Dnevnik 7.septembar 2009.

RODITEQI ZINTERESOVANI ZA ^UVAWE MATI^NIH ]ELIJA

ZAVR[ENI TRINAESTI „DANI GRO@\A” U BANO[TORU

Miri{e {ira, stigla rodna jesen

Zdravqe iz pup~ane vrpce 1.800 evra

str. 11

str. 9

NOVI SAD *

PONEDEQAK 7. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22474 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

PRED GREJNU SEZONU OBEZBE\ENO DOVOQNO ENERGENATA

Radijatori ove zime ne}e biti hladni

str. 4

I N T E R T V J U : LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI]

Nekontrolisani pad Vlade sru{io bi sve oko nas

Otegli se redovi pred sirotiwskim kazanom

str. 12

DANAS U POQSKOJ PO^IWE EP ZA KO[ARKA[E

Najvi{a temperatura 24°S str. 16 – 21

SPORT

ODBOJKA[I UBEDQIVO SAVLADALI ITALIJANE

Dru{tvo 12 Labava kontrola vode i hrane

13 Ministarka se slikala na presti`nijem mestu

str. 13

NARODNIM KUHIWAMA STI@U NAMIRNICE ZA 100 MILIONA

NA[E FUDBALERE OBRADOVAO REMI FRANCUZA

Novi Sad 7 Gurmani pomogli deci 11 Miris jevrejske kuhiwe 11 Roditeqi peticijom tra`e vaspita~icu

Po 1.000 evra za 100 najboqih studenata Sun~ano i prijatno

Ekonomija 4 Kilovati ~uvaju porodi~ne buyete 5 Najvi{e se {tedi na sirotiwi

Vojvodina

– Vreme je za velike rezove, a Vlada nema dovoqno snage za to. Plana jo{ nema, i bojim se da ga ne}e ni biti ako sve bude prepu{teno solo igra~ima, lovcima na procente i rejtinge. Vlada je slaba, a interesi i strah od budu}ih izbora u woj vrlo jaki. To {to nemamo pravog ambicioznog premijera-politi~ara u ovom trenutku dodatno ote`ava situaciju. Ve} naziremo opasne izgovore za umirewe javnosti praznim obe}awima da }e sve biti u redu. Pa, bi}e u redu samo ako radimo od jutra do mraka u narednih 45 dana, ali te spremnosti nema. str. 3

U KISA^U BILA „SARMIJADA”: Kisa~ je ju~e bio u znaku sarme, po{to je Slova~ko udru`ewe `ena iz ovog mesta u okolini Novog Sada ~etvrti put organizovalo “Sarmijadu”. To je jelo koje je kod Slovaka glavno pri svadbenom vesequ. @ene iz Kisa~a zavile su ukupno 1.200 sarmi.

Slovacima iz Kisa~a ju~e su bili u gostima wihovi sunarodnici iz drugih vojvo|anskih mesta, a s posebnom rado{}u do~ekali su ~lanove Duva~kog orkestra iz matice, iz slova~kog grada Brezne.

Oni su priredili jednosatni koncert. Pre nastupa, Duva~ki orkestar pro{etao je ulicama Kisa~a, sviraju}i nacionalne pesme i igre, {to je kod tamo{wih Slovaka izazvalo veliku radost. Z. D.

Politika 2 Demokrate kafeni{u, socijalisti telefoniraju 3 I autonomija se razli~ito brani

Crna 14 Dr`ava se mora obra~unati s onima koji pucaju na policiju

Balkan 21 U Skopqu i Sofiji zastave na pola kopqa

c m y

POLITIKA

ponedeqak7.septembar2009.

OLIVER IVANOVI] O OPASNOSTI OD NOVOG TALASA NASIQA NA KOSOVU

Na severu je lako zapo~eti kavgu Ukoliko sever Kosova postane okida~ novih etni~kih nemira na Balkanu, efekti mo`da ne}e biti lokalnog karaktera, upozorio je nekada{wi administrator Ujediwenih nacija za sever Kosova Xerard Galu~i. Ovaj Amerikanac, koji je svojevremeno napustio Kosovo posle sukoba s tada{wim {efom Unmika Joahimom Rikerom zbog postupaka UN prema {trajka~ima u Kosovskoj Mitrovici, smatra i da }e svaki poku{aj nasilnog ukqu~ivawa Srba sa severa Kosova u pri{tinske institucije voditi ka nasiqu ili novim etni~kim podelama.

Na istom fonu je i zvani~na Moskva, koja tako|e smatra da na Kosovu i daqe postoji mogu}nost sukoba jer nema napretka u pri-

ra sa svojim zapadnim mentorima.

Dakle, dok god Zapad bude stava da bi nekakva intervencija na severu bila rizi~na i mogla da izazove nekontrolisani novi rat na Balkanu, sasvim je izvesno da Albanci ni{ta sli~no ne}e poku{ati.

Me|utim, ako se proceni da akcija kosovskih vlasti ima {anse na uspeh, bojim se da takav scenario ne}emo mo}i da izbegnemo”, ka`e Jak{i}.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} upravo je upozorio na to da posledwi doga|aji vezani za povratak Albanaca u severni deo Kosovske Mitrovice predstavqaju politi~ki projekat zami{qen u Pri{tini s jasnom idejom da se uo~i lokalnih izbora tenzije po-

Srbija u delikatnom polo`aju Zvani~ni Beograd bi se u slu~aju eventualne eskalacije nasiqa na severu Kosova na{ao u veoma delikatnom polo`aju, pogotovo ukoliko Kfor i Euleks ne bi bili u stawu da za{tite Srbe. „Na{li bismo se ne samo u eti~koj i zakonskoj dilemi, nego i veoma, veoma ozbiqnoj politi~koj dilemi, jer bi svaka na{a odluka imala dalekose`ne posledice. No, nadam se da su upozorewa koja dolaze iz Vlade Srbije da je takav scenario mogu} dovoqna da bi odgovorni u Briselu, u sedi{tu NATO-a, kao i u onom delu Brisela koji se bavi Euleksom, shvatili da je situacija veoma ozbiqna, da moraju reagovati i da provokacije Pri{tine moraju prestati”, ka`e Ivanovi}. bli`avawu kosovskih Srba i Albanaca. „Ono {to se sada de{ava u Pokrajini svedo~i o tome da i daqe postoji zna~ajan konfliktni potencijal i odsustvo napretka u prevazila`ewu prepreka koje razdvajaju Srbe i Albance”, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva spoqnih poslova Andrej Nesterenko, dodaju}i da kosovski problem, u celini, ostaje kao jedan od najozbiqnih izazova za bezbednost u regionu.

Po oceni jednog od politi~kih lidera Srba s KiM Marka Jak{i}a, ameri~ki diplomata Xerard Galu~i je bio dovoqno dugo u Pokrajini da mo`e da prepozna koji politi~ki vetrovi duvaju, da sagleda situaciju u kojoj su i Srbi i Albanci i da shvati da je srpsko stanovni{tvo re{eno da ni po koju cenu ne do|e pod albansku zastavu. „Galu~i je veoma dobro upoznat s kosovskim prilikama i wegova upozorewa su potpuno na mestu, jer sever jeste potencijalno bure baruta. No, ako je za utehu, Pri{tina ne povla~i nijedan potez, ni politi~ki ni vojni, bez dogovo-

dignu na najvi{i mogu}i nivo. „Na severu je uvek lako zapo~eti kavgu, i to kosovski Albanci dobro znaju. Ali to je igrawe vatrom. U ovako napetoj situaciji mo`e do}i do otvorenog sukoba, a iz wega niko ne}e iza}i ~ist, naprotiv, posledice }e biti velike i po jednu i po drugu stranu”, navodi Ivanovi}. On napomiwe da u Pri{tini nesumwivo ima usijanih glava koje misle da mogu da reintegri{u sever Kosova. Ali, dodaje, vaqda ima i pametnih koji }e od toga odustati, „jer reintegracije severa Kosova, ali i reintegracije Srba gde god da `ive u kosovske institucije – ne}e biti”. „Jasan stav Srbije tu mogu}nost iskqu~uje. Na{e opredeqewe da }emo se boriti za preispitivawe nezavisnosti svim raspolo`ivim diplomatskim i pravnim sredstvima, ukqu~uju}i Me|unarodni sud pravde, i da }emo se boriti za otvarawe novog procesa pregovora o statusu, predstavqa nedvosmislenu poruku koju svi moraju da prime k znawu”, zakqu~io je Ivanovi}.

E. D.

DNEVNIK

c m y

2

I NARODNE POSLANIKE PRITISLA KRIZA

Demokrate kafeni{u, socijalisti telefoniraju Pokazalo se da i narodni poslanici, koji su pro{le godine „o~erupali“ dr`avni buxet, mogu kada zatreba {tedeti na svemu – osim na parkirawu i kafi. Naime, prema skup{tinskim podacima, parlament Srbije je u prvoj polovini godine potro{io 602,13 miliona dinara, od ~ega su 324 miliona oti{la direktno poslanici-

Za iznajmqivawe stana i hotelski sme{taj najvi{e tro{io LDP, pa PUPS, DS i SDP ma, a 280 miliona stru~nim slu`bama. Najvi{e novca oti{lo je na poslani~ke plate – 148.937.697 dinara i na poslani~ki dodatak 68.152.991 dinar. Svaki poslanik republi~kog parlamenta ko{tao je dr`avnu kasu u proseku vi{e od po milion dinara.

Prose~no po broju poslanika najskupqa je Socijalno-liberalna partija Sanxaka, ~iji je jedini poslanik, Bajram Omerovi}, naplatio ~ak 1.667.977 dinara, {to zna~i da je mese~no dr`avu ko{tao 277.999 dinara. Po tro{kovima iza wega su ~etiri poslanika SVM-a, koji su potro{ili po 1,57 milion za prvih {est meseci, zatim Esad Xuxevi} s 1,55 milionom i Riza Halimi s 1,54 milionom. S druge strane, „najjeftiniji“ su poslanici iz Koalicije “Zajedno za Kragujevac” i @arko Kora} iz SDU-a, koji su za pola godine potro{ili po oko 300.000 dinara jer ne primaju skup{tinske plate.

Tro{kovnik za prvih {est meseci pokazuje da su narodni poslanici smawili sve tro{kove, osim za parkirawe i kafu, koja se ubraja u reprezentaciju. Tako je u prvoj polovini godine parlament za parkirawe poslani~kih automobila izdvojio 1,02 milion dinara, a toliko je potro{eno za celu pro{lu godinu. Za kafu, kiselu vodu i sokove u prvoj polovini godine potro{eno je 1.255.124 dinara, dok je u 2008. celogodi{wi tro{ak bio 2.550.660 dinara, ali tada nisu bile uvedene

mere {tedwe niti je poslanicima s jelovnika „skinut“ obilan i jeftin ru~ak, na koji su dolazili ~ak i kada nije bilo skup{tinskog zasedawa.

parkirawe u prvoj polovini godine ko{tali ispod 20.000 dinara.

Najvi{e novca za reprezentaciju potro{ili su poslani-

Mali najvi{e tro{e Kada se pogledaju ukupni tro{kovi po strankama, jasno je da rastu po poslaniku {to je stranka mawa. Tako partije koje imaju svega po jednog poslanika imaju najve}e tro{kove. Jer, demokrate su, kao najbrojnija stranka sa 64 poslanika, u prvo pola godine ukupno na sve stavke potro{ile 82,23 miliona dinara, {to govori da po poslaniku wihov tro{ak iznosi oko 1.284.847 dinara.

Poslanici PUPS-a, wih petoro, ko{tali su svaki po 1.359.598 dinara, svaki od petoro poslanika LSV-a naplatio je po 1.313.689 dinara. ^etiri poslanika SVM-a ko{tala su i vi{e jer je wihov prosek 1.573.570 dinara. Srpska radikalna stranka, koja je pro{le godine bila rekorder po uzimawu novca iz skup{tinske blagajne, sada tro{i 1,13 milion dinara po poslaniku, odnosno gotovo je prepolovila tro{kove. Tro{kovi napredwaka iznosili su za pola godine 1,27 milion po poslaniku.

Najvi{e novca za parkirawe potro{ilo je 56 ~lanova Srpske radikalne stranke – 220.000, zatim 21 poslanik Demokratske stranke Srbije – 197.095, pa 64 poslanika Demokratske stranke –197.095, zatim devet poslanika Nove Srbije – 113.420 dinara. Sledi 21 poslanik Srpske napredne stranke sa 107.645 dinara, pa 24 poslanika G17 plus sa 73.000, pet poslanika PUPS-a sa 71.650 i 11 poslanika Socijalisti~ke partije s 33.805 dinara. Svi ostali poslanici su za

ci Demokratske stranke, koji su u prvih {est meseci popili kafe, vode i sokova za 242.290 dinara. Mawe od wih potro{ili su socijalisti – 155.146 – iako imaju pet puta mawu poslani~ku grupu od demokrata.

Iza wih je G17 plus, koji je za reprezentaciju utro{io 136.013 dinara. Slede LDP sa 120.653, DSS sa 119.187, SRS sa 73.028, SNS sa 69.519 , NS sa 46.923 dinara, poslani~ki klub mawina s 36.049, LSV s 35.466, SDP s 33.044, PUPS s 26.484, JS s 13.543, SVM s 8.255 i

DHSS sa 66 dinara.

U prvoj polovini ove godine zabele`eni su zanemarqivi iznosi za tro{kove mobilnih telefona – samo 38.000 dinara – dok je lane po slu`beniku anga`ovanom po ugovoru ova stavka iznosila oko 850.000 dinara.

Od ukupne svote koja je oti{la na tro{kove mobilnih telefona najvi{e je potro{io SPS – ~ak 31.072 dinara, zatim G17 plus i SNS, po 3.500 dinara.

Na ime odvojenog `ivota u prvom polugo|u potro{eno je 629.984 dinara, a najvi{e odvojenih bilo je u LDP-u, koji je naplatio 248.032, zatim PUPS-u s 238.961 i SDP-u sa 142.991 dinarom. Na ime tro{kova iznajmqivawa stana i hotelski sme{taj potro{eno je 1,47 milion dinara, a i tu je najvi{e „odneo“ LDP – 630.000 dinara, PUPS – 420.000 i DS i SDP s 210.000 dinara.

Narodni poslanici su, tako|e, bili mnogo {tedqiviji nego u prethodnom periodu i na tro{kovima putovawa jer su naplatili 74,8 miliona dinara, {to je 33 odsto od para planiranih za ovu godinu. Na ime naknade za kori{}ewe sopstvenog vozila oti{lo je 39,96 miliona. Najve}e putne tro{kove imali su Bajram Omeragi}, Esad Xuxevi} i Riza Halimi, {to je i logi~no s obzirom na to da na sednice dolaze iz Pre{evske doline i Novog Pazara. Na ime dnevnica za slu`bena putovawa ispla}eno je 22,67 miliona, a za sme{taj na slu`benom putu u inostranstvu 1,5 milion dinara.

Po{to je Administrativni odbor krajem aprila ukinuo poslani~ke dnevnice, i wihov iznos je ovoga puta mnogo mawi nego lane. Tako je za prva ~etiri meseca, pre pomenute odluke, za wih potro{eno 22.676.479 dinara.

Q. Male{evi}

HO]E LI SE, I ODAKLE, KRENUTI U REFORMU JAVNOG SEKTORA?

Dr`ava i Pokrajina na potezu Generalnom sekretaru Stalne konferencije gradova i op{tina \or|u Stani~i}u nije ba{ pravo {to se o reformi javne uprave u dr`avi Srbiji pri~a sve vi{e samo kao o rezovima na lokalnom nivou.

krajinskom nivou – ka`e Stani~i} za na{ list.

On ka`e da mu nije namera da „gurne pod tepih” ~iwenicu da i u lokalnim upravama, ipak, ima prekobrojnih i da je reforma te uprave “ono {to svi znamo da

govara u potpunosti novim potrebama. S druge strane, imamo i nasle|eno stawe ve}eg broja zaposlenih nego {to je to potrebno. E sad, koliki je taj potreban broj – to je ne{to ~ime se bavi mini-

i kod drugih buxetskih korisnika, diretnih i indirektnih, kojima je grad osniva~ ili vr{i osnova~ka prava – ka`e Stani~i}.

Primera radi, u Novom Sadu u samoj gradskoj upravi ima oko 990

Markovi}: Slede odlasci Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} najavio je ju~e ubrzano usvajawe dva zakona kojima treba da se re{i pitawe broja zaposlenih u dr`avnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave.

Jedan }e se ticati dr`avnih slu`benika i on }e omogu}iti racionalizaciju broja zaposlenih tokom 2010. godine, a drugi }e regulisati pitawe finansirawa lokalne samouprave i stimulisa}e tro{ewe novca na infrastrukturu, obrazovawe i zdravstvo, a ne na zapo{qavawe, rekao je Markovi} Tanjugu.

O~ekuje se da }e novim aktima biti re{en status dr`avnih slu`benika, ~ime }e se omogu}iti izvesna racionalizacija od oko deset odsto u dr`avnoj upravi i od oko 35 odsto u jedinicama lokalne samouprave tokom 2010. godine. Ministar ka`e da se procewuje da u lokalnim samoupravama ima oko 8.000 zaposlenih vi{ka, dok za dr`avnu upravu precizne procene nema, ali je nesporno da bi tokom naredne godine dr`avnu upravu moglo napustiti izme|u 2.000 i 3.500 qudi.

– Ne treba uvek u javnosti razgovarati samo o neracionalnostima na lokalnom nivou. One su uo~ene, postoje, niko od toga ne be`i, i mi radimo na tome, ali to je mnogo mawi deo od onih koje postoje na drugim nivoima vlasti, u javnim preduze}ima i ustanovama koje postoje na dr`avnom i po-

treba da se uradi”, ali misli da ne treba pau{alno ocewivati koji je to kona~an broj potrebnih radnika, po{to na lokalu ima i – mawka zaposlenih!

– Problem koji treba da se re{i kroz reformu je istovremeno postojawe i vi{ka i mawka broja zaposlenih. Mawka – zato {to struktura zaposlenih vi{e ne od-

on na{em listu, i najavio da }e u slede}oj godini smawiti fond za plate u JP-ima, tako da }e to “spre~iti otpu{tawe”.

Stani~i} iz SKGO-a smatra da su mnogi gradona~elnici mawevi{e uspe{no spremili i ve} sprovode neke svoje programe racionalizacije.

– A sad je va`no da vidimo da takva voqa – i ne samo voqa nego i akativnosti i akcije – postoje i

Me|utim, kako se to proteklih dana moglo videti, ni na republi~kom nivou vlasti nisu radi da otpu{taju svoje prekobrojne, pa se u prilog tome i sve ~e{}e pri~a o nekakvoj rekonstrukciji Vlade, koja bi, navodno, trebalo da smawi broj zaposlenih. Pa bi se tako, navodno, Ministarstvo za qudska i mawinska prava pripojilo Ministarstvu pravde itd., ali je pita-

Lokalni slu`benici u zakonu O~ekuje se da }e predlog zakona o lokalnim slu`benicima, u ~ijoj izradi u~estvuje SKGO, dati neke odgovore na pitawa o racionalizaciji lokalnih uprava.

– O~ekujemo da do kraja godine predlog zakona bude gotov i da stigne u Skup{tinu. Taj zakon trebalo bi da da odgovaraju}e odgovore. Ne bih `eleo da prejudiciram re{ewa u tom zakonu, ali on je na liniji toga da se sprovede racionalizacija, ali i da se obezbede instrumenti koje }e omogu}iti da lokalne samouprave zaposle one koji su joj neophodni, a da istovremeno po odgovaraju}em programu vi{ak zaposlenih mo`e da ode – ka`e generalni sekretar SKGO-a \or|e Stani~i}.

starstvo pre svega, ali i mi, i o tome skupqamo iskustva iz drugih zemaqa. U svakom slu~aju, ide se u tom pravcu da se broj zaposlenih racionalizuje, i to ne samo u upravama gradova i op{tina nego

qudi, ali u gradskim javnim preduze}ima radi jo{ 5.500, naveo je jednom prilikom novosadski gradona~elnik Igor Pavli~i}. Sedam milijardi dinara se sada godi{we tro{i na plate, naveo je

na drugim nivoima vlasti, jer je broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i buxetskim korisnicima na tom nivou otprilike pet do sedam odsto od ukupnog broja qudi koji rade u javnom sektoru.

Tako da, koliku god racionalizaciju da napravite samo na lokalu, to ne mo`e odbaciti efekat ukupne reforme u celom dru{tvu – ka`e Stani~i}.

we koliko bi to smawilo sam administrativni aparat.

Tako|e, vlast na pokrajinskom nivou tvrdi da vi{ka me|u 1.200 zaposlenih – nema. Ina~e, procewuje se da na svim nivoima vlasti, u svim upravama i javnim preduze}ima, zavodima, agencijama i dr. radi pola miliona qudi.

S. Nikoli}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI]

Nekontrolisani pad Vlade sru{io bi sve oko nas – Nismo postali deo vladaju}e ve}ine, ali je na{e presecawe agonije bilo pravi ultrazvuk, zahvaquju}i ~emu su gra|ani mogli videti konture i prirodu rada budu}e vlade, u kojoj }emo u~estvovati posle pobede politike LDP-a na izborima. Pokazali smo snagu – izjavio je u interjuu „Dnevniku“ lider LDP-a ^edomir Jovanovi}, odgovaraju}i na pitawe da li je glasawem za „medijski zakon“ LDP postao deo vladaju}e ve}ine, jer je spasao o~ito uzdrmanu Vladu.

Na optu`be opozicije da je “politi~ki trgovao” s DS-om, Jovanovi} uzvra}a da se “zrelost partija meri pona{awem u kriznim situacijama“.

– Za razliku od onih koji su hteli eksploziju nestabilnosti, grade}i s mafija{kim tabloidima i novinarima zlo~ina~ke pro{losti svoju priliku za povratak na vlast, mi smo hteli i uspeli da za{titimo ugro`eni javni interes – nagla{ava on. – Sedam dana posle glasawa, jasno je da je ve{ta~ko uzbuwivawe javnosti bilo trik onih koji su jurili posledwu priliku da zemqu vrate godinu unazad. Glasawe je pokazalo i politi~ku dijagnozu Srbije i recept za weno prevazila`ewe.

Ne dozvoqavamo da ra~un za nesposobnost Vlade bude ispostavqen gra|anima, koji takve ra~une pla}aju ve} dvadeset godina.

Na{ napor je slomio front koji se na{ao s druge strane, a koji je u danu za glasawe video svoju priliku. Nikada ih nije bilo toliko u skup{tinskoj sali, samo su falili oni s kojima su zapalili Beograd na ru{ila~kom mitingu u februaru pro{le godine. Sada su se nadali da }e novi taster za paqewe biti ve}ina protiv Zakona o informisawu. Pora`eni su!  Jeste li ovim glasawem oslabili sebi rejting i gde ste u finalnoj verziji videli javni interes, za koji je LDP 31. jula tvrdio da u tom zakonskom tekstu ne postoji?

– Ve} sam rekao da javni interes nije odre|ivan ni kvalitetom ni manama konkretnih odredaba zakona, nego opasno{}u koju je wegovo ru{ewe nosilo. Niko od nas ne `eli da nam deca `ive u lepom LDP-u ve} u normalnoj zemqi. Zato nemamo pravo da budemo ni opozicija ni vlast, nego alternativa sada{woj Vladi i brana povratku na vlast ranijih. Ne asfaltiramo sokake i ne delimo bandere u predizbornim kampa-

wama, ali dobijamo i dobija}emo glasove zato {to smo, recimo, omogu}ili usvajawe Zakona o produ`ewu va`ewa paso{a, bez

Vladu, a ne da je sapli}emo jer bi ma da }e sve biti u redu. Pa, bi}e wen nekontrolisani pad sru{io u redu samo ako radimo od jutra do sve oko nas. mraka u narednih 45 dana, ali te Krenuli smo drugim putem. spremnosti nema.

LDP danas investira u budu}Srbiji treba ono {to smo pre nost. U politi~ku energiju, u godinu dana predlo`ili u na{em stranci i kod gra|ana, koja }e programu „Dogovor za budu}nost“: omogu}iti da na slede}im izbohrabrost dr`ave u politi~kom rima pobedimo politikom koja odgovoru na krizu i uklawawe drgarantuje iskren odnos s Evropom `ave iz svakodnevne ekonomije.  Smawewe administracije i SAD, ali i iskrenost prema Vojvodini kroz dono{ewe statuzna~i i odricawa od dela kata, saradwu, a ne igrawe inatom u dra koji su u woj nagomilale regionu, brzi ulazak umesto mrvladaju}e stranke? Daje li to cvarewa na putu u EU i NATO, ve}e {anse opoziciji na eventr`i{nu ekonomiju, Srbiju bez tualnim izborima? viza i „Paradu – Ne mogu sada ponosa“ kao pracenu sveop{te vilo, a ne doga|aj partizacije javne To {to nemamo visokog rizika platiti sapravog ambicioznog uprave koji deli drumo qudi na ni`im {tvo. Na tom premijera-politi~ara pozicijama u adu ovom trenutku programu }emo ministraciji. pobediti one Wih je vlast gurdodatno ote`ava stranke koje sada nula u partijske situaciju statiraju na marrovove, koji su voginama ili bladili do partijske gajnama ove vlade, ali }emo zakwi`ice kao uslova za posao. Da kojeg od „belog {engena“ ne bi pravo trajno poraziti izolaciobi povukla o{tar rez, Vlada bi bilo ni{ta. To se ne meri pronisti~ke snage. morala da postupi liderski i po Ho}e li se aktuelna vlast centima. |e od vrha. Me|utim, niko ne mo Postoje li zaista namere na}i u isku{ewu sa zahtevima `e da zamisli ovu vladu kako smada u|ete u Vladu, ako to bude MMF-a da plan o otpu{tawu u wuje broj ministara na 12, onako bilo potrebno za wen opstajavnom sektoru bude operatikako smo predlo`ili u predlogu nak? van {to pre, a ve} 20. oktobra zakona o ministarstvima, koji je – Svima je jasno da ne mo`emo bi trebalo da se zna koliko LDP podneo Skup{tini u aprilu biti deo ovakve vlade koja posrqudi ostaje bez posla? ove godine. Ali, zato svako, bez }e jer je skrpqena u nu`di, iznu– Vreme je za velike rezove, a obzira na to da li podr`ava ili |enim ustupcima i privremenim Vlada nema dovoqno snage za to. ne podnosi LDP, mo`e da zamii neiskrenim pomirewima. Nije Plana jo{ nema, i bojim se da ga sli da to radimo mi, kao deo neke vi{e sporno da i oni sami, takvi ne}e ni biti ako sve bude prepuboqe vlade. Zato {to qudi znaju kakvi su, znaju koliko smo u pra{teno solo igra~ima, lovcima na {ta smo radili kada smo bili u vu, ali jednostavno nemaju potenprocente i rejtinge. Vlada je slaprilici. To nam daje {ansu na cijal za ono {to mi `elimo da ba, a interesi i strah od budu}ih slede}im izborima.  Sve spekulacije govore o radimo. Vlada prosto zra~i unuizbora u woj vrlo jaki. To {to netome da bi do izbora moglo do}i na prole}e, pa ~ak i u pojedinim strankama vladaju}e Tadi} i ja koalicije. O~ekujete li van Da li ste se, i koliko, posledwim de{avawima pribliredne izbore i kada, i da li `ili demokratama i samom predsedniku Borisu Tadi}u? bi oni u ovom trenutku odgova– Obaveza je sposobnih politi~ara da budu efikasni i korirali LDP-u? sni za gra|ane. Sve politi~ke razlike izme|u nas dvojice su po– LDP je spreman za izbore, znate i tu se nije ni{ta promenilo. Ali odnosi na{ih partija ali dru{tvo nije dovoqno jako da treba da budu usmereni na budu}nost, u kojoj }emo ~e{}e biti na ih izdr`i. Ni{ta ne krijemo, kod istoj nego na razli~itim stranama. Proces u kojem su sada LDP nas nema muqawa, ni u politici i DS nazvao bih „suo~avawem s budu}no{}u“, koje ne zna~i ignoni u planirawu izbora. Ve} smo risawe na{ih pro{losti. Generalno, DS jo{ uvek za sebe vezurekli, tra`imo da se izbori odrje zna~ajan deo demokratskog i reformskog potencijala dru`e ~im Srbiji bude prihva}ena {tva. LDP }e se truditi da taj potencijal bude ugra|en u novi kandidatura za prijem u EU. Sve politi~ki odnos, a da ga sve gre{ke na drugoj strani, sada{we i }emo u~initi da se to dogodi {to ranije, ne potro{e trajno. pre, gura}emo stvari u Srbiji i lobirati kod evropskih liberala, i tako `elimo da u|emo u te tra{wom slabo{}u, ali je to mamo pravog ambicioznog premiizbore. Grade}i novu {ansu za zeproblem koji proizvodi neizvejera-politi~ara u ovom trenutku mqu, a ne potpaquju}i socijalne snost u celoj zemqi. Zato moramo dodatno ote`ava situaciju. Ve} nemire, kao {to rade neodgovorda budemo oprezni i odgovorni. naziremo opasne izgovore za umini i propali politi~ari.

Da kritikujemo i po`urujemo rewe javnosti praznim obe}awiDragan Milivojevi}

REKLI SU

Filipovski: Da li znate?

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je ju~e u Beogradu da su Srbiji neophodne ozbiqne i sveobuhvatne reforme kako bi bila dostignuta zdrava i odr`iva ekonomija. Ona je prilikom preformansa „Da li znate?“, koji su izveli ~lanovi NS-a, kazala da Vlada ono {to je trebala da uradi „pre godinu i ne{to, do dolaska Misije MMF-a, mora sada da uradi za mesec“ – Najavqeno otpu{tawe radnika iz dr`avne uprave stvori}e dodatne socijalne probleme, a to }e usloviti nepoverewe gra|ana prema Vladi i wen brz pad – ocenila je Dubravka Filipovski.

Sre}kovi}: Uzdamo se u dijasporu – O~ekujem da Skup{tina Srbije vrlo brzo usvoji zakon o dijaspori i Srbima u regionu – izjavio je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} u intervjuu FoNetu, i ocenio da }e to biti formalni po~etak nove, su{tinski promewene, odgovornije i dugoro~ne politike prema rasejawu. – Dr`ava Srbija, koja te`i da bude moderna i civilizovana zemqa, mora da vodi ra~una o tri miliona na{ih qudi koji `ive rasuti po celom svetu i koji imaju ogroman ekonomski potencijal.

On smatra da su ti kapaciteti nedovoqno kori{}eni i o~ekuje da dijaspora u budu}nosti zna~ajno doprinese demokratskom i ekonomskom razvoju Srbije.

PREDSEDNIK DSHV-a PETAR KUNTI] O ZAKONU O NACIONALNIM SAVETIMA

Ne}e svi mo}i na direktne izbore – I kao pripadnik hrvatske zajednice u Srbiji i kao poslanik mislim da je Zakon o nacionalnim savetima dobar. Sada je na samim nacionalnim savetima da iskoriste sve pogodnosti koje im on pru`a – izjavio je za „Dnevnik“ predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i poslanik u Skup{tini Srbije Petar Kunti}.

Po wegovoj oceni, kona~na verzija Zakona donela je mnogo kvalitetnijih re{ewa u odnosu na prvobitnu varijantu tog akta.

– Konkretno, u sastavni deo Zakona u{lo je i sedam amandmana grupe nacionalnomawinskih poslanika u Narodnoj skup{tini, me|u kojima je svakako najva`niji ~lan 101, po kojem }e sve institucije s mawinskim predznakom, ukqu~uju}i i nevladine organizacije, tako|e skupqati 100 potpisa, odnosno i}i na elektorski sistem – objasnio je Kunti}.

Ipak, kako je naveo, i li~no, i kao predsednik nacionalnomawinske stranke, on bi vi{e voleo kada bi sve zajednice mogle da

imaju direktne izbore ~lanova nacionalnih saveta. No, kako je naveo, takvu mogu}nost po novom Zakonu realno imaju samo ve}e nacionalne zajednice, poput vojvo|anskih Ma|ara ili Bo{waka u Sanxaku.

– Direktni izbori za ~lanove nacionalnih saveta bili bi prvi korak ka tra`ewu direktnih mandata u predstavni~kim telima, po{to bi na taj na~in postojali i direktni bira~ki spiskovi – rekao je predsednik DSHV-a.

Na pitawe kada se realno mo`e o~ekivati novi saziv Hrvatskog nacionalnog vije}a, Kunti} je ocenio da }e biti „veliko ~udo ako to bude ove godine“.

– Pred nama je sada period od tri meseca da iskoristimo {ansu i napravimo bira~ki spisak. Ali, posle toga nema vi{e dogovora jer se automatski ide na elektorske izbore. Zbog toga mislim da je realnije prognozirati da }emo novi saziv HNV-a imati u prvom kvartalu 2010. godine – zakqu~io je Petar Kunti}.

Z. R.

ponedeqak7.septembar2009.

3

VOJVO\ANSKE REGIONALNE STRANKE PREREGISTRACIJU DO^EKUJU U KOLONAMA

I autonomija se razli~ito brani Uprkos o~ekivawima pojedinih regionalnih partija u Vojvodini da bi proces preregistracije politi~kih stranaka mogao biti kqu~an za objediwavawe autonomisti~kih snaga u Pokrajini, to se, po svemu sude}i, ipak ne}e dogoditi. Naime, najve}e vojvo|anske stranke o~ekuju da }e i u novim uslovima o~uvati strana~ki identitet, bez oslawawa kako na mawe ideolo{ki i regionalno bliske partije, tako i na stranke ~ije se osnivawe tek najavquje na nacionalnom nivou.

Savez vojvo|anskih Ma|ara, zbog statusa mawinske stranke, nije prinu|en na to da razmi{qa o opstanku na politi~koj sceni koji bi podrazumevao objediwavawe sa srodnim politi~kim akterima. Liga socijaldemokrata Vojvodine tako|e samostalno kre}e u sakupqawe potpisa za preregistraciju, dok o bli`oj saradwi s drugim strankama razmi{qa jedino u kontekstu izbornih koalicija. Funkcioneri Lige tako ne odbacuju mogu}nost nastavka saradwe s aktuelnim strate{kim partnerom – Demokartskom strankom, niti, pak, iskqu~uju mogu}nost saradwe s partijama u nastajawu, ~ije formirawe najavquju ministri Rasim Qaji}, koji poku{ava da okupi socijaldemokratski blok, i Mla|an Dinki}, ~ija ambicija je da formira stranku regionalista.

Ostale vojvo|anske partije, koje, ina~e, nemaju parlamentarni status, ali su u javnosti prepoznatqive po poku{ajima da se nametnu kao opcija koja zagovara federalizaciju Srbije u kojoj bi Vojvodina imala status bitno druga~iji od sada{weg, uglavnom jo{ razmi{qaju o modelima budu}eg politi~kog delovawa. Socijaldemokratska partija Vojvodine jedina je me|u wima koja se na{la me|u potpisnicima Memoranduma o osnivawu Socijalno-demokratskog pokreta Srbije, u kojem je i „Klub 21“ Du{ana Jawi}a, kao i jo{ nekoliko mawih stranaka, te nevladinih i sindikalnih organizacija.

Predsednik SDPV-a Miroslav Ili} ka`e da ta stranka ovim ne}e izgubiti identitet, ve} da }e pre prikqu~ena ovom pokretu krenuti u proces preregistracije.

On tako|e u izjavi na{em listu isti~e da saradwa sa strankama koje regionalno nisu vezane za Vojvodinu ne zna~i i odustajwe od autonomisti~kih ideja, navode}i da su one sadr`ane i u navedenom Memorandumu.

– U Memorandum o osnivawu Socijal-demokratskog pokreta, na na{ predlog, uneta je odredba koja Srbiju defini{e kao slo`enu, regionalizovanu i decentralizovanu dr`avu u kojoj }e se Vojvodini, po osnovu wenih istorijskih prava i opredeqewa wenih gra|ana da svojom voqom u|u u sastav Srbije, garantovati regionalni politi~ki subjektivitet, te pravo na ustav i samostalne demokratske institucije – naveo je Ili}.On o~ekuje da }e i druge voj-

vo|anske stranke, u~esnice Vojvo|anske konvencije, podr`ati formirawe ovakvog pokreta.

– Tajkunska privatizacija, ratovi, kra|a dru{tvene imovine, ru{ewe vojvo|anske autonomije...

Svi ti negativni procesi Srbiju su pretvorili u tako besprizorno centralisti~ku dr`avu da je vojvo|anska kasa pred bankrotstvom, a vojvo|anski resursi se prodaju u bescewe. Takvo stawe je neodr`ivo! – istakao je Ili}.

On ka`e da nema razumevawa za vojvo|anske stranke koje podr`avaju aktuelnu Vladu uprkos tome {to vojvo|anski statut ve} godinu dana ~eka potvrdu republi~kog parlamenta. Dodaje da bi zbog neispuwavawa ustavne obaveze, koja ukqu~uje i izja{wavawe o statutu APV, republi~ki parlament morao biti raspu{ten.

B. D. Savi}

VESTI DSS: Zadu`uju i budu}e generacije Predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popovi}, u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima, ocenio je da zbog sopstvene nesposobnopsti Vlada Srbije zadu`uje „sve budu}e generacije gra|ana Srbije“. Po wegovoj oceni, zbog nespremnosti Vlade da se odrekne rasipni~kih navika i da pokrene posrnulu privredu, buxet je pred kolapsom, „a zadu`ivawe je jedino re{ewe za kojim mo`e da posegne ova vlada da bi kupila jo{ malo vremena na vlasti“.

SRS: Spas za penzije Srpska radikalna stranka se zalo`ila za ve}e u~e{}e dr`ave „kako bi penzioni sistem u Srbiji kona~no profunkcionisao na racionalnim osnovama“. „Smatramo da je neophodno stvarawe povoqnog institucionalnog i makroekonomskog ambijenta da bi se izbegli negativni demografski faktori, manipulisawe politi~kim motivima, kao i eliminisawe sive ekonomije, koja se u proteklim godinama ogledala u izbegavawu pla}awa doprinosa i nenamenskom tro{ewu sredstava“, navedeno je u saop{tewu SRS-a.

DHSS: Ukinuti bar tri ministra Demohri{}anska stranka Srbije saop{tila je ju~e da bi odmah trebalo krenuti u redukciju Vlade Srbije, ~ime bi ona i gra|anima i MMFu pokazala da su reforme zaista zapo~ele. DHSS u saop{tewu navodi da Vlada mora pokazati da zaista `eli reformu dr`avne uprave, koja podrazumeva smawewe broja zaposlenih, i da se tu ne sme ostati na re~ima, ve} je to neophodno realizovati u praksi i da prvi korak treba da bude smawewe Vlade, a ne samo broja slu`benika u dr`avnoj upravi. „Ako MMF zahteva da se broj zaposlenih u dr`avnoj upravi smawi deset odsto, onda neka prvi, simboli~ki korak, bude bar smawewe Vlade za tri ~lana“, predla`e DHSS.

SNS: Nemaju ni viziju ni strategiju ^lan Pravnog tima Srpske napredne stranke Marko \uri} ocenio je ju~e da vladavinu aktuelnog re`ima karakteri{e „apsolutni nedostatak odgovornosti, vizije i strategije“ za izlaz iz ekonomske situacije u kojoj je Srbija. \uri} je, na konferenciji za novinare, rekao da je najboqi pokazateq toga ~iwenica da „represivnim merama, poput nedavno usvojenog Zakona o informisawu, koji prekosutra stupa na snagu, poku{ava da se zata{ka i sakrije ono {to se u Srbiji zaista de{ava“. „Srbija je dr`ava koja dugi niz godina funkcioni{e bez politi~ke odgovornosti, jer kada se u Srbiji desi ne{to lo{e, ~ini se kao da niko nije odgovoran“, rekao je \uri}.

4

EKONOMIJA

ponedeqak7.septembar2009.

Plata pokrila malu korpu Prose~na mese~na zarada u junu pokrila je minimalnu potro{a~ku korpu, a u Smederevu i Beogradu i prose~nu. Kupovna mo} stanovnitva ostala na istom nivou kao i pro{log meseca. Kupovna mo} u Srbiji u junu je ostala na istom nivou kao prethodnog meseca, a prose~na neto zarada od 31.768 dinara je bila dovoqna za pokri}e minimalne, ali ne i prose~ne potro{a~ke korpe, pokazuje analiza Ministarstva trgovine. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, vrednost prose~ne potro{a~ke korpe za jun iznosila je 37.174 dinara i u odnosu na prethodni mesec ve}a je za 244 dinara, a minimalne potro{a~ke korpe 23.811 dinara i ve}a je za 135 dinara.

Za pokri}e prose~ne korpe trebalo je 1,17 prose~ne neto zarade, a za pokri}e minimalne 0,75 prose~ne zarade. U junu su, u odnosu na prethodni mesec, sni`ene cene poqoprivrednih proizvoda za 6,4 odsto, na {ta je uticalo sezonsko pomerawe cena povr}a, vo}a i ribe.

Istovremeno, cene industrijsko-prehrambenih proizvoda u proseku su pove}ane za 0,7 odsto, cene duvana su ostale nepromewene, cene pi}a pove}ane su za 0,8 odsto, dok su cene usluga porasle za 0,3 odsto.

Dinarski kredit na dugi rok Erste banka Novi Sad od sutra }e po~eti da odobrava pravnim licima dugoro~ne dinarske kredite za trajna obrtna sredstva sa fiksnom kamatom, saop{tila je ban~ina Slu`ba za komunikacije. U saop{tewu se navodi da je }e se novi kredit Erste grupe odobravati bez valutne kaluzule i sa maksimalnim rokom povra}aja pozajmqenih sredstava od tri godine.

To je kredit sa trenutno najdu`im rokom otplate u svojoj kategoriji (dinarskih dugoro~nih kredita za pravna lica sa fiksnom kamatnom stopom) na tr`i{tu Srbije, ukazuje se u saop{tewu. Korisnici koji se odlu~e za podizawe novogt kredita Erste banke mogu na taj na~in konvertovati ve} postoje}i devizni zajam u dinarski.

Kamatne stope na kredit }e zavisiti od rejtinga preduze}a i kreta}e se u rasponu od 13 do 15 odsto nominalno na godi{wem nivou za zajmove sa rokom otplate do dve godine i 13,5 do 15,5 procenata nominalno za zajmove uzete na rok od dve do tri godine. Naknada za dobijeni kredit je 1,5 odsto od vrednosti odobrenog zajma, dok se konverzija deviznog u dinarski kredit ne napla}huje, navodi se u saop{tewu Erste banke.

STRUJA ]E POSKUPETI, ALI POSTEPENO

Kilovati ~uvaju porodi~ne buyete Elektri~na energija, zbog aktuelne krize i o~uvawa socijalnog mira, ne}e poskupqivati do kraja godine, bar po izjavama koje su stizale iz Vlade Srbije i nadle`nih ministarstava. To zna~i da }e kilovat-sat u Srbiji i daqe imati najni`u cenu u regionu, a i {ire. To je svakako dobra vest za potro{a~e, ali ne za Elektroprivredu Srbije, koja }e ovu poslovnu godinu zavr{iti kao gubita{.

Po re~ima generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovi}a, da je cena kilovat-sata uve}ana 1. januara ove godine samo za jedan procenat, u kasi ove kompanije bi bila milijarda dinara vi{e, a da je odobreno poskupqewe na godi{wem nivou od samo 12 odsto, ovu godinu EPS ne bi zavr{io kao gubita{. Ovako, isti~e Markovi}, o~ekuje se gubitak od 12 milijardi dinara.

Ministar rudarstva i energetike dr Petar [kundri} ka`e da }e struja u narednih nekoliko godina postepeno poskupqivati, kako bi se dostigao nivo prose~ne tr`i{ne cene u okru`ewu, koja je trenutno izme|u sedam i devet evrocenti. On je za izjavio da je cena elektri~ne energije u Srbi-

ji, koja trenutno iznosi ne{to vi{e od ~etiri evrocenta po kilovat-~asu, objektivno me|u najni`im u regionu.

– Ukoliko bismo sad podigli cenu kilovat-sata na pet evrocenti, odnosno oko 20 posto, za toli-

EPS predla`e da se obezbedi povoqnija cena struje za, na primer, industriju hrane i pekare, a da se, s druge strane, pove}a cena za banke, {oping molove, kladionice... ko bismo opteretili buxete doma}instava i industrije – ka`e [kundri}. – U trenutku kad poku{avamo da postignemo najpovoqniji mogu}i aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom, nije prilika za poskupqewe elektri~ne energije. Na{ stav je da }e struja poskupeti kad budemo imali izra`eniju stopu rasta industrijske proizvodwe.

U Elektroprivredi Srbije ka`u da }e i te kako osetiti to {to

nije bilo poskupqewa i da }e nedostatak novca odlo`iti mnoge va`ne projekte. Samo u prvih {est meseci minus u poslovawu EPS-a dostigao je {est milijardi dinara. Prema planu poslovawa ovog preduze}a, na koji je saglasnost dala Vlada Srbije, u kojem nema nijednog poskupqewa, godi{wi gubitak je vi|en na nivou od 12 milijardi. U ovoj kompaniji od dr`ave o~ekuju da napravi plan po kojem bi se odredili kriterijumi za pravqewe socijalne karte, ka-

ko bi se od poskupqewa za{titile najugro`enije kategorije stanovni{ta. Uz to, EPS predla`e da se obezbedi povoqnija cena struje za fabrike koje su stajale, a sada pokre}u proizvodwu i zapo{qavaju radnike i, recimo, industriju hrane i pekare, a da se, s druge strane, pove}a cena struje za banke, {oping molove, kladionice... Me|utim, o ovim predlozima }e se izjasniti dr`ava i Agencija za energetiku.

A. Brzak Foto: A. Erski

PRED GREJNU SEZONU OBEZBE\ENO DOVOQNO ENERGENATA

Radijatori ove zime ne}e biti hladni Iako je do po~etka grejne sezone ostalo ne{to vi{e od mesec dana, prakti~no se mo`e re}i da su hladni dani na pragu. Kako sada stvari stoje, za predstoje}u grejnu sezonu pripremqeno je dovoqno energenata i gra|ani ne bi trebalo da brinu. Po svemu sude}i, ono {to se desilo po~etkom ove godine, kada je zbog spora Rusije i Ukrajine na{oj zemqi potpuno obustavqena isporuka gasa i radijatori se ohladili, bilo je dovoqno opomiwu}e da se do po~etka nove grejne sezone preduzmu svi neophodni koraci da se tako ne{to ne ponovi.

Upravo to je nedavno u inervjuu „Ekonomist magazinu” rekao i ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}. On je istakao da je preduzeto sve da bi nova grejna sezona protekla bez ve}ih problema, obezbe|ene su dovoqne koli~ine mazuta, kao i prirodnog gasa.

Tako su, ukazao je [kundri}, Beogradske elektrane ugovorile s NIS-om oko 50.000 tona mazuta, a ostale toplane u Srbiji za svoje potrebe treba da obezbede jo{ oko 100.000 tona ovog energenta. Predstavnici Ministarstva u~estvovali su u pregovorima izme|u toplana i NIS-a kako bi se mazut nabavio po trenutno najprihvatqivijim uslovima jer to omogu}ava da se grejna sezona u Srbiji do~eka {to je mogu}e boqe.

Nema posla bez {kole Gotovo polovina nezaposlenih lica u Vr{cu, Plandi{tu i Beloj Crkvi ima prvi stepen stru~ne spreme, izjavio je direktor Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vr{cu Aleksandar Vin}ilov. „Prvi stepen podrazumeva zavr{enu osnovnu {kolu, ali i one koji je nisu zavr{ili ili je uop{te nisu ni poha|ali. Na teritoriji ove tri op{tine ima ih 4.836, {to je 43,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih lica na evidenciji Filijale Vr{ac“, rekao je Vin}ilov precoziraju}i da ima 11.105 zvani~no nezaposlenih. Bez ijednog razreda osnovne {kole je wih 774, osnovnu {kolu je zavr{ilo wih 3.067, a neki od prvog do sedmog razreda jo{ 995 sa evidencije zenaspolnih. „Osobe koje nemaju zavr{enu osnovnu {kolu, nemaju pravnu

DNEVNIK

sposobnost za zakqu~ivawe bilo kakvih ugovora, pa i ugovora o radu. A wih je 1.769, odnosno 16 odsto od ukupnog broja nezaposlenih lica na na{oj evidenciji“, rekao je Vin}ilov. On je naglasio da to ne zna~i da oni nemaju prava da rade, ali da zna~i da im je potrebno dodatno {kolovawe kako bi podigli stepen svoje upo{qivosti. „Potrebna je dokvalifikacija.

U saradwi sa lokalnom samoupravom u Vr{cu inicirali smo sertifikaciju i osposobqavawe bar jedne osnovne {kole za sprovo|ewe programa osnovnog obrazovawa odraslih, {to je i deo Strategije razvoja ove op{tine“, rekao je Vin}ilov. Ni jedna {kola u vr{a~kom regionu nema licencu za osnovno obrazovawe odraslih osoba, a prema nezvani~nim podacima, ovo je problem cele Srbije.

[to se ti~e prirodnog gasa, obe}awa data na po~etku ove godine se ispuwavaju. Naime, kada je Srbija ostala bez gasa, pokazalo se koliko je doma}e tr`i{te osetqivo. Na{a zemqa je gotovo u potpunosti zavisna od uvoza gasa iz Rusije, koji nam sti`e samo iz

nosti za nabavku gasa su veoma ograni~ene pa se potvrdilo koliko je va`no imati podzemno skladi{te za ovaj energent. Kako je rekao [kundri}, puwewe podzemnog skladi{ta u Banatskom Dvoru je u toku, u julu i avgustu utisnuto je oko 60 miliona kubnih metara ga-

Lawska situacija, kada je zbog spora Rusije i Ukrajine na{oj zemqi potpuno obustavqena isporuka gasa, bila je dovoqno opomiwu}a da se do po~etka nove grejne sezone preduzme sve da se to ne ponovi jednog pravca, preko Ma|arske.

Kada taj izvor presu{i, kao {to se desilo u ve} dva navrata, mogu}-

sa, pa ga je sada tamo oko 180 miliona kubika. Po wegovim re~ima, puwewe }e biti nastavqeno i na-

rednih meseci, dok se u skladi{te ne smesti oko 300 miliona kubnih metara gasa, koliko je planirano u prvoj fazi. Te koli~ine gasa bile bi, ukoliko bude neophodno, dovoqne da se dnevno iz skladi{ta proizvede oko tri miliona kubnih metara gasa. Uz to, u toku su pregovori i o mogu}em puwewu jednog skladi{ta u Ma|arskoj ruskim gasom za potrebe Srbije, {to bi, ukazao je [kundri}, u slu~aju nove gasne krize moglo obezbediti dovoqne koli~ine gasa za daqinsko grejawe, tehni~ke potrebe transporta gasa i odr`avawa gasne mre`e, kao i najzna~ajnije prioritetne korisnike koji u svakom trenutku moraju imajti dovoqno energenata.

Dakle, pripreme za grejnu sezonu ura|ene su na vreme, bar kada su u pitawu daqinski sistemi grejawa i doma}instva koja koriste prirodni gas. Kada su cene energenata u pitawu, po svemu sude}i, gas ne}e biti jeftiniji, a da li }e i za ovu grejnu sezonu individualnim potro{a~ima biti omogu}eno pla}awe ra~una na rate jo{ se ne zna. Ogrev za predstoje}u zimu – drva i ugaq, ve} odavno se nabavqaju, a najverovatnije je da }e se i ove godine za zagrevawe stanova zna~ajno koristiti elektri~na energija, jer se pravilnom upotrebom (skupa i jeftina tarifa) to isplati.

D. Mla|enovi}

Vozovi u leru Ukupni prihodi @eleznica Srbije za prvih {est meseci bili 11,3 milijardi dinara, 0,1 odsto vi{e nego u istom periodu 2008, izjavio generalni direktor tog preduze}a Milovan Markovi}. „Sada je stawe stabilno i o~ekujemo da }e prihod blago rasti u tre}em i ~etvrtom kvartalu, {to bi @eleznicu dovelo blizu realizacije plana“, kazao je Markovi}. Planirani prihodi @eleznice Srbije za 2009. su 19,3 milijardi dinara, za 14 odsto mawe nego pro{le godine. Razlozi smawewa prihoda su mawi obim rada u teretnom saobra}aju i smawewe dr`avnih subvencija od 1,6 milijardi dinara.

Prihodi u putni~kom saobra}aju za prvih {est meseci 2009. iznose 800 miliona dinara, 3,5 odsto mawe nego 2008, kada su iznosili 828 miliona dinara. U teretnom saobra}aju u ovoj godini prihodi su 3,1 milijardu dinara, 45,2 odsto mawe nego 2008, kada su iznosili 4,5 milijardi dinara. Prema podacima @eleznice Srbije, rashodi komanije bili su oko 735 miliona dinara mawi nego u istom periodu 2008, a rashodi 15,5 milijardi dinara.

Upravni odbor @eleznice Srbije je 15. jula usvojio rebalas programa poslovawa kojim je ustanovqeno da @eleznicama nedostaje 3,1 milijardi dinara za isplate zarada i 1,4 milijardi dinara za finansirawe tro{kova i otplatu kredita. @eleznici Srbije potrebno je oko 350 miliona evra da bi sva ukr{tawa pruga i puteva obezbedila savremenom signalizacijom, izjavio je Markovi}. On je u intervjuu agenciji Beta kazao da `eleznice Srbije trenutno 25 putnih prelaza opremaju sigurnosnom signalizacijom i dodao da postoji jo{ 100 kriti~nijih ukr{tawa pruga i puteva koji bi trebalo da se projektuju i opreme. Prema re~ima generalnog direktora `eleznice Srbije, veliki broj pru`nih prelaza u Srbiji nema tehni~ke mogu}nosti za postavqewe moderne signalizaciju.

Kasne s lizingom Broj lizing ugovora sa ka{wewem u otplati pove}an je od po~etka januara do kraja jula ove godine za 23 odsto - sa 16.303 na 20.056, a u julu je smawen za 0,4 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Iznos ostatka duga po lizing ugovorima smawen je od januara do jula za 7,1 odsto - sa 113,1 milijardi dinara na 105 milijardi dinara. Broj lizing ugovora u sedam meseci smawen je za 4,8 odsto, sa 64.934 na 61.802. Najve}i broj lizing ugovora imaju preduze}a - 39.954, zatim gra|ani - 16.058 i preduzetnici 5.790. Kod gra|ana i preduze}a broj lizing ugovora sa ka{wewem u otplati od januara do jula pove}an je za po 23 odsto, a kod preduzetnika je taj broj oko 17 odsto.

VICEPREMIJER JOVAN KRKOBABI]:

Smisli}emo kako da ve`emo sta` Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} najavio je da }e Vlada Srbije ubrzo usvojiti poseban zakon kojim }e dr`ava regulisati dug zaposlenima u dr`avnim i privatizovanim firmama po osnovu neupla}enih doprinosa za penzijsko-invalidsko osigurawe. On, me|utim, nije mogao da ka`e na koji na~in }e to biti realizovano jer, kako je rekao, jo{ uvek nije precizno utvr|eno o kom broju zaposlenih je re~, na koje kategorije radnika }e se odnositi, kao i koji vremenski period }e biti obuhva}en tim aktom. „Vide}emo kakav }e biti model realizacije tog dogovora.

Ja o tom modelu ne mogu sada da govorim, jer jo{ uvek nije precizno utvr|eno na koje }e se

sve kategorije odnositi, pod kojim uslovima }e taj zakon biti realizovan, kao i koji period radnog sta`a }e obuhvatiti“, rekao je Krkobabi} Tanjugu.

Vlada Srbije je posebnim paketom socijalnih mera za za{titu zaposlenih prihvatila obavezu da „pove`e sta`“ zaposlenima kojima to poslodavci iz nekog razloga duguju, uz obavezu da taj dug dr`avi bude vra}en kroz hipotekarne kredite ili u~e{}em dr`ave u vlasni{tvu firme.

Paketom socijalnih mera je utvr|eno da }e se to odnositi na dr`avna i privatizovana preduze}a za periodu od 1. januara 2004. godine do 31. jula ove godine. Prema re~ima Krkoba-

bi}a, samo po osnovu neupla}enih doprinosa za penzijsko-invalidsko osigurawe poslodavci Srbije dr`avi duguju vi{e od 150 milijardi dinara sa pripadaju}im kamatama, od 2002. godine.

On je objasnio da je pla}awe doprinosa Fondu PIO „poseban problem“, jer poslodavci, izme|u ostalog, kr{e zakon koji, prema wegovim re~ima, nije ba{ najprecizniji u toj oblasti. „Propisano je da banke prilikom isplate zarada, napla}uju i doprinose za penzijsko-invalidsko, zdravstveno, socijalno osigurawe, de~ju za{titu..., ali za nepo{tovawe tih propisa sankcije nisu propisane“, precizirao je Krkobabi}.

Vicepremijer je dodao da je to ostavilo bankama mogu}nost tuma~ewa „da bi trebalo, ali i da ne mora“. Krkobabi} ka`e da je jo{ pro{le godine inicirao poo{travawe propisa u toj oblasti, ali da do toga nije do{lo, pa dr`ava i zaposleni trpe te{ke posledice. „Dr`ava ovako ne mo`e da funkcioni{e, jer sada imamo desetine ili stotine hiqada qudi sa nepovezanom sta`om“, upozorio je Krkobabi}. Vlada Srbije je, dodao je, postigla je saglasnost da se za ubudu}e donese i novi zakon o poreskom sistemu koji }e banke, po{tanske {tedionice i finansijske organizacije, obavezivati da ne}e vr{iti isplatu zarada u preduze}ima, pre uplate doprinosa po svim osnovama.

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

MMF NIJE OGRANI^IO BUYET ZA GRADWU INFRASTRUKTURE

Putevi ~ekaju milijardu evra Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da bi Srbija do kraja godine trebalo da dobije jo{ oko 950 miliona evra stranih kredita za izgradwu Koridora 10, kako bi se odr`ali planirani rokovi wegovog zavr{etka. Pomenute pare trebalo bi da obezbede Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

Vlada Srbije usvojila je na posledwoj sednici izve{taj o pregovorima s Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi sa zakqu~ivawem zajma od 150 miliona evra za izgradwu Koridora 10, koji se o~ekuje do kraja ove godine. O~ekuje se da Upravni odbor EIB-a u oktobru odobri 800 miliona evra za izgradwu Koridora 10.

Svetska banka ve} je odobrila Srbiji kredit od 338 miliona dolara za wegovu izgradwu, tako da su stvoreni svi predu-

}e se ovoliki krediti vratiti, kada se Me|unarodni monetarni fond ne brine. Radi se o izgradwi deonica autoputa na kojima je ve} danas velik saobra}aj, koji }e isplatiti dugove. Uprkos tome {to Studija o opravdanosti ulagawa u na{u putnu mre`u pokazuje da prose~an voza~ u Srbiji godi{we pre|e oko 10.000 kilometara, od kojih je 80 odsto na magistralnim putevima na kojima se ne nala}uje putarina, pa su me|unarodne finansijske institucije spremne da odobre kredite za infrastrukturu, veruju}i da je to isplativo ulagawe. Bankari su ocenili da }e razvoj putne mre`e razviti i industriju i trgovinu i turizam, {to }e, sve zajedno, doneti i vi{e automobila na autoputeve.

Izgradwa autoputeva opravdana je ako wime dnevno pro|e izme|u 10.000 i 12.000 vozila,

Ka moru od Nove godine Ministar Milutin Mrkowi} najavio je za 1. januar slede}e godine raspisivawe tendera za izgradwu dve deonice autoputa od Beograda do ^a~ka u du`ini od 40 kilometara, a izgradwa bi trebalo da po~ne 1. marta. Za izgradwu puta od Beograda do Lajkovca potrebno je izme|u 250 i 300 miliona evra, a Srbija je za po~etak namenila 100 miliona evra.

Autoput Beograd – ju`ni Jadran radi se u Crnoj Gori od Bara do Boqara po principu privatno-javnog partnerstva, vrednost radova je oko 3,3 milijarde evra. Koji }e se model finansirawa primeniti kod nas, niko ne zna. slovi da se on kona~no kompletira na svim deonicama kroz na{u zemqu.

Stru~waci ka`u da gra|ani ne treba da brinu o tome kako

{to je pokazateq da }e se inkasirati dovoqno novca od putarine. Dana{wa gustina saobra}aja na Koridoru 10 garantuje da }e se ulagawe is-

5

BUYETSKI DEFICIT SRBIJE FINANSIRA]E POSLOVNE BANKE

Sre}u kvari lo{ kreditni rejting Buxetski deficit Srbije finansira}e se i kreditima koje }e dr`ava uzeti od poslovnih banaka. Kako se ovaj posao ne mo`e zakqu~iti izme|u Vlade i banaka u ~etiri oka, sledi pokretawe postupka za javne nabavke i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. A to zna~i da }e poslovne banke koje budu zainteresovane za ovaj posao morati da dostave ponude vezane za zadu`ivawe na bazi dugoro~nog kredita. [ta dr`ava o~ekuje zna}emo kada se oglas za javnu nabavku uobli~i i na|e pred o~ima javnosti. Do tada ostaje da se vajkamo da li je bilo boqe da smo za ove potrebe postigli odgova-

nu dana.

Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vu~kovi} prokomentarisao je da su ti uslovi nepovoqniji nego kada se zadu`ujemo kod me|unarodnih finansijskih institucija, ali da su povoqniji nego {to Srbija mo`e dobiti na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu.

Ovi zajmovi nisu se jo{ slili u dr`avnu kasu. Koliko smo uspeli da saznamo, ~ekalo se da zakon o ovoj javnoj nabavci pro|e skup{tinsku proceduru. Poslanici su se ve}i deo avgusta kolektivno odmarali, pa je tek nedavno kredit od 90 miliona evra dobio zeleno

Foto. R. Hayi}

platiti. U JP „Putevi Srbije“ ka`u da je dnevna frekvencija saobra}aja na autoputu Beograd–Ni{ oko 75.000 vozila, a na autoputu Beograd – Novi Sad oko 50.000, {to opravdava wihovu izgradwu.

Iako je teretni saobra}aj ove godine ne{to slabiji, putni~ki je u porastu. Dobijawem “belog {engena” o~ekuje se daqi rast saobra}aja. Da se s boqim putevima pove}ava i saobra}aj, potvr|uju primeri iz Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Ma|arske, koje su uz pomo} kredita i koncesija zavr{ile izgradwu najva`nijih saobra}ajnih koridora. Autoput Zagreb–Split je, na primer, ve} ove godine dosegao projekciju za 2013, a na{a

prednost je konfiguracija terena i ni`i tro{kovi.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} navodi da je, osim Koridora 10, za izgradwu autoputa najisplativiji pravac Beograd – ju`ni Jadran, kojim dnevno pre|e oko 13.000 vozila.

Kako je koncesija s austrijskim koncesionarom „Alpina–Por“ do`ivela neuspeh, dr`ava je odlu~ila da ovaj autoput gradi sopstvenim novcem, ra~unaju}i na to da }e, kako obja{wava ministar Mrkowi}, i inostrane banke lak{e dati kredit kada vide da je dr`ava krenula u realizaciju tog projekta. On napomiwe da MMF ni u jednom trenutku nije ograni~io sredstva za izgradwu puteva u Srbiji.

R. Dautovi}

Procena je da su zarade kompanija kod nas slabe, pristup novim zadu`ivawima ograni~en, a postoji i rizik od ponovnog slabqewa dinara raju}i aran`man s MMF-om.

– O tome koji je aran`man boqi mo}i }e da se sudi tek kada budu poznati detaqi – ka`e stru~wak s Beogradske bankarske akademije dr Mali{a \uki}. – Znamo da je delegacija MMF-a imala brojne uslove za na{u stranu, a kakve

svetlo iz Skup{tine. U poslovnim bankama je novac za ovu namenu rezervisan i o~ekuju da }e ga dr`ava povu}i do kraja ovog meseca.

Kakve uslove mo`emo o~ekivati za slede}i aran`man?

To }e velikim delom zavisiti od kreditnog rejtinga Srbije.

}e imati poslovne banke, vide}emo. Dobro je {to }e se uzimawe kredita kod banaka obaviti preko javne nabavke, to jest transparento. Teret vra}awa pada na poreske obveznike, a to smo svi mi i zato je dobro da znamo kakav dug }emo vra}ati.

O uslovima pod kojima }emo se svi zadu`iti, naravno, jo{ ne znamo ni{ta, ali ovo nije prvi put ove godine da se Srbija zadu`uje radi finansirawa buxetskog deficita. Jo{ u julu smo se zadu`ili za 90 miliona evra. Srbija je dobila ponude za zajmove od tri gr~ke banke. Pireus banka je obezbedila pozajmicu od 40 miliona evra, Alfa banka od 30 miliona i Vojvo|anska NBG 20. Kamata je 4,75 posto fiksno, plus jednomese~ni euribor, odnosno 0,57 posto, a to je 5,3 procenta godi{we. Tro{kovi obrade i pu{tawa kredita u opticaj u visini od jedan odsto, ili 900.000 evra, padaju na na{ teret. Ova tri kredita uzeta su na otplatu od pet godina a uz grejs-period od godi-

On je i daqe prili~no lo{.

Ugledna bonitetska ku}a „Dan i Bredstrit“ nedavno se bavila na{im rejtingom i ostavila nas je na oceni DB 5A, {to nije preporuka za boqe uslove. Svoju ocenu bonitetska ku}a temeqi na proceni da su zarade kompanija kod nas slabe, pristup novim zadu`ivawima ograni~en, postoji rizik od ponovnog slabqewa dinara.

Sudske i ste~ajne procedure su neodgovaraju}e. Uz to, na{a zemqa tra`i od MMF-a da drugi deo tran{e od tri milijarde evra koristi kao buxetska sredstva umesto kao podsticaj platnom bilnasu.

U tim uslovima kamata kakvu smo ve} dobili od poslovnih banaka je i sada izvesna.

Drugim re~ima, boqe se ne o~ekuje. A kada pogledamo pomenuti zajam koji }e se uskoro povu}i i banke koje su ga odobrile, upadqivo je da su to sve gr~ke finansijske ku}e. One zapadnije, izgleda, nisu bile mnogo zainteresovane i nisu se ni pojavile sponudama.

D. Vujo{evi}

SRBIJA [KRTARI NA SOCIJALNIM DAVAWIMA

Najvi{e se {tedi na sirotiwi Srbija nikada nije imala pouzdanu socijalnu sliku stanovni{tva, koja bi poslu`ila kao osnovni vodi~ za pravedniju raspodelu dr`avnog novca namewenog najugro`enijima. Sve prethodne, kao i postoje}a vlast, obe}avale su usvajawe zakona o socijalnoj za{titi kako bi se stvorili uslovi za pravedniju raspodelu socijalnih davawa, ali i da bi do wih dolazili zaista oni kojima su bila preko potrebna i pre ekonomske krize, a sada da se i ne govori.

Kao zvani~ni podatak, pomiwe se da u Srbiji trenutno ima 750.000 korisnika raznih socijalnih davawa, za {ta je potrebno izdvojiti oko 87,5 milijardi dinara, {to je pribli`no 12 odsto buxeta Srbije za 2009. godinu. Kada se iznese „gola“ cifra, na prvi pogled se ~ini da su u pitawu ogromni novci koje „bri`na“ dr`ava izdaja da bi pomogla siroma{nim gra|anima Srbije. Me|utim, zapravo je re~ o bednim primawima, jer iznosi materijalnog obezbe|ewa, de~jih i roditeqskih dodataka, hraniteqstvo, dodatak za negu i pomo} drugog lica i drugih socijalnih davawa vi{e su nego mizerna. Da je to tako, potvr|uje i ocena Svetske banke – koja, ina~e, tra`i da se svuda ste`u kai{evi, pa ~ak i tamo gde su ve} pukli – da Srbija malo tro{i na siroma{ne, te su joj preporu~ili da bude socijalno odgovornija tako {to }e pove}ati socijalna davawa za materijalno obezbe|ewe porodica i de~je dodatke, kao i da u program socijalne za{tite ukqu~i ve}i broj qudi kojima je finansijska pomo} zaista potrebna.

Po podacima Svetske banke, Srbija je u proseku od 2005. do 2009. godine za socijalna davawa, odnosno pomo}, u proseku izdvajala mawe od dva odsto BDPa, {to je mawe od prose~no potro{enog za ove namene u zemqama OECD-a i Evropske unije, a u isto vreme je na nivou

Centralne Azije. U pore|ewu sa zemqama biv{e Jugoslavije, Srbija za pomo} siroma{nima tro{i vi{e od Makedonije i Hrvatske, ali zato mawe od Bosne i Hercegovine.

Veliki problem za pravedniju raspodelu socijalnog kola~a u Srbiji prestavqa zate~eni na-

stoje}eg imovinskog stawa pa se zbog toga de{ava da ve}i deo novca namewenog za socijalnu pomo} gra|anima zavr{i kod onih koji imaju vi{e od onih koji su odbijeni za pomo}. Po podacima Ministarstva finansija i Ministarstva rada i socijalne politike, iz buxeta za ovu

Dok se buyetski novac tro{i na subvencije propalim preduze}ima, za socijalnu pomo} izdvajamo koliko i zemqe centralne Azije ~in ostvarivawa prava na razne vrste pomo}i. Naime, za pomo} koja iznosi svega nekoliko hiqada dinara mese~no, kao {to su materijalno obezbe|ewe porodica i de~ji dodatak, koje tra`i sve vi{e siroma{nih gra|ana Srbije jer je u tranziciji wihov broj drasti~no pove}an, dr`ava obavqa proveru imovinskog stawa i kao „prag“ da dobijawe ove crkavice odre|uje izuzetno niske kriterijume te tako proizlazi da malo ko mo`e stvarno ovu pomo} i da dobije. S druge strane, za mnogo „skupqa“ davawa ne tra`i se provera po-

godinu za materijalno obezbe|ewe porodice – mada je svaki deseti stanovnik Srbije siroma{an – bi}e izdvojeno ~etiri miliona dinara, za de~ji dodatak 8,2 miliona, dok }e u isto vreme za pomo} borcima, koji ne dokazuju imovinsko stawe, biti izdvojeno 16,2 miliona dinara.

Me|unarodni monetarni fond je i prilikom tek zavr{enih razgovora o novoj tran{i pomo}i Srbiji prihvatio argumente ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a da se socijalna davawa do kraja ove, ali i tokom naredne godine,

ne smeju smawivati, ali ni on nije „razgrtao“ kako se ona sada dele i koliko u ovom trenutku ima gra|ana Srbije koji istinski nemaju nikakvih primawa, ali ni pomo}i od dr`ave. Dakle, na vlasti je da, kako je istakao i sam Qaji}, stvori uslove za pravedniju raspodelu socijalnih davawa, vode}i pri tom ra~una o tome da do we do|u oni najugro`eniji i deca, tim pre {to prognoze ni za narednu godinu nisu optimisti~ke. Recesija, ali i ono {to dr`avu ~eka da uradi – a to je smawewe javne potro{we koje sa sobom donosi nove otkaze i pove}an broj nezaposlenih – po oceni stru~waka, dodatno }e smawivati prihode siroma{nih i pove}ati wihov broj te se zbog toga ve} sada mora znati kako }e se to malo socijalnog dinara {to pravednije podeliti.

Vlada, po preporuci Svetske banke, treba pod hitno da razmisli o pove}awu naknada za materijalno obezbe|ewe porodica i de~je dodatke. Da bi za to na{la novac, s druge strane mora, kako je istaknuto u analizi, prestatiti da novcem iz buxeta „dariva“ preduze}a koji su najve}i du`nici. Jer, na socijalu, pomo} ili kupovinu socijalnog mira i smirivawe {trajkova daju se ogromne subvencije, koje nisu ni{ta drugo do socijalna davawa. Jedino jo{ u Srbiji tranzicioni fond se ~as kwi`i kao podr{ka privredi, a ~as kao socijalna pomo}, a iz wega se ispla}uju stimulativne otpremine, koje nisu ni{ta drugo do socijala. Centar za liberalno-demokratske studije objavio je podatak da je dr`ava za pet godina, od 2002. do 2007, za isplatu stimulativnih otpremina za oko 150.000 radnika utro{ila oko 300 miliona evra. Za te namene u buxetu za pro{lu godinu bilo je predvi|eno oko 90 miliona evra, a ove godine oko 4,7 milijarde dinara.

Q. Male{evi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,1161

93,4524

96,0691

90,8357

Australija

dolar

1

53,6482

55,0238

56,5645

53,4831

Kanada

dolar

1

57,9435

59,4292

61,0932

57,7652

Danska

kruna

1

12,2351

12,5488

12,9002

12,1974

Norve{ka

kruna

1

10,5693

10,8403

11,1438

10,5368

[vedska

kruna

1

8,858

9,0851

9,3395

8,8307

[vajcarska

franak

1

60,1427

61,6848

63,412

59,9576

V. Britanija

funta

1

104,347

107,023

110,019

104,026

SAD

dolar

1

63,9187

65,5576

67,3932

63,722

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 9. 2009. godine

6

BERZA

ponedeqak7.septembar2009.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Cene rasle u malo trgovine Po~etak septembra na Beogradskoj berzi obele`ili su pad ukupnog nedeqnog prometa i rast berzanskih indeksa. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 ostvario je u sedmici izme|u 31. avgusta i 4. septembra rast na nedeqnom nivou od 1,53 odsto, dok je kompozitni indeks Beleks lajn porastao 0,64 odsto.

S druge strane, ukupan nedeqni promet od gotovo 308 miliona dinara mawi je od prometa ostvarenog posledwe nedeqe avgusta za ~itavih 50 odsto, istakla je {ef odeqewa korporativne agenture i agenta emisije Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Dominantno u~e{}e u ukupnom prometu u protekloj sedmici imale su akcije, ~ak 75

Brz oporavak privrede Svetska privreda je krenula putem br`eg oporavka nego {to je prethodno predvi|ano, saop{tila je Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD). Glavni ekonomista OECD-a Jorge Elmeskov je naveo poboq{awe finansijskih uslova, oporavak trgovine i smawewe zaliha u industriji kao faktore koji ukazuju na br`i ekonomski oproavak u 30 zemaqa ~lanica te organizacije.

Taj oporavak je, me|utim, i daqe na staklenim nogama, rekao je Elmeskov. „Oporavak izgleda da je na dohvat ruke za privredu OECD-a ali je va`no da se ne zanosimo“, rekao je on.

On je naglasio da oporavak ne}e i}i glatko i da }e biti uspona i padova. OECD prema ovoj najnovijoj prognozi o~ekuje da ekonomija u Grupi sedam najrazvijenijih industrijskih zemaqa opadne za 3,7 odsto ove godine, u pore|ewu sa padom od 4,1 odsto koji je predvidela u junu. Zemqe evro zone }e, kako se sada o~ekuje, zabele`iti privredni pad od 3,9 odsto ove godine u pore|ewu sa 4,8 odsto koliko se o~ekivalo u junu. Privreda Japana }e opasti za 5,6 odsto ove godine u pre|ewu sa prethodnom prognozom od 6,8 odsto. Elmeskov je rekao da je privredni oporavak i daqe ugro`en visokom stopom nezaposlenosti u 30 zemaqa OECD-a. Ta organizacija o~ekuje da }e i daqe biti zabele`en rast broja nezaposlenih.

odsto, navela je Cvetkovi} i dodala da je promet obveznicama stare devizne {tedwe bio 76 miliona dinara.

Najvi{e se, kada je re~ o du`ni~kim hartijama, trgovalo serijom A2010, za 26,5 miliona dinara. Me|u akcijama najprivla~nija je ponovo bila AIK banka sa ostvarenih 36,3 miliona dinara prometa. Ve}e promete imali su i Jubmes banka i „Sojaprotein“, od 27,3 odnosno 26,2 miliona dinara. U~e{}e stranih investitora kretalo se oko 37 odsto uz ve}e prisustvo u kupovnim transakcijama, kazala je Cvetkovi}.

Najve}i rast cene na nedeqnom nivou ostvarili su „Vino `upa“, 9,6 odsto, AIK banka, 7,3

odsto, i pirotski „Tigar“, 6,8 odsto. U kategoriji najve}ih gubitnika na{li su se „“Progres

sa padom od 13,7 odsto, kragujeva~ka Kredi banka sa gotovo devet procenata i Globos osigurawe sa 7,6 odsto.

Od najlikvidnijih vojvo|anski akcija, cena „Sojaproteina“ je prili~no varirala, ali i ostala ~vrsto iznad granice od hiqadu dinara, uz relativno velike promete koji su ponekad i{li i iznad granice od 100.000 evra dnevno. Blagi rast cene imale su i hartije Veterinarskog zavoda Subotica, dok je cena Metals banke neznatno korigovana na dole.

Talenat za gra|ewe piramide

na jul 2008, i oni su ostvarili 1,38 miliona no}ewa {to je pad od 14,5 odsto u odnosu na isti pro{logodi{wi period.

Od januara do jula Hrvatsku je posetilo 5,96 miliona turista koji su ostvarili 29,5 miliona no}ewa, {to je u odnosu na isto razdobqe lane pad u dolascima od 4,9 odsto a no}ewa je mawe 4,5 odsto. Strani turisti su u prvih sedam meseci ove godine ostvarili 83,9 odsto ukupnih dolazaka i 88,7 odsto ukupnih no}ewa, {to je pad u dolascima od 3,4 odsto. Doma}i turisti za prvih sedam meseci 2009. bele`e ve}e minuse – u dolascima za 11,9 odsto, a u no}ewima od 11,5

Sirova nafta je na berzi u Wujorku pojeftinila ispod 68 dolara za barel, usled ja~awa dolara koje je usledilo nakon {to su objavqeni podaci o mawem broju otkaza pro{log meseca u SAD nego {to se o~ekivalo. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u oktobru je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 23 centa, na 67,73 dolara za barel, dok je istovremeno evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 52 centa, na 66,60 dolara za barel, prenele su svetske agencije. Stopa nezaposlenosti u Sjediwenim Ameri~kim

Cene akcija i kurs dolara uve}ani su na kraju sedmice na finansijskim berzama u Evropi, podstaknuti ~iwenicom da je u SAD pro{log meseca izgubqeno mawe radnih mesta nego {to je o~ekivano. Glavni evropski indeks akcija FTSEurofirst 300 - oja~ao je u petak 1,2 odsto, neposredno nakon saop{tewa ameri~kog ministarstva rada da su poslodavci u SAD ukinuli tokom avgusta jo{ 216 hiqada radnih mesta, umesto o~ekivanih 225 hiqada.

Dr`avama u avgustu je porasla na 9,7 odsto, {to je najvi{e od juna 1983, pri ~emu su poslodavci pro{log meseca otpustili ukupno 216.000 radnika, pokazali su danas zvani~ni podaci ameri~kog Ministarstva rada.

Cena nafte se posledwih dana kre}e u rasponu izme|u 67 i 69,40 dolara za barel, a usled obimnih zaliha taj energent je od kraja pro{le sedmice pojeftinio vi{e od {est odsto.

Ukoliko ove nedeqe, zakqu~no sa dana{wim danom, cena nafte padne vi{e od {est odsto, to }e biti najve}i sedmi~ni pad u proteklih osam nedeqa.

Medofova piramida

vedena pravilno, istakao je glavni inspektor agencije, Dejvid Koc. U izve{taju se navodi da su dve paralelne istrage tokom 2004. i 2005. obavila dva relativno neiskusna tima iz razli~itih odeqewa SEC-a uz „nedovoqno planirawe“. „Neverovatno, ali obe istrage su zapo~ete u isto vreme u dva odeqewa SEC-a mada nijed-

no odeqewe nije bilo svesno toga da drugo vr{i identi~nu istragu“, naveo je Koc. Medof se nalazi na odslu`ewu zatvorske kazne od 150 godina, nakon {to je u martu priznao krivicu po 11 ta~aka optu`nice. Tu`ioci tvrde da je on svoje investitore o{tetio za najmawe 13 milijardi, a mo`da i ~ak 65 milijardi dolara.

odsto sa ostvarenih 3,3 miliona no}ewa i 959.000 dolazaka.

Sloveniju je u prvih {est meseci ove godine posetilo 3,4 miliona turista, {to je smawewe od pet odsto u odnosu na isto lawsko razdobqe, saop{tio je qubqanski Zavod za statistiku.

Udeo inostranih gostiju mawi je za deset odsto, ali se broj doma}ih turista pove}ao za dva odsto, sa rastom prihoda od 13 procenata. Turisti su od januara do juna ostvarili 1,14 miliona no}ewa, pri ~emu je broj no}ewa doma}ih gostiju ve}i za ~etiri odsto nego lane u isto vreme, dok je broj no}ewa inostranih turista smawen devet odsto.

Naj~e{}i gosti bili su Italijani, ~iji udeo u ukupnom broju no}ewa stranaca iznosi 18,6 odsto. Slede ih Austrijanci sa 13,4 odsto, Nemci sa 11,6 odsto, Hrvati sa 6,9 odsto, Britanci sa 5,1 odsto i Holan|ani sa 4,9 odsto.

U prvom polugo|u registrovane su i posete turista iz Ma|arske, Srbije, Belgije, ^e{ke, Rusije i SAD-a. Statistika je saop{tila da su najboqe rezultate ostvarila le~ili{ta i bawe, ~iji su prihodi ve}i za deset odsto, dok su prihodi slovena~kog primorja pove}ani za pet odsto. Prihodi Bleda bili su za pet procenata mawi.

Indikator FTSEurofirst 300 je porastao oko 48 procenata od po~etka marta, kada je bio na dugogodi{wem minimumu, ali je jo{ uvek 17 odsto slabiji nego pre 12 meseci, navodi Rojters u izve{taju sa londonske berze akcija.

Agencija podse}a da su u septembru 2008. glavni evropski indeks akcija i drugih vode}i indeksi drasti~no opali, neposredno uo~i kolapsa ~etvrte po veli~ini ameri~ke investicione banke „Limand braders“.

VESTI Kako iz krize?

Generalni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan pozvao vlade da osmisle jasne strategije za izlazak iz krize da ne bi zako~ile privredni rast. „Do{ao je trenutak da svetski lideri razviju strategije za izlazak iz krize jer ako ne uspeju da defini{u planove postoji rizik da }e naru{iti poverewe i zako~iti oporavak privrede“, kazao je on.

Kan je ocenio da }e oporavak privrede biti relativno spor i da postoji rizik da oporavak pro|e bez otvarawa radnih mesta. Prema wegovim re~ima, reforma finansijskog sistema na koju su se obavezale ~lanice G20 ne napreduje dovoqno brzo da bi se re{avali problemi koje je kriza otvorila.

„Pe`o” pravi auto na struju

Mawe turista na Jadranu Hrvatsku i Sloveniju ovog leta posetilo je oko pet odsto mawe turista nego u istom periodu pro{le godine. Smawena poseta naro~ito va`i za strane turiste. Hrvatsku je u julu ove godine posetilo 2,61 miliona turista, {to je dva odsto mawe nego u istom mesecu lane.

Stranih gostiju koji su boravili u Hrvatskoj bilo je 2,37 miliona {to je 0,6 odsto mawe nego u julu 2008, sa zabele`enim padom od 3,3 odsto po broju ukupnih stranih turisti~kih no}ewa, podaci su Dr`avnog zavoda za statistiku (DSZ). Doma}ih turista je bilo mawe, 237.000 {to je pad od 14,8 odsto u odnosu

Nafta jeftinija zbog nezaposlenosti

Rast evropskih akcija

KAKO JE NAJVE]A PREVARA U ISTORIJI BERZE OSTALA NEPRIME]ENA

Dok su regulatorni organi vlade SAD-a istra`ivali neverovatno stabilan povrat ulo`enih sredstava u fond investitora Bernarda Medofa, on je uspeo da ih razuveri, izme|u ostalog, tvrdwom da za finansije jednostavno ima dara, objavio je ameri~ki list „Los An|eles Tajms“. „Neki qudi imaju ose}aj za tr`i{te. Oni jednostavno znaju kako da analizuju brojke u koje gledaju“, rekao je Medof istra`iocima ameri~ke Komisije za hartije od vrednosti i tr`i{te (SEC) 2006, dve i po godine pre nego {to je razotkrivena wegova piramidalna {tedwa, poznata kao „Ponzi {ema“.

Na`alost po investitore u Medofov fond, interna revizija u SEC-u je pokazala da neki qudi u toj komisiji nisu umeli da analizuju brojke tog finansijskog {pekulanta i nekad jednog od najuglednijih brokera na Volstritu. Regulatorni organi su imali „vi{e nego dovoqno informacija“ o tome da Medof vara investitore, ali je svaka od nekoliko istraga bila sprovedena „aqkavo“, {to je omogu}ilo da se prevara nesmetano nastavi 16 godina, navodi se u izve{taju revizije SEC-a. ^lanovi osobqa SEC-a su mogli da otkriju Medofovu prevaru vrednu milijarde dolara da je makar jedna od tri kontrole ili dve ne{to formalnije istrage wegovog poslovawa bila spro-

DNEVNIK

„Pe`o Sitroen“i „Micubi{i Motors“ postigli su dogovor da ponude elektri~ni autoblil Evropi do kraja idu}e godine, saop{tile su dve kompanije. Francuski i japanski proizvo|a~i automobila ka`u da }e jo{ neimenovano vozilo biti zasnovano na „Micibu{ijevom“ modelu i-MieV, koji je lansiran na japanskom tr`i{tu u junu.

Automobil }e biti pravqen u Japanu a ciq proizvo|a~a je svetska prodaja od 50.000 vozila, rekao je predstavnik „Pe`o Sitroena“. Polovina }e biti namewena evropskom tr`i{tu.

Novi elektri~ni automobil }e mo}i da prevali 130 kilometara izme|u puwewa baterija kojima }e za ponovno napajawe biti potrebno {est sati.

Otkazi u „Er fransu“ „Er frans“ planira da zbog ekonomske krize ukine oko 1.500 radnih mesta, tako {to bi zaposleni dobrovoqno napustili kompaniju, saop{tio je francuski avioprevoznik. Ukidawa su najve}im delom usmerena na teretni saobra}aj „koji je veoma pogo|en velikom padom trgovine u svetu“, saop{tila je ta kompanija. „Er frans“ }e izneti detaqe plana 21. oktobra, na sastanku sa predstavnicima zaposlenih kojih je krajem pro{le godine bilo 57.000. Francuski avioprevoznik saop{tio

je da }e kapacitet za prevoz tereta smawiti za 15 odsto, a za prevoz putnika za pet odsto, kao odgovor na smawewe tra`we.

Brazil uvodi sankcije SAD Brazil priprema listu ameri~kih proizvoda na koje bi mogao da primeni sankcije nakon presude STO u postupku oko subvencionisawa proizvodwe pamuka. Svetska trgovinska organizacija (STO) presudila je naime u korist Brazila, u postupku koji je ta zemqa pokrenula protiv ameri~kog subvencionisawa proizvodwe pamuka.

Brazilu je dozvoqeno da Americi uvede kontra-mere kojima bi nadoknadila finansijsku {tetu koju joj je naneo SAD. Brazilski ministar spoqnih poslova Selso Amorim ka`e da je ciq kontra-mera da se promeni praksa SAD i da se ta zemqa navede da ukine subvencije kojima se kr{e propisi STO. On je dodao da se Brazil nada da uvo|ewe kontra-mera ne}e biti potrebno, preneo je Rojters. STO je po~etkom ove sedmice presudio da Brazil mo`e da dobije kompenzaciju u nesporazumu sa SAD oko subvencionisawa proizvodwe pamuka.

Kinezi pojeli svu prasad Kina je postala najve}i svetski klani~ar sviwskog mesa, sa udelom od 29 procenata u svetskoj proizvodwi pro{le godine. Kina je u 2008. proizvela 72,69 miliona tona mesa, {to je {est procenata vi{e nego 2007, izjavio je Deng Fu|ijang, potpredsednik Kineske asocijacije mesne industrije, na me|unarodnoj konferenciji o sviwskom mesu u gradu ]ingdao. Kina je postala i najve}i potro{a~ mesa i mesnih prera|evina u svetu. Pro{le godine Kina je izvezla 1,84 miliona tona i uvezla 742.000 tona mesa, rekao je Deng. Uprkos uticaju globalne privredne krize o~ekuje se pove}awe potro{we mesa u svetu. Pro{le godine planirano je da }e u periodu do 2018. potro{wa mesa u svetu rasti godi{we po ritmu od dva odsto i prema{iti 320 miliona tona, a 37,2 procenta bi otpalo na sviwsko meso i prera|evine.

Veliki festivalski karneval sutra na Trgu slobode Internacionalni festival uli~nih svira~a IFUS 2009. po~iwe sutra, sve~anim otvarawem

na Trgu slobode u 21 ~as. Tokom pet festivalskih dana publici }e se na nekoliko scena, koje }e biti postavqene du` ulica Zmaj Jovine, Dunavske i Laze Tele~kog kao i na Trgu slobode, predstaviti vi{e od ~etiri stotine stranih i doma}ih muzi~ara, akrobata i uli~nih performera.

Prvog dana Festivala, programi po~iwu u 17.30 ~asova perfor-

mansima marionetiste Takahira Kunimota iz Japana i komi~ara Luke Regine iz Italije koji }e nastupiti na Trgu slobode. Istovremeno u Ulici Zmaj Jovinoj odr`a}e se pokretna predstava Tosta Mista iz Nema~ke i Portugala.

Koncerti sa tri balkona u Zmaj Jovinoj ulici, u izvo|ewu trija Ondrej Maglovski, Bora Vi{wi~ki i Ervin Malina, zatim

Lu~iana Petrovi}a i Mi}e Jankovi}a kao i Ansambla “Zorule”, po~iwu u 18.30 ~asova.

Karnevalska povorka, koja }e po~eti okupqawem u~esnika u 19.30 ~asova kod Varadinskog mosta, kreta}e se Bulevarom Mihajla Pupina do Trga slobode gde }e uslediti sve~ano otvarawe nakon koga }e posetioci mo}i da ~uju tradicionalnu romsku muziku iz

Novosadska ponedeqak7.septembar2009.

svih krajeva sveta u izvo|ewu beogradske grupe “Amaro del”.

U susret manifestaciji, ve~eras od 18 ~asova ispred Katedrale bi}e promovisan festivalski program uz u~e{}e guda~kog kvarteta “Baji}evi mali guda~i”. Izlo`ba fotografija “Muzej {ahtova” autora Stefana Botonija otvara se u 19 sati u galeriji Centra za vizuelnu kulturu u Ulici

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Produ`eno radno vreme u kwi`ari

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

V REMEPLOV

Suncokret za Iran Kako je to “Tanjug” objavio 7. septembra 1977. Institut za poqoprivredna istra`ivawa u Novom Sadu je na tri go-

dine produ`io ugovor o saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede Irana. Novosa|ani, koji su ve} stekli lep ugled u

ovoj zemqi, obavezali su se da }e stvoriti novu sortu suncokreta koja }e biti otporna na su{u i biqne bolesti koje vladaju u ekolo{kim uslovima Irana. Institut se, tako|e, obavezao da obezbedi savremenu tehnologiju za preradu suncokretovog semena, i obu~i iranske stru~wake za ovu proizvodwu.

Po{to su nadle`ni dr`avni organi Irana odlu~ili da u privredu zemqe uvedu i proizvodwu hmeqa, Novosa|ani su se prihvatili obaveze da za pet godina tamo podignu i hmeqarnik na 100 hektara.

N. C.

NA DUNAVSKIM SALA[IMA ODR@ANA „VOJVODINIJADA”

Sve |akonije na jednom mestu Druga po redu “Vojvodinijada” odr`ana je ju~e na Dunavskim sala{ima kod Veternika, a po zamisli Milana Danojevi}a, ova manifestacija objedinila je sve programe koji se tokom godine uprili~e radi promicije na{e ravnice.

– Neka manifestacija se i proma{i, ne mogu se sve obi}i, pa sam zato do{ao na ideju da se sve

„Muzej {ahtova”

Gostuju}a izlo`ba iz Pe~uja U utorak u 18 ~asova u Zbirci strane umetnosti u Dunavskoj 29 otvara se gostuju}a izlo`ba @upanijskog muzeja Barawe – “Janus Panonijus” iz Pe~uja. Tema eksponata su multietni~ke dimenzije „Ju`na Ma|arska 1916-1920. godine”, a izlo`bu otvara zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi}. Postavka traje do 9. oktobra.

S. T.

Gurmani pomogli deci

Izlo`ba fotografija “Muzej {ahtova” autora Stefana Botonija otvara se danas u Centru za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” u 19 ~asova. Guda~ki kvartet “Baji}evi mali guda~i” nastupi}e ispred Katedrale u 18 ~asova dok je za 19.30 ~asova zakazan performans ma|ioni~ara iz Italije Luke Regine ispred Turisti~ke organizacije Novog Sada.

J. Z.

[ti}enici Doma za decu i omladinu u Veterniku danas }e primiti poklone – pribor za li~nu higijenu – od grupe Novosa|ana koji su ju~e, u huma-

Izla`e Nenad Kara|inovi} U galeriji “Prometej” ,Trg Marije Trandafil 11, danas u 19 ~asova, bi}e otvorena izlo`ba ”Ona i vreme” Nenada Kara|inovi}a.Izlo`bu }e otvoriti autor. B. P. P.

Susret s laureatima U okviru “Brankovog kola”, u Osnovnoj {koli”23 oktobar”u Sremskim Karlovcima, danas u 10 ~asova deca }e se dru`iti s pesnikom Milanom Mrdaqem Mr|om.

U Karlova~koj gimnaziji u 12.30 sati sledi susret sa dobitnicima”Brankove nagrade Matice Srpske”, a u Gradskoj biblioteci, Dunavska ulica 1, u 19 ~asova bi}e odr`ana manifestacija”Poezija i mediji”.

B. P. P.

priredbe sa`mu na jednom mestu – kazao je Danojevi}.

Ju~e su na nekoliko {tandova bili izlo`eni suveniri, ru~ni radovi, rakija... a u kotli}ima se kuvao pasuq, lova~ki paprika{, pile}i {kembi}i... Atmosfera je bila upotpuwena muzikom iz Vojvodine.

Z. D.

Kwi`ara Zavoda za izdavawe uxbenika u Sremskoj ulici i ove sedmice radi}e produ`eno radno vreme. Radnim danom bi}e otvorena od 8 do 22 ~asa, subotom od 8 do 20, a nedeqom od 10 do 16 ~asova.

Na ovaj korak zaposleni u kwi`ari su se odlu~ili da bi |aci {to pre nabavili uxbenike, ali i da bi se izbegle gu`ve. Ove {kolske godine komplet uxbenika staje od pet do deset hiqada dinara.

Z. D.

RIBARAC MIRISAO NA KOTLI]E I RO[TIQ

Foto: F. Baki}

na odr`ala je jednodnevni {trajk zbog malih plata, nepoverewa u kolektiv i piratskih kaseta u video klubovima, a sve dok se u velikoj sali prikazivao film “Seks, la`i i video trake”. A u gradu, 109 gubita{kih firmi, veli Partija.

Na{a podrubrika “idiotluk nedeqe” ovom bi prilikom mogla biti preimenovana u “kretenizam decenije”. Na{a se sugra|anka M.B. po`alila “Hronici” da je od 1980. do tada, devet godina, `ivela u stanu gde je vlaga uni{tila elektri~ne instalacije.

Tehnika joj je pocrkala, ra~uni za struju bili astronomski, a najboqe od svega je {to su svi metalni delovi u stanu bili pod naponom !? Navikla je M.B. da ih ne pipa, me|utim nije svikla na bizarni, feudalno - kmetski odnos nadle`nih i pot~iwenih, koji doslovce izgleda ovako: pokrajinski inspektor do{ao, uradio zapisnik, poslao ga Pokrajinskom sekretarijatu za industriju, gra|evinu i tercijerne delatnosti, sekretarijat donosi re{ewe koje obavezuje SIZ stanovawa da anga`uje stru~nu slu`bu koja }e iza}i na teren i predlo`iti re{ewe kako bi se ovaj problem mogao srediti. Devet godina od useqewa, osam meseci od zvani~nog pokretawa slu~aja, sve {to je dobila bili su radnici “Elektrovojvodine” koji su smawili napon u stanu da gospo|a ne umre ako se slu~ajno nasloni na radijator.

Ig. Mihaqevi}

Foto: F. Baki}

Novosadski samit svrstanih Te{ko je bilo Novosa|anima da izguraju svoje muke u prvi plan po~etkom septembra 1989. godine. Imao je “Dnevnik” sluha za wihove jade, ali je istovremeno po~eo deveti Samit nesvrstanih u Beogradu, pa su naslovnu stranu zauzeli Janez Drnov{ek i zimbabveanski premijer Robert Mugabe (dan danas na vlasti!!!), da bi mu ovaj, koliko sutra, predao funkciju lidera pokreta kojim je od tada do raspada predsedavala Jugoslavija. U Novom Sadu je tim povodom mobilisano gra|anstvo kako bi pomoglo u ~i{}ewu ulica za ovaj super va`an doga|aj, ali smo se mi tim povodom izrazito svrstali u one koji se ne odazivaju takvim akcijama.

Da su mogli, Novosa|ani bi na naslovnu stranu pukli poskupqewe vode i kanalizacije od 38 odsto, lignita za 49 i “Sajam”, na kom je zbog inflacije malo ko i{ta kupovao. Novinari su kratko zabele`ili da su tamo igra~ke jeftinije nego cipele, {to je u danima ki{ovitom Novom Sadu malo koga obradovalo. Odmah ispod, pretpostavqamo da bi virutelni {ef deska u liku na{eg grada stavio vest o trovawu 121 gradske du{e, koliko ih je tada le`alo po bolni~kim krevetima.

Najve}i broj wih je s notorne “koviqske svadbe”, gde su nepa`wom svatovi masovno stradali zbog r|ave hrane. “Zvezda film”, koja je danas ve} pre`alila “Arenu”, pre ravno 20 godi-

Laze Tele~kog 3/1, a ispred “Turisti~ke organizacije Novog Sada” (TONS) od 19.30 sati nastupi}e komi~ar i ma|ioni~ar Luka Regina. Organizator festivala je Centar za kulturnu animaciju, a sve informacije i program dostupne su na www.cekans.org.ns ili na flajerima i katalozima u TONS-u na uglu ulica Modene i Zmaj Jovine.

J. Z.

nitarnoj akciji na Ribarskom ostrvu, kuvali raznovrsne specijalitete. Na inicijativu Andrije Nikitovi}a, dvadesetak majstora varja~e ju~e je na

[picu pripremalo hranu, a wihovi gosti su, umesto pi}a, {to je obi~aj da se nosi u takvim prilikama, na poklon doneli paste za zube, sapune, {ampone i drugo potrebno za odr`avawe li~ne higijene.

Nikitovi} ka`e da je tako hteo da poka`e kako se sve mo`e pomo}i qudima i pozvao i druge da osmisle sli~ne akcije.

Z. D.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak7.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

^ekanovi}i do~ekali Nikolinu Blizanci: Nikola i Jovana - Olgice i Jovana Antoni}a

Devoj~ice: Nikolina - @eqke i Du{ana ^ekanovi}a, Milena - Marije i Milana Gaka, Ana - Ankice i Slavka Stanisavqeva, Tatjana - Dragane i ^edomira Radovi}a, Gorana - Sne`ane Amedov i Milivoja Vladula, Jovana - Sla|ane i Nenada Repca, Teodora - Sne`ane i Stevana Biki}a, Jovana Mile Isakovi} i Miroslava Le{kova, Mia Svetalne Mandi} i @eqka Bau{ke, Daniela Vlaste Lekarove Daniela Lekara, Teodora - Vesne i Miqana Zindovi}a, An|ela - Qiqane Ja{arevi} i Stanislava Miqkovi}a, Ana - Sla|ane i Zorana Mari}a, Ivana Ksenia - Maje i Jan Dyra, Duwa - Milice i Igora Franka, Na|a - Tamare i Gorana Peji}a, Duwa - Jelene i Nemawe Kajarija, Sara - Dragane Rodi} i Predraga Pavquka, Ksenija - Bla`enke i Vase Velemirova, Biqana Dragane i \ura|a Grme{a, Ana - Marine i Mom~ila Milidragovi}a, Radmila - Nade i Marka Bjelobrka, Marijana - Slavice Ninkov - Vranka i \urka Vranke, Tijana - Olivere i Tomislava Papi}a, Nikolina - Branke i @eqke ]ulum, Milica - Branke i Sini{e Prekoga~i}a, Lena Mirjane Klinac i Dalibora Dimi}a, Sara - Ivane i Dobrice Jankovi}a, Ema - Milanke Niki Antoni} i Petra Proti}a, Milica - Aleksandre i Milana Mihajlovi}a, Katarina - Biqane i Veska Pi`urice, Vi{wa - Aleksandre i Milana Mihajlovi}a, Talida - Tijane i Gorana Glumca,

Jelena - Vesne Mlikote i Zorana Mare{a, Angelina - Maje i Milana @i`akova, Iskra - Gordane i Sr|ana Pu{i}a, Anita - Elde i Bekrije Jonuzovi}a, Ana - Slavice i Bojana Mrkaqevi}a, Elena - Julke i Milana Milo{evi}a, Bogdana - Milade i Sergeja Jovanovi}a, Lara - Nata{e i Aleksandra Serbovana, Mia - Tamare Si} i Jana Tordaja, Milica - Ru`ice i Milo{a Dini}a, Duwa - Mile Zelen i Dragana Novakovi}a, Ana - Aleksandre i Zdravka Germeka, Nata{a - Veronke i Neboj{e Radovanca, Debora - Svetlu{ke i Igora U{iaka, Nikolina - Mine Jakovqevi} Zavarko i [andora Zavarka, Indira - Hati|e Durmi{i i Ibrahima Beri{e, Teodora - Daliborke i Branka Bursa}a, Marina - Biqane i Zorana Tadi}a, Ksenija - Biqane i Milana Ivanovi}a, Nina Mirjane i Milana Ne{i}a, Lena - Zorice i Vladislava Blagojevi}a, Una - Eve i Dragana Popova, Iva - Nata{e i Vladimira Kali}a, Nevena - Qubice i Stanimira Pandurova, Lana - Radmile Ferlan - Vasi} i Milana Vasi}a, Duwa - Mirjane i Slavi{e Kne`evi}a, Duwa - Ivane i Radovana Kozomore, Zorica - Biqane Vasiqevi} \uri~i} i Branislava Nebrigi}a, Leona Aleksandra - Nikoline Todi} i Time Mulera, Sara - Mirjane i Neboj{e Vukovi}a, Lana - Slobodanke i Miroslava Zelewaka, Sofija - Svetlane i Du{ana Sekuli}a, Katarina - Jadranke i Jovana Savina.

Ven~ani: Tatjana Lazor i Ranko Obradovi}, Marija [akota i \uro Mandari}, Dragana Oqa~a i Radojica Savi}, Jelena Novakovi} i Bojan Borkovi}, Andrijana Agati} i Dejan Kos, Marija Bana i Yafer Muratovi}, Mirjana Farago i Branimir Biberyi}, Angela Melar i Roland Kabok, Marija [ari} i Jovan Muti}, Ana Novkovi} i Zoran Ili}, Mirjana Stoji} i Nemawa Jovanovi}, Marijana [ija~ki i Zoran Marinkov, Gordana Peri} i Nikola Milo{evi}, Maja Pletikapi} i Du{ko Joji}, Zorica Mari} i Novica Beri}, Ivana [qapi} i Damir Ra|a, Branislava Varenika i Marjan Rofa, Marika Kapitaw i Dejan [tikovac, Tijana Jakovqevi} i Du{an [evi}, Danijela Mitrovi} i Dragan Rukavina, Branislava Todosijevi} i Bojan Kova~ev, Mowa Prli} i Vojin Prole, Aleksandra Jovanovi} i Milan Baji}, Aleksandra Di-

kli} i Slobodan \oki}, Tijana Uzelac i Goran Ra{evi}, Biqana Angelovski i Lazar Jovanov, Sowa Ivkovi} i Aleksandar Avdalovi}, Sla|ana Mayar i Nenad Vidovi}, Du{ica Segedinac i Daniel Horvat, Svetlana Josimovi} i \or|e Vrba{ki, Nata{a Trifunovi} i Danilo Miyi}, Ana Mudrini} i Zoran Pereni}, Maja Cvetanovi} i Sa{a Stamenkovi}, Marijana Mandi} i Predrag ^apo, Branislava Gu`vica i Nenad Savi}, Ivana Stri~evi} i Neboj{a Novi}, Milica ]u}uz i ]etko Okiqevi}, Vera Miler i Mile Jerkovi}, Dragana Marjanovi} i @arko Petrovi}, Dragana Milovi} i Davor Santra~, Jelena Grlica i Igor \uri}, Bojana Pra{talo i Lazar Dimitrov, Mira Rak~evi} i Gojko Stani}, Jelena Mihajlovi} i Darko Miqkovi}, Katja Ymrekar i Dejan Gradi{nik.

Mama Ivana, tata Aleksandar, sestre Awa i Mina i beba Lena An|u{i}

De~aci: Vawa - Nade [evo i Dragana Simi}a, Du{an Vesne i Sr|ana A}imovi}a, Stevan - Slavice Pavlovski i Sa{e Andrin, Boris - Marijane i Jaroslava Vozara, Uro{ - Dare Ble~i} i Milana La}arka, Nemawa - Dragane i Davora Pavi}a, \ura| - Ivane i @eqka Krgovi}a, Aleksa - Ivane i Branislava Stoji~i}a, Aleksandar - Milene Markovi} i Miroslava Satari}a, Vuka{in Tatjane i Gorana Babi}a, Kristijan - Ane Salaji i Zlatka Dovi~ina, Luka - Ane i Ivana ^i`eka, Dalibor - Milinke i Sa{e Leporisa, Milo{ - Danijele i Velibora Cvetkovi}a, Du{ko - Mare i Du{ana Miqanovi}a, Pavle Du{an - Danijele i Milana Pavi~i}a, Filip - Verice i Predraga Vukovi}a, Vuka{in - Perke i Ranka Bo{kana, Ivan - Sofije Trbanos i Branislava Jovanovi}a, Slavko - Svetlane i @eqka Kova~evi}a, Branko - Jelene Emi} i Qubomira Ba{i}a, Novica - Tawe i Du{ka Srdi}a, Radovan - Jovane i Dragana Kolarskija, Uro{ - Miqane i Radovana Nikodinovi}a, Adrijan - Nikoline i Slavena Portnera, Marko - Tatjane i Darka Li~ine, Kosta - Nata{e i Aleksandra Petkovi}a, Roland Dragane Stojanovi} - Milinkov i Ivana Milinkova, Stefan - Vawe Tom~i} i Darka Pare`anina, Uro{ - Vesne i Milorada Vuk~evi}a, Borislav - Jovane i Dragana Kra~evskija, Aleksa - Jelene i Mihajla Kova~a, Dejan - Aleksandre Oda-

ni} i Ivana ]ur~i}a, Marko - Sawe i Vladimira Rafajlovi}a, Luka - Biqane Medi} i Dragomira Kopawe, Stefan - Jelene i Sa{e Vlanikolin, Ogwen - Jelene Vuceqa i Aleksandra Bosan~i}a, Nikola - Jovane ]uri} - Gudovi} i Predraga Gudovi}a, Petar - Milane i Vladimira Crvenija, Ivan - Kristine Borojevi} i Dragoslava ]iri}a, Filip Paul - Jelene i Olivera Henriha Kolengera, Luka - Sla|ane i Miodraga Marina, Aleksa - Robertine Bor{odi i Qubi{e Vukmirovi}a, Ogwen - Danijele i Slobodana Radi}a, Kri{tof - Izabele i Atile Mesaro{, Sr|an Sawe i Nikole Vuji~i}a, Petar - Zorice i Dmitra Bulata, Vuka{in - Aleksandre i Dragana Zeqkovi}a, [aban - Fqore Poqacaj i Kujtima Rake, Uro{ - Dragane i Branislava Premovi}a, Petar - Milice i \or|a Dragosavca, Jakov - Tawe i Dragana Petrovi}a, Filip - Vere i Olivera Starogorca, Rade - Dragane Jovanovi} i @ivka Nikoli}a, Andrija - Natalije i Dalibora [ekularca, Pavle - Katice i Predraga Tenca, Aleksa - Milice @ivkov - Balo{ i Edvina Balo{a, Patrik - Ildiko ^onti Kova~ i Tibora ^ontija, Strahiwa - Rade i Dragana Nijem~evi}a, Jovan - Slavice i Pere Markovi}a, Andrej Kristine i Marka Mari}a, Danilo - Dragane i Nikole Brki}a, Luka - Jasmine i Emila Mal~i}a, Vuka{in - Sla|ane i Bojana Nikoli}a.

Umrli: Mirjana Brzak ro|. Prugi} (1943), Kristina Laslo ro|. Na| (1939), Milo{ Ninkovi} (1947), Branka Berkovi} ro|. Raji} (1954), Ratko Kuli} (1944), Predrag Rankovi} (1925), Milanka Mitrovi} - Koci} ro|. Mitrovi} (1939), Zdravka Radovi} ro|. Je~menica (1928), [aip Ja{arov (1922), Zuzana Taka~ ro|. Slivka (1919), Radovan Svir~evi} (1926), Anka Jankov ro|. Lazarev (1927), An|a Radanovi} ro|. Zeba (1936), Jano{ Hevizi (1930), Qiqana Desnica ro|. Vu~kovi} (1954), Teodora Vu~eti} (2001), @arko @ugi} (1931), Dragiwa Lap~evi} (1936), Jano{ Tot (1933), Milo{ Pavi} (2006), Sava Kiselica (1931), Svetozar Markovi} (1923), Jano{ Kova~ (1928), Dragoqub Bla`i} (1936), Jelisaveta Beri} ro|. Stojkovi} (1937), Irma Adam ro|. Majoro{ (1921), \ura Bak{a (1940), Rade [kundri} (1940), Milena Luki} ro|. Jeremi} (1931), Nikola Aleksi} (1931), Du{an Latinovi} (1934), Sa{a Mila~i} (1966), Milesa Trbi} ro|. Jovanovi} (1939), Nada Popovi} ro|. ^ubrilo (1946), Evgen Taka~ (1927), Obrad [piri} (1952), Jovan [okica (1954), Marija Ba{i} ro|. Vukov (1918), I{tvan Albert (1940), Rade Kova~evi} (1989), Ratko Vuji~i} (1951), Imre Kaloci (1949), \ura| Vladimir Agbaba i Sandra Barali}

Kne`evi} (1924), Radoslav ^izmi} (1926), Jelica Xinovi} ro|. Batkovi} (1934), Stanislav Sekuli} (1939), Bo{ko Krsti} (1953), Srbislav Bala} (1937), Jelena Isakov (1986), Natalija Mu~ibabi} (1921), Jano{ Fabijan (1933), Milo{ Radanovi} (1937), Qubica Bo`in (1934), Cveta Ili} ro|. Mitrovi} (1932), Ivan Veber (1935), Petar Ivkovi} (1921), Mara Kizi} ro|. Bosan~i} (1935), Milovan Drini} (1936), Stanoje Nikoli} (1930), Margit Varga ro|. Farago (1931), Svetozar Jovin (147), Milanka Romanovi} ro|. Jovi~i} (1941), Vojko Todorovi} (1931), Mir~eta Arsi} (1972), Slobodan Kolakovi} (1945), Petar Jarwevi} (1942), Kosta Ko{uti} (1933), Ilija Radun (1951), Petar Lazarevi} (1956), Milka [evi} ro|. Po~u~ (1948), Biserka Dor~i} ro|. Bo`in (1937), Arsen Prkosova~ki (1940), Dragan Lazendi} (1947), Zdravko Popov (1953), Rajko Bulatovi} (1957), Vlatko Sloboda (1954), Milan Baji} (1953), Zagorka Lazovi} ro|. Nikoli} (1916), Gojko [vowa (1936), Laslo Dani (1941), Milena Jovanovi} ro|. Savi~evi} (1932), Vlada Popovi} (1956), Nikola Zlokolica (1941), Zlatomir Lazi} (1965), Stojan Crnomarkovi} (1938), Savka \eki} ro|. [eki} (1953).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

JU^E KOD MUZEJA GRADA LILA VODA

SVE VI[E RODITEQA ZINTERESOVANO ZA ^UVAWE MATI^NIH ]ELIJA

Vandali na Tvr|avi izvalili cev Veliki ratni bunar, pored Muzeja grada, na Petrovaradinskoj tvr|avi ju~e je potpuno poplavio, jer su nepoznati po~inici izvalili vodovodnu cev koja se nalazi u wemu. Ovoj diverziji, kako je za “Dnevnik” rekao kustos istori~ar Sini{a Joki}, prethodilo je lomqewe re{etkastih vrata koja vode do bunara.

- Ovo je ne~uveno. Ve} nekoliko puta su lomili re{etke, i ~im ih zavarimo, huliganstvo ponove.

Sada su pokidali cev i voda se izlila na sve strane. Jedini na~in da za{titimo ovaj bunar koji spada u kulturna dobra jeste da on napokon pre|e u nadle`nost Muzeja i da Tvr|avu po~ne neko i fizi~ki da ~uva- objasnio je Jo-

Foto: B. Lu~i}

Zdravqe iz pup~ane vrpce 1.800 evra

ki}. Cev u bunaru, koji se jo{ uvek nalazi u nadle`nosti vojske, ju~e su popravqali radnici “Vodovoda”, a policija je napravila izve{taj i po~ela istragu.

A. V.

PODZEMNE VOJNE GALERIJE NA TVR\AVI NA METI TURISTA

Katakombe meka za adrenalin Odbrambene instalacije Petrovaradinske tvr|ave, koje se prstenasto spu{taju ka utrobi stene, poznatije kao podzemne vojne galerije ili katakombe, decenija-

ma privla~e avanturiste i tako predstavqaju najzanimqiviju turisti~ku ponudu, ne samo Muzeja grada i Novog Sada, ve} i ~itave Vojvodine. Od renovirawa i ponovnog otvarawa u junu, ure|eni kilometer vojnih galerija obi-

{lo je vi{e od 1.000 turista, a kako ka`u u Muzeju grada, prava sezona tek predstoji dolaskom jeseni. Da bi {to boqe prezentovali ovu zanimqivu turisti~ku ponudu,

kako je za “Dnevnik” objasnila direktorka Muzeja Vesna Nedeqkovi} Angelovska, organizovali su prezentaciju galerija svim vojvo|anskim turisti~kim vodi~ima, te spremaju publikaciju koja }e katakombe i wihovu pri~u pribli`iti posetiocima Tvr|ave.

Tako|e, podzemne vojne galerije }e otvoriti za koncerte, koketele, prijeme i promocije kulturnih sadr`aja.

Pri~u o sistemu odbrane Tvr|ave, vojnicima koji su na woj boravili, wihovim ve`bama, klopkama koje su pripremali okupatorima, podzemnim liftovima i minskim galerijama s najve}im zanimawem slu{aju deca.

- Deca se najslobodnije i najhrabrije pona{aju kada ih vodimo kroz podzemqe. Sve ih interesuje i uvek imaju najvi{e pitawa.

Gotovo uvek ho}e jo{ i tra`e da

idemo sve dubqe. Wihov avanturisti~ki duh je neverovatan. Me|utim, podzemqem nisu odu{evqeni samo najmla|i. Za osam godina koliko radim ovaj posao ni-

ko iz podzemnih galerija nije iza{ao razo~aran – pri~a kustos istori~ar Sini{a Joki} i doda-

9

je da posetici posebno vole kada podzemqe obilaze pod svetlima bakqi.

Da i starijima katakombe probude avanturisti~ki duh naveo je primer gradona~elnika Pe~uja.

On je insistirao da obavezno u|e unutra iako nije bilo najboqe vreme, jer je podzemqe bilo vla`no, te ponegde zbog toga i blatwavo. Tako je pun entuzijazma sve obi{ao, ~ak se puzaju}i spu{tao u neke od tunela. Tako|e, ove su godine katakombe obi{li i minister kulture Turske i direktor “Topkapi” muzeja iz Istanbula.

Kako bi posetu podzemnim vojnim galerijama u~inili {to zanimqivijom, od ove nedeqe Muzej grada uvodi i nove termine za ture. Tako oni koji vi{e vole po mraku da do`ive podzemqe Petrovaradinske tvr|ave mo}i }e to da u~ine svakog petka u 20 ~asova, dok }e se vikendom ture organizovati od 11 do 19. Radnim danima Muzej radi od 9 do 17 ~asova.

Me|utim, podzemqe iako nedavno ure|eno, trpi sudbinu same Tvr|ave. Kako su direktorka Nedeqkovi} Angelovka i kustos Joki} istakli ono tra`i konstantna ulagawa, jer svaka havarija, erozija, tre{ewe i vlaga devastira i galerije. Trenutno je problem {to u katakombe ulazi ki{a ispod mosta koji ve`e ravelin i bastion.

A. Vidanovi} Foto: S. [u{wevi}

Zave{tawe mati~nih }elija, koje je sve vi{e zastupqeno u Srbiji, postalo je trend i u novosadskoj Betaniji. Roditeqi su, saznajemo u ovoj ustanovi, izuzetno zainteresovani za to da se odmah nakon poro|aja iz pup~ane vrpce novoro|en~eta uzme krv, iz koje se odvajaju mati~ne }elije, koje kasnije mogu biti spasonosna terapija kod te{kih oboqewa deteta, majke, brata ili sestre, pa i daqih ro|aka. @equ da sa~uvaju mati~ne }elije ima mnogo novopo~enih roditeqa, ali je ipak u porodili{tu od jula, otkad je ovaj medicinski fenomen mogu}e raditi u woj, to u~inilo samo oko dvadesetak porodiqa. Razlog tome je novac.

Mati~ne }elije se izdvajaju iz krvi koja se uzima iz pup~ane vrpce jer su one u trenutku poro|aja najmla|e i najvitalnije.

Slu`e za obnovu organizma posle povreda i bolesti, a koriste se u terapiji leukemije, bolesti krvi, imunolo{kih i metaboli~kih bolesti, pa i uro|enih anemija.

Tamara Nas -Markovi} zave{tala je mati~ne }elije po~etkom avgusta.

- Prilikom poro|aja u Betaniji doktor mi je uzeo krv iz pup~anika, koju smo u roku od 24 sata morali da po{aqemo za Beograd, odakle je daqe otputovala u banke mati~nih }elija u Holandiju i Belgiju. Tamo krv testiraju na sve bekterije i viruse i ako ispu-

- Kada sam saznala da bi uzimawem krvi iz pup~anika, moja cela porodica mogla da bude bezbedna {to se ti~e te`ih bolesti, odlu~ila sam da to i uradim. Me|utim, odustala sam kada sam saznala da treba odmah da platim oko 1.800 evra– ispri~ala je za „Dnevnik“ Novosa|anka Andrea Mili~i}. Ona ka`e da je wena prijateqica, koja se porodila samo mesec dana nakon we, zave{tala mati~ne }elije uz pomo} kredita.

- Mnogo smo pri~ali o tome kako je te{ko danas le~iti se ako nema{ novca i moja prijateqica je, iako je u mnogo goroj finansijskoj situaciji nego ja, re{ila da podigne kredit u banci i plati ~uvawe mati~nih }elija.

Na`alost, ona je imala jak razlog da to uradi, jer je wen najmla|i sin oboleo od leukemije – obja{wava Andrea.

wava standarde, iz we se izdvajaju mati~ne }elije, koje se zalede i ~uvaju 20 godina. Ukoliko zatrebaju, trasnportuju se na na{u adresu – ispri~ala je Tamara za na{ list. Me|utim, ona priznaje da je malo i nepoverqiva prema bankama.

- Ko meni garantuje da krv ne}e iskoristiti u nau~ne svrhe, za klonirawe, transfuziju, ili sli~no - pita se mlada majka.

Me|utim, predstavnica belgijske banke mati~nih }elija „Crio save“ u Srbiji, dr Mima Fazlagi}, obja{wava da je bezbednost mati~nih }elija na visokom nivou i da je zloupotreba gotovo nemogu}a jer su mati~ne }elije nepogodne za klonirawe, a koli~ina uzorka krvi koja se koristi, suvi{e mala za transfuziju. Roditeqi kao garanciju dobiju i bar-kod koji je na kesi za krv, sa propratnim formularima.

I. Brcan

Iskqu~ewa struje Novi Sad - od 8 do 9 ~asova: Patrijarha ^arnojevi}a 15-23; od 8 do 12 ~asova: preduze}a u krugu biv{eg „Duvana“ u Ulici Branka Baji}a; od 8.30 do 12.30 ~asova: Suboti~ka od Spasoja Steji}a do Jo`ef Atile i Ulica Jo`efa Atile, Objekat preduze}a „[ajka{ka“ na Kamewaru; od 9 do 11 ~asova: [umska 1a, Feje{ Klare 60-68, Heroja Pinkija 93-123A i 86-138, Karas Pala, Kozara~ka 19-35 i 16A -24, Ohridska, Rudni~ka 2-40 i 1-51; od 11 do 12 ~asova: Teodora Jovanovi}a Toze 1-14 i Stojana Novakovi}a 3-15; od 11.30 do 13.30 ~asova: Bulevar Jovana Du~i}a 2-6, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 21-27 i Ulica Ka}e Dejanovi} 1-11 i 2-32; Sremska Kamenica - od 9 do 12 ~asova: Ulice Bademova, Kestenova, Ru`a, \ur|evak, Gorwe provalije i Dunav naseqe; Rimski [an~evi - od 8.30 do 12.30: preduze}a „DIP Livac“, Kafilerija i Gradska deponija i Ka} - od 8.30 do 12.30: preduze}a „^voki}“ i „Brkqa~“, ^enej - od 10 do 11 ~asova: deo naseqa oko \ur~i}evih sala{a i ^ortanovci - od 10 do 11 ~asova: deo naseqa Borov Gaj.

Pripremna nastava za polagawe ispita Pripremnu nastavu za polagawe pravosudnog ispita, koju po drugi put organizuje Regionalna privredna komora i Fakultet za evropske pravno-politi~ke studi-

je, bi}e odr`an od 11. septembra do 18. decembra. Nastava }e se odr`avati u sali Regionalne privredne komore, ulica Narodnog fronta 10/1. Dodatne informacije mogu se

dobiti putem telefona 021/ 480 20 85 , 065/ 8 560 382, kontakt osoba je Jelena S. Stankov, i 021/ 480 20 91, 064/ 84 18 513, kontakt osoba je Divna Jakovqevi}.

I. D.

[KOLA STRANIH JEZIKA „AKADEMI“

Upis u prvi semestar U toku je upis na redovne kurseve stranih jezika u Centru stranih jezika „Akademi“. Upis traje do 15. septembra, a nastava je dva puta dva ~asa nedeqno u trajawu od tri i po meseca. „Akademi“ je {kola sa 15 godina iskustva. Hiqade |aka je pro{lo kroz razne vrste kurseva.Nastava se odvija u malim grupama, sa najvi{e devet polaznika, uz proveren metod rada i vrhunski nastavni kadar. Predavawa su u poslepodnevnim i ve~erwim termenima.

Centar stranih jezika nalazi se u Jevrejskoj ulici 22. Nastava je organizovana za sve nivoe engleskog, nema~kog i ruskog jezika - od po~etnih do najvi{ih. Pored op{teg kursa engleskog, nema~kog i ruskog jezika Centar stranih jezika „Akademi“ nudi kvalitetne kurseve konverzacije, op{teg poslovnog jezika te poslovnog jezika za bankare. U

{koli se organizuju pripreme za sticawe me|unarodnih Kembrix diploma – FCE, CAE, CPE, te BEC diploma za poslovni engleski jezik, kao i diploma Gete instituta.

U {koli je organizovano de`urstvo od 9 do 21 ~as radnim danom te subotom od 10 do 17 sati. Molimo zainteresovane da se jave {to je pre mogu}e, jer je najve}i broj termina ve} gotovo popuwen. Za sve kandidate, koji su ranije u~ili strane jezike, neophodno je prethodno testirawe. U okviru {kole „Akademi“ postoji i biblioteka na stranim jezicima, u koju mogu da se u~lane svi gra|ani, a ne samo polaznici {kole. Za sve dodatne informacije obratite se na telefon Centra stranih jezika „Akademi“ 42-55-42 ili 543-292 od 9 do 21 ili do|ite u Jevrejsku ulicu 22.

Ogl.

VOJVODINA

ponedeqak7.septembar2009.

U KAWI@I SE ODR@AVA 57. „KOLONIJA KWI@EVNIKA”

DNEVNIK

c m y

10

SREMSKO SELO VOJKA OKUPILO I POLITI^ARE I SLIKARE

Susret sa piscima Buyet u skladu s potrebama mesnih zajednica licem u lice

U~esnici „Kolonije kwi`evnika” u kawi{kom Narodnom parku Foto: M. Mitrovi}

KAWI@A: Tradicionalna manifestacija 57. „Kolonija kwi`evnika” po~ela je preksino} u Kawi`i i traje ~etiri dana. U~estvuje ~etrdesetak kwi`evnika iz na{e zemqe i inostranstva. Na po~etku manifestacije preksino} u Narodnom parku kraj kawi{ke bawe u ime Organizacionog odbora u~esnike je pozdravio Zoltan Veis, na spomen obele`je osniva~ima „Kolonije kwi`evnika” [andoru Bogdanfiju, Laslu Galu, I{tvanu Lataku, Mihaqu Majtewiju i Jo`efu [ulhofu polo`eni su venci, a prigodne besede odr`ali su Ferenc Mak i Milovan Mikovi}.

U parku ispred Gradske ku}e venci su potom polo`eni na spomen obele`je kawi{kom pesniku I{tvanu Koncu i slikaru Tihameru Dobo - Cigowi. U sve~anoj sali Skup{tine op{tine Kawi`a dobrodo{licu kwi`evnicima je po`eleo predsednik kawi{ke

op{tine Mihaq Wila{, koji je i otvorio tradicionalni skup stvaralaca, govorili su jo{ Milovan Mikovi}, Geza Va{i, Bela Pomaga~ i Bela ^orba, a prigodan kulturni program priredili su Zoltan Katai i Flora Bi~kei.

Drugog dana manifestacije, ju~e je odr`ano vi{e susreta kwi`evnika sa u~enicima ovda{wih {kola, a susret sa qubiteqima pisane re~i „Licem u lice” prire|en je sa stanovnicima Tan~i}eve ulice.U Biblioteci „Jo`ef Atila” uprili~eno je se}awe na istaknute pisce Miklo{a Radnotija i Jano{a Hercega. Predstavqawe u~esnika 57.„Kolonije kwi`evnika” bi}e danas na centralnom kwi`evnom susretu u Biblioteci „Jo`ef Atila”. Skup kwi`evnika u Kawi`i sutra se zavr{ava savetovawem na temu „Intimno i javno u savremenoj kwi`evnosti”.

M. Mr.

Uspeli „Dani piva” ZREWANIN: Utisci sa 24. zabavno – turisti~ke manifestacije „Dani piva” u Zrewaninu jo{ uvek se sumiraju, a svoju re~ o ovom hepeningu dao je i jedan od selektora programa Branislav Guta Gruba~ki. Gruba~ki je ocenio da je ovogodi{wa „pivarijada” predstavqala opti-

na izvo|a~e i obrnuto – isti~e Gruba~ki.

Kao poseban uspeh on apostrofira uvo|ewe scene „Sima Cacin”, kao oma` glumcu Radovanu Lukovi}u, rodona~elniku istoimene maskote „Dana piva”.

- Ta scena, sa autenti~nom vojvo|anskom ikonografijom i

VOJKA: Sremsko selo Vojka bilo je u petak u centru pa`we ~elnika op{tine, ali i kulturne javnosti, jer je najpre predsednik op{tine Goran Jovi}, sa direktorom Direkcije za izgradwu @ivojinom ^ortanova~kim i na~elnikom odeqewa za komunalne delatnosti, urbanizam i ekologiju Milenkom Bubawom obi{ao selo, u pratwi predsednika Saveta MZ Vojka Petra ]ur~ina, a uve~e je otvorena 19. likovna kolonija „Kosmik art”, tradicionalna kulturna manifestacija koja okupqa veliki broj likovnih stvaralaca iz Srbije i susednih zemaqa, ali i brojnu publiku iz ovog dela Srema.

-Buxet se ne}e vi{e praviti u kabinetima, ve} u kontaktu sa gra|anima, a koordinacija Op{tine i mesnih zajednica mora biti stalna - istakao je Jovi}, a Petar ]ur~in je izneo koji su problemi sela.

Kao prioritet, istaknuta je izgradwa vodovodne mre`e, jer Vojka je jedino naseqe op-

{tine koje nema vodovod, a dobila je 30 miliona dinara za tu investiciju iz fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, a odmah iza vodovoda je kanalizacija. Dva i po miliona dobijenih iz Pokrajine jo{ pre tri godine je preneto Direkciji za izgradwu op{tine, pa je direktor ^ortanova~ki rekao da se ~eka samo dozvola @eleznice. Tre}i na spisku prioriteta Voj~ana je zavr{etak fiskulturne sale, zapo~ete pre {est godina, a potom i druga faza izgradwe kapele na mesnom grobqu, koja je po~ela da se koristi u avgustu, ali treba obezbediti vodu, sanitarni ~vor, prate}e prostorije, a iznad svega, daqe nasipati teren za novo grobqe i po~eti ure|ewe grobnih mesta.

Goran Jovi} je posetio i invalida Milivoja Vukequ koji mu se nedavno obratio za pomo} jer, kako je re~ao, iako je dao 3,5 hiqade evra za elektri~na kolica, ne mo`e da do|e

I[^EKUJU]I DRUGI REBALANS GRADSKE KASE SOMBORA

Bez racionalizacije – siguran bankrot SOMBOR: U Somboru se vlast, ali i opozicija, sprema za jo{ jedan rebalans gradskog buxeta. Mada se predlog rebalansa jo{ uvek nije pojavio van Odeqewa Gradske uprave i ekonomskom laiku je jasno da se Sombor nalazi pred bankrotom. Zvono za uzbunu se oglasilo jo{ u prvoj polovini godine, kada su u sklopu mera Vlade R. Srbije usmerenih na smawewe republi~ko-buxetske provalije gotovo dramati~no smaweni transferi.

Gradski buxet, ina~e prvobitno projektovan na 1,6 milijardi dinara, a posle prvog rebalnsa smawen na 1,48 milijardi (za sada) je ostao uskra}en za 148 miliona dinara op{tih transfera iz dr`avne kase, {to je deset odsto u ukupnoj projekciji, odnosno za ~ak 39 odsto mawe sredstava koja su Gradu trebalo biti transferisana iz republi~kog buxeta. Ako se pri tome pouzdano zna da }e zbog smawene naplate drugih buxetskih prihoda (porez na prihod, gra|evinsko zemqi{te...) gradska kasa biti uskra}ena za jo{ oko 150 miliona ({to je dodatnih 10 odsto svojevremeno projektovanog i usvojenog buxeta) postavqa se sasvim logi~no pitawe kako to Grad misli da pre`ivi, odnosno ne bankrotira.

Ako je pitawe logi~no, jo{ je logi~niji i odgovor. Po{to dr`ava ima mogu}nost zadu`ivawa kod MMF-a u poku{aju krpqewa buxetske rupe, lokalnoj samoupravi ne preostaje ni{ta drugo do da re`e svoju rashodovnu stranu u poku{aju golog pre`ivqavawa. Slede}i logiku mawe te{kog puta, vlasti bi se mogle odlu~iti na zaustavqawe svih investicija i programa. Za oko 720 zaposlenih koji plate primaju iz buxeta utro{ilo bi se predvi|e-

Mawak para u buyetu zahteva brzo reagovawe

Energetika je zakon Gotovo nestvarno, barem za somborske prilike, zvu~i podatak da najve}i julski prosek zarada bele`i JKP „Energana”, preduze}e koje toplotnom energijom u gradu od 60 hiqada stanovnika snabdeva svega 3.000 stambenih jedinica (uz stotinak poslovnih prostora). Prema dostupnim podacima u ovom preduze}u je neto koverta prose~no te`ila preko 53 hiqade dinara. Tek ne{to mawe zarade (50.000 dinara) od ovog preduze}a u vlasni{tvu grada imali su zaposleni u JKP „Vodokanal”, za kojima poprili~no zaostaju Direkcija za izgradwu (41.000) , JKP „^isto}a” (32.000)... nih 500 miliona dinara, ali bi u tom slu~aju u poku{aju uspostavqawa bilansne ravnote`e ostale rashode trebalo smawiti za ~ak 15 odsto, {to bi lako moglo da dovede do kolapsa u funkcionisawu Grada i wegove infrastrukture. Kako bi se u tom slu~aju provela koalicija okupqena oko somborske najja~e stranke, DS-a, na slede}im izborima, nije te{ko predvideti.

Druga mogu}nost je da se zaista krene u ozbiqnu i beskompromisnu reformu, koja bi sa ramena poreskih obveznika skinula godinama unazad prikupqani balast. Da Sombor ima predimenzioniranu i nedovoqno efikasnu Upravu, nije ni-

ZAVR[EN PETI SAJAM MEDA U RUMI

Medova~a – rakija lek Branislav Gruba~ki

mum u odnosu na vreme koje je preostalo za wenu pripremu, a to je mesec i po dana.

- I prose~ni neostra{}eni posetilac mogao je da vidi da je programska {ema bila na nivou najve}ih manifestacija u ovoj dr`avi. Vrlo je va`no da su svi programi, na svim binama, odr`ani onako kako je i planirano.

Svi u~esnici su do~ekani, ispla}eni i ispra}eni i organizatori nemaju nijednu zamerku

estetikom, istovremeno predstavqa sam za~etak „Dana piva”, a i smernicu za budu}nost manifestacije. Radost sredove~nih i starijih posetilaca bila je evidentna, jer su imali priliku da svako ve~e, uz Me|unarodni festival folklora „Lala”, gledaju i slu{aju tambura{ke orkestre, gluma~ke viwete, delove iz pozori{nih predstava – veli Gruba~ki. @. B.

Budu}a manekenka RUMA: I ako nije i{la na more, mala Rumqanka Elena Qevnai} (3), posledwe trzaje leta koristi pored gradske fontane. Pored toga {to voli da {eta Rumom, ka`e, kad poraste bi}e manekenka. Da ima stila za pozirawe to se vidi i na ovoj fotografiji, gde je bez razmi{qawa pristala da pozira za na{e ~itaoce.

S. B.

Goran Jovi} kod Milivoja Vukeqe

do ambulante, zbog rupa na asfaltu u svojoj ulici. Predsednik je obe}ao da }e udarne rupe brzo biti zakrpqene.

A. N.

RUMA: Na Gradskom trgu u Rumi odr`an je peti Sajam meda i proizvoda od meda. Rumski p~elari su ponudili bagremov, lipov i livadski med, kombinaciju med sa {ipkom i drewcima, specijalitet za okrepqewe umornih i za poboq{awe cirkulacije, polenov prah, za suzbijawe nervoze, obnavqawe }elija u organizmu, propolis, kao doPonuda proizvoda od meda bila dobra bro antivirusno sredstvo, kombinaciju meda i lekovisve je vi{e onih koji kupuju i kotih trava, dobri~ice, podbela, riste med. vranilovke, ive i bokvice za one - Rakija medova~a se sprema takoji imaju problema sa bronhitiko {to se med pe~e u kazanu, zajedsom, te mnoge duge kombinacije, no sa komom od {qive, a ne me{a ali i rakiju medova~u, koja, kako se med sa gotovom pe~enom rakika`u, budi strasti i predstavqa jom, to nije medova~a. Ovo je spemelem za du{u i telo. Petnaestak cijalitet tra`en u svetu, a kod vrsnih rumskih p~elara izlo`ilo nas se qudi tek privikavaju na ovo je prodaji svoje proizvode, med od pi}e, za koje slobodno mogu re}i bagrema po ceni od 350 do 400 dida je i pi}e i lek, naravno, ako se nara, lipov 350, livadski 300, pije u mawim koli~inama - ka`e kombinacija med-{ipak 600 dinarumski proizvo|a~ meda i rakije ra, a rakija medova~a od 450 do 500 Mile Mihajlovi}. dinara. Rumski doma}in sa stotiPeti Sajam meda u Rumi trajao nu ko{nica Vukosav Mi{kovi} je ~etiri dana, sino} je zavr{en, a ka`e da Rumqani nisu imali namedari su, iako pazar nije bio viviku da med kupuju i koriste u issok, zadovoqni i veruju da med pohrani, ali, od kada se u Rumi orgalako, ali sigurno ulazi u domove nizuje ovaj skromni Sajam meda, Rumqana.

S. Bojevi}

kakav srpski izuzetak, pa gotovo o~ekivano zvu~i ~iwenica da jedna od seoskih Mesnih zajednica ima zaposlenih 13 radnika, svega jednog mawe od nedavno osnovane Direkcije za izgradwu Sombora. S druge strane, gigantski deo buxeta transferi{e se ustanovama i javnim i javnim komunalnim preduze}ima koja su se, mada formalno pod parlamentarnom kontrolom, odavno otrgla i postala neprikosnoveni spahiluci svakog od pojedinih koalicionih partnera. Jer, kako objasniti ~iwenicu da pojedini direktori imaju bezmalo dva puta ve}u platu od somborskog gradona~elnika ili predsednika gradskog parla-

menta. Naravno da ne treba „gorke suze liti” nad oko 80 hiqada dinara, kolika je osnovna plata prvih zvani~nika Sombora, ali se treba zabrinuti nad ~iwenicom da je prose~na zarada u pojedinim JP i JKP i preko 50 hiqada dinara. Pri svemu tome, ne pamti se kada je neko od ovih preduze}a ostvarilo profit koji bi, po definiciji, trebalo da vrati u buxetsku kasu svoga osniva~a. Godi{wi izve{taji i bilansi su redovno na nuli ili u minusu, a od Grada se ~esto ultimativno zahteva da se pojavquje kao bankarski garant svojim javnim preduze}ima u wihovim kreditnim avanturama ili im novcima buxeta jednostavno kupuje ono {to im je potrebno „za obavqawe osnovne delatnosti”.

Pri svemu tome, (uz izuzetak novoosnovane Direkcije za izgradwu) ne postoji `ivi Somborac koji je svojim o~ima video sistematizaciju radnih mesta ijednog od javnih poreduze}a i ustanova, dok se na malobrojne javne oglase o upra`wenim radnim mestima javqa samo onaj „koji treba”, po{to su Somborcima razbijene iluzije da bez strana~ke varijante imaju ikakve {anse da se zaposle u preduze}u, ili ustanovi kojoj je Grad osniva~.

Ovakav sistem je mo`da i mogao da opstojava u proteklih nekoliko godina kada je „redovno kapalo” iz republi~kog i pokrajinskog buxeta, ali i kada je Sombor iz tih izvora bele`io rekordne stotine miliona dinara ulagawa u infrastrukturu. Sada je ovaj izvor presu{io i pred onima koji }e polagati ra~une pred bira~ima ostaje da odgovore na pitawe da li }e promeniti sistem i same sebe ili }e se privikavati na jalovost opozicione strane ulice.

M. Miqenovi}

USPE[NO ORGANIZOVAN BE^EJSKI „ZLATNI KOTLI] TISE”

Instruktori najboqi kuvari BE^EJ: Opojni miris ribqe ra. Pobedni~ki pehar, medaqe, di~orbe i idili~na slika s trideseplome i nov~anu nagradu u iznosu tak kotli}a na platou kraj Tise od 20.000 dinara, osvojila je ekipa ispred Ribolova~kog kampa priAuto{kole „Be~ej prevoz”, u savukli su u subotu po podne znatan stavu Stevan Vuk~evi} i Damir broj Be~ejaca. Prijatna atmosfeVu~enovi}. Epitetom vice{ampira tradicionalne manifestacije ona, srebrnim medaqama, diplo„Zlatni kotli} Tise” ohrabrila mama i kovertom u kojoj je bilo je entuzijaste organizatora USR „[aran”, koji su najavili da }e ubudu}e ova manifestacija biti jo{ atraktivnija.

- U razgovoru s predsednikom op{tine Peterom Kneziem dobili smo uverewe da }e nam i lokalna samouprava pomo}i. Ve} smo odredili da }e nagradni fond predstoje}eg „Zlatnog kotliVitez kulinarstva Laslo ^abi s }a Tise” biti hiqadu najuspe{nijim takmi~arima evra - najavquje jo{ lep{e dane tradicionalne kuli10.000 dinara, morao je da se zadonarske manifestacije predsednik voqe tandem Dejan Stanko i PreUSR „[aran” Milan Sekuli}. drag [ip~i}, dok su bronzane me@iri, predvo|en vitezom kulidaqe, diplome i 5.000 osvojili Kanarstva Laslom ^abijem, nije roq Bak{a i \er| Terek iz Ba~imao lak zadatak, jer je u konkukog Petrovog Sela. renciji bilo ukupno 27 takmi~aV. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

11

U VRTI]U „BAMBI” SEN]ANSKE PRED[KOLSKE USTANOVE

Roditeqi peticijom tra`e vaspita~icu SENTA: Nezadovolni i revoltirani roditeqi grupe mali{ana iz zabavi{ta „Bambi} sen}anskog De~ijeg vrti}a „Sne`ana – Hofeherke” peticijom su zatra`ili da wihovoj deci pred{kolskog uzrasta bude vra}ena vaspita~ica Irena Ala|i, koja ih je vodila i prethodne dve godine.

Peticiju je potpisalo 14 od 16 roditeqa, nezadovoqni odlukom direktorke Valerije Gedo{evi}.

Roditeqi mali{ana ogor~eni su postupkom direktorke Gedo{evi}, posebno {to su za promenu vaspita~ice Ala|i saznali tri dana pred polazak dece u vrti}, kao i ~iwenicu da je wena promena obrazlo`ena nezadovoqstvom roditeqa wenim radom.

Kako u grupi koju je prethodne dve godine, do prelaska u pred{kolski uzrast, ima {esnaestoro dece, 14 roditeqa je potpisiom potvrdilo da su zadovoqni radom vaspita~ice Ala|i.

Peticiju nisu potpisala samo dva roditeqa, jedan jer mu je dete tek od ove {kolske godine u grupi i nije bilo mogu}nosti da se izjasni i jedini nezadovoqni roditeq, te je roditeqima nejasno ~ije je nezadovoqstvo uslovilo odluku direktorke, tako da su od we zatra`ili da je preispita i deci vrati vaspira~icu Ala|i.

Direktorka Valerija Gedo{evi} je odbila zahtev nezadovoqnih roditeqa da preispita odluku o promeni vaspita~ice pred-

{kolske grupe, a oni re{eni da stvari isteraju do kraja opet su presavili tabak i novu molbu uputili Upravnom odboru De~ijeg vrti}a „Sne`ana – Hoferke”.

Sr|an @ivkovi}, Marijana Stojanovi}, Jo`ef Terteli i drugi nezadovoqni roditeqi da wihovu molbu razmotri Upravni odbor u prisustvu predstavnika roditeqa i direktorke i da im se pru`e vaqana obja{wewa. Roditeqi predo~avaju da im je u junu, kada se formiraju odeqewa i pravi raspored, saop{teno da }e wihovoj deci nakon dve godine u mla|em uzrastu vaspita~ica i daqe biti Irena Ala|i, pa ih je sve pogodilo da je naprasno vaspita~ica promewena.

Nezadovoqni roditeqi tvrde da nemaju ni{ta protiv nove vaspita~ice, nego zbog samog postupka promene dosada{we vaspita~ice wihove dece, odnosno da je do svega do{lo zbog nezadovoqtsva jednog roditeqa. Revoltirani roditeqi tvrde da je jedini nezadovoqni roditeq iskoristio svoj politi~ki uticaj da ukloni vaspita~icu iz grupe wegovog deteta.

- Nezadovoqstvo jednog roditeqa ne treba da trpe ostali, jer umesto promene dosada{we vaspita~ice, jednostavnije re{ewe bi bilo ako mu vaspita~ica nije po voqi da svoje dete premesti u drugo odeqewe - ka`u revoltirani rediteqi, napomiwu}i da wihov zahtev da se preispita odluka

o promeni vaspita~ice nije politi~ki motivisano.

Direktorka sen}anske pred{kolske ustanove Valerija Gedo{evi} tvrdi da nije u pitawu politi~ki uticaj pomenutog roditeqa, nego da je ~itav postupak postupak ura|en u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i na osnovu Statuta ustanove u kojoj u 115 radnika brine o 730 dece u 11 objekata.

Ona ne vidi razloga da se zbog promene vaspita~ice podi`e tanzija izme|u roditeqa i ustanove.

- Normalno je da se reorganizacija poslova obavqa u skaldu sa uzrastom dece i sa svakom vaspita~icom smo dogovorno odre|ivali ko }e sa kim da radi kod celo-

ZAVR[ENI TRINAESTI „DANI GRO@\A” U BANO[TORU

Miri{e {ira, stigla rodna jesen Bogata ko{er trpeza

Miris jevrejske kuhiwe SUBOTICA: „Miris jevrejske kuhiwe” naziv je programa koji organizuje jevrejska op{tina u Subotici, s ciqem da se Suboti~ani upoznaju s tradicionalnom kuhiwom ovog naroda. Bila je to prilika da svi zainteresovani saznaju ne{to vi{e o judaizmu i pitaju ono {to ih zanima. Program se organizovan u okviru Evropskih dana jevrejske kulturne ba{tine. Jevrejska kuhiwa, kako sefardska tako i a{kenaska, zasniva se na starozavetnim propisima i ~itavom nizu veoma strogih, kanonizovanih zabrana.

- Nekada se jelo dva puta na dan, a danas imamo tri obroka. Postoje tri vrste ko{er hrane - neutralna, mesna i mle~na. Na primer, pre hiqadu godina meso se jelo samo subotom, a ukoliko je ~ovek bio siroma{an, zajednica mu je obezbe|ivala hranu. Zatim, sva jela koja se jedu u subotu, treba da su kuvana do petka, jer na [abat, koji po~iwe s izlaskom prvih zvezda u petak uve~e, svaki rad je zabrawen. Zbog toga se i pripremaju jela koja mogu da ostanu fina i kada se ostave u pe}nici. Me|u wima je {olet, koji se pravi od pasuqa, pastel, burikitas i sungato, zatim subotwi hleb-hala ili barhes, kao i kola~i - obja{wava predsednik Jevrejske Op{tine u Subotici Tomislav Halbrol.

U Subotici danas `ivi 220 Jevreja. Do Drugog svetskog rata bilo ih je 2.000, ali tokom rata taj broj je narastao do 6.000, jer su mnogi Jevreji iz razli~itih delova biv{e Jugoslavije svoje uto~i{te prona{li u Subotici. U Subotici Jevreji `ive od 1775. godine, a zgrada Jevrejske op{tine podignuta je 1902. godine, u isto vreme kada i suboti~ka Sinagoga.

A. A.

Prihvatili{te za fazan~i}e BE^EJ: Lova~ko udru`ewe Be~ej ne vodi ra~una samo o tome kako }e wihovi ~lanovi odstreliti {to vi{e divqa~i, ve} i o tome kako da obogate lovi{te kojim gazduju. Ovog leta be~ejski lovci su prvo izgradili prihvatili{te povr{ine 2.800 kvadratnih metara, zatim smestili 4.000 fazan~i}a starih sedam nedeqa i sada danono}no de`uraju, hrane}i ih koncentratom koji su preporu~ili odgajiva~i i daju im potrebne vitamine. Tako }e biti do kraja septembra, kada }e se polovina pustiti na razne lokacije be~ejskog atara, a preostali deo }e se put prirode u vreme sezone lova na fazane.

Kako je be~ejsko lovi{te godinama atraktivno za turisti~li lov, od ~ega se ubiraju zna~ajna sredstva, to }e sada{wa akcija lovaca dobiti puni efekat na kraju lovne sezone.

V. J.

BANO[TOR: U Bano{toru, pored Dunava, potekle su prve kapi vinske {ire od ovogodi{weg gro`|a i tako ozna~en po~etak berbe vinograda na bano{torskim padinama pored Dunava. Pre toga uru~ena su priznawa za kvalitet za pro{logodi{we vino, pa je tako u sred Bano{tora za najboqe pro{logodi{we vino progla{en „kaberne soviwon” iz Vinarije „Axi}”, iz Temerina, a ova Vinarija postala je i sveukupni pobednik kvaliteta me|u 78 vrsta vina, koja su ocewivana za „Dane gro`|a” u Bano{toru. Za najboqeg proizvo|a~a gro`|a progl?{en je Sava Popovi}, iz Ne{tina, a obraz doma}inima osvetlao je me{tanin Jovan Rado{evi}, ~iji je beli „soviwon blan” pobedio u kategoriji belih vina.

Gro`|a koliko ti srce `eli

Na licima Bano{toraca sija osmeh, raduju se berbi, ka`u rodilo je, ne mo`e boqe, a bi}e i dobrog vina, kakvog ovde ne mawka godinama. „Dani gro`|a”, koji se ovde odr`avaju svakog prvog vikenda u septembru, znak su da po~iwe berba.

Tako je bilo i ovih – trinaestih „Dana gro`|a”, kada je posle defilea ulicama sela, na trgu pored Dunava, na staroj muqa~i, kako se nekad radilo, isce|ena prva vinska {ira, slatka i pitka, od koje se deci obra{~i}i

zarumene, a Sremice podgrejane {irom, po~iwu da pevaju i da se takmi~e u berbi. Zvani~ni po~etak i uspe{nu berbu proglasili su pomo}nik ministra poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva Slobodan Teofanov i predsednik op{tine Beo~in Bogdan Cveji}.

Na seoskom trgu izlo`eno je gro`|e, to~ilo se vino, spremao futo{ki kupus, kr~kali lova~ki parika{i, vrtio vo na ra`wu, ali bez muzike i veseqa, kakvo ovde traje u vreme „Dana gro`|a”. Ova privredna manifestacija u Bano{toru po~ela je jo{ u petak i uz du`nu po{tu stradalima u „Prvom partizanu” u U`icu, zavr{ena je ju~e.

- Ovo je privredna smotra, nismo mogli odlo`iti sve {to smo pripremili i zapo~eli, ali, bez muzike i veseqa, uz du`nu po{tu prema stradalim radnicima, zavr{i}emo ovu, za nas, zna~ajnu manifestaciju – ka`e nam potpredsednik Saveta Mesne zajednice Bano{tor \or|e Nedimovi}.

Ovaj tradicionalni – trinaesti skup vinara i qubiteqa gro`|a i vinograda u Bano{toru bio je prava privredna smotra, na kojoj je desetak velikih proizvo|a~a vina, kao {to su Jovica i Milica A~anski, vitezovi vina, koji proizvode i po 50 hiqada litara raznih vrsta belih i crnih vina, vlasnik Vinarije „Bononia” Milan [ija~ki sa vi{e od 40.000 litara vina godi{we, Jovan Rado{evi} i drugi ponudili gostima na degustaciju najboqa vina, ali i rado objasnili kako se mukotrpno sti`e do Bahusove kapqice u podrumu.

Bano{torci, vole da ka`u da Jovica A~anski proizvodi vino

Zamirisala prva vinska {ira

od kada znaju za sebe, pa onda spomene rimskog cara Proba, koji je doneo prvu lozu u Srem i zasadio je, kako ka`u rimska dokumenta jo{ daleke 280. godine.

Tim se ponose, ali, krivo im je {to je Prob proma{io Bano{tor, pa prvu lozu zasadio sa druge – ju`ne strane Fru{ke gore, na [uqmanskoj glavici.

- Mogao je ba{ i u Bano{toru, tu uz Dunav, da je znao da }emo biti najboqi vinogradari i vi-

Za najboqeg proizvo|a~a gro`|a progla{en je Sava Popovi} iz Ne{tina, a obraz doma}inima osvetlao je me{tanin Jovan Rado{evi}, ~iji je „soviwon blank” pobedio u kategoriji belih vina nari u Sremu, jer, Bano{tor je u to vreme bio luka rimske imperije. E od tada mi gajimo lozu i pravimo vino, zdravo, prirodno, od koga glava ne boli, na{e vino ho}e pesmu, veseqe, dru`ewe – ka`e A~anski.

Jovica Rado{evi} cedi na trgu prvu {iru – rampo{, vi~e na pomo}nike da br`e mequ prvo ubrano gro`|e, i usput nam obja{wava kako deluje ta {ira, pa ka`e: - [iru piju devojke i `ene. @ene da boqe rade, a devojke da im rumen udari u lice, da zape-

Ratkov~ani i Derow~ani najuspe{niji OYACI: Tokom proteklog vikenda na podru~ju oxa~ke op{tine odr`ana su dva takmi~ewa u ga|ewu glinenih golubova.

Gotovo sva sportska dru{tva, izuzev Oxaka, imali svoje predstavnike. U subotu prepodne lovci su se nadmetali na streli{tu u Srpskom Mileti}u. U konkurenciji od 10 ekipa, najuspe{nija je bila ekipa iz Ratkova. Drugo mesto pripalo je lovcima iz Ba~kog Gra~aca, a tre}e mesto Lova~ko dru{tvo „Fazan” iz Derowa.

U pojedina~noj konkurenciji kod seniora u Srpskom Mileti}u najuspe{niji je bio Nikola Jovanovi} iz Oxaka, mladi takmi~ar koji je na ovom ga|awu nastupao van konkurencije, iza wega su bili Goran Deli} (Ba~ki Brestovac) i Niko Martinovi} (Zec, Ratkovo).

vaju i da slobodnije merkaju momke, jer, nekad je bilo pravilo da posle ce|ewa vina dolazi vreme svatova, a momci se otimaju za one devojke koje su najboqe bera~ice i koje su najboqe gazile vino nogama, jer se to tako radilo i, naravno, koje lepo pevaju. Sad ja, evo, cedim {iru, vremena se promenila - pri~a Jovica.

Na {tandu Vinarije „Bononia” na{ stari poznanik Milan

Ju~e u Derowama, u sklopu slave Svetog Rafaila koji je ina~e i svetac Lova~kog dru{tva „Fazan”, doma}ini su se potrudili da na poseban na~in organizuju takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova. Prema re~ima predsednika Lova~kog dru{tva Fazan Stevana Kompali}a, na ju~era{wem takmi~ewu, svi su pobednici.

Na ju~era{wem skupu u Derowama bio je prisutan prvi ~ovek Lova~kog udru`ewa „Mostonga” Dragoqub Vukovi}. Pojedina~no najuspeniji je bio Niko Martinovi} (Zec, Ratkovo), kod juniora Nikola Jovanovi} (Oxaci), a u ekipnoj konkurenciji titulu prvaka u Derowama osvojilo Lova~ko dru{tvo „Kremen” iz Ba~kog Gra~aca.

S. Jovin

[ija~ki ka`e da mu je cela porodica okrenuta vinogradima i vinu. Sin studira vo}arstvo i vinogradarstvo i sigurno se vra}a na sada{wih sedam hektara vinograda, a bi}e i novih zasada, a k}erka, diplomirani enolog radi na fakultetu u Novom Sadu, ali je u „Bononiji” stru~ni saradnik i desna ruka ocu Milanu u vreme pripremawa vina i wegovog odle`avawa u buradima i cisternama, jer je i to jedan od veoma va`nih tehnolo{kih postupaka za dobijawe kvalitetnog vina. S. Bojevi}

Licitacija za tri poslovna prostora SOMBOR: Somborsko Gradsko ve}e je jednoglasno prihvatilo Informaciju Komisije za reviziju projektno-tehni~ke dokumentacije i uputilo je Skup{tini grada na razmatrawe i usvajawe. Ovaj dokument je svojevremeno podigao dosta pra{ine, po{to argumentovano svedo~i o nizu propusta koje su po~inili takozvani veliki investitori. Dat je nalog Odeqewu za komunalne poslove da realizuje predloge Komisije, koji, izme|u ostalog, podrazumevaju utvr|ivawe propusta i lica koja su ih u~inila i preduzimawe odgovaraju}ih mera. Ve}e je donelo Zakqu~ak u kome se tra`i „dopuna podataka o poslovnom prostoru za koji do sada nije potpisan ugovor o zakupu”. Zakqu~kom je definisan i nalog Odeqewu za komunalne poslove „da hitno preduzme odgovaraju}e mere saglasno op{tinskoj gradskoj Odluci i potpisanim ugovorima o zakupu”. Gradsko ve}e je odredilo licitaciju putem javnog nadmetawa za tri poslovna prostora u Gradskoj ku}i, a Somborskom tambura{kom dru{tvu i Gradskom narodnom orkestru „Spomenar” je na kori{}ewe dat poslovni prostor u Gra{alkovi} palati.

M. M}

dnevnog boravka dece - ka`e direktorka Gedo{evi}. - Bitan je kvalitetan vaspitno obrazovni rad i sa moje strane sve je ura|eno sa ciqem unapre|ivawa vaspitno obrazovnog rada. Imamo puno radnika i neki su ostali neraspore|eni, za koje smo morali na}i odgovaraju}i posao. Normalna pojava je da vaspita~ice prelaze iz objekta u objekat i mewaju grupe. Vaspita~ica Irena Ala|i je preuzela deo grupe, jer su je do sada sa~iwavala deca me{ovitog uzrasta, koja je ove godine podeqena. Zbog svega ovoga posebnu pa`wu posvetili smo ovoj grupi i mogu vam re}i da su dece dobro prihavtila novu vaspita~icu.

M. Mitrovi}

VESTI Film o privatizaciji ZREWANIN: Zrewaninska premijera posledweg filma @elimira @ilnika „Stara {kola kapitalizma” bi}e uprili~ena sutra u 20 sati, u Atrijumu Pozori{nog kluba „Zeleno zvono”.

Ovaj igrano - dokumentarni film govori o neuspeloj privatizaciji preduze}a u Vojvodini, a sniman je u Turiji, Srbobranu, Novom Sadu, Kikindi i Zrewaninu. @ilnik u „Staroj {koli kapitalizma”, pored ostalog, prati i radni~ke {trajkove od aprila meseca do posete potpredsednika SAD Xozefa Bajdena Srbiji, u maju ove godine.

Pored igranog dela, film donosi i niz retrospektiva koje poja{wavaju kako su razli~iti segmenti dru{tva, i u~esnici u filmu, prolazili kroz lavirint srpskog kapitalizma. @. B.

Umetnost panonske ilova~e SUBOTICA: U petak je u Subotici otvoreno 13. Trijenale keramike, koje }e trajati do 31. oktobra.

- Iz ilova~e su oduvek nastajale naj~udesnije figure i zbog toga mo`da Subotici ni{ta tako nije primereno kao keramika - rekla je ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za prosvetu Qubica Kiseli~ki, dodaju}i kako se nada da }e u Vojvodini za`iveti inicijativa za otvarawem sredwe {kole za keramiku.

Svoje radove izlo`ilo je 28 autora s pedesetak eksponata, a kao prate}i programi su i samostalna izlo`ba Biqane Milenovi}, donacija kerami~kih radova Ivana Jandri}a Modernoj galeriji „Likovni susret”, te izlo`be keramike Katice Pavelke i Sr|ana Vukajlovi}a.

Z. R.

Likovni salon „30 sa 30” ZREWANIN: Vi{e od 130 likovnih stavaralaca iz zemqe i inostranstva konkuri{e za u~e{}e na ovogodi{wem salonu „30 sa 30”, koji po tre}i put organizuju Savremena galerija Zrewanin, Kulturni centar i autor projekta, akademski slikar Milutin Mici}. Od prispelih radova izbor za izlo`bu, koja }e biti otvorena 28. septembra u Savremenoj galeriji, sa~ini}e `iri koji, pored autora projekta, ~ine kustos Savremene galerije Slavica Popov i akademski slikar Milenko A}imovi}-A}im. @. B.

12

DRU[TVO

ponedeqak7.septembar2009.

DNEVNIK

INSTITUTI I ZAVODI ZA JAVNO ZDRAVQE SVE TE@E ISPLA]UJU ZARADE

Labava kontrola vode i hrane Dr`ava odgovorna za sve koje smesti iza re{etaka

NA SVAKAKVE TORTURE SE SRPSKOM OMBUDSMANU @ALE ZATVORENICI

Daleko je sunce u CZ-u

Za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} ka`e da mu se godi{we oko 100 qudi li{enih slobode `ali na razli~ite oablike torture i nequdskog ka`wavawa.

– Zato smo osnovali poseban savet i anga`ovali najboqe stru~wake. Istina, u Srbiji nema sistemskog oblika torture, ali je va`no da dr`ava prepozna {ta je nedopustivo i brzo reaguje – ka`e srpski ombudsman, i podse}a na slu~aj “Crna Reka”, gde je u odvikavawu zavisnika od droge primewivano i fizi~ko nasiqe.

On precizira da se u pritu`bama prvenstveno pomiwu “nehumani uslovi `ivota, boravak mnogo qudi u malim prostorijama i nemogu}nost fizi~ke aktivnosti”, a nedostatak odgovaraju}e zdravstvene za{tite smatra vrlo va`nim problemom.

– Zatvorenici se nisu `alili na fizi~ku torturu, ali smo pokretali postupke na sopstvenu

inicijativu nakon saznawa koja smo imali iz samih zatvora – ka`e Jankovi}.

On je ukazao i na “akutan problem nasiqa me|u samim zatvorenicima, koje vlasti ~esto ignori{u. Jer, dr`ava je odgovorna za sve koje li{i slobode i apsolutno ih mora za{titi, kako od svojih slu`benika, tako i drugih koji borave s wima”.

Ina~e, nadle`ni komitet UN je preporu~io Srbiji da razmotrimo sistem alternativnih sankcija, pro{iri zatvore i poboq{a uslove `ivota u wima, ali i poo{tri kazne zbog primene torture.

Srpski ombudsman navodi da Kancelarija za{titnika za qudska prava prati i kako se zatvori preure|uju.

– Negde smo zadovoqni, negde ne. Recimo u beogradskom Centralnom zatvoru je renoviran jedan blok, ali su }elije napravqene tako da nema Sun~evog svetla – objasnio je Jankovi}.

UMESTO UNI[TAVAWA, NA OZGLOGLA[ENOJ AMBROZIJI ]E SE ZARA\IVATI

Profitira}e i slinavi

– Anketa spovedene me|u lokalnim apotekama pokazala je da su stanovnici op{tina Vr{ac, Plandi{te i Bela Crkva zbog alergije na ambroziju potro{ili oko dva miliona dinara na lekove samo tokom avgusta i septembra – ka`e Dejan Maksimovi}, direktor vr{a~ke firme “Ekovet”, koja je patentirala metod da se ova korovska biqka tretira kao vrlo isplativa sirovina. – Od we je za sada ogromna i direktna {teta, a pogotovu indirektna, jer je umawena radna sposobnost oko 400.00 qudi, koliko je, po nekim procenama, alergi~nih u Srbiji.

Kako ambrozija ima relativno visok sadr`aj etarskog uqa i drugih vrednih materija, umesto tro{ka za weno uni{tavawe, stvara se mogu}nost otkupa i prerade. Ovo uqe,

osim {to je prijatnog mirisa, ima i izra`eno antimikrobno dejstvo, pa se mo`e koristiti u farmaceutsko-hemijskoj industriji za stvarawe novog proizvod. Ina~e, od cele biqke, sezonsku alergiju izaziva samo protein u omota~u polenovog zrna.

“Ekovet” je ve} dobio kredit za otvarawe pogona za proizvodwu etarskog uqa, koji po~iwe da radi slede}e godine, a niz mawih mogu se formirati pogotovo u ruralnim sredinama, zbog blizine sirovine. Kao primer mogu}e zarade Maksimovi} je naveo Beograd, koji ima oko 15 miliona biqaka, {to je dovoqno da se napravi i do tri tone etarskog uqa. Ako je cena 300 evra po kilogramu, {to je najni`a tr`i{na vrednost, bruto zarada bi bila gotvo milion evra.

Najve}i deo zdravstvenih ustanova u Vojvodini ve} mesecima sve te`e finansira svoj rad; novca u dr`avnoj kasi je nedovoqno da pokriju sve svoje delatnosti, rastu gubici, a na videlo izlaze i brojni drugi problemi u organizaciji zdravstvenog sistema. Pojedine ustanove, poput Instituta

Dr Marija Jevti}

za javno zdravqe Vojvodine, imaju i svoje specifi~ne probleme.

– Na~ini finansirawa instituta i zavoda za javno zdravqe mnogo su druga~iji od drugih u na{em sektroru – ka`e di-

rektorka tog instituta prof. dr Marija Jevti}. – Finansiramo se delom novcem Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, ugovorom koji proteklih godina apsolutno nije pokrivao mikrobiolo{ke, virusolo{ke i parazitolo{ke usluge, pru`ene za primarnu zdravstvenu za{titu. Ni pare koje dobijamo od Ministarstva zdravqa za poslove od op{teg interesa i veoma zna~ajne za celu dr`avu, ne pokrivaju ni sve tro{kove koje imamo. Ostatak novca instituti i zavodi zara|uju na tr`i{tu i s velikim naporima uspevaju da obezbede plate.

Po re~ima na{e sagovornice, ovo nije izolovan problem samo wenog instituta, ve} je zajedni~ki za ~itavo javno zdravstvo u Srbiji. O tome kako da se poboq{a wihovo finansirawe u narednoj godini na nedavnom radnom skupu odr`anom u Vrbasu Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, filijala Zavoda za zdravstveno osigurawe i Institut za javno zdravqe dogovorili su se da sa~ine dokument i upute ga nadle`nom ministarstvu i Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe.

Sumwiva roba sti`e na tr`i{te

– Nadam se da }e biti razmotreni na{i problemi, pogotovu zbog zna~aja poslova koje

Novi lekari samo na novim poslovima Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} smatra da trenutno broj zaposlenih u zdravstvu Srbije “mawe-vi{e odgovara potrebama, ali ima dosta nediscipline u zapo{qavawu na odre|eno vreme, jer se ono finansira nov-

cem zdravstvenih ustanova, koja su, ina~e, pravna lica”.

On nagla{ava da zbog reforme ~itavog sistema broj zaposlenih mora da bude redukovan.

– Do sada je iz zdravstva uz otpremninu oti{lo oko

14.500 qudi, a primqeno je oko 4.000 doktora i sestara.

Uslov, koji je uglavnom po{tovan, je da se wihova radna mesta ne popuwavaju, a novi qudi su zapo{qavani na nova – tvrdi dr Milosavqevi}.

J. B.

obavqaamo, pre svega na kontroli bezbednosti vode za pi}e u Vojvodini, {to je prvenstveno obaveza lokalne samouprave, dok smo mi osnovani za odre|enu teritoriju okruga.

Nadzor `ivotne sredine je tako|e ustaqeni vi{edecenijski posao Instituta, a vi{egodi{wi Zavoda za javno zdravqa Vojvodine. Zakon o bezbednosti hrane je uveo i nove na~ine kontrole, a nama je zbog besparice sve te`e da ustanovimo kakvi sve proizvodi sti`u na tr`i{te – ka`e dr Jevti}.

J. Barbuzan

NARODNIM KUHIWAMA STI@U NAMIRNICE ZA 100 MILIONA

Otegli se redovi pred sirotiwskim kazanom U ~etvrtak pred Cvetkovi}evim kabinetom treba da se na|e plan za dugoro~no re{avawe problema snabdevawa narodnih kuhiwa u Srbiji, najavio je ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}.

– I ranije smo im pomagali, ali tek smo sada na{li konkretan na~in kako da, zajedno s Ministarstvom trgovine, obezbedimo zna~ajniju koli~inu namirnica, vrednu vi{e od 100 miliona dinara, koje }e biti raspore|ene svim narodnim kuhiwama – rekao je Markovi}.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} ka`e da

trenutno u Srbiji radi 58 narodnih kuhiwa, ali je od jo{ devet op{tina stigao zahtev za ovim vidom pomo}i najugro`enijima.

– Ne mo`emo se ponositi tom ~iwenicom, jer je ona znak da sve vi{e qudi `ivi ispod linije siroma{tva – ka`e on, i procewuje da je zbog globalne ekonomske krize taj broj pove}an na maltene 80.000.

Qaji} je najavio da }e biti obezbe|eno i dovoqno namirnica za stara~ka doma}instva iz zabitih seoskih sredina o kojima se, na`alost, veoma malo vodi ra~una. Na wihove ku}ne pragove treba da do kraja godine stignu lan~ paketi.

Ministar dodaje i da u Srbiji `ivi 800.000 osoba s invaliditetom, a svega 13 odsto ima posao.

Vlada mese~no izdvaja od 18 do 20 miliona dinara za pomo} wima i wihovim udru`ewima.

„DNEVNIK” I INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE – ZA ZDRAVO SRCE (19)

U digitalnim bolnicima srce ne pi{e olovkom Pre 13 godina zapo~et je projekat „Digitalne bolnice“ koji se neprestano razvija i prati sva moderna informati~ka tehni~ko-tehnolo{ka dostignu}a. Bolni~ki informacioni sistem In-

cija, nalazi i izve{taji generi{u se i ~uvaju u digitalnom obliku, tako da su lekari ve} odavno izbacili iz upotrebe pisa}e ma{ine i olovke – ka`e na~elnik Ra~unarskog centra Instituta za

Trenutno je u bazi podataka ra~unarskog sistema Instituta registrovano vi{e od 200.000 pacijenata, s digitalnim istorijama wihovih bolesti i vi{e od milion medicinskih zapisa stituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, jedan od prvih u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, od svog pokretawa do danas operativan je 24 ~asa dnevno 365 dana u godini. On sadr`i bazu podataka – elektronske kartone pacijenata i bele{ke o svim wihovim posetama, kao i medicinske izve{taje i zapise.

– Sva medicinska dokumenta-

kardiovaskularne bolesti Vojvodine Goran Remer. – Trenutno sistem u bazi podataka ima registrovano vi{e od 200.000 pacijenata, s wihovim digitalnim istorijama bolesti, i vi{e od milion medicinskih zapisa. Bolni~ki informacioni sistem sastoji se od medicinskog i finansijsko-ra~unovodstvenog podsistema, koji su povezani u jedinstvenu celinu

Na~elnik Goran Remer i wegov kompjuterski tim

i me|usobno razmewuju podatke.

S obzirom na centralizaciju podataka, ovakav sistem omogu}ava kreirawe raznih statisti~kih izve{taja i pregleda, neophodnih bolni~kom menaxmentu za poboq-

{awe kvaliteta rada Instituta u skladu s modernim medicinskim poslovawem.

Bolni~ki informacioni sistem se sastoji od opti~ke ra~unarske mre`e, tri servera i oko

200 ra~unarskih radnih stanica.

Serveri su zasnovani na “linuks” platformama, poznatim po pouzdanosti i bezbednosti. Relaciona baza podataka otvorenog koda, visokih performansi, kao i komercijalni aplikativni softver doma}e proizvodwe, osim {to doprinosi finansijskoj u{tedi Instituta, ~uva pa i poboq{ava funkcionalnost sistema, a sve na zadovoqstvo kako zaposlenih, tako i pacijenata.

Ra~unarski centar Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u dana{wem sastavu postoji od 2006, a nastao je spajawem Dokumentaciono-kompjuterskog centra Klinike za kardiohirurgiju i Odeqewa za nau~noistra`iva~ki rad i informatiku Klinike za kardiologiju, koji su nastali jo{ po~etkom devedesetih godina pro{log veka. Trenutno su u ra~unarskom centru anga`o-

vana dva diplomirana in`ewera ra~unarstva, na~elnik Goran Remer i Ivan Per{aj, i tri sistem operatera Marija Senkovi}, Svetlana Zec i Nenad [asivar.

Osnovna delatnost zaposlenih u ra~unarskom centru je odr`avawe, administracija i razvoj bolni~kog informacionog sistema.

Tako|e, ovo odeqewe se bavi i informati~kom obukom zaposlenih, informati~kom podr{kom pri izradi nau~nih i stru~nih radova i publikacija, izradom i a`urirawem Internet-prezentacije Instituta, tehni~ko-tehnolo{kom podr{kom u organizovawu nau~nih i stru~nih seminara i kongresa. E. D. “Dnevnik” i Institut KVB Vojvodine informi{u od prevenciji i le~ewu kardiovaskularnih bolesti. Svakog ponedeqka lekari Instituta govore za na{ list

DRU[TVO

DNEVNIK

Po 1.000 evra za 100 najboqih studenata Najboqi studenti zavr{nih godina dr`avnih univerziteta u Srbiji mogu i ove godine da konkuri{u za {kolarine EFG Eurobanke. ^etvrti put u decembru }e 100 najboqih dobiti po 1.000 evra. Prijavqivawe traje do 26.oktobra, putem onlajn obrasca, a svi podaci se mogu prona}i na stranici www.eurobankefg.rs.

Izbor kandidata je na nezavisnoj me|unarodnoj komisiji, u ~ijem su sastavu eminentni profesori i stru~waci nevladinih organizacija.

D. V. TRI UNIVERZITETA IZ MA\ARSKE, HRVATSKE I SRBIJE SPREMAJU ZAJEDNI^KI KULTURNI FESTIVAL

Obnovqena i zagreba~ka veza Izbor ma|arskog grada Pe~uja za evropsku prestonicu kulture u 2010. pokrenuo je i mnogobrojne projekte regionalne saradwe, a jedan od krucijalnih je Univerzitetski festival kulture Pe~uj – Zagreb – Novi Sad, koji }e zajedno realizovati univerziteti ova tri grada. U Pe~uju je 17. juna odr`an i inicijalni sastanak na kojem su predstavnici sva tri univerziteta definisali sadr`aj manifestacija, vreme odr`avawa, lokacije, buxet...

– Predvi|eno je da se Festival odr`i kroz ~etiri vremenske razdvojene manifestacije, s idejom da svaka od wih bude deo postoje}ih lokalnih manife-

koja }e objediniti utiske s prethodnih manifestacija u Pe~uju, Novom Sadu i Zagrebu. Mogu}e je tako|e organizovati kulturne aktivnosti i nastupe na odre|ene teme od zajedni~kog interesa, kao {to su zajedni~ko kulturno nasle|e i kriti~ka kultura, {to }e tek biti definisano.

Dogovoreno je da kulturni sadr`aj Univerzitetskog festivala kulture ~ine projekti i programi iz oblasti pozori{ta, muzike, plesa, filma, fotografije, video-arta, a svaki univerzitet }e definisati sadr`aj u odnosu na svoju ponudu u tim umetni~kim oblastima. Na svakoj manifestaciji u~estvovalo bi po

ponedeqak7.septembar2009.

13

I GLADAN JE MILAN GRAHOVAC OSVAJAO MEDAQE NA SVETSKOM PRVENSTVU MALIH QUDI

Ministarka se slikala na presti`nijem mestu U danu kad je Srbija s potpuno opravdanim ponosom do~ekivala svoja dva svetska {ampiona u plivawu iz Rima, Milorada ^avi}a i Na|u Higl, na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ sleteo je jo{ jedan svetski {ampion, {tavi{e – isto u plivawu, ali za wega osobqe Ministarstva sporta i omladine nije gajilo isto odu{evqewe. ^avke i Na|a su zavr{ili na balkonu beogradske asembleje, a Somborac Milan Grahovac, planetarni pliva~ki {ampion na 50 metara slobodno, ali i atletski vice{ampion sveta u bacawu kugle i sprintu na 60 metara, seo je u autobus „Severtransa“ i vratio se bez velike pompe ku}i. Prethodno uredno plativ{i kartu 1.300 dinara. Da li je personal nadle`ne ministarke smatrao da su ova odli~ja mawe sjajna samo jer su postignuta na Svetskom sportskom prvenstvu malih qudi, pedantno ukqu~enom u kalendar svetskog Paraolimpijskog komiteta, mo`e da re{ava neka od parlamentarnih

– Zahvaquju}i razumevawu i finansijskoj podr{ci Sombora i gradona~elnika mr Du{ana

U Belfast Milan~e stigao i bez prtqaga

Jovi}a, kao i Pokrajinskog izvr{nog ve}a, u posledwi ~as smo prikupili pare da zajedno sa svojim trenerom Simom Savi}em otputujem u Belfast, na

U ve~e kad su ^avke i Na|a bili na balkonu beogradske skup{tine, Somborac Milan Grahovac, mada planetarni prvak na 50 metara slobodno, bez ikakve pompe se autobusom vratio ku}i. Prethodno je platio kartu 1.300 dinara komisija, ali ostaje gorak utisak da je dr`ava po ko zna koji put propustila idealnu priliku da i na delu doka`e tako glasno verbalno proklamovanu verbalnu podr{ku gra|anima s mawe sre}e u `ivotu.

vosadskog Univerziteta, oboleo od genetskog poreme}aja u stru~noj javnosti poznatijeg kao

Svetsko sportsko prvenstvo malih qudi, na kojem je Srbija prvi put u istoriji imala svog jedinog predstavnika – pri~a posle svega somborski svetski {ampion Milan Grahovac, apsolvent Pravnog fakulteta no-

aronhoplazija. – Kako smo leteli preko Londona, u Belfast smo stigli i doslovno bez prtqaga koji se zagubio, ali smo, zahvaquju}i predusretqivosti i anga`manu doma}ina, ipak bili spremni za prvi takmi~arski dan Svetskog prvenstva, na kojem su se okupili takmi~ari sa svih meridijana. Bili smo sme{teni u Darvlaida kampusu Alsterskog univerziteta, gde nam je „prvi kom{ija“ bio Zak Rolf, zvezda satelitskog TV „Trevel kanala“.

Ve} prvog takmi~arskog dana Grahovac, koga u Somboru oslovqavaju s Milan~e, stekao je dva atletska srebra (kugla i trka na 60 metara), da bi slede}eg na pliva~kom turniru briqirao slobodnim stilom na 25 metara

(bronza) i pogotovo na 50 (zlato).

– Imao sam ambiciju da vi{e uradim i na stonoteniskom turniru, ali sam na wemu „dobacio“ samo do ~etvrtog mesta. Ne mogu sebi ne{to mnogo da prebacim jer sam se dohvatio reketa bukvalno ~im sam dotr~ao s bazena, a pre toga celo prepodne nismo ni{ta jeli – skroman je Grahovac.

Mada je ostvario uspehe na medijski izuzetno atraktivnom i „bele`enom“ prvenstvu sveta, Grahovcu tek predstoji, u Srbiji uobi~ajena, mu~na administrativna procedura validacije zlata, srebara i bronze. Da li }e dr`ava Srbija po{tovati zakone koje je u svom „juri{u“ ka evropskim standardima sama izglasala, ostaje da se vidi, ali kao najava dugog „hoda po trwu“ mo`e da svedo~i i anegdota s londonskog aerodroma „Hitrou“.

– Po{to smo se jo{ iz Belfasta javili na{em Ministarstvu i izvestili o postignutim rezultatima, tek u povratku, prilikom presedawa u Londonu, ~inovnik ovog ministarstva nas je obavestio da nam je, na davno pre upu}eni zahtev, odgovoreno pozitivno i odobreno 100.000 dinara za pripreme i boravak na Svetskom sportskom prvenstvu malih qudi.

Nije da smo o~ekivali da }e i za nas biti mesta na balkonu Gradske skup{tine u Beogradu, ali nismo ba{ o~ekivali ni ovakav nipoda{tavaju}i tretman – pomalo razo~arano svedo~i svetski {ampion Milan Grahovac.

Mili} Miqenovi}

NA^ELNIK [KOLSKE UPRAVE U ZREWANINU SPAJA MALOBROJNA ODELEWA NA MA\ARSKOM JEZIKU Dekan Todorovi} u Multimedijalnom centru

stacija – ka`e profesor Du{an Todorovi}, dekan novosadske Akademije umetnosti, koji je predvodio delegaciju UNS-a na sastanku u Pe~uju. – Prva bi se odr`ala u Pe~uju, od 3. do 5. marta 2010, zatim u Novom Sadu, u aprilu, tokom proslave Dana Akademije umetnosti, a u Zagrebu u maju, dok bi kruna festivala bila zavr{na manifestacija u Pe~uju, od 11. do 13. oktobra 2010, u okviru Me|unarodne rektorske konferencije. U prve tri manifestacije gradu doma}inu predstavilo bi se stvarala{tvo i umetni~ka produkcija gostuju}ih i univerziteta doma}ina, dok bi se na ~etvrtoj, zavr{noj, u evropskoj prestonici kulture, prikazalo {ta je postignuto Univerzitetskim festivalom kulture. Predlo`eno je da se prika`e zajedni~ka izlo`ba fotografija i/ili video-radova,

25-30 osoba sa svakog univerziteta, gosti }e pla}ati svoje putne tro{kove, a doma}ini sme{taj u~esnika, ishranu i tro{kove manifestacije.

Za nosioca novosadskog dela programa Senat je odredio Akademiju umetnosti, koja, tvrdi dekan Todorovi}, mo`e da ponudi jak program, ali i izvanredno prihvati programe kao doma}in manifestacije jer ima svoj novi Multimedijalni centar. Senat Univerziteta je, ka`e rektorka prof. dr Radmila Marinkovi}Nedu~in, zdu{no podr`ao ovaj festival kulture. Ina~e, Novosadski univerzitet ima vrlo uspe{nu, i sporazumom utemeqenu, saradwu s Pe~ujskim univerzitetom. Raduje i to {to se sa Zagreba~kim univerzitetom nastavqa nekada prekinuta komunikacija.

V. ^eki}

Pola miliona qudi „izelo” 40 tona ro{tiqa Kada je sabrao promet vlasnika 24 {tanda pore|anih na ~uvenoj [irokoj ~ar{iji, predsednik Turisti~ke organizacije Leskovac @ikica Nestorovi} je aproksimativno izra~unao da je tokom prvih {est dana 20. „Ro{tiqijade“ izedeno vi{e od 40 tona samo ro{tiqskog mesa. Jo{ nije inventarisano koliko je „savladano“ ve{alica, prase}eg i jagwe}eg pe~ewa. Sve u svemu, bilo je veoma beri}etno. Obradovali se doma}ini {to im je u varo{ stiglo, koliko su i o~ekivali, gotovo pola miliona gostiju, dok je stranaca bilo, po wihovoj ra~unici, oko 20.000.

Vatromet i zvani~no zatvarawe festivala ro{tiqa, predvi|eno za sino} ta~no u pono}, organizatori su, ka`u, zbog velike pose}enosti, odlo`ili za 24 sata.

Ga{ewe jezika mawina od obdani{ta?

Pozivaju}i se na uputstvo ministra prosvete dr @arka Obradovi}a, na~elnik [kolske uprave u Zrewaninu Stani{a Bawanin, svega dve nedeqe pre po~etka nove {kolske godine, odlu~io je da ukine neke razrede. Time su naro~ito pogo|eni gra|ani ma|arske nacionalnosti, koji najavquju da }e wihova deca ~ak bojkotovati nastavu. Novim planom racionalizacije, u zrewaninskoj Osnovnoj {koli “Sowa Marinkovi}” treba da se spoje prvi i tre}i, drugi i ~etvrti razred ma|arskih odeqewa, u Mihajlovu drugi i ~etvrti, a u Lukinom Selu bi dva kombinovana ni`a odeqewa bila preto~ena u jedno. Po zakonu se, ina~e, ni`i razredi mogu spajati ako je u oba ukupan broj |aka ispod 21. U Mu`qi, s ve}inskim ma|arskim `ivqem, ne dozvoqava se otvarawe tri odeqewa, kao do sad, ve} samo dva. [kole su bile zate~ene ovom odlukom, jer su prethodno ve} dobile zeleno svetlo o otvarawu mawinskih razreda s mawim brojem u~enika od onog koji zakon propisuje, a to je minimum 15.

Velika je nedoumica me|u pedagozima i roditeqima, koji smatraju kako je situacija sada gotovo identi~na onoj iz nsre}nih i ratnih devedesetih godina, kad je u zrewaninskim {kolama bilo racionalizacije iskqu~ivo ma|arskih razreda, pa danas u gradu, u kojem, ne ra~unaju}i Mu`qu, `ivi oko 4.500 Ma|ara, postoji samo jedna {kola i jedno zabavi{te gde je nastava i na ma|arskom.

Roditeqi smatraju da je odluka [kolske uprave rigorozna, napomiwu}i da {kolama ne fali drasti~no mnogo |aka, ve} po dva-tri, negde i samo jedan.

Uprkos najavama o spajawu razreda, u ve}ini {kola nastava je zapo~eta u odvojenim odeqewima, jer su one dobile usmena uveravawa od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe da se situacija u

Zrewaninska osnovna {kola „Sowa Marinkovi}“

odnosu na lawsku ne}e mewati.

No, u ~etvrtak su stigla nova uputstva, opet usmena a ne pisme-

Asimilacija kraj granice – Mi smo mawinska dijaspora koja `ivi na pograni~nom podru~ju, a na{a deca poha|aju nastavu u zajedni~koj {koli u Srpskom Itebeju, pa se ve} godinama asimilacija sve vi{e ose}a.

Posledica nove odluke }e uskoro prouzrokovati da roditeqi budu prinu|eni da svoju decu upi{u u srpsko odeqewe, jer ne mogu da ih odvedu u {kolu gde je nastava i na ma|arskom jeziku – upozorili su me{tani Novog Itebeja. na, da spajawa mora biti. Eto jo{ ve}e konfuzije, pa sad niko ne zna u kakvim }e se odeqewima nastava

danas odvijati. Uz to je u Zrewaninu, Mihajlovu i Novom Itebeju po~elo potpisivawe peticije protiv spajawa ma|arskih razreda.

Reagovala je i Sne`ana Ili}, programska koordinatorka Centra za razvoj civilnog dru{tva (CRCD). Po wenim re~ima, Ministarstvo prosvete je preko svog Podru~nog odeqewa u Zrewaninu pripremilo plan racionalizacije nastave i smawewa tro{kova, koje podrazumeva ukidawe pojedinih razreda u osnovnim {kolama Zrewanina, Mihajlova, Novog Itebeja, Mu`qe...

– Prethodna „racionalizacija“ obrazovnog sistema, izvedena 1991, u velikoj meri je o{tetila sistem obrazovawa na mawinskim jezicima u onim delovima Vojvodine gde pripadnici nacionalnih mawina ne ~ine ve}inu u ukupnom stanovni{tvu. Efekti te „racionalizacije“ nisu i ne mogu da budu popravqeni, ve} su ubrzali asimilaciju nacionalnih mawina u svim lokalnim zajednicama gde

wihovi pripadnici nisu ve}ina u ukupnom stanovni{tvu – naglasila je Ili}eva, dodaju}i kako ima bezbroj svedo~anstava o tome da spajawe razreda s nastavom na jezicima mawina (na primer prvog i tre}eg, ili drugog i ~etvrtog) vodi brzom ga{ewu nastave na mawinskim jezicima.

Kao najboqi primer navela sudbinu nastave na ma|arskom u O[ „2. oktobar“, a potom i „Jovan Cviji}“. Rezultat je da vi{e od 10.000 Ma|ara iz grada Zrewanina mo`e da {koluje svoju decu osnovce na materwem jeziku jo{ samo u „Sowi Marinkovi}“.

– Sad }e i u toj {koli nastava biti „racionalizovana“, {to zna~i, u vrlo bliskoj perspektivi, i uga{ena. CRCD upozorava na to da je ovo kr{ewe Ustava Srbije, po kojem se dostignuti nivo qudskih i mawinskih prava ne mo`e smawivati. Bilo bi neuporedivo odgovornije da prosvetne vlasti primene pozitivnu diskriminaciju – zakqu~ila je Sne`ana Ili}. @. Balaban

14

CRNA HRONIKA

ponedeqak7.septembra2009.

DNEVNIK

IGOR PAVLI^I] I MILADIN KOSTRE[EVI] POSETILI RAWENOG PRIPADNIKA MUP-a VLADIMIRA PLAV[I]A

Dr`ava mora da se obra~una s onima koji pucaju na policiju Ostaci „mercedesa” posle udesa

Foto: F. Baki}

NA AUTOPUTU NOVI SAD – BEOGRAD, KOD BE[^ANSKOG MOSTA

@ena poginula, petoro povre|eno U sudaru xipa “honda” austrijskih registarskih oznaka i “mercedesa karavan” s nema~kim registracijama ju~e oko 13.30 sati na autoputu Novi Sad – Beograd izme|u Arkawskog i Be{~anskog mosta (kod Koviqa), poginula je jedna osoba, a petoro je povre|eno.

U “hondi” je poginula `ena na mestu suvoza~a, dok su povre|eni voza~ i putnik u tom vozilu, a povre|ene su i tri osobe u drugom automobilu.

Po re~ima o~evidaca, “mercedes” se kretao veoma velikom brzinom ka Beogradu i pre{ao u levu traku i udario u xip koji je nailazio iz suprotnog smera. Oba vozila su potpuno uni{tena. Policija je saobra}aj preusmeravala vi{e od dva sata, a uvi|aj je obavio de`urni istra`ni sudija novosadskog Op{tinskog suda Du{ko Peri~in.

Kako smo nezvani~no saznali, u nesre}i je poginula Vesna Miqajlovi} (1963) iz Petrovca na Mlavi, a wen suprug Dragislav Miqajlovi} (1963) je pro{ao bez te`ih povreda ali je u stawu {oka, dok je tre}a osoba iz xipa, najverovatnije Slavi{a Nikoli} (1971), te{ko povre|en i zadr`an na reanimaciji, ali je van `ivotne opasnosti. Miqajlovi}i su se navodno vra}ali s odmora u Austriju, gde su radili. U “mercedesu” je voza~ Zoran Jovi} (1961) iz Vlasotinca zadobio lak{e telesne povrede i pu{ten je na ku}no le~ewe, supruga Suzana je te{ko povre|ena, ali nije `ivotno ugro`ena, a sin Aleksandar, star oko 22 godine, tako|e je lak{e povre|en.

Zvani~no saop{tewe o saobra}ajnoj nesre}i o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

NASTAVAK SU\EWA MIHAQU KERTESU U PREDMETU „KIPARSKA AFERA“

Nova svedo~ewa biv{ih funkcionera Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavqeno su|ewe biv{em direktoru Savezne uprave carine (SUC) Mihaqu Kertesu, optu`enom u predmetu „kiparska afera“ za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja.

Posle svedo~ewa biv{eg ministra spoqnih poslova @ivadina Jovanovi}a i nekada{weg na~elnika u RDB-u Milana Prodani}a, koji su saslu{ani u leto{wem terminu pretresa, u ovom nastavku su|ewa o~ekuje se svedo~ewe jo{ nekoliko biv{ih funkcionera.

Po navodima optu`be, od juna 1994. do 2000. godine tada{wi predsednik dr`ave Slobodan Milo{evi}, u optu`nici ozna~en kao „organizator kriminalne grupe“, doneo je odluke da se

deo novca od carine, umesto u savezni buxet, preusmeri u vanbuxetsko finansirawe raznih republi~kih i saveznih institucija, pri ~emu su ogromne svote izno{ene na Kipar. Kako navodi Tu`ila{tvo, s takvim Milo{evi}evim odlukama saglasili su se tada{wi dr`avni funkcioneri ministar finansija Jovan Zebi}, potpredsednik Vlade Nikola [ainovi} i direktor SUC-a Kertes, u optu`nici ozna~eni kao „~lanovi kriminalne grupe“.

Optu`nica Kertesu na teret stavqa da su iz novca SUC-a finansijsku pomo} dobila 1.182 preduze}a, brojne dr`avne institucije, a da je, izme|u ostalih, veoma zna~ajne svote dobila i tada vladaju}a stranka SPS. J. J.

U POSEBNOM ODEQEWU OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU

Amsterdam danas o Pukani}evom ubistvu Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, koji se sumwi~i kao organizator i nalogodavac ubistva vlasnika hrvatskog lista “Nacional” Ive Pukani}a, dana} }e biti saslu{an kao svedok u istrazi koju hrvatsko pravosu|e vodi protiv ~etvorice osumwi~enih za u~e{}e u toj likvidaciji.

Joci}ev branilac Veqko Deliba{i} precizirao je u izjavi Tanjugu da }e Joci}a u okviru me|unarodne krivi~nopravne pomo}i u svojstvu svedoka saslu{ati istra`ni sudija Posebnog odeqewa Okru`nog suda pred kojim se protiv wega vodi istraga za Pukani}evo ubistvo.

Saslu{awu u prostorijama beogradskog Okru`nog zatvora, gde je Joci} pritvoren, prisustvova}e istra`ni sudija @upanijskog suda u Zagrebu, hrvatski specijalni tu`ilac, kao i branioci ~etvorice okrivqenih pred hrvatskim pravosu|em, dodao je Deliba{i}.

Joci} je, po ranijim izjavama wegovih advokata, kategori~no

negirao svoje u~e{}e u tom ubistvu, tvrde}i da mu je ceo postupak montiran, pa nije `eleo ni da se izja{wava o tvrdwama policije i Tu`ila{tva.

Istra`ni sudija @upanijskog suda prosledio je zamolnicu kolegama u Srbiji da Joci} bude saslu{an kao svedok u postupku protiv Luke i Roberta Matani}a, Amira Mafalanija i Slobodana \urovi}a.

Isti metod rada na razotkrivawu ~iwenica vezanih za Pukani}evu likvidaciju primenili su i na{i istra`ni sudija i zamenik specijalnog tu`ioca, koji su u julu u Zagrebu prisustvovali Matani}evom, Mafalanijevom i \urovi}evom svedo~ewu.

Sreten Joci} uhap{en je 27. aprila zbog sumwe da je organizovao grupu i izdao nalog za likvidaciju Pukani}a. Hrvatski novinar je ubijen zajedno sa saradnikom Nikom Frani}em u dvori{tu zgrade u kojoj se nalazi redakcija “Nacionala”, ~iji je vlasnik bio.

Pripadnik novosadske kriminalisti~ke policije Vladimir Plav{i} (1978), koga je preksino} oko 20.30 sati ranio za sada neidentifikovani izgredenik, oporavqa se i uskoro bi trebalo da iza|e iz Klini~kog centra Vojvodine na ku}no le~ewe. Wega su ju~e posetili gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i na~elnik novosadske Policijske uprave Miladin Kostre{evi}.

– Zdravstveno stawe povre|enog je stabilno. Rana je vrlo brzo zbrinuta. On je rawen u levu potkolenicu, ali metak, sre}om, nije zahvatio krvne sudove, kosti i nerve. Zbog toga o~ekujem da }e se on brzo oporaviti – ka-

zao je de`urni lekar dr Nenad Katani} s Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju.

Kako je rekao na~elnik Kostre{evi}, policajac je bio de`urni kad je u blizini zgrade u kojoj stanuje video sumwivu osobu kako poku{ava da obije automobil.

– Plav{i} je pri{ao toj osobi, legitimisao se i pitao {ta radi. Osumwi~eni je potom poku{ao da be`i, posle ~ega ga je ovaj na{ slu`benik sustigao i oborio, nakon ~ega je do{lo do opaqewa iz vatrenog oru`ja koje je to nepoznato lice imalo kod sebe. Policajac nije video kada je ovaj izvadio pi{toq.

Jo{ uvek ne znamo ko je osumwi-

Mesto na kome je preksino} napadnut policajac

Ne}e biti „glineni golubovi” Ministar Ivica Da~i}, koji je telefonom razgovorao sa povre|enim policajcem, rekao je novinarima da napadi na policajce moraju da budu spre~eni, jer niko nije ja~i od dr`ave.

Da~i} je podsetio na zna~ajne uspehe policije u borbi protiv organizovanog kriminala i ocenio da je rawavawe Plav{i}a, jedan od odgovora kriminalaca na suzbijawe wihovih aktivnosti.

Direktor policije Milorad Veqovi} poru~io je da MUP ne}e dozvoliti da policajaci budu ‘glineni golubovi’ i da }e preduzeti maksimalne mere za za{titu svojih pripadnika i svih gra|ana.

“Kao direktor policije `elim da poru~im da MUP ne}e dozvoliti da policajaci budu ‘glineni golubovi’ i preduze}emo maksimalne mere za za{titu svojih pripadnika i svih gra|ana”, naveo je on.

(Tanjug - B92)

Kostre{evi} i Pavli~i} kod rawenog policajca Vladimira Plav{i}a Foto. F. Baki}

~eni. Radimo na razja{wavawu svih okolnosti. O~ekujemo da }emo sve u potpunosti rasvetliti i da }emo identifikovati izvr{ioca ovog krivi~nog dela, koje se za sad tretira kao poku{aj ubistva, ali vide}emo kako }e to okvalifikovati tu`ilac. Ina~e, prona{li smo ~auru na licu mesta – kazao je Kostre{evi}. – Na`alost, {to se ti~e napada na policijske slu`benike, svi smo svedoci toga da maltene ne pro|e nijedan dan a da se oni ne dese. Tako da je na svima onima koji se bave zakonodavstvom da razmisle o tome koliko je kaznena politika koja se trenutno primewuje odgovaraju}a i koliko ide na {tetu policijkih slu`benika i svih onih koji se bave sprovo|ewem zakona, a koliko je naruku onima koji se pona{aju suprotno zakonskim propisima.

Gradona~elnik Pavli~i} obe}ao je da }e grad Novi Sad i daqe pru`ati pomo} policiji.

– Malo je qudi koji su spremni da stave svoj `ivot na kocku da bi za{titili op{ti interes.

Do{li smo da pru`imo podr{ku jednom takvom policajcu i da mu po`elimo brz oporavak. Najva`nije je to {to wegove povrede nisu opasne po `ivot. Ovo je samo jo{ jedan dokaz o tome u ka-

kvom dru{tvu `ivimo. Na`alost, do{lo je vreme da se pi{toq pote`e i na policiju.

O~ekujem da }e ovaj zlo~inac biti ubrzo uhva}en i da }e biti najstro`e ka`wen za ono {to je uradio. S takvim qudima ne treba imati dilemu o tome kako treba postupati. Onaj koji uperi pi{toq na policajca, sutra }e i na dete i na prolaznike. To su qudi s kojima dr`ava mora da se obra~una. Zbog toga grad poma`e na{u upravu, i to }e raditi i u narednom periodu – kazao je Pavli~i}.

Povre|eni policajac Plav{i} nije `eleo nikakvu pomo} od ~elnika iako mu je ju~e prilikom posete nu|ena. On je kazao da mu je veoma drago {to niko od dece nije povre|en, jer je pored mesta pucwave bilo igrali{te na kojem je tada bilo mali{ana. U jednom trenutku pomislio je, kako je rekao, da mo`e da o~ekuje i drugi metak u le|a iz mrklog mraka, ali, sre}om, on nije ispaqen. Po svemu sude}i, sportska kondicija mu je zna~ajno pomogla da izvu~e `ivu glavu i da se brzo oporavqa. Tako je, pored sve muke, Plav{i} ju~e na{ao snage i da se raspita kod gradona~elnika za sportske rezultate koje je propustio zbog rawavawa.

M. Vuja~i}

NAKON EKSPLOZIJE U FABRICI „PRVI PARTIZAN” U U@ICU

Ispituje se procedura skladi{tewa baruta Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je ju~e da se ispituje da li je u fabrici municije “Prvi partizan” u U`icu, gde je poginulo sedmoro radnika, procedura prilikom postupawa u skladi{tu baruta naru{ena ili je samo neodgovaraju}a.

– Ne treba i}i u drugu krajnost i praviti lov na ve{tice, ali se odgovornost mora utvrditi da se ovakvi slu~ajevi ne bi ponavqali – kazao je ministar prilikom obilaska

Pritvor za petoro osumwi~enih

Posle eksplozije u u`i~koj fabrici municije

Sahraweno dvoje nastradalih radnika Na u`i~kim mesnim grobqima u Turici i Beloj Zemqi ju~e je sahraweno dvoje radnika nastradalih u eksploziji u fabrici “Prvi partizan”.

Ju~e su sahraweni Dragan Milovanovi} (42) i Svetlana \uri} (40), a posledwem ispra}aju radnika koji su poginuli u ~etvrtak uve~e prisustvovalo je vi{e stotina gra|ana U`ica, rodbina, kolege i poznanika nastradalih.

Na u`i~kom gradskom i lokalnim grobqima prekju~e je sahraweno pet radnica “Prvog partizana” koje su poginule na radnom mestu.

(Beta)

baze Specijalne antiteroristi~ke jedinice “13. maj” u Batajnici.

Da~i} je naveo da poginuli radnici nisu imali veze s pogonom u kojem se desila eksplozija, kao i da oni nisu doprineli nesre}i, niti su bili wen uzrok. On je ponovio da radnici nisu poginuli od same eksplozije, ve} od gu{ewa ugqen-monoksidom i da je zbog toga prekju~e uhap{eno pet osoba.

– Proteklih godina sli~ne nesre}e nisu bile u nadle`nosti policije i zaposleni u “Prvom partizanu” su rekli da policija prvi put dolazi u tu fabriku – kazao je Da~i}.

Po wegovim re~ima, s Ministarstvom odbrane dogovoreno je osnivawe novog sektora za za{titu i spasavawe u okviru MUP-a, koji }e zameniti dosada{wi Sektor za za{titu i spasavawe.

Za petoro privedenih zbog sumwe da su odgovorni za nesre}u u u`i~koj fabrici municije “Prvi partizan”, u kojoj je u ~etvrtak uve~e sedam radnika poginulo, odre|en je pritvor do 30 dana, potvrdio je ju~e Tanjugu portparol republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}.

Posle saslu{awa kod istra`nog sudije, po nalogu op{tinskog tu`ioca u U`icu, koje je po~elo ju~e u 10 sati, pritvor je odre|en Veliboru J. (56), radniku na zasipawu baruta, Milojki T. (56), {efu za protivpo`arnu za{titu, Milisavu \. (49), poslovo|i, Prvoslavu \. (43), rukovodiocu pogona i Zoranu ]. (45).

MUP je ranije saop{tio da su osumwi~eni odgovorni, jer se nisu pridr`avali mera za{tite na radu i nisu po{tovali uputstva o manipulisawu barutom, {to je dovelo do smrti radnika i uni{tewa imovine.

– Novi sektor }e objediniti sve resurse iz tih oblasti, a nadle`nost }e mu biti i ispitivawe da li su u u`i~koj fabrici bile ispo{tovane sve mere protivpo`arne za{tite, zatim za{tite na radu i svega ostalog {to je va`no za bezbednost radnika, kao i celog grada, s obzirom na to da se “Prvi partizan” nalazi u gradu – kazao je ministar, naglasiv{i i da je pravovremenom reakcijom slu`bi za spasavawe i vatrogasaca spre~ena mnogo ve}a katastrofa.

(Beta)

c m y

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

15

SPORT

ponedeqak7.septembar2009.

ZAVR[EN EVROPSKI [AMPIONAT U MIKSU

Saletu i Ruti zlatna medaqa Aleksandar Karaka{evi} i Litvanka Ruta Paskauskiene po ~etvrti put osvojili su titulu evropskih prvaka u me{ovitim stonoteniskim parovima. Na prvom pojedina~nom EP u miksu odr`anom u Subotici, u hali u Dudovoj {umi, wih dvoje su u finalu pobedili beloruski par Evgenij [}etinin-Viktorija Pavlovi~ 4:1 (-3, 7, 2, 4, 8). Posle nesigurnog prvog seta Sale i Ruta zaigrali su izvanredno i lako dobili Beloruse.

- Izuzetno mi je drago {to smo osvojili zlato – rekao je posle me~a Karaka{evi}. – Imali smo breme favorita i nije nam bilo svejedno. Posebno sam imao obavezu da pobedim posle eliminacije u singlu u okviru otvorenog pojedina~nog prvenstva Srbije. Kada mi je krenulo, niko nije mogao da nas zaustavi. Objektivno, mnogo nam je te`e bilo u polufinalu kada su nas Filimon i Samara propisno namu~ili.

Wegova dugogodi{wa partnerka u miksu Ruta Paskauskiene igrala je povre|ena. Zbog bolova u mi{i}u leve ruke dobila je iwekciju ve~e uo~i zavr{nice u miksu.

- Povreda nije te{ka, ali me je omela da budem u najboqem izdawu. Sale je toliko dobro igrao u finalu da je meni preostalo da samo precizno vra}am lopticu na suparni~ku polovinu stola – zadovoqno je konstatovala Ruta Paskauskiene.

Poredak u miksu: 1. Aleksandar Karaka{evi}/ Ruta Paskauskiene (Srbija, Litvanija), 2. Evgenij [}etinin/Viktorija Pavlovi~ (Belorusi-

DNEVNIK

c m y

16

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Zbogom, Safina, zbogom, Rodik Prva favoritkiwa za titulu na US Openu Dinara Safina zavr{ila je neslavno misiju u Wujorku - porazom u tre}em kolu.Senzaciju {estog dana takmi~ewa priredila je ^ehiwa Petra Kvitova koja je uspela da spasi tri me~ lopte u duelu protiv Ruskiwe (6:4, 2:6, 7:6) i zaslu`eno stigne do osmine finala.

- Veoma sam sre}na, ovo je zaista veliki rezultat. U drugom setu igrala sam veoma lo{e, potpuno sam pala u igri, nisam bila koncentrisana, sve je bilo katastrofa... Onda sam uspela da se vratim, zaigram boqe, uhvatim svaku loptu i to mi je donelo veliku pobedu - izjavila je 19-godi{wa Kvitova, 72. igra~ica sveta, koja je u januaru osvojila svoju prvu VTA titulu na turniru u Hobartu.

Prva igra~ica sveta bila je spremna da zapla~e posle rane eliminacije, propustiv{i novu priliku da se domogne prve gren slem titule u karijeri.

- Razo~aravaju}e, veoma razo~aravaju}e... Veoma lo{a igra u

tre}em setu. Uspela sam da se vratim posle pada u igri i sve je bilo u mojim rukama, ali...grrrrrrrrr... Ona je odigrala nekoliko odli~nih poena, ja sam propustila svoje {anse, nisam iskoristila ~ak tri me~ lopte i zato sam tako pro{la - objasnila je uzrok poraza Safina.

Osim we, takmi~ewe u tre}em kolu zavr{ila je i Marija [arapova. Favoritkiwa iz senke bila je `rtva doma}e teniserke u usponu Melani Udan (3:6, 6:4, 7:5), koja je ve} uzela skalp Eleni Dementijevoj.

U mu{koj konkurenciji najve}e iznena|ewe priredio je Xon Izner eliminisav{i qubimca publike Endija Rodika. U ameri~kom duelu visoki Izner odneo je pobedu posle maratonskog duela koji je trajao gotovo ~etiri sata - 7:6, 6:3, 3:6, 5:7, 7:5.

- Ovo je najve}a pobeda u mojoj karijeri - izjavio je Izner, nakon {to je iz trke za titulu izbacio petog favorita i u, neku ruku, idola.

- Endi svojim igrama u neku ruku gura svakog ameri~kog

Zavr{ila takmi~ewe: Dinara Safina

igra~a. On je jedan od tenisera koji me inspiri{e - priznao je Izner, koji }e za ulazak u ~etvrtfinale igrati protiv {panca Fernanda Verdaska.

Vemi} stao i u miksu Stefano Bosi uru~uje pehare najboqima u miksu

ja), 3. Andrej Filimon/Elizabeta Samara (Rumunija) i Bora Vang/ Sirin He (Turska).

Pehare je osvaja~ima uru~io predsednik Evropske stonoteniske unije Stefano Bosi, me-

daqe ~lan IO generalnog sponzora {ampionata Bojan Zari}, a bukete cve}a direktor turnira i predsednik STS Srbije Zoran Kalini}.

S. Savi}

Posle eliminacije u mu{kom dublu sa Mi{om Zverevim, Du{an Vemi} je zavr{io takmi~ewe na US Openu i u miksu.

On je u paru sa Italijankom Flavijom Penetom pretrpeo poraz u drugoj rundi takmi~ewa od drugih nosilaca, Kare Blek iz Zimbabvea i

Du{an Vemi}

Indijaca Leandera Paesa rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:4. Srbija je tako izgubila jo{ jednog predstavnika u Wujorku, pa takmi~ewe nastavqaju samo Novak \okovi} u singlu i Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi} u dublovima.

Turnir u Wujorku igra se za ukupni nagradni fond od 20 miliona dolara.

SPORT

DNEVNIK SELEKTOR ANTI] PO POVRATKU IZ PARIZA SUMIRAO IMPRESIJE

Remi ne otvara prostor za kalkulacije Megdan izme|u Francuza i Rumuna proteko je bez pobednika, a profitirali su najvi{e Srbi. Lep{u uvertiru nismo mogli ni da zamislimo pred dolazak trikolora na Marakanu.

Me~ u Sen Deniju pratio je i selektor Radomir Anti}.

- Dobra utakmica, sjajno organizovana, uz fantatsi~nu atmosferu na punom stadionu koja je u skladu sa francuskom dugom i bogatom tradicijom. Ipak, zvi`duci, dugotrajni i neprijatni

nije realizovao. Kasnije su se gosti konsolidovali. Ni{ta novo nisam video. Francuzi imaju velikih broj kvalitetnih fudbalera na istim pozicijama, ali nema alternative u igri, kad oprobani sistem zataji- ka`e Anti}.

Pohvale za pojedince rezervisane su za tabor Rumuna.

- Odsko~io je kapiten ^ivu, igrom i autoritetom. Mnogo zna~i za tim. Golman Koman se nametnuo sa nekoliko bravuro-

upu}eni na adresu selektora Domeneka prilikom predstavqawa ekipa odudarli su od ~itavog dekora- po~eo je u diplomatskom tonu Anti}.

Srbija se radovala remiju.

- Nema dileme da nam ovakav rezultat odgovara. Momci su me poslali u Pariz sa `eqom da im “donesem” takav ishod. Ispalo je ba{ dobro po nas- kratko }e selektor.

Ima li nekih novih informacija iz tabora Franciza koje }e biti od korsiti ve} u sredu ?

- Rumuni su organizovanom odbranom izborili zaslu`eno bod. Doma}in je bio dominantan u prvom delu, ali svoje {anse

znih intervencija-dodao je iskusni strateg.

Zakqu~ak je konkretan.

- Uvek smo be`ali od bilo kakvih kalkulacija. Ni{ta se u razmi{qawima ne mewa, ni posle rezultata koji ide na na{u vodenicu. Potro{ili su se fizi~ki i psihi~ki Francuzi, mislim da }e ipak lak{e igrati u Beogradu, bez onog ba{ izra`enog pritiska doma}e publike.

Mo`da }e napraviti i rokade u sastavu, ali mi se bavimo sobom.

Na nas je red, u Ju`nu Afriku se ide, ipak, iz Beograda. To je realnost, koju dugo ponavqamo i kojoj te`imo- zavr{io je Anti}.

Z. Rangelov

Ne smemo grlom u jagode Temperatura u uzavreloj fudbalskoj Srbiji podigla se u subotu uve~e za jo{ koji stepen.

Lepe vesti stigle su iz Pariza, gde su Francuzi i Rumuni podelili plen, a to je rezultat po meri orlova, koji poja~ava veru u pozitivan rasplet u sedmoj kvalifikacionoj grupi za plasman na Mondijal.

Himna

- Kolektivno smo odgledali utakmicu, uz puno emocija i buke ispratili svaki detaq. Izra`avam veliko zadovoqstvo zbog ishoda, a zaista su nam Rumuni puno pomogli. Pre svega mislim da }e euforija malo splasnuti, jer tek sada je sve u na{im rukama- istakao je na pres konferenciji u Kovilovu tobxija crvenih Lane Jovanovi}.

Niko ne skriva dobro raspolo`ewe, jer sada tri boda protiv Francuza zna~e i overu vize za Ju`nu Afriku. Ali, razum potiskuje emocije.

- Jo{ je u igri 9 bodova, a normalno da nam prija to {to ~ekamo Francuze sa plus ~etiri poena na kontu. Sami odlu~ujemo o svojoj sudbini. Treba biti pametan i

Nikola @igi}

Milan Jovanovi}

hrabar, kako bi povoqnim rezultatom obradovali narod koji veruje u nas. Maksimalno smo motivisani, predani radu, kako bi popravili neke elemente u igri- konstatovao je Nikola @igi}.

A da su zaista psiholo{ki veoma stabilni na{i reprezentativci potvr|uje i beseda vihornog napada~a Standarda.

- Imamo dovoqno iskustva da izbegnemo sve mogu}e zamke. Znamo da publika ~eka tri boda i ho-

obilovati velikim brojem {ansitvrdi @igi}.

Milan Jovanovi} uvek ga|a u metu, nikada u razgovoru sa novinarima nije zakop~an...

- Videli ste kako je mo}an Anri, a tek dva ofanzivna beka, Evra i Sawa, name}u zadatak da se tr~i mnogo i dobije bezbroj duela tu na boku. Fizi~ki su spremni, uz zavidno fudbalsko znawe. Svakako da je na{ {tab prou~io takti~ke detaqe, da }e-

Domenek ne}e trening

„Ford” uz reprezentaciju Nedavno su gostovawem u ^elarevu reprezentativci ispunili obavezu prema velikom sponzoru “Karlsberg kompaniji”, a ju~e je na red do{ao i „Ford”, ~ije automobile koriste u FSS. @igi}, Stojkovi} i selektor Anti} pozirali su fotoreportetima kraj najnovijih luksuznih modela „Fordovih” lepotana.

}e totalnu ofanzivu. Ne}emo grlom u jagode, jer protiv sebe imamo velikog rivala ekstra klase.

Stru~ni {tab bri`qivo takti~ki sprema me~.

- Selektor je video trikolore na delu, studiozno ih prou~io. On bira sistem i na~in igre, a saslu{a}e i neke na{e ideje. Zajedni~kim snagama prona}i}emo najboqa re{ewa, u me~u koji, verujem, ne}e

mo obratiti pa`wu na wihov potencijal ali i slabosti koje imaju i koje treba da iskoristimo.

Univerzalne formule nema, jer svaka utakmica nudi novitete.

Ipak, mno{tvo sitnica donosi prevagu jednom timu. Statistika ka`e da se u 70 procenata utakmice re{avaju iz prekida.

Zanimqiv podatak vezan je za centarfora @igi}a koji je u

Bi}e prilike za popravni

Briga: Ratomir Dujkovi}

Be~u pretr~ao 12 kilometara, ali se nije upisao u listu strelaca. Kolika }e kilometra`a biti potrebna protiv Francuza za sli~an epilog iz me~ sa Austrijom?

- Ne znam,a nije ni bitno koliko }u pretr~ati, da li }e pogoditi mre`u. Va`no je da kolektiv funkcioni{e, da se ispune zamsili selektora, da ekipa pru`i 120 posto svojih mogu}nosti- uzvratio je @igi}.

Ekspedicija Francuza u utorak uve~e sti`e u Beograd, a selektor Domenek }e odmah odr`ati i pres konferenciju.

- Zanimqivo je da wihova reprezentacija ne}e trenirati na Marakani, {to je u ovakvim prilikama uobi~ajeno, i to u vreme po~etka susreta {to je prednost koju dobija gost- saop{tio je portparol FSS Aleksandar Bo{kovi}.

MLADI REPREZENTATIVCI STARTOVALI PORAZOM U KVALIFIKACIJAMA ZA EP

Mimo svih o~ekivawa, uprkos upozorewima da su slova~ki mladi fudbaleri odli~an skup pojedinaca ukomponovanih u celinu za respekt, reprezentacija Srbije do 21 godine startovala je porazom i to pred svojim navija~ima. Slovaci su trijumfovali 2:1 na novosadskom “Kara|or|u” i prema onome {to su pokazali zaslu`ili su ~estitke. Uostalom, aplauz novosadske publike, a na tribinama je bilo oko pet hiqada qudi, najboqe to potvr|uje.

Odbrana je ono {to mu~i selektora Ratomira Dujkovi}a, koji je xentlmenski posle utakmice analizirao poraz.

- U prvom poluvremenu smo igrali sporo.

Napadali smo, ali ne onako kako smo se dogovorili i kako smo planirali. No, uprkos nezadovoqavaju}oj igri, stvorili smo tri {anse. Interesantno je to da smo mi proma{ivali iz situacija iz koje su Slovaci postigli prvi gol. Jednostavno, u prilikama u kojima se nalazio Sulejmani racionalnije je bilo }u{nuti loptu tamo gde treba, nego nastojati da se silovitim udarcem pocepa mre`a – rekao je Dujkovi}.

U drugom poluvremenu u igru su u{li Perovi}, Qaji} i Bosan~i}.

- Zaigrali smo br`e, stigli do gola iz akcije po boku koju smo uve`bavali na treninzima i na kojima, ina~e, insistiram. I onda kada smo se nadali da mo`emo i do preokreta, sre}a nije bila na{ saveznik (selektor misli na pre~ku Stevanovi}a u 81. minutu), ve} nam je potpuno okrenula le|a u

17

@IGI] I JOVANOVI] NE SKRIVAJU ZADOVOQSTVO NAKON NOVOG POSRTAWA FRANCUZA

Da bi silni napori u organizaciji istroijske utakmice urodili plodom, mora se ispuniti bitan preduslov, a to je da se “Marseqeza” odslu{a bez zvi`duka.

- Logi~no, `elimo da zvi`duka ne bude. Apelujemo na publiku, ali ve} ~itavu deceniju scenario se ne mewa.

Narod odlu~uje {ta }e raditi i kako se pona{ati. Srpskoj himni se na gostovawima ne zvi`di- veli @igi}.

Lane Jovanovi} priznaje da mu negativna pojava nije najjasnija.

- Razumem negodovawe kada se sastajemo sa nekim zemqama gde su odre|eni istorijski razlozi i zbivawa ostavili tragove, zbog svega {to je zahvatilo ove prostore. Ali, za{to reagovati ru`no u duelima sa bratskim narodima. Posebno mi je u se}awu ostao me~ sa Jermenijom, u kojem nije bilo razloga za nezadovoqstvo - veli Jovanovi}.

Radomir Anti}

ponedeqak7.septembar2009.

posledwem minutu utakmice – smatra Dujkovi}.

Kako je pao pobedonosni gol za Slovake, izgleda ni Dujkovi}u nije sasvim jasno.

- Nesporazum i pad koncentracije na{e odbrane u~inio je da Slovaci osvoje sva tri boda. Mislim da bi realnije bilo da je me~ zavr{en bez pobednika, iako smo imali dovoqno {ansi i da trijumfujemo – veli na{ selektor.

On isti~e da ne treba jadikovati, jer se utakmice dobijaju i gube, a kvalifikacije su tek po~ele.

- Videli ste da su rezultati ~udni i neo~ekivani i da pravih favorita nema. Sada su Slovaci ti koji su najzadovoqniji, ali ne mora da zna~i da }e tako da bude na kraju kvalifikacija. Mi se okre}emo Norve{koj i poku{a}emo u sredu da pobedimo i vratimo poquqanu atmosferu. Naravno da sam zabrinut {to }emo opet igrati bez Rajkovi}a koji }e morati da pauzira jo{ dve sedmice, kao i Vukovi} na kojeg na du`e ne mo`emo da ra~unamo zbog povrede. Zato sam bio prinu|en da naknadno iz Holandije pozovem Igwatovi}a – naglasio je Dujkovi}, dodav{i da mu je izuzetno `ao {to je mlada reprezentacija izneverila i sopstvena o~ekivawa i nadawa novosadske publike.

Mladi reprezentativci Srbije kre}u danas u Norve{ku gde ih u sredu o~ekuje duel s doma}im timom. Norve`ani su, podse}amo, kod ku}e igrali nere{eno sa Slova~kom 2:2, pobedili su potom na Kipru 3:1, a u subotu su pora`eS. Savi} Foto: F. Baki} ni od Hrvatske 1:3.

Rumuni su u crvena jedra orlova udahnuli dodatni vetar, ra{irili ih, a Francuze pred dolazak na Marakanu bacili na kolena, jer im ni trijumf ne garantuje proboj do prvog mesta na tabeli koje direktno vodi na SP. Pametno, strpqivo i hrabro sa talona treba pokupiti `eqeni ulog u sredu uve~e, uz pomo} 50.000 gledalaca.

Z. Rangelov

REPREZENTATIVAC FRANCUSKE KARIM BENZEMA

Bi}e te{ko u Beogradu Reprezentacija Francuske podbacila je u me~u kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Rumunije i izgubila va`an korak u trci za prvo mesto grupe sedam sa Srbijom.

Izabranici Rajmona Domeneka odigrali su nere{eno (1:1) u Parizu i pred duel u Beogradu imaju 14 bodova, ~etiri mawe od Srbije.

Ovo je razo~aravaju}i rezultat, jer kad se sve sumira imali smo vi{e {ansi i napada na protivni~ki gol. Bili smo blizu, ali nismo uspeli da pokupimo ceo plen. Bilo bi mnogo boqe da smo pobedili, ovako nam ostaje da se saberemo i fokusiramo na duel protiv Srbije u sredu i poka`emo karakter kao tim - izjavio je vidno razo~arani selektor Francuske.

Napada~ Karim Benzema, koji je dobio {ansu tek u drugom poluvremenu, potvrdio je da je to bila lo{a no} za francuski fudbal.

- Ovo je veliko razo~arawe za nas. Rumuni su bili sjajni u prekidima i zaslu`eno su stigli do povoqnog rezultata. Nama sada ostaje da {to pre zaboravimo ovaj duel i okrenemo se narednom me~u u Beogradu. Bi}e izuzetno te{ko pobediti Srbiju pred wenom publikom - istakao je Benzema.

Na drugoj strani selektor Rumunije Razvan Lu~esku bio je prezadovoqan izvojevanim remijem.

Postigli smo fantasti~an rezultat, naro~ito jer je zabele`en protiv odli~nog protivnika. Ovaj me~ nas je potvrdio kao tim koji ima kvalitete i definitivno doprineo porastu samopouzdawa - istakao je Lu~esku.

Francuzi }e u sredu u Beogradu morati da idu na pobedu, jer bi u slu~aju da izgube Srbija i definitivno obezbedila plasman na Mundijal 2010. godine kao prvoplasirani tim grupe sedam.

18

SPORT

ponedeqak7.septembar2009.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Vislavski dvostruki strelac Radni~ki – Proleter 0:2 (0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 1.200, sudija: Radovanovi} (La}arak). Strelac: Vislavski u 82. i 89. minutu. @uti kartoni: Zeli} i Vidovi} (Radni~ki), a Kova~evi}, Asani, Sekuli} i Bo{wak (Proleter).

Crvnei karton: Vidovi} u 66. minutu (Radni~ki).

RADNI^KI: Zogovi} 6, Veselinovi} 7 (Mr|enovi}), Dabi} 8, Vidovi} 7, Medi} 7, Vukovi} 8, Zeli} 8, Keni} 7, Marjanovi} 7, Opsenica 7, Stankovi} 6 (Laki}).

PROLETER: Drini} 9, Glogovac 7, Asani 7, Dragi} 7, @igi} 7, Gali} 7, ^ovi} 7 (Damjanovi}), Se-

kuli} 7, Popin 7, Raki} 7 (Bo{wak), Kova~evi} 7 (Vislavski 8).

Radni~ki u dosada{wim susretima sa Proleterom u borbi za bodove imao je solidan bilans. Po{to su prava nastupa stekla poja~awa Rodoqub Marjanovi} i Aleksandar Stojkovi} Somboraci su ra~unali na uspeh. Sve je teklo kako su se doma}ini nadali do iskqu~ewa Vidovi}a, nakon ~ega su gosti iskoristili broj~anu premo}, pa je rezervista Vislavski u vremenskom intervalu od svega sedam minuta re{io pitawe pobednika.

Prvi deo susreta protekao je sa inicijativom Radni~kog, me-

Raspolo`eni Mitrov~ani Srem – Dinamo 3:0 (1:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 400, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelci: Tatomirovi} u 40. Gali} u 46. i Kaizi u 62. minutu. @uti kartoni: Trajkovi}, Osmanovi} (Dinamo).

SREM: Raji} 8, Petkovi} 7, Vasiqevi} 7, Vukmir 7, Stanojevi} 8, Tatomirovi} 8, Kali~anin 7, Paunovi} 7 (Bogdanovi}), Gali} 7 (@ivkovi}), Vukovi} 7 (Jovi}), Kaizi 8.

DINAMO: Zdravkovi} 5, Stamenkovi} 6, Tasi} 6, Kova~evi} 6 (Mladenovi}), N. Trajkovi} 7, D. Trajkovi} 6, Jelin 7, Staji} 6, Osmanovi} 7, Stojkovi} 6 (@ujovi}), Milenkovi} 6 (Stojanovi} 7).

Dobra fudbalska predstava kraj Save. Mitrov~ani su od starta krenuli agresivno i stvorili dve izgledne prilike, da bi tek u 40. minutu spretni Ivan Tatomirovi} povratnu loptu sa pet metara poslao iza le|a slabog golmana Zdravkovi}a.

U nastavku Mitrov~ani su zaigrali jo{ agresivnije i plod takve igre su dva efektna gola, u 46. minutu spretan je bio Gali}, a dvadesetak minuta kasnije u strelce se upisao i Kaizi 3:0. Vrawanci su samo preko Osmanovi}a u dva-tri navrata primorali golmana doma}ih Nenada Raji}a da se istakne.

R. Artukov

Radni~ki (S) - Proleter In|ija - Sevojno Point Srem - Dinamo ^SK Pivara - Banat Mladost (L) - Kolubara Novi Pazar - Mladost (A) Sloga (K) - Radni~ki (N) Zemun - Be`anija

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 3 4 4 4

3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0

1 0 0 2 2 1 0 0 2 2 1 1 0 3 0 0 2 1

Senta – Sloga (T) 1:2 (0:1) 0:2 (0:0) 1:1 (0:0) 3:0 (1:0) 0:0 (1:0) 0:1 (0:1) 3:1 (1:1) 2:2 (1:2) 1:0 (0:0)

Utorak NOVI SAD: Novi Sad - Teleoptik 1. Kolubara 2. Novi Pazar 3. Srem 4. In|ija 5. ^SK Pivara 6. Mladost (A) 7. Proleter 8. Radni~ki (S) 9. Banat 10. Sevojno Point 11. Sloga (K) 12. Dinamo 13. Teleoptik 14. Mladost (L) 15. Novi Sad 16. Zemun 17. Be`anija 18. Radni~ki (N)

Desnica matirao Sen}ane

(16.30) 0 1 1 0 0 1 2 2 1 1 2 2 2 1 2 3 2 3

5:1 7:4 6:2 5:3 3:1 4:3 8:5 5:4 3:2 2:2 4:5 1:4 5:4 1:2 2:5 1:7 1:3 4:10

10 9 9 8 8 7 6 6 5 5 4 4 3 3 3 3 2 1

U slede}em kolu (12/13. septembra) sastaju se: NOVI SAD: Proleter - Novi Pazar, BEOGRAD: Be`anija - Radni~ki (S), SEVOJNO: Sevojno Point - Zemun, VRAWE: DInamo - In|ija, BANATSKI DVOR: Banat - Srem, LAZAREVAC: Kolubara - ^SK Pivara, NI[: Radni~ki - Mladost (L), BEOGRAD: Teleoptik - Sloga (K), APATIN: Mladost - Novi Sad.

|utim gosti iz Novog Sada veliku pa`wu su posvetili o~uvawu svoga gola tako {anasi je bilo malo, a izrazito dobru imao je Stankovi} u 38. minutu. U 60. minutu Majranovi} je bio neprecizan, da bi ne{to kasnije Vidovi} je zaradio drugi `uti karton. U 82. minutu Vislavski je topov-

skim udarcem sa 10 metara savladava Zogovi}a. U samom fini{u susreta Marjanovi} je {utirao veoma jako a golman Drini} jo{ boqe odbranio. Iz kontra akcije gosti su preko Vislavkog poveli sa 2:0, {to je bio i kona~an rezultat.

J. Dukat

Golmani u glavnim ulogama In|ija – Sevojno 1:1 (0:0) IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 1000, sudija: Stevanovi} (Umka).

Strelci: Jankovi} u 90.(penal) za In|iju, a Kamberovi} u 69. minutu za Sevojno. @uti kartoni: \urovi} (In|ija), Kamberovi}, Viri}, Pavi}evi}, Stanisavqevi} i ]osi} (Sevojno).

IN\IJA: Poleksi} 8, Novakovi} 7, \urovi} 7, Jak{i} 8, Jovanovi} 8, An|elkovi} 7, Jankovi} 8, Daki} 7 (Goli} 7), Nagli} 7 (Bubalo 6), Jankov 6 (Koxo), Filipovi} 7.

SEVOJNO: Nikoli} 9, Kamberovi} 8, Viri} 8, Bulatovi} 7, Jankovi} 7, Arsenijevi} 7 (Mudrini}), [uwevari} 7, Jovi~i} 7, Pavi}evi} 7 (]osi}), Vujovi} 8, Stanisavqevi} 7.

Sevojno je definitivno potvrdilo da je neugodan protivnik In|iji, imalo je rezultatsku prednost sve do nadoknade vremena, a onda je doma}in ipak stigao

Vojvo|anska liga – Istok U ~etvrtom kolu postignuti su slede}i rezultati: Polet (N) - Budu}nost (SC) 0:2, Vojvodina (NM) - Sloboda 1:1, Borac - Ba~ka 1901 3:1, Radnik - Radni~ki (Z) 1:0, Obili} - Ba~ka (P) 1:0, Radni~ki (B) - Dinamo 1:1, Kozara - Jedinstvo (NB) 2:0, Crvena zvezda - BAK 2:1, Budu}nost (A) - Ba~ka Topola 0:3.

Vojvo|anska liga – Zapad U ~etvrtom kolu postignuti su slede}i rezultati: Mladost (T) - Indeks 1:2, @AK - Crvena zvezda 1:3, Borac - Hajduk ([) 1:1, Qukovo - Cement 0:0, Polet (K) - Radni~ki (SM) 3:5, Jugovi} - 1. maj Agroruma 1:0, Omladinac - Budu}nost (M) 2:0, Sloven - [ajka{ 2:3, Solunac - Radni~ki (I) 5:0.

do pola plena. Utakmica je ina~e bila izuzetno kvalitetna, sa dosta povoqnih prilika, ali su golmani Nikoli} i Poleksi} sjajno branili pa su i najzaslu`niji {to su wihove ekipe primile samo po jedan gol.

Prvo poluvreme Sevojno je imalo ne{to vi{e od igre, prvo je izvelo korner i imalo stopostotnu priliku. Arsenijevi} je u 10. minutu u{ao u kazneni prostor sa leve strane, ali je wegov udarac dobro postavqeni Poleksi} odbranio. Imali su gosti dobru priliku i u 14. a potom i u 31. minutu, me|utim, i tada je ~uvar mre`e doma}e ekipe sjajno intervenisao. Doma}ini su tek u 22. minutu ozbiqnije pripretili, kapiten Jankovi} je izveo slobodan udarac sa 20 metara iskosa, ali je neugodnu loptu Nikoli} nogom uspeo da prebacio preko gola. Fini{ provog poluvremena je u potpunosti pripao zelenobelima, Filipovi} je u 32. minutu pogodio stativu, a u 43. minutu iz povoqne prilike poslao loptu preko gola.

Nastavak utakmice pripao je doma}inima. ^e{}e su napadali, {utirali iz svih pozicija, ali je Nikoli} odli~nim intervenci-

Pazarci zaslu`eno Novi Pazar – Mladost (A) 3:1 (1:1) NOVI PAZAR: Gradski stadion, gledalaca 5.000. Sudija Marinkovi} (Soko Bawa). Strelci: Stojanovi} u 21, Markovi} u 47. i 80. za Novi Pazar, Paunovi} u 20. minutu za Mladost. @uti kartoni: Pavlovi}, Grbovi}, ]irka (Novi Pazar), Radovanovi} i Vejinovi} (Mladost).

NOVI PAZAR: ^okorilo 6, \or|evi} 7, Arifovi} 7, Ku~ 7, Gurdijeqac 7, ]irka 7, Radosavqevi} 7, Nedeqkovi} 7 (od 60. Nicevi} ), Stojanovi} 7, Pavlovi} 8 (od 85. Grbovi} -), Kecap 7 (od 81. Cakovi} -).

MLADOST: Marti} 6, Gostovi} 6, Kaka{ 6, Te{i} 5, Kosanovi} 6, Vejinovi} 6, \or|evi} 6, Petrovi} 6, Brki} 6 (od 65. Filipovi} ), Paunovi} 7, Radovanovi} 7 (od 50. Aleksi} -).

Pazarci su odigrali sjajnu utakmicu i zaslu`eno porazili veoma dobru ekipu iz Apatina. Sredinom prvog dela, posle jednog od retkih kontra napada gostiju, sjajno je pro{ao Kaka{, idelano dodao Paunovi}u koji je rutsnki smestio loptu u mre`u doma}ina. Uzbu|ewe u gledali{tu se jo{ nije sti{alo, a doma}in je stigao do izjedna~ewa. Strelac je bio Stojanovi}.

U nastavku je vi|ena rovovska borba. Opet su na sceni bile taktika i strategija kormilara oba tima, zahvaquju}i kojima se igralo ofanzivno i atraktivno na obe strane, ali je Novi Pazar bio ubedqiviji i efikasniji i zaslu`eno je trijumfovao.

E. K. jama sa~uvao mre`u. Gosti su zatim u 69. minutu kontranapad krunisali vode}im golom. Trener doma}e ekipe \uri~i} je posle toga izveo tri izmene, In|i-

ja je stvarala prilike, ali je tek u nadoknadi vremena iz opravno dosu|enog penala Jankovi} izjedna~io rezultat i doneo bod svojoj ekipi.

Da. Vi}enti}

Prazne pu{ke u derbiju ^SK Pivara – Banat 0:0 ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 800, sudija: An|elovski (Ka~arevo). @uti kartoni: Grumi} (Banat). ^SK PIVARA: Labus 7, Pandurov 8, Mudre{a 7, Pavlovi} 7, Mandi} 8, Moji} 8, Xari} 7, Furtula 6, Petkovi} 7, Zec 6, Spaji} 7 ([arac 6).

BANAT: Bogunovi} 7, Milutinovi} 7, Pilipovi} 7, Karamati} 7 (Sre}), Svitlica 7, Radosavqev 7 (Grumi} 7), Jeremi} 7 (^onka), Zori} 8, Radosavqevi} 7, Stevi} 7, Mijanovi} 7.

Podela bodova u ^elarevu je i najpravedniji ishod derbija ~etvrtog kola. I jedni i drugi ga|ali su }orcima, pa da je jedna od ekipa osvojila ceo plen bilo bi neezaslu`eno. Ipak, mora se priznati da su gosti bili bli`i pobedi. Imali su inicijativu tokom celog me~a, jednom pogodili pre~-

ku doma}eg golmana Labusa i imali jo{ bar dve stopostotne {anse. Ali, ni doma}ini, koji su vi{e obratili pa`wu na svoj gol i odli~no i ~vrsto odigrali u zadwoj liniji, nisu bili bez prilike za gol. Ina~e, me~ je protekao uglavnom u boja`qivoj igri oba protivnika, pa se igralo izme|u dva {esnaesterca. No, i u takvoj postavci bilo je {ansi, ali su mr`e ostale nedirnute.

U nastavku Petkovi} je sa ne{to vi{e od 20 metara poslao loptu preko gola, zatim je Karamati} udarcem sa desetak metara {utirao, ali je nogu podmetnuo najboqi pojedinac utakmice, doma}i bek Pandurov. Gosti su u 70. minutu tra`ili penal, a u nadoknadi vremena Doki} je bio u prilici da postigne gol, me|utim, sve je ostalo na poku{aju.

V. Vujanovi}

SENTA: Gradski stadion , gledalaca 400. Sudija N. Drami}anin (Star~evo). Strelci: Na|pal u 47. (iz jedanaesterca) za Sentu, a Desnica u 31. i 65.minutu za Slogu. @uti kartoni: Stojanov (Senta), Vukani}, Horvat i Vukovi} (Sloga).

SENTA: M. Vukobrat 6, Ba{tovanov 7, Jankovi} 7 (\eri 7), Lazarevi} 7, ]etkovi} 7, Crnomarkovi} 8, Rajkova~a 7, Popov 7, Stojanov 7, Na|pal 8, D. Vukobrat 7.

SLOGA: Romi} 8, Dragoqevi} 8, Vukani} 7, Miqanovi} 8, Milovi} 8, Vukoje 8, Horvat 7, Desnica 9, Mandi} 8 (Vukovi} 7), M. Powevi} 8, Samarxi} 8 (Rogi} -).

Gosti iz Temerina neprijatno su iznenadili Sen}ane, pri ~emu se posebno istakao Neboj{a Desnica, koji je bio najve}a enigma za odbranu doma}ih.

Posle drugog uzastopnog izvedenog kornera u 31.minutu Desnica je iskoristio gre{ku odbrane Sen}ana i doveo goste u vo|stvo.

Sen}ani su posle odmora krenuli silovito, {to se isplatilo ve} u 47.minutu kada je sudija Nenad Drami}anin opravdano pokazao na belu ta~ku. Iskusni Tibor Na|pal bio je siguran egzekutor najstro`e kazne i izjedna~io rezultat.

Doma}ini su imali inicijativu, ali su se izabranici trenera gostiju Miodraga Cviji}a znala~ki branili, ugro`avaju}i iz kontranapada gol indisponiranog Marka Vukobrata.

Spartak (D) - Dowi Srem Senta - Sloga (T) Veternik Viskol - Pali} Mladost (BJ) - Dolina Radni~ki ([) - Vr{ac Tekstilac I. - Metalac AV Ba~ka (BP) - Big bul Radni~ki (NP) - Kikinda 1. Big bul 4 2. Dowi Srem 4 3. Dolina 4 4. Ba~ka 4 5. Senta 4 6. Tekstilac 4 7. Sloga (T) 4 8. Veternik 4 9. Pali} 4 10. Radn. (NP) 4 11. Mladost (BJ) 4 12. Metalac AV 4 13. Kikinda 4 14. Vr{ac 4 15. Radni~ki ([)4 16. Spartak (D) 4

3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 1 0

0 2 1 1 1 1 1 1 2 2 1 0 3 3 0 1

1:2 1:2 3:1 1:2 1:0 2:1 3:1 0:0

1 9:3 0 6:3 1 10:7 1 9:7 1 8:6 1 5:3 1 7:6 1 5:6 1 5:6 1 3:4 2 3:5 3 4:4 1 5:6 1 1:2 3 2:9 3 3:6

9 8 7 7 7 7 7 7 5 5 4 3 3 3 3 1

U slede}em kolu (12/13.septembra) sastaju se: Kikina - Spartak (D), Sloga (T) - Radni~ki (NP), Big bul - Senta, Metalac AV - Ba~ka (BP), Vr{ac - Tekstilac Ites, Dolina - Radni~ki ([), Pali} - Mladost (BJ), Dowi Srem Veternik Viskol.

To im je i uspelo, kada se u 65.minutu Vladimir Sararxi} probio po desnoj strani i {utirao, golman Sen}ana je odbio loptu na koju je natr~ao Desnica i matirao M. Vukobrata.

Uzalud su Sen}ani poku{avali da bar poravnaju rezultat i spasu bod, me|utim, gosti iz Temerina su znala~ki sa~uvali prednost i zaslu`eno odneli ~itav plen iz Sente.

M. Mitrovi}

Sremci do plena u fini{u Spartak – Dowi Srem 1:2 (0:1) DEBEQA^A: Mesni stadion, gledalaca 400, sudija: Dubaji} (Apatin). Strelci: Stanojevi} u 70. (iz penala) za Spartak, a Josimov u 31. i Skorupan u 89. minutu za Dowi Srem. @uti kartoni: Koleski, \oki} i Pejovi} (Spartak), a Kari}, Risti}, Laki} - Pe{i} i Zelinac (Dowi Srem). Crveni karton: Trbojevi} u 29. minutu (Spartak).

SPARTAK: Trbojevi}, Smederevac 6, Margi} 7, Vukoje 7, ^aki 7, Hil (Petkovi} 6), Zekanovi} 6 (Topi} 6), Stanojevi} 7, Koleski 6, [alipurovi} 6, \oki} 6.

DOWI SREM: Ba{i} 8, Blanu{a 7, Josimov 7, Kari} 7, Skorupan 7, Risti} 5, Bukorac 6 (Radosavqevi} 6), Dun|er 5, Tomi} 5 (Radi{i}), Laki}-Pe{i} 6, Zelinac 7.

Pobedio je spretniji tim, a to je u Debeqa~i bio debitant u ligi Dowi Srem. Imaju za ~im da `ale doma}i fudbaleri koji se nisu dr`ali narodne boqe vrabac u ruci... Od 29 minuta su igrali sa igra~em mawe, a bili opasniji, vi{e imali loptu u posedu i stvorili tri stopostotne prilike. Samo zahvaquju}i odli~nim refleksima golmana @elimira Ba{i}a gosti su nakrivili kapu.

Neobi~na utakmica kojoj je obele`je dao 29. minut, usledila je posle ravnopravne igre do tog trenutka brza kon-

tra gostiju. Golman Trbojevi} je poku{ao da spre~i najgore, ali je intervenisao rukom izvan 16terca. Glavni sudija \uro Dubaji} se dvoumio, maha~ Mastilovi} signalizirao.

Posle konsultacije pravilan epilog, sa malom zadr{kom slobodan udarac za goste i crveni karton golmanu Trbojevi}u kao posledwem igra~u odbrane. U izglednoj prilici.

Trener Du{an Hil je izveo Vladu Zvekanovi}a i na gol liniju postavio rezervnog golmana Ivana Topi}a. Wegov prvi kontakt sa loptom bio je, za golmana najnepopularniji posle dobro odmerenog udarca Milo{a Josimova izvadio je iz mre`e. U drugom poluvremenu doma}in je zaigrao na sve ili ni{ta. U 56. minutu velika prilika za Stanojevi}a, ali je golman Ba{i} odli~no reagovao, isto i minut kasnije kada je loptu sa ivice peterca glavom poslao Margi}. Trud doma}ina se isplatio u 66. minutu, Laki} je bez potrebe prizemqio \oki}a, pa je Dubaji} pokazao na najstro`u kaznu, realizator Nemawa Stanojevi}.

Kada se o~ekivao kraj susreta uz fifti-fifti, brza kontra gostiju, visoki Radosavqevi} je pro{ao pored Smederevca i bacio loptu u peterac doma}ina, pa Skorupanu nije bilo te{ko da sa tri metra po{aqe loptu na pravu adresu.

S. Miti}

MEMORIJAL „STEVAN VILOTI] ]ELE”

Trijumf Srbije

Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije osvojila je Memorijalni turnir “Stevan Viloti}-]ele”, koji je zavr{en u Subotici. Srbija je pobedila selekciju Ukrajine 1:0 (0:0) u me~u posledweg, tre}eg kola turnira. U drugom me~u posledweg kola Izrael i Ma|arska igrali su bez golova.

Na{a selekcija je osvojila prvo mesto sa devet bodova, dok je Ukrajina druga sa ~etiri poena. Izrael je osvojio dva poena, dok je Ma|arska zauzela posledwe mesto sa samo jednim bodom.

SPORT

DNEVNIK SVETSKO PRVENSTVO

Stankovi} u osmini finala Srpski bokser Branimir Stankovi} plasirao se u osminu finala u kategoriji pero do 57 kilograma na Svetskom prvenstvu u Milanu. Stankovi} je u {esnaestini finala pobedio Gruzijca Irodionija Ona{vilija na poene rezultatom 8:1. On }e se u osmini finala boriti sa Navarom Gonzalezom Robertom iz Dominikanske Republike.

Zoran Mitrovi} nije uspeo da se plasira u osminu finala u kategoriji velter do 69 kilograma, u {esnaestini finala pora`en je od Albanca Jetmira Ku}ija na poene rezultatom 15:5.

EP ZA JUNIORE, KADETE I PIONIRE

Srbiji 12 medaqa (Specijalno za “Dnevnik”)

KONSTANCA: Posle trodnevnog takmi~ewa zavr{eno je karate Prvenstvo Evrope za juniore, kadete i pionire VUKF verziji u rumunskom gradu Konstanci. U~estvovalo je 1260 takmi~ara iz 22 zemqe.

Najvi{e medaqa osvojili su Rumuni, a zapa`en uspeh postigla je i na{i reprezentativci osvojiv{i 12 medaqa ( 4 zlatne, 3 srebrne i 5 bronzanih).

Osvaja~i medaqa: zlatne - Na|a Mitov i Aleksandra \or|evi} (kate), Dejan Ni~i} i Branislav Jawi} (borbe), srebrne: Ivan Dobrijevi}, Toni Kova~evi} (kate), Dragan Stoiqkovi} (borbe), bronzane: Tijana Stoiqkovi}, Milica Nedimovi}, Robert Bajuk, Du{an Stani{i} (kate) i Branislav Bandin (borbe).

Na {ampionatu dobrbo su sudili na{i arbitri Milenko Ordagi}, \or|e Da~i}, Stanislav Rakovi} i Andrija Kova~, a Rumuni su bili veoma dobri organizatori i doma}ini. M. Grbi} VELIKA NAGRADA SAN MARINA

Trijumf Rosija Voza~ Jamahe Valentino Rosi trijumfovao je na trci za Veliku nagradu San Marina u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata.Aktuelni svetski {ampion je do {este pobede ove sezone, a 103. u karijeri u svim klasama, do{ao u svom dvori{tu, po{to se staza u Mizanu nalazi nekoliko kilometara od wegovog rodnog mesta Tavulije, u vremenu od 42:57.262 minuta, pred vi{e od 50.000 svojih navija~a i ispred klupskog kolege i najve}eg konkurenta u borbi za titulu Horhea Lorenca i Danija Pedrose na Hondi. [panac Hektor Barbera trijumfovao je na trci za Veliku nagradu San Marina u klasi do 250 kubika. Vode}i u generalnom plasmanu klase do 125 kubika Hulijan Simon do{ao je do pobede na stazi Mizano i tako napravio veliki korak ka osvajawu titule, po{to ima 52,5 boda u odnosu na najbli`eg pratioca Nikolasa Terola Naredna trka, Velika nagrada Portugala, vozi se 4. oktobra.

FORMULA DVA

Pavlovi} 21.

Srpski automobilista Milo{ Pavlovi} osvojio je 21. mesto na drugoj trci {estog vikenda {ampionata Formule 2 na stazi O{ersleben u Nema~koj.

Pavlovi} je ostvario vreme od 25 minuta, 32 sekunde i 56 stotinki. Prvo mesto zauzeo je Rus Mihail Ale{in (24:50.75), dok je drugi bio [panac Endi Sou~ek (24:51.23).

Pavlovi} zauzima deveto mesto u generalnom plasmanu voza~a sa 20 bodova, dok je prvoplasirani Sou~ek osvojio 79 poena.

19

ponedeqak7.septembar2009.

26. EVROPSKO PRVENSTVO U TURSKOJ

S azurima ubedqivo, sledi me~ s Rusima Srbija - Italija 3:1 (25:23, 19:25, 25:12, 25:21) ISTANBUL: Hala “Abdi Ipek~i”, gledalaca 600, sudije: Gartof (Nema~ka), Hobor (Ma|arska).

SRBIJA: Kova~evi} 17, Jani} 11, Petkovi}, Samarxi} (l), Grbi} 5, Niki}, Rosi} (l), Geri} 4, Miqkovi} 28, Starovi}, Petri}, Podra{~anin 6.

ITALIJA: Gavoto, Mania (l), Vermiqo, La{ko 16, ]isola, Martino, Savani 18, Fortunato 5, Travica, Birarreli, Sala 2, ^erni~ 15.

A grupa

Turska - Francuska 1. Poqska 3 3 2. Francuska 3 2 3. Nema~ka 3 1 4. Turska 3 0

1. Rusija 2. Holandija 3. Finska 4. Estonija

3 2 1 0

0 1 2 3

9:3 8:6 5:6 2:9

C grupa

1. Gr~ka 2. Slova~ka 3. [panija 4. Slovenija

3 2 2 3

3 1 1 0

1. Srbija 2. Bugarska 3. Italija 4. ^e{ka

Ivan Miqkovi} ponovo je bio najefikasniji

kovi}a. Serija 4:0 bila je dovoqna da Grbi}, Miqkovi} i drugovi pre|u u vo|stvo i sa~uvaju je do kraja seta.

Ipak, nisu nameravali Italijani olako da se predaju, jer je ovaj me~ zna~io mnogo za obe reprezentacije, pa su mnogo ozbiqnije krenuli u drugom setu. Sve je li~ilo na po~etak me~a, ali je izostao preokret na{ih iga~a i

Italijani su uspeli da izjedna~e, pre svega, zahvaquju}i na{im gre{kama.

Sigurno najuspe{niji set koji }e publika u Turskoj mo}i da vidi do kraja evropske smotre odigrali su na{i momci. Igri kakvu su demonstrirali Srbi ne bi mogla da parira ni reprezentacija sveta, jer u na{em sastavu nije bilo slabog mesta. Servis je funkcioni-

sao besprekorno, blok nije dopustio napada~ima Italije da pro|u i prednost momaka u plavom rasla je iz poena u poen. Kapiten Grbi}, koji je ju~e napunio 36 godina, razigravao je u kontrama prima~e Jani}a i Kova~evi}a, a Miqkovi} je s mesta korektora bio nere{iva enigma za Italijane. Nije selektor azura Andrea Anastasi imao re{ewa kako da probudi svoje pu-

3 2 3 2

2 2 1 0

3:0 6 5 4 3

1:3 0 1 1 3

9:3 5:3 3:3 1:9

D grupa

Srbija - Italija ^e{ka - Bugarska

6 3 3 3

3:1 1 0 2 2

8:4 6:2 4:7 0:6

5 4 4 2

lene. Uzaludne su bile izmene i tajm-auti, pa je set zavr{en s neverovatnih 25:12.

Do bitne pobede i ostanka u trci za jednu od medaqa Srbi su do{li posle osvajawa ~etvrtog seta, prikazav{i veliku ozbiqnost potrebnu za osvajawe odli~ja na najkvalitetnijoj evro smotri. Igralo se poen za poen sve do sredine seta, a onda je ponovo na scenu stupio na{ aktivan blok i upasivio nekoliko napada na{eg protivnika {to su iskoristili sme~eri u plavom i pobegli na velikih pet poena vi{ka u zavr{nici.

Danas je na Evropskom prvenstvu slobodan dan, a sutra }e Srbija igrati prvi me~ novoformirane grupe protiv Rusije.

M. Risti}

IGOR MILANOVI], TRENER PARTIZANA

LIGA SRBIJE

Juniorski reprezentativac beogradskog Partizana Nikola Stefanovi}, bronzani u vo`wi na hronometar za omladince na nedavnoj Balkanijadi u Turskoj, pobedio je u trci za seniore i juniore u Subotici, koju je organizovao Spartak, a u~estvali su i gosti iz Ma|arske i Hrvatske.

Stefanovi} je stazu od 96 kilometra pre{ao za 2:18,06 ~asova pretekao druga iz kluba, tako|e juniorskog reprezentativca Srbije i vice{ampiona Balkana u drumskoj trci Nikolu Kozomaru koji je zabele`io vreme 2:18,36 ~asova. Tre}e mesto u apsolutnoj konkurenciji osvojio je senior Dejan Vidakovi} iz apatinskog Asa u vremenu Kozomare.

U bodovawu seniora, Vidakovi} je prvi, Marko Vuleta \ukanov (As, Apatin) je drugi u vremenu 2:18,58, a tre}i je Sr|an Omakovi} (Partizan) 2:19,08. Prva tri juniora su Stefanovi}, Kozomara i bronzani sa Balkanijade u Turskoj u drumskoj trci Jovan Zekavica (Borac, ^a~ak) koji je zabeli`io vreme 2:21,34.

Najsupe{nija dama na stazi od 69 km bila je Jovana Krtini} iz apatinskog Asa u vrmenu 1:40,02 ~asova. Kadeti su vozili istu stazu i redosled je bio Uro{ Jovanovi} ([umadija, Aran|elovac) 1:33,53, Balint Katona (Ma|arska, Tama{i) – isto vreme, \or|e Stevanovi} (@elezni~ar MBN) 1:37,17 ~asova. Tre}i za Ligu Srbije bio je ~etvrtoplasirani Aleksa Veli~kovi} ([umadija).

Na stazi od 28 kilometra kadet Filip ^engi} iz Vinkovca zabele`io je vreme od 45,44 minuta i osvojio prvo mesto.

N. Stanti}

3 3 3 3

Slovenija - Gr~ka Slova~ka - [panija

Po tri prvoplasirane selekcije iz po~etnih grupa obrazova}e dve nove grupe, E i F, po {est timova. U E grupi igra}e Poqska, Nema~ka, Francuska, Gr~ka, Slova~ka i [panija, a u F grupi Bugarska, Srbija, Italija, Rusija, Holandija i Finska.

Stefanovi} pobedio u Subotici

0:3 9:2 6 7:4 5 5:8 4 2:9 3

B grupa

Rusija - Finska

Nove grupe

Odbojka{i Srbije su se na najlep{i mogu}i na~in plasirali u drugu rundu na Evropskom prvenstvu u Turskoj pobediv{i vi{estrukog evropskog i svetskog {ampiona, reprezentaciju Italije.

Tako }e orlovi u novoformiranoj grupi imati dva boda i solidne {anse u borbi za jedno od prva dva mesta koja vode u polufinale.

Uprkos borbenosti i po`rtvovawu na{ih reprezentativaca, Italijani su kontrolisali po~etak susreta. Razigravao je Grbi} prima~a Kova~evi}a, ali to nije bilo dovoqno, pa je tek sa servisima Jani}a igra na{e selekcije dobila `eqenu dimenziju. Pomeren prijem azura omogu}io je na{em bloku da se istakne, a predwa~io je ina~e “rezervni” sredwi bloker Andrija Geri} koji je u postavi zamenio povre|enog Stan-

0 1 2 3

Uvek na pobedu Nikad ja~a konkurencija u vaterpolo Evroligi nego u sezoni koja predstoji. Silno poja~an Pro Reko (do{li Filip Filipovi} i Slobodan Niki}), Jadran iz Herceg Novog = reprezentacija Crne Gore, ma|arske i hrvatske ekipe, kotorski Primorac koji je pro{le sezone iznenadio sve.

Gde je tu beogradski Partizan, pored koga se tako|e stavqa znak jednakosti sa reprezentacijom Srbije?

Novi trener Igor Milanovi}, koji je po~eo pripreme sa ekipom, ka`e da je uzbu|en i motivisan, da je zadovoqan timom i da je pred wega uprava postavila ciq - plasman na zavr{ni turnir Evrolige.

Uzbu|en sam i veoma motivisan da sa ovim momcima, koji su imali uspe{nu reprezentativnu sezonu, napravim i uspe{nu klupsku sezonu. Evroliga je ove godine nikad ja~a, ali na{ ciq je plasman na F4 i mislim da je taj ciq dosti`an ka`e Milanovi}.

Proslavqeni srpski vaterpolista, koji je dobio poverewe uprave kluba sa Bawice da nasledi Dejana Udovi~i}a, poru~uje da se filozofija Partizana ne mewa - uvek na pobedu!

- Partizan }e u svakoj utakmici i}i na pobedu i ostaviti srce u bazenu, kako se to ovih dana popularno ka`e. Igra}emo maksimalno i davati sve od sebe - rekao je Milanovi}.

Crno-beli }e od 11. do 13. septembra igrati na jakom turniru u Rumuniji, gde }e im protivnici biti Honved, Eger, Oradea, [pandau i Solnok.

Na tom turniru Milanovi} ne}e tra`iti rezultat, ve} }e ga iskoristiti za pravqewe timske atmosfere i isprobavawe nekih wegovih ideja u odbrani.

-@elim da malo modifikujem igru u odbrani - rekao je Milanovi} i dodao da }e ostatak priprema iskoristiti za sticawe snage i ostvarivawa nekih takti~kih zamisli. Deo priprema Partizan }e imati u Sloveniji.

Na{ {ampion }e u oktobru biti doma}in turnira Partizanove legende, na kojem }e igrati Pro Reko, Olimpijakos i jedna ma|arska ekipa.Potom sledi regionalna Interliga, koju }e, kako ka`e Milanovi}, tako|e iskoristiti za uigravawe tima pred najva`nije takmi~ewe - Evroligu.

- Bilo bi totalno nerealno, pretenciozno i arogantno da sada

Igor Milanovi}

govorimo o osvajawu Evrolige kada su tu jedan Jadran koji ima 11 reprezentativaca ili Pro Reko koji ima 25 najboqih svetskih igra~a, kada su tu hrvatske i ma|arske ekipe. Maksimalno }u se truditi da ovaj tim dovedem na Fajnal-for, to je ciq postavwen od uprave. Na{i navija~i su zaslu`ili da nas bodre na F4 i osete adrenalin najja~eg klupskog takmi~ewa u Evropi - rekao je trener vaterpolista Partizana.

Milanovi} je dodao da je zadovoqan ekipom i da mu je `ao {to u

timu ne}e biti Filipa Filipovi}a koji je odlu~io da napusti klub.

- Ostaje malo gor~ina zbog na~ina na koji je Filip oti{ao, ali mi smo svi profesionalci i nemamo vremena za emocije. Nedostaja}e nam Filipova leva ruka, ali proba}emo da to nadomestimo rekao je Milanovi}.

Filipovi} je ve} po~eo da trenira sa Pro Rekom koji je imao 100.000 evra da plati Partizanu na ime obe{te}ewa, s obzirom na to da je on bio igra~ pod ugovorom.

SKUP[TINA VK VOJVODINA

Cvjeti~anin i Vu~kovi} na ~elu kluba @ivko Cvjeti~anin novi je predsednik, a @arko Vu~kovi} potpredsednik Skupptine Vaterpolo kluba Vojvodina, dok je Zoran Vu~kovi} prvi ~ovek Upravnog odbora. To je odlu~eno na sednici Skup{tine novosadskog kluba.

U naredne ~etiri godine Upravni odbor }e raditi u slede}em sastavu: Zoran Vu~kovi}, Mita Kati}, @eqko Duli}, Aleksandar Mratinkovi} i Goran Pogan~ev. U Nadzorni odbor birani

su: Damir Petri}, Vuk Vu~kovi} i Du{an Rokni}. U obra}awu ~lanovima Skup{tine predsednik UO predstavio je viziju razvoja VK Vojvodina do 2013. godine u kojoj je, izme|u ostalog, istaknuto unapre|ewa uslova za rad, definisawe strate{kih odnosa kluba sa sportskim organizacijama... Bilo je re~i i o godi{wici kluba, Vojvodina slede}e godine slavi 75 godina postojawa.

J. G.

20

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

DANAS PO^IWE 36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ REPREZENTACIJA SRBIJE ZA EP

Krsti} predvodi novi tim Milo{ Teodosi}

Stefan Markovi}

DATUM RO\EWA: 19. 3. 1987.

MESTO RO\EWA: Vaqevo VISINA: 195 cm POZICIJA: Plejmejker KLUB: Olimpijakos (Gr~ka)

DATUM RO\EWA: 25. 4. 1988.

MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 199 cm POZICIJA: Bek KLUB: Hemofarm [tada

Nemawa Bjelica

Bojan Popovi}

DATUM RO\EWA: 27. 1. 1987.

MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 194 cm POZICIJA: Bek KLUB: Ostende (Belgija)

Uro{ Tripkovi}

DATUM RO\EWA: 13. 2. 1983.

MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 190 cm POZICIJA: Plejmejker KLUB: Lijetuvos Ritas (Litvanija)

Milan Ma~van

DATUM RO\EWA: 11. 9. 1986.

MESTO RO\EWA: ^a~ak VISINA: 197 cm POZICIJA: Bek KLUB: Badalona ([panija)

Novica Veli~kovi} DATUM RO\EWA: 5. 10. 1986.

MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 205 cm POZICIJA: Krilo KLUB: Real ([panija)

DATUM RO\EWA: 16. 11. 1989.

MESTO RO\EWA: Vukovar VISINA: 205 cm POZICIJA: Krilni centar KLUB: Hemofarm [tada

Nenad Krsti}

Kosta Perovi}

Miroslav Raduqica

DATUM RO\EWA: 25. 7. 1983.

MESTO RO\EWA: Kraqevo VISINA: 213 cm POZICIJA: Centar KLUB: Oklahoma siti (SAD)

DATUM RO\EWA: 19. 2. 1985.

MESTO RO\EWA: Osijek VISINA: 218 cm POZICIJA: Centar KLUB: Pamesa ([panija)

RIVALI SRBIJE U GRUPI C

Furija najja~a po imenima [PANIJA: Pau Gasol (6.7.1980., centar, 215), Mark Gasol (29.1.1985. centar, 214), Rudi Fernandez (4.4.1985., bek, 197), Huan Karlos Navaro (13.6.1980., bek, 188), Felipe Rejes (16.3.1980., centar, 204), Horhe Garbahosa (19.12.1977., krilo, 205), Karlos Kabezas (14.11.1980., bek, 188), Aleks Mumbru (12.6.1979., krilo, 201), Berni Rodrigez (7.6.1980., bek, 200), Riki Rubio (21.10.1990., bek, 192), Raul Lopez (15.4.1980., bek, 182), Viktor Klaver (30.8.1988., krilo, 205).

Selektor: Ser|o Skariolo.

VELIKA BRITANIJA: Kjeron A~ara (3.7.1983., krilo, 208 cm), Robert Ar~ibald (29.3.1980., krilo, 211), Andrju Bets (11.5.1977., centar, 216), Flinder Bojd (12.2.1980, bek, 180), Danijel Klark (16.9.1988., krilo, 210), Xoel Frilend (7.2.1987., krilo, 208), Nik Xorx (25.9.1982., bek/krilo, 198), Xeret Hart (4.11.1980, bek, 196), Majk Lenzli (1.5.1981., bek, 189), Pops MensaBonsu (7.9.1983., krilo, 206), Nejt Renking (12.12.1973., bek, 183), En-

DATUM RO\EWA: 27. 2. 1987.

MESTO RO\EWA: Novi Sad VISINA: 200 cm POZICIJA: Bek KLUB: Panatinaikos (Gr~ka)

Ivan Pauni}

DATUM RO\EWA: 9. 5. 1988 MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 209 cm POZICIJA: Bek/krilo KLUB: Crvena zvezda

SLOVENIJA: Goran Dragi} (6.5.1986., bek, 190), Jaka Klobu~ar (19.8.1987., bek, 199), Jaka Lakovi~ (9.7.1978.,

Milenko Tepi}

DATUM RO\EWA: 5. 1. 1988.

MESTO RO\EWA: Beograd VISINA: 213 cm POZICIJA: Centra KLUB: FMP

SELEKTOR SRBIJE DU[AN IVKOVI]

Duda bez poraza na evropskim prvenstvima Du{an Ivkovi} DATUM RO\EWA: 29. 10.

1943.

MESTO RO\EWA: Beograd IGRA^KA KARIJERA: Radni~ki beograd (1958. - 1968.)

TRENERSKA KARIJERA: Partizan (1978.-1980.), Aris (1980.-1982.), [ibenka (1982.1987.), Vojvodina (1987. - 1990.), PAOK (1991. -1994.), Panionios (1994.-1996.), Olimpijakos (1996.-1999.), AEK (1999.-2001.),

bek, 185), Domen Lorbek (6.3.1985., bek, 196), Samo Udrih (2.8.1979., bek, 193), Goran Jagodnik (23.5.1974., krilo, 202), Bo{tjan Nahbar (3.7.1980., krilo, 206), Primo` Brezec (2.10.1979., centar, 216), Jurica Golemac (29.5.1977., krilo, 208), Erazem Lorbek (21.2.1984., centar, 209), Uro{ Slokar (14.5.1983., centar, 210), Matja` Smodi{ (13.12.1979., krilo, 205), Ga{per Vidmar (14.9.1987. centar, 210). Selektor: Jure Zdovc. drju Saliven (12.2.1980., krilo, 203). Selektor: Kris Fin~.

STRU^NI [TAB SRBIJE

Uz selektora tri pomo}nika Selektor reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} uz sebe }e imati tri pomo}nika. Re~ je o Aci Petrovi}u, Du{anu Gvozdi}u i Sa{i Nikitovi}u. Kondicioni trener orlova je Predrag Zimowi}, a tim menaxer je Miroslav Beri}.

Brigu o zdravqu Nenada Krsti}a i ostalih reprezentativaca na{e zemqe vode dr Dragan Radovanovi} i dr Neboj{a Mitrovi}, dok su fizioterapeuti Du{an Saji} i Du{an Popovi}. Ekonom reprezentacije je Jovica Ani~i}.

CSKA Moskva (2002.-2005.), Dinamo Moskva (2005.-2007), reprezentacija Jugoslavije (1987.1995.), reprezentacija Srbije (2008.-?)

NACIONALNE TITULE PRVAKA: Partizan (1979.), PAOK (1992.), Olimpijakos (1997.), CSKA (2003., 2004., 2005.)

NACIONALNI KUPOVI: Partizan (1979.), Olimpijakos (1997.), AEK (2000. i 2001.), CSKA Moskva (2005.).

EVROPSKI KUPOVI: Partizan (1979. - Kup Kora}a), Olimpijakos (1997. - Evroliga), AEK (2000. - Saporta kup), Dinamo Moskva (2006. - ULEB kup).

MEDAQE S REPREZENTACIJOM: Evropsko prvenstvo zlato (1989., 1991. i 1995.), Svetsko prvenstvo - zlato (1990.), Olimpijske igre - srebro (1988. i 1996.).

Dosada{wi osvaja~i medaqa na EP 1935.

1937.

1939.

1946.

1947.

1949.

1951.

1953.

1955.

1957.

1959.

1961.

1963.

1965.

1967.

1969.

1971.

1973.

1975.

1977.

1979.

1981.

1983.

1985.

1987.

1989.

1991.

1993.

1995.

1997.

1999.

2001.

2003.

2005.

2007.

2009.

([vajcarska) - 1. Letonija, 2. [panija, 3. ^SSR (Letonija) - 1. Litvanija, 2. Italija, 3. Francuska (Litvanija) - 1. Litvanija, 2. Letonija, 3. Poqska ([vajcarska) - 1. ^SSR, 2. Italija, 3. Ma|arska (^SSR) - 1. SSSR, 2. ^SSR, 3. Egipat (Egipat) - 1. Egipat, 2. Francuska, 3. Gr~ka (Francuska) - 1. SSSR, 2. ^SSR, 3. Francuska (SSSR) - 1. SSSR, 2. Ma|arska, 3. Francuska (Ma|arska) - 1- Ma|arska, 2. ^SSR, 3. SSSR (Bugarska) - 1. SSSR, 2. Bugarska, 3. ^SSR (Turska) - 1. SSSR, 2. ^SSR, 3. Francuska (Jugoslavija) - 1. SSSR, 2. Jugoslavija, 3. Bugarska (Poqska) - SSSR, 2. Poqska, 3. Jugoslavija (SSSR) - 1. SSSR, 2. Jugoslavija, 3. Poqska (Finska) - 1. SSSR, 2. ^SSR, 3. Poqska (Italija) - 1.SSSR, 2. Jugoslavija, 3. ^SSR (Nema~ka) - 1. SSSR, 2. Jugoslavija, 3. Italija ([panija) - 1. Jugoslavija, 2. [panija, 3. SSSR (Jugoslavija) - 1. Jugoslavija, 2. SSSR, 3.Italija (Belgija) - 1. Jugoslavija, 2. SSSR, 3. ^SSR (Italija) - 1. SSSR, 2. Izrael, 3. Jugoslavija (^SSR) - 1 SSSR, 2. Jugoslavija, 3. ^SSR (Francuska) - 1. Italija, 2. [panija, 3. SSSR (Nema~ka) - 1. SSSR, 2. ^SSR, 3. Italija (Gr~ka) - 1. Gr~ka, 2. SSSR, 3. Jugoslavija (Jugoslavija) - 1. Jugoslavija, 2. Gr~ka, 3. SSSR (Italija) - 1. Jugoslavija, 2. Italija, 3. [panija (Nema~ka) - 1. Nema~ka, 2. Rusija, 3. Hrvatska (Gr~ka) - 1. Jugoslavija, 2. Litvanija, 3. Hrvatska ([panija) - 1. Jugoslavija, 2. Italija, 3. Rusija (Francuska) 1. Italija, 2. [panija, 3. Jugoslavija (Turska) - 1. Jugoslavija, 2. Turska, 3. [panija ([vedska) - 1. Litvanija, 2. [panija, 3. Italija (Srbija) - 1. Gr~ka, 2. Nema~ka, 3. Francuska ([panija) - 1. Rusija, 2. [panija, 3. Litvanija (Poqska) - ?

ponedeqak7.septembar2009.

c m y

DNEVNIK

21

DANAS PO^IWE 36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ

[panija favorit, mladost Srbije vreba U Poqskoj danas po~iwe 36.

Evropsko prvenstvo u ko{arci, na kojem titulu, osvojenu u [paniji 2007. godine, brani selekcija Rusije. Evrobasket 2009 igra}e se u ~ak {est gradova (Poznaw, Gdawsk, Var{ava,

Raspored utakmica A GRUPA (Pozaw) Hrvatska, Makedonija, Gr~ka, Izrael.

Raspored utakmica - 7. septembar: Makedonija Gr~ka (16.30), Hrvatska - Izrael (19.15). 8. septembar: Izrael - Makedonija (16.30), Gr~ka - Hrvatska (19.15). 9. septembar: Makedonija - Hrvatska (16.30), Izrael - Gr~ka (19.15).

B GRUPA (Gdawsk) Francuska, Nema~ka, Letonija, Rusija.

Raspored utakmica - 7. septembar: Rusija - Letonija (16.30), Francuska - Nema~ka (19.15). 8. septembar: Nema~ka - Rusija (16.30), Letonija - Francuska (19.15). 9. septembar: Rusija - Francuska (16.30), Nema~ka - Letonija (19.30).

C GRUPA (Var{ava) Velika Britanija, Srbija, Slovenija, [panija.

Raspored utakmica - 7. septembar: Velika Britanija - Slovenija (18.15), Srbija - [panija (21). 8 septembar: Slovenija - Srbija (18.15), [panija - Velika Britanija (21). 9. septembar: [panija Slovenija (18.15), Velika Britanija - Srbija (21).

D GRUPA (Vroclav) Bugarska, Litvanija, Poqska, Turska.

Raspored utakmica - 7. septembar: Poqska - Bugarska (18.15), Turska - Litvanija (21). 8. septembar: Litvanija - Poqska (18.30), Bugarska - Turska (21). 9. septembar: Poqska - Turska (18.30), Litvanija - Bugarska (21).

Sledi dan pauze na Evrobasketu, a daqe idu tri prvoplasirane ekipe iz svake grupe. Daqi raspored me~eva izgleda ovako: E grupa, 11. septembar (Bidgo{}) - B2 - A2 (15.45), B3 A1 (18.15), B1 - A3 (21). 13. septembar: A3 - B3 (15.45), A1 - B2 (18.15), A2 - B1 (21).

15. septembar: B2 - A3 (15.45), B3 - A2 (18.15), B1 A1 (21).

F grupa, 12. septembar (Lo|) - D2 - C2 (15.45), D3 C1 (18.15), D1 - C3 (21). 14. septembar: C3 - D3 (15.45), C1 - D2 (18.15), C2 - D1 (21).

16. septembar: D2 - C3 (15.45), D3 - C2 (18.15), D1 C1 (21). ^etvrtfinale, 17. septembar (Katovice) - 43: E1 - F4 (18.15), 44: E2 - F3 (21). ^etvrtfinale, 18. septembar (Katovice) - 45: F2 - E3 (18.15), 46: F1 - E4 (21).

19. septembar (Katovice) - 47: Pora`eni 43 - Pora`eni 45 (12), 48: Pora`eni 44 Pora`eni 46 (14.15).

Polufinale - 49: Pobednik 43 - Pobednik 45 (18.30), 50: Pobednik 44 - Pobednik 46 (21).

20 septembar (Katovice) Pobednik 47 - Pobednik 48 (12), Pora`eni 47 - Pora`eni 48 (14.15).

Utakmica za 3. mesto: Pora`eni 49 - Pora`eni 50 (18.30).

Utakmica za 1. mesto: Pobednik 49 - Pobednik 50 (21.15).

Vroclav, Bidgo{} i Katovice), a u grupi C, koja se igra u Var{avi, nastupi}e i selekcija Srbije, zajedno s Velikom Britanijom, Slovenijom i [panijom.

Ukupno 16 najboqih selekcija Evrope podeqeno je u ~etiri grupe, iz koje }e po tri prvoplasirane reprezentacije oformiti dve grupe od po {est ekipa.

Po dve najboqe iz novoformiranih E i F grupa igra}e u polufinalu, u Katovicama, dok }e {est prvoplasiranih selekcija obezbediti plasman na Svetsko prvenstvo 2010. godine, koje se igra u Turskoj.

„Crvena furija” se izdvaja Ako je suditi po igrama u pripremnom periodu, ali i snazi tima koji ima, selekcija [panije je prvi favorit za zlatnu medaqu. Novi selektor, Italijan Ser|o Skariolo, na okupu ima sjajnu ekipu predvo|enu NBA {ampionom Pau Gasolom. Naravno, nije on jedina snaga crvene furije, jer tu su i Navaro, Mark Gasol, Rudi Fernandez, mladi Riki Rubio, Felipe Rejes, Aleks Mumbru, Karlos Kabezas, Horhe Garbahosa... Ve} na osnovu ovih imena, jasno je zbog ~ega se [panci izdvajaju u odnosu na rivale. Me|utim, nikako se ne sme zaboraviti ni na aktuelne {ampione Ruse, koji su tokom priprema igrali dosta slabo. Evropski prvaci iz 2007. godine li{eni su pomo}i dve glavne poluge tima - Andreja Kirilenka i Xej Ar Holdena - ali to ne zna~i da ne}e u~initi sve ne bi li pokazali da su i daqe u evropskom vrhu. Me|u favorite uvrstili bismo i Litvance koji su podmladili nacionalni tim, ali koji su tokom pripremnog perioda igrali veoma dobro i nagovestili visoke domete. Taj utisak je posebno dobio na snazi posle pobede nad [panijom u Viqnusu od 94:72.

Me|u onima koji se visoko kotiraju kada je kona~ni plasman u pitawu, nalaze se i selekcije Slovenije, Gr~ke i Srbije, a za wima i reprezentacije Nema~ke, Francuske i Velike Britanije. Utisak je da }e Evrobasket

2009 biti izuzetno zanimqiv i da }e na wemu biti dosta iznena|ewa.

Reprezentacija Srbije, posle debakla u [paniji pre dve godine (porazi u grupi u Granadi od Rusije (65:73, Gr~ke 67:68 i Izraela 83:87), prvi put posle mnogo godina morala je da igra u kvalifikacijama za ovaj Evrobasket. Novopostavqeni selektor, veliko ime na{e ko{arke Du{an Duda Ivkovi}, oformio je novi, mladi tim i pro{ao kroz kvalifikacije bez problema, samo uz posrtawe u utakmici s Finskom.

Ciq Srbije _ plasman na SP - Na{ osnovni ciq jeste da u Poqskoj poku{amo da izborimo plasman na Svetsko prvenstvo u Turskoj idu}e godine. Dugoro~no, stvaramo ekipu za Olimpijadu 2012. godine u Londonu i zbog toga na Evrobasket putujemo s

veoma mladom ekipom. Objektivno sagledavaju}i sve {to se de{avalo tokom priprema i kontrolnih utakmica, kao i napredak mladih igra~a kao {to su Pauni} i Bjelica, a vode}i ra~una o prespektivi i dugoro~nom programu za koji smo se opredelili, doneo sam takvu odluku i izostavio iz selekcije Du{ana Kecmana. I on i Zoran Erceg su veoma mnogo dali reprezentaciji pro{le godine tokom kvalifikacija i sada tokom priprema za [ampionat Evrope. Za to im svi puno dugujemo rekao je Du{an Ivkovi}.

Prvu utakmicu na{ tim igra ve~eras (21 ) sa selekcijom [panije i jasno je da je rival veliki favorit za pobedu. Me|utim, stru~ni {tab na{e reprezentacije u~inio je sve kako bi igra~i bili maksimalno fizi~ki i psihi~ki spremni za izazove u Poqskoj. Ivkovi} isti~e da su wegovi izabranici verovatno najpripremqeniji tim na Evro-

basketu, a potvrdu wegovih re~i mogli bismo da dobijemo ve} na premijeri. Grupa C je izuzetno jaka, jer tu su i jaki Slovenci, a za wima i Britanci koji, iako u

U svakom slu~aju, 36. Evropsko prvenstvo danas po~iwe i na wemu, sasvim je izvesno, bi}e iscrtana nova ko{arka{ka karta Evrope. Zapa`eno mesto na woj

KAPITEN SELEKCIJE SRBIJE, NENAD KRSTI]:

Nadamo se uspehu u Poqskoj Nenad Krsti}, kapiten na{e reprezentacije, priznao je da on i ostali igra~i jedva ~ekaju da takmi~ewe na Evropskom prvenstvu po~ne.

- Pripreme su bile dobre, po~ev{i od bazi~nog dela, preko prijateqskih utakmica koje smo iskoristili na najboqi na~in, pa sve do fini{a u Beogradu. Najva`nije je {to su nas povrede zaobi{le. Spremni smo, i, uz odre|enu dozu sre}e, nadamo se uspehu u Poqskoj – rekao je Krsti}. sastavu ne}e imati NBA zvezde Luola Denga i Bena Gordona.

Sve to nagove{tava veliku bitku za prva tri mesta, a utisak je da su [panija, Srbija i Slovenija u prednosti u odnosu na Veliku Britaniju.

tra`i i podmla|eni, novi tim Srbije, a na nama je da Ivkovi}evim izabranicima po`elimo puno sre}e na putu povratka me|u najboqe timove na Starom kontinentu.

Aleksandar Predojevi}

[PANSKI REPREZENTATIVAC, RUDI FERNANDEZ

Ozbiqno na Srbiju

Ivan Pauni}

DEBITANT U SELEKCIJI SRBIJE IVAN PAUNI]:

Ne treba da se pla{imo

Ivan Pauni} je jedan od debitanata u dresu najboqe selekcije Srbije. Mnoge je iznenadilo kada je selektor Du{an Ivkovi} pozvao mladog igra~a belgijskog Ostendea u reprezentaciju, ali je popularni Paun zalagawem i odnosom prema obavezama zadovoqio selektorov ukus i na{ao se me|u dvanaestoricom wegovih izabranika koji }e braniti boje na{e zemqe. Pred susret sa [panijom Pauni} je rekao: - Za mene je velika ~ast to {to sam se na{ao u timu koji }e nastupiti na Evropskom prvenstvu. Imamo mladu ekipu i puni smo pozitivne energije. U me~u sa [pancima, koje mediji promovi{u u najve}e favorite za zlatnu medaqu, ne treba da se pla{imo. Treba da odigramo onako kako najboqe znamo i rezultat }e, ube|en sam, do}i.

Bek reprezentacije [panije Rudi Fernandes ka`e da se Srbija nikako ne sme potceniti ukoliko furija `eli pobedu u prvom kolu Evropskog prvenstva u Poqskoj.

- Reprezentacija Srbije mora ozbiqno da se shvati, bez bilo kakvog potcewivawa. Oni imaju mlad tim, ali takve ekipe su uvek vrlo ambiciozne. Ponekad je boqe imati skladnu celinu u timu nego samo skup velikih zvezda. Se}am se da je Srbija na Evropskom prvenstvu 2005. imala sve svoje najboqe igra~e u reprezentaciji, ali nije uspela da pro|e u ~etvrtfinale - rekao je Fernandez i dodao: - Duelu sa Srbijom pristupi}emo s mnogo respekta, ali i na{im prepoznatqivim karakterom pobednika.

Nastup iskusnog asa na premijernoj utakmici Evrobasketa, zbog povrede, jo{ uvek je pod znakom pitawa.

- Tokom ovih priprema imao sam previ{e pehova. Prvo sam imao grip, potom problema s le|ima, a sada povredu mi{i}a desne noge. Ipak, nadam se da }e sve biti u redu. U prvom trenutku sam mislio da je povreda ozbiqnija, ali posle detaqnih pregleda je utvr|eno da }u biti spreman za nekoliko dana .

Sjajni bek je istakao da tre-

Rudi Fernandez

nutno nema bolova, da mo`e neometano da hoda i dodao: - Ne znam da li }u biti spreman za prvi me~ sa Srbijom. Mora}u da sa~ekam i vidim u kakvom }u stawu biti danas, ali silno `elim da pomognem saigra~ima“.

Fernandes je oprezno prokomentarisao procene da je [pa-

nija glavni kandidat za zlato.

- Svako }e `eleti da nas pobedi. Veoma smo uspe{ni tokom posledwih godina i mnoge reprezentacije }e `eleti na{ skalp. Toga smo svesni i za to smo se spremili. Samo da nas mimoi|u problemi s povredama i sigurno }emo se boriti za najvi{i plasman.

22

SVET

ponedeqak7.septembar2009.

Poplave u zapadnoj Africi WUJORK: Obilne poplave na podru~ju zapadne Afrike ugrozile su do sada 350.000 qudi i odnele najmawe 32 `ivota, saop{tili su zvani~nici Ujediwenih nacija (UN). Svetska organizacija upozorava da }e broj `rtava po svoj prilici porasti.

U Gani je od poplavama do sada stradalo najmawe 25, a u Burkini Faso sedam lica.

U Burkini Faso je zbog poplava izazvanih pquskovima bez domova ostalo preko 150.000 qudi, uglavnom u prestonici Uagadugu, koju su zadesile najsna`nije poplave u posledwih 90 godina, prenela je britanska Televizija Bibi-si.Prema re~ima portparola UN, u ovom gradu je koli~ina ki{nice u toku jednog dana ove nedeqe dostigla ~etvrtinu koli~ine ki{nice koja padne u toku jedne godine u ~itavoj zemqi.

Vodena stihija je poplavila 24.000 ku}a, odnela puteve, pre-

kinula dovod struje, uni{tila dve brane i o{tetila 12 mostova, a premijer Burkine Faso Tercijus Zongo saop{tio je da je {teta od poplava porasla na 152 miliona dolara. Tako|e su ugro`ene i susedne zemqe Benin i Niger, kao i Gvijena, u kojoj je

UKRATKO

od poplava ugro`eno 20.000 qudi. U Senegalu, je poplavqeno 30.000 domova. Sezonske poplave u zapadnoafri~kom regionu su 2007. godine odnele oko 300 `ivota i pogodile 800.000 stanovnika ove oblasti.

(Tanjug)

DNEVNIK

Potonuo feribot, pet mrtvih, 60 nestalih MANILA: U ju~era{woj nesre}i, u kojoj je feribot sa oko 1.000 putnika potonuo nedaleko od ju`ne obale Filipina, poginulo je najmawe pet osoba, a 60 qudi se vode kao nestali. Spasioci su 900 od ukupno 968 putnika i ~lanova posade prebacili do obli`wih trgova~kih, mornari~kih i ribarskih brodova, naveo je {ef obalske stra`e admiral Vilfredo Tamajo.

On je dodao da potraga traje za jo{ 60 qudi, koji se vode kao nestali. Prema wegovim re~ima, mogu}e je da oni plutaju u blizini u prslucima za spasavawe ili su spaseni.

Jo{ nisu poznati uzroci potonu}a broda, ali prema nekim izve{tajima, to se desilo zbog rupe u trupu broda, saop{tio je Nacionalni savet za kontrolu katastrofa. Trajekti su va`an deo saobra}aja na Filipinima, arhipelagu koji se sastoji od preko 7.000 ostrva. Udesi su, me|utim, ~esti, jer su brodovi slabo odr`avani i obi~no plove preoptere}eni.

(Beta-AP-Tanjug)

BRAZIL DANAS OBELE@AVA DAN NEZAVISNOSTI

Rasisti~ki sukobi u Engleskoj LONDON: U engleskom gradu Birmingemu, posle rasisti~ki motivisanih sukoba, uhap{eno je 90 qudi, saop{tila je britanska policija. Prema policiji, do nasiqa je do{lo kada je pre dva dana miting protiv islamskog ekstremizma pokrenuo rivalske demonstracije. Oko 200 qudi je u~estvovalo u okr{ajima izme|u Engleske lige odbrane, koja se protivi ekstremisti~kom islamu u Britaniji, i grupe antifa{isti~kih aktivista i omladine ju`noazijskog porekla, navela policija.

(Beta-AP)

Nasiqe na jugu Tajlanda JALA: Naoru`ani napada~i ubili su troje muslimanskih seqana, me|u kojima lidera lokalne zajednice i wegovu }erku, ispred wihove ku}e u provinciji Jala, na nemirnom jugu Tajlanda, saop{tila je ju~e policija. Najmawe trojica napada~a, naoru`anih pu{kama M-16 i AK-47, pucali su preksino} seqanima u glavu i grudi, izjavio je {ef lokalne policije, pukovnik Savasdi Tiavirat. Prema wegovim re~ima, ubijeni su 61-godi{wi seoski stare{ina, wegova 35-godi{wa }erka i 42-godi{wi zet, preneo je Rojters. U regionu koji se grani~i s Malezijom izbilo je nasiqe po{to su se etni~ki muslimani pobunili, tra`e}i autonomiju od Tajlanda, u kojem ve}inu stanovni{tva ~ine budisti. Oko 3.500 qudi je ubijeno u neredima u proteklih pet godina u ju`nim provincijama Jala, Patani i Narativat. Preksino}ni napad usledio je posle eksplozije kamiona bombe u petak, u kojoj je ubijen jedan policajac, a raweno 22 me{tana.

(Tanjug)

Lokomotiva Ju`ne Amerike BRAZILIJA: Savezna Republika Brazil obele`i}e danas Dan nezavisnosti, u znak se}awa na 7. septembar 1822. godine, kada je ta zemqa zvani~no proglasila nezavisnost od Portugala.Godine 1822., guverner Brazila, princ Pedro Prvi, objavio je nezavisnost od Portugala i proglasio se za cara, a Portugal je nezavisnost Brazila priznao 1828. godine.

Nezavisno Brazilsko carstvo, stvoreno 7. septembra 1822., pretvoreno je 15. novembra 1889. u republiku, na ~elu sa prvim predsednikom mar{alom Manuelom Deodorom da Fonsekom.Brazil ve} decenijama, nizom sve~anosti i ceremonija, proslavqa 7. septembar kada je, kako navode istorijski izvori,sam kraq uzviknuo: „Svojom krvqu, ~a{}u i Bogom - u~ini}u

Brazil slobodnim“, uz moto „Nezavisnost ili smrt“.

Hiqade brazilskih gra|ana svake godine obele`ava ovaj datum, okupqaju}i se na ulicama, nose}i nacionalne zastave kao simbol demokratije u trenutno naju-

Podr{ka stavu Srbije o Kosovu Brazil je jedna od zemaqa koje do sada nisu priznale jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, a brazilski ambasador u Beogradu Dante Koeqo de Lima izjavio je Tanjugu, da }e Brazil nastaviti da dosledno podr`ava stav Srbije po tom pitawu i da }e u~estvovati u usmenoj raspravi o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Pokrajine

Ambasador Dante Koeqo de Lima

pred Me|unarodnim sudom pravde koja po~iwe 1. decembra.

spe{nijoj i najve}oj zemqi Ju`ne Amerike.

Sve~anosti, koja traje celog dana, prisustvuju i studenti, jutarwim podizawem brazilske zastave, dok se svi gra|ani uve~e okupqaju kako bi pratili velike vatromete iznad reke Amazon.

Sada{wi predsednik Brazila Lui{ Iwasio Lula da Silva je na ~elu dr`ave od 1. januara 2003. godine. Lula je u oktobru 2006. po drugi put pobedio na izborima sa 60 odsto glasova tako da }e ostati na ~elu dr`ave jo{ jedan ~etvorogodi{wi mandat koji isti~e krajem 2010. godine.

Brazil je pet puta bio prvak sveta u fudbalu i zato kada se pomiwe ime ove dr`ave prva asocijacija je – fudbalska velesila.

Brazil je, me|utim i svetska privredna sila. Ekonomski program “Plano Real” usvojen polovinom 1994. godine ozna~ava preokret i preporod Brazilske privrede. Dugogodi{wa inflacija je trajno suzbijena, zapo~eta je privatizacije celokupne privrede. Priliv stranog kapitala i investicija su u~inili da krajem XX veka Brazil postane 9. svetska i prva privredna sila na kontinentu. Godinu dana kasnije, 1995. konstitusano je zajedni~ko tr`i{te Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, “Merkosul” koje znatno oja~ava ekonomsku poziciju ovih zemaqa Ju`ne Amerike.

(Tanjug)

Dominacija velikih u spoqnoj politici EU BE^: Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger je upozorio na mogu}nost dominacije velikih dr`ava u budu}oj spoqnoj politici Evropske unije.

Ministar [pindeleger je ocenio da }e biti bitno kako }e se male i sredwe dr`ave postaviti i kako }e osigurati boqu odbranu zajedni~kih interesa u EU, koja }e posle stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma o reformi Unije imati i svoju diplomatsku slu`bu. [pindeleger je austrijskim novinarima posle prekju~era{weg sastanka {efova diplomatija dr-

`ava-~lanica EU u Stokholmu izjavio kako smatra da postoji potencijalna opasnost da interesi malih dr`ava budu zanemareni u okviru evropske diplomatske slu`be. „Boqe je da na vreme budemo predostro`ni i na sto bude stavqeno {ta se `eli, kako se mo`e uticati na re{ewa, i kako je mogu}e sopstvene qude staviti na vode}a mesta u dipomatskoj slu`bi“, izneo je austrijski ministar. [pindeleger je tako|e kazao da bi wegov {vedski kolega Karl Bilt bio dobar ministar inostranih poslova EU. (Tanjug)

Smewen kineski komunisti~ki lider URUM]I: Smena {efa komunisti~ke partije u Urum}iju, glavnom gradu provincije Sin|ijang, nakon vi{ednevnih protesta u kojima je u petak poginulo pet qudi, po svemu sude}i je doprinela smirivawu situacije u autonomnoj oblasti gde `ive ve}inski Ujguri.

Kako je u subotu javila agencija Sinhua, kineske vlasti smenile su, bez zvani~nog obrazlo`ewa, prvog ~oveka komunisti~ke partije u Urum}iju, Li Xija, ~iju su ostavku demonstranti danima zahtevali smatraju}i ga odgovornim za bezbednost gra|ana.

Novi protesti izbili su u ~etvrtak i petak zbog serije navodnih napada {pricevima za koje vlada okrivquje muslimanske separatiste.Ve}ina od oko 500 qudi koji su prijavili te napade su Han Kinezi koji su zato krenuli da protestuju tra`e}i od vlasti da ih boqe za{titi. Funkciju Lija preuzeo je Xu Hailun koji je ispred komunisti~ke partije vodio policiju u Urum}iju. Vlasti su tako|e, smenile i {efa policije u

Urum}i

provinciji Sin|ijang ~ije ve}insko stanovni{tvo ~ine muslimanski Ujguri, ali u samoj prestonici Urum}iju, najve}i broj od 2,5 miliona stanovnika su Han Kinezi.

Veliki broj snaga bezbednosti su i ju~e bile raspore|ene na ulicama Urum}ija, mada je situacija u tom gradu bila mirna. Urum}i je pre dva meseca bio popri{te sukoba Kineza i Ujgura, naroda islamske vere srodnog Turcima, u kojima je poginulo 197 qudi. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KARL BILT [vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt iznenada je otkazao posetu Izraelu, izjavio je portparol izraelskog ministarstva spoqnih poslova.Do toga je, kako se pretpostavqa, do{lo zbog kulminirawa razmirica izme|u dve dr`ave, koje su izazvane pro{lomese~nim ~lankom u {vedskom tabloidu, u kome su izraelski vojnici optu`eni za uzimawe organa sa mrtvih Palestinaca.

BORIS BEREZOVSKI Zvani~ni London je opomenuo ruskog tajkuna Borisa Berezovskog, koji u`iva azil u Britaniji, da }e biti proteran iz zemqe zbog izjave da planira dr`avni udar protiv Vladimira Putina i wegove administracije.Zbog iste izjave rusko dr`avno tu`ita{tvo u ~etvrtak je najavilo otvarawe krivi~nog postupka protiv Berezovskog i zatra`ilo wegovo izru~ewe Rusiji.

YOZEF FAJNS Glumac Xozef Fajns , koji }e uskoro igrati u ostvarewu o nau~niku ^arlsu Darvinu, prvi put }e postati otac, objavquje Mejl on sandej. Fajns (39) i Marija Dolores Dijeges (27) ven~ali su se pro{log meseca u Toskani. Izvor blizak bra~nom paru naveo je da je manekenka u tre}em mesecu trudno}e. Xozef Fajns igrao je u filmovima „Zaqubqeni [ekspir“, „Leo“ i „Pra{ina“.

Klimatske promene ugro`avaju francuska vina LONDON, PARIZ: Klimatske promene sve vi{e ugro`avaju proizvodwu vina u Francuskoj, a grupa najpoznatijih vinara iz te zemqe je zatra`ila od predsednika Nikole Sarkozija da se Pariz zalo`i za smawewe emisije {tetnih gasova od 40 odsto, na decembarskoj konferenciji UN o klimatskim promenama u Kopehnagenu, pi{e londonski poslovni dnevnik „Fajnen{el tajms“ (FT).

List isti~e da je jo{ jedno veoma toplo leto u Francuskoj ove godine izazvalo pravo uznemirewe me|u proizvo|a~ima vina, jer je sezona brawa gro`|a po~ela znatno ranije nego {to je uobi~ajeno. Dodatni problem za francuske vinare je u tome {to je i gro`|e iz ovogodi{we berbe u znatno lo{ijem stawu nego u normalnim prilikama, jer su plodovi u mnogim vinogradima izgubili dosta od potrebnog kvaliteta, usled duge su{e.

Francuski vinogradari tvrde da }e zbog su{e ove godine imati lo{iji kvalitet vina koji je, kako navodi FT, u opadawu ve} nekoliko godina jer se procenat alkohola uve}ava, a tradicionalna sve`ina ukusa nestaje. Proizvo|a~i vina, ali i poznati kuvari i vlasnici najuglednijih restorana, upozorili su u pomenutom pismu Sarkozija na mo-

gu}nost da klimatske promene dovedu u pitawe ~ak i daqi opstanak ~uvene francuske vinske industrije. „Francuska vina, elegantna i rafinirana, draguq na{eg kulturnog nasle|a, su u opasnosti“, navodi se u pismu {efu dr`ave, uz zahtev da se zvani~ni Pariz zalo`i za radikalno smawewe emisije {tetnih gasova.

Pro{le godine Italija je prvi put u ovoj deceniji pretekla po proizvodwi vina svog

tradicionalnog rivala Francusku, zahvaquju}i lepom vremenu koje je pomoglo da se oporavi od niskih prinosa gro`|a dobijenih u 2007. U svetu se, ina~e, godi{we proizvede oko 25 milijardi litara vina, {to zna~i da Francuska i Italija obuhvataju oko tre}inu globalne produkcije tog pi}a.Veliki eksporteri vina u Evropi su jo{ [panija, Nema~ka, Portugalija, Moldavija i Ma|arska.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

U EU prvo Zapadni Balkan pa Turska STOKHOLM: Francuski {ef diplomatije Bernar Ku{ner izjavio je u Stokholmu da Turska nije prva na listi zemaqa za prijem u Evropsku uniju (EU), po{to u EU treba najpre uvesti ~itav Zapadni Balkan, javqa „Slobodna Evropa“. [vedska, predsedavaju}a EU, ponovila je podr{ku ulasku Turske u EU, ali su drugi evropski partneri, me|u kojima Francuska, potvrdili zalagawe za „privilegovano partnerstvo“ s tom zemqom.

Za sada otvaramo jedno po jedno poglavqe pregovora, a za to

je potrebno vreme, istakao je Ku{ner na neformalnom sastanku {efova diplomatije EU s turskim ministrom spoqnih poslova Ahmetom Davutogluom.

Davutoglu je naveo da je „ohrabren“ podr{kom zemqe kao {to je [vedska, ali je istovremeno ukazao da sumwe koje su izrazile neke druge evropske zemqe prete da ugroze proces unutra{wih reformi u Turskoj, po{to ja~aju antievropska ose}awa me|u tamo{wim stanovni{tvom.

(Tanjug)

ponedeqak7.septembar2009.

Danas u Beogradu skup posve}en nesvrstanosti BEOGRAD: Ministarstvo spoqnih poslova Srbije organizova}e danas u Beogradu me|unarodnu konferenciju „Istorija i nasle|e za miroqubivi svet“, na kojoj }e pored ministra Vuka Jeremi}a, u~estvovati vi{e desetina ambasadora dr`ava ~lanica Pokreta nesvrstanih. Skup predstavqa i podse}awe na Deveti samit nesvrstanih, koji je pre 20 godina, u septembru 1989. odr`an u Beogradu.

Na skupu „Istorija i nasle|e za miroqubiv svet“, pored mini-

stra Jeremi}a, govori}e i Budimir Lon~ar, spoqnopoliti~ki savetnik predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a i nekada{wi jugoslovenski savezni sekretar za inostrane poslove, dr`avni sekretar za me|unarodne poslove Nigerije Alhaxi Xibril Maigari i biv{i predsednik Kipra Jorgos Vasos Vasilios, re~eno je Tanjug u u Ministarstvu inostranih poslova Srbije.

Srbija je posledwih meseci pokrenula {iroku diplomatsku inicijativu da, u saradwi sa ostalim zemqama nastalim na

DAN @ALOSTI U BUGARSKOJ I MAKEDONIJI

U Skopqu i Sofiji zastave na pola kopqa SKOPQE, SOFIJA: U Makedoniji je ju~e bio Dan `alosti zbog pogibije 15 bugarskih turista u prekju~era{woj nesre}i turisti~kog broda „Ilinden“ na Ohridskom jezeru. Bugarska je proglasila ponedeqak za Dan `alosti.

Makedonska vlada je u subotu uve~e, na vanrednoj sednici, proglasila 6. septembar za Dan `alosti, a makedonski ministar sao-

Ministar Mile Janakijevski

bra}aja Mile Janakijevski ponudio je, iz moralnih razloga, premijeru Nikoli Gruevskom ostavku, ali je Gruevski tu ostavku odbio, izvestili su mediji.

Bugarsko Ministarstvo ekonomije, energije i turizma naredilo je istragu rada kompanija „Kqun~ev“ i „Solak tur“, koje su organizovale prekju~era{wi obilazak brodom Ohridskog jezera. Prvi rezultati su pokazali da nijedna od tih kompanija nije imala licencu tur operatera ili turisti~ke agencije, {to zna~i ni dozvolu za organizovawe takvog putovawa.

U Makedoniji je u toku istraga o uzrocima nesre}e, u kojoj je

povre|eno {estoro qudi, a ju~e su trebali da doputuju i stru~waci iz Bugarske i Hrvatske, koji }e pomo}i makedonskim istra`iteqima u utvr|ivawu uzroka nesre}e.

Na brodu je u trenutku udesa bilo 57 putnika, iako je maksimalna nosivost plovila bila 45 qudi.Od {estoro povre|enih, ~etvoro je pu{teno na ku}no le~ewe, a preostalo dvoje, koji nisu u `ivotnoj

SLOVENIJA

Evropski dan jevrejske kulture QUBQANA: U vi{e slovena~kih gradova i mesta je ju~e obele`en Evropski dan jevrejske kulture. U Qubqani, Mari-

@idovski trg u Mariboru

boru, Lendavi i Koru su organizovane priredbe ~iji je ciq da se javnosti pribli`e bogato jevrejsko nasle|e i tradicija u Sloveniji.

nos 45 putnika, kao i eventualno pucawe sajle koja se koristi za balans broda.

Tela poginulih nalaze se na odbukciji u Institutu za sudsku medicinu u Skopqu, a bugarski mediji su ve} objavili imena jednog broja `rtava.Pre`iveli bugarski turisti su u nedequ uve~e specijalnim avionom odve`eni u Sofiju. Bugarski pretsednik Georgi Prvanov, koji je u subotu doputo-

Spasavawe pre`ivelih

opasnosti, zadr`ano u bolnici.

Kako izve{tava dopisnica Tanjug a iz Skopqa, makedonska vlada je saop{tila da je na turisti~kom brodu „Ilinden“ za vreme nesre}e bilo 57 osoba od kojih 15 je poginulo, kada se brod odjednom prevrnuo i potonuo. Sve `rtve su turisti iz Bugarske.

Ministar za transport i veze Mile Janakijevski odmah nakon nesre}e podneo je ostavku iz moralnih razloga, ali to nije bila tema na vi{e~asovnoj vladinoj sednici u subotu. Kao mogu}i razlozi nesre}e navode se preoptere}ewe vi{e od 70 - godina starog broda, koji je imao validnu tehni~ku dokumentaciju, ali za pre-

U Gradskom muzeju u Qubqani je odr`ano kwi`evno pre podne pod naslovom „Bilijar u Dobaju“, sa kwi`evnikom Du{anom [arotarom, u sinagogi u Mariboru su izlo`eni predmeti iz bogatog jevrejskog nasle|a, dok je u sinagogi u Lendavi organizovana izlo`ba o istoriji dowelendavskih Jevreja.

U koparskom Pokrajinskom arhivu je otvorena izlo`ba „Se}awe naholokaust“.

U Sloveniji obele`avawe organizuju Udru`ewe roditeqa i dece Sezam, Jevrejska zajednica Slovenije i jevrejska omladinska organizacija Kadima, Sinangoga Maribor, Zavod za promociju kulture Lendava i brojni dobrovoqci.

(Beta)

23

vao u Ohrid i na aerdoromu se susreo sa pre`ivelim turistima, izjavio je da je ovo najve}a tragedija za sve Bugare. On je izrazio zahvalnost makedonskim gra|anima koji su u~estvovali u spa{avawu i makedonskim institucijama.

Prvanov je najavio i da }e doputovati ekspert za te{ke prestupe iz Bugarske, kao i da }e se nastaviti saradwa dve dr`ave u istrazi o nesre}i. „Ja sam postavio puno pitawa na koja makedonske vlasti nisu imalo odgovore. Odgovornost treba da ponese vlasnik broda koji je imao licencu za poslovawe do 2010. godine“. Prvanov je, me|utim, ukazao i na odgovornost

Prekinut lanac narkodilera PODGORICA: Crnogorska policija podnela je ju~e krivi~ne prijave protiv 10 osoba sa podru~ja Ro`aja, Berana i Bijelog Poqa zbog sumwe da su po~inili krivi~na dela zlo~ina~ko udru`ivawe i neovla{}ena proizvodwa i prodaja narkotika.Policija je saop{tila da se radi o dve kriminalne grupe - ro`ajske i beranske, a neki od ~lanova se ve} nalaze u zatvoru.

Policija je u okviru vi{emese~ne akcije „Medved“ zaplenila oko {est kilograma heroina, 5,5 kilograma smese paracetamola i kofeina, koja je kori{}ena za me{awe sa heroinom, oko 400 grama marihuane, vi{e komada oru`ja i municije, kao i ve}u koli~ina novca i predmeta koji su slu`ili za me{awe i pakovawe droge.

Zavr{nu akciju policija je sprovela u petak i subotu, 4. i 5 septembra, na podru~ju Berana, Ro`aja i Bijelog Poqa i tada je zaplewena najve}a koli~ina droge.Osoba, za koju se sumwa da je organizator ro`ajske kriminalne grupe, Bekim Tabakovi} je, zajedno sa Munirom Unkovi}em, uhap{en prilikom policijske akcije 14. avgusta. Oni se nalaze u zatvoru u Bijelom Poqu.

(Beta)

onih koji su izdali dozvolu za rad, kada je poznato koliko je bor star.

Britanska televizija Bi-BiSi javila je da je „Ilinden“ prevozio turiste u manastirski kom-

Srbija nudila pomo} Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi} izrazio je ju~e sau~e{}e premijeru Bugarske Bojku Borisovu povodom pogibije gra|ana Bugarske na Ohridskom jezeru, u Makedoniji.

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} ponudio je makedonskom ministru transporta i veza Miletu Janakijevskom svu pomo} tog ministarstva.

U Ministarstvu za infrastrukturu Srbije navode da dva ministarstva imaju tesnu saradwu. Kako je ranije najavqeno, Janakijevski je 10. septembra trebalo da poseti Srbiju i razgovara o aktuelnim problemima transporta i vazduhoplovstva. pleks Sveti Naum kada se, prema tvrdwama o~evidaca, oko 11 sati brod prepolovio i potonuo za ~etiri minuta, 200 metara od obale.

Prema navodima makedonske policije, kapetan broda je izjavio da se pre potonu}a ~uo „sna`an prasak“. Vlada u Sofiji je saop{tila da su svi poginuli bili bugarski dr`avqani i da je me|u wima bilo jedno dete.

(Tanjug)

teritoriji biv{e Jugoslavije, organizuje Samit nesvrstanih u Beogradu 2011, kada se i navr{ava pola veka od osniva~kog skupa, koji je odr`an u prestonici nekada{we Jugoslavije.

Tanjugu su iz ministarstava spoqnih poslova Slovenije, Hrvatske, BiH i Crne Gore stigle potvrde da }e {efovi diplomatija o toj ideji razgovarati sa srpskim kolegom Jeremi}em krajem septembra u Wujorku, na marginama zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

Pokret nesvrstanih zemaqa (PNZ) koji su sredinom 1950tih utemeqili prvi indijski premijer Xavaharlal Nehru i predsednici Egipta i Jugoslavije Gamal Abdel Naser i Josip Broz Tito, danas ima 118 dr`ava-~lanica i 15 posmatra~a, zemqe i me|unarodne organizacije.

Srbija ima status posmatra~a u PNZ, a predsednik Boris Tadi} u~estvovao je na posledwem samitu u julu ove godine u Egiptu.

(Tanjug)

Gr~ki premijer obe}ava oporavak privrede ATINA: Gr~ki premijer Kostas Karamanlis obe}ao je u subotu da }e wegova vlada, ukoliko on bude ostao premijer i nakon oktobarskih parlamentarnih izbora, preduzeti sve neohodne mere za obnavqawe doma}e ekonomije nakon prestanka sada{we globalne privredne krize.

Karamanlis je rekao, prilikom sve~anog otvarawa sajma u Solunu, da su navedene mere potrebne da bi se dobila osnova za „~vrst i dugoro~an rast gr~ke privrede.“ On je priznao da teku}a globalna ekonomska kriza ima vrlo negativne posledice za dve kqu~ne gr~ke privredne grane - turizam i trgova~ku flotu. Zabele`en je, osim toga, o{tar pad potro{a~ke tra`we, izvoza, aktivnosti u gra|evinskom sektoru, a umaweni su i buxetski prihodi, dok su se javni dugovi i svi drugi deficit uve}ali, upozorio je Karamanlis.

On je dodao da }e se wegova vlada, ukoliko dobije poverewe gra|ana, u budu}e prvenstveno usmeriti na smawewe svih jav-

nih izdataka, a objavi}e i bespo{tedan rat utajiva~ima poreza. „Na{ ciq je da obuzdamo daqi rast deficita i postepeno reformi{emo ekonomiju“, precizirao je Karamanlis.

Vo|a opozicione partije PASOK Jorgos Papandreu je o{tro kritikovao Karamanlisov ekonomski program, oceniv{i da wegova vlada nije iskoristila poverewe koje su joj gra|ani ukazali u dva izborna ciklusa, tokom minulih pet godina, prenela je agencija Finmarket.

U najnovijoj analizi Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), objavqenoj po~etkom pro{log meseca, predvi|a se da }e privredna aktivnost u Gr~koj ove godine opasti za 1,7 odsto, a naredne 0,4 procenta. Eksperti MMF smatraju da se Gr~ka mo`e nadati blagom privrednom oporavku tek pri kraju idu}e godine i preporu~uje vladi u Atini da {to pre izvr{i nu`ne promene u doma}em fiskalnom i penzionom sistemu.

(Tanjug)

Crna Gora najvi{e izvozi i uvozi u Srbiju PODGORICA: Sqnotrgovinska razmena Crne ore, iznosila je za sedam meseci ove godine oko 1,08 milijardi evra, {to je 39 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. Prema podacima Republi~kog Zavoda za statistiku „Monstata“, Crna Gora najvi{e robe uvozi i izvozi iz Srbije.

Crna Gora je Srbiji za uvezenu robu platila oko 340 miliona evra, dok je vrednost izvezene robe iznosila je 38,59 miliona evra, 39 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. Do ove

godine Crna Gora je najvi{e robe izvozila u Italiju. U tu zemqu je, me|utim, u prvih sedam meseci izvezeno robe u vrednosti od oko 27,39 miliona evra, odnosno 2,5 puta mawe nego u istom pro{logodi{wem periodu. Analiza spoqnotrgovinskog prometa prema geografskim zonama pokazuje da Crna Gora najvi{e robe razmewuje sa evropskim zemqama.Wima je za sedam meseci prodala robu vrednu oko 161,4 miliona evra, dok je uvoz iz tih zemaqa iznosio oko 887,9 miliona evra.

(Beta)

DRUGI PI[U

Za ve}inu problema ima re{ewa, ali...

BAWALUKA: Prvi zamenik visokog predstavnika u BiH, Rafi Gregorijan izjavio je da }e zbog zastoja u ispuwavawu ciqeva i uslova koje je pred BiH postavila me|unarodna zajednica biti odgo|ena tranzicija OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije (EU). „Naravno, i propast takozvanog prudskog procesa u posledwih nekoliko meseci tako|e predstavqa negativnost.

Glavni elementi iz prvobitnog sporazuma iz novembra vi{e ne va`e“, kazao je Gregorijan u intervjuu za bawalu~ke „Nezavisne novine“.

Prema wegovim re~ima, odga|awe tranzicije OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika EU zna~i}e i ka{wewe u pridru`ivanuju BiH NATO i EU. On je ocenio da posebno zabriwava to {to se situacija u BiH dodatno po-

gor{ala posle majske posete ameri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena i visokog predstavnika EU za spoqnu politiku i bezbednost Havijera Solane. „Za nas je frustriraju}e to {to smatramo da za ve}inu problema s kojima se suo~avaju, ovda{wi politi~ari imaju re{ewa. Me|utim, poenta je da oni jedRafi Gregorijan nostavno ne}e da se iskoristi postojawe tih imaju imovinu“, dodaju}i da je re{ewa“, naveo je Gregorijan. prema ustavu BiH naslednik On je istakao da je prioriprethodne dr`ave, odnosno Retetno pitawe re{avawe statupublike BiH. sa dr`avne imovine, navode}i Prvi zamenik visokog predda je sam popis dr`avne imostavnika je jo{ kazao da }e vine tehni~ko pitawe, a da }e ustavne promene u BiH biti problemi nastati kada po~ne nu`ne da bi se pove}ala efiwena raspodela. kasnost dr`ave i ubrzao wen Gregorijan je ponovio da se put ka evroatlanskim inteu Dejtonskom sporazumu „niggracijama. de ne spomiwe da entiteti (Beta)

24

FILMSKA PLANETA

ponedeqak7.septembar2009.

Adaptacija stripa „Tamara Dru” Britanski sineasta Stiven Frirs re`ira}e filmsku adaptaciju stripa „Tamara Dru“ ~iji je autor Pouzi Simonds. Glumica Xema Arterton }e tuma~iti Tamaru Dru, privla~nu `enu koja se vra}a u svoje rodno selo i izaziva pometwu me|u lokalnim stanovni{tvom. Snimawe }e po~eti 21. septembra i odvija}e se u Velikoj Britaniji.

Stiven Frirs re`irao je filmove kao {to su „Opasne veze“, „High Fidelity“, „Gospo|a Henderson predstavqa“, „Slatke pokvarene stvari“, „Sitni prevaranti“ i „Kraqica“. Wegov posledwi film je „Cheri“, sa Mi{el Fajfer u glavnoj ulozi.

Gaj Ri~i re`ira „Lobo” Britanski re`iser Gaj Ri~i snimi}e akcioni film „Lobo“, koji }e biti adaptacija stripa o vanzemaqskom pla}eniku i lovcu na glave, objavquje dnevnik „Varajeti“. Don Pejn napisao je scenario za film koji snima studio „Vorner bros“.

Ri~i }e taj film snimiti posle „[erloka Holmsa“, u kojem igraju Robert Dauni mla|i, Xud Lo i Rej~el Makadams. Taj film u bioskope sti`e 25. decembra.

Film „Lobo“ snima}e se od po~etka naredne godine.

Kejy u novoj akciji Ameri~ki glumac Nikolas Kejx bi}e junak filma „Drive Angry“, akcione pri~e koju }e re`irati Patrik Lusije, pi{e „Holivud riporter“.

Film, za koji }e scenario napisati Lusije i Tod Farmer, govori}e o mu{karcu koji poku{ava da prona|e qude koji su ubili wegovu }erku i kidnapovali wenu bebu. Film snima studio „Wu imix/milenijum films“, a producent je Majkl De Luka. Snimawe }e po~eti u aprilu slede}e godine u Luizijani.

IZ „TARAMAUNATA” U SEPTEMBRU I OKTOBRU

Od animiranog hita do akcionog trilera Distributerska ku}a „Taramaunt“ najavila je da }e ovog meseca premijerno u srpskim bioskopima biti prikazati animirani film „Do neba“ i akcioni „Xi Aj Xo: Uspon kobre“, a u oktobru doma}u „\avoqu varo{„ i „Surogati“ sa Brusom Vilisom.

Novi svetski hit holivudskog studija za animaciju „Piksar“: „Do neba“ (Up), dirqiva pri~a o pustolovini starca Karla i desetogodi{weg izvi|a~a Kevina koji u ku}i podignutoj pomo}u stotina balona dolaze u u pra{umu Ju`ne Amerike, ima}e srpsku premijeru 13. septembra u beogradskom Sava centru.Film koji u redovnu „Do neba” iz „Piksarovog” studija bioskopsku distribuciju ulazi 17. septembra, „Taramaunt“ opisuje kao „urnebesno putovawe u izgubqeni svet sa najuvrnutijim duom na svetu“.

Za svetski hit, akcioni „Xi Aj Xo: Uspon kobre“ o borbi elitnih vojnih jedinica protiv pokvarenog trgovca oru`jem, „Taramaunt“ planira premijeru 23. septembra u beogradskom bioskop „Kolosej“ i uzlazak u redovnu distribuciju od 24. septembra.

Ostvarewe re`isera Stivena Somersa svoje likove zasniva na „Xi Aj Xo“ stripu i igra~Scena iz filma „\avoqa varo{” kama za decu kompanije „Hasbro“. stoferom Eklstonom, SijeFilm sa ^eningom Tejtunom Miler i drugima, dobio je mom, Denisom Kvejdom, Kriuglavnom lo{e kritike u SAD

Kostneru nagrada za `ivotno delo Ameri~ki glumac Kevin Kostner dobi}e nagradu za `ivotno delo na me|unarodnom filmskom festivalu u belgijskom gradu Gentu, objavquje dnevnik „Varajeti“. Kostneru }e nagrada „@ozef Plato“ biti uru~ena 11. oktobra, pred po~etak koncerta na kojem }e glumac nastupiti sa svojim bendom „Modern Vest“ .

Me|u ranijim dobitnicima tog priznawa su Morgan Friman , Sidni Polak , Vanesa Redgrejv i Robert Altman.

Organizatori festivala oda}e ove godine po~ast i legendarnom japanskom majstoru animiranog filma Hajaou Mijazakiju, izlo`bom „Anime!

High Art-Pop Culture“, sa originalnim crte`ima, modelima

i odlomcima iz wegovih filmova. Izlo`ba }e trajati od 9. oktobra do 10. januara.

NAJGLEDANIJA TOKOM VIKENDA U SAD

„Posledwa ekskurzija 4” Film „Posledwa ekskurzija 4“ (The Final Destination), koji }e se u doma}oj bioskopskoj distribuciji na}i od 17. septembra, debitovao je ovog vikenda na prvom mestu ameri~ke liste najgledanijih filmova, saop{tio je doma}i distributer „Tak“. ^etvrti nastavak poznate horor fran{ize, koja traje ve} 10 godina, ostvario je tokom vikenda zaradu od 28,3 miliona dolara.

Prema scenariju Erika Bresa, obi~an dan na automobilskim trkama za Nika O’Benona pretvara se u zastra{uju}e predskazawe u kojem se automobili sudaraju, dok zapaqene krhotine lete na sve strane i ubijaju wegove prijateqe. Kada nakon jezivog privi|ewa do|e sebi, Nik po-

DNEVNIK

~iwe da pani~i i ube|uje svoju devojku Lori i wihove prijateqe Xenet i Hanta da napuste trka~ku stazu.

Nekoliko sekundi pre nego {to se Nikova u`asna vizija obistinila, oni uspevaju da pobegnu, misle}i da su prevarili smrt. Me|utim, Nikove jezive vizije se nastavqaju, jer oni koji su pre`iveli nesre}u na trkama po~iwu da umiru jedan po jedan, a glavni junak shvata da mora da otkrije kako da prevari smrt jednom za svagda, pre nego {to i on sam do`ivi kraj.

Dejvid R. Elis po tre}i put potpisuje re`iju ostvarewa iz serijala „Posledwa ekskurzija“, a uloge tuma~e Bobi Kampo, Santel Van Santen, Krista Alen, Mikelti Viliamson, Hali Veb, Nik Zano.

Nova verzija „Tri musketara” Britanski re`iser Pol Anderson snimi}e novu verziju klasi~ne pri~e „Tri musketara“, u trodimenzionalnoj tehnici, objavquje „Holivud riporter“. Re`iser poznat po serijalu „Pritajeno zlo“ i filmu „Osmi putnik protiv Predatora“, bi}e i jedan od producenata filma.

Pri~a Aleksandra Dime iz 1844. govori o D’Artawanu , mladi}u koji napu{ta dom kako bi postao jedan od musketara koji {tite francuskog kraqa.

Usput se sprijatequje sa trojicom najboqih boraca, Atosom, Partosom i Aramisom, ~iji je moto „Svi za jednog, jedan za sve!“.

Anderson je napisao scenario sa Endruom Dejvisom, koji je radio na filmovima „Dnevnik Brixet Xons“ i „Panamski kroja~“. Snimawe }e po~eti slede}e godine, a film }e u bioskope sti}i 2011.

Prva verzija „Tri musketara“ datira jo{ iz 1903. Me|u poznatijim filmskim adaptacijama su ona iz 1948, sa Xinom Kelijem, Lanom Tarner i Vinsentom Prajsom, i film Ri~arda Lestera iz 1973. sa Majklom Jorkom, Ri~ardom ^ejmberlenom, Oliverom Ridom, Rakel Vel~ i Fej Danavej.

Dizni je 1993. snimio novu verziju, sa ^arlijem [inom, Kiferom Saderlendom i Krisom O’Donelom.

(Beta)

„Surogati”

uz ocene da je „plasti~an kao i igra~ke koje su ga inspirisale“.

Prvenac re`isera Vladimira Paskaqevi}a crna komedija o savremenom Beogradu „\avoqa varo{„, sa Lazarom Ristovskim, Marijom Zeqkovi}, Minom ^oli}, Janom Mili}, Slavkom [timcem i drugima, ima}e bioskopsku premijeru 9. oktobra u Sava centru. „Sudbine nekoliko razli~itih likova spajaju se na dan kada poznati srpski teniseri igraju na va`nom takmi~ewu: siroma{ne devoj~ice koja poku{ava da priu{ti sebi ~asove tenisa po svaku cenu, biznismena koji ne mo`e da izbegne korupciju, taksiste koji okrivquje ceo svet za svoju li~nu nesre}u...“, navodi „Taramaunt“. „\avoqa varo{” je prethodno prikazana na festivalima na Pali}u, u Ni{u i Vraw~koj Bawi.

Novi akcioni triler sa Brusom Vilisom u glavnoj ulozi „Surogati“, zasnovan na istoimenom stripu, sti`e u re`iji Xonatana Mostova u srpske bioskope 29. oktobra, posle svetske premijere 25. septembra. „Qudi `ive svoje `ivote iz udobnosti doma preko robotskih surogata fizi~ki savr{enih mehani~kih replika wih samih. To je idealni svet gde zlo~in, bol, strah i posledice ne postoje. Kada prvo ubistvo posle vi{e godina uzdrma ovu utopiju, FBI agent Grir otkriva ogromnu zaveru iza fenomena surogata“, navodi „Taramaunt“.

(Beta)

Parodija na superheroje Parodija na filmove o superherojima „Superherojski film“ (Superhero Movie) rediteqa i scenariste Krega Mejzina na redovnom je je bioskopskom repertoaru multipleksa „Kolosej“, u Beogradu. Akciona komedija producenata ostvarewa „Mrak film“ i „Goli pi{toq“ Dejvida Zakera i Roberta K. Vejsa predstavqa parodiju na filmove o Marvelovim superherojima - Spajdermenu i junacima „Iks-mena“.

Prema sinopsisu Rik Riker je sredwo{kolac, nepopularan u {koli i zaqubqen u najpopularniju devojku u {koli, koja ga uop{te ne prime}uje.

Zajedno sa svojim drugom Trejom odlazi na {kolsku eksurziju a u laboratoriji nau~nika Lua Lendersa ujeo ga geneti~ki mutiran vilin kowic, nakon ~ega Rik dobija natprirodne sposobnosti.

Glavne uloge tuma~e, pored legendarnog komi~ara Leslija Nilsena i specijalne go{}e filma Pamele Anderson, Kristofer Mekdonald i mlade nade holivuda - Drejk Bel i Sara Pakston.

O kaubojima i vanzemaqcima Ameri~ki re`iser Xon Favro pregova o snimawu filma „Cowboys and Aliens“, u kojem }e glavnu ulogu igrati Robert Dauni mla|i, sa kojim je sara|ivao na filmovima „Ajron men“ i „Ajron men 2“.

Snimawe filma studija „Drimvorks“ i „Juniversal“ po~e}e narednog leta objavquje dnevnik „Varajeti“.

Radwa je sme{tena na Divqem zapadu, na kojem se kauboji i indijanci bore sve do pada svemirskog broda, kada se pojavquje novi neprijateq naoru`an naprednom tehnologijom.

Film je zasnovan na strip romanu Freda Van Lentija i Endrua Folija iz 2006. Xon Favro i Robert Dauni mla|i radi}e zajedno i na „Ajron menu 3“.

Suzan Sarandon u nastavku „Volstrita” Americka glumica Suzan Sarandon pregovara o ulozi u nastavku filma „Volstrit“ Olivera Stouna, objavquje dnevnik „Varajeti“. U filmu „Wall Street 2: Money Never Sleeps“, koji snima studio „Tventiet sen~eri foks“, Suzan Sarandon igra}e majku mladog trgovca akcijama na Volstritu ([aja LaBaf).U filmu, ~ije snimawe po~iwe narednog meseca u Wujorku, igra}e i Majkl

Daglas i Frenk Langela. Scenario je napisao Alan Loub . Suzan Sarandon trenutno snima film „You Don’t Know Jack“ u re`iji Barija Levinsona, pri~u o `ivotu Xeka Kevorkijana u kojoj igraju i Al Pa}ino i Xon Gudman.

Qubiteqi filma uskoro }e je videti u filmu „The Lovely Bones“ Pitera Xeksona, u kojem su joj partneri Mark Valberg i Rej~el Vajs.

Scena iz filma „Prazne fla{e”

^E[KI FILM U DKC-u U BEOGRADU

„Prazne fla{e” Jana Svjeraka ^e{ki film „Prazne fla{e“oskarovca Jana Svjeraka na redovnom je repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda, javqeno je iz beogradske distributerske ku}e „Sinears“. Film „Prazne fla{e“ je pri~a o Jozefu, profesoru kwi`evnosti u sredwoj {koli, koji po~iwe da uvi|a da vi{e ne razume svoje u~enike i zbog toga napu{ta posao.Jozef smatra da i daqe mo`e mnogo da doprinese dru{tvu i zato odlu~uje da potra`i drugi posao. Nijedan od wegovih poku{aja ne uspeva, a ponajmawe da bude jedini pra{ki 67-godi{wi kurir na biciklu.

Na kraju prihvata honorarni posao u lokalnom supermarketu, gde radi na pultu za vra}awe praznih fla{a. Tamo Jozef shvata da ono {to mora da nau~i qude nije uvek zapisano u kwigama i odlu~uje da po~ne da izu~ava `ivot...

Jan Svjerak (1965) studirao je dokumentarni film na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU), gde je 1988. godine i diplomirao. Film „Prazne fla{e“ je posledwi u trilogiji koji je radio sa svojim ocem, scenaristom i glumcem Zdewekom Svjerakom. Ta trilogija po~iwe wegovim debitantskim dugometra`nim filmom „Osnovna {kola“ (1992), a nstavqa se filmom „Koqa“ (1996) za koji je dobio Oskara. Godine 2001. snimio je film o Drugom svetskom ratu, pod nazivom „Tamnoplavi svet“. O ocu je snimio dokumentarni film „Tatica“ (2004). Film „Prazne fla{e“ dobio je najve}u nacionalnu filmsku nagradu „^e{ki lavovi“ za re`iju i scenario, nagradu publike u Kotbusu i Karlovim Varima, „Zlatnog delfina“ na festivalu u Troji (Portugalija) i specijalno priznawe za scenario u Karlovim Varima.

(Beta)

KULTURA

DNEVNIK DEO KOLEKCIJE NARODNOG MUZEJA IZLO@EN U GALERIJI SANU

Sto godina srpske umetnosti

Sto godina srpske umetnosti naziv je izlo`be koja }e danas biti otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti {to }e posle du`e pauze biti prilika da publika vidi najzna~ajnija dela vi{e od 50 srpskih umetnika iz kolekcije

Vo|ena stilskom hronologijom izlo`ba koja }e trajati do 18. oktobra, zapo~iwe delima iz Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka, radovima umetnika koji su pod uticajem be~ke, a potom i minhenske Akademije sledili akademske tradicije naj-

Nade`da Petrovi}, Kosovski bo`uri

Narodnog muzeja. U posledwih {est godina, od kako je zbog najavqene rekonstrukcije Muzeja zatvorena wegova stalna postavka, javnost je tek u po nekoj posebnoj prilici mogla da se upozna sa najve}im vrednostima koje Muzej ~uva. Ovoga puta, „gostuju}i“ u Galeriji SANU, bi}e prikazano 130 najreprezentativnijih i najzna~ajnijih priremeraka slikarstva u Srbiji, najavqeno je iz Narodnog muzeja.

pre nazarenskih i bidermajer na~ela, potom romantizma, klasicizma i realizma s kraja 19. i samog po~etka 20 veka.Kroz dela koja se ~uvaju u Zbirci jugoslovenskog slikarstva 20. veka bi}e predstavqeni svi oni umetnici koji su svojim vrhunskim dometima registrovali pojave, pravce, pokrete i trendove koji su se tokom pro{log stole}a brzo smewivali. Izbor obuhvata remek-dela umetnika poput Konstantina Danila, Katarine

Ivanovi}, \ure Jak{i}a, Paje Jovanovi}a, Uro{a Predi}a, Nade`e Petrovi}, Save [umanovi}a, Milana Kowovi}a , Petra Lubarde i drugih slikara.

Kroz impresionizam, ekspresionizam i kubizam, preko secesije i simbolizma, me|uratne avangarde i socijalne umetnosti, pa sve do posleratnog intimizma i radikalnih modernisti~kih stremqewa iz ranih 50 ih 20. veka ovi umetnici su kako u svojoj sredini tako i na me|unarodnoj sceni, na autenti~an na~in, doprineli formirawu univerzalnog i aktuelnog umetni~kog jezika. Pri~a o najzna~ajnijim umetni~kim pojava i stilovima u rasponu od sto godina bi}e upotpuwena crte`ima i grafikama koje se ~uvaju u Kabinetu grafike Narodnog muzeja.

Kao najdirektniji odraz umetnikovog iskustva, senzibiliteta i specifi~no svedo~anstvo, kako prostora i epoha, tako i specifi~nih umetni~kih tendencija, crte`i i grafike }e u formi skica ili samostalnih dela pratiti slikarski segment omogu}avaju}i novi nivo sagledavawa pravaca i pojava u srpskoj umetnosti ove izuzetne epohe, najavqeno je iz Muzeja.Postavka je prethodno bila predstavqena u Nacionalnom umetni~kom muzeju Rumunije u Bukure{tu.

Izlo`bu prati katalog s uvodnim tekstovima autora Qubice Miqkovi}, Petra Petrovi}a i Gordane Stani{i}, kao i s reprodukcijama svih izlo`enih dela.

K. R.

130. GODI[WICA SMRTI ^UVENE BRITANSKE FOTOGRAFKIWE

Viktorijanski portreti Yulije Margaret Kameron Nekoliko muzeja i zbirki ove godine prire|uju izlo`be povodom 130. godi{wice smrti ~uvene britanske fotografkiwe Xulije Margaret Kameron (1815-1879). U Muzeju umetnosti u Portlandu (dr`ava Mejn) pro{log meseca je otvorena velika retrospektivna postavka ove umetnice koja }e trajati do 7. septembra. U toku su ili su u pripremi i ~etiri velike kolektivne izlo`be (Lorens Miler galerija u Wujorku, Britanska biblioteka u Londonu,...) na kojima }e pored ostalih autora biti zastupqena i neka od dela ~uvene britanske fotografkiwe. Istori~arima umetnosti i zaqubqenicima opusa Kameronove, jo{ uvek je u dobrom se}awu izlo`ba odr`ana 1999. u Muzeju moderne umetnosti u Wujorku (MoMA).

Mnogi su tada sa ~u|ewem konstatovali kako institucija koja va`i za sinonim savremene umetnosti izla`e umetni~ke fotografije Xulije Margaret Kameron, koja je svojom kamerom ovekove~ila neka od najtipi~nijih lica viktorijanske Engleske.

Ro|ena 1815. u Kalkuti, Xulija Kameron je obrazovawe stekla u Francuskoj. Dobar deo `ivota provela je Indiji, a 1848. sa porodicom prelazi u Englesku. Kretala se u kwi`evnim krugovima, a na weno insistirawe zajedno sa suprugom nastani}e se na ostrvu Vajt, kako bi `ivela blizu Alfreda Tenisona. Za svoj 48. ro|endan od }erke je dobila foto-aparat, i odmah po~ela da se obu~ava i ve`ba u jo{ uvek mladoj tehnici vizuelnog izra`avawa. Posle samo godinu dana, ve} je bila ~lanica fotografskih udru`ewa u Londonu i [kotskoj. Razvila je svoj specifi~an, prepoznatqiv stil, a vremenom je izrasla u jednu od najuticajnijih portretistkiwa ranog doba fotografije. Bila je u srodstvu (baba tetka) sa velikom kwi`evnicom 20. veka Virxinijom Vulf. Kada je 1926. pisala o Xuliji i wene dve sestre, Virxinija Vulf duhovito prime}uje da je u ovom triju “jedna bila lepotica, jedna zanosna, a tre}a (Xulija) talentovana”.

Xulija Margaret Kameron je radila portrete suseda, prijateqa i ~lanova svoje mnogobrojne porodice. Stekav{i ve{tinu u radu, ali i zahvaquju}i vezama koje je imala, Kameronova je dobila priliku da fotografi{e neke od najpoznatijih lica svoga doba. ^uveni su weni portreti Alfreda Tenisona, ^arlsa Darvina, Elen Teri, zatim, istori~ara i pisca Tomasa Karlajla, a u

grafije upravo se javqaju u viktorijanskoj epohi, kada se ona kao novi {tampani medij po~ela takmi~iti sa slikarstvom. Smatra se da se upravo Xulija Margaret Kameron svojim specifi~nim stilom najvi{e pribli`ila slikarskom izrazu koji su negovali prerafaelisti i simbolisti. Razume se da se sli~nosti sa pomenutim pravcima mogu sagledavati samo u domenu forme, s obzirom da je u

fotografskoj literaturi ~esto se pomiwe mi{qewe da je wen portret Xona Her{ela najboqi portret ikad snimqen. Snimila je celu seriju fotografija kao ilustracije za Tenisonove “Kraqevske slike”, koje se bave legendom o kraqu Arturu. Premda se kritika danas druga~ije odnosi prema fotografiji kao ilustarciji, u ono vreme se smatralo da su fotografske ilustracije sa rasko{nim kostimima i dekorom, mogle biti uspe{na umetni~ka dela kao i dokumentaristi~ki prizori.

Xulijin foto-aparat je bio opremqen optikom koja je bila nedovoqno korigovana, {to je na wenim slikama proizvodilo efekat blage zamagqenosti. Portretima je davala mek, vazdu{ast izgled koji je, u to rano doba fotografije, predstavqao pravu revoluciju. Za~eci umetni~ke foto-

sadr`ajnom smislu Kameronova ostala u okvirima viktorijanskog romantizma. Dela ove ekscentri~ne i po mnogo ~emu nesvakida{we umetnice danas se nalaze u kolekcijama Muzeja Orsej u Parizu, Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, Nacinalnoj galeriji u Va{ingtonu, Muzeju Pol Geti u Los An|elesu, Viktorija i Albert muzeju u Londonu.

Godine 1875. porodica se preselila na tada{wi Cejlon, gde je Xulija Kameron nastavila da se bavi fotografijom slikaju}i portrete lokalnih stanovnika.

Na`alost, zbog tehni~kih problema, mali deo ovog opusa }e ostati sa~uvan do dana{wih dana.

Nije mnogo marila za kritiku svog vremena koja je nije uvek razumela. Preminula je 26. januara 1879, posle samo ~etrnaest godina fotografskog rada.

Sini{a Kova~evi}

ponedeqak7.septembar2009.

25

U POZORI[TU MLADIH „STRADA” SPREMA PREDSTAVU PO MOTIVIMA „MAGBETA”

Za~arani krug ubijawa

Detaq s probe

Foto: R. Hayi}

Magbetovo prokletstvo ili napori potrebni glumcima za teatar koji koristi vi{e fizi~kog nego {to je to uobi~ajeno, tek ekipa koja radi na kreirawu predstave po motivima ~uvenog [ekspirovog dela ostala je bez jednog ~lana. Ervin Haximurtezi} je bio prinu|en da zbog povrede ulogu Malkolma prepusti Dimitriju Dini}u, studentu zavr{ne godine Akademije umetnosti koja uz novosadsko Pozori{te mladih i teatar „Pont“ iz Budimpe{te poma`e Organizaciji za muzi~ko-scensku delatnost i multimedijalne projekte „Strada“ na realizaciji predstave „Pri~a o... Dankanu, Magbetu, Malkolmu...“. Probe su u toku, a premijera je zakazana za 13. septembar.

Adaptaciju [ekspirovog „Magbeta“ radili su dr @ivko Popovi} i rediteq \er| Herwak koji obja{wava da bi za celu, odnosno izvornu pri~u trebalo mnogo vi{e nego {to se to

realno moglo o~ekivati u vreme finansijske krize. Ipak, adaptiraju}i komad do{lo se do re{ewa koje }e uposliti petoro glumaca, a osim [ekspira u predstavi }e se na}i i re~i Sofokla, Euripida, Jana Kota, sve u funkciji originala i tragi~ne sudbine vlastodr`aca ili onih koji bi da to postanu.

- Magbet je pri~a o mnogim stvarima, ali mi je radimo kao pri~u o za~aranom krugu ubijawa, dramu o slasti vlasti, o Malkolmima, Dankanima, \in|i}ima i redu koji kao da ide do kraja sveta i veka. Za{to i kako je to tako mo`e se tuma~iti na tragu anti~kog shvatawa tragedije u kojem iskonsko zlo, sudbina, odre|uju na{e ~iwewe, ali i na tragu Ruzveltove izjave da u politici nema nepromi{qenih detaqa i situacija - pri~a \er| Herwak.

Od glumca Ivana \uri}a saznajemo da }e svi likovi nositi Magbetov monolog i par~e dile-

me, dok Dejan [arkovi} otkriva da u predstavi ima mnogo ritualnog izraza, potkrepqenog ritmi~kom podlogom za koju }e delimi~no i on biti zadu`en.

- Igram `enu koja svu svoju strast prema vlasti usmerava na mu`a, ali ne samo u „Magbetu“ nego i danas, u Novom Sadu - ka`e Marijana Prpa-Fink, tuma~ ozlogla{ene Lejdi Magbet i kao takve dovoqno istaknute pozicijom jedine `ene u Herwakovoj podeli. Sa druge strane, ipak ima jo{ jedna - Adrijen Hod, koreografkiwa, zadu`ena za druga~iju vrstu „ribawa“ [ekspirovih likova - takt fizi~kog izraza glumaca. Adrijen Hod deo je ma|arskog tima „Pont“ teatra koji predstavqa i @olt Vicei, u ulozi Magbeta. Muziku za predstavu koja se sprema u Pozori{tu mladih u Novom Sadu potpisuje Ervin Palfi, dok je za scenografiju i kostime zadu`en Sa{a Senkovi}.

I. Buri}

NOVA BALETSKA RADIONICA U SNP-u

^asovi kod Ivanke Lukateli Udru`ewe baletskih umetnika Vojvodine najavquje novu radionicu za baletske igra~e, koju }e tokom septembra u Srpskom narodnom pozori{tu voditi primabalerina Narodnog pozori{ta u Beogradu Ivanka Lukateli. Iza we su sve vode}e uloge klasi~nog repertoara, a bila je i profesorka u Baletskoj {koli „Luj Davi~o“ i pedagog i repetitor solista u Narodnom pozori{tu u Beogradu. U wenoj klasi diplomirale su primabalerine A{hen Ataqanc, Ana Pavlovi}, Mila Dragi~evi} i Maja Veqkovi}. Dobitnica je brojnih nagrada i priznawa.

- U nastavku pro{logodi{weg Programa za profesionalno usavr{avawe igra~a, Udru`ewe baletskih umetnika Vojvodine organizuje radionicu klasi~nog baleta, uz veliku podr{ku Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Gradske uprave za kulturu Novog Sada i Srpskog narodnog pozori{ta, koje je u potpunosti podr`alo ovaj, kao i pro{logodi{wi projekat, izra`avaju}i spremnost da ustupi prostorije, probnu baletsku salu i Kamernu scenu za izvo|ewe radionica i wihovu prezentaciju - izjavila je Xana ^ur~i}, predsednica ovog udru`ewa. - Projekat ima za ciq usavr{avawe profesionalnih igra~a Novog Sada i Vojvodine, ali pre svega igra~a baleta SNP-a, kao i najtalentovanijih u~enika Baletske {kole u oblasti klasi~nog i savremenog plesa. Ciklus Radionica rezultirao bi ve}om spremno{}u igra~a da odgovore na zahteve klasi~nih i savremenih plesnih produkcija, kao i uspostavqawu konti-

nuiranog rada na razvoju i odr`avawu igra~kih sposobnosti.

Projekat je osmi{qen kao ciklus radionica koji bi vodili doma}i i inostrani stru~waci, plesni pedagozi i koreografi, rade}i sa na{im igra~ima na usavr{avawu i usvajawu ve} poznatih i novih plesnih tehnika. Na taj na~in, kako navodi Xana ^ur~i}, igra~i bi se informisali i o aktuelnim pedago{kim tokovima klasi~ne i savremene igre, a imali bi priliku da razmene iskustva sa koreografima i igra~ima iz zemqe i inostranstva. Tako|e, kako ona dodaje, ovo bi bila i prilika za sagledavawe mogu}nosti uspostavqawa koprodukcijskih odnosa u skorijoj budu}nosti. Ciklus radionica rezultirao bi, po wenim re~ima, ve}om spremno{}u igra~a da odgovore na zahteve klasi~nih i savremenih plesnih produkcija, kao i uspostavqawu kontinuiranig rada na razvoju i odr`avawu igra~kih sposobnosti.

- Rezultat rada svake radionice bi se javno prezentovao, a o~ekuje se i kreirawe mawih koreografskih formi kojima bi se igra~i mogli predstaviti na takmi~ewima i festivalima savremenih koreografskih minijatura u zemqi i inostranstvu. U isti mah, gosti iz inostranstva bi u okviru javnih prezentacija predstavili i plesnu scenu zemqe iz koje dolaze, {to bi doprinelo pro{irivawu informacija za ovda{we baletske i pozori{ne umetnike - rekla je Xana ^ur~i}.

N. P-j

NA FESTIVALU U ZAGREBU

Nagra|eno Pozori{te lutaka iz Ni{a U Zagrebu je zatvoren 42. me|unarodni festival pozori{ta lutaka (PIF) na kome je od 29. avgusta izvedeno 26 predstava.

Tom prilikom dodeqene su nagrade, od kojih je onu za kreaciju lutaka dobila Erika Janovi} iz Pozori{ta lutaka iz Ni{a koje se na ovom festivalu predstavilo „Malim Princem“ u re`iji Zorana Lozan~i}a.

Glavnu nagradu „Milan ^e~uk“ za najboqu predstavu u celini osvojilo je Lutkarsko pozori{te Brest iz Belorusije za predstavu „Salijerijev mesec“, a taj komad je dobio i nagradu „Tibor Sekeq“ za predstavu s najhumanijom porukom, saop{teno je iz organizacije festivala. Pored tih, podeqe-

no je jo{ dvadesetak nagrada, me|u kojima i za najboqu kreaciju lutaka.

Tema ovogodi{weg festivala bila je lutkarska tehnika marioneta - lutka na koncu, a u sedam festivalskih dana pred publikom u vi{e gradskih pozori{ta u 26 predstava i 12 popratnih programa nastupilo je vi{e od 300 lutkara, glumaca, muzi~ara i drugih umetnika iz Srbije, Hrvatske, Belgije, Belorusije, Bugarske, Francuske, Italije, Slovenije i Francuske.

Ni{ko pozori{te i lane je ostvarilo vrlo zapa`en nastup na PIF-u predstavom „Mozart“ Zorana Lozan~i}a.

(Tanjug)

26

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

DNEVNIK

Srbija kao dru{tvo jednakih mogu}nosti za sve

nog trenutka kada rodiO teqi po~nu da u~e svoju decu prvim slovima i broje-

vima treba da ih u~e i tome {ta je red. To je samo re~ od tri slova, ali ima veliko zna~ewe. Na`alost, malo qudi tome posve}uje pa`wu. Da postoji i malo reda na zemqi ne bi bilo ratova, progawawa, izbeglica i napu{tenih ku}a, majke ne bi plakale, a deca bi imala svoje ku}e i `ivela u wima, a ne u {atorima i izbegli~kim kampovima. Na{a zemqa bi bila velika i lepa.

Imala bi svoje republike i pokrajine, kao {to je to bilo nekad.

Samo da je „neko“ hteo da bude malo tolerantniji. Nekoliko lepih re~i i ne bi se desilo sve {to se desilo u ovoj mojoj sada maloj, ali lepoj zemqi. ^esto slu{am moje roditeqe kako razgovaraju kako su nekada letovali u Hrvatskoj, putovali u Sarajevo, imali prijateqe u Gra~anici i kako su svi lepo `iveli. A {ta se sada de-

silo? Nigde ne mo`emo bez paso{a. Za{to ja ne mogu da putujem i letujem u Makarskoj i imam prijateqe drugih nacionalnosti? Svi smo isti pred Bogom! Za{to se sve promenilo na ovoj planeti? Za{to niko ne}e da bude bar malo tolerantniji? Na televiziji skoro da i nema de~jih emisija- samo vesti, vesti i politika...

Slike izgorelih crkava, domova, uplakana lica. Sve je to postalo na{a svakodnevica. Deca s Kosova nisu nikome ni{ta u~inila na`ao. Za{to im qudi ne dozvoqavaju da budu sre}ni? Kome su oni {ta skrivili? Svakom detetu na ovoj planeti treba puno qubavi da bi se razvilo u zdravo i normalno bi}e. Kakvi }e oni qudi postati kada rastu u ratnim uslovima, bez roditeqa i svog doma? U tolikoj mr`wi i strahu kako }e ona da nau~e da u `ivotu budu sre}na? Ja ne znam {ta se de{ava s qudima na ovoj planeti? Kao da vi{e niko ne

I ove godine De~ji „Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“–za de~ji „Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na @dnevnik.rs adresu danica.devecerski@

`eli da vidi lepo, sre}no i zdravo dete. Svuda u svetu je rat. Vi{e niko nikog ne voli, ne po{tuje, svako vodi neku svoju politiku i niko ne misli na nas, budu}e generacije.

Kao da ne znaju da rat za sobom ostavqa pusto{ i bedu.

Izgradili su fabrike, {kole, bolnice, avione, a sada lete istim avionima i ru{e? [ta }e nama da ostave? Ru{evine?

Ja jesam mala i moja re~ se ne uva`ava, ali molim sve qude ove planete da se urazume.

Molim ih, da prestanu da prave bombe i bacaju na nedu`ne qude. Neka iz aviona gledaju lepe gradove, a ne ru{evine.

Ne ru{ite vi{e mostove, jer se oni te{ko grade. Mislite malo i na nas mlade. Mi od Vas treba da u~imo,da nam budete uzor u `ivotu, {to trenutno niste. Vi ni{ta dobro ne ~inite za nas! Urazumite se! Mi ho}emo da `ivimo u miru, da volimo, putujemo po svetu i imamo prijateqe svuda. Ho}emo da u~imo strane jezike da bismo mogli da se razumemo s na{im vr{wacima iz drugih zemaqa. Ako ste uni{tili svoje `ivote, nemojte i na{e. Mi treba posle vas da `ivimo ovde! Pru`ite nam lepu budu}nost, jer jo{ nije kasno. Uspostavimo svi zajedno red i `ivimo u miru i harmoniji!

Kristina Vasi}, VIII-1 O[ „Joan Kursula” Varvarin

Rana jesen Moji drugari i ja smo i{li u prirodu. Videli smo {ipak, da se su{i li{}e na drve}u, videli smo malo cve}a, drvo oraha, brezu i jo{ mnoge druge biqke.

Jesen je lepa, ali odlaze topli povetarac, sunce i prole}ne ki{e, ali tu je jesen da nas rashladi.

Jesen je lepa i slatka.

Jelena \uri}, II-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Sara Miladinovi}, IV-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Susret sa svetim Savom

e}am se da mi je davno jedan S nepoznati ~ovek ispri~ao pri~u o devoj~ici koja se srela sa

svetim Savom. To se desilo ba{ na wen ro|endan i slavu Sveti Sava, ta~nije dvadeset sedmog januara. Susret je bio neobi~an.

Devoj~ica je i{la iz {kole vuku}i kwige zavezane kanapom u labavu ma{nu. Na putu joj se na{ao ~ovek u skromnom odelu, bosih nogu. Pri prvom pogledu devoj~ica primeti da je svetac.

Ona ga qubazno pozdravi i oni se upusti{e u razgovor. U toku razgovora razmewivali su iskustva. U jednom trenutku devoj~ica promeni temu i ka`e kako ume

da izrecituje azbuku, ali tako da umesto slova izgovori re~i i tako sastavi kratku pri~u. Svetac se na to nasmeja i zatap{e rukama. Oni su dugo pri~ali i tokom razgovora nije se po`alio ni na {ta, iako je izgledao kao ~ovek koji je sva{ta pretrpeo. Devoj~ica na kraju razgovora upita sveca kako se zove, on ka`e: „Moje ime je Rastko Nemawi}“. Devoj~ica se za~udi i otr~i ku}i.

Pri~a mi se dopala. Dan danas je pamtim. Nadam se da }u sti}i da je ispri~am i drugim qudima.

Awa Melentijevi}, V-1 O[ „Jovan Popovi}” Novi Sad

Avanture jedne semenke Duvao je sna`an vetar i na livadi pokupio semenku.Nosio je tako iznad gradova, sela, voda i gora.Semenka je bila sre}na {to }e `iveti u novoj sredini.Lete}i tako videla je ptice, ku}e i reke.Vetar je spustio u jednu ba{tu. Tu je semenka rasla i porasla u divan crveni cvet maka i bila je sre}na u novom kraju.

Blagoja Mileki}, I-5, O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor

Od kru{ke dobijamo mi{i}e stvarno mu{ke, dobijamo gvo`|e ako jedemo crno i belo gro`|e,

da jeste, iako tako nije bilo.

Stigao sam ku}i i zatekao novu loptu na stolu. Nisam mogao da poverujem, pa sam protrqao o~i. Bilo je uzalud, lopta je i daqe stajala na stolu. Jako sam bio sre}an. Nova lopta je bila lep{a od prve. Tata je stigao s posla. Nije uspeo ~ak ni patike da izuje, a ja sam ve} bio u wegovom naru~ju. Jako sam ga zagrlio i zahvalio mu se na novoj lopti.

Znao sam da je moj tata jako dobar, ali ovo {to je tad uradio bilo je iznad svih o~ekivawa. Nikada ne}u zaboraviti {ta je on uradio za mene kad mi je bilo najte`e.

Marko Stojanovi}, VI-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Kad bih umela da ska~em, onda bih sko~ila do zvezda.

Kad bih mogla da jako tr~im, onda bih prestigla ceo svet.

Jovanka Karamarkovi}, III-5 O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor

Prole}e Qudi se laganije obla~e.

Zimske rukavice i kape nam vi{e ne}e trebati. Debqe jakne zameni}e prsluci, topliji duksevi. Moja drugarica Nata{a i ja provodimo sve vi{e vremena na dvori{tu, voze}i bicikle i rolere. Radujem se igri u toplim Awa Siv~ I-5 danima.

O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

od naranxe dobijamo C vitaminina, a od wenog soka deca su jako fina.

Nova lopta

boje. Prosto je svetlela od lepote. Bio sam jako sre}an, pa sam tu sre}u hteo da podelim s drugarima i odmah sam otr~ao u dvori{te, gde su me oni ~ekali.

Pokazao sam im loptu. Bili su odu{evqeni i jedva su do~ekali da krenemo s igrom. Igrali smo fudbal, sport koji svi jako volimo. Lepo smo se dodavali, kad se odjedanput lopta nabola na `icu i pukla. Po~eo sam da pla~em, a moji drugari su me te{ili. Bilo je uzalud. Oti{ao sam ku}i i ispri~ao sve tati. ^ak je i on poku{ao da me razveseli, ali nije uspeo. Sutradan u {koli svi su me pitali da li je sve u redu, a ja sam odgovorio

Kad bih mogla da letim, onda bih odletela do Marsa.

[ta dobijamo od vo}a

Milica Rado{evi}, III-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

mao sam osam godina kada I mi je tata kupio prvu fudbalsku loptu. Bila je plavo sive

Kad bih

Aleksandar Mili}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

Miona Bla`evi}, II-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

LEKAR

DNEVNIK

edna grupa ameri~kih nau~nika je uspela, zahvaquju}i tehnologijama koje omogu}avaju po-

smatrawe u vi{e dimenzija, da de{ifruje genom virusa HIV (side). To zna~i da virus side vi{e ne}e biti tajna za nau~nike i da }e se boqe razumeti strategija zaraze tim virusom, prenela su francuska glasila. Otkri}e ameri~kih nau~nika moglo bi da otvori nove perspektive za razvoj antivirusnih lekova, tvrde medicinski eksperti. Zahvaquju}i novoj vi{edimezionalnoj tehnologiji istra`iva~i sada mogu, prema oceni stru~waka, da posmatraju genski materijal u prostoru, u vi{e dimenzija.

(Tanjug)

Organski proizvodi nisu vredniji rganska hrana nema nutritivnih niti zdravstvenih prednosti u odnosu na proizvode koji se uzgajaju uz upotrebu pesticida, objavili su stru~waci londonske [kole za higijenu i tropsku medicinu. Oni su do ovakvog zakqu~ka do{li na osnovu sistematske analize 162 nau~na rada objavqena u stru~noj literaturi u posledwih 50 godina.

ok od cvekle pove}ava izdr`qivost prilikom intenzivnog bavqewa sportskim aktivnostima, pokazali su rezultati britanskog istra`ivawa. Nau~nici su do{li do tog rezultata obaviv{i ispitivawe na grupi mu{karaca starosti od 19 do 38 godina, me|u kojima su neki {est dana uzastopno upotrebqavali dnevno po pola litre soka od cvekle, u kome je bio jak sadr`aj oksidacionih jediwewa nitrata, dok je drugima davan placebo sok (la`ni sok) sa zanemarqivom koli~inom nitrata, da bi oni

S

tri posledwa dana bili izlo`eni, u okviru testova, fizi~kim aktivnostima od umerenih do intenzivnih.

Nau~nici su tokom testirawa ustanovili smawenu potro{wu kiseonika me|u osobama koje su pile cveklu, odnosno nitrate koji se u organizmu transformi{u u

Suze i ka{aq zbog ambrozije o~ela je sezona suznih o~iju, ka{qa, kijawa pa i gu{ewa prouzrokovanih polenom ambrozije. Ova korovska biqka koja raste na neobra|enim povr{inama u nasewenimmestima i izvan wih jedan je od najja~ih alergena zbog koje veliki broj qudi sa strahom do~ekuje drugu polovinu leta, kad je izra`ena aktivnost ove biqke. Statistika ka`e da ~ak 12 do 15 odsto populacije pati od sezonskih alergija. Najosetqiviji su oni izme|u 25. i 35. godine i to ~e{}e `ene nego mu{karci. Sklonost ka alergijama je nasledna, pa ako su oba ili samo jedan roditeq patili od alergije, sasvim je sigurno da }e od we patiti i deca. Sve ve}i broj qudi pati od polenskih alergija.

P

Od ranog prole}a pa do kasne jeseni, kako sti`e cvetawe pojedinih trava, cve}a i drve}a, alergi~ne osobe muku mu~e sa brojnim zdravstvenim neda}ama vezanim za disajne puteve.

- Ambrozija cveta od sredine jula do kraja oktobr i u tom periodu kod osetqivih qudi izaziva brojne zdravstvene probleme - ka`e pulmolog dr Nevena Joki}. - Alergije su dosad-

ne, uporne i naporne, pa mnogim qudima zagor~avaju boravak u prirodi i u {etwi. Alergija nastaje kada telo reaguje na neki nadra`aj, alergen. Kada bilo koje strano telo u|e u na{ organizam, odbrambeni sistem po~iwe da proizvodi protivtela za borbu.

Alergeni podsti~u slo`enu

-Postoji mali broj razlika u nutritivnom sadr`aju izme|u organske i konvencionalno proizvedene hrane, ali one po svemu sude}i nisu od bilo kakvog bitnog zna~aja za javno zdravqe - tvrdi jedan od autora studijeAlan Dangur.

Neki potro{a~i su, u ube|ewu da konzumirawe organskih proizvoda doprinosi boqem zdravqu, spremni da za organski proizvod plate znatno vi{u cenu. Ovaj segment tr`i{ta je doskoro bele`io zna~ajan godi{wi rast. Procewuje se da je 2007. globalno tr`i{te organske hrane bilo vredno 48 milijardi dolara. Finansijska kriza je, me|utim, umawila tra`wu za organskim prehrambenim proizvodima na mnogim tr`i{tima.

(Tanjug)

lan~anu reakciju, pri kojoj telo vredno radi da bi izbacilo "uqeza". Zato nos curi, o~i suze, javqa se ka{aq.

Kada alergi~na osoba prvi put udahne polen, ta ~estica podstakne odbrambeni sistem.

Stariji qudi nedovoqno znaju o {logu tariji qudi slabo razumeju ve}inu va`nih znakova koji ukazuju na mogu}nost da do`ive {log i nisu upoznati sa faktorima koji pove}avaju rizik od takve opasnosti po wihovo zdravqe, upozoravaju stru~waci irskog Kraqevskog medicinskog kolexa. Samo je 54 odsto anketiranih starijih lica navelo, naprimer, da nerazgovetan govor predstavqa upozoravaju}i znak za {log, a mawe od pola je znalo da su takvi znaci i vrtoglavica, utrnulost, slabost i glavoboqa. Anketa je, ina~e, obavqena me|u osobama prose~ne starosti od 74 godine, pri ~emu su 57 odsto anketiranih ~inile `ene.

Me|u ispitanicama je 25 odsto bolovalo od neke sr~ane bolesti, dok je {est odsto rani-

S

azot-monoksid, jediwewe koje je vazodilator i smawuje potro{wu kiseonika u mi{i}ima neophodnog prilikom fizi~kih napora. Qudi od kojih se tra`ilo da veoma brzo okre}u pedale uspeli su to da izvedu u proseku od 11 do 12 minuta ukoliko su prethodnih dana konzumirali sok od cvekle, dok je to vreme kod onih

SVE VI[E QUDI PATI OD POLENSKE ALERGIJE

O

je pre`ivelo {log. Procenat biv{ih pu{a~a me|u ispitanicima je bio 36, a sada{wih 17 odsto.

Tri ~etvrtine wih je me|u rizi~ne faktore za {log ta~no navelo

27

Cvekla pove}ava fizi~ku izdr`qivost

De{ifrovan genom virusa side J

ponedeqak7.septembar2009.

povi{en krvni pritisak. Me|utim, samo je do 40 odsto znalo da su i povi{en hoelsterol i pu{ewe rizi~ni faktori, a svega oko 10 odsto da se u ove faktore ubrajaju i dijabetes i konzumirawe alkohola.

Irski stru~waci upozoravaju da, zbog toga {to ne poznaju dobro upozoravaju}e simptome, mnoge starije osobe mogu da izgube dosta vremena koje je od vitalnog zna~aja, bilo da su sami u opasnosti od {loga ili se radi o nekome iz wihovog okru`ewa. Budu}i da efikasna borba sa {logom zahteva wegovo hitno dijagnozirawe i medicinsku intervenciju, irski tim se zala`e za znatno unapre|ewe edukacije gra|ana o ovom zdravstvenom problemu.

(Tanjug)

Slede}i put, on }e iz svojih dosijea izvu}i sliku napada~a i, kod osetqivih osoba, proizvesti vi{e protivtela. Kao posledica tog rata nastaju simptomi alergije.

Po re~ima na{e sagovornice, alergije vaqa ozbiqno shvatiti i nakon prvih simptoma treba potra`iti lekarski savet. One ne prolaze same od sebe, a svako naredno leto i jesen bi}e sve izra`enije. Iako preventivne mere ne mogu otkloniti alergije na polen, ipak mogu pomo}i da simptomi budu slabiji. Tako vaqa izbegavati izlazak po vetrovitom vremenu, jer je tada polena u vazduhu najvi{e, a za {etwe treba kori-

stiti ki{ovite dane. Polen se zadr`ava na ode}i i kosi, pa po povratku iz {ewe treba ih oprati. Prilikom vo`we automobilom, prozore dr`ite zatvorene, a poma`e i ukqu~ivawe klima ure|aja kojima ima filter za polen.

J. Barbuzan

koji su pili placebo sok iznosilo izme|u devet i 10 minuta.

Rezultati ovog istra`ivawa bi trebalo da budu od pomo}i ne samo profesionalnim sportistima, ve} i starim i bolesnim qudima (na primer sr~anim bolesnicima) da se bave odre|enim fizi~kim aktivnostima.

Treba znati i da se dejstvo soka od cvekle, za koga je tokom ranijih istra`ivawa utvr|eno i da sni`ava krvni pritisak, gubi ukoliko se pre wegovog konzumirawa pquje ili se usta dezinfikuju.

(Tanjug)

Mlekom u dugove~nost rupa australijsko-britanskih nau~nika ustanovila je da konzumirawe vi{e od 400 miligrama kalcijuma dnevno, {to odgovara koli~ini od 3,3 deci mleka ili dva jogurta, podsti~e du`i `ivotni vek.

Sireve i puter, me|utim, treba izbegavati, jer zasi}ene masne kiseline i holesterol

G

koje oni sadr`e podsti~u sr~ana oboqewa. Nau~nici iz Instituta za zdravstvena istra`ivawa u Kvinslendu, u Australiji i sa Univerziteta u Bristolu, u Velikoj Britaniji do{li su do tih zakqu~aka prate}i du`i vremenski period prehrambene navike britanskih porodica.

Mle~ni proizvodi omogu}avaju unos u organizam proteina, vitamina i minerala, koji imaju glavnu ulogu u odr`avawu zdravqa kostiju i smawuju opasnost od mo`danih udara, ali nau~nici nisu uspeli da doka`u da kalcijum deluje i protiv koronarnih oboqewa.

(Tanjug)

Rak se mo`e pobediti apredak u otkrivawu i le~ewu raka rezultirao je stabilnim opadawem smrtnosti od ove bolesti u posledwe tri decenije, pokazala je studija koju su obavili stru~waci De~je bolnice "Helen DeVos" u Grend Repidsu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Mi~igen. Iz istra`ivawa tima dr Erika Korta proizlazi da se najve}e opadawe smrtnosti od raka u SAD bele`i u starosnoj grupaciji izme|u 35 i 45 godina, ali je napredak ostvaren i u svim drugim starosnim kategorijama. Prema dosada{wim procenama vlade SAD, smrtnost od raka nije bitnije opadala tokom celog dvadesetog veka, sve do sredine devedesetih godina. To, me|utim, kako ukazuju mi~igenski stru~waci, nije cela istina, jer na prosek umirawa od raka isuvi{e negativno deluje najstarija populacija, koja je i najizlo`enija toj bolesti, a sve je za-

N

stupqenija u ukupnom stanovni{tvu. Da bi dobio pravu sliku, tim dr Korta je prou~io smawivawe smrtnosti od raka po petogodi{wim starosnim segmentima stanovni{tva, po~ev od onih

ro|enih 1925. godine. Tako gledano, svi stanovnici SAD ro|eni posle 1930. bili su izlo`eni mawem riziku umirawa od raka u svakom svom `ivotnom dobu.

Posledwa prou~ena grupa stanovni{tva - oni koji danas imaju izme|u 35 i 45 godina - svake

decenije zabele`ila je za preko 25 odsto mawu smrtnost od raka.

Dr Kort nagla{ava da je i prevencija u tome igrala veliku ulogu - naro~ito masovnije ostavqawe cigareta. Neka od unapre|ewa u dijagnostici i le~ewu raka su najvi{e koristila mla|im nara{tajima, isti~u ameri~ki istra`iva~i. Napredak u le~ewu leukemije i limfoma zna~i da mnogo vi{e qudi danas pre`ivqava te bolesti, koje su nekad predstavqale smrtnu presudu. Kod starijih generacija, boqa dijagnostika (na primer mamografija kod raka dojke ili kolonoskopija kod raka debelog creva) igra va`nu ulogu u smawewu smrtnosti od raka, budu}i da se tumor otkriva u sve ranijem stadijumu, kada ga je lak{e le~iti.

(Tanjug)

28

ponedeqak7.septembar2009.

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

SOKOBAWA - sobe, apartmani za odmor, u`i centar.

Mnogo vi{e za duplo mawe.

Telefoni: 063/ 81-54-200, 018-880-100.

82141

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530088.

82632

IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857-315, 023/857069.

82289 IZDAJEM vi{e luks opremqenih stanova u [afarikovoj 35 od 100m2, 70m2, 65m2 i 50m2.

Telefon 065/6666224.

82587 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, 32m2, Ulica Save Qubojeva. Telefon 6334079.

82682 IZDAJEM stan od 50m2 u Novom Sadu, Bulevar Ja{e Tomi}a br. 19, 3/2. Telefon 022/500-303, prota Lazar Eri}.

82692

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E, ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618184, 063-598-463.

82417

DNEVNIK

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379.

82420

USEQIVE name{tene garsowere, Futo{ka pijaca 25.500, Cara du{ana najlep{a 27m2 31.500. Kisa~ka ulica 30.000E pla}awe iskqu~ivo gotovinom. Telefon 6621-797, 064/502-5379 82419

POVOQNO trosoban dupleks B. Ribnikara u novojoj zgradi 76m2 69.000 E. sa name{tajem odmah useqiv, samo gotovina!!!. Telefon 6618-184, 063/598-463 82418

PRODAJEM ku}e u Ka}u, Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/503-8504.

82466

PRODAJEM crne patuqaste pudle izuzetnog porekla.

Telefon 063/584-999.

82830

UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553.

82605 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefon 063/351-531, 021/661-09-16.

80114 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347-249, 065/467-0554.

82606 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547.

82607

Posledwi pozdrav

IZDAJEM uli~ni lokal u dva nivoa oko 180m2 na Bulevaru Oslobo|ewa u Erker centru. /Kineski centar/.

Telefon 063/501-131.

82832

IZDAJEM odli~an poslovni prostor 27m2 [afarikova 35. Telefon 065/6666-224.

82589

IZDAJEM dve gara`e u [afarikovoj 35. Telefon 065/6666224.

82590

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti.

Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

82725 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

82200

Jovanu Ba~kali}u

od porodica Gaji} i Stojanovi}.

82846

Posledwi pozdrav

Jovanu Ba~kali}u

od porodica Ninkov i Trifunovi}.

82845

Posledwi pozdrav dragom bratu

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738.

82768

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

82273

Jovanu Ba~kali}u Joci od sestre Dragice i porodice Beqanski.

82848

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{oj

Oti{la je na{a draga mama, baka i ta{ta

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Miri

od: Steve, Qubice i Ivane Hitl.

od: wene Zore sa Milankom i Qubicom.

Uvek }emo je voleti: Goga, Marko i Ivan.

82854

82858

Posledwi pozdrav dragom kolegi

29

Posledwi pozdrav

Marko Karagi}

Miroslavi Jani} - Ivkov

Mira Jani} i ostavila ve~itu prazninu.

ponedeqak7.septembar2009.

Marku Karagi}u

Posledwi pozdrav ]i}i od Mi{e i Nixe sa porodicama.

82849

82855

Posledwi pozdrav stricu

Opra{tamo se od na{e drage

Sa velikom tugom i bolom javqamo da je na{a najdra`a sestra

od Vase Rado{evi}a sa porodicom.

82844

Miroslava Jani} - Ivkov

Dragu Ugrici

preminula u 71. godini.

S tugom se opra{taju: brat \or|e, snaja Smiqa - Sanda, brati~ina Simi} - Ivkov Milana sa suprugom Srboqubom i decom Du{anom i \or|em.

Sahrana je danas, 7. 9. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u 14.45 ~asova.

Miroslave Jani} - Ivkov

Ve~na mu slava i hvala.

82847

Posledwi pozdrav starom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. septembra preminuo na{ voqeni

Marku Karagi}u

Milorad, Slavko i Dragan Karagi} sa porodicama.

O`alo{}ena tetka Verica sa svojom decom.

Slavko, Miroslav, Dejan i Goran.

82853

Posledwi pozdrav Jeleninoj mami

82859

82856

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

POMEN

Radi Krneti}

Porodice Do{enovi} i Vasi}.

82852

POMEN

Drago Ugrica

Dragu Ugrici

iz Ba~a 7. 9. 2004 - 7. 9. 2009.

Milki Vu~kovi}

Pet godina tuge i bola. Dragi na{, znao si koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji: supruga Savka, sin Radovan, }erka Stana sa svojim porodicama.

Sahrana je u ponedeqak, 7. 9. 2009. godine, u 16 sati, na grobqu, u ^elarevu.

O`alo{}eni: sinovi Milorad i Vladimir, snaja Milena, unuci Nikola i Branko i ostala rodbina.

od porodice Cvetkovi}.

Porodica [okica.

@ivan Pauni} @icko

82842

82843

POMEN

82851

3 Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Milan Kova~evi} Mi}o

iz Koviqa 7. 9. 1994 - 7. 9. 2009.

82799

POMEN Pro{le su dve godine od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Uvek ga se rado se}aju: wegova deca sa porodicama.

82860

Danas, 7. 9. 2009. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama

\uja Kne`evi}

Nikola [kapina 2007 - 2009.

7. 9. 1999 - 7. 9. 2009.

S qubavqu i tugom osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Milo{ ^e~uk Dana i Slavko.

Tvoji najmiliji: supruga Mijoqka, sin Milan i }erka Tawa sa porodicama.

82370

82772

Posledwi pozdrav dragoj i dve godine i pet meseci od kako smo bez

Milan Zeqkovi}

Danas, 7. septembra navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ dragi

@arka ^e~uka

preminuo 6. 9. 2009. godine. dr Olgi Brkqa~ Iskreno sau~estvujemo sa porodicama Kova~ i Brkqa~.

Sahrana je u utorak, 8. 9. 2009. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Zoran, unuci Branislav i Ivan i snaja Katarina.

Nikola Latin~i} Te{ko je bez vas, uvek u mislima sa vama, Va{i najmiliji.

Sa puno qubavi ~uvamo ga u na{im srcima.

Wegovi: supruga Radmila, sin Dragoqub i }erka Dragana sa porodicom.

Wihovi prijateqi, porodice Mirilov i Bjelanovi}.

82850 82861

82686

82693

30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.05 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.00 00.20 01.05 01.55

TV PROGRAM

ponedeqak7.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Rokovnik Odrastawe Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Kuhiwica Znawe imawe Kad bi rode znale, obrazovni program Vojvo|anske vesti Najboqi komad mesa, film Frej`er Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajne hrane: [qiva TV Dnevnik Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola Tabloid Boja neba Skrivena kamera Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina Advokati i saradnici

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20

Rodi s qubavqu (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Stari zanati [ta sad?!

Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Rodi s qubavqu Glas Amerike

Tabloid Dobo{ar Jovan ^udanov najavi}e u~esnike emisije kao {to smo to gledali u filmu „Sala{ u malom ritu“. Gosti emisije bi}e grupa „Apsolutno romanti~no“ i wihovi prijateqi: Milan Pruni}, Vlada Kani}, Zlatko Karavla (poznatiji kao Zlatko Griva), tambura{i „Jo{ ovu no}“ i de~iji hor „Zvon~i}i“.

Autor i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 22.40)

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.30 15.55 16.20 16.30 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 23.05 00.05

Kuhiwica (ma|) Vrelina Akapulka Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Vesti (ma|) Zajedno Pisci i zavi~aj Doba zlo~ina [iroki plan (rus) Zaboraqeni hirurg, dr Vladan \or|evi} Muzi~ka tragawa Hronika 38. Brankovog kola Koliko se poznajemo, kviz No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike Top {op

10.00 11.15 12.05 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Lenija NS klinci Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

09.30 Klupske TV 10.00 Kvalifikacije za SP: Austrija – Farsko Ostrvo 11.45 Kvalifikacije za SP: Slova~ka – ^e{ka 13.30 Moto GP San Marino – Trka 125 CC 16.40 Fudbal prijateqska: Engleska – Slovenija 18.15 Formula 3 Brends He~ 19.15 Klupske TV 20.15 Pregled Moto GP San Marino 20.45 N^A, finale 23.00 DTM Brends He~ trka 00.40 Pregled Moto GP San Marino

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

02.54

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Slagalica Vesti Lov i ribolov Eko kartavan Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Bouns Ekskluzivno Trag Kulinarski letopis Vesti Visoki napon, kviz Vesti Otpisani Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Povratak otpisanih Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Bouns Dnevnik Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Ples qubavi, film Jedna pesma, jedna `eqa

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 01.00 01.05 01.06 02.45 04.00 05.00

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Carstvo 2. deo Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Ninya ratnici Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Lanac komande Film: O{tra zima Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: Smrtonosni izazov Sibil Dosije FBI Ekstremno pre`ivqavawe

09.34 10.00 10.05 10.35 11.04 12.00 12.13 12.15 12.27 12.42 13.27 14.18 14.51 15.00 15.12 16.04 16.07 17.00 17.20 17.25 17.45 18.28 19.00 19.30 20.11 21.45 23.15 23.20 00.10 00.25 00.33 01.21

Erik Livli

O{tra zima Najboqi prijateqi se dogovaraju da postani prvi skija{i koji }e se spustiti sa opasnog najvi{eg vrha Aqaske. Da bi uspeli u tome, o~ekuje ih niz neo~ekivanih situacija...

Uloge: Erik Livli, Kelan Luc, Majkl Medsen Re`ija: Miki Hilb (Foks, 23.00)

DNEVNIK

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 15.00

KO[ARKA – EP

Srbija–[panija (RTS 2, 20.55) 06.15 Koncert za dobro jutro 06.52 Agroinfo 07.07 Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} 07.36 Nauka 2009.

07.58 Preci i potomci 08.27 Vrele gume 08.54 Enciklopedija 09.02 Robot boj 09.27 Gomboce 09.52 [umska {kola 09.58 Moj ujak 10.20 Stepeni{te 11.02 ^uvari tradicije 11.52 Ma|arski nacionalni balet 12.28 Art zonaano vreme 12.59 Trezor danas 13.58 Dugo toplo leto, film 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Datum 16.43 Tranzionik 17.07 Eko svet 17.36 Enciklopedija 17.43 Razglednica: Egipat 18.11 Negativ 18.41 Gomboce 19.07 Robot boj 19.31 [umska {kola 20.00 Magazin Lige {ampiona 20.55 Ko{arka: EP, Srbija-[panija, prenos 22.45 Kapri 23.45 Beogradski yez festival 00.19 Dugo toplo leto, film 02.11 Trezor danas 03.09 Ko{arka: EP, Srbija - [panija 04.37 Tranzionik 05.01 Beogradski yez festival 05.33 Razglednica: Egipat

Napomena: RTS }e povremeno prenositi me~eve s US opena u dva termina od 17.00 i od 01.00 sat.

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: Simon Slavni Svi vole Rejmonda Film: Simon Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika Na tragu prirode

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 13.40 [tedimo za vas, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

07.00 Atlas, 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 17.45 Profa, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

22.00 23.00 23.35 00.45

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ratnici Vesti B92 Seks i grad Dobre namere Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Dok. serija: Ptice selice - Jesen i zima Reakcija Vesti B92 Seks i grad Dedvud

06.00 07.00 08.00 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.15 16.00 16.45 17.00 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.00 00.30 01.30 02.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Film: Leptirov oblak Siti kids Mu}ke Napu{teni an|eo Grand {ou Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Samo smeh Anali Nacionalni dnevnik Film: ^arlijevi an|eli Mewam `enu [ou bravo {ou Lete}i start Mu}ke Film: Vreme za osvetu

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00

Bekstvo sa ostrva [korpija (Hepi, 10.10 i 16.30) 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Denis napast Nodi Beli superheroj Konan Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Zentriks Pla{ite li se mraka?

Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.30 20.55 21.40 22.10 23.55 00.05 00.10 01.05 02.00 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster Rekord Zabrawena qubav (Klon) ]irilica Telemaster Pri~e iz Francuske Zagrevawe Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Biseri Film: Fondo Prvi talas Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Dru Barimor, Kameron Dijaz i Lusi Liu

^arlijevi an|eli One su hrabre, pametne i prelepe! Poznaju sve borila~ke ve{tine, tehnike zavo|ewa i preru{avawa. Zamr{eni zapleti, mnogo aktuelnih popularnih trendova i sve to za{e}ereno holivudskim sjajem...

Uloge: Kameron Dijaz, Dru Barimor, Lusi Liu, Bil Marej, Sem Rokvel, Tim Kari, Krispin Glover, Tom Grin, Luk Vilson Re`ija: Emsi Yi (Pink, 20.00)

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak7.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

32

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Mark Harmon

SERIJA

Nejvi CIS U petoj sezoni tim Nejvi CIS, pod vo|stvom Gibsa }e se boriti sa krijum~arem oru`ja La Grenulijeom. Tako|e }e se {ef Gibs morati boriti sa svojim “duhovima pro{losti” kada otkrije da je wegova biv{a `ena kqu~ni svedok u jednom slu~aju…

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Perete, Dejvid Mekalum, [on Muraj, Loren Holi (Nova TV, 21.00) 08.30 09.30 11.05 12.00 12.50 13.30 14.25 15.20 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 22.55 23.25 23.40 00.10 01.00 01.50 02.50

Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Bejvo~ Rokenrol {kola, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Nejvi CIS Privatna praksa Mister Bin Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou Gilda, film

08.00 [ifra Agate Kristi 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Posledwi let poru~nika Estila 11.00 Berlinski vazdu{ni most 12.00 Ubistvo Anrija IV 13.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 14.00 Foklandski rat 15.00 Vek 16.00 Rimske misterije 16.30 Kraqevski dnevnici 17.00 Dikens u Americi 17.30 Tajne Renesanse 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 20.00 Zaboravqene poplave 21.00 Rat veka 22.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 23.00 Vek 00.00 Rimske misterije 00.30 Kraqevski dnevnici 01.00 Dikens u Americi

09.08 ^arolija 10.15 Jelouston: Leto, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Idemo na put: Kanada 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Masai: Ratnici ki{e, film 16.15 Skica za portret 16.35 Po ru{evinama Salone, dok. serija 17.10 Stani, pa gledaj: Kako na nebu tako i na zemqi, dok. film 17.55 Pozori{te u ku}i 18.30 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.10 ^arolija 21.05 Korner 22.35 Dnevnik 3 23.10 Ciklus mladih autora: [alter, dok. film 23.35 Dedvud 00.25 Zvezdane staze: Vojayer 01.10 U kancelariji

08.10 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.35 Vaterlu Road 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.05 Ali Mekbil 10.50 Dragi Yone 11.10 Prijateqi 11.55 Veliki uspesi hrvatskog sporta - fudbal, Svetsko prvenstvo 2002: Hrvatska - Italija 13.25 Mesta nadahnu}a 13.50 Obi~ni qudi 14.35 Direkt 15.05 Tre}e doba 15.50 Tajna Venecija, dok. film 16.50 Falkon pla`a 17.35 Ksena - princeza ratnica 18.35 Ko{arka, EP - emisija 19.05 Var{ava: Ko{arka, EP: Hrvatska - Izrael, prenos 21.00 Ko{arka, EP - emisija 21.35 Odmori se, zaslu`io si 22.15 Momci s Medisona 23.10 Elijen 4: Uskrsnu}e, film 00.55 Vip Muzi~ki klub 01.30 Na rubu nauke

Elijen 4: Uskrsnu}e Dve stotine godina posle svoje smrti Elen Ripli ponovno o`ivqava zahvaquju}i timu stru~waka koji uz pomo} uzorka krvi kloniraju novu Ripli.…

Uloge: Sigurni Viver, Vinona Rajder, Ron Perlman, Majkl Vinkot Re`ija: @an-Pjer @unet (HRT 2, 23.10)

Vinona Rajder

08.00 Ultramen - Dar iz pro{losti 08.30 ^udovi{ta i pirati 09.00 Ek{n men 09.30 Ultramen – ^uvar {ume 10.00 ^udovi{ta i pirati 10.30 Tali~ni Tom 11.00 [ampion kartinga 13.30 Na putu za Katangu 16.00 Sahara 18.00 An|eo i odmetnik 20.00 Zlatna kapija 22.00 Povratak 00.00 Zadr`avawe

06.00 07.55 09.35 11.00 12.50 14.05 15.25 16.55 18.15 19.40 20.05 21.25 23.05 00.45

Svi su ludi za Meri A poslovi odlaze Bo`i} Denisa Vragolana Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega Liga pravednika: Nova granica Reanimacija Dozvola za ven~awe Doktor Dulitl Autoput 30 Filmovi i zvezde Betmen: Vitez iz Gotama Rat Ledi Yejn Mala mis san{ajn

06.00 08.00 10.00 11.50 13.50 16.10 17.50 20.00 22.00 00.00

O{amu}eni i zbuweni Tinejyerski vukodlak Pun pogodak Uradi pravu stvar Portret dame Otka~eni profesor Razjareni bik Nebo u oktobru Strah Opsesija

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Gospodari horora - Snovi u ve{ti~ijoj ku}i Moja slatka debequca Sout Park Akapulko H.E.A.T. Ku}a Sout Park Ku}a 2: Druga pri~a Gospodari horora - Nezgoda na i pored planinskog puta Gung Ho!

15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Ubistva u Midsameru Ubistvo bez posledica Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Mis Marpl: Telo u biblioteci Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Ne`ni Yory Ubistvo bez posledica

Plavi led Dok je radio kao agent MI6, Heri Anders je stekao mno{tvo neprijateqa. Sad je odlu~io da se povu~e iz tog sveta i otvori bar. Jednog dana na ulici se slu~ajno sudari s Stejsi Mensdorf, s kojom se po~ne vi|ati…

Uloge: Majkl Kejn, [on Jang, Ajan Holm, Bobi [ort, Alun Armstrong Re`ija: Rasel Mulahi (RTL, 20.00)

[on Jang

08.15 Pod istim krovom 09.05 Astro {ou 11.10 Kako sam upoznao va{u majku 11.35 U dobru i zlu 12.00 Rat u ku}i 12.30 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.50 Tajna ~okolade 14.45 Heroji iz strasti 16.20 Korak po korak 16.50 Pod istim krovom 17.15 Kako sam upoznao va{u majku 17.40 U dobru i zlu 18.05 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom, kulinarski izazov 20.00 Plavi led, film 21.45 Pijani u~iteq, film 00.00 No} pokera, {ou 01.30 Neprijateq u mom krevetu, film

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

23.45 00.40 01.40

Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Razorna laboratorija Londonska gara`a Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina O~evidac U deli}u sekunde Prqavi poslovi Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Ekstremne drvose~e Najsmrtonosniji smrtonosni lov Crno zlato U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Londonska gara`a Ekstremne drvose~e

03.00 05.00 07.00 08.30 11.30 12.30 13.15 14.00 16.30 17.30 17.45 18.00 20.00 01.00

Tenis Tenis Tenis Bilijar Superbajk Supersport Tenis Bilijar Biciklizam Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Tenis

21.55 22.50 23.20

Smrt u nezgodno vreme ito je svoj revolucionarni put po~eo s li~Naravno, staro vino u novim bocama donelo je nostima koje su mu se pridru`ile iz ~istog samo ve}e probleme, jer su ti wegovi saborci, za ideala i bez interesa (samo ih je on imao), a koje je verovao da }e mu pomo}i u va|ewu Jugoslavizavr{io u maniru francuskih kraqeva burbonske je iz krize, ve} bili – starci. I ni{ta nisu mogli loze: s velikom svitom dvorana i wihovim spletkada ponude osim svoje starosti, jer ni kao mla|i nima, rezidencijama na sve strane, sva|ama s kraqisu ba{ bili skloni nekim inovacijama. Tako se com, koja je bila krajwe kapriciozna, te povremeSFRJ u~lanila u klub socijalisti~kih gerontonim pikanterijama sa `enskim osobama znatno mlakratskih i tanatokratskih dr`ava, na ~ijem su ~e|im od zakonite supruge. Tako je Josip Broz proslalu te{ko bolesni, pa i umiru}i politi~ari. Sovio svoj 80. ro|endan kao klasi~ni ustavni vladar. vjetski Savez je od 1982. do 1985. ostao bez tri svoSve je u wegovoj dr`avi, sem simbola, odgovaralo ja predvodnika. nenaslednoj monarhiji. Tu su{tinu nisu mogli da zaTito je, pak, bio psihi~ki i telesno zdrava li~klone puka forma i socijalisti~ke fraze, poput sanost, tek je u uznapredovaloj starosti, negde oko 75. moupravqawa i vlasti radni~ke klase. godine, po~eo da poboqeva od bolesti koje se kod wegovih vr{waka javqaju desetak godina ranije. Na U to vreme je Broz je neutralisao dve afere koosnovu nekih podataka, imao je 1970. masivni inje su mogle da ugroze wegovu li~nu vlast. Prvo se u farkt srca. Oboleo je i od dijabetesa, ali se ponaHrvatskoj obra~unao s Maspokom, koji je u po~etku sa simpatijama posmatrao i neko vreme podr`avao, a onda ga naglo srubio 1971. tokom jedne izuzetno duge sednice, na kojoj je pokazao svoju vitalnost, kao i potpuno o~uvano psihi~ko stawe.

Jednostavno, nije mogao podneti ni naznake otcepqewa svoje teritorije.

Da bi po strogo po{tovanom na~elu simetrije – jedan Hrvat, jedan Srbin, usta{e–~etnici, Paveli}–Mihailovi} – uspostavio ravnote`u, neutralisao je, naravno ne sam, ve} uz pomo} svoje republi~ke ekipe, i srpske liberale 1972. Sada je bez potresa mogao da krene ka apsolutnoj, neograni~enoj i do`ivotnoj vlasti. Bez ikakvih prepreka, mogao se posvetiti sebi i svojih hobijima. Ali, kao I dobre cigare zbli`ile Kastra i Tita sve osobe koje veruju da }e posle {ao dosta nedisciplinovano i nastavio stare naviburne mladosti i sredweg `ivotnog doba imati ke, jelo, pi}e i pu{ewe, te su lekari imali dosta mirnu starost, i on je naleteo na ono {to nije predmuke da ga obuzdaju. [e}erna bolest izaziva brojne video. Wegove posledwe dane, naro~ito period od komplikacije, a uglavnom su promene na krvnim su1972. do 1978, zagor~ala je supruga Jovanka, ro|ena dovima na kraju i prouzrokovali Brozovu smrt.

Budisavqevi}.

Jo{ pred Novu godinu 1980. moglo se primetiti Jalovi su poku{aji istori~ara i politikologa da da Tito hramqe, ali se to pripisivalo i{ijasu.

Brozovo delovawe tokom Brionskog plenuma, te doMe|utim, gangrena, koja je po~ela da se razvija, poga|aja 1971/2. sagledaju kao normalnu posledicu razsledica je blokade krvnih sudova, te je prvom opevoja dru{tva ili u wima prona|u korene ideoloracijom januara 1980. poku{an bajpas, ali bez uspe{kog sukoba. Normalno je da su se tokom toga razvoha. Amputacija je bila ja javqale grupe i pojedineizbe`na. Neko vreme nici koji su tragali za Tito je revolucionarni put po~eo s posle operacije zdravnovim re{ewima, posebno vi{e demokratije i li~nostima koje su mu se pridru`ile stveno stawe je normali{irom li~nom slobodom, iz ~istog ideala, a zavr{io u maniru zovano, ali je uskoro do{lo do popu{tawa buali je isto tako normalno francuskih monarha, s velikom brega. Inostrani mediji {to se Broz gotovo resvitom dvorana, rezidencijama na su ~ak objavili da je 14. fleksno protivio, jer se rukovodio samo jednim sve strane i kapricioznom kraqicom februara on bio klini~ki mrtav, ali je odr`avan principom – zadr`ati u `ivotu sve dok nije revlast neokrwenu i uve}a{en problem nasledstva i razbistrila se me|unati je. Iz tog ugla je posmatrao i svaku dru{tvenu rodna politi~ka situacija. inovaciju. Sve ostalo mu je bilo sporedno.

Brozova smrt je bila iznena|ewe za wegove bliSve je vi{e po~eo da se oslawa na drugu generaciske saradnike, mada nije trebalo, s obzirom na weju rukovodilaca, za koju je ve}ina stanovnika Jugogove godine. Me|utim, oni su decenijama u~eni da slavije bila ube|ena da su oti{li ne samo u muzej. vo|u smatraju besmrtnim. Strana {tampa je pisala Ponovo su iz hibernacije i s nekih po~asnih, ali da je Broz izabrao veoma lo{ trenutak za umirawe: sporednih funkcija izvu~eni Milo{ Mini}, Petar sovjetske trupe su okupirale Avganistan, a op{ta Stamboli}, Lazar Koli{evski, Vladimir Bakari}. politi~ka situacija je nagove{tavala da se sli~no Sve to potvr|uje stari psiholo{ki zakon po kojem mo`e dogoditi i Jugoslaviji. Paniku u tada{wem novo umire pre starog, a da se staro du`e zadr`ava dr`avnom vrhu je poja~ala zlosre}na izjava Ximiu pam}ewu. Tako|e ukazuje i na uznapredovali proja Kartera, data tokom predizborne predsedni~ke ces Brozovog starewa i posezawe za modelom i qukampawe, da SAD ne}e ma}i ni prstom za odbranu dima iz wegove (relativne) mladosti, pomo}u kojih Jugoslavije. je poku{avao da re{i novonastale probleme.

T

Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, mo`e se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwi`arama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak7.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

I danas Mesec prolazi kroz va{ znak, {to vas ~ini posebno emotivno osetqivima. Nemojte dozvoliti da drugi vide va{e slabe ta~ke, ve} se kontroli{ite koliko god mo`ete. Dezorganizacija.

BIK 20.4-20.5.

Polako ali sigurno ostvarujete svoje ciqeve i poslovne ambicije.

Delujete naprosto fantasti~no, glamurozno, pa vam nije te{ko da u dru{tvu ostavite onaj pravi utisak. To mo`ete koristiti, pogotovo u poslu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. septembar 2009.

Brzo, br`e, najbr`e mo`e biti povr{no i nedovr{eno. Zbog toga uzmite u obzir da je neophodno bar dva do tri puta kontaktirati, pre no {to ne{to stvarno dogovorite i ugovorite. Korak unazad.

Vatreni ste i ostra{}eni, pa nije ni ~udo {to se ne {tedite nijednog trenutka. Mesec prolazi kroz borbeni znak Ovna, {to doprinosi ja~ini va{e voqe i odlu~nosti da stignete do ciqa. Sva|e?

Budite {to zahtevniji i ambiciozniji, jer drugi prepoznaju koliko sebe cenite. S Venerom u svom znaku okru`eni ste lepotom i qubavqu, delujete {armantno i neodoqivo. U prednosti ste u odnosu na druge.

Skromnost vi{e nije vrlina ni kod vas, jer ste na svojoj ko`i osetili {ta zna~i rad i trud, pa sebe vrednujete i cenite daleko vi{e nego ranije. Samouvereni u poslu i na li~nom planu, odgovorni ste.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

6 8

3 5 9

8

JARAC 22.12-20.1.

Ponedeqak je prvi radni dan, pa kre}ete u zavr{avawe ve} aktuelnih obaveza. U svom domu mo`ete imati neke nedoumice i nerazumevawe s uku}anima, {to }e pro}i, koliko ve} sutra. Opu{teno!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Veseli ste i bezbri`ni, ali u osnovi veoma zabrinuti za celokupnu situaciju, vi{e za druge nego za sebe li~no. Sre}om pa toga niste konstantno ni svesni, {to vam daje snage i poleta za rad.

RIBE 20.2-20.3.

4

3 8

6

Imate mnogo obaveza, ali su one porodi~ne primarne. Mars je jo{ uvek u znaku Raka, pa ste emotivno motivisani da re{ite probleme uku}ana i svoje dece. U qubavi je komunikacija veoma va`na.

STRELAC Mo`ete putovati, mo`ete se dru24.11- 21.12. `iti, a najboqe je da ta dva segmenta spojite u jedan. Tako }e vam biti najlep{e i najboqe. Neki dugovi moraju biti vra}eni, ako ve} nisu, u bilo kojem smeru.

SUDOKU

PROGNOZA

Po{tujete druge i potrebno vam je dru{tvo, ali ste skloni tome da ipak prvo uga|ate sebi, da vama bude lepo, da u`ivate, {to je sasvim OK. Ko ne voli sebe, ne mo`e ni druge. Kupujete i tro{karite.

5

Finansijska situacija nije najboqa, pa imate vi{e tro{kova nego pokri}a. Ostanite pribrani i optimisti~ki raspolo`eni, jer, sve je to samo prolazna faza. U povu~enosti svoje intime, u`ivate.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2 4 7 5 9 1 3 6 8

6

5

3

4

1

1

9 3 6 2 4 8 7 1 5

9

5 8 1 7 3 6 4 9 2 7 5 3 4 2 9 6 8 1

5

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

24

S. Mitrovica 23 Ruma

24

Pan~evo

24

Vr{ac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

23

K. Mitrovica 19 Ni{

20

I PRIJATNO

NOVI SAD: Sun~ano i prijatno vreme sa ugodnom dnevnom temperaturom. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura ujutru oko 11, a maksimalna do 25 stepeni.

VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, prete`no sun~ano i prijatno vreme. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 9 do 12 stepeni, a maksimalna od 23 do 25.

SRBIJA: Relativno sve`e vreme za ovo doba godine, ali sa prijatnim temepraturama. Na severu prete`no vedro, a na jugu i istoku promenqivo obla~no uz povremenu slabu ki{u. Vetar umeren severni.

Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 9 do 14 stepeni, maksimalne od 18 u Dimitrovgradu do 25 na severu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom naredne sedmice temperatura u postepenom mawem porastu. Na severu Srbije prete`no suvo sa du`im sun~anim periodima, a u centralnim i ju`nim predelima promenqivo obla~no uz mogu}u kratkotrajnu ki{u povremeno sa malom koli~inom padavina.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi ne pogoduju hroni~nim bolesnicima. Savetuje im se i daqe izvesna opreznost, naro~ito u jutarwim satima, kada se o~ekuju relativno niske tempreture. Meteoropatske reakcije su jo{ uvek mogu}e na podru~ju ju`nog i isto~nog dela zemqe. U saobra}aju je neophodna pove}ana pa`wa.

Madrid

34

Rim

27

London

23

Cirih

22

Berlin

22

Be~

20

Var{ava

20

Kijev

20

Moskva

20

Oslo

18

St. Peterburg 18 Atina

27

Pariz

27

Minhen

21

Budimpe{ta

23

Stokholm

20

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

99 (-16)

Slankamen

184 (-10)

Apatin

166 (-21)

Zemun

231 (1)

Bogojevo

152 (-24)

Pan~evo

258 (2)

Smederevo

440 (0)

Ba~. Palanka 169 (-14) Novi Sad

154 (-15)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

N. Kne`evac

172 (-1)

S. Mitrovica

18 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

241 (-1)

Beograd

182 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

170 (-10)

NERA

Hetin

76 (6)

-56 (0)

Tendencija stagnacije

7

4

8

1 9 4 8 6 3 2 5 7

Evropa

Tendencija stagnacije

Kusi}

26 (0)

9

1

6 2 8 1 7 5 9 3 4

4

4 1 9 3 5 7 8 2 6

9 5

6 8

TRI^-TRA^

Nove fotke seksi Kim Nakon {to se prema ve} isprobanom receptu lansirawem ku}nog porni}a, vinula u zvezdano nebo, ameri~ka starleta Kim Kardasian skinula se i objavila slike na Tviteru.

Tokom snimawa reklamne kampawe za kompaniju koja proizvodi preparate za mr{avqewe, Kim se fotografisala u crnom grudwaku i ga}icama i sliku objavila na svom Tviter profilu. Slika je skoro pa nevina u odnosu na Kimino nedavno izdawe u „Plejboju” gde smo mogli da je vidimo potpuno golu.

Dok ne snima reklame i ne paradira gola, Kim poku{ava da postane producentkiwa jednog novog rijaliti {oua. Kako se ~ini, starleti sve ide po planu osim na qubavnom poqu jer se ~esto sva|a s de~kom Regijem Bu{om.

VIC DANA Pred `enidbu, Mita kudi Lali Sosu.

– Ka`u da se toliko metnula u promet da su je svi u Kekendi imali.

– Ih, ko da mi je Kekenda velika varo{!

– te{i se Lala.

2

8 6 2 9 1 4 5 7 3 3 7 5 6 8 2 1 4 9 Re{ewe iz pro{log broja