7.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 7. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23550 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSKUPQEWA STI@U, A CENA VE] SADA 915 DINARA

Teletina u Novom Sadu najpaprenija u Srbiji str. 9

NAKON PROZIVKI ZBOG POSLOVAWA FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE

SI NO] PO ^EO FE STI VAL ULI^ NIH SVI RA ^A U NOVOM SADU

NASLOVI

Politika

Veqa Ili} se izviwava, ako je sve u redu

2 Nema~ke poruke o Kosovu te`e od onih koje te{e 3 Vojvo|anski otpor je neminovan

Ekonomija 4 Paso{ poskupquje gradwu, ali {tedi na grejawu

str. 3

Dru{tvo 6 Nove tehnike anestezije za carske rezove

NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU

Novi Sad

Foto: S. [u{wevi}

8 Na{e {kolstvo privuklo [vajcarce 9 Jo{ 15 podzemnih kontejnera

Vojvodina

^ari gitare vladale gradom

10 [est decenija kolonije kwi`evnika

Reporta`a 11 Klinci sami sebi rebalansirali buyet

Crna

Prijemni na popravnom Selo koje vampiri [etwa ulicama str. 7

VRBICA, NA SEVERU BANATA

str. 6

JU^E U PODNE GRMELO NA OBALI DUNAVA, KOD PETROVARADINA

Artiqerijska granata uni{tena posle 67 godina str. 12

izbegavaju

13 Poku{ao da sko~i s drugog sprata suda

PODUNAVSKE [VABE POSETILE KULU

str. 11

detiwstva

str. 10

ODLUKOM VLADE INDUSTRIJSKO BIQE OD JU^E NE MO@E PREKO GRANICE

Za{to ne zabrane izvoz {e}era i uqa, a ne repe i suncokreta

str. 5

SPORT

str. 14 – 18

Foto: R. Hayi}

n BERDIh ZAUSTAVIO FEDERERA

Jo{ sve`ije Najvi{a temperatura 25 °S

n ORLOVI ODLETELI U GLAZGOV

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak7.septembar2012.

[TA EVROPA ZAPRAVO TRA@I OD SRBIJE

Ra do je vi} na ~e lu Kan ce la ri je za sa rad wu s cr kva ma

Ne ma~ ke po ru ke o Ko so vu te `e od onih ko je te {e

Vla da Sr bi je po sta vi la je ju ~e Mi le tu Ra do je vi }a za di rek to ra Kan ce la ri je za sa rad wu sa cr kva ma i tra di ci o nal nim ve r skim za jed ni ca ma. Kan ce la ri ja za sa rad wu sa cr kva ma i tra di ci o nal nim ve r skim za jed ni ca ma pre u ze la je nad le `no tri mi ni star stva ve ra ko je je po sto ja lo u pro {loj vla di.

Vu lin za bri nut za Pe} ku pa tri jar {i ju Di rek tor vla di ne Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin iz ra zio je da nas za bri nu tost zbog, ka ko je re kao, na me re Kfo ra da uma wi broj qu di ko ji }e ~u va ti Pe} ku pa tri jar {i ju. Vu lin je u por ti pa tri jar {i je za tra `io od pred stav ni ka me |u na rod ne za jed ni ce da do bro raz mi sle da li svet sku kul tur nu ba {ti nu mo gu da osta ve ne ~u va nu.

„Mo lim pred stav ni ke me |u a- rod ne za jed ni ce da ne uma wu ju svo je pri su stvo i ne po vla ~e one ko ji ~u va ju Pe} ku pa tri jar {i ju, jer bu de li osta la sa ma pred van da li zmom i mr `wom kao {to je to bi lo 17. mar ta, ja mo gu sa mo da pa tim za sve tom ko ji do zvo qa va da svet sko kul tur no na sle |e osta ne bez bri ge, pa `we i na me ti van da li zma”, re kao je Vu lin. On je na gla sio da me |u na rod na za jed ni ca mo ra da raz u me da vlast ko ju je do bi la „mo `e da no si sa mo uz od go vor nost ko ja ne mo `e da bu de ma wa od te vla sti”.

Di rek tor Vla di ne kan ce la ri je za KIM je na gla sio da ne mo è bi ti ci vi li zo va nog sve ta u ko jem ne ma Pe} ke pa tri jar {i je. Me |u na rod na za jed ni ca mo ra raz mi sli ti da li se mo è osta vi ti Pe} ka pa tri jar {i ja bez pa `we i bri ge po sle is ku stva od mar tov skog po gro ma i ~e stih na si qa i ne prav de ovim srp skim na ro dom i we go vom ze mqom, ka zao je Vu lin. Vi kar ni epi skop Li pqan ski Jo van ]u li brk, ko ji je raz go va rao sa Vu li nom u Pa tri jar {i ji, pod se tio je da je Pe} ka pa tri jar {i ja za pa qe na u no }i iz me |u 15. i 16. mar ta 1981. go di ne i da je ta da sve osim cr kve bi lo spa qe no do te me qa. „Ako je to bi lo 18 go di na pre do la ska Kfo ra, ta ko }e bi ti i 18 go di na po sle do la ska Kfo ra. Ni ko ti me ne op tu ù je obi~ nog al ban skog ~o ve ka ko ji je i sam `r tva zbi va wa”, re kao je epi skop Jo van. On je na gla sio da si gur no po sto je od re |e ne struk tu re unu tar Ko so va i Me to hi je ko je ne }e bi ti ni {ta mi lo srd ni je pre ma pa tri jar {i ji od wi ho vih pret hod ni ka iz 1981. go di ne. Epi skop Jo van je ka zao da pred stav ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve ne pre kid no ima ju di plo mat ske ak tiv no sti pre ma pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce ka ko bi pri su stvo Kfo ra oko pa tri jar {i je osta lo ne sma we no.

Ni ~i} pod neo ostav ku Gra do na ~el nik Za je ~a ra Bo {ko Ni ~i} pod neo je ostav ku na me sto po sla ni ka, na kon {to se na {ao u su ko bu in te re sa po {to je iza bran i za ~el nu funk ci ju to ga gra da. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pri mi la je 5. sep tem bra do ku ment da je Ni ~i} pod neo ostav ku na me sto po sla ni ka, sa op {te no je iz te agen ci je. Agen ci ja je pro tiv Ni ~i }a po kre nu la po stu pak zbog kr {e wa Za ko na o Agen ci ji za bor bu

dnevnik

pro tiv ko rup ci je, jer kao po sla nik ni je is pu nio za kon sku oba ve zu da u ro ku od tri da na od stu pa wa na funk ci ju gra do na ~el ni ka Za je ~a ra Agen ci ji pod ne se zah tev za da va we sa gla sno sti za vr {e we dru ge funk ci je.Ni ~i} je bio po sla nik URS.Ostav ke na, iz istih raz lo ga, po sla ni~ ku funk ci ju ra ni je su pod ne li gra do na ~el nik Lo zni ce Vi do je Pe tro vi} i gra do na ~el nik Kru {ev ca Bra ti slav Ga {i} i SNS.

Ka da je dan vi so ki evrop ski zva ni~ nik ka è, a dru gi ga istog da na de man tu je da se „na kra ju du gog pu ta za Sr bi ju i Ko so vo, kao uslov za pri kqu ~e we EU po sta vqa pi ta we me |u sob nog pri zna wa”, {ta nam Evro pa za pra vo po ru ~u je? Pr vi je, ina ~e, od mah za tim sa op {tio da osta je pri svo joj iz ja vi, ali za pre mi je ra Sr bi je Ivi cu Da ~i }a, iz ja va pred sed ni ka Evrop skog par la men ta, Nem ca Mar ti na [ul ca, o me |u sob nom pri zna va wu je „po gre {no pro tu ma ~e na” i we gov „li~ ni stav ba zi ran na sta vo vi ma ze mqe iz ko je po ti ~e”. A „po ru ke i s na {e, i sa stra ne EU, ve o ma su ja sne„, oce nio je Da ~i} i is ta kao da Vla da Sr bi je ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va. Iz ja vu [ul ca ko ju je on dao to kom ne dav ne Da ~i }e ve po se te Bri se lu, ka da je ujed no sti gao i de man ti evrop skog ko me sa ra za pro {i re we EU [te fa na Fi lea da ni je re~ o pri zna wu ve} o „nor ma li za ci ji” od no sa sa Ko so vom, pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} oce nio je kao ne {to {to „ni je stav EU”. Jer, da je ste, „ni ka da ne bi smo ima li pre go vo re” o pri kqu ~e wu Uni ji. Go vo re }i o plu ra li zmu evrop skih po ru ka, po li ti~ ki ana li ti ~ar, prof. dr Slo bo dan An to ni} ka è da te po ru ke tre ba ce ni ti i raz u me va ti ima ju }i u vi du da sve struk tu re EU ne ma ju isto vet ni zna ~aj. - Na rav no da }e po li ti ~a ri, i na {i i stra ni, ko ji su za du è ni za evro in te gra cij ske pro ce se go vo ri ti da to ni je pro blem i da }e sve bi ti u re du. Ali ana li ti ~a ri i qu di ko ji ho }e da mi sle svo jom gla vom mo ra ju da na pra ve raz li ku. Da kle, jed na stvar su po ru ke ko je do la ze iz cen tra si ste ma i cen tral nih struk tu ra - ka è An to ni} za „Dnev nik” ob ja {wa va ju }i da u EU po sto ji ten den ci ja pre o bra à ja u sa vez evrop skih dr à va

~i ju bi oso vi nu ~i ni le pre sve ga Fran cu ska i Ne ma~ ka, ko je su u tom smi slu cen tral ne ze mqe EU, ta ko da su i po ru ke ko je do la ze iz tih struk tu ra „mno go va `ni je ne go po ru ke ko je do la ze iz Slo va~ ke,

bi ji - ka `e Stan ko vi} za „Dnev nik”. On na po mi we da uti caj Evrop skog par la men ta „ni je ne bi tan”, kao i da se ono {to je iz re kao [ulc ne raz li ku je mno go od ra ni -

Gr~ ke ili ne ke dru ge ze mqe, a po go to vo u od no su na po li ti ~a re ko ji su pla }e ni da {i re op ti mi zam„. Po mi {qe wu An to ni }a, po ru ke ko je ve zu ju ula zak Sr bi je u EU sa pri zna wem ne za vi sno sti Ko so va „mno go su ozbiq ni je i re a li sti~ ki je od po ru ka ko je nas te {e da se od nas to ne }e zah te va ti„. Naj no vi je po ru ke evrop skih i do ma }ih zva ni~ ni ka su za po li -

jih iz ja va zna ~aj nih evrop skih po li ti ~a ra. - Ne ma mno go raz li ke iz me |u ono ga {to je pri li kom po sled we po se te Be o gra du re kla ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel i ono ga {to je re kao Mar tin [ulc - ka `e Stan ko vi}. Svo je vre me no, iz ja va Mer ke lo ve o uki da wu „pa ra lel nih in si tu ci ja” Sr bi je na Ko so vu bi la je sa -

Po ru ke ko je ve zu ju ula zak Sr bi je u EU sa pri zna wem ne za vi sno sti Ko so va mno go su ozbiq ni je i re a li sti~ ni je od po ru ka ko je nas te {e da se od nas to ne }e zah te va ti (Slo bo dan An to ni}) ti~ kog ana li ti ~a ra De ja na Vu ka Stan ko vi }a re pri za ve} iz re ~e nog s obe stra ne. - Sve po ~i we da sve li ~i na onu sce nu ko ju smo gle da li i u pret hod nom pe ri o du, a to je da na {i po li ti ~a ri pri hva ta ju sa mo ono {to vo le da ~u ju, a da Evro pqa ni pri ~a ju je di no ono {to je wi hov in te res, bez ne kog uva `a va wa unu tra {wo po li ti~ kih pri li ka u Sr -

mo fa za u ono me {to tra è - uza jam nom pri zna wu, sma tra Stan ko vi}. Sli~ nih iz ja va bi lo je, na po mi we, i ra ni je, ali se ov de ta kve in for ma ci je „spi nu ju, pre o kre }e se smi sao i na ~in ono ga {to ka ù za po tre be udva ra wa po li ti ~a ra jav nom mwe wu u Sr bi ji„. - Ti me se za ma gqu je po li ti~ ki ho ri zont ko ji de fi ni {e dva pu ta ka è.

Je dan put je, po we go vim re ~i ma, ula zak u EU, „uz pri hva ta we isto rij ske ce ne za ta kav po li ti~ ki po raz„, a dru gi je okre ta we od evrop skih in te gra ci ja i dis tan ci ra we od Evro pe „zbog ne ke var qi ve na de da }e to kroz sa rad wu sa dru gim ve li kim si la ma pro me ni ti, vre me nom, i sta we na Ko so vu„. - Da kle, ne ma te u osno vi do bro re {e we, a sve to de {a va se na {im po li ti ~a ri ma jer su o~e ki va wa jav nog mwe wa od ko sov ske po li ti ke neo d go vor no bi la po dig nu ta po sled wih {est go di na i za to {to je po li ti~ ka eli ta se bi po sta vi la ne mo gu }e ci qe ve - oce nio je Stan ko vi}. I An to ni} i Stan ko vi} sma tra ju da u sa da {wim me |u na rod nim okol no sti ma ni je re al na ide ja o ko joj je ne dav no go vo rio pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik, po ko me Sr bi ja tre ba da po nu di me |u na rod noj za jed ni ci da joj se ver Ko so va osta ne, a da osta tak KiM pri zna kao dr à vu, pod uslo vom da se o~u va ju na ci o nal ni spo me ni ci. Ta ide ja ni je no va, po ti ~e jo{ iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a ne ta ko dav no o to me je go vo rio i sa da {wi pre mi jer Da ~i} u pri ~i o raz gra ni ~e wu Sr ba i Al ba na ca. - U sa da {wim okol no sti ma, ka da, pre sve ga, SAD pa i va `ne dru ge ze mqe Evro pe deo ta kve ide je i na go ve {taj od lu~ no od bi ja ju, na sta vqa we s tom pri ~om ima sa mo uti caj na jav nost s ap sek ta ane ste zi je. To ni je ne {to {to je u ovom tre nut ku re al no. Ne zna ~i da to ne mo è bi ti u ne kom na red nom pe ri o du, ali on da tre ba vo di ti ta kvu po li ti ku - ka è An to ni}. Stan ko vi} ka è da Do di kov pred log „sam po se bi ni je lo{„, ali da je pi ta we da li su me |u na rod ni od no si sa da ta kvi da se mo è do bi ti po zi ti van od go vor. S. Kova~evi}

Sti ù no vi am ba sa do ri SAD, Ne ma~ ke i Ru si je Tri uti caj ne dr à ve i va `ni part ne ri Sr bi je - Sje di we ne Dr à ve, Ne ma~ ka i Ru si ja - upu ti le su ili }e u na red nim da ni ma upu ti ti no ve am ba sa do re u Be o grad. U ne ma~ koj am ba sa di Ta nju gu je po tvr |e no da je no vi am ba sa dor Hajnc Vil helm, ko ji }e na toj funk ci ji za me ni ti Vol fra ma Ma sa, ve} do pu to vao u Be o grad. Ne ma~ ki di plo ma ta tre ba lo bi sre di nom sep tem bra da pre da akre di tiv na pi sma, ~i me }e i zva ni~ no pre u ze ti du `nost. Vil helm je bio za me nik {e fa Ode qe wa za evrop sko pra vo u Mi ni star stvu spoq nih po slo va u Ber li nu.

Na ~e lo am ba sa de SAD do la zi, ka ko su re kli Ta nju gu, Majkl Kir bi. Vest o to me da je Kir bi kan di dat za am ba sa do ra Be la ku }a i ame ri~ ka am ba sa da u Be o gra du ob ja vi le su jo{ u ju nu na Tvi te ru. Kir bi je du go go di {wi ka ri jer ni di plo ma ta u Stejt de part men tu, ko ji je oba vqao zna ~aj ne funk ci je u ame ri~ kim di plo mat skim mi si ja ma u Mol da vi ji, Ju `noj Ko re ji, Ne ma~ koj, Dan skoj, Tan za ni ji i Gva ja ni. Kir bi je od 2006. do 2008. go di ne bio am ba sa dor SAD u Mol da vi ji, a to kom svo je du go go di {we ka ri je re bio je i na ~e lu Kan ce la ri je za oba ve {taj nu ko or di na ci ju

u Bi rou za is tra `i va we Stejt de part men ta. Slu `bo vao je i u Se u lu i Var {a vi i Frank fur tu. Kir bi }e na ~e lu ame ric ke di plo mat ske mi si je u Be o gra du za me ni ti Me ri Vor lik. Am ba sa dor ski man dat za vr {a va i Alek san dar Ko nu zin, ali za sa da se jo{ ta~ no ne zna ko }e do }i na ~e lo ru skog di plo mat skog pred stav ni {tva u Sr bi ji. Za Ko nu zi no vog na sled ni ka vi |en je di plo ma ta Alek san dar ^e pu rin, ali, pre ma sa zna wi ma Ta nju ga u Mo skvi, ru sko Mi ni star stvo spoq nih po slo va za we ga jo{ ni je upu ti lo zah tev za agre man.

TVIT CRTICA Ko je po gre {io ^lan DS Mi lo{ \a ji} na vo di na „Tvi te ru”: - To je stav G. Je {i }a a ne stav Po kra jin skog od bo ra o to me da Bo ris Ta di} tre ba da ode. Upra vo je Bo jan Paj ti} re kao da mi {qe we Go ra na Je {i }a ni je mi {qe we PO. A Je {i} od go va ra: „ da nas je PO, i ni sam po gre {io”. - OK. Vi de }e mo {ta }e bi ti za kqu ~ak, ne od stu pa \a ji}.

Mi }un se ra {i rio [e fi ca NP i na rod na po sla ni ca Ma ja Goj ko vi} `a li se na laj ni: - Skup {ti na Sr bi je, pro te stvu jem, na{ po sla ni~ ki klub ima so bu od 5m2 a tu su nam do ve li jo{ Ri zu, El mi ra i Pe le vi }a. Kao u ka ve zu smo... ob na ro do va la je Ma ja Goj ko vi} na „Tvi te ru”. Tvi te ra {i vo le da se „ {a le” - „na ro de, pe ti ci ja da se pi {e jer je Ma ji Goj ko vi} te sno u skup {ti ni!!!! - Ni sam raz u me la, ni je mi te sno ne go Mi }u no vi} ra di sam u 30 m2 a mo ji po sla ni ci nas 5+4 u 5 m2. Na {i bi ra ~i ma we vre de?, pi ta se Ma ja na laj ni.

ân ko vo „po u ~a va we” Po sle du èg vre me na ogla sio se i li der LSV Ne nad â nak.

- Na ci o nal na de mo krat ska kon ven ci ja, Se ver na Ka ro li na: „Ko li ko god smo ve li ki, ne mo `e mo sa mi”. Po u~ no za sve de mo kra te.

Acu za pred sed ni ka Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} oba ve stio je svo je fa no ve na laj ni: SNS No vi Sad je do neo jed no gla snu od lu ku da pred lo `i Alek san dra Vu ~i }a za kan di da ta za pred sed ni ka SNS na skup {ti ni stran ke:-), po hva lio se Mar ja no vi} na Tvi te ru.

(Auto)cen zu ra ^lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo û li} sa op {tio je na laj ni: No vi sajt pred sed ni ka bi }e pu {ten u rad sle de }e ne de qe. Tvi te ra {i se pi ta ju: Da li }e bi ti i mo gu} no sti pri ka zi va wa tvi to va? û li} od go va ra: Za ni mqiv pred log, a je l ima{ pred log ka ko bi cen zu ri sao psov ke i ru `ne re ~i i osta le ne po èq ne iz ra ze?

Kad Zre wa nin ci za pe va ju Po li ti ka i sport po sve mu su de }i bli sko „sa ra |u ju“. Sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} sa op {ta va na laj ni: Pu ko raz glas u Zre wa ni nu, na po ~et ku na {e him ne. Pu bli ka je ot pe va la a capela! Bra vo Zre wa nin! Alal ve ra! Pe va we him ne zre wa nin ske

pu bli ke je naj bo qi sport ski po tez u Sr bi ji, u po sled wih ne ko li ko go di na. Pri tom u pu bli ci, na ko {ar ka {koj utak mi ci u Zre wa ni nu, de ca, de voj ke, ne ki nor ma lan i pri sto jan svet! Di vo ta! sad me ba{ bri ga za re zul tat, za pi sao je Kr sti} na laj ni.

[ta „me si” Ko la re vi} No vi nar ska lo gi ka je „ ~ud na „. No vi nar De jan Vu ke li} pi ta na laj ni za dr `av nog se kre ta ra u mi ni star stvu kul tu re: „Ko je taj Ko la re vi}, je l’ i on po sla sti ~ar?“ vaq da po ano lo gi ji {to je ak tu el ni mi ni star u tom re so ru vla snik po sla sti ~ar ni ce. Od go va ra mu ko le gi ni ca, da je Ko la re vi}, ko ji u slo bod no vre me pra vi spi sko ve„ uni {ti te qa“ srp ske kul tu re bio „ ured nik Dnev ni ka RTS od 1994-1997. go di ne. Mo `da ume da pra vi ko la ~e, ali sum wam da zna ba kla ve i tu fa hi je, na vo di Ka ta ri na Mi li }e vi}. - Aaaaa... Pa on pra vi od li~ ne ko qa ~e, „ za kqu ~u je „ Vu ke li}.

Eh, ta prav da LDP–ovac Dra go Ko va ~e vi} sva ko dnev no bri ne o ozbiq nim te ma ma. - Ja ko me za ni ma, ko bi u ovoj vla di imao pe tqu da ob ja vi ban krot. I ko ga }e Din ki} op tu `i ti ako u no vem bru ne bu de mo gao is pla ti ti pen zi je, ka `e Ko va ~e vi} na laj ni i do da je: „ Otkad do |e no va vlast dva krup na kri mi nal ca, ko ji su oti ma -

li i iz be gli~ ke pa re - Jo ci} (Ve qin) i Ke ne (Pal min), na slo bo di. Eh ta prav da:) „

Ti gro vi na su vom Po sla nik LDP – a Bo jan \u ri} iz no si raz ne „ kom bi na ci je „. - I ka da se pre kom po nu je Ra sim je po sto jan kao vi o lin ski kqu~…Sad se i va ter po lo li ga pre kom po nu je po re pu bli~ kom mo de lu Na di le mu no vi nar ke Gor da ne Ra ko vi}:„ ~u di me da Pal ma ni je na pra vio ne ku svo ju eki pu:-)“, \u ri} ka `e: „ Ti gro vi ne vo le vo du „.

Ka fa le ~i sve Iz ve {ta~ RTS –a iz Bri se la Du {an Ga ji} ot kri va na laj ni: - Na pa u zi iz me |u sa sta na ka Da ~i} po pio ka fu sa Ka ci nom u Evrop skom par la men tu. Pri ja teq ski, bez lek ci ja.

[ta je ko me za ni mqi vo De mo kra ta Vla di mir Pe {i} za pi sao je na svo joj laj ni: Ris bo (Ta di}) se ja vio 2-3 da na pre Glav nog od bo ra i kri ti ku je vlast...Za ni mqi vo... We go voj stra na~ koj ko le gi ni ci Emi ni Ko va ~e vi} za ni mqi vo je ne {to dru go: - Skup {ti na Sr bi je - psov ke i pro ziv ke: via @youtube ~isto da se podsetimo Toma, Dinki}, Grubje{i}ka, Veqa… ekipa na okupu. S. St.

politika

dnevnik

NAKON PRO ZIV KI ZBOG PO SLO VA WA FON DA ZA KA PI TAL NA ULA GA WA VOJ VO DI NE

Ve qa Ili} se iz vi wa va, ako je sve u re du Mi ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mir Ili} iz ja vio je da se una pred iz vi wa va ako nad le `ni or ga ni bu du utvr di li da je sve u re du s po slo va wem Fon da za

ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, ko ji je on ne dav no kri ti ko vao na vo de }i da su „du `ni i bo gu i na ro du”. - Ne ka nad le `ni to pre gle da ju. Ako bu de sve u re du, evo ima te una pred mo je iz vi we we. Ja se iz vi wa vam du bo ko, ako je sve u re du. Ako ni je u re du, ne ko mo ra da od go va ra {to ni je u re du - iz ja vio je ju ~e Ili} za RTV. Ili} je oce nio da ni je u re du da se tra `i ostav ka ako mi ni star pro zo ve i pi ta. Jav ni zah tev da Ili} pod ne se ostav ku u ro ku od tri da na ili da pod ne se do ka ze o svo jim tvrd wa ma o po kra jin skom Fon da iz ne li su ~la no vi Vla de Voj vo di ne.

Ili} je na veo da je vla da Vo ji sla va Ko {tu ni ce, ~i ji je ~lan ta ko |e bio, is pu wa va la ustav nu od red bu po ko joj bu xet Voj vo di ne ~i ni naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta, a da je pi ta we za DS za {to je da nas Re pu bli ka do ve la po kra jin ski Fond u du `ni~ ku kri zu i du gu je {est mi li jar di di na ra za 2012. go di nu. - Sad je do {lo kod wih do ras ko la. Je {i}, Ta di}, Cvet ko vi}, sve je fun cki o ni sa lo. Sad vi di te i sa mi, oni su se po sva |a li, jed ni dru gi ma ni su pla }a li, jed ni dru ge na pa da ju. Sa da mi u ovoj vla di pla }a mo ceh wi ho vih stra na~ kih su ko ba ko ji su na sta li u u vre me man da ta pro {le vla de - re kao je Ili}. S. K.

LDP ZA FOR MI RA WE GRA \AN SKOG PO KRE TA ZA VOJ VO DI NU

Mi ji}: Voj vo |an ski ot por je ne mi no van Po li ti~ ki sa vet Po kra jin skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je po zvao je na pro m e n u ustav n og po l o ` a j a Voj vo di ne, oce wu ju }i da je to je dan od pri o ri te ta po li ti~ kog ì vo ta u Po kra ji ni, te po ru ~io da }e ta par ti ja ak tiv no u~e stvo va ti u stva ra wu „{i ro kog gra |an skog po kre ta za Voj vo di nu„. -Ja ~a we de sni ce i tri jum fa li zam kraj we de sni ~ar skih {o vi ni sti~ kih sna ga u Po kra ji ni, na la ù or ga ni zo va we ot po ra ta kvim po ja va ma {i rom Voj vo di ne - sa op {te no je prek si no} iz LDP-a, ko ji uka zu je i da je od lu ka Ustav nog su da Sr bi je o ospo ra va wu po je di nih nad le `no sti po kra ji ne iza zva la re volt gra |a na Voj vo di ne. - Pro me na sta wa mo gu }a je sa mo uz su {tin sko me wa we Usta va, za {ta je po treb no or ga ni zo va no po li ti~ ko i gra |an sko de lo va we - uka zu je vo vjo a| snki LDP. A pot pred sed nik te stran ke i {ef we nog voj vo |an skog od bo ra Du {an Mi ji} u iz ja vi za „Dnev nik” ob ja {wa va da je ovaj po ziv LDP-a u skla du sa ne dav nom in ci ja ti vom za for mi ra we {i r o k og aut n o m i s ti~ k og fron ta u Voj vo di ni. Mi ji} is ti ~e da voj vo |an ski po li ti ~a ri ima ju ta kvu oba ve zu pre ma gra |a ni ma Voj vo di ne ko ji su na maj skim iz bo ri ma gla sa li dru ga ~i je, ali i ko ji ni su po dr à -

li ak tu el ni Ustav na re fe ren du mu pre go to vo {est go di na. A ne dav ne od lu ke Ustav nog su da, kao i po te zi ak tu el ne vla sti usme re ne na upo do bqav we lo -

kal nih vla sti u Po kra ji ni re pu bli~ koj ko a li ci ji, ka ko na po mi we, po seb no su re vol ti ra le Vo vjo |a ne. - Ide ja ustav nih pro me na i po tre be sna `e wa voj vo |an ske auto no mi je ve} po sto ji me |u gra |a ni ma Voj vo di ne, i ko ne bu de po {to vao tu vo qu gra |a na, ko ji su i 2006. go di ne re kli ne ak tu el nom Usta vu, oni }e sa -

mi is pa sti iz tog pro ce sa - oce nio je Mi ji}. Za to, pre ma we go vim re ~i ma, oko ove ide je tre ba da se oku pe sve stran ke ko je se za la `u za

pro m e n u Usta v a, od n o s no za pro me nu po lo `a ja AP Voj vo di ne. On sma tra da i u po kra jin skom i u re pu bli~ kom par la men tu ima pro sto ra za otva ra we tog pi ta wa upr kos to me {to na re pu bli~ kom ni vou ve }i nu ~i ne stran ke ko je ni su na klo we ne voj vo |an skoj auto no mi ji. Mi ji} ka `e da je voj vo |an ski ot p or iz n u | en i od l u k a m a

Ustav nog su da o us kra }i va wu de la in ge ren ci ja APV, ali i po r u k a m a pred s tav n i k a cen tral ne vla sti, ko ji su na po ziv voj vo |an skih po li ti ~a ra da se pro b le m i u fun c ki o n i s a w u aut no mi je re {a va ju di ja lo gom uz vra ti li naj gru bqim otu `ba ma na ra ~un po kra jin ske ad min stra ci je ali svih gra |a na APV ko ji su ozna ~e ni kao rak ra na srp ske pri vre de. - Si gur no je da }e ta kvi po ku {a jui da se Voj vo di na pri si li na dru ga ~i je po na {a we ov de na i }i na pro test. Na ma je neo p ho dan taj di ja log o us po sta vqa wu dru ga ~i jeg po li ti~ kog po lo `a ja Voj vo di ne i to mo ra da shva ti i cen tral na vlast. Jer, Voj vo di na ne }e do zvo li ti da se we na aut no mi ja za ti re, ve} }e in si sti ra ti da se iz bo ri za svoj su bjek ti vi tet - is ta kao je on. Mi ji} je oce nio i da je od lu ka Ustav nog su da o uki da wu de la iona ko uskih in ge ren ci ja APV ve} ob je di ni la po zi ci je po li ti~ kih ak te ra u Po kra ji ni. - Pro na la `e we kon sen zu sa o ustav nim pro me na ma i ja ~a wu aut no mi je sad je po sta la po li ti~ ka po tre ba svih gra |a na i svih po li ti~ kih par ti ja u Voj vo di ni. I taj pro ces je ne mi no van bez ob zi ra na to ko }e u we mu ima ti ka kvu ulo gu - po ru ~io je Mi ji}. B. D. Sa vi}

SOM BOR SKA VLA DA JU ]A VE ]I NA OD GO VA RA NA IZA ZOV OPO ZI CI JE

Skup {ti na da nas o pre kom po zi ci ji Vla da ju }a ve }i na u som bor skom grad skom par la men tu na ~e lu sa De mo krat skom stran kom je od lu ~i la da „pri hva ti iza zov“ opo zi ci je pred vo |e ne Srp skom na pred nom stran kom, pa je za da nas, na osno vu zah te va 21 opo zi ci o nog od bor ni ka pod ne tog u

uto rak, spi ker va ro {kog par la men ta Si ni {a La zi} (DS) za ka zao sed ni cu Skup {ti ne Gra da sa ta~ ka ma dnev nog re da ko je su pred lo `i le stran ke na mer ne na pre kom po zi ci ju vla sti. Pre ma pred vi |e nom dnev nom re du Skup {ti na }e ras pra vqa -

ti o sme ni La zi }a, kao i we go vog stra na~ kog ko le ge Ne ma we De li }a, a uko li ko do to ga i do |e pred vi |en je iz bor no vih ~el ni ka gra da. Ova skup {tin ska se si ja i wen is hod bi tre ba la da naj zad po ka `e da li }e se i ko iz tre nut no vla da ju }e ko a li -

ci je (DS, DSS, SVM, LSV,SRS i SPS) ipak pri klo ni ti opo zi ci ji (SNS,URS,SPO, DZVM i GG „Bo qi Som bor), ko joj za pre kop mo no va we vla sti tre ba 31 glas u Skup {ti ni ko ja ima 61 od bor ni ka. M. M-}.

REKLI SU Pet ko vi}: Ne }e mo kon tro li sa ti me di je

[a ro vi}: Pre ki nu ti pr e go vo re

Jo va nov: Gde je 70 mi li jar di

No va vlast ne }e kon tro li sa ti me di je, a wen ciq je da do mar ta 2013. go di ne do ne se pa ket me dij skih za ko na ko ji }e omo gu }i ti slo bo du i ne za vi snost me di ja po evrop skim stan dar di ma, iz ja vio je mi ni star kul tu re i in for mi sa wa Bra ti slav Pet ko vi}. „To }e mo ura di ti u sa rad wi sa evrop skim or ga ni za ci ja ma. Kao mi ni star ne `e lim da uti ~em na me di je, na to ne mam ni za kon sko ni mo ral no pra vo”, re kao je Pet ko vi} za „Da nas”. Mi ni star kul tu re je re kao da me dij ska stra te gi ja za pe riod do 2016, ko ju je pre5hod na vla da usvo ji la 28. sep tem bra pro {le go di ne „pred sta vqa osnov je za da qi rad” i da }e rad ne ver zi je pri pre mqe nih za ko na bi ti jo{ jed nom raz mo tre ne pre ne go {to u|u u jav nu ras pra vu.

Srp ska ra di kal na stran ka sma tra da pre go vo ri o pri kqu ~e wu Sr bi je Evrop skoj uni ji tre ba od mah da bu du ob u sta vqe ni, tvr de }i da je iz ja va pred sed ni ka Evrop skog par la men ta Mar ti na [ul ca „po tvr da da Sr bi ja ne }e po sta ti ~lan EU dok se ne od rek ne Ko so va i Me to hi je”. Za me nik pred sed ni ka SRS Ne ma wa [a ro vi} oce nio je da naj vi {i dr `av ni funk ci o- ne ri, po put pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a i pred sed ni ka Re pu bli ke To mi sla va Ni ko li }a, po ku {a va ju da uma we zna ~aj iz ja ve Mar ti na [ul ca, sa op {ti la je SRS. [a ro vi} uka zu je na to da je [ulc pred sed nik Evrop skog par la men ta i pred stav nik ne ma~ ke dr `a ve, ko ja u naj ve }oj me ri kre i ra po li ti ku Uni je, zbog ~e ga sma tra da je we go vo mi {qe we me ro dav ni je od ono ga {to na vo de srp ski zva ni~ ni ci.

Port pa rol Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je za Voj vo di nu Mi len ko Jo va nov iz ja vio je da je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne za pet ipo go di na po tro {io vi {e od 70 mi li jar di di na ra i od pred sed ni ka vla de Voj vo di ne i Uprav nog od bo ra Fon da Bo ja na Paj ti }a za tra `io ob ja {we we o utro {e nom nov cu po re skih ob ve zni ka. Jo va nov je re kao Ta nju gu da je Fond za pet i po go di na ra da pod neo sa mo je dan iz ve {taj o ra du, a „po tro {io je to li ki no vac“ i is ta kao da dr `av ni or ga ni tre ba {to pre da is pi ta ju rad po kra jin ske Vla de, we nih se kre ta ri ja ta, Fon do va i Jav nih pred u ze }a i usta no va. Jo va nov je re kao da je ve o ma ~ud na, ali i, ka ko je ka zao, in di ka tiv na, Paj ti }e va qu ti ta re ak ci ja na po mi wa we ove te me.

petak7.septembar2012.

SU TRA SED NI CA GO DS

De mo kra te pred ogle da lom Sed ni ca glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke bi }e odr `a na u su bo tu u 13 sa ti u Sa va cen tru, na ja vqe no je da nas iz te stran k e.Sed n i c a Glav n og od bo ra }e, pre ma dnev nom re du, po ~e ti pod no {e wem iz ve {ta ja li de ra stran ke Bo ri sa Ta di }a o we nom ra du u pe ri o du iz me |u dve sed n i c e, po t om }e bi t i pred sta vqe na ana li za iz bor nih re zul ta ta, a za tim osta vqen pro stor za di sku si ju, re ~e no je Ta nju gu u DS. Uobi ~a je no je da pod no {e we iz ve {ta ja bu de otvo re no za jav nost, a pred sed nik stran ke Bo ris Ta di}, ka ko je Ta njug u re ~e no u toj stran ci, sma tra da bi no vi na ri ma tre ba lo da bu de do zvo qe no da pra te ~i ta vu sed ni cu, me |u tim to bi mo ra la da odo bri ve }i na pri sut nih ~la no va Glav nog od bo ra. Glav ni od bor DS u ovom tre nut ku ima 431 ~la na: 40 je iza -

Pred sto je }a sed ni ca Glav nog od bo ra }e, ka ko su pro te klih da na na ja vqi va li funk ci o ne ri DS, bi ti pr vi ko rak ka unu tra {wem re for mi sa wu stran ke, a na red ni ko rak tre ba lo da bu de van red na iz bor na skup {ti na. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik DS Bo jan Paj ti} iz ja vio je pre kju ~e da ne o~e ku je da }e na sed ni ci Glav nog od bo ra bi ti „spek ta ku lar nih ras ple ta ili ka drov skih eg ze ku ci ja”. „Glav ni od bor je va `na in sti tu ci ja u DS u ko joj se de fi ni {u prav ci kre ta wa stran ke, ali ne tre ba o~e ki va ti ni {ta spek ta ku lar no, od no sno da }e Glav ni od bor bi ti po pri {te su ko ba”, re kao je Paj ti}. Upi tan da li o~e ku je da bi u su bo tu na sed ni ci Glav nog od bo ra pred sed nik stran ke Bo ris Ta di} mo gao bi ti sme wen sa te funk ci je ta ko {to ne }e bi ti

Jav no–taj no Pred sto je }a sed ni ca Glav nog od bo ra DS ko ja za o ku pqa pa `wu ne sa mo srp ske jav no sti, ve} i sa mog stra na~ kog ~lan stva zbog pi ta wa {ta }e se de si ti sa vr hom, a ti me mo `da i ce lom or ga ni za ci jom, mo `da i ne bu de otvo re na za jav nost. Ka ko sa zna je mo u DS od lu ka o to me jo{ uvek ni je do ne ta, a da li }e ka ko je pred lo ìo pred sed nik DS Bo ris Ta di} jav nost pra ti ti ~i tav tok, pi ta we je ko je za ~la no ve GO ko ji }e se oku pi ti u Sa va cen tru. - Ni {ta jo{ ni je iz ve sno i za sa da je na GO da pre bro ji gla so ve ko ji su za, i onih pro tiv da ~i tav tok, i po sle pod no {e wa iz ve {ta ja pred sed ni ka Ta di }a bu de otvo ren za jav nost, ka ù u DS pred oku pqa we ko je tre ba da da ko na~ nu ana li zu iz bor nih re zul tat ka i gu bit ka vla sti. Na kon je di nog na stu pa po gu bit ku iz bo ra, u ko me se osvr nuo na unu tar stra na~ ka zbi va wa ko ja su po sta la me dij ska pri ~a, Ta di} je na ja vio da }e ~la no vi ma GO DS re }i ka ko vi di pro {lost, sa da {wost i bu du} nost DS i da }e to bi ti pri li ka da se pro ve ri we gov rad, kao i rad dru gih, na vo de }i da je DS je di na stran ka ko ja na sva koj sed ni ci GO mo è da opo zo ve svog pred sed ni ka ne u sva ja wem we go vog iz ve {ta ja i da sa zo ve van red nu skup {ti nu. Na do sa da {wim se di ca ma GO DS na pred log pred sed ni ka stra ne auto mat ski su se po di za li „ù ti li sti }i“ odo bra va wa, i sve je ma we iz ve sno {ta za pra vo de mo kra ta ma do no si pr vi dan ovog vi ken da. D. M. bra no na pro {loj Skup {ti ni stran ke, a osta tak tog bro ja ~i ne pred sed ni ci grad skih i op {tin skih od bo ra, na rod ni po sla ni ci, naj vi {i pred stav ni c i lo k al n ih sa m o u p ra v a, pred s tav n i c i de m o k rat s ke omla di ne, fo ru ma è na, ko op ti ra ni ~la no vi, pred stav ni ci re sor nih od bo ra i dru gih te la i or ga na stran ke.

usvo jen we gov iz ve {taj o ra du, Paj ti} je is ta kao da ne iz gla {a va we iz ve {ta ja ne bi bi lo pri me re no ni ti ono za ~im bi tre ba lo da se po seg ne. „Ni je ov de pi ta we ko me tre ba od u ze ti po li ti~ ku ka ri je ru, ve} ka ko da DS iza |e sna `ni ja iz ovog pro ce sa”, re kao je Paj ti}, i do dao da o~e ku je sko ru iz bor nu i pro gram sku skup {ti nu stran ke.

SRP SKI PO SLA NI CI NA PAR LA MEN TAR NIM SPORT SKIM IGRA MA

Pej ~i} na go lu, Goj ko vi} u na pa du Srp ski po sla ni~ ki sport ski tim }e na po ziv Ru ske Du me u~e stvo va ti na Me |u na rod nim igra ma par la men ta ra ca Evro pe u Mo skvi od 4. do 8. ok to bra u ma lom fud ba lu i {a hu. „Bo je” srp skog par la men ta u ma lom fud ba lu bra ni }e, iz me |u osta lih, Alek san dar Pej ~i} iz DSS, ko ji }e bi ti za du èn za ~u va we mre è re pu bli~ kog par la men ta, a u od bra ni }e mu po ma ga ti Zo ran Ka sa lo vi} (SPS) i De jan Ni ko li} (DS). So ci ja li sta \or |e Mi li }e vi} }e bi ti za du èn za go lo ve, bu du }i da }e igra ti u na pa du, a u to me }e mu po ma ga ti @i ka Goj ko vi} (SPO) i na pred wak Zo ran Pra li ca. Ko or di na tor eki pe u ma lom fud ba lu Alek san dar Pej ~i} re kao je Ta nju gu da }e skup {tin ski fud ba le ri na sto ja ti ba rem da po no ve pro {lo go di {wi re zul tat, ka da su osvo ji li dru go me sto i u fi na lu iz gu bi li od Ru si je. Pje ~i} je re kao da }e ovo go di {wa re pre zen ta ci ja Skup {ti ne Sr bi je ima ti ma we „spor ti sta” pre sve ga zbog {ted we zbog eko nom ske kri ze, za ko ju se i naj vi {e za ko no dav no te lo u ze mqi opre de li lo. Skup {tin ska re pre zen ta ci je }e na sto ja ti da se {to bo qe pri pre mi ko li ko to bu de do zvo qa va lo slo bod no vre me po sla ni la, ka zao je Pej ~i} i pod se tio da po sla ni ci ~e sto na kon

skup {tin skih ras pra va u fud ba lu od me ra va ju sna ge, ne ret ko i sa no vi na ri ma. Ka ko je Ta nju gu re kao „na pa da~” Goj k o v i}, skup { tin s ka fud bal ska eki pa ne }e ima ti pre vi {e vre me na za uigra va we pred pred sto je }e igre u Mo skvi, bu du }i da po sla ni ci ima ju mno go oba ve za, ali }e, ipak, na }i vre me na da se igra ~i upo zna ju bu du }i da su sa no vim sa zi vom par la men ta do bi li i no ve sa i gra ~e. Goj ko vi} je na veo da je pro {lo go di {we igre u Mo skvi pro pu stio zbog po vre de ko le na ko je je mo rao da ope ri {e, a da sa da kon di ci ju odr `a va ta ko {to sa pri ja te qi ma jed nom do dva pu ta sed mi~ no igra fud bal. Sr |an Spa so je vi} (NS) bra ni }e bo je srp skog par la men ta u {a hu, a na ovo go di {wem tak mi ~e wu u Mo skvi ni ma lo mu ne }e bi ti la ko bu du }i da }e pred wim bi ti za da tak da od bra ni pro {lo go di {wu ti tu lu par la men tar nog pr va ka Evro pe u {a hu. Pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za spoq ne po slo ve, ko ji je ju ~e na sed ni ci „ove rio” u~e {}e par la men ta ra ca, Mi lo{ Ali gru di} (DSS) re kao je da }e do ma }in Ru ska Du ma sno si ti tro {ko ve pre vo za i bo rav ka u pre sto ni ci Ru ske Fe de ra ci je, a srp ski par la ment tro {ko ve avio pre vo za i dnev ni ca.

ekonomija

petak7.septembar2012.

saraDWa vojvoDinE i DanskE

[ta gra\Evinarima i kuPCima Donosi uvo\EWE „ZElEnE lEgitimaCijE”

Navodwavawe {ansa za ulagawe

Paso{ poskupquje gradwu, ali {tedi na grejawu

Voj vo |an ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} i am ba sa dor ka Dan ske u Sr bi ji Me te Kjuel Nil sen raz go va ra li su ju ~e u No vom Sa du o mo gu} no sti ma sa rad we i in ve sti ra wa u oblast na vod wa va wa u Voj vo di ni. Go ran Je {i} je re kao da je ka nal ska mre `a u Voj vo di ni od ne pro ce wi ve vred no sti, ali je oce nio da mo ra da se sta vi u funk ci ju ko ja od go va ra stan dar di ma da na {wi ce, ka ko bi se po di gao pri nos po hek ta ru, pre neo je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je.

„To je glav ni po li ti~ ki ciq”, po ru ~io je Je {i}, ko ji je i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne. On je is ta kao da Voj vo di ni u to me od ve li ke po mo }i mo gu bi ti is ku stva Dan ske i Ho lan di je i do dao da je do go vo re na po se ta pred stav ni ka dan ske vla de pre zen ta ci ji no ve re for me vo do pri vred nog si ste ma Voj vo di ne, u no vem bru ove go di ne. Sa go vor ni ci su raz go va ra li i o po tre bi da ne ke od naj ve }ih dan skih kom pa ni ja in ve sti ra ju u voj vo |an sku pri vre du, ka ko bi se do go vo ri lo stra te {ko part ner stvo u obla sti vo do snab de va wa i na vod wa va wa. Je {i} je oce nio da u ovoj obla sti „Grund fus”, kao naj ve }i pro iz vo |a~ pum pi, mo `e da od i gra ve o ma zna ~aj nu ulo gu u una pre |e wu voj vo |an ske pri vre de. DragiWa \uri]

Hitno srediti buyet Krat ko ro~ ne me re vla de za pri vred ni opo ra vak tre ba lo bi da bu du usme re ne na re {a va we pro ble ma de fi ci ta bu xe ta i su {tin sku re for mu jav nog sek to ra, oce ni la je Dra gi wa \u ri}, pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra In te za ban ke i pod pred sed ni ca Na ci o nal nog sa ve ta za pri vred ni opo ra vak. \u ri} je na gla si la da je u vr lo krat kom ro ku neo p hod no po ve }a ti od re |e ne ka te go ri je po re za, ogra ni ~i ti rast pla ta u jav nom sek to ru i uve sti {ted wu na svim ni vo i ma iz vr {ne vla sti. Pa ra lel no sa tim po treb no je po kre nu ti pro ces re for mi ko ji }e traj no po boq {a ti uslo ve po slo va wa u Sr bi ji, na gla si la je ona. \u ri} je uka za la da je srp ska pri vre da ne kon ku rent na na me |u an rod nom tr `i {tu, ne do voq no pro duk tiv na i vi so ko za vi sna od pri li va stra nog ka pi ta la. Ona je je ta ko |e uka za la da jav ni sek tor ni je re for mi san, ne e fi ka san je i pred sta vqa ozbiq no ogra ni ~e we za opo ra vak pri vre de.

dnevnik

Ka ko po sled weg sep tem bar skog da na po ~i we pri me na Pra vil ni ka o ener get skoj efi ka sno sti zgra da, ni je dan obje kat iz gra |en po sle tog da tu ma ne }e mo }i da do bi je upo treb nu do zvo lu ili da bu de ukwi `en ako ne bu de imao ener get ski pa so{. Ta ko zva nu ze le nu le gi ti ma ci ju mo }i }e da do bi ju i svi objek ti ko ji se re kon stru i {u, po {tu ju }i no va pra vi la iz grad we, od stam be nih, pre ko po slov nih, obra zov nih, zdrav stve nih, tu ri sti~ kih i ugo sti teq skih do tr go va~ kih zgra da. Pro iz vo |a ~i gra |e vin skog ma te ri ja la po zdra vqa ju pri me nu no vog Pra vil ni ka, jer se na da ju ve }oj pro da ji svo jih pro iz vo da, in `e we ri se ob u ~a va ju za sti ca we li cen ce za iz ra du ela bo ra ta ener get ske efi ka sno sti zgra da, a gra |e vin ski rad ni ci se na da ju no vim po slo vi ma na adap ta ci ja ma po sto je }ih obje ka ta. Sa mo vla sni ci sta no va i bu du }i kup ci ne kret ni na stra hu ju da li }e i ko li ko ener get ski pa so {i po sku pe ti stam be ne kva dra te.

Iako sta ri objek ti ni su ob u hva }e ni ovim pro pi som, i gra |a ni ko ji po pra ve izo la ci ju u svo jim zgra da ma mo }i }e da do bi ju ener get ski pa so{. Dr `a va je u tom

bi li na obu ci i po lo `i li stru~ ni is pit. Me |u tim, po treb no je ob u ~i ti i za po sli ti oko 2.000 li cen ci ra nih in `e we ra, ka ko bi svi objek ti u ze mqi mo gli da bu du

Za rekonstrukciju pet milijardi evra Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da je u Sr bi ji za re kon struk ci ju sprem no oko 1,3 mi li o na sta no va, na ko ji ma tre ba da se me wa ne sa mo fa sad na sto la ri ja, ne go i in sta la ci je, po do vi... za {ta tre ba oko pet mi li jar di evra. On ka è da bi po sta nu tre ba lo da se ulo ì i do 5.000 evra, ali da zbog te {ke fi nan sij ske kri ze i osi ro ma {e nih po ro di~ nih bu xe ta me se~ na ra ta ne bi sme la da bu de ve }a od 50 evra. Da bi se ostva ri le u{te de u ra do vi ma, Ro di} ka è da je naj bo qe da se svi sta na ri jed ne zgra de do go vo re i an ga ù ju jed nog iz vo |a ~a. smi slu ve} po nu di la sub ven ci o- ni sa ne kre di te za po boq {a we ener get ske efi ka sno sti, pa su mno gi gra |a ni kre nu li da za me ne pro zo re i ula zna vra ta. Pred sed nik In è wer ske ko mo re Sr bi je Dra go sav [u ma rac ka è da je do sa da li cen ce za iz ra du ela bo ra ta ener get ske efi ka sno sti do bi lo oko 300 in è we ra ko ji su

ka te go ri sa ni. Istog da na ka da stu pa na sna gu no vi pra vil nik o ener get skim pa so {i ma, bi }e iz da va ne i do zvo le za fir me ko je su za du `e ne za iz da va we ener get skih pa so {a. One }e mo ra ti da ima ju naj ma we dva in `e we ra bi lo ko je stru ke s li cen com za ener get ski pa so{. [u ma rac oce wu je da }e uvo |e we ener get skih pa so {a po sku pe ti iz -

grad wu za oko pet od sto, ali po vra }aj ulo `e nih sred sta va mo `e da se o~e ku je ve} za pet do {est go di na. Me |u tim, ko rist je vi {e stru ka. Zgra da ili stan }e ima ti le gi ti ma ci ju o po tro {wi ener gi je na go di {wem ni vou, a ona ne }e sme ti da bu de ve }a od 65 ki lo vatsa ti po kva drat nom me tru, {to je na ni vou evrop skog pro se ka. U na -

tro[kovi na[Eg ZaDu@ivaWa mogu jo[ Da rastu

Oguli}e nas kreditori i kamate Tro {ko vi za du ì va wa Sr bi je, ko ji su u po sled we dve ne de qe na naj vi {em ni vou, mo gli bi do dat no da po ra stu ako Me |u na rod ni mo ne tar ni fond na sta vi da od la è kre dit ni pro gram vre dan 1,3 mi li jar de do la ra, oce ni li su ana li ti ~a ri bri tan skog ban kar skog gi gan ta HSBC i ja pan ske ban ke „No mu ra”. Ka mat ne sto pe na srp ske ob ve zni ce iz ra è ne u do la ri ma, ko je na na pla tu do spe va ju 2021, sko ~i le su 31. av gu sta na 7,10 sa 6,45 od sto, ko li ko su iz no si le pre op {tih iz bo ra odr à nih 6. ma ja, a di nar je isto vre me no osla bio za 5,5 od sto pre ma evru, spu stiv {i se 10. av gu sta na re kord no ni -

po dr {ku, pa bi vla da mo gla bi ti pri mo ra na da fi nan sij sku po mo} po tra `i na dru gom me stu. Be o grad ve} raz ma tra iz da va we no vih ob ve zni ca na evrop skom tr `i {tu u po ku {a ju da obez be di do dve mi li jar de evra, po treb ne da se osi gu ra is pla ta za ra da u jav nom sek to ru, pen zi ja i so ci jal ne po mo }i, kao i da se ot pla te kre di ti.

Blum berg sa sta vqa na osno vu kre ta wa svet skih va lu ta. In ve sti to ri }e „pom no pra ti ti pla no ve fi skal ne kon so li da ci je, kao i to da li }e ih odo bri ti MMF”, iz ja vi la je eko no mi sta za tr ì {ta u uspo nu HSBC Aga ta Ur ban ska, do da ju }i da }e, „u su prot nom, ula ga ~i è le ti da im se pla ti za ve }i ri zik na ko ji pri sta ju”. MMF, ko ji se pri dru ìo kri ti ka ma Svet ske ban ke i EU u ve zi sa za ko nom o cen tral noj ban ci Sr bi je, ve} je za mr znuo pro gram kre di ti ra wa zbog za bri nu to sti oko fi skal ne po li ti ke Be o gra da, ko me bi mo gao da us kra ti i daq u

Dve recesije u tri godine Srp ska eko no mi ja pro la zi kroz dru gu re ce si ju u po sled we tri go di ne, a pre ma prog no zi cen tral ne ban ke, ove go di ne }e ta ko |e bi ti za be le `en ne ga ti van pri vred ni rast od je dan od sto. Fi skal ni de fi cit sko ~io je na 7,2 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), u od no su na pla ni ra nih 4,25 od sto, dok je jav ni dug kra jem ju na do sti gao 54,7 od sto, pre ma {iv {i za cr ta nu gra ni cu od 45 od sto BDP-a. zak ni vo, pre no si agen ci ja Blum berg. Zva ni~ ni ci MMF-a sa sta }e se sre di nom sep tem bra sa vla dom i cen tral nom ban kom u Be o gra du, da bi raz go va ra li o iz me ni za ko na o cen tral noj ban ci, ko ji na me -

}e par la men tar nu kon tro lu te in sti tu ci je, kao i da bi pro ce ni li na pre do va we Sr bi je u obe }a nom kre sa wu jav nog du ga i po tro {we. Na kon iz bo ra u Sr bi ji, di nar je ~e tvr ti na li sti 178 va lu ta sa naj lo {i jim re zul ta ti ma, ko ju

Ka mat ne sto pe na srp ske ob ve zni ce iz ra è ne u do la ri ma, ko je na na pla tu do spe va ju 2021, sko ~i le su 31. av gu sta na 7,10 sa 6,45 od sto, ko li ko su iz no si le pre op {tih iz bo ra Tim MMF-a, ko ji u Be o grad sti è sre di nom sep tem bra, è le }e da raz go va ra o fi skal nim pro ble mi ma kao i pla nu no ve vla de za sma we we de fi ci ta. Ka mat ne sto pe na srp ske evro ob ve zni ce (ko je Sr bi ja emi tu je na evrop skom tr ì {tu) po ra sle su 24. av gu sta na 7,026 sa 6,908 od sto iz 1. av gu sta, ka da su vla da ju }e par ti je na ja vi le plan iz me ne za ko na o cen tral noj ban ci. E. Dn.

{oj ze mqi ima oko tri mi li o na ra znih obej ka ta ~i ja je pro se~ na po tro {wa od 150 do 200 ki lo vatsa ti po kva drat nom me tru na go di {wem ni vou, dok u EU iz no si iz me |u 50 i 70 ki lo vat-sa ti. To zna ~i da ce nu sta na vi {e ne }e od re |i va ti pr ven stve no lo ka ci ja, ve} i ener get ska efi ka snost. r. Dautovi} ministarka Zorana mihajlovi]

Jo{ jedna {ansa za „Komiko oil” Op { ti n a Sme d e r e v o da } e ame r i~ k o-ho l and s kom ko z or ci ju mu „Ko mi ko oil” jo{ jed nu {an su da is pu ni ugo vor nu oba ve zu i iz gra di ra fi ne ri ju u tom gra du, do go vo re no je da nas na sa stan ku u Vla di Sr bi je. „Na{ za jed ni~ ki stav je da da mo jo{ jed nu mo gu} nost in ve sti t o r u da is p u n i ugo v or n e oba ve ze, da bi na kon to ga mo gao da po~ ne re a li za ci ju pro jek ta sme de rev ske ra fi ne ri je’’, re kla je mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je, po sle sa stan ka sa de le ga ci jom op {ti ne Sme de re vo. Ona je na gla si la da su Sr bi ji po treb ni ula ga ~i i da je in te res vla de da se ta in ve sti ci ja, uko li ko je mo gu }e, re a li zu je jer su svi in ve sti to ri do bro do {li u Sr bi ju, ali ka ko je do da la, mo ra ju da po {tu ju za ko ne i ugo vo re ko je su pot pi sa li. Mi ni star ka je iz ra zi la o~e ki va we da }e do kra ja go di ne bi ti po zna to da li je in ve sti tor u sta wu da is pu ni svo je oba ve ze i re a li zu je tu in ve sti ci ju i is ta kla da je ciq da se {to pre utvr di ko na ~an rok, do kod tre ba da se zna da li se u Sme de re vu gra di ra fi ne ri je ili ne. „Ona ko ka ko bu de op {ti na i Skup {ti na Sme de re vo od lu ~i la i utvr di la ro ko ve, mi o~e ku je mo da se ti ro ko vi po {tu ju”, do da la je Mi haj lo vi}.

DnEvni iZvE[taj BEograDskE BErZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Emu

valuta

evro

sredwi Prodajni kupovni kupovni va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

115,3450

117,6990

120,4061

114,9919

australija

dolar

93,4800

95,3878

97,5817

93,1939

kanada

dolar

92,3055

94,1893

96,3557

92,0229

Danska

kruna

15,4766

15,7924

16,1556

15,4292

norve{ka

kruna

15,6770

15,9969

16,3648

15,6290

[vedska

kruna

13,5760

13,8531

14,1717

13,5345

[vajcarska

franak

95,6426

97,5945

99,8392

95,3498

v. Britanija

funta

145,4907

148,4599

151,8745

145,0453

dolar

91,5074

93,3749

95,5225

91,2273

kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 9. 2012. godine

Cena

Promet

19,86%

169

1.690

Vodoprivredno a.d. , ]uprija

19,05%

5.000

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

8,79%

2.400

480.000

Soko Nada [tark a.d. , Beograd

4,35%

1.200

117.500

Imlek a.d. , Beograd

0,66%

2.731

71.006

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Progres a.d. , Beograd

-18,75%

7.800

Morava a.d. , Jagodina

-11,90%

740

1.406.000

BIP a.d. , Beograd

-2,94%

5.676

Harder Digital Sova a.d. , Ni{

-2,84%

923

83.950

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,83%

477

229.690

Vojvo|anskih top-pet akcija

saD

Promena %

Telefonija a.d. , Beograd

BELEX 15 (439,96 0,06) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,00%

1.373

2.220.141

Imlek a.d. , Beograd

0,66%

2.731

71.006

NIS a.d., Novi Sad

-0,32%

628

3.885.434

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,75%

403

683.157

Energoprojekt holding a.d.

0,86%

470

470.000

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,83%

477

229.690

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.700

8.500

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

362

0,00

Tigar a.d. , Pirot

0,00

225

0,00

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

5.700

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

1.100

0,00

Promena %

Cena

Promet

^oka duvanska industrija a.d.

0,00%

1.800

327.600

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

0,00%

4.600

41.400

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00

4.380

0,00

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.298

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Radijator a.d. , Zrenjanin

0,00%

480

39.840

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

0,00%

1.150

207.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,32%

628

3.885.434

svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak7.septembar2012.

OD LU KOM VLA DE IN DU STRIJ SKO BI QE OD JU ^E NE MO @E PRE KO GRA NI CE

Za {to ne za bra ne iz voz {e }e ra i uqa, a ne re pe i sun co kre ta Vla da je ju ~e do ne la ured bu o za bra ni iz vo za, {e }er ne re pe, so je i sun co kre ta, kao i od lu ku o raz me ni ve {ta~ kog |u bri va za mer kan til nu p{e ni cu i ku ku ruz za Rob ne re zer ve. Ka ko je obra zlo è no, te od lu ke vla da je do ne la sa ci qem da obez be di snab de ve nost tr ì {ta je sti vim uqem i {e }e rom i pri stu pa~ nost ce na pre hram be nih pro iz vo da za sve po tro {a ~e. Ovim je sta vqe na ta~ ka na zah te ve po qo pri vred nih udru è wa da se ne ni u kom slu ~a ju ne spu {ta ram pa za pa or sku ro bu iz Sr bi je. Po qo pri vred ni ci su o~i to uza lud upo zo ra va li da }e u slu ~a ju za bra ne na do bit ku bi ti sa mo ve li ke kom pa ni je ko je su ugo vo ri le ter min ske ugo vo re za iz voz po znat no ni ìm ce na ma od sa da {wih, {to im sa da ne pa {e. Ka ko na vo de u pa or skim udru è wi ma, od za bra ne iz vo za ima ju vaj de sa mo iz vo zni ci ko je je ju ~e ra {wom od lu -

- Ka da bi da la sub ven ci ju, on da bi ima la pra vo da nam za bra ni iz voz. Ova ko, ni {ta ne da je, a za bra wu je. Ti me se sa mo na no si {te ta pro iz vo |a ~u ko ji je osa ka }en za 70 od sto pri no sa u ovoj te {koj go di ni. Kod {e }er ne re pe pri nos je sve ga 25 to na po hek ta ru, a ce na ko ju {e }e ra ne nu de je naj vi {e 40 evra po to ni. To je 1.000 evra po hek ta ru ko ji ne po kri va ju ni ono {to je ulo `e no u pro iz vod wu slat kog ko re na. [ta pro iz vo |a ~i ima ju - pa

|u ju Voj vo |a ni dva mi li o na hek tra, Voj vo di na bi ima la ka pa ci tet 150.000 re pe. A za {to se je 50.000 do 60.000 hek ta ra? Upra vo za to {to su uvek ni ske ce ne, a to {to se de {a va i ove go di ne. U sva kom slu ~a ju, eko no mi ja bi go vo ri la svo je i da ima in te re sa qu di bi se ja li vi {e - uka zu je Ma ti je vi}. - Po sa da {wim ce na ma, mi slim da na go di nu ni ko ne }e ni se ja ti re pu jer bo qe se is pla ti ku ku ruz kod ko jeg je ula ga we dvo stru ko ma we.

Me re par ci jal ne kom dr `a va za pra vo oslo bo di la ugo vo ra o pro da ji sun co kre ta i so je ino stra nim kup ci ma po uslo vi ma ko ji im sa da ne od go va ra ju. Pa o ri, ali ne sa mo oni, se pi ta ju za {to se za bra wu je iz voz in du strij skog bi qa ako je ciq za {ti ta stan dar da gra |a na.

Raz me na |u bri va za ì to Vla da je da la sa gla snost da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve oba vi rob nu raz me nu 9,1 mi li o na to na mi ne ral nog |u bri va za mer kan til nu p{e ni cu i mer kan til ni ku ku ruz. Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve raz me nu }e ugo va ra ti sa fi zi~ kim li ci ma-no si o ci ma po qo pri vred nih ga zdin sta va, ze mqo rad ni~ kim za dru ga ma i ovla {}e nim skla di {ta ri ma. Te od lu ke vla da do no si sa ci qem da obez be di snab de ve nost tr ì {ta je sti vim uqu i {}e rom i pri stu pa~ nost ce na pre hra meb nih pro iz vo da za sve po tro {a ~e, re kao je mi ni star unu tra {we i spoq ne tr go vi ne Ra sim Qa ji} i do dao da su te me re usme re ne ka sta bil no sti ce na mle ka, me sa, {e }e ra, uqa i bra {na. - In ter ve ni sa }e mo sa mer ka til mon ku ku ru zom iz Rob nih re zer vi, a za uz vrat }e tra ì ti da tu za ko li ~i nu ku ku ru za vra te is po ru kom me sa, ka ko bi se sta bi lo zo a vla po nu da i ce na me sa, na ja vio je on do da ju }i da Vla da raz mi {qa i o in ter vent nom uvo zu osnov nih ì vot nih na mir ni ca, pri ~e mu }e taj uvoz bi ti oslo bo |en pla }a wa ca ri ne, ali }e ta me ra bi ti do ne ta ka sni je i za vi si }e od si tu a ci je na tr ì {tu.

Osi ro ma {e ni gra |a ni ne je du ni {e }er nu re pu, ni so ju, ni sun co kret ... Vla snik „Kom pa ni je Ma ti je vi}” Pe tar Ma ti je vi} u raz go vo ru za „Dnev nik” o{tro kri ti ku je od lu ku Vla de Sr bi je da za bra ni iz voz {e }er ne re pe, so je i sun co kre ta uz oce nu da ko ri sti od ove me re ne }e ima ti ni ra ta ri ni gra |a ni, u ~i jem bi in te re su dr à va tre ba lo da ra di. - A {to ne za bra ne iz voz {e }e ra? [e }er je u du }a ni ma sve sku pqi i ide na vi {e. Oti }i }e usko ro i 110 di na ra ki lo gram, a za bra wu je se iz voz {e }er ne re pe ko joj ne }e di za ti ot kup nu ce nu. To je ~i sta za ra da pre ra |i va ~a. Ko li ka - ne ula zim u to, i to je tr ì {te, ali u sva kom slu ~a ju ne tre ba jed ne ogra ni ~a va ti a dru gi ma da va ti u toj utak mi ci. A u woj su ugro è ni pro iz vo |a ~i {e }er ne re pe, sve ide po wi ho vim le |i ma. Pa ne ka bu de tr ì {te, pu sti te da oni {to re pu pro iz vo de pro da ju i ov de i u Ma |ar skoj, gde god - ka è Ma ti je vi}. On pod se }a da na {a dr à va ne da je sub ven ci je na re pu, kao ze mqe u okru è wu.

Sa vet nik pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} oce nio je me |u tim, da su „me re par ci jal ne, ni su sve o bu hvat ne i ne }e zna ~aj ni je uti ca ti na sta bil nost tr `i {ta, po seb no {to je su {a na pra vi la mno go ve }e pro ble me ne go {to se pret po sta vqa u ovom tre nut ku”. Ako je to ra |e no zbog so ji ne i sun co kre to ve sa~ me, to je u re du, ali ne }e zna ~aj ni je do pri ne ti sta bil no sti ce na me sa, jer pro te in ska hra ni va u~e stvu je sa sve ga dva do tri od sto u struk tu ri ce ne ko {ta wa me sa, na gla sio je on do da ju }i da PKS da je po dr {ku svim me ra ma, ali je skep ti~ na da bi lo ka kva za bra na i re strik ci ja mo `e da do ne se ne ke so lid ni je re zul ta te. ni {ta, i ka ko za sno va ti sle de }u pro iz vod wu - pa ni ka ko - na gla {a va Ma ti je vi}. [e }e ra ne u Sr bi ji, po me ni mo, po nu di le su ra ta ri ma ce nu od 36 do 40 evra po to ni, za vi sno od ugo vo re nih uslo va, od no sno ro ko va is pla te, pa ri te ta i re fe rent nog kva li te ta. Kom pa ni ja Pe tra Ma ti je vi }a ugo vo ri la je po ~et kom le ta s {e }e ra nom u Osi je ku pro da ju {e }er ne re pe sa oko 1.500 hek ta ra po ce ni od 50 evra po to ni. Ugo vo re no je sa Hr va ti ma jo{ oko 3.500 hek ta ra, {to je ukup no oko 5.000 hek ta ra. - To je ja ko ma lo. Ako se ima u vi du da je ukup na po vr {i na ko ju ob ra -

VLA DA DONOSI PROMENE U JAV NIM PRED U ZE ]I MA

Sme wen di rek tor EPS-a

Vla da Sr bi je raz re {i la je da nas du `no sti di rek to ra Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS) Dra go mi ra Mar ko vi }a, po tvr |e no je Ta njugu u Vla di Sr bi je. Za vr {i o ca du `no sti di rek to ra EPS-a Vla da je na ju ~e ra {woj sed ni ci po sta vi la Alek san dra Ob ra do vi }a. Ob ra do vi} je ne ka da {wi di rek tor pred stav ni {tva ~e {ke kom pa ni je ^EZ u Be o gra du.

Ka ma ta osta je 10,5 po sto

Na rod na ban ka Sr bi je od lu ~i la je ju ~e da za dr ì re fe rent nu ka mat nu sto pu na ni vou od 10,50 od sto, ima ju }i u vi du da Na{ sa go vor nik pi ta i za {to dr we na vi si na ne mo è efi ka sno à va ne bi na dok na di la to {to su igu bi li oni ko ji su ugo vo ri li re pu da uti ~e na do mi nant ne fak to po 50 evra, ako ve} uvo di za bra nu. re ko ji sa da pod sti ~u rast in Su de }i po sve mu, ra ~u ni ca onih za fla ci je, sa op {ti la je cen tral ko je je pi sa na ured ba je vi {e ne go do na ban ka. bra. Po oce ni Iz vr {nog od bo ra - [e }er je u Ma |ar skoj je do sti gao NBS, kqu~ ni raz lo zi za rast 1.000 evra, a i kod nas }e do }i do tog in fla ci je u Sr bi ji su rast ce ni voa. Od za se ja nih 60.000 hek ta ra na hra ne na do ma }em i stra nom {e }er nom re pom bi }e si gur no tr ì {tu kao po sle di ca lo {e 150.000 to na {e }e ra za iz voz. A {e po qo pri vred ne go di ne, o~e ki }e ra ne }e ga pro da ti du plo sku pqe. va ni rast re gu li sa nih ce na u S dru ge stra ne, re pu od se qa ka ku pi na red nom pe ri o du i po ve }a we }e jef ti no. Pa je li to u re du - pi ta ce na uvo znih pro iz vo da uz is se Ma ti je vi}. cr pqi va we ra ni je de pre ci ja ci S. Glu {~e vi} je di na ra.

petak7.septembar2012.

dru[tvo

dnevnik

JO[ @R TA VA VI RU SA „ZA PAD NI NIL”

Doma}i komarci {ire zarazu In fek ci jom vi ru sa “za pad ni Nil”, ko ji se pre no si ubo dom ko mar ca, u Sr bi ji je do sa da za ra è no 37 pa ci je na ta, a tri oso be su umr le. To je za Ta njug iz ja vi la za me ni ca di rek to ra Kli ni ke za in fek tiv ne i trop ske bo le sti dr Ol ga Du lo vi} ko ja ka è da su te oso be pre mi nu le ra ni je, od ka da je re gi stro van taj vi rus, ali da je bi lo po treb no vre me da se utvr di da je za i sta uzrok smr ti vi rus en ce fa li ti sa. Sa da je sa svim ja sno da su pr vi obo le li od ovog vi ru sa za be le è ni jo{ u ju lu, ali i da qe iz o sta je od go vor za {to se o to me do sa da }u ta lo. Na i me, In sti tut za jav no zdra vqe “Ba tut” je jo{ 8. av gu sta upu tio svim in sti tu ti ma za zdra vqe u Sr bi ji oba ve {te we da je izo lo van vi rus kao i upu stvo po ko jem tre ba da se po na {a ju i le ka ri i gra |a ni. U pi sme nom uput stvu je do de ta qa na ve de no o ka kvom vi ru su se ra di, ka ko se ot kri va, ko je po sle di ce iza zi va, ko ji su we go vi simp to mi i pre ven ci ja gra |a na ka ko bi iz be gli za ra zu. U in sti tu ti ma za jav no zdra vqe ob ja {wa va ju da ni su mo gli da iz la ze u jav nost sa po da ci ma o vi ru su sve dok ni su do bi li “cr no na be lo” da se za i sta ra di o gro zni ci

jo{ ni su is tra `e na. On je ape lo vao da re fe rent ne usta no ve za tra `e od Mi ni star stva zdra vqa i lo kal ne sa mo u pra ve da omo gu }e da se pre gle da ceo sliv Sa ve i Du na va, ka ko bi se is pi ta li i svi dru gi ko mar ci. Iz In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je upo zo ra va ju da ne ma spe ci fi~ ne te ra pi je za ovu gro -

Pti ce glav ni kri vci

“za pad nog Ni la”. Sa da ka da je on la ba ra to rij ski i zva ni~ no po tvr |en jav nost je upo zo re na, ali je za ne ke ko ji su ve} obo le li to upo zo re we sti glo ka sno. Stru~ wa ci tvr de da pa ni ci ne ma me sta ali da je neo p hod na po vi {e na opre znost jer zbog ne do stat ka vak ci ne pro tiv ovog vi ru sa je di na za {ti ta je pre ven ci ja, ali i zbog ~i we ni ce da pre no si lac ni je ti gra sti ko ma rac ve} na{ “do ma }i”. Na i me, do sa da ni je de tek to van ti gra sti ko ma rac ni na jed nom od ne ko li -

VREDNOST AKRE DI TA CI JE FA KUL TE TA ]E BI TI PRE PO LO VQE NA?

Ka realnijoj ceni

Akre d i t a c i j a fa k ul t e t a i stu dij skih pro gra ma mo gla bi da bu de ma wa za 50 od sto od sa d a { we ce n e, a no v i tro { kov n ik bi } e po z nat naj du è za dva me se ca, re kao je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva pro sve te Ra di vo je Mi tro vi}. Pre ma ce nov ni ku ob ja vqe nom na saj tu Ko mi s i j e za akre d i t a c i j u i pro ve ru kva li te ta od 22. ju na, akre di ta ci ja stu dij skog pro gra ma ko {ta 144.000 di na r a, a fa k ul t e t a 360.000 di na ra. Akre di ta ci ja uni ver zi te ta ko {ta 720.000, a vi so ke {ko l e stru k ov n ih stu d i j a 320.000. Iz da va we uve re we o akre d i t a c i j i vi s o k o { kol ske usta no ve pla }a se do dat nih 48.000, a dok je za uve re we o akre d i t a c i j i jed n og stu dij skog pro gra ma po treb no 20.000 di na ra. No vi tro {kov nik tre ba da pred lo ì Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va we, a od lu ku do no si Mi ni star stvo pro sve te. „Re ak re di ta ci ja” vi so kih {ko la je ve} po ~e la i pre ma re ~i ma pred sed ni ce Ko mi si je za akre di ta ci ju Ve re Vuj ~i} do z vo l u je do b i l o 50

qe, mu~ ni ne i po vra }a wa {to po ne kad mo è da bu de pra }e no oto kom lim fnih `le zda ili po ja vom osi pa na ko ì gru di, le |a ili sto ma ka. Obi~ no po me nu ti simp to mi pro la ze u ro ku od par da na, ma da su za be le è ni slu ~a je vi ka da je obo qe we tra ja lo i vi {e ne de qa. Kod jed nog obo le log na 150 in fi ci ra nih do la zi

{ko la i 204 stu dij ska pro gra ma, dok je {est {ko la pod ak tom upo zo re wa. Rok za pre da ju do ku men ta ci je za po nov nu akre di ta ci ju fa kul te ta je kraj no vem bra za one ko ji su akre di to va ni u pr vom ci klu su, a kraj mar ta 2013. go di ne za one ko ji su akre di to va ni u dru gom ci klu su. Pred log da ce na akre di ta ci je bu de ma wa bio je te ma sed n i c e Rek tor s kog sa ve ta Kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je pre ne ko li ko da na, gde je rek t or be o g rad s kog Uni ver zi te ta Bran ko Ko va ~e vi} na veo da bi tre ba lo raz mo tri ti re al nu ce nu. Za pro ces akre di ta ci je u Be o gra du po tro {e no je dva mi li o na evra, a na Uni ver zi te tu u No vom Sa du sko ro mi lion evra, re kao je Ko va ~e vi} na sed ni ci. Do sa da je u Sr bi ji akre di to va no osam dr àv nih i osam pri v at n ih uni v er z i t e t a, u ~i jem sa sta vu je 117 fa kul te ta - 85 dr àv nih i 32 pri vat na. Akre d i t o v a n o je 1205 stu dij skih pro gra ma, 1040 na dr àv nim i 165 na pri vat nim fa kul te ti ma.

ko sto ti na uzo ra ka ko ji su nad le `ni uze li. Na pro tiv, vi rus “za pad nog Ni la” pro na |en je kod ko ma ra ca uze tih sa sta ni {ta na de snoj oba li Du na va od Ri to pe ka do Groc ke, le ve oba le na se qa Cr ven ka do Ve li kog rib wa ka i de sne oba le Sa ve od Ostru `ni ce do Um ke. Sa svim je iz ve sno, pre ma re ~i ma pro fe so ra Ve te ri nar skog fa kul te ta u Be o gra du Mi lu ti na \or |e vi }a, da je u pi ta wu ko ma rac “ ku leks pi pi ens”, od no sno do ma }a vr sta ovih in se ka ta, kao i to da mno ga me sta

Tre ba na po me nu ti da ni je re~ o ni ka kvom no vom vi ru su ni ti no voj bo le sti jer je ona pr vi put za be le è na jo{ 1937. go di ne. Zbog mi gra ci ja pti ca on je sti gao i kod nas, ali stru~ wa ci tvr de da i to ni je ni {ta no vo i da se zna lo da i na {i do ma }i ko mar ci mo gu po sta ti ti we go vi pre no sni ci. Kao glav ni “kriv ci” po mi wu se vra ne ko je su iz vor za ra ze i me sto oda kle do ma }i ko mar ci raz no se vi rus. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja je jo{ ra ni je Be o grad pro gla si la za ri zi~ no pod ru~ je po pi ta wu ovog vi ru sa, ali se o~i gled no ve ro va lo da do za ra ze ne }e do }i. Vi so ke tem pe ra tu re do pri ne le su da se prog no ze od pret hod nih go di na ostva re i sa da ka da su ko mar ci po ~e li da {i re vi rus osta je sa mo na da da }e {to pre za hla di ti jer sa mo ni ske tem pe ra tu re ras te ru ju ovu na past. zni ci te da se bo lest obi~ no za vr {a va pot pu nim opo rav kom na kon ne ko li ko ne de qa ili me se ci, a da se sa mo u slu ~a ju te è kli ni~ ke sli ke obo le li ho spi ta li zu ju. Oko 20 od sto za ra è nih oso ba ima bla gu kli ni~ ku sli ku u vi du gro zni ce, gla vo bo -

do raz vo ja te {ke kli ni~ ke sli ke. Ta da po red gro zni ce i gla vo bo qe u kli ni~ koj sli ci do la zi do po ja ve uko ~e no sti vra ta, stu po ra, dez o ri jen ta ci je, ko me, mi {i} ne sla bo sti i pa ra li ze. Ovi simp to mi mo gu da tra ju ne ko li ko ne de qa, sa mo gu }im traj nim

ne u ro lo {kim o{te }e wi ma. Naj te à po sle di ca je upa la mo `da nih ovoj ni ca i mo zga. Ose tqi vost na ovaj vi rus je op {ta ali te à kli ni~ ka sli ka ja vqa se ~e {}e kod oso ba pre ko 50 go di na sta ro sti. Pri sut na hro ni~ na obo qe wa kao {to su imu no su pre si ja, di ja be tes i obo qe wa kar di o va sku lar nog si ste ma mo gu da po ve }a ju ri zik za po ja vu te èg ob li ka bo le sti. Naj lak {i i naj e fi ka sni ji na ~in pre ven ci je bo le sti iza zva ne vi ru som “za pad nog Ni la” je spre ~i ti ubod ko ma ra ca. Pri li kom bo rav ka u pri ro di tre ba ko ri sti ti re pe len te na ot kri ve nim de lo vi ma te la, no si ti ode }u ko ja po kri va no ge i ru ke, ne iz la ga ti se ko mar ci ma u su mrak i zo ru ka da su oni naj ak tiv ni ji. Uni {ta va we ko ma ra ca, ko ri {}e we za {tit nih mre à pro tiv wih na vra ti ma, pro zo ri ma i oko kre ve ta. Re dov no pr ska we ko ma ra ca na otvo re nom, isu {i va we iz vo ra sta ja }e vo de i ukla wa we me sta na ko ji ma ko mar ci mo gu da po lo è svo ja ja ja. Tre ba naj ma we jed nom ne deq no is pra zni ti vo du iz sak si ja za cve }e, po su da za hra nu i vo du za ku} ne qu bim ce, kan te, bu ra di, li men ke. Q. Ma le {e vi}

LE KA RI IZ AME RI KE NA NOVOSADSKOJ KLI NI CI ZA GI NE KO LO GI JU I AKU [ER STVO

Nove tehnike anestezije za carske rezove

Na Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo u No vom Sa du ovih da na bo ra ve dva ane ste zi o lo zo ga, gi ne ko log i neo na to log iz SAD ko ji na {e le ka re ob u ~a va ju za no vu teh ni ku re gi o nal ne ane ste zi je za car ske re o zo ve, kao i anal ge zi je ko ja se ko ri sti za ta ko zva ni bez bol ni po ro |aj. Le ka ri su ~la no vi ne vla di ne or ga ni za ci je “ Kybe le”, ~i ji je osni va~ dr Med ge Oven , a ko ja ima za ciq da una pre di zdra vqe maj ki i no vo ro |en ~a di u ce lom sve tu a na ro ~i to u ne raz vi je nim i ze mqa ma u raz vo ju. U go ste Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo do {li su dr Ivan Ve li~ ko vi} iz Wu jor ka, Kur tis Bej sig ner iz Ne {vi la, Mel vin Seid iz Se lem Vin sto na i Ag nes Pe re nui iz Wu jor ka. Ona je, ina ~e, emi nent ni in struk tor iz

re a ni ma ci je no vo ro |en ~a di i ciq joj je da upo zna na {e neo na to lo ge sa no vim smer ni ca ma u pro {i re nim me ra ma re a ni ma ci je be ba. Go sti iz SAD upo zna }e na {e dok to re i sa pro gra mom ko ji ob u hva ta rad u ope ra ci o noj i po ro |aj noj sa li gde }e se po ro di qa ma ob ja {wa va ti pred nost re gi o nal ne ane ste zi je i nu di ti bez bol ni po ro |aj svi ma oni ma ko je to bu du `e le le. Pre go vo ri o do la sku le ka ra iz ove ne vla di ne or ga ni za ci je, ko j a je sli~ n e pro g ra m e ve} spro ve la u Tur skoj, Ga ni, Jer me n i j i, Gru z i j i, Ru m u n i j i i Hr vat skoj, ot po ~e li su pre dve go di ne i sa da su se ste kli svi uslo vi da se po se ta re a li zu je. Tre ba na gla si ti i to da su oni u sva koj od ze ma qa gde su ve}

Na u~ ni skup o pri stu pu tu mo ri ma hi po fi ze Da nas i su tra u Ur gent nom cen tru Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne odr `a }e se Me |u na rod ni na u~ ni sa sta nak sa prak ti~ nim ra dom-ra di o ni com na te mu “ En do skop ski en do na zal ni pri stup tu mo ri ma hi po fi ze”. Skup or ga ni zu je Kli ni ka za ne u ro hi rur gi ju KCV, a po red na {ih spe ci ja li sta u~e stvu ju i naj i stak nu ti ji stru~ wa ci u obla sti ope ra tiv nog le ~e wa tu mo ra hi po fi ze iz Ita li je, Hr vat ske, kao i iz Be o gra da, Ni {a, Su bo ti ca, Kra gu jev ca, Kru {ev ca i ]u pri je. To kom sa stan ka }e le ka ri KCV na ~e lu sa pro fe so rom dr Pe trom Vu le ko vi }em, ne u ro hi rur gom, uz pri me nu naj sa vre me ni je hi rur {ke opre me i uz po mo} pro fe so ra Pa o la Ca stel nu o va i Da vi de Lo ka te li ja iz Ita li je iz vr {i ti dve en do skop ske ope ra ci je ko je }e osta li u~e sni ci pra ti ti u di rekt nom pre no su. upo z na l i do m a } e dok t o r e sa no vim mo gu} no sti ma u gi ne ko lo gi ji i aku {er stvu osta vi li trag jer je na kon wi ho ve po se te

dra sti~ no po ras tao pro ce nat re gi o nal ne ane ste zi je u po ro diq stvu. Q. M.

POSLE PRIJEMNOG ISPITA I PRELIMINARNE LISTE: Na sedam fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ju~e su odràni prijemni ispiti za kandidate prijavqene za upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2012/13. u drugom konkursnom roku. Na nekim fakultetima ispiti su po~eli ju~e, a traju i danas ili su i vi{ednevni, kao na Akademiji umetnosti. Samo ju~e znawe svojih kandidata proverili su na Poqoprivrednom, Pravnom, Tehnolo{kom, Fakultetu tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kom, Ekonomskom i Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin”. Na Pravnom fakultetu, gde je na{ fotoreporter Bran ko Lu ~i} i ovekove~io prozivku kandidata i podelu testova iz srpskog jezika i kwièvnosti i istorije, koji se ovde polaù na prijemnom ispitu, pojavilo se svih 86 prijavqenih kandidata. Ve} rano popodne kandidati mogli su i da saznaju da li su poloìli i kako su se pozicionirali na preliminarnoj rang-listi, objavqenoj na sajtu ovog fakulteta. I ostali fakulteti gde je ju~e zavr{ena provera znawa brzo su objavili preliminarne liste. V. ^.

STRA ZBUR PO DR @AO NA [E RAT NE RE ZER VI STE

Za dnevnice dve milijarde dinara Sud za qud ska pra va u Stra zbu ru na lo `io je Sr bi ji da ure di na ~in is pla te rat nih dnev ni ca rat nim re zer vi sti ma, po sle tu `be gru pe ni {kih re zer vi sta tom su du, iz ja vio je wi hov advo kat Sr |an Alek si}. On je pred su dom u Stra zbu ru za stu pao 8.500 re zer vi sta, a ukup na su ma ko ju bi Vla da mo gla da is pla ti re zer vi sti ma je oko dve mi li jar de di na ra. Gru pa ni {kih re zer vi sta po kre nu la je po stu pak za za {ti tu svo jih pra va pred su dom u Stra zbu ru, ko ji je pre su dom na lo `io Vla di Sr bi je da u ro ku od {est me se ci od da na pra vo sna `no sti ure di na ~in is pla te rat nih

dnev ni ca „svim li ci ma ko ja na to ima ju pra vo bez bi lo ka kvih dis kri mi na ci ja„. - Sud u Stra zbu ru je pre su du do neo na za tvo re noj sed ni ci 10. ju la, a do sta vio je mo joj kan ce la ri ji i Vla di Sr bi je 28. av gu sta. Vla da ima rok od tri me se ca da iz ja vi pri go vor a po tom i {est me se ci da pro na |e na ~in za is pla tu dnev ni ca re zer vi sti ma – iz ja vio je Alek si}. Po vod za tu `bu bi la je od lu ka Vla de Sr bi je od ja nu a ra 2008. go di ne, ko jom je re zer vi sti ma iz se dam op {ti na na ju gu Sr bi je is pla }e na rat na dnev ni ca ko ju je Vla da na zva la so ci jal nom po mo }i.

Alek si} je na veo da je sud u Stra zbu ru is pla tu re zer vi sti ma iz se dam op {ti na na ju gu Sr bi je 2008. go di ne oce nio kao rat nu dnev ni cu, a ne kao so ci jal nu po mo}. - Ta na zo vi so ci jal na po mo} is pla }i va na je is kqu ~i vo rat nim re zer vi sti ma od ko jih ni je tra èn do kaz da se ra di o so ci jal noj ugro è noj ka te go ri ji, a is plat ne li ste, od no sno iz vo di ba na ka upra vo gla se na rat ne dnev ni ce a ne na so ci jal nu po mo} - ka è Alek si}, ko ji je do dao da je sud u Stra zbu ru za kqu ~io i da su re zer vi sti iz dru gih op {ti na dis kri mi ni sa ni.

„Moj sa la{” nu dio zdra vu hra nu Tradicionalna manifestacija „Moj sala{„ odràna je ju~e na platou ispred Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”, ali je lo{e vreme izgleda uticalo na slabiju posetu nego prethodnih meseci. Izlaga~i su ponudili povr}e i vo}e organske proizvodwe, proizvode od meda, sireve, vina, prirodnu kozmetiku i ru~ne radove. Da podsetimo, manifestacija nije odràvana mesec dana na prepoznatqivom mestu, jer je Gradska inpekcija naloìla da se {tandovi pomere, {to organizatori nisu prihvatili. Na kraju, pijaca je odràna, a od slede}e godine }e se traìti novo mesto za izlaga~e. G. ^.

Novosadska petak7.septembar2012.

SUTRA PO^IWE „VOJVODINA FEST”

Na [tran du vi kend za gur ma ne Manifestacija „Vojvodina fest”, koja promovi{e bogatstvo razli~itosti, multikulturalnost i potencijale Vojvodine, odr`a}e se sutra i prekosutra od 9 do 21 ~as na novosadskoj pla`i [trand. Na festivalu }e se okupiti gurmani i majstori kulinarskih ve{tina, majstori starih zanata i oni koji se dokazuju dobrim idejama i kvalitetnim rukotvorinama. Pored toga, posetioci-

ma }e se predstaviti i kulturno-umetni~ka dru{tva, ansambli. Ovogodi{wu manifestaciju sutra u 11 ~asova na centralnom platou [tranda otvori}e autor i voditeq „Petkazawa” Bora Oti}, dok je za 12 ~asova planiran nastup vi{estrukog pobednika Zlatne vojvo|anske tamburice Milana Pruni}a u pratwi Velikog tambura{kog orkestra Radio-televizije Vojvodine. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ul tu ra `i vqe wa u gra du bi K tre ba la da se pod ra zu me va, ali smo ne ret ko sve do ci sce na

ko je se je di no mo gu opi sa ti kao od su stvo ele men tar nog vas pi ta wa. Ko li ko smo sa mo pu ta vi de li da se kroz pro zo re zgra da tre su pi kav ci i da sa bal ko na le te ke se sa sme }em, ko re od ba na na i lu be ni ca. Il, ta ko sti go smo i do pri ~e u pod zem nim kon tej ne ri ma ko jih u ce lom gra du ima vi {e od sto ti nu, a po sta vqe ni su upra vo za to da nam oko li na bu de ~i sti ja. Me |u tim, sli ka iz cen tra gra da go vo ri da smo, bal go re ~e no, aq ka vi.ê sto se mo è vi de ti sme }e od lo è no po red tih kon tej ne ra, pa ta ko sta ro je zgro vr vi od ku ti ja sa sto ti na ma fla -

{i ca od so ko va i vo de, ya ko va sa osta ci ma hra ne, gaj bi. î ni se da su to sve osta ci iz okol nih ka fi }a, pa se po sta vqa pi ta we da li je te {ko otvo ri ti po klo pac, po di }i sme }e po la me ta ra i uba ci ti ga ta mo gde mu je me sto. U “î sto }i” su za to od lu ~i li da uz ra ~u ne na oko 1.000 adre sa do sta ve pi sma u ko ji ma se mo le vla sni ci lo ka la da za po sle ni ma skre nu pa `wu gde je sme }u me sto. Ka ko ka ù, uko li ko ovo ne upa li zah te va }e ka zne za ne sa ve sne ka fe yi je ka ko bi se uveo red. Iz prak se zna mo da kod nas je di no pa li pret wa po ye pu, ali bi mno go lep {e bi lo da nam pro ra di sa vest i zdrav ra zum. B. Mar ko vi}

Fo to: S. [u {we vi}

Ne poma`u ni superkontejneri

„Plejing for ~ejny”

„Retimbrar”

SINO] PO^EO FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A

^a ri gi ta re vla da le tr gom Spektakularnim nastupom internacionalnog sastava i svetski priznatih umetnika uli~nog svirawa „Plejing for ~ejnx”, sino} u 20 ~asova zvani~no je otvoren 12. po redu Festival uli~nih svira~a. Novosadska publika imala je priliku da vidi bend koji je iskombinovao vi{e vrsta muzike u svom nastupu, od latino ritmova do roka i bluza, a na brojnost onih koji su do{li da vide ovaj koncert nije uticala ni slaba ki{a, koja je padala ceo dan.

Pre nastupa „Plejing for ~ejnx”, portugalski sastav „Retimbrar”je, prolaze}i kroz nekoliko ulica u`eg centra grada, predstavio brazilske i latino ritmove. Pored toga, ju~e su odr`ani i predstave holandske trupe „Ih bin vi du”, {panske „Trukitrek” i koncert „Kamilokroma” iz Italije. Ovogodi{wa manifestacija ima i humanitarni karakter iskazan u sakupqawu novca za korisnike Svrati{ta za decu ulice.

Festival uli~nih svira~a i ove godine pruà mogu}nost Novosa|anima da i sami postanu deo uli~ne umetnosti. Oni }e na Otvorenoj sceni As FM radija mo}i da prikaù svoj scenski i izvo|a~ki talenat, od danas do nedeqe. Otvorena scena nalazi se na sredini Zmaj Jovine ulice, a gra|ani koji èle da nastupe treba da se od 16 do 17 ~asova prijave menaxeru ove bine. Nakon toga }e, prema rasporedu, dobiti svojih 15 minuta predstavqawa.

Na pro gra mu Fe sti va la uli~nih svira~a ve~eras }e, iz me |u osta lih, na stu pi ti multiinstrumentalista Bandolina, uli~ni umetnik koji istovremeno svira 15 instrumenata, bend „Lost profesors” i Katarina Duman~i}, te novosadski bendovi „Josip a lisac”, „Brikheds” i „Ateist rep”. Detaqan program nalazi se na internet stranici ulic ni svi ra ci.com. G. ^. - J. Z.

U NOVOSADSKOJ GRADSKOJ KWI@ARI Fo to: R. Ha yi}

Ki {o bra ni ko na~ no u ru ka ma Prognozi nikada nije bilo te`e verovati. Te toplo, te nije, ujutro hladno, a kad sunce grane, ako oblaka nema, skidawe u letwe odore, mada s ki{obranom u rukama. Ovih dana takva vremenska prognoza zbuwuje sugra|ane sko-

ro podjednako kao pitawa egzistencije. Vremenska prognoza ka`e da }e oblaci i ki{a pro}i ve} za vikend, kao i da nas od po~etka naredne nedeqe opet ~eka leto. U one druge prognoze sugra|ani vi{e i ne veruju. J. Z.

Pro mo ci ja kwi ge Bran ka An |i }a Promocija i potpisivawe novog romana „Plej - bek” autora Branka An|i}a odr`a}e se danas u 12 ~asova u Novosadskoj gradskoj kwi`ari, Ulica Modene 1. Tako|e, bi}e predstavqena i kwiga „Antologija savremene argentinske pripovetke - Borhesova deca”, koju je autor priredio zajedno sa Qiqanom Popovi} An|i}. G. ^.

V remeploV

Mi lo{ Kr no, pri ja teq Sr ba Dr Milo{ Krno, jedan od najuglednijih slova~kih politi~ara u Ugarskoj pre Prvog svetskog rata, ro|en je su selu ^eren~ana u Slova~koj 7. septembra 1869. Posle studija prava u Budimpe{ti do{ao je 1895. u Novi Sad da radi kao advokat. Tu je i umro 1917. Bio je pro`et slovenskim duhom, a posebno se dokazao kao veliki prijateq Srba i Srbije, pa je zato, zajedno sa najvi|enijim Srbima, po izbijawu Prvog svetskog rata interniran u Debrecin. Kao advokat branio je Srbe u politi~kim procesima pred ugarskim sudovima. Vodio je dru{tveno - politi~ki mese~nik „Dolnozemski Slovak” u Novom Sadu iz kojeg je mnoge tekstove objavila i srpska {tampa. N. C.

Fo to: N. Sto ja no vi}

NA UGLU STRA@ILOVSKE ULICE I MAKSIMA GORKOG

Do la zak no vog ru {i sta ro

Advo kat dr Mi lo{ Kr no

Objekat na uglu ulica Stra`ilovske i Maksima Gorkog uskoro vi{e ne}e postojati po{to je wegovo ru{ewe u toku, a kako saznajemo u „Poslovnom prostoru” na ovom mestu je kroz privatno - javno partnerstvo planirana izgradwa stambenoposlovnog objekta.

Novi poslovni prostori koji }e biti izgra|eni na ovoj adresi bi}e povereni na upravqawe „Poslovnom prostoru”, a ranije je najavqeno da }e novoizgra|eni stanovi kojima }e raspolagati Grad biti ponu|eni stanovnicima Petrovaradinskog podgra|a. Novosa|ani }e se sa setom se}a-

ti ovog objekta koji je po originalnom projektu bio zami{qen kao natkrivena pijaca, prva tog tipa u gradu. Objekat je delo na{eg istaknutog arhitekte i urbaniste Vojislava Midi}a ~iji je dugogodi{wi rad ostavio zna~ajan doprinos urbanizmu i prostornom planirawu. B. M.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 11 do 13 ~asova Jovana Cviji}a 2-24, Temerinska 3341. Sremska Kamenica: od 9 do 13 ~asova Branislava Bukurova 1139, Nikole Vuji}a 4-20, Luke Milankovi}a 1. Petrovaradin: od 8 do 10 ~asova Reqkovi}eva 30-42a, 1-25, 27-37, Koste Na|a 20-36, 2333, Vladana Desnice 2-36, 54, 1-45, Rade Kon~ara 2-50, ^ajkovskog 210, 10a, 20, 1-11, 11b, [eniona 1216, Patrijarha Raja~i}a 2-30a, 139, 51a, Preradovi}eva 5-11, Ri-

barsko naseqe „Dunavac”, klub „Rusija”, MZ „Stari Majur”, TV, Gara`e, Futura Plus, biv{a zgrada Op{tinskog komiteta. Futog: od 8 do 13 ~asova ^arda, Ribwak i naseqe Livade Vizi}. Bege~: od 8 do 13 ~asova celo naseqe, benzinska pumpa „Tanasi}”, Godorov sala{, Hladwa~a, Ekonomija i preduze}a „Medve|” i „Hemiprodukt”. Bukovac: od 10.30 do 11 ~asova S. Mileti}a. Koviq: od 8 do 13 ~asova ribarsko naseqe Subi}.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak7.septembar2012.

STRA NI STU DEN TI U PO SE TI NO VOM SA DU

MLA DI MA I MO TI VI SA NI MA PRI LI KA ZA TE REN SKI RAD

Na {e {kol stvo pri vu klo [vaj car ce

Tra `e se bor ci pro tiv ri zi~ nog po na {a wa

Udru`ewe „Prevent” organizuje konkurs za mlade izme|u 15 i 26 godina, koje `ele da se ukqu~e u realizaciju projekta „TriP - prevencija, povezivawe i podr{ka” i da kao terenski radnici rade sa vr{wacima na prevenciji rizi~nog pona{awa. Ciq projekta je prevencija rizi~nog pona{awa mladih poput zloupotrebe droga, alkohola, neza{ti}enih seksualnih odnosa, kao i promocija zdravstvenih usluga namewenih mladima. Aplikacioni formular i detaq ni je in for maci je o projektu mogu se prona}i na linku http://pre vent.org.rs/ve sti/. Konkurs je otvoren do 17. sep-

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

Pri~e Ive Andri}a

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Susret - Najkra}e pri~e i zapisi” Ive Andri}a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

Raz me na uybe ni ka Razmena {kolskih uxbenika i lektira za osnovnu i sredwu {kolu bi}e odr`ana sutra od 9 do 18 sati u prostorijama Udru`ewa gra|ana „Ns blok”. Prostor je na Bulevaru oslobo|ewa 151. A. L.

DNEVNIK

tembra, a projekat }e se realizovati do decembra. Svi mladi koji se prijave na konkurs bi}e pozvani na intervju, nakon ~ega }e uslediti selekcija 12 terenskih radnika. Oni }e do kraja septem bra pro }i pe to dnev nu obuku koju }e voditi sertifikovani treneri, a nakon toga }e biti obavezni da polo`e test pre nego {to po~nu da rade na terenu. Radi}e u paru dva puta mese~no, a terenski izlazak bi}e u ve~erwim ~a so vi ma na me sti ma okupqawa mladih. Pored savetovawa i pru`awa informacija radnici }e deliti liflete i kondome. I. D.

Studenti pedagogije iz Ciriha ju~e su u okviru svoje radne posete Srbiji, gde kao budu}i u~iteqi, nastavnici i profesori `ele da upoznaju na{ sistem obrazovawa do sredwo{kolskog nivoa, obi{li gimnaziju “Jovan Jovanovi} Zmaj”. - Ve} pet godina se realizuje ovaj projekat po zamisli wihove profesorke koja je poreklom iz ovih krajeva. Doma}in studentima u Novom Sadu je O[ “Petefi [andor”, a sme{teni su u doma}instvima u~enika ove {kole. Gosti iz [vajcarske su obi{li Pedago{ku akademiju, Jovinu gimnaziju, a oti}i }e i u jednu pred{kolsku ustanovu. Ovde su do ponedeqka, kada nastavqaju put ka Crnoj Gori. Ceo projekat finansira Pe-

dago{ka akademija iz Ciriha – rekao je direktor {kole “Petefi [andor” Zol tan Ar |e lan.

Studenti su osim obrazovnih ustanova obi{li i Petrovaradinsku tvr|avu, kej, stu-

dentske domove, [trand i centar grada. - Qudi su veoma prijateqski nastrojeni i èle da pomognu, za razliku od Ciriha gde ne volimo ba{ da pri~amo sa strancima. Ovde se, iako sam turista, ose}am kao kod ku}e – kaè studentkiwa master studija Si mon Hu per. Wena koleginica je imala vi{e razloga od ~isto obrazovnog za posetu. - Otac mi je poreklom iz Beograda. Sve ove stvari koje me okruùju su deo mene, i kultura i jezik. Sa druge strane sve mi je ovo novo iskustvo, jer sam do{la kao devojka iz [ajcarske, a ne kao neko ~iji je otac iz Srbije – kaè La u ra Kne è vi}. A. Var ga

TU RI STI^ KOJ IN SPEK CI JI @A LI LO SE DO SA DA 36 TU RI STA

Kad je le to va li {te ~a rob no sa mo na sli ci Kraj letwe sezone svake godine obeleì velik broj àlbi na rad turisti~kih agencija. Sugra|ani su se najvi{e àlili na kvalitet usluge, koju je agencija obe}ala a nije ispunila. Kako smo saznali od na~elnice Odeqewa turist~ke insekcije u Novom Sadu Ra do sla ve Ron ~e vi} na rad agencija àlilo se 36 putnika, a inspekcija je izdala 10 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Po{to jo{ uvek nije kraj sezone, u inspekciji o~ekuju da }e biti jo{ àlbi. Po wenim re~ima naj~e{}e opravdane àlbe putnika odnosile su se na komfor sme{taja, koji nije sadrào sve predvi|eno programom putovawa. Putnici su se àlili da

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18), „Za~in za brak” (20.20, 22.20)

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Zo ran ka Ma krin, Adri ja na Bar jak ta ro vi}, Na ta {a Di vja ko vi} i Fe ri de Be ri {a iz Novog Sada, Mi ro sla va Bo ì} iz Sremske Mitrovice, Nov ka Spa si} iz \ur|eva, Iza be la Bar na iz Bogojeva, Alek san dra [pe har iz Petrovaradina, Awa Mi o dra go vi} i Sa wa Ku zma no vi} iz êneja, Mi le na Sre }o iz Ba~ke Palanke, Bi qa na Du ki} iz Stepanovi}eva i Sne à na Mi tro vi} iz @abqa, DEÂKE: Ta wa Ga rov ni kov Mar kov, Ma ri na Po pov, Ne ve na Pe ji}, Alek san dra [u }ur, Ma ri ja na Hri stov i Ma ja Ra ma iz Novog Sada, Da ja na Du go wi} iz @abqa, Mir ja na [a rac iz êlareva, Zo ra Straj ni} i Zo ri ca Mar ja no vi} iz Ka}a, Dra ga na Re qi} iz Petrovaradina i Oli ve ra Vi {i} iz Subotice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Rajka Milivoja Kosti} (1927) u 11.15 ~asova, Sneàna Petra Dejanovi} (1953) u 12, Vera Save Draì} (1921) u 12.45, Frawa \ure ôr (1937) u 13.30, Milutin Milo{a Jankovi} (1939) u 14.15, Anka Bogdana Baji} (1924) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni @eqko Milana Bome{tar (1976) u 13 i Milo{ Ilije ]ur~i} (1940) u 15 sati.

nisu imali klimu, mini-bar, terasu, kao i da su umesto standardnog imali pomo}ni leàj. Tako|e, bilo je i pritu`bi da su agencije prebacivale putnike iz jednih u druge sme{tajne objekte i da je sme{taj udaqen od plaè vi{e nego {to je navedeno u programu putovawa.Bilo je àlbi na kvalitet prevoza i primedbi da su se autobusi kvarili, nisu imali klimu, kao i da su se umesto autobusima vozili mini busevima. - S obzirom da turisti~ka sezona jo{ uvek traje tek o~ekujemo prijave gra|ana nezadovoqnih uslugama agencija. Kazne za prekr{aje su od 100.000 do 800.000 dinara za pravna lica i od 10.000 do 30.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, a

wa i zajedno sa potvrdom o uplati aran`mana uzeti op{te uslove putovawa i program. U slu~aju bilo kakvog odstupawa od ugovorenog programa putnik mora na licu mesta napraviti pismeni prigovor pred-

Iz da to 10 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. Po {to jo{ uvek ni je kraj se zo ne, u in spek ci ji o~e ku ju da }e bi ti jo{ `al bi preko internet pretra`iva~a provere dobijene informacije, a na sajtu Agencije za privredne registre podaci o agenciji. Prema re~ima Radpslave Ron~evi}, potrebno je utvrditi ko je organizator putova-

stavniku agencije i pribaviti dokaz za neizvr{ene usluge. - Putnici svoja prava mogu da ostvare podno{ewem prigovora agenciji u roku od 30 dana od dana utvr|ivawa nedostataka. U slu~aju

Bes plat ni ~a so vi ru skog

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

visinu kazne odre|uje prekr{ajni sud - obja{wava Ron~evi}. Savetuje da se pre ugovarawa turisti~kih putovawa dobro prou~e uslovi putovawa, program i obave{tewe o garanciji putovawa, da se

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U~enici od prvog do osmog razreda osnovnih {kola mogu da se prijave na besplatan kurs ruskog jezika u Ruskom centru, koji radi pri Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj„. [kolarci treba da se jave na broj telefona 065/353-42-75 ili da se prijave preko Fejsbuk stranice Ruskog centra, a mogu da do|u li~no u prostorije centra.U~enici koji nastavqaju da poha|aju kurs od pro{le godine ne treba ponovo da se prijavquju, ve} }e biti blagovremeno obave{teni o terminima nastave. J. Z.

^ITAOCI PI[U SMS

opravdanog prigovora, agencija je du`na da putniku vrati razliku izme|u ugovorene cene i cene sniène srazmerno neizvr{enoj usluzi a u roku od 15 dana od dana podno{ewa prigovora. Ako se putnik i agencija ne dogovore ili agencija u roku ne vrati novac, putnik moè da podnese prijavu turisti~koj inspekcijisavetuje Ron~evi}. Predsednik Nacionalnog udruèwa za za{titu potro{a~a Go ra na Pa po vi} potvrdio je da broj àlbi svakodnevno raste. - Poznato je da agencije malo preuveli~aju ponudu, a kad se do|e na lokaciju vidi se da to nije ba{ tako, ne izgleda kao na slikama i ne odgovara opisu- kaè Papovi}. N. Rad man

U ULI CAMA PA RI SKE KO MU NE I JO VA NA HRA NI LO VI ]A

Su ve slav ne, ci ster na na uglu Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas }e od 8 do 16 ~asova bez vode biti neparna strana Ulice Pariske komune, od Bulevara Ja{e Tomi}a do Bulevara kraqa Petra 1 i Ulica Jovana Hranilovi}a. Cisterna sa pitkom vodom bi}e postavqena na uglu Ulica Jovana Hranilovi}a i Pariske komune. G. ^.

065/47-66-452

No} na al ko-ùr ka na bu le va ru Ima jedna mala trafika na Bulevaru... Ta ista trafika, po{to jedina radi celu no}, ne prodaje samo `vake i cigarete. Prodaje i razne vrste alkohola! Tako da u gluvo doba no}i po~iwe opsada iste nam trafike. Po~iwe orgijawe pijanih mladi}a do samog jutra. Tako da nema spavawa! Policija ne moè da reaguje, kad jednom u mesec dana projure kolima bulevarom kao da su na reli trkama. Komunalna policija kao da ne postoji. Ista treba da proveri prodaju alkohola maloletnim osobama, prodaju alkohola posle 23 sata! Na sve to, vlasnik pomenute trafike ne mari za pritu`be gra|ana. Naravno, gazdi je bitna zarada. Ovakvo stawe traje ve} godinama, izgleda da je ta {upa od trafike van svakog zakona! 062/8819... * * * Budisavski autobus u 7 sati ukinut i sada je tolika gu`va da je neverovatno, uz to je jo{ i kratki bus. Da li bi peticija o otkazu direktora i svih odgovornih urodila plodom? 064/6407... * * * Kaè ona gospo|a pre nekoliko godina upisala dete preko veze u dràvni vrti}. Radi dokonih VIP mama (ili lajavih kako re~e). Izlaz je u naplati pune cene ko{tawa. Zna se socijala, tre}e dete itd. Pa, ne mogu svi biti na buxetu, ne da nije fer ni qudski nego i bezobrazluk i nesposobnost vlasti da kona~no anulira dokone mame, pa ako vole luksuz izvolte privatno, a ne {trajkovawe dokonih mama iz odbora i sli~no. Uvek bilo, ko mora ne moè, a moè ko ne mora?!? 065/9137... îtam da je prestala da radi Novosadska mlekara. Da li je to ona mlekara {to je besplatno delila jogurt kada su ru{ili Vladu u Novom Sadu? Jogurt revolucija, hm. 064/3101... * * * Kaè DS „mi smo nacionalna institucija”. Sada posle ferija (kupa}ih ga}a) po~iwemo sa analizom izbornih propusta, pa na kongres. Ne gori, ne zavisi dràva od nas (naàlost neki jo{ nisu uvideli). Zna~i, po~iwe filozofirawe ko, gde, {ta, kako, zbog ~ega ili kako kaù, nastrada}e onaj iz Marinkove bare, a mo`da i onaj iz Malog mokrog luga. 065/9137...

* * * Iskreno se nadam da }e promenom gradske vlasti nestati politi~ka za{tita inspektora, koji su dozvolili rad nebezbednim klubovima i da }e isti zavr{iti tamo gde im je mesto. 063/7224... * * * Po{tovani 065/9137, pa vi ste pravi Kalimero. Sve {to radite pogre{no je, a ubi vas nepravda. 063/5010...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak7.septembar2012.

DANAS U KARLOVCIMA

POSKUPQEWA STI@U, A CENA VE] SADA 915 DINARA

Teletina u Novom Sadu najpaprenija u Srbiji Ce ne me sa ra stu iz ne de qe u ne de qu, a tr gov ci tvr de da }e po sku pe ti jo{ vi {e. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku No vo sa |a ni su ki lo gram te le ti ne kra jem av gu sta pla }a li 915 di na ra {to je u zna ~aj no sku pqe ne go u osta lim gra do vi ma u Sr bi ji. Be o gra |a ni su za te le ti nu iz dva ja li 799 di na ra, u Ni {u je ko {ta la 780, Zre wa nin ci su je ku po va li za 649, Pan ~ev ci za 838 di na ra, a u Srem skoj Mi tro vi ci je ko {ta la 729 di na ra. Te le ti na je bi la naj jef ti ni ja u Le skov cu, gde su me sa ri za ki lo gram tra ì li 598 di na ra. Ka ko smo sa zna li od za po sle nih u me sa ra ma ce ne se me wa ju go to vo sva ko dnev no, a tre nut na ci fra za ko ju se mo è ku pi ti ki lo gram me sa ne }e se du go za dr à ti. -Na ja vqe no je po sku pqe we me sa, a ce na }e do sti }i ci fru od 1.000 di na ra po ki lo gra mu. Tre nut ne ce ne ni su pre vi so ke,

Be o gra |a ni su kra jem av gu sta za te le ti nu iz dva ja li 799 di na ra, Ni {li je je ko {ta la 780, Zre wa nin ce 649, Pan ~ev ce 838 di na ra, a u Srem skoj Mi tro vi ci je sta ja la 729

ali po {to qu di ne ma ju nov ca sve vi {e wih se à li da im je sku po. Pri met no je i da je pro met opao, kao i da se sve ma we ko li ~i ne me sa ku pu ju- ka è na {a sa go vor ni ca. Za ki lo gram ju ne ti ne u no vo sad skim me sa ra ma tr gov ci tra è od 659 do 689 di na ra, re bra su 495, a me {a no mle ve no me so 637 di na ra. Sviw ski but ko {ta od 615 do 650 di na ra po ki lo gra mu, a vrat je 595. Od me sa naj jef ti ni ja je pi le ti na, a za ki lo gram ba ta ka mo ra se iz dvo ji ti od 355 do 380 di na ra. Pi le }a kri la su 329, a pr sa 625 di na ra. Me sa ri su pret hod nih da na na ja vi li pa pre na po sku pqe wa me sa. Vi {e ce ne prav da ju ne do stat kom sto~ ne hra ne, ko ju je pro u zro ko va la ovo go di {wa su {a. Ka ko su na ja vi li, ce ne sviw skog me sa mo gle bi da do stig nu ci fru od 800 di na ra, dok bi ki lo gram ju ne ti ne sko ~io na 1.000 di na ra. N. R.

U „Vodovodu” i smewuju i zapo{qavaju Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Branko Bjelajac u po sled wih ne ko li ko da na sme nio je ne ke {e fo ve sek to ra u ovom pred u ze }u i po sta vio dru ge qu de na wi ho va me sta. Ovo su nam re kli za po sle ni u ovom pred u ze }u, ko ji su è le li da osta nu ano nim ni. û li smo i tvrd we da u fir mi ima qu di ko ji ne zna ju ko su im no ve ko le ge i {e fo vi, jer se ovo de si lo, ka ko ka ù “pre ko no }i”. Iz vor bli zak ak tu el noj grad skoj vla sti re kao nam je da je Bje la jac, na vod no, u ro ku od ne ko li ko da na za po slio do sta qu di. Ka è da je re~ uglav nom o oni ma ko ji su ra di li pre ko stu dent ser vi sa, ali i da ima i no vih.

- Za i sta ne znam {ta da ka èm ili da mi slim, i me ne zo vu oni ko ji ra de u ovom pred u ze }u i ka ù da me |u za po sle ni ma vla da lo {e ras po lo è we – re kao nam je na{ iz vor. S dru ge stra ne di rek tor Bran ko Bje la jac ka zao je za na{ list da je pri mqe no oko 30 qu di uglav nom „lo pa ta ra” (fi zi~ kih rad ni ka) ko ji su ra di li pre ko stu dent ser vi sa {est-se dam go di na. Di rek tor Bje la jac is ta kao je da je je dan od ret kih ko ji bri ne o svo jim za po sle ni ma, jer za po {qa va fi zi~ ke rad ni ke, ko ji ni su u bi lo ko joj par ti ji. Ka da je re~ o sme na ma u ovom pred u ze }u, Bje la jac ka è da je sme nio tri {e fa , po we go vim re ~i ma ne rad ni ka, ko ji ni su ima li do bar u~i nak.

[trajk upozorewa 30 minuta Oko 70 rad ni ka ~la no va sin di ka ta „Ne za vi snost” u JKP „Stan” ju ~e je u~e sto va lo u {traj ku upo zo re wa, ka zao je pred sed nik „Ne za vi sno sti” Blaò Ili}. Na veo je da je {trajk upo zo re wa tra jao oko po la sa ta, jer ko ri sni ci ne tre ba da tr pe. „Ne za vi snost” tra ì is pla tu za ra da po ko lek tiv nom ugo vo ru. Dru gi ve }in ski sin di kat, Sa mo stal ni, ko me pri pa da zna tan broj za po sle nih od oko 380 na plat nom spi sku, ni je po dr ào ko le ge iz „Ne za vi sno sti”. Z. D.

Foto: F. Baki}

- Pi {i te {ta ho }e te. „Vo do vod” je fi nan sij ski naj ja ~e i naj u spe {ni je pred u ze }e u Sr bi ji i sto jim iza to ga. A pi tam se za {to ni ste vi {e pi sa li o to me

da je No vi Sad je di ni grad u ze mqi ko ji ovog le ta ni je imao re strik ci je vo de - re kao je Bje la jac. Q. Na.

Te ren ske eki pe „La bo ra to ri je za in van ziv ne i aler gij ske biq ke” Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta od po ~et ka agvu sta pra te rast i raz voj am bro zi je na po ko {e nim po vr {i na ma u pr vom kru gu, ko ji je tra jao do 31. ju la, na osno vu ~e ga se i od re |u je tem po ko {e wa u dru gom kru gu, ko ji je po ~eo 10. av gu sta, a za vr {a va se 15. sep tem bra. Pro {log me se ca iz da to je 58 pre po ru ka za ko {e we, dok je ovog iz da to 11. Naj ve }e

po vr {i ne pod am bro zi jom na la ze se na No vom na se qu i na Bu le va ru Evro pe. Ta ko |e, ve li ke po vr {i ne se na la ze i na na si pu Du na va, rub nim de lo vi ma Li ma na, Sa laj ke, Kli se i Te le pa. Za sva pi ta wa gra |a ni se mo gu obra ti ti na te le fon 021/485-2666 ili na imejl am bro zi ja@d be.uns.ac.rs. Iz La bo ra to ri je ape lu ju na gra |a ne da re dov no odr `a va ju po vr {i ne u ba {ta ma, dvo ri {ti ma i wi va ma. G. ^.

Koncerti slovena~kih duva~a

U KARLOVCIMA

Prvake ~uvaju `ute marame U~e ni ci pr vog raz re da u Osnov noj {ko li „23. ok to bar” u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e su pri su stvo va li pre da va wu o po na {a wu i bez bed no sti u sa o bra }a ju. Re~ je o tra di ci o nal noj ak ci ji, ko ju su i ovog pu ta or ga ni zo va li kar lo va~ ki Cr ve ni krst, {ko la i ta mo {wa Po li cij ska sta ni ca. Ovo go di {wu ge ne ra ci ju pr va ka po zdra vio je vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Cr ve nog kr sta Srem skih Kar lo va ca Branislav Sana~anin, uka zu ju }i naj mla |im osnov ci ma na pra vi la po na {a wa u sa o bra }a ju. To

Po~iwe 41. Brankovo kolo Bran ko vo ko lo, 41. po re du, sve ~a no }e bi ti otvo re no da nas u 11 ~a so va u sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. Ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti ugled ni pe snik Ivan Negri{orac. Po vo dom 165. go di {wi ce iz la ska pr ve kwi ge Bran ka Ra di ~e vi }a u Be ~u, ve ~e ras u 19 ~a so va u Grad skoj bi bli o te ci, Du nav ska uli ca 1, bi }e pri re |e na

pro mo ci ja „An to lo gi je srp ske po e zi je”. Po la sa ta ka sni je u istom am bi jen tu bi }e pred sta vqe ni no vi la u re a ti „Pe ~a ti va ro {i srem s k o k a r l o v a ~ - ke” Dragoslav Dedovi} i Manojle Gavrilovi}. Na kon to ga, u 20 sa ti po ~i we pro gram „Ta ko go vo re pe sni ci”.U~e stvu je Ivan Ne gri {o rac. I. D.

Jo{ 15 podzemnih kontejnera Rad ni ci „]i sto }e” po sled wih da na po sta vi li su jo{ 15 no vih pod zem nih kon tej ne ra, od ko jih se {est na la ze u Uli ci Va se Sta ji }a, dva u bli zi ni “Ra do snog de tiw stva”, dva na Tr gu Ca ri ce Mi li ce, tri pre ko pu ta Su da i dva kod bi o s ko p a “Are n a”. Do sa d a je ukup no po sta vqe no 107 ova kvih kon tej ne ra na 53 lo ka ci je u gra du.

Ka ko ka ù u “î sto }i” ova kav na ~in od la ga wa ot pa da vi {e stru ko do pri no si lep {em i ure |e ni jem iz gle du gra da, jer spre ~a va {i re we ne pri jat nih mi ri sa, ra si pa we i pre tu ra we sme }a. Ape lu ju na gra |a ne i vla sni ke lo ka la, ko ji po slu ju u uèm i {i rem cen tru gra da da svoj ot pad od la ù u podzmne kon tej ne re i da ga ne osta vqa ju po red. G. ^.

U OGRANKU GRADSKE BIBLIOTEKE U FUTOGU

Na Novom nasequ najvi{e ambrozije

JU^E U „STANU”

isto u~i nio je i po li ca jac iz Po li cij ske sta ni ce u Kar lov ci ma, a po tom su ma li {a ni gle da li krat ki film o bez bed nom po na {a wu u sa o bra }a ju. Na kon pre da va wa u {ko li, pr va ci su se sa `u tim ma ra ma ma oko vra ta, ko je im je da ri vao Cr ve ni krst, u prat wi sa o bra }aj nih po li ca ja ca, u~i te qi ca i di rek to ra {ko le upu ti li u se di {te ove or ga ni za ci je u Pu pi no voj 16. Ta mo su do bi li ~lan ske kar te Cr ve nog kr sta i sa zna li ne {to vi {e o ono me ~i me se ta or ga ni za ci ja ba vi. Z. Ml.

Du va~ ki or ke star i ma `o ret ki we iz slo ve na~ ke op {ti ne Du plek da nas i su tra pred sta vi }e se no vo sad skoj pu bli ci. Or ke star }e ve ~e ras u 19 ~a so va u Si na go gi odr `a ti kon cert, a na re per to a ru }e bi ti kom po zi ci je iz naj ve }ih film skih ostva re wa. Ulaz je bes pla tan. Go sti iz Slo ve ni je }e su tra od 13 do 14 ~a so va uz pol ke i ko ra~ ni ce pro {e ta ti Tr gom slo bo de, Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com. Go sto va we or ga ni zu je no vo sad sko dru {tvo Slo ve na ca „Kre da ri ca”. N. B.

Yezirawe na tvr|avi „Xez open eir”, mu zi~ ki do ga |aj u orga ni za ci ji xez klu ba „Vils”, bi }e odr `an su tra u 21 ~as u Bo ri so vom ate qeu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Na stu pi }e vi {e od 20 xez mu zi ~a ra, a pr o gram }e bi ti po de qen u se dam mu zi~ kih ce li na- old xez in stru men tal, vo kal la ti no mo ment, mo der xez stan dard, vo kal xez kla sik, Alekesandar Dujin - autor ska mu zi ka, xez ju ni o ri, ju go slo ven ski re tro xez i za kraj, di-xej Le mon. Ce na ula zni ce je 300 di na ra. A. L.

Kurs gitare i teorije muzike

Mu zi~ ki i edu ka tiv ni cen tar „Kar pe di em”u sa rad wi sa no vo sad skom Grad skom bi bli o te kom or ga ni zu je tro me se~ ni pro je kat „Gi ta re i kwi ge„, na me wen mla di ma od 15 do 30 go di na sa te ri to ri je Fu to ga i Ve ter ni ka. Wih tri de se to ro bes plat no }e slu {a ti pre da va wa iz pred me ta gi ta ra i te o ri ja mu zi ke, ali i u~e stvo va ti u ni zu in ter di sci pli nar nih ra di o ni ca. Za po la zni ke je obez be |en do vo qan broj in stru me na ta, a na sta va tra je od sre di ne sep tem bra do za vr {nog kon cer ta u de cem bru. Tri pu ta ne deq no bi }e or ga ni zo va ni ~a so vi gi ta re, a jed nom

me se~ no po la zni ci }e sa edu ka to ri ma u~e stvo va ti u or ga ni zo va wu „Fu to {kih rok ve ~e ri gi ta re i kwi ge“. Sve ak tiv no sti odr `a va }e se u ogran ku Grad ske bi bli o te ke „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u Fu to gu. Naj vred ni ji po la zni ci kur sa na stu pi }e na za vr {nom kon cer tu, ka da }e im bi ti do de qe ne di plo me. Pri ja vqi va we je u to ku, a do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti pu tem mej la of fi ce @mec car pe di em.com, kao i na bro je ve te le fo na 021/893-712 ili li~ no u ogran ku Grad ske bi bli o te ke “Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Fu to gu, u Uli ci ca ra La za ra 22. J. Z.

vOJvOdinA

petak7.septembar2012.

ПОМОЋ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ КИКИНДСКИМ РОДИТЕЉИМА

Поклони за новорођенчад

КИКИНДА: У згради Скупштине општине јуче је уприличена додела пакета за новорођенчад.У мају, јуну и јулу у кикиндској општини рођено је 108 беба. Наташа Скубан је, након ћеркице, недавно родила и сина:

- Дуго смо чекали децу и коначно их дочекали. Помоћ нам је добродошла, иако је нисмо очекивали. Двадесетшестогодишња Љиљана Чобанов из Руског Села родила је прву бебу -сина Николу: -Обрадовали смо се поклону. Нисмо очекивали било какву помоћ и лепо је што локална самоуправа мисли на нас.

Поклон пакете уручио је председник Општине Саво Добранић, који је, поздрављајући присутне родитеље, истакао: -Општина Кикинда мора да ради на томе да помогне родитељима, да би се млади брже одлучили да оснују породицу. Члан Општинског већа задужен за социјалну политику Јован Родић додао је да су демографски подаци у кикиндској општини поражавајући: -Општина Кикинда ће учинити све што је у нашој могућности да се социјална и демографска карта нашег града побољша. Економско оснаживање, запошљавање и повећање стандарда грађана су мере које ће довести до већег броја деце. Главна патронажна сестра Славица Бајић подсетила је на важност дојења и поновила да су патронажне сестре увек на услузи мајкама. А. Ђ.

„Патлиџанијада” у Нерадину

НЕРАДИН: За викенд ће бити одржана 11. Традиционална „Патлиџанијада“ у Нерадину. Као и сваке године, уз промоцију најбољих патлиџана, очекује нас и пригодан културно-уметнички програм. Манифестација бити свечано отворена сутра у 11 часова, затим следи наступ ученика Основне школе „Доситеј Обрадовић“. У 12 часова почиње такмичење у гађању парадајзом и избор најтежег парадајза. Након тога почињу наступи културно- уметничких и тамбурашких друштава. Сви посетиоци ће имати прилику да слушају звезду Гранда Јелену Костов, од 16 часова, а у 18 часова је проглашење победника у категорији најтежи парадајз и најбоља вештина гађања парадајзом. У недеМ. Ма. љу је фудбалска утакмица, са почетком од 16 часова.

ОКРУГЛИ СТО ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА

Потенцијал у развоју села ПАДЕЈ: Центар за европске интеграције Београдске отворене школе и Канцеларија за европске интеграције Владе Србије, у сарадњи са општином Чока, организовали су јуче, у згради Месне заједнице у Падеју, округли сто за представнике локалних самоуправа и других интитуција, на тему „Изазови и перспективе за руралне заједнице у процесу приступању Србије Европској унији„. Округли сто у Падеју реализован је у оквиру завршне фазе пројекта „Јачање капацитета управе за приступање Србије ЕУ„, а пројекат је финансијски подржало Министарство спољних послова Краљевине Норвешке. За четири године извођења пројекта реализовано је девет образовних програма и обучено преко 700 запослених у локалним самоуправама, државној и покрајинској администрацији и другим јавним институцијама. Представник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Александар

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

је Владе Републике Србије, напомињући да скоро 60 одсто становништва ЕУ живи у руралним подручјима које покривају 90 посто њене територије, те је отуда пољопривреда за ЕУ веома важна област регулисања. Бранислав Милић из Немачког друштва за међународну сарадњу је нагласио да реалне потребе руралног становништва су често маргинализоване од стране доносилаца одлука, не само приликом планирања начина подршке селу, већ и приликом имплементације испланираних активности и мера. - Од кључног значаја је да креатори политике разумеју различите потребе и тежње руралног становништва у различитим деловима Србије, како би ефикасније заступали њихове интересе, али и боље искористили погодности европских интеграција - предочио је Милић. Текст и фото: М. Митровић

Шетња улицама детињства

КУЛА: Чланови Удружења „HOG Kula Kirchdorf“ из Немачке, по четврти пут, посетили су општину Кула у којој су живели до 1945. године. Тим поводим, за њих је уприличен свечани пријем у Свечаној сали Скупштине општине Кула и председник кулске општине Лазар Гребер пожелео је гостима добродошлицу и пријатан боравак у овој сре- Добродошлица гостима из Немачке as Kling warth захвалио се преддини. - Надам се да ће се традиција до- ставницима општине Кула на срлазака Подунавских Шваба и њихо- дачној добродошлици и нагласио вих потомака у кулску општину очу- да је остварен добар контакт са ловати и наставити, а да ће се локална калном самоуправом. - Долазимо да би посетили стасамоуправа потрудити да њихова посета наредних година буде још боља ре куће и да би ишли старим улицама којима смо ишли некада као и садржајнија – рекао је Гребер. Председник Удружења „HOG деца. У Немачкој, у Kircdorfu се Kula Kirchdorf“ из Немачке Mat thi - непосредној близини куће у којој

сада живим налази Кулска улица, у којој живе људи који нису заборавили Кулу, своје порекло и сународнике – истакао је Klingwarth. Некадашњи становници Куле су обишли куће у којима су некада живели, гробља својих предака и тројезично спомен обележје које је постављено као сећање на

културу суживота до исељења у Немачку. У вечерњим сатима је за госте из Немачке уприличен и пригодан програм у Културном центру у Кули, у оквиру којег су учествовали КУД „Србија“, КУД „Иван Сењук“, КУД „Братство и јединство“ из Бајше, КУД „Непкер“ и гајдаш МакМ. Кк. сим Мудринић.

ЈУБИЛАРНИ СКУП ПИСАЦА У КАЊИЖИ

Шест деценија Колоније књижевника „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Богуновић указао је да је логично да локалне власти прво идентификују и успоставе сарадњу са релевантним актерима руралног развоја на својој територији, наглашавајући да без локалног партнерства ни сама локална самоуправа неће моћи квалитетно да дефинише свој програм руралног развоја. На реализацији програма успостављена је сарадња са 140 локалних самоуправа у Србији, чији запослени су узели активно учешће у различитим образовним прогрмаима. - Рурални развој, као политика, циља свеукупан економски, социјални и културни амбијент руралне зајендице у коме се пољопривредна производња одвија. Она покушава да ослободи и друге економске потенцијале руралног подручја и отвори перспективу за младу радну снагу у руралним заједницама - рекао је Зоран Сретић из Канцеларије за европске интеграци-

ПОДУНАВСКЕ ШВАБЕ ПОСЕТИЛЕ КУЛУ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

dnevnik

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

КАЊИЖА: Полагањем венаца на спомен обележје оснивачима Колоније књижевника у Народном парку крај Бање Кањижа, у Кањижи је прексиноћ почела традиционална међународна манифестација, која обележава јубилеј 60 година од оснивања. Сусрет у Кањижи покренули су 1952. године књижевни ствараоци Шандор Богданфи, Ласло Гал, Иштван Латак, Михаљ Мајтењи и Јожеф Шулхоф. Венце на спомен обележје оснивачима „Колоније књижевника„ положили су представни- Са изложбе фотографија Ласла Дормана у парку испред Градске куће ци Националног савета у Кањижи мађарске националне мањине у на изложба фотографија са ка- ка„ др Јанош Бањаи из Новог Србји, локалне самоуправе ка- њишких сусрета писаца, забе- Сада. Одржаће се и дводневна њишке општине и Библиотеке лежених објективом познатог трибина „Очи у очи„, на којој „Јожеф Атила„ из Кањиже. У фоторепортера Ласла Дорма- ће писци говорити о својим парку испред Градске куће у на. Изложбу је отворио уни- књигама, а издавачима о пицентру града венац је положен верзитетски професор, теоре- сцима. Сусрет се завршава суи на споменик песнику Иштва- тичар књижевности и есејиста, тра, када ће писци обићи градну Концу и сликару Тихамеру председник Организаицоног ску пијацу. Текст и фото: М. Митровић Добоу - Цигоњи, где је отворе- одбора „Колоније књижевни-

Школ ски пр бор ђа ци ма на дар КИ КИН ДА: У школској 2012/2013. години у кикиндској општини уписана су 553 ђака првака. Њих 346 уписано је у шест градских основних школа док је 207 ученика распоређено у девет сеоских школа, истакао је, приликом посете школама, председник општине Са во До бра нић. Ову школску годину уписало шесторо првака мање него претходне школске године. Тренд опадања наталитета је евидентан. Школски прибор који су ученици добили садржи: прварицу, свеске, дрвене бојице, оловку, гумице, реА. Ђ. зач и блок.

RePORTA@e

dnevnik

petak7.septembar2012.

KA KO SE VR BI CA NA SE VE RU BA NA TA BO RI PRO TIV KON KU REN CI JE BE LOG LU KA IZ KI NE

Se lo ko je vam pi ri iz be ga va ju red ni me {ta ni Vr bi ce na se ve ru Ba na ta a kod ô ke, po zna ti su po svom be lom lu ku, pa su ne dav no, we mu u ~ast, po sve ti li i „Me |u na rod ni dan”. âk su i ime na se qa za pra znik is pi sa li gla vi ca ma be log lu ka a za do bro do {li cu sva ki gost je do bio po ve zu qu tog pro le} nog plo da uspe va ju da pa ri ra ju uvo znom iz da le ke Ki ne. - Ki ne ski je ste jef ti ni ji, ali ne mo è ni pri }i na {em, ka da po je de{ jed no ~e ne usne za bri de - uve ra va ju nas me {ta ni.

To li ko qu to da i zu bi tr nu

Na sa mo dva ki lo me tra od Vr bi ce je gra ni ca sa Ru mu ni jom, ne kad je tu bio ma lo gra ni~ ni pre laz, pro la zi li su vo zo vi na re la ci ji Ba nat sko Aran |e lo vo - Ki kin da, na |e na je i ter mal na vo da, ali ume sto na ja vqe nog otva ra wa me |u na rod nog pre la za, ob na vqa wa pru ge i ko ri {}e -

wa dru gih bla go de ti, sve je ne sa mo sta lo, ve} po sta lo sve go re. Uski be ton ski put iz gra |en jo{ pre ~e ti ri de ce ni je iz prav ca Cr ne Ba re i pre ma Pod lo ka wu, u ka ta stro fal nom je sta wu, uzak tri me tra i sve truc ka vi ji. Vr bi ~a ni ni kad ni su stra ho va li od vam pi ra ko ji ih za o bi la ze, ali na `a lost i ro de, pa je broj `i te qa sve ma we a na pu {te nih ku }a sve vi {e. - Po po pi su iz 2002. bi lo nas je 404, a sad sa mo 236. Da ni je be log lu ka, br zo bi po sta li sa -

de gu sta ci ju naj ma {to vi jih {pe ci ja sa be lim lu kom (~ak i pa la ~in ke), te mat sku iz lo `bu fo to gra fi ja i svo jih ru ko tvo ri na. Bi lo je i nad me ta wa u ku va wu pa su qa i ple te wu ve na ca od be log lu ka, a ki lo gram pro bra nog pro da van je za 500 di na ra. Vre me {ni pa or An tal [a ri a ta kvih je ve }i na, se }a se da je pe de se tih go di na se lo ima lo oko 1.400 du {a i be li luk pro da va lo {i rom Ju go sla vi je. - Te {ke rit ske cr ni ce i smo ni ce ~i ne pre ko 90 od sto po qo -

To ne su ne kad pu to va le i pre ko oke a na

la{ - vaj ka se se kre tar ka MZ Ma ri ja Fe her. Zbog be log lu ka ko ji ih je pro sla vio, Vr bi ~a ni su osno va li i esnaf sko Udru `e we a u pri re |i va wu stro go na men ske svet ko vi ne lo gi sti~ ki su im po mo gle i me {tan ke oku pqe ne oko Dru {tva „\ur |e vak”. Spre mi le su

pri vred nog ze mqi {ta u na {em ata ru. One su naj te `e za ob ra du, ali za to tu uspe va naj kva li tet ni ji be li luk. Na {i pre ci su ga do ne li iz Ma |ar ske, sa vla da li sve taj ne uspe {ne pro iz vod we i tre nut no je vi {e od 70 ju ta ra pod be lim lu kom. To Vr bi ~a ne ~i ni naj ve }im pro iz vo |a ~i ma,

ali ka ko ih je be la ku ga de set ko va la, bo jim se da wi ve ne }e usko ro osta ti za par lo è ne - upo zo ra va me sni agro nom Ro bert Ko so, ko ji je o pro iz vod wi be log lu ka i we go voj za {ti ti, go vo rio i na na stru~ nom sa ve to va wu. Dr Je li ca Gvo zda no vi} Var ga iz no vo sad skog In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo is ti ~e da Ki na is po ru ~i svet skom tr ì {tu ~ak 77 pro ce na ta be log lu ka. - U Sr bi ji se on ga ji na po vr {i ni od se dam do 10 hi qa da hek ta ra, a ka ko se naj ve }im de lom pro iz vo di iz sop stve ne re pro duk ci je, vr lo je bit no sa kog pod ne bqa do la zi. Ovaj iz Vr bi ce je iz u zet nog kva li te ta i si gur no je da mu ne mo è kon ku ri sa ti uvo zni, ko ga je sve vi {e u na {im pro dav ni ca ma ob ja {wa va Gvo zda no vi} Var ga. Be li luk iz Vr bi ce je ra ni je naj vi {e pro da van u Slo ve ni ji i Hr vat skoj ta mo {wih far ma ce ut skih ku }a ma, a pri ~a lo se da je oda tle tran spor to van u evrop ske i pre ko o ke an ske ze mqe. - Sad naj ~e {}e do la ze na kup ci iz Bo sne, pa smo zbog je din stve nog na stu pa na tr ì {tu for mi ra li Udru è we „Vr bi~ ki pro le} ni be li luk” - ka è Ro bert Sa bo ko ji je luk do neo da se su {i u dvo ri {te, ume sto na wi vi, jer su poq ske kra |e u~e sta le.

- Na{ be li luk je du go traj ni ji i za to ce we ni ji kod do ma }i ca, a ci klus pro iz vod we za na red nu go di nu za po ~eo je ve} ovo go di {wom do ra de, oda bi rom naj lep {ih gla vi ca za se me. One se kra jem zi me „ra{ ~e {qa va ju” na ~e {we ve i ru~ no sa de u fe bru a ru. Ne ga i oko pa va we je `en ski po sao. Nad ni ca je 150 di na ra na sat za sa |e we i va |e we, dok je za do ra du, ko ja je u to ku, 80 di na ra - ka `e Ma ri je Pan ti} iz „\ur |ev ka„. Pen z i o n er Fe r enc Ko s o, uzga j a be l i luk ve} ~e t i r i

dece n i j e, ali za d o v o q an je {to je po sao pre u ze la sna ja @u `ana. - Pre 35 go di na za rod be log lu ka sa po la ju tra, ku pio sam trak tor i kom plet no po ku} stva, a da nas smo za do voq ni ako je od nos ula ga wa i pri hoda 1:3. Da kle, tre ba po jutru ulo `i ti 1.000 evra da bi se do bi le 3.000. Ovo go di {wi rod je zbog su {e ma wi za 30 do 40 pro ce na ta, ali je za to odli~ nog kva li te ta - tvr di Ko so. Mi lo rad Mi tro vi}

MI LION [KOQ KI I PU @E VA U KO LEK CI JI VLA DI MI RA FI LI PO VI]A

Naj lep {e su i naj o trov ni je d pre ko mi lion eks po na ta ko ji ma je svo ju pri rod wa~ ku zbir ku pre ko po la ve ka {i rio Vla di mir Fi li po vi} i iz lo ìo u mu ze ju na tvr |a vi svog do mi cil nog Osi je ka, deo su, za hva qu ju }i pro gra mu Eko Ru ral Net, ne dav no ob i {le hi qa de Apa ti na ca. Ta ko je svu da iz u zet na po se ta, gde god na par ~e po ka zu je svo ju ko lek ci ju, jer je naj ve }a u Sred woj Evro pi a spa da me |u naj ve }e i u svet skim okvi ri ma. - Ro nio sam zbog {koq ki i pu è va po svim mo ri ma i oke a- ni ma, je di no ni sam oko po lo va - ka è Fi lo po vi}. - Pre tra ì vao i ko ri ta, mno gih re ka, na ro ~i to Du na va i Dra ve, jer nas te dve re ke spa ja ju sa svim mo ri ma i oke a ni ma sve ta. Ne ki bla zi ra ni ti po vi sma tra ju da je ono {to je oko nas ma we vred no, ali ni je ta ko. âk su i bi se ri iz re~ nih {koq ki iz u- zet no le pi. Pri ro da je ove eks po na te, wi ho ve bo je i for mu, do ve la do sa vr {en stva. Tu ga ran to va no ne ma ki ~a, kao ~e sto kad se ume {a qud ska ru ka. O sva kom eks po na tu ko ji je do neo vla snik ima pri ~u, od na zi va do to ga gde i ka ko ga je iz va dio. Ve }i nu je sam pro na {ao, ali bez za zo ra je do ne kih do {ao raz me nom sa isto mi {qe ni ci ma, qu bi te qi ma pod vod nog bla ga, ko ji ne se bi~ no po ma ù jed ni dru gi ma. - Na kon jed nog od pu to va wa, ne gde po ~et kom onih ne sre} nih de ve de stih pr vo sam svra tio do svog dru ga ra u Ze mu nu i ne zna ju }i da je po ~eo rat. Mo `da pod sve sno i ni sam hteo da znao. Ne ba vim se tim ru `nim stra -

Sa mo oko Ark ti ka i An tark ti ka ni je ro nio Fi li po vi}

Fi li pov na sta vqa da ob ja {wa va ka ko su pod mor ni ce i tur bi ne na sta le upra vo pro u ~a va ju }i pu è ve i {koq ke ili za {to naj ve }e {koq ke sma tra ju na zi va ju ubi ca ma, ma da one sa mo bo re za svoj ì vot. - Ho da ju }u po pe sku neo pre zno sta ne mo na {koq ku, a ona on da uhva ti no gu i ne pu {ta je. Tre ba se sa mo umi ri ti i sa ~ e k a t i da nas ona oslo bo di. Ove {koq ki ce su na ostr vi ma Ti hog oke a na ko ri sti li kao no vac, pa ko ih je imao naj vi {e, bio je i naj bo ga ti ji. Naj dra è su mi ve ne ri na ko {a ri ca, spu `va

Tr gov ci ko ji iza se be ne osta vqa ju |u bre

DE^ JA PI JA CA NA SOM BOR SKOM ]E LA VOM TR GU

Klin ci sa mi se bi re ba lan si ra li buyet o {lo i ta kvo vre me, kao u po ~et ku in du strij ske re vo lu ci je, da ro di te qi mo ra ju da se osla wa ju na de~ ji rad. U Som bo ru, po {to po sla iona ko nig de ne ma, de~ ji rad se sve de na tr go va~ ko ume }e kli na ca i klin ce za ko ji sva ko su bot we pre pod ne pro vo de na „De~ joj pi ja ci“, svo je vre me no za mi {qe noj kao pro je kat ko ji bi de cu tre ba lo da pod u- ~i pred u zet ni~ kom du hu i upo treb nim vred no sti ma „ma te ri jal nih do ba ra“. Na `a lost, sva je pri li ka da ova de~ ja pi ja ca za je dan broj ma li {a na i wi ho vih ro di te qa iz go di ne u go di nu po sta je ne ve se la ne mi nov nost jer se pro se ~an u~e nik ne mo `e „opre mi ti“ za po ~e tak {kol ske go di ne za su mu is pod 10.000 do 15.000 di na ra, a to je, u „sre} nom“ slu ~a ju, po la ro di teq ske pla te. Sva ko su bot we ju tro de ca – tr go va~ ki pred u zet ni ci, s na ram ci -

Naj ve }a zbir ka ce le Sred we Evro pe

na ma, sma tram da tre ba po ru {i ti sve gra ni ce, da qu di `i ve mir no, pri hva ta ju jed ni dru ge i u~e od pri ro de. Mi slim da je i ova iz lo `ba, bar ma li ko rak ka po ve zi va wu i zbli `a va wu Hr vat ske i Sr bi je.

ko ja iz gle da kao ru~ ni rad, pu` oko ko ga se sku pqa ju dru gi pu `i }i, on da mi tri de, an |e o ska kri la i da ne na bra jam da qe. Uglav nom, naj lep {e su naj o trov ni je. J. Prel ~ec

ma sta re, pre ra sle ode }e, obu }e, igra ~a ka, kwi ga, vi deo-igri ca, CD-ova, oku pi ra ju naj ve }i grad ski Trg Sve tog troj stva u po ku {a ju da pro da jom ovog espa pa se bi po pu ne xe pa rac, a sa mim tim, ka ko bi eko no mi sti re kli, „re lak si ra ju de fi cit“ po ro di~ nog bu xe ta. Ceo pro je kat je po kre nut na pre la zu mi le ni ju ma, uz po dr {ku Fon da za otvo re no dru {tvo, go di na ma „De~ jom pi ja com“ ru ko vo di som bor ski Cen tar za so ci jal ni rad, dok se u „upra vi“ ta kve neo bi~ ne pi ja ce na la ze i ma li pro dav ci. Rad no vre me de~ jeg pa za ri {ta po ~i we ve} u se dam uju tro, da bi sat pre po dne va „]e la vi trg“ bio pust, ali i o~i {}en od bi lo ka kvih ot pa da ka, po {to se za we go vu ~i sto }u, za jed no s re da ri ma, bri nu i „tr gov ci“. Pi ja~ na pra vi la su stro ga pa se na woj kao pro dav ci mo gu na }i is kqu ~i vo ma lo let ni ci, dok po pi ta wu ku pa ca vla da ju

pra vi la li be ral nog ka pi ta li zma, od no sno mo gu da pa za re svi na mer ni ci. Isti na, po ne kad se sta ri ji „{ver cu ju“ po red svo je de ce kao pro dav ci, ali to je sa mo „fol klor“ srp ske stvar no sti i we nih gra |a na su o ~e nih s kri zom. Pod jed na ko po ~et ni ci, kao i is ku sni „vu ko vi“ De~ je pi ja ce, na la ze mo tiv za su bot we ra no usta ja we pre sve ga u za ra di, pa ta ko de se to go di {wi Ni ko la, ko me je ovo pr va „se zo na“, s Tr ga Sve tog troj stva od la zi s 1.500 di na ra u xe pu ko je je za ra dio na pro da ji pre ra sle gar de ro be i o~u va nih igra ~a ka „za klin ce“. Ve} „sta ro se de lac“, {e sna e sto go di {wi Mi lo{ je pro te klog vi ken da bio ma we sre} ne ru ke, ali }e 900 di na ra za ra |e nih pro da jom sta re gar de ro be bi ti sa svim do voq no za jed nu no vu, fen si, ma ji cu u ko joj }e se po javi ti pr vog da na no ve {kol ske go di ne. M. Mi qe no vi}

CRnA HROnikA

petak7.septembar2012.

dnevnik

„Kr ma ~a” ka li bra 155 mm Bom be i trom blo ni sprem ni za uni {te we U va zduh od le te la i mu ni ci ja

JU ^E U POD NE GR ME LO NA OBA LI DU NA VA, KOD PE TRO VA RA DI NA

Ar ti qe rij ska gra na ta uni {te na po sle 67 go di na Na desnoj obali Dunava kod Sadova, u Petrovaradinu, ju~e je stru~ni tim Uprave za civilnu za{titu iz Beograa na~elu s Mi haj lom Ma rin ko vi }em uni{tio prona|ena minsko-eksplozivna sredstva zaostala iz Drugog svetskog rata, ali i ona koja su ove godine oduzeta od gra|ana. Na~elnik Uprave za vanredne situacije u Novom Sadu, glavni policijski savetnik Bo {ko Pi li po vi}, izjavio je

za „Dnevnik” da je ju~e uni{tena jedna artiqerijska granata kalibra 155 mm, koja je na|ena u `ilama drve}a na obali Dunava, koja je tu, verovatno, bila vi{e od 67 godina, a otkrivena je tek nedavno, po{to se spustio nivo Dunava. Uz ovu staru granatu, na potesu Sadovi ju~e su uni{tena i neeksplodirana ubojna sredstva koja je Uprava za vanredne situacije u Novom Sadu, u prethodnom periodu preuzela od Po-

BIV [EM DI REK TO RU „PU TE VA SR BI JE” BRAN KU JO CI ]U PRE KI NU TO IZ DR @A VA WE KA ZNE

Iz za tvo ra na ope ra ci ju sr ca

Biv{i direktor „Puteva Srbije” Bran ko Jo ci} pu{ten je iz zatvora s izdr`avawa kazne zbog te{ke bolesti. Joci} je pu{ten po{to je Uprava za izvr{ewe krivi~nih

Bran ko Jo ci}

sankcija zbog te{kog oboqewa srca usvojila wegov predlog za prekid izdr`avawa kazne, izjavio je Joci}ev branilac Bo ri vo je Bo ro vi}.

Joci} je, prema re~ima wegovog advokata, u zatvoru te{ko oboleo i mora da ide na komplikovanu operaciju srca. Po{to u Spe ci jal noj bol ni ci Okru`nog zatvora u Beogradu, u kojoj je izdr`avao {esto me se~ nu ka znu, ni je bi lo uslo va za we go vo le~ewe, Uprava je usvojila predlog odbrane da se pusti na slobodu radi nastavka le~ewa, objasnio je advokat. Borovi} je napomenuo da je Specijalni sud, pred kojim se protiv Joci}a vode dva krivi~na postupka zbog zloupotreba u „Putevima Srbije”, ukinuo pritvor pre nekoliko meseci, ali da je odmah upu}en na izdr`avawe {estomesecne kazne na koju je ranije osu|en pred Osnovnim sudom zbog „probijawa buxeta” tog preduze}a. (Ta njug)

TRO JI CA ZRE WA NI NA CA IZA RE [E TA KA

Pri tvor zbog dro ge Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu odredio je pritvor trojici Zrewaninaca osumwi~enih da su izvr{ili krivi~no delo neovl{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave u Zrewaninu. Prilikom pretresa, policija je kod Ne na da P. (28) prona{la pra{kastu supstancu, nalik na opojnu drogu heroin, te`ine 61,6 grama, dok su kod Da li bo ra B. (28) i Sa {e M. (36) prona|eni lekovi s liste opojnih droga. (Ta njug)

DVO JE MR TVO NA IBAR SKOJ MAGISTRALI: Dve oso be su po gi nu le u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na Ibar skoj ma gi stra li u me stu @u pa wac, ne da le ko od La za rev ca oko 10.15 ~a so va, po tvr |e no je ju ~e Fo Ne tu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Do ne sre }e je do {lo pri li kom su da ra auto mo bi la mar ke „fol ksva gen po lo” i auto bu sa ~a ~an skog „Auto pre vo za”. Na stra da li su se na la zi li u auto mo bi lu.

licijske uprave u Novom Sadu. Prema re~ima Pilipovi}a, uni{teno je osam ru~nih bombi, nekoliko trombplontskih mina, upaqa~a za granate i vi{e stotina metaka raznih kalibara koji su na|eni i oduzeti od gra|ana. Dunav je nedavno izbacio jo{ 15 granata zaostalih iz Drugog setskog rata, ali one ju~e nisu mogle biti uni{tete, jer je nivo reke u me|uvremenu porastao.

Pojava ovih granata u Dunavu nije iznena|ewe. Naime, re~ je o lokaciji gde je dubina reke oko ~etiri metra, izme|u Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, a gde je pri kraju Drugog svetskog rata dignut u vazduh nema~ki ratni brod s municijom za Isto~ni front. Ne zna se pouzdano da li su ga u bezizlaznoj situaciji uni{tili sami Nemci ili je to u~inila neka od jedinica Narodnooslobodila~ke voj-

ske Jugoslavije, pri nadirawu ka zapadu. Ne zna se, tako|e, ni koliko je municije vukao brod: procene se kre}u od nekoliko desetina do vi{e stotina hiqada artiqerijskih projektila. - Procewujemo da je jako gustim i vi{eslojnim tepihom granata obala reke posuta u pre~niku od vi{e stotina metara - rekao je ranije Pilipovi}. M. B.

VAN RA SPRAV NO VE ]E VI [EG SU DA U ZRE WA NI NU PRO DU @I LO PRI TVOR BIV [EM DI REK TO RU ZRE WA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE”

Bra ni o ci: Da qe za dr à va we De u ri }a ne za ko ni to Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Zrewaninu donelo je re{ewe o produèwu pritvora do 60 dana Zdrav ku De u ri }u, biv{em direktoru zrewaninske fabrike lekova “ Jugoremedija” i Mi la ni Z., direktoru farmaceutskih preduze}a “ Penfarm” i “ Luksol farmacija” u tom gradu. Oni su uhap{eni 3. avgusta, kada im je odre|en pritvor od mesec dana i protiv wih pokrenuta istraga zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. Odluka o produèwu pritvora, kako je obrazloèno, doneta je kako bi se Deuri}u i Milani Z. onemogu}io uticaj na svedoke u istrazi. Mada su istragom obuhva}eni i finansijski direktor „Jugoremedije„ An ki ca M., kao i sudski ve{tak iz Zrewanina Ste van G., wima je Vanraspravno ve}e Vi{eg suda odobrilo da se brane sa slobode. Advokati optuènog Zdravka Deuri}a Vi }en ti je Da UHAP [EN SME DE RE VAC

„Tra va” u dvo ri {tu Po li ci ja u Sme de re vu uhap si la je Bor k a M. (38) iz tog gra da, ko ji se te re ti da je u dvo ri {tu ku }e u [a lin cu uz ga jao in dij sku ko no pqu i od ko ga je od u ze la 5,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne u si ro vom sta wu. Po li ci ja je osum wi ~e nog zatekla u brawu indijske konopqe, posle ~ijeg su{ewa je na me ra vao da na pod ru~ ju Smederava i okoline prodaje marihuanu. Policajci su od osumwi~enog oduzeli 5,5 kilograma marihuane u sirovom stawu, kao i 1,1 kilogram ubranih i poluosu{enih listova, spakovanih u kartonske kutije. Po li ci ja Mi lo va no vi }a tereti za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Smederevu, pi{e u saop{tewu Policijske uprave u Smederevu. (Ta njug)

Zdrav ko De u ri}

ri je vi}, Bo go qub Stan kov, Vla di mir Ho ro vic i Mir ko Ma ri} tvrde za “Dnevnik” da je Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Zrewaninu neosnovano donelo odluku o produ`ewu pritvora wiho-

vom braniocu, dodaju}i da su pravno prestali svi razlozi zbog kojih mu je pritvor odre|en a potom i produ`en. Oni tvrde da je okrivqenom Deuri}u pritvor odre|en iz

razloga predvi|enih ~lanom 142. stav 1. ta~ka 2 ZKP-a, odnosno zbog opasnosti da bi pu{tawem na slobodu mogao uticati na neispitane svedoke. Prekju~e je istra`ni sudija , dodaju, ispitao svih deset predloènih svedoka pa su, kako tvrde, i razlozi za daqim zadràvawem Deuri}a u pritvoru prestali da postoje. Advokati nagla{avaju da je upravo u ciqu spre~avawa da se Deuri}u ukine pritvor Vi{e tuìla{tvo u Zrewaninu istog dana podnelo zahtev za pro{irewem istrage koji nije pre do ~en bra ni o ci ma. Po ovom zahtevu za pro{irewm istrage istra`ni sudija, dodaju advokati, nije ~ak ni saslu{ao okrivqenog Deuri}a, a nije doneo ni novo re{ewe o pro{irewu istrage, pa je time daqe zadràvawe ovog okrivqenog u pritvoru postalo nezakonito. Q. Ma le {e vi}

NA GRA NI^ NIM PRE LA ZI MA BA TROV CI, GRA DI NA I HOR GO[

Spre ~en {verc se me na ko no pqe, le ko va, ci ga re ta Na grani~nom prelazu Batrovci carinici su kod dvojice makedosnkih dr`avqana otkrili seme marihuane, saop{tila je ju~e Uprava carina. Tri kesice sa po 18 semenki marihuane „Amsterdam amnesia haze” i „Amsterdam super silver haze” prona|ene su „erbegu” automobila holandskih registarskih oznaka. Putnici su zajedno s robom i vozilom predati u daqu nadle`nost grani~ne policije. Na grani~nom prelazu Gradina je u kamionu turskih registarskih oznaka, pored uredno prijavqene, prona|ena i velika koli~ina neprijavqene tekstilne robe ~ija je vrednost procewena na oko 430.000 dinara. Radi se o `enskoj i de~joj garderobi iz Turske koja je bila namewena uvozniku u Beogradu. Carinici su na izlaznoj strani grani~nog prelaza Horgo{, u saradwi s grani~nom policijom, pre dva dana spre~ili krijum~a-

rewe 2.600 tableta za potenciju i sedative. Lekovi su bili sakriveni u rezervnom to~ku, prekriveni poklopcem od stiropora i tapacirungom na kojem je

„marlboro” i „vinston”, poku{ao je u Austriju da prokrijum~ari srpski dr`avqanin tako {to ih je sakrio u nekoliko kofera, torbi i kartonskih kutija

bio kofer sa li~nim prtqagom. Otkriveno je 1.000 tableta „zonadina”, 1.500 tableta „bromazepama” od 6 mg, 88 tableta „viagre” i 12 tableta „cialisa”. Na istom grani~nom prelazu je spre~en poku{aj krijum~arewa iz na{e zemqe 195 boksova cigareta. Cigarete, uglavnom

od cipela i krenuo kroz zeleni kotrolni prolaz koji je rezervisan za putnike koji nemaju ni{ta za cariwewe. Protiv svih odgovornih lica vode se prekr{ajni postupci pred nadle`nim sudom, navodi se u saop{tewu Uprave carina. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak7.septembar2012.

PRE SU DA VI [EG SU DA U BE O GRA DU

Dva na es tor ka oslo bo |e na op tu `bi za pqa~ ku ve ka Vi {i sud u Be o gra du iz re kao je oslo ba |a ju }u pre su du, zbog ne do stat ka do ka za za op tu `be, dva na e e sto ri ci okri vqe nih za raz boj ni {tvo od 10. mar ta pro {le go di ne, u slu ~a ju u jav no sti na zva nom pqa~ ka ve ka, kad je od kon vo ja fir me „Se ku ri tas ser -

ri lo, Mi lo{ Mar ko vi}, Pe tar Ob ra do vi}, Bo ris Po li}, Ne nad Gr ~i}, Se nad De na i ja, Mi lan Mr vi} i Alek san dar Bu la ji}. Okri vqe ni Mi lan Mr vi}, ko me op tu `ba na te ret sta vqa jed no raz boj ni {tvo, po ~i we no

vi }u je iz re ~e na uslov na osu da od {est me se ci za tvo ra s ro kom pro ve re na red ne dve go di ne, a De na i ju ka zna od pet me se ci za tvo ra i nov ~a na ka zna 50.000 di na ra. ^u ve no raz boj ni {to ko je se de si lo 10. mar ta pro {le go di ne

Tu ì la {tvo na ja vi lo àl bu Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du na ja vi lo je ju ~e da }e u za kon skom ro ku ulo ì ti àl bu na oslo ba |a ju }u pre su du Vi {eg su da u Be o gra du ko jom je gru pa op tu è nih oslo bo |e na od go vor no sti za pqa~ ku kon vo ja vo zi la fir me „Se kju ri tas ser vis”. Port pa rol Tu ì la {tva To mo Zo ri} re kao je Ta nju gu da }e àl ba bi ti pod ne ta Ape la ci o nom su du u Be o gra du u za kon skom ro ku od 15 da na po {to pri mi pi sa ni ot pra vak pre su de. Spa qe no vo zi lo ko ri {}e no to kom pqa~ ke

vis”, u Usta ni~ koj uli ci u Be o gra du , ote to oko 800.000 evra. Pod se ti mo, to kom su |e wa svi okri vqe ni su u od bra na ma od ba ci li op tu `be, a mno gi od wih su is ti ca li i ali bi za kri ti~ no vre me. Op tu `bi su, usled ne do stat ka do ka za, oslo bo |e ni: No vi ca Elek, Bog dan Re sto vi}, Ivan Ju rek, Uro{ Pe tro vi}, Ne nad Ku -

na {te tu Ko mer ci jal ne ban ke, pr vo ste pe nom pre su dom je za to kri vi~ no de lo ogla {en kri vim i osu |en na se dam go di na za tvo ra, te mu je pro du èn pri to vor. Okriv qni Pe tar Ob ra do vi} i Se nad De na i ja, ogla {e ni su kri vim po op tu `ba ma za neo vla {}e no dr à we dro ge , a De na i ja i po op tu `bi za neo vla {}e no dr à we oru` ja. Ob ra do -

na po ~et ku Usta ni~ ke uli ce u Be o gra du, ma ski ra ni na o ru `a ni raz boj ni ci po ~i ni li su mu we vi to, u po be la da na, ko ri ste }i vo zi la pod ro ta ci jom, a po tom su us pe li da po beg nu. Ka sni je su kod `e le zni~ ke sta n i c i Pro k op, pro n a | e n a za pa qe na vo zi la ko ja su raz boj n i c i ko r i s ti l i to k om pqa~ ke. J. J.

Foto: S. [u{wevi}

JU ^E IN CI DENT U VI [EM SU DU U NO VOM SA DU

Po ku {ao da sko ~i s dru gog spra ta

U SKA DAR SKOJ ULI CI U BE O GRA DU

Ubi jen bes ku} nik Bes ku} nik star oko 50 go di na, za te ~en je ju ~e oko 14 sa ti mr tav u lo kvi kr vi, is pred ka fa ne “Ve li ka Ska dar li ja” u bo em skoj ~e tvr ti Ska dar li ja u cen tru Be o gra da. Hit na po mo}, ko ja je do {la na po ziv ne ko li ko klo {a ra, ko ji su ot kri li zlo ~in, mo gla je sa mo da kon sta tu je srmt. Ka ko sa zna je por tal Te le graf.rs, ne po zna ti na pa da~ je no `em na sr nuo na bes ku} ni ka i usmr tio ga dok su osta li spa va li na uli ci. - Ubi j e n i bes k u} n ik kod se be ni j e imao ni k a k av li~ n i

do k u m ent. @i v eo je s gru p om klo { a r a na uli c i i svi su spa va l i u kar t o n i m a kod ka f a n e “Ver l i k a Ska d ar l i j a”. Na p a da~ mu je ne n eo je d an ubod u sr c e usled ~e g a je is k r v a r io i umro. Pr v i re z ul t a t i is t ra g e uka z u j u da se zlo ~ in od i g rao oko 11 sa t i. Na p a d a~ je us p eo da po b eg n e neo p a ` e n o, dok su osta l i bes k u} n i c i spa v a l i, a ubi s tvo je ot k ri v e n o dva sa t a ka s ni j e - na v o d i iz v or bli z ak is t ra z i. Na uvi |a ju je utvr |e no da su si gur no sne ka me re obli `weg

lo ka la bi le ukqu ~e ne u vre me tra gi~ nog do ga |a ja i sni mak je pre dat po li ci ji, ko ja tre ba da pro ve ri da li se vi di ko je ubio bes ku} ni ka. Za na pa da ~em se tra ga. - Hit na po mo} je pri mi la po ziv oko 12.50 ~a so va, a mu {ka rac, ko ji je iz bo den no `em, le `ao je kod Ska dar lij ske ~e sme re kla je Ta nju gu port pa rol te zdrav stve ne slu `be Na da Ma cu ra. - Mu {ka rac je imao ubod ne ra ne u pre de lu le ve stra ne grud nog ko {a, a le ka ri su kon sta to va li we go vu smrt.

Si ni {a @. (36) po ku {ao je ju ~e oko 15.30 ~a so va da sko ~i kroz pro zor sud ni ce na dru gom spra tu zgra de Vi {eg su da u No vom Sa du, po tvr di la je «port pa rol tog su da Sve tla na To mi}-Jo ki}. Si ni {i @. se ju ~e su di lo za kri vi~ no de lo iz nu de. Ka da je sud sko ve }e, ko jim je pred se da vao su di ja Sve ti mir Po po vi} od bi lo zah tev od bra ne da mu uki ne pri tvor, Si ni {a @. je po ku {ao da sko ~i kroz za tvo re ni pro zor sud ni ce na dru gom spra tu. Po ju rio je ka pro zo ru i raz bio sta klo. Obez be |e we je, ipak, br zo re a go va lo i us pe -

lo da ga spre ~i pre ngo {to je pot pu no raz bio de be lo sta klo na pro zo ru u ko je se za gla vio. Gla va i gor wi deo te la u jed nom tre nut ku su mu bi li na po qu, a sa mo no ge u sud ni ci. O~e ci vi ovog ne sva ki da {weg in ci den ta u no vo sad skoj pa la ti prav de pri ~a ju da je sli ka bi la je zi va. - Bi lo je mno go kr vi od po se ko ti na ko je je ~o vek za do bio pri li kom raz bi ja wa sta kla, kao i pri li kom we go vo iz vla ~e wa iz raz bi je nog ok na - is pri ~ao je je dan o~e vi dac. Na li ce me sta br zo je sti gla hit na po mo} i Si ni {a @. je,

bez sve sti i s po vre da ma za ko je se u pr vi mah mi sli lo da su opa sne po ì vot, pre ba ~en u Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, gde mu je uka za na po mo}. Port pa rol te zdrav stve ne usta no ve Je le na Ju ri {in ve li da je pa ci jent u sta bil nom sta wu. - Po vre de je su te {ke, ali ne i opa sne po ì vot. Za sva ki slu ~aj, on }e bi ti za dr àn na ode le wu za po lu in ten ziv nu ne gu - re kla je Ju ri {in. Da li je re~ o po ku {a ju bek stva ili sa mo u bi stva, utvr di }e istra. M. B.

OP TU @NI CA PRO TIV BIV [EG SU DI JE TR GO VIN SKOG SU DA U BE O GRA DU DE LIN KE \UR \E VI]

Op tu `e na za o{te }e we po ve ri la ca „Be ka”

Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {e su di je Tr go vin skog su da De lin ke \ur |e vi} (56) zbog do no {e wa ne za ko ni te od lu ke u ste ~aj nom po stup ku nad pred u ze }em „Be ko”, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu port pa rol tu ì la {tva To mo Zo ri}. Po red \ur |e vi }e ve, ko ja je op tu è na i u po stup ku po zna tom kao „ste ~aj na ma fi ja”, op tu `ni com su ob u hva }e ni i ste ~aj ni uprav nik „Be ka” Dra gan D. (41) i prav ni za stup nik te fir me Go ran A. (46), do dao je Zo ri}. Pre ma op tu `ni ci, u ko ju je Ta njug imao uvid, pro ce wu je se

da su po ve ri o ci „Be ka” zbog wi ho vih ne za ko ni tih rad wi o{te }e ni za oko 350.000 evra. \ur |e vi} se te re ti da je na {te tu po ve ri la ca „Be ka” po slov ni pro stor u Ba wa lu ci od 685 kva drat nih me ta ra, vre dan 29 mi li o na di na ra, do de li la fir mi „Sib eks port-im port” iz Tre bi wa. Tu `i la {tvo na vo di da je \ur |e vi }e va od 23. de cem bra 2005. do 30. mar ta 2006. go di ne kao pred sed nik ste ~aj nog ve }a do ne la ne za ko ni tu od lu ku s na me rom da fir mi „Sib eks port-im port” pri ba vi imo vin sku ko rist. Ona je na re di la ste ~aj nom uprav ni ku Dra ga nu D. da

po vu ~e pred log za pre kid po stup ka iz vr {e wa pre su de u Osnov nom su du u Ba wa lu ci. To je ura di la, iako je zna la da se spor od vi ja u ko rist „Be ka”, ~i me je omo gu }i la da po slov ni pro stor pri pad ne fir mi „Sib eks port-im port”. U op tu `ni ci se da qe na vo di da je ne za ko ni ti za kqu ~ak „pod uti ca jem” \ur |e vi }e ve pot pi sao ste ~aj ni su di ja Ste vo \u ra no vi}, a ona ga je istog da na pro sle di la su du u Ba wa lu ci. Ste ~aj ni uprav nik Dra gan D. je 5. se tem bra 2003. go di ne na lo `io advo ka tu Go ra nu A. da, bez sa gla sno sti ste caj nog su di je Tr go vin -

skog su da, pri zna tu `be ni zah tev „Sib eks port-im port” ra di pre da je po slov nog pro sto ra u Ba wa lu ci. Ume sto da za stu pa, on je pri znao tu `be ni zah tev „Sib eks port-im port” bez i~i je sa gla sno sti. Ape la ci o ni sud u Be o gra du pro {le go di ne u de cem bru pra vo sna `no je od bio op tu `bu pro tiv \ur |e vi }e ve za kr {e we za ko na kao i biv {eg pred sed ni ka Tr go vin skog su da u Be o gra du Go ra na Kqa je vi }a zbog ap so lut ne za sta re lo sti op tu `be pro tiv wih od bi ja ju. Su |e we „ste ~aj noj ma fi ji” je u to ku pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du. (Ta njug)

STE ^AJ NI UPRAV NIK NE KA DA [WE PI RA MI DAL NE [TE DI O NI CE RA DO JE JO NI] JU ^E U SU DU TVR DIO:

„Ju go skan dik” ra dio za ra ~un Ban ke pri vat ne pri vre de CG

NA KON RAZ BOJ NI [TVA NA NO VO SAD SKOM SA TE LI TU

Po li ci ja tra ga za osum wi ~e nim

Po li cij ska upra va u No vom Sa du tra ga za mu {kar cem ko ji je 7. av gu sta, oko 20.50 sati, iz vr {io kri vi~ no de lo raz boj ni {tva u STR „Sa te lit“, u Uli ci An |e Raj ko vi}. On je, uz pret wu pi {to qem, pri mo rao rad ni cu da mu pre da no vac, a za tim po be gao, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska PU. Po li ci ja po zi va gra |a ne ko ji pre po zna ju osum wi ~e nog da se ja ve po zi vom na bro je ve te le fo na: 021/7488 4142 i 064/892 4056.

Pi ra mi dal na {te di o ni ca „Ju go skan dik” po slo va la je u Sr bi ji u ime i za ra ~un Ban ke pri vat ne pri vre de Cr ne Go re, od no sno za wu je pri ku pqa la {ted we gra |a na, po sve do ~io je ju ~e ne ka da {wi ste ~aj ni uprav nik „Ju go skan di ka” Ra di vo je Jo ni}, ko ji je na tom po lo à ju bio od 2002. do 2004. go di ne. Sve do ~e }i u Vi {em su du u Be o gra du na su |e wu vla sni ku „Ju go skan di ka” Je zdi mi ru Va si qe vi }u i we go vim sa rad ni ci ma, Jo ni}, me |u tim, ni je pre ci zi rao za {to zah te vi {te di {a za is pla tu po tra ì va wa ni su pro sle |e ni cr no gor skoj ban ci. Na pi ta we jed nog od op tu è nih, be o grad skog advo ka ta Ste va na Pro ti }a - za {to to

ni je u~i nio kao ste ~aj ni uprav nih, Jo ni} je po ma lo kon fu zno od go vo rio da „ta kav zah tev ni je do bio, ali da je bi lo zah te va za is pla tu po tra `i va wa {te di {a iz Cr ne Go re”. Po sle to ga su di ja Ma ja Ili} je pre ki nu la Pro ti }e vo is pi ti va we Jo ni }a u tom sme ru, uz obra zlo `e we da sve dok ni je kom pe ten tan da od go vo ri na ta pi ta wa. Iako je pro ces zbog mal ver za ci ja u toj pi ra mi dal noj {te di o ni ci, po znat po Va si qe vi }u - zva nom „ga zda Je zda”, pr vi na op tu `ni ci je Pod go ri ~a nin Mi lo rad Vu ko ti} - di rek tor Ban ke pri vat ne pri vre de Cr ne Go re. Za Vu ko ti }em je kra jem pro {le go di ne ras pi sa na po ter ni ca, od re |en

mu je pri tvor i od lu ~e no je da mu se su di u od su stvu. Va si qe vi} je i ju ~e po no vio da je krah „Ju go skan di ka” usle dio po {to mu je vla da Cr ne Go re za ple ni la naf tu od oko 72 mi li o na ne ma~ kih ma ra ka i osta vi la ga bez ke {a, pa ni je mo gao vi {e da is pla }u je {te di {e. Osim Vu ko ti }a i Va si qe vi }a, na op tu `ni ci su Dra gan An to ni je vi}, Qu bi vo je [un di} i advo kat Ste van Pro ti}. Svi su na po ~et ku su |e wa u de cem bru ne gi ra li kri vi cu za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, pre va re i uta je u ve zi s pi ra mi dal nom {ted wom u „Ju go skan di ku” po ~et kom 90-ih. (Ta njug)

SPORT

petak7.septembar2012.

dnevnik

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

VOJ VO DI NA DA NAS PU TU JE NA PRI JA TEQ SKI ME^ U NAN T

Sto no te ni ser ke u po lu fi na lu

Li der ne kom ple tan na le pom iz le tu

Srp ske sto no teni ser ke pla si ra le su se u po lu fi na le pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu, one su u ~e tvrt fi na lu bez ve }eg pro ble ma sa vla da li se lek ci ju Bra zi la s 3:0. Naj pre je Na da Ma ti} po be di la @oj se Oli ve i ru (11:6, 11:9, 11:8), da bi Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} naj pre sa vlada la Bra zil ku Ma ri ju Paso{ (11:5, 11:4, 11:4), pa potom i Oli ve i ru (16:14, 11:4, 11:3). Mi lo{ Gr li ca za u zeo je {e sto me sto u fi na lu ba ca wa ko pqa na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu. Gr li ca je imao naj bo qi hi tac od 54 me tra i se dam cen ti me ta ra u dru goj se ri ji kva li fi ka ci ja. Zlat nu me da qu osvo jio je Ki nez Xu Peng kai sa no vim svet ski mre kor dom od 64 me ta ra i 38 cen ti me ta ra, sre br na me da qa pri pa la je Sa ja du Nik pa ra stu iz Ira na (63, 13), a bron za na Bra ni mi ru Bu de ti }u iz Hr vat ske (56,78). Srp ski bi ci kli sta Mi lan Pe tro vi} za u zeo je 14. me sto u vo `wi na hro no me tar. Vo zio je u tan de mu sa Go ra nom [mel ce ro vi }em, a za vr {i li su tr ku po sle 34 mi nu ta, 20 se kun di i 76 sto tin ki. Zlat na me daqa u ovoj di sci pli ni pri pa la je [pan cu Kri -

sti ja nu Ven gi (30:48.25), sre br na Ita li ja nu Iva nu Pi zi (30:50.41), a bron za na Xem su Bra u nu iz Ir ske (31:13.00).

NI stre lac @iv ko Pa paz ni je imao sre }e on je tak mi~ewe pi {to qem za vr {io tek na 26. me stu od 29 tak mi~ara.

Zla to za Za nar di ja Ne ka da {wi vo za~ For mu le 1, Aleks Za nar di do {ao je do me da qe na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu. Ita li jan je

tak mi ~e }i se u ko li ci ma us peo da do |e do zla ta is pred Nem ca No ber ta Mo san dla sa vi {e od 27 se kun di pred no sti.

- Ovo je ve li ko do stig nu }e za me ne, jed no od naj ve }ih u mom ì vo tu. Na por no sam tre ni rao da bih ostva rio je dan ova kav re zul tat- re kao je Za nar di. - Ka da si u svo jim dva de se tim ce ni{ me da qe, a ka da pre |e{ 40 go di na ì vo ta, ce ni{ sve ono {to ra di{ sva ki dan. Uì vao sam u sva kom da nu tre nin ga, imao ma gi~ nu avan tu ru pro te kle dve go di ne i ovo je sja jan za vr {e tak to ga. Aleks je 2001. go di ne iz gu bio obe no g e u tr c i CART {am pi o na ta u ko me je na stu pao na kon {to je na pu stio For mu lu 1. Iako bez obe no ge, Za nar di je na kon to ga na sta vio sa auto mo bil skim tr ka ma i tak mi ~io se u re li ji ma od 2003. do 2009. go di ne ka da je pre {ao na pa ra o lim pij ski sport.

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE LA KO PO BE DI LA SLO VA^ KU

Od lu ka u Ta li nu

Re pre zen ta ci ja Sr bi je sa vla da la je u osmom ko lu se lek ci ju Slo va~ ke sa ube dqi vih 87:62. - Ve ro vat no naj im pre siv ni ji uti sak, bio je ve li ki broj mla dih ko ji je pri su stvo vao utak mi ci. Na dam se da su na pu sti li dvo ra nu za do voq ni. [to se sa me utak mi ce ti ~e, Slo va ci su za i sta bi li do sta osla bqe ni ne i gra wem ka pi te na Ga ve la. Ne sa mo {to je pr vi stre lac kva li fi ka ci ja, ve} ima i sjaj ne pro cen te {u ta. Ni -

smo ni {ta hte li da kal ku li {e mo, igra li smo sa svih 12 igra ~a, ko ji su ma we ili vi {e is ko ri sti li uka za nu {an su. U pr vi

De jan Mu sli ko ji ima ve li kih pro ble ma zbog aler gi je. Vla di mir [ti mac za hva lio se pu bli ci u Zre wa ni nu.

SFRJ u Slo ve ni ji Do kra ja kva li fi ka ci ja za evrop sko pr ven stvo u ko {ar ci osta lo je da se od i gra jo{ dva ko la. Sve ze mqe biv {e SFRJ, iz u zev, za sa da Sr bi je, obez be di le su u~e {}e na za vr {nom tur ni ru u Slo ve ni ji. Slo ve ni ja je or ga ni za tor, Ma ke do ni ja je kroz kva li fi ka ci je za OI obez be di la na stup, Cr na Go ra, Hr vat ska i Bo sna i Her ce go vi na, ta ko |e. Je di no je osta lo da Sr bi ja izbo ri na stup za {ta su joj potreb ne po be de u po sled wa dva ko la. Cr na Go ra je bi la ube dqi va u gru pi A i sa osam tri jum fa obez be di la u~e {}e na EP. Hr vat ska u gru pi C ne ma po raz, uz skor od 6:0. Bo sna i Her ce go vi na je po be dom nad Gru zi jom u Tbi li si ju obez be di la na stup u Slo ve ni ji.

To kom pred sto je }eg vi ken da fud ba le ri Voj vo di ne bi }e go sti ve li ka na fran cu skog fud ba la, do du {e tre nut no dru go li ga {a, eki pe Nan ta. Po {to je na evrop skim te re ni ma pa u za zbog kva li fi ka cio nih me ~e va re pre zen ta ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu, Fran cu zi su po zva li No vo sa |a ne da su tra od 15 ~a so va od i gra ju pri ja teq ski me~, {to su u ta bo ru cr ve no-be lih pri hva ti li. To k om pret h od n e sed m i c e igra ~i Voj vo di ne tre ni ra li su dva pu ta dnev no, a {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci po ve }a li su in ten zi tet ra da, ka ko bi for ma eki pe, ina ~e li de ra na pr ven stve noj ta be li {am pi o- na ta Sr bi je, bi la po dig nu ta na vi {i ni vo. Fud ba le ri ma za i- sta ni je la ko, ali svi bez po go vo ra iz dr `a va ju ri tam ko ji se od wih zah te va. No vo sa |a ni ni su kom plet ni, jer zbog re pre zen ta tiv nih oba ve za u se lek ci ja ma ze ma qa ~i je pa so {e ima ju, s eki pom tre nut no ni su Abu ba kar Ouma ru (Ka me run), Vuk Mi to {e vi} (mla da se lek ci ja Sr bi je), Ne ma wa Bil bi ja (BiH), Bo jan Na sti} (omla din ska se lek ci ja Sr bi je) i Mi ro slav Ste va no vi} (mla da se lek ci ja Bih), kao ni ~la no vi mla |ih se lek ci ja. Uz sve wih, Al ma mi Mo re i ra, uz do zvo lu

stru~ nog {ta ba, tre nut no je Por tu ga lu i we gov po vra tak u No vi Sad o~e ku je se u ne de qu. - U Nant da n as pu t u j e 19 igra ~a ko ji }e igra ti su tra pro tiv Nan ta - re kao je Ra di sav Ra bre no vi}, ge ne ral ni se kre tar Voj vo di ne. - Oko 14 ~a so va kre }e mo za Bu dimp {e tu, oda kle ima mo let do Pa ri za, a po tom }e mo auto bu som pu to va ti do Nan ta. Na put ne }e kre nu ti po je di ni fud ba le ri ko ji

ima ju lak {e po vre de i za ko je je bo qe da osta nu u No vom Sa du i re dov no tre ni ra ju. Zbog to ga }e i ne ki ~la no vi stru~ nog {ta ba osta ti, ka ko bi mo gli da od ra de tre nin ge s wi ma. [to se na {eg do ma }i na ti ~e, re~ je o jed nom od naj ve }ih fran cu skih klu bo va s mo `da i naj mno go broj ni jim na vi ja ~i ma, ko ji sa da igra u dru goj li gi. Na {a je oba ve za da od i gra mo {to bo qe i u le pom sve tlu se pred sta -

Iza zov u Nan tu: pr vo tim ci Voj vo di ne Su pi}, Jo ki} i Ka ran

Gri na po se ti li Ho lan |a ni Se rr `i wo Grin, ho land ski int ger na ci o na lac ko ji no si dres Voj vo di ne, ju ~e je imao po se tu u FC â&#x20AC;&#x17E;Vu ja din Bo {kovâ&#x20AC;?. Dvo je mla dih Ho lan |a na iz Ar he ma, gra da iz ko jeg je ta mo {wi pr vo li ga{ Vi te se, na ja vi li su se qu di ma iz no vo sad skog klu ba i is ko ri sti li pri li ku da do |u u Sr bi ju i po se te cr ve nobe le. Uz to, iz ra zi li su `e qu da kra }e vre me raz go va ra ju s Gri nom, a ovaj fud ba ler iza {ao im je u su sret. Osim s Gri nom, sim pa ti~ ni Ho lan |a ni su kra }e raz go va ra li i s Igo rom \u ri }em ko ji je pre dve go di ne no sio dres He ren ve na.

vi mo fran cu skim qu bi te qi ma fud ba la. Me~ s Nan tom bi }e le pa pri li ka za na {e po je di ne mla |e pr vo tim ce da se do ka `u i even tu al no na met nu ~la no vi ma stru~ nog {ta ba. Po v ra t ak cr v e n o-be l ih u No vi Sad pred vi |en je za po ne de qak, ka da }e bi ti na sta vqe ne pri pre me za utak mi cu 5. ko la Je len Su per li ge u ko joj Voj vo di na do ~e ku je Ja go di nu. Tekst i foto: A. P.

SU SRET S MI LA NOM PI PER SKIM, SVE SLO VEN SKIM PR VA KOM

Evrop ski tron sve bli `i sam pri prav no sti. Mo `da }e to Zre w a n inc Mi l an bi ti me~ za od bra nu ti tu le u po Pi per ski sve slo ven lu sred woj ka te go ri ji, ili }e to ski je pr vak u pro fe bi ti bor ba za rej ting. si o n al n om bok s u u VBC aso ci ja ci ji. Ovaj mo m ak je za ve o m a krat ko vre me po sti gao mno go. U pro fi ring u{ao je de vet pu ta i ostva rio isto to li ko po be da, od ~e ga tri no ka u tom. Imao je on i za vid nu ama ter sku ka ri je ru. Ne dav no je od bra nio po jas u du e lu s Ukra jin cem Bog da nom Pro ti {i nom, ko ji je tra jao dva na est run di. Tre nut no le ~i po vre du bub ne op ne i ak tiv no se od ma ra u svom Zre w a n i n u, gde ima Mi lan Pi per ski klub Pe tro grad, u ko me ra di Da li ste o~e ki va li ova kav za jed no sa svo jim tre ne rom Sr na pre dak? |a nom Ev |e ni }em. - Je sam, ali ne za ova ko krat - ^e kam po ziv pro mo te ra Dar ka ko vre me. Jed no stav no, ni sam Po pi vo de iz Bal kang bok sing fe - mo gao da za mi slim da }e sve de ra ci je i Ne na da Bo rov ~a ni na da bi ti ova ko br zo. Ali, za do vo se do go vo ri mo o da qim pla no vi ma qan sam jer imam 30 go di na i - is ta kao je Pi per ski. - Mi slim da tek dva de set me se ci sam pro }u usko ro po no vo u ring i u fa zi fe si o na lac.

Za {to ra ni je ni ste oti {li me |u pro fe si o nal ne bok se re? - Mo `da sam tre bao to da ura dim pre ne ko li ko go di na, ali ni sam imao uslo ve. Ako `e lim da po stig nem vr hun ske re zul ta te, on da mo ram da imam i ta kve uslo ve. Sa da ih imam i ve ru jem da }e bi ti sve bo qi. U profe si o nal nom bok su nov ca ima, ali sa mo za vr hun ske bor ce. @elim upra vo da bu dem ta kav i da se na rang li sti pop nem iz nad dva de se tog me sta. Uosta lom, ovog me se ca bi }e kon gres VBC aso ci ja ci je i on da }u vi de ti gde se na la zim. Da li to zna ~i i da ima te vi so ke am bi cije? - Ni kad se ni sam za do vo qa vao ne kim pro se kom. Bo ri }u se sve dok ide do bro. Bez ika kve la `ne skrom no sti, `e lim da na pad nem evrop ski pa svet ski tron - na gla sio je Pi per ski. M. Pa vlo vi}

Ha mil ton u Mer ce de su?

Ne nad Kr sti} okru `en ko {ar ka {i ma Slo va~ ke

plan je is ko ~io Ne ma wa Ne do vi}, ko ji je po red ta len ta, jo{ jed nom po ka zao ka kvu ima ener gi ju i mo to ri ku. Ima mo dva da na da se pri pre mi mo za ve o ma va `nu utak mi cu u Esto ni ji. Mar ko Ke {eq je i{ ~a {io ra me i ne }e mo }i da tre ni ra sle de }ih se dam da na, dok je u sli~ noj si tu a ci ji i

- Za hva lio bih se pu bli ci u Zre wa ni nu ko ja nas je sjaj no bo dri la. Mi slim da smo od i gra li do bru utak mi cu u ko joj je bi lo je di no va `no da ostva rimo po be du. O~e ku je nas mno go te `i me~ u Ta li nu pro tiv Esto ni je. Mo ra mo {to bo qe da se spre mi mo, jer ne ma mo pra vo na gre {ku.

Lu is Ha mil ton u Mer ce de su? La` ili isti na? - We gov me na xent re kao nam je da je to la` - iz ja vio je port pa rol Me kla re na. Ipak, bez ob zi ra na de man ti je, bri tan ski no vi na ri u ~e tvr tak ot kri va ju da je od la zak {am pi o na iz 2008. re al na op ci ja. Me se ci ma tra ju pri ~e o ne iz ve snoj Ha mil to no voj bu du} no sti u Vo kin gu. Konflikt sa ostatkom ekipe tokom vikenda bio je jasan znak da odnosi nisu idili~ni i da je momak iz Stivinixa nezadovoqan. Ni jedna ni druga strana ne poùruju pri~u o potpisivawu novog ugovora (prethodni, petogodi{wi, isti~e na kraju aktuelne sezone) pa je logi~no {to su se javili i drugi timovi, voqni da ga angaùju. Edi Xordan, nekada{wi voza~, a sada komentator najbrèg

cirkusa na britanskom javnom servisu, otkrio je u ~etvrtak svetsku ekskluzivu: - Luis Hamilton zameni}e Mihaela [umahera, koji }e se drugi put povu}i na kraju ove sezone. Verujem da su Luis i Mercedes ve} dogovorili detaqe saradwe. Takav scenario nije nerealan, ali je te{ko o~ekivati da }e bilo ko u Mercedesu potvrditi da je ta~an dok se ne oglasi jedan ~ovek. Mihael [umaher (43), najboqi voza~ u istoriji Formule 1, ne blista posle reaktivirawa. Ove sezone nije ostvario zna~ajniji rezultat, sa izuzetkom uspeha u kvalifikacijama za VN Monte Karla. Ipak, s obzirom na wegov polu-bogovski status u Nema~koj, te{ko je o~ekivati da }u mu bilo ko re}i hvala i dovi|ewa.

SPORT

dnevnik

petak7.septembar2012.

UZ OR LO VE ]E U GLA ZGO VU BI TI I GOR DAN PE TRI]

^e ka nas pa kao na „Hemp den par ku”

Ogwen Mudrinski

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA U KVA LI FI KA CI JA MA ZA EP GO STU JE U DAN SKOJ

Po be da za mi ran san

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas u Al bor gu igra pret po sled wi me~ kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, pro tiv do ma }e Dan ske. Or li }e po be da de fi ni tiv no od vo di u ba ra` sa pr ve po zi ci je {to je ciq ko ji je bio i po sta vqen pred po ~e tak kva li fi ka ci ja. Or li }i }e ima ti te àk po sao. - Pre o sta le su nam jo{ dve utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma. Neo p hod no je da ih od i gra mo {to bo qe ka ko bi smo u~vr sti li na pre dak u igri, iz ra èn u po sled wa tri ko la. Dan ci su se i u Kra gu jev cu po ka za li kao ~vr sta eki pa pa mal te ne ni smo ni {an su na pra vi li pro tiv wih. Me |u tim, sa da je sve dru ga ~i je, zbog bo dov nog mi nu sa oni mo ra ju da na pad nu {to na ma osta vqa pro stor za kon tre – ka è na pa da~ or li }a Og wen Mu drin ski. [pic Cr ve ne zve zde ve ru je da }e on i Ne ma wa Ko ji} bi ti ne re {i va enig ma za Skan di nav ce. - Od ka ko smo pre {li na si stem 4-4-2 sve je za nas na pa da ~e. Do sta upo tre bqi vih lop ti do bi ja mo, ula zi mo u {an se i da je mo go lo ve. Ide al na je sad pri li ka da utvr di mo si stem i , u slu ~a ju po be de ras te re }e ni ji u|e mo u ba ra` – re kao je Mu drin ski. Od po ~et ka kva li fi ka ci ja pa do da nas tim mla de re pre zen ta ci je se do sta me wao. - Sve ovo {to ra di mo ra di mo u slu `bi naj bo qeg ti ma. Svi ma

Gru pa 4 Da nas Dan ska - Sr bi ja S.Ir ska - Ma ke do ni ja 1. Sr bi ja 2. Dan ska 3. Ma ke do ni ja 4. S. Ir ska 5. F. Ostr va

6 6 6 6 8

4 3 2 1 0

(18) (20.30) 2 3 3 1 3

0 11:2 14 0 15:7 12 1 10:9 9 4 4:7 4 5 3:18 3

na ma je san da jed nog da na za slu ì mo po ve re we ,,A“ se lek to ra. Sa mo do brim i or ga ni zo va nim ra dom mo è mo do tle i sti }i. Vi de lo se od mah da ova eki pa ima per spek ti vu i da }e bi ti bu du} nost na {eg fud ba la. Ho }e li bi ti te è bez \u ri ~i }a, La zo vi }a, Mar ko vi }a, i Ig wov skog. - Si gur no da ho }e, oni su bi li vr lo va `ni {ra fo vi ovog ti ma. Me |u tim, sma tram da ima mo do voq no kva li tet nih po je di na ca ko ji }e mo }i da ih za me ne. Naj bit ni je je da ima mo è qu za ra dom i po be dom i sve osta lo ta da do la zi na svo je. Sma tram da mo è mo da po be di mo Dan sku i ove ri mo ba ra` sa ~el ne po zi ci je ~e tvr te gru pe – za kqu ~io je Mu drin ski. Pod vo| stvom se lek to ra Sa {e Jan ko vi }a evi den tan je us pon u igri mla de re pre zen ta ci je. Mla di stra teg na {ao je za jed ni~ ki je zik sa or li }i ma {to se ogle da i kroz re zul ta te. Fa mi li jar na at mos fe ra je kqu~ uspe ha ove eki pe va qa da }e ta ko bi ti i ubu du }e. I. La za re vi}

Na c i o n al n i tim Sr bi je ot pu to vao je u Gla zgov gde ih u su tra (16) o~e k u j e pre m i jer ni me~ u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu pro tiv [kot ske. U ko fe ri ma or lo va pu no je na de da }e start no vog ci klu sa obe le ì ti po zi tiv nim is ho dom, a to u ovom slu ~a ju je ste i re mi. Lo gi~ no, po sto ji po red op ti mi zma i do za opre za pa i za bri nu to sti. Jo{ uvek ne funk ci o ni {e na te re nu sve po no ta ma se lek t o r a Mi h aj l o v i } a u pod mla |e nom sa sta vu. Uz na {u se lek ci ju bi }e i Gor dan Pe tri}, ko ji je imao du gu i uspe {nu ka ri je ru u [kot skoj u eki pa ma Dan di ja, Ren xer sa i Hart sa. We go vi sa ve ti i su ge sti je mo gu bi ti od ko ri sti. - Utak mi ca, po seb no zbog to ga {to je pr va tak mi ~ar ska, bi }e te {ka za oba ti ma. Iskre no, ~i ta vu de ce ni ju ni sam pri su tan na Ostr vu pa i ne po zna jem naj bo qe ve }i nu igra ~a u ta bo ru ri va la. Ali, evi den tan je trend da se okre }u ka evrop skom sti lu igre. Svi se ne ka ko tru de da ko p i r a j u Bar s e l o n u, wi h ov kon cept. Ne sla èm se sa ta kvim ide ja ma. Wi hov osnov ni mo to mo ra ju da osta nu du ge lop te na vi so ke igra ~e ko ji su sjaj ni u du e lu i sko ku. Sta ra bri tan ska {ko la tre ba da osta ne za {ti ti ni znak. î ni mi se da to ga vi {e ne ma, bar ne u onoj me ri ka da sam ta mo na stu pao ve li Pe tri}.

Reprezentativci Srbije na aeodromu u Beogradu

„Hemp den park” bi }e de ko ri san sa pre ko 50.000 fa na ti~ nih na vi ja ~a... - ê ka }e na {e mom ke pa klen am bi jent, na ko ji mo ra ju br zo da se pri la go de. To je ve o ma bit no, jer pri ti sak sa tri bi na je ogrom na. [kot ski na vi ja ~i su spe ci fi~ ni, mo `da naj bo qi u Evro pi. Ka da je u pi ta wu re pre zen ta ci ja svi su je di ni stve ni, ne ma klup skih po de la kao u na {em okru è wu, bo dre we je pri sut no svih 90 mi nu ta bez ob zi ra na re zul tat. Do ma }in }e da ti svoj mak si mum, uz po mo} „tri bi na” mo `da pru è i vi {e ne go im tre nut ne mo gu} no sti do zvo qa -

Ka pi ten re pre zen ta ci je Ne ma~ ke sma tra da we go va se lek ci ja na SP u Bra zi lu 2014. Go di ne mo `e ima ti sa mo je dan ciq, a to je osva ja we ti tu le. - Po sle sve ga {to se do go di lo u po sled we vre me na{ je di ni ciq mo ra da bu de tro fej. Ne mo `e mo da

raz, ali i da qe ve ru jem da smo mo gli do ti tu le”, po ru ~io je Lam. Fud ba ler Ba jer na pri znao je da }e [pan ci bi ti naj ve }i fa vo ri ti i u Bra zi lu. - Kad ne ko osvo ji tri uza stop na ve li ka tak mi ~e wa, on da

Fer gu son me ube |i vao da osta nem Re pre zen ta ti vac Sr bi je Zo ran To {i} iz ja vio je da je tre ba lo da ima vi {e str pqe wa u Ju -

naj te du i da je po gre {io ka da je do neo od lu ku da na pu sti cr ve ne |a vo le.

Zoran To{i}

Ba bo vi} se po vre dio na de bi ju Dosada{wi fud b a l er Par ti z a n a Ste f an Ba b o v i} po vre d io se na de b i j u za svoj no v i klub Sa r a g o s u, pre m a pr v im re z ul t a t i m a Ba b o v i} je sa m o is t e g ao mi { i}. Ba b o vi} se po v re d io na kup me ~ u pro t iv Al k o k or n a, pa je igru mo r ao da na p u s ti ve} u 22. mi n u t u. Pre ma iz ve {ta ji ma {pan skih me di ja srp ski in ter na ci o na lac je, do tre nut ka ka da se po vre dio, igrao po pri li~ no do bro. Za sa da ne ma na zna ka ko li ko bi Ba bo vi} mo gao da od su stvu je sa te re na, ali pre ma ne kim in for ma ci ja ma ne bi tre ba lo da pa u zi ra du `e od 3 sed mi ce.

Real od bio po nu du Si ti ja

Filip Lam

pri ~a mo o to me ka ko je na {a `e qa, re ci mo, ~e tvrt fi na le - re kao je Lam na kon fe ren ci ji za me di je u Ha no ve ru, uo~i star ta kva li fi ka ci ja pro tiv Far skih Ostr va. On je do dao da ga jo{ uvek bo li po raz od Ita li je, 2:1, u po lu fi na lu mi nu log {am pi o na ta Evro pe u Ukra ji ni i Poq skoj. - Ne {to nam je ne do sta ja lo, o~i gled no. Bio je to go rak po -

je fa vo rit i na ~e tvr tom. Oni su de fi ni tiv no tim ve ka, me |u tim, ne mo gu da se ot mem uti sku da mi pro tiv wih ni smo ima li ni sre }e - za kqu ~io je Lam. Ne ma~ ka je u fi na lu pr ven stva Evro pe 2008 iz gu bi la od [pa ni je sa 1:0, a iden ti ~an re zul tat bio je dve go di ne ka sni je u po lu fi na lu pr ven stva sve ta u Ju `noj Afri ci.

da su to bi li Stra han, Su nes ili Hen sen, u vre me nu ka da su ima li za vi dan rej ting i re zul ta te u Evro pi. I mi smo na no vom po ~et ku, od lu ~i li smo se za mla dog se lek to ra i isto ta kav tim, ko ji tre ba po dr `a ti bez ob zi ra na re zul ta te. Sa da }e mo vi de ti i ko li ko mo gu, jer pro {lo je vre me za pro ve re i pro be, po ~i wu va `ne kva li fi ka ci o ne bit ke u iz u zet no iz jed na ~e noj i te {koj gru pi - za vr {io je Pe tri}. U Gla zgo vu }e re pre zen ta tiv ci od ra di ti jo{ dva tre nin ga, na ko ji ma }e se lek tor Mi haj lo vi} re {i ti odr |e ne di le me oko start ne po sta ve. Z. Ran ge lov

ZO RAN TO [I] @E LI DA SE VRA TI NA OSTR VO

KA PI TEN NE MA^ KE FI LIP LAM KA TE GO RI ^AN

Ne ma~ ka mo ra bi ti pr vak sve ta

va ju. Da kle, ako se ne ki no vi klin ci ko je ima mo u sa sta vu adap ti ra ju na `e sto ku at mos fe ru lak {e }e do }i do pa sa i igre ko ja nam mo `e do ne ti go lo ve i po vo qan re zul tat - is ta kao je Pe tri}. [ko te je pri li~ no iri ti ra la iz ja va se lek to ra Mi haj lo vi }a da smo kva li tet ni ji sa stav, da ima mo ni ske i br ze fud ba le re kao stvo re ne da na pra ve pro ble me od bra ni do ma }i na. - Ko lek tiv ni duh je glav na sna ga [ko ta, kao i men ta li tet u ko jem ne po sto ji re~ pre da ja. Ne ma ju is tak nu te po je din ce ko ji po te zom re {a va ju me~. Ne ka -

Pred sed nik Re a la Flo ren ti no Pe rez od bio je ovog le ta po nu du vred nu 200 mi li o na evra od Man ~e ster Si ti ja za Kri sti ja na Ro nal da. Si ti je uz astro nom sko obe {te }e we Ma dri |a ni ma po nu dio Ro nal du go di {wu pla tu od 20 mi li o na evra, ~i me bi se iz jed na ~io sa Eto om kao naj pla }e ni fud ba ler sve ta.

- Sve {to sam ta da `e leo je ste da igram fud bal i za to sam pr vo oti {ao u Keln gde sam pro v eo sjaj n ih {est me s e c i. Ka da sam se vra tio, o~e ki vao sam da }u do bi ti {an su, ali to se ni je de si lo. ^ak sam mi slio da je ni kad ne }u ni do bi ti i za to sam oti {ao u CSKA. Kad sa da raz mi {qam o to me mi slim da sam mo `da pre na glio, mo `da je tre ba lo da sa ~e kam, da bu dem str pqi vi ji, da se bo rim, ipak je u pi ta wu Man ~e ster ju n aj t ed, ne bi l o ko j i klub - re k ao je To { i} za {kot ski Dej li mejl. To {i} je do dao da ga je Ser Aleks Fer gu son ube |i vao da osta ne na Old Tra for du. - Od u vek sam na vi jao za Ju naj ted i bio sam pre sre }an kad sam upo znao Ser Alek sa i po stao

~lan ta ko ve li kog klu ba. ^e sto smo raz go va ra li i on mi je go vo rio da bu dem str pqiv, da }e moj kva li tet is pli va ti - ot krio je To {i}. Ru ski me di ji pre no se da }e To {i }a u su bot wem me ~u iz me |u [kot ske i Sr bi je na „Hemp den par ku” u Gla zgo vu gle da ti pred stav ni ci dva lon don ska klu ba Ar se na la i To ten he ma, pa je ve o ma mo gu }e da se ve} u ja nu a ru vra ti u Pre mi jer li gu. To {i} je za Ju naj ted od i grao sa mo pet utak mi ca, po dve u Pre mi jer li gi i Li ga ku pu i jed nu u FA ku pu. U mo skov skom CSKA je stan dar dan pr vo ti mac, za dve go di ne od i grao je 81 utak mi cu i po sti gao 19 go lo va. Za re pre zen ta ci ju Sr bi je od i- grao je 42 utak mi ce i po sti gao se dam go lo va.

Bel gi jan ci te {ki 200 mi lio na Eki pa Bel gi je, ko ja u gru pu A u{la iz tre }eg {e {i ra, va `i za jed nog od glav nih kan di da ta za pla sman na SP u Bra zi lu. Po red to ga {to su u pro se ku iz u zet no mla di wi h o v a pr v a po s ta v a, pre ma Tras fer mark tu, vre di ne ve ro vat nih 200 mi li o na evra. „Naj sku pqa” po s ta v a Sr b i j e vre di 101 mi lion evra. Za ni mqi vo je da svi igra ~i u pr vih 11 vre de pre ko 10 mi li o na, Kur toa (13) - Fer t on g en (15), Kom p a n i (35), Fer ma len (18.5), Lom berts (10) - Dem b e l e (13), Vit sel (20), Fe la i ni (20), Ha zar (40) Lu k a k u (14), Mer t ens (12). Bel gij ski me di ji is ti ~u da je to po pro ce ni tre } a naj s ku p qa start na po sta va na sve tu, iza [pa ni je i Por tu ga la. Me |u tim, sa mo ~e i ti ri igra ~a fu ri je za jed no vre de vi {e od Bel gi ja na ca, Ini je sta 70, Fa bre gas 55, Sil va 50 i Pi ke 40.

sport

petak7.septembar2012.

dnevnik

OLIMPIJADA U ISTANBULU

Po lo vi ~an uspe h U Istanbulu, na Olimpijadi u {ahu, nere{enim rezultatima na{ih ekipa u osmom kolu moèmo biti u potpunosti zadovoqni jer su igrali sa protivnicima boqeg prose~nog rejtinga {to se moè i uo~iti upore|uju}i individualne rejtinge. Me|utim, jedan impresivan kuriozitet treba posebno zabeleìti: filipinski velemajstor Eugen Tore igra po 21. put na olimpijadi {to je nezabeleèn rekord u bilo kom sportu. Va`niji rezultati (mu{karci): Rusija – Ukrajina 2,5:1,5 (Karjakin – Volokitin 1:0), Kina – Azerbejxan 2:2 (J, Vang – Mame|arov 0:1, Ding – Mamedov 1:0), Jermenija – Uzbekistan 3:1, Makedonija – SAD 1:3 (V. Georgijev –Kamski 0:1), Nema~kaMa|arska 2,5:1,5 (Najdi~ - Leko

1:0), Engleska – Filipini 1:3 ([ort- Tore 0:1), Francuska – Kuba 2,5:1,5, Indija - Srbija 2:2 ( Sasikiran (2707) – Ivani{evi} (2645) 0:1, Harikri{na (2685) – Perunovi} (2614) remi, Negi (2664) – Sedlak (2549) remi, Gopal (2550) – Popovi} (2579) 1:0), [panija – Izrael 0,5:3,5, Litvanija – Holandija 1:3 ([irov – Giri remi), Rumunija – Argentina 1:3, Hrvatska – Poqska 1,5:2,5, Gr~ka – Slovenija 1,5:2,5, itd. Plasman: 1. Rusija 15, 2-6. Kina, Jermenija, SAD, Nema~ka, Filippini 13, 7-13. Azerbejxan, Ukrajina, Holandija, Francuska, Izrael, Argentina, Poqska 12,itd. Srbija se nalazi na 20. mestu sa 11 bodova. U narednom kolu Srbija igra sa Argentinom. @enska selekcija: Va`niji rezultati: Poqska – Kina 1:3,

Rusija – Ukrajina 2:2, Francuska –[panija 3:1, Uzbekistan – Ma|arska 2,5:1,5, Vijetnam – Indija 1,5:2,5, Srbija – Gruzija 2:2 (Bojkovi} (2392) – Xagnidze (2547) 0:1, Stojanovi} (2277) – Kotena{vil (2509) remi, Raki} (2300) – Javaki{vili (2458) 1:0, Bendera} (2266) – Bacia{vili (2432) remi), Filipini – SAD 0,5:3,5, Jermenija – Rumunija 3:1, Bugarska - ^e{ka 2,5:1,5, Litvanija – Iran 2:2, [vajcarska – Kazahstan 1:3, Azerbejxan – Gr~ka 2,5:1,5, Nema~ka – Crna Gora 2,5:1,5, itd. Plasman: 1. Kina 14, 2-5. Rusija, Francuska, Indija, Uzbekistan 13, 6-11. Ukrajina, SAD, Poqska, Kazahstan, Jermenija, Bugarska 12, 12-15. Gruzija, Izrael, Srbija, Ma|arska 11, itd. U narednom kolu Srbija igra protiv Izraela. B. Dankovi}

DANAS I SUTRA U CRVENKI 13. MI[KOVI]EV MEMORIJAL

No vo sa |a ni bra ne tro fej Tradicionalna septembarska rukometna svetkovina u Crvenki, Mi{kovi}ev memorijal, odr`a}e se danas i sutra u ovda{woj dvorani koja nosi wegovo ime. Uz doma}ina, Vojvodinu i Proleter, koji su u~esnici od osnivawa turnira 1998. godine, prvi put }e nastupiti i ekipa

Na prethodnih 12 memorijala naj vi {e uspe ha ima la je Vojvodina, sedam puta je bila pobednik, pa uz prelazne wene vitrine krasi i pehar u trajnom vlasni{tvu. Zrewaninci su tri puta bili najuspe{niji, a Crvenka i Kikinda po jednom.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne (u na pa du) bra ne pr vo me sto

Jugovi}a, {to }e sigurno doprineti kvalitetu i zanimqivosti turnira, kojim se odaje priznaje i osve`ava se}awe na velikana crvena~kog i jugoslovenskog rukometa, nosioca zlatne olimpijske medaqe iz Minhena 1972. godine.

S obzirom da narednog vikenda po~iwe borba za bodove ovo je ujedno i generalna proba za sve u~esnike i to svakako izaziva posebno interesovawe kod qubiteqa rukometa. Razumqivo, za navija~e Crvenke je u prvom planu mogu}nost we-

Danas 17.00: Jugovi} - Vojvodina 19.00: Proleter - Crvenka Sutra 18.00:me~ za tre}e mesto 19.30: finale nog potpuno podmla|enog sastava u kojem nedostaju ~ak petorica u odnosu na proteklu sezonu: Holpert, Mili}, Stankovi}, \urovi} i Jolovi}. - Nadam se da }e mo u toku ova dva dana nastaviti sa ulaznom formom koju smo pokazali na posledwim kontrolnim utakmicama, {to bi doprinelo da sa realnim optimizmom i samopouzdawem u|emo u prvenstvena isku{ewa - ka`e trener Crvenke Igor Desnica, ne skrivaju}i i potajnu `equ da wegova ekipa napravi iznena|ewe i po drugi put osvoji memorijal nekada{weg igra~a i trenera ovog kluba. T. Jovovi}

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Va vrin ka pre dao me~ No va ku Janko Tipsarevi} savladao je Nemca Filipa Kol{rajbera 6:3, 7:6, 6:2 i plasirao se u ~etvrtfinale US opena, a malo kasnije pridru`io mu se i Novak \okovi} koji se plasirao u 14 Gren slem ~etvrtfinale zaredom po{to mu je Stanislas Vavrinka predao me~ u tre}em setu. Duel je prekinut u utorak zbog ki{e, a \okovi} je u trenutku predaje imao ubedqivih 6:4, 6:1, 3:1. Bio je to 13. me|usbni duel Srbina i [vajcarca i 11. pobeda \okovi}a. Naredni rival braniocu titule u Wujorku bi}e pobednik me~a Huan Martin del Potro – Endi Rodik. Iako je u prvom gemu me~a odigrao jedan pomalo non{alantni drop {ot, Novak je potom osvojio tri poena u nizu i poveo 1:0. U slede}em gemu Vavrinka je poveo 40:0, ali onda je vezao nekoliko gre{aka, ukqu~uju}i i dve duple, pa je \okovi} osvojio pet poena u nizu i poveo 2:0. Na potvrdu brejka \okovi} je morao da sa~eka vi{a od 15 sati, ali je bez ve}ih problema to i uradio. Me|utim, Vavrinka je naredni gem dobio bez izgubqenog poena, a onda je u petom stigao do tri vezane brejk {anse. Prve dve \okovi} je spasao, ali tre}u nije pa se [vajcarac vratio u prvi set (3:2). Nalet Vavrinke je, ipak, kratko trajao, nije uspeo da po-

tvrdi brejk, \okovi} je sa~ekao nekoliko wegovih gre{aka i odmah vratio prednost koju je u slede}em gemu uve}ao uz nekoliko fantasti~nih udaraca (5:2). Vavrinka se nije predao, dobio je svoj servis gem, a nakon toga je ponovo vratio brejk zaostatka sa~ekav{i nekoliko atipi~nih gre{aka srpskog tenisera. Veoma ~udan prvi set okon~an je jo{ jednim brejkom. \okovi} je stigao do 0:30 odli~nim riternima, zatim je Vavrinka odservirao dva as udarca ali i jednu duplu servis gre{ku. Na set loptu No vak \o ko vi} Novak je imao vi{e nerava i do- {to je napravio jo{ jedan brejk {ao do vo|stva (6:4). za ubedqivih 4:0. Do kraja druU prvom gemu drugog seta Va- gog seta Vavrinka je izbegao vrinka je propustio jednu brejk „krompir”, ali ni{ta vi{e od {ansu, a zatim je \okovi} sti- toga pa je \okovi} posle 71 migao do dve vezane i ve} prvu pre- nuta vodio 2:0 u setovima (6:1). tvorio u 2:0. Vavrinka je i u sleNajve}i deo posla Novak je odde}em gemu imao jednu {ansu da radio u prva dva seta, a sve je zase vrati u me~, ali \okovi} je vr{io brejkom u tre}em gemu treodigrao najboqe kada je to bilo }eg seta. Kada je potvrdio brejk i najpotrebnije. Nakon ~etvrtog poveo 3:1 Vavrinka je odlu~io da gema srpski teniser naterao je preda iako nije tokom me~a imao [vajcarca da polomi reket ponikakvu vidqivu povredu.

Janko u ~e tvrt fi na lu Janko Tipsarevi}, osmi nosilac na Fle{ing Medou, drugu godinu zaredom plasirao se u ~etvrtfinale US Opena! On je u sredu uve~e pobedio (19) Filipa Kol{rajbera maksimal nim re zul ta tom 6:3, 7:6 (7:5), 6:2 i izborio se za duel

lu 2008. godine, pripala su [pancu, koji je u me~u osmine finala izbacio (13) Ri{ara Gaskea u tri seta (7:5 ,7:6, 6:4). Protiv Kol{rajbera, kojeg je dobio tre}i put u pet me~eva, a drugi put ove sezone, Tipsarevi} je prikazao igru koja

FINALE KUPA OFS BA^KA PALANKA

Kri la od le te la da qe Vojvodina – Krila Krajine 5:7 (3:3, 2:1) BA^ K A PA L AN K A: Sta dion „Slavko Maletin-Vava“, gledalaca 300, sudija: Kantar (Ba~ka Palanka), strelci: U. In|i} u 7, Mili}evi} u 43. i Milovan Stanojev u 83. za Voj-

VOJ VO DI NA: Kli~i} 6, Powevi} 6, Rami} 7, S. Niki} 6, Anti} 6, Ranisavqev 6, U. In|i} 6 (Vigwevi}-), Mili}evi} 7, Nikoli} 7, Vujanovi} 6 (Vu~i}-), S. Niki} 6 (M. Stanojev 7).

Nakon mnogo uzbu|ewa i rezultatske neizvesnosti, utakmica je u regularnom delu zavr{ena bez pobednika, 3:3. Boqim izvo|ewem penala, Ba~kopalan~ani su se plasirali u da-

Janko Tipsarevi}

protiv (4) Davida Ferera! Bi}e to velika {ansa za trenutno devetog tenisera sveta da protiv petog na ATP listi izbori jo{ jednu vrednu pobedu u Wujorku. Tipsarevi} i Ferer igrali su samo tri puta u karijeri, a nijednom jo{ od Pekinga 2008. godine, kada je na{ as bio boqi na Olimpijskim igrama. Prethodna dva duela, na Mastersima u Indian Velsu 2007. i Monte Kar-

Ma lu da tre ni ra s mla dim ti mom

Fud ba le ri Kri la Kra ji ne

vodinu, a Erak u 10. (iz penala), Gojko Kne`evi} u 55. i Merwik u 84. minutu za Krila Krajine. @uti kartoni, Rami}, Si ni {a Ni ki} (Voj vo di na), ^axi}, Jani~i}, @ori} (Krila Krajine).

KRI L A KRA J I N E: @o ri} 6, Le ti ca 6, Maj ki} 7 (Uzur -), â xi} 7, Erak 7, Bu ba lo 6, S. Kne è vi} 6, G. Kne è vi} 7 (Ja ni ~i} 7), Ma le tin 6 (Mer wik 7), N. In |i} 6, Bo ì} 6.

qe takmi~ewe u Kupu. Posle zavr{ene utakmice, Dragoslav \er man, ge ne ral ni se kre tar OFS Ba~ka Palanka, uru~io je pe har ka pi te nu po bed ni~ ke ekipe ^axi}u M. \. Kremenovi}

Uprava êlsija odlu~ila je da fudbaler sredine terena Floran Maluda trenira sa mladim timom. Maluda, koji nije u prvom planu i èli da ode, nije registrovan za Ligu {ampiona, ali teoretski moè da nastupi u Premijer ligi. Maluda trenira sa rezervama kako ne bi, makar i nenamerno, remetio atmosferu u prvom timu. Francuz je u êlsi do{ao iz Liona 2007. godine za 13.5 miliona funti.

uliva veru u nastavak pobedni~ke serije u Wujorku. Osim kratkog perioda u fini{u drugog seta, koji je „popravio” u taj-brejku, Srbin je od po~etka do kraja bio boqi na Grendstendu, bio je miran, stalo`en i pametan u razmenama, {to Nemac nije mogao da prati. Janko je nastavio u sredu uve~e oko 20 ~asova po na{em vre me nu me~ prekinut zbog ki{e prethodne no}i i brzo

poveo 1:0 u setovima. Ovaj duel bio je prekinut zbog ki{e pri vo|stvu Srbina od 5:2, a kada je nastavqen Tipsarevi} je rutinski dovr{io posao do 6:3. U drugom setu, Tipsarevi} je napravio brejk i poveo 5:3, imao servis za set na 5:4, ali je te poene odigrao lo{e i dozvolio Nemcu da napravi ribrejk, posle ~ega je set oti{ao u taj-brejk uz malo nervoze na servis Tipsarevi}a kod 5:6. U tajbrejku poveo je Janko 1:0, pa Kol{rajber preokrenuo na 4:3, uz dva servisa, ali je na kraju vi{e nerava i strpqewa imao osmi nosilac - 7:5 u tajbrejku, za 2:0 u setovima. U tre}em setu, Beogra|anin je rano napravio brejk, poveo 3:1 i potom bez ve}ih problema sa~uvao prednost do 5:2, kada je ponovo napao servis vr{waka iz Nema~ke, trenutno 20. tenisera na svetu. Prvu {ansu za brejk, odnosno me~, iskoristio je i za sada zaradio 237.500 dolara, uz odbranu svih 360 bodova osvojenih lane. Ako pobedi Ferera, {to bi ga mo`da dovelo do (2) Novaka \okovi}a u polufinalu, Tipsarevi} }e zaraditi 475.000 dolara i 720 ATP poena. U gorwoj polovini `reba poznati su parovi ~etvrtfinala i sasta}e se (1) Roxer Federer - (6) Toma{ Berdih, odnosno (3) Endi Marej - (12) Marin ^ili}.

PRETKOLO KUPA SRBIJE STARI BANOVCI: Dunav - Banat SOMBOR: Radni~ki - Novi Sad BEOGRAD: ûkari~ki - Srem (SM) KOVAÊVAC: Kova~evac - Mladi radnik ZAJEÂR: Timok - Sin|eli} U@ICE: Jedinstvo Putevi - Kolubara

3:1 0:3 2:1 1:0 2:1 0:1

12. septembar ZUBIN POTOK: Trep~a - Mladenovac (16) Pobednici }e izboriti plasman u {esnaestinu finala Kupa Srbije (26. septembra)

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik

petak7.septembar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE – US OPEN

Se re na opet pre sli {a la Anu Ana Iva no vi} i ~e tvr ti put u ka ri je ri iz gu bi la je od naj bo qe te ni ser ke da na {wi ce Se re ne Vi li jams bez da je osvo ji la set. Ipak, za Srp ki wom osta je naj bo qi pla sman ika da na US ope nu - ~e tvrt fi na le. Ana Iva no vi} igra la je sjaj no ove go di ne na US Ope nu. Pla sma nom u ~e tvrt fi na le ostva -

jams - (12) Ana Iva no vi} 6:1, 6:3. Bi la je to naj u be dqi vi ja po be da 30-go di {we Ame ri kank ne nad {est go di na mla |om Srp ki wom od ka da su se pr vi put sa sta le, pre {est go di na ta ko |e na US Ope nu. Od ta da, Ana je gu bi la od Se re na 6:2, 6:4, po tom 6:4, 6:4, pa 6:3, 6:4, a ovog pu ta osvo ji la je sa mo ~e ti ri ge ma i ta ko is pra ti la vla sni cu 44 VTA ti tu le u

da je bi lo mno go po zi tiv nih stva ri u mo joj igri i `e lim da na sta vim ta ko. Bek hend mi je bio mno go bo qi, kao i ser vis. I po red to ga {to je do bro igra la na tur ni ru, Ana ima pro blem sa igra ~i ca ma iz sa mog vr ha. - Imam {an se pro tiv igra ~i ca iz sa mog vr ha, ali uvek sam igra la sa istim ti pom igra ~i ca,

pre zen ta ci ju u fi na lu sa ^e {kom. [to se osta lih me ~e va u ~e tvrt fi na lu `en skog sin gla ti ~e, Sa ra Era ni bi }e naj ma we po zna to ime u po lu fi na lu. Ona je bez ve li kih pro ble ma po be di la su na rod ni cu, Ita li jan ku Ro ber tu Vin ~i u ~e tvrt fi na lu i sa da }e svo ju sre }i oku {a ti ba{ pro tiv Se re ne, ko ja ovog le ta igra kao „su ma nu ta.

^etvrtfinale (1) Viktorija Azarenka (7) Samanta Stosur 6:1, 4:6, 7:6 (7:5) (3) Marija [arapova - (11) Marion Bartoli 3:6, 6:3, 6:4 (4) Serena Vilijams - (12) Ana Ivanovi} 6:1, 6:3 (10) Sara Erani - (20) Roberta Vin~i 6:2, 6:4

Parovi polufinala (1) Viktorija Azarenka (3) Marija [arapova (4) Serena Vilijams - (10) Sara Erani Se re na Vi li jams Ana Iva no vi}

ri la je naj bo qi pla sman u ka ri je ri u Wu jor ku, ujed no pr vi put se pro bi la me |u osam naj bo qih u `en skom sin glu na gren slem tur ni ru od ka da je 2008. go di ne osvo ji la Ro lan Ga ros i po sta la pr va na sve tu. Ipak, put ju je na Fle {ing Me do u zu na veo na naj bo qu te ni ser ku da na {wi ce, vla sni cu 14 gren slem ti tu la, od ~e ga su tri sa US Ope na, Se re nu Vi li jams. U pret hod na tri pu ta u ka ri je ri, Ana ni je osvo ji la ni set pro tiv Se re ne. Ni {ta se u tom smi slu ni je pro me ni lo ni ove no }i po srp skom vre me nu: (4) Se re na Vi li -

po lu fi na le sa sve ga 14 iz gu bqe nih ge mo va u pet od i gra nih me ~e va!? S ob zi rom na to da je u od no su na pro {lu se zo nu, Ana ove oti {la ko rak da qe, u ~e tvrt fi na le, za ra di la je no vih 180 po e na za VTA li stu, {to bi mo glo da joj do ne se pro boj u Top 10. [to se nov ca ti ~e, za ra di la je 237.500 do la ra. - I po red to ga {to sam iz gu bi la, po ka za la sam da mo gu da se no sim sa naj bo qim te ni ser ka ma na rang li sti - re kla je Iva no vi }e va po sle me ~a. - Do sta sam na u ~i la o se bi i mno go agre siv ni je otva ra la me ~e ve. Mi slim

Se re nom, Aza ren kom, [a ra po vom, Kvi to vom. Mi slim da bi bi lo lak {e da ne ki put igram i sa Ra dvaw skom, ta da ma kar ose }am da imam ma lo vi {e {an si. Ana je is ta kla da je Se re na Vi li jams glav ni kan di dat za no vu ti tu lu na US Ope nu. - Mi slim da ne ma ni ko ko bi mo gao da joj se su prot sta vi, jer za i sta mno go do bro igra. Sa Aza ren kom sam igra la na Vimbldo nu i ose }a la sam da imam {an su i po red lo {e igre. Pro tiv Se re ne sam ose }a la da ne mo gu ni {ta bo qe da ura dim - re kla je Ana. Ona je jo{ jed nom po tvr di la da }e na stu pi ti za FED kup re -

Pod se ti }e mo da je osvo ji la i Vimbldon i Olim pij ske igre. U gor woj po lo vi ni `re ba do }i }e do su da ra pr ve na VTA li sti Vik to ri je Aza ren ke i Ma ri je [a ra po ve, ko je su igra le sjaj no do ~e tvrt fi na la, a on da obe ima le mno go pro ble ma. Aza ren ka je ne ka ko do bi la sa da ve} svrg nu tu {am pi on ku iz 2011. go di ne Sa man tu Sto sur u taj-brej ku tre }eg se ta, dok se [a ra po va su o ~i la sa 0:4 u pr vom se tu pro tiv ne u mor ne Ma rion Bar to li ka da je ki {a pre ki nu la me~, a u na stav ku us pe la da pre o kre ne stva ri tek po sle gu bit ka pr vog se ta.

Ro dik oti {ao u le gen du Maj ka pri ro da po bri nu la se da ka ri je ra En di ja Ro di ka pro du ì za je dan dan. Ka da je ki {a sta la, sta la je i jed na ve li ka te ni ska ka ri je ra. Ne ka da {wi „broj 1” od i grao je po sled wi me~, a Huan Mar tin Del Po tro osta } e upam } en kao te n i s er pro tiv ko jeg je Ro dik od i grao ne po sled wi, ne go zad wi u svoj stvu pro fe si o nal nog te ni se ra. U osmi ni fi na la US Ope na, tur ni ra ko ji je Ro dik osvo jio 2003. go di ne, Ar gen ti nac je bio bo qi od po sled weg ve li kog te ni se ra ko jeg je ima la naj tro fej n i j a na c i j a ka d a je ovaj sport u pi ta wu, Ame ri ka - 6:7, 7:6, 6:2, 6:4. Ne gde, po taj no, na da li smo se da od la ze }a le gen da, sa 21. me sta ATP li ste, mo è da pri re di iz ne na |e we i iz ba ci bron za nog sa Olim pij skih iga ra iz Lon do na, kao i je di nog gren slem osva ja ~a u dru {tvu Ro xer Fe de rer, Ra fael Na dal, No vak \o ko vi} jo{ od tri jum fa Ma ra ta Sa fi na u Mel bur nu 2005. go di ne, ali to se ni je do go di lo. Ame ri ka }e ve ro vat no jo{ pri ~ a t i o mom k u ko j i je s te osvo jio gren slem, je ste bio pr vi na sve tu, ali ni je u pu noj me ri oprav dao o~e ki va wa na ci je, ko ja tra ì te ni skog ido la jo{ od kra ja ere „Ve li ke ~e tvor ke” po zna ti je kao: Pit Sam pras, An d re Aga s i, Xim Ku r i j er, Majkl êng. Ro d ik je kao kli n ac na g o v e stio da bi mo g ao da bu d e kao ne k i od ~e t vo r i c e po m e n u tih, ali se to iz mno g o raz l o ga ni j e do g o d i l o, a je d an je sva k a k o po j a v a Ro x e r a Fe d e re r a, ko j i je ski n uo Ro d i k a sa vr h a li s te naj b o q ih te n i s e r a 2004. go d i n e i po t om ga mu ~ io na ra z nim tur n i r i m a {i r om sve t a. Po red tri jum fa na US Ope nu pre de vet go di na, Ro dik ne -

Ro yer Fe de rer

Ber dih za u sta vio Fe de re ra Ro xer Fe de rer pr vi put od 2003. go di ne ne }e igra ti u po lu fi na lu US Ope na. Broj je dan po ra èn u ~e tvrt fi na lu od To ma {a Ber di ha (6:7, 4:6, 6:3, 3:6)! êh u po lu fi na lu pro tiv En di ja Ma re ja. U du e lu sa {e stim no si o cem iz da lo ga je jed no od naj ja ~ih oru` ja - for hend, dok je êh igrao sjaj no i pre sve ga do brim ser vi som raz bio kon cep ci ju [vaj car ca. Ro xer Fe de rer (31) pet pu ta je osva jao ti tu lu na Otvo re nom pr ven stvu SAD. Pro {le go di ne igrao je u ep skom po lu fi na lu pro tiv No va ka \o ko vi }a. Ber dih je ostva rio svoj naj bo qi re zul tat na tur ni ru.

- To l i k o mi s li mi pro l a z i kroz gla v u... ^o v e ~ e, ovo se ne do g a | a me n i - po ~ eo je emo t iv no [vaj c a r ac po s le me ~ a. Od i g rao sam raz o ~ a r a v a j u } e i sa d a mo r am da sed n em sa svo jim ti m om i na ta b li po n o v o is p i { em pri o r i t e t e za ovu se z o n u. Tre n ut n o ih ne znam. Ciq sam po s ti g ao (po v ra t ak na pr v o me s to), ali ovo je raz o ~ a r a v a j u } e. Raz m i s li } u da li }u sle d e } e ne d e q e igra t i u Dej v is ku p u i po g le d a } u {ta me o~e k u j e do kra j a go d i n e. Se z o n a ni j e za v r { e n a i na d am se da }u bi t i ja ~ i na kra j u, po go t o v o na tur n i r i m a u dvo r a na m a.

[vaj ca rac osta je na pr vom me stu No vak \o ko vi} }e mo ra ti ma lo da pri ~e ka ka ko bi se vra tio na pr vo me sto ATP li ste. Naj bo qi srp ski te ni ser na te re ni ma Fle {ing me do u za bra ni 2000 po e na osvo je nih na US ope nu pro {le go di ne. Ro xer je na {em asu pre po ~et ka tur ni ra be `ao 850 po e na, a uko li ko No vak od bra ni ti tu lu pri bli `i }e se Fe de re ru na 535 po e na. Fe de rer je ta ko porazom od Toma{a Berdiha propustio mogu}nost da se eventualnim trijumfom u Wujorku u~vrsti na prvom mestu.

Nole se ve} po tradiciji u drugom delu godine i sezoni turnira na tvrdoj podlozi nalazi u dobroj formi. Posle US Opena prvi slede}i turnir na kome }e Novak u~estvovati je Otvoreno prvenstvo Kine, gde pro{le godine nije nastupao pa ne brani ni bodove, tako da }e to biti prilika da se jo{ vi{e pribli`i Fedexu na prvom mestu ATP liste. Pravi obra~un za prvo mesto na kraju godine }e se po svemu sude}i voditi na zavr{nom masters turniru sezone u Londonu.

No le tra ì ci ra de Wu jor {ka ki {a, kao i pret hod nih go di na, „kra de {ou” te ni se ri ma to kom US ope na. ]u dqi vo vre me ne do zvo qa va or ga ni za to ri ma da una pred od re de sat ni cu, pa ni je iz ne na |e we ka da igra ~i, kao u uto rak, ~e ka ju i po de set sa ti da iza |u na te ren. No vak \o ko vi} do bro zna ka kve pro ble me mo è ki {a da stvo ri na te re ni ma Fle {ing Me do u za. Duel sa Sta ni sla som Va vrin kom po ~eo je sa de vet i po sa ti za ka {we wa, pa mo rao na zad u svla ~i o ni cu zbog ki {e. Sre }om, za dr ào je mir, pa je dan po sle (u sre du) br zo po veo, pre nego {to mu je rival predao zbog povrede. Najboqem srpskom teniseru posle me~a nije bilo do pri~e o igri. Apelovao je na organizatore da, poput kolega na Vimbldonu, tokom ki{e za{tite teren od kva{ewa kako bi me~evi mogli da brè budu nastavqeni. - Ne razumem za{to nijedan teren na betonu nema pokriva~, niti bilo ko razmi{qa o tome. O~igledno je da bi to svima u{tedelo bar 30 minuta i dalo igra~ima vi{e vremena da rade svoj posao - rekao je Novak. Priznao je da ga frustrira {to zbog vremena ne moè da zna kada }e istr~ati na teren.

ZBOG NAME[TAWA REZULTATA

En di Ro dik

ma vi {e ni je dan gren slem tro fej, ali igrao je tri fi na la Vimbldo na i jed no US Ope na. Sva ~e ti ri pu ta po be dio ga je Fe de rer! Na ~e lo ATP li ste pro bio se u no vem bru 2003. go di ne i imao je tu ne sre }u da se to go to vo po klo pi lo sa astro nom skim uspo nom i da qe pr vog te ni se ra sve ta. Ro dik u pen zi ju od la zi sa 32 ATP ti tu le, sta tu som „bro ja 1”, 609 po be da i 212 po ra za, kao i sa za ra |e nih 20.517.390 do la ra od te ni sa, bez nov ca ko ji mu pri pa da za pla sman u osmi nu fi na la US Ope na. Ro dik je ro |en 30. av gu sta 1982. go di ne u Oma hi, u ame ri~ koj dr `a vi Ne bra ska i s ob zi rom na to da je tek u{ao u 31. go d i n u, we g o v a od l u k a da se pen zi o ni {e iz ne na di la je mno ge. On je po sled wi te ni ser sa

se ver no a me ri~ kog kon ti nen ta ko ji je osvo jio gren slem ti tu lu. Ako ni po ~e mu dru gom, svet te ni sa pam ti }e ga kao naj sna `ni jeg ser ve ra svih vre me na. On dr `i re kord po naj br `em ser vi su na Austra li jan Ope nu, Ro land Ga ro su i Vimbldo nu, kao i Du ba i ju, Pe kin gu, San Ho z eu, Va { ing t o n u, Kvin s u, Li o nu... We gov pr vi ser vis to kom ka ri je re ima naj ve }u pro se~ nu br zi nu od 134 mi qe na ~as, od no sno 216 ki lo me ta ra na ~as. Po je di na~ no gle da no, du go je Ro dik bio re kor der po br zi ni lop ti ce is pa qe ne po sle ser vi sa. U Dej vis kup me ~u 2004. go di ne pro tiv Vla di mi ra Vol~ ko va, od ser vi rao je lop ti cu br zi nom od 249,4 ki lo me ta ra na ~as, a to je ka sni je po bio Ivo Kar lo vi} ser vi som od 251 ki -

lo me ta ra na ~as. Ka ri je ru je po ~eo pre 13 go di na. - Pr vi put u ka ri je ri ni sam si gu ran {ta da ka `em - re kao je Ro dik upla ka noj pu bli ci na Ar tur E{ sta di o nu u Wu jor ku na ko jem je pre de vet go di na po di gao pr vi i je di ni gren slem tro fej, po sle po be de nad Hu a nom Kar lo som Fe re rom. - Od ka da sam bio kli nac, do la zio sam na ovaj tur nir i ose }ao se sre} nim {to sa mo mo gu da se dim tu gde ste vi sa da, qu di i da gle dam ve li ke {am pi o ne ka ko do la ze i od la ze. I vo leo sam sva ki mi nut pro ve den ov de - re kao je Ro dik sa su za ma u o~i ma. - Jed na stvar zbog ko je se ne pla {im pen zi je su qu di ko ji ma se vra }am ku }i. Bio sam na du g om pu t o v a w u, bi l o je uspo na i pa do va, mno go le pih tre nu ta ka.

Sa vi }u do ì vot na sus pen zi ja Sud za sport sku ar bi tra ù u Lo za ni pro gla sio je da je Da vid Sa vi} na me {tao me ~e ve i po tvr dio mu do ì vot nu za bra nu igra wa te ni sa. Ko mi si ja su da oce ni la je da je do ka za no da je Sa vi} „po zi vao dru gog te ni se ra da na me ste is hod” me ~e va. - Sa vi }u je traj no za bra we no da u~e stvu je u bi lo kom do ga |a ju ko ji or ga ni zu je ili je odo bri lo bi lo ko je te ni sko te lo - na vo di se u sa op {te wu su da. Tri advo ka ta ko ji su ~i ni li ko mi si ju od bi li su Sa vi }e vu àl bu pro tiv do ì vot ne su spen zi je ko ju mu je pro {le go di ne od re di la Je di ni ca za in te gri tet te ni sa . To te lo su for mi ra li ATP i VTA sa ci qem da

is tra `u je sve na vo de o ko rup ci ji. Sa vi} je tvr dio da mu je ce lu afe ru na me stio „igra~ ko ji se tre nut no na la zi u vr hu”. Pre ma tvrd wa ma srp skog te ni se ra, taj ne i me no va ni igra~ ga je pri ja vio Je di ni ci za in te gri tet te ni sa, na vo de }i da mu je Sr bin nu dio no vac da na me sti me~. Da vid je ne gi rao tvrd we da je u~e stvo vao u na me {ta wu me ~e va i da je u stva ri „`r tve no jag we” i dra sti~ ni pri mer za osta le igra ~e. Sa vi} je dru gi igra~ ko ga je Je di ni ca za in te gri tet te ni sa do `i vot no su spen do va la, po sle Austri jan ca Da ni je la Ke le re ra. Srp skog te ni se ra o~e ku je i pla }a we ka zne od 100.000 do la ra.

sport

petak7.septembar2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA SP EVRO PA Gru pa A Da nas Hr vat ska - Ma ke do ni ja Vels - Bel gi ja Su tra [kot ska - Sr bi ja

(20.15) (20.45) (16.00)

Gru pa B Da nas Mal ta - Jer me ni ja Bu gar ska - Ita li ja Su tra Dan ska - ^e {ka

(20.00) (20.45) (20.15)

NA[ PRED LOG

Hr va ti do ~e ku ju Ma ke don ce Kva li fi ka ci je za svet sko fud bal sko pr ven stvo 2014. go di ne po ~e le su jo{ u ju nu u Ju `noj Ame ri ci, sa da se tr ci za Mon di jal ukqu ~u ju i re pre zen ta ci je iz Evro pe, 53 se lek ci je ju re 13 vi za. U Bra zil }e de vet po bed ni ka gru pa, a osam naj bo qih du go pla si ra nih re pre zen -

Re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se u gru pi A, a or lo vi kre }u iz Gla zgo va sa Hamp den Par ka i du e la sa [kot skom. [a hov ni ~a ri sa no vim se lek to rom Igo rom [tim cem de bi tu ju pred do ma }in na vi ja ~i ma. Hr vat ska }e pred vo |e na Lu kom Mo dri }em u Za gre bu do ~e ka ti se lek ci ju Ma ke do ni je ko ju vo di se lek tor ^e -

Da nas (18.00) (20.45)

Gru pa D Da nas Esto ni ja - Ru mu ni ja An do ra - Ma |ar ska Ho lan di ja - Tur ska

Cr na Go ra - Poq ska [kot ska - Sr bi ja Al ba ni ja - Ki par Island - Nor ve {ka Dan ska - ^e {ka Ko lum bi ja - Uru gvaj

(20.00) (20.30) (20.30)

Gru pa E Da nas Slo ve ni ja - [vaj car ska (20.30) Island - Nor ve {ka (20.45) Al ba ni ja - Ki par (21.30)

Gru pa F Da nas Azer bej yan - Iz rael (18.00) Ru si ja - S. Ir ska (18.00) Luk sem burg - Por tu gal (20.45)

Gru pa G Da nas Lih ten {tajn - BiH Le to ni ja - Gr~ ka Li tva ni ja - Slo va~ ka

(19.00) (20.30) (21.15)

Gru pa H

Reprezentacija Hrvatske na treningu u Maksimiru

Da nas Cr na Go ra - Poq ska Mol da vi ja - En gle ska

(20.30) (20.45)

Gru pa I Da nas Gru zi ja - Be lo ru si ja Fin ska - Fran cu ska

(19.00) (20.30)

Ugo Loris (Francuska)

KON KA KAF Da nas Ku ba - Hon du ras

(21.00)

Su tra Ka na da - Pa na ma (01.45) Ja maj ka - SAD (02.00) El Sal va dor - Gva ja na (03.30) Gva te ma la - An t. i Bar b.(04.00) Ko sta ri ka - Mek si ko (04.00)

Gru pa A 2 1 1 2 1 1 2 0 1

0 0 1

4:2 2:1 2:3

4 4 1

0 0 1 2

5:2 6:2 3:4 1:7

6 4 1 0

0 0 1 2

3:0 1:0 0:2 0:2

6 4 1 0

Gru pa B 1. Mek si ko 2. Ko sta ri ka 3. El Sal va dor 4. Gva ja na

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

Gru pa C 1. Pa na ma 2. Ka na da 3. Hon du ras 4. Ku ba

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

ta ci ja }e kroz ba ra` po ku {a ti da obez be de pla sman na Svet sko pr ven stvo. Evrop ske kva li fi ka ci je za vr {i }e se u ok to bru 2013. go di ne.

do Ja nev ski, dok }e Vels po ku {a ti da iz ne na di mla du i po let nu Bel gi ju u Kar di fu. U gru pi B, fa vo ri zo va na re pre zen ta ci ja Ita li je go stu je u

De {amp vra }a ugled tri ko lo ra Di di je De {amp je u mi si ji vra }a wa ugle da i do sto jan stva fran cu skom fud ba lu, a tek on da re zul tat skih uspe ha. Ali te dve stva ri se mo ra ju do go di ti br zo jer je Fran cu ska pre ve li ka fud bal ska na ci ja. Za to De {amp ve} u star tu kre }e s pri ti skom i te re tom, kod we ga ne ma pu no kre di ta kao kod [pa na ca. Od re pre zen ta ci je se o~e ku je da po {tu je me di je i na vi ja ~e, da se igra ~i po {tu ju me |u sob no i da igra bu de na tra gu zlat nog do ba tri ko lo ra. Sve po ~i we i za vr {a va ka pe ta nom Ugom Lo ri som. No vi ~lan To ten he ma je u re la tiv no mla doj gol man skoj do bi iz gra dio ime. Ali tek tre ba da se do ka `e, jer ob ra ne u To ten he mu ni kad ne }e vri je di ti kao ob ra ne u Re a lu, a u re pre zen ta ci ji tek mo ra po ka za ti da je gol man ko ji, osim {to bra ni ono {to mo ra, di rekt no mo `e do ne ti po ko ji bod. Ne ma dvoj be da je le va stra na Fran cu za si gur na pod smo trom Kli {i ja i Evre, ali po zi ci je

sto pe ra su pro ble ma ti~ ne. Ko {~e li nui je do bar, ali ne svet ska kla sa, Ra mi je tu, ali ni on ni je sja jan,a Mek ses je bo qi od wih, ali je i la bi lan, Va ra ne je mo `da svet ski ta lent, ali ne igra, a Abi dal je bo le stan i mo `da se ni kad ne vra ti. Na de snom be ku ne bi bi lo bri ge da je zdra vqa. Sa wa i De bu {i su svet ske kla se, ali ni su sprem ni. Re ve li er ni je lo{, ali ni bli zu onih ko jih ne ma. Na sri ja, Mvi le i Gur ku fa ne ma , {to zbog ne di sci pli ne, {to zbog po vre da. Ve za se osla wa na pro bu |e nog Di a bi ja , na lu cid nost Val bu e ne i Fran cka Ri be ri ja. To bi tre ba la bi ti oko sni ca ve ze. A u na pa du je pri li~ no ja ka li ni ja s dva iz ra `e na kla si~ na na pa da ~a, Ben ze mom i @i ru om, te kril nim na pa da ~em Me ne zom. Go mis i tre nut no od sut ni Re mi su ma lo u dru gom pla nu, ali ima ju svo je kva li te te. Sve u sve mu, Fran cu ska ni je ba{ bli zu da za pri je ti [pan ci ma.

Si gur no

Re al no

Iz ne na |e we

So fi ji pro tiv Bu gar ske, dok }e der bi ove gru pe bi ti od i gran u Ko pen ha ge nu, gde }e Dan ska ugo sti ti ^e {ku. Ne ma~ ka ne bi tre ba lo da ima ni ka kvih pro ble ma u du e lu sa Far skim Ostr vi ma, kao ni En gle ska na go sto va wu u Mol da vi ji. Pre mi jer ni me~ Gor dog Al bi o na pro pu sti }e od bram be ni igra~ ^el zi ja, E{li Kol zbog po vre de zglo ba. Za ni mqi vo }e bi ti u Qu bqa ni gde }e zmaj ~e ki ugo sti ti se lek ci ju [vaj car ske u okvi ru der bi ja gru pe E. Ho lan di ja pred vo |e na ras pu ca nim Van Per si jem do ~e ku je Tur sku u Am ster da mu, dok }e tri ko lo ri go sto va ti u Hel sin ki ju pro tiv ne zgod nih Fi na ca. Bo sna i Her ce go vi na ko ju pred vo di Sa fet Su -

1 (1.45) 3+ (1.60) 1 (1.30) 2 (1.30) 2 (1.60) 2 (1.50) 2 (1.80) 3+ (1.85) 0 - 2 (1.60) 2 (1.70) 3+ (1.70) 1 - 1 (2.00) 1 (2.40) 2 (2.70) 1 (1.95) 2 (2.10) 3+ (2.20) H (3.25)

{i} go stu je ne ja kom Lih ten {taj nu, dok }e Ro bi Kin i dru go vi bi ti na is ku {e wu u Asta ni pro tiv Ka zah sta na. Re pre zen ta ci ja Cr ne Go re na star tu gru pe H ima te `ak za da tak pro tiv Poq ske. Iza bra ni ci se lek to ra Br no vi }a pred vo |e ni Jo ve ti }em, Ka sa li com i De li ba {i }em po ku {a }e da sru {e Po qa ke i na ja ve vi so ke am bi ci je u dru {tvu En gle ske, Ukra ji ne, Mol da vi je i San Ma ri na. U jed noj od naj u jed na ~e ni jih gru pa - F, tr ka za po zi ci je je dan i dva vo di }e Por tu gal koi go stu je Luk sem bur gu, Ru si ja ko ja }e ugo sti ti Re pu bli ku Ir sku i Iz rel ko ji ~e ka svo ju {an su pro tiv Azer bej xa na. I. G.

BO BI ^ARL TON TVR DI

En gle ska bez {an se Le gen dar ni Bo bi ^arl ton iz ja vio je da je re preznta ci ja En -

Ser Bobi ^arlton

gle ske bez {an si da osvo ji ti tu lu na Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu 2014. go di ne.

- Mi se uvek na da mo to me, ali ja ne vi dim ni naj ma wu {an su da se to de si. Ako osta ne ko stur ti ma, mo `da, ali i da qe mi slim da smo da le ko od to ga- re kao je ârl ton. On sma tra da je pro me na na fud bal skom tr ì {tu una za di la re pre zen ta tiv ni fud bal En gle ske. - Zbog ve li kog bro ja stra na ca i po li ti~ kih pra vi la, sa da ima mo ma we kva li tet nih do ma }ih igra ~a. On tvr di da se lek tor tre nut no ne ma do bar iz bor, a op ti mi sti ~an je je di no po pi ta wu to ga da bi Vejn Ru ni mo gao da pre stig ne we gov re kord po bro ju po go da ka. - U do broj je po zi ci ji da to u~i ni. Ja sam po sti gao 49, on 20 ma we, ali je do voq no mlad i do voq no do bar. Vo leo bih da me pre stig ne - re kao je ser Bo bi ârl ton.

Fal kao na pro da ju

Havijer Ernandez (Meksiko)

1. SAD 2. Ja maj ka 3. Gva te ma la

Ar gen ti na - Pa ra gvaj Ru si ja - S. Ir ska Hr vat ska - Ma ke do ni ja Mol da vi ja - En gle ska Mal ta - Jer me ni ja Fin ska - Fran cu ska Azer bejyan - Iz rael Ho lan di ja - Tur ska Le to ni ja - Gr~ ka Bu gar ska - Ita li ja Ar gen ti na - Pa ra gvaj Ekva dor - Bo li vi ja

Gru pa C Ka zah stan - R. Ir ska Ne ma~ ka - F. Ostr va

dnevnik

AUSTRA LI JA Da nas So lom. Ostr va - Ta hi ti (06.00) N. Ka le do n. - N. Ze land (11.00)

Di rek tor Atle ti ko Ma dri da Mi gel An hel Hil Mar tin iz ja vio je da }e bi ti pri mo ran da pro da Ra da me la Fal kaa zbog lo {e fi nan sij ske si tu a ci je u klu bu. On je pri znao da sjaj nog Ko lum bij ca è le ~e ti ri ti ma ukqu ~u ju }i Man ~e ster si ti i êl si. - Mo ra te da po gle da te {ta se de {a va lo ovog le ta. Ako i`me te nas i Bil bao, svi osta li su mo ra li da pro da ju naj bo qe igra ~e ka ko bi pre ì ve li. PS@, An ì, Man ~e ster si ti i êl si su do {li po Fal kaa ali on je ostao jer smo pre u ze li ri zik da }e mo iz vr {a va ti upla te.

Radamel Falkao

Mar tin Hil, ina ~e sin biv {eg kon tro verz nog pred sed ni ka He su sa Hi la, pred vi |a da klu bo vi po put Atle ti ka ne }e mo }i da sa ~u va ju igra ~e kao {to je Fal kao bez me ga-mo} nih vla sni ka. - Do la skom qu di iz Ka ta ra, Abu Da bi ja ili Ru si je, de set ili 15 naj bo qih igra ~a sve ta }e mo }i da tra `e {ta god ho }e. Oni }e igra ti u Ki ni, u PS@-u ili u Man ~e ster si ti ju. Igra ~i uvek raz mi {qa ju da im je ka ri je ra krat ka. Za tri go di ne u Pri me ri ne }e bi ti ve li kih igra ~a, iz u zi ma ju }i Real Ma drid i Bar se lo nu - re kao je Hil ~i ji klub ima dug od 350 mi li o na evra.

KVA LI FI KA CI JE ZA SP 2014 JU @NA AME RI KA Da nas Ar gen ti na - Pa ra gvaj Ko lum bi ja - Uru gvaj Ekva dor - Bo li vi ja Su tra Pe ru - Ve ne cu e la 1. ^i le 2. Uru gvaj 3. Ar gen ti na 4. Ekva dor 5. Ve ne cu e la 6. Ko lum bi ja 7. Bo li vi ja 8. Pa ra gvaj 9. Pe ru

6 5 5 5 6 5 6 5 5

4 3 3 3 2 2 1 1 1

0 2 1 0 2 1 1 1 0

(20.10) (22.30) (23.00) (03.15) 2 11:1012 0 14:6 11 1 11:4 10 2 6:6 9 2 4:6 8 2 5:5 7 4 7:11 4 3 4:9 4 4 6:11 3

ITA LI JAâ&#x20AC;&#x201C;SE RI JA B

Su bo ta Mo de na - ]e ze na Ve ro na - Re |i na Ne de qa Ba ri - Ter na na Em po li - Sa su o lo Ju ve Sta bia - Vi }en ca Kro to ne - Ci ta de la Lan }a no - Asko li Pa do va - Gro se to Pro Ver }e li - Li vor no ]e ze na - No va ra 1. Sa su o lo 2. Li vor no 3. Va re se (-1) 4. Spe ci ja 5. Vi }en ca 6. Bre {a 7. Ci ta de la 8. Kro to ne 9. Pro Ver }e li 10. Mo de na (-2) 11. Ve ro na 12. Ba ri (-5) 13. Re |i na (-3) 14. Em po li (-1) 15. Lan }a no 16. Ter na na 17. J. Sta bia 18. ]e ze na 19. Pa do va (-2) 20. Asko li (-1) 21. No va ra (-4) 22. Gro se to (-6)

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 2 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 2 0 1 2 1 0 0 0 1 0 2 1

(18.00) (20.45) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (20.45) 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 2 2 2 1 2 0 1

5:1 6:3 4:1 3:2 4:3 2:1 3:3 2:2 1:1 2:1 2:2 5:2 2:1 3:3 2:3 0:2 1:5 1:6 3:4 1:5 3:3 2:3

6 6 5 4 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 0 0 0 -1 -1 -2 -5

[PA NI JAâ&#x20AC;&#x201C;SE GUN DA

Su bo ta Re kre a ti vo - Mur si ja Gva da la ha ra - Bar se lo na B Mi ran de{ - Nu man si ja Pon fe ra di na - Vi qa re al Sa ba deq - Ale mri ja Her ku les - \i ro na Las Pal mas - Al kor kon Ka sti qa - Kse rez Ne de qa Kor do ba - El ~e Hu e ska - San tan der Spor ting - Lu go 1. El ~e 3 2. Al me ri ja 3 3. \i ro na 3 4. Mur si ja 3 5. Vi qa re al 3 6. Nu man si ja 3 7. Kor do ba 3 8. Lu go 3 9. Hu e ska 3 10. Las Pal mas 3 11. Al kor kon 3 12. Re kre a ti vo 3 13. Mi ran de{ 3 14. Bar se lo na B 3 15. Pon fe ra di na 3 16. Ka sti qa 3 17. Kse rez 3 18. Sa ba deq 3 19. Spor ting 3 20. San tan der 3 21. Gva da la ha ra 3 22. Her ku les 3

3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 1 1 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 2 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 2 1 2 2 2 3

(16) (18) (18) (18) (18) (20) (20) (22) (12) (18) (18) 9:4 8:5 6:1 5:3 4:2 3:1 3:1 3:2 3:3 3:4 2:3 1:2 4:2 8:8 4:5 4:5 3:6 0:2 2:5 0:3 3:8 1:4

9 9 7 7 7 5 5 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1 1 1 0

EN GLE SKA 3

Su bo ta Brent ford - Kol ~e ster Bu ri - Pre ston Don ka ster - Ol dam Har tli pul - Kar lajl Je o vil - Born ma ut Kru - Tran mer Nots Ka un ti - [re zbe ri Skan torp - [e fild j. Svin don - Lej ton Vol sol - MK Dons Ne de qa Ko ven tri - Sti ve ney Kro u li - Por tsmut 1. Tra me re 2. Je o vil 3. Nots Ka un ti 4. Kru li 5. [e fild j. 6. Sti ve nex 7. MK Dons 8. Svin don 9. Don ka ster 10. Kru 11. Brent ford 12. Pre ston 13. [res zbu ri 14. Vol sol 15. Har tli pul 16. Ol dam 17. Kar lajl 18. Ko ven tri 19. Born ma ut 20. Kol ~e ster 21. Por tsmut 22. Bu ri 23. Lej ton 24. Skan torp

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 4 4 4 4 4 4 3 4

3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

1 1 0 0 2 2 1 1 0 0 2 2 2 2 1 1 1 3 3 3 2 2 0 0

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.15) (16.30) 0 11:2 10 0 10:3 10 1 6:2 9 1 5:3 9 0 8:5 8 0 4:2 8 1 5:2 7 1 5:4 7 2 6:4 6 2 5:8 6 1 8:6 5 1 5:3 5 1 3:3 5 1 4:6 5 1 2:2 4 2 2:4 4 2 5:8 4 1 4:5 3 1 6:8 3 1 3:7 3 2 5:8 2 2 3:6 2 3 1:5 0 4 1:11 0

LOv

dnevnik

petak7.septembar2012.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSEDNIKA SKUP[TINE LOVA^KOG ZAVEZA SRBIJE

Kvo ru ma je bi lo, ali spi ska delegata ne ma - Na Skup {ti ni Lo va~ kog sa ve za Sr bi je ko ja je odr `a na 30. ju na u Sme de re vu si gur no je bi lo kvo ru ma (od 206 bi lo pri sut no 140 de le ga ta ili 67,96 od sto), ona je bi la le gal na i le gi tim na i sve od lu ke su va lid ne. Tvrd we da kvo ru ma ni je bi lo i da je Skup {ti na ne le gi tim na, ko je su se po je vi le u de lu {tam pe, na pro sto su zlo na mer ne - re kao je pred sed nik Sklup {ti ne LSS Mar ko Ti ca na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u Ti te lu. Ovaj pres je upri li ~en, ka ko je or ga ni za tor na veo, „da bi se lo va~ ka jav nost isti ni to in for mi sa la„, kao i zbog ~i we ni ce da je sam Ti ca u po sled we vre me naj vi {e na pa dan i op tu `i van da

ko li ko nam je po zna to, u Lo va~ ki sa vez Voj vo di ne je pre Sme de re va sti gao i do pis pred sed ni ka LSS dr Zo ra na Po po vi }a o sma we wu bro ja de le ga ta, shod no upla }e noj ~la na ri ni LSV - a LSS - u. Pr vi ~o vek Skup {ti ne LSS je po no vio ra ni je iz re ~e ne te ze

ka ci o na ko mi si ja utvr di la broj de le ga ta (140), kao i za {to je voj vo |an skim udru `e wi ma po sla to 42 po zi va za Skup {ti nu, ume sto 57, ko li ko je tre ba lo? Pred sed nik Skup {ti ne LSS je na to re kao: - Re kao sam da }u do sta vi ti spi sak de le ga ta, ali mi slim da to sa da ni je re al no, jer na kon iz la ska ne kih de le ga ta iz Voj vo di ne, te na knad nog do la ska ne ko li ci ne wih (iz Bo ra, Bu ja nov ca, Za je ~a ra, Ko ce qe va...) ni je vo |e na pre ci zna evi den ci ja o bro ju de le ga ta, pa bi se mo glo de si ti da se po gre {i u slu ~a ju jed nog ili dva ime na i na stao bi pro blem - re kao je Ti ca. Na to se na do ve zao Alek san dar Pan te -

tral ne Sr bi je re kli da oni ne ma ju da pla te. Re kao je i da je pro blem {to LSS ni je iz vr {io tran sfor ma ci ju i pro me ne u pra vo vre me, da je odav no tre ba lo „pre po lo vi ti stru~ nu slu `bu, ali pro na }i re {e we da vi {ak qu di ne osta ne na uli ci”. Po Ti ci, osnov ni pro blem je u

Predsednik kod ministra Kon fe ren ci ji za me di je ju ~e u Ti te lu tre bao je da pri su stvu je i pred sed nik LSS dr Zo ran Po po vi}, bio je na ja vqen, ali ni je do {ao. Mar ko Ti ca je re kao da je Po po vi} `e leo da do |e, ali se iz vi nio jer je ju ~e imao za ka zan sa sta nak sa ak tu el nim mi ni strom po qo pri vre de Go ra nom Kne `e vi }em.

[ta ho}ete? Pred sed nik Skup {ti ne LSS je po seb no apo stro fi rao pred stav ni ke LSCS („[u ma din ce”) kao vi nov ni ke mno gih pro ble ma u Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je. - Mno go pu ta sam ih za mo lio: slo bod no re ci te {ta ho }e te, ka kav sa vez `e li te, gde je pro blem, ali to na pi {i te i zva ni~ no po {a qi te u LSS. Do sa da, ni ka da ni {ta ni su na pi sa li ni po sla li - tvr di Ti ca. ra di mi mo za ko na i Sta tu ta LSS, te da je naj ve }i kri vac za tre nut no, vr lo lo {e sta we u krov nom srp skom sa ve zu. Na kon ova kvih re ~i, usle di la su pi ta wa i pod se }a wa: gde je obe }a ni spi sak de le ga ta ko ji su bi li na Skup {ti ni u Sme de re vu (Ti ci no obe }a we od 10. ju la ove go di ne „Dnev ni ku”), te da li je mo gu }a na knad na ve ri fi ka ci ja man da ta ~la no vi ma Skup {ti ne ko ji su za ka sni li vi {e od jed nog sa ta, na kon {to je Ve ri fi -

li} iz LSS, ko ji je ta ko |e pri su stvo vao kon fe ren ci ji, re ~i ma da ni ko ni je tra `io do dat ni iz ve {taj Ve ri fi ka ci o ne ko mi si je, „jer da se to ra di lo za sva ku ta~ ku dnev nog re da, Skup {ti na bi pre vi {e du go tra ja la”. Ti ca je po tvr dio ova kvo mi {qe we re kav {i da „se ni u Skup {ti ni Sr bi je ne utvr |u je kvo rum pri li kom sva kog gla sa wa”. On je da qe re kao da je Voj vo |a ni ma po sla to 57 po zi va za sme de rev sku Skup {ti nu, ma da,

Marko Tica i Aleksandar Panteli} ju~e u lova~kom domu u Titelu

da je ve }i na lov nih rad ni ka pri hva ti la da ~la na ri na za sve lov ce bu de 200 di na ra, uz do dat nih 300 za one ko ji ko ri ste uslu ge stru~ ne slu `be, da su i Voj vo |a ni bi li „za”, ali da su se pre do mi sli li ka da su pred stav ni ci Lo va~ kog sa ve za cen -

~i we ni ci da je „za ka za la iz vr {na vlast u LSS”. - Du go su bi li blo ki ra ni Uprav ni i Nad zor ni od bor, ni su se spro vo di le od lu ke Skup {ti ne, a ja, s ob zi rom na funk ci ju ko ju imam u LSS, ne mo gu bi ti od go vo ran za to - re kao je Ti ca.

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP

LD „FAZAN”, TEMERIN

SREMSKA LIGA, STARA PAZOVA, 2. SEPTEMBAR Pojedina~no

Ekipno r.br.

Mesto

Golubovi

bodovi

Pe}nici 1

Pe}inci 2

Ruma

[id

N. Slankamen

Irig

Sr Mitrovica

Juniori

r.br.

Ime

Golubovi bodovi

Nenad Ursuz

Nenad Stefanovi}

Stevan Taka~

Sa{a Nenadovi}

Dragan Qubinkovi}

Branislav Tan~i}

Bo{ko Vojnovi}

Miroslav ^ukvas

Bogdan Bogdanovi}

10.

Goran Milovanovi}

Veterani

1. Nikola Radivojevi}

Milan Ursuz

Nikola Vojnovi}

Ra{a Radivojevi}

JU@NOBA^KA LIGA II, TITEL, 2. SEPTEMBRA Pojedina~no

Ekipno r.br.

Golubovi Bodovi r.br.

Mesto

Ka}

Titel-[ajka{ka

Gospo|inci

Ledinci

Ime

Mesto

Pera Krkqu{

Titel-[ajka{ka

Golubovi Bodovi 36

\ura Vujkovi}

Ledinci

Zvonko Dejanovi}

Gospo|inci

Predrag Staji}

Ka}

Jovan Qubi~i}

Titel-[ajka{ka

Dragan @ivkov

\ur|evo

Rada Grozdi}

Ka}

Gena Kozarev

Titel-[ajka{ka

Budimir Srdi}

^erevi}

10.

Vladimir Ro{ul

Titel

\ur|evo

Koviqa

^erevi}

Upi tan da li ose }a mo ral nu od go vor nost {to je van LSS naj m a w e po l o v i n a lo v a c a u Sr bi ji, (ve }i na udru `e wa iz Voj vo di ne, cen tral ne Sr bi je, iz Ni {a, ^a je ti ne i jo{ ne kih me s ta, dok se pred s tav n i c i Ko s o v a ni s u ni po j a v i l i u

Sme de re vu), te ~i we ni ce da je LSS u ni kad te òj si tu a ci ji u 116 go di na du goj isto ri ji, Ti ca je re kao da ne ose }a od go vor nim, te da je sve ra dio i da qe ra di „ u ci qu o~u va wa LSS i je din stva lo va~ ke or ga ni za ci je”. Ti ci je upu }e no i pi ta we za {to na Skup {ti ni u Sme de re vu, ka da je de le gat No vi ca Ste fa no vi} tra ìo utvr |i va we kvo ru ma na kon iz la ska ve }i ne de la ga ta iz Voj vo di ne, ni je udo vo qio ovom zah te vu, pred sed nik Skup {ti ne LSS je re kao da je „to bi la ne na mer na gre {ka, iza zva na pri ti skom ne kih de le ga ta da se {to pre na sta vi rad, te mo gu }e mo men tom we go ve de kon ce tra ci je, ali da je kvo ru ma sva ka ko bi lo.” Na pi ta we da li je ta~ no da je na adre su LSS sti glo pre ko 100 kri vi~ nih i pre {r {aj nih pri ja va, te da je zbog to ga po kre nu ta is tra ga pro tiv LSS, Ti ca je to od lu~ no de man to vao, re kav {{i: - To je ili pro pa gand ni pam flet, ili sam ja ne in for mi san! - Po zna te su mi sa mo dve tu `be, iz Iva wi ce i ~i ni mi se Bo qev ca, ta ko da mi ta pri ~a li ~i na pro pa gan du - za kqu ~io je Ti ca. D. Kneì}

Juniori r.br.

Ime

Mesto

Golubovi

Pera Krkqu{

Titel-[ajka{ka

Dragan \uki}

Gospo|inci

Branislav Grozdi}

Ka}

Lo vi {te bo ga ti je za 1.100 fa za na Lo va~ ko dru {tvo „Fa zan„ iz Te me ri na pu sti lo je pro {le ne de qe u lo vi {te 1.100 fa za na, ka ko bi se obo ga ti lo lov no pod ru~ je, za ko je se pre sve ga in te re su ju lov ci iz su sed nih ze ma qa. Do po ~et ka lo va u ok to bru, ovo dru {tvo obez be di }e jo{ 500 fa za na. Broj ze ~e va je za do vo qa va ju }i i kre }e se od 18 do 20 je din ki na 100 hek ta ra, a sr ne }a di vqa~ je u zna ~aj nom po ve }a wu, {to je po tvr di lo i bro ja we pred tu ri sti~ ki lov krup ne di vqa ~i. - Ima ju }i u vi du da su le to obe le `i le pra ve trop ske vru }i ne, da di vqa~ ne ma do voq no vo de, a da }e ski da we use va u ata ru bi ti za vr {e no do kra ja sep tem bra, neo p hod na je pu na pa -

Foto: J. Pap

`wa u uz go ju i za {ti ti di vqa ci od ra znih pre da to ra, pre sve ga {a ka la i pa sa lu ta li ca - re kao

je te me rin ski lov nik Ru dolf Tot. M. Milojevi}

kWiGA

petak7.septembar2012.

dnevnik

ЗА РЕ ГИ О НАЛ НУ КЊИ ЖЕВ НУ НА ГРА ДУ „МЕ ША СЕ ЛИ МО ВИЋ”

TOP-LISTA

Ти шма и Ба са ра ме ђу пет нај бо љих Р

о ма ни “Mein Kampf” Све ти сла ва Ба са ре и “Бер нар ди је ва со ба” Сло бо да на Ти шме из Ср би је, “Књи га о Уни” Фа ру ка Ше хи ћа из Бо сне и Хер це го ви не, те “Са њао сам сло но ве” Иви це Ђи ки ћа и “Ка лен дар Ма ја” Зо ра на Фе ри ћа из Хр ват ске, ушли су у

ужи из бор за ре ги о нал не књи жев не на гра де “Ме ша Се ли мо вић” за 2011. го ди ну, ко ја ће би ти до де ље на на 12. Ме ђу на род ним књи жев -

ним су сре ти ма “Cum grano salis” у Ту зли. О ро ма ни ма у ужем из бо ру од лу чио је ве ћи ном гла со ва жи ри ко јим пред се да ва Зден ко Ле шић, а чла но ви су и Пре драг Ма тве је вић, Ан дреј Ни ко ла и дис, Мир ја на Ђур ђе вић и Ир фан Хо ро зо вић. Ово го ди шњи се лек то ри - Емир Има мо вић (БиХ), Па вле Го ра но вић (Цр на Го ра), Јаг на По гач ник (Хр ват ска) и Вла ди мир Ар се нић (Ср би ја), пред ло жи ли су 17 ро ма на, а жи ри је од лу чио о пет на сло ва у ужем из бо ру. Пре ма ре чи ма пред сед ни ка жи ри ја, пет ро ма на у ужем из бо ру по ве зу је “од луч но кри тич ко са гле да ва ње на ше са вре ме но сти и не дав не про шло сти”. “Ово су књи ге у ко ји ма се из но ва про бле ма ти зу је оно што се до га ђа ло у ра ту код нас, и то на на чин ко ји је од кр ви, су за, зно ја”, ре као је Ле шић на кон фе рен ци ји за но ви на ре. Ве ћи на ро ма на у ужем из бо ру већ је на гра ђи ва на, а из ме ђу оста лог, Фе ри ћев ро ман “Ка лен дар Ма ја” до био је на гра ду Т-пор та ла, вред ну 100.000 ку на, док је Ти шма за “Бер нар ди је ву со бу” до био НИНову на гра ду за на бо љи ро ман у Ср би ји 2011. го ди не.

KWIGA ZAUVEK

астро ном ских и астро ло шких са зна ња. Шта би смо на осно ву то га мо гли да за кљу чи мо о са вре ме ним ма ни фе ста ци ја ма ду ха? Пре

По ло жај же не у арап ском све ту

На гра да но си име јед ног од нај ве ћих ро ман си је ра са ових про сто ра, књи жев ни ка Ме ше Се ли мо ви ћа (1910-1982), ко ји је у Ту зли ро ђен и за вр шио је у њој основ ну шко лу и гим на зи ју, а пре ми нуо је у Бе о гра ду, где је жи вео и ра дио од 1972. го ди не.И у Ср би ји и у Бо сни и Хер це го ви ни 2010. го ди не обе ле же на је сто го ди шњи ца ро ђе ња Се ли мо ви ћа.

ДРА ГАН ПРО ЛЕ, ФИ ЛО ЗОФ

све га да је реч о дра стич но ре ду ко ва ном зна че њу. Као дух нам се швер цу је не што што уоп ште ни је дух, не го по себ ност не ке ре ли гиј ске кон фе си је, пар ти ку лар не кул ту ре, или пак не ке по мод не ме ша ви не јед ног и дру гог. Због то га је те шко одо ле ти ути ску да се још увек не на зи ре окон -

ча ње кри зе ду ха, о ко јој су на пи са не де се ти не књи га на кон Пр вог свет ског ра та. Са вре ме но ћу та ње о кри зи ду ха не го во ри у при лог ње ном кра ју, не го про ду бљи ва њу. Рет ки из у зе ци, по пут књи га Ми ше ла Ан ри ја и Але сан дра Ба ри ка нам при ка зу ју по ја ве но вог вар вар ства, али при том по ла зе од прет по став ке да тре ба де нун ци ра ти са вре ме не па то ло ги је, ко је на гри за ју мо гућ ност ду хов но сти. А шта ако оно што на вод но би ва угро же но за пра во ни не по сто ји као трај но и опи пљи во по стиг ну ће? Бу ду ћи да је ду хов ност увек ве за на за успе шан спој лич ног и оп штег, ње на суд би на је са свим не из ве сна у вре ме ну ко је од ли ку је из о ста нак ста бил них оп што сти. Књи ге ко је скре ћу па жњу на нео п ход ност град ње но вих оп што сти, но вих за јед нич ких са др жа ја и зна че ња због то га ни да нас не гу бе на ак ту ел но сти. Уз по што ва ње са вре ме них мај сто ра, по пут Ханд кеа, Је ли нек и Уел бе ка, свим тра га о ци ма ко ји се не за до во ља ва ју ре ду ко ва ним вер зи ја ма ду ха мо гли би -

BA[TINA

Ча со пис „Стра жа”

а со пис „Стра жа“, са под на сло вом „књи га за на у ку, књи жев ност и дру штве ни жи вот“, из ла зио је у Но вом Са ду, ме с еч но, 1878–1879. го ди не. По кре нут је на ини ци ја ти ву Пе ре То до ро ви ћа. Пр ви из да вач је Ар са Па је вић у чи јој штам па ри ји је и штам пан. Од 1879. из да вач и уред ник је Ла за Па чу. До но сио је члан ке из при род них на у ка, књи жев но сти, школ ства, еко но ми је и др. Због то га што је био со ци ја ли стич ки ори јен ти сан, за бра њен је. Са рад ни ци су би ли Пе ра То до ро вић, Ни ко ла Мар ко вић, Пе ра Ве ли ми ро вић и Ми ла дин Ми ло ва но вић. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске ча со пис по сто ји и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

1. Алек сан дар Плач ков, Но ви Сад фо то мо но гра фи ја на осам је зи ка, Про ме теј, Но ви Сад, 2011. 2. Па вле Ма ле шев, Три ред ри ба пли ва, Ти ски цвет, 2012. 3. Алан Фреј зе, О уме ћу сви ра ња кла ви ра, Клио, 2011. 4. Ми лан Шип ка, За што се ка же, Про ме теј, 2008. 5. Иван Ивач ко вић, The Rolling Stones, умет ност по бу не, Дан Граф, 2012. 6. Ра до ван Ждра ле, Здра ви сто го ди на, Про ме теј, 2012. 7. Пар ти бреј керс, Ср це ку ца, ту је, Лом, 2011. 8. Да ни ло Киш, Ен ци кло пе ди ја мр твих, Ар хи пе лаг, 2011. 9. Гру па ауто ра, Име и пре зи ме Но ви Сад, Про ме теј, 2010. 10. Рон да Бирн: Тај на, Рен де, 2011.

„АЛ БА ТРОС ПЛУС“ ОВЈА ВИО РО МАН ЛИ БАН СКЕ КЊИ ЖЕВ НИ ЦЕ ХА НАН ЕЛ ШЕЈХ

Фраг мен ти ду ха и бу дућ ност ду хов но сти

и је ни ма ло слу чај но да је фи ло зо фи ра ње о ег зи стен ци ји за по че ло упра во у до ба ин ду стри ја ли за ци је и ства ра ња пр вих европ ских ме га ло по ли са. Све ве ће при су ство апа ра та у људ ском жи во ту, ма ши на у про из вод њи, во зи ла у јав ном са о бра ћа ју, уз по ја ву ви ше ми ли он ских ма са у гра до ви ма не ми нов но је по бу ђи ва ло уз не ми ре ност и не ла го ду. У Евро пи се пр ви пут у во ка бу ла ру по ја ви ла ми стич на реч »стрес«, про пра ће на упо зо ре њи ма да ће бу дућ ност чо ве чан ства обе ле жи ти де пер со на ли за ци ја, ма се ано ним них по је ди на ца исто вет ног на чи на жи во та, ше ма ти зо ва не ег зи стен ци је без ика кве »ду хов но сти«. Про дор ма шин ског, ше мат ског, план ског у све по ре сва ки да шњи це, на и шао је на оче ки ва ни фи ло зоф ски од го вор ко ји је зах те вао ви ше спон та ног, ин тим ног, »ду шев ног«. Ка ко сто ји мо да нас са схва та њем ду хов но сти? Књи ге ко је ту реч уоп ште по ми њу упор но из бе га ва ју да нам о њој не што кон крет но са оп ште. Ка да упор но на сто ји мо да де ши фру је мо шта та реч зна чи углав ном на и ла зи мо на пред ста ве о бес пре кор ном упра жња ва њу из ве сних ре ли гиј ских прак си, на ви та ли зо ва ни склоп пра вил ног ди са ња, из вр сне раз ги ба но сти и ма кро би о тич ке ис хра не, или пак на за чуд ну ме ша ви ну

На гра да “Ме ша Се ли мо вић” до де љу је се за нај бо љи ро ман об ја вљен у прет ход ној го ди ни на го вор ном под руч ју Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске, Цр не Го ре, а из но си 7.000 кон вер ти бил нхих ма ра ка (око 3.500 евра). На гра да ћр би ти до де ље на у за вр шни ци књи жев них су сре та “Cum grano salis”, ко ји се одр жа ва ју од 6. до 9. сеп тем бра, а об у хва та ју про мо ци је књи га, из ло жбе, окру гле сто ло ве, кон цер те… На гра ду је за 2010. го ди ну до био је Лу двиг Ба у ер из Хр ват ске за ро ман “З авичај , з абора в” , у издању Фракт уре. Нагр ад у “Меша Селимовић” и међународне књижевне сусрете “Cum grano salis” установила је општина Тузла 2001. године. Прво бит на на ме ра би ла је об но ва мо сто ва са рад ње и пре ва зи ла же ње на мет ну тих гра ни ца ме ђу књи жев ним ства ра о ци ма и љу би те љи ма књи жев но сти, ко ји при па да ју истом го вор ном (ју жно сло вен ском) под руч ју, а ко ји ма су по ли ти ка, по де ле и су ко би из бли ске и да ле ке про шло сти на мет ну ли чвр сте гра ни це. Иде ја осни ва ча је би ла и оста ла да на про сто ру За пад ног Бал ка на по тен ци ра ју оно што љу де по ве зу је, а не оно што их раз два ја.

Нај тра же ни је књи ге у књи жа ри „Мост“, Змај Јо ви на 22, Но ви Сад

смо то пло да пре по ру чи мо об но в ље н у лек т и ру Ка м и ј е вог Стран ца. Шта нам са оп шта ва фи гу ра стран ца? Да је нео до ма ће ност по ла зи шна, из вор на људ ска си ту а ци ја у са вре ме ном све ту. Ње го ва по ру ка гла си да ег зи сти р а њ е за чо ве ка пре све г а озна ча ва не из ве сну кон сти ту ци ју бли ско сти. Та ко и Мер со сва ка ко во ли мај ку, али то ни шта не зна чи, као што ни шта не зна че ни љу бав нич ки или при ја тељ ски од нос. Осме лив ши се на на ра тив ну стра те ги ју ко јој по ро дич на бли скост, при ја тељ ство или љу бав ни шта не зна че, Ка ми ју ни је ста ло да под ри је пре о ста ле оп што сти, не го да упо зо ри да је илу зор но осла ња ти се на са мо ра зу мљи ве пред ста ве о њи ма. У за јед ни ци у ко јој су нај ва жни ји пој мо ви ме ђу људ ских од но са одав но де фор ми са ни у пу ке фра зе, пре по руч љи ви је је од у ста ти од на сле ђе них пред ста ва и за по че ти од еле мен тар ног. Шан се са вре ме них оп што сти ра сту за јед но са све шћу о ис ко ре ње но сти са вре ме ног чо ве ка, а бу ду ће кон ту ре ду ха ће за ви си ти од на ше спрем но сти да из но ва из гра ди мо оно што сма тра мо за јед нич ким.

е дан од ве те ра на срп ске из да вач ке сце не Ја гош Ђу ре тић, ко ји се про сла вио док је био на че лу „Фи ли па Ви шњи ћа„ об ја вио је у сво јој ку ћи „Ал ба трос плус„ као по себ но из да ње ро ман ли бан ске књи жев ни це Ха нан ел Шејх „Ска ка вац и пти ца”. Де ло, ко је је бри тан ски днев ник „Ин ди пен дент„ про гла с ио за књи гу 2009, а Би-БиСи за књи гу сед ми це, и о ко јој су кри ти ча ри пи са ли у су пер ла ти ви ма, „про на шла„ је књи жев н и ц а ве о ма уку с а ис т ан ч а н ог Ива на Ха џи По по вић, ко ја се пот пи са ла као уред ни ца. Ово је пр ви су срет на ш их чи т а л а ц а са Ха нан Ел Шејх, али њен глас је та ко упе ча тљив да се не мо же за бо ра ви ти. Аутор ка, са да стал но на ста ње на у Лон до ну, на пи са ла је ро ман си ра ну би о гра фи ју сво је мај ке Ка м и л е, не п и с ме н е си р о т и ц е са ли б ан ског се л а на арап ском, али је у слу ча ју пре во д а на срп с ки ин си сти ра ла да бу де пре ве де на са ен гле ског. То је, из у зет но успе шно, ура ди ла но ви на ка и пре во ди лац На да До на ти. Ха нан Ел Шејх, ро ђе на у Ли ба ну, ва жи да нас за јед ну од нај та лен то ва ни јих арап ских са вре ме них спи са те љи ца ко ја је на пи са ла не ко ли ко ро ма на, дра ма а ра ди и као но ив нар и ко лум ни ста. Та ле нат за пи с а ње по ка за ла је још у сред њој шко ли јер је са 16 го ди на об ја вљи ва ла есе је у беј рут ској штам пи. Сту ди ра ла је на Аме рич ком ко ле џу у Ка и ру (1963-1969) али се вра ти ла у Беј рут и ра ди ла као тв но ви нар и за не ке ли сто ве, али је сре ди ном 70-их еми гри ра ла са му жем ли бан ским хри шћа ни ном у Лон дон. Би ло да пи ше бе ле три сти ку или за ме ди је, основ но ин те ре со ва ње јој је по ло жај же не у

арап ском и му сли ман ском све ту, при че му до ти че и та бу те ме као што је жен ска сек су ал ност па су јој не ка де ла трај но за бра ње на у арап ским зе мља ма. У пред го во ру књи ге ко ју је по све ти ла сво јим се стра ма и бра ћи (ше сто ро) Ха нан Ел Шејх опи су је вен ча ње ћер ке у Њу јор ку до ко га је до шло по сле смр ти

мај ке Ка ми ле и том при ли ком раз ми шља о ње ној мол би да при чу ко ју јој је ис при ча ла за пи ш е. Ро ман-ис п о вест пи с ан та ко као да би стра, пре пре де на, ин те ли гент на, стра сна, хра бра, од луч на, се бич на али и ши ро ко гру да Ка ми ла при ча и на глас раз ми шља та ко је за ни мљив, по тре сан, шо кан тан да ће и нај бла зи ра ни је чи та о це при до би ти. Као што је ћер ка вре ме ном на шла сна ге да опро сти и раз у ме мај ку, да пре по зна ко ли ко их је њен при мер ин спи ри сао да и оне ру ше та буе, да не при хва та ју пра в и л а стро гог арап с ког дру штва та ко ће и ова књи га из ме ни ти за пад њач ки ше ма ти зо ван сте р е о т и п ан по глед на арап ске же не да се не ми ре са на мет ну тим оба ве за ма, за бра на ма ко је им на ме ће ислам. (Танјуг)

Пе де сет ни јан си до от ка за

о ма ма за ерот ском три л о ги јом „Пе де сет ни јан си си ва“ по че ла је да узи ма пр ве, нео че ки ва не жр тве. За сле пље ни успе хом ина че про сеч не при че о сло бод ни јем од но су дво је љу ди, мно ги Аме ри к ан ци за пли ва ли су у слич ним ли те рар ним во да ма, а не ки ма је ова во да до шла и гла ве Тре нер жен ске ко шар к а шке еки пе Рич Цен трал гим на зи је из Чи к а га због ерот ске књи ге ко ју је об ја вио мо рао је да под не се остав ку и на пу сти по сао. Не, ни је у пи та њу чу ве ни аме рич ки пу ри та ни зам. У књи зи „То је ње на гре шка“ Бра јан Крејг де лио је жи вот на упут ства му шкар ци ма слич ним се би, из ме ђу оста лог са ве ту ју ћи им да је нај лак ши пут до сек са „на ћи жр тву – мла ду де вој ку ни ског са мо по у зда ња“. Са да већ бив ши

тре нер ти неј џер ки до нај сит ни јих де та ља опи си вао је соп стве но ви ђе ње „раз ли ке из ме ђу ва ги на же на раз ли чи тих ра са“. Скан дал је из био по што су ло к ал не но ви не об ја ви ле ре цен зи ју ове књи ге, а Школ ски од бор мо рао је да са зо ве хит ну сед ни цу, на ко јој је од лу че но да се Бра ја ну Креј гу за хва ле на са рад њи не баш би ра ним ре чи ма. Иако се ве ћи на Аме ри к а на ца ку не у устав но пра во на сло бо ду го во ра, ро ди те љи и школ ска упра ва сма тра ју да по сто је не ке гра ни це. Књи га ко ја има са мо 44 стра ни це, на „Ама зо ну“ се мо же ку пи ти за 11,95 до ла ра, док елек трон ска вер зи ја ко шта не што ма ње од че ти ри до ла ра. Ина че, осим оп сер ва ци ја о ана то ми ји жен ских

O[E ] T ге н и та л и ја, Крејг се N E

ба вио и лич ним жи во том, на во д е ћ и да је због не срећ не љу ба ви с ко ле ги ни цом ко ја га је пре ва ри ла од лу чио да бу де про ми ску и те тан ко ли ко год је у мо гућ но сти. На во ђе ње мла дих де во ја к а као нај лак ше ме те до ве ло је у сум њу да се иза од но са пре ма уче ни ца ма ко је тре ни ра кри ју и не ке мно го озбиљ ни је ства ри, ма да се за са да, осим от к а за, не пред у зи ма ју ни к а кве ак ци је про тив бив шег ко шар к а шког тре не ра. У ње го ву од бра ну ста ле су две бив ше уче ни це ко је је тре ни рао, ис ти чу ћи да је пре ма њи ма увек био про фе си о на лан и уч тив, као и да прет по ста вља ју да је књи гу на пи сао „из чи сте до са де“. И. В.

kULTURA

dnevnik

petak7.septembar2012.

ПОЗОРИШНА СЕЗОНА У СОМБОРУ ОТВАРА СЕ ПРЕМИЈЕРОМ „ПРЕДСТАВА ХАМЛЕТА У СЕЛУ МРДУША ДОЊА”

Младеновићева букара и фукара Нову сезону Народно позориште Сомбор отвара вечерас у 20 сати, премијером комедије Ива Брешана „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“, у адаптацији и режији Кокана Младеновића. Сценографкиња је Марија Калабић, асистент сценографкиње Тамара Бранковић, костимографкиња Мирна Илић, композиторка Ирена Драговић, а драматург Тијана Марковиновић. Своју редитељску реч поводом најновије режије, Младеновић је насловио „Букара и фукара“, а у њој каже да је прошло четрдесет година од када је Иво Брешан написао „Хамлета у Мрдуши Доњој“, ругајући се нашој властољубивости, похлепи и примитивизму, а ми се нисмо променили.

- Прошло је двадесет година од како сам почео да режирам у Сомбору, покушавши да кроз „Аферу недужне Анабеле“, „Ружење народа у два чина“, „Опсаде цркве Светог спаса“, или „Балканског шпијуна“, говорим о неуништивим девијацијама нашег менталитета и нашег времена, али – ми се нисмо променили. Букара и остала фукара су и даље ту, агресивнији него икада, примитивни и осокољени, пресвучени у нове боје нових политичких партија, вазда спремни да зграбе и дограбе, откину и уједу, способни да из сваког историјског амбиса испузе неокрњени, гладни моћи и жедни успеха по сваку цену – каже Кокан Младеновић. - Сомборски ансамбл и ја смо се калили јуришајући на ветрењаче наших непремостивих заблуда,

разобличавали накарадност бившег режима који је опустошио нашу земљу, и ево нас сада, након неколико година у којима смо поверовали да нада постоји, поново на истом путу поправљања непоправљивог. По том путу који су својим делима поплочали Стерија, Нушић и Домановић, откидајући камен по камен необориве тврђаве наших заблуда, корачамо изнова спремни да поправљамо време које је, попут Хамлетовог „изашло из зглоба“, знајући да се са њега нико није вратио овенчан славом победника. „Неко се ружно нашалио са нама, мој кнеже врли“, рећи ће Хорацио Хамлету и биће неопростиво у праву. У првој овосезонској представи Народног позоришта Сомбор играју: Саша Торлаковић, Давид Тасић

Даф, Ивана В. Јовановић, Бранислав Јерковић, Нинослав Ђорђевић, Богомир Ђорђевић, Марко

Марковић, Биљана Кескеновић, Срђан Алексић, Здравко Панић, Перо Стојанчевић, Татјана Шанта

Торлаковић, Ксенија Марић Ђорђевић, Олгица Несторовић и Живорад Илић. И. Бурић

ШЕСТИ „НС СТРИП ВИКЕНД” У ОРГАНИЗАЦИЈИ СКЦ НОВИ САД

БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ ПО 15. ПУТ У ПАНЧЕВУ

Цртање уживо

Простор, време, сећање

Студентски културни центар Нови Сад ће у свом програмском простору „Фабрика“данас и сутра одржати „НС стрип викенд“, шести по реду. Тако ће бити настављена традиција СКЦ да буде чвориште збивања у популарној уметности, а поред промоција нових издања, радионице, изложбе, музичког програма и берзе, организатори за ново издање најављују и филмски програм и li ve acts. Програм почиње данас у 18 сати, берзом стрипа и пројекцијом филма „Тарзан и амазонке“. За све који понесу мајице, платнене вреће, доњи веш и слично, уследиће забава сито штампом „Сквиги“ и „Ново доба“, а након тога представиће се екипа из панчевачке „Електране“. Један од централних програма првог дана, омаж изложба Бранку Плавшићу „Балкан експрес“, почиње у 20 сати, баш као и пројекција филма „Ђанго“. Програм затвара ди-џеј наступ Црног Зуба. У суботу врата „Фабрике“ отварају се у 16 сати, берза стрипа се наставља, а почеће и радионица школе стрипа з Кикинде коју води Владислав Гајски. У 17 сати следи изложба и

промоција новог броја часописа „Стриполис“, а убрзо затим и представљање хрватског стрипа

кроз часопис „Стрипос“ из Осијека. „Талични Том“ следећи је филм који ће публика моћи да

погледа, а у 18 часова најављена је радионица стрипа „ЕдОн“ коју води Љубомир Бабић. Свој простор на „НС стрип викенду“ имаће и гости из Босне и Херцеговине, као и издавачи „Омнибус“, „Дарквуд“, „Систем комикс“, „Маркетпринт“, „Розенкрац“. Сито штампа ће радити и у суботу, а пре пројекције филма „Едит и ја“ (20 сати) биће приказивани анимирани филмови студената Академије уметности у Новом Саду. Алекса Гајић ће имати и своју изложбу, а пре ње биће отворена изложба „Мирослављево јеванђеље“ о Мирославу Крлежи групе аутора КЦ Београда. Посластица на затварању биће живо цртање стрипа које ће приредити Ненад Гуцуња, а након тога журка затварања – за музику су задужени „Sa i lor man and the Ali ga tors“ и „Thre e so me“. И. Б.

НА БИЈЕНАЛУ АРХИТЕКТУРЕ

Бели сто Србије у Венецији Група младих архитеката, предвођена директором Института за архитектуру и урбанизам Србије Игором Марићем, представила је јуче пројекат „Један: сто„ којим је Србија презентована на 13. Међународној излозби архитектуре у Венецији. Бели сто, димензија 22 са 5 метара, напуњен микрофонима, одлично се уклопио у тему овогодишњег Бијенала архитектуре - „com mon gro u nd„(заједничко место) и, према речима аутора, изазвао је позитивне реакције публике, али и неких од највећих звезда архитектонске и дизајнерске сцене. Једна од ауторки Марија Страјнић рекла је Танјугу да је екипа од 10 младих архитеката за Бијенале које траје до 25. новембра направила пројекат једног огромног белог стола напуњеног микрофонима како би се добила доза интерактивности. „Направили смо огромну белу површину којом смо хтели да дизајнирамо празнину изнад тог нашег пројекта. Онда је дошло до просторних парадокса што је већи пројекат, то је већа празнина изнад њега која је појачана звуцима који су излазили из звучника око стола, а који су били повезани са мирофони-

ма. Дошло је до просторне хиберболе, што је све појачано камерама које су снимале људе који се крећу око стола, а што је пројектовано на улазу у павиљон„, рекла је она. Према њеним речима, ауторски тим је на идеју дошао путем „колективног браин сторминга„ и после бурне и турбу-

лентне размене мишљења било је јасно да пројекат мора да буде сто. Марија Страјнић је рекла и да су реакције публике биле „боље него што се очекивало. Људи су улазили, одмах су видели како сто реагује, неки су га чак и тресли па се померао”. Још једна чланица ауторског тима Олга Лазаревић рекла је новинарима у министарству културе да је сто за сваког члана тима, али и сваког посетиоца имао посебну симболику. За

њу, сто је место окупљања, сусрета, договора. Односно, сто плус још нешто. Марић је приметио да се идеја стола одлично уклопила како у тему Бијенала тако и у светске трендове и додао да им је једна од награда за длаку измакла, али да је пројекат стола - који је заправо резултат експеримента 10 младих стручњака - наишао на позитивне реакције како публике тако и стручне јавности. Мој утисак је да су се људи забављали, да су комуницирали са столом дотичући га, тапкајући, али и између себе. Мислим да готово нико није изашао индиферентан, рекао је он. За сада се не зна да ли ће пројекат „Један: сто„ публика у Београду моћи да види јер склапање и расклапање толиког стола представља један велики проблем, а уз тај се намеће и други - где га изложити будући да у Београду за сада нема одговарајућег простора за такав пројекат. На крају представљања, аутори и државни секретар Министарства културе Мирослав Тасић позвали су грађане да своје предлоге на тему „шта даље са столом„ пошаљу мејлом до 1. новембра на je dan sto@g mail.com. (Танјуг)

У Галерији савремене уметности у Панчеву вечерас у 19 часова отвара се Бијенале уметности које ће трајати до 7. октобра. На отварању ће говорити Немања Ротар, в.д. директора КЦ Панчева; Мишко Шуваковић, у име уметничког савета Галерије савремене уметности; Саша Павлов, заменик градоначелника Панчева, а Бијенале ће прогласити отворе-

туре прерастао је у манифестацију са три програмска сегмента, а последњих година Културни центар Панчево се кроз програм Бијенала ангажује на подизању еколошке свести. - Бијенале ће представити потпуно другачије поље „друштвене екологије”, путем реконструисања и деконструисања друштвене климе на простору бивше Југославије, као и

ним Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и секретар за културу и јавно информисање. На отварању наступиће Иван Алексијевић џез квартет. Тема овогодишње манифестације је „Деконструкција-реконструкција-про стор, време, сећање” - најавили су организатори на конференцији за новинаре у Медиа центру у Београду. Прво Бијенале уметности у Панчеву одржано је 1981. Од Бијенала југословбске скулп-

трансформацију друштава по распаду некадашње државе. Тема ће бити обрађена кроз сегменте позоришта, филма и визуелних уметности а преко стотину учесника доћи ће са простора Словеније, Хрватске, БиХ и Србије - указују организатори. Селектори визуелног сегмента Никола Дедић, историчар уметности и професор на Филозофском факултету у Нишу и редитељка Анета Стојнић из Београда на Бијенале нису

позвали појединачне уметнике, већ су бирали пројекте. - Хтели смо да избегнемо егзотизацију бивше социјалистичке Југославије и да наратив о томе искористимо за промишљање актуелног полиетичког, идеолошког, медијског простора. Због тога смо се определили за алтернативнији приступ, који подразумева позивање пројеката - рекао је Никола Дедић. Филмски програм су осмислили професорка ФДУ Невена Даковић и панчевачки редитељ Радиша Станишић, који кроз овај сегмент разматрају савремену реконструкцију прошлости у филмским делима Влатка Гилића, Миле Турајлић, Желимира Жилника и Душана Макавејева. Програм почиње 9. септембра приказивањем филма „Кичма” у Дворани Културног центра, аутора Влатка Гилића. Најбоља представа 56. Стеријиног позорја „Кукавичлук” Оливера Фрљића увешће посетиоце Бијенала у позоришни сегмент, а биће изведена 18. септембра у Дворани Културног центра у 20 часова. Поставка 15. Бијенала уметности биће реализована у изложбеним просторима Културног центра Панчева: Галерији савремене уметности; Галерији Двориште, Галерији Електрика, Фоајеу Културног центра, Изабинском простору, Народном музеју, Историјском архиву, Градској библиотеци, као и у спољним просторима. Први пут ће за јавност бити отворено и двориште Галерије савремене уметности. З. Дг.

Преминуо џез бубњар Лала Ковачев Легендарни музичар Бранислав Лала Ковачев, један од најпознатијих џез бубњара са ових простора и један од утемељивача домаћег етно-џеза и wорлд мусиц сцене, преминуо је изненада у 73. години, саопштио је Дом омладине у Београду. Ковачев је рођен у Кикинди, а последње деценије живота провео је у Завали, на острву Хвару, где ће бити и сахрањен. Први познатији ангажман стекао је у Диксиленд ансамблу Динамо када му је било 17 година, а након две године почео је да свира са Џез оркестром РТБ-а који је предводио Војислав Бубиша Симић. Средином шездесетих одлази у Немачку где сарађује и наступа са Хорстом Јанковским током наредних шест година. Од 1974. до 1975. наступа са Маxом Грегером у Минхену и са Радијским оркестром Северне Немачке у наредном периоду.

У богатој каријери свирао је у националним радијским џез оркестрима у Југославији и Немачкој. Његов обимни дискографски опус укључује сарадње са великанима попут Чика Корије, Чарлија Маријана, Ларија Коријела, Чета Бејкера, Хорста Јанковског.Сара-

ђивао је и са најзначајнијим музичарима и композиторима наших простора као што су Младен Гутеша, Бошко Петровић, Војин Драшкоци, Јова Маљоковић, Влатко Стефановски. У историји џеза Ковачев ће, како истичу познаваоци, највише остати запамћен по револуционарном спајању ове музике са непарном ритмичком традицијом Балкана, која је забележена на албумима „Балкан Импрешнс 1” (1982), „Балкан Импрешнс 2” (1983) и „Изворни Фолклор и џез” (1985). Ти албуми се налазе у самом врху европског џез стваралаштва и представљају претечу многих каснијих поџанрова попут етно или балкан-џеза.

svet

petak7.septembar2012.

UKRATKO

OZVA NI ^EN KAN DI DAT DE MO KRAT SKE PAR TI JE ZA PRED SED NI KA SAD

Klin ton no mi no vao Oba mu

Ubi je ni Pa le stin ci GA ZA: Tri Palestinca ubijena su kada su izraelske snage bombardovale okolinu Bejt Hanuna na severu Pojasa Gaze. Time se broj nastradalih Palestinaca u posledwa 24 ~asa popeo na {est, izjavio je jedan palestinski zvani~nik. „Na{li smo tela tri mu{karca”, rekao je agenciji Frans pres portparol ministarsva zdravqa u Pojasu Gaze A{raf el-Kudra, i dodao da je do wihove pogibije do{lo tokom bombardovawa izraelskih snaga podru~ja Bejt Hanuna. Vojska Izraela je u saop{tewu navela da su izraelski vojnici primetili „grupu terorista” koji su podmetali eksplozivnu napravu u blizini sigurnosne rampe izme|u Pojasa Gaze i Izraela. Prema sap{tewu, Izreal veruje da je islamisti~ki pokret Hamas, koji je na vlasti u Pojasu Gaze, odgovoran za „sve teroristi~ke napade” koji dolaze iz tog podru~ja.

[AR LOT: Aktuelni ameri~ki predsednik Barak Obama je i zvani~no kandidat Demokratske partije za novog predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Tu nominaciju je zva-

gre{ke u privredi koje su iza sebe ostavili republikanci. „Situacija se popravqa i ako budete obnovili wegov ugovor oseti}ete to”, poru~io je Klinton bira~ima.

Ne sre }a u rud ni ku Bre za SA RA JE VO: U nesre}i u rudniku mrkog ugqa „Breza” kod Sarajeva, jedan rudar je poginuo, a petoro je povre|eno, od kojih troje teè, javqaju sarajevski mediji. U nesre}i, koja se dogodila zbog eksplozije metana i trovawa gasom u jami od 300 metara, poginuo je 40-godi{wi S. T, a trojica rudara su povre|ena i preba~eni su u Klini~ko bolni~ki centar u Sarajevu. Na le~ewu su zadràna tri rudara, jedan je odbio bolni~ko le~ewe, a dvojica lak{e povre|enih rudara, posle ukazane pomo}i, pu{tena su na ku}no le~ewe. Pretpostavqa se da je uzrok nesre}e bila eksplozija metana, a uvi|aj na licu mesta su obavili bosansko-hercegova~ki federalni inspektor rudarstva i deùrni tuìlac kantona.

Sru {io se avion VI SO KO: U mestu Kolo{i}i kod Visokog preksino} se sru{io avion kojim je upravqao norve{ki dràvqanin Egil Erlingsen, zaposlen u NATO bazi u Sarajevu. Po tvrdwama o~evidaca, avion je zapeo o ìce obli`weg dalekovoda i nakon toga se sru{io na privatni posed. Pilot je preìveo i sa teìm povredama preba~en na le~ewe u Sarajevo, pi{e „Dnevni avaz”. Norveàninu je u bolnici utvr|ena fraktura desne podlaktice, kontuzija grudnog ko{a, pretrpio je i lak{u povredu glave i slomqen mu je i jedan pr{qen. Avion kojim je Erlingsen upravqao je mawi avion tip „morane MS893A”.

Prisnost Baraka Obame i Bila Klintona na konvenciji

ni~no obavio biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton. Klinton je govorio drugog dana Demokratske nacionalne konvencije, i ocenio da nijedan predsednik ne bi bio u stawu da za samo jedan mandat ispravi sve

AP prenosi da je Demokratska partija odlu~ila da pozove Klintona da formalno objavi nominaciju Obame za drugi mandat, jer Amerikanci wemu veruju kao predsedniku koji je vodio zemqu od kriznih vreme-

na do prosperiteta, a naro~ito jer ima dobar rejting me|u belim mu{karcima koji su nakloweni republikancu Mitu Romniju. „Obama je ~ovek smirene spoqa{wosti koji izgara za Ameriku iznutra”, rekao je Klinton i naglasio da je Obama postavio osnovu za moderniju, boqe balansiranu privredu iako je po~eo od ekonomije koja je bila u slabijem stawu od one koju je on nasledio devedesetih godina. Niko nije mogao da u potpunosti popravi {tetu koju je on zatekao za samo ~etiri godine, rekao je Klinton. „Svi koji `ele zemqu u kojoj bogatstvo i odgovornost dele svi, treba da glasaju za Obamu, a oni koji `ele dru{tvo u kome samo pobednici imaju sve, treba da glasaju za republikance”, naglasio je Klinton. Biv{i predsednik SAD Bil Klinton je svoj nastup na konvenciji zavr{io zagrqajem sa Obamom, koji se prvi put pojavio na ovogodi{woj konvenciji. Delegati su na konvenciji potvrdili nominaciju, a Obama je sino} trebalo da im se obrati kada i zvani~no prihvata kandidaturu.

RUSIJA

Putin: Pank molitva „Pusi rajot” – divqawe MOSKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ne}e da se me{a u slu~aj pank grupe „Pusi rajot”, ali da je dr`ava trebalo i ranije da obrati pa`wu na wene skandalozne akcije i da je du`na da {titi ose}awa vernika. Putin je u ju~e emitovanom intervjuu TV kanalu „Ra{a tudej” nazvao „pank molitvu“te grupe u hramu Hrista spasiteqa „divqawem“ ali nije `eleo da komentari{e odluke suda koji je ~lanice grupe osudio na dve godine zatvora. „Da li je presuda opravdana i adekvatna u~iwenom ne}u komentarisati“, rekao je Putin i dodao da je to stvar advokata osu|enih. On je rekao da ~ak ne zna da li su se advokati obra}ali vi{im instancama. „Jednostavno, to ne pratim... Trudim se da se uop{te ne bavim tim slu~ajem. Znam {ta se tamo de{ava, ali u to se uop{te ne upu{tam“, rekao je Putin.

On je, me|utim, ocenio da je sam naziv „Pusi rajot” „~ak i na engleskom zvu~i nepristojno“, a tako|e podsetio na ranije akcije ~lanica grupe. Putin je rekao

da je jedna od wih pre par godina u jednom moskovskom supermarketu oka~ila tri stra{ila s natpisom da Moskvu treba osloboditi od Jevreja, homoseksualaca i gastarbajtera. Pomenuti „performans“ izveden je septembra 2008. u supermarketu „A{an“ Zatim su

isti qudi organizovali „seansu grupnog seksa na javnom mestu“, nastavio je Putin imaju}i u vidu akciju u Timirjazevskom muzeju u Moskvi u kojoj je 2008. u~estvovala jedna od osu|enih Nade`da Tolokowikova. „To je, {to se kaè, wihova stvar, qudi imaju prava da se bave ~im ho}e ako se time ne kr{i zakon, ali na javnom mestu, ~ini mi se da je ve} tada trebalo obratiti pa`wu vlasti na to. Potom su jo{ snimak stavili na internet“, kazao je Putin i ironi~no dodao: „Neki amateri kaù da je grupni seks boqi od individualnog jer tu, kao i u svakom kolektivnom poslu, moè da se zabu{ava. Ali ponavqam, to je stvar svakog konkretnog ~oveka, a stavqati to na internet je, po mom mi{qewu sporno pitawe i moglo bi tako|e da podleè nekoj pravnoj oceni.“

dnevnik

TURSKA

Ofan zi va pro tiv Kur da DI JAR BA KIR: Jedan vojnik je ubijen, a dvojica su rawena u kopnenoj i vazdu{noj ofanzivi turske vojske na polo`aje kurdskih ekstremista na jugoistoku Turske i severu Iraka. U ofanzivi u provinciji [irnak u~estvuje 2.000 pripadnika turskih kopnenih snaga i 10 borbeniha aviona F-16, a pomo} im pru`aju i helikopteri „Kobra”. Dodatnih 10 aviona F-16 poslato je, kao pomo} operaciji, iz susedne provincije Dijarbakir, preneo je Rojters, pozivaju}i se na neimenovane izvore u slu`bi bezbednosti. Za sada nema potvrde da je turska vojska pre{la granicu sa Irakom, {to je u pro{losti bio slu~aj, navela je agencija. Po izjavama stanovnika prekograni~ne oblasti u severnom Iraku, iz koje pripadnici Radni~ke partije Kurdistana (PKK) izvode napade ka turskoj teritoriji, borbeni

avioni su, tako|e, bombardovali udaqenu oblast Dvele, u unutra{wosti Iraka. Turska je intezivirala napade na polo`aje PKK u posledwih go-

dinu dana kao odgovor na u~estale napade ekstremista, koji se bori za samoupravu na jugoistoku Turske. Ofanziva turske vojske usledila je posle napada kurdskih ekstremista na kompleks turskih snaga bezbednosti na jugoistoku zemqe, u kome je 10 vojnika ubijeno. Turski zvani~nici veruju da su sve u~estaliji napadi PKK povezani sa nasiqem u susednoj Siriji.

Po to nuo brod, stra da li imi gran ti IS TAN BUL: Najmawe 39 ilegalnih emigranata se udavilo po{to je wihov brod potonuo u blizini zapadne turske obale, saop{tio je guverner distrikta Menderes, u provinciji Izmir, Tahsin Kurtbejoglu. Guverner je rekao da o~ekuje da se broj `rtava pove}a, po{to se veliki broj vodi kao nestao, pre-

nela je agencija Rojters. U izve{tajima medija navodi se da je blizu 50 qudi pre`ivelo i da su imigranti uglavnom iz Iraka i Sirije. Na vebsajtu novina „Hurijet” pi{e da je vi{e od 100 qudi bilo na brodu koji je potonuo, ne preciziraju}i kada se nesre}a dogodila.

Po gi nu li voj ni ci AN KA RA: U velikoj eksploziji u gradu Afjonu, na zapadu Turske poginulo je dvadeset pet turskih vojnika, saop{teno je u Ankari. „Dvadeset pet vojnika je ubijeno, a ~etiri raweno”, navodi se u saop{tewu general{taba turske vojske i dodaje da je u toku istraga kako bi se utvrdilo kako je do{lo do eksplozije. Ministar za okolinu Vejsel Eroglu odbacio je mogu}nost da je re~ o teroristi~kom napadu pobuwenika Kurdistanske radni~ke partije. On je naveo da je mogu}e da se eksplozija dogodila prilikom skladi{tewa ru~nih bombi. Eksplozija je uzrokovala ogroman po`ar, a veliki broj ru~nih bombi koje su rasute oko skladi{ta bi}e uni{tene eksplozivom, naveo je Eroglu.

SIRIJA

Najmawe 17 qudi ubijeno DAMASK: Najmawe 17 qudi je ju~e ubijeno u nasiqu {irom Sirije, dan po{to je 176 qudi, uglavnom civila, poginulo, saop{tila je sirijska organizacija za qudska prava, sa sedi{tem u Londonu. Dva brata sirijskog pobuweni~kog komandanta, koji su preksino} oteti na vojnom kontrolnom punktu, danas su ubijena, navela je sirijska organizacija, prenela je agencija AFP. Wihova tela prona|ena su u ju`nom delu Damaska, u kome se u vi{e podru~ja vode `estoki okr{aji izme|u pobuwenika i vojske.

Sirijska vojska uspela je ju~e ujutro da nakon vi{e meseci povrati kontrolu nad gradom Tel êhab, na granici sa Jordanom, saop{tila je sirijska organizacija. Vojska je sa oko 20 tenkova napala Tel êhab, pobuwenici su odgovorili na napad ali nisu uspeli da zadrè kontrolu. Sirijski pobuwenici tvrde da drè pod kontrolom vi{e od polovine sirijske teritorije. U sukobima pokrenutim revoltom protiv reìma predsednika Ba{ara el Asada, od marta pro{le godine, vi{e od 23.000 qudi je ubijeno

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ÂK NORIS Republikanac Mit Romni dobio je podr{ku glumca âka Norisa, {to mu je donelo jedan odsto glasova u bira~kom telu. „Zdravo, ja sam âk Noris, a ovo je moja èna \ina. Ovde smo da bismo razgovarali o sve ve}oj zabrinutosti koju svi delimo. Ne moèmo vi{e sedeti }utke i gledati kako na{a zemqa srqa u socijalizam ili ne{to mnogo gore,” rekao je ~uveni glumac.

SERGEJ RJABKOV „Rusija ne vidi da postoje dokazi da nuklearni program” Irana ima za ciq razvoj atomskog naoru`awa, rekao je zamenik {efa ruske diplomatije Sergej Rjabkov. Ruski zvani~nici su imali sli~ne izjave u pro{losti, a Rjabkov je izneo taj stav u trenutku kada raste zabrinutost da bi Izrael mogao napasti nuklearna postrojewa Irana.

DEJVID KAMERON Britanski premijer Dejvid Kameron priznao je da je nakratko iza{ao sa sednice vlade na kojoj je odlu~ivano o rekonstrukciji wegovog kabineta kako bi svojoj deci pomogao da napi{u pesmu o medvedi}u Vini Pu. „Poku{ao sam da napi{em pesmu, a istovremeno i re{im sve druge stvari, ali se nadam da se to nije na{lo na putu rukovo|ewa vladom”, rekao je britanski premijer.

De voj ~i ce pre ì ve le ma sa kr u fran cu skim Al pi ma PA R IZ: Masakr na is toku Francuske preìvele su dve devoj~ice, izjavio je na mestu ubistava tuìlac Erik Majo, ja vi la je no vin ska agen ci ja AP dodaju}i da su policajci na licu mesta na{li ~etiri tela. Devoj~ica stara ~etiri godine prona|ena je ìva i bez povreda u isto~nom delu Francuske u automobilu u kojem su hicima iz oru`ja ubijene dve ène i jedan mu{karac. Devoj~ica je prona|ena preksino} oko pono}i po{to su tokom dana u blizini jezera Ansi ubijene tri osobe, koje su se nalazile u automobilu britanskih registarskih tablica, i jedan biciklista, ~ije je telo bilo pored vozila. „Devoj~ica je bila sakrivena ispod tela skoro osam sati, to-

kom kojih se nije mrdala. Na{li smo je tek kada smo mogli da pri|emo mestu zlo~ina”, rekao je tu`ilac departmana Gorwa Savoja.

On je istakao da je devoj~ica na engleskom jeziku rekla da je ~ula buku i vrisak. „Nije mogla da ka`e vi{e, ona ima samo ~etiri godine”,

Tri mrtve osobe prona|ene u automobilu

rekao je tuìlac i dodao da su ona i druga devoj~ica, koja je u pucwavi teè povre|ena i prevezena u bolnicu, stavqene pod posebnu za{titu. „Tri mrtve osobe prona|ene u automobilu su verovatno otac, majka (dve devoj~ice) i wihova baka. To je porodica ~iji su nestanak u sredu uve~e prijavili britanski gosti kampa u Sen @orijou”, rekao je Benoa Vineman iz istra`ne komisije. Druga devoj~ica odvedena je u bolnicu sa ranama od vatrenog oru`ja. Weno stawe je stabilno, a biciklista koji je ubijen ìveo je u jednom mestu nedaleko od mesta nesre}e. Tuìlac je rekao da je sada najva`nije da se otkrije po~inilac. „Sve je mogu}e, nije iskqu~eno ni da je re~ o porodi~noj tragediji”, dodao je.

dnevnik

oglasi

petak7.septembar2012.

PRODAJEM lokal 43m2 bulevar Kraqa Petra 2. Cg, klima, telefon i internet. Telefon 065/55-106-55. 59848

IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 59436

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59841

INTERNACIONALNOJ kompaniji potrebne komunikativne osobe do 35 godina. Pozicija office sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822 EMINENTNOM restoranu u Novom Sadu hitno potrebni kuvari konobari. Informacije 061/61-330-65. 59921

SOKOBAWA â&#x20AC;&#x201C; Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 59456

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 9. Telefon: 064/169-09-48. 59952

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 59572

BEO^IN ku}a 140m2 sa nusprostorijama, gara`a, plin, telefon, dva lokala u posebnoj ku}i, veliko dvori{te. Cena 40.000 eura. Telefon 063/845-87-57. 59859

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel. 064/9945002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Tel.: 062/649-000, 065/9649-000. 59804

^iTUQe l POMeni

petak7.septembar2012.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

POMEN Danas, 7. 9. 2012. godine se navr{ava 7 tu`nih godina kako nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

PETOGODI[WI POMEN

2007 - 2012.

Jovan Raja~i}

U na{im srcima i na{im mislima `ive}e{ ve~no.

A, kad bi se vratio da se jo{ jednom od srca osmehnem, a kad bih samo svratio da te jo{ jednom pobedim u tabli}u i da mi nacrta{ onog divnog kowa, a da do|e{ da upozna{ malog an|ela..... Nema te.

Sa dvadeset smo u centru sveta, sa trideset ple{emo u krugu, sa ~etrdeset gubimo najdra`e i vi{e ni{ta nije va`no... Ostatak `ivota ~ine uspomene.

Tvoji najmiliji.

Tea, Iva i Lana.

Radoman Vukotin Perkovi} preminuo 6. 9. 2012. godine na Vidrovanu u 78. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je u subotu, 8. 9. 2012. godine u 15 ~asova, na grobqu u Gorwem poqu. Izjave sau~e{}a primamo u Gorwem poqu 7. 9. 2012. od 14 do 16 ~asova, a na dan sahrane od 11 ~asova. Organizovan prevoz autobusom. Polazak u 21 ~as, 7. 9. 2012. godine sa autobuske u Vrbasu i u 22 ~asa ispred hotela „Novi Sad” u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Koviqka, sin Gvozden, }erka Gordana, sestre Olga i Radu{a, snaja Borka, zet Vladimir, unuk, unuke, bratani}i i bratani~ine, sestri}, sestri~ine i ostala mnogobrojna rodbina. Posledwi pozdrav Milenkovoj mami

Veri Dra`i}

@eqku Bome{tru

od koleginica i kolega sa posla.

od: stri~eva Rajka i Nikole i Mirka i Lazara sa porodicama, tetki Mileve i Mire sa porodicama.

60081

Vladimir Grgin~evi} 1946 - 2005.

60061

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu i ocu

Posledwi pozdrav

Rajku Cvijeti}u obele`i}emo u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Mnogo nam nedostaje{.

60053

Dana 5. 9. 2012. godine preminula je na{a majka, sestra, baka i prabaka

Dr Pál Tibor poslanik u Skupštini AP Vojvodine (2000. - 2004.) član Anketnog odbora za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. u Vojvodini Predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Pásztor István 3019-P

Posledwi pozdrav dugogodi{wem dragom prijatequ, profesoru i kolegi

Persa Vemi} 1926 - 2012. Po èqi pokojnice sahrana }e se obaviti u krugu uè porodice, 7. 9. 2012. godine, na grobqu, na êneju. Porodica duguje neizmernu zahvalnost kolektivu Klinike za kardiologiju u Sremskoj Kamenici na razumevawu i pomo}i u le~ewu na{e majke.

Jeji

Sne`ani Dejanovi}

Sahrana je 7. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom grobqu, u Futogu.

Branka sa porodicom.

O`alo{}eni: otac Milan, majka Quba, sestra Slavica i wegova Jovana.

60040

60036

60055

Na{a voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj jedinoj

Dragici Ili}

Anka Baji}

ro|. Leti}

dipl. ekonomista u penziji

obele`i}emo u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Jo{ uvek nesvesni da `ivimo bez tebe. Suprug Gojko, }erka Ivana i unuk Aleksandar. 59889

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i majki

preminula je 5. septembra 2012. godine. Sahrana je danas, 7. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala ti za svu qubav i sve zajedni~ke trenutke. Ponosni smo {to smo te imali, neute{ni {to smo te izgubili. Vole}emo te ve~no.

60060

Danas, 7. 9. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad zaboravqeni

Vukas Evici ro|. Vujkovi} od wenih jedinih i najmilijih: }erke Jasne i unuka Predraga i Nenada. Sahrana je danas, 7. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Velikom pravoslavnom grobqu, u Somboru. 60038

Milevi Damjanac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

ro|. Brati}

obele`i}emo u subotu, 8. septembra 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. Ostaje{ zauvek u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji.

Profesori, saradnici i studenti Filozofskog fakulteta. 59864-P

@eqko Bome{tar

Hvala ti za sve {to si ~inila. Sa tugom se opra{tam od tebe. Po~ivaj u miru.

3018-P

Wegovim odlaskom izgubili smo vrednog istra`iva~a i dobrog profesora.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 36. godini preminuo na{ voqeni

60050

Profesori, saradnici i studenti Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

dr Pal Tibor

60057

60049

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Svekrva Lepa, zaova Seka Dejanovi}.

od: ujaka Mirka, tetaka Milice, Nade, Nene, Zore i deda Mile Serdara sa porodicama.

Sin Aleksandar, }erka Qiqana, snaja Sne`ana, unuci Miroslav, Nata{a i Maja i praunuke Sara i Kristina.

Wegovim odlaskom izgubili smo vrednog istra`iva~a i dobrog profesora.

Tu`nim srcem javqamo da je 6. septembra 2012. godine, posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi kolega i profesor

@eqku Bome{tru

Zauvek u srcu: Slavica, Ru`ica i Maja.

60051

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni sinovi dr Radivoje i dr Milivoje Vemi} sa porodicama, brat Danilo Kandi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

dr Pal Tiboru

POMEN

Zauvek s tugom tvoji: supruga i sin.

60077

Poslednji pozdrav

dnevnik

Milo{ ^e~uk

i pet godina i pet meseci kako nije sa nama na{ voqeni i nikad zaboravqeni

@arko ^e~uk

Milo{ ]ur~i} 1940 - 2012. Sahrana je danas, 7. 9. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Uspomenu na Vas i tugu za vama ~uvaju va{i najmiliji.

O`alo{}ene }erke Qubica i Olgica sa porodicama. 60042

60066

60012

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

petak7.septembar2012.

POMEN Danas, 7. 9. 2012. godine, navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog

Posle kratke i te{ke bolesti preminula je na{a voqena supruga, mama i baka

Branka Kla~ara

Sne`ana Dejanovi}

Mara Santra~

Sahrana }e se obaviti u petak, 7. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Mikica, sin Pe|a, }erka Nata{a, zet Bata i unuke Tamara i Nina.

O`alo{}eni: }erka Sne`ana i zet \or|e.

60912/P

60032

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 5. 9. 2012. godine iznenada preminuo posle kratke i te{ke bolesti, u 73. godini

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka, ta{ta i sestra

Milutin Jankovi} Mile

Mara Santra~

Sne`ani Dejanovi} Ugasio se jedan plemeniti `ivot. Tuga i bol zavladala je u tvojoj porodici i u onima koji su te voleli.

2010 - 2012. Sa qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Slobodanka, }erka Irena, sin Vladimir, snaha Tawa i unuka Katarina.

Tvoja ujna i zaova Marica sa porodicama Poqakov i Koledin. 60015

59962

2 Dana, 8. 9. 2012. navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

^edomir Kora} Parastos }emo davati u 10 ~asova, u Sabornoj crkvi, a izlazak na grobqe je u 11 sati. Porodica Kora}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

Sahrana je danas, 7. 9. 2012, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Sanda, zet Sa{a, unuci \or|e, Sne`ana i Nikola i sestra Slavka.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Miroslav, }erka Sne`ana i unuke Biqana, Gordana i Tijana.

59993

60033

60003

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga

3 Posledwi pozdrav priji

Zdravko Jovi}

Pavle Novakov Paja Sahrana je danas, 7. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, u @abqu. O`alo{}eni: supruga Ceca, sin Steva, }erka Cica, unu~i}i Pe|a, Nenad, Milica i Smiqana, zet Sekula i snaja Qiqana. 60082

Posledwi pozdrav vrsnom fudbaleru i velikom ~oveku

Po{tovanoj kom{inici

Pavki Nikoli}

Tvoje @u`ana i Danijela.

obele`i}emo u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Temerinu. Porodica.

60019

60010

Sahrana je u subotu, 8. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

Ako je iko zaslu`io Rajsko mesto onda si to ti. Po~ivaj u miru ~asna, po{tena, iskrena i bla`ena du{o.

O`alo{}eni: suprug Vojin i sin Milan.

Porodica Dan~etovi}.

60017

60031

Kolektiv Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju s tugom se opra{ta od na{e drage

Veri Dra`i}

O`alo{}eni: }erka Mirjana, zet Dragan, unuke Jelena i Dragana, zet Zoran i praunuk Filip.

Sne`ane Dejanovi} medicinske sestre u penziji Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

60018

60029

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi, baki i prabaki

Dana 5. septembra u 91 . godini prestalo je da kuca srce na{e plemenite mame, svekrve, ta{te, bake i prabake

Veri Dra`i}

Vere Dra`i}

Draga mama, neka tvoja plemenita du{a sada po~iva me|u an|elima. O`alo{}eni: sin Milenko, snaja Vera, unuci Mirjana i Miroslav, snaja Svetlana i praunuk Pavle.

Draga mama, ostaje{ da `ivi{ sa nama u najlep{im uspomenama. Sahrana je danas, 7. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Milenko i }erka Mirjana sa porodicama.

60016

60014

60022

60013

Dragoj supruzi

1936 - 2012.

Draga mama, tvojim odlaskom ostali smo siroma{niji za jedno veliko toplo srce. posledwi pozdrav od stanara Bulevara cara Lazara br. 57.

Sne`i

Milanka Rackovi}

Mirku Grbi}u

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti, baki i prabaki

Milanu Vukeli}u Vedrinom duha, energijom koju si posedovao, snagom uticaja kojim si zra~io i nada sve, velikim `ivotnim optimizmom, osta}e{ u trajnom se}awu Tvojim kom{ijama vikend-naseqa Salaksije. Porodice: Stoji}, Eri}, Gostovi}, Vrceq, Mi{~evi}, Divjakovi}, Kora} i Vrani}.

Za sve {to si pru`io, pa i za ovu borbu. Hvala sre}o moja! Neka te an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru! Vole}emo te i zauvek pamtiti.

Dragoj tetki

Pavki Nikoli}

posledwi pozdrav od supruga Slavka.

posledwi pozdrav od Stane sa porodicom.

60020

60021

ro|. Bo`in

tv program

petak7.septembar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Кухињица 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Бранково коло 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Треће доба 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Чији је то салаш: Арт салашВишинка,ем на мађарском.са титл.на српски 14.00 Вести 14.05 Биографије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом, 20.емисија о европским интеграцијама 16.00 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Улични свирачи 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела: Старац из Батињола, филм 21.00 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 00.10 Циклус француских ТВ новела: Старац из Батињола, филм 01.05 Концерт Јелене Розге 1. део 01.20 Чији је то салаш:Арт салашВишинка, ем на мађарском.са титл.на српски 02.45 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 03.10 Фолдер култура 02.35 Концерт

Мартин Клунс

СЕРИЈА

Др Мартин Улоге: Мартин Клунс, Керолин Кац, Џо Абсолом, Селина Кадел (Панонија, 13.00) 06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

(РТВ 1, 19.00)

13.10 14.00 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Кад зазвони Академац Увек медаља Вести (мађ) Судбина салаша, док. филм на језику са титл.на срп Из нашег сокака Биографије ТВ баштине Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости, док.образ.серија на слов. Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије ТВ баштине

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 23.06 23.09 23.40 23.55 00.44 00.51 01.38 03.17 04.00 04.21 04.52 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Разгледница На скривено те водим место Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајдубиство уживо, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Операција Валкира, филм Вести Око Дневник Место злочина-Лас Вегас Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Крвави месец, филм Цео живот за годину дана Вести Око Срећни људи Верски календар

06.02 06.44 07.18 07.24 07.45 07.57 08.03 08.09 08.22 08.38 08.51 09.21 10.03 10.30 11.00 11.29 11.50 12.25 12.55 13.54 14.07 14.23 14.36

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика, једна приче Вечни сјај детињства Породични кругови Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Музички програм Ликовна колонија РТС Трезор Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика, једна приче Вечни сјај детињства

Животна средина и здравље

Улични свирачи, отворени студио

06.30 07.00 07.50 08.45 09.55 10.20 11.20 11.40 12.05 12.30 12.40

06.00 06.05 08.00 09.03 10.03 10.34 10.57 12.05 12.20 12.36 13.20 13.26 13.48

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.35 Лична грешка 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Конак 23.00 Серијски програм 23.50 Украдена срца

10.00 Гранд При 10.30 КХЛ: СКА – Авангард 12.30 Фудбал Квалификације ЕП У21: Словенија–Шведска 14.30 Премијер лига Магазин 15.00 ЕБЕЛ: Телемах Олимпија – Вијена капиталс 17.00 Квалификације СП: Русија – С. Ирска 19.00 Свет фудбала 19.30 ТВС 20.30 Квалификације СП: Холандихја – Турска 22.30 ЕБЕЛ: САПА – Медвешчак 00.30 Квалификације СП: Албаника – Кипар

07.00 07.15 07.45 09.00 10.15 11.15 12.10 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.00 23.05 00.00 00.05 00.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Иван Ивановић и Вања Удовичић

Вече са Иваном Ивановићем Капитен ватерполо репрезентације Србије Вања Удовичић отвара нову сезону код Ивана Ивановића! Млади делфин, вођа екипе која нас увек одушеви и учини поноснима, после дужег времена гостује у једној ТВ емисији... (Прва, 21.15)

Нова епизода серијала бави се утицајем штетних материја из околине на здравље. Посебан осврт има на последице које по здравље остављају нафтни деривати и сложеност олова код деце и одраслих. Какве здравствене последице се бележе код становника новосадског насеља Шангај... (РТС 2, 15.49) 15.06 15.12 15.21 15.49 16.19 16.49 17.34 17.59 18.47 18.53 19.15 19.27 19.32 19.59 20.28 21.00 21.48 22.17 22.57 23.50 00.29 01.25 01.51 02.20 02.50

Датум Верски календар Цркве брвнаре у Србији Животна средина и здравље Праг села Србије Очајне домаћице Мала филмска музика Музика за Европу Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Зид за мене - Графити Лов и риболов Очајне домаћице Добро је, добро је знати Ликовна колонија Видик Самер тајм фестивал 2010. Трезор Цркве брвнаре Србије Праг села Србије Животна средина и здравље Музика за Европу

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 04.30

Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Домаћи филм Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Домаћи филм Ало, ало Филм Удовице Еротска серија Ало, ало Филм Домаћа музика Филм

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.05 Острво ајкула Најџела Марвена 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.00 Филм: Луди од љубави 15,00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Келијеви хероји – Злато за одважне 23.40 Вести 00.15 Спортски преглед 00.35 Увод у анатомију 01.25 Филм: Опасност у Русији

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.10 22.00 23.30 00.30 02.15

Добро јутро Мала невеста Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Шопингхоличарке Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Гранд шоу Курсаџије Филм: Сабласна мочвара Север Југ

Ђорђо Тирабаси

Часни суд Прича о Роко Чинисију, судији Паоло Борселину и Ђовани Фалкону, који су се удружили како би објавили рат мафији. Сурова битка промениће свет! Улоге: Ђорђо Тирабаси, Ењо Фантастићини, Андреа Тидона Режија: Ђанлука Марија Таварели (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Филм Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Габријела Анвар

Сабласна мочвара Ауторка дечијих књига одлази у један градић како би се одморила од ноћних мора које је прогањају. Али, убрзо примећује да се у наизглед мирном градићу догађа несто чудно. Уз помоћ пријатеља натприродног стручњака она одлучује да реши мистерију и нађе се у правој причи о духовима... Улоге: Габријела Анвар, Форест Витакер, Џастин Луис, Питер Мекнил Режија: Џордан Баркер (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak7.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСПОн И ПАД СРП СКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ СКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Посластичарски ас 11.20 најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Удата за мафијаша 20.30 Удата за мафијаша 21.50 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар: необични случајеви 23.40 Л.А. Инк 00.40 Удата за мафијаша

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Исток-Запад путовања из средишта Земље 11.00 Побуна на броду робова 12.00 најгори послови у историји 13.00 Дневник Ане Франк 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 најгори послови у историји 19.00 војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 20.00 Бо Брумел – тај дивни човек 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Једном браћа 01.30 Историја америчких индијанаца

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Филм: Краљева гарда Филм: Последњи сати на Земљи Филм: немир Филм: Црна књига Филм: Песница беса Филм: Блод Рајне еротски филм: Освета еротски филм: Комадићи страха

По след њи са ти на Зе мљи на кон што је чвр ста ма те ри ја на пра ви ла ру пу у зе мљи, про ме њен је смер ро та ци је пла не те. Гру па вла ди них аге на та мо ра да ло ци ра из гу бље ну са те лит ску мре жу, ко ја пред ста вља је ди ну на ду за спа се ње чо ве чан ства. Уло ге: Хам за Адам, Џу ли ја Бен сон, Ка ме рон Брајт Ре жи ја: Деј вид Хо ган (Си не ма ни ја, 13.15)

12.05 12.45 13.35 14.30 15.10 15.50 16.40 17.35 18.15 19.05 20.00 20.30 21.20 22.10 23.45

Су зан Са ран дон

Атлан тик си ти Кри ми нал ци из Фи ла дел фи је Деј ве и Кри си укра ду па кет дро ге на к он не у спе ле при мо пре да је. По бе гав ши из гра да, за пу те се у Атлан тик си ти где жи ви Ка на ђан ка Се ли, Кри си на се стра и Деј ве о ва бив ша су пру га. Иако слу ти да је раз лог њи хо ве по се те мут на игра, она им до зво ли да пре но ће код ње... Уло ге: Су зан Са ран дон, Барт Лан ка стер, Ми шел Пи ко ли, Кејт Рид, Ро берт Џој Ре жи ја: Лу ис Мал (ХРТ 1, 23.05) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Поглед на Земљу 1, док. серија 11.07 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 Дневник 12.38 Моћ судбине 13.28 Др Оз 2, ток шоу 14.31 Јеловници изгубљеног времена 14.53 Просјаци и синови 16.00 Синови и очеви, док. серија 16.25 Фотографија у Хрватској 16.58 Хрватска уживо 18.21 Путем европских фондова 18.40 Иза екрана 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Шта жене воле, филм 22.26 Дневник 3 23.05 Филмски маратон: Атлантик сити, филм 00.51 Филмски маратон: Снег у августу, филм 02.32 Др Оз 2, ток шоу

07.07 07.36 07.59 08.23 09.10 09.59 11.50 12.34 13.27 15.09 16.00 16.20 16.37 17.10 17.38 18.04 18.34 19.17 19.45

22.27 23.28 23.50

Џу ли ја Бен сон

06.00 07.50 09.15 11.00 13.20 14.40 16.05 17.40 18.05 20.05 20.35 22.05 23.40 01.15 02.50 04.35

нешто позајмљено Марс тражи маме Срцоломац 25 година Куће славних рокенрола Федералци Алфа и Омега Инкогнито Филмови и звезде Како да знаш епизоде Цимерка Узвратни ударац Мали велики војник Страва у Улици брестова Соломон Кејн Његов начин

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00

Мала Тв Цртана серија Телетабис Конор на тајном задатку Школски сат Човек без лица, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Топ гир 11, док. серија Снег у августу, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Реконструкција еџмонд Директ Бриљантин Шато Монти, док. серија Квалификације за Светско фудбалско првенство: Хрватска - Македонија, пренос Атлетика - Дијамантска лига, снимак Параолимпијске игре Лондон 2012- сажетак Инспектор Монталбано

17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Завера детелине Диван човек Биографија Банда на моторима У сенци моје сестре Биографија - Клајв Овен Усамљена бела жена 2 Крађа вредност уметничког дела Биографија Долина светлости Биографија - Клајв Овен Магла рата наоружан и невин

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.25

не без моје кћерке недужни Пеги Су се удаје ени Хол Запослени људи Празници са ејприл Корак испред непогрешиви пријатељ Журба Тинејџерке у земљи играчака Смртоносне ињекције 2. Секси тела

Школа за вампире Лењи град Скуби Ду Џони Тест нињаго М.А.Р Миа и ја Анђеоски пријатељи Квантум Рајко нињаго Супер шпијунке Скуби Ду Хаотик Квиз. Потера Гинисови рекорди

09.30 Мекгувер 10.50 ексклузив таблоид 11.10 Крв није вода 12.05 Бибин свет 13.00 Сулејман величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сулејман величанствени 22.00 Момачка забава 2, филм 23.45 Брда имају очи, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас

Мо мач ка за ба ва 2 Рон је ко нач но од лу чио да се оже ни. Иза бра ни ца је Ме л ин д а, ко ју је упо з нао пре са мо два ме се ца. Њен брат Тод не одо бра ва вен ча ње те же ли сви ма да до ка же ка ко се Рон за пра во же ни из ко ри сти... Уло ге: Џош Кук, Во рен Кри сти, Мајкл Ра сел, Са ра Фо стер, Хар ланд Ви ли јамс Ре жи ја: Нил Исра ел (РТЛ, 22.00)

Са ра Фо стер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? нелегалне дестилерије на корак до смрти Уклета кућа Уништавање!

03.00 04.00 08.30 09.30 15.00 16.00 17.45 20.00 00.00

Тенис Тенис Бициклизам Тенис Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис Бициклизам

S planine se svukli u Beograd

ah te vi {e zde se to sma {a bi li su or to dok mno go stu de na ta, ko ji su do la zi li iz si ro ma {nih sno so ci ja li sti~ ki, ega li ta ri sti~ ki. kra je va Cr ne go re i BiH, pa ima li hi qa du so ci jal VLA DI MIR GLI GO ROV: Pro blem ne za po nih raz lo ga sma tra ti da ne ma pre spek ti ve za wih, sle no sti, ko ji se po ja vio sa re for mom i po ku {a jem wi ho ve ro di te qe i kra je ve. Od no sno, per spek ti va da se pred u ze }a u~i ne eko nom ski efi ka snim, re je bi la za bo qe da idu na po qe; za go re da bu du ve~ {en je otva ra wem gra ni ca {to je do ve lo do ve li kog ni stu den ti. Ta da se stu di ra lo sam bog sve ti zna od li va qu di u ino stran stvo. To je, s jed ne stra ne, ko li ko du go. Ta ko da su stu di je bi le je dan od na ~i eko nom ski plus, ali s dru ge so ci jal ni mi nus. Jer, na da ti qu di kao ne {to ra de, jer ne ma ju {ta dru go od la ze ro di te qi ili de ca, {to stva ra ne za do voq stvo. Ja vqa se i pro blem ne rav no mer nog raz vo ja. Uz gred, ona dr à va je to pre uo~i la i bo qe se sa tim su o ~a va la ne go ova. Glav ni gra do vi re pu bli ka i Be o grad su do bro pro la zi li, pro vin ci ja r|a vo. Dr à va je za i sta do sta tro {i la na in fra struk tu ru, mo gla je mno go vi {e mo `da, ali kad se upo re di {to je tad na pra vqe no s onim u po sled wih 20 go di na, raz li ka je ogrom na. Na ve li ki so ci jal ni pri ti sak, ja vqa se po li ti~ ka al ter na ti vu an ti za pad na, an ti tr ì {na i eta ti sti~ ka, te ide o lo zi, na ro ~i to u Be o gra du, ko ji su to pri ka zi va li ta ko da ne iz gle da kao sta qi ni zam, ne go ne {to kao Her bert Mar ku ze. SA NU pro gla si la {lo se ra i u~i te qa be smrt ni ci ma Na ko ga ta~ no mi sli te? - Qu bo mir Ta di}, Do bri ca ]o si}, Mi ha i lo da ra de. Ose }a we so ci jal ne ne prav de ni je bi lo sa Mar ko vi}, Sve to zar Sto ja no vi}... Svi ma je za jed svim neo prav da no, jer je deo par tij ske vr hu {ke ni~ ki bio strah, kao, i da nas, da }e, ako se li be ra sma trao da, uz svu tu li be ra li za ci ju i oni tre ba da li zam „ot ka ~i s lan ca“, s wi ho ve ta~ ke gle di {ta, pro |u bo qe. Pa su gra bi li {ta je ko mo gao. sve bi ti iz gu bqe no. I bi li su u pra vu. Za i sta bi Ipak, glav ni je uti sak da su pro te sti ’68. bi li ta ko bi lo. pro so ci ja li sti~ ki. - Pr vi zah te vi stu de na ta bi li su za i sta u ne kom U Sr bi ji je bi lo te {ko us pe ti ~ak i u kwi èv kla si~ nom smi slu, li be ral ni: slo bo da {tam pe, pra nom po slu ako vas ne po dr è ]o si} i to dru {tvo. vo na {trajk, slo bo da oku pqa wa. No, eko nom skih Dru ga al ter na ti va je cen tral ni ko mi tet. Mo gao si pi ta wa ni su se do ti ca li. Ako bi ne ko po me nuo bi lo da bu de{ u ide o lo {koj ko mi si ji, {to su mno gi ko {ta o pri vat noj svo ji ni ili eko nom skom bo qit ku, ri sti li. Pu no qu di bi po ~e li tu, pa po sle odu na ni je bi lo od je ka. Za to, prak ti~ no, ni ko ni je imao fa kul tet i iz ra ze po {to va we pre ma na ci o nal nim slu ha, kao {to su, uosta lom i da nas u Sr bi ji. vo |a ma. Isto je i u SA NU. Tu je par ti ja mo gla uti ca ti da Broz ili Kar deq po Stu den ti su za i sta bi li sta nu aka de mi ci, ali ni si mo mno go vi {e za in te re so va ni za ]o si} i we go vo dru {tvo su so ci jal na pi ta wa, ali su to, u gao pro }i ako te ovo dru {tvo ne ami nu je. Ta ko je i da nas. Ne - od kra ja osam de se tih po sta li stva ri, zah te vi da im dr à va ma ma we uspe {ne ge ne ra ci je re {i so ci jal ne pro ble me. ne ka vr sta dr à vo tvor nih ne go {to su oni kao kwi èv ni Za fi lo zo fe, ve }i deo in te in te lek tu a la ca i ci, na u~ ni ci, fi lo zo fi, ali li gen ci je, pa i eko no mi sta, kao na ci o nal nih li de ra. po li ti~ ki je to iz u zet no us pe {to su Ko sta Mi haj lo vi}, Ni {an krug qu di ko ji su us pe li Ni \in |i} ni ka da ne bi us peo ko la ô be qi}, pa i Dra go slav da kon tro li {u, ~ak i kad su bi Avra mo vi}, u Be o gra du - a ta da ni je bio deo to ga. li di si den ti, ogro man deo in kvih je bi lo svu da - glav ni pro Isti n a, ka s ni j e je po k u { ao te lek tu al nog i kul tur nog ì blem je {to se dr à va, za ra ~un da se otrg ne vo ta. Po tom su pre u ze li i dr tr ì {ta, od ri ~e kon tro le nad à vu. Pot pu no se su prot no je u in ve sti ci ja ma. Po wi ma se ti Za gre bu. Oni ta mo su bi li ma wi na i even tu al no me na ma la vra ta uvo di ka pi ta li zam i po tro {a~ ko mo gli ne {to da kon tro li {u kad je par ti ja bi la na dru {tvo. Ovi ko ji su bi li za pra vu gra |an sku ili wi ho voj stra ni. To ni je bi lo du go, ni ~e sto. Po tom de mo krat sku al ter na ti vu, sma tra li su da je to na su oti {li u za pe }ak, ma da ne {to od to ga {to su ~in da se pre ko tr ì {nih slo bo da do |e do po li pro iz ve li ni je pot pu no be smi sle no. Ov de su prot - ti~ ke de mo kra ti za ci je. Ali, ni je tu bi lo na ro ~i to no, gde su od kra ja osam de se tih po sta li ne ka vr sta is tak nu tih li~ no sti, ali je ste po ku {a ja da se stvo dr à vo tvor nih in te lek tu a la ca i na ci o nal nih li - re ne ke par ti je. \i las bi, iako je bio u za tvo ru, de ra. Ni \in |i} ni kad ne bi us peo da ni je bio deo bio je dan od wih. to ga. Isti na, ka sni je je po ku {ao da se otrg ne. Sve se za vr {i lo na kri ti ci bi ro kra ti za ci je U Slo ve ni ji i Hr vat skoj ko mu ni sti su po sle de - par ti je. mo krat skih pro me na, sa mo pod dru gim ime ni ma, - Po sto jao je i na ci o nal ni ele ment. Ko sta Mi osta ja li na vla sti ili je gu bi li pa opet osva ja li, haj lo vi} je sma trao da su Slo ven ci i Hr va ti hte li {to je nor mal no u de mo kra ti ja ma. U Sr bi ji jed na raz bi ti in ve sti ci o ni fond i tr ì {nom ori jen ta di si dent ska gru pa uspe va da dr ì kon tro lu de ce ni - ci jom, sa mo ili pre sve ga, da raz la ba ve i dez in te ja ma. U wi ho vom raz mi {qa wu je di no je do sle dan gri {u dr à vu. Mno go qu di je sli~ no mi sli lo. Da na ci o na li zam. Ali to je za wih in stru ment a ne }e Be o grad, re ci mo, iz gu bi ti ne {to od zna ~a ja ako vred nost. I’68. su us pe li da ta zbi va wa in stru men - do |e do de cen tra li za ci je, {to je na ne ki na ~in bi ta li zu ju iz u zet no do bro. Jer je u Be o gra du bi lo lo i ta~ no.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС ПРеД вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнС, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak7.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так и по че так ви кен да ће би ти ве о ма ди на мич ни. Ко му ни ци ра ће те са мно ги ма, али се ни шта ква ли тет но не ће те до го во ри ти. Ипак, то је ле по та и ча ри су сре та и дру же ња.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан ће би ти ви ше по сло ван, не го за ба ван. Ра ди ће те пу но то га у исто вре ме, па ће те не што ус пе ти, а не што и не. Тро ши те но вац ко га не ма до вољ но. Сит ни из да ци.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. septembar 2012.

Да нас је у ваш знак упло вио Ме сец и до нео вам не ми ре и про м е н е рас п о л о ж е њ а, па и окру же ња. Ва жно је да бу де те за до вољ ни и да зна те шта вам је чи ни ти.

Рас тр за ни сте на све стра не, не др жи вас ни ме сто, ни вре ме, ни окру же ње. Раз ми шља те о пу но то га и ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но. Са дру штвом сте на гу бит ку.

До ла зе вам го сти, би ло при ват но или по слов но, па ће те има ти о че му да при ча те и ком би ну је те си ту а ци је. Да нас је у ваш знак упло ви ла бо ги ња Ве не ра, ко ја до но си љу бав.

Из гле да да су вам по сао и оба ве зе ва жни ји од оне леп ше стра не у жи во ту, као што су емо тив ни од но си. Окру же ни сте дру штвом и осо ба ма од ауто ри те та. Кра ћи пут је ОК.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас се не ће те сло жи ти са сви ма, али има и та квих да на, као што је овај, ка да се ства ри јед но став но не укла па ју и не по ве зу ју. Од у ста ни те од об ја шња ва ња.

По слов ни са стан ци ће вас ви ше на му чи ти, не го што ће те до ћи до не ког по у зда ног ре ше ња. Не мој те би ти по пу стљи ви ни пре ма парт не ру ко ји ме ња рас по ло же ња.

Љу бав ни од нос по ла ко гу би ин тен зи тет, али за то не ки по сло ви у ве зи са не крет ни на ма и фи нан сиј ском по др шком до би ја ју на зна ча ју. Ре гу ли ши те кре ди те, спон зо ре, на след ство.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна к а Бли за на ца, па и по др шку јед не жен ске осо бе. Ко ли ко вам она по ма же или од ма же, про су ди те са ми. Вред ни сте.

Ко му ни ка ци ја у љу ба ви је по себ но ва жна, ових да на. При чај те све и сва шта, би ло шта, али бу ди те у кон так ту. Мно ги би да су уз вас, па на пра ви те ода бир.

Па зи те ко га при ма те у свој дом. Не ки би мо гли да вам по ре ме те пла но ве и пот пу но вас скре ну са на ме ра ва ног пу та. Ат мос фе ра у ку ћи је уз не ми ра ва ју ћа.

TRI^-TRA^

Ве жба шест са ти днев но V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Niш

Кејт Хадсон се пожалила новинарима да је по сле порођаја морала да вежба шест сати дневно како би дотерала своју линију у ред. Прелепа глумица се прошетала по црвеном тепиху на отварању филмског фе стивала у Венецији и све присутне одушевила својим изгледом. Онда је Хадсонова објаснила шта је све морала да уради да би се вратила на стару килажу. - Тренирала сам шест сати дневно. Имала сам кардиотренинге по сат времена, па пилатес или јогу исто толико и све то три пута дневно - објаснила је Кејт. Новопечена мајка каже да није држала дијету, јер је навикла на домаћу храну коју спрема њена мама.

Evropa

СВежиЈе

Madrid

НО ВИ САД: Још ма ло све жи је, али са ду жим са сун ча ним пе ри о ди ма. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Rim Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на око 25 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Још ма ло све жи је, али пре те жно сун ча но уз ма ло обла ка ују тру. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни и се вер ни. При Cirih ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на Berlin 25 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Још ма ло све жи је, али са ду жим са сун ча ним ин тер ва ли ма. Са мо ће ују тру би ти не што ви ше обла ка. Пре под не сле Varшava ди раз ве дра ва ње у свим пре де ли ма. Ве тар уме рен се ве ро за пад Kijev ни и се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 28 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд сун ча но са Oslo хлад ним ју три ма, уз по раст днев не тем пе ра ту ре. Иду ће сед ми це пре те жно сун ча но и то пло, ма ло пре ко 30 сте пе ни. Пр ва три-че ти ри да на St. Peterburg ду ва ће уме рен и то пао ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Бла ги опрез се са ве ту је осо ба ма са пси хич ким те го ба ма. Гла во бо ља, про мен љи во рас по ло же ње и бо ло ви у ми ши ћи ма су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње, као и по ја ча на па жња у са о бра ћа ју.

33 29 25 24 22 26 17

VIC DANA При ча Ла ла сво ји ма: - Ишао ја пу сти њом и ниг де ни ко га, ниг де ни че га, сам пе сак, ка да од је да ред лав, а ја, шта ћу, где ћу, па на др во. - Зар ни си ре као да не ма ниг де ни че га? - Не ма ту има-не ма кад на и ђе лав.

20 16 19 14

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

217 (2)

Slankamen

212 (32)

Jaшa Tomiћ

Apatin

292 (12)

Zemun

245 (11)

Bogojevo

260 (14)

Panчevo

262 (4)

Smederevo

448 (0)

Baч. Palanka 254 (32) Novi Sad

210 (45)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

1 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (1)

Beograd

187 (7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

192 (30)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

24 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja