Dnevnik 7.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 7. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23220 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADIN PLAN O PRODAJI VI[KA VOJNE IMOVINE SPUTAVA VEOMA SLO@ENA PROCEDURA

^etiri stotine kasarni ~eka gazdu i propada str. 5

I N T E R V J U : PRO FE SOR DR TI BOR VA RA DI

NASLOVI

Zakon koji je prizvao duha iz boce

Politika 3 ^lanstvo u EU najboqe politi~ko re{ewe

Ekonomija 4 Hrana }e pojeftiniti, ali mesari ne}e `uriti 4 Ru{e se temeqi gra|evinske industrije 5 Srbija za posao najgora u regionu

Dru{tvo

str. 2

6 Materwi jezik ~uva identitet

Novi Sad 9 Grad gradi 150 miliona evra

Vojvodina 10 Turisti~ka sezona donela profit

Crna 12 Jo{ se ne zna uzrok smrti gimnazijalca

LA @NI SAJT NAPRAVIO POMETWU

str. 6

Lov 14 Trofeji jelena ulep{ali sajam

Fo to: M. Pol zo vi}

Naseo i „Gardijan”

Popodne naobla~ewe PREMIJERA „URNEBESNE TRAGEDIJE” U SNP-u: Pred sta va „Ur ne be sna tra ge di ja“ Du {a na Ko va ~e vi }a, u re `i ji mla de Ma je Gr gi}, si no} je pr vi put iz ve de na u Srp skom na rod nom po zo ri {tu i to je pr va pre mi je ra u ju bi lar noj 150. se zo ni na {eg naj sta ri jeg te a tra. Ovaj Ko va ~e vi }ev ko mad go vo ri o vi {e ge ne ra ci ja ko je ni su na {le svo je me sto, a me |u wi ma je, po re ~i ma re di teq ke, i jed na ja ko mla da, slu |e na pod pri ti skom svo je po ro di ce. U pred sta vi igra ju: Ma ri ja Me de ni ca, Mi o drag Pe tro vi}, Alek san dra I. Ple sko wi}, Du {an Ja ki {i}, Ti ja na Mak si mo vi}, Mir ja na Gar di no va~ ki, Dra gan Ko ji} i Ni ko la Iva~ kov, a uz wih, kao gost, i po zna ti glu mac Mi ha i lo – Mi {a Jan ke ti}. N. Pej ~i}

UMRO STIV YOBS, OSNIVA^ „EPLA”

Kraj tvorca tableta i ajfona

Najvi{a temperatura 27 °S

UV zra~ewe 4

REPORTA@E SR BI SKLO NI NI KO TI NU LU LE SU SKU PO PLA ]A LI I NA IS TO KU I NA ZA PA DU

str. 21

str. 16 – 20

SPORT

n UZ SPEKTAKL NA POBEDU KOJA VODI U BARA@

n RAZIGRANA VOJVODINA NA STARTU PRVENSTVA PRESLI[ALA [AMPIONA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Ajn{tajn pu{io kako mu tast ka`e str. 15

POLiTikA

petak7.oktobar2011.

INTERVJU

PROFESOR DR TIBOR VARADI

[TA SE zAPRAVO DESILO NA JARIwU

Za kon ko ji je pri zvao du ha iz bo ce Ma da je Za kon o re sti tu ci ji ju ~e i zva ni~ no stu pio na sna gu ras pra va o „ko lek tiv noj kri vi ci” ko ju je on na vod no uveo i ti me po vre dio Ma |a re i Nem ce, se ne sti {a va. Pro fe sor me |u na rod nog pra va Ti bor Va ra di u raz go vo ru za na{ list na gla {a va da se ovaj za kon bez ika kve po tre be uda qio od in di vi du al ne od go vor no sti onih ko ji su to kom Dru gog svet skog ra ta bi li u oku pa tor skoj voj sci ili ra di li za oku pa to ra, zbog ~e ga je i lo gi~ no da ne ma ju pra vo na po vra }aj od u ze te imo vi ne, a pre vi {e pri bli `io ko lek tiv noj od go vor no sti na gla {a va ju }i da pra vo na po vra }aj od u ze te imo vi ne ima ju svi osim onih ko ji su bi li pri pad ni ci oku pa tor ske voj ske ubra ja ja }i tu i Ma |a re i Nem ce ko ji su pre ra ta `i ve li na ovom pro sto ru. - Ko lek tiv na od go vor nost ko ja se ovim za ko nom na go ve {ta va ni je u skla du sa sa vre me nim prin ci pi ma me |u na rod nog i evrop skog pra va. Po tek stu usvo je nog za ko na po tom ci onih ko ji su , a op {te po zna to je da su za vre me Dru gog svet skog ra ta mno gi sta nov ni ci Voj vo di ne bi li pri sil no mo bi li sa ni u oku pa ci on e voj ske, si lom bi li u ne ma~ koj ili ma |ar skoj voj sci is kqu ~e ni su iz re sti tu ci je. To je ne pra ved no. Jer, ne mo gu svi bi ti sta vqe ni u isti ko{. Neo bi~ no je u ovom za kon skom ak tu i to da ako se ve} pri pad ni ci oku pa ci o ne voj ske tre ti ra ju je din stve no, bez ob zi ra na to {ta je ko za pra vo ra dio, da se ista me ri la ne pri me wu ju na usta {e, ne di }ev ce, qo ti }ev ce

ko ji se ne sma tra ju de lom oku pa tor ske voj ske sa mo za to {to su sa ovog pro sto ra a ni su do {li sa stra ne - ob ja {wa va pro fe sor Va ra di. l Ako je to ta ko ka ko Vi tu ma ~i te mo `e li ova kav Za kon o re sti tu ci ji osta ti ili se , za rad „mi ra u ku }i” ~ak i na go ve {taj ko lek tiv ne od go vor no sti mo ra pro me ni ti? - Za kon o re sti tu ci je je ste iza zvao pro blem ko ji je „pri zvao du ha iz bo ce” ali ve ru jem da je re~ o do sta la ko re {i vom de lu ko ji se, uz po sto ja we vo qe, mo `e br zo i efi ka sno re {i ti. Jed no stav no, do voq no je od go vor nost pre ba ci ti na in di vi du al nu, odvo ji ti je od ko lek tiv ne. Oni ko ji su is kqu ~e ni ovim za ko nom je gru pa qu di ko ji su bi li u oku pa tor skoj voj sci i to ne bi bi lo spor no da su oni ta mo oti {li svo jom vo qom. Da je kod svih ko je je za kon is kqu ~io to za i sta bi lo ta ko on da bi to ima lo osno va i ni ko ne bi mo gao bi lo {ta da

pre go vo ri. Ali, po na vqam ve li ki broj Ma |a ra, Ne ma ca , [o ka ca pa i Sr ba pri sil no su od ve de ni , mla di od 18 go di na su od vo |e ni na ru ski front i ta mo iz gi nu li. Ima li smo pu no mo bi li za ci ja i do bro zna mo da i za vre me Mi lo {e vi }a, a to nam je jo{ bli sko i sve `e, ni je i{ao u voj sku sa mo onaj ko ji je hteo ve} i onaj ko ji je mo rao da se oda zo ve po zi vu na mo bi li za ci ju. Ako sa da raz li ku je mo one ko ji su sa mi od la zi li u ra to ve i one ko ji su ta mo si lom sla ni, za {to ne bi raz li ko va li i one ko ju su to kom Dru gog svet skog ra ta do bro voq no u{li u oku pa tor sku voj sku od onih ko ji su na to na te ra ni. Oku pa tor ska voj ska ni on da ni je bi la ob zir na ve} je mo bi li sa la sva kog. Tu se uda qa va mo od in di vi du al -

Ni me|unarodna konferencija o KiM nije garancija za Srbiju l Iz ja vi li ste da po sto je raz li ~i ti ob li ci auto no mi je ko je bi Sr bi unu tar Ko so va i Me to hi je mo gli do bi ti . Vre di li da Sr bi ja po ku {a da sa ~u va ba rem deo KiM ili da se iz bo ri za auto no mi ju srp skog na ro da u svo joj ju `noj po kra ji ni? - Kao stru~ wak me |u na rod nog pra va du bo ko ve ru jem da je ko sov ska ne za vi snost u su prot no sti s me |u na rod nim pra vom. To je ste bi lo pro tiv no me |u na rod nom pra vu a Me |u na rod ni sud prav de je na mer no iz be gao da se ta ko iz ja sni jer we go vo sa ve to dav no mi {qe we ko je ni ko ga ni je oba ve zi va lo ni je po mo glo da se do |e do re {e wa. Me |u tim, re al nost je ta kva da je po li ti~ ki ne ral no o~e ki va ti da }e se Ko so vo vra ti ti u Sr bi ju od no sno da po no vo po sta ne deo Sr bi je. Do bro bi bi lo, pa i pra ved no i ra zum no, ako bi se na {la ne ka re {e wa ko ja bi ra{ ~i sti la srp ske i al ban ske in te re se. Po sto je oprav da ni srp ski in te re si da se sa ~u va ne ka auto no mi ja za Sr be. Vo de se i vo di }e se te {ki pre go vo ri ali ne ki

kom pro mis se za rad spo koj stva u re gi ji mo ra pro na }i a to mo è bi ti te ri to ri jal ni ili oko ustav nog ure |e wa sa mog Ko so va. Ov de je prav da na sta ni Sr bi je ali to, na à lost, ne zna ~i da }e i we ni in te re si pra ved no bi ti za {ti }e ni. l Da li bi sa zi va we me |u na rod ne kon fe ren ci je za Ko so vo i Me to hi ju mo glo do ne ti ko na~ no re {e we? - Jed no je si gur no a to je da se sa da {we sta we ne mo è jo{ du go odr à va ti. Sr bi ja le gi tim no in si sti ra na Ko so vu ali fak ti~ ko sta we je sa svim dru ga ~i je i po we mu ona na we ga ne ma pra vo. Mno go je lak {e bi lo kom srp skom dr àv ni ku da po se ti bi lo ko ju srp sku {ko lu u Ma |ar skoj, Ru mu ni ji ne go na Ko so vu. O~i gled no Sr bi ja ne ma su ve re ni tet nad KiM {to zna ~i da je ovo fak ti~ ko sta we ne pri hva tqi vo. Zbog to ga svi po ku {a ji da se po mak ne mo od sa da {weg sta wa su vred ni , a me |u na rod na kon fe ren ci ja bi mo gla to me da do pri ne se. Na gla {a vam, mo gla, jer je te {ko pred vi de ti do ~e ga bi ona mo gla do ve sti.

BORISLAV STEFANOVI] NAJAVQUJE

S Ku pe rom o pre la zi ma Pre la zi Brwak i Ja ri we je dan su od naj va `ni jih raz lo ga za do la zak po sred ni ka EU u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro ber ta Ku pe ra, iz ja vio je ju ~e {ef pre go va ra~ kog ti ma Vla de Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi}. „Pre la zi Br wak i Ja ri we }e si gur no bi ti te ma su tra {weg raz go vo ra, ne tre ba da je na me }e mo, to je ma we vi {e pot pu no ja sno, to je je dan od naj va `ni jih raz lo ga za {to Ku per do la zi u Be o grad”, ka zao je Ste fa no vi}. ”Ku pe rov do la zak }e bi ti pri li ka da raz ra di mo pred lo ge ko je smo upu ti li me |u na rod noj za jed ni ci ka ko da se re {i si tu a ci ja na pre la zi ma”, ka zao je on. Pre ma Ste fa no vi }e vim re ~i ma, do la zak po sred ni ka Ro ber ta Ku pe ra je no va

pri li ka da se raz go vo ri o Bra wa ku i Ja ri wu iz Bri se la na sta ve i u Be o gra du. „Ku per }e sa mnom si gur no o to me raz go va ra ti kao i o per spek ti va ma da qeg di ja lo ga sa Pri {ti nom o te ma ma ko je su ra ni je bi le za ka za ne - te le ko mu, elek tri~ noj ener gi ji i u~e {}u Pri {ti ne u re gi o nal nim ini ci ja ti va ma”, ka zao je Ste fa no vi}. [ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma je re kao da je va `no da se u tom raz go vo ru na |e mo da li tet i re {e we za ad mi ni stra tiv ne pre la ze na se ve ru Po kra ji ne. „Raz go va ra }e mo ka ko da se re {i kri za uz vr lo kon kret na re {e wa i mo da li te te... ali ne tre ba o~e ki va ti da se re {e we na |e su tra, ovo je pro ces ko ji }e sa da do bi ti do dat nu di na mi ku”, re kao je on.

l Da li bi kroz Za kon o re ha bi li ta ci ji ne ki od pri pad ni ka ovih na ro da mo gli do ka zi va ti da su si lom od ve de ni na front ili pri sil no mo bi li sa ni pa se on da po ja vi ti kao ne ko ko na kon sud ske re ha bi li ta ci je sti ~e pra vo na po vra }aj imo vi ne? - Ne, wi ma je u star tu one mo gu }e no ~ak i da do ka zu ju da su si lom mo bi li sa ni jer je za kon o re sti tu ci ji is kqu ~iv da pra vo na po vra }aj ne ma ju pri pad ni ci oku pa tor ske voj ske u ko je se Ma |a ri, Nem ci i ne ki dru gi ubra ja ju. Za kon o re sti tu ci ji do zvo qa va do ma }im iz daj ni ci ma , pa ta ko i ~et ni ci ma, qo ti }ev ci ma, ne di }ev ci ma... da do bi ju sud sku re ha bi li ta ci ju i ti me pra vo na po vra }aj imo vi ne, dok pri pad ni ci ma oku pa tor ske voj ske to pra vo u star tu od u zi ma. Jed no stav no wi ma ni re ha bi li ta ci ja, pa ~ak i ka da bi ima li do kaz za to, ni je do zvo qe na. Za tim, re ha bi li ta ci ja je mo gu }a za ne ku osu du ko ja ni je pra ved na. Ako je ne ko od ve den na ru ski front i ta mo po gi -

Prav da je na stra ni Sr bi je, ali to, na `a lost, ne zna ~i da }e i we ni in te re si pra ved no bi ti za {ti }e ni ne od go vor no sti jer se od go vor nost ne me ri po to me {ta je ko ra dio ili ni je, ne go po to me gde je bio mo bi la san. To ni je pra ved no i ni je u skla du s in di vi du al nom od go vor no {}u . Bi lo bi sa svim mo gu }e, ra zum no i pra ved no da oni ko ji su stvar no ~i ni li ne de la u oku pa tor ske voj ske bu du ka `we ni i u po gle du re sti tu ci je ali ne i oni ko ji su si lom bi li od ve de ni a ko ji su sa da obe le `e ni da su bi li deo oku pa tor ske voj ske.

nuo od ~e ga bi se on re ha bi li to vao? Zbog to ga {to je pri sil no od ve den? Ako je ne ko osu |en bez raz lo ga on da sa mo re ha bi li ta ci ja ima smi sla, ali od ~e ga re ha bi li to va ti ne kog ko je pri sil no mo bi li san i kao pri pad nik oku pa tor ske voj ske po gi nuo? Naj va è ni je je, ipak, da sam Za kon o re si tu tu ci ji i u ovom de lu pra vi raz li ku jer on is kqu ~u je sva kog ko je bio mo bi la san u oku pa tor sku voj sku. l Mo gu li nam za i sta pri med be ko je ovih da na do la ze od SVM pa i ne kih zva ni~ nih pred stav ni ka Ma |ar ske zbog Za ko na o re sti tu ci ji, bi ti pre pre ka na evrop skom pu tu? - Ni je EU tra ì la od Sr bi je da na pra vi i usvo ji ta kav Za kon o re sti tu ci ji jer oni to li ko du bo ko ne za la ze u na ci o nal no za ko no dav stvo. Wi ma su naj va `ni ji svo jin ski od no si od no sno da se zna {ta je ~i ja svo ji na, a na ko ji na ~in }e to ne ka dr à va raz re {i ti oni o to me ne go vo re. No, Sr bi ja ovo pi ta we tre ba da re {a va na svom te re nu, a ne na te re nu EU jer je ono bit no za jed na ka pra va we nih gra |a na i in di vi du a li sa we kri vi ce. Za kon je ta kav da se mo è i tre ba is pra va ti po in te re se gra |a na Sr bi je, da bi ova dr à va sa ~u va la svo je do sto jan stvo i ne vi dim za {to se to ne bi i ura di lo. Mi to mo ra mo u~i ni ti zbog se be i to je mo gu }e. Q. Male{evi}

DRAGOQUB MI]UNOVI]

Be o grad ne kon tro li {e se ver Pred stav nik de le ga ci je Sr bi je u Sa ve tu Evro pe Dra go qub Mi }u no vi} iz ja vio je ju ~e da je o~i gled no da kon tro lu nad se ve rom Ko so va ima ju or ga ni ko ji su ta mo iza bra ni i da Be o grad ne mo è da pre u zme pu nu od go vor nost za po na {a we ta mo {weg sta nov ni {tva, ali mo ra da ih za {ti ti. Par la men tar na skup {ti na Sa ve ta Evro pe odr à la je ju ~e hit nu ras pra vu o po li ti~ koj si tu a ci ji na Bal ka nu na osno vu iz ve {ta ja Bjer na von Si do va iz [ved ske. Na sed ni ci u Stra zbu ru, bi }e raz ma tran na crt re zo lu ci je, ko jom se sta nov ni ci se ve ra Ko so va po zi va ju na uz dr à nost i sa rad wu sa Kfo rom i Eulek som i tra ì se hit na i objek tiv na is tra ga in ci den ta na Ja ri wu. Mi }u no vi} je u in ter vjuu za Ra dio Slo bod nu Evro pu re kao da }e „da nas bi ti sve ure du, to je je dan do sta urav no te èn iz ve {taj,

dnevnik

Dra {ko vi}: Lo gi~ no je da od go va ram Pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je ju ~e da se pri dru ù je zah te vi ma svih ko ji tra è we go vu kri vi~ nu od go vor nost zbog to ga {to je re kao isti nu o ne dav nim zbi va wi ma na Ja ri wu. „Po {to je ta isti na pro gla {e na za dr àv nu taj nu, a la ga we na ro da za pa tri ot sku po li ti ku, lo gi~ no je da od go va ram, i to {to pre”, na veo je Dra {ko vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. Li der SPO je do dao da je „zbog go vo re wa isti ne, stra dao de set go di na od Mi lo {e vi }e vih pa tri o ta - tih istih {to i sa da tra è we go vo hap {e we i ko ji jav no go vo re da je isti na zlo ~in i da se na ro du Sr bi je mo ra ju ka zi va ti la ì”. Dra {ko vi} je u jav nost iz neo de ta qe za ko je tvr di da su pre do ~e ni na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za bez bed nost na ko jem se iza za tvo re nih vra ta raz go va ra lo o to me {ta se de si lo na ad mi ni stra -

tiv nom pre la zu Ja ri we 27. sep tem bra. ^la no vi Od bo ra bi li su oba ve zni da pot pi {u iz ja vu da ne }e iz no si ti jav no sa zna wa sa sed ni ce, jer je ona

pro gla {e na dr `av nom taj nom. Wi ma su, ka ko je Dra {ko vi} ra ni je re kao, pre do ~e ne in for ma ci je i snim ci ko je su na ~i ni le srp ske oba ve {taj ne slu `be, a pre ma ko ji ma je in ci dent na Ja ri wu iza zva la or ga ni zo va na i na o ru `a na gru pa Sr ba, dok su se me {ta ni po ja vi li ne {to ka sni je.

De ja no vi}eva pro sle di la zah tev LDP Ba ja to vi }u Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} pro sle di la je zah tev Li be ral no de mo krat ske par ti je za odr `a va we sed ni ce Od bo ra za od bra nu i bez bed nost pred sed ni ku tog skup {tin skog te la Du {a nu Ba ja to vi }u, re ~e no je u ka bi ne tu \u ki} De ja no vi}. LDP je zah tev upu tio pred sed ni ci par la men ta, jer je ona nad le `na za rad skup {tin skih od bo ra, re ~e no je Agen ci ji u toj stran ci.

Ba ja to vi}: Sve zna mo Ne ma po tre be da se sa zi va no va sed ni ca Od bo ra za od bra nu i bez bed nost jer smo na sed n i c i odr ` a n oj pro {log pet ka do bi li sve in for ma ci je o to me {ta se de {a va lo na Ja ri wu kao i bez bed no sne pro ce ne, od no sno mo gu }e sce na ri je za ne ka bu du }a de {a va wa na Ko so vu.

Za { to bi s mo ras p ra v qa l i po no vo”, re kao je za „Po li ti k u” Du { an Ba j a t o v i} pred sed nik ovog od bo ra, re a- gu ju }i na zah te ve da se po no vo odr `i sa sta nak ovog skup {tin skog te la jer je jav nost po gre {no in for mi sa na o de {a v a w i m a na ad m i n i s tra tiv nom pre la zu.

Ome ro vi}: In te re sant no ^lan Od bo ra po sla ni~ ke gru pe “Za evop sku Sr bi ju” Me ho Ome ro vi} zah tev li de ra LDP ê do mi ra Jo va no vi }a da se odr ì sed ni ca tog te la ka ko bi se, pre po se te pred stav ni ka EU Ro ber ta Ku pe ra Be o gra du, raz ja sni li i ob ja vi li svi uzro ci i ele men ti oru à nih su ko ba 26. sep tem bra kod Ja ri wa na se ve ru Ko so va, sma tra “in te re sant nim”. Ome ro vi} je to obra zlo ìo ti me {to je Jo va no vi}, ka ko je na gla sio, iza {ao u jav nost sa in for ma ci ja ma ko je su bi le ozna ~e ne kao dr àv na taj na. Ome ro vi} sma tra da jav nost za slu ù je pre ci zne od go vo re, po seb no ka da je re~ o is tu pi ma dvo ji ce qu di iz po li ti~ kog ì vo ta Sr bi je, Jo va no vi }u i li de ru SPO Vu ku Dra {ko vi }u, ko ji su jav no go vo ri li o ne ~e nu {to je dr àv na taj na.“Mi slim da bi zbog to ga pre tre ba lo tra ì ti za se da we Od bo ra za pra vo su |e, a ne od bo ra za bez bed nost”, re kao je Ome ro vi} Ta nju gu.

[u ta no vac: Me dij ske pri ~e ni su sa svim ta~ ne Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e u ^a~ ku da re {e we za Ko so vo mo ra bi ti na |e no is kqu ~i vo raz go vo ri ma, a ne su ko bi ma, i da ono {to je pla si ra no u jav no sti o zbi va wi ma od 27. sep tem bra na pre la zu Ja ri we ni je uvek od go va ra lo isti ni. „U to ku ra ta 1999. go di ne mi smo iz gu bi li su ve re ni tet na Ko so vu i Me to hi ji, ali je ta mo osta lo na {e sta nov ni {tvo, ko me mo ra mo da obez be di mo si gur nost i op sta nak. Mo ra mo da na |e mo re {e wa is kqu ~i vo raz go vo ri ma, a ne su ko bi ma.

To je je di ni na ~in da Sr bi ta mo osta nu”, re kao je [u ta no vac. On je oce nio da je ne dav na sed ni ca Od bo ra za bez bed nost Skup {ti ne Sr bi je bi la ve o ma kva li tet na i da ono {to je ka sni je pla si ra no u jav no sti o zbi va wi ma na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we, ni je uvek od go va ra lo isti ni o do ga |a ji ma na tom pre la zu.”Isti na ni je bi la ni cr na ni be la”, re kao je mi ni star od bra ne ko ji je u ^a~ ku uru ~io kqu ~e ve sta no va pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je.

Ma lo vi}: Ne ma za {ti }e nih usvo je ni su ne ki na {i amand ma ni i mi slim da Sa vet Evro pe `e li da po {a qe po ru ku da se mir nim pu tem mo ra na la zi ti re {e we”. Ra dio pod se }a da u na cr tu iz ve {ta ja sto ji da se mo ra iz be }i okol nost u ko joj bi se ver Ko so va bio tre ti ran kao cr na ru pa i van bi lo ka kve kon tro le obe stra ne. Upi tan ko jim re {e we ma se pred vi |a da se ta kva si tu a ci ja pre va zi |e, Mi }u no vi} je re kao da ima ne ko li ko po zi ci ja.

Ko ha di to re ob ja vi la je, po zi va ju }i se na iz vo re u Eulek su, da je gru pu ko ja je na pa la Kfor or ga ni zo vao bi zni smen sa Ko so va Zvon ko Ve se li no vi}. Pred stav ni ci ko sov skih Sr ba i Mi ni star stva za Ko so vo i Me to hi ju na ve li su da je Kfor od go vo ran za in ci dent, da je pu cao u na rod bo je vom mu ni ci jom, da su po go |e na ~ak i am bu lant na ko la i za tra ì li ne za vi snu is tra gu o zbi va wi ma na pre la zu. Mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} iz ja vi la je da Zvon ko Ve se li no vi} iz Ko sov ske Mi tro vi ce, za ko jeg me di ji na vo de da je pred vo dio gru pu od dva de se tak na o ru à nih qu di u su ko bu sa Kfo rom kod Ja ri wa, ne }e bi ti za {ti }en uko li ko bu de do ka za pro tiv we ga da je iz vr {io kri vi~ no de lo. Po je di ni be o grad ski me di ji na vo de da je Ve se li no vi} vo de }i {ver cer, ma hom ben zi na i ci ga re ta na se ve ru Ko so va i da je pred vo dio gru pu od dva de se tak na o ru à nih qu di u su ko bu sa Kfo rom kod Ja ri wa.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE NA SA MI TU 100 BI ZNIS LI DE RA JU GO I STO^ NE EVRO PE U ARAN \E LOV CU

^lan stvo u EU naj bo qe po li ti~ ko re {e we Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da dràve Jugoisto~ne Evrope u ovome trenutku nemaju druga~iji na~in da ostvare svoje ekonomske interese osim da nastave putem evrointegracija, ali da se u tom procesu istovremeno moraju oslawati i na nacionalne i regionalne resurse.Tadi} je, na Samitu 100 biznis lidera Jugoisto~ne Evrope u Aran|elovcu, istakao da, i pored slabosti koje pokazuje EU, u savremenom svetu ne postoji boqi ekonomski model. „Dok god ne postoji boqi model treba se dràti postoje}eg, i EU u ovom trenutku nema alternativu”, rekao je Tadi}.Izraàvaju}i àqewe zbog toga {to, s obzirom na te{ku ekonomsku situaciju u ~itavom svetu, ne moè da u budu}nost gleda sa velikim optimizmom, Tadi} je istakao da male dràve moraju po~eti da iznalaze i samostalna re{ewa.„Moramo aktivirati unutra{we - nacionalne i regionalne resurse, i mi u regionu moramo vi{e da se poveèmo. Bez namere da oìvqavam jugonostalgiju, konstatujem ~iwenicu da se na{e privrede nisu udaqile toliko da ne moèmo da razmi{qamo o zajedni~kom nastupu na tre}im trì{tima”,

rekao je Tadi} obra}aju}i se u~esnicima panela „Dogovor za novo doba”. „Ako velike sile moraju da prona|u nekovencijalne odgovore na izazove, to moraju da ~ine i male dr`ave. Ne mo`emo vi{e da pratimo rigidno utvr|ene ekonomske sisteme i ideologije”, poru~io je Tadi}. Politi~ka stabilnost je bitna za ekonomiju i, kako je rekao

Tadi}, Srbija je u posledwih 10 godina mnogo radila na stabilnosti, a u~inila je dosta i na pomirewu u regionu. „Ako postoje tenzije, rastu sile destrukcije” koje ometaju privredni rast, kazao je Tadi} i dodao da je problem Kosova goru}i problem koji mo`e biti re{en ako postoji dobra voqa. Predsednici Srbije i Slovenija Boris Tadi} i Da ni lo Tirk ocenili su u panel diskusiji da poslovna saradwa u regionu i nastavak evrointegracija predstavqaju odgovore na izazove svetske ekonomske krize. „Najboqe re{ewe za sve nas je nastavak evropskih integracija”, rekao je Tadi}. On je rekao da evropske integracije doprinose stabilnosti {to je bitno za ekonomiju ali da postoje mi{qewa poput stava nobelovca i ekonomiste Xozefa [tiglica da nije vreme za ulazak u Evropsku uniju.

ve`u, ne zbog jugonostalgije ve} zato {to je to racionalno budu}i da su privrede tih zemaqa kompatibilne, kao i da su „delovi ovog prostora nasloweni

Tirk: Ru {i ti pred ra su de Predsednik Slovenije Da ni lo Tirk rekao je da Slovenija nije zemqa sa velikom otvoreno{}u prema stranim investicijama. Tirk je izjavio da se ne radi o predrasudama prema bilo kome, ve} o delu {ireg problema konzervativizma u odnosu na strane investicije. Prema Tirkovim re~ima, treba na}i puteve da se taj problem smawi, jer }e se tako sve vi{e pojavqivati investicije i predrasude }e nestajati. jedni na druge”.Tirk je rekao da „put iz krize nije jasan” ali je naveo da politi~ari treba da rade na kreirawu uslova za poslovnu saradwu u zemqama JIE i istakao zna~aj smawivawa

petak7.oktobar2011.

MA JA GOJ KO VI], PRED SED NI CA NA ROD NE PAR TI JE

URS ide sa mo stal no na iz bo re Predsednica Narodne partije i funkcionerka Ujediwenih regiona Srbije Ma ja Goj ko vi} izjavila je da }e taj pokret samostalno nastupiti na pred sto je }im iz bo ri ma na svim ni o vi ma, a u po gle du eventulanih postizbornih koalicija opredeli}e se za sa rad wu „sa onim strankama koje se budu zalagale za decentralizaciju i departizaciju vlasti„. Ona je ju ~e na kon fe ren ci ji za novinare u Novom Sadu kazala da }e URS i daqe insistirati na izmenama Zakona o lokalnim izborima kojima bi se omogu}io neposredan izbor gradona~elnika. U protivnom, kako je navela, od svih u~esnika na izborima tra`i}e da objave ime svog kandidata za ~elnu funkciju na lokalnom nivou. - Nama je jako `ao {to do sad nije bilo saglasnosti ostalih stranaka da se pitawe izmene ovog zakona stavi na dnevni red u republi~kom parlamentu, ni u Demokartskoj stranci, ni u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, ni u Socijalisti~koj partiji Srbije, ni u drugim strankama - kazala je ona.

- A to onda verovatno ne}e biti najsposobniji ve} najposlu{niji svojim centralama u Beogradu - smatra ona. Maja Gojkvi} izrazila je zadovoqstvo stupawem na snagu Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, navode}i da su

Ujediweni regioni Srbije najzaslu`niji za wegove izmene kojima su duplirani prihodi lokalnih zajednica od udela u porezu na zarade. Ona je optu`ila koalicione partnere iz DS-a i LSV-a u novosadskoj vlasti da su najpre odbili da podr`e ovu zakonsku nicijativu URS-a, te da su za zakon glasali „tek kad su dobili signal iz Beograda„. Prema wenim re~ima, zahvaquju}i ovim zakonskim izmenama u novosadski buxet }e do kraja godine u}i dodatnih 692

Kad bi sve bi lo kao pred sed ni~ ki od no si...

Be o grad ski kru go vi i omi qe ni po li ti ~a ri

Tadi} je izjavio da bi voleo da postoji vi{e jasnih dokaza privredne saradwe Srbije i Hrvatske, navode}i da nije siguran da ima srpskih kompanija koje posluju u Hrvatskoj. Tadi} je rekao da postoji veoma dobra saradwa sa {efom hrvatske dr`ave Ivom Jo si po vi }em, ali da u drugim domenima i oblastima nema tako dobre saradwe kao {to je predsedni~ka. Nismo re{ili problem razgrani~ewa, nema rada na promeni sistema vrednosti, postoje jednostrani pristupi skorijoj i davnoj istoriji. Ako je dobro Hrvatskoj, mora biti dobro i Srbiji. Nijedna zemqa se nije ubrzano razvijala ako su joj susedi siroma{ni, rekao je Tadi} i dodao da, iako se govori o zajedni~kim projektima, ima malo dokaza da se to zaista sprovodi u delo.

Ona je ocenila i da je dono{ewe zakona o javnoj svjini veoma zna~ajno za razvoj lokalne samouprave, te da vra}awe imovine gradovima i op{ptinam moè biti i podsticaj za privla~ewe investicija. Maja Gojkovi} tvrdi da je incijativa URS-a, koju je potpisima podràlo preko pola miliona gra|ana, bila kqu~na za dono{ewe i tog zakoan, te da su „za ~u|ewe izjave nekih politi~ara, a posebno ~elnika LSV, o tome koliko su oni doprineli vra}awu imovine lokalnim samoupravama i Vojvodini”. - To ~udi s obzirom da su se prethodno u Skup{tini grada Novog Sada protivili toj incijativi URS-a. Izgleda da Ne nad â nak i LSV postaju omiqeni politi~ari beogradskih krugova. Mnogo pri~aju, a ni{ta ne rade, a glasaju samo kad dobiju signal iz Beograda - rekla je Maja Gojkovi}.

„A za {ta jeste vreme? Da li postoji alternativa? Ja ne vidim alternativu”, rekao je Tadi} i dodao da je ~lanstvo u EU najboqe politi~ko re{ewe. Tadi} je kazao da zemqe regiona moraju mnogo vi{e da se po-

tenzija. U vreme krize „ekonomsko povezivawe je va`nije nego pre”, poru~io je Tirk. Slovena~ki predsednik je rekao da je potrebno i pro{iriti EU na zemqe regiona po{to to olak{ava saradwu.

SPO iz Ba~ ke Pa lan ke kre nuo u pred iz bor nu kam pa wu Sprski pokret obnove po~eo je predizbornu kampawu strana~kim skupom u Ba~koj Palanci, saop{teno je ju~e iz te stran ke. Pot pred sed nik SPO @i ka Goj ko vi} rekao je da }e okosnica kampawe biti ~i{}ewe svih prepreka na pu-

tu ka EU i su{tinska decentralizacija. „Na{ izbor je EU odmah, jer samo tako mo`emo da se spasemo od ubrzanog uru{avawa svega zdravog {to je ostalo u Srbiji i sveprisutne korupcije”, rekao je Gojkovi}. Do-

dao je da se SPO zala`e za sprovo|ewe su{tinske a ne formalne decentralizacije, prvenstveno u fiskalnoj i poreskoj sferi. „Gde postoji potreba, trebalo bi uvesti nove op{tine i time rasteretiti buxet i olak{ati qudima ad-

ministrativne poslove”, rekao je Gojkovi}. Palramentarni izbori nisu zakazani, a u javnosti se naj~e{}e pomiwe da bi izbori mogli da budu odr`ani u aprilu ili maju 2012. godine.

REKLI SU Ta ba ko vi}: Sr bi ji po treb ne i ban ke i pri vre da Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Jor go van ka Ta ba ko vi} izjavila je ju~e da su Srbiji potrebne banke, ali i privreda, koju }e te banke finansirati . „Na primeru Srpske napredne stranke se mo`e videti da u Srbiji nema demokratije, jer se na wene ideje i predloge koje iznosi u javnost, vlada ili oglu{uje ili ih polovi~no prepisuje i kri{om ispravqa gre{ke”, rekla je Tabakovi} na konferenciji za novinare, navode}i da se to moglo videti na primeru Predloga rebalansa buxeta za 2011. godinu. Tabakovi} je ocenila da }e se u Predlogu rebalansa buxeta na}i potvrda da Zakon o finansirawu lokalnih samouprava, „nije bio ni slu~ajno neutralan, i da nije ta~no da ne}e proizvesti nove tro{kove po buxet Srbije, jer ve} ima negativne efekte u iznosu od osam milijardi dinara”. Ona je dodala da aktuelna vlast ne donosi zakone koji koriste gra|anima, ve} samo tro{ak i namete.

Milan Kr ko ba bi}: Pred na ma vru }a je sen Potpredsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije Mi lan Kr ko ba bi} poru~io je ju~e da je ovo stranka pristojnih i ~asnih qudi koju su na po~etku gledali sa podsmehom i prezirom, a sada vi{e niko ne moè bez wih.”Pred nama je vru}a jesen, niko ne zna kakva }e biti zima. Spremaju se izbori, a ovo {to ste danas ~uli je ne{to sa ~im ova partija izlazi pred svoje prijateqe i kom{ije”, rekao je Kakobabi} na manifestaciji „Mihoqsko okupqawe PUPS”.Podse}aju}i {ta je PUPS uradio od ulaska u gradsku i republi~ku vladu, Krkobabi} je rekao da su ih na po~etku gledali sa podsmehom i prezirom, a sada vi{e niko ne moè bez wih.Krkobabi} je naglasio da je ova stranka omogu}ila formulu „3P” - penzija prati platu, beogradski penzioneri sa najmawim primawima dobijaju 13 penziju u iznosu od 16.000 dinara u ~etiri rate, penzioneri stariji od 65 godina imaju pravo na besplatan prevoz, druèwa penzionera, besplatnu edukaciju i rekreaciju.

Ka ri}: Po be di }e mo na iz bo ri ma Potpredsednik Pokreta Snaga Srbije Mi lan ka Ka ri} izjavila je da je koalicija te partije sa Srpskom naprednom strankom,Novom Srbijom i Pokretom socijalista „sna`na politi~ka grupacija” koja }e pobediti na slede}im izborima. Milanka Kari} je na Drugoj skup{tini Organizacije èna PSS u Vili Jelena rekla da bi ène, koje ~ine ve}insko bira~ko telo, trebalo da odlu~uju ko }e biti na vlasti. @ene }e se „boriti, izboriti i pobediti na slede}im izborima”, bez obzira koliko „prqavo igrale” partije na vlasti, izjavila je Milanka Kari}. Ona je rekla da su vlasti progonile wenog muà i lidera PSS Bo go qu ba Ka ri }a, ali da nisu uspele da im razbiju stranku i porodicu. „Bogoqub je u{ao u politiku rizikuju}i sve {to je vi{e od 35 godina stvarao sa porodicom, bra}om, svima nama, da bi od Srbije stvorio stabilnu, ekonomski jaku zemqu, sa jakom porodicom i sre}nim qudima koji }e ìveti od svog rada”, izjavila je Milanka Kari}.

Navode}i da je URS wu ve} istakao kao kandidata za ~elnu poziciju u Novom Sadu, Maja Gojkovi} je ocenila da }e oni koji to ne u~ine time pokazati da „ili nemaju qude za tako odgovorne funkcije, ili `ele da nastave da kontroli{u i qude i novac i imovinu, tako {to }e nakon izbora politi~kom trgovinom odre|ivati ko }e biti nosilac lokalne vlasti”.

miliona dinara, zbog ~ega se o~ekuje i skori rebalans, koji }e, kako je navela, odbornici URS-a podr`ati jedino ukoliko se taj novac rasporedi za porodiqe. Dodala je da porodiqama u Beogradu obezbe|en pun iznos plate dok su na porodiqskom bolovawu, a da se gradska vlast u Novom Sadu do sad pravdala nedostatkom novca u buxetu. B. D. S.

AL BAN SKI HA KE RI U BA NA TU

Na pad na sajt @i ti {ta Al ban ski ha ke ri upa li su ju ~e ujutro na zvani~ni sajt ba nat ske op {tine @iti{te i, uz zastavu Albanije, postavili poruke ispisane na engle skom je zi ku: “Ponosan {to sam Albanac” i “Kosovo je Al ba ni ja”. Posle ovog ataka na in ter net pre zen ta ci ju, sajt je oboren i jedno vreme korisnici nisu mogli da mu pristupe. Za me nik pred sed ni ka `i ti {tanske op{tine Du {an Mi li }ev izjavio je ju~e za “Dnevnik” da se ovo sredwobanstko mesto ni krivo, ni du`no, na{lo u sredi{tu medijskog rata oko Kosova. Nije mi jasno otkud hakerima ideja da napadnu na{ sajt i za{to smo im mi bili interesantni – dodao je Mili}ev.

Urednik sajta Bo jan Mar ~e ta rekao je za na{ list da su napadom albanskih hakera bili o{te}eni gra|ani @iti{ta jer se, osim informacija o radu lokalne samouprave, na ovoj internet prezentaciji nalazi i usluga virtuelnog mati~ara, ali i snimci sednica Skup{tine op{tine, bira~ki spiskovi i ostale baze koje su, zbog hakovawa, mogle biti o{te}ene ili uni{tene. @. B.

ekonomija

petak7.oktobar2011.

dnevnik

PRO IZ VO \A ^I PR VO NA JA VQU JU PO SKU PQE WA PA TEK ON DA PAD CE NA ME SA, MLE KA, JA JA...

Hrana }e pojeftiniti, ali mesari ne}e `uriti

U po sled wem kvar ta lu 2011. go di ne tre ba o~e ki va ti do dat no po jef ti we we pre hram be nih pro iz vo da po put uqa, {e }e ra i bra {na, kao i smi ri va we in fla ci je, iz ja vio je da nas sa rad nik In sti tu ta za is tra ì va we tr ì {ta (IZIT) Sa{a \ogovi}. Po we go vim re ~i ma ce ne po qo pri vred no pre hram be nih pro iz vo da }e pa da ti zbog do brog po qo pri vred nog ro da u Sr bi ji i smi ri va wa ce na si ro vi na na svet skom tr ì {tu. On je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re iz neo o~e ki va we da }e in fla ci ja na kra ju go di ne bi ti jed no ci fre na, ali iz nad gor weg pro jek to va nog ci qa od {est od sto. - In fla ci ja u 2012. tre ba lo da bu de ni à od ovo go di {we, ali osta je pi ta we da li }e bi ti mo gu }e ostva ri ti ci qa nu in fla ci ju, ka zao je \o go vi}. Pre ma po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je, ciq je da se in fla ci ja u 2012. po ste pe no sma wu je sa 4,5

plus mi nus 1,5 od sto s po ~et ka go di ne na ~e ti ri od sto plus, mi nus 1,5 od sto na kra ju 2012. \o go vi} je re kao da se po ~et kom na red ne go di ne mo `e o~e ki va ti bla gi rast in fla ci je zbog ni ve la ci je ce na ak ci znih pro iz vo da i ce na pod kon tro lom dr `a ve, „ali ni {ta dra ma ti~ no kao po ~et kom 2011. go di ne”. Ka ko je ka zao, pro {log me se ca je do {lo je do pa da in fla tor nih pri ti sa ka u Sr bi ji ali to je po -

Sla bo sto ji mo na svet skoj pi ja ci Sa {a \o go vi} je ka zao da je sta bil nost kur sa po zi tiv na stvar ali da je to pri vid po boq {a wa jer tre nut ni kurs di na ra ni je re zul tat ra sta iz vo za ve} re strik tiv ne mo ne tar ne po li ti ke ko ju vo di Na rod na ban ka Sr bi je (NBS). Usled pa da iz vo znih po rux bi na u av gu stu ove go di ne do {lo je do sma we wa iz vo zne ak tiv no sti na me se~ nom ni vou od 4,3 od sto. Isti na, re du ko van je i uvoz za 11,1 od sto. Srp ska pri vre da i da qe be le `i ne ga ti van sal do u rob noj raz me ni sa sve tom i on je u pe ri o du ja nu ar-av gust ove go di ne bio 5,1 mi li jar di do la ra {to je za 13,7 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne.

NO VA IN VE STI CI JA

Nema~ka fabrika u Subotici U Su bo ti ci }e da nas bi ti otvo re na fa bri ka auto mo bil skih de lo va ne ma~ ke kom pa ni je „Nor ma gru pe“, in ve sti ci ja vred na bli zu 12 mi li o na evra. Fa bri ku }e otvo ri ti pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti}, am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Volfram Mas, mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oliver Duli} i gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa{a Vu~ini}, sa op {tio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i

jav no in for mi sa we. U tom pro iz vod nom po go nu je za po sle no 45 rad ni ka ka ko je pred vi |e no ugo vo rom, a u sle de }e dve go di ne ukup no }e ih bi ti 327, na ve de no je u sa op {te wu. Ugo vor sa „Nor ma Gru pom” o pod sti ca wu in ve sti ci ja i otva ra wu no vih rad nih me sta pot pi san je ok to bra 2010. i na osno vu we ga je ta kom pa ni ja ulo ì la 11,2 mi li o na evra u pro iz vod wu auto de lo va za pre nos te~ no sti i kon tro lu emi si je ga so va. Kom pa ni ja je u okvi ru slo bod ne zo ne „Ma li Baj mok” iz gra di la ha lu ve li ~i ne 12.000 kvad srat nih me ta ra u ko joj je in sta li ran deo opre me. O~e ku je se da }e pro iz vo di „Nor ma Gru pe” iz Sr bi je }e bi ti pla si ra ni na tr ì {ta Za pad ne i Cen tral ne Evro pe i po slu ì }e za osva ja we no vih ku pa ca u Is to~ noj Evro pi, Tur skoj i ne ka da {wim ze mqa ma So vjet skog Sa ve za.

sle di ca do brog po qo pri vred nog ro da ove go di ne i pa da ce na si ro vi na na svet skom tr `i stu, a ne eko nom ske po li ti ke u ze mqi. Ka da je o po te zi ma dr `a ve re~, po me ni mo da je Vla da pre kju ~e do ne la od lu ku o uki da wu ca ri na i pre lev ma na na uvoz so ji ne sa~ me, {to bi, ka ko su oce ni li we ni i pred sta ni ci PKS mo glo da do pri ne se da me so i mle ko bu du jef ti ni ji za 20 od sto, jer }e zna ~aj no bi ti sma we ni tro {ko vi pro iz vod we

du stri je me sa „Ma ti je vi}” Petar Matijevi}. Po we go vim re ~i ma ju ~e na tr ì {tu ni je bi lo do voq no svi wa, a ce na im ide go re. Ka ko ka è, ume sto 155, sa da se za farm ske svi we for mi ra la ce na od 165 di na ra. - Ce ne svi wa se za pra vo mo gu obo ri ti sa mo na je dan na ~in. Da dr à va, ka da ce na ì ve va ge ode pre ko 160 di na ra, do zvo li uvoz

CI GLA NE GA SE PE ]I I OT PU [TA JU RAD NI KE

Ru{e se temeqi gra|evinske industrije Gra |e vi nar stvo i in du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la su iz gu bi li i ovu go di nu, oce wu je za na{ list Qubodrag Kneèvi}, pred sed nik Gru pa ci je in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, ina ~e di rek tor ci gla ne „Ig ma” u Uq mi. On ka è da je ovo ve} tre }a go di na ko ja gra |e vi nar stvo vu ~e u po nor. Na na {u pri med bu da bi mo gao za kon o fi nan sij skom li zin gu i Pra vil nik o ener get skim pa so {i ma po ve }a ti pro iz vod wu gra |e vin skog ma te ri ja la, sa go vor nik ka è da su o to me go vo ri li jo{ pre dve - tri go di ne i da da nas bu di iz gu bqe nu na du, uko li ko se pro pi si spro ve du u ì vot. - Gra |e vi nar stvo ve} tri go di ne pro la zi kroz ve li ku kri zu i sva ke go di ne to ne sve du bqe i du bqe oce wu je Kne è vi}. - Sva ke go dien smo u sve te òj si tu a ci ji, {to je, su de }i po do ne tim pro pi si ma, o~i to, shva ti la i Vla da. Ali, to ni je do voq no. Pred la ga li smo i niz dru gih me ra, ne ke su re a li zo va ne, a za mno ge u Vla di jo{ uvek ne ma slu ha, po seb no ka da je re~ o raz voj noj ban ci Sr bi je i sma we wu PDV na gra |e vin ski ma te ri jal sa 18 na 8 pro ce na ta. Sa go vor nik ka è da od sta re pri ~e o sma we wu PDV-a, sma we wu do pri no sa na li~ na pri ma wa ko ja su vi so ka ne ma ni {ta. Do da je da „jav na po tro {wa ne da pri vre di da

De bqi na zi da i gre je i hla di - Vi deo sam na jed nom objek tu spoq ni zid od 19 san ti me ta ra, gde ne ma ener get ske efi ka sno sti i te {ko onom ko }e ì ve ti u we mu - ka è Kne è vi}. - Mi slim da spoqni zid ne sme da bu de ta wi od 38 do 40 san ti me ta ra, jer sa mo ta ko se mo è u{te de ti ener gi ja za gre ja we i hla |e we pro sto ra. Tre nut no se naj ~e {}e zi da iz me |u 19 i 25 san ti me ta ra de bqi ne, a tek po ne ko 35 san ti me ta ra. Oni objek ti ko ji su ve} iz gra |e ni tre ba da do bi ju bo qu izo la ci ju, a ono {to }e se gra di ti, tre ba da se gra di ona ko ka ko je bog za po ve dio. oko otvo ri”. Ob ja {wa va da svu da u sve tu ka da ne ka pri vred na gra na ja ~a, PDV se po ve }a va, a ka da pa da, PDV se sma wu je. Me |u tim, oce wu je Kne è vi}, na {a dr à va se po na {a kao da je naj bo qe vre me, lan si ra ju ne ku pri ~u o po mo }i gra |e vin skoj

OD SU BO TE DO UTOR KA NA STA ROM MO STU KOD BE [KE

Bez saobra}aja dva puta dnevno Zbog ski da wa ~e li~ nih ske la na sta rom mo stu pre ko Du na va kod Be {ke na auto pu tu No vi Sad - Be o grad, od 8. do 11. ok to bra ob u sta vqa se sa o bra }aj u

sto~ ne hra ne. - So ji na sa~ ma u pro iz vod wi sto~ ne hra ne u~e stvu je sa 20 od sto. Op te re }e wa na uvoz ovog pro iz vo da iz EU iz no si la su 6,2 od sto, a ro be po re klom iz Tur ske i ze ma qa EF TA 12,3 od sto. Uz ova kve olak {i ce i niz ured bi ko je }e mo do ne ti ne ma raz lo ga da ce ne sto~ ne hra ne bu du ve li ke - re kao je Pe tro vi}. Me |u tim, u ve li kim in du stri ja ma me sa is ti ~u da je to re {e we ali na du ge sta ze i da se za naj ma we go di nu da na ne }e ose ti ti efe kat ta kvog sma we wa spoq no-tr go vin skih op te re }e wa. Ne mo `e ta kva me ra obo ri ti ce ne tek ta ko, sve je o du gom {ta pu. Ka da se na pra vi raz mer ko li ko ta uvo zna op te re }e wa uti ~u na ce nu na {eg pro iz vo da, vi di se da to ni je zna ~aj no. Po red to ga, re~ je o im pu tu ko ji }e da ti efe kat tek za go di nu da na. A ovih da na nas, na pro tiv, o~e ku je po sku pqe we me sa - ka `e za „Dnev nik” vla snik In -

sme ru No vi Sad - Be o grad dva pu ta dnev no, sa op {te no je iz JP „Pu te vi Sr bi je”. Sta ri most }e od su bo te do utor ka bi ti za tvo ren od 9 do 10,30 i od 13 do 14,30 sa ti. U to vre me sa o- bra }aj na no vom ne dav no otvo re nom mo stu-bli zan cu u sme ru Be o grad - No vi Sad od vi ja }e se neo me ta no. Ape lu je se na vo za ~e da po {tu ju sa o b ra } aj n u si g na li za ci ju i pri la go de br zi nu kre ta wa uslo vi ma na pu tu i po ve du ra ~u na o rad n i c i m a na mo stu. R. D.

in du stri ji, ob no ve par fa sa da i iz gra de jed nu zgra du, {to ci gla ri ni ti ne ose te. Tvr di da su na zad woj re zer vi, da „ce de su vu dre no vi nu” ko ja je, na `a lost, na iz ma ku. - Cr no tr `i {te je ozbiq no na ru {i lo i gra |e vi nar stvo i pri -

vre du Sr bi je - ka è Kne è vi}. Si vo tr ì {te, an ga ò va we rad ni ka na cr no i pro da ja ro be na cr no nas ret ke ko ji po {tu je mo za ko ne vu ~e rav no u po nor. Mi slim da }e ve }i na pro iz vo |a ~a sta ti s pro iz vod wom ~im za hla di, ta ko da u to ku zi me ne o~e ku jem da }e iko ra di ti. Ovog mo men ta se ra di s po lo vi nom ka pa ci te ta, za li ha ima, ce ne su pa le, ta ko da se ra di tek to li ko da se odr ì so ci jal ni mir. U raz go vo ru sa zna je mo da je svim rad ni ci ma na od re |e no vre me pre ki nut rad ni od nos i vi {e se ne ob na vqa, deo qu di je oti {ao u pen zi ju, ta ko da od 250 rad ni ka od pre tri go di ne da nas ra di sto ti wak. Pro gram Vla de za po mo} gra |e vin skoj in du stri ji je kap vo de za pro iz vo |a ~e. Mno gi ci gla ri su fa bri ke dav no ve} uga si li i ne ra de, {to bi se mo glo de si ti i ovi ma ko ji jo{ ka ko-ta ko kli ma ju. Kne è vi} sma tra da bez ozbiq ni je in di vi du al ne stam be ne iz grad we i bez ener get skog pro gra ma ne o~e ku je sret ni je re {e we. î we ni ca da }e zgra de ko je tek pla ni ra ju da se gra de mo ra ti da kre nu po no vim pra vi li ma, uli va tra ~ak na de pro iz vo |a ~i ma gra |e vin skog ma te ri ja la. Po ku {a va ju da ve ru ju da }e dr à va ne {to u~i ni ti da ne pro pad nu. Na stav kom iz grad we na sta vi la bi se i pro iz vod wa gra |e vin skog ma te ri ja la. R. Da u to vi}

svi wa bez ca ri na i pre lev ma na uka zu je Ma ti je vi} ali pod se }a da je na {e svi war svo du bo ko u bla tu, da su far me ras for mi ra ne, se qa~ ka ga zdin stva opu sto {e na i ne mo gu se sa da ob no vi ti la ko. Tre ba lo bi nam, po we go voj oce ni, naj ma we 20 far mi po 20 hi qa da svi wa, na rav no, da im se da ju sub ven ci je, ka ko bi stal no ima li za pat kr ma ~a... S. G.

PO KRE NUT PRET HOD NI STE ^AJ NI PO STU PAK

Jo{ 60 dana nade za „Nopal” Na zah tev Na rod ne Ban ke Sr bi je, a u skla du sa Za ko nom o ste ~a ju Pri vred ni sud u No vom Sa du po kre nuo je pret hod ni ste ~aj ni po stu pak za AD „No pal“ u Ba~ koj Pa lan ci. Re~ je o fa bri ci ko ja je u vre me biv {e Ju go sla vi je bi la naj ve ~i pro iz vo |a~ elek tro in sta la ci o nog ma te ri ja la za in du stri ju i do ma }in stva. Tu su se pro iz vo di li, iz me |u osta log, uti~ ni ce, si ja li~ na gr la, pre ki da ~i i dru gi pro iz vo di ko ji su se iz vo zi li {i rom sve ta, a u sre} na vre me na ov de je ra di lo bli zu hi qa du rad ni ka. Ukup na du go va wa kom pa ni je, po zva ni~ nim po da ci ma, iz no se 134 mi li o na di na ra, a ob u sta vqe na su i pla }a wa u ro ku du èm od dve go di ne. „No pal“ se na {ao na li sti NBS za me sec av gust, a spi sak je pro sle |en pri vred nim su do vi ma sa zah te vom za po kre ta we pret hod nog ste ~aj nog po stup ka. Da bi se iz be gao ste ~aj ru ko vod stvo fa bri ke tre ba da obez be di sred stva ko jim bi se ra ~un od blo ki rao u ro ku od 60 da na od da na po kre ta we pred ste ~aj nog po stup ka. Po stu pak je po kre nut 15. sep tem bra, a od re |en je i nov ~a ni pred u jam u iz no su od 250.000 di na ra ko ji po ve ri o ci „No pa la“ mo ra ju upla ti ti u za kon skom ro ku uko li ko è le da se pre ki ne pred ste ~aj ni po stu pak i za po~ ne kla si ~an ste ~aj. Uko li ko se to ne ura di iz vr {i }e se bri sa we iz re gi stra pri vred nih su bje ka ta, a sva imo vi na pri pa {}e dr à vi. M. Su yum

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Nikolinci, Nikolinci

20,10

484

3.872

Filip Moris Operej{ns, Ni{

12,61

1.500

90.000

Bones Nacional, Beograd

6,14

121

242.000

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

5,66

3.698

36.980

4,07 Promena %

460 Cena

3.854.334 Promet

Progres, Beograd

-11,32

Napred Razvoj, Beograd

-11,29

Uniprom, Novi Pazar Autokomanda, Beograd

BELEX 15 (536,47 Naziv kompanije

0,35)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,89

1.917

3.184.639

NIS, Novi Sad

2,01

610

3.682.048

Komercijalna banka, Beograd

-1,62

1.820

2.329.600

Imlek, Beograd

0,51

2.147

1.180.770

Soja protein, Be~ej

-0,72

552

900.524

72.900

Energoprojekt holding, Beograd

4,07

460

3.854.334

5.500

27.500

Agrobanka, Beograd

-1,86

4.642

547.700

-11,11

400

36.400

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,86

469

4.571.039

-10,00

1.800

7.200

Jubmes banka, Beograd

0,69

13.200

1.663.200

-9,80 Promena %

856 Cena

17.115 Promet

Univerzal banka, Beograd

-6,65

2.725

1.103.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.817

0,00

NIS, Novi Sad

2,01

610

3.682.048

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.380

6.466.760

Soja protein, Be~ej

-0,72

552

900.524

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

1.620.000

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-4,00

10.560

211.200

Tigar, Pirot

-0,17

600

34.200

Veterinarski zavod, Subotica

-3,90

370

51.730

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

0,00

300

86.700

PIK Kovin, Kovin

-9,68

1.400

75.600

Svi iznosi su dati u dinarima

DAN ELEK TRO PRI VRE DE SR BI JE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak7.oktobar2011.

OP [TI NA KA WI @A PRO DA JE NA PU [TE NI VOJ NI KOM PLEKS

EPS ula `e 700 mi li o na evra Elek tro pri vre da Sr bi je (EPS) }e u na red nih pet go di na u raz voj kom pa ni je ula ga ti oko 700 mi li o na evra sop stve nih sred sta va go di {we, na ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} i do dao da je EPS u pret hod nom pe ri o du in ve sti rao oko 500 mi li o na evra go di {we. Mar ko vi} je na sve ~a noj sed ni ci Uprav nog od bo ra kom pa ni je, po vo dom obe le `a va wa Da na EPS

i 118 go di na po sto ja wa te kom pa ni je, ka zao i da }e ni vo di rekt nih stra nih ula ga wa u elek tro pri vre du Sr bi je na red nih go di na bi ti pro se~ no oko jed ne mi li jar de evra go di {we.Sva ta ula ga wa su po treb na da bi se obez be dio odr ì vi raz voj, si gur nost snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom i da bi se do sti gli po èq ni eko lo {ki stan dar di, na po me nuo je Mar ko vi} i do dao da je za re a li za ci ju tih in ve sti ci ja po treb na po dr {ka dr à ve, lo kal ne za je di ce i do ma }e pri vre de. On je na veo da je EPS od 2006. go di ne re a li zo vao in ve sti ci je iz sop stve nih sred sta va, vred ne 2,9 mi li jar di evra i za po ~eo sop stve na ula ga wa od pet mi li ja re di evra, ko je tre ba da bu du za vr {e ne do naj ka sni je 2017. go di ne.Ukup ne za po ~e te stra ne in ve sti ci je u EPS, ~i ja re a li za ci ja je po ~e la 2011. iz no se vi {e od dve mi li jar de evra. Mar ko vi} je na po me nuo i da je EPS odav no ukqu ~en u evrop sku za jed ni cu, teh ni~ ki od 1974. go di ne, a for mal no prav no od 2006. go di ne.

êtiri stotine ka sar ni ~e ka ga zdu i pro pa da Lo kal na sa mo u pra va u Ka wi ì usko ro }e ogla si ti pro da ju ta mo {we ka sar ne s objek ti m a ko j i se pro s ti r u na ukup noj po vr {i ni od 5,5 hek ta ra, bu du }i da iz da va we u za kup ni je us pe lo. Op {tin ska Kan ce la ri ja za in ve sti ci je le tos je ras pi sa la jav ni oglas za iz da va we u za kup ovog kom plek sa, ali ni je bi lo po nu da za za kup na 99 go di na. Na kon {to je Skup {ti na Sr bi je usvo ji la Za kon o jav noj svo ji ni, lo kal noj sa mo u pra vi se otvo ri la mo gu} nost za pro da ju, a ne sa mo za iz da va we u za kup. Zbog to ga }e op {ti na, u skla du s no vim za ko nom, ob j a v i t i no v i oglas, ovog pu ta za pro da ju kom plek sa ka sar ne, s ci qem da se ula ga ~i ma on po nu di za pri vred nu de lat nost. Na pu {te na ka sar na u Ka wi ì je dan je od oko 400 voj nih kom p lek s a ko j e Mi n i star stvo od bra ne nu di na pro da ju. Re~ je o ka sar na ma, skla di { ti m a, do m o v i m a voj s ke, zgra da ma ko man di i usta no va, kom plek si ma voj nih aero dro ma i gra |e vin skog ze mqi {ta. Vla da Sr bi je je jo{ pre pet go di na u svo ji la ma ster plan o pro da ji vi {ka voj ne imo vi ne, ali do da nas je re a li zo va no sve ga de se tak ta kvih tran sak ci ja. Za spo ru pro da ju voj nih ne po kret no sti okri vqu je se ve o ma slo è na pro ce du ra. Po treb n o je pri b a v i t i mno g o do ku me na ta, nu `na je sa gla snost mno gih in sti tu ci ja. To je, po sve m u su d e } i, glav n i

Ka sar na u Fu to {koj uli ci u No vom Sa du pra zna i pro pa da

raz log {to ve }i na op {ti na ote `e s do no {e wem od lu ka o pri hva ta wu ne po kret no sti uz od go va ra ju }u na kna du i ta ko blo ki ra pro da ju naj a trak tiv ni j ih lo k a c i j a i obje k a t a.

Vla da Sr bi je je jo{ pre pet go di na u svo ji la ma ster plan o pro da ji vi {ka voj ne imo vi ne, ali do da nas je re a li zo va no sve ga de se tak ta kvih tran sak ci ja Mi ni star stvo od bra ne je jo{ ra ni jih go di na upu ti lo po ziv gra do vi ma i op {ti na ma da se iz ja sne o za in te re so va no sti za pre u zi ma we voj nih ne po kret no sti na svo joj te ri to ri ji. Od 79 op {ti na in te re so va we za naj a trak tiv ni je voj ne kom plek se is ka za lo je wih 55,

FORB SO VA LI STA DR @A VA PO USLO VI MA PO SLO VA WA

Sr bi ja za posao naj go ra u re gi o nu Na ovo go di {woj li sti ze ma qa s naj bo qim uslo vi ma za po slo va we ko ju pra vi ame ri~ ki ~a so pis „Forbs” Sr bi ja se na {la na 93. me stu od ukup no 134 ze mqe, 12 me sta ni `e u od no su na pro {lu go di nu. Pre ma Forb su po kon ku rent no sti je od osta lih ze ma qa ma u re gi o nu - Slo ve ni ja na 25. me stu, Ma ke do ni ja na 35, Hr vat ske na 41, Cr na Go ra na 53, Bo sna i Her ce go vi ne na 84.Bu gar ska je svr sta na na 47, me sto, Ru mu ni ja na 52, a Al ba ni ja na 64. „Forbs” je u obra zlo `e wu na veo da su ne e fi ka sno vo |e we eko nom ske po li ti ke u pe ri o du vla da vi ne Slo bo da na Mi lo {e vi }a, dug pe riod me |u na rod nih eko nom skih sank ci ja i ra za ra we in fra struk tu re i in du stri je to kom NA TO bom bar do va wa 1999. pre po lo vi li srp sku eko no mi ju u od no su na ni vo iz 1990. Sr bi ja je po sle de mo krat skih pro me na 2000, pre ma „Forb su”, u~i ni la na pre dak u li be -

ra li za ci ji tr go vi ne i re struk tu ri sa wu i pri va ti za ci ji pred u ze }a, ali se uspo re no opo ra vqa iz svet ske fi nan sij ske kri ze. „Forbs” oce wu je da je u Sr bi ji i da qe tran zi ci o na eko no mi ja i da ni su kom ple ti ra ne struk tur ne re for me. Po

~a so pi su, ve li ki iza zo vi sa ko ji ma se su o ~a va Sr bi ja su ve li ki vla di ni iz da ci za pla te, pen zi je i po mo} ne za po sle ni ma, kao i ra stu }a po tre ba za no vim vla di nim zaj mo vi ma, po ve }a we jav nog i pri vat nog spoq nog du ga, stag ni ra we di rekt nih stra nih in ve sti ci ja i na gli pad pri ho da od pri va ti za ci je to kom po -

sled wih go di na. Po voq ni fak to ri za eko nom ski rast Sr bi je ukqu ~u ju stra te {ku lo ka ci ju, re a la tiv no jef ti nu i ob u ~e nu rad nu sna gu i iz da {an pa ket pod sti ca ja za stra ne in ve sti ci je, uka zao je taj ~a so pis. „Forbs” je pri li kom oce wi va wa Sr bi je naj lo {i je ran gi rao mo ne tar ne slo bo de u ze mqi, svr stav {i je po tom kri te ri ju mu na 118. me sto. Po ino va ci ja ma je Sr bi ja na 114. me stu, pra vu svo ji ne na 106, a po po re skim op te re }e wi ma na 100. me stu. U Forb su je Sr bi ja ne {to bo qe pro {la po tr go vin skim slo bo da ma (90.), teh no lo gi ji (67.), ko rup ci ji (66.), za {ti ti in ve sti to ra (59.) i li~ nim slo bo da ma (42.). Za raz li ku od Sr bi je, osta le ze mqe u okru `e wu su po pra vi le po zi ci je - BiH ~ak za 17 me sta, Hr vat ska za se dam, Cr na Go ra za {est, a Me ke do ni ja i Slo ve ni ja za po jed no. Pr va u sve tu po uslo vi ma za po slo va we ove go di ne je Ka na da.

Kre dit za Ko sto lac

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,6218

101,6549

103,9930

99,3168

Australija

dolar

72,0644

73,5351

75,2264

71,8438

Kanada

dolar

71,6652

73,1278

74,8097

71,4459

Danska

kruna

13,3791

13,6521

13,9661

13,3381

Norve{ka

kruna

12,7422

13,0022

13,3013

12,7031

[vedska

kruna

10,8769

11,0989

11,3542

10,8436

[vajcarska

franak

80,8487

82,4987

84,3962

80,6012

V. Britanija

funta

115,1830

117,5337

120,2370

114,8304

SAD

dolar

74,7014

76,2259

77,9791

74,4727

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 10. 2011. godine

a ozbiq ne po nu de je do sta vi lo sve ga 20. Me |u op {ti na ma ko je ni su do sta vi le ni jed nu po nu du za pre u zi ma we voj nih ne po kret no sti i lo ka ci ja je i No vi

Ugo v or o kre d i t u od 292 mi l i o n a do l a r a za mo d er n i z a c i j u Ter m o e lek tra ne i ko po va (TEKO) Ko sto lac tre ba da bu d e pot p i s an do kra j a ok to bra, na ja vio je da nas sa v et n ik pre m i j e r a Sr bi je za ener ge ti ku Pe tar [kun dri}. O~e ku jem da }e ugo vor o tom kre di tu bi ti pot pi san sa ki ne skom Eks im ban kom do kra ja ok to bra, po sle ~e ga }e po ce ti mo der n i z a c i j a Ko s tol c a, na ja vio je [kun dri} na sve ~a no sti, po vo dom Da na Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS).

Sad, upr kos to me {to u naj ve }em voj vo |an skom gra du ima vi { e pra z nih voj n ih ne p o kret n o s ti. Ka s ar n e „Jan k o ^me lik“ na Tran xa men tu, za tim u Be o grad skoj uli ci u Pe tro va ra di nu, uli ca ma Voj vo de Bo jo vi }a i Jo si pa Ru wa ni na, kao i deo ka sar ne „Du {an

Vu ka so vi} Di o gen“ na Li ma nu 4 u No vom Sa du su na ve o ma atrak tiv nim lo ka ci ja ma, do sa da ni su na {le kup ce. To se od no si na ka sar nu „Dr Ar ~i bald Rajs” (ne ka da {wu „Mar {al Ti to”) u Fu to {koj uli ci. Upr kos iz u zet noj lo ka ci ji, ta ka sar na ve} ~e ti ri go di ne je pot pu no pra zna i sva kim da nom sve vi {e po pa da. Pro le tos je po ~eo da ot pa da mal ter s fa sa de kod glav nog ula za, lo po vi su po kre li olu ke pa po sle ki {e vo da kva si zi do ve... Iako je voj ska odav no na pu sti la ka sar ne, osta la je oba ve za da ih ~u va, dok ne na |u no vog ga zdu. I to je do dat ni, ne po tre ban tro {ak. Pre dve go di ne je je dan vi so ki voj ni zva ni~ nik iz neo po da tak da Voj ska sa mo na ~u va we na pu {te n ih obje k a t a go d i { we tro {i oko dva mi li o na evra. Da ni je to ga, taj no vac bi mo gao da se upo tre bi za re {a va we na g o m i l a n ih pro b le m a oru `a nih sna ga, bez pri ti ska na bu xet Sr bi je. O vred n o s ti vi { ka voj n e imo vi ne iz no {e ni su do sa da ra zni po da ci. Ipak, naj re al ni ja je pro ce na da ta imo vi na vre di bli zu mi li jar du evra. Ta ko je na pa pi ru. U prak si je ne {to dru go. Od pro d a j e vi { ka ne p o kret no sti i lo ka ci ja Voj ska ina ~ e ima na m e r u da re { i stam b e n e pro b le m e svo j ih pri pad ni ka. Sa da oko 16.000 za p o s le n ih u Mi n i s tar s tvu od bra ne i Voj sci Sr bi je ne ma re {e no stam be no pi ta we. M. Bo zo kin

SMA WE NA RE FE RENT NA STO PA

NBS obo ri la ka ma tu za 0,5 od sto Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je od lu ~io je da re fe rent nu ka mat nu sto pu sma wi za 0,5 pro cent nih po e na, ta ko da ona od da nas iz no si 10,75 od sto. Od lu ka je do ne ta na da na {woj sed ni ci od bo ra, na kon raz ma tra wa ak tu el nih eko nom skih kre ta wa i pro ce na za na red ni pe riod, sa op {ti la je NBS. In fla ci ja je sa da na si la znoj pu ta wi, a Iz vr {ni od bor NBS o~e ku je da }e sep tem bar ska in fla ci ja bi ti jed no ci fre na i da }e se u na red nom pe ri o du na sta vi ti we no pri bli à va we ci qu. Ce ne hra ne su sta bi li zo va ne, a rast re gu li sa nih ce na uspo ren. Ni ska agre gat na tra `wa }e i da qe bi ti pre o vla |u ju }i dez in fla tor ni fak tor, {to po tvr |u ju ak tu el na i o~e ki va na kre ta wa kod nas i u okru è wu. Ta ko |e, pro ce su dez in fla ci je do pri ne }e i za po ~e ti pad in fla ci o nih o~e ki va wa. Za kqu ~e ni stend baj-aran `man iz pre do stro `no sti s MMF-om po dr à va eko nom ski pro gram Re pu bli ke Sr bi je ko ji ima za ciq o~u va we ma kro e ko nom ske i fi nan sij ske sta bil no sti. Za we go vo spro vo |e we u ne iz ve snom me |u na rod nom okru è wu od kqu~ ne va `no sti je vo |e we fi skal ne po li ti ke u skla du s pra vi li ma fi skal ne od go vor no sti. Aran `man s MMF-om do pri no si po boq {a wu in ve sti ci o ne kli me i pred sta vqa do dat nu za {ti tu od ne ga tiv nih spoq nih uti ca ja kri ze na pri vre du ze mqe, na ve de no je u sa op {te wu.

SMA WE WE OBA VE ZNE RE ZER VE NI JE LEK ZA NA [U KRI ZU

Pri vre da ne spo sob na da vra }a kre di te Ka ko po mo }i po su sta loj srp skoj pri vre di i po mo }i iz vo zno ori jen ti sa nim pred u ze }i ma? Nov ca za pod sti ca je i sub ven ci o ni sa ne zaj mo ve u dr àv noj ka si ne ma, ali mo gao bi da se na |e na dru gom me stu. Oba ve zne re zer ve ba na ka kod nas su vi so ke. Od su me du go ro~ nih in dek si ra nih kre di ta ko je odo bre ban ka ri su oba ve zni da ~e tvr ti nu da ju na ~u va we pri vre di, a od sto evra 25 ide u ka su Na rod ne ban ke. U Mi ni star stvu eko no mi je pro ce wu ju da bi sma we we ban kar ske re zer ve mo glo da do ne se po voq ne kre di te pri vre di. Go vo ri se o pu {ta wu na tr ì {te iz me |u je dan i po i dve mi li jar de evra i to pod uslo vi ma ko ji bi bi li po voq ni ji od ko mer ci jal nih. Me re i od lu ke ko je tre ba da omo gu }e pri vre di jef ti ni ja sred stva tre ba da se kon ci pi ra ju ta ko da ne uti ~u na po ve }a we in fla ci je i na de sta bi li za ci ju kur sa. Za to je Na rod na ban ka ve o ma oba zri va kod ovog pi ta wa, na di nar ske kre di te i du go ro~ ne zaj mo ve oba ve zna re zr va je ve} sma we na. Na ide u ju da se re zer ve sma we u ko rist po voq ni jih zaj mo va pr vo su do {li u po slov nim ban ka ma. Ta ko Alek san dar [tu li} iz KBS ban ke da bi to bio do bar po tez ka da bi se to ko ri sti lo na men ski i da bi mo glo da po mog ne iz vo zno ori jen ti sa nim pred u ze }i ma. We gov ko le ga iz Raj fajzn ban ke Oli ver Regl sma tra da je ide ja za ni mqi va ali da to ni je sr` pro ble ma, te {ko }a je u sla boj kre dit noj spo sob no sti do ma }e pri vre de. U AIK ban ci se ta ko |e sla ù da bi to bi lo do bro za li kvid ne i iz vo zno ori jen ti sa ne kli jen te. Ali,.. -Kod nas je ve o ma mno go pred u ze }a pred blo ka dom ili u blo ka di ve} du è vre me na. Jo{ su naj li kvid ni je tr go va~ ke kom pa ni je, u ta kvim uslo vi ma uvek po sto ji opa snost da se no vac ume sto za fi nan si ra we pro iz vod we ode u po tro {wu - ob ja {wa va di rek tor glav ne

fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci}. O to me ka kva je kre dit na sli ka do ma }e pri vre de naj bo qe go vo re po da ci Kre dit nog bi roa Sr bi je. Prav na li ca i pred u zet ni ci ne re dov ni je iz mi ru ju oba ve ze ne go gra |a ni. Uz to doc wa stal no ra ste, ta ko je ona kod prav nih li ca bi la na kra ju av gu sta 14,3 od sto a pro {lu go di nu smo za vr {i li sa 13,4 od sto.

nan si ra we iz vo za mo gle da upo tre be za ku po vi nu evra na me |u ban kar skom tr `i {tu. [to se ti ~e po li ti ke kur sa NB on je je po zna ta - slo bod no for mi ra we uz ma we fluk tu a ci je. Zna ~i da bi i tu enorm no po ve }a we na stra ni tra `we mo glo da uti ~e na ve }a po me ra wa na kurs noj li sti. Sta bil nost kur sa i ka kvu sa da ima mo mo gla bi da se ugro zi ti.

Po slov ne ban ke su sve opre zni je ka da je pri vre da u pi ta wu pa se do ga |a da kom pa ni ja ma za ko je zna ju da ne }e mo }i da iz mi re oba ve ze ra ~un blo ki ra ju i pre da tu ma ka da ra ta stig ne na na pla tu. Na taj na ~in se iz be ga va mo gu} nost da ih u tre nut ku do spe }a pla }a wa sa ~e ka pra zan ra ~un. Na rod na ba na ka Sr bi je pom no pra ti sva de {a va wa na tr `i {tu i sva ki po tez pa `qi vo kon ci pi ra. Raz log je po znat.^vr to su obe }a li da }e in fla ci ji na kra ju ove go di ne mo }i da se iz ra zi u jed noj ci fri. Sva ko po ve }a we po tro {we je di rekt no upe re no pro tiv to ga. Da se i ne po mi we mo gu} nost da bi po je di ne kom pa ni je sred stva za fi -

Uz ovo li ko strep wi ima i do bra vest, a to je da su na {e ban ke ve o ma li kvid ne, pa oslo ba |a we de la re zer vi ne bi ugro zi lo wi ho ve po slov ne per for man se. Eko ni om ski ana li ti ~a ri sa jed ne stra ne sma tra ju da ta ko tre ba i da osta ne, te da bi sma we we re zer vi bi lo pri li ~an ri zik. Sa dru ge stra ne stru~ wa ci opo mi wu da po sto je me ha ni zmi koj ma bi nad le `ni mo gli da kon tro li {u da li se sred stva kre di ta na men ski tro {e. Mo glo bi se sva ka ko ,ali ka da je kon tro la u pi ta wu sa eko nom skog do la zi mo na pol ti~ ki ter ten, a to je kod nas ve o ma kli za va oblast. Tu su se mno ge do bre ide je okli znu le. D. Vu jo {e vi}

dru[tvo

petak7.oktobar2011.

dnevnik

KAKO UNAPREDITI OBRAZOVAWE NA JEZICIMA NACIONALNIH ZAJEDNICA U VOJVODINI

Ma ter wi je zik ~u va iden ti tet Mada sa dugom tradicijom u Vojvodini, obrazovawe nacionalnih zajednica na svom materwem jeziku i danas nailazi na mnoge prepreke koje ugroàvaju o~uvawe nacionalnog identiteta, pa je povodom 5. oktobra, Me|unarodnog dana u~iteqa, centralna tema nau~nog skupa „Aktuelna pitawa vaspitawa i obrazovawa na po~etku {kolske 2011/12. godine“, koji je u Novom Sadu organizovao Koordinacioni odbor dru{tva za jezike, kwièvnost i kulturu Zavoda za kulturu Vojvodine, bila unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa na jezicima nacionalnih zajednica i doprinos upisu ve}eg broja u~enika na nastavu na materwem jeziku. -U posledwe vreme suo~eni smo s smawewem broja u~enika koji se opredequju za nastavu rusinskog jezika s elementima nacionalne kulture, pa se ova odeqewa gase i nikad vi{e ne obnavqaju - rekla je Iri na Pa pu ga. - Tek tre}ina populacije u osnovnim {kolama obuva}ena je ovom nastavom, a na{a je èqa da se taj procenat bar udvostru~i, jer ne moèmo dozvoliti sebi da uru{avamo dostignuti nivo i idemo unazad. Obrazovawe na materwem jeziku trebalo bi da po~ne {to ranije, pa je zbog toga izuzetno zna~ajno i ove godine zapo~eto obrazovawe vaspita~a u jaslenom uzrastu na srpskom, rumunskom i romskom jeziku u Visokoj {koli strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a „Mihajlo Palov“ u Vr{cu o kojem su govorili dr Bla nu {a @uj ka i dr Ile a na Mag da.

- Od kada su pre sedam godina formirani odbori za obrazovawe pri nacionalnim savetima napravqen je velik pomak, mada i daqe ima puno problema u obrazovawu Slovaka - rekla je dr Sve tla na Zol wan. - Veliki problem nam je anketirawe po {kolama i tuma~ewe ~lana zakona koji propisuje broj izbornih predmeta za koji u~enik mo`e da se opredeli, ukoliko je jedan od tih predmeta materwi jezik s elementima nacionalne kulture. Ipak, mo`emo da se pohvalimo da imamo sve potrebne

deo osniva~kih prava u {kolama s nastavom na slova~kom, kao i da takve {kole postanu institucije od nacionalnog zna~aja. Govore}i o uxbenicima na jezicima nacionalnih zajednica, dr Ro man ca Jo va no vi} naglasila je da ih Zavod za uxbenike izdaje na ma|arskom, slova~kom, rusinskom, rumunskom, a pre dve godine izdata je i ~itanka na ukrajinskom, te da su to za jezik i muzi~ko originalni uxbenici, a za ostale predmete prevedeni sa srpskog, uz napomenu da uxbenici za istoriju i likovnu

uxbenike i to izuzetno kvalitetne, tako da se koriste i u Hrvatskoj, da imamo akreditovane seminare za nastavnike, odobravaju se i grupe mawe od zakonom propisanih 15 u~enika, u~enici odlaze u besplatne kampove u Slova~ku, a uskoro o~ekujemo i da Nacionalni savet preuzme

kulturu imaju odgovaraju}e dodatke, kao i da Zavod izdaje i lektiru na jezicima nacionalnih zajednica. - Romski jezik se tek devedesetih godina po~eo u~iti i u {kolama, ali s velikim problemima jer je ova zajednica u pro {lo sti preuzi mala jezik sredine, tako da nismo imali ni standardizovan jezik, ni obu~ene kadrove koji su ga znali rekao je I{tvan Far ka{. - Danas imamo obu~ene kadrove, ali u {kolama jo{ uvek rade priu~eni nastavnici, pa se zbog toga i broj dece smawio, tako da danas u Vojvodini u 70 {kola imamo samo 100 u~enika, mada u svetu ve} postoje i gimnazije na romskom jeziku. Navode}i kao primer dobre prakse novosadsku {kolu za decu s posebnim potrebama „Mi-

Dva izborna predmeta? Svi u~esnici skupa slo`ili su se da bi nezavidnu situaciju u vaspitawu i obrazovawu na jezicima nacionalnih zajednica popravila izmena popisa koji sada nisu dovoqno jasni. Predlog u~esnika skupa je da Koordinaciono telo svih nacionalnih saveta nacionalnih zajednica uputi Ministarstvu prosvete i nauke predlog za izmene i dopune Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovawa i vaspitawa kojima bi se jasno definisala mogu}nost izbora dva izborna predmeta, ukoliko je jedan od wih materwi jezik s elementima nacionalne kulture, utvrdio najmawi i najve}i broj u~enika u grupi, dozvolilo kombinovawe najvi{e tri razreda i omogu}ilo da se grupe formiraju od u~enika vi{e {kola iz jednog mesta.

lan Petrovi}“, Ismet Ja {a re vi} je rekao da u woj od 900 u~enika 63 poha|a ~asove romskog jezika s elementima nacionalne kulture, te da je u Vojvodini situacija mnogo boqa nego u ostalom delu dràve, prvenstveno zbog ~iwenice da se koriste uxbenici Trifuna Dimi}a, ali zbog toga {to se odobrava i nastava za mali broj u~enika, kao recimo u [ajka{u gde ih je samo troje. - S nastavom na hrvatskom po~eli smo 2002. godine i danas, pored osnovne {kole imamo i gimnaziju i sredwu stru~nu {kolu - rekao je Du jo Ru we. - @eqa nam je da u Subotici napravimo {kolski centar s internatom, jer bi tako podigli kvalitet nastave i olak{ali u~enicima iz cele Vojvodine weno poha|awe. Za godinu dana rada, po re~ima Va len ti ne Si mi xi ja Hoc, Nacionalni savet êha u Vojvodini uspeo je da u osnovnoj {koli u Kru{~ici organizuje ~asove ~e{kog jezika s elementima nacionalne kulture za osam u~enika, od kojih neki i ne pripadaju ovoj nacionalnoj zajednici. U toku je i izrada uxbenika, a Ambasada ê{ke Republike organizuje u~ewe ~e{kog i van {kole i to ne samo za u~enike, nego i za odrasle. Na opasnost izumirawa malih jezika, pa i buweva~kog, podsetio je dr Alek san dar Ra i~, uz podatak da od oko 20.000 Buwevaca samo tre}ina govori ovim jezikom, dok se za wegovo u~ewe u {koli opredelilo tek 15 odsto u~enika. Zbog toga je nu`na revitalizacija ovog jezika, za koju je potrebno niz preduslova, a osnovni je motivacija u~enika. @ar ko Ev ti mov, osvr}u}i se na obrazovawe na bugarskom jeziku, u Vojvodini prisutno u Ivanovu i Belom Blatu, kao osnovni problem naveo je nedostatak prevedenih uxbenika. D. Deve~erski

LA@NI SAJT DOBRICI ]OSI]U DODELIO NOBELOVU NAGRADU, A MEDIJIMA SRAMOTU

Na mi sti fi ka ci ju se upe cao i „Gar di jan” Vest da je kwièvnik Do bri ca ]o si} ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost dobrano je ju~e zatalasala srbijansku (a zakratko i svetsku) internet-sferu. Fantomski sajtklon www.no mel pri ze for li te ra tu re.org objavio je, otprilike pola sata pre 13 ~asova i zvani~ne objave Nobelovog komiteta, ovu vest koja je postala trenutni hit na socijalnoj mreì „Tviter”. Deo tvitera{a se utrkivao ko }e prvi preneti ovu informaciju, ne skrivaju}i odu{evqewe, dok je ve}ina od po~etka upozoravala da se radi o dezinformaciji. Za svega petnaestak minuta ]osi} je postao vest o kojoj se na Tviteru govorilo na mnogim jezicima, {to ga je dovelo ~ak na tre}e mesto „trend liste” ove dru{tvene mreè, daleko ispred vesti o smrti vlasnika kompanije „Epl” Stiva Xobsa. Za tako ne{to, ]osi}evo ime moralo je da bude jedno od najspomiwanijih u moru poruka koje u datom minutu prolaze kroz Tviter. U narednih nekoliko minuta misterija je, bar na Tviteru, razvejana jer je stigla informacija da se radi o la`nom sajtu te da }e, kao i svake godine, objava dobitnika nagrade biti ta~no u 13 ~asova. Ova informacija se mogla

Da stvar bude gora i blog za kwi`evnost britanskog lista „Gardijan” je tu vest uvrstio u vremenski pregled doga|aja u vezi sa dodelom Nobelove nagrade za kwi`evnost, ali uz ogradu da }e se objavqivawe dogoditi tek u 13 ~asova. Predstavnik Nobelovog komiteta je ta~no u zakazano vreme iza{ao pred novinare i objavio da je ovogodi{wi dobitnik presti`nog priznawa {vedski pesnik To mas Tran stre mer. Dok se to nije desilo, la`nu vest su preneli, pored B92: Studio B, Novosti, Radio S, Smedija i Trojka. Javni servis Srbije RTS la`nu vest je preneo u kajronu, a na{la se i na wihovom teletekstu. Sve te la`ne objave uklowene su nakon {to je stiglo saop{tewe Nobelovog komiteta, a mediji su se izvinili svojim ~itaocima. Va`no je napomenuti da je domen la`nog sajta registrovan u sredu 5. oktobra u 15 ~asova, a da je portal na~iwen tako da se vidi kako se neko jako trudio da {to vernije iskopira original i {to vi{e qudi dovede u zabludu. Ovo je, ina~e, drugi takav doga|aj koji je krenuo iz Srbije. Portal koji objavquje iskqu~ivo ironi~ne i sarkasti~ne pri~e uvijene u formu novinarskih iz-

videti i na pravom sajtu Nobelovog komiteta www.no bel pri ze.org. No, imaju}i u vidu da je kreator fantomskog portala napravio izgledom identi~an sajt kao original, mnogi su dovedeni u zabludu. Me|u klasi~nim medijima prvi su na podvalu naseli na sajtu B92. Ova televizijska ku}a je na vrh strane istakla sliku Dobrice ]osi}a prenev{i tekst sa la`nog sajta. Dok je pri~a „visila” na wihovom internet portalu, B92 je desetak minuta bila predmet izrugivawa tvitera{a. Nakon provere vesti, ona je skinuta iz sekcije „kultura” sajta B92, kao i sa naslovne strane, a redakcija je objavila izviwewe.

ve{taja www.njuz.net ve} je uspeo jednom ozbiqno da prevari doma}e, pa i svetske medije pri~om o pijanom Srbinu koji je ubio ajkulu tako {to je sa bedema pao pravo na wu. Koliko god ta pri~a bila suluda, preno{ena je kao ozbiqna vest sve dok se nije pro{irila informacija da pri~a poti~e iz pera internet-satiri~ara. Vest o Dobrici ]osi}u kao laureatu Nobelove nagrade nije bila dugove~na kao pri~a o pijanom Srbinu i ajkuli, ali je ponovo pokazala da deo medija povremeno informacije pu{ta i prenosi u javnost bez ikakve provere. P. Klai}

DIREKTORKA „^ISTO]E I ZELENILA” U ZREWANINU ODGOVARA ZAMENIKU ZA[TITNIKA GRA\ANA

Na gro bqu su svi jed na ki Direktorka JKP “îsto}a i zelenilo” Bi qa na Gli gi} odbacila je optu`be zamenika za{titnika gra|ana u Zrewaninu Tra ja na Pan ka ri }a na da je ovo komunalno preduze}e povredilo gra|anska prava islamskih vernika. Pankari}an je, da podsetimo, pre nekoliko dana od gradskih ~elnika zatraìo da kazne nadle`ne u “îsto}i i

put ili staza koja bi vodila do tog prostora. - Zamenik za{titnika gra|ana prvi put nas je posetio u septembru 2010. godine i tada smo ustanovili da se trava na delu grobqa gde se sahrawuju islamski vernici kosi redovno i da se taj prostor odr`ava isto kao i ostali delovi, a to je ~etiri puta godi{we, kako je

ciji, a samim tim i betonirawe staza do i oko grobnih mesta. Deo grobqa na kome su sahrawuju na{i sugra|ani islamske veroispovesti uop{te i ne postoji u projektnoj dokumentaciji kao posebna celina, jer je Centralno grobqe predvi|eno kao multinacionalno, zbog ~ega na istom ne postoje verska obele`ja nijedne veroispovesti – poru~ila je Gligi} i podvukla da “^isto}a i zelenilo” u punoj meri po{tuje sve korisnike, bez obzira na wihovu versku i nacionalnu pripad-

- Imaju}i u vidu potrebu da se deo Centralnog grobqa, na kom se sahrawuju pripadnici islamske zajednice, uredi na isti na~in kao i preostali deo, mi smo u razgovoru sa predstavnicima islamske zajednice za ovu godinu predvideli deo sredstava za izgradwu prilaza. Za ostatak novca koji je potreban da bi se taj po sao za vr {io, za jed no sa islamskom zajednicom smo se u julu obratili lokalnoj samoupravi, kada smo i procenili koliko je para potrebno

Iako je Centralno grobqe predvi|eno kao multinacionalno, na insistirawe predstavnika islamske zajednice da im se dodeli posebna parcela, wihov zahtev je uva`en i odre|en je poseban deo na kom se muslimani sahrawuju od 2005. godine

Cen tral no gro bqe u Zre wa ni nu

zelenilu” jer ovo preduze}e, koje vodi ra~una o zrewaninskim grobqima, nije uredilo deo Centralnog grobqa na kom se sahrawuju gra|ani islamske veroispovesti. Dodao je da se do te lokacije mo`e pristupiti je di no pre ko sta re aero dromske piste koja je neure|ena i de li mi~ no pre kri ve na travom, jer ne postoji izgra|en

utvr|eno programom. Poznato je da Centralno grobqe nije pro{lo tehni~ki prijem i zbog toga nema upotrebnu dozvolu. S time je sigurno upoznat i sam za me nik za {tit ni ka gra |a na koji je dugogodi{wi funkcioner gradske uprave. Bez obzira na tu ~iwenicu, na{e preduze}e obavqa sahrawivawe po postoje}oj projektnoj dokumenta-

nost i bez sumwe svima pruà isti kvalitet usluga. Po wenim tvrdwama, iako je Centralno grobqe predvi|eno kao multinacionalno, na insistirawe predstavnika islamske zajednice da im se dodeli posebna parcela, wihov zahtev je uvaèn i odre|en je poseban deo na kom se oni sahrawuju od 2005. godine. Da bi, me|utim, ovaj deo postao posebna celina, ure|ena kao i ostatak Centralnog grobqa, potrebno je izmeniti projektnu dokumentaciju i ponovo zatraìti tehni~ki prijem.

za betonirawe prilaznog, kao i trotoara u okviru same parcele – obja{wava direktorka “^isto}e i zelenila” i napomiwe da ovo javno preduze}e ima izuzetno dobre odnose sa zva ni~ nim pred stav ni ci ma islamske zajednice u Zrewaninu, “koji za razliku od Trajana Pankari}ana, ne smatraju da ono po vre |u je pra va islam skih ver ni ka, ve} na protiv, u partnerskom odnosu poku{ava da re{i sve probleme”. @. Balaban

Po me ra we ro ka za di gi ta li za ci ju te le vi zi je? Zavr{etak procesa digitalizacije televizije najverovatnije }e biti pomeren sa prethodno predvi|enog termina za period posle izbora, izjavila je dr`avna sekretarka za Digitalnu agendu Ja sna Ma ti}. Strategijom digitalizacije predvi|eno je da se taj proces zavr{i 4. aprila slede}e godine, {to je, kako sada stvari stoje, nekoliko nedeqa pred izbore i to ne bi bio dobar trenutak da se iskqu~i analogna televizija, rekla je Mati} nakon otvarawa Sub-regionalne Radionice “Prelazak na digitalno emitovawe i digitalna dividenda”. - U me|uvremenu, na{li smo mogu}nosti da po~nemo sa pilot emitovawem digitalne televizije, za {ta u po~etku nije bilo prostora u spektru, ali ga{wem nekih televizija stekli su se uslovi - objasnila je Mati}.

DOM ZDRAVQA U BORBI PROTIV RAKA

Pre ven tiv nih pre gle da 30 pu ta vi {e Dom zdra vqa „No vi Sad” je pre zva ni~ nog po ~et ka pro jek ta „Uvo |e we na ci o nal nog pro gra ma za ra no ot kri va we ra ka u Re pu bi ci Sr bi ji” po sti gao 30 pu ta ve }i broj pre ven tiv nih pre gle da od 2008. do ove go di ne. Pre ven tiv ni pre gle di se za ka zu ju pre ko Kol cen tra, ka da ope ra te ri, na osno vu ba ze po da ta ka, po zi va ju gra |a ne da do |u na ci qa ne pre gle de i za ka zu ju ter mi ne. I. D.

Bi znis Eg zit na tvr |a vi Pro j e k at „Po s lov n a ka p i j a” ili „Bi z nis Eg z it” bi } e pred sta v qen da n as od 12 do 17 ~a s o va na Pe t ro v a r a d in s koj tvr | a vi. Ovom ma n i f e s ta c i j om jed nom go d i {we se pred s ta v qa Sr bi j a u we n oj pu n oj le p o t i. Na ovo g o d i {woj „Po s lov n oj ka p i j i” bi } e i pre z en t a c i j a za ni mqi v ih se l a, ru~ n ih ra d o v a, fe s ti v a l a „^va r ak”, se o s kih

ko l a ~ a, do ma } eg vi n a iz po d ru ma „Ma ~ ak”, ser d ar s kog si r a i jo{ mno g o to g a. Vre me od 12 do 15 ~a s o v a na me w e n o je po s lov nim qu d i ma, dok je od 14 do 17 ~a s o v a ma n i f e s ta c i j a otvo r e n a za gra | an s tvo. Do l a z ak su na j a vi l i pred s tav n i c i am b a s a d a Tur s ke, Hr v at s ke i Ve l i k e Bri t a n i j e i Mi n i s tar s tva di j a spo r e. G. ^.

Novosadska petak7.oktobar2011.

Su tra De~ ji va {ar u Fu to gu De~ ji va {ar odr `a va se su tra od 10 do 12 ~a so va na pla tou Kul tur no- in for ma tiv nog cen tra “Mla dost” u Uli ci Ca ra La za ra 42 u Fu to gu, a u 12 ~a so va No vo sad ski no vi te a tar u Po zo ri {tu ovog cen tra od i gra }e i pred sta vu na me we nu naj mla |i ma, „Ma la pro dav ni ca ~u da”. Na ovom je din stve nom va {a ru u~e ni ci od pr vog do

~e tvr tog raz re da mo gu da iz lo `e i pro da ju (po ce ni ko ju sa mi od re de) ili me wa ju kwi ge, stri po ve, igra~ ke kao i ono {to su sa mi na pra vi li - ~e stit ke, ra mo ve za fo to gra fi je, sli ke, ko la ~e i dru go. U slu ~a ju lo {eg vre me na va {ar }e se odr `a ti u re sto ra nu KIC “Mla dost”, a ulaz za sve do ga |a je je bes pla tan. A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ho ror na dve no ge Dokle mo`e da ide qudska surovost? Svakih nekoliko meseci u javnost isplivaju horor pri~e o, uglavnom, mladim qudima koji neko svoje nezadovoqstvo, neznawe, ili {ta ve}, iskazuju tako {to sakate, ili ubijaju bespomo}ne `ivotiwe. Najnoviji slu~aj u nizu desio se u novosadskom nasequ [angaj, gde je neko pi{toqem psu pucao u glavu, koji ina~e imao gazdu i bio vezan lancem na privatnom posedu. Slu~aj je prijavqen policiji, ali bez neke velike {anse da ruka zakona stigne po~ini-

teqa, kojeg bi pored zatvora, svakako trebalo poslati i kod psihologa. Jer, onome koji iz ~iste obesti ubije „~ovekovog najboqeg prijateqa” sigurno nisu sve ovce na broju. Da nevoqa bude ve}a, ovo nije prvi put da ovaj vlasnik psa do`ivi ovu traumu - pre dve godine nepoznati po~inilac usmrtio je wegovog nema~kog ov~ara. Najtu`nije je {to ovakve pri~e u na{oj zemqi vi{e nikoga ne iznena|uju i predstavqaju samo vest u medijima, koja }e ve} sutradan pasti u zaborav. G. ^etnik

Kon fe ren ci ja o blo gu Me |u na rod na kon fe ren ci ja „Blog open”, ko ja se ove go di ne or ga ni zu je po pe ti put, odr `a }e se su tra u 11 sa ti u po slov noj zgra di kom pa ni je NIS, Uli ca Na rod nog fron ta 12. Ovaj naj ve }i se mi nar in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja oku pi }e ve li ki broj po zna va o ca ove obla sti, a kao u~e sni ci su tra }e iz la ga ti stru~ wa ci iz Ho lan di je, Dan -

ske, Ve li ke Bri ta ni je, Hr vat ske i Sin ga pu ra. U okvi ru kon fe ren ci je bi }e pred sta vqe ne naj bo qe prak se u li~ nom i kor po ra tiv nom kre i ra wu blo ga, raz go va ra }e na te mu slo bo de i ogra ni ~e wa go vo ra, de qe wa i ko ri {}e wa in for ma ci ja na in ter ne tu kao i sla bo sti ma i sna ga ma dru {tve nih me di ja. N. R.

V remeploV

Foto: S. [u{wevi}

U SPC „VOJVODINA” SPREMAWE ZA EVROPSKO PRVENSTVO U RUKOMETU

Tra je {min ka we Spen sa Uo~i Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, ~i ji je dan deo tre ba da se odr `i na Spen su u ja nu a ru 2012 go di ne, u SPC “Voj vo di na” se adap ti ra pro stor, za ovaj va `an do ga |aj u No vom Sa du. Rad ni ci „Sta na” za me sec da na tre ba da uda re glanc u de set svla ~i o ni ca, 12 sa ni tar nih ~vo ro va i ula znog de la ko ji vo di u ve li ku dvo ra nu, gde }e se igra ti ru ko met. Di rek tor „Sta na” Raj ko Boj ~i} je ju ~e po sle nad gle da wa ra -

do va iz ja vio da na Spen su ra de ve} {est da na i da po sao vre di 30 mi li o na di na ra.Ka ko je na veo

-Ovi po slo vi ne bi tre ba lo da se do ve du u pi ta we, jer je no vac obez be |en iz bu xet ske re zer ve -

„Stan” za mesec dana treba da dotera deset svla~ionica, 12 sanitarnih ~vorova i ulazni deo koji vodi u veliku dvoranu „Stan” tre ba da ura di sve, od po sta vqa wa ke ra mi~ kih plo ~i ca do do ure |e wa en te ri je ra.

re kao je di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi}. Do du {e, skre nuo je pa `wu, da ne ki po slo vi ko je

fir ma tre ba da ura di za ru ko met no pr ven stvo iz sop stve nih pri ho da mo gu bi ti do ve de ni u pi ta we. Ta ko |e, na veo je da dru gi,te ku }i po slo vi mo gu da sta nu jer do ba vqa ~i ne }e da ra de s pred u ze }em ~i ji je ra ~un blo ki ran. Spens je, pod se tio je, u spe ci fi~ noj si tu a ci ji, jer mu ra ~un u blo ka di, po sle na sto ja wa To pla ne da pu {ta wem me ni ca na pla ti dug za gre ja we. Z. Deli}

Dva Li ma na i Te lep bez to ple vo de To plu po tro {nu vo du da nas od 7 sa ti ne }e ima ti Li man 3 i Li man 4. Is po ru ka to plot ne ener gi je za pri pre mu vo de pre ki nu ta je zbog re kon struk ci je to pla ne „Jug”. Sta nov ni ci ovih de lo va gra da to plu vo du do bi }e su tra pre pod ne. Vo de od 8 sa ti ne }e bi ti ni na Te le pu u uli ca ma Pol gar An dra {a 40a, Som bor skoj 8 i 8 a, 14e i 28, Som bor ski bu le var 30, Var dar ska 1b i 1c i Ila ri o na Ru var ca. N. R.

ULICA VUKA KARAYI]A

Vre lo vod pre u sme ra va sa o bra }aj

^e ti ri go la pa ra List „Ju go slo ven ski dnev nik”, ko ji je iz la zio u Su bo ti ci, iza zvao je 7. ok to bra 1934. ne ma lo uz bu |e we me |u No vo sa |a ni ma. U stva ri, ob ja vio je re por ta `u o po li cij skoj ra ci ji u „jed nom od naj u gled ni jih no vo sad skih ho te la”, ko jom pri li kom su za te kli ~e ti ri pa ra, go la, kao od maj ke ro |e na. Ni ~i je ime ni je na ve de no, ali je na pi sa -

no, na pri mer, je je „jed na `en ska oso ba, }er ka ugled nog No vo sa |a ni na ko ji ima dok tor sku ti tu lu i po znat je u mno gim gra do vi ma na {e dr `a ve”. Ta kvo pi sa we bi lo je do voq no da svi u~e sni ci „taj ne” ho tel ske za ba ve bu du pre po zna ti u gra du, ko ji je ta da bro jao njaj vi {e 70 hi qa da sta nov ni ka. N. C.

Rad ni ci „To pla ne” da nas po ~i wu da gra de vre lo vod nu mre `u i pri kqu~ ke za obje kat u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a 6 i 6a, i zbog to g a }e sa o b ra } aj bi ti

pre u sme ren na su prot nu ko lo vo z nu tra k u uz ne i z me n i~ n o pro pu {ta we vo zi la. Br zi na }e bi ti ogra ni ~e na na 30 ki lo me ta ra na ~as. B. M.

Pe {a ~e we od Po po vi ce Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Po po vi ce, pre ko Kra qe ve sto li ce, Vrd ni ka i na zad do Po po vi ce. Sta za je du ga oko 20 ki lo me ta ra,

a vo di~ }e bi ti Mi lan Gr ki ni}. Po la zak je u 8 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 74, za Po po vi cu. Za de taq ni je in for ma ci je tre ba po zva ti broj te le fo na 063-577-302. A. L.

U [KOLI „SVETI SAVA” U RUMENCI ZASA\ENO DRVO GENERACIJE

Ke sten ra ste s pr va ci ma

Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Sad wa sta bla ge ne ra ci je” odr `a na je ju ~e u dvo ri {tu osnov ne {ko le „Sve ti Sa va” u Ru men ci, ka da su u~e ni ci pr vog raz re da iz {ko le do ma }i na i u~e ni ci iz pet no vo sad skih {ko la za sa di li dr vo ge ne ra ci je u dvo ri {tu. Ove go di ne za sa |e no je dr vo di vqeg ke ste na ko je }e to kom {ko lo va wa u~e ni ci ne go va ti. Ciq je da se naj mla -

|im su gra |a ni ma ople me ni ì vot ni pro stor, i da se pod stak nu da se i sa mi ukqu ~e u za {ti tu ì vot ne sre di ne. Ma ni fe sta ci ja „Sad wa sta bla ge ne ra ci je” se odr à va od 1994. za sva ku no vu ge ne ra ci ju pr va ka i to sva ki put u dru goj {ko li u okvi ru „De~ je ne de qe”. Do sa da je u woj u~e stvo va lo 18 ge ne ra ci ja. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bal za ko va od 2 do 22, Na rod nog fron ta od 62 do 68, {ko la „Sve ti Sa va”, ]ir pa no va od 2 do 8 i od 1 do 17, Fu to {ka od 2 do 6, Og we na Pri ce. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 18 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Pe tro va ra din: od 8.30 do 12.30 sa ti Uli ca Ra~ kog od 22 do 40 i od 9 do 31. Ru men ka: od 8 do 14 sa ti deo na se qa od ula za iz No vog Sa da i Uli ce oslo bo |e wa do ka na la i Par ti zan ske. ^or ta nov ci: od 8 do 13 sa ti vi kend na se qe Ka ra{.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak7.oktobar2011.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Vo de ni ca na Flo si” Yorya Eli ota Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om” u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬ du da¬r i¬ va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la

kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Vo de ni ca na Flo si„ Xorxa Eli ota. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi ` a r i “La g u n a”, u Uli c i kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Po ro di ca Ta li ver ì vi udob nim se o skim ì vo tom u En gle skoj dva de se tih go di na de vet na e stog ve ka. Tom je mla di} am bi ci o zan u svo jim pla no vi ma da se {ko lu je. Me gi je de voj ka ko ja vo li da sa wa ri. Nad wi ho vu sre} nu i bez bri `nu mla dost nad vi ja se oblak cr nih slut wi ka da go spo din Ta li ver za pad ne u fi nan sij ske pro ble me zbog ko jih mo è iz gu bi ti vo de ni cu na Flo si. Ta si tu a ci ja sa mo }e zbli ì ti bra ta i se stru, ali okol no sti se sa mo po gor {a va ju i oni su pri mo ra ni da se su o ~e sa no vom si tu a ci jom. Vo de ni ca na Flo si je naj po zna ti ji ro man Xorx Eli ot – naj po pu lar ni je autor ke vik to ri jan ske kwi èv no sti, ko ja je svo ja kwi èv na de la ob ja vqi va la pod mu {kim pse u do ni mom. N. R.

U KAR LO VA^ KOM PO VE RE NI [TVU ZA IZ BE GLI CE

Ka ko do sta nar skih pra va u Hr vat skoj

Rok za pod no {e we zah te va za stam be no zbri wa va we qu di ko ji ma su od u ze ta sta nar skih pra va iz van pod ru~ ja od po seb ne dr `av ne bri ge (PPDS) u Re pu bli ci Hr vat skoj is ti ~e 9. de cem bra, sa op {ta va ju iz Po ve re ni {tva za iz be gli ce u Srem skim Kar lov ci ma. Po zi va ju iz be gli ce, po vrat ni ke i prog na ni ke ko ji `i ve u kar lo va~ koj op {ti ni da se pri ja ve. For mu la ri se mo gu pre u ze ti u kan ce la ri ji Po ve re ni {tva, u so bi broj 4 u Ma gi stra tu ili sa in ter net saj ta Mi ni star stva re gi o nal nog raz vo ja, {u mar stva i vod no ga go spo dar stva www.mrrsvg.hr. Iz ja ve ko je se na la ze u sklo pu zah te va pod no si lac tre ba da po pu ni i ove ri u op {ti ni, ili su du. Po pu wen i ove ren obra zac i

do ku men ta ci ju tre ba do sta vi ti Mi ni star stvu re gi o nal nog raz vo ja, {u mar stva i vod no ga go spo dar stva, Upra vi za pod ru~ ja od po seb ne dr àv ne skr bi, Rad ni~ ka ce sta 22, 10 000 Za greb, re gi o nal nim ure di ma Upra ve za pod ru~ ja od po seb ne dr àv ne skr bi ili di plo mat sko kon zu lar nim pred stav ni {tvi ma Re pu bli ke Hr vat ske. Iz kar lo va~ kog po ve re ni {tva na gla {a va ju da zah te ve mo gu pod ne ti oni ko ji ma su od u ze ta sta nar ska pra va bez ob zi ra da li bo ra ve u Hr vat skoj, ili ne i da pro du èt ka ro ka ka da su u pi ta wu pod ru~ ja iz van PPDS-a ne }e bi ti. Za pod no {e we zah te va za stam be no zbri wa va we na PPDS - u ni je utvr |en kraj wi rok. Z. Ml.

dnevnik

NE MA GU @VE NA LI CI TA CI JA MA KO JE OR GA NI ZU JE „TR @NI CA”

Rob ne te zge sve `eq ni je za ku pa ca

Li ci ta ci ja za za kup po slov nih pro sto ra i te zgi na no vo sad skim pi ja ca ma, ko ju je „Tr `ni ca” ras pi sa la po ~et kom ovog me se ca, ni je pri vu kla ve li ki broj za in te re so va nih tr go va ca, po tvr dio je di rek tor ovog pred u ze }a Du {an Ba ji}. - Dve te zge su oti {le, jed na na Fu to {koj pi ja ci za 120.000 di na ra i jed na na Li man skoj za 100.000 di na ra, {to i ni su ne ke ce ne, jer smo ra ni jih go di na po sti za li znat no ve }e, na ro ~i to za ove dve naj u dar ni je pi ja ce - ka `e Ba ji}. Do da je da je iz da to jo{ pet na e stak te zgi po po ~et nim ce na ma na Sa te lit skoj, Ri bqoj i Naj lon pi ja ci. Naj ve }a ce na za te zgu na Fu to {koj pi ja ci je po stig nu ta na li ci ta ci ji pre dve go di ne, a iz no si la je 650.000 di na ra. U po sled we vre me

te zge na ovoj pi ja ci se kre }u iz me |u 200.000 i 350.000 di na ra, a za te zge na Li man skoj od 120.000 do 200.000 di na ra. [to se ti ~ e za k u p qe n ih i slo bod nih te zgi i lo ka la naj bo qe sta we je na Li man skoj i Fu to {koj pi ja ci, na ko ji ma su ze -

Ri bqa pi ja ca be le `i ve li ki pad za ku pqe nih me sta ot ka ko je ise qe na auto bu ska sta ni ca, ta ko da je ona po pu we na sve ga 50 od sto.”Ozbiq ni ji pad pri me }en je ka da su u pi ta wu rob ne te zge na Fu to {koj pi ja ci, gde od 150 ima mo 40 pra znih te zgi, {to ni je bio slu ~aj pre tri go di ne,

Na Futo{koj pijaci od 150 robnih tezgi ima 40 praznih, a pre tri godine se tra`ilo mesto vi{e le ne te zge za ku pqe ne sko ro 100 od sto, Sa te lit ska 90, otvo re ni deo De te li nar ske pi ja ce je po pu wen 90 od sto, dok za za tvo ren i kli ma ti zo va ni deo ne ma za in te re so va nih za ku pa ca, po da ci su „Tr `ni ce”.

~ak se uvek tra `i lo me sto vi {e”, is ta kao je di rek tor “Tr `i ce”. Ob ja {wa va da je vi {e fak to ra uti ca lo na pra `we we te zgi rob nog de la na Fu to {koj pi ja ci. - Pr vi fak tor je eko nom ska kri za, za tim si va eko no mi ja, a ~i ni mi

se da smo funk ci o nal nim i teh ni~ kim sre |i va wem do pri ne li pa du ovog de la, jer je iz gle da na ro du bi lo lep {e da pa za ri u onoj gu `vi i kad ih ni ko ne vi di - na vo di na{ sa go vor nik. Uko li ko se pi ta ju za kup ci, „Tr `ni ca” je kri va za slab pro met i sve ma wu za in te re so va nost za pro da ju na Fu to {koj pi ja ci zbog vi so kih za ku pa te zgi, me |u tim Ba ji} ob ja {wa va da ve} dva pu ta ne pri me wu ju po di za we ce na za rob ne te zge i iz dva ja ~i we ni cu da na osta lim pi ja ca ma rob ni deo funk ci o- ni {e kao i ra ni je. Ina ~e, te zge se mo gu za ku pi ti na pe riod do pet go di na, ali su za kup ci du `ni da na sva kih {est me se ci do ka `u da se ba ve po qo pri vre dom i da ob no ve za kup. I. D.

TO PLO VRE ME TR GOV CI MA PO KVA RI LO RA ^U NI CU

Mu {te ri je mer ka ju, sla bo ku pu ju Naj no vi ji mo de li je se we ko lek ci je iz lo è ni su u ve }i ni bu ti ka u gra du, a oni ko ji je ne ma j u, pre m a re ~ i m a tr g o v a c a, o~e ku ju je za dve ne de qe. Ko `ne jak n i c e, ma j i c e du g ih ru k a v a, pan ta lo ne i xem pe ri tre nut no su ro ba ko ju su gra |a ni ra do po gle da ju, ali stvar ne ku po vi ne u pra voj me ri jo{ uvek ne ma. Tr gov ki wa jed nog od no vo sad skih bu ti ka Va wa Po qak ka è da im je je se wa ko lek ci ja sti gla po ~et kom ok to bra, ali ka ko je le po vre me, jo{ uvek se tra ì la ga ni ja ode }a. - Ku po vi na ode }e u di rekt noj je ve zi sa vre men skim pri li ka ma i tem pe ra tu trom. Na po qu je ne u o bi ~a je no to plo za ovo do ba go di ne, qu di su i da qe u ma ji ca ma krat kih ru ka va i {ort se vi ma. îm se tem pe ra tu ra ma lo spu sti, do }i }e da ku pe jak ni ce i xem pe re - ob ja {wa va Po qak.

@en ske ma ji ce du gih ru ka va u bu ti ci ma u {i rem cen tru gra da mo gu se na }i po ce na ma od 1.000 di na ra, a xem pe ri sta ju od 1.500 do 1.900 di na ra. Oni ko ji `e le ma lo kva li tet ni ju ode }u za ove ar ti kle mo ra }e da iz dvo je od 3.000 do 6.000 di na ra. Ce ne pan ta lo na i far me ri ca su u ra spo nu od

1.000 do 1.200 di na ra, a onih bren di ra nih i do 10.000 di na ra. Mu {ke far me ri ce sta ju od 2.000 do 2.500 di na ra, ko {u qe su 2.300, a duk se vi 1.400. Ne {to sku pqi su xem pe ri, od 3.000 do 6.000 di na ra, ma ji ce su od 600 do 1.400, a naj pri stu pa~ ni je ce ne jak ni su od 1.700 do 4.500 di na ra.

U pro dav ni ca ma obu }e tre nut no ima {i rok iz bor mo de la, a od tr go va ca smo sa zna li da naj vi {e pro da ju plit ke ci pe le za pre la zni pe riod iz me |u le ta i je se ni. - Naj ~e {}i kup ci su nam è ne, a sa da se naj vi {e ras pi tu ju i ku pu ju plit ke, za tvo re ne ci pe le, jer su la ga ni je, a mo gu im po slu ì ti u slu ~a ju ki {e. Ima mo i plit ke ~i zme iz pro {lo go di {we ko lek ci je i one su ja ko tra è ne, jer su ce ne ve o ma ni ske ka è pro da va ~i ca Na ta {a Se ku lo vi}. Mu {ke ci pe le sta ju od 1.500 do 7.000 di na ra, a ce ne pa ti ka su od 3.000 do 12.000 di na ra. Pri me tan je i ve }i iz bor ci pe la za è ne, ko je u za vi sno sti od mo de la i kva li te ta, ko {ta ju od 600 do 5.000 di na ra, plit ke ~i zmi ce su od 1.500 do 8.000, a du bo ke ~i zme od 6.500 do 14.000 di na ra. N. Rad man

DA NAS ZA SE DA KAR LO VA^ KI PAR LA MENT

Kon kurs za naj lep {u fo to gra fi ju Bi bli o te~ ki ogra nak „@ar ko Zre wa nin” na No vom na se qu ras pi su je kon kurs za naj lep {u fo to gra fi ju No vog na se qa i Sa te li ta. Fo to gra fi je tre ba do sta vi ti do kra ja no vem bra u bi bli o te~ ki ogra nak na adre su: Uli ca Du {a na Da ni lo vi }a 12 ili elek tron skim pu tem na no vo na se lje.bi bli ot e ka@g mail.com. Auto re naj lep {ih fo to gra fi ja o~e ku ju vred ne na gra de. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/ 498 - 218 ili na saj tu www.gbns.rs. A. M.

^ITAOCI PI[U SMS

Gla sa we o re ba lan su na po prav nom Od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci da nas }e, po dru gi put za ne de qu da na, raz ma tra ti pred log od lu ke za iz me nu i do pu nu ovo go di {weg op {tin skog bu xe ta. Za da nas u 17 sa ti po no vo je za ka za na skup {tin ska sed ni ca sa iden ti~ nim dnev nim re dom, jer na pro {lo ne deq nom za se da wu re ba lans ni je pro {ao. Na toj sed ni ci od pri sut nih 16

od bor ni ka, a ukup no ih ima 25, wih 12 je gla sa lo „za”, {to ni je do voq no da bi od lu ka bi la usvo je na, jer je ne do sta jao je dan glas. Po Sta tu tu op {ti ne i Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi, bu xet se usva ja ve }i nom od ukup nog bro ja od bor ni ka. Re ba lan som bu xe ta pred vi |a se po ve }a we pri ho da u op {tin skoj ka si za 45 od sto, ili 80

mi li o na di na ra. Za jed no sa pa ra ma iz do dat nih iz vo ra, u bu xe tu bi tre ba lo da se na |e 275 mi li o na di na ra. Naj ve }e po ve }a we od 59,5 mi li o na di na ra po ti ~e od pro da je do ba ra i uslu ga, za tim 13 mi li o na od po re za na za ra de i 10 mi li o na di na ra od na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta. U istom iz no su pred vi |a ju se i ras ho di. Z. Ml.

065/47-66-452

A kad su na pla }i va li, ni su pi ta li Bez o bra zluk pre ma gra |a ni ma po sva kom pi ta wu. Kad je In for ma ti ka uvo di la ru bri ku za vi deo nad zor ni je tra ì la od gra |a na da im na pi {u iz ja vu da è le da pla }a ju 30 di na ra, ve} je bez pi ta wa sva kom sta vi la to kao oba ve zu. A sa da tre ba gra |a ni da pa da ju s no gu u re do vi ma da bi ski nu li tu stav ku. Sra mo ta! 064/5838... * * * Da li }e se ne ko po za ba vi ti no vo sad skim ,, ko lu ba ra ma „, kao {to su „Vo do vod i ka na li za ci ja” i „To pla na”, ko su im eks tra do ba vqa ~i i po di zvo |a ~i? Gde su i s kim su ra di li pre ko ju go di nu? 062/1565... * * * Ko ja su to uce wi va wa Ma |a ra za kan di da tu ru?! [ta nas tek ~e ka pri li kom pri stup nog ugo va ra wa? Mo `da da se iz vi ni mo {to smo do bi li rat, a oni iz gu bi li. Ili je do {lo u me |u vre me nu do pre kom po zi ci je ak te ra, pa da se i Hr va ti ma iz vi ni mo za Ja se no vac. Na ro de, iz vi ni {to sam se 9. mar ta i 5. ok to bra bo rio za „Evrop ske vred no sti”, ostao ne za po slen, pre za du èn, po ni èn.... 065/4606...

* * * Ako je ne {to pro tiv u stav no ne ma {ta da se iz ja {wa vam da li ho }u ili ne. Ne ka „In for ma ti ka” zo ve one ko ji ho }e. Ja ne }u. Ne ka me tu `e, pa }e pro }i kao do sa da. 063/7551... * * * Jav no pi tam gosp. M. Jo va no va (port pa ro la Po kra jin skog od bo -

ra DSS) ka ko u vi {e na ci o nal noj Voj vo di ni da se iz ja sne oni gra da ni ~i ji je je dan de da Sr bin, dru gi Cr no go rac, jed na ba ka Ru sin ka, a dru ga Ma |a ri ca. Ne kad smo se iz ja {wa va li kao Ju go slo ve ni. A da nas? 064/6109... * * * Mo lim „ge ni ja” ko ji je do neo za kon da mi ob ja sni za {to

je pe {ak ko ji te le fo ni ra dok pre l a z i na ze l e n o sve t lo ugro `en vi {e ne go dok raz go va ra sa ne kim pri li kom pre la ska uli ce? Pri tom, vo za ~i i da qe u to ku vo `we ne ka `we no te le fo ni ra ju i to ma sov no. Pred la `em da se uve de oba ve zno izu va we pri li kom pre la ska, i ka zna od 5.000 di na r a za one ko j i pre |u uli cu obu ve ni. 069/2914... * * * Ako na s ta v i m o da pla } a m o kon trol ne ka me re po gra du ko ga ran tu je da ne } e po v e } a t i ce nu sa 30 na 100 ili vi { e di n a ra??! 064/3627... * * * Pred s ed n ik Bo ris Ta di} je na kon ate r i r a w a na aero drom La |ev ci is ta kao da se Sr bi ja po sle pe to ok to b ar s kih pro m e na dra ma ti~ no po me r i l a na p red.

Ve r o v at n o je po m i s lio na stva r a w e Na p red n e stran k e Sr bi je. 064/4615... * * * Ka è di rek tor Ba ji} ma lo je za ku pa ca na Naj lon pi ja ci. E, pa ja }u mu re }i za {to. Pre dve go di ne pi ja ~a ri na je bi la 270 di na ra, a sad 960!! 062/2630.. * * * Hva la K.K. Cr ve na zve zdaBe o grad na ~e stit ka ma za 66. ro |en dan iz re ~e nim iz se dam hi qa da gr la u Ha li Pi o nir. Isti na, sa da nom za ka {we wa, ali ko bi za me rio naj bli òj kom {i ni ci!? Par ti zan-Evro pa. 064/4615... * * * Ko }e da is pi su je ka zne po li caj ci ma ko ji ne ve zu ju po jas? Sva ko dnev no mo è mo da ih vi di mo! Ili su oni iz nad za ko na??? Ima mo i mi gra |a ni fo to a pa ra te!!!!! 065/2707... * * * Ako nad le `ne in sti tu ci je ne re {a va ju pro blem „Ma nuel” ve ro vat no je za pe lo oko iz no sa nov ~a ne na dok na de za ot kup ze mqi {ta ko je se eks pro pi {e. Ako je to, ne ka se uve de opet

gra |an ski sa mo do pri nos da se spro ve de urb. kon cept pro bi ja wa bu le va ra, a ne da se sve de na kr pqe we as fal ta. Pi tam se da li i taj vla snik „Ma nu e la” è li da ì vi u sa vre me nom gra du ka kav je No vi Sad uvek bio? 063/8003... * * * Da li ne ko mo è da do |e da po gle da Uli cu ca ra La za ra, ne ka da {wu Ma ti je Gub ca, na {ta li ~i? Ce la uli ca je u ru pa ma, u jed noj ~ak ci gla da ne bi ne ko upao. 064/9262... * * * Ka ko je „Ma nu a lu„ na Som bor skom bu le va ru i ka fa ni kod Us pen ske cr kve do zvo qe no da uce wu ju sve gra |a ne i ne pod le ù za ko nu? Vi mo è te i bog vam je dao! Gra |a ni tr pe i pla }a }e re kon struk ci ju. 064/2859... * * * Pi ta we za go spo di na Dra ì }a iz sa o bra }aj ne po li cij ske is po sta ve: Ko }e i na ko ji na ~in {ti ti ti pe {a ke od vo za ~a na ja sno obe le è nim pre la zi ma? Ne tre ba smet nu ti s uma da se za u sta vi sva ko pe de se to vo zi lo. 064/0081...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak7.oktobar2011.

Deca deci poma`u

Posao punim tempom

Pavli~i}, Pajti} i Novakovi} na gradili{tu

Pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju po se ti li su ju ~e Dru {tvo za po dr {ku oso ba ma sa auti zmom gra da No vog Sa da u okvi ru De~ je ne de qe. -I ne ko li ko me se ci ra ni je po dr `a li smo pro je kat ovo ga dru {tva ko ji je gla sio „Ra sti mo i u~i mo za jed no”. U okvi ru te ak ci je de ci sa auti zmom po ma `u de ca iz osnov ne {ko le „Mi lo{ Cr wan ski„ jer se

da se po mog ne de ci sa auti zmom - re kla je po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Dra ga na Jo si fo vi}. U okvi ru ovog pro jek ta de ca do la ze dva pu ta ne deq no, jed nom na ra di o ni cu, jed nom na ~as ple sa. -Po zi tiv ni efek ti su vi {e stru ki. De ca sa auti zmom, ko ji ma je po treb na di na mi~ na oko li na, u~e od dru ga ra i raz vi ja ju svo ju kre a tiv nost, dok de ca iz ti pi~ ne po pu la -

sma tra da de ca naj bo qe mo gu da po mog nu obo le loj de ci da se so ci ja li zu ju i da u~e ve {ti nu ko mu ni ka ci je. Od wih su mo gli i da na u ~e ve {ti nu kre a tiv no sti, vi de li smo da su na u ~i li da cr ta ju i da igra ju za jed no, a to je sva ka ko do bar na ~in

ci je ima ju pri li ku da u~e o raz li ~i to sti , da raz vi ju to le ran ci ju, ose }a ju se ko ri snim i ra stu bez pred ra su da - re kla je pred sed ni ca dru {tva za po dr {ku oso ba ma sa auti zmom Oli ve ra Br ki}. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

PAJTI], PAVLI^I] I NOVAKOVI] OBI[LI RADOVE NA SPAJAWU SOMBORSKOG BULEVARA I BULEVARA EVROPE

Grad gradi 150 miliona evra Dru gi deo Som bor skog bu le va ra u du ì ni od 790 me ta ra bi }e za vr {en do kra ja go di ne, ka da }e se kru `nom ras kri sni com spo ji ti sa Bu le va rom Evro pe. Na me stu tog bu du }eg kru `nog to ka ra do ve su ob i {li pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, i di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Bo ri slav No va ko vi}, ko ji su se slo ì li ka ko }e no vi bu le var do ve sti do raz vo ja ovog de la gra da. - Sa da do la zi do iz ra à ja sve ono {to smo gra di li u pro te kle tri go di ne. Ovo je naj ve }i in ve sti ci o ni pe riod do sa da i ni ka da

se vi {e ni je gra di lo. Vred nost svih in ve sti ci ja u gra du pre ma {u je 150 mi li o na evra, ra ~u na ju }i po ~e tak ra do va na no vom @e `e qe vom mo stu, Bu le va ru Evro pe

i Som bor skom bu le va ru, ke ju, te na dru gim lo ka ci ja ma - re kao je Pa vli ~i}. Kao raz log za {to ra do vi na po me nu tom bu le va ru ne }e bi ti za vr -

Pajti}: Izgra|eno i obnovqeno 2.000 kilometara - U pro te kle ~e ti ri go di ne u Voj vo di ni je iz gra |e no i re kon stru i sa no vi {e od 2000 ki lo me ta ra pu te va i uli ca. To je iz u zet no va `no zbog po di za wa gra |e vin ske ope ra ti ve i ni za pri vred nih gra na ko je se osla wa ju na wu kao i zbog stva ra wa uslo va za no ve in ve sti ci je - re kao je pred sed nik po kra jin ske Vla de Bo jan Paj ti}.

{e ni i ra ni je gra do na ~el nik je na veo ka ko pro blem ni je sa onim {to se de {a va iz nad, ne go is pod, od no sno ~e ka ju se ce vi. No va ko vi} je po red po me nu tih in ve sti ci ja od 1,5 mi li ja di di na ra na ja vio i in ve sti ra we jo{ 2,5 mi li jar di di na ra u iz grad wu i re kon struk ci ju bu le va ra i uli ca {to No vi Sad po sta vqa kao re kor de ra u tom de lu iz grad we u ze mqi. Ta ko bi za sa da gra |a ni Te le pa i Adi ca de lo va gra da ko ji su se do sa da sla bi je raz vi ja li, po na ja vi, ovim no vim bu le va rom mo gli ubr za ti svoj raz voj. A. Latas

POSLOVNIM POTRO[A^IMA PORU^ENO DA PLATE DUGOVE, ILI OSTAJU BEZ GREJAWA

Toplana spremna za start No vo sad ska to pla na je pot pu no sprem na za po ~e tak grej ne se zo ne, jer smo ovo ga le ta ra di li na re kon struk ci ji vre lo vod ne mre `e, sa ni ra li smo we ne naj kri ti~ ni je de lo ve, ura di li re mont ko tlo va i obez be di li do voq ne ko li ~i ne ener ge na ta, re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je odr `a noj u am fi te a tru Ho te la „Park” di rek tor „No vo sad ske to pla ne” Vla di mir Je li}. Na kon fe ren ci ji za me di je s te mom „Pri pre mqe nost to pla na za na stu pa ju }u grej nu se zo nu” bio je i pred sed nik PU „To pla ne Sr bi je„ Mi lo van Le ~i}. Je li} je do dao da }e gre ja we ima ti svi oni ko ji su iz mi ri li oba ve ze pre ma To pla ni pre grej -

ne se zo ne, jer se wi ho vo pred u ze }e mo ra po na {a ti od go vor no pre ma gra |a ni ma, ko ji su rev no sni i s pra vom o~e ku ju kva li tet -

nu uslu gu. Oni ko ji do po ~et ka grej ne se zo ne ne bu du iz mi ri li oba ve ze, pri ~e mu se mi sli pre sve ga na po slov ne po tro {a ~e, ne }e bi ti ukqu ~e ni na si stem jer ta kvi ugro `a va ju funk ci o ni sa we „No vo sad ske to pla ne”. Ka ko se mo glo ~u ti, po slov ni po tro {a ~i To pla ni du gu ju oko 700 mi li o na di na ra, stam be ni 1,5 mi li jar du, dok To pla na du gu je „Sr bi ja ga su” 1,5 mi li jar du, a Pa non skim elek tra na ma 350 mi li o na di na ra.

Na pi ta we da li }e gre ja we po sku pe ti uko li ko do |e do po ve }a wa ce ne ga sa ili }e se tra `i ti ne ko dru go re {e we, Je li} je ka zao da su oni u in ten ziv nim raz go vo ri ma sa pred stav ni ci ma gra da i gra do na ~el ni kom i da }e za jed ni~ ki do ne ti od lu ku na ko ji }e se na ~in re a go va ti. - Po sku pqe we ga sa bi do dat no ugro zi lo na {e fi nan sij sko sta we ko je je i ta ko te {ko. Sma tram da po ve }a we ce ne gre ja wa ni je re {e we i mi slim da bi u tom slu ~a ju iz bu xe ta gra da tre ba lo iz dvo ji ti no vac ko ji bi slu `io za fi nan si ra we oba ve za To pla ne, a jo{ bo qe bi bi lo ako bi se na Vla di Sr bi je do ne la od lu ka o po mo }i to pla na ma u ze mqi - do dao je Je li}. B. M.

TOPLANA I SPENS PREGOVARAJU O PLA]AWU DUGA ZA GREJAWE

Blokada ra~una nije re{ewe Pred stav ni ci To pla ne i Spen sa ni su sti gli do spo ra zu ma ma da su i ju ~e, dru gi dan za re dom raz go va ra li u na me ri da se do go vo re ka ko da Spens pla ti dug od 70 mi li o na di na ra za gre ja we. Di rek tor Spen sa Bo ris Ba r- jak ta ro vi} iz ja vio je ju ~e da blo ka da ra ~u na po sle pu {ta wa me U PLATONEUMU

Sve~ano povodom jubileja SANU Sve ~a na sed ni ca ~la no va po v o d om 170-go d i { wi c e Srp s ke aka d e m i j e na u k a i umet no sti odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u sve ~a noj sa li Pla to ne u ma u Ni ko le Pa {i }a 6. Na po ~et ku pro gra ma obra ti }e se aka de mi ci Zo ran Ko va ~e vi} i Sve to zar Ko qe vi}. Na kon to ga sle di kon c ert so p ra n a Sne ` a n e Sa vi ~i}-Se ku li} uz kla vir sku prat wu Ne ve ne @iv ko vi}. Po tom sle di iz lo `ba u ga le ri ji”Pla to ne um” i po se ta ma na sti ru Kru {e dol. Na kra ju dru `e wa or ga ni zo van je kok tel. D. R.

ni ca od stra ne To pla ne, mo `e do ve sti do to ga da po slo vi na Spen su sta nu. Ste kao je uti sak da pred stav ni ci To pla ne uvi |a ju ka kva {te ta blo ka dom ra ~u na mo `e da na sta ne. Dug ni smo pla }a li za to {to ni smo ima li nov ca i to iz To pla ne, ~i ni se, po ~i wu da uvi |a ju; na veo je Ba r jak ta -

ro vi}. Di rek tor To pla ne Vla di mir Je li} na veo je da re {e we ni je u blo ka di ra ~u na Spen sa i da osni va~ dve fi r me, Grad No vi Sad, mo ra da pri tek ne u po mo}. - Spens je naj ve }i du `nik i To pla ni 70 mi li o na pu no zna ~i u iz mi re wu oba ve za pre ma Sr bi ja ga su. Ako po pu sti mo Spen su bo -

JU^E U GRADSKOM ODBORU SNS

Napredwaci dali krv Oko 50 ~la no va Srp ske na pred ne stran ke po ka za lo je hu ma nost u ju ~e ra {woj ak ci ji do bro voq nog da va wa kr vi, ko ja je odr ` a n a u or g a n i z a c i j i i u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra te par ti je. - Ovo je dru ga ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi, a pre iz ve snog vre me na, u dva na vra ta or ga ni zo va ne su i u Me snom od -

bo ru u Fu to gu. Da na {wi od ziv je bio iz van re dan i mi }e mo se ka da god bu de po treb no, pre ko na {e stran ke ak tiv no ukqu ~i va ti i uvek bi ti na ras po la ga wu qu di ma ko ji ma je ova dra go ce na te~ nost pre ko po treb na re kao je pred sed nik Sa ve ta za zdrav stvo GO SNS-a Pe tar No va ko vi}. A. L.

U ORGANIZACIJI LSV

Godi{wica antifa{isti~kog skupa Obe le à va we go di {wi ce an ti fa {i sti~ kog sku pa, odr à nog 2007. go di ne u cen tru gra da, po ~i we da nas u 16 ~a so va kod Zmaj Jo vi nog spo me ni ka. Bi }e upri li ~e na i po ~a sna {et wa od spo me ni ka, pre ko Du nav ske uli ce, do spo men obe le` ja @r ta va ra ci je. Na sku pu }e go vo ri ti pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak. G. ^.

jim se da }e se i dru gi po slov ni po tro {a ~i vo di ti tim pri me rom i sma tra ti da tre ba da bu du oslo bo |e ni pla }a wa - is ta kao je di rek tor Je li}. Z. D.

DE^JA NEDEQA U „DUNAVSKOM CVETU”

Igra ja~a zajedni{tvo

^lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} pri su stvo vao je ju ~e sve ~a no sti po vo dom obe le à va wa De~ je ne de qe u vr ti }u „Du nav ski cvet”. U okvi ru pro gra ma „Uz dru ga se lep {e ple {e”, dru ì la su se de ca raz li ~i tih na ci o nal no sti. - Za do voq stvo mi je {to sam pri su stvo vao ve o ma bo ga tom pe va~ ko-igra~ kom pro gra mu u ko jem su u~e stvo va li naj mla |i No vo sa |a ni, ko ji su se oku pi li da se dru è i po de le jed ni sa dru gi ma svo je kul tur no na sle |e. U vi {e na ci o nal nom gra du kao {to je No vi Sad, uvek tre ba ra di ti na {i re wu i ne go va wu tra -

di ci je na ci o nal nih ma wi na, a Grad ska upra va za obra zo va we }e uvek te `i ti to me da po dr `a va ova kve i sli~ ne pro jek te – re kao je Sta ro vi}. De ca iz vr ti }a „Du nav ski cvet„ u ko jem se ne gu ju tra di ci ja, fol klor no i kul tur no na sle |e svih na ci o nal no sti i ma wi na su se pred sta vi la tra di ci o nal nim na rod nim igra ma na srp skom i ma |ar skom je zi ku. Go sti su bi la de ca iz SOS De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, pred stav ni ci MZ „Ju `ni Te lep“ i pred stav ni ci ma |ar skog KUD „Pe te fi [an dor“. Q. Na.

Na taksimetrima stara tarifa No vo sad skim tak si sti ma, ne za do voq nim pro pi sa nom ce nom tak si pre vo za ko ja iz no si 40 di na ra za start i isto to li ko za pre |e ni ki lo me tar, na kon sa stan ka sa ~la nom Grad skog ve }a za du è nim za sa o bra }aj Si ni {om Bub we vi }em tak si me tri i da qe sto je po de {e ni na ta ri fe ko je su bi le i do sa da. Ka ko ka è pred sed nik Sin di ka ta no vo sad skih tak si sta, Ra do slav Kr sti}, o na red nim ko ra ci ma }e od lu ~i ti ka da od lu ka Grad skog ve }a bu de ko na~ na i ob ja vqe na u Slu `be nom gla sni ku. Pred sed nik tak si udru è wa „Si tans” Mi lan Pa u no vi} ka è

da tak si sti ne }e od u sta ja ti od pred lo ga da ce na star ta bu de 75 di na ra, a pre |e nog ki lo me tra 50 di na ra i da o~e ku ju da grad ska vlast iza |e pred jav nost sa ob ja {we wem po ko jim pa ra me tri ma je utvr |e na naj ni à eko nom ska ce na. Ovo udru è we pod ne lo je do pis Grad skom ve }u, Upra vi za sa o bra }aj, Upra vi za pro pi se i gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u u ko me se à le na pro pi sa nu ce nu ko ja je ni ska i ne pri hva tqi va. Ka ko ka è, dat je rok od osam da na za od go vor na do pis, a u me |u vre me nu se tak si sti ba ve osta lim pro ble mi ma u ovoj de lat no sti. J. Zd.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak7.oktobar2011.

ЗАВРШАВА СЕ ДЕЧЈА НЕДЕЉА

Данас хепенинг на тргу БЕЧЕЈ: Све је спремно за данашњи хепенинг под ведрим небом на централном бечејском тргу, којим ће се завршити овогодишњи програм обележавања Дечје недеље у Бечеју.

ци”, где ће се из школских установа у Центар за децу и младе донети прикупљени поклони за сиромашну децу. Од 10 сати у ШОСО „Братство” ће се одржати инклузивне активности с вршњацима ОШ „Здравко Гложански”. Следи продајна изложба дечијих радова ШОСО „Братство”, финале турнира у фудбалу на мале голиће „три на три“, дечији вашар, па промоције скаутске организације, разних омладинских група, невладиних организација, школа... - Очекујемо да ће два садржаја привући посебну пажњу младих. У питању су активности по имену „Покажи шта знаш” од 16 сати на тргу и рок-поппунк концерт аматерских С јучерашње садње туја у Горанском парку бендова по имену „Језик - Припремљене су активности није препрека – музика нас спаја” од јутарњих сати до поноћи. Свако од 20 сати у Позоришном клубу, од деце и младих ће наћи нешто за процењују „Космополите“. себе. Судећи према одзиву у реалиЈуче је, такође у оквиру Дечје незацији програма минула четири да- деље, 16 одељења првих разреда на, данас би све требало да „екс- бечејских основних школа засадиплодира”, поручују из средњо- ло дрво генерације у Горанском школске групе „Космополити”. парку. Деца ће током школовања гаСве почиње од 8 сати финализаци- јити и бринути о младим садницајом хуманитарне акције „Деца – де- ма туја. В. Ј.

РЕСУРСНИ ЦЕНТАР ШОСО „БРАТСТВО” ОПЕТ РАДИ

Стручна помоћ за децу с посебним потребама БЕЧЕЈ: Ресурсни центар ШОСО „Братство” из Бечеја почео је, опет, с радом и то радним даном од 16 до 18 сати и два пута недељно пре подне. Право на услуге имају само ученици који су добили мишљење Интерресорне комисије. Управо због тога је организован састанак с директорима свих основних школа и предшколске установе с територије бечејске општине, како би се детаљније упознали с могућностима пружања услуга деци из њихових установа. - Основна делатност наше школе је образовање и васпитање деце са сметњама у развоју. Међутим, на- Са састанка у ШОСО „Братство” ша школа има могућност да развије и сервисну услугу цена. Тимским радом, с јасно путем Ресурсног центра. Како дефинисаним циљевима, облаби учитељи и наставници у ти- стима и регулисаним свим улопичним школама одговорили гама чланова тима, пружиће се образовним потребама деце са подршка деци на ефикасан насметњама у развоју, неопходно чин. Сврха подршке је да се поје да те потребе препознају, већа укљученост, напредовање идентификују и схвате. Сма- и самосталност деце путем одтрамо да је помоћ дефектолога говарајућих третмана за децу из наше школе у овоме драго- која имају сметње у развоју -

Ко је носилац посла Расправа која је уследила открила је извесну дисхармонију у организацији читавог посла. Јер, у претходне три године се као стожер појављивало Друштво дефектолога општине Бечеј на челу с координаторком Ресурсног центра Елвиром Рајшли-Токош, а сада је ШОСО „Братство” носилац читавог посла. Када се повела реч о томе ко ће обезбедити средства за допунски рад, укључили су се у расправу и поједини директори образовних установа. Пошто је јавно изнела да прво треба унутрашње неспоразуме да разреше унутар своје куће, члан Општинског већа задужена за образовање Илона Варњу је демонстративно напустила састанак, а прикључила јој се и општински просветни инспектор Споменка Судчевић. Без обзира на такав однос надлежних за образовање у локалној самоуправи, Ресурсни центар ШОСО „Братство“ је почео с радом.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30, 13.40, 15.45 16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 20, 22.25), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: kamerna scena „Festival savremenog plesa” (21.30), Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Urnebesna tragedija” (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bran ka Ka gi} (devoj~ica i de~ak) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Ne ve na Ku li}, Alek san dra Kra gu qac, Mo ni ka Se ku li} iz Novog Sada, Na ta {a Mo ra vac iz Koviqa, Ta ma ra Tr ni ni} iz @abqa, Je le na Mi {a no vi} i Ma ri ja Po po vi} iz Bege~a, Sla |a na Ja ji} iz In|ije, Je le na Drob wak iz Beo~ina, Mi la na Ba {a no vi} iz Ravnog Sela, Kri sti na Sa li je vi} iz Ba~a, Ma ri ja Ra ki} iz Apatina, DE^AKE: Ma ri ja Udic ki, Na ta {a Bo go sav, Ta ma ra Pa ni} iz Novog Sada, Ta ma ra Va no vi} iz Rumenke, Je le na Fan iz Siriga, Ja smi na Gi gi} iz Stare Pazove, Xe qa na Ka su mi iz Beo~ina, Bo ja na [a ri} iz Sremske Kamenice, Ana Ko va~ iz Kisa~a, Bo ja na Sa vi} iz Vilova.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slavka Frawe Gavri} (1927) u 10.30 sati, Jelica Slavka Kanazir (1956) u 11.15, Emilija Milana Nik{i} (1926) u 12, Sava Gligorija ^i~ovac (1949) u 12.45, Miroslav Mite Milinovi} (1952) u 13.30, Mara Steva Trzin (1955) u 14.15, Nebi [abana Fifa (1933) u 15 i Taha Muni{a Haslani (1936) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Qubica Nikole Antoni} (1922) u 13 i Qiqana Vlajka Grbi} (1943) u 15 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Biqana Du{ana Todi} (1965) u 15 ~asova.

TElEfOnI

рекла је Марта Дедај, директорка ШОСО „Братство”. Заменица координатора Ресурсног центра Јудит Карачоњи детаљније је говорила у начину пружања услуга деци, а председник Интерресорне комисије психолог Маргарита Берчек је нагласила да Комисија постоји искључиво да би дала процену ради обезбеђења додатне подршке деци која се пријаве. - До сада је Комисија дала мишљење за деветоро деце, имамо четири захтева у поступку и два захтева где још није започела процена потреба. Очекујемо још петнаестак захтева. Ради се о реалним потешкоћама и тешким облицима вишеструких сметњи код деце, где је потребна не само подршка, него третман и терапија са стране, пошто школе то не могу на ефикасан начин да пруже, рекла је, између осталог, Маргарита Берчек. В. Јанков

Туристича сезона донела профит КИКИНДА: Јавном предузећу „Аутопревоз“ туристичка сезона, која је завршена, донела је профит од 46 хиљада евра и била је успешнија од прошлогодишње. Преко „Турист бироа“ који ради у склопу „Аутопревоза“ више од 700 Кикинђана путовало је у Грчку, а око 600 њих путовало је аутобусима овог јавног предузећа до црногорског приморја што је 20 одсто више него 2010. године. - Комплетна сезона бија боља за 20 одсто у односу на лањиску – каже директор ЈП „Аутопревоз“ Мићо Стојановић. – У Неи Порију и Лептокарији на летовању је било 597 туриста из кикиндске општине који су користили превоз наше фирме. Било је и 108 туриста који су путовали сопственим превозом. Просечно смо у свакој смени имали 42 путника. Цена повратне карте из Грчке била је 60 евра.

Мићо Стојановић

Стојаниовић каже да није очекивао да ће ова сезона бити толико добра с обзирома на немире у грчкој, али да је од јануара када је започела продаја аранжмана било јасно да ће сезона бити распродата. Путници су имали прилику и да похвале или искритикују боравак у грчкој путем анкете. - Све кон структивне предлоге и аргументоване критике ћемо уважити и исправићемо евентуалне недостатке – објаснио је Стојановић. – И наредне године за наше суграђане обезбедићемо летовање у Лептокарији, а за Неи Пори ћемо још видети. У сваком случају биће два места. А. Ђ.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak7.oktobar2011.

НАЈМОДЕРНИЈИ ЈЕЗИЧКИ КАБИНЕТ ПРЕДАТ НА УПОТРЕБУ

Савремено изучавање руског

И поред опомене, точе воду

УПОЗОРЕЊЕ ИЗ БЕЧЕЈСКОГ ЈП „ВОДОКАНАЛ“

Жута вода код млина није за пиће

БЕЧЕЈ: Резултати последње микробиолошке анализе воде из четири артеска бунара с термоминералном водом у Бечеју, међу Бечејцима познатијом као жута вода, потврђују да је вода из бунара у Улици Уроша Предића, код старог млина, неисправна за пиће. Истовремено, вода из преостала три бунара, на централном градском тргу, двоглави бунар на углу Главне и Републиканске улице и на тротоару између Електровојводине и Топлане, је микробиолошки исправна и може се користити за пиће на сопствену одговорност, али се не препоручије коришћење у великим количинама. Како је ЈП „Водоканал“ поверена улога контролисања исправности воде из жутих бунара у Бечеју, на бунару код старог млина истакнута је табла с упозорењем да вода није за пиће. Предузети су и одређени кораци да се испита и утврди шта је узрок погоршаног микробиолошког статуса воде. Једна од могућности је да су оштећене цеви, јер је бунар избушен још 1939. године. - У сваком случају, дошло је до микробиолошке контаминације водоносног слоја, који је бактериолошки загађен. Када се буде утврдио узрок контаминације, саопштићемо шта ће се даље радити, тачније да ли ћемо санирати постојећи бунар или ћемо морати да бушимо нови каже директор ЈП „Водоканал“ Жолт Галус.

Више од седам деценија међу Бечејцима је колала прича да је од четири постојећа артеска бунара с термоминералном водом најквалитетнија, баш, она која цури из бунара код старог млина. - Жута вода је потврђена као лековита у смислу лечења неких реуматских и кожних обољења. Навика Бечејаца је да се користи и за пиће, јер је мека вода и као благо базна прија људима који имају повишену желудачну киселину. Али, због високог садржаја натријума, не погодује особама које имају проблема с кардиоваскуларним системом, бубрежним болестима... Уосталом, на сваком бунару постоји табла за шта је вода индикована, ко може да је пије и да, генерално гледано, није препоручљиво да се користи у великим количинама. На сваком лично је да одлучи хоће ли ту воду пити, колико често ће је носити с бунара и како ће је код куће чувати - каже технички директор ЈП „Водоканал“ Светлана Карабаш. Вода из артеских бунара није у домену јавног водоснабдевања и нови Правилник о исправности воде за пиће, који је у фази израде, овакве врсте вода неће обухватити, већ ће засебним правилником бити регулисан квалитет вода из артеских бунара. Јер, сви јавни бунари су алтернатива водоснабдевању и зато имају значајну улогу. В. Јанков

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О РАЗУМЕВАЊУ ИЗМЕЂУ ЧЕТИРИ СРЕМСКЕ ОПШТИНЕ

Конкурентна индустрија меса

ПЕЋИНЦИ: Представници четири сремске општине Рума, Шид, Пећинци и Стара Пазова потписали су у Пећинцима Меморандум о разумевању и тако постали партнери у реализацији пројектне идеје „Повећање конкурентности, запослености и извоза индустије и прераде меса у региону Срема“, која за циљ има оснива-

С потписивања меморандума

ње Центра за вештачко осемењавање свиња, а који ће кроз унапређење генетског материјала и едукацију узгајивача свиња и прерађивача меса, допринети повећању извоза меса по ЕУ стандардима и конкурентној и одрживој пољопривредној производњи на територији Срема. -Имајући у виду то да је Срем познат, не само по узгајању повртарских и ратарских култура, већ и по производњи меса и млека, наметнула се идеја да покренемо пројекат који би унапредио производњу и прераду меса. Наравно, партнерске општине су подржале нашу идеју и прихватиле партнерство. Са задовољством можемо да констатујемо да је наша пројектна идеја одабрана међу шест нај-

квалитетнијих у Србији и да стога очекујемо финансијску подршку европских фондова. Како имамо велике потенцијале у обрадивом земљишту и развијену индустрију меса, па тако и затворен пут од произвођача до прерађивача, реализација предметног пројекта значајно би допринела побољшању економске позиције пољопривреде и месне индустрије у нашој општини – казао је председник општине Пећинци Синиша Вуков Како је нагласио професор генетике и оплемњивања животиња Пољопривредног факултета и председник Асоцијације произвођача свиња и меса Апросим др Витомир Видовић потписивање Меморандума суштински значи почетак једног процеса који ће допринети да се производи месо које ће имати већи проценат протеина, а мањи проценат масти, при чему ће потрошња хране по јединици прираста бити знатно мања него сада. -Врло је важно да су ове четитри сремске општине препознале интерес да раде заједно и зато је наш задатак да у наредном периоду, заједно са фармерима и прерађивачима меса, радимо на томе да идентификујемо које су кључне потребе и како на најбољи начин да димензионирамо пројекат који ће да завреди финансирање – казао је други саветник Програма РСЕДП Горан Лапчевић. Ј. Антић

Кикинђани запажени у Темишвару

КИКИНДА: На Етнофестивалу хране и старих заната, који је недавно одржан у Темишвару, своје производе представило је и неколико кикиндских привредника, који су имали запажен наступ. Етно кућа „Ђерам” из Мокрина окупљенима је представила своју понуду, а интересовање посетилаца изазвали су и представници Занатаске радње „Маца папучарица” и произвођач домаће тестенине „Љиљина супа”. Кувари ресторана „Раднички дом” припремили су колаче од лудаја којима је најављена традиционална манифестцаија Дани лудаје која се у Кикинди одржава од 6 . до 9. октобра. А. Ђ.

БЕЛА ЦРКВА: Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Васиљевич Конузин, свечаним пресецањем врпце, отворио је најсавременији кабинет за изучавање руског језика намењен ученицима Техничке школе „Сава Мунћан”. Кабинет чини десет најсавремених рачунара, ТВ и ЦД-плејер, интерактивна табла са пројектором и пет стотина књига руских писаца. Кабинет су опремили Фондација за подршку кадетским корпусима „Алексеј Јордан“, Руски Дом у Београду и Амбасада Руске Федерације у Београду. Поводом отварања кабинета, у холу Техничке школе одржан је културно уметнички програм, који су припремили професори и ученици школе на руском језику. Свечаном отварању су присуствовали и директор образовног програма Руског дома у Београду Илија Тјапков, директор Фондација за подршку

Потписивање споразума

кадетским корпусима „Алексеј Јордан“ Олга Барковец, председник општине Бела Црква Жељко Црногорац, заменик председника Станко Петро-

вић, чланови савета професора Руског језика, чланови Друштва Српско – руског пријатељства и представници верских заједница.

Директор Техничке школе „Сава Мунћан“ Жељко Стаменковић захвалио се руским пријатељим на овој значајној донацији и истакао да се у овој школи од њеног настанка учи руски језик, сада паралелно са енглеским. Александар Конузин је рекао да ће добри односи између две земље допринети развоју привредних односа, а већ постоји солидна економска база за сарадњу. Како је нагласио, постоји одобрење на сарадњу вредну милијарду долара, а на бази тог одобрења већ се развијају пројекти за десет година унапред и за нове десетине милијарди долара. Споразум о сарадњи између Фонда за подршку кадетским корпусима „Алексеј Јордан“ и Техничке школе „Сава Мунћан“, који ће омогућити наставак сарадње, потписали су директор Фонда Олга Барковец и директор школе Жељко Стаменковић. М. Витомиров

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА ПУТУ БЕЗДАН – БАЧКИ МОНОШТОР

Половина џаде до Купусине из градског кредита

БЕЗДАН: Јуче су најзад почели радови на проширењу и реконструкцији пута који спаја једно од највећих села сомборског градског подручја Бездана и туристички сигурно најатрактивнијег насељеног места овог краја - Бачког Моноштора. Радове на овој деоници пута су, тим поводом, обишли и челници локалне самоуправе председник Скупштине Града Синиша Лазић, његов заменик Зоран Милер, сомборски градоначелник Немања Делић и први човек, односно директор сомборске градске Дирекције за изградњу Саша Крстић. - Почетак радова на половини путног правца Бездан-Купусина, вредан 85 милиона динара доказује наша настојања ка равномерном развоју Сомбора и њему припадајућих насеља- казао је Синиша Лазић јуче у Бездану, поводом почетка радова на тек првој деоници знатно замашнијег пројекта, који би низводно од Дунава требало да споји три насеља, од којих су Бездан и Бачки Моноштор у сомборском градском подручју, док Купусина територијално припада апатинској општини. - И сами видите да је стање постојеће саобраћајнице од Бездана до Бачког Моноштора катастрофално и да су одобрена сред-

ства за ову намену заиста била неопходна. Ради се о 85 милиона динара, делу кредитног аранжмана који је Град Сомбор закључио са комерцијалним банкама, како би се одржао темпо улагања у инфраструктуру на нашем подручју.- казао је Лазић, напомињући да је из 200 милиона синара „тешког“ кредита који је ове године подигао Град Сомбор финансирана и изградња затворене фекалне канализације у приградском насељу Шикара, као и још неки радови. - Надам се да ће овај пут учинити Бездан и Бачки Моноштор још атрактивнијим за туристе, али и за потенцијалне инвеститоре у привредне потенцијале којима располаже овај крај, баш као што морам да искажем жаљење што се у пројекат реконструкције и проширење овог пута није укључило и Јавно предузеће „Војводинашуме“, које је експолатацијом дунавског приобаља знатно допринело и девастацији постојећег друма - казао је Лазић уз опаску да у Сомбору убудуће очекују сарадњу са овим државним предузећем, не би ли се по градски буџет безболније, реконструисали и остали локални путеви које, између осталих, уништава и механизација ЈП „Војводинашуме“.

Вечерас академија, сутра комеморација

БЕЧЕЈ: Инертним понашањем према тековинама из Другог светског рата у Бечеју се већ дуже време маргинализује 8. октобар 1944. године, дан када је Бечеј ослобођен од фашистичког освајача. Тако је некада најзначајнији дан новије историје нашег највећег потиског града свео на пуко полагање венаца и цвећа крај Спомен-зида на згради Градске куће, где су пре 24 године СО Бечеј и ОО СУБНОР заједнички поставили 540 плочица од теракоте с именима настрадалих Бечејаца у борби против фашизма. На задовољство борачке организације, ове године ће датум од пре 67 година, опет, бити достојно обележен.

Прво ће се, као наставак некада традиционалних „Трка улицама града“, на простору некадашњег хиподрума крај Тисе данас у 15 сати организовати трке ученика виших разреда свих основних школа с територије општине и три бечејске средње школе. За 19 сати у Градском позоришту заказана је свечана академија посвећена Дану ослобођења од фашизма. Сутра у 11 сати одржаће се комеморација крај Спомен зида на Градској кући с евоцирањем сећања на важан дан у бечејској историји, а онда ће се положити венци и цвеће на то спомен обележје, али и споменик Слободе на централном градском тргу. В. Ј.

Бесплатни савети за преко 1.000 Суботичана

СУБОТИЦА: У протекле три године, колико се у Суботици реализује пројекат бесплатног правног заступања, поднето је 251 захтева од грађана, а одобрено је 230 захтева. -Највише захтева грађана је било прошле године, када је њих 135 поднело захтев за бесплатно правно заступање, а одобрено је 124 захтева. Ове године су поднета 73 захтева, а одобрено 69 - рекао је заштитник грађана Златко Марасјук. Од почетка реализације пројекта бесплатног правног саветовања у протекле три године, за савет се обратило укупно 1.088 лица. - По савет је дошло 323 запослена лица, 453 незапослена, 301 пензионера и 11 издржаваних лица. Највише је било парничних проблема 415, ванпарничних 147, кривичних 84, радних 135 и друго. Ускоро ће Суботичани моћи да по бесплатни савет дођу у нове просторије у Енгелсову - објашњава Марасјук. А. А.

Обилазак радова

Технички директор „Сомборпутева“, сомборског предузећа којем је поверен овај посао, Томислав Радаковић навео је да је предвиђен рок за завршетак радова 30 радних дана, период током којег ће од јутра до 17 сати бити и затворен саобраћај на овој деоници. - Укупна деоница пута БезданБачки Моноштор на којем радимо је дугачка 5,2 километра, док је ширина асфалтног профила пет метара и у складу са потписаним уговором са инвеститором, очекујемо да рокови неће бити пробијени - казао је Радаковић.

Овај локални пут је само први део знатно ширег пројекта, који обухвата и спајање модерном саобраћајницом Бачког Моноштора и Купусине, као и изградњу новог моста преко Старог Бачког канала, којим би се туристички потенцијали природног резервата „Горње Подунавље“ у потпуности ставили у функцију. Наставак радова биће финансиран из средстава Националног инвестиционог плана, за шта су већ опредељена средства, али се очекује финална израда пројектне документације и избор извођача радова. М. Миљеновић

Нова локација Службе за запошљавање БЕЧЕЈ: Идеја да се за потребе испоставе Националне службе за запошљавање у Бечеју обезбеде адекватније просторије,

Адаптација зграде у центру

претаче се у дело. Локална самоуправа је изашла у сусрет и зграду у самом центру града, у Улици Браће Тан број 9, у којој је доскора био ресторан „Фонтана“, бесплатно уступила Националној служби на коришћење у наредне две деценије. Финансирање адаптације простора од 220 квадратних метара обезбедила је Национална служба, а извођач радова је београдска фирма „Термомонт“. Простор ће се прилагодити потребама испоставе Националне службе за запошљавање и незапослених лица која су на евиденцији. Имајући у виду да се сада рад одвија на простору мањем од 50 квадратних метара, при чему је чекаоница за незапослена лица

шест квадрата и више их је на улици него у чекаоници, онда је јасно колико ће нови простор побољшати акутну проблематику. Очекује се да ће адаптација зграде бити завршена до краја овог месеца. Али, запело је око прикључка електро-вода, па неће бити одмах и опремања простора. У сваком случају, Национална служба за запошљавање у Бечеју ускоро ће, најзад, добити оптималне услове за рад. Још да се и кадровска структура запослених доведе на потребан ниво, све би далеко боље функционисало. В. Ј.

CRnA HROnikA

petak7.oktobar2011.

RASVETQENA PQA^KA ZLATARE U KIKINDI

Osumwi~ena trojica Somboraca Si ni {u B. (1986), Da vo ra D. (1990) i se dam na e sto go di {weg ma lo let ni ka iz Som bo ra po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di su pro na {li i od re di li im za dr `a va we, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li raz boj ni {tvo. Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di sa op {te no je da su tro ji ca Som bo ra ca osum wi ~e ni da su 19. av gu -

sta ove go di ne u pre po dnev nim sa ti ma po ~i ni li raz boj ni {tvo nad vla sni kom zla ta re u Ki kin di, tom pri li kom mu na ne li la ke te le sne po vre de i pri ~i ni li ma te ri jal nu {te tu od oko 380.000 di na ra. Osum wi ~e ni }e sa kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di. M. Mr.

AKCIJA BEOGRADSKE POLICIJE

Uhap{ena osmo~lana grupa iz Nik{i}a Be o grad ska po li ci ja je ju ~e uhap si la osmo ~la nu gru pu iz Nik {i }a zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la: neo vla {}e na pro iz vod wa, dr `a we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i iza zi va we op {te opa sno sti. Po li cij ski pri tvor je, ka ko na vo di MUP, od re |en pri ve de ni ma: N. B. (27), N. A. ( 27), \. B. (25), N. J. (22), N. D. (24), K. M. (26), D.]. (26) i D. D. (36).

MUP je sa op {tio da je po li ci ja pre tre som iz najm qe nih sta no va u ko ji ma su osum wi ~e ni bo ra vi li, pro na {la dva ki lo gra ma i 191 gram ma ri hu a ne, za ko ju se sum wa da su je uhap {e ni do ne li iz Cr ne Go re u na me ri da je pre pro da ju u Be o gra du, kao i pi {toq „cr ve na za sta va“, bez do zvo le nad le `nog or ga na. Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. J. J.

SEN]ANIN SE TERETI ZA PREVARE I PRETWE

Umesto duga – plamen? Po li cij ski slu `be ni ci u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ro ber ta S. (1986) iz Sen te, zbog osno va sum we da je pre va rio ~e ti ri li ca iz Hor go {a, Ke vi ja i Ma ra di ka za iz nos od oko 570.000 di na ra. Ro bert S. se te re ti da li ci ma od ko jih je po zaj mio no vac ni je vra tio dug, a pro tiv we ga je pod ne ta i kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio i kri vi~ no de lo ugro `a va wa si gur no sti. Pre ma sa op {te wu po li ci je, osum wi ~e ni je jed nom od o{te }e nih, ko ji je tra `io da mu vra ti dug, pre tio da }e mu za pa li ti ku }u. M. Mr.

NA\ENO BE@IVOTNO TELO ODBORNIKA SKUP[TINE GRADA ZREWANINA MLADINKA \URI]A

Istraga sumwa na samoubistvo

Be `i vot no te lo od bor ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na i pro fe so ra ra ~u nar stva i in for ma ti ke Mla din ka \u ri }a pro na |e no je pre kju ~e, oko 16 ~a so va, u we go voj po ro di~ noj ku }i, u Uli ci Slav ka Mun }a na, po tvr |e no je “Dnev ni ku” u zre wa nin skoj Po li cij skoj upra vi.

Mla din ko \u ri}

Po li ci ja je oba vi la uvi |aj a is tra `ni su di ja Vi {eg su da dao je na log za ob duk ci ju te la u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu. Pret po sta vqa se da je \u ri} po ~i nio sa mo u bi stvo. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma na {eg li sta, na

we go vom te lu ni je bi lo zna ko va na si qa. I Skup {ti na gra da Zre wa ni na ju ~e je po tvr di la da je \u ri} tra gi~ no pre mi nuo u sre du. Pred sed nik lo kal nog par la men ta Alek san dar Mar ton, u ime Skup {ti ne, i u svo je li~ no ime, upu tio je \u ri }e voj fa mi li ji te le gram s iz ra zi ma sa u ~e {}a. Mla din ko \u ri} je ro |en 1953. go di ne, i ra dio je kao pro fe sor ra ~u nar stva i in for ma ti ke u Eko nom sko-tr go vin skoj {ko li “Jo van Traj ko vi}”, u ko joj je pro veo go to vo ~i tav rad ni vek. Bio je ~lan Fo ru ma pro fe so ra ra ~u nar stva i in for ma ti ke Sr bi je, i ~lan ak ti va pro fe so ra ra ~u nar stva i in for ma ti ke pi lot ode qe wa ve za nih za re for mu {kol stva u Sr bi ji. Bio je ak ti van i u na se qu Grad nu li ca, u kom je `i veo, kao pred sed nik Me snog od bo ra De mo krat ske stran ke u tri man da ta. U dva man da ta bi ran je za od bor ni ka u Skup {ti ni gra da Zre nja ni na. U ak tu el nom sa zi vu zre wa nin skog par la men ta ra dio je i kao ~lan Ko mi si je za pro pi se. Za so bom je osta vio su pru gu i dve k}er ke. Ko me mo ra tiv na sed ni ca po vo dom smr ti Mla din ka \u ri }a bi }e odr `a na da nas, u 11 ~a so va, u Ba rok noj sa li Grad ske ku }e, a sa hra na je u 14 ~a so va, na Grad nu li~ kom gro bqu. @. B.

DVE SUBOTI^ANKE I TUNI[ANI ZADR@ANI ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI

U dve ku}e 58 migranata

Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa do 48 sa ti Gor da ni L. (1951), Evi V. (1958) iz Su bo ti ce i dr à vqa ni ma Tu ni sa S. K. i A. M. zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi no de lo ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di. Po sto ji osnov sum we da su Gor da nu L. i Evu V. an ga ò va li dr à vqa ni Tu ni sa S. K. i A. M. za iz najm qi va we ku }a na te ri to ri ji Su bo ti ce u ko ji ma su bo ra vi li stra ni mi gran ti do ile gal nog pre ba ci va wa u Ma |ar -

sku. Pre tre som ku }a na dve lo ka ci je u Su bo ti ci, po li ci ja je pro na {la 58 dr à vqa na Li bi je, Tu ni sa, Av ga ni sta na i Pa ki sta na, bez do ku me na ta. U pre kr {aj nom po stup ku, se dam li bij skih dr à vqa na je ka `we no za tvo rom, dok su osta la li ca sme {te na u Pri hva ti li {te za stran ce. Osum wi ~e ne Gor da na L., Eva V. i dr à vqa ni Tu ni sa, }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. A. A.

dnevnik

c m y

JO[ NEPOZNATO KO JE 7. OKTOBRA 2010. U SUBOTICI USMRTIO U^ENICU MILICU BARA[IN

Godinu dana neuspe{ne potrage za ubicom

Pro {lo je go di nu da na od ka da je na svi rep na ~in ubi je na ma lo let na, Mi li ca Ba ra {in u Su bo ti ci. Pri sa moj po mi sli na zlo ~in mno gi ma se jo{ uvek le di krv u ì la ma, jer je 7.ok to bra pro {le go di ne, po red pru ge u na se qu Zor ka pro na |e no be ì vot no te lo ne sre} ne de voj ke. U Su bo ti ci se ne pam ti ka da je po sled wi put za be le èn ova ko svi rep zlo ~in, a da ubi ca bu de i da qe na slo bo di. Mi li ~i na maj ka Sve tla na Si men di} dva pu ta me se~ no od la zi u po li ci ju u po tra zi za od go vo rom ko je ubio we nu me zi mi cu. Na me stu gde je mon stru o zno ubi je na Mi li ca Ba ra {in we na po ro di ca, pri ja te qi u znak se }a wa osta vqa ju cve }e i pa le sve }e. Sta nov ni ci uli ce Pe tra Po po vi }a Age i oko li ne su raz o ~a ra ni {to ubi ca jo{ uvek ni je pro na |en. Maj ka ubi je ne de voj ke Sve tla na Si men di} ka è da je u kon tak tu s po li ci jom i da joj uvek od go va ra ju da je is tra ga u to ku. Pro {le go di ne, po ~et kom ok to bra we no be ì vot no te lo pro na |e no je po red pru ge, na pe ri fe ri ji gra da, 100 me ta ra od we ne ku }e. Bi la je u~e ni ca dru gog raz re da Sred we he mij sko-teh no lo {ke {ko le. Po vo dom ovog zlo ~i na, po li ci ja je pri ve la i is pi ta la vi {e

od 100 qu di a is tra ga je jo{ u to ku. Otac Leon Ba ra {in u te le fon skom raz go vo ru nam je re kao da ne ma ko men ta ra {to je ubi ca jo{ uvek na slo bo di. Ba ka Sto jan ka Si men di} ka `e da pla ni ra ju da pro da ju ku }u i pre -

Mi li ca Ba ra {in

se le se u Som bor, jer je ta mo Mi li ca sa hra we na. Raz o ~a ra ni su {to po ma ka u is tra zi ne ma i ni ko ne go vo ri ni {ta. - Ne mo gu da ve ru jem da je ubi ca jo{ uvek na slo bo di. Mi ide mo u po li ci ju i in te re su je mo se, ali nam ka `u uvek da je isk tra ga u to -

ku. Pro blem je jer na vod no ne ma mo ti va za we no ubi stvo. Ni smo iz gu bi li na du da }e ubi ca bi ti pro na |en, ali sve ma we ve ru je mo qu di ma - pri ~a kroz su ze ba ka Sto jan ka. U Mi li ~i noj so bi sve je osta lo isto, kao i da ni je od la zi la. Maj ka Sve tla na ni je uga si la

- Sud vo di po stu pak uvek pro tiv kon kret nog li ca, a mi za sa da ne ma mo osum nji ~e nog.Ot kri va we u~i ni la ca ili u~i ni o ca kri vi~ nog de la, ko je se go ni po slu `be noj du `no sti ni je u nad le `no sti su da, ve} or ga na unu tra {wih po slo va. Na zah tev tu `i la {tva, sud

U so bi ubi je ne de voj ke sve je osta lo isto

pro fil na Fej sbu ku, jer joj i da qe sti `u po ru ke sa u ~e {}a, po dr {ke i na de da }e ubi ca bi ti pro na |en. U Vi {em su du u Su bo ti ci se ne vo di kri vi~ ni po stu pak pro tiv li ca ko je bi even tu al no iz vr {i lo kri vi~ no de lo ubi stva Mi li ce Ba ra {in.

je od re dio iz vo |e we svih po treb nih ve {ta ~e wa, i tu se nad le `nost su da do ot kri va wa osum wi ~e nog, od no sno even tu al nog u~i ni o ca za vr {a va - re kla je se kre tar ka Vi {eg su da u Su bo ti ci Je le na Bo go vac-Ze li}. A. A.

OPET NIJE ZAPO^ET GLAVNI PRETRES PROTIV VESELINA VUKOTI]A ZBOG UBISTVA U CRNOJ GORI PRE 14 GODINA

Optuèni primqen kao hitan slu~aj u Institut „Dediwe” Po tre }i put je za ka za no otva ra we glav nog pre tre sa u no vo sad skom Vi {em su du za ubi stvo u Cr noj Go ri po ~i we no pre 14 go di na jer se op tu è ni Ve se lin-Ve sko Vu ko ti} (50) iz No vog Sa da ni je ju ~e po ja vio pred sud skim ve }em. Pred sed ni ca ve li kog ve }a su di ja Sve tla na To mi}- Jo ki} ka za la je da je advo kat Zden ko To ma no vi} oba ve stio sud da je we gov bra we nik 28. sep tem bra pri mqen kao hit ni slu ~aj na In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti „De di we” u Be o gra du, gde je ra ni je bio ope ri san, te da sto ga ni je u mo gu} no sti da pri su stvu je su |e wu. Ovaj bra ni lac je, ta ko |e, oba ve stio sud da on ne }e pri su stvo va ti (ju ~e ra {wem) glav nom pre ter su ve} advo kat Dra gan Goj ko vi}. Pre tre su su pri stu pi li o{te }e ni i sve do ci, su pru ga ubi je nog Du {ka Bo {ko vi }a, Slo bo dan ka Bo {ko vi}, wi ho va }er ka i Vla di mir Pa vi }e vi}, ko ji ni su pri mi li te le gram su da da }e pre tres bi ti od lo èn, pa su za od la ga we sa zna li ka sno. Ipak da li su is kaz u ko jem se pri dru ù ju kri vi~ nom go we wu okri vqe nog i po tvr di li da }e se oda zva ti po zi vi ma su da. Sle de }i glav ni pre tres za ka zan je za 18. no vem bar ove go di ne. - Stra {no je {to je ta kav ~o vek na stra dao i to bez ika kvog

raz lo ga. Ka da se to de si lo, jed na }er ka je ima la se dam go di na, a dru ga tri, ona ga ni je ni za pam ti la. Sa da sta ri ja ima 20. U~i -

tre su i even tu al no oba ve pre gled. Na kon ovo ga }e bi ti po zvan op tu `e ni na pre tres, pu tem do stav ne slu `be ili }e bi ti pri ve -

Pa la ta prav de u No vom Sa du

ni }u sve da bu dem pri sut na na glav nom pre tre su - iz ja vi la je ju ~e Slo bo dan ka Bo {ko vi}. Po zi vi za pre te res u No vom Sa du za dvo je sve do ka iz Cr ne Go re ni su uru ~e ni, oba ve sti la je sud je ta mo {wa po {ta. Pred sed ni ca ve }a su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} na re di la je ve {ta ~e we ve {ta ka me di cin ske stru ke ko ji ma je za da tak da pre gle da ju me di cin sku do ku men ta ci ju ko jom je oprav da no od su tvo op tu `e nog na ju ~e ra {wem pre -

den ako ve{tak usta no vi da je on mo gao da pri su stvu je su |e wu. Pod se ti mo, na pret hod nom pre tre su, kra jem ju na, su di ja To mi}-Jo ki} uva `i la je Vu ko ti }ev zah tev da we gov bra ni lac uz advo ka ta Dra ga na Goj ko vi }a bu de i advo kat Zden ko To ma no vi} iz Be o gra da, ko ji ga je bra nio i to kom eks tar di ci o nog po stup ka iz Bel gi je, pa je tom pri li kom pre tres od lo `en za 6. ok to bar. Ka ko smo pi sa li, Vu ko ti} je za ubu stvo Du {ka Bo {ko vi }a

1997. go di ne u Pr~ wu, osu |en u od su stvu u Cr noj Go ri na dva de set go di na ro bi je, ali je bio ne do stu pan cr no gor skim or ga ni ma. Li {en je slo bo de na aero dro mu u Ma dri du na osno vu po ter ni ce In ter po la iz da te u Bel gi ji, zbog to ga {to mu je sta vqe no na te ret ubi stvo po li ti~ kog emi gran ta En ve ra Ha dri ja ko jem se u me di ji ma pri pi si va lo se ba vio {pi ju na òm. U de cem bru, 2008. go di ne Vu ko ti} je iz ru ~en Sr bi ji, a na {a ze mqa se oba ve za la da }e bi ti po no vqen po stu pak pro tiv we ga. Iz ru ~e we Sr bi ji je pod ra zu me va lo i to da on ne mo è bi ti iz ru ~en tre }oj ze mqi. Ve se lin Vu ko ti} ko ji je svo je vre me no imao ka si no u No vom Sa du, od mah na kon eks tar di ci je po ~eo je s iz dr à va wem ka zne iz re ~e ne u Cr noj Go ri, ali mu je u av gu stu 2009. go di ne po zli lo u no vo sad skom Okru `nom za vo ru pa je pre ve zen u In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci. Pre ne go {to je is te kao pri vre me ni ot pust zbog zdrav stve nih te go ba Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je od lu ku Vi {eg su da ko jom je od bi je na mol ba Cr ne Go re za Vu ko ti }e vo iz ru ~e we. Po sle ovo ga, on je pu {ten da se bra ni sa slo bo de. M. V.

PROCES LUKI BOJOVI]U U SPECIJALNOM SUDU

Sretko Kalini} priznao ubistva Sret ko Ka li ni} pri znao je da je u~e stvo vao u vi {e ubi sta va i po ku {a ja ubi stva, me |u ko ji ma je i ne u spe li po ku {aj li kvi da ci je An dri je Dra {ko vi }a 2004.go di ne, a za or ga ni za ci ju tih li kvi da ci ja op tu ìo je od be glog Lu ku Bo jo vi }a, dok ga je Mi lo{ Si mo vi} op tu ìo da la è. Po {to ju ~e, na po ~et ku su |e wa u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, ni je hteo da se iz ja {wa va o na vo di ma op tu `ni ce, sud je pro ~i tao Ka li ni }ev is kaz iz Za gre ba od 29. ju la 2010. go di ne u kom je de taq no opi sao ubi stva i na pa de i po tvr dio na vo de op tu `ni ce srp skog tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Op tu `ni ca te re ti Bo jo vi }a kao or ga ni za to ra ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge 2004, po ku {aj ubi stva Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka iste go di ne, ka da su po gi nu li wi ho vi te lo hra ni te qi De jan @i van ~e vi} i Mi lu tin Jo vi ~i}. Po red Bo jo vi }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni ne ka da {wi ~la no vi „ze mun skog kla na” Vla di mir Mi li sa vqe vi} zva ni Bu da la ko ji je, ta ko |e, u bek stvu, Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi}, ko ji su uhap {e ni po sle se dam i po go di na skri va wa od srp skih pra vo sud nih or ga na. Iako je od bra na pr vo op tu `e nog Bo jo vi }a pro te stvo va la pred Spe ci jal nim su dom za or ga ni zo va ni kri mi nal zbog ~i ta wa Ka li ni }e -

vog is ka za, tvr de }i da je ona uze ta na ne za ko nit na ~in, su di ja Bi qa na Si na no vi} je ta kav zah tev od ba ci la. Mi lo{ Si mo vi} je od bio da se iz ja {wa va o op tu `ni ci, na vo de }i da je ra stro jen zbog po no vqe nog po stup ka za ubi stvo pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a. - Ne bih da nas o op tu `ni ci, imao sam pu no pro ble ma u po stup ku za ubi stvo pre mi je ra. Ali mo ram da ka `em da je sve {to ka `e Sret ko „ka sa pin„ ne i sti na i la` - re kao je Si mo vi}. Bo jo vi }u i Mi li sa vqe vi }u se su di u od su stvu, a na sta vak su |e wa za ka zan je za 16. de cem bar. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

dNevNIK U SPE CI JAL NOM SU DU SA SLU [A NI OSUM WI ^E NI ZA MAL VER ZA CI JE U RU DAR SKOM BA SE NU U LA ZA REV CU

Zbog „Ko lu ba re” 17 qu di u pri tvo ru

Specijalni sud u Beogradu odredio je ju~e rano ujutro pritvor do 30 dana nekada{wem direktoru Rudarskog basena „Kolubara” Dra ga nu To mi }u kao i za jo{ 16 osumwi~enih za malverzacije u „Kolubari” i pokrenuo istragu protiv wih zbog sumwi da su o{tetili to preduze}e za vi{e od 10 miliona evra, izjavila je Tanjugu portparol tog suda Ma ja Ko va ~e vi}To mi}. Prema wenim re~ima, saslu{awe osumwi~enih, koje je po~elo prekju~e, trajalo je ju~e do ranih jutarwih ~asova. Visina pribavqene imovinske koristi za koju se terete kre}e se od 20 miliona pa do 290 miliona dinara, a ukupan iznos pribavqene imovinske koristi za privatna preduze}a i visina {tete za „Kolubaru” iz no si 920 mi li o na di nara, {to je u vreme izvr{ewa krivi~nog dela iznosilo preko 10 miliona evra. Pored Tomi}a, koji je na funkciji direktora „Kolubare” bio od 2004. do kraja decembra 2007. godine, uhap{en je i Dra gan Jo vi ~i} koji je tu funkciju obavqao od 2008. do juna 2009, kao i pomo}nik di-

rektora za komercijalne poslove u „Kolubari” Ra di {a Vran ko vi}. Tako|e je uhap{eno jo{ sedam odgovornih lica u „Kolubari” i to: Ra do s av Mi l i}, Vla dan Ra do va no vi}, Mi lu tin Bo bi}, Sve ta Mir ko vi}, Mi lan Pe tro vi}, @i vo jin Jo va no vi} i Sve to lik Si mi}. Pored wih slobode su li{eni i vlasnici vi{e privatnih preduze}a Vi to mir Di mi tri je vi}, De jan @i vo ji no vi}, Ne nad @i vo ji no vi}, Ra do van Cve ti}, Go ran Ma ro je vi}, i Ve ra Tri fu no vi}, kao i Ra do slav Sa va ti je vi} Ke ne. Oni se sumwi~e da su pribavili imovinsku korist preduze}i ma „Deliks” ~i ji je vlasnsnik Dimtrijevi}, „Pamek”, „Beoogrev” „Aleksandar” i „Beokransistem” koja su pod kontrolom Savatijevi}a, zatim „Plan pro jek” u vlasni {tvu Dejana @ivojinovi}a. Protivpravna imovinska korist je pribavqena i „Neogradwi” Ne n a da @i vo j i n o vi } a, „Bahemu” Marojevi}a, „Svindu” u vlasni{tvu Vere Trifunovi} i zanatskoj radwi „Cveti}„, Radovana Cveti}a.

UHAP [EN MLA DI] ZBOG SUM WE ZA KRA \U

Uzeo ure |aj za na vi ga ci ju iz ko la tu ì o ca Vuk ~e vi }a Policija je li{ila slobode i odredila zadràvawe do 48 sati Ne ma wi K. (29) za koga se sumwa da je polomio staklo na vratima „{kode” koju koristi tuìlac za ratne zlo~ine Vla di mir Vuk ~e vi} i uzeo ure|aj za navigaciju, saop{teno je ju~e iz MUP-a. Nemawa K. je li{en slobode i odre|eno mu je zadràvawe, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ka kra|a. Osumwi~eni je, prema policijskom saop{tewu, 3. oktobra oko

tri sata izvr{io te{ku kra|u na {tetu Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, kada je iz „{kode oktavije“, koju koristi Vuk~evi} uzeo ure|aj za navigaciju. Nemawa K. je, kako se dodaje, taj ure|aj kasnije prodao NN licu za 25 evra. Osumwi~eni Nemawa K. je odranije poznat policiji kao vi{estruki povratnik za ista ili sli~na krivi~na dela i uz krivi~nu prijavu bi}e priveden de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Beogradu. (Ta njug)

OD LU KA HA [KOG TRI BU NA LA

Pre su da [e {e qu za ne po {to va we su da 31. ok to bra Ha{ki tribunal saop{tio je ju~e da }e lideru radikala Vo ji sla vu [e {e qu biti izre~ena presuda 31. oktobra za nepo{tovawe suda jer je objavio informacije o 11 za{ti}enih svedoka u svojoj kwizi i na internetu. Prema optu`nici za nepo{tovawe suda, [e{equ je Tribunal nizom odluka nalo`io da sa svoje internet stranice ukloni vi{e dokumenata, ukqu~uju}i tri wegove kwige, a „koje sadr`e informacije koje otkrivaju identitet vi{e svedoka” iz glavnog procesa koji se protiv vo|e radikala vodi po optu`nici za ratne zlo~ine po~iwene nad nesrpskim stanovni{tvom u

BiH, Hrvatskoj i Vojvodini od 1991. do 1993. godine. Premda su i [e{eq i wegov sin Ni ko la [e {eq, na koga je internet stranica registrovana, potvrdili da su te naloge dobili, oni nisu postupili po nalogu Tribunala i nisu uklonili dokumente, pi{e daqe u optu`nici. [e{eq je do sada ukupno tri puta optu`ivan za nepo{tovawe suda, a Tribunal ga je ve} ranije, u odvojenom procesu, pravosna`no osudio na 15 meseci zatvora zbog istog prekr{aja. Ina~e, za nepo{tovawe suda predvi|ena je kazna do sedam godina zatvora, globa do 100.000 evra, ili obe. (Ta njug)

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU HOR GO[

Za ple we ne lo va~ ka opre ma i mu ni ci ja Na grani~nom prelazu Horgo{ spe~en je poku{aj krijum~arewa lova~ke opreme, municije i ve}e koli~ine firmirane garderobe, ukupne vrednosti oko 78.000 evra, saop{tila je ju~e Uprava carina. Prekr{aje su otkrili carinici u saradwi s grani~nom policijom, roba je zaplewena a protiv odgovornih su pokrenuti prekr{ajni postupci. Detaqnom kontrolom prtqa`nika „Lastinog” autobusa koji saobra}a na liniji Geteborg - Novi Pazar ju~e je otkrivena lova~ka oprema, pribor i municija koja

se nalazila u dve putne tobre, koju niko nije prijavio. Tu su se nalazile lova~ke ~izme, kape, {ubare, jakne, rukavice, ali i barut, 200 lova~kih zrna, ~aure, kapisle i alat za puwewe ~aura sa zrnima, navodi se u saospstewu i dodaje da je ukupna vrednost prekr{aja procewena na oko 7.300 evra. Protiv jednog od trojice voza~a pokrenut je prekr{ajni postupak, jer je prema sopstvenim re~ima, zaboravio da prijavi robu koju je primio u [vedskoj kao po{iqku za nekoga u Beogradu. (Ta njug)

petak7.oktobar2011.

U NO VO SAD SKOM SU DU GLAV NI PRE TRES ZA NA ME [TA WE UTAK MI CE „MLA DOSTI” IZ LU ^A NA I „VOJ VO DI NE”, OD I GRA NE KRA JEM 2008, OD LO @EN ZA DE CEM BAR

Od bra na ospo ra va deo do ka znog ma te ri ja la Glavni pretres u slu~aju name{tawa utakmice izme|u FK „Mladost„ iz Lu~ana i novosadske Vojvodine u decembru 2008. godine, za {ta su optuèni predsednik FK „Vojvodina„ Rat ko Bu to ro vi} (56), fudbalske sudije Mi haj lo Jek ni} (48) i Bo ri slav Ka {an ski (39) i kao posrednici Mi lan â bri} (37) i Go ran Ko va ~i} (39), odloèn je za 26. decembar zbog podnesaka advokata odbrane koji traè da se odre|eni dokazi izuzmu iz spisa ovog predmeta. Nai me, advo kat Qu b o mir Apro, koji u ovom slu~aju zastupa okrivqenog Milana âbri}a, traìo je od suda da se kao dokazi izuzmu izjave optuènih i svedoka, jer je tuìla{tvo u momentu saslu{awa okrivqenih i is pi ti vawa svedo ka u svom posedu imalo odre|ene dokumente koji nisu bili dostupni odbrani. Re~ je o transkripti ma telefon skih raz go vo ra okrivqenih koji su snimqeni na CD i dostavqeni tuìocu i istra`nom sudiji koji su vodi-

Rat ko Bu to ro vi} ju ~e is pred no vo sad skog su da

li ovaj slu~aj, dok je odbrana naknadno dobila na uvid taj dokazni materijal. Kako je obrazlo `io advo kat Qubo mir Apro, a slo`ili se i ostali advokati odbrane, time su povre|ene odredbe zakona o krivi~nom postupku te se izjave

optu`enih i svedoka ne mogu tretirati kao validni dokazi u ovom postupku. Odbrana je tako|e saop{tila da je iz istih razloga jo{ u aprilu 2009. godine podnela `albu Ustavnom sudu po kojoj jo{ uvek nije odlu~eno.

Osim toga, branioci Ratka Butorovi}a su zatra`ili od suda da ukine Privremenu meru zabrane napu{tawa mesta boravi{ta koja mu je izre~ena 29. februara 2008. godine, jer se Butorovi} u dosada{wem toku postupka redovno odazivao na sve pozive koje mu je sud uputio. Sudija Sve ti mir Po po vi} je primio ove podneske odbrane i za 26. decembar zakazao naredno ro~i{te u ovom slu~aju. U januaru 2008. godine policija je uhapsila svu petoricu optu`enih, a optu`nica ih tereti da su u zajedni~kom dogovoru namestili rezultat utakmice izme|u „Mladosti„ i„ Vojvodine„, odigrane 12. decembra 2007. godinu u kojoj je novosadski klub pobedio s 1:0. Prema navodima optu`nice, Butorovi} je preko posrednika platio glavnom sudiji Mihajlu Jekni}u i wegovom pomo}niku Borislavu Ka{anskom ukupno 5.500 eura kako bi uticali na rezultat utakmice. N. Per ko vi}

JO[ NE PO ZNAT UZROK PO GI BI JE GIM NA ZI JAL CA IZ SREM SKE MI TRO VI CE U BU DIM PE [TI

Ob duk ci ja da nas ili u po ne de qak

Sedamnaestogodi{wi \or|e Maricki iz Martinaca je u sredu rano ujutru izgubio `ivot padom s petog sprata hotela „Golden park” u Budimpe{ti gde je sa svojim {kolskim drugovima bio na trodnevnoj ekskurziji. Ovo studijsko putovawe organizovano je na poziv budimpe{tanske gimnazije i i{li su u~enici svih pet odeqewa drugog raz re da srem sko mi tro va~ ke gimnazije, sa svojih pet razrednih stare{ina. U saop{tewu koje je dao kolektiv ove {kole navodi se da je u toku no}i sve bilo mirno, te da su u~enici oko 3.30 ~asova obavestili prfesore da je jedan od u~enika

pao s petog sprata. U saop{tewu daqe stoji da kada je profesor stigao u prizemqe hotela, lekar hotela je ve} konstatovao smrt de~aka, kao i lekari Hitne slu`be koji su ubrzo do{li, dok je ma|arska policija odmah nakon toga blokirala sobu i izvr{ila uvi|aj. - U toku je postupak utvr|ivawa da li je ovo putovawe organizovano u skladu s propisima, te da li je eventualno bilo propusta u organizaciji. Koleginica Sne `a na Ko we vi} i ja smo danas ceo dan provele u {koli proveravaju}i dokumentaciju. Za kompletan izve{taj potrebna nam je i izjava direktorke Gimnazije, ta-

Otvo re na kwi ga à lo sti U Gimnaziji nastava je ju~e normalizovana i samo u~enici drugog razreda, \or|evi vr{waci, nemaju nastavu. Wegovi {kolski drugovi, koji su bili s wim u Budimpe{ti, sede na ulaznim stepenicama Gimnazije ispred mno{tva cve}a i kwige àlosti. Nemi. Niko od wih ne èli da govori o tragediji.

Ku }a `a lo sti po ro di ce Ma ric ki u Mar tin ci ma

ko da do wenog povratka i revizije od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, ne}emo ni{ta znati – kazala je pro svetna in spekr tor ka sremskomitrova~ke op{tine Mil ka Vla i}. O uzroku pada maloletnog \or|a se sada ve} spekuli{e i naga|a, a do zvani~nog izve{taja ma|arske policije na tome }e i ostati. Obdukcija je zakazana ili za danas ili za ponedeqak, niko nije znao da kaè ta~no. U \or|etovom najblièm okruèwu svi su jedinstveni u stavu da je nemogu}e da se nesre}a dogodila usled pijanstva ili kori{}ewa droga. I drugovi, i rodbina, i nastavnici za \or|a kaù da je bio miran i dobar de~ko, dok o samoubistvu i ubistvu niko ni ne govori. Kaù da za tako ne{to apsolutno nije bilo razloga.

Nakon {to su saznali za tragediju \or|etovi roditeqi, di rek tor ka Gim na zi je Mir j a n a \or | e v i} i pred stavnici turisti~ke organizacije, koja je organizovala putovawe, su odmah oti{li u Budimpe{tu i wihov povratak se o~ekuje nakon zavr{ene obdukcije. U Martincima muk i neverica. U ku}i porodice Maricki petnaestogodi{wa sestra i baka. Oko wih mnogobrojna rodbina i prijateqi i niko ne moè da veruje da \or|a vi{e nema, kao i to da je tako izgubio ìvot. Moglo je da se ~uje i da ekskurzija nije po~ela dobro. Naime, odmah u ponedeqak, na putu do Budimpe{te, u Subotici je jedan od u~enika imao teàk epilepti~ni napad zbog ~ega mu je pomo} ukazana u Suboti~koj bolnici. J. An ti}

SU \E WE U PRI [TI NI ZA TR GO VI NU OR GA NI MA

Sve dok po tvr dio da je pro dao bu breg Na su|ewu osumwi~enim za trgovinu qudiskim organima u klinici „Medikus” u Pri{tini, za{ti}eni svedok iz Belorisije je potvrdio da je bio jedna od `rtava grupe lekara i drugog osobqa protiv kojih je pokrenut sudski postupak. Svedok iz Belorusije, koji je identifikovan samo kao A.K, potvrdio je pred sudom da je iz Belorusije, preko Istanbula, stigao u Pri{tinu i da mu je u klinici „Medikus” izva|en bubreg. „On je svedo~io kako je do{ao ( u Pri{tinu) iz Istanbula i kako je wegov bubreg

izva|en”, izjavio je advokat Fa zli Ba laj reporterima posle prekju~era{weg zasedawa suda, koje odr`ano bez prisustva javnosti, prenela je agencija AFP. Advokat Balaj je tako|e citirao svedoka da je rekao da je primio „samo deo novca koji mu je bio obe}an”. @rtve prodaje qudskih organa su, prema optu`nici, stizale iz isto~ne Evrope i zemaqa centralne Azije. Wima je obe}avano po15 hiqada evra, dok su wihovi organi na zapadu prodavani po 100.000 evra. U slu~aju klinike „Medikus”, koja je 2008.godine zatvorena, osumwi~eno je se-

dam lica.Oni se terete za jedno ili vi{e krivi~nih dela krijum~arewa qudima, organizovanog kriminala, nezakonitog izvr{avawa medicinskih delatnosti i zloupotrebe slu`bene du`nosti ili nadle`nosti, ali su na po~etku su|ewa izjavili da nisu krivi. U Euleksu je potvr|eno da su optu`nicom obuhva}ena i dvojica stranih dr`avqana, Ju suf Son mez iz Turske i Mo {a Ha rel iz Izraela, ali oni se nalaze van doma{aja pravosu|a na Kosovu. (Ta njug)

LOv

petak7.oktobar2011.

EPILOG 44. LORISTA NA NOVOSADSKOM SAJMU

dnevnik

c m y

ULOV ZA PAM]EWE U BE^EJSKOM LOVI[TU

Tro fe ji je le na ulep {a li sa jam Na No vo sad skom saj mu, dru gog ok to bar skog da na, za vr {en je ovo go di {wi, 44. po re du sa jam

lo va, ri bo lo va i spor ta Lorist. Pre ma po da ci ma or ga ni za to ra, to kom pet da na ma ni fe sta ci je, Lorist je ob i {lo oko 45.000 po se ti la ca.[to se lo va~ ke opre me ti ~e, na stu pi li su broj ni pro iz vo |a ~i, za stup ni ci i di stri bu te ri oru` ja i pra te }e opre me po zna tih svet skih bren do va, kao {to su Ba i kal, Be re ta, Bro ving long trek, Glok, Zo li, Sa ba ti, do ma }a Za sta va i dru gi. Po nu da ka ra bi na (kao i po nu da sa~ ma ra) uka zu je na po ste pe no pre o vla |i va we svet skih tren do va. Naj za stu pqe ni ji su bi li po lu a u to ma ti, dok je po nu da ka si~ nih re pe tir ki bi la prak ti~ no ogra ni ~e na na do ma }e mo de le i mo de le iz Ru si je, ta~ ni je, Baj kal MP-18MN. Od po lu a u to ma ta su do mi ni ra li Be ne li i, iz ne na |u ju }e, Bra u -

ning s ne ko li ko mo de la ~u ve nog BAR-a, sred we i vi so ke kla se. BAR je bio za stu pqen prak ti~ no kod svih iz la ga ~a ko ji su ima li po nu du va tre nog oru` ja. Po nu da sa~ ma ra, kao pu {a ka ko je su po treb ne go to vo svim lov ci ma a je di no oru` je ve }i ni, uka zu je na ta wi nov ~a nik do ma }eg lov ca. Da le ko naj za stu pqe ni ji bi li su ru ski I@ mo de li i stan dard no, Za sta vi ne sa~ ma re. Me |u sku pqim sa~ ma ra ma su, o~e ki va no, pre o vla da va li po lu a u to ma ti. Bi lo je pri jat no iz ne na |e we vi de ti Be Foto: J. Pap re tin mo del „Uri ka„, ko ja slo vi za naj bo qi po lu a u to mat na sve tu. Na `a lost, ni je ga bi lo mo gu }e uze ti u

`aj gla ve/obra za na kun da ku pri sta vqa wu ovog mo de la u ra me je naj pri rod ni ji. Iz Be ne li je ve po nu de je od sko ~io mo del u ka li bru 20/76, kao naj la ga ni ji i naj e le gant ni ji. Bi lo je ne ko li ko sa jam skih atrak ci ja, a one su se ma hom de {a va le na {tan du Jav nog pred u ze }a „Voj vo di na {u me”. Tu su bi la iz lo `e na dva sjaj na tro fe ja je le na, oba od stre qe na ove lov ne se zo ne u lo vi {ti ma ko jim ga zdu ju „Voj vo di na {u me” - pr vi tro fej oce wen sa 243, 45 po e na ulo vqen u lo vi {tu „Ko za ra” kraj Ba~ kog Mo no {to ra i dru gi, oce wen sa 242,50 po e na, od stre qen u lo vi {tu „Ka ra ku {a” ne da le ko od Srem ske Mi tro vi ce. Po me nu ta dva tro fe ja sa da za u ze la dru go, od no sno tre }e me sto na li sti tro fe ja je le na ko ji su ika da od stre qe ni u Sr bi ji. Pr vi je i da qe tro fej iz 1946. oce wen sa 248,55 po e na u lo vi {tu Ko za ra ko ji je 17 go di na bio svet ski pr vak, sve do 1971. go di ne. Sa da je na dru gom me stu je len od stre qen u istom lo vi {tu od 243, 45 po e na, a tre }i po me nu ti je len iz Ka ra ku {e.

ru ke. Dru go pri jat no iz ne na |e we je bi lo pri su stvo Be ne li je vih po lu a u to ma ta sa iner ci o nim si ste mom. Na pra zno su se od li ko va li iz u zet nom me ko }om si ste ma za re pe ti ra we, a po lo -

Ta ko |e, ve li ku pa `wu pri vu klo je tak mi ~e we u opo na {a wu ri ke je le na. Naj bo qi su bi li go sti iz Slo ve ni je, ali od li~ ni su bi li i lo vo ~u va ri iz „Voj vo di na {u ma”. M. U. - D. Kn.

Foto: J. Pap

GA\AWE GLINENIH GOLUBOVA U OKVIRU LORISTA

Detaq s takmi~ewa u Ka}koj {umi

Ju ni or nat pu cao ma tor ce

Tra di ci o nal ni, 11. kup no vo sad skog saj ma u ga |a wu gli ne nih go lu bo va odr `an je mi nu log vi ken da na stre li {tu u Fu to gu. Tak mi ~i lo se 116 stre la ca. Ekip no, pr vo me sto su za u ze li strel ci LU „Le sik” Ba~ ki Pe tro vac, dru go LU „Sre mac” Ru ma, a tre }e tim „Ale pex gro up„ Sil ba{. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji, pr vi je bio sjaj ni ju ni or Ne ma wa Smi qa ni}, dru gi Mi {ko Fa bri, tre }i Slo bo dan Pe ri {i}, ~e tvr ti Dar ko Kr na~, pe ti Al bert Re `uk i {e sti Jo vo Ama no vi}. Me |u ve te ra ni ma, pr vi je bio Alek sa Jo va no -

vi}, dru gi De jan Mil kov, a tre }i Pan dil Sr bi nov ski, a kod ju ni o ra pr vi je bio Mak sim Ege qa, is pred Ni ko le Voj no vi }a. Pu ca lo se po 15 go lu bo va, a dok su tak mi ~a ri ~e ka li na red, or ga ni zo va na je po pu lar na {i ca ra. O~e ki va no, naj bo qi je bio tak mi ~ar iz Sre ma Ste van Vu ji ~i}, dru gi je bio Jo vo Ama no vi}, a tre }i Ne nad [te to. Na vr hun skom fu to {kom stre li {tu tak mi ~e we su vr lo do bro or ga ni zo va li pred stav ni ci No vo sad skog saj ma i LU „Ja re bi ca” iz Fu to ga.

Foto: J. Pap

U tak mi ~e wu u ga |a wu gli ne nih go lu bo va u Ka} koj {u mi naj bo qi je bio Mi {ko Fa bri iz eki pe „Agro plod” u Glo `a nu. We gov klup ski ko le ga Jan ko Ba hu{ bio je dru go pla si ra ni, dok je tre }e me sto za u zeo Ste van Da bi} iz „Voj vo di na {u ma”. U ekip noj kon ku ren ci ji Lorist kup je osvo jio „Agro plod”, dru ga je bi la eki pa „Grof MBM”, a eki pa „Voj vo di na {u me 1” bi la je tre }a. Kao na gra du oni su do bi li lov na fa za ne u Ka} koj {u mi. D. Kn.

@ile (s pu{kom) i Braca s ulovom

Za dva de se tak mi nu ta ~e ti ri di vqe svi we Lo vi {te ko jim ga zdu je Lo va~ ko udru `e we Be ~ej ni je po zna to kao sta ni {te di vqih svi wa, ali za lu ta ju one iz dru gih kra je va, pa be ~ej ski lov ci po vre me no od stre le atrak tiv ne pap ka re u svom „dvo ri {tu“ i on da na sta ju lo va~ ke pri ~e. Ali, ono {to se ovih da na de si lo po zna tom be ~ej skom lov cu i ku li na ru Go ra nu @i vo ji no vi }u @i le tu ni je lo va~ ka pri ~a, a pam ti }e ovaj do ga |aj ~i ta vog `i vo ta. U ro ku od dva de se tak mi nu ta, za ne po ve ro va ti, od stre lio je ~e ti ri di vqe svi we! - Lo vio sam tog da na s Ra do sla vom Pre ra do vim Bra com na po te su iz me |u I|o {kog i To pol skog pu ta, iza crp ne sta ni ce „Breg“ PIK Be ~ej. Ima li smo

do ja vu da su vi |e ne di vqe svi we u ku ku ri zi {tu. Iza {li smo na te ren i ras po re di li se ~e ka ju }i da di vqa~ iza |e iz si la `nog ku ku ru za, ko ji je tog da na ski dan. Ja sam imao vi {e sre }e, jer se di vqa~ po ja vi la na mo joj stra ni. Pre ci znim hi ci ma iz „za sta vi nog“ ka ra bi na ka li bra 7*64 mi li me tra na ko jem je objek tiv „zrak“ 6-42 od stre lio sam jed nu za dru gom tri di vqe svi we s tri met ka, a ~e tvr ta je us pe la da se uvu ~e u ve li ku tra vu. Na sta vio sam da je tra ìm i ka da sam je kra ji~ kom oka vi deo dva met ka su pro ma {i la, ali mi se on da uka za la u ce lo sti i obo rio sam i ~e tvr tu. U pi ta wu su na zi mad, tri mu` ja ka i èn ka, te ì ne iz me |u 50 i 60 ki lo gra ma, s pri -

met nim us hi }e wem is pri ~ao nam je Go ran @i vo ji no vi}. Ulov je, ka ko to i na la `u pro pi si, do net u Lo va~ ki dom, ve te ri nar je uzeo uzor ke za ana li zu i sa da svi ~e ka ju re zul ta te iz no vo sad skog In sti tu ta. Po lo vi na ulo va osta je Lo va~ kom udru `e wu, a osta tak pri pa da ono me ko je di vqa~ od stre lio. - Po {to sam se do ka zao kao lo vac, sa da svi ~e ka mo da stig nu re zul ta ti iz In sti tu ta i on da tre ba da se po tvr dim i kao ku li nar. Me so }e za vr {i ti u ta wi ri ma lo va ca i ko le ga s po sla, jer }u sku va ti pa pri ka{ za ne za bo rav, s ne iz be `nim osme hom na li cu na ja vqu je @i le bo ga tu ve ~e ru. V. Jankov

reporta@e

dnevnik

petak7.oktobar2011.

SRBI SKLONI NIKOTINU LULE SU SKUPO PLA]ALI I NA ISTOKU I NA ZAPADU

Va tra go ri u umet ni~ kim de li ma

I `e ne su bi le sklo ne nar gi la ma

ajn {tajn pu {io ka ko mu tast ka `e

No be lo vac u`i vao u ~i bu ci ma

o qe da uzme{ dim iz mo je lu le“, mla |oj ge ne ra ci ji su op {te po zna ti sti ho vi „Del Ar no ben da“, sta ri ji ma je pr va aso ci ja ci ja de da ko ji va di du van iz ke se, sta vqa ga u lu lu i pa li ve o ma spo ro, kao deo ne kog ri tu a la, dok }e qu bi te qi ma Kar la Ma ja pr vo pa sti na pa met In di jan ci i lu la mi ra. Za ni mqi vo je da je to we no pra vo po re klo. Me | u n a r od n a aka d e m i j a o lu la ma osno va na je 1984. da bi ob je di ni la stru~ wa ke raz li ~i t ih fe l a. Ova aka d e m i j a sva ke go di ne odr `a va kon fe ren c i j e po Evro p i, a No vi Sad je do m a } in 27. sa m i t a. Mu zej gra da je tim po vo dom upri li ~io iz lo `bu „Lu le iz mu zej skih zbir ki Sr bi je“. U

to ku dva me se ca zna ti `eq ni po se ti o ci mo gu da vi de lu le ra |e ne od gli ne, por ce la na, mer {a ma, dr ve ta i me ta la, uz ko je su iz lo `e ni i pra te }i pri bo ri. Pred sta vqe no je 397 pri me ra k a lu l a, naj r a z li ~ i t i j eg ob li ka, {a ra, sta ro sti i po re kla. Iz lo `ba je upot pu we na fo to gra fi ja ma i dru gim ilu stra ci ja ma ko je osli ka va ju po pu lar nost pu {e wa lu le u Sr bi ji, jo{ od do la ska Tu ra ka, ko ji su i uve li na vi ku pu {e wa kod nas. Do wih je, sma tra se, du van naj ve ro vat ni je sti gao iz Ira na ili sa Ara bij s kog po l u o s tr v a po l o v i nom 16. ve ka. Du van je pr vo bit no sma tran uni ver zal nim le kom pro tiv gla vo bo qe, ka {qa, sto ma~ nih

bo le sti a ne ret ko i za le ~e we ra na. Pr vi uz ga ji va ~i i kors ni ci du va na bi li su ame ri~ ki do mo ro ci, ko ji su ga ko ri sti li kao lek pro t iv mno g ih bo l e s ti, ali i u ri tu al ne svr he. Ve ro va lo se da dim no si mo li tve tvor cu ili dru gim mo} nim du ho vi ma. Evro pa se sa kul tu rom du va na i lu la ma upo zna la na kon Ko lum bo vih ot kri }a Ame r i k e. [pan s ki i por t u g al s ki osva j a ~ i su na u ~i li od ame ri~ kih do mo ro da ca da pu {e du van i tu na vi ku pre ne li u Evro pu. Je dan ~lan Ko lum bo ve eks pe di ci je je po po vrat ku u [pa ni ju pr vi jav no de mon stri rao pu {e we, i to pla tio gu bit kom slo bo de

MOST KOD DOROSLOVA JO[ SE OPORAVQA OD TENKOVA JNA

Ko to ta mo ku ka

ok je ono mad pom pe zno otvo ran bli za nac }u pri ji kod Be {ke i oku pi lo se sve {to gla vu u ze mqi pred sta vqa, je di li su se, ali bez pri su stva vla sti, me {ta ni Pri gre vi ce, u oko li ni Som bo ra. Jer, most pre ko ka na la DTD ko ji dru mom spa ja wi ho vo se lo i Sta par, klek nuo je pod te `i nom auto-di za li ce, pa je na rod ta mo {wi me se ci ma oko lo-na o ko lo mo rao i}i, sve dok se pre laz ni je opo ra vio. Ka ko stva ri sto je, to bi se usko ro mo glo de si ti i `i te qi ma Do ro slo va, jed nog od naj ma wih se la u ata ru, ~i ja MZ ve} du go

osta la be ton ska kon struk ci ja, pa je sad pi ta we da li i obi ~an trak tor s pri ko li com mo è pre ko we ga bez bed no pro }i. Ka ù Do ro slov ~a ni da je na pro blem som bor skim vla sti ma uka zi va no ve} pet-{est go di na, ali ka ko se ni {ta ni je pred u ze lo, da nas se tek ret ki usu |u ju da s po qo pri vred nom me ha ni za ci jom (is kqu ~i vo neo p te re }e nom) pre la ze ovaj most, ve} idu 15 ki lo me ta ra du ìm pu tem ne bi li na vre me ob ra di li 1.600 hek ta ra ~er no ze ma, ko ji je na dru goj stra ni }u pri je. Ni su ri zi kom pre la ska pre ko

Ni trak tor vi {e ne sme pro }i

ku ka ka ko je sli ~an most ko ji spa ja oba le ka na la de ru tan i sklon pa du. Ka ù da su ga na ~e li jo{ ten ko vi po ~iv {e JNA, ko ji su po po tre ba ma ra to va, ko je, na rav no, Sr bi ja ni kad ni je vo di la (eufe mi sti~ ki na zva nim voj nim ve `ba ma), sva ko ma lo s jed ne na dru gu stra nu mo sta pre la zi li. U to do ba no mi nal no je va ì lo da mo è iz dr à ti pre ko 100 to na te re ta, ali ka ko su go di ne pro la zi le, ta ko je sla bio. Usled ne {te di mi~ ne upo tre be, po pu ca li su no sa ~i, {i po vi i

mo sta za do voq ni ni qu di iz „Voj vo di na {u ma“, ~i jih se 600 hek ta ra ga zdin stva na la zi s dru ge stra ne ka na la, ali ima ju ali bi da je most iz gra |en 1961, a ~e ti ri go di ne ka sni je pre dat u vla sni {tvo i na upra vqa we va ro {kim vla sti ma Som bo ra. Dok se ipak ne na |e ne ko obli ga tan i nad le `an da most po pra vi, na da mo se da pre ko we ga ne }e kre nu ti i ne ko sa mo u ve ren kao Ba ta Stoj ko vi} u fil mu „Ko to ta mo pe va“. M. Miqenovi}

Du va ni lo se pod po kro vi teq stvom ca ra

jer je bio op tu èn za pa ga n i z am. I po r ed to g a {to su du van mno gi `va ka li, is pi ja li ili u{mr ka v a l i u vi d u bur m u t a (du van sa mle ven u prah), naj o miq ni ji na ~in kon zu mi ra wa du va na bio je pu {e we lu le. Do sre di ne 17. ve ka ovo je bi la pri vi le gi ja ~la no va vi so kog sta le à, da bi se ta na vi ka po tom ra {i r i l a me | u svim dru {tve nim slo je vi ma. To je uglav n om bi l a pri v i l e gi ja mu {ka ra ca, ma da je i po n e k a è n a zna l a da pri u {ti se bi ovo za do voq stvo. Lu le i dru gi pu {a~ ki pri bor ~i ne zna tan deo ar h e o l o { kih, et n o l o -

{kih, isto rij skih i umet ni~ kih zbir ki ve }i ne mu ze ja Sr bi je. Ma da su Sr bi bi li ve o ma stra stve ni pu {a ~i, ma lo je lu la do ma }e pro iz vod we. Uglav nom su sti za le s dru gih pro sto ra, ka ko sa Is to ka ta ko i sa Za pa da. Pro iz vod wa gli ne nih lu la za po ~e ta je u En gle skoj po lo vi nom 16. ve ka, a po tom se pro {i ri la u Ho lan di ju i dru ge evrop ske ze mqe. U Tur skoj i is to~ nom Me di te ra nu bi le su po pu lar ne dvo del ne lu le, ~i bu ci. Iz ra da gli ne nih lu la bi la je slo `e na i zah te va la ve li ko ume }e maj sto ra. Mo rao se ob l ik pri l a g o d i t i funk ci ji i na ma lom pro sto ru lu la de ko ri sa ti raz li ~i tim teh ni ka ma. Naj po zna ti je ra di o ni ce bi le su u Is tan bu lu i Bur ga su u Tur skoj, kao i u De bre ci nu i [el me cu na pro sto r u ne k a d a { we Austro u gar ske. S vre me nom su se me wa li ob li ci i vr ste ma te ri ja la od ko jih su lu le iz ra |i va ne, pa je na iz lo `bi kri te ri jum po kom su raz vr sta ne ba{ ma te ri jal od kog su iz ra |e ne. Po de qe ne su na gli ne ne, lu le od mer {a ma, por ce la na, dr ve ta, iako je po de l a okvir n a jer jed na lu la ~e sto je iz ra |e na od vi {e ma te ri ja la. Za seb nu gru pu ~i ne nar gi le, ili vo de ne lu le, ko jih je naj ma we. Naj vi {e pa `we na iz lo `bi pri vu kla je lu la sa ka mi {em u ob l i k u la b u d a. Na we n om obo du je sre br ni okov sa {ar kom i ci lin dri~ nim po klop cem, vrh vra ta je pro {i ren i na we mu je pe tqa za si gur no sni gaj tan. Za la i ka ova lu la ne bi ima la ni ka kav po se ban zna ~aj, dok ne sa zna da ju je tast po klo nio mla dom Al ber tu Ajn {taj nu, dok je sa su pru gom Mi le vom Ma ri} i si no vi ma bio na od mo ru u No vom Sa du i Ka }u. Alisa Varga

^UDOTVORNA RUSKA IKONA BOGORODICE TABINSKE U BELOJ CRKVI

Ko za ci po dru gi put me |u Ba na }a ni ma

u do tvor na ru ska iko na Bo go ro di ca Ta bin ska svoj put po Sr bi ji i Cr noj Go ri za po ~e la je u Be loj Cr kvi, ko ju Ru si zo vu Be la ma ti, iz za hval no sti, jer je iz me |u dva svet ska ra ta ~u va la ru sku du hov nost. Sa da le kog Ura la, iz Oren bur ga, do ne lo ju je ko za~ ko brat stvo pred vo |e no Kon stan ti nom Kri lo vim. Ona, ina ~e, pre la zi i po 6.000 ki lo me ta ra na svo jim pe {a~ kim li ti ja ma. Bla go slov za ovaj po hod da la je Ko mi si ja za ko za {tvo pred sed ni ka Me dve de va, a Mi ni star stvo kul tu re je do zvo li lo da pr vi put iza |e iz Ru si je. U cr kvi Jo va na Bo go slo va, po dig nu toj 1930. pri lo zi ma ru skih emi gra na ta na sta we nih u Be loj Cr kvi, ~u Sti gla na ra me ni ma kr {nih ko za ka do tvor nu, vi {e od sto ki lo gra ma te {ku i zla tom op to ~e nu iko nu, na ra me ni ma skvi, gde na {a di ja spo ra u Srp skom do mu su dr à la ~e ti ri ko za ka. Na kon bo go slu or ga ni zu je raz li ~i te pro gra me. Za Sve tog è wa, u ko me su u~e stvo va li svi pa ro hij Sa vu je Rad mi la Voj no vi}, ko ja vo di dom, ski sve {te ni ci, no {e na je na ru sko gro - na po me nu la da je ove go di ne de vet de ce ni ja bqe, a oda tle u hram sve tog Pe tra i Pa vla. od Pr vog svet skog ru skog za gra ni~ nog sa Ide ju za ho do ~a {}e po kre nuo je Me |u na - bo ra, odr à nog u Srem skim Kar lov ci ma, rod ni slo ven ski fond pi sme no sti u Mo - ko ji je oku pio vo de }e li~ no sti ru ske emi -

Te me rin sKi Ku Bi Ka [i na „Zve Zdi nom” sTa di o nu: Dok politika u najvulgarnijem izdawu nije stupila u temerinske {orove, varo{ je bila nadaleko ~uvena po svojim kubika{ima. [irom Jugoslavije su na izgradwi puteva, kanala, èlezni~kih pruga, fabrika, bazena obavqali te{ke fizi~ke, uglavnom zemqane poslove. Dok nije bilo bagera i druge te{ke ma{inerije, a{ovima su kopali zemqu i lopatama je tovarili u kolica s jednim to~kom. Retki su imali dvokolice koje je vukao kow. Rad im je meren po u~inku, tj. prevezenim kubnim metrima, te su tako dobili i {picname. ûvene stare{ine, bandigazde koji je ugovarali posao i bili poslovo|e su Vince Varga, [andor @adawi i [andor [omo{i, a status se generacijama „dinasti~ki” prenosio. Bili su poznati i po po{tewu. Kad bi poslodavcu dali re~, nije im bila potrebna nikakva hartija, pogotovu pe~at, stisak ruke je bio dovoqan. Uvek su dràli re~, ~ak i kad im to nije bilo u interesu. Godinama su ìveli odvojeni od porodica, spavali po barakama a hranili se uglavnom slaninom, hlebom, lukom i paradajzom. Samo zimi, kad nije bilo mogu}e raditi, ostajali su kod ku}e. Wihovo delo su i travnati tepisi stadiona „Zvezde„, „Partiza-

gra ci je, pa pred lo `i la ko za ci ma da tra di ci ju kr snih po ho da sa sve tim iko na ma po Ru si ji pred sta ve i kod nas. Bi lo je sa svim lo gi~ no da se po~ ne iz Be le Cr kve, gde po sto je ru ska cr kva, Trg ru skih ka de ta, a u ku }i po ro di ce Ka steq nov je mu zej ru skih ka det skih kor pu sa. Po tom od la zi u Som bor, gde po sto ji i ru sko gro bqe, No vi Sad, Pe tro va ra din i Fru {ku go ru, dok je u Ra ko vi ci na po klo we wu pa tri jar hu Pa vlu. U Be o gra du }e bi ti u Ru skom po dvor ju kod oca Vi ta li ja Ta ra sje va, po tom }e obi }i ma na sti re va qev skog kra ja, po seb no Le li}, za du `bi nu sve tog Ni ko la ja Ve li mi ro vi }a, ]e li ja i Jo va we, a na kon Cr ne Go re se pre ko Ra {ke vra }a u Sr bi ju. - Po Sr bi ji, sem kr snog po ho da Bo go ro di ce Ta bin ske, u ~ast 90 go di na sa bo ra pu tu je i iz lo `ba fo to gra fi ja „Zla to gla va Ru si ja“ dr Va len ti ne Li ko ren ko, ko je je sni mi la po sled wih 20 go di na, uz bla go slov pa tri jar ha Alek se ja Dru gog - ob ja sni la je Voj no vi }e va. M. Vitomirov

na„, „Vojvodine„, „Hajduka„, „Budu}nosti„ i drugih fudbalski klubova koji su dr`ali do sebe. Ovekove~io ih je serijom grafika Karoq Andru{ko, a antologijskom fotografijom maestro Steva Kragujevi}. M. Milojevi}

SPORT

petak7.oktobar2011.

dnevnik

c m y

KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

DA NAS Gru pa A Azer bejyan - Austri ja Tur ska - Ne ma~ ka Bel gi ja - Ka zah stan

1. Ne ma~ ka 2. Tur ska 3. Bel gi ja 4. Austri ja 5. Azer bejyan 6. Ka zah stan

8 8 8 8 8 8

8 4 3 2 2 1

0 2 3 2 1 0

0 2 2 4 5 7

(18) (20.30) (20.45)

28:5 24 11:8 14 16:11 12 12:16 8 9:21 7 5:20 3

Po sled we ko lo (11. ok to bra): Ka zah stan - Austri ja (18), Ne ma~ ka - Bel gi ja (19), Tur ska Azer bejyan (19).

Gru pa B Jer me ni ja - Ma ke do ni ja (17) Slo va~ ka - Ru si ja (20.15) An do ra - R. Ir ska (21.30)

1. Ru si ja 2. R. Ir ska 3. Jer me ni ja 4. Slo va~ ka 5. Ma ke do ni ja 6. An do ra

8 8 8 8 8 8

5 4 4 4 2 0

2 3 2 2 1 0

1 10:4 1 11:6 2 17:7 2 6:8 5 6:9 8 1:17

17 15 14 14 7 0

Po sled we ko lo (11. ok to bar): Ru si ja - An do ra (19.45), R. Ir ska - Jer me ni ja (19.45), Ma ke do ni ja Slo va~ ka (19.45)

Gru pa D BiH - Luk sem burg Ru mu ni ja - Be lo ru si ja Fran cu ska - Al ba ni ja

1. Fran cu ska 2. BiH 3. Ru mu ni ja 4. Be lo ru si ja 5. Al ba ni ja 6. Luk sem burg

8 8 8 9 8 9

5 5 3 3 2 1

2 1 3 3 2 1

(20) (20.30) (21)

1 11:3 2 11:7 2 10:6 3 6:5 4 6:10 7 3:16

17 16 12 12 8 4

Po sled we ko lo (11. ok to bar): Fran cu ska - BiH (21), Al ba ni ja Ru mu ni ja (21).

Gru pa E Fin ska - [ved ska Ho lan di ja - Mol da vi ja

1. Ho lan di ja 2. [ved ska 3. Ma |ar ska 4. Fin ska 5. Mol da vi ja 6. San Ma ri no

8 8 9 8 8 9

8 6 6 3 2 0

0 0 0 0 0 0

0 2 3 5 6 9

(18.15) (20.30)

34:5 24 26:8 18 22:14 18 15:14 9 8:15 6 0:49 0

Po sled we ko lo (11.ok to bar): [ved ska - Ho lan di ja (20), Ma |ar ska - Fin ska (20), Mol da vi ja - San Ma ri no (20).

[est re pre zen ta ci ja ve} u {e {i ru Fini{ kvalifikacija za EURO 2012 bi}e ba{ uzbudqiv. Do sada su, pored doma}ina Poqske i Ukrajine, ~etiri reprezentacije obezbedile mesto na `rebu za zavr{ni turnir, koji }e se 2. decembra odràti u Kijevu, i to su: Nema~ka, Italija, Holandija i [panija. Preostalo je da jo{ pet kvalifikacionih grupa dobije pobednike, da se sazna ko }e biti najboqa drugoplasirana selekcija, a ko u~esnici baraà. Sve }e biti poznato posle posledwih kvalifikacionih utakmica, danas i utorak. U Grupi C je Italija „overila” prvo mesto, a drugom se nadaju Srbija, Estonija, pa ~ak i Slovenija. „Orlovima” je dovoqan bod iz me~eva sa „azurima” i „zmaj~ekima” ukoliko Estonci ne pobede na gostovawu Severnoj Irskoj. Ukoliko ipak osvoje ceo plen na Ostrvu, ekipi Vladimira Petrovi}a Piòna neophodna su tri boda do kraja takmi~ewa kako bi zauzela drugo mesto. Do baraà }e i Turska (14 bodova) ili Belgija (12) iz Grupe A u kojoj su Nemci odmakli na vrhu. Turci imaju dva boda vi{e i boqi me|usobni skor sa Belgijancima, a do~ekuju Nemce i Azere, dok Belgija ~eka Kazahstan i ide na noge „pancerima”. Najkomplikovanija je situacija u Grupi B, jer se ~ak ~etiri ekipe nadaju da }e videti Poqsku i Ukrajinu. Najbliì tome su Rusi, jer imaju 17 bodova, dva vi{e od Republike Irske i tri vi{e od Jermenije i Slova~ke. Francuzi su na ~elu Grupe D sa 17 bodova i imaju me~ lopte na

Nemci u kvalifikacijama nisu izgubili nijedan bod

svom terenu, protiv Albanije i BiH, koja ima samo bod mawe, a prethodno se sastaje sa Luksemburgom. Teoretski, i Rumunija, koja ima 12 bodova, mo`e daqe. Do~eka}e Belorusiju i gostovati Albaniji. Holan|ani su ubedqivo najboqi u Grupi E, a slede ih [vedska i Ma|arska, kojoj je preostao samo jo{ jedan me~ (po 18 bodova). [ve|ani imaju realnu nadu ne samo da }e sti}i do bara`a ve} i da }e se direktno plasirati na EURO 2012, jer su od svih drugoplasiranih skupili najvi{e bodova (uz Gr~ku). [ve|ani }e prvo u kom{iluk, u Finsku, a onda im dolaze rastere}eni Holan|ani. U Ma|ar-

skoj }e gostovati Finci, ali treba imati na umu da je [vedska bila boqa u direktnim duelima sa na{im severnim susedima, pa ima i tu prednost. Hrvati i Grci bi zajedno mogli na EP iz Grupe F, jer imaju 19, odnosno 18 bodova. Igra}e izme|u sebe u Gr~koj, koja zatim ide u Gruziju, a „kockasti” }e na svom terenu napasti Letonce. Me|utim, wihove planove da kao najboqi drugoplasirani budu u~esnici zavr{nog turnira mogli bi da pokvare [ve|ani. Crnogorci su porazom u Velsu napravili korak unazad na putu ka bara`u, ali su mu ipak, sude}i prema tabelu Grupe G koju je „osvoji-

Isto rij ski me~ za Cr nu Go ru

Zlatan Ibrahimovi}

Gru pa F Le to ni ja - Mal ta Gr~ ka - Hr vat ska

1. Hr vat ska 2. Gr~ ka 3. Iz rael 4. Gru zi ja 5. Le to ni ja 6. Mal ta

8 8 9 9 8 8

6 5 4 2 2 0

1 3 1 4 2 1

(19) (20.45)

1 16:5 0 10:4 4 11:11 3 6:7 4 7:10 7 4:17

19 18 13 10 8 1

Po sled we ko lo (11.ok to bar): Hr vat ska - Le to ni ja (19), Gru zi ja - Gr~ ka (19), Mal ta - Iz rael (19).

Gru pa G Vels - [vaj car ska Cr na Go ra - En gle ska

1. En gle ska 2. Cr na Go ra 3. [vaj car ska 4. Bu gar ska 5. Vels

7 6 6 7 6

5 3 2 1 1

2 2 2 2 0

(20.45) (21)

0 15:3 17 1 5:3 11 2 10:8 8 4 3:12 5 5 3:10 3

Po sled we ko lo (11.ok to bar): Bu gar ska - Vels (20.05), [vaj car ska - Cr na Go ra (20.15).

Gru pa H Ki par - Dan ska Por tu gal - Island 1. Por tu gal 2. Dan ska 3. Nor ve {ka 4. Island 5. Ki par

6 6 7 7 6

4 4 4 1 0

1 1 1 1 2

(20.30) (22)

1 15:7 13 1 9:4 13 2 7:6 13 5 3:9 4 4 5:13 2

Po sled we ko lo (11.ok to bar): Dan ska - Por tu gal (20.15), Nor ve {ka - Ki par (20.15).

Gru pa I ^e {ka - [pa ni ja (20.45) Su tra Lih ten {tajn - [kot ska (19.30) 1. [pa ni ja 2. ^e {ka 3. [kot ska 4. Li tva ni ja 5. Lih ten {tajn

6 6 6 7 6

6 3 2 1 1

0 1 2 2 1

0 21:5 18 2 8:5 10 2 7:7 8 4 3:9 5 5 3:16 4

Po sled we ko lo (11.ok to bar): Li tva ni ja - ^e {ka (20.45), [pa ni ja - [kot ska (20.45).

Fudbalska reprezentacija Crne Gore do~eka}e danas u Podgorici Englesku, ako pobedi pribliì}e se osvajawu prvog mesta u grupi i direktnom plasmanu na Evropsko prvenstvo. - Engleska je sigurno najboqi tim u grupi, ali i mi imamo {anse da se kvalifikujemo. Imamo dva ili tri igra~a koji mogu da postignu pogodak na svakoj utakmici” rekao je reprezentativac Crne Gore Marko ]etkovi}. On je ocenio da je me~ u kome Crna Gora pobedom moè da napravi vaàn korak ka prvom plasmanu na Evropsko prvenstvo od istorijske va`nosti za wegov tim i da }e podr{ka publike biti od velikog zna~aja. Ukoliko Crna Gora pobedi danas, a potom savlada i [vajcarsku u utorak mogla bi da prestigne Engleze i direktno se plasira na {ampionat Evrope. U prvom me~u na Vembliju rezultat je bio 0:0, a ekipi Crne Gore pred me~ na stadionu Pod Goricom ra~unaju na podr{ku publike i ne o~ekuju da bi Engleska mogla ponovo da ih potceni. - Na stadionu nema atletske staze i publika }e biti vrlo

la” Engleska, bli`i nego [vajcarci. Crna Gora je skupila 11 bodova, a [vajcarska tri mawe. Ipak, tim novog selektora Branka Brnovi}a suo~i}e se sa „gordim Albionom”, a onda mora i u goste [vajcarcima, koji }e prethodno igrati u Velsu. U prvom me~u Crna Gora je bila boqa od [vajcarske - 1:0. Portugal i Danska u Grupi H imaju po 13 bodova i jo{ po dva me~a da odigraju, dok je Norve{koj, sa istim bodovnim saldom, ali }e se sastati samo sa Kiprom, kome }e prethodno gostovati Danci, a oni dok }e Kristijano Ronaldo i dru{tvo kod ku}e odmeriti snage sa Islandom. A onda u utorak posla-

stica: Danska - Portugal. Wihov prvi duel dobili su Portugalci 3:1. Ina~e, Norve{ka i Portugal su izjedna~eni u me|usobnom skoru (obe ekipe pobedile po 1:0), dok je Danska boqa od Norve{ke (2:0, 1:1). êsi su u Grupi I najbliì drugoj poziciji, iza [panije. Do~eka}e upravo evropskog i svetskog prvaka, a onda i i}i u Litvaniju, ali sve to sa dva boda vi{e od [kotske, koja }e posle duela sa Lihten{tajnom putovati u [paniju. Na sve to, êsi su kao doma}ini pobedili [kotsku 1:0, a „u revan{u” je bilo 2:2. Me~evi baraà igra}e se 11/12. i 15. novembra.

Advo kat: Od la zim ako se ne kva li fi ku je mo Dik Advokat rekao je da }e oti}i sa funkcije selektora reprezentacije Rusije ukoliko se „zbornaja” ne kvalifikuje na Evropsko prvenstvo 2012. godine. - Za mene }e pri~a biti gotova ako ne odemo na zavr{ni turnir. Nema smisla ostajati na funkciji ako ne ostvarim ciq. Takav je i bio dogovor sa qudima iz Fudbalskog saveza Rusije. - rekao je Dik Advokat holandskim medijima. Selekcija Rusije trenutno zauzima prvo mesto u B grupi kvalifikacija sa dva boda vi{e od drugoplasirane Republike Irske. - Sve je u na{im rukama i to je najva`nije u ovom trenutku. dodao je holandski stru~wak. Advokat je na mesto selektora Rusije do{ao u leto pro{le godine i tada je potpisao ugovor do 2014. U posledwe dve kvalifikacione utakmice reprezentacija Rusije igra protiv Slova~ke i Andore.

Ar jen Ro ben po no vo po vre |en Duel Volkota i Savi}a na Vembliju, gde su Engleska i Crna Gora igrale nere{eno (0:0)

blizu. Pro{le godine su Englezi mislili da }e imati laku utakmicu i igrali su lo{e, a da budem iskren, i mi smo imali odli~nu utakmicu. Ovaj put Engelska }e nas shvatiti vrlo ozbiqno -

Uhap {e ni otac i stric Vej na Ru ni ja Vejn Runi Senior i wegov brat Ri~i uhap{eni zajedno sa jo{ sedam osoba zbog name{tawa utakmice Madervel- Harts, 14. decembra 2010. godine. Otac fudbalera Man~ester junajteda uhap{en je u svojoj ku}i u Liverpulu u okviru zajedni~ke akcije {kotske i engleske policije. Hap{ewima je prethodila devetomese~na istraga u vezi sa spornim iskqu~ewem veznog fudbalera Madervela Stiva Xeningsa na utakmici pro{log decembra. On je tako|e uhap{en u svom domu u Glazgovu. Xeningsu je pokazan direktan crveni karton u 83. minutu utakmice zato {to je rukama dodirnuo sudiju Stivija O’ Rejlija kada je odbio da dosudi jedanaesterac za wegov tim. Kladioni~ari su odmah „namirisali” da to nije ~ista situacija zato {to su kladionice primile mnogo uplata na to da }e jedan igra~ na tom me~u biti iskqu~en. Dva ~lana Britanske asocijacije kladioni~ara istog dana su ulo`ili `albe na taj me~. - Hap{ewa su vrhunac zajedni~ke akcije nadle`nih organa i Kockarske komisije i policijski detektivi ispituju devet uhap{enih osoba. Istraga se odnosi na utakmicu izme|u Madervela i Hartsa 14. decembra 2010. godine - pi{e u policijskom saop{tewu. Vejn Runi se trenutno nalazi u Podgorici, gde se sprema za susret svoje reprezentacije sa Crnom Gorom.

rekao je napada~ Dejan Damjanovi}. Ipak, novi trener Crne Gore, Branko Brnovi} koji je na klupi zamenio Zlatka Kraw~ara, ima}e problema da sastavi tim, jer je neizvestan nastup Stevana Joveti}a i Marka Ba{e zbog povreda. âk osam igra~a Crne Gore moglo bi da propusti me~ sa [vajcarskom ukoliko dobiju ùti karton, pa }e Brnovi} morati i o tome da vodi ra~una, jer je wegovoj ekipi potreban dobar rezultat u obe utakmice. Trener Engleske, Fabio Kapelo najavio je da }e wegov tim i}i na pobedu u Podgorici. - Treba da pobedimo u utakmici a ne da igramo na nere{eno. Velika je gre{ka kada se igra na nere{eno jer tada niste skoncentrisani na utakmicu, kada branite rezultat moète napraviti gre{ku - rekao je Kapelo. Engleska nije nastupala na prethodnom Evropskom {ampionatu po{to je u odlu~uju}oj utakmici poraèna kod ku}e od Hrvatske sa 3:2.

Krilo Holandije Arjen Roben ne}e mo}i da igra na slede}e dve utakmice kvalifikacija za EP zbog povrede prepona, saop{tio je fudbalski savez te zemqe. Zvezda Bajern Minhena, koji je sklon povredama, propu-

bena „komplikovana i tvrdoglava povreda”. Holandija se ve} plasirala na Evropsko prvenstvo 2012. godine posle osam uzatopnih pobeda, ali }e slede}a dva me~a igrati u znatno izmewenom sastavu,

Arjen Roben

sti}e tako me~ protiv Moldavije u petak u Roterdamu, kao i protiv [vedske, ~etiri dana kasnije u Stokholmu. Selektor Bert van Marvejk ocenio je da je posledwi peh Ro-

zbog brojnih povreda. Ranije su otkazali kreator igre Vesli Snejder, golman Marten Stekelenburg, defanzivac Xon Hejtinga i vezni igra~ Ibrahim Afelaj.

SPORT

c m y

dnevnik

petak7.oktobar2011.

U KVA LI FI KA CI JA MA ZA EP U UKRA JI NI I POQ SKOJ U BE O GRA DU SE SA STA JU SR BI JA I ITA LI JA

Uz spek takl i po be da ko ja vo di u ba ra` Ono {to mo `e{ da ura di{ da nas ne osta vqaj za su tra, de vi za je sa ko jom na ci o nal ni tim Sr bi je do ~e ku je ve li kog ri va la, Ita li ju, na Ma ra ka ni u sa moj za vr {ni ci kva li fi ka ci ja za Evrop sko fud bal sko pr ven stvo. Da kle, po be da pro tiv „azu ra” sta vqa pe ~at na ba ra` bez ob zi ra na osta le is ho de, i mo -

a oni su to ne dav no u~i ni li. Na ma tre ba ju tri bo da, da re {i mo sve bri ge, ali ne mo `e Ita li ji ni ko da pre ti. Zna ju da ~u va ju re zul tat, mo gu da iz ne na de iz kon tre. Ne `e li mo da ju ri mo mi nus, za to nam tre ba pa met na i str pqi va igra uz pu nu kon cen tra ci ju - is ta kao je na pres kon fe ren ci ji u Sta roj Pa zo vi se lek tor Pe tro vi}.

Gru pa C

Sr bi ja - Ita li ja S. Ir ska - Esto ni ja 1. Ita li ja 2. Sr bi ja 3. Esto ni ja 4. Slo ve ni ja 5. S.Ir ska 6. F. Ostr va

Pro en sa na cen tru

Ho }e li klu pa or lo va oslu {ki va ti i ve sti iz Bel fa sta, gde }e Eston ci po be dom pro tiv Ira ca po ku {a ti da pro du è tr ku za ba ra`? - Pra ti }e mo re zul tat sa Ostr va, mo è da bu de va àn za nas, ali u pr vom pla nu bi }e na {a igra, zah te vi ko je tre ba is po {to va ti na tak ti~ kom pla nu od go vo rio je Pe tro vi}. Se lek tor je de taq no sni mio Ita li ja ne. - Po no vi }u da je Pir lo glav na ka ri ka ti ma, pa `wu tre ba obra -

Ra dost or lo va po sle po be de u Se ver noj Ir skoj

ti ti ti na Ka sa na i Ro si ja. Mo `da se ovog tri ja ma lo pri bo ja va mo. Jed no stav no, ten zi ja je pri sut na jer smo sa da u iza zov nom tak mi ~ar skom tre nut ku, gde tre ba va lo ri zo va ti ogro man

trud ko ji smo ulo ì li - ve li Pi òn. î ni se da sve di le me oko sa sta va ti ma ni su ot klo we ne. - Vi di} si gur no ne }e igra ti, a u pa ru sa Su bo ti }em na {to per -

KA PI TEN STAN KO VI] HVA LI ITA LI JA NE I VE RU JE U OR LO VE

Azu ri sni mqe ni

Ka pi ten or lo va De jan Stan ko vi} uo~i meg da na sa „azu ri ma” bio je „na me ti” ita li jan skih pred stav ni ka sed me si le. Si pa li su kao iz ru ka va pi ta wa, ne u ve zi me ~a, ve} ih je za ni mao aspekt bez bed no sti i or ga ni za ci je utak mi ce, spo mi wa li su i in ci dent u \e no vi, à li li se da ita li jan ski na vi ja ~i ni su mo gli do ula zni ca... - Znao sam da je ovo pi ta we ne iz be `no, ali ni sam o~e ki vao da }e mo se ovo li ko ba vi ti te mom ko ja je ap sol vi ra na pre go di nau da na. In ci dent je iza nas, a De jan Stan ko vi} mo ji klup ski dru go vi iz In ter a Ra no ki ja, Ti ja go i - Raz go va rao sam u klu bu sa Pa ci ni ni su se in te re so va li za wi ho vim re pre zen ta tiv ci ma i bez bed no snu si tu a ci ju u Be o gra - uka zao im na va `nost du e la za du. At mos fe ra }e bi ti pra - Sr bi ju a oni su po ru ~i li da }e va,spek takl u sva kom po gle du. od i gra ti kva li tet nu, pra vu i Ne ma raz lo ga za bri gu. Ko li ko po {te nu utak mi cu. Na ra va no,da znam FS Ita li je ni je è leo da se u si tu a ci ja ma ka da ne ma{ ku pi kar te za svo je na vi ja ~e i to ope te re }e we pru à ju naj bo qe i je raz log wi ho vog izost na ka, ka - naj lep {e par ti je. Ali, iako je ko bi se iz be gao sva ki mo gu }i psi ho lo {ka ba last na na {im ri zik ili even tu al ne ne pri li - ple }i ma ne }e mo se ba vi ti to li ke na sta di o nu - uz vra tio je vid - ko ri va lom. Zar nam tre ba lep no iz ner vi ran Stan ko vi}. {i po klon od pu ne Ma ra ka ne Pu no se u uver ti ri pri ~a o ve li Stan ko vi}. im pe ra ti vu re zul ta ta ko ji na Ka pi ten po zna je sve vr li ne i svo jim ple }i ma ne ma ju Ita li ja - ma ne Pran de li je ve ~e te ko ja je u ni, jer su ve} od va no obez be di - za vid noj for mi. li pr vo me sto u gru pi i pla sman - Po ku {ao sam da svo je im pre na EP. si je pre ne sem se lek to ru, po mog -

nem ko li ko mo gu. Sve sni smo vred no sti ri va la, ko ji ima i ve o ma ma lo ma na a mi }e mo se po tru di ti da ih ba{ tu ka zni mo. Ne bih da ot kri vam na {u str te gi ju - na sme jao se Stan ko vi}. U svim ana li za ma do mi ni ra jed no ime, An drea Pir lo. - Fe no me na lan je. U pro {loj se zo ni imao je uspo na i pa do va, sa da je spre man, kqu~ ni ~o vek ko ji vo di igru Ju ven tu sa i na ci o nal nog ti ma. Ra di mo na to me da pro na |e mo na ~i ne ka ko da ga za u sta vi mo. Pa `wu tre ba obra ti ti i na na pa da ~e, bez ob zi ra ko do bi je {an su, opa sni su i ne pred vi di vi - po ru ~io je po pu lar ni De ki.

Iako je in te re so va we pu bli ke ve li ko uti sak je da jo{ uvek ne ma one fud bal ske eufo ri je kao pred okr {a je sa Bo snom ili Ru mu ni jom. - Ita li ja je mno go va `na pro la zna sta ni ca ko ju tre ba da pro |e mo. Pre o sta je i me~ sa Slo ve ni jom, a ako bu de sve u naj bo qem re du ~e ka nas ba ra`, {to zna ~i da pre o sta je jo{ 70 pro ce na ta pu ta do EP. Pot pu no smo sve sni te ì ne za dat ka i zna ~a ja utak mi ce, i kod nas igra ~a ose }a se eufo ri ja. Uve ren sam da }e su sre ti u „do i gra va wu” tek pred sta vqa ti fe {tu na lik su sre ti ma za pam }e we ka kav je bio onaj sa Ru mu ni jom po sle ko jeg smo oti {li na Mon di jal - kon sta to vao je ka pi ten Sr bi je. Na kra ju slo ve ne na~ ki no vi na ri, ali vi {e u {a li, pi ta li su Stan ko vi }a da li wi ho va se lek ci ja mo è da se na da kon tra uslu zi jer su svo jim re zul ta ti ma po mo gli or lo vi ma da se pri bli è ba ra ù. - Ima li su Slo ven ci do bar start, po tom par pe ho va, ko ji su nam i{li na ru ku. Uslu gu ne }e mo vra }a ti, sa mo od lu ~u je mo o svo joj sud bi ni, a bi lo bi do bro da je re {i mo u me ~u s Ita li ja ni ma. Ne bi va qa lo da u Ma ri bo ru mo ra mo je di no po be dom da ove ri mo ba ra` - za kqu ~io je De jan Stan ko vi} ko me }e pre su sre ta sa Ita li jom bi ti ure ~en spe ci jal ni dar UEFA za ula zak u „Klub 100’”. Z. R.

Jor ga ~e vi}: Pir lo naj o pa sni ji Pr vi put u dre su re pre zen ta ci je Bo jan Jor ga ~e vi} bra ni }e na Ma ra ka ni. Upr kos to me, Jor g a ~ e v i} ne m a tre m u, ve} is ti ~e da je dva ~e ka da utak mi ca po~ ne. - Sko ro svi na {i re pre zen ta tiv ci sva ke ne de qe igra ju pred pu nim tri bi na ma, ta ko da nam je to sa mo mo tiv vi {e. Je d va ~e k am da vi d im pu n u Ma r a k a n u, gde }e{ lep { eg ose }a ja, da igra{ za svo ju ze mqu u ta kvom am bi jen tu. Ne vi dim ni je dan raz log za ne ki

strah - is ta kao je Bo jan Jor ga ~e vi}. Da li ste us pe li da sni mi te igru, pre sve ga na pa da ~a Ita li je i od ko ga vam pre ti naj ve }a opa snost? - Na pa da ~i Ita li je su ma lo ni `i ra stom, svi su eks plo ziv ni i br zi, ta ko da od svih pre ti opa snost. O~e ku je nas naj vi {e du bin skih lop ti po ze mqi. Pro ba }e Ita li ja ni si gur no da spo je ve zne igra ~e, po go to vo Pir lo ima do bar za vr {ni pas, on je mo `da i naj o pa sni ji.

7 4 4 3 2 1

1 2 1 2 3 1

0 2 4 4 3 8

16:1 12:10 13:13 10:7 8:8 6:26

22 14 13 11 9 4

Po sled we ko lo (11.ok to bar): Slo ve ni ja - Sr bi ja (20.45), Ita li ja - S. Ir ska (20.45)

BE O GRAD: Sta dion Ma ra ka na, ka pa ci tet:50.000, su di ja: Pro en sa (Por tu gal), po ~e tak u 20.45 (RTS 1) SR BI JA: Jor ga ~e vi}, Iva no vi}, Ko la rov, Su bo ti}, Raj ko vi}, Stan ko vi}, Pe tro vi}, Nin ko vi} (Fej sa, Mi li vo je vi}), Kra si}, To {i}, Pan te li} (@i gi}) ITA LI JA: Bu fon, Ma |o, Bar za qi, Ki je li ni, Ka sa ni, Akvi la ni, De Ro si, Pir lo, Ka sa no, \.Ro si, Osval di gu} nost po prav nog is pi ta kroz ne ko li ko da na pro tiv Slo ve ni je u Ma ri bo ru. Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} de lu je ve o ma mir no pred meg dan u ko jem je na ta lo nu za i sta ve li ki ulog, to li ko `e qe na po zi ci ja broj dva u kva li fi ka ci o noj gru pi C. - Zna mo da nas ~e ka in te re sant na i ve o ma te {ka utak mi ca. Sve sni smo sna ge Ita li ja na, ko ji po di `u for mu, igra ju sve ube dqi vi ji i bo qe. Uosta lom, ni je jed no stav no sa vla da ti [pa ni ju,

8 8 9 9 8 10

(20.45) (20.45)

Bo jan Jor ga ~e vi}

skoj po zi ci ji po ja vi }e se Raj ko vi}. Mo mak je za slu `io pri li ku, oprav dao uka za no po ve re we. Sil ne pro ble me do ne la je po vre da Ku zma no vi }a, pa su ro ta ci je u ma ne vru ne mi nov ne. Al -

ter na ti va je Pe tro vi} ma da se lek tor raz mi {qa da u va tru gur ne i de bi tan ta Mi li vo je vi }a. Naj ve ro vat ni je da }e na klu pi osta ti i ro vi ti Jo va no vi} kao i @i gi} ko ji tek hva ta tak mi ~ar ski ri tam. - In spi ra tiv no je igra ti na pu noj Ma ra ka ni. Na vi ja ~i i at mos fe ra su sva ka ko na {a uvod na pred nost, ali zna mo ko li ko nas te `ak po sao ~e ka. @e qa je ogrom na, ulog ta ko |e. ve ru je mo u se be, po sta vqe ni si stem igre. Ima mo i sa mo po u zda wa i ho }e mo da ga ka na li {e mo na naj bo qi na ~in, pro tiv od li~ nog ri va la za kqu ~io je se lek tor Pe tro vi}. Or lo vi pro tiv „azu ra” `e le po be du ko ja zna ~i i pla sman u ba ra` za EP, a sva ka ko da je u tom po du hva ta istin ska po mo} sa kr ca tih tr bi na neo p hod na. Z. Ran ge lov

DE RO SI UVE REN

Ne }e mo ima ti pro ble ma Pro {log ok to bra me~ Ita li je i Sr bi je u \e no vi tra jao je sa mo se dam mi nu ta. Pre ki nut je zbog di vqa wa srp skih hu li ga na, a De Ro si ne o~e ku je sli~ ne pro ble me u Be o gra du. - Me~ sa Sr bi jom je ve o ma va `an za nas po {to je to tim sa mno go do brih fud ba le ra. Uve ren sam da se ne }e po no vi ti sce na rio iz \e no ve, ne }e mo ima ti pro ble ma u Be o gra du - re kao je ka pi ten Ro me De Ro si je is ta kao da we gov tre ner u „vu ~i ci” Lu is En ri ke

i se lek tor Ita li je ]e za re Pran de li ima ju sli~ ne ka rak te ri sti ke, a on da se osvr nuo na svo ju si tu a ci ju u Ro mi. - Igram dru ga ~i ju i va `ni ju ulo gu u no voj tak ti~ koj po sva ti svog ti ma. Pre sam ~e {}e po sti zao go lo ve, ali sam igrao is tu re ni je, sa da ne mam pri ti sak da po ga |am, go lo vi ni su mo ja op se si ja. S ob zi rom da je Ro ma pro me ni la vla sni ka, tre ne ra, stru~ ni {tab, igra ~e, mo ra mo da se str pi mo i vred no ra di mo do re zul ta ta - re kao je De Ro si.

KVA LI FI KA CI JE ZA EP MLA DIH RE PRE ZEN TA CI JA

O~a jan te ren bri ne or li }e

Da nas u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo mla dih re pre zen ta ci ja 2013. go di ne u Sko pqu sa sta ju Ma ke do ni ja i Sr bi ja. Iza bra ni ci se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a igra }e svoj tre }i me~ u gru pi 4 gde su u pret hod na dva ostva ri li po be de i dr `e li der sku po zi ci ju, or li }i su pr vo po be di li Far ska Ostr va (5:1), a po tom po sle ve li ke bor be i re pre zen ta ci ju Se ver ne Ir ske (1:0). Or li }i su se u Aran |e lov cu pri pre ma li za dvo boj s Ma ke do ni jom. At mos fe ra u ti mu je sjaj na, {to po tvr |u je i ka pi ten se lek ci je, ve zni igra~ Voj vo di ne Slo bo dan Me do je vi}: - At mos fe ra je vr hun ska, kao po ne kom ne pi sa nom pra vi lu. Sma tram da je upra vo ta at mos fe ra, ko ja se sa ma po se bi stvo ri od mah po oku pqa wu eki pe, je dan od glav nih no si la ca op ti mi zma, uosta lom i do sa da {wih uspe ha, a ujed no i glav na sna ga na {e ge ne ra ci je. Ja sno je da go vo rim o to me da u Ma ke do ni ju ide mo da ostva ri mo mak si ma lan u~i nak. Na rav no da }e mo da igra mo na po be du, jer se to od nas i o~e ku je. Re pre zen ta ci ja se u po ne de qe qak oku pi la u Aran |e lov cu, od ra di la uvod ni tre ning, u uto rak je ima la du pli pro gram, a u sre du po sle ru~ ka i po po dnev nog tre nin ga auto bu som kre nu la u Sko pqe. - Naj va `ni je je da me |u na ma ne ma po vre |e nih i bo le snih. Re -

Gru pa 4 Ma ke do ni ja - Sr bi ja Dan ska - F. Ostr va 1. Sr bi ja 2. S. Ir ska 3. Dan ska 4. F. Ostr va 5. Ma ke do ni ja

2 4 1 3 0

2 1 1 0 0

0 1 0 1 0

(15) (18) 0 2 0 2 0

6:1 4:4 3:0 1:9 0:0

6 4 3 1 0

Sle de }e ko lo (11.ok to bar): Sr bi ja - Dan ska (15), Ma ke do ni ja - F. Ostr va (13) pre zen ta ci ja Ma ke do ni je je ozbi qan ri val, po zna jem ih li~ no, jer sam u dre su ka det ske re pre zen ta ci je imao pri li ku da ome rim sna ge sa wi ma u dva su sre ta. Do bra su eki pa i zna mo da mno go mo gu da po ka `u iako tek sa da star tu ju u kva li fi ka ci ja ma. Gle da li smo ih, do bro se sna la ze na wi ho vom, do ma }em ma lom i xom ba stom te re nu i po tom pi ta wu bi mo gli da ima ju pred nost. Me |u tim, i mi smo u Aran |e lov cu po ku {a li da na |e mo sli~ ne uslo ve, ra di li smo na ne {to lo {i joj pod lo zi, tek da se na vik ne mo - re kao je Me do je vi}. Or li }e je u Sko pqu do ~e kao lo{, ne ra van te ren, pa }e mo ra ti da - odi fi ku ju igri, da po ku {a ju jed no stav nim ak ci ja ma da stig nu do go la. Me~ iz me |u Ma ke do ni je i Sr bi je igra se da nas od 15 sa ti,a pre nos je na RTS -u.

sport

petak7.oktobar2011.

dnevnik

POmO] KLADIONI^ARImA KVALIFIKACIJA ZA SP 2014. – JU@NA AmERIKA Danas Uru gvaj - Bo li vi ja Ekva dor - Ve ne cu el a

(21) (23.05)

Sutra Ar gen ti na - ^i le Pe ru - Pa ra gvaj

(01.10) (03.15)

AFRI^KI KUP NACIJA Petak Kon go - Ka me run

(16.30)

Subota Eti o pi ja - Ma da ga skar (15) Ni ge ri ja - Gvi ne ja (15) Zam bi ja - Li bi ja (15) Mo zam bik - Ko mo ros (15) Sva zi lend - Kon go (15) Su dan - Ga na (15) Ugan da - Ke ni ja (16) Gvi ne ja Bi sao - An go la (16) Li be ri ja - Ma li (17) Ka po Ver de - Zim bab ve (17) Egi pat - Ni ger (17) Ju `na Afri ka - S. Li o ne (17) ^ad - Ma la vi (17) Tu nis - To go (17) Gam bi ja - B. Fa so (18.30) Nedeqa Ma u ri ci jus - Se ne gal (15) Be nin - Ru an da (16) O. Slo no va ~e - Bu run di (16) Ma ro ko - Tan za ni ja (21.30) Al `ir - Cen. re pu bli ka (21.30)

mE\UNARODNI PRIJATEQSKI mE^EVI Danas Ja pan - Vi jet nam (02.00) Ju `na Ko re ja - Poq ska (02.00) Austra li ja - Ma le zi ja (12) Ukra ji na - Bu gar ska (20) Sutra Ko sta ri ka - Bra zil

(04.00)

Nedeqa SAD - Hon du ras

(00.15)

Agu e ro po vre |en Fud ba ler Ar gen ti ne i ~lan Man ~e ster si ti ja Ser hio Agu e ro pro pu sti }e utak mi ce „ga u ~o sa” pro tiv ^i lea i Ve ne cu e le na star tu kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne zbog po vre de. Agu e ro je pret hod nog vi ken da po vre dio pre po ne u pre mi j er l i g a { kom su s re t u sa Blek bur nom i ve} to kom pr vog po lu vre me na mo rao je da na pu sti igru.

NA[ PREDLOG

Hr va ti lo ve bod u Ati ni (2.40) Gr~ka - (3.10) Hrvatska (2.80) Gr~ ka ili Hr vat ska, je di no je pi ta we u Gru pi F, bod {a hov ni ~a ri ma otva ra sva vra ta, a Gr ci ma ni po be da ne osi gu ra va pr vo me sto u gru pi jer u po sled wem ko lu go stu ju u Gru zi ji. Se lek tor Gr~ ke, San tos uzda se u pro vre ne sna ge i na ja vqu je ofan zi vu. Hr vat ski iz bor nik Sla ven Bi li} na ja vqu je no vo sla vqe svo jih pu le na. U pr voj utak mi ci u Za gre bu ni je bi lo po bed ni ka a ni go lo va (0:0). Pre ma tra di ci ji tre ba o~e ki va ti tvr du utak mi cu, a u do sa da {wih pet du e la vi |e na su ~ak tri re mi ja uz po jed nu po be du.. Na{ predlog: 0 - 2

Mr tva tr ka u gru pi B za pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Ru si ja dva ko la pre kra ja ima tri bo da vi {e od Slo va~ ke, pa je me~ u @i li ni pe re su dan. Slo va ci su sla vi li u Mo skvi (1:0), pa je ovo pri li ka za re van{, ali i za ko na ~an ras plet. Se lek tor Ru si je Dik Advo kat ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog Ker `a ko va i Tor bin skog, a wi ho vo me sto za u ze }e Se me dov iz Di na ma i Dja |un iz Ru bi na. Ru si su na go sto va wi ma ostva ri li tri po be de i re mi. Slo va~ ka je po be dom pro tiv Ma ke do ni je u se ri ji od dva tri jum fa, dok su Ru si sla vi li pro tiv An do re 2:0. Na{ predlog: 2

(2.00) Severna Irska - (3.30) Estonija (3.60) U gru pi C re pre zen ta ci ja Esto ni je je jo{ uvek u igri za dru go me sto i ba ra` za od la zak na smo tru naj bo qih re pe zen ta ci ja Star gog kon ti ne ta. Ir ci su sa vla da li Slo ve ni ju 1:0. U Ta li nu Eston ci su sla vi li s 4:1. Se lek tor Ira ca Vor ting ton ne mo `e da ra ~u na na ka pi te na Hju za i na pa da ~e Me kvoj da i Vor da, a na knad no je po zvan igra~ Pre sto na Me kla hlin. Pu le ni se lek to ra Ru tli ja ja ~i za ka pi te na Pi ro hu, ali su bez su spen do va nog Ra na, dok su {an se da za i gra Va si qev ma le. Na{ predlog: 3+

Subota Pe ska ra - Ci ta de la Pa do va - Bre {a Nedeqa Samp do ri ja - Sa u so lo Al bi no le fe - Li vor no Em po li - Va re se Gro se to - Vi }en ca Gu bio - No }e ri na Ju ve Sta bia - Asko li Mo de na - Ko rot ne He las Ve ro na - To ri no Re |i na - Ba ri 1. To ri no 2. Pa do va 3. Bre {a 4. Sa su o lo 5. Ba ri 6. Samp do ri ja 7. Gro se to 8. Pe ska ra 9. Li vor no 10. Ve ro na 11. Re |i na 12. Al bi no le fe 13. Ci ta de la 14. Va re ze 15. J. Sta bia 16. No }e ri na 17. Em po li 18. Kro to ne 19. Mo de na 20. Gu bio 21. Vi }en ca 22. Asko li

(2.80) Slova~ka - (3.20) Rusija (2.40)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 5 4 5 4 3 3 4 3 3 3 3 3 2 3 2 2 1 1 0 0 2

2 2 4 1 2 4 4 1 3 3 2 1 1 3 1 2 1 3 2 4 3 3

0 1 0 2 2 1 1 3 2 2 3 4 4 3 4 4 5 4 5 4 5 3

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 11:4 16:8 11:5 10:5 8:6 16:7 12:8 19:17 8:5 11:10 16:12 14:17 11.15 4:6 10:13 11:12 12:17 5:10 7:15 7:18 6:14 11:12

20 17 16 16 14 13 13 13 12 12 11 10 10 9 9 8 7 5 5 4 3 2

[PANIJA – SEGUNDA

Mo me nat s utak mice iz me |u Hr vat ske i Gr~ ke u Za gre bu

(7.00) Kipar - (4.00) Danska (1.45) Re pre zen ta ci ja Dan ske vo di mr tvu tr ku sa Por tu ga lom i Nor ve {kom u bor bi za pr vo me sto u Gru pi H. Se lek tor Ki pra Ni o pli as pro me {ao je kar te i po zvao ne ko li ko no vih igra ~a. Po ziv da obu ku na ci o nal ni dres do bi li su Pe la gi as, Sta vrov i Ka ra lam bo as. Po sle re mi ja u Por tu ga lu 4:4, ape ti ti Ostr vqa na su po ra sli i sa da `e le da za o gr ~a ju `i vot jo{ jed nom fa vo ri tu. Dan ci su te {kom mu kom slo mi li ot por Islan da 1:0 i put Ki pra pu tu ju sa ime ra ti vom so va ja wa sva tri bo da. U Ko pen ha ge nu je bi lo 2:0 go lo vi ma Ra smun se na i Lo ren -

To mi} se u ja nu a ru se li u Mo skvu Fud ba ler Par ti za na i od ne dav no re pre zen ta ti vac Sr bi je Ne ma wa To mi} u ja nu a ru }e pot pi sa ti za ne ki od ~e ti ri mo skov ska klu ba, Spar tak, Di na mo, CSKA ili Lo ko mo ti vu! To mi} je na po ~et ku no ve se zo ne naj bo qi igra~ klu ba iz Hum ske, a od li~ ne igre pre po ru ~i le su ga i se lek to ru Sr bi je Vla di mi ru Pe tro vi }u. We go vi na stu pi, za ~i we ni sa {est go lo va, ni su osta li neo pa è ni ni kod emi sa ra ino stra nih klu bo va, pre sve ga iz glav nog gra da Ru si je. - Isti na je da se za we ga in te re su ju ru ski klu bo vi. Oni pra te To mi }a jo{ od pro {lo go di {wih der bi ja sa Cr ve nom zve zdom. U ja nu a ru kao pred stav nik jed nog klu ba iz Mo skve do la zim da pre go va ram sa Par ti za nom” - re kao je ne i me no va ni me na xer za du èn za ru sko tr ì {te.

- Ne }u mo }i da po mog nem eki pi u pred sto je }im utak mi ca ma. Le ka ri su mi re kli da ne tre ba ri zi ko va ti i da je bo qe da se vra tim u klub i na sta vim sa opo rav kom. - re kao je Agu e ro ar gen tin skim me di ji ma. Agu e ro je po sti gao osam go lo va od do la ska u Man ~e ster si ti, a ve li ko je pi ta we i da li }e bi ti spre man za pr ven stve ni duel Man ~e ster si ti ja i Aston Vi le, ko ji je na pro gra mu 15. ok to bra.

ITALIJA – SERIJA B

Ne ma wa To mi} je bio na li sti `e qa i ita li jan skih eki pa, Samp do ri je i Fi o ren ti ne, ali do kon kret nih pre go vo ra ni je do {lo. Osta je da se vi di da li }e od ja nu a ra bi ti ~lan Spar ta ka, Di na ma CSKA ili Lo ko mo ti ve.

Be kam raz mi {qa o od la sku u Bra zil En gle ski fud ba ler Dej vid Be kam raz mi {qa o pre la sku u bra zil sku li gu. ^lan Los An |e les Ga lak si ima tre nut no po nu du Pa ri Sen @er me na na sto lu, ali we go vo in te re so va we ide ka Ju `noj Ame ri ci. Na i me, pre ma in for ma ci ja ma ostrv skih me di ja, Be kam `e li da oku si `i vot u Bra zi lu, kao i ta mo {wi na ~in igra wa fud ba la. Ta ko |e, on ve ru je da bi ta ko mo `da ~ak i imao {an su da se na |e u na ci o nal nom ti mu En gle ske na Svet skom pr ven stvu u ze mqi „ka ri o ka” 2014. go di ne, gde bi u ve li kom sti lu okon ~ao re pre zen ta tiv nu ka ri je ru. Dej vid Be kam je to kom ka ri je re no sio dre so ve Man ~e ster ju naj te da, ma drid skog Re a la i Mi la na, a ~lan Ga lak si ja je od 2009. go di ne.

se na. Tan dem Ro me dal - Bend ner bi }e naj o pa sni ji po gol do ma }i na, Po ul sen je i da qe po vre |en, a na knad no su po zva ni Jel sgard i Bjen dal. Na{ predlog: 2

me ra va wu sna ga u Ti ra ni, sla vi li su tri ko lo ri (2:1). Na{ predlog: 1, 3+

(1.20) Francuska (8.00) Albanija (12.00)

Olim pij ski sta dion u Hel sin ki ju bi }e po pri {te skan di nav skog der bi ja iz me |u Fin ske i [ved ske. Do ma }in je iz gu bio sve {an se za pla sman u Ukra ji nu i Poq sku, ali to ne zna ~i da }e to bi ti pri ja teq ski me~. Fin ci su po ra `e ni na go sto va wu u Mol da vi ji (2:0) ~i me su ve za li tri po ra za. Se lek tor [ved ske, Ha mren uver ne je da }e Ibra hi no vi} i dru go vi upi sa ti i tre }u po be du i da }e obez be di ti ba ra`. Na{ predlog: 2 I. G.

Dvo stru ki pr vak Evro pe, re pe zen ta ci ja Fran cu ske ne bi tre ba lo da ima te `ak za da tak na sta di o nu Fran cu ska u Pa ri zu. Gal ski pe tlo vi pred vo |e ni Gur ku fom, Ma lu dom, Ben ze mom, Re mi jem i Mek se som ugo sti }e Al ba ni ju. Gal ski pe tlo vi su u mi nu lom kru gu po kle kli od Be lo ru si je (1:0), pa im je ovaj me~ pre su dan. Al ba ni ja je re mi zi ra la sa Ru mu ni jom 1:1. U pr vom od -

(5.50) Finska - (3.60) [vedska (1.60)

UEFA is tra ù je ulo gu In ter a u Kal ~o po li ju Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) tra ì od Fud bal skog sa ve za Ita li je iz ve {taj o ulo zi mi lan skog In ter a u skan da lu Kal ~o po li, ko ji je pre pet go di na po tre sao ita li jan ski fud bal. Pod se ti mo, to rin ski Ju ven tus, naj dra sti~ ni je ka `we ni klub u toj afe ri, ve} me se ci ma una zad uve ra va da je i In ter u~e stvo vao u afe ra ma i tra ì da mu se vra ti {am pi on ska ti tu la iz 2006. go di ne, ko ja je ka sni je za ze le nim sto lom do de qe wa upra vo In ter u. U pi smu ko je je UEFA po sla la FS Ita li je ka è se: - Mo ra }e te da pro na |e te pre pi sku pi sma ko je nam je po slao

pred sed nik Ju ven tu sa 2. sep tem bra. Kao {to ste vi de li, Ju ven tu se `a lio na od lu ku da im se odu zme Sku de to iz se zo ne 2005/06, sa tvrd wom da je In ter po ~i nio sli~ na de la kao i oni. O~e ku je mo da is tra `i te da li je In ter u~e stvo vao u ne ~a snim rad wa ma, a va{ odo go vor o~e ku je mo do 19. ok to bra. Na kon to ga }e mo od lu ~i ti o ak ci ja ma ko je }e mo even tu al no pred u ze ti - na vo di se u pi smu UEFA upu }e nom pred sed ni ku FS Ita li je \an kar lu Abe teu. Klub iz To ri na je jo{ jed nom po no vio da }e is te ra ti prav du na vi de li i na da se vra }a wu ti tu le iz 2006. go di ne.

Hi qa du i po En gle za u Pod go ri ci Spre ma se „in va zi ja” na vi ja ~a sa Ostr va na glav ni grad Pod go ri ce, uo~i kva li fi ka ci o ne utak mi ce za Euro 2012. Cr na Go ra - En gle ska. Iako je re pre zen ta ci ja En gle ske obez be di la pr vo me sto u gru pi i pla sman na pr ven stvo Evro pe, u du e lu na sta di o nu Pod Go ri com ima }e mak si mal nu po dr {ku sa tri bi na. - En gle ski na vi ja ~i ku pi li su sve ula zni ce ko je im sle du ju po pro pi si ma. U pi ta wu je 1.270 ka ra ta za ju `nu tri bi nu i 150 za go ste wi ho ve Fud bal ske aso ci ja ci je, ko ji }e bi ti sme {te ni is pod VIP

lo `e - re kao je ko me sar za bez bed nost FSCG Dra go qub Se ku li}. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, glav ni grad Cr ne Go re po ho di }e i na vi ja ~i bez ula zni ca, ali se ipak ne o~e ku ju in ci den ti kao i obi~ no, pra vi hu li ga ni spre ~e ni su da na pu ste Ve li ku Bri ta ni ju od u zi ma wem pa so {a.

Subota Al ka ron - Bar se lo na B Hi ro na - Hu e ska Mur si ja - Kse rez Sel ta - Las Pla mas El ~e - Nu man si ja Al ko ja no - De por ti vo Nedeqa Gva da la ha ra - Her ku les Him na stik - Kar ta ge na Al me ri ja - Va qa do lid Kor do ba - Vi qa re al B Ponedeqak Sa ba deq - Re kre a ti vo 1. Al me ri ja 2. Her ku les 3. Sa ba deq 4. Kor do ba 5. De por ti vo 6. Va qa do lid 7. Gva da la ha ra 8. Al ko ron 9. Sel ta 10. Kse rez 11. Vi qa re al B 12. El ~e 13. Las Pal mas 14. Re kre a ti vo 15. Mur si ja 16. Al ko ja no 17. Hi ro na 18. Nu man si ja 19. Bar se lo na B 20. Hu e ska 21. Him na stik 22. Kar ta ge na

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

2 1 1 1 0 2 2 1 1 1 3 0 2 1 1 3 2 2 1 1 2 0

0 1 1 1 2 1 1 2 2 2 1 3 2 3 3 2 3 3 4 4 4 6

(18) (18) (18) (18) (20) (22) (12) (18) (20) (22) (21) 10:4 7:3 12:9 6:4 10:8 10:6 10:9 10:3 9:6 5:5 13:11 9:8 8:8 5:6 7:9 7:8 9:12 3:6 9:10 8:12 4:12 3:15

14 13 13 13 12 11 11 10 10 10 9 9 8 7 7 6 5 5 4 4 2 0

Red nap ot pi sao Van der Var ta Me na xer fud ba le ra To ten he ma Ha ri Red nap naj ve ro vat ni je }e is kqu ~i ti Ra fa e la van der Var ta iz eki pe na kon {to je Ho lan |a nin kri ti ko vao tak ti ku u der bi ju sa Ar se na lom. Van der Vart je na kon

utak mi ce me di ji ma re kao da ni je igrao na po zi ci ji ko ja mu od go va ra i da za to ni je pru `io kva li tet nu par ti ju. Ova iz ja va ni je se svi de la stra te gu Red na pu, ko ji }e, ne ma sum we, ri go ro zno ka zni ti svog fud ba le ra. - Ima mo pro blem jer Ra fa za i- sta ne mo `e da tr ~i za be ko vi ma. Po seb no se to vi di pro tiv bo qih eki pa. Ja od lu ~u jem o to me ko igra iza na pa da ~a. Ako ste u ti mu i do bi je te od re |e ni za da tak, on da jed no stav no mo ra te da ga od ra di te - re kao je Red nap en gle skim me di ji ma. Van der Vart je po sti gao vo de }i gol u tri jum fu nad naj ve }im ri va lom Ar se na lom (2:1), ali i po red to ga ni je bio za do vo qan. We go vo ne sla ga we sa tre ne rom Ha ri Red na pom tra je od onog tre nut ka ka da je me na xer od lu ~io da ga ne pri ja vi za tak mi ~e we u Li gi Evro pe.

SPORT

c m y

dnevnik

TURNIR U PEKINGU

Ana Ivanovi}

Srpsko-francuska kombinacija Nenad Zimowi} i Majkl Qodra plasirali su se u polufinale ATP turnira u Pekingu. Tre}i nosioci su lako eliminisali [panca Marsela Granoqersa i Austrijanca Olivera Maraha sa 2:0, po setovima 6:1, 6:4. Zimowi} i Qodra }e u borbi za finale igrati protiv prvih faovrita Amerikanaci Majk i Bob Brajan koji su razbili ~e{ko-nema~ki par Toma{ Berdih, Florijan Majer 6:0, 6:3.

TURNIR U TOKIJU

Tro ic ki u po lu fi na lu du bla iz Holandskih Antila rezultatom 6:4, 6:2. Troicki i Hase }e u borbi za finale igrati protiv bra}e Marej, Endija i Xejmija koji su savladali Japanaca Kai Ni{ikorija i Tacume Ita s 6:4, 6:3.

Sport ski sud uki nuo pra vi lo MOK-a Sud za sportsku arbitra`u (CAS) ukinuo je pravilo MOK-a kojim se brani svim sportistima da se takmi~e na Igrama ako su nekada bili ka`weni zbog dopinga. Slu~aj je bio zasnovan na slu~aju La{ona Meritu, koji je u Pekingu 2008. godine osvojio zlato na 400 metara. Wemu je bilo zabraweno da nastupi u Londonu, iako mu je suspenzija zbog dopinga istekla u julu. Pravilo je osporio Olimpijski komitet SAD, navode}i da to prakti~no zna~i da je atleti~ar dva puta ka`wen za isti prekr{aj, kao i da to pra-

Raz i gra na Vo {a sru {i la {am pi o na Vojvodina NS seme - Partizan 3:1 (25:23, 22:25, 25:18, 25:22)

Zi mo wi} i Qo dra sti gli do bra }e Bra jan

Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u polufinale turnira u Tokiju u konkurenciji dublova. On je u tandemu sa Holan|aninom Robinom Haseom savladao Amerikanca Erika Butorca i @an-@ilijena Ro`era

NA PREMIJERI VINER [TEDI[E MU[KE SUPERLIGE

Ana pro tiv Ra dvan ske Srpska teniserka Ana Ivanovi} igra}e u ~etvrtfinalu turnira u Pekingu protiv Poqakiwe Agne{ke Radvanske. Radvanska je u me~u 3. kola savladala [ve|anku Sofi Arvidson rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:2. Podsetimo, Ana je u sredu lako iza{la na kraj sa Ruskiwom Verom Zvonarjevom, 3. nosilac, rezultatom 6:2, 6:1. ^etvrtfinalni duel zakazan je za danas u prepodnevnim satima po sredweevropskom vremenu.

petak7.oktobar2011.

vilo kr{i globalne antidoping smernice. MOK je tvrdio da je to pitawe izbora, ne kazne, kao i da to telo ima pravo da odabere ko mo`e da u~estvuje na wenim doga|ajima. MOK i OK SAD obratili su se CAS-u da donese presudu na vreme, kako bi se izbegla zabuna u posledwi ~as pred po~etak Olimpijskih igara, koje po~iwu 27. jula 2012. godine. Osmo~asovno saslu{awe odr`ano je u Lozani 17. avgusta. CAS je presudio da Merit ima pravo nastupa u Londonu, kao i svi ostali sportisti {irom sveta na koje je to pravilo uticalo.

NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 500, sudije: Lazarevi} ([abac), ]uk (Beograd). VOJ VO DI NA NS SE ME: Mirosavqevi} 6 (8-5, 1 bk), Veselinovi} 15 (28-11, 3 bk, 1 as), Ivovi} 10 (17-8, 1 bk, 1 as), Geri} 19 (13-11, 8 bk), L. ^ubrilo 2 (2 bk), Mrdak 14 (31-12, 2 bk), Kapur (libero 1), Kolari} (libero 2), Kati} 3 (4-2, 1 bk), Vrban, Luburi}, M. Stankovi}. PAR TI ZAN TER MO E LEK TRO: Mini} 21 (48-19, 2 as), Pe{ut 4 (6-2, 2 bk), Br|ovi} 7 (4-3, 4 bk), Mijailovi} 13 (26-10, 3 bk), Qubi~i} 6 (10-5, 1 bk), @arkovi} 4 (12-3, 1 bk), Ili} (libero), Nikoli} 1 (1 as), Dustinac, Popovi}, Samarxi}, Bulatovi}. [ampion je pao u Spensu! Odbojka{i Vojvodine NS seme trijumfalno su zapo~eli sezonu. Sru{en je aktuelni {ampion Partizan, mnogo lak{e od o~ekivanog. Nije bilo nepoznanica me|u ekipama, iako su sastavi dosta izmeweni u odnosu na pro{lu sezonu, ali maksimalno anga`ovawe Novosa|ana (razigrani kapiten Geri}, uz sjajnu podr{ku ostatka tima) donelo je veliki trijumf na startu prvenstva. Vi|ena je prelepa odbojka, s obzirom na to da je po~etak prvenstva, uz mno{tvo lepih poteza, veoma malo gre{aka i, ako se po jutru dan poznaje, o~ekuje nas veoma kvalitetan i neizvestan {ampionat.

An dri ja Ge ri} po neo ti tu lu ju na ka su sre ta

Crveno-beli su ve} na startu pokazali pobedni~ke ambicije. Krenuli su organizovano i koncentrisano i uprkos dobroj igri Partizana uspeli da povedu. Prijem servisa bio je veoma dobar, a servis i blok su bili prevaga. Ipak, posle izjedna~ewa, Vo{a je zaigrala vrhunski. Nije bilo izgubqene lopte, libero Kapur je leteo po terenu, Ivovi}, Veselinovi} i na kratko

Kati} odigrali su veoma zrelo, Mrdak je bio na solidnom nivou, a sredwi blokeri Mirosavqevi} i posebno kapiten Geri} ~inili su ~uda na mre`i. Iskusni Geri} bio je prevaga na strani Novosa|ana, a wegovi poeni iz bloka bili su atrakcija za sve prisutne. Tokom ~itavog susreta su Novosa|ani ga|ali servisom najopasnijeg prima~a Beogra|ana

Fo to: F. Ba ki}

Nikolu Mijailovi}a i iskqu~ili ga iz napada, a kada su prona{li lek za Mini}a, sve je bilo stvar rutine. Uz male uspone i padove, ali u trenucima kada su imali veliku prednost, Novosa|ani su do{li do veoma bitna tri boda na po~etku prvenstva i revan{irali se Partizanu, bar na kratko, za poraz u finalu pro{log plej-ofa. M. Risti}

DANAS PO^IWE PRVENSTVO ODBOJKA[ICA

No vi Sad s dva su per li ga {a Dana{wim derbijem NIS Spartak - Vizura po~iwe ènska odbojka{ka superliga, a titulu brani Crvena zvezda. Proteklih sezona zanimqivost ènske elitne lige nije bila na maksimalnom nivou, zbog dominacije crveno-belih, ali predsezonske najave govore o mnogo neizvesnijem prvenstvu, iako }e glavnu re~ voditi mla|e igra~ice. Za titulu pored Zvezde figuriraju jo{ beogradska Vizura, uì~ko Jedinstvo i suboti~ki Spartak. Za Novi Sad ovosezonsko izdawe superlige ima}e veliki zna~aj. Prvi put u istoriji }e Srpska

Atina imati dva superliga{a Vojvodinu i Varadin BMG, a wihov susret zakazan je za sedmo kolo. Pro{le sezone, Vojvodina je bez poraza prokr~ila put iz Prve u Superligu, a Varadinke su kroz bara` s Klekom do{le do elite. Vo{a }e premijeru imati ve} sutra s u`i~kim Jedinstvom, dok Varadin putuje u Pan~evo, na me~ prvog kola. Vojvodina }e u novu sezonu u}i s veoma mladi timom, gotovo kadetskim i bi}e najmla|a u prvenstvu, a Varadinke }e nastupiti u skoro nepromewenom sastavu u odnosu na pro{lu sezonu. M. R.

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA @ENSKE SUPERLIGE

1. kolo (7–9. oktobar) Di na mo (P)

2. kolo (14–16. oktobar)

- Va ra din BMG Rad ni~ ki (B) - C. zve zda TENT - Ko lu ba ra Voj vo di na - Je din stvo (U) NIS Spar tak - Vi zu ra

Va ra din BMG - Vi zu ra Je din stvo (U) - NIS Spar tak Ko lu ba ra - Voj vo di na C. zve zda - TENT Di na mo (P) - Rad ni~ ki (B)

3. kolo (21–23. oktobar)

4. kolo (28–30. oktobar)

5. kolo (4–6. novembar)

6. kolo (11–13. novembar)

Rad ni~ ki (B) - Va ra din BMG TENT - Di na mo (P) Voj vo di na - C. zve zda NIS Spar tak - Ko lu ba ra Vi zu ra - Je din stvo (U)

Va ra din BMG - Je din stvo (U) Ko lu ba ra - Vi zu ra C. zve zda - NIS Spar tak Di na mo (P) - Voj vo di na Rad ni~ ki (B) - TENT

TENT - Va ra din BMG Voj vo di na - Rad ni~ ki (B) NIS Spar tak - Di na mo (P) Vi zu ra - C. zve zda Je din stvo (U) - Ko lu ba ra

Va ra din BMG - Ko lu ba ra C. zve zda - Je din stvo (U) Di na mo (P) - Vi zu ra Rad ni~ ki (B) - NIS Spar tak TENT - Voj vo di na

7. kolo (18–20. novembar)

8. kolo (25–27. novembar)

9. kolo (2–4. decembar)

Dana{wi odbojka{ki program

Voj vo di na - Va ra din BMG NIS Spar tak - TENT Vi zu ra - Rad ni~ ki (B) Je din stvo (U) - Di na mo (P) Ko lu ba ra - C. zve zda

Va ra din BMG - C. zve zda Di na mo (P) - Ko lu ba ra Rad ni~ ki (B) - Je din stvo (U) TENT - Vi zu ra Voj vo di na - NIS Spar tak

NIS Spar tak - Va ra din BMG Vi zu ra - Voj vo di na Je din stvo (U) - TENT Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (B) C. zve zda - Di na mo (P)

Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (19) Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spar tak - Vi zu ra (19) Prva `enska liga - KRA GU JE VAC: Sme~ 5 - Gim na zi ja lac (19)

De taq s pro {lo se zon skog du e la Voj vo di ne i Va ra di na

sport

petak7.oktobar2011.

DANAS ZVANI^NO PO^IWE JADRANSKA LIGA

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Par ti zan kre }e iz Za gre ba Velika letwa pauza u ko{arci do{la je, do samog kraja. Naravno, bilo je puno doga|awa na basketa{kim terenima, najve}i je bilo Evropsko prvenstvo u Litaviji, a danas i sutra kre}u nacionalna i regionalna prvenstva, dakle ulazi se u punu sezonu. Ko{arka{ka Srbija prati}e Jadransku ligu (novi naziv ABA) s posebnom pa`wom, jer u woj nastupaju ~etiri na{e ekipe: Partizan MTS, koji brani titulu, a uz wega i Crvena zvezda Beograd, Radni~ki Kragujevac i Hemofarm [tada. Naravno, u fokusu }e biti (ponovo) novi tim crno-belih, koji je, pre dva dana na zvani~noj promociji na beogradskom Kalimegdanu, najavio velike ambicije u sva tri takmi~ewa u kojima }e nastupiti. U skladu sa èqama, crno-beli su angaòvali dosta novih ko{arka{a, pre svih potencijalnog reprezentativca Srbije Miroslava Raduqicu i NBA igra~a Minesote Niolu Pekovi}a, a onda i jo{ jednog igra~a sa spiska selektora Ivkovi}a Marka âkarevi}a. Stigao je i mladi reprezentativac Danilo An|u{i}, a od stranaca je, za sada, angaòvan Amerikanac Ejsi Lou. O~ekuje se da }e trener Vlada Jovanovi} i stru~ni deo tima insistirati na dovo|ewu jo{ jednog ko{arka{a na poziciji krilnog centra, po{to je za sada u ekipi jedino Branislav \eki} igra~ tog profila. Posebno zanimqivi bi}e i nastupi nove Crvene zvezde Beograd, kluba i tima koji su nastali od stare Crvene zvezde i FMP-a. Crveno-beli su tokom priprema nagovestili oìvqavawe kulta ovog kluba, a wihova zvani~na promocija u „Pioniru” potvrdila je da imaju osnova za nadu da }e se vratiti u sam vrh srpske, ali i regionalne ko{arke. Trener Svetislav Pe{i} stalno isti~e neophodnost da se èstoko radi kako bi se uskladi-

le `eqe navija~a i mogu}nosti ekipe, ali je sigurno da su Beogra|ani napravili odli~an posao dovo|ewem Amerikanca Adama Morisona iz LA Lejkersa. Puno se o~ekuje i od igra~a nekada{weg FMP-a Mileta Ili}a, Andreje Milutinovi}a i Filipa ^ovi}a, ali i povratnika Petra Popovi}a, jo{ uvek povre|enog Uro{a Nikoli}a, a onda i Save Le{i}a i mladih reprezentativaca Nemawe Nedovi}a i jo{ mla|eg Aleksandra Cvetkovi}a.

nu, novajliji u Superligi, ne mo`e osporiti zaslu`ena pobeda, Crven~ani su im u tome obilato pomogli. Kao retko kada, na ovoj utakmici proma{ili su blizu dvadesetak „zicera” pa su izvanredno zalagawe u celini dobra igra ostali u drugom planu. Sredinom prvog poluvremena Crvenka je u dva navrata imala prednost od po ~etiri gola (8:12, 9:13) i izgledalo je da je na sigurnom putu do pobede. Ali, upravo tada Kru{evqani su iskoristili gre{ke protivnika i zaredom postigli ~etiri gola (13:13) a potom i vo|stvo za odmor (16:14). Sli~no je bilo i u nastavku kada je Napredak u 45. minutu imao vo|stvo od ~etiri gola (21:17). Tada Crven~ani, iako bez do tada najboqeg igra~a Jolovi}a uspevali da izjedna~e (21:21), ali posle nekoliko neshvativih gre{aka Kru{evqani su stigli do pobede. T. Jovovi}

Proleter Agro`iv - @elezni~ar (I) 34:24 (14:10)

Bra ne re gi o nal ni tron: ko {ar ka {i Par ti za na MTS

Radni~ki iz Kragujevca se dosta poja~ao u prelaznom roku i nikoga ne bi smele da za~ude dobre igre tima koji vodi Miroslav Muta Nikoli}. Kragujev~ani imaju kontinuitet rada, imaju i veliku posetu u svojoj dvorani „Jezero”, stabilne finansije i nekako je normalno {to su u skladu s tim porasle i wihove ambicije. Od igra~a stigli u

Su tra QUBQANA: Union Olim pi ja - Zla to rog (20), BEOGRAD: Cr ve na zve zda Be og rad - He mo farm [ta da (18.15, TV Are na sport), ZAGREB: Za greb CO - Par ti zan MTS (16.30, TV Are na sport), DOM@ALE: He li os - [i ro ki (17)

Ne de qa KRAGUJEVAC: Rad ni~ ki - Ci bo na (20)

dok je Stojakovi} po~iwao sa afirmacijom u tom klubu, a pre odlaska u Ameriku 1998. godine. Pored Stojakovi}a, dres PAOK u predstoje}oj sezoni nosi}e i ~lan [arlot Bobketsa Kori Mageti. Stojakovi} je od 1994. do 1998. godine nosio dres Solunaca, a posle odlaska u NBA ligu nastupao je za Sakramento Kings, Indijanu Pejsers, Wu Orleans Hornets, Toronto Reptors i Dalas Maveriks, sa kojima je osvojio {ampionski prsten pro{le sezone.

Napredak - Crvenka 27:26 (16:14) KRU [E VAC: Dvorana Kru{evac, gledalaca 400, sudije: Lazi} (Kosovska Mitrovica), Arsenijevi} (Ni{). Sedmerci: Napredak 4 (3), Crvenka 3 (2), iskqu~ewa: Napredak 12, Crvenka 16 minuta. Diskvalifikacija: Jolovi} (Crvenka, u 48. minutu). NA PRE DAK: Jovanovi} 3, Nikoli}, ]irkovi} 2, Mihajlovi} 2, Milanovi}, [uki}, Arsi}, Milovi}, Xami}, Spasi} 6, M. Miqkovi} 3, B. Miqkovi} 2, Zubi} 4, Ran|elovi} 3, Andreji}, Zuji} 1. CR VEN KA: Mjerima~ka, Tomi} 2, Radowi}, Jolovi} 6, Slavuqica, Ra~i} 3, Gugleta, Nikoli}, V. Stankovi} 3, Prole 3, Gruji~i}, Vitas, Mili} 2, Holpert 4, S. Stankovi} 3. U zaostaloj utakmice iz prvog kola rukometa{i Crvenke bile su nadomak osvajawa bar jednog boda, ali su se ipak vratili kratkih rukava. I pored toga {to se doma}i-

Si lo vi ti Zre wa nin ci

ZAGREB: Ce de vi ta - Bu du} nost (18)

Srpski ko{arka{ i ~lan {ampiona NBA lige Dalas Maveriksa Predrag Stojakovi} blizu je povratka u solunski PAOK, dok traje lokaut u Americi. Stojakovi} je dobar prijateq sa Branislavom Prelevi}em, sada{wim sportskim direktorom solunskog kluba, koji je igrao u PAOK-u,

uzetne reputacije, koji nastupima u ABA ligi `eli sebi da obezbedi mnogo vi{e jakih me~eva nego {to ih ima u Izraelu. Problem ovom timu jesu putovawa, pa je zbog toga rukovostvo lige iza{lo u susret ~elnim qudima Makabija po pitawu odigravawa vi{e me~eva tokom jednog putovawa. Zbog toga je „Ponos Izraela” ve} odigrao tri utakmice i pre nego {to je prvenstvo po~elo. Sasvim je sigurno da }e utakmice tima iz Tel Aviva pleniti pa`wu u ~itavom regionu, jer ko od qubiteqa

Gre {ka ma u po raz

PRVA LIGA ZA MU[KARCE

Da nas

Sto ja ko vi} se vra }a u PA OK

Radni~ki Miqan Pavkovi} iz Hemofama, Stefan Bir~evi} iz Metalca, Uro{ Lu~i} iz OKK Beograda, Amerkanci Dejvid Sajmon i Daren Mur, kao i Tur~in Junus ^ankaja. Nikoli}, dakle, ima veoma dobro ukomponovan sastav i to sigurno pove}ava apetite navija~a ekipe iz srca [umadije. Za razliku od pro{lih godina, ekipa Hemofarma [tade do`ivela je „kresawe” buxeta, oti{lo je puno bitnih igra~a, a na scenu su stupili neki novi klin-

dnevnik

ci od kojih se o~ekuje da i na velikoj pozornici dokaù svoj talenat. Ne treba sumwati u to da }e Vr{~ani imati problema dok ne prona|u formu i pravi put, ali u ovom klubu su godinama pokazivali da umeju da prepoznaju {ta im vaqa ~initi. Klub su napustili Borisov, Boòvi}, Pavkovi}, Xordan i An|u{i}, od novajlija su stigli Nikola Ota{evi} (Budu}nost, Podgorica) i \or|e Gagi}, a trener @eqko Lukaji} i navija~i tima iz Banata najvi{e nada polaga}e u centre Ivana Mara{a, Mladena Panti}a i Borisa Savovi}a, kao i ne{to iskusnije Mladena Jeremi}a i Marka [utala. Uz wih, dakako, {ansu da pokaù talenat ima}e i mla|i momci koje predvode Uro{ Petrovi} i Petar Lambi}, uz koje su i Luka Mitrovi}, Nikola Milutinov, Nemawa Krsti}, Nemawa Dangubi}... Sigurno je da je ulazak Makabija iz Tel Aviva u velikoj meri poo{trio konkurenciju u borbi za tron, jer je re~ o sjajnom timu iz-

ko{arke ne bi po`eleo da ne delu vidi trenera Dejvisa Blata u zvezde poput Teodorasa Papalukasa, Ri~arda Hendriksa, Liora Elijahua, Xordana Farmara, na{eg Milana Ma~vana, [ona Xejmsa, Sofoklisa Skorcanidisa... U borbi za titulu gotovo sigurno na}i }e se i qubqanska Olimpija, ekipa koja je tako|e pretrpela dosta promena, ali je ponovo uspela da sklopi jak tim. U wemu }e glavne role imati iskusni Aleksandar ]apin i mladi reprezentativac Slovenije Muri~, ali i stranci iz SAD, Finske, BiH, [vdeske i Letonije. I Cibona je, zbog finansijskih problema koji su obele`ili posledwu sezonu, napravila novi tim i te{ko je pretpostaviti da }e Zagrep~ani igrati va`niju ulogu u borbi za titulu, ali je re~ o klubu koji se nikada ne sme potcewivati. Koliko vrede, najpre }e mo}i da procene gledaoci u Kragujevcu, po{to se u 1. kolu susre}u Radni~ki i Cibona. A. Predojevi}

UTAKMICOM PROLETER NAFTAGAS – VOJVODINA SRBIJAGAS PO^IWE SEZONA U PRVOJ A LIGI SRBIJE

No vo sa |a ni `e le po be du u der bi ju

Duelom izme|u dva vojvo|anska prvoliga{a - Proleter Naftagasa i Vojvodine Srbijagas - danas po~iwe novo prvenstvo u Prvoj A mu{koj ko{arka{koj ligi Srbije. Oba tima pretenduju na plasman u Superligu, pa ovaj me~ moè da ponese epitet derbija 1. kola. Priliku da ga uìvo vide ima}e gledaoci {irom na{e zemqe putem TV prenosa (RTS 2). Vojvodina Srbijagas je me|u stru~wacima dobila epitet jednog od najve}ih favorita takmi~ewa, a koliko je to opravdano i zasluèno mo}i }e da potvrdi u ni malo lakom i naivnom duelu. - Lepo zvu~i kada nas svi vide kao favorite, da budem iskren i sami se tako ose}amo - rekao je trener Novosa|ana Sini{a Mati}. - Utakmica u Zrewaninu bi}e pravi ispit za na{ mladi tim, jer ne treba zaboraviti da imamo kompletno novu ekipu. U woj su {estorica igra~a koji su 2009. godine, kao juniori Novog Sada, osvojili {ampionsku titulu u Srbiji, a ovi mladi}i po-

ja~ani su nekolicinom iskunijih i kvalitetnih ko{arka{a. Kada se re~ povela o dana{wem rivalu, Mati} je rekao: - Proleter tako|e ima novi tim i okosnicu ekipe ~ine ~etvorica iskusnih igra~a. To su @arkovi}, Vulin, Bjegovi} i Majki}, a wima je pridodato nekoliko mladih ko{arka{a. Bi}e to me~ pun opasnosti za nas, ali i naboja i obostrane `eqe za pobedom. Dobro bi bilo da mi

Da nas ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas - Voj vo di na Sr bi ja gas (18, RTS 2)

Su tra BE O GRAD: Me ga Vi zu ra Slo bo da (20), OKK Be o grad Na pre dak (17.30), KRA QE VO: Slo ga - BKK Rad ni~ ki (19), ^A ^AK: Bo rac - Ta mi{ (19), VA QE VO: Me ta lac Rad ni~ ki Ba sket (19.30), SME DE RE VO: Sme de re vo @e le zni ~ar (17)

ostvarimo na{e èqe i s dva boda u|emo u novo prvenstvo i raduje me {to na utakmicu putujemo u kompletnom sastavu. Idemo, dakle, da se nadigravamo i pobedimo, a put do toga je da onemogu}imo wihovu pozicionu igru na centre i nametnemo agresivnu, trka~ku ko{arku kojoj mi teìmo. Novi kapiten Novosa|ana je Rade Markovi}. On tako|e s optimizmom do~ekuje po~etak nove sezone i premijernu utakmicu. - Kon~ano je zavr{en dugi pripremni perod i posle dva i po meseca èstokog rada ~eka nas po~etak lige. Proleter ima iskusniji tim, koji je posebno opasan kada igra na svom parketu. S druge strane, mi smo mla|i, ali imamo duù klupu, boqe tr~imo i mislim da smo {uterski ja~i. Lepo bi bilo da pobedom u|emo u prvenstvo i u~ini}emo maksimalan napor da tako i bude - rekao je Markovi}. Utak mi ca u zre wa nin skoj Kristalnoj sali po~iwe u 18 ~asova. A. P.

ZRE WA NIN: Hala sportova „Medison”, gledalaca 400, sudije: Ban~ov i Ivankov (Pan~evo). Sedmerci: Proleter Agroìv 3 (3), @elezni~ar 4 (3), iskqu~ewa: Proleter Agroìv 8, @elezni~ar 12 minuta. PRO LE TER AGRO @IV: Ili} (8 odbrana, sedmerac), Sl. Dimitri}, Brako~evi} 5 (1), Trnini} 2, Zveki} 3, Kneèvi} 4, Bjelica, âgaq, Gojkovi}, Nikoli} 1, Lojani~i} 5, Gruji}, Beli} 1, St. Dimitri} 4 (2), Davidovi} 3, Koqevi} ( 11 odbrana, sedmerac). @E LE ZNI ÂR: Kozomora 4, Bani} 1, Pani} 2, Slep~evi}, Petrovi} 1, Duki}, Kova~evi} 6, [qakini} 1, Pavi} 1, Andeseli}, Pavlovi}, Plav{i} 4 (3), Jezdimirovi} (3 odbrane), Mihajlovi}, Pili} 2, Pernar 2. Zrewaninci su silovito otvorili utakmicu. U 10. minutu vo-

dili su rezultatom 6:2, a u 20. bilo je 12:5 za doma}i tim. Odli~an na golu u tim trenucima bio je talentovani @iva Ili}, a sa gotovo svih pozicija ga|ao je Dimitri} potpomognut Lojani~i}em. Do kraja prvog dela gosti su uspeli da smawe prednost crveno-belih zahvaquju}i efikasnom Kova~evi}u i solidnom golmanu Jezdimirovi}u. Drugo poluvreme donelo je jo{ boqi rukomet, a ~eta trenera Rni}a igrala je odli~no u fazi odbrane za 11 minuta primila samo dva pogotka i povela 22:13. Kada je u 47. minutu na semaforu stojao rezultat 25:15 bilo je jasno da bodovi ostaju u gradu na Begeju, rutinski kako i dolikuje pravoj ekipi Proleterove bebe uspele su da zadr`e prednost i ostvare drugu pobedu u {ampionatu rezujltatom 30:24. N. Jowev

DRUGI KRUG LEN KUPA

Zve zda na Hi o su Drugi krug LEN Kupa za vaterpoliste na programu je od danas do nedeqe. U ovom takmi~ewu od srpskih klubova nastupa Crvena zvezda, koja }e od danas do nedeqe igrati u Grupi I na gr~kom ostrvu Hios sa istoimenim ekipom doma}ina, turskom Enkom iz Istanbula i francuskim Monpeqeom. U osminu finala }e se plasirati po dve najboqe ekipe. Raspored turnira, danas: Enka Istanbul (Turska) - Monpeqe (Francuska) (18), Hios (Gr~ka) - Crvena zvezda (Srbija) (19.30). Sutra: Crvena zvezda - Enka (17), Hios - Monpeqe (18.30). Nedeqa: Crvena zvezda - Monpeqe (9), Hios - Enka (10.30). G. M.

FINALE KUPA NA TERITORIJI OFS TITEL–@ABAQ

Do ro slo va~ ki za pe har Mileti} - Titel 1:0 (1:0)

MO [O RIN: Igrali{ze sportskog centra, gledalaca 300, sudija ^ulum ([ajka{), strelac: Gardinova~ki u 90. minutu. @uti kartoni: N. Li{i}, Vukobrat (Mileti}), [u{a (Titel). MI LE TI]: Slavni} 7, Nestorovi} 7, Klai} 7, Rogi} 8, Vukobrat 7, Kozarev 6 (Trivunovi} 7), N. Li{i} 7, Bogi} 7, Pavkov 8, Doroslova~ki 9, Bawac 6 (Jovanovi}). TI TEL: \uri~i} 8, [andor 6, Mra~ajac 6, Nastasi} 6 , [u{a 7, Pani} 6, Miladinovi} 7, Lo~ki 6 (Kuqa), [oli} 7, Tot 6, Paji} 7.

Golom Gardinova~kog u popsledwim sekundama me~a Mo{orinci su osvojili Kupu na teritoriji Op{tinskog fudbalskog saveza Titel - @abaq i tako posle punih 18 godina u vitrine kluba obogatili s jednim peharom. U odli~noj utakmici fudbale ri Mi le ti }a bi li ne {to boqi. Gol odluke postignut je u samom fini{u kada je posle prodora Rogi}a Doroslova~ki matirao vrlo dobrog golmana \uri~i}a. S. Trivunovi}

POLUFINALE KUPA NA PODRU^JU OFS KULA

Ku la i Li par u fi na lu Kula - Crvenka 2:1 ( 2:1)

KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 50. Sudija: [}epanovi} ( Kula). Strelci: Vukovi} u 23. i Na| u 43. za Kulu, a Nikoleti} u 28. minutu za Crvenku. @uti kartoni: Vidari} ( Crvenka). KU LA: Kalini} 7, An|elkovi} 6, Radulovi} 6, Kardo{ 6 ( od 53. Bo`ovi} 6), Na| 7, Kuli} 7 ( od 46. Aleksandrovi} 6), Vuja~i} 6, Vojnovi} 6 ( od 65. Bodi{ -), [arac 6, Kukoq 6 i Vukovi} 7. CR VEN KA: Vrbqanac 7, Ko~i} 6, Vidari} 6, Radmanovi} 6, Prem~evski 6, Marti} 6, Perduh 6, Martinovi} 6 (od 46. Piskuli}

6), Nikoleti} 6 ( od 65. Gatari} -), Popovi} 6 i Matija{evi} 7 (od 46. Radulovi} 6). U polufinalu Kupa na podru~ju Op{tinskog FS Kula na igrali{tu na Gederu doma}in Kula je pobedila Crvenku sa 2:1 i plasirala se u finale, te se tako Crven~anima donekle revan{irala za poraz u prvenstvu. U drugom polufinalnom susretu doma}in Lipar je sa 2:1 pobedio Mladost iz Kru{~i}a, tako da }e u finalu Kupa na podru~ju OFS Kula, 12. oktobra snage odmeriti Kula i Lipar.\. Bojani}

c m y

mre@a

dnevnik

petak7.oktobar2011.

УМРО СТИВ ЏОБС, ОСНИВАЧ „ЕПЛА”

Крај творца таблета и ајфона

снивач ИТ компаније „Епл„ Стив Џобс преминуо је у среду, 5. октобра, саопштила је та компанија. Џобс је умро свега неколико недеља пошто је из здравствених разлога поднео оставку на место генералног директора компјутерског гиганта „Епл инк”. Компанија „Епл„ је на сајту ap ple.com објавила да је у педесет и шестој години преминуо Стив Џобс, визионар који је 1976. у Калифорнији основао малу ИТ фирму која је до данас израсла у највреднију компанију света. Стив Џобс један је од најзаслужнијих људи зашто сада имамо у овом облику, рачунаре, лаптопове, тачскрин уређаје, па и сам интернет. У саопштењу те компаније наводи се да је „Епл изгубио визионара и креативног генија, а свет изгубио невероватног човека„ „Ми који смо имали срећу да га познајемо и радимо с њим, у Стиву смо изгубили драгог пријатеља и ментора који нас је инспирисао„, саопштио је „Епл„ и додао да „Стив за собом оставља компанију коју је само он могао да подигне„.

Биографија Стива Џобса излази 2. новембра

иографија преминулог оснивача „Епла„ Стива Џобса појавиће се 2. новембра у Француској, објавила је данас издавачка кућа „ЈЦ Лејт„, која је у априлу добила право на биографију Џобса. Књига ће имати и своју дигиталну верзију, а издавач је после смрти Џобса одлучио да је раније објави, пренели су француски електронски медији. Првобитно је било најављено да ће биографија бити пред читаоцима на пролеће 2012. године, потом је датум померен на 21. новембар 2011, а сада на 2. новембар. У „Лејту„ су изјавили за АФП да Џобс није тражио никакво право на увид у оно што је написано, чак

ни да прочита биографију пре објављивања, као и да није наметао никаква ограничења, већ је подстицао окружење да слободно прича. У искреној исповести, Џобс је рекао да има много ствари на које није поносан, пре свега на начин на који поступио као 23-годишњак када је његова девојка остала у другом стању, али да у плакару нема никакве лешеве које покушава да сакрије. Он је био спреман на пуну сарадњу

с аутором биографије Волтером Ајсаксоном коме је достављао све информације потребне за писање, али никада не утичући на текст. Први тираж биографије имаће 60.000 примерака, али то се може променити наредних дана, у зависности од потражње, саопштио је „Лејт„.

Умро дан након представљања новог ајфона

обс је преминуо само дан након што је компанија коју је основао представила најновију, побољшану верзију свог мобилног телефона - „ајфон 4С„. „Ајфон„ је, када је први пут представљен, унео праву револуцију на тржиште тих уређаја. То је, уосталом, одувек била карактеристика производа који су настали у Џобсовој компанији. Поменимо само „ајпод”, „ајфон„ и, најновији, „ајпед”, уз незаобилазне Мек рачунаре.Стив Џобс, иако су се многи надали, није се појавио на представљању тог уређаја.

Између визионара и бескрупулозног отимача

обсова пословна биографија је доста допринела миту о усамљеним, предузетничким особењацима Силицијумске долине, наглашавајући његово схватање значаја естетике и дизајна у јавности. Његов рад на производима који су били фунционални и привлачни створио му је култни статус. Заједно са суоснивачем „Епла„ Стивеном Вознијаком допринео је ширењу популарности персоналних рачунара у касним 1970-им годинама. У раним осамдесетим годинама прошлог века Џобс је први уочио комерцијални потенцијал графичког корисничког интерфејса и миша. Стив Џобс је рођен у Сан Франциску од мајке Американке и оца Сиријца, тада студената. Недељу дана по рођењу био је дат на усвајање. Био је усвојен од стране брачног пара Џобс, који су му дали име Стив Пол Џобс. Његови биолошки родитељи су се касније венчали и добили кћерку Мону Симпсон, списатељицу, коју је Џобс упознао тек кад је одрастао. Похађао је основну школу у Куперитину и средњу школу Хомстед и похађао часове у компанији „Хјулит Пакард„ у Пало Алту. Недуго затим ту се и запослио и радио је заједно са Стивеном Вознијаком као сезонски радник током лета. Године 1972, Џобс је матурирао у средњој школи и пријавио се на Рид Колеџ у Портланду. Иако је напустио редовно школовање након првог семестра, наставио је да слуша поједина предавња као што је, између осталог, калиграфија. „Да нисам био присутан на управо том предавању, „Мек„ никад не би имао вишеструке словне типове и пропорционално постављенефонтове“, изјавио је Џобс. У јесен 1974, Џобс се вратио у Калифорнију и почео да присуствује састанцима рачунарског клуба Хомбру, заједно са Стивом Вознијаком. Запослио се као техничар у „Атарију„, произвођачу познатих видео-игара, с намером да скупи новац за пут у Индију ради духовног уздизања. Током шездесетих година прошлог века откривено је од стране телефонских „хакера“ да дечија пиштаљка делимично прекривена лепљивом траком, која се добијала бесплатно уз сваку кутију овсених пахуљица, може да репродукукје контролни сигнал од 2600 Hz којег је АТ&Т користио за међуградске телефонске позиве. Џобс је заједно са Вознијаком, на кратко, кренуо у посао са „плавим кутијама“ која је омогућавала противзаконите бесплатне међуградске разговоре.

Стив Џобс је од 2004. године боловао од рака панкреаса. Његов поновни одлазак из „Епла„, након 14 година вођења те компаније, повезан је са нарушеним здравстваним стањем које се није у потпуности поправило након што је пре две године имао операцију трансплантације јетре у борби са раком.

„Увек сам говорио да, ако икада дође дан кад више нећу моћи да испуњавам своје дужности и очекивања као извршни директор, бићу први који ће вам то ставити до знања. На жалост, тај дан је дошао„, навео је тада Џобс у образложењу свог одласка. Он је, иначе, компанију „Епл„ основао у гаражи 1976. заједно са партнерима Стивом Вознијаком и Роналдом Вејном. Стручна јавност га сматра творцем успеха „Епла„ последњих година и човеком који је компанију вратио с ивице банкротства када се у њу по први пут вратио 1997. године. Његовом визионарству приписује се и велики успех „Мекових„ рачунара на тржишту, и нарочито глобална популарност уређаја „ајпод”, „ајфон„ и „ајпед” који су, сваки у свом сегменту, међу најзначајнијима на тржишту. Компанија у последње време ниже успех за успехом, па је тако недавно чак била и проглашена највреднијом на свету, са капитализацијом од чак 350 милијарди долара. Такође, у јулу су медији писали о томе да та компанија има више новца него влада Сједињених Америчких Држава.

Једно време Џобс је путовао по Индији заједно са својим колегом са факултета Данијелом Коткеом (који ће касније бити први запослени у „Еплу„) у потрази за духовним просветљењем. У Америку се вратио с обријаном главом и традиционалном индијском одеждом. Вратио се на свој стари посао у „Атарију„, где му је поверен задатак да направи штампану плочу за игрицу Bre a ko ut. Према Нолану Бушелу, оснивачу „Атарија„, „Атари„ је нудио 100 долара по чипу мање. Џобс је показивао мало интересовање и знање о штампаној плочи и договорио се са Вознијаком да поделе зараду уколико Вознијак успе да смањи број чипова на плочи. На изненађење „Атарија„, Вознијак је успео да смањи број чипова за 50, али је нацрт био тако узан да се није могао умножити на производној траци. Тада је Џобс рекао Вознијаку да му је Атари дао свега 700 долара (уместо 5000 долара колико је стварно добио) и да је Вознијаков део свега 350 долара. Када је 21-годишњи Џобс видео рачунар који је Вознијак направио за себе, убедио га је да му помаже кад је основао предузеће које је продавало тај рачунар. Епл (Ap ple Com pu ter Co.) је основан као ортачка фирма 1. априла 1976. године. Иако је првобитни план био да продају штампана кола, Џобс и Вознијак су направили једну количину већ склопљених рачунара и тиме ушли у посао са персоналним рачунарима.

Први персонални рачунар којег су њих двојица продавали био је Ap ple I, по цени од 666,66 долара, број који се Вознијак смислио јер је волео понављање цифара. Његов наследник, Ap ple II, био је представљен наредне године и постигао је огроман успех, претварајући „Епл„ у битног играча на новорођеном тржишту персоналних рачунара. У децембру 1980, с успешним финасијским резултатима, компанија „Епл“ је почела да се котира на берзи, чиме је Џобс постао мултимилионер. Године 1983, Џобс је позвао Џона Скалија из „Пепси коле„ да буде главни извршни руководилац.

Мада је Џобс био убедљив и харизматични проповедник за „Епл„, неки од његових службеника су га често описивали као склоног грешкама реметиоца. Општи пад продаје који се десио крајем 1984. године довео је до погоршања односа са Скалијем. Крајем маја 1985, након најаве великог броја отказа у „Еплу„ и борбе за превласт у предузећу, Скали разрешио Џобса положаја руководиоца Ma cin tosh-овог одељења. Осетивши се изолованим од сопствене компаније, Џобс је продао све осим деоница у „Еплу„ и основао другу компанију „Некст компјутерс„. „Епл„ је 1996. купио „Некст„ за 429 милиона долара, доводећи Џобса назад у компанију коју је и основао. Ускоро је постао и привремени главни извршни руководилац, пошто су директори изгубили поверење у и сменили тадашњег руководиоца Џилберта Амелију. Џобс је покренуо низ пројеката као што су Ap ple New ton,Cybe r dog и Open doc, у циљу повратка профитабилности „Епла„. Куповином „Некста„ многе компоненте из његове технологије нашле су свој пут до „Еплових„ производа, од који је најзначајнији NeX TSTEP, који је еволуирао у Mac OS X. Под Џобсовим вођством компанија је знатно напредовала и повећала зараду избацивањем iMac-а на тржиште, као и других нових производа. Од тада су иновативни дизајн и моћан бренд радили за „Епл„. На сајму Мекворлд Експо 2000. Џобс је постао стални главни извршни руководилац. Стив Џобс радио је у „Еплу„ за годишњу зараду од једног долара, што га је сврстало у Гинисову књигу рекорда као „најслабије плаћеног руководиоца“.

kWiGA

petak7.oktobar2011.

dnevnik

ТО МАС ТРАН СТРЕ МЕР ДО БИТ НИК НО БЕ ЛО ВЕ НА ГРА ДЕ ЗА КЊИ ЖЕВ НОСТ

TOP-LISTA

Згу сну те сли ке ре ал но сти

ај по зна ти ји скан ди нав ски жи ви пе сник, Шве ђа нин То мас Тран стре мер (1931) ово го ди шњи је до бит ник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност, са оп шти ла је ју че Кра љев ска швед ска ака де -

нас окру жу је, сма тра ју ћи да по ет ско по сма тра ње при ро де пру жа увид у људ ски иден ти тет и ње го ву ду хов ну ди мен зи ју, чи ме се че сто за ди ре у по ље ме та фи зи ке. Ње го ва де ла, ко ја не ки опи су ју као „се ку лар не мо ли тве„, пре ве -

кон тра сту је са ње го вим жи во том ко ји све до чи о кон ти ну и ра ном, ак тив ном за ла га њу за бо љи свет, и то не са мо кроз по е зи ју. Ро ђен 15. апри ла 1931. го ди не у Сток хол му. Ди пло ми рао је пси хо ло ги ју 1956, а на кон сту ди -

Европ ска на гра да за по е зи ју из Вр шца То ма су Тран стре ме ру је 1991. го ди не до де ље на Европ ска на гра да за по е зи ју Књи жев не оп шти не Вр шац. Исте го ди не КОВ је об ја вио збир ку ње го ве по е зи је „Фор му ле пу то ва ња“ у из бо ру и пре во ду на срп ски Мо ме Ди ми ћа. Из здрав стве них раз ло га Тран стре мер ни је та да мо гао да при ми при зна ње, али је гост КОВ-а био 2003. Том при ли ком одр жао је ве о ма дир љи во књи жев но ве че, ре че но нам је у КОВ-у. Ово ви со ко при зна ње уста но вље но је 1988. го ди не на пред лог Пе тру Кр дуа (1953-2011), јед ног од осни ва ча и ду гог ди шњег глав ног уред ни ка КОВ-а, пе сни ка и пре во ди о ца. До де љу је се сва ке дру ге го ди не, а ла у ре а ту се об ја вљу је књи га на срп ском је зи ку у еди ци ји „Европ ска на гра да“.

Р. Л.

ми ја на у ка. У са оп ште њу Ака де ми је се ис ти че да је осам де се то го ди шњи пе сник до био на гра ду „јер нам је кроз сво је згу сну те, про зир не сли ке дао свеж при ступ ре ал но сти”. У сво јим де ли ма, Тран стре мер ис тра жу је од нос из ме ђу на шег уну тра шњег би ћа и све та ко ји

де на су на 50 је зи ка, та ко ђе и на срп ски. Ме ђу ње го вим пре во ди о ци ма је и Че слав Ми лош, а сти хо ве су му по све ћи ва ли Јо сиф Брод ски и Ла се Се дер берг. Тран стре ме ров ин тро спек тив ни стил, ко ји је на по пу лар ном сај ту „Publishers Weekly” опи сан као „ми сти чан, вер са ти лан и ту жан„, у

СЛО БО ДАН ЕЛЕ ЗО ВИЋ, ПИ САЦ

KWIGAZAUVEK

Ро ђен сам у тра ди ци о нал ној по ро ди ци, ко ја је 1945. го ди не из ник шић ких Ру ди на ко ло ни зо ва на у Вр бас. Вас пи тан сам у сло бо дар ском ду ху. Ње гош нас је на у чио: ко да жи вот за сло бо ду свог на ро да, до вољ но ду го је жи вео. Отаџ би на без сло бо де је там ни ца, под ву као је Ан дрић. Ју на штво је кад бра ниш се бе од дру го га, а чој ство је кад дру ге бра ниш од се бе, по ру чу је Мар ко Ми ља нов. А мој отац Ми ли во је пу штао је нас че тво ро де це да иде мо где хо ће мо, да се дру жи мо са ким же ли мо, под усло вом да му због нас ми ли ци ја и хит на по моћ не хва та ју ква ку од ула зних вра та. Да не шпи ја мо, не ла же мо и не кра де мо. На сре ћу, ни смо га из не ве ри ли. Жи ве ли смо та ко да дру гом ни смо чи ни ли оно што не би смо же ле ли дру ги да ра де на ма. Схва ти ли смо да вер ни ци и ате и сти тре ба да жи ве у скла ду са 10 Бож јих за по ве сти и не ће би ти не при ли ка за би ло ко га. Пре по ла ска у шко лу на у чио сам чи та ти из „Бор бе” на ко ју је био прет пла ћен мој отац, и из „По ли ти ке”, ко ју је сва ко днев но ку по вао. Чи тао сам ис кљу чи во спорт ске стра не. Љу бав пре ма књи зи раз ви ле су ми ста ри је се стре Слав ка и Ве ра, чи је сам лек ти ре у из да њу „Ла ста ви це”,

ја је ра дио у по прав ној уста но ви за мла де де лин квен те и на по сло ви ма обра зо ва ња осо ба с по себ ним по тре ба ма. Сво ју пр ву збир ку по е зи је, „Се дам на ест пе са ма„, об ја вио је у 23. го ди ни, док је још био на сту ди ја ма. До бит ник је број них на гра да ме ђу ко ји ма су на гра да „Бел ман“,

на гра да „Бо нер“ за по е зи ју, не мач ка на гра да „Пе трар ка“ и Нор диј ска на гра да ко ју до де љу је Швед ска ака де ми ја. До жи вео је мо жда ни удар 1990. го ди не што је ути ца ло на ње го ву спо соб ност го во ра, док су му по кре ти све де ни на му зи ци ра ње на кла ви ру, је ди но ле вом ру ком. По сле ше сто го ди шње па у зе, вра тио се збир ком по е зи је „Ту жна гон до ла„, ко ја је у Швед ској про да та у 30 хи ља да при ме ра ка. То мас Тран стре мер је у ви ше на вра та по се ћи вао Ср би ју као и дру ге зе мље у окру же њу, пр ви пут у вре ме сво је мла до сти. До бит ник је нај ве ће књи жев не на гра де а по е зи ју на про сто ри ма бив ше Ју го сла ви је- Злат ног вен ца Стру шких ве че ри по е зи је за 2003. го ди ну. Тран стре мер је осми Евро пља нин ко ји је до био нај пре сти жни ју свет ску на гра ду за књи жев ност у по след њих 10 го ди на, а већ го ди на ма је ва жио за фа во ри та. Нај по зна ти је ње го ве књи ге су:“Се дам на ест пе са ма“ (1945), „Тај не на пу ту“ (1958), „На по ла до вр ше но не бо“ (1962), „Зву ци и ши не“ (1966), „Ба ри је ра исти не“ (1978), „Ди вљи пи јац“ (1983), За жи ве и мр тве“ (1989), „Ту жна гон до ла“ (1996), „Ве ли ка за го нет ка“ (2004). Аутор је и ма њег ме мо ар ског де ла. Оже њен је и има две ћер ке. (Танјуг)

Нај леп ше уз гла вље за сан „Про све те” и Реч и ми сао” про сто гу тао. Био сам у Дру жи ни си њег га ле ба, Пе ре Квр жи це, иле га ли сао у Са ла шу крај ма ло га ри та, ухо дио Ну ши ће ве хај ду ке, же лео би ти уз Ке ке ца, пре жи вео ма га ре ће го ди не, пам те ћи ро ди тељ ску по ру ку: - „Не окре ћи се, си не” за оним што ни је вред но по ме на. Све про бле ме ре ша вај као Та лич ни Том. Ко ри сти ср це, дух и ум, а не ре вол вер, пу шку или бо деж. И бу ди увек на стра ни исти не, прав де, ху ма ни зма и со ли дар но сти. Кад бих не где мо рао би ти ду же од су тан, од хи ља да књи га ко је сам про чи тао те шко бих иза брао ко је бих нај ра ди је по нео. Ипак, у тој тор би не из о став но би се на шли „Гор ски ви је нац” вла ди ке Пе тра II Пе тро ви ћа Ње го ша, „Ба шта сље зо ве бо је” Бран ка Ћо пи ћа, „Хај ка” Ми ха и ла Ла ли ћа, „Дер виш и смрт” Ме ше Се ли мо ви ћа, „Зна ко ви по ред пу та” Иве Ан дри ћа и „Збир ка цр но гор ских анег до та”. Од стра них пи са ца до -

вољ ни би ми би ли Че хов и До сто јев ски. Ве ли чи на по ме ну тих књи жев ни ка је у то ме што су ди гли веч ни

спо ме ник обич ном чо ве ку у свом вре ме ну, оста вља ју ћи трај ни траг о њи ма мно го успе шни је не го бу љу ци исто ри ча ра, фи ло зо фа, со ци о ло га, или пред став ни ка дру гих на у ка и умет но сти. Али, њи ма ово ан ти вре ме не мо же ни шта, јер су на ста ње ни у веч но сти. Чу де сна је моћ књи ге, ре че Да ни ло Ни ко лић. Ча роб на је моћ чи та ња. Књи га је нај ду бљи ар те риј ски бу нар за жед не и нај леп ше уз гла вље за сан. На жа лост, пра вих књи жев ни ка је све ма ње. Пи сац и не ма шти на су си но ни ми. Од пи са ња не мо же да се жи ви. За то је књи жев ни ци ма да нас па мет ни је да пи шу мол бе за со ци јал ну по моћ, не го књи ге. Би ло је дав но кад се жи ве ло и уми ра ло слав но. Сад нам је ја ук на ук. А ка ко и не би био, кад је го ре на ру бу па ме ти, а до ле на ру бу про па сти. Ју на штво је да нас хра ни ти се бе до пр вог у ме се цу, а чој ство на хра ни ти пр вог до се бе.

Најтраженији наслови у књижари „Делфи“ - Клуб читалаца „Лагуна“ 1. „Тигрова жена“, Теа Обрехт – „Лагуна“ 2. „Авантуре неваљале девојчице“, Марио Варгас Љоса – „Лагуна“ 3. „Од када сам се заволела волим”, Ивана Кузмановић –„Лагуна“ 4. „Ловац на змајеве“, Халед Хосеини – „Лагуна“ 5. „Злато Медичијевих“, Патриција Дебике ван дер Норт - „Лагуна“ 6. „Словенска митологија“, Ненад Гајић – „Лагуна“ 7. „Хиљаду чудесних сунаца“, Халед Хосеини - „Лагуна“ 8. „Рингишпил“, Јелена Бачић-Алимпић – „ Лагуна“ 9. „Сунце мени, сунце теби“, Весна Дедић-Милојевић – „Чигоја штампа“ 10. „Руска зима“, Дафни Калотај – „Лагуна“

СА ОП ШТЕ ЊЕ ОД БО РА БЕ О ГРАД СКОГ САЈ МА КЊИ ГА

Сви из ла га чи су рав но прав ни

дру же њ е из да ва ча и књи жа ра Ср би је ових да на је иза шло у јав ност са озбиљ ним при мед ба ма на ра чун ор га ни за то ра пред сто је ћег 56. ме ђу на род ног бе о град ског сај ма књи га, ко ји ће се одр жа ти од 23. до 30. ок то бра . Про зва ни Од бор Бе о град ског сај ма књи га од го ва ра на при мед бе, са оп те њу ко је је ју че про се ђе но ме ди ји ма. Удру же ње се о усло ви ма уче шћа на Бе о град ском сај му књи га огла си ло три ме се ца по њи хо вом об ја вљи ва њу у тре нут ку ка да је 458 уче сни ка, ме ђу ко ји ма је и ве ћи на чла но ва Удру же ња, сво јим пот пи сом и пе ча том при хва ти ло по н у ђе н е усло ве уче шћа, на во ди се у са оп ште њу.Це не за уче шће на Сај му су по ве ћа не за 20% са мо у ха ли 1 у ко јој вла да нај ве ћа по тра жња за из ло жбе ним про сто ром, у оста лим ха ла ма це не су по ве ћа не за 10-15% или сни же не за 23%, уки да њем књи жа ра у де лу ха ле 4). Усло ви за одр жа ва ње Сај ма књи га знат но су уна пре ђе ни ула га њи ма у си стем вен ти ла ци је и кон тро ле ула ска. И по ред по ве ћа них це на, тра жња за за ку пом про сто ра у ха ли 1 пре ва зи шла је ка па ци тет ха ле за око 3000м2 што не од ра жа ва ви сок ни во це на, већ обр ну то. Исто вре ме но, за Са јам се при ја ви ло ви ше уче сни ка не го 2010.У 2011. пре ма же ља ма из ла га ча тра ја ње Сај ма књи га је про ду же но за 1 дан, а рад но вре ме за 1 сат (до 21ч) сва ко га да на одр жа ва ња Сај ма. Не тач на је тврд ња да чла но ви Удру же ња не ма ју ко му ни ка ци ју са чла но ви ма Од бо ра и ор га ни за то ри ма Сај ма књи га, што по твр ђу је ве ћи број са ста на ка и по хва ла на ра чун ор га ни за ци је ма ни фе ста ци је. Уче сни ци ма Сај ма књи га на рас по ла га њу сто ји бес -

плат но ко ри шће ње са ла за про мо ци ју у то ку тра ја ња Сај ма. И у 2011. го ди ни, ор га ни за то ри Сај ма по кри ва ју део тро шко ва бо рав ка го сти ју (пи са ца) из да ва ча и са мог Удру же ња, на во де из Од бо ра бе о град ског сај ма. Це не уче шћа на Бе о град ском сај му књи га ви ше стру ко су ни же од це на на би ло ко јој дру гој ма ни фе ста ци ји ко ја се одр жа ва на Бе о град ском сај му и у окру же њу. Уче сни ци су осло бо ђе ни и пла ћа ња из ла гач ке упи сни не ко ја на дру гим ма ни фе ста ци ја ма

из но си 100 и ви ше евра. Це на ула зни ца на Сај му књи га је не про ме ње на већ тре ћу го ди ну за ре дом, а по пред ло же ној це ни од 150 дин у про шлој го ди ни је про да та ско ро по ло ви на ула зни ца. Оче ку је се да та ко бу де и ове го ди не. По с еб на по год ност је по ро дич ни дан, уве ден 2010. го ди не, ка да це ла по ро ди ца, без об зи ра на број чла но ва има фик сну це ну ула зни це. Ове го ди не по ро дич ни да ни су уто рак и сре да. За кљу чак Oдбора је да се Удру же њ е обра т и л о са оп ш те њем ме ди ји ма у тре нут ку ка да је Од бор Сај ма књи га об ја вио рас по де лу из ло жбе ног про сто ра са ко јом се Удру же ње уна пред у на че лу са гла си ло, а ко јом су сви из ла га чи рав но прав но тре ти ра ни. Од бор Бе о г рад ског сај ма књи га ће и убу ду ће оста ти отво рен за све пред ло ге из да ва ча, за кљу чу је се у са оп ште њу.

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за јав ни жи вот В

р шач ка ку ла“, не дељ ни мест ни лист за тр го ви ну, обрт ност и јав ни жи вот, из ла зио је у Вр шцу, је дан пут не дељ но, 1867–1868, 1870–1872 и 1894–1895. го ди не. То је пр ви срп ски лист у Вр шцу. По кре нуо га је Ми та Ф. По по вић уз са рад њу Ни ко ле Ман ду ки ћа. Лист је сле дио пра вац „За ста ве“ Све то за ра Ми ле ти ћа и био је не ка вр ста не зва нич ног ор га на Све то за ра Ми ле ти ћа. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто ји овај лист и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

Ли те ра ту ра из еспре со ма ши не

ери елек трон ских књи га, у ко ји ма вла да ју чи та чи и та бле ти, ства ра ти ма ши не ко је ће про из во ди ти па пир не ко пи је ли те рар них де ла рав но је лу до сти. Ипак, та ко не ми сли Џеј сон Еп стин, осам де сет тр о го ди шњи пред у зет ник из Њу јор ка, од го во ран за мно ге тех но ло шке ино ва ци је. Он је, на и ме, ре шио да све ту по ну ди ми ни штам пар ску ма ши ну, за кућ ну упо тре бу, ко ја у ни зу штам па, сла же, по ве зу је и ко ри чи књи ге. Го спо дин Еп стин ни је не ки за лу ђе ник ко ме се тре ба под сме ва ти, на про тив, он је ра дио са На бо ко вом, Но р ма ном Меј ле ром и Ро том, уно се ћи број не ино ва ци је у књи жар ску штам пу. „Еспре со ма ши на за књи ге“, ка ко ју је на звао идеј ни тво рац, на пра вље на је од плек си гла са и ме та ла и мо же се на ћи у књи жа ри „Мек на ли Џек сон“ у њу јор шком пред гра ђу Со хо. - Књи ге по сто је пре ко пет хи ља да го ди на и не ми слим да тре ба да не ста ну – ка же Еп стин.

Вла сник књи жа ре, Ша гун Ме ро тра, не дав но је ус пео да от ку пи ову ма ши ну, по це ни ко ја је за са да тај на. Аутор књи га о ин фра струк ту ри и кли мат ским про ме на ма твр ди да му је ова на пра ва омо гу ћи ла да штам па књи гу пре ма соп стве ним по тре ба ма и зах те ви ма тр жи шта. - Ма ли ауто ри, нај че шће са мо и зда ва чи, уз по моћ ове ма ши на мо ћи ће да кон тро ли шу тро шко ве штам пе. Сво ју по след њу књи гу штам пао сам у 20 при ме ра ка и кре нуо у про мо ци ју. То ми је са свим до вољ но, јер књи ге с уско струч ном, тех нич ком те мом има ју ве о ма ма ло чи та ла ца. Иако је због по ја ве елек трон ских чи та ча књи га „Еспре со ма ши на за књи ге“ оста ла у књи жар ском за пећ ку, ства ри се по ме ра ју с мр тве тач ке. „Зи рокс“ је не дав но пот пи сао па рт нер ски уго вор са Еп сти ном, па се оче ку је ма сов ни ја про да ја овог апа ра та. Ка ко се си ту а ци ја на тр жи шту ме ња у ко рист елек трон ских ве р зи ја, по тре ба за штам па ним ве р зи ја ма све је ма ња, те су

E [ O ] N ET

апа ра ти као што је овај, ко ји штам па ју ма ле ко ли чи не књи га у прет пла ти (ис кљу чи во по зах те ву, за по зна тог куп ца) бу дућ ност књи жев не штам пе. У си ту а ци ји у ко јој па пир ну ве р зи ју књи ге зах те ва ма ли број чи та ла ца, ула га ти у штам па ње не к о ли к о де се ти на хи ља да при ме ра ка у ве ли ким штам па ри ја ма, уз ан га жо ва ње ве ли ког бро ја рад ни ка, по ста је не ис пла ти во. Ско ро не по сто је ћи тро шко ви умно жа ва ња елек трон ских књи га на ме ћу про на ла же ње на чи на за сма ње ње тро шко ва штам пе па пир них ве р зи ја, а пра ви од го вор мо гу да бу ду ма ши не ко је за крат ко вре ме од штам па ју ма ли број при ме ра ка, уз ауто ма ти за ци ју про це са ко ји над гле да са мо јед на осо ба и без ре ми тен де (вра ће них не про да тих при ме ра ка), од но сно ску пља ња пра ши не на по ли ца ма књи жа ра и би бли о те ка. Ивана Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak7.oktobar2011.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

У откаченој корпи, изнад љубави рис Исаковић) за Рањевску (Јасна Ђуричић) и њеног детињастог брата Гајева (Светозар Цветковић) има решење, али они су одавно решили да се не бакћу пуно овоземаљским стварима. За Лопахина, пак, не вреди ништа што се обогатио, јер је стално загледан у своје сељачко порекло. И иначе, иако су сви добро познати мотиви ту, апсурдистичке ноте су наглашене на уштрб причања приче. Драматуршки, свет представе пре би се могло рећи да је насељен људима који ни сами не знају ни ко су ни шта раде, него што би се могло прецизно дефинисати. Зато су ту, у пуној снази, њихови каприци, њихове „филозофије“... Они су, заправо, сви усамљени, загледани у себе и даљину. То је Мијач желео да постигне. Вишњик, тако цењен, остаје препуштен сам себи. И то је део редитељске стратегије – показати да једино рашчишћавање са наслеђем нуди бар привид новог живота, нових људи. Има тога и у Србији, не само Чеховљевој Русији, али, колико год прилагођавали Чеховљеве теме данашњем простору и времену, нећемо далеко одмаћи. У свим ликовима заједно, у лепоти дома, вишњика, лепоти увећаној свешћу о неминовности губитка свега тога, Мијач је знао да прекине свако поређење са стварним, реалним стварима. „То је тако тривијално“, у свом замишљено удаљеном стилу рекла би Рањевска. Чехов станује више. Мијач је тамо желео да поведе. Можда се бојао трајања, али анахроности није. Цитати, аутоцитати, рефлек-

Фото: Марија Ћалић

Антон П. Чехов, Вишњик, режија Дејан Мијач, Југословенско драмско позориште Почнимо споља – последња или не, прва сигурно није, али као да јесте: амбициозна, студиозна, волуминозна, сентиментална, карикатурална, режија „Вишњика“ Дејана Мијача у Југословенском драмском позоришту готово у стопу прати (дефинитивно) последње Чеховљево дело. А кад људи праве тестаментарне ствари, онда они који су нa почетку путa или их тај посао убрзо очекује, треба добро да отворе својих пет чула, надајући се да ће и оних осталих, што каже Трофимов, непознатих деведесет пет, бити употребљиво у некој другој прилици, неком другом животу. Овај овде, „упркос“ уметности, изгледа непоправљив. У сценском простору одређеном непремостиво високим спољашњим зидовима куће од дрвета (сценографија Дарка Недељковића), што асоцира на село, али и на монументалност, непропустљивост позорнице за вањски свет, долазе ликови, пењу се из публике, стиже Рањевска са својом свитом, окупљају се слуге, комшије да још једном, последњи пут, удахну живот имању на којем је рођена, имању које ће захваљујући дуговима, ускоро остати без своје централне осовине – надалеко познатог вишњика. Дрво које видимо је можда баш то, посечени вишњик, а то што оно својом спољашњошћу одређује унутрашњи простор дечје собе, такође је значајно, јер и Мијач ликовима све оно споља, физичко, материјално, допушта само под условом да се тиче њихове унутрашњости. Отуд предузимљиви Лопахин (Бо-

сије које красе Чехова у „Вишњику“, и Мијачево су средство својеврсног естетичког самопропитивања. Постизања лепоте као највишег принципа. Он на том плану дејствује пажљивим балансом физичких, звучних и ликовних елемената. То најбоље илуструје сцена у којој ексцентрично резонерски настројена гувернанта Шарлота (Нада Шаргин) изводи мађионичарске трикове, или она у којој сви загрљени играју и певају на такорећи Пировом балу пре коначне селидбе са имања. Кад би се за неку представу

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО ШЕКСПИРОВА „КОМЕДИЈА ЗАБУНЕ“ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СУБОТИЦИ

Хумор некад, апсурд данас Премијером „Комедије забуне“ Виљема Шекспира, у режији Милана Нешковића, вечерас у 19.30 часова на сцени биоскопа „Јадран“, Драма на српском језику Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз у Суботици отвара нову сезону. У овој комедији игра готово читав глумачки ансамбл: Зоран Бучевац, Бранко Лукач, Милан Вејновић, Владимир Грбић, Љубиша Ристовић, Миња Пековић, Јелена Михајловић, Кристина Јаковљевић, Весна Кљајић Ристовић, Срђан Секулић, Марко Макивић, као и Геза Кучера (мл.),

представа која ће насмејати прво суботичку публику“. Укупно је 26 људи ангажовано на овој представи, међу којима је 14 глумаца, док остатак чине мајстори декоратери, људи из технике и други сценски радници. - Са талентованим и младим глумцима и другим сценским радницима као што су у Суботици, успећу да обновим хумор стар 400 година. Данас то није смешно, али се ми трудимо и верујем да ћемо направити савремену комедију. Не правимо савременог Шекспира, нити хоћемо да „надшекспиримо“ Шекспи-

А о себи самом Нешковић каже: „рођен једног августа како би осетио пуне последице Чернобиљске катастрофе, те погођен тим дефектом, уписује и чак и завршава позоришну режију на Факултету драмских уметности у класи професора Николе Јевтића и професорке Алисе Стојановић. Ретко и безуспешно режира, (али по провинцији) и осваја маргиналне награде на које је једино поносна његова мајка, која држи фризерски салон, где су и изложене, и где су предмет обожавања медицинских сестара из Ваљевске болнице. Оцу је битно

рекло да личи на Чехова, свако ће се запитати како тај Чехов (треба да) изгледа на сцени. И одговор је свеприсутан – тако да се може рећи: „Прави Чехов!“. Треба „само“ знати изабрати и знати меру. Ако се вратимо чулима, за Чехова треба имати слуха. Богатство језика, ритмичка структура писма, испреплетеност тема и значења, лако постају одлике музике. Глумац који не зна да говори или редитељ који не зна да пева, ту немају шта да траже. Без пропитивања Мијачевог гласа, његов слух се показао на завидном

нивоу, јер представа „Вишњик“ у ЈДП и само кад би се слушала донела би приличан ужитак. Хармонија сцена и глумачке игре, њихових дијалога и монолога, посебно су изражене. У средишњем чину пикника, из звучника се емитује снажан звук („откачена корпа у руднику“). Мијач је убацио још један специјални звучни ефекат – када Шарлота (Нада Шаргин) пита ко је и зашто је, она се дере до неба, одакле почиње да одзвања ехо. Ти звуци, у функцији су драмског. Евоцирају нешто страшно. Трагедију. „Слободу“, како с

подсмехом каже стари, искусни слуга Фирс (Власта Велисављевић). Звук на нивоу дикције у игри је и код једног лика, Трофимова (Бојан Димитријевић). Његово ексцентрично резонерство, за разлику од Шарлотиног у којем глумица гротескним покретима тела (трзајима руке, чучњевима, пењањем) изобличава стилски реалистичну игру и слику представе, обликовано је локалним, „овде и сада“ начином говора, потпуно другачијим од чистог говора осталих ликова. То проказује нове генерације, људе изнад љубави, изнад свег цимања. Поред значењске разбокорености, вишеслојности вероватно и најквалитетнијег драмског писца икада, у Мијачевом концепту и представи ЈДП неминовно се огледа и мајсторство глуме, јер Чехов није писао идеолошки апстрактно, него с једним оком на ближњем свом. Тако глумци, а у представи играју још Јелена Петровић (Ања), Јелена Ђокић (Варја), Бранко Цвејић (Пишчик), Хана Селимовић (Дуњаша), Небојша Миловановић (Јаша), Андреј Носов (Пролазник), пред собом имају сву сложеност физичких и психолошких захтева да се на комичан начин изнесе суштински дубок осећај празнине, ништавности, једном речју – пролазности. Београд, баш ЈДП, имао је једног Чехова на овакав начин. Тријумфалног Гошовог „Ујка Вању“ пре две године на Битефу. Ово је сад домаћи одговор на најбоље од најбољег. И прилично је близу! Игор Бурић

ЕНГЛЕСКО-СРПСКИ МЕДИЈСКИ ГЛОСАР НАДЕ ДОНАТИ

Двострана Библија за новинаре Дигитална револуција изменила је слику информисања, али и медијску терминологију. Да ли знате разлику између термина “holding copy” и “news copy”? Шта се назива новинарском Библијом? Шта су “dusty news”? Ко је “daredevil” на филмском сету? Да ли сте чули за израз “jump the shark”? Ко је први поменуо израз “fourth estate” као метафору за новинарску професију? Енглескосрпски медијски глосар, у издању „Албатрос плуса“, даје одговоре на ова и још многа питања. То је први медијски глосар те врсте на српском језику, писан је двојезично на популаран начин, и посебно је осмишљен да разјасни сложеност терминологије која се данас користи у медијима, рекламној и филмској индустрији.

- Осим опште и медијско-технолошке терминологије, глосар садржи мултимедијалне изразе, корисне скраћенице, стотине ажурираних речи и израза који су се тек појавили у енглеском језику. Намењен је не само студентима новинарства, комуникација и филмске уметности, новинарима, преводиоцима и професорима, већ и студентима српског језика са енглеског говорног подручја - каже новинарка и преводилац стручне литературе Нада Донати. Њен Енглеско-српски медијски глосар резултат је вишегодишњег новинарског рада за домаће и стране медије, као и њеног преводилачког искуства. Донатијева пише и објављује на српском и енглеском језику, а њени важнији преводи су: „Светски поредак стари и нов“ Ноама Чомског,

„Новинарство у електронским медијима“ Ендру Бојда, „Глобални медији“ Е. Хермана и Р. Мекчеснија, светски бестселер „Волим Њујорк“ Линдзи Келк и други. - Суштина је да је Енглеско-медијски глосар први те врсте на српском језику, тачније у региону, дакле не постоји нешто слично ни на другим новим језицима, и да садржи општу и медијско-технолошку терминологију, мултимедијалне изразе, специјализован језик филмске и рекламне индустрије, корисне скраћенице углавном намењене новинарима/преводиоцима, као и стотине ажурираних речи и израза који су се тек појавили у енглеском језику. Писан је двојезично, на популаран начин, и својеврстан је приручник- објашњава Нада Донати. В. Ђуричић

IN MEMORIAM

Оливера Миланoвић-Јовић (1925 -2011)

потпомогнути младим глумцима, некадашњим студентима Академије уметности у Новом Саду Тијаном Караичић, Луком Миховиловићем и Јованом Живановићем, који се први пут појављују на сцени овог суботичког театра. Како каже млади редитељ Милан Нешковић, који први пут ради у овом театру, лако је осавременити трагедију, јер у таквом времену и живимо, али када треба осавременити комедију, то и није тако једноставно. „Како нечим што је било смешно пре четиристотине година, када је настало, насмејати савремену публику - питање је сад? Хумор тада - апсурд данас, а резултат је

ра. Бавимо се деструкцијом илузије и деконструкцијом Шекспира да би се приближили савременим гледаоцима – рекао је редитељ Милан Нешковић када је почео да ради ову представу у Суботици. О представи Нешковић још наводи да „потреба за експресијом доводи до осећања да само руковођен идејом можеш да испровоцираш импулс не би ли оживео мртво слово са папира, звано реч, написано пре четири века. Том магијом се баве глумци потпомогнути свима на било који начин укљученим у стварање једне позоришне представе. Ова представа је о њима.“

да је син жив и здрав. Има и сестру која га воли више него што заслужује. Радује се децембру када ће постати ујак једне Вишње“. Сценограф ове представе је Марија Калабић, костимограф је Мирна Илић, дизајнер светла је Никола Завишић, а музику је изабрао редитељ Нешковић. Суботичко позориште, које је победило на протеклом Стеријином позорију с представом „Кукавичлук“ у режији Оливера Фрљића, отвара нову сезону са Шекспиром, а и наставиће са њим и у децембру, када ће „Јулија Цезара“ режирати Андраш Урбан. Н. Пејчић

На самом крају овогодишњег михољског лета, др Оливера Милановић-Јовић, историчарка уметности, после пуне четири деценије рада у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе (1950 – 1990), закључила је своје путовање стварним стазама и путевима још увек имагиниране и до краја непопуњене уметничке топографије културне баштине у Војводини. Као историчар уметности са Филозофског факултета у Београду, после краћег рада, у Смедереву и Београду, доласком у Нови Сад, заједно са супругом Ђорђем, такође познатим историчарем уметности (1928 – 1988) била је пример неуморног истраживача, документаристе, промотера и научног тумача уметничке баштине и културних вредности на просторима Војводине. У другој половини прошлог века, све до ових дана др Оливера Милановић-Јовић, историчар уметности, заштитар – кустос културне баштине, оставила је драгоцену грађу, виспрене и продубљене аналитичке коментаре и запажања, све до синтезно обрађене теме о архитектури, односно уметности у Бачкој 18. и прве половине 19. века у докторској тези (Љубљана, 1984 ) публикованој у Новом Сад 1988. За културу, за историју уметности, за историју архитектуре у Војводини, Оливера Милановић Јовић оставила је више но драгоцено дело које је, што ће се тек вредновати временом, особен прилог познавању, не само нашег градитељског наслеђа већ уметности у целини (фреско и штафелајског сликарства, дубореза и предмета примењене уметности). Радови др Оливере Милановић Јовић помагали су идентификацији настанка, карактеристика и развоја

стваралаштва наших простора, трагова и сведочанстава традиције вишенационалног, вишеконвенционалног искуства, знања и резултата. Тим радовима и богатим активитетом на стручном и научном плану био је испуњен њен животни и радни век.Није се задовољавала само коришћењем литературе и откривањем документације. Пасионирано и дословно пешачила је тереном Војводине како би видела сваку њену сакралну или професионалну грађевину, пипнула зидове, прегледала им ентеријер, иконостасе, намештај и осликане стране. Од фрушкогорских манастира, о којима је заједно са архитектом Милојем Милошевићем и историчарем уметности Петром Момировићем дала, више пута поновљена, стручно популарна издања која се још увек вреднују и траже, од описа цркве Св. Николе манастира Новог Хопова, цркава у Бачкој и Банату, од свих текстова објављених у стручним и научним публикацијама или дневној штампи, у грађи за проучавање споменика културе Војводине, Зборнику за ликовне уметности Матице српске и другим у Новом Саду и Београду, бавила се проблематиком градитељског наслеђа Петровардина, Новог Сада и Сомбора, Зрењанина. Била је члан оне већ легендарне Комисије грађана Новог Сада (са Ђ. Табаковићем, Р. Ковачевићем, Д. Ивковићем, А. Сечујским, Р. Балаћем) која је предложила листу објеката које треба сачувати. А од тих раних шездесетих година прошлог века упорно је пратила и дочекала да се стари центар Новог Сада након вишедеценијског поступка одговарајућим решењем прогласи законом заштићеним од стране државе. Слободан Јовановић

svet

petak7.oktobar2011.

FAO

Glad i cene hrane MILANO: Svetske cene hrane }e verovatno jo{ neko vreme ostati na silaznoj putawi, nakon {to su u septembru sniène zahvaquju}i pove}anoj proizvodwi ìtarica i slabqewu tra`we, saop{tila je ju~ Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO). Globalna ekonomska neizvesnost i jo{ uvek male rezerve ìtarica poja~a}e, me|utim, kolebqivost cena, ukazao je ekonomista FAO i analiti~ar za ìtarice Abdolreza Abasijan u intervjuu za Rojters. Svetske cene hrane su u septembru sniène dva odsto, posle pojeftiwewa ìtarica koje je vezano za zabrinutost da }e ekonomsko usporavawe i ve}e zalihe kukuruza i p{enice u SAD od o~ekivanih umawiti tra`wu. Indeks 55 prehram-

Borbe na granici Sirije prema Turskoj BEJRUT, ANKARA: Sirijske oruàni izazov snagama bezbedtrupe u pograni~nom podru~ju nosti reìma Ba{ara al Asada. prema Turskoj pokrenule su ju~e U Tursku je, posle izbijawa sukoveliku ofanzivu protiv dezertera iz armije koji poku{avaju da prebegnu u susednu zemqu. Prema izve{tajima agencije AP, u pograni~nim sukobima poginulo je sedam qudi, me|u kojima i nekoliko vojnika. Oruàni sukobi se vode u regionu Xabal al- Zavirija, prema Si rij ski ten ko vi na gra ni ci s Tur skom Turskoj, gde su dezerteri iz armije u posledwe vreme ba u Siriji pre sedam meseci, veoma aktivni. Oni su osnovali prebeglo 7.500 protivnika reìsvoju grupu- Slobodna sirijska ma u Damasku. U Ankari se straarmija- koja predstavqa prvi huje od zao{travawa krize u Si-

riji {to bi moglo da izazove novi talas izbeglica, po{to dve zemqe dele granicu dugu 800 kilometara. Premijer Tajip Erdogan najavio da }e wegova zemqa uvesti sankcije protiv re`ima u Siriji iako su Rusija i Kina stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti o uvo|ewu restriktivnih mera protiv Damaska.Prema navodima turskih medija, Erdogan bi trebalo da saop{ti sankcije protiv Damaska tokom ovog vikenda, kada planira da poseti pograni~nu provinciju Hataj gde su sme{tene izbeglice iz Sirije. (Ta njug)

MI NI STRI OD BRA NE ZE MA QA NA TO

Alijansa nastavqa misiju u Libiji Ab dol re za Aba si jan

benih sirovina sni`en je u septembru na 225 poena, sa 229,5 poena u avgustu, posle skoka na 237,7 poena u februaru, saop{tila je FAO. Klizawe cena }e verovatno privu}i kupce, smatra Abasijan. Prema prognozi FAO, zemqe sveta }e u 2011. utro{iti rekordnih 1,29 biliona dolara na uvoz prehrambenih proizvoda, {to je 21 odsto vi{e nego 2010, prenela je agencija Blumberg. Visoke cene hrane su od kraja pro{le godine gurnule „desetine miliona qudi” u siroma{tvo i broj gladnih u svetu bi uskoro mogao da ponovo prema{i milijardu, prognozirala je nedavno organizacija „Oksfam interne{enel”. Broj pothrawenih u svetu je pro{le godine opao na 925 miliona, sa 1,02 milijarde u 2009, pokazali su podaci FAO. Prema prognozi te organizacije, svetska proizvodwa hrane }e morati da poraste 70 odsto do 2050. jer }e globalna populacija narasti na 9,2 milijarde, sa procewenih 6,9 milijardi u 2010. Cene osnovnih prehrambenih proizvoda, ukqu~uju}i kukuruz, }e se vi{e nego udvostru~iti za dve decenije ukoliko ne budu preduzete nikakve mere, ukazao je „Oksfam”. FAO prognozira da }e rast poqoprivredne proizvodwe usporiti na 1,7 odsto godi{we do 2020, sa 2,6 odsto u prethodnoj deceniji. Ta organizacije Ujediwenih nacija, osnovana 1945, predvodi me|unarodne napore za borbu protiv gladi u svetu i poma`e zemqama u razvoju u unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe. (Ta njug)

BRISEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je ju~e, povodom zavr{etka dvodnevnog ministarskog sastanka u Briselu, da NATO nije zavra{io misiju u Libiji, ali da o~ekuje da }e uskoro biti okon~ana. On je na konferenciji za novinare ocenio da se nazire kraj, da snage Muamara Gadafija vode izgubqenu borbu, i da pretwa po civile nestaje. Prema wegovim re~ima, najnoviji pozitivni razvoj pokazuje da je nemogu} povratak na strao stawe u Libiji. NATO je, kako je dodao, odlu~an da nastavi sa operacijom dok god postoje pretwe, ali je spreman da okon~a operaciju ~im to dozvole politi~ki i vojni uslovi. Rasmusen je podsetio da je operacija u Libiji pokrenuta u ciqu

An ders Fog Ra smu sen

za{tite stanovni{tva Libije, i da je sprovedena u potpunosti u skladu sa dobijenim mandatom. „Nadam se da }emo uskoro biti u mogu}nosti da okon~amo operaciju u koordinaciji sa UN i legi-

timnim libijskim vlastima. Uradili smo pravu stvar, na pravi na~in i zbog pravog razloga“, poru~io je on. „Za sada na{a misija nije okon~ana, ali o~ekujem da }e do wenog zavr{etka uskoro do}i“, dodao je Rasmusen. Govore}i o situaciju u Avganistanu on je ukazao da je tranzicija u toku i da treba da bude zavr{ena do kraja 2014. Avganistanske snage, prema wegovim re~ima, pokazuju sve ve}u sposobnost za preuzimawem odgovornosti. NATO }e, kako je dodao, na slede}em Samitu u ^ikagu doneti odluke o daqim merama kojima }e podr`ati avganistanske vlasti. Kada je re~ o Siriji on je istakao da je NATO preuzeo misiju u Libiji jer je postojao mandat UN, {to nije slu~aj za Siriju. (Ta njug)

Rusija se protivi politici svr{enog ~ina MOSKVA: Zvani~na Moskva ocenila je ju~e da je neprihvatqiva praksa “svr{enog ~ina” u formirawu protivraketne odbrane Evrope, kada se bez kolektivne debate i uva`avawa mi{qewa svih zainteresovanih strana donose odluke koje mogu da uti~u na stawe bezbednosti i stabilnosti na evroatlantskom prostoru. “Ukoliko se doga|aji budu i daqe razvijali na sli~an na~in, bi}e propu{tena {ansa stvorena na Lisabonskom samitu Saveta Rusija-NATO, da se protivraketna odbrana pretvori iz oblasti konfrontacije u predmet saradwe”, saop{tilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova. Rusija je u saop{tewu komentarisala sporazum SAD i [panije, kojim se ja~aju napori u izgradwi raketnog odbrambenog sistema u Evropi stacionirawem ameri~kih antiraketnih brodova kod mornari~ke baze Rota na mediteranskoj obali

[panije na jugozapadnoj obali Atlantika. [panski premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero smatra da Madrid, prikqu~ivawem ameri~kom sistemu protivraketne odbrane “daje doprinos osigurawu kolektivne bezbednosti”. “Ne mo`e da ne zabriwava jo{ jedan korak SAD u realizaciji faznog adaptivnog pristupa za formirawe protivraketne odbrane u Evropi, jer ve} u wegovoj prvoj fazi wegove realizacije doga|a se znatno ja~awe protivraketnog potencijala SAD u evropskoj zoni”, istaknuto je u saop{tewu ruskog MIP-a. Moskva nagla{ava da ne vidi spremnost ameri~ke administracije da odgovori na rusku zabrinutost u kqu~nom pitawu davawa pravno obavezuju}ih garancija o tome da budu}i sistem protivraketne odbrane ne}e biti usmeren na ruske strate{ke snage. (Ta njug)

dnevnik

PRO TEST NA [ET WA „OKU PI RAJ TE VOLSTRIT”

Me|u {eta~ima i wujor{ki Kinezi

WUJORK: Hiqade demonstranata u~estvovalo je ju~e u protestnoj {etwi pokreta „Okupirajte Volstrit” u Wujorku, kojima su se prikqu~ili i ~lanovi wujor{kih sindikata i drugi nezadovoqni postoje}im stawem ameri~kog dru{tva. Taj pokret je formiran u znak protesta, pre svega zbog, kako isti~u, pohlepe velikih korporacija koje ne ~ine dovoqno na o`ivqavawu ameri~ke ekonomije i otvarawu novih radnih mesta u vreme visoke nezaposlenosti. Tom dosad najve}em skupu pokreta „Okupirajte Volstrit”, pored ~lanova sindikata zaposlenih u gradskom saobra}aju, pridru`ili su se studenti, predstavnici ekolo{kih organizacija, borci za qudska

Meg net za ne za do voqni ke Za tri nedeqe, pokret „Okupirajte Volstrit” postao je magnet za veliki broj nezadovoqnih Amerikanaca, u vreme kada ve}ina stanovni{tva smatra da je zemqa na pogre{nom putu. Najpre je nekoliko desetina wih nameravalo da podigne {atore na Volstritu, {to im nije dozvoqeno, pa su se prakti~no naselili u obli`wem Zukoti parku, gde su doneli i du{eke za spavawe, a odakle su povremeno organizovali protestne {etwe.

prava, ali i stanari wujor{ke Kineske ~etvrti kojima preti izbacivawe. Protestna {etwa zapo~ela je okupqawem na Foli skveru, u ~ijoj blizini se nalaze zgrade nekoliko gradskih i federalnih sudova. Hiqade demonstranata, neki u majicama svojih sindikalnih centrala, drugi u poslovnim ode-

lima, po{to su mnogi na protest do{li pravo s posla, krenule su odatle ka Zukoti parku, gde se nalazi wihov improvizovani nezvani~ni {tab. Sli~nih protesta bilo je {irom SAD, ali nijedan toliko masovan kao u Wujorku. Naj~e{}e su to bili skupovi od nekoliko desetina, najvi{e nekoliko stotina qudi, navode ameri~ki mediji. Pored toga, na vi{e ameri~kih univerziteta studenti su se odazvali pozivu da bokotuju nastavu u znak solidarnosti. Ti „pobuwenici s razlogom” ka`u da su ekonomske nepravde ono {to ih objediwuje, po{to je pohlepa Vol strita pokrenula najve}u krizu od 1930-ih godina, a za to jo{ niko nije odgovarao. Me|u demonstrantima, koji ka`u da predstavqaju 99 odsto stanovnika, nasuprot jednom procentu najbogatijih Amerikanaca. (Ta njug)

Pritisak na Unesko da preispita glasawe TEL AVIV: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da bi Unesko trebalo da preispita svoju nameru da u oktobru glasa o u~lawewu Palestinaca u tu organizaciju Ujediwenih nacija, upozoriv{i da bi takav potez mogao da navede SAD da uskrate fondove toj organizaciji. „Ja bih apelovala na rukovode}e telo Uneska da ponovo razmisli pre nego {to nastavi s tim glasawem jer odluka o statusu mora da se donese u UN, a ne u pomo}nim grupama”, kazala je Klintonova. Wena izjava usledila je nakon {to su Palestinci prebrodili prvu prepreku na putu ka punom ~lanstvu u Unesko u sredu, kada se izvr{ni komitet te organizacije izjasnio, na sastanku u Parizu, da se krajem oktobra glasa o u~lawewu Palestine. Izraelski ambasadori {irom sveta }e u narednim nedeqima nastojati da ubede vlade zemaqa u ko-

Hi la ri Klin ton

jima slu`buju da „ne politizuju Unesko”, najavio je izraelski ambasador u organizaciji Nimrod Barkan.”Ono {to mi poku{avamo je da objasnimo je kako i za{to bi Unesko primio ~lana posmatra~a kao dr`avu, kada ona ni ne postoji kao dr`ava. Palestinski predsednik Mahmud Abas je 23. septembra predao zvani~an zahtev za puno ~lanstvo Palestine u Ujediwenim. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRAN KO FRA TI NI Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini boravi}e 12. oktobra u Beogradu, saop{tilo je ju~e Ministarstvo inostranih poslova Italije. Najve}a pa`wa tokom susreta Fratinija sa srpskim zvani~nicima bi}e posve}ena bilateralnim temama, ali i procesu prikqu~ewa Srbije Evropskoj uniji, navedeno je u saop{tewu italijanskog MIP-a.

SA RA PEJ LIN Biv{i guverner Aqaske Sara Pejlin saop{tila je da se ne}e kandidovati u trci za predsedni~ku nominaciju, ~ime je prakti~no zakqu~en spisak republikanskih pretendenata za izbore u novembru idu}e godine. Sara je postala poznato lice {irom SAD kada je 2008. godine, bila kandidat za potpredsednika, zajedno sa predsedni~kim kandidatom Xonom Mekejnom.

LU DVIG-HOL GER PFALS Biv{i nema~ki dr`avni sekretar za naoru`awe Ludvig-Holger Pfals (68) je u sudskom procesu zbog utaje imovine i finansijskih malverzacija, dao delimi~no priznawe o raspolagawu milionima evra, preba~enih u inostranstvo, iako je prijavio privatni bankrot.Istraga je, me|utim, uverena da je on, zapravo, svoju milionsku imovinu, sakrio na sigurno.

Da nas od lu ka o No be lovoj nagradi za mir, Asan` je dan od fa vo ri ta OSLO: Odluka Nobelovog komiteta za dodelu Nobelove nagrade za mir u Oslu, koja }e biti saop{tena danas, pobu|uje veliko interesovawe u svetu pogotovo {to je ove godine u igri rekordan broj kandidata. Komitetu u Oslu ove godine je podnet 241 predlog, me|u kojima su i 53 organizacije, javile su agencije. U Komitetu se, po tradiciji, unapred zvani~no }uti kome }e ovog puta pripasti to priznawe, ali se uveliko naga|a ko bi to mogao biti. Naj~e{}e se pomiwu aktivisti „arapskog prole}a”, koje je po~etkom godine zahvatilo zemqe severne Afrike i Bliskog istoka. U igri je egipatski pokret mladih „6. april”, kao i aktivista iz te zemqe Vol Gonim. Na spisku je i tuniska blogerka

Lin Ben Mheni, koja je odigrala zna~ajnu ulogu u pobuni protiv diktatorskog re`ima u toj afri~koj zemqi. Na listi kan-

didata, kaù, visoko kotira i TV mreà „Al Xazira” - pogotovo {to je odigrala zna~ajnu ulogu u demokratskim promenama u tom delu sveta. Norve{ki parlamentarci su predloìli

osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asan`a zato {to je „najve}i zagovornik slobode izra`avawa”. Me|u kandidatima su i avganistanska aktivistkiwa za qudska prava Sima Samar, kubanski disident Osvaldo Paja Sardinas, ruska organizacija za qudska prava „Memorijal”, kao i nekoliko protivnika vlasti u toj zemqi. To su kandidati koji se naj~e{}e pomiwu kao mogu}i dobitnici ovog priznawa, ali se i ove godine, kao i ranije, ne mogu iskqu~iti iznena|ewa. Pogotovo {to u oceni doprinosa miru ne postoje egzaktni kriterijumi, pa su ponekad, kako tvrde kriti~atri, u igri i „politi~ki kri-

terijumi”. Pojedini dobitnici Nobelove nagrade za mir u posledwe vreme podelili su svetsku javnost. To priznawe pro{le godine dobio je kineski disident Liu Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru, {to je Pekingu oceweno kao smi{qen „politi~ki potez”. Sli~no se dogodilo i kada je 2008. godine to priznawe dobio biv{i finski predsednik Marti Ahtisari za „doprinos miru” u pregovorima na Kosovu i u jugoisto~noj Aziji. Velike polemike - ~ak i zahteve da mu se ne uru~i nagrada izavala je odluka Komiteta u Oslu da to priznawe 2009. godine dodeli Baraku Obami i to ~im je u{ao u Belu ku}u. Ispalo je da je dobio nagradu za ono {to je obe}ao, a ne za ono {to je uradio. (Ta njug)

balkan

dnevnik IN TER VJU PRED SED NI KA MA KE DO NI JE \OR \A IVA NO VA

Po de la Ko so va }e de sta bi li zovati re gion SKO PQE: Ma ke do ni ja sma tra da di ja log Be o gra da i Pri {ti ne tre ba na sta vi ti, i po red to ga {to ga ote à va ak tu el na si tu a ci ja, ali je pro tiv raz go vo ra o po de li Ko so va, jer to mo è da de sta bi li zu je ~i tav re gion, iz ja vio je pred sed nik Ma ke do ni je \or |e Iva nov. „Ma ke do ni ja pa `qi vo pra ti si tu a ci ju na Ko so vu i od no se iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da. Sve sni smo da ak tu el ni raz voj sta wa ote à va raz go vo re, ali sma tram da oni mo ra ju da se na sta ve, o svim pi ta wi ma po ko ji ma se mo è o~e ki va ti da se po stig ne na pre dak“, ka è ma ke don ski pred sed nik. On isto vre me no is ti ~e da je Ma ke do ni ja pro tiv even tu al nih raz go vo ra o po de li Ko so va. „Sma tra mo da je to neo d go vor no raz mi {qa we ko je mo è da du bqe de sta bi li zu je ce li re gion i da do ne se po sle di ce ko je }e da le ko pre va zi la zi ti sve te {ko }e ko je sa da ima mo“, upo zo ra va Iva nov.Pre ma we go vim re ~i ma, Ma ke do ni ja se za la è za mak si mal no po {to va we pra va gra |a na, u svim dr à va ma u re gi o nu, ali i za „pra vo gra |a na na sa mo o pre de qe we i po {to va we kom plek sa et ni~ kih pra va“. Na Bal ka nu, uka zu je Iva nov, ni jed na dr à va ni je et ni~ ki ili

ti et ni~ ke de mo kra ti je“, po ru ~u je ma ke don ski li der. Iva nov na vo di da je „ne za vi snost Ko so va ve} pri zna ta ~i we ni ca za ve li ki broj dr `a va iz re gi o na i

Evro pe“ i da, prem da raz u me srp ske sta vo ve, „mo ra se po ku {a ti da se na |e na ~in ka ko da se funk ci o ni {e do po sti za wa re {e wa, ili da se bar od no si do dat no ne po gor {a va ju“. Iva nov po na vqa da su po treb ni raz go vo ri dve stra ne, a da „mi kao su se di ima mo in te res i `e qu da ne ma na za do va wa i na ru {a -

Po pis bez po li ti ke U osvr tu na po pis sta nov ni {tva ko ji je u to ku u obe ze mqe, Iva nov je is ta kao da srp ska za jed ni ca pot pu no u~e stvu je u ma ke don skom mul ti kul tur nom mo de lu „in te gra ci je bez asi mi la ci je“. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ima ju svo je gra do na ~el ni ke i lo kal nu sa mo u pra vu u obla sti ma gde je wi ho va kon cen tra ci ja ve }a, a u dru gim obla sti ma u~e stvu ju u sra zme ri sa dru gim za jed ni ca ma; u So bra wu su dva srp ska po sla ni ka, a et ni~ ki Sr bi su na vi so kim funk ci ja ma u mi ni star stvi ma, u jav noj upra vi, a funk ci o ni {u i pro sve ta, kul tu ra i me di ji na srp skom je zi ku . „Ma ke don ce ko ji `i ve u Sr bi ji ja po zi vam da se na po pi su u Sr bi ji slo bod no iz ja sne kao Ma ke don ci. To je wi ho vo pra vo. Ja san uvid u broj nost ma ke don ske za jed ni ce u Sr bi ji }e nam omo gu }i ti da lak {e za do vo qi mo wi ho ve ra zu mqi ve po tre be u obla sti pro sve te, kul tu re, ver skih pra va,” is ta kao je pred sed nik Ma ke do ni je i po zvao da se po pis, ne kad „~i sto po li ti~ ko pi ta we“, tre ti ra kao obi~ na sta ti sti~ ka ope ra ci ja.

ver ski ho mo ge na i za to sve dr `a ve tre ba da po {tu ju ove prin ci pe, i na Ko so vu i u Sr bi ji. „Po {to va we et ni~ kih pra va nu di mo gu} nost da se sa vla da ju ri zi ci da neo d go vor ni po li ti~ ki fak to ri zlo u po tre bqa va ju raz li ke iz me |u gra |a na. Mi smo tu sprem ni da po sre du je mo, ka ko po li ti~ ki, po la ze }i od to ga da Ma ke do ni ja odr `a va do bre od no se sa svim su se di ma ko ji su za to sprem ni, ta ko i raz me nom na {eg is ku stva iz grad we mo de la mul -

va wa ve} po stig nu tih ko ra ka pre ma po ve re wu“. Mi ne mo `e mo re }i Sr bi ji ili Ko so vu ka ko da re gu li {u svo je od no se, ali, ka ko is ti ~e pred sed nik Ma ke do ni je, „mo ra mo da se bo ri mo za na {e in te re se, da ne bu de de sta bi li za ci je {i reg re gi o na, da ne iz gu bi mo u pot pu no sti per spek ti vu pro du `a va wa me |u sob nih in te gra ci ja ko je }e omo gu }i ti svim bal kan skim na ro di ma da funk ci o ni {u na otvo re nom pro sto ru, sa re la ti vi zi ra nim gra ni ca ma“.

Bu gar ska tu `i Ru si ju zbog nu kle ar ke „Be le ne” SO FI JA: Bu gar ska Na ci o nal na elek tro pri vred na kom pa ni ja (NEK) pod ne la je tu `bu ar bi tra `nom su du u Pa ri zu pro tiv ru skog „Atom stro jek spor ta” zbog ne po {to va wa ugo vo ra o iz grad wi nu kle ar ne elek tra ne „Be le ne”.

Bu gar ska kom pa ni ja tra `i od ru ske kom pa ni je, ko ja gra di nu kle ar nu elek tra nu „Be le ne”, da is pla ti su mu od 61 mi li o na evra pre ma do go vo ru ko ji je pot pi san 28. no vem bra 2007. go di ne.U sa op {te wu bu gar ske kom pa ni je se ne na vo de dru ge po je di no sti zah te va pod ne tih su du u Pa -

ri zu, ali ce do da je da }e in te re se bu gar ske kom pa ni je {ti ti ti jed na od vo de }ih svet skih prav nih kom pa ni ja „Whi te&Ca se”. Pret hod no, u ju lu ove go di ne ru ska kom pa ni ja „Atom stro jek sport” je pod ne la tu `bu pro tiv bu gar ske kom pa ni je za is pla }i va we obe {te }e wa u vred no sti od 58 mi li o na evra zbog ka {we wa sa iz vo |e wem pro jek ta NEC „Be le ne”.Kra jem pro {log me se ca NEK i „Atom stro jek sport” su pot pi sa li no vi spo ra zum o od la ga wu iz grad we elek tra ne do 31. mar ta 2012. go di ne. Iz grad wa nu kle ar ke „Be le ne” je tre nut no u za sto ju zbog to ga {to se Ru si ja i Bu gar ska ni su do go vo ri le oko ce ne iz grad we. Nu kle ar ka }e ko {ta ti iz me |u {est i 11 mi li jar di evra. Sr bi ja je u par na vra ta iz ra zi la svo ju za in te re so va nost da u~e stvu je u fi nan si ra wu iz grad we nu kle ar ke. (Ta njug)

Go vo re }i o de ma kra ci ji gra ni ca sa Ko so vom, ~e mu se pro ti vi la Sr bi ja, Iva nov ka `e da je Ma ke do ni ja jed na od ret kih dr `a va u re gi o nu ko je ne ma ju ni ka kvih te -

ri to ri jal nih pi ta wa sa su se di ma i da u to me ima po dr {ku EU. „Sma tram da je od lu ka da za tvo ri mo gra ni~ na pi ta wa sa Sr bi jom, a za tim i sa Ko so vom, is prav na. Ja bih sa mo pod se tio da je ini ci ja ti va da se za tvo ri gra ni~ no pi ta we sa Sr bi jom bi la po kre nu ta od stra ne mog po zna ni ka, po koj nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, kao jed no od pr vih pi ta wa po ru {e wu re ì ma Mi lo {e vi }a“, ka è Iva nov i do da je da je ti me Ma ke do ni ja us pe la da znat no uma wi po ten ci jal za ten zi je i de sta bi li za ci ju. Iva nov je i ovom pri li kom is ta kao da- ako se za ne ma re raz li ke oko Ko so va- od no si Ma ke do ni je i Sr bi je idu uz la znom li ni jim, da se pro du bqu je eko nom ska sa rad wa, da je Sr bi ja u vr hu li ste ma ke don skih tr go vin skih part ne ra, a u uspo nu je sa rad wa i u ko mu ni ka ci ja ma, tu ri zmu, kul tu ri. To me do pri no si, do da je on, i srp ska za jed ni ca u Ma ke do ni ji i ma ke don ska u Sr bi ji. Ma ke don ski li der u in ter vjuu ni je za o bi {ao ni spor sa Gr~ kom oko ime na we go ve ze mqe. „Mi smo pred jed nim ul ti ma tu mom ko ji se ne od no si sa mo na ime na {e dr à ve, ve} i na na{ na ci o nal ni iden ti tet, je zik, isto ri ju, kul tu ru, na pra va ma ke don ske za jed ni ce u Gr~ koj“, oce wu je Iva nov. On iz ra à va na du da }e „vr lo sko ro nad vla da ti ra zum, ali i in te re si me |u na rod ne za jed ni ce i pri o ri tet evrop ske in te gra ci je“, i da }e se ovaj spor re {i ti na „na ~in ko ji je po vo qan za obe stra ne“. (Ta njug)

petak7.oktobar2011.

ZA KON O SRP SKIM OP TU @NI CA MA IPAK U SA BO RU HR VAT SKE

Pro pis umo tan u de klara ci ju

ZA GREB: Vla da Hr vat ske ju ~e je Sa bo ru na usva ja we „u pa ke tu” pro sle di la pred log za ko na o ni {tav no sti prav nih aka ta JNA, SFRJ i Sr bi je, ko ji ma su za do ga |a je u pret hod nom ra tu, op tu è ni ili osu |e ni hr vat ski dr à vqa ni, u bla òj va ri jan ti od pr vo bit ne, i pred log de kla ra ci je ko ja pred vi |a pro ce su i ra we onih ko ji su do i sta po ~i ni li rat ni zlo ~in. Pre ma in for ma ci ja ma ko je je ri je~ ki No vi list do bio iz se di {ta vla de, u toj de kla ra ci ji vla da pred la è ja ~u sa rad wu dr àv nih tu ì la {ta va i mi ni star sta va prav de Hr vat ske i Sr bi je ka ko bi se op tu ì va li i go ni li oni ko ji su do i sta po ~i ni li rat ni zlo ~in. Iz vla de je ra ni je u me di je bi la „pu {te na” in for ma ci ja ka ko bi ona mo gla da od u sta ne od na me re da pred log za ko na po {a qe Sa bo ru na usva ja we, ka ko su su ge ri sa li iz EU, ali i pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo spo vi}, tu ì oc Mla den Ba ji}, prav ni stru~ wa ci, po je di ne po li ti~ ke stran ke i ne vla di ne or ga ni za ci je. Na sed ni ci vla de je ipak do go vo re no da se „u pa ke tu” u Sa -

bor po {a qu bla `i ob lik pred lo ga za ko na i pred log de kla ra ci je. Osim po zi va na oprez od stra ne EU, na od u sta ja we od za ko na ju ~e je po zvao i pred sed nik Ivo Jo si po vi}, a pro tiv za ko na bi la je i Sa mo stal na de mo krat ska srp ska stran ka.

i sa rad we ko ja se na ta kav na ~in pre ki da”, na gla sio je Ba ji}, pod se tiv {i da je na osno vu spo ra zu ma o sa rad wi Hr vat ska Sr bi ji ustu pi la 29 pred me ta pro tiv 53 oso be. „Sr bi su ve} do sad po di gli 20 op tu `ni ca, a srp ski su do vi su

Za kon je ju ~e kri ti ko vao i dr `av ni tu `i lac Mla den Ba ji}, oce niv {i da }e pred log za ko na o ni {tav no sti od re |e nih prav nih aka ta biv {e JNA na od re |e ni na ~in ko ri sti ti rat nim zlo ~in ci ma, a da }e osta li ma do ne ti {te tu. „Za {to rat nim zlo ~in ci ma jer na kon to ga vi {e ne ma raz me ne in for ma ci ja, do ka za, sve do ka

do ne li 20 pre su da, od ~e ga osam pra vo sna `nih”, re kao je Ba ji}. Pred log za ko na je u Sa bo ru pred sta vio mi ni star upra ve Da vo rin Mla kar, dok su po je di ni po sla ni ci opo zi ci je i po sla ni~ ki klu bo vi pred log ve} kri ti ko va li i na zva li ga „pred iz bor nim igro ka zom”, uz oce ne o {tet no sti za ko na. (Ta njug)

Su kob na vi ja ~a i puc wa va u Sa ra je vu SA RA JE VO: [est oso ba po vre |e no je u puc wa vi i su ko bi ma na vi ja ~a sa ra jev skog @e lejz ni ~a ra i split skog Haj du ka, pre ne li su da nas lo kal ni me di ji. Do su ko ba je do {lo po la sa ta pred po ~e tak utak mi ce ko ja se igra po vo dom pro sla ve 90. go di na od osni va wa @e qe zni ~a ra. Ka ko se na vo di, split ski na vi ja ~i u{li na ju `nu tri bi nu gde su po ~e li da uni {ta va ju tran spa ren te do ma }ih pri sta li ca. (Ta njug)

Vla da RS od u sta la od spor nog Za ko na o ka ta stru BA WA LU KA: Vla da Re pu bli ke Srp ske (RS) je ju ~e od u- sta la od Za ko na o ka ta stru RS, ~i ju pri me nu je pret hod no ob u sta vio Ustav ni sud BiH na zah tev bo {wa~ kog ~la na Pred sed ni {tva BiH Ba ki ra Izet be go vi }a. Vla da RS je da nas po hit nom po stup ku upu ti la Skup {ti ni RS Pred log za ko na o pre me ru i ka ta stru, ~i me je od u sta la od spor nog Za ko na o ka ta stru u RS.

Mi ni star prav de RS Xe rard Sel man iz ja vio je no vi na ri ma da je od lu ka Ustav nog su da BiH ko na~ na i oba ve zu ju }a, zbog ~e ga se en ti tet ska Vla da od lu ~i la na do no {e we no vog za ko na. Pred log za kon o pre me ru i ka ta stru RS se u od re |e nim ele men ti ma raz li ku je od Za ko na o ka ta stru, a no vi na je da se bri {e mo gu} nost sti ca wa pra va svo ji ne na osno vu fak ti~ kog sta wa. „U no vom za ko nu re kli smo da to mo ra bi ti sta -

we ko je se utvr di na te re nu, a na osno vu jav nih is pra va ko je se mo gu do bi ti iz ze mqi {ne kwi ge, ka ta stra ne po kret no sti, ulo `e nih ugo vo ra i dru gih jav nih evi den ci ja, ta ko da su od re |e ne ne do u mi ce ot klo we ne”, na veo je Sel man. Bu du }i za kon da je mo gu} nost sud ske za {i te svi ma ko ji sma tra ju da su im po vre |e na imo vin ska pra va, i ka ta star ske pro me ne ne }e bi ti mo gu }e dok se ne za vr {i po stu pak na su du.

GR^ KI ZA KON O ZARADAMA

Ni è pla te za 30.000 rad ni ka ATI NA: Gr~ ka vla da ju ~e je par la men tu te ze mqe pro sle di la za kon ko ji pred vi |a sma we we pla ta za po sle nih u dr àv nim slu `ba ma, pi {e agen ci ja Aso {i ej ted pres. Par la ment }e o pred lo è nom za ko nu, ko jim se pred vi |a sma we we pla ta za 30.000 za po sle nih u dr àv nim slu `ba ma, gla sa ti sle de }e ne de qe. Pre ma pred vi |e nom za ko nu, pla te bi po ~e le da se sma nu ju do kra ja ove go di ne. Ka ko na vo di Aso {i ej ted pres, pred vi |a ju se do dat na sma we wa pla ta, ~i me }e ve ro vat no bi ti u{te |e no oko 2,8 mi li jar di evra. Dan na kon ma sov nih pro te sta odr à nih u Ati ni i So lu nu, zbog me ra {ted we ko je je vla da uve la ka ko bi sma wi la jav nu po tro {wu, ju ~e je po no vo u glav nom gra du Gr~ ke mir no pro te sto va lo oko 50 za po sle nih u mi ni star stvu fi -

Uki da we 150.000 rad nih me sta Vla sti Gr~ ke pla ni ra ju da do 2015. go di ne uki nu 150.000 rad nih me sta u jav nom sek to ru u ko me je sa da za po sle no 750.000 qu di. Ta me ra bi se spro vo di la ta ko {to se ne bi po pu wa va la rad na me sta na kon od la ska u pen zi ju, ni ti bi bi ti ob na vqa ni ugo vo ri o ra du na od re |e no vre me.

nan si ja. „Mi smo pro tiv mno go to ga {to taj za kon pod ra zu me va”, re kao je glav ni pred stav nik aso ci ja ci je za po sle nih u gr~ kom mi ni star stvu fi nan si ja, Ta sos Gu mas. Zbog sma we wa pen zi ja, ju ~e su is pred mi ni star stva od bra ne de mon stri ra li i pen zi o ni sa ni voj ni ci, dok su na Kri tu de mon stra ci je odr `a li i po qo pri vred ni ci. Sma we we pen zi ja i pla ta je deo me ra {ted we ko je Gr~ ka spro vo di ka ko bi joj bi la odo bre na no va tran {a po mo }i u vred no sti od 110 mi li jar di evra. Gr~ ka vla da je od svo jih kre di to ra - Evrop ske uni je, Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i Evrop ske cen tral ne ban ke, do bi la pre po ru ku da me re o sma we wu bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru pri me ni pre sve ga na za po sle ne ko ji }e ubr zo u pen zi ju.

odmor

petak7.oktobar2011.

dnevnik

c m y

Бундеви у походе М

анифестација “Дани лудаје” 26. пут почеће данас у Кикинди а посетиоци ће моћи да уживају до недеље, 9. октобра. Ова тродневна манифестација је попримила међународни карактер, те се очекује учешће и посета више десетина хиљада гостију из Србије, али и иностранства. Током првог дана „Дана лудаје„ биће организован низ културних догађаја као што су књижевне вечери, изложбе, стручна предавања, концерти озбиљне музике и

концерт на тргу…Централни догађаји планирани су за друг да, односно суботу 8. октобра и он ће започети са „Банатским фруштуком„ – гастрономском понудом Кикинде и Баната, а на трпези ће доминирати бундева и производи од ње. Следи „Сеоски рогаљ„ у оквору ког ће се представити деват села општине у циљу туристичке промоције и афирмације села. У „Европском кутку„ представиће се гости из иностранства: Мађарске, Румуније, Грчке, Италије, Не-

мачке, Босне и Херцеговине и Словеније. У оквиру „Гостињске собе„ представиће се програми аматера и локалних извођача. Главни догађај другог дана резервисан је за мерење најтеже и најдуже бундеве јер је Кикинда члан Светске асоцијације љубитеља тикава и њен главни представник за Источну Европу. Такмичење у Кикинди представља балкански шампионат, а остварени резултати се шаљу у Светску федерацију бундева у Онтарју у Канади и и Колинсу у Америци, те са-

мим тим и учествују у такмичењу за званичан светски рекорд. После мерења следи „Луданијада” и дефиле маски у коме ће учествовати деца предшколског узраста који су своје маске направили ид природних материјала. И Народно позориште у Кикинди припрема премијеру у време манифестације, а недеља је резервисан за спортске активности те ће бити организовани међународни пријатељски сусрети у фудбалу, рукомету, одбојци, банатским шорама, пливању, кувању рибље чорбе. извор: www.sr bi ja tra vel

Најјефтинији европски градови

ако многи маштају о животу или бар посети неком граду у Европи, треба имати на уму да Лондон, Беч или Париз нису нимало благонаклони када је у питању ваш новчаник. На сајту Xpatulator може се пронаћи 300 градова рангираних према трошковима живота, поређених у 13 категорија, укључујући храну, трошкове становања, рекреацију, едукацију и медицинску негу. Нимало не изненеђује чињеница да се седам најјефтинијих градова за живот налазе у источној Европи.

тирана, албанија Валута лек. Језик албански. Јефтина је роба широке потрошње, здравствена и лична нега. Уз свакодневне енергетске хаварије и непостојање железнице, Тирана није најприступачније место за живот.

Сарајево, Босна и Херцеговина Валута конвертибилна марка. Језици српски, хрватски и босански. Јефтино је образовање и трошкови становања. Сарајево се може описати као мали град или велико село. Видљиви су проблеми послератне обнове, политичке

Кишињев, молдавија Валута леј, али се планира увођење евра. Језик румунски. Јефтина је роба широке потрошње и алкохол. Топла лета и благе зиме стварају идеалне услове за гајење грожђа, па се овде праве одлична вина. Странци тешко проналазе посао, а око 25 одсто Молдаваца ради у иностранству.

Букурешт, румунија

Промотивни лет на аеродрому „Морава”

а аеродрому „Морава„ код Краљева, који је адаптиран за цивилну употребу, у среду 5. октобра одржан је промотивни лет путничког авиона, а свечаности су присуствовали представници државног и војног врха. Аеродром „Морава„, који се до сада користио само за војне потребе, реконструисан је тако да ће моћи да прихвата и путничке авионе, а новац за те радове су издвојиле Србија и Турска. Министар одбране Драган Шутановац раније је најавио да ће аеродром „Морава„ бити спреман за редован путнички ваздушни саобраћај од пролећа 2012. године. Војни аеродром код Краљева (Лађевци) изграђен је 1967. године, а прва јединица на том објекту била је 235. ловачко-бомбардерска ескадрила.

Валута је леј. Језик румунски. Јефтини су алкохол и дуван. Некада познат као Мали Париз, Букурешт је дом еклектичне културе која подразумева одличан ноћни живот, бројне музеје, сјајну архитектуру и бројне фестивал током целе године.

Скопље, македонија Валута денар. Језик македонски. Јефтини су рекреација, култура и ресторани. Представља мешавину хришћанске и ислам-

Кишњев

ске културе. Велики земљотрес 1963. уништио је већину историјске архитектуре, али је град поново изграђен и може се похвалити бројним парковима и остацима отоманске архитектуре.

Приштина, Србија Валута евро. Језик претежно албански. Јефтини су образовање и роба широке потрошње. Лети се доста времена проводи у баштама кафића и више је поента у томе да будете виђени, него да заиста попијете кафу.

Софија, Бугарска Валута је бугарски лев. Језик бугарски. Јефтина је струја, изнајмљивање станова и таксе. Софија је веома добро позиционирана, близу Црног мора и Турске.

Скопље

Град није велики, па га је лако препешачити.

PREDLOG ZA IZLET

корупције и социјалне нестабилности. извор: www.b92.net

ФрушКогорСКи манаСтири

Шишатовац

оД 30. оКтоБра

Више летова за Букурешт

ОБНОВЉЕНА СТАТУА: Статуа бившег америчког председника Вудроа Вилсона поново је откривена данас у Прагу, готово 70 година након што су нацистисти уништили прву. Оригинална статуа Вилсона била је подигнута 1928. године испред главне железничке станице у Прагу а немачки нацисти су је срушили 1941. године након окупације Чехословачке. Статуа је подигнута у знак захвалности Вилсону због његовог доприноса стварању независне Чехословачке 1918. године после распада аустро-угарског царства. Чешки председник Вацлав Клаус изјавио је да ова статуа представља „симбол пријатељства између САД и Чешке„, а на церемонији открвања присуствовао је његов претходник Вацлав Хавел, као и бивша америчка државна секретарка медлин олбрајт.

умунски национални авиопревозник „Таром„ ће од почетка зимског реда летења на линији Београд - Букурешт увести два додатна лета сваке седмице. Од 30. октобра седам недељних летова из Београда ка Букурешту обављаће се понедељком, средом и петком у 10.15 часова, уторком, четвртком и петком у 17.25 часова, а недељом је лет из Београда у 13.15 саопштио је београдски аеродром „Никола Тесла„. На преподневним летовима понедељком и петком први пут се на тој линији у саобраћај уводи авион АТР 72, капацитета 68 седишта, док ће се у осталим терминима и даље користити авион типа АТР 42, капацитета 48 седишта. Процена је да ће повећан број летова из Београда неколико авиокомпанија, током зимског реда летења, за резултат имати повећан обим саобраћаја на београдском аеродрому, са увећањем броја путника од преко 20 одсто на месечном нивоу, наводи се у саопштењу.

анастир Шишатовац, са црквом посвећеном Рођењу Богородице, смештен на западном делу Фрушке горе, на извору реке Ремете, 1520. основао је жички игуман Теофил са монасима Иларионом и Висаридном на месту мале цркве Св. Николе, зване Реметске по истоименој реци на којој је саграђена. Данашња црква изграђена је 1778. заслугом вршачког епископа Вићентија. То је триконхална грађевина великих димензија, са куполом над пресеком трансепта и уздуженог брода и високим звоником на западном прочељу, који је саграђен у барокном стилу. Шишатовачка црква се од осталих фрушкогорских манастира издваја по богато рашчлањеним фасадама од камена и опеке, у којима се види осећај градитеља за пластично римовање облика. Иконостас и зидне композиције рад су Григорија Давидовића Опшића из 1794. Манастир је током прве половине 19. века био стециште образованих Срба, када су као гости архимандрита Лукијана Мушицког у њему боравили Вук Караџић и Филип Вишњић. извор: www.sr bi ja.tra vel

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak7.oktobar2011.

Posledwi pozdrav dragoj

Biqani od Miloradovih kolega sa posla.

39015

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Biqani Todi} - Predolac

od porodice Luki}. 39049

Posledwi pozdrav na{oj tetki i nani

Emiliji Nik{i} IZ DA JEM podesne podrumske i magacinske prostorije za zimsko lagerovawe krompira - jabuka i drugo sa kamionskim prilazom. Telefon 631-99-89 38898

od wenih: Smiqane, Save, Stoj~eta i Stevana sa porodicom.

39039

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 38678

FAR MA ovaca iz Sremske Kamenice prodaje o~i{}ene jagawce i ovce, Povoqno, dostava na ku}nu adresu. Telefoni: 062/312081, 062/312-082. 38629

PO TRE BAN iskusan autolimar mo`e i penzioner. Telefon 631-99-89. 38897

IZ DA JEM le`aje za radnike terence i druge. Telefon 631-99-89 38900

PRO DA JEM 2 placa jedan do drugog 16h50 = 800m2 h 2 = 1600m2. (Sajlovo). Ulica nasuta, struja i voda blizu. Telefon 631-9989. 38901 10 JU TA RA zemqe u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 38871

KU PU JEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/8485-495. 38518 ^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 38519 PRO DA JEM bukova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 38745

Posledwi pozdrav kumi

Biqani

od kumova: Slobodana, Sandre, Nikole, Milana, Vesne, Zlatka i Zorke.

39016

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Mara Trzin 1955 - 2011. Sahrana drage nam pokojnice bi}e odr`ana 7. 10. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 14.15 ~asova. Porodica. 39035

^iTUQe l POMeni

petak7.oktobar2011.

Osta}e nam u se}awu tvoj svetli lik a bol i tugu delimo sa tvojim najdra`im.

dnevnik

Posledwi pozdrav kumi

Na{a

Emilija Nik{i} Sahrana je danas, 7. 10. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

od Viktorovih kolega sa posla. AD „@eleznice Srbije”.

Dragiwa i Branislava sa porodicama.

71011/P

39003

POMEN

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Sla|i

Stanislavu ]ati}u

Posledwi pozdrav dragoj tetka

od porodice Nov~i}. 39027

Najboqoj baki na svetu

Todi} Biqana

Emiliji Nik{i}

1965 - 2011.

Emiliji Nik{i}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

@ivi{ u na{im se}awima.

Biqi

21. 2. 1926 - 5. 10. 2011.

Zdenki Stevanovi}

Volimo te.

Ceca, Oqa, Tasko i Doj~ilo.

Tvoji: Daca, Sveta, Steva, Jasminka i Nana.

Porodica Vasi}.

Emilija, Bojana, Jelena i Milica.

39024

39044

39006

39005

Bila je sre}a imati te za brata zato je tuga i ve}a i ja~a

Na{ voqeni tata i suprug zatvorio je svoju `ivotnu kwigu na 61-oj stranici.

Posledwi pozdrav na{oj koleginici i divnoj `eni od kolektiva JKP „Lisje”.

447/P

Najtu`niji pozdrav svom bratu, striki, ujaku i {ogoru

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg tate, dede i tasta.

Lazar Radak

Stanislavu ]ati}u Braci od wegovih: te~e Obrada, sestara @ivane i Anke, brata Du{ana, sinovaca @ivana i Obrada, sestri}a Slobodana, Veqka i Qiqe, {ogora Rajka i {ogorice Spomenke.

Stanislav ]ati} ]ata

moj Braca

Pamti}emo uvek u na{im srcima tvoju dugu borbu sa bole{}u, hrabrost i voqu, qubav koju si nam nesebi~no pru`ala, tvoju bri`nost i ne`nost.

Beba, Du{an i Dragoqub.

Ispra}aj je iz ku}e u Beo~in Selu 7. 10. 2011. godine, u 15 ~asova. Tvoji: Sejka, @ikica, Buba i \ole sa porodicama.

38996

Posledwi pozdrav mom voqenom dedi. Sa bolnom istinom za tobom tuguju tvoja srcad: @ivko, Du{ko i supruga Milica.

39041

Zdenka Stevanovi}

Uspomenu }emo ~uvati sa qubavqu i zahvalno{}u. Ispra}aj }e biti iz kapele na Gradskom grobqu, u subotu, 8. oktobra 2011. godine, u 10.30 ~asova.

39055

Posle duge i te{ke bolesti u 54. godini preminula je na{a voqena

1921 - 2011.

39042

^ETRDESETODNEVNI POMEN An|ele na{

Lazar Radak Tvoj unuk Du{an.

Zauvek tvoji: Viktor, Daniel i Rada.

38998

39040

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi ujaku.

Isidor Fodor

pozdrav

jedinom

Posledwi pozdrav dragoj

Kako dani prolaze sve nam je teè pomiriti se sa sudbinom da vi{e nisi sa nama, da si sa an|elima. Ali znaj sine, za mamu i tatu }e{ uvek biti tu, nikada ne}e{ biti sam i zauvek }e{ ìveti u na{im srcima. Hteli bi da se zahvalimo rodbini, prijateqima, kao i celom Moto svetu koji su nam pruìli utehu zbog gubitka na{eg dragog i jedinog sina.

Qubici Antoni} ro|. Obrovski S po{tovawem, Marija, Jadranka, Branislav, Vladimir i Boris. 39043

U subotu, 8. 10. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu poseti}emo ve~nu ku}u na{eg an|ela, posuti je cve}em i suzama.

Lazar Radak Laka

Biqani

Vorgi} Aleksandar, Kosana i Sofija.

od kumova: Sa{e i Zorice sa decom.

39008

39014

Neute{ni roditeqi: mama Slavica i otac Tibor. 38991

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwe zbogom

SE]AWE na na{eg dragog strica i dedu

Miroslavu Milinovi}u

PETOGODI[WI POMEN

petak7.oktobar2011.

POMEN Dana 12. 10. 2011. godine navr{ava se jedna godina od kada nije sa nama na{

S bolom u du{i i tugom u srcu opra{tamo se od mame, babike i prababe

Sa bolom u du{i i velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Aleksandar Ilievski

Qubice Antoni}

Qubica Antoni}

Sla|ana Drakuli} ro|. Dobanova~ki 7. 10. 2006 - 7. 10. 2011.

Gojka Sari}a

Po~ivaj u miru i neka an|eli ~uvaju mog brata Miroslava. O`alo{}eni: brat Stevan, snaja Sa{a, sinovice Biqana i Miroslava sa porodicama.

od: Du{ana, Vesne, Olivere i Ilije.

38975

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Nije najgore {to sve prolazi, nego {to mi ne mo`emo i ne `elimo da se pomirimo sa tom ~iwenicom. Mama, tata i sestra Maja.

Porodica Ilievski.

38976

38882

38970

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragom kumu

na{em

Posledwi dragom

Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima onako nasmejan i blag kakav si uvek bio.

Biqani Todi} Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

pozdrav

na{em

Kum Bora, Jadranka, Petar, Sa{ka i Filip.

O`alo{}eni sin Dragan sa porodicom. 38960

38958

Posledwi pozdrav drugarici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Jelici Kanazir

od frizerki generacije 73/74.

Kum Miro sa porodicom i Boba sa porodicom.

38956

38959

38962

dragom

GODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 7. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Stric Tima, strina Jelica i Boban.

38963

od: strine Slavke i sestara Mirjane i Biqane sa porodicama.

]erka Slobodanka Be~eli} Beba sa porodicom.

Jelici Kanazir

Miroslavu Milinovi}u

Miroslavu Biqani Todi}

ro|. Obrovski

Pomen }emo obele`iti u subotu, 8. 10. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi ^ikici

pozdrav

Kumovi - Mr|an Milorad, Nada i Strahiwa.

39004

Navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{a spruga, mama i baka

38982

Posledwi pozdrav

Miroslavu Milinovi}u

Qiqani Grbi}

Biqani Todi} od tvojih Savi}a.

od wene porodice. Po~ivaj u miru.

38989

Sofiji Panin~i} 13. 4. 1946 - 13. 10. 2010.

od: sinovice Biqane, Sa{e, Eme, Qubice i prijateqa Zdravka.

38990

obele`i}emo u subotu, 8. 10. 2011. godine, u 9.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S tugom i qubavqu weni, suprug Mirko, }erka Maja i unuk Todor. 38952

38954

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN na{em dragom

Soka Pavlovi} Biqani Todi} Parastos }e se odr`ati 8. 10. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Na{a qubav je tiha molitva za mir u ve~nosti.

Weni najmiliji: sin Zoran i k}erka Biqana sa porodicama i suprug Stevan.

od kumova Bo{kovi} Branka, Danijele i Uro{a.

Biqani Todi}

Gojku Sari}u odr`a}emo u subotu, 8. 10. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Gu`vica.

od porodice Kecman.

38979

38980

Porodica Sari}. 38969

38974

38981

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

na{oj voqenoj i nikad pre`aqenoj }erki i mami

Dve godine pro|o{e, tugu i se}awe na tebe vreme ne mo`e da izbri{e.

Isidor Fodor Vera Risti}

Biqana Todi}

Jovanki Begovi} - Ple}a{

ro|. Eror 1953 - 2009.

1965 - 2011.

obele`i}emo u subotu, 8. 10. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 7. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Veterniku. Polazak od ku}e je u 14 ~asova.

O`alo{}eni: tata Quban, sinovi Jovan i Predrag.

O`alo{}eni: suprug Milorad i deca Stefan, Sandra i Nikolaj.

38873

38978

Dana 9. 10. 2011. godine, u 11 ~asova, polo`i}emo cve}e na wen grob. Zauvek weni, Jelena i Veselin. 38972

Nisam ti uspela toliko re}i, pa }u sada napisati, svaku re~ visine }e preneti tebi, u ti{ini ~ujem tvoje tragove... Ti u qubav spojio si sve. Zauvek pamti}u sjaj u tvojim o~ima, osta}u da sa~uvam dar tvog toplog osmeha... sledi}u tvoj trag me|u zvezdama. Voli te tvoja Bojana. 39010

Александра Грдинић

Фаца РТВ представља другу сезону првог војвођанског ријалити шоу програма „Фаца”. Екипа ове емисије обићи ће многа војвођанска места у потрази за њиховим најупечатљивијим представником. Придружите се водитељки Александри Грдинић која ће, кроз различите дисциплине настојати да приближи публици карактер представника вашег места. (РТВ 1, 20.10) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.07 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.05 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.10 21.35 22.00 22.30 23.40 01.05 01.35

tv program

petak7.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Стање на путевима Питам се питам Гимназијалци Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Изблиза: О времену и досади Биоскоп: Бата Живојиновић, 1. део Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Најлепше бајке света ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Ноћна смена Егзит 2009. Војвођански дневник Петказање Циклус филмова Клода Лелуша: То се дешава другима, филм Један на један Кошарка: Пролетер - Војводина, снимак

06.55 Чији је то шалаш-Лудаш 7, емисија на мађ. титл. на српском 07.05 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.50 Плави круг 08.15 Додати живот годинама 09.10 Петказање 10.20 Свјетионик (хрв) 10.50 Новосадски Биг бенд 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Осећајте се као код куће, емисија на мађарском са титл.на срп. 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Буквар братимљња о словачко-српским односима (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.20 Живот без краја, филм (слов) 22.30 Рат, филм

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Вести укратко Серија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Бели лук и папричица Арт-бокс Портрет привредника Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Серија Вреле гуме Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филмски програм: Хартови са Запада 00.00 Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.47 10.00 10.07 10.45 11.00 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 13.23 15.05 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.40 22.50 22.55 23.45 00.00 00.06 00.55 02.34 03.00 03.35 04.03 04.32 05.10 05.37 05.49

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Ево нас код вас 11.00 Вести 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.05 Године пролазе 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.00 Вести 14.05 Витраж 14.30 Дунавска салетла 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Лична грешка 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ленија 20.30 Славни парови 21.00 Интерна истрага 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Пороци 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

06.30 АТП Мастерс 500 Пекинг1/4 Финала 12.30 Премијер лига, магазин 13.00 Премијер лига, класик: Блекбурн - Челси 13.30 АТП Мастерс 500 Пекинг1/4 Финала 15.30 Профи бокс 16.00 Бокс: Светско првенство 1/2 Финале 19.15 ЕБЕЛ: САПА – Олимпија 21.45 АТП Мастерс 500 Токио 1/4 Финала 02.15 Бокс: Светско првенство 1/2 Финале

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Седам смртних грехова Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Суперполицајци из Мајамија, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал: Квалификације за ЕП 2012: Србија - Италија Фудбал: Квалификације за ЕП 2012, Србија-Италија, пренос Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Ноћни биоскоп: Суперполицајци из Мајамија, филм Казнени простор Вести На скривено те водим место Око Разгледница Позориште у кући Гастрономад Верски календар

Сари Леник

Озбиљан човек Прича о обичном човеку који жели једноставне ствари. Година је 1967. и Лари Гопник, професор физике на мирном Универзитету Мидвест, управо сазнаје да га жена напушта. Улоге: Мајкл Штулбарг, Ричард Кајнд,Фред Меламед, Сари Леник Режија: Браћа Коен (РТС 2, 22.05) 06.02 06.55 07.31 07.35 07.41 07.44 07.50 08.14 08.17 08.27 08.54 09.10 10.00 10.30 11.00 11.28 12.04 12.39 13.00 13.59 14.48 14.53 16.58 17.55

Милан Јовановић

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2012.

Србија–Италија (РТС 1, 20.40)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.15 23.30 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

19.55 20.28 21.00 22.05 23.58 00.48 02.26 03.24

Концерт за добро јутро Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Београд у музичким збивањима 20.века Необично о биљкама Свет природе Контекст Метрополис Место за нас Странац у Србији Музички програм Ликовна колонија РТС Трезор Свет природе Датум Фудбал (млади): Квалификације за ЕП 2013, Македонија-Србија, пренос Породица Сопрано Кошарка: ПС: Пролетер Нафтагас - Нови Сад, пренос Странац у Србији Лов и риболов Породица Сопрано Фестивал фестивала: Озбиљан човек, филм Истините приче Београдски џез фестивал Трезор Фудбал: Квалификације за ЕП 2012, Србија - Италија

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Топ шоп 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Мачији зов 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.45 Филм: Розанин гроб 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Карлитина тајна

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.10 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Трнавчевићи у дивљини 08.00 Вести Б92 08.25 Све по списку 09.00 Вести Б92 09.35 Хоћу да знам 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.05 Трнавчевићи у дивљини 12.00 Вести 12.15 Филм: Блејд 14.20 Истражитељи из Мајамија 15.10 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.10 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Маверик 23.15 Вести Б92 23.50 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.55 Спортски преглед 00.15 Доушници 02.10 Саут Парк 02.55 Београдски зоо

07.55 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40

Вести Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши

Џејн Сејмур

Швајцарска породица Робинсон

Мел Гибсон

Маверик Брет Меверик је шарматни коцкар, који преварама покушава да се обогати у суровом свету Дивљег запада. Да би прикупио новац потребан за учешће на великом картарошком турниру у Луизијани, Меверик одлучује да насамари неколико покераша-почетника. Улоге: Мел Гибсон, Џоди Фостер, Алфред Молина, Џејмс Гарнер Режија: Ричард Донер (Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Курсаџије 21.00 Гранд шоу 22.30 Наслеђе једне даме 23.30 Ноћ у јуну 00.15 Кеш на ноге 01.00 Филм: Врелина

Када Анђелино Џек Робинсон добије посао у Аустралији, одлучује да поведе са собом супругу и синове на крстарење јахтом од Хонг Конга до Сиднеја. Након напада на чувену породицу, налазе се на пустом острву и почиње њихова авантура. Улоге: Џејн Сејмур, Дејвид Карадин, Џејмс Кич, Џон Ашер Режија: Стјуарт Рафил (Хепи, 20.00) 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 16.10 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Швајцарска породица Робинсон, филм Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Вести Малдиви - Више од игре Црвени орао

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak7.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Посластичарски ас 11.20 Уштедети купујући 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 20.55 Смртоносне жене 21.50 Партнери у љубави и злочину 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 01.40 Смртоносне жене

08.00 Дикенсова Енглеска 09.00 Први људи у свемиру 10.00 Далај Лама 11.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 12.00 Скривени светови. подземни Рим 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 15.00 Ратници 16.00 Путовање у свет тетоважа 17.00 Мистерија три краља 18.00 Комеда – музика једног живота 19.00 Пол Пот – путовање на Поља смрти 20.00 Човекова историја 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Ратници 00.00 Путовање у свет тетоважа 01.00 Мистерија три краља

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Ле ген да о зма ју За ве ра Ро звел Ле ген да о зма ју Фан та стич на че твор ка За ве ра Ру звел Си ва зо на Ка та стро фа Сјај Шта из је да Гил бер та Греј па Меј би бе би Еви лен ко Пра ве де вој ке са ко ле џа Ва ги на ле не клит Ужи вај

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Путовања у далеке крајеве, док. серија 10.57 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.19 Све ће бити добро 14.17 Друго мишљење 14.51 Алиса, слушај своје срце 15.35 Родна груда 16.05 Скица за портрет 16.25 Хрватска уживо 17.13 Глобално село 17.39 Путем европских фондова 17.55 Иза екрана 18.25 Капри 19.30 Дневник 20.11 Хрватска полиција у Домовинском рату, документарни филм 21.15 Премијера недеље: Случајни председник, филм 23.20 Дневник 3 23.52 Пети дан, ток шоу 00.46 Филмски маратон: Циклус Џима Џармуша - Под ударом закона, филм 02.30 Филмски маратон: Неверна жена, филм

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.00 02.00 03.00

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Пандури новајлије Плаве крви Плаве крви Ерика Домаћице из округа Оранџ

06.15 06.55 07.20 07.35 08.30 10.55 11.50 12.20 13.10 14.05 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.55 01.20 03.00 04.00

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Врата раја Кобра 11 Врата раја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Силе природе, филм Вртлог, филм 14 сати, филм Астро шоу РТЛ Данас

Си ле при ро де Кри сто фер Во кен

Слу чај ни пред сед ник Том Добс је вр ло по пу ла ран ко ми чар. Ра ди увек с истом еки пом, а ње гов ме на џер, Џек, ујед но је и ње гов нај бли ски ји, нај о да ни ји и нај му дри ји при ја тељ. Кад за вре ме јед не пред ста ве гле да тељ ка из пу бли ке пред ло жи Доб су да се кан ди ду је за пред сед ни ка, Добс то, на Џе ко во чу ђе ње, и учи ни... Уло ге: Ро бин Ви ли јамс, Кри сто фер Во кен, Ло ра Ли ни Ре жи ја: Бе ри Ле вин сон (ХРТ 1, 21.15)

Бен Холмс је јед но ста ван мо мак спре ман за же нид бу. На пу ту пре ма ју жњач кој др жа ви у ко јој ће се вен ча ти с во ље ном Бри џит, Бен упо зна је не пред ви дљи ву и сло бо до ум ну Са ру и ње го ви се пла но ви по чи њу ру ши ти... Уло ге: Бен Афек, Ма у ра Тијер ни, Сан дра Бу лок Ре жи ја: Бро вен Хју џис (РТЛ, 21.00)

Меј би бе би Сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. И та ко они за по чи њу па жљи во ис пла ни ран и енер ги чан рас по ред ак тив но сти. Али ипак, ни шта се не до га ђа... Уло ге: Хју Ло ри, Ро ван Ет кин сон, Ема Томп сон Ре жи ја: Бен Ел тон (Си не ма ни ја 20.00)

07.49 08.19 08.50 09.35 10.00 13.48 14.36 15.01 15.25 15.55 16.10 16.25 16.55 17.15 18.00 18.21 18.35 20.10 20.35 22.40 23.12 00.56 01.45 02.16

Ема Томп сон

06.00 Да ли сте чули за Морганове 07.45 Бетмен: Под црвеном капуљачом 09.00 Шерлок Холмс 11.10 Ослони се на мене 13.05 Анђели д.о.о. 14.45 Није лако бити мама 16.15 Сви смо добро 17.55 Филмови и звезде 18.20 Викторија: Живот младе краљице 20.05 Досадно на смрт 20.35 Обдарен 21.05 Права крв 22.05 Камелот 23.00 Месечарење 00.40 Статен Ајленд 02.15 Девојка која се играла ватром

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.15

Мала ТВ Руди, прасе-тркач Школски сат. Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Поштар Пет, цртани Мала ТВ Цртана серија Брилијантин Регионални дневник Жупанијска панорама Златна игла 2911., пренос Фудбалске квалификације за ЕП 2012. - емисија Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Грчка - Хрватска, пренос Фудбалске квалификације за ЕП 2012. - емисија Неми сведок На крају лета Моја породица 24

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Рт страха Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 ЕТ - Ванземаљац Сиквест

08.10 Купе де вил 10.00 Пирати из Пензанса 12.00 Мркли мрак 14.00 То је мој живот 16.00 Људи од заната 18.00 Оги Роуз 20.00 Акција у центру града 21.40 Повратни удар 00.00 Без промашаја 02.00 Врућа романса

Ма у ра Тијер ни

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Справице будућности Чари путовања Врхунско градитељство Успорен снимак Разоткривање митова Справице будућности

08.30 09.00 15.15 16.15 17.30 19.00 19.10 21.00 22.00 23.00 00.00 00.15

Тенис Тенис Скијашки скокови Скијашки скокови Тенис Фудбал Билијар Куглање Најјачи човек Фудбал Мотоспортови Тенис

Le pi [pa nac u dru gom sta wu mladosti êlini kao prijateqa pomiwe, Paêlini je vi{e puta javno sumwi~en i optuìvan ulina, koji mu je odan i voli ga vi{e od sveza sodomiju. Jednom je to bila osveta „droqe“ Kataga. Prelep je, ima 14, a êlini 23 godine. Parine, a drugom prilikom ga je pred vojvodom ocrnio ulino kao da je alegorija prirode. On pokatkad ima jedan firentinski umetnik. Majka jednog mladog {eulogu „glasnika bogova“. Jednog drugog, jo{ lep{eg grta, koji je radio za êlinija, vi{e puta je poku{amladi}a, {esnaestogodi{weg [panca Dijega, êlivala da ga optuì za istu stvar. ni uspeva da nagovori da mu, obu~en u ènske haqine kao wegova „vrana“ (prostitutka), bude pratiqa na jednoj terevenci. Nastup je toliko uverqiv da nikom ne pada na pamet da je to mladi}. Tek dve starije kurtizane, izme|u kojih sedi za stolom i kojima je upadqiva wegovo bledilo i zbuwenost, pitaju ga da li se „ona“ dobro ose}a. „Ona“ odgovara da misli da je „u drugom stawu“. One „je“ opipaju po stomaku i shvataju da je „ona“ mu{karac. êlini uvodi jo{ jedan – kao uvek lep – lik mladi}a Lui|ija, koji se stavqao na raspolagawe za seksualno op{tewe starijim mu{karcima, npr. biskupima, ali je op{tio i sa ènama, bio zaraèn sifilisom i protra}io svoje stvarne talente. Ovaj lik mu{ke prostitutke je vrlo negativno konotiran. Kontrapunktni lik je mu{karac koji pred hrabrim êlinijem od straha mora da svu~e pantalone kako bi izvr{io nu`du. Tokom pqa~ke Rima êlini se pokazao kao heroj i po{to je ubio veliki broj neprijateqa, u slu`bi pape prima velike po~asti i materijalnu naknadu. êlinija je u Rimu jedan sve{tenik uveo u nekromantiju. Obred – kasnije jo{ jednom ponovqen – odràn je u Koloseumu. êlini je video „legije |avola” i imao pravo da poèli jednu èqu: „Da se na|em sa svojom Sicilijankom An|elikom“. Odgovor nije dobio, a sve{tenik je predloìo da ponove obred, na koji bi trebalo da se dovede jedan „netaknuti de~ak“. êliKur ti za ne, slu àv ke i de ~a ci u ê li ni je voj po ste qi ni je poveo svog dvanaeastogodi{weg {egrta. Ovaj put obred je uspeo, a pojavilo se toliko mnogo demoSvoju ulogu oca shvatio je ozbiqno. Kada se vrana da se êlini prestra{io, ali nije dopustio da to tio u Firencu i u slu`bu vojvode Medi~ija, premiiko primeti. Nekromant kao posrednik izme|u denuo mu je zet. Obudovela sestra imala je {est k}eri: mona i êlinija je doneo radosnu vest da }e An|eli„To je bila prva nesre}a koja me sna{la u Firenci: ku videti kroz mesec dana. Tako se i zbilo, posle nepostao sam otac i starateq jedne unesre}ene porodiprijatnosti, koje su ga primorale da pobegne iz Rice“. Od tog trenutka on ih naziva svojom porodicom. ma. Osim toga, imao je bar jo{ jednog vanbra~nog sina, Prva kwiga zavr{ava se opisom dugog i bezrazlo- kojeg je dao jednoj svojoj kumi da se o wemu brine i re`nog tamnovawa u An|eoskoj tvr|avi. êlini ima 39 dovno ga pose}ivao. Dete je, naàlost, preminulo godina. U po~etku ga stavqaju u sve gore tamnice, na kod dojiqe: „Iako sam se gotovo obeznanio od silnog kraju mu izgleda kao da je ìv sahrawen. U tom tre- bola, kao obi~no primih i ovaj udarac svoje kobi i nutku, kada se zbog zlobe bezbopoku{ah da se priberem“. `nog pape i wegovih mezimaca êlini se predstavqa biseknalazi na najniòj lestvici posualno, no ipak heteroseksualê sto je ê li ni osu |i van nièwa, on ipak nalazi duboku i zbog so do mi je. Jed nom je no op{tewe ima ve}i zna~aj. On veru u Boga. On se tada potpuno strogo razlikuje zadovoqavawe to bi la osve ta „dro qe” predaje sledbeni{tvu Hristoputene poùde, koja dopu{ta goKa ta ri ne, dru gi put ga je vog stradawa, ispa{ta grehe, tovo sve, od stvarawa potomstva ocr nio ne ki fi ren tin ski iako sam zaista nije ni{ta zgreza koje je neophodan odnos s ne{io. Na po~etku svoje autobiovinim devoj~icama, tj. brak. umet nik, a za to ga je grafije êlini ne kaè slu~ajop tu ì va la i maj ka we go vog Sredi{we mesto zauzima uloga no da ~ovek ne bi trebalo da oca, zna~ajni su i prijateqi, memla dog {e gr ta opi{e svoj ìvot pre nego {to |u kojima nema èna. Kod êlinavr{i 40 godina. nija je mu{ki svet strogo odeKad êlini o sebi govori kao o mu{karcu, onda je qen od ènskog. Tamo gde te podele nema, kao kod to ili u vezi s wegovim borbama protiv neprijate- vojvotkiwe i vojvode Medi~ija u wegovim poznim qa, ili zadovoqavawem seksualnih potreba. A kod firentinskim godinama, dolazi do prevelikih newega se moè prona}i gotovo sve: seks s kurtizana- prijatnosti. Sem pozitivnih mu{kih likova, postoma, sluàvkama i de~acima. êlini opisuje ekscesne je i potpuno suprotno prikazani, koji po pravilu scene nasiqa, seks i umetnost kad govori o „droqi“ otelovquju zlo i delaju kao „nemu{karci“, poput Katarini, koja mu je bila model. Tokom boravka u sve{tenika. Kao mu{ke odlike sem sedam vrlina, naParizu dobio je }erku s jo{ jednim modelom. U me|u- vodi se i strast, suparni{tvo, snaga, herojstvo, {ivremenu je naupnio 44 godine. Dok dete koje je dobio rokogrudost i dobro~instvo. Mu{karac je uvek i s bestidnicom Katarinom nije prihvatio, sad je bi- osvetnik (po bo`joj voqi) i sudija izvan institucilo druk~ije. Petnaestogodi{wakiwa mu je bila „ne- onalizovanog pravosu|a, koje êlini na~elno opisutaknuta i nevina“, ali ju je ipak napustio: „\ani daje kao pravosu|e koje izneverava i izraz delovawa doh nov~anu otpremninu, koliku je zahtevala wena zlih sila. Mu{karac se predstavqa preko simbola: tetka, kod koje je ostavih, i vi{e je nikad u ìvotu sre}a, kow, oru`je, borba, lov, flauta, pojas, da`devne videh“. Prostitutke je ~esto jednostavno nazivao wak... Suprotstavqeni su simboli koji, pre svega, „mesom“. imaju veze s izbacivawem fekalija.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak7.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ваш оми ље ни дан ће про те ћи без по чет ка и кра ја, у при лич ном ха о су. Не мо же те ути ца ти на окол но сти ко је вам се ули ва ју у жи вот, ни ти на си ту а ци ју у ка ри је ри. Не мој те оча ја ва ти, већ се дис тан ци рај те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. oktobar 2011.

Још је дан пе так је по но во до шао. Да ли вам то де лу је ису ви ше бр зо, од оног прет ход ног? Вре ме се убр за ва на не ком ни воу, по го то во ако по ста је те све ста ри ји и успо ре ни ји. Љу бав не стра сти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Мо же те да ма шта те о да ле ким де сти на ци ја ма и кон так ти ра те осо бе та мо не где. Кон струк тив ним тру дом, оства ри ће те сво је сно ве, за то је по тре бан пра ви тре ну так и пра ви по зив. На пе тост.

Ме сец је у ва зду шном зна ку Во до ли је, па су ва жни мен тал ни кон так ти и иде је ко је сте се би по ста ви ли, или вам до ла зе са ме од се бе. Све што се де ша ва на ма те ри јал ној рав ни, има сво је ду бље зна че ње.

Ак тив ни сте, ини ци ја тор у парт нер ском од но су, али из гле да да парт нер не слу ша до вољ но. Те шко је об у зда ти сти хи ју енер ги је, а мно го ла ше усме ри ти је у од ре ђе ном прав цу. Бу ди те ре ал ни.

Има те по тре бу да раз у ме те све што ра ди те и што се де ша ва, са ло гич ним об ја шње њем. На рад ном ме сту то по себ но до ла зи до из ра жа ја, у ко лек тив ном по сло ва њу. Оче ку је те фер плеј од нос.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Као да са ми опре де љу је те си ту а ци је. Око се бе оку пља те са мо оне са ко ји ма хар мо нич но са ра ђу је те, ко је во ли те и ко ји вас во ле и при хва та ју. Да кле, јед ном реч ју, ле по вам је. И то та ко тра је.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Парт нер про ла зи кроз ре ла тив но мир ну фа зу, док ви има те ути сак да стаг ни ра те. И у пра ву сте. Бу ди те па жљи ви у до го во ри ма и од но си ма са ши ром род би ном, до след ни и без пре ве ли ких оче ки ва ња.

Оно што је нај ва жни је у овом пе ри о ду је са ма ка ри је ра и ва ша по зи ци ја у њој. Ис ко ри сти те по вољ не шан се да учвр сти те свој ста тус и до ка же те зна чај сво јих ста во ва и учин ка. Парт нер је у бла жем ха о су.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не мо же те баш све зна ти нај бо ље, за то по сто је струч ња ци из од ре ђе них сег ме на та. Али се мо же те гла м у ро зно на мет ну ти дру ги ма, оста вља ју ћи ути сак ка ко све што ра ди те, чи ни те ква ли тет но.

За но си те се и ле по вам је. Иза то га сле ди раз о ча ра ње, ка да при ме ти те да вас парт нер не пра ти, да сте са ми у све му и пре пу ште ни ве шти ни сна ла же ња. Углав ном су вам окол но сти на кло ње не.

По вла чи те се у свој про стор, слу ша те му зи ку, гле да те фил мо ве или по ма же те дра гим би ћи ма. Би ло ка ко би ло, да нас по чи ње ви кенд, па ра ни је за вр ши те по сао. Укло пи те се и при ла го ди те да тој си ту а ци ји.

TRI^-TRA^

Брус Вилис ме упропастио V REMENSKA

Сунчано,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Ni{

PROGNOZA

Evropa

ПоПодне наоБлачење

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло, али по под не на о бла че ње. Кра јем да на и у но ћи ка су бо ти ки ша. Ду ва ће уме рен ју жни и ју го за пад ни ве тар, а кра јем да на Rim се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 11 до 25 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и сун ча но пре под не, а по под не на се ве ру Вој во ди не по сте пе но на о бла че ње и ки ша. Уве че и у но ћи ка су бо ти ки ша у свим Cirih кра је ви ма. Ду ва ће уме рен ју жни и ју го за пад ни ве тар, а по под не на се ве ру у скре та њу на се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 7 до Berlin 27 сте пе ни. Be~ СР БИ ЈА: То пло и сун ча но пре под не, а по под не на се ве ру Ср би је по сте пе но на о бла че ње и ки ша кра јем да на. У но ћи ка су бо ти ки шна зо на се ши ри Var{ava ка ју го и сто ку уз за хла ђе ње. Ду ва ће уме рен ју жни и ју го за пад ни ве тар, а по Kijev под не на се ве ру у скре та њу на се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 29 сте пе ни у цен трал ној и ју жној Moskva Ср би ји. Прогноза за Србију у наредним данима: У су бо ту ки ша и ја ко за хла ђе Oslo ње. Тем пе ра ту ре ће опа сти за око 15 до 20 сте пе ни у од но су на прет ход не да не. На пла ни на ма из над 1000 м па да ће снег. У не де љу та ко ђе хлад но уз St. Peterburg мо гу ћу слаб ки шу, а на пла ни на ма снег. У по не де љак и уто рак ве ћи ном су Atina во уз по раст тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње вре мен ских при ли ка има ће не по во љан ути цај на све осе тљи ве осо бе. Ср ча ни и пси хич ки бо ле сни ци, као и аст ма ти ча ри ће би ти по себ но осе тљи ви. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у фор ми гла во бо ље, нер во зе и ре у мат ских бо ло ва ће би ти из ра же ни је.

Pariz

26 25 17 10 11 12 11

Ди зај не ри ка Ми ран да Ви ђак, ко ја свој мод ни бренд Moody Twin про да је у Хо ли ву ду на Мел ро уз аве ни ји, про го во ри ла је о тра че ви ма да је би ла у бра ку са Сер ге јом Три фу но ви ћем и ка ко се због ње ра стао Гор дан Ги ри чек, али и о то ме ка ко је Брус Ви лис ути цао на њен жи вот. - При ча о Бру су се про вла чи кроз мој жи вот и ин тер вјуе већ шест го ди на и ни ка ко да их се ота ра сим. Ја сам има ла не сре ћу да је тај про кле ти но ви нар њу јор шког „Деј ли њу за” на пи сао чла нак о Бру су и ме ни не ко ли ко ме се ци пре не го што ми је иза шла пр ва ко лек ци ја му шке оде ће. И ти ме ме је за пра во упро па стио - ис та кла је бив ша ма не кен ка об ја снив ши да су љу ди ство ри ли пред ра су де о њој и ни су је упо зна ли пре ко оде ће већ пре ко не чег пот пу но не бит ног. О нат пи си ма да је би ла у бра ку са Сер ге јом Три фу но ви ћем и да се Гор дан Ги ри чек раз вео због ње, ре кла је: „Сер геј ми је од ли чан при ја тељ и ни смо би ли у бра ку, а Ги ра се ни је раз вео због ме не”.

VIC DANA За што пла ву ша у ту жи ла штву стал но ди же фа сци кле на врх по ли це? - По ди же оп ту жни це.

23 16 12 12 28 16

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-3 (-10)

Slankamen

120 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

52 (-10)

Zemun

199 (-3)

Bogojevo

51 (-7)

Pan~evo

236 (-4)

Ba~. Palanka

83 (-9)

Smederevo

436 (-4)

Novi Sad

68 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

145 (-3)

S. Mitrovica

-2 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

214 (-3)

Beograd

155 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

108 (-3)

NERA

Hetin

76 (14)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja