Dnevnik 7.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 7. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23580 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA PRIHVATILA INICIJATIVU „DNEVNIKA” I O@IVQAVA SPORTSKU OLIMPIJADU [KOLSKE OMLADINE VOJVODINE

SO[OV se vra}a ku}i

str. 18

TE M A „DNEV N I K A” : ZA [TO PRO DA JA VI [KA VOJ NE IMO VI NE IDE BRZINOM PU @A?

POLICIJA JU^E ZAKUCALA NA VRATA EKS-MINISTRA

Oliver Duli}: Nisam kriv!

Dinki} zarobio kasarne

str. 5

PO KRA JI NA I RE PU BLI KA ZA JED NO GRA DE NO VU SA O BRA ]AJ NI CU IS POD IRI [KOG VEN CA

Na temequ zahteva Tuìla{tva za organizovani kriminal, policija je ju~e ujutru u Subotici poku{ala da privede Olivera Duli}a, jer je biv{i ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa osumwi~en za zloupotrebu slu`benog poloàja. Duli} se, me|utim, pozvao na imunitet narodnog posla nika, obrazloìv{i da je to uradio kako bi pre saslu{awa mogao da se obrati javnosti. „Dobio sam optu`nicu. Ona sadrì veliki broj neistina koje }u, siguran sam, uspeti da opovrgnem... Stojim na raspolagawu dràvnim organima i po{tujem sve institucije”, rekao je Duli}, dodav{i da }e procedura biti nastavqena nakon {to mu Skup{tina skine imunitet. str. 2

NASLOVI

Kineski proboj kroz Fru{ku Kad god ne{to zagusti i popusti qubav izme|u Beograda i Novog Sada, pa se dr`ava upre da poka`e kako sve bira~e podjednako voli, iz {pila uvek spremnih obe}awa izvu~e se izgradwa tunela kroz Fru{ku goru i pripada-

ju}e saobra}ajnice. Tako je i ovih dana najavqeno da }e se u ovaj projekat u}i „zajedni~kim snagama”, pri ~emu je za wegovu realizaciju obe}ano 100 miliona evra – koje }emo pozajmiti od Kineza.

str. 4

EKS K LU Z IV N O: OSKAROVAC BRANKO LUSTIG SPREMAN DA [KOLAMA U SRBIJI USTUPI SVOJ FILM „POSLEDWI LET PJOTRA GINCA”

INTERVJU NEDEQE

Zoran Alvirovi}

str. 8

Teofil Pan~i} Rezervna strategija olo{a

\or|e Randeq A {ta }emo sad?

Bora Oti} Dim

Da se ne zaboravi... str. 6

Popodne zahla|ewe

Najvi{a temperatura 26°S

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

CITATI

„

Sr bi ja }e bi ti pr va ze mqa u ko joj }e po ~e ti iz grad wa kop ne nog de la ma gi stral nog ga so vo da Ju `ni tok. Po sao }e ot po ~e ti, kao {to je i bi lo na ja vqe no, u de cem bru, a 29. ok to bra o~e ku je se pot pi si va we in ve sti ci o ne od lu ke o to me Du{an Bajatovi}, ge ne ral ni di rek tor JP Sr bi ja gas

”

Vu lin: Pri {ti na iz be ga va di ja log

Da ~i}: Po de la KiM pra vo re {e we

Direktor vladine kancelari je sa Kosova i Metohije Aleksandar Vulin izjavio je da Pri {tina, poku{avaju}i da deli Srbe na Kosovu, nastoji da izbegne nastavak dijaloga sa Beogradom. Vulin je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da su stigle “neobi~ne” izjave iz Pri{tine kojima se Srbi sa severa Kosova poku{avaju da ubede da budu deo drugog pregovara~kog tima, a mimo dr`ave Srbije, ali da su Srbi jasno odgovorili da su oni deo tima Vlade Srbije i da }e sve {to budu radili, raditi kroz organe Srbije. “Srbija je aktivna, daje predloge i ideje, a Pri{tina poku{ava da deli Srbe na Kosovu i da time izbegne dijalog”, naglasio je Vulin. Skup{tinu Srbije ju~e su posetila deca sa KiM, gde ih je pored Vulina pozdravio i predsednik parlamenta Neboj{a Stefanovi}, koji im je poru~io da su oni najboqa poruka svima kako se ~uva Srbija

Podela Kosova je jedino pravo re{ewe, rekao je premijer Srbije Ivica Da~i} u intervjuu za “subotwi prilog” slovena~kog lista Delo. Srpski premijer je naglasio da je re~ o wegovom li~nom stavu i da na wemu ne insistira, jer “svoje stavove ne moè nametati kao one koje bi prihvatila cela Srbija ili me|unarodna zajednica. Jo{ uvek mislim da je to najbrè, najboqe i najpravednije re{ewe, koje je prihvatqivo kako za Albance tako i za Srbe, jer uvaàva wihove legitimne interese”, rekao je predsednik vlade Srbije i dodao da se “vlada naravno zalaè za mirno re{ewe i nastavak dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine”. Taj dijalog bi “prema na{em mi{qewu morao obuhvatiti i politi~ka, a ne samo tehni~ka pitawa”, dodao je Da~i}. Srpski premijer je, tako|e, ocenio da nezavisnost Kosova “ne moè biti potpuna ukoliko ne bude saglasnosti i dogovora sa Srbijom.”

URS pre ra sta u stran ku Predsedni{tvo Ujediwenih regiona Srbije (URS) odlu~ilo je da po~ne pripreme za prerastawe URS u jedinstvenu politi~ku stranku Ujediweni regioni Srbije, saop{tili su iz URS. Jednoglasnom odlukom Predsedni{tva formirani su Politi~ki savet i Statutarna komisija, koji bi trebalo da pripreme programsku i normativnu dokumentaciju za sednicu Uprave URS, koja }e biti odr`ana narednog meseca, stoji u saop{tewu. Na sednici Uprave bi}e donete odluke o toku i na~inu udru`ivawa vi{e od 40 nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka i grupa gra|ana u jedinstvenu politi~ku stranku, koja bi, prema predlogu Predsedni{tva, nosila ime Ujediweni regioni Srbije. Prioritet delovawa URS, kako je navedeno, i daqe }e biti borba za decentralizaciju i razvoj svih regiona Srbije. Sednici Predsedni{tva, kojom je predsedavao Mla|an Dinki}, prisustvovali su i ostali lideri URS - Veroqub Stevanovi}, Bo{ko Ni~i}, Vladan Vasi}, Suzana Grubje{i}, Verica Kalanovi}, Zoran Stankovi}, Predrag Markovi}, Vladimir Ili}, Vidoje Petrovi}, Slobodan Mara{, Mirko Todorovi}, dodaje se u saop{tewu.

Som bor ski DS po dr ào Ta di }a a razliku od gotovo svih gradskih i op{tinskih odbora u Vojvodini, koji su se u procesu kandidovawa za najvi{e funkcije u Demokratskoj stranci opredelili za Dragana \ilasa kao predsednika i Bojana Pajti}a kao prvog do wega, somborske demokrate su poku{ale da „pomire“ Tadi}evu i Pajti}evu „struju“. Naime, kako nam je potvrdio prvi somborski Sini{a Lazi} demokrata Sini{a Lazi}, jednoglasnom odlukom Gradskog odbora DS-a na sednici odrànoj u petak uve~e za predsednika stranke predloèn je Tadi}, dok je Bojan Pajti} kandidat za potpredsednika. Tako|e jednoglasno je za ~lana predsedni{tva najve}e opozicione stranke u Srbiji kandidovan upravo Lazi}. Zanimqivo je da }e somborski DS, makar prema svojevremenoj najavi, imati svoju izbornu Skup{tinu neposredno uo~i „velikih“ strana~kih izbora zakazanih za 10 novembar, odnosno somborski ogranak DS-a dobi}e novo rukovodstvo sedam dana ranije, 3. novembra. n Mili} Miqenovi}

POLICIJA JU^E SASLU[ALA DVOJICU SARADNIKA BIV[EG MINISTRA

Oli ver Du li}: olicija je ju~e ujutru zakucala u Subotici na vrata biv{eg ministra ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planarawa Olivera Duli}a na temequ zahteva Tu ìla{tva za organizovani kriminal, jer je osumwi~en za zloupotrebu poloàja. Duli} se, me|utim, pozvao na imunitet koji ima kao narodni poslanik DS-a, kako bi prethodno mogao da se obrati srpskoj javnosti, a potom se sam odazvao pozivu policije. “Dobio sam optu`nicu. Ona sadrì veliki broj neistina koje }u, siguran sam, uspeti da opovrgnem... Stojim na raspolagawu dràvnim organima i po{tujem sve institucije”, rekao je Duli} novinarima ispred Palate Srbija, dodav{i da }e procedura biti nastavqena po skidawu imuniteta. Duli} je, ina~e, osumwi~en za zloupotrebu poloàja prilikom izdavawa dozvola za postavqawe opti~kih kablova slovena~koj firmi “Nuba invest”. Tuìlac za organizovani kriminal Miqko Radisaqevi} potvrdio je da je policija u vezi s istim predmetom saslu{ala i Neboj{u Jawi}a, koji je u to vreme bio pomo}nik ministra Duli}a, a danas je pomo}nik gradona~elnika Subotice. Jawi}u je nakon informativnog razgovora odre|en pritvor do 48 sa-

tii danas }e, uz krivi~nu prija vu, biti priveden u Tu`ila{tvo za organizovani kriminal. U sklopu istog predmeta ju~e je saslu{an i biv{i generalni

~e da su favorizovali tog inve stitora u odnosu na preduze}e Telekom, jer su, prema podacima Uprave kriminalisti~ke policije, dozvole izdate bez ispuwa -

Nije bilo frke Kom{ije Olivera Duli}a kaù da ju~e nije bilo nikakve “frke”. Policija je, rekli su nam, do{la na vrata, pozvonila i po ku{ala da uru~i poziv na saslu{awe. Nakon toga se biv{i ministar pozvao na poslani~ki imunitet i policajci su oti{li. Ina~e, gradona~elnik Subotice Modest Duli}, brat biv{eg ministra, poru~io je da sve {to ima da kaè pi{e u saop{tewu GO DS-a u Subotici. „Gradski odbor Demokratske stranke u Subotici pruà punu podr{ku svom ~lanu Oliveru Duli}u da se pred institucijama dràve odbrani od politi~kog progona nove vlasti koja se obra~unava sa funkcionerima iz Demokratske stranke, zarad tobo`we borbe protiv korupcije. U vreme kada smo zbog politike nove Vlade Srbije zatrpani drasti~nim poskupqewima ìvotnih namirnica i komunalnih usluga, narodu zamazuju o~i hap{ewima u name{tenim politi~kim procesima. Potreba gra|ana za pravdom namerno se zloupotrebqava zarad obra~una sa politi~kim protivnicima. Takva politika sada{we Vlade Srbije je opasan presedan u politi~kom ìvotu Srbije i ne}e doneti ni{ta dobro gra|anima ove zemqe”, navodi se u saop{tewu GO DS Subotica. direktor Javnog preduze}a “Pu tevi Srbije” Zoran Drobwak. Kako je naveo tuìlac, Jawi} i Drobwak su ispitivani u vezi sa izdavawem pet dozvola za izgradwu opti~ke mreè investitoru “Nuba invest”, od septembra 2009. do sredine 2010. godine. “Jawi} i Drobwak se sumwi-

Vu~i}: Ovo je tek po~etak Prvi potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vu~i} izjavio je povodom “slu~aja Duli}” da je to “samo po~etak borbe koja ne moè da se zaustavi”. “O~ekivao sam i rekao sam da }emo moje kolege i ja biti predmet najè{}ih napada i gluposti o politi~kom progonu. Ali po{to oni kaù da je to kraj ne~ega, èlim da obavestim gra|ane Srbije da je to tek po~etak. Ova borba ne moè da se zaustavi, promene ne mogu da se zaustave”, poru~io je Vu~i} za B92. On je dodao da }e dràva nastaviti da se obra~unava sa korupcijom i kriminalom, a da }e sudovi i tuìoci raditi svoj posao nezavisno. „A kakav }e kraj biti, to }emo da vidimo”, rekao je Vu~i}.

vawa uslova i saglasnosti dràvnih i javnih preduze}a kao i javnih preduze}a lokalnih samouprava preko ~ijih teritorija je prolazila opti~ka mreà”, obrazloìo je tuìlac. On je naveo da su ta javna preduze}a zbog takvog izdavawa dozvola ostala uskra}ena za pri hode koji im po zakonu i propisima lokalnih samouprava pripadaju. Kako je naveo, iznos {te te bi}e utvr|en u nastavku postupka. “Uo~eno je i razli~ito postupawe Ministarstva (ìvotne sredine i prostornog planirawa) prilikom izdavawa dozvola preduze}u Nuba invest u odnosu na sve druge investitore. Nuba je favorizovana jer joj je omogu}eno da prva izgradi, otpo~ne eksploataciju a samim tim ubira zna~ajne prihode”, naveo je Milko Radisavqevi}.

SE ] A W E: VESNA PE[I] ZA „DNEVNIK” O VOJINU DIMITRIJEVI]U

Bo rac ka kvih je ma lo Na vl a~e we na o ~a ra iz sred weg ve ka D

ugo godina je Vesna Pe{i}, prva predsednica Gra|an skog saveza Srbije, sara|ivala sa profesorom Vojinom Dimitrijevi}em, koji nas je pre dva dana napustio. „Ako po|emo od vremena kada je profesor Dimitrijevi} jo{ krajem osamdesetih godina pro{log veka, i to u okviru onda{weg Socijalisti~kog saveza, formirao Forum za qudska prava, dakle od vremena kada jo{ nije bilo dozvoqeno politi~ko organizovawe niti je bilo istinske slobode {tampe, nesumwivo je da smo od tada zna~ajno napredovali na planu po{tovawa qudskih prava. Ipak, nemam utisak da je bio zadovoqan postignutim”, ka`e Vesna Pe{i} za na{ list.

Beogradski centar za qudska prava osnovao je 1995, ali je i nakon 5. oktobra, dodaje sagovornica „Dnevnika”, profesor Dimitrijevi} nastavio da deluje nesmawenim intenzitetom, jer se posle pada

Vojin Dimitrijevi} – citati Kao {to dràva {titi sve skupove visokog rizika, kao {to {titi utakmice – a moète da mislite koliko ko{ta za{tita jedne fudbalske utakmice – onda mora da {titi svaku priliku gde se qudi okupqaju da slede neki svoj interes i da koriste neka svoja prava. Mere za{tite idu u korist mawina. Ve}ina je dovoqno za{ti}ena. (po vo dom za bra ne Pa ra de po no sa) Ako se nasluti da iza nekih nereda ili protesta stoje neke le ve snage, ne daj boè anarhisti~ke, onda treba postupati vrlo o{tro. Ako se nasluti da stoje neke desne snage, pod kapuqa~ama ili bez kapuqa~a, onda po~iwemo da bivamo vrlo pipavi. Uop{te, ovde vlada strah od desnice, a uticaj leve snage je tako slab, da se s wom moè raditi {ta se ho}e. (o stra hu od de sni ce) Iz istraìvawa se ispostavqa da ve}ina ispitanika u Srbi ji ne voli EU, SAD i zapadnu Evropu, ali kada se do|e na slede }e pitawe – da li bi se iseqavali iz Srbije, oni bi se u velikom broju iseqavali ba{ u te zemqe. U Rusiju, koja je najve}i prijateq Srbije, iselilo bi se 1,2%, a u Kinu, koja je jo{ ve}i prija teq Srbije, wih 0%. Dakle, qudi jedno pri~aju, a drugo stvarno rade kada budu ostavqeni sami sa sobom. (o ra zli ci iz me |u pro kla mo va nih i stvar nih uve re wa) Srbija ùdi za nekim me|unarodnim uspehom. Bez obzira na to na kakvom se osnovu takva potreba pravda i zasniva – mu~eni {tvu ili zaslugama. Paralelno s tom ùdwom postoji i normalna qudska sklonost, naro~ito jaka na Balkanu, da se uveli~aju sopstveni uspesi, i individualni i kolektivni. Kada se ove dve te`we kombinuju, mnogi na{i qudi naduvavaju i svoje sasvim skromne podvige, koji postaju ve}i ako su deo narodnog uspeha... (po vo dom iz bo ra Vu ka Je re mi }a za pred se da va ju }eg Ge ne ral ne skup {ti ne UN)

Milo{evi}evog reìma stawe do du{e popravilo, doneti su brojni evropski zakoni koji su utvrdili osnove za re{avawe pojedinih pitawa, ali jo{ uvek je to bilo daleko od èqenih standarda. Stoga je wegov centar svake godine pripremao veoma detaqan izve{taj o po{tovawu svih oblika qudskih prava u Srbiji, upozoravaju}i one koji vode dràvu na postoje}e probleme, od mawinskih pitawa i slobode {tampe do prava LGBT populacije. Naravno, nisu se aktivnosti profesora Dimitrijevi}a zadràvale samo unutar okvira borbe za qudska prava. Razo~aran je, recimo, bio i ~iwenicom da za sve ove godine Srbija nije uspela da izgradi i utemeqi demokratske institucije. Tako|e je, navodi Vesna Pe {i}, bio i me|u onima koji su kritikovali Ha{ki tribunal zbog sporosti rada i brojnih tehni~kih, pa i pravnih propusta, ali nikad nije osporavao tu instituciju. Naprotiv, uvek je smatrao da Srbija s wom mora da sara|uje, jer u suprotnom oni koji su ~inili zlo~ine nikada ne bi bili ka`weni. Govore}i o wegovoj politi~koj aktivnosti a, Vesna Pe{i} podse}a da je upravo anga`man Vojina Dimitrijevi}a u Savezu reformskih snaga, koji je osnovao Ante Markovi}, umnogome doprineo da ta ideja okupi zna~ajan broj intelektualaca, jer su u profesora imali poverewa. Kasnije je, dodaje, imao izuzetno va`nu ulogu i u Gra|anskom savezu. „Bio je veliki borac protiv politike Slobodana Milo{evi}a a za demokratizaciju Srbije. I nikada se nije stideo da, i pored svih svojih titula i zvawa, preuzme neku konkretnu obavezu u GSS-u. Priznajem da sam zaista imala veliku sre}u da je uvek bio tu negde i da smo dugo godina blisko sara|ivali”, navodi Vesna Pe{i}. Komemoratitni skup povodom smrti Vojina Dimitrijevi}a bi}e odràn sutra u 12 sati, u Skup{n E. N. L. tini Beograda.

n Pi{e: Miqenko Dereta abrana Parade ponosa ne samo da {titi bezbednost dràve, grada i gra|ana nego i smiruje one koje ta vrsta manifestacije uznemirava u verskim i moralnim ose}awima. Zato se princip zabrana mora sprovoditi strogo i konsekventno. Ako neko ba{ insistira da iskaè razloge zbog kojih je èleo da paradira on to moè i mora iskazati i pokazati u zatvorenom prostoru. Drago mi je da }e parade biti zabrawivane i ubudu}e, bar slede}ih 100 godina (ako da na{ bog blizak onom ruskom). Kao dete redovno sam bio vo|en i uìvao sam u vojnim paradama. Danas mislim da svako kretawe tenkova po gradu a jo{ vi{e urlaju}i zvuk preletawa vojnih aviona preko centra grada ugroàvaju bezbednost dràve, grada i gra|ana. Oni me i uznemiravaju jer me potse}aju na demostracije 1991. kada su tenkovi na beogradskim ulicama {titili reìm, a potom, kad su ve} iza{li iz kasarni, malo sko~ili do kom{iluka da ubijaju i razaraju. Avioni u bri{u}em letu su jezivi zvuk bombardovawa 1999. godine koje smatram moralno neprihvatqivim i od koga se i danas jeìm. Za to zahtevam od vlasti i o~ekujem da }e mi pozitivno odgovoriti i zabraniti budu}e vojne parade i aero mitinge i preseliti ih u zatvoreni prostor. Ovaj gore navedeni, kratki poku{aj bekstva od ozbiqnosti doga|aja koji me ve} drugu godinu za redom uznemirava u mojoj dubokoj veri u qudska prava, znak je moje nemo}i da razumem neodgovornost i kratkovidost politi~ara koji su zabranili Paradu ponosa. Wihova odluka je suàvawe na{ih sloboda i nametawe sredwevekovnog pogleda na svet i dru{tvo i sistema vrednosti. Oni izgleda veruju da }e, kada im za politi~ki opstanak to bude potrebno, lako „okrenuti plo~u”, uti{ati ekstrem nu kle ro-na ci o na li sti} ku de sni cu i „jo{ novijim” proevropskim diskursom obez bediti poneki povoqan kredit. Istorija, a posebno istorija Srbije, nas u~i da tako ne biva. Biva da smo ukopani u svedeni, okameweni identitet, ne samo izgubili dve decenije,

ve} ugrozili opstanak budu}ih generacija a to zna~i i opstanak srpske dràve i dru{tva. Svoju nesposobnost, nespremnost i nemo} da svoj identitet prona|emo, pro{irimo i prilagodimo veku u kome ìvimo pretvorili smo u borbu za identitet baziran na iskrivqenoj istoriji, la`noj tradiciji, }irilici i pravoslavqu kao „dominantnoj” veri. Nismo uspe{no odgovorili na izazove kraja 20. i po~etka 21. veka, ponovo okre}emo le|a svetu koji nas okruùje zato {to wegova dinamika, wegove krize i brza prilago|avawe promenama zahtevaju promi{qawe i pronalaèwe novih odgovora na sve aspekte na{ih ìvota. Svoju nesposobnost da kroz prilago|avawe promenama preispitujemo i mewamo i svoj identitet pokazali smo i pre 12 godina, kada smo 5. oktobra zaustavili procese koje je 6. oktobar trebalo da sprovede. U toj fundamntalisti~koj samoodbrani su kori{}ena sva sredstva. Ubijen je onaj koji je nepokolebqivo verovao da Srbija moè postati moderna dràva u kojoj se, pored pristojnog ìvota na osnovu znawa i rada, po{tovawem qudskih prava ostvaruje i ve} toliko pomiwana pravna i svaka druga bezbednost. Pre neki dan sam napisao da nije zabrawena Parada i nisu zabraweni svi skupovi... Zabrawen je 6. oktobar kao dan kada je trebalo da po~nu ozbiqne promene u Srbiji. „Dana{wa novoizabrana vlast samo primewuje lekciju nau~enu 2000 godine: ako nema{ 6. oktobar moè{ politi~ki da preìvi{ bez obzira {ta si bio i ~inio u „prethodnom ìvotu“. Ovih dana se ukida ono malo promena koje su se dogodile upr kos naporima ve}ine i Srbija se vra}a na staro. Zatvaraju se vrata prema Evropi, zloslutno se zveke}e nad „kolevkom srpstva“, autonomijom, qudskim pravima, latinicom... Obrazovawe i kultura ponovo postaju dràvni neprijateqi. Sloboda ponovo postaje predmet ~e`we umesto da bude neugrozivi deo na{ih ìvota. Ose}am da su u toku pripreme za sve~anost kojom }e se obeleìti i ista}i ~vrstina na{eg identiteta kao jedine stabilne ta~ke savremenog sveta. Mislim da }e organizatori tu paradu dobrovoqno odmah smestiti u neki zatvoreni prostor jer bi izlazak na ulicu pokazao kako zapravo malo sledbenika imaju. (autor je narodni poslanik)

nedeqa7.oktobar2012.

c m y

dnevnik

@IVOTNE SREDINE, ON SE POZVAO NA POSLANI^KI IMUNITET

Ni sam kriv! Oliver Duli} je, me|utim, nedvosmisleno poru~io da nije prekr{io zakon. Na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije on je rekao da se prilikom ju~era{weg poku{aja hap{ewa pozvao na poslani~ki imunitet upravo kako bi imao vremena da javnosti objasni da se protiv wega politi~ka hajka. „Poku{aj mog hap{ewa ne pred stavqa borbu protiv korupcije nego obra~un vlasti sa politi~kim neistomi{qenicima”, kazao je Duli}. Pre Duli}evog obra}awa novinarima je podeqeno nekoliko dokumenata u kojima se opisuje komunikacija Saveta za borbu protiv korupcije, Republi~kog Oliver Duli}: I Da~i} potpisao da je sve bilo po zakonu

Strana~ka podr{ka Podr{ku Duli}u na konferenciji za novinare pruìli su Dragoqub Mi}unovi}, Mirko Cvetkovi}, Dragan [utanovac, Borislav Stefanovi}, Milan Markovi}, Du{an Petrovi}, Slobodan Homen, Konstantin Samofalov, Maja Videnovi}... [ef poslani~kog kluba DS Dragoqub Mi}unovi} ocenio je da se radi o politi~kom procesu protiv Duli}a. On je rekao da se DS zalaè da se sve ispita, ali na legalan na~in, te da je svako nevin dok sud u fer procesu ne dokaè suprotno. javnog tuìla{tva, Ministarstva na ~ijem je ~elu bio Duli} i Vlade Srbije iz decembra 2010. godine. Izme|u ostalog u zakqu~ku Vlade Srbije, koje je potpisao tada{wi zamenik predsednika Ivica Da~i}, stoji da prilikom izdavawa dozvola preduze}u Nuba invest nije pre-

kr{en Zakon o planirawu i igradwi. Duli} je ocenio da je navodno sporni posao postavqawa opti~kih kablova bio veoma koristan jer je omogu}io da internet do|e do svih koji su zainteresovani za wega, a da dr`ava prihoduje milione za buxet. “U normalnim bi zemqama ministar, koji bi na{ao na~in da se skrati procedura dobio nagradu, a ovde }e takav ministar da dobije zatvor. To pokazuje u kakvom se stawu Srbija nalazi”, kazao je Duli}. On je izrazio nezadovoqstvo zbog pona{awa dela medija koji su du`e od mesec dana najavqivali wegovo hap{ewe i koji su na taj na~in, kako smatra, poku{ali da ga kriminalizuju. Duli} je kazao da }e se javiti policiji, da }e dati izjavu i da je spreman i na odre|ivawe pritvora, ali je zamolio da mediji bar wegovu porodicu ostave na miru. Odgovaraju}i na novinarska pitawa, Duli} je rekao da su istu dozvolu kao Nuba invest dobile i druge firme poput Telekoma, Telenora, SBB-a i Kopernikusa i to u istom vremenskom periodu,

INTERVJU

onim tempom kojim su se javqali tom ministarstvu. Po wegovoj oceni, Nuba invest nije bila privilegovana i nije stekla nikakvu korist zbog toga {to je prva dobila dozvolu. Duli} je dodao da smatra da prilikom dodele tog posla Nuba investu nije bilo potrebno raspisivati tender, a na pitawe da li mu je bilo sumwivo {to se radi o firmi sa jednim zaposlenim i sa osniva~kim ulogom od 500 evra, on je rekao da wegovo ministarstvo nije istra`ni organ, nego {alter koji je dodeqivao dozvole svima koji predaju urednu dokumentaciju. Administrativni odbor Skup{tine Srbije predloìo je republi~kom parlamentu da Oliveru Duli}u ukine imunitet. Po re~ima predsednika tog tela Zorana Babi}a, na sednici koja je odràna iza zatvorenih vrata na zahtev Tuìla{tva za organizovani kriminal, ve}inom glasova je predloèno ukidawe imuniteta. Skup{tina bi o sudbini Duli}evog imuniteta trebalo da raspravqa u ponedeqak. n Sandra Ir{evi}

KARMA KOMA

Re zer vna stra te gi ja olo {a

tkad se Ovo za huk ta lo, sva kog da na u sva kom Do bro, i sa mi sme po gle du sve vi {e na pre du je mo, je di no ni je wi va ~i pri zna ju da su ba{ ja sno ku da; ili je, na pro tiv, ba{ to je di - iza bra li „naj ba nal ni je no ja sno, a to {to je ja sno to li ko je stra {no da raz lo ge“ za sme nu, in uglav nom bi ra mo da o to me ne mi sli mo. I gle, usred si nu i ra ju }i da, kao bi Sve ga Ovo ga, eto su se ra zni do se ti li i da „obe le va, po sto je i ne ki dru è go di {wi cu Pe tog ok to bra“, onog ta mo Pe tog ok gi, vaq da mi ste ri o to bra, je di nog ko ji se pi {e ve li kim po ~et nim slo zno-kri mi nal ni, ali su oni eto do bri i ni su na kraj vom, jer mu je to po sta lo kao ne ka kvo li~ no ime. A sr ca pa se ti me ne }e ba vi ti, ako ba{ ne bu du mo ra obe le à va we, tjah, uglav nom pro |e u la men ta ci ja li. I to ov de pro la zi, i ni ko me ni {ta, i to je me ra ma, ka ko to ve} bi va on da kad ~o ve ku ni {ta dru go ne na {eg po ra za, ko ji ni je po raz ne kog po je din ca, ni ne pre o sta ne, ili bar po~ ne da ve ru je da ni ~e ga dru gog ke po li ti~ ke par ti je ili ne znam ve} ~e ga po ~e mu je vi {e ne ma. ta ko la ko i kom for no ri tu al no opqu nu ti i sa ~u va ti U sve mu to me ni je da ne ma ne ~e ga ne pod no {qi vo svoj gra |an ski mir i nar ci sti~ ku za me nu za sa vest, ci ni~ nog, na ro ~i to ako se osvr ne{ oko se be i po gle ne go je po raz sva ke one bo qe ide je o ne kom bo qem i da{ {ta se de {a va, i ko se de {a va, a bog me i ko me. ~o ve ka do stoj ni jem ì vo tu, a ko ja je pre dva na est go U No vom Sa du, re ci mo, na {e Ne za dr ì vo Na pre do - di na iz gle da la kao ne {to ~i me }e mo se hra ni ti va we do bi ja vr to gla vo ubr za we, a to {to su sa vr to osta tak ì vo ta, {to smo po {te no iz bo ri li i {to gla vi com ~e sto po ve za ni mu~ ni na i po vra }a we, e to nam ni ko ne }e mo }i od u ze ti. vam je po sle di ca uska ka wa u lu di voz u ko jem smo se A {ta je taj do stoj ni ji ì vot, onaj mi ni mum ko jem na {li. O to me je tre ba lo mi sli ti na vre me, ali mno smo ima li pra vo na da ti se? Oh, ne ta ko mno go, ne pe gi su oda bra li da ne mi sle. ~e ne }ur ke ko je pa da ju s ne ba, la go dan ì vot i bo gat Ovih da na je Sve Ovo su sti glo i La sla Bla {ko vi - stva, ma ka kvi, ni {ta ne go tek to da ova ze mqa vi }a, vred nog i zna ~aj nog pi sca srp ske kwi èv no sti, {e ni ka da ne bu de me sto u ko jem }e bi ti mo gu }e da ti {min ski opre de qe nog pri po ve da ~a No vog Sa da, i qu di bez ime na i li ka, bez de la i smi sla, dr è kqu di rek to ra Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Ili da ka - ~e ve na {ih sud bi na. Da No vi Sad, Voj vo di na i Sr bi èm - biv {eg di rek to ra? Is pa da, na i me, da je no vi ja ne bu du me sto gde je mo gu }e, bez ob zi ra ne sve i uprav ni od bor bi lo ka kve par tij KCNS, ve }in ski sa ske igre ko je nas â stan ~o vek pru à ot por, a ot por po ~i we od sta vqen od Sve ga na kon cu i ne mo Ovog, od lu ~io da pr vog ko ra ka: ja snog od re |e wa na ko joj si stra ni ra ju za ni ma ti, da Bla {ko vi }a naj u ri, bi(bli)ogra f i ja a na we go vo me sto Vla di mi ra Ko pic da po sta vi ne kog dok to ra za gu sle. A mo `da i ne }e la, jed nog od naj zna ~aj ni jih ì vu }ih umet ni ka u ovom tog, ne go }e ne ko ga dru gog, na pri mer ne kog ma gi stra gra du, vre di ma we od ne po sto je }e bi o gra fi je ne ke za di ple i svi ra we kur ble. Ako do sa da ni ste zna li je dva po sto je }e oso be ko ja }e glu ma ta ti Ko pic la u da i na to me mo è da se ma gi stri ra, mo gu sa mo da ovom man da tu, a da se jed nog Bla {ko vi }a mo è od vas upo zo rim da }e te sa zna va ti i lu |e stva ri. gur nu ti kao hr pu sta rih no vi na ne bi li se na pra vi A {ta je to skri vio Bla {ko vi }u La slo? Na ma ni lo me sta za ne kog dok to ra za gu sle iz bi zar nog udru {ta, ni Kul tur nom cen tru, ni No vom Sa du i No vo sa è wa pra vo slav stvu ju {~ih ta li ban ~i }a, ili ve} za |a ni ma, ni kul tu ri Voj vo di ne, Sr bi je, Pa no ni je, Bal - ne ko ga sli~ nog ili go reg, pod ne za hval nom pret po ka na, cen tral ne Evro pe, ka ko god ho }e te. Na pro tiv, stav kom da i go rih mo è bi ti. ne ma seg men ta ra da u ko jem ni je una pre dio Kul tur ni Zar je to, zar je na da ti se to me u ovih dva na est go cen tar, a iz da va~ ku de lat nost go to vo od nu le do veo di na, bi lo ta ko mno go, ta ko ne do sti `no? I zar se na do ni voa jed nog od naj bo qih srp skih iz da va ~a, do to uop {te mo è i sme pri sta ti, a da se i da qe mi biv {i i NIN-ovu na gra du za ro man Slo bo da na Ti - sli o se bi kao o ~o ve ku, a ne o kr pi? U re du, mo è se {me. Ali je za to Sve mu Ovo me skri vio, re ci mo, {to de si ti da olo{ po ne kad pre pla vi na {e ì vo te, ali je nat pis na ula sku u dvo ri {te zgra de u Ka to li~ koj ni je to stra {no i ni je to po raz: po raz je ka da pri por ti, za mi sli te, la ti ni ~an. Pa je to, bi va, uz jo{ sta ne mo na to da nam olo{ po sta vqa me ri la, a mi dva za um na ad mi ni stra tiv na pa ra pro pu sta, raz log da }u ti mo i gu ta mo. â stan ~o vek to me pru à ot por, da ga se naj u ri i da se do ve de onog za gu sle ili onog a ot por po ~i we od pr vog, kon sti tu tiv nog ko ra ka: ja za di ple, ili mo `da ne kog za drom bu qe, a sve ka dro - snog od re |e wa na ko joj si stra ni, sa vred no sti ma ve ugled ne pa ra hri {}an ske for ma ci je „Dve ri“, ili ove ze mqe i kul tu re, ili sa olo {em. Ne u tral no sti one ko jih su se ~ak i „Dve ri“ od re kle, ko ji ~ak ni wi - tu ne ma. Ne u tral nost je re zer vna stra te gi ja olo {a. n Teofil Pan~i} ma ni su do bri, a ti bar ni kad ni su mno go bi ra li.

TAWA FAJON, IZVESTILAC ZA VIZNU LIBERALIZACIJU EVROPSKOG PARLAMENTA

I po li ti ka mo `e ugro zi ti bez vi zni re `im D

o kraja godine }e, sve su prilike, biti utvr|en mehanizam koji }e omogu}iti privremenu suspenziju bezviznog reìma za zemqe koje se ogre{e o ustanovqena i op{teprihva}ena pravila. Naà lost, lako se moè dogoditi da na{a zemqa bude prva koja }e na svojoj koì iskusiti novu meru, prvenstveno zbog velikog broja la`nih azilanata, koji i daqe iz Srbije kre}u put Nema~ke, [vedske, Belgije, Francuske... Na temequ toga hitno preispitivawe bezviznog reìma za Srbiju, kao i Makedoniju, otvore no je sredinom sedmice zatraìo predsedavaju}i Odbora Bundestaga za unutra{wu politiku Volfgang Bozbah. Inicijativa jo{ uvek nije i ozvani~ena, ali... – Postoji ta pretwa – potvr|uje za „Dnevnik” Tawa Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju. – Me|utim, jo{ uvek nemamo me hanizam privremenog suspendo vawa bezviznog reìma, ali upravo se bruse posledwi deta qi i verovatno }emo ga dobiti do kraja godine. Istovremeno, pritisak Nema~ke, pa i jo{ nekih dràva, sve je ja~i, prvenstveno zbog velikog priliva la `nih azilanata. Ipak, puno smo zajedno uradili da danas imamo bezvizni reìm za gra|ane Sr bije i nadam se da ni{ta u budu}nosti to ne}e promeniti. Ali {ta }e se daqe de{avati na tom planu najvi{e zavisi od vlasti u Srbiji i va{ih najod govornijih politi~ara. l Moè li bezvizni reìm biti ugroèn i iz ~isto politi~kih razloga – kao posle -

dicu stava zvani~nog Beograda da evropski put vi{e nije naro~ito visoko na listi we govih prioriteta. – Ako èlimo da budemo realni, u pozadini svake odluke uvek su politi~ki razlozi. Dakle, i kada govorimo o problemima tehni~ke prirode pa i la`nim azilantima, krajwa je re~ u svetu politike. Ipak, za utehu moè biti ~iwenica da eventualna odluka o privremenoj suspenziji bezviznog reìma za Srbiju ili weno vra}a we na crnu {engensku listu ne}e mo}i biti doneta tek tako, preko no}i. Postoja}e jasan mehanizam, koji izme|u ostalog predvi|a i da takvom koraku prethodi preporuka eksperata, na temequ koje bi se onda izja{wavao Evropski savet. Ono {to mogu da garantujem to je da }emo mi u Evropskom parla mentu veoma oprezno pratiti {ta se de{ava, upravo kako nekakvi uski politi~ki interesi ne bi doveli do onemogu}avawa slobode kretawa, kao jednog od temeqnih qudskih prava. l Kada smo kod qudskih prava, Vlada Srbije ponovo je zabranila odràvawe Pa rade ponosa? – Iskreno sam razo~arana, pa i zabrinuta, {to je Vlada Srbi -

je donela takvu odluku. Jer, time gubi kredibilitet kada su u pitawu i qudska prava i po{tovawe svih gra|ana Srbije. Nakon pro{logodi{weg uzmaka pod pritiscima, zaista sam o~ekivala da }e Parada ove godine biti odràna. Naàlost, vlast ponovo nije ispunila svoje elementarne obaveze. l Premijer Ivica Da~i}, me|utim, tvrdi da je ovakva odluka „pobeda dràve Srbije”? – Stvarno mi nije jasno na temequ ~ega ovakav potez moè biti progla{en ’pobedom dràve’, jer svakako ne}e koristiti zemqi. Ponavqam, za mene je to gubqewe kredibiliteta. I ne samo to, nego i gubqewe prilike da Srbija pokaè da je otvorena zemqa i da svi gra|ani imaju prava na slobodu izraàvawa. Pogotovo {to mi se ~ini da cela ova pri~a nema nikakve veze sa bezbedno{}u, nego sa politikom. l Ovda{wa vlast, s druge strane, poru~uje da „ne}e EU odre|ivati {ta }e se de{a vati u Beogradu”? – Naravno da ne}e, ali isto tako Evropska unija ima pravo da iznese svoj sud o de{avawima

Od 2015. bez viza za Kosovo? – Evropska komisija zapo~ela je razgovor sa Pri{tinom o uslovima koje Kosovo mora ispuniti kako bi dospelo na belu {engensku listu. Sad predstoji fazna realizacija „mape puta”, jer je u pitawu proces sli~an kao i za ostale zemqe Zapadnog Balkana. U svakom slu~aju, ako Kosovo bude uradilo sve {to je nu`no, verujem da bi najdaqe za dve godine mogli da ukinemo vi ze. I to bi bilo najboqe za ceo region, da nemamo vi{e jednu ta~ku na mapi sa koje qudi nemaju pravo da se slobodno kre}u.

u zemqi koja pledira da postane deo EU. Kada razgovaramo o po{tovawu qudskih prava, civilizacijskih vrednosti i dostignu}a, onda tu nema prostora za poruke tipa „{ta se vi me{ate”. Uostalom, i iz ~isto qudskog ugla gledano, na{ je ìvot suvi{e kratak da bi se ma kome nametala ograni~ewa kada je u pitawu qubav. l U delu srpske politi~ke javnosti otvoreno je upozoreno i da ovakvim po na {a wem vlast otvara prostor da sutra „iz bezbednosnih razloga” bude zabrawena sloboda govora, pa politi~kog organizovawa... – Ta upozorewa treba shvatiti itekako ozbiqno. Naravno, nadam se da Srbija ne}e po}i tim putem. Ali ono {to se sada de{ava itekako uznemiruje. l Moè li se zabrana Parade ponosa na bilo koji na~in odraziti na evrointegracije? – Sigurno je da odràvawe Parade ponosa nije uslov za daqe korake Srbije na evropskom putu. Ali svaki ovakav korak, koji ograni~ava qudske slobode ili mawinskim zajednicama uskra}uje mogu}nost da koriste sva prava koja imaju i drugi gra|ani, nije najboqa poruka Briselu da je Srbija zaista iskreno opredeqena za nastavak evrop-

skih intergacija. Ipak, nadam se da }e Srbija ostati na trasi koja vodi u EU. l Ipak, da li, nakon svih poruka koje iz Beograda stiù posledwih mesec-dva, i daqe verujete da Srbija èli u EU? – Bila bih veoma razo~arana ako Srbija vi{e nema èqu da ide ka Uniju. Jer, sve predvi |e ne re for me nu `no je sprovesti ne zbog Brisela, ne go zbog va{ih gra|ana, kako bi oni boqe ìveli. Srbija je deo Evrope i ja ne vidim al ter na ti vu we nim evrop skim integracijama, ako takva al ternativa uop{te i postoji.

Zato i o~ekujem da }e i nova vlast, odnosno politi~ari koji je tvore, dobro razumeti {ta im vaqa ~initi. l [ef dr`ave Tomislav Nikoli} najavio je da }e ubudu}e i Srbija imati svoje uslove kada je u pitawu wen evropski put? – Moram priznati da mi to zvu~i krajwe neodgovorno. Pa nisu zemqe kandidatkiwe za ~lanstvo u EU te koje postavqaju uslove, ve} one moraju ispuwavati jasno definisane uslove i procedure, naravno ako `ele posti}i neki napredak i u}i u Uniju. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

PO KRA JI NA I RE PU BLI KA SAOP[TILI DA INTERVJU: NE VE NA PE TRU [I], PO VE RE NI CA ZA ZA [TI TU RAV NO PRAV NO STI

De ca nam iz {ko la iz la ze ne to le rant na K o ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} me |u je onim ret kim pred stav ni ci ma dr à ve ko ji je ove go di ne ne sa mo otvore no po dr à la odr à va we Para de po no sa i na ja vi la na woj svo je u~e {}e, ne go je i o{tro re ago va la na kon Da ~i }e ve odlu ke o za bra ni „praj da”. Za razli ku od broj nih ak te ra ove pri~e, ko ji su nu di li mno go za me na te za i lo {ih iz go vo ra, za Po vere ni cu ot ka zi va we Pa ra de pono sa is kqu ~i vo i je di no prdsta vqa „iz raz ne sprem no sti drà ve da za {ti ti ustav no pra vo na mir no oku pqa we i slo bo du go vo ra”. – Za bra na isto vre me no po kazu je ko li ko je vi sok ste pen ho mofo bi je u Sr bi ji i ko li ko se ma lo u~i ni lo svih ovih go di na na promo vi sa wu vla da vi ne prava i kultu re mi ra i to le ran ci je – iz ja vila je Ne ve na Pe tru {i} za „Dnevnik”, ne dvo smi sle no upo zo riv {i da u to me ne ma ni ~eg po zi tiv nog za Sr bi ju.  Ot ka zi va we Pa ra de po no sa usle di lo je, po ve} vi |e nom sce na ri ju, na kon pret wi de sni ~ar skih gru pa i hu li ga na i po sle zah te va pa tri jar ha i po je di nih po li ti ~a ra. Sma tra te li da je ova od lu ka po li ti~ ka ili bez bed no sna? – Kao Po ve re nik za za {ti tu rav no prav no sti Re pu bli ke Srbi je, in si sti ra la bih na ne ~em sa svim dru gom: za ovu in sti tu ci-

ju to ni je po li ti~ ko ili bez bedno sno pi ta we, ve} pi ta we spremno sti dr `a ve da po {tu je Ustav i za {ti ti pra vo sva ko ga, a u ovom slu ~a ju LGBT po pu la ci je, na slobo du go vo ra i mir no oku pqa we. Ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da Para da po no sa ne po sto ji ra di is kazi va wa sek su al ne ori jen ta ci je i `i vot nog sti la, ka ko se ~e sto po-

gre {no in ter pre ti ra, ve} je wen smi sao u to me da se jav no sti ukaè na {i ro ko ras pro stra we nu dis kri mi ca ni ju LGBT po pu la cije i pro mo vi {u qud ska pra va i slo bo de.  î we ni ca da or ga ni za to ri ma dr à va ne sa mo da ni je pru ì la po dr {ku, ne go je od u sta la i od re ak ci je na pret we

Pa ra da u ~e ti ri zi da Organizatori Parade ponosa okon~ali su ju~e „Paradu u ~etiri zida” tako {to su seli na stiropore ispred Medija centra uz poruku „vidimo se 28.09.2013”. “Nadamo se da }e vlasti imati dovoqno vremena da nam za godinu dana omogu}e {etwu od 970 koraka”, poru~ili su predstavnici Oganizacionog odbora ovogodi{weg Prajda. [ef Delegacije EU u Srbiji Vensan Deèr se u~esnicima „Parade u ~etiri zida” obratio re~ima da niko ne sme da im zabrani pravo na okupqawe i da je frustriraju}a ~iwenica da, umesto da po lepom vremenu pro{etaju ulicama, moraju da skup odrè u zatvorenom prostoru. Deèru se pridruìla i {vedska ministarka za evropske poslove Birgita Olson, poru~iv{i da „EU ne}e prihvatiti nejednakost i homofobiju, jer dru{tvo ne sme da bude utemeqeno na tim principima”.

na si qem, iz me |u osta log su i po sle di ca vi so kog ste pe na ho mo fo bi je u dru {tvu? – Vi {e go di {we ras pi ri va we mr `we, pret we, na si qe, broj ni te {ki ob li ci dis kri mi na ci je ko ji ma su iz lo è ni pri pad ni ci LGBT po pu la ci je, ovo go di {wom za bra nom Pa ra de po no vo su dosti gli kul mi na ci ju i po no vo ostva ru ju ciq. Potreb no je u~i niti jo{ mno go na e l i mi ni sa w u pred ra su da i promo ci ji to le ranci je i rav no pravno sti, jer je ova gru pa ci ja i daqe iz lo è na diskri mi na ci ji, napa di ma i go vo ru mr`we. To je pro blem s ko jim se mo ra su o~i ti ~i ta vo dru {tvo. Vo qu i od go vornost da se pre vazi |u pred ra su de i ste re oti pi treba da po ka ù svi gra |a ni i gra |an ke, ali i nad le`ni dr àv ni or ga ni, obra zov ne, zdrav stve ne i dru ge usta no ve, koji ma pri pa da kqu~ na ulo ga u izgrad wi to le rant nog dru {tva koje uva à va i po {tu je raz li ~itost. Na à lost, mno go no vih gene ra ci ja de ce iza {lo je i iz la zi iz {ko la bez sve sti o to me {ta je su {ti na qud skih pra va i rav noprav no sti, bez iz gra |e ne po trebe da uva à va raz li ~i tost i po{tu je dru ge i dru ga ~i je.  Za bra na isto vre me no po ka zu je i ko li ko se ma lo u~i ni lo svih ovih go di na na pro mo vi sa wu vla da vi ne pra va i kul tu re mi ra i to le ran ci je? – Upra vo ta ko. Svih ovih go dina, pred sa mu Pa ra du po no sa, ja ve se ten zi je i po le mi ke, a to kom go di ne se go to vo ni {ta ne ra di da se to ne do go di. Po treb no je da svi nad le `ni or ga ni i ne vla din sek tor u kon ti nu ite tu za jed ni~ki ra de na pro mo ci ji i po {to vawu qud skih pra va, na iz grad wi

otvo re nog i to le rantnog dru{tva u ko me svi ima ju ista pra va bez ika kve dis kri minacije. Ja sam sprem na da u~e stvujem u tom za jed ni~ kom po slu i insti tu cija na ~i jem sam ~e lu nudi sve svo je ka pa ci te te i re sur se, kako se ova kva si tu aci ja ne bi pono vi la i sle de }e go di ne. Du`nost je drà ve da stvo ri dru {tveni am bi jent u ko me se svi ose }aju si gur no i rav no prav no, i uìva ju ista pra va, bez obzi ra na raz li ~i tost.  Ko li ka je, po va {em mi {qe wu, {te ta za Sr bi ju na ~i we na ot ka zi va njem Pa ra de po no sa? – Odr à va we Para de po no sa bi la je pri li ka da sami se bi, ali i Evro pi i sve tu, po ka è mo ko li ko smo pri vr è ni ide ja ma to le ran ci je i rav no prav no sti. U na {im uslo vi ma, takva ma nife sta ci ja je svo je vr sni test koli ko smo kao dru {tvo spremni da po {tu je mo pra vo na raz li ~itost. Na à lost, i ove go di ne smo tu {an su pro pusti li. Polo àj sek su al nih ma wi na, ba{ kao i svih dru gih ma wina, nije wi hov pri vat ni pro blem, ve} jav ni pro blem – ra di se o kr{ewu qud skih prava i slo bo da jednog de la na {ih su gra |an ki i sugra |a na. A sva ki pro blem ko ji se ti ~e uì va wa qud skih pra va i slo bo da pod jed nako je ozbiqan i dr à va ga mo ra re {a vati.  Ustav ni sud Sr bi je utvr dio je da je ot ka zi va we „Pa ra de po no sa” 2009. bi lo pro ti vu stuv no. Ka ko ko men ta ri {e te ~i we ni cu da je vlast po no vo oda bra la da po ga zi Ustav? – I 2010. i 2011, kao po ve renica za za {ti tu rav no prav no sti, ukazivala sam na to da LGBT osobe imaju pravo, kao i svi drugi gra|a ni, da se mirno okupe i da su nadle`ni dràv ni organi du `ni da spre~e i za {tite od nasiqa sva ku gru pu ko ja èli da se mirno oku pi jer im ovo pravo ga rantu je Ustav Sr bije. Time se {titi sama ide ja pravne dràve i vladavina prava. n Petar Kla i}

Ni je cr kva tu da od ba cu je Bo` ju de cu Pi{e: @ivica Tuci} ri{}anskim crkvama, ali i islamu i jevrejstvu, homoseksualizam je stran, tretira se kao greh. Me|utim, spisak grehova je veliki. Tako, u hri{}anstvu, pa tako i kod nas, retko se pomiwu brakolomstvo, pijanstvo, srebroqubqe, blud, zavist, lakomost, stomakouga|awe... Usredsre|uje se na seksualnu etiku, koja je danas za gra|ane, tako|e vernike, veoma osetqiva tema. Po ovom pitawu, crkve danas u svetu gube ili zadràvaju vernike. U Evropi one o homoseksualnosti govore ne kao o smrtnom grehu, paklu, ve} kao o sklonosti, realnosti. Ina~e, pitawa seksualno sti se pri tome veoma prenagla{avaju, postoji kult tela, zabave, uìvawa, erotike, pornografije. Mogu crkave osu|ivati paradu koju orga nizuju homoseksualci, ta osuda je u duhu reli gije. Me|utim, uvek je bitno kako se to ~ini, kojim re~ima, i koje se mere traè od dràve da ih preduzme. Re~ uvek mora da je odmerena, dijalo{ka, apeluju}a, a ne presu|uju}a. Kada je jedan velikodostojnik u jednoj sredweevropskoj zemqi izjavio u TV-emisiji da su homoseksulaci „stra{ni gre{nici” a oni mu zapretili tu`bom, on ih je primio na raz govor i potom izjavio da nije imao nameru da ih diskrimini{e i vre|a, ve} da je samo hteo da istakne u~ewe crkve da ta sklonost ulazi u katalog greha. Jer, ideal crkve je brak iz me|u mu{karca i ène, porodica. Svakom dru{tvu, po wemu, stalo je da sve dru{tvene grupe mirno koegzistiraju, a crkva sebe sma tra podu~avaju}om. Crkvi je, dakle, stalo da shvati nevoqe i radosti pojedinaca. I kod nas crkva treba da kaè da voli i ta kve gre{nike, ne da ih odbacuje, ve} da ih

prihvata „kao svoju decu”, jer su mnogi vernici, „deca” su Bo`ja, jer su od wega stvoreni ne da o~ajavaju, nego da rade na sebi. Tako im se moglo preneti poruka da ne „paradiraju”. No, re~eno im je da su devijantni, bolesni, „radionica satane”. Pri tome je patrijarh ipak imao i predlog: ako bude parade, woj se moè suprotstaviti time da „narod tog dana mimoi|e ulicu u kojoj se ta manifestacija odràva”. U evropskim zemqama gde se parada odràva ve} dvadesetak godina, nije do{lo do propasti morala, na wih se crkve tamo vi{e ne osvr}u. Ne misle, kako se kod nas kaè, da se tim skupovima nadvija „moralna senka” nad wihovim gradovima ili dràvama. Kada je svetlost jaka, ne moè neki skup da baci senku na „vekovnu hri{}ansku kulturu”. Cr kve po Evropi ovim paradama, dakle, vi{e uop{te ne pridaju neku pa`wu, sem u Moskvi. A kada je re~ o izlo`bama koje povre |uju ne~ija verska ili druga ose}awa, one se odràvaju od kada postoji kultura. Umet nost je uvek sadràla neku provokativnost, izvesno prelaèwe granica koje su indivi dualne ili kolektivne, ali nikada definitivne ili sveprihvatqive. Od dràve se vekovima traìlo da povu~e crtu izme|u slobode umetnosti i povrede ose}awa ili bogohulstva, za {ta ona i nema kvalifikovanost. Ipak, sve zemqe imaju ka znene paragrafe o ovome. I dok }e neko u ne kim islamskim zemqama dobiti smrtnu kaznu, u Evropi }e biri nov~ano ka`wen. âk ni to vi{e. Na primer, u [vajcarskoj ili Austriji, gde su paragrafi o svetogr|u pre cizni, decenijama niko nije osu|en, niti je {ta zabraweno jer se konstatovalo da se time zapravo samo daje publicitet onome {to publicitet i ne zasluùje. Jedino {to crkve izdaju saop{tewa u kojima osude povre|ivawe onoga {to im je sveto.

Prikazivawe, karikirawe osniva~a po jedinih religija ili va`nih li~nosti (Mojsija, Hrista, Marije, Muhameda, Bude) ume da bude i za ve}inu vrlo nepristojno. Neko }e re}i: koga uznemirava, neka ne ide da poseti izlo`bu. Me|utim, bi}e i zahteva za zabranu, kao kod nas. Do toga ipak ni je do{lo, jer je proceweno da bi me|unarodna {teta bila daleko ve}a nego korist od udovoqavawa onima koji su zabranu zahtevali. U Beogradu je otvarawe izlo`be, koja bez sumwe vre|a ose}awa dela stanovni{tva, a dela ne, morala da obezbe|uje policija, kao i da ~uva razne objekte u gradu, na primer vladine ustanove i ambasade. To pokazuje da je postojala procena da nekima i nije do izlo`be, ve} do ru{ila{tva i politi~kog protesta. Ko poziva na protest, i kada ima „moralne” namere, mora da ra~una sa tim kome }e dati priliku za iskazivawe ne~eg sasvim drugog. Demokratija je i u tome da se dru{tveni akteri moraju samoobuzdavati, a to se ovde ne uzima u obzir. Otvarawu izlo`be je tako, umesto neko liko desetina qudi, kao {to je u Srbiji uobi~ajeno, prisustvovalo stotine policajaca, novinara i onih koje umetnost i ne in teresuje, ve} im je ona bila tek povod za iskazivawe frustracije, ali ne na samo na verbalan na~in. [ta ostaje Srbiji posle protekle nedeqe, vredno je analize. Mo`da ponajvi{e sociologa, ali i parlamenta, sveta kulture, medija... Kako se ko pozicionirao i {ta je `eleo da postigne, da li mu re~i i postupci mogu izdr`ati proveru, na osnovu postulata qudskih prava, Ustava, op{teg dobra, tolerancije, savremene teologije. To se odnosi i na protivnike parade i izlo`be, isto koliko i na zagovornike. (autor je verski analiti~ar)

Ki ne ski

ad god ne{to zagusti i popusti qubav izme|u Beograda i Novog Sada, a onda se dràva upre da pokaè kako sve bira~e podjednako voli, i one na severu ba{ kao i one s juga, iz {pila uvek spremnih obe}awa izvu~e se izgradwa nove moderne saobra}ajnice preko Fru{ke gore sa sve tunelom kroz tu sremsku krasoticu. Tako su i ovih dana, nakon {to su poku{ali da izglade nesuglasice po pitawu pokrajinskog buxeta, ministar finansija Mla|an Dinki} i predsednik Vlade APV Bojan Pajti} saop{tili da je izgradwa autoputa od Novog Sada prema Rumi zajedni~ki prioritet dveju vlada, te da je u planu i autoput od Zrewanina do glavnog vojvo|anskog grada. Dogovoreno je, potvrdili su istom zgodom, da }e taj zajedni~ki prioritet biti realizovan „u narednim godinama”, pri ~emu }e tim dve vlade udruènim snagama raditi na pripremi projektne dokumentacije. Ministar Dinki} je obe}ao najmawe 100 miliona evra za taj projekat, a sredstva }e se traìti od kineske Eksim banke. Upsut je dao i konstrukciju sastava izvo|a~a: 60 odsto kineskih neimara, resto na{ih. Nije na ovom mestu zgoreg podsetiti na to da se jo{ prilikom posete Kini predsednika Srbije Borisa Tadi}a 2009. razgovaralo, izme|u ostalog, i o u~e{}u doma}ina u gradwi tunela kroz Fru{ku goru. Zatim je prvi ~ovek pokrajinske administracije Bojan Pajti} najavio da }e APV i Republika zajedni~ki finansirati izgradwu tunela vrednog 38 miliona evra, te da se u tom ciqu ra~una i na fondove EU, a pri~u o izgradwi saobra}ajnice kroz Fru{ku go-

ru je pre neki dan podgrejao sam ministar Dinki}. Tada je, naime, poru~io da je izgradwa infrastrukture u Srbiji „u vrhu prioriteta nove vlade”, te da }e se iz kineskog kredita u na{oj zemqi graditi tzv. koridor 11, „moravski koridor” (regionalni autoput Pojate - Preqina), te – nova saobra}ajnica od Novog Sada do [apca i Loznice. E sad, istine radi, Dinki} je i pre 2,5 godine, kada je bio potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije, pomiwao izgrad wu novog fru{kogorskog autoputa, tada parama dobijenim od prodaje Telekoma, ali, sve je ostalo na po~etnoj poziciji. Ili nije, ako se ra~una ekspoze premi jera Ivica Da~i}, u kojem je upravo istakao zna~aj izgradwe saobra}ajnice koja bi trebalo da re{i pitawe „fru{kogorskog koridora”... V e } dugo se, dakle, go -

vori da „treba i da ho}e”, ali se voza~i, prinu|eni da se truckaju tesnim kolovozom i da gube mnogo vremena pri prelasku Iri{kog venca, posebno zimi kada put mr-

Do 30.000 vo zi la vi ken dom Stru~waci ka`u da je sada{wi put M-21 u vrhu saobra}ajnog optere}ewa u Srbiji. Prose~an godi{wi dnevni saobra}aj na deonici oko Iriga, koja je najoptere}enija, kre}e se oko 8.600 vozila, a mo`e da dostigne i do 30.000, posebno sredom i vikendom. Ovako gust saobra}aj garancija je isplativosti izgradwe nove saobra}ajnice. Period za koji je projektovan novi put je 20 godina, s obzirom na tada o~ekivani obim saobra}aja. Prema prora~unima, na ovom putu }e se tada pojaviti prose~no dnevno 24.000 vozila, {to je izuzetno mnogo, pa je neophodna savremenija saobra}ajnica.

DR @A VA ZA TE ^E NA TA LA SOM

Pla {e we re oktobarskih poskupqe wa, koja su prelila ~a{u bede u ovoj na{oj dr`avi, svaki ~lan srpskog doma}instva imao je za jedan obrok dnevno samo 75 dinara. Od kada je odlu~io da {tedi zbog svetske ekonomske kri ze, prose~an gra|anin Francuske za obrok potro{i – {est evra. Prema toj statistici, na{ gra|a nin za novac koji potro{i prose~an Francuz za jedan obrok – mo`e da ru~a skoro deset dana. Tako je statisti~ki, ali zapravo dobar deo gra|ana Srbije ni pre 1. oktobra nije imao tih 75 dinara dnevno: prema nezvani~nim podacima, ~ak

ne}e u~estovati”, mada ne spore da se dr`avna kasa puni preko le|a gra|ana a pravu zaradu imaju samo monopolisti na nekonkuretnom srpskom tr`i{tu. Posva|ani sindikalni lideri ni ovoga puta, kada svi zaposleni i ostali gra|ani boluju od iste bolesti, nisu spremni da barem poku{aju da se organizuju i izvedu {to vi{e nevoqnika na ulicu. Mnogi su skepti~ni po tom pi tawu i veruju da ~ak ni kada bi se sindikalni lideri “voleli”, to ne bi bilo dovoqno da se qudi pokrenu i izvedu na ulicu. Razlog za to je svakako ~iwenica da su na{i sin -

Ve }i na gra |a na tvr di da su po sku pqe wa ne iz dr ì va, ali ima li su do brih raz lo ga i pret hod nih go di na da iz ra ze svo je ne za do voq stvo jav nim pro te stom – pa ni {ta pola miliona gra|ana nema primawa ni jedan dinar dnevno! Ve}ina gra|ana tvrdi da su poskupqewa neizdrìva, ali imali su dobrih razloga i prethodnih godina da izraze svoje nezadovoqstvo javnim protestom – pa ni{ta. Da kle, ako ni neopravdana poskupqe wa ne mogu da pokrenu gra|ane na proteste, onda je veliko pitawe koji je to trenutak kada se izlazi na ulice? Sociolozi ponavqaju da je ovladala velika apatija i ose}awe da ne moè ni{ta da se promeni. Savez samostalnih sindikata Srbije je ove nedeqe zapretio Vla di Srbije da }e za 15 do 20 dana organizovati proteste ukoliko ne vrati cene na nivo od pre 1. okto bra. To je podrào jo{ jedan sindi kat dok su ostali rekli da “u tome

dikati pokazali i dokazali da su bez snage, da uz to postoji stotine sindikalnih organizacija od kojih svaka vu~e na svoju stranu, te da radnici ne veruju u mo} i pomo} sindikata… Saradnik Instituta za trì{na istraìvawa Sa{a \ogovi} isti~e da bi sindikati i pokreti potro{a~a zbog neopravdanog pove}awa cena trebalo da udruèno nastupe protiv proizvo|a~a i trgovaca, a ne prema Vladi. S druge strane, Vlada bi, po wemu, morala da na odre|eno vreme liberalizuje uvoz osnovnih ìvotnih namirnica. – Sindikati i pokreti potro{a~a trebalo bi da, posredstvom medija, “etiketiraju” trgovce i proizvo|a~e za koje smatraju da su neopravdano podigli cene i protiv wih povedu negativnu kampa-

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

ZAJEDNO GRADE NOVU SAOBRA]AJNICU ISPOD IRI[KOG VENCA

proboj kroz Fru{ku zne, pi ta ju se – ka da }e? Ba{ kao i Iri à ni, ko ji ma je odav no do sa di lo da im kroz sam cen tar va ro {i vas ce li dan tut we {le pe ri. Mno gi i da nas ka ù da su sve to è qe bez po kri }a, od no sno da Sr bi ja, za pra vo, ne ma unu tra {weg po ten ci ja la za ta ko ve li ke pro jek te. Jer, ma ka ko kre di ti bi li po voq ni, i oni }e jed nog da na do }i na na pla tu. Za to se kao mo del su ge ri {u kon ce si je, ko je omo gu }a va ju da in ve sti tor sam fi nan si ra iz grad wu, a ka sni je no vac vra }a kroz na pla tu pu ta ri ne ili, u ovom slu ~a ju, pro laz kroz tu nel. Dru ga op ci ja je, pak, jav no-pri vat no part ner stvo u ko jem i dr à va de li mi~ no u~e stvu je u re a li za ci ji pro jek ta. Ka ko god, u Po kra ji ni je do ne ta od lu ka o iz ra di idej nog pro jek ta tu ne la kroz Fru {ku go ru, a no vac je tre ba lo da obez be di Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj v o d i n e. Di r ek t or tog fon da N e b o j {a Ma l e n k o -

uspo na i pro {i re we po pre~ nog pro fi la sa sa da {wih {est-se dam me ta ra na oko osam. Dru ga va ri jan ta pod ra zu me va da se bli zu ko ri do ra po sto je }eg pu ta na pra vi pot pu no no va sa o bra }aj ni ca kroz tu nel, dug oko 2.500 me ta ra. Ka kva bi bi la ta no va xa da za vi si od to ga ko li ko bi se i ka kvog sa o bra }a ja sa sa da {weg pu ta pre ba ci lo na no vi. S ob zi rom na da na {wu si tu a ci ju, pro ra ~u ne i me -

Tre }a va ri jan ta pred vi |a da se is ko ri sti deo pu ta od oko pet ki lo me ta ra, od auto pu ta No vi Sad Be o grad do Ma ra di ka, ko ji je iz gra |en jo{ u vre me ka da se na me ra vao gra di ti auto put pre ko Fru {ke go re. Taj put je mo gu }e sa da na sta vi ti do Ru me, a da qe bi vo dio za [a bac, ta ko da svi oni ko ji bi iz tog prav ca hte li da do |u u No vi Sad ne bi mo ra li da idu pre ko Fru {ke go re. U tom bi slu ~a ju

Veza koridora i regija Sa o bra }aj od auto pu ta Be o grad - Za greb na jug pre ma [ap cu istog je in ten zi te ta kao na se ver pre ma No vom Sa du. To zna ~i da bu du }a sa o bra }aj ni ca ni je sa mo po pre~ na ve za zna ~aj nih evrop skih put nih ko ri do ra – 10 i 4 (Ru mu ni ja), ve} bi bo qe po ve zi va la Voj vo di nu i su sed ne re gi je dru gih dr `a va sa sred wom i za pad nom Sr bi jom, is to~ nom Bo snom i Her ce go vi nom, Cr nom Go rom, Al ba ni jom i ju `nim Ja dra nom. Na ce lom put nom prav cu od No vog Sa da do [ap ca sa o bra }aj no op te re }e we je jed no od naj ve }ih u ze mqi.

re wa, usta no vqe no je da bi no vi put tre bao da bu de ma gi stral ni, {i ri ne 7,70 me ta ra, s tim {to se raz mi {qa da se na ja ~im uspo ni ma {i ri na pu ta po ve }a na 11,70 me ta ra, ka ko bi se omo gu }i la iz grad wa tre }e tra ke za pre ti ca we spo rih vo zi la. Osim tu ne la, ova va ri jan ta pod ra zu me va obi la zak svih na se qe nih me sta, kao {to su Irig, Ru ma,

bi lo nu `no iz gra di ne kih 15 do 20 ki lo me ta ra no vog auto pu ta, a i iz be gli bi se tro {ko vi iz grad we tu ne la. Od re |e na idej na re {e wa ve} po sto je u sklo pu obi la zni ce oko Iri ga, a svo je vre me no je ura |en i pro je kat sa mog tu ne la, {to je sve za jed no do bra pod lo ga za iz ra du idej nog pro jek ta. Me |u tim, naj ve }i pro blem su i ne ka da i sa -

TE M A „DNEV N I K A” : ZA[TO PRODAJA VI[KA VOJNE IMOVINE IDE PU@EVIM KORAKOM?

Dinki} zarobio kasarne

Ulaz kod Paragova, izlaz kod Iriga

vi} iz ja vio je za na{ list da }e ovaj pro je kat iz grad we no ve sa o bra }aj ni ce s tu ne lom oku pi ti pred stav ni ke i po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, ko ji }e za jed ni~ kim sna ga ma za vr {i ti po treb nu do ku men ta ci ju, ali i u~e stvo va ti u pre go vo ri ma s Ki ne zi ma o fi nan si ra wu i iz grad wi. Po na lo gu „Pu te va Sr bi je”, jo{ ra ni je je be o grad ski In sti tut za pu te ve iz ra dio ge ne ral ni pro je kat ma gi stra le pre ko Fru {ke go re od No vog Sa da do Ru me, [ap ca i Lo zni ce, s pret hod nom stu di jom iz vo dqi vo sti. Pred lo `e ne su tri va ri jan te: pr va se od no si na re kon struk ci ju po sto je }eg pu ta uz is pra vqa we svih kri vi na, ubla `a va we

Pre ma po sto je }em pla nu, fru {ko gor ski bi tu ne la ula zio kod Pa ra go va, a iz la zio kod Iri ga. Po sto je dve va ri jan te ove ka pi tal ne in ve sti ci je. Po pr voj, tu nel bio bi du ga ~ak 1.233 me tra, a ce na grad we, okvir no, 30 mi li o na evra. Du `i tu nel od 2.790 me ta ra ko {tao bi de set mi li o na evra vi {e, a imao bi dvo stru ke efek te – u sa o bra }aj nom i eko lo {kom smi slu. Od Pa ra go va do is pod Iri ga u du `i ni od 11,5 ki lo me ta ra ne bi bi lo uspo na ve }eg od ~e ti ri pro cen ta, a iz ra ~u na to je da bi u{te de sa mo na go ri vu is pla ti le tro {ko ve iz grad we ce le tra se za de ce ni ju i po.

a za o bi {la bi se i se la kao {to su Ni kin ci, Hrt kov ci i Kle nak. Sa da {wi put bi ostao za lo kal ni sa o bra }aj, a no vi put bio bi na me wen onom tran zit nom. Is tra `i va wa oko iz grad we tu ne la ugra |e na u ovaj pro je kat, oba vqe na su jo{ pre 10 do 15 go di na. Put kroz tu nel bio bi u istom pro fi lu kao i iz van we ga, s dve sa o bra }aj ne tra ke.

da bi le fi nan si je. U sva kom slu ~a ju, ako se za i sta udru `e po kra jin ske i re pu bli~ ke sna ge i, da ka ko, obez be de neo p hod ni nov ci, od no sno ako po no vo ne osta ne sve na obe }a wi ma za rad ga {e wa po li ti~ kih po `a ra, mo `da }e se za ko ju go di nu kroz Fru {ku, a po seb no Irig, za i sta lak {e vo zi ti. n Ran ka Da u to vi}

POSKUPQEWA, SINDIKATI NEMO]NI

me~ke re{etom wu, te isto vre me no po zo vu gra |a ne na boj kot to kom od re |e nog pe ri o da – sma tra \o go vi}. Eko no mi sta Alek san dar Ste va no vi} iz Cen tra za slo bod no tr ì {te oce wu je, pak, da je naj ve }i kri vac za na sta lu si tu a ci ju ipak dr à va ko ja tek sa da, na kon broj nih po sku pqe wa na ko ja o~i gled no ni je ra ~u na la i ni je bi la sprem na, na ja vqu je vre men ski ogra ni ~en uvoz. – Dr à va ho }e da iz i gra va Maj ku Te re zu, a za pra vo uki da tr ì {te i za bra wu je ne ko me da pro da ko me è li i za ra di ko li ko mo è. Ume sto da otvo ri tr ì {te, ne pri vre me no ne go traj no, i omo gu }i uvoz uqa, pa po tro {a ~i ne ka ku pu ju {ta è le i mo gu, ona kre i ra ne sta {i ce. U ta kvim uslo vi ma uqa ri, ali i svi osta li, sa mo ko ri ste am bi jent ka ko bi po sti gli mak si mal no. Zbog ova kvog sta wa i po li ti ke dr à ve, oni ne in ve sti ra ju u po ve }a we kva li te ta i kon ku ren tr no sti. A i za {to bi ka da ih dr à va {ti ti ca ri na ma i za bra nom iz vo za si ro vi na ko je su wi ma po treb ne – oce nio je Ste va no vi}. Dok je ve }i na eko nom skih stru~ wa ka uve re na da su gra |a ni Sr bi je u ova kvu si tu a ci ju do spe li upra vo zbog to ga {to je dr à va od lu ~i la da ih “bra ni”, i to ta ko {to je re ba lan som od lu ~i la da obez be di pu ni ju dr àv nu ka su pre ko wi ho vih le |a, iako je zna la da ov de ne ma kon ku rent no sti i da su mo no po li sti za vla da li tr ì {tem, po zna va o ci srp skih sin di ka ta sma tra ju da ni to ni je do voq no da ovo ga pu ta

za i sta bu du or ga ni zo va ni ma sov ni pro te sti. Pro fe sor dr Zo ran Sto jiq ko vi} is ti ~e da pro te sti uspe va ju ako po sto ji ogo qen po vod, le gi tim ni zah te vi i ele men tar na so li dar nost gra |a na, a za sa da ni je za do vo qen ni je dan od ovih fak to ra. – U ze mqi u ko joj je ne za po sle nost 25 od sto i gde se po sao do bi ja po po li ti~ koj li ni ji u jav nim pred u ze }i ma i dr `av noj upra vi, ne

mo è bi ti so li dar no sti za bi lo ka kva ma sov na oku pqa wa – tvr di Sto jiq ko vi}. Sla ba sin di kal na or ga ni zo va nost ne mo ra bi ti, sma tra pak so ci o log Sre} ko Mi ha i lo vi}, raz log za ne u speh pro te sta ka da je u pi ta wu eg zi sten ci ja. On kao pri mer na vo di Ita li ju, Gr~ ku i [pa ni ju gde su sin di ka ti sla bi i broj ni, ali pro te sti im uspe va ju i oni ih ~e sto or ga ni zu ju. Po we mu, raz log za ne u speh na {ih sin di ka ta za pra vo le ì u ~lan stvu . – U Sr bi ji su ~la no vi sin di ka ta rad ni ci iz dr àv nih pred u ze }a. U pri vat nim fir ma ma ne ma ovog vi -

da or ga ni zo va wa, jer su qu di upla {e ni da }e do bi ti ot ka ze. U [pa ni ji i Gr~ koj qu di iz la ze na uli ce za to {to ì ve u prav nim dr à va ma pa se ne bo je da }e im zbog to ga ne ko da ti ot kaz – tvr di Mi ha i lo vi}. Oba so ci o lo ga sla ù se u oce ni da oni ko ji su za po sle ni, a si gur ni su sa mo oni u jav nim pred u ze }i ma i dr àv noj upra vi, ne ma ju gra |an sku so li dar nost i ni su sprem ni da pro te stom do ve du u pi ta we rad no me sto. Oni, pak, ko ji ra de u pri vat nom sek to ru, a ta kvih je sve ga 300.000, stra hu ju da }e iz gu bi ti i ono ma lo pla te {to ima ju pa im on da ni vra }a we ce na na ni vo od pre 1. ok to bra ne }e ni {ta zna ~i ti – jer ne }e ima ti ni di na ra. No, ka da bi po sto ja la gra |an ska so li dar nost i ka da bi po sku pqe wa za jed ni~ ki bi la de fi ni sa na kao ogo qen po vod, on da bi, naj zad, i gra |a ni Sr bi je, po put mno gih u raz vi je nim i bo ga tim evrop skim dr à va ma, jav no po ka za li svo je ne za do voq stvo i na te ra li dr à vu da mi sli i o wi ma. Ali, mno go je to ga {to ov de ne do sta je, a mno go je i to ga “ka da bi”... Sve dok je to ta ko, sva po sku pqe wa i sve te ì i te ì ì vot i bu {ni ji xep pro la zi }e po red nas, a mi }e mo se po vla ~i ti u se be uz uve re we da ni {ta ne mo è da se pro me ni. A za pra vo ni {ta ni ne po ku {a va mo. n Qu bin ka Ma le {e vi}

s pred ka sar ne “Dr Ar ~i bald Rajs” u Fu to {koj uli ci, ne da le ko od cen tra No vog Sa da, da ni ma se go mi la li {}e. [to je sen vi {e od mi ~e, ù ti }e pri rod ni be dem oko ovog voj nog objek ta sa mo ra sti. I ni je ta ko sa mo ove go di ne, ne go ve} sko ro de ce ni ju. Ne ba{ mno go dav no, u vre me dok je ka sar na jo{ no si la Ti to vo ime, ovaj je pro stor bio za po nos. A i unu tra je bi lo mno go voj ni ka. Na rav no, imao je ta da ko da ~i sti opa lo li {}e. Stvar nost je sa da dru ga ~i ja: ka sar na “Dr Ar ~i bald Rajs”/”Mar {al Ti to” go di na ma je pra zna. A da ne ma ga zde, vi dqi vo je i po oro nu loj fa sa di, ot ki nu tim olu ci ma... Naj bo qi je to od raz sud bi ne voj nih obje ka ta ko jih se VS od re kla jer joj ne tre ba ju, a ko je opet, ne ma ni ko da ku pi. I ni je ova ka sar na je di na, ta kvih je zgra da na de se ti ne. Za {est go di na od ka da je po ~e la pro da ja imo vi ne ko ju Voj ska Sr bi je vi {e ne ko ri sti – pri ~e mu je na spi sku pre ko 450 voj nih kom plek sa – ku pa ca za naj a trak tiv ni je lo ka ci je i da qe ni od ko ro va. Tre ba ima ti u vi du i to da je naj vred ni ji voj ni obje kat, zgra da Ge ne ral {ta ba u Be o gra du, ~i ja se imo vi na ne zva ni~ no pro ce wu je na oko 60 mi li o na evra, do bi la sta tus spo me ni ka kul tu re – pa sa mim tim ne }e bi ti nu |e na na pro da ju. Voj ska je do sa da pot pi sa la oko 60 ugo vo ra o pro da ji, a vi {e od po lo vi ne re a li zo va no je po sled wih go di nu i po. Zva ni~ na pro ce na vred no sti voj ne imo vi ne ko ja je „po nu |e na tr ì {tu” ne po sto ji, ali se ne zva ni~ no go vo ri o iz no si ma ko ji se kre }u od jed ne, do ~ak ~e ti ri mi li jar de evra. Ukup na vred nost za kqu ~e nih ugo vo ra do sa da je oko 180 mi li o na evra, te je ja ko da le ko i od pr ve, a ka mo li od one dru ge ci fre. Ipak, ima ju }i u vi du eko nom sku kri zu i ~i we ni cu da pa ra nig de ne ma, u Mi ni star stvu od bra ne su za do voq ni do sa da {wom pro da jom. Od 60 voj nih kom plek sa ko ji su pro me ni li vla sni ka do bi je no je u nov cu oko 10 mi li o na evra i pri ba vqe no 350 sta no va kao na kna da za pre ne to pra vo svo ji ne na lo kal ne sa mo u pra ve, i po osno vu ugo vo ra, s gra |e vin skom di rek ci jom Sr bi je. To, s dru ge stra ne, si gur no ne mo è da za do vo qi ak tu el nog mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, ko ji je na ja vio da }e deo zja pe }e bu xet ske ru pe mo ra ti da bu de kr pqen i pro da jom de la dr àv ne imo vi ne. E sad, dru ga je pri ~a {to je upra vo Din ki} do brim de lom od go vo ran za {to je pro da ja voj ne imo vi ne do sa da i{la “pu è vim ko ra kom”. Na i me, ne ka da {wi di rek tor Fon da za re for mu Voj ske SCG Vla dan @i vu lo vi} u iz ja vi za “Dnev nik” ob ja {wa va da su na pu ze }u di na mi ku uti ca li ne sa mo eko nom ska kri za, ne go i ne gda {we Mi ni star stvo fi nan si ja. – Osni va wem Fon da za re for mu si ste ma od bra ne 2006. po ku {a lo se da se ob u hva ti sva imo vi na ne po treb na VS i da se we nom pro da jom do |e do nov ca ko ji bi se omo gu }io Voj sci i van bu xe ta. Jer taj bu xet je i ta da, ba{ kao i sa da, bio ne do vo qan za po kri va we svih po tre ba, a pre vas hod no za obez be |e we pa ra za iz grad wu sta no va. Re ci mo, te 2006. je u VS bi lo oko 15.000 qu di ko ji su ~e ka li na stan, jer su go di na ma bi li bes ku} ni ci i ì ve li po ka sar na ma ili stra }a ra ma. S dru ge stra ne, bi la je ide ja da se no vac obez be |en na ovaj na ~in is ko ri sti i za ob no vu teh ni ke, kao i za so ci jal ne pro gra me – ve li @i vu lo vi}. Pre ma pro ce ni vi {ka imo vi ne ko ju je za po tre be Mi ni star stva od bra ne na ~i nio Ge ne ral {tab, do bi la se pri li~ no ve li ka ci fra ko ja je, da se sa mo ve }i deo pla na re a li zo vao, mo gla da po kri je sve po tre be VS. – Me |u tim, od mah su po ~e le op struk ci je s ra znih ni voa. Pro blem je bio {to Mi ni star stvo od bra ne ne ma sta tus prav nog li ca, te zbog to ga ne mo è ni da ima svoj ra ~un. I ta ko je na sta la ide ja da se osnu je Fond ko ji bi sa mo stal no de lo vao za po tre be voj ske, imao svoj ra ~un i no vac bi usme ra vao na re a li za ci ju pla no va ko je je Mi ni star stvo na ve lo. Me |u tim, Mi ni star stvo fi nan si ja ni je bi lo za do voq no tim re {e wem i ta da se ni {ta ni je pro da lo jer ~el ni ci tog mi ni star -

stva, a ta da je mi ni star bio Mla |an Din ki}, ni su to do zvo li li – tvr di @i vu lo vi}. Po we go vim re ~i ma, ide ja Mi ni star stva od bra ne je bi la vr lo ostva ri va jer po lo vi na “vi {ka” sa spi ska ni je mo ra la ~ak ni da se otu |i. Na i me, raz ra |en je plan pre ma ko jem bi se ve }i deo te imo vi ne iz dao u za kup, na te me qu ~e ga bi se po di gli po voq ni kre di ti i na taj na ~in fi nan si ra la i stam be na iz grad wa za voj sku, i na bav ka, i za na vqa we opre me. Me |u tim, kri za u sve tu ko ja se kod nas pre li la i jo{ nas ni je na pu sti la, do ve la je do to ga da ce na voj nih ne kret ni na dra sti~ no pad ne. – Voj ska ima iz u zet no atrak tiv ne lo ka ci je i te 2006. smo mo gli bez po mu ke da na |e mo kup ce i obez be di mo ve li ki pri liv nov ca. Na `a lost, u to me ni smo us pe li jer su nas ome li pr vo Mi ni star stvo fi nan si ja, a on da i svet ska eko nom ska kri za – uka zu je @i vu lo vi}. Ka da je, po od lu ci on da {weg pre mi je ra Vo ji sla va Ko {tu ni ce uki nut Fond, kre nu lo se s Di rek ci jom za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je u raz ra du mo de la da se skra ti i olak {a pro ce du ra. Kao re zul tat pra vi li su se s lo kal nim sa mo u pra va ma i po ten ci jal nim in ve sti to ri ma tzv. troj ni ugo vo ri, ko jim bi se u tom pro ce su sve stra ne za do vo qi le. No, ve} je bi lo ka sno za iole ozbiq ni je po slo ve. Ina ~e, o to me da li su za cr ta ne ce ne tih ne kret ni na pre vi so ke za da na {we uslo ve, @i vu lo vi} ne `e li da se iz ja {wa va.

Bez stranih kupaca Ni jed na stra na fir ma ni je ku pi la ne ki voj ni kom pleks. Bi lo je in te re so va wa ali bez ko na~ ne re a li za ci je. âk 65 od sto do sa da pro da te voj ne imo vi ne ku pi le su lo kal ne sa mo u pra ve dok je 35 od sto pro da to na ten de ru. Mno go to ga jo{ ni je ni po nu |e no na tr ì {tu jer ni su za vr {e ne pro ce ne vred no sti. Ten de re jo{ ~e ka ju broj ni voj ni kom plek si sme {te ni u cen tral nim de lo vi ma go to vo svih ve }ih gra do va u Sr bi ji, po put po me nu te zgra de Voj no-teh ni~ kog in sti tu ta u Ka ta ni }e voj uli ci u Be o gra du. – I u ono vre me bla go sta wa ka da su in ve sti to ri hr li li u Sr bi ju, od u sta ja li su upra vo zbog od re |e nih ce na. Za {to? Za to {to i on da Di rek ci ja, od no sno Po re ska upra va, ko ji ma je u in te re su bi lo da na pla te {to ve }i po rez na imo vi nu, ni su vred nost ne kog objek ta pro ce wi va li na re al noj tr ì {noj osno vi, ve} na osno vu to ga ko li ko bi vo le li da vi de u svo joj ka si – is ti ~e @i vu lo vi}. Dra sti ~an pri mer, na vo di, je pro da ja Voj no-teh ni~ kog in sti tu ta (VTI). Ka da je Mi ni star stvo od bra ne ugo vo ri lo pro da ju zgra de VTI u Ka ta ni }e voj uli ci u Be o gra du za 16 mi li o na evra, ta da je to pro gla {e no za „pqa~ ku ve ka”, jer je, na vod no, to „sme {na ci fra”. U sle de }em po ku {a ju, ten der skom pro da jom, naj ve }a ce na po stig nu ta na auk ci ji bi la je – pet mi li o na evra! Po re ~i ma sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, sa da je ja ko te {ko na }i iz laz iz tre nut ne si tu a ci je, jer su ce ne ne kret ni na ge ne ral no dra sti~ no pa le. – Iako voj ska i da qe ima vr lo atrak tiv ne lo ka ci je, na à lost, ku pa ca za wih vi {e ne ma. I dru go, ce ne su pre po lo vqe ne u od no su na vre me od pre pet-{est go di na, ta ko da uop {te ni je vre me za pro da ju – oce wu je @i vu lo vi}. Sto ga kao mo `da naj bo qe re {e we na{ sa go vor nik vi di mo del ko ji je u po sled we vre me i bio naj ~e {}e pri me wi van: u sa rad wi lo kal ne sa mo u pra ve, Mi ni star stva od bra ne i in ve sti to ra na }i okvir ko ji }e svim stra na ma do ne ti naj vi {e mo gu }e. – Mi slim da je to je di no {to bi se mo glo u ovom tre nut ku spro ve sti – sma tra @i vu lo vi}. – Stra ni in ve sti tor ko ji }e za ne ki voj ni kom pleks tek ta ko is ke {i ra ti mi li o ne evra - bo jim se da }e mo uza lud ~e ka ti. n Mi lan Bo zo kin

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

EKS K LU Z IV N O: BRANKO LUSTIG,

DVANAEST GODINA POSLE 5. OKTOBRA DRAGUTIN MILOVANOVI], BIV[I ^LAN IO SPS-a, ZA „DNEVNIK” PRVI PUT GOVORI O DANIMA PRED HAP[EWE SLOBODANA MILO[EVI]A

Mi lu ti no vi} ni je hteo ni da se ja vi Slo bi iv{i funk ci o ner So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Dra gu tin Mi lo va no vi} je u mar tu 2001, kao ~lan Ti ma za ko or di na ci ju pred sed ni ka stran ke s we nim struk tu ra ma, bio sa par tij skim dru go vi ma i pri ja te qi ma u vi li „Mir“ uz biv {eg pre sed ni ka dr à ve Slo bod na Mi lo {e vi }a, ne po sred no do pred we gov od la zak u Cen tral ni za tvor 1. apri la 2001. go di ne, oda kle je 28 ju na, po slat u Hag. U ti mu ko ji je, ka ko za „Dnev nik“ pri po ve da Mi lo va no vi}, for mi ran u fe bru a ru 2001, bi lo je osam ta da {wih funk ci o ne ra SPS-a, me |u wi ma i Bo go qub Bje li ca, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, Uro{ [u va ko vi}, te sa da po koj ni @i vo rad Igi}. – Po ma ga li smo Slo bi u ra du, jer je oba ve ze kao pred sed nik SPSa mo rao da oba vqa u objek tu gde je i sta no vao iz raz lo ga li~ ne bez bed no sti – ob ja {wa va Mi lo va no vi}. Bi lo je to vre me kad su se u jav no sti pre pli ta le na ja ve pro ce sa pro tiv Mi lo {e vi }a u ve zi s ras po la ga wem bu xet skim sred stvi ma, pa raz li ~i te op tu `be dru gih fe la, kao i va ri ja ci je na te mu „ha {ke pri ~e”. Ipak, naj vi {e su se pla {i li, ka è Mi lo va no vi}, da }e „pre ko ogra de u vi lu da upad nu ne ki be lo svet ski hoh {ta ple ri-pla }e ni ci i da }e od ve sti Mi lo {e vi }a”. – Ta stra ho va wa su se po ve }a la na kon {to se po ja vi la in for ma ci ja da je iz ne kih svet skih cen ta ra mo }i po nu |e na na gra da od pet mi li o na do la ra za Mi lo {e vi }a, a po mi wa ni su i „lov ci na uce ne“ – ob ja {wa va Mi lo va no vi}. Ta ko |e dra ma ti~ no sve do ~i o no }i 30 ma ra ta 2001, kad su, ka ko na vo di, „ne ki cr ni xi po vi sti gli pred vi lu, a Mi lo {e vi} i svi uz we ga bi li su u ne zna wu i stra hu {ta se de {a va“. – Slo ba, we go va su pru ga Mir ja na i }er ka Ma ri ja, od no si li su se pre ma svi ma ko ji su bi li u vi li kao pre ma ~la no vi ma po ro di ce. Obi~ no smo se de li u sa lo nu, pa Slo ba do |e, na {a li se ma lo, po pri ~a o ra znim te ma ma. âk nam je, re ci mo, re kao da ne je de mo pi le ti nu ko ja se uvo zi jer ni je zdra va, da NA TO - pakt pra zni svo je ma ga ci ne i da }e to na ma da pla si ra ov de, da to ni je zdra va hra na. Po vo dom pe to ok to bar skih de {a va wa 2000, Slo ba je go vo rio da iza to ga sto ji ve li ka stra na or ga ni za ci ja, da je ve li ki no vac ulo èn da se to ura -

VESTI

Ven ci u Ja jin ci ma Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e na stra ti {tu u Ja jin ci ma da zlo ~in ci mo ra ju da od go va ra ju za svo ja de la bez ob zi ra ko je su na ci o nal no sti i do dao da Sr bi ja o~e ku je da i dru gi raz mi {qa ju na taj na ~in. „Ne pri hva ta mo vi {e da nas tre ti ra ju kao na rod ko ji ne za slu ù je slo bo du u svo joj dr à vi”, re kao je Ni ko li} . Ve nac na spo me nik ja ji na~ kim `r tva ma po lo ì li su i pred stav ni ci Udru è wa lo go ra {a, ver skih za jed ni ca, Voj ske Sr bi je, gra da Be o gra da i Vla de Sr bi je, di plo mat skog ko ra, udru è wa Ro ma...

Knez na Oplen cu Po smrt ni osta ci kne za Pa vla Ka ra |or |e vi }a, we go ve su pru ge Ol ge i si na Ni ko le ju ~e su po lo `e ni u krip tu Cr kve Sve tog \or |a na Oplen cu, kod To po le, po {to su 28. sep tem bra eks hu mi ra ni u Lo za ni. Ce re mo ni ji po la ga wa po smrt nih osta ta ka pri su stvo va li su naj sta ri ji sin kne za Pa vla, knez Alek san dar Ka ra |or |e vi}, kne gi wa Je li sa ve ta Ka ra |or |e vi}, princ Alek san dar Ka ra |or |e vih i pred stav ni ci vla sti .

di, a da ru ko vod stvo ko je je to vo di lo ni je ni sve sno u {ta ula zi i kad se bu du opa su qi li {ta su ura di li i za ko ga, da }e bi ti ka sno. Mi lo va no vi} na vo di da se i tih mar tov skih da na u vi li re dov no ~u la mu zi ka, te da je Slo ba po seb no ve o leo ru ske ba la de i ci gan skih ro man se. A kad su se 30. mar ta 2001. is pred vi le „Mir“ po ja vi li cr ni xi po vi, po ~e le su i slut we da }e se ne {to de si ti... – Po ku {a va ju }i da na |u po mo}, pr vo su Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i @i ka Igi} oti {li kod par tij -

Vi lu „Mir” je, tvr di Mi lo va no vi}, do ve ~e ri 30. na 31. mart, kao re zi den ci jal ni obje kat ta da {we SR Ju go sla vi je ~u va la voj ska, ko ja se ka sno te no }i po vu kla iz por tir ni ca u unu tra {wost dvo ri {ta. – Kad se to de si lo, on da je Slo ba re kao Bo go qu bu Bje li ci da ne ko od nas bu de u por tir ni ci iz Ko na vlan ske uli ce, jer su se u woj na la zi le ko man de za otva ra we ka pi je. Ta mo smo oti {li Vo jo Vu ~i ni} i ja, a re ~e no nam je da, dok nas Slo ba ne zov ne i ne ka `e da ne kog pu sti mo, ne otva ra mo ka pi ju. Se de -

„Nema me|u nama ko ne pla~e za Slobom”: Milovanovi} u pozadini s Milo{evi}eve desne strane

skog dru ga Mi la na Mi lu ti no vi }a, ta da {weg pred sed ni ka Sr bi je, ali im je re ~e no da „ni je tu”. On da je pao do go vor da Sla vi ca, Ba ne Iv ko vi} i ja ode mo kod pred sed ni ka Ju go sla vi je Vo ji sla va Ko {tu ni ce. On je raz go va rao s na ma i re kao da ne mo è da po mog ne. „Pred la èm vam da ode te kod va {eg biv {eg dru ga Du {a na Mi haj lo vi }a i od we ga tra ì te po mo}”, ka zao nam je Ko {tu ni ca. Mi smo se vra ti li u vi lu „Mir“ i tu no} svi smo bi li na no ga ma. Mi lo {e vi} im je, na sta vqa pri ~u Mi lo va no vi}, on da pred la ìo da opet po ku {a ju da do |u do Mi la na Mi lu ti no vi }a i po zo vu ga da do |e. – Ali, kad smo Sla vi ca i ja po dru gi put oti {li kod Mi lu ti no vi }a, we go vo obez be |e we nam je po no vo re klo da ni je tu. Ni je hteo ni da nam se ja vi. Po po vrat ku smo to sa op {ti li Slo bi. Vi de lo se ko li ko mu je te {ko pa lo. Ma ri ja je ta da po ~e la da vi ~e: „Ka kav je to ~o vek?“.

li smo u por tir ni ci, gle da li ka ko na po qu oku pqe ni na rod vi ~e, psu je po li ci ju... Me |u tim, ne ma mo poj ma da su is pod sta kla te pro tir ni ce ve} do {li oni lo po vi i ban di ti iz [i le ro ve ili ko da je bio pod tim naj lon ~a ra pa ma i fan tom ka ma. On da jed nog mo men ta vi dim ru ku s bom bom ko ja raz bi ja sta klo por tir ni ce i in stik tiv no se ba cam u }o {ak... Bi lo je, tvr di, 15 do 20 qu di s ~a ra pa ma na gla vi i fan tom ka ma, na o ru à nih ka la {wi ko vi ma i he kle ri ma. – Tu je na stao pra sak, vaq da „{ok bom bi“, puc wa va, uska ka we, dra we: pu caj, ne pu caj... A ja do le le ìm dok mi dvo ji ca na le |a ska ~u u pa ti ka ma, po vla ~e me i iz ba cu ju na po qe kroz ono sta klo. Otud vi di svog dru ga Vo ju ka ko i on is pa da kroz raz bi je no sta klo por tir ni ce. Po tom se wih dvo ji ca, kroz ulaz iz Uì~ ke uli ce, po no vo vra }a ju u vi lu „Mir“. – To je mo `da bi lo u pr vim sa ti ma 31. mar ta, od mah po sle po no -

}i. U vi li za ti ~e mo uz ne mi re we i strah. Slo ba sa da te le fo nom zo ve Mi la na Mi lu ti no vi }a, ali ovaj ne }e da mu se ja vi. Ta da sam vi deo Slo bu ve o ma utu ~e nog zbog to ga {to mu se ne ja vqa pri ja teq, ko ji je i pred sed nik dr à ve. Jer kad bi se Mi lu ti no vi} po ja vio, vaq da se ni ovi van da li ne bi ta ko po na {a li, ako ni zbog ~e ga dru gog, a ono zbog funk ci je ko ju oba vqa. Ko na~ no svi }e, a oni ma ski ra ni ~a ra pa ma su, sre }om, oti {li i si tu a ci ja se ne ka ko pri mi ri la. Ali, i{ ~e ki va we kao da je bi lo jo{ go re. Po {to je ne pre kid no dva da na od su stvo vao od ku }e bo ra ve }i u vi li „Mir“, Mi lo va no vi} od la zi da se osve ì, a ne ko li ko sa ti ka sni je shva ta da zbog blo ka de ne }e mo }i da se vra ti u vi lu. Sto ga u se di {tu SPS-a na No vom Be o gra du osta je sve vre me u no }i iz me |u 31. mar ta i 1. apri la. – U par ti ju su stal no sti za le raz li ~i te in for ma ci je. Ta ko sa zna jem da je u vi lu „Mir“ po ~et kom no }i do {ao ê da Jo va no vi} pr vi put, pa su raz go va ra li, a tom su sre tu su pri su stvo va li jo{ sa mo Slo bi na po ro di ca, Bje li ca i Sla vi ca. Slo ba je re kao da }e da ode u pri tvor be o grad skog Cen tral nog za tvo ra, da ne ma ~e ga da se bo ji i da je uvek spre man da po lo ì ra ~u ne za sve ono {to je ra dio. Po tom se ê da vra tio da pri ku pi pot pi se od pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, pred sed ni ka SRJ Voj sla va Ko {tu ni ce i pred sed ni ka Sr bi je Mi la na Mi lu ti no vi }a, od no sno pi sa nu ga ran ci ju da Slo ba ne }e bi ti iz ru ~en Ha gu. Na kon to ga je Mi lo {e vi}, u pra ti wi Bo go qu ba Bje li ce i advo ka ta To me Fi le oti {ao u Cen tral ni za tvor. Po se tio ga je Mi lo va no vi}, ka è, u CZ-u i tu pro pu sni cu ~u va i da nas. – Ne ma me |u na ma ~o ve ka ko ji je s Mi lo {e vi }i ma bio u kon tak tu, po ~ev od Ve sel ke ko ja je ku va la ka fu i svih ko ji su ta mo ra di li, da ne pla ~u za Slo bom – tvr di i da nas Mi lo va no vi}. – O we mu naj go re go vo re oni ko ji ga ni kad ni su vi de li, a na ba zi pri ~a ko ji ma je sa ta ni zo van. A ima qu di ko ji una zad de set, da ne ka èm dva de set go di na, ì ve naj u dob ni ji ì vot na to me {to su bla ti li Slo bu. A evo, 12 go di na smo bez we ga i do {li smo do to ga da smo pro sja ci i da ne mo è mo da se pre hra ni mo... n Jaska Jakovqevi}

Ho lo ka ust, ne sme ju se D

ra ge }u vo qe ustu pi ti „Po sled wi let Pjo tra Gin ca” {kol skim vla sti ma u Sr bi ji i omo gu }i ti da bu de pri ka zan u va {im {ko la ma, iz ja vio je eks klu ziv no za „Dnev nik” pro du cent fil ma, ~u ve ni Bran ko Lu stig. Pod se ti mo, re~ je o do ku men tar cu na gra |e nom na fe sti va li ma u To ron tu i Atlan ti, ko ji pri ~a o tra gi~ nom pu tu de ~a ka iz Pra ga ~i ji je ì vot okon ~an u plin skoj ko mo ri Au{vi ca. – I ra do bih sle de }e go di ne, ka da po no vo do |em iz SAD, odr ào u No vom Sa du i pre da va we o Ho lo ka u stu – obe }ao je go spo din Lu stig. Po sled wih je da na u su sed noj Hr vat skoj film „Po sled wi let Pjo tra Gin ca” iza zvao i svo je vr san skan dal, ka da je u Kni n u deo na s tav n i k a O[ „Fra wo Tu| man” boj ko to vao we go vo pri ka zi va we, i to zbog iz ja ve sa mog Lu sti ga. Oska ro vac je, na i me, na kon pro jek ci je odr à ne za za dar ske {ko lar ce, pri znao da „ne ve ru je u Bo ga – jer da on po sto ji, ne bi do zvo lio Ho lo ka ust, Ja se no vac ili Sre b re n i c u”. Zbog

ovog in ci den ta ogla sio se ~ak i {ef hr vat ske dr `a ve Ivo Jo si po vi}, oce niv {i da boj kot fil ma pred sta vqa ma ni pu la ci ju de com i do kaz „de mo krat skog de fi ci ta dru {tva, ne sprem nog da pri hva ti le gi ti man stav po je din ca i we go va re li gij ska uve re wa”. – Film je do bar, a po vod za ras pra vu je sce na u ko joj de voj ~i ca, Pjo tro va se stra, za to ~ e n a u kon c en t ra c i o n om lo go ru Te re zin {tat, gle da ju }i kroz pro zor tor we ve pre kra sne ba rok ne cr kve ka `e: „Ka ko su hri {}a ni le pe cr kve gra di li, ka ko su mo gli to li ko ubi ja ti kroz ve ko ve. I nas ubi ja ju”. Na te me qu to ga se raz vi la po le mi ka – ob ja {wa va g. Lu stig. – Te po sled we re ~i i ja sma tram spor nim, jer ni j e hri { }an s ka cr k va pro go ni la Je vre je to kom Dru gog svet skog ra ta. No, na kon sve ga {to se do go di lo, ja u Bo ga ne ve ru jem i mo je je pra vo da to go vo rim. Mi li o ni su stra da li za to {to su sve do ula za u plin sku ko mo ru ve ro va li da }e prst Bo` ji za u sta vi ti zlo. A ni je...

Vunderkind iz Praga umoren u Au{vicu Pjo tr Ginc je imao 10 go di na ka da su u we gov rod ni Prag umar {i ra li Nem ci. U to ku 1941. i 1942, pre no {to je sa po ro di com in ter ni ran u lo gor Te re zin {tat, vo dio je dnev nik o na ci sti~ koj oku pa ci ji. U lo go ru je ure |i vao taj ni ~a so pis, a pi sao je i krat ke pri ~e, sam ih ilu stru ju }i, te je osta vio vi {e od 150 cr te `a i sli ka. Ka sni je je usta no vqe no da je na pi sao i pet ro ma na, od ko jih je pro na |en ru ko pis sa mo jed nog – „Po se ta pra i sto ri ji”. Kra jem sep tem bra 1944. pre ba ~en je u Au{vic, gde }e bi ti ubi jen u ga snoj ko mo ri. Sve do 2003. go di ne, Pjo tro va je pri ~a bi la uglav nom ne po zna ta. To se, me |u tim, pro me ni lo ka da je izra el ski astro na ut Ilan Ra mon, ~lan po sa de ne sre} nog {a tla „Ko lum bi ja”, sa op {tio da sa so bom u sve mir no si Pjo trov cr te` „Sve mir ski kra jo lik“. Pu bli ci tet ko ji je pra tio let i tra gi~ nu eks plo zi ju do veo je i do ot kri }a Pjo tro vog dnev ni ka, kao i jo{ ne kih we go vih ra do va i krat kih pri ~a na ta va nu po ro di~ ne ku }e u Pra gu.

BIV[I HRVATSKI LOGORA[I ODUSTALI OD POSETE STAJI]EVU

„Ni ko li} na sta vio sto pa ma Ta di }a” B iv{i hr vat ski za to ~e ni ci u lo go ri ma u Sr bi ji ju ~e ipak ni su do {li u Sta ji }e vo ka ko bi upa li li sve }e za sve stra da le na ovom me stu. Pod se ti mo, Udru `e we prav ni ka “Vu ko var 1991” upu ti lo je pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u pi smo u ko me je za mo qen da „sna gom svog auto ri te ta po mog ne u ra sve tqa va wu isti ne iz 1991/92. go di ne”, te biv {im za ro bqe ni ci ma omo gu }i 6. ok to bra po se tu Sta ji }e vu. Ali, Ni ko li}

{to ju je i 2009. go di ne za bra nio Bo ris Ta di}. O sve mu }e mo oba v e s ti t i pred s ed n i k a Hr vat ske Ivu Jo si po vi }a te pre mi je ra Zo ra na Mi la no vi }a –

jal ne od bra ne, ni je re a go vao ni ko iz lo kal ne sa mo u pra ve. Od po li ti~ kih par ti ja ogla si la se je di no SRS ko ja je, o~e ki va no, kao i go di na ma una zad,

wu ta ko zva nih lo go ra smr ti, “srp skog Ja se nov ca i Au{vi ca”, po no vo su na ja vi li do la zak u Sta ji }e vo. Ne po sto je ni ka kvi do ku men ti i do ka zi da je iko stra dao, ne u lo go ri ma, ka ko oni na vo de, ne go u sa bir nim cen tri ma u ko je su do vo |e ni pri pad ni ci hr vat skih pa ra voj nih oru `a nih sna ga, uhap {e nih

„Na stra da lih ni je bi lo, kao {to to i ni su bi li lo go ri ve} sa bir ni cen tri za pa ra voj ne sna ge” (Sa {a San to vac, SRS)

„^vr sto smo uve re ni da se isti na ne mo è ni ti sa kri ti ni ti traj no za u sta vi ti” (Zo ran [an gut, „Vu ko var 1991”) se, ka ù biv {i lo go ra {i, ni je udo sto jio ni da im od go vo ri. – Na {e udru è we je pre ko Am ba sa de Re pu bli ke Hr vat ske u Be o gra du po ~et kom sep tem bra uru ~i lo pi smo pred sed ni ku Sr bi je, sa è qom da nam se omo gu }i po se ta biv {em lo go ru Sta ji }e vo ka ko bi smo za pa li ti sve }e za sve ta mo ubi je ne. To mi slav Ni ko li} se, me |u tim, oglu {io o na {u mol bu, od no sno bra ni nam po se tu, kao

– Na stra da lih ni je bi lo, kao {to to i ni su bi li lo go ri ve} sa bir ni cen tri za pa ra voj ne sna ge – ko men tar je {e fa po sla ni~ ke gru pe SRS u Skup {ti ni Voj vo di ne Sa {e San tov ca. – Ra di se o pro vo ka ci ji. Spre ~i }e mo sva ko do vo |e we u ve zu gra da sa ova kvim na vo di ma. Na{ je za da tak da ne do zvo li mo pre kra ja -

Hala u Staji}evu, kraj Zrewanina, u kojoj su dr`ani hrvatski zato~enici

re kao je za “Dnev nik” pred sed nik Udru `e wa Zo ran [an gut. Ina ~e, na na ja vu do la ska de le ga ci je biv {ih za to ~e ni ka u Sta ji }e vo, se lo na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na u ko me se na la zio lo gor za dr `a vqa ne Hr vat ske ko je su, to kom 1991. i 1992. go di ne za ro bi li pri pad ni ci je di ni ca JNA i te ri to ri -

po ri ca la da su u Sr bi ji, od no sno u Sta j i } e v u, Be g ej c i m a, Ni {u, Srem skoj Mi tro vi ci i Be o gra du, bi li lo go ri u ko ji ma su ~i we ni zlo ~i ni nad Hr va t i m a, ali i pri p ad n i c i m a dru gih na ro da za ro bqe nih na te ri to ri ji Hr vat ske, ve} tvr de }i da su u pi ta wu bi li “sa bir ni cen tri”.

we isto ri je. Tra ì }e mo sme nu svih funk ci o ne ra grad ske vla sti ko ji ovu de le ga ci ju bu du pri mi li, ba{ kao {to smo ra ni je istim po vo dom tra ì li sme nu biv {eg pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dra Mar to na. Re a go vao je i pot pred sed nik Grad skog od bo ra SRS u Zre wa ni nu Si ni {a Ga jin ko ji je na ja vu de le ga ci je iz Hr vat ske do veo u ve zu sa odr à va wem Pa ra de po no sa ko ja je, ta ko |e, bi la za ka za na za 6. ok to bar. – Ko ri ste }i tre nut nu si tu a ci ju oko gej pa ra de i o~i gled no ve li ke kri ze vla sti u Zre wa ni nu, oni ko ji su us pe li da uz ne m i r e zre w a n in s ku jav n ost 2009. go di ne pri ~om o po sto ja -

na te ri to ri ji Vu ko va ra gde su po ~i ni li broj na zlo de la nad srp skim sta nov ni {tvom – ka zao je Ga jin. Me |u tim, Zo ran [an gut ko ji je, ka ko tvr di, li~ no bio sve dok ~e ti ri ubi stva, i od go va ra da Udru `e we prav ni ka “Vu ko var 1991” ne }e od u sta ti od na me re da se ra sve tle zlo ~i ni ko ji su se do go di li u Sta ji }e vu, Be gej ci ma, Ni {u, Srem skoj Mi tro vi ci i Be o gra du, iako je sve stan da je to jed no bol no po li ti~ ko pi ta we u Sr bi ji ko ja ve} 20 go di na po ri ~e rat ne zlo ~i ne. – ^vr sto smo uve re ni da se isti na ne mo `e ni ti sa kri ti ni ti traj no za u sta vi ti – za kqu ~u je [an gut. n @eqko Balaban

dnevnik FILM SKI PRO DU CENT

Ja se no vac... za bo ra vi ti ne pred u zi ma da za i sta ta l Po je din ci su ~ak va{ ko i bu de, da po no vo ne za film op tu ì li za ne to le ì ve „ide je” ko je su i do ran ci ju? ve le do Ho lo ka u sta, do Ja – Naj pre, uve ren sam u to da se n ov c a, Sre b re n i c e... ni su u Kni nu re a go va li „spon Ume sto to ga ima mo gu ra ta no” na stav ni ci i ro di te qi, we pod te pih, o ko jem go ne go da je sti glo na re |e we iz vo ri te, a isto vre me no se cr kve nog vr ha. Umet nost ne pro m o t o r i po m e n u t ih mo è bi ti ne to le rant na. Qu „ide ja” bu de i ja ~a ju u Hr di po sta ju ne to le rant ni, i tu u, je pro blem. Zbog ~e ga? Mi - vat skoj, Sr bi ji, re gi on Evro pi.... Ka da su is pred slim i zbog to ga {to ne ve ru ju me ne ve {a li qu de, oni su u bu du} nost. [to im u ovom nam go vo ri li: „Pre ne si te mo m en t u ide ja k o te { ko. de ci ka ko smo umr li i ne Ipak, jo{ uvek ve ru jem u raz u do zvo li te da se to po no me va we me |u qu di ma, ve ru jem vi”. To je raz log zbog ko da je Bog u qu ba vi, da mo ra ne jeg na sto jim da {to vi {e sta ti mr `we i me |u na ro di ma de ce shva ti ka ko je to bi i me |u ve ra ma, cr kva ma, i me lo stra {no. Jer, imam uti |u qu di ma dru ga ~i jih na zo ra i sak da kad ode nas ne ko li opre de qe wa. Na à lost, uvek ci na pre ì ve lih, da }e se kad je kri za, na sta ne ne ko zlo. on da za i sta sve za bo ra vi Uosta lom, naj bo qi pri mer za ti. Ipak, za ute hu je stav to je na ci zam. Ja ko je te {ko pred s ed n i k a Jo s i p o v i } a, od u pre ti se i ve ro va ti u ne ko ji je otvo re no po ru ~io {to do bro ka da ne ma te {ta je da su is ku stva i raz mi sti. l Me |u tim, ~ak i u ta kvim okol no sti ma ne ke se stva ri ne bi sme le gu ra ti pod Oska ri za „Gla di ja to ra” te pih, po put se }a wa na Ho i „[in dle ro vu li stu” lo ka ust ili Ja se no vac, a Bran ko Lu stig je ro |en u Osi je ku 1932. go di ne. To kom Dru gog ipak se to ~i ni? svet skog ra ta bio je in ter ni ran u kon cen tra ci o ne lo go re Ber – Naj pre, qu di ne }e da ve ru gen-Bel zen i Au{vic. Sre di nom pe de se tih po ~eo je ka ri je ru u ju da je mo gu }e da se to do go di Ja dran fil mu, gde }e pro du ci ra ti i ~u ve no ostva re we Bran ka lo. Na HTV-u je ne dav no pri Ba u e ra „Ne okre }i se si ne”. Na kon uspe ha se ri ja la „Ve tro vi ra ka zan pri log iz ko jeg se ja sno ta” i „Rat i se }a wa” de fi ni tiv no se se li u SAD, gde }e 1993. vi de lo da sva ko dru go de te ni pro du ci ra ti Spil ber go vu „[in dle ro vu li stu”, ko ja }e mu do ne je ni zna lo za Ho lo ka ust. U ti i pr vog Oska ra. Sle de }eg do bi ja za „Gla di ja to ra” Ri dli ja Hr v at s koj jo{ ni j e bi l o Sko ta, a we gov je pot pis i na ostva re wi ma po put „Pad cr nog ja iskre nog ka ja wa za sve {to se stre ba”, „Ne be sko kra qev stvo”, „Ha ni bal”... do go di lo iz me |u 1941. i 1945. Na à lost, o to me sve do ~e i qu d i kao {to je na ~ el n ik {qa wa, ko ja è lim da po de Dr gom svet skom ra tu ne go o Nad bi skup skog ar hi va u Hr lim s mla di ma, dra go ce na jer je vrej skim? vat s kom dr ` av n om ar h i v u tre ba da im po mog nu da raz u – Ka da go vo rim o Ja se nov cu, Stje pan Ra zum, ko ji ne gi ra po me ju isto ri ju, da ja sno od ba ce uvek is ti ~em da je ta mo ubi je sto ja we Ja se nov ca i tvr di da no na de se ti ne hi qa je u pi ta wu „ve li da pra vo sla va ca vi ko s rp s ki mit”. {e ne go Je vre ja, ali Za to ja i idem po Ka da su is pred me ne ve {a li qu de, i da sva k o od tih {ko la ma i dr ìm oni su nam go v o r i l i: „Pre n e s i t e de c i stra d al n i k a ima pre d a v a w a, da se ka ko smo umr li i ne svo je ime, a ne sa mo to ne za bo ra vi. do zvo li te da se to po no vi” ko l ek t iv n i iden t i l Od kra ja Dru gog svet skog tet. ô vek je ~o vek, ra t a pro { lo je sve jed no da li je mu vi {e od se dam de ce ni ja. ge no cid i osu de zlo ko je je sli m an, Je v re j in, pra v o s la Ko ja je da nas po ru ka fil mo pre ti lo i, bo jim se, jo{ uvek vac, ka to lik... I `r tva je `r va po s ve } e n ih svim tim pre ti ce lom ~o ve ~an stvu. tva. Ina ~e, vo leo bih da upra stra da wi ma? l Go ran Pa ska qe vi} je iz vo fil mom „Kad sva ne dan” – Po ru ka je uvek ista: da se vre | an u To r on t u, na k on otvo ri mo sle de }i za gre ba~ ki vi {e ni ka da ne po no vi. Na à - pri k a z i v a w a fil m a „Kad Fe sti val ì dov skog fil ma, lost, i da nas se ~e sto mo gu ~u sva ne dan”, ka da su ga ne ki na rav no ako se s tim slo ì ti dog mat ski go vo ri po li ti gle da o ci na zva li „an ti sr moj pri ja teq Go ran Pa ska qe ~a ra u tom prav cu, ali se s bi n om” jer ni je sni m io vi}. dru ge stra ne ni {ta kon kret no fim o srp skim `r tva ma u n Miroslav Staji}

nedeqa7.oktobar2012.

ZEMAQSKI DANI TEKU

A {ta }e mo sa d?

o so vo je za Sr bi ju vr lo va `no pi ta we, to bih i Vla de (a oni su ja ne bro je no pu ta po no vio. Ali, na dru gi na ~in. vaq da i je di ni ko ji Pre ko Ko so va nam se na vlast, gr ba ~u i gla vu ni su bi li u ili na po peo Mi lo {e vi} s ce lom svo jom in te lek tu al nom, vla sti pret hod ne po li cij skom, eko nom skom i gang ster skom svi tom. Ako ~e ti ri, ili, u Din to pi ta we ne re {i mo na su {tin ski na ~in, ko sov skim ki }e vom slu ~a ju, ste pe ni ca ma }e se na jav nu sce nu i na vlast po pe ti jed no 8-12 go di na) jo{ ne bro je ni smu tqiv ci i po ten ci jal ni dik ta to ri, ni kad ni {ta dru go ko ji }e ozbiq nim qu di ma iz gle da ti kao pa la na~ ki ni sam ni ~uo osim gun |a wa, ku ku mav ~e wa, za ke ra wa i de vet na e sto ve kov ni glum ci s pri le pqe nim br ko vi is pi ra wa usta s (na vod nim) gre {ka ma pro tiv ni~ ke ma, ali }e ima ti ve li kog o|e ka i uspe ha.“ stra ne. A o se bi i svom ra du uglav nom ni re ~i. Bi }e Ovo je u kwi zi svo jih po li ti~ kih ese ja „Si la è we da je to iz ne ke uro |e ne skrom no sti „biv {ih“ ra di s uma“, ko ja je iza {la u ok to bru 2006. go di ne, na pi sao ka la. A ne za to {to i ni su ni {ta pod mi lim Bo gom ni prof. dr Vo jin Di mi tri je vi}, je dan od na {ih naj u kad ra di li, ili {to mo `da i ne zna ju da ma kar {to gled ni jih stru~ wa ka za me |u na rod no pra vo i me |u na god ko ri sno ura de. rod ne od no se i di rek tor be o grad skog Cen tra za qud E sad, mno go {to {ta ni su zna li ni ovi pre wih. ska pra va. Pro fe sor Di mi tri je vi} nas je pre kju ~e, Okol no sti je su bi le da je te {ko i za mi sli ti {ta bi na à lost, na pu stio, ali je ovog le ta ipak do ì veo nam po sle po la ve ka plan do va wa, dem be li sa wa, sa is pu we we ve }i ne svo jih naj cr wih pred vi |a wa da „}e mo u pra vqa wa i krc ka wa stra nih kre di ta uop {te mo se na jav nu sce nu i na vlast po pe ti jo{ ne bro je ni smu glo da kre ne, ali to de mo kra te – po go to vo u ko la ci ji tqiv ci i po ten ci jal ni dik ta to ri, ko ji }e ozbiq nim sa so ci ja li sti ma, „Din ki }ev ci ma“ (ni kad ne znam ka qu di ma iz gle da ti kao pa la na~ ki de vet na e sto ve kov ko se tre nut no zo vu) i di na sti jom Kr ko ba bi} – po ne ni glum ci“, do du {e bez pri le pqe nih ve {ta~ kih br ko kad i ni su ne {to uspe {no po ~i wa le, ili za vr {a va le. va – za sad. Ne {to su i zna li i ume li, ali ne {to za i sta i ni su. Tu Ne go, vi de ste li ovih da na na {eg pred sed ni ka, ili su sad Vu ~i} i no va vla da ju }a stran ka u ve li koj pred bar za me ni ka pre mi je ra? Pred sed nik je ne ta ko dav no sti: oni to li ko car ski ni kad ni {ta ni su ni pro ba no obe }ao da }e, ako bez bed nost bu de ugro è na, sam li da ra de, da uop {te ni je is kqu ~e no da ne {to i ume sta ti na ~e lo gej-pa ju, a da to ga ni sa mi ra de, a sad od we ga ni su sve sni. Ko }e ih Upo zo rio je pro fe sor Vo jin Di mi tri je vi} zna ti, ta ko za po sta ni pi sma, ni raz gled ni ce. Ba{ me iz ne na vqe ne i ne is ko ri da }e se na jav nu sce nu i na vlast po pe ti dio, za ma lo i da se {}e ne sa svim! Mo jo{ ne bro je ni smu tqiv ci i po ten ci jal ni za pre pa stim, pa bar `da stvar no ne {to i dik t a t o r i, ko j i }e ozbiq n im qu d i m a To ma Ni ko li} je po ume ju. Sa mo su to ve iz gle da ti kao pa la na~ ki znat po dr à wu za {to, maj stor ski sve da te re ~i. ê ti ri pu ove go di ne pri kri va de vet na e sto ve kov ni glum ci ta se za re kao da }e li, un cu ti (oni) jed na pu sti ti po li ti ku ni! ako iz gu bi, sva ~e ti ri pu ta ju je na pu stio i uop {te mi Ja sam, re ci mo, u Vu ~i }e vim go di na ma no sio ya ko ni je ja sno gde su ga sad pro na {li da ga – ve ro vat no ve ì ta na ta van, o vr {id bi. Da, da, ja ova kav sav ni mi mo we go ve vo qe – kan di du ju za pred sed ni ka. ka kav, {to tr pam ka me we u ye po ve da me ko {a va ne Za re kao se i da }e se ise li ti sa Bu le va ra dr Zo od ne se. Da sam hteo, br do sam mo gao da pre me stim. ra na \in |i }a, pa mu u li stu „Da nas“ bro ja li ko li ko je Mo `da bi mo gao i on, sa mo ni ka ko da po~ ne. Hteo je da na pro te klo od za da te re ~i. Ja sam to pra tio ne gde on, do du {e, da po~ ne i ra ni je, ali ni je sti zao od smi do 450 da na, pa sust’o i odust’o, pa go di nu i po da na {qa wa iz go vo ra ko ga sve spre ~a va da po~ ne, a bi le ni sam ~i tao ni „Anu Ka re wi nu“, ma da do sta spo ro ~i su to uglav nom usta {e u na {im re do vi ma i osta li tam i vu ~em pr stom po re du, ma stim kwi ge i za vr }em do ma }i iz daj ni ci. im „ma ga re }e u{i“, te bih mo gao, da kle, da se (sa E ba{ tu mi je sad ja ko za ni mqiv od nos no ve vla mo)iza be ram za na rod nog po sla ni ka u Skup {ti ni Sr - da ju }e gar ni tu re pre ma Rav no gor ci ma |e ne ra la Dra bi je. Za re kao se, elem, i da vi {e ne }e uze ti gi ta ru u go qu ba Dra è Mi haj lo vi }a. One Ta di }e ve „usta {e“ ru ke i sad, ka ko sam re ~e, svi ra „sa mo po vre me no“... su ih re ha bi li to va le i u sve mu iz jed na ~i le sa par ti A pre mi jer nam je ma lo pso vao po Evro pi („izem ti za ni ma, a ~im smo za pred sed ni ka do bi li ~et ni~ kog ja tu Evro pu {to joj je gej-pa ra da uslov“), a on da istu voj vo du (una pre |e nog 13. ma ja 1993. go di ne na Ro ma ni za bra nio, pa bih ja tu od mah imao pa ra fra zu, po nu ji) To mi sla va Ni ko li }a, Ustav ni sud je ~et ni ci ma dio mi se na „ri tern“, kao Yi mi ju Ko nor su: „Izem ti uki nuo sva ta no vo ste ~e na pra va na ko ja su ~e ka li ja pre mi je ra, pa jo{ i {e fa po li ci je, ko ji se bo ji gejpre ko po la ve ka, pa ~ak i so ci jal no i zdrav stve no po pu la ci je...“ Ma da znam da ih se ne bo ji. Ne go ajd jo{ osi gu ra we. I u SUB NOR-u naj zad mo gu da odah nu i da ma lo da skre }e mo te mu, „na vu ka po vi ka, a li si ce me - se smi re sve one uzru ja ne ~a sne sta ri ne: ~et ni ci sa so je du“, da nas na rod ne pri u pi ta {ta }e mo mi da qe. Rav ne go re su osta li onim usta {a ma, gde im je i me I {ta }e mo sad? Je ste li pri me ti li ka ko su za }u sto, a oni su uz – ~et ni~ kog voj vo du, ko ji ih je naj zad ta li? Ni ste? E, s tim su oni i ra ~u na li, da }e vam – od ~et ni ka oslo bo dio. ova ko ras pa me }e nim od ~e tvrt ve ka ne re da u dr à Do bro, ne ba{ on, ne go Ustav ni sud Sr bi je, ali na vi, sto ma ci ma i gla va ma – bi ti po treb no ma lo vi {e po ~et ku we go vog pred sed ni~ kog man da ta. Tek da ne da na, ne de qa, pa i me se ci dok ne pri me ti te da no va po mi sli te da sum wam u ne za vi sno sud stvo, ko je, eto, vlast u na {oj je di noj otay bi ni Sr bi ji ni {ta dru go i pu nih 12 go di na ne mo è da do a ka ni jed nom Ker te su, ne ra di ne go sa mo kri ti ku je ne u spe he i pro ma {a je ne ka da {wem di rek to ru Sa ve zne upra ve ca ri na – pro {le Vla de. U ko joj su ovi no vi ~e ti ri go di ne dr zbog mi li on ske pqa~ ke, a Ne na du ân ku, li de ru jed ne à li 50-60 od sto mi ni star skih re so ra i fo te qa. par la men tar ne stran ke, za ka za li ro ~i {te ve} ovog Ne bih ja to pri me tio, jer ne ka ko po iner ci ji od no me se ca - zbog ka fan skog in ci den ta. n \or |e Ran deq vog pred sed ni ka dr à ve i pr vog za me ni ka pre mi je ra

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

INTERVJU NEDEQE

ZORAN ALVIROVI] KINA, MUZI^AR

Muka mi je od „hitova” ’90-ih re }an je {to we go va ka ri je ra ne mo è da sta ne u ne ko li ko re ~i. “Moj ma ti~ ni bend una zad de set go di na je ’Ap so lut no ro man ti~ no’, a uz to se ba vim i gi tar skom in stru men tal nom mu zi kom. Pred la èm da za in te re so va ni ~i ta o ci po se te moj veb-sajt www.kina-zoran.com. “Garavi sokak” sam napustio zato {to svaki ~ovek u nekom periodu svoga ìvota oseti potrebu za promenom. Do{lo je do zasi}ewa, rekao bih, ali i potrebe da se oprobam u ostalim muzi~kim ànrovima. Imao sam èqu da istraùjem druge muzi~ke pravce, kao {to je i danas imam, a to se najboqe vidi kroz instrumentale koje stvaram”, govori nam Zoran Alvirovi}, popularni Kina, jedan od najboqih gitarista u regionu i novosadska institucija. Sa preko 150 muzi~kih projekata iza sebe, o koncertima da ne govorimo, Kina je prava adresa za pri~u o novosadskoj muzi~koj sceni: “Ima mnogo novih bendova, me|u kojima i talentovanih, ali je ~iwenica da klubova ima sve mawe, pa tako i prilike da kvalitet prevazi|e kvantitet. Srpska muzi~ka scena se utopila u kli{ee, koje diktiraju komercijalni mediji”, kaè Kina, kog prvo pitamo da li je znao da }e pesma “Pada vlada”, koju je za film “Profesionalac” uradio s Bajagom, postati toliki hit? – Pesma „Pada vlada“ je nastala kao plod saradwe sa Mom~ilom Bajagi}em Bajagom za film „Profesionalac“ i iskreno, uop{te nisam razmi{qao ho}e li

postati hit. Ideja za tekst je potekla od Bajage, a ja sam svojom svirkom samo za~inio ono {to je on hteo da ka`e.  [ta vam nedostaje iz Novog Sada kakvim ga znate iz mladosti? – Nedostaju mi neki dragi qudi, kojih vi{e nema, a koji su mi zna~ili vi{e od samog grada.  Navedite dve pesme koje najboqe opisuju na{ grad iz pro{losti i sada{wosti? – Pesma koja oslikava stari Novi Sad za mene je Bala{evi}eva „Neki novi klinci“. Dana{wi Novi Sad opisuje neka pesma... koju jo{ nisam ~uo.  Komentar na halabuku koja se podigla zbog Bala{evi}eve izjave da je jugoslovenski, a ne srpski kantautor?

\oletu, jedni ga cene, drugi osporavaju? – Pretpostavqam zato {to je mentalitet Novosa|ana specifi~an. Mada, verujem da su oni koji ga osporavaju zavidni ili nedovoqno kreativni, te da iz tih razloga ne mogu da mu oproste uspeh.  Da li je ta~no da je Novi Sad palanka u kojoj je najteè uspeti u ìvotu? – Novi Sad, naàlost, jeste palanka, a tome u prilog ide i va{e pitawe. Verujem da je i u drugim mestima te{ko, ali s obzirom da je re~ o mom rodnom gradu, iz iskustva mogu re}i da Novosa|ani nemaju manir da hvale i podrè ono {to je wihovo, a kvalitetno.  Utisci nakon cirkusa kojim je smewena gradska vlast?

Prvo svoje dvori{te Prethodni gost “Intervjua nedeqe” fizijatar Kosta Savi}, pitao je “na nevi|eno” {ta u~initi da Novi Sad ponovo bude lep i bezbedan? – Da bi grad ponovo bio lep, mora svako da pogleda u svoje dvori{te i po~isti „|ubre“ prvo ispred svojih vrata. [to se drugog dela pitawa ti~e, bojim se da nemam odgovor. O bezbednosti treba da brinu profesionalci, koji su za to pla}eni. – Moje mi{qewe i jeste da je \or|e Bala{evi} jugoslovenski kantautor, sa svima poznatom, novosadskom adresom. Ne mo`emo da prenebregnemo ~iwenicu da je svoju karijeru napravio jo{ dok smo svi bili pod krovom SFRJ.  Za{to Novosa|ani imaju ambivalentan odnos prema

[ O R O M

– Pratio sam tu ~uvenu sednicu na kojoj je do{lo do promene gradske vlasti i shvatio za{to nikada nisam voleo politiku. Moj utisak je da bismo svi bili daleko sre}niji da je politika, u odnosu na sve druge oblasti dru{tva, u drugom planu.  Ose}ate li se prevarenim kao gra|anin i glasa~?

– Ispo{tovao sam svoju gra|ansku du`nost, a prevarenim se ose}am jo{ od po~etka devedesetih. Odli~no se se}am redova, sankcija i svega kroz {ta smo kao dru{tvo prolazili. Muzika iz tog vremena je najboqi odraz onoga {to smo proìvqavali i zato mi je muka, kad nam danas neko traì da mu odsviramo „hit“ iz tog perioda.  Koliko su se kafane u gradu promenile u odnosu na va{u mladost, kakvi su novi klinci? – Kafane kakve ja pamtim, danas, naàlost vi{e ne postoje. Nekada se u kafanama slu{ala lepa narodna muzika, pilo dobro vino i jeli }evapi... Danas, u sli~nim lokalima, „novi klinci“ slave devedesete i kunu su u turbo-folk. îwenica je da ve}ina wih nije ni bila ro|ena u to vreme, ali kako prime}ujem, u dana{we klubove, lokale i kafane sve mawe dolaze radi dobre muzike. Neke druge stvari su postale bitnije.  A nakon svetske krize, da li provod trpi? – Naravno da trpi. Sve je mawe lokala i klubova koji mogu da opstanu i obezbede provod. âk i oni koji su opstali idu linijom maweg otpora, te radije angaùju amatere nego profesionalce. Jo{ kad se doda da trpe ku}ni buxeti onih koji su èqni dobrog provoda, jasno je na kakve smo grane spali.  Kako bi ocenili aktuelnu srpsku vladu, ima li kapacitet za neophodne reforme? – Rekao sam da politiku ne volim i ina~e je ne pratim ali

Dim

 Neki tvrde da je problem Parade isfabrikovan da se ne bi pri~alo o naglim poskupqewima? – Poskupqewa su evidentna i ne mo`e da ih primeti samo onaj ko ne}e da ih vidi ili ima toliko novca da ne razmi{qa o potro{a~koj korpi. Iako sam dvadeset ~etiri ~asa posve}en muzici, doti~e me sve {to i ve}inu

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: KARLOVCE I MARIBOR

B O R O M

dim. Bi lo je u re du da se iz pred u ze }a vra }a ju ko da su u pu {ni ci bi li, al se u pred u ze }e i{lo druk ~i je. I{lo se da se ra di i za ra di i da se ima i za gre ja we i ni je se iz la zi lo na {or s ci ga rom, da se dan gu bi kad god bar tro ji ca mo ra la da ob u hva te ru zbog za do voq stva. Mo glo se ta ko do pr ve ka ma. Jo{ otkad tog vi {e ne ma, sve smo po le di ce. Tek on dak je na rod sva tio da ne kroz oxak pro te ra li. Ne {to mal ko s do ma pe pe la i da ne ma ~i me da se po spe po le zvo lom vla sti a naj vi {e je to ga bi lo s do di ca. Osta la to ci qar ka, osto na rod na to zvo lom ko ja ni kad ni je sti gla iz rod nog ci qan i kod ku }e, ni je sti go na po so u prekra ja. Osta la u za vi ~a ju, sti gla sa mo na vi d u ze }e. Vo lo je na rod da se gre je na dug me, ka da se se ~e i ne pi ta, ide zi ma i va qa se od vr ne{ il pri ti sne{ dug me i ~a skom bu gre ja ti. de to plo. To dug me je i ubi lo na {u po slo Ode kod nas je dim iz oxa ka i{o dva red vi cu o va tri i di mu. On dak su i pred u ze }a na dan, je da red za ju tra i je da red uve ~e. U po sta la ko onaj dru gi dim i o~ la na do bo{. to do ba ni mi ni ku }e ni smo ima li pa so Na o pa ko da je ko god, dok je jo{ bi lo Ko je upalio, ne zna se. {e, ku }e ni su bi le pu tu ju }e a mi smo na vek oba dve vr ste di ma, u ata ru upa lio {to god. bi li kod ku }e. û jem da }e ovi da na i ku }e A ni je ni bi lo {ta da se pa li. Ku ku ruz se Znalo se kadgod da student do bi ti pa so {e, da se vi di kol ko su tan ki brao s prq kom, ru~ no. Kur zo vi na se vu kla nije. Danas ovi {to upale zi do vi i ko ju da du va pro ma ja. Dok je bi lo za mar vu, da od we u ja sla ma na pra ve ogri prvo dobro prostudiraju di ma iz oxa ka, vi dlo se jo{ iz da le ka ko ja zi ne, da ima {ta da se lo ì u pe}. â pur je imal koga da ih gleda je ku }a ka ko na pra vqe na. U Ci gan skom su u {po ret lo ì li. @i to se de nu lo u kr {o ru se pu {i lo ce li dan, val da su za to ta sti ne i vo zi lo u se lo, da se u avli ji ovr {e. i ima mo dve fe le di ma. Mo `da ko i ga ra vi, od mlo go di ma i mlo go vo qe da Sla ma se de nu la u ka ma re i po sle je od we ga ima ju i dru gi qu di, al ni sam ugre ju tu so bu s po wa vom na vra ti ma. Na mar va pra vi la staj wak a we ga su opet iz ~uo da se fa le ko mi. Jed na fe la Ve li kom {o ru i ova mo bli è lo ì lo se no si li na wi vu i ta ko ukrug, ce log ve ka, di ma je onaj {to se pu {i kad ne {to go re a dva red na dan. Je da red za ju tra, da se pe} ka ~im se ne lo ì pe}. dru ga fe la je onaj dru gi. Taj dru gi dim se uka di il ka qe vi da se ugre ju i on dak di ma Do {la je ne ka no va mo da, da se sve {to druk ~i je zo ve jo{ i „la ko }e mo“. vi {e ni je bi lo. Po sle di ma, na oxak je iz od è tve osta ne oma i upa li na wi vi. Ni Kad god je bi lo mlo go di mo va ra znih fe la zio mi ris lad wa ~e, krom pi ra ~e, pe ~e je to slo bod no al eto, od di ma ni to ne vi la, mo go je ~o vek po bo ji i mi ri su da zna nih bun de va, pet kom je mi ri sa lo na le pi di mo. Go re nam ovih da na i ne bo i ze mqa. {ta ko lo ì u pe} il u Od di ma se vi {e ni ne vi di mo, {po ret, da vi di iz da le ka iako pa qe vi na ni je slo bod na i di ima qu di i da zna di }e sto go se ka `wa va. Ko je upa lio, se ugre ja ti il di tre ba da ne zna se. Zna lo se kad god da stu se va tra ga si. Lo ì li qu dent ni je. Da nas ovi {to upa le di kad god sve. Bi lo je to pr vo do bro pro stu di ra ju imal do ba bez pla sti ke i bez no ko ga da ih gle da i ~a skom kre snu va ca. Kad je bi la ta zdra vo s kra ja i ko bo ja gi sa mo tu da idu ve li ka si ro ti wa, lo ì li i {e ta ju. Kre nu li mal ko da kra su i ~a pur je. Ka ù da su se duc ka ju, to je slo bod no, al ko je i ugre ja li ti’ lad ni i si va tru upa lio ne zna ju. Zna ju da ro ti zi ma, kad ni je bi lo ni oni ni su. Mo ra da se upa li la sa no va ca ni ogre va i kad ni ma, qu bo mor na na onaj dru gi je bi lo slo bod no da se se ku dim, kod nas je sve „la ko }e mo“. dr va u ata ru, ~im za mi ri â skom }e nam i sve ovo iz go re {i na zi mu. ti, ako bu de ki {e bi }e i pe peo Bi lo je to stro go do ba, za o ran, mo `da }e {to god i bi ti po {to vo se i red i rad, u po se ja no, al se ni do go di ne ne }e {ko li se u~i la ba sna zna ti ko je upa lio. Mi }e mo se „Cvr ~ak i mrav“ i svi su iz luf ti ra ti i za bo ra vi ti i mu zi kan te ki ti li s nov ci ma, Od dima se vi{e ni ne vidimo, iako paqevina nije slobodna {ta se sme i {ta ni je slo bod no, da ih spre me za zi mu. I svir ci i xan da ri we i le bac i na lep ì vot. On dak se za lo ko {to smo za bo ra vi li da je zift naj cr su ume li da na |u ì cu i da zna ju {ta ko vo - ì u pe} jo{ je da red uve ~e, da bu de to pla wi. We ga je kad god bi lo sa mo u oxa ku, al le i ka kav je ko. Svir ci su o tom sa mo kroz do uju tro i ta ko re dom, dok de da ne ski ne ne lo ì mo odav no. Zift je za nas ko onaj pe smu di va ni li i ni su ni pi ta li ko ju }e, {u ba ru i ne me te {e {ir. dru gi dim, kod nas je mlo go cr we neg {to oma s vra ta su zna li {ta taj lo la vo le. Ni Bi lo je i jed no vre me kad je s na ma ì vi je zift. xan da ri ni su mlo go di va ni li, sko ro na vek la i po slo vi ca „Ko se di ma ne na di mi, taj Lo {a je go di na, to svi zna mo, ne ki pri su ne kog pr vo do bro na bu ba li, pa ako je po - se va tre ne na gre je“. On dak su vla sti uki - zna ju a ne ki jo{ ne }e. Bri ne me {to u ata sle smeo da pi ta {to je do bio ba ti na, on - nu le dim, da se qu di ne pa te oko pe pe la. E, ru ne ma mi {e va. Kad god se di va ni lo da je dak su mu mo `da i ka zli a mo `da su ga jo{ tu smo se pr vi put i na to ci qa li. Do {la taj i taj „si ro ma ko cr kve ni mi{“. Kod nas mal ko ~a sti li, da mu vra te pam }e we. Ta jed na, dru ga, tre }a zi ma, vi dla vlast da na vi {e ni u ata ru mi {e va ne ma. Di su o~ li, svir ka i pri di ka je zdra vo go di la du do vi rod vo le to plo, da je osto jo{ sa mo onaj o~in }e ih zna ti. Kan da je do {lo do ba da ma, vr ba ma i ba gre wu, tra ja li su i ra sli dru gi dim i udri po na ro du. Ima da se pla kad ne ma mi {e va, ma~ ke ko lo vo de. Ov de ko iz vo de i bi li de be li za pra vo. Ovo {to }a gre ja we, ko ne }e da pla ti nek lo ì sam nam je ve} odav no sve na tra {ke, al i to je da nas ima mo po ata ri ma i {to zo vu dr va, i nek smr di na dim. [ta }e svet, na o pa ko za nas „la ko }e mo“ dim. kad god se ode kod nas zva lo prut. Dr vo su da ko god ode u pred u ze }e i da se ose }a na n Bora Oti}

shvatam da u buxetu nema para. Bar tako svakodnevno izve{tavaju svi mediji. Verujem da ima pametnih qudi, a vreme }e da pokaè ko je u stawu da napravi bilo kakvu reformu.  Ju~e nije odràna Parada ponosa? – Svako ima pravo na svoje seksualno opredeqewe, kao {to svako ima pravo da slu{a muziku koju voli. Ne bih se me{ao u posao politi~ara, koji su doneli takvu odluku.  Da li je dràva kapitulirala pred nasilnicima? – Evidentno je da je nasiqe prisutno, od fudbalskih utakmica, pa nadaqe. Ko je kapitulirao, ne znam. Generalno, qudi su sve mawe tolerantni, zatvaraju o~i kad nekome treba pruìti pomo} ili podr{ku, a kad nasiqe kulminira, svi se ~ude. Ako je bezbednosna procena bila takva, da Parada ne treba da se odrì, ja sam onaj koji najmawe o tome treba da sudi.  Pla{i li vas takav razvoj situacije i da li }e to uticati na poziciju straha u srpskom dru{tvu? – Rekoh, nisam analiti~ar, a u politiku se apsolutno ne razumem. Kako }e se {ta odraziti na dru{tvo, nije u domenu onog ~ime se bavim. Mi konstantno ìvimo u strahu od nekoga ili ne~ega, po~ev od toga da li }emo imati dovoqno da platimo ra~une, pa do toga da li }e nas „iznenaditi“ nekakvom restrikcijom.

Bermet na i tu la Evrop ske pre sto ni ce kul tu re u~i ni la je da Ma ri bor, dru gi po ve li ~i ni grad u Slo ve ni ji, to kom ove ce le go di ne bu de po pri {te raz li ~i tih kul tur nih pro gra ma i do ga |a wa. Za to u ovom gra du na Dra vi vr vi kao u ko {ni ci: ta mo {wi tu ri sti~ ki rad ni ci ve le da je broj tu ri sta u od no su na le ne ve }i za de ve de se tak od sto. U mno {tvu ma ni fe sta ci ja ko je se ove go di ne ta mo odr `a va ju me sto je na {la i jed na tra di ci o nal na – Spla var ski krst, usta no vqe nom u znak se }a wa na ~u ve nu tra di ci ju spla va re wa Dra vom, ko ja u Ma ri bo ru vu ~e ko re ne jo{ iz 13. ve ka. Spla var ski krst, ina ~e, pred sta vqa po ~e tak ni za zbi va wa ko ja tra ju do Sve tog Mar ti na, ka da se {i ra pre tva ra u vi no, a ove su ga go di ne upot pu ni li i Kar lov ~a ni, pro mo vi {u }i bi ser svog vi no -

us put se ro ba pla }a la vi nom, su vim {qi va ma i dru gim pro iz vo di ma. Jed no od tih pla te `nih sred sta va bio je i ber met. Na tom istom me stu oda kle su po la zi li spla vo vi oba vqan je ~in kr {ta va wa mla dih spla va ra. Ta tra di ci ja je pre 28 go di na po ~e la i da se tu ri sti~ ki eks plo a ti {e, a ide ja or ga ni za to ra je, ob ja {wa va Le sjak, da se ne za u sta ve sa mo na slo ve na~ kim gra ni ca ma, ne go da je pro {i re i po ve `u s dru gi de lo vi ma ne ka da {we austro u gar ske te ri to ri je. Po `e qi Ma ri bor ~a na, na wi ho vom 28. spla var skom kr stu u~e stvo vao je i vla snik vi na ri je „Aleks“ Ne nad Aleks Ber met Rat ko vi}. We mu je uka zna ~ast da is pred Hi {e sta re tr te (Ku }e sta re lo ze), na Len tu, u sta rom de lu Ma ri bo ra, na oba li Dra ve, u~e stvu je u ob re du sim bo li~ nog cew ka wa s Ma ri bor ~a ni ma pri -

Kao kod [ijana Po sled wi splav niz vod no od Ma ri bo ra kre nuo je tri da na pre po ~et ka Dru gog svet skog ra ta i za u sta vqen je kod Vu ko va ra 1941. go di ne. Po re ~i ma Bo ja na Le sja ka, bi la je to si tu a ci ja sli~ na onoj u fil mu „Ko to ta mo pe va“ Slo bo da na [i ja na. Spla va re je za u sta vi la voj ni~ ka pa tro la, re kav {i im da „ne mo gu da qe do Be o gra da”. gra da re wa – po pu lar no de sert no vi no ber met.. – Spla var ski krst je ma ni fe sta ci ja ko ja ~u va uspo me nu na uvo |e we no vih mla dih spla va ra u po sao, pri ~e mu je oba ve zno bi lo or ga ni zo va no wi ho vo kr {te we – ob ja {wa va nam pot pred sed nik Tu ri sti~ kog dru {tva Ma ri bo ra Bo jan Le sjak. – Len {tat je u pro {lo sti bi lo me sto za snab de va we, i tu je za po ~i wao taj tr go va~ ki put i pre voz ro be Dra vom do Ca ri gra da, uz us put no za u sta vqa we u Vu ko va ru, No vom Sa du, Be o gra du... Spla vo vi ma su pre vo `e na dr va, lo za, i dru ge stva ri, a

li kom “ku po vi ne dr va” ko ja na kra ju “pla }a” ber me tom. Osim na taj na ~in, Rat ko vi} je pred sta vio ber met i u Ro to {koj kle ti, po dru mu is pod sta re Grad ske ve} ni ce, na de gu sta ci ji ko joj su pri su stvo va li i Austri jan ci iz ne ko li ko me sta na gor wem to ku re ke Dra ve. – Po ve zav {i kar lo va~ ki ber met sa spla va re wem na Dra vi na {a na me ra je da na sta vi mo da raz vi ja mo tu sa rad wu – ka `e Le sjak. – Mi smo u su {ti ni po ~e li da stva ra mo no vi brend: put vi na i tr go va~ ki put po re ci Dra vi, Sa vi i Du na vu. S tim no vim pro jek tom `e li mo da se pred -

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Ana Ha vran, bi ci klist ki wa o spo |a Ana Ha vran, ro|. Ti rin da, è na iz ra zi to gra |an skog iz vi ma sa Sr bi ma, od ra sli ste sa Sr bi ma, pa ka ko od wih ni ste pri mi li tu gle da na star tu sed mog kru ga svo je (sta ro)pa zo va~ ke bi o gra fi je, wi ho vu ener gi ju, pro boj nost... Pa, da! I, kad smo kod Sr ba, ne znam {ta pen zi o ner ka (iz [a fa ri ko ve) od pre dva de set jed ne go di ne, s pe ste, ne }u da vam po di la zim, ali Ste vi i me ni su Sr bi ov de u Pa zo vi je de se to go di {wom bra~ nom ka ri je rom iza se be (“Ste va i ja ne dav no smo di ni pra vi pri ja te qi. Od la zi mo na wi ho ve sla ve. I ovo je va `no da ~u pro sla vi li ju bi lej!”), è na be le i gu ste ko se u cr noj blu zi s be lim tuf je te. Kad je moj mu` bio u bol ni ci, Sr bi Ri la ko vi su me po zva li: ’Ana, na ma i s bu ke tom ma lo ~as od re za nih elek tri~ no ù tih cve to va du ga~ ke ako tre ba po mo}, tu smo, zo vi...’ To su pra vi pri ja te qi! I, ka èm, mo ja i ja ke sta bqi ke u mre à stoj kor pi ~e lo vo la na sta rog “so ci ja li sti~ sve kr va Er à bi la je ja ka è na, ali moj su prug je vi {e vo leo oca. Obo kog” dvo to~ ka {a sa spe ci fi~ nom te ì nom, plo vi ne ~uj no na pne u ma ti à vao je oca, maj ku ni je. I kad smo na wi ho vom gro bu, Ste va sto ji na ci ma ru kav cem jed ne od onih fle gam ti~ nih, sa mo do voq nih uli ~i ca u du spram oca, i uvek za we ga ima le pu re~, ja sto jim na spram sve kr ve. ]u bo kom ge o me trij skom za le |u te re zi jan skog ras kr {}a Glav nog slo va~ kog tim. Ja mu ne kad u {a li kao pri go vo rim: Pa, Ste vo, ni je tvoj otac bio gra da na kon ti nen tu Sre mu i, ni {ta ne slu te }i, za ko tr qa na u pej za ù naj i de la ni ji... A on: ’Za me ne je ste naj i de la ni ji. Ni ka da se we ga ni sam pra zne i sko ro be zvu~ ne (gu gu ~u gu gut ke) uli ~i ce na pri la zi ma gro bqu, sti deo...’ On uvek sa to li ko mno go qu ba vi i po no sa go vo ri o svom ocu...” bi ci klom ula zi u mag net no po qe mog re por ter skog sed mog ~u la. Mla ku “î me ob ja {wa va te ta kav od nos? Mo `da bi bi lo do bro da s va ma ode {no, spar no i za mu }e no pre pod ne, ro |e no bez sun ca, s ve li kim pro cen mo na gro bqe i sa slu {a mo va {eg su pru ga?” tom vla `no sti, po {pri ca no od ju tros s ne {to ma lo sla du wa ve ki {i ce “Od Ste ve }e te ~u ti isto {to i od me ne. ’U sud bo no snim mo men ti ma’, – te~ nost ko ja je od mah iz ve tri la sa as falt ne ko re – ni je otvo ri lo sve ka è, ’otac mi je bio po dr {ka! Dao mi je sna ge da za vr {im fa kul tet, sa tlo sne re ze vo a re (i ne }e to ga da na), pa se ù ti cve to vi iz nad bla to bra ve to vao me da ne klo nem...’ To moj mu` stal no po na vqa, i ako ga pi ta te na pred weg to~ ka go spo |i nog bi ci kla pre si ja va ju kao ne ka kva elek tri~ o ocu [te fa nu, re }i }e vam da je otac za we ga bio i uvek }e to bi ti, na pro vo ka ci ja u ane mi~ noj i siv ka sto-ze len ka stoj sce no gra fi ji glu vo ideal. Otac je za mog su pru ga bog!” ne me uli ~i ce. I za to star tu jem od cve }a... “U ka kvom sve tlu se se }a te sve kra [te fa na?” “Ka ko se zo ve cve }e, pi ta te?” – Go spo |a sa za mi sli s osmeh nu tim po “Pam tim ga de se tak go di na, po {to je umro pre ra no... Sve kr va je i{la gle dom na ma la ù ta bi }a u kor pi. – “O, bo è, ka ko ga zo vu, stao mi mo u cr kvu, a on je osta jao ku }i. Bio je ja ko pa `qiv pre ma me ni. Kad ku vam zak... Imam u ba {ti jed no sta blo, ja ko le ru ~ak, oqu {ti krom pir, {ar ga re pu, pri po cve ta! Vi di te ka ko su krup ni i in ten pre mi ve} {ta tre ba... Uvek je bio spre ziv no ù ti cve to vi... A ka ko se zo ve...” man da po mog ne i u stva ri je bio vre dan, “î ~o ka!” do ba ci fo to re por ter s di tih i od go vo ran po ro di~ ni ~o vek. Ali, gi tal nom elek tro ni kom na oku i re la ti kao sko ro svi slo va~ ki mu {kar ci, pa re vi za ci jom u na stav ku re ~e ni ce: “Me ni li kla sam ve}, ni sve kar ni je imao tu ì ~i na ~i ~o ku, ali ne dr ì te me za re~.” vot nu sna gu...” “î ~o ka, da, da... ta ko ne ka ko... Idem na Po sta vih te zu u pi ta wu ko je se isto gro bqe, su prug je oti {ao pe {ke, mo `da je vre me no na met nu lo i za od go vor. “Ili je ve} ta mo, a ovo cve }e, ako vas za ni ma...” [te fa no va sna ga bi la upra vo u tom ti “Za ni ma nas, ka ko da ne!” uz vra tih go hom pro di ra wu kroz ì vot i u tom pri spo |i bi ci klist ki wi, po {to je ve} bi la vi du od su stva ì vot ne sna ge?” sprem na da sed ne na sic i pro du ì na gro “Pa, re kla sam, Ste va ka è da mu je bqe. otac da vao sna gu... Jed nom, kad je pao na “...no sim na sve krov grob.” is pi tu, spo pa la ga je ma lo du {nost i hteo “Na sve krov grob?” uhva tih se za go spo je da pre ki ne stu di je bi o lo gi je. Otac mu |i nu re~ u po sled wem mo men tu. Sto pa lo je re kao: ’Si ne, ne moj da klo ne{, na sta vi je sta vi la na pe da lu i za te gla la nac. stu di je...’ I za to je Ste va oca ja ko ce nio! “Da, da. Sve kar mi je bio di van ~o vek”, Moj mu` je bio gim na zij ski pro fe sor bi re ~e go spo |a Ana Ha vran. “Umro je 23. ja o lo gi je, pa di rek tor slo va~ ke osnov ne nu a ra 1975, a ra dio se na da na {wi dan... {ko le...” Zvao se [te fan Ha vran, do bio je ime po “A {ta je va{ sve kar bio po stru ci?” svom ocu [te fa nu, a moj su prug je ime upi tah Ha vra no vu. [te fan do bio po svom de di [te fa nu! I “Fi zi~ ki rad nik. Bio je za po slen u tr ni je mu se ime ba{ svi de lo...” go va~ kom pred u ze }u ’Cen tro-Srem’. I “Ni je? Za {to?” imao je iz u zet no lep ru ko pis. Ne ka da su se “Pa, ni je... Da vam ka èm, go spo di ne, ugo vo ri i dru gi zva ni~ ni pa pi ri pi sa li we gov de da – pr vi [te fan u su pru go voj ru kom, pa su advo ka ti po zi va li mog sve po ro di ci – dru ìo se sa na {im slo va~ kra, ta da mla dog ~o ve ka... Maj ka je bi la kim po pom Vla di mi rom Hur ba nom, od ra pro tiv to ga da se sin {ko lu je. Ni je hte la sli su za jed no, i kad su mog mu à do ne li u go spo di na u ku }i. I ta ko je moj sve kar cr kvu na kr {te we, mo ja sve kr va je hte la ostao fi zi~ ki rad nik. A ka ko ni je znao da da joj se sin zo ve Vla di mir. A ka è po pa: Ana Ha vran: „Mu` mi je po klo nio bi ci kli Fo to: S. [u {we vi} se gu ra kroz ì vot, ka ko ni je bio ka ri je ’E, ne mo è... Ne mo è! De da mu je bio kao svad be ni dar...” ri sta, ì veo je ka ko je ì veo... I umro je, [te fan i tre ba da no si de di no ime!’ Ta bar, mir ne sa ve sti, ~ist kao su za.” ko je bi lo. Ta ko da je moj mu` [te fan [te fa na [te fan! A ja ga zo vem “[ta se s wim de si lo?” Ste va i dru gi ga ta ko zo vu. Ha-ha-ha... I ne ka ko ni je vo leo to svo je ime. “[log”, re ~e go spo |a Ha vran. “Bi lo mi ga je ào, sa mo je se deo, vi {e Aj de, ka è, da su mu da li ime Jan ko, Mi hal, Pa qo... A ovo [te fan je ma ni je mo gao da ra di... I ta ko je od tu ge i umro.” lo... Vi di te, mi smo pre ki nu li tra di ci ju i na {im si no vi ma da li ime na “A va {i ro di te qi... Ko su oni i gde su sa hra we ni?” Do bro slav i Mi ro slav! – A iz ko jih ste no vi na, re ko ste?” “Sa hra we ni su na istom ovom gro bqu. Maj ka Zu za na, otac Mi {a Ti “Iz ’Dnev ni ka’, No vi Sad.” rin da. Ja sam iz se qa~ ke po ro di ce, a [te fan je iz rad ni~ ke. I kad iz go “Da, da. Moj Ste va ~i ta ’Po li ti ku’ od dnev nih no vi na, a ’Hlas qu du’, vo rim svo je de vo ja~ ko pre zi me Ti rin da... Ka ù, pa vi ste Ma |a ri! A, ko na{ slo va~ ki list, to je oba ve zna ’li te ra tu ra’, ne ka kva po ro di~ na tra }e to ta~ no utvr di ti... I, da vam iskre no ka èm, go spo di ne, ja pre ma mo di ci ja, da ta ko ka èm... Moj sve kar [te fan je ’Hlas qu du’ re dov no uzi ji ma imam dru gu vr stu od no sa i ne uz di èm ta ko svo je ro di te qe, kao {to mao. I vo leo je te no vi ne.” ni sam po seb no ve za na ni za Sta ru Pa zo vu. Ste va je, na pro tiv, lo kal pa “Re kao bih da s ne kim na ro ~i tim pi je te tom go vo ri te o svom sve kru. tri o ta, i to onaj do da ske! Mo gao je da kao pro fe sor bi o lo gi je do bi je po Ro |en je na da na {wi dan, ka è te...” sao u Fo ~i... Fo ~a? Sa ~u vaj bo è... Ni je mu pa da lo na pa met da ode u Bo “Ro |en je 2. ok to bra, da... Pa, da vam ka èm, go spo di ne, su prug i ja ne snu! We gov je Srem i ta~ ka!” bi smo mo gli ni da za mi sli mo da da nas ne iza |e mo na gro bqe! Ste va je, “Ka ko vas slu ì bi ci kli?” upi tah na kra ju go spo |u Anu Ha vran, sta ka èm, ve} ta mo. I ot ka ko je sve kar umro ja nu a ra se dam de set pe te, ko li ro pa zo va~ ku bi ci klist ki wu. ko }e to bi ti... Tri de set, tri de set iiiii...” @e na se na sme ja i pre |e po gle dom pre ko dvo to~ ka {a. “A, pa ja ne mo “Tri de set se dam go di na!” do ba ci fo to re por ter, s tro to a ra, okre nut gu za mi sli ti ì vot bez bi ci kla! Ovaj je pro iz ve den jo{ u Vo go {}i, vi le |i ma, sli ka ju }i ne ki frag ment uli ce. di te, sve je me tal. Nig de pla sti ke kao ovi da na {wi. Sa mo je pre far “Da, hva la... Tri de set se dam go di na, sva kog 23. ja nu a ra, od la zi mo na ban. Iz u zet no je jak i udo ban za vo `wu. Po ce loj Pa zo vi kre }em se na we gov grob, jer moj mu` sma tra da ta ko tre ba... On je svog oca mno go, mno bi ci klu. I u ku po vi nu. I na gro bqe. I u cr kvu. Sad sam ma lo kre nu la go vo leo! I to je ret ko da se na |e, zna te. Ret ko. Mno go ga je po {to vao. I u cr kvu vi {e ra di dru è wa, da se sret nem sa pri ja te qi ma, rod bi nom. jed ne zi me, se }am se, na pa dao sneg do po ja sa, me }a va 23. ja nu a ra u Sta roj I po sle ope ra ci je sle pog cre va, pr vo {to sam pi ta la... Dok to re, o}u li Pa zo vi, a moj mu` ka è: ’Odo ja ocu na grob... Idem ta man da me na gro ja mo }i da vo zim bi ci kli? Ha-ha-ha... Ove go di ne ope ri sa la sam je tru. bqu za tr pa do no sa!’ I oti {ao je po ki ja me tu na gro bqe. Ja ni sam.” Zdra vqe mi je na ru {e no, ali, kao {to vi di te, bi ci kli i da qe vo zim. “A va {a sve kr va? [ta je s wom?” Ma lo se uma ram, ali to su go di ne. I, sad, da vam ka èm, ovaj bi ci kli je “I ona je umr la.” tri de set go di na bio na ta va nu, da! Ja sam od se dam de set dru ge vo zi la “Pa, gde je sa hra we na?” ko la, pa su bi le u mo di one po ni ke, a otkad sam oti {la u pen zi ju i pre “Pa, po red mu à, gde }e bi ti... Al `be ta, ta ko se zva la, ali to ime sta la da vo zim ko la, ski nem ja sa ta va na moj sta ri bi ci kli... Moj mu` Slo va ci skra }u ju, pa smo je zva li Er à. I, da vam ka èm, go spo di ne, mo Ste va, kad smo se uze li {e zde set pr ve, po klo nio mi je ovaj bi ci kli kao ja sve kr va bi la je pa met na è na, ja ~a od svog mu à... Ja ~a! Auto ri tet u svad be ni dar! Ot ka ko sam ga ski nu la sa ta va na, vi {e ne si la zim sa we wi ho voj ku }i! I uop {te su Slo va ki we – bar ove na {e sta ro pa zo va~ ke – ga...” ne ka ko ja ~e, do mi nant ni je od tih na {ih mu {ka ra ca, ko ji kao da u bra ku I go spo |a Ana Ha vran po kre nu svoj bi ci kli sa spe ci fi~ nom te ì uvek tra è ne ku za {ti tu... Po {to me ni, zna te, od go va ra ju qu di ja ~e nom, s bu ke tom elek tri~ no ù tog cve }a na vo la nu, mah nu fo to re por te ener gi je, ka ri je ri sti, qu di ko ji gu ra ju na pred, qu di ko ji ima ju am bi ci ru, i pro du ì na gro bqe. je, pro boj ni su... Ja u {a li ka èm tim na {im mu {kar ci ma: @i vi te ve ko n @eqko Markovi}

NAOPA^KE

ko li ko spla va re we tra je, pro |e u pri li~ no ve se loj at mos fe ri. – Ne ka da je kroz drav sku do li nu i{lo pre ko 1.800 spla vo va to kom le ta i jo{ 800 ma lih bro di }a ko je su se zva le {aj ke – pri po ve da vo |a spla va re wa u Ma ri bo ru i pred sed nik Tu ri sti~ kog dru {tva Ma ri bor Zlat ko Je se nik. – Po sle ra ta se s tom prak som pre ki nu lo i spla var ski za nat se za bo ra vio. Ka ko su na {i spla va ri sta ri li, ro di la se ide ja da se spla va re we ipak ne ka ko o`i vi. Ta ko je na sta la pri red ba Spla var ski krst, ko ja je vre me nom pre ra sla u tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju, a sa wom je o`i veo i Lent kao naj sta ri ji deo Ma ri bo ra, pa i sa ma Dra va. n Zorica Milosavqevi}

l [tap i wegova senka su kazaqke vremena u kome `ivimo.

sta vi mo do go di ne, ka da }e Ma ri bor bi ti i Evrop ska pre sto ni ca omla di ne. Od ne ka da {weg spla va re wa, ko je je bi lo vr lo zna ~aj na de lat nost u isto ri ji ovog gra da sve do iz grad we hi dro cen tra la na Dra vi ka da je pre sta lo i pa lo u za bo rav, Ma ri bor ~a ni su na pra vi li pra vi tu ri sti~ ki pro iz vod. Od ma ja , pa sve do kra ja ok to bra ka da splav od la zi u zi mov nik, tu ri sti ma se pru `a pri li ka da se pro vo za ju Dra vom od Len ta do Ko blar je vog za li va. Na sva koj od tih spla var skih tu ra pri re |u je se i „kr {te we“ no vog spla va ra – na rav no, iz re do va tu ri sta. Mo ra se pri zna ti da to Slo ven ci ra de na vi {e no do se tqiv na ~in, ta ko da tu ri sti ma sat i 15 mi nu ta,

l U Ivinom vozu mali Sloba je veliki.

Kar lov ci ma iz da nak sta re lo ze Je dan od sim bo la Ma ri bo ra i pri rod nih spo me ni ka je i naj sta ri ja lo za na sve tu. Stru~ nom eks per ti zom usta no vqe no da ima vi {e od ~e ti ri sto ti ne go di na, i jo{ uvek ra |a! Re~ je, ina ~e, o sor ti mo dra ka u ~i na. Na ovaj je din stven pri me rak lo ze Ma ri bor ~a ni su po seb no po no sni. Na la zi se na Len tu, uz zgra du ko ja je po sta la Mu zej sta re tr te (lo ze) i woj u ~ast sva kog sep tem bra se u Ma ri bo ru odr à va fe sti val. Ka ko sa zna do smo od ~u va ra i be ra ~a sta re lo ze Aloj za Je nu {a, ko ji ima pri vi le gi ju da taj po sao oba vqa ve} sko ro tri de ce ni je, ove go di ne ni je po ne la ka ko se o~e ki va lo, a glav ni raz log za to su vi so ke le to {we tem pe ra tu re. – Tu na zi du je bi la tem pe ra tu ra bli zu 45 ste pe ni i gro `|e se bu kval no ku va lo – ka è nam Je nu{. – Ina ~e, sta ra lo za obi~ no da je iz me |u 40 i 50 ki lo gra ma gro `|a, od kog se na Bi o teh ni~ kom fa kul te tu pro iz vo di vi no ko je pred stav ni ci grad ske vla sti po kla wa ju u po seb nim pri li ka ma Je nu{ ka è da ve} ne ko vre me u slo ve na~ kim vin skim kru go vi ma po sto ji è qa da se iz da nak naj sta ri je lo ze na sve tu po klo ni Srem skim Kar lov ci ma. Bio bi to iz raz pri ja teq stva iz me |u Ma ri bo ra i Kar lo va ca, te o~e ku je da }e se u na red nom pe ri o du in ten zi vi ra ti raz go vo ri na tu te mu.

l Drugi ministar je vi{i od prvog za glavu.

Dra vi

l Opijeni vla{}u piju da zaborave {ta su bili.

PO VE ZAO SPE CI JA LI TET FRU [KO GOR JA

Ilija Markovi}

mogu}nosti te stvoriti ambijent u kome mogu sami da odaberu ono {to im se dopada. l Roditeqski najte`i posao danas je...? – Nisam roditeq, ali mislim da je najve}i uspeh u dana{we vreme vaspitati dete, a istovremeno ga sa~uvati od svega lo{eg {to ga okru`uje. n Igor Mihaqevi}

l Mali je a la Sloba. Ala.

gra|ana na{e zemqe. Sa Paradom ili bez we, promaja nam duva kroz xepove. l Posavetujte roditeqe, kako deci pribli`iti muziku? – Mislim da nisu samo roditeqi kreatori muzi~kog ukusa svoje dece. Mnogo toga se u~i kroz {kolu ali mi se ~ini da je odgovornost i na medijima. Deci, kao i odraslima, treba ponuditi vi{e

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

OD JE CI PO RU KA SR BI JI EKO NO MI STE PO LA KRUG MA NA

Po gre {na op {ta me sta no be lov ca Pi {e: Pa vle Mi haj lo vi} red odabranom publikom nobelovac Pol Krugman poru~io je sredinom sedmice da su Srbiji po trebni slabqewe dinara, ve}e javne investicije i privatna potro{wa. Evo za{to je to potpuno pogre{no. Da je obarawe dinara dobra politika, ve} bismo imali veliki rast izvoza. Me|utim, dinar je izgubio 50% svoje vrednosti prema evru za 4 godine a izvoz je ostao zacementiran na niskom nivou. âk i da je dinar sada precewen, to ne mewa ~iwenicu da logika „dole dinar - gore izvoz“ ne vaì u Srbiji. Ovo je i o~eki vano jer se cene najbitnijih stva ri, energenata, me|uproizvoda, ma{ina i kapitala – obra~unavaju u devizama. Rast kursa evra direktno zna~i rast tro{kova i dugova za privredu i gra|ane. Svaki ~ovek u Srbiji svestan je problema, jer vidi kako mu se pred o~ima topi kupovna mo}. Sve {to iz voznici dobiju kao ve}i prihod zbog rasta kursa evra, izgube kroz rast tro{kova i inflacije. Druga ta~ka koju isti~e profesor Krugman je potreba za pove}awem socijalnih davawa i po tro{we gra|ana. Generalno, on je protiv {tedwe. Me|utim, treba da bude jasno da Srbija ne {tedi – javni dug se udvostru~io za 4 godine, a deficit buxeta je 6,7% BDP! Potpuno je besmisleno re}i da Srbija treba da po~ne da podsti~e agregatnu tra`wu, jer dràva to radi ve} deset godina. Nismo imali fiskalni suficit nijednom od 2000. godine, a ~itavu deceniju tro{imo 10 do 20 procenata iznad doma}e proizvodwe. Za malu otvorenu privredu sa vi -

P GLO B AL N O IS T RA @ I V A W E: VI [E OD 187 HI QA DA QU DI RAS PO LA @E BO GAT STVOM VE ]IM OD 30 MI LI O NA DO LA RA

Kri za uda ri la i na srp ske bo ga tu ne N

a iza wih su Francuska, Italija, a svetu trenutno ìvi to dru{tveni proizvod i jedna[panija... ta~no 187.370 qudi s bokost stanovni{tva i broj ultra S obzirom na to da ~itav svet gatstvom ve}im od 30 mimilionera, dok je evropski rezulve} godinama bruji o narastaju}oj liona ameri~kih dolara, sude}i tat za sva ova tri pokazateqa u miklasi ruskih tajkuna, iznena|ewe prema nedavno objavqenom istranusu. U Aziji je rastao samo BDP, bi mo`da moglo da bude to {to se ìvawu me|unarodne We alth-X grua u celom svetu i BDP i broj najboRusija nalazi tek na devetom mestu pe. Kako se navodi u studiji pod na - gatijih. evropske liste ultra milionera, zivom “Globalni izve{taj o bogatIna~e, broj tih najbogatijih je ~ak iza Norve{ke i Holandije. U stvu”, svi oni zajedno “te{ki” su lane u svetu porastao za 0,6 odsto, Putinovom carstvu, dakle, ìvi basnoslovnih 25.000 milijardi do - ali se wihovo bogatstvo umawilo 1.145 najbogatijih, sa ukupno 605 lara. Isto istraìvawe pokazalo za 1,8 procenat. Kako smo ve} navemilijardi ameri~kih dolara. je da takvih multimilionera u Srli, najvi{e ultra bogata{a je u Od zemaqa iz regiona, najvi{u biji ima ~ak 90, a wihovo ukupno SAD i Kanadi – preko 65.000, {to poziciju na listi zauzela je Hrbogatstvo vredno je 11 milijardi predstavqa pove}awe od preko tri vatska, i to 23. mesto, sa 260 ultra dolara. Studija, naravno, ne otkriprocenta u odnosu na prethodnu gomilionera, a wihovo bogatstvo va wihove identitete, ali nije tedinu. Sledi Evropa sa vi{e od vredi 30 milijardi dolara. Ve} u {ko zakqu~iti da spisak predvode 53.000 multimilionera, s tim da ih Ma|arskoj, koja se smestila na jed Miroslav Mi{kovi}, Miodrag je lane bilo oko hiqadu vi{e. U nu poziciju boqe od Hrvatske, ì Kosti} i ostatak dru{tva iz „PriAziji ìvi oko 43.000 stanovnika vi 365 mega bogatih. Rumunija je na vrednika”. “teìh” od 30 miliona dolara, {to 26. mestu, a Srbija se pozicioniraIstraìva~ki tim We alth-X-a je tako|e pad od dva procenta. brojao je vi{e od 200 ~lanova, a koBroj “ultra{a” najdrasti~nije la izme|u Gruzije i Bosne i Hercegovine. ri{}en je ogroman broj izvora poje pove}an u Africi – za preko pet Sude}i po rezultatima studije, dataka u celom svetu. Autori izveprocenata, odnosno na dve i po hini na{im tajkunima ova kriza nije {taja obra|ivali su informacije qade super bogatih. Naravno, i medonela ni{ta dobro. Naime, prema o udelima u kompanijama, stambe|u najbogatijima je najvi{e “sironim, poslovnim i investicionim ma{nijih”, odnosno onih ~ije bo - nalazima istraìva~a, broj super bogatih gra|ana ne kret ni na ma, Srbije se draumetni~kim koPre ma na la zi ma is tra ì va ~a We alth-X gru pe, broj no smawio u lekcijama, ke{u su per bo ga tih gra |a na Sr bi je se dra sti~ no sma wio sti~ odnosu na lane – i ostaloj imoviu od no su na la ne – ~ak za ~e tvr ti nu ~ak za ~etvrtinu. ni. Tek, studija u U prethodnoj godobroj meri dini imali smo, tvrde istraìvaoslikava stawe i trendove u glogatstvo vredi “tek” izme|u 30 i 50 ~i We alth-X grupe, 120 ultra boga balnoj ekonomiji, pa je tako najbomiliona dolara. Takvih je u celom ta{a sa imovinom vrednom 15 migatijih i daqe u Severnoj Amerisvetu blizu 82.000, dok je dolarskih lijardi dolara. ci, dok posustalu evropsku ekonomilijardera ta~no 2.160. ProjekMakedonija i Crna Gora zauzimiju karakteri{e i sve mawi broj cija istraìva~a je da }e broj ulovakvih ultra milionera. Autori tra milionera u narednih pet go- maju 42. i 43. mesto. U Makedoniji ìvi 35, a u Crnoj Gori 21 ulizve{taja stoga ocewuju da severdina porasti za skoro ~etiri odtra milioner, a ukupno vrede ~enoameri~ki kontinent “i daqe vosto, od toga najvi{e u Africi a tiri odnosno dve milijarde doladi”, da Aziju karakteri{e “usporenajmawe, opet, u Evropi. ra. Zanimqivo da se Slovenija ni rast”, dok su kqu~ne re~i za Posustajawe najbogatijih Evro„moè pohvaliti” sa svega 70 Evropu – „izgubqena brzina”. Lapqana autori studije vide u osnov“ultra{a”, ukupnog imetka od tinsku Ameriku opisuju sintagmom nim recesionim kretawima ekonoosam milijardi dolara. Ovako ni“mno{tvo mogu}nosti”, dok je ipak mije na na{em kontinentu. Oni najlaskaviju ocenu dobio najsiroocewuju da Evropa “nastavqa da bu - zak plasman verovatno ne bi trebalo dovoditi u vezu sa samim boma{niji deo sveta, region bliskog de talac reìranih socijalnih negatstvom “deèle”, ve} sa ~iweIstoka i Afrike – “bogatstvo mira, politi~ke nestabilnosti i nicom da je re~ o zemqi koja se umesto nestabilosti”. spekulativnog kapitala”. Najvi{e ve} godinama nalazi u samom vrhu S tim u vezi su i kretawa nekih evropskih ultra bogata{a je u Nena tabelama socijalne i ekonomod osnovnih ekonomskih parametama~koj – preko 15.000, sledi Veliske jednakosti. ra protekle godine u svetu. Naime, ka Britanija sa desetak hiqada, pa u severnoj Americi rasli su i bru[vajcarska sa vi{e od pet hiqada, n Vla di mir ^vor kov

sokim stepenom evroizacije, u nedostatku doma}e pro iz vod we, pumpawe po tro{we samo se preliva na uvoz dobara i stimulisawe privreda okolnih zemaqa. Logi~no, kao slede}a tema name}e se javni dug. Krugman kaè da on nije visok ali da je problem {to je u evrima. Nije bitna visi na duga kao procenat BDP-a, koliko kamate koje se na dug pla}aju. Mi pla}amo visoke kamate, od 6 do 7 posto, u rangu kriznih zemaqa poput Gr~ke i [panije. To je upravo posledica fiskalne ekspanzije i stalnih deficita. Evroizacija duga jeste problem samo ukoliko èlite da ve{ta~ki podsti~ete potro{wu deficitima ili izvoz obarawem valute. Tako|e, evroizacija onemogu}ava da {tampate pare radi pokrivawa duga. U prevodu, za ono {to profesor Krugman predlaè, Srbiji su ruke vezane. Kejnzijanski recept za izlazak iz krize koji predlaè Krugman nedvosmisleno je potpuno pogre{an za Srbiju. Pumpawe javne potro{we predlaè se u trenutku „zamke likvidnosti“, kada monetarna politika nema efekta jer su kamate na nuli i ne mogu niè. Tada, prema kejnzijancima, dràva treba da se okrene deficitima i potro{wi. Me|utim, u Srbiji kamate nisu ni blizu nule a imamo stalni deficit. Doma}e kamate zavise od cene kapitala u Evropi, od rizika zemqe, inflacije i rizika kursa, i tu je referentna kamata NBS na dinare nebitna. Najboqi na~in za spu{ta-

we kamata i podsticawe investicija u privredi su reforme i {tedwa. I to {tedwa ne zato {to je ona „recept za izlazak iz krize“ (uz ostala op{ta mesta) ve} zato {to kriza javnog duga Srbije preti da dovede dràvu u bankrot naredne godine. Poboq{awe poslovnog okru èwa, niska inflacija, jednostavna i brza administracija, niì porezi na rad – jedini su na~in da se pokrene zdrava doma}a privreda. Za to su potrebne dinami~ne reforme i smawewe plata i penzija u javnom sektoru da bi se rasteretio buxet i privatni sektor. Na kraju, pogledajmo malo iza kulisa. Ko je doveo Pola Krugmana? Poslovni klub, Privredna komora Beograda i drugi. Dakle uvoznici i privrednici koji imaju najvi{e koristi od pumpawa javne potro{we i dràvnih programa subvencija. Ministar Dinki} i premijer Da~i} oti{li su na skup da bi dobili jo{ jedan alibi, jo{ jedno opravdawe, za svoju politiku subvencija i intervencija. S druge strane, bilo je evidentno da se Krugman nije pripremio za predavawe, {to je i sam nekoliko puta naveo. On je dobio visok honorar i promovisao svoju kwigu, {ta god rekao... Do{ao je da pri~a ono {to se od wega o~ekuje, ono isto {to pi{e i govori u SAD. Dovo|ewe profesora Krugmana bio je vrlo racionalan i promi{qen potez za doma}e privrednike, samog Krugmana, kao i za politi~are koji su do{li da ga ~uju i prepi{u „recept“. A nama ostaje da pla}amo visoku cenu pogre{ne politike visoke potro{we. (autor je eko nom ski ana li ti ~ar)

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

DA NAS SU NA PO LI TI^ KOM RE PER TO A RU BiH LO KAL NI IZ BO RI

Pu ni smo ru pa ko na {a ce sta

Pi{e: Muharem Bazduq utnik namjernik koji krajem septembra ili po~etkom oktobra ove godine putuje kroz Bosnu i Hercegovinu, a zna stawe lokalnih puteva i u stawu je da izra~una koliko }e mu trebati da pre|e od ta~ke A do ta~ke B, trebalo bi ipak imati na umu da se sedmog oktobra odràvaju lokalni izbori. Kakve to veze ima, upita}e se poslovi~ni naivac. Dobro, uz cestu }e biti puno predizbornih plakata, i onih u xambo verziji i onih mawih, no ne}e vaqda politi~ke stranke, ~ak ni u toj tamo nekoj Bosni i Hercegovini, odràvati predizborne mitinge nasred puta. Dobro, to ne}e, ali ho}e najnormalniji krenuti, taman po~etkom jeseni, u vrijeme zavr{etka gra|evinske sezone, da obnavqaju ceste, sipaju novi asfalt, popuwavaju rupe i, kao, brinu se za komunalne poslove. Tako je takozvana gra|evinska operativa izi{la na ceste, sipa se novi asfalt, saobra}aj se, kako se to kaè, naizmjenice obavqa jednom kolovoznom trakom te putnik-namjernik mora da ra~una na ~epove i zastoje. To je ta veza izme|u izbora i prometa. Jo{ je prije nekoliko godina u jednoj svojoj pjesmi, pjesmi {to zapravo savr{eno ski da sav o~aj ìvota u dana{woj Bosni i Hercegovini, Edo Maajka zavapio: Pu ni smo ru pa ko na {a ce sta. Kozmeti~ko krpawe tih rupa u nekoliko dana neposredno pred izbore najboqe pokazuje zapravo koliko glupavim i koliko kratkovidim, bh. politi~ari smatraju vlastiti narod, da ne kaèm vlastite narode, za koji deklarativno toliko brinu. S pravom, rekao bi kakav cinik. Iako se danas u Bosni i Hercegovini odràvaju lokalni izbori, predizborna retorika zapravo se vrlo malo doti~e lokalnih, op{tinskih, komunalnih pitawa. Stranke sa sjedi{tem u Sarajevu, one koje okupqaju uglavnom Bo{wake, natje~u se u bosanskohercegova~kom patriotizmu. Stranke iz Republike Srpske opet uglavnom se bave odbranom od sve imaginarnijih nastojawa da se ovaj entitet ukine. Stranke koje ciqaju na hrvatsko bira~ko tijelo se, pak, gotovo po pravilu zalaù za stvarawe tre}eg, hrvatskog, entiteta. Da vidimo malo podrobnije kako to izgleda. Me|u strankama sa sjedi{tem u Sarajevu, najsna`niji rivalitet ve} duè od dvije decenije postoji izme|u Stranke demokratske akcije i Socijaldemokratske partije BiH. Prva je osnovana oko mladomuslimanskog kruòka predvo|enog Alijom Izetbegovi}em, a druga je pravna nasqednica bosanskohercegova~kog Saveza komunista. Dugo vremena one su funkcionisale kao pomalo kli{ejizirane partije desnice i qevice; u ovoj dihotomiji SDA je, naravno, bila desno, a SDP lijevo. Ipak, u posqedwih nekoliko godina, SDA se vidno pomjerila ka centru, dok je SDP u nekim stvarima oti{ao udesno. Dobro, SDA je i daqe vi{e insistira na vezama sa Islamskom zajedinicom, iako su pro{li dani

kad se SDP takvih veza ~uvao, no upravo je SDP, recimo, imao mnogo desniju i nepomirqiviju poziciju od SDA kad je bilo rije~ o dolasku porodica `rtava na pomen u Dobrovoqa~ku ulicu. SDP, naime, posqedwih godina sve izrazitije insistira na “patriotskoj politici“. Nije pri tome neva`no ni ko su aktuelni predsjednici ove dvije stranke. SDA vodi Sulejman Tihi}, politi~ar sklon kompromisima i li{en liderske harizme. SDP s druge strane predvodi Zlatko Lagumxija, nezvani~ni {ampion svijeta iz oblasti arogancije. Ove dvije stranke bile su u koalici na dràvnom nivou poslije op{tih izbora 2010. godine, ali je ta koalicija brzo pukla. Rezultati op{tinskih izbora bi}e zna~ajni, ako ni{ta simboli~ki, i za to koja }e od ove dvije stranke ostati u sedlu na dràvnom nivou. Tre}i “igra~“ koji ciqa na isto bira~ko tijelo je Savez za boqu budu}nost (SBB), medijskog tajkuna Fahrudina Radon~i}a, nova stranka, desnopopulisti~ke retorike, kojoj je SDP namijenio ulogu “mla|eg brata“ u svojoj vlasti, ako je bude imao. No, uprkos skupoj kampawi, te{ko da ova stranka moè napraviti neki posebno dobar rezultat. U Republici Srpskoj sve se svodi na pitawe, koliki dio “kola~a“ vlasti }e opozicija uspjeti da odlomi jo{ uvijek neprikosnovenom Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika. Iako je bilo poku{aja da se opozicija ujedini, ona je uglavnom ostala razjediwena. Ipak, SDS ra~una na neke va`ne op{tine koje odranije ~vrsto drì, poput Bijeqine i Doboja. Najindikativnija predizborna bitka u RS vodi}e se u Bawaluci. Neki potezi lokalnih SNSD-ovih vlasti u ovom gradu su u posqedwim mjesecima izazvali snaàn gra|anski otpor, koji se kanalizira kroz uli~ne {etwe i proteste. Isprva se ~inilo da }e opozicija u tome uspjeti da prepozna potencijal za promjenu i da }e se ujediniti. Do toga ipak nije do{lo, tako da Dodikovom kandidatu na megdan ne ide samo jedan protukandidat. No, me|u opozicionim kandidatima svakako je najzvu~nije ime predsjednik Demokratske partije (DP), nekada{wi predsjednik RS-a Dragan âvi}, i bi}e zanimqivo vidjeti ima li on {anse da postane gradona~elnik Bawaluke. Ako bi se to desilo, to bi zaista bio po~etak kraja Dodikovog apsolutizma. Me|u strankama sa, kako se to kaè, hrvatskim predznakom glavnu rije~ vode dvije Hrvatske demokratske zajednice: HDZ BiH i HDZ 1990. Nastale cijepawem jedne stranke, a zbog personalnih razmimoilaèwa, ove dvije partije se, {to se ti~e politike, zapravo skoro da i ne razlikuju. U op{tinama sa hrvatskom ve}inom, mogu se o~ekivati pobjede wihovih kandidata, a dominantno upravo HDZ-a BiH. De{avaju se, dakle, lokalni, op{tinski izbori, a dominira nacionalisti~ka retorika. Ako se na BiH gleda iz Srbije, a ~isto geografski govore}i, vaqa zbiqa parafrazirati Remarka: Na zapadu ni{ta novo. (autor je kwièvnik iz Sarajeva)

EHO PR VE PRED SED NI^ KE DE BA TE U SJE DI WE NIM DE @A VA MA

[ta bi Oba mi... ta se dogodilo s Oba - isti ni to sti po je di nih is ka zabavnog programa u Americi, mom u Denveru, pita- za.” {to smo mogli da vidimo i po we je koje je u ameKako god, izvesno je da }e dozi humora i smeha prisutnoj ri~koj javnosti u danima nakon Obamin tim imati na ~emu da u ovoj debati, koju kada upore prve predsedni~ke debate doporadi uo~i naredne debate, dimo s evropskim izgleda opunekle zasenilo analize o, ta16. oktobra na Univerzitetu {tenije: kav je op{ti utisak, ubedqiviHofra u Wujorku (posledwa }e – Romni je mo`da ~ak i time jem nastupu wegovog protiv- biti odràna 22. oktobra na {to je stalno negirao “ne, ja kandidata na novembarskim izFloridi), kada }e kandidati ne }u to ura di ti” pri vla ~io bo ri ma, Mi ta Rom nija. Ankete tek treba da pokaù da li je takav utisak javnosti izazvao zna~ajnije promene u rejtinzima obojice kandidata, koji trenutno idu u prilog Baraku Obami. Predsedni~ke de ba te, po zna to je, od 1960. samo su u dva na vra ta bit no uticale na ishod izbora, ali to je ne{to {to ne bi trebalo da Obamu uspokoji. Tim pre jer je, slaù se analiti~ari, u debati o ubedqivo najve}oj pre o ku pa ci ji ameri~kih gra|ana – eko no mi ji, Oba ma pokazao odsustvo entuzijazma kojim ina~e brani svoju nameru da u naredne ~etiri godine Ameriku “povede napred”, kako mu glasi slogan kampawe. – Kad sam iza{ao na po zor ni cu, sreo sam sr ~a nog mom ka koji je tvrdio da je Mit Romni, ali to ni je mo gao da bu de pravi Mit Romni – zvu~ao je Obama dan nakon debate kao da se vajka pred simpatizerima na predizbornom skupu u Viskon si nu, jed noj od dràva u kojima }e se odlu~ivati pobednik pred sed ni~ kih izbora. Pravi Mit Rom ni, na sta vio je predsednik SAD, juri ovom zemqom godinu dana i obe}ava pet hiqada debatovati o doma}im i spoq - pa`wu publike, jer se onda ne mi li jar di do la ra po re skih nopoliti~kim temama. Izvori kako o~ekuje da kaè {ta }e olak{ica za najbogatije. Moiz Obamine kampawe potvrdiuraditi. Sve u svemu, gestikumak na pozornici je rekao da li su medijima da }e kandidat lacija, osmeh na licu ponekad, ne zna ni{ta o tome. demokrata u narednoj debati ~ini se, usiqen, i entuzijazam Kad bi è leo da pa ri ra, morati odlu~nije da brani res kojim je Romni govorio, vi{e Romni bi to isto mogao da kazultate svog ~etvorogodi{weg se svi deo pu bli ci. S dru ge è za svog rivala, iako bi to, mandata, ali i da energi~nije strane, od Obame se o~ekivalo dakako, zvu~alo ~ak cini~no. “propusti kroz sito” Romnijev da ne{to genijalno izgovori Osoba s kojom je predsedni~ki plan ekonomskog oporavka zeili da neki dobar primer, {to kandidat republikanaca sat i mqe. Podatak o tome da je stoje u ovoj debati izostalo. âk po debatovao nije li~io na vepa nezaposlenosti posle tri je wegova pri~a o baki delova{tog debatera, kakvog ga pogo di ne ko na~ no pa la is pod la kao ne{to {to je ve} ispriznaje ~itava planeta, i zbog ~eosam procenata, sigurno je vra - ~ano, a nije se ni uklopila u ga je, uostalom, i bio proglatila samopouzdawe u Obamin celokupnu wegovu argumenta{avan favoritom u svim su~e{tab pred nove debate. ciju. qavawima s Romnijem. – Oba ma ni je pri la go dio Mi}ovi} zakqu~uje da Rom Prema anketi CNN/ORC me - svoj diskurs debati, jer je prini nastupom u prvoj debati dao |u 60-milionskom audotoriju~ao sve isto kao i u ostalim teàk zadatak Obami “jer on mom, Romni je ostavio boqi govorima u kampawi, zaborasad mora da se pripremi, spreutisak na ~ak 67 odsto, dok je viv{i na milionski auditorimi nove argumente, jer ovi koje tek ~etvrtina optirala za ak - jum – ocewuje Miqana Mi}oje do sada imao vi{e mu ne}e tuelnog predsednika SAD. Anvi}. – Nedostajao mu je ener- posluìti”. keta, pak, CBS pokazuje mawi gi~niji nastup. âk i kad se sa– O~ekujem nov stil, novi jaz izme|u kandidata, ali je mo slu{a zvuk bez slike, Rom - pristup debati i boqu pripreprednost svakako bila na stra - ni je i glasnije i te~nije govomu. [to se ti~e Romnija, on se ni Romnija. rio, dok je Obama bio previ{e vrlo dobro pripremio i za pr– Na takav ustisak javnosti spor i zamuckivao je na momenvu, tako da je realno o~ekivati o ishodu debate bitno je utite. Zatim, bio je miran da bi da }e i u slede}im su~eqava cao faktor o~ekivawa – kaè odavao sigurnost, ali ~iweni - wima biti na visini zadatka – za “Dnevnik” Miqanagla{ava na{a sana Mi}ovi}, doktogovornica. rant ki wa na Uni - Obama nije prilagodio svoj diskurs debati, Iako dosada{wa verzitetu u Barseistraìvawa pokajer je pri~ao sve isto kao i u ostalim loni, gde priprema zu ju da de ba te ne govorima u kampawi, zaboraviv{i tezu o politi~kim uti ~u u zna ~aj noj na milionski auditorijum ko mu ni ka ci ja ma i meri na izbornu od(Miqana Mi}ovi}) izbornim debatama. luku glasa~a, ocena O~ekivalo se, naije da je Denver bame, da je fa vo rit rem vratio Romnija Obama, ali se ~ini da je potceca da se nije obra}ao Romniju, u igru i tako ostatak kampawe nio protivnika i nije o~ekiodnosno da ga gotovo nikad niu~inio zanimqivijim, i barem vao da }e Romni izneti toliko je gledao, upu}uje na utisak da malo neizvesnijim. I Miqana argumenata na koje Obama, bar i nije tu da razgovara s wim, Mi}ovi} prvu u seriji predje ostavio takav utisak, nije {to je publici moglo da izgle - sedni~kih debata ne vidi u gru mogao da odgovori. da kao da ga ne slu{a i opet pi debata koje su vredne pam}e Za Dejvida Eklroda, jednog ono – da ga potcewuje. wa i referisawa na wih, ali od glavnih Obaminih savetniGovore}i o tome kako se odsmatra da bi wen efekat mogao ka u kampawi, nastup predsed - lu~uje pobednik debate, odnoda bude izraèn u pove}awu nika SAD bio je posledica wesno o na~inu na koji se javnost mogu}nosti da se deo trenutno gove odluke da “u debati samo opredequje, na{a sagovornica neodlu~nih glasa~a – te, kako odgovara na postavqena pitau prvi plan stavqa utisak o toistorija svedo~i, odlu~uju}e wa i da se ameri~koj javnosti me ko je do{ao spremniji, naokategorije bira~a – na kraju obrati s planovima kako da se ruàn argumentima i energi - opre de li za Rom ni ja upra vo stvari pokrenu u dobrom smejom koju ovakav {ou zahteva. zbog wegove pobede u prvoj deru, a ne da ulazi u polemiku koTo bez sumwe, napomiwe na{a bati. ja bi se svodila na utvr|ivawe sagovornica, jeste neka vrsta i n Denis Kolunyija

[

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

DRU G I PI [ U: „ZIDOJ^E CAJTUNGEN“

Si u dad Hu a rez, usi Sosa je kao policijski izve{ta~ lista El diaro de Huarez videla stotine mrtvih. U barovima, u zadwim dvori{tima, na otpadima, ispred tr`nih centara... Kalibar devet milimetara. Hici bu{e tela, ubijaju, razaraju porodice. Svugde se ubija u tom meksi~kom gradu na granici sa Sjediwenim Dràvama. U Siu dad Huarezu je opasnije nego u Bag dadu ili Kabulu zato {to se tu vo di rat narko-bandi. „Mislim da smo svi mi bolesni“, kaè Lusi Sosa, iscrpqena èna u sredwim ~etrdesetim. Ima gorwak koji joj nije nuàn. Napoqu je 40 stepeni. Naspram we je nekada sedeo kolega novinar, Armando Rodrigez zvani Koko. Ustreqen je 2008. Wegov portret u crnom ramu, na tastaturu poloèno cve}e. „Ovde nema nikog ko nije bio direktno ili indirektno `rtva“, kaè Lusi Sosa. Za {est godina je u Huarezu ubijeno 10.500 qudi, gradu sa 1,3 miliona stanovnika koji vaì za najopasnije mesto na svetu zbog meksi~kog narko rata za trì{te droge i {vercerske puteve. Lusi Sosa upisuje brojke o mrtvima svakog dana u svoj kalendar, a wen {ef ih beleì debelom pisaqkom po tabli. Ima meseci i sa vi{e od 300 ubijenih, tokom 2010. bilo ih je 3.115. Vi{e nego u Bagdadu ili Kabulu. „Smaknut“, kaù Meksikanci kada je neko upucan, kada zavr{i odrubqene glave, iskasapqen. U maju ove godine bilo je 86 likvidacija, u junu 49, u julu 48. Ali, ponekad, de{ava se i dan bez ubistava u Siudad Huarezu. „Mi smo opusto{eni grad, kao posle gra|anskog rata“, kaè Gustavo Dela Rosa, gradski poverenik za qudska prava, debeqko sede brade sa dva mobilna telefona. A to nekada nije bio, rastao je kao napredan grad u pograni~noj zoni, s uùrbanim ulicama, fabri~kim halama. Bio je dobro mesto za po slove svih vrsta. S one strane reke Rio Grande leì teksa{ki El Pa-

VESTI Iz ru ~e ni Abu Ham za i dru {tvo Radikalni islamski sve{tenik Abu Hamza i druga dvojica osumwi~enih za terorizam koji su izru~eni iz Velike Britanije, stigli su ju~e u SAD, javio je Si-En-En (CNN), pozivaju}i se na neimenovane ameri~ke zvani~nike. Petorica islamskih ekstremista, me|u kojima i Abu Hamza koji se u ratu u Bosni i Hercegovini borio na strani muslimana, izru~eni su vlastima SAD nakon {to je britanski Vrhovni sud prethodno odbacio posledwu àlbu osumwi~enih na odluku o ekstradiciji. Abu Hamza je optuèn po 11 ta~aka u SAD, me|u kojima je otmica i dr àwe talaca i plan da se napravi vojni kamp u Avganistanu. O~ekuje se da Hamza bude zadràn u pritvoru u Wujorku do po~etka su|ewa, a procena je da bi su|ewe wemu moglo da po~ne za jednu do tri godine.

Oprost za ba tle ra? Sud u Vatikanu osudio je ju~e biv{eg batlera pape Benedikta [estnaestog na godinu i po dana zatvora zbog odavawa poverqivih papskih dokumenata, ~ime je jedan od najosetqivijih sudskih procesa u novijoj istoriji Svete Stoli ce dobio epilog, ali mo`da batler ne}e morati da je izdr`ava. Prema re~ima portparola Vati kana, papa }e „najverovatnije” oprostiti svom biv{em batleru Paolu Gabrijeleu, {to bi moglo da zna~i da on ne}e ni morati da izdr`ava kaznu, preneo je Rojters. U svojoj posledwoj izjavi, nekoliko minuta pre nego {to se sud povukao da bi doneo odluku, Gabrijele je priznao da je bio izvor odavawa veoma poverqivih dokumenata, ukqu~uju}i pisma upu}ena papi u kojima se govori o korupciji u privrednim krugovima Vatikana, ali je istakao da je tako postupio iz „instinktivne” qubavi prema Crkvi i papi.

d Vardara pa do Triglava velika se glupost odigrava, da ne kaèm ne{to ru`nije – {to je ve} rekao Bora ôrba. Stvarno, glupost do gluposti u mo ru gluposti. Za{to, bre, ne ostavite devojke da rade posao i zara|uju novce, nego ih provla~ite po novinama. Ma n isu one prostitutke, samo se prodaju za pare. I nisu to one htele, naterali ih neki zli momci, i {ta uop{te ima veze {to su se prethodno slikale za Plejboj. Pa koliko se wih prostitui{e a nisu se slikale? I koliko wih se slikalo pa se ne prostitui{e! [ta }e devojke, nisu imale dovoqno sre}e da ih opazi neki makro u gomili onih koji su balavili nad wi hovim slikama. Dobro je rekao ve} pomenuti Bora „mewa}e te ko {to razmewuju re~i“... A u Plej boju??? Pa ne znaju oni ni{ta, tu su da prave ~asopis, a ~ime }e se posle toga baviti devojke koje su slikali – to nije wihov problem. Iskre no, i nije. [ta oni imaju sa tim ako je nekome stalo da bude ba{ sa ze~icom? Ne mogu kao mnogi da pri~am o onome {to „svi znaju da postoji“, onome {to su videli ili ~uli, a niko nikog ne sme da imenuje. Mogu da pri~am samo o onome {to sam li~no videla putuju}i sa „cicama“ odre|enih ~asopisa. Negde u Republici Srpskoj na proslavi ro|endana poznate TV stanice na|oh se u dru{tvu ve} pomenutih devojaka. Wih dve mlade, lepe i doterane, i ja kao glas razuma. Bar tako me je firma tretirala. Sve je bilo lepo i bajno, one divne, fine i smerne. Sve do nekih tri-~etiri sata izjutra kada do|osmo do soba i ostavismo ve} razuzdanu gomilu da kulira na proslavi. Nije pro{lo ni dvadesetak minuta, taman kada je po~eo da me hvata prvi san, probudi me lupa pesnica po vratima i dreka, nenormalno urlikawe nekog polupijanog dripca kome je obe}an seks. Nisam stigla ni da se {okiram, samo sam mu kroz vrata promrmqala da je po gre{io i da doti~nu „sada ve} po znatu voditeqku, a tada samo starletu“ potraì u sobi pored moje. Izvinio mi se i mnogo ti{e kre -

so. Od 1994. dva grada povezuje severnoameri~ki sporazum Nafta u zonu slobodne trgovine. Blizina je privukla firme, radnike, {vercere... Najboqi biznis je napravio kartel iz Huareza. Wegov biv{i vo|a Amado Kariqo Fuentes prozvan je „El sewor da los }ielos“ („Gospodar vazduha“), zato {to je kokain, marihuanu i tablete prevozio „boingom 727“. Kada je Kariqo Fuentes 1997. umro verovatno zbog posledica operacije lica, wegova bra}a su preuzela posao. Kontrolisali su policiju i pravosu|e, a wihove odrede je predvodio {ef policije. „Bili su svemo}ni“, kaè Dela Rosa, „tako ne{to ima samo u Meksiku“. Potom se promenila vlada i 2001. je bez ve}eg napora iz zatvora visoke bezbednosti pobegao baron droge @oakin Guzman, alias El âpo. Guzman je vo|a kartela iz Sinaloe i posle smrti Osame bin Ladena najtraèniji ~ovek na svetu. Magazin Forbs ga ubraja u najbogatije i najmo}nije qude. Pod

Odredi smrti dobili i svoju

wegovim nadzorom kartel iz Sinaloe je upao u Huarez. Otpao je pakt o nenapadawu s rivalskim grupama i boj je zapo~eo. Pokoqi, mu~ewe, likvidacije. Droga je ve}inom i{la na sever, dok

Vi{e od 60.000 ubijenih, rat i daqe traje Sin biv{eg ~elnika najmo}nije meksi~ke politi~ke stranke prona|en je ove nedeqe mrtav u gradi}u ju`no od granice sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, na podru~ju poznatom po ~estim sukobima narkokartela. Telo Hozea Eduarda Moreire, sina uglednog politi~ara, biv{eg guvernera Koahile i biv{eg ~elnika Institucionalne revolucionarne stranke Umberta Moreire, prona|eno je u blizini grada Siudad Akuna u sredu kasno uve~e. “U ìvotu sam se morao nositi s mnogo te{kih situacija, ali ovo ne mogu podneti. Ubili su mi sina, dvaput su pucali u glavu”, kazao je potreseni Moreira. Vi{e od 60.000 osoba ubijeno je u ratovima narkokartela otkako je predsednik Felipe Kalderon objavio rat narkobandama krajem 2006. godine. Rat narkokartela se nastavqa nesmawenom èstinom, iako je nedavno pao jedan od najtraènijih meksi~kih trgovaca drogom, donedavni vo|a poznatog meksi~kog narkokartela Zetas. Ivan Velaskez Kabaqero, poznat pod nadimcima El Taliban i Z-50, uhap{en je u gradu San Luis Potosi. Do wegovog hap{ewa je do{lo svega nekoliko dana nakon izve{taja da je El Taliban napustio Zetas i pridruìo se konkurentskom narkokartelu Gulf. El Taliban je Zetasom upravqao brutalno, wegova glava je bila ucewena na 30 miliona pezosa (oko 2,3 miliona ameri~kih dolara), a veruje se da je kontrolisao neke od najva`nijih puteva droge iz Meksika u SAD.

OD slIkAwA ZA sEksI mAGAZINE DO prOsTITUCIJE mAlI JE kOrAk

Ni je da je hte la, na te ra li je man gu pi nuo daqe. Iz hodnika se ~ulo kucawe, da li je starleta otvorila – nisam pitala. Neka radi ko {ta ho}e samo mene nek ne dira. Bilo kako bilo, u dva slu~aja prostitucija ze~ica je dokazana, za ostale se samo naga|a. Drugi slu~aj odigrao se, naime, u susednoj Hrvatskoj. Nekada{wa Plejbojeva ze~ica (22) priznala je da je spavala sa vlasnikom hotela “Andunovi}”

bilo i doma}ih klijenata me|u kojima je jedan od ~e{}ih gostiju bio vlasnik hotela “Antunovi}” u Zagrebu. Elem, ni{ta od ovog ne bi ni isplivalo u javnost da ze~ica prethodno nije sve ispri~ala policiji. Za razliku od ze~ice, koja tvrdi da je za Mucka radila bez prisile, ostale devojke ga terete za podvo|ewe. One tvrde da ih je makro ucewivao i pretio da }e ih razotkri-

Zagrebu, gde se preselila pre dve godine. Hrvatski mediji sada navode da je radila za makroa, zvanog Dabi. „Jutarwi list” razgovarao je tim povodom sa qudima iz hrvat skog „Plejboja”. Pri~a koju su do bili, zapravo, deluje stereotipno, jer je delovala kao mnoge devojke koje su do{le „u veliki grad” u nadi da }e stvoriti karijeru manekenke ili fotomodela. „Plebojev ci” sada tvrde da je ne bi anga`ova li za snimawe da su znali da je upletena u prostituciju. I treba im verovati. Tek, nakon {to je pokrenuta policijska istraga od Dragane je oduzet xip „tojota„, vredan oko 30.000 evra, jer nije imala dokumente kojima bi dokazala kako ga je nabavila. No, s obzirom na to da su ona i ostale devojke zara|iva-

odradi „masaè“ u salonu (za masaù, a gde bi drugo?), i pruì „seksualne usluge“, naravno uz naplatu. Jer Ur{ka je ime, a za ime tre ba i iske{irati od 120 do 150 evra. Sve to otkrio je jedan „bezobrazni novinar“ iz Slovenije, Bojan Poàr. On je prvi do{ao do pornografskog snimka Ur{ke i neimenovanog lokalnog politi~ara. – Istraìvao sam skrivenu prostituciju u salonima za masaù i do{ao sam do tih snimaka. Na snimku su Ur{ka êpin i jedan lokalni politi~ar – izjavio je Poàr za “Slovena~ke novice”. Ovaj novinar tvrdi da je Ur{ka imala ~etiri do pet mu{terija dnevno. S druge strane, starleta je potresena celom situacijom: „Radim u medijima, pevam, voditeqka sam i vodim raz-

svakom prema savesti

i da ju je na prostituciju naterao makro, izvesni Mucko Kurali}. „Pro{log leta prostituisala sam se za Kurali}a. Nije me prisiqavao na to, ali kada sam odlu~ila da ga napustim, zapretio je da }u imati velikih problema ako ga prijavim policiji jer poznaje dosta qudi”, ispri~ala je ze~ica „tisku”, uz priznawe da je za pru`awe seksualnih usluga zaradila oko 5.000 evra, od ~ega je “pola predala Mucku”. [to bi rekao na{ narod „pola pije, pola Mucku daje“. A po~ela je da daje odmah posle slikawa za poznati ~asopis. „Usluge smo pru`ale naj~e{}e ja i druga devojka jednom klijentu istovremeno, a cena je bila od 100 do 200 evra za sat. Klijenti su uglavnom bili stranci”, otvorila se devojka, navode}i da je

ti. Navodno je pretio smr}u, nekima ~ak i napadom na porodicu. Prema optu`nici, devojke su podvo|ene u Nema~koj, pi{e „Jutarwi list”, dok „Arena” prenosi istu pri~u ali s imenima devojaka. Ovaj list navodi da su ze~ice Dragana Dra{ki}, Dijana K. i wihove koleginice iz Hrvatske, BiH, i Srbije opslu`ivale bogatu klijentelu u zagreba~kim hotelima „Vest in„, „[eraton„, „Antunovi}„, „Internacional„. Dragana, visoka devojka, crne kovrxave kose iz Sarajeva, imala je samo 19 godina kada je 2005. stigla u Zagreb s mu{karcem koji se predstavio kao wen de~ko i fotografisala se za poznati magazin za mu{karce u hotelu „Esplanada„. U Sarajevu je studirala, ali izgleda da joj se vi{e svideo `ivot u

Redakcija srpskog „Plejboja” na ~elu sa glavnim urednikom Igorom Karanovim strogo kontroli{e ko se za wihovo izdawe ~asopisa slika. „Postoji provera”, kaè nam Karanov. „Recimo, ne moè da se slika neko ko ima porno snimak. Devojke nam {aqu svoje fotografije na mejl ili preko fan pejxa po{aqu linkove svojih slika. Kako kao novinar poznajem puno qudi, a i redakcija isto tako, trudimo se da isproveravamo sve detaqe o kandidatkiwama. Uostalom, tu je i razgovor na koji dolaze, tako da dosad nije bilo nikakvih problema. Nama se javqaju devojke koje imaju svoje firme, studentkiwe, devojke koje se jednostavno ne stide svoga tela i èle da ga pokaù. Naravno, redakcija ne odgovara za ono {to devojke rade posle slikawa, svakome prema savesti. Ipak, za sada ni jedna nije osvanula na naslovnicama hronike kao prostitutka”. le 100 evra po satu ili 600 evra za no}, ~ak i posle podele kola~a s makroom, nije te{ko izra~unati kako je sarajka mogla sebi da priu{ti luksuzni automobil. Pre nekoliko meseci u javnost su procurili snimci Ur{ke êpin, svestrane Slovenke koja je stigla da se slika za Plejboj i da u~estvuje u srpskom rialiti programu „Dvor„, pa i da povremeno

ne priredbe”, branila se Ur{ka. Kako je od ranije nezvani~no poznato, starleta je pru`ala seksualne usluge istaknutim politi~arima, a me|u wima i jednom biv{em premijeru Slovenije. Pri~a se, ina~e, da je ne`eqeni video snimak procurio u javnost zahvaquju}i jednoj Ur{kinoj koleginici – s kojom se plavokosa ze~ica posva|ala. n Zo ri ca Dra go je vi}

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

O KRVAVOM MEKSI^KOM NARKO RATU

crna ta~ka sveta

video igru

se na ju gu na ba vqa lo oru` je i mu ni ci ja. Za di le re su bi ra ni Ac te ci i „ar ti stas ase si nos“, „umet ni ci smr ti“, po lu o dra sli pla }e ni ci iz sla mo va. Oni su svo jim `r tva ma od se ca li gla ve ili na vla ~i li ma ske svi wa pre ko wi ho vih be ì vot nih li ca da bi ih isme ja li. Na pa da ~i iz Si na loe su po sta ja li sve ja ~i, a go spo da ri iz Hu a re za sve sla bi ji. Na svim à ri {nim ta~ ka ma Mek si ka ras plam sa li su se su ko bi jer su kar te li bra ni li svo je re vi re. I pri tom im po ma ga li dr àv ni slu `be ni ci. Ta da je mek si~ ki pred sed nik Fe li pe Kal de ron po slao voj sku na uli ce – u ce loj ze mqi je pa tro li ra lo 50.000 voj ni ka. Ali, zna lo se da su de lo vi je di ni ca pod mi tqi vi i bez ika kvih skru pu la. Kal de ron je oslo bo dio mon stru ma, ka è Gu sta vo De la Ro sa. Sve je po sta lo jo{ go re. Kal de ro no va usvo je na }er ka i dvo ji ca te lo hra ni te qa po gi nu li su u raz me ni va tre. On je zbog pret wi po be gao u SAD. Za stra {u ju }e ve sti su sti za le jed na za dru gom. U grad skoj ~e tvr ti Vi qas de Sal var kar eska dron smr ti je upao na jed nu pro sla vu ro |en da na i is ka sa pio 15 ne na o ru à nih mla dih. I ta da je po ~e lo ne {to da se me wa. Maj ka dvo je ubi je nih se

DA SE NE ZABORAVI DVE JE GODINE PRO[LO OD SVIREPOG UBISTVA MILICE BARA[ANIN, A POLICIJA NI KORAK BLI@E UBICI

Monstrum jo{ uvek na slobodi M

obra ti la {e fu dr à ve Kal de ro nu me se ci, we gov sin je dva pu ta pri pre ko TV ka me ra i pod se ti la ga na vo |en i po tom pu {ten sa mo s pa ra we go va obe }a wa. Voj ska je po vu ~e ma za auto bus. Broj ubi sta va je ve} na ali je do {la jo{ ko rum pi ra ni pre Le ja zo li nog do la ska opao. ja sa ve zna po li ci ja. S wom se na Mno gi kri mi nal ci su se me |u sob sta vi la svi re post. Le {e vi su le no is tre bi li. Ne kih 8.000 pla }e à li po uli ca ma, hit na po mo} je nih ubi ca u Hu a re zu je umo re no, ra di la pre ko svo jih ka pa ci te ta, 2.000 je u za tvo ru. A pre ma sa zna i li ca Ba ra {in (16) mo te ror se na sta vio. Ali on da se wi ma ame ri~ kih slu `bi kar tel gla je da bu de mod ni kre 2011. po ja vio Ram bo. Vo |a ko mu Si na loa le gen dar nog ka poa Gu zma a tor, fri zer ka ili da se nal ne po li ci je. na, pre u ze la je ko man du u Hu a re zu. ba vi ne kim dru gim po slom o ko me Glav ni {tab grad ske po li ci je Jed no se, pak, ni je pro me ni lo. je ma {ta la. Na à lost, wen ì sme {ten je u in du strij sku zo nu. Is Upr kos dr ve nim kr sta ~a ma i ma vot je za vr {en i pre ne go {to je pred se di {ta na la ze se bun ke ri s sov nim ka me nim grob ni ca ma „tr po ~eo. Da nas se na vr {i lo dve go otvo ri ma za paq bu, u ko ji ma su po - go vi na nar ko ti ci ma se na sta vqa di ne ka ko je na svi rep na ~in ubi li caj ci s auto ma ti ma. Na wi ho vo kao ra ni je“, ka è De la Ro sa. Dro ge je na. We ni ro di te qi, rod bi na i oru` je su za ka ~e na po dva okvi ra s ni kad ne po ne sta je. Hi qa de ka mi o pri ja te qi raz o ~a ra ni su {to ubi me ci ma, po ve za na le pqi vom tra na ko tr qa se sva kog da na pre ko mo ca jo{ uvek ni je pro na |en. kom. U ozbiq nim slu ~a je vi ma, je sto va u El Pa so u Sje di we nim Dr U po li ci ji ka ù da je is tra ga u dan okvir ni je do vo qan. U zgra di à va ma. Oni su pre pu ni le gal ne i to ku. Na me stu gde je mon stru o zno sto lu je Hu lian Le ja zo la, {ef za ne le gal ne ro be. A po red Hu a re za, ubi je na Mi li ca Ba ra {in we na bez bed nost Si u dad Hu a re za. pru à se pu sti wa ko ja se jo{ te è po ro di ca, pri ja te qi ra di se }a wa Le ja zo la je ra ni je bio glav ni u mo è kon tro li sa ti. Ve }i na qu di osta vqa ju cve }e i pa le sve }e. Maj Ti hu a ni. U we go ve po be de ubra ja se slu ti da ne }e bi ti ni ka kvog pra ka ubi je ne de voj ke, Sve tla na Si hap {e we ka poa dro ge Te o do ra Gar vog mi ra. Mno gi mi sle i da se sa da men di} ka è da je u kon tak tu sa si je Si men ta la, zva nog „El Teo“, {wi mek si~ ki pred sed nik En ri ke po li ci jom i da joj uvek od go va ra ju ko ji je ostat ke umo re nih uni {ta Pe wa Ni e to iz Re vo lu ci o nar ne da je is tra ga u to ku. Pro blem je vao so nom ki se li nom. „Za to {to par ti je PRI op te re }e ne skan da {to ne ma mo ti va za ta ko svi rep kar te li po zna ju sa li ma, „ta li“ s jed zlo ~in. mo je zik si le, mo nim ili dru gim – Da nas se na vr {i lo dve go di „Nisamo kao Irak, ra mo da ih uni {ti ma fi ja {i ma. „Po ne, ali ni ka kvog po ma ka ne ma – sto me ta ra od ku }e. Bi la je u~e ni mo“, ka è Le ja zo la. sto ji spo ra zum me pri ~a nam Sve tla na. – Sve je ca dru gog raz re da Sred we he mij ali svako je ovde We mu sa mom ni je |u kar te li ma“, ka isto kao i tog da na, no vih in sko-teh no lo {ke {ko le. Wen de da iskusio uàs” po tre ban te lo hra è kri mi no log for ma ci ja ne ma. U ko na tak tu Ra di voj je umro od tu ge. ni teq, bu du }i da Oskar Maj nes. To sam po li ci jom i za me ni kom jav – Iz gu bio je na du, od bi jao je stal no ide blin di ra nim auto mo bi mo è da se vi di na pri me ru El Pa nog tu ì o ca, ali re zul ta ta ne hra nu i vo du. Iz gu bio je na du da }e lom: „Pu cam do bro. Uvek ga |am u sa – ta mo je mir no. ma. Tra go ve je po li ci ja tra ì la bi ti ubi ca ot kri ven. Par da na gla vu“. Za go to vo sve u Hu a re zu bi i tru po pru zi. Ne znam ko me da ve ru pre smr ti je re kao: Mi li ce de da Ka da je oti {ao iz Ti hu a ne, za li kom pro mis, me |u tim, bio bo qi jem i sa mo ve ru jem u sud bi nu, da do la zi po te be. Ja se ne }u pre pu jed ne je bio ju nak a za dru ge mu ~e od lu di la pro te klih go di na. Rat se }e ga pro na }i. Po ru ~i la bih de sti ti tu zi i ve ru jem da }e ga pro nik. U Si u dad Hu a re zu po no vi la pre se lio u dru ge gra do ve, u Ve ra ci da ne idu sa ma no }u. [ta po na }i. Ne mo gu da ve ru jem da ta kva se pri ~a. Ve} dru gog da na gle dao je kruz, Mon te rej ili Aka pul ko. „Mi ru ~i ti ka da se svet iz o pa ~io. Maj ka i ba ka su so bu svo je de oso ba {e ta slo bod no – pri ~a Sve u pro sek tu ri ra{ ~e re ~e no te lo: vi {e ni smo grad du ho va“, ka è gra [ta ura di ti? Mi slim da je sa ~e voj ~i ce okre ~i li i vra ti li sve tla na Si men di}. „To je bio pr vi po klon kar te la iz do na ~el nik. Ipak, ~i ta ve uli ce su ka na is pred te ku }e, pre vu ~e na. na me sto. Pre dve go di ne sed mog – Na ma ni {ta ne vre di ka da we Si na loe“, ka è. Ras po la è sa 500 opu ste le jer su vla sni ci rad wi i Vi deo je je dan de~ ko da je i{la ok to bra we no be ì vot no te lo ne ma – ka è kroz su ze ka è ba ka po li ca ja ca ko je u sva kom tre nut ku ka fa ni ca tr pe li uce ne ili su ubi sta zom i jed nog mom ka iza we sa pro na |e no je po red pru ge u na se Sto jan ka. mo è da upo tre bi pro tiv ma fi ja je ni. Po sto ji i gra |an ska ini ci ja ka pu qa ~om . qu Zor ka na pe ri fe ri ji gra da, n Sanda Ir{evi} {a. We mu sa mom se pre ba cu ju te ti va pro tiv na si qa, a psi ho log Hu {ke zlo u po tre be, uhap sio je na de go Al ma da ka è: „Mi ni smo kao MO@E LI SE POVU]I STRA[NA PARALELA IZME\U ZLOÎNA se ti ne hi qa da qu di. Bor ci za qud Irak, sa sru {e nim zgra da ma. Ali U FRANCUSKIM ALPIMA I MASAKRA PORODICE SALMA ska pra va ga sma tra ju opa snim ~o tu su ma we vi dqi va, emo ci o nal na ve kom. Pri ~a se i o pre bi ja wu i o{te }e wa. Sva ko je ov de is ku sio elek tro {o ko vi ma. Gu sta vo De la uàs“. Ro sa i we go va or ga ni za ci ja su na n Peter Burgahrt bro ja li 100.000 hap {e wa za de set (preveo i priredio: R. K.)

Smrt s potpisom

PUT OKO SVETA

KO RI SNI ZOM BI JI: Ka nad ska Fon da ci ja za sr ce i pre ven ci ju mo `da nog uda ra ob ja vi la je re klam ni spot u ko jem se ob ja {wa va pro ce du ra za hva ta ve {ta~ kog di sa wa i ma sa è sr ca. Ni {ta tu ne bi bi lo ~ud no da se u spo tu ne po ja vqu ju - zom bi ji, ko ji ne na va qu ju na plen ko ji je do ì veo mo `da ni udar od stra ha, ve}, na pro tiv pru à ju mu pr vu po mo}.

PA TI NA TR QA VAJ: Vla sti Ne bra ske osu di le su ~o ve ka na pet da na za tvo ra, jer je gur nuo svo ju su pru gu na kre vet i na tr qao joj sen dvi~ u li ce. Ne sre} na su pru ga is pri ~a la je da je mu` bio ve o ma qut na wu zbog to ga {to ga je ona na te ra la da `i ve na se lu. Kob nog da na, na kon do sta pi va, kre nu la je ko zna ko ja po re du sva |a, bi lo i gru bo sti, ali je naj vi {e stra dao - sen dvi~.

UKRA DEN PO LI CA JAC: Po li ca jac od kar to na, ko ji je u jed nom su per mar ke tu u Jork {i ru po sta vqen kao deo pre ven tiv nih me ra pro tiv kra |e, na {ao se na me ti lo po va. Port pa rol po li ci je iz ra zio je ne ve ri cu zbog do ga |a ja i po na dao se da }e kar ton skog po li caj ca lo po vi vra ti ti u ko ma du. Pre o sta le }e, bo me, bo qe za le pi ti.

KA KAV HIT: Ume sto gu me nih za ma ka za ska ka we, klov no va i ~e ga sve ne, Ame ri kan ci su za ro |en dan ske ùr ke svo je de ce po ~e li da iz najm qu ju ali ga to re! Je dan od iz najm qi va ~a ka è da je we gov qu bi mac pra vi hit na za ba va ma za de cu, ko je zbog to ga po sta ju ne za bo rav ne. A da iz ne kog dru gog raz lo ga ne bi po sta le ne za bo rav ne, ali ga to ru se pre ùr ke ipak ve zu ju ~e qu sti.

ran cu ska po li ci ja se ni vi {e od me sec na za jed no ra de na tom slu ~a ju, vaq da bi li bli ì ubi kon bru tal nog ~e tvo ro stru kog ubi stva u ca ma. A stra {ni zlo ~in jo{ je ne ra sve tqen. fran cu skim Al pi ma ni je us pe la pri bli Na is toj adre si na Se ge din skom pu tu 21, kraj sta ì ti pla }e nom ubi ci, osim {to je do me di ja pr o rog me |u na rod nog pu ta E-75, Sal mi ni su ì ve li u cu re la in for ma ci ja da je on iz bal kan skog pod zem dve ku }e, a tre }a naj sta ri ja je ko ri {}e na za skla di nog mi qea – {to i ni je bi lo ne ki kumst za kqu ~i {te we ja bu ka. Jo èf i Jo lan ka Sal ma usmr }e ni su u ti. Go to vo po ne kom bi zar nom film skom sce na ri ku hi wi wi ho ve pri zem ne ku }e. Zlo ~in ci su ih za te ju ubi je ni su na tu ra li zo va ni Bri ta nac Saad al kli po sle ve ~e re. Jo èf je se deo za sto lom, Jo lan ka Hi li, we go va su pru ga Ik bal, ta {ta i slu ~aj ni pr - je pra la su do ve. Obo je su na |e ni u uglu ku hi we u lo o la znik-sve dok, pri ~e mu su svi „ove re ni” met kom kvi kr vi. Po sve mu su de }i pru à li su ot por ubi ca u gla vu, dok su ma sa kr pu kim slu ~a jem pre ì ve le ma ko ji ni su ni {ta od ne li, jer su u ta {ni ubi je ne Jo dve Sa a do ve de voj ~i ce. One jo{ ni su u sta wu da lan ke is tra ì te qi pr o na {li 7.500 evra! [to ta ko sve do ~e, a o {to jo{ ote à va is tra gu je i ~i we ni |e ozbiq no do vo di u pi ta we te zu o „ko ri sto qu bqu”. ca da i da qe ni je ja san mo tiv, od no sno ko me je bi Wi hov sin Nan dor, ko ji je u istom dvo ri {tu ì lo u in te re su da li kvi veo s po ro di com u ku }i sa pot di ra ce lu po ro di cu. kro vqem, hi cem iz pi {to qa Na à lost, ova tra ge usmr }en je ka da je u su mrak ne di ja umno go me pod se }a zva nom po se ti o cu otvo rio ula na mon stru o zni zlo ~in zna vra ta. Trag od met ka uo~ ko ji je po tre sao Sr bi ju u qiv je bio i iza vra ta na ra di ja nu a ru 2005, a ~i ji po ~i ja to ru, u {ta se uve rio i no vi ni o ci ni da nas ni su po nar „Dnev ni ka” pri li kom obi zna ti, ba{ kao {to po la ska me sta zlo ~i na, ka da su se li ci ja ni je us pe la ~ak ni u ku }e use li li na sled ni ci. Su da na slu ti we go ve mo ti de }i pre ma tra go vi ma na zi do ve. Pod se ti mo, {o kant vi ma i po je di nim de lo vi ma na no i za stra {u ju }e od jek me {ta ja, ubi ca ili vi {e wih, nu lo je stra vi~ no ubi - Ku}a u Horgo{u – mesto zlo~ina po tro {li su vi {e mu ni ci je ne go {to je na |e no u te li ma Nan do ra, Ne li, Be ti ne i Da vi da. Kr vi je bi lo na sve stra ne. Ne li je ubi je na u so bi na spra tu, ali je iz dnev ne so be iz do weg ni voa o~i to pu ca no uz ste pe ni ce u tom prav cu, jer se vi de tra go vi hi ta ca na zi du i re ga lu. U tri na e sto go di {weg Da vi da pu ca no je u ku pa ti lu, de ve to go di {wu Be ti nu je ubi ca su sti gao u we noj so bi. Na |e na je u lo kvi kr vi uz ormar i vra ta ko ja vo de na te ra su. Pre ì vao je sa mo cr ni ko ker {pa ni jel, Be ti nin qu bi mac, ko jeg je po li ci ja pr o na {la {}u }u re nog u po dru mu. Po ro di ca Sal ma ì ve la je po vu ~e no, ne odr à va ju }i bli ski je ve ze Umrlica za celu porodicu s rod bi nom i me {ta ni ma Hor go {a. stvo {e sto ~la ne po ro di ce Sal ma u Hor go {u, po ~i Ba vi la se vo }ar stvom, ali i na vod no ne kim sum wi we no 25. ja nu a ra 2005. go di ne. Da sve bu de za go net vim po slo vi ma. Ka da se de sio stra vi ~an zlo ~in, do ni je, zlo ~in je ot kri ven tek ne de qu da na ka sni je, 1. sta se na ga |a lo o tim po slo vi ma Nan do ra Sal me u su fer bu a ra, ka da je pao sneg i do bro za met nuo tra go sed noj Ma |ar skoj i mo gu }im raz lo zi ma za li kvi da ve ubi ca ma. ci ju, jer je pot pis pr o fe si o nal nih ubi ca bio vi {e Zva ni~ na ver zi ja je da je Jo èf Sal ma (69) ubi jen ne go pre po zna tqiv. Bi li su ve o ma imu} ni, a na |e na sa vi {e ubo da no èm, we go va su pru ga Jo lan (65) je i do ku men ta ci ja ko ja uka zu je da su otac i sin Jo usmr }e na je pre se ca wem gr kqa na, a wi hov sin Nan èf i Nan dor u Ma |ar skoj osno va li i za jed ni~ ku dor Sal ma (40), sna ja Ne li (34) i wi ho va ma lo let na fir mu u ko joj je sva ko imao osni va~ ki ulog od po de ca Da vid (13) i Be ti na (9) ubi je ni su iz bli zi ne sa 50.000 evra. Ali te {ko da bi sa mo zbog to ga ne ko na po jed nim met kom iz pi {to qa ka li bra 7,65 mi li me re dio da se li kvi di ra ce la po ro di ca. ta ra. [tu ro je sa op {te no je da ih je ubi la orga ni zo Od ovog mon stru o znog zlo ~i na pr o {lo je sko ro va na kri mi nal na gru pa ra di ko ri sto qu bqa, ali da 2.800 da na. A jo{ uvek osta je pi ta we ko je za tro trag ta in for ma ci ja ima upo ri {te u kon kret nim do ka zi po ro di ci Sal ma ma, on da bi na {i i ma |ar ski is tra `ni orga ni, ko ji n Milorad Mitrovi}

sport

nedeqa7.oktobar2012.

dnevnik

TUR NIR U PE KIN GU

VOJ VO DI NA GO STU JE U U@I CU

No vak la ko do fi nala Vig we vi} pri pre ma iz ne na |e we

Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} pla si rao se u fi na le tur ni ra u Pe kin gu, po be dom nad Nem cem Flo ri ja nom Ma je rom. \o ko vi} je do tre }e

ni je srp skom te ni se ru dao ni pri li ku da do |e do brej ka. U na red nom ge mu No vak je na sta vio u istom rit mu, a iako je Ma jer po tom po veo sa 40:0, dru gi re ket sve ta se ni je pre da vao i br zo je

Novak \okovi}

po be de nad Ma je rom u isto to li ko me |u sob nih su sre ta do {ao sa 6:1, 6:4, po sle ta~ no jed nog sa ta igre.U bor bi za ti tu lu, \o ko vi} }e se sa sta ti sa fran cu skim te ni se rom @o-Vil fre dom Con gom, ko jem je [pa nac Fe li si ja no Lo pes pre dao me~ u tre nut ku ka da je gu bio sa 6:1, 4:1. \o ko vi} je sjaj no u{ao u me~ i bez iz gu bqe nog po e na na star tu br zo do {ao do 1:0. Ma jer je uz vra tio od li~ nim ser vi si ma i

pre o kre nuo za vo| stvo od 3:1. \o ko vi} ni ta da ni je stao, ve} je na sta vio jo{ agre siv ni je, pa je la ko osvo jio ser vis gem ko ji je sle dio, a po tom br zo do {ao do no vog brej ka. Ta ko je ve} u sed mom ge mu ser vi rao za set, i sjaj nim udar cem to je u~i nio za sa mo 21 mi nut igre. U dru gom se tu, Ma jer je bio mno go agre siv ni ji, pa je u pr vom ge mu ko na~ no pre ki nuo No va kov niz. Od ta da je vr {io ve li ki pri ti sak na ser vi su srp skog te ni se ra, ali je \o ko vi} bez pro ble ma iz jed na ~a vao. Iz jed na ~e na igra je na te re nu vi |e na do sed mog ge ma, ka da je No vak zgra bio pri li ku za brejk i po veo sa 4:3. Od ta da su obo ji ca bi li si gur ni na ser vi si ma, pa je No vak u de se tom ge mu br zo do {ao do me~ lop te, a iako je Ne mac pr vu spa sao, dru gu ni je, pa je \o ko vi} do {ao do la kog i br zog tri jum fa. \o ko vi} da nas u fi na lu u 10 sa ti uz TV pre nos na B 92 iigra pro tiv Con ge.

TUR NIR U TO KI JU

Zi ki i Ber dih sta li Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i ^eh To ma{ Ber dih ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na le tur ni ra u To ki ju. Wih dvo ji ca su u po lu fi na lu iz gu bi li od Austri jan ca Alek san de ra Pe je i Bru na So a re {a iz Bra zi la sa 6:4, 6:4. U fi na lu u sin glu za ti tu lu }e se bo ri ti Kana|anin Milo{ Raoni} koji je u polufinalu pobedio Endija Mareja sa 6:3,6m 7:6 i doma}i teniser Kei Ni{ikori, koji je bio boqi od Bagdatisa 6:2, 6:2. .

VE LI KA NA GRA DA JA PA NA

Fe tel do mi nan tan Vo za~ Red Bu la Se ba sti jan Fe tel osvo jio je pol po zi ci ju pred 15. tr ku ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le 1, Ve li ku na gra du Ja pa na. Mla di Ne mac je do ~e tvr tog po la ove se zo ne do {ao kru gom na le gen dar noj „Su zu ki“ u vre me nu od 1:30.839 mi nu ta. Fe te lu }e se u pr vom re du na star tu tr ke, da nas od 8 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu, pri dru `i ti tim ski ko le ga Mark Ve ber, dok }e tre }i bi ti do ma }i vo za~ Ka mui Ko ba ja {i, po sle ka zne ko ju je zbog pro me ne me wa~ ke ku ti je do bio Xen son Ba ton u Me kla re nu. Kva li fi ka ci je na Su zu ki pro te kle su u zna ku Red Bu la, ali je iz le ta we Ki mi ja Ra i ko ne na u sa mom fi ni {u one mo gu }i lo wi ho ve ri va le da u po sled wim tre nu ci ma po ku {a ju da ih nad ma {e, po {to su is tak nu te `u te za sta vi ce. Fe tel je u bor bi za pol po zi ci ju Ve be ra nad ma {io za dve i po de se tin ke, i ta ko osvo jio 34. pol u ka ri je ri, ~i me se pro bio do tre }eg me sta na li sti naj bo qih svih vre me na, iza Mi ha e la [u ma he ra i Aer to na Se ne. Mla di Ne mac se po sle kva li fi ka ci ja na {ao pod is tra gom, zbog na vod nog uspo ra va -

Sebastijan Fetel

wa vo de }eg u ge ne ral nom pla sma nu Fer nan da Alon sa, ali je do bio sa mo opo me nu. Ba ton je bio jo{ dve de se tin ke da qe, ali }e on bi ti po me ren na osmu po zi ci ju na star tu pa }e Ko ba ja {i }e na sle di ti tre }e me sto, na odu {e vqe we do ma }ih na vi ja ~a. Ko ba ja {i je ta ko kva li fi ka ci je za vr {io is pred Ro ma na Gro `a na u Lo tu su, tim skog ko le ge Ser hi ja Pe re sa, Alon sa i Ra i ko ne na. Pr vu de se to ri cu u kva li fi ka ci ja ma kom ple ti ra li su Lu is Ha mil ton u dru gom Me -

kla re nu i vo za~ Fors In di je Ni ko Hil ken berg, ko ji }e ta ko |e bi ti po me ren za pet po zi ci ja, iz istog raz lo ga kao i Ba ton. U pr vom de lu o~e ki va no su eli mi ni sa ni vo za ~i Ka ter he ma, Ma ru sje i Hi spa ni je, a po red wih kva li fi ka ci je su bi le go to ve i za Bru na Se nu u Vi li jam su. Bra zil ca je u br zom kru gu do sta us po rio vo za~ eki pe To ro Ro so @an-Erik Verw, pa ni je mo gao bo qe od 18. po zi ci je. Iza we ga re dom su bi li He i ki Ko va la i nen, Ti mo Glok, Pe dro de la Ro sa, [arl Pik, Vi ta lij Pe trov i Na ri jan Kar ti ke jan. Dru gi deo pro te kao je bez ve }ih iz ne na |e wa, ali kao ma wa mo gu da se oka rak te ri {u to {to su ta da eli mi ni sa na obo ji ca vo za ~a Mer ce de sa Ni ko Mi hael [u ma her i Ni ko Ro zberg, kao i Pa stor Mal do na do u Vi li jam su. [u ma her je bio 13, iza Fe li pea Ma se u Fe ra ri ji i vo za ~a Fors In di je Po la di Re ste, ali }e na star tu bi ti po me ren za de set po zi ci ja zbog ka zne ko ju je za ra dio na tr ci u Sin ga pu ru, ka da je sa sta ze iz ba cio Ver wa.

Po sle dva pr ven stve na re mi ja (Ja go di na i OFK Be o grad) i po ra za od Par ti za na, pred fud ba le ri ma Voj vo di ne da nas je zah tev no i te {ko go sto va we u Uì cu. Cr ve no-be li }e bi ti go sti Slo bo de Po int, eki pe po zna te po to me da po seb no do bro, ofan ziv no i agre siv no igra kao do ma }in, {to }e u~e ni ci ma tre ne ra Ne boj {e Vig we vi }a i te ka ko ote à ti put ka za cr ta nom ci qu ko ji se zo ve – osva ja we sva tri bo da. No vo sa |a ni su to kom pro {le sed mi ce tre ni ra li po ja ~a nim in ten zi te tom, dva pu ta dnev no, a ~i we ni cu da su po de qe ni na dve gru pe ko je tre ni ra ju odvo je no, Vig we vi} i we gov po mo} nik Spa so je Je la ~i} ob ja sni li su ova ko: -Ni je tu re~ o ne koj po de li, ve} smo è le li da dve gru pe mo gu da ra de po seb ne spe ci fi~ ne ve `be. Ne ki igra ~i su pre sko ~i li rad na pri pre ma ma, do sta wih je iza {lo ili tek iz la zi iz po vre da i nor mal no je da ne mo gu da ra de istim tem pom i jed na ke ve `be. Svi mom ci od li~ no tre ni ra ju, ima mo raz lo ga da bu de mo ~ak i pre za do voq ni wi ho vim ra dom, a ka da }e ne ko iz dru ge gru pe u}i me |u igra ~e ko ji kon ku ri {u za tim, od lu ~i }e mo na osno vu wi ho ve for me. Slo bo da Po int, s ko jom se su sre }e te da nas, ume da igra na re zul tat?

Milan Bojovi}

-Pred na ma je te `ak zda tak, ali to ni {ta ne me wa u po gle du ci qa ko ji ima mo, a od no si se na osva ja we sva tri bo da – ob ja snio je Spa so je Je la ~i}. – Do ma }i no va sna ga kri je se u od li~ nim na pa da ~i ma, ali ima mo od re |e ne tak ti~ ke za mi sli ko ji ma `e li mo da iz ne na di mo ri va la, ali je si gur no da se tim ne }e pu no me wa ti u od no su na utak mi cu s Par ti za nom. Ko stur eki pe osta }e isti, jer je na {a oce na da smo me~ s cr no-be li ma od i gra li so lid no i da su go lo vi ko je smo pri mi li po sle di ca na {ih gre {a ka u od bra ni, a ne ne ke po seb no do bre igre cr no-be lih.

O SU KO BU GRI NA I [KU LE TI ]A

Ni {ta ozbiq no U me di ji ma po ja vi la se in for ma ci ja ka ko je na tre nin gu Voj vo di ne do {lo do in ci den ta i su ko ba iz me |u Pe tra [ku le ti }a i Ho lan |a ni na Ser `i wa Gri na. Za mo li li smo sport skog di rek to ra Voj vo di ne Mi o dra ga Pan te li }a da pro ko men ta ri {e in ci dent: -Ni je se do go di lo ni {ta ozbiq ni je od su da ra dva igra ~a na tre nin gu, ka kvih ima go to vo sva ko dnev no – ob ja snio je Pan te li}. – Spo re~ ka li su se po -

sle to ga, ali je sve br zo re {e no i tre ning je nor mal no na sta vqen. Da je re~ bi la o ne ~em ozbiq ni jem si gur no je da bi Ne boj {a Vig we vi} re a go vao i obo ji cu uda qio s tre nin ga, ali se to ni je do go di lo. Sve je bi lo u `a ru bor be. Igra ~i iz dru ge gru pe ne pu tu ju u U`i ce? -Ne – ka te go ri ~an je bio Pan te li}. – Oni osta ju u No vom Sa du gde }e na sta vi ti s tre nin zi ma.

VE ^E RAS SE SA STA JU BAR SE LO NA I REAL

Mu ri wo `e li po be du

Ve ~e ras se na Kamp Nou u El kla si ku sa sta ju fud ba le ri Bar se lo ne i re a ~a. Ret ko ka da se za dva ri va la sa sta ja li u ova ko ra noj fa zi {pan skog {am pi o na ta,a ovaj su -

Duel Pepea i Mesija

sret mo `e bi ti i od lu ~u ju }i ako Bar se lo na po be di we na pred nost }e bi ti dvo ci fre na. Sa pli ta wa Re a la na star tu se zo ne su ih do ve la u ve o ma te {ku po zi ci ju, ve} sa da od bra na ti tu le iz gle da kao te {ka mi si ja. Ka ta lon ci su per fekt ni u do sa da {wem to ku {am pi o na ta, pro {le se zo ne su iz gu bi li pred svo jim na vi ja ~i ma, ma da su pro {le je se ni sla vi li u Ma dri du. Vi qa no va ima pro blem, ne ma Pu jo la, ve ro vat no ni Pi kea, pa bi Aleks Song i Ma ske ra no mo gli da ~i ne tan dem cen tral nih be ko va. Opo ra vio se Ini je sta, da li je jo{ ro vit da po~ ne ova kav me~? Real je us peo da pro na |e for mu na kon lo {e se ri je, ali pi ta we je ka ko }e to sve iz gle da ti ve ~e ras. @o ze Mu ri wo ima tri op ci je na po zi ci ji plej mej ke ra ko je u ovom

tre nut ku pre ten du ju za pr vi sa stav. Ka ka, Mo dri} ili Ozil, ko }e igra ti na „Kamp Nou”? Lu ka Mo dri} je naj ve }e po ja ~a we ovog le ta u eki pi @o zea Mu ri wa ali na star tu ne pru à par ti je po put onih ko je je pru ào u To ten he mu. Me sut Ozil je o~i gled no u lo {im od no si ma sa @o ze om Mu ri wom pa do bi ja sve ma wu mi nu ta ù, za raz li ku od pret hod ne se zo ne u ko joj je bio je dan od glav nih igra ~a kra qev skog klu ba. @o ze Mu ri wo ima i tre }u op ci ju na po zi ci ji plej mej ke ra za duel pro tiv Bar se lo ne. Ra di se o Ri kar du Ka ki ko ji je pro tiv De por ti va iz La Ko ru we do bio {an su u dru gom po lu vre me nu. Po sto ji mo gu} nost da i dvo ji ca od tro ji ce po me nu tih igra ~a bu du u start noj po sta vi, ali je to ma lo ve ro vat no ako ima mo u vi du pro tiv ko ga igra Real Ma drid. Ni je is kqu ~e no ni da Mu ri wo kao pro tiv Si ti ja od i gra sa tro ji com de fan ziv nih igra ~a, Esi je nom, Alon som i Ke di rom. Po kri li ma }e sva ka ko igra ti Di Ma ri ja i Ro nal do, a cen tral nog na pa da ~a naj ve ro vat ni je }e igra ti Ka rim Ben ze ma. - Igra }e mo ofan ziv no - ka è Mu ri wio- Ovaj tim dru ga ~i je i ne mo è, si gu ran sam da ne }e mo iz gu bi ti, usop ta lom bi li smo bo qi u Su o per ku pu.

Ju ~e pre pod ne fud ba le ri Voj vo di ne od ra di li su tre ning u FC „Vu ja din Bo {kov“, a od mah po sle to ga kre nu li su put Uì ca. -Uì ~a ni su sta bi lan pr vo li ga{ i ni ko ne mo è da se po hva li da je do bo do va u du e lu s wi ma sti gao la ko – re kao je Mi lan Bo jo vi}, na pa da~ od ko jeg se o~e ku ju go lo vi. – Po seb no do bro Slo bo da Po int igra na svom te re nu, ali mo ra }e mo da od i gra mo hra bro i bor be no. Ve ru jem da mo è mo da is pu ni mo ciq i po be di mo, sve sni da nam je za ta kav re zul tat po treb no da ulo ì mo u utak mi cu sve {to mo è mo. Si gur no je da }e se igra ti u le pom am bi jen tu i pred ve li kim bro jem gle da la ca, {to }e i nas mo ti vi sa ti da pru ì mo do bru igru. Po treb no nam je da s ve }im bro jem igra ~a ula zi mo u za vr {ni cu na pa da, {to do sa da ni smo ~i ni li i {to je glav ni uzrok na {e ne e fi ka sno sti. Ra di li smo do sta na to me to kom pro te klih da na i na dam se da }e se to pri me ti ti u na {oj igri. Utak mi cu s Par ti za nom u pro {lom ko lu Voj vo di na je po ~e la u sa sta vu: Su pi}, Vu li }e vi}, \u ri}, Jo ki}, Na sti}, Mi to {e vi}, A|u ru, Me leg, Ste va no vi}, Bil bi ja, Abu ba kar i mo gu }e je, su de }i po re ~i ma Spa so ja Je la ~i }a, da s istom po sta vom is tr ~i i na meg dan u Uì cu,a u naj u òj kon ku ren xi ji su jo{ Bo jo vi}, Se ku li} i Bran ko vi}. A. Pre do je vi} MI HAJ LO VI] SE DA NAS IZ JA [WA VA

Bez Ba ste

Po vre da de fan ziv ca Udi ne za spre ~a va da se oda zo ve po zi vu se lek to ra Mi haj lo vi }a za pred sto je }a dva me ~a kva li fi ka ci ja za pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014. Zbog po vre de Du {an Ba sta ni je no sio dres Sr bi je u me ~u pro tiv [kot ske u Gla zgo vu, ni je ga bi lo ni u utak mi ci sa Vel som u No vom Sa du. Sva je pri li ka da ne }e mo }i da se sta vi na ras po la ga we se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u ni za na red na dva me ~a kva li fi ka ci ja u Gru pa A ko je na {a se lek ci ja igra pro tiv Bel gi je (12. ok to bar) i Ma ke do ni je (16. ok to bar). Ba sta ni je igrao za Udi ne ze na En fil du u tri jum fu nad Li ver pu lom u me ~u 2. ko la Li ge Evro pe. Pre sko ~io je i utak mi cu 6. ko la Se ri je A ko ji je we gov tim igrao pro tiv \e no ve. Ita li jan ski me di ji pi {u da srp skom in ter na ci o nal cu tre ba jo{ vre me na za opo ra vak, mu ~e ga bo lo vi u Ahi lo voj te ti vi de sne no ge i on ra di odvo je no od ostat ka eki pe.Osta je da se vi di da li se lek tor Mi haj lo vi} ima dru ga ~i je in for ma ci je i da li }e Ba stu sta vi ti na spi sak kan di da ta za me ~e ve kva li fi ka ci ja za SP 2014. pro tiv Bel gi je i Ma ke do ni je. Mi haj lo vi} }e da nas na kon fe ren ci ji za ka za noj za 12 ~a so va, u ho te lu Ha jat, ob ja vi ti spi sak igra ~a za na red na dva me ~a kva li fi ka ci ja za Mun di jal u Bra zi lu.Oku pqa we re pre zen ta ci je za ka za no je za po ne de qak, u Sport skom cen tru FSS u Sta roj Pa zo vi.

SPORT

dnevnik

JELEN SUPERLIGA SRBIJE - 8. KOLO SU BO TI CA: Spar tak ZV – Cr ve na zve zda NO VI SAD: Do wi Srem – Rad ni~ ki (N) KU LA: Haj duk - Sme de re vo U@I CE: Slo bo da Po int – Voj vo di na BE O GRAD: BSK Bor ~a – Rad ni~ ki 1923 JA GO DI NA: Ja go di na – No vi Pa zar BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad BE O GRAD: Par ti zan – Ja vor 1. Cr ve na zve zda 2. Par ti zan 3. Rad 4. Ja go di na 5. No vi Pa zar 6. Voj vo di na 7. Do wi Srem 8. Rad ni~ ki (N) 9. Slo bo da Po int 10. Ja vor 11. BSK 12. Spar tak ZV 13. Rad ni~ ki (K) 14. Sme de re vo 15. OFK Be o grad 16. Haj duk

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 5 4 3 3 3 3 3 3 2 1 0 0 0 0

1 0 2 1 3 3 1 1 1 0 0 2 5 4 2 2

(Are na sport 1, 15.00) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (Are na sport 1, 17.00) 0 1 0 2 1 1 3 3 3 4 5 4 2 3 5 5

16:7 19 25:5 18 13:5 17 6:3 13 11:6 12 4:4 12 7:8 10 11:13 10 10:14 10 11:6 9 5:18 6 8:11 5 5:10 5 3:11 4 5:12 2 4:11 2

U sle de }em ko lu (20/21. ok to bra) sa sta ju se- NO VI SAD: Voj vo di na – Haj duk, IVA WI CA: Ja vor – Slo bo da Po int, BE O GRAD: Rad – Par ti zan, Cr ve na zve zda – BSK Bor ~a,NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – OFK Be o grad, NI[: Rad ni~ ki – Ja go di na, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Do wi Srem, SME DE RE VO: Sme de re vo – Spar tak ZV.

HAJDUK DO^EKUJE SMEDEREVO

Pre sud ni bo do vi Fud ba le ri Haj du ka do ~e ku ju eki pu Sme de re va. Iz bo ra za Ku qa ne vi {e ne ma. Tri bo da su nu `nost uko li ko se ne `e li osta ti za ku can na dnu ta be le. Ka ko do ta dra go ce na tri bo da do }i? - Ona ko ka ko smo igra li u U`i cu. Na dam se da }e mo se tru di ti da sve utak mi ce igra mo na taj na ~in, {to zna ~i agre siv no, po sre di ni te re na, sa br zim pre la sci ma u na pad, sa mno go pro bo ja ka go lu, mno -

mi mi sli mo da tre ba – is ti ~e Mi la no vi}. Je li eki pa Haj du ka sprem na i ras po lo `e na da zah te ve stru ke mak si mal no is po {tu je na te re nu? - U ovom tre nut ku mo `da ni smo sto po sto sprem ni, ali ide mo ka to me. Na tre nin zi ma igra ~i ra de sve vi {e po mom uku su i ona ko ka ko za mi {qam da tre ba da se igra i ve ru jem da }e taj rad br zo re zul ti ra ti – ka `e Mi la no vi}.

go du bin skih lop ti u zo nu na pa da, uda ra ca i na dam se da }e da is pad ne ne {to od to ga – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. Zna ju u ta bo ru Haj du ka da Sme de re vo ne }e sa be lom za sta vom do }i u Ku lu. - Zna mo da ne }e, ali ja ve} kao po k va r e n a plo ~ a po n a vqam da nas in te re su je sa mo na {a igra i ono {to mi mo `e mo da po k a ` e m o. Mo ` da u ovom tre nut ku ni smo sprem ni za to, ali ta kav stav tre ba da nam bu de i po red svog po {to va wa pre ma svim pro tiv ni ci ma mi }e mo igra ti ona ko ka ko

Re spekt, do pr vog zvi `du ka su di je Fud b a l e r i Spar tak Zla ti bor vo de su sprem ni da do ~e ka ju Cr ve nu zve zdu. Na kon se ri je do brih re zul ta ta i na kon ne de qe do brog ra da, u Su bo ti cu su sprem ni da le po ugo ste Be o gra |a ne, ali i da ih po be de. – U ovom du e lu è li mo dve stva ri, da igra mo do bro, agre siv no i ofan ziv no, a dru go da u ta kvoj igri do |e mo do po zi tiv nog re zul ta ta. Si gur no je da ne }e mo igra ti sa mo da od ra di mo po sao, ne }e mo bi ti za do voq ni ni ako osta vi mo do bar uti sak, a ne osvo ji mo bo do ve, sa mo su bo do vi za do vo qa va ju }i. I da qe smo u si tu a ci ju da nam po lo àj na ta be li dik ti ra da mo ra mo da tra ì mo bo do ve u sva kom me ~u, pro tiv ni ke ne bi ra mo, ve} na sva kom no vom me ~u è li mo da uve }a mo bo dov ni sal do. O~e ku jem i pun Grad ski sta dion. Re spek tu je mo Cr ve nu zve zdu, a na dam se da }e rep sekt pre sta ti od pr vog zvi `du ka su di je –

Protiv Ni{lija Suboti~ani su bili precizni iz prekida

Tri jumf ~u va pr vo me sto Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su na kon po be de u Iva wi ci pre u ze li ulo gu li de ra pr ven stva. To je sva ka ko i mo tiv vi {e da se no vim tri jum fom sa ~u va te {ko ste ~e na po zi ci ja, a is pit ni je ni ma lo la gan, jer je ri val Spar tak u Su bo ti ci. - Po sled wih da na mno go se pri ~a o po vrat ku Zve zde na pr vo me sto, pa }e ovaj me~ po ka za ti ko li ko smo osta li hlad ne gla ve. @e leo sam da igra ~i bu du skon cen tri sa ni sa mo na te ren, vi de }e mo ko li ko smo u to me us pe li. Uz du `no po {to va we pre ma pro tiv ni ku ko ji je u uspo nu for me, na kon lo {eg star ta ima ju so li dan niz, Zve zda je fa vo rit i mo ra bi ti kao i pro tiv sva kog ti ma u Sr bi ji is ta kao je {ef stru~ nog {ta ba

cr ve no- be lih Alek san dar Jan ko vi}. Spar tak na ja vqu je ofan zi vu, ju ri{ na tri bo da pro tiv fa vo ri ta. - Po zdra vqam ta kvu od lu ku, kao tre ner pri `eq ku jem da ri va li igra ju otvo re ni je, jer }e fud bal bi ti lep {i za igra ~e i na vi ja ~e na tri bi na ma. @e li mo da se nad i gra va mo, a ciq je po be da. Mo `da }e sa mo put bi ti ma lo dru ga ~i ji- kon sta to vao je Jan ko vi}. Ka drov skih pro ble ma u eki pi Be o gra |a na ne ma. U kom bi na ci ji za sa stav ti ma bi }e i opo ra vqe ni {to per Mak si mo vi}. - Ima pro sto ra za ro ta ci ju, ali ne }e bi ti dra sti~ nih pro me na. Uvek na pra vi mo ne ku

Str pqe wem do re zul ta ta I klup sko ru ko vod stvo Haj du ka je sve sno zna ~a ja su sre ta pro tiv Sme de re va, te je od lu ~i lo da ulaz na sta dion Kraj ka na la u Ku li bu de slo bo dan. Ono {to, ka da je igra~ ki ka dar Haj du ka u pi ta wu tre ba re }i je da osim Je ri ni }a i Mi lu ti no vi }a svi osta li kan di da ti za naj bo qi sa stav su or ni i sprem ni za duel sa oklop ni ci ma iz Sme de re va. Zna ju }i sve to naj bli `i start noj po sta vi su sle de }i haj du ci: Bra}, Cvet ko vi}, La li}, Bu la to vi}, Cr no gla vac, Ob ro vac, Ada mo vi}, Se ku li}, Po po vi}, ]o vin i Ve se li no vi}. \. Bojani}

DESETKOVANI PROLETER GOSTUJE BE@ANIJI

La la to vi }a mu ~e po vre de Fud ba le ri Pro le te ra do bro su po ~e li pr vo li ga {ku se zo nu. Na kon osam ko la, pu le ni tre ne ra La la to vi }a je di na su ne po ra `e na eki pa Pr ve li ge uz li de ra iz Kru {ev ca. Na kon tri ve za na re mi ja, Sla no bar ci su po be di li tvr du eki pu Mla de nov ca 1:0 i u~vr sti ti se u sa mom vr hu ta be le. Na re du je jed no od naj te `nih go sto va wa u li gi, pro tiv Be `a ni je u Be o gra du. Tre ner cr ve nih, Ne nad La la to vi} bo ra vio je ~e ti ri da na u [vaj car skoj na se mi na ru za Pro li cen cu. Po po vrat ku u No vi Sad de lo va lo je da }e No vo sa |a ni u naj ja ~em sa sta vu na meg dan ra we nim la vo vi ma, ali se u pe tak si tu a ci ja za kom pli ko va la:

- Ta man smo se ob ra do va li ve {}u da se re ko va le scen ti Kav ~i} i Bo {ko vi} vra ~a ju u sa stav i da }e mo u Be o grad ju ri {a ti na po vo qan re zul tat. Ipak kao da se ne {to uro ti lo pro tiv nas. Kav ~i} i Bo {ko vi} tre nin gu ob no vi li po vre de. \u ro Zec je ne zgod no pao i po lo mio prst i sa da je u gip su, a naj go re je pro {ao Slo bo dan Vu ko vqak ko me je pu kla plu} na ma ra mi ca, hit no je pre ba ~en u bol ni cu i ope ri san. Si tu a ci ja je sa wim sta bil na sa da ga o~e ku je dug opo ra vak. Na dam se da }e mo upr kos sve mu u Be o gra du od i gra ti hra bro i us pe ti da iz vu ~e mo po zi ti van re zul tat - op ti mi sta je La la to vi}. M. Popovi}

PRAZNIK U SUBOTICI: SPARTAK ZLATIBOR VODA - CRVENA ZVEZDA

PE]IN]ANI O^EKUJU POBEDU

Bojan Bra}, golman Hajduka

nedeqa7.oktobar2012.

Fud ba le ri Do weg Sre ma ove ne de qe su vred no tre ni ra li i ne str pqi vo ~e ka ju da na {wi me~ pro tiv sta rog ri va la Rad ni~ kog iz Ni {a. - At mos fe ra je i da qe na vr hun skom ni vou - is ti ~e La zar ^or da {i} - ^ak ni tri uza stop na po ra za ni su nas po qu qa li. Na tre nin zi ma je sta we re dov no. Za sa da je je di na ne po zna ni ca da li }e u su bo tu igra ti Bu ko rac, ko ji vu ~e po vre du iz No vog Pa za ra. Uz svo po {to va we pro tiv ni ka, na ma je naj bit ni je da se is po {tu je sva ki do go vor iz svla ~i o ni ce. Mno go je to ga je re ko le |a pre va lio is ku sni Go ran Jan ko vi}. Do bro se se }a pro {lo go di -

{wih utak mi ca pro tiv Rad ni~ kog u Pr voj li gi. - Ni {li je su jo{ u Pr voj li gi po ka la zle da su vr lo is ku sna eki pa, ko ja zna da igra na re zul tat - ka `e Jan ko vi} - U Ni {u smo bi li rav no prav ni ri val, dok smo u Pe }in ci ma bi li bo qi, ali smo pro pu sti li pri li ku da ih sa vla da mo. Pro {le go di ne smo ima li lo{ start, ali smo ima li igru. Bi li smo str pqi vi dok ni smo u{li u po bed ni~ ku se ri ju. Po sle utak mi ce u Ni {u, ve za li smo de vet utak mi ca bez po ra za: {est po be da i tri ne re {e ne utak mi ce. Ove se zo ne o~e ku je mo isto: ma lo str pqe wa i rad se mo ra is pla ti ti. @. Radivojevi}

pro me nu ka ko bi smo osve ì li ma lo eki pu, ras po re di li rav no mer no ener gi ju- do dao je Jan ko vi}. Utak mi com u Su bo ti ci bi }e sta vqe na ta} ka na du gu se ri ju go sto va wa. - Za vr {a va mo te àk ci klus, a {to je na ma po seb no va `no sle di i dvo ne deq na pa u za usled re pre zen ta tiv nih oba ve za. Bi tan nam je sva ki mo me nat ko ji mo è mo da is ko ri sti mo za tre ning, {to je do sa da bi lo ne mo gu }e zbog rit ma sre da-su bo ta. Na ma su re zul ta ti bi li na pr vom me stu li ste pri o ri te ta, kao i po zi ci ja li de ra u {am pi o na tu. Na rav no, do bri re zul ta ti uti ~u na sa mo po u zda we, {to se od ra zi i na igru – za vr {io je Jan ko vi}. Z. Rangelov

do dao je Kur }u bi} ko ji ni na ovoj utak m i c i ne } e ima t i pro ble ma sa sa sta vom. Ka pi ten Spar ta ka, Vla di mir Tor bi ca, o~e ku je re pri zu pro {log di {weg du e la u ko me je Spar tak sla vio(2:0). – Pri ` eq k u j e m o ona k av epi log ka kav smo ima li pro {le se zo ne. No, ovo }e si gur no bi ti dru ga ~i ja utak mi ca, pro me ni li su se sa sta vi, tre ne ri, ali mi `e li mo isto. Iza se be ima mo jed nu te {ku, ali uspe {nu ne de qu. Do bro smo ra di li, mak si mal no smo mo ti vi sa ni i ~e ka mo ve li ki iza zov. Ana li zi ra li smo pro tiv ni ka, ma we vi {e se sve zna o wi ma. Mo ra mo ovu utak mi cu da do `iv mo kao i sva ku dru gu. Ne pre ti mo Zve zdi, ali }e si gur no mo ra ti da se po mu ~e da ostva re svoj ciq. Na dam se da }e mo mi bi ti uspe {ni ji u to me – ka zao je Tor bi ca. N. S.

MILO[ OSTOJI], UVEREN U POBEDU PARTIZANA

Ja vor le ~i ra ne

Na k on sa m o tri da n a od utak mi ce dru gog ko la ,Li ge Evro pe fud ba le ri Par ti za na u pr ven stvu do ~e ku ju Ja vor. S ob zi rom na na ~in na ko ji su cr no – be li po ra `e ni od Ru bi na tre ba o~e ki va ti da }e ovaj duel bi ti me |u te `im za Be o gra |a ne. Pi ta we je ko li ko

mo uspe {no pre sko ~i ti ovaj me~ – re kao je Osto ji}. Od bra na se po ka za la kao vr lo ose tqi va u du e lu sa Ru bi nom ? - Ni je to sa mo gre {ka od bra ne, igra ~i iz ve znog re da tre ba lo je da nam po mog nu. Ve li ki je pro stor bio iz me |u ovih li ni ja ti ma {to je Ru bin is ko ri stio.

NOVOSA\ANI PRED UTAKMICU SEZONE

Bu |e we pro tiv Pa zov ~a na Se ri ja fud ba le ra No vog Sa da od tri utak mi ce bez po ra za u pr ven stvu i Ku pu za vr {i la se na bo lan na ~in vi so kim po ra zom na go sto va wu u Kra qe vu pro tiv Slo ge (4:0). Ima li su No vo sa |a ni do voq no vre me na da to kom ne de qe uvi de gde su po gre {i li, iz vu ku po u ke i fo ku si ra ju se na me~ sa Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve. Stub od bra ne No vo sa |a na Ne boj {a Sko pqak s do sta op ti mi zma o~e ku je da na {wi okr {aj sa Rad ni~ kim: - Ovo je za nas utak mi ca se zo ne. Svim sna ga ma ju ri {a }e mo na tri bo da. Si gur no da ne }e bi ti

la ko pro tiv Rad ni~ kog, ko ji se do sa da {wim par ti ja ma po ka zao kao ve o ma ne zgod na i tvr da eki pa. Igra mo pred na {im na vi ja ~i ma, ko ji nas za i sta va tre no bo dre i bi }e na{ 12. igra~ - re kao je Sko pqak. Ka na rin ci }e igra ti u naj ja ~em sa sta vu, opo ra vi li su se La za rev ski i Sko pqak, kar to ne su od ra di li Ba la ba no vi} i Mak si mo vi}, a pra vo igra wa ste kao je i Va si li}. Pod zna kom pi ta wa je sa mo Dar ko Rok sa ko ji se po `a lio na uga nu }e ~lan ka na tre nin gu u ~e tvr tak. I. Grubor

Milo{ Ostoji}

su fud ba le ri Par ti za na us pe li da se opo ra ve od {o kant nog po ra za. O to me go vo ri de fan zi v ac cr n o – be l ih Mi l o{ Osto ji}. - Ta man ka da smo na pra vi li le pu se ri ju po be da do {ao je po raz od Ru bi na. On nas je uz dr mao, po seb no {to smo vi de li da pro tiv Ru sa mo è da se igra. Me |u tim, Ru bin je osta vqen u pro {lo sti po treb no je sa da gu ra ti u pr ven stvu. Do la zi nam Ja vor, tim ko ji mo è da iz ne na di i ko ji }e od nas tra ì ti mak si mal nu ozbiq nost uko li ko è li mo da po be di mo. Na dam se da }e -

Ali, ne tre ba sa da ku ka ti nad ti me. Kad po be |u je mo svi smo za slu `ni kad iz gu bi mo svi smo kri vi i to je to. Ko lek tiv ni duh mo ra da po sto ji – re kao je Osto ji}. [ta zna te o eki pi Ja vo ra ? - Ne {to, {to ih kra si ve} ne ko li ko se zo na. Do bri kon tra na pa di i igra po sle pre ki da {to oba ve zno mo ra mo spre ~i ti. Ra du je to {to smo i mi ove se zo ne ja ki po sle pre ki da ta ko da mi slim da }e mo us pe ti da spre ~i mo pro tiv ni ka da raz vi je taj na ~in igre – za kqu ~io je Osto ji} I. Lazarevi}

SPORT

nedeqa7.oktobar2012.

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

DA NAS VR [AC DO ^E KU JE VOJ VO DI NU SR BI JA GAS

No vo sa |a ni ima ju Maj sto ri je Ko la ro va, stre lac i Ba ne mo tiv Ko {ar ka {i Voj vo di na Sr bi ja ga sa da nas, u pr vom ko lu Pr ve li ge Sr bi je, go stu ju Vr {cu (ne ka da {wi He mo farm). No vo sa |a ni su u ne {to pro me we nom sa sta vu na pro {lu se zo -

ne po zna ni ca za cr ve no – be le. Me |u tim, oni ne be `e od ci qa, a to je pla sman u Su per li gu Sr bi je, pa u plej – of i u Ja dran sku li gu. Ve li ki je to za lo gaj, a u klu bu svi ve ru ju da mo gu da stig nu do sva tri ci qa.

Ra do van Mar ko vi} (de sno) u ak ci ji

nu, kad su po sti gli iz u ze tan uspeh igra ju }i u plej – ofu. Me |u tim, iako su od la zak na ja vqi va li i Ste fan Sto ja ~i} i Ni ko la Ka li ni}, ipak su osta li u sta rom ja tu. U voj vo |an skom der bi ju o~e ku je ih pot pu no no vi sa stav Vr {ca, ko ji je po ma lo i

Ka pi ten Vo {e Ra do van Mar ko vi} ve ru je u svo je sa i gra ~e. - Od ra di li smo do bar po sao to kom let we pa u ze. Vra ti li su se Sto ja ~i} i Ka li ni} i pre zen to va }e mo na{ stil igre ve} da nas. Na rav no i po be di }e mo u Vr {cu. Mi gle da mo sa mo se be, a

ciq je po znat. Naj bo qe je kad se na po ~et ku star tu je po be dom. Is ku sni ji smo za go di nu da na i ve ru jem da pro ble ma ne }e bi ti – is ta kao je Mar ko vi}. Ima ju u cr ve no – be lom ta bo ru pra vo na op ti mi zam, jer la ne su ste kli za i sta ve li ko is ku stvo u plej – ofu, a u Ja dran sku li gu ni su oti {li, po {to je ma |ar ski Sol nok po nu dio vi {e nov ca. - Po na vqa se pro te kla se zo na, jer opet go stu je mo u pr vom ko lu. Vr {ac je to tal no iz me nio eki pu. Ima }e na{ do ma }in ve li ki mo tiv, a on ni na ma ne maw ka. Pro me ni li smo i mi sa stav u od no su na pro {lu go di nu, ali smo za dr à li ve }i nu igra ~a i do ve li smo kva li tet na po ja ~a wa, ko ja se sve bo qe ukla pa ju u eki pu. Na{ tim }e jo{ vi {e na pre do va ti kroz igra we u Pr voj li gi i ube |en sam da }e mo ostva ri ti sve {to smo i pla ni ra li. U sva koj utak mi ci ide mo na po be du, pa iz u ze tak ni je ni da na {wa. Isti na, ima mo ma lih po te {ko }a, jer Ive qa je po vre |en, âm pa ra bo le stan, a ô ma gi} ne mo è, pre ma pro pi si ma, da za i gra u pr vom ko lu. I po red sve ga, kva li tet ni ji smo i sprem ni da ostva ri mo po be du na star tu – na gla sio je tre ner Si ni {a Ma ti}. M. Pa vlo vi}

PRO LE TER DO ^E KU JE SPA RAK VOJ PUT

PR VA LI GA ZA @E NE

Na kri li ma na vi ja ~a

Baj mo ~an ke is pu sti le pobedu

Ru ko me ta {i iz gra da na Be ge ju da nas po la `u naj ve }i is pit u pr ven stvu, jer im u go ste do la zi naj ve }i ri val za pla smau u eli tu, su bo ti~ ki Spar tak Voj put, ko ji ta ko |e ima ve li ke am bi ci je u ovo go di {wem {am pi o na tu. Is ku sni stra teg Mo mir Rni} ima }e ne ko li ko neo du mi ca pre po ~e tak ovog der bi ja, jer se ne ki igra ~i `a le na po vre de i umor. Ka ko sa da stva ri sto je svi oni mo ra }e da sti snu zu be, jer ova kav duel pred pu nom dvo ra nom u Zrew na i nu ni ka ko ne bi smeo da se pro pu sti. - Ovo je ove se zo ne za nas naj bit ni ja utak mi ca i po seb no smo se spre ma li za wu, im pe ra tiv nam je po be da, a do we tre ba da do |e mo no {e ni na kri li ma na {ih ver nih na vi ja ~a – iskren je bio Vla di mir

Ko va ~e vi}, is ku sni sred wi bek eki pe iz gra da na Be ge ju. – î ta ve ne de qe smo pa kle no tre ni ra li, po ka za li smo u dva pret hod na ko la sa @a bqom i Ti te lom da sa na ma ne ma {a le i da è li mo da ostva ri mo za cr tan plan, a to je pla sman u eli tu. Na rav no, ne }e bi ti ni ma lo la ko, jer Su to ti ~a ni ima ju is ku san i ve o ma do bar sa stav, ko ji vo di pre ka qe ni tre ner Bra ni slav Zeq ko vi}, ali sam isto ta ko ube |en da je mo gu }e da na sta vi mo po be do no snu se ri ju. Po zi vam na {e ver ne na vi ja ~e da do |u u ve li kom bro ju i po mog nu nam da sa vla da mo Spa ra tak Voj put i na pra vi mo ve li ki ko rak ka Su per li gi. Utak mi ca Pro le ter Agro ìv – Spar tak Voj put igra se da nas u 18 ~a so va u No voj ha li spor to va u Zre wa ni nu. N. Jo wev

@EN SKA SU PER LI GA

Si gur ne ^o kan ke Flip - ^o ka 1:4 KI K IN D A: Sa la Par ti zan, gle da la ca 10, su d i j a: Va d le v e (Ki k in d a). Re z ul t a ti: Ada mo vi} - Haj nal 0:3 (-3, 2, -2), Vu jin - @. Kor ma wo{

0:3 (-5, -8, -4), Vi co - K. Kor ma wo{ 3:1 (+6, -2, +8, +6), Ada mo vi} - @. Kor ma wo{ 2:3 (+2, +9, -2, -2, -6), Vi co - Haj nal 0:3 (-7, -4, -6). M. S.

Rad ni~ ki (B) - Mla dost 23:23 (13:12) BAJ MOK: Sport ska ha la, gle da la ca 400, su di je: Mol nar (No vi Be ~ej) i Sa vi} (Ka}). Sed mer ci: Rad ni~ ki 1 (1), Mla dost (3:2), is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 8 i Mla dost 8 mi nu ta. RAD NI^ KI: Ste pa no vi}, Alek si}, Iva no vi} 6, \a vi} 2, Tum bas 3, Ma ku lo vi}, Pe tri} 2, Alek si}, Ko men da 3, Ra du lo vi}, Ko sa no vi}, Ro tluk 3, Bo ki}, Tot 1, To ma sko vi} i @ig mund 3. MLA DOST: Jo {a no vi}, ô vi} 7, Po cik 1, Si mi}, ê ti} 12, Gr mi}, Kr sti}, Jo vi ca 1, Ka u rin, ]o si} i Kne è vi} 2. U pr vom po lu vre me nu ru ko me ta {i ce Rad ni~ kog su igra le do sta do bro, po is te ku 15. mi nu ta vo di le su 6:3, da bi u 23. mi nu tu go {}e iz jed na ~i le (9:9). U fi ni {u pr vog de la za hvqu ju }i od li~ nom od bra nom is ku sne Tot od la ze na od mor sa pri hva tqi vih 13:12. U na stav ku Baj mo ~an ke kre }u na sve ili ni {te. U po sled wem mi nu tu \a vi }e va je ima la {an su, ali je ne spret no {u ti ra la i lop ta se od bi la od jed ne igra ~e i {an sa je pro pa la. Baj mo ~an ke mo gu da à le {to ni su osvo ji le ~i tav plen. S. Sto jiq ko vi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Rad ni~ ki (NP), IN \I JA: In |i ja - Bo rac, BE O GRAD: Vo `do vac - Te le op tik, LU Â NI: Mla dost - Ko lu ba ra, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Ba nat, BE O GRAD: Be à ni ja - Pro le ter, ZA JE ÂR: Ti mok Slo ga, KRU [E VAC: Na pre dak - û ka ri~ ki. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - BE O ÎN: Ce ment - Ba~ ka To po la, TE ME RIN: Slo ga - Du nav, [ID: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (SM), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Sen ta, Ê LA RE VO: ^SK Pi va ra - Di na mo, STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Rad ni~ ki (S), OXA CI: Tek sti lac - Mla dost (BJ). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok - STAR Ê VO: Bo rac Pro le ter (BK). Utak mi ca po ~i we u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks Mla dost (BP) (10 ~a so va), MLA DE NO VO: Bu du} nost - Omla di nac. Utak mi ca po ~i we u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - RU MEN KA: Je din stvo - Her ce go vac, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Sta ri grad, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - TSK, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Vr bas, ZMA JE VO: Obi li} - Su tje ska. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - SU SEK: Su sek - Ta tra,

SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Mla dost, RA KO VAC: Bo rac - Di na mo, Ê NEJ: ê nej Ba~ ka, BA NO [TOR: Pro le ter - Vi no gra dar, Ê RE VI]: Sre mac - Fu tog. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Ko {ar ka ABA LI GA - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Union Olim pi ja (18), [I RO KI BRI JEG: [i ro ki - Sol nok (18), POD GO RI CA: Bu du} nost Vo li - MZT Sko pje (20). ADRI A TIK LI GA (@) - BE O GRAD: Vo `do vac – Mla di Kra ji {nik (18). PR VA MU [KA LI GA - BE O GRAD: Me ga Vi zu ra – Bo rac (12.30), VR [AC: Vr {ac - Voj vo di na Sr bi ja gas (18), BKK Rad ni~ ki – Me ta lac (20.30). PR VA @EN SKA LI GA - [A BAC: [a bac - ^e la re vo (17.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki – Pro le ter (18.00). DRU GA MU [KA LI GA - BE GRAD: Par ti zan MTS - Rad ni~ ki (O) (13).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - NO VI SAD: Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka (18, TV). Pr va mu {ka li ga, se ver - KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Di na mo (19). Dru ga `en ska li ga, se ver - RU MA: Slo ven - Uni rea (17), SU BO TI CA: Spar tak - La ki (18), MO [O RIN: Mi le ti} - Obi li} (17.30).

Sr bi ja u pe tak igra la San der len da i po go dio. Srp tre }i me~ kva li fi ka ski re pre zen ta ti vac je u 60. mi ci ja za Svet sko pr ven nu tu upi sao i asi sten ci ju. Od stvo pro tiv Bel gi je u li~ no je pro bio po svo joj stra Be o gra du, a le pe ve sti za se lek ni, a po tom i upo slio Agu e ra, to ra Si ni {u Mi haj lo vi }a sti ko ji se sna {ao is pred go la ù iz En gle ske. Alek san dar gosti ju du pli rav {i pred nost Ko la rov po sti gao je gol i upi gra |a na. sao asi sten ci ju u po be di Man ~e ster Si ti ja pro tiv San der len da - 3:0 (1:0), dok je ka pi ten „or lo va” Bra ni slav Iva no vi} bio je stre lac ~e tvr tog po got ka u ube dqi voj po be di êl si ja pro tiv No ri ~a - 4:1 (3:1). Pr vi me~ sed mog ko la obe le ì la je ru tin ska po be da {am pi o na, ali i od li~ na igra le vog be ka „or l o v a”.Ko l a rov je po go dio ve} u pe tom mi nu tu iz slo bod - Ra dost fud ba le ra Man ~e ster si ti ja wa ka. Pre kid je bio is ko sa na le voj stra ni, ma êl si je la ko iza {o na kraj lo iz nad me sta gde se spa ja ju dve sa No ri ~om. Grant Hol je do veo li ni je {e sna e ster ca, sa mim go ste u vo| sto u 11. mi nu tu, a sa tim bi la je to vr lo ne zgod na po mo po la sa ta od po ~et ka me ~a zi ci ja za igra ~a ko ji se vi {e pi ta we po bed ni ka se vi {e ni je slu ì le vom no gom. Ali, Ko la po sta vqa lo. Fer nan do To res i rov je po ka zao da je pra vi spe Frenk Lam pard i Eden Ha zard ci ja li sta za slo bod wa ke. Neo obez be di li su êl si ju ube dqi ~e ki va no je po slao ki flu po vu pred nost. Znat no ma we uz bu red ì vog zi da u bli ì ugao go |e wa bi lo je u dru gom po lu vre -

me nu, a da se ono ne za vr {i bez go lo va po bri nuo se Iva no vi}. Sr bin je ko na ~an re zul tat po sta vio u 76. mi nu tu. Re zul ta ti sed mog ko la: Man ~e ster si ti - San der lend 3:0 (1:0) /Ko la rov 5, Agu e ro 60, Mil ner 89/, ^el si - No ri~ 4:1

(3:1) /To res 14, Lam pard 22, Ha zard 31, Iva no vi} 76 - Holt 11/, Svon si - Re ding 2:2 (0:2) /Mi ~u 71, Ra tlix 78 - Po greb wak 31, Hant 44/, VBA - KPR 3:2 (2:1) /Mo ri son 5, Ge ra 23, Mu lum bu 85 - Ta rabt 35, Gra ne ro 90+1/, Vi gan - Ever ton 2:2 (2:1) /Ko ne 10, Di Sa no 23 - Je la vi} 11, Bejns 87p/, Vest hem - Arsenal 1:3.

SRP SKA LI GA, VOJ VO DI NA

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Pa li }a ni sta li u na stav ku

Sed mi trijumf Ba va ra ca

Pa li} - Do li na 2:2 (2:0) PA L I]: Sta d ion „Jan k o Pe ja no vi}”, gle da la ca 250, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va). Strel ci: Mi li} u 33. Ma ti ja{e v i} u 38. za Pa l i}, a Stoj~i} u 61. i Ko va ~e vi} u 64. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Jo ci}, An tu ni} (Pa li}), a Me m o v i}, î ` ik i \or |e vi}. PA LI]: Ta si} 7, Pr {i} 7, Me zei 7, Slep ~e vi} 6 (Bje dov 6), Mar ko vi} 7, Jo ci} 7, Mi li} 7, Jon di} 6 (Raj ko va ~a 6), Ma ti ja {e vi} 7, Qu ben ko vi} 7, An tu ni} 7 (To mi {i} 6). DO LI NA: Jev ti} 7, Sto ja nov ski 6 (Spa sov ski 6), î ìk 7, Ne du ~i} 6, ]i ri} 6 (\o ko vi} 7), Stoj ~i} 7, Gli go ri} 6, Iva no vi} 7, Trip ko vi} 6 (Ko va ~e vi} 7), Nin ko vi} 7, Me mo vi} 7. Fud ba le ri Pa li }a od i gra li su u pr vom po lu vre me nu od li~ no, kva li tet no i bor be no i ve} u 33. mi nu tu do {li su do vo| stva. Par mi nu ta ka sni je po sle br ze ak ci je po sti gli su o dru gi gol. U na stav ku igre go sti su pr vo sma wi li re zul tat,a po tom re ze vi sta Ko va ~e vi} po sti è za gol za iz jed na ~e we. U fi ni {u me ~a do ma }i ni su ima li vi {e {an si, Pr {i} je u 88. mi nu tu do ne ti po be du svom ti mu, ali je {u ti rao po red go la. St. Sto jiq ko vi}

Voj vo |an ska li ga Is tok Rad ni~ ki (B) - Je din stvo (BK) 2:0, Ba~ ka 1901 - Je din stvo (NB) 1:2, Ko lo ni ja - Slo bo da 5:1, Vr {ac - Za dru gar 2:0, Ko za ra - Bi le }a nin 1:0, AFK - Rad ni~ ki (K) 2:1, Bu du} nost (SC) - Ki kin da 1:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Po let (S) - Bo rac 3:1, Pr vi maj - Mla dost (T) 3:3, Sr bo bran - Sta ni {i} 1:0, Slo ga (E) - Haj duk 2:0, Ju go vi} Cr ven ka 1:0, Ba~ ka (BP) Cr ve na zve zda 4:1.

Ni {ta no vo u Bun de sli gi. Ba jern na sta vqa te ror i ve} je upi sao sed mu po be du iz isto to li ko utak mi ca od po ~et ka se zo ne. Po raz u Be lo ru si ji od Ba te Bo ri so va (1:2) u Li gi {am pi o na, na pla ti li su pro tiv Ho fen haj ma - 2:0. Pro ra dio je i Frank Ri be ri, dvo stru ki stre lac za Ba jern. Za ni mqi vo da od pet utak mi ca, ko je su igra ne u su bo tu ni jed na ni je za vr {e na bez po bed ni ka, kao i to da eki pe ko je su iz gu bi le ni su us pe le da po stig nu po go dak. Naj e fi ka sni ji bi li su [al ke i Fraj burg, ove dve eki pe sla vi le su sa po 3:0. U Gel zen kir he nu se lo {e pro veo Volf sburg, a na „Ma ge so lar” sta di o nu Nir nberg, ko ji

je po sle do brog po ~et ka (se dam bo do va iz tri ko la) ve zao ~e tvr ti uza stop ni po raz. Sa dru ge stra ne, Fraj burg je pre ki nuo cr nu se ri ju. Strel ci za do ma }i na bi li su Ma ki a di u 36. mi nu tu, Ka li |u ri i Te ra ci no u su dij skoj na dok na di dru gog po lu vre me na. Re zul ta ti sed mog ko la: Ba jern - Ho fen hajm 2:0 (2:0) /Ri be ri 19, 48/, [al ke - Volf zburg 3:0 (2:0) /Far fan 33, Afe laj 46, Noj {tad ter 58/, Fraj burg - Nir nberg 3:0 (1:0) /Ma ki a di 36, Ka li |u ri 90+2, Te ra ci no 90+3/, Majnc - For tu na 1:0 (1:0) /No ve si 85/, Groj ter Firt - Ham bur ger 0:1 (0:1)/Son 17/, Aug sburg Ver der 3:1 (2:1)/Ver ner 2, Hajn 32, Ba jer 73 - De Brujn 19/

IN \IJ CI U SE RI JI OD SE DAM ME ^E VA BEZ PO RA ZA

Mla dost adut Fud ba le ri In |i je su na do sa da odir ga nih osam utak mi ca Pr ve li ge, ~e ti ri pred ver nim na vi ja ~i ma a isto to li ko na te re ni ma ri va la, sa ku pi li su 12 bo do va. Ze le no-be li, ve ro vat no ima ju naj mla |i tim na pr vo li ga {koj sce ni, Vu ja sin, Le ma ji}, Kr sti}, Du ka nac, i N. Stan ko vi} su pro le tos upo re do na stu pa li za pod mla dak i pr vi tim, Di mi trov , Du ba ji} i Mar ko vi} su sa mo ne {to sta ri ji pa je bi lo ne re al no pre vi {e o~e ki va ti od ta ko pod mla |e nog po go na. Da na {wom utak mi com pro tiv Bor ca kre }e dru ga se ri ja me ~e va me ~e va za bo do ve, kon ku ren ci ja je è sto ka, ~ak {est klu bo va }e na kra ju pr ven stva mo ra ti u ni ì rang tak mi ~e wa, pa }e bor ba za pla sman u elit no dru {tvo ali i op sta nak bi ti è sto ka i kraj we ne iz ve sna. Uosta lom, ~ak i le ti mi ~an po gled na ta be lu to i po tvr |u je. Me |u tim, tre ne ra In |i je Zo ra na Go ve da ri cau ohra bru je se ri ja od 7 su sre ta bez po ra za, ra ~u na ju }i i kup utak mi cu u Uì cu, kao i ~e we ni ca da je uà od bra na we go vog ti ma u tom istom ni zu pri mi la sa mo je dan gol pa, upra vo za to, ve ru je u be ri }e tan na sta vak pr ven stva. We go vi pr vo tim cu su, iz gle da, ta ko |e op ti mi sti~ ki

ras po lo è ni iako im je, po ne kad, i sport ska sre }a ob la to po mo gla da ra do sni na pu ste te re nu u Kra qer vu, No vom Sa du i ve} po me nu tom La za rev cu. - Sport ska sre }a je sa stav ni deo igre. Me |u tim, pru ì li smo ne ko li ko do brih par ti ja, uà od bra na je funk ci o ni sa la bes pre kor no ali su nam, na pri mer, pre~ ka i sta ti va po mogl da pro tiv Ko lu ba re ukwi ì mo tri bo da. Da nas o~e ku je mo iz u zet no te {ku utak mi cu, Bo rac je tre nut no vi so ko pla si ran, pri èq ku je po vra tak u Su per li gu pa je mo `da ~ak i fa vo rit iako se igra u In |i ji. Me |u tim, upra vo po be dom pro tiv ~a ~an skih ze bri ove ri li bi do sa da {we do bre par ti je, na sta vi li se ri ju bez po ra za i pri qu ~i li se vo de }im eki pa ma {to je pre vas hod ni ciq. Ob zi rom na ra di kal no pod mla |en sa stav po vra tak u elit no dru {tvo ni je im per tiv ali bi beg od opa sne zo ne omo gu }io mir ni je tak mi ~e we pa i kval tet ni je igre na te re ni ma {i rom Sr bi je, - is ta kao je gol man In |i je, Mi lo{ Mi li no vi}. D. Vi }en ti} PRVA LIGA SRBIJE Jedin. putevi - Metalac

0:0

SPORT

dnevnik

Po be da u po sled woj se kun di Sr bi ja - Hr vat ska 30:29 (17:13) vi} 3 (2), Eri}, Ra jo vi}, Tri fu no vi}, Pop La zi} 2, Og we no vi}, Fi li po vi} 3, \a pa no vi}, Ni {a vi} 2, Mi lo {e vi} 2, Sto iq ko vi}, Li {~e vi}, Loj pur 3, Bar to {i} 2, To ma {e vi} (se dam od bra na). HR VAT SKA: @de ri} (osam od bra na), Ko `wak 2, Pet ko vi} 4, Fran ko vi}, Pu {i} Ko ro qe vi}, Elez 3 (1), Je `i} 5, Ze bi}

8(2), Pe ra i ca 2, Jan ko vi}, Xo no 2, ^o vi}, Kwe `e vi} 1, Ba {i} 1, Bu ko vi na, Jel ~i} (~e ti ri od bra ne). Ru ko me ta {i ce Sr bi je sa vla da le su se lek ci ju Hr vat ske 30:29 (17:13) u dru gom pri ja teq skom me ~u u Pe trov cu na Mla vi. Po be do no sni gol po sti gla je Sla |a na Pop La zi} u po sled woj se kun di utak mi ce.

SU PER LI GA [KI DER BI U NO VOM SA DU: VOJ VO DI NA - ME TA LO PLA STI KA (RTS 2, 18.00)

Su dar naj bo qih od bra na Ru ko me ta {i Voj vo di ne si gur nim ko ra kom za ko ra ~i li su u no vu su per li ga {ku se zo nu. Iza bra ni ci tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a pre gr me li su voj vo |an ski der bi pro tiv Ju go vi} Uni me ta (25:23). Ta ko na kon tri od i gra na ko la, Po pov i dru go vi sa mak si mal nim u~in kom na la ze se na vr hu ka ra va na. Pr vi ve li ki pra vi test vi ce {am pi o na o~e ku je ve ~e ras u ~e tvr tom ko lu, ka da na Sla nu ba ru sti è {a ba~ ki br zi voz, eki pa Me ta lo pla sti ke. Cr ve no - be li jo{ uvek pam te pro {lo go di {wi re mi u ovoj is toj dvo ra ni, ali i te àk po raz u ha li {a ba~ ke gim na zi je. - Ve ~e ra {wi su sret s pra vom no si epi tet der bi ja. Bi }e ovo od me ra va we sna ga dve ne po ra è ne eki pe ali i su dar naj bo qih od bra na u li gi. Do bro pam ti mo pro {lu se zo nu ka da smo u dvo me ~u osvo ji li sa mo bod. Me ta lo pla sti ka je eki pa ko ja je u od no su na pro {lu se zo nu pre tr pe la naj ma we pro me na. Od la skom Lu ke Mi tro vi }a iz gu bi li su ne {to od ~a ro li je u na pa du, ali su ipak us pe li da an ga ù ju ne ko li ko kva li tet nih po je di na ca. Kqu~ po be de sva ka ko le ì u

Po pov iz me |u Mi tro vi }a i Dra ga {a

na {oj spo sob no sti da pro na |e mo ade kvat no re {e we za wi ho vu 5 - 1 od bra nu- ka zao je ]ir ko vi}. - At mos fe ra u na {em ta bo ru je za i sta do bra. Mom ci su na kon Ka }a mak si mal no bi li po sve }e ni tre nin zi ma i vi di se da su sil no mo ti vi sa ni. Qu bo mir Jo {i} se po vre dio, na kon dis tor zi je zglo ba, sa da je is te gao pre gi ba~ ku ka, ni je tre ni rao i

na we ga de fi ni tiv no ne mo `e mo da ra ~u na mo. Bi }e te {ko kom pen zo va ti we gov iz o sta nak i gol ge ter ski u~i nak. O~e ku jem da qu bi te qi ru ko me ta na Sla noj ba ri i po red ma lih ekra na u`i va ju u kva li tet noj i ne iz ve snoj utak mi ci i na {oj po be di op ti mi sta je {eg stru~ nog {ta ba Voj vo di ne. I. Gru bor

\u ro vi} spre ~io iz ne na |e we

LI GA [AM PI O NA

Hra bro na Flen sburg Ru ko me ta {i Par ti za na u Dru gom ko lu Li ge {am pi o na da nas od 19 ~a so va (TV RTS 2) u ha li ^a i ru u Ni {u do ~e ku ju ne ma~ ki Flen sburg. Igra Par ti za na mno go }e za vi si ti od or ga ni za to ra Uro {a Mi tro vi }a ko ji je do rim par ti ja ma na star tu se zo ne po no vo iz bo rio sta tus re pre zen ta tiv ca. - U me~ sa Flen sbur gom ula zi mo bez be le za sta ve. Sva ka ko da su oni fa vo ri ti jer je to skup ne ma~ kih i skan di nav skih re pre zen ta ti va ca, ali si gur no da

i oni ima ju sla bo sti ko je }e mo mi uz mak si mal no an ga `o va we i po dr {ku pre pu ne ha le ^a ir po ku {a ti da is ko ri sti mo. Ne }u da obe }am ni {ta osim bor be za sva ku lop tu na sva kom de lu te re na iako po no vi mo igru iz pr vih 45. mi nu ta utak mi ce u Mo skvi si gu ran sam da }e mo iz vu }i po vo qan re zul tat, a ka kav }e on bi ti na kra ju to }e mo vi de ti. za kqu ~io je Uro{ Mi tro vi}. Za me~ Par ti za na i Flen bur ga vla da ogrom no in te re so va we. S. An ti}

LI GA [AM PI O NA

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

PE TRO VAC NA MLA VI: Ha la „Dra gu tin To ma {e vi}“. Gle da la ca: 1500. Su di je: Ma ri} i Ma {i} (Sr bi ja). Is kqu ~e wa: Sr bi ja dva mi nu ta, Hr vat ska osam mi nu ta. Sed mer ci: Sr bi ja 4 (4), Hr vat ska 3 (3). SR BI JA: Ri so vi} (se dam od bra na), Kr pe` , Po po vi} 5 , Le ki} 8 (2), Dmi tro vi}, Dam wa no -

nedeqa7.oktobar2012.

[pan ci oprav da li ulo gu fa vo ri ta Voj vo di na - Bar se lo ne ta 4:9 (1:2, 1:2, 1:2, 1:3) NO VI SAD: Ba zen Spen sa, gle da la ca: 500, su di je: Kun (Ma |ar ska) i Buc (Ho lan di ja). Igra~ vi {e: Voj vo di na 13 (4), Bar se lo ne ta 9 (3). Pe ter ci: Bar se lo ne ta 1 (1). VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi} (10 od bra na), Bo san ~i}, Mak si mo vi} 1, Vuk sa no vi}, Mi li ~i}, Va si} 2, Ge ra to vi} 1, Ovu ka, We go van, Ubo vi}, Mat ko vi}, Gvo zda no vi}, Cr ven ko. BAR SE LO NE TA: Lo pez (11 od bra na), Vr li}, Mar tin, Si ra wi, Mon pe at, Min gel 1, Ro ka, Fer nan dez 2, Flo res, Pe ro ne 4, De Le ra, Pet ko vi} 2, Qo ret. Oprav da li su ulo gu fa vo ri ta va ter po li sti Bar se lo ne te i sa vla da li eki pu Voj vo di ne u No vom Sa du. Po ku {a li su igra ~i Voj vo di ne da da ju mak si mum, ali ih je su sti gao umor, jer im je za krat ko vre me ovo bi la tre }a iz u zet na te {ka utak mi ca. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a jo{ su se do bro dr `a li u pr ve dve ~e tvr ti ne, ali su [pan ci od star ta na met nu li svoj ri tam ne do zvo liv {i No vo sa |a ni ma da igra ju ona ko ka ko oni zna ju. Iz ne mo gu} no sti da od i gra ju na ri tam i kon tra na pa de, igra ~i Voj vo di ne su pra vi li gre {ke, ko je je znat no is ku sni ji tim pred vo |en re pre zen ta tiv cem [pa ni je Fe li pe om Pe ro ne om, strel cem

~e ti ri po got ka, znao da is ko ri sti. Po ve li su go sti sa 2:0, da bi Voj vo di na pred kraj pr vog de la sma wi la na 2:1. I sre di nom dru ge de o ni ce us pe li su No vo sa |a ni da sma we na je dan gol raz li ke (3:2), ali je na{ igra~ u re do vi ma Bar se lo ne te Mar ko Pet ko vi} iz kon tre kra jem tog pe ri o da igre od veo svoj tim na 4:2. Bar se lo ne ta se od le pi la po ~et kom tre }e de o ni ce na 5:2 i od ta da je zna la~ ki odr `a va la ste ~e nu pred nost. U re do vi ma Voj vo di ne naj bo qi je bio gol man Mi lo{ Ma rin ko vi}. Iako su da li

Ka no na da Zve zde Cr ve na zve zda - Kroj clin gen 26:7 (8:3, 7:2, 6:1, 5:1) Va ter po li sti Cr ve ne zve zde po be di li su pred stav ni ka [vaj car ske Kroj cling sa ube dqi vih 26:7 (8:3, 7:2, 6:1 i 5:1), u dru gom ko lu Li ge {am pi o na. Naj e fi ka sni je u po bed ni~ koj eki pi bi li su Bo ris Va pen ski i Ne nad Sto ji ~i} sa po pet go lo va. Po tri po got ka po sti gli su ka pi ten An dri ja Pr la i no vi}, Mi haj lo Mi li ~e vi} i Stra hi wa Ra {o vi}.

PR VA LI GA

[am pion pro tut wao

Cr ven ka - PKB 27:27 (14:12)

No vi Sad - Pro le ter 1:6

CR VEN KA: Dvo ra na Slo bo dan î le Mi {ko vi}, gle da la ca oko 500, su di je: Bla go je vi} i \o ki} (Ja go di na). Sed mer ci: Cr ven ka -, PKB 4 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10 i PKB 10 mi nu ta. CR VEN KA: N. Ra ~i} (1 sed me rac), @e ga rac 4, Ra do wi} 5, Tun guz, Sla vu qi ca 2, V. Ra ~i} 3, Pe ro vi} 5, Ni ko li} 1, Mi ri}, \u rov }i} 1, Egi}, Gru ji ~i} 1, Vi tas (10 od bra na), Gu gle ta 5. PKB: Zdrav ko vi}, Ra do sa vqe vi} 4, Vu ko vi} 3, Mi lo je vi}, Og wa no vi}, To do ro vi} 6, Mi ha i lo vi} 4, Osto ji}, Ra do va no vi} (9 od bra na), Bo ji ~i}, Ne {o va no vi} 2, Ma ti ~i} 3, Po po vi}, Osto ji}, û pi} 5, Si mi} (2 od bra ne). Po ~e tak je na go ve stio da }e Cr ven ka u eki pi PKB ima ti ja ~eg pro tiv ni ka. Sve do 16. mi nu ta Be o gra |a ni su bi li u vo| stvu. Od mah u na stav ku Ra do wi} je po sti gao no vi gol i do ta da naj ve }u pred nost (15:12). Me |u tim, is ku stvo pro tiv ni ka ta da sve vi {e je do {lo do iz ra à ja i oni u 37. mi nu tu go lom û pi }a iz jed na ~i li re zul tat (17:17). Ali Go ran \u ro vi} je spre ~io iz ne na |e we. T. Jo vo vi}

NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca 100, su di je: Vu ki} i De ja no vi} (Be o grad). Re zul tat po ka te go ri ja ma - do 55 ki lo gra ma: Si mi} - Mar ko vi} 0:2, do 60 kg Vu ko vi} - Im bro wev 2:0, do 66 kg Lac ko vi} Fris 0:2, do 74 kg Bo {kov - [te fa nek 0:2, do 84 kg [ta jer - Mi ol ski 0:2, do 96 kg Pe tro vi} Sta noj ~i} 0:2, do 120 kg Pa vlo vi} - Mi ja tov 0:2. Mno go is ku sni ja i ozbiq ni ja eki pa ak tu el nog {am pi o na Pro le te ra bez ve }ih po te {ko }a po be di la je do ma }e rva ~e No vog Sa da. No vo sa |a ni su Zre wa nin ci ma su prot sta vi li pri li~ no pod mla |en sa stav, ta ko {to su svi wi ho vi bor ci rva li u vi {oj ka te go ri ji. Na su prot wih Pro le ter je iza {ao u mno go ja ~em sa sta vu i pot pu no sti oprav dao ulo gu fa vo ri ta. I po red ve li ke raz li ke u kva li te tu qu bi te qi rva wa mo gli su da u`i va ju u ne ko li ko za ni mqi vih me ~e va, pre svih u ka te go ri ji do 74 kg u ko joj su sna ge od me ri li Bo ban Bo {kov i Da vor [te fa nek. J. Ga li}

@REB ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Sr bi ja sa Poq skom i Bu gar skom Srp ske od boj ka {i ce igra }e u gru pi D na Evrop skom pr ven stvu 2013. go di ne sa se lek ci ja ma Poq ske i Bu gar ske. Tim re pre zen ta ci ja ma u gru pi, ko ja }e se igra ti u [ve ri nu, u Ne ma~ koj, pri dru ì }e se i po bed nik du e la iz me |u Ru mu ni je i ê {ke, ko ji je na pro gra mu 1. i 8. ju na.[am pion Sta rog kon ti nen ta bi }e odr àn od 6. do 14. sep tem bra u Ci ri hu, u [vaj car skoj i u Ha leu, Dre zde nu, [ve -

Od li ~an: Mi lo{ Ma rin ko vi}

ri nu i Ber li nu, u Ne ma~ koj.@reb za gru pe odr `an je u su bo tu u Ci ri hu, a na {a re pre zen ta ci ja }e na pred sto je }em {am pi o na tu bra ni ti ti tu lu U gru pi A, u Ha leu, igra }e Ne ma~ ka, Tur ska, [pa ni ja i Ho lan di ja. Gru pu B, ko ja }e bi ti sme {te na u Ci rih, ~i ni }e [vaj car ska, Ita li ja, Bel gi ja i po bed nik du e la Ukra ji ne i Fran cu ske, dok }e u gru pi C, u Dre zde nu, bi ti Ru si ja, Azer bej xan, Hr vat ska i bo qi iz su sre ta Be lo ru si je i Slo va~ ke.

Fo to: F. Ba ki}

sva ~e ti ri go la s igra ~em vi {e No vo sa |a ni ipak ni su do bro od i gra li ovaj seg ment, kao ni na pad. Bi lo je do sta gre {a ka, ali je naj vi {e hra bro sti da {u ti ra imao Du {an Va si}, ko ji je po sti gao dva po got ka. Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} ~e sti tao je igra ~i ma Bar se lo ne te na za slu `e noj po be di. - Bar se lo ne ta je naj kva li tet ni ji tim u na {oj gru pi i spra vom ima ju ve li ke am bi ci je u ovo go di {wem iz da wu Li ge {am pi o na. Oni su naj bo qa pli va~ ka eki pa s ko jom je Vojv di na igra la po sled wih go di na - re kao je Sta no je vi}. Tre ner Bar se lo ne te San ti ja go Fer nan dez je re kao da je we gov tim mo rao od star ta da igra mak si mal no. - Mo ra li smo ta ko da igra mo, ka ko bi smo umo ri li mla di tim Voj vo di ne. Oni su te {ko do la zi li do pri li ke za gol {to je i do ve lo do ko na~ nog re zul ta ta re kao je Fer nan dez. G. Ma le no vi}

JA DRAN SKA LI GA

Va qak pao u Za gre bu Ci bo na - Par ti zan 80:72 (18:22, 24:24, 12:16, 18:18) ZA GREB: Dvo ra na „Dra èn Pe tro vi}, gle dal ca 2.000, su di je: Pukl, Bol ta u zer (Slo ve ni ja), Ob ra do vi} (BIH). CI BO NA: Kus 1, Zub ~i} 13, Ma {i} 8, Kar ter 6, Mar ~in ko vi} 2, Ver 3, Ro zi} 2, Ja go di} 3, Stro u be ri 13 (4as), @i ì} 20 (8sk), Ha mil ton 7, Ko va ~e vi} 2. PAR TI ZAN: To mas 3, Mi lu ti nov, Ve ster man 7, Lu ~i} 25 (5sk), Mi lo sa vqe vi} 8, Bog da no vi} 2, Mu sli 9 (10sk), â ka re vi}, \eki} 3, Gor don 6, An |u {i}, Ber tans 9. Par ti zan pre tr peo je pr vi po raz ove se zo ne u ABA li gi. Cr no be li su u tre }em ko lu re gi o nal ne li ge po ra è ni od Ci bo ne u Za gre bu, re zul ta tom 80:72 (18:22, 24:24, 12:16, 18:18). Uzrok po ra za cr no-be lih u Ko {ar ka {kom cen tru Dra èn Pe tro vi} tre ba tra ì ti u sla bi joj or ga ni za ci ji na pa da, bu du }i da su ima li ~ak 26 iz gu bqe nih lop ti. Ci bo na je bo qe otvo ri la duel i ve} u {e stom mi nu tu ima la je vi so ku pred nost - 15:5. Upra vo ta se ri ja Za grep ~a na uti ca la je prak ti~ no na ceo tok me ~a. Oni su uspe {no odr à va li vo| stvo, a cr no-be li su bi li ti ko ji su „ju ri li” re zul tat.

Split - Cedevita

74:71

Na star tu dru ge ~e tvr ti ne sjaj ni Vla di mir Lu ~i} do neo je pr vu pred nost Par ti za nu (23:22) se ri jom od pet ve za nih po e na, ko joj je „ku mo va la” i teh ni~ ka do su |e na klu pi Ci bo ne, ali su do ma }i ni, na isti na ~in, br zo po vra ti li pred nost (Par ti za no va klu pa ta ko |e do bi la teh ni~ ku). Re zul tat ska ne iz ve snost po tra ja la je do 17. mi nu ta, ka da je Ci bo na po no vo us pe la da stig ne na „plus ~e ti ri” kao i po sle pr vog kvar ta la. Za grep ~a ni su i u na stav ku bi li uvek ko rak is pred srp skog {am pi o na, a mla da eki pa tre ne ra Ve li mi ra Ga {i }a, „ka ska la” je kon stant no za do ma }i ni ma po tri-~e ti ri po e na, pre sve ga za hva qu ju }i lo {oj or ga ni za ci ji u na pa du. U fi ni {u tre }e de o ni ce i po ~et kom po sled weg pe ri o da Ci bo si su us pe li da odu na 12 po e na raz li ke (66:54), i ka da se ~i ni lo da je to kqu~ na pre va ga, Par ti zan je se ri jom 10:0 opet pri pre tio (64:66). Ipak, ni su cr no-be li is ko ri sti li ve li ku {an su za pre o kret, a on da se raz i grao ve te ran An dri ja @i `i}.

SPORT

nedeqa7.oktobar2012.

dnevnik

IN T ER V JU: MARINIKA ^OBANU, POKRAJINSKA SEKRETARKA ZA SPORT I OMLADINU

SO [OV se vra }a ku }i re vi{e od dve godine redakcija lista “Dnevnik” pokrenula je akciju da se obnovi Sportska olimpijada {kolske omladine Vojvodine (SO[OV). Ideja je bila da sportske aktivnosti u osnovnim i sredwim {kolama ponovo dobiju na popularnosti i da se u~enicima pruì dodatna motivacija za aktivno bavqewe sportom. Tada je predlog iznet i Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, ali je trebalo malo vi{e vremena da do realizacije ove inicijative i do|e. Marinika ôbanu, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, istakla je da }e prioritet Sekretarijata u narednom periodu biti upravo razvoj {kolskog sporta i povratak SO[OV-a, kao i ja~awe tzv. omladinskog sektora. – U osnovi {kolarcima danas nije omogu}eno da se bave sportskim sadràjima, jer su prakti~no svi termini u {kolskim salama, koje su dobro opremqene, izdati klubovima. To opet zna~i da deca koja nisu u mogu}nosti da plate treninge i ne mogu da se bave sportom. Profesori fizi~kog vaspitawa su pla}eni za dodatni rad, koji ulazi u kvotu ~asova, ali nema slobodnih termina u {kolama. Mi èlimo to da promenimo. Ima mesta i za klubove, ali tek kada se iscrpe svi termini i potrebe {kolske dece – kaè Marinika ôbanu za na{ list.

Naàlost, ~iwenica je i da je sve vi{e dece, naro~ito sredwo{kolskog uzrasta, nezainteresovano za sport, navodi sagovornica „Dnevnika”. – Analize su pokazale da se drasti~no pove}ala gojaznost kod dece i razni deformiteti ki~me i stopala. Zato }emo se potruditi da se {to kvalitetnije radi sa decom, naro~ito onom najmla|om, kako bismo podigli nivo svesti o va`nosti bavqewa sportom. Ciq {kol skog sporta je prvenstveno da se svoj deci omogu}e sportske aktzivnosti, a da pri tom ne moraju da postanu vrhunski sportisti. Odrà li smo i prvi sastanak inicijativ nog odbora tima budu}e radne grupe koja }e imati zadatak da do decembra pripremi, ako ne celu strategiju, a ono bar nacrt dokumenta razvoja {kolskog sporta na teritoriji AP Vojvodine – kaè na po~etku razgovora Marinika ôbanu.  [ta sledi posle toga? – Sledi rad na terenu, obilazak op{tina i gradova u pokrajini, a to je neophodno kako bismo vaàn dokument stavili na javnu raspravu. Naravno, u taj }e posao biti ukqu~eni i oni koji su odgovorni za nastavu fizi~kog vaspitawa. Sve ovo radimo s krajwim ciqem da obnovimo i nekada{wi SO[OV. Od 1989, kada je odràna posledwa Sportska olimpijada

Olimpijada {kolske omladine Vojvodine Ako pitate nekoga malo starijeg, pogotovo ako se taj bavio sportom u mladosti, sigurno }e znati {ta skra}enica SO[OV zna~i, a onda }e vam iako to niste traìli po~eti da pri~a svoje doìvqaje. Sportska olimpijada {kolske omladine Vojvodine nastala je sa ciqem {to {ireg obuhvatawa i angaòvawa {kolske dece i omladine sportskim aktivnostima. Prvi SO[OV je odràn 1970. godine u Novom Sadu, sa preko 4.500 u~esnika u 11 sportova, a posledwi, {esti, je bio 1989. u Somboru, po{to ga je Vlada Srbije ukinula. Kroz kvalifikacije za prvu Sportsku olimpijadu {kolske omladine Vojvodine, pro{lo je ~ak 279.076 u~enika iz 503 vojvo|anske {kole. Otprilike u ovom periodu Vojvodina je u tada{woj Jugoslaviji predwa~ila u svemu, pa i u sportu i wegovom organizovawu. Olimpijski komitet Italije je svojevremeno poslao posmatra~e na SO[OV, a oni su po povratku u Rim doslovno napisali: „Prisustvovali smo manifestaciji iz koje moèmo mnogo nau~iti. S malo pri~e, mnogo rada i mnogo ve}om efikasno{}u nego kod nas, iako je Vojvodina mala regija u odnosu na Italiju, ovde se krenulo od osnova i stiglo do takmi~ewa na najvi{em nivou angaòvawem mladih od 11 do 18 godina u ~ijem je uzrastu sport odlu~uju}i za formirawe fizi~ki i psihi~ki zdrave li~nosti“.

{kolske omladine Vojvodine, deca iz na{e pokrajine takmi~e se po druga~ijem principu na Olimpijskim sportskim igrama u~enika Republike Srbije. Tu se susre}emo s obiqem problema, koji nisu postojali za vreme SO[OV-a, tako da verujemo da }emo povratkom na stari sistem mo}i mnogo boqe da organizujemo {kolski sport.  Ka da se moè o~ekivati prva obnovqena [kolska olimpijada? – Ciq nam je prole}e 2014. godine. Za sve je potrebno vreme, ali smatramo da }emo do tada uspeti da osposobimo sve na{e {kolske lige kako bi na najboqi mogu}i na~in {kolarci u~estvovali na obnovqenoj {kolskoj olimpijadi. @elimo da opet dobijemo vojvo|anske olimpijske prvake. Nekada{wi SO[OV je okupqao na stotine hi qada de~aka i devoj~ica i motivisao ih da se bave sportom, i to u kontinuitetu, a pri tom su ostvarivali i nezaboravna druèwa. @eqa nam je da to vratimo, da deca, pored bavqewa sportom i druèwa, osete i pripadnost ekipi i {koli. Naravno, pri tome osnovna maksima ostaje da je va`no u~estvo vati, a ne pobediti, jer ciq {kol skog sporta i jeste masovnost. Za sada najboqe razvijen {kolski sport u Vojvodini imaju sremske op{tine i teì}emo da i ostatak Pokrajine dostigne taj nivo.  Da li }e se vra titi i testirawa {kolske dece, koja su se nekada obavqala? – To bi trebalo da bude aktivnost Zavoda za sport i medicinu sporta. Resornim zakonom smo u nadle`nost dobili i medicinu sporta, a taj deo posla treba da obavqa institucija sa stru~no osposobqenim qudima i opremqenom labaratorijom. Zato moramo dobro da opremimo Zavod koji }e izvr{iti sva neophodna merewa i testirawa dece.  Bez dobrog {kolskog sporta nema ni prave baze za takmi~arski i vrhunski sport. Da li }e Sekretarijat voditi brigu i o tom segmentu? – Posao Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, po mom mi{qewu, nije da se bavi vrhunskim sportom. Vrhunskim sportom treba da se bavi dràva, tim pre {to ima daleko ve}i buxet za to. Naravno, mi }emo nastaviti da po-

ma`emo vrhunski sport, ali, ponavqam, to nam nije prioritet. Jer, da bismo uop{te do{li do vrhunskog sporta, prevashodno smo du`ni da obezbedimo uslove deci da ve`baju.  Koji su to projekti i akcije koje je Sekretarijat imao prethodnih godina, a koje }e nastaviti i daqe? – Gotovo pola buxeta za sport Sekretarijata nameweno je indirektim korisnicima, a to je Sportski savez Vojvodine sa svim ostalim granskim savezima koji imaju sedi{te na teritoriji Pokrajine, kao i Zavod za sport i medicinu sporta. Ostatala sredstva su predvi|ena za projekte i finansirawe po zahtevima. Pri tome su sva konkursna dokumentacija i neophodni formulari dostupni na na{em saj tu. Nastavi}emo sa opremawem, sanacijom i adaptacijom {kolskih dvorana, sportskih terena mesnih zajednica, op{tina i gradova, a tu su i aktivnosti klubova koji su od zna~aja za AP Vojvodinu. Drugu godinu za redom i}i }e i konkurs za olimpijske nade, koji }e biti otvoren u decembru. Nadam se da }emo 50 mladih sportskih talenata stipendirati i naredne godine, zajedno sa wihovim trenerima. Tu su i godi{we nagrade, pa }emo tako u utorak nagraditi najboqe sportiste i trenere u Vojvodini za ovu godinu. Isto }emo u decembru nagraditi i mlade talente u sektoru za omladinu.

 No ve kapitalne programe ste predvideli upravo u sektoru za omladinu. Koji su to programi? – Kada sam preuzela ovu funkciju, nisam znala da postoji veliki disbalans izme|u sektora sporta i omladine, i to ne samo u buxetskom, ve} i u programskom smislu. Zato smo odlu~ili da poja~amo omladinski sektor. Prvi put je, na primer, raspisan Konkurs za realizaciju akcionog plana za borbu protiv droga u AP Vojvodini. Zavr{en je pre desetak dana, a pristiglo je 68 projekata o kojima }e sutra odlu~ivati komisija. Buxet za ovu akciju iznosi pet miliona dinara. Period realizacije bi}e u narednih godinu dana, tako da }emo za godinu dana ponovo raspisati konkurs.  Ponovo se govori i o potrebi uvo|ewa seksualnog obrazovawa u vojvo|anske {kole? – Drugi kapitalni projekat u okviru sektora omladine bilo bi upravo uvo|ewe novog predmeta u {kole, i to pod radnim naslovom ’reproduktivno zdravqe i seksualno obrazovawe’. Zato smo pre mesec dana formirali radnu grupu koju ~ine najeminentniji stru~waci iz oblasti medicine, psihologije, pedagogije i svih onih koji se ti~u adolescentske populacije, a vezani su za polna pitawa. Odlu~ili smo da ovaj predmet bude u {kolskoj 2013/14. godini zastupqen po oglednom principu u reprezentativnim {kolama u {est gradova i deset op{tina u Vojvodini.

Ukoliko se ispostavi da je to dobar put, zatraì}emo podr{ku i od Skup{tine Vojvodine, da bi se taj predlog uputio Skup{tini Srbije sa zahtevom da se izmeni Zakon o obrazovawu i da se ovaj predmet uvrsti bar kao izborni. Razloga je puno, a prvi je taj {to su mla|e uzrasne kategorije usmerene na pedijatriska odeqewa, a istraìvawa su pokazala da se adolescenti ne obra}aju pedijatrima kada je u pitawu pri~a o wihovoj polnoj zrelosti ili bolestima. Tek na studentskoj poliklinici oni imaju kome da se obrate. Zna~i postoji vakuum u kojem sredwo{klci i sredwo{kolke zapravu nemaju kome da se obrate za svoje probleme. Zbog toga moramo da radimo na prevenciji.  Ko liko }e sve to ko{tati? – Ko{ta}e mnogo mawe od tro{kova le~ewa dece, jer je ulagawe u prevenciju najkvalitetnija dugoro~na investicija. Smatrali smo da ovo mora sistemski da se re{i. Veliki broj nevladinih organizacija, stru~nih zavoda, bolnica i savetovali{ta radi ove programe, ali ne unifikovano. Imate gradove koji odli~no ovo rade, ali i male sredine u koje niko nikada nije kro~io da razgovara sa decom. Zato je va`no da da tamo gde su deca na doma}em terenu, a to su {kole, kroz timsku edukaciju wima ovi sadràji budu dostupni u svakom trenutku. n Gordana Malenovi}

KRAJ KARIJERE KAD MU VREME NIJE

Sr ce ho }e, te lo klo ko }e an verovatno svakog profesionalnog sportiste je da karijeru okon~a sredinom 30-ih ili po~etkom 40-ih godina svog ìvota, ali nekada sudbina ume{a svoje prste i ne dozvoli da se stvari odvijaju onako kako je naumqeno. Mnogi vrhunski sportisti su pri gra|ewu svoje karijere naprasno morali da prekinu sve aktivnosti, prinu|eni da promene profesiju od koje su mislili da }e zara|ivati (ukoliko se u me|uvremenu dobrim finan sijskim ugovorima nisu obezbedili) do kraja ìvota. Razlog je uvek isti – povrede. Jedan od najsveìjih primera, bez namere da prizivamo takav rasplet doga|aja, jeste onaj francuskog tenise ra Gaela Monfisa, koji se upravo ovih dana nalazi pred mo`da najve}om dile mom u dosada{woj karijeri, nakon hro ni~nih bolova u kolenima koji ga mu~e ve} unazad nekoliko sezona. U sli~noj je poziciji, podsetimo, bio i {panski teniser Rafael Nadal, koji je ne samo otkazao u~e{}e na Olimpijskim igrama i US openu, nego je prinu|en da nastavi sa smawivawem tempa treninga i nastupa na turnirima, pa je tako ne samo jo{ uvek neizvesno i wegovo pojavqivawe u Melbur nu, nego se tu i tamo pronese vest da bi ~ak mogao pauzirati sve do po~etka se zone na {qaci. Drugi izbor mu je bila rizi~na operacija, koja bi ga neminovno jo{ duè odvojila od teniskih te rena, mada bi, ukoliko pro|e kako treba, mogao da se vrati igrama u punoj snazi. Ali, ako operacija ne uspe, samo je jedan epilog: kraj karijere. Naà lost, takvih slu~ajeva nije bezna~ajan broj.

Jedan od najperspektivnijih NBA igra~a Greg Oden, morao je da se pomiri sa sudbinom da nikada vi{e ne}e profesionalno igrati ko{arku ve} u 24. godi-

Muke po kolenima: Nadal i Monfis

ni `ivota. Nakon ~ak 5 operacija kolena za 5 godina, biv{a nada Por tland Trej dblej zer sa morala je da se pomiri sa sudbinom da je na kraju ipak morala da odustane od posla koji najvi{e voli.

Perspektivni odbrambeni fudbaler nekada{weg premijerliga{a Ko ven tri Si ti ja Dejvid Bast, u 28. godini ìvota morao je da oka~i kopa~ke o klin. Nesre}ni Bast je na utakmici wegovog kluba protiv Man ~e ster ju naj te da do ìveo povredu koja se danas smatra jednom od najstra{nijih u istoriji sporta i koja mu je istog trenutka okon~ala karijeru fudbalera. Noga mu se nakon jednog nesretnog starta maltene „otkinula“: pukle su obe kosti (femur i tibija) i dva dela noge su bukvalno visila jedino na koì. Prizor je bio toliko stravi~an da je tada{wi golman Ju naj te da Piter [maj hel, koji je prvi pritr~ao u pomo} unesre}enom Bastu, toliko bio {okiran onim {to je video, da je, po sop stvenom priznawu, danima posle tog doga|aja odlazio na seanse kod klupskog psihologa. Jedna od najemotivnijih scena povrede koja je okon~ala karijeru nekog sportiste, odvijala se pred o~ima milijardi qudi {irom planete koji su uz TV ekrane 1992. pratili atletska de{avawa s Olimpijskog stadiona u Barseloni. Tada{wi britanski rekorder na 400 metara, sprinter Derek Redmond, tr~ao je najbitniju trku svoje karijere do tada, finale na Olimpij skim igrama. Na wegovu àlost, na po -

la trke pukao mu je mi{i} noge i u trenutku su se sru{ili svi wegovi snovi. Scena kada nakon prvobitnog {oka, iako je trka ve} zavr{ena, on pla~u}i ustaje i polako na jednoj zdravoj nozi po~iwe da skaku}e ka ciqnoj liniji, dirnula je gledaoce na stadionu koji su na nogama i uz burne ovacije pozdravili ovakav izraz snage voqe jednog atlete, uprkos ogromnom razo~arewu. Kineska senzacija, ko{arka{ NBA liga{a Hju ston Ro ket sa Jao Ming, bio je uz [akila O’Nila najdominant niji igra~ na centarskoj poziciji u celoj ligi, s perspektivom da dominira jo{ godinama. No nije mu bilo su|eno: nakon brojnih ozleda kolena i stopala koje su zare|ale jedna za drugom, Ming je u 30. godini shvatio da ga, uprskos trudu, sopstveno telo vi{e „ne slu{a“. Uradio je jedinu mogu}u stvar na razo~arewe milijarde kineskih i drugih navija~a – pre vremena okon~ao profesionalnu karijeru. Biv{i fudbaler Man ~e ster Ju naj te da i Ever to na Norman Vajtsajd, slovio je za ~udo od igra~a pa je ~ak oborio i rekord ~uvenog Brazilca Pelea kada je kao najmla|i igra~ nastupio u finalnoj utakmici Svetskog fudbalskog prvenstva za mlade. Ovaj Severni Irac je, pre no {to ga je povreda kolena u 27. godini `ivota oterala u penziju, po svim svetskim trenerima bio siguran potencijal da postane najboqi igra~ na svetu. Iako je nekako „dogurao“ do svoje 34. godine, Brazilac (jedini pravi) Ronaldo je ipak mogao u svojoj i ovako neverovatnoj karijeri, posti}i jo{ mnogo vi{e. Biv{i igra~ Kru ze i ra, PSV-

a, Bar se lo ne, In ter a, Re a la, Mi la na i Ko rin ti jan sa bio je fenomen: gde god da je igrao bio je jedan od igra~a koji su uvek i svugde oboàvani i po{tovani od strane doma}ih i gostuju}ih navija~a. Naàlost, povrede (naj~e{}e kolena), nekoliko puta su ga na duè vreme odvajale od terena i na kraju i okon~ale karijeru. Ipak, zauvek }e biti jedan od najve}ih igra~a koje je ova igra ikada imala. [vajcarska teniserka Martina Hingis je sa 16 godina i tri meseca postala najmla|a Gren slem pobednica, no nakon dve operacije zgloba u roku od 16 meseci, po~etkom 2003. je odlu~ila da zavr{i karijeru. Do tada je svakako ve} osvojila mnogo: jo{ ~etiri Gren slem turnira i bila je najmla|a teniserka na broju jedan VTA liste, gde je provela ~ak 209 nedeqa. Verovatno (ma koliko to gordo zvu~alo) najreprezentativniji primer vrhunskog sportiste koji je zbog naru{enog zdravqa pre vremena morao da okon~a karijeru, je onaj jednog od najboqih fudbalera svih vremena, Holan|anina Marka Van Bastena. Legendarnom golgeteru Ajak sa (154 postignuta gola u 175 utakmica), Mi la na i reprezentacije Holandije, povrede zgloba skratile su sjajnu karijeru, pa je ve} sa 28 godina zauvek morao da od ustane od fudbala i pored fantasti~ nih golova koje je u kratkoj karijeri postigao. Zauvek }e se pamtiti fantasti~an lob na utakmici Evropskog prvenstva 1988. protiv SSSR-a i osta}e sinonim za sportistu koji je prerano oka~io kopa~ke o klin. n Aleksandar Devetak

Novosadska nedeqa7.oktobar2012.

Danas U GRaDU

Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18).

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih mala sala „Baba Jaga” (11).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Gor ka i slat ka afri~ ka tor ta” ko ji naj vi {e vo li: pra vi tor te za ro |en da ne, svad be i sva osta la sla vqa svo jih pri ja te qa, pozna ni ka, kom {i ja. Slu {a ju }i is po ve sti svo jih mu {te ri ja, te pri ~e ra do sti i tu ge, obo je ne jar kim, po ne kad è sto kim bo ja ma cr ne Afri ke, Ejn xel pre ko svo jih fe no me nal nih ko la ~a uti ~e na qud ske sud bi ne. I z v a n r e d n o {ar man tan, dir qiv i sup til no du ho vit ro man o ì vo tu, qu ba vi i tor ta ma. U su {ti ni po ka zu je da qud ski duh – ~ak i ka da je iz lo èn naj ve }im is ku {e wi ma – op sta je i spa ja sve nas. A. L.

V REMEPlOV

Glad ha ra la No vim Sa dom Se na tor A. Gre gu{ je u iz ve {ta ju o sta wu u va ro {i pod ne tom 7. oktobra 1847. Ma gi stra tu No vog Sa da, na gla sio da }e gra |a ni usko ro gla do va ti ako grad ske vla sti od mah na pre du zmu od go va ra ju }e me re. Jer, le ti na je bi la ne za pam }e no sla ba, a sko ro ~e tvr ti nu sla bog ro da, jo{ na wi va ma, uni {ti li su

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NA FESTIVALU „BISERNA GRANA” U FUTOGU

BIOSKOPI

Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da riva }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „ Gor ka i slat ka afri~ ka tor ta „ Gejl Parkin. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. U Ki ga li ju, pre sto ni ci Ru an de, Ejn xel Tun ga ra za ra di po sao

hronika

poq ski mi pe vi i osta la ga mad. Uz to, u okol nim ba~ kim i srem skim op {ti na ma ve} je za bra we na pro da ja hra ne „na stra nu”. Za to tre ba, upo zo rio je Gre gu{, od mah ku pi ti hra nu u Ba na tu, dok je jo{ ima. Na `a lost se na tor Gre gu{ je bio u pra vu. U zi mu 1847/48 No vom Sa dom je ha ra la glad. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

De fi le le po te i ras ko {i na rod nih no {wi Ras ko {nost, {a re ni lo i ra zno vr snost na rod nih no {wi na ci o nal nih za jed ni ca iz Voj vo di ne, Sr bi je i re gi o na ju ~e su pred sta vqe ni na pe tom Fe sti va lu na rod nih no {wi „Bi ser na gra na” u Fu to gu. U Kul tur no- in for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to gu si no} su u pr vom pla nu bi le na rod ne no {we i ogla vqa, ko je su za ovu pri li ku pri pre mi la kul tur no-umet ni~ ka dru {tva i udru `e wa, a pri ka za no je i ma te ri jal no fol klor no na sle |e iz pri vat nih zbir ki. Ove, kao i pret hod nih go di na, kul mi na ci ja fe sti va la bi la je mod na re vi ja na ko joj je pri ka za na le po ta tra di ci o nal nog ko sti ma na ci o nal nih za jed ni ca Voj vo di ne i pa non skog re gi o na - srp skih no {wi iz Sre ma, Ba na ta, Ba~ ke, ali i ma |ar skih, hr vat skih, ru sin skih, slo va~ kih i ru mun skih na rod nih no {wi. Po red iz bo ra za naj lep {u de voj ku u na rod noj no {wi i mod ne re vi je, or ga ni zo va na su pre da va wa po zna va la ca na rod nih no {wi i obi ~a ja, wi ho va pre zen ta ci ja u dvo ri {tu KIC „Mla dost”, ra di o ni ce i iz lo `be, kao i kon cer ti u~e sni ka fe sti va la. J. Z.

Foto: F. Baki}

GORWA CRKVA U KARLOVCIMA JEDINSTVENI SVEDOK VREMENA

Ve ra i hu ma nost ob na vqa ju hram Mno go je ar gu me na ta ko ji ra ~u na mo na po dr {ku Gor wu cr kvu u Srem skim Kar qu di ko ji su sprem ni da lov ci ma, po sve }e nu Va ve de wu po mog nu i vi de }e mo ka pre sve te Bo go ro di ce ~i ne po ko }e se sve raz vi ja ti. seb nom. Naj sta ri ji po da tak u Na me ra nam je da omo gu kom se spo mi we iz 1559. go di ne, }i mo ne sme tan bo go slu ka da je bi la me toh ma na sti ra `be ni ì vot pa ro hi je i Hi lan da ra, ne dvo smislno na vo spre ~i mo da qe pro pa da di na za kqu ~ak da se ra di o naj we en te ri je ra cr kve, vre me {ni jem pra vo slav nom hra krip te i vred nih cr kve mu u Kar lov ci ma. Du bo ku pro nih pred me ta. {lost po tvr |u ju i we ne bo go U pro gra mu ra do va ko slu `be ne kwi ge, od ko jih je jed je Upra va pa ro hi je pla na iz 1704. go di ne. U umet ni~ ni ra, uvo |e we pod nog kom po gle du we nu vred nost, iz gre ja wa spa da u naj hit ni me |u osta log, pred sta vqa iko je. Po re ~i ma oca Jo va na, no stas, de lo Di mi tri ja Ba ~e vi uvo |e wem gre ja wa, s jed }a iz 1760. go di ne, je din stven po ne stra ne u cr kvi ne bi to me {to sa dr ì ele men te dva ju bi lo hlad no zi mi, a ujed sti lo va. U krip ti is pod ol ta ra no bi se obez be di la od sa hra we na su dvo ji ca srp skih go va ra ju }a tem pe ra tu ra pa tri ja ra ha, Ge or gi je Bran ko - za iko no stas. vi} i Lu ki jan Bog da no vi}, dok - Bi lo bi ide al no ka Otac Jovan pokazuje o{te}ewa na ikonostasu Foto: S. [u{wevi} se u por ti na i la zi na gro bo ve da bi se mo glo isto vre ~i ta ve ple ja de li~ no sti iz raz - me no ra di ti pod no gre ja we i re se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no Milenka Filipovi}a da }e po li ~i tih pe ri o da, me |u ko ji ma i sta u ra ci ja iko no sta sa - na po mi in for mi sa we na ~e lu sa se kre - mo }i ob no vu zna ~aj nom su mom. ar hi man dri ta Ge ra si ma Hi lan we otac Jo van. - Za iko no stas je ta rom Slavi{om Gruji}em. Ka da je u pi ta wu cr kva, od ra dar ca. po treb no oko tri mi li o na di na Krip ta je u ja ko lo {em sta wu i do va u pla nu je i kre ~e we, ali Sve to kao da ni je è qa Upra ve pa ro hi je do vo qan raz log da za je da sa gra di u por ti slu ì ve }u pa `wu dr obje kat ko ji bi u pr vo à ve. Ob no va hra ma vre me slu ìo za oku za po ~e ta de ve de se tih pqa we pa ro hi ja na, a go di na za u sta vqe na je po sle kao iz lo `be ni sti ca jem raz li ~i tih pro stor za vred ne okol no stu ot pri li ke kwi ge i pred me te, ko na po lo vi ni. I ono jim hram ras po la è. {to je ob no vqe no, - Moj je ciq da se u pro to kom vre me na po ovo ukqu ~e svi, in ~e lo je da pro pa da. U sti tu ci je or ga ni vla naj lo {i jem sta wu u sti, po je din ci. Cr kva ovom tre nut ku su je uvek bi la i je ste krip ta i iko no stas, de lo na ro da, za jed ni ko ji za raz li ku od iko ce, a wu ~i ne i oni na, ni je re sta u ri ran ko ji ima ju pu no, i oni dev de se tih. ko ji ima ju ma lo. Kar Ako su nad le `ne in lov ~a ni Gor wo kraj ci si ti tu ci je i za bo ra vi su uvek ima li po se le na ovaj dra guq u ban od nos i qu bav isto ri ji Kar lo va ca, pre ma toj cr kvi, za to pa ro hi ja ni ni su. ona i je ste ta ko po se Pred vo |e ni sta re {i }e na. Sve {et ni ci i nom cr kve mr Jovanom ver ni ci se ma wa ju, a Milanovi}em po kre ona osta je kao sve dok nu li su ak ci ju pri ku - Gorwa crkva u Karlovcima vre me na, qu di i qu Otpada plafon u kripti pqa wa nov ca za na sta ba vi pre ma bo gu i è vak ob no ve. Ovih da na ~ak i po qi da na |e mo smi sao ì vo ta na ra i to pred sta vqa naj ve }i za lo bi la bi sra mo ta da sle de }u go pa ro hi ji sa ku pqa ju pri lo ge. ovom sve tu. @e leo bih da ko gaj. Osim to ga, unu tar cr kve bi di nu ka da se na vr {a va sto go di - Sve {to ni je za vr {e no u tre ba lo sre di ti i za me ni ti na~ no za vr {i mo te gra |e vin na od upo ko je wa pa tri jar ha Lu sklo pu ob no ve de ve de se tih go di ske ra do ve i po ka è mo na taj sta si di je, pev ni ce i osta li mo ki ja na Bog da no vi }a do ~e ka u na pro {log ve ka, po ku {a }e mo na ~in da nam je sta lo i bri ne bi li jar. [to se ti ~e eks te ri je tom iz da wu. Pri vo di mo kra ju da pri ve de mo kra ju - ka è je rej mo o cr kvi – za kqu ~io je sve ra, pr vo bi smo ure di li krip tu, iz ra du pro je ka ta za sve to. Do mr Jo van Mi la no vi}. -Sve sni {te nik Mi la no vi}. u ~i ju ob no vu }e se, ko li ko mi je bi li smo i uve ra va wa od pred smo da su vre me na te {ka, ali obe }a no, ukqu ~i ti Po kra jin ski sed ni ak kar lo va~ ke op {ti ne Z. Milosavqevi}

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa7.oktobar2012.

IMA SAMO 13 GODINA, A VE] VELIKO CRTA^KO ISKUSTVO

Awa Tanovi} nova nada stripa Pod slo ga nom „Strip ì vi!” ne dav no je odr àn 10. Me |u na rod ni sa lon stri pa, na ko me je na gra du ì ri ja u ka te go ri ji tak mi ~a ra do 15 go di na „Mla di lav„ » do bi la No vo sa |an ka Awa Ta no vi}, za strip «”Bu du} nost }e iona ko do }i„». Ona je do bit ni ca i spe ci jal ne na gra de ì ri ja za zreo i ma {to vit iz raz. Upra vo be o grad ski Me |u na rod ni sa lon stri pa, po ka za lo se, pra ti Awin raz voj, jer je pr vu na gra du osvo ji la na ovom kon kur su ka da je ima la sa mo se dam go di na. Ta da, u ka te go ri ji naj mla |eg u~e sni ka. Sa da, me |u go to vo tri sta u~e sni ka iz 29 ze ma qa, is ta kla se u ono me {to, ka ko ka è, is pu wa va ve }i deo we nog slo bod nog vre me na i {to za o ku pqa we nu pa `wu. Awa sa da ima 13 go di na i si ja set ra do va, bi lo da su u pi ta wu cr te ì ili stri po vi. Po bed ni~ ki rad iz gle da ot pri li ke ova ko - je dan strip, ~e ti ri ta ble, tri dru ga ri ce. Po ve ra va ju }i se jed na dru goj, ot kri va ju {ta è le da bu du kad po ra stu, no jed na od wih zna

Awa Tanovi}

ono {to dru ge dve ne zna ju. Zna wi ho vu bu du} nost i da se ono o ~e mu ma {ta ju ne }e ostva ri ti. Pri j a t eq s tvo, taj n e, bu d u} nost, qu bav... Sve to je Awa spo ji la u ne ko li ko sli ~i ca i

Foto: F. Baki}

„Mla di lav“ na {ao se u we nim ru ka ma. - Ka da mi se ja vi ide ja, na cr tam ski cu, po tom olov kom de ta qan cr te`, a on da pre |em na rad na kom pju te ru. U`i vam da slu -

{am mu zi ku dok cr tam, ta da naj bo qe ra dim. Ide je se ja vqa ju iz sve ga ono ga {to ~i ni sva ko dnev ni `i vot, iz raz go vo ra sa pri ja te qi ca ma, ro di te qi ma...Kom bi nu jem i ono {to je ste i ono {to ni je – ob ja {wa va Awa. Otac, Ivi ca Ta no vi} i sam je qu bi teq stri pa, i mo `da je i naj ve }i „kri vac“ za to {to je Awa ta le nat za cr ta we usme ri la upra vio na strip. Li sta ju }i stri po ve, za ni ma ju }i se za ova kav na ~in pri ~a wa pri ~e u sli ka ma, za in te re so va la se za stri po ve iz no vi na, u ko ji ma je upo zna la Ho ga ra i Gar fil da, kao i Di zni je vu ple ja du li ko va. A iz we nih ra do va vi di se i da u`i va u ~i ta wu i cr ta wu man gi. Pla ni ra da upi {e Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, a za ka sni je...ko zna. Mo `da ba{ ona bu de no si lac no ve no vo sad ske strip sce ne ko ja, ma ka ko iz gle da lo, ipak ni je na iz di sa ju. Ka ko bi ste se uve ri li i sa mi, Awi ni ra do vi mo gu da se po gle da ju na we nom blo gu www.annijat.blogspot.com J. Zdjelarevi}

BRAK POSTAJE PREVAZI\ENA INSTITUCIJA

Na ludom kamenu sve mawe parova Pre ma re ~i ma pi sca Du {ka Ra do vi }a ne ki su se ve} raz ve li, ne ki su u raz vo du, a ne ki su jo{ na po ~et ku - tek tre ba da se ven ~a ju. î ka Du {ka ne ma ve} sko ro 30 go di na, a si tu a ci ja se ni dan da nas ni je pro me ni la. Broj raz vo da je sve ve }i, a pre ma naj no vi jim po da ci ma broj ven ~a wa na pod ru~ ju No vog Sa da sve je ma wi. - U 2010. go di ni je bi lo 1.918 upi sa u Ma ti~ nu kwi gu ven ~a nih, pro {le go di ne 1.742, a do 20. sep tem bra ove go di ne ven ~a lo se sve ga 1.253 pa ro va – ka è na ~el ni ca Grad ske upra ve za op {te po slo ve Ru ì ca Ko lo pi}.

Ve li kih svad bi je sve ma we, pa ro vi ~e sto do la ze u op {ti nu da se ven ~a ju bez ika kve pro sla ve, a mno go mla dih sma tra da je van bra~ na za jed ni ca bo qe i jed no stav ni je re {e we Uzro c i opa d a w a bro j a ven ~ a w a su razni, a sva ka ko da je je dan od wih ekonom ska kri za, jer je za ovaj ~in po treb no iz dvo ji ti po pri li~ nu su mu nov ca. Re sto ra ni i ho te li ko ji da nas, osim ru~ ka ili ve ~e re za ven ~a wa nu de i cve }e, de k o r a c i j u, pr s ka l i c e... bu d u } im bra~ nim pa ro vi ma pru `a ju lep am bi jent za ven ~a we, ali za to i osta vqa ju ve li ki trag na nov ~a ni ku. Za to ve }i na pa ro va od l a ` e svo j e ven ~ a w e do ne k e bo q e finan sij ske si tu a ci je, a oni ko ju su re{i li po sva ku ce nu da kru ni {u svo ju qu bav, do la ze u op {ti nu da se ven ~a ju bez ika kve pro sla ve, sa mo u prat wi kumo va.

Dru gi ve li ki raz log zbog ko ga pa ro vi sve ma we sta ju na lu di ka men je stav mla dih da brak vi {e ni je sve ti wa i da je pre va zi |e na in sti tu ci ja. A i ka ko bi, ka da broj ni raz vo di ko ji ih okru `u ju {a qu

po ru ku da je to ni je sve ta, ve} pro la zna za jed ni ca po sle ko je sle di po vla ~e we po su do vi ma i po de la imo vi ne. - Brak je da nas sa mo ko mad pa pi ra i za sta re la tra di ci ja ko ja pod ra zu me va ve li ke svad be i na rod wa~ ko ve se qe. Van bra~ na za jed ni ca je bo qa stvar, mo è te da ì vi te isto kao i u bra ku, sa mo bez pr ste na, a lak {e se mo è okre nu ti i oti }i, bez pla }a wa dr à vi tro {ko va za raz vod – ka è No vo sa |an ka Ni na Ri sta no vi}. Brak kao in sti tu ci ja sa svim si gur no ne }e ne sta ti, ali da nas, vi {e ne go ika da, kqu~ nu ulo gu vi {e ne igra qu bav, ve} broj ni eko nom ski fak to ri. Ve li ki broj qu di brak vi di kao naj va `ni ji ko rak u ì vo tu, ali pre to ga oni è le se bi da obez be de fi nan sij sku si gur nost, dom i eg zi sten ci ju za po di za we bu du }ih pri no va, ta ko da tek on da po ~i wu da raz mi {qa ju o ma ti ~a ru. Ipak, pa ro vi Fo to: F. Ba ki} }e i da qe pla ni ra ti svo ja ven ~a wa. Mu {kar ci zbog ose }a ja sta bil no sti i si gur no sti, dok }e è ne ovom ~i nu pri la zi ti sa znat no ro man ti~ ni jeg sta no vi {ta – u è qi da, na po kon, osvo je svog prin ca na be lom ko wu. A. Varga

OD 15. OKTOBRA U KARLOVCIMA

Kurs za qubiteqe vina No vo sad ska Aso ci ja ci ja za so me li je re, vi na re i vi no gra da re uz po dr {ku stru~ wa ka i pro f e s o r a sa No v o s ad s kog uni ver zi te ta or ga ni zu je od 15. ok to bra no vi kurs za qju bi te qe vi na. Obu ka tra je me sec da na i od vi ja }e se u pre le pom am bi j en t u po d ru m a „Ba j i l o” u Srem skim Kar lov ci ma. Kur som su ob u hva }e ni edu ka ci ja o vin skoj kul tu ri, u~e we o naj po zna ti jim svet skim vin skim re gi o ni ma, o na ~i nu kon zu mi ra wa i ser vi ra wa vi na, sla ga wu vi n a i hra n e, kre i r a w u vin ske kar te, ~i ta wu vin skih eti ke ta, osno va ma vi no gra dar stva i vi nar stva, kao i o pre po zna va wu kva li te ta vi na. Po re ~i ma so me li jer ke i di plo mi ra nog in `e we ra po qo pri vre de Qu bi ce Ra dan, to -

kom obu ke ak ce nat }e bi ti na prak ti~ nom de lu ko j i pod r a z u m e v a de g u sti ra we vi na iz svet skih vin skih re gi o na kao i iz Sr bi je, {to omo gu }a va naj bo qe upo zna va we i u~e we o vi nu. Po za v r { et k u obu k e, po la zni ci ste ~e na zna wa mo gu da pri me ne u prak si, od no sno po slu ko ji je u ve zi sa vi ni ma , kao {to su pro da ja, ma rek ting, ugo sti teq stvo, vin ski tu ri zam. Ovaj po ~et ni kurs pred sta vqa osno vu za de qe usvar {a va we . Kurs je kon ci pi ran ta ko da po red iz la ga wa te o rij skog de la, po la zni ci ima ju pri li ku i da de gu stu ra ju }i vi na iz naj po -

zna ti jih svet skih vin skih re gi o na na u ~e da pre po zna ju ka rak te ri sti ke vi na po put aro me, go di ne ber be, sor tu, re gion, kva li tet. Jed no od pre da va wa od no si se na po ja ~a na vi na i dru ga al ko hol na pi }a. Na kra ju kur sa po la zni ci po la `u test ko ji se sa sto ji od pi sme nog i prak ti~ nog de la, to jest de gu sta c i j e na sle p o. Kurs pred vi |a i obi la zak ne ke od vi na ri ja. Po la zni ci ma su obez be |e ni li te ra tu ra i vin ske ~a {e. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na bro je ve te le fo na 065/ 8633122 i 069/ 1550155 ili po g le dati na veb star n i c i www.so me li jer.org. Z. Ml.

dnevnik

U utorak ponovo blokada Dunava? Rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti„ jo{ ni su do bi li dve pla te i dve na kna de za ukr ca va we ko je im je vla snik ovog pred u ze }a Du {an Bo ro vi ca obe }ao pro {le ne de qe. Po na ja va ma pred stav ni ka ne za do voq nih rad ni ka, No vi ce Cvet ko vi }a, ako im se osta tak ne upla ti su tra, mo gu }a je po nov na blo ka da Du na va u uto rak. Pre ma Cvet ko vi }e vim re ~i ma, vla snik pred u ze }a je ka zao da nov ca ima, ali da su raz lo zi za ka {we we teh ni~ ke pri ro de. Cvet ko vi} je po no vio da se rad ni ci i da qe za la `u za ras kid pri va ti za ci je pred u ze }a, a po red ovih du go va wa, obe }a na im je is pla ta jo{ dve pla te i dve na kna de za ukr ca va we do 5. no vembra. J. Z.

POSETA DELEGACIJE SAVETA FEDERACIJE RUSIJE

Novi Sad najperspektivniji grad Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} i pred sed nik grad ske Skup {ti ne Gra da doc. dr Si ni {a Se vi} pri mi li su ju ~e de le ga ci ju Sa ve ta Fe de ra ci je Ru si je na ~e lu sa za me ni kom pred sed ni ka Sa ve ta Fe de ra ci je Alek san drom Tor {i nom. - No vi Sad ne gu je pri ja teq ske od no se sa ru skim gra do vi ma, a na {i na ro di ima ju mno go to ga za jed ni~ kog {to je do bra plat for ma za udru `e ne ak tiv no sti i pro jek te - re kao je Vu ~e vi}. O~e ku jem da }e sa rad wa sa Ru si jom u na red nom pe ri o du bi ti in ten ziv ni ja, plo do tvor ni ja i kon kret ni ja, po seb no u obla sti pri vre de, i da }e da ti od li~ ne po slov ne re zul ta te. Na rav no,

to ne zna ~i da }e bi ti za ne ma re ni od no si u kul tu ri, umet no sti i obra zo va wu. Alek san dr Tor {in je is ta kao da po se ta Sr bi ji ni je slu ~aj no po ~e la iz No vog Sa da, jer je to naj di na mi~ ni ji i naj per spek tiv ni ji grad da na {we Sr bi je. - @e li mo da pro u ~i mo is ku stva No vog Sa da u obla sti eko lo gi je, jer je u tom smi slu me |u naj bo qi ma u re gi o nu - ka zao je Tor {in. - @e li mo da pro u ~i mo mo da li te te bu du }e sa rad we, i to ta ko da je pro du bi mo i una pre di mo na sva ki mo gu }i na ~in, a no si lac pro jek ta sa rad we iz me |u na {ih ze ma qa bi }e Mo skva, od no sno mo skov ska re gi ja. Z.Ml.

U GRA\ANSKOJ [KOLI RA^UNARA

Barataju internetom pod stare dane Gra |an sku {ko lu ra ~u na ra, osno va nu 2008. go di ne, do sa da je po ha |a lo oko 300 No vo sa |a na, sta ri je i sred we ge ne ra ci je. U woj su ima li pri li ku da na u ~e bar naj o snov ni je stva ri na kom pju te ru. [ko lu je or ga ni zo va la Me sna za jed ni ca „So wa Ma rin ko vi}”, ali je na me we na svim No vo sa |a ni ma, ko ji su èq ni da na u ~e da se ko ri ste Vin dov som, Vor dom, Eks e lom i in ter ne tom. Kurs tra je ~e ti ri ne de qe i sa sto ji se od 26 ~a so va, ce ne su pri la go |e ne ta ko da bu du svi ma pri stu pa~ ne, a po sto ji mo gu} nost pla }a wa u ra ta ma. Po red to ga, jed no me sto u gru pi uvek je re zer vi sa no za sa mo hra ne maj ke. Pre da va~ \or |e Ver na~ ki, vi {e od de ce ni je se ba vi ra ~u nar stvom, a ka ko ka è, rad sa sta ri jom ge ne ra ci jom za we ga je pred sta vqao iza zov, jer je po treb no iz dvo ji ti vi {e vre me na za sva kog po la zni ka i ima ti vi {e str pqe wa. - La ko je ra di ti sa mla di ma, jer su oni bu kval no od ra sta li uz ra ~u nar, pa im ne ke stva ri ni je ni po treb no ob ja {wa va ti. Ov de mo ra te odvo ji ti do voq no vre me na za sva kog po na o sob, ali je mno go ve }e za do voq stvo, jer sta ri ji qu di ima ju mno go ve }u è qu za u~e wem - ka è Ver na~ ki. Do da je da je su is ku stva po la zni ka uvek po zi tiv na i da se de {a va da sret ne ne ka da {we u~e ni ke po sle ne ko li ko me se ci, ko ji se re dov no ko ri ste ra ~u na rom. - Uglav nom qu di ma na po ~et ku de lu je da je to ne {to kom pli ko va no, ali na kra ju shva te da su to ve o ma jed no stav ne stva ri. Ak ce nat sta vqa mo na ko ri {}e -

we in ter ne ta, da bi na {i su gra |a ni mo gli {to lak {e da ko mu ni ci ra ju sa svo jim naj bli ì ma ka è Ver na~ ki - Jed nom se de si lo da u gru pi od osmo ro, ima mo ~e ti ri pen zi o ner ke sa no vim lap to po vi ma, ko je su do bi le od de ce da me |u sob no ko mu ni ci ra ju, jer ì ve u ino stran stvu. Na kon {ko le oni su u sva ko dnev nom kon task tu sa wi ma. U~e nik „Gra |an ske {ko le ra ~u na ra” Mi lo rad \i las ka è da je do {ao na ide ju da se upi {e na kurs za to {to sma tra da je ~o -

vek u da na {we vre me ne pi smen, ako ne zna bar ne ke osnov ne stva ri na kom pju te ru. - U kon tak tu sa dru gim qu di ma i pre ko te le vi zi je sa zna te da ima te stra ho vi to ve li ke mo gu} no sti na in ter ne tu, od pra }e wa ve sti, do do pi si va wa sa fa mi li jom. Za qu de mo je ge ne ra ci je in ter net i uop {te ra ~u nar je ve li ka ne po zna ni ca, pa je do bro {to ov de ima mo pri li ku da bu de mo u to ku sa mla |i ma. Mi slim da bi {ko lu tre ba lo vi {e pro mo vi sa ti, jer imam uti sak da je ovo ne do voq no, da ne ~i tam va{ list ni ka da ne bi ni sa znao za kurs - ka è \i las. Ka è da bi {ko lu ra ~u na ra pre po ru ~io svi ma, po go to vo sta ri jim No vo sa |a ni ma, jer }e im kom pju ter sko zna we pru ì ti ve li ke mo gu} no sti. G. êtnik

oglasi

dnevnik ^ASOVI gitare i bubweva. Povoqno. Telefon: 064/4315374. 61105

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 61475 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Tel.: 021/6367482, 063/471-644. 61525 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dola zim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 61531 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 61532 ^A SO VI matematike za sred wo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49. 61717

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 61533

IZ DA JEM sobu (centar) dvokrevetnu za jednu ili dve devojke, nova zgrada u name{taj. Zvati posle 13 ~asova. Telefoni: 021/633-10-33, 064/22-34770. 61621 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 61642 IZ DA JEM komfornu name{tenu sobu u centru. Fri`ider, {poret, sudoper, KDS, de pozit. Telefoni: 021/521-493, 063/157-58-68. 61654 SOBA u ku}i u centru, centralno grejawe, upotreba kuhiwe i kupatila. Telefon: 021/527-802 ili 063/7120-200. 61819

IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili studentima, zaposlenoj devojci na du`e vreme. Informacije na 064/495-23-19. 61366 NA BU LE VA RU izdajem dvo soban name{ten stan. Telefon: 063/601-661. 61428 IZ DA JEM 3,5 stan Liman IV/II - 2 h telefon, topla voda, name{ten. 300E+depozit. Telefoni: 063/58-98-11, 021/6334-104. 61521 IZ DA JEM novu, komplet name{tenu komfornu garsoweru na Somborskom bulevaru za jednu studentkiwu nepu{a~a. Terasa, telefon, klima, topla voda. Telefon 021/453-625. 61526 IZ DA JE se dvosoban stan na Satelitu, Stevana Mom~ilovi}a I sprat. 100E + depozit. Telefon 064-0272-161. 61546 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 61548 IZ DA JEM prazan stan od 28m2, Kopernikova 42, blizina Sajma i Umetni~ke {kole. Idealan za studente. Telefon 898-560. 61550 IZ DA JEM jednosoban name {ten stan na Detelenari, sa odvojenom kuhiwom, sa TV-om i kablovskom. Telefon 061/6100-452, 021/6322-707. 61583

IZ DA JEM super name{tenu garsoweru blizu Instituta, Sremska Kamenica. Telefoni: 021/465-815, 063/2044-331. 61590 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 2 leàja, Ul. Pesterova kod Novosadskog sajma. Tele foni 063/8453-577, 021/463-717. 61593 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspiro voj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 61597 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ulici Cara Du{ana br. 51. Tel.: 021-6339487 i 063-734-9836. 61638 IZ DA JEM dvosoban potpuno name{ten stan, Liman I, vrlo blizu fakulteta, obavezan depozit. Telefon 021/453-276, zvati po podne. 61655 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru za 100E. Telefon 064/888-1035. 61656 IZ DA JEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Detelinara, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 61674 IZ DA JEM opremqen jednosoban stan, 40m2, u Radni~koj ulici, u blizini fakulteta, pogodan za mladu porodicu ili dva odgovorna studenta. Telefon 062/505-569. 61685 IZ DA JEM trosoban stan u uèm centru grada Novog Sada. Cena povoqna. Telefoni: 021/47-23-100, 064/59-35-027. 61686 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan kod èlezni~ke stanice. Tel. 064/3487790. 61736 IZ DA JEM name{ten stan, Novo naseqe, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 61739 IZ DA JEM komforan name{ten stan kod Limanske pijace. Telefon 064/896-25-20. 61744 IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine. Telefon 063/8072928. 61749 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 60m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”. Telefon 062/572-351. 61762 IZ DA JEM dvosoban, komforan, name{ten stan kod èlezni~ke stanice. Odmah useqiv. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501. 61779 IZ DA JEM na Limanu dva jed noiposobna stana 40m2 i u Radni~koj ulici 32m2 oba kom pletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 661020 IZ DA JE SE name{tena gar sowera 24m2, centar, Nu{i}eva ulica, II sprat, dva leàja, centralno grejawe, ve{ ma{ina, terasa, kablovska, 120 evra + depozit. Tel. 063/517-846. 661036 IZ DA JEM name{tenu noviju garsoweru 25m2, Grbavica, Gogoqeva, IV sprat sa liftom, odmah useqiva, centralno grejawe, 110 evra. Tel. 063/517846. 661037 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefone: 065/20-19-004, 062/277290, www.solis-nekretnine.com. 659681 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, cg, 28m2, cena - 110E i 23m2 - komplet name{teno, Bulevar kod „Dnevnika”. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 659658 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova.www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 61789

nedeqa7.oktobar2012.

IZDAJEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Tele foni: 064/5765632, 0605550602. 61799

PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo ku}u do 60.000E u Kamenici ukwi`enu. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 61751 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1.000 evra. Brza realizacija. Telefoni: 063/519-533, 063/522-202. 61786 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533. 61787 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 61788

KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759. 61651

HIT NO prodajem odli~an dupleks na Grbavici u novijoj zgradi, u Alekse [anti}a. [esti sprat sa liftom, 3 sobe + dnevni boravak. 95m2 za samo 71.500 evra! Ukwi`en. Parking mesto i ostava u ceni. [ifra: 20210. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 659717

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940 PRO DA JEM stan na prvom spratu u Jovana Suboti}a 19. Telefon: 062/480-125. 61777 PRO DA JEM garsoweru kod @elezni~ke stanice, prizemqe, dvori{no orijentisana. Cena 12.000 evra. Telefon 060/0888-565. 61740 NA DE TE LI NA RI, 30m2, jednosoban, klasi~an stan na III spratu, ukwièn, odmah useqiv. Hitno, 23.700. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004132. 661049 U MI Û RI NO VOJ ulici 33m2 na IV spratu, jednosoban stan, lift, terasa, povoqno, 35000, {ifra 1004133, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 661050 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 30m2 pred useqewem, gradi Moj Dom, povrat PDV-a, cena 31000, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661047 JED NO SO BAN stan, 29m2, ukwièn, potrebno je renovirawe, cena 22.000, {ifra 1003984, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661052

NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, cen tralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846. 661040 NO VI JI, ukwièn jednosoban stan kod Sajma 35m2 Rumena~ka. Lift, lepa terasa, mirna dvori{na strana. Cena 34.000. Telefon 063-7776-233. 659755 LI MAN III, 35m2 jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, odmah useqiv, ukwièn 31.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 659775 USE QIV, 30m2, ukwièn, klasi~an raspored, 3. sprat, terasa, CG, cena 23.000E. Telefoni: 064/823-6604 021/6614200. 659644 SA TE LIT, ukwièn jednosoban stan, 29m2 - 20.000E. Telefoni: 064/432-55-14, 021/522177. 659636 SOM. BU LE VAR 32m2, jednosoban, I sprat, 25.000E, odli~an, novo. Telefoni: 021/522177, 064/432-55-14. 659633 KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru, 40m2 - za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra:22610. Telefoni: 021/520-231; 063/433-738, www.solis-nekretni ne.com. 659699 IZ U ZET NO dopadqiv noviji jednosoban stan 29m2, na odli~noj lokaciji. Ukwièn i odmah useqiv. Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 659700 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2 - cena 27.000 evra. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 659701 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 659724 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659725 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 659720 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 659721 NO VO NA SE QE, ukwièna garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 659722 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwièna garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 659723 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2, kompletno name{tena sa 2 leàja, na prvom spratu. Cena 29.000. [ifra:23792. Tel.: 065/20-19013, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 659693 PRO DA JE SE komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra:23614. Tel.: 060/018-94-22; 021/451-570, www.solis-nekretni 659694 ne.com.

oglasi

nedeqa7.oktobar2012.

PRO DA JE SE odli~na nova garsowera 27m2 na Somborskom bulevaru, 2. sprat, lift, terasa, cena 30.000 evra. [ifra:22371. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 659695 GAR SO WE RA, useqiva, name{tena i ukwièna, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 22.000 evra. Telefon 063/182-76-27. 659696 EKS LU ZIV NO na Grbavici, ukwièna nova garsowera sa terasom i liftom, sa komplet nim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra:24018. Telefoni: 021/451-570, 064/200-3103, www.solis-nekretnine.com. 659697 PRO DA JEM odli~nu garso weru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa. Povr{ina 25m2. [ifra:24024. Telefoni: 021/6624-325, 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 659698 UKWI @E NA - odmah useqiva garsowera kod Izvr{nog ve}a 24m2, cg, klasi~an raspored. Cena 26.800E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 659659 SOM BOR SKI BU LE VAR nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/43255-14. 659631 NO VA DE TE LI NA RA 20m2, ukwièna garsowera cena 19.100E i [onsi 23m2 za 23.700E - odvojena kuhiwa, ukwièno. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 659647 GAR SO WE RA, Park City, 28m2 i garsowera Nova Detelinara - Sajam, 28m2, odli~na. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 659784 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu, useqiva, ukwièna!!! Pozovite 065/25-00-213. 659794 KOD ME DI CIN SKOG FA KUL TE TA!!! U zgradi odli~na mala garsowera od 17m2 za 17.000 evra. Useqiva po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 659795 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwièna garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 30.000. Telefoni: 444-107, 633-7853, slike na www.terfnekretnine.co.rs. 659774 PRO DA JEM novu ukwiènu garsoweru 23m2 na I spratu. Lift, terasa, izvanredna zgrada. Janka Veselinovi}a kod Sajma. 24.500E. Telefon 063108-8017. 659751 HIT NA PRO DA JA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 15.000E. Telefon 060/621-1685. 659752 UKWI @E NA, odmah useqiva odli~na garsowera od 23m2 na Novom nasequ, III sprat, lift. Moè i sa name{tajem. 23.000E. Telefon 060/621-1685. 659753 U BLI ZI NI SAJ MA, Pasterova ulica, 17m2, ukwièna, mawa garsowera u zgradi sa liftom. Cena 17.000E. Telefon 063/108-8017. 659754 CEN TAR - Socijalno, 25m2, nova odmah useqiva garsowera, drugi sprat, terasa, cena 25.750E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659805 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna garsowera 23m2, 23.500 {ifra 1004197, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 451-318. 661048

NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2 + tavanski prostor, dve terase, ~etvrti sprat bez lifta, nije posledwi sprat, cena 42.000E. Telefon 064/888-5636. 61288

PRO DA JEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760E. Telefon 063/88383-99. 60435 JED NO I PO SO BAN stan, 36.5m2, Ul. Cara Du{ana 34, drugi sprat, dvori{no orjentisan bez ulagawa, odmah use qiv. Telefon: 063/8822-950. 61760 UKWI @EN, dvosoban stan, 60m2, klasi~nog rasporeda kod @. stanice, cena 46.500. Telefon 6615-117. 659863 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan 54m2, lift, terasa, ukwièn, drugi sprat, povoqno, {ifra 1004051. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 661055 KOD MA STER CEN TRA i ABC marketa 50m2 na prvom spratu. Hitno i povoqno, 45.300. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 661056 U STRO GOM CEN TRU Ulica Maksima Gorkog kod Foruma, 64m2, prazan, kqu~ u agenciji. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 661057 DVO SO BAN stan na Limanu II, 50m2, kod Spensa i poliklinike Papi}, cena 51.500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 661058 KOD STA NI CE dvosoban stan, 52m2, na III spratu, komplet sre|en i ukwièn, cena 47.400. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 661059 KOD STA DI O NA VOJ VO DI NE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2, na prvom spratu, komplet renoviran, dvosoban stan, pogodan i za poslovni prostor, useqiv. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001692. 661060 AVI JA CI JA - Detelinara, 60m2 na petom spratu sa liftom, 41.200. www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004194. Tel. 523-193, 065/85-06-616. 661061 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Ul. Svete Kasapinovi}a, nov, prazan, ukwièn, useqiv stan, 67m2, cena 57.000. Tel. 451-318, 523-193. 661062 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn 72.000. Tel. 063/517-846. 661041 KLA SI ÂN dvosoban, 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwièn 53.000. Tel. 063/517-846. 661042 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Telefon 6615-117. 659809 RI BQA PI JA CA, ukwièn dvosoban stan, 60m2, zidala „Budu}nost”. Telefon 6615117. 659810 LI MAN III, Bulevar Despota Stefana 46m2 u odli~nom stawu, renoviran. Lift, terasa. Cena 39.200. Telefon 0637776-233. 659758

LI MAN I, odmah useqiv stan 45m2 Drage Spasi}. Lift, terasa, ukwièn. Cena 44.500. Telefon 063-7776-233. 659759 U CEN TRU, nov, odmah useqiv stan 51m2 Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone. I sprat, lift, terasa. Odli~an! Cena 54.500. Telefon 060-6211-685. 659760 KOM FO RAN dvosoban stan iza Elektrovojvodine 66m2 Vladimira Nikoli}a 48.000. Ukwièn, useqiv, dve lepe terase. Tel. 063-108-8017. 659761 HIT NO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, II sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwièn, cena 59.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659677 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659729 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 54m2, cena 37.900. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 659730 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659731 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659732 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 659796

EKS TRA PO NU DA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49500 evra!!! Tel. 065/25-00-213. 659797 DVO SO BAN. Liman III, Narodnog fronta - kod obdani{ta, fantasti~an dvosoban stan 62m2, izuzetno lociran, ukwi`en, odmah useqiv, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 659789

DVO SO BAN, Liman II, Bulevar cara Lazara, 57,5m2, ukwi èn, 6. sprat od 7, odli~an stan, 59.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 659790 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, odli~an ukwièn stan, odmah useqiv, ekstra povoqno. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 659791 KO LO SRP SKIH SE STA RA, „Aleksandar”, noviji dvosoban stan od 47m2. II sprat, lift, terasa. Ukwièn. Odli~na cena, 47.000E. Telefon 063/777-6233. 659763 JO VA NA \OR \E VI ]A 64m2 u odli~nom stawu, idealno i za kancelariju. Ukwièn, uli~ni, terasa. Povoqno! Telefon 063-7776-233. 659764 LI MAN IV, dvosoban stan 53m2 na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 49.500 nije fiksno. Telefoni: 444107, 633-7853. 659781 SO CI JAL NO 49m2, ukwièn dvosoban stan, terasa, CG, lift, odmah useqiv, miran kraj, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 659670 HIT NO!!!!!! 48m2, ukwièn, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, cg, cena 30.900E. Tele foni: 064/823-6604, 424-963. 659660 PE TRA DRAP [I NA 51m2 dvosoban, ukwièn, odli~na gradwa-sendvi~ zid, 3. sprat, terasa, CG, lift, cena 57.700E. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 659650 DVO SO BAN 45m2, 3. sprat, odmah useqiv, perfektan raspored, CG, terasa, lift, cena 41.700E. Slike obavezno po gledati na www.avenia-nekretnine.com. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779. 659652 RAD NI^ KA ul. 67m2 - funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwièn, prazan, cena 69.000E. Tel.: 064/8236601, 021/542-779. 659653 HIT NO!!! 50m2 - dvosoban, gradila Budu}nost, ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG, fasadna cigla, cena 42.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610, 021/424-963. 659645 GR BA VI CA, 47m2, dvosoban, ukwièn, 36.500E. Telefoni: 021/522-177, 064/432-55-14. 659634 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 659626 S. MO KRAW CA, ukwièn, odli~an, dvosoban, mogu} dvoiposoban, 55.500E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 659630

dnevnik

HIT NO prodajem ukwi`en dvosoban stan na Limanu 3, u blizini pijace i Limanskog parka, 52m2 - cena 49.000 evra. [i fra:23749. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 659706 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 659707

SU PER PO VOQ NO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwièn, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750E/m2. [ifra: 23883. Telefoni: 064/1340459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 659708 GR BA VI CA, Gogoqeva, noviji, ukwièn, dvosoban stan sa garaòm. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Odli~an, bez ulagawa. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 23960. 659709 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena 39.000 sa povratom PDV-a! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659675 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659726 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 659727 HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2 jednoiposoban, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 42.250E. Telefoni: 064/8236601 021/542-779, (www.avenianekretnine.com). 659643 BR ZO USE QIV JIS 29m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo 22.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 659679 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 659702

DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500E. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.solisnekretnine.com. 659704 PA @WA! Hitno i povoqno prodajem noviji ukwièn jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici blizu Limanske ambulante i pijace. Stan je odmah useqiv. Cena 39.000 evra. [ifra:23053. Telefoni: 021/520231, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 659703 GR BA VI CA - 33m2 jednoipo soban, 1. sprat, ukwièn, useqiv, CG, lift, cena 37.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 659648 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod „Dnevnika” -39m2 - per fektno stawe, lift, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, cena 32.000E. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-20, www.avenianekretnine.com. 659655 NOV jednoiposoban stan 37m2 - ukwièn, useqiv, 2. sprat, odvojena kuhiwa sa prozorom, 2. sprat, terasa, cena 36.200E. Telefoni: 064/823-6601, 542779. 659664 GR BA VI CA - 36m2, nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, cg, cena 40.800E. Telefoni: 064/823-6604, 661-4200. 659665 KOD LI MAN SKE PI JA CE 38m2 - jednoiposoban, ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa cena 43.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779. 659668 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa, +garaà, odmah useqiv, cena samo 36.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659671 GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Te lefoni: 444-107, 633-7853. 659776 NO VI BU LE VAR 38m2, ukwi èn, jednoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa 43.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 659777 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, mawi jednoiposoban stan, ukwièn, dnevna soba sa kuhi wom 31.000. Slike na www.tref nekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 659778 DE TE LI NA RA, 38m2 jednoi posoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 33.000. Te lefoni: 444-107, 633-7853. 659779 CEN TAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 659780 STAN izvanrednog rasporeda, nov, ukwièn 45m2 na Telepu u mawoj zgradi. I sprat, terasa. Cena 33.000. Telefon 063-692917. 659762 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 27.500E. Telefon 063/108-8017. 659750

oglasi

dnevnik

BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 39m2, lift, ukwièn. Moè i sa novim ekstra name{tajem. Cena 32.000. Telefon 060-6211-685. 659756 OD LI ÂN ukwièn stan na Bulevaru 44m2. Lift, terasa, ostava. Dvori{na, mirna strana. Cena 43.000. Telefon 0606211-685. 659757 SA JAM, 40m2, ukwièn jednoiposoban stan kod Sajma, prvi sprat, terasa, lift, cena 37.100E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659806 SA JAM ukwièn jednoiposoban stan, 29m2 korisne povr{i ne, 31m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659801 CEN TAR - Podbara, ukwièn jednoiposoban stan 34m2, prvi sprat, novija zgrada iz 2009. godine, cena 32.950E. Tel.: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659802 BU LE VAR - centar, 49m2, jednoiposoban ukwièn stan, odvojena kuhiwa, redovan sprat, teasa, lift, cena 46.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659803 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538166. 661026 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta Dnevnika, nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 661027 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 661028 NO VO NA SE QE stan 41m2 odmah useqiv, ukwièn, zgrada sa liftom, ima terasu, za 36.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 661029 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn, za 38.200. Tele foni: 528-137, 063/538-166. 661030 NOV, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, ima terasu, kuhiwa sa prozorom. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 661031 GR BA VI CA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwièn, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 661032 NA ROD NOG FRON TA, Liman 3, 41m2, jednosoban stan, moè biti u funkciji jednoiposobnog na VP-u, ukwièn, cena 37.000. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 661053 OD LI ÂN jednoiposoban, 35m2, u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002766. Tel. 451-318, 523-193. 661054 KOD CR KVE na [onsiju 36m2 na prvom spratu, zgrada iz 1999. godine, lift, terasa, cena 28.950, {ifra 1003383, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661051 KOD BOLNICE dvosoban stan 49m2, prvi sprat, 35.000e, Detelinara 52m2, IV, 35.000e, Sajam, nov 53m2, tre}i sprat, 68.000e. Telefon 063/587-602. 61793

PRO DA JEM trosoban stan u Maksima Gorkog od 85m2 sa gara`om. Cena 95.000 evra. Telefon 063/505-758. 61605

PRO DA JEM trosoban stan na Telepu od 95m2 sa garaòm. Cena 85.000 evra. Telefon 063/505-758. 61606 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom, cena 63.000E. Telefon 060/02-01-000. 61614 GR BA VI CA luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000E. Telefon 060/02-01-000. 61617 PRO DA JEM povoqno trosoban stan od 78m2 na Grbavici, stara gradwa. Telefon 063/88181-43. 61710 BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski dvostrano orjentisan stan, 74m2, drugi sprat blizu Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520501, 456-636. 61131 KOD SO CI JAL NOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 61755 NA LI MA NU III, prodajem trosoban stan, 75m2, u [ekspirovoj kod Limanskog parka, cena 71.200, terasa, lift, ukwièn, {ifra 1004063. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 661066 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a, odli~an, trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti, ukwièn, cena 92.700. Tel. 021/451318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 661067 NA GR BA VI CI odli~an trosoban stan, 75m2, na III spratu, dvostran, sve sobe ve}e od 12m2, ukwièn, lift, terasa, potrebno sre|ivawe, 68.000 cena. Tel. 451-318, 060/30-88993, www.nekretnine-moj dom, {ifra 1004112. 661069 NA LI MA NU I u novoj zgra di, 90m2, odli~an trosoban stan, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001254. Tel. 451-318, 523-193. 661070 NA LI MA NU III 72m2, trosoban stan, lift, terasa, ukwièn, 42.300, prodaje se sa plodouìvawem, {ifra 1004135, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661071 KOD SUP-a prodajemo prazan i ekstra sre|en trosoban stan, 75m2, na II spratu, cena 69.000, {ifra 1004136, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661072 LI MAN IV, trosoban stan 82m2, u funkciji troiposobnog, ukwièn, povoqno. Telefon 6615-117. 659861 EKS KLU ZI VAN trosoban stan 95m2, Maksima Gorkog II sprat, lift, najkvalitetnija oprema i materijali, ostaje puno opreme veliika terasa, ukwièn, useqiv, treba videti stan. Tel. 063/517-846. 661043 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 659735 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwièn, cena 70.000. Te lefon 636-6952, www.bomil.rs. 659737 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 659738

NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 659733 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov dupleks-bez kosina TS 82m2, Novo naseqe iza Do ma zdravqa, V sprat, lift, terasa, sa PDV-om, cena 73.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659678 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora, 77m, lift, ukwièn, odmah useqiv, gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 659798 BRA ]E JO VAN DI] 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 659782 AVI JA CI JA, 73m2 odli~an trosoban stan, kompletno renoviran, prvi sprat, lift, dve terase, blindirana vrata, klima 61.800. Telefoni: 444-107, 633-7853. 659783 TE LEP, trosoban, I sprat, 61.500. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 659632 @. STA NI CA 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo cena 56.650E. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 659649 HIT NO!!! 75m2 - trosoban stan, nova ukwièna zgrada gra|eno ciglom, 3. sprat, 2 terase, lift, perfektan raspored, cena 70.000E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 659651 BU LE VAR OSLO BO \E WA 75m2 - trosoban, mogu} troiposoban, useqiv, ukwièn, terasa, CG, lift, cena 69.000E.Telefoni: 064/823-6610, 021/6614200. 659656 GR BA VI CA 75m2 - trosoban, odli~an raspored, ukwièn, useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 71.100E. Tel.: 064/8236604, 021/542-779. 659657 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwièn, cena 97.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659676 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 58m2, dvori{ni u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwièn cena samo 16.500. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212. 659680 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra: 22773. Te lefoni: 021/451-570; 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 659710 U BLI ZI NI BU LE VA RA trosoban stan 98m2 dvostrano orijentisan na 2. spratu. Ugra|eni elementi, garaà. [ifra:23380. Telefoni: 021/520231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 659711 OD LI ÂN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari. Ukwièn, terasa, lift, 85m2 cena 76.220 evra. [ifra:13721. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 659712

TRO SO BAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pruà pun komfor stanovawa u centru grada. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24107. 659713 NA NO VOM NA SE QU prelep trosoban dupleks stan, 114m2, ukwiènih, 99m2. Hitno, po voqno, cena 75.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com pod {ifrom 1004105. Tel. 451-318, 523-193. 661068 HIT NO! Ukwièn DIS 56m2, Novosadskog sajma, V sprat, lift, 2 terase, novija gradwa, dvori{na strana, klima, sig. vrata, pvc, odvojena kuhiwa, cena 54.500. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 659673 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 659728 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Moè kao poslovni prostor, I sprat. Cena dogovor. Tel.: 021/526-622, 063/780-99-09. 659629 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 422-439 ili 063/534-505. 659627 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena 50.000. Telefon 063/777-6233. 659765 OD LI ÂN stan na Novom nasequ, Bra}e Drowak 63m2. Zgrada sa liftom, ima terasu. Hitna prodaja! Cena 49.000. Telefon 063-108-8017. 659766 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa garaòm 69.000. Telefon 063/108-8017. 659767 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena 51.500. Telefon 060-6211-685. 659768 DVO I PO SO BAN, Grbavica, blizina Limanske pijace, kvalitetna zgrada, II sprat, lift, ukwièn, povr{ina 71m2, cena 62.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 659792 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 659736 CEN TAR, okolina SUD-a i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2.5 ukwièn stan od 61m2 na I spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 659734 GR BA VI CA, 66m2, ukwièn dvoiposoban stan u novijoj zgradi, prvi sprat, terasa, lift, cena 67.950E. Tel.: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659807

nedeqa7.oktobar2012.

BU LE VAR, 56m2, ukwi`en dvoiposoban stan u blizini Bulevara, novija zgrada iz 2004. godine, redovan sprat, terasa, lift, cena 57.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 659808 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace, odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hit no, 67.000, {ifra 1004100. www.nekretnine-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661063 NA GR BA VI CI, stanovi od kooperanta, 49m2 dvoiposoban i 42m2 dvosoban na III spratu. Povoqno. Tel. 060/30-88-993. 661064 KOD SAJ MA, dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici, 67m2, cena 58.700, {ifra 1004115, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 661065

USE QIV salonski stan, Ulica Sowe Marinkovi} 5, visoki parter, 94m2+13m2. Vlasnik. Telefon 064/43-11-322. 60766 CEN TAR na Trgu Mladenaca, prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 61615 GR BA VI CA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwièn, ~etvorosoban stan redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 61616 STAN kod SPENS-a IV sprat, u dva nivoa, bez lifta, ekstra povoqno, bez ulagawa, 80.000Evra, fiksno. Telefon 063/522-730. 61653 PRO DA JEM komforan salonski stan na prvom spratu, strogi centar, CG, klima, kablovska, 2 telefonske linije, velika terasa, ugra|eni plakari. Telefon 062/29-18-29. 61748 PRO DA JEM salonski stan, 3. sprat, 85m2, ulica @elezni~ka, bez posrednika. Hitno. Telefon 062/615-902. 61690 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar, terasa 25m2, podrum, tavam, CG ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/815-0622. 61247 PRO DA JEM 3,5 stan Liman IV/II - name{ten i komfornu vikendicu, struja, voda - êrevi}. Telefoni 063/58-98-11, 021/63-34-104. 61522

FRU [KO GOR SKA ULI CA odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Tele fon 064/220-95-65. 61612 SA JAM - kod Master centra 83m2, odli~an kompletno sre|en troiposoban stan, ukwièn, lift, terasa, CG, cena 77.250E. Telefoni: 064/8236604, 542-779. 659666 TRO I PO SO BAN 84m2, zgrada 4 god stara, 2. sprat, lift, terasa, ukwièn, useqiv odmah, odli~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 659646 TRO I PO SO BAN, Liman IV, odli~na zgrada, II sprat, odli ~an stan, povr{ina 93m2, cena 90.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 659793 TRO I PO SO BAN, Liman 2, 87m2, novija zgrada, II sprat, izuzetno lociran i odli~no orjentisan stan. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 659788 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 659739 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 659740

KEJ, odli~an 3.5 stan na II spratu, cena 82.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 659741 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ula gawa, cena dogovor... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 659742 OD LI ÂN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000E. [ifra:23835. Telefoni: 021/520-231, 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 659715 „BU DU] NOST”, ukwièn troiposoban stan, 86m2, Nova Detelinara, povoqno. Telefon 6615-117. 659862 KOD IZ VR [NOG VE ]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefoni: 063/538-166. 661035 SA JAM, 90m2, troiposoban dupleks bez kosina, novija zgrada, peti sprat, terasa, lift, sa kompletnim name{tajem, cena 74.150E. Tel.: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 659804 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 661033 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan u novijoj zgradi. Telefoni: 528137, 063/538-166. 661034 Ê TVO RO SO BAN, Liman I, kod [tranda, Drage Spasi}, lepo organizovan stan u 65m2, tri spava}e sobe, terasa, pogled na centar i tvr|avu, renoviran, bez ulagawa, ukwièn, 62.000. Tel. 063/517-846. 661044

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa7.oktobar2012.

PRVOKLASAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hitno, 82.500. Tel. 063/517-846. 661045 PRODAJEM odli~an ~etvorosoban stan kod poliklinike Papi} I spensa, 106m2,vredi videti. Tel. 021/451-318, 060/07-53-782, www.nekretninemojdom.com. 661073 U NEPOSREDNOJ BLIZINI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 659716 NA GRBAVICI u odli~noj zgradi, nov ukwièn dodatno luks sre|en 5.0 stan od 110m2, cena 103.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 659743 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 659744 ÊTVOROSOBAN Liman 2 Ravani~ka, novija zgrada, ukwièn, 110m2, fantasti~na lokacija, izuzetan stan, bez ulagawa, mogu}a zamena za dva jednoiposobna ili dvosobna stana. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 659786 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 659799 DUNAVSKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 659800 KOD DUNAVSKOG PARKA ~etvorosoban stan 115m2, II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwièn. Izvanredna prilika! Povoqno! Telefon 060-6211-685. 659769 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Telefon 063/777-6233. 659770 HITNA PRODAJA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo 69.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 659672 HITNA PRODAJA, odli~an noviji stan 93m2 na Trgu M. Jevrosime, 3. sprat bez lifta, odràvan, ukwièn, useqiv. Gradila „Budu}nost”, cena povoqna! [ifra:23821. Telefoni: 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 659714

NA JEDNU ili vi{e godina uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Telefon 064/837-2806. 60623 PRODAJEM zapo~etu vikendicu na Bege~koj jami sa druge strane nasipa, lepa lokacija, plac 600m2, cena 10.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 61714 PRODAJEM vikendicu na Kamewaru kompletno sre|enu. Telefon 061/1617282. 61742 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 61559 POPOVICA hitno, povoqno izuzetan ravan plac uz asfalt, 971m2, 8.000E za ke{ ili zame na za auto do 3.000E. Telefon 060/6777982. 60967 PRODAJEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon 064/1789789. 61632

PRODAJEM plac u Futogu 850m2, struja, voda. Telefon 062/615-902. 61691 PRODAJEM gra|evinski plac 3.000m2, naseqe Veliki rit, 4 legalizovana placa, cena 25e/m2. Telefon 021/6500051, 062/876-05-36. 61712 SREMSKI KARLOVCI - u potezu Beqe{evo, ju`na padina, 3ha 24a, zemqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12-596. 61231 PRODAJEM zemqu povr{ine 14.500m2, iza pumpe Minut, prema Beogradu, front do autoputa 198m. Telefon 063/587-698. 61470 PETROVARADIN - placevi1000m2, 1200m2, 780m2, 900m2, 2000m2, dozvoqena gradwa, odli~ne lokacije. Od 10 - 35E/m2. Telefon 063/152-052-1. 61659 PETROVARADIN - 1.000m2 prelep plac, front 35m sa starom ukw. ku}om, 100 metara od Preradovi}eve, 65.000E. Tele fon 063/585-076. 61660 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-96. 61602 NOVI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 61692 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 61703 VILA Sajam 396/500, 11 soba, 3 kupatila, 3 garaè, bazen, 350.000E, Tatarsko brdo 320.000E, placevi 10.500E, 6.000E. Telefoni: 021/451472, 063/598463. 61752 PRODAJEM ku}u na Klisi Alekse Nenadovi}a 23. Plac 700m2, obezbe|en kolski ulaz pomo}ni objekti, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/8760536. 61713 PRODAJEM ukwiènu ku}u u Sremskoj Kamenici - Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infrastruktura. Telefon 063-8998999. 61109 SPRATNA ku}a u Futogu od 120m2, Ul. Gavrila Principa. Telefon: 063/8822-950. 61761 PETROVARADIN - Gradi} nova useqiva ku}a 100m2, ukwièna. Povoqno i hitno. Telefon 063/152-052-1. 61657 PETROVARADIN - glavna ulica, stara ukwièna ku}a 120m2, na placu 730m2, dozvoqeno P + 1 + PK = 1000m2, cena 85.000E. Telefon: 063/585076. 61661 PETROVARADIN - 31.000R, ku}a 90m2 za renovirawe od cigle, kod ambulante i zabavi{ta, plac 300m2. Telefon:063/585-076. 61662 PETROVARADIN - Gradi} ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwièn. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1. 61663 U GORWEM DELU Kamenice prodajem spratnu ku}u+ku}u u dvori{tu 350m2, gas, 3 telefona, 6 kupatila, cena dogovor. Telefon 064/266-41-15, 063/563077. 61549 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 61560 KAMENICA, prodajem ku}u 100m2, plac 350m2, 37.000Evra, moè zamena i plac na Popo vici, asfalt, struja, voda 7.500Evra. Telefon 064/146-5474. 61697 HITNO prodajem useqivu ku}u u Rumenki, 120m2, plac 1.200m2. Veoma povoqno. Telefon 064/205-41-28. 61607 NE[TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Tele fon 021/504-629. 61643

VIKENDICA na Kamewaru, odli~na lokacija, ukwièna nekretnina, ~vrsta gradwa, 45m2 stambeni prostor, sre|en plac, zidani ro{tiq, natkrivena letwa kuhiwa, terasa, plac 150m2, cena 20.000 evra i nije fiksno. [ifra:31223. Telefoni: 021/520-231; 063/18276-27, www.solis-nekretnine.com. 659690 ODLI^NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, garaà za ~amac. Telefon 063-10-880-17. 659771 KLISA, ukwièn plac 1/1680m2. Odli~an, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/1124-911. 659640 MALI BEOGRAD, 452m2, ugao dve ulice, 19.000 evra. Telefoni: 021/522-177, 063/11-24-911. 659641 PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000E. Te lefon 064/200-3103, www.solisnekretnine.com. 659688 BA^KA, obradivo zemqi{te 66ha, 7500eura/ha. Uz asfalt, struja+2 bunara. Telefon 063/11-24-911. 659637 KOVIQ, vi{enamenski plac na auto putu NS-BG, prvi red do auto-puta. Sva infrastruktura na 300-500m. Povr{ina 14.200m2 - 67.000 evra. [ifra 70740. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 659687 SR. KARLOVCI, gra|evinski plac, 1135m2, struja, voda, 13.000E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 659635 BANSTOL - ôrtanovci nova ukwièna dvosobna vikendi ca-brvnara 40m2, plac 1300 m2 front 15.5m, voda, struja, bazen 6h3.5m dubine 1.6m, cena 22.000E. Telefoni: 064/8236601, 542-779, (www.avenia-ne kretnine.com). 659667 ÂRDAK gra|evinski plac 2200 m2 - front 22m, ravan, pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 659654 PLACEVI, Popovica 1006 m2 - 23.000E i Bocke 985m222.000 E. Oba placa su u gra|evinskoj zoni. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 659785 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Telefon 063-10-880-17. 659747 PRODAJEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izuzetno za vikendicu ili ku}u. Cena 14.000. Telefon 063-7776233. 659748 KU]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 659662 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu }a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 659745 KU]A, Salajka - [ajka{ka, 143m2/400m2, 20m front, ~isti papiri, odli~na lokacija, sva infrastruktura, mogu}a zamena. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 659787 PETOSOBNA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwièna, 135.000. Tel. 063/517-846. 661039

S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwièna 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 659773 PRODAJEM novu lepu porodi~nu ku}u na lepoj lokaciji u Sremskoj Kamenici, na placu od 490m2, po ceni od 93.000 evra. [ifra:31310. Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 659689 SREMSKA KAMENICA, dobra prizemna porodi~na ku}a 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 790m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwièna, mirna ulica. Eta`no grejawe. Cena 72.000. [ifra:119. Telefoni: 064/1340459, 065/20-19-006, www.solisnekretnine.com. 659692 KA], nova, super moderna ku }a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Telefon 063/777-6233. 659749 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77-565. 61802 POPOVICA, nova ku}a, 110m2 sa bazenom, 8h4, plac 500m2 i nova ku}a, Rakovac, monta`na 90m2, garaà 20m2, plac 800m2. Telefon: 063/587602. 61792

IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689 IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527258, 021/6621-791. 61469 IZDAJEM lokal 60m2 u Futogu na glvnom putu. Obezbe|en parking, vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829. 61596 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 61688 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu, hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 61366 IZDAJEM lokal od 20m2 u Tr`nom centru na Novom nasequ. Telefon 064/3487790. 61737 IZDAJEM lokal na Bulevaru oslobo|ewa 30 A. Telefon: 063/8005-715. 61775 IZDAJEM lokal 46m2, CG, dve telefonske linije blizu centra. Telefon 063/495082. 61627 POVOQNO prodajem lokal, Bulevaru kneza Milo{a 19, 18m2, telefon i sanitarni ~vor. Pogodno za kancelariju. Cena 9.100 evra. Telefon 063/587-698. 61471 PRODAJEM razra|en lokal na Novom nasequ, 50m2. Cena 55.000 evra. Telefon 064/20541-28. 61608 NOVI SAD - Betanija, prodajem - mewam opremqen kaferestoran sa magacinom 50m2+15m2. Povoqno. Telefon 063/88-181-43. 61711 PRODAJEM lokal na drugom spratu, povr{ine 38m2 na Bulevaru oslobo|ewa 30 A. Telefon: 064/035-497. 61774

dnevnik ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 659628 LOKAL Bul. cara Lazara, 38m2 - 31.000E, uli~ni veliki portal - noviji. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 659639 LOKAL, Bulevar oslobo|ewa 27m, ukwi`en, odmah useqiv 28.000. Slike na www.trefne kretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 659772 PRODAJE SE ekskluzivan uli~ni lokal 150m2, kod Futo{ke pijace, ]irpanova, kompletno opremqen za ugostiteqstvo, mogu}nost ba{te, ukwi`en, 195.000. Tel. 063/517846. 661038 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 661046 IZDAJEM lokal-bife, Kisa~ka - Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 064/421-0587. 61804

KUPUJEM sve vrste automo bila, mo`e havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298. 61622 JUGO in 2007, kao nov, penzioner vozio, 30.000km, cena: 1.700E. Telefon 064/11-22-706. 61738

PRODAJEM ceragem aparat za masa`u ki~me + gudi podloga. Telefon 064/3023156. 61732

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 60931

KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 60946 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731895, 060/0731-895 i 064/128-9487. 61287 OTAC I SIN - Vr{imo molersko-farbarske radove, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021-791-615, 060-076-51-95 i 064-076-51-95. 61542 MO LER SKO-FAR BAR SKI radovi, majstor Miki. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-26-92. 61676 STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94. 61687

KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19. 61699 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61824 PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, imamo novih i polovnih pe}i. Radimo sa svojim materijalom. Idemo i van grada. Telefon: 064/1757-053. 61827

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dosta vqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Tel.: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 61534

KOKE NOSIQE prodajem, 18 nedeqa starosti. Telefon 021/2988-386. 61652

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 659746

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61392 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel. 064/994-5002. 61698 PRODAJEM gazi{ta mermerna, tri komada, nova i ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta. Tel.: 890-216. 61701 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Tel.: 062/649000, 065/9649-000. 61702 PE] za eta`no grejawe na ~vrsto gorivo, malo kori{}eno. Telefon 461-381. 61768

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a mama, baka i pramba

Nada Stankovi} Sahrana je 8. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. OG1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

TU@NO SE]AWE na na{e drage

Danas, 7. 10. 2012. godine, navr{ava se godinu dana od smrti voqenog oca i supruga

nedeqa7.oktobar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

\ur|ev Branka i

\ur|ev Veru Vidosava Babi}

S qubavqu, wihovi najmiliji.

Prijateqima za se}awe setite se da je bio i da }e zauvek biti samo jedan, jedini

1934 - 2012.

61562

\oki Pejakovi}u

Vladimira Taka~a

Navr{ava se ~etrdeset najtu`nijih dana od kada vi{e nije sa nama od porodice Topi} iz Rumenke.

7. 10. 2011 - 7. 10. 2012.

Sahrana }e se obaviti 8. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Nedostaje nam sve vi{e i vi{e wegova dobrota, prisutnost, bri`qivost. Wegove najmilije Vesna i Jelena.

61829

61747

Obave{tavamo, tu`nog i bolnog srca, da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug i tata

POMEN Navr{ile su se dve godine od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Srbislav [argin oktobar 2010 - oktobar 2012.

O`alo{}ena porodica Lazovi}.

Tuga i patwa su cena velike qubavi. 61826

[ESTOGODI[WI POMEN

Wegovi: Olivera, Du{ko, Anica i Sini{a.

Mladan Jov~i} Zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su izrazima sau~e{}a podelili sa nama na{ veliki bol.

\oko Pejakovi} 1958 - 2012. Sahrana }e se obaviti 7. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki. O`alo{}eni: supruga Milka, deca Dejan i Sawa i majka Nevenka.

Ve~no }emo te voleti i ~uvati uspomenu na tebe.

Sla|ana Drakuli}

Milana Vujasinovi}a

Supruga Qubica, sin Marko i }erka Svetlana sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Aleksandar, }erka Simonida i unuci Ksenija, Natalija, Elena i Stefan.

61815

Voqeni ne umiru dok smo `ivi mi koji ih volimo. I dok postojimo mi, postoja}e{ i ti sa nama. Tvoji: mama, tata i sestra Maja. 61817

61758

SE]AWE

POMEN

ro|. Dobanova~ki

1937 - 2010.

61828

POMEN

61800

POMEN

Vladimir Lukač

10. 10. 2002 - 10. 10. 2012.

4. 10. 2011 - 4. 10. 2012. Prošla je godina. Sećaju te se tvoji: supruga Mira, deca Slavica i Bata, unuci Bojan i Vanja, zet Vitomir i snaja Jasna. 61591

Trajko Lazi}

Borislav Wurst

Rade Popovi}

dipl. in`. arhitekture 1. 10. 2011 - 1. 10. 2012.

Qubica Stojanovi}

Zauvek }e{ `iveti u na{im uspomenama.

Vreme nije umawilo na{u qubav, niti ubla`ilo tugu i bol zbog rastanka.

Pro{le su tri godine od kad nisi sa nama. Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Supruga Mirjana i sin Aleksandar.

Unuka Sara, unuk Marko i k}i Seka.

Tvoji najmiliji.

Supruga Zora, sin Zoran sa porodicom.

61770

61718

61808

61795

Pre dvadeset godina napustio nas je na{ voqeni sin i brat

Stevan Kolarov Nedostaje{ nam i nedostaja}e{ uvek... Tvoji: tata Todor, mama Dragica, sestra Maca i Goran. 61670

PETOGODI[WI POMEN

2009 - 2012.

2002 - 2012.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

[ESTOMESE^NI POMEN

iz Futoga

Danas, 7. 10. 2012. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{e drage majke

SE]AWE

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 6. 10. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti, u 61. godini preminula na{a draga

9. 10. 2009 - 2012.

Dragica Mi{kov iz Sremskih Karlovaca

Biqana Buraj

Porodica.

Sahrana }e se obaviti na Novom grobqu, u Novom Sadu, 8. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova. O`alo{}eni: suprug Josip, }erka Maja sa porodicom, sin Zoran sa porodicom.

61589

61825

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Zore Petrovi}

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

Prva, posledwa, jedina, na{a.

Roklicer Frawa

Milenku Radoj~i}u

Milenka Radoj~i}a

Neute{ni: }erka Sawa i sin Budislav.

1955 - 2012.

Uspomenu na voqenog supruga, oca i dedu ~uva wegova porodica.

O`alo{}eni prijateqi Stevan i Svetlana Obradovi}.

61644

61821

Sahrana je u ponedeqak, 8. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. Tvoji najmiliji. 61820

61814

07.00 08.00 08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30

tv program

nedeqa7.oktobar2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат 100. емисија Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.02 07.00 07.44 07.49 07.59 08.58 09.25 09.28 09.43 09.58 10.32 11.00 12.00 12.23 12.28 13.01 13.30 14.01 14.29 15.07 15.56 16.50 17.02 17.30 17.55

Таблоид Гости емисије су Нина Бадрић, певачица поп музике, Иван Ивановић, ТВ звезда, Душан Булић, новинар и сценариста...У опуштеној атмосфери гости ће рећи колико заправо можемо да верујемо таблоидима. Видећемо и како је било на београдској промоцији групе „Фрајле”. Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 19.35 20.10 21.00 22.00 22.35 22.50 00.40 01.30 02.20 03.20

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.00

Поаро: Мистерија плавог воза Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Првенство Србије у рукомету: Војводина-Металопластика, пренос Државни посао Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Четири минута, филм Грување Поаро Циклус француских ТВ новела Све(т) око нас

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Кућа код мачке која се лопта Нова занимања: Брокери Како?...Сценска лутка Траговима давне прошлости Архитекта Харминц (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом. Док.филм на румунском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Из наше архиве (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Ако не ми, ко?, филм ТВ Продаја

Ема Томпсон

Последња шанса за Харвија

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм Зозонци 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серија 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.25 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

Седам НС дана (Новосадска ТВ, 22.30)

08.00 Ф1 Јапан – Трка 10.00 АТП Пекинг финале 12.30 Холандска лига: Ајакс – Утрехт 16.00 Премијер лига: Ливерпул – Стоук 18.00 НБА Европе: Емпорио Армани – Бостон 20.15 АТП Токио, финале 21.45 Португалска лига: Порто - Спортинг 23.30 Шпанска лига: Барселона – Реал Мадрид 01.30 АТП Пекинг, финале

19.50

Боравећи у Лондону на ћеркином венчању, човек у позним годинама открива давно изгубљену романтику, када упозна нову жену у свом животу. Њујорчанин Харви Шајн је на ивици да остане без посла композитора песмица за рекламе. Улоге: Дастин Хофман, Ема Томпсон, Кети Бејкер Режија: Џоел Хопкинс (РТС 1, 20.56) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.00 11.04 12.35 13.00 13.15 13.25 13.30 14.15 14.55 15.10 15.20 16.10 16.13 17.12 17.46 18.26 19.00 19.17 19.30 20.05 20.56 22.32 22.37 23.35 23.52 01.34 02.00 02.16 02.56 03.34 04.08 04.58 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Време, стање на путевима Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Цват липе на Балкану Бугарски мозаик Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Време, стање на путевима Дневник Цват липе на Балкану Последња шанса за Харвија, филм Вести Титаник-крв и челик Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Време је за бебе Сасвим природно САТ Цват липе на Балкану Верски календар

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 21.15 23.30 00.30

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм: Двоструки удар Езел Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Филм: Прогоњен Филм: Повратак Супермена Досије Трачара

dnevnik

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Датум Верски календар Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Уметнички клизач, ЕБУ драма Ја, ми и други Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Датум Е-тв Траг у простору Културако аресипе (култура и традиција Рома) Српски источници Магазин Србије на вези Као мехур од сапунице Твоје песме, моји снови Верски календар Српске спортске легенде Магазин лиге шампиона Кошарка: Јадранска лига, Црвена звезда - Унион олимпија, пренос Рукомет: Лига шампиона, Партизан - Флензбург

07.25 08.00 10.00 10.30 11.00 11.35 13.05 14.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 02.05 03.35

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Интернат Пријатељи Филм: Америчка пита: Гола миља Вести Спортски преглед Сити и витки Пријатељи Вести Филм: Ван домета Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Братска крв Интернат Укључење у Б92 Инфо

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Фантастични господин Фокс 12.00 Топ спид 13.00 Филм: Дебели и мршави 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Добро вече, Србијо 19.30 Национални дневник 20.00 Смешно ћоше код Ђоше 21.00 Тренутак истине 22.30 ВИП рум 23.30 Филм: Добра девојка 01.00 Филм: Природно 03.30 Филм 05.00 Филм

КОШАРКА: ЈАДРАНСКА ЛИГА

(РТС 2, 17.55)

02.10 03.26 03.53 04.47 05.32

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ТВ театар Јелен топ десет Ја, ми и други Викенд евронет Кошарка: Јадранска лига, Црвена звезда - Унион олимпија Рукомет: Лига шампиона, Партизан - Флензбург Српске спортске легенде Твоје песме, моји снови Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Улови трофеј Филм: Принц Египта Топ шоп Филм: Црна књига Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Еурека Обични људи Мирослав Лазански. Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Еурека Панично бекство Филм: Серија Домаћа музика Филм: Принц Египта

Скандалозно Играчица карневала у Рију је запалила атмосферу не само у студију већ и међу гостима емисије Андријом Милошевићем и Маринком Маџгаљем. Адрија и Маринко су нам открили докле су младе глумице спремне да иду зарад улога, зашто се Андрија угојио... Водитељка: Оља Црногорац (Хепи, 22.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Црвена звезда – Унион Олимпија 21.10 22.53 23.38 00.13 00.40

Оља Црногорац

11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Џенифер Анистон

13.45 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 1 - Поглед, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести 40 дана и 40 ноћи, филм Моја Србија Телемастер Точкови, филм Једна жеља једна песма Скандалозно Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Точкови, филм Луда кућа Скандалозно

Добра девојка Ово је њена последња шанса. Да ли ће је искористити? Радња се одвија око удате жене чији свакодневни живот постаје права мора оног тренутка када започне недозвољену, страсну везу с чудним младићем који умишља да је неко други... Улоге: Џенифер Анистон, Џејк Гиленхал, Зои Дешанел, Џон Си Рајли Режија: Мигуел Артета (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa7.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Велике ромске свадбе Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Проблематичне будуће мајке Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Дивље дете Л.А. Инк Породилиште

08.00 На трагу плавом дијаманту 09.00 Како су направљени „Мајмуни“ 10.00 Импресионисти 14.00 Тајне историје: Краљица девица 15.00 Нефертити и изгубљена династија 16.00 Древни доктори 17.00 Исус пре Исуса 18.00 Суђење Богу 19.30 Партизански филм 20.30 Животиње које су ушле у историју 21.00 Нинџе – ратници из сенке 22.00 1066. 23.00 Упознајте Римљане 00.00 Шекспирови портрети 01.00 Вивалдијевим стопама

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Пера Петлић Мејд ин Југославија Тајна Збогом 20. век Олд бој Силом стрипер Долазим са кишом Еротски филм: Освета Еротски филм: Комадићи страха

Мејд ин Југославија Прича почиње покушајем самоубиства Петра Петровића, гастарбајтера у Шведској. Петар годинама игра лутрију и коначно је успео да добије награду и да освојеним новцем купи кућу на мору. Нажалост, рат је избио и кућа му је одузета, што је по њему сасвим довољан разлог за самоубиство... Улоге: Саша Дракулић, Слободан Нинковић, Драган Јовановић Режија: Мирко Лазић (Синеманија, 12.00)

10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Велико пространство 17.00 Филм: Ел Дорадо: Храм сунца 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Бруцош из провинције

08.30 09.10 10.05 10.55 13.05 14.05 16.05 18.30 19.10 20.00 22.00 00.40 02.10

Тешка лопта Еси Дејвис

СЕРИЈА

Истраге госпођице Фишер Фрејн је намеравала да проведе ноћ у најпопуларнијем клубу у граду. Али смрт јој је покварила вече. У Мелбурну 1920-их, лудом за џезом Фрејн открива да из задимљених сенки вребају опасности попут тајанственог мушкарца из њене прошлости... Улоге: Еси Дејвис, Нејтан Пејџ, Ешли Кумингс, Хуго Џонстон-Бурт, Тревис Мекмахон Режија: Кејт Денис (ХРТ 1, 00.40)

12.35 14.50 16.00 17.00 17.30 18.00 19.05 19.30 20.00 22.05 00.00 01.15

06.00 Пирати са Кариба: На чудним плимама 08.10 Филмови и звезде 08.35 Три мушкарца и беба 10.15 Ол-стар Супермен 11.30 Провидне лажи 12.55 Редакција 13.55 Превелики за пропаст 15.35 Двострука победа 17.20 Холивуд на снимању 17.50 Пирати са Кариба: На чудним плимама 20.05 Три мускетара 21.55 Права крв 22.50 Јеврејска веза 00.20 Џона Хекс 01.40 Лоша учитељица 03.15 Љубав на даљину

Конору О Нилу, окорелом спортском коцкару очајно треба новац да отплати дугове. Пријатељ је спреман да му помогне, али заузврат тражи од њега да тренира бејзболски јуниорски тим, који чине деца сиромашних породица... Улоге: Кијану Ривс, Дајен Лејн, Џон Хоукс, Брајан Херн Режија: Брајан Робинс (РТЛ, 14.05)

07.17 Нормалан живот 07.50 Златна кинотека: Јуче рођена 1950, филм 10.00 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Крени коло, док. серија 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.40 Недељом ујутро, суботом увече 22.10 Дамин гамбит, ток шоу 22.55 Дневник 3 23.35 Недељом у два 00.40 Истраге госпођице Фишер 01.35 Филм

07.40 08.00 09.00 10.35 10.45

Драган Јовановић

Бен 10: Ултимејт ејлијен Галилео Бибин свет Судија Ејми, филм Сулејман Величанствени Тешка лопта, филм Национално благо, филм РТЛ Данас Галилео Сулејман Величанствени ЦСИ Мајами Паника у ваздуху, филм Астро шоу

Силвестрове и Чичијеве тајне Концерт класичне музике Траг Пинка Пантера, филм Библија Војно ходочашће у Марију Бистрицу, пренос мисе Принц и просјак, филм Концерт забавне музике Олимп - спортска емисија Спидвеј Гранд При челенџ, репортажа Магазин Лиге првака Домаћи програм Гаража Слатко лудило 2, док. серија Човек за сва времена, филм Циклус фестивалских победника: Ујак Бонме који се сећа прошлих живота, филм Концерт забавне музике Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00

Докторка Квин Моја ужасна година Спортске стране Окрутне намере Божична песма за једну диву Упозорење: Строга цензура Љубавна питања Биографија - Ен Рајс Откачени професор 2. Клампови 22.00 Полицајац из вртића 00.00 Упозорење: Строга цензура

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 01.15 02.20

Месечина и Валентино Оженио сам убицу Нел Бени и Џун Осам жена Откуцаји срца Нема ме Слушкињина прича Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Дајен Лејн

09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци војним старинама Производња спортске опреме Преживљавање у аутомобилу Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар Чудовишта из реке Страствени риболовци Чудо да сам жив Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар

08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 14.15 15.30 16.30 18.00 19.00 22.00 23.00 23.15 00.30 00.45

Тенис Билијар Најјачи човек Супербајк Суперспорт Тенис Супербајк Билијар Бициклизам Билијар Бокс Мотоспорт Супербајк Мотоспорт Билијар

Ру си ја са мо Ру си ма

и ра том по го ђе ним дру штви ма и ис ко ре ни ти ра сад Не мач кој се сва ке го д и н е де с и ви ш е од ни ке те ро ри зма, у на ди да ће си ро ма шне земqе има хиqаду ан ти се мит ских ин ци де на та. Кан це ти при ли ку да се еко ном ски раз ви ју. Је ди но што др лар Гер хард Шре дер ис ко ри стио је 60. годишжа ва ма пре о ста је, и што су са мо оне у стаwу да учи wицу ослобођеwа Аушви ца да упо зо ри су на род ни ке: не, је да аку му ли ра ју и од луч но ис ко ри сте сво је за ко „На ша је ду жност да се су прот ста ви мо нео на ци сти ни ту моћ. Та моћ је нео п ход на да би се на мет ну ла ма и ста рим на ци сти ма“. Не ко ли ко недеqа ра ни је вла да ви на за ко на на до ма ћем те ре ну, али и да би се нео на ци стич ка пар ти ја осво ји ла је не ко ли ко ме ста у очу вао свет ски по ре дак.“ Тај пред лог се у до број ме сак сон ској скуп шти ни. ри сла же с признаwем Мил то на Фрид ма на да сад Мно ге во де ће по ли тич ке стран ке при ла го ди ле су жа ли што је сво је вре ме но са ве то вао земqе бив шег сво ју по ли ти ку да би за по се ле ан ти и ми грант ски по со вјет ског бло ка да „при ва ти зу ју, при ва ти зу ју, при ли тич ки про стор стра на ка ко је се за ла жу за не га тив ни на ц и о н а л и з ам. Пред с ед н ик Свет с ког је в реј с ког кон г ре с а Изра ел Син гер иза брао је исту годишwицу ослобођеwа Аушви ц а да би по ве зао по тре бу да се се ћа мо хо ло ка у ста с „не дав ном про шло ш ћу Ру а н д е, садашwошћу Су да на и бу дућ но шћу Ни ге ри је“. У скорашwим из ве шта ји ма аме рич ког ми ни с тар с тва споqних по сло ва процеwује се да је број скин хе да на За па ду по рас тао од ве о ма ма лог бро ја 1992. до најмаwе 50.000 при пад ни ка 2004. У Ру си ји, екс трем не на ци о на ли стич ке стран ке др же Можда би земqаци и крунисали Уга Чавеса го то во че т вр т и н у ва ти зу ју. Испоставqа се да је вла да ви на за ко на пре укуп ног бро ја гла со ва. Оне сад ужи ва ју углед во де вас ход ни ја од при ва ти за ци је“. ћих стра на ка. Ан ке те по ка зу ју да се око по ло ви не Ру са сла же с иде јом „Ру си ја Ру си ма“, сма тра да Је Вла д а в и н а гло б а л и с тич ке иде ј е се окон ч а ва. вре ји има ју пре ве лик ути цај а досеqаваwе на ро да с Данашwе вој не и по ли тич ке кри зе зах те ва ју да се из Кав ка за тре ба огра ни чи ти но ва ус по ста ви за кон ска власт на ци о нал не др жа ве. У Ју жној Ко ре ји је на вла сти при лич но на ци о на Али они ко ји су не кад за го ва ра ли еко ном ски де тер ли стич ка вла да; кла сич но на ци о на ли стич ки гу вер ми ни зам на спрам од луч не воqе на ци о нал не др жа ве нер у То ки ју; јачаwе бри тан ске Не за ви сне стран ке сад ћу те или и даqе има ју не га ти ван став пре ма по ко ја је осво ји ла 16 од сто гла со ва на европ ским из бо зи тив ној уло зи на ци о нал не др жа ве у меwаwу усло ва ри ма 2004. У Ки ни, зва нич но тумачеwе исто ри је гла ко ји су и иза зва ли кри зу. Они не помиwу по јам јав си да „стра ни агре со ри ни кад ног до бра. Ме ђу тим, Фу ку ја ми ви ше не сме ју по ни зи ти ки не ни закqучци слу же им као Готово половина ски на род. Са мо ће ве ли ка и смер ни це док на сто је да ство ре становника Латинске сна жна на ци ја би ти га рант оп но во увре же но мишqеwе. А он Америке сматра да је стан ка ки не ске ра се“. Пи сац Јан се, за пра во, за ла же за од луч но Бу ру ма ка же да се тај па три о ти - либерална демократија, као преуређеwе оног уде ла на ци о зам „за сни ва на осе ћа ју ко лек на ли зма ко ји се ла ко про мет не у слушкиња глобализације, тив ног жртвоваwа и да је он за била такав промашај да се не га тив ни на ци о на ли зам. ме н ио марк с и с тич коИсто в ре м е н о, у од р е ђ е н им они радије опредељују леwинисти чку и ма о це тун гов де ло ви ма све та ислам се не пре за ауторитарну власт ску ми сао као зва нич ну иде о ло ста но ра ди ка ли зу је. Но, оста ли ги ју НР Ки не“. У Ин ди ји су на де ло ви ислам ске кул ту ре – ко ји ци о на ли сти на вла сти још од представqају огром ну ве ћи ну, 1947, али јачаwе БXП-а, чак и ма да је да нас у опо зи за пра во – ши ром За па да се не пре ста но иг но ри шу. ци ји, показатеq је по ра ста не га тив ног на ци о на ли Кад год се на не ком уни вер зи те ту срет нем с об у хват зма. Го то во по ло ви на ста нов ни ка Ла тин ске Аме ри ке ним ху ма ни стич ким про гра мом, пи там про фе со ре сма тра да је ли бе рал на де мо кра ти ја, као слуш киwа шта пре да ју о исла му или о би ло че му из ван грч когло ба ли за ци је, би ла та кав про ма шај да би се они ра рим ско-ју део-хри шћан ско-за пад ног ка но на. Од го ди је опре де ли ли за ауто ри тар ну власт. вор, го то во увек, гла си – ни шта. У САД оп шту ат мос фе ру од ли ку је, по ре чи ма У за пад ним де мо кра ти ја ма ни во кор по ра тив ног исто ри ча ра Си мо на Ша ме, „ма ни хеј ска бор ба из ме опорезиваwа све је ни жи. Де мо кра ти је су уре ђе не ђу до бра и зла, сло бо де и те ро ра“. Рор ти претп та ко да до бро ор га ни зо ва ним ком па ни ја ма дозвооставqа да је гло ба ли за ци ја тр жи шта рад не сна ге qавају да пла ћу ју ми ни ма лан по рез, ако га уоп ште и без за шти те со ци јал не др жа ве до ве ла до то га да пла ћа ју. Пре вла да ва те о ри ја да ће кор по ра ци је ин ве Аме ри кан ци „по ста ну мно го раwивији на де сни чар сти ра ти сво је по ре ске уште де и та ко по спе ши ти дру ски по пу ли зам не го ве ћи на европ ских земаqа.“ штве но-еко ном ски раз вој. То се до сад ниг де ни је по Френ сис Фу ку ја ма, јед на од по у зда них смер ни ца за ка за ло де ло твор ним. Из о ста нак до при но са кор по ра увре же но мишqеwе Ва шинг то на, об ја вио је 2004. ци ја јав ном финансираwу мо ра се он да за ме ни ти бро шу ру у ко јој је на ја вио по тре бу за про ме ном раз ли чи тим об ли ци ма невидqивих по ре за, од по ре за прав ц а: „Иде ј а да би јачаwе др ж а ве, на су п рот на про мет до ига ра на сре ћу ко ји ма управqа др жа ва. ограничеwу или слабqеwу др жав не вла сти, тре ба ло То што де мо крат ске вла де тро ше ми ли о не на лу ка да бу де глав на став ка на шег про гра ма, не ки ма би се во оглашаваwе да би при ву кле гра ђа не с нај ни жим мо гла учи ни ти на стра ном„. На ци о нал не др жа ве тре при хо ди ма да пла ћа ју по ре зе кроз игре на сре ћу из у ба осна жи ти да би се мо гле но си ти с „кон фликт ним зет но је по ни жа ва ју ће и за гра ђа не и за власт. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa7.oktobar2012.

dnevnik

7. oktobar 2012. Вашем расположењу потребан је тотални заокрет. Ово може значити да је потребно да склоните одређене ствари са свог пута, укључујући и неке људе. Ако имате осећај да време про лази поред Вас, поцепајте календар и уживајте у сваком следећем моменту.

OVAN 21.3-19.4.

Могуће је да ће Вас обесхрабрити коментари других људи .Њихово понашање сматраћете непристојним. Можда ћете узвратити истом мером. Ово може бити резултат повећане енергије која нема позитиван извор за каналисање. Будите опрезни.

VA GA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Покрените неке ствари данас. По седујете много фантастичних идеја. Најтежа ствар тренутно је да изаберете ону праву и да кренете са њом пр во. Активности које укључују Вашу креативност и осетљивост тренутно су најпривлачније. Охрабрите своје срце.

Чини се да сте тренутно изузетно [KOR PI ON 24.10- 23.11. емотивни. Осећате се као орао који се уздиже. Страст ће разгорети Вашу ватру. Не поричите овај унутрашњи пламен. Направите корак у напред када су снови у питању, а поготово љубав и романтика.

Ваша најдубља осећања данас се BLI ZAN CI 21.5- 21.6. осећају посебно крхко. Ово није добар моменат да у другима тражите охрабрење и подршку. Обуците заштитни оклоп пре него што изађете напоље. Чини се да Вас тамо чека агресивно расположење и непријатељски став.

Чини се да сви остали осим Вас STRE LAC 24.11- 21.12. имају управо оно што желе. Можда сте само сувише избирљиви. Ваши стандарди су високи и то је у реду. Мале циљеве лако је постићи. Иза брали сте највишу планину за пењање. Будите стрпљиви. Покушајте да извучете снагу из себе. Постоји много храбрости у Вашем срцу које тражи да преузмете ризик који можда раније нисте разматрали. Постоје могућности које само на Вас чекају и ни на ког другог.

RAK 22.6-22.7.

Магла се коначно подигла и сада сте поново у стању да јасно видите. Проверите да ли сте будни, капије се полако отварају. Имате могућност да преузмете водећу улогу, посебно када се ради о питањима која укључују љубав.Ваша креативност је снажна.

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Пожелите жељу. Промене и страсти су у Вама. Сетићете се догађаја којима сте скренули пажњу са онога што сте требали да урадите. Сада је право време да се суочите са тим.

Можда будете запањени нечијим VO DO LI JA агресивним приступом , али ћете уви21.1-19.2. дети да од те особе можете да научите понешто. Проучите ово понашање, мо жда је потребно да усвојите неке агресивније начине да бисте били успешни. Ово је битно када је љубав у питању.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ово је веома променљив период за Вас, осећате се као да Вас цео свет спутава. Осећате се одговорно за одржавање онога што чини Ваш свет. Не заборавите да партнерство заначи да постоји неко други ко би требало да потврди нагодбу.

RI BE 20.2-20.3.

Поклони задовољства могу Вам би ти додељени уз мало или нимало тру да са Ваше стране. Чини се да Вам све полази за руком, нарочито када је у питању љубав. Иако је Ваш приступ љубави веома агресиван, такође укључује и нежност и осетљивост.

TRI^-TRA^

Ло по ви оја ди ли Џу ли јен Мур V REMENSKA

PROGNOZA

ПоПодне

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

26 28

VIC DANA

Evropa

захЛађење

Madrid NOVI SAD: Relativno toplo, ali uz naobla~ewe popodne, a predve~e sa ki{om uz zahla|ewe. Vetar slab, zapadnih pravaca, krajem dana poja~an seveRim rozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna London oko 24 stepena. VOJVODINA: Popodne naobla~ewe i zahla|ewe sa ki{om, najpre na seveCirih ru Vojvodine, нa jugu kasnije popodne i uve~e. Vetar slab zapadni i severozaBerlin padni, krajem dana poja~an. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 10 do 14, a maksimalne od 23 stepena na severu Ba~ke do 26 na jugu Banata. Beч SRBIJA: Нaobla~ewe popodne na severu Srbije koje donosi ki{u i zahlaVarшava |ewe krajem dana. U toku no}i ka ponedeqku ki{a у ju`nim krajevima. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperatuKijev re od 7 do 15, a maksimalne od 23 stepena na severu do 29 na jugu Srbije. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak svugde znatno hladnije. U centralnim i ju`nim predelima sa slabom ki{om ujutru i pre podne, a Oslo na severu Srbije razvedravawe. Duva}e poja~an severozapadni vetar. U utoSt. Peterburg rak vrlo hladno jutro, a tokom dana malo toplije nego u ponedeqak, ali ipak prohladno. U sredu i ~etvrtak suvo uz temperature ispod 20 stepeni. Atina

K. Mitrovica 28 Niш

Док је снимала филм у Канади Џулијен Мур је у стану оставила мајсторе да јој реновирају стан, а када се вратила затекла је празне кутије за скупоцени накит. Провалници су из стана познате глумице однели накит вредан око 127.000 долара, укључујући и „Cartier” наруквицу од платине и дијаманата вредну 33.000 долара. Из стана Џулијем Мур на Менхетну у периоду од 6. јуна до 28. августа лопови су однели 10 комада накита, а полиција интензивно ради на откривању починилаца и евентуалном враћању украденог накита. У време крађе глумица је била у Канади на снимању римејка филма „Carrie”, а у стану су јој били мајстори, па полиција сумња да је неко од њих или уче ствовао у крађи или није водио довољно рачуна о људима који су били део грађевинске екипе. За сада нико није ухапшен.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: О~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija. Пoja~ane tegobe mogu osetiti kardio i cerebro-vaskularni bolesnici. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe, razdra`qivosti i reumatskih bolova. Svim u~esnicima u saobra}aju se savetuje dodatna opreznost.

28 23 16 16 14 13 17

Док су се деца укрцавала у аутобус мали Перица је певао песму: „Да ми је мама слоница, а тата слон ја бих био мали слон” Возач у почетку није обраћао пажњу али Перица је почео све гласније да пева: „Да ми је мама кобила, а отац коњ ја бих био ждребе”, набрајајући тако разне животиње док се возач није изнервирао и продерао: „А шта да ти је мајка проститутка, а отац трансексуалац, шта би онда био?” А дечак се само насмеши и рече: „Возач аутобуса.”

19 12 11 12 29

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

62 (-7)

Slankamen

175 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

144 (-6)

Zemun

237 (-6)

Bogojevo

140 (-8)

Panчevo

258 (-6)

Smederevo

444 (-4)

Baч. Palanka 160 (-8) Novi Sad

134 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (3)

S. Mitrovica

71 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (1)

Beograd

182 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija sstagnacije

Titel

164 (-6)

NERA

Hetin

80 (0)

TISA

-94 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV