Dnevnik 7.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 7. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23611 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OGRA NI ^E WE TR GO VA^ KIH ZA RA DA NA HRA NU VA @I ]E SA MO DO KRA JA GO DI NE

Vla da pu {ta mar `e s lan ca str. 4

PO KRA JIN SKA VLA DA U NE SPO RA ZU MU S MI NI STROM FI NAN SI JA ZBOG IZ RA DE ZA KO NA O FI NAN SI RA WU VOJ VO DI NE

ULI CA KA FU TO GU PUT U NAJ SLA \E KI SE LE TRE NUT KE

Ra do man: Din ki} pre kr {io do go vor iz Ba no vi ne str. 3

Foto: S. [u{wevi}

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE ALEKSANDAR VU^I]

[o ki ran la `i ma po je di nih pred stav ni ka MUP i Vla de

Kac e do~ ek al e glav ic e

str. 2

str. 7

VOJ VO \AN SKE PO RO DI^ NE DE STI LE RI JE OSNI VA JU KLA STER

NASLOVI

Politika 3 Jerkov: Ostajemo na broju

Ekonomija 4 Plate }e biti ograni~ene samo menaymentu 5 Telekom nije na prodaju, Srbijagas mo`da jeste

Poqoprivreda 6 Subvencije opet zavise od ministarske (samo)voqe 6 Polovinu gazdinstava zbrisa}e Evropa

Novi Sad 8 Vatrogasci uvek u niskom startu 9 Privatno dvori{te postalo grobqe?

Vojvodina 10 Oskrnavqen kompleks „Strati{te” u Pan~evu

Pri rod noj ka pqi ci po treb no udru `i va we str. 6

TEMA „DNEVNIKA”

Dru{tvo

KO LI KO U SR BI JI KO [TA SUD SKI PO STU PAK

11 Nevidqiva pamet

Kultura 21 Selimir Radulovi} potvr|en kandidat

ZBOG KO RUP CI JE UHAP [E NI DIRE K TO RI PRED U ZE ]A „RAZ VOJ” U @I TI [TU I „BO RO VI CA TRAN SPORT” U RU MI

Fond za ka pi tal na ula ga wa o{te }en za 1,4 mi lion evra

Prav da spo ra, ali sku pa

str. 12

Hladno i sun~ano

Najvi{a temperatura 12 °S

str. 14 – 20

SPORT

str. 13

PRO [I RE NA IS TRA GA PRO TIV BIV [EG DI REK TO RA ZRE WA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE” ZDRAV KA DE U RI ]A

„^a stio” snaj ku s 30.000 evra?str. 12

n MAJSTORIJE NA[E FUTSAL REPREZENTACIJE

n KO NAPADA „PONOS” SRBIJE

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

POLiTikA

sreda7.novembar2012.

poslani^ke teme

No v kre dit za „Sr bi ja gas” Skup {ti na Sr bi je za vr {i la je ju ~e de ba tu o pred lo gu za ko na ko jim Sr bi ja da je ga ran ci ju u ko rist ne ko li ko ko mer ci jal nih ba na ka po za du è wu „Sr bi ja ga sa„. Pot pred sed ni ca Vla de za evrop ske in te gra ci je Suzana Grubje{i} re kla je da }e za jam od 190 mi li o na evra bi ti upo tre bqen za odr à va we te ku }e li kvid no sti tog pred u ze }a. Ga ran ci je se da ju u ko rist OTP ban ke, Folks ban ke, Voj vo |an ske ban ke, So si je te è ne ral, Uni kre dit, Am ster dam trejd ban ke i Doj ~e ban ke. Rok ot pla te za sve kre di te je pet go di na, s pe ri o dom mi ro va wa glav ni ce do jed ne go di ne. Di rek tor „Sr bi ja ga sa” i po sla nik SPS-a Du{an Bajatovi} u po le mi ci s po sla ni ci ma opo zi ci je na ja vio je da bi to pred u ze }e tre ba lo do de cem bra da pot pi {e du go ro ~an spo ra zum s „Ga spro mom” o is po ru ci ga sa Sr bi ji i da bi gas u Sr bi ji sle de }e go di ne mo gao po sku pe ti

de set po sto. On je ob ja snio da se to pred u ze }e su o ~a va s pro ble mi ma ne re al ne ce ne ga sa, na pla te du go va wa, i da je zbog to ga na po ~et ku go di ne star sto va lo s mi nu som od 200 mi li o na evra. Ka ko je pre ci zi rao, tom pred u ze }u to pla ne du gu ju oko 150 mi li o na evra jo{ od pro {le se zo ne, pri vre da 400 mi li o na, a zna ~aj na sred stva oti {la su i na sub ven ci o ni sa we ce ne ga sa. – Bi }e jo{ jed na kre dit na li ni ja od 170 mi li o na evra – uka zao je Ba ja to vi}. – Ovih 190 mi li o na evra, o ko ji ma sa da raz go va ra mo, su iz bu xe ta za 2011. go di nu po {to ni smo sti gli da po vu ~e mo kre di te u Sr bi ji jer ka da su iz bo ri – Sr bi ja sto ji. Sa da ras pra vqa mo o du gu na sta lom pro {le go di ne, a za ovu go di nu je dug ne kih 170 mi li o na evra. Isto vre me no je po ru ~io da je „Sr bi ja gas„ u „vr lo te {koj si tu a ci ji u ko joj mo ra mo da se do go vo ri mo s Vla dom ka ko }e se gas da qe pla }a ti“.

Opo zi ci ja pro tiv Opo zi ci ja je o{tro kri ti ko va la pred lo è ni za kon, na ja vqu ju }i da ne }e po dr à ti no vo za du ì va we dr à ve. Iz DSS-a je upo zo re no na to da ne ma ni jed nog ar gu men ta ko ji uve ra va da „Sr bi ja gas„ po slu je ra ci o nal no. – Ce nu lo {e fi nan sij ske po li ti ke mo ra }e da pla }a ju svi gra |a ni Sr bi je – re kao je po sla nik DSS-a Milan Lap~evi}, is ti ~u }i da od pred stav ni ka Vla de ni je ~uo u ka kvom je sta wu „Sr bi ja gas”, a da pri to me po sla ni ci pri ti skom na dug me tre ba da odo bre no vo za du è we. – Ka kve su pla te, ko li ko se tro {i na re pre zen ta ci ju – to ne zna mo.

Po sla nik LDP-a Bojan \uri} sma tra da no vo za du ì va we „Sr bi ja ga sa” po ne po voq nim ka ma ta ma pred sta vqa po ten ci jal no stva ra we no vog jav nog du ga, a da pri tom ne ma ni jed nog ar gu men ta Vla de ka ko }e re struk tu ri ra ti to pred u ze }e i ka ko }e one mo gu }i ti da ono pra vi gu bit ke u na red nim go di na ma. I po sla nik LSV-a \or|e Stoj{i} je kri ti ko vao pred lo è no za du ì va we i oce nio da, uko li ko se ne na pra vi du go ro~ na stra te gi ja ve za na za ener get ski bi lans Sr bi je, ubr zo }e ze mqa do }i u si tu a ci ju da upad ne u du `ni~ ko rop stvo pre ma oni ma ko ji is po ru ~u ju gas Sr bi ji.

Ma ja Goj ko vi} „bez re ~i” Po sla ni ca Na rod ne par ti je Maja Gojkovi} ju ~e ni je do bi la re~ u de lu sed ni ce u ko jem pred stav ni ci po sla ni~ kih gru pa ima ju pra vo da na po ~et ku sed ni ce tra `e oba ve {te wa sva kog utor ka i ~e tvrt ka. Pred se da va va ju }a Vesna Kova~ iz URS-a oba ve sti la je da po sla ni~ ka

gru pa ko ju je pred vo di la vi {e ne po sto ji i da od sa da in for ma ci je mo `e tra `i ti pi sme no. Po sla ni~ ki klub ko ji su za jed no ~i nil NP, SDA i „Bo ga ta Sr bi ja„ ostao je bez pe tog ~la na na kon {to je Dragana \ukovi} u po ne de qak ob na ro do va la da je pre {la iz NP-a u URS.

Pri va ti za ci je, ma wi ne, ci ster ne... Po sla nik DSHV-a Petar Kunti} pi tao je pre mi je ra Ivicu Da~i}a ka da }e bi ti sle de }a sed ni ca Me |u vla di ne me {o vi te ko mi si je ko ja pra ti spro vo |e we Spo ra zu ma o za {ti ti Sr ba u hr vat skoj i Hr va ta u Sr bi ji. We ga je in te re so vao i stav Vla de pre ma me |u vla di nim me {o vi tim ko mi si ja ma ko je pra te spo ra zu me o za {ti ti ma wi na. Funk ci o ner ku LDP-a Juditu Popovi} je in te re so va lo {ta }e Vla da u~i ni ti po vo dom pro ble ma u fa bri ci ka u ~u ka u Zre wa ni nu ko ja me se ci ma ne ra di jer ne mo `e da ko ri sti 22 ci ster ne sa si ro vi nom za pre ra du ko ja je ozna ~e na kao po gon sko go ri vo za ko je tre ba pla ti ti 600.000 evra za ak ci ze.

Po sla ni ca DHSS-a Olgica Bati} za tra ì la je da se is pi ta ju ne sa mo 24 spor ne pri va ti za ci je u Sr bi ji ko je tra ì Bri sel ne go sve spor ne pri va ti za ci je spro ve de ne na kri mi na lan na ~in. – Pqa~ ka we imo vi ne pred u ze }a, ot pu {ta we za po sle nih, tre ti ra we rad ni ka kao ro bqa – to je, na à lost, po stao mo del pri va ti za ci je u Sr bi ji. Pi tam pot pred sed ni ka Vla de Aleksandra Vu~i}a ka da }e na dnev ni red do }i is pi ti va we kri mi nal nih pri va ti za ci ja, me |u ko ji ma su „Pr va iskra“ Ba ri~ iz Obre nov ca, „Po sa vi na“, „Bo ra Mar ko vi}“, „Le teks“ iz Le skov ca i broj ne dru ge – na ve la je Ol gi ca Ba ti}. S. Stan ko vi}

dnevnik

Vu ~i} {o ki ran la ì ma po je di nih pred stav ni ka MUP i Vla de Pr vi pot pred sed nik Vla de Aleksandar Vu~i} {o ki ran je la ì ma ko je po je di ni pred stav ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Vla de Re pu bli ke Sr bi je pla si ra ju u po je di nim me di ji ma po vo dom pri slu {ki va wa naj vi {ih dr àv nih funk ci o ne ra, sa op {te no je iz we go vog ka bi ne ta. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, Vu ~i} }e se obra ti ti jav no sti naj ka sni je do kra ja ne de qe, ka da }e iz ne ti po dat ke o na ~i nu na ko ji su pri slu {ki va ni po li ti ~a ri i ko je i ka kvu ulo gu imao u tom si ste mu.

Da ~i}: Is tra ga o pri slu {ki va wu i ome ta wu ko lo ne Pre mi jer Sr bi je i mi ni star po li ci je Ivica Da~i} iz ja vio je da su u to ku is tra ga u ve zi s in ci den ti ma o pri slu {ki va wu i ome ta wu ko lo ne pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a. – Ako se utvr di bi lo ~i ja od go vor nost, taj }e tu od go vor nost i sno si ti, bi lo da je re~ o pro ce su pred su do vi ma i Tu `i la {tvom, bi lo da je re~ o sank ci ja ma u okvi ru MUP-a – is ta kao je Da ~i} srp skim no vi na ri ma u Ri mu go vo re }i o in ci den tu o ome ta wu ko lo ne pred sed ni ka Sr -

bi je. – U to ku je is tra ga o to me {ta se de si lo. Re~ je o po -

ci den ta, bez ob zi ra na to ko je u~e snik u sve mu to me. U

Ka da je re~ o slu ~a ju pri slu {ki va wa pred sed ni ka Sr bi je i pot pred sed ni ka Vla de Aleksandra Vu~i}a, Da ~i} je pod se tio na to da je u to ku zva ni~ na is tra ga. – Vo di se zva ni~ na is tra ga o to me da li je bi lo zah te va za ski da we li stin ga ili ni je. O to me vo di is tra gu i Slu `ba unu t ra { we kon t ro l e MUP-a Sr bi je. Za sa da ni sam in for mi san o to me da li su te is tra ge za vr {e ne i ka da se vra tim u ze mqu, vi de }u do kle je sve to sti glo – re kao je Da ~i}.

Te le kom: Ne ma zah te va za li sting Ka ko RTS sa zna je u MUP-u, Sek tor unu tra {we kon tro le je od Te le ko ma do bio oba ve {te we da ne po sto ji re gi stro van zah tev za uzi ma we li stin ga te le fon skih raz go vo ra pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a. Sek tor unu tra {we kon tro le na sta vqa pro ve re or ga ni za ci o nih je di ni ca, po tvr |e no je RTS-u. ku { a j u pre s e c a w a ko l o n e pred sed ni ka Ni ko li }a. Tom pro ble mu tre ba pri }i kao i kod sva kog dru gog ta kvog in -

sva kom slu ~a ju, za to po sto je nad le `ne slu `be i is tra ge se vo de ne za vi sno od bi lo ka kvih na pi sa u me di ji ma.

Je re mi}: Opo zi ci ja da po dr ì po li ti ku Vla de pre ma KiM Pred se da va ju }i Ge ne ral nom skup {ti nom UN i funk ci ner DS Vuk Jeremi} ape lo vao je si no} na opo zi ci o ne stran ke u Sr bi ji, ukqu ~u ju }i DS, da po dr è po li ti ku Vla de Sr bi je ka da je re~ o Ko so vu i Me to hi ji i is ta kao da Sr bi ja po tom pi ta wu tre ba da is ka è je din stvo.

Je re mi} je, go stu ju }i na RTS, na gla sio da Ko so vo i Me to hi ja i te r i t o r i j al n a ce l o v i t ost Sr bi je ni su par tij sko pi ta we i zah te va ju je din stven stav dr `a ve. Je re mi} je do dao da }e ak tu el na ve }i na su tra bi ti u opo zi ci ji i da stva ri i ta da tre ba

Ra de Bu la to vi} se vra tio u MSP Biv { i {ef Bez b ed n o s no-in for ma tiv ne agen ci je Rade Bulatovi} vra t io se u M i n i s t a r s t v o spoq n ih po s lo v a gde }e oba v qa t i du `nost {e fa Od se ka za Po kret ne svr sta nih. Ka ko je port pa rol MSP-a Mi lo{ To do ro vi} re k ao agen ci ji Be ta, a pre no si B92, Bu la to vi} }e no vu du `nost oba vqa ti u ran gu am ba sa do ra. Bu la to vi} je po ~et kom de ve d e s e t ih go d i n a pro { log ve ka ra dio u MSP-u – bio je vi ce kon zul u Ri mu, a slu `bo vao je i u di plo mat skom pred stav ni {tvu SRJ u Tur skoj. Od no vem bra 2000. do mar ta 2003. bio je sa vet nik za na c i o n al n u bez b ed n ost pred sed ni ka SR Ju go sla vi je Vojislava Ko{tunice. Po sle ubi stva pre mi je ra Sr bi -

je Zo ra na \in |i }a 12. mar ta 2003, u to ku po li cij ske ak ci je „Sa bqa” bio je uhap {en pod sum wom da je po ve zan s glav n im or g a n i z a t o r i m a ubi stva pre mi je ra. Ta sum wa ni je do ka za na pa je na kon tri me se ca pro ve de na u pri t vo r u, pu { ten na slo bo du. U mar tu 2004. go di ne ime no van je za di rek to ra BIA-e Sr b i j e, ne k a d a { we Slu `be dr `av ne bez bed no sti. Ostav k u na to me s to pod neo je 8. ju la 2008. go di ne, dan po sle for mi ra wa no ve Vla d e Sr b i j e pre m i j e r a Mirka Cvetkovi}a.

da bu du ta kve. Je re mi} je na veo i da na Ko so vu gde se po li ti~ ki pro tiv ni ci ubi ja ju, ka da je re~ o ne za vi sno sti svi de lu ju kao je dan. „Po mom du bo kom uve re wu bi lo bi do bro da opoz ci ja po dr `i vla du”, ka zao je Je re mi}.

Na pi ta we ka kvi su we go vi od no si sa no vim dr `av nim ru ko vod stvom i da li se sa wi ma sa stao u Be o gra du, Je re mi} je od go vo rio da je sa pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em ju ~e ve} raz go vo rao, a da }e se sa pri me ri jom Ivicom Da~i}em vi de ti ka sni je.

PRE MI JER DA ^I] PRED DA NA [WI SU SRET U BRI SE LU

Pri zna va wa ne ma, {ta god Ta ~i iz ja vqi vao Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivica Da~i} iz ja vio je, pred da na {wi na sta vak di ja lo ga u Bri se lu, da on pred sta vqa na sta vak raz go vo ra u prav cu nor ma li za ci je od no sa Be o gra da i Pri {ti ne, ali da ne ma ni go vo ra o to me da se di ja log za vr {i obo stra nim pri zna va wem. – Ap so lut no je ne mo gu }e da Sr bi ja pri zna ta ko pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va – na gla sio je pre mi jer Sr bi je u iz ja vi no vi na ri ma, a na pi ta we da pro ko men ta ri {e iz ja vu ko sov skog pre mi je ra Ha{ima Ta~ija da }e is hod ce log pro ce sa bi ti me |u sob no pri zna va we, od go vo rio: „On mo `e da iz ja vqu je {ta god ho }e, isto kao {to bih i ja mo gao da iz ja vqu jem {ta god ho }u, ali ne `e lim. Ne ma mo ni {ta pro tiv da raz go va ra mo o to tal noj i pot pu noj nor ma li za ci ji od no sa, a to pod ra zu me va do go vor sa Sr bi jom i kom pro mis”. Po we go vim re ~i ma, va `no je da EU taj di ja log vo di sta tu sno

ne u tral no i da ne ma pri si qa va wa da Sr bi ja ne {to mo ra da ura di uko li ko è li da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra s EU ili ~lan stvo u Uni ji. – Mi ima mo ini ci ja ti vu, pred la è mo i è li mo da se to pi ta we {to pre re {i, ali da bi se re {i lo, ti pred lo zi mo ra ju da po {tu ju le gi tim ne in te re se i Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu – is ta kao je on. Da ~i} je ob ja snio da sa sta nak s vi so kom pred stav ni com EU i ko sov skim pre mi je rom, dru gi po re du, pred sta vqa na sta vak do go vo re nog, i na gla sio da je Be o grad spre man za pot pu nu nor ma li za ci ju od no sa s Pri {ti nom ali da to pod ra zu me va do go vor i kom pro mis sa Sr bi jom. – To ni je ni ka kav spek ta ku lar ni sa sta nak, to je deo ono ga {to smo se do go vo ri li – da na sta vi mo i da stal no vo di mo di ja log, da otvo re no raz go va ra mo o svim pi ta wi ma – re kao je Da ~i}.

TVIT CRTICA Bur gi ja(we) [ta je po za di na od la ska po sla ni ce NS-a u klub URS-a, in te re su je „tvi te ra {e„, pa Sa{a Maksimovi} pi ta: „Je su li ta~ ni me dij ski na pi si da je va {u stran ku na pu sti lo bez ma lo ce lo ru ko vod stvo? Ili je to osve ta URS-a za ras kid ko a li ci je?„ Maja Gojkovi} od go va ra: „Pa re ra de gde bur gi ja ne }e. Dok ne ko ne ode u za tvor zbog ku po vi ne po sla ni ka i od bor ni ka, ni {ta od Sr bi je. Da, to je osve ta, ali ko me? Po me ni, ka zna ovi ma ko ji su sad u URS-u”.

Va `ni je stva ri Jo{ ne je wa va in te re so va we za de {a va wa u DSu. Nikola Bogosavqevi} pi ta: „Gde je, {ta ra di @GJesic i za{to nije tvitovao s GO DS-a?”

Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} otkriva: „Gledao omladince FK ’In|ija’… ima va`nijih stvari„.

Crno-belo Politi~ari prate i modne trendove kolega u drugim strankama. Tako poslanik LDP-a Bojan \uri} “prime}uje”: „Aleksandar Vulin monotonu uniformnost crnog sakoa, ko{uqe i kravate razbija diskretno belom brojanicom„.

Ima li novog filma Funkcioner SPO-a Milan \uki} zapisuje na lajni: „Lepo vreme ne zna~i i lep dan, kad ostane{ nemo}an da ka`e{ sve, paralisan, film gotov, a redar te naru`i {to si prosuo kokice, xabe je.

A ono Botino ’vidimo se u nekom novom filmu’ onda do|e k’o vic„.

Vi{e ne! Od mene, ne}ete dobiti nijedan intervju! Preterali ste!„

Medijska garda

Majka Jevrosima

A kako medije vidi direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac: “Mediji su pretorijanska garda svake vlasti”.

Hvala, Sandra

Lider SPO-a Vuk Dra{kovi} na svoj na~in poru~uje „tvitera{ima„: „Seti se Majke Jevrosime: Ni po babu, ni po stri~evima, no po pravdi Boga istinoga! Ovo je zavet srpske nacionalne etike„.

Estradna zvezda Sandra Afrika deli komplimente predsedavaju}em Generalnoj skup{tini UN Vuku Jeremi}u: „Jedan od najboqih govornika!„ „Mnogo hvala, Sandra!„, “hitro” }e Jeremi}. S druge strane, Sandra nije blagonaklona prema medijima: „Novinari! Stalno prenose ru`ne slike i re~i o meni i mojim kolegama!

Novinarka @aklina Tatalovi} imala je ju~e molbu za politi~are: „Molim politi~are da se dogovore ili ’Fejsbuk’ ili ’Tviter’, ova obra}awa vi{e niko ne mo`e da pohvata!„ S. St.

Ko da ih pohvata

politika

dnevnik

PO KRA JIN SKA VLA DA U NE SPO RA ZU MU S MI NI STROM FI NAN SI JA ZBOG IZ RA DE ZA KO NA O FI NAN SI RA WU VOJ VO DI NE

Ra do man: Din ki} pre kr {io do go vor iz Ba no vi ne Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man iz ja vio je da je mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} pre kr {io do go vor po stig nut s ~el ni ci ma Vla de Voj vo di ne o za jed ni~ koj iz ra di za ko na o fi nan si ra wu Po kra ji ne po {to je ovih da na na ja vio da }e taj akt bi ti pri pre mqen u we go vom mi ni star stvu bez u~e {}a pred stav ni ka Po kra ji ne. U iz ja vi za „Dnev nik” Ra do man je ka zao da je pri li kom Din ki }e vog sa stan ka s pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em pre ne ko li ko ne de qa u Ba no vi ni po stig nut sa svim dru ga ~i ji do go vor. – Na tom sa stan ku do go vo re no je da se for mi ra za jed ni~ ka ko mi si ja za iz ra du tog za ko na u ko ju bi bi li ukqu ~e ni pred stav ni ci Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de – re kao je Ra do man. – Me |u tim, po {to mi ni star Dni ki} ni ne ko li ko ne de qa ni je u~i nio ni {ta po tom pi ta wu, mi smo ga pre dve ne de qe pi sme no pod se ti li na taj do go vor. No, ume sto od go vo ra, on je ovih da na u jav nost iza {ao s no vom pri ~om.

On je do dao da su zbog ta kvog od no sa pre ma Po kra ji ni, u Vla di APV od lu ~i li da sa mo stal no pri pre me na crt za ko na o fi nan -

si ra wu te da se u tom po gle du ve} pri ku pqa ma te ri jal i iz u ~a va ju is ku stva u dru gim ze mqa ma. Ra do man je iz ra zio o~e ki va we da }e o tom pi ta wu ipak bi ti po stig nut kon sen zus iz me |u dva

ni voa vla sti, a da bi se de fi ni sao mo del fi nan si ra wa Voj vo di ne i ti me one mo gu }i la po li ti za ci ja tog pi ta wa.

Na i me, mi ni star fi nan si ja iz ja vio je pre kju ~e da bi tekst na cr ta za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne tre ba lo da bu de usa gla {en do po lo vi ne na red ne go di ne. Din ki} je na veo da taj do -

Ne go do va we zbog kam pa we pro tiv RBV Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je iz ra zio je ne go do va we i zbog „kam pa we ko ja se vo di pro tiv Raz voj ne ban ke Voj vo di ne”. Ra do man, na i me, tvr di da je ba{ mi ni star Din ki}, ko ji ovih da na go vo ri o kri mi na li za ci ji RBV-a, na sa stan ku s po kra jin skim pre mi je rom pret hod no sam pred la gao do ka pi ta li za ci ju te ban ke, ali da je po tom u jav no sti na stu pio sa sa svim dru ga ~i jom pri ~om. – Mi ni star Din ki} je na tom sa stan ku u Po kra jin skoj vla di tvr dio da tre ba tra `i ti part ne re za do ka pi ta li za ci ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, a kad smo mi usvo ji li od lu ku o do ka pi ta li za ci ji, kre -

nuo je s na pa di ma. Ta kve iz ja ve naj vi {ih dr `av nih funk ci o ne ra, a ko je su i{le do tle da je mi ni star jav no na vo dio ime na fir mi ko je ima ju de po zi te u RBV-u, ap so lut no su ne do pu sti ve i na no se ogrom nu {te tu ko ja mo `e ima ti ne sa gle di ve po sle di ce po po slo va we RBV-a – is ta kao je Ra do man. On je ka zao da Po kra ji na ne ma me ha ni zme da spre ~i kam pa wu pro tiv RBV-a, do dav {i da se, upr kos „ta kvoj ne do pu sti voj kam pa wi”, po ka za lo da „gra |a ni ipak ima ju po ve re we u RBV” jer, ka ko je na veo, „vred nost ak ci ja ban ke ra ste i {te ta ni je ono li ka ko li ka je mo gla bi ti”.

ku ment pri pre ma rad na gru pa ko ju je for mi rao na kon ne dav nog sa stan ka s voj vo |an skim pre mi je rom Bo ja nom Paj ti }em te da }e ga, kad bu de za vr {en, upu ti ti po kra jin skom se kre ta ru za fi nan si je. – Plan je da do po lo vi ne 2013. bu de usa gla {en tekst za ko na o fi nan si ra wu Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne da bi se bu xet Sr bi je za 2014. mo gao usvo ji ti bez uobi ~a je nih po li ti~ kih tr za vi ca – re kao je on. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je ne za do vo qan je, me |u tim, {to se taj za kon iz u zet no va àn za Voj vo di nu pri pre ma bez u~e {}a we nih le gi tim nih pred stav ni ka. Zo ran Ra do man je pod se tio i na to da je pret hod no zbog ig no ri sa wa Po kra ji ne usvo jen, ka ko ka è, ne u sta van Za kon o bu xet skom si ste mu, zbog ~e ga u po kra jin skoj ka si sle de }e go di ne ne }e bi ti Usta vom za ga ran to va nih se dam pro ce na ta. On je za na{ list na ja vio da }e bu xet APV za 2013. go di nu bi ti usko ro pri pre mqen i da }e se pred Skup {ti nom Voj vo di ne na }i naj ve ro vat ni je do kra ja ovog me se ca. – Na à lost, u bu xe tu za na red nu go di nu ne }e bi ti is po {to van ustav nim mi ni mum od se dam od sto za po kra jin sku ka su, a upra vo zbog iz me na Za ko na o bu xet skom si ste mu ko ji ma je sma we na osno vi ca za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta – uka zao je on. Do dao je da je zbog za ki da wa po kra jin skog bu xe ta Vla da Voj vo di ne po kre nu la i oce nu ustav no sti tog za ko na „ko ji o~i gled no ni je u skla du s Usta vom„. B. D. Sa vi}

PRED SED NIK „NA PRED NOG KLU BA” ^E DO MIR AN TI]

Uki nu ti auto no mi ju Voj vo di ne, No vi Sad no va pre sto ni ca Sr bi je Ne stra na~ ka po li ti~ ka or ga ni za ci ja „Na pred ni klub” pred lo `i la je ju ~e da Voj vo di ni bu de uki nut sta tus auto nom ne po kra ji ne, a da pre sto ni ca Sr bi je bu de No vi Sad. Mo del re gi o na li za ci je i de cen tra li za ci je Sr bi je „Na pred nog klu ba”, ko ji je pred sta vqen na kon fe ren ci ji za no vi na re u „Me di ja cen tru„, pred vi -

|a da Sr bi ja ima de vet uprav noeko nom skih re gi o na. Po tom mo de lu, se ver Sr bi je bi imao tri re gi o na: Ba nat, Ba~ ku i Srem, ko jem je pri po je na Ma ~va, cen tral na Sr bi ja pet re gi o na, dok bi Be o grad ski re gion bio po de qe na na dva: Be o grad – is tok i Be o grad – za pad. Ta ko |e se pred la `e da sva ki re gion ima gu ve re ne ra, ko ga bi

bi ra li gra |a ni na di rekt nim iz bo ri ma, skup {ti nu, po li ci ju, om bud sma na i glav nog tu `i o ca. Re gi o ni bi se fi na si ra li od od re |e nog ude la u po re zu, dok bi Sr bi ja po mo gla raz voj re gi o na pre ko Fon da za re gi o nal ni raz voj. – Mi pred vi |a mo uki da we Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, ali po sled wi po pis po ka zu je

da se sa mo dva, od no sno tri od sto gra |a na iz ja sni lo kao Voj vo |a ni; to za slu ù je sta tus na ci o nal ne ma wi ne, a ne auto nom ne po kra ji ne – re kao je pred sed nik „Na pred nog klu ba” isto ri ~ar ê do mir An ti}. – Sma tra mo da je Be o grad do voq no oja ~ao i ne ki ka ù da je Sr bi ja ta lac Be o gra da, za to bi No vi Sad bio no va pre sto ni ca.

REKLI SU

Mi li}: Mi {ko vi} ne fi nan si ra LDP Funk ci o ner Li be r a l n o - d e m o k r a t s k e par ti je Ne nad Mi li} iz ja vio je ju ~e da bi zni smen Mi ro slav Mi {ko vi} ne fi nan si ra tu stran ku. – Te {ko da bi Mi {ko vi} kao naj bo ga ti ji ~o vek u ze mqi iza brao stran ku od 15 po sla ni ka da s wom ru {i vlast i da je fi nan si ra, a ne ne ku dru gu od stra na ka na vla sti ili ne ku od ve }ih stra na ka – re kao je Mi li} za B-92. Po we go vim re ~i ma, vla da ju }a stran ka sa mo re flek tu je svo je pro ble me, a po {to ne mo è da ka è oni ma ko ji ma je na me we no, on da to re flek tu je na LDP. – In di ka tiv no je to da, ka da mi ka è mo ’ne sla è mo se s va {om po li ti kom o Ko so vu’, oni ka ù ’Mi {ko vi}’, mi ka è mo ’ne sla è mo se s bu xe tom’, oni ka ù ’Mi {ko vi}’. To je sta ra ra di kal ska me to da po me ra wa te me – re kao je Mi li}.

Mi }u no vi}: Ta di} me ni je pi tao Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta De mo krat ske stran ke Dra go qub Mi }u no vi} iz ra zio je uve re we da je ogrom na ve }i na ~la no va DS-a za do voq na {to je o~u va no je din stvo stran ke. – De lim to za do voq stvo jer sa mo ve lik i je din stven DS mo `e bi ti zna ~a jan po li ti~ ki fak tor u ovim vre me ni ma i al ter na ti va kon zer va tiv nim, tra di ci o na li sti~ kim i re tro grad nim po li ti~ kim sna ga ma u na {oj ze mqi – iz ja vio je Mi }u no vi} za „Po li ti ku”. On je re kao da se pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} ni je s wim kon sul to vao ka da je do neo od lu ku da se po vu ~e. Po Mi }u no vi }e vim re ~i ma, vre me }e po ka za ti da li je Dra gan \i las pra vo re {e we za DS u ovom tre nut ku. – Na \i la su je, ako bu de iza bran, da to po tvr di, o to me ne mo `e mo una pred su di ti – do dao je on.

Ko {tu ni ca: Sad je ja sna ce na ula ska u EU – Uspeh ra da Vla de za vi si od to ga da li }e mo }i da i{ ~u pa dr à vu iz klop ke da evrop ske in te gra ci je slu è kao sred stvo pri ti sa ka za raz grad wu i osi ro ma {e we dr à ve – iz ja vio je li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca za „Ve ~er we no vo sti”. – EU je zlo u po tre bi la po ve re we gra |a na Sr bi je i ne po sred no ra di na stva ra wu ne za vi snog Ko so va. U pr vih sto da na ni sam vi deo od lu~ nost i vo qu da se ta ago ni ja pre ki ne. On je oce nio da je no va Vla da, ipak, po ka za la i po zi tiv ne stra ne – od bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je do za u sta vqa wa „po gub ne po li ti ke da EU ne ma al ter na ti vu”. – EU je na sta vi la da uslo vqa va Sr bi ju etap nim pri zna va wem Ko so va. Ce na ko ju Sr bi ja mo ra da pla ti da bi u{la u EU je od u sta nak od Ko so va, i to je sad svi ma ja sno – ka è li der DSS-a.

sreda7 . novembar2012.

OD BOR NI CI LSV-a NE GI RA JU PRI ^E O PRE LE TI MA IZ STRAN KE

Jer kov: Osta je mo na bro ju Od bor ni ci Skup {ti ne gra da No vog Sa da iz re do va LSV-a, svi sem jed nog, iza {li su ju ~e pred no vi na re u se di {tu te stran ke da bi po ka za li da su je -

Oni su fo to re por te ri ma po zi ra li na oku pu, a me |u wi ma se na {ao i stra na~ ki funk ci o ner Ro bert Ko lar, ko ji ni je od bor nik. Ob ja {wa va ju }i to ka sni je

Foto: F. Baki}

din stve ni i „sta vi li ta~ ku“ na no vi na ri ma, Ko lar je re kao da pri ~e o pre la sci ma u dru ge par je od bor nik Ne boj {a Mu drin ti je. ski ko ji je ju ~e fa lio – na slu – Ce la od bor ni~ ka gru pa `be nom pu tu. LSV-a u Skup {ti ni gra da sto ji Ina ~e, Alek san dra Jer kov je pred pred stav ni ci ma me di ja è na ko fe ren ci ji za no vi na re re le }i da sta vi ta~ kla da ni je dan od ku na pri ~e ko je od bor ni ka LSVPred novinare ju~e ko la ju No vim Sa a u No vom Sa du dom jo{ od iz bo ra stalo 11 odbornika ne }e po mo }i da – re kla je pred se oja ~a vlast u iz LSV-a, od sed ni ca od bor gra d u ko j a je, 12, ko li ko ih je u ni~ ke gru pe LSVsma tra, „sve, sa Skup{tini grada a Alek san dra mo ne vlast ko ja Jer kov, na vo de }i ra d i u ko r ist gra |a na“. da se te pri ~e od Ona je ka za la da No vi Sad no se ku po vi nu i pre pro da ju od mo `da je ste grad u ko jem su na bor ni ka. – Ja sno ho }e mo da ka vla sti stran ke ko je su iz gu bi le è mo da LSV osta je ceo, na bro iz bo re, ali da ne }e bi ti grad ju i do sle dan pro gra mu s ko jim je onih ko ji ni su pre {li cen zus a iza {ao na iz bo re. Ipak, kon fe ren ci ji za no vi è le da bu du od bor ni ci i na na re pri su stvo va lo je 11 od 12 vla sti. od b or n i k a iz re do va LSV-a. S. K.

IS TRA @I VA WE

Ve }in ska po dr {ka Vla di Vla du Sr bi je, po sle 100 da na ra da, po dr à va 58 od sto gra |a na, a naj vi {e wih, 75 od sto, mi sli da je ona naj vi {e u~i ni la u su zbi ja wu kri mi na la i ko rup ci je, po ka za lo je is tra ì va we agen ci je „Fak tor plus„ ko je je ju ~e pred sta vqe no. Vla du u pot pu no sti po dr à va 27 od sto is pi ta ni ka, 31 od sto de li mi~ no, ne po dr à va je 30 od sto, a bez od go vo ra je bi lo 12 od sto od 1.150 is pi ta ni ka, u an ke ti spro ve de noj kra jem ok to bra i po ~et kom no vem bra. Da po sle 100 da na Vla da Sr bi je ide u do brom prav cu sma tra 38 od sto is pi ta nih, wih 26 od sto mi sli da se kre }e u lo {em, a 36 od sto jo{ uvek ne mo è da oce ni.

Da ~i} uzi ma sve vi {e za ma ha Od ~la no va Vla de naj ja ~i uti sak na gra |a ne je u pret hod nih 100 da na osta vio pot pred sed nik i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i}, na wih 55 od sto, a sle di pre mi jer Ivi ca Da ~i} s 30 od sto, {to je po rast u od no su na pro {lo is tra `i va we. Da ~i }ev po rast di -

rek tor „Fak to ra plus” Vla di mir Pe ji} ob ja {wa va ~i we ni com da, po sle Vu ~i }e ve pred no sti u star tu, ka da je „ostva rio ja ~i za let”, pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va „uzi ma sve vi {e za ma ha i do bi ja na zna ~a ju kad je u pi ta wu we go va funk ci ja”.

SNS – 32,6 : DS – 17,3 Is tra `i va we je po ka za lo da je ube dqi vo naj ja ~a par ti ja u Sr bi ji i da qe Srp ska na pred na stran ka s 32,6 od sto po ve re wa gra |a na, ili 2,5 po sto vi {e u od no su na pret hod nu an ke tu. De mo krat ska stran ka be le `i da qi pad i sad joj je rej ting 17,3 od sto, a raz log za to je, po Pe ji }e vim re ~i ma, kon fu zi ja u we nim re do vi ma, ko ja bi tre ba lo da pre sta ne kad se iza be re no vo ru ko vod stvo i par ti ja sta bi li zu je.

Ni ko li} pri jat no iz ne na |e we Pe ji} je na veo i da je pr vi put ra |e no i is tra `i va we o uti sku ko ji je To mi slav Ni ko li} osta vio od iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je i da je za kqu ~ak da je on

„pri jat no iz ne na |e we” jer po zi tiv no mi {qe we ima 41 od sto gra |a na, ne ga tiv no 32, ne u tral no 24, a bez od go vo ra je bi lo 12 od sto.

„Dve ri”: Spre ma se „voj vo |an sko pro le }e” Po kret „Dve ri„ sa op {tio je ju ~e da se pri pre ma „voj vo |an sko pro le }e”, od no sno da su u Po kra ji ni u to ku ak tiv no sti na odva ja wu Voj vo di ne od Sr bi je, zbog ~e ga je, na vod no, for mi ra na or ga ni za ci ja „Voj vo |an ski ot por”. „Dve ri„ su u sa op {te wu na ve le da je „Voj vo |an ski ot por” tre nut no ak ti van na in ter ne tu i da je pro mo vi sao i „Pri ru~ nik za pru `a we gra |an skog ot po ra”, ko ji sa dr `i uput stva ka ko „mi ni ra ti” in sti tu ci je Sr bi je u Voj vo di ni. „U pri ru~ ni ku je mo gu }e na }i uput stva za iz be ga va we po re za, pla }a we ra ~u na, pro vo ci ra we po li cij skih slu `be ni ka, {i fro va no pi sa we i kon spi ra tiv no or ga ni zo va we. Na ro ~i to je is tak nu ta fi nan sij ska po dr {ka stra nih cen ta ra mo }i”, na vo di se u sa op {te wu.

ekonomija

sreda7.novembar2012.

dnevnik

OGRANI^EWE TRGOVA^KIH ZARADA NA HRANU VA@I]E SAMO DO KRAJA GODINE

Vla da pu {ta mar `e s lan ca

Mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da }e Ured ba o ogra ni ~e wu mar ì za osnov ne na mir ni ce na de set od sto va ì ti sa mo do kra ja ove go di ne i da }e se ce ne vi tal nih pro iz vo da for mi ra ti na slo bod nom tr ì {tu. – Me ra ko ja ne }e bi ti pro du è na po sle 31. de cem bra je ste i za bra na iz vo za ne kih ra tar skih kul tu ra – re kao je Qa ji}, do da ju }i da je ta kva me ra bi la ogra ni ~e nog ka rak te ra, po sle di ca je ovo go di {we su {e, a bi la je nu `na ra di o~u va wa ce nov ne i tr ì {ne sta bil no sti. Sa rad nik Cen tra za slo bod no tr ì {te eko no mi sta Alek san dar Ste va no vi} oce wu je u raz go vo ru za „Dnev nik” da je to ko na~ no po zi ti van po tez dr à ve jer je kon tro li sa we ce na i li mi ti ra we mar ì za pra vo gru bo od stu pa we od tr ì {ne eko no mi je. – Uki da we Ured be o mar à ma je od li~ na vest. Naj bo qi na ~in da uni {ti te tr ì {te su ogra ni ~e wa i gu {e we slo bod ne tr go vi ne. Po ka za lo se da od ta kve me re ni je bi lo ni ka kve ko ri sti ni za ko ga – ka è Ste va no vi}, na gla {a va ju }i da mar è u „nor mal nim ze mqa ma” ogra ni ~a va kon ku ren ci ja, a ne dr à va. Ne ka udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a, pak, za la ga la su se za to da Vla da pro du ì Ured bu o ogra ni~ wu mar ì jer ona, na gla {a va ju, da je re zul ta te i uti ~e na po jef ti we we po je di nih pro iz vo da, {to zna ~i da su tr gov ci za ra |i va li, i to ~e sto na {te tu pro iz vo |a ~a i pre hram be ne in du stri je. – Da li bi se oni ko ji su u udru è wi ma po tro {a ~a od re kli de la

svom iz ve {ta ju kri ti ko va la pri me nu te me re. Vla da Sr bi je je 30. de cem bra 2011. go di ne do ne la ured bu ko jom se naj vi {a ukup na sto pa mar è u pro me tu osnov nih ì vot nih na mir ni ca ogra ni ~a va na de set od sto. Ured ba se od no si na p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je sti vo sun co kre to vo uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko (pa ste ri zo va no, ste ri li zo va no), jo gurt, be li kri stal ni {e }er i sviw sko, go ve |e i ko ko{ je sve è me so i slat ko vod nu ri bu. Va è we Ured be pro du è no je 30. ju na jo{ {est me se ci, ta~ ni je do kra ja te ku }e go di ne. Qa ji} je uka zao na to da }e dr à va i u po sto je }oj si tu a ci ji na }i dru gi na ~in da odr ì sta bil nost tr ì {ta hra ne. Mi ni star je na ja vio i pro me ne Za ko na o tr go vi ni u ci qu da qe li be ra li za ci je tr ì {ta, kao i do no {e we no vog za ko na o Rob nim re zer va ma ko ji }e re for mi sa ti ceo si stem wi ho vog funk co ni sa wa. Tr gov ci }e sva ka ko po zdra vi ti uki da we ogra ni ~e wa mar ì jer su to, uosta lom, sve vre me i zah te va li od nad le `nih. ^la ni ce “Do ma }eg tr go va~ kog lan ca” (DTL) do go vo ri le su se na sa stan ku odr à nom mi nu log vi ken da u Ka {te lu “E~ ka”, na do mak Zre wa ni na, da }e upu ti ti ini ci ja ti vu Mi ni star stvu tr go vi ne, Pri vred noj ko mo ri i Uni ji po slo da va ca da mar à na osnov ne na mir ni ce bu de li mi ti ra na na mak si mal no 15 po sto. Me |u tim, Vla da je o~i gled no bi la jo{ li be ral ni ja od wih te }e ogra ni ~e we mar ì pot pu no uki nu ti. S. G.

Cenovni udar od 13 posto godi{we – In fla ci ja u Sr bi ji ove go di ne ne }e bi ti ma wa od 13 po sto – iz ja vio je ju ~e ured nik ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„ Vla di mir Vu~ ko vi}. On je ka zao da je to po pro ce ni MAT-a do wa gra ni ca, a da sta ti sti~ ki po da ci ka ù da }e sto pa in fla ci je iz no si ti ce lih 14 po sto. U In sti tu tu je is tak nu to da je rast po tro {a ~ih ce na ubr zan pod dej stvom kom bi na ci je vi {e fak to ra – su {e, po tro {we ~i ja je di na mi ka bi la iz nad re al nih mo gu} no sti, mo no pol skih i kar tel skih struk tu ra. U MAT-u ka ù da kao uzrok tre ba na ve sti i od la ga we re dov nog po ve }a we kon tro li sa nih ce na za po sti zbor ni pe riod kao i „eks plo zi ju” kur sa evra, s ob zi rom na to da se rast uvo znih ce na uvek pre va qu je na ce ne ko je ne re a gu ju na isti na ~in pri li kom sta bi li za ci je ili pa da tog kur sa. Na taj na ~in me se~ ni po rast ce na je u av gu stu po dig nut na 1,6 po sto, u sep tem bru na 2, 3, ta ko da je me |u go di {wa sto pa in fla ci je s 2,7 po sto, ko li ko je iz no si la u apri lu, po dig nu ta na 10,3 po sto u sep tem bru. pla te, kao {to se tr gov ci od ri ~u de la mar è? Ne vi dim raz li ku. Za {to bi ne ko sub ven ci o ni sao po tro {a ~e i za {to bi qu di ko ji ni su so ci jal ni slu ~a je vi do bi ja li sub ven ci je od tr go va ca – pi ta

se Ste va no vi}. I mi ni star Qa ji} je uka zao na to da je Ured ba o ogra ni ~e wu mar `i iza zva la raz li ~i ta tu ma ~e wa, bi lo je i o{trih kri ti ka, a ka ko je pod se tio, i Evrop ska ko mi si ja je u

BRANISLAV BUGARSKI U DANSKOJ

u~i ni ti sve da im omo gu }i {to jed no stav ni je uslo ve za po slo va we. On je dan skim in ve sti to -

ri m a pred s ta v io mo g u} n o s ti in ve sti ra wa u pro iz vod wu i pre ra du hra ne, agro sek tor, me tal sku i elek tro in du stri ju.

Pla te }e bi ti ogra ni ~e ne sa mo me nay men tu Za po sle ni u ko mu nal nim de lat no sti ma u Sr bi ji pro te sto va li su ju ~e is pred zgra de Vla de, zah te va ju }i da se iz Za ko na o utvr |i va wu mak si mal nih za ra da u jav nom sek to ru iz u zmu ko mu nal na pred u ze }a, od no sno naj u gro è ni je ka te go ri je za po sle nih. Na kon jav ne sed ni ce ko ju su or ga ni zo va li ~la no vi Sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti Sr bi je i Sin di ka ta jav nih, sa o bra }aj nih i ko mu nal nih de lat no sti „Ne za vi snost”, pred stav ni ke ko mu na la ca pri mio je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Ivi ca Ko ji}. Za kon, ka ko tvr de ko mu nal ci, ume sto da is pu ni osnov nu nor mu i ogra ni ~i sa mo naj vi {e za ra de u jav nom sek to ru, uma wu je i za ra de naj u gro è ni ji ma i naj ma we pla }e nim rad ni ci ma. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta ko mu na la ca Sr bi je Mi lan Gru ji} ka zao je no vi na ri ma da }e ko mu nal ci, uko li ko wi hov zah tev

ne bu de pri hva }en, 24. no vem bra or ga ni zo va ti ge ne ral ni {trajk u ce loj Sr bi ji. – Oku pi li smo se is pred Vla de jer nas je di no odav de ~u ju, oni su glu vi na na {e zah te ve ko ji su oprav da ni i ho }e da ugro ze one ko ji su jo{ vi {e ugro è ni – re kao je Gru ji}. Po we go vim re ~i ma, po tom za ko nu rad ni ci ma ~e tvr te, pe te i {e ste ka te go ri je, od no sno ka fe-ku va ri ca ma, vo za ~i ma, ku ri ri ma, pla te ko je su mi ni mal ne, bi le bi jo{ ni è. Gru ji} je do dao i da se sin di kat sla è sa sta vom da tre ba opo re zo va ti naj vi {e za ra de. Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} re kao je ju ~e da se Za kon o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de u jav nom sek to ru ne }e od no si ti na za po sle ne s naj ni ìm pri ma wi ma ve} sa mo na me nax ment. – Ciq je da se ogra ni ~e pre ko mer ne za ra de me nax men ta jav nih pred u ze }a, a ne qu di s ni ìm pri ma wi ma – re kao je Din ki}.

OD SUTRA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Voj vo di na do bro me sto za in ve sti to re Voj v o | an s ki se k re t ar za me |u re gi o nal nu sa rad wu Bra ni slav Bu gar ski oce nio je da je Voj vo di na ide al na lo ka ci ja za in ve sti to re iz Dan ske, ko ji `e le da pla si ra ju pro iz vo de na tr `i {tu Ju go i s to~ n e Evro p e, EU, Ru s i j e, Ka z ah s ta n a i Tur ske. – Na{ ve li ki po ten ci jal je vi so ko o bra zo va na rad na sna ga, do bar od nos pro duk tiv no sti, ce n e ra d a i ukup n ih tro { ko v a po s lo v a w a, ko j e nas ~i n e kon k u rent nim – re kao je Bu gar ski u dan skom gra du Vej le, gde u~e stvu je na dvo d nev n om fo r u m u „MostBroen”. – Dan ski in ve sti to ri su do bro do {li u Voj vo di nu i po kra jin ska ad mi ni stra ci ja }e

KOMUNALCI UBEDILI VLADU I MINISTRA

Me |u na rod na iz lo `ba „Sjaj”

Kao us pe {an pri mer in ve sti ci ja iz Dan ske na ve de na je kom pa ni ja „Karls berg”, ko ja tre nut no za u zi ma dru go me sto na srp skom tr `i {tu pi va. Ka ko se na vo di, to kom ju ~e ra {weg da na Fo ru ma, u~e sni ci ma se obra tio dan ski mi ni star za Evro pu Ni ko laj Va men, ko ji je na gla sio da re gion Za pad nog Bal ka na mo `e o~e ki va ti po dr {ku Dan ske u pro ce su evrop skih in te gra ci ja Ju go i sto~ ne Evro pe. Pro je kat „Most” za jed ni~ ki su ini ci ra li op {ti na Vej le i am ba sa de Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne i Ma ke do ni je u Dan skoj s ci qem po ve zi va wa za in te re so va nih part ne ra iz na ve de nih ze ma qa.

Me |u na rod na iz lo `ba zla tar stva i ~a sov ni ~ar stva „Sjaj” odr à }e se na No vo sad skom saj mu od 8. do 11. no vem bra. Na woj }e se pred sta vi ti 50 iz la ga ~a. Osim u~e sni ka iz na {e ze mqe, na stu pi }e i iz la ga ~i iz Tur ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Hr vat ske i Ne ma~ ke, {to po tvr |u je me |u na rod ni ka rak ter iz lo `be, ali i in te res da se u~e sni ci iz ino stran stva pred sta ve na na {em tr ì {tu, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu. Na Me |u na rod noj iz lo `bi „Sjaj„ bi }e pred sta vqe ni zla tan i sre br ni na kit, dra go i po lu dra go ka me we, no ve teh ni ke u iz ra di na ki ta, kao i ala ti i ma {i ne za zla tar stvo i ~a sov ni ~ar stvo. Udru è we zla ta ra iz No vog Sa da na stu pi }e za jed no, a uz pred sta vqa we ve {ti na maj stor skog zna ta, tu }e bi ti i pred stav ni ci 16 part ner skih kom pa ni ja. Na stu pi }e i Sred wa ma {in ska {ko la iz No vog Sa da, a bi }e pred sta vqen rad u~e ni ka zla tar skog sme ra. To kom pri red be bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba di zaj ne ra na ki ta, ~la no va Udru è wa

li kov nih umet ni ka pri me we nih umet no sti i di zaj na Voj vo di ne. Me |u na rod na iz lo `ba zla tar stva i ~a sov ni ~ar stva „Sjaj” otva ra se u ~e tvr tak u 11 ~a so va. Iz lo `ba se mo `e po gle da ti u ha li „Ma ster” do ne de qe od 10 do 18 ~a so va, a pri ula sku }e po se ti o ci pro la zi ti kroz de tek tor za me tal. Ulaz je bes pla tan, uz oba ve znu re gi stra ci ju na ula zu u ha lu „Ma ster”. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,2063

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,4758

116,0857

110,8659

Australija

dolar

90,6105

92,4597

94,5863

90,3331

Kanada

dolar

87,3165

89,0985

91,1478

87,0492

Danska

kruna

14,9024

15,2065

15,5562

14,8568

Norve{ka

kruna

15,1701

15,4797

15,8357

15,1237

[vedska

kruna

12,9908

13,2559

13,5608

12,9510

[vajcarska

franak

92,0811

93,9603

96,1214

91,7992

V. Britanija

funta

138,9731

141,8093

145,0709

138,5477

SAD

dolar

86,9546

88,7292

90,7700

86,6884

Cena

Promet

BELEX 15 (451,67 0,36)

BIP u restrukturirawu, Beograd

12,50

58.096

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

5,81

601

1.165.758

AIK banka, Ni{

1,70

1.439

412.356

Veterinarski zavod, Subotica

3,13

429

695.004

NIS, Novi Sad

1,06

665

7.193.212

Privredna banka, Beograd

2,35

65.139

Imlek, Beograd

0,20

3.007

1.651.400

1,70 Promena

1.439 Cena

412.356 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.050

8.400

Energoprojekt holding, Beograd

Preduze}e za puteve, Vaqevo

-28,99

490

61.250

-0,91

545

236.390

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Po{tanska {tedionica, Beograd

-19,30

15.494

312.900

1,18

428

1.011.681

Napredak, Stara Pazova

-19,27

930

645.420

Soja protein, Be~ej

-3,01

451

34.727

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,18

1.644

501.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.340

0,00

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Jugoprevoz Ugopromet, Beograd Dunav osigurawe , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-16,28 -8,44 Promena

180 640 Cena

16.200 2.816.758 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

1,06

665

7.193.212

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

5,81

601

1.165.758

Alfa plam, Vrawe

-0,04

5.300

106.000

1.425.000

Veterinarski zavod, Subotica

3,13

429

695.004

Tigar, Pirot

-3,08

189

3.024

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola Veterinarski zavod, Subotica

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 11. 2012. godine

Promena %

Napredak, Stara Pazova

0,00

15.000

3,13

429

695.004

-19,27

930

645.420

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik STRANE INVESTICIJE IPAK STI@U

Ulo `e no 600 mi li o na evra Pred stav nik Agen ci je za strana ulagawa i promociju izvoza Aleksandar Miloradovi} izjavio da je do{lo do uzlaznog trenda u privla~ewu stranih investicija u Srbiju i da ih ove godine, zakqu~no s av gu stom, ima 600 mi li o na evra. – U ovom trenutku, {to se samih stranih ulagawa ti~e, imamo oko 65 investicionih projekata, neki u po~etnoj fazi interesovawa, ali neki i u poodmakloj fazi – rekao je Milovanovi}. – Sve vreme smo

radili i bili prisutni na terenu i zakqu~no s avgustom imamo oko 600 miliona evra investicija privu~enih u Srbiju, {to je 50 odsto mawe nego pro{le godine. On je dodao da je posle po~etka rada Vlade do{lo je do ubrzawa, da se svakodnevno beleì ve}i broj upita i da se vidi da je do{lo do uzlaznog trenda. Govore}i o zamerkama, Miloradovi} je naveo da se investitori najvi{e àle na duìnu dobijawa odre|enih dozvo la, ne do sta tak od re |e ne infrastrukture... On se sloìo s re~ima ministra finansija Mla|ana Dinki}a da bi bilo poèqno da dogodine bu de dve mi li jar de stra nih investicija u Srbiji, i podvukao da je ta projekcija i napravqena u skladu s interesovawem.

Te le kom ni je na pro da ju, Sr bi ja gas mo `da je ste Ministar privrede i finansija Mla|an Dinki} negirao je ju~e da }e idu}e godine biti prodati Telekom, „Skijali{ta Srbije„ i Aerodrom „Nikola Tesla”. – To su dezinformacije. To nije ta~no – rekao je Dinki} novinarima u Palati „Srbija„ nakon sastanka s preduzetnicima. On je podsetio na to da je predvi|ena privatizacija onih javnih preduze}a koja nisu monopolisti i koja su konkurentna na trì{tu pa bi dobijawem strate{kog partnera mogla poslovati jo{ boqe. Dinki} je ukazao i na to da nacrt zakona o buxetu prekida davawe garancija za odràvawe likvidnosti za preduze}a kao {to su „Jat ervejz”, „Galenika„ i „Srbijagas„. – To ne zna~i da }e biti prodata, ali ne zna~i ni da ne}e – istakao je Dinki}. „Jat ervejz” i „Galenika„ se ve} duè pomiwu kao kompanije koje bi trebalo da dobiju novog gazdu, ali je zato „Srbijagas” novo ime na tom spisku. Direktor „Srbijagasa„ Du{an Bajatovi} izjavio je za „Dnevnik“ da je wegov „principijelan stav da se prirodni monopoli ne prodaju i da treba da ostanu u vlasni{tvu dràve.“ – Kad su u pitawu javna preduze}a, poput “Srbijagasa”, koja kontroli{u prirodne monopole – u ovom slu~aju mislim na transport prirodnog gasa – smatram da nema nijednog razloga da idemo u privatizaciju – podvla~i Bajatovi}. – Moj stav potvr|uju i iskustva zemaqa u tranziciji, koja su pokazala da tamo gde su prirodni monopoli prodavani, dràva

Gas dogodine skupqi deset posto? – Do decembra se o~ekuje potpisivawe dugora~nog sporazuma s “Gaspromom” o isporuci gasa Srbiji pa bi gas slede}e godine mogao poskupeti deset posto – ka`e generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}. Po wegovim re~ima, cena gasa je u pregovorima spu{tena sa 490 na 420 dolara za 1.000 kubnih metara, a o~ekuje se da bi mogla biti i ni`a – 360 dolara za 1.000 kubika. – To bi zna~ilo da bi gas u Srbiji u slede}oj godini mogao poskupeti deset posto za potro{a~e koji pla}aju u dinarima, a ukoliko se ne postigne ta cena, mora}e se pre}i na berzansku – rekao je Bajatovi}. On je istakao da se kompanija suo~ava s problemima nerealne cene gasa i naplate dugovawa te da se zbog toga na po~etku godine startovalo s minusom od 200 miliona evra. Po wegovim re~ima, toplane duguju oko 150 miliona evra jo{ od pro{le sezone, privreda 400 miliona, a zna~ajna sredstva oti{la su i na subvencionisawe cene gasa. ih je kasnije, uglavnom, vra}ala sebi. U „Srbijagasu„ bi se putem strate{kog partnerstva mogla transformisati jedino delatnost trgovine gasom. Kao {to je poznato, mi nemamo svoje izvore gasa, a u okviru NIS-a proizvodimo nekih desetak procenata, koje samo preuzimamo i daqe prodajemo. Smatram da bi sve

Ko sti}: Vra }e no po ve re we u RBV, de po zi ti sta bil ni

poziti stabilni, „uz svu medijsku hajku” na tu instituciju, kao i da je projektovana naplata RBV-a do kraja godine tri milijarde dinara. Povodom informacije da je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal zatra`ilo od Narodne banke Srbije zvani~ni izve{taj o poslovawu RBV-a posle obavqenih kontrola, Kosti} je u pisanoj izjavi podsetio na to da je RBV “predmet kontinuirane supervizije” jo{ od maja 2011. On je napomenuo da RBV ima stalnu komunikaciju s NBS-om, koji “obave{tava o svim aktivnostima i bitnim de{avawima u poslovawu”, i dodao da je NBS obavqao “kontinuiranu posrednu, ali i neposrednu kontrolu”.

DINKI] TVRDI DA SE ZNA KOJA JAVNA PREDUZE]A NE]E DOGODINE DOBITI NOVOG GAZDU

DIREKTOR RAZVOJNE BANKE VOJVODINE O KOMUNIKACIJI S NBS I KONTROLAMA

– Razvojna banka Vojvodine je u kratkom periodu vratila poverewe klijenata – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Izvr{nog odbora RBVa Goran Kosti}, navode}i da su de-

sreda7.novembar2012.

RBV je pod “korektivnim merama centralne banke, odnosno privremenim merama, nakon {to je konstatovana potkapitalizovanost, uz koju idu i prekora~ewe po-

toga da Banka uskoro posluje pozitivno”, Kosti} je istakao da je NBS “zahtevao dokapitalizaciju” RBV-a, i dodao da se wen vlasnik, AP Vojvodina, odlu~io za to, “vo|en jedino mogu}om racionalnom odlukom”. Nova kapitalna osnova }e omogu}iti RBV-u i pove}awe prihoda kroz pove}awe obima poslovawa i kvaliteta usluga, isti~e Kosti}, i obja{wava da }e RBV na taj na~in mo}i “nesmetano da prikupqa slobodna raspolo`iva sredstva, koja }e biti usmerena u kvalitetne plasmane”. – Poslovawe RBV-a u narednom periodu bi}e usmereno regionalno, na teritoriji AP Vojvodine, ka malim i sredwim preduze}ima, poqoprivrednicima, preduzetnicima, kao i prema stanovni{tvu – rekao je Kosti}. On je naglasio da su u procesu do dokapitalizacije RBV kqu~ni

No vi me nay ment RBV-a, uz stru~ nu po dr {ku i po ve re we Na rod ne ban ke Sr bi je, ra di na pre va zi la `e wu na sle |e nih pro ble ma kazateqa zbog smawewa regulatornog kapitala, koji je osnov za izra~unavawe tih pokazateqa”, naveo je Kosti}. Napomiwu}i da je RBV u procesu konsolidacije, {to zna~i “promenu na~ina rada, unapre|ene i nove procedure, rigoroznu kontrolu kreditnog rizika, organizacione i kadrovske promene, aktivirawe svih sredstava obezbe|ewa u funkciji naplate potra`ivawa, optimizaciju tro{kova i druge mere novog menaxmenta, koje }e dovesti do

bili “saradwa i podr{ka ve}inskog akcionara i Narodne banke Srbije”. – Novi menaxment RBV-a, uz stru~nu podr{ku i poverewe Narodne banke Srbije, radi na prevazila`ewu nasle|enih problema, odnosno na re{avawu problema lo{e aktive, kontrole kreditnog rizika, monitoringa i izve{tavawa – istakao je predsednik Izvr{nog odbora RBV-a, i dodao da je ta vrsta saradwe i podr{ke kqu~na za konsolidaciju i daqi razvoj RBV-a.

ostalo trebalo da ostane kao prirodni monopol u stopostotnom vlasni{tvu dr`ave. On ujedno nagla{ava da je „drugi deo pri~e to {to smo obavezni u skladu s direktivama EU, a to pi{e u Zakonu o energetici, da ’Srbijagas’ podelimo po delatnostima, ali to u vlasni~koj strukturi i daqe

potpada pod ’Srbijagas’ i time upravqa Vlada Srbije„. – E sad, kako se upravqa tim monopolima. to je drugo pitawe. Ne mo`ete imati kontradiktorne zahteve prema istom privrednom subjektu i o~ekivati da „Srbijagas„ ili EPS budu ekonomski efikasni ako preko wih vodite socijalnu politiku. „Srbijagas„ nema svoju imovinu, sva imovina kojom sada raspola`emo je, u stvari, imovina Vlade Srbije. Ako se uvodi red, onda bi, po meni, najboqa stvar bila da se javna preduze}a korporativizuju, odnosno da pre|u na poslovawe po Zakonu o privrednim dru{tvima, a da se delatnosti koje su od op{teg interesa obavqaju kao poverene. To je jedini recept da bi poslovali normalno. Ina~e, Mla|an Dinki} je ju~e najavio da }e Vlada Srbije uskoro utvrditi predlog zakona o javnim preduze}ima na osnovu kojeg }e biti uvedena profesionalizacija upravqawa u tim preduze}ima. – Profesionalizacija upravqawa podrazumeva to da se direktori biraju na javnim konkursima i da direktori republi~kih javnih preduze}a ne mogu biti funkcioneri politi~kih stranaka – rekao je Dinki}. On je kazao da, po tom zakonu, upravni odbori vi{e ne postoje, a umesto wih se formiraju nadzorni odbori. U republi~kim javnim preduze}ima jedan ~lan nadzornog odbora mora biti nezavistan i ne sme biti ~ak ni ~lan politi~ke stranke. – To su bitne novine i to je ispuwavawe obe}awa o departizaciji – dodao je Dinki}. S. St.

U SRBIJI RADI 1,73 MILION QUDI

Za po sle nih sve ma we i ma we Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u septembru procewuje se na 1.725.209, {to je 0,7 odsto mawe u pore|ewu s odgo va ra ju }im me se com la ne, navedeno je u novom broju ~asopisa „Konjunkturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije. U pore|ewu s prethodnim mesecom, ove godine nije do{lo do zna~ajnije promene zaposlenosti. Najve}i broj radnika zaposlen je u sektorima pri vat nog pred u zet ni {tva, prera|iva~ke industrije, trgovine, zdravstva i obrazovawa. Ne za po sle nih je kra jem sep tem bra ukup no bi lo 751.458, {to je 1,2 posto vi{e nego u istom mesecu prethodne godine. Posebno zabriwava {to je ovom periodu broj qudi koji na posao ~ekaju duè od godinu dana (dugoro~na nezaposlenost) pove}an 3,25 posto. Sto pa re gi stro va ne ne za po sle no sti za sep tem bar 2012. iznosila je 28,3 odsto. Visoka nezaposlenost je jedan od goru}ih problema srpske privrede, koji je u korelaciji s padom privredne aktivnosti i ne moè se uspe{no re{avati bez zna~ajnijeg oìvqavawa proizvodwe, navedeno je u „Konjunkturnim trendovima”.

POQOPRivRedA

sreda7.novembar2012.

PO KRA JIN SKA DE LE GA CI JA U MA LOM I\O [U

Po mo} fe ke ti} koj vi {wi, „Ju li ja mli nu”... De le ga ci ja Vla de Voj vo di ne, u ko joj su bi li pot pred sed nik Vla de i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i}, po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin i za me nik po kra jin skog se kre ta ra za sport i omla di nu Mi o drag Jo vo vi}, po se ti la je op {ti nu Ma li I|o{. Sa rad wa Po kra ji ne i lo kal ne sa mo u pra ve na

se po ve }a pro fit po hek ta ru pro iz vod we, a sa mim tim i bo qi `i vot svih ko ji se ba ve po qo pri vre dom”. Na sa stan ku se raz go va ra lo i o mo gu} no sti za evi den ti ra we sor te „fe ke ti} ka vi {wa„, ko ja bi ta ko po sta la je di na kon zum na sor ta s ge o graf skim po re klom iz Sr bi je. Pro ces tra je ve} pet go di na i Je {i} je re kao da }e Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, za jed -

dnevnik

PRI ME NA SSP-a SE BLI @I, SE QA CI NE SPREM NI

Po lo vi nu ga zdin sta va zbri sa }e Evro pa – Naj ma we po lo vi na sa da {weg bro ja od 780.000 in di vi du al nih po ro di~ nih ga zdin sta va ne }e op sta ti u kon ku ren ci ji s far mer skim sek to rom Evrop ske uni je – oce nio je pred sed nik Dru {tva agrar nih eko no mi sta Sr bi je Mi la din [e var li}. [e var li} je za Ta njug oce nio da je po sled wi ~as da Sr bi ja sa ma iz ra di stra te gi ju raz vo ja po qo pri vre de da bi po ku {a la da se iz vu ~e iz ni ske kon ku rent no sti u od no su na evrop ske po qo pri vred ni ke. – Ako je dan po qo pri vred nik u Sr bi ji pro iz vo di 11 pu ta ma we hra ne u od -

no su na far me ra u Ne ma~ koj, a od po ~et ka 2014. go di ne }e mo ima ti bor bu s evrop skim kon ku ren ti ma na na {em tr ì {tu, po sled wi je ~as da u~i ni mo ne {to da bi smo po ve }a li kon ku rent nost na {eg po qo pri vred ni ka – re kao je [e var li}. On je pre ci zi rao da }e ta tr ì {na utak mi ca 2014. go di ne na sta ti na osno vu do ku men ta – za ko ji je oce nio da je „ne do voq no pro mi {qe no pot pi san za rad po li ti~ kih po e na” – Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu, a da pret hod no

„Sr bi ja ni je is ko ri sti la ni je dan evro cent pret pri stup ne po mo }i u po boq {a wu kon ku rent no sti do ma }e po qo pri vre de”. U pri log to me, on je pod se tio na to da }e ve ri fi ka ci jom SSP-a od po sled we ~la ni ce EU po ~e ti da te ~e rok od ~e ti ri go di ne, na kon ko jeg }e kup ci iz EU ima ti pra vo da ku pu ju ze mqi {te u Sr bi ji pod istim uslo vi ma kao do ma }i kup ci, za {ta je oce nio da je u pi ta wu non sens, bu du }i da je u pi ta wu „neo b no vqi vi, ne um no `i vi i ne pre no si vi re surs ko jeg sve je ma we”.

PO QO PRI VRED NI CI NE ZA DO VOQ NI PRED VI \E NIM POD STI CA JI MA

Sub ven ci je opet za vi se od mi ni star ske (sa mo)vo qe kon kret nim raz voj nim pro jek ti ma u obla sti po qo pri vre de i pri vre de ko ji ma se obez be |u je po ve }a we za po sle no sti u op {ti ni Ma li I|o{, jed noj od naj ma wih i ne do voq no raz vi je nih op {ti na u Voj vo di ni, bi la je te ma raz go vo ra s pred sed ni com op {ti ne dr Er `e bet Ce lu {ka-Frin dik. Je {i} je re kao da je s ru ko vod stvom op {ti ne raz go va rao o ko pa wu ka na la Ku la – Ma li I|o{ i po ja ~a va wu crp ne sta ni ce, jed nom od tri ka pi tal na vo do pri vred na pro jek ta na vod wa va wa. Te ren ski po stu pak je u to ku, a Po kra jin ski se kre ta ri jat }e pru `i ti pod {ku u po stup ku ko ma sa ci je ko ja je neo p hod na za ukrup wa va we ze mqi {ta da bi po vr {i na ka na la bi la obez be |e na, ~i me se stva ra ju uslo vi „da

no s na u~ nim in sti tu ti ma i Po qo pri vred nim fa kul te tom u~i ni ti sve da se taj po stu pak u vr lo krat kom ro ku i za vr {i, te da se omo gu }e pr ve ogled ne par ce le i ra sad fe ke ti} ke vi {we. De le ga ci ja Vla de Voj vo di ne obi {la je i pred u ze }e „Ju li ja mlin” u Fe ke ti }u, ko je se ba vi pro iz vod wom mlin skih pro iz vo da, po seb no vi so ko kva li tet nih na men skih vr sta bra {na. Kom pa ni ja „Ju li ja mlin” deo je cen tral no-is to~ no evrop skog mli nar skog kon cer na i pred sta vqa grin fild in ve sti ci ju, u ko ju je do sa da, po re ~i ma di rek to ra Ati le Ki {a, ulo `e no 7,5 mi li o na evra. Je {i} i Va sin su iz ja vi li da }e, u okvi ru svo jih nad le `no sti, pru `i ti po mo} toj fir mi za do bi ja we dva ser ti fi ka ta pro iz vod we.

Mo ja ze mqa, mo je zna we, mo ja {an sa I ove go di ne, od 5. do 23. no vem bra, stu dent ska or ga ni za ci ja AIESEC ora ga ni zu je tro ne deq ni pro je kat Agro bi znis, pod na zi vom „Mo ja ze mqa. Mo je zna we. Mo ja {an sa”, s ci qem da se bu du }i stru~ wa ci za in te re su ju za po qo pri vre du po di za wem sve sti o zna ~a ju i po ten ci ja lu po qo pri vre de u Sr bi ji. Pro je kat Agro bi znis sa sto ji se iz dva de la. Pr vi je edu ka tiv ni i ~i ni ga {est ra di o ni ca: o p~e lar stvu, mar ke ting-pla ni ra wu, agro tu ri zmu i ot po ~i wa wu sop stve nog bi zni sa, ko je }e se odr `a va ti pr ve dve

ne de qe. Ra di o ni ce }e dr `a ti: Jo sip Ma mu `i}, agro bi znis li der za 2011. go di nu i je dan od pr vih u or gan skoj po qo pri vre di kod nas, Du {an Vor gi}, vla snik p~e li wa ka i pro iz vo |a~ med nih pro iz vo da i ko zme ti ke, Qu bo mir Pu po vac s Eko nom skog fa kul te ta UNS-a i @ar ko Ga le tin, di rek tor Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du. Za sve za i te re so va ne stu den te u su bo tu }e bi ti or ga ni zo van fa kul ta tiv ni obi la zak vi no gra da i vi na ri je Po qo pri vred nog fa kul te ta UNS-a u Srem skim Kar lov ci ma... V. ^.

Na crt za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju stao je iz me |u onih ko ji su ga smi {qa li i po qo pri vred ni ka, ma hom ne za do voq nih tim do ku men tom. Raz mi ri ca je si ja set, pa ta ko voj vo |an ski pa o ri za me ra ju re sor nom mi ni star stvu {to ih je za o bi {lo u ovom po slu, tra è da se jav na ras pra va pro du ì, da se uzme u ob zir i wi ho vo mi {qe we, i {to je naj bit ni je – da se pod sti ca ji ne sro za ju na mi zer nih 6.000 ili 7.000 di na ra, ve} da iz no se 14.000 di na ra po hek ta ru. S dru ge stra ne, mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} po ù ru je do no {e we tog do ku men ta i ka è da bi za kon bi tre ba lo da se za 20 do 25 da na na |e u skup {tin skoj pro ce du ri, a do kra ja go di ne i bu de usvo jen.

Ne dav no su, pod se ti mo, naj ve }a voj vo |an ska po qo pri vred na udru `e wa i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} ape lo va li da je u ce loj si tu a ci ji naj bit ni ji di ja log s re sor nim mi ni strom, uz oce nu da je mo del jav ne ras pra ve ko ji pred vi |a „do pi se po qo pri vred ni ka ne kom ~i nov ni ku” ne pri hva tqiv. Elem, voj vo |an ski po qo pri vred ni ci uka zu ju na to da u pred lo `e nom za ko nu ne ma pred vi qi vo sti o ko joj go vo re mi ni star i we go vi sa rad ni ci jer se ve li ~i na bu xe ta ne pro pi su je ni pri bli `no ne go se sva ke go di ne od re |u je iz nos i vr ste pod sti ca ja. Ta ko |e, wi ho va ve li ka za mer ka je to {to pla }a wa po hek ta ru ni su odvo je na od pro iz vod we. Dru gim re ~i ma, ne ma pla }a wa za sva ki hek tar, bez ob zi ra na to {ta se na we mu ga ji,

No vac pa o ri ma, ne taj ku ni ma ^la no vi Udru è wa po qo pri vred ni ka iz Son te i Pri gre vi ce od lu ~i li su da osnu ju ko mi si ju ko ja }e sa ~i ni ti pred log za iz me ne na cr ta za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di, is ti ~u }i da je to pr vi put po sle du èg ni za go di na da se tra ì mi {qe we po qo pri vred ni ka, iako je ~i we ni ca i to da im je dat iz u zet no kra tak rok da pro u ~e taj do ku ment i sa sta ve svo je pri med be. Po qo pri vred ni ci dva udru è wa ko ja su se oku pi la na sa stan ku u me snoj za jed ni ci Son ta je din stve ni su u sta vu da je naj ve }a maw ka vost pred lo ga za ko na o sub ven ci ja ma u po qo pri vre di {to je mno go to ga ne do re ~e no i {to je pre pu {te no mi ni stru po qo pri vre de i we go vim od lu ka ma. – Po qo pri vred ni ci ma je neo p hod no da bar ne ko li ko go di na una pred mo gu da pla ni ra ju svo ju pro iz vod wu,

a ka da te si gur no sti ne ma, ne mo gu se o~e ki va ti ni re zul ta ti. Sto ga bi tre ba lo me wa ti ~la no ve ko ji ma se mi ni stru omo gu }a va da sa mo stal no od lu ~i i ume sto to ga utvr de „pra vi la“ – re kao je Go ran Lu ki} iz son }an skog udru è wa po qo pri vred ni ka. Po qo pri vred ni ci ni su sa gla sni s tim da sub ven ci ja ma bu du ob u hva }e ni pro iz vo |a ~i ko ji ima ju na hi qa de hek ta ra ve} da se pa `wa po klo ni ma lim pro iz vo |a ~i ma. Iako su pred vi |e ne sub ven ci je u okvi ru ono ga {to je bi lo i do sa da, a to je da nas re al no mno go ma we, wi ma to ne sme ta. – @e li mo da zna mo ko li ka }e bi ti, a ne da o to me od lu ~i sam mi ni star. Uosta lom, ni je po treb no da nam is pla }u ju sub ven ci je u nov cu jer to mo è i kroz re gre si ra nu naf tu, re pro ma te ri jal, se me, |u bri vo – ka è Zo ran Ar si} iz Son te. J. P.

ne go mi ni star sva ke go di ne pro pi su je za ko ju vr stu pro iz vod we i pod ko jim uslo vi ma se mo gu ostva ri ti pod sti ca ji. Uz sve to, voj vo |an ski po qo pri vre di oce wu ju da je za kon cen tra li sti~ ki. Na i me, tim do ku men tom pro pi su je se da Po kra ji na i sva ka op {ti na {a qu svoj pro gram ru ral nog raz vo ja Mi ni star stvu na odo bre we, {to, ka ko ka ù, zna ~i da ~i nov nik u Be o gra du bo qe zna {ta je do bro za pa o re od onih na lo ka lu. Re sor ni mi ni star, pak, ka è da se kre i ra wem agrar nog bu xe ta i za ko na o pod sti ca ji ma stva ra naj po voq ni ji am bi jent za se qa ke i da se Vla da i te ka ko za la è za po qo pri vre du. – Ima mo to li ko nov ca ko li ko mo è mo da se pru ì mo po {to je ciq ove vla de da pre po lo vi de fi cit ko ji je bio vi {e od {est od sto i u ras po de li tog nov ca svi u Vla di su ima li tak ta i do voq no è qe da ener ge ti ci i po qo pri vre di, gde Sr bi ja ima mo `da i naj ve }e re sur se, omo gu }e da se sti mu li {u pro iz vo |a ~i – re kao je Kne è vi}. – Je dan od na {ih stra te {kih ci qe va je da agrar ni bu xet bu de pet od sto ukup nog bu xe ta Sr bi je i to }e mo ostva ri ti 2014. go di ne. Si gu ran sam u to. Kne è vi} je na po me nuo da je jed na od ve li kih za mer ki Evrop ske ko mi si je bi la da su do sa da me re u po qo pri vre di bi le ad hok i ~e sto me wa ne, pa ~ak i dva-tri pu ta go di {we. – Na{ ciq je bio da na pra vi mo am bi jent ko ji bi bio pre po zna tqiv za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e – re kao je Kne è vi}. S. Glu {~e vi}

VOJ VO \AN SKE PO RO DI^ NE DE STI LE RI JE OSNI VA JU KLA STER

Pri rod noj ka pqi ci po treb no udru ì va we Udru è ne po ro di~ ne de sti le ri je Voj vo di ne iz No vog Kne è va ca bi le su ini ci ja tor ju ~e ra {weg sku pa re gi stro va nih pro iz vo |a ~a ra ki je, odr à nog u Ka wi ì ra di osni va wa voj vo |an skog kla ste ra pro iz vo |a ~a ra ki je. Qu bo mir Alek si} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du i Slo bo dan Te o fa nov iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo is ta kli su po dr {ku ta kvom na ~i nu po ve zi va wa pro iz vo |a ~a ra ki je, ima ju }i u vi du do sa da {wa is ku stva u uspe {nom ra du de se tak kla ste ra u ra znim obla sti ma pri vre |i va wa. Te o fa nov je na gla sio da je ta kav vid udru ì va wa mo gu} nost za uspe {ni ji pro dor na tr ì {te, na gla {a va ju }i da }e Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du kroz si stem po dr {ke po ro di~ nim ga zdin stvi ma ko je pre ra |u ju svo je pro iz vo de obez be di ti deo bes po vrat nih sred sta va za in ve sti ra we u opre ma we po ro di~ nih de sti le ri ja, a ta kvu po dr {ku o~e ku je i od Mi ni star stva po qo pri vre de. ^lan Op {tin skog ve }a Ka wi è za

pri vre du Zol tan Tu do ro vi} je kon sta to vao da je sve vi {e ma lih pro iz vo |a ~a ko ji ima ju vr hun ski kva li tet pro iz vo da te da je una pre |e we pro iz vod we {an sa za mla de qu de ko ji tra `e po sao. O or ga ni za ci o noj struk tu ri kla ste ra i uslu ga ma ko je ta kav vid

te ti ma. Pro iz vod wa ra ki ja od vo }a je tra di ci o nal no za stu pqe na u Voj vo di ni, a do no {e wem Za ko na o ra ki ji i vi nu, kao i pra te }im za kon skim ak ti ma, raz dvo je ni su pro iz vo |a ~i ra ki je ko ji to ra de za sop stve ne po tre be i oni ko ji je pro iz -

Da se zna {ta je do ma }a rakija Oku pqa we voj vo |an skih po ro di~ nih de sti le ri ja i Mi lo{ Kra vi} iz Pe ca re „Bra }a Kra vi}„ iz Ve le bi ta vi di kao do bar put, s pr ven stve nom è qom da se one raz dvo je od ve li kih pro iz vo |a ~a al ko hol nih pi }a. – Raz li ka iz me |u nas i wih je ogrom na, me |u tim, u sa da {wem za ko nu u na zi vu sa mih ra ki ja smo svr sta ni u istu ka te go ri ju – ka è Kra vi}. – Na {a ba za u pro iz vod wi ra ki je je u osno vi vo }e, pri rod ni pro ces fer men ta ci je i tra di ci o nal ni na ~in pe ~e wa, za raz li ku od ve li kih pro iz vo |a ~a ko ji ma su ba za etil-al ko hol i aro ma ti. Na eti ke ta ma ko je su sa da u op ti ca ju mi smo svr sta ni u istu ka te go ri ju pa je po treb no ja sno raz dvo ji ti {ta je pri rod na do ma }a vo} na ra ki ja. po ve zi va wa pru à svo jim ko ri sni ci ma go vo rio je pro fe sor Slo bo dan Mo ra ~a s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, dok je Ana Pan xi} go vo ri la o mo gu} no sti ma po ve zi va wa s tu ri sti~ kim ka pa ci -

vo de za po tre be tr ì {ta. Pred sed nik aso ci ja ci je Udru è ne po ro di~ ne de sti le ri je Voj vo di ne i je dan od ini ci ja to ra osni va wa kla ste ra Slav ko Go li} iz No vog Kne èv ca uka zu je na to

da se ne ko li ko go di na po sle usta no vqa va wa no vih pro pi sa ma li pro iz vo |a ~i su sre }u s broj nim pre pre ka ma u po slo va wu, po ~ev {i od ne mo gu} no sti tak mi ~e wa na tr ì {tu, pre ko vi so kih iz da ta ka za mar ke ting, na stu pe na do ma }im i me |u na rod nim saj mo vi ma pa sve do ne pri la go |e nih za kon skih pro pi sa zbog ko jih su uslo vi ko ji se pri me wu ju u in du stri ji al ko hol nih pi }a iz jed na ~e ni s uslo vi ma za za nat sku i tra di ci o nal nu pro iz vod wu. Vla sni ci po ro di~ nih de sti le ri ja su na gla si li da po ve zi va wem u kla ster è le da po boq {a ju pro mo ci ju pro iz vo |a ~a i ra ki ja kroz na stu pe na do ma }im i me |u na rod nim iz lo `ba ma, tr ì {no u~e {}e ra ki ja i is ko ri {}e nost ka pa ci te ta. Je dan od ci qe va je i za {ti ta od ne lo jal ne kon ku ren ci je i iz dva ja we vo} nih ra ki ja od „al ko hol nih pi }a” kroz dru ga ~i je de fi ni sa we u za ko nu. Po ro di~ ne de sti le ri je è le da se po ve zu ju s tu ri sti~ kim ka pa ci te ti ma, stru~ nim, na u~ nim i dr àv nim in sti tu ci ja ma, ta ko |e i s aso ci ja ci ja ma pro iz vo |a ~a vo -

}a, u ci qu {to kva li tet ni je sa rad we i me |u sob ne po dr {ke, a vi de i mo gu} nost za usa vr {a va we pro iz vo |a ~a i una pre |i va we kva li te ta fi nal nih pro iz vo da. – Kla ster bi tre ba lo da do pri ne se po boq {a nom tr ì {nom u~e {}u do ma }ih ra ki ja iz za nat skog ti pa pro iz vod we na tr ì {tu Sr bi je i u ino stran stvu – na gla {a va Go li}. – Od 65 po zva nih po ro di~ nih de sti le ri ja oda zva lo se 45, {to zna ~i da in te re so va wa za po slov no udru ì va we ima. Po ten ci jal po ro di~ nih de sti le ri ja je 250.000 do 300.000 li ta ra kva li tet nih do ma }ih vo} nih ra ki ja go di {we, a bo qom is ko ri {}e no {}u po sto je }ih ka pa ci te ta mo gu }a je pro iz vod wa i do 650.000 li ta ra.

Ini ja ci ti vu za udru ì va we u kla ster je fi nan sij ski po dr ào Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, a na na ma je da vi di mo da taj vid po ve zi va wa i za jed ni~ kog na stu pa is ko ri sti mo na naj bo qi na ~in. Jo ca Bo to {ki iz Pe ca re „Na {a ra ki ja” iz Ka }a sma tra da je to pr vi zna ~a jan ko rak na oku pqa wu jer su po ro di~ ne de sti le ri je uglav nom bi le pre pu {te ne sa me se bi. – O~e ku jem da ov de do |e mo do do go vo ra da na stu pa mo za jed no i da {ti ti mo svo je in te re se. Jo{ uvek je u Voj vo di ni i Sr bi ji mno go pro iz vo |a ~a ko ji se spra vqa wem ra ki je ba ve ne le gal no i ko ji svo jim ce na ma uti ~u na tr ì {te – uka zu je Bo to {ki. M. Mi tro vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 14 ~asova rasveta Ka}ki most, deo autoputa Beograd - Subotica oko Ka}ke petqe, deo autoputa Novi Sad - Zrewanin oko Ka}ke petwe; od 8 do13 Kowi~ki klub „Grani~ar” i benzinska stanica na autoputu; Pe tro va ra din: od 8 do 13 deo Mi{eluka oko raskrsnice za Bukovac, Studeni do, Bukova~ki put, Bukova~ki do, [irine, Puckar{ i Zano{; Ra ko vac: od 8 do 13 deo Kara|or|eve ulice i Ulica Mihajla Pupina; Srem ski Kar lo vi ci: od 11 do 13 deo naseqa Doka 1, Doka 2 i Bukova~ka ulica.

Pro mo ci ja „Kwi ge o Isi do ru”

Sa jam le pih stva ri Sajam na kome }e se izlagati izra|ene rukotvorine odr`a}e se u nedequ, 18. novembra, u holu Studija M, u Ulici Igwata Pavlasa 3, a bi}e otvoren za posetioce od 13 do 20 sati. Konkurs za prijavu u~esnika na Mali sajam lepih stvari traje do subote, 10. novembra. Mogu da se prijave svi zainteresovani. Prijave sa svojim imenom, prezimenom, adresom i kontakt telefonom, kao i fotografijom treba poslati najkasnije do subote u pono}. Broj mesta je ograni~en. M. Z

Promocija kwige „Kwiga o Isidoru”, Ja dran ke i Sve to za ra Ra duj ka, odr`a}e se danas u 18 sati u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3. O kwizi }e govoriti autori, dok }e odlomke ~itati Bo ris Ra d uj k o. U mu zi~ kom de lu na stu pi }e Mar ta i Flo ri jan Ba la` na violini, Ni na Aran |e lo vi} na klaviru i Ste van Br zak na harmonici. G. ^.

Novosadska sreda7.novembar2012.

a po sle ni u „Du nav gru pi agre ga ti ma” po no vo su u ì ì pa `we jav no sti, jer se wi ho va sa ga i bor ba za ne is pla }e ne za ra de, iz gle da na sta vqa. Ka ko se mo è ~u ti, wi ma upr kos spo ra zu mu od pre dva me se ca ni su is pla }e ne dve pla te i dve na kna de za bo ra vak na bro du, ali to }e se de si ti, naj ve ro vat ni je, na red ne sed mi ce. Za pe lo, je jer me naY ment pred u ze }a ni je us peo da pro da je dan brod, pa pa ra za pla te ne ma. î ni se da je si tu a ci ja vi {e ne go ozbiq na, ~im

pla te za vi se od pro da ja „sred sta va za pro iz vod wu„. Ali, ta ko je ka ko je, kri za je uda ri la na sve stra ne.Sa dru ge stra ne, rad ni ci in si sti ra ju da se do go vo ri po {tu ju, ce ne da je sa da pra vi tre nu tak da do bi ju ono {to im pri pa da, a pri tom tra `e i ras kid pri va ti za ci je. I, za bro dar sku pro le ter sku bor bu da nas sva ka ko naj va `ni je- rad ni ci su na ja vi li da }e se da nas za kqu ~a ti i da u fir mu ru ko vod stvo ne }e mo }i. Sva ko se bo ri za svo je ka ko zna i ume. B. Markovi}

Pre da va we za di ja be ti ~a re U Savetovali{tu za dijabetes u ambulanti u Zmaj Ogwena Vuka 19 odr`a}e se predavawe „Kako odabrati najboqe uqe za va{e zdravqe”, koje po~iwe danas u 17 ~asova. U savetovali{tima u objektima na pomenutoj adresi i na Limanu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i zdravom na~inu `ivota, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina. I. D.

Ve ~e sa Du {a nom Ko va ~e vi }em Kwi`evno ve~e sa akademikom Du {a nom Ko va ~e vi }em „Novosadske pri~e” odr`a}e se danas od 18 ~asova u sve~anoj sali ogranka SANU u Ulici Nikole Pa{i}a 6. Razgovor }e voditi dopisni ~lan Mi ro Vuk sa no vi}. B. M.

Mu zi kom pro tiv dro ge Prvi anti - droga festival u Sr bi ji „Mu zi kom pro tiv droge” odrà}e se u petak, 9. novembr, u 16 ~asova u klubu „Fabrika” Studenstskog kulturnog centra, Ulica Despota Stefana 5. Ciq festivala je da podigne svest javnosti i na{eg dru{tva o problemu narko ma ni je. Na stu pi }e „Kec kec”, „Fanktastik koali{n”, „Rab Al Kali”, „Kilo Kilo Banda” i Ta wa Ba wa nin. Pored toga, odrà}e se i tribina „Novi modeli narkomanije - narkomanija u tranziciji”. Or ga ni za tor je Udru è we „Restart”. G. ^.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Led sru bio use ve Namesni~ko ve}e za Ugarsku, najvi{a upravna vlast u dràvi koja se starala o tokovima svakodnevnice, zatraìlo je 7. no vem bra 1813. od Magistrata u Novom Sadu izve{taj o letini ubranoj te godine. Posle mesec dana zaduèn je senator Maksim Lepojevi} da pripremi traèni akt. On je krajem januara 1814. izvestio gradske vlasti da je sa hadna|ima (milicionerima) obi{ao ceo atar i utvrdio da je “led potukao ve}inu wiva”. Tek je na svakoj tre}oj pone{to rodilo. Na primer dobijeno je samo 2.975 krstina p{enice, a na istim wivama je N. C. 1786. rodilo 16.288 krstina...

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ku da plo vi brod

V remeploV

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ULICA KA FUTOGU PUT U NAJSLA\E KISELE TRENUTKE

Ka ce do ~e ka le gla vi ce Glavna ulica prema Futogu prepuna je kamiona s ~ijih prikolica trgovci prodaju futo{ki kupus. Stotine i stotine kilogama ovog povr}a, ~ekaju mu{terije, a trgovci kaù da prodaja slabo ide. Kao osnovni razlog za male pazare navode besparicu, ali i toplo vreme, koje nije podesno za kiseqewe kupusa. -Prodaja najvi{e zavisi od ponude, a u ovom delu grada mnogo je proizvo|a~a, koji poku{avaju da prodaju svoju robu- kaè trgovkiwa Dra gi ca Pe ji}. - Toplo vreme radi svoje, jer se kupus, koji se po ovom vremenu kiseli, lako moè pokvariti, pa qudi verovatno ~ekaju hladnije lograma kupusa potrebno dva ki- odnosu na prethodne godine, trdane. Prodaja bi trebala da kre- lograma soli. Nakon sipawa govkiwa Sla vi ca Sto ja no vi} ne ~im se temperature spuste. slane vode, koja mora prekriti zadovoqna je pazarom. Trgovkiwe, naravno iskusne sve glavice, stavqa se plasti~- Prodaja ide solidno. Qudi doma}ice, kaù da kiseqewe ku- ni poklopac i na wega kamen. kupuju od 50 do 100 kilograma. pusa nije neka velika O~ekujemo da }emo sve nauka a i da je za to Pre pu no ka mi o na s ko jih tr gov ci pro da ju prodati, jer je futozimsko zadovoqstvo {ki kupus najboqi i to fu to {ki ku pus. Sto ti ne ki lo gra ma najboqi futo{ki kumu{terije znaju. Sadpred mu {te ri ja ma pus. Po wihovim re~iwa kupusa se isplatima, najva`nije je glala, jer je cena, po kojoj vicu dobro o~istiti, skinuti Bure mora biti sme{teno u ga ove godine prodajemo dobraspoqne listove, kao i sve one sa hladnoj prostoriji i na svakih kaè Stojanovi}. flekama. Koren se mora izdubi- sedam dana treba dolivati slanu Proizvo|a~i se nadaju da }e ti i u wega se sipa malo soli. vodu. prodati svu robu. Vi{akbi moNakon toga glavice se stavqaju Po re~ima trgovaca sadwa ku- rali da bace, ne}e ga kiseliti i u bure, a praznine se popuwavaju pusa se isplatila, jer je cena prodavati kao prera|en, jer se polovinama ili ~etvrtinama ovog povr}a, koje ko{ta 30 dina- mora ulagati u burad, a po novca glavica. Kada se bure napuni u ra po kilogramu, uspela da po- nemaju, po{ti su morali dosta wega treba sipati slanu vodu, krije tro{kove proizvodwe i da ulaù u navodwavawe zbog sukoja se priprema u skladu sa ko- donese zaradu. {e koja je dugo trajala. li~inom kupusa, koji se kiseli. Iako ve}ina trgovaca tvrdi N. Radman Trgovkiwe kaù da je na 50 ki- da je prodaja drasti~no opala u Fo to: S. [u{wevi}

UKOLIKO GRADSKO VE]E ODLU^I

Vr ti }i sku pqi do 900 di na ra Usluge boravka dece u vrti}ima Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” poskupe}e izme|u 18 i 23 odsto, {to iznosi izme|u 700 i 900 dinara po detetu, re~eno je prilikom ju~era{we posete gradona~elnika Mi lo {a Vu ~e vi }a i ~lana Gradskog ve}a za obrazovawe Ra do mi ra Da be ti }a „Radosnom detiwstvu„. Odluka o vi{im cenama treba da se donese na prvoj narednoj sednici Gradskog ve}a, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika. ^elnici grada preneli su direktoru novosadskih vrti}a Mar ku Gr gu re vi }u uveravawa iz preduze}a „Novi Sad - Gas „ da grejawe ne}e biti iskqu~eno vrti}ima zbog duga Pred{kolske ustanove od oko 30 miliona dinara. [to se ti~e 1.200 mali{ana koji su na listi ~ekawa, o~eku-

je se da }e taj broj biti smawen nakon otvarawa novog objekta u Radni~koj ulici, za ~iju drugu fazu izgradwe treba izdvojiti minimum 138 miliona dinara, ka`e se jo{ u saop{tewu. Na sastanku se razgovaralo o aktuelnim problemima, odnosno velikim dugovawima i prekobrojnim radnicima Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo”. Na platnom spisku PU je 2.228 zaposlenih, od kojih je 387 uposleno na odre|eno vreme, a iz buxeta grada se za plate 1.953 zaposlena mese~no izdvaja ~ak 110 miliona dinara. Re~eno je da ne postoji pravni osnov da se u rebalans buxeta uvrsti iznos za pokrivawe nagomilanih dugova, a gradona~elnik je naglasio da je sada prioritet da se zaustavi propadawe ustanove i da se odmah krene u sanaciju. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda7.novembar2012.

DNEVNIK

BES PLAT NO PO ZI VA WE 94 ^E STO SE ZLO U PO TRE BQA VA

Zo vu Hit nu pomo} da tu ma ~i krv nu sli ku U PE TRO VA RA DI NU I SREM SKOJ KA ME NI CI

Am bu lan ta ma potrebno vi {e le ka ra U okvi ru ak ci je obi la za ka am bu lan ti Do ma zdra vqa „No vi Sad” ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Petar Novakovi} po se tio je objek te u Pe tro va ra di nu i Srem skoj Ka me ni ci, gde se upo znao sa ra dom i pro stor nim ka pa ci te ti ma tih am bu lan ti. U am bu lan ti u Srem skoj Ka me ni ci za po sle no je pet le ka ra op {te prak se, dva pe di ja tra i dva sto ma to lo ga, ali sa mo za de cu i po je di ne gru pe sta nov ni {tva ~i je tro {ko ve po kri va Fond za zdrav stve no osi gu ra we. U Do mu zdra vqa u Pe tro va ra di nu, po red slu `be op {te me di ci ne u okvi ru ko je ra di

{est le ka ra, po sto ji i slu `ba ku} nog le ~e wa, pa tro na `a, pe di ja tri ja, gi ne ko lo gi ja, sto ma to lo gi ja, a dva i po da na ne deq no u ovoj am bu lan ti ra de i spe ci ja li sti in ter ne me di ci ne. U obe am bu lan te po sto ji i la bo ra to ri ja ko ja ra di dva pu ta ne deq no. - Jo{ jed nom smo se uve ri li da su pro stor ni ka pa ci te ti i opre ma u am bu lan ta ma u pri grad skim na se qi ma za do vo qa va ju }i, me |u tim, ne ki seg men ti pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, a tu pre sve ga mi slim na sto ma to lo {ku slu `bu, ni su ade kvat no po kri ve ni - re kao je dr No va ko vi}. I. D.

ME \U NA ROD NI MU ZI^ KI FE STI VAL ZA DE CU

„[koq ki ce” {i re za jed ni {tvo

Me |u na rod ni mu zi~ ki fe sti val za de cu „[koq ki ce”, sed mi po re du, odr à }e se 9., 10. i 11. no vem bra u 19 ~a so va Sve ~a noj sa li zgra de Naft ne in du stri je Sr bi je, Uli ca Na rod nog fron ta 12. Fe sti val, ko ji se pro te klih pet go di na odr à va u No vom Sa du, na me wen de ci do 14 go di na, a ove go di ne svoj do la zak na ja vi li su go sti iz Ru si je, Ukra ji ne, Ma |ar ske, Ma ke do ni je, Gru zi je, Ru mu ni je, Mol da vi je, Ita li je, Poq ske, Ne ma~ ke, Bo sne i Her ce go vi ne i Mal te. Ciq fe sti va la je da pred sta vi na {u ze mqu i No vi Sad kao spe ci fi ~an pri mer mul ti kul tu ra li zma, te }e svo je pe sme i no te iz ve sti i de ca ma |ar ske, ru sin ske, ru mun ske, slo va~ ke i rom ske na ci o nal ne ma wi ne. Or ga ni za tor je Udru è we za de ~i je umet ni~ ko stva ra la {tvo „A[A i A NA”. Pro gla {e we po bed ni ka je u ne de qu, u 12 ~a so va, u vi li „Evan |e li na” u Srem skoj Ka me ni ci, Uli ca Bra ni sla va Bu ku ro va 2. Po red to ga, or ga ni zo va }e se i vi {e ma ni fe sta ci ja i eks kur zi ja. G. ^.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no12.25, 14.10, 16.20), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10), „Ne do dir qi vi” (18.10), „Hra bra Me ri da” (12.20, 15.30), „Me da” (18.20), „96 sa ti: Is tan bul” (20.25, 22.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Di vqa ci” (22.20), „Ubi ca iz bu du} no sti” (18.15), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20, 22.10), „Mar ko Ma ka ko” (12.05, 13.45), „Pa zi ko ga bi ra{„ (20.30), „Bez za ko na” (22.25) „Ar ti qe ro” (16.20, 18.15, 20.15, 22) „Skaj fol” (14.15, 17, 20, 22.45)

PoZoRi[tA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Slu ga dva ju go spo da ra” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „La bu do vo je ze ro” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „Fa ni i Alek san der” (19)

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Iz lo `be ni pla kat Mu ze ja Voj vo di ne (1847 - 2012)” (do 16. no vem bra), „100 go di na voj nog va zdu ho plov stva Sr bi je (1912 - 2012) (do 11. no vem bra), „Duh `i ta” (do 15. no vem bra)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od ju ~e u 7 sa ti do da nas u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Qiqana Vajagi}, Ivana Krtawek, Nata{a \or|evi}-Tadi}, Sneàna Udovi~i} i Vawa @muri} iz No vog Sa da, Danijela Popovi} iz Fu to ga, Teodora Mrvaqevi} iz Lov }en ca i Renata Bere{ iz Te me ri na, DE Â KE: Angelina Boìn, Lana ôbi}, Jelena ]ur~i}, Bojana Vukojevi}, Sneàna ]osi}, Maja Davidovi}, @eqka Efendi}, Anita Joveti}, Qiqana Veselinovi} i Miqana Stojkovi} iz No vog Sa da, Ilona Ku~era-Varga iz Te me ri na, Vesna Bere{ iz Be o ~i na, Jelena ]ali} iz Ba ~a, Nikol Pap Kornelia iz Piv ni ce, Dejana Bojin, Milana Draì} i An|elka Milovac iz @a bqa, Jelena Bekvalac iz Ka }a, Jovanka Jovanovi} iz \ur |e va, Jelena Asanovi} iz Be ~e ja i Sawa Radanovi} iz Ba~ ke Pa lan ke.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Sre do je Mi te Kur ja~ ki (1919) u 9.45 ~a so va, Rad mi la La za ra Ru `i} (1942) u 10.30, Ma ri ja An dri je Ko ma ro mi (1927) u 11.15, Fra wa Stje pa na Der (1936) u 12, Slo bo dan Ste va na Mi li ~e vi} (1948) u 12.45. Na Us pen skom gro bqu bi }e sa hra wen Da vid Rej mon da Fin zer (1953) u 13.

Po red ve li kog bro ja po zi va u po mo} i pru à wa te le fon skih sa ve ta le ka ri i teh ni ~a ri Za vo da za hit nu me di cin sku po mo}, za po sle ni u dis pe ~er skom cen tru, sva ko dnev no se su o ~a va ju i sa uz ne mi ru ju }im i la `nim po zi vi ma. Za de set me se ci ove go di ne bi lo je 9.848 po zi va uz ne mi ra va wa, a 41.033 ne na mer nog uz ne mi ra va wa, od no sno okre ta wa po gre {nog bro ja. Da kle, uku pan broj po zi va ko ji od u zi ma ju vre me le ka ri ma iz no si 50.881. Po re ~i ma {e fa dis pe ~er skog cen tra Za vo da dr Sr|ana ôbanova, ve li ki broj uz ne mi ru ju }ih i la `nih po zi va re me ti rad Hit ne slu `be, {to mo è da

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Mon strum ska {ko la” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Mon strum ska {ko la“ Lizi Harison. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ot krij te ka ko iz gle da `i vot ti nej xe ra-~u do vi {ta u Sa le mu. Fren ki [tajn je pre le pa pet na e sto go di {wa ki wa, bli sta ve cr ne ko se, sa vr {e nih cr ta li ca i vit N. R. kog te la.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

ugro zi pa ci jen ta ko jem je po mo} za i sta neo p hod na. - Ima mo pri kaz ka da raz go va ra mo sa pa ci jen tom da li je ne ko na ~e ka wu na dru goj te le fon skoj li ni ji i on da mo ram da ubr zam raz go vor, jer stre pim {ta me ~e ka na dru goj li ni ji, a ne ret ko bu de u pi ta wu uz ne mi ra va we. Za to vre me ne kom dru gom je po treb na stvar na po mo}. A ubr za va wem raz go vo ra ka ko bi {to pre od go vo rio na dru gi po ziv sma wu je se kva li tet do bi je nih in for ma ci ja, jer mo gu da iz o sta nu ne ki bit ni po da ci o sta wu pa ci jen ta s ko jim raz go va ram. Pa ci jent ne zna od mah da mi pre ne se kqu ~an po da tak o svom sta wu, te je nep hod na de -

taq na tri ja à - ob ja snio je ô ba nov. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka uglav nom zo vu mla |e oso be ko ji ma je to ne ki vid za ba ve, a na à lost pu no je slu ~a je va i psi hi ja trij skih pa ci je na ta ko ji uz ne mi ra va ju rad dis pe ~er skog cen tra. Po sto ja we mo bil nih te le fo na i bes plat na uslu ga po zi va wa bro ja 94 uzro ko va la je da se ovaj broj ~e sto zlo u po tre bqa va. ô ba nov na vo di da po sto je i oso be ko je zo vu 94 da bi im le ka ri Hit ne slu `be pro ~i ta li, od no sno ras tu ma ~i li do bi je ne re zul ta te krv ne sli ke. Za to ni je za du è na Hit na po mo} i na taj na ~in se re me ti bez bed nost dru -

gih gra |a na za u ze }em te le fon ske li ni je, te bi i to tre ba lo da bu de ka `wa va no, kao i uz ne mi ru ju }i po zi vi, ka è ô ba nov. - Po treb na je edu ka ci ja sta nov ni {tva u ko jim slu ~a je vi ma se zo ve Hit na po mo}, a ta ko |e tre ba po ~e ti na pla }i va ti sva ki neo prav dan iz la zak na te ren eki pa Hit ne slu `be, kao {to je or ga ni zo va no u dru gim ze mqa ma. Na à lost, ov de ne bi smo ima li ni ko me da na pla ti mo tu uslu gu, jer nas ugla vom po zi va ju so ci jal ni slu ~a je vi, ko ji ne ma ju ni ove re nu zdrav stve nu kwi ì cu, te za ba nal ne zdrav stve ne pro ble me mi in ter ve ni {e mo ka zao je dr ô ba nov. I. Dra gi}

DO BRI RE ZUL TA TI NO VO SAD SKIH BO RA CA PRO TIV VA TRE

Va tro ga sci uvek u ni skom star tu

po seb no da se na ba vi no va i sa vre me na opre ma, ko ja }e ga ran to va ti bez bed nost va tro g a s a c a-spa s i l a c a, ~i m e }e se do p ri n e t i ukup n oj bez bed no sti - ka è Pi li po vi}. Na ~el nik ve li da su ne ki po ma ci ve} vi dqi vi: va tro ga sci su, po sle se dam go di na, do bi li no ve uni for me da mo gu bi ti bez bed ni za vre me in ter ven ci ja i za {ti ti ti zdra vqe, jer in ter ve ni {u u svim vre men skim uslo vi ma, go di {wim do bi ma,da wu, no }u, ka da je ele men tar na ne po go da. - Po seb no se o~e ku je da Fo to: R. Ha yi} Grad do kra ja is po {tu je za po ~e te ak tiv no sti ve za ne za iz grad Pre ma we go vim re ~i ma u po wu no vog Va tro ga snog do ma na no gle du za ko no dav nog i nor ma tiv voj lo ka ci ji, ko ja je pre ko pu ta nog ure |e wa Za ko na o za {ti ti od Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a po à ra, o~e ku je se pot pu no re {a i na taj na ~in se re {i vi {e de ce va we svih pi ta wa i pro ble ma s nij ski pro blem ove je di ni ce, jer pro stor gde je je di ni ca sme {te na sa da je naj lo {i je re {e we u Re pu Va tro ga sci o~e ku ju da Grad po {tu je ve} po ~e te bli ci Sr bi ji - na gla {a va Bo {ko ak tiv no sti i na me ru da Va tro ga sni dom bu de Pi li po vi}. pre ko pu ta GSP-a Va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce obe le à va ju 7. no vem bar kao Dan slu `be, jer je tog da na, dav ne 1834.go di ne mi ni star unu tra ta }i, da se vre me od do ja ve po à ra ko ji ma se ova slu `ba sre ta la U {wih po slo va \or |e Pro ti}, na do iz la ska je di ni ce na in ter ven - po sled we 24 go di ne. zah tev kwa za Mi lo {a Obre no vi ci ju, me ri se kun da ma, a pro se~ no - Jed na ~e ka mo da se Va tro ga }a, sa ~i nio i pot pi sao «Ured bu o vre me iz la ska na in ter ven ci je u sno-spa si la~ ka je di ni ca u No ga {e wu po à ra». No vo sad sko va Gra du No vom Sa du je 45 se kun di vom Sa du do bro po pu ni, opre mi tro ga stvo svo je de lo va we za po ~i is ti ~e na ~el nik Upra ve MUP-a i ob u ~i za svo ju osnov nu funk we 1872. ka da ga je osno vao dr La Sr bi je za van red ne si tu a ci je u ci ju i da se evrop ski stan dar di za Ko sti}. M. B. No vom Sa du Bo{ko Pilipovi}. {to br è ugra de i is po {tu ju, a Svoj da na {wi pra znik pri pad ni ci no vo sad ske Va tro ga snospa si la~ ke je di ni ce do ku ju sa za pa è nim re zul ta ti ma. Za de set ovo go di {wih me se ci je di ni ca je in ter ve ni sa la je 3.077 pu ta, {to je ap so lut ni re kord od ka da se me ri broj in ter ven ci ja na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga i znat no je pre va zi |en re kord iz 2009. go di ne, ka da je VSJ No vi Sad in ter ve ni sa la 2.955 pu ta. Ovom bro ju in ter ven ci ja je si gur no do pri ne la ve li ka su {a, ko ja ni je za be le è na vi {e de ce ni ja. - Mer ne je di ni ce ra da va tro ga sno-spa si la~ kih je di ni ca su se kun de i mi nu ti, jer je do voq no is -

LI KOV NO TAK MI ^E WE 400 \A KA IZ 34 [KO LE

Ka ko osnov ci vi de mir Tak mi ~e we no vo sad skih osnov nih {ko la za iz bor naj bo qeg pla ka ta „Za mi sli mir” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u auli Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma, gde }e oko 400 |a ka iz 34 {ko le iz ra zi ti svo ju vi zi ju mi ra. Sva ke go di ne me |u na rod na hu ma ni tar na or ga ni za ci ja „La jons Klub In ter na {nal” {i rom sve ta or ga ni zu je tak mi ~e we na te mu mi ra, u lo kal nim {ko la ma. Ovaj li kov ni kon kurs ohra bru je mla de da is ka `u svo je vi |e we mi ra.

Za 25 go di na vi {e od ~e ti ri mi li o na de ce iz 100 ze ma qa u~e stvo va lo je u tak mi ~e wu. Ra do ve mo gu da pre da ju |a ci uz ra sta 11, 12 i 13 go di na, a ove go di ne se pr vi put or ga ni zu je tak mi ~e we osnov nih {ko la u No vom Sa du. Po bed ni~ ki rad do bi ja nov ~a nu na gra du, pu to va we na spe ci jal nu ce re mo ni ju do de le pri zna wa u Ame ri ku, a bi }e do de qe ne i lo kal ne na gra de za pr va tri me sta. Grad ska upra va za obra zo va we po dr `a la je tak mi ~e we, a Grad je

obez be dio sred stva za {kol ski pri bor i {kol ske klu pe na ko ji ma }e de ca cr ta ti. Gra do na ~el nik No vog Sa da Milo{ Vu~evi} po tvr dio je da }e otvo ri ti ma ni fe sta ci ju. Or ga ni za to ri ovog tak mi ~e wa su La jons klub Neo plan ta, La jons klub Mi le va Ma ri} Ajn {tajn i Leo klub iz No vog Sa da. Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja }e ustu pi ti iz log In fo cen tra za pro mo ci ju de~ jih ra do va. I. D.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” POKLAWAJU

Slo ve na~ ke pe sme u Si na go gi

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Se dam go di na ka sni je“ Gijoma Musoa u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ni ki }e une ti vi hor sve ì ne u Se ba sti ja nov sta bi lan i bes pre kor no ure |en ì vot. Ubr zo }e se ven ~a ti i do bi ti bli zan ce: Ka mi lu i Xe re mi ja. Ali brak ne mi nov no kre }e ka gor kom kra ju. Na kon bur nog raz vo da, oba ro di te qa do bi }e sta ra teq stvo nad jed nim de te tom – Se ba sti jan }e k}er ku vr lo stro go od ga ji ti, dok }e se Ni ki dr à ti po pu stqi vog sta va pre ma si nu. Go di ne neo set no pro la ze. On da jed nog da na Xe re mi ne sta je. Da li je po be gao od ku }e? Ili je kid na po van? Ni ki ne ma iz bo ra – mo ra da se obra ti za po mo} biv {em mu ù ko ga sko ro da ni je vi de la se dam go di na. A. Va.

Go di {wi tra di ci o nal ni de ve ti “Kon cert slo ve na~ ke pe sme i po e zi je”, ko ji or ga ni zu je Dru {tvo Slo ve na ca “Kre da ri ca”, bi }e or `an ve ~e ras u 20 sa ti u Si na go gi, Uli ca je vrej ska 11. Pu bli ka }e mo }i da ~u je hor, or ke star i re ci ta to re tog Dru {tva, a kao go sti na stu pi }e ho ro vi i re ci ta to ri dru {ta va Slo ve na ca iz Zre wa ni na, Su bo ti ce, Be o gra da i Ni {a, kao i u~e ni ci Ba let ske {ko le iz No vog Sa da. Ulaz na kon cert je bes pla tan. N. R.

„Se dam go di na ka sni je”

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda7.novembar2012.

U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” OPET NA NE U O BI ^A JEN NA ^IN TRA @E PLA TE

Rad ni ci se za kqu ~a vaju u fir mi Za po sle ni u pred u ze }u “Du nav gru pa agre ga ti” da nas }e u osam ~a so va za kqu ~a ti ulaz u fir mu i ne }e do pu sti ti da u|e po slo vod stvo, ka zao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. Raz log je ne po {to va we spo ra zu ma, po ko me su za po sle ni 5. no vem bra tre ba li da do bi ju dve za o sta le pla te( iz av gu sta ove go di ne i iz de cem bra 2011.) i dva ukr ca va wa, od no sno na kna de za bo ra vak na bro do vi ma. - Blo ka da ula za pred u ze }a je pr vi ko rak, a uko li ko ne do bi je -

mo za o sta la pri ma wa mo ra }e mo da ra di ka li zu je mo pro test i opet da blo ki ra mo Du nav - ka zao je Cvet ko vi} i na po me nuo da ni -

upra ve pred u ze }a i sin di ka ta pre dva me se ca. Pr vi deo spo ra zu ma je is pu wen , pre me sec da na, ka da su za po sle ni do bi li ~e ti -

Ukoliko ne dobijemo zaostala primawa mora}emo opet da blokiramo Dunav (Novica Cvetkovi}) su pri mi li ni pla tu za sep tem bar i ok to bar. Spo ra zum o iz mi re wu za o sta lih za ra da po stig nut je iz me |u

ri za o sta la li~ na do hot ka i ~e ti ri ukr ca va wa. U me |u vre me nu je vla snik pred u ze }a „Du nav gru pa agre ga -

ti” Du {an Bo ro vi ca uhap {en. Fir mu vo di di rek tor Ma {an Er ce go vi} ko ji je pre kju ~e ka zao da }e oba ve ze iz spo ra zu ma bi ti iz mi re ne ~im Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj kao su vla snik pred u ze }a odo bri da se pro da je dan brod. Er ce go vi} je ka zao da se na to ne }e ~e ka ti du go, do sle de }e sed mi ce. Pod se }a mo da su rad ni ci “Du nav gru pe agre ga ti” do sa da dva pu ta blo ki ra li Du nav zah te va ju }i is pla tu za ra da. Z. De li}

KA KO SMA WI TI NA SI QE U [KO LA MA

Pre tres |a~ kih tor bi na po mo lu? To kom ove go di ne po li ci ja je u {ko la ma u gra du za be le ì la 18 kri vi~ nih de la i 13 pre kr {a ja, a u u~e ni~ kim tor ba ma ~e sto su na la zi li bok se re, no è ve i dru go oru` je. Za to je Sa vet za jav ni red, mir i bez bed nost Skup {ti ne gra da pri hva tio pred log da {ko le uve du pe ri o di~ ne pre gle de u~e ni~ kih tor bi, po ve }a ju broj de ùr nih na stav ni ka, kao i da se for mi ra Ko or di na ci o ni tim ko ji }e bi ti do stu pan 24 ~a sa svi ma ko ji è le da pri ja ve na si qe u {ko li. Ve li ki pro blem pred sta vqa ju i na vi ja~ ke gru pe ko je se oku pqa ju u bli zi ni {ko la, a ne ma ni do voq no {kol skih po li ca ja ca, jer wih 29 obi la zi ~ak 119 {ko la u gra du. Da je bez bed nost u {ko la ma na ni skom ni vou po tvr di la je i an ke ta ko ja je to kom ju na spro ve de na me |u u~e ni ci ma pe tih, {e stih i sed mih raz re da osnov nih {ko la. Re zul ta ti su po ka za li da je po lo vi na u~e ni ka vi de la va tre no ili hlad no oru` je u {ko li, a sva ki dru gi |ak je bio `r tva na si qa u po sled wa tri me se ca.

Foto: F. Baki}

Savet za javni red, mir i bezbednost Skup{tine grada prihvatio predlog da se formira koordinacioni tim koji }e biti dostupan 24 ~asa svima koji èle da prijave nasiqe u {koli Kri mi no log Bi qa na Ki ki}Gru ji} ka è da {ko le mo ra ju ima ti ti mo ve za bor bu pro tiv na si qa i zlo sta vqa wa ko ji }e pod n o s i t i iz v e { ta j e Gra d u. Pre ma we nim re ~i ma i broj de ùr nih na stav ni ka to kom od -

mo ra se mo ra po ve }a ti, a ro di te qi mo ra ju bi ti oba ve {te ni o sve mu {to wi ho va de ca ra de u {ko li. - Uve { }e se i pe r i o d i~ n i pre gle di u~e ni~ kih ta {ni, to kom ko jeg }e raz red ni sta re {i -

na, di rek tor ili psi ho log za mo li ti de cu da is tre su na sto sa dr àj tor be. Ovo bi uve li ko do pri ne lo bo qoj bez bed no sti, a u~e n i c i bi bo q e raz m i s li l i pre ne go {to po ne su oru` je u {ko lu - po ru ~u je Ki ki} Gru ji}. Pred sed nik Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Sve to zar Ko za rov ovaj pred log Sa ve ta je uzeo sa re zer vom, jer ka ko ka è, ne zna ba{ ko li ko je pri me re no da se |a~ ke tor be pre tre sa ju. - Po tom pi ta wu na red ne ne de qe ima }e mo sa sta nak ak ti va di rek to ra, ka ko bi i ko le ge iz ne le svo je mi {qe we. Za sa da sam bez sta va pre ma ovom pred lo gu, jer to ni je do ne to u okvi ru za kon skih nor mi. Re ci mo, bi lo bi ne pri me re no da ne ki od na stav ni ka pre tre sa tor bu od u~e ni ca, a sve to mo è dru gi |ak da sni ma mo bil nim te le fo nom i pu sti na in ter net. Od mah bi bi lo ko men ta ra ka ko se na stav ni ci ne dol~ no po na {a ju. Sma tram da bi, ipak, ro di te qi mo gli tu da od i gra ju kqu~ nu ulo gu, jer su oni za pra vo je di ni ko ji bi mo gli da pre tre sa ju |a~ ke tor be - ka è Ko za rov. Q. Na to {e vi}

GRA \A NI SE @A LE NA OPA SAN DEO KU ]E NA FU TO [KOM PU TU 39

Pro la zni ci se bo je spra ta Na adre su na {e re dak ci je sti gle su `al be gra |a na zbog ku }e na Fu to {kom pu tu 39. Iako je do wi deo objek ta ure |en, sprat je opa snost za pro la zni ke, sma tra ju oni ko ji su nam se `a li li, jer zbog lo {eg sta wa pre ti da se sru {i. Gra |e vin ska in spek ci ja iza {la je ju ~e na te ren i utvr di la da je obje kat po slov no stam be ni, gde po slov nim de lom upra vqa JP “Po slov ni pro stor”, dok je stam be ni deo, ko ji ob u hva ta i po me nu ti sprat, u pri vat nom vla sni {tvu i tre nut no je na pro da ju.

“Sprat ni i ta van ski deo ku }e ni su u funk ci ji.Fa sa da objek ta je ve }im de lom sa ot pa lim mal te rom i pu ko ti na ma. Na objek tu se na la ze dva dim wa ka, je dan je u sred we lo {em sta wu, a dru gi je u lo {em”, sto ji u sa op {te wu in spek ci je. U to ku su raz go vo ri o pro da ji ovog de la objek ta, te }e bu du }i vla snik iz vr {i ti re kon struk ci ju, ili adap ta ci ju objek ta. Do ta da }e No vo sa |a ni mo ra ti da ~u va ju gla ve kad pro la ze ovim de lom Fu to {kog pu ta. A. Va.

OD SU TRA NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA I U FU TO GU

No vi se ma fo ri u pu nom po go nu

Se ma for na ras kr sni ci Bu le va ra oslo bo |e wa i Voj vo |an ske uli ce i se ma for na ukr {ta wu Ive Lo le Ri ba ra i No vo sad ske uli ce u Fu to gu po ~e }e da ra de su tra. U 10 ~a so va ukqu ~i }e se pr vo se ma for u Fu to gu, a ta~ no u pod ne i onaj na Bu le va ru oslo bo |e wa. Iz Za vo da za iz grad wu gra da ape lu ju na vo za ~e da do dat no obra te pa `wu na no vo po sta vqe nu sig -

na li za ci ju na ovim iz u zet no fre kvent nim ras kr sni ca ma, s ob zi rom da se na wi ma sa o bra }aj od vi jao bez se ma fo ra. Ta ko |e, po seb nu pa `wu tre ba da obra te pe {a ci ko ji }e pre la zi ti ras kr sni cu u Fu to gu jer je na se ma fo ri ma po sta vqen ta ster ko ji omo gu }a va pe {a ci ma da br zo i ne sme ta no obez be de slo bo dan pre laz pre ko ove ras kr sni ce. B. M.

Gra do na ~el nik po se tio DP „No vi Sad – Gas” Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} po se tio je ju ~e DP „No vi Sad – Gas”, ka ko bi se na po ~et ku grej ne se zo ne upo znao sa si tu a ci jom u tom pred u ze }u ko je obez be |u je gre ja we za oko 46.000 po tro {a ~a. Pri li kom obi la ska ga snih po stro je wa di rek tor pred u ze }a Jo van Vu ja no vi} na gla sio je da „No vi Sad – Gas” di stri bu -

i ra, odr `a va i kon tro li {e 1.699 ki lo me ta ra mre `e, 60 sta ni ca i oko 50.000 pri kqu ~a ka - sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Vu ~e vi} je is ta kao da su broj ni No vo sa |a ni ko ri sni ci uslu ga tog pred u ze }a i da je we go va du `nost da se upo zna sa sta wem si ste ma i uslo vi ma ra da. B. M.

JU ^E I DA NAS AK CI JA PO LI CI JE

Pe {a ke kon tro li sa li objek ti vom Pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je su ju ~e od 8 do 12 ~a so va po no vo ka `wa va li ne sa ve sne pe {a ke, a ak ci ja se na sta vqa i da nas. Po li cij ski slu `be ni ci u ci vi lu su na ne ko li ko ras kr sni ca u gra du fo to gra fi sa li i ka `wa va li pe {a ke, ko ji su pra vi li pre kr {a je. Po red No vog Sa da, ak ci ja se spro vo di i u Vr ba su, Be ~e ju i Ba~ koj Pa lan ci. Pre ma Za ko nu o sa o bra }a ju, pre la zak na cr ve no sve tlo ko {ta 5.000 di na ra, a ako to ra di te u

pri su stvu ma lo let nog de te ta, ka zna je od 15.000 do 30.000 di na ra. Ko ri {}e we mo bil nog te le fo na na pe {a~ kom pre la zu ko {ta 3.000 di na ra, a ako je sa va ma de te, ka zna iz no si od 6.000 do 12.000 di na ra. Za slu {a li ce u oba uha na pe {a~ kom pre la zu pla }a se 3.000, a ako je pri sut no de te do 12 go di na od 6.000 do 20.000 di na ra. Pre la zak van pe {a~ kog pre la za je 5.000 di na ra, a ako vo di te de te, ka zna bu de od 6.000, pa do 20.000 di na ra. G. ^.

PO BED NIK U BU KOV CU O RE ZUL TA TI MA

SNS: Iz bo ri po tvr di li po dr {ku gra |a na „Re zul ta ti iz bo ra za me snu za jed ni cu u Bu kov cu, ni su ba{ ta kvi ka kvim ih je u po ne de qak pred sta vio SPO“, re ~i su ko ji ma je otvo re na kon fe ren ci ja za no vi na re u Grad skom od bo ru SNS-a po vo dom re zul ta ta iz bo ra u Bu kov cu. Pot pred sed nik Grad skog od bo ra SNS Da mir Zo be ni ca ob ja snio je da je li sta SNS, na ko joj se na la zi i

ima la isto 10 ~la no va u Sa ve tu MZ, ali da od 2008. ni su ni {ta ura di li za Bu ko vac. Pod pred sed ni ca GO SNS Ja smi na Ob ra do vi} na gla si la je da su u SNS-u za do voq ni ti me {to su ot klo we ne sum we ko li ku po dr {ku gra |a na vlast ima. Na ve la je da je o~i gled no da gra |a ni go di na ma ~e ka ju da se ova ze mqa ure di. Po we nim re ~i ma,

Ne mo`e se porediti sada{wi rezultat koalicije oko SPO s onim iz maja, kada je SPO nastupao sa LSV, dok je Romska demokratska stranka bila na sasvim drugoj strani (Damir Zobenica) po kret „Tre }a Sr bi ja“ osvo ji la 10 me sta u Sa ve tu i dva me sta u Nad zor nom od bo ru MZ, a da je po jed no me sto u oba te la pri pa lo ko a li ci ji „Svi za No vi Sad“ ko ju ~i ne SPO, RDS, i Na rod ni po kret „Di na ra, Dri na, Du nav“. Is ta kao je i da ne mo `e da se po re di sa da {wi re zul tat ko a li ci je oko SPO-a s onim iz ma ja, po {to je ta da SPO na stu pao za jed no sa LSV, dok je Rom ska de mo krat ska stran ka „bi la na sa svim dru goj stra ni“. Za do vo qan je ~i we ni com da su je di na stran ka ko ja je ostva ri la bo qi re zul tat ne go na maj skim lo kal nim iz bo ri ma – osvo ji li su 109 gla so va vi {e. Sma tra da gra |a ni pre po zna ju da SNS ide u do brom sme ru, te da se ce ne re zul ta ti Alek san dra Vu ~i }a i gra do na ~el ni ka Mi lo{ Vu ~e vi }a. Ko men ta ri {u }i je di no re zul tat DS-a, Zo be ni ca je re kao da je ova stran ka do ne de qe

NEO BI ^AN SLU ^AJ U BU KOV CU

Pri vat no dvo ri {te po sta lo gro bqe? Me sna za jed ni ca u Bu kov cu ne na pla }u je grob na Pre ma re ~i ma Tri vun ~i }a, we go vo ima we ima me sta na se o skom gro bqu ve} sa mo odr à va ze le ni - sko ro 3.000 kva drat nih me ta ra i na la zi se uz gro lo, ko si tra vu i od no si uve lo cve }e i ven ce. Ra ke bqe, gde je pre o sta lo ma lo me sta za sa hra wi va we. ko pa ju po ro di ce ka da ima ju smrt ni slu ~aj i o to me No va par ce la za sa hra wi va we je na spram po sto je ne oba ve {ta va ju Me snu za jed ni cu. }eg gro bqa, ali se ta mo jo{ ne sa hra wu je. - Sva ka fa mi li ja ima - Jo{ pre de set go di na svoj deo gro bqa gde sa hra sam sta vio me |u od be to Na imawu Dragojla Trivun~i}a, wu je srod ni ke - ka è re na, ali ne vre di. Pre dve ko je se na la zi uz gro bqe, go di ne su dva gro ba u{la fe rent u Me snoj za jed ni ci sahraweno ~etvoro pokojnika u moj vo} wak, on da je la ne Mi le Ami xi}. - Za to sa hra wen po koj nik, ali je grob na me sta ni su „u{o re na”, pa ima i luf ta, pra znog i ne do voq no is ko ri - taj grob sa mo tre }i nom de la u mom po se du. U ok to {}e nog pro sto ra. Ako, na pri mer, ne koj fa mi li ji bru ka da sam do {ao iz ba we vi deo sam jo{ je dan za fa li ra ka, ne sa hra wu je srod ni ka u deo gde ima grob. Po zvao sam po li ci ju i oni su na pra vi li za slo bod nog me sta, ve} se po koj nik sa hra wu je u ve} po - pi snik - ka è Tri vun ~i}. On ju ~e ni je znao da ka è {ta }e da qe da pre du sto je }e grob no me sto, da se fa mi li je ne bi me {a le. Do ove za ni mqi ve pri ~e sti gli smo za hva qu ju }i zme, ali skre }e pa `wu da je bio u Me snoj za jed ni na {em ~i ta o cu Dra goj lu Tri vun ~i }u, na ~i jem po - ci. Re fe rent Ami xi} iz MZ na gla {a va da zna za se du je sa hra we no ~e tvo ro po koj ni ka. Oni ni su u srod stvu, ka è Tri vun ~i} i do da je da to za kqu ~u je, pro ble me Dra goj la Tri vun ~i }a, ali da ne mo è jer ne ma ju ista pre zi me na. Ujed no na vo di i da su ni {ta kon kret no da ka è, po {to se ~e ka for mi gro bo vi je dan uz dru gi, u na stav ku. Na {oj re dak ci ji ra we Sa ve ta Me sne za jed ni ce. Do da je da tre ba Tri vun ~i} se obra tio u na me ri da za {ti ti po sed. oti }i na li ce me sta i vi de ti o ~e mu se tu kon kret no ra di. Z. De li} Ne ma smi sla, ka è, da mu avli ja bu de gro bqe.

ni je po zna to ko li ko je RDS sa da osvo jio gla so va, a is tra gom oko de {a va wa na maj skim iz bo ri ma tre ba da se ba ve nad le `ne in sti tu ci je. Po no vi la je da }e tu `i la {tvo pro ce su i ra ti ce lu pri ~u. Pr vi ~o vek SNS-a u Bu kov cu Dra go mir Mi li} Ba bo iz ja vio je ka ko }e se po tru di ti da Bu ko vac po sta ne pre po zna tqiv po bi ci kli zmu i tu ri zmu. Pre ma SNS-u, na lo kal nim iz bo ri ma u Bu kov cu stra na~ ke li ste ostva ri le su sle de }e re zul ta te: SNS je osvo jio 403 gla sa za Sa vet MZ (24,19 od sto), „Svi za No vi Sad“ 305 (18,30 od sto), SPS, LSV i gru pa gra |a na 218 (13,08 od sto), DS 160 (9,6 od sto), DSS 120 (7,2 od sto), SRS 116 (6,96) od sto.Gra |a ni su gla sa li za po je di na~ ne kan di da te, ko jih je bi lo 56, a pr vih 11 sa naj vi {e gla so va u{li su u Sa vet MZ Bu ko vac. S. Kr sti}

Kwi èv no ve ~e „Za pi si na sne gu” Kwi èv no ve ~e po vo dom no ve kwi ge Mi lo va na Mar ~e ti }a “Za pi si na sne gu” odr à }e se ve ~e ras u 19 sa ti u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. O no vom de lu la u e ra ta An dri }e ve na gra de za 2011. go di nu go vo ri }e Ivan Ra do sa vqe vi}, a od lom ke iz kwi ge }e ~i ta ti Mi o drag Pe tro vi}. M. Z.

Bes plat na prav na po mo} No vo sa |a ni }e od su tra, sva kog ~e tvrt ka od 15 do 18 ~a so va, mo }i da do bi ju bes plat n u prav n u po m o} u pro sto ri ja ma Sa ve za voj vo |an s kih Ma | a r a, Uli c a Du nav ska 3. Po mo} }e pru `a ti advo kat [an dor Za var ko. G. ^.

vOJvOdinA

sreda7.novembar2012.

dnevnik

У СУБОТИЦИ СЕ РАДИ ПЛАН ЗА ИЗМЕШТАЊЕ ТЕРЕТНОГ САОБРАЋАЈА

Стотине камиона дневно тутњи центром

Споменик Жарку Зрењанину испред зграде Комитета

ЖАРКО ЗРЕЊАНИН ИЗ УГЛА ЗРЕЊАНИНСКОГ СПО

Једни би да га мењају, други му се клањају

ЗРЕЊАНИН: Функционери Градског одбора Српског покрета обнове или не деле исте погледе када је историја у питању, или их програмска начела ове странке посебно и не занимају. Да је другачије, не би се догодило да једни полажу венце на споменик народном хероју Жарку Зрењанину, а други траже да највећи град у Банату, који носи његово име, што пре промени тај назив. Ових дана је, наиме, зрењанински огранак СПО поново предложио да

Скуштине града, Љубомир Станисављев је 7. јула присуствовао обележавању Дана устанка народа Србије, у знак сећања на годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године. Да апсурд буде већи, свечаност на којој је Станисављев чак положио и венац на споменик Жарку Зрењанину, подигнут испред зграде бившег Комитета, организовао је Савез удружења бораца Народноослободилачког рата.

Омладина велича хашке оптуженике Да у СПО, минорној странци у Зрењанину која има занемарљив број гласача и која је оживела захваљујући брзо прекинутој коалиционој сарадњи са ЛСВ, на чијој листи је и учествовала на последњим локалним изборима, нема пуно идеологије, сведочи и партијска омладина. Док лидер странке Вук Драшковић заговара европске интеграције Србије, неки од чланова Омладине ГО СПО јавно величају хашке оптуженике. се име града Зрењанина промени, то јест да се граду врати старо име – Петровград. Члан Председништва ГО СПО Драган Шашић је казао да је ово једини град у Србији који је задржао назив “наметнут у првим годинама комунизма”.- Наш град заслужује да носи име које ће грађани са поносом изговарати, а назив Петровград је свакако то, симбол поноса и отмености – поручио је Шашић. И ништа не би било нелогично у томе да локални функционер странке која од оснивања пропагира тезу да су комунисти чинили бројне ужасне злочине, а да четници нису били на страни окупатора и да су били антифашисти, да се други виђенији члан СПО није клањао Жарку Зрењанину. Као заменик председника

Председник Градског одбора СУБНОР-а Неђо Папић је том приликом, пред Станисављевим, поручио да је овај датум остао записан златним словима у нашој историји и да сви они који поштују борце и њихова дела и данас обележавају овај дан. Са тим се сложио и Станисављев који је поручио да је 7. јула 1941. започет устанак против фашизма. - То је један историјски значајан датум, јер је тај догађај усмерио нашу државу и одредио њену будућност. Требало би да испоштујемо све људе који су дали живот у тим временима – рекао је Станисављев пред спомеником народног хероја Жарка Зрењанина, чије би име његова странка, ипак, хтела да пошаље у заборав. Ж. Балабан

БЕЧЕЈСКИ ПАРЛАМЕНТ УСВОЈИО ПРВИ РЕБАЛАНС БУЏЕТА

Пеглање дуговања БЕЧЕЈ: Како се и очекивало, највећу пажњу одборника на јучерашњој шестој седници локалног парламента привукла је расправа о првом ребалансу општинског буџета. После дискусије у којој су учешће узели одборници опозиције, али и прозвани чланови Општинског већа, већином гласова, 20 од присутних 35, усвојена је Одлука о првом ребалансу буџета општине Бечеј. - Овоме смо морали да приступимо, јер смо наследили неприхватљиво велике дугове из претходног периода, с циљем да ребалансом „испегламо“ и смањимо дуговања до краја године. Највећа дуговања су у установама основног и средњег образовања, везана за грејање и осигурање, као и у спортском центру везана за комуналне услуге. Гледали смо да ребалансом максимално испоштујемо све кориснике буџета. С обзиром на искуство да је пуњење буџета највеће у последњем годишњем кварталу, очекујем да ћемо испоштовати ребаланс који смо донели - истакао је начелник Одељења за финансије Општинске управе Бечеј Ђорђе Попов.

Председник општине мр Вук Радојевић био је још конкретнији, јер је саопштио одборницима да су затечене обавезе после примопредаје почетком јула износиле 222 милиона динара, а да се за крај године планира свођење дуговања на око 70 милиона динара. Разматрања извештаја о прошлогодишњем извршењу програма рада и финансијском пословању Историјског архива Сента, комуналног друштва „Потисје-Бечеј“, Туристичке организације, Установе за спортску и културну активност Младост и Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ су, с обзиром на то да је сада новембар, само формално били на дневном реду, јер нико није желео да троши време на нешто што је требало далеко раније да се разматра. На крају јучерашњег скупа, донето је Решење о разрешењу досадашње и именовању нове дванаесточлане Општинске изборне комисије на чијем челу ће бити Предраг Завишић, а заменик председника је Бранислав Хрњак. За секретара је именована Оршоља Момчиловић, а заменик секретара је Ласло Фриш. В. Јанков

Без струје у делу МЗ Старо Ђурђево ТЕМЕРИН: Због планираних радова на електричној мрежи, сутра од 9 до 13 сати, струје неће бити у делу МЗ Старо Ђурђево у Темерину и то у Новосадској улици, парна страна од Улице Раде Кончара до пруге, Петра Драпшина од Партизанске до Улице Ивана Горана Ковачића, Гаврила Принципа од броја 57 до Улице Ивана Горана Ковачића, Ђуре Јакшића од броја 78 до Улице Ивана Горана Ковачића, улице Марка Краљевића, Ивана Горана Ковачића, Блок 78 и Улица Раде Кончара од Новосадске до улице Петра Драпшина. У случају неврема радови се одлажу, пише у саопштењу Електровојводине – Погон Жабаљ. М. Мл.

СУБОТИЦА: Пре годину дана када се догодила саобраћајна несрећа у Суботици код главне Поште у Улици Максима Горког, град је одлучио да се изгради нова саобраћајница, како би се из града изместио теретни саобраћај. Градња обилазнице око Суботице ипсилон крак се гради 20 и кусур година, а како ствари стоје неће бити завршена ни ове године. Због тога је локална самоуправа дала предлог да се изради план изградње нове обилазнице, која ће заједно са ипсилон краком омогућити готово комплетно измештање теретног саобраћаја из града. - Нова саобраћајница би била дуга 1,5 километара и широка седам метара. Циљ је да се измести терет-

ни саобраћај који гравитира од аутопута, преко центра, до јавних складишта и индустријске зоне у околини Магнетних поља. План би требало да се заврши до наредне године, а обилазница изгради у току 2013. године. Нова саобраћајница била би на потезу од пружног прелаза на Сенћанском путу, који води ка петљи ауто-пута „Суботица — исток“, до пружног прелаза код јавних складишта. Изградњом саобраћајнице камиони више не би ишли трасом од аутопута, Сенћанским путем до центра, па десно Сегединским путем до скретања код „Ротографике“ – рекао је председник Градског савета за безбедност саобраћаја у граду Дарко Антељ.

Становници у околини Поште објашњавају да је проблем што је повећана густина саобраћаја у делу града где не би требало. Стотине и стотине камиона протутњи дневно кроз улице којима не би смели да се крећу. - Ми који овде живимо навикли смо на све камионе. Не могу да кажем да град не ради ништа по питању безбедности у саобраћају, јер су постављени и лежећи полицајци. Град није за ову густину саобраћаја. Ја сам био и очевидац када су погинули момци на задатку и сматрам да треба се измести саобраћај из центра града – рекао је Владимир Граховац из МЗ Центар 3. С. Иршевић

ПОСТИГНУТ ДОГОВОР ИЗМЕЂУ ПИЈАЧАРА И ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА

Тезге се селе у круг пијаце

КИКИНДА: Пијачни продавци, чије су тезге у улици Бранка Радичевића у Кикинди, представници Јавног предузећа “Градско зеленило и пијаца” и локалне самоуправе, договорили су се да се пијачне тезге унесу у пијачни круг и да продавци ту продају своју робу. На тај начин, улица Бранка Радичевића била би ослобођена, како је прописано законом и како је наложила тржишна инспекција. Јуче је започето уређење и измештање те- Рашчишћава се простор испред пијаце зги, које се налазе у пијачном кругу. нам је циљ да продавци и купци буНа тезге ће се поставити кровови, а ду задовољни - каже директор ЈП биће спојене, тако да ће се пијача- „Градско зеленило и пијаце“ Мирима створити бољи услове за рад, лош Шибул. Уређење тезги биће прекинуто с обзиром на то да почиње кишни данас, с обзиром на то да је пијачни период, а након тога и зима. -На улици је 35 тезги у власни- дан, а биће настављено у четвртак. штву Јавног предузећа „Градско зе- Очекивања су да ће током наредне ленило и пијаце” које ће бити рас- недеље све тезге бити унутар пијачпоређене у кругу пијаце. Продавци ног круга. су били конструктивни, те су нам -Продавци на пијаци забринути давали предлоге да се две или три су да неће бити довољно тезги за тезге споје, како би било више ме- све. Уколико не буде, докупићемо ста. Све предлоге смо уважили, јер још тезги. Према нашој рачуници.

тренутно има 250 пијачара, а имамо 380 тезги - каже Шибул. Према налогу тржишне инспекције, тезге се могу издавати само продавцима који су регистровани. Уговори између Јавног предузећа „Градско зеленило и пијаца” нису потписани, а Шибул истиче да ће уговори најпре бити потписани са продавцима који имају регистрована пољопривредна газдинства. Продавци који имају мешовиту робу, а нису регистровани, морају да плате таксе, које износе до 1.500 и тада ће моћи да закупе тезгу на пијаци. При одабиру тезги право пречег имаће чланови Удружења „Банатска ленија” и Кикинђани, а након тога тезге ће се издавати продавцима из суседних општина, који годинама долазе на централну кикиндску пијацу. Продавци који продају на тезгама које су сами поставили, мораће да их уклоне, а о томе ће водити рачуна комунална инспекција. А. Ђуран

СОМБОРСКО ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Прехрамбени пакети најугроженијима

СОМБОР: Проблем избеглих и прогнаних лица, која су коначни мир и егзистенцију пронашли на Запа-

ду Бачке, у Сомбору, више од две деценије оптерећује ову варош. Да се не ради о тривијалном проблему говори и податак да је готово целу деценију од почетка де-

зинтеграције некадашње велике Југославије, скоро сваки четврти житељ Сомбора имао избеглички статус. Што повртаком на некадашња огњишта, одласком у треће земље али и интеграцијом, што због потраге за бољим економским окружењем, овај број људи у невољи се више него преполовио у протеклих десетак година, али избегличко-прогнаничка популација у Сомбору и даље је далеко изнад српског просека. Управо због тога надлежни државни органи и институције и даље чине све што је у њиховој моћи да олакшају живот овим Сомборцима и Сомборкама, па је тако у овдашњем Повереништву за избеглице почетком седмице подељено190 хуманитарних прехрамбених пакета. Ови пакети су отишли у руке избеглим и проганим особама из Хрватске, БиХ, као и расељеним са Косова и Метохије. Према речима Златка Милићевића, повереника за избегла и прогнана лица, пакети од око 30 килограма садрже брашно, шећер, тестенину, конзерве, пасуљ и пиринач. Донатор је Комесеријат за избегла и прогнана лица Републике Србије. М. Мћ

ОБНОВЉЕНО СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ У КЛЕНКУ

Венци за пале борце

КЛЕНАК: Чланови и омладинци Социјалистичке партије Србије из Кленка средили су и обновили спомен-обележје у близини овог села, а венце су положиле делегације МО СПС Кленка, ОО СПС Руме, ГО СПС Шапца и ГО СУБНОР-а Шапца. На месту где је подигнут споменик, немачки окупатор је, крајем 1941. и почетком 1942. године, стрељао више стотина бораца партизанских одреда, највише Мачванско - Подрињског, који су били у шабачком логору „Шицара“. Преживели борци НОР-а из Шапца и Руме подигли су овај споменик 1969. године, али је место, где је стрељано 868 лица, 30 година стајало запуштено и зарасло у коров. Сада је спомен-обележје обновљено, трава је покошена, грмље прокрчено и уређен је цео терен. На овом месту 17. марта 1942. године стрељана је и народна хероина Вера Благојевић. Председник МО СПС Кленак Миле Пјевац и председник ГО СУБНОР-а Шапца Александар Чанаџић говорили су о тежњи нашег народа да се бори за слободу и против фашизма у Другом светском рату.

Драган Кардаш полаже венац на спомен-обележје

- Сви борци у Народноослободилачком рату и сви остали, који су дала свој живот у борби против фашизма, не треба да буду заборављени и треба да им се ода почаст - истакао је председник ОО СПС Рума Драган Кардаш. М. Марушић

Оскр на вљен ком плекс Стра ти ште ПАН ЧЕ ВО: Спомен-обележје „Стратиште” у Панчеву је оштећено, са споменика је уклоњен бронзани постамент за полагање венаца. Оштећен је и камени део који је исписан графитима. Полиција је изашла на место догађаја, истрага је у току, а огласио се и градоначелник Панчева, који је најоштрије осудио овај догађај и позвао надлежне органе да реагују. Градоначелник је упозорио да се ово дешава у периоду када се обележава 71. годишњица од страдања 10.000 Јевреја, Рома и Срба на том месту. З. Дг.

Дан Жа бља

ЖА БАЉ: У Жабљу ће сутра бити обележен Дан општине. У 11 сати, биће положени венци на споменк жртвама настрадалим у Првом и Другом светском рату код Храма светог Николаја и на споменик Слободе у Жабљу. Свечана Академија поводом Дана општине одржаће се у 17 сати у холу ОШ “Милош Црњански“ у Жабљу када ће бити уручене награде и признања заслужним грађанима и удружењима. Л. К.

До бро вољ но да ва ње кр ви ТЕ МЕ РИН: У Дому омладне у Темерину, сутра од 8 до 11 часова биће одржана акција добровољног давања крви. Организатори су Црвени крст Темерин и Завод за трансфузију крви Нови Сад. М. Мл.

Две двој ке уме сто сед ми це

НА ДАЉ: Пребацивање телефонских прикључака са старе на нову централу у Надаљу почело је у суботу и трајаће до 3. децембра. Корисници овог оператера биће искључивани по сат времена. Из “Телекома Србија” обавештавају кориснике да ће се прва цифра позивног броја променити, а уместо броја 7 укуцаваће се број 22. Пребацивање са старе на нову централу унапредиће квалитет услуга, које пружа Телеком и омогућити коришћење свих додатних услуга фиксне телефоније. Н. Р.

Кла вир ски кон церт

БЕ ЧЕЈ: Љубитељи класичне музике у Бечеју имаће вечерас изузетну прилику да уживају у клавирском концерту двадесетседмогодишње пијанисткиње из Крагујевца Јо ва не Ра до ва но вић. Концерт је заказан за 19,30 сати и одржаће се Градском позоришту, а улаз је слободан. Млада професорка клавира у крагујевачкој Музичкој школи и од пре две године сарадница на одсеку клавира Филолошко уметничког факултета из града на Лепеници дипломирала је и магистрирала 2007. године с највишим оценама на Националној музичкој академији „Петар Илич Чајковски“ у Кијеву у класи еминентног професора Ју ри ја Ко та. На програму вечерашњег концерта свираће дела Баха, Листа, Моцарта и Рахмањинова. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik

Su tra uru ~e we pri zna wa „Dr \or |e Na to {e vi}” Su tra }e u Vla di Voj vo di ne bi ti uru ~e na pri zna wa “Dr \or |e Na to {e vi}” za {kol sku 2011–2012. go di nu. Od bor za do de lu tog pri zna wa do neo je od lu ku da za {kol sku 2011/2012. go di nu na gra du do bi ju De~ ja usta no va “De~ ja ra dost” iz Iri ga, Osnov na {ko la “15. ok to bar” iz Piv ni ca, Gim na zi ja “Du {an Va si qev” iz Ki kin de, pro fe sor ka ge o gra fi je u O[ “Bran ko Ra di ~e vi}” u No vom Sa du Ta wa Ga gi} i di plo mi ra ni psi ho log – stru~ ni sa rad nik u O[ “ Vuk Ka ra xi}” iz Ba~ ke Pa lan ke Ve sna Vu ji ~i}.

Pri zna we “Dr \or |e Na to {e vi}” do de qu je se pred {kol skim usta no va ma, osnov nim i sred wim {ko la ma, vas pi ta ~i ma, na stav ni ci ma, psi ho lo zi ma i pe da go zi ma iz Voj vo di ni za ostva re ne iz u zet ne re zul ta te u pret hod ne dve go di ne ra da. Od usta no vqe wa do ove go di ne ukup no je do de qe no 57 pri zna wa. U jed noj go di ni mo `e se do de li ti naj vi {e pet pri zna wa, ko ja se sa sto je od po ve qe, pla ke te i nov ~a ne na gra de. Q. M.

DR @A VA I VI SO KO KVA LI FI KO VA NI PO VRAT NI CI

Ne vi dqi va pa met Do no {e we na ci o nal nog okvi ra kva li fi ka ci ja u Sr bi ji ote glo se kao mno go glad nih go di na, iako je to jed na od oba ve za ko ju dr à va mo ra is pu ni ti, pre sve ga zbog svo jih gra |a na, ali i onih pre u ze tih u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja. Pre vi {e od po la go di ne Rek tor ski ko le gi jum Kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je upo zo rio je na to da je zbog no vih stru ka (stu dij skih pro gra ma pri sti glih i pre, a na ro ~i to s „bo low skom” re for mom) go to vo 60.000 mla dih „ne vi dqi vo” za po slo dav ce jer wi ho vu stru ku na tr ì {tu ra da ne pre po zna ju pa ta ko ni ne zna mo za pra vo ko ji nam stru~ wa ci za i- sta ne do sta ju, a ko jih ima mo „za iz voz”. Ali vi {e de ce nij ski ve li ki od liv na {ih mla dih stru~ wa ka dr à vu bri ne sa mo kroz pu ku re to ri ku, bez ob zi ra na to {to je u wi ho vo {ko lo va we ulo ì la mno go pa ra i {to je naj pri rod ni je da im po sao po nu di ov de i naj ta len to va ni ja ma omo gu }i uslo ve za ì vot i is tra ì va~ ki rad ko jim }e ti mla di qu di uti ca ti na raz voj na {e na u ke, pri vre de i ce log dru {tva. Na à lost, „od liv mo zgo va” ne sa mo da ne je wa va ve} se i po ve }e va u ovim go di na ma è sto ke kri ze, ne sa mo eko nom ske i

{e od go di ne. Po da ci su pri ku pqa ni od ju na do no vem bra pro {le go di ne, a is tra `i va we je oba vqe no pu tem elek tron ske an ke te sa 71 pi ta wem, po de qe nim na tri raz do bqa ko ja ob u hva ta ju is ku -

stvo po vrat ni ka: od la zak iz Sr bi je, bo ra vak u ino stran stvu, po vra tak u Sr bi ju. U svim tim pe ri o di ma is pi ta na je mo ti va ci ja za od la zak/po vra tak i so cio-eko nom ski sta tus mi gra na ta. Pi ta wa

Ja ~a mo ti va ci ja za od la zak Simp to ma ti~ no je, po ka za la je i an ke ta, da je mo ti va ci ja za od la zak iz Sr bi je sna `ni ja ne go mo ti va ci ja za po vra tak. Iz gle da da su fak to ri pri vla ~e wa u ze mqi de sti na ci je ja ~i ne go fak to ri pri vla ~e wa u Sr bi ji. Po ka za lo se da bi fak to ri ko ji bi mo gli pri vu }i po vrat ni ke i ~i ju bi sna gu pri vla ~e wa tre ba lo osna ì ti – mo gu} nost da do pri ne su pro me na ma i raz vo ju dru {tva, pre ne su svo ja zna wa i do bi ju po slov nu po nu du. fi nan sij ske ve} i ne si gur no sti zbog cve ta wa ko rup ci je i „par tij skog za po {qa va wa”. S dru ge stra ne, ne ma mo po da ta ka ni o to me ko li ko se na {ih vi so ko o bra zo va nih qu di, pa i is tra ì va ~a, na u~ ni ka vra ti lo u Sr bi ju, da li su do bi li od go va ra ju }i po sao, {ta i gde ra de, ko li ko su „vi dqi vi„. Te mom vi so ko o bra zo va nih po vrat ni ka ba vi la se dr Ta wa Pa vlov iz Cen tra za mi gra ci je Gru pe 484 (Be o grad), u ra du „Po vra tak vi so ko kva li fi ko va nih mi gra na ta u Sr bi ju: pri liv zna wa ume sto po nov nog gu bit ka” (gde je, isti na kao vr lo re dak po zi ti van pri mer, is ta kla po vra tak u rod ni grad prof. dr Mi o dra ga Stoj ko vi }a, svet ski pri zna tog ge ne ti ~a ra). U po me nu tom ra du is ti ~e se da se na kon pro me ne vla sti u Sr bi ji, 2000. go di ne, po ve }a va mo bil nost na u~ ni ka, is tra ì va ~a, stru~ wa ka i stu de na ta ra di {ko lo va wa i usa vr {a va wa u ino stran stvu. âk i me |u oni ma ko ji su oti {li de ve de se tih go di na 20. ve ka sa è qom da se ni kad ne vra te u ze mqu ko ja ih je raz o ~a ra la usled po li ti~ kog i eko nom skog su no vra ta, po sto je oni ko ji su se vra ti li ili ima ju è qu da se vra te. I dok is tra ì va wa u dru gim ze mqa ma po ka zu ju da se od ~e tvr ti ne do tre }i ne vi so ko bra zo va nih mi gra na ta vra ti u svo ju ze mqu, u Sr bi ji ne ma mo pre ci znih po da ta ka o to me. @e le }i da is pi ta ka ko iz gle da po vra tak „na {i je na ca”, Cen tar za mi gra ci je Gru pe 484 spro veo je is tra ì va we me |u vi so ko o bra zo va nim po vrat ni ci ma. S ob zi rom na to da ne ma ni je din stve ne ba ze po da ta ka s wi ho vim kon tak ti ma, ko ri {}e ni su oni iz ne for mal nih udru è wa, raz li ~i tih do ma }ih i stra nih fon do va za sti pen di ra we ta le na ta i sku pqen je uzo rak od 97 po vrat ni ka/ca u Sr bi ju ko ji ima ju naj ma we za vr {en fa kul tet, bo ra vi li su u ino stran stvu du è od go di nu, a po po vrat ku su u Sr bi ji vi -

o po vrat ku ukqu ~i la su i ona o po te {ko }a ma pri to me, even tu al noj po dr {ci in sti tu ci ja, za do voq stvu od lu kom o po vrat ku i da qim pla no vi ma. Uz na zna ku da uzo rak ni je re pre zen ta ti van, te da su u is tra ì va wu ne {to broj ni je bi le è ne, 55 od sto, an ke ta je po ka za la da je 67 od sto is pi ta ni ka pri li kom pr vog du èg od la ska iz Sr bi je ima lo od 18 do 28 go di na (u pro se ku 23,3 go di ne), a sa da u naj ve }em pro -

is ku stva po ka zu je da su po vrat ni ci he te ro ge na gru pa. Ne {to vi {e ih je oti {lo „pre ko gra ne” po sle 2000. go di ne (58 pro ce na ta), ne go pre te go di ne (42 od sto). Po to wi su pri li kom od la ska u pro se ku

ima li sve ga 19 go di na i ~ak 76 od sto bi li su u~e ni ci, a wih 34 od sto oti {lo je s ro di te qi ma. Po vrat ni ci ko ji su Sr bi ju na pu sti li po sle 2000. pro se~ no su ima li 27 go di na, uglav nom (67 od sto) su za vr {i li fa kul tet i u ve li kom pro cen tu bi li za po sle ni (46 od sto), i to na fa kul te tu (23 pro cen ta). Po vrat ni ci ma je po nu |e no 12 raz lo ga od la ska iz ze mqe, a za sva ki je tre ba lo da na zna ~e da li im je bio „ne va àn”, „va àn” ili „vr lo va àn”. Obe gru pe su kao naj va `ni je raz lo ge za na pu {ta we Sr bi je na ve le {ko lo va we, pro fe si o nal no usa vr {a va we i è qu da upo zna ju svet. Ali, oni ko ji su oti {li pre de mo krat skih pro me na ve }u va `nost pri da ju po li ti~ kim fak to ri ma i po ro di~ nim raz lo zi ma, dok dru ga gru pa ve }u va `nost pri da je pro fe si o- nal nom usa vr {a va wu i è qi da upo zna ju svet. Raz li ku ju se i po du ì ni iz bi va wa iz Sr bi je, a ube dqi vo „vo de” oni ko ji su oti {li pre 2000, jer su van ze mqe pro se~ no bo ra vi li vi {e od de vet i po go di na, dok je „po stok to bar ska” gru pa po vrat ni ka u ino stran stvu pro ve la pro se~ no oko

Stra te gi je ima, ali ne ma ak ci je Po vrat ni ci sma tra ju da su pri li~ no ne vi dqi vi za do no si o ce od lu ka u Sr bi ji. Mo glo bi se, me |u tim, re }i da su do no si o ci od lu ka pre po zna li po ten ci jal vi so ko kva li fi ko va nih po vrat ni ka, ali ni su ma kli da qe od pa ro la i pa pi ra. âk tri stra te gi je: na u~ nog i teh no lo {kog raz vo ja Sr bi je 2010–2015; za upra vqa we mi gra ci ja ma (2009); o~u va wa i ja ~a wa od no sa ma ti~ ne dr à ve i di ja spo re i ma ti~ ne dr à ve i Sr ba u re gi o nu (2011) po seb no su is ta kle va `nost po vrat ka i stru~ wa ka i na u~ ni ka, a oni se po mi wu i u ne kim dru gim stra te {kim do ku men ti ma... Me |u tim, ni je se kre nu lo u ostva ri va we pred vi |e nih me ra, a in sti tu ci o nal ne ini ci ja ti ve za po dr {ku vi so kva li fi ko va nim po vrat ni ci ma su ve o ma ret ke. cen tu ima ju od 29 do 30 go di na (wih 65 od sto). Za vr {en fa kul tet ima 36 od sto, ma ster i ma gi star ske stu di je za vr {i lo je 32 od sto, dok to ri ra lo 14 od sto, dok ~ak 18 od sto ka è da im ov de ni su pri zna ti vi {i ni voi obra zo va wa. Naj vi {e ih je obra zo va no u obla sti dru {tve nih na u ka (58 od sto), pri rod nih (21 od sto) i teh ni~ kih (13 pro ce na ta). Wih 72 od sto je za po sle no, 20 od sto ni je, a pet od sto su vla sni ci pred u ze }a. Ve }i na ih je neo è we na/ne u da ta (59 od sto), i uglav nom su iz Be o gra da, ~ak 89 od sto. Me |u ze mqa ma u ko ji ma su bo ra vi li pred wa ~e SAD (37 od sto) i Ve li ka Bri ta ni ja (28), pa sle de Ita li ja (14), Ne ma~ ka (12), [pa ni ja (de vet od sto), Bel gi ja (se dam), Austra li ja i [vaj car ska (po {est od sto). Ana li za obe le` ja uzor ka po vrat ni ka i wi ho vog mi gra ci o nog

dve i po go di ne. „He te ro ge nost po vrat ni ka uka zu je na po tre bu za wi ho vim de taq nim i du bqim is tra `i va wem i raz vi ja wem ci qa nih po li ti ka za po dr {ku mi gran ti ma”. Sva ka ko se ne sme za ne ma ri ti da je li~ ni do bi tak od bo rav ka u ino stran stvu za po vrat ni ke ve li ki jer su una pre di li svoj obra zov ni i rad ni sta tus (pre od la ska sve ga de vet od sto je ima lo ma ster/ma gi ste ri jum, a u ino stran stvu je te aka dem ske ni voe za vr {i lo ~ak wih 49 od sto. Tu `no je {to se po vrat kom u Sr bi ju taj pro ce nat sma wu je na 32 od sto, i to zbog po te {ko }a s pri zna va wem di plo ma. Od 54 od sto onih ko ji su ima li sti pen di ju za {ko lo va we van Sr bi je ~ak 81 od sto je ima lo ino stra nu, a sve ga 23 od sto do ma }u sti pen di ju. V. ^e ki}

sreda7.novembar2012.

HO ]E LI OP STA TI ZRE WA NIN SKO SVRA TI [TE ZA BES KU] NI KE

Spa la kwi ga na ~e ti ri sta na ra Ka ko se bli è hlad ni zim ski da ni, ta ko se u Zre wa ni nu po no vo po ve la pri ~a o svra ti {tu za bes ku} ni ke. Dok jed ni bri nu da bi ono mo glo pre sta ti da ra di, iz lo kal ne sa mo u pra ve uve ra va ju da se to ne }e do go di ti. Ali, osta je pi ta we ho }e li svra ti {te i ubu du }e slu ì ti svr si u me ri kao i ra ni je ili }e we go va ulo ga bi ti mi ni ma li zo va na. Ve} sa da je evi dent no da je broj bes ku} ni ka ko ji bo ra ve u ku }i u Srem ~e voj uli ci vi {e ne go pre po lo vqen i da su ko ri sni ci ne za do voq ni tre nut nom si tu a ci jom. – Ka da je na ~e lo Cen tra za so ci jal ni rad do {la no va di rek tor ka, ot pu {te ni su qu di ko ji su bi li an ga ò va ni u svra ti {tu i za po sle no je pro fe si o nal no obez be |e we. Ko li ko mi je po zna to, ak ti vi ste Udru è wa gra |a na “Voj vo |an ska ini ci ja ti va”, za hva qu ju }i ~i joj is traj no sti je i otvo re no svra ti {te, ni su ni oba ve sti li o pro me na ma, ni ti Cen tar i lo kal na sa mo u pra va sa da ima ju ika kvu sa rad wu s tim hu ma ni tar nim udru è wem – ka è za “Dnev nik” do bro oba ve {te ni iz vor, i do da je da u svra ti {tu da nas ne ma ni do voq no hra ne, a da je od pet na e stak bes ku} ni ka u we mu osta lo sve ga ne ko li ko. Svi osta li vra ti li su se na uli cu. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ne voq ni ci ma ko ji su od lu ~i li da osta nu u svra ti {tu uki nu ta su so ci jal na pri ma wa jer se

sma tra da sa mim tim {to su ko ri sni ci tih uslu ga ne ma ju pra vo i na nov ~a nu po mo}. – Ni je do voq no sa mo im obez be di ti krov nad gla vom, ti qu di mo ra ju da ima ju i hra nu, od no sno mo gu} nost da pre `i ve – ve li na{ sa go vor nik, ko ji do da je da je “Voj vo |an ska ini ci ja ti va” ra ni je ima la do bru sa rad wu s Cen trom za so ci jal ni rad. U “Voj vo |an skoj ini ci ja ti vi” ju ~e ni su `e le li da ko men ta ri {u tvrd we na {eg sa go vor ni ka, a

– Pr vi put se s tim qu di ma ozbiq no ra di i ~i ni se sve da se omo gu }i wi ho vo ukqu ~i va we u dru {tvo. Sklo pqe ni su ugo vo ri s pred u ze }i ma ~i ji je osni va~ grad i ko ri sni ci svra ti {ta od la ze ta mo, za sa da ra de vo lon ter ski, ~i sto da bi se i oni ose ti li ko ri snim u na {em dru {tvu – is ti ~e [a {i}, i po tvr |u je da su u svra ti {tu tre nut no sve ga ~e ti ri bes ku} ni ka. Zre wa nin ski bes ku} ni ci, da pod se ti mo, krov nad gla vom do -

Pro se~ na sta rost Pro se~ na sta rost zre wa nin skih bes ku} ni ka je iz me |u 35 i 39 go di na. Naj mla |i ko ji je bo ra vio u svra ti {tu imao je 21 go di nu i u me |u vre me nu je na pu stio to me sto. Naj sta ri ji sta nar bro jao je 57 le ta. Uglav nom svi oni iz gle da ju sta ri je zbog svih pro ble ma ko je su pre tu ri li pre ko gla ve i uà sno te {kog na ~i na ì vo ta. po sled wih da na ni smo us pe li da do |e mo ni do bes ku} ni ka ko ji su na sta we ni u svra ti {tu da bi smo ~u li wi ho vu ver zi ju pri ~e. ^lan Grad skog ve }a za du èn za so ci jal na pi ta wa Dra gan [a {i}, me |u tim, uve ra va da svra ti {te i da nas do bro funk ci o- ni {e i de man tu je gla si ne da }e ono bi ti uga {e no. No vi na je, po we go vim re ~i ma, to {to qu di iz svra ti {ta vi {e ni na ko ji na ~in ne }e bi ti me dij ski eks po ni ra ni, ni ti }e bi ti omo gu }e no da pre ko wih, ka ko ka è, ne ko sti ~e jef ti ne po li ti~ ke po e ne.

bi li su u zi mu 2010. za hva qu ju }i pro jek tu “Voj vo |an ske ini ci ja ti ve”. U po ~et ku je rad svra ti {ta fi nan si rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju, a od la ne bri gu o we mu pre u zeo je grad Zre wa nin, pre ko Cen tra za so ci jal ni rad. Svra ti {te je sa ~i we no od dve ve li ke i jed ne ma we so be, za jed ni~ kog ku pa ti la i ku hi we. Opre mqe no je s ne ko li ko TV-apa ra ta, ma {i nom za pra we ve {a, fri `i de rom, kre ve ti ma, te pi si ma, po su |em… @. Ba la ban

NO VI VO DI ^I DO BRE KLI NI^ KE PRAK SE

Ak tiv na ulo ga pa ci jen ta No vih de vet na ci o nal nih vo di ~a do bre kli ni~ ke prak se iz ra |e nih to kom ove go di ne pred sta vqe ni su ju ~e u Be o gra du, a ima ju za ciq da po mog nu zdrav stve nim rad ni ci ma da pri me ne naj bo qa is ku stva, in for ma ci je i pro to ko le le ~ e w a u me d i c in s koj prak si. No vi vo di ~i od no se se na ane u ri zmat sku bo lest tr bu {ne aor te, obo qe wa ka ro t id n ih ar t e r i j a, akut na i hro ni~ na obo q e w a ve n a, rak doj k e, rak ko l o n a i rek tu ma, rak gr li }a ma te ri ce, sr ~a nu sla bost, hro ni~ nu bu b re ` nu sla bost i di ja be tes. Dr ` av n i se kre tar Mi ni star stva zdra vqa

du re ko je su neo p hod ne da bi se ne ki pro blem di jag no sti ko vao i ade kvat no le ~io. Iz ra da i im ple men ta ci ja vo di ~a je, ka ko je re kao, jed na od mno go b roj n ih ini c i j a ti va ko j e Mi ni star stvo pred u zi ma u ci qu una p re | e w a kva l i te ta zdrav stve ne za {ti te. Pred sed nik Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za

No vi vo di ~i od no se se na ane u ri zmat sku bo lest tr bu {ne aor te, obo qe wa ka ro tid nih ar te ri ja, akut na i hro ni~ na obo qe wa ve na, rak doj ke, rak ko lo na i rek tu ma, rak gr li }a ma te ri ce, sr ~a nu sla bost, hro ni~ nu bu bre `nu sla bost i di ja be tes prof. dr Vla di mir \u ki} ka `e da je do no {e we i pri me na vo di ~a ve o ma zna ~aj na jer }e le ka ri mo }i da, dr `e }i se uput sta va vr hun skih pro fe si o n a l a c a, im p le men ti r a j u u zdrav stve ni si stem Sr bi je sve ono {to se ra di svu da u sve tu. Ti me }e, ka ko je ka zao, pra va pa ci jen ta bi ti po dig nu ta na znat no vi {i ni vo jer }e im se ga ran to va ti od re |e ne pro ce -

iz ra du i im ple men ta ci ju vo di ~a do bre kli ni~ ke prak se prof. dr Go ran Mi la {i no vi} re kao je da su pro {le go di ne do ne ti vo di ~i ko ji se od no sne na bo le sti od ko jih se naj ~e {}e umi re u Sr bi ji – is he mij sku bo lest sr ca, rak plu }a... On sma tra da jo{ uvek ni je pro ve re na wi ho va im ple men ta ci ja, od no sno ni je za kqu ~e no ka ko se wi ho vom pri me nom

mo è po pra vi ti zdrav stve no sta we: – Ciq je da se oni pri me wu ju ta ko da po boq {a ju zdrav stve n i si s tem i do v e d u do u{te da, a o~e ku jem da }e na red n ih go d i n a usle d i t i ozbiq ni ja pro ve ra pri me ne tih vo di ~a – re kao je dr Mi la {i no vi}. V o d i ~ i do b re kli ni~ ke prak se su si s te m at ski raz vi ja ni do k a z i ko j i tre b a da po mog nu pru à o ci m a i ko r i sni ci ma zdrav stve nih uslu ga u do no {e wu naj bo qe mo gu }e od lu ke za le ~e we od re |e nih sta wa. Na me we ni su, pre sve ga le ka ri ma kao po mo} u ra du, ali je isto vre me no vo di~ tran spa ren tan i do stu pan pa ci jen tu, ko ji vi {e ni je pa si v an po s ma t ra~ u pro c e s u zdrav stve ne za {ti te. Osnov ni kri te ri jum za oda bir te ma vo di ~a bi la je vi so ka sto pa obo qe va wa i smrt no sti u Sr bi ji, a mno ge svet ske stu di je po tvr di le su da se uz po mo} vo di ~a za sno va nih na do ka zi ma po sti ù bo qi is ho di le ~e wa. Iz ra da na ci o nal nih vo di ~a do bre kli ni~ ke prak se po dr à na je kroz re a li za ci ju pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa „Pru à we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou – DILS” ko ji se fi nan si ra iz kre di ta Svet ske ban ke.

Do na ci ja Cen tru za po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci Spo ra zum o do na ci ji vi {e je zi~ nog soft ve ra Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci pot pi sa li su vr {i lac du `no sti {e fa Mi si je OEBS-a u Sr bi ji Po la Ti de, po mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va @eq ko Ko ji} i za me nik am ba sa do ra SR Ne ma~ ke u Be o gra du Mi hael Ha sen. Do na ci jom tog soft ve ra OEBS po dr `a va re a li za ci ju pro jek ta MUP-a Sr bi je „Po dr {ka ve }em ukqu ~i va wu na ci o nal nih ma wi na u po li cij sku slu `bu Re pu bli ke Sr bi je”, u okvi ru ko je 56

po ten ci jal nih kan di da ta za upis na osnov nu po li cij sku obu ku iz Pre {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e bo ra vi u cen tru u Srem skoj Ka me ni ci. Po mo} nik mi ni stra @eq ko Ko ji} je iz ja vio da se, za hva qu ju }i do na ci ji am ba sa de SR Ne ma~ ke, od no sno in sta la ci jom ra ~u nar skog pro gra ma za se lek ci ju kan di da ta na do dat nih 20 ra ~u na ra, znat no olak {a va i ubr za va pro ce du ra pro ve re psi ho lo {kog sta tu sa kan di da ta i po zna va wa pra vo pi sa srp skog je zi ka.

crna hronika

sreda7.novembar2012.

DA NAS NA STA VAK SU \E WA DRA GA NU YA JI ]U I SA RAD NI CI MA

Go ran Dru li} po sled wi sve dok? Fud ba ler Go ran Dru li} tre ba lo bi da da nas bu de po sled wi sve dok Tu `i la {tva u pro ce su pro tiv ne ka da {weg pred sed ni ka Fud bal skog klu ba „Cr ve na zve zda” Dra ga na Xa ji }a i we go vih sa rad ni ka pred Vi {im su dom u Be o gra du. Uko li ko ne bu de no vih do ka znih pred lo ga za sa slu {a we sve do ka, ve {ta ~e wa ili pri ba vqa we

Go ran Dru li}

dru gih ma te ri jal nih do ka za, sud bi po sle Dru li }e vog sa slu {a wa mo gao za kqu ~i ti glav ni pre tres, a po tom za ka za ti ro ~i {te za iz la ga we za vr {nih re ~i tu `i la {tva i od bra ne, a po tom i iz ri ca we pre su de. Po sle Dru li }e vog od {tet nog zah te va pre ma „Cr ve noj zve zdi” za vi {e mi li o na ma ra ka ko je tvr di da ni je do bio na kon tras fe ra u

„Real Sa ra go sa„, otvo ren je po stu pak pro tiv we nih funk ci o ne ra, ma da je biv {i fud ba ler u ju nu no vi na ri ma is pred Pa la te prav de re kao da mu Xa ji} i osta li op tu è ni ni {ta ne du gu ju. Osim Xa ji }a, za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja su di se ne ka da {wem fi nan sij skom di rek to ru i se kre ta ru „Cr ve ne zve zde” Vla di mi ru Cvet ko vi }u i Mi lo {u Ma rin ko vi }u, a s wi ma na op tu è ni~ koj klu pi je i fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji}. Pro tiv wih se vo di i po stu pak za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne za ko ju Tu ì la {tvo sum wa da je pro is te kla iz kri vi~ nog de la. Xa ji}, Cvet ko vi}, Ma rin ko vi} i Sto ji} su op tu è ni da su pro tiv prav no pri svo ji li vi {e mi li on ske nov ~a ne iz no se u evri ma, do la ri ma i mar ka ma – ukup no oko osam mi li o na evra, od pro da je ~e ti ri fud ba le ra „Cr ve ne zve zde” Dru li }a, Zo ra na We gu {a, Pe ri ce Og we no vi }a i Iva na Du di }a u ino stra ne klu bo ve. To kom is tra ge Tu ì la {tvo je od u sta lo od kri vi~ nog go we wa za tran fer Ne ma we Vi di }a. Xa ji} i osta li se te re te za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, za ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra od dve do 12 go di na. Svi oni od po ~et ka po stup ka ne gi ra ju da su pro tiv prav no pri sva ja li no vac od tran sfe ra i da su vr {i li dru ge zlo u po tre be. (Ta njug)

SPRE ^E NO KRI JUM ^A RE WE NA PRE LA ZU PRE [E VO

Ske ner ot krio to var le ko va

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo, za hva qu ju }i snim ku s mo bil nog ske ne ra, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa to va ra ne pri ja vqe nih le ko va ~i ja se vred nost pro ce wu je na vi {e od 70.000 evra, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na. Le ko vi su ot kri ve ni na ula zu u ze mqu, u ka mi o nu gr~ kih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao 54go di {wi gr~ ki dr `a vqa nin. Me |u le ko vi ma, ~i ja je kraj wa de sti na ci ja tre ba lo da bu de Ho lan di ja, bi li su naj ra zli ~i ti ji pre pa ra ti, a po

ko li ~i ni se iz dva ja ju ka pi za o~i (go to vo 4.000 ku ti ja), le ko vi za pso ri ja zu, re gu li sa we ho le ste ro la, „vi ja gra„, pol ni hor mo ni i dru gi. Na kon {to su usta no vi li da se na snim ku sa ske ne ra vi di da se u to va ru na la zi i ne {to dru go osim pri ja vqe ne ro be, ca ri ni ci su pri stu pi li de taq nom pre gle du to va ra, otvo ri li su ka mion i utvr di li da je ume sto pri ja vqe ne ‘’me di -

Iz Upra ve ca ri na pre do ~a va ju da kri jum ~a re we i kri vo tvo re we le ko va pred sta vqa ozbi qan glo bal ni pro blem ko ji ugro à va bez bed nost i zdra vqe gra |a na. Efi ka snost u bor bi pro tiv tog vi da kri mi na la mo è se zna ~aj no po ve }a ti kon ti nu i ra nim ula ga wem u qud ske i teh ni~ ke ka pa ci te te re le vant nih dr àv nih slu `bi, na ~e mu se u Upra vi ca ri na Sr bi je kon ti nu i- ra no ra di. Kra jem pro {le go di ne u Upra vi ca ri na je odr àn dvo dnev ni se -

mi nar na te mu ‘’Bor ba pro tiv kri jum ~a re wa i kri vo tvo re wa le ko va na Bal ka nu“, na me wen naj vi {im pred stav ni ci ma pet bal kan skih ze ma qa, u or ga ni za ci ji Kan ce la ri je UN za bor bu pro tiv dro ge i or ga ni zo va nog kri mi na la (UNODC). Ta da je za kqu ~e no da je po treb no una pre di ti sop stve ne re sur se, po boq {a ti raz me nu po da ta ka s od go va ra ju }im slu `ba ma

Pe to ri ca Ma ro ka na ca u vo zu Pre gle dom kom po zi ci je te ret nog vo za ko ji iz Gr~ ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evro pe, ca ri ni ci i po gra ni~ na po li ci ja ot kri li su na è le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu pe to ri cu dr à vqa na Ma ro ka – ile gal nih mi gra na ta. Ile gal ci su ot kri ve ni u va go nu na ko jem je bi la ka mi on ska pri ko li ca, ko jom su tran spor to va ne kon zer ve kom po ta i so ko va u Austri ju. Ma ro kan ci su, na ve de no je u sa op {te wu Upra ve ca ri na, na me ra va li da ile gal no pre |u gra ni cu. cin ske opre me’’ u ka mi o nu i 50 kar to na ne pri ja vqe nih le ko va, ukup ne te ì ne ve }e 300 ki lo gra ma i vred no sti ko ja bi na tr ì {tu do sti gla su mu od pre ko 70.000 evra, na vo de u ca ri ni. S ob zi rom na to da se u pre kr {a ju na {ao stra ni dr à vqa nin, po stu pak pred nad le `nim Pre kr {aj nim su dom je spro ve den po krat kom po stup ku te je Grk ka `wen od u zi ma wem ro be i vo zi la ko jim je ona tran spo tro va na, ali i nov ~a nom ka znom.

dru gih dr `a va, pred stav ni ci ma pro iz vo |a ~a i ovla {}e nih di stri bu te ra far ma ce ut skih pro iz vo da. Upra va ca ri na je, u me |u vre me nu, po ~e la da ko ri sti je dan sta ci o nar ni i de set mo bil nih ske ner ure |a ja naj no vi je ge ne ra ci je, {to je zna ~aj no do pri ne lo spre ~a va wu kri jum ~a re wa i su zbi ja wu kri mi na la, ali i br `em i si gur ni jem ca ri we wu ro be i po {i qa ka ko je pro la ze kroz Sr bi ju ili u woj osta ju. M. B.

dnevnik

PRO [I RE NA IS TRA GA PRO TIV BIV [EG DI REK TO RA ZRE WA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE” ZDRAV KA DE U RI ]A

„^a stio” snaj ku s 30.000 evra? Re {e wem is tra `nog su di je Vi {eg su da u Zre wa ni nu Go ra na Ze ca, pro {i re na je is tra ga pro tiv biv {eg ge ne ral nog di rek to ra Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdrav ka De u ri }a (49) i fi nan sij ske di rek tor ke u toj zre wa nin skoj far ma ce ut skoj kom pa ni ji An ki ce M. (48), sa zna je “Dnev nik”. Wih dvo je su osum wi ~e ni da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne u pla }i va wa po re za po od bit ku. Po na vo di ma iz kri vi~ ne pri ja ve Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, u to ku no vem bra 2011. go di ne oni su, kao od go vor na li ca u “Ju go re me di ji”, ob ra ~u na li i is pla ti li akon ta ci ju pla te za 447 rad ni ka fa bri ke le ko va. Me |u tim, tvr di se da ni su upla ti li po re ze i do pri no se, u iz no su od 5.260.382 di na ra, za ko li ko su na vod no o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je. Re {e wem o pro {i re wu is tra ge De u ri} se te re ti i da je po ~i -

Zdrav ko De u ri}

nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Na vod no ga je po ~i nio u sa i zvr {i la {tvu

TEMA „DNEVNIKA”

sa snaj kom N. D., ru skom dr `a vqan kom, s pre bi va li {tem u Mo skvi, ko ja je za stu pa la “Ju go -

re me di ju” i bri nu la o pro da ji zre wa nin skih le ko va na ru skom tr `i {tu. Po li ci ja sum wa da je u to ku pro {le go di ne woj u dva na vra ta is pla }e na pro vi zi ja od po 12.365 i 20.000 evra, a za pro da ju ko ja ni je re a li zo va na. Pod se ti mo, pro tiv De u ri }a i An ki ce M., kao i pro tiv di rek tor ke pred u ze }a “Luk sol far ma ci ja” i “Pen farm” Mi la ne Z. (28) i ovla {}e nog sud skog ve {ta ka Ste va na G. (47), svi iz Zre wa ni na, vo di se is tra ga u zre wa nin skom Vi {em su du zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. Wih ~e tvo ro je uhap {e no 1. av gu sta u ak ci ji ko ju su iz ve li pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin. De u ri} je u pri tvo ru pro veo 52 da na. @. B.

KO LI KO U SR BI JI KO [TA SUD SKI PO STU PAK

Prav da spo ra, ali sku pa

Iako se ~e sto po mi we da je prav da spo ra ali do sti `na, sve ~e {}e se go vo ri i o we noj ce ni jer se po je di ni sud ski slu ~a je vi za vr {a va ju ta ko da se qu di s pre su da ma u svo ju ko rist, zbog tro {ko va ko je mo ra ju da pla te, ka ju {to su uop {te ula zi li u po stu pak. Naj sve ì ji pri mer je no vo sad ski no vi nar Ni ko la Tra vi ca, ko ji je do bio spor za ne is pla }e ne za ra de pro tiv li sta u ko jem je ra dio u iz no su od oko po la mi li o na di na ra, ali su mu isto vre me no ob ra ~u na ti sud ski tro {ko vi ve }i od 50.000 di na ra, ko je mo ra da pla ti bez ob zi ra na to da li }e us pe ti da na pla ti svo ja po tra ì va wa. Gra |a ni ko ji pred su dom vo de ne ki spor kon stant no se à le na vi so ke sud ske tak se jer na kon {to pla te sva po tra ì va wa pred su dom, osta ne im nov ca je dva da pre ì ve. U Dru {tvu su di ja Sr bi je upo zo ra va ju na to da se tak se uve }a va ju u ci qu sma we wa bro ja pred me ta, ~i me sud po sta je ne do stu pan gra |a ni ma. Da je prav da ne do stup na tvr di i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je u ne dav no ob ja vqe nom Izve{taju o reformi pravosu|a, a jedan od glavnih razloga je i pove}awe taksi, a time i tro{kova. Po trenutno vaè}im propisima i advokatskom tro{kovniku, prakti~no je neisplativo tuìti nekog za dug u vrednosti od 500 evra, dok bi dobijenim sporom za dug od oko 1.000 evra, tuìlac zavr{io na „pozitivnoj nuli”. Za vrednost spora od 500 evra sudska taksa na tu`bu za povra}aj duga je 4.130 dinara. Po

advokatskoj tarifi, advokatu za sastavqawe tu`be sledi 6.000, za svako odr`ano ro~i{te pla}a se 7.500, a ako se i ne odr`i, tro{ak za dolazak advokata je 4.500 dinara.

u Srbiji traje tri godine, tokom kojih tro{kovi su|ewa dostig nu 100.000 dinara. Bez obzira na to da li je u pitawu razvod braka, tu`ba za klevetu, vra}awe duga ili spor

Ukoliko se na presudu podnosi `alba, taksa je tako|e 4.130 dinara, dok za weno sastavqawe advokatu treba platiti dodatnih 12.000. U tom slu~aju opet slede tro{kovi za svako naredno ro~i{te kao i taksa na odluku drugostepenog suda. Do tog trenutka tro{kovi su ve} prema{ili iznos duga zbog kojeg je postupak pokrenut. Kada je u pitawu neki krivi~ni postupak, sudski tro{kovi rapidno rastu jer u tom slu~aju mogu postojati tro{kovi za svedoke, ve{take, tuma~e, stru~na lica, rekonstrukcije i druge stavke koje se mogu ispostaviti kao neophodne u tom slu~aju. Po sprovedenom istra`i vawu, prose~an sudski postupak

oko podele imovine, svaka stranka u postupku se suo~ava s iznosima koje mora da plati, kao {to su sudske takse, naknade za advokata, zastupawa i sastavqawa podnesaka, kao i za izvo|ewe dokaza, tj. svedo~ewe i ve{ta~ewe. Iznosi koje stranka u postupku mora da plati zavise i od vrednosi predmeta spora. Obra~unavawe sudske takse po~iwe od trenutka predaje tu`be, nakon ~ega se stranci uru~uje obave{tewe ili {aqe nalog o naplati takse, za {ta je odre|en zakonski rok od 15 dana da ih uplati. U suprotnom, sud {aqe opomenu ili uve}ava iznos takse 15 posto i na kraju sledi prinudna naplata preko Poreske uprave.

NA BEN ZIN SKOJ PUM PI U RA BRO VU, KOD KU ^E VA

Po slo vo |a osum wi ~en za pro ne ve ru Po ` a r e v a~ k a po l i c i j a li {i l a je slo b o d e i pod n e l a kri v i~ n u pri j a vu pro t iv po slo v o | e ben z in s ke pum p e „Lu koil” iz Ra b ro v a Dra g a n a \. (44) zbog osno v a n e sum w e da je iz v r {io kri v i~ n o de l o pro ne v e r e. On je osum wi ~en da je kao po slo vo |a-pro da vac to kom ove go di ne pro da vao go ri vo na ben zin skoj pum pi bez evi den ci je i bez iz da va wa ra ~u na kup ci ma, go ri vo na pla }i vao a no vac, 2.217.000 di na ra, za dr `ao za se be, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Po `a re vac.

Za sa mo de set da na, od kra ja sep tem bra do po ~et ka ok to bra ove go di ne, do bi je ni no vac za go ri vo ko je je pro dao kup ci ma i ko je je evi den ti rao i iz da vao ra ~un u iz no su od oko 3.000.000 di na ra, za dr `ao je za se be ne upla }u ju }i dnev ni pa zar. Na taj na ~in po slo vo |a ben zin ske pum pe „Lu koil” Ra bro vo je o{te tio fir mu u ko joj je za po slen, a se bi pri ba vio ko rist od vi {e od 5.000 000 di na ra. Uz kri vi~ nu pri ja vu po li ci ja je osum wi ~e nog pre da la nad le `nom su di ji Vi {eg su da u Po `a rev cu. (Ta njug)

Mo`da i najboqi pokazateq o tome koliko ko{ta pravda jesu postupci u kojima se spori neka imovina. Naime, kao i u drugim slu~ajevima, i tu visina tro{kova zavisi od vrednosti imovine koja je pod sporom. Tako da, ukoliko se spori imovina nad stanom vrednim pet miliona dinara, samo taksa za podno{ewe tu`be dostiè oko 50.000 dinara, koliko }e ko{tati i taksa za presudu kao i za eventualnu àlbu. Istog iznosa }e biti i taksa na drugostepenu odluku, dok se taksa za eventualni vanredni pravni lek duplira, a za revizijsku odluku utrostru~uje. U tim slu~ajevima se advokatski tro{kovi odre|uju po vrednosti spora, pa izlazak na ro~i{te u sporu vrednom pet miliona dinara ko{ta oko 20.000 dinara, sastavqawe àlbe oko 35.000, a pisawe tu`be oko 18.000 dinara. Kada se saberu ti tro{kovi, jasno je da svako ko krene u imovinski spor vredan pet miliona dinara mora imati spremno blizu pola miliona dinara za tro{kove postupka. Kod nas su posledwih godina ~esti sporovi oko stanova koje su investitori vi{e puta prodavali ili su na neki drugi na~in o{tetili kupce. êsto se de{ava da gra|ani koji dobiju spor moraju da plate tro{kove jer tuèni investitor vi{e nema nikakvu imovinu iz koje bi tuìocu nadoknadio tro{kove suda, ili jednostavno nije dostupan sudu, zbog ~ega se tro{kovi prebacuju na tuìoca iako je dobio spor. N. Perkovi}

U ZRE WA NIN SKOM SU DU OD LO @EN PRO CES BIV [IM ^EL NI CI MA „AGRO @I VA”

Op tu `e nom umr la ba ba

Na sta vak su |e wa biv {em pred sed ni ku i su vla sni ku kom pa ni je “Agro ìv” Mi ro sla vu @i va no vu (61) i gru pi od 19 we go vih sa rad ni ka, okri vqe nih da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj, ju ~e ni je odr àn u Vi {em su du u Zre wa ni nu zbog smrt nog slu ~a ja u po ro di ci jed nog od op tu è nih. Na sta vak glav nog pre tre sa sto ga je od lo èn za 20. de cem bar. Pred sed nik sud skog ve }a Ile{ Ba ko{ je sa op {tio da je ju ~e uju tro okri vqe nom Ne na du Mo {o rin cu iz Sa mo {a pre mi -

nu la ba ba, zbog ~e ga je glav ni pre tres, 69. po re du, od lo èn za dru gu po lo vi nu de cem bra. Su |e we je do sa da vi {e pu ta od la ga no zbog pro ble ma @i va no va s bra ni o ci ma. Su di ja Ba ko{ ra ni je je otvo re no iz neo mi {qe we da op tu è ni i bra ni o ci pred u zi ma ju rad we sra ~u na te na odu go vla ~e we po stup ka, a u o~e ki va wu iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka i uki da wa de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, zbog ko jeg @i va nov i osta li i od go va ra ju. @. B.

crna hronika

dnevnik USTAV NE @AL BE NE DAV NO VRA ]E NIH SU DI JA I TU @I LA CA

Ospo ra va ju iz bor ~la no va DVT i VSS Ve }i na od 837 su di ja i vi {e od sto ti nu jav nih tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca ko ji u de cem bru 2009, od lu ka ma pr vih sa zi va Vi so kog sa ve ta sud stva, od no sno Dr àv nog ve }a tu ì la ca, ni su bi li re i za bra ni, a na po sao su vra }e ni ne dav no, po {to je Ustav ni sud Sr bi je usvo jio wi ho ve àl be, po no vo su pre sa vi li ta bak, sa da tra è }i po ni {te we od lu ka Na rod ne skup {ti ne o iz bo ru po {est ~la no va za stal ni sa stav VSS-a i DVT-a iz re da uè stru ke. Oni su po ~e li da pod no se po je di na~ ne ustav ne àl be pro tiv od lu ka Na rod ne skup {ti ne od 1. apri la 2011. o iz bo ru {est ~la no va VSS-a iz re da su di ja, te iste kvo te ~la no va DVT-a iz re da tu ì la ca i jav nih tu ì la ca, a na kon odr à nih iz bo ra u svim su do vi ma i jav nim tu ì la {tvi ma. Pod no si ci àl bi na vo de da zbog od lu ka iz 2009, ko ji ma ni su bi li re i za bar ni na funk ci je u su do vi ma, od no sno jav nim tu ì la {tvi ma, ni su mo gli u~e stvo va ti u iz bo ri ma za ~la no ve DVT-a, od no sno VSS-a, ni gla sa ti, ni ti se kan di do va ti, iako im pro fe si o nal ne funk ci je ni su bi le pre sta le. Ti me su im, ka ko na vo de u àl ba ma ko je su po sa dr à ju u znat nom de lu isto vet ne, „po vre |e na ili us kra }e na pra va za jem ~e na Usta vom Re pu bli ke Sr bi je: iz bor no pra vo, za bra na dis kri mi na ci je i pra vo na jed na kost, te pra vo na u~e {}e u upra vqa wu jav nim po slo vi ma pod jed na kim uslo vi ma“. Na knad no iza bra ne su di je, tu ì o ci i za me ni ci jav nih tu ì la ca u àl ba ma na vo de da im pro fe si o nal ne funk ci je i ni su mo gle pre sta ti sve do do no {e wa ko na~ ne od lu ke VSS-a i

DVT-a o prav nim le ko vi ma iz ja vqe nim pro tiv od lu ka tih te la o ne(re)iz bo ru. U àl ba ma se obra zla è da se ~la no vi VSS-a iz re da su di ja bi ra ju iz ce log su dij skog kor pu sa, a za DVT iz ce log jav no tu ì la~ kog, a ne uma we nih za ~i ta vu tre }i nu. Ti me su ne(re)iza bra ni tu ì o ci i su di je, zna ~i tre }i na su dij skog i jav no tu ì la~ kog kor pu sa, „dis kri mi ni sa ne u od no su na re i za bra ne su prot no ustav nom na ~e lu za bra ne dis kri mi na ci je“. „Ako bi se na pra vi la pa ra le la s par la men tar nim iz bo ri ma, isti prav ni efe kat bi iza zva la si tu a ci ja u ko joj bi za 2.000.000 gra |a na Sr bi je, i to ci qa no pre cr ta nih, bi lo za bra we no da gla sa ju i da se kan di du ju“, pi {e u àl ba ma. Ta ko |e se is ti ~e da su iz bo ri za stal ne sa sta ve VSS-a i DVTa bi li od od lu ~u ju }e va `no sti za pra vo su |e Sr bi je, bu du }i da je u nad le `no sti tih te la bi lo da od lu ~e po pri go vo ri ma ne(re)iza bra nih te, ka ko se na vo di, „prav no (ne) oprav da ju sva ogrom na kr {e wa qud skih pra va na ~i we nih u re i zbo ru, kao i u dru gim ‘re form skim’ me ra ma“. Na kra ju se is ti ~u zah te vi Ustav nom su du Sr bi je da usvo ji ustav ne àl be, kon sta tu je da su pod no si o cu po vre |e na ustav na i qud ska pra va te da se po ni {ta va ju od lu ke Na rod ne skup {ti ne o iz bo ru {est ~la no va Vi so kog sa ve ta sud stva iz re da su di ja i {est ~la no va Dr àv nog ve }a tu ì la ca iz re da jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca, te da se na lo ì tim te li ma da spro ve du iz bo re za ~la no ve iz re da no si la ca pro fe si o nal nih funk ci ja. J. J.

NO VI NA LAZ O UBI STVU SVE DO KA SA RAD NI KA ZO RA NA VU KO JE VI ]A

Ve {tak: Pro na |e ni DNK je Si mo vi }ev Spe c i j a l i s ta za ana l i z u |en DNK Alek san dra Si mo vi DNK tra go va Du {an Kec ka re - }a. vi} po tvr dio je ju ~e u Spe ci jal Su |e we je, iz bez bed no snih nom su du u Be o gra du da je na li - raz lo ga, odr à no u spe ci jal noj si ca ma ko ji ma je bio ve zan spa - sud ni ci Okru `nog za tvo ra u Be qe n i sve dok-sa r ad n ik Zo r an o gra du, u ko ju je Si mo vi} pri ve Vu ko je vi} – Vuk pro na |en DNK den iz po à re va~ ke „Za be le”, op tu è nog Alek san dra Si mo - gde iz dr à va vi {e de ce nij ske vi }a. Iz n o s e } i svoj na laz i mi {qe we na su |e wu ne ka da {wem pri pad ni ku „ze mun skog kla na„ Si mo vi }u zbog op tu `bi za ubi s tvo Vu k o j e vi } a, ve {tak Kec ka re vi}, ko ji je oba vio ana li zu tih li si ca, opo vr gao je pre kju ~e ra {we na vo de ve {ta ka za sud sku me di ci nu Bra ni sla va Alek s an dri }a, ko ji je re kao da mi sli da DNK tra go vi ni - Aleksandar Simovi} su mo gli op sta ti u pla me nu. ka zne za tvo ra zbog de vet ubi sta Osvr }u }i se na is kaz ko le ge, va i tri ot mi ce ko ja je iz vr {io Kec ka re vi} je re kao da je si gu - kao pri pad nik „ze mun skog kla ran u to da je prof. Alek san - na”, kao i zbog u~e {}a u ubi stvu dri} stru~ wak u obla sti sud ske pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. me di ci ne. Na po ~et ku su |e wa u ok to – Ali sam, ta ko |e, si gu ran da bru, Si mo vi} je ne gi rao da je za ni je ura dio ni jed nu DNK ana - vre me bek stva ubio sve do ka-sa li zu. On je iz ja vom o to me iza rad ni ka u pro ce su za ubi stvo {ao iz obla sti za ko ju je stru pre mi je ra \in |i }a, tvr de }i da ~an – na gla sio je Kec ka re vi}. je za to ~uo iz me di ja. On je pri Po we go vim re ~i ma, na li si znao sa mo da je u sta nu na No ca ma je pro na |e no de vet tra go vom Be o gra du, u ko jem se krio va, od ko jih je osam iden ti fi to kom bek stva, skri vao oru` je ko va no. Od to ga se dam je Vu ko ko je je, ka ko je na veo, pri pa da lo je vi }e vih, a je dan je me {o vi ti po koj nom Zo ra nu Po vi }u – Po trag, na ko jem je iden ti fi ko vi, na stra da lom pri li kom li van i Si mo vi }ev DNK. kvi da ci je Vu ko je vi }a. Ugqe n i s a n o te l o ne k a da U sta nu u ko jem je uhap {en {weg {e fa obez be |e wa ubi je Si mo vi} pro na |e ni su re vol nog vo | e „ze m un s kog kla n a” ver „smit i ve son”, auto mat ska pro na |e no je 3. ju na 2006. go di pu {ka s mu ni ci jom, ru~ na bom ne na auto pu tu Be o grad–[id. ba, kao i mu ni ci ja za „mag num Na ru ka ma je imao li si ce, a na 357„ ko jim je ubi jen Vu ko je vi}. wi ma je, po op tu `ni ci, pro na (Ta njug)

sreda7.novembar2012.

ZBOG KO RUP CI JE UHAP [E NI DIRE K TO RI PRED U ZE ]A „RAZ VOJ” U @I TI [TU I „BO RO VI CA TRAN SPORT” U RU MI

Fond za ka pi tal na ula ga wa o{te }en za 1,4 mi lion evra Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu ì la {tvom, u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je, uhap si li su di rek to ra Jav nog pred u ze }a “Raz voj” iz @it {ta J. M. (35), di rek to ra fir me “Bo ro vi ca tran sport” iz Ru me D. J. (57), kao i M. D. (58) iz Be o gra da, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i o{te ti li Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne za oko 1,4 mi lion evra. Kri vi~ nom pri ja vom bi }e ob u hva }e ni i vla snik zre wa nin skog “Voj vo di na pu ta” Du {an Bo ro vi ca (56) i di rek tor te fir me Z. I. (37), ko ji su ve} u pri tvo ru. MUP Sr bi je je ju ~e sa op {tio da su, ka ko se sum wa, di rek to ri “Raz vo ja” i “Voj vo di na pu ta” apri la ove go di ne za kqu ~i li dva ugo vo ra po osno vu ko jih je, za po tre be jav nog pred u ze }a iz @i ti {ta, zre wa nin ska fir ma tre ba lo da oba vi sa na ci ju i re ha bi li ta ci ju sa o bra }aj ni ca u ì ti {tan skoj op {ti ni, kao i re kon struk ci ju uli ca u me snim za jed ni ca ma te sred wo ba nat ske ko mu ne. Ugo vo -

230.229.238 di na ra, a na osno vu is po sta vqe nih pri vre me nih si tu a- ci ja, ~i jom pro ve rom je utvr |e no da su u is ti ma fak tu ri sa ni i ra do vi ko ji ni su iz ve de ni u pri ka za nom obi mu u ukup nom iz no su od 161.002.586 di na ra”, sa op {tio je MUP Sr bi je, i do dao da se, ta ko |e, po do zre va da je M. D., kao fi zi~ ko li ce, neo vla {}e no ove ra vao pri vre me ne si tu ac i je pe ~a tom svog bra ta bli zan ca, ina ~e zva ni~ nog nad zor nog or ga na. Iz nos od 121.408.777 di na ra, po na vo di ma po li ci je, “Voj vo di na put” je upla tio fir mi “Bo ro vi ca tran sport” za po slo ve ko je to pri vred no dru {tvo re al no ni je iz ve lo. Na taj na ~in o{te }e no je jav no pred u ze }e “Raz voj” @i ti {te, od no sno Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, za oko 1,4 mi lion evra i pri ba vqe na je pro tiv prav na imo vin ska ko rist pred u ze }i ma “Voj vo di na put” i “Bo ro vi ca tran sport”. Osum wi ~e ni su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. Sa slu {a we pred de `ur nim is tra `nim su di jom Ile {om Ba ko {em po ~e lo je ju ~e oko 14 ~a so va.

po re {e wu is tra `nog su di je zre wa nin skog Vi {eg su da, u pri tvo ru. Wi ma se sta vqa na te ret da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u sa i -

{e na vra ta pri mio mi to od ne ko li ko pri vat ni ka da bi wi ho vim fir ma ma bi li po ve re ni po slo vi iz grad we ka pe le i uli~ ne in fra struk tu re, kao i rav na we poq -

U @iti{tu iznena|eni hap{ewem

zvr {i la {tvu i da su o{te ti li bu xet op {ti ne No va Cr wa za vi {e od tri mi li o na di na ra, od no -

skih pu te va. Po na vo di ma po li ci je, Mi lan kov je na taj na ~in za se be uzeo bli zu 1,5 mi lion di na ra, a

„Raz voj” po ma gao po li ci ji Jav no pred u ze }e “Raz voj”, s uhap {e nim di rek to rom J. M. na ~e lu, pro {le go di ne je od lu ~i lo da po mog ne Po li cij skoj sta ni ci u @i ti {tu i obez be di joj no vac za na bav ku opre me za rad sa o bra }aj ne po li ci je, kao i ra ~u na ra za po boq {a we ra da nad le `nih slu `bi. U ime “Raz vo ja” po klon je uru ~io J. M., ko ji je tom pri li kom re kao da je to na sta vak do bre sa rad we s po li ci jom. – Sma tra li smo da smo u oba ve zi da po mog ne mo Po li cij skoj sta ni ci jer je to u za jed ni~ kom in te re su – re kao je ta da J. M.

Mi li }ev: Za te ~en sam Deo voznog parka „Borovice transporta”

re na vred nost ra do va bi la je vi {a od 354 mi li o na di na ra, a no vac za oba vqa we tog po sla obez be |en je iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne. “Voj vo di na put” je na kon to ga ugo vo re ni po sao pre neo na po di zvo |a ~a – “Bo ro vi ca tran sport”. ”Utvr |e no je da je ’Voj vo di na put’ od Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne do sa da na pla ti la

To je na sta vak is tra ge o zlo u- po tre ba ma u sred wem Ba na tu a do sa da su, u okvi ru we, osim bi zni sme na Du {a na Bo ro vi ce i di rek to ra “Voj vo di na pu ta” Z. I. iz No vog Sa da, uhap {e ni i pred sed nik op {ti ne No va Cr wa Pe ra Mi lan kov (51) i v. d. di rek to ra no vo cr wan skog Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a “8. av gust” D. A. (51) iz Srp ske Cr we. Sva ~e tvo ri ca su,

Pred sed nik op {ti ne @i ti {te Du {an Mi li }ev re kao je ju ~e za “Dnev nik” da je za te ~en hap {e wem di rek to ra JP “Raz voj”. Mi li }ev je iz ra zio na du da po sled wi do ga |a ji ve za ni za zlo u po tre bu nov ca do bi je nog od Fon da za ka pi tal na ula ga wa ne }e uti ca ti na sud bi nu in ve sti ci ja u toj op {ti ni. – Vi de }e mo {ta }e utvr di ti is tra `ni or ga ni. U sva kom slu ~a ju, to je jo{ je dan do kaz da ni ko u ovoj ze mqi ni je za {ti }en. A da li je bi lo zlo u po tre ba ili ni je, po ka za }e is tra ga – ka zao je Mi li }ev. sno da su u tom iz no su pri ba vi li ko rist Mi lan ko vu i pred u ze }u “Bo ro vi ca tran sport”, ~i ji je vla snik Du {an Bo ro vi ca. Mi lan kov se, ta ko |e, sum wi ~i da je u vi -

po 100.000 di na ra je obez be dio Fud bal skom klu bu “Bu du} nost” iz Srp ske Cr we i jed noj ne po zna toj oso bi. @. Ba la ban

IS KAZ ZA [TI ]E NOG SVE DO KA NA SU \E WU RAT KU MLA DI ]U PRED HA [KIM TRI BU NA LOM

Ofi cir VRS: Ose }am se od go vor nim za zlo ~i ne

Sve do ~e }i u ko rist op tu `be na su |e wu Rat ku Mla di }u, vi so ki biv {i ofi cir Voj ske Re pu bli ke Srp ske re kao je pred Ha {kim tri bu na lom da se ose }a od go vor nim {to 1992. go di ne ni je o{tro ka znio po ~i ni o ce zlo ~i na nad bo san skim mu sli ma ni ma i Hr va ti ma. – Ja li~ no ose }am od go vor nost jer je bi lo ne pri li~ nih po stu pa ka pri pad ni ka mo je voj ske i pa ra voj nih for ma ci ja pro tiv ko jih je tre ba lo pred u zi ma ti me re 1992. go di ne. Da smo ta da stro è ka `wa va li po je din ce ko ji su ~i ni li ne do li~ ne stva ri, mi slim da se ni ovo sa da ne bi do ga |a lo – re kao je sve dok ~i ji je iden ti tet za {ti }en pse u do ni mom RM-802, pre no si RTS. Ta da {wi ko man dant VRS-a ge ne ral Mla di} (69) op tu èn je, iz me |u osta log, za pro gon mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH, ko ji je u se dam op {ti na do se gao raz me re ge no ci da. Iz is ka za sve do ka pro iz la zi da je on 1992. bio ko man dant jed ne od bri ga da Pr vog kra ji {kog kor pu sa VRS-a. Pre ci zi ra ju }i da su po ~i ni o ci zlo de la bi li „po je din ci i ma we gru pe”, sve dok je iz ja vio da su ka zne ne me re pro tiv wih mo ra le i}i „do po gu bqe wa”. – To smo mo ra li sa se }i u ko re nu i ja ose }am od go vor nost. Se }am se svo je ne mo }i. Voj nik iza |e iz svog {a to ra i ka è: „Ne mam {ta da ra dim, idem da pa lim mu sli man ske ku }e”. Ja sam to ta da spre ~io, ali se on po sle sat iz gu bio da spro ve de

svo je na me re – re kao je RM-802. Sve dok je po tvr dio da je bio oba ve {ten o to me da su po ~et kom no vem bra 1992. u se lu Gra bo vi ca kod Ko tor Va ro {i sna ge bo san skih Sr ba ubi le oko 150 mu sli ma na ko ji su se

{tin skog zva ni~ ni ka da }e is tra ga bi ti spro ve de na, po re ~i ma sve do ka, to ni je u~i we no. – Ja sam pi tao pot ~i we nog gde su po ~i ni o ci, da se uhap se, a on mi je re kao da su ve} po be gli pre ko Dri -

Ratko Mladi} tokom su|ewa

pret hod no pre da li i po lo ì li oru` je. – Je dan ofi cir re kao mi je pr vo da se pre da la ve }a gru pa na o ru à nih mu sli ma na i da su u se lu Gra bo vi ca kod {ko le. Po sle dva-tri sa ta do bio sam in for ma ci ju da su do ì ve li tu sud bi nu – po sve do ~io je RM802. Re kao je da je o to me oba ve stio ko man dan ta svog kor pu sa, ge ne ra la Mo mi ra Ta li }a, ko ji mu je re kao da ima in for ma ci je o in ci den tu. Upr kos to me i uve ra va wi ma op -

ne u SRJ. Po sle me sec-dva sa znao sam da ni su vi {e `i vi – na veo je RM-802. Una kr sno is pi tu ju }i sve do ka, Mla di }ev bra ni lac Mi o drag Sto ja no vi} su ge ri sao je da ge ne ral Mla di} ni Glav ni {tab VRS-a ni su do bi li isti ni te in for ma ci je o do ga |a ju u Gra bo vi ci. Za stup nik od bra ne ci ti rao je, pri tom, dva iz ve {ta ja ko je je o do ga |a ju ko man da Pr vog kra ji {kog kor pu sa upu ti la Glav nom {ta bu VRS-a u pr vim da ni ma no vem bra 1992. go di ne. U tim

iz ve {ta ji ma pi sa lo je da je VRS za ro bi la „200 ze le nih be ret ki” nad ko ji ma je za tim „za po ~eo `e stok ma sa kr”, u znak od ma zde zbog su ro vih ubi sta va srp skih voj ni ka. Sve dok je pro ko men ta ri sao da taj opis ne od go va ra in for ma ci ja ma ko je je on pre neo svo joj ko man di. Na tvrd wu iz iz ve {ta ja da se „pred u zi ma ju me re za spre ~a va we da qeg ma sa kra”, RM-802 je ka zao da o to me „ni ka kvo na re |e we ni je do bio”. Po {to mu je bra ni lac Sto ja no vi} iz iz ve {ta ja kor pu sa pro ~i tao i tvrd wu da je „vi {e od 150 eks tre mi sta stra da lo u su ko bu s VRS” pri po ku {a ju bek stva ka Trav ni ku, sve dok je re kao da „ta kvog su ko ba ni je bi lo”. Na pi ta we za stup ni ka od bra ne „ka ko je mo gu }e da se ta ko dez in for mi {e Glav ni {tab VRSa„, za {ti }e ni sve dok je re kao je da „ne zna da od go vo ri”, uz opa sku da u to vre me ni je bi lo ~vr stog si ste ma od go vor no sti. S ge ne ra lom Mla di }em sve dok se, ka ko je iz ja vio, ni je sreo sve do pro le }a 1994. go di ne, ali ni ta da ni su raz go va ra li o zlo ~i nu u Gra bo vi ci. Su |e we Mla di }u bi }e na sta vqe no da nas, is ka zom sle de }eg sve do ka op tu `be. Biv {i ko man dant VRS-a op tu `en je i za ge no cid u Sre bre ni ci, te ro ri sa we sta nov ni {tva Sa ra je va kam pa wom ar ti qe rij skih i snaj per skih na pa da i uzi ma we pri pad ni ka UN za ta o ce.

SPORT

sreda7.novembar2012.

dnevnik

SVET SKO PR VEN STVO U FUT SA LU NA TAJ LAN DU

Maj sto ri je na {ih maj sto ra Ku vajt - Sr bi ja 2:7 (0:3) BANG KOK: Dvo ra na: Hu mark, gle da la ca: 500, su di ja: Le i te (Bra zil) i Ka te mo (An go la), strel ci: Al far si u 22. i 37. za Ku vajt, Ko ci} u 7. i 17, La zi} u 20. i 25, Raj ~e vi} u 28, Bo jo vi} u 32. i Pa vi }e vi} u 39. mi nu tu za Sr bi ju. Go mi la we pre kr {a ja: Ku vaj 6 (2-4), Sr bi ja 5 (2-3), `u ti kar to ni: Sa lem i Al mo sa be hi (Ku vajt), Ko ci} (Sr bi ja). KUVAJT: Mhi sen, Al mo sa be hi, Ha mad, Al va di, Al ta vail, Ha jat, Al be di ah, Al far si, Sa lem, Al bu tai, Da bi, Al Ava di, Mo ha mad, Al mu ta i ri. SRBIJA: Ak sen ti je vi}, Pa vi }e vi}, Pr {i}. La zi}, Boj ko vi}, Ra ki}, Mi lo sa vac, ^i zmar, Ja wi}, Ko ci}, \or |e vi}, Raj ~e vi}, @i va no vi}, An to ni}. Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je na sta vi la je sa do brim par ti ja ma na svom pr vom Svet skom pr vo en stvu u Ban gko ku. Po sle po be de nad Egip tom, u dru gom me ~u or lo vi su do no gu po tu kli Ku vaj }a ne 7:2 (3:0) i ta ko obez -

be di li pla sman u osmi nu fi na la (me |u 16 naj bo qih re pre zen ta ci ja) i pre po sled weg du e la u gru pi sa ^e {kom. Uko li ko Sr bi ja osvo ji pr vo me sto u osmi ni fi na la igra }e sa dru go pla si ra nim ti mom iz Gru pe D (Ita li ja, Austra li ja, Ar gen ti na i Mek si ko). Azu ri ima ju mak si ma lan u~i nak, dok naj ve }e {an se za dru gu po zi ci ju ima ju Ar gen ti na i Austra li ja. Or lo vi ma dru go me sto do no si da le ko te `i po sao u bor bi za ~e tvrt fi na le, od no sno naj ve ro vat ni je duel sa vi ce {am pi o nom Evro pe Ru si jom. Po red zbor na je, u Gru pi F su jo{ Ko lum bi ja, Gva te ma la i So lo mon ska Ostr va. Srp ski maj sto ri na pe to par cu su ve} po sle 20 mi nu ta sta vi li do zna wa su par ni ci ma ko je ga zda na te re nu. Uvod ni mi nu ti su sre ta pod se ti li su na pr vi me~ s Egip }a ni ma, jer su Ku vaj }a ni ima li ini ci ja ti vu i {an su, ko ju je po no vo osu je tio gol man Ak sen ti je vi}. Go lom Mla de na Ko -

Gru pa E Pr vo ko lo: ^e {ka - Ku vajt 3:2 (1:0), Sr bi ja - Egi pat 3:1 (0:0). Dru go ko lo: Ku vajt - Sr bi ja 2:7 (0:3), Egi pat - ^e {ka 7:2 (2:0).

1. Sr bi ja 2. Egi pat 3. ^e {ka 4. Ku vajt

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 10:3 6 1 8:5 3 1 5:9 3 2 4:10 0

Tre }e ko lo (9. no vem bar): Sr bi ja - ^e {ka (13), Ku vajt Egi pat (13). ci }a u 7. mi nu tu (efek tan la `wak i ru tin sko sla we lop te iza le |a ku vaj tskog gol ma na) Sr bi ja je na vre me po ve la, a on da je u ro ku od dva mi nu ta, u fi ni {u pr vog po lu vre me na, opet pre ko Ko ci }a (vo le jom), te La zi }a, po {to je ~i tav po sao za vr {io Alek san dar @i va no vi}, ste kla ve li ku pred nost. U na stav ku me ~a, Al far si je do neo na du se lek ci ji Ku vaj ta u

Mladen Koci}, dvostruki strelac u me~u s Kuvajtom

22. mi nu tu, po {to je na {em gol ma nu Ak sen ti je vi }u lop ta is pa la iz ru ku, me |u tim, ubr zo je po no vo Vla di mir La zi} bio pre ci zan i prak ti~ no na ja vio po be -

DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE ^E TVR TOG KO LA LI GE [AM PI O NA

Ba var ci vra }a ju dug Pre dve ne de qe [a htjor je u sjaj noj igri u tre }em ko lu Li ge fud bal skih {am pi o na sa vla dao êl si (2:1). Od ta da lon don ski plav ci ni ka ko da na |u svo ju igru, pa }e mo `da ve ~e ras, ka da u ~e tvr tom kru gu na svom Stem ford bri xu do ~e ku ju Ukra jin ce, za i gra ti ka ko se od wih o~e ku je. - Utak mi com sa [a htjorm za vr {a va mo te {ku se ri ju – ob ja {wa va tre ner êl si ja Ro ber to di Ma teo. – Ve }i nu me ~e va igra li smo bez Te ri ja, Iva no vi }a, To rer sa i Lam par da, na {ih kqu~ nih igra ~a. Na dam se da }e ve ~e ras, ka da svi bu du u stro ju, sve iz gle da ti lep {e. Si gur no je da nas o~e ku je è stok me~, [a htjor ima sja ju eki pu, iz -

Da nas Gru pa E

Gru pa G

Ju ven tus – Nor dsji land (20.45) ^el si – [a htjor (20.45)

Ben fi ka – Spar tak (M) ( 20.45) Sel tik – Bar se lo na (20.45)

1. [a htjor 2. ^el zi 3. Ju ven tus 4. Nor dsje land

1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Spar tak 4. Ben fi ka

3 3 3 3

2 1 0 0

1 1 3 1

0 1 0 2

5:2 7:4 4:4 1:7

7 4 3 1

Gru pa F Va len si ja – B. Bo ri sov (20.45) Ba jern – Lil (20.45) 1. Va len si ja 2. BA TE 3.Ba jern 4. Lil

3 3 3 3

2 2 2 0

0 0 0 0

1 1 1 3

6:2 6:5 4:4 1:6

6 6 6 0

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 1 2 2

7:3 4:4 6:7 1:4

9 4 3 1

Gru pa H Klu` – Ga la ta sa raj Bra ga – Man ~e ster j. 1. Man ~e ster j. 2. Klu` 3. Bra ga 4. Ga la ta sa raj

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

(20.45) (20.45) 0 1 2 2

6:3 4:3 4:5 1:4

9 4 3 1

- Be lo ru si su nas iz ne na di li, pri mi li smo ola ko gol, a on da smo se ovo ri li i pri mi li jo{ je dan – pre pri ~a va tre ner Ba jer na Jup Hajn kes. – I u Min sku smo bi li za kla su bo qi, ali nas ni je hte la lop ta. Sa da }e mo do ka za ti da smo bo qi tim i da je po raz bio slu ~a jan. Bar se lo na go stu je u Gla zgo vu, gde ih o~e ku je me~ sa Sel ti kom. Kel ti su na Nou kam pu ima li po vo qan re zul tat sve do na dok na de, ka da je mre `u fan ta sti~ nog For ste ra po go dio Xor di Al ba (2:1). - ^vr sta igra Sel ti ka nam ni ka ko ne od go va ra – ka `e tre ner Bar ser lo ne Ti to Vi la no va. –

Mesi (Barselona) okru`en fudbalerima Seltika

van red nog tre ne ra, zna ju da igra ju na kon tru i za to su ve o ma opa sni. [a htjor je iz ra stao u za i sta od li ~an tim, ko ji je ve} sa da

jed nom no gom u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na, Ukra jin ci su sa se dam bo do va vo de }i tim Gru pe E.

LI GA [AM PI O NA ZA DA ME

Fi na le na Stam ford bri yu Fi na le èn ske Li ge {am pi o na odr à }e se na êl si je vom sta di o nu Stam ford brix, sa op {ti la je UEFA. Fi na le Li ge {am pi o na za è ne za ka za no je za 23. maj, dva da na pre mu {kog fi na la, ko je }e se odr à ti na Vem bli ju. Pro {lo go di {we èn sko fi na le odr à lo se na Olim pij skom sta di o nu u Min he nu. Lion je ta da po be dio Frank furt sa 2:0 i od bra nio ti tu lu. Dva da na ka sni je, êl si je po be dio Ba jern Min hen na Ali janc are ni.

- Ni smo op te re }e ni re zul ta tom – tvr di tre ner Mir ~ea Lu ~e sku. –Pred na ma je isto rij ska pri li ka, ko ju tre ba da is ko ri sti mo u na red nim utak mi ca ma. Eki pu ^el si ja iz u zet nio ce nim, ali sma tram da ima mo re al nih iz gle da da po be di mo. Si gur no je da se ne }e mo bra ni ti, po ku {a }e mo u otvo re noj igri da stig ne mo do po voq nog re zul ta ta. Ba jern je u Min sku u me ~u sa Ba te Bo ri so vom do `i veo iz ne na |u ju }i po raz (3:1), no i po red to ga Ba var ci su i da qe pr vi fa vo ri ti gru pe.

Bi }e to ne iz ve stan me~ i u re van {u. Uve ren sam da [ko ti ni {ta ne }e me wa ti u od no su na pr vu utak mi cu, igra }e i u Gla zgo vu za tvo re no. Mi mo ra mo bi ti str pqi vi ako `e li mo da po be di mo. Za ni mqiv me~ se o~e ku je i u Bra gi, gde do ma }i Spor ting do ~e ku je Man ~e ster ju naj ted. Pre dve ne de qe na Old Tra for du Bra ga je vo di la 2:0, ali su |a vo li us pe li da pre o kre nu utak mi cu(3:2). - Ima mo grd nih pro ble ma oko sa sta va ti ma, bio bih za do vo qan i re mi jem – ve li me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son. G. K.

du. Do kra ja me ~a pop tu nu kon tro lu do ga |a wa na te re nu ima la je na {a re pre zen ta ci ja, dr `a la je vi sak ri tam igre i ru tin ski pri ve la me~ kra ju, uz efi ka snu

i do pa dqi vu igru. U strel ce su se jo{ upi sa li Slo bo dan Raj ~e vi}, Vi dan Bo jo vi} i ka pi ten Bo jan Pa vi }e vi}. J. Ga li}

LI GA EVRO PE: PAR TI ZAN SU TRA DO ^E KU JE IN TER

Na pa da~ ki, pa {ta bu de

Be o grad }e su tra bi ti do ma }in ~e wi ma, {to zna ~i da do bro i ra ve li ke sport ske pri red be. U di mo. Vi de }u u kom }u sa sta vu po okvi ru ~e tvr tog ko la Li ge Evro - ~e ti utak mi cu, ali ko god to da bu pe Par ti zan do ~e ku je In ter, pre de ima }e oba ve zu da da sve od se be dve ne de qe u Mi la nu je do ma }in – re kao je stra teg In ter a i do dao: sla vio sa 1:0 (0:0). Bi la je to do bra - Be o gra |a ni su i pre dve ne de qe utak mi ca u ko joj se Par ti zan ~i - po ka za li da ima ju svo je adu te. To ta vim to kom me ~a do bro no sio sa nas je upo zo ri lo da im ne sme mo fa vo ri tom, ali je po sle jed ne gre - pri }i sa ni po da {ta va wem. Odu {ke ka `wen go lom ko ji ga je osta - {e vqen sam bio wi ho vom igrom, s vio bez bo do va. U me |u vre me nu ob zi rom na mla di sa stav i sli~ no Par ti zan je od i grao dve utak mi ce, u Ku pu je po ra èn od ~a ~an skog Bor ca (1:2), da bi po tom u pr ven stvu pre ga zio Rad ni~ ki iz Ni {a sa 4:0. Mi la ne zi su u pr ven stve nom okr {a ju u To ri nu sa vla da li Ju ven tus sa 3:1, na kon ~e ga su li de ru na ta be li pri {li sa mo na bod. Par ti zan je pr - U Milanu Inter i Partizan odigrali kvalitetnu utakmicu vi u na {em {am pi o- na tu, In ter je dru gi u ita li jan - o~e ku jem i sa da. Par ti zan je eki pa skom, pa je ra zu mqi vo za {to se su - na me stu i o~e ku jem do bar re van{ tra o~e ku je ve li ka fud bal ska u Be o gra du. U Hum skoj 1 vla da ume re ni op pred sta va. Obe eki pe su u sjaj noj se ri ji u ti mi zam. - Po ka za li smo i u pr vom me ~u do ma }im pr ven stvi ma. Par ti zan je za be le ìo osam uza stop nih po - da zna mo da igra mo fud bal. Od go be da, a In ter jed nu ma we. Obe eki - vor no na sva kom de lu te re na sjaj no pe su igra le u naj ja ~im sa sta vi ma u smo pa ri ra li ve li kom In ter u. Je pr ven stve nim okr {a ji ma, a strel - su oni ve }i deo me ~a igra li u pod ci Mi la ne za pro tiv Ju ven tu sa bi - mla |e nom sa sta vu, ali {ta da ka li su Pa la sio i dva pu ta Mi li to. è mo mi ko ji smo naj mla |a eki pa u Uko li ko na pa da~ In ter a za i gra gru pi. Na dam se osva ja wu bar jed su tra ja sno je da }e Par ti za nu od nog bo da – re kao je ka pi ten Par ti we ga pre ti ti naj ve }a opa snost. U za na Sa {a Ili}. Tak ti ka je ja sna, nad i gra va ti se Par ti za nu su odah nu li po sle go la [}e po vi }a u Ni {u, {to zna ~i da sa pro tiv ni kom. - U do sta slu ~a je va do sa da po ka }e ima ti svog adu ta. Mla dom na pa da ~u to je bio sed mi gol u {am pi - za lo se da je to naj bo qe re {e we za nas. Zna se da Par ti zan ne gu je svo o na tu. Pi ta we je da li }e In ter me~ ju igru, da ne zna da se bra ni pa po ~e ti u naj ja ~em sa sta vu, ili }e sli~ no o~e ku jem i sa da. Ve ru jem u kao i pre dve ne de qe glav ne adu te do bru pred sta vu i osva ja we ne kog uba ci ti tek pred kraj me ~a. In ter bo da- re kao je Ili}. Par ti zan }e u slu ~a ju po be de je pr vi u gru pi H sa dve po be de i jed nim re mi jem, uz gol raz li ku 6:3. bi ti po no vo u kon ku ren ci ji za - Mi slim da ove se zo ne mi pri - pro laz da qe, ali, ka ko je re kao ka ka zu je mo mno go le pog – re kao je pi ten Ili}, va `no je da ti sve od ita li jan skim me di ji ma Stra ma }o - se be pa {ta bu de na kra ju. I. La za re vi} ni. - Gu ra mo do bro u svim tak mi -

Sta tua Alek su Fer gu so nu Man ~e ster ju naj ted }e 23. no vem bra ot kri ti sta tuu po sve }e nu svom du go go di {wem me na xe ru Alek su Fer gu so nu. Sta tua }e bi ti po sta vqe na na sa mom ula zu na sta dion Old Tra ford po vo dom 26 go di na ot ka ko je Fer gu son pre u zeo klub. Bron za nu sta tuu vi so ku 2,74 me tra iz ra dio je skulp tor Fi lip Xek son. Fer gu son se sma tra jed nim od naj bo qih me na xe ra u isto ri ji bri tan skog fud ba la, ko ji je u ka ri je ri osvo jio 12 ti tu la pr va ka En gle ske, dva tro fe ja Li ge {am pi o na sa Man ~e ster ju naj te dom, kao i tri tro fe ja u {kot skom {am pi o na tu i Kup po bed ni ka ku po va sa Aber di nom.

SPORT

dnevnik BRA NI SLAV TRAJ KO VI], PO VRAT NIK U TIM VOJ VO DI NE

Po hva le pri ja ju i oba ve zu ju Vojvodina je osvojila bod na po wu neugodnom gostovawu Radu na Bawici, a strelac izjedna~uju}eg gola, vrednog boda, bio je {toper Branislav Trajkovi}. Ovaj stameni i pouzdani igra~ vratio se u tim pre izvesnog vremena posle tromese~ne pauze izazvane nefudbalskim stvarima i od mah po ka zao da tre ner Vigwevi} na wega i te kako mo`e da ra~una. - Krenulo mi je super po povratku u prvu ekipu i ta tri

meseca tokom kojih nisam bio u kombinaciji za tim nisu na mene ostavila traga - zadovoqno je kon sta to vao Traj ko vi}. Vratio sam se, eto, na velika vrata i trudi}u se da ubudu}e nikom ne prepustim mesto u ekipi. Iskreno, o~ekujem da }u protiv Novog Pazara pruìti jo{ boqu igru i da }emo ukwiìti tri nova boda, iako sam svestan da nam ne}e biti ni malo lako. Vojvodina jeste favorit u tom susretu, zbog ~ega onda mislite da vam ne}e biti lako? - Pre svega zato {to No vi Pa zar ima sjajnog trenera Dragoquba Bekvalca, koji ume da namesti tim da igra ~vr stu od bra nu i {ansu traì kroz kontranapade. Iako smo na Bawici posle duèg vremena odigrali dobru utakmicu i bili bli ì po be di, jasno mi je da svi igraju fudbal i da nije ni malo lako oprav da ti ulo gu favorita. S trenerom Bekvalcom sam radio u Kuli i poznat mi je we gov stil vo|ewa ekipe i zahteva koje pred wu po sta vqa, ali mi jednostavno moramo da pobedimo i verujem da }emo to i u~initi. îni se da naporni treninzi kona~Traj ko vi} pro sla vqa gol u me ~u s Ra dom www.fkvoj vo di na.rs no donose plodove?

- Zaista dobro radimo i izvr {a va mo oba ve ze ko je {ef pred nas postavqa. Nije mogao Vigwevi} odmah sve da promeni u na{oj igri, ali, kako i sami prime}ujete, rezultati tog rada su po~eli da se vide i verujem da }e biti jo{ jasniji u subotwoj utakmici.

Bi }e jo{ go lo va U 69. minutu duela na Bawici, korner za Vojvodinu s desne strane izveo je Dejan Meleg, loptu je produìo Nemawa Radoja, a u mreù ju je glavom prosledio Branislav Trajkovi}. - Izuzetno mi je drag ovaj gol. Imao sam veliku èqu i bio sam jako motivisan da odi gram do bru utak mi cu. Idemo daqe, verujem da mogu da postignem jo{ koji gol do kraja jeseweg dela prvenstva, iako to ne spada u moje obaveze u igri - rekao je Trajkovi}. Vigwevi} vas je ba{ pohvalio, rekav{i da imate reprezentativni kvalitet? - Sigurno je da mi prijaju takve re~i i obavezuju me na jo{ ve}i rad. Iskreno, nije na meni da se preporu~ujem re~ima selektoru, ve} je moje da dobro igram, a selektorovo da odlu~i da li }e mi ukazati {ansu. Ja sam tu, trudi}u se da nastavim s dobrim partijama, pa ako poziv stigne bi}e to za mene veliko priznawe - istakao je Branislav Trajkovi}. A. Pre do je vi}

Bil bi ja dvo stru ki stre lac Voj vo di na - Rad ni~ ki (NP) 2:1 (2:1)

TRE NER SKA VR TE [KA U BA NA TU

Ko na sle |u je Jan ko vi }a Fudbaleri Banata ponovo su ostali bez trenera, Zoran Jankovi} i uprava kluba dogovorili su sporazuman prekid saradwe nakon {est utakmica, koliko je on proveo na klupi zrewaninskog tima. Pod wegovom palicom tim je zabale`io jednu pobedu, dva remija i tri poraza. Jankovi} je tre}i trener koji je ove sezone vodio Banat, a do promocije novog stratega sa ekipom }e raditi Velibor Mladenovi}. Smena trenera se desila uo~i me~a u Zrewaninu s liderom Prve lige Napretkom.

Ne ma wa Bil bi ja

SA OP [TE WE UO CR VE NE ZVE ZDE KAO NO VA-STA RA FAR SA

Di mi tri je vi} uda rio na „po nos” Sr bi je Jedan nepostoje}i penal, jo{ jedan poraz crveno-belih u nizu i eto razloga za vanredno stawe u Qutice Bogdana 1a. Kada se ~inilo da je predsednik Zvezde Vladan Luki}, sa svojim saradnicima, odustao od prakse da saop{tewima u kojima sagledava aktuelni trenutak dru{tva i uvek tra`i krivce za posrtawe kluba na nekoj drugoj strani, dogodila se Jagodina. Popularni }urani su pro{etali neosvojivom tvr|avom, kakva je Marakana, i gurnuli opet u o~aj na{ najtrofejniji klub. „Crvena zvezda je jedna od najva`nijih srpskih institucija tako da napadi na wu imaju svoju pozadinu. Uni{titi klub koji je ponos Srbije, o ~ijem podvigu osvajawa Lige evropskih {ampiona sportisti sveta i danas pri~aju sa divqewem, zna~i uniziti Srbiju. Ove kampawe su posebno intenzivne pred najva`nije utakmice u prvenstvu, kao {to je derbi. Nadamo se da budu}im potezima sada{we Vlade Republike Srbije takve stvari vi{e ne}e biti mogu}e. Kao {to verujemo da }e biti omogu}en razvoj sporta koji je ponos Srbije, kao i da }e po~eti istinska borba protiv neregularnosti u fudbalu. U tome }e Vlada Republike Srbije imati bezrezervnu podr{ku Crvene zvezde„, ka`e se u saop{tewu crveno- belih. Zvezda{i, Bari je bio i pro{ao. Dosegao je klub zenit, ali je to i ta~ka od koje po~iwe propadawe ove sportske institucije. Geneza je bezbroj puta apsolvirana, svi koji su se trudili da po-

mognu klubu u protekle dve decenije gurali su ga u jo{ dubqi ponor. Me{ali su se razli~iti interesi, li~ni, posebno materjalni, politi~ki, dr`avni... Ponos Srbije su Novak \okovi}, odbojka{i, vaterpolisti, da ne nabrajamo daqe uspe{ne sportiste i kolektive sa vrha evropske i svetske piramide. Zvezda to odavno nije, jer ve} pet godina nije prva ni u svom dvori{tu. Nije to, naravno, ni aktuelni {ampion Partizan, ni na{ nacionalni tim. Fudbal jeste najpopularniji

sport u nas, ali je prepun anomalija, a rezultati koje bele`i su ispod svakog proseka Ne treba nabrajati tu`ne me|unarodne epizode, silne poraze na svakom koraku kada se pre|e granica zemqe, ili kada ugostimo neke ekipe kojima smo sa lako}om nekada punili mre`e. Iluzorno je podse}awe na finanisjko poslovawe crveno- belih, visinu dugova, broj tu`bi, ka-

drovske proma{aje. Nije to napravio nesre}ni arbitar iz Loznice Dejan Dimitrijevi}, koja mora da plati cenu za svoje gre{ke. Neko drugi se poigrao ugledom i imenom Zvezde. Ali, vaqda virtuelni oreol mo}i sa is~ezlim mirisom lovora iz Barija i Tokija prerasta u gustu maglu u kojoj se ne mogu razaznati istinski krivci, pozvati na odgovornost, odvojiti ìto od kukoqa i krenuti nekim novim zdravijim putem. Istinski qubiteqi fudbala, posebno pravi simpatizeri crveno-belih boja, voleli bi da najzad saznaju kakva je to „pozadina“, koja je to „sila“ koja ru{i ve} uru{enu Zvezdu. Izgleda da to nije vi{e predsednik FSS Tomislav Karaxi}, koji je jedno vreme bio ozna~en kao iskqu~ivi kriavc za otimawe trofeja. Uperite prst istine gospodo sa Marakane javno i jasno i glasno kaìte {ta vas konkretno mu~i, {ta se to de{ava iza paravana. Pa ako se na priloène dokaze oglu{i dràva, mo`da je hor sa tribina stalnim podse}awem natera da se predomisli i krene u akciju. Uostalom, to trenutno i jeste osnovna vrednost kluba,ta ogromna energija koju donosi podr{ka navija~a. Na kraju zakqu~ak saop{tewa donosi ohrabrewe. U wemu stoji da uprava treba da okupi sve Zvezda{e, poslovne qude i dràvne funkcionere koji mogu da pomognu klubu „Zvezdi trebaju kontinuitet, okupqawe svih zvezda{a na jednom mestu, a ne podele i sukobi...” Zo ran Ran ge lov

RAT KO BU TO RO VI], PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA

KON TROL NA UTAK MI CA

VE TER NIK: FC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100, sudija [utulovi} (Novi Sad), strelci: Bilbija u 27. i 44. za Vojvodinu, a Jovi} u 19. minutu za Radni~ki. @uti karton: Ili} (Radni~ki). VOJ VO DI NA: @akula, Nikoli}, \uri}, Karan, Nasti}, Grin, Mito{evi}, Deleti}, Bilbija, [kuleti}, Jao. Igrali su jo{: Kesi}, Meleg, Brankovi}, Cviji}, Sekuli}, Ivani}, Ili}, [. Gordi}, Ga}inovi}. RAD NI^ KI: Milo{evi}, Sara~evi}, Zagorac, Puni{i}, D. êprwa, Z. êprwa, Ili}, Bale{evi}, Jovi}, Romi}, ê~eli}. Igrali su jo{: Trifunovi}, Gaji}, Radin, Rai~evi}, Bakovi}, Bjeli}. U pripremnoj utakmici sa Radni~kim iz Nove Pazove, ~lanom Prve lige, kombinovani tim Vojvodine zabeleìo je zasluènu pobedu. Strelac oba gola za Novosa|ane bio je Nemawa

sreda7.novembar2012.

Bilbija, koji je dva puta iskoristio odli~na dodavawa Milo{a Deleti}a. Prvi put to se dogodilo u 27. minutu, kada je Deleti} pro{ao po desnoj strani, ubacio loptu na desetak metara od gola gostiju gde je bio Bilbija i rutinskim {utem pogodio mre`u Novozapov~ana. Drugi put plavokosi napada~ je bio strelac u 44. minutu kada je dobio loptu od Deleti}a, izmakao je svojim ~uvarima i pogodio suprotni ugao gola golmana Milo{evi}a. Gosti su poveli u 19. minutu retko lepim golom Jovi}a, posle solo prodora po levoj strani i izuzetno preciznog {uta sa nekih 20 metara. U 29. minutu napada~ Vojvodine Antvi Jao pogodio je pre~ku. U drugom poluvremenu nije bilo izrazitih {ansi ni na jednoj strani, a treneri obe ekipe iskoristili su priliku da {ansu pru`e svim igra~ima. A. Pre do je vi}

Do kle raz li ~i ti ar {i ni Ustalasala se silno fudbalska scena posle utakmice izme|u Crvene zvezde i Jagodine, koju su Jagodinci re{ili u svoju korist sa 2:1. Beogradski klub je, posle tog susreta, zahtevao doìvotnu suspenziju za sudiju Dimitrijevi}a iz Loznice, koji je dosudio penal za goste, kao i reakciju nadle`nih dràvnih instanci (policije i tuìla{tva) da sprovedu istragu o ~itavom slu~aju. Predsednik Upravnog odbora FK Vojvodina Ratko Butorovi} podsetio je da se nalazi na ~elu kluba koji u upravi nema politi~are i ne àli se nikome, a u punom su zamahu radovi na klupskoj infrastrukturi. Sve {to rade, Novosa|ani rade o sopstvenom tro{ku i trude se da stvore optimalne uslove kako bi {to ve}i broj mladih igra~a promovisali u prvotimce, zbog ~ega trpe rezultati seniorske ekipe. O aktuelnoj situaciji uzrokovanoj doga|awima na utakmici u Beogradu, Butorovi} je rekao: - Nisam gledao tu utakmicu i ne mogu da komentari{em odluke sudije, niti sam kompetentan za to. Ipak, ako zbog jedne fudbalske utakmice treba da zaseda Vlada Srbije, pitam se gde je svemu tome kraj. O~igledo je da u Srbiji ne postoje isti ar{ini za sve i da postoje samo dva kluba. Oni imaju kome da se obrate za pomo}, a mi, ostali, tu mogu}nost nemamo. Reakcija iz FS Srbije, koja je bila urgentna, pokazala je da mi, Dowi Srem ili Javor nismo u istoj pozici-

ji i pitam, ponovo, za{to niko nije reagovao posle utakmice OFK Beograd - Vojvodina i suspendovao sudiju Mihajlovi}a, koji je tada dosudio nepostoje}i penal za OFK Beograd, a nama poni{tio ~ist gol? Gospodo iz FSS, o~ito je da imate iste ar{ine za sve! Pitamo i pita}emo uporno, za{to tada nije usledila hitna reakcija, posebno ako se zna da su mnoga velika imena srpskog su|ewa tada konstatovala da je Mihajlovi} pogre{io? FK Vojvodina ne `eli da se me{a u odnose izme|u Crvene zvezde i Jagodine, ali se pitamo dokle vi{e ovako? O~igledno se nalazimo u muqu iz kojeg nikada iza}i ne}emo! A. P.

KU QA NI TRA @E IZ LAZ IZ RE ZUL TA SKE KRI ZE

Sa mo rad do no si bo qi tak Fudbaleri Hajduka su u minula dva prvenstvena kola odigrali dve {ok utakmice, sa Spartak Zlatibor vodom na svom terenu i sa Javorom u Ivawici i obe izgubili u nadoknadi vremena. Pitamo trenera Kuqana Milana Milanovi}a ima li izlazak iz tunela? - Ima, za po~etak da igramo 80, a ne 90 minuta i onda sigurno ne gubimo. Malo se {alim, ali zaista mislim da ima jer imao igru. U obe utakmice smo sasvim korektno igrali, posebno u Ivawici gde smo devedeset minuta imali sve. Me|utim, u tri minute nadoknade vremena izgre{ili smo sve {to je moglo da se izgre{i i primili dva gola. Ima nade, a temeqimo je na nastojawu da smawimo gre{ke na minimum i da nas malo sre}a pogleda. Jer u dve utakmice primiti tri gola u nadoknadi vremena ne de{ava se ~esto, no nama se desilo – ka`e Milanovi}.

Kako nakon ovakvih {ok utakmica povratiti samopouzdawe? - Samopouzdawe se moè vratiti jedino kroz rad, treninge i utakmice. Treba da nastavimo ovako da igramo i pobede }e do}i. U to sam siguran. Nemam ni jednu zamerku na angaòvawe igra~a, na na~in igre, ni na u~inak, osim na te gre{kice koje su svojstvene neiskusnim, mladim igra~ima i igra~ima bez samopouzdawa. Izvesno je da samopouzdawe moèmo vratiti samo dobrim rezultatima. Imamo ~etiri utakmice do kraja jeseni, Mi lan Mi la no vi} trudi}emo se da uzmemo devet bodova, jer za damo {ansu, jer samo na utakmici moè jato imamo {ansi. sno da se vidi kvalitet igra~a – jasan je MiI kontrolna utakmica protiv Kozare iz lanovi}. Gradi{ke, ~lana Prve lige Republike Srpske, Utakmica izme|u Hajduka i Kozare odije organizovana u ciqu vra}awa samopouzdawa. gra}e se na terenu SPC Va{ari{te u Kuli, - Tako je, u tom susretu }emo proveriti od 13.30 ~asova. igra~e koji su mawe igrali. Trebamo da im \. Bo ja ni}

Ham bur ger bez Raj ko vi }a Od bram be ni fud ba ler Hamburgera, srpski internacionalac Slobodan Rajkovi} pauzira}e tri sedmice zbog povrede desnog butnog mi{i}a, zadobijene na treningu. Rajkovi} se po vre dio sa mo ne ko li ko dana uo~i povratka u prvi tim. Dvadesettrogodi{wi Rajkovi} je ove sezone odigrao jed nu utak mi cu za Hamburger i postigao jedan gol. Srp ski de fan zi vac je pre{ao iz ^elsija u Hamburger avgusta 2011, za sumu od dva miliona evra.

SPORT

sreda7.novembar2012.

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

OP [TIN SKA LI GA [ID

Bru ka u Mar tin ci ma Bo rac - Du nav 0:1 (0:0) MAR TIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Mati} ([id).Stre lac: Kiti} u 78. minutu. @uti kartoni: Talirevi}, Z. Male{evi} (Borac). BO R AC: Jan dri}, Ra do sa vqevi}, Mati}, [umarski, @ili}, Kremi}, Joveli} (Latinovi}), R. Male{evi}, Talirevi}, Z. Male{evi}, Gwatovi}. DU N AV: Je lo vac, @e èq, Kalezi}, Badovinac, Vu~eti}, Kneèvi}, Najdanovi}, Dra~a, Vuka{in, Kiti}, @ivkovi}. Jo{ jedna bruka Marti~ana. Moè se slobodno re}i najve}a od osnivawa kluba.Gosti zasluèno osvojili bodove. R. Me |e do vi}

@e le zni ~ar - Gra ni ~ar (G) 2:1 (0:0) IN \I JA: SRC Leje, gledalaca 250, sudija Radin (Ba~inci).Strelci: Vukovi} u 55. i 62. za @elezni~ar, a Petkovi} u 54. minutu za Grani~ar. @uti karton: Krwi} (@elezni~ar). @E L E Z NI ^ AR: Straj ni} 8, Bulartovi} 8, Krqi} 8 (Mitrovi} 8), Ra{i} 8, Pa{i} 8, Mraovi} 8, Vukovi} 8 (Golubovi} 8), Jovanovi} 8, Kne`evi} 8, Ma~ak 8 (Vasi} 8), Rakar 8. GRA N I ^ AR: Nov ~i} 8, Petkovi} 8, Lozi} 8, Jovi} 8, Jovanovi} 8, \or|i} 8, Karda{ 8, Milovanovi} 8, Samarxi} 8, Taborovi} 8 (Stojanovi} 8), Ristivojevi} 8 (Mari} 8). Dobra utakmica. Vukovi} je dva puta bio br`i od odbrane gostiju i sa peteraca postigao oba gola. Petkovi} je tako|e dao gol iz blizine nakon izvanrednog centar{uta. \. Ba raw

Lo vac - Bu du} nost 1:1 (1:0) KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 250, sudija Da ki} (Vi to jev ci).Strel ci: \. Devrwa u 38. za Lovac, a Lazi} u 50. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: Masal, \. Devr wa, Osto ji}, @i va no vi} (Lovac), S. Gruji}, V.Simeuno vi} (Bu du} nost). Cr ve ni karton: ]ali} (Lovac). LO VAC: Samarxi} 9 (Arsi}), Opa~i} 8, Vuka{inovi} 8, Z. Devrwa 9, Masal 9, Ostoji} 8 (Milinkovi}), ]ali} 8, @ivanovi} 8, Gruji~i} 9, Milo sa vqe vi} 8, \. De vr wa 8 (Popovi}). BU DU] NOST: S. Jefti} 9, S. Gruji} 8, Jeserti} 8 (Lazi} 8), V. Simeunovi} 8, Radosavqevi} 8, V. Jefti} 8, ^upi} 8 (Simi} 8), N. Gruji} 8, G. Simeunovi} 8, Rogo 8, Milovanovi} 8. Favorizovani gosti su bili nadigrani. Doma}inima je falilo samo malo sportske sre}e da ostvare pobedu. @eqko Masal je bio nere{iva enigma za goste. M. Klin ~a re vi}

Po du na vac - Je din stvo (R) 5:1 (4:1) BE LE GI[: Stadion Podunavca, gledalaca 200, sudija \a ko vi} (In |i ja).Strel ci: Luki} u 16, Novoselac u 30. i 38, Gradi} u 40. i Radovi} u 71. za Podunavac, a Cviji} u 19. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar ton:]ir ko vi} (Po du na vac). PO D U N A V AC: Tar buk 7, Jovanovi} 7 (Lakovi} 7), Babi} 7, ]irkovi} 7, Pe{eq 7, Grba~i} 8, Gradi} 8 (Peri{i} 7), Popovi} 7 (Radovi} 7), Novoselac 8, Vidakovi} 8, Luki} 8. JE DIN STVO: Qubinkovi} 6, Ma|e{i} 6, Basara 6, Cviji} 6, Ninkovi} 6, Rako{ 6 (Vasiqevi} 6), Mago{ 6 (Oluji} 6), Hajnal 6 (Aleksi} 6), Sudar 6, Sabo 6, Bo`i} 6.

Doma}i bez {est standardnih protimaca nadigrali su Rumqane i pored pet postignutih golova imali su jo{ neko li ko po voq nih pri li ka. Luki} je prvi probu{io gostuju}u mre`u lepim {utem s 20 metara. Izjedna~io je Cviji}, ta ko |e, ret ko vi |e nim {utem iz slobodnog udarca s 25 metara. Potom je dva puta bio strelac Novoselac glavom iz blizine na asistenciju Vi da ko vi }a. Gra di} je bio strelac sa deset metara, a kod petog gola sve je uradio Pe{eq, Radovi}u nije bilo te{ko da zatrese mre`u. M. Ra da ko vi}

Je din stvo (P) - Na pre dak (V) 2:2 (1:1) PLA TI ^E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Ili} (Nova Pazova). Strelci: D. Petrovi} u 33. i Der u 69. (iz penala) za Jedinstvo, a Novakovi} u 5. i \a~anin u 88. minutu (iz penala) za Napredak. @u ti kar to ni: Ku li}, Mitrovi}, Zuber, G. Petrovi}, Jandri} (Jedinstvo), Gali} (Napredak). Crveni karton: Despotovi} (Jedinstvo). JE DIN STVO: Der, Mitrovi}, Stoji}, Despotovi}, Trumi}, D. Petrovi}, G. Petrovi}, Maxar, Zuber, Ivanovi}, Kuli} (\ur|evi}, Jandri}). NA P RE D AK: Do bro je vi}, V. Petrovi} (Luji}), P. Petro vi}, Sta noj ~i}, ^a li na, Ku la ~a nin, Alek si}, \a ~a nin, Bo{wakovi}, Novakovi}, Gali}. U Plati~evu se igrao dobar fudbal.Gosti su poveli. Strelac sa deset metara bio je Novakovi}. D. Petrovi} je lepim {utem s 16 metara izjedna~io. U nastavku dva penala.Prvo je bio sru{en Zuber, a potom i \a~anin, mada je ovo drugo ru{ewe bilo malo sumwivo i treatalno. S. Bran ko vi}

Hrt kov ci - Na pre dak (P) 0:1 (0:1) HRT K OV C I: Igra li {te Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelac: Banova~ki u 15. minutu. @uti kartoni: A.Savi}, Nikoli}, Pjevac (Hrtkovci), Baki}, Marjanovi}, Erceg, Novi} (Napredak).Crveni karton: Erceg (Napredak). HRT KOV CI: î~a, Mitrovi}, Ni ko li}, [o pa lo vi}, Mandi} (Raji}), Brkqa~a, D. Savi}, A. Savi}, Novakovi}, Novak (Gavrilovi}), Pjevac. NA PRE DAK: Nikoli}, Pejovi}, Juri{i}, Baki} (Erceg), Gu`vi}, Pani}, Novi}, Beànovi}, Marjanovi}, Banova~ki, Vesi}. Doma}ini nisu imali sportske sre}e, nije im se dalo da pobede, i pogode gostuju}u mreù. Poga|ali su pre~ke i stative, a uz to i golman gostiju Nikoli}, nekoliko puta je spasao svoju mreù izvrsnim intervencijama. Gosti su postigli gol pod sumwivim okolnostima. Na itervenciju pomo}nog sudije Boro|ija, koji je smatrao da je lopta pre{la gol liniju. N. Ugr ~i}

Ze ka Bu qu ba {a - Gra ni ~ar (K) 2:0 (0:0) RAV WE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 100, sudija Vu~i} (Sremska Mitrovica).Strelci: Belovukovi} u 53. (iz penala) i Simi} u 61. minutu. @uti kartoni: Belovukovi} (Zeka Buquba{a), B. Milinkovi} (Grani~ar). ZE K A BU Q U B A [ A: Vi }enti}, Romandi}, Vasi}, Vuga, Mi lo {e vi}, Stan ko vi} (Ku ki}), \on li}, Ko we vi}, Sta ni}, Be lo vu ko vi} (\o ki}), Zabla}anski. GRA NI ^AR: M. Milinkovi}, M. Simi}, Ze~evi}, Bogo-

IN \I JA: @e le zni ~ar-Gra ni ~ar (G) 2:1, HRT KOV CI: Hrt kov ci-Na pre dak (P) 0:1, PLA TI ^E VO: Je din stvo-Na pre dak (V) 2:2, MAR TIN CI: Bo rac-Du nav 0:1, KAR LOV ^I]: Lo vac-Bu du} nost 1:1, KR WE [EV CI: Slo ga-Slo bo da 2:2, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a-Gra ni ~ar (K) 2:0, BE LE GI[: Po du na vac-Je din stvo (R) 5:1. 1. Z. Bu qu b. 13 9 2 2 25:7 29 2. Bu du} nost 13 8 4 1 28:11 28 3. @e le zn. 13 8 3 2 14:9 27 4. Po du na vac 13 8 1 4 34:15 25 5. Na pre d. (P) 13 8 1 4 24:13 25 6. Hrt kov ci 13 7 3 3 22:13 24 7. Slo bo da 13 7 2 4 25:17 23 8. Gra ni ~. (G) 13 7 1 5 19:17 22 9. Bo rac 13 5 0 8 15:28 15 10. Gra ni ~. (K) 13 4 2 7 22:25 14 11. Je din st. (R) 13 3 4 6 12:15 13 12. Na pre d. (V) 13 3 3 7 20:22 12 13. Jed. (P) 13 3 3 7 9:18 12 14. Du nav 13 3 2 8 14:35 11 15. Slo ga 13 2 2 9 9:26 8 16. Lo vac 13 1 3 9 11:29 6

sa vqe vi} (Ste fa no vi}), B. Mi lin ko vi}, Po li} (Ma ki vi}), Luka~, Pe~enica, Vukadinovi} (V. Vasili}), Q. Simi}, B. Vasili}. Tek, u nastavku, gosti su poklekli. Poveli su doma}ini iz penala. Predhodno je golman gostiju sru{io \onli}a u svom kaznenom prostoru. Posle uspele kontre Zabla}anskog, Simi} je iskoristio nepa`wu odbrane gostiju i lako postigao gol. B. \on li}

Slo ga - Slo bo da 2:2 (2:1) KR W E [ EV C I: Igra li {te Sloge, gledalaca 100, sudi ja Dra goj lo vi} (In |i ja).Strelci: Mar~eti} u 2. i Mirkovi} u 14. za Slogu, a P. ânaxija u 7. i Pupovac u 77. minutu za Slobodu. @uti kartoni: Rastovi}, In|i} (Sloga), Mijatovi}, P. ânaxija, Zmijanac, Nedeqkovi}, Pupovac, S. Popovi} (Sloboda).Crveni karton: In|i} (Sloga). SLO GA: [kori} 7, Rastovi} 6, Mar~eti} 7, In|i} 6, Komazec 6, Igwatovi} 7, Mirkovi} 7 (Glamo~ak), Radojevi}, Gagi} 6, Vuj~i}, Voki}. SLO BO DA: S. Popovi} 6, Mijatovi} 7, Petrovi} 6, Nedeqkovi} 7, P. ânaxija 7, M. Popovi} 6, Milutinovi} 7, Z. ânaxija 6, Kulpinac 6, Nedi} 6 (Damjanovi} 7, Zmijanac 7 (Pupovac 7, Mati} 7). Sudija je u 83. minutu svirao, nepostoje}i penal, za doma}ine, dovoqno je bilo da doma}i igra~ legne, a gosti su negodovali, i utakmica je bila nekoliko minuta prekinuta. Ipak, prav da je za do vo qe na.Vuj~i} je sa bele ta~ke loptu poslao preko pre~ke. S. Ne deq ko vi}

Duel ime wa ka Ba trov ~a ni ma Omla di nac (B) - Omla di nac (M) 2:1 (1:0) BA T ROV C I: Igra li {te Omladinca, gledalaca 200, sudija Grkini} ([id).Strelci: Ga~i} u 12. i P. Male{evi} u 62. (iz penala) za doma}e, B. Luka~ u 69. minutu za goste. @uti kartoni: Matijevi} (doma}i), Wilican, Obradov (gosti). OMLA DI NAC (B): Pavlovi} 7, [ipka 7, Darko Pani} 7, Vejnovi} 7, Bukarica 7, Mijatovi} 7, P. Male{evi} 8, Manojlovi} 7, @. Male{evi} 7, Dejan Pani} 7, Ga~i} 7. OMLA DI NAC (M): Obradov 7, Bukor 7, I. Luka~ 7, Wilican 7, Valentik 7, Gwatovi} 7, Bo`in 7, Milo{ev 7, B.Luka~ 7, Davidovi} 7, Si~ 7. Sudija Grkini} je prestrogo dodsudio penal za doma}e, dok za goste nije svirao dva o~igledna penala, mogla su se ~ak videti i iz aviona. D. Ni ko li}

Sin |e li} - Bo rac 2:0 (1:0) GI B A R AC: Igra li {te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Jovi}([id).Strelac: V. Mileti} u 5. i 81. minutu. SIN \E LI]: Jak{i} 8, Savi} 8, Stojanovi} 8, Mari} 8, Geordini 8 (Nedeqkovi} 8), Todorovi} 8, Vezirovi} 8, T. Mileti} 8, Gubi} 8, V. Mileti} 8, [arac 8. BO RAC: Stankovi} 7, Peji} 7, I. Filipovi} 7, Sarap 7, D. Filipovi} 7, V. Ore{~anin 7, M. Ore{~anin 7, [arkanovi} 7, Cviji} 7, Tur~i} 7, Savi} 7. V. Mileti} je oba puta bio precizan s 16 metara. D. Vu kas

6, Rukavina 7, I{tuk 6, Jovi~ili} 6 (Mio~inovi}), Dupaq 7 (E. Hr~ek), S. Trnini} 6. Poveli su gosti. Rukavina je sa svega ~etiri metra savladao Barjaktarevi}a. Potom su tri puta doma}ini ubacili loptu u mre`u G. Trnini}a. Prvi je strelac bio Ili} sa desetak metara, Cuper je volej udarcem doveo doma}ine u vo|stvo, dok je Meni~anin bio precizan s 16 metara. Z. La za rov

Je din stvo (M) - Sre mac 4:0 (1:0) MO R O V I]: Sta dion Je dinstva, gledalaca 150, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: [ibali} u 2, Anati}uk u 46. i 58. i Bekerek u 50. minutu. @uti kar to ni. We ì}, Bo ji}, [ibali} (Jedinstvo), [arac (Sremac). JE DIN STVO: Luki}, Boroje vi} (Ana ti }uk), Aram ba {i}, Vucowa, Grbatini}, Adamec, [ibali}, Simi}, Boji} (Spasojevi}), Weì} (P. Seni}), Bekerek. SRE M AC: Ba lo{, No vak (Santra~), Rajakovac, [olaja, R. Ostoji}, [arac, Milankovi}, Star ~e vi}, Ko tar li} (Pa ren ta), Ra do sa vqe vi}, Breki}. U 46. minutu Anati}uk je postigao izvanredan gol. Bio je to {ut s 35 metara. Iako, je bila to velika razdaqina, golman gostiju Balo{ nije ni video kako je lopta u{la u mreù. D. Se ni}

OFK Ba ~in ci - Jed no ta 3:1 (1:1)

OFK Bin gu la - Je din stvo (Q) 2:1 (1:1)

BA ÎN CI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 100, sudija Hor vat (Mo ro vi}).Strel ci: Ili} u 26, Cuper u 73. i Meni~an u 82. za OFK Ba~inci, Rukavina u 20. minutu za Jednotu. @u ti kar to ni: Ju zu no vi} (OFK Ba ~in ci), S. Hr ~ek (Jednota). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 7, Junuzovi} 6, Mili} 6, Gruji~i} 6 (Xuwa), Kalini} 6, Ili} 7, Milinkovi} 7, âvi} 7, Ga~i} 7, Blaànovi} 7 (Meni~anin, Trbi}), Cuper 7. JED N O T A: G. Tr ni ni} 7, Farka{ 6, Danguzov 6, S. Hr~ek 6, Danilovi} 7, Jovanovi}

BIN G U L A: Igra li {te OFK Bingule, gledalaca 200, su di ja Sof ti} (Ba ~in ci).Strelci: Katani} u 35. i Stambolija u 64. za OFK Bingulu, a Tadi} u 5. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Kramar, Milovanovi}, Paji}, Lovas (OFK Bin gu la), To man, Mr|anovi} (Jedinstvo). OFK BIN GU LA: Petkovi} 8, Kramar 8, Kora} 8, Rai} 8 (Pla~kovi}), Paji} 8, ]osi} 8, Lovas 8, Rami} 8, Stambolija 8 (Cerovski), Katani} 8, Pali} 8. JE DIN STVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, [ili 7, Toman 7

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Ras po lo è ni Kr ~e din ci Fru {ko go rac - Slo ga 2:0 (2:0) KR Ê DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Kleut (Be{ka).Strelci: D. Filipovi} u 8. i Savi} u 45. minutu. @uti kartoni: Lendvaj, Risti} (Sloga). FRU [KO GO RAC: Vu~i} 8, N. Filipovi} 7 (Ivan~evi} ), Obradovi} 8, D. Filipovi} 8, Savi} 7 (D. Petkovi}), Pejakovi} 8, ôvi} 7 (Peji}), S. Petkovi} 7, Livaja 7, ôrtan 8, [u{a 7. SLO GA: Uzelac 6, Vele~amski 6, J. Hajnal 6, Lendvaj 6, Andri} 6, P. Hajnal 7, Ipa~ 6, Kusi} 7, Curkovi} 6, Davidovski 6, Risti} 6. U dobroj i dinami~noj igri doma}ini su zasluèno slavili. Mogli su slaviti i ubedqivije. S. Ra ni to vi}

Bo rac (S) - ^or ta nov ci 3:2 (3:1) SUR DUK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Rusmir (Stari Banovci).Strelci: Babi} u 14, 37. i 43. za Borac, a Stamenkovi} u 10. i P. Subotin

u 49. minutu za ôrtanovce. @uti kartoni: Stankovi} (Borac), P. Subotin (ôrtanovci). BO RAC: Radoj~i} 9, Stojkovi} 9, Gruba~ 9, Maslarevi} 9, V. Paunovi} 8, Babi} 9, Stankovi} 8, @. Paunovi} 8, Vuk~evi} 7, Tep{i} 9, Maksimovi} 9 (Stan~i}). ÔR TA NOV CI: Petrovi} 7, Cveji} 7 (Bonxi} ), Du{an Dimi} 7 (Dragomir Dimi}), Pilipovi} 7, Dragi~evi} 7, Lap~i} 7, Stamenkovi} 7, Joki} 7, Arsi} 7 (Ili}), P. Subotin 7, Mir~evski 7. Pamti}e se pobeda doma}ina i dva gola. Jedan je postigao Babi} (od tri) s 20 metara i gol Stamenkovi}a s 16 metara. N. Me di}

Po let - Rad ni~ ki (NP) 2 1:3 (0:0) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta , gledalaca 50, sudija Mandi} (In|ija).Strelci: Bozoqac u 82. za Polet, a Ivan~evi} u 50, Bakovi} u 58. i Subotin u 61. minutu. @uti kartoni:

KR Ê DIN: Fru {ko go rac - Slo ga 2:0, JAR KOV CI: Bo rac - Je din stvo (SP) 2 3:0 (go sti ni su do {li na utak mi cu), NO VI KAR LOV CI: Po let - Rad ni~ ki (NP) 2 1:3, SUR DUK: Bo rac - ôr ta nov ci 3:2. 1. Rad. (NP) 2 8 6 2 0 26:6 20 2. ôr ta nov ci 8 5 2 1 27:10 17 3. Bo rac (S) 8 5 1 2 29:21 16 4. Fru {ko go rac 9 4 3 2 19:15 15 5. Bo rac (J) 8 3 1 4 9:13 10 6. Po let 8 2 1 5 9:16 7 7. Jed. (SP) 2 7 1 1 5 10:29 4 8. Slo ga 8 0 1 7 7:26 1

Baji} (Polet), ^urguz (Radni~ki). PO LET: Radovanovi} 6, M. Vukovi} 6, M. Markovi} 7, Baweglav 5, ]ali} 7, D. Markovi} 6 (Starac), Pej~i} 5 (Bozoqac 7), D. Vukovi} 6, Sirixanski 6, Todorovi} 7 (Mr|a ), Baji} 6. RAD NI^ KI: Trifunovi} 6, Suboti} 6, ^urguz 6, Deli} 6, Bakovi} 6, Radulovi} 6, \uri} 7, Bosni} 7, Rai~evi} 7, Boji} 7, Ivan~evi} 7. Novopazov~ani su prva dva gola dali posle kornera. Subotin je iskoristio brzu kontru, dok je po~asni gol za doma}ine postigao Bozoqac izvanrednim {utem s 16 metara. B. Ra |e no vi}

GI BA RAC: Sin |e li}-Bo rac 2:0, BIN GU LA: OFK Bin gu la-Je din stvo (Q) 2:1, MO RO VI]: Je din stvoSre mac 4:0, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ci-Jed no ta 3:1, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-Gra ni ~ar 3:2, BA TROV CI: Omla di nac-Omla di nac (M) 2:1, BI KI] DO: OFK Bi ki}Brat stvo 3:0. 1. Sin |e li} 12 11 1 0 44:9 34 2. Fru {ko g. 12 9 2 1 33:12 29 3. Bi ki} 12 9 1 2 44:6 28 4. Ba ~in ci 12 9 0 3 30:10 27 5. Omlad. (M) 12 7 1 4 21:17 22 6. Bin gu la 12 6 1 5 21:18 19 7. Omlad. (B) 12 6 1 5 16:23 19 8. Je din .(Q) 11 5 1 5 19:22 16 9. Gra ni ~ar 11 4 1 6 21:22 13 10. Bo rac 12 3 2 7 10:27 11 11. Jed. (M) 12 3 0 9 10:23 9 12. Jed no ta 12 2 2 8 12:39 8 13. Sre mac 12 1 1 10 10:33 4 14. Brat stvo 12 0 2 10 14:43 2

(La}arac), Puno{ 7, ^ali} 7 (Pavlovi}), Cigankov 7, Petkovi} 7, Tadi} 7, An|eli} 7, Gani} 7. Tadi} je doveo goste u vo|stvo. Loptu je sa tri metra prosto ugurao u mre`u. Pre toga Stambolija je imao dva zicera, ali i dva proma{aja. Izjedna~io je Katani} iz slobodnog udarca s 28 metara. Posle dobre kontre Stambolija je postigao vode}i gol, a zatim je imao opet dva zicera, i opet dva proma{aja. S. ]o si}

OFK Bi ki} - Brat stvo 3:0 (2:0) BI K I] DO: Igra li {te OFK Biki}a, gledalaca 200, su di ja Pen do (Er de vik).Strelci: Dobri} u 10. i Vra~ev u 23. i 53. minutu. @uti kartoni: Vu~kovi} (OFK Biki}), Gruba~, Ceti} (Bratstvo). OFK BI K I]: Bu gar ski-, Vu~ ko vi} 6, Po zna no vi} 6, Gledi} 7, Rado{evi} 7, R. Kotarli} 7 (N. Kotarli}), Dujakovi} 8, Mrvaqevi} 7, Vranov 8, Kurbalija 6 (Malivuk), Dobri} 7 (Solakovi}). BRAT STVO: Gruba~ 7, Ceti} 7, Dobri} 6, Majher 6, Simi} 6, Vlaisavqevi} 6, ^alina 6, Milanovi} 5 (Grkavac ), A{ki} 6, Bun~i} 6, Borojevi} 6 (Ursuz). Dobri} je volej udarcem s 20 metara na~eo mre`u Gruba~a. Malo kasnije Vranov je sa samo jednog metra bio strelac. Vranov je bio strelac i u nastavku, ali ovoga puta, veoma lepim {utem s 16 metara. D. Hnat ko

Fru {ko go rac - Gra ni ~ar 3:2 (2:0) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik).Strelci: S. Vuk{i} u 11, Galija{ u 35. i Iliba{i} u 65. za Fru{kogorac, a S. Juro{evi} u 68. i Stanivukovi} u 80. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Kova~evi}, Arapovi} (Grani~ar). FRU [ KO G O R AC: Bra ti} 7, Vojnovi} 6 (Z. Vajagi} 5), Iliba{i} 7, Marti} 7, Leki} 7 (R. Vuku{i} 5), Jovanovi} 6, Matijevi} 6 (Baki} 5), Boli} 7, Galija{ 7, S. Vuk{i} 8, Zec 6. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Kova~evi} 5, D. Jovi} 5, Z. Jovi} 5, Vukovi} 6, Arapovi} 5 (Sekuli} 6), Boban Cvijanovi} 6, Timarac 5, D. Juro{evi} 6, Stanivukovi} 6, S.Juro{evi} 6. S. Vuk{i} je bio prvi strelac na utakmici. Bio je to efektan udarac s 20 metara. Galija{ je pokupio otpadak, dok je Iliba{i} izbio sam ispred golmana Cvijanovi}a i izblizine ga savladao. S. Juro{evi} je smawio rezultat {utem sa oko penaltika, dok je Stanivukovi} bio br`i od cele odbrane doma}ih posle dobre kontre. R. R.

SPORT

dnevnik

sreda7.novembar2012.

IZ RADA SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

Svet ski {am pi o nat i za sedmogodi{wake?

TE NI SER KE KOD PRED SED NI KA NI KO LI ]A: Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pri mio je srp sku `en sku te ni sku re pre zen ta ci ju i ~e sti tao joj osva ja we dru gog me sta u FED ku pu. Osim igra ~i ca Ane Iva no vi}, Je le ne Jan ko vi}, Bo ja ne Jo va nov ski i Alek san dre Kru ni} i se lek to ra De ja na Vra ne {a, u de le ga ci ji TSS bi li su po ~a sni pred sed nik Slo bo dan @i vo ji no vi}, kao i mi ni star ka spor ta Ali sa Ma ri}. - Ima li smo sjaj nu ne de qu iza se be, bi le smo za i sta slo `ne, ali osta je `al {to ni smo do {le do tro fe ja.Sva ka ko da nam je ciq da u

GIJ FOR@E, SELEKTOR FRANCUSKE

No vak mo è bo qe Se lek tor fran cu skog Dej vis kup ti ma Gij For è re kao je da je raz o ~a ran du e lom No va ka \o ko vi }a i @o-Vil fre da Con ge u pr vom ko lu u Lon do nu. U tom du e lu \o ko vi} je sla vio sa 7:6, 6:3, po sle jed nog sa ta i 40 mi nu ta igre, ali se Con ga od li~ no dr ào to kom ce log me ~a.

Gij For `e

- Da bu dem iskren, bio sam ma lo raz o ~a ran tim me ~om. Ne sa mo No va kom, ve} i Con gom, mi slim da ni su igra li naj bo qe {to zna ju. De lo va li si po ma lo umor no, bi lo je do sta gre {a ka na obe stra ne. Con ga ima od li ~an ser vis, ali ni je do bro ser vi rao, a No vak je de lo vao uspo re ni je ne go obi~ no, iako je u od lu ~u ju }im po e ni ma igrao do bro. Mi slim da No vak jo{ mo `e da po dig ne ni vo svo je igre u na stav ku - na gla sio je For `e.

na red nim go di na ma osvo ji mo FED kup. I ove go di ne smo po ka za li da ima mo kva li tet za to. Zna mo da }e bi ti te {ko, ima do sta do brih eki pa, ali da }e mo sve od se be - re kla je Iva no vi }e va, ko ja je pro sla vi la ju ~e 25. ro |en dan. Jan ko vi }e va je ta ko |e is ta kla da je dru go me sto na sve tu ve li ki uspeh. - Po no sna sam na eki pu, ve} 12 go di na sam u re pre zen ta ci ji i znam ko li ko je tru da i ra da ulo `e no u re zul ta te. Na dam se da }e u bu du} no sti bi ti pri li ke za jo{ bo qi re zul tat - po ru ~i la je ona.

Te ni ser ke ni su hte le da od go va ra ju na pi ta we no vi na ra o su ko bu sa me di ji ma po sle po ra za u Pra gu od ^e {ke, ali je tu si tu a ci ju pro ko men ta ri sao se lek tor Vra ne{. - Ma lo je po gre {no pro tu ma ~e no, pa je is pa lo da sa da to sta vqa u dru gi plan ve li ki re zul tat ko ji smo na pra vi li. Hva la de voj ka ma na sve mu, ni je nam la ko po sle ovog po ra za, ali nam je dra go zbog po dr {ke pred sed ni ka. Ovaj tim sva ka ko ima per spek ti vu - po ru ~io je on. Sr bi ja je mi nu log vi ken da u fi na lu FED ku pa u Pra gu iz gu bi la od ^e {ke sa 3:1.

MASTERS KUP U LONDONU

Fe de rer ru tin ski s Jan kom Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} iz gu bio je od [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra 6:3, 6:2, u pr vom me ~u gru pe B za vr {nog Ma ster sa u Lon do nu. Tip sa re vi} u ovom su sre tu ni je us peo ozbiq ni je da pa ri ra bra ni o cu tro fe ja. To kom me ~a, ko ji je tra jao je dva ne {to du `e od sat vre me na, de ve ti te ni ser sve ta ni je do {ao ni do brejk lop te. Ja sno je da }e {an su za pla sman u po lu fi na le po sled weg tur ni ra se zo ne, Tip sa re vi} tra `i ti u pre o sta la dva me ~a u Gru pi B, pro tiv Da vi da Fe re ra i Hu a na Mar ti na Del Po tra. Od da nas, Sr bin }e po sta ti Fe de re rov na vi ja~, jer ako bi [vaj ca rac po be dio i Fe re ra i Del Po tra mak si mal nim re zul ta tom, on da bi se sve vra ti lo na nu lu, {to se pre o sta le tro ji ce ti ~e. U pr vom se tu Fe de rer je is ko ri stio Jan ko vu tre mu i na pra vio brejk za vo| stvo od 2:0, na kon ~e ga su obo ji ca la ko uzi ma la ge mo ve na svoj ser vis. Tip sa re vi} je u pre o sta la tri ge ma pre pu stio Fe de re ru sa mo dva po e na, ma da ni [vaj ca rac ni je we mu dao mno go

Sa da na vi ja za Fe de re ra: Jan ko Tip sa re vi}

to ga. Sa mo se pri re zul ta tu 2:4 gem igrao na raz li ku, ali bez iole ozbiq ni je pri li ke da Jan ko ne {to ura di. U dru gom se tu, ve} na 1:1 dru gi te ni ser sve ta na pao je Jan kov ser vis i iz tre }e brejk lop te do {ao do brej ka i to za hva qu ju }i ne iz nu |e noj gre {ki na {eg asa. Od tog tre nut ka, na te re nu po sto jao je sa mo Fe de rer, ko ji je bri -

qi rao na svoj ser vis. Do kra ja Tip sa re vi} je osvo jio sa mo je dan je di ni poen ka da bi Fe de rer uba cio pr vi ser vis. Do da qeg, naj ja ~i ot por 28-go di {weg Be o gra |a ni na u me ~e vi ma sa tri go di ne sta ri jim te ni se rom iz Ba ze la osta }e ne za bo rav na {e sna e sti na fi na la Austra li jan Ope na 2008, ka da je re zul tat bio 6:7, 7:6, 5:7, 6:1, 10:8.

Sport ski sa ve ez Sr bi je uru ~i }e vu kao i ge ne ra l ni se kre tar SS na sve ~a noj Skup {ti ni (15. de cem - Sr bi je dr Da ne Ko ri ca pot pu no bra) svo ja Spe ci jal na pri zna wa ne po zna toj i sa stru~ nog aspek ta li~ no sti ma ko ji su ra dom i re zul - ne is tra è noj ka te go ri ji, jer su ti ma u du èm pe ri o du za du ì li ret ki spor to vi ko ji ima ju {am pi na{ sport. Za ovu go di nu pred lo - o na te sve ta za de cu do se dam go di è ni su Ja sna [e ka ri}, se dam pu ta na. [o {tar i Ko ri ca raz go va ra }e u~e snik olim pij skih iga ra (1988- jo{ jed nom sa pred stav ni ci ma ovog 2012) i osva ja~ pet olim pij skih sa ve za do ko na~ ne od lu ke. me da qa u stre qa {tvu (zla to, tri Za kqu ~e no je i da po sto ji pri sre bra i bron za) i pro sla vqe ni ti sak, po seb no na ni vou lo kal ne ko {ar ka {ki stru~ wak Bo ri slav sa mu pra ve no vih spor to va, di sci Bo ra Stan ko vi}. pli na i klu bo va, ko ji ima ju in fla - Ovo su pr va dva pred lo ga, mo - ci ju svet skih {am pi o na ta sa ko jih lim sve ~la no ve Uprav nog od bo ra se, ne ret ko, do no se ~e sto u naj mla Sport skog sa ve za Sr bi je, da, ako |em uz ra stu na de se ti ne me da qa. ima ju, pred lo è jo{ kan di da ta â&#x20AC;&#x201C; - Prav lnik o sport skim gra na re kao je Alek san dar [o {tar, ma ve} du è ~e ka na iz me ne i na pred sed nik Sport skog sa ve za Sr - tom pla nu }e mo jo{ in ten ziv ni je bi je na sed ni ci sa ra |i va ti sa Mi ni Uprav nog od bo ra.star stvom omla di ne Kri te ri ju mi su ja i spor ta Sr bi je â&#x20AC;&#x201C; na sni, va `no je da ne gla sio je [o {tar.po na vqa mo na {u Ujed no, do bra pri li Maj sku na gra du ko ja ka da uve de mo red u je po sta la za {tit ni ovu oblast je i ras znak srp skog spor ta, pra va o Stra te gi ji ve} da kan di du je mo raz vo ja spor ta 2014. po je din ce ko ji ne mo â&#x20AC;&#x201C; 2018, jer nam da je ra ju ~ak ni da bu du mo gu} nost da ana li di ret no ukqu ~e ni u zi ra mo sta we u sa ve sport ski po kret, ali zi ma, da vi di mo ko je su svo jim de lo va wem su gra ne od in te re sa do pri ni li pro spe za dr à vu i, po seb no, ri te tu na {eg spor ta. da zah te va mo da se Alek san dar [o {tar Do de la Maj ske na mno go do sled ni je gra de po sta la je do ga |aj broj je dan pri me wu je po ver ti ka li ka te go ri u pr voj po lo vi ni go di ne, è li mo i za ci ja spor to va Sport skog sa ve za da sva ~a nost uru ~e wa Spe ci jal nih Sr bi je u lo kal noj sa mo u pra vi. pri zna wa bu de kru na dru gog de la Prak sa nam po ka zu je da se ~e sto go di ne, kao {to je to bi lo la ne ka - do ga |a da se ona me wa i mo di fi ku da su do bit ni ci bi li Ivi ca Da ~i} je na osno vu ne kih li~ nih afi ni i No vak \o ko vi}. te ta i fa vo ri zo va wa spor to va, Po du ù i ve o ma kon struktvnu {to do vo di do ogrom nog ne za do ras pra vu iza zvao je zah tev Sa ve za voq stva klu bo va i po je di na ca. Mi za bo di bil ding, fit nes, bo di fit - slim da je vre me i da se ura di ka te nes i aero bik za po dr {ku za or ga - go ri za ci je klu bo va i od re di wi ni za ci ju Svet skog pr ven stva za uz - hov zna ~aj za lo kal nu sport sku za rast do se dam i od se dam do 15 go di - jed ni cu i tek po tom do de le sred na 2013. u No vom Sa du. Ka ko je is - stva. ta kao [o {tar, u teh ni~ kom po Ge ne ral ni se kre tar dr Da ne Ko gle du ni {ta ni je spor no da se po - ri ca oba ve stio je da }e se se mi nar dr ì or ga ni za ci ja, ali je pro blem za se kre ta re gran skih sport skih u ~i we ni ci da de ca do se dam go di - sa ve za, sport skih or ga ni za ci ja i na ima ju {am pi o nat sve ta, {to sport skih dru {ta va odr à ti 11. otva ra pi ta we ka kve po sle di ce de cem bra u Pa la ti Sr bi ja. Tom osta vqa na wi ho vo zdra vqe ova - pri li kom iza bra }e se i naj bo qi kvo tak m~e we. Ra di se, ka ko je pod - ge ne ral ni se kre tar u ovoj go di ni.

ZBOG SLABOG U^INKA RUSKIH SPORTISTA NA OI

Pu tin ne za do vo qan

Pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin iz ra zio je ne za do voq stvo u~in kom ru ske re pre zen ta ci je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. On je na gla sio da spor ti sti ni su oprav da li vi so ka o~e ki va wa na Igra ma u Lon do nu. Ru si ja je za vr {i la na ~e tvr tom me stu osva ja ~a me da qa, osvo jiv {i 24 zlat na od li~ ja, uglav nom u atle ti ci i rva wu. - Po treb no nam je da spor ti sti po dig nu pa tri ot ski duh na ro da i da po boq {a ju na{ imix u ino stran stvu, kao i da pro mo vi {u vred no sti ak tiv nog i zdra vog na ~i na `i vo ta - re kao je Pu tin. Sport ski zva ni~ ni ci Ru si je su po sled we dve go di ne bi li kri ti ko va ni zbog ne u spe ha na Zim skim olim pij skim igra ma u Van ku ve ru 2010. i pod pri ti skom su da po pra ve uti sak na Igra ma u So ~i ju.

EVROKUP: CRVENA ZVEZDA DO^EKUJE ORLEAN

U`e le li se Evro pe

Tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Vla da Vu ko i ~i} re kao je da eki pa ne str pqi vo ~e ka utak mi cu pr vog ko la Evro ku pa sa Or le a nom, po sle dvo go di {weg od su stva iz kon ti nen tal nih tak mi ~e wa. - @eq ni smo do ka zi va wa i utak mi ca u Evro pi. Zna mo da }e bi ti do bra at mos fe ra u Pi o ni ru, a ube |en sam da }e mo mu drom i an ga `o va nom igrom uve }a ti {an se za pr vi tri jumf u se zo ni - ka zao je Vu ko i ~i}. On je is ta kao da Or lean, kao i ve }i na fran cu skih eki pa, igra po si ste mu to plo-hlad no. - Or lean ni je do bro po ~eo fran cu sko pr ven stvo, ali ima li su te {ke pro tiv ni ke ta ko da ti po ra zi ne mo gu da bu du me ri lo kva li te ta. Ima ju do sta tam no pu tih igra ~a, sa do brim fi zi ka li ja ma. Tre ner je na veo da ni utak mi ca sa Or le a nom, ni pred sto je }i duel sa Par ti za nom u Ja dran skoj li gi ne }e pre sud no uti ca ti na osta tak se zo ne. - Po sled wi put ka da smo igra li Evro kup, po ~e li smo sa u~in kom 30 u gru pi, ali ni smo pro {li da qe. Po be da bi po di gla sa mo po u zda we eki pi. O me ~u sa Par ti za nom jo{

ne raz mi {qa mo, ve} ide mo ko rak po ko rak. Vu ko i ~i} je na veo i da bi pr vi, re a lan ciq u Evro ku pu ove se zo ne bio pla sman u dru gu fa zu tak mi ~e wa.

Tre ner Zve zde Vla da Vu ko i ~i}

- Ako bu de mo igra li kao u po sled we dve utak mi ce u Ja dran skoj li gi, mi slim da mo `e mo da do |e mo do tog ci qa. Ni je re al no sa da da pri ~a mo o pla sma nu u Evro li gu kroz Evro kup, jer nas dve go di ne ni je bi lo u Evro pi i ta kve stva ri bi vi {e pred sta vqa le op te re }e we za na {u eki pu - is ta kao je on. Utak mi ca iz me |u Cr ve ne zve zde i Or le a na igra se da nas od 19.15 u ha li Pi o nir. U dru gom me ~u ove gru pe sa sta }e se ita li jan ski Di na mo Sa sa ri i {pan ska Ka ha sol.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda7.novembar2012.

BALKAN GRAN PRI

Uspeh srp skih {a hi sta U hotelu Grand na Cetiwu odigran je memorijalni turnir “Danilo - Dajo Batri~evi}“ koji se igrao u sklopu cilusa za Balkanski gran pri. U~estvovalo je 63 igra~a iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Hrvatske, Francuske, Srbije i Crne Gore. U konkurenciji 13 velemajstora, 3 intera i 11 fide majstora pobedili su igra~i iz Srbije Miodrag Savi} i Boban Bogosavqevi}. Pobedni~ki pehar pripao je Savi}u zbog ne{to boqeg uspeha po dodatnim kriterijumima. Plasman: 1-2. Miodrag Savi}, Boban Bogosavqevi} 7, 3-4. Stefan Mijovi}, Igor Miladinovi} 6,5, 5-12. Vasil Spasov, Nikola \uki}, Dalibor Stojanovi}, Branko Damqanovi}, Bo{ko Abramovi}, Dejan Dinev, Dragi{a Blagojevi}, Sa{a Batri~evi} 6, itd. EKIPNO PRVENSTVO OSNOVNIH [KOLA

Tak mi ~e we za mla de da me [ahovski savez Novog Sada, u saradwi sa @enskim {ahovskim klubom “Dame”i Osnovnom {kolom “Kosta Trifkovi}”, organizuje Ekipno prvenstvo osnovnih {kola Novog Sada u {ahu za devoj~ice. Takmi~ewe }e se odr`ati u subotu 10. novembra u Osnovnoj {koli “Kosta Trifkovi}” (Berislava Beri}a 2) sa po~etkom u 9.30 ~asova. Pravo u~e{}a imaju sve osnovne {kole sa teritorije Novog Sada. Pojedina {kola mo`e prijaviti i dve ekipe. Ekipa se sastoji od tri devoj~ice (+ jedna rezerva). Svaka ekipa je du`na da ponese po dve {ahovske garniture i dva ispravna {ahovska sata. Odigra}e se 7 kola po [vajcarskom sistemu uz tempo igre od 15 minuta po igra~u za celu partiju. Prijave za takmi~ewe se primaju do petka 9. novembra putem elektronske po{te na: sahovskisavezns@gmail.com ili putem telefona 456-632 i 065 2202922 (Notaro{). U opravdanim slu~ajevima prijave }e se primate na licu mesta do samog po~etka takmi~ewa. OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

Po ~e le pri ja ve U organizaciji SO Ba~ka Topola, u prostorijama Crvenog krsta u centru grada, uz tehni~ku podr{ku {ahovskih klubova doma}eg BT[K-a, Ba~ke iz Pa~ira i [K „» @aki Jo`ef„« iz Stare Moravice, igra}e se od 19. novembra do 7. decembra otvoreno prvenstvo Ba~ke Topole. Turnir se igra u 9 kola po [vajcarcu i bi}e rejtingovan. Tempo igre je 90 minuta za celu partiju uz bonus od 30 sekundi po odigranom potezu. Organizator obezbe}uje rekvizite za igru. Pravo u~e{}a imaju svi registrovani igra~i sa podru~ja Severnoba~kog regiona. Upisnina iznosi 800 dinara. Prijave se podnose na brindzai@stcable.net ili na telefon 064 215 16 71 (I{tvan Brindza). Ostale informacije mogu se dobiti na telefone 024 715 443 i 063 117 81 43 (Mladen Ohwec) ili na e-mail: direktor@caki.edu.rs. PROBLEM BR. 414

Be li da je mat u dva po te za N. Hoeg De utsche Schac hblat ter, 1937.

„[AH U [KOLE” U STARIM BANOVCIMA

Pra znik drevne igre Lep i sun~an dan u rano subotwe jutro nagove{tavao je da }e tako biti i za {ahovskom tablom na Tre}em pojedina~nom turniru „[ah u {kole“ koji je odràn u Osnovnoj {koli „Slobodan Savkovi}“ u Starim Banovcima. Tako je svoj nadahnuti izve{taj sa ove veoma uspe le ma ni fe sta ci je za po ~eo Miodrag Stankovi}, predsednik [K Banovaca Dunav na sajtu www.skbanovcidunav.com. U nedostatku prostora, naàlost, nismo u mogu}nosti, iako tekst to zasluùje, mada }emo koristiti fragmente, da ovo poetsko kazivawe sa jednog de~ijeg turnira u celosti ovde prezentujemo. Mesec novembar, svake godine, je mesec odràvawa akcije „[ah u {kole“, {irom zemqe Srbije. Neko to otaqa, a neko bogami, kao u Starim Banovcima, akciju podiè na najvi{i nivo a „glavni krivci“ za to su direktor {kole Bo{ko Milojevi} i predsednik [K Banovaca Dunav, Miodrag Stankovi}. Turnir je krenuo intonirawem dràvne himne, {to je izazvalo zaista odu{evqewe, jer smo svedoci da se malo gde ili gotovo nigde na obi~nim sportskim doga|ajima (osim kada se radi o reprezentativnim takmi~ewima) intonira himna. I deca su je pevala! A prisutni su bili, pored pomenutih, i op{tinski rukovodilac za sport i omladinu Qibu{ka Lakato{, sekretar [S Vojvodine Danko Bokan i sekretar kluba Banovci Dunav, Du{an Igwatovi}, koji je tom prilikom primio pehar u ime kluba za osvojeno prvo mesto u Vojvo|anskoj ligi grupa Srem. Turniru je pored mnogobrojnih uglednih {ahovskih radnika prisustvovao i IM Slobodan Mirkovi} koji je izrazio re~i hvale na ra~un ovog doga|aja i promocije koju ovaj klub obavqa. Nakon intonirawa himne, organizatori su

spremili i iznena|ewe u video obra}awu VM Ivana Ivani {evi}a, aktuelnog prvaka dr`ave u {ahu. Ivan je ostao {to je bio i kao de~ak, skroman i obi~an, spreman da se odazove svakoj akciji, a pogotovu kada su u pitawu oni najmla|i. A po zavr{etku takmi~ewa, nakon odigranih 7 kola i skoro 5 sati bespo{tedne borbe prestali su da se ~uju satovi, name{tawe figura... Svi su do-

Najuspe{niji pojedinci u Starim Banovcima

bili po ne{to: neko diplomu, bex, hemijsku, majicu ili ka~ket, a najboqi pehare i kwige „[kola {aha“ IM Slobodana Mirkovi}a. Plasman (devoj~ice): 1. Nada Trajkovi} 6, 2-3. Ivana Stanimirovi}, Mila [oklova~ki 5,5, 4-6. Dragana Crnobrwa, Marijana Bili}, Bojana Vu~ak 4, 7-8. Matilda Navratil, Tamara Gr~i} 3,5, 9. Teodora Toma{evi} 3, 10. Marija Stankovi} 2, 11-12. Nadica Stoji~evi}, Iva Ikanovi} 0,5. Plasman (de~aci mla|i): 1-3. Vuka{in Gr~i}, Aleksandar Demi}, Mateo Vasi} 5,5, 4-7. Milo{ Stankovi}, Aleksa

Sum per po bed nik vqevi} 6,5, 5. Nemana Sadovski 6, 6-9. Miodrag [quki}, Aleksandar Novakovi}, Vladimir Cvetkovi}, Janko Kne`evi} 5,5, 10-15. Simana Matkovi}, Marina Gaj~in, Miroslav Lali}, Jovan Mrle, Aleksandar Mojze{, \or|e \uro{ev 5, 16-17. Jurica Glamuzina, Milo{ Divni} 4,5, 18-26.

Na gra |e ni igra ~i na tur ni ru u Som bo ru

na~ni plasman prve ~etvorice odre|ivao je Buholc sistem. Nov~ane nagrade osvojili su prva petorica, kao i Marina Gaj~in, najboqe plasirani igra~ van teritorije op{tine Sombor. Kona~an plasman: 1-4. Miroslav Sumper, Ivan Kolompar, Drago Kur~ubi}, Nenad Vladisa-

Ivan Gali}, Aleksandar Svilokos, Du{an M. Popovi}, Petar Loknar, Sini{a Gaj~in, Ilija Grba, Budimir @akula, Dragoqub \uri}, Du{an Keli} 4, 27. Todor Stri~evi} 3,5, 28-29. Ferenc Kawo, Vladica Raoni} 3, 30. Jovana Maxgaq 2,5, 31. Nikola Raoni} 1.

31. Andrej Nikoli}, Jovan Leti}, Teodor Stankin, Stefan Ili}, Dejan Toma{evi}, Marko Filipovi} 2, 32. Milan Me{trovi} 0. Plasman (de~aci stariji): 12. Vuk @egarac, Ako{ Korponai 6, 3. Mihajlo Radovanovi} 5,5, 4-5. Katarina Ostoji}, Vasilije Ostoji} 4,5, 6-8. Stefan Bijani}, Mihajlo Traj kovi}, Aleksandar Vren~evi} 4, 9-11. Lazar Dreki}, Lazar Jovanovi}, Milanko Bili} 3,5, 12-13. Petar Ruvidi}, Andrej Brali} 3, 14-15. Milo{ Be{evi}, Borislav Petrovi} 2,5, 16. Aleksandar Predojevi} 2, 17. Ivan Me{trovi} 1. OKTOBARSKI SUSRET INVALIDA NOVOG SADA

Fru {ka go ra naj bo qa U organizaciji Dru{tva za sport i rekreaciju invalida rada “Ba~ka” pro{le srede je u Domu Vojske na Keju odràno druèwe kroz takmi~ewe sedam srodnih organizacija: Fru{ka Gora, Liman, Boqi ìvot, “Luj Braj”, Ba~ka, svi iz Novog Sada, 27. jul iz Futoga i “Bratstvo i jedinstvo” iz Sremskih Karlovaca. Takmi~ilo se u ~etiri sportske discipline: vise}a kugla, pikado, plo~ice i {ah. U {ahu su igrale ~etri ekipe po ubrzanom tempu a najuspe{nija je bila ekipa Fru{ke Gore (Mladenovi}, Dankovi}, Miki} i Nikoli}) koja je sakupila isti broj bodova kao i drugoplasirani Boqi ìvot (Olah, Mujagi}, Kostovski i Draga{), ali je osvojila vi{e poena u ostalim susretima. Ekipa Ba~ke (Vu~kovi}, Vrane{, Radin i Tadi}) je u borbi za tre}e mesto u direktnom susretu pobedila ekipu Limana (Mati}, Markovi}, S. âbarkapa i Stani{i}). Za ovu uspelu sportsku manifestaciju invalida rada sve po hva le za slu ù je \u ro ô li}, predsednik DSRIR Ba~ka. Plasman: 1. Fru{ka Gora 7 (9,5), 2. Boqi ìvot 7 (7), 3. Ba~ka 3 (5), 4. Liman 0 (2,5).

BRZOPOTEZNI TURNIR U BA^KOJ PALANCI

Mi lo je Bra ji} na ~e lu ko lo ne

Re{ewe problema br.413 (Je no Cson tos, Magyar Sak kvi lag, 1926.) sa pozicijom: beli – Kh8, Df6, Se7, pe{aci f7, h7; crni – Kf8, Sf4; je 1.Df5! Na 1…K:e7 sledi 2.f8D mat. Na 1…S(?) sledi 2.Sg6 mat.

ANALIZIRANE PARTIJE

Ra dost zbog po la ko la ~a U Sankt Petersburgu se upravo zavr{io memorijalni turnir u ~ast slavnog ruskog igra~a ^igorina. Ve} na startu turnira, u prvom kolu, bilo je nekoliko remi-iznena|ewa. Jedan od glavnih favorita, pored [irova, velemajstor Pavel Eqanov je remizirao protiv igra~a koji ima 456 poena ni`i rejting.

Kuratov–Eqanov [panska partija ^igorinova varijanta (C96)

OPEN SOMBOR

U Somboru je u organizaciji Op{tinskog {ahovskog saveza zavr{en rejting turnir pod nazivom “Open Sombor 2012”. Turnir je igran u renoviranim prostorijama Somborskog {ahovskog kluba, ul. ^itaonicka 9. Pobednici su odlu~eni u zadwim sekundama kqu~nih me~eva, a ko-

Vujanovi}, Slavko Ugqe{i}, Daiel Parigros 5, 8-13. Pavle Jocev, Nikola Bokan, Luka Li~ina, Dimitrije Balanac, Aleksa Zubac, Ilija Vukovi} 4, 1415. Tomislav Navratil, Nikola Stepanovi} 3,5, 16-24. Ilija Serafimovi}, Luka Budisavqevi}, Luka Suboti}, Lazar Srdanovi}, Luka Fodor, Lazar \or|evi}, Radoje Popovi}, Danilo Ili}, Mihajlo Predojevi} 3, 25. Stefan Petrovi} 2,5, 26-

dnevnik

U prostorijama [K „Ba~ka Palanka“ minule subote odràn je 11. ovogodi{wi brzopotezni turnir u {ahu. Na turniru je u~estvovalo 30 {ahista, jedan FIDE majstor 14 MK dok su ostali u~esnici bili kategornici. Pored ba~kopalana~kih {ahista na „cugeru“ su u~estvovali i {ahisti iz Kule, Bijelog Brda (Hrvatska), êlareva, [ida, Mladenova i Gajdobre. Odigrano je 15 kola po „[vajcarcu“ a titula najboqeg pripala je Miloju Braji}u koji je sakupio 12 poena. Na drugo mesto plasirao se Miqan Ostoji} sa 11 poena, dok je tre}e mesto pripalo Boì Protu|eru sa 11 poena koliko je sakupio i ~etvrtoplasirani Radoslav Babi} ali je Babi} slabije plasiran zbog lo{ijeg Buholca. Peto mesto

pripalo je Nedeqku Hajderu sa 10 poena. Nov~ano su nagra|ena petorica najboqe plasiranih takmi~ara kao i najboqe plasirani omladinac-David Men~ik koji je zauzeo dvanaesto mesto. Najma|i u~esnik turnira bio je dvanaestogodi{wi Igor Galowa iz Bijelog Brda. - Ovo je moja tre}a pobeda na do sada odr`anih 11 „cugera“. Pobeda mi je tim dra`a kako je ostvarena u jakoj konkurenciji i nakon veoma napornih 15 kola. Izgubio sam dva me~a. Jedan od Babi}a drugi od Hajdera dok sam sa Lazorom remizirao – istakao je po zavr{etku turnira Miloje Braji}. Organizacija turnira bila je i ovaj put za svaku pohvalu M. \. Kremenovi}

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.O-O Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 O-O 9.h3 Sa5 10.Lc2 c5 11.d4 Sd7 12.Sbd2 e:d4 13.c:d4 Sc6 14.Sf1 S:d4 15.S:d4 c:d4 16.D:d4 Se5 17.Dd1 Le6 18.Se3 Tc8 19.a4 Teoretska pozicija, za nijansu boqa za beloga. 19...Lg5 20.Ld2 Lf4 21.a:b5 a:b5 22.Ta3 Dg5 Nakon samo par poteza situacija se okrenula te crni sada ima ne{to aktivniju poziciju. 23.Sf1 Sc4 24.Tg3 Dh6 25.L:f4 D:f4 26.b3 Se5 27.Tge3 Tc6 28.Sg3 Tfc8 29.Se2 Df6 30.Lb1 Sg6 31.Dd2 Dg5 32.Kh2

32...De5? Iskusan velemajstor propu{ta jednostavan takti~ki udar! 32...L:h3! 33.g3 (33.g:h3 Sh4 34.Tg1 Sf3 35.T:f3 D:d2; 33.K:h3 Dh4#) 33...Lg4.

33.Tg3 i sada crni dolazi u podre|en polo`aj, jer beli preti napredovawem svog fpe{aka. 33...Ld7 34.f4 De7 35.Sd4 Ta6 36.Sf5 Df8 37.Td1 d5 38.e5 L:f5 39.L:f5 Tca8 40.Lb1 De7 41.L:g6 h:g6 42.D:d5 ^ist pe {ak vi {e, bez ikakve kompezacije. 42...Tb8 43.Tc3 Te6 44.Tc5 Dh4 45.Df3 De7 46.Tdd5 b4 47.Dd3 Dh4 48.Tc4 Df2 49.Td8 T:d8 50.D:d8 Kh7 51.T:b4 Dva pe {a ka vi {e i na rav no re a li za ci ja tre ba da bu de sa mo stvar teh ni ke. 51...Tc6 52.Dd4 Df1 53.Tc4 Ta6 54.Tc2 Ta1 55.Df2 Dh1 56.Kg3 Tb1 57.Tb2 Tc1 58.Tc2 Tb1 59.Tc3 Dd1 60.De3 Tb2 61.Td3 Df1 62.Td2 Tb1 63.e6 f:e6 64.D:e6 Db5 65.Kh2 D:b3 66.Dg4 Db5 67.Td8 Tc1

Do potpune senzacije beloga je delio jo{ samo jedan korak: 68.Tf8 Tc2 (68...Dh5 69.De6) 69.De6. Ali… 68.Df3? Df1 69.D:f1 T:f1 70.Kg3 Ta1 remi. Po sle par ti je Eqa nov (2681) je izjavio: „Remizirao sam u prvom kolu protiv igra~a od 2225 poena u potpu no iz gu bqe noj po zi ci ji. Nisam znao da mogu biti radostan posle takvog rezultata.“ Komentar: vm G. Kosanovi} Pripremio: B. Dankovi}

REJTING TURNIR U ZREWANINU

Lev na ji} fa vo rit

U Zrewaninu se od 2-18. novembra, u organizaciji [K Aradac i TKM centra, igra rejting turnir koji je ujedno i kvalifikacioni za glavni turnir TKM-a. Turnir se igra pod nazivom: [ah kao sport, nauka, umetnost i kultura. Mesto odigravawa su prostorije MZ “Veqko Vlahovi}” (Bulevar Veqka Vlahovi}a bb). Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu, rejtinguje se a postoji i mogu}nost osvajawa kategorija. Tempo igre je 2 sata za 40 poteza i 30 minuta do kraja partije. Nagradni fond iznosi 15.000 dinara. Dva prvoplasirana takmi~ara sti~u pravo igrawa na glavnom turniru koji }e po~eti 23. novembra. Glavni favorit za plasman na finalni turnir je majstor Fide, Pavle Levnaji}. Pored wega, kandidati za plasman su jo{ petorica majstorskih kan-

didata. Zanimqivo je da na ovom turniru od 29 takmi~ara pored nekoliko mladih i ve} afirmisanih omladinaca u~estvuje i sedam talentovanih omladinki. Plasman posle 4. kola: 1. Pavle Levnaji} 4, 2. Bo{ko Stanimirovi} 3,5, 3-6. Nikola Milovi}, Radislav Jankov. Danka Lali}, Nikola Maksimovi} 3, 7-12. Marija Stanimirovi}, Danilo Besede{, Nevena Horvat, Dejan Omorjan, Pero Babi}, Ilija Tomi} 2,5, 1321. Sini{a Levnaji}, Aleksa Savin, Marica Te{i}, David Zarin, Ivana Litri~in, Aksentije Subi}, Sr|an Popov, Tibor Igri`an, Sa{a Petkovi} 2, 22. Stjepan Bir~akovi} 1,5, 23-27. Teodora Raci}, Tihomir Bogovi}, Marina Robal, Ma{a Milivojevi}, Katarina Levnaji} 1,5, 28-29. Bojana Robal, Luka Kqaji} 0,5.

^ETVRTFINALE NOVOG SADA

Sme na na vr hu Na ~etvrtfinalnom turniru za plasman u polufinale 82. prvenstva Novog Sada koje se igra u Novosadskom {ahovskom klubu odigrano je osam kola. Posle silovitog starta kada je mk Slavko Stanojevi} zabele`io sve pobede posle ~etiri odigrana kola, do{lo je do smene na vrhu pa je vode}u poziciju preuzeo mk Miodrag Milosavac. Me|utim, na turniru je bitno u}i u prvih deset {to daje pravo na igrawe u polufinalu. Plasman posle 8. kola: 1. Mi o drag Mi lo sa vac 6,5, 2. Slavko Stanojevi} 6, 3-5. Tomislav Buzan~i}, Nenad \u-

ri}, Luka ^i~a 5,5, 6-10. @arko Simovi}, Svetlana Stojadinov, Dragan Cveti}, Dragan Markovi}, Dejan Vu~kovi} 5, 11-13. Pe tar Pje tlo vi}, Alek sa Ilin ~i}, Mi lo rad Obradovi} 4,5, 14-18. Isidora Gakovi}, Tomislav [krivanko, Momir Ilin~i}, Jasmina Milivojevi}, Rajko Te{anovi} 4, 19-22. Jovo Petovi}, Petar Borba{, Dragan Jovanovi}, Borivoje Ili} 3,5, 2327. Qu bi {a Po li}, Mi {a Tris, Rexep Ali{i}, Cvetko Vukovi}, Du{an Ilij} 3, 28. Zdravko Jakovqevi} 2,5, 29. Branislav Dobri} 1, 30. Tara Stoli} 0.

SPORT

dnevnik

sreda7.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2000. FK NS Junajted FK Petar Pua~a 3:1 Go lo ve za FK NS ju ni ted da li su: Alek si}, La za re vi} i Mi lo va no vi}, a za FK Pe tar Pu a- ~a A{pro. FK NS Junajted: Alek si}, Po li}, Kr go vi}, Vr ho vac, Sto ja no vi}, Vu ko vi}, [a ko li, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, La za re vi}, Mir ko vi}, Aba xi ja, De sni ca, ]o ro vi}, Mi lo va no vi}, Pet ko vi}. FK Petar Pua~a: Pu {a ra , Bo si}, Mar ko vi}, Lu ki}, Mi lo {e vi}, Ga ~e vi}, Mur se li, Ra doj ~i}, Po po vi}, Eski}, ^u li}, Ne ne zi}, Jo va no vi}, Zu ki}, A{pro.

FK Prof. Bolesnikov - FK Petli} (Zrewanin) 1:3 Gol za FK Prof. Bo le sni kov dao je Ga lin, a za FK Pe tli}: Ra {e ti} i Mi }o vi} 2. FK Prof. Bolesnikov: Era ko vi}, Je li ~i}, No vev ski, Ga lin, Dri ni}, Ru `i~ ka, Bur gi}, Ta lo, Dar di}, To mi}, Ta si}, Mi qu{, Stan ko vi}, Sto ja nov, La ho{. FK Petli}: Iva nov, Ra {e ti} S, Svje tli ca, Ra {e ti} B, Ba la}, Bar bul, Egre xi ja, Mi }o vi}, Sto ja no vi}, Pe tro vi}.

Dra gi ~e vi} 2, Ka ra no vi} 2 i Vu ji} 3. FK PP Tim: @iv ko vi}, Da mja no vi}, Kep ~i ja, Ti ca, Ba {ka lo, Mi lo {e vi}, Uro {ev, Ja ri}, Elez, Lon ~ar, qu {aj, Ne sto ro vi}, Ko ska, Lep ~e vi}, Cvet ko vi}. Krila Krajine: Ka ra gi}, Po po vi}, Ma ri}, Ka ra no vi}, Bu di sa vqe vi}, Vu ji}, Dra gi ~e vi}, Glu vi}, Vej no vi}, Drob wak, Ob ri}, ]o ro vi}, Ma rin kov, Mi {ko vi}.

FK Bistrica 05 - Krila Krajine 0:2 Go lo ve za Kri la kra ji ne da li su: Ka ra no vi} i Bu di sa vqe vi}. FK Bistrica 05: Isa kov ski, Ra da {i no vi}, Kop ~an ski, Si me u n o v i}, Iva n i}, Ma s nec, Iva n o v i}, Sto j a n o v i}, [ma wa, Mar ko vi}, Lu ki}, Po po vi}. Kri la Kra ji ne: Ka r a g i}, Po po vi}, Ma ri}, Ka ra no vi}, Bu di sa vqe vi}, Vu ji}, Dra gi ~e vi}, Glu vi}, Vej no vi}, Drob -

FK Sini{a Mihajlovi} FK Futog Gale 0:3

li}, Je len ko vi}, Pe tro vi}, Sto ji no vi}.

Ve le mir, Jak {i}, Miq ko vi}, Goj kov, Za vi{, Mi ji}.

FK Sini{a Mihajlovi} - FK Prof. Bolesnikov 0:8

FK Petar Pua~a FK Petrika 04 6:0

Go l o v e za FK Prof. Bo l e sni k ov da l i su: Te d i}, Dra g a ni}, Jan k o v i} 2 i Mi t ro v i} 4. FK Sini{a Mihajlovi}: Kec man, Mla de no vi}, Mi la no vi}, Zec, An dri ga, Mar ti no vi}, Gru ba~ ki, Der vi {i, Bo sni}, [a ko ta, ^e re vi}, Ve li~ ko vi}, Mla de no vi}, Mir ko vi}, Kom ne no vi}.

Go lo ve za FK Fu tog Ga le da li su: Ili}, Kr~ mar i Vu lin. FK Sini{a Mihajlovi}: [u put, Ili}, Jo va no vi}, Ugre no vi}, Dra gu ti no vi}, Spa so je vi}, \u ri ~ek, Vla i sa vqe vi}, Be ri}, Sla do ja. FK Futog Gale: [u mar, Va ja gi}, Ili}, [pi ri}, Ri sti},

2003. GODI[TE

2000. GODI[TE 1. Krila K. 2. Petli} 3. Petar Pua~a 4. NS Junajted 5. Arhitekt. P. 6. Futog Gale 7. Bistrica 05 8. Bolesnikov 9. Tvr|ava 10. S. Mihajlov. 11. PP Tim

4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 2

3 3 2 2 1 1 1 1 1 0 0

1 1 0 0 1 0 0 0 0 1 0

0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2

Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Vi da ko vi}, Ja nec ko, Ga }e {a i Aba xi ja 3. FK Petar Pua~a: Vi da ko vi}, Voj no vi}, Der vi {i, Ja cen ko, Ce ki}, @iv ko vi}, Ze ko vi}, Pa ro {ki, No va ko vi}, Ga }e {a, Mi lo va no vi}, To mi}, Ma ti je vi}, Aba xi ja, Ri sti}, Voj vo di}. FK Petrika 04: Drob wak, Ba la{, Sa raj li ja, Ra do va nov, Po lo vi na, Kre me no vi}, Ga lo vi}, Sa vi}.

1. Meridijana 3 2. Bolesnikov 3 3. Novi Sad 3 4. Petar Pua~a3 5. Bistrica 05 2 6. Petrika 03 3 7. Kinder 3 8. Tvr|ava 4 9. ^emp 07-04 3 10. Petrika 04 3 11. ^emp 07-03 3 12. S. Mihaj. 04 3 13. Futog-Gale 3 14. S. Mihaj. 03 3 15. Vojvod. RMR 4

16:4 10 14:4 10 8:4 6 9:9 6 7:6 4 8:6 3 3:6 3 5:9 3 6:14 3 3:10 1 0:6 0

Zdrav ko vi}, U~ur, Sa ra vo lac, Kr~ mar, Je li ~i}, Vu lin.

3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 1 0 2 1 1 0 0 0 0 1 0 0

0 0 0 0 0 0 1 2 2 2 2 2 2 3 4

20:1 18:2 10:2 11:3 13:2 8:5 9:6 7:10 5:7 3:10 8:16 2:11 4:5 3:17 5:24

9 9 9 7 6 5 4 4 3 3 3 3 1 0 0

FK Tvr|ava Arhitektura Proing 1:3

FK ^emp 07 FK Kinder 3:0

Gol za FK Tvr |a va dao je Gro za, a za Ar hi tek tu ra Pro ing: Bo {kan, Var ga i Vu ka {i no vi}. FK Tvr |a va: @i v a n o v i}, Ma li vuk, Bo do wi, \u ki}, Mi li n o v i}, Pro d a n o v i}, ]u l i brk S, Ba l an g o, Mi l i n o v i}, Trif ka no vi}, Mi lu ti nov, Kr sti}, Gro za, ]u li brk A, Mr {i}, Oqa ~a. Arhitektura Proing: Bo {kan, Ra do wi}, Var ga, Po po vi}, To ma no vi}, Glu {~e vi}, Ku {e ta, No va ko vi}, Opar ni ca, Vu ka {i no vi}, Do li naj, Pu pin, La lo vi}, Ma jer.

Go lo ve za FK êmp 07 da li su: Pan ti}, Agi} i Mi lin ko vi}. FK êmp 07 : Jo ki},Ma ru na, [a po va lov, Bo ro zan, Pan ti}, Sta no je vi}, Si mi}, ]i ri lo vi}, Agi}, Mi lin ko vi}. FK Kinder: Fi fa, Ru ì}, Pa vlo vi}, Ob ra do vi}, Bar jak ta ro vi}, Ri sta no vi}, Axe mi, Dok wa{.

FK PP Tim Krila krajine (B. Palanka) 0:9 Go lo ve za FK Kri la kra ji ne da li su: Po po vi}, ]o ro vi},

FK Petrika 03: Ive zi}, Bi ~a nin, Ra din, Bre sto vac, Trif ko vi}, Ma li no vi}, Ru `i}, Mak si mo vi}.

FK Me ri di ja na: Du k i}, \or | i e v s ki, Dum n i}, Ga j i}, [i ket, Ga ji}, Fat, [a hu ri}, Se dlar, Po po vi}, Do lo vac.

FK Futog Gale FK Petrika 03 2:2

FK Sini{a Mihajlovi} FK Meridijana 0:6

FK Tvr|ava FK Bistrica 05 2:3

Go lo ve za FK Fu tog Ga le da li su: Ka ~a ven da i Ja zi}, a za FK Pe tri ka 03 Ru `i}. FK Futog Gale: [pi ri}, Ku ri{, ]ur guz, Ka ~a ven da, Alek si}, Ra do sav ki}, ]o ro vi}, La ti no vi}, Ne deq kov, Lan ~u `a nin, To kin, Ba bi}, Pa ni}, Ja zi}.

Go lo ve za FK Me ri di ja na da li su: Du ki}, \or |i ev ski 2 i Po po vi} 3 . FK Si ni {a Mi haj lo vi}: \u r i}, Di k o s a v qe v i} M, Der v i { i, Ne g o v a n o v i}, Do ma ze to vi}, Gvo zde nac, Du ko sa vqe vi} I, Mir ko vi}, Pa vlov.

wak, Ob ri}, ]o ro vi}, Ma rin kov, Mi {ko vi}.

Go di {te: 2003.

Go lo ve za FK Tvr |a va da li su: Ja ki}-Kec man i Ko va ~e vi}, a za FK Bi stri ca 05: Po po vi} i Je len ko vi} 2. FK Tvr|ava: Ja ki}-Kec man, Ko va ~e vi}, Zec, Ju has, Axi}, [tr bac, ]u li brk, Bun da lo, Ma ti}, Ja ki}. FK Bistrica 05: Ne {tic ki, Po po vi}, Vu ko ti}, Ga vra no vi}, Te {a no vi}, Mi ja to vi}, Pan te -

FK Prof. Bo le sni kov: Avra mov, Mi tro vi}, Dra ga ni}, Vr ki}, Kne |i}, Te di}, ]o rac, Mar ko vi}, Po pov, No va ko vi}, Jan ko vi}, Lo pa ti}, No vo sel.

FK Tvr|ava Novi Sad 0:3 Go lo ve za No vi Sad da li su: Tr ku qa i O`vat 2 . FK Tvr|ava: Ja ki}-Kec man, Ko va ~e vi}, Zec, Ju has, Axi}, ]u li brk, [tr bac, Bun da lo, Ma ti}, Ja ki}. Novi Sad: Tri ki}, Lo hin ski, Mla di}, Mar ti no vi}, O| vat, Mi lo va no vi}, Tr ku qa, Vuk sa no vi},

FK êmp 07 SK Vojvodina RMR 7:3 Go lo ve za FK êmp 07 da li su: Ka picl, Ra ki}, To mi}, Mi lin ko vi}, Mar se ni} i Agi} 2, a za SK Voj vo di na RMR: ^vo ro vi} i Po pa di} 2. FK êmp 07: Ka picl, Ra ki}, Ma rin, Mi qe vi}, Xa ri}, Agi}, To mi}, Mi lin ko vi}, Mar se ni}. SK Vojvodina RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su bo ti}, Pe {e vi}, Ken |ur, Tri fu no vi}, Pe ri}.

SPORT

sreda7.novembar2012.

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA – NO VI SAD (@) Be o ~in mm - VST De te li na ra - Voj vo di na Bit - SK vo lej Fu tog - No vi Sad Li be ro - For tu na

1. Fu tog 2. Be o ~in 3. De te li na ra 4. For tu na 5. No vi Sad 6. Li be ro 7. Bit 8. VST 9. Voj vo di na 10. SK Vo lej

3 3 3 3 3 3 3 2 2 3

3 3 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 2 2 2 2 3

9:0 9:1 8:3 6:5 6:6 4:7 5:7 2:6 0:6 1:9

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 0 0 0

9 9 7 6 5 3 32 0 0 0

3:0 3:0 0:3 0:3 2:3 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2

6:0 6:0 6:2 5:3 5:5 3:3 3:4 1:6 0:6 0:6

6 6 5 4 3 3 3 0 0 0

TRO FEJ NO VOG SA DA (@)

1. VST 2. No vi Sad 3. ^emp 4. Gr bi} 5. F. vest 6. Fu tog 7. Par ti zan 8. NS v. t. 9. NS tim 10. NS vo lej

3 3 3 3 2 3 3 2 3 3

0:2 2:0 2:0 0:2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2 2 1 2 3

5:2 4:2 4:2 4:2 4:3 3:4 3:4 2:2 2:5 0:6

Od boj ka {i ce iz Oya ka

Te sna po be da Sr bo bran ki

Drugi dan Prvenstva Evrope u boksu za juniorke i mlade devojke, koje se odràva u poqskom gradu Vladislavovu, nije bio sre}an za na{e ratnice ringa. Me|u magi~ne konopce iza{le su wih ~etiri i sve su borili{te napustile pognute glave. U konkurenciji mladih Milanka Tadi} (54) poraèna je od svetske {ampionke Ruskiwe Qudmile [ahkove i to prekidom u 2. rundi. Marija Pavlov (57) ostala je bez medaqe, po{to je od we boqa bila Poqakiwa Paulina Jakubik. U toj borbi preusdnu uloogu odigrale su sudije, jer jedan od bodovnih bio je upravo Poqak. Na{a delegacija zvani~no se àlila de-

legatu, {to nije pomoglo. Sla|anu Topalov (69) savladala je Turkiwa Betul Gocmez 13:8.Juniorka Semra Bogu}anin (63) pokazala je najvi{e od svih na{ih bokserski, ali naletela je na svetsku i evropsku {ampionku Agnes Aleksiuson iz [vedske, koja je slavila 12:6. Bronzanih odli~ja domogle su se juniorke Tamara Miloradovi} (60) i Milena Matovi} (75) koj }e se, tre}eg dana, u polufinalu boriti sa Ruskiwom Potorkinom, odnosno Poqakiwom Janu{evskom. U ~etvrtfinalu, u konkurenciji mladih, Jelena Jeli} (60) }e se u ~etvrtfinalu ogledati sa svetskom {ampionkom, [ve|ankom Idom Lubland. M. P.

Elan vo lej - Neo plan ta (NS) 3:2 (25:21, 25:22, 20:25, 14:25, 15:7)

1. LI GA NS vo lej - Par ti zan Fu tog 1 - No vi Sad VST - ^emp 07-1 NS tim - Gr bi}

PR VEN STVO EVRO PE ZA @ENE

Obez be |e ne dve bron ze

3:1 3 3:0 3:1 2 3:0 1:3

Oya ci - Je din stvo Goks in - Ba~ ki zmaj Vol fland - Pa no ni ja Tem po - So ko Elan vo lej - Neo plan ta 1. Goks in 2. So ko 3. Oya ci 4. Neo plan ta 5. Elan v. 6. Pa no ni ja 7. Ba~ ki zmaj 8. Je din stvo 9. Vol fland 10. Tem po

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA – JU @NA BA^ KA

dnevnik

5 4 4 4 4 3 3 2 2 0

SR BO BRAN: Hala sportova, gledalaca 100, sudije: Turki} i Mini}. ELAN VOLEJ: Te{anovi}, Ti. Jojki}, Ta. Jojki}, Mavrenski, Kusli, Mari}, Popovi}, Dun|erski, M. Pavkov, ^ekerinac, Markovi}, T. Pavkov (l). NEOPLANTA: I. Popovi}, Vujasinovi} S, ^i~i}, Rwak, Mr-

Iri}, Zobenica, Jela~a, Cifra (l), Nikoli}, Labus, Zlatkovi}. BA^KI ZMAJ: Radoj~i}, Popin, Basari}, @ivkovi}, Koprivica, Prole, Vukovi}, Suboti}, Grubi{i}, @ulovi}. Vode}i Goks-in ubedqivo je savladao Ba~ki zmaj i potvrdio kvalitet. Karavukov~anke nisu dozvolile da se dugo postavqa pitawe pobednika, a go{}e su samo u

Vol fland - Pa no ni ja (BP) 0:3 (16:25, 23:25, 7:25) KA RA VU KO VO: Hala O.[. „Bora Stankovi}”, gledalaca 50, sudije: Merdanovi} i Veli~kovi}. VOLFLAND: Spasi}, Spasi}, Smiqkovi}, Nikoli}, Kosti}, Arsi}, Nastasovi}. Ovo go di {wa tr ka kroz ju `ni Ba nat

TR KA „STA ZA GVO ZDE NE ZA VE SE”

Ukqu ~u ju se Vr {ac i Be la Cr kva

2. LI GA Sme~ - FOK B[ De te li na ra - Va ra din SK vo lej 1 - Zmaj Vo {a 1 - Fu tog 2 Star - For tu na 1. Va ra din 2. For tu na 3. Sme~ 4. Vo {a 5. Zmaj 6. SK Vo lej 7. Fu tog 8. FOK B[ 9. De te li na ra 10. Star

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 1 1 1 0 0

2:0 0:2 1:2 2:0 0:2 0 0 1 1 1 2 2 2 3 3

6:0 6:1 4:2 4:2 4:3 4:4 2:4 2:4 0:6 0:6

3. LI GA As - Vo {a 2 ^emp 07-2 - FOK RK SK vo lej 2 - Fu tog MTV NS vo lej tim 2 - Du nav vo lej [trand vo lej - Kli sa 1. ^emp 2. NS v. t. 3. SK Vo lej 4. FOK RK 5. As 6. [trand v. 7. D. vo lej 8. Kli sa 9. Fu tog 10. Vo {a

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 2 0 0 0

0 1 1 1 1 1 1 3 3 3

6 6 4 4 4 4 2 2 0 0 2:0 2:0 2:0 1:2 2:1

6:0 5:2 4:2 4:2 4:3 4:3 4:3 1:6 1:6 0:6

6 5 4 4 4 4 4 1 1 0

6:0 6:0 4:2 4:2 2:2 2:4 2:4 2:5 1:6 0:4

0:2 0:2 2:0 2:0 2:0 6 6 4 4 2 2 2 2 1 0

LI GA 5–6. ^emp 07 - For tu na Fu tog - Gr bi} Star - SK vo lej NS vo lej tim - FOK RK No vi Sad - Mla dost NS 1. NS v. t. 3 3 2. Gr bi} 3 3 3. Fu tog 3 2 4. No vi Sad 3 2 5. Star 2 1 6. For tu na 3 1 7. Mla dost 3 1 8. ^emp 07 3 1 9. SK Vo lej 3 0 10. FOK R[ 2 0

0 0 1 1 1 2 2 2 3 2

1. LI GA (M) Vo {a 2 - As 2 Fu tog - SK vo lej As 1 - De te li na ra 1. Fu tog 2. Vo {a 2 3. Stra `i lo vo 4. As 1 5. De te li na ra 6. SK Vo lej 7. Vo {a 1 8. As 2

3 3 2 3 3 3 1 2

2:0 2:0 1:2 3 3 2 1 1 0 0 0

0 0 0 2 2 3 1 2

6:0 6:0 4:1 3:4 2:5 1:6 0:2 0:4

6 6 4 3 2 1 0 0

Od boj ka {i ce Vol flan da

ki}, Bubuq, Zec, Torman, Kurbatfinski, Popovi}, Juri{i} (l). Iako su imale vo|stvo od 2:0, odbojka{ice Elana iz Srbobrana pobedile su dobru ekipu iz Novog Sad tek posle taj-brejka.Podelom bodova, oba tima zauzela su ~vrste pozicije na sredini tabele.

Goks in - Ba~ ki zmaj 3:0 (25:17, 25:9, 25:12) OYA CI: Hala sportova, gledalaca: 50, sudije: Merdanovi} i Veli~kovi} (obojica Oxaci). GOKS-IN: Nikoli}, Forai, R. Krtini}, Radakovi}, D. Krtini},

prvo setu donekle bile adekvatan protivnik razigranom doma}inu.

Oya ci - Je din stvo 3:0 (25:21, 25:20, 25:12) OYA CI: Hala sportova, gledalaca 50, sudije: Merdanovi}, Veli~kovi}. OXACI: Stoj~i}, Mladenovi}, In|i}, Dragi{i}, Milenkovi}, M. Nikoli}, Karanfilovi}, Jovanovi}, Zdravkovi}, D. Nikolic (l). JEDINSTVO: (NB) Boreri}, Ivan~ev, Stoj{in, Grbi}, Markovi}, Padejanin, Ivan~ev, Nebek (l).

PA NO NI JA: (BP)Mi le ti}ki, Karanovi}, Zirojevi}, Ma ri}, Ma li}, Go li}, N. Stanojev, I. Stanojev i Rajovi}.

Tem po - So ko 0:3 (20:25, 12:25, 23:25) TEM PO: Me di}, Zdje lar, Ba{i}, Zori}, Dra~a, T. Miri}, S. Mi ri}, Ko va ce vi}, Gwatovi}. SO KO: Bo ri}, Dra gu mi lo, Deli}, Baki}, Soldo, Mastilovi}, Di mi tri je vi}, Bje li ca, Peri}, Milanovi}, \or|evi}, Petra{.

EVRO KUP ZA DA ME: PAR TI ZAN GO STU JE U MO SKVI

Cr no-be le pro tiv ti ma sno va Ko{arka{ice Partizana Galenike otputo va le su u Mo skvu gde da nas od 19.30 igraju me~ tre}eg kola Evrokupa protiv Dinama. U prva dva kola crno-bele su ostvarile pobede protiv francuskog Basket Lendsa kod ku}e sa 77:57 i Praga na strani od 81:75. Ruskiwe su dobile Prag ubedqivo kod ku}e sa 83:40, ali su pro{le nedeqe izgubile u Francuskoj od Basket Lendsa sa 73:79. Trener Partizana Marina Maqkovi} ube|ena je da }e wene igra~ice pokazati najve}i stepen borbenosti i da }e pri-

kazati svoj maksimum protiv jednog izuzetno sna`nog tima. - Dinamo iz Moskve je fantasti~an tim. Pre dva dana dobili su u ruskom {ampionatu Spartak iz Moskve sa ~ak 18 poena razlike. U pitawu je klub koji mnogo ula`e u `ensku ko{arku i koji se u posledwih pet godina nalazi konstantno u evropskom vrhu - rekla je Maqkovi}eva. Dinamo u svom sastavu ima izuzetne igra~ice koje dolaze iz VNBA. Kristi Toliver je stigla pro{le nedeqe i prvi me~ odigrala je protiv Spartaka, pokazav{i koliku }e ulogu ima-

ti u dobrim rezultatima. Posebnu pa`wu treba obratiti i na Lauru Harper, Aleksandru Kostinu i Tatjanu Vidmer. - Dinamo ima najve}e rezultatske ambicije. Uz Kristi Toliver pristiglo im je jo{ nekoliko igra~ica iz WNBA, koje imaju mogu}nost da zaigraju protiv nas. Ne treba biti previ{e mudar pa zakqu~iti protiv kakvog protivnika igramo u Moskvi i koliko je Evrokup sna`no takmi~ewe - istakla je Maqkovi}eva. Utakmica Dinamo Moskva – Partizan Galenika igra se danas od 19.30 u ruskoj prestonici.

Na sa stan ku pred stavnika lokalne samouprave i turisti~kih poslenika sa orga ni za to ri ma bi ci kli sti~ ke trke Staza gvozdene zavese dogovoreno je da se ukqu~e i op{tine Vr{ac i Bela Crkva. Sastanku su bili prisutni i ~lan evropskog parlamenta i idejni tvorac trke Majkl Kramer, stalni kordinator Ujediwenih nacija u Srbiji Vilijam Infante i ambasador Belgije u Beogradu Alan Kundicki, {to govori o zna~aju ovog poduhvata. Biciklisti~ka trka se odr`ava ve} 12 godina, a wen ciq je upoznavawe sa nacionalnim i kulturnim nasle|e zemaqa iza biv {e gvo zde ne za ve se. Startuje sa obala Barencovog mora, prolazi obalom Balti~kog mora, obalama finskih jezera, potom ide {umama ^e{ke, kroz Nema~ku, Slova~ku, Ma |ar sku, Bu gar sku...Tra sa Staza gvozdene zavese nastala je deceniju posle pada Berlinskog zida i u znak se}awa na

biv{u razdvojenost zapadnog i isto~nog bloka Evrope. - Susret smo iskoristili da se upoznamo i sa na~inom kako da za ove namene iskoristimo evropske fondove i sa Rumunijom promovi{emo na{e turisti~ke destinacije – ka`e o ciqevima ove trke kroz ovaj kraj zamenik predsednika op{tine Zoran Tomi}. - Svake godine biciklisti~ki turizam u Evropi bele`i rast od 20 odsto, {to je dobra {ansa za zemqe u ovom regionu da obogate svoju turisti~ku ponudu. Ru{ewem Berlinoskog zida ostatak isto~ne Evrope postao je otvoren i danas je mogu}e bez problema voziti ovu turu naglasio je Kramer. Ju`ni Banat ima bogatu turisti~ku ponudu, pa je ovde i u minulom periodu bilo doma}ih biciklisti~kih trka kroz Deliblatsku pe{~aru, pored Dunava... Predstoji posao, ~ulo se na ovom satanku, utvr|ivawe mar{rute i brojni poslovi na organizaciji trke u ovom kraju.

IZ BOR ZA NAJ BO QU ATLE TI ^AR KU

Enis, Fe liks ili Adams Britanka Xesika Enis, Amerikanka Alison Feliks i Novozelan|anka Valeri Adams nalaze se u konkurenciji za atleti~arku godine u izboru IAAF. Sve tri atleti~arke osvojile su titule olimpijskih {ampionki na Igrama u Londonu, Enisova u sedmoboju, Feliksova u trci na 200 metara, a Adamsova u bacawu kugle. Ime ovogodi{we osvaja~ice te presti`ne nagrade bi}e saop{teno na sve~a- Ye si ka Enis nosti u Barserloni 24. novembra. Jamaj~anin Usein Bolt, AmeriU konkurenciji mu{karaca, kanac Arijes Merit i Kenijac kandidati za naslov ajboqeg su Dejvid Rudi{a.

NBA LI GA

Po be da Ma ja mi ja U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) postignuti su ovi rezultati: Filadelfija - Wujork 88:110, Bruklin - Minesota 96:107, Majami - Finiks 124:99, Memfis - Juta 103:94, Dalas - Portland 114:91, San Antonio - Indijana 101:79, Sakramento - Golden Stejt 94:92 i L.A. Klipers - Klivlend 101:108.

kultura

dnevnik

sreda7.novembar2012.

НА НАРДНОЈ СЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ГРАДА ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА И ПОЗОРИШТА МЛАДИХ

Селимир Радуловић потврђен кандидат Миливоје Млађеновић није желео да коментарише наводе да је на место будућег директора предложен књижевник и издавач Селимир Радуловић, некада покрајински секретар за културу и директор Културног центра Новог Сада. Селимир Радуловић, такође, није био расположен да потврди или оповргне гласине, јер „озбиљном човеку не приличи да говори о нечему што је у надлежности Управног одбора Стеријиног позорја и Скупштине града Новог Сада”. - Ако и кад будем постављен, стојим вам на располагању – рекао нам је Радуловић. „Дневнику“ је из Управног одбора Стери-

Миливоје Млађеновић

ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ СНП-a

„Лабудово језеро” први пут у сезони Познати балет Петра Иљича стар СНП-а, као и ученици Ба- ричношћу. Без обзира што се баЧајковског „Лабудово језеро“ по- летске школе Нови Сад. лет „Лабудово језеро“изводи на ново је, после две сезоне, на ре- „Лабудово језеро“ је симбол балетским сценама широм света пертоару Српског народног позо- такозваног „белог балета“, у коме више од сто тридесет година, њеришта и биће изведен вечегова садржина и бајколирас и у суботу 10. новембра кост, те изванредне могућна сцени „Јован Ђорђевић”. ности које пружа интерПремијера овог балета била претаторима чине га незаје 4. априла 2008. Кореообилазним делом сваког граф је Владимир Логунов, сазнавања о балетској диригент је Микица Јевтић, уметности уопште. Стога сценограф Миодраг Табачније чудо што су многи ки, а костимограф Мирјана љубитељи, а и зналци баСтојановић Маурич. летске уметности, свој прУ главним улогама су: Јеви контакт са царством лена Лечић Колчерију Терпсихоре, музе игре, (Одета - Одилија), Андреј остварили управо гледајуКолчерију (Принц Зигћи „Лабудово језеро„- нафрид), Ливију Хар (Ротписала је критичарка Мибарт), Олтеан Тудор (Шут), лица Зајцев. Ана Ђурић, Андреја КулеОво је један од два ( уз шевић, Такуја Сумитомо „Жизелу“) најизвођенија (па де троа) вечерас и Асу- Јелена Лечић-Колчерију и Андреј Колчерију и најгледанија балета на ка Маруо, Бранкица Вучисцени СНП-а. Спада у она ћевић, Такуја Сумитомо (па де се садржај, заснован на бајци, ис- балетска сценска дела, којима се троа) 10. новембра. Учествују со- казује класичном плесном лекси- публика увек враћа. листи и ансамбл Балета и Орке- ком која обилује истанчаном лиН. П-ј.

НОВИ ФИЛМОВИ НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА АРЕНА СИНЕПЛЕКС

„Разбијач Ралф”, „Арго” и „Хипнотизер” На репертоар биоскопа Арена синеплекс стижу нови филмови. Анимирани филм Рича Мура, “Разбијач Ралф 3Д“ се већ приказује од јуче. Волт Дизни студио за анимацију и Емијем награђени редитељ Рич Мур („Симпсонови“,

негативац из аркадне игрице из осамдесетих година тражи искупљење и сценографија која прати причу били су довољно убедљиви за носталгичне родитеље који су одрасли у том периоду. У синхронизацији на српски језик учество-

Из филма „Арго”

„Футурама“) одвешће публику на урнебесно путовање у филму „Разбијач Ралф“, причи о негативцу из аркадне игрице који је одлучио да докаже да може да буде Добар момак. „Разбијач Ралф 3Д”је био најгледанији филм током протеклог викенда у Америци и намењен је широкој публици. Идеја да

вали су Ђорђе Марковић, Милан Антонић, Душица Новаковић, Маша Дакић и други. Нови филм Бена Афлека, “Арго“ са овогодишње ревије филмова „Синеманија „стиже сутра на репертоар. Заснован на истинитим догађајима, „Арго„ прати опасну тајну операцију која се од-

вијала иза кулиса кризе талаца у Ирану – о којој истина деценијама није била позната јавности. Док иранска револуција достиже тачку кључања, агент ЦИА осмишљава ризичан план за ослобађање шесторо Американаца који су се склонили у кућу канадског амбасадора. Филм је доживео велики успех на фестивалу у Торонту и сада је на првом месту светске „Бокс офис“ листе гледаности. Играју Афлек, Алан Аркин, Брајан Кренстон, Џон Гудман, Кери Биш... Други филм са „Синеманије“ који је од сутра на репертоару је „Хипнотизер„, овогодишњи шведски кандидат за Оскара, снимљен по истоименом светском бестселеру Лаша Кеплера продат у 600.000 примерака у Шведској и преведен на 34 језика,. По синопсису, психијатар Ерик Марија Барк добија телефонски позив из стокхолмске болнице. Инспектор Јона Лина моли га за помоћ у случају пацијанта који преживљава јаку трауму. Несрећном младићу су на бруталан начин убијени родитељи и сестра, а хипноза је једини начин да полиција нађе неки траг и спаси још једног преживелог члана породице, пре него што буде касно. Улоге тумаче Тобиас Зилиакус, Микаел Персбрандт, Лена Олин. К. Р.

Селимир Радуловић

јиног позорја потврђена тачност свих наведених информација. Што се тиче Позоришта младих, ситуација је таква да је након пропалог постављања глумца и водитеља Драгана Маринковића Маце на чело, на том месту „виђен“ редитељ Жанко Томић, тренутно уметнички директор куће. Томић је тим поводом рекао да нема никакву информацију о томе, али да сматра да би било више него добро да се неко што пре именује, како би сви могли да се посвете послу и реализацији планираног. Пи-ар Позоришта младих Тијана Делић је демантовала да је Жанко Томић кандидат за упражњено место, јер седнице Управног одбора ове куће није ни било:

- Не бих више да се спекулише са тим док се нешто конкретно не деси, јер се тако само манипулише и нама и јавношћу. Нама је тренутно важнији ребаланс буџета којим ћемо добити новац да завршимо први део обнове кула, фундуса, шминкернице. Председник Управног одбора Позоришта младих Бранко Копривица потврдио је да ће наредна седница Скупштине града бити кључна за одлуку о руководиоцу: - Некога ћемо сигурно предложити, али не журимо, састанак ћемо одржати пред седницу Скупштине града, а на њему ћемо да сагледамо све могућности и предлоге за директорско место. У Скупштини града Новог Сада није могла да се добије информација о тачном датуму одржавања седнице, сем да је то планирано за следећу недељу. Незванично, најчешће се помиње 19. новембар. И. Бурић

КОНЦЕРТ ПИЈАНИСТКИЊЕ БИЉАНЕ ГОРУНОВИЋ НА АКАДЕМИЈИ УМЕТНОСТИ У НОВОМ САДУ

Дубоко понирање у суштину дела Ако музичка историја XIX века не би била потпуна без стваралаштва Фредерика Шопена и субјективне моћи његове клавирске музике до тада непознатог стила, болне грациозности али и снаге, због чега је назван „музички Ботичели“, онда се и уметност интерпретације сваког значајнијег пијанисте не може замислити без тумачења Шопенових композиција. Захваљујући изузетној присности с инструментом, највећи романтичарски и пољски песник клавира, својим делима даје изванредну изражајност, испитујући у њима разнолике изворе боја и експресије. Управо срођеност и „пријатељство“ с клавиром и дубоко понирање у суштину дела, озбиљност и речитост извођења, смисао за обликовање целине форме као и истицање детаља, одсуство естрадности, али и „визуелна“ лепота наступа, особине су које красе уметност интерпретације Биљане Горуновић. „Другујући“ с инструментом од своје шесте године, прво у родном Београду, затим као студент московског Конзерваторијума “Чајковски“ и убрзо као пијаниста запажене концертне каријере, а данас и кроз професорски рад са студентима новосадске Академије, уметници је припала и дужност и част да отвори концертну сезону Мултимедијалног центра ове високе музичке школе. Реситал посвећен претежно Шопеновој музици започела је ретком у свом жанру, разгранатом и узбудљивом, Полонезом фантазијом, чију је карактеристичну ритмичку подлогу фино истицала у басовској линији, подједнако умерена и складна и када „грми“ и када меланхолично медитира, логична и у лирским и „успињућим“, градационим, а опет никад пренаглашеним епизодама. Тренутно у својим млађим средњим годинама, Биљана Горуновић је, како то желимо да истакнемо, постигла специфичну унутрашњу умереност, умешност за дискретно повлачење и „ненасилно“ надирање, способност за продубљене контрасте и велике, али и логичне динамичке распоне. Ове особине исказала је и приликом тумачења избора од седам Шопенових комада из циклуса Прелиди опус 28, везујући слушаочеву пажњу истицањем романтичарске сфере и уверљиво израженом садржајношћу сваке минијатурне нумере: у Прелиду у Ге-дуру подвукла је његов прелудијумски карактер, а сигурном покретљивошћу и

„течношћу“ фигура у левој руци, подржала пуну певност и тонски квалитет мелодије у десној; у Прелиду број 9 у Е-дуру маестетично је истакла снажно дејство маршевског мотива, а у „паралелном“ му, Прелиду у цис-молу, осветлила каприциозно играчки карактер. Попут мирнопоетског ноктурновског интермеца (или медитативног одморишта) богатог живота унутра-

сти, одзвучао је и 18. Прелид у еф-молу. Најзад, на почетку наглашено „испитивање боја и експресије“, тако карактеристично за представљање Шопенових остварења, Биљана Горуновић је пренела и на тумачење свите „Одјеци“ (1973) Василија Мокрањца, толико присутне на програмима многих наших пијаниста. Повезавши 11 делова овог величанственог

шњих гласова и нежно нијансиране, широко „упитним“ интервалима обележене сопранске теме, зазвучао је носталгично „расположен“ Прелид у Фис-дуру, а налик Менделсоновој „песми без речи“,с понављаним откуцавањем звона у басу (контра Ас), којим је, као чаробним звучним ефектом, наговестила последњу композицију вечери (Мокрањчеве „Одјеке“), донела Прелид у Ас-дуру. А пре но што је избор из Шопеновог опуса заокружила Скерцом у цис-молу, подједнако растрзано-драматичних и бурних, колико и „религиозних“ и меланхоличних акцената, попут узбудљивог реторичког усклика или тачке, декламације у драматичном речитативном стилу, концизан у својој сажетости, али и болној трагично-

дела у лучно засвођену целину, пијанисткиња је различитом клавирском фактуром креирала узбудљиву тонску поему, „своју“ студију јеке и одјека, бујања, кликтања и умножавања и „уодношавања“ сонорности. Настојећи да сваком мотиву, звуку и нијанси да пун замах и простор и пружи „одзвањање“ различитог интензитета и надахнућа, „допустила“ је тако слушаоцима да сваки по свом нахођењу дочара и доживи црквена звона и неку сопствену религиозност, лично духовно расположење. На топао пријем и бурне акламације поштовалаца, „одговорила“ је с три инспирисана додатка. Био је то диван почетак циклуса концерата у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду. Марија Адамов

Фото: Рина Вукобратовић

На предстојећој седници Скупштине града Новог Сада највероватније ће се одлучивати и о поставкама нових челних људи Стеријиног позорја и Позоришта младих. Док је у Стеријином позорју ситуација тек нешто јаснија, у Позоришту младих још увек не знају каква их судбина очекује, кад је реч о вођењу куће. - Поднео сам оставку, уз молбу да будем распоређен на упражњено место помоћника за програмске послове - изјавио је јуче за „Дневник“ још увек актуелни директор Стеријиног позорја, Миливоје Млађеновић. – Оставку сам поднео из личних разлога, чланови Управног одбора оставку су прихватили и проследили је Скупштини града, а подржали су и мој предлог да са 23 године искуства помогнем у програмским делатностима Стеријиног позорја, од којих је, свакако, најважнија организација истоименог фестивала.

svet

sreda7.novembar2012.

BRITANSKI PREMIJER NA BLISKOM ISTOKU

Ka me ron: Mo gu} iz la zak Asa da iz Si ri je ABU DA BI: Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e da bi sirijskom predsedniku Ba{aru al-Asadu mogao biti omogu}en bezbedan izlazak iz Sirije i imunitet od krivi~nog

Dejvid Kameron u Abu Dabiju

gowewa ukoliko bi to zna~ilo okon~awe sukoba u ovoj zemqi. „Naravno, ja sam za to da se on suo~i sa punom snagom me|unarodnog zakona i pravde zbog onoga {to je uradio. Ja mu sigurno ne}u ponuditi da do|e u Britaniju, ali ako èli da ode (iz Sirije), moè da ode, to bi moglo da se sredi”, rekao je Kameron za saudijsku TV mreù Al Arabija sa sedi{tem u Abu Dabiju. Zasad nije poznato da li je britanski premijer drugim ~lanicama Saveta bezbednosti UN izneo ovu ideju u okviru koje

bi se Asadu ponudio imunitet od krivi~nog gowewa ukoliko prihvati azil u tre}oj zemqi. Tako|e nije poznato ni koja bi zemqa prihvatila sirijskog predsednika. Britanski premijer je ovu izjavu dao uo~i posete Saudijskoj Arabiji, u okviru turneje po zemqama Bliskog istoka, tokom koje je jedna od tema razgovora i kriza u Siriji, koja traje od marta pro{le godine, javio je Rojters. Kancelarija UN za qudska prava isti~e da sirijskim zvani~nicima za koje se sumwa da su po~inili ili naredili zlo~ine protiv ~ove~nosti treba da sudi Me|unarodni krivi~ni sud. Istovremeno, istra`iteqi UN za qudska prava prikupqaju dokaze o zlo~inima koje su po~inili kako pobuwenici, tako i snage koje se bore na strani re`ima u Damasku.

Bom ba{ eks plo di rao BAG D AD: Naj ma we 27 qudi je poginulo, a vi{e od 50 raweno u eksploziji automobila bombe nedaleko od jedne vojne baze severno od Bagdada, saop{tila je policija. Napad se dogodio oko podneva po lokalnom vremenu na ulazu u bazu Taxi koja se nalazi nekih 25 kilometara severno od prestonice kada je bomba{ samoubica aktivirao eksploziv, pre no si Roj ters. Bez bed no sni i zdrav stve ni zva ni~ ni ci, ko ji su `e le li da osta nu ano nim ni, po tvr di li su da da se me |u `r tva ma na la ze tri voj ni ka. Ni vo na si qa u Ira ku opao je u od no su na 2006. i 2007. go di nu, ali na pa di su i da qe ~e sti, na ro ~i to u Bag da du i oko li ni.

dnevnik U JEKU ISTRAGE O MALVERZACIJAMA S NEKRETNINAMA

Pu tin sme nio mi ni stra od bra ne MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je ju~e ministra odbrane Anatolija Ser|ukova i na to mesto postavio gubernatora Moskovske oblasti Sergeja [ojgua. Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je u izjavi AFP-u da je Ser|ukov smewen kako bi mogla da bude nastavqena temeqna is-

ujutro zatekla u luksuznom moskovskom stanu mlade i atraktivne Jevgenije Vasiqeve, {efa odeqewa za nabavku u wegovom ministarstvu. Ser|ukov, koji je o`ewen i otac jednog deteta, otvorio je vrata policiji koja je do{la da pretrese stan Vasiqeve, u toku istrage o malverzacijama te-

AMERIKA BIRALA PREDSEDNIKA DR@AVE

Ame ri kan ci u re do vi ma ispred bira~kih mesta VA [ING TON: [irom SAD, gra|ani su stojali u redovima ispred bira~kih mesta, kako bi glasali za novog predsedika dràve i stanara Bele ku}e. Redovi su bili izuzetno duga~ki u dràvama presudnim za rezultat izbora kao {to su Florida i Virxinija, a u Va{ingtonu na glasawe se ~ekalo satima, javqa DPA. U Ohaju, dràvi koja }e, kako se o~ekuje, odlu~iti ishod trke izme|u predsednika SAD Baraka Obame i kandidata Republikanske partije Mita Romnija, vi{e od jednog sata se ~ekalo na glasawe. Republikanski kandidat za predsednika SAD Mit Romni glasao je u Belmontu, u dràvi Masa~usets. Upi tan za ko ga je gla sao, Romni je uzvratio: „Mislim da znate”. Romni koji je republikanski kandidat za predsednika SAD, bio je guverner Masa~usetsa izme|u 2003. i 2007. godine. Romnijev protivkandidat na izborima, predsednik Barak Obama glasao je 25. oktobra u îkagu, iskoristiv{i svoje pravo da glasa ranije. Pored predsednika, Amerikanci su ju~e birali i svih 435 ~lanova Predstavni~kog doma Kongresa i 35 od 100 senatora. Prema najnovijim istraìvawima javnog mwewa, Obama i Romni su na nacionalnom nivou potpuno izjedna~eni, 49 prema 49 odsto, dok ankete sprovedene u dràvama koje se smatraju kqu~nim

za izbore daju pokazuju prednost predsednika Obame od jedan ili dva odsto, ali je to sve ipak na nivou statisti~ke gre{ke.

koje se o~ekuje da bi mogle doneti prevagu u izobrnoj trci. Obama je svoju izbornu kampawu zavr{io u gradu Demojn u

ridi i u Ohaju, prijavqene su odre|ene nepravilnosti koje se odnose na rano glasawe i na takozvano glasawe u odsutnosti,

Zgrada u kojoj je uhap{en ministar i Jevgenija Vasiqeva

traga u vezi sa proneverom dr`avne imovine, vredne oko 100 miliona dolara, u firmi „Oboronservis”, koja je pod kontrolom ruskog ministarstva odbrane. Istraga ispituje mahinacije sa evidentno ve{ta~ki sni`enim cenama nekretnina koje su pripadale ministarstvu odbra-

{kim 100 miliona evra u dr`avnom preduze}u „Oboronservis”, koje snabdeva rusku vojsku. Dodatnu dimenziju celoj aferi jeste podatak da je supruga Ser|ukova k}i Viktora Zubkova, nekada{weg premijera Rusije i jednog od najbli`ih i najuticajnijih saradnika Vladimira Putina.

Po li ci ja ga je ra no uju tro za te kla u luk su znom mo skov skom sta nu mla de i atrak tiv ne Jev ge ni je Va si qe ve, {e fa ode qe wa za na bav ku u we go vom mi ni star stvu

Ina~e, izbori su ve} zvani~no po~eli tradicionalnim glasawem u mestu Diksvil No~ u dr`avi Wu Hemp{ir, koja ima deset registrovanih bira~a. Prema izborim rezulatima koji su saop{teni nekoliko minuta iza pono}i, dvojica kanidata dobila su isti broj glasova, po pet. Istovremeno, Obama i Romni obilazili su prekju~e dr`ave za

Ajovi, u kojem je, kako je rekao, pre pet godina i po~eo svoj put ka Beloj ku}i. I Mit Romni proveo je dobar deo prekju~era{weg dana u Ohaju, dr`avi koju je je svaki republikanski kandidat u posledwih 30 godina morao da osvoji da bi postao predsednik. U dve dr`ave koje mogu biti kqu~ne za ove izbore – na Flo-

{to bi moglo odu`iti objavqivawe imena novog predsednika SAD. Dve izborne kampawe ve} su u te dve dr`ave uputile armiju advokata, kako se ne bi ponovila situacija iz 2000. godine kada je Amerikancima bilo potrebno 33 dana i odluka Vrhovnog suda da saznaju ko im je novi predsednik.

ne, zemqi{nih parcela i akcija preduze}a, a u okviru tog slu~aja ve} je ispitana biv{i {ef odeqewa za imovinske odnose ministarstva odbrane i ~lan saveta direktora „Oboronservisa” Jevgenija Vasiqeva. Ruski mediji su ranije preneli da bi u okviru istrage u najskorije vreme mogao da bude ispitan kao svedok i Ser|ukov. Prema podacima istrage, mahinacije kojima je naneta {teta ve}a od tri milijarde rubaqa (oko 100 miliona dolara), izvele su kompanije povezane sa „Oboronservisom”, ~iji je predsednik saveta direktora donedavno bio Ser|ukov. Analiti~ari Kremqa tvrde da je Ser|ukov jedan od menaxerski najsposobnijih qudi predsednika Vladimira Putina, ali da se na{ao na pogre{nom mestu u pogre{no vreme. Policija ga je rano

Ruski mediji pi{u da Ser|ukov, ina~e izvanredno sposoban, za muwevitu politi~ku karijeru moè da zahvali upravo tastu Zubkovu, pa je tako za kratko vreme od prodavca name{taja napredovao do ministra odbrane. Rusko tuìla{tvo objavilo je da su u stanu Vasiqeve zaplewena za istragu korupcije va`na dokumenta, 75.000 evra u gotovini, vredan nakit i umetni~ki antikviteti. „Ser|ukov je odrastao ~ovek i ima pravo na privatni ìvot. Me|utim, zabriwava to {to na{ visokopozicionirani izvor tvrdi kako ne bi bilo nikakve istrage u „Oboronservisu” da ministar nije imao aferu. Privatni obra~uni prodaju nam se kao istrage o korupciji”, komentari{e celu aferu moskovski „Komsomolets”, najtira`niji ruski dnevnik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI POL BI JA Predsednik Kameruna Pol Bija obeleàva 30 godina na vlasti, a wegova stranka napravila je planove za velike proslave i zabranila opoziciji da odrì protest. Bija (79) brisao je iz Ustava ~lan o ograni~ewu broja mandata i rekao da }e se 2018. kandidovati ponovo, ako mu zdravqe bude dozvolilo. Opozicija ga optuùje za preteranu kontrolu nad parlamentom, sudstvom i vojskom.

JU LI JA TI MO [EN KO ]erka ukrajinske opozicione liderke Julije Timo{enko kaè da nije uspela da ubedi majku da odustane od {trajka gla|u, i da se boji za wen ìvot. Jevgenija Timo{enko (32) ne zna, koliko dugo }e wena majka izdràti, po{to {trajkuje gla|u od 29. oktobra u znak protesta zbog neregularnosti koje su posmatra~i registrovali na izborima, na kojima je pobedila partija predsednika Viktora Janukovi~a.

BENYAMIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Benxamin Netanijahu rekao je da Iran ne}e postati nuklearna sila dok god je on premijer. „Garantujem da ako budem ponovo izabran za premijera ne}u dozvoliti da Iran razvije nuklearnu bombu”, istakao je Netanijahu. Na pitawe da li je stvarno sposoban da „pritisne dugme”, on je odgovorio: „Sposoban sam, ako moram. Nadam se da ne}u morati”.

Vla da Uru gva ja }e kon tro li sa ti pro da ju ma ri hu a ne MON TE VI DEO: Prodaja marihuane u Urugvaju stiè pod vladinu kontrolu i to uz dràvni aran`man, kako navode, sve u interesu potro{a~a. Parlament razmatra zakon o regulaciji trì{ta te droge da bi ona bila boqeg kvaliteta, a iste cene kao i ona koja se prodaje ilegalno, rekao je direktor Dràvnog saveta za drogu Hulio Kalsada. Danas marihuana stiè sa crnog trì{ta, pome{ana sa drugim supstancama, ili sadrì delove biqke koji nisu za qudsku upotrebu. Zato }e dràva obezbedi marihuanu boqeg kvaliteta”, objasnio je Hulio Kalsada na konferenciji za {tampu. „Na crnom trì{tu 25 grama marihuane ko{ta 500 pesosa (25 dolara)”, naveo je direktor Dràvnog saveta za drogu .

Kalsada je dodao da je u sarad wi sa me |u na rod nim eks pertima i drugim doma}im zainteresovanim stranama utvr|eno da cena marihuane koju

dràva moè staviti na raspolagawe za distribuciju na legalan na~in, ne bi bila daleko od prose~ne cene na crnom trì{tu.

Vlast za organizovano gajewe kanabisa

Pred log za ko na ko jim bi dr `a va re gu li sa la pro iz vod wu i pro da ju ma ri hu a ne, pod net je Par la men tu po ~et kom av gu sta. Vlast namerava da odobri organizovano gajewe kanabisa namewenog za li~nu potro{wu. Svaki potro{a~ }e imati li~nu anonimnu barkod karticu pomo}u koje bi mogao da legalno kupi po 40 grama marihuane mese~no, pi{e urugvajska {tampa. Ciq tog vladinog plana je suzbijawe nasiqa povezanog s ilegalnom trgovinom drogom. Posedovawe za li~nu upotrebu i u`ivawe kanabisa nisu ni sada ka`wivi u Urugvaju, ali trgovina i gajewe jesu. U toj zemqi sa 3,2 miliona stanovnika oko 20.000 qudi redovno pu{i marihuanu.

BALkAn

dnevnik

MI NI STAR SKI FO RUM ZE MA QA ZA PAD NOG BAL KA NA

Za jed ni~ ka de kla ra ci ja o bez vi znom re ì mu TI RA NA: Dvodnevni ministarski forum zemaqa Zapadnog Balkana u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, na kojem je Srbiju u Tirani predstavqao ministar pravde i dràvne uprave Nikola Selakovi}, zavr{en je ju~e dono{ewem zajedni~ke deklaracija o bezviznom reìmu i o ja~awu borbe protiv nezakonite trgovine vatrenim oru`jem i municijom. Glavne teme ministarskog foruma odnosile su se na mehanizme monitoringa liberalizacije viznog reìma, borbu protiv trgovine qudima, oru`jem i municijom, sudsku saradwa zemaqa u regionu u krivi~nim stvarima, kao i pravosudne aspekte borbe protiv trgovine drogom. Ministar pravde i dràvne uprave Srbije Nikola Selakovi} predloìo je ju~e u Tirani, na Ministarskom forumu zemaqa Zapadnog Balkana u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, da se uvede regionalni nalog za hap{ewe u zemqama jugoisto~ne

Evrope. Selakovi} je istakao da }e budu}i regionalni nalozi za hap{ewe uvesti pojednostavqenu

vremena usled velikog broja administrativnih barijera, saop{teno je iz Ministarstva pravde.

Nikola Selakovi}

proceduru i zameniti postoje}i mehanizam koji se pokazao kao komplikovan i zahtevao previ{e

„Sa~iwen po uzoru na evropski nalog za hap{ewe, ovakav regionalni nalog za hap{ewe bi

pribliìo zemqe regiona evropskim standardima”, naglasio je ministar pravde i dràvne uprave. Prema wegovim re~ima, borba protiv korupcije u pravosudnom sistemu, borba protiv trgovine qudima, drogom, oru`jem, kao i za{tita prava Roma i drugih mawina, zahteva efikasnu saradwu me|u dràvama u regionu. On je ocenio da prekograni~na trgovina moè da podstakne ekonomski prosperitet i razvoj, ali da sa druge strane trgovina drogom i oru`jem ga unaza|uju i spre~avaju. „Srbija je zavr{ila nacrt Zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika, koji }e uskladiti srpsko zakonodavstvo sa svim relevantnim i potvr|enim me|unarodnim instrumentima u okviru borbe protiv droge. Me|utim, lokalni izazovi se ne mogu re{iti bez saradwe me|u susedima i sveobuhvatne me|unarodne podr{ke”, kazao je Selakovi}.

PO PRE SU DI EVROP SKOG SU DA ZA QUD SKA PRA VA

Slo ve ni ja i Sr bi ja pla }a ju sta ru {ted wu u BiH ZA GREB: Evropski sud za qudska prava presudio je da je Slovenija odgovorna za povra}aj stare devizne {tedwe {tedi{ama filijala Qubqanske banke van Slovenije, a da je Srbija odgovorna za povra}aj te vrste {tedwe {tedi{ama Invest banke van Srbije. Kako javqaju hrvatski mediji, Evropski sud za qudska prava presudio je u predmetu troje dràvqana BiH (Ali{i}, Saxak i [ahdanovi} protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije) koji su pokrenuli postupak traè}i da Evropski sud utvrdi odgovornost tuènih dràva za neispla}ivawe stare devizne {tedwe u filijalama Qubqanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla dugi niz godina. Evropski sud je utvrdio odgovornom Sloveniju za povredu

prava na mirno uìvawe vlasni{tva (~l.1.Protokola 1. uz Konvenciju) i prava na efikasno pravno sredstvo {tedi{ama koje su svoju deviznu {tedwu poloìle u filijale Qubqanske banke van teritorija Slovenije kao i Srbiju za neispla}ivawe devizne {tedwe poloène u Invest banci van teritorija Srbije. Sud je presudio da propusti Slovenije i Srbije da podnosioce zahteva u ovom predmetu, ali i sva druga lica u istom pravnom poloàju ukqu~e u odre|ene {eme povra}aja te {tedwe, predstavqaju sistematski problem. Obe dràve trebaju u roku od {est meseci nakon {to presuda po stane ko na~ na da omo gu}e podnosiocima i svim drugim {tedi{ama u istom poloàju isplatu stare devizne {tedwe

pod istim uslovima kao {to je omogu}eno onima koji su imali staru deviznu {tedwu u filijalama slovena~kih banaka u Slo-

veniji, odnosno srpskim dr`avqanima koji su imali {tedwu u filijalama srpskih banaka na podru~ju Srbije.

Opet spor na „maj ska zo ra”

Parlament Crne Gore

\u ka no vi}: Man da tar kra jem sed mi ce Lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} izjavio je ju~e da }e mandatar za sastav nove crnogorske vlade biti poznat do kraja ove ili po~etkom naredne sedmice, ali se nije izja{wavao da li }e on ponovo biti premijer. „Krajem ove ili po~etkom naredne sedmice zna}e se ko je mandatar. Dogovara}emo se unutar vladaju}e koalicije ko treba da bude mandatar, koji }e sa najvi{e poverewa mo}i da formira vladu i da odgovori o~ekivawima kako na{e bira~ke javnosti, tako i ukupne crnogorske politi~ke javnosti”, kazao je \ukanovi} odgovaraju}i na pitawe ho}e li biti premijer. DPS i stranke mawinskih naroda potpisale su u Podgorici, uo~i konstitutivne sednice novog saziva Skup{tine Crne Gore, sporazum o postizbornom savezu, {to }e im omogu}iti da formiraju vladaju}u ve}inu u crnogorskom parlamentu, a potom i novu vladu. U crnogorskoj javnosti kao glavni kandidati za premijera figuriraju \ukanovi}, dosada{wi premijer Igor Luk{i} i potpredsednik Vlade Du{ko Markovi}.

No va is tra ga o po gi bi ji Traj kov skog SKO PQE: Vlasti BiH odlu~ile su da pokrenu novu istragu o avionskoj nesre}i u blizini Mostara 2004. godine, u kojoj je poginuo predsednik Makedonije Boris Trajkovski. [ef komisije za istragu vazduhoplovnih nesre}a BiH Omer Kuli} potvrdio je za makedonske medije da }e biti pokrenuta nova istraga po{to je makedonska komisija dostavila nove dokaze o tom slu~aju. On je rekao da se dokumenti sa tom odlukom sada nalaze kod ministra za saobra}aj Damira Haxi}a. „Da, donesena je odluka da se otvori nova istraga. Tako je odlu~eno jer makedonska ekipa koja je radila

izve{taj dostavila nove dokaze o tom slu~aju. Potpisivawe dokumenta je u toku”, izjavio je Kuli}. Makedonska komisija je ~etiri godine radila na ekspertskom izve{taju o padu vladinog aviona u kome su navedena nova svedo~ewa, analize i izjave na dan tragedije, kao i postupci kontrole letewa i francuskih vojnika Sfora kod Mostara. Prvi izve{taj je potpisao {ef komisije za istragu nesre}e Salko Begi} koji je utvrdio da ja avionska nesre}a rezultat pilotske gre{ke. U avionskoj nesre}i je pored Trajkovskog stradalo osam ~lanova makedonske delegacije i posade.

Pre mi nuo pa tri jarh Mak sim SO FI JA: Poglavar Bugarske pravoslavne crkve, patrijarh Maksim preminuo je rano ju~e ujutro u 98. godini, saop{tila je crkva. „Poglavar Bugarske pravoslavne crkve, wegov preosve{tenstvo bugarski patrijarh i episkop sofijski Maksim, prepustio se Bogu”, navedeno je u saop{tewu Bugarske partijar{ije. Patrijarh je proteklih nekoliko sedmica proveo u bolnici zbog op{te iznemoglosti, preneo je Rojters. Patrijarh Maksim bio je poglavar Bugarske pravoslavne crkve 41 godinu, od ustoli~ewa 1971. godine. Crkva, stara oko 1.100 godina, pre`ivela je otomansku imperiju, kao i decenije vladavine komunista u Bugarskoj. Sveti sinod }e se sastati kako bi organizovao pripreme oko sahrane patrijarha i kako bi,

tako|e, izabrali wegovog privremenog naslednika sve dok veliki Crkveni savet za ~etiri meseca ne bude izabrao novog poglavara Bugarske pravoslavne crkve. Patrijarh Maksim se nije ~esto pojavqivao u javnosti, ali je va`io za uticajnu osobu, sa konzervativnomo pro{lo{}u. We-

mu se pripisuju zasluge za ja~awe religije posle pada komunizma i obnovu nekoliko desetina manastira i izgradwu crkava {irom Bugarske, u kojoj se oko 80 odsto gra|ana izja{wavaju kao pravoslavni vernici.

GR^KA

KON STI TU I SAN NO VI SA ZIV SKUP [TI NE CR NE GO RE

POD GO RI CA: U Podgorici je danas, 24 dana nakon parlamentarnih izbora, konstituisan novi saziv Skup{tine Crne Gore, a sednicu je obeleìo spor oko intonirawa dràvne himne, ~ije izvo|ewe je bojkotovao deo opozicionih poslanika. Na po~etku konstitutivne sednice intonirana je himna „Oj, svijetla majska zoro”, ali tom ~inu nisu prisustvovali predstavnici Demokratskog fronta (DF) iz redova Nove srpske demokratije (NOVA), kao ni nezavisni poslanici Predrag Bulatovi}, Milan Kneèvi} i Vladislav Bojovi}. Oni su u{li u plenarnu salu tek nakon intonirawa crnogorske himne.

sreda7.novembar2012.

Sednicu je otvorila najstariji poslanik Jelisava Kalezi} iz DF-a, koja je kazala da je traìla da se izvede samo muzi~ki deo himne, bez teksta, jer, kako je kazala, postoji prigovor savesti kod jednog broja poslanika zbog posledwe dve strofe himne, ~iji je autor ratni zlo~inac Sekula Drqevi}, ali ta wena inicijativa nije prihva}ena od vladaju}e koalicije. Moja inicijativa bila je zbog toga {to nas aktuelna himna razdvaja, a ne spaja, {to je lo{e. Traìla sam da bude intoniran muzi~ki deo himne, bez spornog tekstualnog sadràja, ali to nije prihva}eno, navela je ona.Poslanici NOVE nisu ni 2009. godine, kada je konstituisan pro{li saziv parlamenta, prisustvovali intonirawu himne.

Ta opoziciona stranka ranije je saop{tila da ne mo`e ispo{tovati himnu, jer je autor posledwe dve strofe ratni zlo~inac, koji je veli~ao Hitlera. Konstitutivnoj sednici novog saziva crnogorskog parlamenta prisustvovao je i predsednik dr`ave Filip Vujanovi}. U Skup{tini Crne Gore, koja ima 81 poslanika, u novom sazivu bi}e tri koalicije i pet partija, a po prvi put u poslani~kim klupama na}i }e se Pozitivna Crna Gora. Na izborima koalicija Evropska Crna Gora , koju predvodi Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 39 mandata, Demokratski front 20, Socijalisti~ka narodna partija devet, Pozitivna Crna Gora sedam, a Bo{wa{ka stranka (BS) tri mandata. U parlamentu po jednog poslanika imaju Hrvatska gra|anska inicijativa (HGI), Forca i Albanska koalicija. DPS i stranke mawinskih naroda potpisale su, uo~i konstitutivne sednice novog parlamenta, sporazum o postizbornom savezu, {to }e im omogu}iti da formiraju vladaju}u ve}inu u crnogorskom parlamentu, a potom i novu vladu. Iz koalicije Evropska Crna Gora ranije je najavqeno da }e dosada{wi predsednik crnogorskog parlamenta i lider Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapi} biti kandidat vladaju}e koalicije za {efa Skup{tine i u narednom sazivu.

Tre }i ge ne ral ni {trajk ATI NA: Gr~ki sindikati pokrenuli su ju~e tre}i generalni {trajk u proteklih {est nedeqa, s namerom da ubede politi~are da ne podr`e vladine mere {tedwe koji }e uvu}i zemqu u dubqe neprilike. Svi letovi na i sa gr~kih aerodroma zaustavqeni su ju~e , izme|u 10:00 i 13:00 sati po lokalnom vremenu, na po-

ADEDI pridru`ili su se op{toj obustavi rada ju~e. [trajk treba da traje do srede uve~e kada gr~ki parlamentarci treba da glasaju o vladinom paketu mera {tedwe, a kasno preksino} policija je blokirala ulice oko sedi{ta Gr~ke vlade u Atini zbog mogu}ih nasilnih protesta.

Grci protiv novog paketa {tedwe

~etku 48-~asovnog generalnog {trajka koji }e zatvoriti {kole, zaustaviti vozove i trajekte i rad u bolnicama svesti na hitne intervencije, prenela je agencija AP. Po najavama, tokom generalnog {trajka danas i u sredu, tako|e {kole, poreske kancelarije i javne uprave ne}e raditi. Novinari su prekju~e u{li u jednodnevni {trajk uo~i ju~era{weg otpo~iwawa generalnog {trajka. Prekju~e su se novinarima pridru`ili lekari koji su pokrenuli trodnevni {trajk. Sindikat dr`avne elektrodistribucije DEI u{ao je generalni {trajk preksino}, a sindikati GSEE i privatni sindikat

Gr~ka vlada predstavila je prekju~e parlamentu novi paket {tedwe, predlog koji mora da dobije podr{ku gr~kih poslanika. Parlament bi trebalo da glasa u sredu o predlogu paketa {tedwe vrednom 13,5 milijardi evra koji se odnosi na smawewe tro{kova i pove}awe poreza uz mere koje bi olak{ale preduze}ima zapo{qavawe i otpu{tawe radnika, prenela je agencija Rojters. Usvajawe predloga reformi i buxeta za 2013. od presudnog zna~aja za deblokirawe 31,5 milijardi evra pomo}i Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske unije za spasavawe gr~ke privrede, koji je „na ~ekawu” od maja ove godine.

sreda7.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 63428 PRO DA JEM drva bagrem, hrast i jasen cena 3500 din. 1 metar. Telefoni: 061/61722-19, 063/77-19-142, prevoz gratis. 63776 PRO DA JEM garsoweru, ukwi`ena, Grbavica, 29m2, bez posrednika, cena dogovor. Telefon 060/135-7257. 63740 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

Dana 6. novembra preminuo je na{ dragi

Radoslav Tadin Tadija Sahrana je danas, 7. 11. 2012. godine u 15 ~asova na grobqu u \ur|evu iz kapele na Pravoslavnom grobqu.

PRO DA JEM jednoiposoban stan 40m2, Podbara, bez posrednika, drugi sprat. Telefon 062/963-740. 63741 PRO DA JEM dvosoban stan 65m2, Novo naseqe, bez posrednika, ukwi`en. Telefon 060/135-7260. 63742

S tugom i po{tovawem: supruga Na|a, }erka Zlatinka i sin Zlatoje sa porodicama.

63815

Da li je to stvarnost ili samo san..? Da li je zaista oti{ao putem ve~ne svetlosti najdra`i prijateq moj?

PRO DA JEM trosoban stan, Grbavica, 81m2, tre}i sprat, lift, CG, bez posrednika, cena dogovor. Telefon 060/135-7257. 63743

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63697

Ivica Ivkov Znam da Gospod uzima u okriqe svoje tako divne an|ele poput tebe. Ostajem tako tu`na i sama... Danijela [iqegovi}. 63814

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 63370

Ve} je {est godina od kako me je zauvek napustio moj voqeni sin

PO TREB NE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516-154 ili majapns@sbb.rs Zarada zagarantovana. 63747

Milorad [apina Bata Mnogo mi nedostaje{. Ostaje{ u srcu tvoje mame Mire. 63765

3 Zahvalnost i blagodarnost nesumwivo pripadaju onima koji su usnuli u Gospodu, stoga }emo na tu`nu {estogodi{wicu bla`enog upokojewa na{eg voqenog brata i ujaka

Milorada [apine Bate dana 7. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu u molitvenoj tuzi i neprekinutoj molitvenoj zajednici obele`iti ovaj dan. Tvoje, Cica i Ivana. 63764

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na{oj dragoj Bukili

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

sreda7.novembar2012.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Ester Erde{ Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u ve~nom miru.

Du{ica sa porodicom. 63786

dipl. in`. Sava Diki} 1931 - 2012. preminuo u 82. godini. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 8. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Starim Ledincima, a ispra}aj je iz ku}e u 13 ~asova u Novim Ledincima, Ul. 9 Jugovi}a br. 22.

O`alo{}eni: supruga Stanka, sin Aleksandar, snaja Mira i unuci Damjan i Teodora.

63794

Ester Erde{ Draga mama, hvala ti za `ivot, za qubav, za nesebi~no davawe, za odricawe, za podr{ku kroz ~itavo tvoje postojawe.

Dragi tata, pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nisi me|u nama.

Posledwi pozdrav prijatequ

Dobrisavu Radoi~i}u Dobrici Tvoj plemeniti lik i dobrota osta}e zauvek u na{em se}awu i u na{im srcima. Ponosni smo {to smo te poznavali. Neka ti je slava i hvala.

Tvoje koleginice i kolege iz firme VNG - Novi Sad.

Uvek }u te voleti. ]erka Mariana.

654-P

63784

Sa tugom i bolom javqamo da je na{a draga

Milan Risti}

Savi Diki}u

^uva}u uspomenu na tvoj vedar lik i sa po{tovawem prema tebi ~uvati se}awe na tvoju plemenitost i dobrotu koju si mi nesebi~no pru`ao. Po~ivaj u miru, i neka ti je ve~na slava i hvala.

Ester Erde{ preminula u 70. godini. Ispra}aj je u ~etvrtak, 8. 11. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{ voqeni sin

od prijateqa Petrovi}a iz Beo~ina.

Tvoja k}erka Olivera Vujovi}.

]erka Mariana. 63785

63770

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

POMEN

63793

Posledwi pozdrav mom suprugu

1990 - 2012.

Ivan Ivkov preminuo 5. 11. 2012. godine, u 51. godini. Sahrana }e se obaviti 8. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Katica Simin Ka}a

Erde{ Estiki

Godine prolaze a tuga i se}awe na tebe nikada. od Judite i Anamarije sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

Savi Diki}u dipl. in`.

Uvek }e{ nam biti u mislima i srcima.

1931 - 2012. iz Ledinaca Sklopim o~i, pa te vidim i u snu te zadr`avam. Ne dam jutru da te vodi, tako sebe zavaravam.

O`alo{}eni: otac Raj~a i majka Vida.

Tvoja Stanka. 63797

Javqamo rodbini, znancima i prijateqima da je na{ dragi brat, ujak, stric i {ogor

63790

63792

63733

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragom sinovcu

Radmili Ru`i}

Spasenije - Spase Cvjeti}anin

Tvoja plemenitost i dobrota }e nam ostati zauvek u srcima.

Ivici

1936 - 2012. preminuo 6. 11. 2012. godine, u 77. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je 8. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od wegovih: Marka, Vuleta, Vlade i Qiqe Ke{eq.

Tawa, Bata, Nata{a i Zoran.

63795

63783

O`alo{}eni: sestre Ne|a i Boja, bra}a Ilija, Lazo, Nikola, Jandre i Milan i ostala tuguju}a rodbina. 63789

Ivici Ivkovu od strica Sekule i strine @ivke. 63798

09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.99 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 00.45

Државни посао Документ Све странци Вести Еко Печуј, док. програм Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Знање Добар посао Државни посао Здраво живо Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преживели Живопис: Дуни ветре Повратак на село-Пантелија Војвођански дневник Један на један Лутер Строго платонски Под истим кровом Повратак на село

Патриција Пилар

СЕРИЈА

Миљеница Флора је осуђена на 18 година затвора због убиства свог љубавника Марчела. Она се и даље изјашњава као невина и не признаје оптужбе, али, по изласку из затвора она жели само освету... Улоге: Патриција Пилар, Клаудија Раjа, Маријана Хименез Режија: Жоао Емануел Карнеиро (РТВ 2, 06.55) 06.55 08.30 08.50 09.15 09.40 10.05 10.45 11.15 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.05 23.30

tv program

sreda7.novembar2012.

Миљеница ФЛУОШ 2012. Играње науком Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Концерт ЈУ група ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Историја биоскопа у Сенти (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Лутер Биографије Плави круг ТВ баштине

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.04 10.34 11.03 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21 14.54 15.05 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 19.50 20.40 00.10 00.25 01.10 01.22 02.07 03.43 04.00 04.43 04.53 05.47

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серија 10.30 Серија 11.00 Вести 11.05 Спринт 11.35 Истрага 12.00 Обалска стража 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Бели мантил 14.30 ИЦТ плус 15.00 Вести 15.05 Серија 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ево нас код вас 21.25 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Обалска стража 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписани Траг Задња кућа, Србија Збогом другови Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Најбоље драме ТВБ: Карађорђева смрт Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Фудбал: Лига шампиона, Челси-Шахтјор, пренос Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Војводе, филм Повратак отписани Вести(05.00) Гастрономад Непобедиво срце Верски календар

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Челси–Шахтјор (РТС 1, 20.40)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

10.00 АТП Мастерс куп Лондон 12.15 Тенис студио 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 16.30 Португалска лига 17.00 Фудбал Мондијал Магазин 18.15 Тенис студио 19.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 20.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 22.30 Евролига Магазин 23.00 Евролига студио 00.00 Премијер лига

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Серија Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Мис Тајни агент 2 Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Пи пи шоу У нај но ви јем из да њу еми си је са зна ће те не што ви ше о за ни ма њу ко ла чар ке, а упо зна ће те се и са за ни ма њем пи ца мај сто ра. Пред ста ви ће мо вам би ци кли зам и рва ње. У овом из да њу еми си је са зна ће те све о шум ској кор ња чи. Пред ста ви ће мо вам и ин стру мент, у пи та њу је ги та ра. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Ролингстонси Документарни филм оскаровца Мартина Скорсезеа посвећен групи „The Rol ling Sto nes” премијерно је приказан у Берлину, на отварању 58. берлинског филмског фестивала. Улоге: Мик Џегер, Кит Ричардс, Чарли Вотс, Рони Вуд Режија: Мартин Скорсезе (РТС 2, 22.06) 06.02 07.02 07.23 07.29 07.41 08.04 08.14 08.19 08.28 08.55 09.14 09.57 10.05 10.33 10.58 11.28 11.58

04.35

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Датум Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Светски изазов Един Карамазов и гудачки квартет краковске филхармоније Читање позоришта Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетљње историје Проветравање Датум Верски календар Ексклузивно Линк Елиза из Ривомброзе Ту и сад: Чутура уживо Викинд Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Датум Верски календар У свету Фудбал: Лига шампиона Беокулт Ели из Ривомброзе Ролингстонси, филм 25. београдски џез фестивал Трезор Фудбал: Лига шампиона, Челси - Шахтјор Фудбал: Лига шампиона

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.30 05.30

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Кактус Џек Филм: Друга жена Фамилијарна намештаљка

12.39 13.11 14.10 14.37 14.56 15.41 16.03 16.09 16.21 16.58 17.24 18.15 18.42 19.07 19.17 19.22 19.31 19.37 19.59 20.25 20.40 21.10 22.06 00.19 01.48 02.45

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 12.00 Нинџа ратници 12.55 Топшоп 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Приљатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Кошаркашка лига: Црвена звезда - Орлеан, пренос 21.00 Филм: Прљави плес 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Никита 00.45 Амерички топ-модел 01.35 Најбоље године 02.25 Укључење у Б92 Инфо

КОШАРКАШКА ЛИГА

Црвена звезда – Орлеан (Б92, 19.10)

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30 03.30

Цртани филмови Ђавоља вечера Туркан Сити вести Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Искушавање ђавола Сити вести Гледај мајку, бирај ћерку Собарица са Менхетна Туркан Филм: Максимални ризик Силиконске лепотице Филм: Искушавање ђавола Филм: Максимални ризик

Зоки на веселој фарми Ова прича верно описује једну од најдужих борби у историју животиња: ласице против пилића. „Пилећи паприкаш“ је цртана серија која омогућава малим гледаоцима да завире у душу три способна и самостална пилета који деле пространу двоспратницу на „Фарми смеха“. (Хепи, 09.15) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.30 00.00 01.00 01.40 02.45 03.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Беверли Хилс Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Једна жеља једна песма Завет, филм Долина вукова Беверли Хилс Црвени орао Звездана капија Завештање, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda7.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Мајами инк Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

01.00

Ловци на нацисте Прича о струји Афера Каравађо Уметност Русије Најгори послови у историји Лујза од Пруске – краљица срца Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Прича о струји Путовања и открића Најгори послови у историји Коса која је променила историју Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету Распућин, ђаво у људском облику Ловци на нацисте Путовања и открића Гуге – изгубљено краљевство Тибета Снимање рата

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Моје срце Тајна Николе Тесле Срећан Божић Нортфорк Нестала Колонија Код судбине Еротски филм Еротски филм

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тајна Николе Тесле Живот и време Николе Тесле, славног научника чији су многи проналасци украдени, а чији највећи допринос човечанству остаје мистерија до данас... Улоге: Пе тар Бо жо вић, Ор сон Велс Режија: Кр сто Па пић (Си не ма ни ја, 13.15)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.14 Митским путевима 3, док. серија 11.10 Кључ у руке 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.11 Скица за портрет 14.32 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Реч и живот 15.32 Индекс 16.06 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.50 Повратак отписаних, док. филм 21.45 Хоризонти специјал - избори 22.55 Дневник 3 23.35 Други формат 00.25 Секс и град 00.52 Регионални дневник 01.12 Више од успутне везе, филм 02.47 Др Оз, ток шоу

Аме ли ја Ваг нер

Трагач и силе таме Вил пуни 14 година. Родом је Американац, али се недавно са родитељима преселио у градић у Енглеској. Сазна да његови преци потичу управо из тога градића, а ускоро сазна и да је последњи од групе ратника који су посветили своје животе борби против злочиначких сила Таме... Улоге: Јан Мек шејн, Френ сис Кон рој, Кри сто фер Екле стон, Алек сан дер Лу двиг, Аме ли ја Вар нер Режија: Деј вид Л. Ка нин гем (ХРТ 2, 17.56) 07.02 07.32 08.20 08.45 09.10 09.58 11.40 12.25 12.37 13.03 13.35 15.12 16.00 16.20 16.39 16.55 17.56 19.31 20.00 20.40 21.39 22.35 23.31 00.16 00.57 01.39

Пе тар Бо жо вић

06.00 07.50 10.25 12.20 13.25 15.00 16.30 17.00 18.30 20.05 21.40 22.35 23.30 01.05 02.40 04.30

Ранго Робин Худ Промена игре Свет по Јону Б. Пингвини мога тате Зачин љубави Епизоде Последњи воз Синема верите Поноћ у Паризу Права крв Игра престола Експеримент Љубав Џесике Штајн Љубав и друге дроге Сајрус

Мала ТВ. Хотел Зомби Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Лов на зелени дијамант, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Фотографија у Хрватској Шалтер, док. филм Потрошачки код Више од успутне везе, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Цртани филм Фудбалска Лига првака: ПСГ Динамо, снимак Трагач и силе тмине, филм Тоскана на тањиру 1, док. серија Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Челси - Шактар, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Челси - Шактар, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Заштитница сведока ЦСИ: Мајами 24 Којак

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Скоро жена Биографија - Ештон Кучер Крађа Диван човек Биографија - Мариса Томеј Воз трезор Прерано рођен Биографија - Ештон Кучер Магла рата Биографија - Мариса Томеј Нестали Повратак на улице Сан Франциска 00.30 Једно убиство

08.00 Септембар 10.00 Само када се смејем 12.00 Авантуре Присиле, краљице пустиње 14.00 Запослени људи 16.00 Злочини и преступи 18.00 Преко палубе 20.00 Бул Дурам 22.00 Журба 00.00 Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Откако те нема Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Из другог угла Монк Видовњак Филм: Суперолуја у Сијетлу Филм: Велика лига 3 Вокер, тексашки ренџер

08.00 08.55 09.10 10.55 11.20 11.45 12.40 12.55 13.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.10 22.25 00.20 02.05 03.05

Галилео ТВ продаја Флешпоинт ТВ продаја Ексклузив Таблоид Крв није вода ТВ продаја Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас РТЛ Време Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Менталист Лопови, филм Астро шоу Откачени детективи, филм

Откачени детективи Нови партнери, наредник Џо Фрајдеј и Пеп Стрибек крећу на свој први задатак. Низ окултних убистава у Лос Анђелесу, води полицајце до телевизијског свештеника Џонатана Вирлеја, којег повежу с религијским култом... Улоге: Ден Ај кројд, Том Хенкс, Кри сто фер Пла мер, Алек сан дра Пол, Хе ри Мор ган Режија: Том Ман ки е вич (РТЛ, 03.05)

Том Хенкс

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов: Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Једини преживели Пут око света са 80 превозних средстава Чари путовања Преваранти на делу Преживљавање удвоје Једини преживели

08.30 08.45 11.00 13.00 15.30 16.45 18.00 20.00 20.05 21.05 21.10 21.15 22.15 22.25 22.30 23.00 23.05 23.10 23.40 00.25

Мотоспортови Фудбал Футсал Футсал Билијар Фудбал Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Сви спортови Голф Сви спортови Голф Једрење Једрење Сви спортови Олимпијске игре Фудбал Билијар

Лак ше је с ра си сти ма

пред ста ва ма ла и ка, осо бе с ду шев ним по - квих љу ди. Јед но су, ме ђу тим, ра сне и пред ра су де ре ме ћа јем су опа сне и за то што ви ше не го пре ма љу ди ма дру ге ет но на ци о нал но сти, а дру го ду шев но здра ве фи зич ки угро жа ва ју око - пре ма ду шев но по ре ме ће ним љу ди ма. Не по сре дан ли ну. Да ли се та вр ста опа сно сти мо же сма тра ти кон такт с љу ди ма дру ге ра се или дру ге ет но на ци ре ал ном? На кон јед ног ис тра жи ва ња, Пе трик Ко - о нал но сти мо же по ка за ти да они ни су та ко стра ри ген и А. Ку пер су за кљу чи ли да, ма да је ду шев - шни ка квим се при ка зу ју. Што се, пак, ти че пред на бо лест сла бо по ве за на с на сил нич ким по на ша - ра су де пре ма осо ба ма с ду шев ним по ре ме ћа јем, њем, љу ди сма тра ју да су сна жно по ве за ни и, да ефе кат лич ног кон так та с њи ма за ви си од то га кад би се ис пра ви ла та не прав да, по треб но је укло ни - се и где се сре ћу, и ка кве је по сле ди це по ре ме ћај ти дис кри ми на ци ју ду шев них бо ле сни ка и пру жи - оста вио на њих: да ли је „фа са да лич но сти“ па ци ти им ква ли тет ну за шти ту. јен та оста ла до бро очу ва на или је до бра но из ме Али за што по сто ји очи гле дан не сра змер из ме ђу ње на; да ли је бо ле сник у пси хи ја триј ској уста но објек тив но сла бе по ве за но сти ду шев ног по ре ме - ви или пар ку, ауто бу су, по се ти код не ког знан ца ћа ја и на сил нич ког по на ша ња, с јед не стра не, и или срод ни ка. Не ма сум ње да ће онај ко ви ди бо уве ре ња љу ди да су те две по ја ве сна жно по ве за - ле сни ка у пси хи ја триј ској уста но ви у акут ној фа не, с дру ге? За то што је лак ше ве ро ва ти да су ду - зи по ре ме ћа ја до би ти дру га чи ју сли ку. Да ље, јед шев но по ре ме ће ни из вор опа сно сти за наш фи зич - на ће се сли ка о ду шев но по ре ме ће ним љу ди ма ки ин те гри тет не го об ја шња ва ти се би и дру ги ма до би ти ако се оства ри лич ни кон такт с бо ле сни ка ко нас и за што угро жа ва онај ко је „не ра зу ман, ком ко ји је у сра змер но до бром пси хич ком, али вр не ра зу мљив и не пред ви див„. Ефе кат еду ка ци је на про ме ну ста ва пре ма ду шев но по ре ме ће ним огра ни чен је или ни ка кав. Рах ман Хег ха јет пи ше: „Ан т и с тиг ма т и з а ц и ј а тра ж и ве ро ват но не што ду бље од ло ги ке. Под у ча ва ти љу де да пси хи ј а т риј с ки па ц и ј ен т и ни су опа сни и од њих не тре ба за зи ра ти исто је као кад би сте не ком ко има фо би ју од ле те ња ави о ном ре кли да је ави он си гур но тран спорт но сред ство, те да се без стра ха укр ца у ави он“. Ни је, за кљу чу је Хег ха јет, ни ка кво чу до што пу ка тврд ња, ма ко ли ко пу та по на вља на, да они ко ји бо лу ју од схи зо фре ни је ни су опа сни не ма из гле де да пре ки не ус по ста вље ни од нос пре ма искон ском стра ху од њих. Ду шев но по ре ме ће ни љу ди Опа сним се сма тра сва ко ко је дру га чи ји се у ме ди ји ма че сто при ка зу ју у крај ње не га тив - ло ло шем со ци јал ном ста њу (не ма стал но пре би ном све тлу. Раз не дру штве не ор га ни за ци је мо гу ва ли ште, с пла стич ним ке са ма у ру ка ма по ту ца се са мо да про те сту ју про тив та квог на чи на при ка зи - од не ми ла до не дра га, за пу штен је, у пр ња ма), а ва ња или јав ним про те сти ма бра не пра ва ду шев но дру га ако се кон такт ус по ста ви с бо ле сни ком ко ји по ре ме ће них. По да ци о ефек ти ма та кве вр сте бор - се, уз сна жну со ци јал ну по др шку, на ла зи у по ро бе про тив стиг ма ти за ци је ду шев но по ре ме ће них ди ци, уред не је спо ља шњо сти и ре дов но одр жа ва ука зу ју на то да се на кон јав них про те ста не га тив - хи ги је ну. но обо је не сли ке и на пи си о пси хи ја триј ским па За ни мљи во је и по уч но ис тра жи ва ње Де низ ци јен ти ма обич но по вла че из штам па них или Жо де ле. Она је ис пи та ла ста во ве пре ма ду шев но елек трон ских ме ди ја. Ме ђу тим, ни је рет ко да по - по ре ме ће ним осо ба ма чла но ва по ро ди ца јед ног ти си ки ва ње сте ре о ти па из се л а у уну т ра ш њо с ти све сти ис хо ди, на из глед Фран цу ске, ко је тра ди ци „Учити људе да психијатријски па р а д ок с ал н о, ње го в им о нал но при ма ју хро нич но по ја ча ва њем. Бор ба про - пацијенти нису опасни и да од њих ду шев но по ре ме ће не осо тив по сто је ћег сте ре о ти па не треба зазирати, исто је као кад бе да жи ве и ра де у њи ма. из и ску је на пор то ли ко ве Та тра ди ци ја је ста ра ви бисте неком ко има фобију од ли ки да до во ди до озбиљ ше од сто го ди на, да кле ле те ња ре кли да је ави он си гур но ног сма њи ва ња спо соб но ви ше ге не ра ци ја има ис транспортно средство, те да се сти за при хва та ње но вих ку ство прак тич ки сва ко без страха укрца” ин фор ма ци ја ко је до во де днев н ог кон т ак т а с ду у пи та ње осно ва ност кон шев н им бо л е с ни ц и ма. крет ног сте ре о ти па. Ре зул тат то га је да по је ди нац Ис тра жи ва ње је по ка за ло да чла но ви по ро ди ца на ста ви да при хва та са мо оне ин фор ма ци је ко је има ју мен тал ну и со ци јал ну дис тан цу пре ма ду го во ре о осно ва но сти кон крет ног сте ре о ти па, а то шев но по ре ме ће ни ма. Они се њо ме бра не од не је чи нио и пре не го што се су о чио с јав ним по ру - по зна тих и не пред ви дљи вих стра на ду шев но по ка ма да је не при ме ре но и ру жно го во ри ти о љу ди - ре ме ће них. Раз ви ли су ве ли ки број тех ни ка њи хо ма с ду шев ним по ре ме ћа јем. вог ис кљу чи ва ња, не до зво ља ва ју ћи им да се ин У со ци јал ној пси хо ло ги ји је одав но по зна та ме - те гри шу у при ват ни и јав ни жи вот по ро ди ца до то да лич ног кон так та као на чин сма њи ва ња пред - ма ћи на. Крат ко ре че но, ду шев но по ре ме ће не до ра су да пре ма љу ди ма дру ге ра се или дру гог ет но - жи вља ва ју као из вор прет ње. А чла но ви по ро ди на ци о нал ног по ре кла, али и сви ма пре ма ко ји ма ца не са мо да има ју ду го ис ку ство не по сред ног се га је пред ра су де. У осно ви сто ји ве ро ва ње да ће кон так та с ду шев но по ре ме ће ним осо ба ма, не го се чо век лич ним кон так том с они ма ко ји су пред - су и по сред ством чла но ва мен тал но-здрав стве них мет пред ра су де уве ри ти у то да они ни су она кви ти мо ва, ко ји над зи ру тај вид ре ха би ли та ци је ду ка кви се при ка зу ју те ће се, по сле дич но, сма њи ти шев но по ре ме ће них осо ба, до бро оба ве ште ни о или не ста ти и пред ра су да и дис кри ми на ци ја та - при ро ди по ре ме ћа ја. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda7.novembar2012.

dnevnik

7. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Има те нео би чан дар да учи ни те сва ку си ту а ци ју ма ње дра ма тич ном. Уз да на шњу астрал ну енер ги ју би ће те све док кри за ма свих вр ста. Баш ви ће те би ти осо ба ко ја раз у ве ра ва дру ге љу де.

BIK 20.4-20.5.

Усу ди те се да из ра зи те сво је иде је без стра ха од под сме ха. То је оно што вам пла не тар на кон сте ла ци ја по ру чу је. То је упра во оно што вам се сви ђа јер вас страх од под сме ха ге не рал но обес хра бру је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ако осе ћа те же љу да на пи ше те не што, са да је пра во вре ме да то ура ди те. Си гур но је да вам ма ште не не до ста је. Ваш про блем мо гао би би ти што про зу и књи жев ност не схва та те озбиљ но.

Мо гу ће је да ће те мно го окле ва ти у то ку да на. Мо жда ће те мо ра ти да при кри је те исти ну или да је гла сно ка же те. Ако се то де си, ка жи те тач но оно што вам је на уму. Оче куј те по др шку.

По сто је тре ну ци ка да ја сно раз ми шља ње от кри ва ва шу огром ну зре лост. Ни сте осо ба ко ја је скло на са ња ре њу, та ко да ће те се те шко про на ћи у не ја сним си ту а ци ја ма. На пра ви те за ли хе.

У по след њих не ко ли ко да на мо жда се осе ћа те по ма ло фру стри ра но ка да је ва ша ини ци ја ти ва у пи та њу. Нео че ки ва не пре пре ке или уну тра шња огра ни че ња пред ста вља ће кру пан иза зов за вас.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

При па зи те на свој тем пе ра мент да нас. Мо гу ће је да сте не стр пљи ви ових да на јер је ва ша сме ла при ро да спу та на фи нан сиј ским огра ни че њи ма. Бес ко ри сно је да обра ћа те па жњу на гран ди о зне илу зи је. Да нас ће се вре ме за мр зну ти чак и ако вам се чи ни да иде те уна зад. Ис ко ри сти те ту па у зу да обра ти те па жњу на сво ју мо ти ва ци ју. Би ло би му дро да обра ти те па жњу на пи та ња ко ја се ти чу суд би не дру гог ли ца. Би ће те све сни осе ћа ја уз не ми ре но сти и че жње за про ме на ма, али не ће те би ти вољ ни да на пра ви те би ло ка кав по мак у том прав цу. Ва ше ра су ђи ва ње го во ри да су при го во ри ко ји не во де ни ку да бе сми сле ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ово ће би ти ве о ма сти му ла ти ван дан за вас. Осе ћа ће те се од лич но и не ће те има ти про бле ма да ка на ли ше те енер ги ју у би ло ка кве ак тив но сти. Не мој те се из на на ди ти ако на и ђе те и на по не ки от пор.

Мо жда сте при ме ти ли од ре ђе не фи зич ке или пси хо ло шке аспек те због ко јих вам је не при јат но. Да на шњи дан вас мо же на те ра ти на то да пре ду зме те од ре ђе не ме ре да би сте ис пра ви ли тај од нос. Са мо на пред! По не кад ће вам љу ди за ме ри ти не до ста так так тич но сти у од но си ма. Пла не тар не по зи ци је ће вам по мо ћи да бу де те осе тљи ви ји. Од јед ном ће те осе ти ти као да има те мно го ве ћи ка па ци тет за слу ша ње.

TRI^-TRA^

Брит ни пи ше ро ман V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Брит ни Спирс тренутно ради и као судија шоуа „X фактор”, а у паузама снимања пише свој први роман, наводи лист „Диџитал спај„. Иако би већини читалаца вероватно било занимљивије да прочита аутобиографију у којој би певачица описала тинејџерску славу, два брака, двоје деце и слом живаца, Бритнино дело ипак ће бити фикција. Америчка штампа пише да ће певачица највероватније део радње засновати на искуствима из свог живота, како би роман учинила занимљивијим за своје фанове. - У току су преговори са издавачком кућом „Ит букс„ - рекао је ПР Спирсове.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA Evropa

и Сунчано

НО ВИ САД: Хлад ни је, уз раз ве дра ва ње ују тру и пре те жно сун ча но то ком да на. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 11 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је и пре те жно сун ча но. Ма ло обла ка би ће ују тру на ју гу, а по под не на се ве ру. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 сте пен, а мак си мал на 12 сте пе ни. СР БИ ЈА: Хлад ни је, ки ша ују тру на ју гу, а на пла ни на ма снег. На се ве ру сун ча ни пе ри о ди, раз ве дра ва ње то ком да на и на ју гу. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 сте пен, а мак си мал на 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так слаб мраз ују тру и сун ча ни пе ри о ди то ком да на, уз ма ло обла ка на се ве ру, и то пли је. На о бла че ње у пе так. За викенд то пли је, уз по ја чан ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. Кра јем недеље је мо гу ћа ки ша, као и у по не де љак.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Смањење тегоба код већине хроничних болесника, али се известан опрез саветује астматичарима и особама с лабилним нервним системом. Могући су раздражљивост, главобоља и болови у мишићима. Препоручује се редовно узимање терапије и адекватно одевање.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Упе цао ди зе лаш злат ну ри би цу. Kаже му ри би ца: - Пу сти ме и ис пу ни ћу ти три же ље. За гле да се он у ри би цу и по сле не ко ли ко тре ну та ка ста ви је у уну тра шњи џеп ко жне јак не па ка же: - Ма, ка кве же ље, зла то је зла то.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

98 (8)

Slankamen

246 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

182 (6)

Zemun

314 (-2)

Bogojevo

179 (6)

Panчevo

320 (-6)

Baч. Palanka

192 (6)

Smederevo

476 (-12)

Novi Sad

188 (3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

174 (0)

S. Mitrovica

319 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (1)

Beograd

260 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

238 (6)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-54 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV