Dnevnik 7.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 7. DECEMBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22923 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

TENISERI SINO] SLAVILI S NAVIJA^IMA

Carstvo u kojem caruje drugarstvo Teniska reprezentacija Srbije je sino}, ispred Skup{tine Grada Beograda, sa navija~ima proslavila nedeqnu pobedu u Dejvis kupu. Sa terase zgrade Skup{tine grada teniseri Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi}, Nenad Zimowi} i selektor Bogdan Obradovi} govorili su gra|anima, kojih je u prohladnoj no}i bilo nekoliko hiqa-

da. Najboqi srpski teniski musketari na kraju su zajedno otpevali „u svetu postoji jedno carstvo u kojem caruje drugarstvo“, potenciraju}i iskren prijateqski odnos me|u wima.

Reprezentacija Srbije osvojila je titulu u Dejvis kupu, po{to je prekju~e u „Beogradskoj areni“ savladala selekciju Francuske sa 3:2.

str. 16 i 17

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA KULTURU MILORAD \URI] ZA „DNEVNIK”

ZDRAVQE NAM NIJE JA^A STRANA

Muzej Vojvodine Bela kuga i va`an zaga|ewa po ravnici svim narodima str. 15

str. 2

NASLOVI

Politika 2 Yuyevi}: Sami smo zakuvali situaciju 3 Osmi kongres SPS bi}e istorijski

Ekonomija 4 Vlada krije {ta prodaje s Telekomom?

5 Dinar pojeo ~etiri milijarde evra 5 Srbija umereno rizi~na

Tre}e doba 6 Januarska povi{ica dva posto umesto ~etiri obe}ana?

Novi Sad 9 Br`e do papira za legalizaciju

Vojvodina 11 Na nastavu sa umawenom platom

Crna 12 Vezali i tukli `rtvu, na{li 5.000 dinara 13 Voz izleteo zbog ukradene skretnice?

Dru{tvo 15 Ulagawe u kvalitet i jeftinije le~ewe

„Hleb” vekni di`e cenu

str. 7

Foto: N. Stojanovi}

USKORO, ZBOG POSKUPQEWA ENERGENATA

Toplije Najvi{a temperatura 13 °S

SPORT

str. 16 – 23

POKRAJINA PROGLASILA NAJBOQE SPORTISTE

PO^IWE EP ZA RUKOMETA[ICE

ODBOJKA[I VOJVODINE NA EVROSCENI

VR[^ANI VE^ERAS NA MUKAMA

VO[INA JESEN U ZNAKU ABUBAKARA

2

POLITIKA

utorak7.decembar2010.

INTERVJU

ESAD YUYEVI], LIDER BO[WA^KE LISTE

Sami smo zakuvali situaciju – Svako poku{ava da na|e krivca u drugome, a glavni krivac za ~itavu ovu pri~u i nepostizawe sporazuma je na nama, nosiocima lista, koje su u~estvovale na izborima za Bo{wa~ko nacionalno ve}e. Mogu s hiqadu argumenata braniti ono {to je Bo{wa~ka lista u~inila da do|e do dogovora, ali su sada su oni u fini{u, bez obzira na razli~ite interese i utisak da mnogi ne `ele da do sporazuma do|e – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ lider Bo{wa~ke liste Esad Xuxevi}, koji rasvetqava mnoge stvari oko BNV-a, zbivawa u Novom Pazaru i zahteva muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a za internacionalizaciju bo{wa~kog pitawa preko Sarajeva „zbog permanentnog kr{ewa qudskih i verskih prava Bo{waka“. z Tvrdite da je na vidiku izlaz za formirawe BNV-a?

– Jedan je mogu}i izlaz na kojem radim ovih dana, a to je da, uprkos stvarima koje se de{avaju od Ministarstva za qudska i mawinska prava, poku{avamo da direktnim, neposrednim razgovorima napravimo ve}inu za formirawe i funkcionisawe BNV-a sami, bez posredni{tva dr`ave i me|unarodne zajednice.

I na taj na~in da po{aqemo po-

jednice u Sarajevu, koju muftija Zukorli} sve ~e{}e priziva?

– Ne, nego ih vode sami akteri koji su u~estvovali na izborima za BNV, dakle s Muamerom Zukorli}em i qudima koji vode listu Rasima Qaji}a. Mislim da je to jedini odr`iv i efikasan na~in da postignemo taj dogovor i da onda od Ministarstva zatra`imo da

Internacionalizacija malo da – malo ne z Dakle, i vi ste, kao i muftija, za internacionalizaciju bo{wa~kog pitawa?

– Ja nisam, nego samo skre}em pa`wu na ne{to {to godinama radim, uz saradwu s institucijama koje se tim pitawem bave, ukqu~uju}i i me|unarodne. ^iwenica je da ove dve grupe mawina u na{oj zemqi imaju nejednak polo`aj. z Kako onda tuma~ite taj nejedanak polo`aj, kada bo{wa~ka mawina ima dva ministra u Vladi Srbije, a nijedna druga iz Vojvodine tako ne{to nema?

– To nema nikakve veze s u`ivawem ovih mawinskih prava.

To je pitawe jedne reprezetacije, kojom Bo{waci na ovaj ili onaj na~in {aqu poruku. Mi kao opcija smatramo da na{a pitawa treba da re{avamo u institucijama sistema i {ef na{e koalicije Sulejman Ugqanin je u{ao u Vladu da bi na taj na~in dao poruku na{im sunarodnicima i javnosti u ovoj zemqi da je to jedini mogu}i zakonit i regularan na~in re{avawa svih ovih problema koji postoje. On je u{ao kao nosilac mawinske Bo{wa~ke liste u Vladu pod tim statusom, da bismo na taj na~in re{avali na{e probleme, i ekonomska prava i mawinska i mnoga druga. Ali, ima i drugi na~in, to {to radi Zukorli}, a koliko je on legitiman i zasnovan i efikasan, to je drugo pitawe. ruku da smo odgovorni za to da se dogovorimo o nekim kqu~nim stvarima, pa i o formirawu BNV-a. Oni }e biti uspe{ni. z Da li se ti razgovori vode preko vrha Islamske za-

zaka`e novi termin za konstituisawe BNV-a i sami uputimo poruku da je to na{a odgovornost, a ne da bacamo odgovornost na dr`avu ili bilo koga, koja dodu{e tako|e postoji, ali nije su{tina.

z Ko je napravio problem s dva sporna mandata, Ministarstvo, Vlada ili same bo{wa~ke liste?

– To je rezultat takozvane brakorazvodne parnice izme|u muftije Zukorli}a i ministra Rasima Qaji}a, koja jo{ uvek nije zavr{ena. Te liste su ga napravile. z Za{to se onda sve adresira na Vladu?

– Svako nalazi krivca u drugome, to je jasno. z Da li ste vi bili pozvani na nedeqno zasedawe odr`ano u Novom Pazaru?

– Ne. Iz medija sam ~uo da je odr`ana sednica Bo{wa~ke kulturne zajednice muftije Muamera Zukorli}a, na kojoj su bila i dvojica s liste „Bo{wa~ki preporod“ Rasima Qaji}a. Ta wihova sednica nema veze s ovom pri~om jer je trebalo da nastavimo razgovore u Beogradu. Takav je bio dogovor, ali se malo ~udno pona{a i Ministarstvo za qudska i mawinska prava. ^iwenica je da ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} nije zakazao najavqeni sastanak, a ~ujem da ni predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlatko Ratkovi} nije dobio zahtev za mi{qewe o tom ~lanu, kojem pripadaju dva „sporna“ mandata ve}nika „Preporoda“, koji su se pridru`ili BKZ-u. z O ~emu se radi, kakva je igra posredi?

– Mo`e biti da je „igra“, a mo`e biti i da je posledica pona{awa Ministarstva, koje je bilo obavezno da na osnovu zajedni~kog dogovora nastavi organizaciju razgovora. Oni su odlagani prvo za pro{li ~etvrtak, pa za subotu, pa za danas, kada je, navodno, posledwi zakonski rok, tako|e na „labavim nogama“. I tako je to ~udna pri~a, a meni li~i na to da mnogima u ovoj zemqi, i nekima u me|unarodnim krugovima, nije stalo do toga da se to ve}e formira na regularan, zakonski na~in, odnosno da mnogima nije stalo do toga da se Bo{waci dogovore o bilo ~emu drugom. U kontekstu tog mog utiska, nedavno iznetog, su i ova de{avawa. z [ta je zapravo s odbeglom dvojicom s Qaji}eve liste, koji su Zukorli}u dali potrebnu ve}inu?

– Lista gospodina Qaji}a je objavila imena svojih pet ve}nika, me|u kojima nisu ova dvojica koja su prisustvovala kod Zukorli}a. I to je zapravo taj spor, koji traje izme|u dve liste, nastao zbog dva sporna mandata. Oni treba da budu predmet sudske arbitra`e. ^uo sam da Zakonodavni odbor parlamenta nije dobio zahtev za tuma~ewe ~iji su mandati, niti su oni na bilo kojem sudu, po Zukorli}evoj tvrdwi da su falsifikovani. Mi smo svi podr`a-

Nacionalne mawine koje `ive u centralnoj Srbiji imaju nejednak polo`aj, konzumirawe qudskih prava i odnos dr`ave u odnosu na one u Vojvodini li na posledwem sastanku da dobijemo te dve odluke, odnosno mi{qewa, a nema ih, kao ni poziva za razgovore. Zato je moj utisak da ovoj dr`avi nije stalo do toga da se BNV formira na bilo koji na~in, i na taj na~in se daje dosta opasna argumentacija muftiji Zukorli}u.

To stoji. z [ta ka`ete na najavu da }e „bo{wa~ku diskriminaciju i kr{ewe qudskih prava“ u Srbiji internacionalizovati preko dr`avnog vrha i verskog vrha u BiH? – ^uo sam to, ali moram da objasnim {iri kontekst. U ovoj zemqi imamo nejednak polo`aj mawina koje `ive u Vojvodini i centralnoj Srbiji. I posledwu godinu i po imamo situaciju da su kod nekih me|unarodnih institucija, kao {to je Evropski parlament i EK, u izve{tajima kao problem pomiwe polo`aj vla{ke i bo{wa~ke, a u posledwe vreme i bugarske mawine u Srbiji. Ja to razumem kao potvrdu mog zahteva i skretawe pa`we ve} du`i niz godina, na to da nacionalne mawine koje `ive u centralnoj Srbiji imaju nejednak polo`aj, konzumirawe qudskih prava i odnos dr`ave u odnosu na one u Vojvodini. U tom {irem kontekstu tuma~im tu pri~u o toj takozvanoj internacionalizaciji pitawa Bo{waka i wihovog polo`aja u Srbiji. Po izve{tajima nekih me|unarodnih institucija, to je objektivan pristup toj temi, jer su sve mawine u Srbiji, van Vojvodine, predmet wihovog interesovawa.

Dragan Milivojevi}

DNEVNIK POKRAJINSKI SEKRETAR ZA KULTURU MILORAD \URI]

Muzej Vojvodine va`an svim narodima Pokrajinski sekretarijat za kulturu zatra`io je, krajem oktobra, zvani~no tuma~ewe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina. Kako je za “Dnevnik” izjavio sekretar Milorad \uri}, tuma~ewe je zatra`io od Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne zajednice, te od Ministarstva za qudska i mawinska prava, nakon {to su u wegov sekretarijat stigli spiskovi pokrajinskih ustanova koje pojedini nacionalni saveti smatraju va`nim za o~uvawe svog identiteta.

Nacionalni saveti mawinskih naroda u Vojvodini po~eli su lokalnim, pokrajinskim i republi~kim vlastima da dostavqaju spiskove kulturnih i prosvetnih institucija za koje smatraju da su od posebnog zna~aja za narod koji reprezentuju. Saveti, naime, po sopstvenom tuma~ewu zakona, o~ekuju da imaju pravo na to da postavqaju svoje qude u upravne odbore tih institucija i time uti~u, kako na kadrovawe, tako i na poslovawe.

Tako su u Subotici gotovo svi nacionalni saveti na spisak stavili skoro sve ustanove kulture, pa bi se moglo dogoditi da neke od wih imaju ve}e upravne odbore nego radne zajednice.

Sekretar za kulturu \uri} potvrdio je na{em listu da su nacionalni saveti po~eli da utvr|uju koje su ustanove kulture i obrazovawa od izuzetnog zna~aja za identitet naroda koje predstavqaju da bi mogli delegirati svoje ~lanove UO. – Stigao nam je niz zahteva od tri nacionalna saveta. Obratili su nam se Ma|arski i Buwe-

ne, i nacionalni saveti, s druge, razli~ito razumemo. Stoga smo i tra`ili tuma~ewe zakona da bi se nesporazumi otklonili. \uri} ka`e da zakonom nije predvi|eno da saveti dostave obrazlo`ewa svojih zahteva, kao ni kriterijume na osnovu kojih

izabiru ustanove koje su im va`ne.

– U ~lanu 24 Zakona ka`e se da se ovo odnosi na ustanove kulture ~ija je osnovna delatnost o~uvawe i razvijawe kulture nacionalne mawine. To je u redu, ali mi smo u zahtevima dobili popis ustanova koje nisu vezane samo za jednu mawinu, i to sada predstavqa problem – ka`e \uri}. – Te{ko je ustanoviti interese samo jedne nacionalne zajednice u Muzeju Vojvodine, na koji pretenduje Ma|arski nacionalni savet. Ista je nevoqa s Istorijskim arhivom Subotice, kao i tamo{wom Gradskom bibliotekom.

Sagovornik “Dnevnika” se pita na osnovu kojih kriterijuma je Hrvatsko nacionalno vije}e

Prostor za razli~ita tuma~ewa – O~igledno je da je stvoren prostor pogodan za razli~ita tuma~ewa Zakona i najboqe bi bilo da svi sa~ekamo tuma~ewe nadle`nog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata – nagla{ava \uri}, i potvr|uje da }e svakako postupiti po tuma~ewu ove dve instance. – Ako se zaista ispostavi da su ovim zahtevima nacionalni saveti ispo{tovali Zakon, mi }emo postupiti po Zakonu, ali bojim se da je ve} na prvi pogled jasno da on nije precizan. va~ki nacionalni savet te Hrvatsko nacionalno vije}e. To nije sporno i sama ideja ovog dela zakona koji pomiwe u~e{}e u radu ustnova kulture jeste da na ovaj na~in pomognu o~uvawa kulturne raznolikosti u Srbiji, odnosno Vojvodini –obja{wava \uri}. – Ono {to jeste sporno u ovom trenutku je nedore~enost zakona jer u praksi se susre}emo sa stvarima koje mi, s jedne stra-

uvrstilo zoo-vrt na Pali}u u ustanove od velikog zna~aja za o~uvawe nacionalnog identiteta hrvatskog naroda u Vojvodini.

Po wegovim re~ima, biblioteke, istorijski arhivi, pa i sam Muzej Vojvodine, ustanove su koje su va`ne za ukupnu populaciju Vojvodine i te{ko da se mogu proglasiti va`nim samo za pojedine narode koje tu `ive.

P. Klai}

Bramerc: Srbija dr`i kqu~ hap{ewa Mladi}a Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc ocenio je ju~e pred Savetom bezbednosti UN da „Srbija dr`i kqu~ hap{ewa Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a“ i da vlasti u Beogradu moraju u~initi vi{e u tom ciqu.

Podnose}i redovan izve{taj Savetu bezbednosti UN u Wujorku, Bramerc je kao razlog

za zabrinutost naveo „propust Srbije da uhapsi“ Mladi}a i Haxi}a, ukazuju}i na to da srpske vlasti moraju „prevazi}i jaz“ izme|u izra`ene spremnosti za hap{ewe begunaca i operativnog rada na tome. Glavni tu`ilac kazao je da su vlasti u Beogradu po~ele da primewuju preporuke ha{kog tu`ila{tva

za poboq{awe potrage za beguncima, isti~u}i potrebu da se na o{triji na~in posvete pojedincima i mre`ama koje podr`avaju optu`ene u bekstvu. Saradwu Srbije u dostavqawu dokumenata i omogu}avawu pristupa dokumentima i svedocima Bramerc je ocenio kao dobru.

PARLAMENT DANAS O REFORMI PRAVOSU\A NA PREDLOG LDP-a

Gde je zapelo Skup{tina Srbije odr`a}e danas tematsku sednicu na kojoj }e se, na inicijativu LDP-a, rasrpavqati o re{avawu problema nastalih u procesu reforme pravosu|a. Na sednicu su, da bi odgovarali na pitawa parlamentaraca, pozvani premijer Mirko Cvetkovi}, ministarka pravde Sne`ana Malovi} i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi}.

U izjavi za “Dnevnik” potpredsednica parlamenta iz redova LDP-a Judita Popovi} ka`e da poslanici te stranke o~ekuju da dobiju konkretne odgovore na pitawa {ta je “zapelo oko

reforme pravosu|a, za{to je ta refroma toliko spora, s toliko gre{aka i propusta, za{to su institucije toliko pasivne, po{to reforma ne mo`e sama, sopstvenom snagom da se okon~a”.

– Svaka od nadle`nih institucija mora da uzme u~e{}e u tom procesu, da dru{tvo poka`e svoju voqu i konsenzus da se zaista do|e do reforme pravosu|a – upozorava Judita Popovi}, uz napomenu da se ovaj proces mo`e sprovesti do kraja samo “zajedni~kim snagama dr`ave i dru{tva”.

Na pitawe da li bi kao posledica rasprave u parlamentu trebalo da usledi novi paket pra-

vosudnih zakona, Judita Popovi} navodi da najpre treba da se “promeni pristup ovoj problematici”.

– Taj pristup vidim pre svega u tome da se institucije ozbiqnije anga`uju u sprovo|ewu reforme, o~ekujem da se daju jasni odgovori na pitawa koja su se nametnula i otvorila kada je stigao izve{taj Evropske komisije, s obzirom na to da postoji dosta nejasno}a u vezi s tom reformom – da li se, zapravo, radi o reizboru ili op{tem izboru, da li ima dovoqno transparentnosti u tom procesu i da li ima prave politi~ke voqe da se re-

forma sprovede. O~ekujemo da }e se u parlamentu danas povesti dobra, otvorena rasprava, koja je zaista potrebna, jer do sada se ona vodila iskqu~ivo preko medija, a informacije koje se ti~u celokupne reforme bile su prili~no nestru~ne, {ture, jednostrane i neobjektivne. Smatram da javnost ima pravo da zna {ta se tu de{ava.

Jer, gra|ani su izrazili svoju voqu i `equ da se pravosu|e reformi{e, svi smo na svojoj ko`i osetili {ta se de{ava kada pravosu|e ne funkcioni{e – ukazuje Judita Popovi}.

S. Stankovi}

JOSIPOVI] I DODIK: Predsednici Hrvatske i Republike Srpske, Ivo Josipovi} i Milorad Dodik pozvali su sino} sve izbegle Srbe i Hrvate da se vrate ku}ama, isti~u}i neophodnost stvarawa uslova za odr`ivi povratak. „Hrvatska ~ini sve i ~ini}e sve da se sve izbeglice, bez obzira na nacionalnost - naravno i Srbi iz Hrvatske - vrate“, kazao je Josipovi} posle sastanka sa Dodikom.

Josipovi} je kazao da je ponosan {to je dobio nagradu „Li~nost godine“, koju mu je sino} uru~io vlasnik „Nezavisnih novina“ @eqko Kopawa. Dodik pozvao je sve Hrvate sa teritorije RS da se vrate u taj entitet, isti~u}i da je spreman da ode u Hrvatsku i li~no ih pozove da se vrate. Predsednik RS je rekao da je ono {to ~ine predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipovi} i Boris Tadi} „doprinos optimizmu i regionu i da to ja~a poverewe“ i istakao da je spreman da se prikqu~i tim procesima.

DA^I] PORU^IO SOCIJALISTIMA DA VODE RA^UNA O TOME KOGA BIRAJU U RUKOVODSTVO PARTIJE

Osmi kongres SPS-a }e biti istorijski Lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e predstoje}i, osmi kongres, biti „istorijski“ jer }e pokazati da li je ta stranka spremna i sposobna da iskora~i daqe u odnosu na ono {ta je do sada radila. Da~i} je na Fru{koj gori, u hotelu „Norcev“, gde se odr`avao Forumu `ena SPS-a, rekao da za svako mesto u partiji, pa i za mesto predsednika, mo`e biti vi{e kandidata i da socijalisti ne treba da se pla{e „politi~ke demokratije“.

– Ne treba da se pla{imo ni razli~itih mi{qewa, ona su po`eqna, jedino treba da se pla{imo razbijawa jedinstva partije time {to neko ne po{tuje donete odluke – kazao je lider socijalista.

On je, me|utim, ~lanovima stranke poru~io i da vode ra~una o tome koga }e birati na partijske funkcije.

– Niko nema prava da se igra s funkcijama u partiji jer ~ast se gubi samo jednom. Vodite ra~una o tome koga birate na funkcije jer }e oni prvi da vas napuste ako napravite lo{ izbor – istakao je Da~i}, i dodao da je ciq SPS-a da promeni Srbiju, da je modernizuje, kao i da je siguran u to da me|u soci-

Da~i} sa socijalistkiwama na Fru{koj gori

cama lep{eg pola. Da~i} je kazao da je wegova ideja da `ene u~ini „zna~ajnim i najzna~ajnijim delom SPS-a“, kojima }e poveriti i odlu~uju}e funkcije.

– Niste vi ovde da biste se bavile `enama, nego da vodite

Potpredsednica SPS-a Slavica \uki}-Dejanovi} ocenila je da }e organizacije `ena u SPS-u biti „vetar u le|a“ toj stranci, navode}i da je ciq pripadnica lep{eg pola me|u socijalistima da ih ima mnogo

aktivnost bila „ne{to mawe frekventna“.

– Po~ela su da funkcioni{u sva nadzorna tela kojima je Skup{tina prenela nadle`nost nadzora Vlade, ali to jo{ uvek nije na nivou na kojem

Nema pri~e o promeni izbornog sistema Zamenik premijera Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da }e se rekonstrukcijom Vlade dobiti na kvalitetu „samo ukoliko do|e do ozbiqnih promena“. On je ju~e novinarima na Fru{koj gori kazao da je spreman da razgovara o toj rekonstrukciji, ali ne preko medija, dodav{i da do sada o tome nije pri~ao s koalicionim partnerima jer je bio na putu u Japanu.

– To {to je Vlada koaliciona odraz je proporcionalnog sistema za koji Demokratska stranka i napredwaci govore da je lo{iji od ve}inskog, a podseti}u ih na to da su te dve stranke 1991. godine organizovale demonstracije protiv ve}inskog sistema – naveo je Da~i}.

Uz opasku da te dve najve}e stranke sad tra`e promenu izbornog sistema jer im to jalistima postoje pokreta~ke snage koje to mogu uraditi.

Lider SPS-a najavio je i da }e glavni zadaci te stranke u narednom periodu biti formirawe organizacija `ena i mladih koje }e, kako o~ekuje, oja~ati socijaliste. On je podr`ao formirawe organizacije `ena, navode}i da SPS bez toga ne mo`e imati potpuni uticaj u dru{tvu, ali i me|u pripadni-

odgovara, poru~io im je i da tu ambiciju ne kriju iza ideje o rekonstrukciji Vlade.

– Ako je dvopartijski sistem dobar, za{to ste se onda protiv toga borili deset

Ve}inski izborni sistem nije pravedan, tako su govorili DS, SPO i radikali. Tada je bio 9. mart, Vidovdanski sabor... godina? – zapitao je lider SPS-a, navode}i da ne pristaje na to da se politi~ki principi utvr|uju „kad kome odgovara“. – Ve}inski izborni sistem nije pravedan, tako su govorili DS, SPO i radikali. Tada je bio 9. mart, Vidovdanski sabor i

politku. @enama }e se baviti neko drugi – kazao je Da~i} pripadnicama lep{eg pola svoje stranke.

Socijalistkiwe okupqewe na ju~era{wem forumu zatra`ile su da se dokument za osnivawe wihove organizacije usvoji na predstoje}em strana~kom kongresu, zakazanom za 11. decembar, a na kojem }e se birati strana~ko rukovodstvo.

okrugli sto vlasti i opozicije na kojem sam se, u ime SPS-a, slo`io da se pre|e na proporcionalni izborni sistem. Po{to se pre{lo, ne prihvatam da se danas o tome razgovara.

Slavica \uki}-Dejanovi} prethodno je izrazila o~ekivawe da }e uskoro do}i do rekonstrukcije Vlade, ali je ocenila da SPS nema razloga da se odrekne bilo kog ministra.

– SPS nema razloga da se odrekne bilo kog ministra jer su lavovski deo posla vrlo kvalitetno uradili – poru~ila je ona.

A govore}i o mogu}nosti da SPS posle izbora u|e u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, kazala je da je za wenu partiju „neupredivo bli`i partner Demokratska stranka“, ali i da je u politici „sve mogu}e“.

vi{e na funkcijama u dr`avi i u partiji.

– Ho}emo to obe}awe od predsednika Da~i}a. Nama je dosta vi{e glasawa samo za mu{karce – istakla je ona.

Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je i predsednica Skup{tine Srbije, izjavila je da je tokom ove godine parlament vi{e radio na razvoju nadzorne funkcije, a da je zakonodavna

bi trebalo da bude – kazala je predsednica Skup{tine novinarima.

Ona je ocenila da je najve}a prednost ove, u odnosu na prethodnu godinu, „daqi razvoj dijaloga u parlamentu me|u suprotstavqenim mi{qewima“.

Zakqu~ila je i da republi~ki parlament po~iwe da neguje parlamentarizam „na vi{em nivou“.

REKLI SU

Broz: Brani}emo Titov lik i delo

Petkovi}: [ta }e MSP u pregovorima

Bogdanovi}: Nikome ne pretimo

Komunisti~ka partija, s Josipom Jo{kom Brozom na ~elu, predala je ju~e u Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu 12.000 potpisa potrebnih za weno registrovawe, uz najavu da }e u~estvovati na izborima. „Ciqevi na{e partije su da vratimo dostojanstvo narodu, da ponovo napravimo sistem vrednosti, pomognemo mladima da se {koluju, starima da se le~e, penzionerima da primaju penzije, zna~i sve ono {to smo izgubili“, izjavio je Jo{ka Broz, unuk Josipa Broza Tita. Pred Ministarstvo Broz je do{ao u pratwi nekoliko desetina ~lanova, koji su nosili Titove slike, crvene zastave i jugoslovensku... Broz je rekao da }e ta partija braniti u svom delovawu Titov lik i delo i tekovine NOB-a. „Nema vi{e `ivih ni partizana ni ~etnika, za{to bismo se sva|ali, daj da pomirimo narod i da zajedni~ki krenemo u borbu za boqi `ivot“, rekao je Broz.

Demokratska stranka Srbije kritikovala je ju~e najavu da }e direktor Ministarstva spoqnih poslova Borko Stefanovi} biti {ef tima za dijalog izme|u Beograda i Pri{tine jer je to ministarstvo zadu`eno za spoqnu politiku i odnose s drugim dr`avama. „Koliko znam, Ministarstvo spoqnih poslova slu`i da bi vodilo spoqnu politiku i pregovaralo s drugim dr`avama, a te dijaloge je moglo predvoditi Ministarstvo za Kosovo i Metohiju“, rekao je portparol DSS-a Petar Petkovi} na konferenciji za novinare. Po wegovim re~ima, to samo ukazuje na to da vlast ipak nema nameru da pregovara o statusu Kosova ve} o dobrosusedskim odnosima. Petkovi} je rekao da je vlast obmanula gra|ane izjavama o ulasku u EU, i postavio pitawe za{to predsednik Boris Tadi} tek sada govori da Srbija ne}e u}i u EU za deset godina.

Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanovi} izjavio je ju~e da niko ne mo`e ni od wega, niti od bilo koga iz Vlade Srbije o~ekivati da preti Srbima koji su se prijavili na izborne liste za izbore na Kosovu, zakazane za 12. decembar. „Ako bismo tako radili, onda bismo 90 odsto qudi koji su na tim listama morali da otpustimo, a oni rade ili u lokalnim samoupravama, ili u domovima zdravqa, ili u {kolama i drugim institucijama“, napomenuo je Bogdanovi}. On je podsetio na „potpuno jasan stav“ Vlade Srbije, koji glasi da ne postoje uslovi za u~e{}e Srba na izborima na Kosovu. „Ako vi mislite da bilo ko iz Vlade mo`e uticati, recimo, na radikale, a oni su na svim listama, pa ako mislite da mo`emo uticati na va{e ~lanove, onda sam ja ponosan“, rekao je Goran Bogdanovi}.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

3

POLITI^KI ANALITI^AR MILAN NIKOLI]

Samo kriza mo`e zaquqati brod vlasti Direktor Centra za prou~agora od ove. I jedino to mo`e vawe alternativa politi~ki zaquqati brod aktuelne vlaanaliti~ar Milan Nikoli} sti u posledwoj godini mandaocenio je da je nedavna poruka ta – ocenio je na{ sagovornik. predsednika Srbije Borisa TaNikoli} dodaje da lo{e di}a opoziciji da izbora ne}e ekonomske prilike idu u pribiti pre redovnog termina relog opoziciji jer gra|ani, bez alna jer vlast nema interes za obzira na to {to kriza ima raspisivawe vanrednih izbora. globalne razmere, za lo{ `iU izjavi za „Dnevnik“ Nikoli} vot uvek krive onog ko je na je kazao i da su time demantovavlasti. ne i spekualcije o tome da bi – Tako da se mo`e desiti i 2011. godina mogla biti izborda zbog krize nekvalitetna na. opozicija smeni kvalitetniju – O~igledno da me|u vladajuvlast. A sve zavisi od toga ka}im strnakama traju dogovori o ko }e se daqe razvijati ekoredukciji broja ministarstava, nomska situacija, odnosno da tako da se promene u sastavu li }e se kriza pogor{avati Vlade mogu o~ekivati u narednom periodu. A iz toga se mo`e zakqu~iti i da ne postoje nikakve naznake da bi moglo do}i do prevremenih izbora koji bi bili izazvani unutar same koalicije koja je na vlasti – smatra Nikoli}.

On ka`e da opozicija, pak, nema snagu da „izboksuje“ vanredne izbore, tako da ni s te strane nema nikakvih razloga da se izbori ne odr`e u redovnom terminu.

– O~igledno je da }e sve i}i u redovOpozicija nema snagu da nom terminu. Opoizboksuje vanredne izbore zicija mo`e s vremena na vreme uznemiravati vlast, ali to ne mo`e dramati~no ili ne, odnosno uticati na stabilnost vladaju}e koliko }e se brzo iz we iza}i koalicije – ka`e Nikoli}.

– navodi on.

Ono {to, po wegovim re~ima, Nikoli} je ipak uveren u to vladaju}im strankama ne ide nada ni nakon narednih izbora ruku jeste izuzetno te{ka ekone}e biti bitnijih promena u nomska situacija, odnosno „krisastavu vlasti, odnosno da }e za iz koje se veoma sporo izvlai u slede}em mandatu zemqom ~imo“. upravqati „mawe-vi{e sli~– Slede}a godina na ekonomna koalicija“. skom planu mo`e biti ~ak i B. D. Savi}

DINKI]EV SAVEZ U PLANDI[TU S GRUPOM GRA\ANA ZORANA VORKAPI]A

URS u vlasti sa SPS, radikalima i Makedoncima Gotovo dvomese~na dilema o tome ko je na vlasti u lokalnom parlamentu Plandi{ta ju~e je dobila svoj epilog. Predsednik te op{tine Zoran Vorkapi} i wegova Grupa gra|ana „Mi mo`emo, mi ho}emo“ u tamo{wem lokalnom parlamentu pristu-

dva iz SPS-a, tri iz SRS-a i jedan iz Demokratske partije Makedonaca.

Posle ju~era{weg Vorkapi}evog potpisivawa ugovora s Vericom Kalanovi}, istopila se odborni~ka ve}ina koju je ranije u jednom trenutku uspela da

Kalanovi}: Interesi op{tine ispred dnevne politike – Mi danas pokazujemo da su nam interesi ove op{tine i ovog dela Vojvodine ispred li~nih, da su ispred dnevne politike i da `elimo da u narednom periodu sve snage usmerimo na poboq{avawe kvaliteta `ivota u ovoj op{tini – istakla je ~lanica Predsedni{tva URS-a Verica Kalanovi}, saop{teno je ju~e iz tog saveza. pila je ju~e Ujediwenim regionima Srbije. URS }e tako, zajedno sa socijalistima, radikalima i odbornikom Demokratske partije Makedonaca, imati ve}inu u lokalnom parlamentu, a Vorkapi} ostaje predsednik op{tine.

– Danas je ovde boravila Verica Kalanovi} iz Ujediwenih regiona Srbije, s kojom smo potpisali ugovor o saradwi – ka`e Vorkapi}. – Tako su tri odbornika URS-a sada u na{oj koaliciji i dobili smo komotnu ve}inu s kojom mo`emo punova`no u Skup{tini op{tine donositi odluke i ostvarivati vlast u lokalnoj samoupravi Plandi{ta.

Sada }e skup{tinsku ve}inu ~initi 15 od 23 odbornika u SO Plandi{te: devet iz URS-a ({est GG „Mi mo`emo, mi ho}emo“ i tri iz dosada{weg URS-a),

okupi opozicija iz redova DS–SPO-a, LSV-a, G17 plus po{to im je pri{ao deo odbornika iz vlasti. Oni su po~etkom novembra smenili rukovodstvo op{tine. Za tu smenu Vorkapi}eva vlast je rekla da je nelegalna i o tome obavestila nadle`ne u Pokrajini i Republici.

– Smatraju}i da smo jo{ u lokalnoj vlasti, zakazali smo 31. sednicu Skup{tine op{tine za 8. decembar, s dve ta~ke dnevnog reda od vitalnog zna~aja – rekla je predsednica SO Plandi{te Jagoda Bawanin. – Nadam se da }emo i tada imati skup{tinsku ve}inu s obzirom na to da je odbornik Dimitrijevi} potpisao saglasnost da se vrati u na{u koaliciju, a tu su i novi iz URS-a.

Sve je ura|eno po zakonu i sigurna sam u uspe{an rad zakazane sednice.

R. Jovanovi}

4

EKONOMIJA

utorak7.decembar2010.

RADNICI IPOK-a, „BANATA” I „LUKSOLA” PRETE RADIKALNIJIM PROTESTIMA

Sprema se blokada zrewaninske Gradske ku}e

Zaposleni u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK, Gra|evinsko-industrijskom kombinatu “Banat” i Hemijskoj industriji “Luksol” zapretili su radikalizacijom protesta, koje organizuju ve} nekoliko nedeqa, ukoliko u {to skorije vreme nadle`ni dr`avni organi ne re{e nagomilane proble-

dikalniji oblici protesta ne podrazumevaju samopovre|ivawe radnika, ali da je mogu}e da, ve} kroz nekoliko dana, u|u u Gradsku ku}u i onemogu}e rad lokalne samouprave.

Predsednica Samostalnog sindikata u “Luksolu” Mirjana Albuq podsetila je na to da su radnici ove firme u {trajku 50

DNEVNIK

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PISAO PREDSEDNIKU TADI]U

Vlada krije {ta prodaje s Telekomom?

Savet za borbu protiv korupcije tra`i od predsednika Srbije Borisa Tadi}a da uti~e na Vladu da objavi dokumentaciju iz koje bi se videlo da li je na prodaju ponu|ena infrastruktura Telekoma “Srbija”.

“O~ekujemo da }ete svojim autoritetom uticati na Vladu Srbije da gra|anima objasni {ta je ta~no u prometu u postupku prodaje dr`avnog paketa akcija Telekoma ’Srbija’ i da li Vlada namerava da proda i nacionalni resurs”, navodi se u pismu.

Savet je dva puta tra`io od Vlade da objavi obrazlo`enu odluku o prodaji ve}inskog paketa akcija Telekoma, ali nije dobio odgovor. “Posebno zabriwava ~iwenica da su bez odgovora ostali i ozbiqni argumenti protiv pro-

daje Telekoma, koje ve} mesecima isti~e stru~na javnost i ~ije su detaqne analize vi{e puta dostavqene i vama i Vladi”, navodi Savet.

“Stru~waci su predo~ili iskustva Nema~ke, Francuske, Belgije, [vedske, Finske, Norve{ke, [vajcarske i Slovenije, koja pokazuju da je mogu}e zadr`ati dominantno vlasni{tvo u svojim telekomunikacionim preduze}ima i istovremeno od wih stvoriti mo}ne i tr`i{no orijentisane kompanije”, ukazuje Savet.

Savet je u dopisima Vladi ranije ukazivao na netransparentnost postupka prodaje Telekoma i mogu}e nezakonitosti, navode}i da iz dosada{weg postupka nije jasno {ta je predmet prodaje, odnosno da li Vlada, prodajom 51

odsto akcija Telekoma, prodaje i telekomunikacionu infrastrukturu.

“Smatramo da je neprihvatqivo da ministar za telekomunikacije izjavquje da ne zna da li se infrastruktura Telekoma prodaje zauvek ili kao pravo kori{}ewa”, naveo je Savet, i dodao da po zakonima Srbije nije dozvoqena prodaja nacionalih resursa.

“Neuva`avawe stru~ne javnosti i iskqu~ivawe gra|ana iz postupka prodaje neprimereni su demokratskim dru{tvima. Ostavqawe bilo kakvih nejasno}a izaziva sumwu da se prodajom Telekoma nanosi velika {teta dr`avi i gra|anima, a radi ostvarewa pojedina~nih ili partijskih interesa”, upozorio je Savet.

E. Dn.

UNIJA POSLODAVACA ISTUPA IZ OP[TEG KOLEKTIVNOG UGOVORA

me u wihovim fabrikama. Zajedni~ko za sva tri preduze}a, koja upo{aqavaju ukupno oko 690 radnika, jeste da nemaju organizovanu proizvodwu i da imaju ve}inskog vlasnika. Zaposleni potra`uju zaostale zarade i regulisawe radnog sta`a. DA bi ukazali na katastrofalan finansijski polo`aj, neki od radnika ju~e su se okupili ispred zgrade Crvenog krsta, tra`e}i

dana i da predstavnici ve}inskog vlasnika za to vreme nisu pokazali nikakvu `equ za pregovorima, dok je wena koleginica iz sindikata “Nezavisnost” Marija Ivan~i} istakla da je proizvodwa u fabrici, u posledwe vreme, bila minimalna i da je iznosila oko 20 odsto.

Po re~ima predsednice Samostalnog sindikata u IPOK-u Lidije Radin, zaposleni u skro-

]opi}u oduzeti fabriku Male{ev je kazao da sindikat do kraja nedeqe o~ekuje re{ewe za “Luksol”, ~iji je ve}inski vlasnik Fabrika lekova “Jugoremedija”, zatim tra`i da dr`ava privremeno ili trajno oduzme imovinu vlasniku IPOK-a, odbeglom biznismenu Zoranu ]opi}u, i da imenuje zastupnika dr`avnog kapitala u najve}oj balkanskoj skrobari, kao i da se neko obave`e na to da u Zrewanin dovede ve}inskog vlasnika GIK-a “Banat”, bosanskog privatnika Qubomira ]ubi}a, koji do sada nije pokazao bilo kakvo interesovawe za daqu sudbinu ove firme. da iz Narodne kuhiwe dobijaju po jedan obrok dnevno, sve dok ne budu ponovo u prilici da sami zara|uju.

– Dvadesetak radnika IPOKa ostalo je bez struje u svojim ku}ama jer nisu imali novca da plate ra~une. O~ekuje se da }e takvih slu~ajeva biti jo{. Zato apelujemo na Elektrodistribuciju da ih ubudu}e ne iskqu~uje s elektri~ne mre`e – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Ve}a saveza samostalnih sindikata Mirko Male{ev, napomiwu}i da ra-

bari su od 1. maja kod ku}a, posledwe {to su dobili je februarska plata, koja im je ispla}ena sa zaka{wewem, a od naredne godine osta}e bez zdravstvenih kwi`ica. Sli~na situacija je i kod zrewaninskih neimara. Oni potra`uju deset zaostalih li~nih dohodaka, a ~etiri godine im nije upla}ivan radni sta`.

– Radnici nemaju ~ime da se prehrane, ~ak odlaze u zatvor zbog nepla}enih ra~una za komunalije – upozorio je sindikalac GIK-a “Banat” Radovan Vuki}. @. Balaban

NOVA ULAGAWA FONDA ZA RAZVOJ VOJVODINE

Dokapitalizacija Razvojne banke Skup{tina Razvojne banke Vojvodine odlu~ila je o izdavawu obi~nih akcija 26. emisije i preferencijalnih akcija koje se mogu pretvoriti u obi~ne akcije 27. emisije, a radi pove}awa osnovnog kapitala.

Bi}e izdato 54.000 obi~nih akcija bez javne ponude unapred poznatom kupcu. Pojedina~na nominalna vrednost akcije je 5.500 dinara, a ukupna vrednost emisije je 297 miliona. Akcije }e se prodavati po utvr|enoj emisionoj ceni od 5.500 dinara, a novac koji se prikupi tom emisijom poslu`i}e za pove}awe osnovnog kapitala Razvojne banke, wene likvidnosti i solventnosti, kao i ja~awe konkurentske pozicije na tr`i{tu. Kupac tih akcija bi}e Fond za razvoj AP Vojvodine, koji ima nameru da kupi sve hartije iz te emisije.

Istovremeno }e Razvojna banka Vojvodine izdati preferencijalne akcije koje se mogu pretvoriti u obi~ne akcije 27. emisije, i to bez javne ponude za una-

pred poznatnog kupca, tako|e Fond za razvoj Vojvodine. Izdavalac, kako je objavio, izdaje akcije 27. emisije u ukupnom obimu od 1,7 milijarde dinara, odnosno 309.636 komada preferencijalnih zamewivih akcija pojedina~ne nominalne vrednosti 5.500 dinara. Po toj ceni }e se akcije i prodavati.

Akcija Razvojne banke Vojvodine na Beogradskoj berzi trenutno ko{ta 3.300 dinara prema maksimalnih u posledwih godinu dana 8.400 dinara iz decembra pro{le godine i minimalnih 3.001 dinar iz novembra ove godine. Po trenutnoj ceni akcija, tr`i{na kapitalizacija Razvojne banke Vojvodine je 3,3 milijarde dinara. Razvojna banka je do maja ove godine poslovala kao Metals banka, koja je 2008. zapala u krizu likvidnosti. Do stabilizacije poslovawa Metals banke do{lo je nakon dokapitalizacije od AP Vojvodine, koja je stekla status ve}inskog vlasnika sa 61,9 odsto akcija.

Propala privreda nema para za ve}e plate Upravni odbor Unije poslodavaca Srbije doneo je odluku o istupawu ove poslodava~ke organizacije iz Op{teg kolektivnog ugovora zbog te{kog stawa u privredi Srbije i stalnog pove}awa optere}ewa privrede. Naime, UPS je, kao jedina reprezentativna poslodava~ka organizacija, aprila 2008. godine potpisao Op{ti kolektivni ugovor, ~iji je garant bio predsednik dr`ave Boris Tadi}, a koji je, zapravo, najavi{i radni~ki dokument i za{titnik wihovih prava, o tome da }e radnici ubudu}e, osim redovne zarade, dobijati i pristojne nov~ane naknade za topli obrok i regres.

UPS je pristao na to zbog obe}awa politi~kog rukovodstva da }e te, ali i pro{le i ove godine, dr`ava u~initi sve da bi se stvorio boqi privredni ambijent: smawiti optere}ewe privrede, razviti slobodno tr`i{te, izvr{iti reformu javnog sektora i dr`avne administracije, ukinuti suvi{na administrirawa i birokratske procedure koje ko~e privre|ivawe, ograni~iti monopol, zna~ajno umawiti korupciju...

Drugim re~ima, u~initi sve da bi se omogu}ilo boqe poslovawe i ostvarivawe profita.

Poslodavci su se, pak, obavezali na to da }e po{tovati prava radnika i pristatiti na to, kada im boqe krene, da pove}aju cenu rada i pla}aju sva druga potra`ivawa sindikata. Ukazali su i tada poslodavci da se bez ispuwewa svih dr`avnih obaveza ne mo`e ni govoriti o ve}oj ceni rada i pove}anim pravima zaposlenih. Do primene onda potpisanog OKU-a

Prezadu`ena preduze}a UPS tvrdi da su preduze}a u Srbiji u drugom i tre}em kvartalu ove godine pove}ala zadu`enost 8,2 posto u odnosu na isti period 2008. Danas gotovo tre}ina firmi ima probleme u otplati kredita, {to je gotovo dvostruko vi{e nego u prvoj polovini pro{le godine. Sve je mawe solventnih preduze}a koja su u mogu}nosti da se zadu`e kod banaka. Kao posledica, uve}ao se broj kompanija koje kasne s uplatom redovnih zarada, poreza i doprinosa. U takvoj situaciji te{ko je o~ekivati od UPS-a da prihvati Op{ti kolektivni ugovor koji bi trebalo da zna~i dodatna izdvajawa. nije do{lo – zbog ekonomske krize, odlo`ena je do oporavka srpske privrede. Kako se sada najavquje da }e se od januara 2011. godine, dakle za mesec dana, odmrznuti penzije i plate, s pravom se pretpostavqa da ista sudbina “odmrzavawa” ~eka i OKU pa su po-

slodavci odlu~ili da istupe iz dogovora i jasno stave do znawa da oni propisano ne mogu sprovesti kao i da dr`ava svoj deo obaveza nije ispunila.

Gazde ukazuju na to da im je danas gore, i to znatno nego u aprilu 2008. godine, kada su potpisali

OKU, a da ih sindikati pritiskaju da potpi{u granski kolektivni ugovor bez prehtodne promene prvobitnog radni~kog akta. Osim toga, ukazuju oni, samo u ovoj godini dr`ava je privredi uvela 17 novih razli~itih optere}ewa a da u isto vreme nije u~inila ni{ta da privredi krene naboqe.

Rezultat “dr`avne brige” je da je danas nelikvidnost, sporost u naplati potra`ivawa, neefikasnost trgovinskih sudova i administracije, siva ekonomija, pravna i tr`i{na nestabilnost gora nego pre dve i po godine.

U takvoj situaciji, raskid OKU-a je logi~an potez, smatra UPS, dodaju}i da }e to ~ak imati i pozitivne posledice za srpsku ekonomiju. Tako oni isti~u da }e upravo poni{tewe OKU-a dovesti do smawewa tro{kova rada i zna~ajne u{tede na nivou preduze}a, privu}i ve}i broj doma}ih i stranih investitora, dovesti do ve}e konkuretnosti izvoznih proizvoda i usluga, pru`iti mogu}nost sindikatima da zakqu~uju kolektivne ugovore na novim osnovama i na kraju stvoriti ve}i prostor dr`avi da promeni Zakon o radu i prilagodi ga potrebama moderne tr`i{ne ekonomije i dinami~nog tr`i{ta radne snage.

Q. Male{evi}

3. 12. 2010.

1.278,41997

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Albus, Novi Sad

20,00

600

27.000

Nama, [abac

20,00

240

1.200.000

Sab Monet, Beograd

20,00

360

3.600

^a~anska banka, ^a~ak

19,03

14.996

989.768

10,00 Promena %

1.100 Cena

44.000 Promet

Urbisprojekt, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Go{a FOM, Smederevska Palanka

-11,93

310

31.000

Graditeq, Beograd

-9,91

1.000

100.000

Ratko Mitrovi}, Beograd

-9,72

650

32.500

DIN fabrika Duvana, Ni{ Pupin Telekom, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,34

2.153

21.525

-5,71 Promena %

165 Cena

165 Promet

NIS, Novi Sad

0,42

482

75.428.810

Soja protein, Be~ej

-0,47

840

489.660

Karneks, Vrbas

0,00

1.487

BELEX 15 (662,47 1,38)

Promet

105.577

Neobus, Novi Sad

0,00

400

66.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,17

590

7.080

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,56

3.385

5.537.150

Komercijalna banka, Beograd

5,91

27.250

54.499

Energoprojekt holding, Beograd

-0,74

937

882.260

Agrobanka, Beograd

0,15

7.307

328.800

Imlek, Beograd

4,96

1.800

532.800

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.382

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,47

840

489.660

Metalac, Gorwi Milanovac

2,24

2.149

211.500

Privredna banka, Beograd

-3,41

652

119.340

Tigar, Pirot

1,60

700

27.999.600

Meser Tehnogas, Beograd

0,26

5.500

148.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.300

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,17

590

7.080

Svi iznosi su dati u dinarima

PROTEST MALIH AKCIONARA

5

ODBRANA DOMA]E VALUTE SKUPO NAS KO[TA

Dinar pojeo ~etiri milijarde evra

Stotinak malih akcionara “Ce-marketa” protestovalo je ju~e ispred supermarketa “Delta–Maksija” u Beogradu, tra`e}i poni{tewe privatizacije tog trgovinskog lanca.

Iako su ranije najavili da }e blokirati supermarket, to se nije desilo, a nekoliko policajaca stajalo je na ulazu u prodajni objekat. Kako je Tanjugu objasnio predstavnik malih akcionara “Ce-marketa” Milan Smiqani}, o{te}eni akcionari “Ce-marketa” zahtevaju od Vlade Srbije i

Agencije za privatizaciju da poni{te, kako ka`u, nezakonito preuzimawe akcija “Ce-marketa” od preduze}a “Primer C” u decembru 2005. godine.

Po wegovim re~ima, nezakonito preuzimawe sprovedeno je na osnovu Memoranduma, koji predstavqa svojevrsni kartelski dogovor, uz potpise tada{weg direktora “Ce-marketa” Slobodana Radulovi}a, biznismena Miroslava Mi{kovi}a, Milana Beka i Danka \uni}a.

– Nezadovoqni akcionari zahtevaju od Vlade i Agencije za privatizaciju da izvr{e podelu besplatnih akcija iz dru{tvenog dela kapitala koji jo{ uvek nije prodat – ukupno oko 50.000 akcija, od ~ega 35.000 pripada Srbiji, a 15.000 akcionarima – rekao je Smiqani}.

Od po~etka krize Narodna banka Srbije je redovno intervenisala na tr`i{tu da bi spasla doma}u valutu, ali odbrana nije bila uspe{na. Dinar je izgubio oko 40 odsto svoje vrednosti u odnosu na evro od po~etka globalne finansijske krize, kao i 11 odsto od januara ove godine. [to je najgore, ni ovako neuspe{na odbrana nije bila besplatna. Naime, NBS je, samo da bi spre~io prevelike dnevne oscilacije kusra, samo od po~etka ove godine, prodao oko 2,3 milijarde evra deviznih rezervi.

Tako|e, procewuje se da je od po~etka krize za odbranu doma}e valute potro{eno ukupno ne{to mawe od ~etriri milijardi evra, s obzirom na to da je 2009. godine NBS za intervencije ukupno prodao 652 miliona evra, a za posledwa tri meseca 2008. godine gotovo 800 miliona.

Niko ne `eli da spekuli{e o tome koliko bi nas ko{talo da smo branili fiksni kurs dinara, ali imaju}i u vidu sve ono {to se de{avalo od sredine 2008. godine do danas, verovatno je da bi na{e devizne rezerve bila u najmawu ruku prepolovqene. Ako bi ih uop{te i bilo, a da se ne zadu`imo jo{ desetak milijardi dolara.

Urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Stojan Stamenkovi} isti~e da su i zahtevi za „predvidivim” kursom u stvari zahtevi za uvo|ewe fiksnog kursa.

– Takav re`im aktivira tro{ewe deviznih rezervi koje mo`e poprimiti enormne dimen-

Dogodine evro 115 dinara U Erste banci perspektivu kursa dinara ocewuju kao neizvesnu jer slabe direktne strane investicije, smawewe zadu`enosti privatnog sektora i pogor{awe trgovinskog bilansa vr{e pritisak u smeru deprecijacije.

Do kraja godine analiti~ari Erste banke predvi|aju kretawe kursa u rasponu 106 do 109 dinara za evro, dok za 2011. predvi|aju kurs u rasponu 110 do 115 dinara za evro. zije – ka`e Stamenkovi}. – U tom slu~aju, tro{ak odr`avawa fiksnog kursa mo`e biti prevelik, do iscrpqivawa deviznih rezervi. Jedino u slu~aju da rast izvoza omogu}ava konstantno priticawe deviznih sredstava dovoqnog obima za odbranu kursa, mogu}e je odr`ati fiksni

NAJVE]A BONITETSKA KU]A NA SVETU PROCENILA DA NISMO POKVARILI REJTING

Srbija ostala umereno rizi~na

Najve}a bonitetna ku}a na svetu “Dan i Bredstrit” – D&B je u svom novembarskom izve{taju zadr`ala Srbiji rejting DB-4d, {to na{u zemqu svrstava u grupu zemaqa s umerenim rizikom poslovawa.

Tako|e je ukazano na to da Srbija razvija nove i odr`ivije modele rasta u postkriznom periodu, zasnovane na pove}awu izvoza i investicija, pre nego na pove}awu doma}e potro{we.

“S druge strane, krajem oktobra Evropska unija se jednoglasno slo`ila da razmotri zahtev Srbije za kandidaturu za ~lanstvo, tra`e}i od Evropske komisije da razmotri spremnost Srbije za status kandidata, {to predstavqa va`an prvi korak za ~lanstvo u EU”, navodi se u saop{tewu. Iako postoje znatne razlike koje treba prevazi}i pre nego {to po~nu stvarni pregovori o pridru`ivawu (Srbija treba da re{i mnogo va`nih pitawa u nekoliko kqu~nih oblasti, kao {to su vladavina prava, pravosudne reforme, konsolidacija institucija tr`i{ne ekonomije i regionalne saradwe),

ovo je veoma pozitivan razvoj doga|aja, ocewuje se u izve{taju D&B-ija.

Rejting je ovog meseca ta bonitetna ku}a smawila Francuskoj i Portugalu, dok je pove}ala Tajlandu i Urugvaju. U regionu i daqe najve}i rejting ima Slovenija (DB-2c), a slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Ma|arska i Albanija (DB-4a), Makedonija i Gr~ka (DB-4b) i Srbija (DB-4d). Ni`i rejting od Srbije

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,917

107,058

109,52

104,596

Australija

dolar

1

77,6012

79,1849

81,0062

77,3636

Kanada

dolar

1

78,1678

79,7631

81,5977

77,9285

Danska

kruna

1

14,0714

14,3586

14,6888

14,0284

Norve{ka

kruna

1

13,1259

13,3938

13,7019

13,0857

[vedska

kruna

1

11,521

11,7561

12,0265

11,4857

[vajcarska

franak

1

80,3591

81,9991

83,8851

80,1131

V. Britanija

funta

1

123,592

126,114

129,014

123,213

SAD

dolar

1

78,5012

80,1033

81,9457

78,2609

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 12. 2010. godine

(DB-6a), u regiji ima Bosna i Hercegovina.

Rejting koji D&B dodequje odre|enoj zemqi ukazuje na rizik poslovnog okru`ewa u woj i daje informaciju o efikasnosti pla}awa ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazateqi koje D&B koristi u odre|ivawu rejtinga zemqe su: politi~ki i poslovni rizik, makroekonomski i spoqni rizik.

Kredit Vojvo|anskoj banci Evropska banka za obnovu i razvoj potpisala je ju~e s Vojvo|anskom bankom ugovor o kreditnoj liniji od 100 miliona evra, namewan finansirawu privrede. Ugovor je potpisan u okviru kreditne linije, ukupne vrednosti 350 miliona evra, za k}erke-banke National bank of Greece u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. EBRD }e bankama obezbediti sredworo~no finansirawe, produ`iti dospe}e wihovih obaveza i pro{iriti davawe pozajmica privredi.

nivo. Srbija nema tu mogu}nost.

Uvo|ewe fiksnog kursa bi imalo te{ke posledice po privredni rast i inflaciju.

On je objasnio da je razlog tome {to dinar pada posledwih meseci – nedovoqna ponuda evra i mawak investicija, i dodao da bi prodaja akcija Te-

lekoma zaustavila trend pada dinara. [ta nas ~eka poku{ava da objasni guverner NBS-a Dejan [o{ki}: – Ne postoji utvr|ena granica deviznog kursa koju Narodna banka Srbije brani – izjavio je on, i podsetio na to da su dnevne oscilacije kursa doma}e valute u odnosu na evro znatno mawe nego oscilacije drugih valuta u odnosu na zajedni~ku evropsku monetu.

Na pitawe mo`e li ne{to detaqnije da ka`e o daqoj dinamici kori{}ewa intervencija na deviznom tr`i{tu i wihovom obimu, [o{ki} je rekao da ta informacija, ~ak i da postoji, ne bi mogla biti plasirana u medijima.

– Tu vrstu informacije ne bi trebalo da dobijete od institucije koja ima mogu}nost da interveni{e na doma}em deviznom tr`i{tu jer to mo`e da izazove spekulativne postupke pojedinih u~esnika – naglasio je guvrener NBS-a.

On je rekao da }e u narednom periodu koristiti sve raspolo`ive instrumente da bi se o~uvala makrostabilnost, podse}aju}i na to da tu ne spadaju samo mogu}nost odre|ivawa visine referentne kamatne stope i obaveznih rezervi ve} i intervencije NBS-a na deviznom tr`i{tu.

– Svaki put kada NBS eventualno proda devize, povla~i se dinar iz opticaja – rekao je guverner, i dodao da je to tako|e jedan od restriktivnih instrumenata monetarne politike.

D. Uro{evi}

NE PU[TATI OLAKO MMF

Tra`iti mek{i aran`man

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Bo{ko @ivkovi} ocenio da bi Srbija trebalo da odr`i saradwu s Me|unarodnim monetarnim fondom i posle aprila, kad isti~e sada{wi aran`man.

– Na{a obaveza prema Fondu je toliko velika da se, ~ak i ako ne potpi{emo nikakav sporazum, ne mogu ignorisati wihove sugestije i wihovo prisustvo koje iz toga sledi. Ako je ve} tako, onda je boqe da po isteku ovog sporazuma sklopimo neki od mek{ih ara`mana – rekao je on za “Ekonometar”.

Po @ivkovi}evim re~ima, to bi mogao biti takozvani sigurnosni ili aran`man predostro`nosti, koji ne bi imao tako stroge kriterijume izvr{ewa kakve ima sada{wi sporazum. Takva vrsta aran`mana bila bi, kako je istakao, dobra sve dok ne bude re{en problem visokog spoqnotrgovinskog deficita.

– Konceptualno gledano, takav aran`man je u korist gra|ana jer smawuje verovatno}u brzog {irewa inflacije ili, recimo, deficita – rekao je on. @ivkovi} je istakao da je svestan toga da politi~ari nisu za to jer je to, kako je rekao, neka vrsta “gvozdene ko{uqe”.

BIV[I EVROPSKI KOMESAR I EKSPERT ZA AGRAR FRANC FI[LER

Politiku izvu}i iz poqoprivrede, pa u EU – Jedna od najva`nijih prepostavki za uspe{an nastup srpskog agrara pred Evropskom unijom je eliminisawe i najmaweg uticaja i upliva politike u poqoprivredu – istakao je u razgovoru za “Dnevnik” jedan od najve}ih evropskih eksperata u oblasti ruralnog razvoja Franc Fi{ler.

Ovaj stru~wak, ina~e najve}i reformator zajedni~ke agrarne politike EU i komesar za poqoprivredu EU od 1995. do 2004, boravio je ju~e u zvani~noj poseti novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, koji je, kao vode}a institucija u proizvodwi i prodaji semena u Srbiji, ju~e ugostio visoku evropsku “agrarnu delegaciju”.

Prenose}i nam iskustva ste~ena u vo|ewu evropske agrarne politike i pripremi zemaqa na{eg regiona za pretpristupne fondove EU, Fi{ler je ocenio da Srbija, odnosno wena poqoprivreda i potencijali koje u toj oblasti ima, polako preuzimaju lidersku ulogu u ovom delu Evrope.

– Gledaju}i s aspekta poqoprivrede i dobre poqoprivredne prakse, mo`e se re}i da Srbija zauzima va`no mesto, ~ak i spram nekih zemaqa koje su u{le u EU. Ali, veoma je zna~ajno da na tom svom putu uradi va`nu stvar – da kompletnu administraciju i funkcionisawe u oblasti poqoprivrede podigne na nezavisan nivo. Naravno, i da sve propise i sistem prilagodi administraciji EU, ali u prvom redu da ogradi poqoprivredu od politike i da tu nezavisnost demonstrira u praksi – naglasio je na{ sagovornik, ukazav{i na to da Srbija treba da da sve od sebe pripremaju}i se za pretpristupne fondove EU, koje zapravo treba da posmatra kao “trening centar” za daleko ozbiqnije, pune kapacitete evropskih fondova, bilo da je re~ o ruralnom razvoju ili drugim programima.

Ovaj ekspert nam, pre svega, poru~uje da bi trebalo da napravimo dobar program da ne bismo zbog toga izgubili odre|ene sume novca, {to se desilo nekim zemqama u okru`ewu koje su fondove EU do~ekale nespremne.

– Tako|e, mora se vaqano poraditi na obrazovawu poqoprivrednika, kao i resornih ministarstava i drugih dr`avnih organa, ali najva`nije je ta~no da se

tawu, tako da je neophodno da se utvrde mere na globalnom nivou u celom regionu koje }e vratiti optimizam farmerima. A Srbija, koja se bli`i evropskoj porodici i wenoj agrarnoj kasi, osim toga naro~ito treba da povede ra~una o edukaciji poqoprivrednika i pripremi za nastup na novom, zahtevnom tr`i{tu.

– Bitno je da se organizuju prakti~ni treninzi za aktivne

Foto: S. [u{wevi}

Poni{titi prodaju „Ce-marketa”

Zemqa

utorak7.decembar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Boqe {unka nego kukuruz – Uvek vi{a faza prerade ima boqu cenu na tr`i{tu. Jednostavno re~eno, isplativije je prodati sviwu ili {unku nego kukuruz. A u tim me|ufazama “od kukuruza do {unke”, uvek se na|e prostor za porast cene i dodate vrednosti proizvoda. Tako|e, disperzijom poqoprivredne proizvodwe uvek se otvara mogu}nost da se zaposli vi{e radnika, kao i da se taj finalni proizvod predstavi kao brend zemqe iz koje dolazi. Zna se da je brend visokokvalitetan proizvod i, samim tim, ima vi{u cenu i na doma}em i na inostranom tr`i{tu. Nisu ~lanice EU naboqe u proizvodwi svih proizvoda, ali su vaqano odradile proces brendirawa i samim tim podigli cene svog proizvoda – ukazuje Franc Fi{ler. zna {ta se `eli, odnosno da se po{aqe takozvani kalendar kori{}ewa svih komponenti fondova EU jo{ u ranoj fazi pa sve do zavr{nog dela. Na taj se na~in najboqe mo`e iskoristiti novac i sve mogu}nosti koje daje Evropska unija – ukazuje Fi{ler.

Trenutno, veli, u celom ovom regionu, ali i u EU, vlada pesimizam kada je poqoprivreda u pi-

farmere, da im se na terenu poka`e kako da apliciraju i koriste fondove EU. Oni pojedina~no ne mogu mnogo uticati na tr`i{te, prema tome, ceo sistem trgovine treba da se uspostavi tako da budu orijentisani ka izvozu, ka ostvarewu uslova koje treba da ispune da bi wihovi proizvodi imali mesto i dobru cenu na tom tr`i{tu – ka`e Fi{ler. S. Glu{~evi}

6

utorak7.decembar2010.

Paorima ~ek danas, ostalima u petak Isplata prvog dela novembarske penzije za poqopriveredne penzionere po~iwe danas, dok }e biv{i zaposleni svoju prinadle`nost, ali samo ako imaju teku}e ra~une, mo}i da podi`u od petka, 10. decembara. Oni koji primaju ke{ na ku}noj adresi, po{tara mogu o~ekivati od ponedeqka, 13. decembra.

Ina~e, iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Razgovor s lekarom ve{takom Pokrajinski fond PIO i Novosadsko udru`ewe penzionera organzuju u petak, 10. decembra, u 10 sati u Mileti}evoj 28 razgovor s lekarom ve{ta-

kom. On treba da najstarijima objasni kako da najjednostavnije ostvare pravo po osnovu medicinskog ve{ta~ewa koje obavqaju stru~waci Fonda.

BOGATI KINEZI SE TAKMI^E KO ]E LUKSUZNIJE DA UDOMI VREME[NE RODITEQE

Starost u hotelu s pet zvezdica Sto miliona penzionera i rast broja starih qudi u Kini, kao posledica politike jednog deteta, stvorila je uslove za nagli rast ponude domova, hotela i apartmana namewenih vreme{noj popula-

Kini radi vi{e od 30.000 domova, u prestonici 150, a prvi privatni tek od 2001.

Zvani~ni Peking je 2005. najavio da }e prestati da gradi dr`avne ustanove za starije i da teret od sada pada na ple}a

TRE]E DOBA

DNEVNIK

SINDIKATI OD DR@AVE IZNUDILI TEK KOZMETI^KU PROMENU PENZIJSKOG ZAKONA

Januarska povi{ica dva posto umesto obe}ana ~etiri?

Izmene Zakona o PIO treba da budu usvojene do 22. decembra, kad zaseda Bord direktora MMF-a, pa Vladi Srbije ostaje malo vremena da se usaglasi sa sindikatima i po hitnom postupku ih prosledi Skup{tini na usvajawe. Dobro obave{teni veruju da }e Cvetkovi}ev kabinet na narednoj sesiji staviti ta~ku na ovo pitawe i s malim izmenama vratiti u proceduru zakonski predlog, povu~en zbog neslagawa sindikata. Izvesno je da je u novi predlog uneta stavka da minimalna plata ne mo`e biti mawa od 27 odsto prose~ne, te da se pove}awe radnog sta`a kao uslova za penzionisawe `ena odla`e za dve godine, s 2011. na 2013. Upu}eni tvrde da radne grupe, koje su formirali predstavnici Vlade i sindikata, nisu uspele da se usaglase o beneficiranom radnom sta`u pa on ostaje kao iz prvobitne verzije.

Izvesno je – a tako je bilo i u prvom predlogu – da }e dogodine i 2012. penzije pratiti rast plata u javnom sektoru. Ali, ono {to je izra~unato i za {ta uop{te nije bitno da li }e predlog zakona o PIO biti usvojen do Nove godine, je podatak da }e na-

kon dve godina „zamrzavawa“ penzije prvog meseca 2011. porasti svega dva posto jer to propisuje Zakon o fiskalnoj odgovornosti.

Januarska povi{ica bi}e mawa od obe}ane po{to je deo tehni~kih dogovora s MMF-om, postignutog pre nekoliko dana, da plate i penzije u januaru porastu dva posto umesto najavqivanih pet.

Po ranijem dogovoru s MMF-om, u januaru bi plate i penzije tre-

20 milijardi dinara, procewuju stru~waci, toliko para dr`ava nema, ali nije ni mogla u junu, kad je pregovarala s MMF-om, proceniti da }e inflacija do kraja godine toliko porasti.

Naime, o~ekivalo se u junu da rast cena od jula do decembra ne}e pre}i tri posto, ali je u me|uvremenu inflacija dobila zalet. Ako bi se sad primenila formula dogovorena letos, to

„Zamrznuti” vi{e od dve godine Nikad penzionerima penzije nisu bile zamrznute vi{e od dve godine. Od oktobra 2008. do januara naredne godine penzioneri su, zbog odluke da penzije ostanu iste, po ra~unici penzionerskih organizacija, izgubili najmawe 20 odsto primawa. Zbog toga {to su im penzije ostale iste a cene oti{le nebu pod oblake, vi{e od polovine penzionera smatra da prima „socijalnu pomo}“ a ne penziju koju su, rade}i decenijama, po{teno zaradili. balo da porastu za vrednost inflacije u drugoj polovini ove godine. Me|utim, ra~unica pokazuje da dr`ava nema para za to da najve}u stavku u buxetu – plate i penzije – pove}a oko pet posto, koliki se rast cena o~ekuje u drugoj polovini ove godine.

Delimi~no odmrzavawe plata i penzija pove}ava rashode

bi zna~ilo da se u buxetu za 2011. odmah kre}e s minusom od oko pet odsto, {to svakako ne bi bilo dobro. Ba{ zato se i do{lo do predloga da se penzije i plate u januaru pove}aju samo dva-tri posto i time u{tedi 20 milijardi.

No, penzionerske organizacije taj predlog smatraju preva-

rom i tvrde da bi uskla|ivawe primawa za dva posto bilo nezakonito. Podse}aju na to da su ~ak 27 meseci primali iste penzije, te im toliko pove}awe donosi nekoliko stotina dinara i time ne poma`e da lak{e pre`ive. Predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadi} obja{wava da je Skup{tina Srbije pre samo dva meseca usvojila Zakon o izmenama Zakona o buxetskom sistemu koji je prethodno usagla{en s MMFom, a u wemu je uskla|ivawe penzije sasvim druga~ije nego {to se sad najavquje.

– U ovom va`e}em propisuju pi{e da }e se u januaru 2011. penzije uskla|ivati s rastom potro{a~kih cena u drugoj polovini 2010. Za posledwih pet meseci inflacija je ve} dostigla 3,6 posto, a decembar jo{ nije pro{ao – objasnio je Nenadi}.

– Projekcije ekonomista ka`u da }e, zakqu~no s decembrom, rast cena prema{iti ~etiri posto. Dakle, penzije se moraju di}i bar toliko ili se mora mewati zakon. Druga~ije ne mo`e, a poruke koje sti`u iz Republi~ke vlade su opre~ne i zbuwuju}e.

Q. Male{evi}

I RASTURA^I JUGOSLAVIJE STEKLI ZAKONSKO PRAVO NA DEO SRPSKE MIROVINE

Azem Vlasi se rado se}a beogradskih godina Ne odri~u se ni tradicionalnih ve{tina

ciji. Sme{tawe roditeqa u domove, odnosno zajednice gde `ive penzioneri, postalo je u Kini statusni simbol i pokazateq dobrostoje}e porodice.

Prvi domovi osnovani su 1972, a uslov za boravak bila su „tri bez” – bez ku}e, porodice i novca. Vlada je obezbe|ivala nu`ni sme{taj, koji je naj~e{}e ~inila soba od devet kvadrata i krevet. Naravno da

privatnih kompanija, iako su nastavili da poma`u razvoj ovog sektora davawem poreskih olak{ica, finansijskih injekcija i pomo}i u sakupqawu papira i dozvola za izgradwu. Od 2001. mese~na rata je pove}ana gotovo deset puta: s nekada{we najvi{e kirije od 300 dolara stigla je lane na 2.700. Gra|evinske kompanije utrkuju se u opremawu novih

Oni ~iji su se potomci dobro sna{li, u`ivaju u luksuznim apartmanima od oko 50 kvadrata, imaju 24-~asovnu uslugu i medicinsku negu, te veliku ponudu zabave, koja ukqu~uje ~ak i ~asove informatike i engleskog jezika Kinezi nikako nisu `eleli da svoje roditeqe ostave u takvim uslovima. Ipak, i ovi su domovi uvek bili prebukirani jer je siroma{nih, o kojima nije imao ko da brine, bilo i previ{e.

Od po~etka devedesetih godina pro{log veka Kina se naglo ekonomski razvija, {to je dovelo do op{teg porasta standarda, makar u urbanim krajevima. Kako se konto u banci gojio, Kinezi su razmi{qali o tome kako na}i odgovaraju}i sme{taj za roditeqe koji mogu da plate. Vlada je 1992. to kona~no prihvatila i po~ela je era modernih ustanova za starije. Za samo nekoliko meseci sva mesta u vladinim domovima zauzeli su “novi bogata{i”, tra`e}i pove}awe nivoa usluge za novac koji daju. Po{to broj socijalno ugro`enih nije smawivan, rastao je pritisak na vladu da pove}a broj domova za stare, te je Kina i slu`beno dozvolila privatnom sektoru da u~estvuje u gradwi i razvoju privatnih domova za seniore.

Prvi s 200 kreveta je otvoren u [angaju. Mnogo pre otvarawa, kompletan dom bio je izdat, pa se masovno krenulo u razvoj svojevrsne industrije za brigu o starima. Danas u

domova posledwim modnim dizajnerskim luksuzima, koji vi{e li~e na hotela s pet zvezdica. Sve u skladu s promenama statusnih simbola Kine; pre desetak godina to su bile ku}e, kola i kompjuter, a sada vi{e ku}a i stanova, najboqe privatne {kole za decu i sme{tawe roditeqa u neki luksuzni dom za stare.

Penzioneri sad pritiskaju svoje potomke da ih {to pre smeste “u neki dobar dom”, da bi ostali sa svojim ispisnicma. Naro~ito oni ~iji sinovi i k}eri rade odgovorne korporativne poslove, zbog kojih ~esto mewaju mesto boravka, pa su i u inostranstvu. Roditeqi zato u`ivaju u dru{tvu vr{waka, borave}i u luksuznim apartmanima od oko 50 kvadrata, s 24-~asovnom uslugom i medicinskom negom, velikom ponudom zabave i rekreacije, koja ukqu~uje izlete i radionice, u~ewe osnova informatike i engleskog jezika, ali i drevnih kineskih ve{tina kao {to je tradicionalni ples.

“Samo najboqe za na{e roditeqe”, ka`u moderni Kinezi, pla}aju}i pola miliona dolara za apartman u luksuznom penzionerskom nasequ u predgra|u Pekinga. I jeste najboqe.

I. Vujanov

Mada se deo na{e javnost iznenadio kad je obelodaweno da posledwem predsedniku Predsedni{tva SFRJ Stjepan Mesi}u Srbija svakog meseca na ime penzije ispla}uje 39 evra, to ipak nije bila nikakva tajna. Naime, Srbija je, osim pravnog kontinuiteta biv{e SFRJ, na sebe preuzela i obavezu iz socijalnih i penzionih propisa, pa i da svima koji su nekad radili u Srbiji a danas `ive u nekoj od eks-JU republika ispla}uje penziju za godine koje su ovde odradili. Takvih je 24.000 i na deo wihovih penzije Srbija svakog meseca potro{i 316 miliona dinara.

Jeste da je sam Mesi} izjavio da ga ne}e mnogo pogoditi ako mu Srbija „uskrati“ uplate na ime mirovine, ali kad bi na{ Fond, samo zbog reagovawa javnosti na wegovu ulogu u raspadu Jugoslavije, to u~inio, prekr{io bi zakon, a to nikom ne bi donelo koristi. No, Mesi} je samo jedan od mnogih ~ije pomiwawe ovde izaziva ogor~ewe. Naime, s pravom na deo penzije od srpskog Fonda PIO oglasio i ratni komandant Armije BiH u Srebrenici i nekada{wi pripadnik MUP-a Srbije Naser Ori}, koji tako|e ~eka svoj, ka`e, po{teno zara|eni deo. U PIO Srbije ka`u da }e Ori}u, kao i svakom drugom ko-

risniku, penzija biti ispla}ivana kad podnese zahtev, isti~u}i da ne postoji nikakva zakonska mogu}nost da se nekome to oduzme. Uop{te nije bitno {ta je neko posle radio, za {ta je optu`en ili osu|en.

Za pet godina, koliko je radio u Beogradu, srpsku penziju o~ekuje i biv{i ~elnik jugoslovenske omladine i potowi `estoki zagovornik nezavinosti Kosova Azem Vlasi, koji poru~uje da je skroz logi~no da jednog dana dobije deo penzije za taj period, i dodaje da ono {to va`i za sve ostale gra|ane biv{e SFRJ mora va`iti i za wega. Napomiwe da jo{ uvek ne ispuwava uslove ni po srpskom ni po kosovskom zakonu za penzionisawe, ali da o~ekuje da se

Kiro Gligorov se zadovoqio makedonskim ~ekom

Opravdano odsutan |eneral Mladi} Mada je Ratko Mladi} ve}i deo karijere proveo u BiH, ipak je do penzije stigao u Srbiji i nadle`ni tvrde da se ona redovno upla}uje na wegov ra~un. Leglo je tu ve} 4,2 miliona dinara koje on „iz opravdanih“ razloga ne podi`e. ^ak 59 nepodignutih generalovih ~ekova je u Fondu Ministarstva odbrane jer je on pravo na penziju stekao 1996, ali je prima od 2002. jer je do tad imao platu. Do decembra 2005. penziju su podizali ~lanovi wegove porodice, ali je tad doneta odluka o blokadi.

Radovan Karaxi}, wegov ratni komadant, pravo na penziju ima samo u Sarajevu, jer je tamo 30 godina bio lekar, ali jo{ nije nikog ovlastio da to pravo iskoristi.

to za koju godina „slo`i“ i da uz dvojnu penziju mirno provede starost. Sve do smrti pre ~etiri godine penziju iz Beograda, i to u punom iznosu, primao je i Mahmut Bakali, savetnik Ha{ima Ta~ija.

Kada god po`ele, penziju iz Beograda mogu zatra`iti i Vasil Tupurkovski, Milan Ku~an, Svetozar Marovi}, Momir Bulatovi} i mnogi drugi crnogorski politi~ari koji su veliki deo politi~ke karijere proveli u Beogradu a danas `ive u samostalnoj Crnoj Gori, gde gotovo da i nemaju sta`a.

No, i dr`avqani Srbije koje su politi~ke ili radne karijere odvele u druge gradove nekada{we dr`ave tako|e imaju pravo na to da tamo ostvare deo penzije. To {to mogu dobiti deo srpske penzije ne zna~i da }e je svi i tra`iti. Recimo, Kiro Gligorov, iako je neko vreme kao predsednik Makedonije primao penziju i iz Srbije, odlu~io je da se odrekne srpskog dela iako to nije morao.

No, nakon `estokog pritiska poslanika Sobrawa i makedonske javnosti da nije moralno da prima dve penzije, srpsku i makedonsku, odlu~io je da se odrekne one iz Srbije.

Q. Male{evi}

KAKO LEKAR KA@E

Kafenisawe na ka{i~icu Kafa ili ~aj – ~esto je pitawe kad je dilema {ta je boqe za zdravqe. Lekari odobravaju oba napitka, ali umerenost je presudna. I kafa i ~aj imaju svoje prednosti, ali i mane, pa ih vaqa uskladiti sa zdravstvenim stawem da bi u`itak bio potpun.

Kafa je {ampion u bu|ewu i davawu vitalnosti. Jedna {oqica sadr`i 50 do 150 mg kofeina i ukoliko se kafa pije u odmerenim koli~inama, ova supstanca poboq{ava sr~ane funkcije, raspolo`ewe i stimuli{e rad nervnog sistema. Zato oni koju imaju neku od bolesti tih organa treba da se ograni~ne na male koli~ine. Po stimulativnim svojstvima ~aj malo zaostaje za kafom jer po {oqi sadr`i 35 do 80 mg teina.

On podsti~e aktivnost organizma kao i kofein, ali se wegov u~inak posti`e tek nakon znatno ve}ih koli~ina od kafe.

^ajanke pogubne po anemi~ne

– Kofein ima blagi analgetski efekat – obja{wava dr Sini{a Tatin. – Ako se uzima s lekovima protiv bolova, poja~ava wihov efekat, {to vaqa znati kad se uzimaju

neki od ja~ih medikamenata. Flavonoidi, sastojci tanina iz ~aja, imaju antioksidativna svojstva koja odla`u starewe i imaju va`nu ulogu u za{titi srca i krvnih sudova.

Zeleni ~aj je bogatiji flavonoidima od crnog. Me|utim, ni s ~ajem ne treba preterivati jer blokira iskori{}avawe gvo`|e u organizmu. Osobama koje pate od anemije on se ne preporu~uje.

Ne`eqeno dejstvo ose}aju oni koji kafeni{u naveliko. Tegobe se ispoqavaju kroz nadutost stomaka, vi{ak kiseline u `elucu, nesanicu i razdra`qivost. [oqica kafe posle jela olak{ava varewe, ali dnevno ne treba piti vi{e od tri-~etiri {oqice. Posebno se preporu~uje oprez s instant-varijantom, koju mnogi piju kao poslasticu s mlekom, sladoledom ili {lagom, pa nije ~udo {to preteruju s “dozama”.

J. Barbuzan

Ekolo{ki maskenbal na Spensu Ekolo{ki maskenbal odr`a}e se danas od 10 do 11.30 sati na prvom spratu Spensa.

Re~ je o zavr{nici projekta „Ekolo{ki maskembal“u okviru kojeg su deca pravila maske od recikliranog otpada i na taj na~in

TE-TO ponovo greje grad

pozvala javnost da vi{e brine o planeti Zemqi. U projektu su u~estvovali u~enici O[ „ Vasa Staji}“ i „Sowa Marinkovi}“, a najinteresantnije maske dobi}e nagrade od izdava~ke ku}e „ Odiseja“ i rasadnika „GreenIn“.

N. R.

Od pro{le nedeqe TE-TO „Novi Sad“ greje Novosa|ane i to }e ~initi neprestano sve do kraja grejne sezone, nakon dugog niza godina od kada je uvr{tena u „Panonske elektrane“ EPS-a, ka`e pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}.

Ugovor Toplane i TE-TO o neprekidnoj isporuci toplotne energije posledica je ispada sistema iz februara ove godine, nakon ~ega je formirana stru~na komisija koja je predlo`ila odre|ene mere

Novosadska utorak7.decembar2010.

Mawak vaspitawa, vi{ak maligana N

Psiholozi bi sada, verovatno, izneli sijaset teorija o ovoj po{asti koja je uzela maha. „Krivo je dru{tvo, pa tranzicija, mladi nemaju perspektivu, energiju ispoqavaju na pogre{an na~in, imaju pogre{ne idole, maknimo ih sa ulice neka se bave sportom...“ Ne ka`emo da neke od ovih stvari nisu ta~ne, ali smo skloni da pomislimo da je situacija zapravo mnogo jednostavnija i da su za ovakve slike krive tek dve stvari. Mawak ku}nog vaspitawa i vi{ak maligana u krvi.

B. Markovi}

Suve slavine u Stevana Stevanovi}a Zbog radova na vodovodnoj mre`i vode danas ne}e biti od 10 do 13 ~asova u Ulici Stevana Stevanovi}a. U isto vreme i zbog istih razloga vode ne}e biti i u delu Ulice Stevana Sremca, od Pap Pavla do Slova~ke.

J. Z.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 ~asova Ulica cara Uro{a i Ulica devet Jugovi}a 2 i 4. Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova Ulica Bo`idara Axije od 1 do 23 i od 2 do 10, Preradovi}eva od 80 do 104 i od 83 do 101 kao i Ulica Ra~kog 2.

Koviq: od 8.30 do 14 ~asova Ulica Laze Kosti}a od Toze Markovi}a do Trga solunskih dobro-

voqaca, Ulica Toze Markovi}a od Laze Kosti}a do Partizanske i Partizanska ulica-od Ukrajinske do kraja. Kisa~: od 8.30 do 13 ~asova Novi Kisa~ Rumenka: od 8.30 do 13 ~asova pumpe na autoputu Intermol 1, Intermol 2, Intermost i sala{ Stoji}. Bano{tor: od 8.30 do 12 ~asova Ulica Ive Lole Ribara.

V REMEPLOV

hronika USKORO, ZBOG POSKUPQEWA ENERGENATA

„Hleb” vekni di`e cenu Hleb }e najverovatnije uskoro poskupeti, {to }e se desiti kao posledica pove}awa cene energenata potrebnih za proizvodwu hleba, kao i cene `ita, ka`e za „Dnevnik“ rukovoditeqka sektora za proizvodwu u preduze}u „Hleb“ Mila Milanovi}. Ona nije mogla da precizira kada bi ta~no trebalo da do|e do poskupqewa, kao ni po kojoj ceni }emo tada pazariti hleb.

Spomenik Jovanu Jovanovi}u Zmaju, na{em najpoznatijem pesniku za decu, ju~e je osvanuo ukra{en buketom crvenih ru`a. Naime, upravo 6. decembra navr{ilo se 177 godina od ro|ewa ~ika Jove Zmaja, jednog od za{tinih znakova ovog grada. Danas on `ivi kroz svoje pesme, kroz manifestacije za decu koje su nastale upravo wemu u ~ast - „Zmajeve de~je igre“ i „Decembarski Zmajdani“ - a ovaj grad mu je odao po~ast ustanoviv{i „Zmajevu nagradu“ koja se dodequje za poeziju na srpskom jeziku. Me|utim, o~igledno i van svih ovih manifestacija ima i onih sugra|ana koji ga se sete u neka druga vremena. Tako je verovatno ovaj buket crvenih ru`a, koji je dospeo pod noge ~ika Jovine, dokaz ne~ijeg radosnog detiwstva provedenog uz wegove „\uli}e“ ili „\uli}e uveoke“.

J. Z.

VESTI

KAFEYIJE PRATE KLIMATSKU KLACKALICU

Izlo`ba slika Enesa Levi}a

Letwa ba{ta u decembru

Qubavna poezija u Klubu delegata

U svet i nazad posdiplomske studije u Francuskoj. Vratio se u zemqu 1946. kao doktor pravnih nauka, sa suprugom Mi{el, profesorkom francuskog jezika.

Izrodili su ~etvoro dece.

Mi{el je postala ugledni prevodilac srpske kwi`evnosti na francuski jezik, a Stevanov je obavqao visoke pravosudne du`nosti, da bi bio i jedan od osniva~a Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kao i wegov potowi dekan. Preminuo je 1979.

N. C.

Dru{tvo qubuteqa cve}a i zelenila ve~eras od 18 ~asova u Klubu delegata, Ulica Zmaj Jovina 3/1, organizuje ve~e qubavne poezije. Gostova}e pesnik i dramski pisac Milutin. @.

Pavlov, a ulaz je besplatan.

B. M.

Promocija kwige Helene Mihi} Promocija kwige „Put do granice“ Helene Mihi}, odr`a}e se sutra u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1.

Pored autorke, u~estvova}e i Vawa Buli}, Milomir Mari}, Marko Lopu{ina i Miodrag Petrovi}.

D. M.

- Cena `ita je pove}ana za pet procenata a u zavisnosti od cene bra{na pove}a}e se i cena hleba - ka`e Milanovi}eva.

Cene osnovnih `ivotnih namirnica, poput mleka i uqa, sko~ile su u proteklih nekoliko meseci tako da }e i pove}awe cene hleba biti dodatno optere}ewe za osnovnu potro{a~ku korpu prose~nog gra|anina.

J. Z.

„Point densu” lovorike

Ru`e za Zmaja

Izlo`ba slika Enesa Levi}a „Izlo`ba iz ateqea Katarina“ otvara se ve~eras u 20 ~asova u galeriji „Gradi}“. Gost izlo`be je Marija Vincer a galerija se nalazi u Beogradskoj ulici 11 u Petrovaradinu.

J. Z.

U selu Deska, danas u Ma|arskoj, 7. decembra 1914. ro|en je dr Milo{ Stevanov, pravnik. Roditeqi, zemqoradnici, po zavr{etku Prvog svetskog rata optirali su za Kraqevinu SHS i naselili se u Subotici. Tu je Stevanov 1937. zavr{io pravne studije, ukqu~iv{i se u levi~arski pokret. Bio je sekretar studentskog udru`ewa „Akademski sever“ i aktivista OMPOK - a, a pred izbijawe Drugog svetskog rata, oti{ao je na

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosadska tamna serija o „pitomosti, vaspitawu i lepim manirima“ se nastavqa.

Najnovija epizoda odigrala se na platou Spensa gde je neko polupao i oborio info tablu sa mapom grada. Po svemu sude}i oni koji se na ovaj na~in zabavqaju veoma su „kreativni“, jer se ne ponavqaju. Prvo je stradao ko{ na keju, potom kante na Bulevaru Mihajla Pupina, a evo sada i info tabla.

O silnim polupanim klupama, `ardiwerama, ~upawu drve}a i ostalim igrarijama ne treba ni tro{iti re~i jer je to mawe-vi{e ve} uobi~ajena slika.

kako bi se tako ne{to izbeglo. Vu~kovi} ka`e da su sada svi u~esnici u procesu koordinisani i da ne bi smelo da se ponove dugotrajni ispadi najzna~ajnijih vrelovoda.

On je ovaj ugovor nazvao jednim od velikih uspeha saradwe sa EPS-om. TE-TO se, od kada je u sistemu EPS-a, ukqu~ivala jedino kada su izuzetno niske temperature u gradu, po{to nije bila rentabilna za EPS, jer koristi gas za pravqewe struje i toplote. S. K.

Do pre nekoliko godina bilo je neuobi~ajeno videti u decembru qude kako sede u letwim ba{tama kafi}a, ali klimatske promene u~inile su svoje. Malo - malo, pa po ko zna koji put u toku godine zadesi nas „mihoqsko leto“ i kad mu vreme nije ispuni letwe ba{te kafi}a.

Kafexije su se prilagodile klimatskim novotarijama, pa stolove i stolice dr`e spremne za takve slu~ajeve. Tako je bilo i ju~e, mada temperature nisu bile ekstremno visoke za ovo doba godine, kako to znaju da ka`u meteorolozi.

Ipak, dovoqno je bilo toplo da nekolicina sugra|ana po`eli napoqu da popije pi}e i prelista dnevnu {tampu.

Z. Ml.

Foto: N. Stojanovi}

^lanovi novosadskog plesnog kluba „Point dens“ su na ovogodi{wem me|unarodnom festivalu plesa u Kawi`i osvojili dva zlatna, tri srebrna i jedan bronzani pehar u razli~itim uzrasnim kategorijama xez baleta.

Solistkiwa Jelena Gurjanov je u kategoriji {ou dens mini uzrasta ponela srebro, a mini grupa „Ma~kice“ zlatni pehar. U de~joj konkurenciji par Borislava Golubovi} i Tijana Polovina koreografijom „Vatra“ osvojile su srebro a grupa dece koreografijom „Mama“ zlato. Najstarije i najiskusnije ~lanice studija grupnom koreografijom „^as klasi~nog i xez baleta“ zaslu`ile su srebro.

Nakon nepune dve godine postojawa igra~i ovog kluba opravdali su svoje zvawe ovogodi{wih svetskih prvaka.

N. H.

Foto: N. Stojanovi}

VE^ERAS U GALERIJI „PROMETEJ”

Srbi u Americi

Promocija kwige”Srbi u Americi” autora Du{ana i Marka Lopu{ina odr`a}e se ve~eras u 19 sati u Galeriji Prometej, Trg Marije Trandafil 11. O kwizi }e pored autora govoriti pomo}nik ministra Ministarstva za dijasporu Vukman Krivoku}a i izdava~ Zoran Kolunxija.

M. M.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak7.decembar2010.

DNEVNIK

DOM ZDRAVQA GODINAMA NA METI LOPOVA

Kamere jedini lek protiv kra|a

„OTVORENA VRATA” I U PETROVARADINU

Zdravqe proverilo 400 stanovnika U 48. akciji “Otvorena vrata Doma zdravqa”, koja je u subotu odr`ana u O[ “Jovan Du~i}” u Petrovaradinu, svoje zdravqe je besplatno pregledalo vi{e od 400 stanovnika ovog naseqa. Laboratorijski nalazi krvi su ura|eni za 396 posetilaca akcije, od kojih je 135 imalo povi{ene vrednosti nivoa {e}era, 205 povi{ene trigliceride i 204 je imalo povi{en holesterol u krvi. EKG monitoring je uradilo 336 me{tana od kojih je 27 poslato izabranom lekaru zbog rezul-

tata koji odstupaju od normale.

Pritisak je proverilo 371 gra|anin, a povi{en pritisak je zabele`en kod 129 stanovnika. Za samopregled dojke edukovane su 92 posetiteqke, gustinu kostiju i indeks osteoporoze proverilo je 120 stanovnika, a mlade`e je prekontrolisalo 154 posetioca akcije.

Akcija se sprovodi radi informisawa i edukacije stanovni{tva o zna~aju prevencije, a do sada je zdravstveno stawe proverilo 14.905 gra|ana. I. D.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Surova igra na „Park aveniji 79” Izdava~ke ku}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa

po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana

"Park avenija 79" Harolda Robinsa, u izdawu "Alnarija".

Re~ izdava~a: "Zanimqiva qubavna pri~a o dvoje mladih koji poku{avaju da premoste jaz izme|u zakona i wujor{kog podzemqa, u senci vladavine prostitucije. Merijen Flad, vlasnica modne agencije sa Park avenije, uhap{ena je i optu`ena za prostituciju, davawe mita i ucenu. Majk Kejns je tu`ilac kome je dodeqen ovaj slu~aj, ali izgleda da se sudbina surovo poigrala sa wim. Kada mu se kona~no ukazala {ansa da napreduje u karijeri, upravo zahvaquju}i ovom su|ewu, Majk se na{ao u nezavidnoj poziciji da bira izme|u profesije i Merijen, `ene koju voli i koja mu uzvra}a qubav."

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari".

A. V.

„Dnevnik” vodi na „Parni vaqak” Posledwi paket od 1.500 ulaznica za novosadski nastup kultnog zagreba~kog benda "Parni vaqak" ve} se uveliko prodaje a sude}i po brzini prodaje, sa sigurno{}u se mo`e re}i da }e 17. decembra, za kada je zakazan koncert, biti postignuta maksimalna popuwenost Velike dvorane Spensa. U saradwi sa organizatorima, "Dnevnik" }e danas pokloniti dva puta po dve ulaznice najbr`im ~itaocima koji se od 14 do

14.05 ~asova jave na broj telefona 528-765.

Po~etak koncerta zakazan je za 20 ~asova, nakon ~ega }e uslediti tri sata kvalitetne svirke energi~nih rokera, koja ni po ~emu ne}e zaostajati za onom u Beogradu. Publika je na prethodnim koncertima odli~no reagovala na dva nova singla "Nakon svih godina" i "Stvarno nestvarno", dok se premijera tre}eg o~ekuje upravo u Novom Sadu, 17. decembra.

J. Z.

VESTI O urbanoj kulturi Novog Sada

„Mladi autori Evrope”

Promocija kwige "Devoj~ice i de~aci sa Dunava - prilog istoriji urbane kulture grada Novog Sada 1962-1980", autora Vladimira Nedeqkovi}a, odr`a}e se sutra u Klubu qubiteqa stripa, u 19 ~asova. Uvodnu re~ ima}e Bogoqub Bogica Mijatovi}, a bi}e prisutni i oni koji su u tom periodu u~estvovali u gradskim supkulturnim de{avawima. Klub qubiteqa stripa nalazi se u Ulici kraqa Alekandra 10, na prvom spratu.

J. Z.

Promocija Festivala evropskog filma na Pali}u “ Mladi autori Evrope” odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13.

Program “Mladi autori Evrope” nastao je 2004. godine iz `eqe da se stvori prostor za nove tendencije u kinematografiji. Bi}e prikazano 10 filmova razli~itih formi, a ulaz je besplatan.

T. L.

U proteklih nekoliko godina ambulante Doma zdravqa, pogotovo one najve}e,~esto bile na meti lopova. Posledwa kra|a dogodila se minulog vikenda u ambulanti u Sremskoj Kamenici kada su lopovi odneli pet monitora, lekove i novac od participacije. Zato je ova zdravstvena ustanova u najve}im gradskim objektima ove godine postavila protivprovalne sisteme. Potrebu za obezbe|ivawem ambulanti prepoznao je Grad. U ~etiri najve}a objekta u gradu, na Limanu, Jovan Jovanovi} Zmaj, Novo naseqe i Bulevar Mihajla Pupina ve} je postavqen video nadzor, a uskoro }e to biti u~iweno i u svim ostalim ambulantama u gradu, a nakon toga i u prigradskim naseqima.

- Krajem pro{le i u prvoj polovini ove lopovi su naj~e{}e obijali i otu|ivali stvari iz objekta u Koviqu (osam puta je

pqa~kan). Zbog toga smo na sve prozore i vrata postavili za{titne re{etke. Na meti pqa~ka{a ~esto su bili i objekti u Ulici Jug Bogdana i Rumena~koj – navode u domu zdraqa.

stveni za{titu u 34 objekta koja su veoma razu|ena. Obezbe|ivawe desetine hiqada kvadrata ovih objekata, kako fizi~ki, tako i elektronski iziskuje zna~ajna materijalna sredstva i dosta vremena.

U ~etiri najve}a objekta postavqen video nadzor, a uskoro }e to biti u~iweno i u svim ostalim ambulantama u gradu, a nakon toga i u prigradskim naseqima

Kako bi za{titili ambulante, u tri imaju ~uvare koji rade od 6 do 22 sata i to u albilantama "Novo naseqe" i "Liman" i celog dana i no}i de`uraju u objektu "Jovan Jovanovi} Zmaj".

- U nekim ambulantama, postavqene su i za{titne re{etke. Me|utim, Dom zdravqa pru`a zdrav-

Stoga obezbe|ivawe objekata od kra|e i obijawa te~e postepeno, u skladu sa materijalnim mogu}nostima na{e ustanove i na{eg osniva~a - isti~u u ovoj ustanovi.

Lane su iz ambulanti lopovi ukrali 13 monitora (od kojih su dva prona|ena i vra}ena), sedam ra~unara, {tampa~, 268 ampula "trodo-

na", 220 ampula "bensedina", vakcine, 50 {priceva, 100 igala, 3.390 dinara. Vrednost ove ukradene robe je bila 805.419 dinara.

Krajem 2008. godine iz Doma zdravqa, tehni~koj slu`bi je ukraden alat vredan 85.000 dinara. Ove godine ukradeno je 11 monitora, {est ra~unara, {tampa~, jedan auto radio, ~etiri plinske boce, dva plinska puwewa, pe} za `arewe, trimer, radijator, be`i~ni telefon,155 ampula bensedina i trodona, vi{e od 17.000 dinara od participacije. Ukupna vrednost ove ukradene robe je 571.858 dinara. U ovo nije ura~unata pqa~ka u Sremskoj Kamenici, jer zapisnik jo{ nije stigao.

Osim ukradene robe, lopovi su pri~ini i dodatnu {tetu obijawem objekata – razbijeni prozori, razvaqena vrata, ispreturane stvari, razvaqeni ormani, stolovi...

Q. Nato{evi}

U NARODNIM KUHIWAMA DOVOQNO HRANE ZA SVE

Porcija za 600 qudi Zatvarawe firmi, za ~im sledi pove}awe nezaposlenosti, te op{te smawivawe kupovne mo}i uzrokovano inflacijom i padom kursa dinara realno mogu dovesti do pove}awa broja Novosa|ana koji }e spas od gladi potra`iti u narodnim kuhiwama. Me|utim, ovi alarmantni podaci nisu zabrinuli novosadsku vlast. Buxet za rad narodnih kuhiwa tempiran je za 600 toplih obroka dnevno i 400 lan~ paketa. Me|utim Grad i Crveni krst dobijaju donacije, pa i ako bi se pojavio ve}i broj korisnika problema ne bi bilo. Ove godine za narodne kuhiwe izdvojeno je 16 mili-

Deci novogodi{wi paketi}i I ove, kao i predhodnih godina, grad }e obezbediti novac za novogodi{we paketi}e za decu korisnike narodnih kuhiwa.

- Paketi}e }e dobiti i deca s posebnim potrebama, deca u De~jem selu, mali{ani sme{teni u Sigurnu ku}u i sva deca ~iji su roditeqi zavedeni u Centru za socijalni rad, a dobijaju materijalnu pomo} – ka`e Vera Grkavac.

Podela paketi}a bi}e pred kraj godine. Tako|e i korisnici narodne kuhiwe oko bo`i}nih i novogodi{wih praznika ima}e poja~ane obroke i lan~ pakete.

^ITAOCI PI[U SMS

je drasti~no pove}an broj zahteva – isti~u u ovoj ustanovi.

Narodna kuhiwa u Novom Sadu radi od 1991. godine kao program Crvenog krsta u saradwi s Gradskom upravom za socijalnu i de~ju za{titu. Ovaj socijalni kazan radi na dva punkta, u Ulici Laze Kosti}a i u Klubu penzionera "Olga Petrov".

U narodnu kuhiwu u ulici Laze Kosti}a svakodnevno dolazi 340 korisnika, koji imaju kartice Crvenog krsta, a volonterke koje slu`e hranu vode i evidenciju o izdatim obrocima. Obrok se sastoji od vekne hleba od 300 grama i pola litra kuvanog jela. Dvaput nedeqno sprema se pasuq sa slaninom, a jednom nedeqno |uve~ sa suvim mesom, gra{ak i pirina~ s pile}im mesom i tako u krug.

I na~elnica Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu Vera Grkavac ka`e za na{ list da nije bilo novih zahteva za ishranu u narodnoj kuhiwi.

– Svaki dan smo u kontaktu s Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom . U tim ustanovama tako|e ka`u da nemaju zahteva od gra|ana. Novosa|ani naj~e{}e Foto: A. Erski tra`e jednokratnu pomo}, pa se shodno toona dinara, dok je suma za pro{lu godinu bime, pove}ava iznos za ovaj vid pomo}i. Ina~e, la ve}a za ~etiri miliona. ni oni koji dobijaju svaki dan obroke, ne poU Centru za socijalni rad ka`u kako zajave se uvek u Narodnoj kuhiwi pa bi i u tim sad nema novih gra|ana koji imaju potrebu da slu~ajevima mogli nekom kome je potrebno da se hrane u narodnoj kuhiwi. damo obrok – navodi Grkavac.

– Socijalni radnici na terenu prikupqaju U prole}e i leto mawi broj korisnika kopodatke i snimaju stawe u vezi s ishranom u risti narodnu kuhiwu, pa tu grad u{tedi za narodnim kuhiwama. Zasad nema indicija da obroke koji se dele zimi.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Putnike kipuju pravo u blato Za{to autobusi GSP kada dolaze na posledwu stanicu 3 na Detelinari putnike pu{taju u blato umesto da si|u na beton? Tako je svaki dan 065/6402... *** Tu`no. Da se Drina nije izlila ne bi znali da je ki{a padala u Crnoj Gori, Hercegovini... Novinarka TV B92 se pita odkud tolika voda kad je u Srbiji palo malo ki{e, a novembar je bio tako lep...Kao da su nam se sa smawivawem dr`ave smawili i mozgovi, zdrav razum...Ali klima i vremenske (ne)prilike ne poznaju dr`avne granice i "prijateqe" i "neprijateqe"...

062/8992... *** Ovih dana se mnogo pri~a i svi se sla`u (ministri, poznati privrednici i ekonomisti i dr.) da je jedan od na{ih najve}ih problema slaba naplata poreza, koja se ne ostvaruje ni 50 posto. Onda nam direktor Poreske uprave Srbije saop{ti da je do sada ostvareno 99,7 posto planirane naplate. Zna~i, poreznici su planirali da }e ,,uterati,, samo 50 posto poreza. Ba{ lep plan.

Planira{ da malo ili nimalo radi{, to ti se odobri i onda taj plan bez po muke ostvari{ i jo{ kao nagradu dobije{ beneficirani radni sta` (poreska policija po novom Zakonu o penzijama). Te{ko nama!

063/556...

*** Za{to izbegavate da objavite moju poruku u vezi parkirawa vozila slu`benika NIS-a u gara`ama Merkatora. Oba parkinga su prebukirana i prava je sre}a ako posle nekoliko bezuspe{nih kru`ewa na|ete slobodno mesto...

063/8213...

devojci kojoj treba bubreg, deo para deci bez roditeqa i deo para za kre~ewe bolnica i lekove?A Nova godina nek se presko~i!

065/6673... *** Srbobranska op{tina vra}a gra|anima otetu imovinu, ka`u javni pravobranilac Du{anka Jeremi} i gradona~elnik Branko

*** Ju~e sam uplatio skromnih 300 dinara za devojku koja voli `ivot-Darja Kosti}. Zna~i `rtvovao sam se koliko imam. Treba joj oko 70 hiqada evra za bubreg. Do sada ni tre}inu nije skupila. Ju~e je mama kupila "Dnevnik", ka`u Van Gog za Novu Godinu. Sve skupa ko{ta}e 10 miliona dinara. Igore za{to deo para ne date

Gajin. Ne}e se protiviti ni jednoj restituciji i konverziji dr`avne u privatnu svojinu. Treba samo podneti zahtev, kao {to su to u~inile crkvene op{tine.

Bravo na ~asnom primeru za druge op{tine !

061/1136... *** Neotvarawe fabrika u Novom Sadu je nastavqeno. Mada je prime}en novi trend postavqawa ta-

bli signalizacije na Bulevaru Evrope. Novi znak stoji pored onoga {to pi{e Tvr|ava ispod stoji Kej Basket, pa stoji Park Bodi Bilding, pa stoji znak Factori 30 km. Ja razmi{qam i ukapiram to zna~i 30 kilometara do slede}e fabrike u In|iji. Bravo za Je{i}a...

064/2491... *** Apropo sada su fabrike akuelne. Mada u Novom Sadu ima dve ona u kineskoj ~etvrti (galerija?) i onaj bircuz. ^ujem da na deponiji `ele otvoriti fabriku recikla`e. Verovatno }e prepakivati iz {upqeg u prazno. Pa se ne{to pitam kada ve} Konsulting radi za "Vodovod" {to ne odradi i ovaj da se zna gde {ta kako. Mo`da bi bilo jeftinije.

Kir Jawa 064/2491... *** Slu{ao sam danas ministra odbrane [utanovca kako se hvali da u na{oj srpskoj vojsci imamo pripadnike svih nacionalnih mawina osim albanske. Izgleda da se ministar izleteo i otkrio nam da on Metohiju i Kosovo ne vidi kao teritoriju Srbije.

Ipak, ta~no je da su u la`i kratke noge. Tako|e, je ponosan i na `ene vojnike. Da li uskoro mo`emo o~ekivati i transvestite u srpskoj vojsci. Oni su tu sa nama i dele sa nama dobro i zlo i ne trebamo ih diskriminisati. Ra{a gra|anin, a ne gra|anka.

065/5305...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

9

U JAVNOM KOMUNALNOM PREDUZE]U „STAN”

[trajk u JKP "Stan" od danas se prekida. Radnici po~iwu uobi~ajeno da rade posle sedam dana {trajkovawa, po{to je sindikat tokom pregovora u~inio ustupak.

Odustao je od osnovnog zahteva da se ispla}uje puna cena zarade umesto minimalca i prihvatio povi{icu od 38 odsto. Umesto 10.035 dinara koliko je iznosila cena rada

u proteklih godinu dana od novembra }e ona biti 14.380 dinara. Ju~e je o tome potpisan sporazum izme|u [trajka~kog odbora i poslovodstva firme.

Sporazumom je predvi|eno da se odmah krene u pregovore zbog pojedina~nog kolektivnog ugovora i da osniva~ izmiri oko sedam miliona dinara duga "Stanu" do 15. decem-

bra. Ukoliko se to ne dogodi zaposleni }e biti pred Gradskom ku}om, re~eno je ju~e u [trajka~kom odboru.

U proteklih sedam dana {trajka niko od gradskih zvani~nika nije dolazio u firmu ~iji je osniva~ upravo Grad. Radnici "Stana" odr`avaju preko 90 odsto stambenih zgrada u Novom Sadu, a Grad ranije

kao da je zaboravio svoju firmu, jer je umesto direktnog ustupawa gradskih poslova raspisivao tendere na koje "Stan" nije konkurisao zbog duga za poreze i doprinose.U proteklih dve i po godine od gradskih poslova radio je samo adaptaciju gradskog klozeta i ukra{avao grad pred Novu godinu.

Z. Deli}

Br`e do papira za legalizaciju

Foto: R. Hayi}

legalizacije - naveo je Pavli~i}.

Prema wegovim re~ima da nije tih para ne bi se mogli nastaviti radovi na Bulevaru Evropa. Podsetio je, da je novac od legalizacije namewen za izgradwu komunalne infrastrukture u prigradskim mestima.

Nenad Tesla je kazao da }e se raditi reorganizacija ove slu`be, ali da je ve} sada izvesno da }e se u novosadskom katastru otvoriti jo{ sedam {altera i desetak kancelarija. Gde }e se one nalaziti Tesla nije znao precizno da ka`e. A Pavli~i} je dodao da Grad planira da pove`e ovu slu`bu s komunalim preduze}ima, ~ije su potvrde potrebne radi legalizacije. Na pitawe novinara za{to invesitori koji `ele da po ubrzanoj proceduri dobiju papire za gradwu pla}aju duplu taksu, Tesla je kazao, da je u drugim zemqama to uobi~ajeno i da su investitori spremni da to plate. Z. Deli}

GRADSKE VLASTI NIKAKO DA SE IZBORE S KOWSKOM ZAPREGOM USRED CENTRA

\iha, |iha, kroz 21. vek

Vlasnik kowske zaprege, ovekove~ene na slici na{e fotoreporterke, napravio je dva prekr{aja- u{ao je u grad iako je davne 1959. godine doneta odluka da im je to zabraweno i parkirao na mestu odre|enom za voza~e invalide.

Na gradskim ulicama, pa ~ak i u strogom centru, svakodnevno mogu da se vide sakupqa~i sekundarnih sirovina koji sa zapregom obilaze kontejnere, ometaju saobra}aj i voza~e dovode i u opasnost. Gradske

Foto: A. Erski

DESTRUKTIVCI VOLE NO]

Foto: R. Hayi}

Noga, tabla, beton No}no ludovawe po sistemu "udri, slomi, sru{i" ve} je, na`alost, uobi~ajena slika za Novi Sad. Nedavno je ponovo stradao ko{ na novom igrali{tu na Keju, isprevrtane su kante na Bulevaru Mihajla Pupuna, a najnoviji "ru~ni rad" veselih pojedinaca je sru{ena info tabla sa mapom grada kod Spensa. U "Spensu" ka`u da sru{ena tabla ne}e biti popravqana ve} uklowena, jer je i mapa grada na woj prili~no stara.

B. M.

GODI[WICA KUD-A „SVETOZAR MARKOVI]”

Za 65 godina igralo 40 hiqada qudi

KATASTAR RADI EFIKASNIJE

Lista nepokretnosti i kopija plana sada se dobija za dva dana, a ne kao {to je to bilo pre mesec i po kada su gra|ani u nameri da legalizuju bespravno sagra|ene objekte morali da ~ekaju i do 45 dana. Ovo je re~eno ju~e prilikom posete gradona~elnika Igora Pavli~i}a i direktora Republi~kog geodetskog zavoda Nenada Tesle, Slu`bi za katastar nepokretnosti u @elezni~koj ulici.

Pavli~i} je rekao da }e se u narednom periodu otvoriti jo{ {altera za izdavawe dokumentacije potrebne ne samo za legalizaciju ve} i za izgradwu novih objekata. Kako je predo~io na{ grad predwa~i po broju sklopqenih ugovora za legalizaciju objekata ali i u stanogradwi.

- Vrednost sklopqenih ugovora sada iznosi oko 290 miliona dinara, odnosno u gradsku kasu je stiglo oko 80 miliona od bespravnih investitora koji su odjednom platili tro{kove

Foto: F. Baki}

Povi{ica prekinula {trajk

vlasti pet decenija poku{avaju da se izbore s ovim problemom, pa je bilo i ideja da se sakupqa~ima sirovina kupe motorne trikolice. No, sve je ostalo samo na tome.

- Grad je sve u~inio da bi se ovaj problem re{io. U ovom slu~aju, najnadle`nija je policija koja bi trebalo da ih ka`wava na licu mesta. Kada bi jedan bio ka`wen, drugi bi se verovatno malo trgli. Kada ih policija ~e{}e kontroli{e, zaprega je mawe u gradu. Tako|e ni sudije za prekr{aj ne bi trebalo da imaju milosti prema onima koji ne po{tuju ovu gradsku odluku – obja{wava za “Dnevnik” {ef gradske saobra}ajne inspekcije Mladen Ba{i}.

Prema wegovim re~ima, Grad je zabranio saobra}aj zapre`nih vozila preko mostova na kanalu "DTD" iz pravca Zrewanina, Temerina i Subotice, preko `elezni~ke pruge iz pravca Rumenke i ka Futo{kom putu, ulicama Cara Du{ana i Ive Andri}a u Novom Sadu. A na tim putevima Zavod za izgradwu grada je postavio i saobra}ajnu signalizaciju za sprovo|ewe propisanog re`ima saobra}aja.

Sakupqa~i sekundarnih sirovina uni{tavaju i gradske kontejnere koji su skupo pla}eni. Gradska vlast je svojevremeno sakupqa~ima sekundarnih sirovina ponudio da rade na gradskoj deponiji, ali su oni to u ve}ini slu~ajeva odbijali.

- Grad je svojevremeno u saradwi s inspekcijama sproveo rigooroznu kontrolu zapre`nih vozila u gradu, pa se de{avalo da vlasnici pobegnu, a izabqenog kowa ostave. Takav slu~aj pre nekoliko godina desio se u strogom centru grada u Ulici Modene – isti~e sagovornik.

Ina~e, ranijih godina su se ovakvi slu~ajevi mnogo lak{e re{avali, jer je u gradu postajao azil za oduzete `ivotiwe. Me|utim sada je to nemogu}e, jer grad takav azil nema.

Q. Nato{evi}

Kulturno-umetni~ko dru{tvo "Svetozar Markovi}" obele`ilo je sino} 65 godina postojawa Sve~anom akademijom odr`anoj u Maloj dvorani Spensa.

Dodeqene su zahvalnice biv{im i sada{wim po~asnim ~lanovima a tokom dvoipo~asovnog programa posetioci su mogli da vide blizu dvadeset razli~itih

pesama, igara i koreografija u izvo|ewu ~lanova ovog kulturno-umetni~kog dru{tva. Tokom proteklih 65 godina kroz KUD "Svetozar Markovi}" pro{lo je ~etrdeset hiqada ~lanova a trenutno u wemu peva, igra i svira blizu tri stotine qudi, od najmla|ih do onih u zrelim godinama.

J. Z.

GRADSKI SAVET ZA ZAPO[QAVAWE

Zaposlena 272 pripravnika Savet za zapo{qavawe Grada je za ~etiri godine stru~no osposobio i zaposlio 272 pripravnika za {ta je iz buxeta grada izdvojeno 60 miliona dinara. U okviru dodatne obuke i obrazovawa obu~eno je 446 nezaposlenih, a najvi{e novca, 6,5 miliona dinara, ulo`eno je u informati~ke obuke i obuke engleskog jezika.

- Novi Sad je jedan od najaktivnijih lokalnih samouprava koja u~estvuje u sufinansirawu programa aktivne politike zapo{qavawa, sa 51 posto u u~e{}u finansirawa.

Ostali deo sufinansira Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – rekao je zamenik direktora Nacionalnog saveta za zapo{qavawe filijale Novi Sad, Neboj{a Kuki}.

Prema zakonu o zapo{qavawu lokalne samouprave moraju da

obezbede minimum 51 posto sredstava za sufinansirawe programa i mera APZ-a, a zatim mogu konkurisati kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Jedino op{tine koje prema stepunu razvijenosti spadaju u tre}u i ~etvrtu grupu razvijenosti mogu dobiti odobrewe za sufinansirawe i kada je u buxetu lokalne samouprave obezbe|eno mawe od polovine sredstava.

Da bi op{tine uop{te krenule u realizaciju tog projekta prvo moraju da imaju formirane lokalne savete za zapo{qavawe i akcioni plan za 2011. godinu za ~ije je podno{ewe krajwi rok 31. decembar 2010. godine. Zahtevi se podnose putem teritorijalnih filijala Nacionalnog saveta za zapo{qavawe.

A. L.

NA KROVU GRADSKE KU]E

Majstorska posla

VESTI

Foto: N. Stojanovi}

Ro|endanska `urka „Izbe” Novosadski klub "Izba" ve~era{wom `urkom u 20 ~asova slavi deset godina postojawa tokom kojih je igrao razli~ite uloge, od kafe-kwi`are, preko izlo`benog i koncertnog prostora do mesta na kome su se odigrale mnoge tematske `urke. Sada je ona mesto okupqawa mahom umetnika, i alternativnih novosa|ana Klub "Izba" nalazi se u @elezni~koj ulici 4.

J. Z.

[ta to majstori rade na krovu Gradske ku}e? Hajde da naga|amo metodom "gledaj fotografiju i proceni, mo`da }e{ i pogoditi" ^emu cinizam, pita}e neko, a odgovor je vrlo jednostavan. Jedan `enski glas nam je u slu`bi za informisawe ove

gradske institucije kazao: "po{aqite nam pitawe mejlom pa }emo vam odgovoriti", a drugi "zaista ne znamo". Dakle, mora}emo da pretpostavimo da se mewaju crepovi, postavqaju gromobrani, ili je po sredi ne{to tre}e.

B. M.

AD „NOVOTRANS” U STE^AJU

Poverioci tra`e prodaju zemqi{ta Odbor poverilaca AD "Novotrans" u ste~aju, postavio je ju~e pitawe Agenciji za privatizaciju za{to nije oglasila prodaju parcele od oko 2, 7 hektara u krugu firme u Kisa~koj ulici 1, kada su svi sudski sporovi zavr{eni u korist poverilaca. Kako je re~eno na skupu ,sud je zavr{en jo{ u aprilu ove godine odlukom da se parcela vrati u ste~ajnu masu. Dakle, stiglo se do kraja , do unov~avawa imovine. Odbor poverilaca je jo{ po~etkom novembra poslao zahtev Agenciji da oglasi prodaju.

"Novotrans " je u ste~aju od marta 2006. godine, a preko stotinu po-

verilaca tra`i potra`ivawa s kamatom. Poverioci umorni od dugog

sudskog postupka posle neuspele privatizacije i bez zaposlewa, re-

kli su ju~e da je parcela najpopularnija u okolini, mo`e se koristiti za vi{e namena i ima izgra|enu infrastrukturu. Utvr|ena je , vele, po~etna cena od oko 190 miliona dinara.

Na ovu pri~u u Agenciji za privatizaciju su odgovorili da sa Odborom poverilaca nisu usagla{eni tenhi~ki detaqi potrebni da bi se oglas o prodaji objavio i od te informacije nisu ni{ta drugo saop{tili. Ostalo je bez odgovora za{to to nije u~iweno vi{e od pola godine i ko treba da pokrene te radwe da bi se oglasila prodaja.

Z. Deli}

utorak7.decembar2010.

U KIKINDSKOM CENTRU ZA STRU^NO USAVR[AVAWE

Odr`an Festival pameti KIKINDA: U Kikindi u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, odr`an je Festival pameti – nadmetawe sredwo{kolaca u logi~kom razmi-

{qawu. Ovaj jedinstveni festival bi}e odr`an u jo{ 20 gradova Vojvodine. U kikindskom Centru za stru~no usavr{avawe, tridesetak sredwo{kolaca imalo je zadatak da {to br`e, u nekoliko {ema, slo`i „Doris mozgalicu” najboqu slagalicu u Americi za 2009. godinu.

- Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe je pokroviteq festivala. Ciq je da sredwo{kolci unaprede svoje samopouzdawe i razvijaju logi~ne ve{tine – rekao je organizator Festivala i izumiteq ove slagalice Zdravko @ivkovi}.

Prisutne je pozdravio i predsednik kikindske op{tine Ilija Vojinovi}, a sve~ano ga otvorio pomo}nik Pokrajinskog sekretara za obrazovawe Jo`ef Kabok.

Tri sredwo{kolca, koja su pobedila na ovom festivalu, su u~enik Ekonomsko-trgovinske {kole Borislav Tesla, te u~enici Gimnazije „Du{an Vasiqev” Danica Bo`in i Pavle Mandi}. Oni }e predstavqati Kikindu na Pokrajinskom finalnom takmi~ewu, koje }e biti odr`ano u Novom Sadu, u oktobru 2011. godine.

A. \.

VOJVODINA / NOVI SAD

U SUSRET TURISTI^KO-GASTRONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

Pasuqijada otkrila recept za uspeh TEMERIN: Od pre pet godina kada je kao dru`ewe qubiteqa kuvawa na otvorenom 4. juna 2005. godine u Temerinu, u organizaciji Ekocentra „Vodomar 05” odr`ana prva „Pasuqijada”, ova manifestacija ubrzo je postala poznata daleko izvan granica na{e zemqe.

Tome u prilog govori i ~iwenica da se broj takmi~arskih ekipa vi-

BIOSKOPI Jadran: "Alisa u zemqi ~uda" (18), "[i{awe" (19.45 i 21.30)

POZORI[TA Pozori{te mladih, velika sala: "Qubav" (20) Novosadsko pozori{te: "Izgubqeno ~ove~anstvo" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Tawa Polovina-Jojki} iz Sremske Kamenice (dve devoj~ice), DEVOJ^ICE: Marijana Perovi}, Tijana Vaguri}, Lidija Pavlovi}-Lon~ar, Jovana Dutina-Je~menica i Biqana Jovanovi} iz Novog Sada, Jasmina Budi} iz Silba{a, Bobana Jovanovi} iz ^uruga, Marijana Juri} i Anita Herak iz Be{ke, Tatjana Rojka iz Beo~ina, Tatjana Danilovi} iz Sremskih Karlovaca, Svetlana Stojkov iz Gardinovaca, Tawa Livopojac iz ^eneja, Zorica Simi} iz Sremske Kamenice, Jasmina Pilipovi} i Nata{a Gotovac iz Ba~ke Palanke, Jasmina Jem{i} iz Iriga i Qiqana Stojanac iz In|ije, DE^AKE: Verica Vagner-Mla|enovi}, Biqana Raki}, Jelena Marku{, Tatjana An|eli}-Joveli}, Biqana Grabovica, Ksenija Zlati}, Jovana Jeli}, Sla|a Mihajlovi} i Silvija Kova~evi} iz Novog Sada, Sanela Slivka iz Srbobrana, Jelika Barac iz Ratkova, Nata{a Paripovi} iz Bukovca, Katarina Jovin i Biqana Xaki} iz Ba~ke Palanke, Monika Pataki iz Horgo{a, Nada Veselinovi} iz Sremske Kamenice, Neda Berowa iz Rumenke, Xejrana Qajko iz Veternika, Dragana Do{enovi} iz Ba~kog Petrovog Sela i Zorica Samo~eta iz Koviqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Stefanija Vojislava Mileti} (1938) u 9.45 ~asova, Marija Marina Horvat (1931) u 10.30, Sava Sime Kosani} (1936) u 11.15, Olga Lazara Anti} (1950) u 12, Radosava Pere Vozar (1924) u 12.45 , Sofija Milana Petri} (1928) u 13.30, Boja Jove Preda (1934) u 14.15 i Marija [ime Balen-Cvitko (1937) u 15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu danas }e biti sahrawen Jo`ef Jo`efa Laslo (1943) u 13 ~asova a na Centralnom grobqu u Futogu u 15 ~asova }e biti sahrawen Du{an Milo{a Medi} (1957).

Zbog velikog interesovawa i pose}enosti, 2007. godine Tre}a „Pasuqijada” traje dva dana, a pored glavnog takmi~ewa u kuvawu pasuqa, posetiocima su bila atraktivna takmi~ewa u vanolimpijskim disciplinama: brzo kusawe pasuqa, brzo paqewe vatre, vodomarsko bure... Tako|e, nagra|ena je ekipa koja je imala najzanimqiviji nastup.

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” od danas nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu. {e od sedam puta pove}ao. Od nekada{wih dvadesetak prijavqenih za prvo organizovano kuvawe pasuqa u Temerinu, za samo pet godina broj ekipa koje su `elele da ukrste varja~e, porastao je na preko 300.

DANAS U NOVOM SADU

DNEVNIK

c m y

10

Deo novca od kotizacija, sponzora i dobrovoqnih priloga bio je usmeren u humanitarne svrhe.

I ove godine uspeh nije izostao, Temerinska pasuqijada pod nazivom „Bean festival”. Prvog vikenda u junu, osim mnogobrojnih

ekipa iz zemqe, dovela je i takmi~are iz osam zemaqa: Australije, Kanade, Slovenije, Hrvatske, Ma|arske…Organizatori jednostavno znaju recept za uspeh u kojem privilegiju da u`ivaju imaju svi wihovi gosti. „ 6.temerinska Pasuqijada-bean Festival”, odr`ana je na prostoru temerinskog va{ari{ta i trajala je tri dana. Prvi put ove godine uveden je naziv „Bean festival”, razlog tome bio je znatan broj takmi~ara i poseti-

laca iz inostranstva. U takmi~arskom delu za kuvawe ~orbastog pasuqa prijavilo se 308 ekipa iz Srbije i inostranstva. Po oceni stru~nog internacionalnog `irija, najukusniji pasuq skuvao je Abraham Stefan iz ekipe „Garo i Garisa” iz Ba~kog Petrovca. Specijalnu nagradu `irija za orginalni receptor odnela je ekipa „Petrovo poqe” iz Trebiwa, za pasuq sa maslinkama.

L. Nikovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK PALANA^KI URBANISTI OBJA[WAVAJU

Zelena pijaca ostaje u centru grada BA^KA PALANKA: Prilikom usvajawa Plana generalne regulacije Ba~ke Palanke, sa skup{tinske govornice ~ule su se opaske da ovaj va`an dokument predvi|a izme{tawe Zelene pijace iz centra grada. Me|utim, nadle`ni, odnosno urbanisti tvrde da jedan deo odbornika lokalnog parlamenta nije dobro razumeo pojedine sadr`aje Plana.

- Plan generalne regulacije ne predvi|a ga{ewe Zelene pijace iz centra Ba~ke Palanke, odnosno celokupno izme{tawe s sada{we lokacije – isti~e Aleksandar Bogunovi}, direktor Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu op{tine Ba~ka Palanka”. – Ta~no je da sada{wa pijaca nije najsre}nije re{ewe sa aspekta saobra}aja, jer se nalazi u samom centru, pored je autobuska stanica, a tu su i vi{espratnice...

Predvi|eno je da se delom izmesti, odnosno da se odre|eni sadr`aji presele, a da se izgradi pe-

{a~ki trg. Zelene pijace }e biti, ali }e se morati izgraditi jo{ barem jedna. Prvenstveno je izra`ena potreba za pijacom na periferiji, jer ima delova grada koji su od pijace udaqeni nekoliko kilometara. Mesna zajednica „Bratstvo” sa stambenim naseqima Sinaj, primera radi, ima oko 15.000 stanovnika i najve}a je ne samo u na{oj op{tini ve}, verovatno i u ovoj regiji. Tamo treba pijaca i ona je predvi|ena.

Gradska pijaca na sada{woj lokaciji prvi je realizovani projekat Urbanisti~kog plana iz 1965. godine. Prostire se na oko pet hiqada metara kvadratnih, a pro{le godine deo pijace namewen za prodaju vo}a i povr}a dobio je krov. Investiciju od 17 miliona dinara finansirali su lokalna samouprava i Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt”. Za `iteqe centra Ba~ke Palanke najbitnije je da }e Zelena pijaca ostati u wihovom kom{iluku.

M. Suyum

PROFESOR [UMARSKO-PREHRAMBENO-HEMIJSKE [KOLE U SREMSKOJ MITROVICI NE MIRI SE S KAZNOM

Na nastavu sa umawenom platom

SREMSKA MITROVICA: ali je disciplinska komisija, umeProfesor matematike [umarskosto da „letim” iz {kole, izrekla prehrambeno-hemijske {kole u meru kao da sam kasnio na ~as. Ne, Sremskoj Mitrovici Luka Majstone}u dozvoliti da se bilo ko na merovi}, osumwi~en da je 18. oktobra ne baca blatom, ja sam sav `ivot na ~asu matematike ugrozio u~eniposvetio {koli i |acima, da ih naka i povredio wegov fizi~ki i u~im matematiku, ali i da ih u~im psihi~ki integritet i po~inio teda budu dobri qudi. Ho}u samo `u povredu radne obaveze, zbog ~eistinu, ma kakva ona bila, a ne ovaga je ekspresno suspendovan, stao je ko, stave te na tapet i progone, srapred disciplinsku komisiju {komote, a da ne zna{ ni za{to - ogorle, koja mu je izrekla kaznenu meru ~en je Luka Majstorovi}, ina~e, umawewa plate u naredna tri meseinvalid, sa smawenom fizi~kom ca za 35 odsto. radnom sposobno{}u zbog bolesti.

- Optu`en sam za te{ko delo Kada je posle zavr{ene discizlostavqawa u~enika, a evo, u neplinske komisije profesor Majdostaku dokaza ka`wen sam kao da storovi} upitao direktora Ogwesam kasnio na ~as, ili, ne daj bo`e, da sam do{ao na nastavu pod uticajem alkohola. Naravno da }u se na ovo re{ewe `aliti [kolskom odboru i daqe, ako treba, samo da operem qagu sa svog imena. Profesor sa 38 godina radnog sta`a, nikad na moj rad nije bilo primedbi i ima da mi se otvoreno ka`e za{to sam ishi- Luka Majstorovi} najavquje `albu treno optu`en, pa sada moji tu`inovi}a kada se vra}a na nastavu dooci „peru ruke”, jer su shvatili da bio je odgovor: su pogre{ili – ka`e Luka Majsto- Sutra, veli, ukoliko odustarovi}. ne{ od `albe. A {ta direktoru Naime, Luku Majstorovi}a je dismeta moja `alba. Vaqda bi trebarektor {kole Neboj{a Ogwenolo da je i wemu u interesu da dokavi} ekspresno suspendovao i uda`emo da nije bilo maltretirawa i qio iz {kole 18. oktobra ove godizlostavqawa |aka.Sada mi je jasno ne. Pre suspenzije profesor Majda se moram `aliti [kolskom odstorovi} je dr`ao ~as u prvom razboru da doka`em da sam, po ovome redu, dok se jedan u~enik igrao te{to mi je rekao, `rtva progona – lefonom. Posle tri upozorewa da zavr{ava Majstorovi}. ostavi telefon i ne ometa ~as proDirektor Neboj{a Ogwenovi} fesor je pri{ao |aku, uzeo ga za nije dostupan za {tampu. Poku{aj kragnu od jakne i ponovo naredio da se s wim uspostavi kontakt te-

\aci tra`e profesora Predstavnici Gradskog odbora Udru`enog sindikata obrazovawa u Sremskoj Mitrovici i tra`ili su da se profesor odmah vrati na posao, a da se disciplinski postupak nastavi. Iz [umarsko-prehrambeno hemijske {kole ceo ~etvrti razred je potpisao peticiju, tra`e}i od direktora da im vrati profesora Majstorovi}a, jer su sigurni da on nije ~ovek koji mo`e ugroziti i povrediti u~enika. da ostavi mobilni telefon. De~ak je ustao i bez i~ijeg odobrewa iza{ao iz u~ionice i po`alio se direktoru {kole. Posle ovog je usledila suspenzija, a u re{ewu koje je izdao direktor Neboj{a Ogwenovi} je, izme|u ostalog pisalo: „...Zbog osnovane sumwe da je u~inio povredu zabrane iz ~lana 34 Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i te`u povredu radne obaveze – ugro`avawe ili povre|ivawe fizi~kog, ili psihi~kog integriteta...“ -Taman dovoqno, ako je ovo ta~no da posle 38 godina rada prema meni budu preduzete najo{trije mere, pa ~ak i otkaz. Naravno, za to trebaju dokazi, lekarsko uverewe o povre|ivawu, zakonito proveden proces istrage, {to sve ne postoji,

lefonom nije mogu}, jer odgovor sekretara je da je direktor uvek odsutan.

U~enik, zbog koga je ka`wen profesor Majstorovi}, preme{ten je u odeqewe gde ovaj profesor ne predaje matematiku.Me|utim, profesor ka`e da to uop{te nije moralo da se radi, jer, de~ak i nije kriv, to s telefonom je obi~an nesta{luk, koji nije trebalo da dobije dimenzije koje je dobio.^ak je i disciplinska komisija, izri~u}i kaznu umawewa plate za tri meseca po 35 odsto, konstatovala da je profesor delimi~no priznao (da je de~aka povukao za kragnu), da je porodi~an ~ovek, naru{enog zdravqa, te da kod profesora nema mr`we i osvete.

S. Bojevi}

utorak7.decembar2010.

11

SVE^ANO OBELE@EN DAN OP[TINE [ID, 6. DECEMBAR

Decembarska nagrada Kajaka{kom klubu iz Vi{wi}eva [ID: Ju~e je u sali Kulturno-obrazovnog centra, povodom Dana op{tine [id, 6. decembra, odr`ana sve~ana sednice Skup{tine op{tine [id, u prisustvu brojnih [i|ana i gostiju iz Republike Srbije i Pokrajine. Ovom sve~anom skupu prisustvovao je predsednik op{tine Despotovac Mali{a Alimpijevi}, ministar dr`avne uprave i lokalne samouprave Milan Markovi}, na~elnik sremskog okruga Sava Ali{i}, narodni poslanik @eqko Brestova~ki, te predsednici sremskih op{tina.

Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} je rekla da se, zahvaquju}i upornom radu u proteklom dvogodi{wem periodu, op{tina [id svrstala me|u najboqe u Republici Srbiji.

Ubudu}e }e svoj prosperitet usmeriti na razvoj industrije,

Kajaka{ki klub iz Vi{wi}eva, Milan Markovi}, Sava Ali{i} i Nata{a Cvjetkovi}

turizma i drugih grana privrede. Predsednica op{tine [id je potpisala protokol o zbratimqewu op{tine [id i op{tine Despotovac. Pre godinu dana, isti takav sporazum je na Dan

op{tine Despotovac, Nata{a Cvjetkovi} potpisala u Despotovcu.

Na predlog komisije za dodelu priznawa i odlikovawa, Nata{a Cvjetkovi} je dodelila

RADOVI NA DOMU U^ENIKA U SAMOJ ZAVR[NICI

Useqewe nakon tehni~kog prijema KIKINDA: U novom Domu u~enika „Nikola Vojvodi}” u ulici Branka Vujina u Kikindi asfaltiran je takozvani teretni put, koji je i najdu`i. Kako isti~e direktor Goran Krsti} grejawe u objektu je u funkciji, iako je u toku hladnih proba do{lo do havarije u kotlarnici, a jo{ jedan kvar uo~en je kada je pu{ten gas.

-Ovi problemi su prevazi|eni i od subote u novom objektu grejawe normalno funkcioni{e. Unutra{wost novog Doma u~enika je potpuno opremqena, tako da bismo, {to se toga ti~e, mogli sutra da se uselimo. Ostala je izgradwa prilaznog pe{a~kog puta, kao i deo za{titne ograde oko objekta - ka`e Goran Krsti}.

Kada se zavr{e svi radovi, bi}e pozvana komisija za tehni~ki prijem objekta. Ukoliko komisija da pozitivno mi{qewe, novi Dom u~enika dobi}e upotrebnu dozvolu, koja }e omogu}iti da ova zgrada bude u funkciji. Na{ sagovornik ka`e da je tokom posledwih nekoliko meseci najve}i problem za dovr{etak radova na zgradi bio nedostatak finansijskih sredstava. Naime, izvo|a~i radova nisu ispla}eni, tako da nisu `eleli da dostave tehni~ku dokumentaciju bez koje je nemogu}e objekat pustiti u rad. Ovi problemi su prevazi|eni, jer je sa Fondom za kapitalana ulagawa postignut

Dom u~enika pred otvarawe

dogovor o dinamici isplate izvo|a~ima radova.

- Uspeli smo da sa Elektrovojvodinom dogovorimo prikqu~ewe na elektro mre`u – obja{wava Krsti}. - Cena prikqu~ewe je 1,3 miliona dinara i ovu sumu plati}emo u ~etiri rate.

Na zgradi }e biti dogra|ene i solarne plo~e koje }e umawiti ra~une i u{tedeti energiju. U starom Domu u~enika svi kapaciteti su popuweni i tamo boravi 76 u~enika i studenata. Novi objekat ima kapacitet za 150 {ti}enika i svi koji su na ~ekawu do maksimalnog kapaciteta,

mo}i }e da se usele u novu zgradu, ~im bude u funkciji.

- Okviran datum kada }e biti svi radovi zavr{eni je kraj ove i po~etak naredne godine. S obzirom na to da smo imali dosta tehni~kih problema u proteklom periodu ne mogu da preciziram ta~an datum otvarawa Doma u~enika.

Novi Dom u~enika gradi se tri godine i u ovaj objekat ulo`eno je 309 miliona dinara.

Sredstva su obezbe|ena iz buxeta op{tine Kikinda, pokrajinskih i republi~kih fondova.

S. \uran

Drugi somborski „Ravangrad vajn fest” SOMBOR: U Somboru je odr`an drugi po redu Festival vina i hrane „Ravangrad vajn fest”, u organizaciji Turisti~ke organizacije grada Sombora. Na ovoj manifestaciji odr`anoj u Sokolskom domu, ta~nije nekada{wem „Partizanu” objektu Sportskog centra „Soko”, okupilo se tridesetak vinskih ku}a sa podru~ja Sombora, Subotice, Sremskih Karlovaca, Tele~ke visoravni, Pali}a, In|ije, ali i sa Kosova i Metohije. Kao svojevrsni spektakla za Somborce i wihove goste na festivalu je u vinski vite{ki red Tele~ke visoravni „Sveti \or|e” primqen i proizvo|a~ vina iz

In|ije Branislav Heror, a predstavqena je i kwiga Miroslava-Mi}e Bo`ina „Vojvodina na trpezi”.

Pored toga, na ovom festivalu 50 izlaga~a iz Srbije i okru`ewa predstavilo je proizvode doma}e kuhiwe dok su Festival pratila i predavawa o sortimentima najpogodnijim za gajewe vinovove loze u ovim krajevima. Kako ova manifestacija nije bila takmi~arskog karaktera, nije se biralo najboqe vino, ali je zato svako od brojnih posetilaca degustiraju}i izlo`ena vina izabrao za sebe ono koje mu najvi{e prija.

M. M}

O nasiqu nad `enama BE^EJ: @enska mre`a OO G 17 Plus Be~ej organizuje, povodom tri decenije od ustanovqewa Me|unarodnog dana borbe protiv nasiqa nad `enama, tribinu po imenu „Volite li nasiqe nad `enama ?” Skup }e se odr`ati ve~eras od 18,30 sati, u maloj sali Gradske ku}e. Posle uvodne re~i koordinatorke organizatora tribine Eve Hadna|ev, nekoliko sagovornica }e predstaviti razli~ite teme. Poslanica u republi~kom parlamentu Jelena Travar-Miqe-

vi} govori}e o nasiqu nad `enama, poslanica u pokrajinskom parlamentu Jadranka Beqan-Balaban obradi}e temu „@ene u politici”, a „16 dana aktivizma” je tema o kojoj }e govoriti odbornica u lokalnom parlamentu Marijana \akovi}. U~e{}e }e uzeti jo{ predstavnica be~ejskog Centra za socijalni rad, te predstavnice nevladinih organizacija Marina Kova~ev iz BUM i Miomira Ma{i}-Ostoji} iz BIG. V. J.

Koncert u crkvi NOVO MILO[EVO: Banatski kulturni centar Novo Milo{evo organizuje ve~eras, u pravoslavnoj crkvi Svetoga Arhangela Gavrila, darovni koncert bra}e Teofilovi} iz Beograda.

Koncert, na kojem }e nastupiti i novomilo{eva~ki Kamerni hor „Ehos”, po~e}e u 19.30 sati.

M. K.

najvi{e op{tinsko priznawe Decembarsku nagradu Kajaka{kom klubu „Vi{wi}evo”. Plaketu op{tine [id primio je, u ime ministarstva za dr`avu upravu i lokalnu samoupravu, ministar Milan Markovi}, a drugu plaketu primio je na~elnik sremskog okruga Sava Ali{i}.

Kulturno-umetni~ko dru{tvo iz Despotovca izvelo je nekoliko igara, a kulturnoumetni~ko dru{tvu „Sveti Sava” iz [ida nekoliko pesama.

Po zavr{etku ovog sve~anog ~ina, svi u~esnici su se uputili u pravdu Doma zdravqa [id. Tu je kqu~eve od kola hitne slu`be, direktoru Svetozaru Manojlovi}u dodelio je ministar Milan Markovi}. Direktor Doma zdravqa je rekao da ovaj poklon puno zna~i Domu zdravqa.

D. Savi~in

Trihineloza u Svilojevu SVILOJEVO: Prvi slu~aj trihineloze, pred aktuelne sviwokoqe u apatinskoj op{tini, pojavio se u Svilojevu, gde je u jednom doma}instvu zabele`en slu~aj obolele sviwe.

Veterinarska inspekcija je nalo`ila odvo`ewe zara`enog tovqenika u kafileriju Sombor.

Veterinarska inspekcija apeluje na gra|ane da meso sviwa daju na pregled kod ovla{}ene veterinarske stanice sa sedi{tem u Prigrevici ili dve veterinarske ambulante u Apatinu i Prigrevici. Pregled ko{ta svega 350 dinara.

Veterinarski inspektori navode da su u Zapadnoba~kom okrugu postignuti dobri rezultati kroz akciju veterinarskih slu`bi, koje tokom cele godine upozoravaju gra|ane da je deratizacija tovili{ta od presudne va`nosti za suzbijawe trihinele kod sviwa. Glodari, pacovi i mi{evi, u tovili{tima, su naime, glavni su uzro~nici trihineloze.

J. P.

Pospe{ivawe legalizacije BE^EJ: Jubilarno 30. zasedawe Skup{tine op{tine Be~ej u aktuelnom sazivu zakazano je za danas u 9 sati. Od ukupno 14 ta~aka dnevnog reda, koji je utvrdio predsednik be~ejskog parlamenta Du{an Jovanovi}, najve}u pa`wu odbornika mogle bi da privuku rasprave o dono{ewu Odluke o dopunama Odluke o naknadi za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, kojom se pospe{uje legalizacija bespravno izgra|enih objekata, i stavqawe ta~ke na maratonski izbor direktora Gradskog muzeja Be~ej.

Du`nu pa`wu odbornika trebalo bi da privuku i izmene i dopune Statuta op{tine Be~ej, zatim Izve{taj o izvr{ewu op{tinskog buxeta za prvih devet meseci ove godine, izmeni i dopuni Plana detaqne regulacije Komercijalne bawe u Be~eju, te nekoliko kadrovskih promena u upravnim i {kolskim odborima.

V. J.

Mikula{ u Subotici SUBOTICA: U Subotici mnoge mali{ane obradovao je Mikula{, odnosno Sveti Nikola kod vernika katoli~ke veroispovesti. Deca ga do~ekuju jer donosi poklone, a ona zauzvrat o~iste cipele i no} pre, ostave ih na prozor. Ove godine deseti put, 30 Mikula{a u centru grada prolaznicima je delilo bombone, a deci u Domu za decu i omladinu „Kolevka” doneli su paketi}e. Prema legendi Mikula{ je `iveo u Mirni, u Turskoj i bio je poznat kao dobrotvor.

A. A.

utorak7.decembar2010.

JEDNOGODI[WA ZATVORSKA KAZNA NENADU VASILIJI]U IZ ZREWANINA

Selio bombu vi{e puta

Zrewaninski Vi{i sud doneo je prvostepenu nepravosna`nu presudu kojom je Nenad Vasiliji} (28) iz Zrewanina ogla{en krivim zbog po~iwenog krivi~nog dela nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija u produ`ewu. Vasiliji}u je izre~ena kazna zatvora od godinu dana.

Kako se navodi u presudi, okrivqeni je od 2007. do 5. maja ove godine, u Zrewaninu neovla{}eno dr`ao i nosio ru~nu bombu M-75.

On je bombu najpre dr`ao u ku}i u Takovskoj 95, na tavanu iza grede, a

zatim je odneo do napu{tene ku}e kod motela “[umica”, gde ju je sakrio. Posle nekoliko nedeqa bombu je preneo u podrum zgrade u nasequ "Ru`a [ulman", da bi je nakon pola godine odneo i zakopao na stovari{tu ugqa, kod kafane “Sewak” na Zelenom poqu.

U novembru pro{le godine eksplozivnu napravu je otkopao i odneo u stan u Ulici kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i sakrio u {upi. Tu je dr`ao do 5. maja, kada su mu je oduzeli pripadnici Policijske uprave Zrewanin. @. B.

UHAP[ENI ZBOG SUMWE DA SU KRIJUM^ARILI 12 STRANACA NA SEVERU BANATA

Prese~en pacovski kanal

Policijski slu`benici Policijske uprave u Kikindi intenzivnim radom presekli su u petak, 3. decembra, kanal za krijum~arewe qudi, kada su na putu Novi Kne`evac – Banatsko Aran|elovo zaustavili tri vozila u ko-

`avne granice i krijum~arewa qudi. Oni se terete da su za odre|eni nov~ani iznos krijum~arili strane dr`avqane kojima je trebalo da omogu}e ilegalan prelazak preko granice s Republikom Ma|arskom.

Centar Banatskog Aran|elova

jima je krijum~areno 12 dr`avqana Maroka, Avganistana i Palestine, me|u kojima je bilo i ~etvoro maloletnika. @eqku D. (1982) iz Novog Kne`evca, Nenadu T. (1987) iz Ostoji}eva i Du{ku D. (1978) iz Subotice policija je odredila zadr`avawe zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr-

Trojici osumwi~enih istra`ni sudija osnovnog suda u Kikindi odredio je pritvor u trajawu do 30 dana.

Protiv svih punoletnih stranih dr`avqana podnet je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, zbog u~iwenog prekr{aja iz Zakona o za{titi dr`avne granice, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave u Kikindi. M. Mr.

TROJICA S KOSOVA OTKRIVENA U MA\ARSKOJ NA PUTU ZA NEMA^KU

Po 2.000 evra za ilegalno prebacivawe Ma|arska policija uhapsila je u @upaniji ^ongrad, na jugu zemqe, ~oveka s dvojnim ~e{ko-srpskim dr`avqanstvom koji je ilegalno prebacivao qude s Kosova u Nema~ku, napla}uju}i svoje usluge po 2.000 evra, saop{tila je ju~e lokalna policija.

Policija je tokom vikenda primetila automobil s ~e{kim registracijama u blizini mesta Morahalom u kojem su bila ~etiri mu{karca, javila je nacionalna agencija MTI. Kada se policijska patrola pribli`ila, tri

osobe su iza{le iz kola a voza~ je poku{ao da pobegne. Voza~a je policija uspela da stigne na autoputu za Budimpe{tu i on je uhap{en.

Za trojicu, koji su prethodno pobegli iz tog automobila, utvr|eno je da su s Kosova i da su ilegalno u{li u Ma|arsku. Jedan od wih ima policijski dosije.

U odvojenom incidentu ma|arska policija je tako|e u blizini Morahaloma zaustavila trojicu indijskih ilegalnih imigranata.

(Tanjug)

MLADI]U IZ RUME JEDNOMESE^NI PRITVOR

Re{etke posle nakita i novca

Mesec dana pritvora dobio je Boban P. (29) iz Rume, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e. Naime, Boban P. se tereti da je krajem novembra provalio u ku}u jednog Rumqanina. Iz ku}e je, posle premeta~ine po svim prostorijama, odneo zlatan nakit i ne{to novca, ukupne vrednosti oko 100.000 dinara.

Me|utim, iako nije ponavqao krivi~no delo, policija je ipak uspela da mu u|e u trag i da ga uhapsi. Posle policijskog zdr`avawa od 48 sati, Boban P. je s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je posle prvog saslu{awa odredio pritvor od mesec dana.

S. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

U ZREWANINU OTVORENA ISTRAGA PROTIV [ESTORICE OSUMWI^ENIH ZA RAZBOJNI[TVO

Vezali i tukli `rtvu, na{li 5.000 dinara

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu doneo je re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv Bobana N. (25) i Kristijana \.

(20), obojica iz Novog Milo{eva, kao i Darka B. (20), Borisa M. (22), Bo`idara K. (24) i @ivojina R. (21), svi iz Mola, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva. Osumwi~enima je od 3. decembra odre|ena i mera pritvora do mesec dana.

Kako se navodi u zahtevu za sprovo|ewe istrage, u oktobru ove godine, u Novom Milo{evu, u ku}i Kristijana \. sastali su se on, Boban N., Darko B., Bo-

ris M. i Bo`idar K. Tom prilikom su se dogovorili da upadnu u ku}u N. B. iz Novog Milo{eva te da ga opqa~kaju. Oni su istog dana oti{li i do ku}e o{te}enog da bi detaqnije isplanirali upad. Posle nekoliko dana, u jednom kafi}u u Novom Be~eju jo{ detaqnije su planirali na~in izvr{ewa krivi~nog dela. A 22. novembra uve~e, Darko B., Boris M. i Bo`idar K., u dru{tvu sa @ivojinom R., koga su pozvali da u~estvuje u kriminalnoj akciji, putni~kim automobilom krenuli su u Novo Milo{evo. Oni su

pripremili ~etiri crne kape, takozvane fantomke, rukavice, kolut lepqive trake, polovnu ode}u i obu}u.

Kada su stigli u Novo Milo{evo, na periferiji su se, po prethodnom dogovoru, sastali s Bobanom N. i Kristijanom \.

Tu je pao dogovor da Kristijan \. i Bo`idar K. ostanu na ulici ispred ku}e o{te}enog N. B. da bi ~uvali stra`u. Ostali su se presvukli u pripremqenu polovnu robu, navukli rukavice i fantomke i do{li do ku}e `rtve. Terete se da su presko~ili uli~ni zid, visok dva me-

tra, pro{li kroz dvori{te i zatim razvalili ulazna vrata.

Unutra su zatekli N. B., oborili ga na krevet, trakom mu vezali noge i ruke i prelepili usta. Zadali su mu nekoliko udaraca pesnicama u glavu i telo, tra`e}i da im ka`e gde je novac, pri ~emu je N. B. zadobio lake telesne povrede.

Usledila je i premeta~ina cele ku}e, ali su osumwi~eni uspeli da prona|u samo 5.000 dinara. Potom su oti{li, zapretiv{i N. B. da }e ga ubiti ako slu~aj prijavi policiji. @. B.

U PREDMETIMA „ATENTAT NA PREMIJERA” I „ZEMUNSKI KLAN”

Milo{ Simovi} tra`i ponavqawe su|ewa „Zemunac“ Milo{ Simovi}, su|ewa iz tehni~kih razloga koji je u vreme dok je bio u bekrazdvojio. Ostaje da se vidi kastvu, u odsustvu osu|en u tri sudko }e Krivi~no vanpretresno ska procesa, krajem pro{le neve}e tuma~iti zahtev za ponadeqe je iz po`areva~kog zatvovqawe postupka koji je Simovi} ra, gde je od hap{ewa u junu ove li~no podneo. godine, po svoj prilici podneo Advokat Radmila Bjeleti} u Specijalnom sudu u Beogradu razgovoru za „Dnevnik“ objazahtev za ponavqawe postupka u {wava da je ona za branioca Misudskom predmetu „atentat“, u lo{a Simovi}a po slu`benoj kojem je sada pravosna`nom predu`nosti postavqena samo u sudom osu|en na 30 godina zatvopredmetu „zemunski klan“ i u ra po optu`bi za ume{anost u istra`nom postupku u kojem se atentat na premijera Srbije Zowen klijent na{ao uz okrivqerana \in|i}a u martu 2003. godine.

Osim toga, u toku ju~era{weg dana, Simovi} je zajedno s braniocem podneo zahtev za ponavqawe postupka u predmetu „zemunski klan“, u kojem ga je Specijalni sud u odsustvu osudio na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u nizu te{kih krivi~nih dela od 2000. do marta 2003. godine.

Advokat Radmila Bjeleti}, Simovi}eva braniteqka po slu`benoj du`nosti u slu~aju „zemunski klan“, izjavila je za „Dnevnik“ da su ona i wen brawenik ju~e podneli zahtev za ponavqawe postupka u tom predmetu, nagla{avaju}i da ima i posredHap{ewe Milo{a Simovi}a na saznawa da je wen klijent krajem pro{le nedeqe ne Sretka Kalini}a i odbeglog li~no podneo Specijalnom sudu Luku Bojovi}a. Za sada Simovi} zahtev za ponavqawe postupka i nema branioca u predmetu u predmetu „atentat na premije„atentat“ jer nije anga`ovao ra“. izabranog branioca, a pore~ima Sudija i portparolka SpeciRadmile Bjeleti}, s obzirom na jalnog suda Maja Kova~evi}-Toto da u tom predmetu on nije osumi} je u izjavi za na{ list po|en na maksimalnu kaznu, posle tvrdila da je sudu stigao li~ni pravosna`nosti presude sud niSimovi}ev zahtev za ponavqawe je morao da mu postavi branioca postupka, ali da je, po wenim sapo slu`benoj du`nosti. znawima, „on u tom zahtevu, da – Tokom slu`benih poseta li zato {to se zbunio, naveo sasam upozorila klijenta na to da mo broj predmeta“. Ona je podseima pravo da tra`i ponavqawe tila na to da su oba sudska predpostupka i u ostalim presu|emeta, „atentat“ i „zemunski nim predmetima. Ju~e sam poklan“, u prvo vreme bila jedan sredno saznala da je on li~no predmet koji je sud na po~etku podneo zahtev za ponavqawe po-

PRESU\ENO JOVICI KOMLO[IJU IZ ARADCA

stupka i u predmetu „atentat na premijera“ – ka`e advokat Bjeleti}.

Dodaje da je wena procena da bi, ukoliko sud pozitivno re{i oba zahteva za ponavqawe su|ewa, kasnije ti postupci mogli biti spojeni.

– Ukoliko sud prihvati zahtev za ponavqawe postupka, Simovi}u }e se pru`iti mogu}nost da se ~uje i wegova strana i da iznese odbranu – navodi Radmila Bjeleti}.

Ona je rekla da }e, ne diraju}i u pravosna`nu presudu u odnosu na ostale osu|ene, odbrana Simovi}a mo}i da predlo`i sve dokaze koji su izvedeni ranije u postupcima, kao i neke nove ukoliko ih bude imao, te da }e imati pravo u toku su|ewa da predla`e dokaze, postavqa pitawa svedocima i tra`i eventualno suo~ewe.

Radmila Bjeleti} je, me|utim, istakla da u ovom trenutku ne mo`e ni{ta da ka`e o dokaznim predlozima odbrane, kao i da dosad eventualni status svedoka-saradnika uop{te nije bio tema wenih razgovora s klijen-

tom.

Portparolka Specijalnog suda sudija Maja Kova~evi}-Tomi} obja{wava da se u slu~aju kad sud prihvati zahtev za ponavqawe postupka, su|ewe ponavqa samo u odnosu na to osu|eno lice, ne diraju}i u pravosna`nost presude u odnosu na druge osu|ene i u utvr|ene dokaze.

– Osu|eni Milo{ Simovi} je u propisanom roku od {est meseci od trenutka kad je postao dostupan pravosudnim organima, podneo zahtev za ponavqawe postupka i sad }e Krivi~no vanpretresno ve}e o tome da odlu~i. Nema razloga za odlagawe re{avawa o tome i verujem da }e re{iti vrlo brzo – ka`e sudija Kova~evi}Tomi}, dodaju}i da nije propisan rok u kojem bi sud morao da odlu~i.

Ona ka`e da „na kraju ponovqenog postupka sud odlu~uje o tome da li pravosna`na presuda u odnosu na lice kome se ponovo sudilo ostaje na snazi ili ne, ili se preina~ava".

– Ukoliko je sudska odluka ista, onda se ona ne izri~e ponovo, ve} se samo konstatuje da je presuda na snazi – obja{wava sudija Kova~evi}-Tomi}.

Po wenim re~ima, odbrana u ponovqenom postupku mo`e predlo`iti da se kao svedoci saslu{aju i lica pravosna`no osu|ena u istom postupku i da, kako je istakla, teoretski govore}i, oni mogu biti saslu{ani ukoliko sud oceni da je to potrebno. Osu|eni Milo{ Simovi} je, posle sedam godina bekstva, uhap{en 10. juna ove godine prilikom prelaska iz Hrvatske u Srbiju kod Morovi}a, a u wegovom slu~aju, u ~etvrtak, 10. decembra, isti~e propisani rok od {est meseci u kojem osu|eni ima zakonsko pravo da tra`i ponavqawe postupka da bi mu se sudilo u prisustvu. J. J.

TRAGEDIJA U ALEKSANDROVU, KOD SRPSKE CRWE

Tri godine zbog @ena nastradala u po`aru marihuane Jovica Komlo{i (29) iz Aradca osu|en je na trogodi{wu kaznu zatvora u prvostepenom postupku vo|enom pred Vi{im sudom u Zrewaninu, zbog po~iwenog krivi~nog dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga.

U nepravosna`noj presudi, na koju je mogu}e ulo`iti `albu, pi{e da je Komlo{i neutvr|enog dana 2009. godine, kod Aradca, na potesu “Jamure”, prona{ao vi{e biqaka indijske konopqe, obrao listove i cvetove, odneo ih ku}i i osu{io na tavanu. Potom je suve listove i cvetove sitnio i pakovao u najlon kese i konzumirao.

A 8. aprila ove godine policija je kod wega u ku}i prona{la 16,39 grama marihuane, upakovane u najlon kesu i paklicu od cigareta. @. B.

Nada Levnaji} (51) iz Aleksandrova nastradala je u po`aru koji se dogodio u subotu, oko pet ~asova, u wenoj porodi~noj ku}i. Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je ju~e da je do po`ara do{lo iz za sada neutvr|enih razloga. Vatrenu stihiju je lokalizovala i ugasila zrewaninska Vatrogasno-spasila~ka ~eta, odeqewe iz Srpske Crwe. O doga|aju su obave{teni istra`ni sudija Vi{eg suda Ile{ Bako{ i zamenik vi{eg javnog tu`ioca u Zrewaninu. Pripadnici Policijske uprave u Zrewaninu rade na utvr|ivawu uzroka po`ara, dodaje se u saop{tewu zrewaninske policije. Sudija Ile{ Bako{ izdao je naredbu za obdukciju pokojne Nade.

Ona }e danas biti sahrawena na mesnom grobqu u Aleksandrovu.

“Dnevnik” nezvani~no saznaje da je po`ar u ku}i nesre}ne `ene bio maweg obima, odno-

sno da je vatra zahvatila samo posteqinu i krevet na kojem je Nada Levnaji} spavala. Po svemu sude}i, uzrok po`ara je neuga{eni opu{ak od cigarete. Kada su vatrogasci-spasioci stigli na lice mesta, vatra je ve} bila utihnula ali Levnaji}eva nije davala znake `ivota. Pretpostavqa se da je uzrok smrti bilo gu{ewe ugqen-monoksidom. Kobnog dana, ina~e, dim iz ku}e Levnaji}eve uo~io je kom{ija, koji se vra}ao iz pekare iz no}ne smene. On je odmah alarmirao vatrogasce i policiju.

Me{tani Aleksandrova pri~aju da je Nada `ivela sama u ku}i. Ona je bila razvedena i u penziji, koju je stekla rade}i u zadruzi. Po{to je bila na~etog zdravqa, sestra se starala o woj i ~esto je obilazila. ]erka pokojnice je udata i `ivi u Kraqevu. @. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

13

DESETOGODI[WICA MISTERIOZNOG NESTANKA BEOGRADSKOG DELIOCA PRAVDE

Nerasvetqena smrt sudije Simeunovi}a [trajka~ki odbor „Kolubare“ iz 2000. godine ocenio da je neshvatqivo {to do danas nije razre{ena smrt sudije Neboj{e Simeunovi}a, koji nije hteo da potpi{e nalog za hap{ewe tog odbora i nekih politi~ara, nakon ~ega je ubrzo prona|en mrtav. „^ovek koji je u tim istorijskim danima, spre~avaju}i krvoproli}e i verovatno izbijawe gra|anskog rata u Srbiji, sa~uvao mnoge `ivote, izgubio je svoj. Neshvatqivo je da do dana{weg dana svi apeli i zahtevi [trajka~kog odbora ‘Kolubare’ da se kona~no razre{i ta misterija i daqe nailaze na zid }utawa“, ka`e se u saop{tewu.

Slu~ajevi Sudija Simeunovi} je, izme|u ostalog, vodio istrage o do danas nerasvetqenim ubistima policijskog generala Radovana Stoji~i}a Baxe i ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, slu~ajeve visokog funkcionera JUL-a Nenada \or|evi}a i pada ruskog teretnog aviona „iqu{in 76“ na beogradskom aerodromu u Sur~inu u drugoj polovini avgusta 1996. godine.

Neboj{a Simeunovi}

Isti~e se da se nadle`ni dr`avni organi uporno oglu{uju o zahteve vo|a petooktobarskih promena da se objave ~iwenice o stradawu sudije Simeunovi}a, kao i da predstavnici tog odbora ne}e odustati od zahteva za istinom. „Krajwe je vreme da se o ovom slu~aju progovori otvoreno. Javnost u Srbiji ima pravo da kona~no sazna istinu o smrti gospodina Simeunovi}a. O~ekujemo od nadle`nih dr`avnih organa da u tom pravcu preduzmu potrebne korake jer je to hrabri sudija, a pre svega veliki ~ovek zaslu`io“, ka`e se u saop{tewu. Posle objave velikog {trajka u „Kolubari“

29. septembra 2000. godine ceo [trajka~ki odbor, kao i pojedini politi~ari, me|u kojima su bili Boris Tadi} i Neboj{a ^ovi}, optu`eni su za ru{ewe dr`avnog poretka. Sudija Neboj{a Simeunovi} (63) odbio je da potpi{e nalog za wihovo hap{ewe i ubrzo je prona|en mrtav.

On je nestao 7. novembra 2000, a wegovo telo je prona|eno u reci, nedaleko od u{}a Save u Dunav, 3. decembra iste godine.

Povodom desetogodi{weg pomena sudiji [trajka~ki odbor „Kolubare“ iz 2000. godine saop{tio je da ose}a moralnu obavezu i potrebu da se obrati javnosti.

INCIDENT U NOVOSADSKOM GRADSKOM AUTOBUSU

Poku{ali napad na voza~a

Protiv dvojice Novosa|ana, Miroslava P. (1985) i Ivana G. (1988), osumwi~enih da su pretili voza~u gradskog autobusa i poku{ali da ga fizi~ki napadnu, podneta je krivi~na prijava za ugro`avawe sigurnosti, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Ovoj dvojici pripisuje se da su preksino} oko 22 sata, u autobusu na liniji 7, posle incidenta utekli nakon {to je

jedan od wih uspeo da otvori vrata. Wih je ubrzo stigla patrola i uhapsila.

Po nezvani~nim saznawima, do prepirke je do{lo jer osumwi~eni nisu hteli da plate kartu. Oni su, navodno, nekoliko puta nasrnuli na voza~a, koji je u tom trenutku primetio policiju u slu`benom automobilu i uspeo da im da znak da ne{to nije u redu.

M. V.

DRAMA NA MOSTU SLOBODE

Odustao od skoka u smrt Policajci ispostave „Stari grad“ u Novom Sadu ju~e oko jedan sat po pono}i spre~ili su poku{aj samoubistva mladi}a koji je hteo da sko~i s Mosta Slobode u Dunav. Dvadesetsedmogodi{wak iz Novog Be~eja, nakon vi{e od pola sata ube|ivawa, odustao je od namere da sebi oduzme `ivot, saznajemo nezvani~no.

E. D.

U BA^KOJ TOPOLI

Tereti se za ubistvo neven~anog mu`a Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa Ziti B. (1966) iz Ba~ke Topole, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{ila krivi~no delo ubistva.

Sumwa se da je Zita B. u porodi~noj ku}i li{ila `i-

vota neven~anog supruga L. P., tako {to mu je no`em zadala povredu od koje je on na licu mesta preminuo. Zita B. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedena istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

A. A.

NA PODRU^JU BEOGRADA I NOVOG SADA UHAP[ENI ^LANOVI ME\UNARODNE KRIMINALNE GRUPE

Iza brave osumwi~eni za trgovinu drogom Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova – Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su na podru~ju Beograda i Novog Sada organizatore i ~lanove me|unarodne organizovane kriminalne grupe, koja se na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske bavila krijum~arewem i trgovinom opojnim drogama, saop{tio je ju~e MUP. Identifikovani su i uhap{eni organizatori grupe Marjan J. (28) i Radoje Z. (32), dr`avqani Crne Gore, kao i ~lanovi organizovane kriminalne grupe Mentor H. (39) iz De~ana, Zoran P. (43) iz Beograda, Vasilije M. (43), Velimir K. (32) i @eqko T. (40) iz Podgorice.

Prilikom hap{ewa ~lanova te kriminalne grupe, pretresom wihovih stanova i vozila, prona|eno je oko 27 kilograma marihuane skank, oru`je, municija i falsifikovana dokumenta.

Svi osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni Posebnom odeqewu Vi{eg suda u Beogradu.

Kako se navodi u saop{tewu, Marjan J. i Radoje Z. ne-

PRESUDA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Stefanu Kari}u godina zatvora Apelacioni sud u Beogradu pravosna`no je osudio Stefana Kari}a (25) na godinu dana zatvora jer je 2005. godine „bezobzirnom vo`wom“, pod dejstvom

Stefan Kari}

alkohola, izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je te{ko povre|ena wegova saputnica Stanislava Pavlovi} (35), saop{tio je ju~e taj sud.

Ovom presudom Apelacioni sud je preizna~io prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je Stefan Ka-

ri} bio osu|en na nov~anu kaznu od 800.000 dinara, po{to je usvojio `albu Tu`ila{tva.

Apelacioni sud je potvrdio deo prvostepene presude kojim je Kari}u izre~ena mera zabrane upravqawa motornim vozilom B kategorije u naredne tri godine.

Po nalazu tog suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olak{avaju}e okolnosti, ali nije dao odgovaraju}i zna~aj te{kim telesnim povredama opasnim po `ivot koje je u nesre}i zadobila Stanislava Pavlovi}.

Ote`avaju}e okolnosti koje su bile zanemarene u odluci prvostepenog suda su i vi{estruko prekora~ewe dozvoqene brzine kretawa vozilom u naseqenom mestu, koja svakako predstavqa bezobzirnu vo`wu u gradskim uslovima, kao i ~iwenica koju je Kari} priznao, da je neposredno pre nego {to je seo u vozilo, pio alkohol. Apelacioni sud smatra da }e se kaznom od godinu dana zatvora u potpunosti ostvariti svrha izricawa

krivi~nih sankcija i svrha ka`wavawa. @alba punomo}nika Stanislave Pavlovi} odba~ena je kao nedozvoqena jer, po Zakoniku o krivi~nom postupku, o{te}ena nije ovla{}ena za podno{ewe `albe iz drugih razloga, osim zbog odluke o tro{kovima krivi~nog postupka.

Sin odbeglog biznismena Sretena Kari}a, optu`enog za malverzacije s kopmanijom „Mobtel“, osu|en je zbog te{kog dela protiv bezbednosti saobra}aja u~iwenog iz nehata, jer je 29. aprila 2005. godine, kada je imao 20 godina, vozio auto BMW brzinom od 148 kilometara na sat, u alkoholisanom stawu, udariv{i u banderu na Dediwu. Tom prilikom Stanislava Pavlovi}, koja je imala deset godina vi{e od wega, zadobila je te{ke telesne povrede. Vlasnik automobila je wegov ro|ak Bojan Kari}.

Stefan Kari} je 2007. u Drugom op{tinskom sudu bio osu|en na godinu dana zatvora, ali je Okru`ni sud 2008. tu presudu ukinuo i nalo`io novo su|ewe, koje je prvostepeno okon~ano nov~anim ka`wavawem, a ju~e ponovo i kona~no zatvorskom kaznom.

(Tanjug)

Marjan J.

Radoje Z.

prijavqeno su boravili u Beogradu, a Marjan J. je koristio falsifikovana dokumenta, s obzirom na to da je u Crnoj Gori za wim raspisana poternica zbog izvr{ewa krivi~nih dela vezanih za krijum~arewe droge. Ova dvojica su osumwi~eni da su formirali me|unarodnu organizovanu kriminalnu grupu radi vr{ewa krivi~nog dela neovla{}ene proizvodwe i

stavqawa u promet opojnih droga. Wih dvojica su finansirali i organizovali nabavku marihuane skank na teritoriji Crne Gore, odakle su ostali ~lanovi kriminalne grupe, uhodanim krijum~arskim kanalima, drogu prebacivali na teritoriju Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, radi prodaje.

Drogu su krijum~arili u putni~kim i teretnim vozi-

lima, sakrivenu u specijalno izgra|enim bunkerima. Krijum~arski lanac bio je, kako je naveo MUP, visokofrekventnog karaktera, pri ~emu se mese~no na podru~ju Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske krijum~arilo vi{e desetina kilograma marihuane, a novac ste~en prodajom droge Marjan J. i Radoje Z. su ulagali u kupovinu nekretnina i automobila.

U prethodnim zajedni~kim akcijama policijskih slu`benika SBPOK-a i policije Republike Srpske, koje su bile usmerene na presecawe kanala za krijum~arewe opojne droge, na teritoriji Srbije i Republike Srpske li{eno je slobode i trenutno je u pritvoru vi{e lica kod kojih je ukupno prona|eno i oduzeto vi{e od 100 kilograma marihuane skank. Kako se dodaje u saop{tewu, akcija je izvedena uz koordinaciju s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal i u saradwi s pripadnicima policije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, nakon vi{emese~nog operativnog rada na podru~ju Beograda i Novog Sada.

(Tanjug)

SAOBRA]AJNA NESRE]A U GLAVNOJ ULICI U RUMI

Pregazio pe{aka i pobegao Momir Rodi} (46) iz Vrdnika poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i u Glavnoj ulici u Rumi. Pokojni Momir Rodi}, otac troje dece, sahrawen je ju~e na grobqu u Vrdniku, a jo{ uvek se ne zna ko je izazvao ovu te{ku tragediju.

O~evici ove nesre}e ka`u da je na Momira, dok je prelazio kolovoz, velikom brzinom naletelo putni~ko vozilo i od siline udara Momir je ostao na mestu mrtav, a voza~ automobila je pobegao s mesta ne-

sre}e. Svedoci tragedije ka`u da je re~ o automobilu beogradskih registarskih tablica, ali ne znaju koje marke. Uvi|aj na mestu nesre}e obavio je de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, uz tehni~ku pomo} operativaca Policijske uprave Sremska Mitrovica i u prisustvu zamenika tu`ioca.

Policija ve} tre}i dan traga za vozilom i voza~em koji je izazvao ovu tragediju, ali vinovniku se gubi svaki trag.

S. B.

KOD @ELEZNI^KE STANICE SUR^IN

Voz izleteo zbog ukradene skretnice?

Lokomotiva i jedan vagon teretnog voza iskliznuli su ju~e u 9.55 sati iz {ina kod `elezni~ke stanice Sur~in u pravcu prema Ostru`nici, rekao je Tanjugu Nenad Stanisavqevi}, zadu`en za odnose sa javno{}u u „@eleznicama Srbije“. „O~ekujemo da }e prekid saobra}aja na delu `elezni~ke pruge Sur~in-Ostru`nica trajati 36 sati“, rekao je Stanisavqevi} nagla{avaju}i da se jo{ ne mo`e re}i koji je uzrok iskliznu}a voza. Prema wegovim re~ima, na teren su iza{li pripadnici MUP-a, kao i stru~ne slu`be „@eleznica Srbije“ kako bi se sa sigurno{}u utvrdilo {ta je prouzrokovalo iskliznu}e voza.

Stanisavqevi} je objasnio da je kompozicija, koja je saobra}ala iz Subotice za Dimitrovgrad imala 20 vagona, a da su se u

onom, koji je iskliznuo iz {ina, nalazile de~ije pelene. O{te}en je jedan vagon, lokomotiva, jedan stub kontaktne mre`e i skretnica, dodao je Stanisavqevi}.

Istraga o uzrocima nesre}e je u toku, ali prema nezvani~nim informacijama, najverovat-

niji uzrok iskliznu}a voza je kra|a delova sa skretnice na pruzi. U „@eleznicama“, iako ne mogu pre kraja istrage da potvrde da je uzrok udesa kra|a delova skretnice, upozoravaju da su ovakve kra|e sve u~estalije i da one predastavqaju ozbiqnu pretwu po bezbednost.

KULTURA

utorak7.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

14

PREDSTAVQEN PROJEKAT REGIONALNE SARADWE „VOJVODINA RECOMMENDED”

UDRU@EWE IZDAVA^A SRBIJE NEZADOVOQNO OTKUPOM

Trajni interkulturni dijalog

Biblioteke vape za kwigama

U Vladi AP Vojvodine, ~iju podr{ku u`iva, ju~e je predstavqen dugoro~ni multimedijalni projekat “Vojvodina recommended” zrewaninskog pokreta “”Novi optimizam”. To podrazumeva razmenu, gostovawa i edukaciju umetnika iz Srbije, Ma|arske i Hrvatske, a o zamisli su govorili pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} i Branislav Gruba~ki Guta, generalni menaxer pozori{nog kluba „Zeleno zvono“.

Kako mu i ime ka`e, pa`wi suseda bi}e preporu~eno najboqe savremeno i tradicioMilorad \uri} i Branislav Gruba~ki predstavili multimedijalni projekat nalno kulturno stvarala{tvo iz Vojvodine. Prvi performans “Imagine”, kao se}aslo Vegel i rediteq Andra{ deo projekta odr`a}e se u pewe na tridesetogodi{wicu smrUrban, a potom }e violinistatak, 10. decembra u zrewaninti Xona Lenona, uz koncert benLajko Feliks odr`ati konceskom Narodnom pozori{tu “Toda „The Bestbeat”. ret. Zatim je u Ateqeu likovnog {a Jovanovi}”, a datum je odaU budimpe{tanskom klubu umetnika Edea [inkovi~a bran jer je to Me|unarodni dan “Fono” 14. decemra, doma}ini predvi|en „Kuvano vino parti“. qudskih prava. Tada }e Mirjani }e biti “Zeleno zvono”i Sala{ Tre}i deo projekta “Vojvodina Karanovi} biti uru~ena nagra137, koji }e ponuditi vojvo|anrecommended” bi}e predstavqen da “Dobar primer novog optimiske kulinarske specijalitete i u Osijeku, gde }e biti prikazan zma”, a bi}e otvorena i izlo`ba izlo`bu “@ene na selu”. Celofilm @elimira @ilnika “Stafotografija “@ene na selu” Reve~erwi program se zove “Sto ra {kola kapitalizma”, a planigionalne `enske inicijative lica Vojvodine”, a gosti }e moran je i razgovor sa autorom.

“Vojvo|anka” iz Novog Sada. }i da pogledaju i fotografije Ciq ovog projekta je uspostaPlanirana je i degustacija traovog podnebqa Duda{a Sabol~a. vqawe trajnog interkulturaldicionalnih vojvo|anskih jela, Predvi|ena je i promocija pronog dijaloga i decentralizacija za koju je zadu`en Sala{ 137. jekta Roma izbeglica u Vojvodikulturnih programa, ~ulo se na Iste ve}eri u Pozori{nom kluni “We are here”. Iste ve~eri ju~era{woj konferenciji za nobu “Zeleno zvono” odr`a}e se predstavi}e se kwi`evnik Lavinare.

R. Lotina

Udru`ewe izdava~a Srbije (UIS), sa sedi{tem u Novom Sadu, uputilo je otvoreno pismo sa pitawima Ministarstvu kulture, u kome se izra`ava nezadovoqstvo otkupom kwiga koji je, kako je navedeno,“pokazao da je odnos dr`avnih organa i institucija prema kwizi u Srbiji sve lo{iji“. U pismu koje je potpisao predsednik Upravnog odbora UIS Zoran Kolunxija se skre}e pa`wa na podatak da su u Godini kwige za otkup kwiga sredstva umawena 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu.U tekstu se precizira i da je „za otkup iz produkcije 2006. obezbe|eno 89,5 miliona dinara, za kwige iz 2007. godine 99,33 miliona, za naslove iz 2008. godine 98,63 milion“. „Biblioteke vape za kwigama“, upozoravaju izdava~i, jer to je {ansa da zadr`e ~itaoce, posebno {kolsku omladinu.Zato su na ovogodi{wem konkursu biblioteke najvi{e poru~ivale kwige za decu i stranu beletristiku (u prvih 30 beletristi~kih naslova svega je {est doma}ih), navedeno je u pismu. U we-

mu se konstatuju da su izdava~i ovim otkupom „dobili jasnu poruku da ne treba da {tampaju ozbiqne, relevatne, neophodne naslove za srpsku kulturu“.

Udru`ewe izdava~a smatra da je problem i neodgovoran odnos lokalnih samouprava prema finansirawu ovih ustanova, kao i ostalih dr`avnih organa koji

Bez kreativnog uticaja Sve vi{e izostaje kreativan uticaj na izdavawe stvarno potrebnih kulturnih i nau~nih dela. Uo~iqiv je krajwe zabriwavaju}i podatak – verovatno i zbog izbora kwiga ali i zbog izuzetno malih sredstava od 639 ovogodi{wih naslova koje je izdvojila Komisija ~ak 472 naslova su poru~ena od strane biblioteka u tira`u mawem od 100 primeraka, preciznije taj tira` je, prose~no, svega 78 primeraka! Dakle, biblioteke su pod pritiskom dece i odraslih kojima treba zabavna literatura i ne trebaju im druge kwige, a izdava~i su dobili jasnu poruku ovim otkupom da ne treba da prave ozbiqne kwige. Mnogi ozbiqni, odgovorno ura|eni naslovi, sa ogromnim ulogom autora i izdava~a nisu stavqeni na listu za otkup, ali jo{ je gore onima koji otkupqeni u mawe od 100 primeraka – 12 ili 27 ili 53(?) – postavqa se pitawe ~emu to slu`i- ukazuju u Udru`ewu izdava~a Srbije.

Kako se navodi u pismu, „tro{kovi slawa otkupqenih kwiga ko{taju izdava~a oko 11 odsto ukupne sume novca koju dobija, ako se doda tra`eni rabat ministarstva od 35 odsto, kao i gubici na kursu dinara, ~udo je da se jo{ posluje“.

treba da se staraju o javnim i {kolskim bibliotekama. U pismu se citira nobelovac Josif Brodski - da „postoji zlo~in - zanemarivawe kwige za koji ~ovek pla}a celim svojim `ivotom, a kad taj zlo~in vr{i nacija, ona pla}a za to svojom istorijom!“

U POKLON-ZBIRCI RAJKA MAMUZI]A IZLO@BA JERMENSKOG SLIKARA

Crte`i i pasteli Faraona Mirzojana U Galeriji likovne umetnosti poklon-zbirci Rajka Mamuzi}a u Novom Sadu, u toku je izlo`ba jermenskog slikara Faraona Mirzojana. Na ovoj postavci ugledni jeremenski umetnik je predstavqen crte`ima i pastelima.

Pored toga {to je jedan od najboqih jermenskih slikara, uva`en i prepoznat i u Rusiji, Mirzojan dobitnik je vi{e nagrada i priznawa za svoj rad.Nosilac je titule profesora slikarstva i kompozicije Ruske federacije, bio je predava~ na Akademiji umetnosti u Jerevanu, ~lan je Akademije nauka i umetnosti Sankt-Petersburga. Od 2002. godine je direktor Nacionalne galerije Jermenije.

„Slikarstvo Mirzojana osim nacionalne obojenosti nosi i op{tequdski karakter. Iz so~nih

MOSKOVSKI BALET GOSTUJE U BEOGRADU

Na tradiciji ruske {kole Ruski baletski ansambl sa najvi{e inostranih gostovawa, Moskovski balet, izve{}e dve predstave klasi~nog baleta u dva dana u Sava centru, ve~eras „Labudovo jezero”, a sutra „Krcko Ora{}i}” Petra Ili~a ^ajkovskog.Proslavqena baletska trupa koju je 1988. godine osnovao ugledni ruski koreograf Viktor Smirnov-Golovanov sa ogromnim uspehom {irom sveta pronosi lepotu nacionalnog kulturnog nasle|a, klasi~ni balet kome je Rusija uz Francusku domovina ove umetnosti i neprikosnoveni lider.

Moskovski balet je poznat po visokom igra~kom kvalitetu ansambla, kao i po gajewu tradicije ruske baletske {kole. Prvi

put je nastupio izvan Rusije u Seulu 1989. godine, a do sada su gostovali u Poqskoj, Belgiji, Kipru, Velikoj Britaniji, Egiptu, Nema~koj, Hong Kongu, Japanu, Izraelu, SAD, Kini, Singapuru, u Velikoj Britaniji gde je od 1991. godine imao preko 1 200 nastupa.

Koreograf i osniva~ Moskovskog baleta Golovanov, poznat je po strogosti i visokim zahtevima prema igra~ima, doslednom zalagawu za tradicionalni klasi~ni balet kao osnovu svakog umetni~kog plesa.

Beogradska publika ima}e priliku da prvi put u`iva dve ve~eri za redom u dva klasi~na baleta ^ajkovskog u izvo|ewu ove vrhunske baletske trupe.

boja wegovih radova uzdi`u se zemqa Jermenija, weni qudi, biblijski Ararat, zapaqene suncem jermenske planine, ~udesna priroda. I ~ini nam se, kada bi Faraon Mirzojan bio poeta, majstorski bi svoje ~udesne boje izrazio kroz stihove, kroz rime. Wegovi radovi podse}aju na svojevrsne pesni~ke palete, koje nose u sebi toplinu, lirski naboj i vode ~oveka u tajanstveni svet boja“, re~i su jermenskog pesnika i preovodioca Babkena Simowana o Mirzojanu, navedene u katalogu izlo`be.

Izlo`ba Faraona Mirzojana traje do 8. decembra, a plod je saradwe Zavoda za kulturu Vojvodine i Ministarstva kulture Jermenije, na poqu uzajamne prezentacije umetni~kih scena Jermenije i Srbije. V. C. BEOGRADSKO IZDAWE POLOVINOM DECEMBRA

Rundekov „Plavi avion” Album „Plavi avion“ „Rundek Kargo trija“ ovih dana je u Hrvatskoj objavio „Menart“, dok je beogradski izdava~ „Multimedija mjuzik kompani“ najavio da }e se CD u Srbiji pojaviti polovinom decembra. Kako je najavqeno, album donosi 12 pesama me|u kojima najdu`a traje ~ak 18:25 minuta „~ime autori potvr|uju nit vodiqu celog „Plavog aviona’, a to je da ovaj album ne slu`i nametawu hitova ve} interakciji sa slu{aocem u kojoj se kristaliziraju tajanstvene i mo}ne pesme“. ^lanovi trija, gitarista i peva~ Darko Rundek, violinista Izabel i pijanista Du{an Vrani}, u okviru regionalne turneje povodom „Plavog aviona“ nastupi}e u Beogradu 22, 23, 26. i 27. decembra u Ustanovi kulture „Vuk Karaxi}“.

Iz predstave „Qubav”

PREMIJERA U POZORI[TU MLADIH

Qubav je...

Brodvejski hit „Qubav“ Mjureja [izgala (Murray Sscisgal) iz {ezdesetih godina koji je re`irao Nemawa Petrowe, ve~eras u 20 ~asova bi}e premijerno izveden u Pozori{tu mladih u Novom Sadu. Predstava je nastala koprodukcijom Pozori{ta mladih i Saveza dramskih umetnika Vojvodine kao nastavak ali i najava budu}e saradwe.

- „Qubav“ je komedija koju je, kao i svaku komediju, te{ko prepri~ati. Ona govori o braku, prijateqstvu, `ivotu, ali i o razvodu, neprijateqstvu i

smrti – rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije rediteq Nemawa Petrowe. – Nemamo neku ciqnu grupu publike, ali }e to svakako biti svi oni koji nisu zavr{ili potragu za qubavqu ili wenim preispitivawem. Jedva ~ekamo da osetimo reakciju publike!

Jedan od troje glumaca u predstavi „Qubav“ u Pozori{tu mladih, Sa{a Stojkovi}, pa`wu je skrenu na to da su radili iskqu~ivo na komi~kim aspektima komada. On je napomenuo i timski rad, kao i to da zajedno sa partne-

rima na sceni, Marinom Cinkocki i Neboj{om Savi}em, predstavqa tri razli~ita pogleda na qubav, tri razli~ita pona{awa u vezi sa wom.

Za najnoviju predstavu dramske scene, direktor Pozori{ta mladih dr Zoran \eri} je rekao da je zanimqiva jer pokazuje da dru{tvena kriza uvek poga|a i dru{tvene institucije kakva je brak. Tako je bilo {ezdesetih, tako je i sad. Scenograf i kostimograf je mr Sa{a Senkovi}.

I. Buri}

NOVI DOMA]I FILM PREMIJERNO 20. DECEMBRA U CENTRU „SAVA”

Montevideo, Bog te video Premijera dugo o~ekivanog filma „Montevideo, Bog te video“ bi}e odr`ana 20. decembra u Centru „Sava“, u 21 sat, a zbog velikog interesovawa, film }e pretpremijerno biti prikazan i u terminu od 18 sati, najavio je ju~e producent „Intermedia netvork“.Karte za obe projekcije bi}e u prodaji od danas.

Film koji govori o istorijskom uspehu na{e fudbalske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu, u Montevideu 1930. godine, re`irao je poznati glumac Dragan Bjelogrli}.Scenarista je Sr|an Dragojevi}, a koscenarista Ranko Bo`i}, po motivima istoimene kwige Vladimira Stankovi}a.

Uz afirmisana imena kao {to su Vojin ]etkovi}, Nikola \u-

ri~ko, Milutin Karaxi}, film u prvi plan isti~e nova lica doma}eg glumi{ta. Me|u onima koji tuma~e glavne uloge su Milo{ Bilovi}, Petar Strugar, Nina Jankovi}, Danina Jefti}, Predrag Vasi}.U velikom gluma~kom ansamblu su i Neboj{a Ili}, Branislav Brstina, Sergej Trifunovi}, Sr|an Todorovi}, Slobodan Boda Dragan Bjelogrli} Ninkovi}, Anita Man~i} i mno{evi}, a muziku je radio sastav gi drugi. „Mawifiko“.

Direktor fotografije je Goran Film }e se u doma}im bioskoVolarevi}, scenograf Nemawa pima na}i odmah posle premijere, Petrovi}, monta`er Marko Gluu distribuciji kompanije „Sine{ac, kostimograf Dragica Laustar“.

DRU[TVO

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

15

BOJAN PAJTI] OTVORIO ODSEK ZA HEMODIJALIZU U SEN]ANSKOJ BOLNICI ZDRAVQE NAM NIJE JA^A STRANA

Bela kuga i zaga|ewe Samo 40 odsto odraslog stanovni{tva Vojvodine je fiziolo{ki uhraweno, dok je oko tri petine predgojazno ili gojazno. Dve tre}ine odraslog stanovni{tva Pokrajine svoje slobodno vreme provodi sede}i, oko petine ga provodi {etaju}i, voze}i bicikl, odlazi na pecawe ili u lov najmawe ~etiri sata nedeqno, a tek svaka deseta osoba odr`ava fizi~ku kondiciju tr~awem, plivawem, skijawem i drugim sportovima, ili te`im radom u ba{ti najmawe ~etiri sata nedeqno. Hroni~ne bolesti su uzrok vi{e od 85 odsto smrti i oboqevawa, i to bolesti sistema krvotoka, malignih bolesti, bolesti `lezda s unu-

lo 20.000 vi{e dece ro|eno u odnosu na broj umrlih.

Po re~ima na{e sagovornice, u~estalost pu{ewa u Vojvodini iznosi 36,5 odsto, {to je tri odsto mawe nego 2000. godine, {to jeste uspeh, ali u odnosu na sve ostale regione u Srbiji Vojvodina ima najve}u prevalenciju pu{ewa. Devet od deset adolescenata je bar jednom tokom `ivota popilo jedno ili vi{e alkoholnih pi}a. ^ak 15 odsto u~enika prvih razreda sredwih {kola navodi da su tokom `ivota bar jednom upotrebqavali neku od ilegalnih droga.

Po ukupnom broju prijavqenih slu~ajeva zaraznih bolesti, koje po va`e}im zakon-

Ulagawe u kvalitetnije i jeftinije le~ewe Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} otvorio je ju~e Odsek za hemodijalizu u sen}anskoj Op{toj bolnici zdravstvenog centra "Dr Gere I{tvan", u okviru projekta Ministarstva zdravqa Srbije i donacije Vlade Italije. Sve~anosti su prisustvovali dr`avna sekretarka u Ministarstvu zdravqa Srbije dr Nevena Karanovi}, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri, predstavnici ambasade Italije, op{tinski ~elnici Sente i predstavnici zdravstvenih ustanova iz okolnih op{tina.

– Najva`niji ciq Pokrajinske vlade u prethodnih nekoliko godina bio je modernizacija zdravstvenog sistema u Vojvodini pa su ulo`ene zna~ajne pare u zdravstvene ustanove, a u Bolnicu u Senti ulo`eno je 47 miliona dinara u nabavku opreme. Time je gra|anima Sente i okolnih poti-

skih op{tina obezbe|en niz novih medicinskih usluga. Podigli smo nivo zdravstvenih usluga, a zahvaquju}i Vladi Italije, otvoren je Odsek za hemodijalizu koji omogu}ava da se oboleli le~e br`e i jeftinije nego do sada – rekao je Pajti}.

O zna~aju ovog ulagawa u unapre|ewe zdravstvene za{tite za gra|ane severnog Potisja govorila je dr`avna sekretarka dr Nevena Karanovi}, ukazav{i na to da su do sada zbog hemodijalize pacijenti iz potiskih op{tina morali u Kikindu i tri puta nedeqno, prevaquju}i put od 100 kilometara.

Tijana Kolunxija iz kancelarije ambasade Italije u Beogradu za kooperaciju i saradwu u razvoju naglasila je da je u okviru donacije Vlade Italije od 3,159 miliona evra, od 355 aparata za hemodijalizu {est dobilo novootvoreno

Odeqewe sen}anske Bolnice, koje je jedno od osam novootvorenih u Srbiji u okviru ovog projekta.

Ona je dodala da je donacijom obuhva}eno 47 zdravstvenih ustanova u 37 op{tina i gradova.

V. d. direktora Op{te bolnice u Senti dr Jene Tari je rekao da su

pu{tawe u rad Odseka za hemodijalizu gra|ani o~ekivali s nestrpqewem, nagla{avaju}i da je u~iwen jo{ jedan korak u unapre|ewu kvaliteta rada i pribli`avawu zdravstvene za{tite bolesnicima u ciqu jednake {anse za sve osiguranike.

M. Mitrovi}

ZA[TO NEMA BUYETA ZA DRUGU GODINU MASTER STUDIJA

Zaboravqena generacija dr Marija Jevti}

tra{wim lu~ewem, povrede i trovawa...

Svaka {esta odrasla osoba koja se javila u Slu`bu op{te medicine ima neko oboqewe iz grupe bolesti sistema krvotoka. Svaka deseta osoba ima povi{en krvni pritisak. Zlo}udni tumori du{nika i plu}a kod mu{karaca i zlo}udni tumori dojke kod `ena su naj~e{}i razlozi bolni~kog le~ewa. U Vojvodini ima vi{e od 200.000 registrovanih obole-

skim propisima podle`u obaveznom prijavqivawu, grupa respiratornih zaraznih bolesti ~ini 90,5 odsto. Crevne zarazne bolesti su zastupqene s pet odsto, a parazitarne s dva u ukupnom zbiru. Seksualno prenosive bolesti su na ~etvrtom mestu, s u~e{}em od 1,5 odsto.

Analize kvaliteta vazduha u urbanim naseqima u Vojvodini ukazuju na to da rizik za qudsko zdravqe predstavqaju povi{ene koncentracije ~e-

U 2009. godini u Vojvodini broj umrlih je oko 10.000 ve}i od broja ro|ene dece, dok je sredinom pro{log veka bilo 20.000 vi{e dece ro|eno u odnosu na broj umrlih lih od {e}erne bolesti. Ovo su u najkra}em rezultati o zdravstvenom stawu stanovnika Vojvodine koji su se slili u Institut za javno zdravqe Vojvodine, ustanovu koja se ve} devedeset godina pru`a preventivne zdravstvene usluge i promovi{e zdravqe stanovnika Vojvodine.

– Pre ta~no devedeset godina Vojvodina je izgledala sasvim druga~ije: bez saobra}aja, buke, kardiovaskularnih bolesti, harale su zarazne bolesti – ka`e direktorka Instituta za javno zdravqe Vojvodine prof. dr Marija Jevti}. – Tada je nastala Stalna bakteriolo{ka stanica s ciqem da umawi zarazne bolesti i poboq{a higijenu. Danas, naslednik Stalne bakteriolo{ke stanice, Institut za javno zdravqe Vojvodine, bele`i sasvim druga~ije probleme: belu kugu, buku, zaga|ewe, veliku smrtnost od nezaraznih bolesti, gojaznost... Od 1921, pa narednih {ezdeset godina, broj stanovnika je uve}an 32,4 posto. Od 1981. narednih dvadeset godina rast broja stanovnika je prakti~no zaustavqen. Procewuje se da je posledwe decenije broj stanovnika smawen 3,1 odsto. Osim toga, stanovni{tvo Vojvodine je izrazito staro – prose~na starost u 2009. godini je 40,8 godina. Stopa prirodnog prira{taja je u konstantnom padu od pedesetih godina pro{log veka, a od 1991. godine je negativna. U 2009. godini u Vojvodini broj umrlih je oko 10.000 ve}i od broja ro|ene dece, dok je sredinom pro{log veka bi-

stica u obliku talo`nih materija i ukupnih suspendovanih ~estica, povi{ene koncentracije pojedinih kancerogenih materija. Na osnovu pra}ewa nivoa buke u pojedinim urbanim sredinama, zakqu~uje se da je stanovni{tvo Vojvodine izlo`eno pove}anom dnevnom i no}nom nivou buke u `ivotnoj sredini. Rezultati kontrole parametara mikrobiolo{ke ispravnosti namirnica iz doma}e proizvodwe i prometa pokazali su da je 8,37 odsto uzoraka bilo neispravno, dok je mikrobiolo{ka neispravnost utvr|ena u 1,29 odsto kontrolisanih uzoraka namirnica prilikom uvoza. Tokom 2009. godine, dostupno krajwem potro{a~u, mikrobiolo{ki je bilo ispravno ~etiri petine uzoraka vode za pi}e, a fizi~ko-hemijski je bilo ispravno 53 odsto.

– Ovi podaci pozivaju na hitnu akciju svih nas pojedina~no i svih institucija. Stoga je neophodno definiswe prioriteta na osnovu kojih }e se predlo`iti mere i akcije za unapre|ewe zdravqa jer bez zdravog stanovni{tva nema ni napretka Vojvodine. Zbog toga se zala`emo za vi{e stanovnika Vojvodine, za zdravije stilove `ivota, za borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti, za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti i za zdravu `ivotnu sredinu u Vojvodini. Rezultate ne mo`emo posti}i sami, bez podr{ke i partnerstva osniva~a, Vlade APV, Sekretarijata za zdravstvo i drugih nadle`nih sekretarijata – ka`e prof. dr Jevti}. J. Barbuzan

Ispred ulaza novosadskog odeqewa Ekonomskog fakulteta u Subotici ju~e pre podne okupilo se tridesetak studenata druge godine diplomskih-master studija da javno i mirno izraze nezadovoqstvo zbog nepravde koja je zadesila wih i wihove kolege na zavr{noj godini diplomskih studija po strukturi 3+2 . Za razliku od studenata koji svi ho}e na buxet i s minimumom od 48 ESP bodova ostvarenih u 2009/10, ovi "mastera{i" imaju se ra{ta i `aliti jer za wih nije predvi|eno ni jedno jedino buxetsko mesto, a vi{e od 150 ih je o~istilo sve ispite i imaju po 60 (i vi{e bodova!), dok prosek ve}i od devet ima ~ak oko stotinu! Da nonsens bude ve}i, kao prva generacija "bolowaca", koja je od prve godine osnovnih studija i{la po novom programu i strukturi 3+2, oni su lane dobili odre|eni broj mesta na buxetu, a sada, u 2010/11,

Foto: R. Hayi}

kad su na drugoj, zavr{noj godini mastera, uop{te nema buxetskih mesta.

– Po Zakonu, imamo pravo bar na 100 buxetskih mesta, koliko smo imali na pro{loj, prvoj godini mastera, ali nam je to pravo uskra}eno, a Fakultet je nagradio samo 23 studenta, osloba|aju-

}i ih {kolarine, i ka`u da nemaju vi{e novca da podr`e i nas ostale koji ispuwavamo sve uslove za buxet, te da dr`ava "ne prepoznaje drugu godinu mastera" – jadaju se studenti.

Upravo u tome i jeste glavni problem: ko je odlu~io da nema buxetskog finansirawa za drugu

godinu bolowskih mastera? Ma kako malo novca bilo, Ministarstvo prosvete mora biti dosledno u finansirawu odre|enog broja najboqih studenata na dr`avnim fakultetima i ne mo`e "zaboraviti" da diplomac koji je zapo~eo dvogodi{wi master studira dve, a ne samo jednu godinu. Da li je, mo`da, Fakultet trebalo da podseti Ministarstvo na to da je "u obavezi" i prema ovim studentima? Ovi vrhunski studenti imaju podr{ku Studentskog parlamenta EF-a, obra}ali su se vi{e puta, pa i ju~e, upravi Ekonomskog fakulteta, resornom sekretarijatu i ministarstvu... "Pisali smo svima nadle`nim i nikakv odgovor nismo dobili. Izgleda da u ovoj zemqi samo {trajk gla|u poma`e", rezignirano konstatuju ovi marqivi "desetka{i". ^uje li ih neko?

V. ^eki}

REFORMA

Sedam dugih godina...

Od 2003. godine, kada je u okviru projekta modernizacije sistema sredweg stru~nog obrazovawa IPA 07 po~ela da poma`e na{em Ministarstvu prosvete, Evropska unija je do danas u ovaj posao u na{oj zemqi ulo`ila gotovo 25 miliona evra. Prilago|avawe {kolovawa budu}im potrebama privrede, trenutnim potrebama pojedinaca za zapo{qavawem i potrebama preduze}a za obu~enom radnom snagom trenutno je u ~etvrtoj fazi, za ~iju realizaciju je Evropska unija izdvojila oko ~etiri miliona evra.

– U ovaj projekat do sada je direktno ili indirektno bilo ukqu~eno 150 sredwih stru~nih {kola iz cele Srbije – ka`e Tamara Ikonov iz

ovog projekta. – Wegov ciq je da na{ obrazovni sistem modernizuje tako da se u wemu {koluju u~enici koji }e se, kada zavr{e stru~ne {kole, lako i brzo zapo{qavati, ili, ako `ele, nastavqati {kolovawe na vi{im {kolama i fakultetima.

U ovoj fazi projekta, koja }e trajati do kraja marta 2012. godine, ja~a}e se socijalno partnerstvo, institucionalni kapaciteti, kroz podr{ku Nacionalnom savetu za stru~no obrazovawe, ali i unapre|ivati nacionalni sistem kvalifikacija i razvijati sistem osigurawa kvaliteta u sredwem stru~nom obrazovawu, kao i daqe konktinuirano obrazovawe odraslih.

Po re~ima Tamare Ikonov, posle sedam godina reforme, u okviru koje su se reformisani obrazovni profili testirali kao ogledni, ove godine devet profila je prevedeno u redovne.

To su smerovi za budu}e auto-elektri~are, geodetske tehni~are-geometre, pekare, mesare, mlekare, rukovaoce-mehani~are poqoprivredne tehnike, poqoprivredne, veterinarske i prehrambene tehni~are. Slede}e {kolske godine iz oglednih u redovne obrazovne profile planirano je da pre|u i budu}i kuvari, konobari i poslasti~ari jer su i wihovi programi oceweni pozitivno.

D. D.

ARADA^KI OSNOVCI VE@BAJU FISKULTURU U NEKADA[WOJ [TALI

Plafon se osipa po |acima

Roditeqi 300 u~enika Osnovne {kole “Bratstvo” iz Aradca tra`e da se odmah prekine nastava fizi~kog vaspitawa u ruiniranoj fiskulturnoj sali, svakog ~asa sklonoj padu, koja je izdvojena od {kolskog objekta i nalazi se u wegovoj blizini. Na problem oronule sale za fizi~ko minulih godina ~esto su ukazivali ~elnici {kole i roditeqi, ali wegovo re{avawe samo je odlagano. U zgradi iz 19. veka, zapravo nekada{woj {tali, stotinak metara udaqenoj od {kole, prozori su polupani, a jo{ je ve}i problem to {to s plafona pada malter. Da bi |aci do{li do sale, moraju da pre|u prometnu ulicu, koja je, pri tom, u ve~erwim satima lo{e osvetqena.

Direktor {kole Dragan Valeri veli da ovde nikada nije postojala prikladna fiskulturna sala i da je za ~asove fizi~kog vaspitawa slu`io objekat bez sanitarnog ~vora i osnovnih higijenskih uslova.

– Radi se o prostoriji od {ezdesetak kvadrata, s dotrajalim prozorima, bez vode, svla~ionice…

Iako je bilo obe}awa, godinama u salu nije ulagano. Ona je sve vi{e propadala, a sada je opasna po `ivote u~enika – ka`e Valeri, uz napomenu da se govori da }e arada~ki |aci uskoro dobiti novu salu.

Ali, na takve najave ovde gledaju s podozrewem jer je jo{ sedamdesetih godina pro{log veka, kada je {kola izgra|ena, bilo obe}awa da }e biti podignuta i fiskulturna sala. Ni pre ~etiri decenije nije bilo uslova za normalnu nastavu, a kamoli sada, kada je vreme u~inilo svoje i dobrano o{tetilo objekat.

Kao i u mnogim drugim slu~ajevima, i ovde je problem nedostatak novca. Projekat nove sale, u sklopu {kolskog dvori{ta, odavno je izra|en, s kompletnom prate}om dokumentacijom. Ali, jednostavno – nema para. S problemima su upoznati i lokalna samouprava u Zre-

waninu i Vlada Vojvodine. Roditeqi sada razmi{qaju o potpisivawu peticije kojom bi alarmirali javnost i nadle`ne.

– Imam dvoje dece, jedno ide u drugi, a drugo u peti razred, i uvek strahujem kad na rasporedu imaju fizi~ko. Plafon me najvi{e zabriwava – isti~e Aleksandra Panti}-Hrubik iz Saveta roditeqa.

Iz Gradske uprave poru~uju da ne mogu u potpunosti finansirati izgradwu nove sale, ali da su raspolo`eni da izdvoje odre|ene pare.

– Spremni smo da platimo 40 odsto vrednosti, a novac }e biti izdvojen u buxetu grada za narednu godinu. Sve zavisi od toga da li }e Ministarstvo za nacionalni investicioni plan podr`ati projekt – kazao je pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Predrag Stankov. @. Balaban

Prosvetari najavquju {trajk Predsedni{tvo Sindikata radnika u prosveti Srbije jednoglasno je donelo odluku o stupawu u {trajk, saop{tio je ju~e [trajka~ki odbor. [trajk }e po~eti 28. januara u osam sati s po~etkom rada prve smene, a {trajka~ki zahtevi su sadr`ani u predlogu protokola o osnovici za obra~un i isplatu plata zaposlenih u svim sektorima obrazovawa koji je Sindikat 12. novembra dostavio Vladi i Ministarstvu prosvete. Zahtevi su sadr`ani u predlogu izmene Uredbe o koeficijentima za obra~un i isplatu plata zaposlenih u javnim slu`bama u delu koji se odnosi na koeficijente za obra~un i isplatu plata zaposlenih u obrazovawu koju je Sindikat dostavio 21. oktobra.

SPORT

utorak7.decembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

VELIKOM RADO[]U REPREZENTATIVACA SRBIJE ZAVR[ENO 99. TAKMI^EWE ZA DEJVIS KUP

Samo je nebo iznad orlova Dileme, dakle, vi{e nema Srbija je teniska velesila, 13. osvaja~ Dejvis kupa, nezvani~nog ekipnog prvenstva sveta! Na impresivnom peharu, koji je ustanovio Dvajt Dejvis, bi}e ugravi-

jawe popularne salatare, pehara o kojem su generacije tenisera u Srbiji do nedeqe uve~e mogle samo da sawaju. Direktno je jedan od najvrednijih pehara u sportu Srbiji podario Viktor

PUT NA[IH TENISERA DO SALATARE

Novak vodio srpske vitezove 1. KOLO (5-7. mart) Srbija - SAD 3:2 (Beogradska Arena) Prvi dan: Troicki - Izner 7:6, 6:7, 7:5, 6:4. \okovi} - Kveri 6:2, 7:6, 2:6, 6:3.

Drugi dan: Tipsarevi}/Zimowi} - B. Brajan/Izner 6:7, 7:5, 6:7, 3:6.

Tre}i dan: \okovi} - Izner 7:5, 3:6, 6:3, 6:7, 6:4.

Troicki - Kveri 5:7, 2:6.

2. KOLO (9. - 11. jul 2010.)

Hrvatska - Srbija 1:4 (Spaladijum arena, Split) Prvi dan: Qubi~i} - \okovi} 6:7, 4:6, 1:6. ^ili} - Troicki 6:4, 7:5, 6:2.

rano ime na{e zemqe, da podse}a neka budu}a pokoqewa kako je jedna mala, u pro{losti tenisu ne ba{ previ{e odana zemqa uspela da ostvari podvig vredan divqewa.

Junake odavno znamo, zbog toga nije ni bitno kako }emo ih pore|ati - Novak \okovi}, Janko Tipsarevi}, Viktor Troicki, Nenad Zimowi}, Bogdan Obradovi}, Slobodan @ivojinovi}, Nikola Pili}... Ima jo{ onih koji zaslu`uju nepostoje}u titulu srpskih vitezova, jer su dali veliki doprinos istorijskom rezultatu, svako na svoj na~in, a predvodi ih Ilija Bozoqac i ne bismo re|ali daqe da nekog ne izostavimo.

Prvi me|u jednakima je sjajni Novak \okovi}, mom~ina koja je, ba{ kao i svi wegovi saigra~i, ulo`ila ~itavog sebe u osva-

Troicki, momak koji je svoj najboqi me~ u karijeri odigrao u najbitnijem trenutku, razbiv{i Majkla Qodru u zavr{nom susretu. Qodru koji je bio „tajno oru`je“ francuskog selektora Gija For`ea. Viktor je od oru`ja rivala na~inio obi~an }orak, daju}i sve od i iz sebe da omogu}i neslu}enu radost, sebi, saigra~ima, sjajnoj publici u Areni, svima nama...

Junaci su i Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}. Mo`da u trenutcima odluke nisu mogli da odigraju kako najboqe znaju, ali su, u to smo sigurni, pru`ili sve {to mogu da se Srbija upi{e na listu besmrtnih.

Uz to, kako je neko primetio, bili su me|u najve}im i najbu~nijim navija~ima i dirigovali su fenomenalnom atmosferom u Areni. Atmosferom i

Drugi dan: ^ili}/Dodig - Tipsarevi}/Zimowi} 3:6, 2:6, 4:6.

Tre}i dan: ^ili} - \okovi} 3:6, 3:6, 2:6.

Vei} - Tipsarevi} 2:6, 6:7.

POLUFINALE (17-19. septembar 2010) Srbija - ^e{ka 3:2 (Beogradska Arena) Prvi dan: Troicki - Stepanek 6:4, 2:6, 4:6, 4:6.

Tipsarevi} - Berdih 7:5, 6:2, 2:6, 7:6.

Drugi dan: \okovi}/Zimowi} - Berdih/Stepanek 6:3, 1:6, 4:6, 1:6.

Tre}i dan: \okovi} - Berdih 4:6, 6:3, 6:2, 6:4.

Tipsarevi} - Stepanek 6:0, 7:6, 6:4.

FINALE (3. do 5. decembar 2010.)

Srbija - Francuska 3:2 (Beogradska arena) Prvi dan: Tipsarevi} - Monfis 1:6, 6:7, 0:6. \okovi} - Simon 6:3, 6:1, 7:5.

Drugi dan: Zimowi}/Troicki - Klemon/Qodra 6:3, 7:6, 4:6, 5:7, 4:6.

Tre}i dan: \okovi} - Monfis 6:2, 6:2, 6:4.

Troicki - Qodra 6:2, 6:2, 6:3.

publikom koja nas je u~inila ponosnim na svoju zemqu i svoj narod i koja je ponekad nadobudnim Francuzima pokazala kako se bodri svoj tim. I zato me|u junake svrstavamo i gledaoce koji su puna tri dana, hvataju}i zalet i pravi ritam, bili jedan od odlu~uju}ih ~inilaca pobede Srbije tokom zavr{nog dana.

Bogdan Obradovi} je, savetovan od superiskusnog teniskog vuka Nikole Pili}a, vukao precizne, {ahovske poteze u takti~koj borbi s Gi For`eom. Posledweg dana na teren je, u trencima kada se sve lomilo, poslao

korne organizacije finala, besprekornog puta Srbije ka tronu i, verujemo, novog zamaha srpskog tenisa u godinama koje nailaze.

Titulu junaka zaslu`uje i na{a ~itava ekipa, koja se, evo ve} godinama, redovno odaziva na pozive selektora i brani boje Srbije. Teniseri su u tome primer nekim drugim sportistima koji, pravdaju}i se kojekakvim razlozima, zahvaquju selektorima na pozivu. Ne}emo ovom prilikom o wima, ali da su im Nole i dru{tvo podelili lekciju iz patriotizma - to je fakat.

Viktora Troickog koji je prosto razmontirao puno iskusnijeg Qodru. Osetio je Bogdan junaka, osetio je Viktorov motiv i snagu i, na svoj na~in, udario pe~at na veliki trijumf. To je uradio i predsednik TSS Boba @ivojinovi}, ~ovek koji je od ITF-a (Me|unarodne teniske federacije) primio nagradu za poseban doprinos razvoju tenisa. Boba je bio na ~elu bespre-

Srbija je tog 5. decembra 2010. godine krunisana u Beogradskoj Areni. Svetski prvaci, a na{i vitezovi i miqenici, ispeli su se na krov sveta. Orlovi, kako ih odmilo{te zovemo, dokazali su da je samo nebo iznad wih i sada mo`emo jo{ samo da im po`elimo da wime lete dugo, na istoj visini, mnogo vi{e od svih ostalih.

Aleksandar Predojevi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

17

NA[A REPREZENTACIJA SLO@NA PORODICA

Slede}e godine tetovirawe Janko Tipsarevi} se dugo opirao {i{awu, ali je na kraju popustio. Za to {to nakon godinu dana ne{i{awa ima novu frizuru treba da zahvali pokreta~u akcije Viktoru Troickom. Odu`i}e mu se slede}e godine. Uslov je da ponovo igraju Dejvis kup me~ u decembru.

- Kako izgleda rezultat kao da sam ja dao sve od sebe da se ne {i{amo. Pitao sam Viktora na po~etku priprema za{to se nije {i{ao - rekao je Tipsarevi}.

- Nisam hteo hiqadu dinara da dam na ovu skupo}u - uzvratio je Troicki, koji izgleda ide kod elitnog frizera.

- Slede}e godine kad u|emo u finale pa{}e neka tetova`a ili bu{ewe - rekao je kroz osmeh Janko i gledao u Zimowi}a i Troickog.

Bogdan Obradovi} je sa~uvao malo kose na glavi. Imao je sre}e jer su nestale baterije na ma{inici. Korpus

delikt pokazao je Ilija Bozoqac, koji je tako|e obe}ao da }e se {i{ati.

- Kako se Jankovoj i mojoj supruzi dopadaju frizure? Vidite da nam `ene nisu tu. Zna~i, ostavile su nas - nasmejao se selektor.

Komentari{u}i novi stajling tenisera reporter sajta Dejvis kupa je konstatovao da Srbi sada potpuno izgledaju kao tim. Upravo duh zajedni{tva bilo je ono {to je svako od wih ponaosob i apostrofirao kao kqu~ uspeha.

- Najva`nija komponenta ovog tima je da smo iskreni i otvoreni. Skupila su se sva zajedni~ka iskustva. Nikada nisam imao problem sa bilo kim od wih. Svi `ivimo kao jedan i imamo zajedni~ke misli - rekao je Obradovi}.

- Drago mi je da sam uspeo da trajem sve te godine i da do~ekam vrhunac karijere osvajawem ovog trofeja. Imamo potpuno iskren odnos i to je ono {to

daje snagu ovog tima - rekao je Nenad Zimowi} i dobio aplauz od saigra~a.

- Ne bih isticao svoje individualno zalagawe u reprezentaciji, jer mi sada predstavqamo na{u zemqu, a ne na{a prezimena. Uop{te nisam razmi{qao da li sam nepobediv. Gledao sam da u svaki me~ u|em maksimalno koncentrisan - rekao je Novak \okovi}, koji je poput Agasija, Lendla i Bekera sa sedam trijumfa u singlu u{ao u istoriju kao teniser koji na putu do salatare nije do`iveo poraz.

- Nikada se ne ose}ate sami, ovo su retke prilike u godini kada mo`ete da osetite timski duh. To daje dra` ovom takmi~ewu i jo{ ve}u dra` ovom uspehu - dodao je \okovi}.

U istoriju je u{ao i Nikola Pili}.

Posle Dejvis kupa sa Nema~kom i Hrvatskom, ovaj dragoceni pehar osvojio je i sa Srbijom.

- Vrlo sam ponosan na ove momke sa kakvim nabojem igraju za svoju naciju, to je neverovatno. Nisam slu~ajno 2007. uzeo ulogu savetnika i bio deo ove ekipe, jer sam video da oni imaju srce i kvalitet.

Jo{ tada sam rekao da nisam do{ao da pro|em prvo kolo. Vrlo sam ponosan kako su goreli jedan za drugoga. Jedan za sve i sve za jedno - rekao je Niki Pili}, koji je istakao da bi ovog momenta potpisao da Srbija igra finale DK naredne godine, pa makar to bilo i protiv wegove Hrvatske.

- Snaga na{eg tima je na{e zajedni{tvo. Ja nemam bli`e, oni su mi kao bra}a ro|ena - bio je iskren Viktor Troicki.

- Mislio sam da se o{i{am pre me~a.

Verovao sam u pobedu, ali trebalo je to uraditi i na terenu. Puno emocija je pro{lo kroz glavu - osvrnuo se Viktor na odlu~uju}i me~ protiv Mikaela Qodre.

- Imao sam malu tremu na po~etku, ali i pred kraj me~a. Znao sam da ja moram taj koji }e da zavr{i me~, a ne da ~ekam wegovu gre{ku. Trudio sam se da ne mislim na puno stvari, na titulu...

Mislim da sam dobro odradio posao bio je skroman 24-godi{wi Dor}olac, koji se za kraj konferencije za medije popeo na stolicu i inicirao kolege iz reprezentacije da zapevaju po~etne stihove “Mar{ na Drinu“.

Svi u~esnici finala najpre su oti{li u Dom vojske na sve~anu ve~eru, do kojeg je srpski tim morao zaobilaznim putem. Naime, navija~i su slave}i salataru blokirali tunel. Grupa od nekoliko stotina navija~a je potom krenula preko Brankovog mosta i to ~ak kolovoznim trakama. Teniseri i ostatak Dejvis kup tima Srbije su se ne{to pre pono}i uputli u jedan klub na Terazijama, gde su nastavili proslavu trijumfa.

FRANCUSKI MEDIJI O FINALU U ARENI

Nokaut

Francuska {tampa u izve{tavawu o teniskom Dejvis kupu govori o briqantnoj pobedi srpskih tenisera, a odgovornost za poraz svoje ekipe svaquje na Qodru i delimi~no na selektofa Gija For`ea zato {to se u posledwem momentu odlu~io za Qodru umesto za @ila Simona. „Srbija nokautirala Francusku“ ka`e, izme|u ostalog, fran-

je igrao „kao da su mu slomqene noge“. „Figaro“, koji je me~ \okovi}a i Gaela Monfisa opisao kao sudar Titana, govori i o vatrenosti srpske publike, kojoj je \okovi} zamerio u subotu mlaku podr{ku i koja je u nedequ dala sve od sebe, potpuno nadja~av{i francuske navija~e.

Dnevnik „Mond“ na prvom mestu isti~e da je Qodra posle

Qodra se posle poraza od Troickog rasplakao

cuski dnevnik „Figaro“ i dodaje da je Majkl Qodra uskratio Francuskoj pobedu. Ovaj list, tako|e, ocewuje da se odsustvo Conge na kraju pokazalo presudnim za Francuze, pa se mo`e pomisliti da bi Francuska deseti put osvojila Dejvis kup da je on igrao. Me|utim, ~ak i ovako Francuska bi mo`da i pobedila, smatra ovaj list, da je Qodra igrao na svom nivou, umesto {to

blistave pobede u dublu sa Arnoom Klementom pretrpeo poraz u odlu~uju}em, posledwem me~u protiv Troickog. List zatim prenosi kako je Qodra, dok su Srbi skakali od radosti, plakao dok su ga ~lanovi selekcije te{ili, i da se tek malo pribrao na konferenciji za {tampu. Besplatne francuske novine „20 minit“ (20 minuta) ka`u da je radost koju je publika iskazala u

Areni nakon pobede srpskih tenisera u Dejvis kupu mogla da se lako izmeri Rihterovom skalom za merewe ja~ine zemqotresa.

Ovaj list zamera Novaku \okovi}u, smatraju}i da je malo preterao kada je uzeo mikrofon posle me~a sa Monfisom da bi dodatno podstakao publiku.

Kao utehu za „Miku“ Qodru list ka`e da je tenis ipak individualni sport ~ak i kada igra ekipa, jer u slu~aju poraza sva odgovornost pada na le|a jednog ~oveka. U ovom slu~aju to je Qodra, iako je upravo zahvaquju}i wegovoj zasluzi i Monfisa Francuska uop{te stigla do finala Dejvis kupa i beogradske Arene. Zajedni~ka ocena francuske {tampe je da je Qodra bio spor, da je gre{io {to uop{te ne li~i na ovog Pari`anina poznatog kao napada~a, i mnogi to obja{wavaju time {to je teren bio previ{e spor za wega. Laki prekor upu}en je i selektoru francuske reprezentacije For`eu koji je umesto Simona za odlu~uju}i me~ izabrao Qodru, iscrpqenog dublom koji je prethodnog dana trajao vi{e od ~etiri i po sata. „Liberasion“ govori o velikom razo~arawu Francuske zbog poraza uprkos vo|stvu od 2:1 od subote, a Qodru opisuje kao mlakog i sporog i nabraja brojne gre{ke koje je napravio. Zbog wegove igre ovaj list ka`e da }e da se preispita i izbor selektora For`ea koji je odbacio Simona.

MINISTARKA SNE@ANA SAMARYI]-MARKOVI]

Igra~ima 450.000 evra od dr`ave Osvaja~i Dejvis kupa, kao i svi sportisti koji donose medaqe sa svetskih {ampionata, dobi}e nacionalno priznawe, penziju posle 40 godine, koje }e biti u visini tri prose~ne plate, rekla je ministarka za sport i omladinu u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi}-Markovi}. Uz to, za trijumf u najja~em teniskom ekipnom takmi~ewu na svetu Srbija }e nagraditi reprezentaciju s 450.000 evra.

Samarxi}-Markovi} istakala je da je finale Dejvis kupa u Areni bio primer dobrog navijawa, bez incidenata i dodala da takva slika sa sportskih priredbi treba da ode u svet, a ne nasiqe huligana.

- Privilegija je biti ministar sporta u dr`avi kada sportisti ni`u pobede, a navija~i se pona{aju civilizovano i sportski - rekla je Samarxi}-Markovi}.

Ona je dodala da je s ciqem popularizacije tenisa i velikih sportskih priredbi u celoj dr`avi, u planu da se me~evi Fed kupa, velikog `enskog teniskog {ampionata, igraju idu}e godine u Novom Sadu.

Prema wenim re~ima, ispuweni su skoro svi uslovi za po~etak izgradwe Nacionalnog teniskog centra, koji }e omogu}iti novim generacijama da nastave da ni`u velike uspehe na svetskim takmi~ewima.

OVEKOVE^ENI [AMPIONI SVETA: Po{ta Srbije obele`ila je osvajawe teniskog Dejvis kupa tako {to je pustila u opticaj marku sa likovima reprezentativaca, nepuna 24 sata po zavr{etku finala. Marka sa likovima Novaka \okovi}a, Viktora Troickog, Nenada Zimowi}a i Janka Tipsarevi}a {tampana je u 38.000 primeraka i tabacima od osam komada.

Osvaja~i Dejvis kupa dobijali su svoje marke i u Rusiji i Asutraliji, a Po{ta Srbije navela je u saop{tewu da je prva u svetu koja je tako brzo objavila ovakvo izdawe. Marke pod nazivom „Dejvis kup reprezentacija Srbije {ampion sveta 2010.“ {tampan je tehnikom vi{ebojne ofset {tampe, a datum izdawa je 6. decembar 2010. godine. Kako se navodi, marke }e mo}i da se kupe na {alterima po{ta.

18

SPORT

utorak7.decembar2010.

PROLETER ZAVR[IO PRVOLIGA[KU SEZONU NA PETOM MESTU

Slanobarci zimuju u vrhu Fudbaleri Proletera sa Slane bare nakon blistave debitantske sezone u Prvoj ligi, i ove je igrama skrenula pa`wu fudbalske javnosti. Odli~an rad Uprave na ~elu sa predsednikom Stevanom Vuji}em, sportskim direktorom Goranom Anti}em, tehni~kim Draganom Miki~evi}em, sekretarom Ozrenom Duki}em ponovo je svrstao Proleter me|u

li smo dosta mladih poput Danila Sekuli}a koji je bqesnuo u ovoj polusezoni, zatim Stefan \or|evi} koji se izbori i u fini{u bio veliko otkrovewe na poziciji levog beka. Ogwen Damjanovi} najboqi napada~ lige, ali mo`emo biti zadovoqni partijama i Vislavskog, Glogovca, Jeli}a, Paripovi}a i ostalih.

Tokom jeseni negovali ste napada~ku igru.

nad Napretkom igrali smo s Partizanom. Nismo se unapred predali, na megdan smo oti{li sa mladim snagama, koji nisu razo~arali, ~ak i pored ubedqivog poraza dokazali su da na wih moramo ozbiqno ra~unati, nisu se obrukali.

Navikli ste navija~e samo na uspehe, da li je bodovni salto mogao biti i ve}i?

- Sem neo~ekivanog poraza protiv Zemuna imali smo i veliki

DNEVNIK

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

I stariji veterani `ele na Spens Mislili smo da kod strijih veterana (iznad 45 godina) nema interesovawa za 48. tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu, me|utim, prevarili smo se i oni vreme{niji zaqubqenici malog fudbala `ele da se oprobaju na parketu Spensa. Ka`u da u SPC Vojvodina nema bojazni od povreda i da rado jo{ jenom igrali na na{em turniru. Ve} su se organizovale dve grupe jedna ona s \a~kog igrali{ta,a druga sa Sajmi{ta. Naravno, iza{li smo u susret i veteranima, pa }emo uvesti novu kategoriju takmi~ewa.

Interesovawe za na{ turnir raste iz dana u dan i svih krajeva Vojvodine najavquju u~e{}e na na{em turniru, ali po starom obi~aju svi ~ekaju posledwi ~as da potvrde u~e{}e. Pripreme za turnir su ve} daleko odmakle, precizirani su svi detaqi tako da }e ekipe imati zaista izuzetne uslove, od parketa, pa do svla~ionice. Re`im ulaska u malu salu Spensa }e biti sasvim druga~iji u odnosu na Sajmi{te, o ~emu }emo blagovremeno pisati. U ovom trenutku za potencijalne u~esnike najva`nije je to da }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman ,a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali jedan igra~ ne mo`e da igra za dve ekipe.

Kao i ranijih godina, uplate se primaju svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnev-

Momenat s jednog od ranijih turnira

nik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Informacije se mogu dobiti na broj: 021/480 - 6827.

Turnir bi prema dogovoru s Spensom trebalo da po~ne 18. decembra, a pred Novu godinu i posle Nove godine igralo bi se svakodnevno. Finalni me~evi bi trebalo da se odigraju 9. janura. Kod mla|ih kategorija za kadete mogi nastupati igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Kod veterana `eleli smo da napravimo dve kategorije, ali o~igledno je da nema interesovawa za onu stariju, pa sve ostaje po starom - za veterane mo`e da nastupi igra~ koji je na dan utakmice napunio 35 godina.

G. K.

PODVU^ENA CRTA ISPOD U^INKA MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA

Na Slanoj bari se igrao jesenas odli~an fudbal

najboqe timove Prve lige. Novosa|ani zimuju na petom mestu s 29 bodova. U jesewem delu Slanobarci su ostvarili osam pobeda, pet nere{enih rezultata i ~etiri poraza i odli~nu gol razliku od 27:15.

Pre po~etka prvensva iz tabora Proletera poru~ivali su da im je najbitnije da i ove stabilizuje redove i na|u se u sredini tabele, a u~inak je bio bi{e nego impozantan.

- Mo`emo biti zadovoqni. Nismo o~ekivali ovoliki broj bodova, jer posle vi{e nego uspe{ne debitantske sezone `eleli smo da stabilizujemo klub. Od po~etka je krenulo kako treba, pobedili smo Kolubaru, vratili dugove, a poraz od Teleoptika bila nam je velika opomena. Iza nas je ostala uspe{na polusezona -rekao je Qubomir Ristovski, trener Proletera.

Dosta igra~a se afirmisalo, naro~ito mladih. Ko je poneo teret jeseni?

- Najve}i tetet io je kapiten Branko @igi}, a veliki udeo u kreirawu igre imao je Sekula Ra{iovan,a u napadu se istakao Ogwen Damjanovi}. Wih trojica su i ponela najve}i teret. Afirmisa-

Damwanovi} prvi strelac Ekipa Proletera spada u korektnije uz samo dva crvena kartona \ori}a i Vislavskog koji su morali van terena posle dve javne opomene uz jo{ 35 `utih kartona. U najefikasnijoj ekipi ove jeseni golovima se nametnuo najboqi strelac Damwanovi} (6), Sekuli} (5), Ra{iovan (4), Kova~evi} i Vislavski (37, @igi} (2), dok su se po jednom u strelce upisali \ori}, Paripovi}, Rodi} i Veselinovi}.

Tokom jesewe polusezone 21 igra~ je branio boje Proletera. I to: Jeli}, Rodi}, Sekuli}, i @igi} koji su 17 puta igrali, zatim Glogovac, Paripovi}, Ra{iovan i Vislavski sa 16 nastupa, Kova~evi} (14+3), Damwanovi} 13+3, Zuki} (12), \ori} (6+6), Ki{ (1+7), Veselinovi} (2+6), Asani (7), \or|evi}, Jablan i ^i~ak (6), Stamenkovi} (4), Popina (2), i Mojevi} sa jednim nastupom.

- Najefikasniji smo tim lige s kragujeva~kim Radni~kim. Skoro svi igra~i prve postave dali su golove, to je jedna vrlina koja nas krasi {to si u~estvuju u fazi napada i odbrane, a podatak da smo dosta bodova doneli sa strane ide u prilog tome. Tako }emo nastaviti i na prole}e. Igra~i se dobro poznaju, odli~no komuniciraju, to je plod velikog drugarstva. Uz male promene ve} dve godine smo zajedno i to dolazi do izra`aja.

Pored prvenstva i Kupu ste igrali odli~no.

- Na`alost, kao i pro{le godine u osmini finala, posle pobede

NAFTAGAS OSVOJIO PRVO MESTO U ZREWANINSKOJ LIGI – ISTOK

Bokinci na putu povratka Fudbaleri Naftagasa i Boke zavr{ili su jesewu sezonu na prvom mesto Zrewaninske lige - istok, s lepim izgledima da se Bokinci vrate u podru~nu ligu. Posle ispadawa iz Podru~ne lige u klubu je nastao pravi haos i rasulo. Klub je ostao bez trenera,a ve}ina fudbalera je `elelo da napusti Naftagas, preko no}i bokinci su ostali bez Tawge, Golubovi}a, bra}e Kosanovi}, a Nemawa Dragi} Nemawa se prikqu~io ekipi Bile}anina.

Ipak, sve se dobro zavr{ilo uprava kluba na ~elu s opredsednikom Draganom \uri}em i potpredsednikom Milo{om Roganom uspela je da nagovori trenera Dragoslava Dragi}a da ostane i privolela mladog Nemawu Dragi}a da i dawe brani boje Naftagasa.

Bio je to pravi potez Nemawa Dragi} postao nosilac igre sa svojih 20 godina, pravi je primer kako se brane boje svog kluba, veliki borac na terenu. Svojom mlado{}u i talentom, nadma{io je u svim elementima. Ne samo {to je

dobar igra~, Nemawa je i dobar ~ovek i u~enik. Diplomirao je pre mesec dana i sa tim pokazao kako se mo`e sve posti}i u `ivotu, radom i uporno{}u. Pored Nemawe, okosnice tima u jesewem delu prvenstva bili su : Kova~evi}, bra}a Grbu{i}, Rogan, Obrkne`ev, Manger, Markov, Culafi}, posle te{ke povrede vratio se na teren Filip Lukini} , vrlo zahvalan igra~,a pe~at osvajawu prvog mesta dali su i @eraji}, Tuwakovi} i Ka{lik.

- Zadovoqni smo s onim {to smo uradili - ka`e predsednik kluba Dragan \uri}. - Ali se ne}emo zaustaviti . Sigurno je da }emo se u pauzi prvenstva poja~ati. Ciq ove uprave je jasan, samo prvo mesto i povratak u Podru~nu ligu. Sve drugo bi bilo neuspeh.

Dakle Bokinci su ozbiqni, re{eni da u nastavku prvenstva igraju jo{ b oqe i da samo posle godinu dana vbrate u Podru~nu ligu Zrewanin, gde su dugo igrali.

S. N. Petrovi}

peh da nam se u susretu sa BASKom povredi Halil Asani, a sami znate koliko je on bitan fudbaler za na{u postavke igre. Mnogo nam je nedostajao.

Fudbaleri Proletera su na zaslu`enom odmoru,a pauzuu u prvenstvu trener Ristovski iskoristi}e za usavr{avawe.

- Pririjaju mi pohvale za rad, ali je {kola je {kola sada na prvom mestu. Imao sam i poziva iz Kolumbije i Portugala,ali je sada sve u drugom planu, mo`da skokne ovih dana do Porta, na usavr{avawe - istakao je na kraju Ristovski.

M. Popovi}

Trenerski pe~at Kova~a i Loli}a Ve} nekoliko sezona, fudbaleri Mladosti iz Ba~kog Jarka, imaju zapa`enu ulogu na srpskoliga{koj sceni. Zahvaquju}i potezima predsednika Branislava Rosi}a, potpredsednika Gorana Luka~a i sportskog direktora Branislava Vratuni}a, kao i wihovih najbli`ih saradnika, nekada{wi ~lan Prve B lige, postavqen je na stabilne temeqe.

- Izmirene su sve obaveze prema igra~ima, nikom se ni{ta ne duguje, {to je retkost u fudbalskoj svakodnevici. Po tome je Mladost postala prepoznatqiva, tako da igra~i rado obla~e plavobeli dres. U~inili smo ogromne napore da stvorimo optimalne

ma}em terenu od Doline (0:3), a na Livadici su se provukli ^SK Pivara (0:0) i Veternik Viskol (1:1). Nekada{we drugoliga{e smo nadigrali u svim elementima fudbalske igre, ali sre}a nije bila saveznik – nagla{ava potpredsednik Goran Luka~.

Biv{i igra~i, Tibor Kova~ i Miroslav Loli}, ve} pet godina u`ivaju poverewe rukovode}e strukture kluba i uspe{no kormilare plavo-belim brodom.

- Najve}i teret, izneli su golman Vasiqevi}, Kantar, Slobodan Rati}, Baji}, D`ogovi}, Pavlovi} i Jak{i}. Bonus igra~i su pokazali pravo lice tek posle petog kola i dali doprinos u krei-

mo 405 minuta, a poznato je koliko zna~i za sigurnost odbrambene linije. Pauzirali su jo{ Isak, Luki}, Radanovi}, Zoranovi}, Kraguqac i \uki}, {to najboqe ilustruje kadrovske probleme.

Uloga xokera, bila je poverena Aleksandru Vi{ekruni, od 13 odigranih utakmica, na deset je dobijao {ansu u drugom poluvremenu – podvla~i Miroslav Loli}, drugi trener u stru~nom {tabu.

Plavo-beli dres, obla~ilo je 29 fudbalera, a svih 15 utakmica, odigrao je samo Stefan Radoja. Mladi vezista je na terenu proveo 1305 minuta, bez kartona i jedan je od najboqe ocewenih igra~a. Zna~ajnu minuta`u, imali su golman

OP[TINSKA LIGA KIKINDA – NOVI BE^EJ

Vojvodina ipak prva Posledwe kolo Op{tinske lige Kikinda-Novi Be~ej dalo je dosta problema za komesara Lige Milana Radulovi}a, po{to je derbi me~ u I|o{u izme|u dva lidera doma}eg Borca i Vojvodine iz Ba{aida prekinut u 60. minutu, jer su doma}i igra~i zbog ~etiri crvena kartona na terenu ostali sa sedam igra~a. Do prekida bilo je 2:0 za Ba{aidce pa je tako komesar ovaj me~ registrovao slu`benim rezultatom 3:0 za goste, koji su tako sa 24 boda i bez poraza osvojili titulu jeseweg prvaka ispred I|o{ana sa bodom mawe.

Zbog crvenih kartona na ovoj utakmici komesar u wegovi saradnici preduzeli su odgovaraju}e kaznene mere, tako su igra~i Borca Marko ^eleketi} ka`wen sa ~etiri utakmice zabrane a Radovan Badrqica sa tri, dok }e Branislav [ugi} i Zoran Spahi} pauzirati dva me~a.

Iskqu~eni igra~i Ba{aidaca Goran Popov i Radovan Mijin ne}e mo}i nastupiti po jedan me~. Zanimqivo je ista}i da je zbog opomene na ovoj utakmici ka`wen i fizeuterapeut doma}ina Borislav Markov.

M. S.

Fudbaleri Mladosti iz Ba~kog Jarka

uslove za rad svih selekcija, pa nisu izostali o~ekivani rezultati. Pripreme }emo po~eti 19. januara i uz nekoliko planiranih poja~awa, poku{ati da trku zavr{imo u gorwem delu tabele – ka`e predsednik Branislav Rosi}.

Podvu~ena je crta ispod u~inka fudbalera Mladosti, u jesewem delu srpskoliga{ke sezone. Izabranici trenera Tibora Kova~a i Miroslava Loli}a, zimuju na 11. mestu, sa 18 osvojenih bodova, uz gol razliku 19:29.

- Nismo nezadovoqni u~inkom, ostvarili smo solidan bilans, ali utisak je da smo mogli imati vi{e bodova na kontu. Posebno nas pe~e premijerni poraz na do-

rawu jeseweg plasmana. Pored standardnog defanzivca Kantara, poverewe su opravdale mlade snage Te{i}, Ratkovi}, Stojanovi} i Bude~evi}. Svih pet pobeda, ostvarili smo minimalnim rezultatom i sa jo{ tri remija, osvojili dovoqno bodova za miran zimski san – isti~e trener Tibor Kova~.

Jara~ane su verno pratili pehovi sa povredama, sedmorica igra~a su isko~ila van stroja, pa je stru~ni {tab bio primoran da stalno me{a karte.

- Najvi{e problema, imali smo sa povredama defanzivaca. Dugo smo bili li{eni pomo}i kapitena Nemawe Rati}a, odigrao je sa-

Mirko Vasiqevi} (1260), Slobodan Rati} (1167), Kosta Baji} (1125), Marko D`ogovi} (1095), Zdravko Kantar (1080), Borislav Pavlovi} (1062)...

Od 42 `uta kartona, najvi{e javnih opomena, dobio je Igor Jak{i} (6), a prate ga Predrag Isak, Borislav Pavlovi} i Aleksandar Vi{ekruna (po 4). Crvene kartone, zaradili su Slobodan Rati} i Marko Rosi}. Prvi strelac, 21- godi{wi Kosta Baji}, postigao je 7 golova i zbog interesovawa klubova, najbli`i je odlasku sa Livadice. Ofanzivni vezista Marko D`ogovi}, pet puta se upisao u listu strelaca.

Marko Meni}anin

KIKINDSKI NOVOGODI[WI TURNIR U MALOM FUDBALU

Prva nagrada 100.000 Omladinski klup op{tine Kikinde, a pod generalnim pokroviteqima SC Jezero i NIS-a i drugih mnogobrojnih sponzora organizator je Novogodi{weg turnira u malom fudbalu pod sloganom „Fudbalom protiv nasiqa - igraj za fer plej“.

Po~etak turnira zakazan je za 10. decembar u Sportskoj dvorani SC Jezero, i igra se po sistemu 4+1, a svaka ekipa mo`e prijaviti 10 igra~a.

Uplata po ekipi je 7.000 dinara. Prijave se primaju na telefon: 066-004966 ili 06-5777991, a parovi }e biti odre|eni 8. decembra u 13 sati u prostorijama SC Jezero. Organizator turnira za prvu nagradu predvideo je 100.000, drugu 50.000 i 20.000 dinara, a posebna nagrada o~ekuje najboqeg strelca i igra~a turnira.

M. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Napada~ iz Kameruna, leto{wa prinova iz OFK Beograda, Oumaru Abubakar obele`io je jesewu fudbalsku polusezonu u dresu Vojvodine. Abubakar je odigrao svih 15 prvenstvenih utakmica, postigao pet golova i stigao do visoke prose~ne ocene od 7,07, od izve{ta~a na{eg lista.

Drugo mesto zauzima A reprezentativac Srbije, golman @eqko Brki}. Kapiten Novosa|ana odigrao je tako|e svih 15 prvenstvenih me~eva, primio samo pet golova i zaradio prose~nu ocenu 6, 87. Na tre}em mestu nalazi se

Ukupno je ove jeseni boje Vojvodine u prvenstvenim duelima branilo 23 igra~a. Novosa|ani su postigli 23 gola, a najboqi strelac je Georgi Mereba{vili sa {est pogodaka. Slede: Abubakar sa pet, Ili} sa tri, Jao sa dva, a po jedan gol postigli su \urovski, Bilbija, Lazeti}, Stevanovi}, Katai, Tumbasevi} i Mito{evi}.

Fudbaleri Vojvodine dobili su ove jeseni 41 opomenu uz tri iskqu~ewa. Pocrveneli su Pavlovi}, Smiqani} i Lazeti}, a po pet `utih kartona zaradili su Daniel Mojsov i Janko Tumbasevi}. Po ~etiri puta po`uteli su:

19

DANAS I SUTRA POSLEDWE KOLO LIGE [AMPIONA

VO[INA JESEN KROZ PRIZMU STATISTIKE

U znaku Oumarua Abubakara

utorak7.decembar2010.

Slepi mi{evi love |avole Kolo pre kraja liga{kog dela Lige fudbalskih {ampiona gotovo je sve poznato. Dodu{e, ostalo je malih nedoumica, ali ve} sada se mogu ozna~iti timovi koji }e igrati u osmini finala elitnog evropskog takmi~ewa na prole}e. To su: Totenhem, Inter, [alke, Olimpik (L), Man~ester junajted, Valensija, Barselona, Kopenhagen, Bajer, Roma, Real, Milan, ^elzi, Olimpik (Marseq), [ahtjor i Arsenal. Dodu{e, da bi se ovo ispunilo Kopenagen treba na svom terenu da pobedi Panatenaikos, ili da Rubin izgubi na Kamp nou, da Roma u duelu s Klu`om osvoji barem bod i da Arsenal pobedi ekipu Partizana. Te{ko je verovati da }e do}i do iznena|ewa, pa sa sigurno{}u se mo`e re}i koje }e ekipe igrati u nokaut fazi Lige {ampiona.

Ali to ne zna~i da ne}e biti uzbu|ewa na ve~era{wim i sutra{wim me~evima. Timovi se bore za prvu poziciji u grupi, koja donosi ne{to lak{eg protivnika na prole}e i za tre}e mesto, koje vodi u Ligu Evrope.

Derbi ve~era{weg kruga se igra na Old Trafordu, gde Man~ester junajted do~ekuje Valensiju. \avoli ove jeseni u Ligi {ampiona igraju u ne{to izmewenom sastavu, ali dovoqno jakom da pobe|uju u seriji, pa vaqa o~ekivati da }e i protiv slepih mi{eva igrati dobro.

- Imamo dosta rovitih i povre|enih igra~a, pa moramo neke odmarati – obja{wava ser

Hernandez posti`e jedini gol za Men~ester junajted u Valensiji

Aleks Ferguson, menaxer Man~ester junajteda. – Ne}e nam biti ni malo lako, bi}e to otvoren me~, bez optere}ewa, a u takvim utakmicama sve je mogu}e.

Valensija je krenula ne{to slabije, ali kako takmi~ewe odmi~e igra sve boqe. ^ak mo`e i da stigne do prvog mesta u B grupi, ali im je zato potrebna pobeda na Old Trafordu.

- Da bismo osvojili prvo mesto u grupi potrebna nam je pobeda od jednog gola razlike – ka`e napada~ Valensije Ro-

berto Soldado. – Mislim da imamo realnih {ansi da pobedimo jer }e se igrati otvoreno, a u takvoj igri mi se dobro snalazimo.

Bi}e zanimqivo i na Kamp nou, gde se sastaju Barselona i Rubin.

- Igra Rubina nam nikako ne odgovara. Pro{le godine su nas Rusi pobedili na Kamp nou – podse}a se trener Barselone Pepe Gvardiola. – Vreme je da vratimo dugove. U formi smo, jednostavno moramo da nastavi-

Danas Grupa A Tvente - Totenhem Verder - Inter 1. Totenhem 2. Inter 3. Tvente 4. Verder

5 5 5 5

3 3 1 0

1 1 2 2

(20.45) (20.45)

Man~ester j. - Valensija (20.45) Bursaspor - Renyers (20.45)

(20.45) (20.45)

Barselona - Rubin Kopenhagen - PAO

1 15:8 10 1 12:8 10 2 6:8 5 3 3:12 2

Grupa B Lion - Hapoel (TA) Benfika - [alke 1. [alke 2. Lion 3. Benfika 4. Hapoel

5 5 5 5

3 3 2 1

1 0 0 1

1 2 3 3

Grupa E

Grupa C 1. Man~ester j.

2. Valensija 3. Renyers 4. Bursaspor

5 5 5 5

4 3 1 0

1 1 2 0

0 6:0 13 1 14:3 10 2 2:5 5 5 1:15 0

1. Barselona 2. Kopenhagen 3. Rubin 4. PAO

5 5 5 5

3 2 1 0

2 1 3 2

1. Bajern 2. Roma 3. Bazel 4. Klu`

5 5 5 5

4 3 1 1

0 0 0 0

Sutra

(20.45) (20.45)

0 12:3 11 2 4:4 7 1 2:2 6 3 1:10 2

Olimpik (M)- ^elzi @ilina - Spartak

1. ^elzsi 2. Olimpik (M) 3. Spartak (M) 4. @ilina

5 5 5 5

5 3 2 0

0 0 0 0

Grupa G

(20.45) (20.45)

Real - Okser Milan - Ajaks

(20.45) (20.45)

Arsenal - Partizan [ahtjor - Braga

1 13:6 12 2 9:10 9 3 8:8 6 4 5:11 3

1. Real 2. Milan 3. Ajaks 4. Okser

Grupa F

Grupa D 8:2 10 9:8 9 6:10 6 5:8 4

Bajern - Bazel Klu` - Roma

mo dobar niz i ne bismo smeli da se kockamo s ugledom.

I ekipa Kopenhagena ra~una na siguran prolaz. Danci tvrde da Panatenaikos nema {ta da tra`i na Parken stadionu.

- Moramo da pobedimo, izbora nemamo. Siguran sam da se Panatenaikos ne}e sna}i po hladnom i ki{ovitom vremenu – ka`e Stil Solbaken, trener Kopenhagena. - Krenu}emo od prvog minuta ofanzivno i verujem da }emo rano sti}i do prednosti.

G. Kova~

5 5 5 5

4 2 1 1

1 2 1 0

(20.45) (20.45)

0 11:2 13 1 7:5 8 2 4:10 4 4 3:8 3

Grupa H

0 14:3 15 2 11:3 9 3 5:9 6 4 2:17 0

1. [ahtjor 2. Arsenal 3. Braga 4. Partizan

5 5 5 5

4 3 3 0

0 0 0 0

(20.45) (20.45)

1 10:6 12 2 15:6 9 2 5:9 9 5 1:10 0

Partizan putuje u London Kamerunac obele`io polusezonu

mladi reprezentativac Srbije Slobodan Medojevi} koji je u 15 susreta ove jeseni stigao do proseka od 6, 80.

U obzir su do{li igra~i koji su odigrali vi{e od 50 posto prvenstvenih utakmica, dakle osam, pa iza pomenutog trilinga slede: 4.

Ili} 6, 75 (8), 5. Vuli}evi} 6,73 (15), 6. Mereba{vili 6,64 (14), 7.

Lazeti} 6,62 (8), 8. Mojsov 6,58 (12), 9. Jao 6,57 (11), 10. Tumbasevi} 6,50 (13), 11. Pavlovi} 6,50 (9), 12.-13. \urovski i Bilbija 6,43 (8).

Interesantno je da je mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine Miroslav Stevanovi} u svih deset prvenstvenih me~eva koje je odigrao u{ao na teren s klupe, a ocewen je samo jednom - sedmicom.

Po sedam prvenstvenih me~eva zabele`ili su: Trajkovi} i Smiqani}. [est utakmica odigrali su: Milovi}, Katai i Mito{evi}, pet je odigrao Karan, ~etiri A|uru, a Nestorovi} i Mudrinski po jednu utakmicu.

Vuli}evi}, Pavlovi}, Mereba{vili, po tri puta Smiqani} i Trajkovi}, dva puta A|uru i Lazeti}, a po jednom Medojevi}, \urovski, Nestorovi}, Stevanovi}, Katai i Jao. Novosa|ane je ove jeseni posmatralo 43.700 gledalaca ili 2913 po me~u. Najvi{e ih je bilo u 15. kolu na Marakani - 12.000. Kada su dueli u Novom Sadu u pitawu, najboqa poseta zabele`ena je u 7. kolu kada je gostovao Partizan, a taj me~ pratilo je 9.500 gledalaca.

Najslabiju posetu Vojvodina je imala u 4. kolu na beogradskom Banovom brdu, kada je duel sa ^ukari~kim pratilo svega 300 gledalaca.

Kada se prvenstvenom u~inku doda i plasman u polufinale Kupa Srbije, {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} apsolutno mo`e da bude zadovoqan onim {to je s Vojvodinom ostvario ove jeseni.

S. Savi}

Fudbaleri Partizana danas putuju u London na me~ posledweg kola grupe H Lige {ampiona, protiv Arsenala (sutra, 20.45). Crno–beli na put kre}u u 10 ~asova, sa aerodroma ,,Nikola Tesla’’.

Ono {to je izvesno u avionu se ne}e na}i Aleksandar Miqkovi}, zbog povrede zgloba, kao ni Tomi} i [}epovi}, koji su ka`weni.

Mesto na desnom boku sutra, kako sada stvari stoje, zauze}e Marko

SUBOTI^ANI PONOVO ZAKORA^ILI KA VRHU

Na odmor s osmehom Putuju fudbaleri Spartak Zlatibor vode na zaslu`eni odmor sa osmehom na licu. Kako i ne bi, kada su jesewi deo sezone zavr{ili pobedom u Jagodini.

Maksimalan plen nakon minimalnog rezultata postavio je

Mr|a pogodio za Sion Proteklog vikenda, najboqe partije od srpskih fudbalera koji igraju po Evropi, pru`ili su Nikola @igi} i Dragan Mr|a. @igi} je prvo re{io gradski derbi u Liga Kupu, da bi zatim, za pola sata u igri, asistencijom pomogao svojoj ekipi da izvu~e remi sa Totenhemom.

Mr|a je bio strelac za Sion.

U Holandiji Miralem Sulejmani imao je fenomenalnu asistenciju za Ajaks, a asistent je bio i Nemawa Mati} za Vitese. Dejan Stankovi} se lak{e povredio, dok Neven Suboti}

dominira Bundesligom sa Dortmundom. Juventus je slavio na gostovawu u Kataniji sa 3:1, a Milo{ Krasi} solidno odigrao svih 90 minuta. Uspe{na je bila i Fiorentina, po{to je ekipa Sini{e Mihajlovi}a savladala Kaqari sa 1:0. Adem Qaji} je imao nekoliko dobrih prilika za pogodak, a iz igre je iza{ao tri minuta pre kraja. U [paniji je od srpskih fudbalera igrao samo Dejan Leki} i to posledwih pola sata u porazu od Barselone na doma}em terenu.

Slobodan Simovi}

golubove na {esto mesto tabele Jelene superlige i ponovo ih vratio u trku za evropsku scenu.

– Tokom cele utakmice smo bili boqi, pogotovo u prvom poluvremenu. Mogli smo i da budemo ubedqiviji u pobedi, ali i ovako nije lo{e. Istina je da su Jagodinici bili agresivniji u fini{u, kada su i imali inicijativu, ali treba znati i da smo imali igra~a mawe u toj zavr{nici. Pobeda na kraju sezone nam mnogo zna~i. Posle nekih ~udnih utakmica u kojima nismo uspeli da zadr`imo bodove koje smo ve} imali u xepu, ova pobeda nas vra}a u dobro raspolo`ewe i ponovo postavqa na mesto sa kog na prole}e mo`emo da krenemo u `estok fini{ i borbu za Evropu – kazao je Slobodan Simovi}, fudbaler Spartak Zlatibor vode.

Ilija Dobri} je i u Jagodini vodio Spartak Zlatbor vode, a nakon me~a je imao samo re~i hvale.

– Moram da pohvalim moje igra~e na prikazanoj igri u Jagodini. Dobro smo se spremili, analizirali smo igru protivnika, a veoma je va`no i to {to smo uspeli da sve dogovore iz svla~ionice prenesemo na teren – kazao je Dobri}.

N. Stanti}

Jovanovi}, a tandem centralnih defanzivaca ~ini}e Savi} i Krstaji}. Kleo, koji je povre|en igrao protiv Slobode, verovatno }e biti u sastavu, kao i Moreira, koji u nedequ nije trenirao. Crno beli bi danas od 20.45 trebalo da imaju trening na stadionu ,,Emirati’’, a put Srbije krenu}e odmah posle sutra{we utakmice s tobxijama.

I. L.

20

SPORT

utorak7.decembar2010.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Partizan MTS - Igokea 77:72, [iroki Crvena zvezda 78:75, Union Olimpija - Zagreb 75:82, Hemofarm [tada - Radni~ki 78:88, Budu}nost - Krka 68:63, ibona - Zadar 84:81, Cedevita - Nimburk 80:78.

1. Krka 10 6 4 763:713 16 2. Budu}nost 10 6 4 769:731 16 3. Cedevita 10 6 4 774:742 16 4. Hemofarm 10 6 4 823:804 16 5. Olimpija 10 6 4 730:720 16 6. Zagreb 10 6 4 747:750 16 7. [iroki 10 6 4 773:798 16 8. Partizan 10 5 5 801:744 15 9. Cibona 10 5 5 793:794 15 10. Nimburk 10 5 5 770:784 15 11. Radni~ki 10 5 5 816:844 15 12. Igokea 10 4 6 703:717 14 13. Zadar 10 2 8 785:806 12 14. C. zvezda 10 2 8 745:845 12

IVBL `enska liga Vojvodina NIS - Lupa 55:63, Radivoj Kora} - ^elik 66:54, Ceqe - Partizan 76:70, Yoli - Maribor 90:50, Medve{~ak Jedinstvo 50:69, Vo`dovac - Gospi} (2. februar).

1. Ceqe 10 9 1 726:639 19 2. Partizan 10 8 2 760:679 18 3. Gospi} 9 8 1 828:597 17 4. [ibenik 10 7 3 715:654 17 5. R. Kora} 10 5 5 729:705 15 6. Jedinstvo 10 5 5 673:673 15 7. Lupa pr.

10 4 6 672:699 14 8. Vojvodina 10 3 7 596:653 13 9. ^elik 10 3 7 675:752 13 10. Maribor 10 3 7 704:817 13 11. Vo`dovac9 3 6582:62312 12. Medve{~ak10 1 9605:77011

Prva A mu{ka liga Srbije Vojvodina Srbijagas - Novi Sad 69:70, OKK Beograd - Superfund 81:69, Metalac - Tami{ Petrohemija 66:61, Napredak Rubin - Sloboda 77:65, Proleter Naftagas - Crnokosa 82:69, FMP - Mega Vizura 102:86, Borac - Sloga 96:93.

1. FMP 10 10 0 922:704 20 2. OKK Beograd 10 7 3 786:714 17 3. Mega V. 10 6 4 873:855 16 4. Napredak 10 6 4 787:768 16 5. Borac 10 5 5 801:754 15 6. Novi Sad 10 5 5 793:796 15 7. Sloboda 10 5 5 765:797 15 8. Tami{ 10 5 5 670:699 15 9. Metalac 9 5 4 724:717 14 10. Proleter N. 10 4 6 819:857 14 11. Vojvodina S. 10 4 6 672:723 14 12. Crnokosa 10 3 7 786:824 13 13. Sloga 9 3 6 721:737 12 14. Superfund 10 1 9 776:850 11

Prva A `enska liga Kovin - Hemofarm [tada 54:81, Spartak - ^elarevo 70:71, Crvena zvezda - Loznica 76:57, Student - Proleter 59:48 , Radni~ki je bio slobodan.

1. Hemofarm 8 8 0 683:437 16 2. Spartak 8 5 3 549:528 13 3. Student 8 5 3 525:550 13 4. ^elarevo 7 5 2 554:521 12 5. C. zvezda 7 4 3 551:506 11 6. Kovin 8 3 5 600:647 11 7. Proleter 8 2 6 471:523 10 8. Loznica 8 1 7 442:577 9 9. Radni~ki 6 1 5 377:453 7

Prva B mu{ka liga KG Student UK - Vojvodina 86:75, Radni~ki KG 06 - @elezni~ar 97:104, Jagodina - Spartak 83:86, Viva Basket BKK Radni~ki 67:82, Radni~ki (O) Radni~ki Basket 73:82, Smederevo Vizura - Ni{ 68:84, Sin|eli} - Mladost sutra.

1. BKK Radni~. 10 9 1 845:667 19 2. Spartak 10 8 2 894:801 18 3. Radni~ki Bas.10 7 3 767:679 17 4. Radni~ki (O) 10 6 4 827:782 16 5. Smederevo V.10 6 4 873:824 16 6. @elezni~ar 10 6 4 803:782 16 7. Student UK 10 5 5 795:803 15 8. Sin|eli} 9 5 4 732:748 14 9. Viva Basket 10 4 6 814:841 14 10. Jagodina 10 3 7 785:840 13 11. Ni{ 10 3 7 697:753 13 12. Vojvodina 10 3 7 735:801 13 13. Mladost 9 4 5 676:745 13 14. Radni~ki KG 10 0 10 758:935 10

Prva B `enska liga Vrbas Medela - Sivac 74:57, Jagodina 2001 - Stara Pazova 63:88, [abac -

Beo~in 74:62, Kraqevo - Radivoj Kora} MT 56:98, Moravac - Basket Stars 51:54, Kolubara Mladost - Bor 69:33, Trep~a Plej of 73:71.

1. R. Kora} MT 10 10 0 820:536 20 2. Vrbas M. 10 9 1 776:565 19 3. [abac 10 9 1 700:593 19 4. S. Pazova 10 8 2 821:612 18 5. Beo~in 10 5 5 670:600 15 6. Kolubara M. 10 5 5 666:630 15 7. Jagodina 10 5 5 762:765 15 8. Basket St. 10 5 5 604:707 15 9. Sivac 10 3 7 613:678 13 10. Moravac 10 3 7 521:635 13 11. Plej of 10 2 8 573:644 12 12. Kraqevo 8 2 6 533:632 10 13. Trep~a 9 2 7 440:559 10 14. Bor 9 0 9 395:738 9

Prva srpska mu{ka liga - sever Duga - Novi Sad MT 0:20 (sr), Vrabs Meridiana 78:84, Stara Pazova - Mladost Teletehnika 70:80, Jedinstvo - Topola 90:54, Radni~ki - Veternik 74:78, Sport Ki - Oyaci 0:20 (sr), Nova Pazova - Dunav 74:62.

1. Mladost 13 13 0 901:666 26 2. Dunav 13 11 2 778:656 24 3. Oyaci 13 10 3 851:755 23 4. Veternik 13 9 4 777:714 22 5. S. Pazova 12 9 3 717:582 21 6. N. Pazova 12 9 3 710:575 21 7. Meridiana 12 9 3 737:605 21 8. Vrbas 13 8 5 842:743 21 9. Jedinstvo 12 7 5 675:593 19 10. Topola 13 5 8 675:750 18 11. N. Sad MT 12 5 7 667:720 17 12. Radni~ki 12 4 8 636:647 16 13. Sport Ki 24 0 24 0:480 0 14. Duga 24 0 24 0:480 0

Zajedni~ka KSV `enska liga Vojvodina NIS - ^elarevo 57:62, Hemofarm [tada - Ruma 92 53:50, Topol~anka - Srbobran Reahem 34:75, Vrbas Wego{ - Sivac danas, Gimnazija Proleter 18. decembra.

1. Srbobran 11 9 2 616:432 20 2. Ruma 11 8 3 574:396 19 3. ^elarevo 9 8 1 618:479 17 4. Vojvodina 9 6 3 632:532 15 5. Topol~.

11 4 7 443:560 15 6. Proleter 10 5 5 369:369 14 7. Hemof.

9 5 4 446:493 14 8. Gimnazija 10 4 6 291:390 12 9. Sivac 13 4 9 329:409 9 10. Vrbas 13 0 13 165:423 3 Druga srpska mu{ka liga - Sever Apatin - Kikinda 63:86, Partizan Akademik 69:97, Srem - Sveti \or|e 91:60, Top - Mladost 78:61, Krajina Grme~ - Crvenka 78:74, Ruma - Dinamo 89:74, Ba~ka Palanka - Hajduk 55:84.

1. Akademik 10 9 1 884:718 19 2. Srem 10 8 2 922:645 18 3. Krajina G. 10 8 2 865:751 18 4. Dinamo 10 8 2 850:741 18 5. Kikinda 10 7 3 891:712 17 6. Sv. \or|e 10 7 3 825:736 17 7. Ruma 10 5 5 833:811 15 8. Top 10 4 6 747:731 14 9. Hajduk 10 4 6 745:742 14 10. Apatin 10 4 6 675:713 14 11. Crvenka 10 4 6 704:791 14 12. Partizan 10 2 8 649:832 12 13. Mladost 10 0 10 567:838 10 14. B. Palanka 10 0 10 534:930 10

Novi Sad - Kwa`evac 78:79, Morava Meca - Hemofarm [tada 67:116, Beovuk Borac 75:68, Partizan - Radni~ki 86:84, Mladost - Mega Vizura 92:91, FMP Crvena zvezda ju~e.

1. Hemofarm 6 6 0 561:389 12 2. Mega Viz. 6 5 1 557:464 11 3. FMP 5 5 0 475:314 10 4. Mladost 6 4 2 513:462 10 5. Novi Sad 6 3 3 523:477 9 6. Beovuk 6 3 3 509:502 9 7. Partizan 6 3 3 450:471 9 8. Kwa`evac 6 2 4 515:496 8 9. C. zvezda 5 3 2 381:388 8 10. Radni~ki 6 1 5 397:490 7 11. Borac 6 0 6 339:437 6 12. Morava 6 0 6 386:716 6

Prva liga, grupa Vojvodina (m)

Prva vojvo|anska liga (m)

Hajduk - Banat 3:5 (3127:3154), Dolina @elezni~ar 2:6 (3112:3135), Toza Markovi} - Vihor 5:3 (3079:3053), Jedinstvo Vojvodina (NS) 7:1 (3490:3375), Polet - Kristal 3:5 (3274:3288) 1. Banat 18, 2. Vojvodina (NS) 15, 3. @elezni~ar 14, 4. Dolina 12, 5.

Jedinstvo 11, 6. Kristal 9, 7. Toza Markovi} 8, 8. Hajduk 6, 9. Vihor 4, 10. Polet 3 boda.

Spartak (D) - Be~ej 7:1 (3388:3164), 13. maj - TSK 4:4 (3033:3041), Kordun M. Spartak 7:1 (3300:3224), Srem - Ada Kompjuters 2:6 (3242:3270), Petrovaradin - Slavia 8:0 (3355:3148) 1. Petrovaradin 18, 2. Kordun 18, 3. Ada Kompjuters 14, 4. TSK 11, 5.

Srem 11, 6. Matica Spartak 10, 7.

Slavia 8, 8. Spartak (D) 7, 9. Be~ej 2, 10. 13. maj 1 bod.

Radni~ki (NS) - Srem 1:7 (2965:3154), Novi Sad - Alimenta 5:3 (2924:2880), Vojvodina (BG) Spartak (D) 6:2 (2951:2647), Vrbas Dana - Banat 5:3 (3126:3013), Petrovaradin - slobodan 1. Srem 16, 2. Vrbas Dana 14, 3.

Vojvodina (BG) 12, 4. Petrovaradin 10, 5. Banat 9, 6. Alimenta 7, 7.

Radni~ki (NS) 6, 8. Novi Sad 4, 9.

Spartak (D) 2 boda.

DANAS ME^EVI 4. KOLA EVROKUPA

Vr{~ani na mukama Pred ko{arka{ima Hemofarm [tada ve~eras je novi test u Evropi. U utakmicama 4. kola grupne faze takmi~ewa u Evrokupu, Vr{~ani se sastaju s nema~kim timom iz Getingena, ekipom koja im je pro{le sedmice nanela prvi poraz (57:68) u drugom po rangu klupskom nadmetawu na Starom kontinentu. Uz to, tim iz Banata bi, u slu~aju da pobedi, znatno poboq{ao svoju poziciju na tabeli i naneo prvi poraz nema~kim Amerikancima u B grupi.

Evidentno je da je Hemofarm [tada dospeo u krizu rezultata tokom posledwih desetak dana, po{to su Miqan Pavkovi} i wegovi saigra~i zabele`ili tri poraza u nizu. Najpre ih je, u NLB ligi, savladala Crvena zvezda, usledio je poraz u Nema~koj, a onda i mo`da i najbolniji neuspeh u susdaru s kragujeva~kim Radni~kim u regionalnoj ligi. Istina je da tim trenera @eqka Lukaji}a nikako da zaigra u kompletnom sastavu, jer su van stroja Amerikanac Abdul-Hamid i iskusni Bojan Krstovi}, ali to nikako ne zna~i da pobede nisu obaveza ostalih igra~a iz Vr{ca. Nadajmo se da }e se ve~eras oni vratiti na stazu uspeha, pogotovo {to se me~ igra pred navija~ima u Milenijumu. Nema gotovo nikakvih ne-

JADRANSKA LIGA: UZ PORAZ VOJVODINE OD LUPE

Go{}e zaslu`eno

Ko{arka{ice Vojvodine NIS `eqno su i{~ekivale duel sa ekipom zagreba~ke Lupe, uverene da pred doma}im navija~ima mogu do druge uzastopne pobede u Jadranskoj ligi, ~ime bi uhvatile prikqu~ak sa eki-

smo svoju {ansu videli u doma}em terenu i wihovom umoru po{to su u Novi Sad doputovale iz Atine sa utakmice FIBA Kupa. Ipak, realnost je druga~ija. Lo{e smo otvorili susret, dosta gre{ili u odbrani, a i

Druga vojvo|anska liga (`) Junakovi} Prigrevica - Jadran (F) 7:1 (3290:3104), Sloven - Radni~ki LK 6:2 (3109:3012), Vojvodina (BG) Novi Sad 6:2 (3007:2958), Sloboda Jadran (G) 7:1 (2987: 2914), Radni~ki (NS) - Vrbas Dana 7:1 (3155:3030), Dunav - slobodan 1. Sloven 20, 2. Dunav 16, 3.

Radni~ki (NS) 14, 4. Vojvodina (BG) 12, 5. Radni~ki LK 12, 6. Vrbas Dana 9, 7. Novi Sad 9, 8. Sloboda 9, 9.

Junakovi} Prigrevica 7, 10. Jadran (G) 2, 11. Jadran (F) bez bodova.

Detaq sa me~a Vojvodina NIS – Lupa Zagreb

pama iz gorewg dela tabele.Tvrda utakmica sa malim brojem ko{eva i pregr{t gre{aka na obe strane vi{e je odgovaralo ko{arka{icama Lupe koje su zaslu`eno slavile.

- Moram re}i da su go{}e iz Zagreba zaslu`eno slavile. Mi

poznanica pred novi duel Nemaca i srpskog tima. Pre nedequ dana najboqi u timu iz Bundeslige bili su Amerikanci Dvejn Anderson (17 poen, 13 skokova), Majk Skot (16 poena, 5 skokova) i Trenton Mi~am (12 poena, 4 skoka, 5 asistencija), odnosno jedini Nemac Robert Kulavik (14 poena), pa }e odbrana Hemofarm [tade najve}u pa`wu morati da posveti upravo wima. Uz to, neophodno po doma}ina bi}e da se Milanu Ma~vanu pridru`i jo{ po neko kako bi Vr{~ani krenuli ka pobedi, a takvih igra~a Lukaji} ima u sastavu - [utalo, Pavkovi}, Borisov, Mara{, Xordan...

Raspored 4. kola: A grupa: Banvit - EVE Baskets (18), Le Man - Uniks (20.30).

B grupa: Hemofarm - Getingen (18), Be{ikta{ - Asvel (19).

C grupa: Siauliai - Gran Kanarija (17.15), Budu}nost - Budivelnik (19).

D grupa: Azovma{ - Hapoel G. (17), Aris - Cedevita (20).

E grupa: Panelinios - Galatasaraj (20), Kantu - Gas Tera (20.30).

F grupa: Roan - PAOK (20), Beneton - Estudijantes (20.45).

G grupa: Riga - Kahasol (18.30), Hapoel J. - Nimburk (20.40).

H grupa: Anvil - Krasnije krila (19), Alba - Kazerta (20).

A. P.

Miqan Pavkovi} (Hemofarm [tada)

Jedinstvena juniorska liga Srbije

KUGLAWE

Prva liga, grupa Vojvodina (`)

DNEVNIK

Foto: A. Erski

{ut nas nije slu`io, tako da vi{e od ~asnog poraza nismo uspeli da izvu~emo. O~ekuju nas dva te{ka gostovawa na kojima }emo poku{ati da ostvarimo povoqan rezultat - kazao je trener Zoran Mirkovi}.

I. Grubor

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

Nafta{i prona{li formulu Proleter Naftagas – Crnokosa 82:69 (17:17, 21:22, 20:13, 24:17) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca: 550. Sudije: Ma`i} (Beograd), Sedlar (Novi Sad) i \or|evi} (Ni{).

PROLETER NAFTAGAS: Atanackovi} 22, Vulin 11, Majki} 13, ^u~, Nikoli} 3, Mili}evi}, Lazarevi}, Barac 7, Gagovi} 15, @arkovi} 6, Tomovi}, Bo`ovi}, Lambi} 5.

CRNOKOSA: Jawu{evi} 13, Prolovi} 9, Bocka 12, M.\urovi}, Sjeklo}a, Petronijevi}, Mukanovi} 3, B.\urovi} 12, Karali}, Mladenovi}, Igwatovi} 18, Masalu{i} 2.

Zrewaninci su mnogo lak{e nego {to se o~ekivalo do{li do pobede u duelu sa ekipom iz Ko- Vuka{in Gagovi} postigao 15 ko{eva u me~u sa Crnokosom sjeri}a. Pobeda rezultatom 82:69 odslikava pravo stawe nimalnu prednost 39:38. U trestvari na parketu. Raspolo`e}em periodu probudila se puniji za igru puleni trenera Bablika, a i nafta{i su uspeli da jina odli~no su otvorili prvi stvari postave na svoje mesto, period, u 5.minutu imali su po isteku tre}e deonice vodili prednost 11:5 pre svega zahvaqusu 58:52. ju}i poenima raspolo`enog U posledwoj ~etvrtini pala dvojca Atanackovi} – Lambi}. je odluka o pobedniku, dve trojPrednost se istopila onog treke je vezao iskusni @arkovi} i nutka kada je do{lo do povrede svom timu obezbedio solidnu Lambi}, gosti su preko iskusnog prednost u 35.minutu od 70:61.

Bocke do{li do egala 17:17. OdKo{evima Atanackovi}a i Gasustvo Lambi}a u drugoj ~etvrgovi}a doma}in je zavr{io rutini nateralo je doma}eg stratinski posao u me~u kojeg su se tega Bajina da kombinuje igru u svi pribojavali zbog tanke kluodbrani, ali nije imao re{ewa pe nafta{a. Ispostavilo se da za veoma dobre Igwatijevi}a i je bojazan bila bez razloga, jer Jawu{evi}a, pa je Crnokosa podoma}in trijumfovao visokim sle dvadeset minuta imala mirezultatom - 82:69.

N. Jowev

Sjajni Amari predvodi Wujork Ko{arka{i Wujork Niksa savladali su ekipu Toronta u gostima rezultatom 116:99 i tako zabele`ili devetu pobedu na posledwih 10 me~eva u NBA, a sedmu vezanu van parketa Medison Skver Gardena. Sedmom uzastopnom pobedom na strani Niksi (skor 12-9) su izjedna~ili rekord fran{ize postavqen pre 16 godina. Najzaslu`niji za taj uspeh svakako je ovosezonsko poja~awe Niksa iz Feniksa, sjajni krilni centar Amari Stodemajer, koji je Torontu ubacio 31 poena, uz rekordnih 16 skokova u novoj sezoni. Pratio ga je Vilson ^endler sa 16 ko{eva, dok

je kor Reptorsa, koji imaju skor 812, Amir Xonson ubacio 23 poena, dok je Predrag Stojakovi} i ~etvrti me~ za redom bio van tima zbog problema sa kolenom.

Od srpskih ko{arka{a nastupao je Nenad Krsti} koji je u pobedi nad Golden Stejtom od 114:109 postigao devet poena uz ~etiri skoka. Najefikasniji je bio Kevin Durant sa 28 poena, dok je kod voriorsa fantasti~ni Monta Elis ubacio 39, a Vladimir Radmanovi} nije ulazio u igru. San Antonio je ~etvrti put ove sezone stizao minus od 15 poena i vi{e svojih protivnika i na kraju slavio. Ovaj put je Sparsi su to uradili protiv Wu Orleansa

Amari Stodemajer (Wujork Niksi)

(104:89). Francuz Toni Parker ubacio je 19 poena za tim Grega Popovi}, dok je na drugoj strani Kris Pol ubacio 16 ko{eva.

Sparsima je ovo 17. pobeda uz tri poraza. Najneizvesnije je bilo u Denveru, gde je doma}in tim slavio sa 108:107 protiv Memfisa. Za 999. pobedu Xorxa Karla u NBA ligi najzaslu`niji je bio Brazilac Nene sa 27 poena. Kod Memfisa je Gej ubacio 24 poena.

Rezultati: Wu Xersi - Boston 75:100, Toronto - Wujork 99:116, Detroit - Klivlend 102:92, Oklahoma - Golden Stejt 114:109, San Antonio - Wu Orleans 104:89, Denver - Memfis 108:107, Feniks Va{ington 125:108.

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

21

^ELENY KUP: DANAS [ESNAESTINA FINALA

Novosa|ani spremni za Duklu

ATP LISTA

Viktor napredovao Viktor Troicki napredovao je za dva mesta i sada zauzima 28. mesto na ATP listi.

Ove nedeqe sve o~i javnosti bile su uprte u finale Dejvis kupa izme|u Srbije i Francuske u kojem su Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko TIpsarevi} i Nenad Zimowi}, svojoj zemqi doneli prvi trofej u istoriji i postali 13. dr`ava koja je ostvarila ovaj veliki uspeh.

Troicki je zaradio 70 bodova {to mu je donelo pomak za dva mesta, dok je \okovi} svoj bodovni kontro pove}ao za 110 po-

ena i sada ima 6.145. Janko Tipsarev} zadr`ao je 49. poziciju.

ATP lista: 1. Rafael Nadal ([panija) 12.450, 2. Roxer Federer ([vajcarska) 9.145, 3. Novak \okovi} (Srbija) 6.145, 4.

Endi Mari (V. Britanija) 5.760, 5. Robin Soderling ([vedska) 5.580, 6. Toma{ Berdih (^e{ka) 3.955, 7. David Ferer ([panija) 3.735, 8. Endi Rodik (SAD) 3.665, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.240, 10. Mihail Ju`wi (Rusija) 2.920... 28. (30.)

Viktor Troicki (Srbija) 1.430... 49. Janko Tipsarevi} (Srbija) 935...

VTA LISTA

Jovanovska nazadovala Srpska teniserka Bojana Jovanoski pala je za jednu poziciju i sada zauzima 81. mesto na VTA listi. Jelena Jankovi} zadr`ala je osmu poziciju, a Ana Ivanovi} 17. Aleksandra Kruni} pala je za dva mesta i sada je 222, dok je Ana Jovanovi} zadr`ala 341. mesto, dok je Teodora Mir~i} 406 (+1). Promena na listi najboqih teniserki nije bilo po{to je trenutno pauza do po~etka nove sezone.

Lista: 1. Karolina Voznijacki (Danska) 8.035 poena, 2. Vera Zvonareva (Rusija) 6.785, 3. Kim Klajsters (Belgija) 6.635, 4. Serena Vilijams (SAD) 5.355, 5. Venus Vilijams (SAD) 4.985, 6. Samanta Stosur (Australija) 4.982, 7. Fran~eska Skijavone (Italija) 4.935, 8.

Jelena Jankovi} (Srbija) 4.445, 9. Elena Dementijeva (Rusija) 4.335, 10. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.235... 17. (17) Ana Ivanovi} (Srbija) 2.600... 81. (80) Bojana Jovanovski (Srbija) 851...

Posle ispadawa iz evropskog CEV kupa od francuskog Poatijea, odbojka{ima Vojvodine ostala je jo{ jedna prilika za dokazivawe van granica zemqe u ^elenx kupu, a u {esnaestini finala, takmi~ewa popularno nazvanog Kup izaziva~a, crveno-beli imaju protivnika po meri -~e{ku Duklu iz Libereca. Imaju priliku Salati} i wegovi izabranici da naprave zapa`en uspeh, jer, prema dosada{wim najavama, `reb im je bio blagonaklowen.

Ipak, Dukla, kao prvi protivnik u novoj evropskoj pri~i, potpuno je nepoznat protivnik i jedine informacije Novosa|ani su sakupili od na{ih trenera koji su igrali protiv Dukle ili je gledali, pa su saznawa dosta {tura.

- Veoma malo znamo o Dukli, pre svega jer nisu `eleli da razmenimo snimke utakmica, kako je to ina~e praksa. Znamo da su iskusni i da igraju s veoma malo gre{aka, pa }emo i mi morati da smawimo gre{ke kako bismo mogli da ra~unamo na prolaz. Ritam utakmica sreda-subota mo`e da bude naporan za na{u ekipu, ali smo mladi pa nam ni ti izazovi ne padaju te{ko. Najbitnija nam je na{a igra i ako budemo igrali kako umemo, imamo pravo da se nadamo odlasku u narednu rundu - rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}.

Povratnik u Vo{u i jedan od najiskusnijih pojednica u crveno-belom dresu Zoran Jovanovi} isti~e doma}i teren kao potencijalnu prednost.

- Po{to sam tu nekoliko dana, ostaje mi da najpre opravdam o~ekivawa Uprave i saigra~a i drago mi je {to smo potpisali

Miji}: O~ekujem lepu utakmicu Generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji} najavio je jo{ jednom nagradnu igru za posetioce s pla}enim ulaznicama i izneo o~ekivawa dana{weg me~a.

- Znamo samo da je Dukla ~etvrta ekipa u prvenstvu ^e{ke i da nema stranaca u sastavu. ^e{ka ima dobru odbojka{ku tradiciju i sada imaju mnogo igra~a koji igraju van granica zemqe, ne{to nalik nama. Imamo velike ambicije, ne pri~amo sada o osvajawu Evrope, ali mislim da mo`emo daleko da doguramo jer za daqe imamo veoma povoqan `reb. O~ekujem lepu odbojku- rekao je Miji} i dodao:- Kao i do sada, nastavi}emo s nagradnom igrom za posetioce s kupqenim ulaznicama, koja steja svega 100 dinara, a nagrada je planinski bicikl. Uzdamo se uvek u pomo} verne publike i treba}e nam podr{ka kako bismo pro{li u narednu rundu.

Prima~i servisa Aleksandar Veselinovi} i Marko Ivovi}

saradwu do kraja sezone. Igramo s Duklom na doma}em terenu i to mo`e da bude na{a prednost, pre svega po{to o wima veoma malo znamo. Moramo da poka`emo da je poraz u Kraqevu bio sa-

EVROPSKI KUPOVI

Nastupa {est na{ih timova [est ekipa iz Srbije nastupi}e u tri Evropska kupa CEV danas i sutra. U Ligi {ampiona odbojka{ice Crvene zvezde danas od 18 ~asova ( TV Arena Sport 1) u dvorani [umice do~ekuje Fakro Mu{inu iz Poqske u okviru 3. kola A grupe, dok }e odbojka{i Radni~kog Kredi banke iz Kragujevca u sredu od 18 ~asova (TV Arena Sport

1) igrati u [paniji protiv Kai Teruela u okviru 3. kola B grupe.

U Kupu CEV, u prvim utakmicama {esnaestine finala, odbojka{ice TENT do~eka}e danas od 19 ~asova u Obrenovcu Be{ikta{ Istanbul iz Turske, dok }e odbojka{ice Vizure u svojoj dvorani ugostiti Post [vehat iz Austrije sutra od 18 ~aso-

ODBOJKA Superliga (m) Ribnica - NIS Vojvodina M. radnik - Partizan Spartak (Q) - C. zvezda Jedinstvo (SP) - Smederevo Radni~ki (K) - @elezni~ar 1. Partizan 7 6 1 2. Radni~ki 7 6 1 3. C. zvezda 7 5 2 4. Vojvodina 7 5 2 5. Ribnica 7 4 3 6. M. radnik 7 2 5 7. Jedinstvo 7 2 5 8. Spartak 7 3 4 9. @elezni~ar 7 1 6 10. Smederevo 7 1 6

20:7 18:6 17:7 16:9 14:13 11:17 9:16 12:18 8:19 6:19

3:1 1:3 1:3 1:3 3:0 19 18 15 14 11 7 7 6 4 4

27:5 23:9 20:10 19:14 18:15 16:17 16:19 14:22 7:24 2:27

3:0 3:0 3:0 1:3 3:0 26 21 19 16 15 12 11 10 5 0

Superliga (`) Vizura - Dinamo (P) Radni~ki (B) - Klek NIS Spartak - TENT Jedinstvo (U) - Kolubara C. zvezda - Po{tar 1. C. zvezda 9 9 2. Spartak 9 7 3. Vizura 9 6 4. TENT 9 5 5. Radni~ki (B) 9 5 6. Kolubara 9 4 7. Dinamo (P) 9 4 8. Jedinstvo (U) 9 3 9. Klek 9 2 10. Po{tar 9 0

0 2 3 4 4 5 5 6 7 9

Prva liga (m) Borac - Novi Sad DDOR Klek S. - Jagodina VGSK - Spartak (S) Bavani{te - Crnokosa Mladost - Obili} Ni{ - Putevi (I)3:1 1. Spartak 9 9 2. Novi Sad 9 7 3. Klek 9 7 4. Bavani{te 9 5 5. Crnokosa 9 4 6. Obili} 9 4

0:3 3:0 0:3 1:3 2:3 0 2 2 4 5 5

27:10 23:11 23:10 21:18 18:17 17:18

23 22 20 16 14 12

7. Putevi (I) 8. VGSK 9. Borac 10. Jagodina 11. Ni{ 12. Mladost

9 9 9 9 9 9

4 4 4 3 3 0

5 5 5 6 6 9

17:18 13:18 14:19 12:19 14:22 8:27

12 12 10 10 8 3

Varadin BMG - Jedinstvo (SP) Vojvodina - Gimnazijalac Lazarevac - Novi Sad PP Sme~ 5 - Radni~ki (K) Vizura SN - Putevi (P) [umadija - Spartak (Q) 1. Vojvodina 9 9 0 27:8 2. Jedinstvo 9 8 1 24:10 3. Varadin BMG 9 7 2 23:9 4. Novi Sad 9 7 2 24:13 5. Radni~ki 9 6 3 20:10 6. Sme~ 5 9 5 4 17:14 7. Vizura SN 9 4 5 20:18 8. Spartak 9 3 6 15:23 9. Gimnazijalac 9 2 7 13:24 10. Lazarevac 9 2 7 12:22 11. Putevi 9 1 8 5:26 12. [umadija 9 0 9 4:27

3:0 3:1 1:3 3:1 3:0 2:3 25 22 22 20 18 15 15 8 7 6 2 2

Prva liga (`)

Druga liga - sever (m) Srem 2006 - Mladost E. Dunav volej - RFU NIS Vojvodina 2 - Petrovar.

Sloven - FOK Apatin - In|ija 1. D. volej 8 8 0 2. Mladost E. 8 6 2 3. Sloven 8 5 3 4. In|ija 8 4 4 5. Srem 8 4 4 6. Apatin 8 4 4 7. Petrovaradin 7 3 4 8. RFU 8 2 6 9. Vojvodina 7 2 5 10. FOK 8 1 7

3:2 3:0 odgo|eno 3:0 3:2 24:2 24 22:11 19 18:12 16 17:15 13 13:17 11 16:18 10 12:18 7 10:20 7 10:17 6 9:21 4

Druga liga - sever (`) MD Zrewanin - Novi Sad 2 Klek 2 - Mladost

3:0 1:3

mo slu~ajnost i da se lo{a igra ne}e ponavqati. Odigra}emo anga`ovano i nadamo se prolasku - istakao je Jovanovi}.

Prima~ servisa Aleksandar Veselinovi} kratko je dodao:

- Iskusniji su i stariji do nas, ali ne treba to da nas zapla{i, ve} da nam bude motiv vi{e da odigramo maksimalno anga`ovano. Sada nam je tu i Zoran i s wim }emo sigurno lak{e do}i do ovosezonskih `eqenih ciqeva.

Utakmica NIS Vojvodina Dukla Liberec igra se danas u maloj sali Spensa od 18.30 ~asova.

M. Risti}

Ki 0230 - Kikinda Futog - Ruma Srem - Prvi tempo 1. MD Zrewanin 8 2. Mladost 8 3. Srem 8 4. Kikinda 8 5. P. tempo 8 6. Futog 8 7. Ruma 8 8. Novi Sad 8 9. Ki 0230 8 10. Klek 8

8 6 5 5 5 4 2 2 2 1

0 2 3 3 3 4 6 6 6 7

24:4 20:10 18:12 17:10 15:8 16:15 10:19 9:22 8:22 8:22

0:3 3:0 3:0 24 17 16 15 15 13 7 5 4 4

Prva vojvo|anska liga - centar (`) VST - Sloga Varadin BMG 2 - NS volej tim Vojvodina 2 - Maks Futogvest - Partizan Novi Sad 3 - NS tim 1. NS volej tim 8 8 0 2. VST 8 5 3 3. Partizan 8 5 3 4. Novi Sad 8 5 3 5. Maks 8 4 4 6. Sloga 8 4 4 7. Futogvest 8 4 4 8. Varadin BMG 8 5 3 9. NS tim 8 1 7 10. Vojvodina 8 0 8

24:5 19:12 18:12 16:14 16:14 15:17 16:17 18:12 6:22 3:24

3:0 1:3 1:3 1:3 3:1 23 16 15 14 13 12 12 11 3 0

Prva vojvo|anska liga - sever (`) CVS - Spartak 2 Merkur - Be~ej Volejstars - Vrbas Apatin - Blok aut Mladost - Ba~ki zmaj 1. B. zmaj 8 2. Spartak 8 3. Vrbas 8 4. Volejstars 8 5. CVS 8 6. Mladost 8 7. Merkur 8 8. Be~ej 8

7 7 6 5 5 4 3 2

1 1 2 3 3 4 5 6

23:4 22:4 20:12 17:11 18:13 16:14 9:15 6:18

0:3 3:0 2:3 1:3 0:3 22 21 16 16 14 12 9 6

9. Blok aut 10. Apatin

8 8

1 0

7 8

5:22 1:24

4 0

Prva vojvo|anska liga - jug (`) @iti{te - Proleter Banat - Kraji{nik Omladinac - Dunav Mladost E. - Vr{ac Se~aw - MD Zrewanin 2 1. @iti{te 8 7 2. Omladinac 8 7 3. Vr{ac 8 6 4. Banat 8 5 5. Kraji{nik 8 4 6. Proleter 8 3 7. MD Zrewanin 8 3 8. Dunav 8 2 9. Mladost E. 8 2 10. Se~aw 8 1

1 1 2 3 4 5 5 6 6 7

23:3 21:11 19:10 18:13 18:16 15:17 14:18 9:19 10:20 3:23

3:0 3:2 3:1 1:3 0:3 22 18 17 15 13 11 9 7 6 2

Prva vojvo|anska liga - centar (m) Novi Sad DDOR 2 - Vo{a Srem 2006 2 - [id Petrovaradin 2 - Dubl 1. Dubl 7 6 2. Vo{a 7 5 3. Mladost E. 7 5 4. Stra`ilovo 7 5 5. Petrovaradin 7 4 6. [id 7 2 7. Srem 7 1 8. Novi Sad 2 7 0

1 2 2 2 3 5 6 7

19:5 19:7 17:8 15:9 14:11 6:18 5:19 3:21

0:3 2:3 1:3 18 17 14 14 12 5 4 0

Prva vojvo|anska liga - sever (m) Mladost - Magli} 1. Kikinda 7 2. Vrbas 7 3. Partizan M. 7 4. Merkur 7 5. Magli} 7 6. Spartak 7 7. Be~ej 7 8. Mladost 7

7 5 5 4 4 2 0 1

0 2 2 3 3 5 7 6

21:2 15:9 17:11 14:11 13:14 9:18 9:21 8:20

1:3 21 14 13 12 11 6 4 3

va. U GM Kapital kupu izaziva~a odbojka{i Vojvodine }e u prvoj utkamici {esnaestine finala do~ekati Duklu Liberec iz ^e{ke, u maloj sali Spensa danas od 18,30 ~asova, dok }e odbojka{ice Dinama Azotare iz Pan~eva igrati protiv Apolon Limasola na Kipru u prvoj utakmici 2. kola, danas od 19 ~asova.

22

SPORT

utorak7.decembar2010.

DNEVNIK

PROGLA[ENI NAJBOQI SPORTISTI VOJVODINE U IZBORU POKRAJINE

Laureati Nikola Grbi} i Jovana Rogi} U holu Vlade Vojvodine u Novom Sadu odr`ana je sve~ana dodela godi{wih priznawa u oblasti sporta „Vihor“. Najboqi sportisti Vojvodine u izboru Pokrajine su Nikola Grbi}, reprezentativac Srbije u odbojci, i Jovana Rogi}, reprezentativka Srbije u xudou. Zbog obaveza u klubu u Italiji Nikola Grbi} nije mogao da primi nagradu, pa je umesto wega to u~inio stariji brat i nekada{wi saigra~ u reprezentaciji Vladimir Grbi}. On je istakao da je ovo priznawe wegovom bratu do{lo u najemotivnijem momentu, kada se od reprezentacije oprostio sa bronzanom medaqom sa Svetskog prvenstva.

- On je u porodici najdu`e igrao za reprezentaciju, otac Milo{ 13, ja 16, a on 19 godina.

Kada nisam ja mogao da do|em po nagradu u~inio je to otac, a sada kada Nikola nije u mogu}nosti to ~inim ja umesto wega. Ovo je za mog brata jedna od najva`nijih nagrada u wegovoj bogatoj karijeri i jo{ jedno priznawe da je ono {to smo radili bilo pravo - rekao je Vawa Grbi}.

Jovana Rogi} je istakla da joj ova nagrada mnogo zna~i.

- Ovo priznawe je pokazateq da je nekome stalo do onoga {to radim i da }u sada uz pomo} Grada, Pokrajine i Olimpijskog komiteta postizati jo{ mnogo boqe rezultate. Selede}e sezone o~ekuju me Evropsko i Svetsko prvenstvo, a onda kao najve}i ciq svakog sportiste Olimpisjek igre u Londonu - naglasila je Jovana.

Najboqi sportisti Vojvodine

Za najboqu mu{ku ekipu progla{eni su odbojka{i Vojvodina iz Novog Sada, a za najboqu `ensku ko{arka{ice Hemofarma iz Vr{ca. Nagradu je u ime OK Vojvodine primio generalni direktor Vasa Miji}, a u me KK Hemofarm [tada Jadranaka Trkuqa, tim menaxer.

SVETSKA LIGA: SRBIJA GOST NEMA^KOJ U MAGDEBURGU (20)

Oprez nije mana Utakmice drugog kola evropskog dela kvalifikacija za Svetsku ligu vaterpolista na programu su danas. Vaterpolo reprezentacija Srbije }e ve~eras u 20 ~asova u Magdeburgu odigrati utakmicu drugog kola Prve grupe.

Delfini su o~ekivano u prvom ko-

bez priprema i treninga, pa su i iznena|ewa mogu}a. Nemci su protiv [panaca to pokazali, neugodni su i igra}e rastere}eno protiv nas - rekao je selektor Udovi~i}.

I Srbi su u Nema~ku otputovali bez treninga, skupili su se na aerodromu. Niki} i Filipovi}, koji za Pro Reko igraju samo u

Foto: F. Baki}

Priznawa najboqima su uru~ili [andor Egere{i, predsednik Skup{tine Vojvodine i Modest Duli}, pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Izme|u ostalog, Duli} je istakao da je najve}e sportsko priznawe u Pokrajini kruna afirmacije vrhunskog sporta.

- Pored nagrade, Sekretarijat na vi{e na~ina poma`e sport u Pokrajini, a vi sportisti nam ta ulagawa vra}ate na najboqi na~in reprezentuju}i Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju.

Vi ste promoteri novih vrednosti, jer ste dokaz da ~ovek radom i zalagawem mo`e do}i do uspe-

ha i zato {to ste uzor mladima pa }ete i ubudu}e imati na{u podr{ku - rekaoje Duli}. [andor Egere{i je istakao da su sportisti ponos Vojvodine i Srbije.

- Posti}i uspeh zna~i iznova ustajati i padati, biti dostojenstven i u pobedi i u porazu i ra-

dovati se uspesima drugih. Ove nagrade su va`na poruka mladima da postoje vrednosti za koje se treba boriti - rekao je Egere{i, obe}av{i da }e pokrajinska administracija u~initi sve da pomogne vrhunskim sportistima i u narednim godinama.

G. Malenovi}

ME\UNARODNI MITING U QUBQANI

Pregr{t odli~ja za Vojvo|ane Tradicionalni me|unardni pliva~ki miting odr`an je na 25 - metarskom bazenu u Qubqani. U~estvovalo je vi{e od 500 takmi~ara mla|ih kategorija iz Italije, BiH, Slova~ke, Austrije, Hrvatske, Srbije i Slovenije. Iz Srbije su u~estvovala tri tima: Pliva~ki savez Vojvodine, PK Vojvodina i PK Kikinda. Kod de~aka po B programu Andrej Barna (PSV) je pobedio na 50 slobodno (27,52), 50 le|no (32,08) i 50 delfin (30,65) i bio je drugi na 50 prsno (37,04). Marko Bo{kovi} (PSV) je na 50 slobodno bio drugi (28,58).

Filip Huwadi (PSV) je bio drugi na 50 delfin (30,66). Vuk Celi} (PSV) zlato na 100 le|no (1:03,07) po A programu, a Sr|an \uri} (PSV) na 100 prsno (1:10,18) i Aleksa [orak (PSV) na 100 delfin (1:04,26) su uzeli srebro. [tafeta Pli-

Prvi na 100 le|no: Vuk Celi}

va~kog saveza Vojvodine na 50 slobodno (1:54,82) osvojila je prvo mesto po B programu, a po A programu je {tafeta PSV u istoj disciplini bila druga (1:47,09).

Kod devojaka na 50 slobodno po B programu Vawa Murtin (PSV) je bila druga (30,50), a Ana Jefteni} (PSV) tre}a (30,58). Na 50 prsno Jefteni}eva je bila druga (39,16), a Ma{a Dragovi} (PSV) tre}a (39,70). Vawa Murtin bila je prva na 50 le|no (34,39) i 50 delfin (32,55). Ana Jefteni} je na 50 delfin bila druga (32,82), a u istoj disciplini je Ma{a Dragovi} bila tre}a (34,84). Jelena Je~anski (PSV) je na 50 le|no bila tre}a (35,73). [tafeta PSV na 50 slobodno po B programu je bila prva (2:06,33), a po A programu tre}a (1:56,40). U miks {tafeti 8h50 slobodno pobedili su takmi~ari Pliva~kog saveza Vojvodine (3:48,29).

G. M.

MIKULA[ KUP U GORWEM BREGU

Zablistao Miklo{ Horti Vawa Udovi~i}, kapiten Srbije

lu na beogradskom Ta{majdanu savladali reprezentaciju Makedonije 10:6, a Nemci su iznenadili [pance i savladali ih u Sabade-

Foto: F. Baki}

Evroligi, posle duela sa Vojvodinom pro{le srede, ostali su u Beogradu i sa ostalim delfinima odleteli put Berlina. Goci} je

Parovi drugog kola Prva grupa: Nema~ka - Srbija, Makedonija - [panija.

Druga grupa: Rumunija - Crna Gora, Turska - Rusija.

Tre}a grupa: Gr~ka - Hrvatska, Holandija - Italija. qu posle peteraca 12:11. Tako su panceri pokazali da ni Srbe ne}e o~kivati lak duel, pa selektor Dejan Udovi~i} poziva na oprez.

- Utakmice u Svetskoj ligi su velika lutrija, igraju se gotovo

drugove do~ekao u Nema~koj, jer je putovao iz Milana, a kapiten Vawa Udovi~i} je stigao ju~e iz Zagreba. Pred utakmicu sa Nemcima na{i momci }e odraditi samo jedan trening.

G. Malenovi}

Kup Srbije A grupa

Rezultati 6. kola: Partizan - TENT 24:1, Beograd - @AK 8:10.

1. Partizan 2. @AK 3. Beograd 4. TENT

6 6 6 6

6 3 3 0

0 0 0 0

0 119:19 18 3 56:59 9 3 49:60 9 6 16:100 0

B grupa

Rezultati 6. kola: Singidunum - Vojvodina 6:9, Crvena zvezda Vet - Ni{ 15:1.

1. Vojvodina 2. C. zvezda 3. Singidunum 4. Ni{

6 6 6 6

6 4 1 1

0 0 0 0

0 2 5 5

68:23 18 59:20 12 29:61 3 21:73 3

Na zavr{ni turnir, koji }e se slede}eg vikenda igrati u Beogradu, plasirali su se Partizan, @AK, Vojvodina i Crvena zvezda. U polufinalu u subotu }e se sastati Partizan - Crvena zvezda, Vojvodina - @AK.

Na 4.me|unarodnom Mikula{ kupu, ~iji je doma}in bio Rva~ki klub Herkules iz Gorweg Brega kod Sente, nastupila su 63 rva~a najmla|ih uzrasta iz

najuspe{nijima uru~io je proslevqeni rva~ Sente Nandor P. Sabo.

Za najboqeg inostranog takmi~ara pehar je pripao Aleksu Luki}u iz Segdina, a za najboqeg doma}eg takmi~ara Rudolf Husak (Herkules).

Pobednici po kategorijama za pionire ro|ene 2000. godine - 29 kg: Aleks Luki} (Segedin), 32 kg: Nikola Devi} (Soko, Sombor). Pioniri ro|eni 1997/98. - 30 kg: I{tvan Na| ([oltvadkert, Ma|arska), 33 kg: Sebastijan Kolompar (Herkules), 36 kg: Sabol~ Ha|ma{ (Herkules), 39 kg: Sebastijan Na| Najuspe{niji takmi~ari turnira i Nandor P. Sabo (Potisje, Kawi`a), osam klubova iz Srbije, dva iz 43 kg: Damjan \or|evi} (@eleMa|arske i sarajevske Bosne. zni~ar, Beograd), 70 kg: Bala` Posle zanimqivih borbi rva~Garai (Feketi}), +75 kg: David kih nada u tri uzrasta sa najviBi~kei (Herkules).Stariji pi{e medaqa okitilinsu se takoniri ro|eni 1995/96. - 48 kg: mi~ari Herkulesa.

Laslo Ro`a (Herkules), 52 kg: Za najboqeg takmi~ara na Rudolf Husak (Herkules), 56 kg turniru progla{en je Miklo{ Miklo{ Horti (Herkules), 61 Horti iz Herkulesa koji je pokg: Viktor Tertei (Herkules). neo pehar organizatora. Pehare Tekst i foto: M. Mitrovi}

Medaqe i pehari pobednicima

KUP VOJVODINE U SPORTSKOM PLESU

Beogra|anima najvi{e odli~ja Na me|unarodnom Kupu Vojvodine u sportskom plesu, koji ve} tradicionalno organizuje Vojvo|anska asocijacija sa sedi{tem u Kawi`i, nastupilo je 327 plesa~a. U~estvovali su plesa~i svih uzrasta iz 19 klubova iz Novog Sada, Zrewanina, Subotice, Novog Kne`evca, Ba~ke Palanke, Ade i drugih vojvo|anskih mesta, Beograda i Para}ina i gosti iz Budimpe{te, Seksarda i Komloa (Ma|arska).

Najvi{e uspeha na podijumu kawi{kog Doma umetnosti imali su plesa~i Sportsko-plesnog kluba B-Dancer iz Beograda sa 24 medaqe, od ~ega 20 zlatnih. Na

drugom mestu su takmi~ari PK Kozmiks iz ^antavira sa 13 medaqa, od kojih sedam zlatnih, zatim slede Tigrice iz Novog Kne`evca, Stars iz Subotice, Plava zvezda iz Zrewanina itd.

U seniorskoj konkurenciji u dens-{ou u solo nastupima pobedila je Olivera Maksimovi} (Plava zvezda, Zrewanin), dens{ou formacija najboqi je bio sastav Ski dens studija iz Novog Sada, kod hip-hop grupa Kozmiks iz ^antavira, faki grupa Fri stil iz Ba~ke Palanke, a kod fantazi grupa M-plus iz Kawi`e.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

RUKOMET Superliga (M)

Prva liga (M) Vrbas - M. Gora Vojput - Rudar N. Pazova - N. Pazar Bask Soko - Proleter Zaje~ar - C. zvezda Zlatar - Mladost TSK Obili} - Jagodina 1. Napredak 11 9 2. Obili} 11 9 3. C. zvezda 11 7 4. Zaje~ar 11 6 5. Rudar 12 7 6. Vojput 11 6 7. Zlatar 11 5 8. Vrbas 11 6 9. N. Pazar 12 4 10. Jagodina 11 5 11. Proleter 12 5 12. N. Pazova 11 2 13. Mladost 11 3 14. M. Gora 11 2 15. Bask 11 0

2 0 1 2 0 2 2 0 3 0 0 2 0 2 0

0 2 3 3 5 3 4 5 5 6 7 7 8 7 11

33:34 31:28 22:22 24:28 30:30 38:30 30:23 313:263 20 320:280 18 292:271 15 314:269 14 351:328 14 285:262 14 341:347 12 300:308 12 305:299 11 322:331 10 350:373 10 277:302 6 276:312 6 320:359 6 271: 333 0

Prva liga (@) ORK Beograd - Naisa 2 Kikinda - Napredak @elezni~ar MC - H. Jo`ef Pirot - Radni~ki L. Radni~ki R. - Metalac AD Proleter S. - Ku~evo

10 10 9 6 4 5 4 4 3 3 3 1

0 0 1 1 3 0 1 1 1 0 0 0

1 1 1 4 4 6 6 6 7 8 8 10

22:25 22:29 30:18 12:32 27:31 43:37

347:253 332:238 348:309 351:338 303:297 306:293 334:336 249:272 265:321 281:314 296:349 254:346

20 20 19 13 11 10 9 9 7 6 6 2

Druga liga (M) @elezni~ar - Radni~ki ([) 39:25 Radni~ki C. - Jabuka 34:27 Metalac AV- Titel YD 8.decembra Hercegovina - Potisje P. 27:22 Jedinstvo - Hajduk 30:26 B. Karlovac- Apatin 30:34 @SK - Sombor 33:23 Ruma slobodna 1. Apatin 13 11 1 1 382:326 23 2. @elezni~ar12 10 1 1 363:306 21 3. Jedinstvo 12 8 2 2 370:360 18 4. @SK 12 8 0 4 382:341 16 5. Radni~ki 12 7 1 4 401:357 15 6. Titel YD 11 7 1 3 326:288 15 7. Metalac AV 11 5 3 3 297:274 13 8. Hajduk 13 5 0 8 340:383 10 9. Radni~ki 12 4 1 7 348:375 9 10. Potisje P. 12 4 1 7 301:328 9 11. Ruma 12 3 2 7 368:377 8 12. Hercegov. 12 3 2 7 319:358 8 13. Jabuka 12 3 0 9 335:357 6 14. B. Karlovac 12 3 0 9 370:394 6 15. Sombor 12 1 1 10 327:402 3

Druga liga (@) Spartak - Mladost Ravangrad - Jedinstvo Temerin - Vojvodina Apatin - Kikinda 2 Lehel - Pan~evo Srem - Vrbas Jabuka 95 - Radni~ki 1. Vojvodina 11 9 2. Pan~evo 11 8 3. Kikinda 2 9 8 4. Lehel 11 7 5. Mladost 11 7 6. Temerin 10 5 7. Spartak 10 5 8. Srem 11 4 9. Jabuka 95 11 4 10. Radni~ki 11 4 11. Vrbas 10 3 12. Ravangrad 10 2 13. Apatin 11 2 14. Jedinstvo 9 0

1 0 0 1 1 2 1 0 2 0 0 0 0 0

1 3 1 3 3 3 4 6 5 7 7 8 9 9

utorak7.decembar2010.

23

DANAS PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE U DANSKOJ I NORVE[KOJ

Vojvodina @. - Dinamo 25:24 Po`arevac - Naisus 27:25 Partizan - Vrawe 36:20 Planinka PV - Jugovi} U. 29:25 Metaloplastika - Crvenka 35:25 PKB - Radni~ki 30:27 Smederevo - Priboj 26:24 Kolubara - C. zvezda sino} 1. C. zvezda 11 10 0 1 353:291 20 2. Kolubara 11 10 0 1 321:275 20 3. Metalopl. 11 9 1 1 314:278 19 4. Partizan 10 9 0 1 281:249 18 5. PKB 12 7 1 4 336:313 15 6. Radni~ki 12 7 1 4 326:312 15 7. Planinka 13 6 2 5 346:353 14 8. Po`arevac 13 5 1 7 335:338 11 9. Jugovi} 11 5 0 6 268:271 10 10. Vojvodina 13 4 2 7 336:355 10 11. Priboj 13 4 0 9 348:373 8 12. Smederevo 13 3 2 8 312:342 8 13. Dinamo 13 4 0 9 357:396 8 14. Vrawe 13 3 1 9 315:355 7 15. Crvenka 13 3 0 10 322:376 6 16. Naisus 12 2 1 9 289:318 5 ^etrnaesto kolo (11/12. decembar): Naisus – PKB, Vrawe – Po`arevac, Priboj – Partizan, Dinamo – Smederevo, Jugovi} – Vojvodina, Crvenka – Planinka, Kolubara – Metaloplastika, Crvena zvezda – Radni~ki.

1. Radni~ki L. 11 2. @elezn. MC11 3. Proleter 11 4. Metalac AD 11 5. Napredak 11 6. Radni~ki R. 11 7. Ku~evo 11 8. H. Jo`ef 11 9. Pirot 11 10. ORK Bgd. 11 11. Naisa 2 11 12. Kikinda 11

SPORT

c m y

DNEVNIK

25:28 nije igrano 20:20 26:31 25:30 29:24 29:24 354:238 19 342:265 16 258:222 16 302:267 15 301:273 15 231:214 12 277:263 11 327:282 10 268:271 10 311:290 8 235:250 6 235:291 4 223:372 4 162:325 0

Na{e devojke na startu s Dankiwama Danska i Norve{ka od danas pa do 19. decembra bi}e doma}ini evropskoj smotri {esnaest najboqih `enskih reprezentacija u rukometu. Verovatno }e se mnogi slo`iti u oceni da se ovogodi{we Evropsko prvenstvo za dame odr`ava u dve dr`ave u kojima je `enski rukomet najpopularniji sport. Danska i Norve{ka su to zaslu`ile velikim uspesima na me|unarodnoj sceni u prethodne dve decenije.

Uostalom, Danska i Norve{ka su posledwa dva osvaja~a Olimpijskih igara (Atina 2004 - Peking 2008). Uvek je nezahvalno baviti se prognozama oko budu}ih osvaja~a medaqa, ali kao glavne favorite za najvi{i plasman stru~waci navode reprezentacije Norve{ke, Rumunije, Nema~ke, Danske i Rusije.

Reprezentativke Srbije borave u Danskoj od subote. Zbog vremenskih neprilika krenule su dva dana ranije. Kolding im je bio prva destinacija gde su u nedequ odradile dva treninga, a od ju~e nalaze se u Alborgu gde ih danas od 20.45 ~asova o~ekuje prva utakmica na prvenstvu i to sa doma}inom Danskom. Jedna od najiskusnijih igra~ica u redovima Srbije, kada su u pitawu utakmice na kontinentalnoj smotri, desni bek razornog {uta, Marina Dmitrovi}, prenela je prve utiske.

Do~ekao vas je sneg i hladno vreme. Kakvo je raspolo`ewe?

- Ma kakvo hladno vreme? Nama sija sunce. [alim se, jeste

Sastav Srbije Na predstoje}em EP selektor Du{ko Mili} ima na raspolagawu 16 igra~ica i to - golmani: Dragica Tatalovi} (Naisa), Katarina Toma{evi} (Bera Bera), Sla|ana \eri} (Zaje~ar) Krila: Jovana Barto{i}, Katarina Krpe`, Jelena Ni{avi} (Zaje~ar).

Pivoti: Biqana Bala} (Jagodina), Sla|ana Pop-Lazi} (Zaje~ar), Sawa Rajovi} (Kwaz Milo{).

Bekovi: Tawa Vu~kovi} (^a~ak), Andrea Leki} (Krim), Sawa Damjanovi}, Jelena @ivkovi}, Dijana [tevin, Suzana ]ubela, Marina Dmitrovi} (Jagodina).

Grupa A (Alborg) [panija Danska Rumunija Srbija Utorak, 7. decembra: [panija - Rumunija (18.15) Danska - Srbija (20.45) ^etvrtak, 9. decembra: Srbija - [panija (18.45) Rumunija - Danska (20.45) Subota, 11. decembra: Rumunija - Srbija (18.45) [panija - Danska (20.45) Evropsko prvenstvo se igra u pet gradova - Arhusu, Herningu (polufinale i finale - kapacitet dvorane 12.500 mesta) i Alborgu (Danska), odnosno, Lilehameru i Larviku u Norve{koj.

Reprezentacija Srbije }e nastupati u grupi A, ~iji je doma}in Alborg, a kapacitet dvorane je 7.800 mesta, koja }e velikom ve}inom biti popuwena od strane doma}ih navija~a. Rivali na{im devojkama bi}e najpre reprezentacija Danske (ve~eras u 20.45), potom [panije u ~etvrtak (18.45) i u subotu selekcija Rumunije (18.45).

Test me~evi (pravilo Evropske rukometne federacije pred svako veliko takmi~ewe, na kome se utvr|uje ispuwenost svih tehni~kih i organizacionih standarda neophodnih za jedan ovako veliki spektakl) igrane su ju~e u svim halama - doma}inima EHF EURO 2010, osim u Alborgu, gde je on odr`an dan ranije. Sve hale ispunile su visoke kriterijume EHF, tako da jedan od najve}ih rukometnih doga|aja mo`e danas da po~ne.

Na{a reprezentacija na posled-

@SK – Sombor 33:23 (16:12) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 150, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: @SK 3 (2), Sombor 4 (3), iskqu~ewa: @SK 18, Sombor 14 minuta. @SK: Arseni}, Kezija 1, Xaja, Bosni} 1, B. Markovi}, Milutinovi} 9, Dragoqevi}, A. Markovi} 6, Smoqan 7, Mijatovi} 3, Bojani} 6, Mi}anovi}.

SOMBOR: Bubalo, Konstatinovi} 1, [trangari}, Penze{ 5, Kandi} 1, Besla} 7, I. Arbutina 3, Urukalo 3, @ivkovi}, M. Arbutina 2, Zori} 1, Popovi}, Trbojevi}.

Somborci su neo~ekivano dobro po~eli susret u @abqu, pa su u 8. minutu vodili sa 4:1. @abaqci u 14. poravnavaju rezultat na 6:6, pa sve do zavr{nice ovog dela igre vodi se izjedna~ena igra, u kojoj je doma}in na poluvremenu stekao solidnih ~etiri gola prednosti. U nastavku gosti bez snage, pa je ovaj deo igre u potpunosti pripao rukometa{ima @SK-a, koja je znawem i spretno{}u predvodio najboqi igra~ utakmice \or|e Milutinovi}, a kome su po u~inku najbli`i bili Smoqan, Bojani} i A. Markovi}, dok su gosti u Besla}u, Penze{u i golmanu Trbojevi}u imali najboqe pojedince.

P. Bundalo

gre{imo i gre{ke su sastavni deo igre, samo ih treba dovesti na minimum i nastojati da se ispave.

Ve} danas vas o~ekuje me~ s Dankiwama. Kakva su va{a o~ekivawa?

- Prva utakmica je uvek najva`nije, jer se wom razbija trema i trasira put za daqe takmi~ewe. Mi imamo tu sre}u ili nesre}u da igramo s doma}inom, tako da smo sada samo na wu koncentrisani. Igrali smo u Norve{koj sa wima. Tada smo ubedqivo izgubili, ali mislim da taj rezultat nije realan. O~ekujem da ono {to smo radili, na treninzima i na posledwoj utakmici u Beogradu, prenesemo na

Marina Dmitrovi}, levoruki bombarder Srbije

wa dva Evropska prvenstva ([vedska i Makedonija) takmi~ewe je zavr{avala ve} posle prvog kruga. Nadamo se da tako ne}e biti ovoga puta. Za razliku od Srbije, weni rivali na ovom [ampionatu u grupi ostvarivali su solidne rezultate. [panija je u Makedoniji stigla do vice{ampionske titule, a na posledwem SP u Kini igrala je u polufinalu, a na kraju bila je ~etvrta, ~ime su pokazale da su izrasle u veliku ekipu. Dankiwe su na posledwim velikim takmi~ewima bile plasirane

oko petog mesta, ali to nikako ne sme da zavara izabranice Du{ka Mili}a, naprotiv, one pored toga {to su doma}ini imaju i odli~an sastav i za ciq imaju osvajawe jedne od medaqa. Posle SP u Rusiji, kada su osvojile srebrnu medaqu, Rumunke su ostvarile ~etvrto (SP) i peto mesto (EP), a na posledwem SP u Kini pro{le godine bile su osme. I pored toga, stru~waci Rumunke vide na pobedni~kom postoqu, a ne mali broj vide ih kao nove {ampione Starog kontinenta.

hladno i veje sneg, ali to nama ne smeta, a ono {to je ovde prisutno jeste dobro raspolo`ewe, to bar svi znaju - kroz {alu je prokomentarisala Dmitrovi}eva. - Od dolaska u Dansku treniralo se i spremalo za ono {to nam predstoji, za ono zbog ~ega smo ovde. Zadovoqna sam radom i svaka devojka daje svoj maksimum. Ako to sve prenesemo na utakmicu nema zime za nas jer verujem u ono {to ka`u da je utakmica odraz treninga.

Vama je ovo tre}e Evropsko prvenstvo, jedna ste od iskusnijih igra~ica, ose}ate li neku razliku u va{em pristupu igri?

- Ose}a se razlika, nema toliko treme, mo`da, kao ranije, naravno uvek ima malo one pozitivne da te povu~e da {to boqe igra{, ali nije kao pre. Dosta sam slobodnija u igri, nema gr~a i ne razmi{qam - samo da ne napravim gre{ku. Naravno da `elim da sve bude kako treba. Svi

Grupa B (Arhus)

Grupa C (Larvik)

Grupa D (Lilehamer)

Crna Gora Hrvatska Rusija Island Danas Crna Gora - Rusija (18.15) Hrvatska - Island (20.15)

Nema~ka Ukrajina [vedska Holandija Danas Nema~ka - [vedska (17.45) Ukrajina - Holandija (19.45)

Norve{ka Ma|arska Francuska Slovenija Danas Ma|arska - Slovenija (18.15) Norve{ka - Francuska (20.15)

ove u Danskoj i tada nas iskreno, vidim u drugom krugu.

Ne{to konkretnije?

- Imamo recept i znamo kako bi trebalo da odigramo, naravno, samo da to sprovedemo u delo. Moramo da odigramo hrabro, borbeno i pametno. Samo tako mo`emo do ciqa. Kada dobro organizujemo odbranu sve reprezentacije imaju onda problema sa nama. Nadam se da devojke ne}e biti stegnute i biti u gr~u u napadu. Uz du`i i organizovaniji napad i ~vrstu odbranu sastav smo za respekt. Za razliku od me~a u Norve{koj kada smo igrale s Dankiwama, sada ne bi trebalo da imamo toliko tehni~kih gre{aka i da im dozvolimo da izvedu toliko kontranapada - uverava Marina Dmitrovi}, a na pitawe koliko je dovoqno bodova za prolazak u drugi krug ona je odgovorila: - Nekada jedna pobeda mo`e da bude dovoqna, a nekada trijumf i remi... Ne verujem da mo`e iko da prognozira rezultate u na{oj grupi. Najva`nije je to da mi izborimo plasman u drugi krug, a sa koliko bodova vide}emo. Ne mogu da ka`em da nije bitno, s obzirom na to da se prenose bodovi, ali nama su za po~etak najva`nije to da mislimo od utakmice do utakmice.

J. Gali}

DRUGA @ENSKA LIGA - SEVER

Derbi na prvoliga{kom nivou Temerin – Vojvodina 20:20 (10:11) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 400, sudije: Kova~evi} (Crvenka) i Xaji} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Temerin 2 (2), iskqu~ewa: Temerin 14, Vojvodina 20 minuta. Crveni kartoni: Kqaji} (Temerin) u 35. i Todorovi} (Vojvodina) u 50. minutu.

TEMERIN: Ivanov (14 odbrana), B. Mari~i}, Kqaji} 1 (1), Mati} 4, Obradovi}, Milakovi}, Vukovi} 3 (1), Blanu{a 1, Te{anovi}, M. Mari~i} 7, Jankovi}, Mora~a 4, Mitrovi}.

VOJVODINA: Gute{a (7 odbrana), Tomasovi}, Radoj~i}, Ze~evi} 2, Bla`i} 1, Milovanovi} 1, Todorovi} 2, Andrija{evi} 4, Jovanovi}, Bojani}, Vrawe{ 5, Blanu{a, Beqi} 5, Crnoja~ki (3 odbrane).

Derbi kola Druge `enske lige za rukometa{ice nikog nije ostavio ravnodu{nim, jer su obe ekipe pokazale kvalitet izvan drugoliga{kih okvira. Po~etak je pripao mladim Temerinkama, povele su 4:0, a go{}e su prvi pogodak postigle tek u 8. minutu. Serija rezultatskih preokreta po~ela je sredinom prvog poluvremena. Doma}e su u 53. minutu imale vo|stvo od 19:17, ali Novosa|anke serijom 3:0 dovele temperaturu do ta~ke usijawa. Minut pre kraja po`rtvovana Maja Vukovi} je postavila kona~an rezultat. Kod doma}ina blistale su golman Mara Ivanov i krilo Maja Mari~i},

dok su u redovima Vojvodine pivot Tamara Vrawe{ i kapiten Marta Beqi} najzaslu`nije za remi.

M. Meni}anin

Lehel – Pan~evo 25:30 (11:15) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca: 100. Sudije: Kne`evi} i Popovi} (Ka~arevo). Sedmerci: Lehel 5(2), Pan~evo 4(3), iskqu~ewa: Lehel 2, Pan~evo 2 minuta.

LEHEL: Va{ek (14 odbrana), Mo.I{panovi} 2, M.Savkovi} 3(2), Pabdi, ^ordarov 1, Me.I{panovi}, ^ovi} 6, Kne`evi} 2, T.Savkovi} 1, Pocik 5, ^abak, Jovica 5.

PAN^EVO: Marinkovi} (17 odbrana), Stankovski, Pani}, Kova~, @ivkovi} 9, Soviq 6, Martinovi}, Deni}, Maravi}, Ni~evski 7(2), Beli} 6(1).

Pan~evke su uspele da iznenade Mu- Momenat iz duela Lehel–Pan~evo `qanke, da ih nadigraju u svim segmentima ruvog dela zahvaquju}i odli~nim odbranama Makometne igre i da do|u do pobede koja ih vra}a u rinkovi} i istr~anima kontrama @ivkovi} vrh tabele. Doma}in je delovao bezidejno, a zaekipa iz Pan~eva je napravila razliku koja je kazale su najboqe igra~ice, nije ih i{ao {ut, a iznosila - 15:11. Nastavak susreta doneo je sli~u odbrani tim trenera Lazarova pravio je mnonu igru iz prvog dela, dobra odbrana i efikasne go takti~kih gre{aka . Prvo poluvreme bilo je Soviq i Beli} davale su ton igri gostuju}eg tidosta izjedna~eno {to potvr|uje i rezultat u ma koji je u 53.minutu imao nedosti`nih 29:20 i 8.minutu 6:6, kao i u 24.minutu kada je semafor rutinskom igrom do{ao do va`nih bodova pokazivao vo|stvo doma}ina -11:10. Do kraja pr30:25.

N. Jowev

24

SVET

utorak7.decembar2010.

POQSKA

DNEVNIK

PAKISTAN

Medvedev u Var{avi, pa u Briselu VAR[AVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i Poqske Browislav Komorovski ocenili su ju~e posle razgovora u Var{avi, u kojima su se skoncentrisali na mu~ne teme pro{losti i osetqive sada{wice, da odnosi Rusije i Poqske imaju {ansu da prevazi|u istorijsko breme i postanu normalni, susedski, srda~ni.

Poqski predsednik nije iskqu~io mogu}nost da se u budu}nosti sada{wi plan izgradwe protivraketne odbrane NATO, zami{qen kao nezavisni {tit koji bi samo sara|ivao sa nezavisnim ruskim pretvori u zajedni~ki projekt NATO i Rusije.

Bomba{ samoubica usmrtio 50 qudi

Predsednik Rusije podsetio je da wegova zemqa u posledwe vreme kre}e u obra~un bez presedna sa staqinisti~kom pro{lo{}u. Komorovski je izrazio nadu da }e Rusija kona~no otvoriti i sve arhive istrage Katinskog masakra koja je obustavqena 2004. godine s obrazlo`ewem da nema ko da se kazni jer su krivci mrtvi a dokumenti iz istrage ostali sa oznakom strogo poverqivo zakqu~ani u arhivima i tek od odnedavno ih Moskva polako otvara i za Poqake. Ruska dr`avna agencija navodi da }e posle posete Poqskoj, ruski predsednik otputovati za Brisel na samit Rusija-EU i u zvani~nu posetu Kraqevini Belgiji.

PE[AVAR: Broj poginulih u napadu koji su dvoje bomba{a samoubica, preru{enih u policajce, izvelo na u~esnike plemenskog sastanka, posve}enog formirawu antitalibanske oru`ane formacije na severozapadu Pakistana, popeo se na 50, saop{tili su pakistanski zvani~nici. U napadu je raweno vi{e od 100 qudi, od kojih su mnogi u kriti~nom stawu, javile su agencije.

Napad se dogodio u glavnom objektu vlade u Mohmandu, plemenskom regionu Pakistana koji vrvi od talibana. To je posledwi u nizu napada na

NAJKONTROVERZNIJI PODACI NA „VIKILIKSU” DO SADA

Objavqen spisak objekata od kqu~nog zna~aja za bezbednost SAD VA[INGTON, SIDNEJ: Internet stranica „Vikiliks” objavila je, kako se ocewuje, do sada mo`da i najkontroverznije podatke iz diplomatske prepiske izme|u ameri~kih ambasada i Va{ingtona. „Vikiliks“ je objavio spisak objekata i ustanova {irom sveta za koje SAD smatraju da su od kqu~nog zna~aja po ameri~ku bezbednost. Stejt dipartment je u februaru 2009. godine zatra`io od svih svojih ambasada da sa~ine spisak svih objekata ~ije bi razarawe moglo da ugrozi amerilku nacionalnu bezbednost. Tako je sa~iwena lista na kojoj su na stotine naftovoda, gasovoda, fabrika, satelita i drugih infrastrukturnih instalacija ~ije bi razarawe, kako veruju ameri~ke diplomate, izazvalo maksimalnu {tetu po ameri~ke nacionlane interese.

Na spisku se pak, nalaze i rudnik kobalta u Kongu, fabrika antiotrova u Australiji i fabrika za proizvodwu insulina u Danskoj.

Ocewuje se da je objavqivawe spi-

Yulijen Asan`

ska objekata i institucija od „vitalnog zna~aja po ameri~ku bezbednost“ do sada najkontroverzniji potez „Vikiliksa“.

Na spisku se recimo nalazi gasovod na zapadu Sibira koji je opisan kao „najva`niji na svetu“.

Dnevni list „Tajms“ zato postavqa pitawe da li je ovaj spisak mogu da iskoriste teroristi kao

svoje potencijlane mete, posebno ukoliko su ih SAD ozna~ile kao izuzetno va`ne? Neki se pitaju i {ta je „Vikiliks“ postigao objavqivawem ove informacije.

U Sidneju se oglasio dr`avni tu`ilac Robert Mekliland koji je rekao da osniva~ „Vikiliksa“ Xulijen Asan` mo`e da se vrati u Australiju i dobije istu za{ti-

tu koju u`iva svaki drugi dr`avqanin. „On ima ista prava kao i svaki australijski dr`avqanin, a to podrzaumeva i pravo na povratak u Australiju i dobijawe pomo}i u australijskim konzultima i ambasadama u inostranstvu, ako je tra`i“, ka`e Mekliland. Dr`avni tu`ilac je, me|utim, dodao da je obelodawivawe tajnih dokumenata na veb sajtu „Vikiliksa“, koji je 28. novembra po~eo da objavquje poverqivu diplomatsku prepisku izme|u Stejt departmenta i ameri~kih ambasada i konzulata, „neodgovorno“, preneli su mediji. „Vikiliks“ tvrdi da poseduje ukupno 251.287 poverqivih ameri~kih diplomatskih dokumenata. Asan` (39) nije vi|en u javnosti od konferencije za novinare koju je odr`ao 5. novembra u @enevi, a Interpol je pro{le sedmice raspisao poternicu za wegovo hap{ewe zbog toga {to su ga dve [ve|anke optu`ile za silovawe.

KOREJSKO POLUOSTRVO

Obama i Hu pozivaju na uzdr`anost VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama pozvao kineskog predsednika Hu \intaoa da sara|uje sa SAD kako bi Severnoj Koreji uputili poruku da su provokacije neprihvatqive. Dvojica predsednika o situaciji na Korejskom poluostrvu razgovarali su telefonom u nedequ uve~e, saop{tila je Bela ku}a. Kineski predsednik Hu je rekao da je Kina veoma zabrinuta zbog situacije na Korejskom poluostrvu koja bi mogla da izmakne kontroli ako se to pitawe ne bude re{avalo na odgoravaju}i na~in, prenosi Roj-

ters. „Sada je najva`nije da se stalo`eno suo~i sa situacijom“, istakao je Hu i pozvao sve strane na uzdr`anost kako se situacija ne bi jo{ vi{e pogor{ala. Podsetimo, Severna Koreja je 23. novembra bombardovala ju`nokorejsko ostrvo Jeonpjeong {to je veoma zateglo situaciju u regionu. Severna Koreja je rekla da je Ju`na Koreja isprovocirala taj napad zato {to su granate, ispaqene tokom ju`nokorejske vojne ve`be, pale u wene teritorijalne vode. Ju~e su odr`ani razgovori „va{ingtonske trojke“ - ameri~kog dr`avnog

sekretara Hilari Klinton sa wenim japanskim i ju`nokorejskim kolegama - oko napada Pjongjanga. S druge strane, Ju`na Koreja je ju~e zapo~ela jednonedeqne pomorske vojne ve`be sa bojevim ga|awem, uprkos upozorewima Pjongjanga da ne izvodi provokativne ve`be u problemati~nim vodama sa zapadne strane poluostrva. Seul je istakao da nije planirano da se ve`be odr`e u blizini ostrva Jeonpjeong. Pjongjang ocewuje da odr`avawe ovih ve`bi pokazuje da je Seul „veoma odlu~an“ u tome da zapo~ne rat.

pripadnike lokalnih plemena koje vlada ohrabruje da krenu u borbu protiv talibana. Broj `rtava je toliki zato {to su napada~i napunili samoubila~ke prsluke mecima koji su usmrtili svakoga koga su pogodili. Oba napada~a su bila preru{ena u uniforme plemenske policije. Jedan od wih je otkriven na ulazu, ali je uspeo da aktivira eksploziv. Me|u poginulima su plemenske stare{ine, policajci, politi~ki zvani~nici i drugi civili. Stradalo je i dvoje novinara lokalne tv stanice koji su izve{tavali sa sastanka, navele su agencije.

[PANIJA

[teta od {trajka 450 miliona evra MADRID: Dvadeset~etvoro~asovni {trajk {panskih kontrolora leta ko{tao je turisti~ki i avionski sektor vi{e stotina miliona evra, a politi~ka cena koju }e mo`da platiti nepopularna vlada mogla bi biti i mnogo ve}a.

Zbog {trajka su pro{le nedeqe paralizovani aerodromi {irom [panije, a stotine hiqada putnika ostale su bez prevoza. [trajk je organizovan u znak protesta zbog toga {to je vlada usvojila nova pravila o regulisawu wihovih radnih sati i delimi~noj prodaji agencije za civilnu avijaciju AENA. Jo{ nema zvani~nih procena, ali novine pi{u da je

{trajk turisti~ku industriju mo`da ko{tao i 350 miliona evra, a avionske kmpanije vi{e od 100 miliona evra. Da bi okon~ao {trajk, premijer Hose Luis Rodriges Sapatero proglasio je prvo vanredno stawe od okon~awa vojne diktature generala Frasiska Franka 1975. godine. Narednih 15 dana, koliko }e trajati vanredno stawe, kontrolori leta }e raditi pod vojnom upravom.

Advokati vi{e od 2.000 putnika najavili su mogu}nost podno{ewa tu`be protiv kontrolora leta i tra`ewa od{tete od po 10.000 evra po putniku zbog {tete koju im je {trajk naneo.

IZRAEL

Uga{en po`ar HAIFA: Izraelska policija sop{tila da je uga{en veliki {umski po`ar, u kome je poginula 41 osoba, na planini Karmel, blizu lu~kog grada Haife, na severu Izraela. Naporima da se suzbije vatrena stihija, koja je zahvatila prirodnu borovu {umu u ~etvrtak, pomogla je ki{a preko no}i. Jaka ki{a u Izraelu ina~e nije padala od prole}a i pro{li mesec bio je jedan od naj{ujnijih u posledwih {est decenija, {to je svakako uz sna`ne vetrove pogodovalo {irewu po`ara. Dvojica maloletnika

iz sela Usifija naseqenog Druzima, za koje se sumwa da su nemarom izazvala po`ar, nezapam}en u istoriji Izraela, uhap{eni su u subotu i pritvor im je ju~e produ`en do srede. Oni nisu ugasili logorsku vatru oko koje su se, kako se veruje, igrali i pu{li. Izraelski mediji procenili su da je pri~iwena {teta od po`ara oko 550 miliona dolara. Strani vatrogasci, koji su na poziv izraelskog premijera Bewamina Netanijahnua, do{li da gase po`ar, vra}aju se ku}i.

KOLUMBIJA

Haos zbog klizi{ta BOGOTA: U klizi{tima prouzrokovanim jakim ki{ama na severozapadu Kolumbije nestalo je najmawe 50 osoba, a strahuje se da bi taj broj mogao biti i mnogo ve}i. „Pretpostavqa se da je zarobqeno izme|u 50 i 60 osoba, mogu}e i vi{e“ rekao je zvani~nik za elementarne nepogode Xon Fredi Rendon, iz Medelina, ~iju je okolinu zahvatilo klizi{te. Padavine su

prouzrokovale haos u toj zemqi, u kojoj je od po~etka godine poginulo 170 osoba, dok bi broj besku}nika uskoro mogao da dostigne dva miliona. Uni{teno je oko 10.000 ku}a. Ugro`ena podru~ja posetio je kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos. „Tragedija kroz koju prolazi na{a zemqa nema presedana u kolumbijskoj istoriji“, rekao je predsednik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARIO VARGAS QOSA Dobitnik ovogodi{we Nobelove nagrade za kwi`evnost, Peruanac Mario Vargas Qosa (74) izjavio je ju~e u Stokholmu da se ne}e ponovo kandidovati za predsednika Perua.

“Prakti~no smo imali gra|anski rat i hiperinflaciju. Zbog tih okolnosti sam imao potrebu da se politi~ki anga`ujem. Ali, sigurno ne nameravam da ponovim to iskustvo“.

KARLOS PAPUQAS Predsednik Gr~ke Karolos Papuqas zalo`io se ju~e posle susreta sa iranskim {efom diplomatije Manu{erom Motakijem, za razgovore o nuklearnom programu Irana i izbegavawe pona{awa koja bi mogla voditi ratnom sukobu. „Gr~ka je za pregovore i odbacuje bilo koju drugu soluciju, a to je ujedno, i stav Evropske unije.”

SER@ BRAMERC Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala mogao bi se na}i pod istragom zbog delovawa u periodu kada je bio {ef tima za istragu ubistva libanskog premijera. Bramerc je izgubio va`na dokumenta koji potvr|uju ume{anost Hezbolaha u ubistvo libanskog premijera Rafika Haririja pi{e zagreba~ki „Ve~erwi list“.

Horor u Crvenom moru [ARM EL [EIK: Na obali Crvenog mora temperature i zimi ~esto dose`u 30 stepeni, sunca ima u izobiqu, a more je je i daqe prijatno toplo. Ali sada kupawa nema do daqeg, po{to je u nedequ ajkula usmrtila jednu nema~ku turistkiwu sedamdesetih godina, dok je plivala nedaleko od obale.

Saop{teno je da je `ena umrla prakti~no momentano, kada joj je okeanska ajkula odgrizla ruku.

Napad je ina~e usledio samo par dana po{to su, tako|e uz obalu kod [arm el [eika, ajkule napale i ozbiqno povredile troje ruskih i jednog ukrajinskog turistu. U nedostatku zvani~nih obja{wewa pojavio se ~itav niz nezvani~nih.

Instruktor rowewa u [arm el [eiku, Pirs Koli, ka`e da se kao obja{wewe naj~e{}e pomiwe australijski teretni brod, sa kojeg je nedavno u Crveno more ba~ena uginula stoka. „To se desilo pre par nedeqa. Sa broda su u more izba~ene uginule ovce i neke

[arm el [eik

od tih le{eva more je izbacilo i na obale. Egipatske vlasti vrlo pa`qivo ispituju kako i za{to se to desilo. Jer mo`da se ba{ zbog velike koli~ine mesa u moru, pojavio ve}i broj ajkula nego {to je to uobi~ajeno za ovo doba godine“, ka`e Koli. Ima, me|utim, i onih koji veuju da su neki ronioci namerno bacali meso u more, kao ma-

mac za privla~ewe ajkula. Me|u wima je podvodni kamerman, Xon Mekintajer, koji je niz godina radio u Crvenom moru. „Mogao bih da se kladim da su posade nekih brodova za prevoz ronilaca posledwih godina namerno hranile ajkule, samo da bi ih privukle, da bi ronioci mogli da ih vide i slikaju. I naravno - to

bitno mewa na~in na koji se ajkule pona{aju“, prime}uje Mekintajer. I glavni nau~ni saradnik britanske fondacije za o~uvawe mora „Save Our Seas“, profesor Rupert Ormond, pretpostavqa da su za napade u Crvenom moru vi{e krivi qudi nego ajkule. „Nije slu~ajnost to {to se u tako kratkom vremenskom roku desilo nekoliko incidenata. Daleko sam vi{e sklon tome da za to okrivim qude, a ne ajkule. Sumwa se da pojedini hoteli i ronila~ki centri ba{ u tom delu obale kr{e pravila pona{awa u morskim nacionalnim parkovima. Oko 80 odsto obale Crvenog mora je za{ti}eno zakonom i egipatske vlasti je izuzetno dobro ~uvaju. Pravilima je pored ostalog zabraweno hrawewe ribe, ili lov ribe harpunom. [tavi{e, u mnogim delovima lov ribe je potpuno zabrawen, zato {to se na taj na~in privla~e predatori poput ovih ajkula“, upozorava Ormond.

BALKAN

DNEVNIK

SPOR MAKEDONIJE I GR^KE

utorak7.decembar2010.

25

OKON^ANA AFERA „KAMION” U HRVATSKOJ

Gruevski: Posredovawe Biv{em ministru odbrane ~etiri godine zatvora Srbije prihvatqivo SKOPQE: Predsednik Vlade Makedonije Nikola Gruevski izjavio da }e u toj zemqi biti raspisan referendum ~im bude predlo`en drugi naziv za tu dr`avu. Makedonija ne `eli da odustane od svog imena, rekao je Gruevski u „Ka`iprstu“ B92, a prihvatio bi ponudu predsednika Srbije za posredovawe u sporu izme|u Makedonije i Gr~ke.

On je istakao da se pitawa naziva te dr`ave i wenog puta u Evropsku uniju ne moraju me|usobno iskqu~ivati i da su oba po|ednako va`na. „Obe stvari su izuzetno va`ne, i ne treba da se dele na takav na~in kao {to vi to govorite. Mnogo je va`an ulazak u EU i NATO, ali isto tako je veoma va`no da se ne napravi velika {teta nacionalnim interesima“, ka`e Gruevski.

Nikola Gruevski (arhivski snimak)

„Mi ~ekamo naravno taj predlog koji bi naravno bio prihvatqiv i za Gr~ku“, ka`e Gruevski navode}i da od Atine do sada nije dobijen konkretan predlog u pisanoj formi. Gruevski ka`e da ne me{a odnos Srbije prema sporu izme|u Makedonije i Gr~ke i stav Make-

Ideja o zajedni~kim ambasadama nije lo{a Komentari{u}i predlog Tadi}a o skandinavskom modelu saradwe u regionu Gruevski je rekao da mu se na prvi pogled to ne ~ini kao lo{a ideja, ali da mora to dodatno da analizira. „To je kori{}ewe istih objekata. Ne znam da li bi bilo negativnih stvari, a sigurno je da bi se ostvarile u{tede. Ne mogu na prvi progled da procenim, ~ini mi se kao da ideja nije lo{a, ali moram to da analiziram“, naveo je Gruevski.

Premijer makedonske vlade je istakao da su odnosi Srbije i Makedonije dobri i da postoji redovna komunikacija odnosno redovni susreti i posete zvani~nika.

donije o odnosima izme|u Beograda i Pri{tine. „Ne bih pravio takvu komparaciju, jer jako dobro poznajem situaciju u Makedoniji, upoznat sam i sa situacijom u Srbiji, ali ne tako dobro, zato se ne bih usudio da pravim takva pore|ewa“, rekao je makedonski premijer.

Gruevski ne bi imao ni{ta protiv toga da u pregovorima o imenu posreduje predsednik Srbije Boris Tadi}. „Ja mogu da ka`em da je sva~ija pomo} dobrodo{la, nemam ja {ta wemu da verujem ili ne verujem, ukoliko on do|e sa nekom idejom ili predlogom, ja }u predlog pogledati i razmotriti, a ne}u se zamarati s tim da li je Tadi} ovakav ili onakav i ~iji je on prijateq. Mene interesuje izgovorena re~, izgovorena ideja, izre~ena misao“, navodi prvi ~ovek makedonske vlade.

GR^KA

Optu`nica za terorizam protiv {est osoba ATINA: Ukupno {est osoba, pet mu{karaca i jedna `ena, optu`eno je u Gr~koj za pripadnost teroristi~koj organizaciji i posedovawe vatrenog oru`ja i eksploziva. Svi treba da se pojave u sudu u utorak. Optu`ene osobe su uhap{ene u policijskim racijama ovog vikenda u Atini i na Kritu. U optu`nicama se ne identifikuje wihova teroristi~ka organizacija, ali prethodni nalozi za hap{ewe dvoje osumwi~enih povezuju ih sa gr~kom radikalnom anarhisti~kom

grupom „Zavera vatrenih }elija“, podse}a agencija AP. [ef gr~ke policije Lefteris Ikonomu izjavio je da balisti~ki nalazi oru`ja zaplewenog tokom ju~era{wih racija nisu dosad utvrdili povezanost osumwi~enih za bilo koji poznati teroristi~ki napad, a da se nastavqa ve{ta~ewe za identifikaciju sa drugim krivi~nim delima, kao i drugog dokaznog materijala.

Policija pretpostavqa da }e racije dovesti u vezu „Zaveru vatrenih }elija“ sa „Sektom revolu-

cionara“, drugom gr~kom radikalnom grupom, koja je najnasilnija.

Ta grupa je po~inilac ubistva jednog policajca, koji je obezbe|ivao svedoka na su|ewu za terorizam u junu pro{le godine, kao i jednog istra`iva~kog novinara u julu ove godine. „Sekta revolucionara“ pojavila se posle velikih nereda izazvanih ubistvom 15-godi{weg u~enika Aleksisa Grigoropulosa u atinskom kvartu Eksarhiji 6. decembra 2008. godine, podse}a agencija ANA.

Sukob policije i demonstranata u centru Atine ATINA: Demonstranti i policija sukobili su se ju~e u centru Atine prilikom oble`avawa dve godine od ubistva tinejdzera Aleksandrosa Grigoropu-

losa. Do sukoba je do{lo na nekoliko mesta u centru Atine kada je 2.000 qudi, mahom mladih, krenulo ka gr~kom parlamentu.

Mladi su ga|ali policiju i zgra-

Obele`ene dve godine od ubistva tinejyera

du Ministarstva finansija kamewem, pomoranxama i molotovqevim koktelima, ali tom prilikom nije bilo povre|enih i niko nije uhap{en. Ju~e su oko Atine bili zatvoreni glavni putevi. U Atini je raspore|eno nekoliko hiqada policajaca, a ovog vikenda uhap{eno je {estoro qudi za koje se sumwa da pripadaju militantnim grupama.

Policajac koji je pre dve godine ubio Grigoropulosa osu|en je u oktobru na do`ivotnu robiju, a policajac optu`en za sau~esni{tvo osu|en je na deset godina zatvora. Ubistvo Aleksandrosa Grigoropulosa izazavalo je jedan od najve}ih talasa nemira u Gr~koj u posledwih nekoliko decenija.

Prebili mladog fudbalera ZAGREB: U Karlovcu je pre nekoliko dana prebijen 17-godi{wi fudbaler FK Karlovca Milo{ Musulin. Wega su prebila petorica hrvatskih tinejxera i to zbog nacionalne netrpeqivosti, jer je Srbin.

Prema izjavi Musulina za Radio Mre`nicu, on je oti{ao na ro|endan jednog prijateqa, a kad je stigao prvo je pitawe bilo da li je on Srbin. Odgovorio je potvrdno, a grupa koja ga je kasnije napala rekla mu je da bi oti{li

da su na wegovom mestu. Nakon {to je iza{ao iz kafi}a petorica mladi}a su krenula za wim.

Bacili su ga na zemqu i po~eli udarati po glavi, rebrima i le|ima. Sve povrede koje je zadobio su lak{e prirode. Sukob je bio povezan s jednom devojkom, napada~i su Musulinu zapretili da ne sme prilaziti curi koja mu je ina~e prijateqica, a u koju je navodno zaqubqen jedan od napada~a. Musulin je za svaki slu~aj zadr`an na de~jem odelewu kar-

lova~ke bolnice, a direktor bolnice tvrdi da }e mladi} biti otpu{ten danas. Napad na igra~a koji konkuri{e za prvoliga{ke nastupe komentarisao je i trener Karlovca Igor Pami} koji ka`e da je takvo pona{awe za svaku osudu i dodaje da je to velika katastrofa ako se napad dogodio zbog nacionalne mr`we. Karlova~ki gradona~elnik Damir Jeli} osudio je napad jer se radi o incidentu koji je nacionalno motivisan.

ZAGREB: Biv{i hrvatski ministar odbrane Berislav Ron~evi} i wegov tada{wi pomo}nik Ivo Ba~i} ju~e su, pred @upanijskim sudom u Zagrebu, osu|eni na ~etiri, odnosno dve godine zatvora. Oni su progla{eni krivima na su|ewu za nezakonitu nabavku kamiona za Hrvatsku vojsku, ~ime je dr`avna kasa o{te}ena za 10,2 miliona kuna (1,354 miliona evra).

Odlukom sudije Jasne Smiqani}, moraju da vrate taj iznos sa kamatom.

Wih dvojica se terete da su od kompanije „Eurokamioni“ kupili 39 vojnih kamiona „iveko“ za 34,4 miliona kuna, {to je 10,2 miliona kuna vi{e od cene koju je na poni{tenom konkursu ponudila kompanija „MAN Importer“.

Ivo Ba~i} i Berislav Ron~evi}

Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala tvrdila je da je nabavku MAN-

Ron~evi}: @rtva Mesi}evog progona Biv{i hrvatski ministar odbrane Berislav Ron~evi} tvrdio je i da je `rtva politi~kog progona biv{eg predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a. Tra`e}i osloba|aju}u presudu, wegov advokat je rekao da je biv{i ministar pravosu|a Ivan [imonovi} izjavio da je pokretawe istrage protiv Ron~evi}a bilo uslov za otvarawe poglavqa o pravosu|u i osnovnim pravima u pregovorima sa EU. Mesi} je prvi, tokom predizborne kampawe 2005, pomenuo taj slu~aj, dok su mediji i opozicija ~esto kupovinu kamiona navodili kao primer korupcije, a iz HDZ-a su odgovarali da je afera izmi{qena.

ovih vozila preporu~io Glavni {tab Oru`anih snaga, po{to su ti kamioni sa vrlo dobrom ocenom pro{li vojno testirawe.

Optu`eni su od po~etka su|ewa tvrdili da nisu favorizovali „Iveko“, jer MAN-ovi kamioni nisu bili u skladu sa NATO standardima i nisu imali tra`enu nosivost. Nalazi sudskih ve{taka ukazuju da ni skupqa „Ivekova“ vozila nisu ispuwavala uslove prvog konkursa ni po jednoj od pet ta~aka, dok su jeftinija MAN-ova u tri ta~ke zadovoqavala tra`ene uslove.

BUGARSKA

Vanredno stawe u dve op{tine SOFIJA: U bugarskim op{tinama Dupnica i Kresna na snazi je vanredno stawe usled poplava izazvanih obilnim padavinama, saop{tila je ju~e civilna za{tita. Gradona~elnik Dupnice Atanas Janev saop{tio je da ima oko 100 ku}a koje su o{te}ene poplavama u toj op{tini.

Po wegovim re~ima, op{tinske vlasti rade na uklawawu posledica poplava. On dodaje da je sada neophodno da se poprave putevi, prekinuta elektro mre`a i bandere, kao i da se pomogne qudima koji su o{te}eni ovom prirodnom katastrofom. Trenutno je za Bugarsku najva`nije

da se obnovi me|unarodni put E79 koji vodi od Sofije do gr~ke granice, a po tom pitawu je mo-

bilizovana sva mogu}a tehnika kojom raspola`e agencija Putna infrastruktura.

26

utorak7.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

utorak7.decembar2010.

Nakon te{ke bolesti zauvek je sklopio o~i na{ dragi Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

27

Posledwi pozdrav

dragom

Bata IZDAJEM odmah useqiv prazan jednoiposoban stan, 42m2 m, @itni trg, CG, kablovska, telefon, III sprat, lift, 175e + depozit.

Telefon 063/516159.

16704 POLUNAME[TEN jednosoban stan, 32m2 ul. Milana Toplice 1, III sprat, kablovska, CG, telefon, lift, useqivo od 15. decembra, 150e+depozit.

Telefon 063/516159.

16705

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

16909

Miroslavu Mar~eti}u

Sofiji Petri} 1928 - 2010.

od porodica: \ur|evi}, Radumilo, Adamovi}, [olak, Jovi~i}, Luki}, Radi~i}, Tanasi}, Nikoli} i Papri}.

Po~ivaj u miru.

Miroslav - Mi{a Mar~eti} Sahrana je danas, 7. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

17003

Posledwi pozdrav dragom tastu Nikada te ne mogu zaboraviti tvoji: Milan, Vesna, Nemawa, Nikola i strina Jovanka.

Weni najbli`i: Sretenka, Milan, Jovan, Nikola i Luka.

16990

16952

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 12. 2010. godine preminuo na{ voqeni

Ivanu Atlasu od wegovog zeta Dejana.

PRODAJEM ukwi`en stan 69m2 u Radni~koj 51, na devetom spratu, dve terase sa pogledom na Petrovaradin, Fru{ku goru. Informacije 063/47-57-65.

16910

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/15012-00.

16914

DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m. Telefon 021/500-612, 063/8426848, 063/8424-716.

16701 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

16782 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

16811

16998

Posledwi pozdrav voqenom ocu i tastu

dipl. in`. Ivan Adamov Sahrana je u sredu, 8. 12. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi moj Ivane, tiho si oti{ao kao {to si `iveo, pun qubavi i razumevawa. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Qubica sa decom.

16991

Mila na{a

Ivanu Atlasu od wegove }erke Sowe sa suprugom Dejanom.

16999

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Ivanu Atlasu

Milena Krwetin od: Tawe, prije Qiqe i prijateqa Bogdana ]ulibrka.

ro|. Mandari}

16997

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera.

Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

16556 PRODAJEM ogrevna drva bukva sa prevozom i vr{imo uslugu rezawa. Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782.

16861

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dugogodi{weg prijateqa

dipl. in`. Ivana Adamova

preselila je svoju plemenitu, napa}enu du{u u beskraj i ostavila nas da je ~uvamo od zaborava.

Neka te an|eli ~uvaju i paze kao {to smo mi bar poku{ali. Volimo te.

Majka Dragiwa, tetka \uja, sestra Mirjana, zet Budimir i sestri~ina Sowa.

Zauvek }emo te se se}ati i sa~uvati u na{em srcu i mislima.

Nikola i Milena Valixija.

16996

16995

28

^ITUQE z POMENI

utorak7.decembar2010.

Nenadano nas je u 64. godini zauvek napustio na{ voqeni

Oprostila se od ovozemaqskog `ivota na{a

DNEVNIK

Prababa moja, hvala ti {to si pristala na tako te{ku operaciju, da bi bar jo{ malo po`ivela za mene!

Ru`ica Markovi}

Ivan Atlas

ro|. 1938. god.

1947 - 2010.

Sahrana je u sredu, 8. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Lola, }erke Sowa i Dina, brat Mirko, snaha Svetlana, zet Dejan, bratanac Aron, bratanice Blanka i Mia. 16986

Mo`da samo spava sa o~ima izvan svakog zla....

Polagawe urne bi}e obavqeno u krugu naju`e porodice.

Weni: }erka Milica, unuka Maja, praunuci Nemawa i Zoran, zet Sini{a i brat Svetozar sa porodicom.

Ru`ica Markovi} Tvoj praunuk Nemawa.

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom prijatequ

Sahrana je u sredu, 8. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: otac Mirko, majka Darinka, supruga Anka, sin Nenad, }erka Dragana, brat Pera i snaja Svetlana.

16958

1

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav bratu

Miroslav Mar~eti} Mi{o

16948

16946

Posledwi pozdrav mami, babi, prababi i svekrvi

Sa velikom tugom i bolom u na{im srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio posle kratke i te{ke bolesti

Preminula je 5. 12. 2010. godine u 76. godini

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog supruga, oca, dede i svekra

Miroslavu - Mi{elu Ivi Lipoti} od: sina Pere, unuka Darka i Davora, praunuka Tare i Nemawe i snaje Zvezdane.

.... sve prolazi, ali du{a, obraz i sve {to je dobro ostaje zauvek!“ (patrijarh Pavle) Takav si bio po~ivaj u miru!

ti,

zbogom,

Boja Preda

Du{anu Medi}u

Du{anu Medi}u

od: sestara Kove, Zdravke i brata ^ede sa porodicama.

od brata ^ede sa porodicom.

Sahrana je u utorak, 7. 12. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Mnogo }e{ nam nedostajati jer tvoje srce je kucalo samo za nas.

Tvoji najmiliji.

Laslo Jo`efa 1943 - 2010.

Porodica Dragi}.

16981

16983

Posledwi pozdrav mami, babi i svekrvi

16966

16970

Posledwi pozdrav suprugu, tastu i dedi

tati,

Posledwi tati

pozdrav

^edinom

Sahrana je 7. 12. 2010. godine, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu, u 13 ~asova.

16935

Posledwi pozdrav

Supruga Piro{ka, sin Atila, unuci Dario i Teodor i snaja Aleksandra.

16985

Ivan Atlas

Du{anu Medi}u

Ivi Lipoti} Posledwi pozdrav ~ika Ivanu od Ru`e i Du{ane.

od: sina Nikole, unuka Ivane i Danijele i snaje Sne`ane.

16987

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prenula na{a draga mama i baba

16984

Du{anu Medi}u

od: supruge Du{anke, }erke Mirjane, zeta Branka i unuke Ive.

od kom{ije Qubomira i Slavice Trti}.

16968

16974

Posledwi pozdrav mu`u na{e koleginice

Savi Kosani}u Sau~estvujemo u tvom bolu draga na{a Evice.

Doo Baby Blue.

16930

Posledwi pozdrav dragom dedi

7. 12. 1985 - 7. 12. 2010.

Posledwi pozdrav majci i baki

Jovanu Ili}u

Milici Muti}

Iva Lipoti}

Du{anu Medi}u

1922 - 2010.

od unuke Ive.

16982

16972

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Du{anu Medi}u

od {ogorice Rose i {ogora Marka Mudrini}a.

16965

1935 - 2010.

Sahrana je u utorak, 7. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na Titelskom grobqu.

Sahrana je u sredu, 8. 12. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi, unuci i snaje.

Posledwi pozdrav

od Kolektiva Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj� u Sremskoj Kamenici.

Sa velikom tugom u opra{tamo se od tebe.

Po~ivaj u miru!

Posledwi pozdrav dugogodi{woj kom{inici

Posledwi pozdrav majci i baki

Miroslavu - Mikiju srcu

Du{anu Medi}u Duletu

Milici Muti} 1935 - 2010.

Sahrana je u utorak, 7. 12. 2010. u 14 ~asova, na Titelskom grobqu.

Tvoji prijateqi: Milo{, Jadranka, Vladimir, Du{ka i unuk Milo{.

16979

O`alo{}eni: sin Slavi{a, snaha Radmila i unuci Milan i \or|e.

16964

16951

59196-P

Posledwi pozdrav dragom

dragom

nastavnik Uspomenu na wega ~uvaju wegovi: Vojin, Radul, Nata{a, Jaglika i Neboj{a.

O`alo{}eni: sin \or|e, snaha Elvira i unuke Milica i Sawa.

16963

Vojislav J. Kne`evi}

Dorotei Fink - Dimitrijevi}

od kom{ija: Slavoquba Nikoli}a, Rakita, Bili}a i Tirkajla.

od stanara zgrade Ul. Stevana Mokrawca 22.

16973

16954

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa tugom i bolom u srcu se opra{tamo od na{e voqene

Balen - Cvitko Marije

Posledwi pozdrav.

utorak7.decembar2010.

S tugom se opra{tam od sestre

Posledwi pozdrav ~lanu na{eg kolektiva.

29

Sa bolom u du{i javqamo da je na{a mila majka

Stefanija Mileti} Jovan Ili}

1937 - 2010.

Miroslav Mar~eti}

Po~ivaj u miru. Trajno }e{ biti u na{im mislima.

Sahrana je danas, 7. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: Silvija, Zoran, Marko i Sa{ka.

Odbojka{ki klub „NIS Vojvodina”.

1425-P

16945

Posledwi pozdrav bratu

ro|. Meduri}

Boje Preda Du{an Jeli~i} sa porodicom.

Bilo je veliko zadovoqstvo poznavati te, dru`iti se i raditi s tobom.

Dana 5. 12. 2010. godine umro je na{

preminula u 72. godini.

Sahrana }e se obaviti 7. 12. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: k}i Darinka i zet Vuka{in.

16942

16939

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj

POMEN

Kolektiv „JUGO- MONT” DOO Novi Sad.

59195-P

Sava Kosani}

Jovanu

1936 - 2010.

od: Du{ana i Dragana sa porodicom.

Jasenki [qivar

[ESTOMESE^NI POMEN

7. 6. 2010 - 7. 12. 2010.

Du{an Davidovi} 2000 - 2010.

Deset godina za tobom tuguju tvoji najmiliji.

Sahrana je u utorak, 7. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }emo pamtiti dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no davala.

Sa qubavqu i po{tovawem, o`alo{}ena porodica.

Stric Simo i tetka Jela sa porodicama.

Supruga Kristina i }erke Radmila i Gordana sa porodicama.

16928

16918

16925

16941

POMEN

Danas se navr{ava godina dana od kako vi{e nije sa nama na{ dragi sin jedinac

Posledwi pozdrav kumi

7. 12. 2004 - 7. 12. 2010.

Pro{lo je {est tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar, tast, deda i pradeda

Krsta Ini}

S qubavqu i tugom nosim te u srcu i mislima. Mnogo, mnogo mi nedostaje{.

Mihajlo Rutar

Olgi

Supruga Qubica.

dipl. in`. arhitekture

\or|e Herceg Mama i tata.

Svi ga se se}amo s qubavqu.

od: kumova Sawe, Dejane, Aide, Vladimira i Save.

Porodica.

16913

Danas se navr{ava godina dana od kako vi{e nije sa nama na{ dragi suprug i tata

16864

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

16874

16915

SE]AWE Dana, 7. 12. 2010. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog

Bojani Preda

Mihajlo Rutar dipl. in`. arhitekture

Hvala na qubavi i pa`wi koju si nam pru`ala. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Uvek }e{ biti deo nas.

Tvoji: Teodora, Konstantin i Mia.

Tvoji: Goca i Dragan sa porodicama.

16912

16937

S tugom se opra{tamo od na{e drage sestre i zaove

SEDMOGODI[WI POMEN

7. 12. 2003 - 7. 12. 2010.

Zdravka Du{ana Kre{talice

Pro{lo je sedam godina od kako nije sa nama na{

Tamo si ti gde sunce umorno spava, tamo gde zora svawava plava...

Tamo si ti gde sve je tako visoko i plavo kao tvoje oko...

Tamo si ti gde niko jo{ bio nije, tamo gde tu`an sre}u pije...

Bojane Preda

Rade ]upina Neka te u ve~nom miru prati na{a qubav, ja~a od zaborava.

Supruga Go{a, sinovi Milan i Novica sa porodicama.

16940

S qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji brat Milorad i snaja Qubica.

^uvamo te od zaborava u najlep{oj uspomeni.

Supruga Miqa, sin @elimir i brat Mom~ilo sa porodicom.

16944

16936

Monika Sele{

Bilo je to 1990.

Hronika dramati~nih doga|aja s po~etka leta pre dvadeset godina.

Monika Sele{ postaje najmla|a pobednica Rolan Garosa, fudbalska reprezentacija Jugoslavije osvaja peto mesto na svetu. [e{eq sa grupom pristalica prekida pozori{nu predstavu „Sveti Sava“.

Policija premla}uje akademika Borislava Peki}a. Rusija se odvaja od Sovjetskog Saveza.

Akademici, kombajneri i ~obani na zajedni~kom zadatku...

(RTV 1, 22.35) 06.30 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30

Jutarwi program Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti @ivopis Plej gejms Faca Kuhiwica Desilo se Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Plej gejms Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Med Kuhiwica Razglednice Dnevnik TV Fonija - kviz Dokolica Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Bilo je to 1990-te, dok. serija Klavir{timer zemqotresa, film 01.05 Koncert Budimpe{tanskog ciganskog simfonijskog orkestra

06.30 07.00 08.00 08.40 09.40 10.10 10.25 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

utorak7.decembar2010.

Kuhiwica (ma|) Gala koncert Nevidqivi protivnik Kviz: Koliko se poznajemo Znawe Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Centar sveta Vesti (ma|) Izravno (hrv) Doba zlo~ina Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Putovawe giqotine, film Doba zlo~ina TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju E -TV Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|eo i An|ela Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.30 No}ni program-reprize

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.25 14.50 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Medija centar Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Objektiv Izme|u redova Dokumentarni program Razglednice Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.30 10.35 11.06 11.49 12.00 12.15 12.31 12.46 13.40 15.12 15.21 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 19.50 20.40

22.37 00.15 00.30 01.28 01.36 02.24 04.30 05.00 05.09 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Putopis Raspu{teni Gari Evronet Dnevnik Sport plus U zdravom telu Operativci Balkanski {pijun, film Vesti Vreme je za bebe Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Fudbal - Liga {ampiona: Man~ester J. - Valensija, prenos 1. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Man~ester J. - Valensija, prenos 2. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Operativci Evronet Tabloid No}ni bioskop: Kabare, film Putopis Vesti TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.15 01.15 02.15

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver profil Film: 15 minuta Opasne igre Kada li{}e pada Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Kada li{}e pada Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

22.31 21.45

Tok {ou 10.00 Ful Tilt poker 11.00 NBA: Toronto – Wujork 13.00 Argentinska liga 14.30 Belgijska liga 15.00 [ampionat 16.00 Premijer liga 17.00 Holandska liga 18.30 Uskijavawe 19.00 NHL: Detroit – San Hoze 20.45 Svetska Liga – Boks: Moskva–Istanbul 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Svetska Liga – Boks: Baku–Peking

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

U najnovijoj emisiji gosti su peva~i ^eda Markovi}, Milena Plav{i}, Qiqa Vasi} i Quba Luki}. O izdavawu i promociji novog CD-a pri~ao je ^eda Markovi}. Milena Plav{i} u emisiji premijerno je otkrila publici kada }e uslediti izdawe CD-a sa kompilacijama wenih najve}ih hitova...

Voditeqi: Tea Topi}-Lani{tanin i Milenko Topi} (KTV, 20.00)

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.47 07.01 07.30 07.37 07.47 08.00 08.21 08.28 08.57 09.21 09.42 10.14 11.06 11.32 12.00 12.17 12.25 12.54 13.04 13.59 14.27 14.51 15.12 15.33 16.00 16.54 17.14 17.37 17.55

U zdravom telu Kuvati srcem: Jovan Leki} [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Uzbuna Muzi~ki spotovi Posledwi Rimqani Trag Gra|anin Koncert SO RTS Iza naslova Libela Verski kalendar Trezor Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Uzbuna!

Mala {kola velikog srca Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Pri~e iz prirode Kamerom kroz Srbiju Enciklopedija Ko{arka - Evro kup: Hemofarm–Getingen, prenos 19.55 TV mre`a

Natali Portman

Dve }erke za kraqa Ana i Meri Bolen su dve sestre koje, pod uticajem ambicioznog oca, odlaze na engleski dvor kako bi privukle pa`wu kraqa i tako pove}ale porodi~nu mo} i status.

Ostaviv{i iza sebe jednostavan seoski `ivot, devojke su ba~ene u opasni i varqivi dvorski `ivot...

Uloge: Natali Portman, Skarlet Johanson, Erik Bana, Kristin Skot Tomas Re`ija: Yastin ^edvik (B92, 21.00) 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00

RUKOMET (@) – EP

Srbija–Danska (RTS 2, 20.40) 20.40 Rukomet (@) - EP: Srbija–Danska, prenos 22.10 Bunt 22.38 @ivot sa muzikom 23.08 Nau~ni intervju 23.40 ^itawe pozori{ta 00.11 Koncert Masima Savi}a

07.45 09.05 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.02 15.50 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.02 20.30 20.32 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

DNEVNIK

c m y

30

Otvoreni studio Jagodica Bobica Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Dok. serija: Da Vin~i i kodeks po kome je `iveo Otvoreni studio Qubav u zale|u Info Vesti Simposnovi Info Porodica Serano Info Film: Taksi Vesti 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Optu`ena

15.00 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.15 23.50 01.35

06.30 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 01.00

TV dizawe, jutarwi program Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Nacionalna geografija: Lovci na zmije Top {op Film: ^ast silnika Ros Kemp: Najopasnije bande sveta Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rej Mirs - Divqina severa Vesti B92 Sportski pregled Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rik Stajn: Putovawe po Dalekom Istoku Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Ros Kemp: Najopasnije bande sveta Film: Dve }erke za kraqa Vesti B92 Film: Iskonski strah Nacionalna geografija: Lovci na zmije

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: @ivot nije bajka Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Hepi stars I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota Luda ku}a Hepi stars

Fantazija Barino

@ivot nije bajka @ivotna pri~a pobednice 3. sezone ameri~kog Idola, pogled iz prve ruke na prepreke sa kojima se Fantazija suo~avala pre i tokom svog uspona do slave. Film po~iwe pri~om o wenom skromnom detiwstvu i odrastawu u porodici koja se bori sa sopstvenim demonima...

Uloge: Fantazija Barino, Loreta Devin, Kadim Hardison, Viola Dejvis Re`ija: Debi Alen (Hepi, 16.00)

Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Grand {ou More qubavi Farma Medela ~arolija Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - izbor sluga i `urka Film: Niti vidim, niti ~ujem

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak7.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Viryinija Lidojen

[uma zla Norman i Lusi su mladi bra~ni par na kraju ’70-ih godina koji dolazi u posetu prijatequ Polu koji `ivi u Baskiji od trenutka kad se o`enio `enom iz toga kraja, Isabelom. Lusi i Norman do`ive tamo najgoru no}nu moru.

Uloge: Geri Oldman, Pedi Konsidejin, Ejtana San~ez-Gijin, Viryinija Lidojen, Luis Homar Re`ija: Koldo Sera (Nova TV, 02.25) 07.55 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05 20.40 22.45 23.00 23.30 00.00 01.30 02.00 02.25 04.00

Jagodica Bobica Roari Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Liga prvaka: Man~ester junajted - Valensija Ve~erwe vesti Mister Bin Pregled Lige pvaka ^ista~, film Seks i gad Bra~ne vode [uma zla, film Ezo TV

08.00 Viktorijanska farma 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 @uta ku}a 11.30 Svet novca: Male prqave tajne 12.00 Genije dizajna 13.00 2. svetski rat u boji 14.00 Snimawe rata 15.00 Duhovna muzika 16.00 Viktorijanska farma 17.00 Praistorijski astronomi 18.00 Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet 19.00 U moru vatre 20.00 Pravi Kazino rojal 21.00 Lov na Careve krstarice 22.00 Normani 23.00 Duhovna muzika 00.00 Viktorijanska farma 01.00 Praistorijski astronomi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.40 09.25 11.05 12.40 13.30 15.00 16.40 18.10 20.05 21.30 22.20 23.15 01.00

Sre}an ro|endan Banikinse Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Piknik pli{anih meda Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Veliko drve}e Marion – kraqica lopova 1.

Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Jedinstveni Liland Imperatorova `ena Tujino ven~awe Za{titnik Erotski film Ubiti kraqa

Ponovo 17 Sve je mogu}e Svi smo dobro Muwa Betonski faraoni Nik i Nora Roker Utopijsko dru{tvo Yoova palata Goli pi{toq: Iz arhiva policijskog odreda Spartak: Krv i pesak Spartak: Krv i pesak Usluge Pacifik Sestrinstvo krvi

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.15 Napevi naroda San, dok. film 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Me|u nama 15.00 Luda ku}a 15.40 Nau~na petica 16.15 Hrvatska u`ivo 17.35 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.31 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.10 Hrvatsko prole}e, dok. serija 21.00 Dr`ava, selo, grad 22.20 Dnevnik 3 23.05 Lica nacije 00.00 CSI: Las Vegas 00.45 @ivot u Africi 01.25 Eureka 02.10 Fringe - Na ivici 03.00 Zavr{ni udarac 03.45 Skica za portret

00.00 01.00 02.00 03.50

16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.20

Medijum Dijagnoza: Ubistvo Film: Slika duha Film: Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Film: Pakao na {tiklama: Borba Meri Kej Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Orany Film: Ubistva u Midsameru Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Briyis Misterija Hejvena Doma}ice iz okruga Orany Film: Daleko od pogleda Bra}a i sestre

07.45 09.00 10.15 10.40 11.50 12.50 14.35 15.35 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 22.35 00.20 00.35 02.35

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Jezikova juha {ou Dani slave, film RTL Vesti Tajanstveni junaci, film Astro {ou

06.10 07.10 09.10 11.00 12.00 13.00 14.00

Dani slave Mary Helgenberger

SERIJA

CSI: Las Vegas Nakon obra~una u mirnoj slepoj ulici istraga postaje opasna kad jedan od u~esnika pucwave zarobi Lengstona i Rajli i dr`i ih kao taoce...

Uloge: Lorens Fi{brn, Mary Helgenberger, Yory Ids, Erik Smanda, Robert Dejvid Hol, Volas Langam Re`ija: Nejtan Houp (HRT 1, 00.00)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.00 12.35 13.05 13.30 14.15 15.00 15.50 17.15 18.00 18.30 19.00 19.45 20.05 21.55 22.45 23.35 23.45 00.30 01.05 02.00

06.30 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.40 00.20 02.00

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Crno proro~anstvo Beverli Hils Globalno selo Prizma U istom loncu Evromagazin Proces Eureka [kolski program Kojak Vlado Gotovac, dok. film Tri Hil Dva i po mu{karca @upanijska panorama Napevi naroda San, dok. film Hit dana Rukomet, EP (@): Hrvatska–Island, prenos CSI: Las Vegas Fringe - Na ivici Dnevnik plavu{e Zavr{ni udarac Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus ratnih filmova: Mladi lavovi, film

Fantom u operi @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Ve{tac 2: Armagedon @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Dodir sre}e Trava Zna~i li to da smo u braku?

Ve{tac 3: Kraj nevinosti ^ovek iz Holivuda

Hamlet Hotel Splendid Dobre namere Mama serijski ubica Neznani junaci Dim Vatrene ulice Pla~i slobodo Yejson Iks Prqava Bez daha

Na povratku sa slu`benog puta, Mi~ sazna da je wegova devojka Hajdi nezasitna nimfomanka koja ga ve} dugo vremena vara. Kako bi {to pre zaboravio wihov zajedni~ki `ivot, on se seli u drugu ku}u u kojoj uskoro ~esti gosti postaju wegovi prijateqi...

Uloge: Luk Vilson, Vil Ferel, Vins Von, Yeremi Piven, Elen Pompeo, Yulijet Luis Re`ija: Tod Filips (RTL, 22.35)

Yuliet Luis

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri: Berlin Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade?

Gra|evinske intervencije Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Oru`je budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Gra|evinske intervencije

08.30 09.00 10.15 13.00 13.30 17.30 19.00 19.10 19.15 20.00 23.00 23.15 00.15

Fudbal Fudbal Karling Bilijar Bilijar Karling Fudbal Olimpijske igre Bilijar Bilijar Ekstremni sportovi Automobilizam Skija{ki skokovi

Vojvo|anski Srbi goreli na dve vatre austavqali su nas u vi{e mahova, ali zahvana sanducima, pawevima i obrnutim kantama, ali quju}i gomili kofera i mome obrijanom lije sofra bila tako izobilna da sam se ose}ao kao cu, odgovor {ofera je glasio: dvorsko ososiro~e na bogatoj da}i. Mu{ki je rod bio slabo bqe i prtqag. Ja sam obi~no gledao bezazleno prezastupqen: jedan Francuz, neki mlad srpski major da se i sre}a da me nije niko oslovio jer ne bih znao i ja. Odmah primetim da je na{ major, koji je govotreba li odgovoriti ~e{ki ili francuski. A da su rio samo francuski, bio ipak boqe upisan kod mi tek zatra`ili hartije, ne znam kako bismo se Engleskiwa, iako su jedva natucale jezik, od proveli. Slikovita okolina i pomisao na proFrancuza koji je znao engleski. Mladost se spora{lost ovoga kraja budila je tu`na ose}awa. Huda zumeva i nemu{tim jezikom, samo ako ima {ta kakob jednog nesre}nog naroda ~ija se istorija neprezati. Prema meni bila su obojica vrlo hladni, stano kretala u skokovima izme|u gospodstva i ropstva, dovr{avala je na svojoj polaznoj ta~ki opet jedno `alosno, najtragi~nije poglavqe u gomili besku}nika.

U Ra{koj odbrojim vozarinu, zaturim prtqag na le|a i krenem u varo{. Prvi je utisak sumoran. Na ulici `amore dobeglice i tra`e konaka. Ku}e se namrgodile. Sve je bilo strano i tu|e. ^isto je bilo sme{no i zakucati na vrata malih mehana i a{~inica, a ipak sam im obijao pragove.

Umoran, spustim se pred jednu ku}u na klupu, premi{qaju}i {ta daqe, kad preko ulice minu jedno devoj~e. Zaustavim ga i ~ujem da su svi stanovi rekvirirani, ~ak i sporedne oda- Engleskiwe nosile srpsku uniforu je. Ona se izvini za ~as, ode u ku}u i vrati se s mate{to su doma}ice bile qubaznije. Po onom vaqda rom. Dobra stara gospo|a poznavala je moju porodi„i{, tu|a!“ U najlep{em raspolo`ewu otpraticu po imenu, bila je i sama „pastor~e bogova“, te mi {e nas do automobila da preno}imo, kao pola`eponudi, kad sam se potu`io, da se nigde ni{ta ne monika s fewerima. `e dobiti za jelo, komad hleba i vode, {to je sad naj23. oktobar 1915. skupqe u Ra{koj. Vratim se na trg, sednem na kameKad sam se probudio i provirio iza platna, vinu klupu pred nekim du}anom i po|oh ve~erati delidim da kola stoje pred nekom velikom ku}om u kokates po narodnoj pesmi: hleb i {e}er. U dokolici ju neprestano ulaze i izlaze oficiri. Te{e}i se je oko tra`ilo kakav predmet za razonodu. Kraj dva eksteritorijalno{}u mojih pokroviteqki, zamoteretna automobila se motalo nekoliko `enskiwa lim momka da mi donese vode, i to dosta. Kad sam u belini. Najedanput me oslovi neko iz mraka: se obrijao, okupam se, presvu~em i si|em s kola da – ‘bar ve~e! o~istim bundu i odelo. ^etkam ja i zvi`du}em, – Bog dobro dao! – odgovorim dosta o{tro da kad najedanput ispade iz ku}e neki grlat oficir skratim razgovor, nerad ovakvim poznanstvima u i viknu {ofera. Osetio sam da se drugi, malo ovo doba. o{triji poziv, ve} mene Stade se ~ovek vajkati ticao, ali ne odgovorih. kako nema konaka ni ve- U jednim kolima „otmenih“ izbeglica On ozlovoqen dotr~a, ~ere, kao da sam ja ba{ je pored prtqaga bila mala gvozdena zaviri u kola i ustuknu. malo pre ve~erao. pe} s duga~kim sulundarom i gotovo Imao je {ta i videti: po – Ni ~a{a vina da se pola hvata ise~enih drva. U drugima zidovima visi odelo i popije! – zavr{i on. Ona rubqe da se vetre, pod ~ak i velika burad s oleandrima uro|ena pakost, {to se ispolivan vodom, jednom te{i tu|om nevoqom, re~i utisak hotelske soumalo me ne natera na smeh. Gledaju}i ga onako vebe ujutru. Odnekuda nanese vrag i pravog {ofera. zana kako se prepustio slu~aju i luta, sa`ali mi se.

Pozdrav nije bio ba{ najqubazniji.

– Ko su ovi ovde? – zaci~i oficir kao guja u proOsetio sam najedanput svu nevoqu vojvo|anskih cepu.

Srba, koji su goreli na dve vatre. ^im nai|o{e one – Neki stranci. Dovele ih bolni~arke iz Pexe`enske s fewerom, on se obrati wima. Ja se umetove misije da preno}e. {am: – Zna{ ti da su ovo kola vojvode Putnika i da ni– Zar ne vidi{ da su to stranci kao i mi. Neka ko ne sme... Uz svako „zna{„ pomenu se i po koji, vefrancuska misija? }inom `enski, ~lan {oferove porodice. Mene saNisam dobro pogodio jer su bile Engleskiwe. mo o{inu u prolazu jo{ jedan o{tar pogled obziJedna me zapita: rima zauzdanog besa. Kod ~itavog ispada sam ipak – Zar }ete zbiqa tu na ulici spavati? ja stradao jer sam morao udvostru~iti napojnicu.

– Spavati ba{ ne, ali preno}iti – odgovorim Opet sam bio bez krova. Preselim xak pred neki smeju}i se.

Sedim tako, kad se iz mraka javi opet neka mudu}an. Okrugao trg bio je pun qudi opaqenih lica, {ka prilika, da mi saop{ti zvani~an poziv na kojima je, silom prilika, rat postao zanat; jo{ ~aj. I sad, {to je naj~udnovatije, potonu{e sva reuvek nalickanih badavaxija i komore. zonovawa i ja, s obzirom na svoju spoqa{wost, Putem za Mitrovicu nizala su se kola „otmenih“ koja nije bila za `ensko dru{tvo, odbijem u~tiizbeglica. U jednim teretnim sred prtqaga bila je vo. Ali su one bile mnogo pametnije, te do|o{e mala gvozdena pe} s duga~kim sulundarom i gotovo li~no, pokazuju}i svoje, isto tako ulopane cipepola hvata ise~enih drva, u drugima i velika burad le, i po|osmo. Sedeli smo, dodu{e, u praznoj sobi, s oleandrima.

Z

Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak7.decembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Jarca, {to doprinosi sigurnosti i stabilnosti na li~nom planu. Neko vas podr`ava. Dobra saradwa sa `enskom osobom ima dugoro~ne predispozicije.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

7. decembar 2010.

Utorkom ste ba{ u dobroj formi, {to }e se produktivno odraziti na va{ rad. Morate uzeti u obzir i okolnosti koje su vam iza le|a, poput tajnih neprijateqa ili nekih drugih uznemiravaju}ih faktora.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Niste naro~ito komunikativni, i to je dobro. Kad }utite, boqe vidite i shvatate sve oko sebe. Introspekcija vam donosi mogu}nost dubqeg uvida u sebe i situaciju u kojoj ste.

Pi{ite.

Zna~ajan dan za vas.Te`ak u onoj meri u kojoj se oslawate na druge.

Upu}eni ste na sebe, {to mo`e delovati depresivno, ali ne treba da se obeshrabrite. Ulazite u su{tinu situacije. Regeneracija.

Dobro rasoplo`ewe je ono {to se od vas naprosto o~ekuje pa nemojte gubiti nadu, uprkos svemu i svima.

Ostvarujete dobr odnose s inostranstvom. Treba da budete prisutni u javnosti. Qubav.

Radni ste, vredni i odgovorni.

Kra}a putovawa vam mogu doneti boqitak bilo koje vrste. Lepo pri~ate i lako komunicirate s drugima. Mo`ete bilo kome bilo {ta prodati i pozitivno uticati na posao.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Veoma ste stabilni na li~nom planu i, zahvaquju}i tome, realizujete dugoro~ne projekte i saradwu vrednu truda. Ipak, neke stvari morate sami sa sobom da ras~istite i re{ite. Vra}a se pro{lost?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Nedostatak novca za sve ono {to biste `eleli i {to bi vam trebalo mo`e vas deprimirati, privremeno.

Ovo je vreme vra}awa dugova u bilo kojem smislu. Pojedini saradnici su nepouzdani i nedostupni.

Tro{kovi novca se pove}avaju, kako se pribli`ava Nova godina. Vodite ra~una o rokovima i rezultatima, a svako kra}e putovawe je dobrodo{lo. U osnovi ste samostalni i sve dr`ite pod kontrolom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate mnogo energije i voqe, i pored odre|ene doze prezasi}enosti istim navikama i {ablonima. Qubav je svuda oko vas, ali na tajnovit i fatalan na~in. Ne odustajete od svojih velikih `eqa.

Povedite ra~una o svojim limitima i zdravstvenom stawu. Pad imuniteta mo`e se lo{e odraziti na va{e neumorne i velike te`we. Ne budite depresivni ve} pa`qivo isplanirajte budu}nost.

Dru{tvo je utihnulo, pod teretom sopstvenih te{ko}a, pa nemate s kim ostati mladi i `eqni svega, kada su svi potonuli. Budite fizi~ki aktivni i ne o~ekujte mnogo od drugih. Kampawski radite.

TRI^-TRA^

Kilogrami nisu problem V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

13

Subotica

9

Sombor

11

Kikinda

10

Vrbas

11

B. Palanka

13

Zrewanin

12

S. Mitrovica 13 Ruma

13

Pan~evo

13

Vr{ac

11

Srbija Beograd

13

Kragujevac

12

K. Mitrovica 10 Ni{

To {to se nakon razvoda na wu kilogrami lepe kao ludi, peva~ici Kristini Agileri, ~ini se, previ{e ne smeta. Ona se i daqe odeva provokativno kao i pre, te se na promociji novog filma „Burlesk” u Tokiju pojavila u mini}u i pokazala oble noge.

Kristina ima razloga za zadovoqstvo. Osim {to je wen film dobro primqen kod publike, ona je ponovo sre}na i u qubavi. Utehu nakon razvoda prona{la je u muzi~aru Metjuu Ratleru, koji je o~igledno izgubio glavu za wom. Metju je odlo`io i nastup sa svojim bendom „Nate Mott Band” da bi bio sa svojom dragom.

Metju i Agilera navodno su u vezi mesec dana, a ~ini se da su se zbli`ili na setu filma „Burlesk”, na kojem je on radio kao asistent.

12

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Toplije uz sun~ane periode i prolaznu obla~nost. Vetar umeren do poja~an jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 5 ujutru do 13 stepeni po podne.

VOJVODINA: Toplije i delimi~no obla~no vreme uz sun~ane peirode. Na krajwem severu Vojvodine mogu}a je pojava slabe ki{e. Vetar umeren, na jugu Banata poja~an, jugoisto~ni. Pritisak ispod normale.

Minimalna temperatura 3, a maksimalna 13 stepeni.

SRBIJA: Toplije i delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode. Na krajwem severu Vojvodine mogu}a je pojava slabe ki{e. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 16 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu jo{ toplije vreme uz temperature znatno iznad proseka za decembar. Bi}e uglavnom suvo, a slaba ki{a }e povremeno padati samo na krajwem severu zemqe. U ~etvrtak jutro i pre podne toplo, po podne naglo zahla|ewe sa ki{om koja na severu uve~e prelazi u sneg. Od petka znatno hladnije sa povremenim snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavak relativno povoqne vremenske situacije pogodova}e ve}ini hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje osobama sa psihi~kim problemima. Kod osetqivih osoba nemir i promenqivo raspolo`ewe mogu biti izra`eni u bla`oj formi.

Madrid

14

Rim

18

London

3

Cirih

7

Berlin

-2

Be~

2

Var{ava

-1

Kijev

1

Moskva

-2

Oslo

-11

St. Peterburg 1 Atina

18

Pariz

2

Minhen

7

Budimpe{ta

7

Stokholm

-3

- Mama, je l’ mogu da obu~em mini}?

- Ne mo`e{.

- Je l’ mogu da se na{minkam?

- Ne, ne mo`e.

- Je l mogu bar {tikle da obujem?

- Ne mo`e!

- Ali, mama, ja imam 18 godina!

- Znam, Miroslave, znam...

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

202 (-5)

Slankamen

442 (14)

Apatin

285 (-5)

Zemun

512 (20)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

502 (18)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

288 (4)

Smederevo

596 (18)

343 (7)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Ja{a Tomi}

Hetin

200 (-6)

82 (34)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

447 (39) S. Mitrovica

755 (-1)

Senta

448 (29)

473 (22)

Novi Be~ej

377 (33)

Tendencija opadawa

Titel

456 (15)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

100 (-8)

Re{ewe iz pro{log broja