Dnevnik 8.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 8. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22951 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG SKUPE P[ENICE I BRA[NA

Hlebu se pi{e nova cena Foto: B. Lu~i}

str. 6

STOTINE LABUDOVA ZIMUJU U NOVOM SADU

Stigla jata lepotana

BO@I] OBELE@EN PORUKAMA MIRA I QUBAVI: Bo`i}na bogoslu`ewa odr`ana su u crkvama {irom Vojvodine a posetilo ih je nekoliko hiqada vernika. Nakon paqewa badwaka i veselog raspolo`ewa usledilo je mirno bo`i}no jutro, te je ve}ina ro|ewe Hristovo proslavila u krugu porodice. Mnogi su Bo`i} slavili i po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru, s istom rado{}u, ~ime su jo{ jednom pokazani duh Vojvodine, wena multieti~nost i tolerancija.

D. B.

str. 7, 8 i 11 NASLOVI

Politika

Crna

2 Na buyetu 265.964 zaposlena 3 Demokrate ne daju ve}inu

Ekonomija 4 Stanove kao da niko ne kupuje

12 Skiper jahte ubice ponovo u sudnici 12 La`nim evrima pla}ali prave krave 12 Stradao mladi} u „hjundaiju” 13 Kako spre~iti povrede i trovawa dece 13 Be`e od sela kao |avo od krsta

6 Da novac ode onima koji `ive od zemqe

Novi Sad

Reporta`e

8 Stara dugovawa, a planovi veliki

Foto: B. Lu~i}

Dru{tvo

Poqoprivreda

str. 7

15 Na Bo`i} istrebqeno selo

OPTIMIZAM MINISTRA EKONOMIJE MLA\ANA DINKI]A

Pora{}e proizvodwa, plate, zaposlenost...

SINDIKALNI LIDERI O RADNICIMA U OVOJ GODINI

Dolazi vreme otkaza i jo{ ve}e krize SPORT

Sviwski grip u Beogradu i Zrewaninu str. 13

Toplo Najvi{a temperatura 11 °S

str. 5

str. 16 – 20

PARTIZAN SLAVIO U PODGORICI

ANA SE POVREDILA, SRBIJA PREDALA FINALE

KRDO KOWA SMRZAVA SE KRAJ TISE

TIPSAREVI] U POLUFINALU U INDIJI

ZAVR[NICA „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

POMO] KLADIONI^ARIMA

Mrazevi {ibaju napu{tene `ivotiwe str. 10

POLITIKA

subota8.januar2011.

DR@AVNA ADMINISTRACIJA POD LUPOM

\ELI] U PRIZRENU

Dijalogom do kompromisa Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e u Prizrenu da se politika Srbije prema Kosovu ne}e promeniti i da se budu}i dijalog Beograda i Pri{tine vidi kao prilika za postizawe istorijskog kompromisa Srba

i Albanaca. „Srbija ne}e priznati nezavisnost Kosova, ali moramo na}i re{ewe za pitawe statusa, kako bismo u{li u Evropsku uniju. Isto va`i i za Pri{tinu. Ona ne mo`e i}i prema EU ukoliko se ne na|e neka vrsta kompromisa“, rekao je \eli}. On je izjavio da evropska budu}nost Srbije nije suprostavqena borbi Beograda za Kosovo. „@eqa Pri{tine da se pribli`i EU je podsticaj da se do|e do istorijskog kompromisa Srba i Albanaca, evropskog kompromisa, potrebnog za ceo Balkan“, rekao je \eli}. On je izjavio da kosovski Albanci i Srbi imaju najboqa re{ewa za pitawe Kosova, do kojih }e se do}i kroz dijalog. Budu}i di-

jalog vidimo kao mogu}nost da se dogovore oni koji su zainteresovani za mir, rekao je \eli}. On je naveo da }e se krenuti od pitawa va`nih za svakodnevni `ivot gra|ana, a da }e se narednih meseci i godina do}i i do statusa Kosova.

Srbija }e nastaviti da vodi miroqubivu politiku, koja }e braniti na{ nacionalni interes i interese svih na Kosovu, poru~io je \eli}. On je prisustvovao Bo`i}noj liturgiji u delimi~no obnovqenom Hramu Svetog \or|a u Prizrenu i izjavio da }e Srbija na svaki na~in podr`ati ponovno otvarawe Prizrenske bogoslovije. Episkop ra{ko-prizrenski Teodosije poru~io je stanovnicima Prizrena, „koji su nevoqno napustili domove 1999. godine“, da se sti~u uslovi da se vrate. „Ne}ete biti sami. Pored ku}e, ima}ete i ovaj dom. Bi}emo sa vama, a gospod sa nama“, rekao je vladika Teodosije i ~estitao svim prisutnim vernicima Bo`i}.

BO[WA^KO NACIONALNO VE]E

Ne}e da im ^ipli} kroji liste Predsednik Izvr{nog odbora pozive za razgovor. Pozivali Bo{wa~kog nacionalnog ve}a smo i ve}nike ostale dve liste da (BNV), koje ne priznaju resorna se ukqu~e u rad ve}a, da bi svi zaministarstva, Samir Tandir ocejedno pokazali dobru voqu i sponio je ju~e da legitimitet ovom sobnost za koncenzus“, rekao je ve}u ne treba da daju Svetozar ^iTandir. On je dodao da }e u naredpli} i ostali minom periodu biti nistri, ve} Bousvojena strategiBNV ne}e nikada {waci. Tandir je ja funkcionisawa nakon konstitu- biti produ`ena ruka Izvr{nog odbora Beograda, kao ni tivne sednice IzBNV, koja }e biti vr{nog odbora podeqena na kvarbatina koju neko ovog ve}a rekao talno delovawe i koristi za novinarima da vedugoro~ni plan od disciplinovawe ruje da u aktuelnoj ~etiri godine.

Bo{waka vlasti u Beogradu „Sve ono {to su u postoje odgovorni predizbornoj kampoliti~ari koji }e „prekinuti pawi obe}avali predstavnici brutalnu diskriminaciju“ nad BoBo{wa~ke kulturne zajednice {wacima.

(BKZ), liste sa najve}im brojem „Izborna voqa bo{wa~kog nave}nika u sazivu ve}a, to }emo i roda mora da nam bude svetiwa i sprovesti i ispuniti. BNV ne}e mi od po{tovawa te voqe ne}emo nikada biti produ`ena ruka Beonikada odustati. Temeq svakog degrada, kao ni batina koju neko komokratskog dru{tva je sloboda izristi za disciplinovawe Bobora, a ono {to je u~inio mini{waka“, naveo je Tandir. Tandir star ^ipli} je krivi~no delo, ~in je istakao da Izvr{ni odbor

Tandiru prete smr}u Bo{wa~ko nacionalno ve}e saop{tilo je ju~e da je predsednik Izvr{nog odbora BNV Samir Tandir dobio pretwe da }e biti ubijen. U saop{tewu se navodi da je pretwe uputio „izvesni Mersudin ]osovi}“ i da to nije prvi slu~aj da se Tandiru preti ubistvom. Tandir je „i ranije dobijao sli~ne pretwe, iza kojih bi uvek usledili fizi~ki napadi“, saop{tilo je BNV. „O~igledno je da se, koriste}i se mehanizmima koji su bili svojstveni za devedesete godine u Srbiji, Rasim Qaji} i srpske bezbednosne slu`be nastoje obra~unati sa politi~kim neistomi{qenicima“, navodi se u saop{tewu. diskriminacije za koju je zapre}ena zatvorska kazna“, kazao je Tandir. On je dodao i da se nada kako }e ministar za qudska i mawinska prava „uskoro odgovarati za sva krivi~na dela koja je po~inio nad Bo{wacima“. „BNV je otvoreno za dijalog i do sada smo vi{e puta upu}ivali

ovog ve}a ~ine qudi iz svih delova Sanxaka, kao i da oni predstavqaju „ne{to najboqe“ {to Bo{waci u Srbiji mogu da daju. Na ovoj sednici je za potpredsednika Izvr{nog odbora imenovan Adnan ^au{evi}, a za sekretara Jasmina Nik{i}, oboje iz Novog Pazara.

DNEVNIK

c m y

2

Na buyetu 265.964 zaposlena Iz buxeta Srbije u 2011. zarade }e dobijati 265.964 zaposlena, ili 737 mawe nego u pro{loj godini, od kojih }e wih 13.645 biti anga`ovano na odre|eno vreme, objavila je Vlada Srbije u obrazlo`ewu zakona o buxetu. Kako je objavqeno na Internet sajtu Vlade, ministarstva odbrane, unutra{wih poslova i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ne}e pove}avati broj zaposlenih.

Ministarstvo odbrane ima 36.000 zaposlenih, od kojih je na odre|eno vreme wih 11.189.

Ministarstvo unutra{wih poslova ima 46.461 zaposlenog, a BIA 1.953, svi na neodre|eno vreme. Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija ima 4.416, me|u kojima su 572 na odre|eno vreme. Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost }e broj zaposlenih pove}ati sa 15 na 24, a Nacionalni savet za saradwu sa Ha{kim tribunalom planira da zaposli jo{ pet qudi, i da ima ukupno 10.

U kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije radi}e jedan izvr{ilac mawe nego u 2010. godini i ima}e 17 zaposlenih. Kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj ima}e 10 radnika, ili ~etiri vi{e, a kod potpredsednika za socijalnu politiku i dru{tvene delatnosti broj }e ostati isti - {est.

U Ministarstvu spoqnih poslova }e u 2011. godini broj zaposlenih }e biti mawi za 226, od sada{wih 1.206. Ministarstvo ekonomije i regionalnog smawi}e broj zaposle-

nih za 43, od sada{wih 386 zaposlenih.

Bez posla u 2001. godini }e ostati 88 zaposlenih u Mini-

Predsednik i premijer Kabinet predsednika Srbije }e u ovoj godini, umesto 75, imati 103 zaposlena, od kojih 40 na odre|eno vreme, jer je Kabinetu pripojena Narodna kancelarija predsednika Republike.

Kabinet predsednika Vlade planira da anga`uje 14 novih qudi, pa }e ukupno imati 24 zaposlena, a kabinet zamenika premijera smawi}e broj za dva i ima}e sedam zaposlenih.

Izabrana lica Planirano je da se broj izabranih lica u Vladi smawi za 1.267, sa 4.562 na 3.295, a u Skup{tini za 29, sa 253 na 224. Slu`ba Skup{tine Srbije dobi}e 62 nova radnika, i ima}e ih ukupno 404. U ustanovama socijalne za{tite u Srbiji broj zaposlenih trebalo bi da bude 5.225, 396 vi{e nego u pro{loj godini.

startsvu zdravqa, u kojem sad radi wih 407. Ministarstvo kulture, koje ima 82 zaposlena, osta}e bez 20 radnika. Od 658 zaposlenih u Ministarstvu trgovine, bez posla }e ostati 62. Bez posla u Ministarstvu rada osta}e 53, od 549 zaposlenih, dok }e u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju broj zaposlenih od 118 smawuje za 31.

Istovremeno, posao u Ministarstvu finansija (bez uprava) }e dobiti 68 lica i bi}e ukupno 310 zaposlenih. Ministarstvo poqoprivrede planira da dobije 72 nova radnika i ima}e ih ukupno 1.053. Sada{wi broj od 121 zaposlenog u Ministarstvu rudarstva i energetike bi}e pove}an za 33. Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan trebalo bi da zaposli 20 qudi i ima}e ih ukupno 49, a sa novih pet zaposlenih u Ministarstvu pravde bi}e ih 107.

Posao u ~etiri nova dr`avna organa dobi}e 161 osoba - 75 u Republi~koj komisiji za za{titu prava u postupcima javnih nabavki, 19 u Fiskalnom savetu, 50 u Upravi za sigurnost plovidbe i 17 u Upravi za transport opasnog tereta.

Novi organi Racionalizacija dr`avne uprave zavr{ena je u 2010. godini, posle usvajawa zakona koji ure|uje tu oblast i taj smaweni broj zaposlenih je samo potvr|en buxetom za 2011. godinu, re~eno je Tanjug u u Ministarstvu finansija. Kako su objasnili nadle`ni, buxetom za 2011. nije planirano da }e biti mawe zaposlenih koji se finansiraju iz buxeta nego {to ih je bilo, recimo, u novembru po{to je ve} septembarska plata bila ispla}ena prema Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih, koji je usvojen u tom mesecu.Rashodi za zaposlene za 2011. godinu iznose 196,6 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda u~estvuju sa 15,6 odsto.Najve}i deo ovih

izdataka u iznosu od 187,6 milijardi odnosi se na plate zaposlenih, koje se finansiraju iz buxeta Srbije.Buxetom za ovu godinu predvi|eno je ispla}ivawe zarada za 265.964 zaposlenih u dr`avnoj upravi i javnim slu`bama (direktni i indirektni korisnici budzeta). Broj izvr{ilaca kojima se plate ispla}uju sa aproprijacija plata smawen je tokom 2010. za 652, a u Upravi za trezor gde se plate ispla}uju iz sopstvenih prihoda buxetskih korisnika za 170.U skladu sa Zakonom o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji, u buxetu za 2011. godinu su predvi|ena sredstva za ukupno 161 zaposlenog u novoformiranim

organima.U Republi~koj komisiji za za{titu prava u postupcima javnih nabavki predvi|eno je 75 zaposlenih, u Fiskalnom savetu 19, Upravi za sigurnost plovidbe 50 i Upravi za transport opasnog tereta 17 zaposlenih.Tako|e, obezbe|ena su sredstva za pove}awe broja izvr{ilaca za 155, i to u Dr`avnoj revizorskoj instituciji za 73, Ustanovi za registar obaveznog socijalnog osigurawa i ostvarivawa prava zaposlenih iz radnog odnosa 29, kod Poverenika za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti za {est, kod Poverenika za za{titu ravnopravnosti za 13 i u Agenciji za borbu protiv korupcije za 34 zaposlena.

Za okruge 439 miliona dinara Za funkcionisawe 29 upravnih okruga u Srbiji iz buxeta }e ove godine biti izdvojeno 439.346.000 dinara, a oni }e od me|unarodnih organizacija dobiti i donacije od ukupno 586.000 dinara. U upravnim okruzima u pro{loj godini bilo je 343 zaposlena, a planirano je da se ove godine wihov broj smawi za 54. Najvi{e novca iz buxeta - 30.932.000, dobi}e Zlatiborski upravni okrug, sa 29 zaposlenih, a ove godine, kako je planirano, taj broj }e se smawiti na 20. Slede}i po izdvajawima iz buxeta je Ni{avski okrug, za koji se izdvaja 24.009.000 dinara, a ima 21 zaposlenog i u ovoj godini taj broj }e se smawiti za dva. Ra{ki upravni okrug, sa 18 zaposlenim i planom da u ovoj godini ima jednog radnika mawe, dobio je 22.867.000 dinara, a vi{e od 20 miliona dinara iz buxeta dobili su i Ju`noba~ki - 21.171.000 dinara i Kosovski okrug 20.517.000 dinara. Broj od 22 zaposlena u Ju`noba~kom okrugu, prema planu, treba u ovoj godini da se smawi na 18, dok }e u Kosovskom okrugu bez posla ostati sedam od 16 radnika. Severnoba~ki upravni okrug namerava da zadr`i brojku od osam zaposlenih, a iz buxeta je dobio 17.337.000 dinara. Isti broj zaposlenih u 2011. godini -

devet, ima}e i Sredwobanatski okrug, kome iz buxeta sleduje 11.475.000 dinara. Za funkcionisawe Severnobanatskog okruga izdvojeno je 15.231.000 dinara, a taj okrug planira da primi jednog radnika, tako da }e ih biti osam, dok }e Ju`nobanatski dobiti 15.514.000 dinara i broj zaposlenih sa 13 smawiti na 10.

Zapadnoba~ki okrug dobio je 16.275.000 dinara, a broj zaposlenih }e sa 11 smawiti na 10, dok }e Sremski, koji je dobio 11.140.000 dinara, zadr`ati broj od devet radnika, isto kao i Ma~vanski, koji iz bud`eta dobija 11.448.000 dinara. Broj od 12 zaposlenih }e za jedan smawiti Kolubarski okrug, za koji je buxetom Srbije predvi|eno 17.609.000 dinara, a tri radnika mawe od sada{wih 11 ima}e Podunavski okrug, koji dobija 14.667.000 dinara. Brani~evski okrug dobio je 12.553.000 dinara, a umesto 11, ima}e 10 radnika,

dok }e [umadijski okrug, sa bud`etskim izdvajawem od 18.907.000 dinara umesto 17 imati 14 zaposlenih. Pomoravski okrug dobija 19.183.000 dinara i planira da, umesto 12, ima devet zaposlenih, a broj od 12 zaposlenih smawi}e na 10 Zaje~arski okrug, koji dobija 15.235.000 dinara. Borski okrug, koji }e zadr`ati isti broj od sedam radnika, dobio je 12.024.000 dinara, Moravi~ki, sa devet zaposlenih, dobija 12.630.000, a Rasinski, sa nepromewenim brojem od 10 uposlenih, dobija 15.427.000. Za administraciju Topli~kog okruga, gde }e od 10 zaposelnih ostati osam, izdvojeno je 10.859.000 dinara, a Pirotskog, u kome }e, umesto devet biti osam radnika, 11.577.000 dinara. Jablani~ki okrug planira da broj zaposlenih smawi sa 16 na devet, a iz buxeta je dobio 13.525.000 dinara.

U slu`bi P~iwskog okruga broj zaposlenih }e, umesto 10, biti osam, a za funkcionisawe je iz buxeta dobio 11.017.000 dinara. Pe}ki okrug dobio je 7.084.000 dinara i namerava da zadr`i isti broj zaposlenih - ~etiri, dok Prizrenski, sa 6.307.000 dinara iz buxeta, broj od {est radnika prepolovquje. Osam radnika zadr`a}e Kosovskomitrova~ki okrug, koji je dobio 12.369.000 dinara, a smawewe zaposlenih ne}e imati ni Kosovskopomoravski okrug, sa sedam radnika i buxetom od 11.004.000 dinara.

U Vladi 68 dr`avnih sekretara U Vladi Srbije je na funkcijama 68 dr`avnih sekretara, od kojih je {est u Ministarstvu rada i socijalne politike, a po pet u resorima odbrane, poqoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja i `ivotne sredine i prostornog planirawa. Po ~etiri dr`avna sekretara imaju ministarstva finansija, za infrastrukturu i za qudska i mawinska prava.

Ministarstvo rudarstva i energetike ima tri dr`avna sekretara, koliko ih je i u resoru zdravstva i u Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan.

Po dva dr`avna sekretara imaju Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, za nauku i tehnolo{ki razvoj, za Kosovo i Metohiju, kao i ministarstva unutra{wih poslova, pravde, trgovine i usluga, prosvete, dijaspore i omladine i sporta. Ministarstvo za telekomunikacije i minstarstva kulture i vera imaju po jednog dr`avnog sekretara.

POLITIKA

DNEVNIK

subota8.januar2011.

3

LIDERI VLADAJU]E KOALICIJE (NE) ODLU^UJU O REKONSTRUKCIJI VLADE SRBIJE

Demokrate ne daju ve}inu Odluka o rekonstrukciji vlade do kraja januara, dogovoreno na sastanku lidera vladaju}e koalicije uo~i Nove godine.Sa ovom „ve{}u“ zakora~ili smo u 2011. godinu. Koliko je to vest kada smo, bar medijski, imali pregr{t rekonstrukcija, naravno pokrenutih u medijima, sa spinovawima u pozadini, a nikada ozbiqno za stolom vladaju}e koalicije i same Vlade. Medijima je novogodi{wi dogovor lidera koalicije potvrdio ministar rada i socijalne politike i predsednik SDPS Rasim Qaji}, koji je ina~e otvoreno izlazio sa svojim stavom i pre toga da nema ni{ta protiv rekonstrukcije i smawewa Kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a. Samo nekoliko dana pre toga predsednik DS i Srbije Boris Tadi} poru~io je da mada je potrebna, zemqa ima i pre~ih poslova od rekonstrukcije. No medijski ova tema ne bi bila toliko u vrhu da je sam Tadi} nije pred kraj pro{le godine, a uo~i odr`avawa izborne Skup{tine DS otvorio u javnosti.

Kako je sada zahuktana, u momentu kada se hrvemo sa poskupqewima i podatkom da je Srbija prva zemqa u regionu i Evropi po rastu cena i inflaciji, lideri vladaju}e koalicije nisu odredili datum, ali }e kona~no staviti ta~ku na uveliko pomiwawu cifru od 15 resora u Vladi, odnosno ho}e li vlada pre istaka mandata biti mawa.

Na{ izvor iz vrha vlasti otkriva kako je zapravo izgledao taj liderski skup dan uo~i do~eka najlu|e novogodi{we no}i i {ta je zapravo bio povod okupqawa.

- To je jednostavno bio novogodi{wi sastanak da bi se popilo pi}e, nazdravilo isteku stare i do~eku nove godine i popri~alo, a tek usput je spomenuto pitawe rekonstrukcije. Od toga nema ni{ta, sem u medijima i spinovawima- obja{wava izvor „Dnevnika“. Kada se pogledaju ~iwenice vlast nema jedinstvenog odgovora ni na pitawe da li

SKUP{TINA SRBIJE

Ta~ka na blanko ostavke?

Promena izbornih zakona, Poslovnika o radu Skup{tine Srbije, usvajawe oko 50 zakonskih predloga koji ~ekaju u skup{tinskoj proceduri, ali i niz sastanaka me|unarodnih organizacija, me|u kojima i zasedawe Parlamentarne skup{tine OEBS, „obe}avaju“ veoma dinami~nu godinu poslanicima republi~kog parlamenta. Predlozima izmena izbornih zakona, koji bi trebalo da stavi „ta~ku“ na pitawe blanko ostavki, prema o~ekivawu predsednice srpske skup{tine Slavice \uki} Dejanovi} narodni predstavnici }e se baviti tokom godine, a me|u

prvim zadacima, ve} krajem januara, ima}e izmene Poslovnika o radu, u delu koji se odnosi na saradwu sa nezavisnim institucijama, odnosno za{titnikom gra|ana. Predsednica parlamenta je u 2011. godini najavila posve}enost najvi{eg zakonodavnog tela dono{ewu zakona o restituciji, o javnoj svojini, o finansirawu politi~kih partija, zakona o deci, a prema podacima sa skup{tinskog sajta, poslanike ~eka i 27 zakonska predloga Vlade Srbije, kao i 22 koji su Skup{tini Srbije na usvajawe predlo`ili bira~i, poslanici i poslani~ke grupe.

Na ~ekawu

bi i koliko rekonstrukcija utilider G17 plus, vicepremijer i cala na ve}u efikasnost rada ministar ekonomije Mla|an vlade i da li bi se i koliko Dinki} za medije nisu imali kou{tedelo, jer to i nije bila tementara. Tvrdilo se ovih dana da ma i analiza Vlade do sada. Neimaju suprotstavqena mi{qewa. ki ~elnici stra- Kod SPS ponaka, poput Ivistoje personalni ce Da~i}a, koji je problemi i DaU ra~unicama oko i zamenik premirekonstrukcije, DS, ~i} ne mo`e da se jera i ministar ni jednog kao najve}a, morala odrekne policije, su jo{ ministra, odnobi da se odrekne tri tokom pro{le gosno strana~kih ministarstva, a dine ukazivali da funkcionera koje za rekonstrukji dr`e portfeostali po dva, {to ciju potrebno qe u Vladi. S bi zna~ilo da DS otvoriti i pitadruge strane Dingubi ve}inu u Vladi we rada svakog ki} ho}e da se odministarstva i rekne i smawi ministra. S tim {to je lider broj ministarstava koje zauziSPS odmah konstatovao da su maju wegovi qudi, ali da sva ministri iz wegove stranke odekonomija bude u wegovim rukali~no obavili posao, {to u prema, odnosno u okviru wegovog vodu zna~i da se te foteqe i reministarstva- obja{wava na{ sori ne dovode u pitawe. izvor iz vrha vlasti.

Nakon vesti da su se sastali Kada se zna kako je Vlada sapred novu godinu ni Da~i}, a ni stavqana i koliko su se stran-

ke koje je ~ine borile da dobiju ministarstvo sve oko rekonstrukcije dobija pravu formu i o~ito je kako su upozoravali analiti~ari tokom 2010.godine, ovo pitawe raubovano uvek kada se skre}e tema sa pravih problema u Srbiji. Pritom je i ra~unica jasna, jer kako ukazuje sagovornik „Dnevnika“ u ovom momentu okosnica vlasti i Vlade Demokratska stranka ima jednog ministra kojim obezbe|uje ve}inu u zdawu u Nemawinoj.

- U ra~unicama oko rekonstrukcije, DS, kao najve}a, morala bi da se odrekne tri ministarstva, a ostali po dva, {to bi zna~ilo da DS gubi ve}inu u Vladi, {to sigurno ne}e dozvoliti da se desiukazuje izvor „Dnevnika“, uz opasku da u predizbornoj godini ne iskqu~uje da rekonstrukcije bude „ali samo po medijima“.

Dragan Milivojevi}

OSTAVKA ZAMENIKA DIREKTORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Vladimir Jankovi} oti{ao u DRI Zamenik direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Vladimir Jankovi} podneo je posledweg dana pro{le godine ostavku iz, kako je naveo, li~nih i profesionalnih razloga.

Jankovi} je na mesto zamenika direktora Agencije za borbu protiv korupcije izabran na konkursu 19.jula 2009.godine nakon {to je od Odbora Agencije za borbu protiv korupcije dobio zeleno

svetlo i u to u veoma o{troj i velikoj konkurenciji onih koji su `eleli da rade u prvoj dr`avnoj instituciji specijalizovanoj za borbu protiv korupcije.

Tim pre je wegova iznenadna odluka da podnese ostavku, kojoj ina~e nisu skloni dr`avni funkcioneri ~ak ni kada postoje dokazi da su se ogre{ili o pravila pona{awa, zatekla Agenciju za borbu protiv korupcije ali je direktorka Zorana

Markovi} odlu~ila da je prihvati . Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije direktorka bira novog zamenika i to na osnovu predloga Odbora, a nakon raspisanog konkursa. Ina~e, Jankovi} je, kako se saznaje, odlu~io da prihvati novi posao u okviru Dr`avne revizorske institucije {to je za wega jo{ ve}i profesionalni izazov.

Q. M.

REKLI SU

Vu~i}: Nema saradwe napredwaka i demokrata Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} izjavio je da nema saradwe te partije i DS. „Mi smo naj`e{}i politi~ki protivnici, ne mo`emo da sara|ujemo sa onima koji su uni{tili srpsku ekonomiju, razorili privredu (...) i mislimo da su Srbiji neophodne promene“, dodao je Vu~i}.On je rekao televiziji B92 da SNS nema kontakata sa DS, ve} da postoje samo li~ni kontakti i prijateqi, bez obira na strana~ku pripadnost.Upitan {ta je sporno u tome da postoje kontakti i za{to je sporna spekulacija da bi nakon nekih izbora mogla da se napravi koalicija napredwaka i demokrata, Vu~i} je rekao da SNS ne be`i od kontakata, ve} ih tra`i.“Mi smo tra`ili da razgovaramo sa vlastima, javno, pred kamerama“, dodao je Vu~i}.On je ukazao da ta stranka ve} ima postignute odre|ene sprazume sa Novom Srbijom, nekim vanparlamentarnim partijama, da sa strankama mawina kre}e u razgovore i da o~ekuje da se u budu}nosti pridu`i i D[.

Markovi}: Ugledajte se na Jagodinu

Jeremi}: Evropa, Kosovo, nesvrstani

Gradona~elnik Jagodine i narodni poslanik Dragan Markovi} - Palma izjavio je da dr`ava mora pomo}i svima koji nemaju, a Jagodina }e ove godine u dve Industrijske zone zaposliti 1. 500 radnika.“Dok sam boravio na Kopaoniku preko novogodi{wih praznika sreo sam se sa biznismenom iz Ukrajine, koji }e 10. januara do}i u Jagodinu i potpisati ugovor o izgradwi jednog industrijskog pogona u Industrijskoj zoni, gde }e biti zaposleno 300 mladih qudi“, rekao je Markovi}.

On je ocenio da ova godina „mora biti i godina borbe protiv bele kuge, godina borbe za nova radna mesta, godina pomo}i seqaku i poqoprivredi“. Vlada mora pomo}i porodici, va`nom stubu razvoja na{eg dru{tva, poru~io je Markovi} i dodao „ako ne zna kako se to radi - neka se ugleda na Jagodinu“.Markovi} je istakao da }e u februaru 120 poqoporivrednika iz Jagodine u organizaciji Skup{tine grada posetiti Pariz i Me|unarodni sajam poqoprivrede, a 750 penzionera boravi}e u Gr~koj od 29. aprila do 1. maja.

U 2011. godini, kada ka`emo Evropa, to }e mnogo vi{e zna~iti na{ kapacitet da sprovedemo unutra{we reforme, kazao je ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} za RTS. On je ponovio da se prioriteti spoqne politike u ovoj godini ne}e promeniti i da }e redom biti - Evropa, Kosovo, region i ekonomska diplomatija i naveo da je spoqna politika - politika kontinuiteta. Srbija }e u septembru ove godine biti doma}in proslave 50. godi{wice Pokreta nesvrstanih, a na{a zemqa }e, prema re~ima ministra Jeremi}a, skup iskoristiti da osna`i veze za zemqama ~lanicama te organizacije. „U~ini}emo sve da kroz taj skup osna`imo veze sa zemqama Pokreta nesvrstanih, mislim da }e to biti od obostrane koristi“, rekao je Jeremi} i ocenio da je zna~ajno to {to je Srbija dobila organizaciju tog skupa, „iako nije, niti ima nameru da postane ~lanica Pokreta nesvrstanih“.

Najdu`i sta` u ~ekawu ima Predlog zakona o zavr{nom ra~unu buxeta Srbije za 2007. godinu, koji je Vlada Srbije parlamentu dostavila avgusta 2008. godine, kao i Predlog zakona o za{titniku prava deteta, koji je u proceduri od oktobra iste godine.Me|u ostalim zakonima, koji ~ekaju na usvajawe, a koje je predlo`ila vlada, su i zakon o zavr{nom ra~unu buxeta za 2008. godinu i izmene zakona o osigurawu, o dobrovoqnim penzijskim fodovima i penzijskim planovima, o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama, o obaveznom osigurawu u saobra}aju.U proceduri su i izmene zakona o zabrani usavr{avawa, proizvodwe i stvarawa zaliha bakteriolo{kog (biolo{kog) i toksi~kog oru`ja i o wihovom

uni{tavawu, o pravu na besplatne akcije, kao i Predlog zakona o socijalnoj za{titi.

Parlamentarno-diplomatska „ofanziva” Pred predsednicom Skup{tine Srbije Slavicom \uki}-Dejanovi} je, sude}i po pristiglim pozivima iz rukovodstava parlamenata devet zemaqa i osam upu}enih iz Beograda, bogata godina parlamentarne diplomatije. Kako je Tanjugu re~eno u Kabinetu, parlamenti Rumunije, Egipta, Indije, Kube, Luksemburga, Ma|arske, Maroka, Republike Srpske i Sirije rado bi ugostili prvu damu srpske skup{tine, dok su u posetu pozvani predsednici parlamenata Crne

Gore, Irana, Egipta, Al`ira, Francuske, [vedske, Rusije i SAD. Dinami~nu diplomatsku aktivnost republi~kog parlamenta u julu }e „za~initi“ 20. godi{wa skup{tina Parlamentarne skup{tine OEBS, koja }e u Beogradu biti odr`ana od 6. do 10. jula. Doma}in je Skup{tina Srbije. O~ekuje se u~e{}e delegacija iz 55 ~lanica PS OEBS-a i desetak zemaqa partnera iz centralne Azije i Mediterana, sa oko 350 poslanika u sastavu tih delegacija.

Najskupqa poseta Kipru Od polovine 2008. godine, kada je zapo~ela mandat, \uki} Dejanovi} je parlament Srbije predstavqala u 35 zemaqa i ugostila 184 ambasadora i delegacija, me|u kojima 19 svojih kolega, sedam predsednika dr`ava i ~etiri predsednika vlada. Gosti u zdawu na Trgu Nikola Pa{i}a bili su, pored ostalih, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, predsednici ^e{ke - Vaclav Klaus, Kipra - Demetris Hristofijas, Crne Gore Filip Vujanovi}, Slova~ke Ivan Ga{parovi~, Letonije i Estonije - Valdis Zatijes i Tomas Henrik Ilves, kao i mnogobrojni ministri spoqnih poslova, predstavnika EU, UN i drugih me|unarodnih organizacija. Tokom protekle godine predsednica \uki} Dejanovi} radila je na ja~awu me|unarodne saradwe i razvoju odnosa Skup{tine Srbije sa parlamentima [panije, Ma|arske, Austrije, Belgije, Slovenije,

Portugalije, Makedonije, Norve{ke, Republike Srpske, Rumunije, BiH... U 2010. godini realizovala je 15 zvani~nih poseta parlamentima raznih zemaqa - Slova~koj, Hrvatskoj, Turskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Kipru, [paniji, [vajcarskoj, Makedoniji, Austriji, Sloveniji, Nema~koj, Crnoj Gori, Libiji i Turskoj, na koje je potro{eno ne{to vi{e od 1,4 miliona dinara. Najvi{e je „ko{tala“ jednodnevna poseta Limasolu (Kipar) - oko 233.000 dinara, zatim dvodnevna Tripoliju (Libija) oko 221.000 dinara, kao i jednodnevna Kijevu - 184.000 dinara i dvodnevna Ankari - ne{to vi{e od 167.000 dinara. Na tim putovawima najvi{e je potro{eno za prevoz slu`benim automobilom 1,2 miliona dinara, dok je za dnevnice potro{eno ne{to vi{e od 80.000 dinara, za sme{taj oko 31.000 dinara, a na ostale tro{kove 54.000 dinara.

Novi {ef skup{tinskog protokola Skup{tina Srbije dobila je novog {efa Slu`be protokola Jasminku Uro{evi}, koja je na tom mestu zamenila Vojislava Gli{i}a.Sekretar republi~kog parlamenta Veqko Odalovi} rekao je Tanjugu da je Uro{evi}eva, koja je ina~e radila u toj slu`bi, na to mesto postavqena od 1. januara.Odalovi} je dodao da }e Gli{i} ostati u republi~kom parlamentu, ali nije precizirao ~ime }e se baviti.Gli{i} je u `i`u javnosti dospeo nakon

otvarawa izlo`be portreta svih predsednika Skup{tine Srbije od 1920. godine.U javnosti su tada pokrenuta pitawa o kredibilitetu autora ve}ine potreta Dragana Stojkova, zbog nezadovoqstva pojedinih portretisanih li~nosti, ali i zbog na~ina na koji je Skup{tina Srbije naru~ila te portrete.Gli{i} je ponudio ostavku na mesto {efa skup{tinskog protokola, ali je rukovodstvo parlamenta tada nije prihvatilo.

4

EKONOMIJA

subota8.januar2011.

SRPSKA ROBNA RAZMENA S KOM[ILUKOM

ZREWANINSKA GRA\EVINSKA FIRMA PRED STE^AJEM

Vlada Vojvodine traga za gazdom „Banata” Vlada Vojvodine otisnula se u potragu za vlasnikom zrewaninskog Gra|evinsko – industrijskog kombinata “Banat”, bosanskim biznismenom Qubomirom ]ubi}em, koji uporno odbija da se sastane sa radnicima i razgovara o wihovim problemima i sudbini pomenute firme.

Zrewaninski neimari ve} nedeqama protestuju pred Gradskom ku}om, zahtevaju}i isplatu zaostalih zarada koje nisu dobili

DNEVNIK

no je i {ta su posledice ovako neodgovornog pona{awa vlasnika i menaxmenta prema goru}im problemima.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, ]ubi}u je dat rok do 13. januara da se javi u ovaj sekretarijat ili Gradsku upravu Zrewanina radi zakazivawa sastanka koji bi trebalo da bude odr`an ~etiri dana kasnije.

CEFTA na{a izvozna luka spasa Srbija je od po~etka januara do kraja novembra pro{le godine ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA sorazuma od 1,24 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemqe CEFTA za 11 meseci 2010. najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, gvo`|e i ~elik, a najvi{e je uvozila struju, gvo`|e i ~elik, kameni ugaq i obojene metale, kao i povr}e i vo}e. Izvoz Srbije, tokom posmatranog perioda, iznosio je 2,55 milijardi dolara, a uvoz je

bio 1,31 milijardi, {to zna~i da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 194,8 odsto. U 2009. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemqama CEFTA sporazuma od 1,37 milijardi dolara, {to je, tako|e, uglavnom bilo rezultat izvoza poqoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tr`i{ta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u robnoj razmeni, odnosno na koje vi{e izvozi nego {to uvozi, a prema u~e{}u u ukupnom izvozu Srbije, to tr`i{te je drugo po zna~aju, posle tr`i{ta Evropske Unije. CEFTA sporazum je

aran`man o slobodnoj trgovini izme|u Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,

Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

ZIMA ZAMRZLA TR@I[TE NEKRETNINA

Stanove kao da niko ne kupuje Radnicima preti robija Zaposleni u GIK-u “Banat” `ale se da im prete zatvorske kazne zbog nepla}enih ra~una za struju i grejawe, a pojedinci su ~ak, usled nema{tine, bili prinu|eni da hranu tra`e po kontejnerima! Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov poru~io je radnicima da je postignut dogovor sa direktorima Elektrodistribucije i Gradske toplane da im se u naredna tri meseca ne iskqu~uju struja i grejawe zbog nepla}enih ra~una. Za to vreme, dodao je Mihajlov, trebalo bi na}i re{ewe za GIK “Banat”. skoro godinu dana, kao i povezivawe radnog sta`a koji im nije upla}ivan unazad ~etiri godine.

Oni tvrde da ]ubi} svesno uni{tava GIK “Banat” i poslove prepu{ta wegovom drugom preduze}u “Intergradwi”, a optu`uju ga i da je odbio unosne poslove u Nema~koj, gde su nekada Zrewaninci gradili fudbalske stadione. Za to vreme gazda se ne ogla{ava.

Stoga su Vlada Vojvodine i lokalna samouprava u Zrewaninu pre nekoliko dana ]ubi}u uputili pismo u kome su ga pozvali da se odzove razgovoru, kako bi jasno predo~io planove vezane za GIK “Banat”. U tom dopisu obrazlo`en je zna~aj GIKa “Banat” za Vojvodinu, a navede-

Vasin je upozorio da }e, ako se vlasnik ne odazove, dr`ava preduzeti konkretne mere u skladu sa zakonom, a pre svega }e inicirati pokretawe ste~ajnog postupka. @eqa nam je da u razgovoru sa wim saznamo za{to nije realizovan posao u Nema~koj i da li je to mogu}e naknadno u~initi.

Ste~aj bi bio iznu|en i posledica nedostatka komunikacije sa vlasnikom. A, do wega bi moglo do}i ako bi poverioci, od kojih je dr`ava jedan od ve}ih, zatra`ili naplatu dugovawa.

Uvo|ewe ste~aja, uz istovremeno restruktuirawe firme, dovelo bi do o`ivqavawa proizvodwe – naglasio je Vasin. @. Balaban

PREGOVORI O RUSKOM KREDITU

Za pruge 800 miliona evra?

Sastanak predstavnika srpske i ruske vlade o dobijawu kredita od 800 miliona dolara za `eleznice u Srbiji bi}e odr`an 24. januara u Moskvi, najavilo je ju~e Ministarstvo za infrastrukturu, a ministar Milutin Mrkowi} ka`e da }e do tada biti pripremqen ve}i deo projekata po ruskim standardima.

Mrkowi} je posle razgovora sa ambasadorkom Srbije u Rusiji Jelicom Kurjak izjavio da }e projekti biti pripremqeni za

ekspertski sastanak onako kako je to tra`ila ruska strana.

Kurjak je obavestila ministra za infrastrukturu o nepromewenoj zainteresovanosti Rusije da se realizuje ruski kredit, dok je Mrkowi} ambasadorku informisao o pripremi dokumentacije za projekte revitalizacije pruge Beograd - Bar, zavr{etak izgradwe Beogradskog ~vora i pruge od Vaqeva do Loznice, navedeno je u saop{tewu.

Stanogradwa je ove godine podbacila. U ponudi je malo novih stanova, a prodavci ka`u taman toliko kolika je potra`wa. Ali ona u smislu interesovawa, jer prodaja je ovih zimskih dana zamrznuta. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u privrednoj komori Vojvodine @arko ^a|enovi} ka`e za na{ list da je takvom stawu doprineo pad investicija i standarda gra|ana, ali i sporost dr`ave da krene s obe}anom izgradwom socijalnih stanova.

Ovakvo mi{qewe deli i sekretar Udru`ewa u PKS Goran Rodi}, koji u razgovoru za na{ list tvrdi da je stanogradwa u padu ~ak za 40 procenata u odnosu na lawski nivo. On me|u glavnim uzrocima za takvo stawe isti~e nelikvidnost firmi, slabu kupovnu mo} stanovni{tva, skupe kredite i nezaposlenost.

- Mnogi gra|ani koji su kupili stan uz pomo} hipotekarnog stambenog kredita nisu u mogu}nosti da vra}aju zajam, banke koje su odobrile kredit ne toleri{u zastoj u otplati duga, tako da se, na `alost, o~ekuje aktivirawe velikog broja hipoteka - ka`e Rodi}. - To nije dobra poruka za one besku}nike koji se prera~unavaju kako da podignu kredit i kupe stan za svoju porodicu.

Predugovarawe pro{lost Direktor Prodaje u „Solisu“ Dragan Rabati} ka`e za na{ list da je predugovarawe kao na~in prodaje stanova oti{lo u pro{lost. Gra|ani vi{e nisu spremni da ni delimi~no finansiraju izgradwu stana, upla{eni za budu}nost ulo`enih para, jer je praksa pokazala da se u brojnim slu~ajevima takve zgrade nikada ne zavr{e, a novac ispari.

- Veoma je mala potra`wa, a kupci se interesuju za mawe stanove, eventualno dvosobne - ka`e Rabati}. - Realizacija pokazuje da su cene permanentno ve} dve godine u padu, a ne mogu garantovati da se ne}e smawivati i nadaqe. Ako krene takozvana jeftina stambena izgradwa, ona ne}e pove}ati cenu kvadrata. Trenutno u Novom Sadu nema skupqeg kvadrata od 1.350 evra za najluksuzniji stan, a na Staroj Detelinari ili Satelitu mo`e se na}i i za 750 evra.

Sagovornik ocewuje da bi cene stanova mogle jo{ da padnu, jer tra`wa je veoma mala, pa

ZABRIWAVAJU]I PODACI AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE

Sve vi{e zatvarawa, a sve mawe osnivawa radwi U Srbiji je u 2010. godini, prvi put od kada se vodi evidencija, broj zatvorenih radwi bio ve}i od broja novoosnovanih, saop{tila je Agencija za privredne registre (APR).

vi{e nego godinu pre. Iz registra APR je 2010. istovremeno obrisan tri puta ve}i broj preduze}a od uobi~ajenog, odnosno wih 9.357, ali je u to ura~unato i 5.974 firmi koje su izbrisane na osno-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

EMU

evro

1

104,3650

106,4950

108,9440

104,0450

dolar

1

79,1662

80,7818

82,6398

78,9238

Kanada

dolar

1

79,7348

81,3620

83,2333

79,4907

Danska

kruna

1

13,9989

14,2846

14,6131

13,9561

Norve{ka

kruna

1

13,3959

13,6693

13,9837

13,3549

[vedska

kruna

1

11,7145

11,9536

12,2285

11,6787

[vajcarska

franak

1

82,1511

83,8277

85,7557

81,8997

V. Britanija

funta

1

123,1590

125,6720

128,5630

122,7820

SAD

dolar

1

79,3829

81,0030

82,8661

79,1399

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 1. 2011. godine

no je 9.469 preduze}a, {to je za 544 mawe nego u 2009. godini.

Direktora APR Zvonko Obradovi} rekao je da }e u 2011. godini APR „nastaviti primenu druge faze jedno{alterskog sistema registracije, koji podrazumeva trenutno elektronsko izdavawe poreskog identifikacionog broja (PIB) od strane Poreske uprave, kao i elektronsku razme-

registracije i objavqivawa finansijskih izve{taja za sva pravna lica na jednom mestu u APR, od januara 2010. godine, postignuta je usteda od dva miliona evra za privred, a uvodewem jedno{alterskog sistema i u oblast finansijskog izve{tavawa, osim u oblast registracije, postignuta je ukupna u{teda od oko 3,5 miliona evra“.

Pro{le godine bilo je registrovano 35.299 novih radwi, {to je za oko 10 odsto mawe nego 2009, a iz registra je obrisano 37.168 preduzetnika, oko dva procenta vi{e nego godinu pre

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Australija

onaj ko `eli da proda, mora da popusti. Pala je cena i velikim salonskim stanovima, me|utim,

to ne zna~i ni{ta za ve}inu onih bez stana. Rodi} kao posebno va`no isti~e o~uvawe kvaliteta kod novogradwe, jer, zbog male kupovne mo}i stanovni{tva postoji bojazan da investitori po~nu da grade nekvalitetne stanove. Tu je od posebnog zna~aja energetska efikasnost, koja je regulisana Zakonom o planirawu i izgradwi, tako da oni koji odlu~e da ne{to zidaju, vode brigu o propisima i termoza{titi na fasadama.

Menaxer u Agenciji „Bulevar nekretnine“ Bo`idar Gogi} trenutno stawena tr`i{tu nekretnina ocenio je s dve re~i: „Sve je stalo“. Ovako sumornu sliku on obja{wava sumornom situacijom u zemqi, predugim ~ekawem na subvencionisane stambene kredite, koje je ponekad i pola godine, velikim poskupqewem komercijalnih zajmova, nedostatkom ke{a...

Po Gagi}evoj oceni, cena kvadrata ne mo`e i}i ni`e: mawi stanovi cene se prose~no po 1.250 evra za kvadrat, a oni preko 60 kvadrata na Avijati~arskom nasequ, Staroj Detelinari i oko @elezni~ke stanice oko 850 evra. Me|utim, ni za to gra|ani nemaju pare. Zbog takvog stawa i nedostatka posla gase se agencije za promet nekretnina. I wihova firma je ugasila dve, pa od 13 sada imaju 11 agencija.

R. Dautovi}

Pro{le godine bilo je registrovano 35.299 novih radwi, {to je za oko 10 odsto mawe nego 2009, a iz registra je obrisano 37.168 preduzetnika, oko dva procenta

vu sprovo|ewa postupka automatskog ste~aja. Pro{le godine broj novoosnovanih firmi pao je, prvi put posle du`eg vremena, ispod 10.000. Kako se precizira, osnova-

nu podataka u koju }e se ukqu~iti i Ministarstvo unutra{wih poslova“. „Sa integracijom i usagla{avawem baza podataka izme|u ovih institucija posti}i}e se boqi stepen kontrole i spre~i}e se delovawe takozvanih ‘fantom firmi’“, rekao je on.

Podsetio je da je „objediwavawem poslova prijema, obrade,

Registracija privrednih subjekata, ali i udru`ewa gradana, trenutno u APR traje najvi{e tri dana.

Gra|ani predaju dokumentaciju na jednom {alteru u APR, a APR elektronski razmewuje podatke sa Poreskom upravom, Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe (R@O) i PIO fondom.

E. Dn.

EKONOMIJA

DNEVNIK SRBIJA ZADR@ALA REJTING

I daqe smo rizi~ni Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga Dan i Bredstrit -DiB ocenila je ju~e da fiskalna disciplina i smawewe buxetskog deficita Srbije vra}aju poverewe investitora i vode ka boqem kreditnom rejtingu.

Analiti~ari DiB su u januarskom izve{taju zadr`ali rejting Srbije na DB4d, svrstav{i je me|u zemqe sa umerenim rizikom za poslovawe, ali su naveli da je u novembru 2010. rejting agencija Fi~ poboq{ala dugoro~ni kreditni rejting Srbiji

subota8.januar2011.

OPTIMIZAM MINISTRA EKONOMIJE MLA\ANA DINKI]A

Pora{}e proizvodwa, plate, zaposlenost...

Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da u 2011. godini o~ekuje privredni rast do ~etiri odsto, pove}awe izvoza, intenzivniji skok stranih investicija, pad nezaposlenosti, blago pove}awe plata, a najavio je i nastavak odobravawa subvencionisanih kredita privredi i gra|anima. „Ja li~no naravno ne mogu da budem zadovoqan kao ministar ekonomije sve dok rast ne bude 4,5 procenata“, naglasio je Dinki} i naveo da je optimizam po~eo da mu se vra}a u drugoj polovini ove godine kada je zai-

sta puno investitora krenulo da se interesuje, a neki i da grade konkretne fabrike i da zapo{qava qude {irom Srbije. Dinki} je istakao da trenutno postoji izuzetno veliki interes za investirawe u Srbiju u nekoliko sektora - pre svega u automobilskoj industriji, ali i tekstilnoj grani, {to je za wega li~no bilo veliko iznena|ewe. „Mislim da }emo u narednim mesecima imati sjajne vesti o dolasku najve}ih svetskih kompanija iz oblasti tekstilne industrije, koja }e graditi pogone i zapo{qa-

vati na{e qude“, nagovestio je ministar ekonomije. S druge strane, podsetio je Dinki}, elektronika kao grana industrije u Srbiji po~ela je da se budi posle 20 godina, a jedna od najzna~ajnijih svetskih kompanija, japanski „Panasonik“, treba po~etkom slede}e godine da otvori svoju prvu fabriku u Srbiji. U celini gledano, imaju}i u vidu nova ulagawa i rast prehrambene industrije, postoji osnova za realan optimizam u pogledu napretka privrede u narednoj godini, koja }e, kako isti~e Dinki}, biti boqa od prethodne.

Prema wegovoj oceni, slede}a godina }e biti ne{to lak{a i boqa od prethodne dve sasvim sigurno i to prvo zato {to }e biti odmrznute plate i penzije ve} od Nove godine, kroz tri usla|ivawa tokom 2011.

Dinki} je izrazio uverewe i da }e se trend investirawa u Srbiju zna~ajno poja~ati u slede}oj godini, napomiwu}i da }e se kona~no realizovati kompletne investicije italijanske kompanije „Fijat“ do kraja 2011.

E. Dn.

EKONOMIJA I GRA\ANI TRPE VELIKU [TETU ZBOG ELEMENTARNIH NEPOGODA

sa negativnog u stabilni. To je prvi stabilni kreditni rejting koji je Srbije dobila od decembra 2008. i time stvorila uslove za ni`e tro{kove pozajmica, navodi se u se u saop{tewu bonitente ku}e Rating , zastupnika DiB za Srbiju. Navodi se i da je Narodna banka Srbije (NBS) kao odgovor na rastu}e inflatorne pritiske i slabqewe dinara dodatno poo{trila monetarnu politiku podizawem referentne kamatne stope, ali da je inflacija nastavila raste i dinar da slabi. „Rast cena `ivotnih namirnica i odmrzavawe penzija i plata u javnom sektoru }e pove}ati inflatorni pritisak tokom 2011, tako da se o~ekuje daqe poo{travawe monetarne politike i u ovoj godini“, ocenili su analiti~ari DiB. Agencija DiB je ocenila da je poslovni rizik u Srbiji i daqe je pove}an po{to veliki broj kredita i visok procenat stranih banaka pove}avaju rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru, ali je podr{ka Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) imala pozitivan efekat.

Najve}i rejting u regionu i daqe ima Slovenija (DB2c), a za wom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Ma|arska i Albanija (DB4a), Makedonija i Gr~ka (DB4b) i Srbija (DB4d).

Ni`i rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina sa dodeqenim rejtingom (DB6a), navodi se u izve{taju.

5

Svetska banka tra`i da se Srbija boqe osigura Protekla godina pamti}e se po mnogim lepim doga|ajima, ali i po onim drugim. Na`alost, u 2010. ~esto smo ~itali vesti o poplavama, su{ama, zemqotresima. Nepogode nisu zaobi{le ni Srbiju. A {to je neka zemqa suo~ena s te`om finansijskom situacijom i buxetskim deficitom, to je ve}i problem kada treba pomo}i siroma{nom stanovni{tvu i privredi kada se na|u u nevoqi. Po tim neda}ama nismo jedini u regionu.

Da bi se ove te{ko}e lak{e re{ile, Svetska banka je nedavno predlo`ila stvarawe regionalnog projekta osigurawa od prirodnih nepogoda. Ciq je da se obezbede mogu}nost da se lak{e saniraju posledice nepogoda. Ako se projekt pro{iri po regionu, cena ovih polisa bila bi ni`a i bile bi dostupne i osiguranicima s pli}im xepom.

Ideju je, za sada, podr`ala Narodna banka Srbije. Tu smatraju da bi dr`ava, koja ionako ima problema s puwewem buxeta, rizik od nepogoda smawila i podelila s osiguravaju}im ku}ama.

Prose~na polisa stajala bi oko 25 evra za godinu dana. Nova usluga bila bi prvenstveno namewena poqoprivrednim doma}instvima, malim i sredwim preduze}ima koja su zbog prirode posla izlo`ena riziku od {eta od elementarinih nepogoda. Predla`e se da ova polisa ubudu}e postane obavezna za hipotekarne du`nike, bilo da se radi o pravnim licima ili gra|anima, posebno ako `ive i rade u

Kako to rade kom{ije Tek, uz sve nije zgoreg pomenuti da su dr`ave veoma zainteresovane za to da naknadu {tete ve}im delom prebace na osiguravaju}e kompanije. Tako je Rumunija nedavno uvela obavezno osigurawe od poplava, zemqotresa i klizi{ta jer u dr`avnoj kasi nema dovoqno novca za te namene.

To govori da regionalni projekti i te kako imaju {ansu da za`ive, ako ne ove godine, onda neke slede}e sigurno. podru~jima gde su rizici od katastrofa vi{e prisutni – recimo, pogoni ili ku}a na re~noj obali.

Oni u slu~aju nepogode mogu ostati bez nekretnine, a to im ne bi izbrisalo du`ni~ke obaveze. Podaci govore da samo 0,8 odsto imovinskih osigurawa kod nas pokriva pomenute rizike.

Naravno, mnogi }e se zapitati kako to da se osiguravaju}e kompanije same nisu setile da se ovako organizuju. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira

Eri}-Jovi} nedavno je podsetila na to da 2007. godine, koja je bila izuzetno su{na, osiguravaju}a dru{tva nisu imala u ponudi polisu za {tete od poqoprivrede za tu elementarnu nepogodu.

– NBS je tada inicirao stvarawe novog proizvoda osigurawa, tako da sada pojedine ku}e nude ovu polisu. Osigurawe poqoprivrednih gazdinstava od su{e sada je mogu}e – ka`e ona.

Kakva }e biti daqa sudbina predloga za regionalnu polisu

ili ~ak osnivawe regionalne osiguravaju}e kompanije koja pokriva {tete od elementarnih nepogoda, zna}e se kroz nekoliko meseci. O predlogu do tada treba da se izjasne samo osigurava~i.

– Ideja je svakako zanimqiva, ostaje da se vidi {ta }e o svemu tome re}i ~elni qudi osiguravaju}ih kompanija – ka`e predsednik Udru`ewa osigurava~a u Srbiji Darko Boti}. – Na na{em tr`i{tu rizici su dobro pokrivreni jer sve osiguravaju}e kompanije imaju u inostranstvu velike reosigurava~e iza sebe tako da nije problem da se pokriju velike {tete.

Naravno, ostaje da se vidi kako su NBS i Svetska banka do u detaqe osmislili ceo projekt. Kada je osigurawe u pitawu, u regionu je situacija {arolika. U okru`ewu su osiguravaju}e kompanije lane bele`ile pad u poslovawu. Oporavak se o~ekuje tek ove godine.

Klijenti imaju razli~ite navike i mogu}nosti. Tako u bruto dru{tvenom proizvodu osigurawe u Srbiji u~estvuje s 2,7 odsto, u Hrvatskoj sa ~etiri, a u Sloveniji s 14 procenata. U Srbiji se na polise po glavi stanovnika daje 109 dolara, u Hrvatskoj 450, a u Sloveniji 1.500. Kako }e ove razlike pomiriti najavqena nova polisa?

To tek treba da se vidi, a to je i jedan od bitnih detaqa koji }e zanimati osiguravaju}e ku}e kada budu donisile kona~nu odluku o regionalnom osigurawu.

D. Vujo{evi}

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

Mnogo briga u 2011.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Milo{ Bugarin izjavio je da }e ova godina biti izuzetno te{ka za doma}u privredu jer, kako je naglasio, „sve {to nije re{eno u toku 2010. godine ~eka nas u 2011.“ „@eleo bih da verujem da }emo imati rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) od tri ili 3,5 odsto.

Nije nemogu}a misija, ali je potrebna saradwa i dijalog, predstavnika izvr{ne i zakonodavne vlasti, poslovne zajednice i svih relevantnih institucija.

Samo na osnovu dijaloga mogu}e je da zajedni~ki unaprednimo srpsku privredu, koja je u ozbiqnom problemu, ne ka`em nere{ivom“, istakao je Bugarin u izjavi Tanjugu.

Prema wegovim re~ima, srpsku privredu karakteri{e visoka nelikvidnost i nekonkurentnost kompanija, nepristupa~ani krediti, visoke kamatne stope, ka{wewe u vra}awu kredita.

Bugarin je dodao da su veliki problemi za srpsku ekonomiju i nepostojawe razvojne banke, komplikovane administrativne procedure, nesprovo|ewe poreske reforme i giqotine propisa. On je ukazao da se godi{we u zoni sive ekonomije „vrti“ oko desetak milijardi evra, da treba da se smawe neki porezi i doprinosi, a da se pove}a obuhvat ~ime bi se smawila zona sive ekonomije. Bugarin je pohvalio postkrizni model rasta „Srbija 2020“, predstavqen krajem pro{le godine, a koji se bazira na pove}awu proizvodwe razmewivih dobara i wihovom plasmanu na inostrano tr`i{te, pove}awu investicija i zaposlenosti.

SINDIKALNI LIDERI O RADNICIMA U OVOJ GODINI

Dolazi vreme otkaza i jo{ ve}e krize Mada zvani~na evidencija Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pokazuje da je tokom pro{le godine evidencija nezaposlenih smawena za ~ak 60.000 qudi sindikalni lideri tvrde da je duplo vi{e radnika ostalo bez posla ali i prognoziraju da }e ove godine biti jo{ te`e .

Predsednica ASNS Ranka Savi} obja{wava za na{ list da su radnici u Srbiji na jedvite jade pre`iveli 2010.godinu jer je ona za wih bila jedna od najte`ih u posledwe dve decenije.

- Podaci govore da je oko 150.000 radnika iz privrede ostalo bez posla kao i da je wih 4.500 u javnom sektoru zavr{ilo na Tr`i{tu rada. Pri tom je broj novootvorenih radnih mesta skoro zanemarqiv {to zna~i da u 2010. prakti~no nije bilo investicija.

Porastao je i broj korisnika narodnih kujni i prvi put od 2000.godine je do{lo do ve}eg pada ispod granice siroma{tva.

Plate su bile zamrznute i prakti~no obezvre|ene {to je dovelo do toga da one iz meseca u mesec opadaju. Inflacija je pojela i ono {to je na po~etku pro{le godine ne{to zna~ilo jer podaci govore da su zaposleni 2010.godine primali u proseku 80 evra mawu platu. No, ova godina }e za radnike biti jo{ te`a i neizvesnija. Ako sada tek svaka peta firma redovno ispla}uje plate, ako je sve vi-

{e gazda koji radnicima za mukotrpan rad daju minimalac od 16.000 dinara a oporavka nema na vidiku onda bi bilo krajwe neodgovorno re}i da }e biti boqe nego pro{le godine. U ovu godinu je ~ak 200.000 radnika u{lo sa neredovnim platama i ka{wewima od

liko-toliko sa~uvaju svoje dostojanstvo. Radni~ki bunt }e se kao „zarazna bolest“ {iriti Srbijom a da li }e sindikati uspeti da ga kanali{u to }e pre svega zavisiti od vlasti - ka`e Ranka Savi}.

Radnici ove dr`ave su se „utrendirali“ pa su sve vi{e i

„Telekom” }e umiriti radni~ku glad za platama Profesor dr Darko Marinkovi} ocewuje da su radnici u Srbiji pro{le godine dotakli dno ali da im boqe ne}e biti ni ove. On isti~e da je Srbija do{la na nivo latinoameri~ke podele dru{tvu u kojoj ima 6-7 posto beskurpulozno bogatih i vi{e od 90 odsto mawe ili vi{e siroma{nih.

- Radnici su kao „~ardak ni na nebu ni na zemqi“. Rade a ne znaju do kada i da li }e za svoj rad dobiti platu. Ostali su neza{ti}eni jer sindikati nisu dorasli svom zadataku niti su u protekle dve decenije uspeli da se transformi{u tako da mogu da pru`e pomo} radnicima. Zato napu{taju sindikate jer su shvatili da od wih vajde nema. Minusni saldo na svim frontovima tera radnike da po~nu da se na druga~iji na~in organizuju. To {to }e se prodati „Telekom“, dakle posledwi porodi~ni nakit, donekle }e umiriti „glad“ radnika za platama ali kada se „otreznimo“ odnosno kada pro|u izbori tek onda }emo udarati glavnom o zid. Dok se ne stvore pravi uslovi za ekonomski razvoj, suzbije korupcija i organizovani kriminal, uvede vladavina prava i uradi ono {to je ve} davno moralo da bude sre|eno radnicima boqeg nema - zakqu~uje Marinkovi}. nekoliko meseci ali je sasvim sigurno da }e ih do kraja 2011. biti mnogo vi{e. Dakle, ka{wewe u isplati }e se pove}ati , propalih firmi bi}e sve vi{e a radnici }e kroz proteste poku{ati da ko-

vi{e postali podanici vlasti jer oni jednostavno nisu subjekt nikakvih ekonomskih odnosa ve} predmet raznih okapawa i prizatzacija koje nikako da se okon~aju, ocewuje za na{ list lider

UGS “Nezavinost“ Branislav ^anak.

- Na radnicima se prelamaju svi nepovoqni trendovi u srpskoj ekonomiji koji dovode do gubqewa radnog mesta i odalazak bez nade da }e dobiti drugi posao jer je u Srbiji trend zatvarawa a ne otvarawa novih radnih mesta. U tom strahu da ne izgube posao uz dodatni stres da je dobiti novi u Srbiji pravi bingo , sem sive ekonomije, pre`iveli su radnici.

No, i naredne godine nastavi}e se gubitak radnih mesta jer }e mnogi, kao {to se to dogodilo radnicima „Zastave“ u Kragujevcu“, shvatiti da su ostali bez posla .

Svi oni }e i}i na teret dr`ave

pod uslovom da ona ima pare za sve, a nakon toga {ta im bog da.

Takvih slu~ajeva bi}e sve vi{e i vi{e. Ali, najopasniji problem nije, a mora}e mo`da upravo ove godine, otrvoren a to su javna preduze}a. To kada se otvori to niko ne mo`e da prognozira koliko }e otpu{tawa biti jer je to qu{tura koja je zatvorena pre pet decenija i onaj ko je otvori iznenadi}e se posledicama kao i oni koji u woj `ive. Iznena|ewe }e biti neprijatno i toga }e ove godine biti mnogo - tvrdi ^anak.

Pro{la godina je bila sumorna jer su svi ekonomski pokazateqi bili lo{i ali i ova je obespokojavaju}a jer sledi daqi pad `ivot-

nog standarda i sve lo{iji polo`aj radnika, ka`e za na{ list predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi} dodaju}i da uz sve nevoqe u 2011. godine sledi i izmena postoje}eg Zakona o radu.

- Inflacija je pro{le godine dostigla 11 odsto, nezaposlenost je pove}ana za petinu, prose~ne plate su pale za 27 procenata, svaki 10.stanovnik Srbije je u zoni siroma{tva a samo 18 osto firmi redovno ispla}uje plate.

U Vojvodini je trenutno 195.200 nezaposlenih a privre|uje svega 676.000 radnika. Plate su od oktobra 2009. do istog meseca pro{le godine pale sa 440 na 320 evra i ako se taj trend nastavi, a ne vidim {ta bi se moglo u~initi da bude druga~ije, one }e na kraju 2011. iznositi samo 250 evra. Najavqene mere dr`ave ne ulivaju optimizam . Vlada je nedosledna, izbegava socijalni dijalog a i poslodavci se trude da stvore antisindikalnu atmosferu. Sindikati se moraju pod hitno mewati jer }e ove godine biti i izmena Zakona o radu koje treba do~ekati spremno kako bi bili ukorak s vremenom i novim izazovom. Ovakvi kakvi smo te{ko da mo`emo vi{e pomo}i radnicima a pomo} }e im ove godine biti potrebnija nego ikada pre - rekao je Mijatovi}.

Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

subota8.januar2011.

SOMBOR NAJZAD RASPISAO OGLAS ZA LICITACIJU DR@AVNIH ORANICA

Preduze}ima ipak ostaje zemqa Najzad objavqenim javnim pozivom za u~e{}e u licitaciji za zakup dr`avnih 11.000 hektara u somborskom ataru razre{ena je ra{omonijada oko kori{tewa osam hiqada hektara koje su do sada koristila poqoprivredna preduze}a „Grani~ar“ u Gakovu i

„skra}ivawa“ realno o~ekivati da i preduze}a i privatnici budu zadovoqni takvim postignutim kompromisom u raspodeli dr`avnih oranica.

Zadovoqewe obostranih interesa je ujedno va`no i zbog ~iwenice da su zimus u poku{aju da budu ispo{tovani do

DNEVNIK

ZBOG SKUPE P[ENICE I BRA[NA

Hlebu se pi{e nova cena Berzanski stru~waci o~ekuju da cena p{enice na na{em tr`i{tu ne}e mirovati dugo, odnosno da }e ponovo po~eti da raste ve} narednog meseca. Istovremeno, iz pekarskih udru`ewa sti`u najave da }e, zbog skupe p{enice i bra{na, opet „oti}i“ i hleb.

-Imamo situaciju da je u najavi poskupqewe energenata, bra{no je ve} poskupelo sa 18 na 36 dinara, {to je poskupqewe od 100 odsto, a pekarski proizvodi su skupqi za 10 do 15 odsto, ka`e Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije Pralica napomiwu}i da je novo poskupqewe na pragu, a kada }e stupiti na snagu, da li polovinom ili krajem januara

- to je stvar svih pekara. Pekari se, kako ka`u, ne boje da }e ostati bez hlebnog `ita, jer doma}eg ima dovoqno za potrebe wihove i `itarskomlinske industrije, ali se pla{e novih cena. Ipak, u izvozu p{enice smo ve} prekarda{ili, pa je sada ve} izvesno da }e biti uvedena izvozna da`bina od pet dinara po kilogramu, kako bi se obezbedilo doma}e tr`i{te.

Vukosav Sakovi}, iz Udru`ewa @ita Srbije, rekao je da trenutno ima dovoqno p{enice, ali da bi svaki daqi izvoz zna~io da ne bismo imali dovoqno za doma}e potrebe. On predla`e da hitno treba ukinuti carinu na uvoz i time iz-

jedna~iti cenu doma}e sa cenom p{enice u okru`ewu.

Tako bi, u slu~aju nesta{ice, i Republi~ka direkcija za

robne rezerve mogla da uveze potrebne koli~ine `ita po ceni pribli`no istoj kao na doma}em tr`i{tu.

S. G.

[TA NA[U POQOPRIVREDU ^EKA OVE GODINE

Da novac ode onima koji `ive od zemqe Blokada puta

„Aleksa [anti}“ u istoimenom selu somborskog gradskog podru~ja. Naime, iz ovogodi{weg plana, koji je bio jabuka razdora izme|u radnika neuspe{no privatizovanih, pa sledstveno tome nedavno „podr`avqenih“ poqo-preduze}a i privatnih paora, na osnovu saglasnosti resornog Ministarstva poqoprivrede od licitirawa za zakup je izuzeto 7.500 hektara, koje }e i daqe obra|ivati preduze}a.

kraja, svojim traktorskim blokadama i radnici poqo-preduze}a i privatni poqoprivredni proizvo|a~i na bezmalo mesec dana doslovno odsekli Sombor od sveta nanose}i time {tetu podjednako gra|anima i privredi ovog kraja. Po{to je mehanizacijom „Grani~ara“ bio blokiran i put Sombor-Bezdan kao saobra}ajnica koja vodi na dva me|udr`avna grani~na prelaza (Ba~ki Breg sa Ma|arskom i Bezdan-most sa

Na osnovu saglasnosti Ministarstva poqoprivrede, od licitirawa za zakup izuzeto je 7.500 hektara, koje }e i daqe obra|ivati preduze}a ^iwenica da je od prvobitne namere somborske lokalne samouprave i poqo-preduze}a ova povr{ina namewena za licitirawe mawa za nekih 700 hektara, govori da je ipak u~iwen neki kompromis prema „inokosnim“ paorima. Tako }e radnici PP „Aleksa [anti}“ obra|ivati „samo“ 3.000 hektara dr`avnih oranica, po{to }e se na licitaciji na}i i 400 hektara u wihovom ataru i 90-tak hektara u K.O. ^onopqa koje su do sada obra|ivali. „Grani~ar“ iz Gakova je, pored zagarantovanih 4.500, ostao „kra}i“ za nekih dvestotinak hektara, prema saznawima „Dnevnika“ sme{tenih uz dr`avnu granicu sa Ma|arskom, ali je i pored ovih

Hrvatskom), dramati~no je opao protok me|unarodnog saobra}aja i prometa qudi i roba kroz Sombor i to upravo u trenutku kada se dr`avnom vrhu poku{ava nametnuti pitawe izgradwe magistralne saobra}ajnice profila polu-autoputa koja bi povezala upravo ova dva grani~na prelaza sa Koridorom 10 kod Vrbasa. S druge strane, pokrenuta inicijativa somborske lokalne samouprave da se od ova dva preduze}a u restrukturirawu (uz dodatak PP „Stani{i}“ iz Stani{i}a) stvori jedno poqoprivredno javno preduze}e u vlasni{tvu Grada, najverovatnije ima vi{e izgleda za realizaciju.

M. Miqenovi}

Za poqoprivrednike u ovoj godini - ni{ta novo. S obzirom na jo{ jedan u nizu „istorijski najtawih“ agrarnih buxeta ne}e mo}i da ra~unaju na ve}a davawa po hektaru, vi{e para za investicije... U lomqewu mr{ave paorske ovogodi{we poga~e, kao i u posledwem rebalansu, ne{to boqe su pro{li sto~ari ali i wih je zapala tek pokoja mrvica vi{e, ta~nije dve milijarde dinara, za koliko je ovogodi{wa agrarna kasa te`a od lawske. Ako je za utehu, ministar poqoprivrede im poru~uje da }e se truditi da za revitalizaciju sto~arstva i razvoj mler~nog govedarstva namakne vi{e novca, a isti~e i da }e Ministarstvo i u ovoj godini, kao i do sada, agrarni buxet usmeriti samo ka onima kojima su pare najpotrebnije - malim i sredwim poqoprivrednim proizvo|a~ima i qudima koji iskqu~ivo `ive od poqoprivredne proizvodwe.

- Jako je va`no da se odr`i nivo subvencija u ratarskoj proizvodwi, a ministarstvo }e zajedno sa asocijacijama poqoprivrednika definisati da li postoji neki boqi na~in da se ta sredstva raspodele i da li ima jo{ nekih dodatnih potreba, sve u ciqu pove}awa prinosa i ukupne proizvodwe, rekao je Sa{a Dragin dodav{i da }e se Ministarstvo truditi da jo{ pove}a premiju za mleko, koja je nedavno pove}ana na ~etiri dinara, ali to }e zavisiti od priliva novca u dr`avnu kasu.

Kao najva`nije zadatke Ministarstva poqoprivrede u 2011. godini naveo je ure|ewe i pod-

sticawe tr`i{ta agrarnih proizvoda i za{titu poqoprivrednih proizvo|a~a, uz „nastavqawe evropskog puta“ u zakonodavnom i institucionalnom smislu.

- Za nas je bitno da smo do kraja 2010. uspeli da napravimo

Spremni za EU Ministarstvo poqoprivrede je za ~etvrti kvartal 2010. godine, a na osnovu Nacionalnog programa za integraciju (NPI) Vlade Srbije, ispunilo u potpunosti plan izrade podzakonskih akata koji se usagla{avaju sa pravnim aktima Evropske unije.

Kako je saop{tilo Ministarstvo usvojeni su podzakonski akti su iz oblasti veterinarstva, bezbednosti hrane, fitosanitarne oblasti i oblasti voda. Tako|e, u ovom periodu usvojena su dva podzakonska akta pre planiranog roka i devet podzakonskih akata iz prethodnog perioda. predlog nacrta zakona o Agenciji za intervencije na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda, koji }e omogu}iti poqoprivredniku da nikada vi{e ne strepi da }e mu neko wegov proizvod platiti mawe nego {to

DIOKSIN TRESE FARMERE I POTRO[A^E U EVROPI

U Nema~koj zatvoreno 5.000 farmi, uzbuna u Britaniji, Holandiji...

Otkri}e da u jajima sa farmi u Nema~koj ima dioksina, te sumwa da je sporna, zatrovana hrana dospela i na tr`i{ta van ove zemqe, uzdrmalo je evropsku javnost. U ovoj zemqi zatvoreno je 5.000 `ivinarskih farmi, a potvr|eno je da je kontaminirana hrana stigla na tr`i{ta Velike Britanije i Holandije. Iz na{eg resornog ministarstva jo{ uvek nisu stigle informacije o tome kakva je situacija u Srbiji i da li imamo razloga za strah da je i nas zaka~io ovaj problem.

Pre dva dana reagovale su hrvatske vlasti nagla{avaju}i da ovoj zemqi ne preti opasnost od dioksina i nama razloga za zabrinutost. Kako je saop{tilo Ministarstvo poqoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Hrvatska ne uvozi hranu za `ivotiwe iz Nema~ke, ne uvozi jaja, tek zanemarivo

`ivinu, ali ne iz pokrajina u kojima su se pojavila kontaminirana jaja niti od firme koja se spomiwe, tako da ne preti opasnost od dioksina.

Evropska komisija zatra`ila je od nema~kih vlasti podatke o razmerima kontaminacije visokootrovnim dioksinom otkrivenim na farmama u toj zemqi, kao i o mogu}em izvozu kontaminirane hrane.

Me|utim, za sada jo{ nije poznato koliko je jaja i `ivinskog mesa uop{te dospelo do radwi, a sumwivi nisu samo proizvodi sa `ivinarskih, ve} i sa farmi sviwa. Podsetimo, nema~ki potro{a~i u utorak su upozoreni da obrate pa`wu na mogu}nost da su jaja mo`da kontaminirana, nakon {to je pro{le sedmice u hrani `ivine i sviwa prona|en

je u wega ulo`eno, istakao je on dodaju}i da je izuzetno zna~ajno da se u narednom periodu re{i i problem dvadesetak poqoprivrednih preduze}a ~ija je privatizacija bila neuspe{na. Dragin je ukazao i na zna~aj udru`i-

visokootrovni dioksin, zbog ~ega su hiqade farmi bile primorane da prekinu prodaju.

Oni su sastojke kontaminirane dioksinom kupili od holandskog dobavqa~a, koji ih je pak nabavio od nema~kog proizvo|a~a biodizela u Emdenu na severu Nema~ke. „U skandalu oko jaja zaga|enih dioksinom postoje dva gubitnika – potro{a~i i seqaci. Potro{a~i su prepu{teni sami sebi“, pi{u nema~ki mediji.

Zvani~no je saop{teno da jedno jaje sa primesama dioksina ne {teti direktno zdravqu. Udru`ewa potro{a~a, me|utim, savetuju da za sada ne bi trebalo jesti jaja i piletinu. Za poqoprivrednike zabrana prodaje predstavqa pravu dramu jer na velikim farmama gubici vrlo brzo dosti`u sumu od deset hiqada evra nedeqno.

vawa poqoprivrednika u ciqu za{tite wihovih interesa, a putem novog Zakona o zadru`nim dru{tvima.

Ina~e, podsetio je ministar, direktnim davawima po hektaru obradive povr{ine i finansi-

rawem nabavke mineralnog |ubriva u 2010. godini dr`ava je direktno pomogla ratarsku proizvodwu na 2,2 miliona hektara obradive povr{ine, ~ime su tro{kovi proizvodwe sni`eni u proseku za 50 odsto, a ukupna produkcija uve}ana 14 odsto.

U Ministarstvu za poqoprivredu navode da je prvi put nakon pet godina finansirana izgradwa novih skladi{nih kapaciteta, pa je to ministarstvo lani finansiralo izgradwu silosa, hladwa~a, skladi{ta i procesnih kapaciteta za ~uvawe vo}a i povr}a i su{ara za vo}e, ~iji ukupni kapaciteti prema{uju 30 hiqada tona. Tim merama, naime, omogu}ava se da poqoprivredni proizvo|a~i postanu nezavisni od preprodavaca i svoju robu plasiraju onda kada im to najvi{e odgovara, ali i pove}aju vrednost vlastitih proizvoda.

U toku 2010. Ministarstvo poqoprivrede je, tako|e, finansiralo kupovinu vi{e od 8.000 komada nove poqoprivredne mehanizacije, kao i bezmalo 1,4 miliona novozasa|enih sadnica vo}a i vinove loze. To bi trebalo da dovede do ve}e proizvodwe vo}a za vi{e od 9.000 tona godi{we, rasta godi{we proizvodwe stonog gro`|a od 300 tona i vinskog gro`|a od 1.900 tona.

Merama Ministarstva poqoprivrede direktno je, izme|u ostalog, finansiran i izvoz vredan vi{e od 12,5 milijardi dinara, kao i pove}awe sme{tajnih kapaciteta u ruralnom turizmu za 54.750 gostiju godi{we.

S. G.

Registrovawe traktora svake godine Vlasnici traktora, radnih ma{ina i kombajna ubudu}e }e imati obavezu da vozila registruju svake godine.

Dosada{wi pravilnici podrazumevali su registraciju traktora za u~e{}e u javnom saobra}aju, koja je va`ila godinu dana i trajne registracije za u~e{}e u poqoprivredi i van saobra}aja.

Dono{ewem pravilnika od 1. januara 2011. svi traktori mora}e da budu registrovani svake godine, istakao je za RTV Zoran Alimpi}, {ef Odseka za saobra}ajno-tehni~ke poslove Policijske uprave Novi Sad. Me|utim, kako registracija takvih vozila zavisi od dono{ewa pravilnika kojim je regulisano pitawe tehni~kog pregleda vozila, a koji jo{ nije objavqen, trajne tablice i daqe va`e.

Godinu dana nakon {to taj podzakonski akt stupi na snagu, vlasnici traktora ima}e obavezu da urade novu registraciju, naveo je Alimpi} i podsetio na to da je u oktobru pro{le godine na snagu stupio zakon o obaveznom osigurawu, koji defini{e da i ove kategorije vozila moraju imati upla}enu polisu.

Danas autobusi redovno Gradski prevoznik danas saobra}a po redovnom redu vo`we. Kiosci za prodaju markica danas su otvoreni od 5.30 ~asova do 19.30, na terminalima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice. Markice za zaposlene prodaju se na {alteru MAS-a , od 7 do 14 ~asova .Z. D.

Hor pri Sabornoj crkvi „Sveti Georgije“ ove godine }e na tradicionalnom 14. Bo`i}nom koncertu „Ro`destvo tvoje“, nastupiti zajedno sa najboqim srpskim mu{kim vokalnim ansamblom, kamernim horom „Serafin“ iz Beograda.

Dva hora izve{}e premijerno kompoziciju „Nipson“ za ~etiri viole, violon~ela i solo kontratenora ser Xona Taverna.

Koncert je ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi. Ulaz je 300 dinara i karte se mogu kupiti uo~i koncerta i u

Muzi~koj omladini Novog Sada. Hor „Sveti Georgije“ izve{}e kompozicije liturgijske i duhovne muzike doma}ih i svetskih autora. Kamerni hor „Serafim“ peva}e numere Stevana Mokrawca, Josifa Marinkovi}a i Svetislava Bo`i}a. Koncert organizuje MONS i Kantat Novi Sad. Dirigent hora „Sveti Georgije“je Bogdan \akovi}, a Kamernog mu{kog hora „Serafim“ Marko Pe{i}.

Z. D.

Novosadska subota8.januar2011.

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PAQEWE BADWAKA U GRADU

Varnice najavile napredak

Psi, ma~ke i ptice odlaze u ilegalu?

A

i dobrobit svog qubimca, kao i da preduzima sve mere kako se wemu na bi nanosio bol, strah, stres i patwa…”. Tako|e, pojedine rase pasa }e se u zgradama mo}i dr`ati samo uz saglasnost svih stanara, mora}e se po{tovati broj `ivotiwa (ptica, ma~aka, pasa…) koji je propisan Odlukom…^ini nam se da bi ovakva Odluka, mo`da, mogla da za`ivi u Geteborgu, ali u Novom Sadu, te{ko. Jer, na{a varo{ se nalazi u zemqi u kojoj se daleko va`niji propisi ne po{tuju, pa je daqa rasprava o ovoj temi gotovo neukusna. [to se Novosa|ana ti~e, wima bi dovoqno bilo i makar to da vlasnici svoje “zverke” dr`e na povocu i da ih ne pu{taju da besomu~no jurcaju u parkovima punih male dece.

B. Markovi}

U VELIKOJ DVORANI SPENSA

Ulaz na „Reklamo`dera” 1.000 i 1.400 dinara Celove~erwi doga|aj bioskopa, karnevala i dobre muzike – „No} reklamo`dera“, koji po~iwe 13. januara u velikoj dvorani Spensa u 20.30 ~asova, okupi}e po prvi put u na{em gradu qubiteqe reklama, kreativnosti i ma{te. “Novogodi{wa The best of no} reklamo`dera” naziv je no}i ~iji je organizator Turisti~ka organizacija grada, a pred Novosa|anima }e biti selekcija spektakularnih reklama iz celog sveta, snimqenih u proteklih 30 godina po izboru

Jedan od najstarijih srpskih obi~aja Vijawe Bo`i}a bi}e odr`an danas na Salajci od 12.15 ~asova. Po tradiciji salaja~ki momci i ove }e godine na kowima obilaziti ku}e po Salajci i ~estitati Bo`i}.

A. L.

hronika

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko je sude}i po novoj gradskoj Odluci o dr`awu doma}ih `ivotiwa onda }e sada{wi i budu}i vlasnici ku}nih qubimaca morati dobro da vode ra~una kakvih i koliko `ivuqki imaju u svojim domovima, ali i kako se odnose prema wima, jer su kazne za nepo{tovawe iste od 50 hiqada do ~ak milion dinara! Iako je sli~na odluka postojala i ranije, op{te je poznato da se ona nije po{tovala i da je bila, takore}i, mrtvo slovo na papiru. Me|utim, zrdavom logikom mo`e se zaqu~iti da nova Odluka nije usvojena bez veze i mo`e se pretpostaviti da }e se, barem delimi~no, primewivati.

Dakle, prema novom “gradskom zakonu” vlasnik mora dobro da “pazi na zdravqe, `ivot

Salaja~ki momci na kowima

Koncert „Ro`destvo tvoje” u Sinagogi

je @an-Mari Bursikoa, vlasnika najve}e globalne fondacije reklamnih spotova. Muzi~ka podr{ka tokom ve~eri, koja }e trajati {est sati bi}e Rambo Amadeus i Mutant Dance Quintet kao i Global warming Orchestra i Respect DJS. Ulaz ko{ta 1.000 dinara, na dan koncerta 1.400 dinara, a ulaznice se mogu kupiti na blagajni Spensa, u Gigstix store u Pariskom magazinu i Turisti~koj organizaciji Novog Sada u Ulici Modene broj 1.

A. L.

V REMEPLOV

Foto: S. [u{wevi}

Nekada se palio u doma}em ogwi{tu, a danas je gotovo pravilo da se badwak zalo`i u javnosti. Novosa|ani u Gagarinovoj ulici nisu dopustili da im modernizacija `ivota potisne tradiciju i obi~aje, te su ujediweni oko vatre do~ekali Bo`i} u svom kvartu. Usled nedo-

statka hrasta, gorelo je i {to{ta drugo.

Po predawu, obilatost varnica koje se di`u iz badwaka trebalo bi da zna~e napredak porodice, a sude}i po ovoj, gradskoj vatri, napredak je zagarantovan.

D. B.

VI[E STOTINA LABUDOVA ZIMUJE U NOVOM SADU

Stigla jata belih lepotana U Novom Sadu i bli`oj okolini, u mo~varnim predelima, tokom zime boravi nekoliko stotina labudova, dok ih tokom leta ostane nekoliko parova. Pre stotinak godina `iveli su na prostoru Podunavqa i Posavine, ali su zbog lova i uni{tavawa prirodnih stani{ta nestali, da bi se u ove krajeve vratili po~etkom devedesetih godina.

Prema statisti~kim podacima iz 2002. godine, Vojvodinu naseqava oko 60 parova ovih ptica ~ija

Zabraweno je ubijawe ili hvatawe labudova, po{to su progla{eni za prirodnu retkost u Srbiji populacija naglo poraste tokom zime, kada do|u i labudovi iz severnijih krajeva poput Finske i Poqske.

Prema re~ima ornitologa iz Zavoda za za{titu prirode Nikole Stojni}a ova pojava se ne mo`e nazvati tipi~nim prezimqavawem.

- To bi zna~ilo da labudova nema tokom prole}a, leta, jeseni, i da tek na zimu do|u, {to nije ta~no. Oni se tokom zime samo koncentri{u u ve}a jata i tada se pojavquju na mestima bli`im ~oveku, jer su u potrazi za hranom - rekao je Stojni}.

Prema wegovim re~ima, najtipi~nije mesto gde se labudovi mogu na}i je Bege~ka jama. Pored

Foto: B. Lu~i}

Dru`ewe za Bo`i} Sve vi{e labudova po~elo je da dolazi na [trand, najlep{u dunavsku pla`u u gradu, kako bi se osladilo mrvicama hleba koje im Novosa|ani bacaju. Ne zna se ko je zapo~eo ova neobi~na okupqawa, gra|ani ili ptice, ali sigurno je da i jedni i drugi u`ivaju u me|usobnom prisustvu, a tako je bilo i za Bo`i}.

D. B. we, ove ptice zimuju i kod suse~kog ribwaka, na novosadskom [odro{u i kraj skele Futog-Beo~in, a ponekda svrate i do „[tranda”. Razlog za{to biraju ba{ ova mesta je jednostavan uslovi za `ivot su dobri i tu mogu da razvijaju svoju populaciju.

Me|utim, Stojni} dodaje da su mu`jaci poprili~no teritori-

jalni i agresivni u periodu gne`|ewa, te da zbog toga broj gnezde}ih parova ne raste, iako je zbog migracija ukupna populacija velika.

Labud, koji se ubraja u red divqih gusaka, pre ne{to od vi{e 10 godina progla{en je za prirodnu retkost u Srbiji. To zna~i da je zabraweno wegovo ubijawe

ili hvatawe, kao i uni{tavawe prirodnih stani{ta. Ipak, wihov broj poraste za desetak tokom jedne decenije, zahvaquju}i pove}awu broja ribwaka, bara i ostalih mesta koja oni nastawuju.

Smatra se da je u Srbiji najve}e zimovali{te labudova na Tikvari, gde ih boravi oko 1500.

A. Jerini}

USKORO NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

Iz zatvora lagan beg Namesni~ko ve}e za Ugarsku je 8. januara 1811. zatra`ilo od Magistrata u Novom Sadu obja{wewe za{to su ~esta begstva iz gradskog zatvora. „Zato {to je ova tamnica u vrlo lo{em stawu“, bio je kratak i ta~an odgovor Novosa|ana. Jer, dva prosto-

rije za „istra`ne su`we“ i jedna za ve} osu|ene, nisu imale sigurne prozore i jaka vrata, a dve podzemne tamnice su uru{ene i neupotrebqive...Naravno, Magistrat se obavezao da u kratkom roku sve dovede u red i poja~a stra`arsku slu`bu.

N. C.

Sajam zapo{qavawa i stru~ne prakse “Konteh 11 – Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi” koji se 16. i 17. marta, po peti put, odr`ava na Fakultetu tehni~kih nauka u organizaciji studentske organizacije “EESTEC LC” i ove godine predstavi}e mnogim studentima jedinstvenu priliku za zapo{qavawe ili daqwe usavr{avawe kroz stru~ne prakse. U toku Sajma kompanije - izlaga~i predstavqa}e svoju delatnost stu-

dentima putem propagandnog materijala, prezentacija, kao i kroz neposredni kontakt. S druge strane, studenti i kandidati za posao, imaju mogu}nost da na licu mesta uru~e svoj `ivotopis poslodavcima za koje su zainteresovani ili da ga ostave u elektronskoj bazi, koja }e biti na raspolagawu svim kompanijama – izlaga~ima tokom narednih godinu dana.

U sve~anoj sali FTN-a bi}e organizovane tribine i treninzi ~iji je glavni ciq obuka mladih interesanata za posao, kako da pravilno napi{u svoj CV i uspe{no obave intervju za posao. U predhodne ~etiri godine odr`avawa ovog sajma sakupqeno je oko 3.500 biografija, a vi{e informacija o celom doga|aju mo`e se prona}i na sajtu www.konteh.org.

A. L.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota8.januar2011.

DNEVNIK

c m y

8

Bo`i}na predstava karlova~kih osnovaca

Velimir Skakavac

Foto: S. [u{wevi}

GEST VREDAN POHVALE

Voza~ GSP-a ugasio po`ar Na{ ~italac Milivoj Moji} iz Futoga javio nam se da pohvali voza~a Gradskog autobuskog preduze}a „Novi Sad, ~ije ime, kako je naveo ne zna, ali je zato zapisao gara`ni broj autobusa - 837. Kako ka`e Moji} u pismu, 3.januara je putovao autobusom oko 18.30 sati na relaciji Bege~ - Novi Sad, kada je u neposrednoj blizini raskrsnice Futo{ke ulice i Bulevara oslobo|ewa po~eo da gori automobil marke „reno“.

- Vlasnik automobila nemo}no je po~eo da {iri ruke pozivaju}i u pomo}. Voza~ gradskog prevoznika odmah je zaustavio vozilo, uzeo aparat za ga{ewe po`ara i za desetak minuta uspeo da uga-

si vatru. Kao svaki dobronameran gra|anin ose}am potrebu da istaknem gest voza~a, po{to su ~esto izlo`eni raznim kritikama - isti~e na kraju Moji}.

Voza~ autobusa je Velimir Skakavac saznali smo od dispe~era gradskog prevoznika. U razgovoru sa Skakavcem ~uli smo da se i putnici nisu se bunili {to je autobus zaustavio.

Razumeli su situaciji i strpqivo ~ekali da se nepredvi|eni doga|aj na putu okon~a na sre}u svih. Skakavac ka`e da se brzo sna{ao kada je video da gori automobil, bezbedno zaustavio autobus i po~eo da gasi vatru.

Z. D.

Slatki{i za Dom u Veterniku Korisnici Doma za decu ometenu u razvoju iz Veternika dobili su na Badwi dan paketi¬¬}e od omladine Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove.

Svima koji su se tada nalazili u radionicama slatki{e je podelio potpredsednik i portparol GO SOPO Milan Gu{avac koji je rekao da su ovi pokloni prikupqeni na wihvoj, sada ve}, tradicionalnoj humanitarnoj `urci.

Direktor Doma Dragan Milo{evi} ka`e da je zadovoqan sa radom ove ustanove u pro{loj godini, jer su uspeli i da renoviraju

Foto: S. [u{wevi}

neke od objekata, ali je istakao da je ostao i daqe goru}i problem velike potro{we struje i gasa, te da moraju {to pre da osmisle na~in na koji }e ostvariti racionalniju potro{wu i u{tedu.

A. V.

Bez obzira {to su dve godine zaredom zbog finansijske krize u Sremskim Karlovcima izostale “Karlova~ke bo`i}ne sve~anosti”, u kojima su deca bili nosioci velikog dela programa, najmla|i stanovnici tog mesta najradosniji hri{}anski praznik nastavili su da obele`avaju, na svoj na~in, kroz igru. Uz stru~nu pomo} veoru~iteqice u Osnovnoj {koli “23. oktobar” Dragane Kon~arevi} uo~i praznika za svoje najmilije i sve one koji podr`avaju de~je stvarala{tvo, u sve~anoj sali Bogoslovije, osnovci koji poha|aju veronauku odigrali su bo`i}nu predstavu, kojom su predstavili ro|ewe Hristovo.

Bilo je to zapravo premijerno izvo|ewe igrokaza, za koju je tekst i aran`man napisala verou~iteqica, uz kori{}ewe odre|enih citata iz Svetog pisma.

Nakon programa Kolo srpskih sestara za sve prisutne priredilo je poslu`ewe.

Z. Ml.

Foto: Z. Milosavqevi}

SPENS OVE GODINE SLAVI 35 RO\ENDAN

Stara dugovawa, a planovi veliki Dug Spensa prema dobavqa~ima, koji }e morati da se izmiri tokom ove godine, iznosi vi{e od 87 miliona dinara. Sa ve}im dobavqa~ima ve} su zakqu~eni sporazumi o izmirewu duga, te bi Spens trebalo da isplati oko 5,6 miliona dinara „Elektrovojvodini”, oko 10 miliona „^isto}i”, oko 11,9 miliona „Vodovodu i kanalizaciji”, a „Novosadskoj toplani” ~ak oko 41,3 miliona dinara. Ukupne subvencije koje je Spens za 2010. godinu dobio od grada iznose skoro dupli iznos dugovawa, dakle oko 150 miliona dinara. S druge strane, Spens je tu`io 115 kupaca koji nisu izmirili svoje obaveze prema ovom preduze}u, a ~ija je vrednost oko 104 miliona dinara. U tu`ene spadaju i pojedini sportski klubovi, a najve}i me|u wima je @enski ko{arka{ki klub “Vojvodina” sa oko 5,8 miliona dinara duga.

S obzirom na to da je u toku izbor za najpovoqnijeg izvo|a~a radova, u 2011. godinu preneta su sredstva za zavr{etak radova na otvorenom bazenu, koji bi trebalo da bude zavr{en do po~etka leta. U ovoj godini planirana je i revitalizacija

Sportskog centra “Sajmi{te”.

Kako je najavqeno, obnovi}e se tereni koji su u lo{em stawu kao i rasveta, a planirana je i nadogradwa kuglane.

Spens ove godine slavi svoj 35 ro|endan, te se radi i na wegovom o`ivqavawu. Posledwih

Vinska ulica i naredne nedeqe Manifestacija “Vinska ulica od Bo`i}a do Bo`i}a” traja}e do 13. januara. Gradska uprava za privredu iza{la je u susret zahtevima izlaga~a koji su tra`ili da se ova manifestacija, koja se odr`ava na platou ispred Srpskog narodnog pozori{ta, zbog dobre prodaje produ`i. Tako }e Novosa|ani i naredne nedeqe mo}i da razgledaju i kupuju proizvode vi{e od 20 izlaga~a. U ponudi su vino, rakija, med, doma}i kola~i i razne rukotvorine, a ulica je otvorena svakog dana od 9 do 21 sat.

D. B.

^ITAOCI PI[U SMS

godina sve je mawe pose}en, a nekada je bio najva`niji, kako sportski; tako i tr`ni centar.

Kako je v.d. direktog ovog preduze}a @ivko Popov najavio, u planu je otvarawe supermarketa u okviru Spensa.

- Ranije smo imali “Censtroslaviju”, koja je privla~ila najve}i broj kupaca, ali od kada je ona zatvorena nekako su i qudi odlazili na druga mesta. Samim tim trebalo bi re{iti i pitwe naplate parkinga oko Spensa, jer se oko drugih tr`nih centara parking ne pla}a, te se mnogi Novosa|ani stoga odlu~uju za wih. Ideja je da bar oko severne tribine parkirawe bude besplatno - rekao je Popov.

On je podsetio i to da je Spens, ipak novosadski centar i da je izgra|en od para Novosa|ana, te }e se i raditi na tome da mu se vrati izgubqen sjaj.

D. B.

Akcija za Sigurnu `ensku ku}u Humanitarna akcija „Slatki{ za osmeh“ odr`a}e se u sredu 12. januara u organizaciji odeqewa Internacionalne federacije asocijacije studentata medicine (IFMSA). Ciq akcije je da se pomogne zlostavqanoj i deci bez roditeqskog starawa u Sigurnoj `enskoj ku}i u Novom Sadu. Asocijacija studenata medicine skupqa}e slatki{e i onda praviti paketi}e za ovu kategoriju mali{ana. Istog dana, dakle 12. januara, bi}e uprili~ena i `urka humanitarnog karaktera, kako bi se prikupile poslastice. Ovu akciju medicinara podr`ava Univerzitet u Novom Sadu.

Z. D.

065/47-66-452

Za optimizam potreban je hleb Gospodine Pajti}u, kako gladnog ~oveka od pesimiste pretvoriti u optimistu?

062/9669... *** U vreme Majinog gradona~elnikovawa sa ve} legendarnim bexom Novi Sad je na mapi sveta bio magla grad. Sad ona uz pomo} Mla|ena (URS) poku{ava da proizvede toliko magle da zamagle regione! Pa, birajte, ho}ete li maglu il besplatne akcije, {to mu opet do|e isto.

064/3078... *** Javna pohvala Toplani za dobro grejawe i kada je ledara napoqu. Eto da umeju, ako ho}e, kome je toplo, neka sebe iskqu~i, a“usijane glave „neka se ohlade“ to je!

065/4181... *** Stalno se u va{oj Crnoj hronici koristi izraz :“Pravosna`no“, a neki pravnici ka`u da treba: pravnosna`no. Molim ~itaoce da prosude pa da se jave.

063/1514...

Moj Salaj~anin 0629669... se sekira zbog nemara „nekoga“ prema baka Mari Radosavqevi} i wenih 105 godina koje nosi na svojim ple}ima. Pa, koga briga od gradskih otaca za baka Maru, kad je sa Salajke?! Da je baka Mara sa Tatarskog brda ili iz „doline lopova“, znalo bi za wu „pola posela i prela“. Bila bi ona progla{ena i nabe|ena za najstariju Evropqanku... i {ta sve jo{ usput!

Ali {ta }e{ - kad nije!

063/5230... *** Boro Oti}u, hvala ti za prelep tekst (Ko to tamo puca) od 31.decebra 2010 godine, za trenutak smo se vratili u detiwstvo. Podr`avamo predlog da komandant Klisura dobije Febru-

arsku nagradu, a na{ Oti} nastavi tako lepo da pi{e tekstove 066/9405... *** Dr`ava Srbija nam je ~estitala Novu 2011. godinu, velikim, king-sajz poskupqewima na sve strane! Lak{e je nabrojati {ta nije poskupilo. Postavqaju se pitawa, da li }e biti pojeftiwewa?! O da, svakako. Pojeftinio je gra|anin Srbije kao li~nost, individua, ~ovek! S’po{tovawem!

063/523... *** Molim po{tenog nalaza~a da vrati dragu uspomenu - crnu kapu, izgubqenu u utorak 4. januara oko 7 sati, u autobusu na liniji br 7.

Tel 062/8986175.

064/1568... *** Posle svega sto se dogodilo na Telepu ne mogu mirno da zaspim.

064/4615... *** Al se Teofil nalupao za Novu godinu!

Apstinencijalna kriza? Pa zar na kraju godine da upropasti sve dobro {to je napisao tokom godine?

063/569...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota8.januar2011.

9

NAPLATA GREJAWA PO UTRO[KU

Uz nov sistem mawi ra~uni

Uru{avaju se napu{tene ku}e Na napu{tenoj ku}i, koja se nalazi iza zgrade “Dnevnika”, ju~e se uru{io krov, na sre}u, bez tragi~nih posledica. U ovim zimskim danima qudima bez krova nad glavom ovakvi objekti slu`e kao jedino uto~i{te gde mogu da se zagreju. Lo-

`ewe enterijera, dasaka, papira, a bez upotrebe adekvatnih grejnih tela, dovodi do jo{ br`eg devastirawa ionako zapu{tenih ku}a, a natopqeni plafoni i krovovi prava su opasnost po `ivot.

A. L.

NIKO NE MARI ZA ODLUKE GRADA

Bu{e i ru{e kad im vreme nije Kada bi se striktno sprovodili gradski propisi o ku}nom redu, najmawe 90 odsto Novosa|ana svakodnevno bi pla}ali kazne. Ku}ni red koji je ponegde oka~en na ulazu u stambene zgrade, stanari uglavnim ismevaju, jer u nekim ta~kama pi{e da je zabraweno cepati ogrevni materijal u stanovima, za-

tim da nije dozvoqeno su{iti rubqe na otvorenim delovima zgrade, prozorima i balkonima, da je zabraweno istresawe tepiha i posteqine sa prozora, balkona, lo|a i terasa...

zgrade. Tako|e, zabraweno je bacati sve i sva{ta u ve-ce {oqe, zagu{ivati lavaboe, kao mada i to se sve mawe po{tuje.

Ipak, najve}i i naj~e{}i problem kom{ijskih odnosa, sa kojim se stanari susre}u je preure|ewe stanova. U zavisnosti od vrste radova, preduzima~ je du`an da pribavi dozvolu ili potvrdu od op{tine u kojoj `ivi i u obavezi je da ih ne izvodi u takozvano vreme odmora - od 22 do pet ~asova, odnosno od 14 do 17 sati. Mnogi se, me|utim, ne obaziru na vreme odmora ve} bu{e, ru{e i pregra|uju kad im padne na pamet. Kazne za nepo{tovawe ovih odluka su od 500 od pet hiqada dinara.

Prema podacima kojima raspola`e preduze}e „Stan“, tek svaka deseta zgrada koju odr`ava ovo preduze}e ima protivpo`arnu opremu, o ~ijem odr`avawu i redovnom servisirawu brine Skup{tina stanara. U novoizgra|enim

Prava Skup{tine stanara

Mada dugo najavqivana, naplata grejawa po utro{u, nikako da za`ivi u na{em gradu. Direktor Novosadske toplane Vladimir Jeli} nedavno je izneo podatke o mogu}em uticaju novog sistema naplate po utro{ku na buxet gra|ana, koje je ovo preduze}e pripremilo na zahtev gradona~elnika i po wegovim re~ima, novi sistem bi doprineo u{tedi ku}nom buxetu u proseku 15 odsto.

- Na januarskoj ili februarskoj sednici gradske skup{tine done}emo odluku o prelasku na novi sistem grejawa – ka`e gradona~elnik Igor Pavli~i}. - U

naredne dve godine automatizova}emo podstanice i to je prva faza, u kojoj }e svaka zgrada pla}ati utro{ak energije na podstanici i birati koliku temperaturu `eli u zgradi. Procenili smo da nam je toliko vremena potrebno kako bismo sve pripremili. To nismo do sada uradili jer nismo imali preciznu procenu koliko }e gra|ani pla}ati uvo|ewem novog sistema.

Izolacija }e biti kqu~ni faktor, i grad i dr`ava pomo}i }e gra|anima da ulo`e u izolaciju, ~ime se {tedi izme|u 30 i 40 procenata.

objektima protivpo`arna oprema je postojala, ali je, uglavnom, ukradena. Jedna od obaveza vlasnika stanova i Skup{tina stanara jeste da u ispravnom stawu odr`avaju instalacije i aparate za za{titu od po`ara, po`arna stepeni{ta i prohodnost protivpo`arnih puteva. Predvi|ene kazne za nepo{tovawe propisa iznose od 50.000 do milion dinara, a za predsednike skup{tina stanara, ao odgovorne osobe, od pet do 10.000 dinara.

Q. Nato{evi}

Po wegovim re~ima, veliki uticaj na ove pokazatqeqe imaju i vremenski uslovi.

Toplana snabdeva toplotom 79.709 stanova i ku}a, odnosno 3.983.314 kvadratnih metara i 165.624 qudi, ne ra~unaju}i poslovne potro{a~e, koji ve} pla}aju grejawe po utro{ku. Fi{l navodi da bi po procenama Agencije prelaskom na novi sistem naplate po utro{ku 69.808 stambenih jedinica, odnosno 146.057 gra|ana pla}alo mawe ra~une, dok bi u 9.901 stanu i ku}i, 19.567 Novosa|ana imalo ve}e izdatke za grejawe.

S. K.

ISTORIJSKI ARHIV GRADA KONA^NO DOBIJA ZGRADU

U maju po~iwu radovi?

Gradwa nove zgrade za Istorijski arhiv grada trebalo bi da po~ne ove godine, najavio je graona~elnik Igor Pavli~i} na posledwoj sednici Skup{tine grada i to }e zna~iti da se ova ustanova mo`e nadati adekvatnom prostoru, nakon 25 godina privremenog sme{taja u kasarni na Petrovaradinskoj tvr|avi. Pripreme za ovu investiciju po~ele su jo{ pro{le godine kada je “Poslovni prostor” iz buxeta opredeqeno 30 miliona dinara za prvu fazu izgradwe novog Arhiva. Kako je za “Dnevnik” rekao direktor Bogoqub Savin od tog novca po~elo se sa izradom projektno-tehni~ke dokumentacije.

- Gotov projekat bi trebalo u aprilu da bude na stolu u “Poslovnom prostoru”, tako su nam obe}ale arhitekte iz preduze}a

hiva, to bilo bilo lepo – ka`e Savin.

Nova zgrada Arhiva ni}i }e na gradskom gra|evinskom zemqi{tu, na adresi Filipa Vi{}i}a 2a, na Podbari. Zgrada bi trebalo da bude gra|ena u tri nivoa, od ~ega bi ve}ina prostora bila namewena za ~uvawe i sme{taj gra|e, a ostatak za rad, ~itaonicu, biblioteku, salu, kopirnicu, internet sobu, upravu i ostale kancelarije. Ve} namewenih 30 miliona dinara bi, osim za projekat, trebalo da bude dovoqno i za po~etak radova, naveo je direktor Arhiva.

- Grad je kao akutni problem prepoznao ~uvawe arhivske gra|e, koje se odvija u neadekvatnom i nedeovoqno velikom prostoru i tri skloni{ta, ~ije odr`avawe skupo pla}amo. Zato sam izuzetno zadovoqan {to se krenulo

Odlu~eno je da se gradi prostor od oko 5.500 kvadratnih metara, {to }e zadovoqiti potrebe ~uvawa gra|e za du`i vremenski period “Pro- ing”. Ukoliko sve bude kako je dogovoreno, realno bi bilo da se sa prvim radovima po~ne u maju, jo{ ako bude mogu}e da izgradwa krene 21. maja na Dan Ar-

u ovaj projekat kojem sam posvetio mandat direktora. Pogotovo me raduje {to sam ja predlagao najjeftiniju varijantu od 4.000 kvadratnih metara, {to je mini-

Skup{tina stanara glavni je inicijator dono{ewa odluka koje mogu poboq{ati izgled zgrade ili re{iti odre|ene probleme. Po zakonu o odr`avawu stambenih jedinica, skup{tina zgrade ima svojstvo pravnog lica koje, uz 51 posto saglasnosti svojih stanara, mo`e doneti odre|ene odluke u interesu svojih stanara.

Ova pravila, samo su delovi va`e}e odluke o ku}nom redu, ~iju je osnovnu verziju Skup{tina Novog Sada donela jo{ 1992. godine. Nijedna od nazna~enih odluka se ne po{tuje. Ipak, ima i stanara koji bri`qivo vode ra~una o svom `ivotnom prostoru, ali sve ~e{}i su prizori razbijenih stakala na ulaznim vratima, po~upanih interfona, pokradenih brava, zidova i{aranih grafitima... Odluka koja reguli{e ove probleme jasno ka`e da su stanari du`ni da odr`avaju ~isto}u ulaza, stepeni{ta i hodnika

Prema re~ima Jeli}a analize ka`u da bi 82 odsto potro{a~a uz nov sistem pla}alo mawe ra~une nego sada, a 18 odsto bi pla}alo ne{to ve}e ra~une, od pet do 10 procenata i to u zgradama u kojima je ve}a temperatura od prose~ne, kao i u onim zgradama koje nisu gra|ene u skladu sa standardima.

U gradskoj Agenciji za energetiku poseduju simulaciju stawa i utro{ka energije, na osnovu podataka iz Toplane i “Informatike”. Kako navodi Fedor Fi{l iz Agencije, ipak se ovi podaci moraju uzeti s rezervom, iako je wihova pouzdanost veoma visoka.

malno potrebno, a odlu~eno je da se gradi ve}i prostor od oko 5.500 kvadratnih metara, {to }e zadovoqiti potrebe ~uvawa gra|e za du`i vremenski period kazao je Savin.

Arhiv trenutno ~uva oko 7.000 du`nih metara gra|e, {to sa arhivom Gradske uprave, koja }e, tako|e, dobiti prostor u novoj zgradi, iznosi oko 10.000 metara dokumentacije. U Arhivu na Tvr|avi gra|a stoji svude gde se na{lo mesta, po hodnicima i kancelarijama, bez ikakvih uslova za ~uvawe. Istorijski arhiv grada Novog Sada ~uva gra|u koja je zimi izlo`ena temperaturama i do minus 15, a leti iznad trideset stepeni. Prostorije u kojima

se nalaze vredni istorijski papiri nemaju kontrolu vlage, pra{ine i svetlosti, a ne postoji ni protivpo`arna za{tita, jer je stara ugra|ena jo{ sedamdesetih godina.

Za koliko vremena }e novi Arhiv biti zavr{en verovatno }e zavisiti od puwewa buxeta, jer }e se tek nakon zavr{enog projekat znati koliko }e ko{tati ova velika investicija.

Ranijim predra~unima koji su ra|eni za 4.000 kvadrata, a kako Savin ka`e, predvi|eno je da }e biti potrebno oko 350 miliona dinara kako bi Novi Sad dobio pristojan prostor za svoju arhivu.

A. Vidanovi}

PRI KRAJU PLAN RADNE ZONE PROSJANICE U KARLOVCIMA

Brza pruga ko~ila urbaniste

Foto: B. Lu~i}

Domi{qat zavr{etak Badwe ve~eri Proslava Badwe ve~eri jedan “volksvagen” na Limanu ko{tala je propadawa u rupu nekada{weg izvora vode, po re~ima stanara obli`wih zgrada, negde u jutrawim satima. Grupa mla|ih qudi veselila se, uz paqewe badwaka, ali se slavqe nastavilo bacawem raznih eksploziv-

nih naprava, ispijawem alkohola, a kada je atmosfera to daqe zahtevala, dovezena su i dva auta iz kojih je pu{tana muzika. Po tragovima sa te limanske livade primetno je da se neko vozao u krug oko presu{enog izvora pre nego {to je putawu okon~ao u wemu samom.

A. L.

Izrada Plana detaqne regulacije (PDR) radne zone Prosjanice u Sremskim Karlovcima kona~no ulazi u zavr{nicu, godinu dana od dono{ewa odluke da se pristupi tom poslu. U toku je izrada strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu, posle ~ega }e Komisija za planove razmotriti nacrt i tekst plana mo`e da bude upu}en na javni uvid, a potom i Skup{tini na usvajawe. Do zastoja u izradi do{lo je zbog toga {to je prostornim pla-

nom Srbije predvi|ena gradwa dvokolose~ne pruge velikih brzina, ~ija trasa prolazi kroz Prosjanice, pa je trebalo usaglasiti uslove @eleznica Srbije sa planovima koje karlova~ka op{tina ima kada je u pitawu odre|ivawe namene tog prostora. Saobra}ajni institut CIP uradio je generalni projekat pruge, koja kroz Prosjanice treba da ide delom po nasipu, a delom na vijaduktu i to je ugra|eno u koncept PDR– a.

Prosjanice se nalaze 2,5 kilometara nizvodno od Karlovaca i zahvataju povr{inu od 54,09 ha u nebrawenom delu, izme|u Dunava i sada{we pruge. Zona je duga oko 2,1 kilometar i potok \ubrik je deli na dve prostorne celine, a pruga na dve urbanisti~ke.

Prema konceptu PDR- a, prostor je predvi|en za razvoj privrednih delatnosti. Mogu}a je gradwa mawih industrijskih pogona, objekata za proizvodwu gra|evinske galanterije, skladi{ta, zanatske radionice uz strogo po{tovawe mera za{tite `ivotne sredine i prirodnih dobara. Planirana je i izgradwa novog pristana kao pretovarno - skladi{nog terminala.

Na udaqenosti od 200 metara od sada{weg pristana, koji za Ministarstvo odbrane predstavqa va`nu ta~ku za odbranu, ne}e biti dozvoqena gradwa objekata. PDR - om se predvi|a i za{tita od plavqewa. Prostor treba da bude brawen od visokih voda Dunava , nasipawem terena do kote od 79,30 mnm, dok kota poda objekata treba da bude vi{a za pola metra. Planom se predvi|a i izgradwa obaloutvrde.

Z. Ml.

subota8.januar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

KRDO KOWA SMRZAVA SE KRAJ TISE

Mrazevi {ibaju napu{tene `ivotiwe ELEMIR: Krdo kowa na livadama pored Tise, u ataru sela Elemir, ve} neko vreme izlo`eno je mrazu, snegu i vetru. Navodni vlasnik `ivotiwa @ivojin @ika Stankov demantuje da su kowi wegovi, a nadle`ne slu`be u ovom trenutku su nemo}ne da ih zbrinu jer za tako ne{to ne postoje vaqani uslovi. Pojedini me{tani Elemira ipak su ube|eni da kowi pripadaju Stankovu i tvrde da se @ika ve} godinama tako ophodi prema wima. Wegov neodgovoran odnos, pri~aju Elemirci, ogleda se u tome {to kowe i zimi i leti dr`i na otvorenom prostoru, neretko ~ak i `edne i gladne. Sve je dostiglo kulminaciju oko novogodi{wih praznika, kada su temperature no}u padale i desetak stepeni ispod nule, zbog ~ega su @ikini sugra|ani odlu~ili da slu~aj prijave lokalnoj samoupravi, odnosno gradona~elniku Zrewani-

veterinarom, iza{la na teren kako bi na licu mesta utvrdila ~iweni~no stawe. Na sne`noj livadi, pokraj sala{a @ike Stankova, zate~eno je devet kowa, a neki od wih bili su vezani za gvozdene predmete koje su vukli za sobom. Kada je ustanovqeno da je dojava Elemiraca bila ta~na i da nesre}ne `ivotiwe

Odri~u se vlasni{tva Familija Stankov ostaje pri tvrdwama da kowi kraj Tise nisu weni. U doma}instvu nismo zatekli @iku, ve} wegovog oca Radoslava koji je ponovio ono {to je wegov sin rekao veterinarima.

- Imamo ~etiri kowa i nalaze se u {tali kod ku}e. Samo jedan je na sala{u i on prevozi mleko kada se pomuzu krave koje tamo dr`imo – uverava Radoslav. na Mileti Mihajlovu. Po saznawima „Dnevnika”, odmah posle toga zrewaninski lordmer je slu~aj prosledio veterinarskoj inspekciji. Na~elnica ove republi~ke slu`be Slavka Kartal naposletku je, zajedno sa mesnim

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena Sinepleks: sala 5: “Montevideo, Bog te video!” (14.30, 17.15, 20, 22.40), sala 3: “Guliverova putovawa” 3D (12, 14, 16), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore” 3D (18), “Tron: Legat 3D (20.30, 23)

Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30).

Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Vjerujem u an|ele” (19), “Beli beli svet” (21)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Nenad Stevana Rajinac (1930) u 9.45 ~asova, Ilona I{tvana [udicki (1919) u 10.30, Jelisaveta Matije Pap (1926) u 11.15, Mile Du{ana Vuk{a (1921) u 12.00, Zdravko Du{ana Kopawa (1953) u 12.45, Vera Radoslava Milo{ev (1932) u 13.30, Sofija Gligora Okiqevi} (1922) u 14.15, Miroslav Bore @ivanovi} (1921) u 15.00 ~asova.

Na Uspenskom Grobqu danas }e biti sahrawena Jelisaveta Krste Jovanovi} (1933) u 13.00 ~asova.

Na Starom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawena Eva Jano{a Felde`di (1952).

Na grobqu u Veterniku danas }e biti sahraweni Svetozar To{e [e}erov (1929) u 13 i Darko Jano{a Tewi (1980) u 15 ~asova.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 ~asova bi}e sahrawen Qubomir Vladislava Mudri (1977).

nemaju gde da se sklone od zime, odlu~eno je da se pokrene postupak za wihovo oduzimawe i da se primeni Zakon o dobrobiti `ivotiwa. A, istraga bi, tako|e, trebalo da poka`e ~iji su zaista kowi. U me|uvremenu, trebalo

bi da budu zbrinuti, ali se pokazalo da za tako ne{to nema uslova. Naime, u Zrewaninu, kao ni u drugim gradovima, ne postoji slu`ba koja bi se anga`ovala u ovakvim slu~ajevima. Nedostaje i adekvatno mesto gde bi se kowi i sli~ne `ivotiwe privremeno zbriwavale, ne{to poput azila za pse, kakav ve} postoji u gradu na Begeju.

Predsednica zrewaninskog Dru{tva za za{titu `ivotiwa „An|eo” Radmila Lojovi} sla`e se da bi elemirske kowe po hitnom postupku trebalo oduzimati od onih koji ih na bilo koji na~in zlostavqaju.

- Va`an test za ulazak Srbije u Evropsku uniju jeste pravilan odnos dru{tva prema `ivotiwama, po{to je to pitawe za Zapad od izuzetnog zna~aja – ukazuje Lojovi}eva i dodaje da su u dosada{wim slu~ajevima `ivotiwe privremeno zbriwavane na farmi Poqoprivredne {kole u Zrewaninu. @. Balaban

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota8.januar2011.

11

[IROM VOJVODINE PRAVOSLAVNI HRI[]ANI PROSLAVILI HRISTOVO RO\EWE

Badwaci i vertepi Bo`i} obele`en porukama mira i qubavi

STARA PAZOVA: Najve}i hri{}anski praznik, Bo`i}, koji po julijanskom kalendaru slave pravoslavni hrui{}ani, u staropazova~koj op{tini proti~e sve~ano pa su ve~erwe liturgije na Badwe ve~e slu`ene u svim pravoslavnim hramovima, uz u~e{}e polaznika veronauke, a pored ~itawa Bo`i}ne poslanice, ~estitke vernicima su uputili namesnik pazova~ki Mile Joki}, predsednik op{tine Goran Jovi} i sve{tenik Slova~ke evangelisti~ke crkve Igor Feldi.

Predstavnici Slova~ke evangelisti~ke crkve, na ~elu sa sve{tenikom Igorom Feldijem, prisustvovali su tradicionalno bo`i}noj liturgiji u hramu svetog Ilije, kako su to zapo~eli pre ~itavog veka sve{tenici Hurban i Aranicki, a dok su badwaci paqeni u svim pravoslavnim crkvama u op{tini, u Vojki je bo`i}no slavqe bilo i u znaku drevnog obi~aja vertepa. Vertepsku predstavu su u crkvi svetog oca Nikolaja

izveli u~enici verske nastave, uz bo`i}ne pesme, a tradicionalno su i grupe de~aka i momaka u{le u skoro svako voja~ko doma}instvo, uz stihovanu najavu ro|ewa Bogomladenca, dok su ig doma}ini darivali slatki-

Veselo uz kuvano vino KAWI@A: Badwi dan i Bo`i} sve~ano su proslavqeni u hramovima Srpske pravoslavne crkve u mestima severnog Potisja i negovawem obi~aja u domovima pravoslavaca. Prazni~ne liturgije bile su veoma pose}ene u Novom Kne`evcu, Srpskom Krsturu, Adi, Molu, Senti, Kawi`i i drugim mestima.

Prazni~nu liturgiju slu`io je paroh Jovica Mojsilovi}, posle osve}ewa badwaka i litije u porti je obavqeno paqewe badwaka. Sli~no je bilo i u drugim mestima, gde je po tradiciji prisutnima besplatno podeqeno na stotine osve}enih badwaka, a veselilo se i duru`ilo uz kuvano vino i rakiju.

M. Mr.

{ima i novcem. A u ovom sremskom selu prvi i drugi dan Bo`i}a bi}e po tradiciji u znaku „kowani~kih ophoda” i „radovana” jer se o~uvao obi~aj da novi zetovi obilaze tazbinu i sakupqaju ko{uqe, samo {to sve ~e{}e, umesto na kowima i sankama idu u ophod automobilima, no jo{ se zadr`ao i izraz „sankaju se” u znak se}awa na izvorne obi~aje. U svim pravoslavnim hramovima u ovoj op{tini vernicima su deqeni besplatni badwaci, a Udru`ewe ratnih vojnih invalida ratova devedesetih godina je, u okviru proslave Bo`i}a, uz podr{ku op{tine, podelilo poklone mali{anima, na sve~anosti u holu Nacionalne ku}e fudbala u Staroj Pazovi.

A. Mali

BE^EJCI SVE^ANO OBELE@ILI PRAZNIK

Mladi i deca bo`i}ni ukras BE^EJ: Bo`i}no slavqe za vernike pravoslavne veroispovesti u Be~eju po~elo je pono}nim Bo`i}nim jutrewem u jedinom srpskom pravoslavnom hramu Sveti velikomu~enik Georgije, nastavqeno prepodnevnom Svetom liturgijom na sam dan ro|ewa Isusa Hrista i bdenijem u ve~erwim satima. Tokom bo`i}nog jutrewa hram je, po tradiciji, bio ispuwem mladima, a u vreme Svete liturgije primetno je bilo prisustvo dece, zatim predstavnika lokalne samouprave i sve{tenika tri Rimokatoli~ke crkve u Be~eju.

Bogoslu`ewa sve{tenika Dejana Stanojeva i Milana Malini}a pratili su De~iji hor i Crkveni hor

Sveti velikomu~enik Georgije, pa je sve dobilo, kako to i dolikuje najradosnijem hri{}anskom prazniku, sve~aniji ton u atraktivnom ambijentu velelepnog hrama. Uz obavezno ~itawe bo`i}ne poslanice, sve{tenici su putem molitve po`eleli da Gospod svima podari zdravqa, sre}u i beri}et u godini koja dolazi. Bo`i}no bogoslu`ewe zavr{eno je tradicionalnim ~inom primawa naora od sve{tenika, a onda su vernici nastavili Bo`i}no slavqe u krugu porodice gde je dominirala bogata trpeza.

Bo`i}no slavqe nastavqa se danas na Sabor presvete Bogorodice i sutra, kada mnogi slave Svetog prvomu~enika arhi|akona Stefana.

V. Jankov

SREM: Paqewem badwaka, Svetim arhijerejskim liturgijama, kao i u domovima, uz najlep{e `eqe i vekovne pozdrave „Mir bo`ji - Hristos se rodi” pravoslavni vernici proslavili su Bo`i} - praznik Hristovog ro|ewa - u Sremu. Zvona sa hrama Svetog Save u Irigu ozna~ila su,u ve~erwim satima po~etak Bo`i}ne liturgije. U prisustvu vernika, uglavnom mladih, ve~erwu liturgiju slu`io je protojerej Slavko Teofilovi}.

Slu`bi su prisustvovali i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, pokrajinski poslanik Radovan Ninkovi}, kao i predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}.

- Bo`i} je praznik mira i qubavi, pra{tawa i mirewa, sloge i jedinstva. U ime tih bo`i}nih, bogo~ove~anskih duhovnih darova i vrednosti pozivamo sve vas, draga na{a deco duhov-

na, da `ivite i delate u duhu nepokolebqive vernosti svojoj Majci Crkvi, wenom jedinstvu, vekovnom poretku i odlukama wenih najvi{ih i jedino nadle`nih jerarhijskih tela -

kvi svetog Stefana i crkvi Sirmijumskih mu~enika u nasequ „Mala Bosna”, na badwe ve~e odr`ane su liturgije i paqeni badwaci u crkvenim portama. Lepo vreme, temperatura

patrijarhove su re~i koje su odjekivale u svim pravoslavnim hramovima.

I u Sremskoj Mitrovici u tri crkve, sabornom hramu, cr-

od plus jedan stepen celzijusa, uticala je da veliki broj vernika sa decom prisustvovao sve~anom ~inu palewa badwaka.

Ispred crkve svetog Stefana, po tradiciji, prisutnima je deqeno kuvano vino i rakija.

Obele`avawe Bo`i}a nastavqeno je jutarwim liturgijama u svim pravoslavnim hramovima. Jutarwe liturgije zavr{ene su pri~e{}ivawem vernika, koji su se za svetu tajnu pripremali {estonedeqnim postom i ispovedawem. U svim crkvama i manastirima pro~itana je bo`i}na poslanica patrijarha Irineja i arhijereja SPC. S. Bojevi}

Sve~ano u Novom Be~eju NOVI BE^EJ: Bo`i} – najradosniji hri{}anski praznik, sve~ano je obele`en u svim pravoslavnim crkvama novobe~ejske op{tine. Sve~ano je bilo i u Pravoslavnoj crkvi Sv. Oca Nikolaja u Novom Be~eju, gde se na Badwi dan okupilo nekoliko stotina vernika. Posle bogoslu`ewa u crkvi, svima podeqeni Badwaci, nakon ~ega je stare{ina crkve, protonamesnik Milivoj Sekuli} vernicima ~estitao praznik, osve{tao badwak koji je potom zapaqen u porti, gde se stariji ponu|eni vru}im vinom i rakijom, a deca slatki{ima.

M. K.

Povorka obi{la grad VRBAS: Ve} po vi{egodi{woj tradiciji Vrba{ani su pre nego {to su nalo`ili badwak u dvori{tu Crkve vavedewa Presvete Bogorodice, organizovali povorku koja je badwak pronela ulicama grada. U koloni koja je nosila badwak na{lo se nekoliko fijakera, kowanika, na desetine automobila, nekoliko traktora pa i kamiona.

Prono{ewe badwaka kroz grad trajalo je puna tri sata i za to vreme povorka je obi{la sve delove Vrbasa, dok su gra|ani izlazili ispred ku}a da ih pozdrave i po~aste. Badwak je uz odgovaraju}i obred nalo`en u oko 16 ~asova u crkvi u Starom Vrbasu, dok je drugo lo`ewe badwaka organizovano uve~e oko 18 ~asova kod crkve koja se gradi u centru Vrbasa.

N. P.

SKROMAN BROJ PRAZNI^NIH PE^ENICA NA SMIQEVA^I U NOVOM KNE@EVCU

Ako la`e koza, ne la`e rog ma}in za Bo`i} treba da ima u Ovde u Banatu gde `ivim ve} 42 NOVI KNE@EVAC: Zajedsvojoj ku}i slame, da upali sve}u godine i prvo prase u Sanadu ni~ko pe~ewe bo`i}nih pe~enii metne je u `ito i kukuruz, da se okrenuo na ra`wu 1969. godine, ca odoma}ilo se u novokne`eva~svi uku}ani i qudi mirbo`e. Oni ne mo`e svako da ima badwak, on kom nasequ Smiqeva~a, pa je prekoji su posva|ani za Bo`i} treba se pali ispred crkve u Obili}ekju~e na Badwi dan prire|eno da se pomire, jer to svima donosi vu. Mi penzioneri dru`ili smo 22.put. Prvi put su zajedno pe~esamo dobro - ka`e Petrovi}. se na Badwe ve~e u prostorijama nice okretali Milo{ Petrovi} Udru`ewa penzionei sada ve} pokojni ra Novi Kne`evac, Svetozar Hercegokako je ovde obi~aj uz vac, Dane @igi}, Mikartawe i lepu ~ast. hajlo Buwevac.

Mnogi ve~e provedu u Ovog puta sve je bikafanama ili kod kulo skromnije, prime}e, a u pono} se ide u reno situaciji, pracrkvu. sad se okretala na Pored do|o{a, kosvega {est ra`weva, ji su se u ove krajeve a Petrovi} je racionaselili posle Drunalno, na istom ragog svetskog rata, pe`wu pekao i jare sta~enice na ra`wu ro osam meseci, ukraokre}u i Srbi staro{eno rogovima.

- Ako la`e koza, sedeoci, pa i wihove ne la`e rog - veli kom{ije Ma|ari, pre Petrovi} - Namerno svih ovda{wi alas sam na jaretu ostaDene{ Serda. vio i rogove. Nema- Prikqu~ili smo {tina nas tera da bu- Okretawe pe~enica u novokne`eva~kom nasequ Smiqeva~a se proslavi Badweg demo jo{ skromniji. dana, jer je na{ posao Mnogi qudi nemaju, a svi bi `eObi~aj pe~ewa prasadi u ovaj vezan za post, pa na taj na~in `eleli bogatu prazni~nu trpezu sa deo Banata on je doneo sa prostolim da iska`em po{tovawe prepe}ewem. Ovu tradiciju ne}emo ra Republike Srpske, iz sela Pama mojim mu{terijama pravoda uni{timo. Zapo~eli smo je pra}e koje se nalazi izme|u Zvorslavcima. Kuva se ribqa ~orba, 1988. godine nas ~etvorica, bilo nika i [ekovi}a. okre}u se pe~enice, a dru`ewe i nas je 1995. godine i preko ~etr- Kod nas svaki doma}in pre me|usobno po{tovawe je od svega deset. pono}i nalo`i badwak, a ujutru najva`nije, da qudi vide da nije Petrovi} ka`e da praznik propre svitawa dolazi polo`ajnik sve u parama. Za svaki slu~aj peslavqa sa }erkama, zetovima i pri~a Petrovi}. - On kre{e gra~emo dva praseta, da se na|e siunucima, a unuk Milo{ kome je 18 ne badwaka i kazuje: „Koliko roma{nim ribarima. Uo~i pragodina, obe}ava da }e se tradicivarnica, toliko u doma}ina sreznika rasprodali smo svu ribu, ja ~uvati. }e i beri}eta, de~ice mu{ke i tako da sam zadovoqan - veli - Pe~enice se spremaju za do`enske, jagwadi, ov~ica, prasiSerda. ~ek Hristovog ro|ewa, svaki doca, a najvi{e zdravqa i veseqa!”.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

„Krsta{” nalo`io crnogorsku vatru U Lov}encu je na Badwe ve~e nalo`en crnogorski Badwak koji su blagoslovili sve{tenici Crnogorske pravoslavne crkve, saop{tilo je udru`ewe Crnogoraca „Krsta{”. „Centralna manifestacija nalagawa crnogorskog Badwaka u dijaspori odr`ana je u Lov}encu, u parku Cetiwe, uz prisustvo velikog broja Crnogoraca iz Vojvodine, Srbije i regiona“, navodi se u saop{tewu.

Badwak su doneli predstavnici Bajica iz bratstava Martinovi}a i Borilovi}a, a u kulturno-umetni~kom programu nastupilo je dru{tvo „Princeza Ksenija“. Uz spektakularni vatromet, dodaje se, „Krsta{” je deci podelio bo`i}ne poklone.

E. D.

12

CRNA HRONIKA

subota8.januar2011.

KOBNA SAOBRA]AJKA U FUTOGU

Stradao mladi} u „hjundaiju” Veterni~anin Darko Tewi (30) poginuo je ju~e deset minuta posle pono}i u saobra}ajnoj nesre}i izme|u Veternika i Futoga. Kako je saop{tila, de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Daniela Vemi}, do nesre}e je do{lo kada su se sudarili automobili novosadskih registraskih oznaka. “Reno espejs” se

kretao od Novog Sada i skretao ulevo u Novosadsku ulicu u Futogu, dok je “hjundai” kojim je upravqao Tewi dolazio iz suprotnog smera, od Bege~a.

Istraga }e utvrditi uzrok nesre}e, izjavila je Vemi}eva.

Izvla~ewe nastradalog iz automobila i uvi|aj trajali su vi{e sati, saznajemo nezvani~no.

M. V.

Poginuo Italijan ^etrdesetogodi{wi Italijan Kristijan Trotner poginuo je ju~e ujutro u saobra}ajnoj nesre}i u Beogradu kod kule Neboj{e, kada je automobil “kia” kojim je upravqao sleteo sa puta i udario u drvo.

Trotnerova saputnica, tridesetpetogodi{wa Sne`ana Melu~i je povre|ena, javio je B92.

NEREIZABRANE SUDIJE BRANE SVOJE @ALBE PODNETE USTAVNOM SUDU SRBIJE

Boqevi}: Ne mo`e zakon da preska~e Ustav Tokom pro{le godine, biv{e sudije i tu`ioci koji nisu reizabrani na pravosudne funkcije tokom postupka op{teg (re)izbora u decembru 2009, pored vi{e od 800 `albi podnetih Ustavnom sudu Srbije, uputili su i oko stotinu predstavki Evropskim sudu za qudska prava u Strazburu.

Me|utim, nisu iskqu~eni ni novi podnesci nakon nedavno usvojenih izmena seta zakona u oblasti pravosu|a, a pre svega zbog pojedinih re{ewa koja su Dru{tvo sudija i Udru`ewe tu`ilaca ve} ocenili kao „neu-

Dragana Boqevi}

stavna“, apostrofiraju}i one odredbe, koje, kako tvrde, „retroaktivnom primenom omogu}avaju da `albe koje su nereizabrane sudije i tu`ioci podneli Ustavnom sudu, budu „preimenovane“ u prigovore i da se kao takve upute na re{avawe Visokom savetu sudstva i Dr`avnom ve}u tu`ilaca“.

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} u razgovoru za „Dnevnik“ isti~e da su „zakoni o izmenama seta zakona u oblasti pravosu|a koji su usvojeni krajem decembra neustavni iz mnogo razloga, a ne samo zbog wihove retroaktivnosti“.

Ona ka`e da su u Dru{tvu sudija i Udru`ewu javnih tu`ilaca ve} osmislili na~in kako da s tim u vezi pokrenu adekvatne aktivnosti, te da }e uskoro na sajtovim ovih asocijacija nereizabranim sudijama i tu`iocima biti dostupan model podneska koji }e im slu`iti za pojedina~no obra}awe Ustavnom sudu.

- U pojedina~noj predstavci }e stajati da se konkretni nere-

izabrani sudija ili tu`ilac `alio Ustavnom sudu s dva razli~ita pravna leka predvi|ena Ustavom Srbije - ustavnom `albom i `albom Ustavnom sudu, kao i da ostaje pri tim svojim pravnim lekovima. Svaki podnosilac }e tra`iti da Ustavni sud odlu~i o wegovim `albama, a ne da ih prebacuje na Visoki savet sudstva kome je sada na neki veoma neobi~an, neustavan na~in, zakonom preba~ena ta nadle`nost Ustavnog suda - naglasila je Boqevi}. – Zna~i, mi smo koristili pravne lekove koje nam Ustav dozvoqava, a zakon nam ih ne mo`e oduzeti.

Tra`i}emo istovremeno, dodaje predsednica Dru{tva sudija, tim pojedina~nim podnescima da, ukoliko Ustavni sud pak smatra da tim telima treba da dostavi na{e `albene podneske, pre toga donese odgovaraju}e re{ewe o svojoj nenadle`nosti.

- Dakle, tra`i}emo dono{ewe tog eventualnog re{ewa o nenadle`nosti, da vidimo kako bi to Ustavni sud mogao da tuma~i da zakonom mo`e da se izmeni wegova nadle`nost koja je propisana Ustavom.

Pored toga, mi smo ve} u apelu javnosti Srbije i dr`avnim organima pozvali Ustavni sud da kasira ove izmene zakona, {to on mo`e dvotre}inskom ve}inom ~lanova i na to }emo tako|e da ih podsetimo u svakom od ovih podnesaka. Li~no }u napisati i podnesak vr{iocu funkcije predsednika Ustavnog suda i obavestiti ga i tim putem o na{em zahtevu da se kasira zakon koji je o~igledno neustavan - navodi Boqevi}.

Ona je rekla da su strukovna udru`ewa ve} pokrenula i razgovore u vezi s pisawem inicijative za ocenu ustavnosti „spornih“ zakona o izmenama zakona.

- Mi }emo napisati inicijativu za ocenu ustavnosti. U me|uvremenu }emo videti da li postoji neki dr`avni organ koji }e da se odva`i da se pridru`i toj na{oj inicijativi, ~ime bi ona dobila jedan vi{i stepen i postala predlog. Naime, dr`avni organ pi{e predlog za ocenu ustavnosti zakona, a mi mo`emo da iniciramo to prema Ustavnom sudu da ka`u li ho}e da se bavi time ili ne}e - obja{wava Boqevi}.

J. Jakovqevi}

DNEVNIK

UHAP[ENA BRA]A IZ BA[AIDA OSUMWI^ENA ZA FALSIFIKOVAWE NOVCA

La`nim evrima pla}ali prave krave Bra}u Darka (1984) i Dalibora [. (1989) iz Ba{aida policijski slu`benici u Kikindi uhapsili su u sredu, zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo falsifikovawa novca. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da su osumwi~eni, od 31. decembra pro{le do 2. januara ove godine, stavili u opticaj la`ne nov~anice u apoenima od 100 evra kao prave, prilikom kupovine krava od lica iz Banatskog Mono{tora (op{tina ^oka) i Melenaca (op{tina Zrewanin).

Da su svoje prave krave prodali za la`ne evre, otkriveno je kada su prevareni doma}ini s falsifikovanim nov~anicama u xepu krenuli u prazni~ni pazar. Za sada je ustanovqeno da su bra}a Darko i Dalibor [. u dva slau~aja krave kupili falsifikovanim novcem.

Portparolka PU Kikinda Radojka Radanovi} izjavila je da osumwi~ena bra}a do sada nisu poznata policiji i orga-

Darko i Dalibor [.

nima gowewa kao po~inioci ovakvih krivi~nih dela, ali da se u ovom slu~aju pretpostavqa da ima jo{ prevarenih gra|ana.

U saop{tewu PU Kikinda gra|ani koji su poslovali sa osum-

wi~enim su zamoqeni da provere ispravnost nov~anica ili, ukoliko su na bilo koji drugi na~in o{te}eni, da se jave PU Kikinda li~no ili na broj telefona 0230/412-122.

Osumwi~ene je prekju~e saslu{ao de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Kikindi, a javni tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva u Kikindi Mirko Ga{ovi} saop{tio je za na{ list da im je odre|en pritvor u trajawu do 30 dana. Kako saznajemo, prilikom saslu{awa osumwi~eni u iznetoj odbrani ne priznaju svoju krivicu. Oni se brane tvrdwom da nisu znali da su krave pla}ali falsifikovanim nov~anicama, odnosno da su ih dobili “prilikom prodaje goveda nekim kupcima”.

Osumwi~ena bra}a iz Ba{aida se ina~e bave kupovinom i preprodajom stoke. Prema podacima istra`nih organa, u dva otkrivena slu~aja u Banatskom Mono{toru i Melencima prilikom pla}awa pazara su upotrebili 18 la`nih nov~anica ukupne vrednosti 1.800 evra. U jednom slu~aju kravu su platili sa 10, a u drugom sa osam falsifikovanih nov~anica od po 100 evra.

M. Mitrovi}

ZA DESET DANA U CRNOJ GORI SE PONAVQA SU\EWE ZA TRAGI^NU SMRT NA MORU NOVOSA\ANINA DRAGI[E MILI]A

Skiper jahte ubice ponovo u sudnici U Osnovnom sudu u Kotoru za desetak dana bi}e ponovqeno su|ewe Ivanu @eguri (33) iz Tivta, koji je u prvom procesu oslobo|en optu`be da je kriv za nesre}u u Risanskom zalivu 25. juna 2007. godine u kojoj je poginuo Novosa|anin Dragi{a Mili}

Prema optu`bi, @egura je 25. juna 2007. godine oko 19 ~asova u Risanskom zalivu, upravqaju}i kao skiper jahtom „per{ing“, velikom (pove}anom) brzinom naleteo na gumene ~amce u kojima su se nalazili otac i sin Dragi{a i Sr|an Mili}. Tom

Jahta koja je porodicu Mili} zavila u crno

lo kasnije su iz dubine mora izvukli ronioci, dok je wegov sin pre`iveo s vi{estrukim otvorenim prelomom desne potkolenice, prelomom ~etvrte i pete kosti desnog dono`ja, s defektom desnog stopala i razderotinom mekih tkiva.

re su skinuli GPS sistem. Taj ure|aj im je oduzet tek posle dva-tri dana i tada na wemu nisu registrovani nikakvi podaci, jer su izbrisani. Bo`ovi} je objasnio da se komponente na GPSu mogu automatski izbrisati ili da su pode{ene da se bri{u nakon izvesnog vremena od nastanka nezgode.

U svojoj odbrani okrivqeni @egura je izjavio da ne priznaje izvr{ewe krivi~nog dela i da se ne ose}a krivim. Objasnio je da se plovilom nije kretao pove}anom brzinom. Odgovorno je tvrdio da nije video plovni objekat ispred sebe, niti ga je radar na to upozorio.

Osloba|aju}u presudu @eguri porodica pokojnog Dragi{e Mili}a do~ekala je s nevericom i zaprepa{}ewem. Za suprugu Ru`u, koja je ostav{i bez mu`a sama vodila bitka za oporavak sina Sr|ana, bio je to novi {ok.

- Sr|an je ostao te`ak invalid, hoda s protezom, a tek kada napu-

Na prvom su|ewu je ve{tak Aleksandar Bo`ovi} izjavio da Zbrka oko osiguranika jahte je do nesre}e do{lo zbog propuDokazivawe pravde pred kotorskim sudom nije jedina muka sta skipera Ivana @eruge, Ru`e Mili}. Naime, ona u gra|anskoj parnici poku{ava da dojer tokom vo`we nije osmabije novac za naknadu {tete od osiguravaju}eg dru{tva „Hamtrao niti izvi|ao teren burg Manhajm“, ~iji je zastupk „Avus osigurawe“ iz Beograda. ispred sebe. Uz to, on je - Od wih wih sam dobila oko 10.000 evra, da bi polovinom tvrdio i da se jahta nije juna pro{le godine od „Avusa“ dobila obave{tewe da je dokretala sigurnosnom brzi{lo do nenamerne gre{ke i da „Manhajm“ nije osigurao jahtu, nom, koja, prema wegovim ve} osiguravaju}e dru{tvo „Nautima svis“ iz [vajcarske. U re~ima, nije propisana, ali dopisu mom advokatu predla`u da povu~emo tu`bu protiv mora biti prilago|ena osiguravaju}eg dru{tva „Hamburg Manhajm“, jer ono, kako isprilikama u kojima brod ti~u, nema nikakve veze s ovim predmetom, odnosno ni na koplovi tako da bi se mogao ji na~in nije ukqu~eno u posao osigurawa sporne jahte. Takona vreme zaustaviti, skre|e mi savetuju da nakon povla~ewa tu`be ne pokre}em novu nuti levo ili desno radi parnicu protiv osigurawa „Hamburg Manhajm“ sve dok kriizbegavawa sudara. Sud, mevi~ni postupak ne bude pravosna`no okon~an. Da sve bude jo{ |utim, tada nije mogao da ~udnije, ne tra`e da im vratim novac koji su mi do sada isplautvrdi brzinu kojom je po Sr|an Mili} je te{ko povre|en tili – ka`e Ru`a Mili}. zalivu plovila jahta „perni 16 godina lekari }e znati ka{ing“, na kojoj su u tom trenutku kve su mogu}nosti daqeg le~ewa – uglavnom biti turisti iz Rusije.

(45), dok je te{ke telesne povreka`e Ru`a Mili}.

Naime, odmah posle nesre}e prilikom Dragi{a je smrtno de opasne po `ivot zadobio weOna od novog procesa o~ekuje otac i sestra okrivqenog @egustradao i wegovo be`ivotno tegov tada jedanaestogodi{wi sin da }e pravda, ipak, biti zadovoSr|an Mili}. Vi{i sud u Podqena iako je svesna da joj to ne}e gorici je 26. aprila pro{le govratiti pokojnog mu`a, niti potdine uva`io `albu osnovnog drpuno oporaviti sina. `avnog tu`ioca, ukinuo osloba- Nisam ba{ veliki optimista |aju}u presudu @erugi i nalou pogledu toga da }e brivac za ne`io novo su|ewe. U obrazlo`esre}u koja je zadesila moju porowu se navodi da je prvostepena dicu zaista i biti ka`wen – veli presuda doneta uz bitne povrede Ru`a Mili}. – Razlog za sumwu je krivi~nog postupka. Naime, kaotezawe s po~etkom novog su|eko se navodi, u prvostepenoj wa. Proces je trebalo da krene (osloba|aju}oj) presudi „nema krajem novembra, ali je odlo`en vaqanih razloga o odlu~nim ~iza 17. januar zbog navodne bolesti wenicama“, dok su dati razlozi ve{taka. Ta ~iwenica, ali i ako „nejasni u protivure~ni“. Po~ese uzme u obzir uticaj male sreditak novog procesa zakazan je za ne i jo{ druge okolnosti, mogu da 17. januar u Osnovnog sudu u Kodoprinesu da on ponovo bude toru, a predsednica Sudskog veoslobo|en odgovrnosti... Ipak, }a umesto Vesne Vu~kovi} sada sa~ekajmo, pa }emo videti.

Dragi{a Mili} na posledwem letovawu sa sinom }e biti Vesna Pean.

M. Bozokin

DRU[TVO

DNEVNIK

subota8.januar2011.

SLU^AJEVI SVIWSKOG GRIPA U BEOGRADU I ZREWANINU

Vakcinacija najefikasnija mera prevencije Institut za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut” saop{tio je da je kod dvoje mla|ih qudi iz Beograda ustanovqeno prisustvo virusa novog gripa A (H1N1) i da je wihovo zdravstveno stawe dobro. Prvi oboleli, dvadesetdevetogodi{wi mladi}, hospitalizovan je u Institutu za infektivne i tropske bolesti Klini~kog centra Srbije i stabilnog je zdravstvenog stawa, dok je druga obolela osoba, devetnaestogodi{wa devojka, posle pregleda kod lekara u domu zdravqa upu}ena na ku}no le~ewe, gde se oporavqa.

Potvr|en je i tre}i slu~aj novog gripa, u Zrewaninu, gde je pacijentkiwa i zbrinuta.

Institut za javno zdravqe Srbije preporu~io je vakcinaciju kao najboqu i najefikasniju meru prevencije, a naro~ito onima koji pripadaju grupama stanovni{tva pod pove}anim rizikom.

To su osobe sa hroni~nim poreme}ajima plu}nog i kardiovaskularnog sistema, metaboli~kim poreme}ajima, ukqu~uju}i pre svega {e}ernu bolest, poreme}ajima rada bubrega, osobe sa oslabqenim imunitetom, osobe sme{tene i zaposlene u gerontolo-

Stawe pacijentkiwe iz Staji}eva stabilno Na Infektivnom odeqewu zrewaninske Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” zbrinuta je 42-godi{wa `ena iz Staji}eva, za koju je utvr|eno da je zara`ena virusom H1N1. Sumwe da je obolela od sviwskog gripa potvr|ene su nakon proveravawa brisa na Institutu “Torlak”. Lekar Zlatko Papi} ka`e da se nakon terapije zdravstveno stawe pacijentkiwe popravilo i da je sada stabilno, kao i da se `ena dobro ose}a.

Direktor zrewaninskog zavoda za javno zdravqe dr Mirko Ba~i} isti~e da se, mada je u septembru pro{le godine ukinuto stawe pandemije pomenutog gripa u svetu, kod nas jo{ uvek radi na wenom spre~avawu i da se, s tim u vezi, sprovode odre|ene procedure. @. B.

{kim centrima i ustanovama socijalne za{tite, stariji od 65 godina...

Oboqevawe od gripa tipa A (H1N1) {iri}e se u narednom periodu u Srbiji, ali taj virus ne}e imati ja~inu kao pro{le godine, izjavio je epidemiolog dr Predrag Kon. On je rekao da se o~ekuje da }e 10 odsto populacije biti inficirano ove sezone, imaju}i u vidu dosada{we nau~ne pokazateqe i podatke iz pro{le sezone, kada je vi{e od dva miliona qudi bilo inficirano sviwskim gripom. Kon je kazao da se prema analizi koja je ura|ena za pro{lu godinu, u Srbiji svaki deseti inficirani javqa zdravstvenom sistemu i naveo da je pored H1N1, ustanovqeno i prisustvo virusa H3N2, a mo`e se o~ekivati i virus tipa B koji je registrovan u ve}em broju zemaqa Evrope, a dominantan je u Rusiji.

- Kako se pona{a grip ne zavisi toliko od virusa, nego najvi{e zavisi od toga koliko ima imunih qudi - objasnio je Kon, navode}i da budu}i da je svako drugo dete u Srbiji imuno na novi grip, onda je jasno da on ne mo`e vi{e tako brzo da se {iri.

KAKO SPRE^ITI POVREDE I TROVAWA DECE

Siguran svet za mlade Povrede su vode}i javno-zdravstveni problem {irom sveta jer su odgovorne za smrt oko 950.000 dece mla|e od 18 godina u svetu.

Slu~ajne povrede ~ine 90 odsto od ukupnih povreda. One su i vode}i uzrok smrtnosti me|u decom uzrasta od 10 do 19 godina, pri ~emu su povrede u saobra}aju vode}i uzrok smrtnosti kod dece uzrasta od 15 do 19 godina, a drugi vode}i uzrok uzrasta od 10 do 14 godina.

sledica delovawa spoqnih faktora. Najve}i broj le~enih u bolnicama je me|u mladima uzrasta od 15 do 19 godina. U toj godini od povreda i trovawa umrlo je desetoro dece i mladih uzrasta izme|u pet i 19 godina.

Ovi podaci govore da primena strategija za prevenciju povreda odraslih kod de~je populacije ne mo`e dovoqno za{tititi decu.

Brojne razvojne odlike dece, kao

{to su rizi~no pona{awe, vi{i nivo fizi~ke aktivnosti, ali i zavisnosti od odraslih, ~ine ove mere prevencije komplikovanijim. Preventivni programi koji uzimaju u obzir rawivost ove populacione grupe i koriste multidisciplinarne pristupe pokazali su se kao najboqi u smawewu povreda kod dece.

Institut za javno zdravqe Vojvodine, pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo grada Novog Sada, a u saradwi s Institutom za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine, reali-

zuje projekat “Prevencija povreda i trovawa kod dece – Siguran svet” namewen deci uzrasta {est do 15 godina, wihovim vaspita~ima, nastavnicima i stru~nim saradnicima u vrti}ima i osnovnim {kolama. Ciq projekta je pove}awe nivoa znawa i ve{tina dece o merama prevencije povreda i tro-

vawa, putem edukacije kroz predavawa i kreativne radionice. Za edukatore i decu pripremqena su zdravstvenovaspitna sredstva, radni listovi za mla|i uzrast i edukativni plakat za stariji uzrast dece koji }e biti podeqeni {kolama i vrti}ima s po~etkom drugog polugodi{ta. J. Barbuzan

OPREMA IZ AUSTRIJE ZA SEDAM [KOLA

Stolice, ali i radne kuhiwe Zrewaninac Miroslav Ker~ov, dugo godina zaposlen u Austriji, ve} dve godine iz ove evropske zemqe doprema name{taj i opremu za zrewaninske {kole. Posledwi kontigent pomo}i stigao je ovih dana, i to iz mesta Velsa, u blizini Linca. Poznanstvo Ker~ova sa Valterom Hartlom, zadu`enim u Ministarstvu Gorwe Austrije za revitalizaciju {kolskih objekata, doprinelo je ostvarewu sada ve} dvogodi{we saradwe, tokom koje je obnovqen dotrajao {kolski name{taj u vi{e zrewaninskih {kola, a ovoga puta to }e biti O[

SRBIJA SE PRAZNI – SVI ODO[E U BEOGRAD I NOVI SAD

Be`e od sela kao |avo od krsta Srbija je iz godine u godinu sve praznija jer svi kojima se uka`e i najmawa {ansa – pakuju stvari i kre}u ka Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i drugim ve}im gradovima. ^ak tre}ina op{tina u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih, a u wima `ivi gotovo milion stanovnika, od kojih su mnogi ve} davno ispod linije siroma{tva, {to qude tera na to da se masovno iseqavaju i odlaze u ve}e gradove u nadi da }e na}i bilo kakav posao ili da }e barem, ako ni{ta drugo, sti}i do narodnih kujni i jednog toplog obroka dnevno.

Srpska sela su ve} odavno opustela jer u wima niko ne}e da `ivi. Ostali su stari i nemo}ni, koji su ~esto potpuno odse~eni od svojih mati~nih op{tina, pa otuda ne primaju nikakvu socijalnu pomo} niti ih ko obilazi. Statistika ka`e da }e nas, ukoliko se nastavi ovim tempom, za pedeset godina biti milion i po mawe, a za 250 godina mo`da ne}emo postojati kao narod. Prosek starosti na{ih gra|ana je 41,2 godina, {to nas svrstava me|u najstarije narode u Evropi, ali i svetu.

Demografi dodaju da nam tek predstoji vrtoglavo smawewe broja stanovnika. Jer u sedmu deceniju `ivota zagazila je najbrojnija posleratna generacija, tako da u Srbiji danas ima gotovo 1,7 milion qudi starijih od 60 i 1,25 milion onih koji imaju vi{e od 65 godina. Razlika izme|u broja umrlih i ro|enih u narednom periodu bi}e sve ve}a, mada je i sada ogromna. Naime, trenutno je ta razlika 30.000, a demografi procewuju da }e ve} za deceniju biti izme|u 50.000

najvi{e razvoda upravo posle dve-tri godine braka jer bez posla i novca te{ko je sa~uvati porodicu.

Devojke sa sela, pa ~ak i one koje zavr{e samo osnovnu {kolu, a neke ~ak ni wu, gledaju da {to pre pobegnu u grad, dok mu{karci ostaju i nemaju ~ime da privuku udava~e. Jer, i pored toga {to danas postoji savremena poqoprivredna mehanizacija pa je samim tim i potreba za fizi~kim radom sve mawa, devojke od sela be`e kao “|avo od krsta”. To, kao i niz drugih faktora, doprinosi poraznoj ~iwenici da je tre}ina Srbije prazna jer je u potrazi za boqim `ivotom napu{taju svi koji mogu, a ostaju samo oni koji su na to prinu|eni. Neka-

da nose}i industrijski gradovi protekle decenije su propali i nemaju mogu}nosti da se staraju ni o gradskom, a kamoli seoskom stanovni{tvu, tako da su srpska sela postala ni~ija briga i lagano umiru u ti{ini. Wihovo ga{ewe i pra`wewe i u isto vreme uve}awe broja stanovnika Beograda, Novog Sada, Pan~eva i drugih gradova u kojima se ipak ima {ta raditi, doprinosi tome da se broj

Ako je prava, mo`e i iz pustare da bude

Preventivni programi koji uzimaju u obzir rawivost ove populacione grupe i koriste multidisciplinarne pristupe pokazali su se kao najboqi u smawewu povreda kod dece I kod nas su povrede dece i mladih u~estale. Na teritoriji Novog Sada, po izve{taju Slu`be za zdravstvenu za{titu dece i Slu`be za zdravstvenu za{titu {kolske dece i omladine Doma zdravqa “Novi Sad”, od pred{kolskog uzrasta do 19 godina u 2007. godini prijavqeno je vi{e od 11.450 slu~aja povreda, trovawa i posledica delovawa spoqnih faktora. U stacionarnim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Novog Sada u pomenutoj godini le~eno je vi{e od 1.130 slu~ajeva povreda, trovawa i po-

13

“Petar Petrovi} Wego{“ i “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Zrewaninu, “Stevan Kni}anin” u Kni}aninu, “1. oktobar” u Boto{u, “Dr Aleksandar Sabovqev” u E~ki, kao i sredwe {kole “Uro{ Predi}” i “Jovan Trajkovi}”. Osim oko 150 |a~kih klupa i vi{e od 300 stolica, dva {lepera su iz Austrije dopremila i nekoliko radnih kuhiwa namewenih prakti~noj obuci u~enika u ugostiteqstvu, pekarstvu, mlekarstvu, kao i nekoliko desetina monitora za ra~unare, ormara za u~ionice i sitnije opreme.

Direktor O[ “Petar Petrovi} Wego{“ Miroslav Brwo{ rekao je da }e zahvaquju}i donaciji biti obnovqene dve kompletne u~ionice.

- Na{a {kola najve}a je u regionu, ima 1.250 u~enika u 50 odeqewa, i name{taj u woj je dotrajao, delimi~no popravqan i repariran.

Onaj koji je sada stigao je odli~nog kvaliteta, a dobili smo i namenske stolove, kojima }emo opremiti jednu informati~ku u~ionicu – dodao je Brwo{. @. B.

VISIBABE U APATINU: Sunce koje je zasijalo punim sjajem na sam Bo`i} probudilo je i visibabe koje su bile pod snegom. Sneg se otopio, a visibabe otvorile latice do nekog novog snega i hladno}e koja se najavquje.

J. P.

Momci iz jagodinskih sela, kao i iz svih drugih u Srbiji, tvrde da nisu samo novci problem, mada ne spore da ih na selu nema i da se do wih sve te`e dolazi, ve} da je mnogo gore to {to devojke ne}e da `ive u seoskim doma}instvima. Probali su oni sve: izgradili nove ku}e, opremili ih savremenim aparatima, napravili kupatila i u wima xakuzi kade, kupili kola, ali sve to nije dovoqan “mamac” za devojke koje, ~im stasaju, be`e u gradove. One iz gradova, i pored toga {to nemaju posao i {to ih kao “matore devojke” roditeqi izdr`avaju, ne}e ni da ~uju za seoske momke i komfor koji im oni nude. Zato, slo`ni su stariji neo`eweni mu{karci, nisu problem pare ve} devojke i nije bitno kakve su – va`no je da ho}e da `ive na selu i ra|aju decu. Kako jedan od ne`ewa u podmaklim godinama ka`e – “ako je prava, mo`e i iz pustare da bude”. Na pitawe gde se, osim u velikim gradovima, kriju te “prave” jo{ uvek odgovora nema, a dok se on ne prona|e, Srbija }e se iz godinu u godinu prazniti, a op{tine propadati jer jedan grad te{ko mo`e primiti sve seoske pobeguqe, udomiti ih i obezbediti im posao. i 60.000. ^ak 158 op{tina, od ukupno 165 u Srbiji, ima negativan prirodni prira{taj jer se sve mawe dece ra|a. Sve je vi{e tro~lanih porodica, a `ene koje se odlu~e da rode dvoje ili troje dece postaju prava retkost. ^ak se i u selima, gde je bila tradicija da svaka ku}a ima brojnije potomstvo, preostale porodice odlu~uju za jedno dete, uz obrazlo`ewe da vi{e ne mogu da izdr`avaju i {koluju jer se od poqoprivrede ne mo`e `iveti.

Poseban problem Srbije predstavqa nedostatak udava~a pa je sve vi{e neo`ewenih momaka, kako onih na selu, tako i u ve}im gradovima. Borba za golo pre`ivqavawe i odlazak trbuhom za kruhom ne ostavqa vremena za zbli`avawe i upoznavawe, ali i nedostatak para potencijalne mlado`ewe i udava~e sve te`e opredequje za zajedni~ki `ivot. Gotovo da zaposlewe postaje nu`no za `ivot udvoje jer qubav bez novca brzo izbledi i onda su razvodi sasvim normalna pojava. Statistika bele`i da je

nerazvijenih op{tina iz godine u godinu pove}ava.

Gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma me|u prvima je shvatio da }e wegov grad uskoro postatiti tesan da primi sve momke i devojke iz okolnih sela pa je odlu~io da pomogne da se taj trend zaustavi i da se, umesto uzaludnog tumarawa gradom i tra`ewa privremenih i povremenih poslova, qudi vra}aju na selo i tamo obezbede egzisteniciju, kako sebi, tako i svojoj porodici.

Upravo zbog toga on od ove godine svakom seoskom momku – a takvih je u okolini Jagodine mnogo – za `enidbu ponudi 3.000 evra i tako omogu}i “po~etni kapital”. Oni koji uzmu dar od gradona~elnika, pod uslovom da se u narednih pet godina ne razvedu, treba novac pametno da iskoriste, a ako usput izrode decu, dobijaju dodatnu pomo} za svako. Sve to ima za ciq da zadr`i qude na selu, ali i da pomogne da se obnavqa seosko stanovni{tvo i pove}ava broj ro|ene dece.

Q. Male{evi}

14

KULTURA

subota8.januar2011.

NOVOSADSKO POZORI[TE / UJVIDEKI SINHAZ PRIPREMA NOVU PREDSTAVU

Kolektivna re`ija „Kamer{pila” Nakon {to su dva dana pred Novu godinu premijerno izveli “Majstora i Margaritu” po romanu Mihajla Bulgakova, u re`iji [andora Lasla, glumci Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz ve} ovih dana po~e}e s probama nove predstave.

Prva proba komada “Kamer{pil” Bele Segedija Saboa, koji je ovaj savremeni dramski pisac napisao specijalno za Novosadsko pozori{te/Ujvideki sinhaz, najavqena je 10. januara.

Ovaj komad govori o dvoje qudi koji se sretnu u jednoj kr~mi.

Ono {to se tamo dogodi, iz teme-

qa }e promeniti ne samo wihov `ivot, nego sve {to su do tada verovali. Autor “Kamer{pila” Bela Segedi Sabo dosad je dva puta u~estovovao na dramskom takmi~ewu ma|arskih vojvo|anskih pisaca koje se tradicionalno odr`ava na po~etku sezone u Novosadskom pozori{tu.

Sedam glumaca u ovoj novoj predstavi ujedno }e je i re`irati. Bi}e to zvani~no prvi put da se predstava u ovom pozori{tu radi u kolektivnoj re`iji, ali takvo iskustvo su glumci ve} dosta puta dosad imali tokom studija u diplomskim pred-

stavama i u okviru kolokvijuma.

Glumci i rediteqi ove predstave su: Agota Ferenc, Daniel Husta, Agota Sila|i, Atila Ma|ar, Gabor Pongo, Atila Nemet i Tama{ Varga. Scenografija i kostimi povereni su \er|u ^iku.

Premijera “Kamer{pila” bi}e na maloj sceni 25. februara, a pre toga glumci }e 13. i 14. januara reprizno igrati “Majstora i Margaritu” i istovremeno pripremati veliko iznena|ewe za publiku, koje ih ~eka za dan ovog pozori{ta 27. januara.

N. Pej~i}

NAJ^ITANIJI NASLOV „ARHIPELAGA”

„Posmatra~ ptica” Vide Ogwenovi} Novi roman Vide Ogwenovi} “Posmatra~ ptica” naj~itanija je kwiga “Arhipelaga” u 2010. godini, saop{tio je ovaj izdava~. Objavqen prvog dana ovogodi{weg Sajma kwiga u Beogradu, roman “Posmatra~ ptica” je izazvao veliko interesovawe ~italaca, kritike i medija, a “Arhipelag” ovih dana priprema drugo izdawe ovog romana.

Prema re~ima glavnog urednika “Arhipelaga” Gojka Bo`ovi}a, to je “uzbudqiva pri~a modernih vremena, roman u ~ijim se glasovima sabiraju iskustva jednog doba i prelamaju neka od najva`nijih pitawa privatnih i javnih istorija savremenog trenutka”.

“Roman Vide Ogwenovi} ispuwavaju velika i sna`na pri~a, junaci izuzetnih sudbina, dubina pripoveda~kog humora i snaga pripovedawa i u wega je stala ~itava druga polovina XX veka”, istakao je Bo`ovi}.

On je naveo da ~italac prati i pri~e o Ruskom za{titnom korpusu i belim Rusima emigrantima u Srbiji, o isto-

riji `eleznice u Srbiji, o progonima i umetnosti, o Beogradu u vreme i posle Drugog svetskog rata, o Okuxavi i Visockom, o qubavi i svevide}em oku policije.

Me|u naj~itanijim kwigama “Arhipelaga” u 2010. na{ao se i roman “Hamam Balkanija” Vladislava Bajca, koji je tokom ove godine do`iveo peto srpsko izdawe, kao i nekoliko prevoda. Ne-

davno je Bajcu za ovaj roman uru~ena nagrada “Ko~i}eva kwiga”.

Me|u prvih pet naj~itanijih kwiga “Arhipelaga” u 2010. godini nalaze se novi roman Davida Grosmana “Do kraja zemqe”, remek-delo ovog pisca, novi roman Karlosa Fuentesa “Adam u raju” napisan u formi politi~kog trilera, kao i nesvakida{wa “Kratka istorija budu}nosti”, jednog od najuzbudqivijih savremenih evropskih mislilaca @aka Atalija. “Arhipelag” je u 2010. godini objavio 40 novih kwiga i pokrenuo tri nove edicije. Me|u objavqenim kwigama nalazi se i {est dela zna~ajnih savremenih evropskih pisaca koji se prvi put prevode na srpski jezik. Autori „Arhipelaga“ su u ovoj godini dobili vi{e doma}ih i me|unarodnih kwi`evnih nagrada, me|u kojima su: Nagrada za mir nema~kih izdava~a i kwi`ara, Nagrada „Albatros“, Nagrada „@an Mone“, Evropska nagrada za kwi`evnost, Nagrada „Me{a Selimovi}“, Nagrada „Milovan Vidakovi}“, Nagrada „Rastko Petrovi}“, Nagrada „Dimitrije Mitrinovi}“, Nagrada „Jefimija“.

(Tanjug)

DNEVNIK MUZI^KA AGENCIJA „JUGOKONCERT” PRIPREMA BOGAT KONCERTNI PROGRAM U 2011. GODINI

Milanska skala i kvartet Brodski

Koncerti Milanske skale, Pra{ke i Drezdenske filharmonije, kao i gostovawe francuskog Simfonijskog orkestra iz Pariza, samo su neki od nastupa koje }e Muzi~ka agencija “Jugokoncert” prirediti beogradskoj publici u 2011. godini.

Direktorka “Jugokoncerta” Biqana Zdravkovi} rekla je agenciji Beta da je sad ve} sigurno da }e u 2011. godini u Beogradu, posle sedam godina, nastupiti Milanska skala s dirigentom Danijelom Hardingom i violon~elistkiwom Mari Elizabet Harding.

“Beogradskoj publi- Popularni kvartet Brodski ci }e se u 2011. godini predstakoji se trenutno nalazi na stuviti i kvartet Brodski, andijama u Londonu, kao i da }e u sambl koji je veoma popularan, martu biti odr`an koncert i to ne samo u domenu umetni~mladih talenata, dobitnika ke muzike, a wihova interesonagrada na me|unarodnim takvawa su {iroka i do sada su mi~ewima u 2010. godini. snimili niz izdawa s popular“U okviru Pijanisti~ke fenom peva~icom Bjork”, rekla je {te u martu mesecu, pored Zdravkovi}eva. brojnih pijanista iz Srbije i

Opera „Mileva Ajn{tajn” SNP u oktobru na Bemusu Biqana Zdravkovi} je u okviru Beogradskih muzi~kih sve~anosti najavila u oktobru i beogradsku premijeru opere “Mileva Ajn{tajn” kompozitorke Aleksandre Vrbalov, koju je poru~ilo Srpsko narodno pozori{te, a za koju je libreto pisala kwi`evnica Vida Ogwenovi}.

Kamerni orkestar Pra{ke filharmonije odr`a}e koncert u Beogradu s dva vrhunska truba~a, Gaborom Boldockim i Sergejem Nakarjakovom, u decembru, a Drezdenska filharmonija }e s violinistkiwom Vivijan Hagner i violon~elistom Dandulom Isizakom, pod vo|stvom dirigenta Xona Akselroda, nastupiti u Sava centru 12. aprila 2011.

Biqana Zdravkovi} je najavila da }e “Jugokoncert” tokom 2011. promovisati i mlade muzi~ke talente, me|u kojima je i pijanista Stefan ]iri},

inostranstva, nastupi}e i Simon Trp~evski iz Makedonije, i koncert Lovra Pogoreli}a, koji dugo nije nastupao u Beogradu”, rekla je Zdravkovi}eva.

Program ovogodi{wih 43.

Beogradskih muzi~kih sve~anosti (Bemus) }e, prema re~ima Biqane Zdravkovi}, biti izuzetno raznolik, a novi umetni~ki selektor festivala Zoran Eri}, odmah nakon zavr{etka 42. Bemusa po~eo je da osmi{qava naredni festival.

Na 43. BEMUS-u }e biti odr`an koncert Simfonijskog or-

kestra Pariza, koji }e s Horom Aksentus, pod vo|stvom dirigentkiwe Loran Ekilbe, izvesti raritetni francuski program, kompozicije “Forever rekvijum” i “Kleopatrina smrt” Hektora Berlioza.

“Na 43. Bemusu }emo se podsetiti i srpskih kompozitora, koji vi{e nisu me|u nama, kao {to su Aleksandar Obradovi}, Stanojlo Rai~i} i nedavno preminuli Milo{ Petrovi}”, rekla je Zdravkovi}eva.U planu je i izvo|ewe “Elektri~ne simfonije” Vuka Kolenvo}a, koja je predstavqena u svetu, ali ne i u Srbiji, a tako|e }e u okviru Bemusa biti obele`eno i 40 godina postojawa Hora Kolegijum muzikum i isto toliko godina kako je na ~elu tog hora Darinka Mati} Marovi}.

Biqana Zdravkovi} je istakla da je veoma zadovoqna programom koji je Jugokoncert priredio u 2010. godini, posebno jer je on realizovan u jednoj od najte`ih godina za kulturu.

Prema wenim re~ima, najve}i koncert, kada je umetni~ka muzika u pitawu, jeste nastup Wujor{ke filharmonije, pred 4.000 qudi u Sava centru, {to predstavqa apsolutni rekord u pose}enosti koncerata klasi~ne muzike u Beogradu.

SUSRET: ALESANDRO RADOVINI, PREDSEDNIK KINO-KLUBA „LIMIJER” U TRSTU

Filmski kru`ok iz kom{iluka Ovu sliku je ovde te{ko zamisliti: predve~e je i sedite, recimo, u va{oj mesnoj zajednici sa tridesetak qudi razli~itih generacija, kom{ijama iz kraja i gledate na priru~nom platnu neki dobar, a redak film, pa jo{, posle i pro}askate o tome {ta ste videli. Pa ovde ve} dugo, retko ko ide i u bioskop ako ga uop{te ima u blizini! Vaqda je kod nas standard toliki da svako kod ku}e ima “ku}ni bioskop”, a i sam je svoj, izgleda najboqi urednik filmskog programa. Slika s po~etka, u mnogim zemqama i to i boqestoje}im od na{e, uobi~a-

“sindikalno”, ali ne i u [paniji, Francuskoj, Portugaliji, {irom Ju`ne Amerike, na Filipinima pa i Burkini Faso. Me|u zemqama koje imaju razvijenu mre`u gledala~kih kino klubova je i Italija. Zahvaquju}i upravo Italijanskoj federeciji klubova, posebno Kino-klubu iz Adrije i Kino-klubu “Limijer” iz Trsta, u Novom Sadu su se i protekle jeseni, po osmi put, odr`ali Dani italijanskog filma, a u saradwi sa novosadskim Klubom prijateqa filma “Amarkord”. I ne samo nekim ~udom, ve} i zbog tradicionalno

Mali filmski razgovori - Kada su po~ela na{a dru`ewa, posle projekcija niko nije hteo da pri~a o filmu - ka`e Radovini - Malo-pomalo, na razgovorima je ostajalo sve vi{e qudi, pored nas dvojice koji organizujemo prikazivawe i kolege koji pu{ta film. Prvo dvoje - troje, a sada se skoro svi ukqu~uju u te na{e filmske razgovore, kada su shvatili da u stvari to rade u malim grupama ispred ulaza, ili na putu do ku}e, i da je boqe ne smrzavati se napoqu. Najvi{e ~lanova pripada sredwoj generaciji, mada ima i starih osoba, kao i mladih. Po{to u Trstu ima sedam filmskih klubova i svaki ima po dve projekcije mese~no, dogovor je da sa ~lanskom kartom jednog, imate pristup i u sve ostale. Ima tako onih koji skoro svakog dana, kru`e}i po Trstu, pogledaju neki film. jena je praksa. Nikakvo ~udo.

Tek, poenta nije samo da se film vidi nego da se gleda u dru{tvu i posle o wemu prodiskutuje. Ponekad, ba{ sa wegovim autorom.

Na prvi pogled, za nas sve to deluje anahrono, bez veze i nekako

dobrog izbora filmova, novosadske projekcije su bile solidno ispuwene, ~ak boqe nego {to se to de{ava s nekim izvikanim naslovima iz sveta.

U Italiji je duga tradicija ovakvih gledala~kih kru`oka.

Alesandro Radovini

U neku ruku, pre pet {est decenija je predstavqala alternativnu mre`u za prikazivawe filmova koji nisu nailazili lak put do bioskopa i {ire publike. Da li zbog nepodobnih tema i osude od strane nekog mo}nog stuba dr`ave i dru{tva, zbog cenzure, ili jednostavno nezainteresovanosti komerci-

jalne mre`e bioskopa za umetni~ki ili film mawe poznatog autora, kino klubovi su uprkos okolnostima {irili, {to bi se reklo, “slobodu filmske misli”. Ponekad su ~ak bili i producenti, te su pojedini italijanski rediteqi svoje ozbiqne karijere zapo~eli ba{ zahvaquju}i i moralnoj, pone{to i finansijskoj podr{ci koja je nekada stizala iz kino klubova.

Kako to danas izgleda, govori nam Alesandro Radovini, predsednik, volonter Kino-kluba “Limijer” u Trstu, po zanimawu, ina~e, vatrogasac.

- Na{ klub organizuje filmske projekcije savremenih filmova, onih koji su postigli neki uspeh i filmova koje je danas te{ko videti u bioskopskim dvoranama. Tu su i filmovi, koji su mo`da isuvi{e kvalitetni za neke komercijalne sale - ka`e Radovini. - Recimo, u vreme Bo`i}a bioskopi su zatrpani spe-

cijalnim, novim bo`i}nim filmovima koji su ~ist tre{. I naravno oni imaju puno publike.

Da paradoks bude ve}i, jedan od glavnih producenata i aktera tog `anra je sin velikog De Sike.

Klub “Limijer” se nalazi na periferiji Trsta. Tu nema bioskopskih sala jer su sve skoncentrisane u centru grada.

- Na{e projekcije se odr`avaju u jednom Klubu kulture gde imamo opremu za DVD projekcije. Omogu}ujemo qudima iz kraja da gledaju film u kom{iluku.

Upravo jedna od najva`nijih uloga filmskih klubova je da se film donese tamo gde ga nema. U tom smislu sara|ujemo sa novosadskim Klubom qubiteqa filma “Amarkord”. Povezuje nas ideja da filmove u~inimo dostupnim tamo gde ih nema, a italijanski film se retko ovde vi|a. Tako|e se trudimo da se srpski filmovi na|u pred gledaocima u Italiji - obja{wava Radovini.

Po wegovim re~ima, wihov klub funkcioni{e tako {to se iz ~lanarine, koja iznosi deset evra godi{we, finansiraju osnovne aktivnosti kluba. Pomo} pru`aju i provincija Trst, pokrajina Friuli Venecija \ulija.

Ponekad rad kluba donacijom pomognu privatna preduze}a ili poneki bogati pojedinci, tako da se kod wih za mali iznos para

mo`e videti dosta filmova. Uz to, Klub sara|uje i sa festivalima u Roviwu i u Novom Sadu.

Kako nam je rekao Radovini, zvani~ni filmski distributeri veoma lo{e reaguju na aktivnost kino klubova jer im oni navodno oduzimaju deo publike i stalno se `ale.

- Mi na to odlu~no reagujemo, jer se de{ava sasvim suprotno.

Oni ne vide, ili ne}e da vide, da u stvari mi wima stavaramo novu publiku. Jer, ako imate vi{e mogu}nosti za ne{to, tako se {iri i potreba. Sem toga u klubovima se organizuju i kursevi posve}eni recimo scenariju, nekom autoru i uop{te filmskoj umetnosti, tako da imaju i edukativnu funkciju - navodi Radovini.

Po re~ima na{eg sagovornika, komercijalni bioskopi nude samo odre|enu vrstu, naravno, komercijalnih filmova.

- To je tako, jer su vlasnici bioskopa naj~e{}e istovremeno i distributeri i producenti. To je zatvoren krug. Autori moraju da prave film kakav tra`e producenti. Ako i na|e{ producenta za tvoj film koji se ne uklapa u ta pravila, ne}e{ na}i distributera, a ako ga i na|e{, ne}e{ na}i bioskop. Dakle, makar neki prostor za wih i zadovoqstvo gledalaca, otvaraju kino klubovi - zakqu~uje Radovini.

Vladimir Crwanski

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

subota8.januar2011.

15

U ^URUGU PRVI PUT ODR@AN PARASTOS @RTVAMA RACIJE NA SAMOM STRATI[TU, U TOPALOVOM MAGACINU SMRTI Topalovom magacinu, na mestu gde su mnogi ^uru`ani izgubili glavu tokom zloglasne racije 1942, koja je zbrisala tre}inu `iteqa ovog ba~kog sela, na Badwi dan je prvi put odr`an parastos `rtvama stravi~nog pogroma {to ga sprovedo{e ma|arski fa{isti na podru~ju [ajka{ke.

Ko ne zna, ne bi mogao ni da nasluti da se iza skromne fasade u centru sela, koja se gotovo ni po ~emu ne izdvaja od drugih, krije jedno od tri strati{ta. A, sude}i po `amoru gomile pred parastos, ne znaju

U

Na Bo`i} istrebqeno selo dina, dok je stotinak okupqenih ^uru`ana {to su do{li da se poklone senima nevino stradalih slu{alo tu`na svedo~anstva onih koji su tog januara 1942. izgubili najmilije, u nagra|ivanoj drami

Pomen slu`en i na hebrejskom jeziku

to ~ak ni mnogi ^uru`ani sredwih godina, koji su zapitkivali one starije: “Zar je mogu}e da su ih ovde ubijali? Pa, svaki dan ovuda prolazim.“ O mla|ima da i ne govorimo, wih su u {koli malo {ta nau~ili o stra{nom zlo~inu koji se odigrao u wihovom nasequ.

Vaqda u istorijskim ~itankama nije bilo dovoqno mesta, pored tolikih (ne)bitnih doga|aja negde na drugom kraju planete…

Sve je prepu{teno usmenom predawu pre`ivelih, koji su godinama primoravani na }utawe. A onda, kada ih je kona~no neko javno upitao za te doga|aje, re~i su izbile iz wih poput bujice, daju}i gnusnom zlo~inu ma|arskih fa{ista lik, ime i prezime, kako pobijenih, tako i wihovih krvnika. Upravo te re~i su iznova odzvawale zidovima Topalovog magacina, koji i danas izgleda zlokobno autenti~no kao i pre 69 go-

do, tako netipi~no ovom narodu koji je pre~esto sklon da pre}utkuje bitno a do ivice perverzije i neukusa glorifikuje i preuveli~ava nebitno, ~itav doga|aj je osmi{qen neobi~no skromno i

Opelo me|u sablasnim zidovima

Radio Novog Sada “Racija” iz 1986. A me|u wima i starci koji su u vreme racije bili tek mali{ani i neki novi klinci, koji o nesre}i {to je zadesila wihovo mesto i najve}i deo Ba~ke tako otvoreno slu{aju mo`da i prvi put. I za~u-

skladno, bez suvi{nih detaqa i patetike. U organizaciji Memorijalnog dru{tva “Racija 1942”, parastos nevino pobijenima u ~uru{koj raciji slu`ili su protonamesnik Petar Trivunovi} i jerej Slobodan Lazi}, da bi nakon

toga autor kwige “Istina o novosadskoj raciji” Aleksandar Veqi} prisutnima ~itao Kadi{ - jevrejsku posmrtnu molitvu. Tekst je pro~itan i na hebrejskom i na srpskom, prvi za posledwih 69 godina, otkako je u ^urugu pobijeno svih stotinak Jevreja, koliko ih je `ivelo u ovom selu. Potom je nastupio Inkluzivni me{oviti hor “Ison”, predvo|en Mi{om Blizancem. Ipak, nekako najdubqi utisak na okupqene ostavio je desetominutni dokumentarac “Spomenik” iz 1967. Miroslava Anti}a, potresna pri~a o posleratnoj qubavi Srbina i Ma|arice, koji su spremni da se odreknu sopstvenog komfora da bi uzeli kredit za podizawe spomenika `rtvama racije na keju u Novom Sadu. Naravno, u Mikinom ironi~nom stilu, par tra`i od Komunisti~ke partije da im bude `irant. Iste one koja je, skupa sa ideolo{ki sli~nim posleratnim dr`avnim vrhom u susednoj Ma|arskoj, godinama ~inila sve da {to vi{e zata{ka stvarne razmere jednomese~nog genocida nad domicilnim `ivqem u ju`noj Ba~koj. I zaista, spomenik

^ipli}: @rtve su temeq ove dr`ave Parastosu su se odazvali i ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}, ~ija je majka ^uru`anka, kao i predstavnici SPO: pokrajinski poslanik Milan \uki} i novosadskih odbornik Nemawa Starovi}. U izjavi za “Dnevnik”, ^ipli} je poru~io da nevino stradali nikada ne smeju biti zaboravqeni jer je wihova `rtva temeq svega {to danas imamo, kao i da zlo~in ne mo`e ostati neka`wen. Na pitawe ozna~ava li wegova podr{ka ovakvom obele`avawu racije, uz najavu Jevrejske zajednice da }e ove godine pogrom prvi put obele`iti na mnogima nepoznatom velikom strati{tu – novosadskom [trandu, po~etak ne{to druga~ijeg odnosa

dr`ave prema doga|ajima o kojima |aci u~e mawe nego o Kristalnoj no}i, ministar je rekao da bi voleo da ovo bude po~etak u~ewa istorije na kojoj po~iva i dr`ava i lokalna zajednica.

- Spadam u one koji o raciji znaju mnogo, ali, na`alost, ne iz {kolskih uxbenika. Ipak, verujem da bi ovo mogao biti po~etak druga~ijeg pristupa jer sve {to nam se de{avalo mora da na~ini zajednicu kojom }e biti zadovoqni svi weni ga|ani, bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju. Da bismo to postigli, moramo biti dostojanstveni i da se prema onome {to je temeq ove dr`ave, a ove nevine `rtve to jesu, odnosimo s pijetetom – poru~io je ^ipli}.

Zale|ena Tisa sakrila razmeru zlo~ina

“Porodica”, besmrtno delo Jovana Soldatovi}a, na kraju je i podignut, da opomiwe i podse}a na ratno bezumqe u kome `ivot previ{e ~esto gube nevini. Da se ne zaboravi, ba{ kako je glasio i moto

zna. Do sada su pouzdano identifikovane 1.292 `rtve racije u ^urugu, dok podaci Memorijalnog dru{tva “Racija 1942” govore o ~ak 3.500 pobijenih ^uru`ana i wihovih gostiju tokom bo`i}nih

Prema podacima do kojih je tokom rata do{ao ma|arski poslanik Endre Baj~i @ilinski, racija 1942. odnela je najmawe 12.763 nevine `rtve. Potpune razmere zlo~ina Hortijevih fa{ista ni do danas nisu utvr|ene ~uru{kog parastosa: “Umesto minuta }utawa – sati se}awa na `rtve racije”.

Nakon okr{aja partizana i ma|arske okupacione vojske u @abaqskom ritu i povla~ewa malobrojnih pre`ivelih prema ^urugu, zloglasna i, kako je kasnije dokazano, odranije pripremana racija po~ela je 4. januara uve~e; upravo u ovom mestu. Prvo su pohap{eni ugledniji i imu}niji me{tani i zemqoposednici i tokom prva dva dana je u seoskoj {koli i tri magacina svirepo mu~eno i pobijeno oko 70 qudi, da bi na Badwi dan, 6. januara 1942. po~ela masovna hap{ewa i streqawa ^uru`ana. Pokoq je trajao do 17. januara i samo u Topalovom magacinu pobijeno je preko 500 qudi, a le{evi su potom odvo`eni na dolmu van sela i bacani u zale|enu Tisu, da im se ni dan-danas grob ne

praznika, me|u kojima je i 80 dece mla|e od 15 godina i 40 me{tana starijih od 70 leta. Racija je nastavqna tokom ~itavog januara i svoj zlo~ina~ki krvavi trag je ostavila du` ~itave ju`ne ba~ke – u ^urugu, @abqu, \ur|evu, Gardinovcima, Vilovu, Loku, Titelu, Mo{orinu, [ajka{u, Kisa~u, Srbobranu, Temerinu, Be~eju i Novom Sadu. Potpune razmere ovog zlo~ina Hortijevih fa{ista ni danas nisu pouzdano utvr|ene.

Prema podacima do kojih je tokom rata do{ao narodni poslanik Endre Baj~i @ilinski, koji je pitawe odgovornosti za zlo~in iste godine pokrenuo u Ma|arskom parlamentu da bi svoju odbranu dostojanstva i prava `rtava racije na kraju platio glavom, januarska racija 1942. odnela je najmawe 12.763 nevine, civilne `rtve.

Aleksa Grube{a

TIHUJU PRAVOSLAVNE CRKVE MA\ARSKOG DELA BARAWE A SRBI SE BROJE PROMILIMA

Zvona zvone i u vreme krizno osle desetak minuta laganog hoda uskim, krivudavim ulicama Pe~uja, prelepog grada na jugu Ma|arske, stigli smo iz centra do Zrinske 15, na nedeqnu liturgiju u pravoslavnoj kapeli.

Polovinom januara }e biti dve godine kako se o verskom `ivotu malobrojnih preostalih Srba brine Milan Eri}, rodom iz Kr~edina, u Banatu. ”Nas je sad malo, ali i ako se troje mole, Bog }e pomo}i”, ponavqa ~esto paroh, motorna snaga zajednice Srba, koji hrabri svoje vernike da se dr`e zajedno, jer samo tako mogu odoleti neumitnoj asimilaciji.

Omawa `uta zgrada s tipi~nom ajnfort kapijom pretvorena je u mesto za molitvu. Izme|u prozora dvojezi~na tabla sa srpsko-ma|arskim napisom. Unutra dvadesetak qudi razli~itog doba, a izme|u wih na prstima se muva nekoliko mali{ana. Odmalena se navikavaju na miris tamjana, negovawe vere i duhovnog nasle|a predaka.

“Planiramo da u dvori{tu napravimo mali duhovni centar. Na ovim prostorima imamo dvadeset parohija i deset hramova”, obja{wava Eri} i pokazaje uramqene slike srpskih crkava. Vitrine su prepune kwiga, od sabranih dela Vuka Karaxi}a do kompleta kwiga Isidore Sekuli}.

Urednik srpskog programa Radio Pe~uja dr Predrag Mandi} sa jo{ vi{e entuzijazma pri~a o velikim ambicijama srpske zajednice.

“U Barawi je ostalo puno crkava, na`alost, srpski narod je nestao. Svuda ima zlobnih qudi spremnih da provale i ukradu ono {to je na{e i nama neprocewivo vredno. Planovi su nam odobreni, a sru{ili smo i zgradu na ~ijem mestu treba da zidamo. Ako uspe-

P

mo, za ~etiri-pet godina ima}emo, sem nove crkvice, i muzej kao sentandrejski, naravno mawi, hram srpske kulture, ujedno i prostor za izlo`be i razne programe“, pri~a dr Mandi}.

Na pitawe kako se snalaze za novac, Mandi} odgovara: „Pe~ujsko-barawsko srpsko udru`ewe nevladina je organizacija, pa i wen rad pre svega zavisi od konkursa, a ostalo nadokna|ujemo dru{tvenim radom. Mene uvek pitaju da li su srpski preduzetnici finansijski jaki. Nisu. Biznismena je malo, ali vreme je kri-

kom vi{e vekova su`ivota s drugim narodima. „Ostali su verni pravoslavqu ~ak i kad su umesto svog jezika nasilno ili spontano prihvatili ma|arski“, pi{e akademik Dinko Davidov u „Spomenici Budimske eparhije“, mo`da najminucioznijoj studiji posve}enoj duhovnosti koju su stvorili Srbi u pedesetak gradova i sela Ma|arske, gde su nekad `iveli.

Danas je wihov broj simboli~an, ali poku{avaju da zajedno sa svojom ba{tinom, pre svega prelepim baroknim bogomoqama, odole dru{tvenim procesima, koji bi

|arskoj predstavi u edicije “Barawskih svezaka”. ^etvrti broj ima podnaslov „Nikanor Gruji} – od Lipove do Pakraca“. U selu Lipova, jugozapadno od Moha~a, gde je 1810. ro|en vladika Nikanor, i danas stoji jednobrodna neoklasicisti~ka crkva posve}ena sv. Jovanu Prete~i, ~iji je ikonostas 1863. oslikao Nikola Dim{i} iz Novog Sada. Selo danas broji jedva 500 stanovnika, a samo tridestak Srba. Iako malobrojni, brinu o crkvi, nedavno su postavili nova gvozdena ulazna vrata i spremaju se da renoviraju zvonik.

Paqewe badwaka u Pe~uju

stanovnika, a Srbi ~ine tek jedan procenat. U pustarama ma|arskog dela Barawe Srbi `ive jo{ od sredweg veka. Posle seoba broj se pove}ao, pa je Maj{ nekad bilo vrlo bogato naseqe. No, migraci-

Srbi u Moha~u su svoju crkvu imali jo{ u 17. veku. Sazgradili su 1752. novu, tada jednu od ve}ih u Budimskoj eparhiji, dok je dana{wa posve}ena Silasku Svetog duha. Dok nam vodi~ pri~a o isto-

Katolik fasciniran Svetom Petkom Dugo je crkva Sveta Petka u selu Maj{ bila zatvorena i zapu{tena. Wene su vrednosti ponovo otkrivene pre desetak godina (detaqi su nedavno objavqeni i na ma|arskom internetu), a u neposrednoj blizini nastanio se tada devetnaestogodi{wi Norbert Bugarski. Ne{to ga je teralo da se raspita kakva je crkva iznutra i za{to je stalno zakqu~ana. Ispostavilo se da je to interesovawe odredilo wegov `ivotni put.

Kqu~evi crkve bili su kod prote Radovana Stepanova, koji je 62 godine slu`io u Moha~u. Kad ih je mladi Bugarski 1999. dobio od ve} onemo}alog paroha i pogledao unutra{wost hrama, odlu~io je da pokrene restauraciju crkve, koja je ~etiri godine kasnije o`ivela. Stepanov se zalo`io da se mladi Bugarski, ina~e katolik, {koluje za sve{teni~ki poziv i preuzme brigu o ovom hramu. U po~etku je bilo malo vernika, ali se s vremenom pove}ao broj onih koji ga redovno pose}uju. Stepanov je za Savindan 2004, u svojoj 92. godini, odr`ao u Moha~u posledwu slu`bu. Ubrzo je umro, ostaviv{i crkvu na brigu mladom entuzijasti, koji tra`i sve mogu}e na~ine da na|e novac za obnovu bogomoqe.

Tridesetak Srba iz Lipova ~uva svoj hram

zno. Snalazimo se, ni ranije nije bilo lako.”

Srpska istorija prepuna je seoba, sve do posledwe masovne iz Hrvatske ili sa Kosova, a svojevremeni dolazak srpske elite na sever Panonije postaje samo jo{ jedan zamagqeni podatak u uxbenicima. O borbi za opstanak ovda{wih Srba najvi{e svedo~i bogato kulturno blago nastalo to-

Paroh Milan Eri} sa gostima iz Novog Sada

~ak i pro{lost da modeliraju prema zakonima kapitala. Po jednoj od novijih teza teoreti~ara istorije, svi spomenici pripadaju populaciji koja trenutno vlada teritorijom. Zato se i Albanci na Kosovu usu|uju da srpske manastire prika`u svetu kao nasle|e svoje samoprogla{ene dr`ave.

Jo{ u Pe~uju ima intelektualnih snaga da se deo ba{tine u Ma-

Dr Mandi} dodaje da }e {esti broj „Svezaka“ biti posve}en crkvi u Maj{u, sazidanoj 1781. u maniru provincijskog baroka, i wenom jedinstvenom zidnom slikarstvu. Dr Davidov pi{e da je hram jednostavno neimarski koncipiran, a krasi ga i unikatan metalni zavr{etak torwa veli~ine 16 metara. Selo blizu Moha~a, po posledwem popisu, ima oko 1.100

je su uvek dvosmerne. Posle Prvog svetkog rata mnogi Srbi iz Ma|arske su se preseli u Vojvodinu.

Dok smo se vozili ka centru Moha~a ugledali smo neobi~nu sliku za zimsko doba. U zatvorenom bazenu mladi}i i devojke su se kupali. Do nas je dopirala tinejxerska graja na srpskom. „Znate, ovde ima oko 150 Srba, Hrvata je vi{e“, obja{wava na{ vodi~ Erne ^awi.

rijatu grada, setih se Albanca koji se tokom pogroma 17. marta 2004. popeo na krov srpske crkve i pun mr`we po~eo sumanuto da lomi krst. U Zadunavqu jo{ odolevaju dragocena svedo~anstva o `ivotu onih koji su pre mnogo vekova pobegli iz svog ju`nog zavi~aja. Be`ali su od mr`we qudi istog soja kojem pripada i mladi} ~ija je slika u borbi protiv krsta obi{la svet.

Petar Tomi}

SPORT

subota8.januar2011.

PRORADILA FUDBALSKA PIJACA

Red za Adebajora Mnogi klubovi izjasnili su se da bi voleli da dovedu Emanuela Adebajora. Zeleno svetlo Beksu da ode u Totenhem.

Totenhem i Liverpul bi}e, po svemu sude}i, najaktivniji fudbalski klubovi u Velikoj Britaniji, a mogu}e je i u Evropi ove zime. Liverpulu je, vi{e je nego jasno, potrebna sve`a krv, a na spisku `eqa je Emanuel Adebajor, koji nije sre}an u Man~ester sitiju i `eli transfer.

Osim Liverpula, za napada~a iz Togoa zainteresovan je i Totenhem, koji `eli da poja~a konkurenciju u napadu. Siti je, dodu{e, ranije izbegavao da razmi{qa o tome da Adebajora ustupi Totenhemu, odnosno rivalu u borbi za najvi{e pozicije u engleskom fudbalu (preciznije, u borbi za titulom i mestima koje vode u Evriopu narende sezone).

Uprava „gra|ana“ je, prema navodima londonskog „Sana“, vi{e sklona da ga pozajmi Liverpulu, ali pod uslovom da klub sa Enfild rouda preuzme i isplatu wegove nedeqne plate, koja iznosi 160.000 funti!

Pri~a se i da su Real Madrid i Malaga tako|e zagrejani za Adebajora, mada je @oze Muriwo pre dva dana izjavio da ne namerava nikoga da kupi ove zime, jer „niko nije u formi“ Nervoza Adebajora zbog toga {to je uglavnom na klupi, odnosno {to je naj~e{}e na klupi mogla se videti i po tu~i sa saigra~em Kolo Tureom.

I jedna „krimi-zanimqivost“ u vezi sa Adebajorom. Naime, britanski carinici presekli su lanac krujum~arewa droge iz Togoa i to uz pomo} slike upravo sada{weg fudba-

Stanojevi} proziva mla|e Jo{ dan odmora imaju Aleksandar Miqkovi}, Darko Bra{anac, Marko [}epovi}, Stefan A{kovski, Milo{ Ostoji} i jo{ neki mla|i fudbaleri Partizana koji su u prvom timu ili kucaju na wegova vrata.

Po~etak priprema crno-belih za prole}ni deo sezone planiran je za 17. januar, ali }e „po-

Kako nema~ki sajt ,,4-4-2’’ specijalizovan za transfere igra~a ka`e Radosav Petrovi} na meti je [alkea. Ovaj portal isti~e da je trener rudara Feliks Magat u potrazi za zadwim veznim, a da mu je prvi pik fudbaler Partizana. [alke ove sezone dobro gura u Ligi {ampiona, ali posr}e u Nema~koj pa vapi za poja~awima u zimskom pre-

letarci“ morati da se jave {efu Aleksandru Stanojevi}u sedam dana ranije, jer za wih ima poseban program rada pod radnim nazivom „Pripreme za pripreme“.

Trener crno-belih namerava da sa wima individualno radi, kako bi im ukazao na neke nedostatke u igri i poku{ao da to kod wih ispravi.

laznom roku. Magat ceni kvalitete Radosava Petrovi}a, ali ,,4-4-2’’ postavqa pitawe ho}e li na}i sedam miliona evra, koliko, navodno, Partizan tra`i za svog asa.

Ukoliko ne uspe da anga`uje Srbina Magat }e se okrenuti Japancu Takujiu Hondi, iz ekipe [imicu.

I. L.

BANAT RE[IO PITAWE TRENERA

Emanuel Adebajor

lera Man~ester sitija, a nekada Arsenala.Sve se de{avalo pro{le godine, a saop{teno je danas. Carinici u Koventriju, naime, otkrili su drogu u ramu slike na kojoj je bio naslikan Emanuel Adebajor.

U ramu je bio kilogram kanabisa. Mo`da bi svwe to ostalo neotkriveno da kriminalci nisu napisali pogre{nu adresu gde je rebalo da bude dostavqena slika - umesto u Arsenal, napisali su adresu gde je sedi{te Totenhema. Svako ko se iole malo razume u fudbal, mogao je da uvidi kardinalnu gre{ku, a britanskim carinicima ova adresa je „bola o~i“.

pregovaralo. Pored Stevanovi}a, kandidati za novog selektora bili su Portugalac Umberto Koeqo i doma}i stru~wak Herbert Ado. Selektora reprezentacije sigurno }emo imenovati do 19. januara. To mo`e da se dogodi i ranije, ~ak mo`da do petka. izjavio je potpredsednik GFA Fred Papoe.

Zvani~no saop{tewe GFA o~ekuje se slede}e sedmice.

Na klupi popularnih „crnih zvezda“ Stevanovi} }e zameniti zemqaka Milovana Rajevca, koji je reprezentaciju Gane doveo do ~etvrtfinala prvenstva sveta u Ju`noj Africi.

Adebajor nije jedini koji je na meti Liverpula. I Eqero Elija je jedna od `eqa kluba sa Enfild rouda. Sada{wi fudbaler Hamburga nije iskqu~io selidbu na Ostrvo, ali je izjavio da bi najvi{e voleo da zaigra za Real Madrid, Barselonu ili Man~ester junajted.

Hamburg tra`i negde oko 12 miliona funti (oko 13 miliona evra) za osamneatogodi{weg Eliju, a za Liverpul taj novac ne bi trebalo da bude problem. Pogotovo ako proda Rajana Babela. Prema posledwim informacijama, Dejvid Bekam je vrlo blizu

dolaska u Totenhem na pozajmicu iz Los An|eles Galaksija.

Ameri~ki klub mu je odobrio da i ove zime, dok traje pauza u tamo{woj ligi, ode na pozajmicu u neki evropski klub, a Totenhem mu je, trenutno, najbli`i.

Iako bi se to kosilo sa Bekamovom ranijom tvrdwom da nikada ne}e igrati ni za jedan drugi engleski klub, osim za Man~ester junajted.

Ako bi Bekam zaista do{ao u Totenhem, moralo bi da mu se na|e mesto. A „San“ pi{e da bi Robi Kin, u tom slu~aju, bio ustupqen Birmingemu.

Yeko je kraq transfera biv{e Juge Dosada{wi rekorder je prema pisawu portala “Sportsport.ba” bio jo{ jedan momak koji je ponikao u klubu sa Grbavice. Elvir Baqi} je 1999. iz Fenerbah~ea u madridski Real pre{ao za tada neverovatnih 26 miliona evra. Tre}i najve}i transfer iz biv{e dr`ave ostvario je Savo Milo{evi}, koji je 2000. iz Sarago-

ne. Jo{ jedan biv{i napada~ Crvene zvezde se visoko kotira kad su u pitawu transferi.

Re~ je o Darku Kova~evi}u, koji je 1999. za 17 miliona evra iz Real Sosijedada pre{ao u Juventus.

Istu sumu platio je i vlasnik Lacija za Sini{u Mihajlovi}a Sampdoriji, a dva miliona mawe inkasirala je Zve-

„Gazeta delo Sport“ tvrdi da Toni ne}e biti jedini napada~ koji }e do}i u Juventus u januaru. Italijanski list navodi da je torinski klub zainteresovan i za Masima Makaronea iz Palerma i Antonija Flora Floresa iz Udinezea.

Prve procene Kvaqareline povrede nisu dobre. Postoji bojazan da su mu stradali ligamenti kolena i u tom slu~aju pauzira}e nekoliko meseci.

Budisavqevi}u vru} krompir Posle odlaska sa klupe fudbalskog kluba Banat iz Zrewanina Slavenka Kuzeqevi}a licitiralo se sa mnogo trenerskih imena, ali od onih spomiwanih nijedan nije seo na u`arenu klupu zrewaninskog prvoliga{a. Posle dugo godina prvi ~ovek kluba i finansijer Mirko Vu~urevi} odlu~io se da za {efa stru~nog {taba postavi Zrewaninca. Wegov izbor je pao na dugogogodi{weg „vatrogasca“ Milana Budisavqevi}a doskora{weg pomo}nika Kuzeqevi}a. Budisavqevi} je u nekoliko navrata na par utakmica samostalno vodio prvi tim, dok se nije pronalazilo neko „trajnije“ re{ewe. Najve}i uspeh ovog trenera svakako je plasman u polufinale kupa sa ekipom Budu}nosti, gde je izba~en beogradski Obili} u ~etrtini finala.

- Dugo vremena sam bio pomo}nik gotovo svim {efovima stru~nog {taba koji su radili u Budu}nosti iz Banatskog Dvora, a sada u Banatu. U klubu sam 14 godina i drago mi je {to je gospodin Vu~urevi} odlu~io da mi poveri mesto prvog trenera, mislim da posedujem veliko iskustvo i da }u po{to dobro poznajem sada{wu ekipu, brzosklopiti kockice za drugi deo sezone. Ambicije su kristalno jasne, plasman u Super ligu je samo ono {to bi moglo da zadovoqi na{e `eqe. Bi}e te{ko, ali ja se ne pla{im izazova – jasan je bio Milan Budisavqevi}.

Da li }ete ne{to mewati u odnosu na ekipu iz prvog dela sezone?

- Promena }e sigurno biti, nezadovoqwi igra~i mogu odmah da izmu papire, ne `elim lo{u hemiju u svla~ionici. Kome ne odgovara na{ sistem rada i funkcionisawa slobodan je u izboru nove sredine. O~ekujem da }e uprava dovesti adekvatna poja~awa, mada sam ja ube|en da i sa postoje}im igra~kim kadrom mo`emo da izborimo plasman u elitu. Potrebno je samo promeniti odnos prema igri i poboq{ati efikasnost, koja nam je bila rak rana tokom prvog dela {ampionata.

Planira li Banat da se poja~a u zimskom prelaznom roku, ostali klubovi pretendenti na elitu to uveliko ~ine?

- Dovo|ewe jednog napada~a bio bi pun pogodak, tako bismo poja~ali konkurenciju u {picu napada, ali dobro je poznato da nam fali i jedan vezni fudbaler koji bi povezao igru na sredini terena. Te{ko je u zimskom prelaznom roku na}i kvalitetne i ne preterano skupe igra~e takvog profila, ali se iskreno nadam da }e novi sportski direktor Radivoje Dra{kovi} odraditi svoj posao na na{e obostrano zadovoqstvo – konstatovao je Milan Budisavqevi}, novi {ef stru~nog {taba Banata.

N. Jowev

Venger trener decenije Menaxer Arsenala, Francuz Arsen Venger progla{en je za najboqeg trenera u prvoj deceniji 21. veka u izboru Me|unarodnog instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS).

Venger je dobio 156 bodova, ispred menad`era Man~ester junajteda, [kota Aleksa Fergusona, koji je osvojio 148 poena.

Tre}i je aktuelni trener Reala, Portugalac @oze Muriwo sa 135 bodova.

Biv{i selektor Gane Srbin, Milovan Rajevac deli 77. poziciju sa jo{ ~etiri trenera. Sva petorica stru~waka dobila su po 16 poena. Srbin Ratomir Dujkovi} i Radomir Anti} i selektor Crne Gore Hrvat Zlatko

Toni sti`e u Juventus „Stara dama“ je hitro reagovala. Fabio Kvaqarela se verovatno te{ko povredio ve} posle tri minuta me~a sa Parmom u ~etvrtak, a Juventus mu je odmah na{ao zamenu - sti`e Luka Toni.

Iskusni, 33-godi{wi napada~ \enove je u sva|i sa predsednikom kluba, Enrikom Preciozijem, i dobio je odre{ene ruke u izboru nove sredine. Toni je u karijeri igrao za 12 klubova, me|u kojima i Fiorentina, Bajern, Roma...

DNEVNIK

Magat ho}e Petrovi}a

Stevanovi} selektor Gane?

Fudbalska federacija Gane (GFA) slede}e sedmice imenova}e za selektora nacionalne reprezentacije srpskog stru~waka Gorana Stevanovi}a, preneli su lokalni mediji.

Prema informacijama izvora iz ministarstva sporta te zapadnoafri~ke dr`ave, o~ekuje se da Stevanovi} uskoro doputuje u Akru na pregovore o uslovima ugovora i plati. Rukovodstvo GFA razgovaralo je u sredu sa zvani~nicima ministarstva sporta Gane o budu}em selektoru dr`avnog tima, a oceweno je da je Srbin najboqi kandidat od trojice sa kojima se

c m y

16

Edin Yeko

se u redove Parme pre{ao za 25 miliona evra.

Vlasnik ~etvrtog najve}eg transfera je novi Edinov saigra~ i srpski reprezentativac Aleksandar Kolarov. Bogati {eici su Laciju pro{log leta „iske{irali“ 22,7 miliona evra, {to je ekstremno visoka cifra, kada su u pitawu defanzivci. Sledi hrvatski plejmejker Luka Modri}, koji je iz Dinama u Totenhem pre{ao za 22 miliona evra, dva miliona mawe je vredan transfer Nikole @igi}a iz Rasinga u Valensiju 2007. godi-

zda 1998. godine za tada{weg kapitena Dejana Stankovi}a.

Ovog leta je za 15 miliona u Juve stigao jo{ jedan Srbin Milo{ Krasi} iz moskovskog CSKA, a identi~na vrednost transfera bila je i u slu~aju Eduarda da Silve, brazilskog Hrvata, prilikom wegovog odlaska iz Dinama u Arsenal.

Potom slede Predrag Mijatovi} 14 miliona evra (Valensija - Real), Mateja Ke`man 14 (Partizan - PSV), Bane Ivanovi} 13 (Lokomotiva Moskva - ^elsi), Vedran ]orluka 13 (Dinamo - Man~ester siti).

Kraw~ar dele 92. poziciju sa po 12 poena, dok je biv{i selektor SCG Ilija Petkovi} na 171. mestu sa jednim poenom.

Ipsvi~ uru~io otkaz Kinu ^elnici fudbalskog kluba Ipsvi~ uru~ili su otkaz dosada{wem menad`eru Roju Kinu posle serije lo{ih rezultata u ^empion{ipu, prenose mediji na Ostrvu.

Ipsvi~ se trenutno nalazi na 19. mestu na tabeli sa 28 bodova iz 24 utakmice. Vlasnik kluba Markus Evans je uo~i po~etka sezone ulo`io osam miliona funti u poja~awa, a glavni ciq Ipsvi~a je bio borba za vrh i plasman u Premijer ligu. Me|u-

tim, klub je zabele`io seriju neuspeha i trenutno se bori za opstanak u ^empion{ipu.

Ekipu bi u nastavku sezone mogao da preuzme biv{i menad`er Derbija Pol D`uel, koji je bez anga`mana od 2008. godine. Ekipu }e do imenovawa novog menad`era da vodi pomo}ni trener ^arli Mekparland.

Kin (39) je od Ipsvi~ preuzeo pre 20 meseci, a pre toga je vodio Sanderlend.

SPORT

DNEVNIK

subota8.januar2011.

17

DANAS ^ETVRTFINALNI I POLUFINALNI ME^EVI NA 48. TRADICIONALNOM „DNEVNIKOVOM” TURNIRU U MALOM FUDBALU

Klaris ciqa tri finala Tradicionalni 48. Dnevnikovturnir u malom fudbalu u{ao je u samo zavr{nicu, danas su na programu polufinalni me~evi u konkurenciji mla|ih pionira, pionira, kadeta i veterana i ~etvrtfinalni susreti kod seniora. Naravno, turnir seniora je najzaniqiviji, ali sjajne partije pru-

ci na{eg turnira. Ali ni ostali nisu bez {ansi. Gagaplast iz Bukovca, poletnom `ustrom igram iznenadio je mnogo iskusnije timove. Igra~i Evropske internacionale su iz daqeg takmi~ewa izbacili [kolsku kwigu za koju su igrali iskusni internacionalci, sjajne partije su pru`i-

- Dva puta smo finale izgubili posle izbo|ewa penala – ka`e vo|a ekipe Klarisa Milan Powevi}. – Vreme je da se i nama sre}a osmehne. Grupu smo pro{li s dosta sre}e, strepeli smo do posledweg ~asa i protiv Kluba Muzeja u onoj seriji sedmeraca sre}a nas je pratila.

Vaqda }e tako biti i do kraja.

koja je pre tri godine ovojila tre}e mesto.

- Potajno smo se nadali plasmanu me}u osam najboqih – tvrdi sjajni golman Albatrosa Subi}. - Krenuli smo nekako boja`qivo, ali sada igramo sve boqe. Carigrad je veliki favoit, ali se ne}emo unapred predavati. Za Popo-

PROGRAM ZAVR[NICE TURNIRA

Subota, 8. januar 12.30: Alf – Strit fudbal (polufinale, mp) 13.05: FK S. Mihajlovi} – Auto oprema (polufinale,mp) 13.40: Klaris – Mladi lavovi (polufinale, p) 14.15: Klaris – Maj frend ( polufinale, veterani) 14.50: Lavovi – Promist (polufinale, p) 15.25: Autoservis @ika – Agromarket (polufinale, k) 16.00: Gaga plast – Evropska internacionala ( ~etvrtfinale, s) 16.35: Klaris – Mildok (~etvrtfinale, s) 17.10: Ofsetprint – Lemiks (polufinale, k) 17.45: Carigrad – Albatros ( ~etvrtfinale, s) 18.20: Popovi} transport – Kofi haus ( ~etvrtfinale, s) 18.55: STR Banana – Promist (polufinale, v)

Nedeqa, 9. januar 11.30: 12.05: 12.40: 13.15: 13.50: 14.25: 15.00: 15.35: 16.10: 16.45: 17.20: 17.55:

me~ za tre}e mesto (mp) me~ za tre}e mesto (p) me~ za tre}e mesto (k) me~ za tre}e mesto (v) me~ za prvo mesto (mp) me~ za prvo mesto (p) prvo polufinale (s) drugo polufinale (s) finale (v) finale (k) me~ za tre}e mesto (s) finale (s)

Sve utakmice se igraju u maloj sali SPC Vojvodina.

I me~evi pionira su veoma uzbudqivi

`aju i najmla|i, a to najboqe potvr|uju i aplauzi i pune tribine kada su igrali pioniri i kadeti.

Pro{logodi{wi pobednik na{eg turnira ekipa Sportskog kluba Merdijana je ispala jo{ predtakmi~ewu, pa je sigurno da }e veliki prelazni pehar dobiti novog vlasnika.

U konkurenciji je ostalo osam ekipa,a prema onome {to su do sada pokazali najvi{e {ansi da se okite lovorom imaju Carigrad, Klaris i Popovi} transport, timovi koji su i ranijih godina igrali u zavr{ni-

Foto: F. Baki}

li i Kofi haus, Albatros i Mildok.

- @elimo novi trofej – ka`e kapiten Carigrada Sekula Ra{iovan. – Dosada{wim igrama potvrdili smo kvalitet, ali to ne garantuje i pobedu na turniru. Bi}e potrebno i dosta sre}e. Ambijent je sjajan , parket odli~an ,a to samo pogoduje nama dobrim tehni~arima.

Ekipa Klarisa je do sada tri puta igrala u finalu na{eg turnira ( pod imenom Bilding invest), ali ni jednom nije uspela da se domogne trofeja.

Prvo mesto 400.000 dinara Pobedniku tradicionalnog 48. Dnevnikovog turnira pripa{}e ~ek u vrednosti 400.000 dinara, drugoplasirana ekipa bi}e nagra|ena s 50.000, a tre}epalsirana s 30.000 dinara. Nov~ane nagrade }e dobiti i veterani, prvoplasiranoj ekipe pripa{}e 25.000 dinara,a drugoplasiranoj 5.000 dinara.

Kadeti, pioniri i mla|i pioniri dobi}e kao i ranijih godina sportsku opremu dar Robne ku}e Eksit i medaqe. Pored toga i najboqi pojedinci ~e dobiti vredne nagrade, tako }e najboqi igra~ 48. Dnevnikovog turnira dobiti nov~ani bon vredan 15.000 dinara, dar zlatare Jankovi}, najboqem strelcu }e pripasti trofej “ Slobodan Jovovi}”. Najboqi golman }e tako|e dobiti nov~ani bon vredan 10.000 dinara. Naravno, pripremili smo nagrade i za veterane i za mla|e kategorije,a bi}e nagra|en i najboqi sudijski par.

Rezultati Mla|i pioniri

Alf - Novosa|ani Strit fudbal - Profesor Blesnikov FK Sini{a Mihajlovi} - Radio Planeta Auto oprema - Mewa~nica Ris

Pioniri

Klaris - SNG parket Mladi lavovi - Indeks bojs Lavovi - NS 021 Promist - Kanarinci

Kadeti

Ofset print - Kanarinci Lemiks - Novel 2 Novi Sad 94 - Autolimar @ika Kao nekad - Agromarket

4:1 (3:0) 2:1 (1:0) 7:5 (3:2) 2:1 (1:0) 8:0 (3:0) 6:0 (2:0) 2:0 (1:0) 4:1 (1:0) 3:1 (2:0) 3:1 (0:0) 7:2 (3:0) 1:2 (1:1)

Mo`da najve}e iznena|ewe dosada{weg dela turnira je plasman Evropske internacionale u ~etvrtfinale na{eg turnira.

- Plasmanom me|u osam najboqih timova smo ve} prezadovoqni. – veli vo|a ekipe Evropske internacionale Dragan Ra|en.

- Ni u snu nismo o~ekivali ovakav plasman, plan smo ispunili, a mislim da u me~u s Gagaplastom imamo realne {anse da se plasiramo i u polufinale.

Interesantno je da }e u ~etvrtfinalu igrati i jo{ jedna ekipa iz Budisave – ekipa Albatrosa,

vi} transport iz Obrovca igraju reprezentativci malog fudbala Raki}, Manasijevi} i sigurno su me|u prvim favoritima turnira.

Turnir je izuzetno jak – obja{wava Zoran Raki}, koji je pre dve godine bio najboqi igra~ na{eg turnira. – Ekipe su izjedna~ene i nezahvalno je prognozirati pobednika. Nadamo se da }emo do finala, ali nikada se ne zna. Interesantno da je Klaris ~ak u tri konkurencije uspeo da se plasira u zavr{nicu,a ekipa Promista u dve.

G. Kova~

Ekipa Klarisa, u konkurenciji seniora, u ~etvrtfinalu

Strit fudbal presli{ao profesora U ~etvrtak na Badwi dan odigran je deveti turnirski dan 48. tradicionalnog Dnevnikovog turnira u malom fudbalu koji je protekao u znaku ~etvrtfinalnih utakmica u kategoriji mla|ih pionira, pionira i kadeta.

Prvi su na teren male dvorane Spensa istr~ali oni najmla|i, a nakon ~etiri odigrana duela plasman u polufinale izborile su ekipe Alfa i Novosa|ana koji }e ukrstiti kopqa u prvom finalu, dok }e u drugom polufinalu zaigrati FK Sini{a Mihajlovi} i Auto oprema.

Mali{ani Alfa predvo|eni dvostrukim strelcem Lukom Maqevi}em, Latinovi}em i Sali}em savladali su ekipu Novosa|ana (4:1). Bila je ovo rutinska pobeda Alfa, a ~ast Novosa|ana spasio je Spasenovi} koji je u fini{u susreta uspeo da postigne po~asni pogodak. U drugom susretu dana, vi|eno je mnogo vi{e neizvesnosti. Ekipa Strit fudbala je put do polufinala izborila preko ekipe Profesor Bolesnikov, zahvaquju}i dvostrukom strelcu Aleksandru Crnoja~kom, a jedini pogodak za Bolesnikov delo je Malinovi}a u zavr{nici susreta sa penala.

Prava goleada vi|ena je u sudaru FK Sini{e Mihajlovi}a i Radio Planete, a pobeda je pri-

pala ekipi poznatog fudbalera (7:5). Poveli su fudbaleri Sini{e Mihajlovi} 3:0, da bi do odlaska na odmor rival uzvratio sa dva baza gola Jakovqevi}a i Adamovi}a za 3:2 i uneo neizvesnost u me~. Ipak da sve ne bude tako neizvesno pobrinuli su se Stankovi} sa ~etiri gola i Jerini} koji je postigao tri za prolaz me|u ~etiri najboqa pionirske ekipe, a rival u polufinalu }e im biti Auto oprema koja je golovima Nedi}a i Radulovi}a bila boqa od Mewa~nice Ris 2:1. Jedini pogodak za ekipu iz [ajka{a postigao je Popovi} sredinom drugog poluvremena.

U pionirskoj konkurenciji ekipe Klarisa i Mladih lavova ubedqivim pobedama nad SNG parketom i Indeks bojsima pro{etale su do polufinala gde }e voqom `reba ukrstiti kopqa.

Klaris je bio boqi od SNG parketa 8:0 a epitet junaka me~a poneo je Bo{ko Papovi} koji je postigao ~etiri gola, a rame uz wega bio je Ilija Jankovi} koji je tri puta zatresao mre`u rivala.

Mladi lavovi predvo|eni trostrukim strelcem Nemawom Sokovi}em i Aleksandrom Aleksi}em postigao dva pogotka, rutinski su savladali Indeks bojse.

U drugom polufinalu snage }e odmeriti Lavovi koji su sa 2:0 presli{ali ekipu NS 021, golovima Dejana Mitrovi}a i Promist koji je predvo|en Sr|anom Vukaqevi}em nadigrao Kanarince 4:1.

Prema o~ekivawima najvi{e borbenosti ali i lepih poteza vi|eno je u kadetskoj konkurenciji. Nakon veoma zanimqivih ~etvrtfinalnih duela u polufinalu }e snage odmeriti Ofset print i Lemiks, kao i Novi Sad 94 i Agromarket. Ofset print je nadleteo Kanarince 3:1, a ve} posle prvog poluvremena stekli su vo|stvo 2:0, autogolom Popadi}a i Melega sa penala. U drugom poluvremenu, smawili su Kanarinici evro golom Te{i}a sa 15 metara na 2:1, da bi ve} u slede}em napadu Klaji} postavio kona~nih 3:1. Istim rezultatom Lemiks koji je na ovom susretu bio li{en usluga Milana Sprema, pro{ao je u polufinale po{to je posle 30 minuta igre bio boqi od Novela 2.

Ekipa Novi Sad 94 nije imala problema u duelu sa Autolimar @ikom. Nametnuli su Novosa|ani ritam na kraju slavili ubedqivih 7:2. U pobedni~kom sastavu istakli su su Remi} sa tri i golman ]urko koji je postigao dva gola s linije penala.

U posledwem susretu dana vi|ena je prava drama i slavqe Agromarketa nad ekipom Kao nekad, posle preokret u drugom poluvremenu. Golom [krbi}a na startu utakmice poveli su pekari 1:0 a u fini{u prvog dela igre, toposkim udarcem sa nekim 15 metara Ba{kalo je doneo izjedna~ewe 1:1. U nastavku, Ba{kalo je imao priliku da donese vo|stvo Agromarketu sa penala ali je golman Ugrenovi} odbranio wegov {ut. Pobedonosni pogodak delo je Filipa Om~ikusa pet minuta pre kraja duela, koji je tako doneo trijumf i polufinale ekipi Agromarketa.

I. Grubor

18

SPORT

subota8.januar2011.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A Nedeqa Sampdorija - Roma Bari - Bolowa (15) Kjevo - Palermo Katanija - Inter ]ezena - \enova Fiorentina - Bre{a Lacio - Le}e Milan - Unideze Parma - Kaqari Napoli - Juventus

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

1. Milan 18 12 3 3 30:13 39 2. Lacio 18 10 4 4 24:16 34 3. Napoli 18 10 3 5 27:20 33 4. Roma 18 9 5 4 26:22 32 5. Juventus 18 8 7 3 33:21 31 6. Palermo 18 9 3 6 32:22 30 7. Inter 16 7 5 4 23:15 26 8. Udineze 18 8 2 8 23:21 26 9. Sampdorija 17 5 8 4 18:16 23 10. \enova 17 6 4 7 13:15 22 11. Parma 18 5 7 6 18:21 22 12. Kijevo 18 5 6 7 19:21 21 13. Katanija 18 5 6 7 16:22 21 14. Bolowa 18 5 7 6 17:24 21 15. Kaqari 18 5 5 8 19:17 20 16. Kaqari 18 5 5 8 19:17 20 17. Fiorentina 17 5 5 7 17:18 20 18. ]ezena 17 5 3 9 13:23 18 18. Bre{a 18 4 3 11 13:23 15 19. Le}e 18 4 3 11 16:35 15 20. Bari 17 2 5 10 11:26 11

ITALIJA – SERIJA B Subota Krotone - Portosumaga (15) Empoli - Vi}enca (15) Modena - Novara (15) Peskara - Citadela (15) Pja}enca - Varese (15) Re|ina - Sasuolo (15) Sijena - Albinolefe (15) Triestina - Askoli (15) Padova - Torino (20.45)

Ponedeqak Atalanta - Groseto

(20.45)

1. Novara 20 12 6 2 39:15 42 2. Atalanta 20 12 3 5 27:17 39 3. Sijena 20 10 7 3 33:19 37 4. Varese 20 9 8 3 23:13 35 5. Torino 20 9 5 6 25:23 32 6. Livorno 19 8 7 4 28:20 31 7. Re|ina 20 9 4 7 26:23 31 8. Vi}enca 20 9 2 9 24:26 29 9. Peskara 20 7 7 6 24:23 28 10. Padova 19 7 6 6 30:23 27 11. Empoli 20 5 9 6 22:19 25 12. Krotone 20 5 9 6 20:24 24 13. Sitadela 20 6 5 9 24:27 23 14. Albinolefe 20 6 5 9 26:34 23 15. Groseto 20 5 7 8 22:26 22 16. Modena 20 4 9 7 20:29 21 17. Sasuolo 20 5 5 10 23:27 20 18. Askoli 20 6 7 7 721:25 20 19. Frosinone 20 4 7 9 21:31 19 20. Pja}enca 20 3 9 8 24:31 19 21. Portosum. 20 4 6 10 19:33 18 22. Triestina 20 3 8 9 14:27 17

PORTUGAL Subota Porto - Maritimo Sporting (L) - Braga

(20.15) (22.15)

Nedeqa Akademika - P. Fereira (17) Nacional - Baira Mar (17) Rio Ave - Olhanense (17) Gimarae{ - Naval (19) Leiria - Benfika (21.15) 1. Porto 14 12 2 0 32:5 38 2. Benfika 14 10 0 4 27:14 30 3. Sporting (L)14 7 4 3 20:13 25 4. Leiria 14 7 3 4 17:14 24 5. Vitorija 14 6 4 4 19:17 22 6. Nacional 14 6 3 5 14:15 21 7. Braga 14 6 2 6 25:19 20 8. Beira Mar 14 4 7 3 17:18 19 9. Akademika 14 5 3 6 20:25 18 10. Maritimo 14 3 7 4 13:10 16 11. Olhanense 14 3 7 4 11:13 16 12. Fereira 14 3 6 5 12:18 15 13. Rio Ave 14 3 5 6 15:20 14 14. V. Setubal 14 3 4 7 8:17 13 15. Portimon. 14 2 3 9 13:25 9 16. Naval 14 1 2 11 7:27 5

GR^KA Subota Kavala - Larisa Panionios - Ksanti Panatinaikos - Aris

Nedeqa

(16.15) (16.15) (18.30)

Ergoletis - Volos (14) Iraklis - Atromitos (14) Panseraikos - AEK (16.15) PAOK - Asteras (16.15) Kerkira - Olimpijakos (18.30) 1. Olimpijakos15 12 0 3 29:7 36 2. Panatnaikos16 10 4 2 25:11 34 3. AEK 15 7 2 6 23:16 23 4. PAOK 15 7 2 6 16:16 23 5. Aris 16 7 2 7 11:13 23 6. Kavala 16 5 6 5 15:14 21 6. Kanthi 16 5 6 5 15:18 21 8. Ergotelis 15 6 2 7 16:19 20 9. Etnikos 15 4 8 3 16:15 20 10. Kerkira 15 5 4 6 14:18 19 11. Iraklis 15 4 7 4 13:13 19 12. Atromitos 16 4 7 5 17:18 19 13. Tripolis 15 3 7 5 10:14 16 14. Panionios 15 4 3 8 9:18 15 14. Paneseria. 15 4 3 8 12:20 15 16. Larisa 16 2 5 9 10:21 11

NA[ PREDLOG

Sudar divova na Old Trafordu (1.70) Man~ester junajted - (3.60) Liverpul (4.55)

duela pripala su Bragi (2:0 i 1:0), pa }e Simon Vuk~evi} i drugovi imati motiv vi{e u derbiju.

Na{ predlog: 1

Voqom `reba fudbaleri Man~estera i Liverpula ukrsti}e kopqa u 3.kolu FA kupa na Old Trafordu. Lider {ampionata pru`a odli~ne partije u prvenstvu gde je ve} jednom savladao izabranike trenera Hoxsona 3:2. Bi}e ovo prilika da oba trenera uka`u {ansu i rezervistima, pa ne treba sumwati da }e oba tima istr~ati u dosta {arolikim postavama. Doma}in je vezao dve pobede u prvenstvu, posledwu protiv Stouka 2:1, i do sada niko nije uspeo da porazi Vidi}a i drugove u Man~esteru. Na drugoj strani crveni su na posledwa ~etiri gostovawa do`iveli isto toliko poraza.

U redovima Man~estera ne}e biti povre|enih Runija, O [eja, Skolsa i Valensije, dok }e gosti biti li{eni usluga Karagera i Speringa.

Na{ predlog: 3+

Fudbaleri Panatinaikosa nastavqaju poteru za najqu}im rivalom Olimpijakosom. Trenutni zaostatak od dva boda za ekipom iz Pireja je nadoknadim, a prva naredna prepreka na tom putu je duel protiv Arisa. @eleni su na Olimpijskom stadionu zabele`ili pet pobeda uz dva remija i jedan poraz, a u prethodnom kolu Sise i drugovi su savladali Ksanti 2:0. Ratnici iz Soluna na strani pru`aju lo{e partije. Izabranici trenera Kupera slavili su samo dva puta na sedam gostovawa. U pro{lom kolu savladali su Kavalu 1:0. Pro{le sezone Panatinaikos je bio boqi 2:1, dok je u Solunu pala podela bodova 0:0.

Na{ predlog: 1, 2 - 3

(2.45) Napoli - (3.00) Juventus (3.65)

(1.30) Real (M) - (4.15) Viqareal (8.00)

Stara dama iz Torina pretrpela je pravi {ok u me~u s Parmom, pa je ovo prilika za va|ewe,a i Napolitanci su se proveli kao bosi na trwu na San Siru. Tradicija je na strani doma}ina koji je slavio na posledwe tri utakmice uz jedan remi, ali ovoga put uloga favorita je na strani Torineza. Napolitanci su u seriji od tri vezana trijumfa, i ~ak ~etiri uzastopna slavqa na doma}em terenu. Pro{le sezone ova duela pripala su fudbalerima Napolija 3:1 i 3:2.

Na{ predlog: 2 - 3

Kraqevski klub je pobedom nad Hetafeom 3:2 nastavio poteru za Barselonom u Novoj godini. Ovog vikenda na redu je duel protiv tre}eplasiranog Viqareala koji se nalazi u odli~noj formi. @uta podmornica je slavila protiv Almerije i tako upisala drugu uzastopnu trojku u Primeri.

Pro{le sezone na Santjago Bernabeu bilo je ubedqivih 6:2, a i u revan{u na El Madrigalu su Ronaldo i drugovi bili boqi 2:0. Zanimqivo je da je tradicija na strani Reala koji je slavio na sedam od posldwih deset susreta, dok su tri duela zavr{ena podelom bodova. planovima.

Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

(1.50) Milan - (3.60) Udineze (5.90) Lider italijanskog {ampionata ekipa Milana u 19. kolu Se-

(1.45) Panatinaikos (3.50) Aris (7.30)

Duel Yerarda i Vidi}a

rije A ugosti}e na San Siru ekipu Udinezea. Roso- neri su nakon tri vezane pobede pora`ene od Rome 1:0, ali ih to nije zaustavilo. dok je ekipa Udinezea vezala ~etiri uzastopna neuspeha na strani. Pro{le sezone slavio je Milan 3:2, dok su u revan{u na Fruliju bili boqi gosti 1:0, a identi~nim rezultatom Udineze je slavio u Kup utakmici. Na posledwih 12 duela, roso - neri su slavili osam puta, uz ~etiri trijumfa ~ete sa Frulija.

Na{ predlog: 1

(1.80) Sporting (L) - (3.10) Braga (3.90) U derbiju 15. kola portugalske Superlige najzanimqiviji duel igra se na stadionu Hoze de Alvalade u Lisabonu, gde }e kopqa ukrstiti doma}i Sporting i Braga.

Lavovi su trenutno na tre~em mestu iza velike dvojke, a fudbaleri Brage lo{e su startovali ove sezone pa trenutno zauzimaju tek sedmu poziciju. Pro{le sezone oba

ITALIJANSKO PRVENSTVO

Kasano ve} sre}an, katastrofa Juventusa Juventus poni`en u Torinu. Debi Kasana, asistencija i pobeda Milana. Roma iz ofsajda do tri boda protiv Katanije. ^etiri fudbalera i nekoliko sudija obele`ili su prvo kolo Serije A u 2011. godini.

Antonio Kasano je debitovao za Milan i zahvaquju}i wegovoj asistenciji, lider Serije A sa gostovawa kaqariju na Sardiniji je odneo sva tri boda. Marko Borijelo i Mirko Vu~ini}, ali i sudije, skrojile su ishod me~a Roma - Katanija (4:2), Sebastijan \ovinko, dete Juventusa, sa dva gola je zna~ajno doprineo ubedqivoj pobedi Parme nad „Starom damom“ usred Torina - 1:4!

Nesta{ni de~ko italijanskog fudbala, mo`da i jedan od najkontroverznijih igra~a u novijoj istoriji „bubamare“ na Apeninskom poluostrvu, Antonio Kasano ove zime je pre{ao iz Sampdorije u Milan (ta~nije, Sampa ga se re{ila!), a u svojoj prvoj utakmici za rosonere imao je gol-asistenciju koja je lideru italijanske lige donela prva tri boda u novoj godini.

Milan nije bio ubedqiv na Sardiniji, {tavi{e Kaqari je imao zrelije {anse, ali su rosoneri znala~ki do{li do tri boda. Kasano, koji nije igrao od oktobra, u{ao je u igru u 74. minutu (umesto mladog Nemca Aleksa Merkela), a samo desetak minuta kasnije dao je sjajnu loptu Rodniju [traseru, koji je postigao svoj prvi gol za Milan i doneo mu tri boda.

S obzirom na to da je Lacio odigrao sa \enovom bez golova, Milan je pove}ao prednost na tabeli na +5 u odnosu na rimski klub.

Marko Borijelo i Mirko Vu~ini} postigli su po dva gola za Ro-

mu u pobedi nad Katanijom na „Olimpiku“ - 4:2, ali gosti }e imati {to{ta da ka`u na ra~un sudijske trojke.

Rimqani su dali dva, blago re~eno sumwiva gola. Roma je povela 1:0, potom je Katanija preokrenula u prvih 45 minuta i na odmor oti{la sa 2:1, da bi Borijelo po~etkom drugog dela poravnao. U igru je u fini{u u{ao Crnogorac Vu~ini}, koji je sa dva gola doneo novi preokret i trijumf doma}inu. Ali, gol koji je postigao u 86. minutu za 3:2, bio je neregularan.

izjedna~ewa, ali je pravo ~udo {ta je proma{io Delvekio. Vu~ini} je potom, u sudijskoj nadoknadi, potvrdio trijumf „vu~ice“.

Sebastijan \ovinko je igra~ Juventusa na pozajmici u Parmi. Ro|eni Torinac je u prvom me~u Serije u 2011. godini rastu`io svoj Juventus, postigav{i dva gola i zna~ajno doprineo pobedi usred Torina. Juventus - Parma 1:4 (0:1). „Stara dama“ je bila favorit pred me~. Torinski crno-beli bili su nepora`eni u ~ak 13 posledwih me~eva u Seriji A, dok je Par-

Leonardo zadovoqan debijem Novi trener fudbalera Intera Brazilac Leonardo izjavio je da je zadovoqan debijem na klupi „nero-azura“. Inter je na svom terenu savladao Napoli 3:1 u derbi me~u 18. kola Serije A. - Odigrali smo dva razli~ita poluvremena. Napoli je imao jasnu ideju kako da igra, sa krilima i tri napada~a koji igraju odli~no u kontra napadima. Me|utim, moji igra~i na sredini odli~no su zatvarali prostor i to je funkcionisalo perfektno. U drugom poluvremenu smo radili prave stvari, igrali smo organizovano i tako smo stvarali {anse. Od trenutka kada sam stigao u klub igra~i su dali sve od sebe, `rtvovali su se na treninzima, i taj rad se video na utakmici. ^ak i pod pritiskom, moji igra~i su bili odli~ni. Oni u svakom slu~aju nisu pro{le godine osvojili sve slu~ajno. Svaki pojedinac posve}uje pa`wu malim detaqima i zbog toga smo dobri - rekao je Leonardo.

Brazilac je na mestu trenera Intera zamenio [panca Rafaela Beniteza.

- Rafa je dobro radio, ali se takve stvari de{avaju. Normalno je da nas upore|uju, ali sada moramo da razmi{qamo o budu}nosti. Ovi igra~i su osvojili klupsko prvenstvo sveta i mogu samo da postanu boqi - zakqu~io je Leonardo.

Fran~esko Toti je dobio loptu iskosa sa leve strane, uputio loptu ka golu Katanije, ali je izblokiran, ona je do{la do Vu~ini}a, koji je bio u ofsajd poziciji i zakucao je u mre`u. Uzalud su bili protesti gostiju, koji su samo par minuta posle toga mogli do novog

ma do{la sa negativnim skorom samo jedna pobeda u posledwih pet utakmica. Pobedom nad Parmom, Juventus bi se probio na drugo mesto na tabeli, ali...

Sve {to se de{avalo na terenu u Torinu i{lo je na vodenicu Parme. Ve} u 17. minutu, Juventus,

za koji je od po~etka igrao Milo{ Krasi}, ostao je sa igra~em mawe u poqu, jer je Felipe Melo potpuno zaslu`eno dobio direktan crveni karton zbog udarawa Pacija bez lopte. Sedam minuta kasnije, Juventusu je poni{ten gol, jer je Kjelini igrao rukom, {to su sudije primetile.

Krajem prvog poluvremena, \ovinko je doveo Parmu u vo|stvo, a posle samo tri minuta isti igra~ je postigao drugi gol za Parmu!

Bila je to kapitalna prednost.

Nikola Legrotaqe je u 60. minutu smawio, ali samo dva minuta kasnije, iskusni lisac, Argentinac Ernan Krespo vara ~uvara Kjelinija koji ga obara u {esnaestercu.

Penal za Parmu, koji Krespo pretvara u gol (Storari u jednu, lopta u drugu stranu).

Fiorentina je osvojila bod na gostovawu Bolowi, a Sini{a Mihajlovi} je imao dobar predose}aj, jer je strelca izjedna~uju}eg gola za „Violu“, Marija Santanu ubacio u igru samo pet minuta pre nego {to je on pogodio mre`u Bolowe.

REZULTATI 18. KOLA: Juventus - Parma 1:4 (0:1) /Legrotaqe 60’ - \ovinko 41’, 48’, Krespo 62’p, Paladino 90’/, Roma - Katanija 4:2 (1:2) /Borijelo 5’, 47’, Vu~ini} 86’, 90+1’ - Silvestre 29’, Lopes 38’/, Bolowa - Fiorentina 1:1 (1:0) /Di Vajo 5’ - Santana 67’/, Bre{a - ]ezena 1:2 (0:2)/Eder 50’ - Himenez 33’, ]ekareli 41’/ Kaqari - Milan 0:1 (0:0) /[traser 85’/, \enova - Lacio 0:0, Le}e Bari 0:1 (0:0), /^uka 78’/, Palermo - Sampdorija 3:0 (1:0) /Mikoli 37’, Miqako 50’, Makarone 79’/, Udineze - Kjevo 2:0 (2:0), /San~ez 14’, Di Natale 25’/, Inter - Napoli 3:1/Mota 3. 81. i Kambijaso u 37. - Pacijenza u 25./.

[PANIJA – PRIMERA Subota Malaga - Bilbao Sosijedad - Seviqa Deportivo - Barselona

(18) (20) (22)

Nedeqa Majorka - Almerija Osasuna - Hetafe Espawol - Saragosa Rasing - Hihon Real (M) - Viqareal Levante - Valensija

(17) (17) (17) (17) (19) (21)

Ponedeqak Herkules - Atletiko (M)

(21)

1. Barselona 17 15 1 1 53:10 46 2. Real (M) 17 14 2 1 42:14 44 3. Viqareal 17 11 3 3 32:14 36 4. Valensija 17 9 4 4 26:20 31 5. Espawol 17 9 1 7 19:24 28 6. Atletiko (M) 17 8 3 6 27:19 27 7. Hetafe 17 8 2 7 28:25 26 8. Bilbao 17 8 1 7 26:29 25 9. Majorka 17 7 3 7 19:20 24 10. Seviqa 17 7 2 7 22:27 23 11. Sosijadad 17 7 1 9 23:28 22 12. Deportivo 17 5 6 6 15:20 21 13. Herkules 17 5 4 8 18:25 19 14. Rasing 17 5 4 8 13:23 19 15. Osasuna 17 4 5 8 15:21 17 16. Malaga 17 5 1 11 22:36 16 17. Levente 17 4 3 10 19:28 15 18. Saragosa 17 2 7 8 16:28 13 19. Almerija 17 2 7 8 15:27 13 20. Hihon 17 2 6 9 14:26 12

[PANIJA – SEGUNDA Subota Himnastik - Vaqadolid Alkaron - Rekreativo Kordoba - Ponferadina Numansija - Las Palmas Barselona 2 - \irona Kartagena - Salamanka El~e - Selta

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Nedeqa Kserez - R. Vaqekano Hueska - Betis Tenerife - Albasete 1. Betis 2. Selta 3. R. Vaqekano 4. Ksrez 5. Kartagena 6. Barselona 7. Granada 8. El~e 9. Viqareal 10. Numansija 11. Salamanka 12. Vaqadolid 13. Las Palmas 14. Hueska 15. Kordoba 16. Albasete 17. \irona 18. Rekreativo 19. Alkorkon 20. Ponferadi.

21. Tenerife 22. Himnastik

(12) (17) (17)

18 13 3 2 42:16 42 18 10 6 2 32:17 36 18 10 4 4 29:19 34 18 9 3 6 30:26 30 18 8 5 5 28:22 29 18 7 7 4 28:26 28 17 7 5 5 31:20 26 18 6 8 4 17:16 26 18 7 4 7 22:28 25 18 7 3 8 25:22 24 18 7 3 8 21:23 24 18 6 5 7 26:26 23 18 5 7 6 29:34 22 18 4 9 5 13:17 21 18 4 8 6 22:24 20 18 4 8 6 16:19 20 18 4 7 7 23:25 19 18 3 10 5 16:19 19 18 5 3 10 20:27 18 18 3 6 9 13:33 15 17 3 5 9 14:28 14 18 2 7 9 13:23 13

ENGLESKA LIGA – KUP Subota Donkaster - Vulverhempton Fulam - Piterboro Hadersfild - Dover Hal - Vigan Koventri - Kristal Palas Linkoln - Hereford Nori~ - Lejton Preston - Notingem F. Reding - VBA Sanderlend - Nots Kaunti Sautempton - Blekpul Skantorp - Everton Stouk - Kardif Svonsi - Kol~ester Torki - Karlrajl Vest Hem - Barnsli Votford - Hartpul [efild j. - Aston Vila Stiveney - Wukastl

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Nedeqa Man~ester j. - Liverpul Totenhem - ^arlton ^elzi - Ipsvi~ Lester - Man. siti

(14.30) (14.30) (16) (17)

Ponedeqak Krouli Taun - Derbi Kaunti

(21)

FIFA DELILA PARE

Najvi{e Barsi, pa Bajernu FIFA je izdelila „kola~“.

Svetska ku}a fudbala je klubovima dala pare kao kompenzaciju za u~e{}e wihovih igra~a na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Klubovi su dobili 1.208 evra po danu boravka igra~a u reprezentaciji, ra~unaju}i period od dve nedeqe pred po~etak Mundijala do dana eliminacije sa {ampionata.

Najvi{e je dobila Barselona (654.237 evra), zatim Bajern (587.755), pa ^elsi (575.668), onda Liverpul (525.505) i Real Madrid (512.309)... Na Svetskom prvenstvu je u~estvovalo najvi{e igra~a iz Barselone i ^elsija, po 13, iz Liverpula ih je bilo 12, Bajern je imao 11 predstavnika, po desetoricu su dali Inter, Real Madrid, Arsenal i Panatinaikos, a jednog mawe Juventus, Ajaks i Volfsburg...

SPORT

DNEVNIK

Na nedavno odr`anim pripremama vaterpolo reprezentacije Srbije u Kini bila su i dva igra~a Vojvodine, Boris Vapenski i Sr|an Vuksanovi}, uz trenera Dejana Stanojevi}a. I dok je Vapenski bio deo tima koji je pro{le godine uzeo bronzu na Evropskom prvenstvu u zagrebu, uz zlatne medaqe u Svetskoj ligi i Svetskom kupu, Sr|an Vuksanovi} je dobio priliku da se priprema sa najboqim igra~ima Srbije, po{to je @ivko Goci} imao obaveze u svom klubu u Italiji.

- Drago mi je {to sam imao priliku da jo{ jednom budem sa najboqim igra~ima Srbije.

Svaki put kada odem na pripreme sa reprezentacijom nau~im ne{to novo kako o vaterpolu, tako i o `ivotu. Pripreme u [angaju su dobro protekle. Radio sam koliko je bilo u mojoj mogu}nosti i zadovoqan sam. Pored treninga,

Program Danas Grupa A: Primorac - Seged, Va{a{ - Jadran Herceg Novi (18) Grupa C: Barselona Mladost (11.45) Grupa D: Barseloneta Jug (13.15), Primorje - Eger (15.45) Sutra Grupa B: Spartak Volgograd - Vojvodina (17), Budva Pro Reko (18) Grupa C: Partizan Olimpijakos (20) {to igraju u svom bazenu ima}e i `estoku podr{ku sa tribina. Uz to trudi}e se da ne dozvole jo{ jedno iznena|ewe.

No, i pored toga Vojvodina se u Volgogradu ne}e unapred predati. Posle kra}e pauze zbog novogodi{wih praznika

Ana odustala, Srbija bez finala Pregledi koji su obavqeni rano u petak pokazali su da je Ivanovi}eva pretrpela zna~ajno istegnu}e u me~u protiv Belgijanke @istin Enen, igranom u ~etvrtak. Nekada{wa prva igra~ica sveta trebalo je sa Novakom \okovi}em danas da igra finale, ali je prekinula trening i odustala od takmi~ewa.

Prema pravilima Hopman kupa, dozvoqene su zamene zbog povrede tokom prve faze, ali ne i u zavr{nici, zbog ~ega }e u finalu igrati Belgija, koja je bila drugoplasirana u Grupi A. Srpska teniserka trebalo je slede}e nedeqe da u~estvuje na turniru u Sidneju u sklopu priprema za Australijan open, ali }e sigurno presko~iti taj turnir. Sada vlada strah da li }e biti spremna za prvi gren slem u sezoni.

U finalu Hopman kupa sasta}e se Belgija i SAD. In~e, Srbija je pora`ena od Belgije - 1:2, ali se uprkos neuspehu plasirala u finale Hopman kupa u Pertu. Odlu~uju}i poen Srbiji obezbedio je Novak \okovi}, koji je sa 2:0 (6:3, 6:2) savladao Rubena Bemelmansa.

Ana Ivanovi}

\okovi} je imao daleko lak{i posao od Ane Ivanovi}, koja je par sati ranije izgubila

teniski rat od @istin Enan.

Srbin je protiv 178. igra~a sveta dobio prvi set sa 6:3, a u dru-

Bi}u spremna za Australijan open

Sr|an Vuksanovi}

imali smo priliku i da se upoznamo sa objektom gde }e se ove godine odr`ati Svetsko prvenstvo, ali i da vidimo grad. Nadam se da }e me selktor pozivati i daqe i da }u jednog dana uspeti da u|em u tih „idealnih 13“. Ja }u se truditi i davati sve od sebe da tako bude - ka`e Sr|an Vuksanovi}.

Reprezentativne obaveze sada su malo skrajnute, a klupske su izbile u prvi plan.

Ovog vikenda na programu su utakmice ~etvrtog kola Dalekovod Evrolige. Vojvodina u nedequ igra u Volgogradu u B grupi susret sa Spartakom.

Pre tri nedeqe u Novom Sadu ove dve ekipe su odigrale nere{eno (10:10) i to je posle dva poraza od Budve i Pro Reka bio prvi bod koji su Novosa|ani osvojili u ovogodi{wem nadematawu u Evroligi.

Rusi }e i u ovom duelu u Volgogradu biti favoriti, a po-

Foto: F. Baki}

igra~i Vojvodine, kako ka`e prvotimac Sr|an Vuksanovi} su se u`eleli i treninga i utakmica.

- Odradili smo tri, ~etiri ja~a treninga posle praznika i spremni smo za nove izazove.

Pokazali smo u pro{loj utakmici u Novom Sadu da mo`emo da igramo sa Rusima, imali smo ~ak priliku i da pobedimo. Ne vidim za{to i sada ne bismo i{li na pobedu. Pokaza}emo i u Volgogradu {ta znamo, ali }emo tek videti koliko mo`emo. Mi smo tu da se borimo, verujem da }emo biti spremni za nadigravawe. Imamo vi{e `eqe i motiva od starijih i iskusnijih igra~a koji nastupaju za na{e rivale i verujem da je tu na{a {ansa zakqu~io je Vuksanovi}.

Utakmica izme|u Spartaka i Vojvodine igra se u nedequ u 17 ~asov apo na{em vremenu, a u 19 po lokalnom.

G. Malenovi}

[ampionu 200.000 {vajcaraca Prvak sveta dobi}e 200.000 {vajcarskih franaka od 450.000 koliko iznosi ukupan nagradni fond. Svetsko rukometno prvenstvo odr`a}e se u [vedskoj od 13. do 30. januara.

Za titulu }e se boriti 24 reprezentacije, me|u kojima i Srbija, sme{tena u Grupu C, sa Al`irom, Australijom, Hrvatskom, Danskom i Rumunijom.IHF je obezbedio najve}i nagradni fond do sada.

Mada, u pore|ewu sa, na primer, velikim fudbalskim takmi~ewima, deluje sme{no.

Svetska rukometna federacija ulo`i}e oko ~etiri miliona {vajcarskih franaka (malo vi{e od tri miliona evra) u organizaciju prvenstva, a nagradni fond iznosi}e rekordnih 450.000 „{vajcaraca“. [ampion }e zara-

Ana Ivanovi} je povredila trbu{ne mi{i}e u me~u sa @istin Enan i morala je da odustane od u~e{}a na Hopman kupu. Tako|e, ne}e igrati slede}e nedeqe na turniru u Sidneju. Malo sam se upla{ila. Moram da razmi{qam pozitivno, imam vi{e od nedequ dana do po~etka Otvorenog prvenstva Australije - rekla je Ana. - [anse za oporavak na vreme su dobre, jer sam se zaustavila na vreme. Povreda nije toliko te{ka, ali `elim da uradim sve {to mogu da bih se oporavila. Sigurna sam da }u za deset dana biti spremna da igram.

Titulu brani Francuska. [vedska ima najvi{e osvojenih medaqa, ~ak 11, od kojih su po ~etiri zlatne i brozane i tri srebrne. Me|utim, [ve|ani odavno nisu strah i trepet kakav su bili do kraja 20. i po~etka 21. veka. ^etiri zlata ima i Rumunija.

Ana je svesna da je povreda devalvirala veliki trud koji su Novak \okovi} i ona ulo`ili da bi stigli do finala Hopman kupa.

Mnogo sam razo~arana i slomqena. @estoko smo se borili da do|emo dovde i imali smo {ansu u finalu. Stvarno mi je `ao Novaka. - zakqu~ila je Ivanovi}eva.

Australijan open po~e}e 17. januara u Melburnu. Srpska teniserka je rekla da }e tra`iti od organizatora turnira da po~ne kasnije, ali je dodala da shvata da }e to najverovatnije zavisiti od `reba.

gom je jo{ br`e stigao do trijumfa - 6:2.

Novak i Ana takmi~ewe u grupi zavr{ili su porazom - u dublu.

Enan i Bemelmans nisu imali {anse u prvom setu protiv raspolo`enog srpskog para - 6:2. O~igledno previ{e opu{teni \okovi} i Ivanovi}eva su popustili u nastavku me~a {to je rezultiralo porazom. Belgijanci su prvo izjedna~ili (6:4), da bi skra}eni tre}i set dobili sa 10:4.

Ana Ivanovi} ni iz {estog poku{aja nije uspela da pobedi @istin Enan. Belgijanka je u prvom me~u 3. kola Hopman kupa donela bod svojoj selekciji pobedom nad Srpkiwom - 2:0 (6:4, 6:3). Me~ je trajao 76 minuta.

NADAL ISPAO U DOHI

Federer i Davidenko za titulu Roxer Federer igra}e u svom tre}em finalu na ATP 250 turniru u Dohi. [vajcarac je posle ubedqive pobede u ~etvrtfinalu protiv Viktora Troickog (6:2,6:2), savladao i Francuza @oa Vilfreda Congu u dva seta - 6:3, 7:6(2). Me~ je trajao 87 minuta. Federer }e u finalu igrati protiv branioca trofeja Nikolaja Davidenka.

Duel u Dohi bio je ~etvrti me|usobni Federera i Conge. Drugi teniser sveta ima tri pobede, a

tule (2005. i 2006). Najlo{iji rezultat imao je 2002. godine kada je ispao u ~etvrtfinalu. Davidenko je u polufinalu „oduvao“ sa terena najboqeg igra~a sveta i prvog nosioca na turniru Rafaela Nadala - 6:3, 6:2, za 85 minuta. [panac je imao priliku da izjedna~i rezultat u susretima sa Davidenkom, ali je 22. igra~ sveta poveo sa 6:4. U reprizi pro{logodi{weg finala iz Dohe ruski teniser je potpuno dominirao i nije

Royer prejak za Viktora Federer ubedqiv protiv Troickog u ~etvrtfinalu turnira u Dohi - 6:2, 6:2. Pozicija na ATP listi, odnos u osvojenim titulama, iskustvo, kvalitet. Sve je to bilo na strani Rod`era Federera pre ~etvrtfinalnog me~a protiv Viktora Troickog na turniru u Dohi. Za razliku od wihovog prvog me|usobnog duela, pre ~etiri godine u Tokiju, kada je [vajcarac dobio Vitkora posle dva taj-brejka, u Dohi nije bilo neizvesnosti. Federer je pobedio Troickog 2:0 (6:2, 6:2).

Ipak, i pored ubedqivog poraza od Federera, Troicki nema za ~im da `ali. U Kataru je zaradio 28.775 dolara i 45 bodova na ATP listi na kojoj trenutno zauzima 28. mesto Francuz, ina~e 13. na ATP listi, je jedini trijumf protiv jednog od najboqih tenisera sveta svih vremena ostvario 2009. na Mastersu u Kanadi 7:6(5), 1:6, 7:6(3).

Bila su to jedina dva seta koje je Conga osvojio u susretima sa Federerom.

Conga nikada pre nije u~estvovao na turniru u Dohi. Federeru je ovo {esto u~e{}e i ima dve ti-

diti 200.000, drugoplasirani }e dobiti 150.000, tre}eplasirani 75.000, ~etvrtoplasirani 25.000...

19

HOPMAN KUP U PERTU

SR\AN VUKSANOVI], PRVOTIMAC VOJVODINE

Mo`emo da pariramo Rusima

subota8.januar2011.

dozvolio Nadalu i najmawu {ansu za revan{. Davidenko je na po~etku 2010. slavio 2:1 - 0:6, 7:6(8), 6:4.

Ina~e, nekada tre}i igra~ na ATP listi dva puta se u Dohi sastajao sa Federerom. Oba me~a igrana su u polufinalu - prvi 2005. pripao je [vajcarcu, a drgi pro{le godine Davidenku.

I jedan i drugi teniser nemaju izgubqeno finale u Kataru.

KVALIFIKACIJE ZA SIDNEJ

Bojana startovala pobedom Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u drugo kolo kvalfikacija za glavni `reb VTA turnira u Sidneju. Jovanovska je u prvom kolu kvalifikacija pobedila [pawolku Lurdes Domingez Lino rezultatom 2:1, po setovima 1:6, 7:5, 6:0.

Srpska teniserka }e u drugom kolu kvalifikacija igrati protiv Holan|anke Aran~e Rus. Kvalifikacije za glavni `reb imaju tri kola.

Janko Tipsarevi}

TURNIR U ^ENAJU

Tipsarevi} u polufinalu Tre}i reket Srbije Janko Tipsarevi} igra}e u polufinalu ATP 250 turnira u ^enaju. On je u petak savladao Japanca Keia Ni{ikorija sa 2:0 (6:4, 6:4), posle sata i 46 minuta borbe.

Prvi je do brejka stigao srpski teniser u sedmom gemu (4:3).

Pretila je opasnost da Japanac uzvrati ve} na naredni servis Tipsarevi}a, imao je prednost 0:30 i dve brejk lopte, ali je Beogra|anin uz krajwi napor uspeo da stekne prednost 5:3. Do kraja prvog seta oba ogra~a bila su sigurna na svoj servis. Tipsarevi} je poveo - 1:0. Lo{e je po~elo po na{eg igra~a u drugom setu. Ni{ikori je poveo sa 2:0 u gemovima, me|utim, Janko se brzo trgao i izjedna~io. Me~ je na kratko bio prekinut zbog ki{e, a pauza je vi{e prijala Tipsarevi}u.

Drugi brejk u drugom setu napravio je ponovo u sedmom gemu. Mogao je Srbin da re{i pitawe pobednika pri rezultatu 5:3, ali nije iskoristio prvu me~ loptu.

Do druge je stigao par minuta kasnije i wu je pretvorio u pobedu.

Osvaja~ Dejvis kupa za 2010. u polufinalu }e igrati protiv sedmog nosioca Ksavijera Malisa. Belgijski veteran u ~etvrtfinalu bio je boqi od Nemca Bjorna Faua - 6:0, 6:2.

Tipsarevi} (49. na ATP listi) je do sada tri puta u~estvovao na tirniru u ^enaju (2005, 2009. i 2010) i svaki put je i{ao stepenik vi{e. Pre {est godina eliminisan je u prvom kolu, a onda se u Indiju vratio 2009. kada ga je u ~etvrtfinalu pobedio Marin ^ili}. Hrvat je nadigrao Srbina i godinu dana kasnije, ali ovaj put u polufinalu.Ove godine u Indiji Janko sigurno ne}e igrati protiv ^ili}a, jer je hrvatskog tenisera, koji je bio postavqen za drugog nosioca, eliminisao upravo Kei Ni{ikori na startu turnira.

Ni{ikori je uo~i Nove godine napunio 22. godine. Ve} ima jednu osvojenu titulu u karijeri - 2008. pobedio je Maksa Mirwija u finalu ATP 250 u Delrej Bi~u na Floridi. Nagradni fond u ^enaju je 398.250 dolara.

20

SPORT

subota8.januar2011.

DNEVNIK

NLB LIGA

Preokret crno-belih u Mora~i Budu}nost - Partizan 61:65 (24:6, 12:21, 11:15, 14:23) PODGORICA: Hala Mora~a, gledalaca 6.000.

BUDU]NOST: Dragi}evi} 5, Kadzulis 4, Mihajlovi}, Simonovi}, [}eki} 15, Dubqevi} 11, [ehovi}, Ne{ovi} 4, Ota{evi} 9, Popovi} 3, Mitrovi}, Milo{evi}.

PARTIZAN: Xerals 12, Gist 6, Veseli 12, Xevaji 11, Kecman

novom pobedom u gostima, samo {to su je ostvarili na sasvim drugi na~in.Tim Vlade Jovanovi}a popravio je skor na 8-6 i sada se nalazi na korak iza vode}eg trija, koji sa po devet pobeda i pet poraza ~ine Krka, Budu}nost i Olimpija.

Najefikasniji kod crno-belih bili su Kartis Xerels i Jan

Podgori~ani su za tih 30 minuta ubacili svega 37 poena, od toga 21 sa linije slobodnih bacawa. ^itavu tre}u ~etvrtinu nisu uspeli da postignu ko{ iz igre (0/10), ~ime su se „revan{irali“ Partizanu za u`asan {ut u prvih deset minuta (1/13).

Doma}in je vodio sa 19:2 i 24:6, ali su crno-beli ve} u fini{u

Budu}nost - Partizan 61:65 Crvena zvezda - Nimburk 82:99 Igokea - Olimpija 85:74 Cibona - Hemofarm 74:84 Krka - [iroki 78:72 Zadar - Cedevita 87:81 Budu}nost - Partizan 61:66 Radni~ki - Zagreb (19.januara) 1. Krka 14 2. Budu}nost 14 3. Olimpija 14 4 Partizan 14 5. Cedevita 14 6. [iroki 14 7. Hemofarm 14 8. Igokea 14 9. Zagreb 13 10. Nimburk 14 11. Zadar 14 12. Radni~ki 13 13. Cibona 14 14. C. zvezda 14

9 5 9 5 9 5 8 6 8 6 8 6 7 7 6 8 7 6 6 8 5 9 6 7 5 9 4 10

1068:994 23 1082:1016 23 1062:1018 23 1114:1001 22 1119:1078 22 1081:1114 22 1133:1155 21 1039:1038 20 996:1008 20 1099:1130 20 1125:1129 19 1069:1115 19 1057:1130 19 1065:1183 18

U slede}em kolu (8. - 10. januara) sasaju se: Crvena zvezda - Budu}nost, Nimburk - Radni~ki, Hemofarm [TADA - Partizan, Cedevita - Krka, Olimpija - Zadar, Zagreb - Igokea, [iroki - Cibona.

Kecman u duelu sa [}eki}em

9, Lu~i} 3, Jaramaz, Milosavqevi} 6, Kati} 4, Klobu~ar 2, Bo`i}, Deki}.

Crno-beli su 2010. godinu zavr{ili egzibicijom protiv Cibone u Zagrebu, a 2011. po~eli

U Madridu 19. januara Ko{arka{i Partizana igra}e 19. januara od 20.,45 ~asova u prvom kolu grupe G druge faze takmi~ewa u Evroligi „Top 16“ u Madridu protiv ekipe Reala. @reb za „Top 16“ odr`an je jo{ pre tri dana, ali su ~elnici Evrolige tek danas saop{tili ta~nu satnicu odigravawa me~eva. Pored Partizana i Reala u grupi G nalaze se jo{ Efes Pilsen i Montepaski. „Crno-beli“ }e me~eve kao doma}ini igrati u beogradskoj Areni.

Partizan }e u drugom kolu, 26. januara od 20,45 sati do~ekati Efes Pilsen, a Beogra|ani }e nedequ dana kasnije u isto vreme ugostiti Montepaski. „Crno-beli“ }e u ~etvrtom kolu, 16. februara od 20,45 ~asova gostovati Montepaskiju, a potom }e osam dana kasnije do~ekati Real. „Crno-beli“ }e u posledwem kolu, koje bi trebalo da bude odigrano 2. ili 3. marta, gostovati Efes Pilsenu. Evroliga je navela da }e uo~i posledweg kola odrediti ta~nu satnicu odigravawa utakmica.

IVBL @ENSKA LIGA Partizan - Maribor Vo`dovac - ^elik Medve{~ak - Gospi} Ceqe - Lupa Promou{n [ibenik - Jedinstvo

99:70 54:67 52:76 64:56 (odlo`eno)

Nedeqa Vojvodina - Radivoj Kora} 1. Ceqe 13 2. Gospi} 12 3. Partizan 13 4. Jedinstvo 12 5. Lupa 13 6. [ibenik 11 7. R. Kora} 12 8. ^elik 12 9. Vo`dovac 12 10. Maribor 13 11. Vojvodina 12 12. Medve{~ak13

11 11 10 7 6 7 6 5 4 3 3 1

(20.30)

2 960:854 1 1073:799 3 1005:883 5 795:799 7 848:867 4 764:705 6 871:843 7 818:877 8 763:807 10 902:1071 9 719:791 12 777:999

24 23 23 19 19 18 18 17 16 16 15 14

Veseli sa po 12, odnosno Nejtan Xavai sa 11 poena, ali ova utakmica nije dobijena napadom, ve} odbranom koja je „gu{ila“ igra~e Budu}nosti u posledwe tri ~etvrtine.

druge deonice uhvatili prikqu~ak (33:27) i samo zbog brojnih gre{aka u napadu nisu pre{li u vo|stvo sve do 37. minuta i ko{a Veselog uz proma{eno dodatno slobodno bacawe - 55:54.

Do kraja se pred punim tribinama Mora~e vodila neizvesna bitka, koju je odlu~io Xejms Gist. Iako nije imao svoje ve~e ({est poena, {ut 3/9), Amerikanac je bio na pravom mestu kada je bilo najva`nije. Uhvatio je loptu posle proma{aja Xerelsa i doneo Partizanu kqu~nu prednost 63:60.

Na drugoj strani je Litvanac Kadziulis pogodio samo jedan penal, a Xavai postavio kona~an rezultat po{to je fauliran u skoku pod svojim ko{em.

Vujani} ipak u Partizanu Srpski ko{arka{ Milo{ Vujani} mogao bi da poja~a Partizan u top 16 fazi Evrolige, a ovaj transfer trebalo bi da bude zavr{en odmah posle Bo`i}a. Vujani}, koji je ~lan atinskog Panioniosa, ve} neko vreme je u kontaktu sa ~elnicima kluba iz Humske, koji `ele da poja~aju poziciju plejmejkera na kojoj trenutno igra samo Xerels.

Jedini problem u ovim pregovorima, osim cifre od 20.000 evra koju gr~ki klub tra`i kao obe{te}ewe, jeste i to {to Panionios `eli da Vujani} odigra jo{ tri me~a za ovaj klub.

- Ako Vujani} odigra u Atini jo{ tri me~a, to prakti~no zna~i da bi mogao da se prikqu~i crnobelima samo dan pre prvog me~a u TOP 16 fazi Evrolige protiv Reala u Madridu. E sad, koliko bi to bilo produktivno za ekipu, to je pitawe. Mada, sa druge stane, bio bi spreman za dva mnogo bitnija me~a koje Partizan igra zaredom u „Areni“ protiv Montepaskija i Efesa - ka`e trener Partizana Stanojevi}.

Me|utim, dolazak Vujani}a bez obzira na sve okolnosti mo`e da bude dobar potez, jer Partizan osim borbi u Evroligi i NLB, o~ekuje odbrana titule srpskog

{ampiona. Tu }e iskusni plejmejker biti najpotrebniji, jer po pravilima K[-a ekipa u Superligi mo`e da igra samo sa ~etiri stranca, a beogradski klub ih ima pet (Klobu~ar, Veseli, D`avai, Gist, D`erels) od ~ega je jedan

Milo{ Vujani}

plejmejker. To zna~i da }e pred start na{e lige morati da se odreknu jednog stranca, a ve} se spekuli{e da bi Klobu~ar mogao na pozajmicu u Krku.

Sportski direktor Partizana Dragan Todori} ka`e da bi Vujani} bio dobro poja~awe, ali da

dok ne bude slobodan igra~, ne `eli da daje prognoze o wegovom dolasku.

- Milo{ Vujani} je igra~ Panioniosa, a ukoliko dobije raskid ugovora, onda bismo mogli da u|emo u neku ozbiqniju pri~u, za sada je to sve neozbiqno. Mi jesmo kompletirali ekipu, ali ako se desi varijanta da Milo{ dobije zeleno svetlo, onda bismo u{li u pri~u ka`e Todori}.

Na pitawe da li je ta~na informacija koja kru`i beogradskom ~ar{ijom da je nekada{wi igra~ Klivlenda Sa{a Pavlovi} u opciji za poja~awe, Todori} je o{tro demantovao.

- Prvi put ~ujem da smo zainteresovani za Sa{u Pavlovi}a, nemam pojma o tome - ka`e sportski direktor Partizana.

Bilo kako bilo, Partizan bi sigurno imao koristi od Vujani}a, a sada je samo pitawe da li }e ga se Panionios odre}i, odnosno da li }e dve strane prona}i zajedni~ko re{ewe. Kona~nu re~ trebalo bi da da sam ko{arka{, koji je dve sezone tokom svoje karijere nosio dres Partizana (2001-2003).

Vujani} je u crno-belom dresu pru`ao najboqe partije karijere, jer je bio najboqi strelac Evrolige sa prosekom od 25,8 poena po me~u.

Muwe pogodile divqu telad Muwe su iskoristile odsustvo najboqeg igra~a „divqih teladi“, povre|enog Dirka Novickog. [pekulisalo se da }e Nemac, koji ove sezone prose~no bele`i 24,1 poen po me~u, igrati protiv Oklahome, ali nije, pa su gosti, posle dva uzastopna poraza, ostvarili pobedu - 99:95.

Najzaslu`niji za uspeh bio je Kevin Durant, sa 28 poena, dok je Rasel Vestrbruk dodao 15, uz devet asistencija. Nenad Krsti} je na terenu proveo 21 minut, dao je {est poena i imao devet skokova.

Pored Novickog, Dalas je li{en pomo}i i svog tre}eg strelca, Kerona Batlera, za koga je sezona zavr{ena, zbog te{ke povrede desnog kolena. U takvoj postavci najefikasniji je bio [on Merion, sa 25 poena, {to mu je rekord sezone.

Sakramento je kod ku}e na~inio iznena|ewe, savladao je Denver i ostvario osmu pobedu u

@estok duel u Oklahomi

sezoni, koliko imaju i Klivlend i Va{ington, najgori timovi lige - 112:102.

Prvi me|u „kraqevima“ bio je Tajrik Evans. Najboqi novajlija NBA lige u pro{loj sezoni ubacio je 27 poena i imao 12 asistencija. Evans je tako ponovio sjajnu igru prezentovanu u prethodnoj utakmici, protiv Atlan-

te, kada je imao u~inak - 29 poena i osam asistencija.

Sakramento je serijom 23:2 polovinom drugog poluvremena re{io pitawe pobednika.

Boqi od ostalih u Denveru bio je Karmelo Entoni (26 poena), za koga ameri~ki mediji tvrde da }e uskoro, u sklopu trejda, postati novi igra~ Wu Xersija.

ZAVR[ENA TURNEJA ^ETIRI SKAKAONICE

Morgen{tern presli{ao elitu Sjajni austrijski skaSvetski kup ka~ Tomas Morgen1. Morgen{tern 903, 2. Ke{tern, olimpijski {amfler 621, 3. Aman 561, 4. Hapion na velikoj skakaoutameki 485, 5. Mali{ 480, 6. nici iz Torina 2006. godine i poHilde 386, 7. Vile Larinto bednik Svetskog kupa za sezonu (Finska) 342, 8. Fetner 279, 2007/08, u bogatu kolekciju trofe9. Lojcl 256, 10. Koh 249... ja uvrstio je i jedno od najpresti`nijih titula u ski skokovima, Novogodi{wu turneju. Posle pota bodova mo`e nadomestiti nedobeda na prvom takmi~ewu u Oberstatak ubrzawa na uzleti{tu, sdorfu, skromnog 14. mesta posle usled skra}enog zaleti{ta. svega jedne serije u Garmi{-ParBilo kako bilo, posle Koha, na tenkirhenu, nove pobede u Inzaleti{te je iza{ao Evensen i odsbruku, na posledwoj od ~etiri mah skratio let na 132 metra, meskakaonice, u nema~kim i austrij|utim ve} naredni takmi~ar, skim Alpima, Bi{ofshofenu, Aman, pokazao je i da mu kra}e zaMorgen{ternu je bilo dovoqno i leti{te ne mo`e ni{ta. Sleteo je drugo mesto za vi{e nego ubedqina 140 metara! I momentalno prevu pobedu u poretku.

Pobedu na 140-metarskoj skakaonici u Bi{ofshofenu odneo je Norve`anin Tom Hilde, ali se najvi{e ipak radovao pobednik ^etiri skakaonice - Tomas Morgen{tern.

On je drugoplasiranog na Turneji, ~etvorostrukog olimpijskog {ampiona Simona Amana iz [vajcarske, ostavio na drugoj poziciji sa vi{e od 30 bodova zao- Tomas Morgen{tern statka u sedam skokova na ~etiri uzeo prvo mesto sa deset bodova takmi~ewa. Samo se u Garmi{u vi{e ispred Koha. Aman je bio linisu skakale obe serije, zbog loder samo koji minut, jer ga je svrg{eg vetra i tu je Aman pobedio, a nuo ve} Kefler sa skokom na 139,5 Morgen{tern bio tek 14, ali to metara, a onda je vaqalo da Mornije uticalo na ukupan rezultat, gen{tern bude siguran i potvrdi jer je „Morgenator“ sa dve pobede ve} vi|enu pobedu na Turneji. Bio i jednim drugim mestom zasenio je vi{e nego siguran, sleteo je na sve na 59. izdawu ovog takmi~ewa.

135 metara, {to mu je uz prednost Tre}i ukupno bio je Hilde, ~eiz prve serije donelo prvo mesto, tvrti Manuel Fetner iz Austria ostao je da ska~e jo{ samo Hilde. je, peti Austrijanac Martin Koh, Austrijanci su uveliko bili a {esti {ampion iz sezone slavili Morgijev trijumf, kada je 2001/02, veteran Adam Mali{.

Hilde posle duge pauze sleteo na Posle prve serije, najboqi je 132 metra od uzleti{ta, ali uspeo bio Hilde (140,1 bodova), ispred da bodovima i pozitivnim koefiMorgen{terna (137,7), Keflera cijentom vetra do|e do pobede, u (132), Amana (131,8), Evensena vidu 1,7 poena u odnosu na Morgen(130,5), Koha (125,2), Fetnera {terna (278,7/277,1). Bila je to (125,1), itd. Kada je po~ela druga tre}a pobeda Toma Hildea u kariserija, kapija je podignuta neznatjeri, prva na Turneji... no u odnosu na prvu i odmah se viMorgen{ternu sada ostaje samo delo da }e momci iz vrha ovog da osvoji individualno zlato na sporta leteti preko 135 metara.

Svetskom prvenstvu, kako bi poPrvi je „povukao“ Nojmajer sa 127 stao jedini aktivni skaka~ sa najmetara i prvim mestom u generalsjajnijim odli~jima sa Olimpijnom plasmanu, posle kojeg su skih igara, Svetskih prvenstava, „kqoknuli“ pod pritiskom HautaSvetskog kupa (sezona) i ^etiri meki i Romoren. Obojica su leteskakaonice. Amanu za to i daqe la prekratko i gubila prednost iz nedostaje trijumf na Novogodiprve serije, a Nojmajera je smenio {woj turneji...

Koh najdu`im skokom dana, od Samo je veliki Jane Ahonen 140,5 metara!Iste sekunde, orga(Finska) uspeo pet puta da pobedi nizatori su skratili zaleti{te, na Turneji (1999, 2003, 2005, 2006, iako je trebalo da ska~e jo{ peto2008), ali niko nije osvojio ^etirica takmi~ara. Nije to ba{ najri skakaonice sa sve ~etiri pobejasnija politika, iako je izra~ude, osim Nemca Svena Hanavalda nato da se poja~awem koeficijen(2001/02).

Mirer najbr`i iznad Zagreba [ve|anin Andre Mirer pobednik je slaloma za Svetski kup alpskih skija{a, odr`anog u ~etvrtak uve~e na stazi na Sqemenu kraj Zagreba.

Do druge pobede u karijeri 27. godi{wi Mirer je do{ao zahvaquju}i odli~noj drugoj vo`wi, nakon {to je u prvoj bio ~etvrti.

Postigao je ukupan rezultat od jednog minuta, 52 sekunde i 74 stotinke, {to je za 10 stotinki boqe vreme od drugoplasiranog Hrvata Ivice Kosteli}a.

Tre}e mesto zauzeo je [ve|anin Matijas Hargin sa 36 stotinki zaostatka iza pobednika.

Prvoplasirani posle prve vo`we, olimpijski {ampion Italijan \ulijano Racoli, bio je na kraju ~etvrti sa zaostatkom od 40 stotinki.

U generalnom plasmanu Svetskog kupa vo|stvo je zadr`ao Austrijanac Mihael Valhofer sa 14 bodova prednosti nad [vajcarcem Silvanom Curbrigenom.

REZULTATI SLALOMA: 1.

Andre Mirer ([vedska) 1:52.74 (56.54-56.20), 2. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 1:52.84 (56.30-56.54), 3. Matijas Hargin ([vedska) 1:53.10 (58.06-55.04), 4. \ulijano Racoli (Italija) 1:53.14 (56.08-

Andre Mirer

57.06), 5. Kristijan Devil (Italija) 1:53.39 (56.94-56.45), 6. Ted Ligeti (SAD) 1:53.47 (57.4656.01), 7. @ilijen Lizero (Francuska) 1:53.74 (56.5557.19), 8. Rajnfrid Herbst (Austrija) 1:53.76 (56.78-56.98), 9. Manfred Melg (Italija) 1:53.82 (56.75-57.07), 10. Bewamin Rajh (Austrija) 1:53.83 (56.52-57.31).

POREDAK U SLALOMU:1. Mirer 189 bodova, 2. Kosteli} 153, 3. @anBaptist Gran` (Francuska) 122, 4. Marsel Hir{er (Austrija) 116 5. Rajh 106.

GENERALNI POREDAK ZA SVETSKI KUP:1. Valhofer 409 bodova, 2. Curbrigen 395, 3. Ligeti 376, 4. Kosteli} 359, 5. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 335.

LEKAR

DNEVNIK

subota8.januar2011.

ANTIOKSIDANSI NA TRPEZI

OKRENITE NOV LIST U NOVOJ GODINI

Zdravqe je najve}e blago spra}aj stare i po~etak nove godine oduvek je bilo vreme kada pomalo preispitujemo svoje navike i pona{awe i u novih dvanaest meseci ulazimo sa nadama i `eqama za boqe

I

wewa telesne mase. Gubitak te`ine ne zna~i ne jesti i ve`bati preko svake mere, ve} se radi o merama koje treba sprovoditi na dug vremenski period. Ukoliko mese~no gubite dva do ~etiri kilograma, izna~i da ste na pravom putu da skinete vi{ak naslaga, a uz to da o~ivate i unapredite svoje zdravqe.

Pu{ewe

zdravqe. Babilonci su izmislili pravila za Novu godinu - da se vrati sve {to je tokom protekle godine bilo posu|eno ili uzeto. Rimqani su koristili ovo vreme kako bi tra`ili oprost od neprijateqa iz ranijih godina. Kinezi za novogodi{we praznike imaju vatromet kako bi se o~istili od greha i lo{ih navika. Novogodi{we zdravice oduvek su bile i ostale pune prele{ih `eqa za zdrav i dug `ivot, ali malo ko od nas misli na zdravqe pred prepunom trpezom. Pa ipak, po~etak nove godine idealno je vreme da odpo~nete sa novim pravilima i promenom stila `ivota.

Mr{aviti Gubitak te`ine je jedan od naj~e{}ih obe}awa koje dajemo posle novogodi{wih i slavskih gozbi. Postavqawe ciqeva za du`i period i razumne mere svakako }e dovesti do `eqenog sma-

Ostavqawe duvana je me|u najpopularnijim „zavetima“. Nova godina je zgodan trenutak da se napravi prelom u dosada{wim navikama, ali na `alost, vrlo ~esto se rok za ostavqawe cigarete produ`ava do slede}e prilike. Stru~waci savetuju da se od odvikavawa od duvana ne pravi drama, ve} svesno i razumno da se krene u smawewe popu{enog broja cigareta, kako bi se posle mesec dana duvan potpuno ostavio. Nije dobro odjednom sprovoditi nekoliko drasti~nih promena u `ivot, kao na primer dr`awe stroge dijete, naglo uvo|ewe svakodnevnog napornog trenirawa i sli~no.

Odredite {ta je za vas najuspe{nije u borbi protiv cigareta, da li je to ~a{a mlake vode ~im se oseti `eqa za duvanom, ili bombona, vo}e, izlazak u {etwu... Izbegavajte sve ono {to vas podse}a na cigaretu.

~uva mi{i}e odnosno kosti, stimuli{e protok krvi i ~ini se ose}ate boqe i fizi~ki i psihi~ki. Ako mislite da je „redovno“ te`ak zadatak poku{ati sa ve`bawem tri puta nedeqno u trajawu oko 30 minuta.

Ishrana Kako ostati u formi treba sprovoditi i dobar re`im ishrane. [ta jedete ima veliki uticaj na na~in na koji va{e telo radi. Uravnote`ena prehrana od vitalne je va`nosti za dobro zdravqe. U svakodnevnoj prehrani neke stvari su dobre, a druge su lo{e. Na spisku „dobrih“ su vo}e i povr}e, ora{asti plodovi, celovito zrno `itarica, ri-

imunolo{ki sistem. Iscrpqenost i hroni~na neispavanost mogu dovesti do mnogih bolesti.

U novoj godini proverite kvalitet svog le`aja jer je i to jedan od preduslova za kvalitetan san.

Voda Voda je bitna za rad }elija u organizmu. Bez we nema `ivota, a ukoliko je nedovoqno unosite, u opasnosti ste da ugrozite zdravqe.Popijte otprilike osam ~a{a vode na dan, sem ukoliko vam lekar druga~ije ne odredi. Ona reguli{e telesnu temperaturu, podmazuje zglobove, podsti~e energiju, uklawao otpadne materije iz organizma, spre~ava nastanak kamena u bu-

Rekreacija Redovna, umerena fizi~ka aktivnost bi trebala biti va{a va`na odluka u novoj godini jer je to kqu~ za re{avawe svih zdravstvenih problema. Jedna studija navodi da hodawe 30 minuta dnevno dodaje 1,3 godina za `ivota. Druga studija je pokazala da hodawe mo`e sniziti hipertenziju, lo{ holesterol i pomo}i da izgubite te`inu. Redovita rekreacija je povezana s vi{e zdravstvenih pogodnosti:

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE BRINE O VA[EM ZDRAVQU ZA VREME PRAZNIKA

Slaviti a ne zavr{iti u bolnici nstitut za kardiovaskularne bolesti daje savete kako da za vreme praznika, uz bogatu trpezu i niz zdravica ostanete zdravi i ne zavr{ite u prijemnoj ambulanti.

MERITE SE - Ukoliko dobijate vi{e od 1-1,5 kg na dan, mo`da imate problem sa zadr`avawem vode.

JEDITE MAWE - Planirajte da budete umereni u svom na~inu ishrane. Koliko god jednostavno zvu~alo, jesti mawe jeste od presudnog zna~aja i pridr`avawe tom pravilu je kqu~ za uspeh.

JEDITE VI[E NISKOKALORI^NIH NAMIRNICA - vo}a, povr}a i druge lake hrane koja daje ose}aj sitosti.

VE@BAJTE - Nastavite da ve`bate i tokom sezone praznika, ovo nije vreme da se ulewite, naro~ito ako unosite vi{e kalorija.

DRU@ITE SE - [to vi{e razgovarate, mawe je verovatno da }ete jesti.

NE ZANEMARUJTE SIMPTOME - Ne razmi{qajte kako }ete kod svog lekara oti}i posle praznika, mo`e biti prekasno.

POSETITE SVOG LEKARA - ^este su situacije u kojima su qudi ~ekali i ~ekali, pridaju}i ve}u va`nost kupovini i drugim prazni~nim aktivnostima nego na~inu na koji se ose}aju.

Ako se ne ose}ate dobro, idite kod lekara.

RECITE SVOM LEKARU KAKO SE ZAISTA OSE]ATE Komunikacija je najva`nija, i ako imate dobar odnos sa svojim lekarom, mo`ete biti zdravi tokom cele godine.

OGRANI^ITE UNOS ALKOHOLA - No} uo~i praznika, neko uvek zavr{i na hitnom prijemu zbog uno{ewa prevelike koli~ine alkohola. Ve}ina qudi zna da prepozna trenutak u kom im je dosta i tada bi trebalo da se zaustave.

ba, posebno plava, piletina, }uretina, maslinovo i bindevino uqe... Na spisku „lo{ih“ , posebno ukoliko se u ishrani nalaze svakodnevno, su vi{ak soli, masna hrana, rafinisan {e}era, pr`ene namirnice u dubokoj masno}i, masne grickalice...

bregu... Izbegavajte gazirane, zasla|ene napitke jer oni vi{e {tete nego {to koriste, a ne preterujte ni sa mineralnom vodom. Dovoqno je ~a{a-dve mineralne vode na dan.

Stres

Da bi se postigao sretan i zdrav `ivot, neophodno je da svako od nas bude dovoqno edukovan {ta vaqa ~initi kako bi se odr`alo i unapredilo zdravqe. Naravno, neophodno je redovno odlaziti na preventivne sistematske preglede jer je to najboqi na~in da se bolest predupredi ili da se otkriju riziko-faktori koji mogu dovesti do neke bolesti. Ne zanemarujte zdravqe zuba, jer su i oni va`an faktor op{teg zdravqa. U narednih 12 meseci obe}ajte sebi da }ete posetiti svog lekara i s wim dogovoriti koje preventivne preglede }ete obaviti.

U dana{we vreme stre je za ve}inu qudi postao svakodnevni problem. Hroni~ni stres mo`e dovesti do hipertenzije, lo{e probave, a slabi i imunolo{ki sistem. Zato nau~ite kako da prevladate stres. Provedite vi{e vremena sa svojom porodicom i prijateqima, a poma`e i bavqewem nekim hobijem i rekreacijom. Obezbedite sebi dnevni odmor i na stvarnost poku{ajte da gledate optimisti~ki. Nova godina idealno je vreme za opu-

I

Dru`ewe Iskqu~ite televiziju (ili komjuter) i poku{ajte otvoriti nove aspekte zabave. Istra`ivawa pokazuju da su usamqeni qudi dvostruko vi{e osetqivi na bolesti. Iza}i i upoznati qude neka postane va{ ciq za ovu godinu. Ne zaboravite da nema te ma{ine koja mo`e zameniti toplu re~ prijateqa, uz koju i najve}i problem mo`e da se re{i.

Povrede {tawe i dru`ewe, ali i za dono{ewe odluke o tome da se sa stresom odlu~nije borite.

San San i odmor su bitni za zdravqe. Nedostatak sna je povezan na stresom, depresijom, pa i gojewem. Prema objavqenom istra`ivawu, qudi koji spavaju u proseku {est sati no}u imaju 42 odsto ve}e {anse za razvoj hipertenzije od onih koji su odspavali sedam sati tokom no}i. Studije sugeri{u da se dobrim snom mo`e poja~ati va{a energija i

osle no}i provedene uz obilnu trpezu u zagu{qivoj prostoriji punoj dima, organizam je pun toksina i {tetnih materija koje ~ine da se danima posle slavqa ose}aju posledice u vidu tromosti, malaksalosti i nadutosti.

Ovom jednostavnom dijetom organizam se osloba|a otrovnih materija i elimini{e se vi{ak unetih masti.

Dan posle slavqa primenite slede}i re`im: 8 sati - 2 decilitra zelenog ~aja bez {e}era.

^astite se umereno i zdravo ntioksidansi su hemikalije koje se prirodno nalaze u hrani. Poma`u u borbi protiv potencijalno {tetnih delovawa nestabilnih materija poznatih kao slobodni radikali koji se u telu stvaraju tokom uobi~ajnih metaboli~kih procesa i tokom tro{ewa telesnih }elija. Odlu~uju}i se za uravnote`enu ishranu, bogatu vo}em, povr}em i celovitim jezgrom `itarica lako je uneti dovoqno antioksidansa. Da slavqeni~ka trpeza ne mora da zna~i samo te{ku, masnu i slasnu kuhiwu pokazuje spisak namirnica koje su izuzetno zdrave i izvor su antioksidanasa, tako da za prazni~ne dane ne mora da vas „grize savest“. Ipak, obratite pa`wu na koli~inu unete hrane - umerenost je uvek po`eqna.

Vo}e – bobice, agrumi, breskve, mango i crno gro`|e idaelni su za obezbe|ivawe antioksidanasa.

Najboqe ih je uzimati pre doru~ka kao i za u`inu.Neka Vam konzervisane ili smrznute bobice vo}a uvek budu pri ruci pri pravqewu frapea ili kako bi ih dodali u jogurt i imali ukusan, niskokalori~an desert Povr}e – brokoli, spana}, paradajz, {argarepa i paprika mogu se jesti kao salata ili varivo uz pe~ewa, s tim {to se zaustavite na jednom komadu mesa, a umesto drugog opredelite se za jo{ jednu porciju povr}a.

Mahunarke – pasuq i soja tako|e su po`eqni na prazni~noj trpezi Ko{tuwavi plodovi – orasi, bademi, pista}i i le{nici nezaobilazni su sastojak kola~a i torti, ali i mnogih salata. Par~e torte ne}e „{koditi“, ali samo pod uslovom da se zadr`ite na jednom par~etu dnevno.Ukoliko je u ponudi desetak vrsta sitnih kola~a, ne morate da probate sve, odlu~ite se za par wih.

Napici – kafa (instant i kuvana), ~aj (posebno zeleni ~aj) i crno vino poznati su antioksidansi. Dve kafe ili dve {oqe ~aja na dan je prava mera, kao i dva deci crnog vina.

Crna ~okolada – par kockica sasvim je dovoqno da se zasladite i obezbedite antioksidanse. Preliv za poslastice napravite od crne ~okolade, bez dodavawa masno}e.

A

Edukacija o zdravqu

Povrede, posebno u saobra}aju, ali i na radnom mestu ili za vreme rekreacije, danas su sve ~e{}e. Naj~e{}i krivac je upravo sam ~ovek. Nepa`wa, ne pridr`avawe zakonskih odredbi, prenaprezawe prilikom rekreacije... samo su neki od uzroka raznih nesre}a i povreda. Ponekad se radi o vrlo te{kim povredama opasnim po `ivot ili onim koje dovode do trajnog invaliditeta.

Nova godina - nov list i kada je u pitawu va{e pona{awe. Pazite na sebe, jer niko drugi to ne}e u~initi tako dobro kao {to to mo`ete vi sami.

J. Barbuzan

Osve`ite organizam P

21

10 sati - 2 mandarine podne 2 - decilitra zelenog ~aja 14 sati - 2 jabuke 16 sati- 2 decilitra zelenog ~aja 18 sati - 2 kivija 20 - 2 decilitra zelenog ~aja Dijeta se svodi na smewivawe vo}a i ~aja u toku 12 sati. To je dovoqno vreme da se organizam oslobodi toksina i osve`i.

Ovu dijetu bi trebalo primewivati i nevezano od slavqa, bar jedanput nedeqno, najboqe u toku vikenda, kad se organizam ina}e odmara.

MAMURLUK

Ceh za neumerene zdravice Veseqe po~iwe od jutarwih sati. ^a{ica s uku}anima, pa s kom{ijama, popije se i s nogu u prodavnici, kod prijateqa... O novogodi{woj no}i i da se ne govori, jer nema do~eka bez pove}e koli~ine alkoholnih pi}a. Ceh za neumerenost u pi}u ponekad mo`e biti „stra{an“. Jutro posle u glavi „seva“, `e| jo{ malo pa kao pustiwska, mu~nina dolazi u talasima, a celo telo kao da je na palubi broda usred morske oluje.

Jedan od mogu}ih i najverovatnijih uzroka mamurluka je veliki gubitak te~nosti koji se ogleda jakom `e|i. Kada alkohol stigne u hipofizu, `lezdu u bazi lobawe, spre~ava proizvodwu vazopresina, hormona koji zadr`ava telesne rezerve te~nosti u ravnote`i, nare|uju}i bubrezima da ponovo upijaju vodu iz urina kada je to potrebno. Zbog takvog dejstva alkohola, oni koji piju mokre mnogo vi{e te~nosti nego {to uzimaju s pi}em. Suo~en

s tom unutra{wom „su{om“ organizam u`urbano nadokna|uje te~nost koja je preostala, pozajmquju}i pone{to od svakog organa.

Uzima i od mozga, a on odgovara „skupqawem“ i glavoboqom.

Najboqeg i najefikasnijeg leka protiv mamurluka nema. Ali

mogu pomo}i, pre svega odmor, zatim tableta protiv glavoboqe i konzumirawe ve}ih koli~ina vode i sokova od naran|e i limuna.

Stari lek, raso, tako|e mo`e pomo}i, ali kako sadr`i ve}e koli~ine soli koja tako|e „izvla~i“ vodu iz organizma, raso vaqa razbla`iti s vodom.

J. B.

RECEPTI ZA DAN POSLE

Ove`avaju}a salata SASTOJCI: 4 jabuke , 400 grama sve`eg kiselog kupusa, 150 grama jogurta, 2 ka{i~ice meda, 2 ka{i~ice senfa.

PRIPREMA: Oqu{tite i izre`ite jabuke na kri{ke. Sitno isecite kupus i pome{ajte ga s jabukama. Pome{ajte s jogurtom, dodajte med i senf. Za~inite biberom. Sve ume{ajte u salatu.

^orba protiv mamurluka SASTOJCI: 2 glavice crnog luka, 1 ~en belog luka, 300 grama belog pile}eg mesa, 2 ka{i~ice pirea od paradajza, 500 grama kupusa, 1,5 litre vode, malo crvene paprike i 200 grama sve`eg sira PRIPREMA: O~istite i sitno naseckajte luk i prodinstajte ga na vodi, nasecite piletinu na rezance, dodajte paradajz, kiseli kupus i ostatak vode. Za~inite crvenom paprikom. Sve kuvajte na laganoj vatri 10-15 min. Napunite {oqe za supu i dodajte po ka{iku sve`eg sira.

Za ~i{}ewe organizma Pome{ajte sok od kiselog kupusa s vodom u razmeri 1:1 i dodajte 2 ka{i~ice jabukovog sir}eta. Popijte tri puta dnevno po ~a{u ovog soka.

22

SVET

subota8.januar2011.

DNEVNIK

MA\ARSKA ZVANI^NO PREUZELA PREDSEDAVAWE EU

BO@I]NA LITURGIJA U 260 GRADSKIH CRKAVA RUSIJE

Orban: Ukoliko Evropa tra`i, Bo`i} vra}a vlada }e mewati zakon o medijima qude neprolaznim BUDIMPE[TA: Ma|arska je preksino} zvani~no preuzela predsedavawe Evropskom unijom na ceremoniji koja je odr`ana u ma|arskom parlamentu. Vr{ilac du`nosti premijera Belgije Iv Leterm, koji je predao zastavu predsedni{tva EU ma|arskom premijeru Viktoru Orbanu, izjavio je na ceremoniji da je EU u proteklom periodu postala veoma dinami~na i da Ma|arska mo`e oja~ati taj trend tokom narednih {est meseci predsedavawa.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton po`elela je ju~e Ma|arskoj uspe{no predsedavawe Uniji. E{tonova je, posle sastanka sa ministrom spoqnih poslova Ma|arske Jano{om Martowijem u Budimpe{ti, kazala da }e nastaviti blisku saradwu sa wim sa ciqem ostvarivawa zajedni~kih evropskih interesa, prenela je ma|arska agencija MTI. Komentari{u}i pojedine kritike da Ma|arska nije dovoqno spremna da preuzme predsedavawe Uniji, E{tonova je kazala da su to “samo poku{aji da se podrije veoma va`an trenutak i uloga Ma|arske”.

I predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo boravio je ju~e u Budimpe{ti. U velikom broju evropskih zemaqa postoji zabrinutos da novi ma|arski za-

kon o medijima ozbiqno ograni~ava slobodu govora i o~ekuje se da neslagawe oko toga bude jedna od tema sastanka Baroza i ma|arskog premijera Viktora Orbana, navodi BBC.U Briselu je ve} saop{teno da Evropska komisija prou~ava ma|arski zakon, kako bi proveri-

Viktor Orvan i Iv Leterm

la da li se wime naru{avaju principi o slobodi {tampe garantovani pravilima EU. Ma|arski premijer Viktor Orban je u ~etvrtak priznao da je {estomese~no ma|arsko predsedavawe Evropskom unijom lo{e po~elo zbog kontroverzi oko zakona, ali je i prkosno poru~io vladama Francuske i Nema~ke da on ne komentari{e wihove zakone o medijima.Prethodno je jedan od nema~kih ministara izjavio da bi Ma-

AVGANISTAN

Jo{ 1.400 vojnika poja~awe VA[INGTON: SAD planiraju da po{aqu dodatnih 1.400 marinaca u Avganistan kako bi oja~ale svoje snage pre prole}ne sezone borbi, pi{e “Vol Strit xornal.”

“Prvi pripadnici marinskog bataqona bi mogli da stignu na teren ve} sredinom januara. Ove snage }e, uglavnom, biti raspore|ene na jugu, u blizini Kandahara, gde su SAD u posledwih nekoliko meseci koncentrisale svoje vojnike”, navodi list, a prenosi Rojters.

SAD ve} u Avganistanu imaju oko 100.000 vojnika, a predsednik Barak Obama je pod pritiskom da poka`e neke rezultate pre nego {to po~ne obe}anom povla~ewe vojnika ove godine. On je pro{log meseca rekao da }e, ukoliko bude u~iwen napredak, ispuniti obe}awe iz predizborne kampawe da po~ne povla~ewe ameri~kih vojnika do jula i potpuno prepusti brigu o bezbednosti zemqe avganistanskim snagama do 2014.

Me|utim, uprkos intenzivirawu napora me|unarodnih snaga, pobuweni~ke talibanske snage su ja~e nego u bilo kom trenutku od kada je talibanski re`im svrgnut u invaziji koju su predvodile SAD 2001.godine.

(Tanjug)

|arskoj za predsedavawa trebalo da bude oduzeto pravo da u ime EU sa tre}im zemqama razgovara o medijskim slobodama.

Ukoliko EU ka`e da je novi ma|arski zakon o medijima potrebno mewati, vlada }e to prihvatiti i postupiti u skladu sa tim, izjavio

treba promeniti, onda treba promeniti i medijske zakone u Francuskoj, Nema~koj i Holandiji, jer na{ zakon nije ni{ta druga~iji,” napomenuo je Orban na konferenciji za {tampu u Budimpe{ti.

Novi ma|arski zakon o medijima omogu}ava ve}u kontrolu vlasti

Ketrin E{ton i Jano{ Mortowi

je ma|arski premijer Viktor Orban, ali je dodao da u tom slu~aju treba promeniti i zakone u drugim evropskim zemqama.

“Mi smo deo EU, to su pravila igre. Ma|arska }e prihvatiti svaku inicijativu koju inicira EU”, rekao je Orban. On je, me|utim, ponovio da je novi ma|arski zakon u skladu sa sli~nim zakonima u drugim ~lanicama EU poput Francuske, Nema~ke i Holandije.

Ukoliko taj deo ma|arskog zakona

nad svim javnim glasilima i predvi|a velike finansijske kazne za medije ~ije se izve{tavawe oceni kao neuravnote`eno ili uvredqivo.

Zakon omogu}ava telu koje se sastoji uglavnom od funkcionera Orbanove stranke Fides da nadziru javne i privatne medije ukqu~uju}i internet i odre|uju kaznu u slucaju spornih tekstova o prilikama u Ma|arskoj, prenosi Radio Slobodna Evropa.

(Tanjug)

EU odbila ponudu Irana da obi|e postrojewa BUDIMPE[TA: Evropska unija nije prihvatila ponudu Irana da weni predstavnici obi|u iranska nuklearna postrojewa, ali i daqe gaji optimizam u pogledu druge runde pregovora o iranskom nuklearnom programu krajem meseca u Istanbulu, izjavila je ju~e visoka predstavnica EU za spoqwu politiku i bezbednost Ketrin E{ton.

“Ja }u re}i da inspekciju nuklearnih postrojewa treba da obavi IAEA i nadam se da }e Iran omogu}iti IAEA da nastavi i zavr{i svoj posao”, rekla je E{tonova agenciji Rojters u Budimpe{ti, posle razgovora sa ma|arskim {efom diplomatije Jano{om Martowijem.

Ona je iznela mi{qewe da inspekcija nuklearnih postrojewa nije posao EU, zato {to to zahteva stru~nost koju poseduju samo inspektori IAEA, dodaju}i

da se pre dono{ewa odluke da odbije ponudu konsultovala sa Rusijom i Kinom.

Teheran je uputio poziv nekim ambasadorima u Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), ukqu~uju}i ambasadore EU, Kine i Rusije, da narednih sedmica obi|u dva nuklearna postrojewa u Iranu - fabriku za oboga}ivawe uranijuma u Natancu i kompleks Arak. Diplomate iz Velike Britanije, Francuske, Nema~ke i SAD nisu dobile poziv. Zapad smatra da je ciq iranskog nuklearnog programa proizvodwa atomskog oru`ja, dok Teheran tvrdi da je wegova svrha iskqu~ivo mirnodopska - proizvodwa elektri~ne energije.

Druga runda pregovora izme|u Teherana i {est svetskih sila SAD, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Kine i Rusije po~iwe 20. januara u Istanbulu.

(Tanjug)

vrednostima

MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ~estitao je ju~e svim pravoslavnim hri{}anima i vernicima u Rusiji praznik Ro|ewa Hristovog, isti~u}i u ~estitki da Bo`i} vra}a qude neprolaznim vrednostima dobra i qubavi. Oko 80.000 Moskovqana prisustvovalo je tradicionalnim Bo`i}nim liturgijama u oko 260 gradskih crkava i manastira, izjavio je predstavnik za {tampu moskovske policije Viktor Birjukov. „Te vrednosti u modernoj epohi su za na{e dru{tvo osnova za miran i kreativan `ivot, kao i za daqi razvoj Rusije“, istakao je ruski predsednik, navode}i da su vrednosti dobra i qubavi „vekovima slu`ili za ja~awe moralnih osnova i koheziju ruskog naroda“ i „pomagali Rusiji da prolazi sva isku{ewa“ i „o~uva mir i slogu“ u ruskoj zemqi, prenela je pres slu`ba Kremqa.

Ruski predsednik je sa suprugom, kako izve{tava Itar-Tass, tradicionalno prisustvovao no}noj bo`i}noj liturgiji u Hramu Hrista Spasiteqa, koju je slu`io patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril pred vi{e od 5.000 vernika.

Pred po~etak bogoslu`ewa, patrijarh Ruske pravoslavne crkve ~estitao je svim pravoslavnim vernicima veliki praznik Ro|ewa Hristovog.

Isti~u}i da je Bo`i} praznik ustanovqen u ~ast doga|aja koji je promenio tok qudske istorije, pa-

trijarh Kiril je rekao da qudi posle Bo`i}a nisu postali druga~iji, ve} da se u svetu utonulom u greh pojavila nada.Poglavar RPC je pozvao sve hri{}ane da se mole za Otaxbinu, narod i svaku hri{}ansku du{u.

Ruski premijer Vladimir Putin je Bo`i} do~ekao u Hramu Bogorodi~inog pokrova u selu Turginovo u Tverskoj oblasti, odakle poti~u wegovi roditeqi. Predsednik ruske vlade je, kako izve{tava

ruska dr`avna agencija, ~estitao lokalnim me{tanima i vernicima praznik a stare{ini crkve poklonio ikonu Pokrova presvete Bogorodice s po~etka 19. veka.

Prazni~ne liturgije povodom Bo`i}a odr`avaju se u svim hramovima RPC, kojih u 60 zemaqa ima 30.000, uz vi{e od 800 manastira. U glavnom gradu, Moskvi, ju~e je odr`ano i na desetine koncerata i predstava posve}enih Bo`i}u, a centralna manifestacija „Ro|ewe Hristovo“ organizovana je na trgu ispred Hrama Hrista Spasiteqa.

(Tanjug)

U Egiptu za Bo`i} poja~ano obezbe|ewe KAIRO: Egipat je, na Badwi dan, poo{trio bezbednosne mere oko koptskih hri{}anskih crkava u toj zemqi, posle samoubila~kih bomba{kih napada u novogodi{woj no}i u Aleksandriji, gde je

poginulo 23 qudi. Dodatne bezbednosne snage raspore|ene su ispred najve}ih crkava, iz okolnih ulica su ukloweni automobili, a policijske snage blokirale su prila-

zne puteve, prenela je agencija Rojters.

Hri{}ansko stanovni{tvo u Egiptu ~ini oko 10 odsto ukupne populacije zemqe, koju uglavnom ~ine muslimani. Verski sukobi u zemqi, u kojoj `ivi gotovo 80 miliona qudi su retki, ali su tenzije u vezi sa izgradwom crkava i promenom vere porasle tokom pro{le godine.

Po~etkom 2010. godine ve}e proteste je izazvalo ubistvo {est hri{}ana i jednog policajca muslimana ispred crkve na jugu zemqe.Hri{}ani se uglavnom `ale da su diskriminisani na tr`i{tu rada i da su nedovoqno zastupqeni u vlasti, oru`anim snagama i u poslovnim krugovima.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HU \INTAO Kineski predsednik Hu \intao poseti}e SAD od 18. do 21. januara, saop{tilo je ju~e kinesko ministarstvo spoqnih poslova.U kratkom saop{tewu portparola Hong Lei objavqenom na sajtu ministarstva nisu navedeni drugi detaqi. Bela ku}a je pro{log meseca saop{tila da }e Hu posetiti SAD. Pitawe Severne Koreje ima}e najverovatnije prioritet na sastanku Hua sa Obamom.

YIN SPERLING Predsednik SAD Barak Obama imenova}e Xina Sperlinga za glavnog ekonomskog savetnika Bele ku}e, {to je funkcija koju je taj stru~wak ve} obavqao tokom mandata biv{eg predsednika Bila Klintona. Sperling (52) }e naslediti na toj funkciji Lorensa Samersa, koji je krajem leta najavio da `eli da se vrati univerzitetskoj karijeri.

RAUL KASTRO Predsednik Kube Raul Kastro po~eo je da sprovodi reforme koje obuhvataju otpu{tawe 20 odsto ili vi{e od milion zaposlenih u dr`avnoj administraciji. U skladu sa ekonomskim reformama na Kubi, policija }e morati da bude rigoroznija prema kriminalu, objavili su ju~e kubanski dr`avni mediji. Modernizovawe ekonomije podrazumeva bezbednost porodica i reda u dru{tvu.

Kupovina uz popust na~in `ivota mladih Kineza PEKING: Kupovina uz popust postala je na~in `ivota mladih Kineza ili “kupon generacije”, kako ih jo{ nazivaju, a wihove navike po~ele su da mewaju i tokove druge najve}e ekonomije na svetu. I kompanije koje posluju u celom svetu poput “Najkija” i lokalni lanci brze hrane “Jonge” ra~unaju na mu{terije koje `ele da kupe proizvode pod povoqnim uslovima - sa popustom.

Kampawa “Mercedes-benca”, koja je trebalo da traje tri nedeqe zavr{ila se samo za jedan dan tako {to je za mawe od ~etiri sata rasprodato vi{e od 200 automobila sa popustom od 20 procenata. Amerikanci ve} godinama sakupqaju kupone da bi u radwama kupili za mawe para proizvode na akciji, dok je u Kini ovo novi fenomen kome su okrenuti uglavnom mladi qudi.

Potro{a~ke navike oko 350 miliona Kineza starih izme|u 18 i 35 godina su od kqu~nog zna~aja za oporavak od recesije koja je zahvatila ceo svet i veliki podsticaj na pu-

tu kineskog razvoja da postane najve}ce svetsko tr`i{te ispred SAD, {to bi, prema, procenama stru~waka, moglo da se dogodi 2020. godine.

Kupone dele svi, kiosci brze hrane, tr`ni centri, supermarketi i gotovo svi proizvo|a~i poznatih svetskih brendova. “Ajbol Kina” {tampa 170.000 kupona svakoga da-

na za restorane, rent-a-kar preduze}a, samoposluge i mnoge druge. Najve}i kineski sajt za onlajn kupovinu Taobao.com ima vi{e od 150 miliona registrovanih korisnika. On povezuje kupce i prodavce i nudi sve - od automobila do ~asova engleskog jezika sa popustom. Nuomi.com postao je u junu poznat preko no}i zbog ponude paketa vrednog 25 dolara koji sadr`i dve karte za bioskop, dva soka, sladoled i kokice za samo {est dolara. Prodali su oko 150.000 paketa i zaradili oko 900.000 dolara za 24 ~asa.

Pojedini sajtovi koji promovi{u nove proizvode nude programe poznate pod nazivom “zgrabite”. Igra~i moraju da pobede u nekoj onlajn igrici i kliknu na dugme za promocije u odre|eno vreme kako bi dobili nagradu, a nagrade su od mobilnih telefona do ode}e.Za razliku od `ena koje uzimaju sve {to se nudi, mu{karci su izbirqiviji i jure samo za vrednijim stvarima.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

subota8.januar2011.

23

Premijeri Gr~ke i Turske Tradicionalno okpqawe o sukobima u Egejskom moru PRAVOSLAVNI BO@I] U HRVATSKOJ I BiH

u hramovima SPC

ZAGREB: Pravoslavni vernici u Hrvatskoj ju~e su proslavili praznik ro|ewa Isusa Hrista - Bo`i}, tradicionalno okupqaju}i u hramovima Srpske pravoslavne crkve na svetim liturgijama koje su slu`ili najvi{i crkveni veliko-

glasio da u “na{e vreme ima dosta bezakowa, a da je Hrist do{ao usavr{iti zakon, {to je sadr`ano i u molitvi Gospodwoj.

Ako se ne budemo pridr`avali jevan|eoskih zakona, bi}e te{ko pre`iveti ovaj svet”, rekao je mitropolit.

sim je pozvao vernike da se na predstoje}em popisu stanovni{tva izjasne kao Srbi po nacionalnosti, pravoslavni vernici i pripadnici SPC, jer je to “za sve nas i za na{a budu}a pokolewa od presudne va`nosti”.

Ukradena crkvena zastava Hrvatski mediji su izvestili da jo{ nije poznata osoba koja je, pod okriqem no}i, skinula i odnela zastavu Srpske pravoslavne crkve sa Crkve Sv. ]irila i Metodija u centru Kistawa kod Knina. Nestanak zastave policiji su prijavili me{tani Kistawa, pa je obavqen i uvi|aj.

dostojnici. Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu sv. preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu je slu`io mitropolit zagreba~ko-qubqanski i cele Italije Jovan.

Mitropolit Jovan je, prilikom obra}awa vernicima, na-

Episkop dalmatinski Fotije slu`io je sve~ano prazni~no bdenije u manastiru Krki, u kome se okupio veliki broj naroda iz Kistawa i Kninske krajine, od kojih su se mnogi pri~estili.

U svojoj bo`i}noj ~estitki, episkop gorwokarlova~ki Gera-

Vladika osje~ko-poqski i barawski Lukijan slu`io je danas Bo`i}nu liturgiju u Sabornom hramu svetog Dimitrija u Daqu, uz saslu`ewe vi{e sve{tenika.

Povodom najradosnijeg hri{}anskog praznika - Bo`i}a, prazni~ne liturgije su slu`ene u svim hramovima te eparhije i pro~itana Bo`i}na poslanica patrijarha srpskog Irineja.

(Tanjug)

Episkop Jefrem: Bo`i}na slava nije folklor BAWALUKA: Episkop bawalu~ki Jefrem slu`io je liturgiju povodom Badweg dana u Sabornom hramu Hrista spasiteqa u Bawaluci, nakon koje je obavio osve{tawe badwaka, koji su nalo`eni u srkvi Svete trojice u Bawaluci. Liturgiji su, uz mnogobrojne vernike, prisustvovali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i aktuelni ministar finansija, koji jo{ nije zvani~no preuzeo du`nost premi-

jera RS, Aleksandar Xombi}.

U prigodnoj besedi episkop Jefrem je po`eleo sre}an Badwak, koji se obele`ava pred najradosniji hri{}anski praznik Hristovog ro|ewa, koji ozna~ava dolazak Boga u ovaj svet i me|u qude. Vladika je poru~io da se ovaj praznik proslavi sa vi{e dostojanstva i da ne sme da se pretvori u folklor koji je sam sebi ciq, ve} da bude u smislu tajne bo`ijeg ro|ewa. Ve~erwe litur-

gije, kao i nalagawe badwaka, odr`ane su u svim pravoslavnim hramovima u RS i Federaciji BiH. U Sarajevu, u porti stare Srpske pravoslavne crkve na Ba{~ar{iji, nakon bogoslu`ewa, u prisustvu velikog broja pravoslavnih vernika, osve{tan je i nalo`en badwak. Mitropolit dabrobosanski Nikolaj ju~e je slu`io liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu.

(Tanjug)

CRNA GORA

Pritisak na Marovi}a da osnuje novu stranku PODGORICA: Deo ~lanstva i funkcionera vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) u Budvi tra`i od Svetozara Marovi}a da pokrene formirawe nove partije, pi{u podgori~ke „Vijesti“ pozivaju}i se na pouzdane izvore iz DPS-a. List tvrdi da me|u zainteresovanima ima i ~lanova drugih partija, ali se, kako se navodi, Marovi} jo{ ne izja{wava.

“Razgovori se obavqaju svakodnevno, ali Marovi} jo{ ne `eli da ka`e da li `eli da u|e u taj projekat”, pi{e list. ^elnici budvanskog DPS-a pokazali su veliko nezadovoqstvom, posebno na~inom na koji su krajem decembra pro{le godine uhap{eni ~elnici budvanske op{tine, me|u kojima je predsednik Rajko Kuqa~a i potpredsednik Dragan Marovi}, ro|eni brat Svetozara Marovi}a.

Svetozar Marovi} je podneo ostavku na funkciju potpredsednika Vlade Crne Gore istog dana kada se sa premijerske funkcije povukao Milo \ukanovi}. Marovi} je potpredsednik DPS-a, a nakon hap{ewa wegovog brata, mediji {pekuli{u o mogu}em rascepu unutar DPS-a. „Vijesti“ pi{u da se u

razgovorima o formirawu nove stranke pomiwe da bi se ona mogla zvati Stranka gra|anske ravnopravnosti.

Nakon hap{ewa budvanskih ~elnika, Svetozar Marovi} je saop{tio da je od po~etka on bio politi~ka meta, ali se nakon toga sastao sa starim i novim premijerom, Milom \ukanovi}em i Igorom Luk{i}em, kao i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em. Budu}i da se nakon tih susreta nijedna od strana nije ogla{avala, mediji tuma~e da je Svetozar Marovi} u poku{aju da pomogne uhap{enima odustao od otkrivawa mogu}ih detaqa o potencijalnim “sumwivim poslovima \ukanovi}a i wegovog okru`ewa”. \ukanovi} se sa premijerske funcije povukao 21. decembra, samo nekoliko dana nakon {to je Crna Gora dobila status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ali ne i datum za po~etak predpristupnih pregovora. Da bi taj datum bio odre|en potrebno je da Crna Gora ispuni sedam zadataka koje je odredila Evropska komisija me|u kojima je i nastvak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

(Tanjug)

ANKARA: Premijeri Gr~cke i Turske Jorgos Papandreu i Rexep Tajip Erdogan razmenili su ju~e, prilikom susreta u Erzurumu, na istoku Turske, poruke mira i prijateqstva, ali nisu javno komentarisali sporna pitawa poput teritorijalnih sukoba u Egejskom moru.

“Mi smo odlu~ili da ostavimo po strani predrasude iz pro{losti i da preduzmemo smelije korake. @elimo da sru{imo zid predrasuda i moramo zaboraviti na neprijateqstvo iz pro{losti”, izjavio je Papandreu u Erzurumu, gde }e ovog meseca biti odr`ana Zimska univerzijada.

Erdogan je rekao da dve zemqe rade na tome da Egejsko more postane “more mira”, javile su agencije.Ove dve ~lanice NATO-a su poboq{ale odnose tokom protekle decenije, ali su i daqe u sporu oko podeqenog Kipra, kao i pomorskih i vazdu{nih granica u Egejskom moru.

(Tanjug)

Jorgos Papandreu i Reyep Tajip Erdogan

Bugarska bezbednost u podmla|enom sastavu SOFIJA: Bugarska dr`avna bezbednost u protekle dve godine ostala je bez vi{e od 600 agenata, uglavnom zbog strukturnih reformi ili penzinisawa. Tokom 2009. godine zbog stukturnih reformi iz slu`be je otpu{teno 245, a pro{le godine 373 agenata, ukqu~uju}i i one koji su oti{li u penziju - pi{e sofijski

dnevnik „24. ~asa“. Na li~ni zahtev bugarsku Agenciju za nacionalnu bezbednost 2009. godine napustilo je 27, a pro{le godine - 48 agenata.

Prema informaciji sofijskog dnevnika niko nije otpu{ten zbog odavawa slu`bene tajne, dok su dvojica ostala bez posla na osnovu disciplinskog postupka koji je vo|en protiv

wih. Najve}i razlog za smawewe broja izv{ilaca je tawi buxet i ekonomska kriza. Buxet dr`avne bezbednosti u 2010. godini smawen je za 30 miliona leva, odnosno 15 miliona evra, zbog ~ega }e uslediti nova otpu{tawa. Zainteresovanih za rad u dr`avnoj bezbednosti pro{le godine bilo je oko 300.

(Tanjug)

Rumunija ne}e blokirati ulazak Hrvatske u Evropu BUKURE[T: Rumuniski predsednik Trajan Basesku izjavio je da wegova zemqa ne}e blokirati, ni ote`avati pristupawe Hrvatske Evropskoj uniji.

Predsednik Rumunije je ovom izjavom o~igledno `eleo da umiri zvani~nike u Briselu i Zagrebu koji su reagovali na pretwu ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog koji je najavio da }e postaviti nove uslove Zagrebu

za prijem u EU zbog ra{irene korupcije i organizovanog kriminala.

To je zapravo bio odgovor Francuskoj i Nema~koj koje su nedavno zatra`ile da se odlo`i prijem Rumunije i Bugarske u {engensku zonu koje je najavqeno u martu ove godine. Predsednik Basesku o~igledno `eli da spre~i daqe zao{travawe sa EU, ali je dodao da }e se wegova zemqa do

posledweg ~asa boriti za ulazak u {engensku zonu u martu, jer je ispunila sve tehni~ke uslove, uprkos novim uslovqavawima Nema~ke i Francuske.

“Na{a politika nije da blokiramo ulazak Hrvatske (u EU). Naprotiv, na{a spoqna politika je da bezrezervno podr`imo pristup zemaqa Zapadnog Balkana u NATO i EU”, istakao je Basesku na sednici vlade.

(Tanjug)

PO^ETAK EPIDEMIJE NOVOG GRIPA U HRVATSKOJ I BiH

Druga `rtva virusa H1N1 u Zagrebu ZAGREB, BAWALUKA: U zagreba~koj bolnici za infektivne bolesti od komplikacija izazvanih infekcijom virusom H1N1, poznatijim kao sviwski grip, ju~e je umro 55-godi{wak iz okoline Zagreba. On je druga `rtva ove sezone sviwskog gripa, a jo{ troje pacijenata su u bolnici u kriti~nom stawu i prikqu~eni su na respirator.

Svaki dan u bolnice se javqa sve vi{e pacijenata sa simptomima virusa H1N1, pa su samo ju~e u ambulanti klinike obradili oko 200 osoba, a ministar zdravqa Darko Milinovi} je pozvao gra|ane na vakcinaciju.

“Epidemija je u toku, a wen ve}i talas tek se o~ekuje, pre svega {to }e bolesti narednih dana pogodovati zatopqewe i jugo”, izjavio je ministar za RTL TV.Pva `rtva ovog gripa bio je jedan 60-godi{wak, koji je s upalom plu~a i drugim komplikacijama umro u decembru nekoliko

~asova nakon prijema u bolnicu.

U bolnici u Sarajevu je od posledica uzrokovanih virusom novog gripa umro 65-godi{wi mu{karac, {to je prvi smrtni slu~aj u Bosni i Hercegovini u ovoj zimskoj sezoni. Mu{karac, koji je od ranije imao hroni~no oboqewe, primqen je u Op{tu bolnicu u Sarajevu 5. januara sa simptomima te{ke upale plu}a te je u toku no}i i preminuo, saop{tilo je ju~e Ministarstvo zdravstva Federacije BiH. Institut za mikrobiologiju Klini~kog centra Univerziteta Sarajevo (KCUS) laboratorijski je potvrdio da je taj mu{karac bio inficiran virusom gripa H1N1. U saop{tewu se isti~e da je u prethodna dva dana laboratorijski potvr|eno pet slu~ajeva gripa H1N1 na podru~ju Federacije BiH. U svim slu~ajevima se radilo o osobama s podru~ja Kantona Sarajevo, a u narednom periodu mo`e se o~ekivati {irewe

Osumwi~en hrvatski ministar mora ZAGREB: Josip Sapunar, biv{i ~lan uprave dr`avnog preduze}a Hrvatske autoceste (HAC) optu`io je prilikom davawa iskaza kancelariji za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) ministra mora, saobra}aja i infrastrukture Bo`idara Kalmetu da je od 2005. godine znao da se preko „Fimi medije“ iz HAC-a izvla~i novac poreskih plati{a naru~ivawem nepotrebnih usluga. Po pisawu rije~kog „Novog lista“, Kalmeta je

li~no naredio upravi HAC-a da koristi usluge „Fimi medije“ preko koje su se isisavale pare dr`avnih preduze}a i ministarstava.

Sapunar je osumwi~eni u slu~aju „Fimi media“, dok Kancelarija Kalmetu i daqe tretira samo kao svedoka, ali nije iskqu~eno da se ministrov status iz svedoka promeni u osumwi~enog.Ministar Kalmeta je negirao te optu`be, rekav{i da nema informacije da ga iko optu`uje.

(Tanjug)

virusa i pove}awe broja obolelih. Kako je novinarima rekla portparol sarajevskog Univerzitetsko -klini~kog centra Biqana Jandri} u proteklih nekoliko dana u Klini~kom centru pove-

}an broj pacijenata sa respiratornim oboqewima, a svi oboleli kod kojih postoji sumwa da su zara`eni virusom H1N1 zadr`avaju se u bolnici i upu}uju na testirawe.

(Tanjug)

Sud potvrdio optu`nicu protiv Pavla Gaji}a BAWALUKA: Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optu`nicu protiv Pavla Gaji}a, koja ga tereti za krivi~no delo ratni zlo~in protiv ratnih zarobqenika.

U optu`nici, potvr|enoj pre dva dana, se navodi da je Gaji}, kao pripadnik Izvi|a~kodiverzantskog odreda “Orlovi Grme~a-VP 7065”, 24. novembra

1994. godine, u nasequ Sokolac, op{tina Biha}, no`em zv. “bajoneta”, navodno, usmrtio zarobqenog pripadnika II. Brdskog bataqona 502. brdske brigade Armije BiH, saop{teno je ju~e iz Suda Bosne i Hercegovine.

Gaji} se nalazi u pritvorskoj jeidnici Suda BiH. (Tanjug)

24

ODMOR

subota8.januar2011.

DNEVNIK

Vreme za promene acionalna turisti~ka razvojna korporacija, u saradwi sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, sprovela je pilot istra-

N

`ivawe na temu turisti~kog proizvoda „siti brejk“ (gradskog odmora) na primerima Beograda, Novog Sada i Ni{a. Na prezentaciji u Turisti~koj organizaci-

ji Srbije, Rafael Pupovac, direktor Korporacije, naglasio je da je „u glavnim’siti brejk’ destinacijama Srbije neophodno pove}ati sme{tajne kapacite (Beograd ima samo 57 hotela) i uskladiti cene (30 do 40% su ve}e nego u zemqama u okru`ewu), poboq{ati kvalitet usluge u skladu sa evropskim standardima, pove}ati broj ‘loukost’ (niskotarifnih) aviokompanija i letova koji vode ka Srbiji i poboq{ati i wihovu promociju”.

Direktorka Turisti~ke organizacije Srbije Gordana Plamenac, najavila je poja~avawe internet marketinga i prezentacija u kojima }e u~estvovati lokalne turisti~ke organizacije, predstavnici turisti~ke industrije, agencije i hoteli, sa beogradskim aerodromom se dogovora specijalna vrsta gradskog {atl prevoza i posebnih informativnih slu`bi na aerodromu, a posebna vrsta podsticaja u formi marektin{ke kampawe bi}e pru`ena turisti~kim agencijama u inostranstvu koje pripremaju pakete za „siti brejk“ u Srbiji.

(ISTN)

[arganskom osmicom i tokom zime uzejsko-turisti~ki voz „Nostalgija“, @eleznica Srbije i ove zime }e saobra}ati na relaciji Mokra Gora - Jatare - Mokra Gora u periodu od 25. decembra 2010. do 25. januara 2011. godine, putuju}i [arganskom osmicom koja je va`ila za jednu od najlep{ih trasa u svetu jer je prolazila dolinom

M

prosutom po padinama tri prelepe srpske planine - Zlatibora, Tare i [argana. Ovu atrakciju na Mokroj Gori pose}uju turisti iz celog sveta, u`ivaju}i u vo`wi preko pet mostova, kroz 22 tunela, savla|uju}i visinsku razliku od 300 metara. “@eleleznice Srbije“ }e organizovati jedan redovan po-

Ekspo-zim privla~i posetioce

Sezona popusta na Kopu ako se zahuktava zimska turisti~ka sezona tako “Jat apartmani”, sme{teni u srcu turisti~kog centra Kopaonik, na nadmorskoj visini od 1.780 metara, stalno uskla|uju ponudu sa zahtevima tr`i{ta. U zavisnosti od veli~ine i termina boravka, cene najma apartmana za sedam dana se kre}u od 180 do 970 evra. Doplata za polupansion iznosi 15, a za pun pansion 24 evra. Na istaknute cene, “Jat apartmani” odobravaju i specijalne popuste koji podrazumevaju da je za upla}enih 7 polupansiona (doru~ak-ve~era) popust 15% po osobi ili (6+1).

Gostima ovog porodi~nog hotela izgra|enog u planinskom stilu (134 apartmana razli~ite strukture za boravak od 1 do 6 osoba), na raspolagawu jebesplatni be`i~ni internet, ADSL prikqu~ak brzi-

K

a 25. me|unarodnom Sajmu zimske opreme, turizma i rekreacije „Ekspo-zim 2010“, koji je otvorio nekada{wi jugoslovenski {ampion u skijawu Slovenac Boris Strel, odr`anom na Beogradskom sajmu, osim deset najve}ih slovena~kih ski centara, prvi put su se zvani~no predstavila i skijali{ta iz Francuske „Tri doline“ i Val Torens, kao i skijali{ta iz Austrije sa nacionalnom avio kompanijom „Austrian Airlines“.

N

ne 6Mbit/s koji se be`i~no prosle|uje putem 9 rutera do svih soba u hotelu, prodavnica, igraonica, ski-servis, salon za masa`u i restoran „Boing“ poznat po „{ved-

skom stolu“ na kome se u grn~ariji slu`e specijaliteti nacionalne kuhiwe.

Za zimsku sezonu 2010/2011. godine cene ski karata objavilo je

i JP „Skijali{ta Srbije – Ski centar Kopaonik“ i, u zavisnosti od sezone, vrste karte i uzrasta, one se kre}u od 300 do 60.600 dinara.

lazak dnevno iz stanice Mokra Gora u 11.40, a u zavisnosti od interesovawa putnika bi}e uveden i fakultativni polazak u 13.25. Cena karte }e iznositi 300 dinara za decu i odrasle, dok }e za mali{ane do {est godina vo`wa ovom uskopru`nom lepoticom biti besplatna.

Na sajmu, kojim u Srbiji tradicionalno po~iwe zimska sportska i turisti~ka sezona, JP “Skijali{ta Srbije” predstavilo je tri nove `i~are i staze na Kopaoniku, pro{irewe sistema za ve{ta~ko osne`ivawe i izgradwu novog skilifta u ski-centru Tornik za Zlatiboru.

Kao i do sada, posetioci Sajma mogli su da kupe ski pass za doma}e ski centre sa popustom od 10% i najatraktivnije turisti~ke aran`mane sa popustom od 15%.

Hajdemo u planine oslovnica op{teg turizma, koja radi u okviru Javnog preduze}a „Srbija{ume“, Sektora za marketing i odnose sa javno{}u, predstavila je ponudu za zimsku 2010/2011. godinu. U ponudi je pre svega “Krov Srbije” - Kopaonik (Apartmani JP “Srbija{ume”, hoteli “Putnik”, “Klub A”, “Junior”, “Grand” kao i apartmani “Konaci” i “Nebeska stolica”). Za zimsku sezonu veoma su zanimqivi i Zlatar – “Vodena poqana” i Rudnik “[umska ku}a”. Poslovnica op{teg turizma u ponudi ima i {irok dijapazon skijali{ta u Bugarskoj. ^estitaju}i bo`i}ne i novogodi{we praznike, Javno preduze}e “Srbija{ume” podse}a da {ume treba ~uvati, i da se se kori{}ewem jelki iz rasadnika (rasadni~ka proizvodwa u JP “Srbija{ume” odvija se u 25 rasadnika u Srbiji, od kojih se neki nalaze u samom gradskom jezgru, poput rasadnika Ko{utwak i Top~ider u Beogradu, nadomak Kluba „Ko{utwak”) i wihovim sa|ewem u dvori{tima i na terasama proizvodi neophodni kiseonik.

(ISTN)

P

Skijawe na Rudniku

U novu godinu sa novim programima prostorijama „Master centra“ d.o.o. „Park-Pali}“ odr`ana je zavr{na sednica Upravnog odbora Klastera zdravstvenog turizma Vojvodine na kojoj su oceweni rezultati rada u 2010. godini i razmatrani predlozi programa rada za 2011. godinu.

Jo`ef Palinka{, direktor Klastera, podsetio je da su sa Privrednom Komorom i Sekretarijatom za privredu AP Vojvodine dogovoreni modeli saradwe u 2011. godini u smislu zajedni~kih akcija za razvoj turizma Vojvodine, da su sa Bawom Kawi`a utvr|ene smernice za u~e{}e na konkursu IPA 2011. godine, u saradwi sa partnerima iz Ma|arske, Vr{ca i St. Moravice, da su sa Turisti~kom Organizacijom Sente koncipirani predlozi za promociju ~lanica Klastera u 2011. godini u okviru Komisije za marketing , da je sa JP „Adica“ u Adi dogovoreno

U

razvijawe mre`e ~lanica Klastera na teritoriji Op{tine Ada i prekograni~na saradwa sa Ma|arskom, kao i da su bawa Rusanda u Melencima, SRC „Re-

laks“ Kova~ica i Turisti~ka organizacija Be~ej predstavile svoje programe rada za 2011. godinu kao i planirane akcije i investicije.

Idila na Zlataru

„Kwiga utisaka” proslavila deseti ro|endan pecijalizovana emisija iz oblasti turizma, putovawa i ugostiteqstva - “Kwiga utisaka”, proslavila je deset godina od po~etka emitovawa na programima RTS-a. U emisiji se posebna pa`wa posve}uje kvalitetu putovawa i sme{taja, predstavqawu novih i starih turisti~kih destinacija u zemqi i svetu, upoznavawu Srbije, wenih znamenitosti, istorijskih posebnosti, nacionalnih parkova i obi~aja, bawskih, planinskih i nauti~kih centara, izleti{ta, lovi{a i ostalih atraktivnih destinacija.

Po re~ima urednika i voditeqa Svetlane Zrili} “Za proteklih deset godina pre{li smo nekoliko desetina hiqada kilometara, obi{li preko hiqadu turisti~kih mesta, destinacija, poznatih i nepo-

S

znatih krajeva Srbije, pa i sveta. Statisti~ki gledano, u svakoj emisiji, a bilo ih je preko 600, u odabiru tema, pripremi i realizaciji, sara|ivali smo sa preko 20.000 novih, zanimqi-

vih qudi. Koristili smo razna prevozna sredstva i nalazili se u svakojakim situacijama.

Rezultat svega toga je poverewe gledalaca”.

ISTN

MRE@A

DNEVNIK

subota8.januar2011.

25

Mo`e li biti neutralnosti na mre`i vropa je uverena da ne mora da sledi Sjediwewe Dr`ave u uspostavqawu pravila za „korektno“ kori{}ewe interneta, ali to mo`e biti kratkotrajno zbog poja~ane konkurencije izme|u mobilnih operatora i pru`aoca usluga kao {to je Skajpe.

Debata o neutralnosti na mre`i - princip po kojem sav saobra}aj na intrenetu treba da bude jednako tretiran - zahuktava se u Sjediwenim Dr`avama ve} godinama, ali je izazvala vrlo malo javnog interesa u Evropi. U igri je mogu}nost pru`alaca usluga da ograni~e pristup wihovim mre`ama, {to im dozvoqava da upravqaju mre`om u slu~aju zakr~ewa, ali otvara i rizik da }e favorizovati svoje usluge ili one koji pla}aju vi{e, {to bi ograni~ilo izbor potro{a~ima.

Ameri~ki regulator za komunikacije je ove sedmice usvojio pravila kojima se zabrawuje pru`aocima usluge brzog interneta da blokiraju legalan saobra}aj, ali im se dozvoqava da razumno „upravqaju“ svojim mre`ama.

U Evropi, operatori kao {to su Doj~e telekom, Frans tlekom ili Telefonika - biv{i dr`avni monopoli koji i daqe obi~no imaju bliske odnose sa svojim vladama - jo{ imaju jake pozicije.

Evropska komisija se do sada uzdr`avala od regulisawa tr`i{ta da bi izbegla neminovni sukob sa Skajpom, Fejsbukom ili Guglom, koji nude prakti~no besplatnu glasovnu i tekstovnu komunikaciju, ~ime udaraju u samo srce posla velikih operatera.

Ali pru`aoci internet usluga - uglavnom evropske telekomunikacijske kompanije - ve} aktivno upravqaju saobra}ajem da bi ga u~inili efikasnijim i wima }e biti jako te{ko da se odupru mogu}nosti da to rade i vi{e, kako bi za{titili svoje usluge ili pove}ali zaradu.

E Sve se vi{e koristi Vindouz fon 7 ajkrosoft je kona~no objavio prve podatke o novom mobilnom operativnom sistemu te kompanije - „Vindouz fon 7“ - prema kojima je operaterima i distributerima prodato 1,5 miliona telefona kompatibilnih sa „Vindouz fonom 7“ za mawe od dva meseca ({est sedmica) od lansirawa na tr`i{te, preneli su francuski elektronski mediji. „To je obe}avaju}i po~etak koji je u skladu sa na{im o~ekivawima“, istakao je jedan od rukovodilaca u „Majkrosoftu“ Akim Berg, dodav{i da se brojka odnosi na veleprodaju ostvarenu kod operatera i distributera.

Berg je rekao da je konkurencija te{ka, ali da se ne radi o sprintu, tako da je potrebno vreme da bi se postigli ciqevi, obu~ili partneri i ubedili korisnici. U „Majkrosoftu“ su istakli i da navedena brojka o prodaji pokazuje pravo interesovawe distributera za wihov nov mobilni operativni sistem.

M

Nova igra~ka Epl TV ompanija „Epl“ je objavila da bi brojka od milion prodatih „Epl TV“ trebalo da bude dostignuta do kraja ove godine, preneli su danas francuski elektronski mediji.

Radi se o ku}i{tu povezanom s Internetom, koje se prodaje po ceni od 119 evra, a omogu}ava prikazivawe na televizoru filmova i TV programa u velikoj rezoluciji. Kako bi ure|aj mogao da funkcioni{e, potrebno je da „Eplov“ dekoder ima vezu sa be`i~nim Internetom velike brzine ili Eternet mre`om.

Ameri~ki Internet korisnici na taj na~in imaju pristup velikom katalogu filmova i serija, u standardnoj ili velikoj rezoluciji, zahvaquju}i partnerstvu „Epla“ sa kompanijama kao {to su ABC, „ABC femili“, „Foks“, „Dizni ~enel“ i „BBC Amerika“. „Epl“ je sklopio partnerstva i sa kompanijama koje pru`aju usluge videa na zahtev kao {to su „Netfliks“, „Jutjub“ i „Flikr“.

Korisnici „Epl TV“, osim toga, mogu i iznajmqivati na period do 30 dana filmove standardne rezolucije po ceni od 2,99 evra ili visoke rezolucije po ceni od 3,99 evra.

K

„Mobilni operateri }e biti pred velikim izazovom da u~ine {to je mogu}e vi{e da blokiraju konkurenciju i da je spre~e da „kanibalizira“ wihove tokove

Evropi mnogo mawa, jer konkurencija izme|u pru`alaca internet usluga dozvoqava korisnicima da se prebace na alternativnog pru`aoca usluga ako

prihoda,“ smatra Bent Nordstrom, generalni direktor nordijske konsultatntske ku}e “Nortstrim”. „Operateri su za sada izbegli napad po pitawu neutralnosti na mre`i, ali u ne tako dalekoj budu}nosti mogu o~ekivati nove napade Evropske komisije,“ ka`e Nordstrom, koji takvu intrevenciju predvi|a 2012. godine.

Evropsko tr`i{no okru`ewe je druga~ije od ameri~kog zbog `estokog rivaliteta mobilnih operatera na malim tr`i{tima i slabije razvijene infrastrukture za kablovske mre`e. Neki zbog ovog tvrde da je potreba za regulisawem u

ne dobijaju uslugu koju `ele.

Istovremeno, operatori tvrde da im je potrebna pomo} za unapre|ewe mre`a, koje su po~ele da {kripe pod te`inom saobra}aja koji generi{u usluge kao {to su Gugl, Jutjub Fejsbuk i BBC-ijev Ajplejer. „O~igledno je da intrenet pretra`iva~i koriste na{e mre`e bez naknade. Za wih je to sre}a, a za nas nevoqa,“ ka`e predsednik Telefonike Sesar Alierta.

Za sada, Evropska unije je izabrala da ~eka i vidi {ta }e se dogoditi, nalo`iv{i nacionalnim vladama da osiguraju nediskriminatorski i transparenni

pristup, {to }e morati da se sprovede u praksi do maja 2011. godine. U me|uvremenu, EU se konsultuje da bi odredila da li alati za upravqawe saobra}ajem predstavqaju problem. „Postoji razlika u percepciji. Pru`aoci usluga ka`u da ni{ta ne rade, dok Skajpe i sli~ni ka`u da se wihov saobra}aj gu{i,“ ka`e jedan evropski zvani~nik.

Pitawe ko dr`i balans balans snaga u delikatnom odnosu izme|u telekoma i pru`alaca sadr`aja je „pitawe od 64.000 dolara,“ smatra Andrju Bad, osniva~ i {ef strategije u kompaniji za mobilni prenos podataka mBloks. „Taj balans snaga se stalno mewa,“ ka`e Bad, koji se dugo zala`e za to da kompanije koje `ele da pru`e svoje usluge preko mre`a moraju to i da plate. On smatra da je Evropa prevazi{la fazu u kojoj je potrebna debata o neutralnosti na intrenetu. „Mislim da }e se doga|aji odvijati u pravcu novog konsenzusa,“ smatra on, i citira nedavni govor britanskog ministra za telekomunikacije Ed Vaizevja koji je rekao da opcija po kojoj pru`aoci sadr`aja pla}aju razli~ite nivou usluga ima smisla.

Nordstrom iz “Nortstrima” pak smatra da }e se konsolidacija u industriji koja vredi trilione dolara ubrzati i izmeniti trenutno stawe. On predvi|a da }e evropski parlamentarci po~eti da reguli{u tr`i{te 2012. godine.

On ukazuje na nespremnost telekoma da sami reguli{u tro{kove rominga za pozive u inostranstvu, {to je na kraju regulisala EU, i dodaje da operatori nastoje da koriste povoqne uslove dokle god je to mogu}e. „Ni{ta se nije desilo dok nije stigla regulativa (za tekstualne poruke), a sada je aktuelan saobra}aj podacima. Operatori ~ekaju da budu regulisani i poku{avaju da izvuku iz ove situacije {to je vi{e mogu}e,“ ka`e Nordstrom i dodaje da, „dok se to desi, oni mogu da zarade mnogo novca.“

Yobs progla{en za li~nost i gazdu godine ondonski poslovni dnevnik „Fajnen{el tajms“ je proglasio izvr{nog direktora „Epla“ Stiva Xobsa za li~nost godine, nakon {to ga je ameri~ki ~asopis „For~un“ izabrao za gazdu godine.

Uspeh Xobsa je pozdravio i ameri~ki predsednik Barak Obama koji je istakao da je direktor „Epla“ najboqi primer ostvarewa ameri~kog sna.

L

Obama je istakao da je najve}a snaga Amerike oduvek bila wena sredwa klasa u ekspanziji gde svako mo`e da te`i ostvarewu ameri~kog sna, {to je ciq koga treba ostvarivati isticawem osoba kao {to je Xobs koje su razvile ~ak dva-tri revolucionarna proizvoda na osnovu ~ega se o~ekuje da steknu kapital, a to je, prema mi{qewu Obame, dobra stvar.

Asan` pi{e autobiografiju sniva~ sajta „Vikiliks“ Xulijan Asan` potvrdio je da je potpisao ugovor o prodaji prava za autobiografiju vredan 1,5 miliona dolara, pi{e danas britanski Sandej tajms.

U intervju tom dnevniku Asan` je rekao da }e mu taj novac pomo}i da se brani od optu`bi za seksualno zlostavqawe dve `ene u [vedskoj, mada tvrdi da nije kriv. „Ne `elim da pi{em tu kwigu, ali moram“, istakao je Asan` i dodao da ve} potro{io 310.000 dolara za sudske tro{kove i da mora daqe da se brani od optu`bi i da odr`i fukcionisawe sajta „Vikiliks“.

Australijanac je naveo da }e dobiti 800.000 dolara od ameri~kog izdava~a Alfreda Nopfa i 500.000 dolara od britanskog „Kanongejta“, a ukupan iznos od ugovora za wegove memoare pre}i}e milion funti ili 1,5 miliona dolara.

Sandej tajms podse}a da je pro{le nedeqe Asan` pu{ten iz ekstradicionog pritvora uz pla}awe kaucije, uz obe}awe da }e „nastaviti svoj posao“.

O

Guglov smartfon kre}e u svet uglov smartfon „Neksus S“, prvi smartfon sa platformom „Android 2,3“, po~eo je da se prodaje i van SAD, objavqeno je u Londonu.

Britanski maloprodajni lanac „Karfon“ pustio je 22. decembra u prodaju taj „Guglov“ smartfon po znatno ni`oj ceni od od ranije najavqene.

Prilikom prezentacije „Neksusa S“, ranije ovog meseca, bilo je najavqeno da }e on u Velikoj Britaniji ko{tati 549 funti, ali je u prodaju pu{ten po ceni od 429 funti bez ugovora, {to daje pravo kori{}ewa mobilne mre`e bilo kog operatera, pri ~emu razlog tolikog sni`ewa nije naveden. „Gugl“ je taj svoj smartfon zvani~no predstavio 6. decembra, a u SAD je po~eo da se prodaje 16. decembra po ceni od 529 dolara bez ugovora i od 199 dolara uz dvogodi{wi ugovor s operaterom „Ti-Mobajl“.

G

Asan`u je u obavezi da nose elektronsku narukvicu, da se javqa policiji svaki dan i da po{tuje policijski ~as. On je du`an da ostane u londoskom pregra|u Norfolk u domu svog simpatizera Vona Smita.

Britanski “Gardijan” je, pre nekoliko dana, nagovestio da }e osniva~ sajta „Vikiliks“ prodati prava na objavqivawe svojih memoara dvema izdava~kim

ku}ama i da se o~ekuje da }e rukopis biti spremni do marta 2011. Pravo na izdavawe memoara „~oveka koji je uzdrmao diplomatski svet“ po{to je obelodanio vi{e od 250.000 ameri~kih diplomatskih depe{a, kupile su britanska izdava~ka ku}a „Kenongejt“ i ameri~ki „Nopf“ koji je u vlasni{tvu „Bertelsmana“, naveo je taj britanski list.

„Ejser” razvio tri tableta ompanija „Ejser“ je razvila tri modela tablet (mini prenosivih) ure|aja, prenela je agencija Rojters. Radi se o tablet ure|ajima sa taktilnim ekranom dijagonale od pet, sedam i 10 in~i (12,7;17,8; i 25,4 cm). „Ejser“, drugi proizvo|a~ ra~unara u svetu, na taj na~in `eli da, kako je objavio Rojters, konkuri{e „Eplu“ i wegovom tablet ra~unaru „aj pedu“ na tr`i{tu tih ure|aja u ekspanziji.

Tablet ure|aji, koji predstavqaju kombinaciju „pametnih“ telefona i prenosivih ra~unara, izazvali su ogromno interesovawe proizvo|a~a koji su skoro svi ili predstavili svoje tablet ure|aje ili najavili modele razli~itih veli~ina tokom narednih meseci.

Prema podacima istra`iva~ke kompanije „Stratexi analitiks“, „ajped“ koji je pokrenuo to novo tr`i{te imao je u tre}em tromese~ju 2010. godine tr`i{ni udeo od 95 odsto.

K

Lenovo proizvodi tanke „tink ped” kompjutere ompanija „Lenovo“ razvila je unapre|ene tanke „tink ped“ kompjutere T410, T410s i T510 za poslovne korisnike, sa tehnologijom „Optimus“ kompanije „Nvidija“.

Tehnologija „Optimus“ ~ini grafiku automatizovanom, trenutnom i neprimetno povezanom. Korisnici vi{e ne moraju ru~no da mewaju pode{avawa kako bi smawili performanse i produ`ili trajawe baterije. Sad mogu imati produ`eno trajawe baterije i u`ivati sa multimedijalnim performansama.

K

26

subota8.januar2011.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ujaku i dedi

IZDAJEM prazan stan od 44m2 na Novom nasequ, 130E mese~no. Telefon 021/496078, 064/2203-888.

18950 NENAME[TEN jednosoban komforan stan se izdaje pored Dnevnika, prednost zaposlenima.

Telefoni: 021/66-100-21, 064/173-39-38.

18923

Stevanija \uri~in preminula u 80. godini.

Bi}e sahrawena u wenom rodnom Aleksandrovu danas, 8. 1. 2011. godine, u 13 ~asova.

Nenadu Rajincu

O`alo{}ene }erke: Zlatica i Svetlana.

Osta}e{ nam u se}awu po svojoj dobroti.

30M2 II, terasa - Somborski bulevar 25.000E. Telefoni: 021/541-948, 064/239-4-331.

18825 34M2 - II, terasa, somborski bulevar, 28.000E. Telefon: 021/541-948, 064/239-4331.

18826

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka

19070

Posledwi pozdrav na{em

Tvoji: Velimir, Zoran i Nadica.

19069

Darku IZDAJEM poslovni prostor 33+23m2 Novi Sad, Lukijana Mu{ickog 11. CG, 2 telefonske linije. Telefon 064/207-0-643.

18849

od familije Crepuqa: Mare, Du{ice i Duleta sa porodicama.

19073

Posledwi pozdrav

Felde`di Eva VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

18757

Dragi prijateqi ostaju u srcu zauvek.

Darku Porodica Namli|i: Rifat, Aranka, Anita i Deniz.

Familija Crepuqa: Mile, Du{anka, Jagoda i Radan sa porodicom.

19072

19066

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav dragom

pozdrav

na{em

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/240-55-49.

18955

Darku PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

18582 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa.

Telefon 069/691-722, 064/2854-782.

18838 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877

Darku

od porodice Danilovi}.

od porodice Vu~kovi}.

OG/1

19071

Dana 7. 1. 2011. godine preminuo je na{ voqeni

Viti} Vladislav - Macan 1953 - 2011.

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je sahrana u nedequ 9. 1. 2011. godine, u 13 ~asova iz kapele na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

OG-2

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenom

Tewi Darku

^ETRDESETODNEVNI POMEN

GODI[WI POMEN Navr{ila se godina dana od kad nas je zauvek napustila na{a voqena

od: tetke Dude, te~e Lazara, babe Rose, dede Mom~ila, sestre Sa{ke i brata Igora.

zauvek

u

na{im

Tvoji: baka, tetka i ujak sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

Sa qubavqu i po{tovawem u srcu te ~uvamo!

Sa Tobom umre list i cvet, Sa Tobom umre bezbroj cvetova...

Suprug \or|e, k}erke Radmila i Nada.

O`alo{}eni: sin Pavle, snaha Iva i unuka Inga.

19048

19017

GODI[WI POMEN Dragoj sestri

Mirjani Li~ina

Nenad Rajinac

od bra}e: Bogoquba i Sretka Luki}a.

1930 - 2011.

Sahrana je danas, 8. januara 2011. godine, na Gradskom grobqu, u 9.45 sati.

O`alo{}eni: sin Stevan i }erka Dragica sa porodicama.

19060

Jo{ uvijek su svje`e uspomene na tvoj dragi lik, toplu du{u i vedro raspolo`ewe. Iako danas fizi~ki nisi sa nama, prisutna si u na{im mislima i svjetla uspomena na Tebe osta}e vje~no u na{im srcima.

Zorici Milojevi} 29. 4. 1961 - 30. 11. 2010. obele`i}emo u nedequ, 9. januara 2011. godine, u 12 sati, u Beo~in Selu.

Tuga za tobom osta}e ve~na.

Tvoje }erke: Dragana, Vladislava i Sofija sa porodicama.

19020

PETOGODI[WI POMEN

Mojoj najdra`oj tetki

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga i voqena

Felde`di Evi Draga moja tetka, osta}e{ mi u srcu i daqe onakva kakva si bila, puna duha, sre}na i radosna, puna `ivota.

Tvoji: Beta, Dejan, Filip i Nata{a sa porodicom.

19059

19042

Obave{tavam rodbinu i familiju da je preminuo moj otac

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Mirjana Li~ina

19046

19062

An|eliji Jovan~evi} ro|. [vowa 9. 1. 2006 - 9. 1. 2011.

Jelisaveta Jovanovi}

Ne postoji vreme koje donosi utehu, tuga i bol ostaju zauvek...

Posledwi pozdrav dragoj Uspomenu na tebe s qubavqu ~uvaju Tvoji najmiliji: suprug Bo{ko, sin Branislav, }erka Qiqana i unuk Stefan.

Sahrana je danas, 8. 1. 2011. godine, u 13 sati, na Uspenskom grobqu.

O`alo{}eni: brat Du{ko, snaja Sava, bratanac @ikica i bratanica Gordana Petkovi} sa porodicom.

19015

Svetozar [e}erov

Tewi Darku

Sahrana je danas, 8. 1. 2011. godine, u 13 sati, na Veterni~kom grobqu.

1980 - 2011.

27

3

Pro{la je tu`na godina od smrti dragog oca, svekra i dede

Lazara La}arca

Igor Kirjakovi} Osta}e{ srcima.

subota8.januar2011.

19050

Mojoj najdra`oj mami

Felde`di Evi

Butik sve}a.

O`alo{}eni sin Goran.

19058

19049

Mamina najve}a sre}a, mamino sunce!

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Felde`di Evi Hvala {to si me rodila, borila se za mene gr~evito, nesebi~no i pru`ila mi svu qubav i po`rtvovawe.

Od srca ti hvala, neka te an|eli ~uvaju.

Voli te zauvek tvoja mama.

Tvoj sin Oskar.

19055

19064

Felde`di Eva Posledwi pozdrav

Svetozaru [e}erovu

Prerano si nas ostavila draga Evika. Sejo, nikada te ne}emo zaboraviti.

Kom{ije iz Rumena~ke 161.

Olgica Samarxi} sa porodicom.

19061

19057

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 57. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Tewi Darku

Dana, 6. 1. 2011. godine prestalo je da kuca srce moje najdra`e, jedine sestre bliznakiwe.

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Felde`di Eva

1980 - 2011.

1952 - 2011.

Najdra`e moje!

Beskrajno ti hvala za sve one predivne trenutke provedene zajedno, za svu podr{ku u dobru i u zlu.

Hvala ti {to su Voja i Tawa imali najboqu tetku na svetu. Neka te an|eli ~uvaju.

na{em prvencu.

Mama Mirjana, brat Filip i tata Jano{.

Sahrana je u Veterniku, 8. 1. 2011. u 14.30 sati, iz ku}e `alosti Dobrovoqa~ka 7.

19063

Felde`di Evi Pal Dobroka Sahrawen je 7. januara 2011. godine, na Zapadnom grobqu u Temerinu.

O`alo{}eni: supruga Rozalija, sin Daniel i }erka Paola.

Tvoja dobrota i plemenitost osta}e nam u ve~nom se}awu.

19014

19056

Brat Laslo i snaja @anin.

Tvoja jedina sestra bliznakiwa Judita, zet Bogdan sa decom Tawom i Vojom.

Sahrana je danas, 8. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

19054

28

^ITUQE z POMENI

subota8.januar2011.

3

Sa Koktela u Beo~inu od 26. 12. 2010. godine se}amo se dobrih prijateqa.

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage sestre

Vere Milo{ev Momirovski Neka po~iva u miru.

Desica, Mirjam, Ivanka i Heda.

19010

^ETRDESETODNEVNI POMEN Svakim proteklim danom sve vi{e smo svesni da ti povratka nema.

Svaki slede}i dan nam je, bez tebe, sve te`i.

Mladen ^e~ura Branko Perkovi} Kekec Petar Tresiglavi} Duda Vlatko Gorewak Veqko Dokni} Veqa Miroslav Velhes Mu{an \or|e Bo{kovi} Mikica Jovan Milinkovi}

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN

3

DVOGODI[WI POMEN

Upokojila se na{a voqena mama, svekrva i bakica

Dragan Miqi} Mnogi zajedno provedeni dani ostavili su trajnu qubav i nejlep{e uspomene.

Ve~no tuguju za tvojom mlado{}u: majka Bo`ica, sestra Dragana sa porodicom i tetka Joka.

Qubinki - Bebi Seli} Vreme prolazi, ali tuga ne jeweva.

Qubav u na{im srcima ~uva te od zaborava.

Tvoji najmiliji: Milo{, Sandra, Milica i Qubi{a.

Sahrawena je 3. januara 2011. godine, na Nadaqskom gobqu.

S tugom i bolom u srcima weni najmiliji: Du{ko, Maca, Mila, Tawa, Sa{ka, Marina i Slobodanka - Boda.

19005

19007

SEDMODNEVNI POMEN

Julkica Savi}

SEDMODNEVNI POMEN

Zdravko, [iqa, Cole, Rale, Dragi, Steva, Dule, Bore, Tukika, Koqa, [aja, Jovan, Pe}a, Gole, Slavko, Quban.

18990

POMEN Dana, 8. januara 2011. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg voqenog brata

19001

Qubica Adanko

POMEN Navr{ava se tu`nih {est meseci od smrti mog voqenog supruga

Milosava Draga{ ro|. Mazi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen odr`ati 8. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji najmiliji.

ro|. Pavlov 1939 - 2011.

POMEN

ro|. Pavlov 1939 - 2011.

Ostavila si se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti.

Ako je tvoj `ivot morao stati na{a se}awa na tebe ve~no }e trajati.

Tvoji najmiliji.

19021

Qubica Adanko Sretka Kqaji}a

Draga sestro, dok postoji vreme u wemu }e{ biti ti, voqena i nezaboravqena.

Tvoj brat Ivan.

Sestre: An|a, Gospova i Milica sa porodicama.

18998

18964

18999

Dragi na{

Pro{lo je {est tu`nih nedeqa od kako nas je napustila na{a voqena }erka, sestra

Ostala je velika praznina i do`ivotno se}awe.

Dana, 9. 1. 2011. navr{avaju se dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{ voqeni

Stevana Ba{tovanova Dani prolaze ali ni jedan bez se}awa na tebe. Postoji qubav koju smrt ne gasi a tuga koju vreme ne le~i.

Tvoj lik nikada ne}e izbledeti i nestati.

Ponosni smo {to smo te imali a zauvek tu`ni {to smo te izgubili.

Mira Draga{ Zauvek }e{ ostati u na{im mislima.

Jovanka - Ceca Vezili} 1956 - 2010.

Tvoje: Dragana i Verica.

19047

POMEN

Vreme prolazi, a tuga i bol zauvek ostaju u na{im srcima.

Nikola Markovi}

Ne|o

Jova Pilipovi} Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi.

zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodice: Ba{tovanov i Avdi}.

Penzioneri Limana I i II.

Tetka An|a, sestra Qiqa i brat Dejan.

19002

18997

19024

Bol i prazninu koju si ostavio u na{im srcima ni{ta ne mo`e ubla`iti.

S qubavqu i tugom uspomenu na tebe ~uvaju zauvek o`alo{}eni: supruga Miladinka, sin Du{an i }erka Nikolina sa porodicom.

18957

POMEN

SE]AWE

POMEN

Navr{ila se godina od kako nije sa nama moj brat i dever

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{

Qubavi moja Mama Dinka, brat Bata i sestra Violeta sa porodicama.

18892

Nedeqko Jari}

SE]AWE

Nedeqko Jari}

Lazar La}arac Uvek }e{ nam nedostajati.

8. 1. 2010 - 8. 1. 2011.

Tvoji: baka An|a, strina Gordana, sestre An|elka i Jelena.

Uspomenu na wega ~uvaju: brat Mija i snaja Miladinka.

19012

Pro{lo je 40 dana od kako nije sa nama

Jovanka Vezili} Ceca

Nedeqko Jari}

Bilo je privilegija zvati se tvojom. Mogli smo i da se ne sretnemo.

Nedostaje{ mi...

Tvoja Ru`ica.

18889

18977

\ura Juri{i}

18995

GODI[WI POMEN

POMEN

preminuo 16. 9. 1997.

Ve~no tuguju: baba Stojanka, tetka Du{a i wena porodica.

GODI[WI POMEN

Qubica Juri{i} preminula 8. 1. 2007.

Zauvek }e te voleti: suprug Radoslav, sin \or|e, snaja Kristina, unuke Danijela i Jovana.

Sa qubavqu i po{tovawem wihovi najmiliji: Ivana, Sandra, Biserka, Stanislav i Milovan.

19011

18916

Nedeqku Jari}u Vreme mo`e pro}i, se}awe na tebe nikad ne}e izbledeti.

Tetka Vera i te~o Dragi sa porodicom.

19053

Nedeqko Jari}

Nedeqko Jari}

10. 1. 2010 - 10. 1. 2011.

Pro{la je najbolnija i najtu`nija godina u na{im `ivotima, sa ose}awem gor~ine na one koji su doprineli tvojoj preranoj smrti.

Pomen i se}awe na tvoj dragi lik i dobrotu obele`i}emo u subotu, 8. 1. 2010. godine, u 11 ~asova.

Tvoji: roditeqi Mirjana i Miladin i sestra Marija sa porodicom.

Dragi zete i te~o, ostavio si dubok i neizbrisiv trag u na{im srcima.

18888

18890

Vi{wa i Mihajlo, Ogwen i Petar Radumilo.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

Radivoju Markovi}u 1951 - 2010.

Kuki, jo{ nismo shvatili da te vi{e nema me|u nama i da si oti{ao zauvek. Ka`u da vreme le~i bol i tugu, ali bol i tuga za najdra`im nikad ne prolazi.

Sestra @eqka i sestri} Nemawa.

subota8.januar2011.

Sa tugom javqamo da je u 92. godini preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu

Radivoju Markovi}u

3 Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, tast i deda

[udicki Ilona

1951 - 2010.

Sahrana je danas, 8. 1. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kuki moj mili, ve~no }u te nositi u srcu i ~uvati od zaborava.

Tvoja Brankela.

Dimitrije Kulpinac Mita oxa~ar iz Ka}a Ve~no tuguju: supruga Marica, k}i Sawa, zet Dragan i unuci Aleksandar i Dejan.

O`alo{}ena porodica [udicki.

18910

19023 19032

18911

SE]AWE

29

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

8. 1. 2001 - 8. 1. 2011.

Danas, 8. 1. 2011. godine navr{ava se godina od kako je preminuo na{ dragi

na na{u

POMEN Dana, 9. 1. 2011. godine navr{ava se godina dana od kako nisi sa nama. Se}awe na tebe osta}e jo{ dugo.

Slavko Petrovi} 1945 - 2010.

Qubicu R. Raji} iz [ajka{a S tugom, ponosom i zahvalno{}u, sin Lazar sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 9. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Ka}kom grobqu davati ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom ocu, dedi, svekru i tastu.

Sa ponosom te spomiwemo i qubavqu od zaborava ~uvamo.

Sin Jovo i }erka Qiqa sa porodicama.

18817

Qiqa Spasi}

Slobodan Vukobratov Ve~no }e{ biti srcima i mislima.

u

na{im

8. 1. 2007 - 8. 1. 2011.

Zoran Krsti} Krle

Ivan Stankov

Godine prolaze, bol je ostao isti. Lepe uspomene i se}awa provedeni s tobom ostaju ve~no.

Wegov plemeniti lik i dobrota zauvek }e `iveti u nama.

Neute{ni: supruga Danica, snaha Zdenka, sin Milan, unu~ad Ivan, Ivana i Marina.

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{a voqena sestra, tetka i baka

S tugom i nevericom opra{tamo se od na{ih divnih, dragih i dobrih kom{ija

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. januara u 33. godini preminuo na{ dragi

Drenka ]ur~in Josipa Diwe{a Qubomir Mudri

Ostaje ve~no u na{im srcima. i Sestra Zorica sa porodicom.

18984 18821

18903

3

18894

18884

Dana, 10. januara 2011. godine navr{i}e se deset godina od kako nas je napustio na{

Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: sestra Mira sa porodicom, porodice Benka i Vl~ek.

Tvoji najmiliji: Rada, Nata{a i Mi{a sa porodicama.

18913

SE]AWE

Pomen }e se odr`ati u nedequ, 9. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Rozalije Pali}

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

O`alo{}ene porodice: Kra~un i Mudri.

12. 1. 2000 - 12. 1. 2011.

TU@NO SE]AWE Kom{ije iz Panonske ulice.

na sestru i tetku

Sahrana je danas, 8. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Volim i ja tebe i pati}u ceo `ivot... a mama }e da te pazi.

U ve~noj ti{ini neka te an|eli ~uvaju.

Vladimir i Vesna.

19041

18993

Nikola Porobi}

Dr Milan Kolak

9. 1. 1996 - 9. 1. 2011.

Julku Maletin ro|. Stankov Sestra Milica i sestri~ina Angelina sa porodicom.

iz Stepanovi}eva

Pro{lo je petnaest godina od kako nisi sa nama.

Postoji ne{to {to nikada ne}e umreti a to je se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji.

Danas, 8. januara 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ voqeni

Osta}e{ deo na{eg `ivota i na{ih uspomena.

Tvoja deca: Olivera i Tomo i supruga Mirjana.

18994 18991

3 POMEN Danas se navr{ava ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je napustila na{a draga

18914

POMEN ^etrdeset dana bola i tuge od kako se preseli u neko nepoznato prostranstvo na{ mili i voqeni, nikada pre`aqeni

Vuka{in \urovi}

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Ovom prilikom `elimo da izrazimo najdubqu i iskrenu zahvalnost svim dragim Reme}anima, rodbini, kumovima, po{tovanim prijateqima, kolegama, drugovima koji su poku{ali da umawe na{u bol i tugu u najte`im trenucima.

O`alo{}ena porodica.

18992

19009

ro|. Stankov

Ne}emo dati da vreme koje prolazi izbledi uspomene i se}awa na tebe.

Mara Tankosi}

Igor Kirjakovi} Julka Maletin

SE]AWE Danas, 8. 1. 2011. godine, navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{a draga

dipl. in`. {umarstva 8. 1. 2008 - 8. 1. 2011. god.

Ostavila si neizbrisiv trag koji ve~no traje.

Tvoji najmiliji: suprug Bogdan, sinovi Goran i Dragan sa porodicama.

18908

Porodica \urovi}.

19034

30

06.30 07.25 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00

Kuhiwica Bo`i} u Koviqu Jutarwa gimnastika Vesti Najlep{e bajke sveta: Bo`i}ni an|eo Hajde sa mnom u obdani{te Zvrk Ma{taonica Pitam se, pitam Putevi nade Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Zeleni sat Gruvawe Vesti

@eqka Opa~i} i Nemawa Grujin

Sudar Kroz {aqive, ironi~ne i zanimqive priloge, komentare i intervjue, prikaza}emo vam zbog ~ega je za mu{karce pecawe odmor, hobi i u`ivawe, a za `ene - gubqewe vremena i be`awe od obaveza. [ta o temi „pecawe“ ka`u pecaro{i, a {ta wihove `ene...

Voditeqi: @eqka Opa~i} i Nemawa Grujin (RTV 1, 20.30) 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.30

06.40 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.25

TV PROGRAM

subota8.januar2011.

Petkazawe Ples no stres TV Dnevnik Tajna hrane: Sviwetina Uspomena na [ejlu, film Ra~unica TV Dnevnik Polako pa sigurno, kviz Sudar Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Crno-beli svet Preokret Sos, film Novosadski yez festival

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) ^i~a Ragan, film (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Koncert tambura{kog orkestra - Tamburica fest Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin na ma|arskom (Jelen-let) Cimbora - Popularna klasika (ma|) Izvorna ma|arska muzika Letwa ki{a, film TV Prodaja

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 22.30 00.10

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Tin in Moje dete Stari zanati Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Vojvo|anski filharmoni~ari Bez cenzure Prostor Bogoqubqewe Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Vojvo|anski filharmoni~ari Vojvo|anske vesti An|elo,an|eo ~uvar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Barometar Film: Porodi~ne tajne Glas Amerike

08.00 08.15 09.00 09.06 11.05 11.11 12.23 12.28 13.00 13.15 13.29 13.58 14.10 14.55 15.02 15.50 15.53 16.48 18.36 19.04 19.30 20.05 20.55 23.05 23.10 00.40 01.00 01.31 02.03 02.48

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Bo`i}ni spot: Zvezda se zasja Slovo na slovo Dnevnik Sport plus Zelena trava Gastronomad Vi i Mira Adawa Polak Vesti TV lica: Zvonko Bogdan... kao sav normalan svet Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Za~arana, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Nacionalno blago 2, film Vesti Kraq sredwe {kole, film Selo gori a baba se ~e{qa Vesti Zelena trava Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Zvonko Bogdan... kao sav noramalan svet

07.00 08.00 13.45 16.00

Uskijavawe Hopman kup, finale FA Kup: Arsenal–Lids FA Kup: [efild UTD – Aston Vila Pravi NBA FA Kup: Stivenejy – Wukasl Portugalska liga: Porto–Maritimo Portugalska liga: Sporting–Braga ATP Brizbejn ili ATP ^enaj 1/2 finale

18.00 18.30 20.15 22.15 00.15

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

06.00 06.30 07.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 11.00 11.02 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.50 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

VOA Maratoon Film: Crni kow Sva{tarica Top {op Info Zdravqe i Vi Ulovi trofej Info ^arolije, ~ar na dar Vesti Kopaonik Top {op Info Pjevam dawu Vesti Info, specijal Info Dok. serija: Univerzum Otvoreni studio Vesti Film: Kod ku}e za praznike Vesti Kopaonik Porodica Serano Film: Mulen Ru` Kalifornikacija Vesti Milica na kvadrat Film: Generacija za pam}ewe Film: Kod ku}e za praznike Dok. serija Film: Mulen Ru`

15.09 15.34 15.49 15.51 16.11 16.22 16.28 16.40 17.10 17.40 17.55

21.50 22.50 23.16 00.01 00.51 01.21

TV lica: Zvonko Bogdan

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Medvedi} Jelka, crtani Evo nas kod vas Drum Razotkriveni Neon siti Objektiv Sedam NS dana Razglednice Korak po korak Objektiv Kursna lista Kvadrat varo{i Skarletna vidov~ica Moskovska saga Objektiv Razotkriveni Sedam NS dana

04.45 04.27 05.15

Datum Verski kalendar Vasilisa: Amanet TV lica: Nemawa Radulovi} Delta stejt, serija za decu Mobil fest Artur, animirana serija Par novih patika, EBU drama Badwak Verski kalendar Verski mozaik Srbije Vera je `ivot Sme{ne i druge pri~e Profil i profit Kwiga utisaka Svet zdravqa 7 RTS dana Verski kalendar Gra|anin Sme{ne i druge pri~e Leti, leti pesmo moja mila Sme{ne i druge pri~e Bo`i}ne slike: Hristos se rodi Biqa Krsti} i Bistrik Sme{ne i druge pri~e Opra{tawe dar Bo`ji Verski mozaik Srbije Sme{ne i druge pri~e Datum Verski kalendar Pro{lost na to~kovima Vrele gume Total tenis Hokej: Slo liga, HK Partizan - Team Zagreb, prenos Rukomet: Srbija - Austrija, prenos prijateqske utakmice Bo`i}na pe~enica Libela: ^a{e srebrne i zlatne Galija Tragovima ~ove~anstva Vrele gume Hokej - SLO liga9 HK Partizan - Tim Zagreb Rukomet: Srbija - Austrija Tragovima ~ove~anstva Galija

20.15

Zvonko Bogdan

09.00 11.30 12.00 13.20 14.30 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 22.00 22.15 23.00

06.02 06.07 06.17 07.17 08.05 08.29 08.53 09.19 09.32 09.36 09.45 10.30 10.48 11.00 11.30 12.11 12.40 13.00 13.09 13.34 13.50 14.29 14.40

U vreme bo`i}nih praznika gost u emisiji je bio Zvonko Bogdan. Prvi deo emisije snimqen je u zimskom ambijentu sala{a na kome se ose}a najprijatnije, u kratkoj {etwi do Ludo{kog jezera. Zvonko Bogdan govori o karijeri i pesmama, ali i qubavi prema kowima, o imenu koje je postalo brend u svetu vina, o `eqama u godini koja je po~ela...

Autor i voditeq: Tatjana Peternek-Aleksi} (RTS 1, 15.02)

08.00 Doma}in 09.00 Survajver -povratak u civilizaciju 10.00 Survajver 11.15 Film: Nikad je ne pu{taj 15.00 Suvajver - finale 18.00 Vesti 18.15 Survajver-retrospektiva 19.00 Galileo 19.30 Matorci 20.00 Film: [ifra sabqarka 21.45 Film: Legionar 00.00 Top spid 01.00 Ameri~ko rvawe-Bez milosti 02.00 Film: Nikad je ne pu{taj

DNEVNIK

07.00 08.20 08.45 09.10 09.30 11.15 11.40 13.30 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.10 20.00 21.05 23.00 23.35

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Dora istra`uje Film: Savr{ena igra Tran~evi}i u divqini Film: Dili`ansa snova Popodne Bu|elar Vesti B92 Film: Raskrsnice Wujorka Vesti B92 Dvougao Na{a mala klinika Top gir Film: Laf u srcu Vesti B92 Film: Misterije pravog [erloka Holmsa:.

Kraqevstvo kostiju 01.15 Film: Dili`ansa snova 02.55 Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00 05.00

U sosu-specijal Dobro jutro Amiyi {ou Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin Javna tajna Film: Predigra za brak Magazin in Nacionalni dnevnik Farma-specijal Zvezde granda Film: Dvostruka odbrana Film: Ubistveni dogovor Siti Film: Predigra za brak Film: Dvostruka odbrana

Yesika Alba

Predigra za brak

Barbi Tambelina Ovo je pri~a o Barbi i deci iz vrti}a koja kre}u u {etwu po velikoj livadi gde planiraju da zasade drve}e.

Me|u decom se nalazi i devoj~ica Ema, koja pronalazi jedno malo drvo koje odlu~uje da zasadi, ali joj se druga deca smeju zbog toga ~ine}i je veoma tu`nom...

(Hepi, 12.30) 06.00 08.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.35 13.55 15.30 16.15 16.30 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 02.30 03.30 05.30

Jutarwi program Nedeqni pregled parova Nodi Megaminimalis Zdravo, Kiti Tele{op Skriveno blago Vompki {ume Vinks Sirene Bakugan Barbi Tambelina Presovawe Tele{op Parovi Beverli Hils, 90210 Tele{op Film: U`i~ka Republika Telemaster Zadr`i dah Beverli Hils, 90210 Parovi, pregled dana TNT Parovi Beverli Hils, 90210 Film: U`i~ka Republika Zadr`i dah

Mladi ^ak se nalazi zatvoren u ormaru s devojkom Ani{om, koja }e baciti ~ini na wega - svaka `ena koju bude zavoleo uda}e se za drugog mu{karaca. 22 godine kasnije, ^ak radi kao uspe{ni zubar zajedno s svojim najboqim prijateqem Stjuom, plasti~nim hirurgom...

Uloge: Yesika Alba, Dejn Kuk, Den Folger, ^elan Simons Re`ija: Mark Helfrih (Pink, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota8.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Bred Pit

Seme zla Godine 1972. osmogodi{wem Frenku Megvajeru protestanski ekstremisti ubili su oca, navodnog katoli~kog simpatizera. Dvadeset godina kasnije Frenk je harizmati~ni vo|a grupe IRA-inih terorista i odlazi u Ameriku da nabavi ’stingere’.

Frenk, pod pseudonimom Rori, pronalazi uto~i{te u domu Toma O’Mire, policijskog narednika koji misli kako je wegov gost obi~an momak iz stare domovine koji nastoji da prona|e sre}u preko bare.

Uloge: Bred Pit, Harison Ford, Margaret Kolin, Ruben Blejds, Trit Vilijams, Yulija Stajls Re`ija: Alan J. Pakula (Nova TV, 23.10) 07.30 09.05 09.35 09.45 10.00 10.25 10.40 11.00 11.30 12.25 13.20 14.16 15.55 19.15 20.05 21.35 23.10 00.55 04.30

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Gle ko do govori, film Bra~ne vode Pepa, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben Ten Televizijska posla Frikovi U sedmom nebu Privatna praksa Gle ko to govori, film Posqedwi templar 1 i 2, film Dnevnik [outajm, film Sve za lovu, film Seme zla, film Godzila, film Crvena reka, film

Raj na zemqi Tajne dubina Vampirska princeza Nepotopivi Titanik Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Kolonija Dan kada je umro Yems Din Tajm tim godina Dikensova Engleska Tajne dubina Isusov tajni `ivot @iveti sa neprijateqem Faraonov izgubqeni grad Vikingovo putovawe Kako su napravqeni „Majmuni“ Tajm tim godina Dikensova Engleska Tajne dubina

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Mala sirena Nojeva barka Carevo novo odelo Fantasti~na ~etvorka Putuju}e pri~e Magija, misterije i ~uda U ratu sa vojskom O{trica kopqa A sad adio ^arobna frula Admiral Minotaur Neverovatne devojke Dvorana greha Devojka iz kom{iluka

06.00 07.55 09.30 11.05 12.40

Zvezdane staze: Nemezis Lekcije iz ~okolade Princeza i `abac Oluja rata 2 Vaspitawe za po~etnike - Pilot Hotel za pse Pink: Fanhaus 2012 Princeza i `abac Yuli i Yulija Me|unarodna zavera Zemqa avanture Osmi putnik 3

13.05 14.40 15.45 18.25 20.05 22.05 00.00 01.45

08.05 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: ^etvoro za Teksas, film 10.11 Ku}ni qubimci 10.45 Generacija Ipsilon 11.15 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 1 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Eko zona 15.10 Kulturna ba{tina 15.25 Opera boks 16.00 Evromagazin 16.45 Reporteri 17.55 Tajni `ivot slonova, dok. serija 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.10 Bitka na Neretvi, film 23.25 Crveni zmaj, film 01.25 Filmski maraton: Ko`ohoda~i, film 02.55 Filmski maraton: ^etvoro za Teksas, film

00.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 01.00 Zakon i red 02.00 Film: Zlo~ini pro{losti 03.50 Film: Ubistva u Midsameru: Sudwi dan 06.30 Zakon i red 08.30 Ne{ Brixiz 11.30 Film: I eto we 13.20 Film: Vereni~ki prsten 15.10 Film: Mre`a la`i (2009) 17.00 Misterija Hejvena 21.00 Film: Te{ka meta 23.00 Film: Zlo~ini pro{losti

08.15 U~ilica, kviz za decu 08.50 Sinovi i k}eri 09.25 Malkolm u sredini 10.15 Uvek postoji nada, film 12.10 Jednom zauvek, film 14.10 Spasavaju}i Saru Kejn, film 15.55 Top Gan, film 17.45 Intervju: 1001 no} - Wihova pri~a 18.30 RTL Danas 19.05 Bibin svet 19.45 @uta minuta 20.00 Preko ograde, film 21.20 Najbr`i i naj`e{}i, film 23.10 Super murjaci, film 00.50 Astro {ou 01.50 Gu{teri, film

Najbr`i i naj`e{}i Anita Ekberg

^etvoro za Teksas Zak Tomas i Yo Yeret putnici su ko~ije koju napadnu banditi predvo|eni Matsonom. Wih dvojica odbiju napad, a kad Yeret shvati da Tomas u ko~iji prevozi sto hiqada dolara, opqa~ka ga. Potom taj novac stavi u banku Harvija Burdena. Tomas i bankar Burden su partneri, ali Tomas ne zna da je Burden u vezi s Matsonom, kao i da je naru~io napad na ko~iju, a upravo naru~uje Tomasovo ubistvo...

Uloge: Frenk Sinatra, Din Martin, Anita Ekberg, Ursula Andres, ^arls Bronson Re`ija: Robert Oldri~ (HRT 1, 08.05)

08.15 08.40 09.05 09.55 10.20 11.25 11.40 12.35 13.20 13.55 15.30 15.40 16.55 18.50 19.30 20.00 21.25 22.55 00.10

Garfild i prijateqi Plesne note Vreme je za Diznija Pripoveda~ Adelboden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (M), prenos 1. vo`we Mala princeza, crtani film Ni da ni ne Briqantin Adelboden: Svetski skija{ki kup - veleslalom (M), prenos 2. vo`we Rukomet (M) - Turnir uo~i SP: Hrvatska - Koreja, prenos Umag: Studena CRO OPEN 2010, reporta`a Vaterpolo - Evrolia: Primorje - Eger, prenos Ko{arka - NLB liga: Cedevita - Krka, prenos Potpis zlo~ina, dok. film Muzi~ki specijal Hitna slu`ba Skladi{te Snow Queen Trophy: TBF, snimak koncerta Vreme je za yez

06.50 Pet uglova 10.40 Vratili smo se!

Pri~a o dinosaurima 13.00 Pejyer 15.00 Majstori, majstori 17.00 No} gurmana 19.00 Rembrant 21.00 Park iz doba Jure 3 23.00 De~ko iz kraja 01.15 Prevera

08.30 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Negde daleko Nedokazana krivica Povratak u `ivot Pajkan i po Pobuna u koko{iwcu Smrt joj lepo stoji ^aura ^aura. povratak Lezbejke 2. - dive Heteroseksualac 1 – ne ba{ tako nevin

U svetu u kojem nema mesta za spore, najbr`i je voza~ iskusni motora{ Smouk, ~lan bande Blek najts. On je dugogodi{wi nepora`eni voza~ ilegalnih uli~nih trka, a za wegov uspeh najzaslu`niji je mehani~ar Slik Vil, ~iji sin Kid tako|e pripada Smoukovoj bandi. Smoukov najve}i neprijateq je Dog, pretendent na najve}u nagradu u svetu trka~a - Smoukovu kacigu...

Uloge: Lorens Fi{burn, Liza Bone, Kid Rok, Erik Lasal Re`ija: Reyi Rok Bajtvud (RTL, 21.20)

Liza Bone

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

23.45 00.40 01.40

Mo}ni brodovi Velike selidbe Ekstremne eksplozije Grad motora Dodaj gas Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Kako to rade?

Velike selidbe Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Takmi~ewe u izradi automobila Ameri~ki ~operi Grad motora Opasan lov - pri~a o Filu Harisu Opasan lov - iza kulisa Kako pre`iveti katastrofu Sam u divqini

08.30 09.00 10.00 10.45 11.30 12.45 13.30 14.15 15.15 16.00 17.45 18.55 19.00 20.15 20.45 23.00 23.30 01.00

Reli Biatlon Nordijsko skijawe Alpsko skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Nordijsko skijawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Zimski sportovi Tenis Reli Pikado Reli Fudbal Reli

15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50

Fatalna beogradska qubav I

zu sa Lolom, tad jednim od najva`nijih rukovodiovu Lolu Ribara sam prvi i jedini put vica KPJ u U`i~koj republici. deo u Beogradu 1939. na svadbi Milice, najstarije k}eri apotekara Svetolika No, ako je Boda bila tako neoprezna, Lola kao duTrajkovi}a. Me|u mno{tvom svatova iz uglednih i gogodi{wi ilegalac nije smeo takav da bude. Krajem bogatih beogradskih porodica, Lola, lepu{kast decembra 1941. Nemci su uhvatili kurira koji je no~ovek, izgledao je kao da ne sio lekove (sa etiketama Trajpripada tom svetu, mada mu je kovi}eve apoteke) i on je pod otac bio dr Ivan Ribar, advobatinama otkrio sve pomaga~e. kat i predsednik Skup{tine Nemci su jo{ malo ~ekali i poKraqevine Jugoslavije. Iz~etkom januara 1942. u isto vredvojen sa strane pri~ao je sa me uhapsili Bodu u Bawi, wenu Slobodom – Bodom, mla|om sestru Veru, majk, ~ika Svetu i Milicinom sestrom s kojom se Miroslava u Beogradu. Odveli zabavqao. Boda je ime dobila su ih u zatvor Gestapoa i posle jer je ro|ena u novembru 1918, mesec dana se saznalo da zbog kad je zemqa postala slobodsaradwe s partizanima i Lolom na. Lola je studirao prava i Ribarom, ~lanom Glavnog {tadugo bio na va`nim zadacima u ba KPJ celoj porodici preti KPJ. Slu{ali smo pri~e o najte`a kazna. Ipak je bilo newegovoj izvanrednoj intelijasno za{to su sem Bode i Migenciji i obrazovawu, pa i da roslava, simpatizera KPJ, proje kao predstavnik Jugoslavije gla{eni krivim i ~lanovi pona raznim va`nim svetskim rodice koji nisu imali nikakve omladinskim kongresima u veze, ~ak ni simpatije prema Briselu, Parizu i @enevi komunistima. svojim govorima na francuLi~no je intervenisao i sam skom jeziku, koji su trajali i predsednik vlade general Mipo dva sata zadivio sve delegalan Nedi}, ali ni{ta nije vrete. Ceo predratni Beograd je delo. ^ak se i Fric, wihov pri~ao o velikoj qubavi wega biv{i {ofer, a sada vojnik i Bode, ali niko nije ni pomiVermahta, osmelio i da napislio da }e biti fatalna za ce{e pismo Gestapou, u kome je lu porodicu Trajkovi}. tvrdio da je tokom slu`be doDugogodi{wi prijateq mog bro upoznao porodicu Trajkooca Svetolik Trajkovi} je bio vi} i da zna da oni nisu imali Dr Ivan Ribar je u ratu izgubio oba sina vrlo imu}an, i pored ku}e i nikakve veze sa komunistima. apoteke u Beogradu, imao je vilu i apoteku u Vrwa~No, ni{ta. Kad se videlo da intervencije ne vrede, koj Bawi. Ali i jedan veliki ameri~ki auto i, {to Trajkovi}ev ro|eni brat Svetislav (Tisa), trgovac, je retko za ono vreme, li~nog voza~a, Frica, zemunskupio je velike pare i stupio u vezu sa komandanskog folksdoj~era, koji je bio obu~en u {ofersku tom logora na Bawici pukovnikom [eferom, za kouniformu, sa ~izmama i ka~ketom, ba{ kao iz holiga se govorilo da sam odre|uje ko ide pred streqa~vudskih filmova. ki stroj, a kome }e da po{tedi `ivot. U logoru su Qubav izme|u Lole i Bode, uprkos wegovim pukao tehni~ka lica bili agenti Specijalne policije tovawima, bila je sve ja~a i oni su se pred rat veVujkovi} i Be}arevi}, no nisu imali nikakve ingerili. Lola se u partijskoj rencije, jer su sve odluke dohijerarhiji pewao, pa je nosili Nemci, glavnokoUzalud je Fric, biv{i {ofer pred sam rat uhap{en i inmanduju}i general Turner i Trajkovi}a, sada vojnik Vermahta, terniran u Bile}e. Nema~pukovnik [efer. Posle Gestapou pisao da je tokom ke bombe 6. aprila 1941. razgovora sa Tisom Trajkosru{ile su ceo blok zgrada vi}em, [efer je obe}ao da slu`be dobro upoznao porodicu gde su se nalazili Trajko}e ih mo`da spasti, sem Boi zna da nemaju nikakve veze s vi}eva apoteka. [ofer de za koju nema spasa, uzeo komunistima.

Naredba Fric je nestao je tri dana pare, ali nije u~inio niza likvidaciju stigla je ranije, a automobil su re{ta. Trajkovi}i, otac, majdirektno iz Berlina kvirirali Nemci. Lola je ka, dve }erke i sin, ugu{eni oti{ao u ilegalu, ali usposu u kamionima „du{egupkastavio pismeni kontakt s Bodom preko kurira. Poma“ (pokretnim gasnim komorama), u kojima su od sle dva meseca ~ika Sveta je opet otvorio apoteku, februara 1942. do sredine maja, likvidirani Jevreu kojoj je radio wegov sin Miroslav, svr{eni farji. Nemci su ina~e objavqivali gotovo uvek imena maceut i jo{ dva laboranta. Od jeseni smo ja i moj streqanih, ali ne i Trajkovi}a. Posle se saznalo da drug Dragan Petrovi} tu pretakali neke hemikaje nare|ewe za wihovu likvidaciju do{lo direktno lije iz jedne fla{e u drugu, tek da imamo potvrdu iz Berlina. Lola je smatran va`nom li~no{}u i svi da smo zaposleni, pa smo kao „radnici“ bili donekoji su sara|ivali s wim smatrani su opasnim nekle za{ti}eni. Boda i Miroslav su jo{ od pre raprijateqima Rajha. ta bili, pod Lolinom uticajem, ili ko zna za{to, Lola Ribar je poginuo 1943. pod ~udnim okolnoveliki simpatizeri komunista, ali ne i neki orgastima. Ba{ kad je trebalo da poleti za Italiju kao nizovani ilegalci. Boda je, ~im su Nemci zaratili {ef vojne misije NOV i POJ, nema~ki {pijun iz sa SSSR-om i u Beogradu po~eli da hapse komunipartizanskog {taba je javio Zagrebu i jedan ustaste, oti{la u Vrwa~ku Bawu da vodi apoteku, gde je {ki lovac je iznenada doleteo i na samoj poletnoj povremeno primala pisma od Lole i slala lekove pisti izre{etao avion u kom je bio Lola. partizanima. A na 50 metara od apoteke, bio je neDoktor Ribar, kom je i drugi sin poginuo, veroma~ki [tab za jugoistok, gde je povremeno boravio vatno ose}aju}i posrednu krivicu zbog tragedije i sam komandant general Ler. Boda je naivno miporodice Trajkovi} je Milici, nekim ~udom jedislila da je tu za{ti}ena, a ve} odavno ju je pratili nom pre`ivelom ~lanu porodice, pomagao kad god Specijalna policija i Gestapo, znaju}i za wenu veje trebalo.

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

subota8.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ba{ ste se nao{trili da radite, kada shvatate da je subota, vikend, neradni, naravno. Dokle }e trajati ovi praznici i odmor? Pitawe je za milion dolara. Traja}e! Zato se okrenite unazad i u`ivajte.

BIK 20.4-20.5.

Vikend vam donosi prijatne trenutke, bilo da se bavite nekim kreativnim poslom ili voqenom osobom, {to iziskuje jo{ vi{e kreativnosti i romantike. Partner je sna`ne i strasne prirode. Pokrenite se!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. januar 2011.

Va{ nesta{ni i pametni Merkur se kre}e pravo unapred po zvezdanom putu, i to `eqan znawa i informacija. Dobra vast ako po`elite da se bavite intelektualnim poslom ili da putujete!

Mirniji dani dolaze sami po sebi.

Ovog vikenda }e atmosfera biti boqa, smirenija, opu{tenija. S prijateqima }ete se dru`iti uz ~a{icu dobrog vina i svih vrsta ugo|aja. U qubavi – razumevawe.

Svakodnevne navike vam ne padaju te{ko tako da }ete izdr`ati i one obi~ne trivijalne obaveze. Porodica se oslawa na vas. S decom se igrajte, dru`ite i u~ite {to vi{e, dok jo{ imate vremena.

Subota bi mogla biti radna, ali niste raspolo`eni za ozbiqne obaveze. Pomalo haoti~an vikend je pred vama. Sve biste hteli, sve zapo~eli, ni{ta zavr{ili. Dru{tvo i dru`ewe su OK.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ovo je vreme kada imate mogu}nosti da se posvetite duhovnosti, svojem bi}u na pravi na~in. Potrebno vam je dru{tvo i gotovo nikada niste sami. Partnerski odnos se zasniva na poverewu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Putovawima nikad kraja, bilo da ste stvarno na putu, ili samo ma{tate, gledate Travel chanal, ~itate putopise, sla`ete fotografije i utiske. Dinami~an `ivot vodite ~ak i kada ni{ta ne ~inite.

Ovog vikenda biste mogli rezimirati proteklu godinu i praznike, podvu}i crtu i isplanirati daqe aktivnosti i ciqeve za Novu 2011. Sami sa sobom, koncentrisani u samo}i i miru. Sport.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Venera vam donosi ugo|aj i udobnost. Qubavni odnos se razvija i plamti, iz dana u dan sve vi{e i `e{}e. Obuzdajte svoj poriv da dramatizujete situacije jer je partner u svom filmu.

Vikend je u potpunosti va{, da ga osmislite kako vam do|e u datom trenutku. Dru`ite se s prijateqima i istomi{qenicima, onima koji vas zanimaju svojom osebujnom individualno{}u.

U`ivate u qubavi s voqenom osobom, i ni{ta drugo nije na meniju.

Ukoliko uz to i putujete negde daleko, na more, avionom, u`itak je upotpuwen. Gledate filmove, ili ih snimate. Izbor je va{.

TRI^-TRA^

Eva Longorija ima novog de~ka V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

7

Sombor

7

Kikinda

8

Vrbas

8

B. Palanka

9

Zrewanin

10

S. Mitrovica

9

Ruma

10

Pan~evo

11

Vr{ac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

10

K. Mitrovica

9

Ni{

10

Evropa Madrid

NOVI SAD: Malo toplije i promenqivo obla~no vreme. Vetar Rim umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna oko 9 stepeni.

London VOJVODINA: Malo toplije i promenqivo obla~no vreme. VeCirih tar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -2, a maksimalna 11 stepeni.

Berlin SRBIJA: Toplo vreme za ovo doba godine uz promenqivo Be~ obla~no vreme sa sun~anim periodima. Duva}e umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura Var{ava 5, a maksimalna 12 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak temperature }e u mnogim krajevima biti preko 10 stepeni u Moskva toku dana. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. U poOslo nedeqak po podne naobla~ewe, a na prelazu izme|u ponedeqka i utorka i u utorak je mogu}a slaba prolazna ki{a. Sredinom sed- St. Peterburg mice malo sve`ije, ali i daqe iznad proseka.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadr`ava se relativno povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika na ve}inu hroni~nih bolesnika, kojima se preporu~uje da redovno uzimaju terapiju. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u bla`em obliku. Savetuje se adekvatno odevawe.U saobra}aju je potrebna opreznost.

12 15 10 6 7 3 2

Glumica Eva Longorija navodno je u vezi sa Eduardom Kruzom, bratom Penelope Kruz.

Kraj pro{le godine obele`ila je vest da se o~ajna doma}ica razvodi od ko{arka{a Tonija Parkera zbog wegove afere sa `enom saigra~a. Ubrzo je „otkriveno” da je varala i Eva, ali sa kim? „Izvori bliski ko{arka{u” dali su ~itav spisak – od Lensa Armstronga, preko Xastina Timberlejka do Maria Lopeza... re~ je ipak o Eduardu Kruzu, bratu poznate {panske glumice, peva~u i kompozitoru.

Romansa je otkrivena nakon {to je glumica uslikana 31. decembra ispred svoje ku}e u bade mantilu kako ispra}a mladog Eduarda (26).

Ubrzo je Internet portal NBA Frontpejxe do{ao do informacija da je ova veza trajala i tokom braka sa Parkerom, kao i da su glumica i qubavnik ~esto razmewivali lascivne SMS poruke.

VIC DANA Pri~a Fata prijateqici: - Moj Hasa je mese~ar.

- [ta ti je to - pita drugarica.

- Mo`e samo jednom mese~no.

-1 -3 -4 -2

Atina

14

Pariz

12

Minhen

8

Budimpe{ta

6

Stokholm

0

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (-11)

Slankamen

475 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

284 (-14)

Zemun

504 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

506 (-4)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

596 (-4)

Novi Sad

366 (-7)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

654 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

644 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

523 (-8)

Tendencija opadawa

Titel

516 (-8)

NERA

Hetin

158 (18)

TISA

112 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 452 (-20) Beograd

Kusi}

454 (-12)

54 (0)

Re{ewe iz pro{log broja