Dnevnik 8.januar 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 8. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23310 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE M A „DNEV N I K A”: DA LI JE VOJ VO DI NI PO TRE BAN OZBI QAN AERO DROM

Jeftinije do Brisela nego do Sur~ina

str. 4 KU] NO OSNOV NO [KO LO VA WE PO DE LI LO JAV NOST

NASLOVI

Ja u {kolu ne idem i dobar sam |ak I dok su {kolarci na raspustu, nastavqena je rasprava o Nacrtu zakona o osnovnom obrazovawu, koji donosi dosta novina, od kojih }e realizacija mnogih, ako budu usvojene, biti u praksi prili~no diskutabilna. A najvi{e polemike izazvala je mogu}nost da se i u osnovno{kolskom uzrastu deca {koluju kod ku}e, odnosno da, iako obavezno, osnovno{kolsko obrazovawe ne mora biti i ste~eno u {koli.

Ova vrsta {kolovawa danas je najzastupqenija u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde se procewuje da se za posledwih deset godina broj dece koja se {koluju kod ku}e udvostru~io, pa ih je sada oko milion i po, {to je 2,7 odsto u toj populaciji. Osnovaca koji sva potrebna znawa sti~u kod ku}e u Velikoj Britaniji danas je oko 50.000, a statistike ka`u da je to tri puta vi{e nego pre jedne decenije. Zna~ajan broj dece je na ku}nom {kolovawu i u Kanadi, na Novom Zelandu, u Australiji...

INTERVJU NEDEQE

Du{ko Bogdanovi}

str. 7

Teofil Pan~i}

Majka, laptop i kamewe

Qubi{a Raji}

Mrtvaja pod liderskim {iwelom

str. 6

Ponesite ki{obran

Sme{e nam se DS i SNS

str. 2

\or|e Randeq

Foto: R. Hayi}

@ARKO KORA]

Mir, qubav i radost str. 21

Nina, Nina, daj mi NIN-a

Bora Oti} Oko Bo`i}a

BOGDAN \AKOVI]

U duhu tradicije

str. 8

Sr|an Basi}

Misija ma|arskog Mesije

Ilija Baki}

Kratka istorija genija

FINALE: Posle dve nedeqe iscrpquju}ih borbi na 49. tradicionalnom Dnevnikovom turniru u malom fudbalu, danas }e najboqi do}i do trofeja. Finalni duel seniora je na programu u 18 ~asova. str. 18 i 19

Najvi{a temperatura 5°S

2

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

Be o grad – Za greb avi o nom

CITATI

„

Danas gra|ani Srbije `ele mnogo pravednije dru{tvo nego {to im partije u izborima obe}avaju kada ih la`u. Srbiji treba ekonomski razvoj, jedno pravednije dru{tvo i jedna sigurna ruka koja }e da vodi dr`avu Ivi ca Da ~i}, potpredsednik Vlade Srbije

”

Hr vat ski na ci o nal ni aviopre vo znik „Kro a ci ja er lajnz” na le to }e uve sti se zon sku li ni ju Za greb-Be o grad, ~i me }e, na kon 21 go di ne, po no vo bi ti us po sta vqe na va zdu {na ve za iz me |u glav nih gra do va Hr vat ske i Sr bi je, pi {e „Ve ~er wi list”.

Us po sta vqa we avio-li ni je Za greb-Be o grad na ja vio je glav ni di rek tor „Kro a ci je er lajnz” Sre} ko [i mu no vi} na ne dav nom sa stan ku udru `e wa aviopre vo zni ka „Star ali jans” u Adis Abe bi. Ru ko vod stva „Kro a ci je er laj nza” i „Jat er vej za”, ka ko na vo di list, ra ni je su do go vo ri la sa rad wu na us po sta vqa wu le to va iz me |u Za gre ba i Be o gra da avi o ni ma hr vat ske avio-kom pa ni je. „Kro a ci ja er lajnz” je la ne pr vi put na kon ra ta us po sta vi la li ni ju s Be o gra dom i to iz Du brov ni ka.

PRED SED NIK RE PU BLI KE SR BI JE NA KiM

Ta di}: Ne }e mo uga si ti na {e in sti tu ci je Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je da ne }e pri hva ti ti zah tev za uki da we in sti tu ci ja na Ko so vu i Me to hi ji, jer bi to du go ro~ no zna ~i lo ise qa va we srp skog sta nov ni {tva iz po kra ji ne. Ta di} je u in ter vjuu TV „Most” iz Zve ~a na re kao da je ga {e we in sti tu ci ja ve li ki pri ti sak sa ko jim se da nas su o ~a va i ko ji do la zi od onih ze ma qa ko je su ve o ma uti caj ne, ve li kih si la ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti ko je su pri zna le Ko so vo i ko je bi `e le le da taj pro blem bu de sta vqen ad ak ta. „Mi ne }e mo pri hva ti ti uki da we na {ih in sti tu ci ja. Ka da bi smo pri hva ti li ta kav zah tev to bi du go -

sma trao da ne mam pra vo da pri sti nem na od ri ca we od Re zo lu ci je, jer taj akt je ipak prav ni osnov iz ko ga mo `e mo pro na }i re {e we za Ko so vo i Me to hi ju”, re kao je pred sed nik Sr bi je. „Je di ni na ~in da se Ko so vo pri zna kao ne za vi sno, je ste da se us po sta vi akt dr `a ve, par la men ta ili vla de, ko ji

Ka me no va no vo zi lo mi ni stra Auto mo bil mi ni stra za Ko so vo i Me to hi ju Go ra na Bog da no vi }a ka me no van je ju ~e u cen tru De ~a na gde je bio oku pqen ve li ki broj ak ti vi sta po kre ta Sa mo o pre de qe we. Oni su i u pe tak pri li kom do la ska pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a iza zva li in ci dent ga |a ju }i ko lo nu auto mo bi la ka me ni ca ma. Bo da no vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da su tri ka me na ko ja su ba ~e na iz ma se po red pu ta po go di la we go vo vo zi lo, na ko jem je na pr slo sta klo. Pre ma we go vim re ~i ma, po red pu ta kroz cen tar De ~a na bi lo je oku pqe no iz me |u 200 i 300 qu di. Spe ci jal ne je di ni ce ko sov ske po li ci je, ka ko je ob ja snio, obez be |i va le su put, a ka me ni ce su do {le iz ma se ko ja je bi la iza pri pad ni ka po li ci je.

Ta ~i ~e sti tao Bo `i} Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i je ~e sti tao Bo `i} gra |a ni ma Ko so va pra vo slav ne ve ro i spo ve sti i epi sko pu ra {ko - pri zren skom Te o do si ju. Taj zna ~a jan pra znik za pra vo slav ne ver ni ke no si po ru ku ve re, po {to va wa, har mo ni je i mi ra u na {em slo bod nom, de mo krat skom i mul ti et ni~ kom dru {tvu, na vo di se u ~e stit ki Ta ~i ja. On je gra |a ni ma Ko so va pra vo slav ne ve ro i spo ve sti po `e leo zdra vqe, sre }u i ve ru u bu du} nost dr `a ve. ro~ no zna ~i lo ise qa va we srp skog sta nov ni {tva sa Ko so va i Me to hi je a isto vre me no bi zna ~i lo da ni je obez be |e no ni {kol stvo ni zdrav tsvo ni so ci jal na za {ti ta kao i dru ge dru {tve ne de lat no sti”, re kao je Ta di}.

Ta di} je re kao da je ko jim slu ~a jem pri stao na to da se Sr bi ja od rek ne Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti u re gi o nal nom pred sta vqa wu in sti tu ci ja tzv. ne za vi sne dr `a ve Ko so vo, da bi Sr bi ja si gur no do bi la sta tus kan di da ta. „Tu ne ma ni ka kve di le me ja sam

se po {a qe u Pri {ti nu i u ko jem se ka `e da mi pri zna je mo ne za vi snost Ko so va. Sr bi ja to ne ra di ni ti }e ura di ti. To ne }u ura di ti ni ja, a ve ru jem ni je dan pred sed nik po sle me ne”, re kao je Ta di}.

Bo ris Ta di} je, na Bo `i} po Ju li jan skom ka len da ru, upu tio po ru ku mi ra „svi ma na Ko so vu - Sr bi ma, Al ban ci ma i pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce”. Na Bo `i} je di no po ru ka mi ra ima smi sla, re kao je Ta di} u ma na sti ru Vi so ki De ~a ni, ko ji je opi sao kao „sve to me sto”.

CRNA

Uhap {en osum wi ~e ni za ubi stvo tak si ste Po li cij skoj upra vi No vi Sad zva ni~ no je po tvr |e no da je u Frank fur tu 4. ja nu a ra uhap {en bok ser Geb hard He i ko Ka vin, osum wi ~en za ubi stvo tak si ste Alek san dra Da mja no vi }a iz Na da qa. Ka vin, ko ji ima dr `a vqan stvo Sr bi je i Ne ma~ ke, je pre ma po li cij skim iz vo ri ma 24. de cem bra pro {le go di ne u sta nu u Uli ci Pol ga ra An dra {a 12 u No vom Sa du, na smrt pre tu kao Da mja no vi }a, po sle ~e ga je od mah po be gao u Ne ma~ ku, gde je ro |en i ~i je bo je je bra nio kao bok ser. On se sum wi ~i da je Da mja no vi }a, biv {eg po li caj ca, pre tu kao na smrt u iz najm qe nom sta nu Ma ri ja ne R. Ona je i na {la be `i vot no te lo Da mja no vi }a, a dan ka sni je je uhap {e na zbog sum we da je po sre do va la u pro sti tu ci ji.

Po ne kim in di ci ja ma, Da mja no vi} i Ma ri ja na R. re {i li su da opqa~ ka ju Ka vi na a ona ga je po zva la u stan. Ka da je Ka vin do {ao za te kao je Da mja no vi }a i tak si stu je pre tu kao na smrt. Sa mo ne ko li ko sa ti po sle na la `e wa te la, no vo sad ski ope ra tiv ci su utvr di li ko je vi nov nik zlo ~i na, ali je on ve} po be gao. Ka vin je `i veo u No vom Sa du i ra dio je kao iz ba ci va~ u klu bo vi ma i kao in struk tor u te re ta na ma.

INTERVJU

@AR KO KO RA], LI DER SDU I NA ROD NI PO SLA NIK

Sr bi ji se sme {i vla da Bo ri sa i To me ~i gled no je da vlast pred u zi ma ne ke ko ra ke da bi do bi la u mar tu po zi ti van od go vor od EU, kao {to je hap {e we bra }e Ve se li no vi}, pro ti vqe we re fe ren du mu u ~e ti ri srp ske op {ti ne na se ve ru Ko so va i ne ko li ko dru gih po te za. To po ka zu je da Bo ris Ta di} i sa da {wa vlast `e le kan di da tu ru za ~lan stvo u EU, kao je dan od glav nih iz bor nih adu ta. Me |u tim, ono {to osta je pro blem je ste pi ta we da li }e to bi ti pri hva }e no kao nor ma li za ci ja od no sa sa Pri {ti nom u ovom tre nut ku, i da li }e se sma tra ti da je Be o grad do voq no u~i nio da se smi ri sta we na se ve ru Ko so va, gde se pre ne ko li ko me se ci pu ca lo na voj ni ke u sa sta vu KFOR-a, uka zu je u raz go vo ru za „Dnev nik“ li der SDU i na rod ni po sla nik dr @ar ko Ko ra}, od go va ra ju }i na di le mu da li Sr bi ja ~i ni do voq no, da od lu ka EU bu de po voq na.

– Bo jim se da je ta od lu ka ne iz ve sna, iako sam ne {to sklo ni ji da mi slim da }e nam EU da ti kan di da tu ru – pro ce wu je Ko ra}. l Mo `e li na ja vqe ni re fe ren dum na se ve ru Ko so va uti ca ti ne po voq no na taj is hod?

– Be o grad je ve} iz ra zio pro ti vqe we tom re fe ren du mu, po sled wi ko ji je to jav no re kao je mi ni star za Ko so vo Go ran Bog da no vi}.

Mno go je te `i pro blem u ovom tre nut ku to {to Be o grad na mer no iz be ga va da ne {to ka `e o da tu mu ras pi si va wa iz bo ra u Sr bi ji, {to je vr lo neo bi~ no s ob zi rom na to da bi tre ba lo da bu du odr `a ni za ne ko li ko me se ci. To se ~i ni upra vo za to {to je ne iz ve sno da li }e Be o grad tra `i ti da lo kal ni iz bo ri bu du ras pi sa ni i na se ve ru Ko so va, da kle po pro pi si ma Re pu bli ke Sr bi je. I to je jo{ je dan ele ment ove te {ke po li ti~ ke si tu a ci je. Jer, uko li ko bi Be o grad

O

ras pi sao lo kal ne iz bo re i na se ve ru KiM, to bi se shva ti lo kao prst u oko Pri {ti ni i di rekt no pro ti vqe we po li ti ci EU, ko ja sma tra da se ver tre ba po ste pe no in te gri sa ti u Re pu bli ku Ko so vo. l Da li su sa aspek ta sa me Sr bi je april ski, od no sno maj ski iz bo ri za ka sne li, da li je bi lo ko ri sni je da su ras pi sa ni u de cem bru, na kon iz o stan ka kan di da tu re?

l Da li u Sr bi ji po sto ji ne ka bu du }a ve }i na ko ja bi for mi ra la vlast i spro ve la pre o kret ko ji za go va ra te?

– Naj pre, po ka za lo se da smo, na`alost, bi li u pr vu i da je Sr bi ja za pa la }or so kak u evrop skim in te gra ci ja ma. Me |u tim, re~ „pre o kret“ ne ma sa mo zna ~e we pro me ne po li ti ke, ne go ima i zna ~e we stva ra wa uslo va re al nog op ti mi zma da je za i sta mo gu }e ne {to

Strah od pri ~e o \in |i }u l [ta }e bi ti te ma iz bor ne kam pa we, ho }e li me sto do bi ti i pri ~a o po li ti~ koj po za di ni ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a?

– Ta pri ~a ne }e bi ti ak ti vi ra na, jer go vo to svi po li ti~ ki li de ri u Sr bi ji ne `e le we no otva ra we, pla {e }i se kon se kven ci i svo je od go vor no sti. Mo ram da ka `em da ova te ma ni je ni otvo re na u sfe ri po li ti ke, ne go na pro tiv, u jed noj pri vat noj tu `bi, ko ju su pod ne le maj ka i se stra po koj nog Zo ra na \in |i }a. Advo kat Sr |a Po po vi} je pod neo dve pri ja ve u wi ho vo ime, u pr voj su ob u hva }e ni Vo ji slav Ko {tu ni ca i sa rad ni ci, a u dru goj jo{ ne ko li ko qu di. U tim je pri ja va ma iz ne to sve {to bi Tu `i la {tvo tre ba lo da is pi ta, pa da ta is tra ga po ka `e osno va nost tu `bi. Li~ no mi slim da je na ro ~i to pr va tu `ba i te ka ko osno va na, ali da ute me qe we ima i dru ga. Na `a lost, u Sr bi ji ne po sto ji ni ka kva sprem nost da se po dr `i ova is tra ga. Po seb no me bo li i po seb no mi je te {ko {to ona ne po sto ji da nas ni u vr hu De mo krat ske stran ke. Bo ris Ta di} se ogla {a vao ra znim po vo di ma, ali tim po vo dom – ne.

– Vla da ju }a gar ni tu ra prak ti~ no vi {e ni {ta ne mo `e da ura di.

Ona je ura di la sve {to je mo gla – to je otva ra we mo sto va i pu te va, ne sum wam da }e otva ra wa bi ti jo{. Ide mo na iz bo re sa mo sto vi ma i pu te vi ma, sa mo gu }om kan di da tu rom. S dru ge stra ne, ne ga ti van sal do na stra ni vla sti je to li ko ve li ki, po ~ev {i od ne za po sle no sti, pa da `i vot nog stan dar da do op {teg sma we wa pro iz vod we, op {te apa ti je gra |a na... da re `im, u su {ti ni, ovih po sled wih me se ci vr lo ma lo mo `e da ura di.

pro me ni ti, pre sve ga u eko nom skoj sli ci Sr bi je. Jer, ono {to je si gur no, to je da }e iz bo ri bi ti obe le `e ni apa ti jom i ne ve ri com ve }i ne gra |a na da ne {to su {tin ski mo `e da se pro me ni na po li ti~ koj sce ni Sr bi je.

Ono ~e ga se pla {im, je ste da }e vla da ju }a ko a li ci ja po ku {a ti po sva ku ce nu da osta ne vla sti, pri to me, na rav no, ne mi slim na ne de mo krat ska sred stva. Bo jim se da ono {to se Sr bi ji „sme {i“, je ste po nu da ta ko zva ne eko nom ske vla de na ci o nal nog spa sa, u ko joj bi mo -

gli da se na |u i Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li}. l A ko je stran ke bi bi le kan di da ti za tu ne ku even tu al nu ’ko a li ci ju pre o kre ta’, o ko joj go vo ri te? Ima li ih uop {te u vla sti?

– Ne ma ni ka ve sum we da po sto je u Sr bi ji qu di, stru~ wa ci, po li ti~ ke gru pa ci je, ak te ri eko nom skog i po li ti~ kog `i vo ta, ko ji su spo sob ni za ta kav pre o kret. Ono {to je pro blem, to je {to po sto ji mo no pol u jav nom `i vo tu onih ko ji su se po ka za li ne spo sob nim da vo de Sr bi ju. Mi ide mo na iz bo re, a dve glav ne stran ke ko je su da nas do mi nant ne u Sr bi ji i ko je ima ju pre ko 60 po sto gla sa ~a, to su DS i SNS, ne ma ju ni u tra go vi ma pro gram eko nom skog pre o kre ta. To je jed na od naj go rih si tu a ci ja u ko ji ma se Sr bi ja na {la za po sled wih 200 go di na no vi je po li ti~ ke isto ri je. Dve sto `er ne stran ke u Sr bi ji poj ma ne ma ju ka ko Sr bi ju iz ve sti iz eko nom skih te {ko }a! Na `a lost, ma wim stran ka ma, gru pa ci ja ma, stru~ wa ci ma, in te lek tu al ci ma, qu di ma u jav nom `i vo tu, osta vqe no je da po ku {a ju da na pra ve ta kav pro gram, {to je vr lo te {ko. l Ipak, ^e do mir Jo va no vi}, Vuk Dra {ko vi} i vi bi li ste u raz li i~ tim vre me ni ma u vla da ma ko je vo di la DS. Ve ru je te li da to mo `e da se po no vi i da se di te po no vo u is toj vla di?

– Ni je pro blem ime stran ke sa ko jom se di te. Pro blem su qu di ko ji je vo de i po li ti ka ko ja se u tom tre nut ku vo di. DS su vo di li Dra go qub Mi }u no vi}, Zo ran \in |i} i Bo ris Ta di}, ali to ni ti su iste po li i ke, ni ti ista vre me na, ni ti iste te {ko }e s ko ji ma se su o ~a va ju. Ni je, da kle, bit no ime stran ke, bit no je ko wu vo di i

NO VA FA ZA JED NO U MQA NA KO SO VU – KO JE PRO TIV RE FE REN DU MA, TAJ JE S TA ^I JEM

Traj ko vi}: Ozbiq na dr `a va mo ra ja sno re }i „ne”!

N

a kon {to se pre tri da na otvo re no su prot sta vi la odr `a va wu re fe ren du ma u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va i Me to hi je, na Ra du Traj ko vi} osu to je po li ti~ ko i li~ no dr vqe i ka me we, ne sa mo sa pro sto ra iz nad Ibra, ne go i po sred stvom ra znih in ter net fo ru ma. Uz uobi ~a je no sta vqa we u isti „or gan ski ko{“ sa Ku {ne rom i Ta ~i jem, te „iz daj ni~ ki” sa ^e dom Jo va no vi }em i Vu kom Dra {ko vi }em, sa da joj je otvo re no i `e sto ko za me ren i evro en tu zi ja zam, jer je upo zo ri la da je iz ja {wa va we Sr ba na se ve ru „lo {e re {e we ko je }e uspo ri ti pri bli `a va we Sr bi je EU”.

– Ras tu `i la sam se, u jed nom su mi tre nut ku su ze kre nu le. Za pi ta la sam se: {ta je, bre, ovom na ro du? Is pa da da je svim tim ’pa tri o ta ma’ vi {e sta lo do Ko so va i Sr ba od nas ko ji `i vi mo i po ku {a va mo da osta ne mo da `i vi mo na tom istom Ko so vu, ali ne sa mo na se ve ru, ne go i ju `no od Ibra – ka `e Ra da Traj ko vi} za „Dnev nik”.

Ona, me |u tim, ne od stu pa od oce ne da je na ja vqe ni re fe ren dum po gre {an ko rak ko ji de sta bi li zu je ne sa mo pro sto re na ko ji ma `i ve ko sov ski Sr bi, ne go i ce lu Sr bi ju.

– Spon ta ni re volt je mo gao da se raz u me kao od go vor na jed no stra nu Ta ~i je vu ak ci ju i sla we spe ci ja la ca Ro su na Ja ri we i Br wak. Ali u po sled we smo vre me sve do ci ni za ini ci ja ti va, me |u ko je spa da i re fe ren dum, ko je o~i gled no za ciq ima ju mi ni ra we evrop ske per spek ti ve Sr bi je, bez ob zi ra {to se isto vre me no na taj na ~in do dat no kom pro mi tu je i po zi ci ja Sr ba na KiM. Jer, ume sto da ja ~a mo i

gra di mo srp ske in sti tu ci je na KiM u prav cu na {eg op stan ka na ovim pro sto ri ma, ova kvim ih po te zi ma pred sta vqa mo kao

pu tu i ci vi li za cij skom od re |e wu, ona mo ra i tre ba da re a gu je.

Ozbiq na dr `a va - a ja ho }u da ve ru jem da je mo ja dr `a va ta kva -

U posledwe smo vreme svedoci niza inicijativa, me|u koje spada i referendum, koje o~igledno za ciq imaju minirawe evropske perspektive Srbije fak tor de sta bi li za ci je ne sa mo na Ko so vu, ne go i u re gi o nu – ob ja {wa va sa go vor ni ca „Dnev ni ka”.

Ona, me |u tim, od ba cu je spe ku la ci je da vlast u Sr bi ji ne ma ama ba{ ni ka kav uti caj na ~e ti ri se ver no ko sov ske op {ti ne.

– Sva ka dr `a va ima me ha ni zme ko ji ma mo `e da spre ~i de lo va wa ko ja joj na no se {te tu. Mo `da ne mo `e da in ter ve ni {e na vre me ka da su u pi ta wu ne ke izo lo va ne taj ne gru pe, ali u ova kvim si tu a ci ja ma, ka da se otvo re no pre ti we nom stra te {kom

taj bi re fe ren dum po ni {ti la na pr voj sed ni ci Na rod ne skup {ti ne ili, ako par la ment ne ma sna ge za to, po ni {ti la bi ga Vla da. Uosta lom, ta ista vla da mo ra otvo re no da iza |e i po ru ~i da }e po ni {ti ti re fe ren dum. Do sta je bi lo mi mi kri je!

Do sta je bi lo Da ~i }e vih pa ro la, dok we go vi so ci ja li sti po dr `a va ju odr `a va we re fe ren du ma...

Ra da Traj ko vi} pri zna je da je „sve vi {e za ma ra na {a pot pu na stra te {ka li der ska ne de fi ni sa nost, to in si sti ra we na sta vu

da mo `e mo sa svi ma, i u okvi ru dr `a ve i na me |u na rod nom ni vou, taj ku ka vi~ luk da se is ka `e ja san stav, to iz be ga va we da se ko na~ no sed ne na jed nu sto li cu”...

– Ne mo gu se stal no pra vi ti kom pro mi si sa an ti dr `av nim pro jek ti ma. Ka kva je to pri ~a da }e taj re fe ren dum, ko ji je u prav nom smi slu pot pu no sme {an, oja ~a ti na {u pre go va ra~ ku po zi ci ju? Pa sva kom nor mal nom je vaq da ja sno da Sr bi, i iz nad i is pod Ibra, ne pri hva ta ju ni ti }e ika da pri hva ti ti pro je kat ko sov ske ne za vi sno sti. Ali isto ta ko je vaq da sva kom nor mal nom ja sno da me |u na rod na za jed ni ca ne pri hva ta po de lu Ko so va. I {ta se on da po sti `e re fe ren du mom, ko ji se or ga ni zu je su prot no Usta vu Sr bi je, na pro sto ru na ko jem va `i Ku ma nov ski spo ra zum, fi nan si ra ju ga „pri vat ni do na to ri”, a gla so vi }e se pre bro ja va ti u at mos fe ri „}o ra vih ku ti ja”...

Ume sto ta kvog „re {e wa”, ona je po zva la pred sed ni ka Ta di }a da za jed no sa svim ko sov skim Sr bi ma kre ne dru gim pu tem.

– Pred sed nik Ta di} je na ja vio plan za KiM. Pa ne ka sa zo ve sa sta nak svih pred stav ni ka Sr ba, i sa se ve ra i sa ju ga, da ~u je mo we go ve ide je. A ne da ova ~e tvo ri ca pred sed ni ka se ver no ko sov skih op {ti na otva ra ju no gom vra ta ka bi ne ta u Be o gra du, stal no se wi ma ne {to udo vo qa va... aman, qu di umi sli {e da su ne ka kvi na rod ni he ro ji. Sve me to pod se }a na vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ka da su kod we ga isto ta ko upa da li Ko so vo poq ci, dik ti ra li {ta i ka ko da se ra di. I evo, pro {li smo ka ko smo pro {li... n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa8.januar2012.

c m y

dnevnik

3

KARMA KOMA

Majka, laptop i kamewe

Z

{ta je wena politika. Ne mo`e se mo osvanuti sa fudbalskom repre- kvo izviwewe. Jedan od razloga zajednako negativno procewivati zentacijom kadrom da tu~e [pani- {to na to nije spreman jeste taj {to on ima i li~nu odgovornost svih posledwih 10, ili 20 godina. ju 5:0 i osvoji Svetsko prvenstvo.

Ja to zovem nivelisawem polil Li der SPS Ivi ca Da ~i} za tu politiku, jer je u tom perioti~kog `ivota Srbije: drugim re- na ja vio je mo gu} nost da se SPS du bio portparol SPS-a i blizak saradnik Slobodana Milo{evi~ima, Vojislav [e{eq, Tomislav iz vi ni gra |a ni ma. Ka ko vam iz Nikoli}, Boris Tadi}, Zoran gle da ta kav we gov po li ti~ ki }a. Dakle, Da~i} ne bi mogao da pri~a o izviwewu, a da pre toga \in|i}, Vuk Dra{kovi}, @arko po tez?

– Da~i} je trenutno najja~i kanne{to ne ka`e o svojoj li~noj odKora}... svi su jednako odgovorni govornosti za politku iz tog peza sve {to se dogodilo. Oprosti- didat za najcini~nijeg politi~arioda. te, tako ne}e mo}i, tu vrstu ana- ra koga je Srbija imala posledwih lize u potpunosti odbal Vi di te li na po li ti~ koj sce ni Sr bi je cujem. Prvo, niti su pooso bu ko ja bi bi la ne jedini politi~ki akteDve sto`erne stranke u Srbiji, ki bu du }i pre mi jer, ri bili u istim perioDS i SNS, pojma nemaju kako zemqu pred vod nik pro me na dima na vlasti, niti su izvesti iz ekonomskih te{ko}a! ko je su po treb ne? imali jednaku odgovornost u vlasti, niti su – Takve li~nosti pobili jednako uspe{ni stoje, ne}u sada namerno 20 godina, a konkurencija u toj dikada su bili na vlasti. da iznosim imena da ne bi te qude Ono {to je sigurno, to je da je sciplini je zaista velika. Wegova dovodio u te`ak polo`aj. Ideja Srbiji potrebna dramati~na pro- izjava je sa dva kondicionala, da da Srbija, koja ima osam miliona mena politi~kog trenutka, da bu- bi on mo`da mogao da se izvini i stanovnika nema sposobnih qudi, dem precizan, potrebno je stvara- drugo da bi mogao da se izvini za sama je po sebi monstruozna. Nawe jasnog i detaqnog politi~kog ono za {ta je SPS delimi~no ravno da u Srbiji postoje sposobprograma ekonomskih i dru{tve- kriv. Prvo, SPS nije delimi~no ni qudi, ali stvorena je atmosfenih promena. Srbiji je potreban kriv, on je dr`ao apsolutnu vlast ra - prvo, da ti qudi ne `ele da se jasan i detaqan projekat sa vre- 10 godina, pa je potpuno kriv! A na|u vlasti, jer su svesni lin~a menskim rokovima kako da iza|e pod dva: re~ izviwewe podrazumekroz koji }e pro}i, te {ta }e se iz ekonomskih te{ko}a. Ali ilu- va da se ili izvinite, ili ne izvisve zaveriti protiv wih da u tome zija je da }e se stvoriti nekakva nite. Da~i} je uveo novi pojam u ne bi uspeli. I pod dva, korumpinova politi~ka elita u Srbiji srpskom jeziku, a to je mogu}e izrane politi~ke elite se veoma akpreko no}i, kao Venera ~uvenog viwewe. [to bi rekli srpski setivno trude da ti qudi i ne dobiitalijanskog slikara Boti~elija qaci, „mo`e da bidne, ali ne moju {ansu da bilo {ta pomognu Srkoja izrawa iz mora. To je jednako ra“. To samo po sebi govori kolibiji. ideji da }e Srbija jednog jutra sa- ko je on spreman da uputi bilo kan Sve tla na Stan ko vi}

apeli qudi u De~ane za Bo`i}, pa to ti je; ne zna se za{to i za koju vajdu, a boqe ti je i ne pitati. To je kanda neka Visoka Simbolika, koju obi~ni smrtnici, pa jo{ i nevernici kao ja, ne mogu razumeti. A ti {to su zapeli nisu neki obi~ni vernici i obi~ni kosovski Srbi – ~emu se nema {ta prigovoriti; gde }e ako tamo ne}e? – nego jedan predsednik dr`ave (one jedine ~iji paso{ imam), jedan ministar „za Kosovo“ ({ta god ta zaumna funkcija zna~ila) i tome sli~ni uglednici.

Oni, dakle, zapeli, a neki drugi, oni {to se kunu u nekakvo „samoopredeqewe“, zapeli da im ne daju do De~ana, pa ih zasuli kamenicama, i jo{ sva{ta ne{to im radili. Dobro, na kraju se ovi na{i uglednici, uz malu pomo} te`e naoru`anih me|unarodnih prijateqa, ipak probi{e do De~ana i bezbedno se vrati{e na slobodnu teritoriju, ali ostaje (mi) nejasno {ta su tamo izvorno tra`ili, mislim „politi~ki“, po{to stvari koje javno ~ine visoki politi~ari i dr`avne glave{ine ne mogu biti ni{ta doli politi~ke po sebi.

U redu, bili tamo, celivali popu ruku, vratili se, i {ta sad? Je li Kosovo posle wihovog povratka mawe Kosovo, a vi{e Srbija nego {to je bilo pre wihovog odlaska? Ako jeste – kako jeste, i kako se to vidi? I kako je mogu}e da to ne vidi ba{ niko drugi? A ako nije – ~emu onda sve to i za ~ije babe zdravqe? I da li ovi na{i de~anski i nede~anski de~aci, ovi prepodobni rukoqupci i rodoqupci, stvarno misle da je mogu}e – ~ak i nama, ovakvima kakvi smo – ba{ zauvek prodavati tvrdokornu beslovesnost pod dr`avni~ku odlu~nost?

Tako se to, me|utim, ovde radi, to je ovde „politi~ka mudrost“: uredno mamuzaj i timari mrtvog kowa, iznova juri{aj u odavno zavr{ene i izgubqene bitke, vampiraj na sve na~ine kroz Pro{lo Svr{eno Vreme prave}i se da je u pitawu su{ta sada{wost, i ~ekaj da ti u tome pro|e mandat, {tavi{e, da ti ba{ to donese i jo{ jedan, pa jo{ koji pride. I ne bi bilo ni po jada da i ovi {to bi te smenili i zaseli na tvoje mesto ne duvaju u tu istu tikvu, i to na neku jo{ sumwiviju melodiju, sve blagoglagoqaju}i kako bi oni na tvom mestu boqe i uverqivije mamuzali, juri{ali i vampirali. Libreto je tobo`e ba{ dobar i ne treba ga mewati nipo{to, samo izvedba hroni~no {kripi, kao da poru~uju na{i pretendenti na presto. Te mu tako borba za politi~ku prevlast u zemqi Srbiji ranog XXI veka do|e ne{to kao beskrajna audicija za Don Kihota, a samoj Srbiji je u toj podeli dodeqena, dakako, uloga izmorene rage Rosinante. Ako je ve} tome tako, ko li je tu San~o Pansa, pitate se vi? Ta ne sekirajte se, ima ~itav pansion mogu}e pansadi, od svih dezena i veli~ina, pa biraj kakvog najvoli{.

I taman dok sam nemo}no zdvajao nad tim da kojega li vraga su ovi tra`ili tamo dole u De~anima (i jesu li ga na{li?), mogu}i mi se odgovor ukazao sam od sebe, a gde nego u mudrim i vizionarskim besedama pesni~kim. Matija nam je Be}kovi}, naime, ovih dana lepo objasnio da je biti u dilemi izme|u Kosova i Evrope isto {to i pitati se voli{ li vi{e majku ili laptop. Pesnik nije direktno ra{~lawivao tu stvar, no verujem da veruje kako je tu svakome jasno {ta bi tu bila majka, a {ta pak laptop. Tjah, ja dodu{e ne poznajem ba{ nikoga ko bi makar i u glupavoj {ali pitao bilo koga da li volije majku ili laptop – nego eventualno majku ili tatka, odnosno Pi-Si ili laptop – ali opet, Matija je ~ovek iskusniji, mogu}e je da negde u wegovom svetu i tako ne~ega ima, ili bi barem bilo zamislivo. A sve {to je pesniku zamislivo, znamo iz pregorkog iskustva, pre ili kasnije postane srpska stvarnost, jer tako je, eto, sazdana na{a stvarnost: od psihodeli~nih okrajaka pesni~kih vizija; ova majko-laptopska niti je prva, niti je najgora.

Kako god bilo, po~eh da se pitam: a da nisu ovi na{i oti{li Dole, pod ki{om kamenica, ne bi li prona{li ne{to od to dvoje – bilo majku, bilo laptop? Mada verujem da i jedno i drugo imaju i bez Kosova, ~ak sam u to sasvim siguran, ali ne treba ovde biti bukvalan, sve su to, bra{o moj, „pesni~ke metafore“. Pa dobro, ako je ve} tako, hajdemo i mi u tom pravcu, pa da vidimo kuda }emo sti}i.

Majka je samo jedna, i majka se voli; laptopa je bezbroj, i samo se koriste, pa se posle bace. Maj~ina univerzalna prednost nad laptopom tolika je da bi mu mogla dati milion poena fore, i opet ga pobediti s lako}om, u{av{i na teren u posledwem minutu zaustavnog vremena. Me|utim, {ta biva ako je majka, da prostite, ve} preminula u Gospodinu? Volimo je i daqe, i to beskrajno i kao nikoga drugog na ovom i onom svetu, ali mrtva majka je na koncu ipak mrtva, tu pomo}i nema, negirati to i graditi se da je `iva zna~i siguran put u psihozu i ludilo, zna~i postati Norman Bejts, onaj iz Psiha, onaj nesre}nik {to je `iveo sa skeletom mrtve matere u podrumu.

Elem, ne ide to tako – ni majka za laptop ni obrnuto, ba{ kao ni baba sa `abom, nego svemu ima mesto i vreme, i ne treba me{ati {to za me{awe nije. n Teofil Pan~i}

PAR TI JE SVE BROJ NI JE, A PO LI TI^ KA PO NU DA ISTA VE] DVE DE CE NI JE

Mr tva ja pod li der skim {i we lom K

ada se sabere navodno ~lanstvo svih politi~kih stranaka u Srbiji, do|e se do podatka da partijsku kwi`icu danas ima gotovo dva miliona qudi, a {to bi, opet, zna~ilo da svaki tre}i punoletan gra|anin pripada nekoj partiji. U CeSID-u, pak, tvrde da realno u Srbiji ima oko pola miliona ~lanova politi~kih stranaka, odnosno da je svaki dvanaesti gra|anin politi~ki opredeqen i za to ima potvrdu u ~lanskoj kwi`ici. ^ak iako se kao relevantan uzme CeSID-ov podatak, kao logi~no se name}e pitawe za{to je onda izborna ponuda godinama ista, i za{to i na devetim parlamentarnim izborima, koji nas ~ekaju koliko iza }o{ka, na listama ne}e biti novih politi~ara, ve} }e se za ulazak u parlament i mesto u novom srpskom kabinetu opet nadmetati isti qudi. Neki od wih su promenili partiju, pa i vi{e wih, ali se i daqe (samo)kandiduju kao „dobro re{ewe sa Srbiju”.

Uostalom, treba li navoditi ve}i paradoks od ~iwenice da je posledwi “novi politi~ar” koji se pojavio na izborima bio – Jovan Krkobabi}, lider PUPS-a i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije. Popularni „Krki” je, nakon dugogodi{weg delovawa Savezu penzionera Srbije, odlu~io da sa bezmalo 80 u|e u politi~ku arenu i odmah mu se posre}ilo, jer je wegova stranka u{la u vladaju}u koaliciju.

Profesor dr Qubi{a Raji} ocewuje za na{ list da su stranke u Srbiji stati~ne i da oni, koji su se jednom na{li na vrhu, toliko su tu dobro u~vrstili svoju poziciju da nemaju nameru da se s we pomere, pa samim tim i ne dozvoqavaju nikom iz tzv. drugog ili tre}eg e{alona da se tom istom vrhu pribli`i. Ni`i partijski e{alon je, po Raji}u, tu zarad brojnog stawa, za {ta }e biti nagra|en mrvama i mrvicama, a ne da bi, kako ka`e,

remetio pozicije koje su zauzete i u koje se ne sme dirati.

– Kod nas, kad neko do|e na ~elo stranke, on tu prakti~no sedi do kraja `ivota. Retko su se u Srbiji mewali qudi na ~elu politi~kih stranaka kroz celu na{u istoriju.

Za “one druge” namewena su mesta u upravnim odborima, gde se dobijaju honorari, i mnogi zbog toga i uzimaju partijsku kwi`icu u ruke.

Uostalom, svedoci smo mno{tva qudi iz intelektualnih krugova koji radije biraju da sede u tom drugom redu, u kojem je odgovornost mala ili nikakva, a xep mo`e da se ugoji – navodi profesor Raji}.

Razlog za ve} godinama nepromewen “politi~ki meni” profesor Raji} vidi i u tome {to je u

Srbiji, ra|e se sklawaju nego da se hvataju u politi~ko kolo „u koje se jeftino ulazi a izlazak se skupo pla}a”.

– Na`alost, oni koji bi sada trebalo da “drmaju” srpskom politikom, jer su u punoj zrelosti u svakom pogledu, iselili su se devedesetih, a onda i nakon 2003. godine. A kako se iseqavawe nastavqa, ni nema neke velike {anse za ne znam kakvu obnovu i izmenu politi~kih lista. Me|utim, treba re}i i to da na ustajalost u politi~kom `ivotu Srbije svakako uti~e i balkanska gerijatrijska tradicija, po kojoj {to je neko stariji, toliko je pametniji. Zbog toga i imamo dramati~no visok prosek godina u Akademiji nauka, zato se

Na`alost, oni koji bi sada trebalo da „drmaju” srpskom politikom, jer su u punoj zrelosti u svakom pogledu, iselili su se devedesetih (Qubi{a Raji}) Srbiji tre}a, tzv. sredwa generacija, skoro nepostoje}a, jer se ona u dobroj meri iselila devedesetih. Stoga oni koji bi danas i mogli i trebali da „uzmu stvari u svoje ruke”, zapravo ovde vi{e ne stanuju, a oni koji su silom prilika ostali i prinu|eni su da `ive u

u politici nalazi qudi koji su za{li u osmu deceniju `ivota...

Po wegovim re~ima, treba, ipak, biti iskren pa re}i da postoji i velika nezainteresovanost dobrog dela mladih qudi za ulazak u politiku, pa ~ak i za bilo kakva javna istupawa.

– Oni su u strahu da ako ne{to ka`u i urade, nekog „glavatog” ne zaka~e, pa da im to mo`e na{kodi, ugroziti karijeru, posao... A vremena jesu takva da se ~esto i banalnim potezima i re~ima neko oseti prozvanim, pa ako ima vlast uzvra}a svim sredstvima – ocewuje profesor Raji}.

Po wegovim re~ima, Srbija podse}a na ustajalu baru, na mrtvaju u kojoj ima nekog `ivota, ali takvog da nema noviteta i boqitka, ve} samo `eqe da ostane tako kako jeste.

– Bez obzira {to danas uglavnom nema novih ideja, a kada se i pojave, brzo se utope i prilagode trenutku, ta na{a mrtvaja }e se morati pre ili kasnije zatalasati. Nikada jedno u~malo dru{tvo nije ve~ito trajalo. I samo se bojim da nas taj talas, upravo zbog ~iwenice da u~malost kod nas predugo traje i u velikoj se meri neguje, ne potopi. U|emo li, recimo, u EU potpuno nespremni da se suo~imo sa ozbiqnim izazovom, jer se o tome ovde i ne razmi{qa, to bi nas moglo samleti i naneti nam veliku {tetu. A kada do|e otre`wewe, za dobar deo dru{tvene stvarnosti bi}e ve} kasno – ka`e profesor Raji}.

Profesorka Zagorka Golubovi}, pak, tvrdi da mladih, sposobnih i pametnih qudi u Srbiji ima, pa ~ak i da oni javno istupaju jer imaju {ta da ka`u i ponude. Ali, kako isti~e sagovornica „Dnevnika”, wih nema u javnosti jer ih mediji pre}utkuju i “preska~u” zato {to bi mogli nadja~ati aktuelne politi~are, pomutiti im slavu i ukazati da put kojim Srbija danas ide – nije dobar.

– Na tribinama, okruglim stolovima, raznim stru~nim skupovima... mnogo je mladih qudi koji pametno razmi{qaju i zbore, ali se oni javno ne ~uju niti ih iko zove da iznesu svoje mi{qewe jer je druga~ije od onog koje je jedino priznato i samim tim jedino i do-

zvoqeno, po{to samo takvo odgovara kreatorima na{eg politi~kog `ivota – obja{wava profesorka Golubovi}.

Po wenim re~ima, ne be`i mlad i pametan svet od politike, ve} be`i od politi~kih stranaka.

– Za mlade qude politi~ke stranke jednostavno vi{e nisu aktuelne i zato oni tra`e neke druge vidove organizovawa koji }e biti spontaniji.

Politi~ke stranke su autoritarne, lideri su glavni i odre|uju {ta }e i kako biti, i od toga se ne odstupa. Dakle, averzija prema strankama je, zapravo, ta koja qude od-

Mno go to ga tre ba od mah me wa ti U atmosferi na{ih politi~kih odnosa mora se mnogo {to{ta mewati, isti~e profesorka Golubovi}, dodaju}i da nije samo stvar u promeni politi~kih li~nosti. „Moraju se mewati taktika, pristup politi~kim problemima, odnosi u dru{tvu... Ne treba da ~ekamo jo{ dvadeset godina da bismo krenuli sitnim korakom napred. Od nas svih mnogo zavisi da li }e promena biti, jer ako se ~eka na politi~are, oni ni{ta u~initi ne}e. Ne sme se ~ekati politi~ka kampawa za izbore, ve} gra|ani treba sami da povedu kampawu o tome {ta se mora mewati i pre nego {to se glasa~ke kutije otvore”, ka`e profesorka Golubovi}. vra}a od politi~kog agna`ovawa, pa zato i nema novih politi~ara.

Naprosto, nismo prona{li formu, za razliku od mnogih dr`ava u svetu, za artikulaciju progresivnih ideja tog mladog i pametnog sveta, ideja koje bi nam mogle doneti boqitak...

Na{a sagovornica kao razlog za stalno me{awe karata sa starim i istom politi~arima navodi i to {to u Srbiji, u stvari, i nemamo istinski demokratskih stranaka.

– Kada bismo imali demokratske stranke, to bi zna~ilo i prihvatawe frakcija, i slobodnije kriti~ke diskusije, i predlagawe

drugih qudi mimo lideskog {iwela. Ali toga nema – ka`e profesorka Golubovi}. – Iz na{ih istra`ivawa proizilazi da qudi uobi~ajeno ka`u: dosta nam je politike, {to zna~i i burazerske privatizacije, nezaposlenosti, korupcije... Ali sve je to politika koja se ne}e izle~iti samo izlaskom na izbore, po{to sve stranke unapred imaju pripremqene politi~are koji }e raditi kako im se ka`e. Zato nam je potrebna temeqna promena politi~kog sistema. Jer, u postoje}im okolnostima, od izborne voqe gra|ana vrlo malo zavisi. n Qu bin ka Ma le {e vi}

4

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

JO[ MALO O KORISTI OD STATUSA KANDIDATA

I pa o ri ma tre ba ju evrop ski nov ci Pi {e: Andrija Aleksi} m ple men ta ci ja pe te IPA kom po nen te (IPARD) usme re na je na raz voj po qo pri vred nog sek to ra i ru ral nih obla sti i pri pre ma kan di da te za ~lan stvo u EU, spro vo |e we Za jed ni~ ke po qo pri vred ne po li ti ke i ko ri {}e we sred sta va iz Evrop skog po qo pri vred nog fon da za ru ral ni raz voj (Euro pean Agri cul tu ral Fund for Ru ral De ve lop ment – EAFRD) po ula sku u EU. Na `a lost, Sr bi ja sa tre nut nim sta tu som po ten ci jal nog kan di da ta ni je u mo gu} no sti da ko ri sti tu IPA kom po nen tu. Za pri stup ovim fon do vi ma neo p ho dan je sta tus kan di da ta, akre di to van EDIS si stem (De cen tra li zo van si stem upra vqa wa bez ex an te kon tro le EU), us po sta vqe ne i akre di to va ne ope ra tiv ne struk tu re za spro vo |e we pro gra ma, kao i usvo jen IPARD pro gram odo bren od stra ne Evrop ske ko mi si je.

Sr bi ja je ve} 2008. go di ne, po pot pi si va wu Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu, kre nu la sa pri pre ma ma za us po sta vqa we po treb nih ope ra tiv nih struk tu ra. To kom 2009. go di ne za po ~e ta je iz ra da sek tor skih ana li za po qo pri vred ne pro iz vod we (me so, mle ko, vo }e, po vr }e...) ko je }e bi ti ob u hva }e ne IPARD ope ra tiv nim pro gra mom, a ko ji se sa ~i wa va na na ci o nal nom ni vou i od go vor nost je tzv.

Upra vqa~ kog te la. U na {em slu ~a ju to Upra vqa~ ko te lo se na la zi u Sek to ru za ru ral ni raz voj re pu bli~ kog Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de.

Ove sek tor ske ana li ze su za vr {e ne 2010. go di ne ka da je za vr {en i pr vi na crt IPARD pro gra ma ko ji je ob u hva tio tri me re: (1) in ve sti ci je u po qo pri vred na ga zdin stva; (2) in ve sti ci je u ka pa ci te te pre ra |i va~ ke in du stri je; (3) teh ni~ ka po mo}. Po ~et kom 2011. go di ne usvo jen je Na ci o nal ni plan ru ral nog raz vo ja za pe riod 2011-2013. ko ji je u skla du sa IPARD pro gra mom.

I

Osno va na je Upra va za agrar na pla }a wa (IPARD agen ci ja) sa se di {tem u [ap cu ko ja se kao or gan na la zi u sa sta vu Mi ni star stva po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de RS, a kqu~ na je ka ri ka u spro vo |e wu IPARD kom po nen te. Ova agen ci ja je do sti gla svoj pun ope ra tiv ni ni vo pro {le go di ne i tre nut no spro vo di dva pi lot pro jek ta fi nan si ra na iz na ci o nal nog bu xe ta kao pri pre mu za uspe {nu im ple men ta ci ju pro gra ma.

Ina ~e, spe ci fi~ nost ove u od no su na dru ge IPA kom po nen te, je ste to {to mo gu} nost kon ku ri sa wa za bes po vrat na sred stva ima ju i fi zi~ ka li ca, {to u dru gim kom po nen ta ma ni je slu ~aj. IPARD funk ci o ni {e po prin ci pi ma grant {e me. Po otva ra wu kon kur sa, po ten ci jal ni ko ri sni ci do sta vqa ju obim nu do ku men ta ci ju i ula ze u pro ces odo bra va wa pro jek ta. Me |u tim, neo p hod no je da ko ri snik obez be di pun iz nos po tre ban za re a li za ci ju sa me in ve sti ci je. Po {to se pro je kat odo bri, ko ri snik mo `e da po~ ne sa in ve sti ci jom, ali ne sme da od stu pa od pro jek ta ko ji je pri lo `io pri li kom kon ku ri sa wa. Sva ka in ve sti ci ja ima mi ni ma lan rok tra ja wa od 5 go di na, a po tom se odo bra va re fun da ci ja tro {ko va u vi si ni od 50% vred no sti sa me in ve sti ci je, od no sno pri hva tqi vih tro {ko va.

Po dr {ka po qo pri vred noj pro iz vod wi kroz IPARD pro gram od re |u je se sed mo go di {wim bu xe tom {to zna ~i da se sred stva ma lo ili go to vo ni ka ko ne me wa ju {to ko ri sni ci ma omo gu }a va du go ro~ no pla ni ra we. Na pri me ri ma ze ma qa kan di da ta ko je ko ri ste ovu kom po nen tu (Hr vat ska, Ma ke do ni ja i Tur ska) mo `e se vi de ti da udeo pe te kom po nen te va ri ra u ukup nom iz no su IPA sred sta va od 10 do 20%. Ukup na alo ka ci ja za 2007-2013. pe riod za Hr vat sku iz no si 184,37 mi li o na, za Ma ke do ni ju 87,53 mi li o na, dok za Tur sku iz iz no si 873,9 mi li o na evra. Za Sr bi ju se pred vi |a alo ka ci ja od oko 20 mi li o na evra go di {we u slu ~a ju do bi ja wa sta tu sa kan di da ta u okvi ru IPARD kom po nen te. (autor je {ef od se ka evrop skih fon do va u FEP-u)

ako start slu `be no ni je ozna ~en, po li ti~ ka “tr ka za pa or ski glas” po ~e la je jo{ pre dvatri me se ca. Te {ko je ime no va ti stran ku ko ja se po qo pri vred ni ka u pred iz bor noj kam pa wi pr va se ti la, ali do sa da je naj kon kret ni je pro fi li sa na iz bor na po nu da pa o ri ma sti gla iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je. Mla |an Din ki} je, na i me, an ga `o vao biv {u mi ni star ku po qo pri vre de Iva nu Du li} - Mar ko vi} da sa jo{ jed nim eks re sor nim mi ni strom, Go ra nom @iv ko vim, oku pi stru~ ni tim i sa ~i ni pro gram s ko jim ra ~u na da mo gu pri do bi ti po qo pri vred ni ke za „dan od lu ke”.

I, ru ku na sr ce, iz ne dre ni pro gram na se ve ru Ba~ ke kod ve }eg bro ja po qo pri vred ni ka na i la zi na pri met no za ni ma we, o ~e mu sve do ~i i ne ko li ko pri me ra do bro po se }e nih tri bi na u Ba~ kim Vi no gra di ma, Baj mo ku ili Su bo ti ci. Re ci mo sa mo da po qo pri vred ni ci ni su rav no du {ni na spo men da }e, “ako mi po be di mo”, od dr `a ve do bi ja ti deo bes po vrat nih sred sta va za in ve sti ci je ili da }e bi ti uki nu ta oba ve za upla te u fond Pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa kao uslo va za do bi ja we sub ven ci ja, ~i me bi se, na rav no, broj wi ho vih ko ri sni ka u zna ~aj noj me ri po ve }ao (sa da ih ko ri sti mak si mal nih 80.000).

Na mer no ili ne, auto ri pro gra ma Uje di we nih re gi o na Sr bi je za po qo pri vre du su na taj na ~in, upra vo po oce ni pa o ra, do ta kli naj sla bi je ta~ ke agrar ne po li ti ke ko ju vo di ak tu el no Mi ni star stvo. Ni je, uosta lom, zgo reg pod se ti ti da su po qo pri vred ni ci upra vo zbog ne is pu we nih obe }a wa o sub ven ci ja ma po ~et kom ju na blo ki ra li sa o bra }aj u Voj vo di ni, {to

I

Asocijacija za 17.000 po hektaru Pred se da va ju }i Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Ki{, spa da u ka te go ri ju “zlo pam ti la”. Kao je dan od vo |a pro te sta po qo pri vred ni ka od 31. ma ja do 5. ju na pro {le go di ne, on pod se }a da mi ni star Du {an Pe tro vi} ni je is pu nio ~ak ni ono {to je pod pri ti skom na kra ju pro te sta pri hva tio. Ki{ ta ko, re ci mo, na vo di da je Pe tro vi} obe }ao da }e jo{ kra jem av gu sta pro {le go di ne iza }i sa stra te gi jom po qo pri vre de za 2012 – pa to ipak ni je u~i nio.

Uosta lom, ka `e Ki{, Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka do sa da ni je od Mi ni star stva do bi la ni ka kav po ziv za raz go vor o sub ven ci ja ma u ra tar stvu za 2012. Ali, ako do ta kvog sa stan ka do |e, Mi ro slav Ki{ na ja vqu je da u Be o grad ne }e oti }i ne sprem ni.

– Mi }e mo po no vi ti na{ zah tev za po ve }a wem sub ven ci ja u ra tar stvu sa sa da {wih 14.000 na 17.000 di na ra po hek ta ru, jer su svi in pu ti u pro iz vod wi vi {e stru ko po sku pe li. Ta ko |e, po no vi }e mo i na{ zah tev da sub ven ci je bu du pro {i re ne i na osta le gra ne po qo pri vre de, kao {to su po vr tar stvo i vo }ar stvo, kao i za wi ho vim pro {i re wem u sto ~ar stvu, jer sto ~ar stvo ne ~i ni sa mo uz goj ju na di i kra va...

et do Bri se la ni sko ta rif nom (lou-kost) avi o kom pa ni jom ko {ta 2.350 di na ra (!), i to sa sve tak sa ma, dok za tran sfer do Sur ~i na va qa pla ti ti iz No vog Sa da i do 3.000 di na ra, a iz Su bo ti ce ~ak 10.000, pa se Voj vo |a ni ko ji `i ve bli `e se ver noj gra ni ci sto ga ~e sto i od lu ~u ju pre za Pe {tu ne go za cen tral nu do ma }u va zdu {nu lu ku.

Da le ko od to ga da ovaj ce nov ni pa ra doks mo `e bi ti pre su dan raz log za po kre ta we ini ci ja ti ve da bar je dan od osam voj vo |an skih sport skih aero dro ma pre ra ste u put ni~ ko-pri vred ni. Ali i dru gi po da ci upu }u ju na raz mi {qa we: re ci mo, pre ma ne kim, isti na ne slu `be nim pro ce na ma, na Aero dro mu „Ni ko la Te sla” ~ak po lo vi nu do ma }ih avio-put ni ka ~i ne Voj vo |a ni, a ni u kar go sa o bra }a ju pro cen ti ni su bit no dru ga ~i ji.

Sa svim je mo gu }e da se iza ove ne for mal ne sta ti sti ke kri je i ~i we ni ca da cen tral ni deo Sr bi je ima na ras po la ga wu ni {ki, a od ne dav no i kra qe va~ ki aero drom. Ali, ru ku na sr ce, i to ne {to go vo ri. Uosta lom, „Kon stan tin Ve li ki” je la ne po ve }ao broj put ni ka za ~e tvr ti nu, ni je mu lo {e i{lo ni na te ret nom pla nu i sve to uz oce nu ni {kih ~el ni ka da je we go vo „pot pu no o`i vqa va we” je dan od osnov nih pred u slo va za pri vred ni raz voj gra da. S dru ge stra ne, ve} sa ma od lu ka da La |e vi ca do bi je i ci vil no ru ho obra zlo `e na je eko nom skim kri te ri ju mi ma, od no sno po tre ba ma lo kal ne pri vre de, {to je kra jem pro {le go di ne po tvr dio i pred sed nik Ta di}, po ru ~iv {i po sle ta wu u no vo o tvo re nu va zdu {nu lu ku, ko ja je do bi la ime „Mo ra va”, da je „ve o ma do bro za Kra qe vo da sta nov ni {tvo do bi je svoj aero drom, jer }e ti me bi ti omo gu }e ne i no ve in ve sti ci je!”.

L

T E M A „ D N E V N I K A ” : DA LI JE VOJVODINI POTREBAN

Jef ti ni je ne go do Na `a lost, u Na cr tu pro stor nog pla na Sr bi je, u de lu ko ji se od no si na va zdu {ni sa o bra }aj, ka da je u pi ta wu Voj vo di na, pred vi |e na je sa mo te o ret ska mo gu} nost da som bor ski voj ni aero drom pre ra ste u ci vil ni, te da se na vr {a~ kom iz gra di as falt na po let no-slet na sta za, ali du ga sve ga 1.000 me ta ra, {to je do voq no tek za ma le avi o ne. I to je to. Pri to me, re~ je o de se to go di {woj per spek ti vi, dok su svi tzv. stra te {ki pri o ri te ti usme re ni na „Ni ko lu Te slu”.

Ra zu mqi vo, ma lo vi {e slu ha uo~ qi vo je u Na cr tu re gi o nal nog pro stor nog pla na AP Voj vo di ne, ko ji pred vi |a i re kon struk ci ju/iz grad wu aero dro ma „Utva” kod Pan ~e va, kao i for mi ra we ci vil nog aero dro ma op {teg ti pa na ^e ne ju, i to pr ven stve no za put ni~ ki sa o bra }aj ma wih avi o kom pa ni ja (~ar ter le to vi). A da sa mo na pla no vi ma ipak ne }e osta ti, na go ve stio je i pred sed nik Vla de APV dr Bo jan Paj ti}, ko ji je u ne ko li ko na vra ta na ja vio da }e po kra jin ska ad mi ni stra ci ja fi nan si ra ti iz grad wu aero dro ma na ^e ne ju, uz na po -

Somborski otkazani letovi Voj ni aero drom u Som bo ru, i po red to ga {to se svo je vre me no na {ao na `e sto kom uda ru avi ja ci je NA TO pak ta, ne sum wi vo pred sta vqa in sta la ci ju ko ja bi sa naj ma we ula ga wa mo gla da se pre na me ni u ci vil ne svr he. Ma da go to vo dve de ce ni je una zad lo kal ne vla sti u ovom gra du po ku {a va ju da is ho du ju kod voj nih vla sti pro me nu na me ne aero dro ma sa gra |e nog dav ne 1944. go di ne za po tre be ne ma~ kih oku pa ci o nih sna ga, be ton ska pi sta du ga 1.200 i {i ro ka 60 me ta ra ni je ni za pe daq bli `a ci vil noj upo tre bi. Po mak, na `a lost, ni je do ne la ni na ja va pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a od pre dve go di ne, iz re ~e na u ve} po me nu tom Kra qe vu, da je po sle La |e vi ce „sle de }i“ za ci vil nu slu `bu na re du – upra vo som bor ski aero drom. Ina ~e, za ovu voj nu in sta la ci ju, sa ko je, ru ku na sr ce, de ce ni ja ma ni su po le ta li avi o ni, 2007. je bi la za in te re so va na ma |ar ska kom pa ni ja „Flaj ba la ton“, ko ja je `e le la da u po sao opre ma wa i pre na me ne som bor skog aero dro ma u|e sa ~u ve nom lou-kost kom pa ni jom „Ra ja ner“. No, som bor ski aero drom za sa da jo{ uvek M. Mi qe no vi} slu `i sa mo kao Pr vi cen tar obu ke Voj ske Sr bi je.

me nu da je to je je dan od we nih pri o ri tet nih pro je ka ta u na red nom pe ri o du.

Jer, pro ce wu je se da bi sa ma iz grad wa aero dro ma, a po tom i we go vo sta vqa we u pu nu funk ci ju, omo gu }i lo otva ra we ve li kog bro ja rad nih me sta, {to di rekt nim za po {qa va wem na aero dro mu, {to jo{ i vi {e in di rekt no, kroz do la zak no vih stra nih in ve sti ci ja.

U sva kom slu ~a ju, ini ci ja ti ve da se ^e nej pre tvo ri u ve }i i ozbiq ni ji aero drom ni su sko ra {we. O wi ma se raz go va ra lo i pre tri de se tak go di na, u vre me naj ve }eg voj vo |an skog pro cva ta, ali ka ko je za “Dnev nik” po tvr dio ta da {wi no vo sad ski gra do na ~el nik Jo van De ja no vi}, pro ce ne su bi le da to ne bi bi lo is pla ti vo, s ob zi rom na re la tiv nu bli zi nu Sur ~i na. Na rav no, ne tre ba smet nu ti s uma ni da su u to vre me le te le kom pa ni je sa svim dru ga ~i jeg pro fi la ~i je su ce ne bi le ne u po re di vo vi {e ne go da na {we, {to zna ~i da ni put ni ka ba{ ni je bi lo u iz o bi qu – te {ko je kra jem se dam de se tih bi lo pred vi de ti po ja vu lou-kost kon ku ren ci je po put „Vi ze ra”, „Ra ja ne ra” ili „Izi xe ta” – a u Voj vo di ni ni je ba{ bi lo ni pu no ro be ko ja je iz i ski va la br zi ali sku pi avio-tran sport.

JO[ MALO O UPOTREBI POQOPRIVREDE U POLITI^KE SVRHE

I ~u da su mo gu }a u iz bor noj go di ni mno gi Du {a nu Pe tro vi }u ni da nas ni su sprem ni da opro ste.

Ali ni su se, na rav no, sa mo u URS-u do se ti li da od po qo pri vre de, ne po sred no ili po sred no, `i vi sko ro dva mi li o na sta nov ni ka Sr bi je. Na pro tiv. Sa mo je pi ta we ko ka kvog ke ca u ru ka vu ima. Pri me ra ra di, SDPS Ra si ma Qa ji }a je za pred iz bor nu pri ~u o po qo pri vre di an ga `o va la, do sa da u po li ti ci ne po zna tog, ali u sfe ri or gan ske po qo pri vre de pri zna tog stru~ wa ka, Su bo ti ~a ni na Ne na da No va ko vi }a, da ju }i na taj na ~in i od re |e ni {mek i pre po zna tqi vost bu du }e agra ne po li ti ke. Na rav no, sa mo ako bi ra ~i to pre po zna ju i kao svoj in te res.

Iz re do va opo zi ci je sti `e do sa da i naj pri ma mqi vi ja po nu da zbog ko je ~ak i oni ko ji ve ze ne ma ju s po qo pri vre dom pro sto po `e le da se, ko li ko su tra, wo me po~ nu ba vi ti. Na i me, iz ve sni Ne boj {a Le ko vi} iz iz ve snog S o c i j a l d e m o krat skog sa ve za, s ogrom nog bil bor da Su bo ti ~a ni ma po ru ~u je: “Po q o p ri v red nom do ma }in stvu po 10.000 evra za ob no vu po qo pri vre de i se la”. U jed nom in ter vjuu Le ko vi} je i po ja snio svoj slo gan: re~ je, na i me, o sred stvi ma ko ja bi po qo pri vred ni ci ot pla }i va li osam go di na, uz grejs pe riod od tri go di ne. No, za ni mqi vi je od to ga sva ka ko bi bi lo ~u ti Le ko vi }ev od go vor na pi ta we ot kud dr `a vi po ~et ni ka pi tal za ta kav aran `man, jer bi pro stim mno `e wem, re ci mo 450.000 (po qo pri vred nih ga zdin sta va) i 10.000 (evra) ta broj ka do se gla iz nos od 4,5 mi li jar de evra!

Na rav no, ni vlast ne se di skr {te nih ru ku. Da le ko bi lo. Se ti mo se, re ci mo, ak ci je Mi ni star stva po qo pri vre de na an ga `o va wu ne za po sle nih agro no ma. Pr vih da na no vem bra ar mi ja od oko 1.800 stru~ wa ka za pu ti la se po se li ma du` ce le Sr bi je s ci qem “upo zna va wa i pro sve }i va wa po qo pri vred ni ka”, pr vo u vi du be le `e wa sta wa na te re nu, a za tim i da va wa sa ve ta {ta,

ka da i ka ko ra di ti. Taj po tez, me |u tim, tek je uvod u ono {to je ka sni je usle di lo, a ~i ja je do sa da {wa kul mi na ci ja do seg nu ta po sled wih da na pro {le go di ne.

Mi ni star Pe tro vi} je obe }ao da }e sa sa da {wih 100.000 u Sr bi ji u re la tiv no krat kom raz do bqu pod si ste mi ma za na vod wa va we bi ti pre ko mi lion hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta; da }e sub ven ci je za 2012. bi ti utvr |e ne kao plod do go vo ra s pred stav ni ci ma udru `e wa po qo pri vred ni ka; da }e do kra ja ja nu a ra dr `a va iz mi ri ti sve svo je oba ve ze iz 2011; da }e po qo pri vred ni ci bi ti oslo bo |e ni oba ve zne go di {we ob no ve re gi stra ci je ga zdin stva i trak to ra; da }e...

Ipak, da le ko naj po pu lar ni ju me ru ko ju je Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne, na ~e lu s Du {a nom Pe tro vi }em do ne lo, je ste za pra vo ured ba o sma we wu tr go va~ kih mar `i na ce ne osnov nih `i vot nih na mir ni ca. Taj po tez, s ob zi rom da je po ~eo za `i vqa va ti ovih da na, na i -

ko je im olak {a va ju po slo va we i ka da je re~ o do go vo ri ma s wi ma.

– Ni je ne po zna to da su ~u da kod nas mo gu }a. Iz bor na je go di na, i sva ko se, pa ta ko i stran ke na vla sti, oti ma ju za gla so ve po qo pri vred ni ka. Pro blem }e, me |u tim, na sta ti ka da sve to pro |e i ka da ovoj ili ne koj no voj gar ni tu ri po no vo na ras po la ga wu bu de man dat od ~e ti ri go di ne – ka `e Ki{.

I pred se da va ju }i Udru `e wa se qa ka “Sta ri @ed nik” Ivan Vi da ko vi} sve stan je me de ne uzi ce ko ju po li ti ~a ri uo~i iz bo ra `e le pre vu }i pre ko no sa po qo pri vred ni ka. Po we go vim re ~i ma pro blem je, me |u tim, u to me {to }e mno gi u to me i us pe ti. A us pe }e, ka `e, iz dva raz lo ga.

– Pr vo, ne maw ka po qo pri vred ni ka ko ji su i da nas ili ~la no vi ili sim pa ti ze ri od re |e ne po li ti~ ke stran ke, ~ak i unu tar sa mih udru `e wa. Jav na je taj na da su mno ga ta ko i for mi ra na ili da iza wih sto ji ova ili ona stran ka. Na rav no, tu se po sta vqa pi ta we ~i je on da oni in te re se za stu pa ju, a ~i je ga ze. Dru go, sa mi po qo pri vred ni ci ni su ta ko or ga ni zo va ni kao, re ci mo, pen zi o ne ri, pa da pred sta vqa ju po li ti~ ku sna gu

Pro stim mno `e wem, re ci mo 450.000 (po qo pri vred nih ga zdin sta va) i 10.000 (evra) obe}awe sa bil bor da do se glo bi iz nos od 4,5 mi li jar de evra! {ao je ne sa mo na po dr {ku po qo pri vred ni ka – ko ji go di na ma tvr de da im upra vo pre ra |i va ~i i tr gov ci ski da ju sav kaj mak – ne go i naj {i rih slo je va uglav nom si ro ma {nog sta nov ni {tva. S ob zi rom na to da je ured ba do ne ta na {est me se ci, ni je te {ko po go di ti da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne plo do ve ove me re u`i va ti do iz bo ra.

Ka ko god, po qo pri vred ni ci, bar oni s ko ji ma smo raz go va ra li, i sa mi su sve sni da su u vre me pred iz bo re po li ti ~a ri ma ba{ oni jed na od naj va `ni jih ciq nih gru pa. Ta ko, re ci mo, pred sed nik Udru `e wa se qa ka “Su bo ti ca” Ar pad Ki{ ka `e da je sa da la ko ostva ri vo ono {to je pre go di nu da na od dr `a ve bi lo ne za mi sli vo i o~e ki va ti. Kon kret no, Ki{ ve ru je da }e Vla da is po {to va ti sva da ta obe }a wa, i ka da je re~ o is pla ta ma po qo pri vred ni ka i ka da je re~ o me ra ma

ko ja }e ih za stu pa ti u Skup {ti ni Sr bi je i ko ja }e u tom po slu ima ti re spek ta bil nu ulo gu. Isti na, ima stra na ka ko je ple di ra ju da bu du “se qa~ ke”, ali ve }i na po qo pri vred ni ka u wih, o~i gled no, jo{ ne ma po ve re wa – jer da je dru ga ~i je, ve} bi one na po li ti~ koj sce ni igra le ulo gu ka kvu ima ju vla da ju }e ili ja ke opo zi ci o ne stran ke.

Vi da ko vi}, me |u tim, do da je da to ni je tra ge di ja za po qo pri vred ni ke, ni ti je re~ sa mo o spe ci fi~ no sti Sr bi je. On kao pri mer na vo di ne dav ne iz bo re u Hr vat skoj, gde je par ti ja ko ja se na la zi la u Vla di, Hr vat ska se qa~ ka stran ka, ba{ kao i Hr vat ska de mo krat ska za jed ni ca, do `i ve la pra vi iz bor ni fi ja sko. Da kle, dok ne bu de bo qeg, ka `e, re cept za ka kvo-ta kvo za stu pa we in te re sa po qo pri vred ni ka i da qe osta je u ru ka ma stra na ka, a na sa mim pa o ri ma je da ih kroz udru `e wa, {to mi lom {to si lom, te ra ju na to. Pro blem je, me |u tim, u to me {to su to ga sve sni i po li ti ~a ri. A oni ipak ima ju pred nost pr vog po te za. Dok pa o ri, kao le tos, ne sru {e ta blu i se bi ne uzme be le fi gu re. n Zlat ko Ro mi}

nedeqa8.januar2012.

c m y

dnevnik

5

OZBI QAN AERO DROM

do Bri se la Sur ~i na

Vremena su se promenila, a i sasvim drugu dimenziju je dobila ~iwenica da se ^enej prakti~no nalazi na ~etiri evropska koridora – vodenom, `elezni~kom, putnom i vazdu{nom.

Uostalom, u me|uvremenu su u~iweni i prvi „papirolo{ki” koraci u pravcu pro{irivawa tog sportskog aerodoroma, odnosno 1999. je ura|en veoma detaqan projekat wegovog osposobqavawa za me|unarodni avio-saobra}aj. Ipak, od toga se nije daqe odmaklo, tako da je u novosadskom kom{iluku jo{ uvek travnata pista.

– Sa postoje}im gabaritima, ~enejski aerodrom u potpunosti zadovoqava potrebe izgradwe kvalitetne betonske piste duge 1.600 metara, koja bi odgovorila zahtevima i sportskih letilica, i mawih putni~kih aviona koje ~esto koriste lou-kost kompanije, ali i lir-xetova, odnosno slu`benih aviona – ka`e za „Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} i dodaje da bi to bilo re{ewe, koje bi, uz adekvatno pro{irewe skladi{nog prostora, te upostavqawe carinske ispostave, zadovoqilo osnovne privredno-turisti~ke potrebe vojvo|anske prestonice, ju`ne Ba~ke, pa i delova Banata i Srema.

No, svi parametri se, naravno, mewaju ukoliko bi opredelewe bilo da se u novosadskom ataru gradi tzv. pomo}ni aerodrom Sur~inu, koji bi, zbog dobrih veza sa glavnim gradom,

KO LI KO SU RE AL NE NA JA VE O VE LI KOJ PRO IZ VOD WI I IZ VO ZU KRA GU JE VA^ KOG „FI JA TA”

Tre ba li sve tu srp ski „ze ro”?

mogao u nekoj perspektivi da postane i centralno odredi{te za lou-kost kompanije (kao {to je Luton za London, Bove za Pariz ili [arloa za Brisel). Me|utim, u tom slu~aju na ^eneju bi morala da se gradi poletno-sletna pista od 2.500 metara, ali i da se izmeste dalekovod i trafostanica 110/20kV na Rimskim {an~evima. Naravno, to nikako ne bi bila jeftina investicija (posledwe procene su bile reda veli~ine 4 miliona evra), a tome treba dodati i otkup okolnog zemqi{ta, {to tako|e mo`e postati ozbiqan zalogaj...

Ali, vazdu{ni saobra}aj je trenutno u velikoj ekspanziji u celom svetu i gotovo je izvesno da bi se u dogledno vreme i ta ozbiqnija investicija isplatila, a da istovremeno ne bi bila ugro`ena pozicija Aerodroma „Nikola Tesla”.

Uostalom, u posledwih nekoliko godina aerodromi oko Londona drasti~no su pove}ali promet, dok na Hitrou razmi{qaju o izgradwi novog terminala zato {to su postoje}i pretrpani.

Dobro, neko }e re}i da Srbija i Velika Britanija ba{ i nisu za pore|ewe, ali insistirawe na toj logici zadr`alo bi, recimo, „Rajaner” samo na prvobitna dva aviona s propelerima, a danas ima respektabilnu flotu ne samo u evropskim okvirima...

– Treba, ipak, imati u vidu i da odluka o pretvarawu ^eneja iz sportskog u putni~ko-privredni aerodrom nije samo stvar dobre voqe i imawa para, nego i organizacije vazdu{nog saobra}aja, koja je u velikoj meri u me|unarodnim rukama. Uostalom, najplasti~niji primer za to je da kontrola leta iz Beograda jo{ uvek nadzire crnogorsko i do pola nebo iznad BiH – navodi Bubwevi}. – Ali, u svakom je slu~aju nesporno da bi Vojvodina, rekonstrukcijom ~enejskog, vr{a~kog i jo{ nekih aerodroma, zna~ajno popravila svoju saobra}ajnu infrastrukturu i poslovnim qudima, kao i turistima, omogu}ila lak{e i br`e putovawe, a ni zna~aj kargo prevoza ne treba zamenariti, naprotiv. Uostalom, na{i susedi Rumuni, ba{ kao i Austrija i Ma|arska, pored zvani~nih, koriste i mnogo malih aerodroma koji „rade posao”, a koji bi isto tako mogli da rade i vojvo|anski... n Mi ro slav Sta ji}

koliko se ostvare najave koje sti`u iz „Fijatove” fabrike u Kragujevcu, Srbija bi ve} od slede}e godine trebalo da proizvodi automobila po glavi stanovnika ta~no onoliko koliki je prosek Evropske unije. Pitawe je, ipak, da li }e se to i ostvariti i da li, s obzirom na ja~inu ekonomske krize na celoj planeti, u svetu postoji tolika tra`wa za {umadijskim „fijatom”.

Koliko bi „Fijat” zna~io za srpsku ekonomiju ne treba tro{iti mnogo re~i: u Kragujevcu bi trebalo da se proizvodi 200.000 automobila godi{we i maltene bi sve i{lo na strana tr`i{ta. Vrednost tog izvoza bi bila 1,5 milijardu evra, plus jo{ milijardu evra vredan eksport auto delova, {to bi sve zajedno dalo cifru od 2,5 milijardi

U

evra, a to je vi{e od ~etvrtine na{eg ukupnog izvoza u pro{loj godini.

Ipak, „Fijatovu” investiciju u Srbiju od samog po~etka prate razne kontroverze: najpre to {to su i sklapawe samog ugovora pre ~etiri godine, a sada i po~etak proizvodwe, povezani s izbornim ciklusima u Srbiji, a tu su zatim i nikad najjasnije obja{wene obaveze dr`ave Srbije u ovom poslu i skrivawe ugovora od javnosti pod velom slu`bene tajne... Sve to je, barem kod dela javnosti, stvorilo sumwu da se radi o jo{ jednom srpskom Potemkinovom selu a ne o investiciji zasnovanoj na realnim tr`i{nim potrebama.

- Veliko je pitawe koliko }e u ovom vremenu svetske ekonomske krize „Fijat” mo}i da ra~una sa tra`wom od 200.000 automobila godi{we. Mislim da }e to u najve}oj meri zavisiti od mogu}nosti da se u|e na rusko tr`i{te - ka`e za „Dnevnik” novinar auto magazina „Vrele gume” i jedan od najboqih doma}ih poznavalaca kretawa u auto industriji Zoran @ivkov.

On obja{wava da se tra`wa za automobilima na svetskom tr`i{tu, posle velikog pada od pre nekoliko godi-

na, sada oporavqa, ali i da se taj oporavak prevashodno odnosi na segment luksuznih automobila. Dodaje da je do{lo do velikog porasta prodaje takvih modela pre svega u brzorastu}im ekonomijama, kakve su kineska, ruska i brazilska.

– Ali, „zero„ koji }e se proizvoditi u Kragujevcu nije luksuzan automobil - napomiwe @ivkov.

Evrop ski pro sek Ohrabruju}e mogu da budu i vesti koje sti`u iz “evropskog Detroita” – ^e{ke i Slova~ke, gde je proizvodwa automobila lane narasla za 10, odnosno ~ak 25 procenata u Slova~koj. Proizvodwu i, naravno, prodaju, unapredili su u ^e{koj „[koda” i „Hjundai”, dok je produkcija fabrika “Tojota”, “Pe`o” i “Sitroen” opala. U Slova~koj su boqe rezultate imali „Folksvagen”, „Kia motors” i „PSA Pe`o sitroen”. ^ak i u slu~aju ostvarewa svake „Fijatove” projekcije, i daqe }emo znatno zaostajati za ove dve zemqe koje upravo zbog najbr`e razvijaju}e auto industrije u Evropi i nazivaju Detroitom, ameri~kim gradom s najvi{e fabrika automobila. Slovaci su lane proizveli 650.000 vozila, a ^esi 1,2 miliona.

Sa takvom produkcijom ove dve zemqe zauzimaju prvo mesto u Evropi kada se gleda proizvodwa po glavi stanovnika: Slovaci proizvedu 103 automobila na 1.000 stanovnika godi{we, a ^esi 102. Prema podacima Evropskog udru`ewa proizvo|a~a automobila, u celoj EU produkcija je 36 vozila na 1.000 stanovnika, {to je upravo broj koji bi i Srbija proizvodila, ukoliko sa traka u kragujeva~koj fabrici zaista bude izlazilo 200.000 „zera„ godi{we.

On ukazuje da je, iako postoje opre~ne informacije o izgledu i performansama „zera”, o ~emu }emo sve saznati na promociji na skora{wem sajmu u @enevi, ve} sada jasno da je re~ o interesantnom modelu, kao i da je fabrika u Kragujevcu jedna od tri najmodernije Fijatove fabrike u svetu.

– Ono {to tako|e mo`e da ide na ruku ovoj investiciji jeste ~iwenica da je Fijat lane otvorio svoju najmoderniju fabriku u Napuqu – gde proizvodi „punta„. To isto tako nije luksuzan automobil, ali je napuqska fabrika opravdala o~ekivawa i za „puntom” postoji dovoqna tran Vla di mir ^vor kov `wa - ukazuje @ivkov.

MO @E LI NO VA MA PA EVROP SKIH KO RI DO RA ZA O BI ]I NA [U ZE MQU?

Pre ko Sr bi je kra }e, na o ko lo br `e redlog transformacije postoje}ih saobra}ajnih koridora u jedinstvenu transportnu mre`u za zemqe ~lanice EU, koje je nedavno usvojila Evropska komisija, najozbiqnije se ti~u i Srbije, iako nije ~lanica EU. Neki smatraju da bi izmewena transportna mre`a mogla da nas zaobi|e, iako je preko Srbije najkra}i put sa zapada Starog kontinenta na jug i jugoistok saobra}ajnim Koridorom 10 i sedam, odnosno rekom Dunav.

Predsednik Srbije Boris Tadi}, koji je ujedno i predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu, i ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkowi}, zala`u se da Srbija preduzme sve kako bi privukla evropske transportere na svoje koridore, od kojih su neki pred zavr{etkom izgradwe – poput Koridora 10 – a neki na samom po~etku, kao u slu~aju Koridora 11 koji jo{ uvek nema taj zvani~an naziv.

Predsednik Tadi} ka`e da je veoma va`no da preteknemo Koridor 4 koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku i da se transport iz Male Azije prema Evropi ve}inom odvija

P

kroz Srbiju, zbog ~ega }e se dr`ava dodatno zadu`iti da izgradi putnu infrastrukturu. Ministar Mrkowi} obe}ava Koridor 10 za najmawe 24 meseca i isti~e zna~aj Koridora 11 koji povezuje dve dr`ave, Srbiju i Crnu Goru, odnosno luke na Jadranu s lukama na Dunavu i mre`om panevropskih koridora, a i najkra}a je veza Ma|arske i Rumunije s ju`nom Italijom i Albanijom. [ta ta~no predvi|a nova mapa evropskih koridora? Prema obja{wewu Delegacije EU, transformacija postoje}ih saobra}ajnih koridora u jedinstvenu transportnu mre`u za sve zemqe ~lanice EU podrazumeva fazno ulagawe u unapre|ewe infrastrukture do 2050. godine, a samo u projekte koji se planiraju do 2020. predvi|eno je ulagawe od ~ak 250 milijardi evra. Postoje}e saobra}ajne mape evropskih puteva, `eleznice, aerodroma i plovnih puteva objediwene su u jedinstvenu transportnu mre`u i, kako ka`u, mesta za uska grla – nema. Zato je u planu nadogradwa saobra}ajne infrastrukture na putevima, ukqu~uju}i i grani~ne prelaze, kako bi

Sa rad wa s Ma |ar skom Iz IPA fonda za prekograni~nu saradwu Ma|arske i Srbije Evropska unija s oko 300.000 evra finansira, zajedno sa APV, izradu studije izvodqivosti `elezni~ke pruge Segedin - Reska - Horgo{ Subotica - ^ikerija - Ba~alma{ - Baja. Ona predvi|a revitalizaciju pruge koja je bila deo TEN-T koridora i deo veze Konstance s lukama Rijeka, Trst i Kopar. Pruga se nalazi u evropskoj mre`i saobra}ajnica za teretni saobra}aj i povezuje ~etiri evropska koridora: 4, 10, 7 i 5C. Potpredsednik Vlade APV i pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor ka`e da bi time evroregion bio povezan s celom Evropom i zna~ajan centar za transport putem postoje}ih i budu}ih kapaciteta intermodalnog transporta i mre`e RO-RO (vozilo na brod) i RO-LA (vozilo na voz), terminala koji ve} postoje na podru~ju DKMT. Na ovaj na~in bi i Dunav i Tisa slu`ili za prenos robe i kao transportne rute u skladu s Dunavskom strategijom.

se poboq{ale veze izme|u razli~itih vidova transporta.

Kako obja{wavaju u beogradskoj kancelariji Delegacije EU, finansirawe i radovi odnose se samo na zemqe ~lanice EU, a kada po~ne realizacija projekta, opravdano je o~ekivati da Srbija mo`e da ima koristi od wega, ali samo u zajedni~kim infrastrukturnim projektima s nekom od zemaqa ~lanica

la ne mo`e da stigne za `eqenih 48 sati, a do Soluna za 36.

Da se, ipak, ne{to kre}e, potvr|uje nedavno potpisani Memorandum o razumevawu izme|u Privredne komore Srbije, Uprave carine i Me|unarodne unije drumskih transportera, na kome se radilo ~etiri godine. On treba da doprinese primeni savremenih informacionih tehnologija

Ve ze s lu ka ma, aero dro mi ma...

Realizacija nove transportne mre`e predvi|ena je u dve faze: prva bi trebalo da se okon~a do 2030, a druga do 2050. Predvi|a se dobra saobra}ajna veza 83 velikih evropskih luka s pru`nim i drumskim pravcima, 37 kqu~nih aerodroma s pru`nim vezama do glavnih gradova, rekonstrukcija 15.000 kilometara pruga u brze pruge... a 35 projekata se odnosi na grani~ne prelaze, koji imaju za ciq smawewe broja uskih grla u transportu.

EU. Posebno kada je re~ o plovnim putevima Dunava i Save.

Evropska komisija za transport je ve} uspostavila kontakte sa srpskim vlastima, {to zna~i da Evropa ra~una na Srbiju, pa se mnogi pitaju za{to neke deonice puteva, pruga, aerodromi ili luke nisu i na novoj mapi evropskih puteva. Uprkos tome, stru~waci smatraju da izgradwa nove saobra}ajne mre`e ne}e zna~iti zaobila`ewe Srbije ako ona bude imala dobre koridore za transport robe i putnika po evropskim standardima. Me|utim, kako je u pitawu ogroman novac neophodan za zavr{etak `elezni~kog Koridora 10, logi~no je da se od EU o~ekuje pomo} koja bi mogla da koristi na{e budu}e brze pruge za prevoz robe. Na `eleznici su problemati~ni i brzina vo`we i kvalitet {inskog prevoza. Osim male brzine, zastareli su i pretovarni i skladi{ni kapaciteti, {to predugo zadr`ava vozove.

Jo{ uvek voz od Be~a do Istanbu-

u tranzitu robe i teretnih vozila na carinskom podru~ju u zemqi, te boqim i sigurnijim uslovima transporta na grani~nim prelazima {to tra`i Evropska komisija.

Generalni sekretar Me|unarodne unije drumskih transportera

Transporteri, o~ito, ho}e da voze kroz Srbiju, jer je putovawe kra}e za nekoliko stotina kilometara nego severnoisto~nim ili jugozapadnim koridorima. Me|utim i glavna konkurencija, Koridor 4 kroz Rumuniju i Bugarsku se u`urbano gradi, a o~evici ka`u da je ubrzana i izgradwa mosta izme|u Vidina i Kalafata.

EU daje Koridoru 4 ve}i zna~aj. Trasa koridora i{la bi od Hamburga preko Berlina, Drezdena, Bratislave i Budimpe{te do Arada, banatske varo{ice ko-

Kra }e ~e ka we na gra ni ci Po oceni ekonomista, Memorandum o razumevawu }e doprineti unapre|ewu transporta robe po Srbiji i mawem zadr`avawu na granicama. Elektronska komunikacija drumskog transportera s Upravom carina uz pomo} savremene informacione tehnologije skrati}e vreme ~ekawa, koje je mnoge prevoznike skretalo s pravca koji ide kroz Srbiju.

Martin Marmi ra~una na poboq{awe saobra}aja kroz Srbiju zato {to se 90 odsto robe prevozi drumovima. Me|utim, voza~i kamiona prigovaraju visokoj ceni putarine i velikim tro{kovima parkirawa, {to tako|e treba da se re{i ukoliko se ra~una na komforno putovawe kroz Srbiju.

ja je udaqena dvadesetak kilometara od srpsko-rumunske granice, a koja bi bila vode}e regionalno `elezni~ko ~vori{te. Saobra}aj bi se upravo tu ra~vao na istok prema Bukure{tu i Konstanci, odnosno na jug prema Vidinu i Sofiji, odakle se daqe grana prema Carigradu i Solunu.

Konkurencija Koridoru 10 je i pravac na jugu, koji vodi od albanske luke Valone ka Skopqu, a od gr~ke luke Ilumence ka Solunu. Kriterijum je da vozovi mogu dostizati brzine od 200 kilometara na ~as, a ne da se mili kao po na{im prugama, pa se, na primer, od Subotice do Segedina 40 kilometara vozi ~ak dva sa ta! Na stra nu to {to se u Evropi na nekim deonicama „leti” i 360 kilometara na ~as: put od Pariza do Istanbula preko Bukure{ta i Sofije, dug oko 3.200 kilometara, voz prelazi za 82 ~asa, {to je 18 sati br`e nego {to traje putovawe preko na{e zemqe, ina~e kra}e za ~ak 600 kilometara! Brza pruga od Pariza do Strazbura ve} se pru`a prema Minhenu, planira se da do 2020. stigne do Be~a, pa potom do Budimpe{te.

Kako je Srbija danas daleko od te pri~e, obe}ani krediti za izgradwu i modernizaciju koloseka sti`u sporo. Zemqa je na granici zadu`enosti, pa je realno strahovawe da se mo`e izgubiti o~ekivani evropski transport, ukoliko ne pomognu oni koji su zainteresovani da voze kra}im putem. n Ran ka Da u to vi}

6

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

ZEMAQSKI DANI TEKU

S

KU] NO OSNOV NO [KO LO VA WE PO DE LI LO JAV NOST

Ja u {ko lu ne idem i do bar sam |ak M a da Na crt za ko na o osnov nom obra zo va wu do no si do sta no vi na, od ko jih }e re a li za ci ja mno gih, ako bu du usvo je ne, bi ti u prak si pri li~ no di sku ta bil na, naj vi {e po le mi ke iza zva la je mo gu} nost da se i u osnov no {kol skom uz ra stu de ca {ko lu ju kod ku }e, to jest da, iako oba ve zno, osnov no {kol sko obra zo va we ne mo ra bi ti i ste ~e no u {ko li.

Po ja {wa va ju }i pri li~ no {tu re za kon ske od red be, po mo} nik mi ni stra pro sve te i na u ke @e li mir Po pov ka `e da }e ro di te qi Mi ni star stvu mo ra ti da pod ne su mol bu sa po ja {we wem za {to `e le da se wi ho vo de te {ko lu je kod ku }e. I ta de ca }e bi ti upi sa na u {ko lu ko ja }e nad gle da ti wi ho vo obra zo va we, i u ko joj }e na kra ju sva ke {kol ske go di ne po la ga ti is pit, ali }e ro di te qi ko ji se za ova kav vid {ko lo va wa od lu ~e – sa mi mo ra ti da pro na |u i pla te u~i te qe. Po mo} nik mi ni stra u od bra nu ova kvog za kon skog re {e wa na vo di i da je mno go po zna tih mu zi ~a ra i spor ti sta na taj na ~in za vr {i lo {ko lu

Ni oni ni su u~ili s vr{wacima Me |u po zna ti ma ko ji se ni su obra zo va li u {kol skim uslo vi ma su i Mark Tven, ^arls Di kens, Fran klin i Te o dor Ru zvelt, Pjer Ki ri, Al bert Aj n{ajn, ali to u wi ho vo vre me i ni je bi lo ta ko neo bi~ no. Me |u tim, u {ko lu ni su i{li ni glu mi ca Lind zi Lo han, glu mac Ila ja Vud, kao i mno gi dru gi po zna ti mu zi ~a ri i spor ti sti.

Prak ti~ no, obra zo va we kod ku }e je u stva ri pre te ~a obra zo va wa u {ko la ma, ko je je vre me nom pre u ze lo pri mat. No vi po kret obra zo va wa kod ku }e po ja vio se kra jem se dam de se tih go di na pro {log ve ka u mno gim ze mqa ma, i da nas je za dr `an kao mo gu} nost.

Ova vr sta {ko lo va wa da nas je naj za stu pqe ni ja u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, gde se pro ce wu je da se za po sled wih de set go di na broj de ce ko ja se {ko lu ju kod ku }e udvo stru ~io, pa ih je sa da oko mi lion i po, {to je 2,7 od sto u toj po pu la ci ji. Osno va ca ko ji sva po treb na zna wa sti ~u kod ku }e u Ve li koj Bri ta ni ji da nas je oko 50.000, a sta ti sti ke ka `u da je to tri pu ta vi {e ne go pre jed ne de ce ni je. Zna ~a jan broj de ce je na ku} nom {ko lo va wu i u Ka na di, na No vom Ze lan du, u Austra li ji...

Me |u raz lo zi ma za ku} no obra zo va we u ovim ze mqa ma, uz one zdrav stve ne (bo lest ili hen di kep) ili te ri to ri jal ne (uda qe nost od {ko le), sve ~e {}e se na vo de i za {ti ta de te ta od {kol skog na si qa i lo {eg okru `e wa, ne za do voq stvo jav nim si ste mom {ko lo va wa, a tu su i ver ski i mo ral ni raz lo zi.

Ob li ci i vr ste ova kvog obra zo va wa su kraj we raz li ~i ti, od to ga da se u ku} nim uslo vi ma ko pi ra {kol ski si stem, to li ko da se ~ak ko ri sti i zvo no za po ~e tak i kraj

~a sa, pre ko im pro vi za ci ja, pa do ula ga wa ogrom nih sred sta va u na bav ku naj sa vre me ni jih {kol skih po ma ga la i do pot pu nog od ba ci va wa zva ni~ nih pla no va i pro gra ma.

Na su prot tim ze mqa ma, dug je spi sak onih u ko ji ma je po ha |a we {ko le oba ve zno, a ne po ha |a we sank ci o ni sa no. Ta ko, na pri mer, u Ne ma~ koj i kod nas pre ma va `e }em za ko nu, ro di teq ko ji de te osnov no {kol skog uz ra sta ne upi {e u {ko lu pla }a ka znu, a mo `e da za vr {i i u za tvo ru.

U ne kim ze mqa ma, kao na pri mer u Fin skoj i Ita li ji, ni su to li ko ri go ro zni, pa ne pred vi |a ju za kon sko sank ci o ni sa we, ali je {ko lo va we de ce kod ku }e dru {tve no ne pri hva tqi vo i ne u o bi ~a je no, pa prak ti~ no, iako je mo gu }e – ne po sto ji. U ze mqa ma, pak, u ko ji ma se ovaj vid {ko lo va wa odo ma }io, po sto je ve o ma opre~ na mi {qe wa o we mu. Ima is tra `i va wa pre ma ko ji ma je ono ja ko do bro, ali stru~ wa ci upo zo ra va ju i na we go ve ma ne.

Ta ko, pre ma stru~ wa ci ma za obra zo va we Uni ver zi te ta u Lon do n u, la k o } a, pri r od n ost i ogrom ni in te lek tu al ni po ten ci jal ovog na ~i na u~e wa omo gu }a va ju de ci da na u ~e mno go vi {e ne go u {kol skom si ste mu, a ne ke ame ri~ ke stu di je po ka zu ju da de ca ko ja su na ku} nom {ko lo va wu po ka zu ju, za vi sno od pred me ta, od 30 do 37 po sto bo qe re zul ta te od svo jih vr {wa ka iz re dov nih u~i o ni ca! Ta ko |e, u tim uslo vi ma ne ma ni ja za iz me |u po lo va i et ni~ kih ma wi na. S dru ge str ra ne, u Ame ri ci po sto ji ~i tav po kret pro tiv u~e wa kod ku }e ko ji upo zo ra va da za we ga ne ma ade kvat nih stan dar da kva li te ta i ni je sve o bu hvat no. De ca se ne so ci ja li zu ju u okru `e wu svo jih vr {wa ka iz raz li ~i tih et ni~ kih i ver skih gru pa, pa po sto ji opa snost od po ja ve ra znih vr sta eks tre mi za ma, a za me ra mu se i pre za {ti }e nost de ce...

Ono {to se Na cr tom za ko na kod nas pred vi |a naj sli~ ni je je slo ve na~ kom re {e wu, ko je ta ko |e pred vi |a da se i de ca na ku} nom {ko lo va wu upi su ju u {ko lu.

Isti na, ne po ha |a ju je ali na kra ju {kol ske go di ne mo ra ju u woj da po la `u is pi te. Uko li ko na tim is pi ti ma dva pu ta pad nu, mo ra ju na re dov nu na sta vu.

Ka ko }e sve to, uko li ko se ova kvo re {e we i kod nas usvo ji, iz gle da ti u srp skim uslo vi ma, mo `da naj bo qe po ka zu ju sta vo vi pred sed ni ce Fo ru ma be o grad skih osnov nih {ko la Rad mi le Do di} ko ja ni je pro tiv no vi na, ali upo zo ra va da tre ba re gu li sa ti si stem kon tro le i pred vi de ti i pred u pre di ti mo gu }e zlo u po tre be ta kve vr ste u~e wa. I pred sed ni ca Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta De san ka Ra du no vi} sma tra da deo za ko na ko ji se od no si na {ko lo va we kod ku }e otva ra pro stor za zlo u po tre be, ta ko da bi ro di te qi de cu obra zo va li sa mo for mal no, a u stva ri bi ih osta vi li bez obra zo va wa.

Jed nom re~ ju, ve li ko je pi ta we da li je na {e dru {tvo do voq no zre lo za ta kav eks pe ri ment. n Danica Deve~erski

Nina, Nina, daj mi

tra{no sam voleo Ninovu nagradu, pred spavawe broje novce, a ne ovce. Samo Ili je to Borhes imao na umu jednog pridrhtao sam pred autoritetima Nimi ovce brojimo – ovce. qe`nog anonimnog ~inovnika Emeriha Cajnovih `irija u kojima su se smewiA sad, kad se malo pogleda preko rametbluma, pripoveda~a u Manovom „Doktoru vali sve sami arbitri elegancije: od Mina, u sveop{tu pusto{ u srpskoj kwi`evnoFaustusu“, kojem se u sredwovekovnu ili hiza do Igora Mandi}a. ^itao sam ne samo sti koja je neminovni odjek pusto{i u namo`da renesansnu povest o prodaji du{e laureate, nego vaqda ceo u`i izbor – {im du{ama, na{oj privredi , poqopri|avolu me{aju i Hitler, i drugi Emerihovi {est do petanestak romana. Svi su ih ~i- vrednim gazdinstvima (mal ne rekoh: komsavremenici i sapatnici iz vremena kad je tali. Cela Juga, od severa do juga. Po mo- binatima), pa i privatnim yepovima i poto veliko delo nastajalo. Izmislio je, darima i „{umama i gorama“. Svi su je i do- rodi~nim buyetima ako ho}ete, onda se ja kle, i samog sebe kao jednog od glavnih jubijali. I zagreba~ki pisac krimi}a Pavao uvek setim mog imewaka H. L. Borhesa naka tog najve}eg romana YY veka.

Pavli~i} i Dubravka Ugre{i}, i Bosanci, (imewaci smo je ono wegovo Horhe je samo Dakle, bez obzira na izvore, uzore i nai Srbijanci, pa i celo jato Vojvo|ana. Pet- latinizirani oblik Georga ili \or|a, da dahnu}a moj imewak Horhe Luis postao je ko Vojni} Pur~ar, Mladen Markov, Alek- ne ka`em Sv. Georgija {to „ubiva a`dahu“) svetski prvak u mla}ewu prazne slame – sandar Ti{ma, Pavle Ugrinov, Miroslav koji nas je zadu`io vaqda samo jednim, ali kako ga vidimo mi nazadni i zaostali, svi Josi} Vi{wi}, Radoslav Petkovi}, Gro- zato vrednim postupkom, sadr`ajem, gomi kojima je jo{ od onog Dositejevog Veka zdana Oluji}, Gordana ]irjani} prosvetiteqstva mo} kwi`evno(da, i ona je ro|ena u Stepanovi}esti izgledala kao univerzalni lek Mi lalo{i znamo i veronauku i znamo vu, kao ona Titova Dara Janeko(mast ili pomada) za sve propuste da postoji jedan uslov da se raj i zaslu`i. vi}), Vladimir Tasi}, pa i neke i zastoje u ve~itoj trci za boqim i pri{ipetqe i u svakoj ~orbi mirosre}nijim `ivotom i, zacelo ne na Prvo se mora umreti. |ije koji ne da ne znaju roman da naposledwem mestu, velika moralna Sva sre}a da to ne va`i za druge. pi{u, nego ga i ne planiraju, pa onpotpora, pretwa i opomena.

Za one {to na ~asove veronauke nisu i{li da nagradu izlobiraju za neka druSvi mi koji smo odrasli na Tolga botani~ka i zoolo{ka {tiva... stoju, Igou i Dikensu nismo misliI sad posle 20 godina bespu}a („povije- stom u na{im kwigama, na na{im policali da je sva ta literatura samo nemirna sne zbiqe“ kako bi onaj generalisimus ma, u stanovima na{im. Gde nam je jedno igra nemirne ma{te koja se ponekad umacFrancek napisao, ali onaj hrvatski, a ne vreme bio redovniji uku}anin od Oqe Be}ka i iskaqa stvarno{}u, nismo smeli da kaudiqo {panski) najzad se na talonu poja- kovi} ili Jugoslava ]osi}a. Pa je i to pro- pristanemo da „pesma je jabuka, a `ivot vi i Frawa Petrinovi} sa kwigom punom {lo, pomenulo se, ne povratilo se. crv u woj“, ne, zvezdano nebo nad nama i mirisa oraha i orahova~e u na{oj kultnoj A taj wegov dragoceni i epohalni ~ak moralni zakon u nama nalagali su nam neantikvarnici „Orfelin“ i drugim „alma- doprinos mnogim tokovima svetske kwi{to sasvim drugo: pismenost i obazovawe, {kim kru`ocima le~enih mese~ara“ i ja se `evnosti ogleda se mahom u tome {to je struka i nauka odve{}e nas u plave daqijako obradujem i stu`im u isti mah: ovo je na{ao, ili svojeru~no na~inio (kao onaj ne nebeske. [to se u celom svetu posle Tejedini pravi moderni roman u posledwe postolar \epeto svog drvenog Pinokija) sle i Edisona, posle sijalice i elektrodve decenije i morao bi da dobije Ninovu jednog novog junaka u literaturi – pisao je motora i potvrdilo. Svuda sem u despotnagradu i to bi onda bio pravi raj za Fra- kwige o kwigama. Kwige su postale glavni skim tiranijama, gde se i danas vi{e plawu i sve nas (pre)ostale, ali Vojvo|anima junaci mno`ine ali zaista va`nih, pa i }a no{ewe zastave nego ta{ne sa alatom, se retko desi ono {to se kolonistima od velikih kwiga, pa je ~ak i onaj ingeniozni sa lap-topom ili „glinericom“ i „papagaj1945. de{ava kadgod po`ele, jer mi lalo[ekspirov postupak u Hamletu sa koma- kama“. A ne bi trebalo jer je zastava mnogo {i znamo i veronauku i znamo da postoji dom u komadu, dramom u drami, malom lak{a od lap-topa, pogledajte je samo kako jedan uslov da se taj raj i zaslu`i. Prvo se tragedijom sred one ve}e („glumci su sti- se viori i pri najmawem povetarcu, dok se mora umreti. Sva sre}a da to ne va`i za gli, sire!“) prestao da bude ekskluzivni vi sa majstorskim torbama ispod we povidruge. Za one {to na ~asove veronauke nidramski podvig onog -jednog jedinog! - En- jate ko kakvi osamareni magarci. su i{li. Ti se svako ve~e u uspavankama gleza koji je, slo`i}emo se, stvorio neA za mojim imewakom po{li i mnogi drumole nekom drugom, dosti`nijem i ekspre{to mawe od Boga, a mnogo vi{e od svih gi, naro~ito srpski pisci (koje ja jako vosnijem: buji-baji, nina-nina, daj mi Nina, i ostalih qudi. lim jer su tako mali pa mi ih nekako do|e

PO MAR KE TI MA KRA DU

Ne}u, ne }u T

PO ZNA TI AME RI^ KI YIP NA PRO LE ]E I U NA [IM ORU @A NIM SNA GA MA

Voj sci no vi, a ne Le gi ji ni „ha me ri”

i ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac na ja vio je da }e Sr bi ja u apri lu ove go di ne do bi ti do na ci ju od 21 xi pa „ha mer”, ko ji sti `u po spe ci jal noj po rux bi ni Voj ske Sr bi je”. Pre ma we go vim re ~i ma, ta ame ri~ ka vo zi la }e bi ti ras po re |e na u spe ci jal noj je di ni ci Voj ske Sr bi je ko ja }e ta da bi ti naj bo qe opre mqe na je di ni ca te vr ste u Evro pi. Ka ko je ob ja snio mi ni star [u tan vac, pro se~ na vred nost jed nog ha me ra je oko 175.000 do la ra, a u Pan ~e vo sti `e dva de se tak vo zi la.

Po mi wa we „ha me ra”, mno ge naj pre aso ci ra na oru `a nu po bu nu Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je (JSO) iz no vem bra 2001. go di ne. Ta da su pri pad ni ci „cr ve nih be ret ki”, pred vo |e ni Mi lo ra dom Ule me kom Le gi jom, blo ki ra li auto put No vi Sad - Su bo ti ca kod Vr ba sa, a za tim i deo auto-pu ta u Be o gra du kod „Sa va cen tra„. Od sli ke se le di la krv: u ma skir nim uni for ma ma s oru` jem, bez ma ski na gla va ma, pri pad ni ci JSO-a sta ja li su kraj 24 ha me ra ko ji su bi li ured no par ki ra ni na auto pu tu.

Ovi ha me ri, ko je je JSO tra `io i do bio od on da {we Dr `av ne bez bed no sti, pro iz ve de ni su uglav nom sre di nom de ve de se tih go di na. Ka ko su na ba vqe ni u ko mer ci jal noj, ci vil noj ver zi ji, ne gde u vre me oko po bu ne Le gi ja je tra `io da se oni oklo pe i pri pre me za po li cij sku upo tre bu. Pre ma ne ki ma, ovaj po sao je po gre {no za po ~et, pa je na „ha me ri ma„ po ~e lo da pro pa da ve {a we – od jed nom su po sta li te `i za vi {e sto ti na ki lo gra ma.

Oklo pqa va we je oba vqe no na In sti tu tu „Lo la”.

Pra vi i pr vi po li cij ski „ha me ri„ vi |e ni su na pro sla vi Da na JSO-a 1997. go di ne, ka da se Slo bo dan Mi lo {e vi} po ja vqu je u ba zi je di ni ce u Ku li.

Na kon ovih Le gi ji nih „eg zi bi ci ja” po Be o gra du i Ku li, „ha me ri„ su ret ko vi |a ni. Ka da je JSO ras for mi ran, ta vo zi la, wih dva de se tak, pri pa la su Pro tiv te ro ri sti~ koj je di ni ci (PTJ). U cen tar Be o gra da su iz ba ze u Li po vi ci do {li tek to kom mi tin ga „Ko so vo je Sr bi ja” fe bru a ra 2008. go di ne. ^e tr de se tak pri pad ni ka PTJ-a s de se tak „ha me ra„

M

pre ki nu lo je su ko be, ras te ra lo iz gred ni ke i za u sta vi lo pa qe we am ba sa da SAD i Hr vat ske.

PTJ se an ga `u je sa mo u iz u zet nim si tu a ci ja ma, i to mo `e da ura di sa mo di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} uz odo bre we mi ni stra Ivi ce Da ~i }a.

Uko li ko se ne ka kva ri zi~ na si tu a ci ja o~e ku je u Be o gra du – kao {to je ve li ki pro test ili utak mi ca vi so kog ri zi ka – deo „ha me ra„ i qud stva pret hod no se pre ba ci u Uli cu kne za Mi lo {a ili na ne ku dru gu lo ka ci ju po li ci je gde se ~e ka po ~e tak ak ci je.

U PTJ-u ima ne ko li ko ti po va „ha me ra„. Tu je ko mand ni „ha mer„, za tim ne ko li ko vo zi la ko ja slu `e za vu ~u (~a ma ca, bu ra di za od vla ~e we eks plo ziv nih na pra va i sl.) i trup ni „ha me ri„ ko ji ima ju kap su lu za pre voz qud stva. PTJ ima jo{ ne ko li ko „ha me ra„ s mon ta `a ma za pu {ko mi tra qe ze i ba ca ~e gra na ta ko ji se ko ri ste za pro tiv te ro ri sti~ ke ak ci je i kao po dr {ka ti mo vi ma ko ji idu is pred ko lo ne. Ka ko na vo de u ovoj po li cij skoj je di ni ci, vo zi la ko ja su oklo pqe na u „Lo li” na ne ki na ~in su je din stve na u sve tu – po {to su na ba vqe na kao ci vil na, mno go su udob ni ja i opre mqe ni ja od „go lih” ver zi ja ko je ko ri ste ame ri~ ke tru pe.

Ka ko nam je re ~e no u PTJ-u, ve o ma su za do voq ni wi ma jer se do bro po na {a ju i u ur ba noj i u ru ral noj sre di ni, u bla tu, sne gu i dru gim eks trem ni jim uslo vi ma, i omo gu }a va ju br zu re ak ci ju. Ma da na iz gled de lu ju tro mo, auto pu tem mo gu da se kre }u br zi nom od oko 140 ki lo me ta ra na ~as. Vr lo su sta bil ni i za wih prak ti~ no ne ma pre pre ke. Vo zi la H1, ko ja se na la zu u sa sta vu PTJ, ima ju 6.500 ku bi ka, a tro {e iz me |u 25 i 30 li ta ra di ze la na 100 ki lo me ta ra. Ka da od la ze na ve `be ili ak ci je da le ko od ba ze, za „ha me ri ma„ ide i ci ster na s go ri vom.

Na kon blin di ra wa u „Lo li” oni su te {ki i do pet to na (stan dard na te `i na je do 4,5 to na), a sa mo rol ba ro vi, ko ji ma se to kom de mon stra ci ja ~e sto gu ra ju be ton ske `ar di we re i kan te – ima ju oko 400 ki lo gra ma! n Milan Bozokin

o kom pro te klih pra zni ka su, o~e ki va no, na ro ~i to bi li ak tiv ni „{a ne ri” ko ji kra du po pro dav ni ca ma u vre me naj ve }ih gu `vi. Pred po sao se ob ri ju, obu ku, sre de ko su, do ru~ ku ju, po gle da ju u ogle da lo i – kre nu u ak ci ju. Ipak, u tr `nim cen tri ma, bu ti ci ma, rob nim ku }a ma, mar ke ti ma... lo po va ima bez ob zi ra na to ko ji je dan ili ko li ko je sa ti. Po li ci ja ih in ter no de li u „{e ta ~e”, ko ji su na broj ni ji i naj mla |i, za tim klep to ma ne, dok u naj no vi ju ka te go ri ju spa da ju oni ko ji kra du zbog ne ma {ti ne i uzmu sa mo ko li ko im tre ba: pro bu {i ru kom ke su za pra {ak, za hva te {a kom i sta ve u xep...

– Ne ma pra vi la kod kra |e. Po po la sa ta ~e ka ju da u|u u rad wu dok se ne stvo ri po voq na pri li ka. Oni se sa mo ti me ba ve – ka `e nam pro da va ~i ca u ve li koj, do bro snab de ve noj sa mo po slu zi, pa sa mim tim i pri ma qi voj, kod No vo sad skog saj ma. – Me |u wi ma, sa mo se nar ko ma ni lak {e pre po zna ju, ali ro bu kri {om iz no se i go spo |e i pen zi o ne ri. Uglav nom od no se „he mi ju„, ali ni su pro bi ra ~i: kra du sve, a po ne kad bu du i agre siv ni. A mi ~u va mo ko li ko mo `e mo, ma da ima mo i vi deo nad zor.

Tro je tr go va ca ne mo gu da pra te 30 mu {te ri ja – mo `da je sa mo je dan lo pov, i ne zna se ko.

Osnov no je da ko ri ste ne pa `wu pro da va ca. Ta ko zva ni {e ta ~i vre ba ju pri li ku i wih ve }i na tr go va ca po zna je. Ne kad ih ote ra ju, pa oni odu u dru gu rad wu, za to ih i zo vu „{e ta ~i ma”. Kra du vi ski, ko zme ti ku, bri ja ~e, i to pro da ju po pi ja ca ma i na uli ci. Ima ju ne ret ko du ple tre ner ke i ro bu uba cu ju u taj me |u pro stor. Vi deo nad zor ih od vra }a, a i po li ci ja ~e sto ide na pi ja ce u ci vi lu i tra `i ukra de nu ro bu.

Ipak, po seb no za bri wa va {to je sve ve }i broj onih ko ji se sve sno upu {ta ju u ri zik da ukra du i 300 gra ma sa la me.

– Ka da ih pi ta mo za {to s to ura di li, od go va ra ju: “zbog gla -

nedeqa8.januar2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

NIN-a `ao) pa su nekako odjednom i lako zaboravili gde i kako `ive i od ~ega `ive. Tako to biva kad se pogled sa `ivota zagradi ogledalima, lavirintima i nepreglednim policama kwiga i onda to postane eminentno moralno, a ne kwi`evno-estetsko pitawe, pogotovo u ova na{a „prozna vremena“ koja smo `iveli i (neki i) pre`iveli, vremena u kojima je i kupovina vekne hleba i litra mleka mogla da bude i znala da bude prvorazredna vest za ne~ije publicisti~ko delo.

A ako ni posle raspadawa sveta u kojem smo odrasli, raspadawa u krvi do kolena neko mo`e da pi{e o skrivenim pismima u skrivenim kutijicama sa rezbarijom koja kao na neke hijeroglife ili na kinesko slikovno pismo li~i pa samim tim i ne{to napomiwe, o ogledalcima i lavirintima... onda to vi{e nije ~ak ni „Selo gori a baba se ~e{qa“, onda je to ne{to jo{ ru`nije, bezobraznije i licemernije – onda je to srpska postmoderna kwi`evnost.

A mi jo{ ni modernu nismo pro~itali.

Ni razumeli. Svi netalentovani mr~iteqi hartije, koji u svemu ovome {to sawamo i {to nam se doga|a nisu na{li elemente i odjeke anti~ke drame ili ~ak i biblijske povesnice, svrstali su se pod prezime post-modernizam kao zajedni~ki imenilac za ono {to pi{u, a mi kao ne umemo da ih pro~itamo. I tako obezbedili sebi platice u izdava~kim i novinskim ku}ama, ali kazna za tavorewe i dembelisawe }e im uvek biti i ostati op{ti zaborav u kwi`evnosti, i u ovom na{em neverovatnom narodu – jedinom i jedinstvenom na svetu, makar po tome {to ima vi{e pisaca nego ~italaca.

I jednom }e ih sti}i kazna od nekolicine nas hrabrijih, neprilagodqivijih i nepotkupqivijih koji }emo jednom-kad tad svakako napraviti ankete, ne samo na ulicama nego i u gimnazijama i na filozofskim fakultetima me|u studentima kwi`evnosti. Moli}emo ih da probaju da se

sete makar dva-tri naslova bilo kog postmoderniste sem Svetislava Basare, koji se tako|e pro~uo mahom iz nekwi`evnih razloga – pquvawa po Dobrici ]osi}u, a pogotovo pretr~avawa iz stranaka krajwe, pa i monarhisti~ke desnice u ~ije ime je bio ~ak i na{ ambasador na Kipru, pa sve ulevo do mondijalisti~kih, gra|anskih i beogradskih kancelarija i onih famoznih nevladinih organizacija, ~ija skra}enica (NVO) tako neodoqivo podse}a na sajens-fik{n skra}enicu za Nepoznate Lete}e Objekte (NLO).

I na{ jedini nobelovac Ivo Andri}, koji je o tim kwi`evnim pokretima sa zajedni~kim prezimenima mislio isto {to i ja (s tim {to je on pisao ipak ne{to boqe od mene), rekao je jednom da su oni beogradski nadrealisti svi fini i pismeni qudi i wegovi prijateqi ili bar poznanici, samo {ta }e im u imenu NADREALIZAM ono NAD. Sve ih razume, samo to jedno ne razume, pa Bog. Ajd, uostalom, ruku na srce, da poku{amo da se setimo makar i jednog naslova Marka Risti}a, Milana-Miwe Dedinca, Aleksandra Vu~a, pa ~ak i Du{ana Mati}a. A to su bili na{i „glavni“ nadrealisti. Dobro, bio je i Oskar Davi~o, ali na wega su nas napujdali nastavnici, zbog partizan{tine.

Pujkali su nas dodu{e i na Marka Risti}a, glavnog beogradskog cinkaro{a u Udbinim arhivima, ali nisu uspeli. Drug jednostavno nije umeo da napi{e ni{ta {to bismo i pod prinudom zapamtili. [to je donekle i sudbina celog pokreta nadrealista. „Velik“ pokret, puno „zna~ajnih“ qudi, samo dela ni od korova. Ista slika je danas i stoga samo jedna tiha uspavanka: Laku no} post-modernisti, razlikova}e vas i pamtiti - samo po neprijateqima va{im. n \or |e Ran deq

QU DI SVIH FE LA

bra te, vi {e di” – pri~a za „Dnevnik” oficir u odeqewu policije u Novom Sadu \or|e Soki}. – Po{to su te kra|e gotovo uvek u vrednosti ispod 15.000 dinara, mi odreagujemo, ali se to krivi~no delo delo goni po privatnoj tu`bi.

Na{ sagovornik navodi da se policija suo~ava i sa sasvim drugom vrstom kra|a, navode}i primer „skockane„ gospo|e koja u|e u samoposlugu s torbom, pa prvo stavqa robu u korpu, onda u torbu, pa kada do|e do kase, najpre kao stavi svoju ta{nu me|u one na ulazu i zatim se vra}a po robu koju je ostavila u korpi i uredno je pla}a.

Ali, sve to zabele`e skrivene kamere, a ponekad se oglase i „pi{talice” ako roba ima skriveni bar kod.

– Kradqivci uglavnom nisu agresivni, niti pru`aju otpor kad ih uhvatimo – ka`e za „Dnevnik” ~uvar s nekoliko godina iskustva u obezbe|ewu „Maksija„. – Ipak, pre nekih sedam godina jedan od wih {utnuo je prodava~icu i pri tome joj slomio ruku. Narkomani su najve}i problem. I sve se krade, od {ibica do najkrupnijih i najskupqih stvari. Probisveti vole da kradu nes kafu, milka ~okolade, orbit `vake, viski, kozmetiku i skupe suhomesnate proizvede iz vitrina. Rade najvi{e u zimskom periodu, kad se nosi odgovaraju}a garderoba u kojoj se mo`e sakriti ukradena roba. A leti se „ma`wava„ na korpe. Cela korpa se napuni i prebaci na izlazu preko vrte{ke i „zujalice„ za kodove.

U robnoj ku}i za aparate, alate i materijale, kradqivci klepaju {rafove, {mirglu, sijalice, selotejp... Ako osete da im je ~uvar na tragu, }u{nu plen me|u drugu robu. Sve prodajne jedinice „Merkatora” obezbe|ene su, pak, tehni~kim sistemom za{tite ili fizi~kim obezbe|ewem, a u najve}em broju objekata kombinacijom oba modela, ali ve}ina kradqivaca zapravo bude otkrivena zbog video nadzora kojim se prati situacija iz monitoring centra. Pored osoba koje se profesionalno bave obezbe|ewem, ve}ina rad-

nika je, kako nam je re~eno u kompaniji, pro{la odre|eni vid obuke pona{awa u takvim situacijama.

– U tr`nim centrima ima i naru~enih kra|a – saznajemo od jednog zaposlenog u Tr`nom centru Planeta 021. – @ena poka`e koji parfem ho}e, a lopov ~eka zgodan momenat, “odradi” miris i proda ga za tri-~etiri puta mawe para. ^esto to rade i u parfimerijama. Ili, devojka dovede mladi}a i poka`e mu jaknu na lutki, momak posle anga`uje „{anera”, a mawak moraju da nadokanade prodava~ice od svoje ionako male plate.

A kad uhvate lopove, obi~no se vade: „Izvini brate ne}u vi{e. Ne znam {ta mi bi, trebalo mi„... n Mi{a Vuja~i}

7

DU [KO BOG DA NO VI], NO VI NAR

Ja sam ~i sto krv ni me {a nac ovu godinu je do~ekao u penziji.

Ka`e da je to sasvim nova okolnost, „mada smo mi kao policajci, jednom novinar – uvek novinar”. Gradu predvi|a nove kolicije ili ove koje ve} funkcioni{u ispod povr{ine. „Prvih pet meseci bi}e u znaku `estoke predizborne kampawe. Ne verujem qudima sa {lemovima, a da nisu radnici. Ovi {to sve javno otvaraju, samo koverte ne, pola godine }e obe}avati i pretiti, a od druge polovine godine, kad pro|u godi{wi odmori, u}i }emo u pravi gradski ritam. Kako }e nas kriza zapqusnuti, ve~na kandidatura za kandidata – nisam optimista”, govori nam Du{ko Bogdanovi}, novinar i pisac s kojim se dru`imo nakon izlaska wegove posledwe kwige „Sporta i televizije„.

Dok bistrimo politi~ke pritiske na medije i novinare, razo~arewa u kolege za koje nikada ne bi rekli da }e cenzurisati, autocenzurisati i ukidati, Bogdanovi} tu`no konstatuje da sada ne bi umeo da sastavi reakciju od mladih novinara: nema klinaca stasalih dvehiqaditih. “Sklon sam poverovati da je problem u edukatorima, onima koji ih mo`da eks katedra nau~e bitnom, ali ih ne pripreme za `ivot. Novinar je krhko bi}e. Vlada potpuni finansijski „ba{mebrigizam„ za tu decu”, ka`e Bogdanovi}, kog prvo pitamo za{to mu je medijska scena u Srbiji, kako ka`e, “odvratna”.

– U Slobino vreme je bilo boqe, jer je scena bila podeqena, znalo se ko je ko i ko ja za {ta, izme|u je bio Rubikon.

Sad se zaista ne zna, mo`da dva, tri lista imaju nezavisnu ure|iva~ku politiku, i s druge strane isto toliko novina koje objavquju ne{to za {ta te{ko mo`e{ da poveruje{ da ima bilo kakve veze sa istinom. Ostalo je vrlo kontrolisano. Paradoks je da i u tim novinama, koje uzme{ u ruke s dozom brige za svoje zdravqe, pola mo`e{ baciti u Dunav, ali ostaje ne{to {to mo`da ima veze s istinom. A to je najgore mogu}e! l Ru bi kon ni je po sto jao sa mo u no vi nar stvu?

– Podela se drasti~no prepoznavala.

Sve vi{e se pitam {ta zna~i ta akcija belih listi}a za slede}e izbore. Javno sam rekao da ozbiqno razmi{qam da ne glasam. Nervira me uverwe partija da sam ja wihov. Ako iskqu~imo prizemni marketing, {ta su u~inili za mene da bi im dao glas? l Ka ko bi od go vo ri li broj nim kri ti ~a ri ma tak ti ke be lih li sti }a?

– Ho}u da budem naivan i sam sebe ubedim da bi to bio glasa~ki bi~. Da partije shvate da one `ive od nas, a ne obratno. Partokratija funcioni{e besprekorno i tu ne pravim izuzetke – odmah {apa na postizborni plen! Ho}u da se iznenadim u {ta }u poverovati tog dana, jer razlika nema. Kad izbaci{ radikalna razmi{qawa, svi su za Evropu i Kosovo. l Ra de kam pa wu od vra ta do vra ta, uz pi ta we za ko ga }e mo gla sa ti?

– Vrlo bezobrazno. Kako stranke ~lanovima moje porodice ~estitaju ro|endan telefonom, to bi [abi}a trebalo pitati, otkud im brojevi? l [ta nam to go vo ri?

– O~ito sve mogu. Nema brige {ta }e biti ako politi~ar la`e, pa se ispostavi da to nije istina? Da li trpi konsekvence? Naravno da ne, jer iza wega stoji partijski e{alon koji ga {titi. Ako i mora biti `rtvovan, oti}i }e na neko novo mesto. Ko sad pomiwe onog Kri{ta, Jawu{evi}a... Sve se izmanipuli{e i pokrije, kao ma~ka svoj izmet. l Na kon cu, mi smo kri vi za to?

– Naravno da smo krivi. Ako smo mi, na koje je politika usmerena, toliko ledeno hladni i neaktivni, oni smatraju da je to normalan na~in pona{awa. Bahati su, arogantni i bezobzirni koliko im dozvolimo. l Da li vas je grad ne ka da iz ne na dio?

– Zavisi o kom vremenu govorimo.

Istorija je neverovatna kategorija, nikad ne zna{ koliko }e dana{wi dan posle deset godina biti ba{ taj dan koji `ivimo. Sve dobro u Novom Sadu se vezuje za ime Jove Dejanovi}a, koji je u to vreme trpeo naj`e{}e kritike. l De ja no vi} je ov de re kao da mu je bi lo la ko jer su, pre „jo gur ta„, bi li pra va vlast. Da to mo `e bi ti iz go vor ak tu el nom re `i mu?

– Mo`da kao sudwi izgovor, ali u su{tini oni imaju dobre poluge mo}i.

Javna preduze}a su partijski feudi, direktno se razgovara sa strana~kim ili

N

koalicionim kolegama. Pravo pitawe je koliko oni koriste te poluge. Tako|e, demografska eksplozija je potpuno i{~a{ila grad. Svojevremeno sam patentirao naziv “Starosa|ani”, ne kao podatak iz li~ne karte, ve} koliko ti dozvoqava{ gradu da te pripitomi i u{u{ka u wegovo najboqe, a da mu ti, ma odakle stigao, isto da{ svoje najboqe.

Qudi koji su do{li ne dozvoqavaju gradu da ih prihvati, ve} insistriaju na navikama koje ovde ne prolaze, a s druge strane, grad se nije potrudio da im poka`e da je to wihova nova sredina. l Li~ ne tra u me gra |a na uti ca le su na taj pro ces?

– Jesu, ali pre|imo na metaforu – fudbal. Postojala je dominantna, kriti~na masa Novosa|ana koja navija za svoj klub. Danas su Novosa|ani na severu malobrojni u odnosu na navija~e Zvezde i Partizana, a da ovi nisu iz Beograda, ve} iz Novog Sada i prigradskih naseqa. I najvi{e mrze Vojvodinu!

Grad nije uspeo da napravi konsenzus sa samim sobom. l Pe |a Vra ne {e vi} ga je na zvao na se o bi nom ko ja se ne pra ved no na zi va gra dom?

– Da, to nema veze sa Novim Sadom, i fizi~ki i mentalno. Sam sebi se podsmevam sa tim „Starosa|ani”, kao da vi~em „Trst je na{„! Novi Sad je idealan okvir za onu staru „niko nije postao pop u svom gradu„. Lepa Brena, kada je {tiklom gazila celu Jugoslaviju, na parfimerijskom odeqewu „Bazara” je ~ekala osma u redu, pa sedma... Bala{evi} isto mo`e da ti ka`e kakva je zvezda, ili neki sportista. Samo po ehou iz Beograda, Zagreba ili Sarajeva mogao si da prepozna{ da si axija u onome ~ime se bavi{.

– Uop{te, re~i na{eg jezika nikada nisu bile jeftinije. [to bi rekao Mirkovi}, „ne da nas ubi prejka re~, nego je to po{tapalica„. Mo`e{ sve da ka`e{ svakome, dok neki kabinet koji brani {efa ne primeti da bi to moglo biti opasno za ne{to, tipa izbore. l Ka ko ste vi shva ti li Mer ke lo vu, tra `i li se pre vi {e?

– U`asno me nervira {to na{i funkcioneri nisu iza{li na vreme i rekli da je car go. [ta je imala da ka`e Tadi}u, Merkelova je rekla odavno. Jasno je da u Evropu ne mo`emo u}i bez potpuno ~istih relacija sa Kosovom, a Merkelova je u tom dru{tvu najja~a i politi~ki spremna da to ka`e. l Sport: FSS va qa te meq no o~i sti ti, od To le ta do por ti ra?

– Sport je samo paradigma. Karaxi} se pona{a kao Tadi} i ostali, ako ne ra~unamo tu`nog \eli}a, koji je morao da podnese ostavku. Sraman poraz od Slovenije, gde ti treba{ da da{ gol, a da ga ne primi{, pa ga primi{ sa 40 metara, proma{i{ penal... To nije pokazateq sportske nemo}i nego metafora stawa u svla~ionici i rukovodstvu. Kad slu{a{ Karaxi}a ima{ utisak da smo najmawe tre}i na svetu ali nam niko nije javio. l Mo `e li sport bez po li ti ~a ra i obr nu to?

– Partizan je izgubio stru~ni {tab, a predsednik je ostao. U Zvezdi se govori o milion promena, zloupotrebqen je Xaji}, a promene su tu da se ni{ta ne mewa. To je princip u politici, kulturi i sportu. Jeremi}u se zadrmala stolica i oti{ao je u drugu najva`niju stvar u ovoj ubogoj zeqi – tenis! [to god ovi momci i devojke budu uradili, a ho}e bo`e zdravqa, ti si predsednik i

@i vi i pu sti...

Prethodni gost „Intervjua nedeqe”, glumac Jugoslav Krajnov, pitao je „na nevi|eno” Du{ka Bogdanovi}a – koji mu je `ivotni moto i {ta ga ~ini sre}nim?

– Nisam od qudi koji se defini{u kroz motoe, ali mo`da onaj najelementarniji – „`ivi i pusti druge da `ive”, mada je prava replika „`ivi i pustu druge da umru” (smeh). A sre}nim me ~ini dru`ewe sa ovom, na`alost malom grupom qudi do kojih dr`im: porodica i nekoliko prijateqa. l Pa la na {tvo?

– Ne mogu ti objasniti. Pre neki dan je u SNP predstavqena monografija Mire Bawac, bio sam tamo. Sem dva izuzetka, niko od novosadskih glumaca nije bio u sali. Nedostatak vrednosti koje bi sami u sebi prepoznali i priznali ~ini Novi Sad neozbiqnim gradom l Pi sa li ste o po pi su i iz ja {wa va wu kao Voj vo |an/ka?

– Shvatio sam to kao i bele listi}e, kao bunt. Ta narodnost jo{ ne postoji, ali ne vidim za{to se ne bi neko tako izjasnio. Pitali su nekoga iz me{anog braka kako se ose}a, rekao je: „Ja sam ~istokrvni me{anac”. U Vojvodini ima mnogo ~istokrvnih me{anaca i za{to ne bi eksponirali tu drugost. Makar i ve{ta~ki, kao {to su nekada bili Jugosloveni. l Voj vo di na ipak ima isto rij ski, kul tur ni i de mo graf ski iden ti tet?

– Naravno. Zbog latentnog srpskog nacionalizma to je dozvoqeno Ma|aru i Rumunu, ali kad Srbin ka`e da je Vojvo|an, odmah je drugorazredan. l Iz da ji ca je u Sr bi ji stra {no jef ti na re~?

daje{ intervjue. Malo je qudi otporno na to. l Upad Dru {tve nog cen tra u ka sar nu „Ar ~i bald Rajs”?

– Ako to nije u saglasju sa politikom na vlasti – nema {anse, bez obzira {to zgrada sama po sebi propada. To je jako atraktivno mesto da bi se prepustilo mladim, gnevnim i pametnim qudima.

Ne samo zato {to bi Pavli~i} ili neko drugi iz vlasti imao ne{to protiv, ve} zato {to je neka tajkun~ina tu ve} stavila svoju {apu i verovatno danima nervozno okre}e Igorov telefon. l Voj ska je za doc ni la, a grad re a go vao smo ta no: sla `u se i ne sla `u?

– Ne mogu da po{aqu interventni vod, kao glumce kada su prebili, pa da izbace tu decu, jer su uskoro izbori, a opet ne mogu ni da im dozvole, jer to izaziva lanac sli~nih akcija. Inicijativa da se `abokre~ina pomeri je dobra, ali ne mo`e{ upadati u tu|e. Zato tu postoji politika, to neko mora ispeglati, da imamo i novce i ovce. Gradska politika ne zna {ta }e. n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

[ O R O M

^estitke danas {aqemo telefonom ili mejlom, ne sti`emo qudski da se pozdravimo i rukujemo. Vole narod da sebi olak{a, da sve bude na dugme i lako o ima go di na, ima i uspo me na. Na {e uspo me ne su se na sta vi le na uspo me ne na {ih sta ri jih ro |a ka i br ka tih de du {i na od pe de set go di na ko ji su uz `i `ak, sve }u ili lam pu se de li i di va ni li mal te ne do po no }i.

U po no} su u to do ba vi le igra le ko lo, ve {ti ce vre ba le da ne kog u ve {ca pre tvo re, xan da ri da po va ta ju lo po ve a be }a ri su gle da li da ih ko god ne vi di. Red je bio da po {ten svet ku }i do |e pre po no }i a oni ko ji ni su za to bi li ka dri, no }i li su ta mo di su oka sni li.

De ~ur li ja je u to do ba le ga la oma s ve ~e ri, po sle ve ~e re. I u to do ba su de ca naj lep {e ra sla u snu, dok spa va ju u za pe} ku i me {ko qe se s osme hom. Sa wa li su, na to plom, pro bu {e ni lo nac na tuf ne, sta ru otr ca nu ko ro va ~u, naj ve }u {ar ga re pu iz tra pa i dve {a ke ugqa, al sit nog. To je bio ceo ajn cuk za sne {ka. La ko je bi lo on dak, bi lo je sne ga ma kar kol ko, ko mot no je i an tlo gor tre bo kad su u to do ba sne {ka pra vi li. U ta vre me na su sva de ca bi la ista i sva ki je sne {ko isti bio, ba{ ko de ca, ne ko krup ni je a ne ko ba{ i ni je, al sva jed na ko ob u ~e na i ve se la. Sne -

K

S

B O R O M

{ko je no sio na gla vi pro bu {en i obi jen lo nac na tuf ne a de ran otr ca nu {u ba ru ko ju je na sle dio od onih {to im je bi la ma la, sne {ko je imo nos od {ar ga re pe a de ran bri gu ma we, ka ko nos da mu na pra vi, da tra je. Me tlu su ima li i je dan i dru gi, sne {ku otr ca na i ni ka kva a de ra nu do bra, da u~i da bu de do ma }in i da dr `i red. Sne {ko je imo be li ka put s dug ma di ma od sit nog ugqa ko ji ni za {po ret va qo ni je a de ran je no sio ko `uh ko ji do bi je. Ne ki ma je bio ta man, dru gi ma do ko le na al ni kom zi ma bi lo ni je, ma kar {to je sve oko wih lan da ra lo.

On dak se znao red, zi mi je bi lo lad no a le ti je igro va zduh. Kad god, kad je bi la za pra vo zi ma, kad smo na nos di sa li, le pi le se no zdr ve ko da smo gwur ci pa da me }e mo {ti paq ku na nos, da ne gu bi mo danf.

Bi lo je i be }a ra ko ji su vr ~ak je zi ka le pi li za ne ki oluk il gvo zde ni stu bac pa po sle ni su mo gli da ga od le pe, sve dok gvo `|u ri ju ni su mal ko ot kra vi li. Sve ga je bi lo, sa mo ni je bi lo ti’ ve li ki slo va na ode }i, da se iz avi jo na vi di ko ja je mar ka, kol ko ko {ta i da se pu va ju ti {to im je ba ba ku pio da se u tom ke re. Da nas ne ki ima ju pu no slo va na ode lu al pu no wih ne ma ju ni ode lo. Ni je kad god bi lo sra mo ta da se no si za kr pqe na ode }a, va `no je da je na vek bi la ~i sta. Da nas je mo da da se {o rom ide po de ran, ku pu je na rod no vo i ve} po de ra no –{to je vi {e po de ra no to je mo der ni je. Za ta ke se kad god di va ni lo da te ra ju uz o~in, da nas ka `u da te ra ju mo du.

E, kad god, kad je bi lo ta ko zdra vo lad no i mlo go sne ga, bio je i Bo `i}. [kri pa lo je pod no ga ma, sve u {e snajst. On dak ni je bi lo mo der no da se sla vi Bo `i}. On dak je bio red da se to ra di i po {tu je.

Bi lo je i do ba kad se ni je sme lo, kad su nas oslo bo di o ci i ju na ci oslo bo di li od mlo gih ne vo qa i pro pi sa li nam ka ko tre ba da se vla da mo da bi nam svi ma bi lo no vi je, lep {e i bo qe.

Eto, ima i sad no vih obi ~a ja ko ji la ga no po sta ju pro pi si, ako se

Oko Bo `i }a da mo. Kad idu qu di, s wi ma idu i obi ~a ji. Kad sta nu i za bo du a{ov, ne {to se pri mi a ne {to ba{ i ne.

Ako mlo go |u bre, pri mi se sva {ta. Oko Bo `i }a naj ve} ma stra da ju mla di hra sto vi. Sim bo li ka Bad wa ka je kod nas odav no za bo ra vqe na ili bo qe no vo kom po no va na. Ti -

Do sto jan stvo, ra dost i ve ra odav no su pre ra sli u mo du i po mo dar stvo.

Mod ni kre a to ri su nam, kan da, u{li na ma la vra ta, du bo ko.

Gle dam oto ju~, na Bad we ve ~e, to plo na po qu, pu no sve ta, ko rin |a {a, si ja ju lam pi ce, tu ku pe tar de ko da smo u Bej ru tu (da ne di ra mo

Simbolika Badwaka odavno je kod nas novokomponovana

to je kad god za bra nio ko ze, da ne br ste {u me. Da nas ni ko ne bra ni da se ne br ste mla di hra sto vi i da se wi ma ki te pred wi ve zni li mo vi i ma ske na hlad wa ci ma auta. Sva ko auto oki }e no „bad wa kom“ pri ~a svo ju pri ~u. La ka je ma te ma ti ka kad broj pre vr nu tih kar ton skih ku ti ja po mno `i mo sa pu {la ma hra sto vih gran ~i ca na wi ma ko je su vol {eb no kr sti li da se zo vu „Bad wak“. [te ta od ove no ve mo de je to li ko ve li ka da ni ko o woj ni ne di va ni, mlo gi bi se uvre di li.

Ogla si se ne ko od zva ni~ ni ka ko ji bri nu o dr vi ma, dr vi mal ko i ape lu je da se to ne ra di i amin. Sve osta lo je na ma na du {u, na ma ko ji ku pu je mo i na ma ko ji to pro da je mo.

oko lo), u po no} va tro me ti, svi sla ve. I tre ba, red je da se sla vi.

Jed ni iz ne li klu pe, dru gi iz ne li sto li ce, za lo `i li va tru, gre ju se na {o ru i pa le bad wa ke. Mal ko da qe se okre }u ra `we vi, pe ~e se pe ~e we da vru }e bu de u po no}, ~im pre sta ne post. Na glav nim me sti ma se lo `e ve li ke va tre, da se Bad wak lak {e upa li. Pot pa le ta ko dva-tri me te ra dr va, da se na rod ugre je i ve se li oko va tre. Da se pro bu di ko ji par ti zan, ona ko ne in for mi san, uva tio bi se u Ko za ra~ ko ko lo oko va tre, ga rant.

Mo `da bi i za le go, kad po~ ne da pu ca va tro met iz nad va tre.

Iz gr di la me jed na snaj ka, ka `e da `i vi u Sre mu i da se sr di {ta

sam to na ro du po ka zi vo ka ko se u Sre mu sla vi Bad we ve ~e i Bo `i}.

I jo{ se sr di {to ni sam tu kri ti ku pro ~i tao jav no. Ni je joj po vo qi {to je na sre ma~ kom asta lu bi lo ri be, su vih {qi va, me da, ora ja, ko qi va, pa su qa, na su va s ma kom i ora ji ma, pe ~e nih bun de va za Bad we ve ~e. Za Bo `i} Srem ci na asta lu ima ju sve po re du, ko i mi Ba ~va ni. I Ba na }a ni su ta ki. Je di no toj snaj ki ni je bi lo po vo qi, ka `e da du go `i vi u Sre mu i da ne po zna je ta kve obi ~a je. Eto, snaj ka, red je da se upo zna mo s raz li ~i tim obi ~a ji ma. To je i na {e naj ve }e bla go, {to smo to li ko raz li ~i ti i {to smo ta ko bli zu.

Se }am se ti {i ne kad sam s ocem i{ao da ko rin |am. ^u lo se sa mo ka ko {kri pi sneg pod we go vim no ga ma i ka ko kli ze mo je so ni ce. Sve osta lo je bi lo ti {i na, ra dost i tre ma da se ne za bo ra vi ne ka stro fa. Bi lo je i onih be }a ra ko ji uzmu ka nap od so ni ca, mal ko da nas oni san ka ju, on dak po tr ~e pa za o- {i ja ju so ni ce da nas iz vr nu u sneg.

I od tog su de ca ra sla. Ti be }a ri su nas u~i li i one dru ge pe smi ce za ko rin |a we, one : „Ja sam ma li po {tar... o{tar...“ ili „Ja sam ma li @i va... kri va...“ Ove be }ar ske su na vek bi le du plo da ri va ne, de ~ur li ja ih ba{ i ni je naj bo qe raz u me la al su se sta ri ji ve se lo sme ja li. Ki seo osmeh je bio sa mo na ba bi nom li cu: “Ker te de ~i ji, ko te je to na u ~io, na o pa ko“? ^e stit ke da nas {a qe mo te le fo nom ili mej lom, ne sti `e mo qud ski da se po zdra vi mo i ru ku je mo. I tu je mo da u{la, da se ope va sve {to ni je za ope lo. Vo le na rod da se bi olak {a, da sve bu de na dug me i la ko. Ma we se dan gu bi ta ko.

Osta ne vi {e vre me na za dru ge stva ri. Bi }e lak {e da se pla ni ra ka ram bol za Srp sku No vu go di nu.

Da se do ku pi pi ro teh ni ka, re zer vi {e me sto u ka fa ni, da se za li he ob no ve, do pu ni kre dit na mo bil nom da svi ma sig ne sms ~e stit ka, da ne dan gu bi mo oko to ga, ide Us krs, tre ba pla ni ra ti. n Bora Oti}

Za jeD ni^ kO Okre ta we BO @i] nih Pe ^e ni ca U na Se QU SMi Qe Va ^a U nO VOM kne @eV cU

Kri za je ste, pa ne ka je o vok ne `e va~ ko na se qe se sve uku }a ni i qu di mir bo `e.

Smi qe va ~a je no vi jeg da - Oni ko ji su po sva |a ni, za Bo `i} tu ma, u sklo pu Obi li }e - tre ba da se po mi re, jer `i vot u va, ne ka da sa mo stal nog na se qa, mi ru i do brim kom {ij skim od no sve dok ni je spo je no u jed nu va ro - si ma svi ma do no si sa mo do bro – {i cu No vi Kne `e vac, a za Bad wi pri ~a nam Pe tro vi}, ko ji je na se dan se usta lio obi ~aj do |o {a sa ver Ba na ta obi ~aj pe ~e wa pra sa di ra znih stra na i sta ro se de la ca La - na ra `wu do neo iz rod nog bo san lo {a, pa se za jed ni~ ki pri pre ma ju skog se la Pa pra }e iz me |u Zvor ni bo `i} ne pe ~e ni ce, uglav nom pra - ka i [e ko vi }a. sad i po ne ko jag we. Tra di ci ju su Kom {i ni ce mo gu u sva ko dnev pre go to vo ~e tvrt ve ka za po ~e li nom `i vo tu i da se spo re~ ka ju, ali Mi lo{ Pe tro vi}, ne spo ra zu me i da Sve to zar Mi le ti}, br zo za bo ra ve, pa Milo{ Petrovi}, Da ne @i gi}, Mi ha su Pe tro vi }e va prvo je „banatsko” i lo Bu we vac, Rac unu ka Sa ra Le rinc prase okrenuo 1969. i we na vr {wa ki wa ko Ja naj tov i Ob rad Po pa ra. Ovog Ana sta si ja Tri pu ta okre ta lo se pet na e stak pe ~e - fi} pri god nim igro ka zom oku ni ca, ali Pe tro vi}, ko ji je i ovog pqe ne pod se ti le da tre ba da se le pu ta bio u ulo zi or ga ni za to ra, po sla `u, dru `e i me |u sob no is pod se }a da je bi lo go di na ka da ih po ma `u. se okre ta lo i pre ko ~e tr de set.

– Ov de u Ba na tu pr vo pra se sam – Kri za je, ali za bo `i} nu pe ~e - okre nuo na ra `wu u Sa na du 1969, a ni cu mo ra bi ti i ovu tra di ci ju po sle na sta vio ov de, na Smi qe va `e li mo da ne gu je mo. Svi ko ji do - ~i, gde sam se sku }io – ka zu je Pe la ze na ova na {a dru `e wa, bez ob - tro vi}. – Bad wi dan i Bo `i}, po zi ra na ve ru i na ci ju, do bro su do - {tu je mo i sla vi mo, ali obi ~a ji su {li, a ra du je me da obi ~aj pri hva - nam raz li ~i ti. Ov de u rav ni ci gde ta ju i mla |i. Pe ~e ni ce se spre ma - je {u ma ma we, ne mo `e sva ko da ju za do ~ek Hri sto vog ro |e wa i ima bad wak, pa se po sle pri pre me sva ki do ma }in za Bo `i} tre ba da pe ~e ni ca svi pri dru `u je mo pa qe ima u svo joj ku }i sla mu, upa li sve wu bad wa ka is pred cr kve u Obi }u, met ne je u `i to i ku ku ruz i da li }e vu.

^im su po ~e ni ce po ~e le da se ru me ne na `e ra vi ci od bu ko vi ne, ba gre mo vi ne, }u mu ra, pa i to po le, ov da {wi ri bar De ne{ Ser da kom {i je je okre pio pe ~e nom ri bom. Po pi je se i ko ja ~a {i ca, pa pri pre ma we pe ~e ni ca ide lak {e ka da je gr lo pod ma za no. Ser da je u po ve }em ka za nu pri sta vio i ri bqu ~or bu za do ma }i ne i go ste, jer se na Bad wi dan na tr pe zu iz no si po sna hra na. ^or bu je go di na ma ku vao Pe ra Uro {ev, ali je oslo bo |en te du `no sti da bi mo gao sa svo jom dru `i nom pri pre ma ti pe ~e ni cu.

– Pet na est go di na sam ku vao ri bqu ~or bu, bi lo je go di na ka da su se spre ma le dve ri bqe ~or be, qu }a i Osve }e we po sne ~or be ko ju je za pr `io ri bar De ne{ Ser da bla `a, pa i po sni pa suq – sa zna je mo bqu ~or bu dok se okre }u bo `i} ne na Dra go sav ca, a svo je pra se su bud od Uro {e va. – Go di ne su me pri ti - pe ~e ni ce. I pre ne go {to je bes nim okom nad gle da li i po li caj ci sle, pa sam u De ne {u do bio pra vu plat no slu `e na za ru ~ak, ri bqu slu {a ju }i sa ve te vi~ nih u ovoj ra za me nu. U Obi li }e vu je uvek bi lo ~or bu ko ju je za pr `io Ser da, osve bo ti Mi lo {a Pe tro vi }a, Mi le ta dru ga ~i je ne go u No vom Kne `ev cu, tao je pa roh Ra do je Pe rin iz obi Ste fa no skog i dru gih. U go ste su iako su ve} odav no sa sta vqe ni u jed - li }e va~ ke cr kve sve tog ar han ge la do {e ta li i Ar ka di je Lu ki}, Mi no na se qe i da nas su osta le dve pra - Mi ha i la. haq Bergl, Slo bo dan Mar ko vqev... vo slav ne cr kve ne op {ti ne, dve cr – Ri bqa ~or ba ko ju spre mam za Jed nu eki pu sa ~i wa va li su Dra gan kve i za seb ne ka ta star ske op {ti ne. Bad wi dan ku va se dru ga ~i je ne go Cve ja nov, Zo ran Mi le ti}, Mi lo{ Ne sme ta nam {to Obi li }e vo vi {e ona ko ja se spre ma u dur gim pri li - [tr bac, Zdrav ko Vu ko vi} i Bra ni je za seb no na se qe, ni {to je No vi ka ma – ot kri va nam Ser da. – Ide ja - ni slav Ra ma dan ski, pri pre ma ju }i Kne `e vac na ma |ar skom Te - ko ma lo za ~i na i pu no ri be i pre za svo je fa mi li je za jed ni~ ku pe ~e rek Ka wi `a, naj va `ni je je ne go {to se slu `i, oba ve zno je ni cu. U eki pi im je, ka `u, ne do sta da se {to du `e ova ko dru `i - osve }u je sve {te nik. Eto, pra znik jao po {tar Qu ba Gli {ov ko ji se mo. Ima oko nas omla di ne i pro sla vqam u kru gu pri ja te qa, a pre se lio u Zre wa nin. de ce. Ovog pu ta po go du je ujed no i ra di mo, jer kod ku }e `e na – Sva ke go di ne na iz me ni~ no nam i vre me, jer de {a va lo se i de ca pri pre ma ju pre ko 600 por ci - pre u zi ma mo or ga ni za ci ju, a na kra da pri pre ma mo pe ~e ni ce po ja ri bqe ~or be i pe ~e se oko po la ju po de li mo tro {ko ve – ka `e Cve ve ja vi ci i le de noj ki {i. to ne ri be za mu {te ri je ko ji ma se ja nov. – Za jed nu po ro di cu je ce lo Tek, sa ~u va li smo tra di ci ju svi |a ka ko spre ma mo ri bqe spe ci - pra se mno go, pa ova ko svi bu du za ko ju su za po ~e li Mi lo{ Pe - ja li te te na jed no sta van ri bar ski do voq ni. Ni sam ba{ od pr ve go di tro vi} i we go va dru `i na. na ~in. I ka to li~ ki Bad wi dan smo ne ukqu ~en, ali ve} je se dam na e sti Mi smo to pri hva ti li i ne pro sla vqa li ra de }i, jer u vre me put. Dok mi pe ~e mo pra se, kod ku }e od u sta je mo da za jed ni~ ki bo `i} nih pra zni ka naj vi {e po sla, `e ne spre ma ju pe ~e nu ri bu i ri pro sla vqa mo Bad wi dan i po {to pre ko le ta ri bu na ve li ko bqu ~or bu i dru gu po snu hra nu ko ja Bo `i}. Kod ku }e `e na ku va uglav nom ku pu ju na kup ci. Ina ~e, ide za Bad wi dan. Po sle ve ~e re ri bqu ~or bu, spre ma se na - ri be u Ti si ima do voq no, a na ru ku obi ~aj je da se dru `i mo i igra mo su vo s ma kom i bi }e po sna je i to {to je ove zi me vo do staj kar te. U Obi li }e vu i No vom Kne ve ~e ra, a za Bo `i}, uz su pu, opao i du go se ta kav za dr `ao, pa mo - `ev cu kar ta ma ma |a ri ca ma igra se sar mu i sve po re du, bi ~e do - `e mno go vi {e da se ulo vi ne go ka - „so lo”, je di no kod nas. A pe ~e ni ca voq no i pe ~e wa. da je re ka ne mir na i vi so ka. se na tr pe zu iz no si tek po sle po no Tre }a je go di na ka ko ri I dok mi di va ni mo, na ~el noj se }i. Pa dok po tra je... bar Ser da ku va po snu ri po zi ci ji okre ta la pe ~e ni ca Mi la Pe ~e ni ce na se ve ru Ba na ta – obi ~aj ko ji se uko re nio u na se qu Smi qe va ~a n Tekst i foto: M. Mitrovi}

N

S U S R E T I : BOG Dan SVe

U mu z naj bo q

or Sa bor ne cr kve Sve ti Ge or gi je iz No vog Sa da, pod di r i g ent s kim vo| stvom Bog da na \a ko vi }a, ve ~e ras u 20 ~a so va pri re |u je tra di ci o nal ni bo `i} ni kon cert u Si na go gi. Bi }e to pet na e sti put da taj hor, ko ji ve} dva de set go di na de lu je pod ovim ime nom, na stu pi pred No vo sa |a ni ma za Bo `i} po ju li jan skom ka len da ru. Ovog pu ta hor }e pe va ti kom po zi ci je Qa do va, Gard ne ra, E{to na, Ta ba ko ve, Hur ka, La ri na, ^e sno ko va, Al fe je va, kao i gru zij ske li tur gij ske pe sme. Na ve ~ e r a {wem kon cer tu }e na s tu p i t i i hor „Voks Sla vi kum” iz Be o gra da, sa di ri gent ki wom Sve tla nom Kr sti}.

Hor Sa bor ne cr kve Sve ti Ge or gi je na s ta v qa bo g a t u tra d i c i j u srp s kih, ba~ k ih i no v o s ad skih cr kve no - pe va~ k ih dru { ta v a, u~e stvu je u bo go slu `e wi ma, ali isto vre m e n o i {i r i svoj re per to ar de li m a sa v re m e n e Ve~eras }e pe pra vo slav ne i kon cert ne du hov ne mu zi ke. To je sva ka ko i za slu ga di ri gen ta Bog da na \a ko vi }a, mu zi ko lo ga, van red nog pro fe so ra za stru~ no umet ni~ ku na stav nu oblast “Po zna va we hor ske li te ra tu re” na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, ko ji je svo ja is tra `i va wa na pla nu isto ri je srp ske mu zi ke po sve tio pro ble mu raz vo ja pra vo slav ne cr kve ne mu zi ke u 19. i 20. ve ku. l ka da je ovaj hor osni van, da li je bi lo na me re da, po red u~e {}a u bo go slu `e wi ma, ga ji i mu zi~ ke am bi ci je, ne gu je i {i ri du hov nu mu zi ku na kon cer ti ma?

– Sve to lik Pa {}an, ko ji je si gur no bio naj zna ~aj ni ji no vo sad ski hor ski di ri gent svih vre me na, vo di teq pre sve ga gim na zij skog ho ra, ali i Mu zi~ kog dru {tva u ko jem su pe va le sve ve ro i spo ve sti, za tim @en skog mu zi~ kog dru {tva osno va nog 1927. i No vo sad skog aka dem skog mu {kog ho ra, bio je ino va tor. Pa {}an je uvo dio u re per to ar Hin de mi ta, Stra vin skog i Bar to ka. To su ta da bi li Ta ve ner, Pert i [nit ke onog vre me na. Mi sa mo na sta vqa mo tu vr stu tra di ci je.

S dru ge stra ne, hor Sa bor ne cr kve Sve ti Ge or gi je na sta vqa i tra di ci ju na {ih naj sta ri jih ho ro va ko ji su u svom mo tu ra da ima li to da sva ka li tur gi ja u cr kvi bu de ujed no i du hov ni kon cert. To go vo ri da ve} u sa mom po ~et ku po -

H

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

9

J U B I L E J N A D J U B I L E J I M A : POLA VEKA ROLING STOUNSA

Svi navijaju za „posledwu” turneju

se proveravawe mo}i liturgijskog pevawa nekih numera desilo najpre na nekom koncertu, a potom, ako se publici dopadne, i ako je u redu, i na bogoslu`ewu. l Kakva je, ina~e, na{a horska tradicija?

– U na{oj istoriji muzike horska tradicija je ba{ interesantna, jer je `anr najdu`eg kontinuiteta, opet iz objektivnih razloga. I kroz hor su se izvojevale slobode. Be~ je dao sva prava srpskom narodu, izuzev dr`avotvornog, i kroz pravo da se crkveno organizuju, on je, prakti~no kroz hor, stvarao politi~ki projekat.

Tu je svetovna muzika uvek bila „pod B“ u odnosu na crkvenu, ili „pod A“ ako je bio komad s pevawem, gde je bila prilika da se otpeva i neka rodoqubiva pesma.

Svojevremeno sam imao problema jer horisti nisu rado pevali nepravoslavne numere, i ~ak je vladika jednom tada, pre deset godina, morao da do|e na probu, i da tako odbrani taj moj stav. To je jedan aspekt, a drugi je ta disonanca, ta modernost. Najkra}e, Hristos sada, i ovde, nije neki muzejski Hristos iz 19. veka, ili neka legenda ili bajka. Qudi tako i kom po nu ju, pi {u, sli ka ju no ve ikone. Trude se da taj zvuk bude sve do ~e we hri {}an stva da na {wih dana. Naravno, to je sve u granicama, jer je jako malo toga mogu}e ostvariti s amaterima.

Sve {to je muzi~ki jako ambicio-

na kojoj je muziku za tu priliku izvodio neki rok bend tragi~nog nivoa. Oni su, zna~i, davno raskrstili s tradicijom, {to je {teta.

Kada je ukinut latinski jezik u Katoli~koj crkvi, onda je gregorijanika nestala. Danas imate veliku slobodu muzi~kog izraza koja je zapravo prerasla u haos. Ne znate da li ste u{li u robnu ku}u ili u crkvu. l [ta je s pravoslavnom muzikom?

– Rusi su tu jako napredovali posle perestrojke. Pre toga je sve bilo negde iza, sakriveno. Recimo, [nitke je komponovao, dodu{e katoli~ki rekvijem, ali nije mogao pod tim nazivom da bude objavqen, nego je to bila pozori{na muzika za [ilerovog „Don Karlosa“. Tako pi{e dan - danas na partituri. Sve to je bilo vrlo sa kri ve no, ali tra di ci ja ni je prekinuta mawe - vi{e, ili se pro du `i la kod „be lih“ Ru sa u emigraciji. l Vole li u inostranstvu da ~uju na{ hor?

– Apsolutno. Mi tamo pevamo mahom ne ono {to i ovde, jer oni to znaju, ako ne imena i dela, onda bar zvuk. Zato pevamo dela Kornelija Stankovi}a i Stevana Mokrawca. I Rusi to vole da ~uju. Na{ napev je bogatiji od ruskog. Kod wih je to vi{e re~itativ, a kod nas postoji ta ba{ lepa melodija. n Na ta {a Pej ~i}

Gde ima dima...

Da glasine o predstoje}oj turneji imaju osnovu pokazuje informacija na sajtu austrijske kompanije Event&tic ket shop - da }e u okviru predstoje}e turneje Stounsi ovog leta svirati u Be~u, na stadionu Ernst Hapel (biv{i Prater). Svi detaqi i informacije o za sada jedinoj obelodawenoj stanci na-turnejikoju-svi-o~ekuju „bi}e poznati ubrzo“, kako se navodi na tom sajtu.

me |u 10 „naj ve }ih na da wa i strahovawa u 2012„: nadaju se, naime, da }e bend krenuti na slavqeni~ku turneju i to u najpoznatijoj postavci (sa Bilom Vajmenom koji se prema wihovim izvorima vratio u bend) i da }e im se na bini povremeno pri kqu ~i va ti Mik Tej lor. „Prate}i vokali, duva~ka linija i ostali muzi~ari neka slobodno ostanu kod ku}e”, potpuno su jasni u ovom magazinu kakav koncept turneje zami{qaju.

Nasuprot tome, u magazinu strahuju da bi Xeger na kraju mogao da odlu~i da bend ipak ne krene na turneju ili da }e tra`iti da to bude turneja koja }e se razlikovati od deset prethodnih.

Kqu~na dilema je da li }e jubilej biti obele`en u maniru Stounsa kakve znamo, ili pak staraca od 70 godina. Od wih smo, ruku na srce, na sve navikli, ali na jedno nismo – da se vade na biologiju. n De nis Ko lunyija

NAOPA^KE

evati kompozicije Qadova, Gardnera, E{tona, Tabakove...

for ma ci ja, po in ter ne tu su krajem pro{le godine po~ele da kru`e glasine o „ozbiqnim pripremama benda za slavqeni~ku godinu”. One koji takve pri~e pu{taju poznavaoci prilika dr`e kao veoma kredibilne sa „veoma razgranatom mre`om izvora u muzi~koj industriji”. U takve se ubraja i sajt sto ne snews.com, specijalizovan, kako mu i ime ka`e, za objavqiva we in for ma ci ja o Ro ling Stounsima, iako nije zvani~no povezan sa grupom, niti sa menaxmentom.

Na tom sajtu se pojavila informacija koju niko nije demantovao, da su Stounsi izme|u 6. i 8. decembra odr`ali nekoliko xem se{n svirki u jednom studiju u ^elziju, na kojima se, navodno svirao samo bluz. Sa ak tu el nom ~e tvor kom Xe ger, Ri~ards, Vud i Vots svirao je i Bil Vajmen, dok Mik Tejlor nije vi|en. Me|utim, dobro upu}eni pratioci Stounsa (za koje

Zar je ve} pro{lo pola veka..?

nosi izme|u Xegera i Ri~ardsa su, s druge strane, ta su o~ekivawa uporno minimalizovali.

Za posledwu u nizu silaznih putawa u odnosima do zla boga kapricioznog autorskog tandema krivi su Ri~ardsovi memoari „@ivot”, i u wima ismevaju}i pasa`i o Xegeru. Istovremeno, Xeger je tokom pro{le godine pokazivao vi{e interesovawa za projekte sa strane – sa Dejvom Stjuartom, A.R. Rahmanom i Xo{ Stoun formirao je bend Su per he avy, ~iji se debi album pojavio sredinom 2011. godine, te ne ~udi da se isprva mr{tio na pomisao da treba opet da skaku}e i urla „Setisfek{n”, makar to bilo i zbog jubileja.

Skepticizmu u pogledu mogu}nosti da bend krene na novu turneju prili~no je kumovao i faktor zvani biologija. Koliko god da se izdaju za superstarce, Roni Vud ipak gazi 65, Xeger i Ri~ards 69, a ^arli Vots

l Dru{tvo lako }emo obe}ava gra|anima Srbije te{ku godinu.

zno, neizvodqivo je, i tu uvek moram da balansiram.

S druge strane, da}u vam jedan primer, koji je dovoqno ilustrativan. Trebalo je da budem doktorski student Pitera E{tona, ~iju anglikansku bo`i}nu pesmu pevamo na ovom koncertu. On mi je dao traku s posledwe inauguracije kantenberijskog nadbiskupa,

l Po jutru se poznaje vlasnik zemqe.

stoji `eqa da taj bogoslu`beni aspekt horskog pevawa treba da bude na nekom umetni~kom nivou, koji se, naravno, onda logi~no iznosi i odmah van bogoslu`ewa.

To je i ruski model. Posle to i Mokrawac preuzima, tako da su koncerti imali hronolo{ku peda go {ku no tu, s pro gra mom od stare muzike do nove. Vrlo ~esto

l U igri ma~ke i mi{a Mi{a izigrava Vladu.

zi~kom duhu qe tradicije

se ka`e da znaju vi{e od samih Stounsa {ta se de{ava i {ta }e se de{avati) na Tviteru su objavili da }e se ekipi u studiju vrlo brzo pridru`iti i Mik Tejlor. Najverovatnije ve} u januaru, kada se ~lanovi benda vrate sa bo`i}nog odmora koji su proveli „negde na Karibima”. Isti izvori, ipak, nemaju informacije o tome da su Stoun si to kom pro ba u ^el zi ju i{ta snimali.

Magazin „Roling Stoun” je svoje (skoro) imewake svrstao

l Ako je kriminal boqe organizovan, {to vlast ne u~i od boqeg?

N \AKOVI], DIRIGENT HORA SABORNE CRKVE ETI GEORGIJE U NOVOM SADU

bome 71. godinu `ivota. ^ak i da ove godine krenu na turneju, pitawe je da li bi mogla da traje onoliko dugo koliko bi to promoteri `eleli – dakle beskraj no. U sva kom slu ~a ju, eventualna predstoje}a tur ne ja ko na~ no bi mogla da bude ono {to Stounsi najavquju ve} decenija ma – wi ho va posledwa.

U ne do stat ku zva ni~ nih in -

l Srbija u autu – vlast na braniku.

T

Od po sled weg kon cer ta na turneji „A big ger beng„ 2007. godine, glasine o novoj turneji pojavqivale su se u gotovo pravilnim vremenskim razmacima.

I dok su, s jedne strane, reizdavani i remesterizo va ni al bu mi („Exi l e on main stre e t„ i „So m e girls„) pod u pi ra li o~e ki va wa fa no va o polasku na novu turneju, od-

Ili­ja­Mar­ko­vi}

o }e, bez sumwe, ove godine biti „jubilej nad jubilejima” i shodno tome trebalo bi o~ekivati da bude dostojno obele`en. Ostaje samo da jo{ bude obelodaweno za {ta }e se povodom „zlatnog jubileja” Roling Stounsi opredeliti: novi album, mamutsku i nikad unosniju svetsku turneju, ne ko li ko ve o ma spe ci jal nih nastupa? Ili, {to bi li~ilo na wih, za sve to |uture.

Stounsi, ina~e, nisu imuni na obele`avawe godi{wice prvog nastupa benda pod tim imenom u ~uvenom Marki klubu, 12. jula 1962 godine: pre 10 godina su povodom tek 40. godi{wice postojawa krenuli na jo{ jednu u nizu svojih „ovo nam je, majke nam, posledwa” turneja. Turneju „Lick„ bend je okon~ao nakon 117 koncerata sa ukupnom zaradom od 350 miliona dolara, {to je svrstava na 10. mesto najunosnijih turneja svih vremena. Sa jo{ tri turneje u top 10, Stounsi su, s inkarisaranih 1,5 milijarde dolara od koncerata, zaista jedna od najubita~nijih ma{ina za pravqewe novca. Toga su, dakako, svesni svi oni koji toliko navijaju nadostojno obele`avawe 50. godi{wice jer u tome vide priliku za dobrom zaradom; posle samih Stounsa, naravno.

Koliko bi ta zarada mogla da bude? Uh, to niko ne mo`e s precizno{}u da predvidi. Ali, pone{to o tome da je u pitawu „po sao ve ka” ka zu je i sud ski spor koji pro{le godine protiv svo je biv {e kom pa ni je „Lajv nej{n„ (Li ve na tion) poveo wen ne ka da {wi pred sed nik Majkl Kol: optu`uje ih za poku{aj da mu preotmu pravo na „krunski draguq„ u sporazumu koji je on isposlovao jo{ 2008. godine - promociju slavqeni~ke turneje Stounsa 2012. godine. Palo je tu jo{ tu`bi, i svaka je te{ka od po nekoliko miliona dolara.

Ipak, u 2012. godinu u{lo se bez ijedne zvani~ne informacije o formi proslave. Dodu{e, blage nagove{taje dali su o tome u novembarskom broju magazina „Roling Stoun” Mik Xeger i Kit Ri~ards, ostavqaju}i mogu}nost da proslave bude te da u se tim povodom bendu pridru`e dvojica biv{ih ~lanova - gitarista Mik Tejlor (napustio bend 1974.) i do 1992. basista Bil Vajmen. Xeger je, ina~e, nekoliko meseci ranije izjavio da mu se ideja o slavqeni~koj turneji ne ~ini verovatnom, te da bend nema takvih planova u 2012.

nedeqa8.januar2012.

u jor {ka auk cij ska ku }a „Gern si” sa op {ti la je u pe tak da }e, po vo dom 100 go di na od tra ge di je „Ti ta ni ka”, po nu di ti ko lek ci o na ri ma vi {e od 5.500 pred me ta pro na |e nih u olu pi ni tog le gen dar nog bro da. Svi pred me ti iz ko lek ci je iz vu ~e ni su s dna Atlan ti ka, s du bi ne od 3.800 me ta ra, iz me |u 1987. i 2004. go di ne, a na auk ci ji }e se na }i kao je din stve na zbir ka, ko ja je u 2007. bi la pro ce we na na ~ak 189 mi li o na do la ra.

U ko lek ci ji su zlat na na ru kvi ca s di ja man ti ma na ko joj pi {e

W

Na ru kvi ca s Ej mi od di ja ma na ta Mno gi auk ci o na ri ba ci li su oko na ovaj ko mad na ki ta pro na |en u olu pi ni bro da. Na ru kvi cu od zla ta s ime nom Ej mi od di ja ma na ta ni ko ni ka da ni je tra `io.

„TI TA NIK” ]E I PO SLE STO GO DI NA OD PO TA PA WA DO NE TI VE LI KU ZA RA DU

Pro da ja uspo me na sa dna oke a na „Emi”, ali i 17 to na te `ak deo tru pa bro da, po znat kao Ve li ki ko mad. Tu su i {o qi ce iz raz li ~i tih brod skih raz re da, za tim por cu lan, dvo gled, xep ni sat i bron za ni heruvim ko ji je kra sio slav no stu bi {te „Ti ta ni ka”, kao i po sto qe kor mi la bro da. Za ko lek ci o na re pred me ti su ne sum wi vo fa sci nant ni, bez ob zi ra na to da li se ra di o ma loj pri vat noj imo vi ni ili po zna tim de lo vi ma bro da.

No, do ko pa ti se bla ga s „Ti ta ni ka” ne }e bi ti ni ma lo la ko, ka `u u auk cij skoj ku }i „Gern si”.

Jer, za in te re so va ni ku pac, osim oba ve ze da iz dvo ji ogro man no vac, mo ra }e da do ka `e i da je spo so ban, ali i mo ti vi san, da se bri ne

[o qi ca za put ni ke pr vog raz re da Uz {o qi cu ka kva je bi la na me we na put ni ci ma iz pr vog raz re da, pro na |e ne su one za put ni ke tre }eg raz re da i dru go po su |e, do bar deo s lo gom kom pa ni je ~i ji je bio „Ti ta nik”.

Yep ni sat stao u 1:45 Yep ni sat s k o m p l i k o v a nom de ko ra ci ja ma na po klop cu, na pra vqen je od sre bra. Vre me na ovom sa tu sta lo je u tre nut ku kad je we gov vla snik pao u le de ni okean, u 1:45.

dnevnik

c m y

10

o ko lek ci ji. Za jed no s vred nim ar te fek ti ma do la zi, na i me, i do ku ment o du `no sti ma vla sni ka na 19 sit no ku ca nih stra ni ca.

– Upo re dio bih to s ku po vi nom ku} nog qu bim ca. Mo ra te bi ti si gur ni da to `e li te i mo `e te, jer je re~ o ve li koj od go vor no sti – ob ja snio je Ar lan Etin ger, pred sed nik „Gern si ja”.

Pod se ti mo, „Ti ta nik” je po to nuo 15. apri la 1912. na kon su da ra sa san tom le da. Na bro du se na la zi lo 2.228 put ni ka ko ji su iz En gle ske ta da naj mo der ni jim i na vod no „ne po to pi vim” bro dom kre nu li u Ame ri ku, a spa se no ih je sve ga 706.

Me |u na rod ni tim, pod vo| stvom oke a no gra fa Ro ber ta Ba lar da, ot krio je olu pi nu 1985, na oko 645 ki lo me ta ra od Wu fa un dlen da, ostr va kraj is to~ ne oba le Ka na de. Kom pa ni ja, ko ja je do bi la pra vo na spa sa va we bla ga s bro da iz ve la je u na red ne dve de ce ni je se dam eks pe di ci ja, ko ri ste }i naj na pred ni ju i po ne kad jo{ ne pro ve re nu teh no lo gi ju. Sa ma olu pi na da nas se tre ti ra kao sve to me sto.

– Da ove pred me te ni smo iz ne li na po vr {i nu, pro pa li bi i bi li iz gu bqe ni za u vek, jer sam „Ti -

ta nik” po la ko ne sta je zbog mi kro ba ko ji na gri za ju ~e lik – ka `e Mark Se lers, pred sed nik kom pa ni je „Pre mi jer Eg zi bi{ns”, ko ja pro da je ko lek ci ju. – Re ski ra li smo `i vo te i po tro {i li mi li o ne do la ra ka ko bi smo pred me te iz vu kli na po vr {i nu i re sta u ri ra li ih. Po no sni smo {to smo ih spa si li, jer bi sam „Ti ta nik” u ne ta ko da le koj bu du} no sti mo gao da po sta ne sa mo uspo me na.

Pre ma ne kim pro ce na ma, olu pi na „Ti ta ni ka” bi za i sta za dva de se tak go di na mo glo ne po vrat no ne sta ti. Uz bu nu su po di gli pod vod ni is tra `i va ~i, ko ji su po sled wih go di na re dov no po se }i -

va li ostat ke ~u ve nog bro da, ka da su pri li kom po sled weg za ra wa wa uo~i li su da se r|a pro {i ri la i za hva ti la mno go ve }i pro ce nat po vr {i ne tru pa od o~e ki va nog.

Od mah je pla si ra na te za da je to po sle di ca vi {e stru kih po ku {a ja po di za wa Ti ta ni ka na po vr {i nu, te da su i odo bre ne, ali i ile gal ne po se te tu ri sta i lo va ca na po to pqe no bla go, mno go do pri ne le br `em ko ro di ra wu bro da.

Me |u tim, dru gi te o ri je kao uzrok ova ko br zog r|a wa u ina ~e hlad nim vo da ma vi de pre sve ga u po ja ~a nom ri ba re wu iz nad tog pod ru~ ja. Na i me, sma we na ko li ~i na ri be, ka `e je dan od stru~ wa -

ka, zna ~i i da je uni {te na pri rod na re gu la ci ja ko li ~i ne mi kro or ga ni za ma. Oni sa da pa da ju na dno i bi o lo {kim pu tem po spe {u ju ko ro zi ju. Tem po pro pa da wa olu pi ne je ta kav da, ka ko su na u~ ni ci iz ra ~u na li, mo re i r|a dnev no „po je du” oko 300 ki lo gra ma ~e li ka sa „Ti ta ni ka”. Pa lu ba, ofi cir ske ka bi ne i jar bol ve} su se uru {i li i ne sta li pod pe skom, a r|a je opa sno za hva ti la i pra mac bro da, ~u ven kao me sto sa ko jeg je Le o nar do di Ka prio u fil mu Xej msa Ka me ro na o naj ve }oj mir no dop skoj brod skoj ka ta stro fi u isto ri ji, ko ji je do sa da za ra dio go to vo dve mi li jar de do la ra, uz vi ki vao: „Ja sam kraq sve ta”.

Ka ko je sa op {tio „Gern si”, auk ci ja }e bi ti odr `a na 11. apri la, na dan ka da je „Ti ta nik” is plo vio, i to u wu jor {kom Mu ze ju mo ra, va zdu ho plov stva i sve mi ra, ko ji je je dva ki lo me tar uda qen od sa mog me sta gde je brod tre ba lo da uplo vi – da se na we go vom pu tu do Wu jor ku ni je is pre ~i la smr to no sna san ta. n E. N. L.

100 godina tragedije „Titanika”

KANADA

Kla si~ ni bron za ni kip heruvima kra sio je „Ti ta ni ko vo” slav no Glav no stu bi {te.

Halifaks, Nova [kotska: 150 stradalih putnika i ~lanova posade sahraweno je na tri grobqa SAD 18. april, Wujork: „Karpatija” sti`e sa pre`ivelima.

Spaseno je samo 705 od 2.228 putnika

Olupina se nalazi na dubini od 3.800 metara; krma i pramac su me|usobno udaqeni 600 m

11. april 1912: „Titanik” isplovqava

Kork

ATLANTIK Belfast 14. april, 23.40 „Titanik” udara u ledeni breg.

Potonuo je u 02.20

Sautempton

Kork

[erbur

„Titanik” polako izjedaju mikroorganizmi koji se „hrane” ~elikom i tako stvaraju „ledenice” od r|e po celoj olupini Testovi ~vrstine olupine, koje radi okeanografski institut iz Halifaksa, pokazuje da je za gradwu kori{}en krt ~elik, zbog ~ega je sudar sa ledenim bregom bio tako koban. Ipak, jo{ uvek je mnogo onih koji za tragediju krive lo{e zakivke, kojima su spajane metalne plo~e na trupu „Titanika”

Krma je podlo`nija stvarawu r|e nego pramac i ona zato br`e propada.

Na woj su, ina~e, istra`iva~i otkrili bakteriju koja nikada do tada nije vi|ena, te je dobila i primereno ime: Holomonas titanicae

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

11

MRA^NA STRANA VRLOg NOVOg SVETA ap kr vi i dva mi li me tra ko se re {i li su je dan od naj ve }ih kri mi na li sti~ kih slu ~a je va u Uje di we nom Kra qev stvu. Go to vo 19 go di na po {to je ubi jen 19-go di {wi bri tan ski ti nej xer ja maj ~an skog po re kla Sti ven Lo rens, po li ci ja je pr o na {la po ~i ni o ce stra vi~ nog ubi stva ko je je za pre pa sti lo, osra mo ti lo i {o ki ra lo Bri ta ni ju.

Za ubi stvo su 3. ja nu a ra osu |e ni Xe ri Dob son (36) i Dej vid No ris (35) na kon {to je naj su ve re ni ja fo ren zi~ ka teh no lo gi ja ot kri la kap Lo ren so ve kr vi na oko vrat ni ku Dob so no ve jak ne, vlak no we go ve ode }e na wi ho vim pred me ti ma i si }u {nu vlas ko se ko ja se, ka ko je utvr di lo DNK te sti ra we mi to hon dri ja, po kla pa s DNK-om Lo ren so ve po ro di ce. Na pred ne me to de ko je su ko ri sti li na u~ ni ci ni su bi le do stup ne u vre me ka da je is tra ga za po ~e la. Tvrd we osu |e nih ubi ca, ko ji su do po sled weg tre nut ka go vo ri li da su ne vi ni, da su se do ka zni ma te ri ja li „po me {a li” to kom go di na is tra ge – ni su uva `e ne.

U pr o le }e 1993. Sti ven Lo rens, am bi ci o zni stu dent di zaj na, teh no lo gi je i en gle skog je zi ka, na smrt je iz bo den dok je u svom su sed stvu u ju go i sto~ nom Lon do nu ~e kao auto bus. Sve do ci su po tvr di li da ga je na pa la gru pa ko ja je iz vi ki va la ra si sti~ ke slo ga ne.

Za re {a va we slu ~a ja bi le su po treb ne i go di ne upor no sti Sti ve no vih ro di te qa, Do rin i Ne vi la, ko ji su vo di li pri vat nu is tra gu na kon ne u spe ha one slu `be ne, a ko ja je pr o u zro ko va la i jed nu od naj va `ni jih re for mi lon don ske Me tro po li ten po li ci je. Na i me, na kon {to su ro di te qi ubi je nog mla di }a ulo `i li slu `be nu `al bu na po li cij sku is tra gu, otvo re na je tzv. is tra ga Mak per son, na zva na ta ko pre ma we nom osni va ~u ser Vi li je mu Mak per so nu. Ot kri ve no je da je orgi nal na po li cij ska is tra ga bi la ne kom plet na i pu na gre {a -

K

kAP kRVI I MILIMETRI kOSE RE[ILI JEDAN OD NAJVE]Ih SLU^AJEVA U BRITANIJI

Na u ka po mo gla gde je prav ni~ ka pa met sta la Dva de set go di na od zlo ~i na do osu de

ka po li ci je. Is tra ga je po ka za la i da je Me tro po li ten po li ci ja kao in sti tu ci ja bi la pu na ra si zma, {to je do ve lo do ~ak 70 re for mi unu tar we.

Na osu |e ni dvo jac sum wa lo se od sa mog po ~et ka is tra ge. Ta da ma lo let ni ci, uhap {e ni su 48 sa ti na kon stra vi~ nog do ga |a ja, no go di na ma su tvr di li da su ne vi ni.

Kom bi na ci ja ne do stat ka do ka za, wi ho vih la `i i gre {a ka u orgi nal noj po li cij skoj is tra zi, i{la je na ru ku aro gan tom dvoj cu. Uspe {no re {a va we slu ~a ja omo gu }i la je pr o me na za ko na, pre ma ko joj se oso be ko je su jed nom oslo bo |e ne op tu `bi mo gle po no vo bi ti po zva ne na su |e we.

Yeri Dobson: 15 godina i dva meseca

@rtva: Stiven Lorens

Kqu~ nu ulo gu u slu ~a ju imao je i ta bloid Dej li mejl ko ji je 1997. Dob so na i No ri sa ozna ~io kao ubi ce Sti ve na Lo ren sa, iza zi va ju }i ih da ga tu `e ka ko bi se do {lo do do dat nih do ka za. Tu `bu ni su pod ne li, no zbog jav nog pri ti ska za kon je pr o me wen, i da nas se ka da se pr o na |u do dat ni do ka zi kao u ovom slu ~a ju, slu ~aj mo `e po no vo po kre nu ti.

Su di ja Xa stis Trej si je u uto rak osu dio Dob so na i No ri sa na za tvor sku ka znu od naj ma we 15 go di na i dva me se ca i 14 go di na i tri me se ca. Dvoj cu se su di lo pre ma za ko ni ma ko ji ma pod le `u

Dejvid Noris: 14 godina i tri meseca

ma lo let ni ci, s ob zi rom na to da se ubi stvo do go di lo u tre nut ku ka da su obo ji ca bi li ma lo let ni.

Su di ja Trej si je za kqu ~io da je mo tiv za ubi stvo is kqu ~i vo ra sna mr `wa.

Xe ri Dob son iz ju `nog Lon do na ra ni je je osu |en zbog di lo va wa dr o gom. We gov pri ja teq Dej vid No ris, otac pe to ro de ce ta ko |e iz ju `nog Lon do na, pre de set go di na osu |en je za ra si sti~ ki na pad na po li caj ca.

Re {a va we mi ste ri je Lo ren so vog ubi stva je tri jumf bri tan skog pra vo su |a, ali i pod set nik na so ci jal ne pr o ble me

u ne kim pred gra |i ma Lon do na, u ko ji ma je jo{ pri sut na ra sna ne tre pe qi vost. Na i me, uz to {to je mo tiv ubi stva ra si zam, u ovom slu ~a ju je to bio i raz log zbog ko jeg je is tra ga tra ja la go to vo dva de set go di na.

Ovo n e d eq n om pre s u d om dvoj cu slu ~aj ipak ni je za kqu ~en. Na i me, po sto je in di ci je da Dob son i No ris ni su je di ni ko ji zbog ubi stva Lo ren sa tre ba da se na |u iza re {e ta ka.

Ve ru je se da se ra si sti~ ka gru pa sa sto ja la od ukup no pet ili {est mla di }a. Iz Me tro po li ten po li ci je po ru ~u ju da po ~i ni o ci mo gu bi ti si gur ni

1993. 22. apri la Sti ven Lo rens je iz bo den na smrt u ne i za zva nom na pa du ban de mla dih be la ca dok je ~e kao auto bus u Il ta mu sa svo jom pri qa te qi com Di vajn Bruks.

13. maj Bruks pre po zna je Ni la Akur ta kao jed nog od ubi ca. Ne ko li ko me se ci po sle to ga po li ci ja op tu `u je i Lu ka Naj ta.

1994. 16. apri la Tu `i la {tvo utvr di lo da su do ka zi ne do voq ni za po di za we op tu `ni ce za ubi stvo. U sep tem bru po ro di ca Lo rens po di `e pri vat nu tu `bu.

1996. 25. apri la Slu ~aj pr o tiv Ni ~a Akur ta, Naj ta i Dob so na pr o pa da jer je sve do ~e we Bruk so ve pr o gle {e no ne po u zda nim.

1998. 16. mar ta Po ~i we jav na is tra ga o ce lom slu ~a ju.

1999. 24. fe bru a ra Is tra ga se za vr {a va za kqu~ kom o ozbiq nim pr o pu sti ma i „in sti tu ci o nal nom ra si zmu” u po li ci ji.

2006. 9. av gu sta Vla sti po kre nu le no vo is pi ti va we fo ren zi~ kih do ka za u slu ~a ju Lo ren so vog ubi stva.

2010. 7. ju na Dob son i No ris uhva }e ni i op tu `e ni za ubi stvo.

2012. 3. ja u na ra Osu |e ni Ye ri Dob son (36) i Dej vid No ris (35). da }e ih usko ro su sti }i ru ka prav de. n Ana Muhar/Jutarwi list

DO JAVNOST DOPRLE SkANDALOzNE fOTOgRAfIJE NAcISTI^kIh kRVOLOkA SA SEVERA EVROPE

Ubi ja li Je vre je, pa i{li na pik nik a ci sti~ ki voj ni ci iz le `a va ju se na li va di i u`i va ju u se ver wa~ kom le tu.

Uz po to ke pi va pro vo de se u nor ve {kim ba ro vi ma. Pi juc ka ju ~aj i gric ka ju ko la ~i }e na mir noj za ba vi u vr tu. Ti pri zo ri za be le `e ni su na do sad ne po zna tim fo to gra fi ja ma ne ma~ kih sna ga sta ci o ni ra nih u Nor ve {koj. One su od oku pa ci je te ze mqe u apri lu 1940. pa sve do po vla ~e wa `i ve le u go to vo ne po mu }e noj idi li na se ve ru Evro pe.

Ne ma tra go va na si qa u al bu mu ko ji je, u`i va ju }i kao ni kad u `i vo tu, slo `io ne po zna ti na ci sta, a ko ji je, ka da je za ba va bi la go to va, pro na {ao sa ve zni~ ki voj nik i po neo ku }i kao su ver nir. Al bum s 375 fo to gra fi ja na 62 stra ni ce jed no stav no je na slo vqen: “S ko me sa rom Raj ha, se ver na Nor ve {ka i Fin ska, od 10. do 27. ju la 1942”. Tre nut no se pro da je na auk ci ji u Lon do nu.

Ve} u je sen 1939. Nor ve {koj je po sta lo ja sno da su joj ma le {an se da osta ne ne u tral na kao u pret hod nom Ve li kom ra tu. Stra te {ku va `nost ze mqe bi lo je ne mo gu }e ig no ri sa ti. Nor ve {ke lu ke zna ~i le su mo gu} nost kon tro le se ver nog Atlan ti ka, su sed na [ved ska je Hi tle ru bi la glav ni iz vor gvo `|a, a nor dij ski na ro di kqu ~an deo na ci sti~ ke ide o lo gi je i pro pa gan de. Sve sni to ga, Bri tan ci su po `u ri li da za u zmu tu ze mqu pre ne go {to to u~i ne Nem ci. Nor ve {ka je, u me |u vre me nu, po ra di la na svo joj voj noj sprem no sti. Ma lo se na de po la ga lo u tr go va~ ke spo ra zu me sklo pqe ne s obe stra ne.

Ima ti Nor ve {ku sa mo za se be do no si lo je pre ve li ku pred nost za ra }e nim stra na ma. Bri ta ni ja je sve ja ~e pri ti ska la Oslo da se ukqu ~i u blo ka du Raj ha. Vi {e ni je ima lo {ta da se ~e ka.

U mar tu i apri lu 1940. sve je bi -

N

lo sprem no za bri tan sku in va zi ju.

Glav ni ciq bio je da se uni {ti rud nik kraj {ved skog gra da Ga li va ra, {to bi, na da li su se, otvo ri lo front na ju gu [ved ske i ne ma~ ke sna ge od vu klo od Fran cu ske.

Nor ve {ke te ri to ri jal ne vo de tre ba lo je da bu du mi ni ra ne, a sa ve zni~ ke tru pe sprem ne za is kr ca va we u Nar vi ku, Trond haj mu, Ber ge nu i Sta van ge ru. Ali mi ni ra we je omeo Ber lin ko ji je 1. iz dao na red bu da ne ma~ ka in va zi ja po~ ne 9. apri la.

ri ci Gla zgov po be gli su u En gle sku. No vre {ka je bi la u Hi tle ro vim ru ka ma. No, sa dva me se ca ot po ra ta ze mqa na du `e se od u pi ra la Nem ci ma od svih oku pi ra nih ze ma qa.

Do kra ja ra ta Ne ma~ ka je u Nor ve {koj dr `a la 400.000 voj ni ka: je dan voj nik na osam sta nov ni ka, i svi su bi li sve sni ko li ko su sret ni {to ih je za pa la ba{ Nor ve {ka.

Wi ho vi sa bor ci kr va ri li su u di vqa~ kim bor ba ma na is to~ nom fron tu. Na mno gim fo to gra fi ja -

Izvor `ivota (i smrti) Je dan od naj po zna ti jih na ci sti~ kih pro je ka ta u Nor ve {koj bio je pro jekt “Le ben sborn” (iz vor `i vo ta) Hajn ri ha Hi mle ra. Na ci sti su sve na ci je kla si fi ko va li, a Nor ve `an ke su, kao ari jev ke, sma tra ne naj bo qim kan di dat ki wa ma za stva ra we elit ne ra se.

Pre ma po da ci ma ko ji ma ras po la `u is tra `i va ~i, u Nor ve {koj je otvo re no naj vi {e in sti tu ci ja za ra |a we i od ga ja we de ce za ~e te s Nem ci ma – iz me |u de vet i 15. Iz me |u osam i 12 hi qa da de ce ro di lo se u nor ve {kim do mo vi ma, vi {e ne go bi lo gde u Evro pi. De ca ne ma~ kih o~e va i nor ve {kih maj ki sma tra na su pr vo kla snim ari jev ci ma. Me |u naj po zna ti jim je Fri da Ling stad, pe va ~i ca le gen dar nog {ved skog pop-ben da AB BA, ro |e na u Nor ve {koj.

U no }i s 8. na 9. apri la ne ma~ ke tru pe sru ~i le su se na ze mqu s mo ra i iz va zdu ha u ope ra ci ji Ve se ri bung. Pa do bran ci, pr vi put upo tre bqe ni u isto ri ji ra to va wa, za u ze li su pi ste kraj Osla i Sta van ge ra. Ne ma~ ke tru pe umar {i ra le su usko ro u Oslo stu pa ju }i iza voj nog or ke stra.

Sa ve zni~ ke sna ge u pro tiv ak ci ju kre nu le su 14. apri la. Bri tan ske tru pe upa le su u Nar vik, te u Nam sos i An dals nes, ka ko bi sa se ve ra i ju ga na pa le Trond hajm, no 2. ma ja na te ra ne su na po vla ~e we. Po ~et kom ju na sa ve zni~ ke sna ge su eva ku i sa ne i iz Nar vi ka, a osta tak no ve {ke voj ske ubr zo po tom se pre dao.

Nor ve {ki kraq Ha kon sed mi i deo vla de na kra qi ~i noj rat noj kr sta -

ma u ot kri ve nom al bu mu je „raj hsko me sar” Jo zef Ter bo ven. Bog i ba ti na u tom ra ju za na ci sti~ ke voj ni ke, Ter bo ven je na tu funk ci ju po sta vqen 24. ma ja dok je jo{ tra ja lo pre u zi ma we Nor ve {ke. Hi tle rov paj ta{ iz ne u spe log pu ~a 1923. u piv ni ci, u ze mqu je sti gao u sep tem bru. We go va su pru ga bi la je Il ze [tal, biv {a Go bel so va se kre ta ri ca (i qu bav ni ca), s ko jom se ven ~ao 1934. Ter bo ven se od mah use lio u re zi den ci ju nor ve {kog pre sto lo na sled ni ka, a ka bi net mu je bio u nor ve {kom Stor tin ge tu.

Ze mqom je vla dao kao dik ta tor.

Fo to gra fi je iz al bu ma ne oda ju bru tal nost po ko joj je Ter bo ven bio po znat i ra ni je. Ne ma ni tra ga kr vo lo ku na fo to gra fi ji na ko joj s

{ar mant nim osme hom, za sto lom s ko la ~i }i ma i bu ke tom cve }a, ne {to ob ja {wa va na ci sti~ kim ko le ga ma. On i we go vo dru {tvo de lu ju kao gru pa sim pa ti~ nih ofi ci ra, no to oku pqa we se do go di lo sa mo ne ko li ko me se ci pre na red be o is tre bqe wu nor ve {kih Je vre ja. U al bu mu je i fo to gra fi ja ge ne ra la Al fre da Jo dla ko ji dr `i pse tan ce u ru ka ma. Ovaj Hi tle rov ge ne ral ka sni je je osu |en zbog de por ta ci je Je vre ja u lo go re i obe {en 1946.

Ter bo ven je za po ve dao nad li~ nom voj skom od 6.000 qu di, od ko jih je 800 ra di lo kao taj na po li ci ja.

Ne ma~ ke tru pe bi le su u ru ka ma ge ne ra la Ni ko la u sa fon Fal ken hor sta. Vid ku na Kvi slin ga, ko ji je pre oku pa ci je po nu dio svo je uslu ge Hi tle ru, Ter bo ven ni je `e leo u ci vil noj vla di. Bi lo mu je va `no da stvo ri vla du s ma kar pri vid nim le gi ti mi te tom. Nor ve `a ni su, ipak, bi li ari jev ci. No pre go vo ri s pre o sta lim ~la no vi ma nor ve {kog par la men ta pro pa li su i Kvi slin go va vla da po sta vqe na je 1942. na ~e lo ze mqe u ne do stat ku bo qe op ci je. Bi lo je, na i me, evi dent no da na rod ne po dr `a va na ci sti~ kog slu gu po ~i jem re `i mu }e se sve bu du }e ma ri o net ske ko la bo ra ci o ni sti~ ke vla de na zi va ti – kvi slin {kim.

U po se te Nor ve {koj, ka ko se vi di sa sli ka, sti za li su mno gi vi so ki funk ci o ne ri Tre }eg raj ha. Je dan od wih je Karl Ka uf man, pr vi na ci sti~ ki vo |a ko ji je na re dio de por ta ci ju Je vre ja – u tom slu ~a ju u ge to u Poq skoj 1941. i u wi ho ve sta no ve use lio Nem ce. Nor ve {ka je ko ri {}e na za pro iz vod wu te {ke vo de po treb ne za ne ma~ ki atom ski pro gram. Je di na smet wa u oku pa ci ji Nor ve {ke do kra ja 1944, kad su Ru si po ~e li da na di ru sa se ve ra, bi li su na pa di bri tan skih ko man do sa na fa bri ke i sli~ ne pro gra me.

„Idila” na norve{kim poqanama

Nor ve `a ni su se, s dru ge stra ne, su o ~a va li s gla |u. Zbog blo ka de ze mqe je di ni tr go va~ ki part ner bi la im je Ne ma~ ka a `i vot nih na mir ni ca je bi lo sve ma we. U grad skim par ko vi ma ni ca li su po vrt wa ci, sve ve }i broj gra |a na dr `ao je do ma }e `i vo ti we, ~ak i u ku }a ma. U po tra zi za hra nom od la zi li su u {u me i u ri bo lov ume sto u pra zne tr go vi ne.

Sa mo ~e ti ri me se ca po sle idi li~ nih sli ka za al bum, Ter bo ven je u Trond haj mu pro gla sio van red no sta we. Ta da je 34 Nor ve `a na ubi je no bez su |e wa, a Hi tle ro vi qu di po ~e li su da oku pqa ju je vrej sko sta nov ni {tvo i de por tu ju ga u kon cen tra ci o ne lo go re. Na po ~et ku oku pa ci je u ze mqi je `i ve lo pre ko dve hi qa de Je vre ja. Naj ma we 775 ih je uhap {e no, za tvo re no ili de por to va no, a od uhva }e nih sa mo je de se to ro pre `i ve lo rat.

Hi tler i we go va svi ta ni su bi li za do voq ni ko me sa ro vom vla da -

vi nom. Broj ni we go vi po stup ci, na pri mer kom plet no uni {te we se la Te la vag bli zu Ber ge na po sle ubi stva dvo ji ce ge sta po va ca, iza zva li su mr `wu kod Nor ve `a na. ^ak je i Ge bels u svom dnev ni ku be sneo zbog te we go ve bru tal no sti pre ma Nor ve `a ni ma.

Na vik nut na fi ni `i vot vla da ra Nor ve {ke, Ter bo ven je pred kraj ra ta za go va rao ide ju o Nor ve {koj kao tvr |a vi Tre }eg raj ha i uto ~i {ta na ci sti~ kih vo |a. Go vo rio je ka ko }e se bo ri ti do po sled weg voj ni ka. Sre }om po Nor ve {ku, pla no vi su mu pa li u vo du.

Iz Ne ma~ ke je sti gao we gov opo ziv, a ubr zo na kon ve sti o Hi tle ro voj smr ti, i Ter bo ven je po ~i nio sa mo u bi stvo. Raz neo se 8. ma ja 1945. s 50 ki lo gra ma eks plo zi va u bun ke ru u ko ji je bio sklo pu pre sto lo na sled ni ko ve re zi den ci je u ko joj je `i veo. Ne ma~ ki voj ni ci po lo `i li su oru` je u po no} i n E. P. H. mir no se pre da li.

nedeqa8.januar2012.

dnevnik

c m y

12

AME RI^ KI PRE LI MI NAR NI IZ BO RI: [TA

S dna isplivao politici ne postoje Pirove pobede, ve} samo one koje konkurente ostavqaju pora`enima. U slu~aju po~etka procesa nominacije republikanskog kandidata za novembarske prdsedni~ke izbore u SAD, ~ak i samo osam glasova mo`e da predstavqa sasvim dovoqan kapital.

Ne ba{ ubedqivi favorit uo~i kokusa u Ajovi, biv{i guverner Masa~usetsa Mit Romni na dobrom je putu da posle tri decenije sru{i mit o zna~aju Ajove u procesu izbora predsedni~kog kandidata Republikanske stranke. Ako bi u utorak (10. januara) pobedio na predizborima u Wu Hemp{iru, sa dobrim {ansama da taj uspeh, kako to upu}uju posledwa istra`ivawa, ponovi i u Ju`noj Karolini 21. januara, Romniju bi, svakako vi{e ne-

U

DOK TOR ZA SI RIJ SKU RE VO LU CI JU: IBRA HIM OT MAN

^e iz Damaska ada su ga na samom po~etku bunta u Siriji aktivisti upitali da pomogne rawenim i povre|enim demonstrantima, Ibrahim Nahel Otman, doktor iz Damaska, samo je rekao: „Dajte mi sat vremena da ka`em zbogom mojim roditeqima zato {to se mo`da nikada ne}u vratiti“. Wegov zadatak je bio da zbriwava pobuwenike koji su zadobili povrede, budu}i da su u dr`avnim bolnicama takvi pacijenti jednostavno nestajali, ne ostavqaju}i nikakvog traga za sobom, u surovom obra~unu re`ima sa svakim oblikom otpora. Posle vi{e meseci skrivawa, dr Otmana, najtra`enijeg begunca pred snagama bezbednosti, ubili su krajem pro{le godine sirijski obave{tajci kada je poku{ao da pobegne u Tursku.

Iza wega je ostao video zapis, na kojem obja{wava stranim reporterima na~in pripreme improvizovanih operacionih sala, kako zbriwava pacijente s mawim povredama, a kako se bori za `ivote ozbiqnih rawenika. Otman je imao 26. godina kada je ubijen, kao jedan od ukupno 19. doktora koje je likvidirao re`im tokom pro{le godine.

Kuba je imala „doktora za revoluciju“ Ernesta ^e Gevaru, popularnog ^ea, pravu ikonu svoje generacije {irom sveta, mu`evnu figuru razbaru{enog bradowe s cigarom koji je poziv lekara jo{ kao student medicine zamenio pu{kom u borbi protiv diktatora, vojnih hunti i wihovih re`ima {irom Ju`ne i Sredwe Amerike (pa ~ak i u jednom navratu –Afrike). Sada su i pobuwenici u Siriji dobili svoju legendu: bradowu iz Damaska, ina~e po struci ortopeda.

Od avgusta pro{le godine, u glavnom gradu Sirije gotovo svakodnevno se demonstrira protiv vlasti Ba{ira al Asada: na uvek drugim mestima prestonice okupqaju su se na stotine, ponekad i na hiqade protivnika re`ima – i to za nekoliko minuta. Svake ve~eri naoru`ani pripadnici tajne slu`be organizuju lov na qude koji im dobacuju u lice na ulicama prestonice: „Ubijte Asada“. Kada je u tom surovom obra~unu bunt po~eo da se {iri i a broj ubijenih da se pove}ava (sada ih je ve} preko 5.000 na razne na~ine umorenih), i kada su vojni dezerteri i sami uzeli oru`je i uperili ga u vojsku i policiju, sukob u Siriji je po~eo da poprima obrise gra|anskog rata.

Prema izraelskoj obave{tajnoj slu`bi snage lojalne re`imu postaju sve nervoznije i Mosad procewuje da se Asadov opstanak na vlasti broji jo{ samo nedeqama.

Otman je bio osniva~ mre`e tajnih lazareta za zbriwavawe povre|enih demonstranata, otkako u dr`avnim bolnicama nijedan pacijent s odre|enom vrstom rana, vi{e nije bio siguran. Medicinsku pomo} pobuwenicima, najpre uz podr{ku 12 kolega (danas ih je vi{e od 60 umre`enih), organizovao je u kvartovima gde je formirao „apoteke“: po stanovima, automobilima, fabri~kim pogonima, kriju}i se iza imena Kaled al Hakim. On i wegovi saradnici su se kretali oko trgova gde su bili

K

planirani protesti, pa su ih prozvali i „al taura doktori“ – doktori revolucije. Operisali su na kuhiwskim stolovima, dvosedima pa i na plasti~nim prostirkama na betonu, a potom bi uklawali sve tragove za sobom. Pritom su svi oni reskirali svoje `ivote: lekari, vlasnici stanova, dobavqa~i konzervi s krvqu... Re`im ih je dr`ao na mu{ici ni{ana optu`uju}i ih da podr`avaju „teroriste“.

Doktor Otman je, tako, bio va`na karika u lancu pobune. Uo~i velikih demostracija u Damasku koje su se odr`avale obi~no petkom, u o~ekivawu na desetine povre|enih, on bi pohrawivao zalihe antibiotika. Za pripremu nikada nije bilo dovoqno vremena jer bi pre po~etka protesta snage re`ima pravile prsten oko nemirnog kvarta. Otman je lekove sakrivao u kofere. Preko dana bi i{ao na svoj posao u dr`avnu bolnicu, ali je tamo za wega ubrzo postalo opasno: mnoge medicinske sestre kao alavitkiwe, pripadnice religiozne mawine koja ve}inom ~ini vojnu i tajnu slu`bu, a wihovi mu`evi rade u wima – mogle su da ga odaju. Skrovi{ta su bila i u blokovima u kojima su `iveli qudi iz aparata bezbednosti – teorijski najboqi na~in je da to bude upravo pred o~ima onoga od koga se sakriva{ (po onoj staroj: „bagdadski lopov spava na oxaku policijske stanice“).

Va`nu ulogu su igrali i „qudi iz senke zidova“ koji su povezivali demonstrante i lekare – umesto lozinke je ~esto mogla da poslu`i i de~ja igra~ka koja le`i na asfaltu i koju neko „prodaje“. U bedemima i zidovima grada su bila skrovi{ta – sa i po {est putnih kofera punih hirur{kih instrumenata. ^itavo odeqewe Ibrahimove grupe bavilo {vercovawem sanitetskog materijala i zaliha krvi preko granice, ali su stalno ti pomaga~i bili hap{eni ili bi im se gubio svaki trag. Sam Otman je bio specijalizant ortopedije, obu~en da zbriwava kolena i slomqene kosti a ne rane od metaka. Zato je morao da u~i i ve`ba ratnu hirurgiju u`ivo, bez obzira koliko to te{ko mo`e da zameni operacionu salu. Na svojoj Fejsbuk stranici posvetio je demonstrantima uputstva kako pomo}i rawenom od metka u stomak: „Nemojte ga odmah vaditi“, savetuje Ibrahim, „jer }e to samo poja~ati krvarewe...“ U slu~aju da vojnici upadnu u tajni lazaret, koji je ponekad bio udaqen svega 50 metara od trase demonstracija – zadr`ali bi ih mu{karci s no`evima i {tapovima, dok bi se Ibrahim i wegovi pomaga~i udaqili preko krovova.

Ipak, tajna slu`ba mu je stalno bila za petama, tra`e}i „doktora Ibrahima iz Hame“ (znala je samo wegovo ime i mesto ro|ewa). On nedeqama nije spavao kod ku}e i mesecima je uspe{no uspostavqao sistem poqskih, zapravo improvizovanih gradskih bolnica koje su spasile mnogo qudi od sigurne smrti. Wegov odlazak, me|utim, ne}e biti zaboravqen niti uzaludan, poru~uju mnogobrojni sledbenioci doktora za revoluciju na wegovom internet profilu. n E. N. L.

VESTI Josipovi} na Bo`i}noj liturgiji u Karlovcu U Sabornom hramu Svetog Nikolaja u Karlovcu ju~e je vladika gorwokarlova~ki Gerasim slu`io Svetu arhijerejsku liturgiji, povodom Bo`i}a, kojoj su prisustvovali hrvatski predsednik Ivo Josipovi} i veliki broj predstavnika Srba u Hrvatskoj. Liturgiji su, pored velikog broja vernika, prisustvovali predstavnici Srba u Hrvatskoj sa Miloradom Pupovcem na ~elu, predsednik Srpskog narodnog ve}a, rukovodioci grada Karlovca i `upanije, ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki}evi}. Nakon liturgije, Josipovi} je posetio prostorije `upanijskog i gradskog ve}a srpske nacionalne mawine, gde je doma}in bio predsednik @upanijskog ve}a i na~elnik op{tine Krwak Rade Kosanovi}. Vladika Gerasim je zahvalio Josipovi}u na poseti, isti~u}i da je time uveli~ao slavqe, ali i omogu}io da se svi druga~ije ose}aju za ovaj veliki dan. Predsednik @upanijskog ve}a i na~elnik Krwaka Rade Kosanovi}, u izjavi za Tanjug, izrazio je odu{evqewe posetom. „Moram re}i da je ovo bio pun uspeh, {to se pokazalo i po broju prisutnih i u crkvi i u `upanijskom ve}u gde je bio prijem. Zbli`avawe naroda je uspelo u potpunosti, jer je bilo i mnogo Hrvata i pripadnika drugih nacionalnosti”, rekao je on.

Mu` Timo{enkove azilant u ^e{koj Suprug biv{e ukrajinske premijerke Julije Timo{enko, koja u svojoj zemqi izdr`ava zatvorsku kaznu, dobio je azil u ^e{koj. Ministarstvo spoqnih poslova ^e{ke je pozitivno odgovorilo na zahtev za politi~ki azil koji je suprug Timo{enkove, Aleksandar, podneo krajem pro{le godine. Julija Timo{enko, predvodnica „naranxaste revolucije” u Ukrajini 2004, osu|ena je u oktobru pro{le godine na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe polo`aja dok je bila na vlasti. Na tu presudu su se nadovezale i optu`be za finansijske malverzacije koje je navodno po~inila dok je bila na ~elu ukrajinskog energetskog sistema devedesetih godina. U taj slu~aj je ume{an i wen suprug Aleksandar Timo{enko (51), biznismen i akcionar jedne ~e{ke industrijske kompanije, koji je godinu dana bio u pritvoru na osnovu optu`bi za proneveru 20002001, ali je oslobo|en zbog nedostatka dokaza. Evropska unija smatra da je proces protiv Julije Timo{enko politi~ki motivisan.

Hemp{iru. Bob Dol je i 1988. i 1996. dobio samo Ajovu, ali je samo 1996. uspeo da se do~epa novembarskih izbora. Naposletku, Xorx Bu{ stariji je 1980. izgubio nominaciju od Ronalda Regana, nakon {to je dobio Ajovu, ali ga je potowi ameri~ki predsednik porazio u Wu Hemp{iru.

Nekako se, dakle, u me|uvremenu odoma}ilo verovawe da ishodi u te dve savezne dr`ave odre|uju predsedni~kog kandidata. Otuda i tolika pa`wa svetskih medija – od Novog Zelanda do Srbije, u ovo doba svake ~etvrte godine. Bez sumwe, ameri~ki unutarstrana~ki izbori su jedini takve vrste koje prate mediji {irom planete. Ovogodi{wi su i dodatano atraktivni jer s obzirom na prilike u SAD, preovladava

biti». Republikanski bira~i u Ajovi, a ni{ta druga~iji nisu ni oni koji simpati{u demokrate, skloni su da ignori{u istra`ivawa javnog mwewa, te da poverewe poklone onima koji uo~i samog glasawa ne slove za favorita. Pritom ih zanimaju samo kvaliteti kandidata, dok emocije stavqaju u drugi plan. Tako se i dogodilo da sa dna liste kandidata za samo nekoliko dana u prvi plan usko~i Rik Santorum, biv{i senator iz Pensilvanije, i da umalo ukwi`i pobedu: izgubio je za samo osam glasova od Romnija. S druge strane, Mi{el Bakman, ro|ena Ajovqanka, a ina~e ~lanica Predstavni~kog doma u kojem predstavqa Minesototu, ne samo da je zavr{ila na posledwem mestu po broju glasova, ve} je naredni dan odlu~ila i 10. januar - Wu Hemp{ir

KQU^NE DR@AVE Put do nominacije

Bor ba za de le ga te na sta vqa se u ovoj dr `a vi na se ve ro i sto ku SAD. O~e ku je se da }e Rom ni, ko ji je bio gu ver ner su sed nog Ma sa ~u set sa, s la ko }om po be di ti. Ulog je po seb no vi sok za Yo na Hantsme na, ko ji bi u slu ~a ju lo {eg re zul ta ta mo gao da od u sta ne od da qe kam pa we.

Republikanski predizbori i kokusi 03. januara Ajova 1 10. januara Wu Hemp{ir 2 21. januara Ju`. Karolina 3 31. januara Florida 4 04. februara nevada 5 07. februara Kolorado 6 / Minesota 7 28. februara Arizona 8 / Mi~igen 9 03. marta Va{ington 10 6. mart - „Super utorak” 4. februara - Nevada Aqaska 11 U za vi sno sti Yoryija 12 od re zul ta ta Ajdaho 13 pred iz bo ra u Ju `noj Ka Masa~usets 14 ro li ni i Flo ri di ko kus u Severna Dakota 15 Ne va di, za Rom ni ja bi Ohajo 16 mo gao bi da bu de ili pri Oklahoma 17 li ka da se po no vo na met Tenesi 18 ne kao naj i zgled ni ji kan Vermont 19 di dat ili - da tu po zi ci Viryinija 20 ju do dat no za ce men ti ra. go wegovim konkurentima, bio otvoren put za novembarske izbore. U tom slu~aju bio bi prvi predsedni~ki kandidat republikanaca kojem bi uspelo da do nominacije do|e nakon pobede na predizborima i u Ajovi i u Wu Hemp{iru.

Da se podsetimo: pre ~etiri godine predsedni~ku nominaciju je osvojio Xon Mekejn koji je dobio Wu Hemp{ir, ali je od Majka Hakabija izgubio Ajovu. Xorx Bu{ mla|i je 2000. godine osvojio nominaciju dobiv{i Ajovu, ali je od Mekejna izgubio u Wu

21. januar - J. Karolina Pr vi is pit na ame ri~ kom Ju gu.

Iako su zbog broj nih evan ge li sti~ kih bi ra ~a ra ni je da va ne ve li ke {an se Ri ku Pe ri ju i Wu tu Gin gri ~u, po sled wa is tra `i va wa su ipak na klo we ni ja Rom ni ju i Ri ku San to ru mu.

6. mart - „Super utorak” Gla sa se u de set dr `a va a u tr ci bi mo glo da bu de naj vi {e pet kan di da ta. Na kon „Su per utorka” ve} }e bi ti ras po re |e no vi {e od 700 od 1.144 de le ga ta nu `nih za po be du.

utisak da budu}i republikanski kandidat i nema tako male {anse da Baraka Obamu u~ini jednim od retkih ameri~kih predsednika koji nisu uspeli da se domognu drugog mandata u Beloj ku}i. No, otom-potom, do novembra ima jo{ dosta: kako vole da ka`u ameri~ki analiti~ari, u politici je i nedequ dana ~itava ve~nost, a kamoli 10 meseci.

Opet, za same predsedni~ke aspirante predizbori u Ajovi i Wu Hemp{iru, bez ozbira {to su prvi u nizu od 56 nadmetawa, ~esto su b « iti ili ne

31. januar - Florida Gin gri~ je obe }ao da }e du go osta ti u tr ci bez ob zi ra na to {ta se bu de do ga |a lo, a na praj ma ri ju na Flo ri di o~e ku je do bar re zul tat jer an ke te po ka zu ju da je u mr tvoj tr ci sa Rom ni jem. da zavr{i trku za predsedni~ku nominaciju. Nije iskqu~eno da }e posle Wu Hemp{ira biti novih odustajawa.

Pobeda ili makar dobar plasman, poput Santorumovog drugog mesta, izaziva domino efekat u dr`avama u kojima tek sledi glasawe. Tri istra`ivawa koja su ra|ena u Ju`noj Karolini nakon kokusa u Ajovi pokazuju bukvalno eksplozivni rast biv{eg senatora Santoruma: od jednog procenta krajem novembra do sada{wih 23 - 24 procenta, {to ga svrstava odmah iz Romnija. I jo{ ne{to: za samo 48 sati

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Zaposlewe svake prestupne godine aredni redovi proisti~u iz pitawa koje su posledSvi re`imi koji su osetili demonstracije na svojoj kowih dana sebi postavqali urednici svih svetskih `i posle 68, ponovo potom pose`u za korumpirawem mlamedija: {ta se neo~ekivano, a bespovratno, desilo de`i, daju}i joj povoqne stipendije i domovske uslove `iu protekloj godini? Sledi jedan, sasvim li~an odgovor. vota, sve se nadaju}i da }e i broj radnih mesta, zahvaqujuJedina dva potpuno neo~ekivana doga|awa, a zna~ajna }i nekom povoqnom ekonomskom vetru, porasti. na svetskom planu u protekloj 2012. godini, svakakao su Na`alost, nordijski ideal iz 50-tih godina okrenuo je Arapsko prole}e » i pokret gnevnih», u Americi nazvan le|a istoriji i u razmaku od nekoliko decenija dobili Okupiraj Vol strit. Prvi po tome {to je zapo~eo nekoli- smo visokoobrazovanu nezaposlenu omladinu. ^ak i kada ko revolucija, od kojih i neke sasvim uspe{no kao {to su se dokopa kakvog-takvog radnog mesta, naj~e{}e bez snaone u Tunisu, Egiptu, Libiji... Ostale su u toku, kao Jemen, `ne spone s onim {to je studirala, ekonomski je nesposobBahrein, Sirija. Drugi pokret zna~ajan je po svom paci- na da se osamostali. Bez pomo}i bli`wih, nema istinski fizmu, ali naglasimo – za sada. Oni tek ukazuju na ono {to samostalnu egistenciju. }e da postane zna~ajno, a {to se u arapskom svetu smesta Nezaposlenost i preu~enost dve su osnovne karakteriuo~ilo: jedna velika grupa mladih qudi od 100 miliona stike mladih diqem Evrope. S finansijskom krizom koja du{a, koja ~ini populaciju staru od 15 do 29 godina, uglavpotkopava ekonomiju ve} nekoliko godina, te{ko da }e se nom je bez zaposlewa. i{ta promeniti naboqe. Previ{e obrazovanih radikaliNa prelasku iz pedesetih u {ezdeset-i-neku godinu prozuje zahteve u dru{tvu u kome su stasali, a previ{e neza{log veka privla~na slika samostalnosti mladih dolaziposlenih optere}uje ekonomsku mo} tako oslabqenog drula je u na{e krajeve kroz pri~e {tva. I, krug se zatvara. iz nordijskih zemaqa. Kao, taNikada u istoriji Evrope nije mo ve} sredwo{kolci imaju bilo vi{e sposobne mladosti i ne[pan ske bol ni ~ar ke ra zmi le le svoj moped, svoj auto… U 19-toj sposobnijih dru{tava da wihovim se po Fran cu skoj, gr~ ki godini otisnu se od roditeqa, zahtevima udovoqe. Slu{aju}i noin for ma ti ~a ri po Ne ma~ koj, ili na daqe {kolovawe, ili se vogodi{we ~estitke vo|a svojim ita li jan ski me na ye ri po zaposle. Dr`avna politika narodima, zapa`amo da mesta velifavorizovala je ekonomsku sakim obe}awima vi{e nema, da su [vaj car skoj… mostalnost ove dobi izgradsvi optere}eni neizvesno{}u i ne wom jeftinih mawih stanova, mogu da skriju ozbiqnost onog {to dostupnih svakom ko je dr`ao do odgovornosti za svoju nas, ipak i izvesno, ~eka. Masi mladih nada i optimizam sopstvenu egzistenciju. Istina, posla je bilo na pretek. vi{e ni{ta ne zna~e. @ivot im se sveo na pre`ivqavawe.

Sli~na pojava odslikavala se i u Nema~koj, Francuskoj, Ne{to para zara|enih ~ak i na crno slu`i koliko za xeItaliji… a samo u ne{to mawem obimu odnosila se vi{e parac, budu}i da se kod roditeqa ne pla}a sme{taj. Svest na omladinu iz sredwe klase, dakle ipak dovoqno imu}nu da treba be`ati trbuhom za kruhom sve vi{e raste i na Zada sebi dozvoli luksuz osamostaqivawa. Me|utim, to nije padu, tako da se sada suo~avamo s jednom novom pojavom: kasmetalo da se u masama na univerzitetima shvati kako soko iz jedne ekonomski napukle zapadne dr`ave, oti}i u cijalne nejednakosti « napreduju». Dr`ave Evrope, kapitadrugu – tek napuklu? [panske bolni~arke rezmilele se po listi~ke koliko i socijalisti~ke, sve mawe sposobne da Francuskoj, gr~ki informati~ari po Nema~koj, italijanpodr`e broj radnih mesta u privredi za visoko{kolovanu ski menaxeri po [vajcarskoj… a Amerika je, izgleda, sve mlade`, u nadolaze}em decenijama pose`u za umno`avadaqa, budu}i da i wu sli~ne muke po~iwu da pritiskaju. wem broja studenata. Znamo kako se taj proces zavr{io po Sre}na nam Nova, prestupna godina, a tek }emo da vididoga|ajima iz maja 1968. Studetni su se pobunili zarad pramo kome, kako i koliko… ! va na dru{tvenu jednakost, koja ba{ u radni{tvu i nisu odnDu{an Simin jeknula, dok su sredwoj klasi izazivala strah. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

N

dnevnik

nedeqa8.januar2011.

PO SLE AJO VE?

– San to rum na kon Ajo ve, San to rum je in ka si rao 2 mi li o na do la ra na ime do na ci ja. S dru ge sta ne, na rej ting biv {eg gu ver ne ra Ma sa ~u se ca po be da u Ajo vi ta ko |e je uti ca la, ne to li ko dra sti~ no, ali ipak do voq no za po zi ci ju sta bil nog iza zi va ~a. Za Rom ni ja je pr va po be da oso ko qa va ju }a ima ju }i u vi du do mi nant no kon zer va tiv ni ju struk tu ru po ten ci jal nih gla sa ~a na pred sto je }im pred iz bo ri ma. Do voq no je re }i da je sve do ne dav no me |u ta mo {wim bi ra ~i ma iz ra zi ti fa vo rit bio Wut Gin gri~, biv {i spi ker Pred stav ni~ kog do ma. We gov pad u de cem bru od ra zio se i na tek ~etvtro me sto u Ajo vi, dok je u Ju `noj Ka ro li ni na sta bil nom tre }em me stu.

Even tu al nom po be dom u Ju `noj Ka ro li ni Mit Rom ni bi oda slao sna `nu po ru ku bi ra ~i ma ko ji tek tre ba da iza |u na iz bo re. Ne sa mo zbog ~i we ni ce da je sva ki aspi rant re pu bli ka na ca od 1980. po be dom u Ju `noj Ka ro li ni osi gu ra vao pred sed ni~ ku no mi na ci ju, ve} pre sve ga u iz gled noj spo sob no sti da uje di ni bi ra~ ko te lo Re pu bli kan ske stran ke. Jer, ako u Ajo vi pre o vla da va ju so ci jal ni kon zer va tiv ci, a u li be ral nom Wu Hemp {i ru oni ko ji vi {e bri nu o ozdra vqe wu eko no mi je ne go o abor tu su i gej bra ko vi ma, u Ju `noj Ka ro li ni su ta dva kri la za stu pqe na u go to vo iden ti~ nom bro ju.

Ti me bi even tu al no bi la sta vqe na ta~ ka i na ne {to {to ve} me se ci ma li ~i na an ti-Rom ni kam pa wu, ko ja u de lu re pu bli ka na ca ima sve od li ke pre zi ra pre ma ne ba{ pre te ra no kon zer va tiv nim sve to na zo ri ma Mi ta Rom ni ja, ni {ta ma we i pre ma we go vim re li gij skim, da kle mor mon skim uve re wi ma. U ta kvim sta vo vi ma i tre ba tra `i ti ob ja {we we za na gli uz let Ri ka San to ru ma, ali i na to da je Rom ni u Ajo vi do bio tek iden ti ~an broj gla so va kao i pre ~e ti ri go di ne, u svom pr vom po ku {a ju da se do mog ne pred sed ni~ ke no mi na ci je. Ipak, uz la zni trend uo~i ko ku sa u Ajo vi, a i po sled ni po da ci iz Ju `ne Ka ro li ne, mo gli bi da se pri ka `u i kao na pri hva ta we re al no sti u od no su na `e qe bi ra ~a. Dru gim re ~i ma, da va we pred no sti Rom ni je voj spo sob no sti da bu de do sto jan iza zi va~ Ba -

ra ku Oba mi. Ako se gle da ju is tra `i va wa, Rom ni je u to me, u po re |e wu sa ko le ga ma, tre nut no ne pri ko sno ven.

Za na sta vak tr ke, ko ja }e, sva je pri li ka, tra ja ti ne gde do ka snog pro le }a, aspi ran ti ma je vi {e od sve ga po tre ban no vac i do bra or ga ni za ci ja kam pa we na te re nu. U oba slu ~a ja, kao {to smo ve} re kli, Rom ni je ve} sa da ne pri ko sno ven. San to ru mo vo is ku -

nom mla di, ali i sve vi {e raz o ~a ra ni bi ra ~i Ba ra ka Oba me. Pre sve ga iz kru go va onih ko ji ni su ~la no vi ni jed ne od dve ve li ke stran ke. A ti tzv. ne za vi sni bi ra ~i su deo bi ra~ kog te la ko ji je Oba mi i do neo po be du, i na ko je ne mi nov no mo ra da ra ~u na i u no vem bru ove go di ne. [to se ti ~e pre o sta le tro ji ce aspi ra na ta, Ri ka Pe ri ja, Wu ta Gin gri ~a i Xo na Hantsme na, sve ma wa po dr {ka ko ju u`i va ju mo gla bi, naj ka sni je u fe bru a ru, ako se ni {ta u me |u vre me nu re vo lu ci nar no ne pro me ni, da ba rem dvo ji cu iz ove eki pe na te ra da se po zdra ve za ko le ga ma i da se

Po dr {ka Ro nu Po lu iz Sr bi je Osim sve ve }e po dr {ke u SAD, kon gre smen Ron Pol mo `e da se po hva li i po dr {kom iz ostat ka sve ta. U Sr bi ji je, ta ko, pre ne ko li ko me se ci osno va na Fej sbuk gru pa „Ser bia for Ron Paul“ (Sr bi ja za Ro na Po la) ko ju su po kre nu li stu den ti Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka iz Be o gra da.

- Po dr `a va mo ga sve ga zbog li ber ta ri jan skih prin ci pa ko ji ma se vo di, za la ga wa za in vi di du al ne slo bo de, slo bod no tr `i {te i ne in ter ven ci o ni zam u spoq noj po li ti ci, ob ja {wa va za Dnev nik Alek san dar Ko ko to vi}, je dan od osni va ~a gru pe. Pro mo ci ja ovih ide ja sva ka ko mo `e do ne ti pre o kret, ne sa mo u po li ti ci u SAD, ve} se to mo `e od ra zi ti i na po li ti ku na glo bal nom ni vou. Ce ni mo ga i zbog kon zi stent no sti u vo |e wu po li ti ke, kao i zbog po ru ke ko ju {a qe, a ko ja o~i gled no naj bo qe do pi re do mla dih gla sa ~a.

Ova gru pa, ko je je ina ~e u ok to bru or ga ni zo va la jav ni skup po dr {ke Ro nu Po lu u cen tru Be o gra da, svo jim de lo va wem po ku {a va da in for mi {e jav nost u Sr bi ji sa Ron Po lom i ide ja ma ko je on re pre zen tu je.

- Bez ob zi ra da li }e do bi ti no mi na ci ju Re pu bli kan ske stran ke ili ne, ide je ko je on pro pa gi ra po sta ju sve po pu lar ni je i sva ka ko }e u ve li koj me ri ima ti uti ca ja na for mi ra we jav ne po li ti ke SAD u na red nim go di na ma, a kon se kvent no i na pro gra me kan di da ta 2016. go di ne - po ru ~u je Ko ko to vi}. stvo na kon Ajo ve po ka zu je da uspe {ni igra ~i mo gu da ra ~u na ju na efi ka san put do nov ~a ni ka do na to ra, ali to obi~ no tra je do tre nut ka ka da ne iz ve snost u tr ci po~ ne da kop ni.

Po {to smo jo{ u tzv. ra noj fa zi se zo ne unu tar stra na~ kih iz bo ra, ne iz ve snost je i da qe pri sut na, na ro ~i to ako se uzme u ob zir da osim Rom ni ja i San to ru ma, zna ~a jan rast po dr {ke be le `i i kon gre smen iz Tek sa sa Ron Pol, u svom tre }em ju ri {u na pred sed ni~ ku no mi na ci ju. Pol je u Ajo vi za vr {io na tre }em me stu, a u is tra `i va wi ma dr `i dru go me sto u Wu Hemp {i ru i ~e tvr to u Ju `noj Ka ro li ni. Po lu, kao ve li kom pro tiv ni ku rat nih avan tu ra SAD i za go vor ni ku ~vr {}e fi na nij ske di sci pli ne, ma le vla de i we nog mi ni mal nog me {a wa u eko no mi ju i `i vo te gra |a na, pri la ze uglav -

13

okre nu ne ~e mu u ~e mu bi mo gli da bu du uspe {ni ji.

Pla sma ni na pred iz bo ri ma su va `ni pre sve ga zbog bro ja de le ga ta, a de le ga ti su ti ko ji }e u av gu stu na stra na~ koj kon ven ci ji i zva ni~ no iza bra ti pred sed ni~ kog kan di da ta. Ipak, po be da ili re spek ta bi lan pla sman u ra noj fa zi no mi na cij skog pro ce sa ne na gra |u je se pre te ra nom broj kom de le ga ta (Ajo va 28, Wu Hemp {ir 12, Ju `na Ka ro li na 25), ali i te ka ko mo `e da uti ~e na is hod u ka sni joj fa zi ka da na red do |u iz bo ri u sa ve znim dr `a va ma sa iz da {nim bro jem de le ga ta, po put Ka li for ni je, Wu jor ka i Tek sa sa. Da kle, od sa mog bro ja po be da na po je di na~ nim pred iz bo ri ma, da le ko je va `ni ji broj osvo je nih de le ga ta, a wih naj ma we 1144 je po treb no za do bi ja we no mi na ci je. n De nis Ko lun yi ja

Priroda odnela ~ak 380 mi li jar di do la ra

VAR NI CE NA RE LA CI JI BU DIM PE [TA-BRI SEL-VA [ING TON

Mi si ja ma |ar skog Me si je red sed nik ma |ar ske vla de Vik tor Or ban je za ra tio sa svim ne is to mi {qe ni ci ma, u ze mqi i ino stran stvu, uve ren da ide do brim pu tem, da Ma |ar ska i sa ma mo `e da pre vla da pri vred nu kri zu i kre ne u sve tli ju bu du} nost.

Se be je pred sta vio kao “me si ju”, ko ji je na pro {lim iz bo ri ma vo qom gra |a na do bio mi si ju da, po sle osmo go di {we vla da vi ne so ci ja li sta i li be ra la, iz vu ~e ze mqu iz du `ni~ kog rop stva, uje di ni ma |ar stvo u re gi o nu i po sta ne li der za du `i pe riod. To {to je we gov Sa vez de mo krat ske omla di ne (Fi des), za jed no sa sa te lit skim de mo hri {}a ni ma, ste kao dvo tre }in sku ve }i nu u par la men tu, Or ban je shva tio kao pra vo da ra di {ta ho }e – bez ika kvih po sle di ca.

U re kord no krat kom ro ku pro me wen je Ustav, usvo je ni za ko ni o (dvoj nom) dr `a vqan stvu, me di ji ma, lo kal nim sa mo u pra va ma, ver skim za jed ni ca ma, Na rod noj ban ci, pen zi o nom si ste mu, iz bo ri ma, fi nan sij skoj sta bil no sti ze mqe... Sa mo to kom pro {le go di ne usvo je no je vi {e od 200 za ko na, ukqu ~u ju }i i ve }i broj si stem skih, {to je, spo qa gle da no, li ~i lo na pra vi ura gan no vih pro pi sa, ko ji se uvu kao u sve po re dru {tve nog `i vo ta.

Sla ba {na opo zi ci ja tu ni je mo gla ni {ta. Ne ka da vla da ju }a Ma |ar ska so ci ja li sti~ ka par ti ja se po ce pa la, na kon {to je iz we iza {ao biv {i pre mi jer Fe renc \ur ~aw i for mi rao no vu stran ku pod ime nom De mo krat ska ko a li ci ja.

Li be ral ni ze le ni u par ti ji ~ud nog ana gra ma, LMP, ko ji bu kval no zna ~i “Po li ti ka mo `e (da bu de) ne {to dru go”, ne ma ju do voq no mo }i da se iz bo re za svo je ide je, a u pro te klih 20 me se ci, ot ka ko ze mqu vo di dru ga Or ba no va vla da, oja ~ao je sa mo kraj we de sni ~ar ski i na ci o na li sti~ ki Po kret za bo qu Ma |ar sku (Jo bik).

U ta kvoj at mos fe ri “za be to ni ra nu” vla da vi nu ne ka da bun tov nog mla di }a iz Se ke{ fer va ra mo gao bi, za sa da, da uz dr ma sa mo ne ko spo qa, ali sa mo pod uslo vom da je do voq no mo }an i ima ube dqi ve raz lo ge. Ti mo} ni ci, u pro te klih po la go di ne, bi li su ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton i pred sed nik EK @o ze Ma nuel Ba ro so, a stre li ce kri ti ka na ra ~un Or ba no ve vla de upu ti li su i mno gi dru gi ni `i funk ci o ne ri sa Za pa da, is tak nu ti in te lek tu al ci ma |ar skog po re kla i ve }i broj uti caj nih li sto va.

Ju na pro {le go di ne Klin to no va je, pri li kom po se te Bu dim pe {ti a po vo dom otva ra wa In sti tu ta “Tom Lan to{”, vi {e go vo ri la o na vod nim gre {ka ma do ma }ih vla sti, ne go o bi la ter lnim od no si ma. Ta da je, pre sve ga, kri ti ko va la ma |ar -

P

ski Za kon o me di ji ma i sma we we ovla {}e wa Ustav nog su da, a u pi smu upu }e nom Or ba nu 23. de cem bra je uka za la na “si ste mat sko uru {a va we de mo krat skog ustroj stva” u Ma |ar skoj, do da ju }i i spor ne prav ne nor me o cr kva ma, iz bo ru su di ja i cen tral noj ban ci.

Sud bi na Na rod ne ban ke Ma |ar ske se na {la i u sre di {tu Ba ro so vog pi sma ma |ar skom pre mi je ru, a po ku {aj da se ogra ni ~i ne za vi snost te in sti tu ci je bi la je po vod i na glom od la sku de le ga ci ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, Svet ske ban ke i EU iz Bu dim pe {te sre di nom pro {log me se ca. Pre go va ra ~e je li~ no opo zvao Oli Ren, po ve re nik EK za fi nan si je, sma tra ju }i da je ne do pu sti vo za di ra we u sa mo stal nost emi si o ne ban ke.

Upr kos to me, spor ni za kon je usvo jen u ma |ar skom par la men tu, a

ni ke Ne ma~ ke, Fran cu ske i Austri je.

Na ja vqe ni po hod Fe le gi ja, ~i ji is kqu ~i vi za da tak je da vo di ma |ar sku de le ga ci ju u pre go vo ri ma sa svet skim fi nan si je ri ma, od u da ra od zva ni~ nog sta va ma |ar ske vla de od pre tri me se ca. Ta da je Or ban re kao da Ma |ar skoj ne tre ba MMF, a mi ni star pri vre de \er| Ma tol ~i tu usta no vu pro gla sio jed nim od stu bo va pro pa log me |u na rod nog mo ne tar nog si ste ma i iz vo ra kri ze.

Da bi na gli za o kret zvu ~ao bla `e, zva ni~ ni ci u Bu dim pe {ti su iz mi sli li pri ~u da im MMF ne tre ba zbog no vog kre di ta, ve} sa mo `e le ugo vor o “stend baj” aran `ma nu iz ~i ste pre do stro `no sti, ako svet ska pri vred na kri za po tra je.

Or ban je, da kle, po ~eo da shva ta da Ma |ar ska, ipak, ne mo `e sa ma, ali

Ga ti: U Ma |ar skoj ne ma de mo kra ti je Ko men ta ri {u }i naj no vi je do ga |a je u Ma |ar skoj, ukqu ~u ju }i i ne dav ne de mon stra ci je is pred bu dim pe {tan ske Ope re, gde su se vi de li na pi si “Do sta je bi lo” i “Ovo je Or ba ni stan”, po zna ti ame ri~ ki pi sac i hro ni ~ar ma |ar skog po re kla ^arls Ga ti je iz ja vio da u do mo vi ni we go vih pre da ka ne ma de mo kra ti je. “Po sle Dru gog svet skom ra ta su me ne u pu }e ni su gra |a ni pi ta li {ta je raz li ka iz me |u de mo kra ti je i ta da pro kla mo va ne na rod ne de mo kra ti je. Re kao sam da je raz li ka ogrom na, kao {to je i sa da ve li ka raz li ka iz me |u istin ske i or ba nov ske de mo kra ti je”, obra zlo `io je Ga ti.

Po we go vim re ~i ma “u Ma |ar skoj vla da ju bal kan ski od no si”, ali jo{ uvek ni je re~ o dik ta tu ri. “De mo kra ti ja zna ~i da su gra |a ni slo bod ni, da su iz bo ri po {te ni, da po sto ji pu na slo bo da me di ja, da ne ma ni cen zu re, ni ti sa mo cen zu re, da su su do vi ne za vi sni. A to ga da nas u Ma |ar skoj ne ma”, za kqu ~io je po zna ti pi sac, ko ji je po me nu to pi smo Hi la ri Klin ton na zvao “po sled wim upo zo re wem” Vik to ru Or ba nu. pred sed nik Od bo ra za fi nan si je An tal Ro gan (Fi des) je u za vr {noj re ~i na kon ras pra ve is ta kao da je “usvo je no ~ak 90 od sto zah te va Evrop ske cen tral ne ban ke”, od no sno 13 od 15. To, me |u tim, ni je umi ri lo Bri sel, pa je port pa rol EK Oli ver Bej li, pr vih da na ove go di ne, na ja vio de taq no pro u ~a va we in kri mi ni sa nog do ku men ta, a uko li ko se on ko si sa evrop skim nor ma ma zva ni~ na Bu dim pe {ta bi mo gla da sno si po sle di ce. Po we go vim re ~i ma, Ma |ar ska bi mo gla da bu de tu `e na Evrop skom su du prav de ili fi nan sij ski ka `we na us kra }i va wem do ta ci ja. Mo gu }e je i uslo vqa va we na stav ka pre go vo ra oko no vog kre di ta Ma |ar skoj iz me na ma Za ko na o NBM. Mno go to ga }e se zna ti ve} sle de }e sed mi ce ka da u Va {ing ton na pre go vo re sa MMF-om, ot pu tu je mi ni star bez port fe qa Ta ma{ Fe le gi. On je iz ja vio da bi `e leo da oni bu du krat ki i uspe {ni, pa da po tom la god ni je ode u Bri sel da se sret ne sa Re nom. Pre to ga }e, ka ko je re kao, po ku {a ti da za ma |ar sku stvar pri do bi je pred stav -

Pad kre dit nog rej tin ga Me |u na rod na agen ci ja za kre dit ne rej tin ge „Fi~” sa op {ti la je da je sni zi la kre dit ni rej ting Ma |ar ske za je dan ste pen, na ne in ve sti ci o ni sta tus, zbog za sto ja u pre go vo ri ma te ze mqe sa Evrop skom uni jom i Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom o po mo }i za spa sa va we. „Fi~” je sni zio rej ting Ma |ar ske na BB+, sa ne ga tiv nom prog no zom, uz obra zlo `e we da je do {lo do „da qeg po gor {a wa fi skal ne si tu a ci je u toj ze mqi i spoq nog fi nan si ra wa, kao i iz gle da za eko nom ski rast, {to je de li mi~ no po sle di ca neo r to dok sne vla di ne eko nom ske po li ti ke ko ja pod ri va po ve re we in ve sti to ra i kom pli ku je po sti za we spo ra zu ma sa EU i MMF”. Pret hod no su dve rej ting-agen ci je sni zi le kre dit ni rej ting Ma |ar ske na naj ni `i, tzv. ni vo „sme }a”, uz oce nu da ne vi de bo qu per spek ti vu - osim uko li ko Or ban traj no ne pro me ni svo ju po li ti ku iz la ska iz eko nom ske kri ze.

ne ma na me ru da to jav no pri zna. Je dan od we go vih naj bli `ih sa rad ni ka, {ef po sla ni~ ke gru pe Fi de sa Ja no{ La zar, ogla sio se kon sta ta ci jom da ze mqa ne }e ban kro ti ra ti ~ak i ako iz o sta ne spo ra zum sa stra nim ban ka ri ma, a da Or ban si gur no ne }e pod ne ti ostav ku.

Po we go vim re ~i ma, ne sa mo da }e pre mi jer osta ti na svom po lo `a ju, ve} i svi mi ni stri, ukqu ~u ju }i i Ma tol ~i ja, ko jeg ana li ti ~a ri sma tra ju glav nim tvor cem lo {e eko nom ske po li ti ke.

Za mni mqi vo }e bi ti vi de ti i da li }e spor ni Za kon o NBM bi ti po vu ~en, kao {to je to tra `io Ba ro zo. To bi, na ne ki na ~in, zna ~i lo po raz “ma |ar skog Me si je” i we go vog na ci o nal nog pu ta. Ili }e Or ban osta ti pri tom za ko nu, ko ji mu in di rekt no, pre ko Mo ne tar nog sa ve ta NMB, da je mo gu} nost da se do mog ne de vi znih re zer vi ze mqe, ko je tre nut no iz no se 35 mi li jar di evra. U uzi ma wu “tu |eg” nov ca ma |ar ska vla da se ve} opro ba la, ka da je pro {le go di ne jed nim ad mi ni stra tiv nim po te zom po dr `a vi la pri vat ne pen zi o ne fon do va s ka pi ta lom od 10,8 mi li jar di evra.

Po su sta loj ma |ar skoj pri vre di, u sva kom slu ~a ju, tre ba sve` ka pi tal, a “ki {o bran” MMF-a bi do bro do {ao kao naj jef ti ni ji na tr `i {tu nov ca. Kla si~ no za du `i va we od ko mer ci jal nih ba na ka ne do la zi u ob zir, jer je dr `av ni dug do sti gao ~ak 82,6 od sto bru to-na ci o nal nog pro iz vo da, {to se po sled wi put do go di lo 1995. Ta da je, u vla di \u le Hor na, na sce nu stu pio omra `e ni mi ni star fi nan si ja La jo{ Bo kro{ s pa ke tom ri go ro znih me ra {ted we. Da li u na {em se ver nom su sed stvu sle di re pri za – po ka za }e na red nih ne ko li ko me se ci. nSr |an Ba si}

nedeqa8.januar2012.

c m y

14

dnevnik

P O V O D I : UZ SE DAM DE SE TI RO \EN DAN ^U VE NOG STI VE NA HO KIN GA

Krat ka isto ri ja ge ni ja T R E N D R A P O R T : FEN SI [QAP KA WE PO BQU ZGA VI CA MA

Kqu~ ne re ~i: to plo i ne pro mo ~i vo o`da ove visoke temperature kada im vreme nije ba{ i nisu bile sjajna vest za na{e psiho-fizi~ko stawe (mnogi su se ovih dana `alili na nesanicu, nervozu, glavoboqu i bolove u kostima), ali su, kada je modirawe u pitawu – do{le kao poru~ene. Retka je to, recimo, bila prilika da ovda{we {mizle {etaju u bundama „kako bog nala`e” i kako se to radi po belom svetu: u kombinaciji sa cipelama, a ne ~izmama; moglo se i kombinovati slobodnije, bez straha da }emo se nahladiti ili „navu}i” neku bolest preko nogu (poznato je da su ovde, za razliku od ve} pomenutog sveta, promaja i ’ladne noge najve}a pretwa dobrom zdravqu) i {to je najlep{e – kao usred prole}a, kada svi onako malo poludimo od bu|ewa prirode, svako je mogao da se obla~i i tera modu prema svom gu{tu. Neki su {etali u novim kaputima, drugima je bunda bila najboqi prijateq, tre}ima se nije odvajalo od mantila, a bilo je i onih kojima je ovosezonski modni hit – ne{to du`i, mekani xemper, bio sasvim dovoqan od jutra do mraka. Sve to u raznim kombinacijama; od pantalona i helanki, preko klasi~nih krojeva sukwi, pa do {ortseva i lepr{avih, cvetnih haqinica.

M

Ski ja {ki fen se raj Iskusni skija{i }e vam kao iz topa re}i kako je najva`nije da zimska oprema bude „mo}na”, odnosno, topla, nepromo~iva i aerodinami~na. To, naravno, ne zna~i da na ski stazama nema prostora za modirawe. Pa zar bi se svetski xet set cirkus svake zime selio u Aspen ili na Alpe, odnosno, doma}i na Kopaonik, da je tako? Ne bi, naravno. I na planini se treba pokazati, prikazati i naslikavati, a prostora za to – od perjane jakne i prsluka, preko pantalona, cipela i rukavica, pa do skija, kaciga i nao~ara je vi{e nego dovoqno.

U tom smislu, ove sezone dizajneri su izdvojili jarke boje kao apsolutni modni hit, te slojevito skija{ko obla~ewe pretvorili u neverovatnu zabavu. Izaberite fensi pantalone i jaknu, ne}ete pogre{iti ni ako se odlu~ite za rukavice sa zanimqivim aplikacijama ili, recimo, krznenu {ubaru, a za one avanturisti~kog duha topla preporuka su moderne skije ukra{ene neobi~nim printom.

No, ako je verovati sveprisutnim TV licima koja nas (umesto da, recimo, otvorimo prozor ili iza|emo na terasu) obave{tavaju o tome kakvo je i kakvo }e biti vreme napoqu, prava zima kona~no sti`e. Za ve}inu onih koji `ive u gradu, ovo odavno ba{ i nije neka sjajna vest i retko kome }e prva asocijacija biti sne`na idila sa razglednica i iz filmova. Umesto tih idili~nih prizora, ve}ini }e kroz glavu pro}i ne ba{ prijatna pre|a{wa iskustva »krbawa sa hladnim vetrom i poslovi~no nedoraslom mu ki{obranu, borbe sa bquzgavicama u koje se pahuqe pretvraju istog ~asa kada padnu na zemqu i stalne zime u kostima – direktne posledice visoke vlage i niskih temperatura, zbog koje se tresemo i nakon {to smo odavno stigli u svoj topli dom.

U takvim je vremenskim (ne)prilikama, ruku na srce, vrlo te{ko i razmi{qati, a kamoli terati neku modu. To postaje luksuz koji sebi mogu da priu{te

samo malobrojni ~ija svakodnevica ne podrazumeva odlazak na posao i truckawe u gradskom prevozu.

Wima je kada ih suv i topao automobil jednostavno preveze od ta~ke a do ta~ke b ({to bi u prevodu bilo odlazak na neki koktel ili ve~eru), verovatno svejedno da li napoqu pada, duva, veje ili sve to zajedno.

Takvima je, kad malo boqe razmislim, tokom ~itave godine prole}e... No, vratimo se onima koji su izvukli ne{to lo{ije karte i koji, izme|u ju~era{we nesanice i dana{wice bquzgavice, nikako „na zelenu granu”.

Wima je, kada zafiju~e hladan vetar i po~ne da pada ledena ki{a, najva`nije da im bude toplo i da im noge ostanu suve. Drugim re~ima, prioriteti su im dobar kaput ili jakna i nepromo~iva obu}a. Na prvi pogled, ~ini se da u ovoj prozi ba{ i nema puno prostora za nekakvu modnu poeziju. Jo{ ako se tome doda ~iwenica da ve}ina nije u prilici da kupuje vi{e kaputa, ve} naj~e{}e jedva skrpi i za jedan model (sli~no je i sa ~izmama, koje se ni na sni`ewima ne mogu na}i ispod 10.000 dinara), pri~a je jo{ depresivnija i sumornija. No, prostora za radost i modno poigravawe, ipak, ima. Za po~etak preporuka da, ako spadate u navedenu kategoriju, to jest, nemate para za bacawe, gledajte da izaberete jednostavniji model jakne/kaputa i obu}e, koji }ete najlak{e mo}i da osve`ite i „presvu~ete” uz pomo} nekoliko modnih detaqa. U tom je smislu uvek (a naro~ito zimi) u wih isplativo investirati. Pritom, i za razliku od kupovine „ozbiqnih” komada, ovde se ba{ i ne mora dodatno pla}ati kvalitet. Naprotiv, na wima se ~ak mo`e i u{tedeti.

Drugim re~ima, kada kupuje te ka put, {u {ka vac ili jaknu budite spremni da platite i neki dinar vi{e za dobar {tof ili materijal; nemojte `aliti para ni kada je obu}a u pitawu, jer }e vam se ovaj poku{aj {tedwe najverovatnije vrlo brzo obiti o glavu. Kupujte dobre, kvalitetne i jednostavne komade bez suvi{nih detaqa i ukrasa i tako dugore~no re{ite problem, bez da svako malo morate da kupujete neku novu krpu, koja }e se podjednako brzo ofucati, iza}i iz mode i otkazati vam poslu{nost. Isto je i sa ~izmama: izbegavajte plasti~ne koliko god da vam se u~inile modernim i lepim. Em }e se raspasti, em }e vam noge stalno biti mokre (o „mirisnom” efektu da i ne govorim), te }e vas, imaju}i sve tu u vidu, na kraju ko{tati puno vi{e nego da ste odmah kupili ozbiqan par, dorastao svim izazovima koje sa sobom nosi slalom i veleslalom po natopqenim gradskim ulicama.

I da, po`eqno je da u ovom slu~aju (kada vam nov~anik pokriva {oping samo jednog para dobrih ~izama) izbegavate modele na previ{e visoku potpeticu, ve} da birate one ne{to „stabilnije”, jer retko je pateti~an prizor videti damu kako nesigurno bocka na {tiklama. U tome, zaista, nema ni~eg privla~nog, te prilikom kupovine koliko god bile »«’lude {tikle’, obavezno obratite pa`wu i na to kako se snalazite na nekoj potpetici i prona|ite visinu na kojoj vam se ne}e deformisati dr`awe i koja vam najvi{e odgovara.

S druge strane, kupovina modnih detaqa, poput kapa, {e{ira, rukavica i {alova, ~ist je plezir. Ovde su ~ak i gre{ke dozvoqene, a pogre{iti je gotovo nemogu}e. Jer, u ovim zimskim danima vi{e nego ikad uz pomo} pametno odabranih detaqa dobijamo `eqenu kombinaciju. Jednostavan (i jedan te isti) kaput/{u{kavac na taj na~in mo`e da bude ultra moderan, klasi~an, otka~en, zavodqiv ili, pak, romanti~an. Na vama je da izaberete. Dodajte mu malo krzna qubi~aste ili vizantijsko plave i bi}ete apsolutno u trendu; „za~inite” ga bakinom maramom i {trikanim rukavicama i bi}ete romanti~ni; „obojite” ga u crveno i eto zavodnice; uz rasko{nu pa{minu, {e{ir i ko`ne rukavice, va{ }e kaput zablistati elegancijom, dok }e ga jarke boje, poput zelene, naranxaste ili `ute sasvim sigurno „podmladiti”. n Ja sna Bu di mi ro vi}

Stiven Hoking, koji se rodio na dana{wi traju se krucijalnim za savremenu nauku. Pitadan pre 70 godina, li~nost je znana {irom sve- wa nastanka i tzv. mehanike crnih rupa na{la ta. Wegova pojava ve} decenijama je deo op{te su u Hokingovim radovima obja{wewa i odgokulture, kako one s kraja XX veka tako i one vore koji do tada nisu bili ni naslu}ivani. U koja se stvara u prvim godinama novog veka i svojim potowim tekstovima Hoking poku{ava milenijuma. Hokingova pojava „pokrila“ je naj- da formili{e temeqnu i sinteti~ku teoriju {iru mogu}u lepezu dru{tvenih slojeva, koja kojom bi povezao silu gravitacije sa ostalim na svojim krajevima ima nau~nike, izdignute osnovnim silama (slabom i jakom nuklearnom, iznad trivijalnosti svakodnevice, i pripad- odnosnom elektromagnetnom silom). Za svoj nike qudske vrste koji, mada u`ivaju blagode- nau~ni rad Hoking je vi{estruko nagra|ivan i ti tehnolo{ke civilizacije, svoje postojawe op{te je mi{qewe da je jedan od najve}ih nau~svode na odr`avawe golog fizi~kog `ivqewa nika na{eg vremena, odnosno da je najboqi `iza~iwenog zadovoqavawem potreba za lakom vi poznavalac tajni univerzuma. zabavom. Izme|u ovih krajnosti Ipak, uprkos briqantsu brojni varijeteti posve}enih U sferama ~iste nauke nosti nau~ni~ke karijere, laika koji, u granicama svojih umven Hoking bi ostao – teorijske fizike i Sti nih ali i finansijskih mogu}nopoznat samo u krugovima sti, poku{avaju da spoznaju svet kosmologije – Hoking je odabranih da se 1988. nije koji ih okru`uje, kao i sopstveno svojim radovima uspeo pojavila kwiga „Kratka mesto u wemu. istorija vremena“, u kojoj da pomeri granice Li~nost Stivena Hokinga, weje znawa iz oblasti teorijdotada{wih znawa i gov `ivot, wegova profesionalskih nauka koje se bave unida utre pu te ve no vim na delatnost i rad u domenu koji verzumom poku{ao da izloidejama i teorijama se naziva popularizacija nauke, `i na na~in koji je razutako su bogati i sadr`ajni da (uz mqiv prose~nom (ali radopomo} savremenih medija) pru`aju dovoqno znalom) `itequ XX veka. Ova nau~no-popularmaterijala za svaku interesnu i ciqnu grupu. na (ili netehni~ka) kwiga do`ivela je nezaU sferama ~iste nauke – teorijske fizike i pam}en uspeh: na bestseler listi britanskog kosmologije – Hoking je svojim radovima uspeo Sandej tajmsa bila je 237 nedeqa, prevedena je da pomeri granice dotada{wih znawa i da utre na preko 40 jezika i prodata u vi{e od 25 miliputeve novim idejama i teorijama. Bave}i se ona primeraka. „Kratkom istorijom vremena“ pitawima koja zadiru u samu su{tinu Univer- savremena nauka, ali i sam Hoking, u{li su u zuma u kome `ivimo, wegovog nastanka, ure|e- `ivote obi~nih qudi i postali predmet intewa odnosno rasta-{irewa (sve do kona~nog ne- resovawa masovnih medija. stanka), Hoking je preispitivao postavke na I kasnije Hokingove netehni~ke kwige bikojima se temeqi savremena fizika, po~ev od le su bestseleri: „Crne rupe i univerzumi beAjn{tajnove op{te teorije relativiteta, uka- be“ iz 1993, „Kosmos u orahovoj qusci“ (2001) zuju}i na sporna mesta i iznalaze}i nova re{e- „Na ramenima xinova“ (2002), „Kra}a istorija wa za dileme. vremena“ (2005) i „Veliki plan“ (2010). Kako Wegovi radovi o singularitetu, velikom nauka svakako nije jaka strana u svakodnevici prasku, prostor-vremenu i crnim rupama, sma- qudi, niti se ovi za istu preterano interesu-

KI NE ZI OPET SPA SA VA JU SVET,

Kup ci ne lobalna pijaca umetnina osvetlala je obraz: dok su finansijski makleri zavr{ili godinu s mr{avim prinosom od 1 posto, ukqu~uju}i pad od 18 procenata izme|u jula i oktobra, tr`i{te umetni~kih dela je poraslo 34 procenata tokom pro{le godine. Ukupno uzev{i, tokom pro{le godine svetsko tr`i{te umetninama je bilo neobi~no otporno na globalnu krizu i mo`e se re}i da je, {tavi{e, to bila najboqa godina za umetnost ikada, zahvaquju}i pre svega fenomenalnom rastu kineskog interesovawa. Bez wega, ono bi imalo podba~aj – bilo bi za ~etvrtinu ispod 2007!

Po~etkom godine cene su bile na nivou druge polovine 2007, koji mesec pre istorijski najvi{eg nivoa ikada, a zavr{ile su blizu crte dostignute u julu 2008 (koji mesec pre nokauta kada su oborene 37 posto), pa sve do oporavka po~etkom 2010. Spektakularna snaga azijskog, a pogotovo kineskog tr`i{ta koje od 2007. to i najavquje, od 2010. definitivno i trijumfalno se pokazuje u svetskim tokovima kupovine i prodaje umetni~kih dela. Prema podacima Artprajsa, vode}eg svetskog portala u toj oblasti, samo u prvoj polovini 2011. prodato je umetni~kih dela za 5,8 milijardi dolara – a do kraja godine, procewuje se, za vi{e od 10. ^ak 663 umetni~kih dela u Kini je na{lo je kupca koji je platio vi{e

G

od milion dolara, naspram 533 istih takvih prodaja u Sjediwenim Dr`avama.

Tako umetnost pokazuje sasvim druga~ije cifre od onih o kojima se govori u doba krize, ako je re~ samo o legalnim tokovima, dok ono ilegalno, sivo tr`i{te, po zaradi stoji odmah posle trgovine drogom i oru`jem. Kina ne samo da ~ini 39 posto tog tr`i{ta pro{le godine, nego je za samo godinu dana wen udeo porastao za tre}inu! Sa 25 posto svetskih aukcija SAD su na drugom mestu, na nivou od 2,8 milijarde dolara. Sledi Velika Britanija sa 20 posto svetskog tr`i{ta, i sa

Pe ~at ki ne skog Pi ka sa \i Baj{i (1863-1957) je u svojoj ranoj mladosti bio obu~en za drvoresca i ubrzo je postao majstor u toj disciplini. Kasnije se okrenuo slikarstvu, poeziji, kaligrafiji i rezbarewu pe~ata. Po~iwe da radi s bojama u relativno kasno i eksperimenti{e u novim umetni~kim formama. Opsesivno kopira razli~ite motive iz ~uvene dinastije ]ing ali i eksperimenti{e u razli~itim stilovima slikarstva, kako kineskog, tako i zapadnog. Polako tokom `ivota razvija jedinstvene slike modernog stila, koje isti~u snagu subjektivnog izraza i individualnosti, slikaju}i s ose}awem modernosti i jedinstvene originalnosti, ve}inom cve}e, ptice, ribe i insekte. Wegov spontani i ne`an potez ~etkicom koji je isto tako siguran i u poznim godinama `ivota ~ini ga u Kini najslavnijim i jednim od najve}ih svetskih slikara – kineskim Pikasom. On posreduje sna`ne slike tradicionalnog kineskog slikarstva ali i sna`no uti~e na evoluciju ka modernoj kineskoj umetnosti. Tokom 20-tih godina pro{log veka je jo{ uvek bio nepriznat, i do`iveo je slavu kada je napunio {ezdeset godina i kada je nastavio da stvara remek dela jo{ i u sedamdesetim i osamdesetim godinama `ivota.

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

15

SPORT NE PRIPADA SAMO MLADIMA

Bez „star ca” ne ma udar ca a ni mqiv sta ti sti~ ki po - igra~ kim kva li te ti ma Mal di da tak ti ~e se na stu pa ju - ni }e osta ti upam }en i kao je }eg Evrop skog pr ven stva dan od igra ~a za ko jim je `en ski u ru ko me tu, ko je sle de }e ne de qe (a mo `da i po ko ji mu {ki) deo utak mi com Sr bi ja-Poq ska po - po pu la ci je uz di sao i za vo leo ~i we u na {oj ze mqi: od 448 fud bal. Go to vo de ~i je mla do li igra ~a, ko li ko ih je ukup no pri - kog li ca sa du gom cr nom ko som ja vqe no, wih ~ak 98 su ro |e ni i ne be sko pla vim o~i ma vi {e je 1980. go di ne ili ra ni je. Na sta - pod se }ao na Ado ni sa ne go na vo ri ji su sa pu nih 39. na to va re nih |u od bra ne ko ji je bes kom pro na le |a pi vot nor ve {ke se lek - mi sno ukli za vao gla vom gde ne ci je Jo ni Jen sen, {pan ski gol - ko ne bi smeo no gom.

Vel {ki re pre zen ta ti vac i man Ho se Iba wez, i dva le va kril na igra ~a – Da nac Lars le gen da Man ~e ster ju naj te da, Kri sti jan sen i Ma ke do nac Ra jan Gigs, ta ko je ve zni igra~ Stev ~e Alu {ov ski, a ma lo je ko ji ve} de ce ni ja ma svo jim ma e- fa li lo da im se pri dru `i i jo{ stral nim dri blin zi ma te ro ri je dan Nor ve `a nin, ~u ve ni gol man [taj ner Ege, ali je on u po sled wem tre nut ku ot ka zao, uz obra zlo `e we „da we go vo te lo vi {e ne mo `e da iz dr `i ova ko dug i ozbi qan {am pi o nat”.

Ma da ni je ba{ uobi ~a je no, „nad me ta we ma lo sta ri jih” i ni je ba{ ta ko re dak slu ~aj u sve tu spor ta.

Se ti mo se, na pri mer, bok se ra Xor xa For ma na ko ji je sa pu nih 45 go di na bok so vao za ti tu lu pr va ka sve ta, pa se ~ak iz sa mo we mu zna nih, a naj ve ro vat ni je fi nan sij skih raz lo ga, pre par le ta po no vo (ne u spe {no) po ku {ao vra ti ti iz pen zi je. Ili he ro i ne be log spor ta, Mar ti ne Na vra ti lo ve, ko ja je i u 49-oj go di ni `i vo ta igra Rajan Gigs la `en ski dubl na Vimbldo nu. Ipak, naj ~e {}i i {e pro tiv ni~ ke od bra ne {i rom naj po zna ti ji pri me ri ovog fe - Ve li ke Bri ta ni je i Evro pe. no me na su u igri ko ja sa pra vom We go va kre a tiv nost pri li kom no si epi tet „naj va `ni je spo red - gra |e wa na pa da we go vog ti ma go di na ma iza zi va hva lo spe ve i ne stva ri na sve tu“.

Ra jan Gigs, Raul Gon za les, di vqe we no vi nar skih pe ra, ko Pa o lo Mal di ni, Ale san dro del ji su li tre i li tre ma sti la po Pje ro, Ha vi jer Za ne ti, Pol tro {i li opi su ju }i ge ni jal nost Skols... sa mo su ne ka od ime na po te za ovog vir tu o znog Vel {a -

Z

ju, mno {tvo sen za ci o na li sti~ kih me di ja vi {e se in te re so va lo za Ho kin ga kao ~o ve ka s eg zo ti~ nom pri ~om ko ji se ba vi ne kim ne ra zu mqi vim, ali o~i to vr lo ozbiq nim pi ta wi ma.

Na i me, Ho kin gu je u 21. go di ni di jag no sti ko van po re me }aj mo tor nih funk ci ja i le ka ri su pred vi de li da mu ne osta je vi {e od pet go di na `i vo ta. Upr kos to me Ho king se 1965. o`e nio i po stao otac tro je de ce (raz veo se 1991, po no vo o`e nio 1995. a 2006. opet raz veo).

Na `a lost, we go va bo lest je kon stant no na pre do va la, da bi ga pot pu no ve za la za in va lid ska ko li ca i po ste pe no mu od u zi ma la mo gu} nost kon tro li sa wa sop stve nog te la sve do pot pu ne od u ze to sti i gu bit ka spo sob no sti go vo ra. Ho king sa da sa sve tom ko mu ni ci ra po sred stvom kom pju ter skog sin te ti za to -

ra gla sa. No, upr kos te {koj bo le sti on se be sma tra sret nim ~o ve kom.

Po red na u~ ni~ kog ra da, Ho king je 30 go di na pre da vao na Kem brix Uni ver zi te tu, na ka te dri za ma te ma ti ku na ko joj je pre da vao i otac fi zi ke Isak Wutn. Iako se 2009. po vu kao iz na stav ni~ ke pro fe si je, i da qe je vr lo ak ti van i pri su tan u na u~ noj jav no sti i u me di ji ma. We go ve iz ja ve iz vre me na po ja ve „Krat ke isto ri je vre me na“ po ko ji ma }e qu di, ako ot kri ju ko na~ nu te o ri ju, sa zna ti {ta je u umu Bo ga, ni su bi le po vo qi pred stav ni ka cr kve. Po vo dom kwi ge „Ve li ki plan“ Ho king je bio jo{ ne dvo smi sle ni ji, jer je us tvr dio da zbog pri rod nih za ko na (ka kav je gra vi ta ci ja) uni ver zum mo `e se be da stva ra ni iz ~e ga i to }e i na da qe ~i ni ti – pa za to ni je po treb no

pri zi va ti Bo ga da za pa li var ni cu i da ga po kre ne.

Ni je zgo reg po me nu ti i da se Ho king, kao svo je vr sna iko na op {te kul tu re, po ja vio u ra znim obra zov nim TV pro gra mi ma, ali i se ri ja ma ka kve su “Cr ve ni pa tu qak”, “Zve zda ne sta ze: sle de }a ge ne ra ci ja” ili cr ta ni se ri ja li “Simp so no vi” ili “Fu tu ra ma”.

We gov sin te ti zo va ni glas umik so van je u mu zi ku ne ko li ko rok gru pa, me |u ko ji ma je i Pink Flojd. U tre nut ku ka da sla vi 70. ro |en dan Ho king je li~ nost ko joj se di ve i ko ju po {tu ju ko le ge na u~ ni ci, po li ti ~a ri i umet ni ci, kao i obi~ ni qu di. We gov rad i de lo do kaz su da um mo `e da po be di bo lest te la a we gov op ti mi zam mo `e bi ti in spi ra ti van za sve da ne po klek nu pred te {ko }a ma. n Ili ja Ba ki}

SADA I TR@I[TE UMETNINA

pi ta ju za ce nu

sko kom od 23 po sto auk cij skih pro da ja u od no su na 2010.

Naj ve }u ce nu je po sti gao „Orao ko ji sto ji na bo ru“ \i ja Baj {ia na auk ci ji u Pe kin gu, a od 100 naj bo qih pro da ja, 30 je bi lo (po red Pe kin ga) u ki ne skim Hong kon gu i Hang xou. U 2011, je ki ne sko tr `i {te ostva ri lo ~ak 51 od sto ukup nog pri ho da u sve tu, sa pri bli `no 1600 naj ve }ih ugo vo ra. Ta ko |e, sve je ve }a vred nost ra do va azij skih umet ni ka za ko ji ma ja ~a po tra `wa: po dru gi put u po sled wih 15 go di na Pa blo Pi ka so ni je naj bo qe pro da va ni umet nik (2007. je En di Vor hol za u zeo pr vu po zi ci ju na top li sti od wih 10). Pi ka so je tek tre }i u 2011, iza \i ja Baj {i ja i Zan ga Da |i na, upr kos ~i we ni ci da je {pan ski sli kar sa ukup no vi {e od 320 mi li o na do la ra imao svoj dru gi naj bo qi re zul tat – 2010. je bio jo{ bo qe pro da van. \i Baj {i sa vi {e od 445 mi li o na do la ra i Zang Da |in su do sti gli naj vi {u in di vi du al nu ce nu za

ne ki rad ika da (sle di 360 mi li o na za Pi ka sa 2010).

Me |u `i vim sli ka ri ma naj bo qu ce nu me |u ne ki ne skim umet ni ci ma na glo bal nom ni vou po sti gao je tek na {e stom me stu Xef Kuns, sa „sa mo“ 36 mi li o na do la ra za sli ku, na spram vi {e od 90 za rad Vu-ki Za ua, 57 za Fan |i Zen ga, 51 za Zeng Fa na, 41 za \a o gang Zan ga i 39 mi li o na do la ra za Ru zuo Ku i ja. Broj ke su oti {le u ne bo pre sve ga zbog ku pa ca iz Ki ne ko ji po vi so kim ce na ma ku pu ju do ma }e auto re kod ku }e, ali i na auk ci ja ma na Za pa du. Ki ne ski su kup ci pre u ze li me sto ru skih.

“U Bra zi lu, Ru si ji, In di ji i Ki ni imu} ni ji ku pu ju mejnstrim za pad ne umet no sti, isto kao {to wi ho vi si ro ma {ni ji su gra |a ni ku pu ju CD Le di Ga ge”, tvr di ana li ti ~ar Blejk Grop nik. No, do da je, tre ba bi ti opre zan oko po stig nu tih ce na jer pri ka zu ju se sa mo one broj ke ko je auk cij skim ku }a ma idu u pri log.

Ru ski su, pak, ko lek ci o na ri, po di gli ce ne za evrop ske sli ka -

re, pa ta ko de la Ger har da Rih te ra do sti `u vi {e mi li on ske ci fre. No, Rih ter je je dan od umet ni ka ko ji sto ji ~vr sto na ze mqi: ce ne sma tra be smi sle nim, a tr `i {te umet ni na su lu dim.

Ne kim ko lek ci o na ri ma je ku po vi na umet ni na sa mo mi ris nov ca, no ve }i na ih se za ra zi, i po sta ju, ka ko ka `e Grop nik, “po put op sed nu tog qud skog bi }a”. Pa on da mo ra ju da ob ja {wa va ju za {to su po tro {i li i 40 po sto svog bo gat stva na umet ni ne. Uosta lom, ako ku pu ju do bro i ci qa no, ko lek ci o na ri po sta ju oni ko ji dik ti ra ju tren do ve.

Kri ti ~a ri sma tra ju da je da nas lak {e na }i kup ca za sli ku epo hal ne va `no sti s vr to gla vo vi so kom ce nom, ne go za do bru ume re ne ce ne. Sto ga iz ja vu {vaj car skog tr gov ca umet ni na ma Ern sta Be je le ra: “Ako ne mo gu da pro dam ne ku sli ku, udvo stru ~im ce nu”, ne tre ba shva ti ti sa mo kao re to ri~ ku fi gu ru. Jer, iz nos ko ji ne ki kup ci da ju za umet ni nu, ~e sto do `i vqa va ju kao tro fej.

“Da na {wi ko lek ci o na ri ima ju ma lo uku sa, wi hov je od nos pre ma umet no sti vul ga ran. Taj na mo je zbir ke je u to me da po sto ji ja ko ma lo qu di ko ji }e raz li ko va ti kva li tet nog umet ni ka od onog sla bog. Ce ne di `u oli gar si ko ji ku pu ju sli ke ko je }e sva ko la ko pre po zna ti”, iz ja vio je ^arls Sa ~i “Gvar di ja nu”.

Bez ob zi ra na sve to, u vre me ni ma ne si gur no sti i eko nom ske kri ze ko jom su po go |e ne ne sa mo po slo vi i pro fi ta bil ne de lat no sti, ne go i naj ~vr {}e va lu te – pa se sma tra da je ula ga we u zla to i ple me ni te me ta le si gur na za {ti ta od pro pa da wa vred no sti – po kla wa we po ve re wa umet ni~ kim de li ma je, ipak, i ne ka kav do kaz wi ho vog kva li te ta. n E. N. L.

bi te qa ove igre, jo{ uvek po sva ku ce nu od bi ja ju od la zak u so ci jal no da bi ko na~ no ove ri li rad nu kwi `i cu za zva ni ~an od la zak u pen zi ju.

I pre Mal di ni ja, ko ji je na kra ju ipak od lu ~io da cr ve nocr ni dres i ko pa~ ke za me ni {e {i rom i {ta pom za pe ca we, bi lo je eks trem nih pri me ra du go ve~ no sti fud ba ler ske ka ri je re.

Od Al fre da Di Ste fa na, pre ko Xo na Barn sa pa sve do Lu i sa Fi ga, na vi ja ~i Re a la, Li ver pu la i In ter a su go di na ma mo gli da u`i va ju u igra ma ovih igra ~a ko ji da nas s pra vom no se ti tu le

he ro ja klu ba ~i je ime }e u sr ci ma na vi ja ~a osta ti ukle sa no za u vek. Sa dru ge stra ne, po sto ji obr nu ti pri me ri onih igra ~a sa, do wi ho vog po ja vqi va wa, ne vi |e nim ta len tom ~i ja je ka ri je ra, okrut nom igrom sud bi ne, gru bo pre ki nu ta.

Naj o ~i gled ni ji pri mer je Ho lan |a nin Mar ko Van Ba sten, ko ji bi uz Ma ra do nu i Pe lea ve ro vat no bio je dan od naj bo qih svih vre me na da zbog ne ve ro vat no ve li kog bro ja ozbiq nih po vre da i ope ra ci ja ni je ve} u dva de se tim go di na ma svog `i vo ta pre ki nuo ka ri je ru. U sli~ nom kon tek stu mo `e mo spo me nu ti i Bra zil ca Ro nal da ko ji je do du {e „do gu rao“ do 32. ka da je od lu ~io da pod vu ~e cr tu pod svo ju igra~ ku ka ri je ru, ali je svim po zna va o ci ma fud bal ske igre ja sno da to po sled wih ne ko li ko se zo na ni je bio „onaj sta ri“, su per igra~ Ro nal do pre mno go broj nih ope ra ci ja zbog po vre da.

Si tu a ci ja kod nas je (kao i sve dru go, uosta lom) pri li~ no bi zar na. Sa jed ne stra ne jo{ go lo bra di mla di }i se pro da ju u Alesandro del Pjero ino stran stvo za „ni ka kve“ pa re, fud ba le ra ko ji ma je po ve zni ca ni na. Ve} ne ko li ko go di na una - na sre }u ha la pqi vih me na xe ra ista – osim {to su vr hun ski zad ar mi ja na vi ja ~a Ju naj te da se i ga zda klu bo va ali i igra ~a ko igra ~i, kva li tet im se, po put iz no va ob ra du je ka da iz „Te a tra ji „tr bu hom za kru hom“ bar na vi na, po ve }a vao s bro jem go di - sno va“ stig ne vest da je Gigs ne ko li ko se zo na po beg nu iz ove na. Te {ko je ob ja sni ti fe no men pro du `io ver nost „Cr ve nim |a - le pe ze mqe, ko ju, pod ra zu me va ka ko ne kim igra ~i ma, po put ve - vo li ma“, jer Ra ja no va ma gi ja na se, ta mo iz da le ka, vo le iz pet }i ne, s go di na ma ne opad ne fi - ze le nim po qa na ma }e po tra ja ti nih `i la. Do du {e u po sled we vre me bi lo je i ne ko li ko pri zi~ ka i men tal na mo} u rav no - – ba rem jo{ jed nu se zo nu.

Ka ko igra ~i sta re, wi ho ve me ra ka ko se ne ko li ko kva li prav noj bor bi sa mla dim, tek na do la ze }im la vo vi ma, ve} na - no ge se uma ra ju br `e, wi hov vid tet ni jih igra ~a pred kraj ka ri pro tiv uli va ju ose }aj da bi mo - vi {e ni je o{tar kao ne ka da, je re vra ti lo u srp ske klu bo ve (svo je vre me no De jan gli na vr hun skom ni Sa vi }e vi} u Cr ve nu vou igra ti ve~ no. Da Na da mo se da }e mo jed nom i mi Zve zdu, a u po sled wih li je u pi ta wu sre }a ne ko li ko go di na u {to su ih to kom ka ri do `i ve ti da Zve zda, Par ti zan i Par ti zan su se vra ti je re za o bi {le ozbiq Voj vo di na ima ju ne kog svog Mal di ni ja, li Mla den Kr sta ji} i ni je po vre de ili ne Del Pje ra ili Gig sa Sa {a Ili}), no ka ko je {to dru go, do da nas u na {oj ze mqi sve jo{ uvek ni je sa svim ob ja {we no. Ti igra ~i mo `da wi ho va ~vr sti na i sta bil nost kraj we sum wi vo, ta ko je i osta ni su naj ja ~i i naj br `i na te re - jed no stav no ni su na istom ni vou la (oprav da na) skep sa me |u na nu, ali uvek do no se ne ki lu ci - kao ra ni je. Uobi ~a je no, to bi vi ja ~i ma da li su se ti igra ~i u dan, pre ka qen po tez ko ji po bi li ne dvo smi sle no ja sni zna ci go di na ma u`e le li rod nog kra ja da se po la ko po~ ne raz mi {qa ti i vra ti li da bi obo ga ti li kva pra vi lu re {a va me ~e ve.

Pa o lo Mal di ni je ~i tav `i - o ka ~e wu ko pa~ ki o klin. Ne ki li tet do ma }e li ge ili ih „pre vot igrao sa mo za je dan klub, su ~ak, po mi {qe wu dru gih fud - ko gra ne“ jed no stav no vi {e ni Mi lan. I to sve do svo je 40. go - ba le ra, i po `u ri li s tom od lu - ko ni je hteo?

Bi lo ka ko bi lo, na da mo se da di ne, uz mi ni mal ne pe ri o de od - kom bez oprav da nog raz lo ga (na su stva sa te re na. Bio je ap so lut - pri mer Ga briel Ba ti stu ta, Pa - }e mo jed nom i mi do `i ve ti da ni ga zda ka zne nog pro sto ra Mi - vel Ne dved ili Da vor [u ker), a Zve zda, Par ti zan i Voj vo di na la na i re pre zen ta ci je Ita li je sa dru ge stra ne jo{ uvek su ak - ima ju ne kog svog Mal di ni ja, de ce ni ja ma i da nas slo vi za kla - tiv ni Ale san dro del Pje ro i Del Pje ra ili Gig sa, ako ne po si ~an mo del od bram be nog igra - Ha vi jer Za ne ti – upr kos sva koj kva li te tu, a ono bar po du go ve~ ~a ka kvi se kao pri mer iz u ~a va - lo gi ci i da qe ~vr sto pr ko se no sti igra~ kog sta `a u svom ju u fud bal skim tre ner skim pra vi li ma pri ro de i qud skog klu bu. {ko la ma. Osim po vr hun skim or ga ni zma, i na sre }u svih qu n Alek san dar De ve tak

SPORT

nedeqa8.januar2012.

^E NAJ SRE ]AN ZA NA [EG ASA

Pr vi tur nir i pr vo fi na le Jan ka Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u osmo ATP fi na le u ka ri je ri po {to je u po lu fi na lu tur ni ra u ^e na ju sa vla dao Ja pan ca Goa So e du sa 6:1, 6:4.

Duel Sr bi na i Ja pan ca tra jao je 79 mi nu ta, a Tip sa re vi} je na

li ma gu bio. Srp ski te ni ser od i grao je pro tiv naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa tur ni ra od li ~an me~, po go to vo u pr vom se tu.

Na pra vio je ukup no ~e ti ri brej ka, iz gu bio je sa mo je dan ser vis ge ma i po tvr dio je da je za dr `ao for mu iz 2011. go di ne

gor skog po re kla Mi lo{ Ra o ni} ko ji je pret hod no u po lu fi na lu eli mi ni sao Ni ko la sa Al ma gra sa 6:4, 6:4.

Bi lo je ve} na star tu du e la vi dqi vo da je Ja pa nac So e da po ma lo is tro {en na kon neo ~e ki va nih po be da nad Do di gom i Va -

ko ja ga je do ve la me |u naj bo qih de set na sve tu. Pro tiv nik u fi na lu bi }e mu Ka na |a nin cr no -

vrin kom. Jan ko je igrao ve o ma do bro, od mah je na pra vio brejk is ko ri stiv {i dru gu pri li ku i

Janko Tipsarevi}

kra ju us peo da pro bi je ba ri je ru u ^e na ju po {to je u pret hod ne tri go di ne upra vo u po lu fi na -

Bo ja na bli zu glav nog `re ba Srp s ka te n i s er k a Bo j a n a Jo va nov ski pla si ra la se u 3. ko lo kva li fi ka ci ja za VTA

Bojana Jovanovski

tur nir u Sid ne ju ko ji po ~i we u po ne de qak, po {to je sa vla da la Fran cu ski wu Vir `i ni Ra za no sa 6:7 (8), 7:5, 7:5.

Pro t iv n i c a srp s koj te n i ser ki u po sled woj run di kva li f i k a c i j a za glav n i `reb tur ni ra bi }e [te fa ni Fo gel iz [vaj car ske. Ona je u dru goj run di pred tak mi ~e wa po be di la Ho lan |an ku Mi ha e lu Kra ji ~ek sa 6:2, 6:4.

Tur nir u Sid ne ju igra }e se za na grad ni fond od 637.000 do la ra.

^e {ka osvo ji la Hop man kup Te ni ska re pre zen ta ci ja ^e {ke osvo ji la je ovo go di {we iz da we Hop man ku pa, po {to je u fi na lu u Per tu po be di la Fran cu sku sa 2:0. ^e {ka je po ve la pre ko Pe tre Kvi to ve, ko ja je sla vi la pro t iv Ma r ion Bar t o l i sa 7:5, 6:1, da bi joj po be du po tom do neo To ma{ Ber dih.

Ber dih je u singl me ~u te ni se ra bio bo qi od Ri {a ra Ga skea sa 7:6 (0), 6:4, a po {to su ^e si ve} ta da obez be di li tri jumf, me~ u miks du blu je ot ka zan. ^e ho slo va~ ka je bi la pr vi osva ja~ Hop man ku pa 1989. go di ne, a po tom je istu ti tu lu osvo ji la i 1994. go di ne, ta ko da su Kvi to va i Ber dih svo joj ze mqi do ne li tre }i tro fej sa tog tak mi ~e wa.

na kon de se tak mi nu ta imao je vo| stvo od 3:0.

Po ~et na pred nost do dat no je opu sti la Tip sa re vi }a ko ji je u na red na dva ge ma de mon stri rao za {to je pro {lu go di nu za vr {io kao de ve ti igra~ sve ta. Na sta vio je da pri ti ska So e du, po go to vo na we gov dru gi ser vis (Ja pa nac imao 0-5 u pr vom se tu na dru gi ser vis) i po sle sve ga 23 mi nu ta po veo je sa 1:0 u se to vi ma (6:1).

Ja pa nac me |u tim ni je `e leo da se ola ko opro sti od pr vog ATP po lu fi na la u ka ri je ri.

Za i grao je po ~et kom dru gog se ta znat no bo qe i do bio je pr va dva ser vis ge ma. To ni je uti ca lo na Jan ko vu igru, pa je de ve ti igra~ sve ta u pe tom ge mu na pra vio tre }i brejk na me ~u i do {ao do pred no sti od 3:2.

Do pr ve brejk lop te i pr vog brej ka na me ~u So e da je sti gao u neo ~e ki va nom tre nut ku. Us peo je da iz jed na ~i na 3:3 i vra ti se u dru gi set, ali usle dio je sed mi gem ko ji je i de fi ni tiv no od lu ~io po bed ni ka. Tra jao je vi {e od 15 mi nu ta, a Tip sa re vi} je po sle broj nih gem pri li ka Ja pan ca is ko ri stio dru gu brejk lop tu i do {ao do no vog vo| stva.

Do kra ja me ~a ser ve ri su bi li si gur ni i Tip sa re vi} je sa svim za slu `e no iz bo rio no vo ATP fi na le.

Na dal i Fe de rer ima ju pro ble ma Ni Ra fael Na dal, ni Ro xer Fe de rer, ne pa ni ~e pre vi {e pred start Austra li jan Ope na, upr kos to me {to je pr vi glat ko po ra `en u po lu fi na lu Do he, a dru gi mo rao da pre da me~ na istom tur ni ru zbog po vre de.

Ne ka da naj do mi nant ni ji tan dem svet skog te ni sa, Ra fael Na dal/Ro xer Fe de rer, ni je se do bro po ka zao na otva ra wu se zo ne 2012.

Ka ko se bli `i start pr vog gren sle ma u se zo ni, Austra li jan Ope na (16. ja nu ar), [pa nac i [vaj ca rac ima ju mno go raz lo ga za bri gu.

Na kon {to su ih Da vid Fe rer i No vak \o ko vi} po ~i sti li kao od {a le na eg zi bi ci o nom tur ni ru u po sled wim da ni ma 2011. go di ne, Na dal i Fe de rer ni su do bro pro {li ni na pr vom zva ni~ nom tur ni ru u No voj go di ni.

Na da la je u po lu fi na lu ATP tur ni ra u Do hi, u dva se ta po be dio Gael Mon fis, dok je Fe de rer mo rao da pre da svo je po lu fi na le

Nadal i Federer

@ou-Vil fre du Con gi zbog po vre de.

- Po zitvno se ose }am i mi slim da sam od i grao ve li ki tur nir, mno go bo qe ne go {to sam o~e ki vao. Je di na lo {a stvar je {to

Con ga bo qi od Mon fi sa @o-Vil frid Con ga osvo jio je ti tu lu na ATP tur ni ru 250 u Do hi po {to je u fi na lu sa vla dao su na rod ni ka Ga e la Mon fi sa sa 7:5, 6:3.

U du e lu ko ji je ne ko li ko pu ta pre ki dan zbog lo {ih vre men skih uslo va Con ga je u pr vom se tu na pra vio ve li ki pre o kret i na kra ju je do {ao do osme ti tu le u ka ri je ri. Bio je ovo ~e tvr ti me |u sob ni duel dva fran cu ska te ni se ra i tre }a po be da Con ge ko ji je pr vi put tri jum fo vao u Do hi.

Mon fis je bo qe po ~eo duel, na pra vio je brejk od mah na star tu, ali ni je umeo da pri ve de set u svo ju ko rist. Od vo| stva Mon fi sa 5:3 u pr vom se tu Con ga je do bio pet ge mo va za re dom, po veo je sa 7:5 i 1:0 i ta ko na pra vio ve li ki ko rak ka ti tu li. U dru gom de lu dru gog se ta Con ga je na pra vio jo{ je dan brejk i na kra ju bez ve }ih pro ble ma od ser vi rao za po be du.

Ki {a od lo `i la fi na le u Ouklen du Fi nal ni me~ VTA tur ni ra u Ouklen du na No vom Ze lan du, iz me |u Ita li jan ke Fla vi je Pe ne te i ki ne ske te ni ser ke \ie @eng, od lo `en je zbog ki {e za ne de qu, sa op {ti li su or ga ni za to ri.

Pe ne ta u Ouklen du „ju ri” ju bi lar nu de se tu ti tu lu u ka ri je ri, dok }e Ki ne ski wi to bi ti ~e tvr ti tro fej uko li ko u fi na lu bu de uspe {ni ja od Pe ne te.

Na grad ni fond u Ouklen du iz no si 220.000 do la ra.

sam iz gu bio. Za do vo qan sam, igrao sam mno go agre siv ni je ne go obi~ no. - re kao je Na dal po sle po ra za.

Mon fis je re zul ta tom 6:3, 6:4 po be dio Na da la, a [vaj ca rac Ro xer Fe de rer je bez bor be pre dao me~ Con gi zbog po vre de le |a.

- I ra ni je sam imao pro ble ma sa le |i ma, ali ovo sa da ni je do bro, u su prot nom bi iza {ao na te ren. Po dru gi put u ka ri je ri mo rao sam da se po vu ~em sa tur ni ra i ovo je tu `an tre nu tak za me ne, tur nir, na vja ~e, ali zdra vqe je na pr vom me stu. - re kao je Fe de rer.

On je do dao da ve ru je da }e bi ti spre man za Austra li jan Open, gde \o ko vi} bra ni tu tu lu.

Kao i pro {le go di ne, ka da je osvo jio Mel burn, \o ko vi} je od lu ~io da ni ovog pu ta ne igra ni je dan tur nir do star ta pr vog gren sle ma u se zo ni.

Ka ja Ka ne pi pr va u Bri zbej nu Eston ska te ni ser ka Ka ja Ka ne pi po b ed n i c a je VTA tur n i r a u B r i z b e j n u (Austra l i j a) po {to je u fi na lu sa vla da la Slo va ki w u Da n i j e l u Han tu ho vu sa 6:2, 6 : 1 . N a g r a d n i fond na tur ni ru iz no sio je 655.000 do la ra od ~e ga je Ka ne pi za ra di la 110.000, a Han tu -

ho va 57.800 do la ra. Ka ne pi je, pri tom, osvo ji la i 470, a Han tu ho va 320 VTA po e na.

dnevnik

c m y

16

RAJ KO PRO DA NO VI] SPRE MAN ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Pr va utak mi ca uvek naj va `ni ja Na {i ru ko met ni re pre zen ta tiv ci ima li su slo bod no za Bo `i}, ali sa mo do si no}. Is ko ri sti li su mno go to vre me da odu do svo jih ku }a i bu du za jed no s po ro di com na ru~ ku. Raj ko Pro da no vi}, de sno kri lo srp ske se lek ci je

se da i pri ti sak i ten zi ju usme ri mo ta mo gde tre ba, jer sa mo ta ko mo `e mo da ra ~u na mo na uspeh. Ve ru jem da }e ve} na pr voj utak mi ci s Poq skom u Pi o ni ru bi ti 8.000 qu di i da }e mo Pr ven stvo otvo ri ti po be dom, pr va utak mi ca je uvek naj va `ni ja.

Rajko Prodanovi}

i ma |ar skog PIK Se ge da upra vo je ula zio u cr kvu kad smo ga za mo li li za raz go vor.

- Idem na Bo go slu `ew je, pa na ru ~ak – re kao je Raj ko Pro da no vi}, ko ji je du bok trag osta vio u ka} kom Ju go vi }u. – Ra di mo za i sta na por no, a dru ga ~i je i ne mo `e mo.

Pr ven stvo Evro pe je mno go ja ~e tak mi ~e we od svet ske smo tre ru ko me ta. U na {oj zemqj igra }e 16 kva li tet nih se lek ci ja. Isti na, sad smo sma wi li in ten zi tet ra da, jer se pr ven stvo pri bli `a va, ali tre nin zi su i da qe pa kle ni, uigra va mo raz ne tah ni~ ke va ri jan te.

Ka kvoj ste sa da for mi?

- Imao sam ma lih pro ble ma sa sto pa lom, tu po vre du ve} du go vu ~em, ali sad je sve u re du i odav no tre ni ram pu nim in ten zi te tom.

Ose }am da sam mak si mal no spre man za sve na po re ko ji nas o~e ku ju na ovom pr ven stvu. Uosta lom, u svom klu bu u Ma |ar skoj, uvek mo ram da bu dem mak si mal no pri pre mqen.

Ot ka ko ste po ~e li pri pre me, stal no se vr ti te za da }e vam do dat ni pri ti sak bi ti i to {to

Gde vi di te se be u eki pi i na pr ven stvu?

- @e lim da svi igra mo za eki pu, a ne da bro ji mo ko li ko smo go lo va po sti gli na utak mi ci. Ni je va `no

Ma noj lo vi} tre ni ra Sred wi bek Ni ko la Ma noj lo vi} je, pre ne ko li ko da na, po vre dio le| ni mi {i} u te re ta ni. I{ao je na te ra pi je i u pe tak uve ~e tre ni rao je sa sma we nim in ten zi te tom.

- Vra tio se i to je do bro.

Mo ra mo da ima mo {to vi {e kva li tet nih igra ~a i ube |en sam da }e on osta ti s na ma – re kao je Vu ja di no vi}. ko }e po go di ti ri val sku mre `u.

Bit no je da po be di mo. Pa, vre me je da vra ti mo srp ski ru ko met ta mo gde mu je me sto.

Pro {li ste sve se lek ci je. Ima te is ku stva. Do kle mo `e na {a re pre zen ta ci ja?

- U se ni or skoj re pre zen ta ci ji se lek to ri su mi bi li Vu jo vi},

Ve ~e ras s Ma ke do ni jom u Sme de re vu Srp ska re pre zen ta ci ja ima }e ve ~e ras jo{ jed nu pro bu pred start pr ven stva Evro pe 15. ja nu a ra. Ri val }e bi ti Ma ke do ni ja, a utak mi ca }e se igra ti ve ~e ras u Sme de re vu od 18 ~a so va.

Po sle tog su sre ta se lek tor Ve se lin Vu jo vi} od re di }e osam na e sto ri cu ru ko me ta {a, ko ji }e bra ni ti na {e bo je na Pr ven stvu Evro pe. igra te pred na {om pu bli kom. Ko li ko u to me ima isti ne?

- Me ni od go va ra ba{ to {to }e nas na {i na vi ja ~i bo dri ti. Pri me tio sam da svi pri ~a ju o do dat nom op te re }e wu i ten zi ji. Me |u tim, te dve stva ri su uvek pri sut ne kod sva kog spor ti ste. Tru di }e mo

Ele zo vi} i sa da Vu ko vi}. Ni sam bio na spi sku sa mo kod Ha sa ne fen di }a, po {to me je po vre da ome la. Sva ko od wih ima svoj na ~in ra da, a mi smo tu da se pri la go |a va mo. Mi slim da mo `e mo mno go – za kqu ~io je Raj ko Pro da no vi}.

M. Pa vlo vi}

DA KAR RE LI

Sag maj ster od u stao zbog kva ra Je di ni pred stav nik Sr bi je na 33. Da kar re li ju Ga bor Sag maj ster od u stao je to kom pe te eta pe ko ja se vo zi la od ^i le si ta do Fi am ba le zbog kva ra na mo to ru. Ka ko pre no se agen ci je Su bo ti ~a ni nov KTM mo to cikl se po kva rio i zbog to ga je da qe tak mi ~e we bi lo ne mo gu }e.

- Da kar je za me ne go tov, jed no stav no kraj. Ja sam do bro, ali je za to mo ji no vi KTM jed no stav no pre stao da funk ci o ni {e. Imao je stru ju ali ni je hteo da upa li. Pro bao sam na sve mo gu }e na ~i ne da ga vra tim u `i vot, ali ni je bi lo {an se. - re kao je Sag maj ster.

Po sle ~e tvr te eta pe vo `e ne u sre du Sag maj ster je bio 63. u ge ne ral nom pla sma nu. Ovo mu je bi lo ~e tvr to u~e {}e na naj zah tev ni jem svet skom re li ju.

c m y

dnevnik

RE AK CI JA MI ]A VRA WE [A NA TEKST „STOP RO BO VLA SNI^ KIM UGO VO RI MA”

Ugo vo ri skla pa ni do bro voq no U „Dnev ni ku” od 6. ja nu a ra ob ja vi li smo tekst „Stop ro bo vla sni~ kim ugo vo ri ma”, u ko jem je Fud bal ski klub Voj vo di na, na van red noj kon fe ren ci ji za me di je, uka zao na ozbi qan pro blem ko ji po sto ji u srp skom fud ba lu, a od no si se na skla pa we ugo vo ra s ma lo let nim igra ~i ma na dug vre men ski pe riod (15-20 go di na), uz mi ni mal na ula ga wa i ve li ku do bit za agen ci je i me na xe re ko ji te ugo vo re skla pa ju. Tom pri li kom je, iz me |u osta log, re ~e no da }e no vo sad ski klub pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv vla sni ka agen ci je Mi ha e la Stan ko vi }a iz [vaj car ske i we go vog sa rad ni ka Mi }a Vra we {a ko ji ima ju ta kve ugo vo re s ~e -

ma FK Voj vo di na da je pra vo za to? Da li su ta tri me na xe ra po dob na? Ko je tu „do bar”? Mi se ni smo slu `i li uce na ma i ob ma na ma i sve {to sto ji u ugo vo ru is po {to va no je, pa i vi {e od to ga. Pi tam: da li je klub ku pio i jed ne ko pa~ ke tim igra ~i ma kad ve} vo di to li ko ra ~u na o wi ma i ula `e ve li ka sred stva?

Na kon fe ren ci ji za me di je na gla {e no je ka ko va {a agen ci ja ni je ostva ri la ni je dan tran sfer s igra ~i ma Voj vo di ne?

- Isti na je, na {a agen ci ja ni je ostva ri la ni je dan tran sfer ka da su igra ~i Voj vo di ne u pi ta wu. Ve li ka je kon ku ren ci ja i ni smo `e le li da ra di mo s tu |im fud ba le ri ma.

Ra di mo za igra ~e, ne za klub

Mi }o Vra we{

tvo ri com igra ~a cr ve no-be lih, a da }e o ~i ta vom slu ~a ju bi ti, uz ma te ri jal ne do ka ze, in for mi sa ni i FI FA, UEFA, FS [vaj car ske i FS Sr bi je.

Ju ~e je na po me nu ti tekst re a- go vao Mi }o Vra we{, biv {i igra~ i ka pi ten Voj vo di ne, ina ~e ovla {}e ni ska ut agen ci je Mi ha e la Stan ko vi }a, ko ji je re kao:

[ta im (fud b a l e r i ma) nu di te?

- Nu di mo im ono {to Mi hael Stan ko vi} je ste, a on je ugled ni me na xer. Ima mo u agen ci ji svog kwi go vo |u ko ji vo di ra ~u na o fi nan sij skim aspek ti ma i po re zu, prav nu za {ti tu pre ko svog advo ka ta, spon zor ske ugo vo re ko ji, na rav no, za vi se od kva li te ta igra ~a i onog {to pru `a na te re nu, lo jal nost i {ti ti mo wi ho ve in te re se ko ji su usko po ve za ni s na {im in te re si ma.

Jer, ako oni do bro za ra |u ju i na {a za ra da je ve }a. Mi ra di mo za wih, a ne za klub i mo `da je u to me pro blem. Klub sam pre go va ra oko svo jih uslo va.

U FK Voj vo di na je re ~e no da su ugo vo ri ko je ima te ni {tav ni i da su u su prot no sti s kri vi~ nim za ko ni kom i Usta vom Re pu bli ke Sr bi je?

- Po sto je in sti tu ci je ko je se ba ve oce nom za ko ni to sti ugo vo ra i one }e da ti svoj sud o to me.

Ne go spo da ri mo tim mom ci ma i

Du {an Ta di} Osvr nuo se Mi }o Vra we{ i na ugo vor biv {eg pr vo tim ca Voj vo di ne Du {a na Ta di }a.

- Ta di} je go di nu i ne ko li ko me se ci bio na{ igra~. S wim smo ima li kla si ~an me na xer ski ugo vor. Svi raz go vo ri s FK Voj vo di na u ve zi s we go vim tran sfe rom u ino stran stvo pa da li su u vo du i od bi ja ne su ~ak i du plo ve }e ci fre od one za ko ju je oti {ao.

Za {to je to ta ko? Ve ro vat no za to {to ni smo jed na od tri na ve de ne me na xer ske agen ci je. Zbog to ga i ima mo gra |an ske ugo vo re s igra ~i ma - re kao je Vra we{.

- Mi hael Stan ko vi} je [vaj ca rac srp skog po re kla, ko ji FI FA li cen cu ima ve} pu nih 15 go di na. Za to vre me ostva rio je pre ko 280 tran sfe ra u, ko li ko ja znam, Ne ma~ ku, Ho lan di ju, Fran cu sku, [pa ni ju, Ita li ju, Dan sku, [ved sku, En gle sku, Tur sku i Gr~ ku. Ve} ~e ti ri go di ne ra dim za we ga, pre ci zni je ska ut sam pod ugo vo rom u we go voj agen ci ji.

Ugo vo ri iz me |u fi zi~ kih li ca Iz FK Voj vo di na bur no su re a go va li na ~i we ni cu da s ma lo let nim fud ba le ri ma i wi ho vim ro di te qi ma skla pa te {tet ne gra |an ske ugo vo re, s ve om a ne po voq nim od red ba ma po svo je kli jen te i to na ve o ma dug vre men ski rok. Uz to, oni ni su na ~i we ni na od re |e nim FI FA for mu la ri ma?

- Da se raz u me mo, po sto je gra |an ski ugo vo ri ko je skla pa ju fi zi~ ka li ca - ka te go ri ~an je bio Vra we{. - Ni smo te ugo vo re mi sa sta vqa li, ve} je to u~i nio ugled ni no vo sad ski advo kat i oni su ove re ni u su du u No vom Sa du. Sklo pqe ni su bez pri si le, do bro voq no i uz do go vor s ro di te qi ma po me nu tih igra ~a.

Ti ugo vo ri ne ma ju ni ka kve ve ze s FI FA, ni ti s fud bal skim or ga ni za ci ja ma, jer su, po na vqam, za kqu ~e ni iz me |u dva fi zi~ ka li ca. Da, ugo vo ri su {tet ni, ali za ne ko ga ko se kri je iza FK Voj vo di na. Na sed ni ci Uprav nog od bo ra klu ba, odr `a noj 7. de cem bra pro {le go di ne, do ne {e na je od lu ka da se ras ki nu po sto je }i ugo vo ri igra ~a ko je ima ju sa svo jim me na xe ri ma i po nu di li su im da pot pi {u za jed nog od tri me na xe ra ko je im oni pred la `u. Ko ~el nim qu di -

ne kr {i mo ni ka kve pro pi se, ali ne do zvo qa va mo ni da FK Voj vo di na nas uslo vqa va. Evo i pri me ra: je dan ma lo let ni igra~, sti pen di sta no vo sad skog klu ba, ~e ti ri me se ca ni je do bio sti pen di ju. U Ar bi tra `noj ko mi si ji mo `e te da pro ve ri te da li smo po kre nu li po stu pak da se sti pen dij ski ugo vor ras ki ne.

Na rav no da ni smo. Mi hael Stan ko vi} mir no spa va, ali ja ni sam mi ran kad ne ko `e li da mi pre ot me igra ~a. Evo i pri me ra iz mo je ko mu ni ka ci je s jed nim od igra ~a ko ji ima ju ugo vor s na ma, ko ga sam pi tao, 25. de cem bra 2011. go di ne, da li je isti na da po sto ji va ri jan ta da ras ki ne taj ugo vor. Od go vo rio mi je: „Da, ima isti ne u to me, sve je po kre nuo klub. Zna te da ho }e da igra ~i ima ju ugo vor sa mo s od re |e nim me na xe ri ma. Re ~e no mi je da ne }u bi ti u kon ku ren ci ji za tim ako ta ko ne bu de„. Ko to on da uce wu je igra ~e? Ko `e li mo no pol i ko pre ti? Vre me }e po ka za ti ko je ko ga ob ma nuo.

Zbog ~e ga su ugo vo ri to li ko vre men ski du gi?

- Za to {to `e li mo da vo di mo bri gu o igra ~i ma to kom ~i ta ve wi ho ve ka ri je re. Mi do pri no si mo ti me i FK Voj vo di na, a to, uosta lom, ra de svi me na xe ri. Ko na ma ga ran tu je da }e svi ti mom ci od 15 ili ne {to vi {e go di na po sta ti igra ~i? To je ri zik mo je pro ce ne i, u slu ~a ju da ne us pe ju, mi im is pla }u je mo fi nan sij ska sred stva dok se ne sna |u, a ne tra `i mo po vra }aj do ta da ulo `e nih sred sta va. Iako su dvo ji ca mla di }a po kre nu li po stu pak za ras kid ugo vo ra, po me ni, oni su i da qe na {i igra ~i i ta ko }e mo se op ho di ti pre ma wi ma - za kqu ~io je Mi }o Vra we{.

A. Pre do je vi}

SPORT

nedeqa8.januar2012.

17

U HUM SKOJ NO VI OBRT

Sta no je vi} osta je na klu pi Par ti za na Tre ner ko ji je osvo jio dve ti tu le {am pi o na Sr bi je sa Par ti za nom od lu ~io je da ipak osta ne stra teg pr vog ti ma. Sta no je vi} je to po tvr dio i pi sa noj iz ja vi.

- Oba ve {ta vam vas da sam u te le fon skom raz go vo ru sa op {tio Al ber tu Na |u da `e lim da osta nem na me stu tre ne ra pr vog ti ma FK Par ti zan. Moj li~ ni stav je da za vr {im za po ~e to. Sa ve to vao sam se bli skim qu di ma, oso ba ma ko ji ma ve ru jem. Dra go mi je da imam po dr {ku qu di ko ji vo le Par ti zan. Mi svi mo ra mo uvek da bu de mo sa mo u slu `bi Par ti za na. - na veo je Sta no je vi}.

On je re kao da je od lu ku do neo ka ko bi vo dio cr no-be le do no vih uspe ha.

- Ho }u da na sta vim ta mo gde sam stao, ne }u da sta jem na po la pu ta. Ja sam sa mo tre ner i `e lim ovu eki pu da vo dim do no ve du ple kru ne. - po ru ~io je mla di stru~ wak.

Sta no je vi} je po sle je se we se zo ne oti {ao na od mor, a po tom su se u Par ti za nu de si li po tre si.

Uprav ni od bor sme nio je Mla de na Kr sta ji }a sa me sta sport skog di rek to ra, a Sta no je vi} je na ja vio da }e i on pod ne ti ostav ku.

Alek san dar Sta no je vi}

Kr sta ji} je pre tri da na po zvao Sta no je vi }a i tre ne ra Te le op ti ka Vu ka Ra {o vi }a da osta nu u Par ti za nu, jer je to naj vi {i in te res klu ba.

Sta no je vi} je po sta vqen za tre ne ra Par ti za na 16. apri la 2010. ume sto Go ra na Ste va no vi }a. Sa 36 go di na po stao je naj mla |i tre ner u isto ri ji FK Par ti zan. Us peo je da na dok na di

bo dov ni mi nus u od no su na „ve ~i tog ri va la” i osvo ji ti tu lu {am pi o na Sr bi je.

Sta no je vi} je po tom uveo Par ti zan u grup nu fa zu Li ge {am pi o na i po stao pr vi srp ski tre ner ko jem je to po {lo za ru kom. U na red noj se zo ni (2010/11.) osvo jio je „du plu kru nu”. Ma ja 2011. go di ne Sta no je vi} je pot pi sao no vi, dvo go di -

ZA ZVE ZDU VE] ZA VR [EN PRE LAZ NI ROK

Pro si ne~ ki ne ma kom pleks Cr ve na zve zda du go ne zna za po be du nad Par ti za nom (ne ra ~u na ju }i Pi ro vu po be du u re van{ me ~u po lu fi na la ku pa pro {le se zo ne), a ve ~i ti ri val je to kom je se ni sa ku pio so lid nu bo dov nu za li hu.

Za to su cr ve no-be li pri o nu li na po sao u pre la znom ro ku i do ve li ne ko li ci nu fud ba le ra iz Sr bi je, ko ji ima ju vi sok rej ting.

Ta ko |e, vra }e ni su is ku sni Mar ko Pe ro vi} i Du {ko To {i}.

Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki ve ru je da }e no vi igra ~i do ne ti kva li tet i na ja vqu je ne ke no vi ne u igri.

- Za o kru `i li smo sve li ni je u ti mu i sva ka ko `e li mo ne sa mo fud bal ski kva li tet, ne go i men tal ni. Zve zda tra `i po bed ni ke i faj te re”, re kao je Pro si ne~ ki.

Za ne ko li ko da na po ~i wu pri pre me Cr ve ne zve zde. Mar ko Pe ro vi} i Du {ko To {i} }e se la ko uklo pi ti, ve} su bi li u Zve zdi.

O~e ku je se da Fi lip Ka sa li ca,

Ni ko la Mak si mo vi}, Lu ka Mi li vo je vi}, Fi lip Mla de no vi} do ne su sve `u krv u uspa va ni tim.

- Pre sve ga smo do ve li kva li tet ne fud ba le re, a to zna ~i da mo gu da od go vo re sva kom si ste mu igre. Si gur no je da }e mo pro ba ti ne {to no vo to kom pri pre ma u od no su na je se wi deo se zo ne. - re kao je Pro si ne~ ki za Po li ti ku.

Na vi ja ~i Zve zde su glad ni tro fe ja. ^e ti ri go di ne ti tu la sta nu je u kom {i lu ku. Pri li ka da se Par ti za nu odu zme je dan tro fej bi }e u po lu fi na lu ku pa.

- To {to igra mo sa Par ti za nom u po lu fi na lu, za nas je pra znik fud ba la, i za i sta se ra du je mo tim me ~e vi ma. Za raz li ku od {am pi o na ta, tu smo na istim po la znim po lo `a ji ma i po ku {a }e mo to da is ko ri sti mo. - ka `e Pro si ne~ ki.

Iako je bo dov na raz li ka u {am pi o na tu ve li ka u ko rist Par ti za na, Pro si ne~ ki se ne pre da je.

- Ne po sto ji ras te re }e nost ka da se no si Zve zdin dres. Sva ka utak mi ca je va `na i sa po bed ni~ kim pred zna kom. Pred na ma je pe riod uigra va wa, i `e lim da ova eki pa igra {to bo qe i po be |u je. [ta }e nam to do ne ti u {am pi o na tu - vi de }e mo. - re kao je tre ner cr ve no-be lih.

Upi tan da li Zve zda ima „kom pleks Par ti za na”, Pro si ne~ ki je od go vo rio od re~ no: - Ni ka ko! Jed no stav no re~ kom pleks, ne mo `e da sta nu je u klu bu kao {to je Cr ve na zve zda.

Mi slim da je to i isto ri ja po ka za la. Ne ko li ko de ce ni ja smo mi do mi ni ra li, sad su oni u pr vom pla nu, i na na ma je da {to pre tu si tu a ci ju pre o kre ne mo.

Pre la zni rok je za Zve zdu, ma we-vi {e za vr {en, bar {to se ti ~e ku po vi ne. Pro si ne~ ki ka `e da no vi igra~ iz ino stran stva mo `e da do |e. [to se ti ~e Ka dua, tu jo{ ni je raz {a je we no da li osta je u klu bu.

{wi ugo vor sa klu bom. Iako je imao uspe ha na do ma }oj sce ni, Par ti zan ni je po no vio re zul tat u evrop skim tak mi ~e wi ma. Is pao je iz Li ge {am pi o na, a po tom je pret peo {o kan ta na po raz od ir skog [a mro ka u plej-ofu za pla sman u Li gu Evro pe.

U sep tem bru je upra va sme ni la Sta no je vi }a sa me sta tre ne ra, ali ga je vr lo br zo vra ti la na to me sto. Par ti zan je us peo da pre bro di kri zu po sle eli mi na ci je od [a mro ka i da po no vo us po sta vi do mi na ci ju u srp skoj li gi. Je sen je za vr {io sa 10 bo do va pred no sti nad Cr ve nom zve zdom.

Od mah po sle je se weg de la se zo ne, u Par ti za nu su se do go di li ve li ki po tre si. Mla den Kr sta ji}, ta da sport ski di rek tor, jav no je is tu pio i od go vo rio na kri ti ke pred sed ni ka klu ba Dra ga na \u ri }a na ra ~un sport skog de la klu ba. Upra va je po tom sme ni la Kr sta ji }a, a Sta no je vi} je sa od mo ra po ru ~io da je „biv {i tre ner” i upi tao \u ri }a ka da }e on da ode iz klu ba. ^la no vi upra ve, me |u tim, re kli su da Sta no je vi} ima po ve re we i da ne tra `e no vog tre ne ra, ve} da ~e ka ju da se vra ti sa od mo ra i po ja sni svoj stav.

Ubla `e na ka zna Etou Fud bal ski sa vez Ka me ru na sma wio je ka znu naj bo qem igra ~u te ze mqe Sa mju e lu Etou sa 15 utak mi ca ne i gra wa na osam me se ci.

Eto }e u av gu stu po no vo bi ti na ras po la ga wu se lek to ru La va wu, {to zna ~i da }e pro pu sti ti sa mo ~e ti ri me ~a. Ka me run ski re pre zen ta ti vac je u no vem bru pred vo dio {trajk igra ~a, ko ji su zbog ne is pla }e nih bo nu sa od bi li da od i gra ju pri ja teq sku utak mi cu u Al `i ru.

Ju naj ted vra }a Skol sa iz pen zi je Biv {i en gle ski fud ba ler Pol Skols (37) mo gao bi da okon ~a pen zi ju i vra ti se u re do ve Man ~e ster ju naj te da. Skols je pr o {log le ta za vr {io ka ri je ru u Man ~e ster ju naj te du, a po sle we go vog od la ska me na xer Fer gu son su o ~a va se sa pr o ble mi ma na sre di ni te re na. Ne mo `e da ra ~u na na Fle ~e ra do kra ja se zo ne, dok su u ve o ma lo {oj for mi An der son i Kerik.

IZ BOR NAJ BO QEG IGRA ^A SVE TA

Me si, Ro nal do ili ]a vi?

Su tra na sve ~a no sti u se di {tu FI FA u Ci ri hu, dru gi put od „uje di we wa”, bi }e do de qe na FI FA Zlat na lop ta za naj bo qeg fud ba le ra sve ta pret hod ne go di ne. Do 2009. ovo pre sti `no pri zna we do de qi va lo se u dva na vra ta, pr vo je to ra dio ti ra `ni „Frans fud bal” ma ga zin, ko ji je pr vi po ~eo da pro gla {a va naj bo qe na pla ne ti i do de qu je im Zlat nu lop tu (1956. go di ne), a po tom se pri kqu ~i la i FI FA, ko ja je tek od 1991. go di ne bi ra la naj bo qe me |u naj bo qi ma.

Do go vo rom, do {lo se do ob je di wa va wa ove dve naj pre sti `ni je na gra de u sve tu fud ba la, pa je pro {le go di ne pr va FI FA Zlat na lop ta pri pa la Li o ne lu Me si ju iz Bar se lo ne, is pred dvo ji ce klup skih ko le ga An dre sa Ini je ste i ]a vi ja Er nan de za.

Ovog pu ta, se lek to ri i ka pi te ni na ci o nal nih ti mo va svih ze ma qa ~la ni ca FI FA, gla sa }e iz me |u Me si ja i ]a vi ja, ko ji ma se ovog pu ta pri dru `io as ri val skog Re a la iz Ma dri da, Kri sti ja no Ro nal do.

Su tra }e mo zna ti da li }e Me si ~e tvr ti put bi ti pro gla {en za naj bo qeg na sve tu. We ga su Frans fud bal i FI FA odvo je no pro gla si le za naj bo qeg igra ~a pla ne te 2009. go di ne, pre uje di we wa, a on da je po be dio i pro {le se zo ne.

Za ri va la ima }e Ro nal da, ko ji

Me si, Ro nal do i ]a vi

je ta ko |e osvo jio du plu kru nu, ali 2008. go di ne, ka da su mu Zlat nu lop tu do de li li i Frans fud bal i FI FA. Por tu gal ca ni je bi lo u fi na lu pr vog za jed ni~ kog iz bo ra 2010. go di ne, ka da su se po ja vi li sa mo igra ~i Bar se...

Po sled we dve se zo ne, u fi na le ula zi ]a vi Er nan dez, ali je oba pu ta bio na tre }em me stu. Mo zak Bar se lo ne i re pre zen ta ci je [pa ni je ne ma im pre siv ne broj ke kao Me si i Ro nal do, ali ima ne {to {to oni ne ma ju - uspe he sa re pre zen ta ci jom! Vi de }e mo da li }e to

im pre si o ni ra ti se lek to re i ka pi te ne re pre zen ta ci ja...

Ka da je u pi ta wu Frans fud bal, do uje di we wa, „Bal lon D’Or” vi {e od jed nom osvo ji li su Jo han Krojf (Ho lan di ja), Mi {el Pla ti ni (Fran cu ska) i Mar ko van Ba sten (Ho lan di ja), ko ji su po tri pu ta pro gla {a va ni za naj bo qeg na sve tu, kao i Li o nel Me si (Ar gen ti na), Al fre do di Ste fa no (Ar gen ti na/[pa ni ja), Franc Be ken ba u er (Ne ma~ ka), Ke vin Ki gen (En gle ska), Karl-Hajnc Ru me ni ge (Ne ma~ ka) i Ro nal do Na za rio da

Li ma (Bra zil), ko ji su „Zlat nu lop tu” do bi ja li po dva pu ta.

FI FA je u svo jim iz bo ri ma od 1991. go di ne ~ak po tri pu ta pro gla {a va la Zi ne di na Zi da na (Fran cu ska) i Ro nal da Na za ri ja da Li mu (Bra zil) za naj bo qe na sve tu, dok su dva pu ta to bi li Li o nel Me si (Ar gen ti na) i Ro nal di wo Ga u ~o (Bra zil).

Za ni mqi vo, fud ba le ri ka kvi su bi li Zi dan i Ro nal di wo, a ima i dru gih pri me ra, ni ka da ni su do bi li „Bal lon D’Or” u iz bo ru Frans fud ba la.

18

sport

nedeqa8.januar2012.

dnevnik

49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Pekara Kao nekad i Jara~ani u finalu Ko se od lu ~io da po se ti 49.

Dnev n i k ov tur n ir u ma l om fud ba lu na Bad wi dan u pre po dnev nom pro gra mu, ni je po gre {io. Na re per to a ru su bi li po lu fi nal ni me ~e vi mla |ih ka te go ri ja, a igra ~i su po ka za li vr hun sko ume }e i pri u{ ti li gle da o ci ma mno go fud bal skih ~a ro li ja.

U fi n a l u mla | ih pi o n i r a igra }e RFK No vi Sad i Ra dio Pla ne ta. Ka na rin ci su u po lu fi n a l u po b e d i l i Auto mo d u 2:0, go lo vi ma Du {a na Alar gi }a po sle kor ne ra i Ra do va na \or |e vi }a ko ji je lop tu slo vi to sme stio pod pre~ ku. Ma pod je po ku {ao u fi ni {u sa {est igra ~a, bez gol ma na, ali ni je us peo da po stig ne po ~a sni po go dak. Dru gi fi na li sta je od lu ~en u uvod nim mi nu ti ma, po {to je igra~ Ra dio Pla ne te Pa vle Jo vi {i} bio pre ci zan iz sed mer ca (1:0), dok }e Kru na bo j e mo r a t i da se za d o v o q e bor bom za tre }e me sto.

Ti gro vi i Alf u pi o nir skoj kon ku ren ci ji po ka za li su da ne tre ba bri nu ti za bu du} nost na {eg tur ni ra. Po be dio je Alf, a sve je bi lo u zna ku Ste fa na Jan ko vi }a ko ji, ka ko tur nir od mi ~e, igra sve bo qe - na ve li ko za do voq stvo we go vog pr vog u~i te qa Pe tra Pu a ~e ko ji je sa tri bi na pom no pra tio sva ki po tez svog pu le na ko ji sa da bra ni bo je be o grad skog Par ti za na. Uz Jan ko vi }e va dva go la, Ne ma wa Pe ri} po tru dio se da Alf ode u fi na le, a po ~a sni po go dak za

Ti gro ve dao je Ni ko la Ga ji} sa se dam me ta ra, uz na po me nu da je pri re zul ta tu 2:0 za Alf, sed me rac za Ti gro ve pro ma {io Ive qa. Dru gi fi na li sta kod pi o ni ra je Voj vo di na ko ja je la ko iza {la na kraj s po ma lo upla {e nim ri va li ma iz Cr ve ne zve zde.

Iako je eki pa tre ne ra Mi la na Ko sa no vi }a ceo me~ od i gra la s pe to ri com igra ~a i gol ma nom, pi ta we fi na li ste ni je se po sta vqa lo. Strel ci su bi li: Stra hi wa Kr stev ski 3, Stan ko Ra do sa vqe vi}, Ne ma wa Stan ko vi}, Bo ba Ve li mir i gol man Za ka ri ja sa se dam me ta ra.

Kod ka de ta je sve pr {ta lo, a po sle dva od li~ na du e la u fi na lu }e za pe har igra ti Mla dost iz Ba~ kog Jar ka i Pe ka ra Kao ne kad. U pr vom po lu fi nal nom du e lu sa sta le su se kom {i je, a

Davidovi}: Zaslu`eno Tre ner mla |ih pi o ni ra RFK No vi Sad Mi lan Da vi do vi} zna la~ ki je vo dio ka na rin ce do po be de u me ~u s Auto mo dom za ko ju igra ju de ~a ci iz FK Voj vo di na.

- Bio je to pra vi grad ski der bi. Za slu `e no smo po be di li i po ku {a }e mo da na istom ni vou bu de mo u fi na lu - re kao je Da vi do vi}.

Kosanovi}: Ciqamo pehar Tre ne ra pi o ni ra Voj vo di ne Mi la na Ko sa no vi }a ni je obes hra bri la ~i we ni ca da ni je imao ni re zer vu.

- Ne ki igra ~i su nam na zi mo va wu. U eki pi su mi osta li prak ti~ no sa mo na pa da ~i, ali do bro se sna la zi mo i ne kri je mo da }e mo u fi na lu ju ri {a ti na pe har - re kao je Ko sa no vi}.

[ajka{ani za istoriju

Ba~ ko ja ra ~a ni su nad i gra li Te me rin ce. Iza bra ni ci Mi ro sla va Ga ji }a, po ja ~a ni igra ~em Voj vo di ne Sa {om ]ur kom, po be di li su ka de te TSK-a ko ji su igra li za Ko lor bo je 4:0, a uti sak je da te me rin ci ovo ga pu ta ni su bi li na ni vou pret hod nih iga ra, {to uop {te ne uma wu je za slu `e nu po be du Mla do sti. Go lo ve za ne deq nog fi na li stu da li su Da ni jel Pa ni}, Sa {a ]ur ko, Mi lo van Kne `e vi} i gol man Slav ko Ro di} iz sed mer ca.

Bi li su u pra vu oni ko ji su pred vi |a li da }e se va ti var ni ce u du e lu Le mik sa i Pe ka re Kao ne kad. Smi re ni jih `i va ca, ali i bo qeg fud bal skog ume }a bi li su „pe ka ri”, a bli stao je oma le ni Sr |an Plav {i}, ina ~e ka det ^SK-a iz ^e la re va. We go ve asi sten ci je, dri blin zi i go lo vi po di za li su pu bli ku na no ge, a uz dva po got ka Plav {i }a strel ci za po bed ni ka bi li su jo{ Ste fan Jor gi} (sed me rac), Mi qan [kr bi} i Du {an Mi qu{. Le miks je po sle vo| stva go lom Ser ge ja Mi lin ko vi }a pro pu stio dve {an se, iz gu bio dah, da bi Ugqe {a Jok si mo vi} na kra ju sa mo ubla `io vo| stvo ri va la (2:4).

U fi ni {u su do kra ja, zbog ne sport skog po na {a wa, is kqu ~e ni tre ner Le mik sa Dra gan [vo wa i igra~ Zo ran [vo wa, {to zna ~i da ne }e ima ti pra vo na stu pa u utak mi ci za tre }e me sto.

Po po dnev ni pro gram pret po sled weg da na tra di ci on mal nog Dnev ni ko vog tur ni ra pro te kao je u kva li tet nim bor ba ma se ni o ra za pro laz me |u ~e ti ri naj bo qe, a i ve te ra ni su od lu ~i va li o me sti ma u fi na lu. Kva li tet je, na kra ju, bio o~i gle dan i re al no je da su u fi nal nim bor ba ma osta le naj kva li tet ni je eki pe na {e fud bal ske svet ko vi ne.

Me wa~ ni ca Ris je us pe la pr vi put da se pla si ra u po lu fi na le na {eg tur ni ra u kon ku ren ci ji se ni o ra. [aj ka {a ni su u mla |im ka te go ri ja ma ve} po sti za li za vid ne uspe he, ali }e ovaj tur nir osta ti upam }en za wih po pla sma nu me |u ~e ti ri u naj kva li tet ni joj kon ku ren ci ji. Me wa~ ni ca Ris je u ~e tvrt fi na lu ube dqi vo sa vla da la do sa da naj pri jat ni je iz ne na |e we tur ni ra To mi cu kom pa ni s 3:0. To mi ca kom pa ni je kroz ba ra` mo rao me |u 32 naj bo qe eki pe, a on da je u {e sna e sti ni i osmi ni fi na la pre ko pe na la do {la do osam naj bo qih.

Ipak, ni su To mi ca i ko map ni ja mo gli da pre |u jo{ jed nu pre pre ku, jer je Me wa~ ni ca Ris od i gra la ve o ma zre lo i kva li tet no i do kra ja po tvr di la zva we bla gog fa vo ri ta u ~e tvrt fi na lu. Gol man To do ro vi} je odr `a vao To mi cu i dru go ve u igri i s ne ko li ko do brih in ter ven ci ja bio naj za slu `ni ji {to su mre `e mi ro va le u pr vom po lu vre me nu. Dru go po lu vre me do ne lo je ve }u ini ci ja ti vu Me wa~ ni ce Ris i kon stant ne ata ke ko ji su mo ra li da uro de plo dom. Naj pre je ka ta nac To mi ce kom pa ni otvo rio La zar Ve se li no vi} iz naj stro `e ka zne, a svo jim dru gim go lom po vi sio je na 2:0, po sle gre {ke pro tiv ni~ ke od bra ne. Jo van Bla `i} je ka sni je is ko ri stio kon tru i po sta vio ko na~ nih 3:0 za Me wa~ ni cu Ris. Ka fe pi ce ri ja Ug ner iz Ka }a iz ne na di la je sve gle da o ce na na {em tur ni ru po {to je iz ba ci la Fa bri ku `i ce Lam po ne za ko ju na stu pa ju re pre zen ta tiv ci Sr bi je u ma lom fud ba lu, Ra ki}, ^i zmar i Ma na si je vi}. Je dan od fa vo ri ta u na {em `re bu u ~e tvrt fi na lu ni je po ka zao ni de li} ma gi je ko ju je znao da de mon stri ra u ra ni jim me -

~e vi ma. Ni je bi lo iz ra |e nih ak ci ja i le pih po te za ko jim su Ra ki} i dru {tvo zna li da po dig nu na no ge pu ne tri bi ne Spen sa, a ra ni je Saj mi {ta. Tre ba is ta }i da su igra ~i Ka fe pi ce ri je Ug ner od i gra li ve o ma kva li te tan su sret i ni su se upla {i li fa vo ri ta.

Dva iz ne na |u ju }a i po ma lo ne re zon ska {u ta naj pre Stje po vi }a, a po tom i No va ko vi }a iz ne na di li su sve, pa i gol ma na Osto ji }a i za vr {i li u mre `i jo{ u pr vom po lu vre me nu. Na sta vak je do neo ve li ku ofan zi vu Fa bri ke `i ce Lam po ne, ali su „pi ca maj sto ri” odo le va li na pa di ma i za tvo ri li sve pri la ze svo joj mre `i.

li ~i} ko ji je od bra nio pe na le \u li }u u pr voj i Ma sla }u u tre }oj se ri ji. Sa mo je ^or da {e vi} bio pre ci zan sa se dam me ta ra za Stu dio Be rar, a za Ca ri grad La zin sa la{ pe na le su re a li zo va li Fi li po vi} i Ra ko wac, dok je u dru goj se ri ji Vu ko vi} bio ne pre ci zan.

Ka fe Dva kra qa oprav dao je ulo gu fa vo ri ta u su sre tu s Ka fe bar Ma com i si gur nom po be dom od 2:0 na {ao me sto me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe na na {em tur ni ru. ^i tav me~ pro te kao je u bo qoj igri Kra qe va ko ji su ve} na sta ru pre ko Tri vu no vi }a ima li {an su, ali se iz me |u wih i vo| stva is pre ~i la sta ti va. Ne {to ka sni je, na dru goj

Igra~i ekipe Tomica kompani zaustavqaju Veselinovi}a

Pre ma o~e ki va wu, naj ne i zve sni ji duel ~e tvrt fi na la od i gra li su Ca ri grad La zin sa la{ i Stu dio Be rar, pa je shod no to me me~ oprav dao o~e ki va wa i po lu fi na li stu su mo ra li da od lu ~e pe na li.

Vi {e sre }e na lu tri ji ima li su vi {e go di {wi osva ja ~i na {eg tur ni ra i ima }e pri li ku da jo{ jed nom po dig nu pe har na me wen naj bo qem u kon ku ren ci ji se ni o ra.

Trv da, ali kva li tet na utak mi ca do ne la je po je dan po go dak na obe stra ne. Ca ri grad La zin sa la{ je po veo go lom Mi la na Ra kow ca ko ji je bio ve o ma pre ci zan sa de se tak me ta ra, ali je Stu dio Be rar iz jed na ~io pre ko Go ra na \u li }a u dru gom po lu vre me nu.

Ju nak pro la ska u po lu fi na le Ca ri gra da bio je gol man Mi le Je -

sta ti vi je, po sle kor ne ra, sam ostao \or |e Ce lin i ni je mu bi lo te {ko da {an su pre tvo ri u vo| stvo Ka fea Dva kra qa. Ka sni je je Po we vi} po go dio sta ti vu, a ko na~ nih 2:0 po sta vio je Zo ran Ra ki} po sle le pe so lo ak ci je i pre ci znog {u ta sa vi {e od 15 me ta ra.

Ra dio pla ne ta la ga no se pla si ra la u fi na le Dnev ni ko vog tur ni ra u kon ku ren ci ji ve te ra na.

Dra ku li}, Le rinc, Vra we{ i dru {tvo su bez ve }ih pro ble ma sa vla da li Akva park 5:2 i ima }e pri li ku da bra ne tro fej osvo jen pro {le go di ne.

U dru gom po lu fi na lu, Fruk ta trejd je go lom Sta no je va po be dio zre wa nin sku Pro le ter i na {a me sto u fi na lu Dnev ni ko vog tur ni ra.

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE Kafe Biblioteka

4

Iris Farm

0 2 Kafe Biblioteka 5. januar

Tehnomer

2

Mewa~nica Ris

4

Mewa~nica Ris 2

4

AT Zori}

2

Nomadi

1

Fortuna

AT Zori} 2

5. januar 1 (1) Tomica kompani 3

0 F@ Lampone Kan kom 2

Mewa~nica 3 Ris

6. januar

2 (2)

Kafe bar Maca

3 (2)

Kanamera

1

Beli dvori

2

Tomica 0 kompani

2

Kafe bar Maca 3 5. januar Beli dvori

2

Univerzitetski SS

4

SU Tehnolog

0 Univerzitetski SS 1 5. januar 4 Kafe Dva kraqa 3

Agromarket

2

Kafe Dva 2 kraqa

Kafe Dva kraqa

Carigrad LS

Krosing tim

0

RTV Vojvodina

3

Kan kom

Kafe Ugner

5 Kafe Ugner Kafe Ugner 5. januar

2 (2)

Argentino

2 Mimada lajn

3 (1)

Mimada lajn

2 (1)

Yungla{i

0

Maksbet

1

Carigrad LS

4

VT[

3

Socijalisti

1

Gaga plast

2 Studio Berar 5. januar

3

Studio Berar

1 Ma pod NS

2

Ma pod NS

1

Auto ku}a Sekuli}

6. januar

Studio 1 (1) Berar Obja{wewe: 1/1 (grupa - plasman)

1

3 (2)

6 Carigrad LS 5. januar 2 (1) Carigrad LS VT[ 0

Kafe bar 0 Maca

F@ Lampone

6. januar

8. januar

6. januar

Kafe Dva kraqa

Kafe Ugner

Mewa~nica Ris

Tomica kompani 3 (1)

Gold skor

F@ Lampone 5. januar

2

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa8.januar2012.

19

49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Me wa~ ni ca Ris, Ka fe Dva kra qa, Ka fe pi ce ri ja Ug ner i Ca ri grad La zin sa la{ za tro fej Posle dve nedeqe iscrpquju}ih borbi na 49. tradicionalnom Dnevnikovom turniru u malom fudbalu u konkurenciji seniora ostalo jo{ samo ~etiri ekipe koje }e se danas u maloj sali Spensa boriti za veliki prelazni pehar na{eg lista i za 4000.000 dinara. U me~evima osmine i ~etvrfinala dogodala su se nekoliko velika iznena|ewa, ali glavni favoriti - pro{logodi{wi finalisti ekipe Kafe Dva kraqa i Carigrada Lazin sala{ uspeli su da se plasiraju u polufinale.

I jedni i drugi u predtakmi~ewu igrali su promenqivo. Carigrad Lazin sala{ je u grupnoj fazi takmi~ewa bio na rubu ispadawa, 40 sekundi je delilo bra}u Ra{iovan da se oproste od daqih borbi, a op nda je Ra ko wac po go dio mre `u i us peo iz jed na ~i ti rezultat na 2:2 u me~u s TNS riverom.

- Krenuli smo slabo, dugo nismo igrali zajedno- ka`e Sekula Ra{iovan igra~ Ca-

grada Lazinog sala{a. – Kako je turnir odmicao, igrali smo sve boqe, sada je sve u redu. Dodu{e, u me~u sa Studiom Be ra rom smo ima li do sta problema, posle izvo|ewa penala smo uspeli da se plasiramo u polufinale. Ali da bi se osvojio turnir treba i dosta sre}e, a ona nas ove godine prati. Lako bez ve}eg problema igra~i Kafea Dva kraqa su u nokaut fazi ru{ili rivale, prvo su pobedili solid nu eku i pu Agro mar ke ta, pa su u sjajnom me~u savladali Univerzitetski sportski savez,a u ~etvrtfinalu lako su presko~ili i Kafe bar Macu.

-Sazreli smo kao ekipa – uverava sve vo|a ekipe Kafe Dva kraqa Milan Powevi}. – Igramo, dobro, sigurno, ali to ni{ta ne zna~i. U polufinalu nas o~ekuje sjajna ekipa Mewa~nice Risa, koja je mo`da pokazala najvi{e u dosada{wem delu turnira. Imaju sjaj ne po je din ce, is ku sne igra~e, pa }e nijanse odlu~iti pobednika. Naravno, nada-

PROGRAM

Da nas 10.30: Auto mo da - Kru na bo je, me~ za tre }e me sto, mla |i pi o ni ri 11.05: Ti gro vi - Cr ve na zve zda, me~ za tre }e me sto, pi o ni ri 11.40: To dor ko lor - Le miks, me~ za tre }e me sto, ka de ti 12.15: Pro le ter - Akva park, me~ za tre }e me sto, ve te ra ni 12.50: RFK No vi Sad - Ra dio Pla ne ta, mla |i pi o ni ri, fi na le 13.25: Alf - Voj vo di na, pi o ni ri, fi na le 14.00: Re vi jal na utak mi ca: Me di ci nar ke - Rad ni~ ki (Zr)(`e ne) 14.35: Me wa~ ni ca Ris - Ka fe Dva kra qa, po lu fi na le, se ni o ri 15.10: Ka fe pi ce ri ja Ug ner - Ca ri grad La zin sa la{, po lu fi na le, se ni o ri 15.45: Mla dost - Pe ka ra Kao ne kad, ka de ti, fi na le 16.20: Ra dio Pla ne ta - Fruk ta trejd, ve te ra ni, fi na le 16.55: re vi jal na utak mi ca: Fru {ko go rac - Slo ga (Ze mun) (`e ne) 17.30: me~ za tre }e me sto, se ni o ri 18.05: Fi na le, se ni o ri

ri -

Golman Carigrada Lazinog sala{a Mile Jeli~i} zaustavqa {ut Gorana \uli}a s bele ta~ke

mo se pobedi i novom finalu na Dnevnikovom turniru.

Eekipa Mewa~nice Ris je redom ru{ila protivnike. U {esnaestini finala savladali su ekipu Tehnomera, a onda u osmini finala bez problema savladali su vrlo sna`an tim Kafane Biblioteka, a u ~etvrtfinalu su bili boqi

od kom{ija iz Ka}a Tomice Kom pa ni. U svim me ~e vi ma blistao je Lazar Veselinovi}, igra~ Mladog radnika iz Po`arevca, koji je u dosada{wem delu takmi~ewa postigao ~ak 10 golova.

- Zadovoqni smo s onim {to smo do sada uradili – ka`e vo|a eki pe Me wa~ ni ce Ris @eqko Mari}. – Prvi put od kada igramo uspeli smo se plasirati u polufinale Dnevnikovog turnira, naravno, ne}emo se time zadovoqiti, poku{a}emo da napravimo jo{ jedan korak. Zaista, smo do sada igrali odli~no, siguran sam da je Lazar Veslinovi} do sada prvi igra~ turnira. Vide}emo, mislim da imamo realne {anse da pobedimo ekipu Kafea Dva kraqa. Za mnoge je bilo veliko iznena|ewe pobeda Kafe picerije Ugnera u me~u sa fabrikom `ice Lampone. Milan Raki}, Milosavac, ^izmar I ostali majsto-

VETERANI

Radio Planeta

4

Kafe Dva kraqa

1

Radio Planeta

5

STR Banana

0

Akva park

2

Akva park

3

Radio Planeta

0

Proleter

1

Frukta trejd

Frukta trejd

2

Proleter

1

\a~ko Pivarijum

0

Kafe bar Taverna

3

Frukta trejd

REZULTATI Mla|i pioniri, polufinale

11.00: Auto mo da - RFK No vi Sad 11.35: Ra dio pla ne ta - Kru na bo je

Pioniri, polufinale

12.10: Ti gro vi - Alf 12.45: Cr ve na zve zda - Voj vo di na

1

Tigrovi

2 Tigrovi

Kadeti, polufinale

Auto prevoz [uca 0 Alf Alf

Alf Vojvodina

3

Veterani, polufinale

14.30: Pro le ter - Fruk ta trejd 15.05: Ra dio Pla ne ta - Akva park

7

Seniori, ~etvrtfinale

ri futsala su bili veliki favorite u me~u sa ekipom iz Srbobrana koji igra pod patronatom Kafea picerije Ugner. Ustvari za Kafe Ugner igraju fudbaleri Lete}eg Holan|anina, koji su ve} dugo na sceni na{eg turnira.

- I za nas je bilo veliko iznena|ewe da smo lako pobedili ekipu Fabrike `ice Lampone – tvrdi golaman Kafea Ug ner Zo ran Ni ki to vi}. – Naravno, da su nam apetiti

Todor kolor 3

Slavija

Vojvodina 0 Mewa~nica Ris 2

Vojvodina

Erker plus 4 (0) Erker plus 1 Lavovi 3 (0)

Juniori

1 Auto moda

RFK Novi Sad

3 RFK Novi Sad 2

Zora

1

0

porasli, ali smo u polufinalu dobili mo`da i najte`eg ri va la Ca ri grad La zin sa la{. Poku{a}emo sve, prvi put smo u zavr{nici turnira , a znate u Vojvodini u malom fudbalu nisi niko, ako barem jed nom ne igra{ u fi na lu Dnevnikovog turnira.

G. Kova~ M. Risti} S. Savi} Fo to: R. Hayi} i F. Baki}

3 Lemiks Todor 0 kolor

5 Lemiks 2 Mladost

Indeks b. 0 (0) Fu yu MG 2 (0)Indeks b.

Lemiks

MLA\I PIONIRI 7

0:1 5:2

15.40: Me wa~ ni ca Ris - To mi ca kom pa ni 3:0 16.15: Fa bri ka `i ce Lam po ne - Ka fe pi ce ri ja Ug ner 0:2 16.50: Ca ri grad La zin sa la{ - Stu dio Be rar 2:1 (1:1) 17.25: Ka fe Ma ca - Ka fe Dva kra qa 0:2

C. zvezda 3 (2) Crvena zvezda

0

4

Auto moda

0:4 2:5

KADETI 2 (2)

1

1:3 0:7

13.20: To dor ko lor - Mla dost 13.55: Le miks - Pe ka ra Kao ne kad

PIONIRI Indeks

0:2 1:0

1

Kimko

RFK Novi Sad

1 Radio Planeta 6 Radio Planeta

Radio Planeta

0

Kruna boje 3

Kruna boje

2

Ma pod

Promist

0 Mladost 4

Mladost

3 (1)

Red bojs

2 (1)

Mladost 1

2

1 IM frizerski salon Pekara Kao nekad Pekara 6 Kao nekad 0 Podunavqe 6

Pekara Kao nekad

20

sport

nedeqa8.januar2012.

dnevnik

ABA LI GA

^E TI RI SKA KA O NI CE

[li ren ca u e ru tron Kra gu jev ~a ni sla vi li u Za gre bu Ci bo na - Rad ni~ ki 81:87 (15:22, 22:15, 22:19, 22:26).

Ko {ar ka {i Rad ni~ kog po be di li su Ci bo nu u Za gre bu sa 87:81 u me ~u 14. ko la re gi o nal ne ABA li ge. Mi qan Pav ko vi} od i grao je kqu~ nu ulo gu u za vr {ni ci, a naj e fi ka sni ji kod go sti ju bio je tan dem Ame ri ka na ca Skot-Saj mon.

Dej vid Saj mon imao je 26 po e na (1114 iz igre) i 9 sko ko va, a Majkl Skot za be le `io je 31 poen (10-14 iz igre) i 7 sko ko va. Pav ko vi} je ostva rio u~i nak od 12 po e na i 5 asi sten ci ja, Sa {a Bra ti} dao je 9, a Ste fan Si no vec 6 po e na. Naj e fi ka sni ji kod Za grep ~a na bio je Da vor Kus sa 19 po e na (4ast), Da mjan Ru de` uba cio je 18, a Ma rin Ro zi} imao je 16 po e na i 7 sko ko va.

Mi qan Pav ko vi} po ga |a ko{ Ci bo ne

Mar ja no vi} u Rad ni~ kom Na Bad wi dan, Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca ob ja vio je da je pot pi sao ugo vor sa re pre zen ta tiv nim di vom Sr bi je, Bo ba nom Mar ja no vi }em (23, 222). Na ofi ci jel nom in ter net por ta lu kra gu je va~ kog ti ma ob ja vqe no je da }e Mar ja no vi} zva ni~ no po sta ti ~lan Rad ni~ kog u po ne de qak, 9. ja nu a ra, a da }e ugo vor bi ti pot pi san do kra ja se zo ne 2010/11.

- Ovaj an ga `man ne }e zna ~aj no da op te re ti bu xet Kra gu jev ~a na, jer Mar ja no vi} do la zi na po zaj mi cu. - na ve de no je na saj tu klu ba. Mar ja no vi} je tre nut no ~lan Ni `wi Nov go ro da.

To zna ~i da }e tre ner „Mu ta” Ni ko li} ima ti ogrom no po ja ~a we u re ke tu za der bi me~ ABA li ge sa Par ti za nom, 14. ja nu a ra u Je ze ru.

Pre Rad ni~ kog, Mar ja no vi} je igrao za He mo farm, CSKA, @al gi ris i Wi `wi. Tre ner Ni ko li} ga ja ko do bro po zna je, jer su za jed no ra di li i u Vr {cu, gde je go ro sta sni Za je ~a rac po ~eo ka ri je ru 2005. go di ne.Sa mla dom re pre zen ta ci jom osvo jio je Svet sko pr ven stvo 2007. i Evrop sko pr ven stvo 2008. go di ne, ka da je i de bi to vao u dre su se ni or ske na ci o nal ne se lek ci je - Sem {to ga kra si vi si na ko lo sa me |u obru ~i ma, Mar ja no vi} va `i i za igra ~a do bre ko or di ni ci je, ve{t je {u ter i na ro ~i to je pro duk ti van kao ska ka~. O~e ki va wa su u klu bu da }e, uz tim ko ji sve bo qe i bo qe funk ci o ni {e, sa ka rak te ri sti ka ma ka kve ima Mar ja no vi }a, bi ti znat no uve }a ne {an se Kra gu jev ~a na da se po zi ci o ni ra ju me |u {est naj bo qih eki pa u re gi o nu, kao i da bu du u~e sni ci dva do ma }a fi na la u ko ji ma bi se nad me ta li za srp ske tro fe je. - na vo di se na saj tu Rad ni~ kog.

Umro naj vi {i ko {ar ka{ u isto ri ji Biv {i re pre zen ta ti vac So vjet skog sa ve za Alek san dr Si zo nen ko, vi sok oko dva i po me tra, umro u bol ni ci u Sankt Pe ter bur gu. Zbog po re me }a ja hi po fi ze ra stao do smr ti.

Si zo nen ko (1959 - 2012) u{ao je u Gi ni so vu kwi gu re kor da 1991. go di ne, sa vi si nom od 2.39 me tra, a umro je bar de se tak san ti ma ta ra vi {i.

Pro fe si o nal no se ba vio ko {ar kom de set se zo na, a naj du `e je igrao za da na {wi Spar tak iz Sankt Pe ter bur ga (od 1976. do 1979), kao i u da na {woj Sa ma ri, iz ko je je i oti {ao u pen zi ju sa ne pu nih 27 go di na. Za re pre zen ta ci ju

So vjet skog sa ve za igrao je 12 pu ta.

Po sled wih me se ci ni je mo gao da se kre }e, a pa tio je od te {ke oste o po ro ze i du gi niz go di na ho dao je uz po mo} {ta ka.

Pre ma ne kim in for ma ci ja ma, pred kraj `i vo ta bio je te `ak 186 ki lo gra ma, a no sio je obu }u ve li ~i ne 58. Kon tro verz ni ne ma~ ki pla sti na tor i ana tom Gun ter fon Ha gen po nu dio je pre par go di na no vac za we go vo te lo, ali je Si zo nen ko to od bio.

[ved ski ju ni o ri naj bo qi na sve tu Ju ni or ska re pre zen ta ci ja [ved ske osvo ji la je ti tu lu svet skog {am pi o na u ho ke ju na le du na {am pi o na tu odr `a nom u Ka na di. [ve |a ni su do tro fe ja sti gli po be dom od 1:0 nad Ru si jom, za hva qu ju }i go lu ko ji je Mi ka Tre }e me sto osvo ji li su Ka na |a ni ko ji su po be di li Fin sku s 4:0.

Rad ni~ ki je od li~ no po ~eo me~, Saj mon je bio su per i o ran u re ke tu, a po ma ga li su mu Bra ti} i Si no vec. Po e ni ma ame ri~ kog cen tra go sti su po sle pr ve de o ni ce ima li +12 (27:15), ali ma li broj igra ~a ras po lo `e nih za igru uslo vio je pad eki pe iz Kra gu jev ca.

Skot je ne ko vre me uspe vao da ~u va pred nost, ali su go sti pred vo |e ni Ro zi }em do po lu vre me na sma wi li za o sta tak na pet po e na (42:37). Po sle troj ke Ru de `a Ci bo na je do {la do iz jed na ~e wa, a po e- ni ma El-Ami na do ma }i su po ve li sa ~e ti ri po e na raz li ke sre di nom tre }eg pe ri o da. Rad ni~ ki se br zo vra }a u igru i sve do pred sam kraj re zul tat je bio ve o ma ne iz ve stan.

Za tim se raz i grao Mi qan Pav ko vi}, ko ga do ta da {ut ni je slu `io.

Oma le ni plej, ko jem je me~ u Za gre bu bio dru gi po sle pa u ze zbog po vre de, po sti gao je de vet po e na u za vr {ni ci, ukqu ~u ju }i i pre lom nu troj ku za 76:69.

NBA LI GA

Ko bi {u ti ra i po ga |a Iz gle da da su ^i ka go Bul si to shva ti li ove se zo ne. Uko li ko je po be da ^i ka ga na Flo ri di pro tiv Or lan do Me xi ka in di ka tiv na, on da Ro uz ne }e bi ti je di na op ci ja za taj tim ka da bu de bi lo „gu sto” ove se zo ne.

Se ri jom 17:6, ^i ka go je za vr {io me~ sa Or lan dom i do bio ga na we go vom te re nu re zul ta tom 97:83, s tim da je Ro uz po sti gao „sa mo” ~e ti ri po e na u po sled woj ~e tvr ti ni. Na we go vih 21, na do ve zao se Luol Deng sa isto to li ko, dok je Kar los Bu zer uba cio 20.

- Sve za po be du. - re kao je Ro uz i do dao: - To je bio na ~in raz mi {qa wa.

Tre ne ru ^i ka ga Ti mu Ti bo dou do pa lo se ka ko je Ro uz adap ti rao svo ju igru u fi ni {u, ka da je Me xik po ku {ao da ga udva ja i usme ra va ka ko {u.

- Ka da je tre ba lo da po go di, po go dio je. Od ra dio je sja jan po sao kao plej mej ker. - re kao je Ti bo do, apo stro fi ra ju }i i Ro u zo vih de set asi sten ci ja.

Zdru `e nim sna ga ma, Bul si su za u sta vi li qu tog „Su per me na” Dvaj ta Ha u ar da, ko ji je uba cio 28 po e na i imao 15 sko ko va. Uz po mo} Xej so na Ri ~ard so na, ali bez po mo }i in di spo ni ra nog Ra ja na An der so na, Ha u ard je do veo Or lan do na mi nus tri, na kon {to je eki pa u dru gom po lu vre me nu gu bi la 17 po e na raz li ke.

Ka da su sti gli na ko{ od Bul sa, sta li su. Ta~ ni je, po ~e la je po me nu ta se ri ja 17:6 u ko rist go sti ju... Po sle sve ga, tre ner Or lan da Sten Van Gan di pri znao je da eki pa u ovom tre nut ku ni je bli zu ni voa na ko jem igra ju fa vo ri ti. Or lan do je, pre ^i ka ga, glat ko iz gu bio i od Okla ho ma Si ti ja...

- Jed no stav no, ni smo na tom ni vou. Ni smo ni bli zu... I to je OK. Ne ka `em to da bih pla kao i `a lio se. Ta ko stva ri sto je. Mo ra mo da se su o ~i mo sa re al no {}u. Mo ra mo da se vra ti mo na po sao i da mo sve od se be da stig ne mo na taj ni vo, jer tre nut no ni smo bli zu. - okrut no iskren bio je Van Gan di.

Na Za pa du, ne ka da naj do mi nant ni ji ko {ar ka{ li ge Ko bi Bra jant pri ka zao je naj bo qu igru ove se zo ne za po be du Los An |e les Lej ker sa nad Gol den Stejt Vo ri or si ma - 97:90. Sa

Ko bi Bra jant

po vre |e nom de snom ru kom i umor nim no ga ma od pre na tr pa nog ras po re da na star tu li ge, Bra jant je rat ni ci ma uba cio 39 po e na, od ~e ga 26 u dru gom po lu vre me nu. Na to, na do ve zao se Pau Ga sol sa 17 po e na i 11 sko ko va, {to je bi lo sa svim do voq no za pe tu po be du Lej ker sa u de vet me ~e va od star ta se zo ne.

Bra jant je po tvr dio da se la ga no „za gre va”, jer mu je ovo bi la tre }a uza stop na utak mi ca sa 30 i vi {e po e na.

- Naj va `ni ja stvar za nas je {to smo us pe li da pro na |e mo ener gi ju na obe stra ne te re na i da igra mo sa ma lo vi {e `i vo ta. - re kao je umor ni Bra jant, ko ji se ne sla `e da je igrao sjaj no.

- [u ti rao sam 28 pu ta. Mno go {u ti ram.- do dao je.

Re zul ta ti: Fi la del fi ja - De tro it 96:73 /Mon ro 22 - Miks 21/, Va {ing ton - Wu jork 96:99 /Jang 24 En to ni 37/, To ron to - Wu Xer si 85:97 /Kal de ron 19, 8 as - Vi li jams 24, 9 as/, [ar lot - Atlan ta 96:102 (91:91)/Agu stin 21, 12 as - Smit 23, 13 sk/, Bo ston - In di ja na 74:87 /Alen 23 - Gren xer 15/, Wu Or le ans - Den ver 88:96 /Vas kez 16 - Ga li na ri 23/, Mi ne so ta - Kli vlend 87:98 /Lav 29, 14 - Xej mi son 22/, Or lan do - ^i ka go 83:97 /Ha u ard 28, 15 sk - Ro uz 21, 10 as/, Okla ho ma Si ti - Hju ston 109:94 /Du rent 26 - Mar tin 13/, Ju ta - Mem fis 94:85 /Xe fer son 20, 9 sk Ga sol 21, 11 sk/, LA Lej kers - Gol den Stejt 97:90 /Bra jant 39 - Elis 18, 10 as/, Fi niks - Por tland 102:77 /Da dli 18 - Ol drix 14/.

[am pion „No vo go di {we tur ne je” po no vo Austri ja nac - Gre gor [li r en c a u e r, iako je pro {lo go di {wi po bed n ik To m as Mor g en { tern naj du `e sko ~io sa po sled we ska ko ni ce u Bi {ofsho fe nu 135 me ta ra. Tak mi ~e we pre ki nu to zbog pa da vi na. Du go je tra ja lo tak mi ~e we na po sled woj ska k a o n i c i „no v o g o d i {we tur ne je”, 60. po re du.

Ve li ke pa da vi ne ome le su ska ka ~e da za vr {e dru gu se ri ju, pa je za naj bo qi re zul tat (138.7 po e na) pro gla {en skok To ma sa Mor gen {ter na od 135 me ta ra. Dru go me sto za u zeo je Nor v e ` a n in An d ers Bar d al istim sko kom, ali sla bi jim re zul ta tom (136.5), dok je tre }e me sto za u zeo [li ren ca u er za sko kom od 131 me tra (128.4).

Po be dom [li ren ca u e ra na sta vqe na je tra di ci ja po be da do ma }ih tak mi ~a ra na „^e ti ri ska ka o ni ce”. 2009. go di ne naj b o q i je bio Vol f gang Lojcl, 2010. An dre as Ko fler, a 2011. To mas Mor gen {tern.

Mor gent {er nu je po be da na ska ka o ni ci u Bi {ofsho fe nu 22. u ka ri je ri, iako wom ni je us peo da ugro zi [li ren ca u e ra.

To je mo gao da u~i ni vo de }i u Svet skom ku pu An dre as Ko fler, ali je u pr voj (i je di noj) se ri ji sko ~io sa mo 122 me tra i prak ti~ no re {io po bed ni ka tur ne je.

Ni Bi {ofsho fen ni je mo gao da pro |e bez po vre da tak mi ~a ra.

Gre gor [li ren ca u er

Na kon {to je Nor ve `a nin Tom Hil de do `i veo po vre du pr { qe n a u Ober s tdor f u, u Bi {ofsho fe nu je stra dao nos ^e ha Lu ka sa Hla va. Ne zgod no se do ~e kao na le vu ski ju, pao li cem okre nut tlu i do `i veo otvo re ni pre lom no sa.

Austri jan ci su i ove go di ne po tvr di li do mi na ci ju ska ka o- ni ca ma, ali }e te {ko bi lo ko od wih usko ro ugro zi ti re kord ~u ve nog Fin ca Ja nea Aho ne na od pet ti tu la (1999, 2003, 2005, 2006 i 2008. go di ne). Dru gi na ve~ noj li sti je Ne mac Jens Vaj -

Hir {er naj bo qi u Adel bo de nu Austri ja nac Mar sel Hir {er po bed nik je pe tog ve le sla lo ma se zo ne ko ji je odr `an u {vaj car skom Adel bo de nu. Hir {er je do ~e tvr te po be de ove se zo ne, dru ge u ve le sla lo mu, do {ao ukup nim vre me nom od 2:42.50 mi nu ta, sa osam sto tin ka pred no sti u od no su na su na rod ni ka Be wa mi na Raj ha.

Dvo ji ci Austri ja na ca na po bed ni~ kom po sto qu pri dru `io se Ita li jan Ma si mi li ja no Blar do ne. Po sle pr ve vo `we u vo| stvu se na la zio Hir {er, is pred osva ja ~a ma log Kri stal nog glo bu sa u ve le sla lo mu Te da Li ge ti ja, ko ji je imao se dam sto tin kli za o stat ka, dok je Blar do ne bio tre }i. Rajh je ta da bio na {e stom me stu sa vi {e od se kun de sla bi jim vre me nom od Hir {e ra.

Ipak, u dru goj vo `wi, Rajh je bio od li ~an i pr vi put po sle do sta vre me na li ~io je na onog star tog ski ja {a, ko ji je 2006. go -

di ne osvo jio Svet ski kup. Ko li ko je bio do mi nan tan u tom tre nut ku go vo ri i da je do ta da vo de }eg Ro me da Ba u ma na osta vio vi {e od se kun de iza se be. Dok na red ni su do {li Li ge ti i Hir {er, Raj hu se naj vi {e pri bli `io Blar do ne i to na sa mo dve sto tin ke, da bi Ame ri ka nac na pra vio gre {ku u do wem de lu sta ze i iz gu bio mno go vre me na. Po sled wi na sta zi je bio Hir {er, ko ji je du` sta ze gu bio vre me, ali je na kra ju us peo da po be di Raj ha za osam sto tin ka. Li ge ti je na pe tom ve le sla lo mu se zo ne mo rao da se za do vo qi ~e tvr tim me stom, a sle di li su ga Fran cuz Si pri jen Ri {ar, Ba u man, i jo{ tro ji ca fran cu skih ski ja {a Alek sis Pin tu ro la, To mas Fa na ra i Stiv Mi si li je, i Hr vat Ivi ca Ko ste li}.

Da nas je u Adel bo de nu na pro gra mu sla lom, dok }e do ma }in na red nog ve le sla lo ma bi ti Ban sko u Bu gar skoj tek 18. fe bru a ra.

EN GLE SKI FA KUP

Bol ton iz be gao bla ma `u Svin don, ko ji tre ni ra Pa o lo di Ka nio, iz ba cio Vi gan, Bol ton i KPR se, za ma lo, isto ta ko iz bla mi ra li. Wu kasl do bio Blek burn u fi ni {u. ^e tvr to li ga{ Svin don Taun, ko ji tre ni ra le gen dar ni ita li jan ski fud ba ler Pa o lo di Ka nio (La cio, Vest Hem), po bri nuo se za naj ve }e iz ne na |e we utak mi ca 3. ko la FA Ku pa. Svin don je po be dio pre mi jer li ga {a Vi ga na 2:1 i na sta vi }e lep san u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu.

- Pre sre }an sam zbog svih ovih qu di ko ji su do {li na utak mi cu.

Dra go mi je {to smo na pra vi li ne {to po seb no za wih. Ovu po be du po sve }u jem wi ma i mom ocu (ko ji je ne dav no pre mi nuo. - iz ja vio je Di Ka nio.

Jo{ je dan ~e tvr to li ga{ Maklsfild - bio je bli zu iz ne na |e wa istih raz me ra, jer je 13 min ta pre kra ja me ~a sa Bol to nom vo dio 2:1. Me |u tim, Dej vid Ve der je udar cem gla vom iz bo rio iz jed na ~e we, pa }e pre mi jer li ga{ i ~e tvr to li ga{ igra ti no vi me~.

Osta li pre mi jer li ga {i i fa vo ri ti u du e li ma 3. ko la FA Ku pa ni su do zvo li li iz ne na |e wa.

Re zul ta ti: Bir min gem - Vul ver hemp ton 0:0 (no vi me~), De ge nam - Mil vol 0:0 (no vi me~), Barn sli - SVON SI 2:4, Braj ton end Ha uv - Vrek sam 1:1 (no vi me~), Ko ven tri - SA U TEMP TON 1:2, KRA U LI - Bri stol 1:0, DER BI KA UN TI - Kri stal Pa las 1:0, Don ka ster - NOTS KA UN TI 0:2, EVER TON - Tam vort 2:0, Fli tvud - BLEK PUL 1:5, FU LAM - ^arl ton 4:0, Gi lin gem - STO UK 1:3, HAL - Ip svi~ 3:1, Makslfild - Bol ton 2:2 (no vi me~), MIDLSBRO - [ro zbu ri 1:0, Mil ton Kejn Do uns - Kvins Park 1:1 (no vi me~), WU KASL Blek burn 2:1, NO RI^- Barn li 4:1, No tin gem - Le ster 0:0, Re ding - STI VE NEJX 0:1, [E FILD JU NAJ TED - Sals bu ri 3:1, SVIN DON - Vi gan 2:1, TO TEN HEM - ^el te nam 3:0, VOT FORD - Bred ford 4:2, VEST BROM VI^ - Kar dif 4:2, LIVERPUL Oldam 5:1.

slog sa ~e ti ri ti tu le. Upr kos po be di, [li ren ca u e ru }e pro sla vu 22. ro |en da na si gur no bar ma lo za gor ~a ti to {to ga je od osva ja wa „xek-po ta”, po be de u In sbru ku i na gra de od mi lion fra na ka raz dvo jio En di Ke fler, bo qim sko kom na pro {loj ska ka o ni ci. ^e ti ri po be de Austri ja na ca ove se zo ne po tvr |u ju do mi na ci ju tak mi ~a ra iz te ze mqe, s ob zi rom na to da su to kom pro { lih {est go d i n a bi l i naj bo qi na 17 od dvadeset i ~etiri ska ka o ni ce.

Ger glo va sjaj na u Bad Klajn kir haj mu Austrij ska ski ja {i ca Eli za bet Gergl tri jum fo va la je na tre } em spu s tu ovo g o d i {weg Svet skog ku pa, pred svo jim na vi ja ~i ma u Bad Klajn kir h aj m u. Ger g lo v a, ina ~ e svet ska {am pi on ka u spu stu, do pr ve po be de ove se zo ne i ujed no svo je pr ve u spu stu, do {la je u vre me nu od 1:48.40 mi nu ta. Ta ko je ujed no pre ki nu la do m i n a c i j u Ame r i k an k e Lind zi Von, ko ja je po be di la na pret hod ne dve tr ke u toj di sci pli ne ove se zo ne.

Dru go me sto, sa za o stat kom od 16 sto tin ki u od no su na do ma }u ski ja {i cu, za u ze la je Xu li j a Man ku z o, is pred [vaj car ki we Fa bi jen Zu ter, dok je Vo no va bi la tek ~e tvr ta.

TUR NIR U NO VOM BE ^E JU

Po bed nik Be ~ej pre voz

Po bed nik 4. Bo `i} nog tur ni ra u ma lom fud ba lu u No vom Be ~e ju, ko ji je pod po kro vi teq stvom op { ti n e, or g a n i z o v ao SRC Je din stvo, je eki pa Be ~ejp re vo za iz Be ~e ja, ko ja je u fi na lu, pred vi {e od 700 gle da la ca, po be di la STR Bla `in iz No vog Be ~e ja 3:0 . Za po bed ni~ ku eki pu, ko joj je pri pa la na gra da od 200.000 di na ra, igra li su Mi lo{ An dri}, De jan Sta no jev, Sr ba Var gec, Igor Po po vi}, ^e do mir Gr bi}, Bo jan Ma ti}, Go ran [}e pa no vi}, Ne boj {a Se ku li} i Du {an Tri vu no vi}.

Za dru g o p la s i r a n u eki p u (na g ra d a 70 hi q a d a di n a r a) igra l i su Igor Vla { ka l in, Ni ko la Bla `in, La zar Po pov, Vla d i m ir Po p ov, Dar k o To {i}, Jo v an Bla ` in, Da v or Stan k o v i}, \or | e Ce l in, Alek san dar La za re vi}, Dar ko Sta ni} i Bo ris ^i zmar.

U utak mi ci za tre }e me sto, pro { lo g o d i { wi po b ed n ik Knot Auto fleks iz Be ~e ja, po be dio je Mi baks iz No vog Be ~e ja 3:2.

Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Go ran [}e pa no vi}, naj bo qi stre lac je Ne boj {a Se ku li} sa 13 go lo va, obo ji ca iz po bed ni~ ke eki pe, dok je za naj bo qeg go la man pro gla {en Igor Vla {ka lin iz eki pe STR Bla `in.

S. Da vi do vi}

Novosadska nedeqa8.januar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANAS u GrADu

BO @I] OBE LE @EN U HRA MO VI MA I DO MO VI MA

Pra znik ro |e wa spa si te qa sve ta

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (17.15, 20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.15, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 14.10 13.45, 15.30, 16.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45, 22.15), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (17.45), „Kung fu pan da 2” (14.30), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Ma ti ce srp ske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogra nak „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1, 451–233 (7.30–18)

Bo `i} ni kon cert u Si na go gi Hor Sa bor ne cr kve Sve ti Ge or gi je ve ~e ras u 20 ~a so va pri re |u je u Si na go gi pet na e sti po re du Bo `i} ni kon cert „Po sje til ni jest, svi {e Spas”. Osim ho ra Sa bor ne cr kve na kon cer tu }e u~e stvo va ti i hor Vox Slavicum iz Be o gra da. Di ri gen ti su Bog dan \a ko vi} i Sve tla na Kr sti}. Ula zni ce se pro da ju po ce ni od 400 di na ra u svim pra vo slav nim hra mo vi ma, za tim u Mu zi~ koj omla di ni, Ka to li~ ka por ta 2 i u Si na go gi, pred po ~e tak kon cer ta. Na pro gra mu su: Qa dev, Gard ner, E{ton, gru zij ske li tur gij ske pe sme, Hur ko, La rin...

Z. D.

Bo`i}na liturgija u Sabornoj crkvi u Novom Sadu

Bo `i} nu li tur gi ju slu `io je ju ~e u sa bor nom hra mu Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja, epi skom ba~ ki Iri nej, uz sa slu `e we no vo sad skog sve {ten stva. Pred ver ni ci ma, na po ~et ku pro ~i ta na je bo `i} na po sla ni ca pa tri jar ha srp skog Iri ne ja i ar hi je re ja Srp ske pra vo slav ne cr kve.

Epi skop ba~ ki Iri nej pre to ga je u ime no vo sad skog sve {ten stva ~e sti tao je Bo `i} svim ver ni ci ma.

- Na ovaj ve li ki pra znik ro |e wa spa si te qa sve ta, go spo da Isu sa Hri sta, `e lim da upu tim svo je sr da~ ne o~in ske ~e stit ke svim ver ni ci ma na {e epar hi je ba~ ke i svim hri {}a ni ma u No vom Sa du sa ra do snim bo `i} nim po zdra vom “Mir Bo `i ji! Hri stos se ro di! “- sa op {tio je Iri nej.

Ju tre wa i li tur gi je po vo dom naj ra do sni jeg hri {}an skog pra zni ka odr `a ne su u pra vo slav nim hra mo vi ma {i rom Voj vo di ne.

Osim Srp ske pra vo slav ne cr kve, Bo `i} su ju ~e pro sla vi li Ru ska pra vo slav na cr kva, Je ru sa lim ska pa tri jar {i ja, Sve ta Go ra, sta ro ka len dar ci u Gr~ koj i egi pat ski Kop ti, ko ji po {tu ju ju li jan ski ka len dar.

Bo `i} se pra znu je u kru gu po ro di ce, pri pre ma se za jed ni~ ki ru ~ak i ~e sni ca, a da ru ju se uku }a ni. Do la zak po lo `aj ni ka, mu {kog de te ta ili uspe {nog mla di }a, u dom kao ~e sti ta ra pra zni ka - jo{ je u prak si. Pra znik od li ku ju bo `i} na sve }a, tek oze le ne la p{e ni ca, bo `i} ni ko la~, pe ~e ni ca i bo ga ta tr pe za. U ~e sni cu se sta vqa du kat, zlat nik ili no vac, a za ono ga ko ga do bi je ve ru je se da }e bi ti us pe {an to kom ~i ta ve go di Fo to: R. Ha yi} ne.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

PRO SLA VA BO @I ]A U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Hu ma ni tar ni ma skem bal na le du Hu ma ni tar ni ma skem bal po sve }en ma li {a ni ma iz Si gur ne de~ je ku }e or ga ni zo van je po dru gi put ove zi me na kli za li {tu na [tran du. Ula zni ca za sve gra |a ne ko ji su u no vo go di {woj ra do sti hte li po mo }i i dru gi ma, 6. ja nu a ra je na le du po red Du na va, kao i obi~ no bi la igra~ ka ili slat ki{.

Za ani ma ci ju ma li {a na bio je za du `en „Mi ni klub”, a po se ti o ci su se mo gli ugre ja ti i uz „Ma kval ~a je ve”. Iz najm qi va we kli zaq ki se na pla }i va lo po re dov noj ce ni od 100 di na ra, a pri ku pqe ni no vac JKP „Grad sko ze le ni lo” ulo `i }e u ku po vi nu bo `i} nih i no vo go di {wih po klo na za de cu Si gur ne de~ je ku }e.

A. L.

NA IN STI TU TU ZA VI NO GRA DAR STVO U KAR LOV CI MA

Obu ka o po zna va wu vi na No vi kurs “Po sta ni te i vi po zna va lac vi na” u or ga ni za ci ji De part ma na za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du po ~i we 18. ja nu a ra. To je ~e tvr ta obu ka na me we na qu bi te qi ma bo `an ske ka pqi ce, ko ji kroz niz te o ret skih pre da va wa i prak ti~ nih ve `bi mo gu ste }i za vid no zna we o vi ni -

ma. ^a so vi }e bi ti u In sti tu tu za vi no gra dar stvo u Srem skim Kar lov ci ma. Obu ka tra je me sec da na, a pre da va wa su tri pu ta ne deq no.

De taq ni je in for ma ci je mo gu se pro ~i ta ti na saj tu Po qo pri vred nog fa kul te ta (oba ve {te we – ak tu el no sti - po sta ni te i vi po zna va lac vi na) ili do bi ti na broj te le fo na 065-8633122. Kurs vo di Qu bi ca Ra dan.

Z. Ml.

Vra ti mo se hri {}an skim vred no sti ma Tra di ci o nal nim po zdra vom “Mir bo `i ji, Hri stos se ro di” epi skop srem ski Va si li je ~e sti tao je pra znik hri {}an ske ra do sti, Bo `i} `i te qi ma Srem skih Kar lo va ca i ce le Epar hi je srem ske na Bad we ve ~e u kar lo va~ koj Sa bor noj cr kvi pod se tiv {i da to ni je obi ~an, ve} va se qen ski i sve hri {}an ski po zdrav ra do sti u i{ ~e ki va wu do la ska Isu sa Hri sta na ovaj svet.

- Ro |e we Isu sa Hri sta, ko me se ra du je mo, ni je sva ki da {we ro |e we – re kao je vla di ka Va si li je. - Ka `u sve ti oci da ni je do voq no da se sa mo ra du je mo za Bo `i}, ne go tre ba to da ~i ni mo ne pre sta no, jer u slu ~a ju Isu sa Hri sta ne pre sta je pro ces ra |a wa i ra do sti. Ra du ju }i se naj ve }em po se ti o cu pla ne te i ~o va ~an stva, pri `eq ku je mo da se on ro di u na {im du {a ma i sr ci ma, ko ji }e u pre ne se nom zna ~e wu bi ti pe }i na i ja sle, u ko ji ma se Isus ra |a, do no se }i nam ra dost,

mir, bla go sta we i qu bav me |u na ma u ovom i ova kvom sve tu, ko ji je obre me wen mno go broj nim te {ko }a ma, is ku {we wi ma i ne da }a ma. Iz laz iz to ga je u na di, ko ju mi hir {}a ni ima mo.

Na {a na da je u bo gu , u ra do sti,

u no vo ro |e nom bo go mla den cu Hri stu.

Vla di ka Va si li je je u bo `i} noj po ru ci Ka rov ~a ni ma i svim `i te qi ma Epar hi je srem ske, po zvao sve da se vra te hri {}an skim vred no sti ma, mo ra -

lu, hri {}ank som `i vqe wu po po stu la ti ma i sve tim za po ve sti ma. ^e stit ka ma se po ri dru `io i pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} po `e lev {i svi ma da Bo `i} i na red ne da ne pro ve du u to le ran ci ji , qu ba vi, sre }i i raz u me va wu.

- Na pra gu smo go di ne ko ja ne }e bi ti ni ma lo la ka, a pred na ma su i ve li ka is ku {e wa.

Vi {e ne go ikad, mo ra mo se vra ti ti hri {}an skoj ve ri i svim onim vred no sti ma ko je ona pro po ve da.

Na Bad we ve ~e je po vi {e go di {wem obi ~a ju u cen tru Kar lo va ca za pa qen bad wak u or ga ni za ci ji lo kal ne sa mo u pra ve i cr kve.Ovom ~i nu je kao i uvek pri su stvo vao ve li ki broj gra |a na, za ko je su obez be |e ni ku va no vi no, na ran xe i ja bu ke, a to kom da na i ve ~e ri su de qe ni i ku} ni bad wa ci ko je su pri pre mi li Na ci o nal ni park “Fru {ka go ra” i Ko lo srp skih se sta ra.

Z. Ml.

Bad wa ci po de qe ni, {u ma sa ~u va na Po de lu bad wa ka ora ga ni zo va lo je 6.ja nu a ra Jav no pred u ze }e Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra”, ta~ no u pod ne na Tr gu slo bo de pred Grad skom ku }om. Gra |a ni su ta ko mo gli bes plat no do }i do tra `e nog drv ce ta, a Fru {ka go ra osta ti {to ma we o{te }e na od neo ra ni zo va ne i ne sa ve sne se ~e mla dog hra sta.

- Ovi bad wa ci su pri pre mqe ni u re dov nom plan skom ga zdo va wu hra sto vim {u ma ma, ta ko da wi ho vim od stra wi va wem ni je na ne ta ni ka kva {te ta - re kao je di rek tor ovog na ci o nal nog par ka Do bri vo je An to ni}.

On je do dao da je za do vo qan do sa da {nim in tre so va wem za ovu ak ci ju, te da su na isti na ~in obez be di li ve li ke bad wa ke, ko ji su se

pa li li na bad we ve ~e u svim ma na sti ri ma i cr kva ma.

- Ne sa ve sni gra |a ni obi~ no za bad wak uzmu hra sto vo dr vo, ko je je sta ro od se dam do 10 go di na i ta ko na pra ve ogrom nu {te tu, jer se us kra te we go ve bla go de ti u na red nih sto ti wak i vi {e go di na, ko li ko bi to dr vo osta lo na Fru {koj go ri - za kqu ~io je An to ni}. A. L.

V rEMEPLOV

Za tvor u lo {em sta wu Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku za tra `i lo je 8. ja nu a ra 1811. od Ma gi stra ta No vog Sa da da ob ja sni za {to su ~e sta bek stva iz grad ske tam ni ce. Ka pe tan grad ske po li ci je Franc De mjak je od go vo rio krat ko i ta~ no – “Za to {to je grad ski za tvor u ve o ma lo {em sta wu”.

Dve pro sto ri je za „is tra `ne su `we” i jed na za osu |e ne, ne ma ju si gur ne pro zo re i vra ta, dve pod zem ne tam ni ce su uru {e ne i sa svim ne u po tre bqi ve, a ne do sta je i „pri stoj ni ji arest za bo qe gra |a ne”.

Na me sni~ ko ve }e je na re di lo grad skim vla sti ma da u {to kra }em ro ku oba ve neo p hod ne gra |e vin ske ra do ve na za tvo ru i da po ja ~a ju stra `ar sku slu `bu.

N. C.

c m y

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa8.januar2012.

dnevnik

VREDNA DONACIJA STIGLA U BETANIJU

Novi inkubatori spas za mala bi}a U Be ta ni ji se go di {we ro di vi {e od 6.500 be ba, a od tog bro ja sva ka osma pro ve de ne ko vre me u in ku ba to ru, zbog pre vre me nog ro |e wa ili zdrav stve nog sta wa. Gi ne ko lo {ko-aku {er ska kli ni ka u No vom Sa du ras po la ga la je sa 20 in ku ba to ra ko ji su, ugla vom, sta ri je ge ne ra ci je. Za hva qu ju }i sko ra {woj do na ci ji in du stri je me sa „Ma ti je vi}”, a u okvi ru ak ci je „Bit ka za be be”, po ro di li {te je do bi lo de set no vih in ku ba to ra, {to je do vo qan broj na spram tre nut nih po tre ba.

Pre vre me ni po ro |aj se de fi ni {e kao po ro |aj pre 37. ne de qe trud no }e.

Zbog ra ni jeg do la ska na svet i kra }eg vre me na pro ve de nog u sto ma ku maj ke, ovim be ba ma je od u ze to vre me po treb no za rast i pri pre mu za sa mo sta lan `i vot iz van ma te ri ce, za to im je po treb na spe ci jal na ne ga ka da do -

|u na svet. U in ku ba to ru pre vre me no ro |e na be ba do bi ja pre ko po treb nu kon cen tra ci ju ki se o ni ka, kao i od go va ra ju }u tem pe ra tu ru. In ku ba tor be ba ma pru `a i izo la ci ju i ste ril nu sre di nu, jer je imu ni si stem pre vre me no ro |e ne be be ne zreo, uka zu ju iz Be ta ni je.

Dok su nor mal no ro |e ne be be te {ke pre ko 2,5 ki lo gra ma, te -

mo gu da funk ci o ni {u sa mo stal no. Du `i na be bi nog bo rav ka u bol ni ci, kao i da li }e pre `i ve ti, za vi si od ne de qe ro |e wa, ste pe na raz vi je no sti or ga na, te `i ne, ot por no sti sa me be be, pri sut no sti bo le sti ili de fek ta, ali i mno gih dru gih fak to ra.

Iako je uzrok pre vre me nog po ro |a ja u naj ve }em bro ju slu ~a -

In ku ba tor pre vre me no ro |e nim be ba ma pru `a izo la ci ju i ste ril nu sre di nu, po treb nu kon cen tra ci ju ki se o ni ka, kao i od go va ra ju }u tem pe ra tu ru `i na pre vre me no ro |e nih be ba kre }e se iz me |u 500 gra ma i 2,5 ki lo gra ma. U za vi sno sti od ne de qe u ko joj su se ro di le, ne ke be be }e se br `e opo ra vi ti, a ne ki ma }e bi ti po treb na in ten ziv na bol ni~ ka ne ga, dok im se or ga ni ne raz vi ju do voq no da

je va ne po znat, na po mi wu le ka ri, po sto je broj ni fak to ri ko ji mo gu do pri ne ti pre vre me nom ra |a wu be be - in fek ci je, skra }e we gr li }a, ne ka sta wa maj ke, ali i be be... Da do pre vre me nog po ro |a ja ne do |e, po treb no je re dov no i}i na kon tro le kod le ka ra,

pra ti ti du `i nu gr li }a ma te ri ce i le ~i ti even tu al ne va gi nal ne in fek ci je. Naj ~e {}i zdrav stve ni pro ble mi pre vre me no ro |e nih be ba su pro ble mi sa plu }i ma ko ja su ne zre la. Ma la te le sna ma sa i lo {a ter mo re gu la ci ja su dru gi ve li ki pro blem ko ji zah te va sme {taj be ba u in ku ba to ri ma.

U slu ~a ju po ro |a ja pre ter mi na i pri vre me ne ne `e qe ne raz dvo je no sti maj ke i de te ta, kod po ro di qa se mo gu ja vi ti i ose }a wa stra ha, za bri nu to sti, ne iz ve sno sti... To kom bo rav ka na Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo psi ho log sva ko dnev no raz go va ra sa maj ka ma pre vre me no ro |e nih be ba, ka ko bi im pru `i li ade kvat nu psi ho lo {ku po mo} i po dr {ku. Psi ho lo {ko sa ve to va we mo `e da olak {a po ro di qi ovaj stre san pe riod, sve dok maj ka sa de te tom ne na pu sti po ro di li {te.

I. Dragi}

MAKETARSKI KLUB „NOVI SAD” BELE@I USPEHE

Minijature verne kopije originala Teh ni~ ki ho bi ili pri me we na umet nost, ili mo `da na ~in `i vo ta, a naj ve ro vat ni je sve to za jed no. Tu se jo{ pre pli }u isto ri ja, ge o po li ti ka, teh ni ka, di zajn i mno ge dru ge stva ri, jed nom re~ ju - ma ke tar stvo. Dvo ji ca maj sto ra ma ke tar stva Pre drag Sta men ko vi} i Mi ro slav D. [qi vi} osno va li su sim bo li~ no 6. apri la pr o {le go di ne Ma ke tar ski klub “No vi Sad”, a iza wih je ve} oko 30 go di na ba vqe wa ovim ho bi jem.

- Sve po~ ne spon ta no, uglav nom ta ko {to ti te ~a ili ta ta po klo ne ma ke tu - ka `e Sta men ko vi}. Po en ta je u tom to ku stva ra wa pred me ta od 30, 40 pa do pre ko hi qa du de lo va.

Kre ne se sa „Oho„ le pi lom, a za vr {i sa ra di o ni com ko ja sa dr `i erbra {e ve, kom pre so re, po seb ne pin ce te, lu pe, spe ci jal n a le p i l a i far b e. Pre skla pa wa, sle di is tra `i va we

o ma ke ti, rec mo o avi o nu ili voj nom vo zi lu, ka ko bi is pa la iden ti~ no.

On ta ko po se du je i bi bli o te ku od pre ko 300 stru~ nih kwi ga i isto to li ko stru~ nih ~a so pi sa, ve za nih za avi ja ci ju i voj nu in du stri ju. Obi la zak aero mi tin ga i mu ze ja va zdu ho plov sta ta ko |e je oba ve zno. Do ko je me re se `e de ta qi sa we po ka zu je i na pri me ru jed ne ma ke te Mi ga 21, na pra vqe nog u raz me ri 1:72, ve li ~i na dla na jed ne ru ke, sa ka bi nom ko ja u se bi ima pre ko 40 de lo va.

- Kod nas se te {ko se do la zi do ma ke ta, uglav nom se one na ba vqa ju iz ino stran stva, a ce ne se kre }u od de set, pa do ne ko li ko sto ti na evra. Ja pan ci na rav no pred wa ~e u pr o iz vod wi vr hun skih ma ke ta, a je dan od osni va ~a na {eg klu ba Ne nad Mi klu {ev iza |u je po seb ne ma ke te od smo le - re kao je [qi vi}.

Tre nut no u svo joj ko lek ci ji ovaj ho bi sta ima oko 150 ma ke ta, ma da kao i ve }i na we go vih ko le ga, vi {e ima za pa ko va nih u ku ti ji, ne go za vr {e nih.

Ma ke tar stvo se na ovom kon ti nen tu u pla sti~ noj va ri jan ti po ja vi lo pre ne kih 70 go di na, a mi ni ja tu re ra znih teh ni~ kih do stig nu }a sa dru gim ma te ri ja li ma da ti ra ju jo{ iz da le kih da na. No vo sad ski Ma -

Pokloni stigli s praznicima Uru ~i va wem pa ke ti }a de ci Si gur ne de~ je ku }e i Dnev nog bo rav ka de ce sa po re me }a jem u dru {tve nom po na {a wu pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}, po `e le li su ovim ma li {a ni ma sre} ne no vo go di {we i bo `i} ne pra zni ke. U pa ke ti }i ma, ko je je pri pre mio Cen tra za so ci jal ni rad, de ca su do bi la {kol ski pri bor, igra~ ke i slat ki {e.

- No vo go di {wi i bo `i} ni pra zni ci jed ni su od onih da na u go di ni ka da se oku pqa mo sa svo jim naj bli `i ma, po ro di com i pri ja te qi ma. Ali, to su i da ni

ka da se tre ba se ti ti onih ko ji ma je po mo} po treb na i ko ji su na ne ki na ~in mar gi na li zo va ni u dru {tvu - ka zao je Jo va no vi} pri li kom po de le pa ke ti }a 6. ja nu a ra.

Di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi} is ta kao je da de ca i {ti }e ni ci Si gru ne de~ je ku }e i Dnev nog bo rav ka za slu `u ju da ose te ra dost no vo go di {wih i bo `i} nih pra zni ka kao i sva dru ga de ca.

U Si gur noj de~ joj ku }i tre nut no bo ra vi 11 be ba i ~e tr na e sto ro de ce, dok Dnev ni bo ra vak dnev no ko ri sti oko se dam de se tak de ce.

A. L.

QIQANA JEVREMOVI] HRABRO KORA^A KROZ @IVOT

Devojka koja pobe|uje predrasude

Da po sto je qu di ko ji ce ne ne ~i ju vred no }u i trud, po ka zu je i do na ci ja ko ju sva ke go di ne Ma ti ca srp ska do de qu je naj bo qem stu den tu u ime do na to ra iz Ame ri ke @ar ka Re qi na. Pro {le go di ne na gra du za svoj uspeh do bi la je biv {a {ti }e ni ca SOS De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci Qi qa na Je vre mo vi} ko ja je na ma ster stu di ja ma na Fa kul te tu or ga ni za ci o nih na u ka (FON) u Be o gra du, smer Evrop ski me nax ment i glo ba li za ci ja. Ova de voj ka je u Se lu pro ve la 15 go di na i, ka ko ka `e, pro ve de no vre me ta mo obe le `i la je bor ba za se be, pro tiv se be i pro tiv pred ra su da.

Mi ro slav D. [qi vi} i Pre drag Sta men ko vi}

ke tar ski klub ~lan je Me |u na rod nog udru `e wa pla sti~ nih ma ke ta ra i s tom ~i we ni com se po no se, kao je di ni u re gi o nu. Na naj ve }em svet skom ma ke tar skom oku pqa wu pr o {le go di ne u en gle skom Tel for du, pred sta vqa ju }i Sr bi ju, ovaj klub je u kon ku -

{to se re gi o na ti ~e, ne bi tre ba lo pu no da se bri ne mo, jer je kod nas ma k e t ar s tvo da l e k o raz v i j e n i j e ne g o kod na { ih kom {i ja.

Ka ko ka `u na {i sa go vor ni ci uku }a ni su im se ve} na vi kli na ovaj ho bi, jer zna ju ko li ko su u

Pre skla pa wa 30 - 40 pa do pre ko hi qa du de lo va, sle di is tra `i va we o ma ke ti, rec mo o avi o nu ili voj nom vo zi lu ren ci ji 25 ze ma qa ovo jio vi so ko ~e tvr to me sto.

Po re ~i ma Sta men ko vi }a ula zak u to udru `e we za ma ke tar ski klub zna ~i kao za Sr bi ju ula zak u Evrop sku uni ju.

- [to je ze mqa teh ni~ ki raz vi je ni ja, raz vi je ni ji je i ovaj ho bi, pa ga na pred ni je ze mqe tre ti ra ju kao re per teh ni~ ke ozbiq no sti ne ke na ci je – is ti ~e Sta m en k o v i} i do d a j e da

to me ozbiq ni, ali qu di sa stra ne i da qe zna ju da na to da gle da ju sa ni po do {ta va wem.

- Na pra vi li smo svoj sajt, a pr o sto ri je jo{ tra `i mo, je dan od pla no va udru `e wa je da kre ne mo sa ra di o ni ca ma o ma ke tar stvu i isto ri ji va zdu ho plov stva u {ko la ma ili re ci mo na Rad ni~ kom uni ver zi te tu - na ja vqu je [qi vi}.

A. Latas

BEZ ISKUSTVA, OBRAZOVAWA I STRU^NOSTI

I maloletnici ~ekaju zaposlewe Ne za po sle nih mla dih qu di od 15 do 19 go di na, ko ji ni ka da ni su stu pi li u rad ni od nos, na evi den ci ji no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we tre nut no ima 577. Naj vi {e ih je sa za vr {e nim ~e tvr tim ste pe nom stu~ ne spre me 256, za tim sa tre }im, pr vim i dru gim.

Na ~el nik za po sre do va we NSZ-a Mi o- drag Dra `i} ka `e za „Dnev nik” da ve }i nu mla dih qu di ko ji su u naj go rem po lo `a ju, sa osnov nom {ko lom ili ~ak i bez to ga, po ku {a va ju pre ko JEN pro jek ta ob u ~i ti za de fi ci tar na za ni ma wa ko ja se tra `e na wi ho voj li sti, a po tom i za po sli ti.

- Obi~ no se ob u ~a va ju za pe ka re, me sa re, obu }a re i po mo} ne rad ni ke. Oko sto

PAKETI]I ZA DECU SIGURNE DE^JE KU]E I DNEVNOG BORAVKA

qu di u do bi od 15 do 19 go di na su tre nut no ukqu ~e ni u ovaj pro je kat, a na{ ciq je da wih oko 15 od sto osta nu kod po slo dav ca kod ko ga su pro {li obu ku i ka da se ona za vr {i i ta ko do bi ju po sao - ka `e Dra `i}.

Mla di ma bez ika kvog obra zo va wa NSZ nu di i po mo} pri {ko lo va wu, obez be |i va wem kwi ga i pla }a wem pre vo za za one ko ji po ha |a ju {ko lu za obra zo va we od ra slih „Sve ti Sa va”.

Ta ko je i se dam na e sto go di {wi Ne nad M. do sa da ve} sku pio sko ro go di nu da na rad nog is ku stva na ra znim gra |e vin skim i mo ler skim po slo vi ma, a ka ko ka `e, ra di sve i osta lo {to mu se nu di, od ko pa wa do pre ba ci va wa na me {ta ja.

- Zbog te {ke ma te ri jal ne si tu a ci je u ko joj sam se na {ao sam sa maj kom, mo rao sam da na |em bi lo ka kav po sao i pre `i vim. Uz po sao ni je i{la {ko la, pa sam zva we bra va ra ubr zo na pu stio - ka `e ovaj mo mak.

Na evi den ci ju NSZ-a ni je se ni ka da ni pri ja vio, za sa da mu ne sme ta ni to {to ni je pri ja vqen na po slu, ni ti {to mu uz to ne ide sta`. Kwi ge u sko ri je vre me, ka ko na ja vqu je, ta ko |e ne pla ni ra da se la ti.

Ova kraj we ne iz ve sna eg zi sten ci ja za hva ta po mi {qe wu qu di iz NSZ-a pre te `no de cu iz si ro ma {nih po ro di ca, a na pu {ta we {ko le je po sle di ca po tre be da se {to pre do |e do bi lo ka kve za ra de.

A. Latas

Qi qa na je za svoj uspeh do bi la do na ci ja ko ju sva ke go di ne Ma ti ca srp ska do de qu je naj bo qem stu den tu u ime do na to ra iz Ame ri ke @ar ka Re qi na - Qu di ima ju obi ~aj da dru ga ~i je gle da ju na one ko ji su od ra sli u De~ jem se lu, da ih pot ce wu ju i oma lo va `a va ju - ka za la je Je vre mo vi}.

- To je ne {to sa ~im se kon stant no

Qi qa na Je vre mo vi}

ma ster stu di je i upi {e dok tor ske, a na pra gu je i da na |e po sao.

- Qu di tre ba vi {e da ula `u u de cu ko ja ni su u mo gu} no sti da se {ko lu ju, a ima ju ka pa ci te te i `e qu. To je ujed no i kar ta za bo qu bu du} nost, a ako qu di mo gu da u~i ne ne {to i da pro me ne ne ~i ji `i vot, to bi tre ba lo i da ura de. Sva ka ko da i vlast i svi nad le `ni tre ba da omo gu }e bo qe uslo ve `i vo ta de ci ko ja se na la ze u usta no va ma kao {to je De~ je se lo, ka ko bi im omo -

Koreni se ne zaboravqaju...

Do nor iz Ame ri ke @ar ko Re qin, po re klom je iz Mo kri na, a u ino stran stvo je oti {ao zbog po tra ge za bo qim `i vo tom. We gov pri ja teq iz rod nog me sta Du {an Po pov opi sao ga je kao iz u zet no vred nog i hu ma nog ~o ve ka ko ji ni kad ni je za bo ra vio oda kle je po te kao i ka ko te `ak `i vot ume da bu de.

- @ar ko je ~o vek ko ji ra di u fa bri ci i ima de se to ro de ce ko ja su sva vi so ko i{ko lo va na. On se jo{ dav no od lu ~io da ne ka ko, i po red svog skrom nog `i vo ta, na |e na ~in da po ma `e oni ma ko ji `e le da se {ko lu ju, ali ih `i vot ne ma zi - ob ja snio je Po pov na vo de }i da po me nu tog hu ma ni stu ne za ni ma ju po hva le i me dij ska pa `wa, ve} da on to ra di is kqu ~i vo iz ple me ni tih raz lo ga.

Po pov se se tio i jed ne fo to gra fi je na ko joj se na la ze Re qin i we go va de ca i na ko joj je jed no stav no na pi sa no:”Si ro ma @ar ko i we go vo bo gat stvo”. bo ri te, do ka zu je te se i dru gi ma, ali i se bi, da ste iz nad to ga. Bor ba pro tiv se be upra vo pod ra zu me va to, do ka zi va we se bi da se iz nad ste ro ti pa, a za se be se bo ri te jer ni je ni ma lo la ko od ra sta ti bez ro di te qa.

Pre ma re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ovo pri zna we pred sta vqa do kaz da qu di ko ji ula `u u se be uvek bu du na gra |e ni za svoj rad i trud. Ona ka `e da u Se lu sva ko ima mo gu} nost da se od lu ~i na ko rak vi {e u svom `i vo tu, {to se ti ~e obra zo va wa, i da im usta no va pru `a pu nu po dr {ku. Ono {to je wu mo ti vi sa lo da ulo `i mak si mum u svom {ko lo va wu je po tra ga za bo qim `i vo tom, na pred kom, bo qom bu du} no {}u. Qi qa na pla ni ra da za vr {i

gu }i li lak {e od ra sta we - za kqu ~i la je Qi qa na Je vre mo vi}.

A. Jerini}

nedeqa8.januar2012.

c m y

dnevnik

23

RADE MARJANOVI] ZA „DNEVNIK“ O PRVOJ JUGOSLOVENSKOJ REDITEQKI SOFIJI JOVANOVI]

„Go spo din” So ja je bi la ve li ka la fi ca o bar dan! Mo gu li da Vas za mo lim da mi za ka `e te in ter vju sa go spo di nom So jom Jo va no vi }em, iz go vo ri la je u da hu no vi nar ka jed nog be o grad skog ne deq ni ka pre dve-tri go di ne, po zvav {i mar ke ting Po zo ri {ta na Te ra zi ja ma.

– Iz vi ni te mla da da mo, ali go spo din je go spo |a i pre mi nu la je jo{ 2002. go di ne – od go vo ri la je {o ki ra na me na xer ka.

Ova pri ~a i dan-da nas kru `i Be o gra dom kao jed na od bo qih aneg do ta ko ja ide uz ime po zna te re di teq ke. A ko je bi la „go spo din„ So fi ja-So ja Jo va no vi} ma lo ko, po red ve} po me nu te no vi nar ke, ne zna.

So ja Jo va no vi}, pr va je `e na re `i ser u biv {oj Ju go sla vi ji. Kao ta kva re `i ra la je i pr vi ju go slo ven ski du go me tra `ni film u bo ji „Pop ]i ra i pop Spi ra„ (na gra |en zlat nom Are nom 1958.), a pot pi sa la je i de la kao {to su „Sum wi vo li ce„, „Or lo vi ra no le te„, „Si lom otac„, „Put oko sve ta„. „Go spo din„ ni je re `i ra la sa mo fil mo ve, ba vi la se i

D

se ri ja ma, dra ma ma i te a trom, a we nog u~e {}a u ra du po zo ri {ta na Te ra zi ja ma pri se }a se glu mac Ra de Mar ja no vi}.

– So ja je bi la kom plet na umet ni~ ka li~ nost, ne ve ro vat ne ener gi je. Na {em po zo ri {tu je da la mno go qu ba vi, sna ge i mno go le pih i ne za bo ravnh pred sta va.

Imao sam sre }e da igram u vi {e we nih po stav ki: „Vo lim svo ju `e nu„, „Maj boj frend„, „Ne ki to vo le vru }e„.

l Predstava „Neki to vole vru}e„ obnovqena je i ra|ena po wenoj originalnoj re`iji...

– Je ste, pre tri go di ne smo je Bu le Gon ci} i ja ob no vi li, sa ma lim iz me na ma u glu ma~ koj po sta vi. Po sle to ga je od ra |en i „Ka ba re„ Bo ba Fo sa, ko ji je ona pr vo bit no re `i ra la. l Od usijawa do vedre atmosfere na probama, ~ujemo, bilo je potrebno malo?

– Bi la je pra vi tip re di te qa onog ko va i vre me na i one {ko le.

Kad ka `em te {ko le, mi slim na to da je ima la sve u svo jim ru ka ma, ima la je re `i ju, glum ce, teh ni ku, ap so lut nu mo} nad ce lim an sam blom. Upra vo zbog te svo je ener gi je, ko ja je bi la ne ve ro vat na, u ne kim tre nu ci ma do la zi lo je do usi ja wa i on da se sve smi ri, ona sve to pre tvo ri u div nu at mos fe ru. To mo `e sa mo oso ba raz dra ga nog du ha i pu na zna wa. l Ali Soja je umela i da podvikne kada je trebalo...

– Je ste ume la da pod vik ne, ali mi je, kao svom stal nom sa rad ni ku, go vo ri la da je sve to igra i po zo ri {te. Ka da na pra vi sce nu, kad se na qu ti, sve je to zbog ani mi ra wa glu ma ca. Sku pi ih sve na jed no me sto i iz ~i sta mi ra na pra vi ga la mu i gu `vu. Kao ne za do voq na je ovim ili onim, a sve je to ko ri sti la da bi se eki pa ho mo ge ni zo va la. l Sigurno ste zapamtili savete koje vam je davala...

– ^e sto je go vo ri la „Ne moj ti to da mi re `i ra{, to su ge ni jal ci ve} smi sli li. Ti gle daj da to

na naj bo qi na ~in do ne se{ pred pu bli ku„. Mi u ovom vre me nu od mah ra di mo ona ko ka ko ne bi tre ba lo, a ne ka ko bi tre ba lo, to su su prot no sti. So ja je do zvo qa va la sa rad ni ci ma da da ju pred lo ge, sa slu {a la bi ih i vr lo br zo ili pri hva ti la ili od ba ci la.

Ni je vo le la pu no da se pri ~a, sa mo ka `e „haj de po ka `i“. l Ponekad je „gospodin„ Sofija Jovanovi} bila vrlo o{tra u svom obra}awu glumcima...

– Ume la je da pod vik ne i da mi ka `e „Ba to ne s..i!!!” We ni iz le ti u gru bo sti su bi li ja ko {ar mant ni i jed no stav no deo we nog sti la. l Koliko je mogla da bude o{tra prema glumcima toliko je „strepela od majke„...

– Is pri ~a }u vam i je dan de taq ve zan za So ju i we nu maj ku.

Maj ka joj je bi la jed na krep ka sta ri ca, vr lo du ho vi ta i du go ve~ na, kao i svi ~la no vi po ro di ce Jo va no vi}. Jed nom pri li kom So ja je do la ze }i na pro bu u po zo ri {te pa la i po vre di la ru ku. Pred lo `io sam joj da je od ve zem ku }i da joj se ne bi po gor {a lo sta we. Od ve zem je do sta na, ula zi mo na vra ta, a we na maj ka se di u so bi sa ~e ti ri dru ga ri ce i kar ta se. ^a {e sa vi wa kom su is pred wih, u usti ma ci ga re te, kao na fil mu. Maj ka gle da pre ma vra ti ma i pi ta „[ta je bi lo So jo?”. So ja, ko ja je ta da ima la 75 go di na, skru {e no od go va ra da je pa la i po vre di la ru ku. Ba ki ca se okre }e i uz dim ci ga re te ka `e: „A bre Soj ka, stal no ne ke pro ble me sa to bom imam„.

Ha, ha, ha, za mi sli te So ju u tim go di na ma ka ko je maj ka gr di - na sme jao se Ra de Mar ja no vi} za vr {a va ju }i raz go vor. n Zo ri ca Dra go je vi}

PUT OKO SVETA

PRSTEN U [ARGAREPI: Jedna [ve|anka je i te kako bila iznena|ena kada je u ba{ti na jednoj {argarepi na{la svoj vereni~ki prsten koji je izgubila pre 17 godina dok je ure|ivala ba{tu. Me|utim, kada je pred ovu Novu godinu iz ba{te donela nekoliko {argarepa, imala je {ta i da vidi - zlatni prsten je virio iz jedne od wih. Dobro da u kraju nema ze~eva.

IZGUBQENO-NA\ENO: Kondukter u pariskom prigradskom vozu prona{ao je plavi kov~eg u kom se nalazilo 20 pretopqenih zlatnih poluga, ~ija se vrednost procewuje na 800.000 evra.Ukoliko niko ne doka`e da je vlasnik kov~ega, zlato bi ravnopravno podelili Javni transport Pariza i kondukter koji je prona{ao kov~eg. I, mogu}e, na~in da u blagostawu provede penzionerske dane.

I KUSUR, MOLIM: Izvesni Majkl Fuler iz Leksingtona (SAD) hteo je da ceh od 476 dolara u robnoj ku}i plati nov~anicom od – milion dolara. Kada mu je kasirka rekla da ne mo`e da primi tu nov~anicu, niti da joj pada na pamet da mu vrati kusur od 999.524 dolara, po~eo je da se sva|a i poslovo|a je pozvao policiju, koja ga je uhapsila.

OTROVNI PAPRAS: Seli su da ru~aju paprika{ od ma~ke, u restoranu na jugu Kine, a onda je jednom od wih, milioneru Longu Lijuanu pozlilo, da bi ubrzo preminuo. Najpre je uhap{en vlasnik restorana, da bi prst sumwe posle pao na jednog od partnera za kojeg se veruje da je „za~inio”paprika{ otrovnom travom. Ispada da je pokojnika `ivota stajala neumerenost – za razliku od ostalih za stolom previ{e je puta posezao za kutla~om.

KER ZA PRASETINU, BOLNI^AR ZA SRNETINU

Ve se la lo va~ ka dru `i na o va~ ka go di na za ~as pro |e, la na ni vou i – pao je s ~e ke! Ubr a ni ovoj ko ja je sko ro za na - zo je shva tio da je te {ko po vre dio ma, kao ni bi lo ko joj pret - no gu, te da ne mo `e sam da se od ve hod noj na rav no, ni je fa li lo lu de ze kod le ka ra. Mo bil nim te le fo lo va~ ke ko mi ke, ta ko svoj stve ne nom je po zvao gru pu pri ja te qa lo va ca, ko ja je ubr zo do {la do we ovoj bran {i.

Da je sva ki lov, pa i onaj na iz - ga „la dom ni vom” na ko joj je bio gled naj o bi~ ni ji, sa stal nom eki - ve zan ne {to ra ni je od stre qe ni pom i na “sto pu ta” pre {par ta nom srn da}. Po vre |e ni lo vac se ubr zo lo vi {tu uvek no vi do `i vqaj i na {ao na Ur gent nom ode le wu lo pri ~a za se be, uvi de li su jed no kal ne bol ni ce gde mu je uka za na pri li kom i lov ci iz Ka ra vu ko va, po mo}, a ka da su mu dru ga ri iza ko ji ma je “{ou pro gram” u dva na - {li iz bol ni ce i pri {li xi pu – vra ta pri re dio ni ko dru gi do ta da srn da }a ni je bi lo!

Ozlo je |e na lo va~ ka dru `i na jed no go di {wi po en ter Bjan ko.

Po ten ci jal do brog lo va~ kog ke ra ni je na me ra va la da sve to pro |e ni je bio spo ran, a po naj ma we ta - tek ta ko, pa je po zva la po li ci ju. lent da lov ci ma pri re di “pro - Do |o {e or ga ni re da i be hu vr lo gram” sat kan od tre nu ta ka stra ho - efi ka sni, kra dqi vac je ubr zo pro na |en: bio je to je dan od bol ni vi tog be sa do gro ho ta sme ha...

Jed nom pri li kom Bjan ko je kre - ~a ra lo kal ne me di cin ske usta no nuo s lov ci ma iz Ka ra vu ko va u lov ve ko ji je, pro la ze }i po red „ni ve” uo~io po ten nci i – iz gu bio se. jal nu sr ne ti nu Tra `i li su ga na tr pe zi, pa je sa ti ma, do zi va Naravou~enije: br `e - bo qe ski li, zvi `da li ne stavqajte nuo srn da }a s ha mu, ali uza lud, ulov na haubu u be, po neo ga i kao da je u ze sme stio u jed noj mqu pro pao. Is po sta vi lo se da ni je pro pao u ze - bol ni~ koj pro sto ri ji s be lim mqu, ve} u dva me tra du bok sta ri plo ~i ca ma...

Na ra vu ~e ni je: ne sta vqaj te bu nar. Lov ci su se za ~as sna {li, im pro vi zu ju }i “la nac” u kom su ulov na ha u bu, ni je lo va~ ki i eti~ dr `a li je dan dru gog, a po sled wi ki! me |u wi ma je us peo da iz vu ~e Bjan U lo vu na ze ~e ve se ~e sto ja vqa ka na su vo. (na zo vi) pro blem ka da je dan lo vac Ne ko li ko ne de qa po sle to ga, od stre li dru gog ze ca (a je dan mu je opet se oku pi la lo va~ ka dru `i na, ve} u ru ka ma ili „spa ko van” tj. sve a je dan od wih je u ge pek svog kom - za nih no gu ma ni lom oka ~en o ra bi ja sme stio pe ~e no pra se, da na - me). Tre ba ulov no si ti pre ko ora kon lo va po ~a sti dru ga re. Na rav - wa ki lo me tri ma, {to ni je ni naj no, ta mo ke ro vi ma, pa ni Bjan ku, ma we la ko. Na pro tiv. Ali, je dan ni je bi lo me sta, pa je sme {ten u do mi {qa ti lov xi ja se do se tio jed ka bi nu, za jed no s lov ci ma. Ka da su no stav nog re {e wa: jed nog ulo vqe sti gli na od re di {te, dru ga ri su nog ze ka na je osta vio u ke su, a ke su iza {li iz kom bi ja, a Bjan ko je us - oka ~io na o ma we sta blo to po le, s peo da {a pom do tak ne iz ve sni ide jom da ga u po vrat ku ku }i po ku pre ki da~ i po kre ne cen tral nu pi. Ka da se po sle sat vre me na vra bra vu za za kqu ~a va we! On je sa da tio po ze ca, ni {ta mu ni je bi lo ja bio sam u za kqu ~a nom vo zi lu, sa sno, te se zbu we no okre tao le vo de sve pu {ka ma i pra se tom u ge pe ku, sno sa ogrom nim upit ni kom iz nad a lov ci su bi li na po qu. Ka ko sa da gla ve: ajd’ {to ni je bi lo ze ca, ne go ot kqu ~a ti kom bi? ni je bi lo ni to po le na ko ju je ke su Dok su lov ci ob i gra va li oko oka ~io. Bra ti ja je ra ni je sni mi la kom bi ja pro sto ne ve ru ju }i {ta ih {ta je ura dio, te ih ni je mr ze lo da je sna {lo, Bjan ko je mir no se deo. skok nu po te ste ru...

– Mi ona ko be sni ga la mi mo, a Ne dav no je jed no lo va~ ko udru on “mr tav - la dan” se di na se di {tu `e we or ga ni zo va lo lov za po ~a i gle da nas. Sa mo {to nam se ni je sne i za slu `ne ~la no ve. Sta ri ne, sme jao! - pri se }a se je dan od ak te ko je su se upr kos tmur nom i ki {o ra do ga |a ja. vi tom da nu po ja vi le na tra di ci o Lov ci su sa da mo ra li da iz i gra nal nom oku pqa wu, mo gle su, osim va ju lo po ve i obi ju vla sti ti kom fa za na, ku }i po ne ti i do bru lo bi. To im je na kon sil ne mu ke po va~ ku pri ~u. {lo za ru kom, ka da je po mo }u no Na i me, je dan od lo va ca obo rio je `i }a otvo ren je dan ma wi pro zor fa za na na po lo vi ni lo va i uba cio na vo zi lu, te je kom bi ot kqu ~an. ga u pro stran, otvo ren zad wi xep Tek ta da je mo glo da kre ne opu - lo va~ kog pr slu ka. Ne {to ka sni je, {te no u`i va we, uz smeh i ko men - dok se sa gi wao da po dig ne dru gog ta re Bjan ko vih uj dur mi. obo re nog fa za na, fa zan ko ji je bio Za ni mqi va (ma hom lo va~ ka) u xe pu je do {ao se bi, is ko ~io iz pri ~a de si la se na is to ku Sr bi je. xe pa i u pu nom tr ku jur nuo pre ko Je dan lo kal ni funk ci o ner po peo ora wa. Po {to je u lo va~ koj prak si se ono mad na vi so ku ~e ku da na woj do ka za no da mr tvi fa za ni ni su pri ~e ka srn da }e. Vre me je pre kra - sklo ni be `a wu, lo vac se ni je oba }i vao uz po ko ju i jo{ po ko ju ~a - zi rao na upo zo re wa da „we gov“ fa {i cu, a ka ko to obi~ no bi va, pa - zan be `i. Ali po be `e, pa je mo rao `wa je po pu sti la, re flek si za ta - da pri pu ca ko le ga... ji li, kor di na ci ja po kre ta ni je bi nDu {an Kne `i}

L

24

oglasi

nedeqa8.januar2012.

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefon 063/301-975, 063/370787.

41676

nema~kog, ^ASOVI engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

44756 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta.

Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i.

Profesor.

Telefon 021/6399-305.

44757

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim.

Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

44797

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

44758

ZA POZNATE KUPCE hitno potrebni Limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/250-02-13.

563819 IZDAJEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/811-7331.

563835 IZDAJEM u Branimira ]osi}a lepo name{ten stan 28m2, odvojena kuhiwa, odmah slobodan. Telefon 063/811-7331.

563836

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadaskog Sajma 7.

Telefon 063/765—36-32.

44695 LIMAN IV - Narodnog Fronta 73/a jednosoban 27 m2. name{ten, lift, CG, daqinski toplovod, kablovska, telefon, 130 eura. Telefon 021/469-125, 063/550-656.

44697 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 021/6432205 i 063/548-314.

44699 IZDAJEM komforan name{ten stan od 50m2 u ul. Bra}e Jovandi} 9.

Telefon 063/514-418.

44468 POVOQNO izdajem jednosoban dvori{ni name{ten stan u blizini centra.

Telefoni: 021/466-367, 064/304-7832, 064/121-7214.

44659 IZDAJEM name{tenu garsoweru na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Rumena~ke, 22m2, 100 evra mese~no. Telefon 064/3842-414.

44670 IZDAJEM komforan jednosoban stan, Novo naseqe, Ul. Stevana Hristi}a br. 29, drugi sprat, lift, terasa. Telefon: 060/6395877.

44745 IZDAJEM salonski stan u Ul. Petra Drap{ina, dvosoban, 66m2, prvi sprat, za kancelarije. Telefon: 506-286.

44751 TELEP - izdajem tri stana, prazna ili name{tena sa grejawem, klimom, telefonom.

Telefon 063/504-082.

44765 NOVA garsowera, nov name{taj, na Somborskom bulevaru do Liman IV, male re`ije, 120E + depozit. Telefon 064/100-4575.

44780 IZDAJEM nov stan od 53m2, CG, lift, ugra|ena kuhiwa, 3. sprat, ulica Bra}e Ribnikar. Telefon 063/596-189.

44782 IZDAJEM nov stan 75m2 centar, 2. sprat. lift, dnevni boravak u staklu, mo`e za poslovni prostor, parking mesto. Telefon 063/1152-660.

44783 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon 063/808-5454, 021/6431-917.

44785 IZDAJEM name{ten stan u Novom Sadu u Ul. Danila Ki{a, 53 m2, cena po dogovoru. Telefon: 062/491-984 i 062/221-004.

44793

dnevnik

jednosoban IZDAJEM name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit) centralno, parket, kablovska, prizemqe. 120 E + re`ije.

Telefon 021/6366-882, 064/819-50-93.

44831

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528137.

563837

PRODAJEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2. Telefon 064/18-40060.

43757

NA BULEVARU OSLOBO\EWA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900 ukwi`en, lift, terasa.

Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

563867 U CENTRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2, ukwi`en, III sprat, terasa, cena 30.000. www.nekretninemojdom.com. {ifra 1002099. Tel. 451-318, 523193.

563868

PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550 evra po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Tel. 063/105-0-105.

563815 PRODAJEM garsoweru 14.500 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598878.

563813

NOVO NASEQE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 lep raspored, ukwi`en, za 32.000.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563840 STANICA!!! Stan od 40m2 u zgradi sa liftom komforan jednosoban po povoqnoj ceni.

Pozovite!!!

Telefon 065/250-02-13.

563820 JEDNOSOBAN, Liman II, 39m2, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41.500E. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

563832 VASE STAJI]A garsowera 25m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe.

Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

563838 GARSOWERA, centar Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

563830 SALAJKA, garsowera, useqiva, 21m2, useqivo, papiri uredni, 17.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

563890

oglasi

dnevnik

HITNA PRODAJA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 26.000.

Tel. 021/425-653, 063/536563860 212.

GRBAVICA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na Kompletna dvori{te. ponuda na www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

563864 KOD SAJMA ukwi`en stan 27m2 sa odvojenom kuhiwom prozorom, drugi sprat, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

563865 BULEVAR EVROPE 23m2, gradi „Moj Dom” cena 1150evra/m2. Tel. 451318, 523-193.

563866 JANKA ^MELIKA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 16.500E. Telefoni: 021/526-622, 063/441-663.

563894 PRODAJEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695 evra/m2, u Novom Sadu.

Tel. 062/577-595.

563817

LIMAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563839

BRA]E JOVANDI] jednoiposoban stan 50m2 na ni`e spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 6612262.

563844 TOLSTOJEVA jednoiposoban stan 40m2 ukwi`en, na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563845 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, povoqno.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563846 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2, odli~an raspored, lift, terasa, u neposrednoj blizini @elezni~ke stanice, povoqno.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563847

LIMAN II!!!

Jednoiposoban stan od 53m2 ni`e spratnosti, isto~na strana, lepa terasa useqiv po dogovoru.

Telefon 065/250-02-13.

563821 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi, 450 evra/m2, brzo gotov, na Novom nasequ u Novom Sadu.

Tel. 063/598-878.

563814 HITNO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563842 NOVA DETELINARA, useqiv, jednoiposoban, I sprat, 37.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

563888 ALEKSE [ANTI]A, pla}ene komunalije, preduseqewem, 39m2, I sprat.

Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622.

563893

U [IREM CENTRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi 46.350, odmah useqiv. www.nekretnine-mojdom.com. {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523193.

563869 NA UGLU BUL. EVROPE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto}na strana 1100evra/m2 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

563870 STEVANA MOKRAWCA, ukwi`en dvosoban, I sprat - 63m2. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622.

563892 SOMBORSKI BULEVAR, 56m2-37.000E, uredni papiri. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91.

563897 CENTAR Laze Kosti}a 44m2 mawi dvosoban stan u novoj zgradi, prvi sprat, cena 51.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

563871 LIMAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Tel. 451-318, 523193, kompletna ponuda www.nekretninemojdom.com.

563872 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite!

Cena 1100 ima povrat PDV-a. Tel. 523-193, 451318, www.nekretnine-mojdom.com.

563873 DVOSOBAN stan 51m2 ukwi`en renoviran, cena 37.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1002103.

563874 DVOSOBAN stan u centru kod stadiona Vojvodine prvi sprat ukwi`en 56m2, cena 53.500. {ifra 1002098. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

563875 DVOSOBAN stan na Bulevaru oslobo|ewa 53m2 nova zgrada kod „Dnevnika”, ukwi`en, cena 54.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

563876 KOD STANICE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu ukwi`en, renoviran, cena 46.400. Tel. 451318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

563877 U NOVOJ ZGRADI Okrugi}eva ulica dvosoban stan 48m2 na III spratu. Ekstra povoqno 38.200.

Tel. 451-318, 060/0730-577, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002278.

563878

nedeqa8.januar2012.

KOD STANICE u novoj, ukwi`enoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001914.

563879 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60.000. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com.

563863 HITNA PRODAJA! Nov DS 48m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, IV sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, italijanske plo~ice, sig. vrata, brzo useqiv, cena samo 46.500 sa PDV-om! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

563859

HITNO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena 39.900. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

563861 @ELEZNI^KA ULICA, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

563843 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400. Telefoni: 528137, 661-2262.

563841 HITNA PRODAJA!!!

Odli~an DS 65m2, Novo naseqe, V. ]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, sig. vrata, pvc stolarija, odmah useqiv, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 52.000!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

563855 HITNA PRODAJA! Odli~an, nov DS 45m2, Koste [okice, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.900.

Tel. 021/425-653, 065/5536-212.

563856 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!!

Cena 56.000. Tel. 021/6616324, 063/536-212.

563857

25

26

oglasi

nedeqa8.januar2012.

DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

563828 BULEVAR OSLOBO\EWA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.

Telefoni: 528-137, 6612262.

563848 BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora.

Telefon 063/1071111.

44012 SREMSKI KARLOVCI, centar, prodajem nov, ukwi`en, dvosoban stan.

Telefon: 063/548-906.

44795 GRBAVICA, ukwi`en dvosoban stan 53m2, starija gradwa, klasi~an redosled, povoqno. Telefon 021/6624-218.

44832 NOVO NASEQE, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2, bez ulagawa, cena 36.000E. Telefon 021/6624-218.

44833

BERISLAVA BERI]A originalan dvoiposoban stan 65m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

563849 PARK SITI!!!

Dvoiposoban stan od 70m2.

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

563822 DVOIPOSOBAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

563880 ODLI^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 67.000.

Slike na www.nekretninemojdom.com, {ifra 1000629. Tel. 451-318, 523193, 063532243.

563881 ODLI^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwi`en, novija gradwa, cena 61.300. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193.

563882 U NARODNOG FRONTA 68m2 komplet renoviran cena 72.200, Liman III. {ifra 1000752, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

563883 NA BEOGRADSKOM KEJU trosoban stan 81m2 na drugom spratu s pogledom na Tvr|avu, lift, terasa, odr`avan 88.000. {ifra 1002250,

www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

563884 UGAO Lov}enske i Radni~ke ulici 73m2, II sprat, novija zgrada, lepa terasa. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 563885 523-193.

HITNO!!! Odmah useqiv TS 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena sa prozorom, kuhiwa mogu}nost ukwi`en, kupovine i gara`e od 17m2! Cena 68.600. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

563858 NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi.

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

563824 SEQA^KIH BUNA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park.

Telefon 528-137.

563850 DIMITRIJA AVRAMOVI]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563851 RADNI^KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni:28137, 063/811-7331.

563852 HITNA PRODAJA!!! trosoban kod Socijalnog, stara gradwa, ukwi`en, tri mokra ~vora, lift, u korektnom stawu. Cena po dogovoru.

Vlasnik.

Telefon 061/269-20-66.

44609 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/502025.

44762 PRODAJEM ukwi`en stan na Limanu IV od 80m2 lepa lokacija povoqno.

Cena po dogovoru.

Telefon 064/888-34-28, 063/605-089 44820

TROIPOSOBAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

563833 PE[A^KA zONA centra Novog Sada u odli~noj zgradi sa liftom, III sprat, ukwi`en, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002181.

Tel. 451-318, 523-193.

563886 ODLI^AN penthaus 105m2 na uglu Bulevara Evrope i Koste Racina plus 30m2 terase gradi „Moj Dom”. Tel. 451-318, 523-193.

563887

CENTAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

563853 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

563854 SITI!!!

PARK ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!!

Telefon 063/500-213.

563825 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 065/250-02-13.

563826 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

563827 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213.

563823 ^ETVOROSOBAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e.

Telefon 064/200-3103.

43017 GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwi`en, 4. sprat, mogu}nost gara`e sa parking mestom. Telefon 066/450-655.

43782 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene.

Telefon: 063/50-90-30.

42595 NOV, centar, 80m2, troiposoban IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000E. Telefon 063/346-288.

44711 WEGO[EVA pe{a~ka zona, odli~an, 3.5 stan, 80m2 funkcionalan, bezbedan, drugi sprat, trostrano orjentisan. Idealan za mla|i bra~ni par.

Telefon 066/811-039.

44800

PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105.

563816 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod autoputa, 35.000 evra. Tel. 063/26-77-80.

563818 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambenoposlovni prostor.

Telefoni: 526-622, 063/1124-911.

563895

KA], ku}a 120m2/600m2, bez ulagawa, ukwi`ena, 52.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

563889 PLAC, Popovica, 1000m2, gra|evinski, ,mo`e 2x500m2. cena 35 evra. „Kvart” 064/189-38-87, 021/450-417.

563834 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!!

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

563831 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo: 3,5E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

563829 BANO[TOR, ukwi`ena vikendica sa pogledom na Dunav, plac 1100m2, cena 31.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622.

563891 HITNO prodajem ku}u sa tri lokala i dva odvojena stana, plac 860m2 na Klisi, Otokara Ker{ovanija 4. Telefon 060/0549852. Sa{a 44568 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

44709 UzIMAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~.

Pla}am po{teno. Telefon 0642921329.

44429

dnevnik

PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977.

44011 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75.

44824

IzDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527258, 021/66-21-791, 064/2780-303.

42931

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv lokal od 57m2, D. Avramovi}a, PR, uli~ni, vi{enamenski, parking ispred, mo`e i zamena za nekretnine i za auto! Cena samo 46.500.

Tel. 021/425-653, 063/536212.

563862 NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno!

Telefoni: 526-622, 063/1124-911.

563896

KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu.

Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

43416

PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002. registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije: 069/1557100.

44229 PRODAJEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te u voznom stawu.

Telefon 6330-891, 062/8586-667.

44830

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939.

44228

PRODAJEM simpov trosed, dvosed, fotequ godinu stara Cena novog 700 E. i izuzetan trpezarijski sto + 6 stolica sve u pola cena. Telefon 060/050-6506.

44704

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 15 -19.

44707

oglasi l ^iTUQe l PoMeni

dnevnik

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Ul. Cvijanovi}, Jevrejska br.

23.

021/421-452, Telefon: 064/131-2135.

41654 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

44430 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 15 -19.

44705

Tu`nim srcem javqamo da je u 60. godini iznenada preminuo na{ suprug, otac i deda

nedeqa8.januar2012.

GODI[NJI POMEN mom suprugu

Du{anu Radovi}u

Jovan Kantarxi} Brica

Hvala za dobrotu i uspomene kroz koje postojimo.

1952 - 2012.

Pater de coelis Deus ora pro nobis

Sahrana je u ponedeqak, 9. 1. 2012. godine, u Rumenki.

Polazak od ku}e `alosti u 14 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Zorica, sin Sr|a, }erka Jovana, unuke Anastasija, Elena i Kalina, snaja Milica, zet Marko.

S tugom u srcu obave{tavamo da je preminula na{a draga mama i supruga

Qiqana Crnkovi} - Savi} Sahrana je u utorak, 10. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sin Marko i suprug Nikola.

Tvoja Lela.

44882 44884

Opra{tamo se od na{e tetke i zaove, velikog borca i ~oveka

Posledwi pozdrav dragoj sestri

44890

Posledwi pozdrav dragom zetu

Qiqa Crnkovi} Savi}

Jelici Markov

Posledwi pozdrav {ogoru

ro|. Mati}

Prijateqi ne umiru. ^uva}emo te u mislima najlep{im se}awima.

Jelice Markov KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

44672

HITNO potreban samostalan KV - VKV kuvar sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 021/459-686, radnim danom od 12-18 sati.

44776 ^UVALA bih decu ili pomagala u ku}i. Telefon 063/7248-332.

44802

od brata To{e Mati}a sa porodicom.

Jovanu Kantarxi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

Wene bratanice \ur|ica i Zorica i snaha Marija Mati}.

44881

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Jovanu Kantarxi}u Brici

44894

44883

dragom

Obave{tavamo da je 7. januara preminuo na{ otac i suprug od Mladena i Radmile Sremac sa decom.

Jelici Markov Draga na{a baka Jelo, osta}e{ zauvek u na{im srcima i u lepom se}awu.

Tvoji Stojanovi}i.

44875

44892

Posledwi Ketiki

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/9533-943.

44309 DVE pe}i na ~vrsto gorivo „kreka veso�. Telefon 6336-412.

44779

i

Qiqa i Ratko.

44863

od porodice Pa{}an: Drene, Nikole i Vide.

27

pozdrav

dragoj

Ilija Ja}ima Radovi}

Jovanu Kantarxi}u

od porodice Ba{i}.

Posledwi pozdrav {ogoru

Dana, 6. 1. 2012. godine, u Futogu, preminula je u 79. godini

Desi Simin

Katarina Keserovi}

Sahrana je u ponedeqak, 9. 1.

2012. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Kati Zvonarevi}

O`alo{}eni: supruga Zagorka, sinovi Vladimir i Radomir sa porodicama.

Zora Dabeti}, Mima i Dimitri Depre.

44893

Posledwi pozdrav dragoj tetki

44889

Sahrana je danas, 8. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu.

Rade, Daca i Du{ka sa porodicama.

O`alo{}eni: sin Hajrudin i snaja Ala Volf.

44886

44866

Posledwi pozdrav dragoj sestri

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, baka i ta{ta preminula 6. januara u 75. godini.

44885

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka

Desi Simin

Desanka Simin

Jovanu Kantarxi}u

Vida Martinovi}

ro|. Nakom~i} od: Mileta, Anke, Seke i Dragana sa porodicom.

44891

ro|. ^abradi

Odlazi{ u Raj, tamo gde je mesto velikim i plemenitim qudima.

Po~ivaj u miru, a mi ostajemo da tugujemo za tobom.

ro|. Male{ev

preminula 7. januara u 64. godini.

Sahrana je danas, 8. 1. 2012. godine, u 13 sati, na Ka}kom grobqu.

Ve~no ti hvala.

Tvoje o`alo{}ene }erke: Maja i Tawa sa porodicama.

44888

od brata Krstana i wegove porodice.

Sahrana je danas, 8. 1. 2012. godine, u 13 sati, u Budisavi na pravoslavnom grobqu.

O`alo{}ene porodice: Simi} i Radin.

44887

44873

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa8.januar2012.

Dana, 5. 1. 2012. godine iznenada je preminuo na{ dragi otac i suprug u 57. godini.

Tata, ti si na{e i srce i du{a.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 49. godini preminuo na{ dragi sin, otac i brat

Nikola Peri}

@ivko A~anski

1954 - 2012.

1945 - 2012.

O`alo{}eni: sin Zdravko i supruga Du{anka.

Sahrana }e se obaviti 8. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Beo~inu (Beo~in Selu).

An|elko Pe{i}

@ive}e{ ve~no u na{im mislima.

Neute{ni tvoji: Svetlana i Nikola.

44852

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

dnevnik

44870

Dana, 5. 1. 2012. godine preminula je na{a draga majka i baka

Ispra}aj }e biti u ponedeqak, 9. 1. 2012. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Radmila, deca Marija i Nikola sa majkom Biqanom i sestra Nena sa porodicom.

44865

Nikoli

Nikoli

od: brata Ilije, snaje Smiqe, sinovaca Gorana i Zorana sa porodicama.

Posle kratke i te{ke bolesti, iznenada u 67. godini, preminuo je na{ voqeni suprug, tata, deda, svekar i tast

Jelka Vuruna

od: sestre Radojke, zeta Vlade sa decom.

Sahrana }e se obaviti na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu, 9. 1. 2012. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sinovi Milan i Zdravko sa porodicama.

44861

44849

Posledwi pozdrav dragom sinu

44850

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

@ivko A~anski iz Koviqa Sahrana je obavqena 7. 1. 2012. godine, na Gorwe-koviqskom grobqu.

O`alo{}ena supruga Tomislava, sin \or|e, k}i Svetlana, snaha Nata{a, zet Nikola, unu~ad Aleksandar i Tijana.

44868

Nikoli

od oca Zdravka i majke Jovanke.

Kata Zvonarevi}

1933 - 2012.

1930 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 9. 1. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Gra~ik.

Sahrana }e se obaviti 9. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke Jasna i \ur|ica, unuke Tawa, Vi{wa, Dobrila i unuk Milan.

44855

44878

44851

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav tati, dedi i svekru

Slavica Gra~ek

Napustila nas je na{a

Napustila nas je na{a

Na{a voqena majka i baka

@ivi A~anskom od: sina \or|a, snaje Nata{e, unuka Aleksandra i unuke Tijane.

44869

Kata Zvonarevi}

Dragan Kruni}

Tvoj osmeh, dobrota i toplina osta}e zauvek.

1952 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 9. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kata Zvonarevi} Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoja }erka \ur|ica i unuk Milan Vrba{ki.

Unuka Dobrila, zet Vladimir i praunuci Stefan i Mihailo Babi}.

44876

44877

O`alo{}ena porodica.

44874

Posledwi pozdrav na{em voqenom suprugu i ocu

Kata Zvonarevi}

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav zetu

osta}e zauvek u na{im srcima. ]erka Jasna, unuke Tawa i Vi{wa i praunuk Anastasios.

44879

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

De{i

@ivi A~anskom

od unu~adi, Jelene i Vuka{ina.

od porodica: Pavlica, Jani}, Soki} i Veselinovi}.

44857

44867

Borivoj Vrba{ki

Draganu Kruni}u

1933 - 2012. iz \ur|eva Supruga Marta, sinovi Sr|an i Du{an.

44864

Sahrana }e se obaviti 9. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Slobodan, unuci Jelena i Vuka{in, supruga Vera i Awa. 44856

^iTUWe l POMeni

dnevnik

GODI[WICA voqenom sinu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i biv{e |ake, da }emo se posledwi put oprostiti od na{e

@ivanu Kozarskom

DESETOGODI[WI POMEN

Uvek u mislima i lepom se}awu.

ro|. @ivanovi} specijaliste epidemiologije

Porodica.

44872

u ponedeqak, 9. 1. 2012. u 15 ~asova, na Dowem grobqu u Sremskim Karlovcima.

Posledwi pozdrav stricu

Preminuo je na{ dragi voqeni otac, tast i deda

i

29

Preminuo je u 81. godini na{ dragi i voqeni

Kozakiv Fetko

Nikola Bujak

Radosav Kankara{

dr Vere Jovanovi}

Mama Draga, sestra Slavica, sestri~ine Nina i Zora, zet Zoran i Igor.

nedeqa8.januar2012.

1931 - 2012.

Uspomenu na wega, sa puno qubavi ~uva}e porodica Pin}er: }erka Gordana, zet Janko sa decom Jelenom, Nenadom i Mi{om i snajkom Blankom.

44846

44845

U trenucima neizmernog bola upu}ujemo posledwi pozdrav na{em voqenom ocu i tastu

Sa tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Sahrana je obavqena 7. 1. u Petrovaradinu.

O`alo{}ena supruga Ankica sa porodicom Pacula i Kozakiv.

44837

SE]AWE na dragog oca, svekra i dedu.

O`alo{}eni: sin Sa{a i snaha Jelena.

44858

\uri ]uku

Nikola Bujak

Nikoli Bujaku Po~ivaj u miru.

Dane Su~evi} sa porodicom.

O`alo{}ena }erka Biqana sa mu`em Miloradom \eki}.

44854

Opra{tamo se od na{e drage profesorice i Sa{ine mame

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

44842

44836

44843

Dr Vera Jovanovi}

\ura Sre}kov

Sa ponosom }emo se uvek se}ati wegovog lika.

Sahrana je obavqena 7. januara, na grobqu u Bege~u.

O`alo{}eni: supruga Mirjana i sin Goran sa porodicom.

2006 - 2012.

Sin Brane sa porodicom.

Oprostili smo se od na{eg dobrog, vrednog i duhovitog {ogora i te~e.

8. 1. 2007 - 8. 1. 2012.

Janko [ranka

Zoran Krsti} Krle

Bila si moja a najboqa baka na svetu. Hvala ti na svemu.

Po~ivaj u miru, a mi, koji smo te poznavali ~uva}emo uspomenu na tebe.

Uvek }e{ biti u na{im srcima, uvek voqen i nikad zaboravqen.

Voli te tvoja unuka Bogdanka Bo`i}.

Tvoji: Miqa, Mi{a i Jelena Crni}.

44840

44839

POMEN

Draga na{a Vera, sa neizmernom tugom se opra{tamo od tebe. Tvoja dobrota i qubav }e zauvek ostati u na{im srcima.

Ve~no i za nezaborav, tvoji: Dragan, Gordana, Bojana i Tijana Kula{inovi}.

SE]AWE

44859

Posledwi pozdrav dragom

Nan~ika Mi{kovi}

TROGODI[WI POMEN

tetka Vere

U ~etvrtak, 5. januara 2012. godine navr{ile su se tri godine od smrti dragog prijateqa i poslovnog saradnika

koja nam je svima bila ne samo u~iteq nego i druga majka.

Laboranti generacija 1986-87.

44862

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula je na{a mila i dobra supruga, majka i baka

~ika \uri

Branimira - Branka Ostoji}a

Tvoji najmiliji.

44834

K Navr{avaju se ~etiri godine od kada nisi sa nama, na{a voqena supruga, mama i baka.

Se}awe na wega trajno ~uva Nada Lasica sa ~lanovima svoje porodice.

Dr Vera Jovanovi}

44841

S qubavqu, Moma i Mila.

SE]AWE na drage roditeqe

Jelica Markov

Posledwi opro{taj od na{e koleginice Vere.

Ispra}aj }e se odr`ati u ponedeqak, 9. 1. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek }e `iveti u na{em se}awu.

O`alo{}eni: suprug Qubomir, }erka Vesna i unuk Du{an.

Penzioneri Medicinske {kole „7. april�.

44871

ro|. ^obanski 12. 12. 1909 - 9. 1. 1997.

1928 - 2008.

Suprug Bogdan, sinovi Goran i Dragan sa porodicama.

44838

44847

Qubicu Juri{i}

Opra{tamo se od na{e drage

Dipl. in`. Mara Tankosi}

1925 - 2007.

44829

SE]AWE

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako je preminuo na{ dobri i voqeni

8. 1. 2001 - 8. 1. 2012. na na{u

\uru Juri{i}a

Iqe koje }emo se uvek rado se}ati.

S qubavqu i po{tovawem, snaha Ka}a i porodice @ivanovi} i Pa{i}.

44860

1919 - 1987.

Dragoqub Kanazir

Uvek ste u na{im mislima i srcima.

1941 - 2011. iz @abqa

Stanislav, Biserka, Milovan, Ivana, Sandra.

44819

Qubicu R. Raji} iz [ajka{a

U velikom bolu i tuzi porodica Kanazir.

44798

S tugom, ponosom, po{tovawem i zahvalno{}u sin Lazar sa porodicom.

44608

tv program

nedeqa8.januar2012.

06.00 07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 16.00 16.40 18.30 19.00 20.00 20.30 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Ноге на пут Музичка емисија Више од откоса Филм: Наша земља Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Филм Глас Америке Филмски програм

Ана Бекута

Таблоид НС За гледаоце РТВ своје највећи хитове певају: Мирослав Илић, Ана Бекута, Маринко Роквић, Неда Украден, Гордана Стојићевић, Нада Обрић, Харис Џиновић, Шабан Шаулић, Екстра Нена, Мира Васиљевић и група „Ђердан”, МиланТопаловић, Добривоје Топаловић, група „Легенде”. Водитељи: Наташа ИлићЈовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 ТВ Баштина: Божић у Ковиљу и Хлеб наш насушни 08.10 Божић Бата и чаробни пањ, филм 09.35 Исус-Права верзија мисија, док. серија 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид НС 15.30 Вести за особе са оштећеним слухом 15.40 Здраво живо 16.05 Чари риболова 16.30 Центар света 17.00 ТВ Дневник 17.30 Нојева барка, филм 19.10 Новогодишње ноте 19.30 ТВ Дневник 20.05 Исус-Права верзија последњи дан, док. серија 21.00 Из птичје перспективе 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 00.00 Нојева барка, филм 01.20 Таблоид НС 02.40 Чари риболова

06.30 07.30 08.00 09.00 10.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Кухињица (мађ) Српски екран, емисија МТВ-а Музички програм Божићна романса, филм Божићни цртаћи Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Емисија на румунском са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб, породични магазин (рум) ТВ Спорт (мађ) Божићна романса, филм ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.35 12.50 13.05 14.05 14.40 14.45 15.05 15.50 15.55 16.55 17.25 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 23.50 00.05 01.30 02.00 02.30 03.30 04.03 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Дневник Спорт плус Балканском улицом: Божићна емисија Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Вести Нова у граду, филм Дневник Егзит Балканском улицом Вести (03.00,04.00,05.00) Шљивик (полуфинале 3) Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

Нова у граду За Луси не постоји ниједна ствар која би је натерала да напусти стално сунцем обасјани Мајами. Њен живот је прилично лагодан, иако обавља веома одговоран посао у једној компанији. Улоге: Рене Зелвегер, Хари Коник Џуниор Режија: Џонас Елмар (РТС 1, 22.05)

СЕРИЈА

Инспектор Морс

Синбад, цртани Азбука родитељства Снешко Белић, цртани Документарни програм Сокаче Филм: Играјмо игру у двоје Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Инспектор Морс Филм: Италијан Храна и вино Дубровачка тајна веза Објектив НС вертикале Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

08.30 ФА Куп: Свиндон – Виган 10.15 АТП Брисбејн финале 12.15 Португалска лига: Спортинг – Порто 14.00 ФА куп: Манчестер Сити – Манчестер јунајтед 16.30 ФА куп: Петербороу – Сандерленд 18.30 Новогодишњи микс 19.15 Португалска лига: Лирија – Бенфика 21.15 АТП Ченај финале 23.00 ФА куп: Манчестер Сити – Манчестер јунајтед 01.00 НБА: Оклахома Сити – Сан Антонио

Дарко Станић

РУКОМЕТ

Србија - Македонија 09.31 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00

19.30 20.00 21.00 21.55 22.45 23.30 00.00 01.00 02.00 03.10 03.35 04.35 05.30

Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде Светлана Захарова и пријатељи Траг у простору Културако аресипе Програм за дијаспору Сунчани Бери и диско глисте, филм за децу Наша планета Српске спортске легенде Фудбал: Фифа магазин Рукомет-ПС: Србија - Македонија, припремна утакмица за ЕП, пренос Е-тв Недељом увече Свирач, филм Уметност на тлу Русије Јелен топ десет Рели: Дакар серија Аргентина-Чиле, преглед Музички програм Наша планета Рукомет-ПС: Србија - Македонија, припремна утакмица за ЕП Фудбал: Фифа магазин Недељом увече Свирач, филм Мој љубимац

Рене Зелвегер

05.30 06.30 07.30 08.30 10.50 13.15 14.45 16.15 18.00 19.00 19.15 21.05 00.00 02.00

Домаћин Жене Галилео Филм: Последњи самурај Филм: Отимачи изгубљеног ковчега Вече са Иваном Ивановићем Филм: Тесна кожа Филм: Тесна кожа 2 Фолк Вести Филм: Мамин нови фрајер Филм: Хари Потер и затвореник из Аскабана Филм: Нинџа сурфери Топ спид

05.00 Индија 07.30 Водич за родитеље 08.00 Знање на поклон 10.00 Цртани филмови 10.30 Кућне мајсторије 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи и штребери 14.00 Филм: Полицијска академија 5 - Мисија Мајами Бич 16.00 Вести Б92 16.30 Спортски преглед 17.00 Кошарка, АБА лига: Партизан - Загреб 18.50 Вести Б92 19.10 Наша мала клиника 20.05 Џет сет 20.35 Велика Србија 21.00 Филм: Име руже 23.25 Вести Б92 23.50 Спортски преглед 00.00 Филм: Живи једном, умри двапут 01.50 Филм: Оптимисти 03.30 Укључење у Б92 Инфо

Након мистериозне смрти, у бенедиктанском манастиру 1327. године, покреће се истрага. Вилијам од Баскервила, некадашњи инквизитор који је приступио фрањевачком братству, позван је да помогне у расветљавању мистерије. Улоге: Шон Конери, Ф. Муреј Абрахам, Кристијан Слејтер Режија: Жан-Жак Ано (Б92, 21.00)

(РТС 2, 17.55)

16.10 17.00 17.30 17.55

Улоге: Џон Тоу, Кевин Вејтли, Колин Декстер, Џејмс Гроут (Новосадска ТВ, 22.30)

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Датум Верски календар Дозволите.. Тролови Бернард

Име руже

13.00 13.30 14.00 14.40

Џон Тоу

06.30 07.55 08.20 09.00 09.50 10.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 16.00 17.35 18.25 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

06.02 07.00 07.29 07.35 08.00 09.00 09.25

dnevnik

c m y

30

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.00 Офис 09.30 Филм: Божићна прича 11.00 Топ шоп 11.30 Филм: Ортаци 14.00 Прљави полицајци 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Преживети Божић 18.00 Лажи ме 19.00 Кефалица 19.30 Слике живота 20.00 Филм: Немогућа мисија 22.00 Откопчано 23.00 Филм: Прљави плес 2 01.00 Филм: Преживети Божић 03.00 Откопчано 04.00 Милица² специјал 04.30 Филм: Пљави плес 2

Срећна звезда – Први српски таленат Растанци су увек тешки, али растанак у „Срећној звезди – Првом српском таленту” није био као остали! Јелка, пакетићи, незаборавно дружење и сцена од које застане дах чине растанак четрдесеторо учесника, лакшим! (Хепи, 12.50) 07.30 08.00 09.30 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 14.00 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.50 02.30 04.00

Срећна ТВ - Ретроспектива Снежана, филм Меда Чарли Барби у модној бајци Хорсленд Магична чигра Фантастично путовање Срећна звезда - Први српски таленат – најлепши делови у сезони, 2. део Пресовање Филм Парови - уживо Тајна нечисте крви Телемастер Мој подвиг Парови - преглед дана Ћирилица - Божићни специјал Тајна нечисте крви Парови - вече Филм Ћирилица - Божићни специјал

Шон Конери

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Добро јутро Филм: Трансформерси Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Три карте за Холивуд Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу - нови риалити Филм: Савршени странац Филм: Смртоносни лет Филм: Трансформерси

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa8 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

30

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Луксузни дом 11.45 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 НY Инк 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Породилиште 21.50 Аљаска са Саром Пејлин 22.45 Полицајке округа Брауард 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Породилиште

08.00 Рембрантово “Оптужујем” 10.00 Господари рата 11.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 12.00 Човекова историја 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Свет по Ленону 15.00 Тајм тим година X 16.00 Духовна музика 17.00 Четири века телескопа 18.00 Охбергови сирочићи 19.00 Азијске монархије 20.00 Лондонска болница 21.00 Животиње које су ушле у историју 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Тајм тим година X 00.00 Духовна музика 01.00 Четири века телескопа

07.01 Нормалан живот 07.41 Еко зона 08.06 Златна кинотека: Легенда о изгубљеном благу, филм 10.08 Ни да ни не 11.05 Поаро 12.00 Дневник 12.31 Плодови земље 13.26 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 14.55 Мир и добро

07.35 Поп Пикси, цртани 08.30 Аеродром, филм 10.00 Чудновата наука, филм 12.45 Пчелин филм, филм 13.25 Форест Гамп, филм 15.50 Оток 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Преговарач, филм 22.20 ЦСИ Мајами 00.50 Астро шоу 01.50 РТЛ Данас 02.25 Манџуријски кандидат, филм

Пре го ва рач

Џу ли јан Мур

Де вет ме се ци 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Путујуће приче Горки део реке Мрачне душе Граница Поново гангстер Само пријатељи Сведок Еротски филмови

Све док На кон што је 27 ле ше ва от кри ве но у сру ше ном ту не лу у Ти ху а ни, је дан чо век по ку ша ва да раз ре ши ми сте ри ју пре не го што по ста не сле де ћа жр тва... Уло ге: Џеф Данијелс, Џејмс Спајдер, Порша де Роси Режија: Ровди Херингтон (Синеманија, 22.00)

Са му ел је успе шан деч ји пси хи ја тар. Ње го ва ду го го ди шња де вој ка Ре бе ка ра ди као учи те љи ца пле са. Њи хов је жи вот на из глед са вр шен, али Ре бе ка по тај но при жељ ку је де те... Уло ге: Хју Грант, Џу ли јан Мур, Том Ар нолд, Џо ан Кју зак, Џеф Гол дблум Ре жи ја: Крис Ко лум бус (ХРТ 1, 15.21) 15.21 17.21 17.52 19.30 20.00 20.54 21.44 22.14 23.09 00.06 00.54 02.33 03.27

Девет месеци, филм Баштованка Певај моју песму Дневник Све у 7!, квиз Лоза Дневник 3 Хотел Вавилон Недељом у два Поаро Девет месеци, филм Хотел Вавилон Скица за портрет

09.03 09.34 10.00 10.25

23.36 23.53 00.19

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Аделбоден: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње Петрушевец: Миса, пренос Библија Скица за портрет Ауто на утичницу, док. филм Аделбоден: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Емисија под покровитељством Осијек: Рукометни Кроација куп: Хрватска - Шведска, пренос Олимп - спортска емисија Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - ХК Акрони Јесенице, пренос Мекенино злато, филм Филмски бутик: Напад на полицијску станицу, филм Посебни додаци Музички специјал Ноћни музички програм

06.10 07.45 09.20 11.05 13.00 14.30 16.30 18.05 19.40 21.15 22.40 00.15 01.45 03.15 05.00

Деца судбине Моја ужасна година Живот пијанице Опседнута Кад анђели наврате у град Божићни поклон На ивици Засебан мир Правила опсесије Одбегле ћерке У име народа Јеси ли усамљена вечерас Моја ужасна година Живот пијанице Опседнута

10.57 12.00 12.12 12.29 13.25 14.15 14.50 16.35 17.10 20.00 22.07

Порша де Роси

06.00 07.25 09.10 10.55 12.30 14.10 15.40 17.35 18.05 19.40 20.05 21.40 23.25 00.15 02.10 03.45 05.30

Доктор Дулитл 5 Артур 3: Рат два света Последња песма Мала продавница ужаса Коралина и тајанствени свет Није лако бити мама Солиста Холивуд на снимању ИX Упознајте мале Фокерове Васпитање за почетнике ИИ Кад водењак пукне Предатори Узвратни ударац Прелазак преко Кад водењак пукне Ти и ја, ми смо света два Холивуд на снимању ИX

06.00 Убиства у Мидсамеру 10.00 Видовњак 15.00 Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце 17.00 Филм: Метеорска олуја 19.00 Плаве крви 20.00 Мистерије Хејвена 21.00 Филм: Ја у љубав верујем 23.30 Филм: Операција Грејсленд 02.00 Филм: Паника на острву Рока 04.00 Филм: Везане тајном

08.00 Џувана Ман 10.00 Прва лига 3: Повратак у друголигаше 12.00 Сенке и магла 14.00 Муза 16.00 Оги Роуз 18.00 Мистична пица 20.00 Тежак избор 22.00 Бели песак 00.00 Лезбејке из снова 02.00 Пуне руке посла

По што по ли ца јац Да ни Ро ман успе да спа се де вој чи цу од по лу де лог оца, ме ди ји га ве ли ча ју и уз ди жу у хе ро ја, а он се на кон успе шне ак ци је вра ћа уоби ча је ном по слу... Уло ге: Се мју ел Л Џек сон, Џон Спен сер, Ти Џеј Волш, Ке вин Спеј си (РТЛ, 20.00)

Ке вин Спеј си

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Водич из безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Чудо да сам жив 23.45 Невоље у рају 00.40 Водич из безизлазних ситуација 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 09.15 10.15 12.45 13.30 14.15 15.30 16.15 18.00 19.15 20.00 22.00 23.00 23.45 00.45

Рели Нордијско скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Биатлон Билијар Биатлон Крос-кантри скијање Билијар Биатлон Рели Крос-кантри скијање Рели

Srem zaostaje, Ba~vani vladaju a ocenu republi~kog ministra privrede vodine postojala koncepecija odvajawa od Srbije, Mihala [vabi}a, kako nema „ekonomskog sem mo`da kod pojedinaca. „Znali smo da Republika rezona cepati `eleznicu na vi{e preduze- ne mo`e sama da re{i na{e probleme“. }a u Srbiji„ odgovorio je Dorowski „da i on ima Misli da se diskusija o autonomiji vodila pod ekonomske argumente za posebno preduze}e u Vojvo- pritiskom i u atmosferi mnogih „izjava odgovornih dini. Mada se sad govori da smo taj zakon hteli pro- i neodgovornih qudi, u duhu ’uze}emo sve’“. turiti ’na bombu’“. I probleme oko autonomije VojTuma~e}i osnove autonomije, ocenio je da rukovodine, video je druga~ije. U javnost o tome, nije vodstvo nije tra`ilo „nacionalno-mawinsku autoiza{ao Sekretarijat PK, ve} ~lanak u „Borbi“ i nomiju“, niti je ikada razmi{qalo o tome „da li pri~e koje su dolazile iz Beograda od obave{tenih Vojvodina treba ili ne da bude u sastavu Srbije, politi~kih kadrova, a ~iji „izvor poti~e iz Ni{a“. Sekretarijat je, pak, u po~etku imao jedinstveno gledi{te o autonomiji. Zna da je tako mislio i \or|e Nik{i}, koji je „zgranut ~lankom u ’Borbi’“, napadao je Beograd, ali izmenio svoje mi{qewe, tvrde}i kako je bio - u zabludi. Tako|e, govorio je da su se u Novom Sadu aktivirali Ma|ari, koji ho}e da uzmu pozicije u Vojvodini (a u ve}ini su Srbi) i da je odvoje od Srbije“.

Petar Reli} je bio kriti~an samo prema pokrajinskom rukovodstvu. „Vi{e smo kontaktirali organe Federacije“ i govorili da „Republika nema razumevawa za nas“. Do promene je „Pokrajina radi, Novi Sad se gradi” do{lo kad je izrazio svoja neslagawa oko fondova, udru`ivawu privrede i nizu zbog mawine ili ve}ine“, ali mu se ~inilo da se drugih pitawa, posebno programske koncepcije Ra- skre}e „sa na{e nacionalne politike“ pri~ama „o dio Novog Sada, koji forsira programe nacional- nacionalnim argumentima, kao {to su 42 posto Srnih mawina. „Naro~ito je velik deo na ma|arskom. ba“ i o wihovom zapostavqawu. „Bio sam zabrinut Srbi su zapostavqeni, mada ~ine ve}inu. Toliko se kao da je autnomija ugro`ena“. Video je u toj atmosnagla{avaju problemi ravnopravnosti, kao da ovde feri pojave nacionalizma i {ovinizma. u ve}ini `ive mawine. Moramo voditi ra~una o SrDiskusiju Reli}a ocenio je iskqu~ivom i izvan bima. Posebno potencira subjektivnu odgovornost realne stvarnosti. Odgovorio je i na wegove pripokrajinskog rukovodstva za stawe vojvo|anske pri- medbe o fondovima i za{to ih je Sekretarijat travrede, priznaju}i i objektivne uzroke. Smatra pra- `io. „ I sad smatram da autonomija treba da ima vilnim {to se pokretalo pitawe rekonstrukcije sredstva. Bili bi lude, budale, ako bi do{li do postare industrije, ali weno tretirawe, kao politi~- liti~kih odnosa, a ne konkretnih akcija“. U diskukog problema u odnosima sa siji o autonomiji do{la su do republi~kim rukovodstvom, izra`aja i li~na nezadovoqGovorilo se, ne samo po ocewuje autonoma{tvom. Sa stva, koja su, tako|e, ocenio tog stanovi{ta, kriti~ki je, uticala na polarizacije u kuloarima, kako CK SK Srbije ocewuje i odnos pokrajinskog Sekretarijatu. „Izba~ena je `eli da Vojvodinu pretvore rukovodstva prema privredparola: Ko je za Srbiju, CK, u obi~an srez, mada je pre nim udru`ewima. Smatra poVeselinov Jovana @arka, a rata bila u rangu ostalih gre{nim {to se tom pitawu ko protiv. Govorilo se da pokrajinskih partijskih pristupilo sa „politi~koSrem zaostaje. Ba~vani vlateritorijalnih, a ne op{tih komiteta. Slovenija nije ve}a, daju, Banat je zapostavqen“. principa„. Autonoma{tvo je Iako je obe}ao da }e biti i Crna Gora je ~ak i mawa video i u postojawu institu„samokriti~an i kriti~an“, cionalnog paralelizma sa \ura Jovanovi} je ostao samo Republikom i shvatawima da je autonomija nastala na kritici vojvo|anskog rukovodstva. Ocenio je da zbog nacionalnih mawina. U tome vidi i uzroke srp- je odbrana autonomije bila organizovana. Od rukoskog nacionalizma. „Ako jednu stvar pogre{no po- vodstva se ~ulo kako CK ho}e da ukine autonomiju. stavimo i reakcija mora biti pogre{na“. Na kraju „Od Tikvickog i direktno„. Govorio je da treba da konstatuje da je nacionalnim mawinama uvek prila- budemo jedinstveni, jer bi oni „jedva do~ekali na{e zio sa posebnom odgovorno{}u, iako se o wemu „{a- nejedinstvo“. Govorilo se i da ho}e da nas pretvore pu}e“ da je {ovinista. „Poznajemo se pre rata i po- u srez, „mada smo pre rata bili u rangu ostalih posle rata. Otkuda sam ja {ovinista?“ krajinskih komiteta. Slovenija nije ve}a, Crna GoU diskusiji Geze Tikvickog ose}ala se `eqa za ra je ~ak i mawa. Ni tad, a ni od onda se ne sla`em smirivawem i „ujedna~avawem stavova. Za sve pogre- kako Dorowski nije mogao da spre~i diskusiju oko {ke {to smo ~inili i pojedina~no, i kao rukovod- autonomije.“ Posebno je bio kriti~an prema polistvo, snosimo zajedni~ki odgovornost. Nije va`no tici forsirawa Novog Sada kao centra i koncenkada se ko ogra|ivao od pojedinih shvatawa“. Pri- traciji svih sredstava i institucija u wemu. „Ideznaje kako je bio u uverewu da se autonomija `eli mo na ja~awe ovog sedi{ta, da podelimo vlast sa Resvesti na formalnost. Svoje shvatawe da je autono- publikom i sami postanemo republika“. Smatra da mija kategorija federacije, tuma~io je samo kao `e- izbor poslanika u Ve}e naroda treba izvesti prema qu da bude zapisana u Saveznom ustavu, a ne i kao brojnosti nacionalnih mawina i „to nije {oviniodvajawe od Srbije. Negira da je u rukovodstvu Voj- zam. Mesto Hrvata bila bi dva Ma|ara“.

N

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa8.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ују тру мо же те ду же спа ва ти и из ле жа ва ти се, да свом хе до ни зму да те пра вог оду шка. Што не би сте, са да је вре ме за то. Оба ве зе и по сло ви не ће по бе ћи. Жељ ни сте кре атвне ег зо ти ке у од но си ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

8. januar 2012.

Не де ља је, и опет се не ра ди. Има те ви шак енер ги је, ко ју мо ра те по тро ши ти кроз фи зич ке ак тив но сти. Крај ње сте прак тич ни. Те шко па да ју огра ни че ња би ло ко је вр сте и до ми на ци ја парт не ра. Леп про вод.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Љу бав ни од нос вас ста вља у по ма ло ин фе ри ор ну по зи ци ју па сте скло ни да сле ди те парт не ра. Да нас се нај бо ље осе ћа те и про во ди те код сво је ку ће, упр кос по на ша њу по је ди них уку ћа на или де це.

Ме сец пло ви кроз ваш знак, што до при но си ја кој ин ту и ци ји и емо тив но сти. По треб не су вам парт не ро ва по др шка и не жност. Це ла по ро ди ца мо ра би ти у то плом до му, за не дељ ни ру чак. То вас усре ћу је.

Да нас је Сун чев дан, ваш дан, па га про ве ди те ка ко же ли те и во ли те. Парт нер ће се сва ка ко сло жи ти с ва ма. На пу ни те се по треб ном енер ги јом и по бољ шај те иму ни тет ми ро ва њем и ћу та њем.

Кон стант но сте ак тив ни на лич ном пла ну и де лу је те под сти цај но на окру же ње. Мо же те се осло ни ти на се бе у сва ком по ду хва ту. Не мој те вр ши ти при ти сак на парт не ра уко ли ко ни је у ста њу да вас пра ти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Спрем ни сте на то да се бо ри те са свим иза зо ви ма на ко је на и ла зи те и свим си ту а ци ја ма ко је вам се сер ви ра ју у жи во ту. За хва љу ју ћи сво јој сна зи и спрет но сти, по бе ди ће те и би ти за до вољ ни. Фа та ли зам.

Мо же те пра ви ти пла но ве за пред сто је ће са стан ке и до га ђа је, пу то ва ња и за ба ве. У ста њу сте да се по ми ри те са сви ма, ди пло мат ски да скла па те са ве зе и пер спек тив не про јек те. Тро шко ви.

Из у зет но сте ин ту и тив ни, по го то у љу бав ном од но су. Су сре ти и дру же ња с мно штвом осо ба ће вас из ву ћи из пе ћи не на све тло да на. Опо ра вља те се у сва ком по гле ду. Оп ти ми зам и љу бав ко ја тра је.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Пред ста вља те стуб по ро ди це, осло нац стал ном парт не ру, све и да не ће те. То је због стро гог и те шког Са тур на у ва шем зна ку, ко ји вас пре о бли ку је у зре ли ју осо бу. На љу бав гле да те крај ње ре ал но.

Оми ље ни сте у свом окру же њу и де лу је те под сти цај но на све око се бе. Мно ги би да се дру же с ва ма и да чу ју ва ше са ве те или иде је. Спро ве ди те у де ло све оно о че му ма шта те. Од вас за ви си.

Опу ште но! Мо же те је сти, спа ва ти, опет је сти, гле да ти фил мо ве, по др жа ва ти уку ћа не, во ле ти во ље ну осо бу па опет је сти и по ма ло пи ти. Сре ћи ниг де кра ја! Мо же те и да се по све ти те ду хов но сти.

TRI^-TRA^

Ба ка от кри ла тај ну V REMENSKA

Понесите

Vojvodina Novi Sad

Ако је и било недоумица око тајне веридбе Џа сти на Тим бер леј ка и Џе си ке Бил крајем прошле године, сада их више нема. Огласила се, наиме, бака популарног певача, Са ди Бо мар и свету открила слатку тајну. „Звао ме је на Божић и рекао да се верио”, рекла је пре сретна бака. Додала је како јој је познати унук наредио да не прича о томе с новинарима, барем док не прођу празници. Међутим, разиграна го спођа Бомар пожелела је да своју срећу подели с целим светом, па се одмах распричала с новинарима. Ово није први пут да бака открива јавно сти што ради њен унук. Подсетимо, 2009. године изјавила је да су Џе сика и Џастин пред разлазом

PROGNOZA

5

Subotica

5

Sombor

4

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

5

Zreњanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

5

Panчevo

4

Vrшac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K. Mitrovica

3

Niш

3

Evropa

кишоБран

Madrid

NOVI SAD: Obla~no uz mogu}u slabu ki{u, susne`icu i vla`an sneg. Vetar umeren do poja~an zapadni i severozapadni. Pritisak oko Rim normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna do 4 stepena.

London VOJVODINA: Novo naobla~ewe mo`e usloviti pojavu ki{e, susne`ice i vla`nog snega. Vetar umeren do poja~an zapadni i severoCirih zapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od -2 do 1, a Berlin maksimalne od 2 do 5 stepeni.

SRBIJA: Novo naobla~ewe mo`e usloviti pojavu ki{e, susne`ice Beч i vla`nog snega, najpre na severu Srbije. Na jugu ujutru mraz i sun~ani Varшava periodi tokom dana. Vetar umeren zapadni i severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od -5 do 1, a maksimalne od Kijev 1 do 5 stepeni.

Moskva Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U ponedeqak i utorak ve}inom obla~no vreme sa povremenom ki{om, susne`icom i vla`nim Oslo snegom. Od srede suvo sa slabim jutarwim mrazevima i postepenim St. Peterburg porastom dnevne temperature u drugoj polovini idu}e sedmice, Tada }e biti sun~anije vreme.

Atina BIOMETEOROLP[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period relativno nepovoqnih biometeorolo{kih prilika za ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje astmati~arima i osobama sa sr~anim tegobama. Mogu}e su meteoropatske reakcije u bla`oj formi. U saobra}aju je i daqe neophodna pove}ana pa`wa.

VIC DANA

14

По слао Му јо си на Му ји цу у апо те ку. Срет не Ха со Му ји цу на ули ци, па свра ти до Му је и ка же му: - Јој, Му јо, из гле да да ти Муј‘ца ула зи у пу бер тет.

- Уби ћу га, ма те ре ми! А ја га по слао у апо те ку!

12 10 4 6 7 3 1 1 -4 -2 12

Pariz

10

Minhen

3

Budimpeшta

4

Stokholm

-1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

164 (38)

Slankamen

166 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

206 (41)

Zemun

220 (3)

Bogojevo

167 (38)

Panчevo

252 (4)

Smederevo

434 (-2)

Baч. Palanka 160 (36) Novi Sad

123 (24)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (0)

S. Mitrovica

87 (15)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-3)

Beograd

173 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

152 (10)

NERA

Hetin

78 (6)

TISA

60 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja