Dnevnik 8.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 8. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23341 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KO MU NAL NA IN SPEK CI JA UPO ZO RA VA

NO VI NE U ZDRAV STVE NOM OSI GU RA WU O KO JI MA SE MA LO ZNA

Ne za po sle ni bes plat no kod zu ba ra str. 13

EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU DA SR BI JA VI [E NE MO @E DA SE ZA DU @U JE

Dug se otr gao kon tro li, bu yet ne }e iz dr `a ti

Led en ic e vreb a j u

Foto: N. Stojanovi}

str. 5

str. 7

Prva `rtva ledenog talasa u Vojvodini

str. 12

GO LO MRA ZI CA NA PRA VI LA [TE TU, SNEG STI GAO KAO SPAS

NOVI FEQTON

NASLOVI

Mraz opr `io je ~am, a mo gao bi i bre skve i kaj si je str. 6

Veoma hladno, bez snega Najvi{a temperatura - 8 °S

Politika 2 Vuk ~eka Cvetkovi}a 3 Prelamaju li se naredni izbori na Vojvodini

Ekonomija 4 Porez udara mese~ne plate ve}e od 158.000 dinara 4 Uvozimo struju naveliko

Poqoprivreda 6 Paori tra`e vi{e KAN-a nego {to ga ima

Novi Sad 9 Odba~ena krivi~na prijava protiv Pavli~i}a

Vojvodina 11 Apatinska op{tina poma`e 100 studenata

Dru{tvo 13 Ako imate 1.000 evra, mo`e odmah

Autobiografija Monike Sele{ str. 31

Crna 15 Jednomese~na beba sa sestrom i bratom u Sigurnoj ku}i

str. 16 – 20

SPORT

PAR TI JE O[TRE JE ZIK ZA KAM PA WU KO JA JO[ NI JE NI PO ^E LA

Srp ski pred iz bor ni re~ nik

str. 3

JU ^E UJU TRO U PRI TVOR SKOJ JE DI NI CI U OKVI RU ZGRA DE SPE CI JAL NOG SU DA

n NOVAK U CENTRU SVETSKE SPORTSKE JAVNOSTI

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n STRELCI SE SPREMAJU ZA EP U FINSKOJ

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Ka li ni} i Mi lo va no vi} po ku {a li bek stvo, @an dar me ri ja ih uhva ti la str. 14

POLiTikA

sreda8.februar2012.

Za stoj u di ja lo gu ugro `a va kan di da tu ru Sr bi ja ne }e do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji uko li ko Be o grad ve} to kom na red ne ne de qe ne po stig ne do go vor s Pri {ti nom o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va, re kli su Ta nju gu di plo mat ski iz vo ri u Bri se lu. – Mi o~e ku je mo na pre dak u di ja lo gu ve} do po lo vi ne fe bru a ra – re kao je Ta nju gu iz vor bli zak ne ma~ koj mi si ji pri EU. U su prot nom, na po mi we taj iz vor, „ne }e mo mo }i da po dr `i mo kan di da tu ru Sr bi je kra jem me se ca”. Mi ni stri ino stra nih po slo va ze ma qa ~la ni ca EU sa sta }e se u Bri se lu po sled weg da na fe bru a ra da bi raz mo tri li da li je Sr bi ja is pu ni la uslo ve ko je je kra jem pro {le go di ne po sta vio Evrop ski sa vet. Pr vi me |u tim uslo vi ma je na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i po sti za we spo ra zu ma o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va. Di ja log je, me |u tim, u pre ki du ve} vi {e od dva me se ca zbog ne mo gu} no sti dve stra ne da se

slo `e oko po mi wa wa re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN 1244 is pod ime na Ko so va. Iz vor Ta nju ga je pod se tio na to da je ne ma~ ki mi ni star spoq n ih po s lo v a Gvi d o Ve ster ve le to kom ne dav nog su sre ta sa {e fom srp ske di plo ma ti je Vu kom Je re mi }em upo zo rio sa go vor ni ka na to da su ro ko vi na iz ma ku. Ve ster ve le je ta da jav no po ru ~io da se ne }e do zvo li ti da se po no vi si tu a ci ja iz de cem bra pro {le go di ne, ka da je di ja log te kao na po re do sa sa stan ci ma Sa ve ta, a spo ra zum o in te gri sa nim pre la zi ma po stig nut bu kval no u po sled wi ~as. I dru gi di plo m at s ki iz v o r i po t vr | u j u da }e Sr b i j a te { ko do b i t i sta tus bez spo ra zu ma o pred sta vqa wu. Sa go vor ni ci Ta nju ga su ta ko |e na ve li da se u slu ~a ju da Sr bi ja ne do bi je sta tus kan d i d a t a kra j em fe b ru a r a ili po ~et kom mar ta, o tom pi ta wu naj ve ro vat ni je vi {e ne }e ras pra vqa ti do de cem bar skog sa mi ta EU.

Bu ja no vac: Uli ce i po li ti ka Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je od lu ka od bor ni ka al ban skih par ti ja da usvo je pred log ko jim se bri {e 17 srp skih na zi va uli ca u Bu ja nov cu jo{ je dan u ni zu po te za ko ji po ka zu je po li ti~ ku ne zre lost ru ko vod stva te op {ti ne. Mar ko vi}, ko ji je i pred sed nik Ko or di na ci o nog te la za op {ti ne Pre {e vo, Bu ja no vac i

Me dve |a, do dao je da ta od lu ka ni je ni pr va ni po sled wa pro vo ka ci ja i da ima za ciq „pri zem nu po li ti~ ku pro mo ci ju po je di nih al ban skih po li ti ~a ra i de sta bi li za ci ju pri li ka u Bu ja nov cu”. – Na `a lost, do sa da {wa po li ti ka ko ju vo de po je di ni al ban ski po li ti~ ki li de ri u Bu ja nov cu u~i ni la je da uop {te ni smo iz ne na |e ni ovom po gre {nom od lu kom. Si gur no bi nas mno go vi {e iz ne na di lo da je ta skup {ti na op {ti ne do ne la od lu ku o to me ka ko po mo }i naj si ro ma {ni je gra |a ne bez ob zi ra na na ci o nal nu pri pad nost, da je na pra vi la plan pri vred nog opo rav ka, ustro ji la bar jed nu in du strij sku zo nu... – re kao je Mar ko vi}. On je do dao da ta „pro vo ka ci ja” ne }e ni {ta pro me ni ti i da }e Ko or di na ci o no te lo ulo `i ti sve svo je sna ge da ne do zvo li

da gra |a ni Bu ja nov ca bu du ta o- ci de ve de se tih go di na i po li ti~ kih li de ra ko ji, ka ko je na veo, ni su u sta wu da se okre nu bu du} no sti jer ni su spo sob ni da re {a va ju pro ble me od ì vot nog zna ~a ja svo jih su gra |a na. – Od lu ka Mi ni star stva }e bi ti do ne ta u skla du sa za ko nom i ne ma po tre be da bi lo ko ga dr ì mo u u ne do u mi ci, a dok sam mi ni star ne }u do zvo li ti pro me ne na zi va uli ca, to je pot pu no ja sno – re kao je Mar ko vi}, i is ta kao da su to od bor ni ci zna li i pre ne go {to su gla sa li. – Ne }e mo }i da pro me ne na zi ve uli ca i mi slim da ih to naj vi {e i bo li. U Bu ja nov cu, gde je ne {to vi {e od dve go di ne na vla sti al ban sko-srp ska ko a li ci ja, srp ski od bor ni ci su na pu sti li sed ni cu na kon {to su od bor ni ci al ban skih par ti ja usvo ji li pred log ko jim se bri {e 17 srp skih na zi va uli ca u tom gra du. Pred log o pro me ni na zi va uli ca usvo ji la je sed mo ~la na ko mi si ja u ko joj su ~e ti ri pred stav ni ka al ban ske ma wi ne pre gla sa la tri pred stav ni ka iz re do va srp skog na ro da. Po toj od lu ci, u Bu ja nov cu bi bi li bri sa ni na zi vi uli ca: Ca ra La za ra, Ca ri ce Mi li ce, Voj vo de Mi {i }a, Voj vo de Ste pe, Ra do mi ra Put ni ka, Di mi tri ja Tu co vi }a, Do si te ja Ob ra do vi }a Sve to za ra Mar ko vi }a i dru gih ve li ka na iz srp ske isto ri je, na u ke, pro sve te i kul tu re. Te uli ce bi, ka ko je na ve de no, za al ban sko bu |e we tre ba lo da no se ime na: Sken der beg, Re xep Ha sa ni, Qam Bre zni ca, Na im i Sa mi Fra {e ri, Idriz Se fe ri i dru gih al ban skih kwi èv ni ka i bo ra ca.

Ko {tu ni ca: Ta~ ka na ~lan stvo u EU – Po sle na red nih iz bo ra, no va vla da tre ba da pro gla si po li ti~ ku i voj nu ne u tral nost, {to zna ~i sta vqa we ta~ ke na do sa da {wu dr `av nu po li ti ku ko ja je ima la ciq ~lan stvo Sr bi je u Evrop skoj uni ji – iz ja vio je li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca. U raz go vo ru za „No vo sti„ Ko {tu ni ca je na ja vio da }e we go va stran ka i u raz go vo ri ma za for mi ra we bu du }e vla sti do sled no da in si sti ra na po li ti~ koj ne u tral no sti kao no voj na ci o nal noj po li ti ci ko ja od no se s EU ure |u je na no vim i, pre sve ga, eko nom skim od no si ma. – Ova kva EU, ka kva je do ju ~e bi la, vi {e ne }e po sto ja ti – sma tra Ko {tu ni ca, na vo de }i da je ona u du bo koj kri zi i ne iz ve sno je da li }e uop {te op sta ti. Go vo re }i o od no si ma s dru gim stran ka ma, Ko {tu ni ca je na veo da DSS s De mo krat skom stran kom ima „su prot sta vqe ne po li ti ke go to vo o svim pi ta wi ma”. – Sa SNS-om smo sprem ni za ozbi qan raz go vor u ko jem bi smo iz ne li sve na {e ar gu men te za {to je u po li ti~ koj ne u tral no sti bu du} nost ze mqe – re kao je Ko {tu ni ca.

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE STAR TU JE BEZ OBEZ BE \E NE VE ]I NE ZA GLA SA WE

Vuk ~e ka Cvet ko vi }a Re pu bli~ ki par la ment ima do voq no po sla ni ka da za po~ ne da na {wu sed ni cu, oba vi ras pra vu o ta~ ka ma dnev nog re da, ali ne i da gla sa. To po tvr |u je i pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} na kon {to joj je iz SPO-a po no vo po ru ~e no da ne }e od stu pi ti od zah te va za sme nu Sr |a na Sre} ko vi }a i Sa we ê ko vi}. – Ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma jer da nas po ~i we mo rad s naj ma we 84 po sla ni ka. Pret po sta vqam da }e, bez ob zi ra na sneg i vre men ske ne po go de, to li ko po sla ni ka da nas u Skup {ti ni – op ti mi sta je pr va da ma par la men ta, na ja vqu ju }i da }e dan za gla sa we od re di ti „on da ka da bu dem oce ni la da imam 126 po sla ni ka“. Pred sed ni ca pod se }a da na pred log Vla de, Skup {ti na na ovoj van red noj sed ni ci tre ba da se iz ja sni o ka drov skim re {e wi ma ve za nim za Vi so ki sa vet sud stva i Dr àv no ve }e tu ì la ca. Ona je do da la da su joj po sla ni ci SPO-a re kli da ne }e u~e stvo va ti u ra du, „ali vi de }e mo, ra di se o ta kvim ka drov skim re {e wi ma ko ja omo gu }a va ju da zna ~aj ne in sti tu ci je na {eg pra vo su |a funk ci o ni {u i mi slim da bi bi lo ve o ma do bro da se po ja ve“. Na pi ta we da li }e pri ~a ti sa sa mo stal nim po sla ni ci ma, me |u ko ji ma je i Ve sna Pe {i}, ko ji bi mo gli obez be di ti dva ne do sta ju }a gla sa, pred sed ni ca Skup {ti ne je od go vo ri la da su „pre sve ga po sla ni ci SPO-a kan di da ti za raz go vor“, te da je za to i kon tak ti ra la s po sla ni kom te stran ke Alek san drom Ju go vi }em. – Di ja log je naj mo} ni je sred stvo u par la men tu sve do da na iz gla sa va wa. Do bi la sam do sta de ci di ran od go vor SPO-a, ali zna te, u po li -

ti ci su de ci di ra ni od go vo ri otvo re na mo gu} nost za di ja log. U kraj wem slu ~a ju, mi smo do sa da gla sa li vi {e od hi qa du pu ta, a sa mo jed nom ni smo iz gla sa li je dan

ca je po tvr di la da je raz go va ra la na ovu te mu i s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em, uz na po me nu da je ipak „pro blem, bez ob zi ra na to {to je de fak to po li ti~ ke pri ro -

za kon – o `e le zni ci. Ni je to ba{ uvek bi lo la ko, ali pro sto pro ce wu jem da tre ba da na sta vi mo istom me to do li gi jom – ob ja sni la je no vi na ri ma Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

de, lo ci ran u par la ment i mi slim da Vla da tu ne ma svo je re {e we“. Po vo dom di le me o to me mo è li se de si ti da se ne iz gla sa ju pred lo è na re {e wa, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ka è: „Bi lo bi mi

[u ta no vac: Bi }e {to bi ti mo ra Iz Vla de Sr bi je ju ~e se ni je mo gao do bi ti ni ka kav od go vor o „sud bi ni“ Sre} ko vi }a i Sa we ê ko vi}. „Dnev nik“ je po ku {ao ne {to da sa zna i pre ko dru {tve ne mre è „Tvi ter„ od mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca. Na pi ta we ka ko }e re {i ti pro blem sa SPO-om, mi ni star [u ta no vac nam je od go vo rio krat ko: „La ko...“. Na mol bu da ka è da li to zna ~i sme ne ili mo `da ne ki no vi po sla ni~ ki glas, [u ta no vac za go net no od go va ra: „Bi }e {to bi ti mo ra.” Pri to me je na e la i da ne sum wa „da i ko le ge iz DS-a ~i ne na po re da ra di mo ko rekt no“. Pred sed ni -

`ao, ali sve je mo gu }e, an ti ci pi ram da se do sa da na ka drov skim pi ta wi ma to ni je do ga |a lo“.

– Po seb no {to bi ta ko ne {to zna ~i lo blo ki ra we VSS-a i DVTa. Ni je do bro da ovaj par la ment, ko ji je ra dio za i sta efi ka sno, zbog od re |e nih ne za do voq sta va is po qi to svoj svo na kra ju. Zbog to ga }u i li~ no ulo ì ti na por da se to ne do go di – po ru ~i la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, na ja vqu ju }i da qe raz go vo re s po sla ni ci ma SPO-a. Po sla nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} krat ko ka è za „Dnev nik“: – Ni ko me ni je po zvao da ozbiq no raz go va ra mo i ne }e mo u~e stvo va ti u ra du par la men tar ne ve }i ne. U sa op {te wu SPO-a se na vo di da je Pred sed ni {tvo stran ke ju ~e, uz sa gla snost li de ra par ti je Vu ka Dra {ko vi }a ko ji je jo{ uvek u Ame ri ci, do ne lo od lu ku ko jom zah te va od pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da raz re {i funk ci ja mi ni stra ve ra i di ja spo re Sr |a na Sre} ko vi }a i dr àv nu se kre tar ku u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Sa wu ê ko vi}. Pred sed ni {tvo SPO-a do ne lo je i od lu ku ko jom po dr à va ne u ~e stvo va we na rod nih po sla ni ka te stran ke u ra du par la men tar ne ve }i ne do raz re {e wa Sre} ko vi }a i ê ko vi }e ve sa funk ci ja u Vla di Sr bi je. U par la ment je ju ~e sti gla ostav ka, ali ne onih zbog ko jih SPO „ra tu je“ sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma. Po sla ni ci }e da nas kon sta to va ti ostav ku mi ni star ke omla di ne i spor ta Sne à ne Sa mar xi}-Mar ko vi} na kon {to je ime no va na na ~el nu funk ci ju u Di rek to ra tu za de mo kra ti ju Sa ve ta Evro pe. Ona je ob ja sni la da ostav ku pod no si zbog pri pre ma za stu pa we na no vu du `nost. S. Stan ko vi}

SPO po slao ostav ku iz 2008. go di ne Srp ski po kret ob no ve po slao je ju ~e u Vla du Sr bi je ostav ke mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a i dr àv ne se kre tar ke Sa we ê ko vi }a, dok Sre} ko vi} i ê ko vi} ka tvr de da ni su pod ne li ostav ke. U Ge ne ral nom se kre ta ri ja tu Vla de Sr bi je Ta nju gu je po tvr |e no da su ostav ke Sre} ko vi }a i Sa we ê ko vi} ko je je upu tio SPO sti gle. U Se kre ta ri ja tu, me |u tim, ka ù da su one ne va è }e jer ni su pod ne te li~ no i od no se se na funk ci je ko je su Sre} ko vi} i Sa wa ê ko vi} oba vqa li pre re kon struk ci ja Vla de.

– Ni sam pod neo ostav ku na me sto mi ni stra ve ra i di ja spo re – re kao je Sre} ko vi} Ta nju gu. I Sa wa ê ko vi} je ta ko |e ne gi ra la da je pod ne la ostav ku. – Ni ka da ni sam pod ne la ostav ku na me sto dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu – re kla je ona Ta nju gu. Ona je pre ci zi ra la da je Vla da Sr bi je wu, kao i mi ni stra Sre} ko vi }a, raz re {i la du `no sti pri li kom re kon struk ci je Vla de mar ta pro {le go di ne i ime no va -

la ih na no ve funk ci je u re kon stru i sa nim mi ni star stvi ma. SPO je ju ~e, me |u tim, pro sle dio tek sto ve ostav ki Sre} ko vi }a i Sa we ^e ko vi} u ko ji ma se ovla {}u je pred sed nik SPO-a da te ostav ke pre da. „Pod no sim neo po zi vu ostav ku na funk ci ju mi ni stra za di ja spo ru u Vla di Sr bi je. Mo ja neo po zi va ostav ku stu pa na sna gu tre nut kom we nog pod no {e wa i ne mo `e se opo zva ti pod bi lo ko jim iz go vo rom. Isto vre me no ovla {}u jem pred sed ni ka SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a... da bez u slov no pre da

ovu ostav ku”, na vo di se u ostav ci Sre} ko vi }a ko ju je pod neo SPO. U ostav ci Sa we ê ko vi}, ko ja je ta ko |e sti gla iz te stran ke i isto vet nog je tek sta, sto ji da ostav ku pod no si na me sto dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu. Ka ko se vi di u sa op {te wu SPO-a, ostav ka sa we ê ko vi} na funk ci ju dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu ove re na je u Pe tom op {tin skom su du u Be o gra du 18. ju la 2008. go di ne.

â nak: SPO je u pra vu – Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po dr à va pra vo sva kog ko a li ci o nog part ne ra da po sta vqa mi ni stre u re so ri ma ko ji mu pri pa da ju i ni ko ne ma pra vo da se me {a u od lu ku Srp skog po kre ta ob no ve o to me ko }e bi ti mi ni star di ja spo re i ve ra – iz ja vio je ju ~e pred sed nik LSV-a Ne nad â nak za B-92, i do dao da on li~ no ni je ni za sme wi va we ni ti pro tiv sme wi va wa mi ni stra di ja spo re i ve ra Sr |a na Sre} ko vi }a, ne go da je re~ o prin ci pu da sva ka stran ka mo è po sta vqa ti mi ni stra u re so ru ko ji joj je ko a li ci o nim do go vrom pri pao. – Ni ko ne ma pra vo da se me {a u iz bor SPO-a ko }e bi ti

mi ni star u re so ru za ko ji je od go vor nost pre u zeo SPO i SPO ima

ta wu pro ble ma ti~ na oso ba. ^a nak je na veo da je za LSV mo glo bi ti

SDPS za prin cip – So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je po dr à la je „prin ci pi jel no pra vo” SPO-a da s dr àv ne funk ci je raz re {i svog ~la na kog je na funk ci ju i po sta vio, re kao je ~lan Pred sed ni {tva SDPS-a Me ho Ome ro vi}. – Ne sta vqa ju }i se ni na ~i ju stra nu, prin ci pi jel no smo za to da stran ka ko ja po sta vi svog ~la na na ne ku od dr àv nih funk ci ja ima pra vo i da ga raz re {i. Ta ko su do sa da funk ci o ni sa li od no si u ko a li ci o nim vla da ma. pra vo da ga za me ni, a osta li ko a li ci o ni part ne ri ima ju pra vo da to pri me is kqu ~i vo na ni vou pri ma wa k zna wu, tim pre {to ni je u pi -

pro ble ma ti~ no da biv {i port pa rol Slo bo da na Mi lo {e vi }a (Ivi ca Da ~i}) bu de mi ni star po li ci je ili da „Mi lo {e vi }ev Al bert

[per” (Mi lu tin Mr ko wi}) bu de opet na po slo vi ma iz grad we in fra struk tu re. – Ako se to mo glo pod ve sti pod dis kre ci o no pra vo stra na ka, on da ne vi dim za {to je ovo po sta lo to li ki pro blem – re kao je ^a nak. On je ka zao da je pri li kom for mi ra wa Vla de Sr bi je po stig nut ja san do go vor o to me da ka drov ska re {e wa za po je di ne re so re pre u zi ma ju po je di ne stran ke. – Da kle, stran ke pre u zi ma ju od go vor nost, i sa mim tim, da bi tu od go vor nost mo gle no si ti, mo ra ju ima ti i mo gu} nost ka drov skih re {e wa ko ja }e bi ti u skla du s ni vo om od go vor no sti – re kao je ^a nak.

Vla di ka Iri nej: Go vor mr `we li de ra LDP-a Port pa rol SPC vla di ka ba~ ki Iri nej oce no je ju ~e iz ja ve li de ra LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a, ko ji je SPC na zvao „mu tan tom”, kao go vor mr `we i na pad na tu in sti tu ci ju. Iri nej je u pi sa noj iz ja vi na veo da, iako je Jo va no vi} pre kr {io vi {e za ko na i Ustav Sr bi je, SPC ne ma ilu zi ju da }e jav ni tu `i lac sta ti u za {ti tu SPC, ali da su ver ni ci “du hov no zre li” i du {tve no od go vor ni da ne po klo ne svo je qud sko i gra |an sko ne po ve re we “bo go bor ci ma i mr zi te qi ma Cr kve”.

“U iz ja vi Jo va no vi }a se ni {ta ne od no si na SPC ne go se od no si na we go vu pro jek ci ju Srp ske pra vo slav ne cr kve, na we go vu pot pu no is kri vqe nu pred sta vu o Cr kvi, o ko joj ina ~e ni {ta ne zna”, na veo je Iri nej. No vo sad ski li be ra li su, re a gu ju }i na na vo de Iri ne ja ba~ kog, oce ni li da ni {ta od ono ga {to je u „na ru ~e noj iz ja vi” na knad no re kao ne mo `e de man to va ti ~i we ni cu da je uvu kao SPC u ve li ku sra mo tu na obe le `a va wu go di {wi ce No vo sad ske ra ci je. U sa op {te wu LDP-a se do da je da u Jo va no vi }e voj iz ja vi sa sed ni ce Po -

kra jin skog od bo ra LDP-a odr `a ne u No vom Sa du ne po sto ji ni {ta spor no. „Na{ stav ne ma ni ka kve ve ze s ver ni ci ma i od no som pre ma pra vo sla vqu. Na pro tiv, mi `e li mo da SPC bu de omo gu }e no da za i sta bu de va `na ver ska, dru {tve na i na ci o nal na in sti tu ci ja”, na gla si li su iz LDP-a. Jo va no vi} je na sed ni ci Po kra jin skog od bo ra LDP-a pro {le sed mi ce u No vom Sa du krit ko vao SPC zbog od no sa pre ma gra do na ~eln ni ku Igo ru Pa vli ~i }u. On je SPC na zvao mu tan tom po ru ~iv {i: ”Hva la vam {to gra do na ~el ni ka No vog Sa da ni ste ba ci li u Du nav”.

c m y

politika

dnevnik

POLITI^KA JAGMA ZA GLASOVE VOJVO\ANA

Pre la ma ju li se na red ni iz bo ri u Voj vo di ni Voj vo |an ski po li ti ~a ri sma tra ju da ne ma ni ~eg neo bi~ nog u po ja ~a nom in te re su broj nih stra na ka za Voj vo di nu, wen ustav ni po lo `aj i eko nom ske pro ble me, s ob zi rom na to da nas usko ro o~e ku ju iz bo ri. Ipak, ~i ni se da Voj vo di na ni kad ni je bi la u toj me ri top-te ma u do sa da {wim iz bor nim ci klu si ma. Na pro tiv, po kra jin ska kam pa wa uvek je bi la u sen ci bit ke za osva ja we man da ta u cen tral noj vla sti, a ko ja se obi~ no lo mi la na „ve li kim” te ma ma kao {to su pi ta wa evrop skih in te gra ci ja, pro blem Ko so va i sli~ no, zbog ko jih se ina ~e go di na ma od la `u pi ta wa ve za na za de cen tra li za ci ju vla sti, auto no mi ju Voj vo di ne, po li ti~ ki si stem... Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ sma tra da su u ak tu el noj kam pa wi po li ti~ ki ak te ri po seb no za in te re so va ni za pri do bi ja we bi ra ~a u Voj vo di ni jer }e, ka ko je oce nio, „Voj vo di na od re di ti po bed ni ka na pred sto je }im iz bo ri ma”. – Po li ti~ ka sce na u Be o gra du i u cen tral noj Sr bi ji pri li~ no je is kri sta li sa na jer je go to vo iz ve sno da u glav nom gra du na iz bo ri ma po be |u je Dra gan \i las, od no sno de mo kra te, dok je u cen tral noj Sr bi ji vi dqi vo da na pred wa ci ima ju upo ri {te. I u Voj vo di ni je ta sli ka ta ko |e ja sna, ali ov de je do sad uvek raz li ka u iz bor nom sko ru bi la naj ve }a u ko rist pro e vrop skih i de mo krat skih sna ga. Za to je sad va `no da se ta pred nost o~u va, i za to }e se iz bor ni re zul tat lo mi ti u Voj vo di ni – ka zao je Ko stre{ za „Dnev nik”. On do da je da to za vi si od to ga ko li ki }e bi ti od ziv bi ra ~a

jer, ka ko ka `e, ve }a ap sti nen ci ja ide na ru ku na pred wa ci ma. Zbog to ga su, po we go vim re ~i ma, mno ge stran ke ovih ne de qa mno go vi {e ne go ina ~e po sve }e ne voj vo |an skim te ma ma. – Pa vi de li smo da ~ak i DSS, ko ji je do sko ra o Voj vo di ni pri ~ao kao o se ver noj srp skoj po kra ji ni, sad Voj vo di nu vi di kao re gion u ko ji tre ba ula ga ti. I ja po zdra vqam {to su i oni shva ti li da je ja ~a we voj vo |an ske auto no mi je neo p hod no – oce nio je Ko stre{. Na pi ta we ka ko on da da se me |u stra na~ ki ob ra ~u ni de {a va ju upra vo me |u stra na ka ma ko je ~i -

ne ak tu el nu vlast u Po kra ji ni, on je re kao da je uve ren u to da }e se kam pa wa „dra sti~ no pro me ni ti” kad se iz bo ri ras pi {u. – Do sad smo ima li pri li ku da is tak ne mo u ~e mu se mi me |u sob no raz li ku je mo, {to gra |a ni ta ko |e tre ba da zna ju, ali ipak, svi smo sve sni to ga da su i LSV i DS i SVM i LDP ipak na is toj stra ni po li ti~ ke li ni je, ali i po ten ci jal ni p o s t i z b o r n i part ne ri. Uve ren sam, za to, u to da kam pa wa tre ba da bu de usme re na na to da se gra |a ni ma ob ja sni {ta bi Voj vo di na mo gla iz gu bi ti uko li ko bi se klat no na ovim iz bo ri ma po me ri lo na dru gu stra nu – sma tra Ko stre{. Funk ci o ner Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ti va dar Tot ve ru je da ak tu el na stra na~ ka na je zda na Voj vo di nu po tvr |u je pra vi lo da se naj ve }i broj po li ti~ kih ak te ra Voj vo |a na se ti sa mo uo~i iz bo ra. On je za na{ list ka zao da je u pro te kle ~e ti ri go di ne SVM bio je di na stran ka ko ja je do sled no u par la men tu {ti ti la in te re se Po kra ji ne. – Mi je smo na ci o nal na par ti ja, ali smo i re gi o nal na, {to smo po ka za li na {im de lo va wem

u re pu bli~ kom par la men tu, zbog ~e ga smo pri li kom usvaj wa bu xe ta pre dve go di ne osta li usa mqe ni i bi li iz lo `e ni stra {noj kam pa wi – na veo je on, do dav {i da je di no SVM uka zu je i na to da je Voj vo di na u po sled wih pet go di na zbog pro ble ma u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku za ki nu ta za ceo jed no go di {wi bu xet.

So ci ja li sti u Voj vo di ni mno go ne pri ~a ju, ve} ra de (@i vo rad Smi qa ni}) Tot je ka zao da je do sa da {wia prak sa po ka za la da stran ke s cen tra lom u Be o gra du Voj vo di nu „pre po zna ju” sa mo u iz bor noj kam pa wi, ka da „po ku {a va ju da osvo je {to ve }i broj gla so va u Po kra ji ni, a da bi po tom i da qe mo gle spre ~a va ti raz voj auto no mi je Voj vo di ne”. So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, ko ja je ta ko |e deo vla da ju }e ko a li ci je i u Po kra ji ni, pri li~ no je po stra ni u ak tu el nim nad gor wa va wi ma stra na ka na voj vo |an skoj po li ti~ koj sce ni, dok se stra na~ ki vrh SPS-a, ~i ni se, vi {e ba vi ne kim ve li kim dr `av nim te ma ma. Funk ci o ner so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni}, ina ~e pred sed nik op {ti ne Apa tin, ka `e za na{ list da so ci ja li sti u Voj vo di ni mno go ne pri ~a ju, ve} ra de. – Mi ra di mo na lo ka lu i ba vi mo se pro ble mi ma gra |a na. Gra |a ni ma je do sta ve li kih pa ro la od ko jih ne ma ju ni ka kve ko ri sti – ka zao je Smi qa ni}. B. D. Savi}

Ba ja to vi}: SNS ni je al ter na ti va P o t p r e d s e d n i k SPS-a Du {an Ba ja to vi} oce nio je da Srp ska na pred na stran ka ne mo `e pru `i ti al ter na ti vu sa da {woj po li ti ci vla da ju }oj u Sr bi ji. On je u emi si ji B-92 „Ho }u da znam” re kao da stra hu je od al ter na ti ve ko ju SNS nu di. – Me ne ne bri ne pro {lost SNS-a i to ka ko su na sta li, me ne bri ne {to oni ne nu de al ter na ti vu. Po li ti ka „sja {i Kur ta da uz ja {i Mur ta„ ni je al ter na ti va – re kao je Ba ja to vi}. On je ka zao da se SPS re for mi sao „ali i ostao do sle dan, {to do no si po dr {ku bi -

ra ~a”, i da je po sled wih go di na uti cao na „nor ma li za ci ju po l i t i~ k e sce n e u Sr b i j i”. Ba ja to vi} oce wu je da je spo ra zu mom SPS-a s De mo krat skom stran kom „stvo ren so ci jal de mo krat ski blok a stva ra wem

SNS-a ne u tra li san kle ro-na – Ni su sa mo DS i SPS na vla ci o n a l i s ti~ k i blok”. Pot sti. Tu je i mno go ma lih par ti ja pred sed nik SPS-a je re kao da ko je su sku pe za odr à va we na je u Sr bi ji te {ko re {a va ti vla sti – re kao je on. krup ne pro ble Ba ja to vi} je me zbog to g a re kao da ne ma ni {to se sve „po - Ni su sa mo DS i SPS ka kvih frak ci ja na vla sti. Tu je i sma t ra kao u SPS-u ve} sa mo dnev n o p o l i t i~ mno go ma lih par ti ja „raz li ~i tih raz ka pri li ka”. mi {qa wa ko ja u ko je su sku pe za – U Sr bi ji ne toj stran ci ni ka odr à va we na vla sti da ni su bi la za ma kon sen zu sa o naj va `ni jim pi bra we na”. – Ko }e da za bra ni Mr ko wi ta wi ma: o Ko so vu, eko nom skom raz vo ju , so ci jal noj po li ti ci... }u da pri ~a to {to pri ~a? On sve se po sma tra sa mo kao dnev - je in è wer, gra di teq – re kao no po li ti~ ki in te res – re kao je je Ba ja to vi}, i do dao da su u SPS-u je di ne kri ze bi le po sle on. Ba ja to vi} sma tra da je neo p - 5. ok to bra ka da je stran ka ima hod no „ukrup ni ti po li ti~ ku la „kri zu iden ti te ta, upra sce nu Sr bi je” na ko joj je mno go vqa wa, i fi na si ra wa i odr à va wa”. ma lih par ti ja.

REKLI SU

Mar ko vi}: Ne ma 130 Din ki}: Do 11. mar ta eko nom ska ne go 20 agen ci ja plat for ma Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} de man to vao je ju ~e tvrd we ne kih me di ja i po li ti ~a ra da u Sr bi ji ima 130 dr àv nih agen ci ja, i is ta kao da ih ima ma we od 20 „ko je po slu ju u skla du sa za ko nom o jav nim agen ci ja ma”. – Da li je si stem tih agen ci ja do bar – ni je. U po sled we tri go di ne go vo rim da si stem tih agen ci ja ni je do bar, ali to je dru ga stvar – re kao je Mar ko vi} po sle pot pi si va wa spo ra zu ma o vra }a wu ma ti~ nih kwi ga Sa ve zu je vrej skih op {ti na Sr bi je. – Sr bi ji ne tre ba vi {e od pet agen ci ja – re kao je on, i do dao da tre ba re {i ti pro blem na stao po gre {nim na ~i nom wi ho vog osni va wa jer se „po sao dr àv ne upra ve iz dvo jio u su bjek te ko ji ni su or ga ni dr àv ne upra ve”. Mar ko vi} je re kao da on kao mi ni star mo è stal no ne gi ra ti da ne ma 130 agen ci ja ili da u dr àv noj upra vi ne ra di 500.000 ne go 280.000 qu di, ali to ne ma efek ta.

– De cen tra li za ci ja Sr bi je bi }e glav na te ma u pred iz bor noj kam pa wi Uje di we nih re gi o na Sr bi je ko ji }e do 11. mar ta su {tin ski de fi ni sa ti i eko nom ski pro gram – na ja vio je ju ~e li der URS-a Mla |an Din ki} u Kra gu jev cu gde je, iza za tvo re nih vra ta, raz go va rao s pri vred ni ci ma o eko nom skoj plat for mi i o to me {ta je po treb no ura di ti u Sr bi ji. – Pla ni ra mo ve li ki skup s pri vred ni ci ma 11. mar ta ka da }e mo su {tin ski de fi ni sa ti kom ple tan pred iz bor ni pro gram za eko no mi ju URS-a. Na gla siv {i da de cen tra li za ci ja Sr bi je ne }e pra va bez jed na kih {an si za sve qu de, u svim gra do vi ma i za sve stru ke, Din ki} je re kao da je na pr vom me stu ono {to tre ba ura di ti u eko no mi ji – po re ska re for ma jer Sr bi ja ima kom pli ko van po re ski si stem s, ka ko je ka zao, i su vi {e mno go po re skih ob li ka i da ne ke tre ba uki nu ti, po put fir ma ri ne, na kna de za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta.

Kr ko ba bi}: Ozbiq no o LDP-u – Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je odr `a va kon tak te s ve }i nom stra na ka, ali ni s jed nom jo{ ni je bi lo zva ni~ nih pre go vo ra o mo gu }im ko a li ci ja ma – iz ja vio je pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} u in ter vjuu za „Da nas”. – O~e ku jem da }e mo pre go vo re okon ~a ti do kra ja fe bru a ra. Kr ko ba bi} je do dao da }e PUPS ko na~ nu od lu ku o to me do ne ti naj ka sni je do ras pi si va wa iz bo ra, od no sno na kon oba vqe nih pre go vo ra. On je na veo da mu ni su ja sne iz ja ve funk ci o ne ra so ci ja li sta da je za wih Li be ral no-de mo krat ska par ti ja pri hva tqiv po sti zbor ni part ner. – Ako ta ko ne {to po sto ji iz me |u LDP-a i SPS-a, to zna ~i da je jed na od te dve stran ke na pu sti la svo ja pro gram ska na ~e la. Uko li ko do |e do do go vo ra iz me |u PUPS-a i SPSa, ja i Ivi ca Da ~i} mo ra }e mo na tu te mu da oba vi mo ozbiq ne raz go vo re – re kao je Kr ko ba bi}.

sreda8.februar2012.

Ve ri ca me wa Sne à nu Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e no vi na ri ma u Kra gu jev cu da }e pre u ze ti Mi ni star stvo spor ta i omla di ne „po pred vi |e noj pro ce du ri” i na sta vi ti rad ko ji je Sne à na Sa mar xi}-Mar ko vi} za po ~e la. – Mo ja am bi ci ja ni je da u bu du} no sti bu dem mi ni star ka omla di ne i spor ta, me |u tim, kad je u ovim pri li ka ma Sne à na neo ~e ki va no oti {la na funk ci ju vr lo zna ~aj nu za na {u ze mqu i ka da je Vla da na kra ju man da ta, mo ra mo da po ka è mo od go vor nost i pre ma za vr {et ku od re |e nih pro je ka ta i na stav ku ak tiv no sti ko je je za po ~e lo Mi ni star stvo omla di ne

i spor ta – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}. Mi ni star ka spor ta i omla di ne Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko -

vi} od la zi na funk ci ju u Sa vet Evro pe gde }e ra di ti kao ge ne ral na di rek tor ka no vog Di rek to ra ta za de mo kra ti ju.

PARTIJE O[TRE JEZIK ZA KAMPAWU KOJA JO[ NIJE NI PO^ELA

Srp ski pred iz bor ni re~ nik Po li ti~ ka ku ka vi ca, mu tant, va qa we po bla tu, pra si }i i svi we – ra ni je pred iz bor ni re~ nik po li ti ~a ra u Sr bi ji ko ja jo{ ni je ni pro gla si la po ~e tak iz bor ne tr ke za glas we nih gra |a na naj da qe po ~et kom ma ja. Pr qa va, o{tra, pa i uobi ~a je na kam pa wa, sma tra ju ak te ri srp ske po li ti~ ke sce ne. – Po li ti~ ka ku ka vi ca? Pa to je mno go ma we ru `na re~ ne go da ne ko ga na zo ve te lo po vom, kri mi nal cem, ~o ve kom ko ji je uni {tio ovo ili ono. Me ni to de lu je da je ma lo go re – ka zao je za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las, ko men ta ri {}i u TV emi si ji „Uti sak ne de qe” sa op {te we svo je stran ke ko ja se pi ta „ka ko je mo gu }e da se za sve funk ci je u ze mqi kan di du je naj ve }a po li ti~ ka ku ka vi ca, ~o vek bez ide je i hra bro sti, To mi slav Ni ko li}„. Ni ko li }ev za me nik u SNS-u Alek san dar Vu ~i} je u tom sa op {te wu vi deo „o~aj” vla da ju }eg DS-a i op tu `io de mo kra te da pro tiv wih vo de „pr qa vu kam pa wu”, po zi va ju }i ih da ume sto sva ko dnev nih sa op {te wa ma kar do hva te

ili ne tre ba„. Sad ka è: „Mi kad do |e mo na vlast – tad }e mo re }i {ta je na {a po li ti ka pre ma Ko so vu„. Pa, ~e kaj te qu di, da bi ste do {li na vlast, tre ba da ka è te, pa ne ko da gla sa za vas... Ko je tri stva ri je ura dio da se vi de da nas u Sr bi ji? A Vu ~i}, po {to je mla |i, mo è sa mo jed nu da ka è.

– Po no san sam na mno ge stva ri ko je sam ra dio – ka zao je Vu ~i}, na vo de }i da je to „bor ba pro tiv ko rup ci je, bor ba pro tiv Dra ga na \i la sa, bor ba pro tiv ’ene re get ske ma fi je’ Vo ji na La za re vi }a i Vu ka Ha mo vi }a„. – Da pri ~a mo o

Slab povod za te{ke re~i Po li ti~ ki ana li ti ~ar Jo vo Ba ki}, pak, ve ru je da je pro blem srp skog po li ti~ kog ì vo ta u to me {to kam pa wa prak ti~ no i ne pre sta je i {to se ve }i na stva ri ne ra di zbog gra |a na ve} zbog kam pa we. – Ako je po vod i su vi {e slab za upo tre bu ta ko te {kih re ~i, ~o vek osta je u ~u du i naj ~e {}e se ta vr sta ne ga tiv ne kam pa we obi je o gla vu ono me ko je vo di. Ako bi smo se za dr à li na po vr {i ni, ne sum wi vo je lo{ po tez ono ga ko ji je za po ~eo tu igru – ka zao je Ba ki}. lo pa te i po mog nu gra |a ni ma u ~i {}e wu sne ga. \i las, me |u tim, ka è da on sa op {te wa ne pi {e, a i „ne odo bra va uvek” ono {to u wi ma sto ji. On to „ne bi na taj na ~in„, a ovo sa op {te we je pi sao „ne ko ko ga su ma lo po ne le emo ci je”. – Ali, bit ni ja je su {ti na ne go for ma – do dao je \i las, na vo de }i da je Ni ko li} 20 go di na u po li ti ci, ali da on ne vi di {ta je ura dio da ze mqi bu de bo qe. – Kad je uhap {en Rat ko Mla di}, re kao je: „Mi }e mo na{ stav re }i su tra”. To su tra dan ni kad ni je do {lo. Kad su do {le ba ri ka de, pa Bo ris Ta di} re kao da qu di tre ba da se po vu ku s wih, oni su re kli: „Pa mi ne bi smo sa da da ka è mo da li tre ba

To mi sla vu Ni ko li }u, ~o ve ku ko ji je gra dio pru gu Be o grad–Bar, a ovi da nas ni su u sta wu ni da o~i ste sneg s tro to a ra, i to na {im pa ra ma i na {im ma {i na ma?! Pot pred sed nik DS-a Du {an Pe tro vi} ne vi di ve li ku raz li ku u na ~i nu vo |e wa po li ti ke u Sr bi ji i u dru gim de mo kra ti ja ma. – To je po li ti ka u na {oj ze mqi. S dru ge stra ne, ne vi dim da se mno go raz li ku je od od no sa u dru gim par la men tar nim de mo kra ti ja ma, sve su to pri rod ne i nor mal ne stva ri. Sa op {ta va sva ko svo je sta vo ve ona ko ka ko mi sli da je po treb no. Ve ru jem da }e mo ima ti vr lo o{tru kam pa wu – oce nio je Pe tro vi}. S. N. Kova~evi}

NS: Pr qa va kam pa wa vla da ju }e ko a li ci je – Vla da ju }a ko a li ci ja, s De mo krat skom stran kom na ~e lu, vo di pr qa vu kam pa wu pro tiv na {ih part ne ra, Srp ske na pred ne stran ke – iz ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski, i na gla si la da je po se ban pro blem to {to ve li ki broj me di ja po dr `a va vlast. Ona je re kla da se vla da ju }a ko a li ci ja po na {a neo d go vor no, upr kos to me {to su u DS-u sve sni to ga da je dr `a va pred iz bo ri ma. Oce ni la je da je vlast du `na da na iz bo re za |e s ja sni jim pro gra mom, ume sto {to se ba vi na pa di ma na opo zi ci o ne stran ke pu tem ra znih sa op {te wa.

ekonomija

sreda8.februar2012.

POTRO[WA ELEKTRI^NE ENERGIJE REKORDNA

Uvozimo struju naveliko Elek tro pri vre da Sr bi je sa op {ti la da je po tro {wa stru je u ze mqi re kord na i da je zbog to ga uve ze no 14,04 mi li o na ki lo vat-sa ti stru je, de set od sto po tro {we bez Ko so va. U sa op {te wu se na vo di da je u po sled wih ne ko li ko da na,

EPS ape lu je na gra |a ne da ra ci o nal no tro {e elek tri~ nu ener gi ju. Pred u ze }e „Elek tro voj vo di na„ ta ko |e je ape lo va lo na po tro {a ~e da ra ci o nal no tro {e stru ju jer je si stem pod ve li kim op te re }e wem zbog iz u zet no ni skih tem pe ra tu ra.

dnevnik

U SRBIJI KRAJEM DECEMBRA BILO 1.735.000 ZAPOSLENIH

Jo{ 1.100 qudi ostalo bez posla

Uku pan broj za po sle nih u Sr bi ji kra jem de cem bra pro ce wu je se na 1.734.983, {to je oko 1.100 li ca ma we u od no su na pret hod ni me sec i 40.000 ma we u od no su na ja nu ar 2011. go di ne, ob ja vio je me se~ ni bil ten Pri vred ne ko mo re Sr bi je „Kon junk tur ni tren do vi Sr bi je.” Naj ve }i pad za po sle no sti za be le `en je u sek to ru pred u zet ni {tva, za ko ji se pro ce wu je da

je u ovom pe ri o du ostao bez 26.000 za po sle nih. Ne za po sle nih li ca po sled weg da na 2011. go di ne ukup no je bi lo 745.187, {to je 15.667, ili 2,15 po sto, vi {e u od no su na kraj 2010. go di ne. Sto pa re gi stro va ne ne za po sle no sti u de cem bru iz no si 27,62 od sto i ve }a je u od no su na pret hod ni me sec, ka da je iz no si la 27,21 od sto, na vo di se u bil te nu.

TE^E ROK ZA DOSTAVQAWE PORESKIH PRIJAVA

zbog ve o ma ni skih tem pe ra tu ra, po tro {wa elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji sve ve }a pa je ta ko ju ~e do stig nut ap so lut ni re kord od 162 mi li o na ki lo vat-sa ti, dok je na pod ru~ ju bez Ko so va za be le `e na po tro {wa od 140,2 mi li o na ki lo vat-sa ti.

„Sva ka si ja li ca ko ja je bes po treb no ukqu ~e na je po tro {a~ ko ji op te re }u je si stem. Ako bi sva ki od oko 900.000 ku pa ca ’Elek tro voj vo di ne’ u svom do ma }in stvu is kqu ~io ma kar jed no sve tlo, si stem bi funk ci o ni sao si gur ni je „, na vo di se u sa op {te wu.

SARADWA VOJVO\ANSKE KANCELARIJE U BRISELU I NIS-a

Do evropskih fondova zajedno

Di rek tor Kan ce la ri je AP Voj vo di ne u Bri se lu Pre drag No vi kov i di rek tor pred stav ni {tva NIS-a u Bri se lu Zo ran Sken de ri ja pot pi sa li su ju ~e spo ra zum o sa rad wi i za jed ni~ kom na stu pu. Po re ~i ma pr vog ~o ve ka voj vo |an ske ku }e u pre sto ni ci EU, Voj vo di na ima ka pa ci te te za is tra `i va we i ula -

ga we u broj nim obla sti ma ener get skog sek to ra: od ko ri {}e wa bi o ma se, ter mal ne, so lar ne i eol ske ener gi je. – Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja na osno vu usvo je nih pri o ri te ta ja sno je is ta kla `e qu da sa rad wa s kom pa ni ja ma u ovim obla sti ma bu de osno va za no vi eko nom ski raz voj. Pred stav ni {tvo Voj vo di ne u Bri se lu je ste ser vis in sti tu ci ja, ali i kom pa ni ja, pa je i NIS pre po znao svoj in te res da, sa ra |u ju }i s na ma, bu de pri su tan na me sti ma na ko ji ma se do no se od lu ke ko je zna ~aj no mo gu uti ca ti na po slo va we – ob ja {wa va No vi kov.

Po we go vim re ~i ma, ne ma ti in for ma ci je i ne raz mi {qa ti o du go ro~ nim kon se kven ca ma od su stva lo bi ra wa za svo je in te re se, naj sku pqa je op ci ja ko ju kom pa ni ja da nas mo è oda bra ti. – Na kon do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za EU, sle di nam i po ste pe na in ple men ta ci ja EU re gu la ti ve i pri me na broj nih stan dar da u pri vred nim sek to ri ma. Sto ga je va `no pri pre mi ti se za ve li ko evrop sko tr ì {te od pre ko 500 mi li o na po tro {a ~a. Ovaj na{ spo ra zum s NIS-om pred vi |a i za jed ni~ ke pro jek te kod evrop skih fon do va, po mo} za ka pa ci te te APV u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, kao i sa rad wu u na stu pu pre ma re le vant nim EU in sti tu ci ja ma – is ti ~e je No vi kov. On ka è da je va `no da dr àv ne in sti tu ci je i pri vred ni sek tor is ko ri ste part ner stvo Kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu s broj nim re gi o ni ma. Pri mer NIS-a bi, sma tra on, tre ba lo da sle de i dru ge ve li ke kom pa ni je. – Pred na ma su ve li ke pro me ne u po slo va wu u sva kom smi slu i sma tram da je na{ za da tak da po mog ne mo na {im kom pa ni ja ma da u|u u part ner stvo s evrop skim ko le ga ma – ka è No vi kov. P. K.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

104,4310

106,5622

109,0131

104,1113

Australija

dolar

85,9938

87,7488

89,7670

85,7306

Kanada

dolar

79,8769

81,5070

83,3817

79,6323

Danska

kruna

14,0448

14,3314

14,6610

14,0018

Norve{ka

kruna

13,6678

13,9467

14,2675

13,6259

[vedska

kruna

11,8231

12,0644

12,3419

11,7869

[vajcarska

franak

86,8282

88,2941

90,3249

86,2633

V. Britanija

funta

125,8659

128,4346

131,3886

125,4806

SAD

dolar

79,6272

81,2522

83,1210

79,3834

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 2. 2012. godine

Porez udara mese~ne plate ve}e od 158.000 dinara Po ~e tak go di ne uvek je tra u ma ti ~an za one ko ji mno go za ra |u ju. Ta da nad le `ni ob ja vqu ju osno vi cu za pla }a we po re za na do ho dak gra |a na a to je tro stru ka bru to za ra da u Sr bi ji za pret hod nu go di nu. U 2011. bi la je 1.898.388 di na ra, ili 17.900 evra. Ta~ ni je, ovaj po rez mo ra }e da pla te svi ko ji su me se~ no za ra |i va li oko 158.000 di na ra. Za kon ski rok za do sta vqa we po re ske pri ja ve je 15. mart. Ovi pri ho di, sem pla te, ob u hva ta ju i za ra de od ren ti ra wa, autor skih pra va, po qo pri vre de, sa mo stal nih de lat no sti, po osno vu in du strij ske svo ji ne. Tu se jo{ ubra ja ju i pri ho di od spor ta i ~lan stva u nad zor nim i uprav nim od bo ri ma. Svi ko ji su za ra di li pre ko po me nu te su me ne }e po rez pla ti ti po is toj sto pi. Oni ko ji su od po me nu tih pri ho da za ra di li od tro stru kog do {e sto stru kog iz no sa pro se~ ne za ra de, od no sno do 3,7 mi li o- na di na ra, pla ti }e po rez po sto pi od de set po sto. Za ve }e iz no se za ko nom je pred vi |e na vi {a sto pa, 15 pro ce na ta. Ob ve zni ci ne }e auto mat ski pla }a ti po rez na po me nu tu su mu jer

Osno vi ca za pla }a we po re za na do ho dak gra |a na la ne je bi la 1.898.388 di na ra, ili 17.900 evra ima ju pra vo na ol ka {i ce. La ne je pr vi prag za pla }a we ove oba ve ze, od no sno tro stru ka za ra da, bio 1.708.200 di na ra. Ta da su ovi ob ve zni ci ima li pra vo na li~ ni od bi -

tak od 253.118 di na ra, a za sva kog iz dr `a va nog ~la na po ro di ce jo{ po 94.919 di na ra. Ove go di ne }e su me ol ka {i ca bi to ne {to vi {e. Ali ni ta da kao ni sa da ne mo gu u

zbi ru pre }i po lo vi nu do hot ka ko ji se opo re zu je. [ta ~e ka one ko ji po rez iz beg nu da pri ja ve do 15. mar ta? Uko li ko ih po re zni ci uhva te, za wih su, zbog ka {we wa, pred vi |e ne ka zne od 5.000 do 50.000 di na ra. Mno go stro `e bi }e ka `we ni obez ni ci ko ji uop {te ne pri ja ve ovaj po rez iako su bi li oba ve zni da to u~i ne. Za wih je ka zna pla }a we po re za, ali od dvo stru ko pa do de se to stru ko ve }e su me od one ko ju bi sno si li da su na vre me pri ja vi li za ra du. Po me nu ta su ma od 1,89 mi lion di na ra za mno ge je ne do sti `na. Me |u tim, sva ke go di ne je mno gi onih ko ji za ra |u ju ne u po re di vo vi {e od tro stru kog pro se ka. La ne je, po za ra di iz 2010, u Voj vo di ni na pr vom me stu bio pro fe sor eko no mi sta ko ji je za ra dio 166,66 mi li o na di na ra. On je bio „naj„ po zra di i u Sr bi ji. Sle dio ga je pred u zet nik iz Srem ske Mi tro vi ce s 55,65 mi li o na. Sle di li su ko mer ci ja li sta iz Zre wa ni na i in `e wer iz Pe tro va ra di na s po 30 mi li o na. U Voj vo di ni je la ne pod ne to 3.125 pri ja va na vre me, a u Sr bi ji 18.000. D. V.

ATRAKTIVNI USLOVI [TEDWE ZA DEVIZE I DINARE

U Pireus banci kamata {est posto

Pi ra e us ban ka je ju ~e tr `i {tu pred sta vi la no vu, po seb nu po nu du za {ted wu, kao i dva no va de po zit na pro iz vo da. Spe ci jal na po nu da za {ted wu pod ra zu me va atrak tiv ne ka mat ne sto pe ko je va `e do kra ja fe bru a ra za pro iz vo de „pi re us 50„ i „pi re us una pred {ted wu„ u evri ma. Kli jen ti ma ko ji se od lu ~e za „pi re us 50„ evro {ted wu je omo gu }e no da ostva re ka ma tu od ~ak {est po sto za oro ~e wa na 12 me se ci i da pri tom ima ju na ras po la ga wu do 50 od sto

po lo `e nog de po zi ta. „Pi re us una pred {ted wa„ obez be |u je ka mat nu sto pu od {est po sto, ta ko |e za sred stva po lo `e na na go di nu da na, i is pla tu ka ma te una pred. No vi pro iz vod „pi re us pre mi jum plan„ {ted wa u evri ma kli jen ti ma omo gu }a va da slo bod na sred stva oro ~e na tri go di ne, uz ka ma tu ko ja u pr voj go di ni iz no si 5,5 po sto, u dru goj {est, dok je u tre }oj go di ni ka ma ta 6,5 pro ce na ta. Efek tiv na ka mat na sto pa je 5,38 po sto.

No vi tip {ted we je i „pi re us 50„ {ted wa u di na ri ma za ko ju, uz ras po lo ì vih 50 od sto {ted nog ulo ga, va ì ka ma ta i do 11 po sto za de po zi te po lo è ne na 12 me se ci (EKS je 10,95 po sto). Pi re us ban ka je po nu di la i no ve ka ma te za kli jen te ko ji è le da {te de u {vaj car skim fran ci ma i do la ri ma. Ka mat na sto pa za {ted wu u fran ci ma kre }e se i do tri po sto, dok za oro ~e wa u ame ri~ koj va lu ti kli jen ti mo gu ostva ri ti ka ma tu i do 3,5 po sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (523,46 -1,06)

Promet

Vunil, Leskovac

20,16

149

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

20,02

1.091

346.832

Institut za za{titu na radu, NS

20,00

3.840

[ajka{ka {e}erana, @abaq

15,38

Informatika, Beograd Pet akcija s najve}im padom Jugoremedija, Zrewanin

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,71

1.713

241.495

38.400

NIS, Novi Sad

-3,12

652

26.205.923

1.500

94.500

Komercijalna banka, Beograd

3,03

1.700

51.000

10,49 Promena %

2.265 Cena

135.910 Promet

Imlek, Beograd

-6,09

2.805

1.686.139

-12,00

198

148.500

BIP u restrukturirawu, Beograd

-6,67

5.320

Imlek, Beograd

-6,09

2.805

1.686.139

Energoprojekt holding, Beograd

Soja protein, Be~ej

0,87

580

828.777

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,55

507

5.769.908

Energoprojekt holding, Beograd

-3,33

551

121.190

Jubmes banka, Beograd

0,00

12.838

141.218

Agrobanka, Beograd

-3,33

551

121.190

9,12

1.818

341.705

-3,12 Promena %

652 Cena

26.205.923 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,02

1.651

255.900

Univerzal banka, Beograd

-0,26

1.925

11.552

NIS, Novi Sad

-3,12

652

26.205.923

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.000

50.000

Centrosrem tekstil, St. Pazova

0,00

360

3.306.960

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Soja protein, Be~ej

0,87

580

828.777

Tigar, Pirot

0,00

515

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad TE - TO, Senta

20,02

1.091

346.832

0,00

3.720

334.800

Svi iznosi su dati u dinarima

VE RI CA KA LA NO VI]

„Fijat” kre}e 15. marta Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e 15. mar ta po ~e ti prob na pro iz vod wa no vog mo de la auto mo bi la u po go ni ma „Fi ja to vih” do ba vqa ~a, ko ji su po di gli po go ne u Gro {ni ci u Kra gu jev cu. Ka la no vi }e va je po se ti la po gon fa bri ke „Pro mo mag ne to kom pa ni” – PMC, ko ji }e pro iz vo di ti li me ne de lo ve za no vi mo del auto mo bi la, a u ~i ju iz grad wu i in sta li ra we opre me je ulo `e no 60 mi li o na evra. Ona je na gla si la da su po go ne po di gli se dam „Fi ja to vih” do ba vqa ~a, i to tri u kru gu fa bri ke „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, a ~e ti ri u Gro {ni ci, gde je do

sreda8.februar2012.

EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU DA SR BI JA VI [E NE MO @E DA SE ZA DU @U JE

Dug se otrgao kontroli, buyet ne}e izdràti – Go to vo je iz ve sno da je Sr bi ja ve} pro bi la gra ni cu jav nog du ga od 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da – iz ja vio je ~lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi}, i iz ra zio bo ja zan da se u na red ne dve go di ne mo è de si ti da Sr bi ja po ve }a jav ni dug na iz nad 50 od sto BDP-a. Za ko nom o bu xet skom si ste mu od re |e no je da u~e {}e jav nog du ga Sr bi je u BDP-u ze mqe ne sme da bu de ve }e od 45 od sto da bi se spre ~i lo da dr à va po sta ne pre za du è na i u|e u du `ni~ ku kri zu. Ipak, Sr bi ja se u po sled we tri kri zne go di ne

[te ta s MMF-om ve} na pra vqe na pre de vet me se ci bi la ka sar na istog na zi va. U iz grad wu svih se dam i opre ma we ulo `e no je oko 100 mi li o na evra. Naj va `ni ji do ba vqa ~i „Fi ja ta” u sve tu, iz pr ve gru pe su „Ma we ti ma re li”, „Xon son kon trols”, „Si git”, HTL, PMC, ... – Ovo je naj ve }i pro je kat u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja – re kla je Ve ri ca Ka la no vi} za fa bri ku „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, i pod se ti la na to da }e ta fa bri ka, osim za po {qa va wa, omo gu }i ti Sr bi ji zna ~a jan iz voz. Di rek tor PMC-a De jan Dra gu ti no vi} re kao je no vi na ri ma da je ta kom pa ni ja zna ~a jan do ba vqa~ „Fi ja ta” ne sa mo u Kra gu jev cu ve} i u svim we go vim fa bri ka ma u sve tu.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Po vo dom ak tu el nih raz go vo ra s MMF-om u Be o gra du, Vla di mir Vu~ ko vi} je is ta kao da je aran `man „iz pre do stro `no sti„ bi tan za Sr bi ju, u smi slu bez bed no sti srp ske eko no mi je za ula ga we i ja ~a wa po ve re wa i da tre nut no ni je bi tan no vac ko ji taj aran `man no si. Od go va ra ju }i na pi ta we da li je ve} na ~i we na {te ta s ob zi rom na to da je MMF od lo ìo od lu ku o re vi zi ji aran `ma na, Vu~ ko vi} je re kao da je de li mi~ na {te ta na pra vqe na i da se sva ko okle va we in ve sti to ra da ula ù u na {u ze mqu re flek tu je pre ko de vi znog kur sa. Vu~ ko vi} je pod se tio na to da srp ska stra na ni je uvek do kra ja is pu wa va la sve oba ve ze do go vo re ne s MMFom i da je do bi ja la po zi tiv ne oce ne u re vi zi ji, i do dao da ne raz u me zah te ve Fon da po {to si tu a ci ja ni je to li ko ozbiq na. mno go za du ì va la da bi pre bro di la raz li ku iz me |u sve ma wih pri ho da u bu xe tu i ve li kih bu xet skih ras ho da, bez sma wi va wa jav ne po tro {we i po ve }a va wa po re za. Ta ko je jav ni dug ze mqe to kom tri go di ne

po ve }an ~ak {est mi li jar di evra, a we go vo u~e {}e u BDP-u sa sa svim pri stoj nih 26 od sto na ~ak 45 pro ce na ta. I sam pre m i j er Mir k o Cvet k o v i} je pre ne k i dan pri znao da je jav ni dug pred

rod ni mo ne tar ni fond po sle raz go vo ra u Be o gra du sni zi ti pro jek ci ju ra sta pri vre de na {e ze mqe. – Ve li ka je ve ro vat no }a da fi skal ni pri ho di ove go di ne ne }e bi ti na ni vou pla ni ra nih – re kao je Vu~ ko vi}, i do dao da }e Vla da za to za pa sti u te {ko }e jer ne }e mo }i da fi nan si ra de fi cit bu xe ta. On je oce nio da bi no va vla da mo ra la da spro ve de fi skal nu re for mu, uz po ve }a we po re za na do da tu vred nost, ali i uz isto vre me no sma we we jav ne po tro {we, a naj ve }i deo pri la go |a va wa }e mo ra ti da pod ne se dr à va. kraj pro {le go di n e pro bio Pre mi jer ka è da we go va ovu gra ni cu, ali da je u me |u - Vla da, kao {to je i obe }a la, vre m e n u we g o v o u~e { }e u ne }e po ve }a va ti PDV, a da on BDP-u sma we no, te da Sr bi ja ne mo è da ka è {ta }e se de ima mo gu} nost da se za du ì {a va ti po sle iz bo ra i ka kav jo{ mi l i j ar d u }e bi ti pro gram evra a da pri bu du }e vla de na tom ne pre kr {i tom po qu. Jav ni dug ze mqe I eko nom ski za kon ko ji je sa to k om tri go d i n e sa v et n ik pre ma do ne la. po ve }an za ~ak {est mi j e r a Sr b i j e To {to je sma Ju r ij Ba j ec we n o u~e { }e mi li jar di evra, pod s e } a na to jav n og du g a u a we go vo u~e {}e da je Skup {ti BDP-u za p ra v o u BDP-u sa sa svim na ve} iz gla sa se od n o s i na pri stoj nih 26 od sto la bu xet za ovu pro jek ci ju pri na ~ak 45 pro ce na ta go di nu ko jim se vred nog ra sta za ne pred v i | a ovu go di nu ko ji rast PDV-a. On bi tre b a l o da je, me |u tim, oce nio da }e bu iz no si 1,5 po sto. Ipak, Vu~ ko du }a vla da u pr ve dve go di ne vi} upo zo ra va na to da sve ana man da ta mo ra ti da ozbiq no li ze go vo re da se rast BDP-a „za g ri z e” u fi s kal n e i Sr bi je kre }e ka nu li, ume sto struk tur ne re for me. pla ni ra nih 1,5 po sto. On je iz ra zio bo ja zan da }e i Me |u na V. ^vor kov

OTI [LI AME RI KAN CI, DO [AO SNEG

@elezara privremeno stala

– @e le za ra „Sme de re vo„ pla ni ra da pri vre me no ob u sta vi pro iz vod wu naj ma we de set da na, sta vqa wem dru ge vi so ke pe }i na „ti hi hod” jer je zbog ne vre me na one mo gu }e no snab de va we si ro vi na ma – iz ja vio je ju ~e vr {i lac du `no sti ge ne ral nog di rek to ra te ko ma ni je Vu ko i ca [}e ki}. On, me |u tim, ni je pre ci zi rao ka da }e pro iz vod wa ~e li ka u è le za ri pri vre me no sta ti, is ta kav {i da tre ba obez be di ti opre mu od za mr za va wa i o{te }e wa. [}e ki} je na gla sio da }e za po sle ni ma bi ti na ras po la ga wu pla }e no od su stvo uz na kna du za ra de od 60 pro ce na ta, {to od re |u je me nax ment, ili da ko ri ste go di {wi od mor, dok }e deo rad ni ka osta ti u fa bri ci da bi ra di li na odr à va wu opre me. – Si ro vi ne ko je smo na ru ~i li od mah po pre u zi ma wu è le za re od stra ne Vla de Sr bi je, ili su u lu ka ma ko je su za mr znu te i ne mo gu da se do pre me ili su za ro bqe ne ne gde u do wem to ku Du na va i u na red nih ne ko li ko da na ne }e mo }i da bu du tran spor to va ne u Sme de re vo – do dao je v. d. ge ne ral nog di rek to ra è le za re.

POQOPRivRedA

sreda8.februar2012.

VE LI KO INTERESOVAWE ZA RAZ ME NU @I TA

Pa o ri tra `e vi {e KAN-a ne go {to ga ima – Vi {e od 12.000 po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz Sr bi je pod ne lo je zah tev za raz me nu p{e ni ce i ku ku ru za za ukup no 14.000 to na mi ne ral nog |u bri va KAN – iz ja vio je za „Dnev nik” po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi}, do dav {i da je rok za pri ja vqi va we is te kao 6. fe bru a ra. – Od ziv po qo pri vred ni ka bio je ve o ma do bar i ukup no pri ja vqe na ko li ~i na |u bri va za 2.810 to na

ga zdin stva, a raz me na }e bi ti oba vqe na pre ko Di rek ci je za rob ne re zer ve, u ~i jem je vla sni {tvu |u bri vo, od no sno pre ko ovla {}e nih skla di {ta ra. Sva ki po qo pri vred nik mo `e raz me ni ti naj vi {e za 200 ki lo gra ma po hek ta ru po vr {i ne za se ja ne p{e ni com u je se woj se tvi 2011. go di ne, ali naj vi {e do 30 hek ta ra. Raz me na za p{e ni cu i ku ku ruz, ka da se mi ne ral no |u bri vo ne po sred no pre u zi ma sa skla di {ta

dnevnik

ZA KUP DR @AV NIH ORA NI CA U BA ^U

Hek tar li ci ti ran do 800 evra Lo kal na sa mo u pra va u op {ti ni Ba~ ogra ni ~i la je po vr {i nu dr àv nih ora ni ca ko je je dan za ku pac mo è da li ci ti ra na 30 hek ta ra pa je ta ko 90 po qo pri vred ni ka do {lo do dr àv nih ora ni ca. Ta~ ni je, 48 za ku pa ca je iz Ba ~a i 42 iz Ba~ kog No vog Se la, a po ~et na ce na iz no si la je 25.000 di na ra po hek ta ru i po tom iz no su ze mqu su do bi la po qo pri vred na do ma }in stva ko ja se ba ve sto ~ar stvom. Pro se~ no ostva re na ce na na li ci ta ci ji iz no si la je 35.000 di na ra po hek ta ru, ali bi lo je i onih

ko ji su hek tar ze mqe li ci ti ra li i do 84.000 di na ra. [ta }e se ja ti ni je bit no, ali je za lo kal nu sa mo u pra vu bit no da se iz li ci ti ra na ce na i na pla ti. Nad le `ni ka `u da zna ~aj ni jih pri med bi na li ci ta ci ju ni je bi lo, a u ovoj op {ti ni ima 3.739 hek ta ra dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta. Iz li ci ti ra no je 1.840 hek ta ra, 658 je po pra vu pre ~eg za ku pa pri pa lo sto ~a ri ma, a 270 hek ta ra je in fra struk tur no ze mqi {te ko je se ne da je u za kup. M. Su yum

GO LO MRA ZI CA NA PRA VI LA [TE TU, SNEG STI GAO KAO SPAS

Mraz opr `io je ~am, a mo gao bi i bre skve i kaj si je Ministarstvo }e u najkra}em mogu}em roku razmotriti ovu situaciju da bi sve potrebe poqoprivrednika bile podmirene, ukoliko za to postoje realne finansijske mogu}nosti pre ma {u je ko li ~i nu od 11.190 to na ko ja je ini ci jal no bi la pred vi |e na Vla di nom ured bom. Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne }e u naj kra }em mo gu }em ro ku raz mo tri ti ovu si tu a ci ju, „da bi sve po tre be po qo pri vred ni ka bi le pod mi re ne, uko li ko za to po sto je re al ne fi nan sij ske mo gu} no sti”, is ta kao je Mi lo va no vi}, oce niv {i da to {to je pre ma {e na ini ci jal na ko li ~i na |u bri va po ka zu je da je ta „me ra bi la pra vo vre me na i, i te ka ko do bra”. Mi lo va no vi} je na gla sio i da su kqu~ nu ulo gu u raz me ni od i gra li sa ve to dav ci, ne po sred nim u~e {}em i pro mo vi sa wem te me re Mi ni star stva kod di rekt nih ko ri sni ka – po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a. U Mi ni star stvu is ti ~u i da je pri ja vqe na ko li ~i na mi ne ral nog |u bri va go to vo ~e ti ri pu ta ve }a ne go pret hod nih go di na, ka da je iz no si la oko 3.000 to na. Pra vo na raz me nu ima li su pro iz vo |a ~i – no si o ci re gi stro va nog ak tiv nog po qo pri vred nog

Di rek ci je u HIP „Azo ta ra” u Pan ~e vu, bi }e oba vqe no u pa ri te tu je dan ki lo gram |u bri va za 1,30 ki lo gram p{e ni ce ro da 2011. go di ne ili za 1,5 ki lo gra ma ku ku ru za ro da 2011. go di ne ili za 1,35 ki lo gram p{e ni ce ro da 2012. go di ne. Pri tom, po qo pri vred nik sno si tro {ko ve tran spor ta, is to va ra, uto va ra, pu ta ri ne, eko lo {ke tak se i osta le za vi sne tro {ko ve. Za pre u zi ma we |u bri va pre ko ovla {}e nih skla di {ta ra, sa skla di {ta Di rek ci je u HIP „Azo ta ra” pred vi |en je pa ri tet – je dan ki lo gram |u bri va za 1,40 kg p{e ni ce ro da 2011. go di ne; ili za 1,60 kg ku ku ru za, ili za 1,50 ki lo gram p{e ni ce ro da 2012. go di ne. Ovla {}e nom skla di {ta ru na ime tro {ko va tran spor ta, is to va ra, uto va ra, pu ta ri ne, eko lo {ke tak se i osta lih za vi snih tro {ko va pri pa da do 0,15 ki lo gra ma p{e ni ce, od no sno ku ku ru za za ki lo gram is po ru ~e nog |u bri va. Raz me na }e se oba vqa ti pre ma re do sle du pod no {e wa zah te va.

– Sneg ko ji je pre krio voj vo |an ska po qa sti gao je kao spas za use ve, a na ro ~i ti za je ~am ko ji je na ne kim po qi ma ve} pre tr peo {te te od glo mra zi ce i ni skih tem pe ra tu ra – iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” prof. dr Mi ro slav Ma le {e vi} s no vo sad skog Po qo pri vred nog fa kul te ta. On je na gla sio da je je ~am ot po ran na mra ze ve ko ji se ne spu {ta ju is pod -12 ste pe ni, a s ob zi rom na to da su pret hod nih da na, pre sne ga, ni ske tem pe ra tu re i{le i do -14, ja sno je da je bi lo iz mr za va wa de la li sta, kao i ugi nu }a bi qa ka je ~a ma. On ni je mo gao pre ci zi ra ti ko li ku je ukup nu {te tu pre tr peo je ~am, ali je re kao da gu bi ci ve ro vat no ni su zna ~aj ni ji. Ka da je p{e ni ca u pi ta wu, dr Ma le {e vi} po tvr |u je da je sneg sti gao kao spas jer je go lo mra zi ca pre ti la da na ne se ozbiq ne {te te. – Sre }a je {to je sneg pao jer da se mraz spu stio is pod -15 ste pe ni, sva ka ko bi do {lo do iz mr za va wa – ka `e Ma le {e vi}. – Ova ko, hleb no `i to je sa da za {ti }e no, a sneg je do bar jer }e na kon to pqe wa obez be di ti do voq no vla ge u ze mqi {tu. Pro ce wi va li smo da bi do bro bi lo da pad ne pe de se tak cen ti me ta ra sne ga, a to se i do go di lo. Ka da, po prog no zi me te o ro lo ga, za de se tak da na pro |e ovo ozbiq ni je za hla |e we, ra ta ri bi tre ba lo da

oba ve pri hra wi va we use va i pri me ne od go va ra ju }e me re. On je pod se tio na to da p{e ni ca, po se ja na je se nas u Sr bi ji na oko 490.000 hek ta ra, ni je ima la po voq ne vre men ske i dru ge

Ne }e bi ti kao 1963. go di ne Po sled we ve li ko iz mr za va we za sa da ja bu ka u Voj vo di ni de si lo se 1963. go di ne na pod ru~ ju Su bo ti ce. Ta da su se tem pe ra tu re spu sti le do -30 ste pe ni, a iz mr zla su i mla da sta bla ja bu ka. uslo ve za raz voj, i to od sa me se tve, ko ja je oba vqe na uglav nom na ze mqi {tu „te {kom i tvr dom“ zbog du go traj ne su {e. – Vo }e u voj vo |an skim vo} wa ci ma za sa da ni je ugro `e no, ali bi pro ble ma mo glo bi ti ako bi

[I RI SE ZZ „LO VRE NAC” U MLA DE NO VU

Za dru ga ri }e orati i voj ne wi ve Ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Lo vre nac“ u Mla de no vu po sled wih go di na po sta je sve sna `ni ja i zna ~aj ni ja u pro iz vod wi hra ne. Svo je vre me no, ova za dru ga je us pe la da vra ti 869 hek ta ra imo vi ne ne ka da {we za dru ga ko ja je 1967. go di ne svo ju ze mqu, objek t e i po k ret n u imo v i n u une la u ta da {we Lov no-{um sko ga zdin stvo „Ka ra |or |e vo“. Od ta da se iz de {a va lo mno go to g a pa je kom { ij s ka Voj n a usta no va „Ka ra |or |e vo“ po sr ta la go di na ma i kao rad na je di ni ca u{la u sa stav Voj ne usta no ve „Mo ro vi}“. – „Lo vre nac“ ima 59 osni va ~a i oko 150 ko o pe ra na ta za dru ge – ka `e di rek tor Si mo Bo {wak. – Ugo va ra mo pro iz vod wu na 2.200 hek ta ra, a od 869 hek ta ra za dru `ne imo vi ne Za dru ga sa mo stal no ob ra |u je 200 i u rad noj za jed ni ci za po sle no je {est rad ni ka. Osta tak na {ih ora ni ca, a pod uslo vi ma ne { to po v oq n i j im od tr ` i {nih, da je se na ob ra du na {im za d ru g a r i m a. Ta k o | e, od VU „Ka ra |or |e vo“ uze li smo u za kup 720 hek ta ra ko je ob ra |u ju

Od Vojne ustanove „Kara|or|evo” uzeto u zakup 720 hektara, koje obra|uju zadrugari na {i za dru ga ri, a da ti su im na ko ri {}e we pod istim uslo vi ma pod ko ji ma mi pla }a mo za kup. Su {ti na ova kvog na ~i na ra da je u to me {to svi na {i za -

dru ga ri, od no sno ko o pe ran ti or ga ni zu ju pro iz vod wu pre ko ZZ „Lo v re n ac“, a po q o p ri vred ne pro iz vo de mo ra ju pla si ra ti pre ko nas.

se tem pe ra tu ra spu sti la is pod 18 ste pe ni – ka `e za „Dnev nik” prof. dr Zo ran Ke se ro vi} s no vo sad skog Po qo pri vred nog fa kul te ta. – Naj u gro `e ni ji su za sa di bre skve i kaj si je na ob ron -

Bo {wak do da je da je u to ku na bav ka me ha ni za ci je da bi za dru g a po s te p e n o po v e } a v a l a obim ob ra de ze mqi {ta u sop stve noj re `i ji. Vre me nom, sve ora ni ce ob ra |i va la bi za dru ga, a to zna ~i zna ~aj no no vo za po {qa va we. – U to ku je po stu pak za po vra }aj de la po kret ne za dru `ne imo vi ne svo je vre me no une te u „Ka r a | or | e v o“ – do d a j e Bo {wak. – To se od no si na sto~ ni fond i me ha ni za ci ju, a sa da to po tra `u je mo od VU „Mo ro vi}“. Ov de na po mi wu da je za vr {e na in ve sti ci ja vred na 800.000 evra, od no sno iz gra |en je si los ka pa ci te ta 4.000 to na i su {a ra ka pa ci te ta 20 to na na sat. Po lo vi na je fi nan si ra na sop stve nim nov cem, a dru ga po lo vi na iz Fon da za raz voj i ban kar skim kre di ti ma. Ra de pro je kat za na vod wa va we 470 hek ta ra ze mqe za pro iz vod wu po vr }a po ko jem je Mla de no vo ve ko vi ma po zna to, a ra ~u na se da bi do po sla mo glo do }i dva de se tak rad ni ka. Raz mi {qa se i o pro iz vod wi bi o ga sa... M. Suyum

ci ma Fru {ke go re, i to ako su is pod 150 me ta ra nad mor ske vi si ne. Upra vo bi wih tem pe ra tu re od -18 do -20 ste pe ni mo gle naj vi {e i po go di ti. Pro blem je, na rav no, u to me {to u tim zo na ma ovo vo }e ni je tre ba lo ni sa -

di ti a ovaj mraz bi sa mo mo gao po tvr di ti da se mo ra pa zi ti gde se, ka ko i ko je vo }e sa di. Ja bu ke, kao naj va `ni ja vo} na kul tu ra u Voj vo di ni, za sa da zi mu pro laz bez ika kvih pro ble ma. Ra |e ne su i ana li ze rod no sti ko je po tvr |u ju da nas ~e ka so lid na go di na uko li ko, na rav no, ne bu de ne kih tem pe ra tur nih uda ra, a oni se ne o~e ku ju. Dr Ke se ro vi} do da je i da ja bu ke mo gu iz dr `a ti mra ze ve i do 27 ste pe ni, ali se na da da to ne }e mo mo ra ti da pro ve ra va mo u prak si. Dok su, s jed ne stra ne, pa da vi ne u{u {ka le use ve, s dru ge su ome le ono {to se mo ra ura di ti. Re zid ba vo} wa ka Ze mqo rad ni~ ke za dru ge ,,Je din stvo“ iz Oxa ka i ove go di ne je po ~e la na vre me s is ku snim re za ~i ma iz Vla so ti na ca, kao i go di na ma ra ni je. ,,Je din stvo“ ima 18 hek ta ra vo} wa ka ja bu ke, pla ni ra no je bi lo da se po sao za vr {i za 10 do 12 da na. Me |u tim, ve o ma lo {i vre men ski uslo vi od lo `i li su ra do ve. – Vre men ski uslo vi nam ni su i{li na ru ku, ome li su nas da ve} u ovom pe ri o du, ka da je to uobi ~a je no, za vr {i mo re zid bu. Po sao ore zi va wa ja bu ka }e mo na sta vi ti ~im bu de mo mo gli u}i u za sa de – re kla nam je ru ko vo di lac vo }ar stva u ,,Je din stvo“ Slo bo dan ka Lu ki}. E. Dn.

Osno va no Udru è we vi na ra Voj vo di ne Raz voj i po pu la ri za ci ja vi no gra dar stva i vi nar stva glav ni je ciq pro {le ne de qe osno va nog Udru è wa vi na ra Voj vo di ne. ^la no vi Udru è wa su vi na ri je sa zna ~aj nim is ku stvom i kva li tet nom po nu dom vi na i ra ki je. Osni va~ ki akt su pot pi sa li: „Vi num” iz No vog Sa da, „Vin du lo” iz Te me ri na, „Agri na” iz Ru men ke, „Di bo nis” iz Su bo ti ce, „\ur |i}” iz Srem skih Kar lo va ca i De part man za vi no gra dar stvo, vo }ar stvo, hor ti kul tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du. Ka ko sa zna je „Agro Ser vis”, ove vi na ri je }e do kra ja apri la otvo ri ti naj ve }u vi no te ku u cen tru No vog Sa da, a usvo jen je i pro gram edu ka ci je i po ve zi va wa s tu ri sti~ kim or ga ni za ci ja ma.

KLAC KA LI CE NA SVET SKOJ PI JA CI

Sto ka }e i te ka ko bi ti na ce ni Oskud ne za li he tre ba lo bi da osi gu ra ju re kord ne ce ne go ve da i go ve |eg me sa u 2012, od ~e ga }e ko ri sti ima ti uz ga ji va ~i, dok }e pred sta vqa ti iza zov za to vi li {ta i di stri bu te re me sa, pre ma no vim ana li za ma Ra bo ban ka. U ve }i ni kqu~ nih pro iz vod nih re gi o na ce ne su po sled wih ne de qa ne znat no sni è ne usled ume re nog po ve }a wa po nu de i zim skog sma we wa tra `we u se ver noj he mis fe ri, pre no si por tal „Agra ri je”. Ali, iz u zev u pr vom kvar ta lu, ce ne sto ke bi tre ba lo da do stig nu mak si mum ka ko se pre la zi s krat ko ro~ nih sko ko va u po nu di (uglav nom na tr ì {ti ma SAD i Bra zi la) na ma te ri jal no ni ù po nu du.

Na du è sta ze, glo bal na po nu da me snih pro te i na na sta vqa da uti ~e na sma we we pri ho da i uspo ra va we ra sta po pu la ci je na kqu~ nim tr ì {ti ma u raz vo ju. Od to ga }e ko ri sti ima ti pro iz vo |a ~i ko ji }e uì va ti u mar à ma ko je go di na ma ni su bi le to li ko vi so ke. To vi li {ta i di stri bu te ri tre ba da bu du za bri nu ti, ka ko zbog vi so kih ce na, ta ko i zbog ogra ni ~e ne do stup no sti re sur sa, {to do pri no si sla boj is ko ri {}e no sti ka pa ci te ta i uzro ku je sma we we mar è. U isto vre me, spo sob nost pre ra |i va ~a me sa da obez be de ce ne do stup ne po tro {a ~i ma bi }e te sti ra na kao re zul tat eko nom skih pro ble ma – na ro ~i to u Evro pi i SAD.

Sa jam le pih stva ri

Od lo `e na skup {ti na No vo sad skog klu ba

Iz lo `ba ru~ no ra |e nog na ki ta i umet ni na „Ma li sa jam le pih stva ri„ bi }e odr `a na u ne de qu, 12.fe bru a ra, u 12.30 sa ti, u Stu di ju „M„. Na saj mu }e u~e stvo va ti vi {e od 50 iz la ga ~a, ko ji }e iz lo `i ti na kit od raz li ~i tih ma te ri ja la, raj fo ve, {na le i uko sni ce, tor be, ta {ne, mod ne do dat ke. D. R.

Go di {wa skup {ti na No vo sad skog klu ba, za ka za na za da nas, od la `e se zbog vre men skih pri li ka. O no vom ter mi nu

skup {ti ne ~la no vi }e bi ti bla go vre me no oba ve {te ni. B. M.

Ot ka za ni film i kon cert Pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma „Hro ni ke Svja to sla va Rih te ra” za ka za na za da nas u Mul ti me di jal nom cen tru Aka -

de mi je umet no sti, ot ka za na je zbog lo {eg vre me na. Iz istih raz lo ga ne }e bi ti odr `an ni kon cert po vo dom da na za qu bqe nih

„[u bert za sve”, ko ji je tre ba lo da bu de u su bo tu, 11. fe bru a ra u Grad skoj ku }i. D. R

Novosadska sreda8.februar2012.

Uvek dobrodo{la zarada

prav nost. Te me, ko je }e se ob ra |i va ti, su u ve zi sa od re |e nom li te ra tu rom i pod sti ~u po di za we sve sti o po boq {a wu po lo à ja è ne u dru {tvu. Uz pri jat nu at mos fe ru i ~aj, è ne }e osim do brih pre po ru ka kwi ga, mo }i da u~e stvu ju u kva li tet noj raz me ni mi {qe wa, do bi ju stru~ ni sa vet i po dr {ku. Pro je kat je po dr ào i fi nan si rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o ziv gra do na ~el ni ka i 1.700 di na ra dnev ni ce bi li su raz lo zi da se u cen tru gra da sku pi sko ro 900 su gra |a na ko ji su `e le li da za du `e lo pa te i po mog nu oko ~i {}e wa sne ga u No vom Sa du. Da je po ziv usle dio bez na ja vqe ne nov ~a ne kom pen za ci je, za in te re so va nih bi bi lo ta man da se sme ste u gar so we ru, {to zna ~i da je no vac mo tiv ja ~i i od de be log mi nu sa. Bi lo je pri met no da je me |u ho no rar nim ~i sta ~i ma sne ga bi lo naj vi {e onih iz me |u 20 i 30 go di na, a mo gli su se vi de ti i sred wo {kol ci, pa i da me. Po me nu ti u~e ni ci su ove ne de qe na iz ne nad nom

Di sku si je o è na ma, uz ~aj Pro je kat „Uz ~aj i kwi ge - pra vo u pro me ne!”, ko ji or ga ni zu je Grad ska bi bli o te ka u sa rad wi sa Udru è wem gra |a na „Cen tar za rod ne al ter na ti ve - Al teR”, po ~e }e ve ~e ras od 20 do 22 sa ta na po zajm nom ode qe wu Bi bli o te ke „\u ra Da ni ~i}”, Uli ca du nav ska 1. Ovaj pro je kat, ko ji je za mi {qen kao ci klus od de set di sku si je, odr à va }e se sva ke sre de, a ima za ciq da se jav nost sen zi bi li {e za kwi gu, ~i ta we i bi bli o te ku, uz skre ta we pa `we na rod nu rav no -

od mo ru, ko ji im je do ne la van red na si tu a ci ja, pa su ne ki od lu ~i li da vi {ak slo bod nog vre me po to {e na le po i ko ri sno. Po mo }i }e da se grad o~i sti, a ne {to }e i za ra di ti. Me |u tim, bi lo je do sta i onih ko ji su bez po sla i pri ma wa pa su ovu „rad nu ak ci ju” vi de li kao pri li ku da sta ve ne ki di nar u nov ~a ni ke. Zna ~i, ne ko me za xe pa rac ne ko me za hleb, uglav nom no vac }e do bro do }i. Ka ko se mo glo ~u ti, pa re }e su gra |a ni ma bi ti is pla }e ne pre ko stu dent ske za dru ge, na da mo usko ro, da bi svi bi li za do voq ni. B. Markovi}

O za {ti ti vo }a i lo ze Pre da va we o za {ti ti vo }a i vi no ve lo ze bi }e odr `a no ve ~e ras od 19 sa ti u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma. O ovoj te mi go vo ri }e dipl. in `e wer \or |e Ra {i}. Or ga ni za tor je kar lo va~ ka op {ti na. Z. Ml.

V remeploV

PO 880 GRA \A NA DVA DANA PO MA GA LO ZIM SKIM SLU @BA MA

Da nas bez ~i {}e wa sne ga za dnevnicu Ak ci ja u ko joj su gra |a ni ~i sti li sneg sa pri mar nih grad skih me sta za vr {e na je ju ~e, jer po re ~i ma PR JKP „Put” Je le ne Sto ji sa vqe vi}, ura |en je po sao ko ji je bio pred vi |en. - O~i {}en je sneg sa pla ni ra nih lo ka ci ja, a po {to je pre stao da pa da, ne ma vi {e po tre be da an ga ù je mo gra |a ne. U ak ci ji je sva ki dan u~e stvo va lo 880 gra |a na, ko ji su do bi li lo pa te od jav nih ko mu nal nih pred u ze }a i slu ì li kao is po mo} zim skim slu `ba ma. Svi su osta vi li svo je po dat ke u {ta bu, ta ko da }e u ve zi sa is pla tom dnev ni ce od 1.700 di na ra bi ti oba ve {te ni te le fo nom - ka è Sto ji sa vqe vi}. [tab za van red ne si tu a ci je No vog Sa da, dru gog da na ak ci je u ko joj gra |a ni ~i ste sneg sa pri mar nih grad skih me sta, za hva lio se svi ma ko ji su se oda zva li po zi vu i u~e stvo va li u ukla wa wu sne ga, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Iz Grad ske ku }e po zi va ju sve gra |a ne da po {tu ju Od lu ku o ure |e wu gra da i da ~i ste sneg is pred svo jih ku }a, zgra da i lo ka la ka ko bi za jed no do pri ne li da uli ce bu du pro hod ne i da bu de {to ma we ne zgo da. No vo sa |a ni ko ji ne ma ju po tre ban alat za ~i {}e we mo gu da se ja ve u svo je me sne za jed ni ce, kao i nad le `nim grad skim pred u ze }i ma. B. M.

I ju~e se vredno radilo

Fo to. N. Sto ja no vi}

KO MU NAL NA IN SPEK CI JA UPO ZO RA VA

Le de ni ce vre ba ju s kro vo va, te ra sa... Od ^e re vi }a do Ma ro ka Du {an Do da Sa vi}, ro |en u ^e re vi }u 8. fe bru a ra 1910. je le kar sku prak su po ~eo u Be ge ~u 1936. Ma |ar ski oku pa to ri su ga pro te ra li u Srem gde su mu usta {e ve} ubi le oca i bra ta. Po stao je pr vi par ti zan ski le kar i u Sre mu obez be dio vi {e ba za za skri va we i le ~e we ra we nih i bo le snih par ti za na. U Bo sni je osno vao pr vu par ti -

zan sku bol ni cu da bi 1945. ime no van za na ~el ni ka sa ni te ta Tre }e ar mi je. Po sle ra ta je u okvi ru stru ke oba vqao zna ~aj ne dr àv ne du `no sti. Kao po ve re nik za na rod no zdra vqe i so ci jal nu po li ti ku, na pri mer, ve o ma je za slu àn za is ko re wi va we tra ho ma u nas, ali i Tu ni su, Al ì ru i Ma ro ku. Umro je u No vom Sa du 1985. N. C.

Ve} je po sta lo uobi ~a je no da, kad pad ne sneg, zbog neo ~i {}e nih tro to a ra ko ji se pot pu no za mr znu pre ko no }i, od la zak do po sla ili pro dav ni ce po sta ne test spo sob no sti ka ko se odr `a ti na no ga ma. Ta da su o~i uglav nom upr te u tro to ar, a rek tko ka da se obra }a pa `wa na opa snost ko ja vre ba od le de ni ca i sne ga sa kro vo va. Mno gi ne sva ta ju ko li ko ovaj pro blem mo `e da bu de opa san, a sa da se to i po tvr di lo, jer je upra vo le de ni ca ubi la jed nu Be o gra |an ku. Kod nas na svu sre }u,

ova ko tra gi~ nih po sle di ca ni je bi lo. Sto ga va qa na po me nu ti da su svi u oba ve zi da le de ni ce ski da ju sa kro vo va, kao i {to ~i ste led sa uli ca. U Ko mu nal noj in spek ci ji ka ù da vla sni ci ku }a i lo ka la tra ba da uklo ne sneg i led sa kro vo va. - Pred u ze }a, usta no ve, prav na li ca, pred u zet ni ci, skup {ti ne zgra da i vla sni ci ku }a du ì su da ukla wa ju sneg i led sa kro va objek ta, ako oni pred sta vqa ju opa snost za pro la zni ke i sam obje kat - ka è za „Dnev nik” {ef ko mu nal ne in spek ci je Sr |an Ja ko vqev. Pre ma we go vim re ~i ma, pri ukla wa wu sne ga i le da sa kro vo va zgra da pro la zni ci mo ra ju da bu du upo zo re ni. - Pri li kom ski da wa le de ni ca tre ba vo di ti ra ~u na da va zdu {ne in sta la ci je i vo do vi bu du sa ~u va ni od o{te }e wa, a olu ci i sliv ni ci da se ne za tr pa va ju. Ta ko |e, va qa pa zi ti da se sneg i led od la ù ta ko da ne ome ta ju sa o bra }aj na ko lo vo zu i pro laz pe {a ka tro to a rom. Ka da ni je mo gu }e ukla wa we sne ga i le da sa kro vo va zgra da, sta na ri i vla sni ci lo ka la

Fo to: S. [u {we vi}

su u oba ve zi da po sta ve od go va ra ju }e ozna ke upo zo re wa o opa sno sti ob ru {a va wa sne ga i le da sa kro vo vo va, kao i od go va -

~i {}e we sne ga is pred obje ka ta, sma tra Ja ko vqev. Za to on ape lu je na sve gra |a ne da ovu oba ve zu shva te ve o ma

Va tro ga sci za naj ek strem ni je slu ~a je ve Ape lu je se na gra |a ne da, gde god je to mo gu }e, o~i ste sneg i uklo ne le de ni ce sa kro vo va, te ra sa i bal ko na ka ko bi se iz be glo po vre |i va we pro la zni ka. Ta mo gde po sto ji opa snost od le de ni ca, gra |a ni i skup {ti ne sta na ra tre ba da ih uklo ne sa mo stal no uko li ko je to mo gu }e, u su prot nom, tre ba da po zo vu broj te le fo na Ko mu nal ne po li ci je 4872 - 544, ko ja }e, ako je to po treb no, slu ~aj pro sle di ti Va tro ga snoj bri ga di. Broj te le fo na dis pe ~er skog cen tra Ko mu nal ne in spek ci je, za pred la ga we me sta za ~i {}e we sne ga je 4872-402, a de ùr ni te le fon „Pu ta” ko ji otvo ren 24 ~a sa je 6311-322. ra ju }e za pre ke ra di obi la è wa ugro è nih de lo va na tro to a ru. Ka zne su iste kao i za neo ~i {}en sneg, s tim {to je objek tiv no da na ovu pro ble ma ti ku ni je la ko uti ca ti kao na sa mo

ozbiq no, jer po sle obil nih pa da vi na i ni skih tem pe ra tu ra, ve li ke le de ni ce se for mi ra ju na mno go me sta i one mo gu bi ti opa sne, kao i ob ru {a va we sne ga. Q. Na to {e vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda8.februar2012.

PA UK OD NO SI VO ZI LA OSTA VQE NA NA STA JA LI [TI MA GSP-a

ANKETA @IVOT NA HLAD NO ]I I VE LI KOM SNE GU

Nekom radost, nekom muka

No vo sa |a ni su ko na~ no do ~e ka li pra vu zi mu. Ka ko se sna la ze u no vo na sta loj „be loj” sva ko dnev ni ci i sme ta li im hlad no }a i sneg ko ji je oku pi rao grad, pi ta li smo neo li ko na {ih su gra |a na. Paulina \e~evi}, stu dent ki wa: - Vo lim hlad ni je vre me, a i sneg obo à vam, ta ko da tre nut no uì vam u zi mi. Ova kvo vre me mi pru à pri li ku da u~im za is -

dnevnik

Bra ni slav Ja win, ugo s ti teq: - Me ni uop {te ne sme ta ova kvo vre me, ni je mi ni te {ko da ~i stim sneg, a i moj kraj je do bro o~i {}en. Je di no mi sme -

Autobusi kasne od pet do dvadeset minuta Grad ski auto bu si ju ~e su u pro se ku ka sni li pet mi nu ta, a na pri grad skim li ni ja ma oko de set, sa op {ti la je Slu `ba za in for mi sa we grad skog pre vo zni i ka. Pre voz put ni ka funk ci o ni sa no je na svim li ni ja ma, osim do Gra bo va, dok auto bu si za ^e nej sa o bra }a ju do Li sa. Auto bu si za

aero drom u Sur ~i nu ne sa o bra }a ju od po ne deq ka, a su tra }e se zna ti da li }e bi ti po no vo us po sta vqen sa o bra }aj na toj re la ci ji. Grad ski pro vo znik je od ju ~e an ga `o vao „Par king ser vis”, ~i je }e pa uk vo zi lo od no si ti auto mo bi le osta vqe na na sta ja li {ti ma i okret ni ca ma. Na to

su pri mo ra ni, jer vla sni ci auto mo bi la ni su po slu {a li apel grad skog pre vo zni ka da ne osta vqa ju ko la na me we na za auto bu se. Auto bu si u me |u me snom pre vo zu sa auto bu ske sta ni ce ju ~e su ka sni li od de set do 20 mi nu ta. Sa auto bu ske sta ni ce u to ku

ju ~e ra {weg da na ni su sa o bra }a li auto bu si za Cr nu Go ru, u oba sme ra. U sa op {te wu GSP-a se na vo di da sneg na MAS-u ~i ste dve slu `be. Unu tar MAS-a pri la ze do pe ro na odr `a va Zim ska slu `ba grad skog pre vo zni ka, a sta ze oko auto bu ske sta ni ce JKP „Put”. Z. De li}

KO MU NAL NE MU KE NO VO SA \A NA NA TEM PE RA TU RI IS POD NU LE

Pucaju zale|ene cevi pit ni rok. Je di no sma tram da bi tre ba li da po ve de mo ma lo vi {e ra ~u na o qu di ma ko ji ne ma ju gde da se ugre ju. Danijel Drobi}, tr go vac: - Ra dim na Fu to {koj pi ja ci ta ko da mi je te {ko zbog ni skih tem pe ra tu ra, jer ko li ko

god to plo da se ob u ~em, na no ga ma je uvek hlad no. Do la zim iz Ra kov ca sva ki dan i put je o~i {}en do bro, a auto bu si ma lo ka sne.

ta ju qu di ko ji stal no ku ka ju zbog sne ga i hlad no }e, kao da pr vi put ose te zi mu. Luka Pupovac, pen zi o ner: - Za nas sta ri je ovo vre me ume da bu de te {ko, pa iz la zim na po qe {to ma we. Po go to vo je opa sno jer je kli za vo i mo -

gao bi la ko da se po vre dim. U kra ju gde `i vim, sta na ri su se or ga ni zo va li i o~i sti li sneg, ko ji nas je po pri li~ no iz ne nadio. G. ^.

SNE @NE MU KE „PAR KING SER VI SA”

Bez naplate parkirawa gubici ogromni Zbog sne ga ko ji ne pre kid no pa da ve} ne ko li ko da na „Par king ser vis” ima ogrom ne gu bit ke jer se par ki ra we u zo na ma pod na pla tom ne na pla }u je, re kao je za „Dnev nik” di rek tor ovog pred u ze }a Ivan Ferko. On je na gla sio da su qu di sva ki dan od tri sa ta uju tru na te re nu i da se sneg ~i sti, ali po {to stal no pa da, gra |a ni mo `da ni su za do voq ni efek ti ma ~i {}e wa. - Ka mi o nom smo ju tros iz no si li sneg u Du nav. Dnev no je 100 na {ih qu di na te re nu i ne ko li ko ma {i na, a pod kon tro lom smo zim ske slu `be. Kqu~ ne lo ka ci je su par kin zi kod In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci, kod Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na i Bu le va ru oslo bo |e wa, a osta lo su ma wi pri o ri te ti. S ob zi rom da ne na pla }u je mo par king, qu di su an ga `o va ni na ~i {}e wu sne ga, kao i pa uk - iz ja vio je Fer ko. S dru ge stra ne, su gra |a ni su ne za do voq ni jer ne ma ju gde da par ki ra ju ko la, a de {a va se da su zbog po sla pri mo ra ni da se da ju u auto po ova kvom vre me nu. Bran-

ko D. ka è za na{ list, da mu ni je ja sno za {to se par kin zi ne ~i ste, a pod na pla tom su. - Va `no je da {i re par king na pla tu, a sad ne mo è{ na }i o~i {}e no par king me sto. Pri tom, iako se ne gde o~i sti sneg, na i |e ka mion ko ji po no vo na gr ne sneg na par ki ra li {te i sve is pad ne uza lud. Mi slim da sa rad wa i ko mu ni ka ci ja iz me |u jav nih pred u ze }a ni je do bra - is ta kao je na{ su gra |a nin. Di rek tor Fer ko sma tra da su su gra |a ni ma lo raz ma è ni i ne sha va ta ju si tu a ci ju sa sne gom i do da je da je ko mu ni ka ci ja iz me |u „Par king ser vi sa” i „Pu ta” do bra. Kao pri mer na vo di da je to kom ju ~e ra {weg ju tra par king kod In sti tu ta u Ka me ni ci ~e ti ri pu ta ~i {}en. - Ima mo 5.500 par king me sta pod na pla tom i gu bi ci su nam ogrom ni jer ne na pla }u je mo par ki ra we. Ni smo ra ~u na li ko li ko smo na gu bit ku, a ne mo gu re }i ko li ki su nam dnev ni pri ho di od na pla te par ki ra wa kad ne ma sne ga jer je to po slov na taj na ob ja snio je Fer ko. D. Ig wi}

Hladno}a guta struju Tem pe ra tu ra od 11 ste pe ni is pod nu le ju ~e je zna ~aj no op te re ti la si stem „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad”, jer je u to ku da na po tro {e no 8.9 mi li o na ki lo vat-~a so va, {to je vi {e od o~e ki va nog. Pre ma re ~i ma nad le `nih iz ovog pred u ze }a si stem je is po ru ku ovih ko li ~i na stru je iz dr `ao bez ve }ih kva ro va i is pa da. Naj ve }e op te re }e we bi lo je iz me |u 18 i 22 sa ta, {to je

uka za lo na to da je na sta vqe no za gre va we sta no va. Ka ko smo sa zna li iz ovog pred u ze }a sve mo bil ne eki pe an ga `o va ne su na te re nu, a po dig nut je i si stem pri prav no sti i de `ur stva na naj vi {i ni vo. Ta ko |e, spe ci ja li zo va ne eki pe po ja ~a le su kon tro lu ra di spre ~a va wa kra |e stru je, ka ko bi se za {ti tio si stem i spre ~i li van red ni kva ro vi. N. R.

Sneg i tem pe ra tu re u de be lom mi nu su pre o kre nu le su ì vot u gra du na gla va~ ke. Osim za sto ja u sa o bra }a ju, ka {we wa auto bu sa, za o sta lih be lih na no s a na pe { a~ k im sta z a ma…do sta su gra |a na ko ji ima pro ble ma i sa pu ca wem ce vi i in sta la ci ja ma za gre ja we. Ta ko |e, su gra |a ni se à le i na ne stan ke vo de ko ji su pro u zro ko va ni smr za va wem in sta la ci ja i vo do me ra i sve za jed no to ~i ni zim sku ko mu nal nu mu ku. Pred u ze }e „Stan” za tr pa no je po zi vi ma su gra |a na zbog pu ca wa vo do vod nih in sta la ci o nih ce vi i in sta la ci ja za gre ja we, {to je po sle di ca lo {e izo la ci je obje ka ta. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka di rek to ra za teh ni~ ka pi ta wa Du{ka Vojnovi}a, „Stan” u pro se ku pri mi sto ti nu po zi va, te za to mo li za raz u m e v a w e ako in t er v ent n e eki pe ne stig nu od mah na li ce me sta. Ka ko is ti ~e, i sneg im ote à va po sao jer na ko lo vo zi ma u spo red nim uli ca ma ima neo ~i {}e nog sne ga, {to stva ra te {ko }e u sa bra }a ju. - U slu ~a ju ka da se za le di vo do vod na cev po ku {a va mo da cev za gre je mo, ako uspe mo da do |e mo do we. Naj ve }i pro blem kod vo do vod nih in sta la ci ja je {to se cev mo è po no vo smr znu ti i {to le de ni ~e po vi mo gu da iza zo vu ha va ri ju - ka è Voj no vi}. Port pa rol u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” Davor Santra~ is ti ~e za na{ list da, za sa da, ni je bi lo ni ka kvih ha va ri ja u gra du na vo do vod noj mre ì, ali se po ja vio dru gi pro blem i to upra vo zbog zi me. - Pu no po zi va do bi ja mo od su gra |a na ko ji ne ma ju vo de, jer se in sta la ci ja ili vo do me ri smr za va ju, a to se uglav nom de {a va qu di ma ko ji ima ju pri kqu ~ak za ko pan pli }e od pred vi |e nog. Pri kqu ~ak je obi~ no pod ze -

mqom 80 san ti me ta ra, {to je do voq na za {ti ta - ka è San tra~. I u „î sto }i” na vo de da i da qe ima ju pro ble ma sa pra `we wem kan ti i kon tej ne ra iz ve li kog bro ja uli ca na srem skoj stra ni gra da i pri grad skim na se qi ma zbog neo ~i {}e nih ko lo vo za. U sve uli ce ko je se na la ze na uz vi {e wi ma i ko je se ne ~i ste od sne ga, ka mi o ni za od no {e we sme }a ne mo gu da u|u. - Mo li mo gra |a ne za raz u me va we. Ka da se bu du ste kli uslo vi, kan te i kon tej ne ri }e bi ti is pra `we ni - ka ù u ovom pred u ze }u. U „No vo sad skoj to pla ni” ka ù da su svih {est to pla na u da qin skom si ste mu u funk ci ji i da ovih da na ne ma pre ki da u is po ru ci gre ja wa, {to zna ~i da ni je bi lo ni ka kvih ha va ri ja. Jo{ od 10. no vem bra pro {le go di ne na sna zi je dnev no-no} ni re ìm ra da ko ji pod ra zu me va gre ja we 24 ~a sa bez pre stan ka. Ka ko je si stem To pla ne iz u- zet no slo èn, mo gu }e je da po je di ni ko ri sni ci ima ju ma wih pro ble ma, ali sva ki ne do sta tak }e u naj kra }em ro ku bi ti ot klo wen, ka ù u po me nu tom pred u ze }u. Uko li ko No vo sa |a ni ima ju pri med bu na gre ja we

Fo to: F. Ba ki}

Kli ma-ure|aji pra ve po top Mno gi su gra |a ni su ima li pro ble ma i sa kli ma ure |a ji ma ovih da na, ne ki ma je zbog cu re wa kli ma za le |e na te ra sa, a po je di ni ma je i kli ma ko ja je uga {e na na pra vi la „po top” u sta nu, jer se iz we po ~e la da cu ri vo da. Pred sed nik Uni je ser vi se ra kli ma ure |a ja Ivan Siler ka è za na{ list da kli ma ko ja je is kqu ~e na, ne bi sme la da cu ri u sta nu, a da do to ga mo è da do |e je di no ako cre vo spo qa ni je do bro na me {te no, te na pre vo ju (kod pro zo ra) gde se spa ja ju to pla i hlad na tem pe ra tu ra do la zi do kon den zo va wa pa re. - Op {ta pre po ru ka nas ser vi se ra, da se kli ma ne ukqu ~u je ako su tem pe ra tu re u mi nu su. U pa pi ri ma sto ji da kli ma mo è da se ukqu ~u je do mi nus pet ste pe ni, ali to ni je pre po ru~ qi vo. Moj sa vet je ne ukqu ~i va ti kli mu ka da je na po qu is pod nu le, ako je ja ka ma gla i ako pa da sneg ili ki {a - za kqu ~io je Si ler.

^ITAOCI PI[U SMS

mo gu po zva ti broj te le fo na 0800/100-021. Ta ko |e, „No vo sad ska to pla na„ po sled wih ne de qu da na be le `i re kord nu po tro {wu ga sa u isto ri ji svog po slo va wa sa utro {e nih sko ro mi lion i po ku bi ka ovog ener gen ta dnev no. Ka ko bi i na ovim eks trem no ni skim tem pe ra tu ra ma obez be di li do voq nu ko li ~i nu to plo te u sta no vi ma tro {i se sko ro mi lion i po ku bi ka ga sa dnev no, {to je du plo ve }a po tro {wa u od no su na fe bru ar pro {le go di ne. Z. D., Q. Na. i B. M.

065/47-66-452

„Belilo” do{lo glave snegu Ve li ke po hva le i sva ka ~ast za JKP „Be li lo” iz Srem skih Kar lo va ca! Sneg u fe bru a ru ih ni je iz ne na dio, fan ta sti~ no ~i ste ce le Kar lov ce od ju tra do mra ka, pa i no }u. Jo{ jed nom sva ka ~ast mom ci, za sva ku po hva lu ste!!! 064/1062... *** Par ti je u ovom pred iz b or n om va k u m u ne idu na svoj kva li tet, po go to vo dve naj ve }e, nego sa pu no ne jasno }a vi dqi vo ra ~u na ju sa m o na ~i s to ne zado v oq n e bi r a ~ e, {to je je di no jasno. Nad m e t a w e „bo g om da t ih” u ne k im mo men ti ma li ~i na te ra we, ta ko da }e broj ne za d o v oq n ih bi t i ugla vom jo{ ve}i. 060/6394... *** Udar n a ka ` wa va w e onih ko j i „ne }e” da ~i ste sneg i vi si na ka zne u di na ri ma! Za vi kend pod ne to 20-tak pri ja va pro tiv gra |a na! Da li je me |u ka`weni ma i JKP „Put” za neo ~ i { }e n e uli c e u No v om

Sa du? Da li sme ju i wih da kazne ili to ra de sa mo „sit noj bu ra niji”?! 063/5230.

*** Idu rad ni ci „Vo do vo da”, u us ti ma ci ga re, u ru ka ma bu rek i ko men ta ri {u ka ko su su vi {e fi ni da bi ~i sti li sneg. 062/2630...

Vla da uve la se bi van red no sta we!? 062/2630.. *** Sr bi ja u ha o su, ja du i be di. Iz ne na dio ih sneg u sred zi me, evro ska ~e, umi ru qu di od gla di, ra di se za 500 di na ra na ova koj zi mi 10 sa ti. 62/1590... *** Ko tre ba da ~i sti par kin ge ko je „Par king ser vis” na pla }u je? 064/6862.. *** Voj s ka ~i s ti sneg, spa s a v a za v e j a n e. Gde su oni {to pro va qu ju u ka s ar n e i ta m o „~i ste”? 063/7549... *** Je le na Jan ko vi} se `a li la da je u Bel gi ji bi lo hlad no, a bi la je ob u ~e na kao strip ti ze ta! Wu, kad ne ide te nis, uvek ne {to za bo li i tu je pra vi pro fe si o- nalac. 063/8375... *** Uto rak, 7. fe bru ar u 07.26 ~a so va auto bus 55 za Ve ter nik, put ni ci ne }e da se po me re u sre di nu ko ja je pra zna,

vo za~ ne re a gu je, kre }e, a mi osta je mo na sta nici!? Uàs. 064/1701... *** û dim se ~i ta o cu ko me je mno go 800 di na ra za go di{wu kar tu u jav nom pre vozu. U Su bo ti ci je jef ti nije, to je mno go ma wi grad, ima ma we grad skih li ni ja. Pre se li te se u Su bo ti cu ili jo{ bo qe na se lo, pa vam auto bus ne }e ni tre ba ti. I ta ko se u auto bu se ne mo è u}i od pen zi o ne ra ko ji se sa mo vo zi ka ju. 063/5070.. *** Pu sti te na rod ma lo da ì vi. Na rod ma sov no obo le va, umi re, gi ne sve zbog bri ga i oba ve za ka ko da pre ì vi od ovo ma lo pen zi je i pla te, ka da se do bi je i to ma lo, ni ko ne bi vo leo da ne pla ti oba ve ze do nu le, ako ne ma od ~e ga pr vo uzme le ko ve, ma lo pla ti i oba ve ze, a ma lo ako osta ne za ne {to hra ne kad do la ze opo me ne is kqu ~i }e gas, stru ju, vo du, ~e mu to vo di? Ne ka da smo od pla te i pen zi je mo gli sve da is pla }a mo i na go di {wi na mo re u ba we na pla ni ne, a sa da pre ì vqa va we pre ko sto stran ki, ni jed na ne mi sli na na rod sa mo na se be. 065/5503...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NEMA ELEMENATA ZLOUPOTREBE SLU@BENOG POLO@AJA

Odba~ena krivi~na prijava protiv Pavli~i}a Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu odbacilo je krivi~nu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije, podnetu protiv gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a, wegovog zamenika Zo ra na Man di }a i ~lanova Gradskog ve}a zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja.

- Nakon provere svih navoda krivi~ne prijave, Tuìla{tvo je utvrdilo da u radwama prijavqenih nema elemenata krivi~nog dela zloupotreba slu`benog poloàja, niti bilo kog drugog krivi~nog dela, koje se goni po slu`benoj du`nosti - kazao je portparol tuìla{tva To mo Zo ri}, dodaju}i da

je Agencija za borbu protv korupcije podnela je 25. januara krivi~nu prijavu protiv Pavli~i}a i wegovih saradnika Tu`ila{tvu za organizovani kriminal. U prijavi je bilo navedeno da se osnovano sumwa da su gradona~elnik i ~lanovi ve}a, zloupotrebom slu`benog polo-

`aja, „naneli vi{emilionsku {tetu” gradu, preduze}u ATP „Vojvodina” i wegovom ve}inskom vlasniku Ili ji De vi }u. Upitan za komentar, gradona~elnik Igor Pavli~i} za na{ list rekao je samo da }e javnost o svemu danas biti obave{tena. Q. Na.

U EKOLO[KOM CENTRU U KARLOVCIMA

Odmi~e gradwa odr`ive zgrade Odr`iva zgrada Ekolo{kog centra u Sremskim Karlovcima, ~ija gradwa je po~ela u novembru, trebalo bi da bude zavr{ena u prvoj polovini ove godine i predstavqa}e po svim karakteristikama primer eko - gradwe u Srbiji, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare, na kojoj je Pokret gorana Vojvodine prezentovao dokle se stiglo u izgradwi tog objekta. Kako je nagla{eno, ideja Pokreta gorana Vojvodine bila je da

wa prvog sprata i sada slede zavr{ni radovi i ugradwa odrìvih sistema. Dràvni sekretar u Ministrstvu za{tite ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa dr Mi la din Avra mov, koji je u julu simboli~no ozna~io po~etak gradwe zgrade, rekao je da }e Srbija ovim objektom dobiti mesto za edukativne programe u prvom redu za mlade iz razli~itih oblasti, a pre svega za{tite ìvotne sredine. Bi}e to, kako

sreda8.februar2012.

POTPISAN SPORAZUM O SARADWI RADI POVE]AWA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

[kolama neophodna boqa izolacija

Na{a zemqa tro{i tri do ~etiri puta vi{e energije za zagrevawe prostora nego zemqe EU, a stadard ovda{weg stanovni{tva znatno je niì nego u Evropi. Zato u narednim godinama treba teìti {tedwi energije postavqawem dobre izolacije, re~eno je ju~e prilikom potpisivawa sporazuma o strate{koj saradwi na projektu pove}awa energetske efikasnostna na podru~ju Novog Sada. Potpisinici sporazuma bili su JKP „Stan”, Agencija za energetiku Grada Novog Sada i preduze}a FIM iz Kawiè i „Henkel Ceresit„ iz In|ije, koje korisiti nema~ku tehnologiju i doma}e sirovine u izolaciji objekata. Uz to daje i garanciju od 15 godina i vaì za eksperta u termoizolaciji. Pre nekoliko meseci „Stan” je po~eo da sprovodi projekat pove}awa energetske efikasnosti, koji se ogleda u termoenergetskom snimawu objekata. Prema re~ima direktora Raj ka Boj ~i }a, ekipe „Stana” su ve} sa~inile dvadesetak snimaka u nameri da naprave Atlas energetskih neefikasnih objekata. „Stan” je, podsetio je direktor, obu~io zaposlene za ovaj posao, a kupio je i opremu, koja snima

izolaciju unutar prostora i spoqa. - Do sada smo radili na proveri izolacija u {kolama i do{li do poraàvaju}eg saznawa da se energija rasipa, pogotovo tamo gde su objekti stari tri i ~etiri decenije, dok je u novijim izolacija znato boqa - kazao je direktor. Naveo je da }e „Stan” u dogovoru s Gradom izolovati prostor do 1.000 kvadrata u jednoj od {kola. - U osnovnim {kolama prosek potro{we energije je 160 kilovat sati po kvadratnom metru, a u sredwim {kolama 195 kilovat sati po kvadratu. Evropski prosek je ispod stotinu kilovat sati - rekao je Mla den Ko we vi} iz gradske Agencije za energetiku, dodaju}i da zbog toga treba krenuti u rekostrukciju {kola, da bi se energija {tedela, jer je svake godine sve skupqa. Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za obrazovawe Ne ma we Sta ro vi }a, posao se ne moè odjednom odraditi, ve} u duèm vremenskom periodu. - Grad je zainteresovan za pove}awe energetske efikasnosti i to je ekonomsko pitawe, jer se dosta novca iz buxeta izdvaja za grejawe {kola - naveo je Starovi}. Z. Deli}

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU ^ITAOCE

„K}erka Toskane” Ova odr`iva zgrada Ekolo{kog centra, koja }e se, po re~ima predsednice PGV Je le ne Jav ti}, zvati „Ekolo{ki centar Radulova~ki„, za zagrevawe i hla|ewe koristi}e energiju zemqe preko geosondi i toplotne pumpe. Za zagrevawe vode bi}e upo-

Zahvaquju}i odrìvoj zgradi sme{tajni kapaciteti Ekolo{kog centra u Karlovcima bi}e pove}ani na 46. Projekat je izra|en u Projektnom birou „Kuzmanov and partners”, a gradwu je finansijski podrào prof. dr Mi o drag Ra du lo va~ ki iz î-

Zgra da }e za za gre va we i hla |e we ko ri sti ti ener gi ju ze mqe pre ko ge o son di i to plot ne pum pe podigne zgradu koja }e koristiti obnovqive izvore energije i biti energetski efikasna. Radovi su po~eli bu{ewem i polagawem sondi na dubini od 125 metara, koje su deo sistema za energetski efikasno grejawe i hla|ewe. Betonirawem tre}e polo~e kompletirana je izgrad-

je istakao, primer dobre prakse iz oblasti o~uvawa `ivtne sredine i odr`ivosti koji }e pose}ivati qudi iz drugih delova Srbije kako bi se upoznali sa prednostima i mogu}nostima za implementaciju. Osim toga, ona }e i obogatiti turisti~ku ponudu Karlovaca.

^EKAONICE DOMA ZDRAVQA PUNE

Nema gripa, samo viroza U posledwoj sedmici januara u novosadskom Domu zdravqa zabele`ena su 34 slu~aja oboqewa sli~nih gripu, dok ih je u prvoj nedeqi februara bilo 92. Me|u obolelima najvi{e je onih od 15 do 29 godina, a to se povezuje sa boravkom u ko lek ti vi ma, po put {kola i fakulteta, gde se kapqi~ne infekcije br`e prenose, navodi pomo}nica direktora novosadskog Doma zdravqa dr Da rin ka Ivan ~i}. Upr kos iz u zet no ni skim temperaturama broj obolelih od gripa se ne pove}ava, ve} se registruju samo viroze koje su uobi~ajene za ovo doba godine, napomenula je Ivan~i}. Za sada je ~etvoro mali{ana obolelo od gripa i dvoje odraslih, ali sa vrlo blagim simtomima. Dom zdravqa

”Novi Sad” sara|uje sa Insti tu tom za jav no zdra vqe Vojvodine i sva stawa sli~na gripu prijavquje, kako bi se ispitali uzorci i spre~ilo daqe {irewe. - Ni je za pa `en po ve }an broj pacijenata ni na pedijatri ji ni kod le ka ra op {te prakse. Iznenadili smo se da su, iako je zavejan grad, svi pacijenti su do{li na preglede u zakazanom terminu kazala je na{a sagovornica. Gra |a ni ma se pre po ru ~u je da bez preke potrebe ne izlaze napoqe, a to naro~ito va`i za hro ni~ ne bo le sni ke. Neo p hod no je i ade kvat no uto pqa va we, za {ti ta no gu, re dov no uno {e we te~ no sti, minerala i vitamina, kao i po vre me no pro ve tra va we prostorija. I. D.

Mali Eskimi u Ka}u Velike koli~ine sne`nih padavina i temperature koje idu i do 15 podeoka ispod nule, ve}ini sugra|ana predstavqaju problem, ali ne i mali{anima. Oni su jedva do~ekali da izvuku svoje sanke iz podruma, da se grudvaju i uìvaju u zimskim ~arolijama. Ipak, postoje i oni malo ma{tovitiji. Deca u Ulici Svetozara Mileti}a u Ka}u su umesto Sne{ka Beli}a napravili pravi pravcati eskimski iglo, u kome se igraju za vreme nenadanog {kolskog raspusta. Iako svi jedva ~ekaju da hladno vreme pro|e i da se sneg istopi, oni verovatno èle da wihova gra|evina {to suè opstane. G. ^.

trebqavana energija sunca preko sun~evih kolektora. Kuriozitet zgrade predstavqa}e ekolo{ki lift na biorazgradivo uqe, zahvaquju}i kome }e objekat biti dostupan svima. Prilikom gradwe kori{}eni su dobri izolacioni materijali koji }e sa sertifikovanim prozorima garantovati energetsku efikasnost.

kaga. Podr{ku su dali i Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa, Fond za za{titu `ivotne sredine, kompanije „Lafar`”, „Ne xe gru pa„, Re hau DOO, „Vega”, JP “Vojvodina {ume”, Nacionalni park „Fru{ka gora„, kao i karlova~ka op{tina. Z. Ml.

ZBOG GRADWE KUHIWE I NOVOG VRTI]A U „RADOSNOM DETIWSTVU”

U planu nabavka novih vozila Upravni odbor Pred{kolske ustanove”Radosno detiwstvo„ usvojio je ju~e program investicionih aktivnosti za ovu godinu, a on se odnosi na nabavku novih vozila i izgradwu vrti}a u Radni~koj ulici. Ukoliko taj program usvoji Skup{tina grada, ova ustanova bi uskoro mogla da dobije dva pikapa i ~etiri kombija koji bi slu`ili za potrebe nove Centralne kuhiwe. Za dva pikapa treba dati tri milijarde dinara, a za ~etiri kombija 12.000.000 dinara. U ovoj ustanovi ka`u da su im neophodina nova vozila, jer je vozni park star vi{e od 20 godina, a uskoro }e biti izgra|ena i Centralna kuhiwa koja se nalazi u industrijskoj zoni. - Vozila su nam vi{e nego potrebna, jer kakve koristi od ekstra moderne kuhiwe, ako nemamo

~ime da prevezemo hranu do vrti}a. Posebno treba uzeti u obzir da se hrana i to tri puta dnevno nosi u sve vrti}e u gradu i prigradskim naseqima - ka`e direktor „Radosnog detiwstva” Bo ri slav Sa mar xi}, dodaju}i da su naporima svih zaposlenih u sada{wim vremenskim okolnostima, obroci u vrti}e stizali na vreme. Naveo je da su „Radosnom detiwstvu” ova vozila potrebna i zbog novog vrti}a koji }e pove}ati kapacitete ustanove. Sem nabavke automobila ustanova planira i da izdvoji 80.000.000 dinara za teku}e odr`avawe objekata. Taj novac je planiran za gra|evinske, stolarske, molerske radove, popravku ravnih krovova, za intervencije na vodovodu i kanalizaciji, na centralnom grejawu, kao i za druge poslove u vrti}ima. Q. Nato{evi}

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „K}erka Toskane” Ma ri ne Fi o ra to u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U Italiji osamnaestog veka, rastrzanoj intrigama i sukobima, vrhunac dru{tvene sezone predstavqa kontroverzna kowi~ka trka Palio koja se odr`ava u srcu Toskane. Dok se stvari zahuktavaju u Sije-

ni, gradu neuporedive lepote, vedri duh doga|aja i sve~anosti pomra~ava smrtonosno rivalstvo koje kulminira izme|u gradskih distrikata. Svaki distrikt, simboli~no predstavqen razli~itim ìvotiwama, bira jaha~a koji }e se boriti za pobedni~ki trofej. Dok takmi~ewe pretvara distrikte u zava|ena plemena, a gra|ane u beskompromisne zveri, jedna mlada èna zaqubquje se u jaha~a iz protivni~kog distrikta – autsajdera koji preti da poremeti klimavu ravnoteù izme|u mo}nika koji vladaju zemqom. Da li }e wihova qubav uspeti da nadja~a mr`wu i borbu za prevlast ili }e ih primorati da se suo~e sa uàsnim posledicama izdaje sopstvenog tabora? A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sve {to smo pre}utali”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Sve {to smo pre}utali” Mar ka Li vi ja. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pustolovina puna uzbu|ewa, ne`nosti i humora, koja ~itaoca vodi u samu sr` odnosa izme|u oca i }erke i pri~a nam o pr-

voj qubavi – onoj koja nikad ne umire. Nekoliko dana pre ven~awa, Xuliju zove li~ni sekretar wenog oca. Kao {to je i slutila, Entoni Vol{ – uspe{an poslovan ~ovek, ali hladan otac – ne}e mo}i da prisustvuje sve~anosti. Ali Xulija ovog puta priznaje da ima besprekorno opravdawe. Umro je. Ona u tome neminovno vidi posledwu o~evu {alu, po{to mu se ~esto de{avalo da iznenada nestane i poremeti joj `ivot. Na dan wegove sahrane, Xulija otkriva da joj je otac priredio jo{ jedno iznena|ewe. To je sigurno najneobi~nije putovawe u wenom `ivotu na kojem }e razotkriti dugo ~uvanu tajnu... N. R.

„Gosip”svira na Egzitu Ovogodi{wi „Egzit„ festival ugosti}e bend „Gosip„, koji }e na glavnoj bini nastupiti u ~etvrtak, 12. jula. Kako ka`u iz Egzita, harizmanti~na Bet Di to i wene kolege iz benda u Novi Sad donose mo}ni i zavodqivi post pank rok zvuk. Nastup na „Egzitu„ potvrdio je i australijski bend „Volfmader„, koga mnogi upore|uju sa „Blek sabatom„, „Led cepelinom„ i „Dip parplom„. Oni }e na Mejn stejxu zasvirati u nedequ, 15. jula. Posetioci ovogodi{weg „Egzita„ u`iva}e i u nastupu legendarnih „Wu order„ i „Buraka som

sistema„, a Dens arena ugosti}e ~uvenu etiketu „Kadenca rekords„ tako da na Tvr|avu sti`u Lu ~i ja no, Ri but, Ke ni Lar kin, Ro bert Dij ec i Ma jan Ni dam. Ulaznice za „Egzit„ prodaju se po promotivnoj ceni od 6.990 dinara, studenti i sredwo{kolci uz popust mogu da kupe ulaznice za 5.490 dinara, a redovna cena iznosi}e 10.990 dinara. „Egzit„ festival odr`ava se od 12. do 15. jula, a vi{e informacija o festivalu, ulaznicama i prodajnim mestima nalaze se na inetrnet stranicama: exit fest.org i gig stix.com. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda8.februar2012.

ОТВОРЕНА ОБНОВЉЕНА АПОТЕКА У ЛАЋАРКУ

По ле ко ве у две сме не ЛА ЋА РАК: Након комплетне реконструкције радног простора, апотека у највећем селу сремскомитровачке општине Лаћарку званично је почела да ради. У реконструкцију објекта

С отварања апотеке

уложено је преко три милиона динара, а новоотворени објекат биће снабдевен свим лековима који могу да се добију на рецепт и путем слободне продаје и радиће сваког радног дана. Новоотворени објекат, поред тога што радити у две смене, задовољава и највише стандарде у погледу радног простора који је модерно опремљен и, пре свега, је у служби грађана. Досадашња апотека радила је само пре подне и то је, по речима мештана, био проблем, јер су морали углавном по све лекове да иду у Сремску Митровицу. - Наког пробног рада од месец дана, можемо рећи да смо новом апотеком задовољни и ми у Савету МЗ, и што је најважније задовољни су и пацијенти - казао је председник Савета МЗ Лаћарак Бо шко Уме тић.

Поред приступачних цена породичних лекова, козметике за све узрасте и анатомске обуће познатих светских фирми, купци уз лек овде могу добити и савете стручног особља. - Отварањем овог објекта стари објекат искористићемо за централно снабдевање тако да неће бити проблема што се тиче дефицитарних лекова и несташица - истакао је на отварању директор Сремска апотеке Митровица Дра ган Бо жић. Свечаности поводом отварања апотеке присуствовао је и градоначелник Сремске Митровице Бра ни слав Не ди мо вић. Он је том приликом рекао да ће улагања у примарну здравствену заштиту бити настављена и у наредном периоду. Циљ је да снабдевање лековима буде лако доступно и пацијентима у осталим селима сремскомитровачке општине. - Поред ове установе град ће се потрудити да и на оним местима где не постоји овакав облик примарне здравствене заштите, теренским путем дођемо до свих грађана којима је неопходна медицинска помоћ фармацеута. Град је издвојио средства и за то. У комплетну реконструкцију апотеке уложено је преко три милиона динара, а најважније је што ће убудуће мештани Лаћарка имати добре услове за лечење, попут оних који постоје у градским срединама - нагласио је градоначелник Недимовић. Ј. Антић

По моћ у вра ћа њу имо ви не

СЕН ТА: Локална самоуправа општине Сента обавештава грађане да ће општински јавни правобранилац Аг неш Кеч кеш Баш пружати бесплатну правну помоћ грађанима у вези са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу. Помоћ ће се пружати, почев од данас, сваке среде од 16 до 19 часова у пријемној канцеларији општине Сента (канцеларија број 9.). М. Мр.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.25, 20.10, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.30, 14.30, 16.20), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.20, 13.20), „[er lok Holms: Igra sen ki” (17.45, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 15.30), „Po no} u Pa ri zu” (17.50), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22), „Ma pe tov ci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.35, 18), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.15, 20.15, 22.10), „Iz da ja” (19.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Ka ko su me ukra li Nem ci „ (18.30), „Naj mra~ ni ji sat” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Uje`” (19.30), sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Pi ko va da ma” (19) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Man dra go la” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Ma ra” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Mir ja na Nin ko vi}, Di ja na Cvet ko vi}, Mir ja na Sto ja no vi} i Bi qa na Gr mu {a - Mu ìk iz Novog Sada, Ksu hua Zheng i Ma ja Spe vak iz Ba~ke Palanke, Ana Agar ski iz Kisa~a, @i va na Po po vi} iz Futoga, Ta tja na Bar na iz Budisave, Alek san dra Be na {i} iz Vajske i Du {an ka Mi lan ko iz êneja, DEÂKE: Mi le na [e bez, î la To mi}, Qi qa [te ti}, Mi le na Ka ma si, Mi lo mir ka [a ri} i Dra ga na Mi li dra go vi} iz Novog Sada, Qi qa na Sta ni {i} i Novog Slankamena, Ibo ja Mar ko vi} iz Iriga, Qu bi ca Ste va no vi} - @iv ko vi} iz êrevi}a, Zve zda na Jo va no vi} iz Sremske Kamenice, Je le na Po po vi} iz Kr~edina, Mir ja na Ki{ iz \ur|eva, Ja sna \i sa lov iz Turije, Mal vi na Tot iz Temerina i Dra ga na Ba gi} iz Mo{orina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vladimir Koste Stojanovi} (1931) u 9.45, Bogdan \or|a Ru{kuc (1936) u 10.30 ~asova, Vladimir Kate Marti} (1935) u 11.45, Zoran Stojka Petrovi} (1942) u 12 ~asova, Savka Manojla Ra{eta (1959) u 12.45, Slavko Ilije Karlovi} (1934) u 13.30, Zlata Petra Crnkovi} (1934) u 14.15, Mirjana Petra Bogeti} (1939) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Smiqa Lazara Dopu| (1923) u 13 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Aleksandar Du{ana Grgur (1928) u 13 ~asova.

DNEVNIK

c m y

САРАДЊА БЕЧЕЈА И МАЂАРСКЕ ОПШТИНЕ ШАТОРЉАУЈХЕЈ

По зив ни ца за так ми че ње и дру же ње БЕ ЧЕЈ: Више од две деценије међусобно сарађују две општине - Бечеј и Шаторљаујхеј са севера Мађарске, али је то мало познато житељима поменутих градова, а камоли широј јавности. Све је почело још 1989. године, када су овдашњи гимназијалци били на такмичењу из

матерњег језика у градићу близу словачке границе. Генерације деце су вредно училе и најбољи су одлазили на поменуто такмичење, присећа се почетка сарадње тадашња професорка Гимназије, садашња чланица Општинског већа задужена за образовање Ило на Вар њу.

Председник Петер Кнези с гостима и сарадницамa

Но вац за агрозо ну и ка пе ле

КИ К ИН Д А: За про јекте „Агро-еко индустријски парк Северни Банат”, одно сно оснивање пољопривредне зоне и изградњу капела у Руском Селу, општина Кикинда је добила три милиона динара из фонда од иггара на срећу. Новац је председнику општине Или ји Во ји но ви ћу уручио државни секретар у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Ду шко Ра да ко вић. - На сваком конкурсу за средства од игара на срећу кикиндска општина добија средства пре свега захваљујући добрим пројектима - рекао је Радаковић, додајући да лично настоји

да помогне родном граду да реши неке проблеме. У изградњу капела до сада је утрошено око де сет милиона динара, тако да ће се овим средствима по сао приве сти крају, изве стио је члан општинског већа Имре Ка бок, док је покрајински по сланик Саво Добранић изразио очекивање да ће сарадња са свим министарствима и секретаријатима бити настављена и ове године. Кикиндска општина добила је у протекле четири године највише новца од Министарства за управу и локалну самоуправу од свих општина у Србији - 30 милиона динара. А. Ђ.

TElEfONI

ПОЗИВ АУТОРИМА ДА ПОШАЉУ РАДОВЕ

Поетско вече за Дан заљубљених

КУЦУРА: Културно-просветно друштво ДОК у Куцури организује Поетско вече поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, у уторак, 14. фебруара. Окупљање је заказано у 19.30 сати у Библиотеци и читаоници „Данило Киш” у Куцури. У првом делу Поетске вечери чланови Клуба писаца, новинара, публициста и преводилаца Куцуре ће публици представити своје радове посвећене љубави и вину, а читаће се сродни радови домаћих и светских поетеса и поета. Проф. др Михајло Фејса позива све ауторе да, уколико не могу да допутују у Куцуру, пошаљу песме на адресу: fejsam@gmail.com, а ор-

ганизатори ће се побринути да та песма, у сарадњи са Рецитаторским студијом Весне Ђилас Дринчић из Врбаса, буде интерпретирана на најбољи начин. Ауторима који програм обогате на овај начин, песма ће бити објављена у 16. броју Часописа за културу „Ерато над Куцуром”, а уколико пошаљу изабрану песму из светске песничке ризнице, она ће бити објављена у посебној, вишејезичној збирци љубавних песама, коју припрема КПД ДОК. Поетско вече наставиће се у Дому културе коктелом са неколико квалитетних врста вина и састанком са циљем да Куцура добије репрезентативну монографију. В. Х.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Од 2000. године током маја у Бечеју се одржава такмичење из мађарског матерњег језика на војвођанском нивоу и петоро најбољих, међу којима су увек и Бечејци, одлазили су у Мађарску да презентују своје знање. Бележили су ученици из Војводине запажене резултате на реномираном такмичењу. Посета делегације општине Шаторљаујхеј, коју су чинили председник Пе тер Са мо швел ђи и његов заменик Де неш Дан ко, могла би да прошири и унапреди сарадњу две општине. Госте је примио председник бечејске општине Пе тер Кне зи са сарадницама Илоном Варњу и Ан дре ом Гал го-Фе рен ци, која је задужена за прекограничну сарадњу. - Поред поменутог такмичења из матерњег језика, у нашој средини организујемо још три атрактивне манифестације на којима бисмо желели да угостимо Бечејце. Прва је логоровање основаца од 21. до 26. маја, у оквиру којег се одржавају разне креативне радионице, друга је кулинарско такмичење у јуну, где учесници кувају паприкаш од дивљачи, а трећа манифестација је Међународни фестивал фолклора, саопштили су гости из Мађарске. В. Јанков

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ У РУМИ

Посао за инвалиде

РУМА: Акционим планом за запошљавање Општине Рума, који ће ускоро бити представљен грађанима, ове године акценат ће бити стављен на запошљавање особа са инвалидитетом. Планом који ће финансирати и Покрајинска влада, кроз јавне радове уложиће се око 26 милиона динара у збрињавање незапослених инвалида. Прошле године Општина Рума је путем јавних радова запослила 21 лице са неким видом инвалидитета. Од тога су четири особе биле запослене у Савезу слепих, док је седамнаест особа запослено преко Савеза спортова у Спортском центру. - Четири особе млађе од 25 година, ушле су у програм финансирања преко локалне самоупра-

ве до стицања услова за инвалидску пензију. Сам град има доста користи од рада особа са инвалидитетом. Урадили су трим стазу у Борковцу, учествовали у сређивању града, спортске хале и многих терена, а у Савезу слепих су урадили базу података, тако да смо сви имали користи од њиховог упошљавања - истакао је начелник општинског одељења за друштвене делатности Светислав Дамијанчук. Закон о запошљавању лица са инвалидитетом почео је да се примењује у Србији у мају 2010. године, када је у Србији евидентирано 22 хиљаде незапослених инвалида. По Закону послодавац је дужан да на 50 запослених радника, запосли једну особу са инвалидитетом. Ј. А.

ЧЕТРДЕСЕТ МИЛИОНА КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Уредиће путеве и канале

КИКИНДА: По конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, кикиндској општини припало је 40 милиона динара. Реч је о бесповратним средствима, намењеним реализацији пројеката, који се односе на уређење атарских путева, одводњавање и водоснабдевање. - Осам милиона динара биће утрошено за реконструкцију водоводне мреже у Кикинди - рекао је покрајински секретар приликом потписивања уговора Даниел Петровић. - За Наково, Мокрин, Башаид, Нове Козарце и Сајан одобрена су по два милиона динара за уређење атарских путева. Сва села добила су и могућност да, мимо новца који је одобрен из Фонда за

воде, одреде приоритете када је реч о чишћењу каналске мреже. Са седам месних заједница пописани су уговори на по три милиона динара. - Преко Јавног предузећа „Воде Војводине” до краја године стићи ће још 30 милиона динара у кикиндску општину, додао је Петровић. - Прошле године Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, по пројектима и конкурсима одобрио је 83 милиона динара општини Кикинда. Одобрена средства веома су значајна за Општину Кикинда, сложили су се покрајински посланик Саво Добранић и заменик председника Општине Милош Латиновић. Ове године кикиндска општина добила је за 32 одсто више средстава него лане. А. Ђ.

Про све та ри ма ис пла ће не ју би лар не на гра де

СР БО БРАН: Про свет ним рад ни ци ма у оп шти ни Ср бо бран ис пла ће не су за о ста ле ју би лар не на гра де за ми ну ле три го ди не. Сред ства за ис пла ту ју би лар них

Бран ко Га јин

на гра да за 2009. и 2010. го ди ну у ви си ни од 1, 8 ми ли о на ди на ра обез бе ђе на су из оп штин ског бу џе та, док је по треб них 1,1 ми ли он ди на ра за на гра де за 2011. го ди ну сти гло из бу џе та Ре пу бли ке Ср би је. Пра во на ис пла ту ју би лар них на гра да има ло је 45 про све та ра из пет шко ла ср бо бран ске оп шти не. - Иако се ју би лар не на гра де про свет ним рад ни ци ма ис пла ћу ју из ре пу блич ког бу џе та, до би ли смо са мо сред ства за про шлу го ди ну. Ни смо же ле ли да де ли мо про свет не рад ни ке и ус по ста вља мо си стем у ком не ко има ма ње или ви ше пра ва, па смо из ло кал не ка се обез бе ди ли два ми ли о на ди на ра и свим про свет ним рад ни ци ма ко ји ма се ду гу је но вац на име на гра да, ис пла ти ли при па да ју ћи из нос - ре као је Бран ко Га јин, пред сед ник оп шти не Ср бо бран. М. Кк.

Сламарке излажу у престоници СУБОТИЦА: Изложба слика од сламе суботичких ауторки организована је у Београду. Била је то и прилика да в.д директорка Тури-

стичке организације града Суботице Ивана Јовчић упозна присутне са туристичким могућностима Суботице и Палића, као и новим плановима и активностима. На предстојећем сајму туризма у Београду ће на атрактиван начин бити промовисан суботички Вински пут. О самој вештини прављења слика и предмета од сламе говорила је Љубица Вуковић-Дулић. - Дела сламарки обишла су свет и од својих почетака побуђују велико занимање стручњака и љубите-

ља наиве, али и свих посетилаца Суботице који ове уметничке слике препознају као сувенире, као аутентично дело, карактеристично за Су-

ботицу као туристичку дестинацију - објашњава историчарка уметности Љубица Вуковић Дулић. Изложбу слика од сламе је отворила Љубица Киселички, помоћница градоначелника за културу из Суботице и том приликом је истакла важности очувања вештине и уметности као сегмента културне баштине. Изложба ће бити отворена до 12. фебруара у просторијама Туристичке организације Србије у центру Београда, у Чика Љубиној 8. С. И.

sreda8.februar2012.

ЗРЕЊАНИНСКИ ЛАНАЦ „ББ ТРЕЈД” ОДОЛЕВА КРИЗИ

Месечно услуже милион потрошача ЗРЕЊАНИН: Компанија „ББ Трејд” из Зрењанина, која поседује ланац трговина у Војводини, прошлу годину завршила је са оствареним прометом од 29 милиона евра, што представља раст од 18 одсто у односу на 2010, рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре генерални директор овог предузећа Драгољуб Бјелоглав. Лане је, казао је Бјелоглав, „ББ Трејд” наставио са ширењем малопродајне мреже, па су „Персу маркети” отворени на још 21 локацији. Али, уз отварање, спроведена је и детаљна анализа пословања сваког малопродајног објекта и на основу резултата одлучено је да се затвори 17 трговина које нису задовољавале зацртане стандарде профитабилности. - „ББ Трејд” се изборио да из локалног малопродајног ланца прерасте у регионални, чије се пословање данас одвија у 14 општина Баната и Бачке, у 50 насељених места, где 620 запослених у „Персу” и „ИТО маркетима” месечно услужи у просеку милион потрошача. Током 2011. завршено је ребрендирање и реорганизација комплетне малопродајне мреже, што је представљало озби-

Представници „ББ Трејда” и „Подунавља” удружени у Домаћи трговински ланац

љан инвестициони захват, па сада трговински ланац у власништву „ББ Трејда”, представљен кроз „Персу” и „ИТО маркете”, своју делатност обавља у 14 класичних продавница, 68 минимаркета, десет суперета и два супермаркета – истакао је Бјелоглав. За ову годину, на основу бизнис плана за период до 2016. године, по

речима Бјелоглава, зацртан је промет од 3,6 милијарди динара. Да би то постигли, у „ББ Трејду” планирају даље ширење малопродајне мреже у Војводини, али и активно учешће у јачању трговинске групације „Домаћи трговачки ланац” (ДТЛ), чији је оснивач зрењанинска компанија, заједно са још 12 малопродајних ланаца из целе Србије.

- Циљ је обједињавање набавке и увоза како би се обезбедила конкуретна набавна, а самим тим и продајна цена у малопродајним објектима који припадају ДТЛ-у. Циљ нам је и заједничка производња артикала приватне робне марке, а основни задатак је трансфер технологије и знања – изјавио је јуче председник Управног одбора ДТЛ-а и сувласник предузећа „Подунавље” из Бачке Паланке Марјан Рнић. Иначе, уз „ББ Трејд” и „Подунавље”, још две фирме из Војводине су оснивачи групације „Домаћи трговачки ланац” – „Сента промет” из Сенте и „Медијус” из Нове Пазове. Комерцијални директор „ББ Трејда” Дарко Бјелоглав је додао да ће се у првом кварталу ове године, преко ДТЛ-а, на рафовима трговачких ланаца наћи око 20 производа из категорије основних животних намирница и још толико из категорије кондиторских производа. - Планирано је да се до краја године стави у промет око 120 артикала трговачке робне марке. Њихова каракетристика биће одличан однос цене и квалитета, нагласио је Дарко Бјелоглав. Ж. Балабан

АПАТИНСКА ОПШТИНА ПОМАЖЕ СТО СТУДЕНАТА

Тридесет нових стипендиста

АПАТИН: Тридесет студената који су у досадашњем школовању постигли изузетне резултате потписало је уговор са апатинском општином о стипендирању на основу којег ће месечно добијати по 7.000 динара из општинског буџета. Сада се на овај начин стипендира сто студената, а у протеклих седам година стипендирано је чак 350 студената, истакао је председник општине др Живорад Смиљанић. Студент треће године Факултета техничких наука у Новом Саду Милан Трбулин, један је од оних који су потписали уговоре: - Ово за мене значи признање, награду за труд што сам учио. Очекујем да ћу после завршених студија успети да се запослим у Новом Саду или негде другде у Србији. Мислим да је најбоље остати овде и уопште не размишљам о одласку у иностранство каже Трбулин.

- Први пут конкуришем за стипендију и драго ми је што сам је добио, јер је сматрам као подстрек да наставим овим путем рекао је Игор Срдић, студент друге године на ПМФ у Новом Саду. Он студира математику и каже да жели да ради као просветни радник. Студенткиња четврте године на Факултету примењених уметности - савремени костим, Мануела Манојловић и до сада је користила стипендију. С обзиром на успех у студирању и то да је недавно имала и своју самосталну изложбу у галерији „Меандер” у Апатину где је приказала своје моделе хаљина није чудно што се изборила за нову стипендију. - Стипендија ми много значи, као помоћ родитељима, али и мени, како бих могла да купим све оно што ми је потребно за студирање. Очекујем да ћу по завршетку студија успети да се бавим дизајном одеће, што ми је најдраже.

У БО ГО ЈЕ ВУ ОДР ЖАН МЕ ЂУ НА РОД НИ СКУП ПЧЕ ЛА РА

Про по лис из вор здра вља

БО ГО ЈЕ ВО: У ор га ни за ци ји удру же ња пче ла ра ,,Та ма шко Јо жеф“ из Бо го је ва, одр жан је ме ђу на род ни скуп пче ла ра из Хр ват ске, Ма ђар ске и Ср би је. На ску пу су уче ство ва ла удру же ња из Оси је ка, Ба је, Апа ти на, Бач ког Мо но што ра, Ка ра ву ко ва, Ста ре Мо ра ви це и до ма ћи на ску па Бо го је ва. Скуп пче ла ра је одр жан у са ли ва тро га сног до ма у Бо го је ву. Про шлог ле та на ску пум ко јем су при су ство ва ла го то во иста ова удру же ња, за по че та је те ма о са ку пља њу про по ли са, чи ја свој ства де лу ју бла го твор но на здра вље љу ди, а та ко ђе су во ђе ни раз го во ри о про из вод њи да ле ко ве ће ко ли чи не овог пче ли њег про из во да, за ко ји по сто ји до бро тр жи ште. Бо го је вач ки пче ла ри су про шле го ди не од По кра јин ског се кре та ри ја та за по љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство на осно ву про јек та ,,Са ку пља ње про по ли са“, до би ли 30 хи ља да ди на ра, ко је су утро ши ли на сни ма ње еду ка тив ног фил ма, за ко ји већ по сто ји ве ли ко ин те ре со ва ње пче ла ра ко ји же ле да се укљу че у ак тив ност са ку пља ња овог пче ли њег про из во да. На ску пу је при ка зан филм ко ји су на ама тер ски на чин сни ми ли чла но ви удру же ња пче ла ра из Бо го је ва, Пред сед ник удру же ња Ти -

хо мир Мол нар и члан Иштван Не меш. На ску пу су ис так ну ти вр ло до бри усло ви за га је ње пче ла на под руч ју По ду на вља, по што по сто ји пра во шум ско бо гат ство са за са ди ма бе ле то по ле ко ја лу чи про по лис. По себ но је ис так ну то под руч је Вој во ди не и Ко пач ког ри та (Хр ват ска) уз ре ку Ду нав. Ци ље ви про јек та су пре све га ства ра ње мо гућ но сти за ве ћу до бит од пче ли њих за јед ни ца, пу тем се лек ци је ши ро ких раз ме ра, за тим што ве ћи број пче ла ра укљу чен у са ку пља ње про по ли са, због ве ћих ко ли чи на. Про ши ре ње већ по сто је ћег тр жи шта, као и рад на се лек ци ји пче ла за са ку пља ње про по ли са. Пред став ни ци удру же ња пче ла ра из Апа ти на, ис та кли су да има ју по ну ду за пла сман па кет них ро је ва пче ла у зе мље Европ ске Уни је. Це не се кре ћу од 1,5 кг пче ла без ма ти це, у вре ме ну од 1-5 ма ја, од 30-50 ЕУ, а од 20-25 ма ја 20 ЕУ. По ну ђач да је и тран спорт ни ка вез за па кет не ро је ве са спе ци јал ном хра ни ли цом. Уче сни ци ску па су оце ни ли да је оку пља ње би ло ве о ма успе шно, по хва ли ли при ка за ни еду ка тив ни филм и да у вр ло ско рој бу дућ но сти оче ку ју да ће мно ги пче ла ри би ти укљу че ни у са ку пља ње про по ли са. С. Ми лер

Потписивање уговора о стипендирању

Сигурно је да из данашње перпективе све то изугледа прилично тешко, али потрудићу се да то остварим- каже Мануела. Осим за стипендије, из општинског буџета је протеклих шест година извојено 22,8 мили-

она динара за волонтирање 246 младих са завршеним факултетима, а 2,6 милиона динара за финансирање 347 приправника у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Ј. Прелчец

Основано Радна места Друштво МС под знаком БАЧКА ПАЛАНКА: Оснипитања вачком Скупштином формирано

је Друштво чланова Матице српске у Бачкој Паланци. Конституисање је завршено избором седмочланог Управног одбора. За председника Друштва изабран је др Небојша Кузмановић, док је за потпредседника изабран др Јово Радош. До сада оваква друштва формирана су у Погорици, Бања Луци, Нишу, Зрењанину и Ивањици. М. Сџ.

Изванредан одзив давалаца крви БЕЛА ЦРКВА: Током два дана колико је трајала прва овогодишња акција добровољног давања крви, коју су организовали Црвени крст Беле Цркве и екипа Трансфузиолошке службе из Панчева, прегледано је 114 добровољних давалаца, а 103 су дали крв. У овој акцији нашло се и осам нових давалаца. Апсолутни рекордер Миланко Анђелковић је крв дао по сто први пут. Како је секретар Црвеног крста Владимир Радоњић рекао, одзив је био изванредан, а наредна акција заказана је за 19. и 20. април. М. В.

АПАТИН: Према подацима које је објавила Народна банка Србије, за очекивати је да ће још четири фирме из Апатина отићи ће у стечај, што значи да ће још око 30 радника остати без посла.Наиме, Народна банка је објавила списак фирми код којих протекле године нису имала никаква плаћања, па се стога очекује да ће држава у тим фирмама увести стечај. Са подручја апатинске општине помињу се „Метал“, где је тренутно на списку 18 радника, „Млинпек“ из Сонте са пет, ЛББ „Фриго“ из Апатина са седам и по једним запосленим у фирми „Енигма“ и „Беодива“. Ј. П.

sreda8.februar2012.

vojvodina

c m y

dnevnik

СНЕГ НАСТАВИО ДА ПАДА И ДОНОСИ НОВЕ НЕВОЉЕ PR VA @R TVA LE DE NOG TA LA SA U VOJ VO DI NI

Umro od hladno}e SVILOJEVO: Fe renc Bar {o wi (1959) iz se la Svi lo je va, u apa tin skoj op {ti ni, pre mi nuo je naj ve ro vat ni je od hlad no }e u svo joj ku }i u Glav noj uli ci. Ne zva ni~ no sa zna je mo, pre mi nu lom je pas od gri zao deo no ge. Bar {o wi je vo be `i vot no te lo pr o na {ao se o ski ~o ban Ati la T., ju ~e uju tro ka da je do {ao da ga obi -

|e i do ne se ne {to hra ne i ka da ga je za te kao u hlad noj so bi i bez hra ne. Slu ~aj je pri ja vqen Me snoj za jed ni ci. - Na{ su gra |a nin je `i veo sam i ni je ra dio. U ku }i ni je pr o na |e no ni jed no grej no te lo, {to je mo gu }e da je pre mi nuo od hlad no }e - re kao je se kre tar Me sne za jed ni ce Svi lo je vo Ti bor Ba la. J. P.

Ангажовани и ватрогасци СОМБОР: Десетак центимета-

ра новог снежног покривача који је пао на већ постојећих 40-так, није драматично погоршао „невесело„ стање у којем се налази Сомбор и околина. Према речима Предрага Ракоњца из градског Штаба за ванредне ситуације и јуче су сва јавна и јавна комунална предузећа функционисала без било каквих застоја, али је сама акција чишћења снега са градских и сеоских улица као и путева у околини условљена између осталог дотрајалошћу механизације. Јуче су сва Добровољна ва-

трогасна друштва у сомборским селима добила налог да се ставе на располагање канцеларијама Месних заједница које координирају рад са Штабом за ванредне ситуације. - За разлику од претходна четири дана све нам чешће пристижу захтеви социјално угрожених грађана, којима понестаје хране, па смо, у сарадњи са сомборским Црвеним крстом и Центром за социјални рад, предузели кораке да се овим нашим суграђанима хитно помогне и да им се доставе пакети са намирницама - каже Ракоњац.

Прихватилиште збрињава и децу с улица

СУБОТИЦА: Саобраћај на подручју Суботице одвија се успорено. Већина локалних путева је проходна, док су сви регионални магистрални путеви очишћени. Снабдевање водом, струјом, топлотном енергијом и гасом у граду је стабилно. Центар за социјални рад и „Каритас” у протекла 24 сата збринули су 11 одраслих бескућника и исто толико деце. Храну, одећу, ћебад и кревете за прихватилиште обезбеђује Црвени крст Суботица.

беђено је гориво за радне машине за чишћење снега. Позивамо још једном заинтересоване грађане да и сутра чисте снег уз надокнаду од 150 динара по сату. Могу да се јаве на телефон контакт центра Градске управе број: 626-999, а чистиће се према приоритетима и на локацијама које је одредио штаб - рекао је градоначелник Саша Вучинић, командант Градског штаба за ванредне ситуације. За „лопатање” пријавило се око 250 Суботичана који су у понеде-

Склониште од зиме Да би тражио посао, Милутин Богдановић из Лебана дошао је пре две године у Суботицу. Од зиме се склонио у прихватилиште, јер када је остао без посла није могао да плаћа стан. - Породица ми је погинула у рату. Живео сам у насељу Зорка и када сам остао без посла избацили су ме из стана. Говорим четири језика, знам да обављам зидарске и молерске послове, али због година ретко ко ме ангажује. Дошао сам да се склоним од зиме - каже Богдановић. До сада је склониште потражило девет мушкараца и једна жена. Већина њих је дошла да се окупа, руча и преспава. Капацитет је 30 лежајева. Уколико грађани примете да је некоме потребна ова врста помоћи, могу то дојавити Црвеном крсту на број телефона 621-101. Целокупно људство и механизација ЈКП „Чистоће и зеленила” и даље су 24 сата на терену и чисте саобраћајнице. Од данас ће почети и са изношењем нагомиланог снега из пешачких зона и кружних токова, због најављених нових снежних падавина. - Успоставили смо и координацију са руководствима 18 приградских месних заједница и обез-

љак чистили снег за 150 динара по сату. Градски штаб за ванредне ситуације подсећа на грађане на обавезу да чисте тротоаре испред кућа и зграда. Штаб апелује на грађане да од снега чисте и кровове како не би дошло до урушавања кровне конструкције. Одлука о почетку наставе у основним и средњим школама у Суботици биће доС. Иршевић нета данас.

На пословима чишћења снега у Сомбору, свакодневно је ангажовано преко 70 радника, као и 11 грађевинских машина ЈКП Чистоћа, али велики проблем је одлагање очишћеног снега. „Извршена је прерасподела људства, тако да су на послове рашчишћавања снега пребачени и радници иначе ангажовани на расаднику, у машинској радионици или на гробљима, која су у потпуности очишћена”, каже Андрија Пензеш, директор ЈКП Чистоћа. М. Миљеновић

Формиран стационар за бескућнике

БАЧКА ПАЛАНКА: Црвени крст у Бачкој Паланци и Центар за социјални рад, уз помоћ локалне самоуправе, формирали су целодневни стационар за бескућнике. На овај потез Штаб за ванредне ситуације определио се због најава метереолога да се наредних дана очекују изузетно ниске температуре током ноћи. У просторијама Месне заједнице Братство у Бачкој Паланци обезбедјена је топла просторија са лежајевима и потрепштинама за смештај бескућника. Иначе, у просторијама Црвеног крста од понедељка у времену од 9 до 20 сати ради дневни центар у коме грађани могу да се огреју и окрепе врућим чајем, а у просеку дневно га посети око 30-так људи. Зимска служба ДОО „Ћосић“, коју је ангажовала локална самоуправа за одржавање скоро 90 одсто од око 300 километара путева у овој општини, саопштила је да је у последња 24 сата, од понедељка

АПАТИН: Војници Првог центра за обуку Војске Србије из Сомбора, њих тридесет, учествовало је јуче у рашчишћавању снега у Апатину на пешачком и паркинг простору око здања општине. - Ова акција је у складу са договором на Општинском штабу за ванредну ситуацију. Упоредо предузимамо и друге мере за уклањање снега са улица на периферији града. Јавно комунално предузеће „Наш дом“ формираће групе од пет до десет волонтера, који ће учествовати на рашчишћавању снега у Апатину и селима првенствено око породичних кућа старачких домаћинстава и фирми које су приватизоване а не раде и немају запослене - рекао је заменик председника апатинске општине Миодраг Бакић. Ј. П.

рани аутмобили због којих машине не могу да очисте паркинг места. Основне и средње школе не раде, а сви објекти за целодневни боравак деце у предшколској Установи „Младост“ у Бачкој Паланци раде редовно, али је саопштено да је број деце

Стиже магнезијум Јуче је у Бачку Паланку требало да стигне прва количина магнезијума, за који путари кажу да је у овако екстремним условима много ефикаснији од соли, која се баца по коловозу. У Зимској служби кажу да магнезијум топи лед и снег и до -20 степени, а со само до -6 степени. пројект“ Слободан Родић каже да се комуналне услуге пружају редовно, а да се паркирање у центру Бачке Паланке и даље не наплаћује. Приоритет у чишћењу имају градске улице, па паркинг простор није најчистији, а проблеме представљају и парки-

знатно мањи, односно да велик део родитеља децу задржава код кућа. У Дому здравља сазнали смо да није значајније повећан број пацијената, посебно оних са повредама изазваним падовима на снегу или леду. М. Суџум

Обустављена пловидба Тисом

СЕНТА: Река Тисе је окована ледом и на њој је обустављена свака пловидба, због ледостаја и хидрометеоролонеповољних шких услова. Према саопштењу Лучке капетаније Сента у чијој надлежности је деоница од 63-ћег километра од бране код Новог Бечеја до српско-мађарске границе према Сегедину, поред обустављања пловидбе Тисом и каналима система ДТД, обустављен је и рад бродске преводнице код Новог Бечеја и свим преводницама на овом сектору.

На снази су истоветне обуставе и низводно на сектору Лучке капетаније Тител. Шеф Лучке капетаније Сента капетан Драго Вујиновић каже да ће поновно успостављање пловидбе бити могуће када прођу ледени дани, а да је једино у случају потребе одбране од поплава и за рад око преводница и устава, могуће ангажовање ледоломаца. У зависности од тока реке, дебљина леда на Тиси је различита, износи од пет до 10 сантиметара, понегде и више, а шетња залеђеном површином реМ. Мр. ке је опасна.

Брод „Хајдук” у залеђеној Тиси код Кањиже

Нема школе до петка Ауто бу си ка Не шти ну МАЛИ ИЂОШ: Иако је првобитно донета одлука да због временских неприлика основне школе и предшколске установе неће радити само два дана, Штаб за ванредне ситуације општине Мали Иђош је одлучио да нерадни дани за ове образовне установе буду до петка. Из штаба кажу да су све улице у три насеља ове општине проходне, а да се чишћење јавних површина интензивно наставља и апелују на грађане да чисте тротоаре испред кућа и зграда, као и да сопствене аутомобиле, због отежаног саобраМ. Кк. ћаја, користе само у посебно потребним случајевима.

Активирани сви штабови ЗРЕ ЊА НИН: Штаб за ванредне ситуације Средњобанатског управног округа разматрао је актуелне догађаје, изазване великом количином снежних падавина и снежних наноса, на територији средњег Баната. Командант Окружног штаба и начелница Округа Та ња Ду ло вић саопштила је, после састанка, да су, у циљу праћења ситуације на терену, активирани штабови на свим нивоима – општински, градски и окружни, и да је организовано 24-часовно дежурство, тако да ће грађани, у случају потребе, моћи да се обрате за помоћ. - Обавеза штабова је да свима којима је потребно организује пружање помоћи и нико од грађана не сме бити ускраћен за то. Такође, позивамо и подсећамо све грађане на појачану солидарност у пружању помоћи свима којима је она неопходна – рекла је Дуловићева.

Она је, истовремено, упутила апел и позвала добровољне даваоце крви да дају крв у надлежној служби Опште болнице “Др Ђорђе Јоановић”, с обзиром на то да су, како је рекла, залихе осетно смањене и тиме су угрожене редовне активности запослених у овој установи. Објављене су и адресе и бројеви телефона штабова за ванредне ситуације у средњем Банату којима грађани могу да се обрате за помоћ. Окружни и градски штаб за ванредне ситуације налази се у Зрењанину, Трг Слободе 10, а бројеви телефона су 023 536 – 593, односно 315 – 0101. Број Општинског штаба у Житишту је 023 821–306, у Новом Бечеју 771–135 и 771–136, у Новој Црњи 815 – 129 и 815–030, а у Сечњу 841–111. Ж. Б.

Наређено да се чисти

И војници чисте

до уторка, у Бачкој Паланци пало 20 сантиметара новог снега. Речено је да су сви путеви у општини проходни, али се саобраћај одвија отежано, јер на коловозу има око 10 сантиметара снега. Директор овдашњег Јавног комуналног предузећа „Комунал-

ОЏАЦИ: Општински штаб за ванредне ситуације у општини Оџаци, на чијем челу се налази Председник општине Предраг Цветановић, наредио је свим директорима јавних установа и осталим правним лицима на територији општине Оџаци, да ангажују раднике на рашчишћавању снежних наноса испред својих објеката. Уведено је 24 часовно дежурство у Општинском штабу, а седнице са извештајима са терена се одржавају најмање једном дневно. За потребе чишћења снега на подручју самих Оџака, наређено је коришћење техничких средстава правним лицима, ЗЗ ,,Јединство“, ЗЗ ,,Панклас“, пекара ,,Вучић“ , као и предузетнику из Оџака Браниславу Митићу. Радовима координира ЈКП ,,Услуга“ из Оџака. С. М.

НЕ ШТИН: У месним заједницама Нештин и Визић, селима у које три дана није стигао ниједан аутобус из Бачке Паланке, а прошле године укинуте су и линије ка Новом Саду, сазнали смо да им је паланачки „Дунавпревоз“ јуче у преподневним сатима послао допис. По информацијама компаније која превози путнике у приградском саобраћају бачкопаланачке општине, којој припадају и ова два села у Срему, први аутобус из Бачке Паланке ка Нештину и Визићу требало је да крене синоћ у 19,15 сати. Такође, каже се да ће се надаље аутобуске линије одржавати по постојећем возном реду, с тим што ове недеље не саобраћају школски аутобуси.

Проблем на овој релацији сличан је као и на другим путевима, јер на коловозу, који Зимска служба ДОО „Ћосић“ редовно одржава, има око 10 сантиметара снега. Паланчани су очистили чак и деоницу преко дунавског моста који води у хрватски град Илок, али и деоницу преко граничних прелаза од Бачке Паланке, Илока до Нештина, као и ова два села. Проблем је што на око десетак километара овог пута има великих успона, па су представници „Дунавпревоза“ данас обишли ову деоницу и стајалишта, односно окретишта у Нештину и Визићу и потом донели одлуку да поново успоставе саобраћај ка ова два села. М. Сџ.

Недостаје гориво

СЕЧАЊ: Иако је на територији

Сечња проглашено ванредно стање, још пре него што је то учинила Влада Србије на нивоу Републике, у овој средњобанатској општини ситуација изазвана великим снежним наносима и ниским температурама за сада је под контролом, потврђено је јуче “Дневнику” у Општинском штабу за ванредне ситуације. Члан тог Штаба Владо Ђерић рекао је за наш лист да је целокупна механизација којом располаже општина, а у питању је 13 машина, ангажована на терену и да ради на чишћењу снега на регионалним и магистралним, али и локалним путевима. - Живот у општини одвија се несметано. Нема људских жртава, снабдевање енергијом је нормално, једино је саобраћај отежан, али без већих застоја. Дивљач на терену је угрожена, међутим посветили смо се и решавању тог питања. Такође, школе, по препоруци Министарства просвете, неће радити до понедељка – реферисао је Ђерић.

Саговорник “Дневника” је додао да је на терену ангажовано и људство. Напољу се налази 165 радника који лопатама уклањају снег са оних локација до којих механизација није могла да допре, а ради се углавном о прилазима важним установама као што су Дом здравља и здравствене амбуланте. - Недостаје нам горива за машине које су на терену и зато смо се обратили за помоћ Влади Србије, али и Покрајини – додао је Ђерић и упозорио да сечањска општина, коју су пре неколико година захватиле катастрофалне поплаве, има негативна искуства са отапањем снега. Уколико би, нагласио је он, садашње количине снега нагло почеле да се топе, то би довело до друге ванредне ситуације изазване поплавама. Зато је потребно што пре овој комуни обезбедити довољне количине горива како би се предупредиле негативне последице. Ж. Б.

Спремни и за отапање снега

БЕЧЕЈ: У снегу скоро пола метра висине, на

обали Тисе, како је овде зову Панонске принцезе, само је једна стаза. Направили су је најупорнији пешаци. А за то време центром града шпартају разне машине за уклањање снега. Да је само једна прошла овом путањом, Бечејци би имали могућност да прошетају идиличним амбијантом крај Тисе. - Како се река није излила из свог корита, одбрамбени насип није у опасности од леда. Али,

нисмо без посла. Црпна станица код „Жуте куће“ између Бачког Петровог Села и Бечеја превентивно пребацује воду из Мртве Тисе у реку, како би се ослободио простор уколико дође до наглог отопљења и изливања реке. У овом тренутку ради један агрегат капацитета 75 литара у секунди, што је скоро 250 кубика воде у за сат времена. Буде ли у наредном периоду температура око пет степени у плусу, снег ће се полако

топити и неће правити проблеме. Поготово што смо ових дана мерили ниво подземних вода и утврдили да је у бунару лоцираном у бечејском Горанском парку 270 сантиметара испод површине. Значи, добар део отопљеног снега ће земља упити - рекао нам је секторски руководилац одбране од поплаве „Средње Бачке“ у Бечеју Светозар Мидић. В. Ј.

dRU[TvO

dnevnik

NOVINE U ZDRAVSTVENOM OSIGURAWU O KOJIMA SE MALO ZNA

Nezaposleni besplatno kod zubara Od po ~et ka go di ne, zbog iz me na i do pu na Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, svi ne za po sle ni u Sr bi ji ima ju pra vo na bes plat ne pre gle de i le ~e we zu ba. Pra vo na bes plat ne sto ma to lo {ke pre gle de i le ~e we usta i zu ba u dr àv nim or di na ci ja ma uve de no je od 1. ja nu a ra ove go di ne, ali o~i gled no da ne za po sle ni o to me ni su oba ve {te ni jer je za ne mar qiv broj onih ko ji su tu mo gu} nost is ko ri sti li. Da bi ovo pra vo ostva ri li, ne za po sle ni tre ba da na in fopul tu Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we uzmu do kaz o ne za po sle no sti i na ve du raz log zbog ~e ga tra è we go vo iz da va we. Po tvr da se iz da je od mah. Ona se uz zdrav stve nu kwi ì cu od no si u Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ko ji iz da je po tvr du o sto pro cent noj na dok na di sto ma to lo {kih pre gle da i le ~e wa zu ba iz bu xe ta RF ZO. Ne za po sle ni ne ma ju pra vo na bes plat nu pro te ti ku. Me |u tim, ne mo gu ba{ svi ne za po sle ni da do bi ju po tvr du za bes pla ta no po pra vqa we zu ba. Na i me, u fi li ja la ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no

osi gu ra we po treb no je utvr di ti vi si nu pri ma wa svih ~la no va po ro di ce. Da bi do bio ovu po tvr du pri ma wa mo ra ju bi ti is pod cen zu sa ko ji za ovaj me sec iz no si 17.136 di na ra po ~la nu. Svi ne za po sle ni ~i ja su pri ma wa po ~la nu ve }a od tog iz no sa ne ma ju pra vo na bes plat ne sto ma to lo {ke uslu ge jer se sma tra da je mo gu sa mi pla ti ti. Ne za po sle ni No vo sa |a ni bli è in for ma ci je o pro ce du ri za do bi ja we po tvr de za bes plat nu po prav ku zu ba mo gu do bi ti na te le fon 4885622. Po red ne za po sle nih, od No ve go di ne bes plat no kod sto ma to lo ga u dr àv nim or di na ci ja ma mo gu i}i i oni ko ji su iz lo è ni po ve }a nom ri zi ku obo qe va wa. Na bes plat ne pre gle de kod zu ba ra mo gu i}i i ma lo let ni ci, stu den ti do 26 go di ne, trud ni ce, maj ke do 12 me se ci od po ro |a ja, sta ri ji od 65 go di na, mo na si, pri ma o ci ma te ri jal ne po mo }i, ko ri sni ci po ro di~ ne in va lid ni ne, pri pad ni ci rom ske na ci o nal no sti bez stal nog pre bi va li {ta, kao i `r tve na si qa u po ro di ci i tr go vi nom qu di ma. Q. M.

ZREWANINSKA KANCELARIJA ZA MLADE PROSLAVILA TROGODI[WICU RADA

Nametnuli se idejama Kan ce la ri ja za mla de u Zre wa ni nu obe le ì la je tre }u go di {wi cu po sto ja wa i ra da. Za to vre me, po re ~i ma ko or di na to ra Kan ce la ri je Dar ka Traj lo va, spro ve den je u de lo niz pro je ka ta ko ji su za ciq ima li po boq {a we kva li te ta ì vo ta mla dih u ovoj sre di ni. Rad lo kal ne Kan ce la ri je po hva li la je dr àv na se kre tar ka u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta Iva na Ko va ~e vi}, na po mi wu }i da ko or di na -

raz voj pred u zet ni {tva i part ner stvo iz me |u Kan ce la ri je za mla de i ame ri~ ke kom pa ni je “Men po wer” ko ja se ba vi raz vo jem rad ne sna ge. Za hva qu ju }i to me, Zre wa nin ima cen tar za raz voj ka ri je re. Gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov, po vo dom tro go di {wi ce po sto ja wa Kan ce la ri je za mla de, upri li ~io je u Pla vom sa lo nu Grad ske ku }e pri jem za we ne ~la no ve i sa rad ni ke. Tom pri li kom

sreda8.februar2012.

ZA[TO NA OPERACIJU KATARAKTE ^EKA 16.000 PACIJENATA

Ako imate hiqadu evra, moè odmah Onaj ko ne ma 1.000 evra, jer to li ko ko {ta ope ra ci ja ka ta rak te kod pri vat ni ka, ~e ka }e naj ma we dve go di ne u dr àv nim bol ni ca ma. Na i me, u ovom tre nut ku ve} 16.000 pa ci je na ta ~e ka na ope ra ci ju ka ta rak te u ne kom od kli ni~ kih cen ta ra i ve} je po pu wen i dru gi me sec 2014. go di ne. Tih 16.000 ve} za ka za nih pa ci je na ta ~e ka da bu de ope ri sa no u jed nom od 22 cen tra u Sr bi ji. Naj du è li ste tre nut no su u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je gde ve} ~e ka 4.048 pa ci jen ta. Za tim u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne gde je na li sti 2.481 pa ci jent. Na Voj no me di cin skoj aka de mi ji, gde se go di {we oba vi 3.500 za hva ta, li sta ~e ka wa je u{la u 2013. go di nu, ali je ipak kra }a ne go u Kli ni~ kim cen tri ma Sr bi je i Voj vo di ne. Pre ma oce ni pro fe so ra Alek san dra Vuk sa no vi }a, di rek to ra Re pu bli~ kog fon da zdrav stve nog osi gu ra wa, ovih ve} upi sa nih 16.000 pa ci jen ta sa li ste

~e ka wa mo gli bi da se ope ri {u za go di nu da na, pa i ra ni je. - Iz gle da da tre ba iz vr {i ti pre ra spo de lu i vi {e upo sli ti of ta mo lo ge u op {tim bol ni ca ma jer ta mo li ste ~e ka wa ni su du ge. Sa da utvr |u je mo za {to se u po je di nim usta no va ma ta ko du go ~e ka

ci ju ka ta rak te, on da bi ne ki od wih bi li upu }e ni u [a bac, Lo zni cu, Za je ~ar ili ]ur pri ju gde se, pre ma po sled wi ma na li sti, za hva ti za ka zu ju za sle de }i me sec, a naj ka sni je april. RF ZO sa da `e li da se ujed na ~i vre me ~e ka wa na ope ra ci je ka ta rak te, a jed na od

Uko li ko bi se za i sta iz vr {i la pre ra spo de la 16.000 pa ci je na ta ko ji u ovom tre nut ku ~e ka ju ope ra ci ju ka ta rak te, on da bi ne ki od wih bi li upu }e ni u [a bac, Lo zni cu, Za je ~ar ili ]u pri ju na za hvat. For mi ra li smo stru~ nu ko mi si ju ko ju vo di pro fe sor dr Mi ro slav Vu ko sa vqe vi} sa VMA i naj du `e za me sec da na o~e ku je mo kon kret na re {e wa ka ko op ti mal no da is ko ri sti mo ka pa ci te te u of ta mo lo gi ji - ob ja snio je pro fe sor Vuk sa no vi}. Uko li ko bi se za i sta iz vr {i la pre ra spo de la 16.000 pa ci je na ta ko ji u ovom tre nut ku ~e ka ju ope ra -

ide ja je i da se pa ci jen ti sa ter ci jal nog ni voa pre u sme re na se kun dar ni te da se u kli ni~ kim cen tri ma ra de sa mo naj kom pli ko va ni je ope ra ci je. Ina ~e, u sva koj sa li za of ta mo lo gi ju dnev no mo `e da se ura di 20 ope ra ci ja. Me |u tim, tvr di pro fe sor dr Bra ni slav \u ro vi}, pred sed nik Udru `e wa hi rur ga ka ta rak te, to li ko se ne ura di.

- De li mi~ no je to i zbog dis kon ti nu i te ta u na bav ci po tro {nog ma te ri ja la. Po ~et kom go di ne sva ka bol ni ca da je pro ce nu ko li ko ope ra ci ja mo `e da ura di: re gi o nal na - 500, a Kli ni~ ki cen tar Sr bi je - 5.000, ali da bi se to re a li zo va lo bol ni ce mo ra ju da do bi ju od go va ra ju }a so ~i va - re kao je dr \u ro vi}. Pr vi ~o vek RF ZO pro fe sor Vuk sa no vi} tvr di da od ka ko je po lo vi nom pro {le go di ne uve de na cen tra li zo va na na bav ka so ~i va ko ja se ugra |u ju pri li kom ope ra ci je ka ta rak te, ne sta {i ca ne ma. - Za ovu go di nu je ugo vo re na ve li ka ko li ~i na so ~i va ko ja se ugra |u ju pri li kom ope ra ci je ka ta rak te i ako stru~ na ko mi si ja pred lo `i da se pa ci jen ti sa ter ci jal nog pre u sme re na se kun dar ni ni vo ra di ope ra ci je ka ta rak te mi }e mo ka wi ma upu ti ti in tra o ku lar na so ~i va - po ru ~u je Vuk sa no vi}. Q. Male{evi}

RAZMENA ISKUSTAVA U SUZBIJAWU NASIQA U SENTI

Da mreà institucija funkcioni{e efikasnije Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va AP Voj vo di ne, u sa rad wi sa Auto nom nim èn skim cen trom iz Be o gra da, or ga ni zo vao je u Sen ti sa ve to va we ra di raz me ne is ku sta va u spro vo |e wu me ra za su zbi ja we na si qa u po ro di ci na lo kal nom ni vou. Skup u Grad skoj ku }i u Sen ti je or ga ni zo van za ~la ni ce mre è u bor bi pro tiv na si qa za op {ti ne Sen ta, Ka wi à i Ada, me |u ko ji ma su i cen tri za so ci jal ni rad, do mo vi zdra vqa, osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve... U ime do ma }i na pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va i pred sed nik SO Sen ta La slo Rac Sa bo su is ta kli zna ~aj

svih ak tiv no sti ko je su usme re ne na spre ~a va we na si qa. U~e sni ci su iz ne li svo ja is ku stva u bor bi pro tiv na si qa, a je dan od za kqu ~a ka je da mra `a in sti tu ci ja ko je bi tre ba lo da u~e stvu ju u bor bi pro tiv na si qa ne funk ci o ni {e na od go va ra ju }i na ~in u svim seg men ti ma, te da ima jo{ mno go to ga da se ura di ka ko bi si stem efi ka sno funk ci o ni sao. Mo de ra to ri sku pa su na ja vi li na sta vak za po ~e tih ak tiv no sti ve} za me sec da na, ka da }e u~e sni ci pred sta vi ti kon kret ne slu ~a je ve iz svo je prak se i ti me do pri ne ti kva li tet ni joj raz me ni is ku sta va iz ove obla sti. M. Mitrovi}

Sa skupa u Gradskoj ku}i u Senti

Mati~ne kwige se vra}aju jevrejskim op{tinama tor, ali i svi vo lon te ri i sa rad ni ci za slu `u ju pri zna we. - Po ka za lo se da je uspe {no i ko ri sno za omla di nu ono {to je mi ni star stvo za po ~e lo 2007. go di ne,

Mi haj lov je re kao da je Kan ce la ri ja na {la svo je me sto u lo kal noj sa mo u pra vi i da je us pe la da se po zi ci o ni ra i stek ne ugled za hva qu ju }i vred nom ra du i pro jek ti ma.

Kurs engleskog jezika Za in te re so va ni za bes pla tan on lajn kurs en gle skog je zi ka ima li su pri li ku da se do ne de qe pri ja ve zre wa nin skoj Kan ce la ri ji za mla de. Kurs ob u hva ta 50 lek ci ja pu tem on lajn plat for me, pret hod no akre di to va nih od stra ne Bri tan skog sa ve ta, i or ga ni zu je ga YALS mre à. - Po sle sva ke lek ci je po la zni ci ra de test, ka ko bi mo gli pre }i na sle de }i ni vo. Po za vr {et ku on lajn kur sa, svi u~e sni ci }e po la ga ti za vr {ni test i bi }e oce we ni od stra ne li~ nog men to ra iz YALS mre è – ob ja {wa va Ta tja na Pr pi} iz Kan ce la ri je za mla de i do da je da je ovo deo po sto je }eg pro gra ma “Ak tiv ni gra |a ni” ko ji ima za ciq po di za we ka pa ci te ta KZM za us po sta vqa we me |u na rod ne sa rad we. Kurs je pla ni ran za 24 po la zni ka, sta ro sti od 15 do 30 go di na, i tra ja }e do kra ja mar ta. Po ha |a se od ku }e, pu tem in ter net por ta la, u ter mi ni ma ko ji od go va ra ju sva kom po la zni ku shod no we go vom slo bod nom vre me nu i tem pu ra da. a to je pro ces for mi ra wa kan ce la ri ja za mla de. Pod se ti }u da ih je ta da bi lo sa mo pet, a da nas ih ima mo 124. Zre wa nin je me |u pr vi ma do bio Kan ce la ri ju ko ja omo gu }a va mla di ma da is ka ù svo je po tre be, ali i da re a li zu ju pro jek te, bu du kre a tiv ni i ak tiv no u~e stvu ju u ì vo tu gra da – na ve la je Ko va ~e vi }e va. Alek san dar Men tov iz Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj ka zao je da su u USAID-u iz u zet no za do voq ni sa rad wom sa zre wa nin skom Kan ce la ri jom ko ja da ti ra od 2009. go di ne. Do sa da je u sklo pu we spro ve de no vi {e pro je ka ta, a Men tov je kao dva naj zna ~aj ni ja iz dvo jio omla din ski ak ci o ni plan za

- Mi u lo kal noj sa mo u pra vi pre po zna li smo wi hov en tu zi ja zam i po mo gli im, pre sve ga zbog pri hva ta wa Lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de ko ji je do net 2009. go di ne. Mla di iz i sku ju ve li ku pa `wu i po {to va we, jer oni su na {a bu du} nost – is ta kao je Mi haj lov. Pri je mu je pri su stvo vao i di rek tor In ter na ci o nal ne aso ci ja ci je za qud ske vred no sti sa se di {tem u @e ne vi i di rek tor pro gra ma za mla de u okvi ru “The Art of Li ving” fon da ci je Ka mle{ Pa tel, ko ji je ka sni je odr `ao pre da va we na sve ~a no sti or ga ni zo va noj u Po zo ri {nom klu bu “Ze le no zvo no”. @. Balaban

Sa ve zu je vrej skih op {ti na u Sr bi ji dr à va }e vra ti ti 119 ma ti~ nih kwi ga ko je su od u ze te 1946. go di ne, a to je omo gu }e no spo ra zu mom ko ji su ju ~e pot pi sa li mi ni star za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} i pred sed nik tog sa ve za Ru ben Fuks. Mar ko vi} je re kao da se ti me re a li zu je od lu ka Vla de da se cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma vra te ma ti~ ne kwi ge ko je je dr à va uze la 1946. go di ne, s oba ve zom da ih pre pi {e i vra ti za tri go di ne, {to ni kad ni je u~i we no.

Ukup no, na veo je on, tre ba da bu de vra }e no iz me |u 25.000 i 26.000 ma ti~ nih kwi ga, ko je }e pret hod no bi ti ko pi ra ne po po seb nim stan dar di ma, ka ko bi dr `av ni or ga ni ima li po dat ke iz wih. Spo ra zum o vra }a wu ma ti~ nih kwi ga do sa da je pot pi san sa Srp skom pra vo slav nom i Ri mo ka to li~ kom cr kvom. Pre ma re ~i ma Mar ko vi }a, SPC tre ba da bu de vra }e no 20.897 ma ti~ nih kwi ga, a do sa da je is ko pi ran sa dr `aj sve ga ne ko li ko hi qa da, pa je to pro ces ko ji }e tra ja ti.

Ru ben Fuks je na gla sio da je za je vrej sku za jed ni cu do bi ja we u po sed ta kve dra go ce ne ar hiv ske gra |e ve o ma zna ~aj no, „pre sve ga {to su to osta ci osta ta ka ma ti~ nih kwi ga, ko jih je vi {e od 90 od sto uni {te no u Dru gom svet skom ra tu”. - Je vrej ska za jed ni ca da nas je ble di trag de se tak od sto od one od pre Dru gog svet kog ra ta - kon sta to vao je on i do dao da }e ma ti~ ne kwi ge bi ti zna ~aj no za na u~ na is tra `i va wa, jer u ne kim op {ti na ma u ko ji ma su kwi ge vo |e ne vi {e ne ma ni jed nog Je vre ja.

VESTI TV Avala izmirila obaveze prema RRA Te le vi zi ja „Ava la“ iz mi ri la je oba ve ze ko je je ima la pre ma Re pu bli~ koj ra di o di fu znoj agen ci ji {to zna ~i da vi {e ne ma po stu pa ka ko ji bi kao re zul tat mo gli da ima ju od u zi ma we do zvo le toj te le vi zi ji zbog nov ~a nih du go va wa, sa op {ti la je RRA. - Te le vi zi ja „Ava la”, ko joj je RRA u de cem bru pro {le go di ne upu ti la opo me nu zbog ne pla }e ne na kna de za ko ri {}e we do zvo le za emi to va we pro gra ma, iz mi ri la je svo je oba ve ze u od no su na Agen ci ju. To zna ~i da ti me u ovom ~a su u RRA vi {e ne ma po stu pa ka ko ji bi kao re zul tat mo gli ima ti od u zi ma we do zvo le toj te le vi zi ji zbog nov ~a nih du go va wa - iz ja vio je port pa rol Sa ve ta RRA Sr bo qub Bog da no vi}. Sa vet RRA, do dao je Bog da no vi}, se na da da }e i pi ta we du go va wa ove te le vi zi je pre ma za po sle ni ma ko je je do ve lo do {traj ka bi ti re {e no na naj bo qi na ~in, u skla du sa do go vo rom ko ji je po stig nut na sa stan ku u RRA pro te klog me se ca i da }e ova te le vi zi ja pro du `i ti sa ne sme ta nim emi -

to va wem svo ga uobi ~a je nog pro gra ma.

Rekordna donacija u kampawi „Bitka za bebe” Bi zni smen Mi lan Po po vi} na ra ~un Fon da B92 upla tio je u kam pa wi „Bit ka za be be” no vu, re kord nu do na ci ja od ko je je ve} po ru ~e no de set naj sa vre me ni jih in ku ba to ra, na me we nih pre vre me no ro |e nim be ba ma na ode qe wi ma in ten ziv ne ne ge. Re kord na do na ci ja, upla }e na u pr voj ne de qi fe bru a ra, iz no si 121.973 evra, a Po po vi} je to kom „Bit ke za be be” ve} do ni rao no vac za ku po vi nu 11 in ku ba to ra. Po `e qi Po po vi }a, po dva in ku ba to ra bi }e is po ru ~e na kli ni ci Na rod ni fr ont, Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo KBC Sr bi ja, Uni ver zi tet skoj de~ joj kli ni ci u Be o gra du i Op {toj bol ni ci u Vr {cu. Po je dan in ku ba tor bi }e uru ~en Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i In sti tu tu za maj ku i de te.

Sve vi{e obolelih od raka plu}a Broj obo le lih od ra ka plu }a u Sr bi ji u stal nom je po ra stu, a sa mo to kom 2010. go di ne to obo qe we je ot kri ve no kod oko 6.400 qu di, po da ci su Me |u na rod ne agen ci je za is tra `i va we ra ka (Glo bo can). Broj no vo o bo le lih se iz go di ne u go di nu u Sr bi ji po ve }a va za oko 100 oso ba, a re~ je o ve o ma ~e stom ma lig nom obo qe wu sa vi so kom sto pom smrt no sti ko je je za stu pqe ni je kod mu {ka ra ca. Zdrav stve na udru `e wa su tim po vo dom po kre nu la kam pa wu „Tvo ja plu }a, tvo ja od lu ka„ ko ja }e u na red nom pe ri o du bi ti re a li zo va na ni zom ma ni fe sta ci ja i ak ci ja, u ci qu po di za wa sve sti gra |a na o va `no sti pre ven tiv nih pre gle da.

Doktorke na obuci za oficire sanitetske slu`be Na Voj no me di cin skoj aka de mi ji ju ~e je sve ~a no obe le `en po ~e tak obu ke 18 dok tor ki me di ci ne za

ofi ci re sa ni tet ske slu `be. Obu ka i ospo so bqa va we tra je ~e ti ri me se ca, a one ko je je uspe {no za vr {e bi }e una pre |e ne u ~in ak tiv nih ofi ci ra sa ni tet ske slu `be i ras po re |e ne na rad u je di ni ca ma i usta no va ma Voj ske Sr bi je i Mi ni star stva od bra ne. Kan di dat ki we su pri mqe ne na kon kur su Mi ni star stva od bra ne za po tre be Voj ske Sr bi je.

FoNet proslavio 18. ro|endan No vin ska agen ci ja Fo Net je ju ~e na vr {i la 18 go di na po sto ja wa i ra da, kao pr va pri vat na i ne za vi sna agen ci ja u Sr bi ji. Osam na e stu go di nu ra da Fo Net je do ~e kao sa ja sno uob li ~e nim i pre po zna tqi vim mul ti me di jal nim kon cep tom agen cij ske pro duk ci je ve sti, ko ja po red kla si~ nih in for ma tiv nih ser vi sa, pi sa nog, ton skog, fo to i te le vi zij skog, ob u hva ta i In ter net te le vi zi ju Fo Net web.tv. Auto ri ve sti, iz ve {ta ja, fo to gra fi ja, vi deo kli po va i te le vi zij skih pri lo ga Fo Ne ta su no vi na ri, fo to re por te ri i sni ma te qi agen ci je u Be o gra du, do pi sni ci i sa rad ni ci u Sr bi ji, re gi o nu i ino stran stvu.

crna hronika

sreda8.februar2012.

c m y

dnevnik

RA SVE TQE NO RAZ BOJ NI [TVO U OP [TI NI KA WI @A

Tri bra ta osum wi ~e na za kra |u ka blo va Pripadnici Policijske stanice u Kawiì rasvetlili su kra|e kablova na teritoriji op{tine Kawià pa su krivi~ne prijave Osnovnom javnom tuìla{tvu u Subotici podneli protiv trojice bra}e Sa ve (1982), De ja na (1984) i Er nea K. (1990) iz Horgo{a. Oni su osumwi~eni da su u toku januara ove godine isekli i otu|ili vi{e desetina metara kabla pod naponom sa zalivnog sistema u Martono{u i crpne stanice na Tisi u Kawiì. Kao {to smo pisali, ova trojka uhva}ena je u subotu prilikom

kra|e kablova sa zalivnog sistema u vlasni{tvu Zemqoradni~ke zadruge „Paprika” u Krsturskom ritu u ataru Martono{a. Proceweno je da su u tim kra|ama vlasnicima pri~inili {tetu od oko 1,8 milion dinara. Iz PU Kikinda je ju~e saop{teno da su bra}a iz Horgo{a osumwi~ena da su iz dve nenastawene ku}e i vikendice u Horgo{u otu|ili podzemni kabl za struju i elektroinstalacije s ku}nim elektri~nim brojilima. M. Mr.

BIV [I „ZVE ZDIN” FUD BA LER OP TU @EN DA JE 2009. PRE TU KAO IGRA ^A KUL SKOG „HAJ DU KA”

Ko ro man 21. fe bru a ra pred su dom Biv{i fudbaler „Crvene zvezde„ Og wen Ko ro man se{}e na optu`eni~ku klupu Prvog osnovnog suda u Beogradu 21. februara zbog optu`bi da je u maju 2009. godine u tunelu stadiona

Og wen Ko ro man

„Marakana” pretukao igra~a kulskog „Hajduka„ Du {ka Du ki }a, objavqeno je na sajtu suda. Tog dana bi iz tre}eg poku{aja trebalo da mu po~ne su|ewe po optu`nici Prvog osnovnog tu`ila{tva u Beogradu od 6. novembra 2009. koja ga tereti za krivi~no delo nasilnog i nedo-

li~nog pona{awa na sportskim priredbama. Za to krivi~no delo zapre}ena je kazna od jedne do osam godina zatvora jer je kvalifikovano te{kim povredama o{te}enog Duki}a, koji je od posledica batina dobio potres mozga i i{~a{en zglob. Koroman i Duki} su ko{kawe na terenu tokom utakmice „Crvena zvezda„ – „Hajduk„ iz Kule nastavili i neposredno posle me~a, u tunelu koji vodi ka svla~ionicama. Po navodima Tu`ila{tva, Koroman je u tunelu stadiona „Marakana” najpre udario Duki}a u vilicu. Kad se Duki} od posledica prvog udarca stropo{tao niz stepenice, biv{i reprezentativac udario ga je jo{ jednom, a daqi sukob spre~ili su ostali igra~i. U lekarskom nalazu je konstatovano da je Duki} zadobio lak{i potres mozga i i{~a{ewe zgloba, navodi se u optu`nici. Koroman se nedugo posle izvinio Duki}u i svom klubu. (Ta njug)

JU ^E UJU TRO U PRI TVOR SKOJ JE DI NI CI U OKVI RU ZGRA DE SPE CI JAL NOG SU DA

Ka li ni} i Mi lo va no vi} po ku {a li bek stvo, @an dar me ri ja ih uhva ti la Pritvorenici beogradskog Okru`nog zatvora Sret ko Ka li ni} i @eq ko Mi lo va no vi}, okrivqeni u odvojenim procesima za te{ka krivi~na dela, ju~e oko 5.30 ~asova su poku{ali bekstvo iz pritvorske jedinice tog zatvora u okviru zgrade Specijalnog suda u Beogradu, u ~emu ih je spre~ila efikasna intervencija @andarmerije, saop{tila je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Kako je obelodaweno, dvojica pritvorenika su poku{ali bekstvo tako {to su uspeli da „delimi~no, pri dnu, otesteri{u i odvale re{etke na svojim }elijama pa se izvuku iz wih, a zatim su savladali pripadnika slu`be obezbe|ewa te su potom, odvaliv{i re{etke na prozoru u hodniku, isko~ili u dvori{te zatvora gde su odmah pohvatani”. U dvori{tu zatvora

Slu`benici Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija koji deùraju u kontrolnoj sobi zgrade videli su trenutak izlaska dvojice pritvorenika i odmah obavestili @andarmeriju. êtvorica àn-

`e otpor, ali da su ih pripadnici @andarmerije savladali. Po Obradovi}evim re~ima, oko zgrade Specijalnog suda nisu na|eni tragovi koji bi ukazivali na pripremu bekstva.

Bra ti slav Di ki} i Mi lan Ob ra do vi}

postupak ukoliko se utvrdi da postoje elementi krivi~nog dela“. Utvr|ivawe daqih ~iwenica preuze}e policija, tu`ila{tvo i istra`ni sudija u saradwi s Upravom za izvr{ewe krivi~nih sankcija. O doga|aju su obave{teni vr{ilac funkcije predsednika Vi{eg suda u Beogradu i tu`ilac za organizovani kriminal. Iz Uprave je saop{teno i da je „bezbednost u Okru`nom zatvoru u Beogradu podignuta na vi{i stepen, kako od Uprave te ustanove tako i od komande @andarmerije, a situacija u zatvoru je mirna i pod kontrolom“. Advokati Slav ko Pe tri} i Du {an Ma {i}, branioci dvojice okrivqenih pritvorenika, s nevericom su ju~e primili informaciju o poku{aju bekstva, isti~u}i

ZBOG U^E []A U MA SOV NOJ TU ^I I NA PA DA NA PO LI CI JU U BE O GRA DU 2006. GO DI NE

Su tra pre su da Bog da no vu Prvi osnovni sud u Beogradu izre}i }e sutra prvostepenu presudu Iva nu Bog da no vu zbog optu`bi da je u~estvovao u masovnoj tu~i i napadu na policiju uo~i ko{arka{ke utakmice izme|u „Partizana„ i „Crvene zvezde„ u Beogradu 2006. godine, po{to je ju~e okon~ano su|ewe. Tu`ila{tvo je, u zavr{noj re~i, zatra`ilo od Suda da Bogdanova osudi po zakonu na efektivnu zatvorsku kaznu jer je utvr|eno da je izvr{io krivi~no delo spre~avawa slu`benog lica u obavqawu du`nosti u sticaju s nasilni~kim pona{awem, za koje je zapre}ena

kazna do pet godina zatvora. Tuìla{tvo je predloìlo da sud prilikom dono{ewa presude posebno ceni kao oteàvaju}u okolnost to {to je Bogdanov pripadnik navija~ke grupe „Crvene zvezde” „Ultra bojsi”. Bogdanovqeva odbrana traìla je da mu se izrekne osloba|aju}a presuda i da mu se ukine pritvor, podse}aju}i na nalaz beogradskih ve{taka da on nije bio svestan situacije u kojoj je kao i da su povrede koje je zadobio odbrambenog karaktera, te da nije mogao biti, kako je tvrdilo Tuìla{tvo, inicijator sukoba. (Ta njug)

NE SRE ]A U BE O GRA DU

Le de ni ca usmr ti la `e nu

Sret ko Ka li ni}

su, naime, pripadnici @andarmerije brzom intervencijom uhvatili obojicu pritvorenika i vra}eni su u }elije. Trenutak poku{aja bekstva, izlazak dvojice pritvorenika iz }elija u hodnik, snimile su bezbednosne kamere koje pokrivaju zgradu u Ustani~koj, a snimak je dat na uvid javnosti na konferenciji za novinare odr`anoj u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Na konferenciji je saop{teno da se „na snimku, koji je kasnije pregledan, vidi kako Kalini} i Milovanovi} otvaraju spoqa vrata }elije, a zatim se provla~e ispod re{ataka koje su prethodno isekli testericama“. Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Mi lan Ob ra do vi} je izjavio da su dvojica pritvorenika poku{ali bekstvo tako {to su uspeli testericama da iseku deo re{etke pri dnu vrata }elija, a zatim su uspeli da se provuku. Po izlasku iz }elija su savladali stra`ara, kome su s uniforme skinuli epolete – slu`bene ambleme – i zalepili ih na svoje xempere, te su ga vezali lisicama koje su od wega oduzeli. Zatim su uspeli da odvale re{etke na prozoru na hodniku i isko~ili su u dvori{te. Daqe nisu stigli.

@eq ko Mi lo va no vi}

Uhap {e no pet ~u va ra Pet pripadnika slu`be obezbe|ewa uhap{eno je sino} zbog sumwe da su odgovorni za poku{aj bekstva Sretka Kalini}a i @eqka Milovanovi}a, izjavio je direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi}. Oni su ju~e ujutro suspendovani s posla, odmah po otkrivawu poku{aja bekstva dvojice osu|enih na po 40 godima zatvora, podsetio je Obradovi}. On je rekao da pretpostavqa da su Kalini} i Milovanovi} imali “pomo} iznutra” u svom dana{wem poku{aju bekstva iz pritvorske jedinice Okru`nog zatvora u Ustani~koj ulici. - Ne mogu unapred da tvrdim ali mogu da pretpostavqam jer je iz zatvora nemogu}e pobe}i. Pet pripadnika slu`be obezbe|ewa, koja su bila u smeni, privedeno je popodne u beogradsku policiju povodom istrage o tom slu~aju i odre|eno im je policijsko zadr`avawe od 48 sati - rekao je Obradovi} gostuju}i na televiziji B92. Ovaj slu~aj je ozbiqan propust i ozbiqna odgovornost slu`be obezbe|ewa, rekao je Obradovi}, istovremeno isti~u}i da je to ”bio samo nepodoban poku{aj, jer oni nisu pobegli”. Direktor Uprave je podsetio da je u septembru 2004. @eqko Milovanovi} pobegao iz beogradske Palate pravde slu`bi obezbe|ewa i policiji, kao i iz pritvora u isto~nom Sarajevu. - Odavde nije pobegao - rekao je Obradovi} i najavio detaqnu istragu tog slu~aja. - Svako ko je osu|en na 40 godina zatvora razmi{qa o bekstvu, a na{e je da to spre~imo. To smo u vi{e navrata i uradili, spre~iv{i na vreme i sam poku{aj bekstva, ali o tome ne mogu da govorim da ne bi ugrozio izvore informacija. (Ta njug) darma su muwevito reagovala, pa su dvojica begunaca prakti~no odmah uhva}eni i vra}eni u }elije. Na~elnik @andarmerije Bra ti slav Di ki} je rekao da su Kalini} i Milovanovi} poku{ali da pru-

Ko va ~e vi}-To mi}: Ni su ima li {an se da po beg nu Jedna ènska osoba poginula je ju~e u 9.50 sati u Paunovoj ulici 59 u Beogradu kada je s krova pala ve}a koli~ina snega i leda i usmrtila je na licu mesta, potvr|eno je Tanjugu u Informativnoj slu`bi MUP-a Srbije. Kako javqaju beogradski mediji, Aleksandra O. (49) poginula je oko 10 ~asova u Paunovoj ulici 59, na Bawici kada joj ispred zgrade s krova pao komad leda teàk oko pet kilograma i ubio je na licu mesta. Po istom izvoru, nesre}na èna je krenula u nabavku namirnica, da baci sme}e u obli`ni kontejner i podigne platu, ali su je ledenice usmrtile na samo nekoliko koraka od ulaza u wenu zgradu.

Portparolka Specijalnog suda u Beogradu sudija Ma ja Ko va ~e vi}To mi} izjavila je ju~e za „Dnevnik“ da se za devet godina, koliko postoji taj sud, a u okviru wega i pritvorska jedinica, koliko je woj poznato, nije desio sli~an doga|aj. – Mi smo potpuno iznena|eni – kazala je Maja Kova~evi}-Tomi}, napomiwu}i da ne poseduje nikakvo zvani~no obave{tewe o doga|aju. – Li~no mislim, a znaju}i kako funkcioni{e bezbednosni sistem u na{em objektu, da oni nisu imali nikakve {anse da pobegnu – kazala je Maja Kova~evi}-Tomi}.

O brojnim pitawima, po~ev od toga kako su privtorenici uspeli da nabave testerice, na koji na~in su komunicirali, koordinisali aktivnosti, te nizu drugih, tek bi trebalo da se do|e do odgovora u istrazi koja je u toku. Shodno pravilima slu`be, radnici slu`be obezbe|ewa, wih petorica koji su radili na bloku pritvorske jedinice gde su bila sme{tena dvojica pritvorenika do daqeg su suspendovana, a me|u wima i stra`ar koji je zadobio lak{e povrede kad su ga Kalini} i Milovanovi} napali, vezali lisicama i oteli mu ambleme. Iz Uprave su najavili da }e „protiv suspendovanih radnika slu`be obezbe|ewa biti pokrenut disciplinski postupak kao i krivi~ni

da u posledwim kontaktima koje su imali s klijentima zbog sudskih procesa koji su u toku ni{ta nije ukazivalo na to da eventualno nameravaju tako ne{to. Advokat Petri}, branilac optu`enog Kalini}a, ka`e da mu cela informacija o doga|aju zvu~i potpuno neverovatno. Okrivqenom @eqku Milovanovi}u sudi se u Specijalnom sudu u „predmetu Pukani}“, pod optu`bom koja ga tereti da je u Zagrebu „23. oktobra 2008, na parkingu ispred zgrade nedeqnika ‘Nacional’ pored kola suvlasnika tog lista Ive Pukani}a ostavio skuter s eksplozivnom napravom, koju je neidentifikovani pripadnik grupe organizovane za izvr{ewe ubistva, aktivirao daqinskim upravqa~em“. @upanijski sud u Zagrebu je u odsustvu osudio Milovanovi}a na 40 godina zatvora po optu`bi za ubistvo Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a, koji je tako|e poginuo u eksploziji. @eqko Milovanovi} je uhap{en 31. maja 2009. u jednom stanu na Dor}olu u centru Beograda. Milovanovi} je u Novom Sadu osu|en na devet godina zatvora zbog vi{e razbojni{tava. „Zemunce“ Sretka Kalini}a i Mi lo {a Si mo vi }a o~ekuje 27. februara po~etak ponovqenog su|ewa u slu~aju „zemunski klan“ po optu`nici koja ih tereti za u~e{}e u nizu te{kih krivi~nih dela kriminalne grupe koju su predvodili sada pokojni Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi} Kum u periodu od 2000. do marta 2003. U odsustavu su u tom predmetu osu|eni na po 40 godina zatvora. Obojica su i posle ponovqenog su|ewa krajem pro{le godine osu|eni na po 30 godina zatvora pod optu`bom za ume{anost u ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine u Beogradu. J. J.

crna hronika

dnevnik DA NAS U NO VOM SA DU NA STA VAK SU \E WA VE LI MI RU ILI ]U PO TU @BI NO VI NA RA

Sa slu {a we sve do ka i ve {ta ka Po no vqe no su |e we pred sed ni ku No ve Sr bi je Ve li mi ru Ili }u po tu `bi no vi na ra ne ka da {we Te le vi zi je „Apo lo” Vla di mi ra Je {i }a, bi }e na sta vqe no da nas u par ni~ nim po stup kom u no vo sad skom Vi {em su du sa slu {a wem sve do ka i ve {ta ka. Po pre su di s pret hod nog su |e wa, za vr {e nog 2006. go di ne, Ili} je Je {i }u tre ba lo da is pla ti 9,5 mi li o na di na ra zbog fi zi~ kih i du {ev nih bo lo va, pre tr pqe nog stra ha i po vre de ugle da i ~a sti. Je {i} je li de ra No ve Sr bi je tu `io jer ga je, pri li kom sni ma wa in ter vjua 2003. go di ne, {ut nuo i po ku {ao fi zi~ ki da ga na pad ne.

Ili} se à lio na pre su du pa je na we gov pred log su |e we po no vqe no, a na ro ~i {tu odr à nom 19. ja nu a ra ove go di ne pred ve }em Osnov nog su da u No vom Sa du on je re kao da se ne se }a naj bo qe spor nog in ter vjua, da je taj raz go vor bio pro vo ka ti van i da je zbog to ga {ut nuo fa sci klu, a da ni je uda rio tog no vi na ra. Je {i} je na tom ro ~i {tu ostao pri pr vo bit nom tu `be nom zah te vu, tra è }i da Ili} ka è da li ga je ka sni je u me di ji ma po ve zi vao s ne ka da {wim {e fom Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za me di je Vla di mi rom Be bom Po po vi }em, tvr de }i da je we gov Pi-Ar.

Ku }a u ko joj je po ~i we n zlo~in

OD LO @E NO SU \E WE ZA UBI STVO NA TE LE PU

Okri vqe ni se opet `a li na zdra vqe Glav ni pre tres u no vo sad skom Vi {em su du za ubi stvo Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70) na no vo sad skom Te le pu, po ~i we no 30. de cem bra pret pro {le go di ne, ju ~e je ot ka zan zbog to ga {to pr vo o kri vqe ni No vo sa |a nin Alek san dar Slan ka me nac, zva ni Ce ping (44) ni je pri ve den iz pri tvo ra u be o grad skom za tvo ru, na vod no, usled zdrav stve nih pro ble ma. Sle de }a ro ~i {ta, pred sed ni ca ve }a su di ja Zo ra Ja mu {a kov za ka za la je za 19. i 20. april ove go di ne u de vet sa ti. Na su |e we su ju ~e do {li mno go broj ni sud ski ve {ta ci i sve -

sreda8.februar2012.

PO SLE POD NO [E WA KRI VI^ NE PRI JA VE ZA ZA NE MA RI VA WE PRO TIV RO DI TE QA IZ NO VOG SA DA ^I JE JE NO VO RO \EN ^E UMR LO

Jed no me se~ na be ba sa se strom i bra tom u Si gur noj ku }i Smrt jed no me se~ nog V. M., ko ji je, po na la zi ma le ka ra, 24. ja nu a ra pre mi nuo usled ne pa `we i ne ma ra svo jih ro di te qa, po tre sla je No vi Sad, a kao sre }a u ne sre }i sti gla je vest da se we go va se stra bli zna ki wa M. M. uspe {no opo ra vi la u bol ni ci i da je od ju ~e sa sta ri jom se strom i bra tom sme {te na u Si gur nu ku }u u No vom Sa du. Su pru `ni ci Je le na i Mi ro slav M., pro tiv ko jih je no vo sad ska po li ci ja pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog za ne ma ri va wa i zlo sta vqa wa, u tro {nu ku }u u Ze len gor skoj uli ci na Kli si do se li li su se pre ne ko li ko me se ci. U ku }i ci su ima li stru ju, ali ne i vo du, po ko ju je Je le na od la zi la kod kom {i ni ce, dok su za gre ja we so bi ce u ko joj su svi bi li sme {te ni ko ri sti li kvarc nu pe}. Iako su ì ve li te {ko, bez ika kvih pri ma wa u uxe ri ci ko ja im je da ta na ko ri {}e we, kom {i je sma tra ju da su Mi ro slav i Je le na mo ra li bo qe pa zi ti na svo ju de cu. – Zna ju svi da oni ì ve ve o ma te {ko i zbog to ga im je po ma gao ko li ko je ko mo gao jer u ovom kra ju svi te {ko ì vi mo. Ali, ni je nam ja sno da su mo gli de te ta ko da za pu ste, po go to vo {to ve} i pre bli za na ca ima ju dvo je de ce – ka ù u kom {i lu ku i ~u de se ka ko pa tro na `na se stra, ko ja je do la zi la kod ovog bra~ nog pa ra ubr zo na kon Je le ni nog po ro |a ja, ni je pri ja vi la nad le `ni ma u ka kvim uslo vi ma de ca ì ve.

{wu de voj ~i cu, ko ji su s tek ro |e nom se strom, sme {te ni u Si gur nu ku }u. Ka ko je za na{ list ob ja snio su per vi zor Cen tra za so ci jal ni rad u No vom Sa du Mi ro slav Ra do vi}, ova po ro di ca ni je bi la u si ste mu so ci jal ne za {ti te ni po jed nom osno vu. – Oni su ne ko vre me bo ra vi li u Be o ~i nu i ta mo ta ko |e ni su ko ri sti li so ci jal nu po mo} – re kao je Ra do vi}. – Su prug je pri ja vqen u Be o ~i nu, a su pru ga u Pe tro va ra di nu. Pre se li li su se pr vo u Pe tro va ra din, a oda tle na Kli su. Za bli zan ce, od ko jih je de ~ak umro, sa zna li smo od De~ je bol ni ce tek ka da je de te do ve de no u lo {em sta wu i od po li ci je. Od mah smo iza {li na li ce me sta i usta no vi li da u ku }i u ko joj je ova po ro di ca `i ve la ima jo{ dvo je de ce. Us pe li smo da ih iz dvo ji mo iz po ro di ce i sme sti mo u Si gur nu ku }u. Ta ko da }e sve tro je de ce ove po ro di ce pri vre me no bi ti sme {te no u Si gur noj ku }i, a po sle }e sve i}i re dov nom pro ce du rom. Na{ sa go vor nik is ti ~e da Cen tru za so ci jal ni rad ni ko ni je sig na li zi rao da u ovoj po ro di ci ima pro ble ma s de com, do da ju }i da u ovom slu ~a ju ni je bi lo na ja ve pa tro na `ne se stre jer o~i gled no ni ona ni je za kqu ~i la da je pro blem ta kav da je u pi ta wu zdra vqe de ce. Ra do vi} na po mi we da je sa rad wa s pa tro na `nim se stra ma, le ka ri ma, po li ci jom i svi ma ko ji sum wa ju da po sto ji

do ci, ali je ve }e, po la sa ta na kon za ka za nog ter mi na, sa op {ti l o da se is p o s ta vi l o da okri vqe nog, ko ji se ne ko li ko pu ta do sa da na pre tre si ma `a lio na te go be, i ovog pu ta ne }e pri ve sti. Alek san dar Slan ka me nac okri vqen je da je 30. de cem bra 2010. go di ne u Pa non skoj uli ci ubio dvo je sta ri jih qu di kad je po ku {ao da ih po kra de. Oni su bi li u rod bin skim od no si ma s dru go o kri vqe nom Je le nom Di we{, ko joj je u ovom zlo ~i nu ubi jen sve kar, otac we nog po koj nog mu `a. M. V.

U HA [KOM SU DU OSU \E NA JE LE NA RA [I]

Uslov na ka zna za la `ne sve do ke

Je le na Ra {i}

Ha {ki tri bu nal osu dio je ju ~e Je le nu Ra {i} na go di nu da na za tvo ra zbog to ga {to je obez be di la la `na sve do ~e wa u pro ce su pro tiv Mi la na Lu ki }a, ko ji je zbog zlo ~i na u Bo sni i Her ce go vi ni pr vo ste pe nom pre su dom osu |en na do `i vot ni za tvor. Ra {i} je pro {log me se ca pri zna la da je tro ji ci qu di da la no vac da bi la `no sve do ~i li u ko rist Lu ki }a i na taj na ~in ga oslo bo di li kri vi ce za ma sov no ubi stvo mu sli ma na u Vi {e gra du u ju nu 1992. go di ne. Ra {i} je u is tra `nom za tvo ru pro ve la 78 da na, a u skla du s ju ~e ra {wom pre su dom osta tak ka zne ne }e mo ra ti da od slu `i uko li ko u na red ne dve go di ne ne na pra vi ne ko kri vi~ no de lo, pre neo je AP. (Fo Net)

PO SLE SA SLU [A WA U VI [EM SU DU U SU BO TI CI

A|an ka pri tvo re na zbog dro ge

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve Ki kin da od re di li su za dr `a va we Ani M. (1953) iz Ade, zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Po li ci ja je sa op {ti la da je kod osum wi ~e ne pro na |e na od re |e na ko li ~i na sup stan ce za ko ju se sum wa da je opoj na dro ga he roin i vi {e ta ble ta s li ste opoj nih dro ga. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Su bo ti ci je po sle sa slu {a wa Ani M. od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. M. Mr.

Po re ~i ma jed ne kom {i ni ce, Je le na i Mi ro slav su ì ve li mir no i ni su tra ì li po mo}. Ka ko smo sa zna li, Mi ro slav je ve }i nu vre me na pro vo dio na @e le zni~ koj sta ni ci s gru pom bes ku} ni ka i klo {a ra ko ji ta mo sva ko dnev no obi ta va ju, dok je Je le na uglav nom bi la sa ma kod ku }e s ~e tvo ro de ce. Obo je su pru `ni ka ima ju i ro di te qe, we ni su u Pe tro va ra di nu, a we go vi u Be o ~i nu, ali zbog ne kih ra ni jih po ro di~ nih pro ble ma ni su u naj bo qim od no si ma. Na kon tra ge di je, Je le na i Mi ro slav su s de com na sta vi li da ì ve u ku }i ci u Ze len gor skoj uli ci sve dok u po ne de qak rad ni ci no vo sad skog Cen tra za so ci jal ni rad ni su do {li po ~e tvo ro go di {weg de ~a ka i dvo go di -

pro blem od li~ na i da Cen tar za so ci jal ni rad sva ki slu ~aj pro ve ri. – Ni ka da se ni je do go di lo da pa tro na `na se stra ili bi lo ko ja slu `ba do sta vi in for ma ci ju o ne ko me a da se to ne od ra di. Ta sa rad wa funk ci o ni {e. O~i gled no da je ne kih pro ble ma u ovom slu ~a ju bi lo, ali s pri ja vom na raz li ~i tim adre sa ma i s de com o ko joj su sa mo ro di te qi zna li, a ne i nad le `ne so ci jal ne slu `be, ni {ta se ni je mo glo ni u~i ni ti. Ku }a u ko joj `i ve ima stru ju, ali ne ma vo de. Lo gi~ no je da u ta kvim uslo vi ma, gde ne ma vo de, hi gi je na ni je na za do vo qa va ju }em ni vou. Na to se na do ve za la i ova hlad no }a. Sa da su de ca iz dvo je na, i po red pro ti vqe wa oca, i zbri nu ta, a

Tro {na ku }i ca u ko joj je `i ve la {e sto ~la na po ro di ca

da qe }e se vi de ti jer svi nad le `ni ra de svoj po sao – za kqu ~io je Ra do vi}. U Do mu zdra vqa „No vi Sad„ za na{ list je ob ja {we no da je pa tro na `na se stra pr vi put u tu po ro di cu u{la 22. de cem bra pro {le go di ne i bi la je u ne ko li ko po se ta po sle to ga, sve do 28. de cem bra, ka da su de ca ima la 11 da na.

sta ili ne ke dru ge hu ma ni tar ne or ga ni za ci ji na ba vi ve {ta~ ko mle ko i ta ko do hra ni be be. Me |u tim, po evi den ci ji u pe di ja tri ji No vog Sa da, ova po ro di ca se ni je ja vi la za po mo} sve do da na ka da je de ~ak do ve den i ka da mu vi {e ni je bi lo po mo }i. Bli zan ci su, is ti ~u u Do mu zdra vqa, tre ba lo 17. ja nu a ra da do |u na pr vu vak ci nu kod pe di ja tra i

Udru è we „Ro di teq”: Svi smo za ta ji li Pred sed ni ca Udru è wa “ Ro di teq” No vi Sad Dra ga na ]o ri} is ti ~e da je stra {no {to je umr la be ba ko ja je tek za ko ra ~i la u ì vot, i pod se }a na to da je pre ne ko li ko da na zbog gla di i za pu {te no sti umr la {e sto go di {wa de voj ~i ca u Svi lajn cu. – Svi se mo ra mo za pi ta ti {ta nam se to do ga |a i gde nas to vo di – ka è Dra ga na ]o ri}. – Gde svi to gre {i mo i za {to smo po sta li ta ko neo se tqi vi za tu |u ne sre }u? Ka ko je svi ma pro ma klo da }e to de te umre ti ako se ne {to ne pre du zme? Sva ka pa tro na `na se stra je, ako je do la zi la, mo ra la pri me ti da ma la de ca ì ve u pot pu no ne u slov nom pro sto ru. To je bi la du `na da pri me ti, a ako je pri me ti la, tre ba la je da pri ja vi Cen tru za so ci jal ni rad. Mo gla je i mo ra la da pri me ti o ka kvoj ku }i je re~, ka kvi su uslo vi, ma wak te ì ne kod be ba u od no su na sta rost... One su stru~ ne za to i to wi ma ne sme pro ma }i. Ni je ne kad sa mo ~i we we ono {to ~i ni pre kr {aj ve} je ne kad i ne ~i we we pre kr {aj. Mno go mo ra mo ura di ti da bi smo spa sli sva ko de te jer ne ma mo ih pre vi {e da bi smo ih ta ko ola ko gu bi li. Tu mo ra po mo }i ce lo dru {tvo i ne sme mo ne za in te re so va no gle da ti na ta kve po ja ve sa mo za to {to je to ne ~i ja oba ve za pa ne ka je on iz vr {a va. Ka da taj ne ko za ta ji, is hod je ova kav, a da su ne ki dru gi, ko ji su zna li za ovu de cu, re a go va li, mo `da bi pri ~a bi la sa svim dru ga ~i ja. Pa tro na `ne se stre ko je su bi le u ku} noj po se ti re kle su da su, iako su uslo vi u ko ji ma ta po ro di ca ì ve lo {i i da je re~ o ma lim ma te ri jal nim pri ma wi ma ili go to vo ni ka kvim, de ca ipak do bro. Pro sto ri ja u ko ji ma su be be bo ra vi le je bi la to pla. Kon sta to va le su da vo de u ku }i ne ma, ali da se po ro di ca sna {la, kao i da su stru ju do bi li od kom {i ja. Sta ri ja de ca ko ja su ì ve la u ku }i bi la su, po za pa à wu pa tro na `nih se sta ra, do bro ob u ~e na, na hra we na i ~i sta. Dru gim re ~i ma, tvr de u Do mu zdra vqa, ni {ta ni je uka zi va lo na ovo li ko za ne ma ri va we de ce ni ti da }e se do go di ti to {to se do go di lo. Maj ka je pa tro na `noj se stri re kla da sve zna oko be ba i da ne ma po tre be da i da qe do la zi u po se tu. Sa ra |i va la je s pa tro na `nom se strom i ~ak joj je skre nu la pa `wu na to da ne ma do voq no mle ka za do je we. Pa tro na `na se stra ju je po sa ve to va la da ako ne ma do voq no nov ca da ku pi do hra nu, po ku {a da uz po tvr du o ne do voq noj ko li ~i ni mle ka od Cr ve nog kr -

na pr vo va ga we, ali se ni su po ja vi li ni tog a ni na red nih da na. Pr vi kon takt s pe di ja trom bio je, na à lost, ve} za ka snio. Do ne li su de ~a ka i pe di ja tar je od mah vi deo da je on te {ko bo le stan, da li su mu ki se o nik i po zva li Hit nu po mo} i Cen tar za so ci jal ni rad i de te je od ne to u De~ ju bol ni cu. Su tra dan se, na po mi wu u Do mu zdra vqa, po ja vio otac i tra ìo uput i za de voj ~i cu, ko ja je na kon to ga za dr à na u De~ joj bol ni ci. I u Do mu zdra vqa is ti ~u da je sa rad wa s Cen trom za so ci jal ni rad iz u zet na, i do da ju da sva ki put – a to ga je bi lo u ne ko li ko na vra ta – ka da pa tro na `na se stra ili le ka ri pri me te da je de te za po sta vqe no ili da ne po sto je nor mal ni uslov za po di za we de te ta, od mah alar mi ra ju nad le `ne slu `be da bi se spre ~i la ne sre }a. Pa tro na `ne se stre ko je su bi le za du è ne za obi la zak ovih bli za na ca da le su iz ja vu in spek ci ji. Q. Ma le {e vi} N. Per ko vi}

TU @I O CI EULEK SA TRA @E PO MO] OD VI [E DR @A VA

Po tra ga za `r ta va ma tr go vi ne or ga ni ma Tu ì o ci Eulek sa na Ko so vu, ukqu ~e ni u sud ski pro ces pro tiv se dam oso ba op tu è nih za tr go vi nu qud skim or ga ni ma, sa op {ti li su ju ~e da su od Ru si je, Ukra ji ne, Izra e la i Tur ske tra ì li po mo} u iden ti fi ko va wu `r ta va tih zlo ~i na. Spe ci jal ni tu ì lac Eulek sa za or ga ni zo va ni kri mi nal Xo na tan Ra tel iz ja vio je agen ci ji Frans pres da je ne ko li ko zah te va za prav nu po mo} u iden ti fi ko va wu i lo ci ra wu `r ta va ko ji ma su uze ti or ga ni upu }en mno gim ze mqa ma, ukqu ~u ju }i Ru si ju, Iz rael, Ukra ji nu i Tur -

sku. Ra tel je do dao da, ta ko |e, sa ra |u ju sa SAD, Ka na dom, Ne ma~ kom i Ve li kom Bri ta ni jom da bi na {li dru ge `r tve. – Ener gi~ no ra di mo sa svim tim ze mqa ma da bi smo lo ci ra li i iden ti fi ko va li `r tve i da bi one mo gle da sve do ~e – re kao je Ra tel. Se dam oso ba je op tu `e no za tr go vi nu or ga ni ma i or ga ni zo va ni kri mi nal u slu ~a ju „Me di kus”, na zvan po kli ni ci u Pri {ti ni gde su na vod no iz ve de ni ti zlo ~i ni. Me |u op tu `e ni ma u ovom sud skom pro ce su, ko ji se vo di pred su di ja ma Eulek sa jesu biv {i ko sov -

ski se kre tar zdra vqa Iqir Re ~aj i is tak nu ti pri {tin ski uro log Lut fi Der vi {i, na veo je AFP. Tur ski dok tor Ju suf Son mez je op tu `en da je ile gal nim ope ra ci ja ma ukla wa wao or ga ne, a Izra e lac Mo {e Ha rel je op tu `en da je na la zio `r tve i do vo dio ih na Ko so vo. Fran cu ska agen ci ja do da je da su `r tve, po op tu `ni ci, do vo |e ne iz si ro ma {nih is to~ no e vrop skih i cen tral no a zij skih ze ma qa, gde im je obe }a va no oko 15.000 evra za or ga ne, dok je pri ma o ci ma or ga na na pla }i va no do 100.000 evra. (Ta njug)

SPORT

sreda8.februar2012.

DOBIJAWEM NAGRADE LAUREUS NOVAK \OKOVI] SE SVRSTAO U SVETSKU ELITU

Iz u zet no do stig nu }e Najboqi svetski teniser Novak \okovi} rekao je da mu nagrada Laureus za najboqeg sportistu sveta u 2011. godini mnogo zna~i. - Ovo je izuzetno dostignu}e, predivna nagrada koja mnogo zna~i za mene, moju porodicu i prijateqe, ali i za moju zemqu. Za divqewe je ovo {to radi Laureus akademija, zahvalan sam svima koji su me nominovali, ~lanovima akademije i novinarima - izjavio je \okovi}, koji

osvojiti jo{ mnogo trofeja, kao i da }e dati sve od sebe da nasledi Nadala na olimpijskom tronu u Londonu - rekao je Beker. Svojevremeno jedan od najboqih svetskih tenisera, Rumun Jon Cirijak smatra da su \okovi}eve igre u protekloj godini bile zapawuju}e. - Ono {to je u posledwe vreme \okovi} uradio za svetski tenis je neverovatno - poru~io je Cirijak.

dnevnik

c m y

UO^I DEJVIS KUP ME^A U NI[U SRBIJA â&#x20AC;&#x201C; [VEDSKA

Op ti mi zam ne ma w ka Na pres-konferenciji srpskog Dejvis kup tima, odr`anoj u ni{kom ^airu, selektor i igra~i su bili jednoglasni kada je u pitawu kona~ni pobednik ~etvrtfinala ovog renomiranog takmi~ewa. A kako i ne bi kada smo pre dve godine osvojili salataru, kada u svojim redovima imamo asove poput Janka Tipsarevi}a, Nenada Zimowi-

igra}emo maksimalno koncentrisano, ozbiqno i ni jednog trenutka ne}emo dopustiti da potcenimo protivnika. Mi jesmo favoriti, ali u ovoj grupi nema slabih protivnika. [ve|ani su ozbiqan tim, bez obzira {to im ne igra najboqi igra~ Soderling, ali u toj ~iwenici smo na istom - rekao je selektor Bogdan Obradovi}.

pohod ka tituli u ovom takmi~ewu i Ni{ je pravi izbor. Viktor Troicki je siguran da }e atmosfera biti izuzetna i da }e im mnogo pomo}i da ostvare ciq, a to je trijumf nad selekcijom [vedske. - Odràli smo samo dva treninga i sve je fantasti~no. Hala je jako lepa, a ambijent kakav se samo poèleti moè. Hotel je

ovo takmi~ewe je posebno i moramo zaista da odigramo maksimalno ozbiqno ako mislimo da pobedimo. A pobedi}emo! Ilija Bozoqac je starosedelac u ekipi. Kao iskusan reprezentativac po`eleo je sre}u debitantu Du{anu Lajovi}u. - @eleo bih da se zahvalim selektoru na pozivu i da po`elim dobrodo{licu novom ~lanu Du-

Spektakularna sezona Sajt ATP preneo je izjavu izvr{nog predsednika Breda Drjuita da je \okovi} odu{evio navija~e {irom sveta jednom od najve}ih sezona u istoriji. - Ako je wegov trijumf na Australijan Openu pro{log meseca bila neka vrsta najave, onda smo mi u jo{ jednoj spektakularnoj sezoni - rekao je Drjuit. - êstitam Novaku na zasluènom izboru Laureus akademije. Ju Es Tudej objavio je fotografuju \okovi}a sa devojkom Jelenom Risti}, navode}i da je srpski as dobio novo priznawe nedequ dana posle trijumfa na Australijan Openu i da sada ima priliku da postane peti teniser u Open eri sa tri uzastopne gren slem titule. - Srpski superstar pretekao je u izboru pobednika Tur de Fransa, Australijanca Kejdela Evansa. \okovi} se nakon osvajawa ~etiri posledwa gren slema pridruìo Roxeru Federeru i Rafaelu Nadalu, jedinim teniserima koji su do sada osvajali Laureus nagradu - prenosi Sidnej Moning Herald i podse}a da je teniser najboqi svetski sportista {esti put u posledwih osam godina.

Te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na kon fe ren ci ji za {tam pu i ni {kom ^a i ru

}a, Viktora Troickog, kada su u ekipu Ilija Bozoqac i mladi Du{an Lajovi}. Bez obzira {to ne}e igrati najboqi tenisert sveta Novak \okovi}, optimizam ne mawka. - Prvo da ka`em NIS Dejvis kup tim ~estita Novaku \okovi}u na izuzetnom uspehu. Svi smo gledali prenos i navijali smo za wega. Drago mi je {to igramo ovde u Ni{u, pred publikom koja je godinama prisustvovala velikim ostvarewima na{eg sporta. Teren je izvanredan. I mi }emo ovog vikenda biti na visini,

Janko Tipsarevi} je izneo zanimqiv podatak kada je u pitawu izbor hale âir: - Iskreno, Viktor i ja smo insistirali da igramo u Ni{u. Vodili smo se upravo ~iweniciom da odemo u grad koji ima jaku sportsku tradiciju, koji ima izuzetnu pzubliku i koji je po svemu zasluìo da se u wemu odigra jedno ovako zna~ajno takmi~ewe.Jako mi je drago {to se ova manifestacija odràva u Ni{u. Bio sam pre petnaestak godina ovde i sada vidim da je hala izvanredna. Mi, prakti~no, kre}emo u novi

sjajan, malo je Ni{ zavejan, ali mi }emo igrati na pobedu. Kako smo ~uli, hala je rasprodata i bi}e puna, a na nama je da odigramo maksimalno i da zabele`imo trijumf koji }e nas pribli`iti novoj {ansi da osvojimo ponovo ovaj trofej. Nenad Zimowi} je istakao da su [ve|ani opasan protivnik. - Lepo je igrati ovde. Teren je fantasti~no ura|en. [ve|ani imaju izuzetnog dubl igra~a Lindstrema koji je deseti na svetu, imaju igra~e koji su slabije rangirani na ATP listi, ali

{anu Lajovi}u. Ko god bude igrao igra}e srcem i mislim da }emo sti}i do te tri pobede neophodne da odemo u polufinale. Du{an Lajovi} vredno trenira i u`iva u dru{tvu iskusnijih. - Zahvaqujem se selektoru na pozivu i velika mi je ~ast da budem u timu koji je osvojio Dejvis kup i to sa ovakvim igra~ima. Ovo je veliko iskustvo za mene, mo}i }u mnogo da nau~im i nadam se da }emo savladati [vedsku. @reb za me~ izme|u [vedske i Srbije zakazan je za ~etvrtak u 12 ~asova.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA GOSTUJE [PANDAUU

Za pre sti` i bo do ve Vaterpolisti Vojvodine Wegov kolega na centarskoj poziciji }e danas u 5. kolu Lige {amNemawa Ubovi} sloìo se s kapitenom. piona gostovati u Berlinu - Radili smo vredno posledwih meekipi [pandaua. U prvom susec dana da bismo podigli fizi~ku sretu u Novom Sadu utakmica je zavrspremu. Nalazimo se u sli~noj situaci{ena remijem (6:6), a oba tima imala su ji kao pro{le godine sa Rusima. Tada priliku i da uzmu sva tri boda. Situasmo isto ku}i odigrali nere{eno sa cija u B grupi je ve} re{ena, daqe }e Spartakom, a onda smo u Volgogradu dubrova~ki Jug i zagreba~ka Mladost, pobedili. Proba}emo i sada da uzmemo tako da je duel izme|u [pandaua i Vojtri boda u gostima. Po povratku iz vodine stvar prestià. Berlina, u subotu, ~eka nas prvenstve- Iskoristili smo period 15. decembra do sada da se {to boqe pripremimo za nastaA grupa: Olim pi ja kos - Bu dva, Pri mor je - Vu qag me ni vak sezone. Radili B grupa: Mla dost - Jug, [pan dau - Voj vo di na smo na bazi~nim priC grupa: Par ti zan - Va {a{, Eger - Se ged premam, koje su nam D grupa: Pro Re ko - Mar seq, Ja dran - Spar tak Vol go grad nedostajale pred po~etak sezone. Odradili smo i sparing me~eve i spremni smo ni duel sa Crvenom zvezdom. Ako èda damo maksimum u nastavku sezone. limo pozitivan ishod u oba me~a moraAtmosfera u ekipi je dobra. Situacimo da ispo{tujemo ono {to nam trener ja u na{oj grupi je re{ena, mi nemamo Dejan Stanojevi} i da ne igramo u gr~u. {anse da pro|emo daqe pa }emo zato U prethodnim duelima kasno smo se buova dva preostala susreta u L[ sa dili i zapravo tek od tre}e ~etvrtine [pandauaom i Mladosti iskoristiti po~iwali da igramo. Sada se nadam da da pokaèmo da vredimo i da smo zaslu}emo od starta krenuti maksimalno ìli da se takmi~imo u ovom elitnom rekao je Ubovi}. klupskom nadmetawu - rekao je kapiten Utakmica u Berlinu po~iwe u 20 Vojvodine Vladimir Cuki}. ~asova. G. Malenovi}

Da na {wi pa ro vi

Uz Novaka je u Londonu bila i wogova devojka Jelena

je presti`no priznawe zasluìo kao prvi sportista sa ovih prostora. - Velika je ~ast pobediti u konkurenciji gde je svetska sportska elita. Imao sam najboqu godinu u karijeri, ali nagrada je plod rada mog celokupnog tima. Oni su doprineli da trenutno budem {to jesam. \okovi} se osvrnuo ne istorijski duel protiv Rafaela Nadala u finalu Australijan opena pro{log meseca, istakav{i da je to bio wegov najuzbudqiviji me~ u ìvotu. - Obojica smo bili na ivici snaga, posebno na zavr{noj ceremoniji, kada nismo mogli da stojimo, pa su nam dodali stolice. Ipak, nosim se s naporima koje iziskuje vrhunski tenis, iako se svi tro{imo i mentalno i fizi~ki. Sada imam mnogo samopouzdawa, pobe|ujem i verujem da mogu da nastavim tako rekao je srpski as. Le gen dar ni ne ma~ ki te niser Bo ris Be ker, koji je \okovi}u uru~io nagradu Laureus, ocenio je da pred neverovatnim Srbinom stoji jo{ mnogo trofeja. - On sa izraènim ponosom igra za Srbiju. Uveren sam da }e

Sjajnu sezonu Novak je zavr{io sa tri osvojena gren slema, odnosno 70 pobeda i deset titula, od kojih su pet iz Masters serije. Novak \okovi} se dobijawem Laureus nagrade pri druìo velikanima svetskog sporta, kao {to su ameri~ki golfer Tajger Vuds (dobitnik 2000. i 2001), nema~ki voza~ formule 1 Mihael [umaher (2002. i 2004), ameri~ki biciklista Lens Armstrong (2003), {vajcarski teniser i rekorder sa ~etiri priznawa Roxer Federer (2005, 2006, 2007. i 2008), atleti~ar sa Jamajke Jusein Bolt (2009. i 2010) i {panski teniser Rafael Nadal (2011). Doga|aju su prisustvovali brojni gosti iz javnog ìvota: \akomo Agostini, Franc Bekenbauer, Sergej Bubka, Bobi ârlton, Boris Beker, Na|a Komane~i, Dejvid Kultard, Emerson Fitipaldi, Lenoks Luis, Aleks Ferguson, Edi Xordan, Edvin Mozes, Ilije Anastasi, Martina Navratilova, Monika Sele{, Mika Hakinen, Katarina Vit, Xonatan Edvards, Alberto Tomba, Mark [pic...

Cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi}

Fo to: F. Ba ki}

Par ti zan ne ma iz bo ra

Lu ka [a po wi}

Za razliku od B grupe, u C grupi, gde sa tri ma|arska kluba igra {ampion Evrope Partiza Rajfajzen, jo{ ni{ta nije re{eno. Crno-beli ukoliko ve~eras na Bawici savladaju Va{a{ otvoraju vrata ~etvrtfinala. - Moramo da pobedimo da bismo ostali u igri za ~etvrtfinale. Va{a{ je izuzetan tim, uigran i kvalitetan. Ali, i oni kao i mi imaju oscilacije u igri. Bitno je da kontroli{emo me~ od starta - rekao je trener Partizana Igor Milanovi}. Beogra|ani }e u duelu sa Va{a{em biti ja~i za dva povratnika iz SAD, Luku [apowi}a i Ivana Rackova. U prvom delu sezone Partizan je u Bu-

dimpe{ti sa Va{a{om odigrao nere{eno 10:10. - Prikqu~io sam se timu 11. decembra pro{le godine. Dosta sam radio da se {to pre uklopim i nadam se pobedi, jer nam od we zavisi opstanak u Ligi {ampiona - rekao je Rackov. Crno-beli imaju samo ~etiri boda i u preostala dva susreta su im potrebne pobede da bi pro{li u ~etvrtfinale. - Dobro sam radio u prethodne dve nedeqe, uklopio sam se i radujem se debiju. Poku{}emo da do|emo do pobede u me~u sezone za na{u ekipu - rekao je [apowi}. Utakmica na bawici po~iwe u 19 ~asova. G. M.

c m y

dnevnik

SPORT

sreda8.februar2012.

JUGOVI] GOSTUJE PARTIZANU (17.30)

Ka }a ni ne gu be na du Rukometa{i Partizana i Jugovi}a danas (17.30, Bawica) }e otvoriti prole}ni deo Superlige.ka}ani su se jesenas `estoko suprotstavili aktuelnom {ampionu i nesre}no ostali bez bodova, sada u prestonicu putuju s mawe optimizma, {to potvr|uju i re~i golmana Bojana Perovi}a. - Nerealno je da gajimo neke preterane ambicije. U odnosu prethodnu utakmicu, kada smo celu takmicu bili potpuno ravnopravan rival, sada smo prili~no oslabqeni. Ni{ta ne}u novo re}i ako konstatujem da je Partizan na{a najkvalitetnija ekipa, a uz to igra na svom terenu, tako da je favorit - rekao je Perovi}. Ipak, nemate {ta da izgubite? - Te{ko je da mo`emo da ponovimo partiju iz prvog dela sezone. Naravno da u Beograd idemo bez bele zastave i da}emo sve od sebe da iznenadimo {ampiona. Svesni

smo da je to objektivno te{ko, ali idemo da se borimo koliko je u na{oj mo}i. Izdawa iz duela sa @elezni~arom i Vojvodinom ne ulivaju poverewe? - U obe utakmice nije bio problem u pristupu, ve} nedovoqan broj igra~a u rotaciji, a igra koju mi gajimo traì èstoku po`rtvovanost i borbenost. U prvom poluvremenu protiv Ni{lija igrali smo besprekorno, da bi nam u drugom ponestalo danfa. Zbog izostanka nekoliko igra~a prinu|eni smo da traìmo novi model igre, pogotovo u odbrani, a za to je potrebno vreme. Eto, prava prilika je da protiv Partizana prona|emo dobitnu kominaciju. Moramo da se vratimo na{oj igri ~vrsto u odbrani i sa {to mawe golova, a sve uz to trebamo {ansu da dobiju i mladi rukometa{i kazao je Bojan Perovi}. J. Gali}

UZ FANTASTI^AN USPEH TENKVONDISTE DAMIRA FEJZI]A

Vr {a~ ki ju nak ide na Olim pi ja du Tekvondista iz Vr{ca Damir Fejzi} sa svega 17 godina izborio je olimpijsku vizu i siguran je putnik sa reprezentacijom Srbije za London. Fejzi} je tako postao drugi vr{a~ki olipijac, pre 60 godina Sreta Stefanovi} je u~estvovao na Olimpijadi u Helsinkiju (1952. godine). Sedamnaestogodi{wi Vr{~anin je na kvalifikacionom turniru u Kazawu ostvario fantasti~an uspeh, osvojio je zlatnu medaqu, a reprezentacija Srbije ukupno dva zlata i srebro. - Presre}an sam. Kad smo krenuli sa pripremama to je izgledala nemogu}a misija,me|utim, dogodilo se ne{to {to svaki sportista sawa, i}i }u na Olimpijadu. Sigurna sam da }emo se kvalitetno pripremiti za najve}u sportsku planetarnu smotru, a prerano je da obe}avam sli~an podvig - ka`e presre}ni Fejzi}. Vr{a~kog sportskog junaka hvale treneri bra}a Duji}, koji isti~u da je Damir po~eo da trenira tenkvondo sa svega {est godina u vr{a~kom klubu Euro{ped i da je vrlo brzo uo~en wegov talenat. Donosio je medaqe sa brojnih doma}ih i me|unarodnih takmi~ewa, ali da }e ovako mlad oti}i na Olimpijadu malo ko je i pomislio.

Da mir Fej zi}

Damiru je `ao {to se za Olimpijadu nije kvalifikovao i wegov sparing partner Stojan Rabijac, ali veruje da }e on to u~initi za onu narednu u Brazilu. Naime wih dvojica su ve} evidentirani od stru~waka Olimpijskog komiteta Srbije kao kandidati za Olimpijadu u Riju. Presre}ni gradski oci, ^edomir @ivkovi} i Stevica Nazar~i} i Julkica Mitra{inovi}, su priredili prijem za svoje tekvondiste i wihove trenere i svi zajedno se silno radovali ovom velikom uspehu Damira Fejzi}a. R. Jovanovi}

S PRIPREMA VOJVODINE U TURSKOJ

Da ne urek ne mo, sve te ~e po pla nu (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) AN T A L I J A: Uto rak ujutro u Antaliju je doneo tamne oblake i ki{u, pra}enu burom sa Sredo zemnog mo ra. Uslovi za trening fudbalera koji se u Turskoj nalaze na pripremama bili su se na ivici normalnih. Me|utim, iako su doma}ini ube|ivali generalnog sekretara Vojvodine Radisava Rabernovi}a da je najboqe da ekipa prepodne obavi trening u teretani hotela “Rojal Holidej Palas”, posle konsultacije sa {efom stru~nog {taba Dejanom Vuki}evi}em, vo|a puta novosadskog tima je oti{ao sam do terena, uverio se da su oni u besprekornom stawu i fudbaleri su mu se ubrzo pridru`ila i trenirala. - Ve} godinama dolazimo u Antaliju, veoma uspe{no sara|ujemo sa agencijom “SB sport” i qudi koji vode brigu o nama jednostavno nisu mogli da nas odbiju – rekao je Rabrenovi}. – Tereni su izvanredno pripremqeni, bili su prakti~no suvi i na{ {ef struke imao je optimalne uslove da sprovede u delo sve ono {to je zamislio. Kao nekom magijom, dok je sam trening trajao, ki{a je presta-

la i olovno nebo za tili ~as se ra{~istilo. Granulo je sunce i uslovi za rad postali su vi{e nego povoqni, jedino je jo{ poja~an vetar ukazivao na to da je kojih pola sata ranije vreme bilo tamno-sivo i nepovoqno za fudbalere. Ka`u doma}ini, tako je to zimi na obalama Mediterana.

Igra~i su posvedo~ili da je trening protekao na visokom nivou, uz izuzetnu anga`ovanost svakog igra~a i s te strane zadovoqstvo je bilo o~igledno kod svih – od trenera, do svakog od fudbalera ponaosob. Uz to, nikakvih problema s evetualnim povredama u ekipi nema, {to samo pove}ava povoqan utisak.

DANAS

Vo {a i Slo va~ ko de le meg dan Od danas Vojvodina po~iwe s proverama u me~evima s jakim rivalima, tako da }e igra~i imati slobodno prepodne. Ve} u 14 ~asova po srpskom vremenu igraju me~ s ~e{kim prvloiga{em, ekipom Slova~ko iz Uherskog Hradi{~a, koja zauzima osmo mesto na tabeli tamo{we Gambrinus lige. Zanimqivo je da su ^e{i sme{teni u hotelu “Baia”, zajedno s novinarima koji prate ekipu Vojvodine. Ju~e prepodne, dok su crveno-beli iz Novog Sada trenirali po planu, igra~i FK Slova~ko nisu izlazili van hotela, ve} su trening odradili u teretani.

Ukra jin ci U luksuznom hotelu “Rojal Holidej Palas” nema puno ekipa koje su na pripremama. Ovaj ogromni objekat (ima oko 600 soba) trenutno ugo{}uje Vojvodinu i tim Metalurga iz Zaporo`ja. Iako je bilo najavqeno da }e uz Novosa|ane tamo boraviti i Steaua iz Bukure{ta, dru{tvo novosadskom superliga{u prave Ukrajinci s kojima }e crveno-beli odmeriti snage 14. februara.

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Sneg ome ta rad Ono ~ega se {ef stru~nog {taba Hajduka Zoltan Sabo pribojavao obistinilo se. Zbog snega otkazane su planirane s oxa~kim Tekstilcem i Teleoptikom. - Zbog snega nismo uspeli u proteklih par dana da odradimo ono {to smo `eleli i jedva ~ekamo da odemo u toplije krajeve, gde }emo, nadam se, nadoknaditi ono {to smo propustili prethodnih dana - ka`e Sabo. Dve planirane utakmice su otkazane. - Poku{a}emo da odigramo utakmicu i po snegu, ~isto da momci osete loptu. Tokom boravka u Umagu nastoja}emo da odigramo vi{e od ~etiri planirana me~a, ali to }emo re{iti kada budemo stigli tamo. Kakvo je zdravstveno stawe? - Osim golmana Latinovi}a, koji je dobio temperaturu, ostali su zdravi i za sada nemamo problema - saop{tio je Sabo. \. B.

Doktor Borko Vukosav samo je gledalac pored terena i najlep{e bi bilo da tako ostane sve do kraja ove faze treninga, koja se, da podsetimo, zavr{ava 19. februara. [to se samog dnevnog rasporeda obaveza Novosa|ana ti~e, svaki detaq razra|en je do kraja i prazan hod prakti~no ne postoji. Igra~i ustaju ve} u 6.45 ~asova po na{em vremenu (Turska je sat ispred u odnosu na Srbiju) i sve do odlaska u krevet (21.30) znaju {ta i kada treba da urade. Treniraju dva puta dnevno, od 8.30 do 10 i od 15.30 do 17 ~asova, a obavezan odmor izme|u napora po planu im je od 13 do 15 sati. - Ma, ide sve kako treba, da ne ureknemo – u prolazu je dobacio uvek dobro rasploèni Branislav Trajkovi}. – Napori su zaista veliki, ali smo dobro trenirali tokom tri nedeqe u Novom Sadu, tako da smo ovamo stigli s odli~nom podlogom i bez problema izdràvamo sve {to {ef Vuki}evi} naredi. Znamo {ta nas ~eka na prole}e, kolike i kakve su obaveze pred nama i motiv je kod svakog igra~a izraèn. Neka ovako ostane, ne}emo se buniti. A. Predojevi}

Bun de sli ga oba ra re kor de Prole}ni deo sezone u Bundesligi u proseku posmatralo 44.000 navija~a, a 18 klubova pro{le godine zaradilo dve milijarde evra. Nema~ka Bundesliga (DFL) na pragu je postavqawa novog rekorda, po{to je prole}ni deo sezone u proseku posmatralo 44.000 qubiteqa fudbala. Pro{le godine Bundesliga je sa vi{e od 42.000 gledalaca bila najpose}eniji nacionalni {ampionat, a rast interesovawa zabele`en je i u drugoj

ligi. DFL je saop{tio da je 18 nema~kih klubova pro{le godine zaradilo skoro dve milijarde evra i da ve} sedmu godinu za redom bele`e rast u poslovawu. - Ove cifre govore o atraktivnosti Bundeslige. Navija~e inspiri{u vrhunska igra i nezvesnost me~eva- rekao je izvr{ni direktor DFL Kristijan Sajfert.On je dodao da prose~na cena ulaznice za utakmice nema~kog prvenstva ko{ta 22.43 evra.

REPREZENTATIVCI NA PRIPREMAMA U NOVOM SADU

Sle de fin ski iza zo vi I seniorska i junorska reprezentacija Srbije u streqa{tvu nalaze se na zavr{nim pripremama u Novom Sadu za Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nimoru`jem, koje }e se od 14. do 20. februara odràti u finskom gradu Vierumaekiju. To je posledwa prilika da se osvoji kvota za Olimpijske igre. Strelci }e u Novom Sadu ostati do nedeqe, a u subotu i nedequ }e se odràti i finale Kupa vazdu{nim oru`jem. - Na{i doma}ini, Streqa~ka druìna Novi Sad i Spens, uvek su se trudili da nam omogu}e najboqe uslove. Naàlost, zbog izuzteno hladnog vremena uslovi na streli{tu nisu idealni, ali i pored toga strelci postiù lepe rezultate na treninzima. Nadam se da }emo se dobro pripremiti za predstoje}e Evropsko prvenstvo - rekao je v.

Na {i naj bo qi strel ci u Spen su

d. selektora Goran Maksimovi} i dodao da }e prvi deo reprezentacije, juniori, otputovati u Finsku u utorak, a drugi, seniori u ~etvrtak slede}e nedeqe.

Najiskusnija reprezentativka na{e zemqe i osvaja~ica pet olimpijskih medaqa Jasna [ekari} je podsetila da je reprezentacija Srbije u ga|awu pi-

{toqem posledwe dve godine na evropskim prvenstvima osvajala zlatnu medaqu. - Sa istom ambicijom }emo i}i i na ovo Evropsko prvenstvo, ali nezahvalno je prognozirati unapred. Na{ najve}i adut u seniorskoj ekipi je pi{toqa{ica Zorana Arunovi}, koja ve} ima kvotu za London. Bobana Veli~kovi} i ja }emo biti pod pritiskom, jer }emo se nadmetati i za tu preostalu kvotu. Ali, da}emo sve od sebe, jer su po meni i kvote i medaqe podjednako va`ne - rekla je [ekari}eva i podsetila de Srbija ve} ima sedam obezbe|enih kvota za Olimpijske igre. Reprezentaciju je ju~e primio direktor Spensa Boris Barjaktarevi} i po`eleo strelcima da na Evropskom prvenstvu uzmu jo{ koju vizu za London i osvoje medaqe. G. Malenovi}

sport

sreda8.februar2012.

BEO^INCI ODRADILI PRVI DEO PRIPREMA

Sneg kva ri pla no ve Fudbaleri Cementa se marqivo pripremaju za prole}ni deo prvenstva u Srpskoj ligi. [efu stru~nog {taba Zoranu Gruji}u i wegovom saradniku Miladinu Pura}u javio se kompletan igra~ki pogon. radi se normalno, uprkos velikom snegu. Stru~ni {tab kao i sportski direktor Bojan Rad zadovoqni su onim {to su uradili u prelaznim rokom. Trenutno pod budnim okom Gruji}a treniraju starosedeoci: Milo{ Suba{i}, Vojislav ]etojevi}, Nikola Sakan, Branislav Veber Milo{ Bursa}, Milan ^ankovi}, Ivan ^ovi}, Gordan Jeri}, Goran Xari}, @eqko

Ga{parevi}, Aleksandar Grkovi}, Petar Ili}, Dejan Ki{, Rade Lukaja, Dejan Mili}evi}, Milqan Milovi}, a wima su se pridru`ile novajlije: Neboj{a Desnica (Sloga, Temerin), Milo{ Radin (Big bul - @SK @abaq), Radojica Kalinov (Veternik Viskol), Milan \uri{i} (Partizan, Susek), Nemawa Radoja (Vojvodina, Novi Sad), Jovan Vukasovi} (Novi Sad). Tako|e prvoj ekipi su prikqu~eni omladinci: Laka Nedimovi}, Milo{ Perovi}, Bojan \uri}, Miodrag Ostoji}, Danijel Haxi}, Vladimir Miladinovi}, Tihomir Bako{. U zimskoj pauzi klub su napustili: Aleksandar Raki} (Taj-

land), Dane Trbovi} (Ma|arska), Stojan \uki} (Jugovi}, Ka}), Igor Ili} (Radni~ki, [id), An|elko Mati} (Novi Sad), Marko Poletanovi} (Vojvodina), Radovan Selakovi} (Zadrugar), Nemawa Zlatkovi} (Indeks, Novi Sad). - Prvu fazu smo odradili, sada bi trebali da krenemo sa serijom prijateqskih utakmica, ali nas je sneg zaustavio. - isti~e Cementov strateg Zoran Gruji}. Zakazali smo 11 kontrolnih utakmica, me|utim, veliko je pitawe sdali }emo mo}i uop{te da igramo. Za sada se snalazimo i nadamo se da }e sneg prestati da pada B. Star~evi}

\UR\EV^ANI RADE PUNOM PAROM

Ja ~i u na stav ku Proteklo je vi{e od dve nedeqe kako je novajlija u Podru~noj fudbalskoj ligi Novi Sad Ba~ka iz \ur|eva po~ela pripreme za prole}ni deo prvenstva. \ur|ev~ani su igrali sjajno na po~etku prvenstva, jedno vreme bili na vrhu tabele, ali kasnije su neo~ekivano izgubili nekoliko me~eva i sezonu zavr{ili na sedmom mestu. - Ponovo smo na po~etku. Nadam se da }emo u nastavku prvenstva igrati boqe i da }emo ispuniti prevashodni ciq, a to je opstanak u Novosadskoj podru~noj ligi - re~i su pomo}nog trenera Miroslava Pu{ka{a. Trenutno pod budnim okom trenera Zorana [arabe i weTRENER BORCA JELI] PRED PROLE]NU SEZONU

Ciq op sta nak S pripremama za prole}ni deo prvenstva Vojvo|anskefudbalske lige startovao je novosadski Borac. Na prvoj prozivci treneru Jeli}u se javilo 24 igra~a, ostali deo ekipe predvo|en: Kukoqem, Ja{ovi}em, Maksimovi}em, Miri}em, Gostoji}em, [uwkom i @akulom pridruì}e se narednih dana. Kako trener isti~e prevashodni ciq tima sa Klise koji je odli~nim igrama u fini{u prvenstva stigao do sedmog mesta, bi}e opstanak. - ^vrsto stojimo na zemqi, realno sagledavamo trenutnu situaciju i znamo da je pred nama neizvesno prole}e. Ulazimo u novu sezonu oslabqeni, oti{li su odli~ni golman Kneèvi}, a nema ni najboqeg strelca Nikoli}a, Papri}a i Dubraje. Raduje ipak, da je kostur ekipe ipak ostao na okupu. To }emo nagraditi dolascima [arenca (Kabel) i odli~nog golmana Rni}a (Ba~ka). Imamo u planu da dovedemo jo{ dvojicu igra~a. Ciq nam je da obezbedimo i naredne sezone igrawe u ovom rangu takmi~ewa - kaè Jeli}. Fudbalski centar na Klisi pruà optimalne uslove. - Radi}emo paralelno u klupskoj teretani i terenima. Malo nam ove polarne temperature zadaju problema, ali verujem da }emo ipak odraditi zacrtano. A onda kroz pripremne utakmice sti}i u situaciju da ne moramo da razmi{qamo da li }emo prvenstvo do~ekati spremno. Protivnici u pripremnom periodu }e nam biti: Novi Sad, Veternik, Mladost (Ba~ki Jarak), Crvena zvezda, [ajka{ i Slavija. Ukoliko se ne pomeri start prvenstva ima}emo me~ i sa omladincima Vojvodine u suprotnom duel sa Salaj~anima bi}e nam generalna proba. Pored opstanka jedan od ciqeva je afirmacija mladih igra~a koji su ponikli u klubu - istakao je na kraju ambiciozni trener Jeli}. M. Popovi}

Zoran [araba

govog pomo}nika Miroslava Pu{ka{a radi dvadesetak fudbalera i to: Kalajxi}, Drobwak, Todi}, ]ur~i}, Samolovac, Erdeqan, S. Trivunovi}, M. Vujovi}, Ostojin, D. Trivunovi}, M. Trivunovi}, N. Trivunovi}, Ru`i}, Leti}, Tohoq, Samarxi}, Jankovi}, Balog, N. Vujovi}, Markovi}, ]irin, Luki}, Panti} i Dejanovi}. Odlazak iz kluba najavio je golman Dragi{a Mari},a ekipi su se prikqu~ili: Dejan Dejanovi} i Bora Drobwak (^SK), Rajko Radanovi}, Goran Kalajxi} i Spasojevi} ([ajka{).A iz omladinske {kole u rad su se ukqu~ili: Balog, ]irin, Vujovi} i Markovi}. @. M.

dnevnik

SREM RENOVIRAO IGRA^KI POGON

No vaj li je pre pla vi le Pro me na du U taboru fudbalera mitrova~kog Srema, na Promenadi kraj Save, bure - nema. Novi {ef strke belih êda Mati}, sa saradnicima Petrom Karai~i}em i Miroslavom âvkom, nije zabrinut za prvoliga{ku sudbinu Mitrov~ana, jer posle odlaska Baji}a (Novi Pazar), Tatomirovi}a (Jagodina), Vuka{inovi} (Radni~ki 1923.), Nenadovi}a (Kolubara), Trebovca (Novi Sad), Obradovi}a (Proleter), Nikoli}a i Jankovi}a (Sloboda Point), desetak novajlija preplavilo je mitrova~ku Promenadu. Golman Dalibor Divac dobio je konkurenciju. Re~ je o mladom ~uvaru mreè novo-

^eda Mati}

sadske Vojvodine Danijelu Vargi, koji }e se posle Pe}inaca, {est meseci kaliti u

BAJMO^ANI ZADOVOQNI PRELAZNIM ROKOM

Ofan zi vom do pr vog me sta Profil igra~a koja je uprava vojvo|anskog liga{a Radni~kog anga`ovala u prelaznom roku jasno govori kakav }e se fudbal igrati na prole}e u Bajmoku. Ofanzivna igra i golovi name-

omladinskog pogona suboti~kog Spartaka Zlatibor vode Dragan ]uk i Stevan Ke~o. - Napravili smo dobar posao, anga`ovali smo dobre i kvalitetne igra~e. Na{ ciq je pla-

BA^KOPETROV^ANI O^EKUJU BERI]ETNO PROLE]E

Sta ni vuk za su kao ru ka ve Pre petnaestak dana pipreme za prole}ni deo prvenstva zapo~eo je vojvo|anski liga{ Mladost iz Ba~kog Petrovca. Novajlija u ligi je tokom jeseni igrao u granicma o~ekivanog, zavr{io na 11. mestu sa 19 osvojenih bodova, ~etiri mawe od petoplasirane erdevi~ke Sloge. Trener Sini{a Stanivuk zadovoqan je odzivom igra~a i wihovim zalagawem. - I u narednoj polusezoni moramo da nastavimo sa dobrim igrama. Polusezona koja je ostala iza nas, odnosno kompletna godina u kojoj smo izborili plasman u vi{ rang, od strane uprave i navija~a okarakterisana je kao veoma uspe{na. [to je navaj`nije, kvalitetne predstave uvek je pratilo dupke puno gledali{te na Vrbari koji uskoro treba da se renovira. Imali smo i padove u igri. Sve }emo u~initi da ih svedemo na {to mawu mogu}u meru. Optimizam gradim na ~iwenici da smo se u prelaznom roku poja~ali. ka`e Sini{a Stanivuk. Novi igra~i Mladosti su: Moji} (^SK), Jovanovi} (Ba~ka), Sladojevi} i \or|evi} (Crvena zvezda) i Zorzi} (Sutjeska), a klub je u me|uvremenu jedino napustio O`vat. - Uz dobre pripreme, u prole}nom delu prvenstva mo`emo

popraviti plasman, plan je da kraj takmi~ewa do~ekamo na {estom mestu. Zaostatak nije veliki pa se nadam da }emo u tome uspeti - poja{wava Stanivuk. Na meniju Petrov~ana bi~e nekoliko atraktivnih protivnika.

Sini{a Stanivuk

- Rivali }e nam biti Veternik Viskol, Novi Sad, Tekstilac, ^SK, Kabel, Omladinac, Stari grad, Slavija iz Pivnica, Tatra, Budu}not iz Glo`an a generalka sa Mlado{}u iz Ba~kog Jarka. Naravno, ako vremenske prilike dozvolew. Dovoqno me~eva da se na otvarawu prole}ne sezone za bodove okitimo pobedom u susretu protiv Obili}a. - optimista je strateg Petrov~ana. M. Popovi}

NOVA UPRAVA U FRU[KOGORSKOM PARTIZANU

Mi o drag Vu ko vi} pred sed nik Odr`ana je izborna Skup{tina Fudbalskog kluba Fru{kogorski partizan iz Bukovca, na kojoj se raspravqalo o trenutnoj situaciji u kolektivu, koji ima tradiciju dugu 66 godina. Do{lo je i do promene u upravnim organima. Predsednik Upravnog odbora je Miodrag Vukovi}, a mesto potpredsednika pripalo je nekada{wem igra~u Vladi Sladojevi}u. Tako|e, izabran je i Nadzorni odbor, na ~ijem ~elu je Slavoqub Miti}. - Fru{kogorski partizan je posle jeseweg dela prvenstva u

Novosadskoj ligi u vrhu tabele. Glavni na{ ciq je da se takmi~imo,a nastali su neki problemi, koje moramo da re{imo. Stisnu}emo zube i u~initi sve da krenemo napred, jer ovaj sportski kolektiv ne bi smeo da nestane sa scene. Za to }e nam biti potrebna i odre|ena sredstva, pa moramo svi da zasu~emo rukave i prona|emo ih â&#x20AC;&#x201C; istakao je ~lan UO Vlado Savanovi}. Ina~e, promewen je i Statut kluba u skladu sa Zakonom o sportu Srbije. M. P.

Fudbaleri Radni~kog jesenas sjajno igrali u me~u sa suboti~kom Ba~kom

}u se kao imperativ ukoliko momci trenera Zorana Milidraga èle da se plasiraju u Srpsku ligu Vojvodine. Zbog toga od desetorice novajlija koji su u prelaznom roku poja~ali Radni~ki ve}ina su navalni igra~i. Novi fudbaleri Bajmo~ana su: Dragan Tre{wi}, Filip Ilovac (Ba~ka 1901, Subotica). Damir Bogunovi}, Davor Kneèvi}, Darko Kowevi} (Sloga, ônopqa), Sr|an Vukovi} (Metalac, Sombor), a najve}e poja~awe je svakako levokrilni napada~ Miladin Milanovi} (Zaje~ar, Timok). A pristigla su i dva mlada igra~a iz

sman u Srpsku ligu. Proleter iz Banatskog Karlovca nam be`i samo jedan bod, to nije puno, nadam se da }emo posle samo nekoliko kola zaposeti vrh tabele ka`e prvi ~ovek Radni~kog predsednik Dragoslav Savi}. Trenutno fudbaleri Radni~kog treniraju na svom terenu, ali i u sali u Dudovoj {umi u Subotici i u teretani. - Bez obzira na sneg i hladno vreme verujem da }emo biti spremni za po~etak prvenstva i da }emo se u junu svi radovati zbog ostvarenog ciqa - ocenio je tener Zoran Milidrag. S. Stojiqkovi}

Sremu. Iz ni{kog srpskoliga{a Cara Konstantina, u redove Mitrov~ana vratio se iskusni defanzivac Milo{ Vasiqevi} i wegov saigra~, vezista Dejan Stamenkovi}. Vesnik lepog prole}a je i iskusni internacionalac Zvezdan Stojilkov, koji }e poboq{ati ubojitost napada. Mladi Rumqanin Slavko Srem~evi} stigao je iz Doweg Srema, a talentovani Nemawa Mrdakovi} iz Kova~evca, kraj Mladenovca. I to nije sve. Po re~ima direktorke Biqane Karaji~i} o~ekuje se i dolazak dvojice superliga{kih napada~a kao i jednog mladog reprezentativca Ugande. R. Artukov

PROMENE U NOVOMILO[EVA^KOJ VOJVODINI

Po pov no vi tre ner Tokom zimske pauze do{lo je do promne trenera i igra~kog sastava FK Vojvodine iz Novog Milo{eva, koji je prezimeo na posledwem mestu Vojvo|anske lige - istok sa svega tri boda. Na klupi je sada Uro{ Popov umesto Mi{e Kovrlije. Uprava kluba, na ~elu sa predsednikom Du{kom Arsenovim, svesna je ~iwenice da su tri boda iz prvog dela prvenstva malo kako bi se obezbedio opstanak, pa je zato donela odluku da svi prvotimci koji to `ele mogu da napuste klub. Za sada su ovo pravo iskoristili golman Vla{kalin, potom Proti}, [ibul, Mar~eta i Mom~ilov. U klubu se nose s mi{qu da {ansu daju igra~ima koji su nekada branile boje kluba, a sada ne igraju nigde,a akcenat }e se staviti na podmla |i va we eki pe. Jed nog trenutka Novomilo{ev~ani su bili pri odluci da na pu ste tak mi ~e we, ali sre}om to se nije dogodilo. Ina~e, pripreme za novo prvenstvo fudbaleri Vojvodine jo{ nisu po~eli, a to }e u~initi za neki dan kada konsoliduju igra~ki kadar. M. S.

OMLADINAC PO^EO PRIPREME ZA NOVU SEZONU

De row ~a ni se po ja ~a li Kao i svake godine, fudbalska sezona u Derowama zapo~i we fud bal skim Sve to sav skim balom, pre nego {to lopta po~iwe da se kotrqa igrali{tem. Tako je bilo i ove godine, zara|ena su neka skromna sredstva na Balu i {to je najva`nije èqa za uspehom u novoj sezoni se vidi na svim licima. Omladinac zauzima mesto u zlatnoj sredini Podru~ne lige Sombor, a uz malo vi{e sre}e su mogli biti u vrhu. Uvek skromnih ambicija, Derow~ani vode ra~una o tome da se uvek prostiru onoliko koliko ,,guber,, dozvoqava, odnosno ne gaje ambicije kada su finansijska sredstva kojima raspolaù toliko skromna, da jedva stiù za goli ìvot. Na prvi trening istr~alo je dvadesetak igra~a pod rukovodstvom trenera Dragana Arsi}a koji }e poku{ati da ih pripremi za napornu sezonu. Stigla su i dva poja~awa, to su Uro{ Niki} i Du{ko Lazi}, a trener Dragan Arsi} ra~una da }e slede}i igra~i us pe ti da odr è sa da {wi

Fudbaleri Omladinca iz Derowa

kurs: Ne nad Ku zma no vi},Uro{ Niki}, Nikola Savi}, Sto jan @iv kov,Mar ko Sta ni sa vqe vi},Zdrav ko Lu ~ar, Ro bert Se ge di, Dra gan Tasi}, Dragan Savin, Vujica ]o si},Mi lo van Se qa kov,Alek san dar Sto ji ~i}, Dragan Bojani},Vladimir Krsti}, \or |e Me di}, Du {ko

Lazi}, Milan @ivkov, Ivica \uri{i}. Agil ni pred sed nik Alek sandar Malobabi} i sekretar Jecko Kupusinac i drugi koji su prisustvovali prvom treningu, pa`qivo su posmatrali i ve} se sklapaju planovi za po~etak prvenstva. St. Miler

SPORT

c m y

dnevnik

sreda8.februar2012.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA Go di {te: 1999. Si ni {a Mi haj lo vi} – Ve ter nik Vi skol 3:2 Strel ci: Su ba {i}, Ne sto ro vi} i Spa so je vi} (S. Mi haj lo vi}), [e bez i Mar ko vi} (Ve ter nik ). SI NI [A MI HAJ LO VI]: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, \or |e vi}, Vu ja ni}, Do ro {ki, Gr gi}, Dra gu ti no vi}. VE TER NIK VI SKOL: Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra, Mar ko vi}.

In deks – Sla vi ja 4:3 Strel ci: Pe ru ni ~i} i Sen de rak tri go la (In deks), Sla vuq i Kne `e vi} dva go la (Sla vi ja). IN DEKS: Sa mar xi}, Se kic ki, Sen de rak, Uze lac, Li ~i na, La zi ~i}, [kr bi}, Si mo wi, pe ru ni ~i}, Ta ti}, Iva no vi}, Jo vi ~i}, Bo {wa ko vi}. SLA VI JA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni}, Ubo vi}.

Voj vo di na – Pro le ter Me ri di ja na 3:0 Strel ci: Ve se li no vi} tri go la. VOJ VO DI NA: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Alar gi}, Mak si}, De ve tak. PRO LE TER: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |el ko vi}.

Pe tar Pu a ~a – Fru {ko go rac 4:0 Strel ci: Vi da ko vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi} i Jo ki}. PE TAR PU A ^A: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jo ki}. FRU [KO GO RAC: Elez, Ko ko ta, Ba ro je vi}, Re qi}, Gre~, Iva ni}, Si mi ~i}, Ta di}, Te pi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov.

No vi Sad – Pro fe sor Bo le sni kov 0:0 NO VI SAD: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku no vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, \or |e vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}. PRO FE SOR BO LE SNI KOV: @u pi}, Zec, Ke xa, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Isa kov ski, \e ki}, Ma ri}, [ko ri}, \u ro vi}.

PE TAR PU A ^A: Ra ko vac, Lu le xi ja, Kvo~ ka, Tri vu no vi}, Go mi rac, Ma ti}, Ron do vi}, Toj zan, Der vi {i, Vu ru na, Uru ka lo, Gru ji}, Isa kov ski. KMF TVR \A VA: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ri}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku li}.

Ve ter nik Vi skol – In deks 0:3 Strel ci: Pan kov, Mi ja to vi} i Ma ri}. VE TER NIK VI SKOL: La ki}, Ra da ko vi}, Ni ni}, Ve se li no vi}, Ri sti}, Ze li}, Raj ~e vi}. IN DEKS: Pan kov, Ibro ~i}, Mi ja to vi}, Ma ri}, Cvi ja no vi}, Ste pa nov, La bus, Pa no vi}.

Si ni {a Mi haj lo vi} – Pro fe sor Bo le sni kov 1:3 Strel ci: Po po vi} (S. Mi haj lo vi}), Vic ko vi}, No vev ski i Ne met (Prof. Bo le sni kov). SI NI [A MI HAJ LO VI]: ]ir ko vi}, Ili}, Ko la ri}, Su ba {i}, Do ma z e t o v i}, Ne g o v a n o v i}, Po p o v i} Mar ko, Po po vi} Mi li ca, Den da, â vi}. |a, Ivan Kri sti jan, Var gec, De ja no vi}. BI S TRI C A 05: @i v i}, Ba j i}, ôr nen ki, Hor vat, Stan ko vi}, Pan to vi}, ûr ~in Mi le ta {ki, [kr bi}.

Go di {te: 2001.

Go di {te: 2002.

Mla dost (BJ) – Fu tog 0:3 (pp)

^emps 02 – ^emps 03 6:5

MLA DOST: Ro si}, ^a vi}, Ko zo mo ra, Sta ni}, Kne `e vi}, Mri lo vi}, ]a z i}, Bro } e t a, Br d ar, Mar ~ e t a, Dri ni}. FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vu ki }e vi}, Si qa nov ski, Bu ki nac, Ra jak, Ker kez.

Strel ci: \ur |ev dva go la i Ma ti} ~e ti ri (êmps 02), Mi qe vi}, Bo rov ni ca dva i Kli su ri} dva (êmps 03). ÊMPS 02: Akin, \ur |ev, Pe tro vi}, Bje li ca, Po pa ra, Ma ti}. ÊMPS 03: Ma ru na, Mi qe vi}, Ro di}, Bo rov ni ca, Mi lin ko vi}, Kli su ri}.

Pe tar Pu a ~a – KMF Tvr |a va 4:2

KMF Si dro – OFK Sla vi ja 0:3 (pp)

Strel ci: Der vi {i i Vu ru na tri go la (Pe tar Pu a ~a), Gu {a i Gvo zden (KMF Tvr |a va). PRO F E S OR BO L E S NI KOV: Stoj kov, Ba tos, Vic ko vi}, No vev ski, Ne met, Ko sa no vi}, Ku ri li}, Vu ru na, Vel kov ski, Bo ji}, De be qa ko vi}, Mu sa, Kqa ji}, Bo li}, Jo {i ko vi}, To do ro vi}.

De jan Ku ri ya – Fru {ko go rac 2:1 Strel ci: Tri vu no vi} i Ra {i} (De jan Ku ri xa), Maj sto ro vi} (Fru {ko go rac). DE JAN KU RI XA: [i {qa gi}, Gra be`, \ur |e vi}, Lu ki}, Za ma klar, Pa vlov, Mo }an, Nu d i}, Lu k i}, To d i}, Mar ti no vi}, Tri vu no vi}, Mi lei, Stra ni}, Kul pi nac, Ra {i}. FRU [ KO G O R AC: Mar kov, Sa mac, Sa va no vi}, Gra ~a n in, Tr n i n i}, Maj s to r o vi}, Su naj ko, Ani }i}, Ku ru {i}, De li}.

Voj vo di na RMR – Bi stri ca 05 3:1 Strel ci: Ra |e no vi}, \u ro vi} i Mi li }e vi} (Voj vo di na RMR), Hor vat (Bi stri ca 05). VOJ VO DI NA RMR: Ra |e no vi}, Sa mar xi ja, Ga vra ni}, Rad mi lo vi}, \u ro vi}, Ver ner, Mi li }e vi}, Za gre -

KMF SI DRO: ^in ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Ra do vi}, Maj ki}, Pi pli ca, Va si}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Mi {~e vi}, To ma Ta ma ra, Na do ban, [i nik, Pri ca. SLA VI JA: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ran ~e vi}, Sla vuj, Ke fer, Jo va no vi}, Pe ri {i}, Pa ro {ki, Ubo vi}.

Je din stvo – SK Spor tlend 0:3 (pp) JE DIN STVO: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Pet ko vi}, Kan tar xi}, Kne `e vi}. SPOR TLEND: Vu ko vi}, Vr ho vac, Sto ja no vi}, Pa ra vi na, Baj ~e ti}, Si mi}, Sa na der, Bur ka, Ko sti}, Me di}, Ar bu ti na.

Fru {ko gor ski par ti zan – Si ni {a Mi haj lo vi} 1:2 Strel ci: Gr ma{ (Fr. par ti zan), Jo va no vi} i Po po vi} (S. Mi haj lo vi}). FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra do ji ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}, Be a to vi}. SI NI [A MI HAJ LO VI]: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} Mar ko, Mar ko vi} Dar ko, Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la rov, Ma ki{, Ko va ~e vi}, \u ri}, To do ro vi}, Svi rac, Kamp fer, Da mja nac, Po po vi}, Ko la ri}.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda8.februar2012.

JU BI LEJ NO VO SAD SKOG [AH-KLU BA

De vet ve li kih de ce ni ja

Dra gan [o lak

[o lak pr vak Tur ske No vo sa |a nin, ve le maj stor Dra gan [o lak, po stao je pr vak Tur ske na svom pr vom na stu pu na {am po i na tu u toj ze mqi. Iako je pre po ~et ka {am pi o na ta, po rej tin gu, [o lak i bio ube dqiv fa vo rit, zbog ve li kog bro ja tak mi ~a ra (309) Dra gan je sa se dam po be da i tri re mi ja iz de set par ti ja us peo da iz mak ne ve li koj gru pi pra ti la ca za po la po e na. Pla sman: 1. [o lak 8,5, 2-10. Er dog du, Fi rat, Esen, Jil ma zjer li, Kan ma zalp, Da {tan, Arat, [em gul, Emi nov 8 itd.

Sa zna wa o osni va wu pr vog {a hov skog dru {tva u No vom Sa du do pi ru do po lo vi ne 19. ve ka. U to vre me bi lo je ma lo pri me ra or ga ni zo va nog {a hov skog nad me ta wa, ~ak i u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma Evro pe. Ni je bi lo ni {ta neo bi~ no da su se {a hov ski klu bo vi osni va li, ga si li i po no vo for mi ra li. Ta kva sud bi na za de si la je i {a hov ski klub u No vom Sa du, ko ji je ~e ti ri pu ta po ~i wao sa ra dom. Pr vo osni va we {a hov skog klu ba u No vom Sa du be le ì austrij ski maj stor, no vi nar i pi sac Jo han Ber ger u svom go di {wa ku “[ah jar buh” gde je na veo da je {a hov ski klub u No vom Sa du osno van 1880. go di ne. O to me je pr vi pi sao Ozren Ne deq ko vi} (1903-1984), {a hov ski maj stor i ro do na ~el nik {a hov skog no vi nar stva, ali bez iz no {e wa bli ìh po da ta ka. Dru go or ga ni zo va we {a hov skog ì vo ta u No vom Sa du po kre nuo je dr Jo èf Noa (1856-1903) u to vre me po zna ti ma |ar ski {a hov ski

PR VEN STVO BE O GRA DA

Pi ku la pr vi U Be o gra du je za vr {e no otvo re no pr ven stvo gra da. Po be dio je De jan Pi ku la sa 7,5 is pred Da ni la Mi la no vi }a sa 7 po e na. Ova dvo ji ca su se ujed no pla si ra la na ovo go di {we pr ven stvo dr à ve po {to je tur nir bio i kva li fi ka ci o nog ka rak te ra. Sle de 3-5. Pe ru no vi}, â bri lo 7, 6-10. Go ve da ri ca, Sre do je vi}, Mar ti}, An dri je vi}, Ve li~ ko vi} 6,5, itd. U~e stvo va lo je 109 igra ~a. Na pr ven stvu {a hist ki wa po be di la je Qi qa Dr qe vi} sa 8,5 po e na is pred San dre \u ki} ko ja je sa ku pi la 7,5 po e na. Wih dve su se pla si ra le za ovo go di {wi {am pi o nat za è ne, a re zer va je Ade la Ve li ki} kao tre }a na ovom pr ven stvu sa 6,5 po e na. U~e stvo va lo je 19 tak mi ~ar ki.

Dr Jo `ef Noa

maj stor i u~e snik zna ~aj nih tur ni ra od 1880. do 1896. go di ne (Grac, Ber lin, Be~, Lon don i dr.). Ori gi nal na pra vi la ovog klu ba sa am ble mom {a hov skog kra qa ~u va ju se u Ar hi vu Gra da. Klub ~i ji je pr vi pred sed nik bio dr Noa, or ga ni zi vao je i pr vi tur nir na ko jem je po be dio Ar min Ka so vic (1864-1929), po za ni ma wu sto ma to log. Ali po sle ne ko li ko go di na, bu du }i da je dr Noa kao su di ja pre me {ten iz No vog Sa da, ob u sta vqe na su pr ven stve na tak mi ~e wa, no va upra va ni je bi ra na i i{ ~e zla je or ga ni zo va na for ma pa se sa {a hom na sta vi lo po ka fa na ma. Upr kos pri vid nom za sto ju No vo sa |a ni su pra ti li {a -

SVE TO SAV SKI TUR NIR „AN PA SA NA”

Ba no vi} sti gao Mu ja gi }a U pro sto ri ja ma [a hov skog klu ba sle pih i sla bo vi dih ,,An pa san” u No vom Sa du od i gra na su jo{ ~e tri ko la Sve to sav skog rej ting tur ni ra. Mi ro qu bi ve me |u sob ne su sre te ve le maj sto ra is ko ri stio je omla di nac Ivan Ba no vi} pa se na ~e lu ta be le pri dru `io Fi de maj sto ru Mu ja gi }u sa 6 po e na, maj stor Mi o drag Jev ti} je na tre }em me stu sa 5,5 po e na, a sle di ga gru pa od {est igra ~a sa po la po e na ma we. Osta lo je da se od i gra jo{ sa mo jed no ko lo. Sta we na ta be li po sle 8 od i gra na ko la: 1-2. Ra mo Mu ja gi}, Ivan Ba no vi} 6, 3. Mi o drag Jev ti} 5,5, 4-9. Bo jan Lu ka ji}, Kra so je No ta ro{, Mi lan Ilij}, Pe tar J. Po po vi}, Sret ko Avram, Alek san dar Alek si} 5, 10-12. To mi slav Vu je vi}, Ne nad \u ri}, Bo `i dar Kar li ~i} 4,5, 13-18. @i va Mar kov, Raj ko Po po vi}, \u ro \u ki}, Da vo rin Vra ne{, Vla dan Pe tro vi}, @ar ko Si mo vi} 4, 19. Alek sa Ilin ~i} 3,5, 20-23. Mo mir Ilin ~i}, Ja smi na Mi li vo je vi}, Zdrav ko Ja ko vqe vi}, Jan ko Sa la mun 3, 24. Pe tar Bor ba{ 2, 25. Igor Ne deq ko vi} 1,5.

PRO BLEM BR. 375

Be li da je mat u dva po te za L. Zagorujko “Konk. Latvijski”, 1952.

Re {e we pr o ble ma br. 374 (Mar cel Se gers, “To re&Ca val lo Scac co”, 2001.) sa po zi ci jom: be li – Kh7, De7, Tb3, Td8, Lc6, Lc7, Sc4, Se3, pe {a ci b4, d6, e2, e5, f5; cr ni – Kd4, Ta7, Td1, La6, Sa3, pe {a ci: b6, c5, f4, h4; je 1.Dg7! Pret wa 2.e6 mat. Na 1...Tg1 sle di 2.Td3 mat. Na 1...S:c4 sle di 2.Sc2 mat. Na 1...L:c4 sle di 2.e6 mat. Na 1...f:e3 sle di 2.Dg4 mat.

hov ske do ga |a je u sve tu, a in te re so va we za kra qev sku igru po tvr |e no je u no vo sad skom ~a so pi su za za ba vu, po u ku i kwi `ev nost “Ja vor”, u ko jem se 1889. go di ne po ja vi la naj sta ri ja {a hov ska ru bri ka na srp skom je zi ku pod na slo vom: Igra “[AH”, a ~i ji je ured nik bio Ni ko la Ko wo vi} (1869-1950), ve li kan srp skog {a ha. Tre }e osni va we klu ba, pre ma be le {ka ma Alek san dra Ni }i fo ra (1892-1940), ka sni je pr vog se kre ta ra N[K-a, usle di lo je 1904. go di ne, ali je klub ra dio sa mo ne {to vi {e od go di nu da na. Iako bez {a hov skog klu ba No vo sa |a ni ni su bi li bez svo jih pred stav ni ka na {a hov skim tur ni ri ma. Ni ko la Ko wo vi} 1900. go di ne u Min he nu, Ste van ]i ri} (1886-1955), ka sni je pr vi no vo sad ski {a hov ski maj stor, svoj pr vi tur nir od i grao je u De bre ci nu, @ar ko Og wa no vi} (1889-1957), ka sni je pr vi po bed nik pr ven stva No vog Sa da, u Be ~u 1910. osvo jio je dru go me sto, a Jo van Raj ko vi} (1872-1950) je bio tre }i na tur ni ru u Za gre bu 1911. go di ne. Po to wa dvo ji ca su svo je pri ja teq stvo za po ~e to u Za gre bu na sta vi li po po vrat ku u No vi Sad {to }e bi ti od pre sud nog zna ~a ja za osni va we No vo sad skog {a hov skog klu ba. Po za vr {et ku Pr vog svet skog ra ta u No vom Sa du {ah se re dov no igrao po ka fa na ma, sve do si mul tan ke {a hov skog ve {ta ka Bo re Ko sti }a (1887-1963), odr `a ne 24. ju la 1921. go di ne u No vom Sa du. Pr vi srp ski ve le maj stor i naj ve }i po pu la ri za tor {a ha u sve tu s po hva lom se iz ra zio o ja ~i ni po je di nih igra ~a, uz mi {qe we “da bi se ov de mo gao i tre ba lo da se osnu je klub, ka ko bi se kra qev ska igra mo gla si ste mat ski ne go va ti”. Na taj po ti caj ini ci ja ti vu su na sta vi li Jo van Raj ko vi}, in du strij ski ~i nov nik i di rek tor, Bo {ko Me {te ro vi}, ban kar ski ~i nov nik i @ar ko Og wa no vi}, no vi nar ko ji su 12. fe bru a ra 1922. go di ne, na dan Tri je rar ha, ne ka da {we sla ve No vog Sa da, sa zva li no vo sad ske {a hi ste za kon sti tu tiv nu skup {ti nu klu ba. U pro sto ri ja ma naj sta ri jeg ho te la u No vom Sa du, ta da pod ime nom “Ca ri ca Je li sa ve ta” (da na {wi ho tel “Voj vo di na”), pred ~e tr de se tak {a hi sta, Jo van Raj ko vi} je sa op {tio ciq sa stan ka i iz neo po tre bu i zna ~aj osni va wa klu ba pod ime nom No vo sad ski {a hov ski klub. Usvo jen je na crt klup skih

Jo van Raj ko vi}

pra vi la sa am ble mom {a hov skog to pa i za tim po slat na zva ni~ no odo bre we. Ori gi nal na pra vi la na à lost ni su sa ~u va na. U pr vu upra vu N[K-a iza bra ni su: Jo van Raj ko vi} za pred sed ni ka, Bo {ko Me {te ro vi} i dr An ton Gros za pot pred sed ni ke, Alek san dar Ni }i for za se kre ta ra, @ar ko Og wa no vi} za bla gaj ni ka, Qu bo mir Kr sta no vi} za be le `ni ka, Ste fan Ba sti jan ~i} za do ma }i na, dr Jo van [varc za prav nog sa vet ni ka, za tim, Ge za Ja kab, Alek san dar Ro zen berg, Mar tin Var nus i I. Ha jo{ za od bor ni ke, te G. Ga van ski i ma jor Ne deq ko vi} za kon tro lo re bla gaj ni ka. Ta ko je iz ~e tvr tog po ku {a ja osno va no dru {tvo pod ime nom No vo sad ski {a hov ski klub, ko je od ta da do da nas (iz u zev za vre me Dru gog svet skog ra ta) ni je pre ki da lo svoj rad pu nih 90 go di na i po kon ti nu i- te tu ra da je naj sta ri ji klub u Sr bi ji i na Bal ka nu. O naj zna ~aj ni jim us pe si ma {a hi sta No vo sad skog {a hov skog klu ba ob ja vqe na je kwi ga 1997. go di ne ko ju je po vo dom ovog ju bi le ja neo p hod no do pu ni ti ti tu la ma dr àv nog pr va ka i po bed ni ka ku pa Sr bi je osvo je nim za pro te klih 15 go di na. Pod se }a mo da je No vi Sad olim pij ski grad za hva qu ju }i {a hu, zbog ~e ga je neo p hod no ob no vi ti tra di ci ju or ga ni zo va wa ju bi lar nog {a hov skog tur ni ra No vo sad skog {a hov skog klu ba ko jim bi se obe le ìo 90. ro |en dan naj us pe {ni jeg sport skog dru {tva u No vom Sa du. Slav ko Sta no je vi}, sa ku pqa~ {a hov ske isto ri je Kra so je No ta ro{, FI DE maj stor

GI BRAL TAR OPEN

[ort {ampion Iako su Ji fan Hou i Naj xel [ort na Gi bral tar ope nu po de li li pr vo me sto sa po 8 po e na (iz 10 par ti ja), [ort je pro gla {en {am pi o nom jer je po sle br zo po te znog do i gra va wa po be dio u mi -

ki we ko ja je iza se be osta vi la ple ja du vr hun skih ve le maj sto ra. Pla sman: 1-2. Hou, [ort 8, 3-6. Adams, Ma me |a rov, Bo lo gan, Su tov ski 7,5, 7-23. Le Kvang, Al ma {i, Ha uel, Sa si ki ran, Mov se -

SPO MEN-TUR NIR U PA ^I RU

Po bed nik Ar bu ti na

U Pa ~i ru je kra jem ja nu a ra od i gran me mo ri jal ni ra pid tur nir u po men \u re Ikra {a, biv {eg ~la na do ma }eg klu ba Ba~ ke. Na stu pi lo je 40 igra ~a, pri ja te qa klu ba i po koj nog \u re. Po sle 9 od i gra nih ko la za slu è ni po bed nik je Fi de maj stor Si ni {a Ar bu ti na. Pla sman: 1. Si ni {a Ar bu ti na 7, 2-5. No vak â bar ka pa, Ra do sav Pet ko vi}, Fi lip Ku mi}, Ste van Vi di}, 6,5, 6-8. Oli ver Par di}, Si ni {a Pa ro {ki, Dra go mir So ki} 6, 9-12. Bra ni slav Vu jo vi}, Mi lo mir To vi lo vi}, I{tvan Paj zer, Zlat ko En gi 5,5, 13-15. Zol tan Ko va~, Ste van Sr |a nov, Jo èf Ha la {i 5, 16-26. Uro{ Mi lu ro vi}, Mi lo rad Ma ra vi}, Be la Be na rik, Dra go slav Fi li po vi}, Vla di mir Mar ja nu {i}, Bra ni slav Ja wu {e vi}, Ma }a{ Tot, Ra de Vu ~e li}, Dra gan Ko zo mo ra, Sve to zar Jan ~i kin, Mi lan Vo ji no vi} 4,5, 27-29. \er| Na|, Ra do van Ka ra li}, An tun Daj~ 4, 30-36. [an dor Ge ler, Bra ni slav Arad ski, La slo Ho lo bi ca 3,5, itd.

Ji fan Hou i Naj yl [ort

ni-me ~u sa 1,5:0,5. Ovim je u~i we na ne prav da svet skoj pr va ki wi jer je u re dov nim kri te ri ju mi ma (za od re |i va we pla sma na igra ~a) bi la bo qa od [or ta. Ipak, i ova ko je to sja jan uspeh svet ske pr va -

sjan, Svi dler, Ne gi, Pol gar, La zni~ ka, Frid man, Gu staf son, Ju su pov, Sa lem, Berg, Sar gi sjan, Ka nep, Ka bre ra 7, itd. Srp ski ve le maj stor Mi lo{ Pa vlo vi} bio je 45. sa 6,5, po e na.

Afo ri zmi l Kad u par ti ji ima pre vi {e sla bo sti, on da se ni ro ka dom ne po sti è mno go. l La ko je kra qa sa te ra ti u ugao – po ku {aj te to da ura di te da mi! l Dva ko wa ne mo gu ma ti ra ti kra qa, ali tre }i – mo è! l Vi {e vre di pe {ak u igri, ne go da ma van ta ble! l Vi {e vre di pe {ak u ru ci, ne go da ma na gra ni! l Ce ne se sa mo `r tve po bed ni ka, @r tve po ra è nog su sa mo gre {ke pa ce ra. l Dok ti we ga {a hom – on te be {a kom. l Lo vac mi je bio to li ko lo{ - ni {ta ni je mo gao da po go di.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ji fan Hou kao Aj van ho Oni ko ji ni su do bi li vajld kar tu za Vajk an Ze sa sta li su se na Gi bral ta ru na {a ro li kom fe sti va lu ka pi je Sre do zem nog mo ra. Wih 256. I ta mo, naj zad, u sed mom ko lu, sa sta le su se pr vi put dve ne u stra {i ve ama zon ke da ukr ste boj na ko pqa: ak tu el na svet ska {am pi on ka, Ji fan Hou, i naj ja ~a {a hist ki wa ko ja se po ja vi la u po sled wih 50 go di na, Ju dit Pol gar. Na rej ting li sti FI DE u ja nu a ru 2012. wen rej ting je 2710 po e na. Ju dit ne igra na tur ni ri ma za {a hist ki we u prin ci pu, sma tra ju }i da je to po ni à va ju }e za è ne. Za ni mqi vo je da we na naj sta ri ja se stra, @u à Pol gar (ni je vi {e ak tiv na), ne de li isto mi {qe we, pa je bi la ~ak i svet ska pr va ki wa. Na su prot Ju dit, Ji fan Hou se od po ~et ka ka ri je re ne li bi da igra i na mu {kim i na “èn skim” tur ni ri ma, kao i na obi~ nim tak mi ~e wi ma ma weg ran ga sa igra ~i ma da le ko is pod we nog rej tin ga, uvek sprem na da ri zi ku je. Iako ne bi tre ba lo pre vi {e da za kqu ~u je mo iz jed ne par ti je, mo ra se pri zna ti da Pol ga ro va ni je pru ì la ne ki ve }i ot por, ka è ko men ta tor par ti je Ale han dro Ra mi rez.

Hou – J. Pol gar Sicilijanska odbrana Paulsenova varijanta (B46) 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 a6 6.Le2 Sge7 Re la tiv no re dak po tez, u sen ci mno go po pu lar ni jih al ter na ti va 6…Dc7 i 6…d6. Mo gu }e je da je Ju dit hte la svo ju mla du pro tiv ni cu da {to je mo gu }e ra ni je iz ba ci iz pri pre me. Ovaj po tez ima smi sla jer ide ju obi~ no pra ti 7…S:d5 i 8…Sc6. 7.Lf4 Ne naj ~e {}e, ali ne i ne ka no vost. Me ta je sla bost po qa d6. 7...Sg6 8.S:c6 b:c6 9.Ld6 To je je di ni na ~in da oprav da va igru be le. Be la sa da ima lep spoj na tom po qu, ali sa dru ge stra ne, ona mo ra i da ga za dr ì ka ko bi spre ~i la po tez pe {a kom na d5. 9...L:d6 10.D:d6 De7 To je naj pri rod ni ji po tez. Od mah po ku {a va da raz bi je d6-blo ka du. Po tez 10…Db6!? na pa da ju }i po qa b2 i f2 je ta ko |e mo gu}, jer je ma lo ne pri jat no po be lu da od bra ni obe ta~ ke. Cr noj je na ras po la ga wu i Db8 za raz bi ja we blo ka de. 11.0–0–0 Su de }i po utro {e nom vre me nu za ovaj po tez, ja sno je da je svet ska {am pi on ka bi la upo zna ta sa ovom va ri jan tom. Ona na sta vqa da igra naj ja ~e po te ze. 11...D:d6 12.T:d6 Ke7 13.Thd1 Sf4 14.Lf3 Tb8 14...Sd5!? Iz gle da kao da je 14.Lf3 i bio di zaj ni ran da spre ~i ovaj po tez: 15.e:d5 K:d6 16.d:c6+ Kc7 17.c:d7 Lb7 18.L:b7 K:b7. I sad ima mo ve o ma za ni mqi vu po zi ci ju ~i ja pro ce na za vi si u osno vi od to ga da li je pe {ak na d7 vr lo jak ili ve o ma slab? Cr na ima jed no sta van plan Td8 (ili) i Kc7 ili c6 i za ro bqa va we uqe za a be la mo ra da ù ri da ga za {ti ti. Ja ne pre ten du jem za pot pu nom ana li zom ovog iz ve {ta ja, ali ov de je pri mer va ri ja ci ja: 19.Se4 Thd8 20.Sc5+ Kc6 21.b4 a5 22.a3 a:b4 23.a:b4 Tab8 24.c3 Tb5 25.Kb2 T:c5 26.b:c5 K:c5 27.Kb3 Tb8+! 15.T6d2 g5 Za pra vo, sa ma par ti ja je igra no vi na. Ra ni je igra no 15...e5 16.Sa4 Td8 17.Sc5 a5 je bi lo u re du za cr nog (Or si ni - Ko va qov, La Pla ta, Ar gen ti na 2008). Me |u tim, si gu ran sam da se igra be log mo è po boq {a ti; i 15...d5 16.g3 Sg6 je mo gu }e, ali Ju dit pre fe ri ra pe {a ka na g5. 16.Sa4 Ovaj po tez ci qa po qe (c5) ko je }e bi ti oslo bo |e no na kon od i gra va wa d5. Cr na je bli zu iz jed na ~e wa, ali jo{ ne ov de. Ona jo{ uvek ima ne -

kih pro ble ma sa sla bim pi o ni ma i lo {eg lov ca na c8. 16...d5 17.g3 Sg6 18.Te1 Kf6 19.Lh5 Tb4 20.Sc3 (20.Sc5?! Tc4) 20...d4?! Mi slim da je ovo po tez ko jim po ~i we za cr nu pra va gla vo bo qa. Ni je bi lo neo p hod no stvo ri ti to li ke sla bo sti. Str pqi vi je a5 je bi lo do bro, jer be la ni je is ka zi va la ni ka kve re al ne pret we. 20...a5 21.a3 Tb8 i cr na je jo{ bli `a iz jed na ~e wu.

21.e5+ S:e5 22.Se4+ Ke7 23.S:g5 23...h6?! û dan po tez ko jim tek ta ko po kla wa pi o na. 23...Sg6? 24.f4!± sa ogrom nom pret wom na f5. Cr na ov de ima lo {u po zi ci ju; 23...Sc4? 24.T:d4 u pot pu no sti do mi ni ra; 23...f6 je ve ro vat no naj bo qi po tez. 24.b3 jer ska ka~ na g5 ni je pod na pa dom. 24...Td8 25.f4 i po zi ci ja mo ra da je bo qa za be lu. Ali cr na jo{ uvek ima {an se da se odr ì u igri. 24.S:e6 L:e6?! 24...K:e6 25.f4 f6 26.f:e5 f:e5 27.b3!± i ja ne vi dim ka ko cr na mo è da za u sta vi a3 uz T:d4. Me |u tim, to je jo{ uvek ma we zlo od ovo ga. 25.T:e5 Be la je do bi la ~i stog pi o na. Po vrh to ga, ima bo qu pe {a~ ku struk tu ru i bo qu ko or di na ci ju fi gu ra. Cr na mo ra o~aj ni~ ki da po ku {a da za dr ì sve svo je pre o sta le pe {a ke. Ali, bio je to uza lu dan po sao. 25...Td8 26.f4?! Da je cr noj tra ~ak na de. Po tez 26.Le2 bio bi za vr {na ob ra da po {to je a6-pe {ak slab a top na a5 bio bi ve o ma jak. Be la je pre f4 tre ba la pr vo da igra to pom, jer sa da po qe b5 vi {e ni je do stup no za to pa. 26...Tb5 27.Tde2 Kf6 28.Lf3 c5 29.a4 Tb4 29...Ta5 30.b3 sta vqa to pa u ve o ma ne zgo dan po lo àj. 30.T:c5 T:a4 31.b3 Tb4 32.Le4! Sa is prav nom ide jom na umu – pre ba ci va we lov ca na f1-a6 di ja go na lu. 32...Lg4 33.Te1 Td6 34.Ld3+Obi ~an po gled je do vo qan da pro ce ni po zi ci ju. Be la ima pe {a ka vi {e i ima bo qu pe {a~ ku struk tu ru, bez bed nog kra qa i bo qe ras po re |e ne fi gu re. Cr na ne }e mo }i jo{ du go da iz dr ì. 34...Ld7 35.Tee5 Le6 36.Kd2 Tbb6 37.Ta5 Tbc6 38.Ta4 Tb6 39.Te4 Lf5 40.Te:d4 I dru gi pe {ak je pao, {to je bi lo ne iz be `no, a osta tak je po ve ta rac za Ji fan. 40...Te6 41.Lc4 Tec6 42.Ta5 Lc8 43.Ld3 Le6 44.Td8!

Pro dor Ki ne ski we je ne mi lo sr dan. Ne sa mo da ima vi {ak ma te ri ja la, ve} je i pod ve za la cr ne fi gu re ka ko je zna la i ume la. Td8 od u zi ma mno go kqu~ nih po qa za cr ne fi gu re, kao {to }e mo usko ro vi de ti. 44...Lc8 45.Tad5 Le6 46.Th5 Kg7 47.f5 I lo vac je za ro bqen. So lid no iz da we Ji fan Hou ko ja je bi la ne mi lo srd na po sle Pol ga ro ve sla bo sti ka da je od i gra la 20…d4. 1:0 Pripremio: B. Dan ko vi}

Svet poznatih

c m y

dnevnik

sreda8.februar2012.

ИВАН МИЛИНКОВИЋ И „ЛЕГЕНДЕ” У НОВОМ САДУ

PAPARACO

Енергија саткана од емоција С

олистички концерт групе „Легенде“ у малој дворани „Спенса“, у четвртак 9. фебруара поново ће будити најлепше емоције код свих генерација. Биће то један у низу концерата којим обележавају две и по деценије рада и осамнаесту турнеју, коју одржавају у више од педесет градова широм Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније и дијаспоре.

и вокал „Легенди” – Иван Милинковић. Пре неколико дана одржали су 49. концерт у београдском Сава центру, а за Дан заљубљених или Св. Трифуна у истој дворани одржаће још један. -Иако су карте биле распродате, први пут смо се уплашили да хала, због хладне снежне вечери, која је отежала саобраћај у Београду, неће бити пуна. Међу-

хале игра, скаче и пева у глас. Наш карактер и темперамент осликавају песме пуне емоција, али оне најжешће, животне нумере. Код нас ништа није исфризирано, не влада нека вештачка атмосфера, прича Милинковић, и подсећа да су до сада одржали око 1.500 солистичких концерата, не рачунајући наступе. - Можда смо ту бројку већ надмашили, али знамо да нас је то-

- Био је то други пут да у тој метрополи наступамо поводом Светосавског бала. Певати на броду који крстари Сеном прави је доживљај. Град светлости је посебна дестинација, веома узбудљива. Сјајно смо се провели, обилазили смо град, шетали, ишли у Оперу… прича Милинковић, и открива да ће ове године одржати пар концерата у Канади. - С нашим песмама неколико пута обишли смо планету. Чак и највећа певачка имена праве па-

Не разводим се

- У вашем граду, поред редовног репертоара, који обухвата ауторске песме Зорана Дашића, етно и забавне, после дужег времена извешћемо и неке старе песме у новим аранжманима. Човек се мало тргне када чује 23 године каријере, али с поносом, боље рећи задовољством прихвата ту чињеницу. То време доноси искуство, да кажем, додају патину, јер, каже се, кроз године си лепши, уколико их проживиш на прави начин. Опет, са друге стране, свима је жао кад године пролазе. У шали кажемо да смо сада пунолетни, јер је ово осамнаеста турнеја, каже за наш лист оперски тенор

тим, публика је дошла и тиме показала поштовање према нама и ономе што радимо. Наша публика је различитих генерација, од младих тинејџера, преко оних средњих година, до пензионера. Како која година пролази атмосфера на концертима је све живља. Дешава се да дветрећеине

Просидба на концерту Извесни Дарко из Лазаревца пре дванаест година запросио је девојку на концерту Легенди. - Од тада обоје долазе на наше концерте и обележавају своје битне датуме. Уз нашу музику прославили су и рођење ћерке, која нас је слушала док је била у мамином стомаку, а пре две године слављен је и десети рођендан на концерту, каже Иван.

П Харисон Форд је опет истребљивач Рик Декард

рема писању британских филмских магазина, Харисон ће сигурно да опет игра Рика Декарда, јер Скот жели да публика „Блејд Ранер 2” доживи као прави наставак са глумачком поставом из 1982. године када је снимљен први филм. Радња првог филма је смештена у Лос Анђелес 2019. године и говори о истребљивачу Рику Декарду (Харисон Форд) који има задатак да пронађе и уништи четири андроида. За сада је непознато да ли ће се наставак бавити оним што је претходило радњи првог филма или ће ићи даље у будућност. „Блејд Ранер” је адаптација приче Филипа К. Дика „Да ли андроиди сањају електричне овце”, а прошле године је студио „Алкон” откупио права на снимање римејка од продуцента оригинала Бада Јоркина.

ком традиционалних концерата у Сава центру видело више од 200 хиљада посетилаца, каже Иван. Концерт у Новом Саду биће један од четрнаест овог месеца, а 28. јануара одржали су концерт у Паризу, тачније на броду који је пловио Сеном.

Претходних дана било је спекулација да се Иван Милинковић разводи од супруге Мице са којом има деветогодишњег сина Филипа, због наводне везе са две деценије млађом конобарицом коју је упознао на једном од својих концерата. -То је ноторна лаж. Ми као група све ове године били смо мимо било каквих скандала, па ме је тај трач веома изненадио. Мицу никада не бих повредио, а камо ли оставио, то је сваком јасно кад нас види. Она и син су ми све на свету. Осим тога, да преврнете цео град, не би пронашли лепшу и бољу жену од ње, каже Иван. усе, и од неколико година, када су у питању турнеје. Срећан сам што интересовање не јењава ни после толико година, напротив, све је веће И током турнеје, која траје годину дана, обиђемо педесет градова у Србији, Црној Гори, Македонији и БиХ, а онда се успут удену и дестинације у иностранству. Енергија публике даје нам ветар у леђа, а ја сам срећан што још увек имам жељу да се доказујем, објашњава Иван Милинковић. Владимир Ђуричић

Један је Фреди Меркјури

евач Адам Ламберт демантовао је да га је група Квин „усвојила” као новог фронтмена. Млади певач, који се прославио учешћем у „Америчком идолу” упркос чињеници да није победио, прошле недеље био је на мети трачева музичке штампе, која је пренела да ће кренути на турнеју заједно са британским рокенрол великанима. Међутим, радило се о једном цитату који је извучен из контекста, а не правом плану да Ламберт (30) замени Фредија Меркјурија на месту певача. „Свака част новинарима, али не идем на турнеју са Квин, само ћу наступити са бендом на једној додели награда”, написао је Ламберт на свом Тw иттеру. Он је додао да се радује прилици да дели бину са Брајаном Мејем, али да је „немогуће да било ко, било када замени Меркјурија”.

Боно Вокс и богатство Фејсбука

лавни певач групе У2 ће, након што се акције друштвене мреже Facebook нађу на берзи, бити најбогатији рокер на планети. Боно Вокс поседује 1,5 одсто акција најпопуларније друштвене мреже преко капитала који је у Фацебоок инвестирала његова приватна компанија „Елеватион Партнерс”. Према проценама економских стручањака његове акције ће крајем године на берзи да вреде нешто мање од милијарду долара. Бонова фирма је 2009. године акције платила око 90 милиона долара, а излазак Фацебоока на берзу ће и мале акционаре учинити богатим, а Боно ће од Пола Макартнија преузети трон најбогатијег рок музичара. Славни певач ће са акцијама Фацебоока стећи богатство од око милијарду и 100.000 до-

лара, што ће бити око 300 хиљада долара више од Макартнија.

Коцкајте се с Робијем Вилијамсом

Група Квин протеклих година наступала је са Полом Роџерсом, а у оквиру турнеје

Витни Хјустон се вратила старој љубави?

Ке трин Зи та Џонс

итни Хјустон (49) и Реј (33) су у петак увече виђени у веома популарном холивудском ресторану „Ле Петит Фоур”, а он је према њој био изузетно пажљив. Отварао је и затварао врата кад су одлазили из ресторана, а чак је и проверио да се удобно сместила кад је села у кола. Када су угледали фотографе није им било драго, али нису дозволили да им то поквари вече... Пар се годинама мири и свађа, а последњи пут се о помирењу шушкало се 2010. године. Америчлки медији су недавно писали и да је певачица банкротирала, што је њен портпарол дематовао, а Витни о томе не жели да говори јер је у току снимање филма „Спаркле”, њеног првог великог остварења још од „Телохранитеља”.

Квин+ Паул Родгерс” посетила је и Београд и наступала у Арени.

оби Вилијамс (37) ће за неколико месеци лансирати сајт за онлине играње покера, а “Дејли мејл” пише да га је неколико удружења за борбу против зависности од коцкања јавно осудило. “Користи сопствену популарност да би зарадио новац на људима који имају озбиљан проблем, што је потпуно нељудски. Добијени новац требало би да проследи установама за лечење од зависности”, преноси лист.

Вилијамс, који се пре неколико година изборио са зависношћу од антидепресива, каже да не види ништа лоше у покретању сајта чији је једини циљ забава, а не зарада.

Хари Потер и чашица више Д анијел Редклиф (22), звезда серијала филмова о Харију Потеру и чаробњацима из школе Хогвортс, рекао је за “Хит” часопис да је чак и на снимања долазио пијан. “Као личност сам склон самоуништењу и зависности. Нисам могао да поднесем притисак околине, и претворио сам се у некога ко остаје код куће и пије сам, уместо да изађе са друштвом. Нисам разговарао ни са ким, ништа радио осим што сам седео кући и пио док се не онесвестим”, рекао је глумац. “Ако бисмо гледали филмове, могао бих тачно да вам покажем сцене у којима сам мртав пијан. Види се да у погледу нема ничега, да сам потпуно празан”. Он је лета 2010. одлучио да престане да пије, и каже да је

остао при обећању да више неће конзумирати алкохол. “Пошто нисам особа која мо-

же да се заустави на два пића, боље је да не пијем уопште”, закључио је он.

RePORTA@e

sreda8.februar2012.

dnevnik

NI DA PA DA JU SE kI RE S NE bA kU lI NA RI NE oD U STA JU oD ZIM Skog SA MI TA U SA NA DU, NA SE VE RU bA NA TA

Qu ta za pr {ka ras te ra la obla ke asionirane kulinare iz Kikinde, Be~eja, Novog Be~eja, Subotice, ôke, Novog Kneèvca i jo{ nekih mesta ni me}ava nije mogla spre~iti da do|u u selo Sanad na severu Banata, gde ih je na druèwe pozvao kolega Vladan Subotin. Na brojnim smotrama {irom Vojvodine, ali i kad skoknu preko granice u Ma|arsku, oni su quti rivali u spravqawu raznih {pecija, znaju i da se spore~kaju u ocenama, ali su zapravo temeqni prijateqi. Iz u zev am ba sa do ra Tu ri je Jevrema – Je{e Moldovanova, koji se nije odvaìo da sa svojim kotli}em, talandarom, kofer~etom punim {pecija, ribom s Beqanske bare i prononsiranom kobajom krene na put po kijametu, ostali se nisu obazirali na me}avu. Suboti-

Doma}in je za dru`ewe u velikom grn~arskom loncu skr~kao sarmu od ribe. Otkriva da se kulinarstvu okrenuo kad je pre stao ak tiv no da se ba vi sportom, video da mu ide, a i uku}ani nisu imali ni{ta protiv kad se dokazao s varja~om. – U po sled we vre me, ~ak uspe{no, sve vi{e spremam jela i pod sa~evima, pa sam lane {ampionsko priznawe osvajio u @omboqu u Rumuniji – hvali se Vladan. – U Ma|arskoj sam pobe|ivao u Solnoku i jo{ nekim mestima za pe~ewe jaretine, jagwetine i piletine, a na doma}em terenu bilo je pehara za ribqu ~orbu, ov~iji i pile}i paprika{ i ostalo. Kulinarstvom se bavim desetak godina, a po{to gotovo svakog vikenda odlazim na fe{te, od 2009. s isto mi {qe ni ci ma u Sanadu organizujem takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbe i paprika{a pa }emo i narednog leta ~etvrti put biti doma}ini. Sakupi se veliki broj ekipa, bude ih i po stotinak. Po{to je nai{la krize i bespari ca, bi }e mo za do voq ni da ove go di ne do |e pe de se tak

ekipa, {to je za na{e malo mesto s oko 1.200 stanovnika sasvim dovoqno. Branislav Jak{i} iz Novog Be~eja pripremio je vrhunsku ribqu ~orbu, a svima je prijalo

Alaj smo se sastali be}ari

i ~uveno vino „krokan” s Bisernog ostrva, bez kojeg Novobe~ejci ne idu u goste. Bane pri~a da se s Vladanom i dru`inom zbli`io na brojnim takmi~ewima, od onog na Velikogospojinskim danima u Novom Be~eju do isto tako masovnog susreta na ba~koj obali Tise. – Tu sam, gde god da se kuva ribqa ~orba – raportira Jak{i}. – Osvajao sam prvo mesto

Peharima okru`en Vladan Subotin

Jak{i} bez „krokana” ne ide u goste

~anin Ranko Nedimovi} je od ku}e doneo bogovski prebranac i pitu s makom, a na licu mesta je pekao pala~inke. U snegom okupiranom Sanadu, prostrana ga ra `a oki }e na brojnim diplomama i peharima koje je Subotin stekao za desetak godina na mnogim takmi~ewima u zemqi i inostranstvu za dobro dru{tvo nije bila tesna. Korpulentni Go-

ran Jerkov i dru`ina iz Novog Be~eja dobro su se razmahnuli, sve dok se kroz smetove nije probio novokne`eva~ki ribar Dene{ Serda, uveravaju}i da je minula sezona na Tisi bila plodna, te onome ko zna nije problem i ni kad je zale|ena. – Ma, ja~i smo mi od svakog nevremena, pa da sekire s neba padaju – tvrdi Vladan. – Svako je po izboru spremio ne{to za mezetluk, da se sretnemo, ispri~amo i proveselimo, a kad sneg okopni, ponovo }emo na turneju po kulinarskim festivalima.

PRE^ANSKA LEKSIKA

Klice U

ili ledenice – sirotiwski sladoled

jeo se za jezik svako ko ka`e da nema vi{e zima kakvih je nekad bilo! Te sneg do dupeta, tzv. stojser, pa raspu{tene {kole, zavejani drumovi, pikirawe gladnih galebova na limanske balkone,

lo{e, osim kod lekova. Pa ne mora{ mo}i da kupi{ fri{kog hleba ba{ u svako doba dana. I no}i. No, nesta{ica struje ili, jo{ gore, hla|ewe radijatora, ba{ je neprijatno nezdravo.

Foto: D. Beli}

zamrznut Dunav, odu{ke na Jami i Arkawu, sankawe na nasipu, hokej na [odro{u... Kona~no, klice-ledenice od pola metera. I duè. Vi{e od polovine simbola jake zime, naàlost, vi{e nije nimalo romanti~no. âk i desetak centimetara snega dovede saobra}aj u gradu na ivicu kolapsa pa niko ne razume kako se u planinskim predelima i drugim dràvama s isto toliko (i vi{e) pahuqa i smetova, to~kovi kotrqaju gotovo normalno. Kad stane saobra}aj, staje i uredno snabdevawe, {to ne mora biti

Klica ili ledenica nekad je gledana kao ne{to simpati~no, a sad je opasno. Blastavu i prozirnu za sun~ana dana, naj~e{}e su prva prime}ivala i tra`ila deca. Jedna rasna klica bila je uvek toliko duga~ka da su je mogli doma{iti maltene i |aci prvaci jer je visila na niskim strehama. Kad je napoqu niska temperatura nekoliko dana, na krovu ima dosta snega, a ako je krov od trske, drveta ili klasi~nog crepa, deo snega se topi i pretvara u vodu. Sne`nica se sliva ka streji i kad do|e u dodir s hladnim vazduhom – smrzava se.

Nova voda klizi niz klicu, goji je u osnovi, ali i produàva. Tako sve dok klica-ledenica ne otpadne pod sopstvenom teìnom ili je neko ne polomi. Slu~ajno ili namerno. Klice na {talama smatrane su dobrim znakom. Govorilo se: kolike klice, toliko klipovi. Ne bez razloga. Krupne ledenice su zna~ile da je u {tali toplo. Da se sneg na krovu topi zato {to je unutra bar desetak grla, koja duvawem i isparavawem krava i kowa, drè {talu ba{ prijatnim mestom. Brojnost stoke, pak, ukazuje i da doma}in ima i dosta stajwaka, pa kako onda da klipovi budu mali! Na praznim {talama ledenica nema, kao ni na {upama gde su traktori. Tamo se za klipove pita mineralno, ve{ta~ko |ubrivo, za sada ~arobni {tapi}, dok u zemqi jo{ ima zaostalog humusa. Klice-ledenice su bile i prve “poslastice”, neka vrsta sladoleda siroma{koj deci koja su morala da ih liznu uprkos svih molbi i opomena mama i baka da }e se razboleti, dobiti {arlah ili difteriju, ne}e mo}i da gutaju ni pri~aju. [to se zaista i de{avalo, nekad i zbog ledenica. Ali i drugih klica, jer se istim imenom u Vojvodini krste i opasni zarazni mikroorganizmi. Te klice-ledenice u gradovima mogu biti vrlo opasne. Vise na visokom, a kad po~nu da se tope, bukvalno bombarduju prolaznike. Klica je, naravno, i zametak biqaka, onaj deo semena iz kojeg, kad do|e vreme, izbija novi izdanak. Ba{ kad se na krovovima iskristali{u ledene klice, krompir u toplim podrumima i {pajzovima po~iwe da pu{ta i bledozelene budu}e koren~i}e i listi}e. Predvi|a brzo prole}e. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

Ralicom i traktorom kroz smetove

na Velikogospojinskom kotli}u, prijala mi je i nov~ana nagrada u Be~eju, a bilo je uspeha i u drugim mestima. Za ~orbu sam samouk, poku{ao sam nekoliko puta i po{to je uspelo, kuvam ve} tri decenije. Uku}ani se ra du ju kad se do’vatim kotli}a, a po~eo je i sin Predrag da ulazi u {tos. Ali nema tu neke posebne mudro sti. Bit na je kva li tet na ri ba, do ma }a za ~in ska pa pri ka, vo da i malo soli. Kikin|anin Du{an Lukin je lane u Be~eju osvojio „Zlatni kotli} Vojvodine” za ribqi, ali zna da zaprì i dobar ov~iji ili paprika{ od nekog drugog mesa, kao i druge gurmanluke. – U~io sam od drugara – priznaje Lukin. – Za ribqu ~orbu cake mi je otkrio Toma Suboti~ki, zvani Baca, iz Novog Milo{eva, a posle sam nadogra|ivao iskustvom. Za ribqi paprika{, koji se u Kikindi i okolini gotovo i ne sprema, tajne sam pokupio u Apatinu i Bezdanu. Uìvam i da za familiju spravim dobre kobasice, po receptima koji su porodi~na tradicija. Kod ku}e vole {to ho}u da kuvam, ali nije im uvek drago {to ~esto odsustvujem zbog odlaska na takmi~ewa. Znaju da to volim pa su prihvatili, a dru{tvo mi prave brat od tetke Vladimir Radovanovi} i zet od }erke Goran Rackov, kojim se izuzetno ponosim, tako|e dobro kuva ribqu ~orbu. Druèwe se oduìlo u zimskoj no}i, a svi su uspeli da se upute ku}ama zahvaquju}i prtini koja je pravqena ralicom uz traktorsku vu~u. Mi lo rad Mi tro vi}

TE STE RE SPREM NE DA UR NI [U lE gEN DAR NE SoM boR SkE bo \o [E

Sta blo po ra slo na kro vu pe to sprat ni ce a zelenilo, i drve}e oba{ka, Somborci su neka fela „manijaka“. Mo`e{ im re}i {ta god ho}e{, da ih propisno nagrdi{ i naru`i{, ali zeleni{ ne sme{ da im dira{. Jer, svako dete zna, Sombor je odmah tu negde pored Va{ingtona po broj stabala „per kapita“, {to }e re}i po glavi stanovnika. Da su Somborci ozbiqni u qubavi prema drve}u mo`da najefektnije svedo~i i

gazda posledwe eta`e donedavno najru`nije zgrade u strogom centru varo{i, kome je na tom petom spratu toliko nedostajalo zelenilo da je na ravnom krovu odlu~io da zasadi desetogodi{we stablo, pa se sada mo`e se pohvali da je i vlasnik ubedqivo najvi{eg drveta u somborskom ataru.

Za se~u predvi|eno ~ak 5.000 stabala u habzbur{ka vremena dobavqenih ~ak s delte Misisipija, dok je u drvoredima zdravo i vitalno samo 39

Ima `ivota i na najru`nijoj varo{koj zgradi

U tom urbanom, a opet parkovskom okruèwu, „perjanica“ su Nekad je od Sombora zeleniji bio naravno bo|o{i, koje je samo Va{ington s kraja 19. i po~etkom 20. veka dobavio s delte Misisi- (Cel tis oc ci den ta lis) vi{e od 75 odpija somborski majordom, su{i- sto „vi|eno“ za va|ewe i zamenu. ~avi îha{ Bene. Opevani i Neki odmah i pod hitno, a drugi proslavqeni, ponos su i dika slede}ih nekoliko meseci ili Somboraca, ali kako stvari godina. Dotrajali giganti i ~ustoje, kanda im je ìvotni vek vari somborskih plu}a padaju na na zalasku pa je u gradu, opravda- najmawi da{ak vetra, ru{e krono, podignuta pravcata uzbuna. vove, lupaju parkirane automoElem, trogodi{wi projekat bile, a bogami jesenas, kad je ona JKP „îsto}a“ na stvarawu ka- salauka udarila, umalo i „danak tastra sveukupnog zelenila va- u krvi“ da uzmu padaju}i po voziro{kog „krivac“ je za blagu neu- lima u pokretu. Rangiralo to rozu svakog ekolo{ki osve{te- svako drvo u varo{i, pa i glasonog gra|anina. Naime, po anali- vite bo|o{e, ocenama od keca zi, vi{e od 22.000 komada zele- do petice, gde je jedinica znak nila, od kojih na stabla „otpa- da se motorka pali odma’, a peda“ preko 16.000, kako se to tica da je drvo „k’o zvono“, snastru~no kaè, entiteta, `rtve `no i vitalno. Ovih za se~u svesu vi{edecenijske nebrige i ukupno je 5.000, a mladih, zdravih i vitalnih svega 39. Pa ti neodràvawa drvoreda. Brojke sumorne i sve crwe jer vidi gde je Sombor danas od VaM. Mi qe no vi} svedo~e da je od 7.014 bo|o{a {ingtona.

sreda8.februar2012.

c m y

kultura

dnevnik

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВА „MA RAT THE SADЕ” У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Ко је унутра, а ко ван душевне болнице Представа „Ma rat the Sa de“ Петера Вајса, у режији Андраша Урбана, премијерно ће бити изведена сутра у 19 часова у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз. Ово је друга премијера у текућој сезони Новосадског позоришта, а прва представа на мађарском језику, коју Урбан режира ван свог матичног, суботичког „Деже Костолањи“ театра. Главни јунаци ове приче су херој француске револуције Жан Пол Мара, (игра га Тамаш Хајду), и Маркиз де Сад (игра га Атила Мађар), по којем је, иначе, касније назван садизам. Петер Вајс је у поднаслову ове драме написао да се у њој ради о прогону и убиству Жана Пола Мараа, у извођењу болесника душевне болнице у Шарентону по замисли Маркиза де Сада. Радња ове драме, како истиче редитељ Урбан, дешава се управо тамо где се дешава, глумци носе савремене костиме и углавном и реквизити указују на неки садашњи амбијент. А, тема је вечита, актуелна у свим временима: бити за или против револуције, друштвеног ангажовања, промена... - Мене је највише занимало где је граница друштвеног деловања човека, у ствари акције, пошто је основни проблем питање људског деловања у односу на револуцију, односно где се прекида

могућност људског деловања у промени друштва, или света око нас. Занимало ме је до којег нивоа свести можемо да идемо, уз употребу којих инструмената можемо да мењамо друштво, и које су то, не мислим првенствено у етичком, него у општем људском смислу, границе или моменти, где нема даље, или не постоји могућност. Мада, ја мислим да ми апсолутно не живимо с нашим могућностима, или их немамо. Апсолутно немамо свест о томе какви и који су нам инструменти којима можемо утицати на друштво, или на свет око нас – каже редитељ ове представе Андраш Урбан. Главни актери ове представе јуче су новинарима рекли да је рад на њој био врло тежак, али занимљив, како истиче Тамаш Хајду, илуструјући га као дугачак пут, који води на све стране, а треба наћи прави. - У исто време играмо ове ликове и као нормалне и као ненормалне, не мало „овакве“ и мало „онакве“, па нека публика изабере кад сам нормалан, а кад нисам. У ствари, то је добро питање: које изван душевне болнице, а ко унутра? Велико је то питање и у животу. Јако је интересантно било радити са Андрашем Урбаном, јер он има чудан начин размишљења у позоришту. Мени је пр-

Фото: Б. Лучић

ви пут да заједно радимо и стварно ми је јако било интересантно. Али, било је тешко, јер не можемо да кажемо да је то што смо радили засновано на класичном позоришту. Морали смо да нађемо позоришни језик, у ствари, да ми глумци нађемо неки заједнички

језик са Урбаном, исту линију, траг... Навикао сам на то да редитељ више веже руке глумцима, а код Урбана имамо већу слободу, што не значи да је онда све лакше- напомиње Атила Мађар. Хајду и Мађар потврђују да су током рада на представи посети-

ЈАНУАРСКА БЕСТСЕЛЕР ЛИСТА

ПРВИ ПУТ ОВЕ СЕЗОНЕ

„Пикова дама” на сцени СНП У јубиларној, 150. сезони, Опера Српског народног позоришта премијерно је извела једно од ремек-дела светске оперске баштине, оперу Пикова дама Петра Иљича Чајковског, 28. марта 2011. године, на Дан позоришта. Опера Пикова дама ће први пут у овој сезони бити изведена вечерас и у петак, 10. фебруара, на сцени „Јован Ђорђевић„ у 19 сати. Оперу ће дириговати Александар Којић, а у главним улогама ће наступити: гост из Хрватске Миљенко Ђуран (Херман), Свитлана Декар (Лиза), Марина Павловић Бараћ (грофица), гост из Београда Небојша Бабић (Томски), Васа Стајкић (Јелецки), Виолета Срећковић (први пут као Полина), Бранислав Јатић (Сурин), Лаура Павловић (Прилепа) и други. Оперу Пикова дама је режирао Олег Мељников, а сценографију је урадила Љубов Сидељникова (обоје гости из Белорусије); костимограф је Јасна Бадњаревић, кореограф Владимир Логунов, а диригент Хора је Весна Кесић Крсмановић. У представи учествују солисти Опере, солисти и ансамбл Балета, Оркестар и Хор Српског народног позоришта. Утицај великог песника Пушкина на руске композиторе XIX века био је изузетан и готово да не постоји сличан пример литерарне инспирације на музичко стваралаштво у оквиру једне националне музичке културе. Пушкин и Чајковски су два имена нераздвојно везана за ремек-дела руске опере,

Најтраженији Тишмин награђени роман „Бернардијева соба„ Слободанa Тишме коме је 16. јануара додељена НИН-ова награда као најбољем роману у 2011. години успео је да до краја месеца избије на прво место најпродаванијих књига према анкети електронске Књижаре.ком. Тишмину књигу је приметио НИНов жири, али читаоци, углавном, нису до тада ни чули за њу, па се тако није уопште појавила на листама бестселера током прошле године. Реална популарност књиге биће видљива већ у фебруару када прођу ефекти НИН-ове награде. Резултати истраживања које Књижара.ком спроводи већ девет година у књижарама Србије, Црне Горе и Републике Српске сада су поузданији него претходних година јер обухватају три најважнија и највећа књижарска ланца „Делфи„, „Вулкан„ и „Евро-Ђунти буксторс”. Лидер на листи у децембру „Мајн Кампф„ Светислава Басаре првог месеца ове године склизнуо је на друго место, а на треће се попела књига Мариа Варгаса Љо-

Свитлана Декар и Миљенко Ђуран у „Пиковој дами“

као што су Евгеније Оњегин и Пикова дама, дела која су ушла у ризницу европске музичке културе. Чајковски је од Пушкинове припо-

ли и душевну болницу у Чуругу, и да је и то било необично и занимљиво искуство. Тамаш Хајду примећује да за неке болеснике, кад би их видели на улици, никад не би рекли да су мало „отишли на неку страну“. Имају ману, овакву, онакву, али онда поч-

немо да размишљамо колико мана сами имамо, и ту се опет поставља питање ко је ван а ко унутра, како додаје Атила Мађар. Остале улоге у овој представи играју: Мелинда Јашков, Емина Елор, Золтан Ширмер, Даниел Хуста, Силвија Крижан, Агота Силађи, Терезиа Фигура, Арон Балаж, Иштван Кереши, Габриела Црнковић, Едит Фараго, Атила Гириц, Атила Немет и Габор Понго. Сценографију је осмислио редитељ Урбан, а костиме Марина Сремац. Композитор Силард Мезеи је већ доста сарађивао са Урбаном и наводи да је овог пута првенствено писао музику за песме, којих има јако пуно у драми. - Прекомпоновао сам песме, и онда из њих кренуо да пишем музику за представу. Основни концепт музике је нека спрега између романтичног и ироничног. Јако је важно што сам аранжман радио врло једноставно, са што мање инструмената, и што мање аранжманских ствари. Морам да похвалим глумце, јер су се баш потрудили да добро отпевају песме које нису баш лаке – истиче Силард Мезеи. Вечерас у 19 часова је новинарска премијера, а репризе су 10. и 23. фебруара. Н. Пејчић

ветке створио изузетно снажну психолошко-музичку драму која представља врхунац његовог оперског стваралаштва.

„МЕГАКОМ” НАЈАВИО ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ СЕЗОНУ

Атрактивна листа филмова Београдски дистрибутер ‘Мегакомфилм„ (МЦФ) најавио је за предстојећу сезону атрактивну листу филмова које ће приказати у домаћим биоскопима ове године. Први на репертоару биће „Ратови звезда, епизода I: фантомска претња 3Д„, чија је премијера заказана за данас у „Синеплексу„ (у тржном центру Делта сити) у Београду. МЦФ као заступник студија „Твенти сенчери фокс„ (20th Cen tury Fox) обезбедио је за нашу публику низ хитова као што су тродимензионална верзија чувеног филма „Титаник„, затим „Прометеј 3Д„, „Li fe of Pi 3Д”. Ту су и четврти наставак анимираног серијала за децу „Ледено доба„, као и „Абрахам Линколн - ловац на вампире”. Поред блокбастера МЦФ је откупио и већи број квалитетних филмова из независне продукције, од којих ће неколико бити премијерно приказано већ на предстојећем Фесту, од 24. фебруара до 4. марта. На тој листи су „Челична лејди„ са Мерил Стрип у главној улози некадашње британске премијерке Маргарет Тачер, нови филм славног редитеља Романа Поланског „Крвопролиће„, награђивана „Меланхолија„ контроверзног данског редитеља Ларса фон Трира, италијанска драма „Имамо папу„ Нанија Моретија.

се „Авантуре неваљале девојчице„ која се не скида са листе већ више од две године откако је перуански писац овенчан Нобеловом наградом. „Руска зима„ Дафни Калотај се позиционирала на четврто место за једно ниже од претходног месеца,

али то је само потврда да се сигурно позиционирала међу тражене мелодраме. „Калуђер који је продао свој Ферари„, Робина Шарме, из категорије популарне психологије и „саветодавне„ лектире већ неколико година је најпродаванији наслов издавачке куће „Моно и Мањана„ и у 2011. продато је додатних 19.000 примерака, а на лист Књижаре ком је заузео пето место. „Тигрова жена„, наше горе лист, Тее Обрехт склизнула је на шесто у односу на друго у децембру када је, вероватно, била популарни поклон за празнике. Да квалитетна књига има увек купаца доказ је последњи роман нобеловца Жозеа Сарамага „Смрт и њени хирови„, сада на седмом месту. Још једна сентиментална прича „Кућа орхидеја„, Лусинде Рајли је на осмом, док девето и десето место са истим бројем гласова деле „Карта и територија„ француског контроверзног писца Мишела Уелбека и други Шармин приручник за самопомоћ „Ко ће сузе да брише кад те не буде више„.

У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

Представе с енглеским титлом

„Ђорђе Фишер” Ратку Божовићу

Југословенско драмско позориште уводи од следећег месеца титлове на енглеском језику за одређене представе. Жеља нам је да на овај начин обогатимо културну понуду нашег града и тиме приближимо позоришно стваралаштво бројним страним држављанима, објашњавају у ЈДП-у овај пионирски потез. На Великој сцени „Љуба Тадић„ биће титловане четири представе - „Скакавци„ Биљане Србљановић у режији Дејана Мијача, „Шине„ Милене Марковић у режији Слободана Унковског, „Тако је морало бити„ Бранислава Нушића у режији Егона Савина и Волтеров „Кандид или Оптимизам„ у режији Александра Поповског. Са репертоара Театра „Бојан Ступица” одабрано је пет представа „Хадерсфилд” Угљеше Шајтинца и редитељке Алекс Чизхолм, „Елијахова столица„ Игора Штикса у режији Бориса Лијешевића, „Швабица„ Лазе Лазаревића у режији Ане Ђорђевић и две представе редитељке Иве Милошевић „Драма о Мирјани и овима око ње” Ивора Мартинића и „Федрина љубав” Саре Кејн.

Награда „Ђорђе Фишер“, коју ове године по десети пут додељује Секција сатиричара и хумориста Друштва књижевника Војводине за допринос развоју и популаризацији хумора и сатире, припала је професору универзитета Ратку Божовићу. Одлука жирија у коме су били Илија Марковић, Милан Тодоров и Нинус Несторовић, била је једногласна. Знаменити социолог културе, дугогодишњи шеф Катедре за новинарство и политичку социологију, књижевник и публициста, Ратко Божовић, последњих двадесетак година своју научно истраживачку пажњу посветио је, између осталог, и бунту против неслободне јавности, наглашава жири. „Бунтовни афористичари пркосили су власти која је поништила и слободу и истину и закон. Заиста, они су бушили балон мртве јавности затвореног и застарелог друштва,“ написао је у једном од својих дела професор Божовић. Књигама есеја о стваралаштву наших најбољих афористичара

„Седморица из Страдије“, „Без маске“, „Седмо небо“, „Од Страдије до Страдије I и II“ и „Седморица против мене“ , Ратко Божовић дао је огроман допринос историји српске сатиричне књижевности, наводи се у саопштењу жирија. Р. Л.

svet

sreda8.februar2012.

MALDIVI

Predsednik podneo ostavku MALE: Pred sed nik Mal di va Mo ha med Na {id pod neo je ju ~e ostav ku po sle tro ne deq nih an ti vla di nih pro te sta i po {to se ve li ki deo voj ske pri kqu ~io de mo stran ti ma. Po li ci ja Mal di va ju ~e je za u ze la zgra du dr àv ne te le vi zi je i ta ko |e se pri kqu ~i la de mon stran ti ma. „Pod neo sam ostav ku, jer ni sam oso ba ko ja è li da vla da uz upo tre bu si le. Ve ru jem da uko li ko vla da osta ne na vla sti, to bi zah te va lo upo tre bu si le {to bi bi lo ne pra ved no pre ma mno gim gra |a ni ma”, re kao je Na {id u obra }a wu na dr àv noj te le vi zi ji. Pred sed nik te ostrv ske dr à ve u In dij skom oke a nu pre pu stio je svo ju funk ci ju pot pred sed ni ku Mo ha me du Va hid Ha sa nu Ma ni ku, pre ne la je agen ci ja AFP. Voj ni vrh Mal di va ne gi rao je da je na ostr vu do {lo do dr àv nog uda ra, ve} da su „sa ve to va li pred sed ni ka Na {i da da pod ne se ostav ku”. „To ni je udar. De fi ni tiv no ni je pu~”, po tvr dio je port pa rol Voj ske, pu kov nik Ab dul Ra him Ab dul La tif za fran cu sku agen ci ju u te le fon skoj iz ja vi iz pre sto ni ce Ma le.

[trajk u Rojtersu LONDON: No vi na ri agen ci je Roj ters ko ji ra de u Ve li koj Bri ta ni ji stu pi }e u ~e tvr tak i pe tak u {trajk jer je ma ti~ na ko map ni ja Tom son Roj ters od bi la da im po ve }a pla te To }e bi ti pr vi {trajk u ovoj me dij skoj ku }i po sle vi {e od 25 go di na. Od lu ka o {traj ku do ne ta je u pe tak, ta ko da }e no vi na ri Roj ter sa u ~e tvr tak, 9. fe bru a ra, po ~e ti 48-o~a sov ni {trajk. No vi na ri su ne za do voq ni za to {to im je po nu |e no po ve }a we od sa mo 1,75 od sto, dok su oni tra `i li po ve }a we na ni vou in fla ci je u Bri ta ni ji, od no sno ~e ti ri od sto. Glav ni ured nik Roj ters wu za Sti ven Adler re kao je da je kom pa ni ja oba ve {te na da }e {traj ko va ti 150 no vi na ra. „Po {tu je mo pra vo na {ih ko le ga da pre du zmu ta kvu ak ci ju kao deo pre go va ra~ kog pro ce sa i ra du je mo se da ih po zdra vi mo kad se vra te na po sao wi ho vog na red nog rad nog da na”, sa op {tio je Adler, ko ji se na la zi u se di {tu Roj ter sa u Wu jor ku. [trajk, ko ji po dr `a va 83 od sto ~la no va NUJ-a u Lon do nu, ne }e uti ca ti na rad 2.800 no vi na ra ko ji ra de van Ve li ke Bri ta ni je.

dnevnik

IRAK

Budu}i prvi ~ovek Kine u poseti SAD PEKING: Pot pred sed nik Ki ne Si \ing ping, ko ji }e 2013. go di ne po sta ti pred sed nik do }i }e sle de }e sed mi ce u SAD da se pred sta vi ame ri~ koj jav no sti. Si \ing ping bi tre ba lo da se sa sta ne i sa pred sed ni kom Ba ra kom Oba mom.Osim to ga, Si }e po se ti ti po ro di ce ko je su ga ugo sti le 1985. go di ne u gra du Mu ska tin u Ajo vi, ka da je do {ao u SAD pred vo de }i de le ga ci ju ~i ji je za da tak bio da pro u ~i no ve teh ni ke svi wo goj stva. Si, ~i ja k}er stu di ra na Har var du, ove go di ne }e po sta ti {ef vla da ju }e Ko mu ni sti~ ke par ti je Ki ne, {to je ko rak ka pre u zi ma wu funk ci je pred sed -

ni ka dr à ve. U raz go vo ri ma i obra }a wi ma jav no sti u SAD, ko je ukqu ~u je sa sta nak sa Ba ra kom Oba mom 14. fe bru a ra, Si }e na sto ja ti da uve ri ame ri~ ku jav nost da Pe king i Va {ing ton na sta vqa ju da te è zdra vim od no si ma, upr kos po vre me nim tur bu len ci ja ma. Si (58) }e se, kad bu de do {ao na vlast, su o ~i ti s de li kat nim za da ci ma kao {to je odr à va we sto pe ki ne skog raz vo ja u okol no sti ma glo bal ne fi nan sij ske ne si gur no sti, sma we nog bro ja re sur sa, eko lo {ke kri ze i ti wa ju }ih so ci jal nih ne mi ra, na ro ~i to me |u et ni~ kih u za pad nim obla sti ma Sin |i jang i Ti -

bet. Za bu du }eg li de ra Ki ne od re |en je 2007. go di ne. Po ka zao se kao spo so ban da su zbi ja svo ja vi |e wa i iz be ga va an ta go ni zme iz me |u raz li ~i tih gra na i kli ka u Ko mu ni sti~ koj par ti ji Ki ne, na vo di agen ci ja AP. Po zna va o ci Si je vog ra da is ti ~u we go vu otvo re nost, ume }e pro ce wi va wa i stva ra wa li~ nih kon ta ka ra, kao i ve li ko sa mo po u zda we. Biv {i dr `av ni se kre tar Hen ri Ki sin xer pro {le go di ne ga je opi sao kao „mno go ja sni jeg” u od no su na do sa da {we ki ne ske li de re, a pot pred sed nik SAD Xo zef Baj dern kao „otvo re nog i iskre nog”.

RU SKI [EF DI PLO MA TI JE SER GEJ LA VROV U DA MA SKU

Tra`ewe nade za Asada DAMASK, MOSKVA: [ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov do pu to vao je u Da mask, gde raz go va ra sa si rij skim pred sed ni kom Ba {a rom al-Asa dom, sa op {ti lo je ru sko mi ni star stvo ino stra nih po slo va. Ka ko pre no se Ria no vo sti, La vrov je po ru ~io Asa du da tre ba

va, ali ni je `e leo da ot kri je sa dr `aj te po ru ke, re kav {i sa mo da }e je uru ~i ti pri ma o cu, pre ne li su ru ski me di ji. La v ro v a je, ka k o pre n o s i AP, u Da ma sku do ~e ka lo hi qa d e Si r i j a c a ma { u } i ru skim za sta va ma i no se }i tran spa rent ne na ko ji ma je pi sa lo

Sirijci do~ekuju Sergeja Lavrova

da ura di sve {to je neo p hod no da bi osi gu rao mir u ze mqi. „Li der sva ke ze mqe tre ba da zna {ta je we go va od go vor nost. Vi raz u me te va {u i u za jed n i~ k om je in t e r e s u da arap ski na ro di `i ve u mi ru i har mo ni ji”, re kao je La vrov Asa du. Ka ko je ra ni je na ja vio, La vrov }e Asa du pre ne ti po ru ku ru skog pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de -

„Hva la Ru si ji i Ki ni” i fo to g ra f i j e Asa d a i ru s kog pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va. La vrov je u Da mask sti gao sa {e fom spoq ne oba ve {taj n e slu ` be Mi h a i l om Frad k o v im, sa m o ne k o l i k o da na po {to su se Ru si ja i Ki na su p rot s ta v i l e u Sa v e t u bez bed no sti UN usva ja wu re zo lu ci je ko jom se osu |u je si rij ski re `im.

Ula ga we ve ta Mo skve i Pe kin ga na re zo lu ci ju o Si ri ji iza zva lo je o{tre kri ti ke za pad nih ze ma qa. Ki na se na da da }e se po se ta La vro va Da ma sku „is pla ti ti” i po ru ~i la da se za la è za „po li ti~ ko re {e we” kri ze u Si ri ji. „Na da mo se da }e se po sred ni~ ki na po ri Ru si je is pla ti ti”, re kao je pred stav nik za {tam pu ki ne skog mi ni star stva spoq nih po slo va Liu Vej min. „Ki na pla ni ra da po {a qe iza sla ni ka u ze mqe re gi o na i da ima kon truk tiv nu ulo gu u po li ti~ kom re {e wu si rij ske kri ze”, na veo je Liu, ne pre ci zi ra ju }i o ko jim je ze mqa ma re~. Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve se na da ju da }e La vrov Asa do vom re ì mu ja sno pre ne ti da je izo lo van od me |u na rod ne za jed ni ce. Fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi iz ja vio je, po sle ju ~e ra {weg su sre ta s ne ma~ kom kan c e l ar k om An g e l om Mer kel, da Pa riz i Ber lin ne }e pri hva ti ti „blo ki ra we” me |u na rod ne ak ci je ko ja se od no si na Si ri ju. Si rij ske vla sti su po no vo na ja vi le da }e na sta vi ti „ope ra ci je” pro tiv „na o ru à nih gru pa” u upo ri {tu po bu we ni ka Hom su, sve do „po nov nog us po sta vqa wa re da” u tom gra du. U sa op {te wu tvr di da su te „te ro ri sti~ ke gru pe po ~i ni le po sled wih sed mi ca uà sna ubi stva u ko ji ma je stra da lo na sto ti ne ne du `nih ì vo ta”. Od po ~et ka po bu ne pro tiv si rij skog re ì ma pre 11 me se ci ubi je no je, pre ma po da ci ma opo zi ci je, vi {e od 6.000 qu di.

Ahmadineyad pozvan na saslu{awe TEHERAN: Par la ment Ira na po zvao je pred sed ni ka Mah mu da Ah ma di ne xa da da do |e na sa slu {a we u ve zi s ni zom op tu `bi, me |u ko ji ma je i ona za lo {e vo |e we eko no mi je ze mqe. To }e bi ti pr vo skup {tin sko sa slu {a we jo{ od 1979. go di ne, ka da je u Ira nu iz bi la Islam ska re vo lu ci ja i sa vla sti svrg nut {ah Re za Pa hla vi. Za m e n ik pred s ed n i k a par la men ta Mo ha med Re za Bah no ar re kao je da po sla ni ci zah te va ju od Ah ma di ne xa da od go vo re u ve zi sa eko no mi jom, a po seb no u ve zi s na mer nim za o- bi l a ` e w em spe c i j al n og Mah mud Ah ma di ne yad bu xe ta za te he ran ski me tro i qe, a on je po za ko nu oba ve zan jav ni tran sport. Ah ma di ne xad da se oda zo ve u ro ku od me sec }e ta ko |e bi ti is pi ti van u ve da na. zi sa svo jim od lu ka ma u do me nu Ova de {av wa su po sle di ca spo qa {we i unu tra {we po li - bor be za mo} u ze mqi uo~i par ti ke. Po ziv pred sed ni ku dr `a - la men tar nih iz bo ra za ka za nih ve bi }e po slat to kom ove ne de - za mart.

PAKISTAN

U fabrici 18 mrtvih LAHORE: Naj ma we 18 oso ba po gi nu lo je u eks plo zi ji ga sa u ile gal noj fa bri ci le ko va u Pa ki sta nu . @r tve sta re od 12 do 23 go di ne. Spa si o ci su do sa da us pe li da iz vu ku 13 po vre |e nih is pod ru {e vi na na , ve ru je se da ih ima jo{ 30. Pr vi po da ci o `r tva ma go vo re o dva de ~a ka , od 12 i 14 go di na kao i o se dam `e na. Ve }i na rad ni ka fa bri ke su

mu {kar ci sta ri od 14 do 234 go di ne a u tre nut ku eks plo zi je u fa bri ci je bi lo i 17 `e na i de vo ja ka. Zva ni~ ni ci stra ku ju da broj `r ta va ni je ko na ~an. Pa ki stan ski zva ni~ ni ci na vo de da su do sa da tri pu ta za tva ra li fa bri ku, ko ja je sa gra |e na u stam be noj ~e tvr ti u La ho reu, ali je vla snik sva ki put po no vo otva rao.

NEVREME U SVETU

Ledeni talas stigao do Sahare TRIPOLI: Le de ni ta las ko ji se ve} 10 da na {i ri Evro pom od neo je 389 ì vo ta, a sne `ne pa da vi ne u me |u vre me nu su sti gle i do se ver nog de la Sa ha re. U Al ì ru je zbog lo {ih vre men skih pri li ka ì vot iz gu bi lo 25 qu di. Go to vo da ne ma evrop ske ze mqe ko ja se po sled wih da na ne mu ~i sa ra{ ~i {}a va wem sne ga, spa sa va wem ugro è nih i pro mr zlih i snab de va wem ener gen ti ma. Me |u tim, hlad ni ta las iz Evro pe sti gao je ~ak do Li bi je. Grad Ga ri jan, 70 ki lo me ta ra od Tri po li ja, pot pu no je pre kri ven sne gom, {to ne pam te ni naj sta ri ji gra |a ni. Sa o bra }aj u gra du je uspo ren, a naj te è su po go |e ni uli~ ni pro dav ci i voj ni ci no vih li bij skih vla sti ko ji na uli ca ma obez be |u ju mir. Broj `r ta va u Evro pi je po ve }an po {to je na ju gu Bu gar ske na bu ja la re ka ju ~e pro bi la bra nu i usmr ti la naj ma we osmo ro qu di, a u vi {e evrop skih gra do va to kom no }i pro mr zlo jo{ bes ku} ni ka ko ji ni su ima li gde da se sklo ne sa le dom oko va nih uli ca. U po je di nim de lo vi ma kon ti ten ta po no vo su za be le è ne iz u zet no ni ske tem pe ra tu re, a naj hlad ni je je bi lo u ~e {kom gra du Kvil da gde je iz me re no 39 ste pe ni is pod nu le. [i rom kon ti nen ta sva ko dnev no se pri ja vqu ju no ve `r tve hlad no }e, a naj ve }i broj qu di stra da u ne za gre ja nim do mo vi na ili na uli ca ma, ja vi le su agen ci je.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA PA BE NE DIKT XVI Pa pa Be ne dikt XVI je u po ru ci u~e sni ci ma pr ve Va ti kan ske kon fe ren ci je o pe do fi li ji, po zvao na ko re ni tu ob no vu u Ka to li~ koj cr kvi, po sle ni za skan da la. „Is ce qe we `r ta va mo ra bi ti naj ve }a bri ga hri {}an ske za jed ni ce i mo ra se od vi ja ti upo re do sa ko re ni tom ob no vom cr kve na sva kom ni vou”, po ru ~io je pa pa. On je ka zao da kon fe ren ci ja tre ba u ~i ta voj cr kvi da pro mo vi {e kul tu ru po dr {ke `r tva ma.

DMI TRIJ ME DVE DEV Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev po zi va na do dat nu bud nost oba ve {taj nih i spe ci jal nih slu `bi to kom iz bor nog pe ri o da zbog even tu al nih te ro ri sti~ kih ak tiv no sti eks tre mi sta sa se ver nog Kav ka za. „Naj va `ni ji po li ti~ ki do ga |aj go di ne je iz bor pred sed ni ka Ru si je. Ja sno je da taj do ga |aj mo `e iza zva ti raz li ~i te re ak ci je”.

KLOD GEAN Fran cu ski mi ni star unu tra {wih po slo va Klod Gean do speo je na me tu `e sto kih kri ti ka po sle we go ve iz ja ve da su ne ke ci vi li za ci je, po seb no ona ko joj i on pri pa da, vred ni je od dru gih. Kri ti ~a ri ko men ta re Ge a na u naj bo qem slu ~a ju sma tra ju po gre {no pro tu ma ~e nim i ci ni~ nim, a u naj go rem– kse no fo bi~ nim. Gean je od bio da po vu ~e te re ~i, po tvr div {i da ih je iz go vo rio na sa stan ku de sni ~ar skog pod mlat ka.

Kra qi ~i na di ja mant ska go di {wi ca LON DON: Bri tan ska kra qi ca Eli za be ta Dru ga obra ti la se na ci ji u po ru ci po vo dom {e zde se tog di {wi ce svo je vla da vi ne i za hva li la se na broj nim po ru ka ma po dr {ke i è qa ma Kao i pret hod nih go di na kra qi ca je go di {wi cu do la ska na pre sto, obe le ì la mir no, uz oba vqa we re dov nih oba ve za, jer taj dan ujed no pred sta vqa i go di {wi cu smr ti we nog oca. Eli za be ta je na sle di la pre sto 1952. od svog oca, kra qa Xor xa VI. Me |u tim, pre ju ~e ra {wi dan je pri vu kao po seb nu pa `wu. Do sta qu di je iza {lo da po zdra vi kra qi cu, jer ovaj dan ozna ~a va 60 go di na we ne vla da vi ne, dru ge naj du è vla da vi ne po sle kra qi ce Vik to ri je, ko ja je vla da la 63 go di ne. Pro sla ve kra qi ~i ne di ja mant ske go di {wi ce pla ni ra ne su to kom na red nih pet me se ci, ka da }e bi ti or ga ni zo va no mno -

go re gi o nal nih, na ci o nal nih i in ter na ci o nal nih do ga |a ja, a glav ni do ga |a ji bi }e u ju lu. Kra qi ca je po vo dom ju bi le ja do bi la broj ne po ru ke, sa ~e stit ka ma i `e qa ma da jo{ du go vla -

da. Kra qi ca Eli zbe ta je re kla da je „du bo ko dir nu ta” broj nim qu ba znim po ru ka ma. „Pi {em ka ko bih Vam is ka za la za hval nost za div nu po dr {ku ko ju ste to kom go di na pru `i li

Bri tan ska kra qi ca Eli za be ta Dru ga

me ni i prin cu Fi li pu”, na vo di se u kra qi ~i noj po ru ci. Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron odao je po {tu kra qi ~i noj „iz u zet noj slu `bi” i za hva lio joj na vo |e wu na ci je ko je je ona oba vqa la „uz do sto jan stvo i ti hi auto ri tet”. To kom go di ne ~la no vi kra qev ske po ro di ce, ukqu ~u ju }i i kra qi ~i nog unu ka prin ca Vi li ja ma i we go vu su pru gu, voj vot ki wu od Kem bri xa, obi }i }e ze mqe Ko mon vel ta, me |u ko ji ma Ka na du, Ja maj ku i Be li ze. Kra qi ca i wen su prug, princ Fi lip, po }i }e u ob li la zak Ve li ke Bri ta ni je, ko ji }e tra ja ti od mar ta do ju la. Vi kend di ja mant ske go di {wi ce tra ja }e od dru gog do pe tog ju la, a o~e ku je se da }e vr hu nac bi ti svet ko vi na na Tem zi, na ko joj }e se sku pi ti flo ti la od 1.000 raz li ~i tih bro do va i bi ti odr `an ga la kon cert.

BALkAn

dnevnik PRO TEST U GR^ KOJ ZBOG NO VIH ME RA [TED WE

Spa qe na ne ma~ ka za sta va

ATI NA: Gr~ki demonstranti zapalili su nema~ku zastavu i poku{ali da zapale nacisti~ku zastavu ispred parlamenta u Atini u znak protesta zbog vladinih mera {tedwe. Grupu od 200 demonstranata koji su nosili veliku gr~ku zastavu sa starom gr~kom izrekom „ili sa {titom ili na wemu” {to zna~i „ili pobediti ili poginuti u borbi”, potisnula je policija. Dok su demonstranti uzvikivali „Lopovi, lopovi”, jedan od okupqenih je izvadio nema~ku zastavu i zapalio je. Drugi su izvadili veliku nacisti~ku zastavu koju su poku{ali da zapale, ali ih je u tome spre~ila policija. Ukupno 20.000 qudi protestovalo je danas u Atini i Solunu zbog novih mera {tedwe u Gr~koj kojoj preti bankrot. [trajk su organizovale dve vode}e sindikalne federacije GSEE i ADEDY, koje imaju oko dva miliona ~lanova u javnom i privatnom sektoru. Protesti su po~eli preksino} u organizaci-

ji sindikata koji su bliski levi~arskim partijama. U Gr~koj su ju~e radile samo osnovne slu`be u {kolama, ministarstvima, bolnicama i bankama, a usporen je javni prevoz. Prema prvim izve{tajima, zasad jedino nije poreme}en vazdu{ni saobra}aj. U Atini se vode pregovori izme|u vlade i delegacije MMF i Evropske unije koja tra`i nove mere {tedwe, smawewe rashoda iz buxeta, smawewe plata

i nova otpu{tawa radnika u javnom sektoru. Predsednik sindikalne konfederacije GSEE Janis Panagopulos je nove mere opisao kao „smrtnu presudu” za zemqu, odnosno radnike i slu`benike. Privremena vlada premijera Lukasa Papadimosa je prisiqena da sprovodi mere {tedwe po{to je to preduslov za dobijawe pomo}i od me|unarodnih finansijskih institucija kako bi se izbegao bankrot zemqe.

RUMUNIJA

No vi pre mi jer po ~eo kon sul ta ci je BU KU RE[T: Novi premijer Rumunije Mihaj Raz„Moj prioritet }e biti ekonomska i politi~ka van Ungureanu po~eo je ju~e konsultacije o sastavu nostabilnost zemqe. Vlada }e nastaviti reforme”, isve vlade u kojoj }e, kako se nagove{tava, ostati vi{e ti~e Ungureanu koji je lojalan Baseskuu i, prema oceministara iz dosada{weg kabineta Emila Boka koji nama analiti~ara, vaì za proameri~kog politi~ra je ju~e podneo ostavku. Premijer Unu Rumuniji. Novog premijera podràgureanu (43), biv{i {ef obave{tajne vaju tri stranke vladaju}e koalicije: slu`be, treba da za deset dana predlovode}a Liberalno - demokratska parì vladu. Prema novinskoj agenciji tija, kao i stranka ma|arske mawine Medijafaks, ve}ina „starih” miniUDMR i Nacionalna unija za progres stara ukqu~uju}i i nekoliko na Rumunije koje imaju tesnu ve}inu u kqu~nim pozicijama osta}e i u novom parlamentu. Opozicione partije najakabinetu: {ef diplomatije Kristian vquju da }e nastaviti bojkot rada parDiakonesku, ministar za evropska pilamenta i iznova pozivaju predsednitawa Leonard Orban, ministar pravka Baseskua da podnese ostavku i da Mihaj Razvan Ungureanu de Katalin Predoiu. raspi{e vanredne izbore. Novi premijer Ungureanu je bio {ef spoqne obaU opoziciji tvrde da je ovo smi{qeni manevar {eve{tajne slu`be, a ranije ministar spoqnih poslova. fa dràve Baseskua, kako bi umirio nezadovoqnu On je preksino} dobio mandat da formira vladu, pojavnost i izbegao sada raspisvawe vanrednih izbora. {to je premijer Emil Bok podneo ostavku kako smiPogotovo {to najnovije ankete potvr|uju da se sada rio proteste gra|ana koji su, nezadovoqni zbog mera za vladaju}u Demokarsko - liberalnu partiju izja{tedwe, danima traìli odlazak i vlade i predsed{wava svega 20 odsto gra|ana, a za Socijaldemokrate nika Trajana Baseskua. i Liberale dve vode}e opozione stranke - 53 odsto.

UKRATKO

Is tra ga o po à ru POD GO RI CA: Crnogorska policija ju~e ujutro po~ela je istragu o uzrocima poàra u zgradi redakcije podgori~kog dnevnog lista „Dan”, u kojem je stradao jedan ~ovek. Dnevni list „Dan” danas se pojavio na kioscima, ali je {tampan na 40 strana, umesto na uobi~ajenih 80 do 100. U poàru koji je ju~e izbio u zgradi gde su redakcije „Dana”, „Revije D”, radija D i D plus, stradao je elektri~ar Milovan @ivkovi} (32). Vatra je uni{tila jedan od tri sprata zgrade gde su bile prostorije dva radija, revije i deo redakcija lista „Dan”. Pomo} kolegama iz Dana ponudile su ju~e brojne kolege iz crnogorskih medija.

OGRA NI ^EN NA PRE DAK PO TEN CI JAL NOG KAN DI DA TA ZA ^LAN STVO U EU

Do ris Pak: Sa mo je din stve na BiH mo è u Evro pu STRA ZBUR: Posle duèg zastoja u BiH je vidqiv minimalni pomak. To je poruka koja se mogla ~uti na zasedawu Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta prilikom predstavqawa nacrta Rezolucije o napretku BiH u pro{loj godini. U tekstu rezolucije, koja bi u svojoj kona~noj formi trebalo da dabude usvojena u aprilu, pozdravqa se dogovor lidera politi~kih stranaka u BiH o formirawu vlade na dràvnom nivou, buxetu za 2012. godinu, zakonima o dràvnoj pomo}i i cenzusu. Me|utim, nagla{ava se i zabrinutost zbog „ograni~enog napretka“ BiH , kao potencijalnog kandidata za ~lanstvo u EU. „Ne mislim da mi treba da drìmo lekcije BiH. Mi samo govorimo {ta vidimo, {ta nedostaje i da se to, {to bi trebalo da se uradi, ne radi zbog nas, ve} da to uti~e na wihovu decu“, izjavila je Doris Pak, izvestilac EP za BiH, koja je i sastavila nacrt ove rezolucije. Doris Pak ovu rezoluciju vidi i kao svojevrsni „poziv na bu|ewe“ bosanskohercegova~kim politi~arima, koji se pozivaju da preuzmu odgovornost prema sopstvenim gra|anima, do|u do kompromi-

sa, dogovora o reformama i zajedni~ke vizije budu}nosti zemqe. Ona podse}a da su „funkcionalna dr`ava i funkcionalna vlast na dr`avnom nivou“ neophodni uslo-

vi za napredak BiH ka EU. U Evropskom parlamentu kaù da sna`no veruju da ja~awe centralne dràve ne zna~i i slabqewe entiteta u BiH ve} stvarawe uslova za efikasniju administraciju koja }e biti spremna da pripremi dràvu za pristupawe Uniji: „Postoje dva entiteta, ali to su dva stuba jedne dràve. Ako ne bude jedinstvene dràve, BiH nikada ne}e u}i u EU i to je kristalno jasno“, smatra Pak. Ona je jo{ jed-

nom pozvala me|unarodnu zajednicu da razmotri ukidawe OHR-a , {to bi, prema wenom mi{qewu, omogu}ilo doma}im politi~arima da preuzmu posao i odgovornost u svoje ruke. U nacrtu teksta rezolucije kao kriti~ne ta~ke u BiH Doris Pak prepoznaje duboko ukorewenu korupciju, nefunkcionalnost pravosudnog sistema, podeqenost obrazovnog sistema, lo{e ekonomsko stawe u zemqi. Me|u poslanicima Spoqnopoliti~kog odbora EP izraèna je i zabrinutost zbog informacija o porastu ekstremnog nacionalizma u BiH, uticaju vehabija, ali i odsustva osude takvog stawa od strane muslimanske zajednice u zemqi. „Na BiH je da ispuni svoje zadatke. Mi smo tu da joj pomognemo, da je podrìmo, mi èlimo da u budu}nosti vidimo BiH u EU, ali BiH mora to da zasluì sama“, zakqu~ila je Emine Bozkurt, predstavnica evropskih socijaldemokrata zaduèna za BiH. Posle razmatrawa amandmana, Rezolucija o napretku BiH u 2011, trebalo bi da bude usvojena prvo na Spoqnopoliti~kom odboru EP, a zatim i na plenarnom zasedawu Parlamenta u aprilu u Strazburu. (Doj ~e ve le)

Ra se qe ni Cr nu Go ru tu è Stra zbu ru POD GO RI CA: Udruèwe raseqenih, izbeglih i prognanih najavilo je da }e tuìti dràvu Crnu Goru zbog nemogu}nosti re{avawa pitawa crnogorskog dràvqanstva. Oni }e tu`bu podneti Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. Predsednik Udruèwa Milenko Jovanovi} je kazao da je takav potez neminovan nakon {to je Ustavni sud odbacio zahtev udruèwa da preispita odluku crnogorske vlade iz 2008.

godine, koja onemogu}ava dobijawe dr`avqanstva onima koji su, zbog ratnih de{avawa, do{li u Crnu Goru iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova. Jovanovi} je, u izjavi medijima, naveo da je zakonom propisano da pravo na crnogorsko dr`avqanstvo imaju oni koji na teritoriji Crne Gore zakonito borave 10 godina, ali se boravak raseqenika i izbeglica tretira kao nezakonit. On je izrazio o~ekivawe da }e sud u Strazburu

naloìti Crnoj Gori da izbeglicama, raseqenima i prognanima u~ini boravak zakonitim. „Mnoga deca su ovde ro|ena i nemaju dràvqanstvo. To dokazuje da u Crnoj Gori postoji apatridija, iako se to sakriva”, rekao je on i ukazao da raseqena i izbegla lica u Crnoj Gori ne mogu da se zaposle u bilo kojoj dràvnoj slu`bi. U Crnoj Gori trenutno boravi 11.000 qudi sa Kosova i skoro 7.000 osoba iz Hrvatske i BiH.

ME ]A VA, OLUJ NI VE TAR I NI SKE TE MPE RA TU RE BLO KI RA JU @I VOT U RE GI O NU

Pa da li dr ve }e i bil bor di, se la od se ~e na od sve ta, pre lo mi na po le di ci...

Sud oslo bo dio Abu Ham zu SA RA JE VO: Evropski sud za qudska prava u Strazburu oslobodio je Imada al-Husina, poznatijeg kao Abu Hamza, iz zato~eni{tva iz Imigracionog centra u Lukavici. Abu Hamza }e biti pu{ten na slobodu, nakon tri godine i ~etiri meseca zato~eni{tva. U predmetu Imad al-Husin protiv Bosne i Hercegovine, Evropski sud za qudska prava presudio je u korist Abu Hamze, rekla je wegova }erka Nuxejma Softi}. Abu Hamza, biv{i vo|a muxahedina u BiH, dr`avqanin Sirije s prebivali{tem u Sarajevu, uhap{en je 5. oktobra 2008. godine zbog procene da predstavqa opasnost po nacionalnu bezbednost BiH. Nakon {to su iscrpqeni svi pravni lekovi u Bosni i Hercegovini, slu~aj je upu}en Sudu u Strasburu. (Ta njug)

sreda8.februar2012.

POD GO RI CA, ZA GREB, SA RA JE VO: Crnu Goru zahvatila je sne`na me}ava, pra}ena olujnim vetrom i izuzetno niskim temperaturama, {to je uzrokovalo nove probleme u saobra}aju i snabdevawu elektri~nom energijom. Kola{in i Mojkovac od ju~e ujutro su bez struje zbog kvara na transformatoru. Jak severni vetar besneo je Podgoricom i obarao drve}e i bilborde. Podgori~ki i tivatski aerodrom od ju~e ujutro su zatvoreni. Ponovo je zatvoren putni pravac Nik{i}-[avnik-@abqak, dok su od ranije zatvoreni putevi Mojkovac-\ur|evi}a Tara-@abqak i Nik{i}-Plu`ine-[}epan Poqe. Saobra}ajnica od Podgorice ka Kola{inu i Mojkovcu ju~e ujutro je ponovo otvorena za saobra}aj,

Me}ava u Hrvatskoj

ali se on odvija jednom saobra}ajnom trakom. Auto-moto savez Crne Gore apeluje na gra|ane da bez preke potrebe ne kre}u na put i da to posebno ne ~ine u jutarwim i ve~erwim satima. Na severu Crne Gore mnoga sela su odse~ena od gradskih centara. Lokalne vlasti u Pqevqima i Pluìnama traìle su uvo|ewe vanredne situacije, a te{ka je situacija i u @abqaku, Mojkovcu i Andrijevici. [kole na severu zemqe zatvorene su do ~etvrtka. Sneg ponovno pada u ve}em delu Hrvatske, a na Jadranu duva jaka bura. Najvi{e novog snega palo je u Zagrebu, gde je izmereno 28 centimetara, u Ogulinu, Virovitici. U Zagrebu, gde sneg pada 24 sata, oteàn je saobra}aj, a na terenu je 199 ekipa Zimske slu`be.

Kola{in pod snegom

Voz koji je iz Splita saobra}ao ka Zagrebu iskliznuo je ju~e iz {ina kod Knina, ali nije bilo povre|enih. Najkriti~nije i daqe u Vrgorcu i Imotskom, jer je odse~eno vi{e od stotinu sela i zaselaka u tom kraju. Zbog hladnog talasa, u Splitu je vi{e od 500 qudi traìlo lekarsku pomo} zbog preloma na snegu i poledici. Uprava Klini~ko bolni~kog centra u Splitu poredi masovne povrede sa „ratnim stawem”, i o{tro kritikuje lokalne i dràvne vlasti da su nespremno do~ekale vremenske neprilike u sred zime. Nastava je i daqe odloèna u Splitsko-dalmatinskoj i [ibensko-kninskoj ùpaniji. Ta odluka donesena je i u Vukovarsko-sremskoj ùpaniji, gde nastave ne}e

biti do ponedeqka. Vetar i sneg uzrokovali su prekide struje oko Plo~a i na delovima poluostrva Peqe{ac i ostrva Bra~, a stanovnici Dubrovnika nemaju pitke vode. Od petka pada sneg u BiH zbog ~ega su mnoga sela i zaseoci odse~eni, a putne komunikacije blokirane. U brdsko-planinskim krajevima sne`ni smetovi visoki su i do tri metra. Elektroprivrede BiH saop{tava da je zbog nestajawa zaliha ugqa situacija sa snabdevawem elektri~nom energijom zabriwavaju}a, jer ne radi `eleznica, a putevi do termoelektrana su neprohodni. Generalni direktor Elektroprivrede BiH Elvedin Grabovica ka`e da hidroelektrane trenutno

uop{te ne proizvode elektri~nu energiju, {to dodatno situaciju ~ini teòm. Stawe elementarne nepogode na podu~ju op{ine Srebrenica i daqe je na snazi. Sneg neprekidno pada, a ve}i deo lokalnih puteva je neprohodan. Me{tanima najudaqenijih sela ponestaje hrane. Daqu normalizaciju stawa u Mostaru ometa jak vetar koji duva od sino}. Dve starije ènske osobe prona|ene su mrtve u mestu Goranci kod Mostara koje je ve} nekoliko dana odse~eno i blokirano zbog sne`nog nevremena. Putevi do 24 sela na podru~ju op{tine Han Pijesak neprohodni su zbog sne`nih nanosa, a do 11 sela putne komunikacije su uspostavqene. Uprkos novim sne`nim padavinama jutros se u Sarajevu stawe donekle normaliziralo kada je re~ o javnom gradskom saobra}aju. Pored trolejbusa rade i tramvaji na relaciji êngi}-Vila-Ba{~ar{ija. Osim s vremenskim neprilikama, stanovnici Sarajeva u posledwim danima susre}u se i s nesta{icom vode, i to u ve}em delu grada. U Bugarskoj je vanredno stawe zbog pucawa brane i poplavnog talasa. Poginulo je osmoro qudi, vi{e od desetoro je nestalo, stotine su evakuisane, a 700 ku}a je pod vodom.

mre@a

sreda8.februar2012.

dnevnik

c m y

НОВИ ПАТЕНТ

Ајфон ће вас препознавати

пл је управо добио патент за идеју која користи фронталну камеру на неким од својих уређаја како би уређај могао да препозна свог власника. Ако се подаци шаљу према Еплу, то значи да ова компанија може аутоматски да прилагођава апликације и поставке према личним преференцијама корисника. С друге стране, то такође значи да ће Епл имати све ваше

личне податке чуване унутар „облака„. Еплинсајдер пише да патент носи ознаку 20110317872 у Америчкој канцеларији за патенте и печате. Назван је „Low Thres hold Fa ce Re cog ni tion,” а у њему се описује на који начин рачунално препознаје корисника. Овај патент такође пружа методе за препознавање више корисника који користе исти геџет. Сваки корисник при томе може прилагодити свој персонализовани профил с јединственом позадином, апликацијама и поставкама и тај профил ће бити одмах доступан чим уређај препозна лице корисника. Предност овог патента у односу на друге сличне патенте је у томе да његове методе знатно сманују утиецај услова осветљења и биометријска изобличења слике. То другим речима значи да

ће вас уређај препознати и при слабој расвети. Једна од примена овог патента су нпр. виртуални подсетници који омогућавају да један корисник остави неку забиешку другом кориснику који ће је видети кад овај узме заједнички ајпед у руке. Свим другима ова белешка ће бити невидљива. На тај начин један уређај као на пример ајпеда моћи ће лако и једноставно користити сви чланови једне породице.

НЕМАЧКА

Епл повлачи производе

вај потез, наставак је спора компаније из Купертина са компанијом Моторола Мобилити, а ФОСС Патент блог извештава да је оваква одлука вероватно последица одлуке суда из децембра. Поменути спор покренут је након што је Моторола тужила Епл због недозвољеног коришћења патената везано за ГПРС технологију. Најновија генерација Ајфона, Ајфона 4С није погођена овом одлуком. На поменутом блогу, који је позива на информације немачке новинске агенције дпа, наводи се да одлука утиче само на немачку онлајн продавницу, а да купци и даље могу купити произ-

воде код добављача, али да се Моторола труди да на основу истог патента добије спор и против матичне компаније,Епл Инц. Извор: www.b92.net

АВГ на берзи

ешка фирма АВГ која производи антивирусни софтвер дебитовала је на њујоршкој берзи продајом осам милиона акција. Почетна цена акција АВГ била је је 16 долара по акцији, али први дан трговања није био баш много успешан јер су акције пале за 18 одсто, на 13,09 долара. Вредност целе фирме процењена је на 870 милиона долара, пренели су чешки медији. - У последње време остварујемо континуирани раст и чекали смо повољну прилику за излазак на тржиште, рекао је за телевизију ЦНБЦ извршни директор фирме Џеј Ар Смит. О финансијским изгледима није рекао ништа ближе јер су фир-

лошког сектора тешко пролазити на берзи. - Новац ћемо искористити за финансирање нашег даљег раста и развоја - нагласио је Смит. АВГ је основан у Чешкој 1992. године под називом „Грисофт„. Године 1997. прве лиценце продате су Немачкој и Великој Британији, а 1998. и САД-у. Године 2008. компанија мења име у АВГ јер је

Нема замора од Фејсбука

страживање Пју центра показало је да људи који дуже времена, од 2004. године, користе друштвене мреже не показују знаке умора од постављања слика, коментара или постова. У истраживању вашингтонског центра наводи се да су страховања да ће доћи до засићења или „умора од Фејсбука„ неоснована. Што дуже људи користе Фејсбук, то чешће кликћу на „лајк„ опцију, коментаришу, освежавају свој статус и „тагују„ пријатеље, показало је истраживање. „Што више корисник има пријатеља на Фејсбуку то је активнији„, наводи Пју. Корисници Фејсбука у просеку могу да допру до 156.569 других корисника друштвених мрежа преко пријатеља пријатеља, преноси Ројтерс. Студија је спроведена путем телефона на 2.255 одраслих Американаца у новембру 2010. Фејсбук је саопштио да данас има 845 милиона активних корисника.

ТЕСТ ИГРЕ „SE RI O US SAM 3”

Озбиљна прстобоља

одина 2011. имала је широк избор пуцачина, од независног „Hard Re se ta” до високобуџетног „Crysi sa 2” и „Bat tle fi el da 3”, али ниједна од тих игара није нас усрећила као последње реченице трејлера за „Se ri o us Sa ma 3”: „No co ver. All man.“ Драго нам је што можемо јавити да ни сама игра није разочарала. Једном давно, пре много лета и још више зима, у земљи рачунарских игара постојало је краљевство по имену Пуцачина. Тим краљевством лутале су безбројне хорде шарених монструма и ванземаљаца, али и бројни надљудски хероји који су својим моћним бацачима ракета чували ред. У том краљевству, крв је текла у потоцима, експлозије су биле бројније од звезда и сјајније од Сунца, а међу играчима који су га посећивали владала је срећа и задовољство. Ипак, као што то обично буде, ти срећни дани нису могли трајати заувек и краљевство је пало под нападима варварског племена Реализма. Бацачи ракета тако су се нашли замењени глоковима, плазма-пушке калашњиковима, а бројна маштовита чудовишта почела су да причају енглески с руским нагласком. Сада, после вишегодишње владавине „реалних“ војних шутера, момци из Кротима желе да нам врате једног од највећих хероја из старих дана напуцавања, господина „Озбиљног“ Сема Стона. Ово је иначе део текста у ком расправљамо о радњи, али овде се заиста нема пуно тога рећи. Игра је смештена у време пре првог „Se ri o us Sa ma” и после кратког увода у ком се показује кога и зашто требате убити, ставља вам се у руке ваше прво оружје и благонаклоно вас се упућује према првом противнику ког треба раздвојити на крваве комадиће.

На наше изненађење, игра нам је у руке ставила пиштољ који је у примарном начину рада пуцао метке, а у секундарном није испуцавао плазма-ракете, него само нишанио нешто прецизније. Реалност? У нашем „Se ri o us Sa mu”? Како се касније показало, то је била само мала диверзија и убрзо смо се дохватили ствари попут гусарских топова и девастатора који су с лакоћом дробили на десетине ванземаљских зомбија.

Чак и тако, „Se ri o us Sam” је далеко од лагане игре. За сваког непријатеља ког можете да смакнете, игра ће на вас бацити још десет и преживљавање значи задржавање менталне карте сваког непријатеља око вас, као и предвиђање њихових напада. Игра не нуди никакво регенеришуће здравље и често ћете се наћи у ситуацији где се борите из петних жила како бисте сачували оних 5 ХП-а који вас држе у животу док не пронађете спасоносну флаши-

цу лека или плочицу оклопа. Сваки пут када непријатељ успе да вас закачи, то се догодило јер сте постали непажљиви, а не зато што је било неизбежно. Наравно, након неколико наизглед бескрајних таласа непријатеља, само ће најбољи успети да одбију сваки напад. Неретко смо се после 10-минутног напуцавања осећали физички уморни, али на добар начин јер смо знали да је превладала вештина, а не срећа. Ако вам се пак изазов учини превеликим, онлајн и сплит-скрин ко-оп модови допуштају вам да позовете пријатеље у помоћ. С техничке стране, СС3 није баш софистициран. Графика је једва просечна, док су анимације једноставно лоше. Ипак, од малог развојног тима као што је Кротима нисмо ни могли очекивати врхунску мо-кап технологију, а момци добро баратају ониме што имају. Најважније од свега, игра се на мид-рејнџ компјутеру врти без икаквог пада фрамератеа, упркос броју непријатеља и количини експлозија и прашине која је готово увек на екрану. „Se ri o us Sam 3”: БФЕ буди носталгију за пуцачинама старе школе, али не труди се да реши ниједан од проблема које је тај жанр имао. Дивља акција увек је резултат играчеве вештине, никад вештачки украс који сакрива једноставност, што је одлика најбољих игара овог типа. С друге стране, то је и једини трик у Самовом репертоару, па играчи који траже нешто осим дуге и изазовне ФПС-овске акције овде можда остану разочарани. Што се нас тиче, одушевљени смо игром која се сећа колико се изазова и забаве може наћи у једноставном напуцавању негативаца. Извор: www.bug.hr

Шта доноси нови Виндоус фон? ме непосредно пред излазак на берзу прилично шкрте у давању информација. Смит је рекао да су инвеститори показали солидно интересовање за акције, иако се фирме срела са гласинама да ће акције техно-

то име препознатљиво корисницима. АВГ нуди бесплатни основни антивирусни програм, али се комплетна заштита и додатне услуге плаћају. Процењује се да овај антивирус користи 110 милиона људи у свету.

индоус фон 8, кодног назива Аполо, требало би да буде лансиран ове године, а Покетнау доноси неке детаље о овој платформи и пре званичне објаве. Једна од највећих новина у односу на Виндоус фон манго је подршка за процесоре са више језгара, за четири резолуције екрана, али и подршка за НФЦ.

WP8 уређаји имаће боље перформасе камере, Интернет Експлорер 10, а биће интергрисан и СкајДрајв. Интеграција Скајпа у нови ОС је очекивана, имајући у виду да је Скајп од прошлог октобра у власништву Мајкрософта, а Аполо ће Виндоус Фон корисницима коначно донети Скајп апликацију.

Виндоус фон 8 и Виндоус 8 за десктоп и таблет рачунаре неће имати само исти кориснички интерфејс, сазнаје Покетнаоу, већ и кернел. До изласка ове верзије WP платформе Мајкрософт очекује да ће Маркетплејс продавница апликација имати око 100.000 апликација. Извор: www.b92.net

GLOBUS

dnevnik

Грли ме... наредна 24 сата

Лондону је оборен рекорд у најдужем загрљају на свету. Шест парова је покушало да обори рекорд, али је само четири пара на крају успело да се грли 24 часа и 44 минуте. „Грљење за Гиниса” је организовано на међународној железничкој станици Сент Пенкрас у

Лондону, у оквиру кампање која има за циљ постављање што више рекорда у британској престоници пре почетка летње Олимпијаде. Парови су према правилима званичника књиге рекорда, имали право на паузу од по пет минута сваких сат времена.

гасаца, укључујући и још два униформисана лица на дизалици, која су послата да спусте или отерају тигра с врха зграде. Међутим, уместо да режи и скаче на њих, велика мачка је била невероватно мирна, са једном шапом пуштеном преко ивице. Није их удостојио ни погледа. Пар минута је трајала напетост. А онда су спасиоци уочили шавове на животињи и схватили да се ради само о играчки у природној величини. Мотком са куком су, за сваки случај, извршили последње провере пре него што су је оборили на земљу... Нико није повређен, играчка је изазвала салве смеха и сигурно је се наћи у „трофејној” сали ватрогасаца.

ко вам је до фудбала и забаве, а пре свега смеха, прочитајте ову вест и погледајте видео. Фудбал је најважнија споредна ствар на свету. Милијарде га обожавају, милио га играју, милиони навијају. Измишљен је као забава за широке народне масе. А то је и дан данас. Двојица Норвежана Јохан Голден и Хенрик Елвестад измислили су нови начин пикања фудбала, који до суза насмејава како играче, тако и публику. Њих двојица су дошли на идеју да фудбалерима дају додатну опрему, тако што су их до паса „обукли” у пластичне вреће, а ноге су им остале слободне. Наравно, доток кисеоника им је обезбеђен. Одиграна је и прва експериментална утакмица, између прволигаша Фредрикштада и друголигаша Сарпсборга. У почетку су играчи обе екипе покушавали да заиста играју, али када су „провалили” да је супер кренути на противника и тако га оборити, од фудбала није било ништа. Играчи су се понашали као деца, притом су умирали од смеха баш као и публика. Иначе, постигнута су и три гола, а Фредрикштад је победио 2:1. Мада, кога занима резултат!

Иди, бре, превозом

Н Свануло у пола ноћи

ештачко Сунце тешко две и по тоне обасјало је Лондон. У понедељак ујутру, два сата пре изласка „правог” Сунца, изашло је вештачко, дело уметничке трупе Grayworld и компаније за производњу сокова „Тропиkана” у оквиру заједничке кампање за „светлија јутра”. „Трафалгарско Сунце” се градило шест месеци и величине је 30.000 фудбалских лопти. Тешко је две и по тоне и светли јачином 60.000 сијалица. Интересантно је да је ово „наше Сунце” видљиво из свемира.

еименовани мушкарац из Личестера (28) полагао је теоријски део теста за возаче чак 92 пута, и ниједном га није положио. На полагање испита који поред теоријских питања о вожњи садржи и део са препознавањем неправилних ситуација на видеу неопрезних возача потрошио је скоро три хиљаде фунти, пошто једно полагање кошта 31 фунту. Он практични део - вожњу колима са инструктором - не сме да покуша да положи све док не успе да превазиђе „препреку” звану теоријски тест. Млади Британац не одустаје, али док не положи тест, „смеши” му се градски превоз или вожња таксијем.

Заради на раскиду

аскинули сте, а иза ње/њега је остало хиљаду ситница и поклона који вас подсећају на пропалу везу? Продајте све те ствари и зарадите неки динар. Анабел Ектон (28) из Њујорка покренула је сајт ne ver li ke di tanyway.com (никад ми се није ни сви-

Балон-фудбал – каква забава

Ватрогасци против плишаног тигра атрогасци из Хјустона у Тексасу позвани су да ухвате одбеглог тигра који се попео на врх напуштеног хотела, али тигар је био невероватно миран... На десетине возача је звало ватрогасце и полицију „јер на крову напуштеног хотела у Хјустону седи одбегли тигар”. Позиви су схваћени веома озбиљно, па је у акцију спасавања кренуло једно ватрогасно возило и шест ватро-

sreda8.februar2012.

дело), на којем можете „утрапити” све ствари које сте током везе добили на поклон, а сада не желите очима да видите. Ектонова се на овај потез одлучила недавно, након раскида дугогодишње везе, када су јој, од бившег, остале две авионске карте за Лондон, уметничка слика и неколико комада накита. „Све оне приче да је боље волети и изгубити него никада не волети су ми звучале патетично. Желела сам да урадим нешто драстично”, рекла је Анабел „Њујорк Посту”. „Морамо да наставимо даље. Нема плакања и преједања сладоледом”, додала је она. На сајту се могу наћи понуде за куповину неискоришћених венчаница, вереничког прстења, па чак и свадбених путовања.

Најјачи клинац на свету

огледајте како мали Румун „пумпа” склекове на флашама. Ђулијано Строе прославио се као најјачи петогодишњак на планети претпрошле године, а сада показује своје нове вештине. Малишан који од друге године проводи скоро сваки дан у теретани већ је оборио најбрже време у ходу на рукама са тегом, појавио се на телевизији где је извео 20 „ваздушних” склекова, а сада их ради ослоњен на стаклене флаше.

Ћиху, ћиху, ћиху... хик

У Почиње концерт, не гасите телефоне

метник Лукас Кмит ће на концерту свирати Нокиа мелодију за виолину и клавир. У православној цркви у Словачкој је пре неколико месеци одржан концерт виолинисте Лукаса Кмита. Уметник је свирао, публика уживала, а онда се десило оно што никако не сме да се догоди – зазвонио је телефон. Иако смо замољени да гасимо телефоне у биоскопу, позоришту и на концертима, увек се нађе неки паметњаковић који мисли да то не важи за њега. Када је зазвонио телефон, виолиниста је застао, а онда засвирао добро познату Нокиа мелодију.

једном чешком бару електрични модел воза заменио је конобаре. У ресторану „Витопна” у Прагу више нема конобара, већ пиће разноси електрични возић, и то пругом дугом 396 метара. Овај посебни сет возића коштао је чак 600.000 евра, али власници „Витропне” кажу да се већ исплатио, пошто се посета бару удвостручила јер је муштеријама занимљиво да им возић доноси пиво или грицкалице. Вагони пролазе кроз моделе градова, тунеле, шуме...

Техно-црква

икар у Шведској осмислио је како да привуче младе хришћане на верске службе - тако што ће их претворити у журке. Оле Идестром из Цркве свих светих у Стокхолму наручио је од локалних продуцената посебно осмишљене техно нумере, које пушта у паузама богослужења.

Викар је овим песмама заменио читање цитата из Библије и певање традиционалних химни, а његова црква постала је хит у Стокхолму. „Ретко виђам младе хришћане који буквално играју на седиштима у цркви, али важно је да долазе у Божју кућу”, скромно је рекао „техно-свештеник”.

OGLASi l ^iTUQe

sreda8.februar2012.

Posledwi pozdrav ~oveku i prijatequ

dobrom

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula na{a draga supruga, majka i baka u 57. godini.

Bo`inka Peranovi}

Bati

Bogdanu

24. 12. 1955 - 7. 2. 2012. od porodice Andri}.

Baja sa familijom.

O`alo{}eni: suprug Branislav sa decom i unu~adima. Sahrana }e se obaviti 8. 2. 2012. godine, u [ajka{u, u 13 ~asova.

46716

46708

46722

TU@NO SE]AWE zetu

doc. dr Radojici Mehanxi}u

Sa bolom i tugom javqam svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminuo moj dragi suprug

Tomislav Krvavica

2007 - 2012.

Tast Qubi{a, ta{ta Mila i baka Mica.

Ispra}aj dragog pokojnika obavi}e se u ~etvrtak, 9. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jelena i rodbina.

46710

46704

Dani prolaze ali ni jedan bez se}awa na tebe. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Ne `ubori vi{e, ne hu~e, mirno talasa, u smiraju jave, otplovio je u nezaborav

Rule - Bogdane

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Bo`inki Peranovi} Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage mame i bake. Wena }erka Gordana, zet Miroslav i unu~ad Milo{ i Kristina. 46717

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Bo`inki Peranovi}

Tako retko u dru`ewu, a tako ve~no u se}awu. Tvoji Novakovi}i iz Novog Mesta Slobodan, Vida, Sa{a i Aqo{a.

Weni prijateqi Dara i Milo{ Obrenov sa porodicom.

Weni prijateqi Sne`ana i Radoslav Obrenov sa decom.

46721 46713

Posledwi pozdrav i veliko hvala svom voqenom dedi

ma{ine, {porete, aku mulatore, karoserije, ~i stimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 46140

STUDENTKIWA medicine profesionalno radi sve vrste masa`e u svom lepo opremqe nom stanu. Relaks 1000, komplet 2000, kraqevska 3000. Telefon 062/169-7099. 46673

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46545

KUPUJEM stare auto mobile, staro gvo`|e, ve{

Posledwi pozdrav voqenom

Sa tugom se opra{tamo od

Ru{kuc Bogdana Miji Skaramuci od wegovih unuka: Sowe, \or|a i Nemawe.

Porodica Devi}: Aca, Qiqa i Ivan sa svojom porodicom.

46724

46707

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Miho - Mija Skaramuca

46725

Supruga Ivona.

od: kumova Milivoja i Milene Te{i} sa porodicom.

46720

46718

Dana 7. 2. 2012. godine preminuo je u 84. godini

Samo sestrinsko srce zna koliko je te{ko ostati bez brata.

Aleksandar Grgur

1932 - 2012. posledwi pozdrav od Nikole i Milene.

Bo`inki Peranovi}

1971 - 2012.

Dragoj

Savki

Tomislavu Radinu

46714

Posledwi pozdrav dragoj kumi

preminuo 6. 2. 2012. i da }e se sahrana obaviti u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, u ~etvrtak, 9. 2. 2012. u 12.45 ~asova. O`alo{}eni: supruga Radojka, }erke Biqana i Jelena, zetovi Du{an i Nenad i unuci Sowa, \or|e i Nemawa. 46723

O`alo{}eni: k}i Svetlana, zet Milan sa sinom Aleksandrom, snaha Emilija sa sinovima Bojanom i Stefanom.

Aleksandar Grgur Bato moj, po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju.

Sahrana }e se obaviti 8. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tvoja sestra â&#x20AC;&#x17E;Belkaâ&#x20AC;?.

46706

46709

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda8.februar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 6. februara, u 53. godini preminula je na{a voqena

Danas, 8. februara 2012. godine navr{ava se {est meseci od bolnog rastanka sa mojim voqenim i jedinim bratom

Posledwi pozdrav i zahvalnost za dugogodi{we prijateqstvo i dru`ewe

Nikola Bujak

Savka Ra{eta ro|. Joki}

Radoslavom Pavi}evi}em Mi{om

Sahrana je danas, 8. 2. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Zdravko, sin Jovica, }erka Marija sa porodicama.

Dragi moj Mi{o, tuga i bol za Tobom ne prestaju. Rana je neprebolna. Neizmerno Te voli Tvoja sestra Zaga.

46694

46588

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Na{em Nikoli dajemo ~etrdesetodnevni pomen u subotu, 11. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na Mesnom grobqu, u Bege~u.

Zoranu Petrovi}u

Sin Goran i }erke Gordana i Biqana sa porodicom.

od porodice Ivanovi}.

46685

46688

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

pozdrav

velikom

POMEN Danas, 8. februara, navr{ava se {est meseci od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Savki Ra{eta

Padi Aleksandru

Savki Ra{eta

od devera Marinka sa suprugom Verom iz Kikinde.

od devera Mirka sa porodicom iz Temerina.

46695

46696

Posledwi pozdrav najvoqenijoj sestri

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj priji

Radoslav Pavi}evi} Mi{a Uspomenu na wega ~uvamo u na{im srcima i mislima. Supruga Vukosava, k}erke Zagorka i Darinka sa porodicama. 46589

POMEN

Bolno se}awe na na{eg

dr Branku Mari~i}u Savki Ra{eta

Godina pro|e, tuga i bol u srcu ostade zauvek.

od: sestara Joke i Svetlane sa porodicama.

46697

doc. dr Radojicu Mehanxi}a

Tvoji najmiliji. Hvala za sve lepo i zajedni~ki provedeno prijateqstvo.

46675

POMEN

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene }erke Prijateqi porodica Mudrini}.

na{em bratu, kumu i prijatequ Ugqe{i.

Nikada te ne}emo zaboraviti najmiliji na{. Neute{ni: majka, brat sa porodicom i tetka.

Vidosava Bo`i} 1930 - 2011.

46690

POMEN

31. 12. 2011 - 8. 2. 2012.

Zorka Mihajlovi} 1927 - 2011.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nesebi~no davala. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja deca: Jelica, Nikola, Ranko i Zorica.

46304

Dana 8. februara godi{wica je smrti dragog prijateqa

od porodice Tatalovi}.

46689

^ETRDESET DANA bez tebe.

8. 2. 2007 - 8. 2. 2012.

Savki Ra{eta

od kom{ija iz Narodnog fronta 20.

Slavku Karlovi}u

Danas, na ^enejskom grobqu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj, voqenoj supruzi, majci, svekrvi, ta{ti, babi i prababi. Tvoji najmiliji. 46681

46683

Posledwi pozdrav velikom gospodinu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Branka Mari~i}a Ostaje u lepoj uspomeni kod prijateqa Rexepa, prije Rezije i sviju iz porodice Ali{i}.

46693

46605

Posledwi pozdrav prijatequ, kolegi i saborcu

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je 5. februara iznenada preminula

Ugqe{a Qubojevi}

Savke Ra{eta Otac Manojlo i majka An|a.

od stanara zgrade N. fronta br. 4.

Deja, Lo{ke i Ivan.

46698

Slavku Karlovi}u

46686

Posledwi pozdrav dragoj snahi i ujni

Posledwe zbogom uzletelom an|elu

Bogdanu Ru{kucu

Nevena, Madlen i Du{an.

46674

prerano

46701

POMEN

Darko Na|

Radovan Marjanovi}

2006 - 2012.

8. 2. 2009 - 8. 2. 2012.

„Uvek i u svemu”. Voqeni `ive dok `ive oni koji ih vole.

Pro{le su tri tu`ne godine od kada nisi sa nama.

Mirjana Bogeti} Jovanu Pejakovi}u Ispra}aj na kremaciju }e se obaviti danas, 8. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Savki Ra{eta

Du{an Teofilovi}.

od porodice Vukovi}.

46699

46687

Leni ^upi} od dece i zaposlenih Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo”, Novi Sad.

O`alo{}eni: }erka Olivera i suprug Dragoqub.

323-P

46684

Sa ponosom, tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

46702

46700

tv program

sreda8.februar2012.

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00

Џули Грејем

СЕРИЈА

У постељи Ова еротична драма се врти око љубавних живота и сексуалних проблема ражличитих парова који су на неки начин повезани. Емотивна, дирљива, и понекад, духовита, серија прати парове у соучавању са њиховим највећим проблемима. Улоге: Џули Грејем, Оливија Ламли, Џејмс Торнтон Режија: Џејн Проус, Робин Шеперд (РТВ 1, 20.10) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 00.40

06.30 07.00 07.45 08.35 09.45 10.00 10.25 10.35 11.10 11.40 12.05 12.30 12.40 13.10 15.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 23.40

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Заједно Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: У постељи Документ Биоскоп Војвођански дневник Међународни тероризам од ’45. Серија недеље: У постељи Један на један Документ Биоскоп

Кухињица (мађ) Трансплантације Нови таблоид НС СКУД „Железничар” концерт народног оркестра „Вилине чаробне ноте” ФЛУОШ „Три прасета”, позоришна представа за децу Хајде са мном у обданиште Звончић и Маргарета Питам се питам се Концерт плесног студија „Импулс“ 2.део Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Љубавници и тајне ТВ Баштина Добро вече Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Дуел, филм Фолдер култура ТВ Баштина

13.00 14.30 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља Тема недеље Лице с насловнице Војвођанске вести Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 09.05 09.47 10.04 10.33 11.07 12.00 12.15 12.29 13.13 14.46 15.10 15.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 22.38 23.25 23.52 00.14 01.42 02.38 02.48 04.23 04.55

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 24.00

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Документарни програм Вести Опчињени Повратак у рај Вреле гуме Вести Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Барса ТВ: Барселона – Сосиједад 11.45 Ајакс ТВ 12.00 ФА куп 14.00 НБА уживо 14.15 Копа дел Реј: Атлетик Билбао – Мирандес 16.00 Ускијавање 16.30 ТВС 17.30 Преглед Премијер лиге 18.00 Премијер лига, класик: Блекбурн – Манчестер јунајтед 19.15 Преглед ЕБЕЛ 19.30 Прави НБА 20.00 Фудбал мондијал магазин 20.30 Забавна Премијер лига 21.00 Копа дел Реј: Барселона – Валенсија 23.00 Евролига: Ефес – Олимпијакос 00.45 Копа Италија 1/2 Финале: Милан – Јувентус

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 13.15 13.35 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 23.15 00.15 01.00 01.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Доме, слатки доме Гастрономад Траг Задња кућа Србија Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Треи дана редитеља: Биљана Максић-Пајкић - Брод плови за Шангај, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Било једном у Пекаму, филм Истражитељи из Мајамија Дневник На вртешци Ноћни биоскоп: Филм Доме, слатки доме Гастрономад Треи дана редитеља: Биљана Максић Пајкић „Брод плови за ШПангај”, филм Око Село гори, а баба се чешља

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Две недеље за заљубљивање Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

НА ПО МЕ НА: На РТС 2, у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је

ВАТЕРПОЛО: ЛЕН ЛИГА ШАМПИОНА

Партизан–Вашаш (РТС 2, 18.55)

04.42 05.07

Слагалица Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Плава птица Верујте, али не претерујте Арс практика Зебра, знак, семафор Е-ТВ ТВ мрежа Читање позоришта Наука 2011 Међународна трибина композитора Трезор Плава птица Арс практика Зебра, знак, семафор Узбуна Достојевски Хокеј:СЛО лига, полуфинале: Партизан-Триглав, пренос Звонко Богдан Ватерполо: Лен лига шампиона: Партизан-Вашаш, пренос У свету Беокулт УН Савет безбедности, пренос (програм зависи од преноса седнице) Фестове премијере: Пут у непознато, филм И ја имам таленат Канда, Коџа и Небојша Трезор Ватерполо: Лен лига шампиона: Партизан-Вашаш (р) Хокеј:СЛО лига, полуфинале: Партизан-Триглав (р) У свету Канда, Коџа и Небојша

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.45 14.00 15.10 16.30 17.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

ВОА Слике живота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Мост судбине Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Улови трофеј Двоугао Слике живота Доктор Хаус НЦИС Филм: Патриотске игре НЦИС Филм: Гејси Копаоник Слике живота Ред и закон Филм: Гејси

12.52 13.53 14.15 14.30 14.35 15.28 16.25 18.30 18.55 20.05 20.30 21.00 22.00 23.35 23.55 00.49 01.48 02.50

Хју Грант и Сандра Булок

Две недеље за заљубљивање Прича прати Луси Келсон, сјајну али неуротичну адвокатицу и њеног богатог клијента, неодговорног сноба Џорџа Вејда. Он Луси третира више као дадиљу, него као правницу прихватајући је олако, као и све што поседује. Улоге: Сандра Булок, Хју Грант, Алиша Вит, Дејна Ајви Режија: Марк Лоренс (Прва, 21.15)

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.30 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.10 23.45 00.05 01.55

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Људи које знам Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Афера огрлица Вести Спортски преглед Филм: Ратна млада Саут Парк

Афера огрлица

06.58 07.35 07.40 08.12 08.23 08.34 08.57 09.41 09.55 10.00 10.30 11.00 11.30 12.02

dnevnik

c m y

Париз, 1786. године. Након што њеног оца убију су због политичких погледа, Жан жели да се освети, али и да поврати углед своје породице. Покушава да стигне до краљице, али сви њени напори остају без успеха. Улоге: Хилари Свонк, Сајмон Бејкер, Џонатан Прајс Режија: Чарлс Шајер (Б92, 21.00)

Хилари Свонк

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 02.45 04.15

Добро јутро Магазин ин Тајна љубав Градске вести Гранд парада Сестре Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Кад сам био војник Брачни судија 48 сати свадба Црна хроника Мирис пролећа Филм: Последњи јецај Филм: Полицајац гладијатор Витезови из блата

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма У пратњи оркестра Мише Мијатовића, Ана Бекута пева своје највеће хитове, а жеље гледалаца испуњавају Кевсер Селимова, Зоран Вујичић и Ђорђе Зелчевски. Најлепше песме прате и фолклорни ансамбли, па је забава загарантована. Програм води Тијана Марковић. (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови, уживо поподне Вести Вести Телешоп Граница Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda8.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.54 Луди од љубави 10.20 Путовања железницом 3, док. серија 11.09 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.16 Др Оз, ток шоу 14.11 Реч и живот 14.41 Алпе Дунав Јадран 15.12 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.52 8. спрат, ток-шоу 18.36 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.04 Мисија 21.01 Паралеле 21.29 24 сата 22.21 Отворено 23.05 Дневник 3 00.27 Путем европских фондова 01.42 Ин медијас рес 02.27 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја 04.25 Луди од љубави

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Хитлерова потопљена тајна 10.00 Тајне историје: Краљица девица 11.00 Поздрав 12.30 Велике британске војсковође 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Истина о... 15.00 Дикенсова Енглеска 16.00 Сикерт против Сарџента 17.00 Изгубљени древни градови 18.00 Краљичина сестра 20.00 Коса која је променила историју 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 23.00 Дикенсова Енглеска 00.00 Сикерт против Сарџента 01.00 Изгубљени древни градови

Џу ли ја Стајлс

Легенда о змају Божићна песма Паулинине вратоломије Једнооки Џек Паре кваре Интервју са убицом Краљ Наресуан Ледени торнадо Еротски филмови

Ле де ни тор на до Чар ли Прајс, бив ши на уч ник ко ји је по стао пи сац на уч но фан та стич них де ла, по чи ње да жи ви јед ну од сво јих при ча. У исто вре ме, Фе де рал на На уч на Фон да ци ја гу би кон тро лу над екс пе ри мен том и пре ти да на пра ви ка та стро фу... Уло ге: Марк Мо сес, Ка мил Са ли вен, Кај Ерик Ерик сен Ре жи ја: Сти вен Мон ро (Си не ма ни ја, 22.00)

Џеј с он Борн је би ви ши агент ко ји је про шао вр хун ску обу ку. Уче ство вао је у опе ра ци ји тран сфе ра нов ца у Мо скву то ком ко је је не ста ла ве ли ка сво та. Борн са да жи ви с де вој ком Ме ри, и му чи га ам не зи ја... Уло ге: Мет Деј мон, Џо ан Ален, Џу ли ја Стајлс, Бра јан Кокс, Фран ка По тен те, Га бри ел Ман Ре жи ја: Пол Грин грас (ХРТ 2, 20.45) 07.49 08.19 08.45 09.30 09.59 10.43 11.05 11.29 11.49 12.29 15.06 15.36 16.21 16.43 17.08 18.00 18.20 18.35 19.51 20.00 20.45 22.39 23.22 00.05 00.24 01.06 01.26 02.06

Ка мил Са ли вен

06.00 07.45 08.15 09.55 10.20 11.50 13.35 15.50 17.20 17.45 19.05 20.05 22.00 22.45 23.50 01.30 03.55 05.15

Прича о играчкама 3 Холивуд на снимању Мале тајне Модерна породица Завера ћутања Три мушкарца и беба Рок барка Марс тражи маме Васпитање за почетнике Сваки Џек има своју Џил Борџије Живот као такав Узвратни ударац Срећа Нинџа плаћени убица Секс и град 2 Изгубљени дечаци: Жеђ Узвратни ударац

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Филм: Метеорска олуја

07.05 Поп Пикси 07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ Њујорк 00.00 РТЛ вести 00.15 Планета таме, филм 02.00 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас

Пла нет та ме

Бор н о ва над моћ 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

FEQTON

Мала ТВ Амика Школски сат Серија за младе Алиса Серија за младе Хотел Зомби Туђинци у Америци Бриљантин Миленијски Шиме Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Ватерполо, ЕЛ: Мадост - Југ, пренос Ритам џунгле Ин медијас рес Борнова надмоћ, филм Трачара ЦСИ: Мајами Кет и Ким Веруј ми Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

06.30 Песма из срца 08.05 Смрт у породици 09.35 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 11.35 Љубавна песма 13.05 Страх изнутра 15.00 Чудна фреквенција 17.00 Дубоко у прерији 18.40 Моја ужасна година 20.10 Наоружан и невин 22.10 Изван сумње 00.10 Песма из срца 01.45 Смрт у породици 03.15 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 05.15 Банда на моторима

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.30 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

Бели песак Кад китови дођу Један круг Бубамаре Фриџек Дадли је закон Бејб Робин Худ, принц лопова Милерово раскршће Бели песак Били Медисон Приче

Ка да нео че ки ва на ки ша ме те о ра на гло за у ста ви пу то ва ње све мир ског бро да, пре жи ви са мо де се те ро од ње го вих че тр де се те ро пут ни ка, ко ји се на ђу за гла вље ни на не при сту пач ној, го лој пла не ти... Уло ге: Вин Ди сел, Ра да Ми чел, Кол Ха у сер, Кит Деј вид, Лу ис Фитцџе ралд, Кла у ди ја Блек Ре жи ја: Деј вид Тво хи (РТЛ, 00.15)

Ра да Ми чел

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.00 11.00 12.00 13.00 17.00 19.00 20.00 22.00 22.05 23.05 23.10 23.40 23.45 23.50 00.00 01.15

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде?: Водич из безизлазних ситуација Прљави новац Суперљуди Стена Лија Погранична полиција САД Разоткривање митова Водич из безизлазних ситуација

Олимпијске игре Билијар Футсал Тенис Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Фудбал Сви спортови

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Кли за чи ца па ла на ко шча та ле ђа

е ћи на про фе си о нал них спор ти ста мо гу се умо ри ла. Не ка чу да од де це у спор ту ра ђа ју се с вр се ти ти кад су се упо зна ли са спор том ко ји хун ском ко ор ди на ци јом ока и ру ке, не ве ро ват но са ће им би ти суд би на. За ме не, тај дан је по - ви тљи вим згло бо ви ма ра ме на или фан та стич но ефи чео ми ри сом сла не во де. Као и сва ког ле та, мо ја ка сним цр ве ним крв ним зрн ци ма. Ја сам са мо има ла по ро ди ца про во ди ла је дво не дељ ни од мор на Ја - ужа сно сна жне згло бо ве ру ку. Го ди на ма ка сни је, та дра ну. Од мор на пла жи две не де ље го ди шње био та је ин си сти рао да је за то што сам но си ла ње го ве је прак тич но оба ве зан за европ ске по ро ди це, а ми те го ве од че ти ри ки ло гра ма куд год да сам ишла. Не ни смо би ли из у зе так. Ле то ко јег се нај бо ље се ћам се ћам се баш нај бо ље, па ћу мо ра ти да му ве ру јем на је кад сам има ла пет го ди на. Би ла сам сит на де вој - реч. Кад смо се вра ти ли ку ћи, мо ли ла сам та ту да на чи ца ко ја ни кад ни је ста ја ла у ме сту. Јед ног ју тра сам уста ла, обу кла ку па ћи, бр зо по је ла до ру чак на ста ви да игра те нис са мном јер је Зол тан био ак ти ван играч на европ ин си сти ра ње мај ке и из ским тур ни ри ма за ју ни ле те ла кроз вра та. Као и о ре. Но ви Сад је имао увек, пла ни ра ла сам да са мо че ти ри те ре на за про ве дем дан на пла жи те нис ко је де ца ни су мо пра ве ћи за мр ше не пе гла ко ри сти ти док не на шча не зам ко ве, али мој пу не 12 го ди на. Клуб је та та је па ко вао ку ти ју с имао ели ти стич ки став играч ка ма ко је су баш за ко ји се мо гао ме ри ти с ни мљи во из гле да ле. оним на Вимблдо ну. По „Ку да ће те?“ пи т а ла сто ја ли су оба ве зни про сам. пи си оде ва ња ис кљу чи „Да игра мо те нис“, од во у бе ло, би ло је те шко го во рио је мој брат Зол оси гу ра ти вре ме за тре тан. И он је имао тор бу. нинг, а го то во не мо гу ће „Мо гу ли и ја са ва ма?“ на ћи но вац. Већ сам за бо ра ви ла зам „Не ма про бле ма“, ре ко ве, све што сам чу ла као ми је та та на кон што би ла је реч „игра“ и ни те ни ски клуб ни је хтео сам же ле ла да про пу стим да пу сти пе то го ди шња не ку за ба ву. ки њу на сво је те ре не. „На рав но“, ре као је мој Од нео је клуп ко ка на па та та Ка рољ сме ше ћи се. до пар ки ра ли шта ис пред „Обуј се„. Уле те ла сам у на ше згра де, од се као дуг сво ју со бу фре не тич но ко мад, за ве зао кра је ве за тра же ћи сво је па ти ке. ауто мо би ле уда ље не око Ма ма Естер их је на шла пет ме т а ра. И ето га! и по мо гла да чвр сто ве Има ли смо наш при ват жем пер тле. ни, бес плат ни, увек сло „За ба ви се“, ре кла је бод ни те рен где су про срећ на што ће има ти ма ч а л а те г ле ћ и оче в е те г о в е Оја пи си оде ва ња би ли сло ло ми ра и ти ши не за се бе. То се ни је че сто до га ђа ло. Ра ди ла је цео дан у бод ни. На кон ме сец да на, та та је ви део да сам ра чу но вод стве ној фир ми, ку ва ла је три обро ка озбиљ на па је јед ног ви кен да сео у ауто и во зио се днев но за по ро ди цу, и те две не де ље би ле су је ди - дам са ти док ни је пре шао ита ли јан ску гра ни цу где но вре ме кад је мо гла да се опу сти. Као пе то го ди - је би ла нај бли жа про дав ни ца те ни ских ре ке та за шња ки ња ни сам зна ла да је по не кад по тре бан од - де цу. Ура дио је исто за Зол та на се дам го ди на ра ни је. Иза брао је нај бо љи, за мо та ли су га као по клон, мор. Про шли смо три ули це док ни смо сти гли до ло - уско чио је у ауто и вра тио се истог да на. Та та и ја кал ног те ре на. Та та и Зол тан ски ну ли су на вла ке смо на ста ви ли да игра мо сва ке ве че ри док нас ма ма не по зо ве на ве че ру. Чак и са сво јих ре ке та и по че ли да тад би смо оста ли још ма ло, уда ра ју лоп ту је дан пре ма Но во сад ски те ни ски клуб је све док нас не по зо ве и дру ги дру гом. Чи ни ло ми се да то имао ели ти стич ки став ко ји је пут. То ком ве че ре, Зол тан би тра је чи та ву веч ност, већ сам нам при чао о пред сто је ћим по че ла да се до са ђу јем; ми мо гао да се ме ри с оним на тур ни ри ма, а ја жед но упи ја сли ла сам да ће би ти мно го Вимблдо ну. Ни је до зво ља вао ла сва ку ње го ву реч. за бав ни је. Кад је мој брат ни да се тре ни ра Кад је сти гла зи ма, од лу чи оста вио ре кет да би пио во ла сам да ми је до ста те ни са. ду, ис ко ри сти ла сам при ли без про пи са не, По ву кла сам се из сво је пар ку. Отр ча ла сам, по ди гла ре ис кљу чи во бе ле оде ће кинг-ка ри је ре и за мо ли ла та кет и по че ла да ими ти рам ту да ме упи ше на ча со ве оно што сам ви де ла да је он кли за ња. По ми сли ли би сте да је био љут на кон ра дио. „До бро је, Мо ни ка!“, вик нуо ми је та та с дру ге што је пре шао гра ни це да по др жи мо ју оп сед ну стра не мре же. По слао ми је лоп ту. Во ле ла бих да ка - тост те ни сом, али јед на ко ра до ме је во дио до кли жем да сам опа ли ла дво руч ни бек хенд с основ не ли - за ли шта у пет ују тро као што се од ве зао до Ита ли ни је, да се зве зда та да ро ди ла, али не мо гу. Про ма - је. Ни је га би ло бри га шта ја ра дим, док год сам ши ла сам пр ву лоп ту. Он да дру гу, па и тре ћу. Зол - срећ на. Бу ђе ње у цик зо ре да бих по ку ша ла да тан, по ка зу ју ћи од ре ђе ну ко ли чи ну стр пље ња што стиг нем на кли за ли ште пре хо ке ја ша (мо ра ла сам ни је уоби ча је но код три на е сто го ди шњег ста ри јег да за у змем ма ли део кли за ли шта пре не го што па бра та, пу стио ме је да на ста вим та ко да ди вље за ма - ко ви поч ну да ле те по сву да), бр зо ми је до са ди ло. ху јем ње го вим ре ке том и тр чим на зад и на пред пре - Ни па да ње на мо је ко шча то ду пе ни је би ло ла ко. ко те ре на, не успе ва ју ћи ни шта да по ве жем. Али, Пад на лед бо ли. Ја ко. Про во ди ла сам ви ше вре ме мој та та је од мах при ме тио не што. Ре кет је био ве - на на ле ду не го ус прав но и има ла мо дри це да то лик го то во као и ја, али сам га но си ла као да то ни је до ка жем. Ха љи не за кли за ње су див не – оне су би ни шта. Мој за мах ни је слао лоп те пре ко мре же, али ле мој пр во бит ни мо тив да по ста нем кли за чи ца – фор ма ни је би ла ло ша. Игра ли смо це ло по под не, али ни су вред не то ли ког жр тво ва ња. На кон две не Зол тан и ја смо се ме ња ли на ре ке ту, а ја се ни сам де ље од у ста ла сам од кли заљ ки. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА„ (из да вач: „АЗБО ОК”, То ше Јо ва но ви ћа 2, Бе о град), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/2199–439 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda8.februar2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас сте скло ни дра ма тур ги ји и пре те ри ва њи ма, али и про ме ни рас по л о же ња. Не ће те ми ро ва ти већ би ти фи зич ки ак тив ни. Не мој те пре те ри ва ти ни у че му. Не ки ра ни ји са др жа ји се по но во раз ма тра ју.

BIK 20.4-20.5.

Има те ве ли ка оче ки ва ња од се бе, али и од дру гих. Са ња ри те сво је сно ве, пла ни ра те, па ће те се са ми мо ра ти по тру ди ти и да их оства ри те. Те шко се бу ди те ују тру, по ла ко по чи ње те дан, па се убр за ва те све ви ше.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. februar 2012.

Ни су све при ли ке ни пра ве при ли ке, као што ни су сви при ја те љи увек при ја тељ ски рас по ло же ни. Не ве руј те оно ме што вам се пре зен ту је. Де лу је те по ма ло ха о тич но, што се би, што дру ги ма. Нер во за.

Ни сте у си ту а ци ји да раз мр си те све кон це и ре ши те све за вр зла ме. Мно го при че, пла но ва и су сре та, а ма ло ре а ли за ци је. Шта би би ло ка да и би ло и не про ве ре не из ја ве мо гу вам за ком пли ко ва ти дан. По слу шај те парт не ра.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак и до но си вам про ме њи ве окол но сти и осе ћа ња. При сут ни сте у јав но сти, дру штве ни и оми ље ни, при хва ће ни, где год да се на ђе те. С парт не ром се раз у ме те и на до пу ња ва те.

Мо же те да иде а ли зуј те парт нер ски љу бав ни од нос, још да нас ви ше не го ина че, и за ве ди те дра гу осо бу. Не про пу сти те шан су да вам бу де ле по. Јер, већ од су тра, Ве не ра ме ња знак.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је ста бил на и све бо ља и бо ља. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и не мој те се и су ви ше за ма ра ти сва ко днев ним оба ве за ма ни сит ни ца ма. Ви ше се од ма рај те.

Ваш за штит ник Ју пи тер са ња ри сво је сно ве, у до слу ху с ми стич ним Неп ту ном. Пу туј те! Мо же те не где иза ћи у јав ност и ле по се про ве сти. Мо же те се за љу би ти и за не ти. Иза бе ри те са ми.

На рад ном ме сту мно го ко му ни ци ра те и са ра ђу је те. Бу ди те до след ни и др жи те по сао под кон тро лом. У свом до му не гуј те иди лич ну ат мос фе ру с уку ћа ни ма. Не пла ни ра ни нов ча ни тро шко ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До пу сти те парт не ру да бу де ис тра жи тељ жи во та и ме ђу соб ног од но са. Уко ли ко због при су ства Са тур на у ва шем зна ку де лу је те и су ви ше стро го, ба ри је ре и гра ни це ће по пу ца ти са ме од се бе.

Из ва шег зна ка је от пло вио Неп тун, ко ји вас је збу њи вао по след њих ме се ци. По ста ли сте ре ал ни ји и ја сни је са гле да ва те сво ју по зи ци ју. Бу ди те оп ти ми ста јер је ста ње све сти нај ва жни је.

Ни сте кон цен три са ни за би ло шта, али за то ма што ви ти је сте. Има те ра зно ра зне иде је, од ко јих би сте по не што мо гли и оства ри ти, по ка за ти, при ка за ти. Кра ћи пут пре ва зи ла зи оче ки ва ња. Љу бав је на ва шој стра ни.

TRI^-TRA^

У срећној вези V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

-9

Subotica

-8

Иако „не воли да прича о приватном животу”, пливач Ми ло рад Ча вић је потврдио да има нову девојку, као и да су заједно већ пола године. Он је у „срећној вези” са глумицом Ми ли цом Ми ло са вље вић (21). - Признајем да сам у вези, али не бих много причао о томе... Иако волим црнке, некако ми боље иде са плавим девојкама - рекао је Чавић часопису „Стори”. Што се тиче његове љубави са Ива ном Ђе ри си ло која га је прошле недеље испратила у Милано, Чавић каже да му је она „само другарица”, као и да се нада да ће то заувек и остати. - Била је велики део мог живота и надам се да ће то тако и остати. Наше породице су блиске и изузетно се поштују - рекао је Милорад Чавић.

хладно , без Снега

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма хлад но и су во вре ме уз де ли мич но раз ве дра ва ње па ће би ти и сун ча них ин тер ва ла. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни. Rim При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -12, а мак си мал на London Sombor -8 око -9 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве о ма хлад но и су во вре ме уз де ли мич но раз ве дра Kikinda -8 Cirih ва ње па ће би ти и сун ча них ин тер ва ла, али је на се ве ру Вој во ди ни по Vrbas -9 не где мо гу ћа ма гла. Ду ва ће слаб, на ју гу до уме рен ис точ ни ве тар. При Berlin B. Palanka -9 ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -14, а мак си мал на -8 Beч сте пе ни. -8 Varшava Zreњanin СР БИ ЈА: Хлад но и ве ћи ном су во вре ме. Слаб снег ће про ве ја ва ти S. Mitrovica -9 још са мо по не где на ју гу и ју го за па ду Ср би је. На се ве ру сле ди де ли мич Kijev но раз ве дра ва ње па ће би ти и сун ча них ин тер ва ла, али је по не где мо Ruma -8 гу ћа ма гла. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор Moskva ма ле. Тем пе ра ту ра од -15 до -7 сте пе ни. -8 Oslo Panчevo Прогноза за Србију у наредним данима: У че твр так ују тру вр ло ја -10 ки мра зе ви, ис под -20 сте пе ни у мно гим кра је ви ма. У Вој во ди ни и у ко - St. Peterburg Vrшac тли на ма је мо гу ћа ма гла. За ви кенд облач но са сне гом ко ји по чи ње у пе Atina Srbija так. Та да ће па сти но вих 10 до 30 цм сне га, нај ви ше на за па ду Ср би је. Beograd -8 Pariz Kragujevac

-9

K. Mitrovica -8 Niш

-9

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ће би ти не што по вољ ни је, али тер мич ки усло ви зах те ва ју опрез код хро нич них бо ле сни ка. Пре по ру чу је се аде кват на за шти та од ни ских тем пе ра ту ра.

5 7 3 -6 -7 -6 -10

VIC DANA Ку пио Му јо Фа ти ди ја мант ски пр стен, срет не га Ха со и пи та га: - Му јо, бо лан, зар Фа та ни је хте ла спорт ски ауто за ро ђен дан? - Је сте, али где да на ђем ла жни ауто - од го во ри му Му јо.

-15 -15 -3 -11 9 -2

Minhen

-8

Budimpeшta

-8

Stokholm

-2

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

120 (-24)

Slankamen

192 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

184 (-16)

Zemun

250 (-13)

Bogojevo

159 (-13)

Panчevo

272 (-12)

Smederevo

452 (-10)

Baч. Palanka 190 (-15) Novi Sad

153 (-17)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

175 (0)

S. Mitrovica

117 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (0)

Beograd

198 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

178 (-12)

NERA

Hetin

40 (-6)

TISA

78 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja