Dnevnik 8.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 8. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23369 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VOJVODINA ME\U DESET NAJPERSPEKTIVNIJIH EVROPSKIH REGIONA

Pokrajina ju~e u Kanu dobila priznawe

str. 2

I N T E R V J U : MLA\AN DINKI], LIDER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

S Tadi}em mo`da u vladu, a na izbore nikako

NASLOVI

Ekonomija 4 Guverner: Kakva privreda, takav dinar 4 Korejci grade fabriku u Novoj Pazovi

Nov~anik

str. 3

Novi Sad

DINAR POGURAO CENE UVOZNE ROBE, A STANDARD PADA

Od poskupqewa je gore samo na{e siroma{tvo

str. 6

7 Performans „Stop nasiqu” povodom Dana `ena 8 Trgovci retko mare za reklamacije kupaca

Vojvodina 11 Samozapo{qavawe u sredwem Banatu

Crna 14 U Ba~kom Petrovom Selu civilne stra`e ostaju

Ekologija

TAK SI STI SA [A RO KVI] I RA DO SLAV KU KI] PRI MER PO [TE WA

22 Zelene investicije u energetiku Vojvodine

Foto: N. Stojanovi}

6 Meso }emo jesti po starim cenama 6 Krediti se smawe, rate porasle

8. MART, PRAZNIK @ENA

Na poslu mawa plata, a ku}a na le|ima

str. 13

ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU LIDERU RADIKALA U HAGU

Tu`ioci tra`e 28 godina zatvora za [e{eqa

Foto: N. Stojanovi}

str. 15

Nov~anik sa 28.000 evra vratili vlasniku SPORT

n ODBOJKA[I VOJVODINE n FUDBALERI VOJVODINE DOMA]INI RIBNICI U POSETI OSNOVCIMA

Malo toplije

str. 7

Najvi{a temperatura 9 °S str. 16 – 21

n RASPOREDI VOJVO\ANSKIH FUDBALSKIH LIGA

2

POLiTikA

~etvrtak8.mart2012.

dnevnik

VOJVODINA ME\U DESET NAJPERSPEKTIVNIJIH EVROPSKIH REGIONA

izBori Na k im

Do bri}: Na da mo se lo kal nim iz bo ri ma Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Zve ~an Do bro sav Do bri} iz ra zio je na du da }e lo kal ni iz bo ri ko je }e 13. mar ta ras pi sa ti pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}De ja no vi} bi ti odr `a ni i na Ko so vu i Me to hi ji, ali je ka zao da za to ni su do bi li obe }a we pred sed ni ce par la men ta.

Do b ri} je za Te l e v i z i j u „Most„ iz Zve ~a na re kao da }e, ako lo kal ni iz bo ri ne bu du odr `a ni i u op {ti na ma na Ko so vu i Me to hi ji, to bi ti „pr vi ko rak prav nog pri zna va w a Re p u b li k e Ko s o v o i prav nog od ri ca wa od Ko so va i Me to hi je u sa sta vu Sr bi je„.

– Sa da ne po sto je ne ke lo kal ne vla sti pod me |u na rod nim pro t ek t o r a t om, ili su skup {ti ne srp ske ili su al -

ban ske, i ako ne bu de mo odr `a li iz bo re u ustav no-prav nom si ste mu Sr bi je, zna ~i da tre ba da o~e ku je mo iz bo re i for mi ra we lo kal nih skup {ti na u si ste mu la `ne Re pu bli ke Ko so vo ko ju mi ne pri zna je mo, ne pri zna je je ni Re pu bli ka Sr bi ja, ali ni dve tre }i ne ze ma qa u sve tu – re kao je Do bri}.

Po we go vim re ~i ma, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} im je ka za la da }e po {to va ti Ustav Sr bi je i ras pi sa ti iz bo re u svim op {ti na ma u ko ji ma je lo kal nim sa mo u pra va ma is te kao man dat, kao i da je iz ra zi la na du da }e oni bi ti i spro ve de ni.

Me |u tim, Do bri} je ka zao da im je pred sed ni ca par la men ta ka za la i da „ni je u we noj nad le `no sti i we noj mo }i da iz bo ri i bu du spro ve de ni”.

Ni ko li}: Ne de li ti Sr be Na ~ el n ik Ko s ov s ko-po m o rav skog okru ga Dra gan Ni ko li} oce nio je da lo kal ni iz bo ri ko je or ga ni zu je Sr bi ja tre ba da bu du or ga ni zo va ni i odr `a ni na ce lom Ko so vu, kao i da Sr be ne tre ba de li ti na one se ver no i one ju `no od Ibra.

Ni ko li} je za Ra dio KiM iz ^a g la v i c e ka z ao da je, po

Usta vu, Sr bi ja je din stve na te ri to ri ja i da iz bo ri na svim ni vo i ma tre ba da se odr `e na ce loj te ri to ri ji. On je kao naj ve }i pro blem is ta kao „po de lu Sr ba na ju `no i se ver no od Ibra„.

– Ne ko o~i gled no pra vi tu po de lu i ta po de la mu je ko ri sna, na ma ni je – re kao je Ni ko li}.

Po kra ji na ju ~e do bi la pri zna we u Ka nu Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} oce nio je da pri zna we Voj vo di ni ko ja je svr sta na u „top 10 evrop skih gra do va i re gi o na za stra ne di rekt ne in ve sti ci je (SDI)” pred sta vqa „iz u zet no do bru i va `nu vest„ jer, uz kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, obez be |u je no vi am bi jent za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja.

– Ima mo po vi {en ste pen in te re so va wa za ula ga wa u Voj vo di ni. Ne mo `e mo da se od bra ni mo od stra nih in ve sti to ra ko ji su

Ne mo`emo da se odbranimo od stranih investitora (Bojan Pajti}) za in te re so va ni za ula ga we u Voj vo di nu i za raz go vor s na ma – is ta kao je Paj ti} ju ~e u Ka nu, gde je pri mio ovo pri zna we ko je do de qu je „Faj nen {el tajms”.

On je na veo da je Voj vo di na do bi la pri zna we kao ~e tvr ta od 110 evrop skih re gi ja u obla sti efi ka sno sti stra nih ula ga wa, do dav {i da vi {e od 80 od sto stra nih in ve sti to ra u Po kra ji ni ~i ne in ve sti to ri iz EU. – Is tak nu ti svet ski fi nan sij ski stru~ wa ci, oku pqe ni oko „Faj nen {el taj msa”, pro ce ni li su i oce ni li vr lo vi so ko na {e na po re u iz grad wi in fra struk tu re, u iz ra di pro stor nih pla no va, u po dr {ci i fi nan si ra wu no vih rad nih me sta, kao i u po -

dr {ci sva kom in ve sti to ru ko ji do |e na na {e pod ru~ je kroz voj vo |an ski Fond za po dr {ku stra nim ula ga wi ma – re kao je pred sed nik voj vo |an ske Vla de.

Od 110 pri ja vqe nih evrop skih re gi o na, Voj vo di na je u{la me |u de set naj bo qih, a

Je {i}: Do kaz da smo pri vla~ ni

Ar si}: Za par la men tar ne ne ma pro ble ma Na ~el nik Ko sov skog okru ga Go ran Ar si} iz ja vio je ju ~e da odr `a va we lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji u ovom tre nut ku za vi si od mno go raz lo ga, a naj vi {e od do go vo ra s me | u n a r od n om za j ed n i c om.

Ar si} je re kao da su, po Usta vu Sr bi je, pred sed nik Re pu bli ke i pred sed nik Skup {ti ne oba ve zni da iz bo re na svim ni vo i ma ras pi {u na ~i ta voj te ri to ri ji, ali da za odr `a va we lo kal nih iz bo ra na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je mo ra da po sto ji sa gla snost me |u -

na r od n e za j ed n i c e, pre n o s i KiM ra dio.

– Na to nas oba ve zu je Re zo lu ci ja 1244, ta ko da }e se, osim do bre vo qe dr `a ve Sr bi je, od lu ka o ras pi si va wu lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji do ne ti u do go vo ru s me |u na rod nom za jed ni com – re kao je Ar si}.

Po we go vim re ~i ma, par la men tar ni iz bo ri bi }e odr `a ni jer ne ma ni ka kvog pro ble ma, ali za lo kal ne se o~e ku je da se u ro ku od de set da na re {i da li }e ih bi ti na Ko so vu.

„Ko ha di to re”: Bez lo kal nih iz bo ra Sr bi ja }e na Ko so vu or ga ni zo va ti par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re, ali ne i lo kal ne, {to }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} oprav da ti Re zo lu ci jom 1244 Sa ve ta bez bed n o s ti Uje d i w e n ih na c i j a ili teh ni~ kim ne mo gu} no sti ma, pi {e ju ~e „Ko ha di to re„, po zi va ju }i se na ne i me no va ne me |u na rod ne iz vo re.

Po tim iz vo ri ma, iz bo ri za Skup {ti nu Sr bi je }e, na zah tev Pri {ti ne, bi ti odr `a ni u

de lo vi ma Ko so va gde Sr bi ~i ne ve }i nu sta nov ni {tva, {to pred s ta v qa kom p en z a c i j u za za bra nu ne kih me |u na rod nih ak te ra da Be o grad or ga ni zu je lo kal ne iz bo re na Ko so vu, na vo di list.

Po me |u na rod nim iz vo ri ma, iz bo ri za Skup {ti nu Sr bi je ne ma ju ni ka kav efe kat na Ko so vu, dok se od u sta ja wem od lo kal nih iz bo ra od ba cu ju srp ske pa ra lel ne struk tu re vla sti na se ve ru Ko so va.

Euleks: Od 1. ju na oba ve zne ta bli ce KS ili RKS Svi gra |a ni Ko so va ko ji vo ze auto mo bi le mo ra ju do 1. ju na ima ti KS ili RKS ta bli ce, ko sov sku li~ nu kar tu, vo za~ ku i sa o bra }aj nu do zvo lu, na vo di se u let ku ko ji je Euleks de lio na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Br wak i Ja ri we. Euleks je u let ku na veo i da su sva do ku men ta po treb na za ula zak na Ko so vo i iz la zak s Ko so va od re |e na do go vo rom o slo bo di kre ta wa ko ji su de le ga ci je Be o gra da i Pri {ti ne po sti gle u Bri se lu. Za gra |a ne ko ji `i ve na se ve ru Ko so va, cen tar za re gi stra ci ju bi }e u Op {tin skom ci vil nom re gi star skom cen tru u se ver noj Ko sov skoj Mi tro vi ci, i to se od no si na sta re i no ve ta bli ce ko je iz da je MUP Sr bi je.

Pred s ed n ik Skup { ti n e op { ti n e Zve ~ an Do b ro s av

Do bri} re kao je da ko sov ski Sr bi to ne }e do zvo li ti i da }e pro te sto va ti jer je re~ o ogra ni ~a va wu slo bo de kre ta wa ko ju Euleks spro vo di nad Sr bi ma na Ko so vu.

– Eto {ta nas ~e ka ako pri hva ti mo da Euleks po sta vi gra ni cu! To je naj na sil ni ji vid di sci pli no va wa gra |a na, pro me ne dr `a vqan stva, ve re i na ci je. Za re gi stro va no vo zi lo i li~ nu kar tu po treb no je ima ti iz vod iz kwi ge ro |e nih i dr `a vqan stvo, u ko jem pi {e da ni smo dr `a vqa ni Sr bi je, da ni smo Sr bi ve} da smo Ko so va ri – re kao je Do bri}.

On je na veo da je to jo{ je dan raz log zbog ko jeg gra |a ni pro te stu ju i spre ~a va ju Euleks da se na se ve ru Ko so va slo bod no kre }e.

dva voj vo |an ska gra da, In |i ja i Srem ska Mi tro vi ca, osvo ji la su dru go i tre }e me sto po istom kri te ri ju mu, dok je Su bo ti ca za u ze la de se to me sto u ka te go ri ji „top SDI stra te gi je gra do va”.

B. D. S.

– Upr kos kri zi, to kom po sled we dve go di ne ima mo pet ve li kih pro je ka ta ko ji su ove go di ne u fa zi re a li za ci je i dva o ko ji ma upra vo pre go va ra mo – is ta kao je gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i}. – Di rek tor „Hen ke la„ je ob ja vio da ta kom pa ni ja `e li da in ve sti ra i u tre }u kom pa ni ju u In |i ji, i to je do bra po ru ka i za sve bu du }e ve li ke in ve sti to re i do kaz da, iako ni smo u Evrop skoj uni ji, i te ka ko mo `e mo da se tak mi ~i mo i pri vla ~i mo in ve sti to re iz EU.

Ne di mo vi}: Srem mo `e mno go – De fi ni tiv no se po ka za lo da Srem obi lu je mo gu} no sti ma za in ve sti ci je i na dam se da }e na gra da ko ju su do bi li Srem ska Mi tro vi ca i In |i ja bi ti do dat ni pod sti caj ko mu ni ka ci ji sa svim bu du }im po ten ci jal nim in ve sti to ri ma – re kao je gra do na ~el nik Srem ske Mi tro vi ce Bra ni slav Ne di -

mo vi}. – Me sto ko je je pro te kle de ce ni je obi lo va lo za tva ra wem fa bri ka i ve li kim bro jem ne za po sle nih, da nas do bi ja pot pu no no vu di men zi ju i ve li ko mi je za do voq stvo {to se Srem ska Mi tro vi ca da nas pro mo vi {e na ovaj na ~in i otva ra vra ta in ve sti ci ja ma ko je }e sma wi ti ne za po sle nost.

POVERENIK RODOQUB [ABI] PROZVAO PARLAMENTARCE:

Za ko ni ne sme ju ~e kati Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti oce nio je ju ~e da bi, sa sta no vi {ta ostva ri va wa i za {ti te qud skih pra va, bi lo vr lo {tet no uko li ko bi ak tu el ni sa ziv Na rod ne skup {ti ne pro pu stio da u pe ri o du do kon sti tu i sa wa no vog do ne se ne ke, ve} znat no ra ni je pri pre mqe ne, za ko ne za ~i je ne u sva ja we ne po sto je ni ka kvi oprav da ni raz lo zi.

Po ve re nik je po seb no na gla sio ve li ki zna ~aj usva ja wa za ko na o op {tem uprav nom po stup ku, iz me na i do pu na Za ko na o za {tit ni ku gra |a na i do pu na Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, i pod se tio na ~i we ni cu da je u skup {tin skoj pro ce du ri jo{ iz ve stan broj za ko na ~i je usva ja we bi bi lo vr lo ko ri sno, ka ko sa sta no vi {ta ostva ri va wa pri o ri te ta u okvi ru pro ce sa pri bli `a va wa EU, ta ko, {to je po seb no va `no, i sa sta no vi {ta una pre |e wa i za {ti te pra va gra |a na.

– Usva ja we Iz me na i do pu na Za ko na o za {tit ni ku gra |a na u ovom tre nut ku sma tram mo `da naj bit ni jim. Na i me, wi ho vo ne u sva ja we bi, u ko re la ci ji s dru gim okol no sti ma, mo glo ima ti za po sle di cu i blo ka du ra da ove, sa sta no vi {ta za {ti te qud -

skih pra va, iz u zet no zna ~aj ne in sti tu ci je – upo zo rio je [a bi}.

On je isto vre me no pod se tio na to da usva ja we no vog za ko na o op {tem uprav nom po stup ku Evrop ska ko mi si ja, u okvi ru pro ce sa na {eg pri bli `a va wa EU, svr sta va u sam vrh li ste pri o ri te ta.

– A jo{ va `ni je je to {to je za kon du go i se ri o zno pri pre man, pro {ao ozbiq nu jav nu ras pra vu, ~i ji re zul tat je kva li te tan, mo de ran tekst ~i je usva ja we bi pred sta vqa lo zna ~a jan do pri nos kva li tet ni jem ra du ve li kog bro ja or ga na vla sti i e f i k a s n i j e m ostva ri va wu pra va gra |a na u po stup ci ma pred tim or ga ni ma – pod vla ~i [a bi}. – Osim na ve de nih za ko na, Na rod noj skup {ti ni je do sta vqen jo{ od re |e ni broj pred lo ga za ko na ko ji po svo joj sa dr `i ni objek tiv no ne bi sme li bi ti spor ni sa sta no vi {ta vred no snog si ste ma ni vla sti ni opo zi ci je, a ~i je usva ja we bi, sa sta no vi {ta pra va gra |a na, mo glo bi ti ve o ma ko ri sno. Po sla ni~ ke gru pe u Na rod noj skup {ti ni to bi mo ra le ima ti u vi du, na dam se i da ho }e, i ape lu jem na wih da ove za ko ne usvo je.

S. Stankovi}

Vu ~i ni}: Ra di mo kako treba – Do ka za li smo da ni je sa mo jef ti na rad na sna ga bit na za pri vla ~e we in ve sti to ra ne go i stra te gi ja pre ma stra nim ula ga ~i ma. Pri zna we je sa mo do kaz da smo na{ pri mar ni za da tak za pri vla ~ e w e in v e s ti t o r a oba v i l i ka k o tre ba – re kao je pri ma ju }i na gra du gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa {a Vu ~i ni}.

S. I.

VESTI Ta di} o `e na ma Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e na kon fe ren ci ji „Prin ci pi osna `i va wa `e na”, da je je dan od cen tral nih pro ble ma ko ji spre ~a va ju raz voj Ju go i sto~ ne Evro pe i Sr bi je to {to je u dru {tvi ma re gi o na do mi nan tan prin cip kon flik ta, ume sto prin cip mi ro qu bi vog re {a va wa pro ble ma.

– Da nas po sto ji uve re we da u skan di nav skom sve tu po sto ji vi {i ni vo za stu pqe no sti `en skog prin ci pa i da se on ogle da u u~e {}u `e na na naj vi {im po li ti~ kim funk ci ja ma. Me |u tim, u~e {}e `e na u po li ti ci ni je uslov bez ko jeg se ne mo `e, mo `e se i na dru ga ~i ji na ~in po {to va ti `en ski prin cip – re kao je Ta di}.

SBB ide sam Sa vez ba~ kih Bu we va ca na pred sto je }e iz bo re }e da iza |u sa mo stal no, a no si lac li ste }e bi ti Mir ko Ba ji}. Stran ka za stu pa in te re se bu we va~ kog na ro da i svih gra |a na ko ji `e le pro me ne. Pr vi ~o vek par ti je Mir ko Ba ji} je re kao da }e po sle iz bo ra for mi ra ti ko li ci ju sa stran ka ma ko je raz mi {qa ju sli~ no kao oni, po put SPO-a, ko ji im je stra te {ki part ner. Pro gram po me nu te par ti je }e bi ti pred stva qen gra |a ni ma ka da se ras pi {u iz bo ri i no si na ziv: “Za bo qu Su bo ti cu – Mir ko Ba ji}”.

– Na {a po ru ka gra |a ni ma je da ne slu {a ju {ta po li ti ~a ri go vo re ve} da gle da ju {ta ra de. Gra |a ni ne bi tre ba lo da na se da ju na obe }a wa po li ti ~a ra, a na ro ~i to DS-a, i zbog to ga tra `im da svi pod ne su imo vin ske kar te da bi se vi de lo ko li ko su se pro me ni le ili osta le iste od ka da su na vla sti – is ti ~e Mir ko Ba ji}.

S. I.

c m y

politika

dnevnik

MLA\AN DINKI], LIDER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

INTERVJU

S Tadi}em mo`da u vladu, a na izbore nikako – Ujediweni regioni Srbije i Demokratska stranka }e, bez ikave sumwe, biti politi~ki konkurenti na ovim izborima, i na parlamentarnim, i na predsedni~kim. Ve} smo doneli odluku na Upravi URS-a da idemo samostalno, i o~ekujem dobar izborni rezultat na svim nivoima, posebno na lokalnim izborima – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ lider URS-a Mla |an Din ki}, koji je iskqu~io mogu}nost da se u nekim kombinatorikama, o kojima se spekuli{e u politi~kim krugovima, na|e u predizbornoj koaliciji s demokratama, kao ni sa SNS-om.  Kako se odvijao va{ susret s predsednikom Tadi}em u @enevi, da li ste se pozdravili, razgovarali?

– Naravno, to je stvar kulture.

Tadi} mi je ~estitao za „Fijat“ s obzirom na to da je ju~e prezentovan novi model 500 L koji }e se proizvoditi u Kragujevcu. Ipak, na{e stranke }e biti politi~ki konkurenti na ovim izborima, bez ikakve sumwe.  Lo{e su prognoze za URS na izborima, a svi pri~aju i o „Mla|inom ~arobnom {tapi}u“. Imate li ga i za ove izbore?

– Nikada nisam imao ~arobni {tapi} nego su nas uvek potcewivali, {to ~ine i sada, i to drasti~no, jer nikada nismo boqe stajali, daleko boqe nego izborne 2006. godine kada smo bili ~etvrti. Drugo, ta frizirana istra`ivawa gura DS jer nas se boje. Po na{im istra`ivawima, na lokalnim izborima bi trebalo da osvojimo najboqi rezultat s 560.000 glasova, a nemogu}e je, ako to uspemo – a ho}emo – da na republi~kom nivou ne zabele`imo dobar rezultat. Sav taj psiholo{ki rat koji vode protiv nas vidim samo kao strah konkurencije, koja je svesna ~iwece da }e te{ko mo}i da na-

 Dakle, mislite da }e URS bez problema pre}i cenzus i u}i u parlament?

– To se ne postavqa kao pitawe ni u jednom objektivnom istra`ivawu, a nama nije ciq da budemo u parlamentu, to svaka dobro organizovana stranka mo`e.

Imamo dve mogu}nosti. Jedna je

da zajedno s na{im budu}im partnerima vodimo ovu dr`avu na na~in druga~iji od dosada{weg, po{to smo protiv dosad vo|ene centralisti~ke politike, koja je dovela do velikog raslojavawa i regionalnih razlika u Srbiji.

Do{lo je vreme da se od spoqne politike okrenemo unutra{woj, na{im gradovima i regionima, jer je dosta vi{e zamagqivawa o~iju gra|ana spoqnom politikom. Evropske integracije su dobra stvar za na{e gra|ane, ali nedovoqna. Da bi gra|ani osetili promene, moramo krenuti u decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, kao i u ozbiqne, a ne {minkerske reforme. Zato nam je potreban jak premijer, i mnogo je va`no kakvog }e Srbija imati premijera. Potreban nam je pre-

Ni{ta nije nemogu}e  Promena Ustava?

– Neophodna je da bi svi krajevi Srbije dobili jednake {anse. Danas su Vojvodina i Beograd jedina dva prava regiona u Srbiji, prva formalni, drugi su{tinski. Centralna Srbija nema takvu mogu}nost za br`i razvoj i ustavne promene treba da omogu}e svim regionima jednake {anse, mogu}nost sopstvenih prihoda, samostalnog odlu~ivawa o razvoju saobra}ajne infrastrukture, ekologiji, nekim segmentima u obrazovawu s dodatnim nastavnim predmetima u specifi~nim sredinama. Mislim da bi se tada Srbija boqe razvijala jer bi je vi{e qudi pokretalo. Na ~elu regiona bi bili qudi koji imaju inters lokalpatriotskog karaktera da u svom kraju urade najboqe mogu}e, a Republi~ka vlada s predsednikom bi sve to trebalo da objediwuje u ciqu efikasnijeg razvoja Srbije.  Promena Ustava je nemogu}a bez dogovora DS-a i SNS-a. Da li je on, po vama, mogu}?

– Meni u srpskoj politici ni{ta ne izgleda nemogu}e jer, prvenstveno, jo{ uvek nismo ~uli da se predsednik DS-a Boris Tadi} jasno odredio da ne}e ulaziti u postizbornu koaliciju sa SNS-om ni pod kojim uslovima. Jo{ uvek nismo ~uli ni ime kandidata DS-a za premijera, mada ima vremena s obzirom na to da izbori jo{ nisu raspisani, i samo konstatujem da se od svake ozbiqne stranke koja ide u kampawu o~ekuje da saop{ti imena kandidata za najva`nije funkcije. pravi ideolo{ki ~istu Vladu bez nas. To zna~i da DS, ako ne}e sa SNS-om, nema {anse da bez URS napravi novu vladu. Zbog toga i vidim oklevawe Borisa Tadi}a da saop{ti da ne}e napraviti vladu s To mi sla vom Ni ko li }em jer mi ne}emo i}i u vladu s DS-om ako dobijemo nekog novog Mir ka Cvet ko vi }a i ako se ne ide na regionalizaciju i decentralizaciju i promenu sistema u Srbiji.

mijer koji ne}e slu{ati sve naloge predsednika, koji }e voditi ozbiqnu unutra{wu i spoqnu politiku. Predsednik treba da zadr`i svoje zna~ajne ingerencije koje ima u vo|ewu spoqne politike, i tu vidim wegovu ulogu.

Ali Srbiji ne treba premijer koji je lutka, nego koji misli svojom glavom i ima hrabrost da sprovede neophodne reforme, koje ukqu~uju i razbijawe raznih

konkusima stru~wacima da vode javni sektor nema nikakve veze s krizom, kao ni reforma sistema PDV-a, da se pla}a po naplati robe. Svetska ekonomska kriza nam onemogu}ava br`i rast izvoza, ali i mi ne koristimo one potencijale koji mogu dati rezultate, a to je ve}e ulagawe u poqoprivredu. Zato URS smatra da treba da se udvostru~i buxet za poqoprivredu i ponovo vrate bespovratna sredstva za investicije u wu da bismo podigli konkurentnost. Izvoz najvi{e mo`emo pove}ati u tom sektoru, i automobilskoj industriji s novim „fijatom“.  U trenutku kada brojke govore o gotovo milion nezaposlenih, ogromnom broju qudi na socijalnoj pomo}i, kada se i s vrha dr`ave najavquju ne nova zapo{qavawa, ve} bitka da se o~uvaju postoje}a radna mesta, {ta }e URS obe}ati bira~ima a da bude po narodnoj „da se ma`e na hleb“?

– Nemogu}e je ~udo uraditi u kratkom roku dok ne pro|e kriza, ali mo`e ono o ~emu sam govorio, kao i pomo}i zanatlijama i malim kom nivou sa SNS-om i SRS-om, ni preduze}ima kroz ukadiwawe pod kojim uslovima, i ma kakva brojnih parafiskalnih nameta, i imena da stave na svoje liste, to na to je prva stvar koju treba uradinas ne}e uticati. Imena qudi za ti, dakle poreska reforma, i plan najodgovornije funkcije u dr`avi potpune eliminacije buxetskog sigurno }e opredeliti bira~e, a i deficita do kraja mandata nove na{ stav. Mi ne vlade, a ja sam kao `elimo da budemo u ministar finanvladi koju bi opet sija pokazao da je Mi ne `elimo da vodio neki novi mogu}e, dodu{e budemo u vladi koju bi to Mirko Cvetkovi}. u boqim vremeniopet vodio neki novi ma, od 2004. do Ne mislim na ovoga Mirko Cvetkovi} Mirka, ve} bilo 2006. godine. To se koga, a takvih, koji mo`e, ali mislim nemaju nikakvu poda je narodu, od saliti~ku odgovornost, mo`ete na}i me ~iwenice da nam ne cvetaju runa stotine, i kada se zavr{i man`e, mnogo te`e to {to ne vidi da dat qudi ih brzo zaborave, ali zapostoji ideja i strategija o tome to se nepovratno izgubi vreme kako oporaviti i modernizovati zbog ne~iwewa nu`nih reformi. dru{tvo. Svima je sada te{ko, ~ak i Nema~koj, i qudi shvataju da po Koliko su izvesne kalkulacije o odr`avawu i predsedstoji nenormalna ekonomska krini~kih izbora, odnosno opza, ali im,po meni, smeta impo{tih, i da se obave ~ak i 22. tentnost premijera, ministra fiaprila? nansija i kqu~nih qudi u dr`avi – To nas ne bi iznenadilo. S da makar olak{aju situaciju konaspekta u{tede i privrede, to bi kretnim akcijama, iza|u iz beobilo racionalno re{ewe. URS je gradskih kabineta i posvete se spreman i za tu mogu}nost. Ipak, obi~nim qudima pre nego {to ne verujem da se ovde radi o tome, po~ne kampawa. ve} mi sve to li~i na veliki iz Kriza je u~inila svoje, ali borni in`ewering DS-a s ciqem u Srbiji se ~ini da svi `ive da se politi~kim konkurentima gore, sem politi~ara i krupnih ote`a, a sebi olak{a izborna trbiznismena. Da li je to tako? ka. Ne bi me iznenadilo da rokovi – Tako je. Ja mislim da nikada u za zvani~nu kampawu budu {to posledwih deset godina nije bilo kra}i, da ostale stranke ne stignu gore, i iako moji ministri u~eda predstave svoj program. Agenci- stvuju u ovoj vladi, moram da ka`em ja ve} mesecima ukorava i upozora- da je ovo najgora vlada od 5. oktova nas, „Preokret„ i napredwake bra do danas. Li~no sam sre}an {to da smo navodno u kampawi, a ni re~ u woj ne u~estvujem, makar na kraju nije uputila najve}oj vladaju}oj wenog mandata. Ako pogledate {ta partiji i predsedniku DS-a koji je je ura|eno, „Fijat“ je najve}e i jesvaki dan u kampawi. Pa {ta je bio dino krupno ekonomsko dostignu}e skup DS-a pre neki dan na sajmu u u protekle ~etiri godine. U spoqBeogradu? O~igledno da su na delu woj politici se hvale kandidatudupli ar{ini. ^ini mi se da je rom, i to je u redu, ali Makedonija ciq svega toga kontinuitet postotu kandidaturu ima jo{ od 2005. goje}e nesposobne i kilave politidine pa ne vidim da im je boqe. ke, otu|ene od gra|ana, privrede...

Ako ne sprovedemo unutra{we reMi u wenom nastavku sigurno neforme, ne promenimo sistem, ne }emo u~estvovati. sprovedemo decentralizaciju i ne sase~emo birokratiju, xaba nam  Dokle se pred gra|ane mo`e izlaziti s pri~om da je za kandidatura. „Fijat“ je, dakle, jesve kriva svetska ekonomska dina mo}na stvar koja preokre}e kriza? zbivawa u na{oj industriji, uz ne– ^iwenica je da mnoge stvari ke male projekte, od „Benetona“, zaista ne mogu da se re{e dok ona preko „Gorewa“ do „Svarovskog“, ne pro|e, ali unutra{wa reforma premalo od onog {to treba da se dr`ave, ukidawe birokratije, ad- dogodi, jer svakom regionu u Srbiministrativnih procedura, UO ji treba po jedan „Fijat“.

JP-a, prepu{tawe na po{tenim Dragan Milivojevi} monopola, depolitizaciju u upravqawu javnim sektorom i decentralizaciju zemqe.  Koliko je istine u tome da }e imena na listama ukazivati na mogu}e postizborne dilove?

– [to se nas ti~e, sigurno ne, jer znamo da ne}emo ulaziti u postizbornu koaliciju na republi~-

REKLI SU

Tabakovi}: Aplauz [o{ki}u ^lanica Predsedni{tva i poslanica SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} ocenila je na Kopaoniku da je govoriti o {tedwi pred kraj mandata Vlade “sme{no i besmisleno, kada svi znamo koliko je ova vlada vredela i koliko nas je ko{tala“. Ona je ocenila da su na forumu postavqene “la`ne dileme” – „da je jedini spas ili u pove}awu PDV-a ili u ve}em zadu`ivawu. Jorgovanka Tabakovi} je kazala da se protivi i praksi na osnovu koje se stranim investitorima obilno finansira otvarawe novih radnih mesta. Ona je navela da bi volela da se skup na Kopaoniku zapamti po „gromoglasnom aplauzu koji je do`iveo gospodin guverner NBS-a De jan [o {ki} i pored orkestriranih napada na mere koje preduzima„.

Bajatovi}: Premijer mora biti jak Generalni direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} ocenio je da nova vlada Srbije ne treba da bude velika i da bi trebalo da usvoji nove mere za razvoj industrije. On se zala`e za to da premijer u novoj vladi mora biti „jaka politi~ka li~nost”, dok bi preostali deo novog sastava vlade ~inili stru~ni i vredni qudi. ^elnik „Srbijagasa” je rekao, na Kopaonik biznis forumu, da ne podr`ava predlo`eni koncept razvojne banke, ve} da bi ona trebalo da ima znatno ve}i kapital, koji bi se plasirao u dobro osmi{qene projekte. Bajatovi} se zalo`io i za korporativizaciju javnih preduze}a, kao i dogovor s bankama koje bi 30 odsto novca trebalo da plasiraju u privredu, kao dugoro~na razvojna sredstva.

~etvrtak8.mart2012.

3

Petrovi}: Izbori u zakonskom roku Potpredsednik Demokratske stranke Du {an Pe tro vi} izjavio je ju~e da }e izbori biti odr`ani u zakonskom roku, ali nije mogao da potvrdi da li }e to biti 29. aprila. Na pitawe novinara da li }e istovremeno s parlamentarnim i lokalnim izborima biti odr`ani i predsedni~ki, Petrovi} je rekao da nema „nikakvih vesti” o predsedni~kim izborima.

Komentari{u}i pisawe pojedinih medija da su Demokratska stranka i Socijaldemokratska partija Srbije Ra si ma Qa ji }a dogovorile predizbornu koaliciju, Petrovi} je naveo da s tom strankom nije potpisan nikakav sporazum.

PUPS NA LOKALNIM IZBORIMA U VOJVODINI

U In|iji sa SNS, u Pe}incima s DS

Partija ujediwenih penzio- {tinskih mesta pripadne jedno nera Srbije }e na lokalnim iz- ili dva. borima u Vojvodini nastupiti u Neki dogovori su, po wegovim razli~itim predizbornim koa- re~ima, ve} postignuti. licijama, mada u toj stranci – U In|iji je dogovoreno i ostavqaju mogu}nost i za samo- najverovatnije idemo sa Srpstalni nastup u nekim gradovi- skom naprednom strankom. U ma i op{tinama.

Pe}incima }emo najverovatnije – Mo`emo sa svima, sem s Li- nastupiti zajedno s Demokratberalno-demokratskom parti- skom strankom. U ^oki je ne sajom. Jer, na{i su mo dogovorena programi su „desaradwa ve} i U ^oki ve} potpisan potpisan sporabelo” druga~iji. predizborni Neko bi tu morao zum sa Socijalida mewa program, sti~kom partisporazum sa ili oni ili mi, a jom Srbije. U socijalistima to je, {to se nas [idu intenzivno ti~e, nemogu}e – razgovaramo s kazao je ju~e za „Dnevnik” pred- DS-om – rekao je [panovi}. sednik PO PUPS-a Mi ro slav Govore}i o izbornom nastupu [pa no vi}. u Novom Sadu, [panovi} je kaOn je rekao da je odborima zao da je PUPS jo{ na stanoviPUPS-a u vojvo|anskim op{ti- {tu da u tom gradu mo`e nastunama do 50.000 stanovnika dato piti samostalno, ali da „ima nepravo da u|u u predizborne koa- kih razgovora” s drugim stranlicije sa svim drugim stranka- kama, o kojima nije `eleo da se ma s kojima }e posti}i dogovor izja{wava. da PUPS-u od pet kqu~nih opS. N. K.

PUPS i SPS jo{ pregovaraju Razgovori PUPS-a sa SPS-om jo{ uvek traju, rekao je „Dnevniku“ dobro obave{teni izvor blizak de{avawima na relaciji te dve stranke.

U toku su pregovori u okviru koalicije SPS–JS-a s jedne strane i PUPS-a s druge. U wima u~estvuje lider PUPS-a Jo van Kr ko ba bi}. O~ekuje se da }e rezultati svih tih razgovora znati do kraja nedeqe, re~eno je „Dnevniku“.

S. St.

LIDER JS-a DRAGAN MARKOVI] PALMA ZA „DNEVNIK“

Ne delimo ministarske foteqe

– O~ekujem da }e Koalicija SPS–PUPS–JS-a i na predstoje}im izborima ostati u istom sastavu. Kona~ni rezultati dogovora u okviru koalicije zna}e se narednog ponedeqka, najkasnije u utorak – tvrdi za „Dnevnik“ lider Jedinstvene Srbije Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

On je naveo da jo{ uvek traju pregovori izme|u SPS-a i PUPS-a.

– Jedinstvena Srbija zavr{ila je pregovore sa SPS-om. Po{to je SPS najve}a partija u koaliciji, ona nas predvodi u pregovorima s PUPS-om, tako da o~ekujem da za dan-dva budu zavr{eni i ti razgovori.

Na molbu da iznese detaqe dogovora SPS-a i JS-a, Markovi} tvrdi da se „u ovom trenutku ne razgovara o ministarskim, niti o direktorskim mestima, ve} o programu: {ta je to {to }e na{a koalicija ponuditi, koji su to principi“.

– Za nas su najve}i prioriteti u ovom trenutku nova radna mesta, borba protiv bele kuge, socijalna pravda, me|unarodna saradwa... to je ne{to od ~ega ne}emo odustati – poja{wava Markovi}.

Na pitawe da li je dogovoren makar broj poslanika, Markovi} navodi da „jo{ uvek definitivno to nismo dogovorili“.

Stav Jedinstvene Srbije je da ne treba me{ati predsedni~ke izbore s lokalnim, pokrajinskim i republi~kim.

– Odr`avawe svih izbora zajedno dovelo bi narod u zabludu. Vi-

{e ne}e znati ko {ta obe}ava, da li oni na lokalu obe}avaju da }e razgovarati s Nema~kom, da li }e republi~ka vlast da se bavi ~i{}ewem korita reka ili nekim drugim ingrenecijama lokalne samouprave... Bira~i bi se samo zbu-

wivali i smatramo da predsedni~ki izbori treba da budu onda kada im je vreme – poru~uje Markovi}. „Dnevnik“ je interesovalo i da li }e koalicija s republi~kog nivoa biti preslikana i na pokrajinski.

– Jo{ uvek se dogovara pokrajinski nivo, zato {to je to specifi~na sredina i moraju da budu zadovoqeni najpre apetiti bira~a, potom vi{enacionalna sredina, da svi gra|ani, ma koje nacionalnosti bili, budu ispo{tovani – ka`e Markovi}, i navodi da ne zna za koji datum }e biti raspisani predstoje}i izbori.

– To vi{e ne zna niko `ivi, da li }e biti neki izbori 20. aprila, neki 29, a neki 6. maja. Do dana raspisivawa izbora verovatno se ne}e ni znati. Utorak je taj dan – podvla~i Markovi}.

S. Stankovi}

4

ekonomija

~etvrtak8.mart2012.

JO[ JED NA IN VE STI CI JA U SRE MU

GU VER NER DE JAN [O [KI]

Ka kva pri vre da, ta kav i di nar Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da na sred wi i du gi rok ne ma sta bil nog de vi znog kur sa s pri vre dom ka kva je na {a.

– Ze mqe s ne do voq no kon ku rent nom i uvo zno ori jen ti sa nom pri vre dom, a ko je go di na ma tro {e vi {e ne go {to pro iz vo de, ko je od la `u struk t ur n e re f or m e, ne

dnevnik

– Sa da {wi si stem pli va ju }eg de vi znog kur sa naj pri hva tqi vi ji je ima ju }i u vi du sta we u pri vre di Sr bi je – re kao je [o {ki}, i na gla sio da su pro pa li svi po ku {a ji fik si ra wa kur sa pre ma ne koj stra noj va lu ti. – Ako pri vre da ne ma du go ro~ no odr `i vu rav no te `u te ku }eg bi lan sa, kao {to je slu ~aj sa Sr bi jom, fik sni kurs

Ko rej ci gra de fa bri ku u No voj Pa zo vi – Ju `no ko rej ska kom pa ni ja „Me cen IPC“ po ~i we idu }e sed mi -

part ne ra iz Se u la i do ma }e fir me „Evro pa ineks“ u No vim Ba nov ci ma, sve ~a no }e bi ti otvo re na 15. mar ta, ~i me se i prak ti~ no ostva ru je pro je kat vre dan ukup no ~e ti ri mi li o na evra.

– Za hva qu ju }i Mi ni star stvu eko no mi je i Agen ci ji za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je – SI E PA, ko ji su taj pro je kat po dr `a li sa 4.000 evra po za po sle nom, po sao }e u na red ne dve go di ne u toj fa bri ci do bi ti 60 rad ni ka – re kao je Gru mi} Ta nju gu.

ce svoj pr vi po sao u Sr bi ji, u okvi ru pred u ze }a „Me cen Evro pa Teh“, ko je }e u No voj Pa zo vi pro iz vo di ti izo la ci o ne ma te ri ja le vi so kog kva li te ta za do ma }e i stra na tr `i {ta – iz ja vio je ju ~e di rek tor eko nom skog sek to ra u tom za jed ni~ kom pred u ze }u Bran ko Gru mi}.

Fa bri ka izo la ci o nog ma te ri ja la pod na zi vom „izo met“, ko ja je plod za jed ni~ kog ula ga wa

On je do dao da su s Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we uspe {no oba vqe ni pre go vo ri po vo dom ob ja vqe nog kon kur sa za fi nan si ra we obu ke rad ni ka.

Pro iz vod wa „izo me ta“ u no vo i zgra |e noj ha li u no vo pa zo va~ koj In du strij skoj zo ni oba vqa }e se po jed noj od naj na pred ni jih teh no lo gi ja te vr ste, po ko joj je ta ju `no ko rej ska kom pa ni ja po zna ta u sve tu. Taj no vi izo la ci o ni ma te ri jal, na ba zi po li e ti le na ni ske gu sti ne, ima vr hun ske teh ni~ ke oso bi ne u ener get skoj za {ti ti, za {ti ti

od bu ke, mo `e da se re ci kli ra, ni je {te tan po zdra vqe i du go ve ~an je jer za dr `a va svoj stva od 40 do 45 go di na.

STRA NI IN VE STI TO RI SE @A LE DA SU RE FOR ME U SR BI JI USPO RE NE

Po sao kva re za ko ni, do zvo le i ad mi ni stra ci ja Ze mqe s uvo zno ori jen ti sa nom pri vre dom, a ko je go di na ma tro {e vi {e ne go {to pro iz vo de, na sred wi i du gi rok ne mo gu ima ti re la tiv no sta bi lan de vi zni kurs (De jan [o {ki}) pri vla ~e do voq no di rekt nih stra nih in ve sti ci ja i ne is p o q a v a j u re f orm s ki na por, kao {to je ak ti van aran `ma na s MMF-om, na sred wi i du gi rok ne mo gu ima ti re la tiv no sta bi lan de vi zni kurs – re kao je [o {ki} na Ko pa o nik bi znis fo ru mu. – Ne ma te cen tral ne ban ke i de vi znih re zer vi ko je to mo gu pro me ni ti.

Gu ver ner NBS-a je oce nio da cen tral na ban ka pra vo vre me no re a gu je u spre ~a va wu pre v e l i k ih dnev n ih osci la ci ja kur sa, kao i da je uspe {na u kon tro li in fla ci je i sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma.

tro {i vi {e de vi znih re zer vi, po ve }a va ri zik iz bi ja wa fi nan sij ske kri ze, s mo gu }im ban krot stvom gra |a na, pri vre de, ba na ka i dr `a ve i po v e } a v a ve r o v at n o } u po vla ~e wa ka pi ta la iz ze mqe.

Ka ko je na gla sio, odr `a va we fik snog kur sa zah te va lo bi bol ne me re i ima lo te {ke po sle di ce na pri vre du.

Gu ver ner je re kao da je i u re `i mu flek si bil nog de vi znog kur s a, ka k av Sr b i j a ima, mo g u } e eli m i n i s a t i ri zik pro me ne kur sa ko ri {}e wem ras po lo `i vih in stru me na ta, kao {to je ter min sko ku po va we de vi za.

PO RE SKA UPRA VA NE GI RA DA JE BI LO [TRAJ KA

Ni su ra di li sa mo sin di kal ci Po vo dom sa op {te wa Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je da je u Po re skoj upra vi, po~etkom februara {traj ko va lo 4.000 rad ni ka, ko je je ob ja vio i „Dnev nik”, re a go va la je Po re ska upra va Sr bi je, po no viv {i tvrd we da ta mo ta kvog {taj ka ni je bi lo. „Sma tra mo da ova kva in for ma ci ja ne od go va ra ~i we ni~ nom sta wu, s ob zi rom na to da su sve fi li ja le i eks po zi tu re Po re ske upra ve Re pu bli ke Sr bi je ra di le pu no rad no vre me bez pre ki da. Od ukup no 7.000 rad ni ka PU, u na ve de nom pe ri o du (po ~et kom fe bru a ra), sve ga de se tak (10) rad ni ka, od no sno u`e ru ko vod stvo Je din stve ne sin di kal ne or ga ni za ci je Po re ske upra ve ni je ra di lo”, ka `e se u de man ti ju Po re ske upra ve.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

108,3818

110,5937

113,1374

108,0500

Australija

dolar

1

86,9769

88,7519

90,7932

86,7106

Kanada

dolar

1

82,4134

84,0953

86,0295

82,1611

Danska

kruna

1

14,5698

14,8671

15,2090

14,5252

Norve{ka

kruna

1

14,4843

14,7799

15,1198

14,4400

[vedska

kruna

1

12,1466

12,3945

12,6796

12,1094

[vajcarska

franak

1

89,8018

91,6345

93,7421

89,5269

V. Britanija

funta

1

129,6588

132,3049

135,3479

129,2619

SAD

dolar

1

82,4259

84,1081

86,0426

82,1736

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 3. 2012. godine

Ino stra ni ka pi tal zna ~aj no mo `e uti ca ti na ostva re we raz voj nih ci qe va srp ske pri vre de, ali se po la ko ose }a “za mor ma te ri ja la” jer su se u po sled wih ne ko li ko go di na re for me us po ri le, oce na je stra nih in ve sti to ra – u~e sni ka Bi znis fo ru ma na Ko pa o ni ku.

Pri med be in ve sti to ra, iz re ~e ne na pa ne lu o wi ho voj ulo zi u ostva re wu pri vred nog ra sta, osta le su iste: spo ro do bi ja we do zvo la, slo `e ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re, ne za o kru `e ni za kon ski okvir… In ve sti to re u ve li koj me ri ne bri nu to li ko pred sto je }i par la men tar ni iz bo ri, ko li ko me |u pe riod dok se ne sa sta vi no va Vla da Sr bi je.

Po re ~i ma pred sed ni ce Iz vr {nog od bo ra Pro kre dit ban ke Sve tla ne Tol ma ~e ve, iz bo ri ne no se ne iz ve snost jer je ovo pr vi put da po sto ji sa gla snost svih glav nih po li ti~ kih igra ~a i eko no mi sta o da qem pu tu Sr bi je.

Ge ne ral ni di rek tor „Me serTeh no ga sa„ Ernst Bo de je uka zao na jo{ uvek pre te ra no ad mi ni stri ra we u na {oj ze mqi, uz opa sku da ni ve li ki ra ni je na ja vqe ni po sao, u vi du gi qo ti ne pro pi sa, jo{ ni je za vr {en.

Di rek tor „Hol ci ma„ Gu stav Na va ro is ta kao je da je jo{ uvek pri sut na ne tran spa rent na pro ce du ra pri li kom do bi ja wa do zvo la

Iz bo ri ne no se ne iz ve snost jer je ovo pr vi put da po sto ji sa gla snost svih glav nih po li ti~ kih igra ~a i eko no mi sta o da qem pu tu Sr bi je (Sve tla na Tol ma ~e va) i da to po slov nim qu di ma od u zi ma mno go vre me na. Na va ro je re kao da se u po sled we “dve-tri go di ne stva ri spo ro po me ra ju, a to me je sva ka ko ku mo va la i kri za”.

Na va ro je uka zao i na pro blem u gra |e vi nar stvu gde ra di 9.000 pred u ze }a, od ko jih je ~e tvr ti na pred ban kro tom, a taj sek tor je ve o ma va `an jer za po {qa va 100.000 qu di.

An dre as Gaf iz kom pa ni je „Vip mo bajl„ je na veo da je ta kom pa ni ja, ka da je do {a u na {u ze mqu, za te kla kon ku rent no okru `e we i ubr za ni tem po li be ra li za ci je tr `i {ta ko mu ni ka ci ja.

Gaf je re kao da ova in du stri ja do pri no si pri ved nom ra stu.

– Mi smo obez be di li in fra struk tu ru ovom dru {tvu, i to se mo ra is ta }i – na gla sio je on.

– Sr bi ja ne mo `e se bi do zvo li ti sit ne po ma ke, neo p hod ne su struk tur ne re for me ko ji }e bi ti po kre ta~ do ma }eg eko nom skog ra sta za sno va nog na iz vo zu – oce nio je {ef Kan ce la ri je Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for. – Sve stan sam to ga da spro vo |e we ovih re for mi ne pred sta vqa lak za da tak, ali to je ste je di ni put na pred. I Sr bi ji i Evro pi su o~i gled no po treb ni hra bri dr `av ni ci.

Po we mu, re for me ko je se od no se na jav na pred u ze }a tre ba da bu du glav ni no si lac mo de la ra sta po sle kri ze.

– Po boq {a wa ne mo ra ju nu `no po ti ca ti od pri va ti za ci je, ali go to vo si gur no tre ba da po ti ~u od de po li ti za ci je, bo qeg upra vqa wa, tran spa rent no sti i od go vor no sti, po ve }a ne pro duk tiv no sti – re kao je on.

Bre for je na gla sio da glav ni po kre ta ~i iz vo za i no vog mo de la pri vred nog ra sta u Sr bi ji tre ba da bu du ino va ci je, agrar, ener ge ti ka i in du stri ja.

On sma tra da sna `no tre ba pod sti ca ti raz voj tr go vi ne, una pre di ti kli mu za po slo va we i sma wi ti dr `av ne sub ven ci je i bi ro kra ti ju. Bre for je pod se tio na to da je Svet ska ban ka okon ~a la stu di ju o no vom mo de lu ra sta Sr bi je za sno va nom na iz vo zu.

^e lik po sku pqu je, @e le za ra ra di ~e vi} ka `e da je na ja vqen rast ce na ~e li ka, {to je do bar sig nal. On na vo di da je za april na ja vqen rast ce ne ~e li ka od oko 25 evra po to ni, {to je znak po ve }a wa tra `we za tom si ro vi nom i do bar

@e le za ra Sme de re vo po no vo je od ju ~e po k re n u l a pro i z v od w u „za d u v a v a w em” vi so ke pe }i broj dva po sle me sec da na pa u z e zbog lo { ih vre m en s kih uslo v a.

Gra do na ~el nik Sme de re va Pre drag Umi -

sig nal za @e le za ru Sme de re vo. Po we go vim re ~i ma, je dan od glav nih raz lo ga za {to je ame ri~ ki „Ju-Es stil„ na pu stio @e le za ru je ste upra vo sma we na tra `wa za ~e li kom.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (565,16 -0,30)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Dimni~ar, Beograd

19,70

11.000

275.000

Imlek PB, Beograd

6,67

1.600

51.200

AIK banka, Ni{

1,08

2.254

7.447.639

Privredna banka, Beograd

6,28

220

77.660

NIS, Novi Sad

-2,07

711

2.723.218

Energoprojekt holding, Beograd

2,39

514

1.217.940

Komercijalna banka, Beograd

-2,31

1.780

8.010.000

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,10 Promena %

1.923 Cena

469.166 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.982

146.110

Informatika, Beograd

-12,01

1.993

5.979

Dijamant, Zrewanin

-10,75

5.801

58.010

-4,08

4.700

451.200

Fabrika {e}era, Crvenka NIS, Novi Sad Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

0,00

551

2.202.279

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,38

500

1.118.510

Energoprojekt holding, Beograd

2,39

514

1.217.940

Jubmes banka, Beograd

-0,02

12.195

60.975

-2,07

711

2.723.218

Agrobanka, Beograd

1,10

1.923

469.166

-1,38 Promena %

500 Cena

1.118.510 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,97

1.670

20.040

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.920

0,00

-2,07

711

2.723.218

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

0,00

551

2.202.279

0,01

7.201

115.216

Fabrika {e}era, Crvenka

-4,08

4.700

451.200

Tigar, Pirot

-0,84

471

27.304

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

329

56.529

Prerada drveta, Ada

0,00

450

360.000

Mlin, Bela Crkva

0,00

631

353.360

Svi iznosi su dati u dinarima

NU@NA ULAGAWA U ENERGETIKU

Fa li nam 10,5 mi li jar di evra – U Srbiji je do 2020. godine potrebno ulo`iti oko 10,5 milijardi evra u razvoj energetske infrastrukture, a u regionu Jugoisto~ne Evrope oko 240 milijardi evra – izjavio je ju~e izvr{ni direktor Instituta za ener ge ti ku Ju go i sto~ ne Evrope IENE Ko stis Stam bo lis, u~estvuju}i na konferen-

ciji o otvarawu energetskog tr`i{ta u jugoisto~noj Evropi, koja se odr`ava u Beogradu.

– Ulagawa u Srbiju obuhvati}e izgradwu gasne infrastrukture, modernizaciju rafinerija, izgradwu elektrana za proizvodwu struje, kao i ulagawa od oko 600 miliona evra u obnovqive izvore energije. Od 240 milijardi evra, koliko je potrebno da se ulo`i u energetski sektor regiona, oko 55 milijardi evra bi}e ulo`eno u naftni sektor, oko 90 milijardi u oblast elekroenergetike, 24 milijarde u oblasti gasa i oko 20 milijardi u obnovqive izvore.

Stambolis je izrazio o~ekivawe da }e te investicije biti realizovane, zbog zna~aja energetskog sektora za razvoj zemaqa re gi o na i re gi o nal nog energetskog povezivawa. On je ocenio da se ekonomska kriza od ra `a va na in ve sti ci je u energetici, ali vi{e u Zapadnoj Evropi, gde je uticaj krize iz evrozone izra`eniji nego u Isto~noj.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak8.mart2012.

5

MO@E LI KRAGUJEVA^KI 500L DA ISPEGLA NA[ SPOQNOTRGOVINSKI DEFICIT

Sr bi ji tre baju jo{ ~e ti ri „fi ja ta” „Fijatova” fabrika u Kragujevcu mogla bi smawiti minus Srbije u trgovini sa svetom za ~ak petinu. Odnosno, jo{ ~etiri takve investicije mogle bi „ispeglati„ na{ spoqnotrgovinski deficit.

Deficit koji je Srbija pro{le godine imala sa svetom bio je ne{to ve}i od {est milijardi evra, odnosno za toliko smo mawe robe izvezli nego {to smo uvezli. Najave iz „Fijata” ka`u da }e gotovo sva wihova proizvodwa iz Kragujevca odlaziti za inostrana tr`i{ta i da bi vrednost wihovog godi{weg izvoza automobila trebalo da bude oko 1,3 milijardu evra, naravno, kad se komponente ne bi uvozile ve} proizvodile u Srbiji. Zvani~nici „Fijata” ka`u da }e 80 odsto komponenti modela 500L biti pravqeno u doma}im fabikama.

Ako ovome pridodamo i procene da }e se od izvoza komponenti za automobile prihodovati jo{ milijarda evra, jasno je koliko samo jedna tako krupna industrijska investicija mo`e sniziti na{ mawak u trgovini sa svetom.

Svakako da je ovakve investicije te{ko o~ekivati od doma}ih kompanija, posebno kada se ima u vidu da, po ranijim procenama Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza, kompanije s ve}inskim stranim vlasni{tvom koje posluju u na{oj ze-

„Fi ja to va” fa bri ka u Kra gu jev cu mo gla bi sma wi ti mi nus Sr bi je u tr go vi ni sa sve tom za ~ak pe ti nu, a to zna ~i da bi jo{ ~e ti ri ta kve in ve sti ci je mo gle pokriti na{ spoq no tr go vin ski de fi cit mqi u~estvuju u izvozu iz Srbije sa ~ak oko 75 odsto. Da bi privukla tako krupne investitore, Srbija bi, ipak, morala da u~ini mnogo vi{e na unapre|ewu polovnog ambijenta i pravne sigurnosti.

Kako je re~eno ove nedeqe u @enevi, prilikom svetske premijere novog „Fijatovog” modela 500 L koji }e se proizvoditi samo u Kragujevcu, godi{wi prihod od izvoza tog automobila trebalo bi da bude 1,3 milijardu

evra. Predsednik Srbije Bo ris Ta di} je najavio da }e se u Kragujevcu do kraja godine proizvesti vi{e od 30.000 automobila 500L, a da }e slede}e godine biti proizvedeno vi{e od sto hiqada vozila. On je rekao da }e oko 90 odsto automobila iz Kragujevca i}i u izvoz, {to zna~i da }e nivo srpskog izvoza porasti za vi{e od milijardu evra.

– Kad bismo imali deset ovakvih investicija, Srbija bi bila potpuno druga~ija zemqa – re-

kao je Tadi}, i dodao da su u toku razgovori predstavnika Srbije s proizvo|a~ima auto-delova iz Ju`ne Koreje, Japana, Italije i Nema~ke.

Ina~e, ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije u pro{loj godini vredela 22,9 milijarde evra, {to predstavqa porast od 14,4 posto u odnosu na godinu ranije. Izvoz robe imao je vrednost od 8,4 milijardi, {to je pove}awe od 14,1 posto u odnosu na 2010. Uvoz robe vredeo je 14,4 milijardi, 14,5 posto vi{e nego u prethodnoj godini. Deficit na{e spoqnotrgovinske razmene iznosio je {est milijardi evra, {to ~ini pove}awe od 15 posto u odnosu na 2010. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 58,5 odsto, odnosno identi~no kao i prethodne godine.

Zanimqivo je da }e 500L biti – ukoliko se najave i obistine – ubedqivo najvredniji izvozni artikal srpske ekonomije.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, po grupama proizvoda najve}e u~e{}e u na{em eksportu imaju gvo`|e i ~elik (992 miliona dolara), obojeni metali (878 miliona dolara), elektri~ne ma{ine i aparati (745 miliona dolara), `itarice i proizvodi od wih (732 miliona dolara) i povr}e i vo}e (658 miliona dolara). Izvoz ovih pet grupa proizvoda ~ini tre}inu na{eg ukupnog eksporta.

V. ^v.

JO[ JEDNO UPOZOREWE IZ MMF-a

Srp ski dug ni je mali

[ef Kancelarije MMF-a u Beogradu Bog dan Li so vo lik izjavio je da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavqawu novog modela rasta zasnovanog na izvozu, {tedwi i investicijama i da iskoristi mogu}nosti koje pru`a dobijawe statusa kandidata. Lisovolik je istakao, na Kopaonik biznis forumu, da Srbija mora da nastavi sprovo|ewe reformi, koje bi trebalo da ukqu~uju ne samo lake ve} i te{ke mere, pa }e tako efekat tih reformi biti veoma veliki.

– Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoqne da se re{e problemi privrede – naglasio je Lisovolik, i dodao da bi trebalo napraviti dobru ravnote`u izme|u javnog i privatnog sektora.

Po wegovim re~ima, javni sektor u Srbiji tro{i previ{e, a udeo privatnog sektora u izvozu i {tedwi je i daqe vrlo nizak. On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to, pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani buxeta.

Lisovolik je podsetio na to da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograni~ewa i da nije nizak u pore|ewu s dr`avama regiona, me|u kojima Ma|arska i Poqska imaju visok nivo javnog duga, dok zemqe kao {to su Rumunija i Bugarska imaju ni`i javni dug.

6

nOv^Anik

~etvrtak8.mart2012.

DI NAR PO GU RAO CE NE UVO ZNE R O BE, A STAN DARD PA DA

HRVATSKA KOM PA NI JA ULA @E U SR BI JU

Od po sku pqe wa je go re sa mo na {e si ro ma {tvo

„Agro kor” do no si 100 mi li o na evra Pot p red s ed n ik hr v at skog „Agro ko ra„ Ante Todori} na ja vio je da }e ta kom pa ni ja u na red nu go di nu da na u Sr bi ji in ve sti ra ti oko 100 mi li o na evra, i obe }ao da ne }e bi ti ot pu { ta w a ve} po s to j e } ih oko 7.000 rad ni ka u na {oj ze mqi.

Od go va ra ju }i na pi ta we za {to se „Agro kor„ od lu ~io na no ve in ve sti ci je u

Sr bi j i, uz ve} ulo ` e nih oko 450 mi li o na evra, To do ri} je re kao da se ta kom pa ni ja ose }a do bro do {lom u na {oj ze mqi i za to {to Sr bi ju sma tra pri rod nim okru `e wem dr `a ve iz ko je do la zi.

– Po sle do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, u Sr bi ji }e se de si ti do dat na ma kro e ko nom ska sta bil nost i po b oq { a w e po s lov n og okru `e wa – oce nio je To do ri} za Te le vi zi ju B-92.

On je, ko m en t a r i { u } i kre ta we de vi znog kur sa u Sr b i j i, uka z ao na to da zdra v a eko n o m i j a tra ` i sta bi lan kurs, a sa sa da {wom kur som u Sr bi ji su ne mi nov na po sku pqe wa.

Dok ovih da na ra stu ce ne vo de, so ko va, mle~ nih pro iz vo da, kon zer vi ra ne hra ne, za ~i na, so so va, ku} ne i li~ ne he mi je..., mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du{an Petrovi} nam po ru ~u je da ne ma me sta pa ni ci i uz ne mi re wu. Ka ko ka `e, ce ne naj va `ni jih na mir ni ca osta }e po sta rom jer ne ma od stu pa wa od ured be o ogra ni ~e wu mar `i na hra nu od de set po sto.

– Ured ba je ste teh ni~ ke pri ro de, ali je to po li ti~ ka od lu ka ko jom kao Vla da Re pu bli ke Sr bi je bra ni mo stan dard gra |a na – na gla {a va on, na vo de }i da, ka da je re~ o dru gim ce na ma, kurs di na ra uti ~e na ce nu ro be iz uvo za, ali i ce ne go ri va.

Ima ju }i u vi di te fak to re, Pe tro vi} je pre ci zi rao da ne ke ce ne ni je mo gu }e bra ni ti.

U to da hra na u Sr bi ji ni je sku pa i da po sku pqe wa ko ja su se za huk ta la jo{ po ~et kom go di ne ni su zna ~aj na, te {ko je, na rav no, ube di ti one ko ji `i ve od srp skog pro se ka i za go li `i vot da ju po la pla te, ali i na {i stru~ wa ci i po slov ni qu di u re gi o nu oce wu ju da je u ovom tre nut ku glav ni pro blem iz u zet no ni ska ku pov na mo} sta nov ni {tva, a ne ce ne na mir ni ca.

Pot pred sed nik hr vat skog kon cer na „Agro kor”, ko ji u Sr bi ji pod svo jim okri qem ima kom pa ni je „Idea”, „Di ja mant” i „Fri kom”, Ante Todori} uka zu je na to da su ce ne pre hram be nih pro iz vo da kod nas kon ku rent ne te da su ~ak 40 od sto ni `e od onih u EU. Sa vet nik pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je za po qo pri vre du Vojislav Stankovi} pod se }a na to da je u ja nu a ru za -

Ceo re gion ima ve}e pla te Gra |a ni Bo sne i Her ce go vi ne za pro se~ nu pla tu mo gu da ku pe 604 hle ba, a po tro {a ~i iz Hr vat ske za me se~ ni pri hod mo gu da pa za re ~ak do 954 vek ne ove osnov ne na mir ni ce. Po is tra `i va wu ba wa lu~ kih „Ne za vi snih no vi na”, za pro se~ nu pla tu u BiH mo gu }e je ku pi ti 563 li tra mle ka, u Hr vat skoj 1.024, u Sr bi ji 610, a u Cr noj Go ri 569 te tra-pa ko va wa ovog na pit ka. Ka da je di zel u pi ta wu, u te `em po lo `a ju su sa mo vo za ~i u Sr bi ji, ko ji za pro se~ nu pla tu mo gu da na spu 264, a vo za ~i u BiH 331 li tar ovog go ri va. Hr va ti mo gu da pa za re ~ak 579, a Cr no gor ci 370 li ta ra di ze la. „Ne za vi sne” na vo de da pro se~ na za ra da pre ra ~u na ta u evri ma u Sr bi ji zno si 318, u BiH 424, Cr noj Go ri 484, dok je u Hr vat skoj ona 741 evro. be le `en pad ce na hra ne i bez al ko hol nih pi }a od 0,9 od sto.

Me se~ no po sma tra no, u ce lom ci klu su od po lo vi ne pro {le go di ne, pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di ve }e su 19 po sto, ali se ce ne po qo pri vred nih pro iz vo da „dr `e sta bil no”, ka `e on. Ka da je o me su re~, on na po mi we da je u pro iz vod wi i pro me tu po stig nu ta rav no te `a.

Me |u tim, tra `we ne ma upra vo

STAN KA ^U RO VI], ^LA NI CA UPRA VE ZA JU GOI STO^ NU EVRO PU SLO VE NA^ KE TR GO VIN SKE KOM PA NI JE

„Mer ka to ru” naj bo qe ide u Sr bi ji Od 2,93 mi li jar de evra pa za ra ko ji je la ne ostva ri la slo ve na~ ka Gru pa „Mer ka tor” uz po rast pri ho da od 5,3 po sto, po ve }a no je u~e {}e pro me ta u {est ze ma qa iz van Slo ve ni je, gde je ostva ren pro met od 1,143 mi li jar de evra, {to je go to vo 14 po sto vi {e ne go 2010. ^la ni ca upra ve „Mer ka to ra” za Ju go i sto~ nu Evro pu mr Stanka ^urovi} is ti ~e da se udeo pro me ta s ovog pod ru~ ja uve }ao s 36 na 39 od sto, od ~e ga je na srp skom tr `i {tu 18,1 pro ce nat, na hr vat skom 13...

Ma da ni jed no tr `i {te u re gi ji ni je ima lo re al nog ra sta, Stan ka ^u ro vi} na gla {a va da je na srp skom tr `i {tu ostva ren pro met od pre ko 530 mi li o na evra uz po rast od 18 po -

Stan ka ^u ro vi}

od go vo ri mo na iz me we ne po tre be po tro {a ~a i svo jom po li ti kom ce na i pri la go |e nim asor ti ma nom us pe li da pru `i mo ono {to po tro {a -

Ula ga wa u Sr bi ji Gru pa „Mer ka tor” je u pro {loj go di ni u svo jim raz voj nim ak tiv no sti ma in ve sti ra la oko 122 mi li o na evra, otvo riv {i 96 no vih pro daj nih je di ni ca i oja ~a la svoj tr `i {ni po lo `aj stra te {kim po ve zi va wi ma. U ovoj go di ni, uz o~e ki va wa da }e „Mer ka tor” u se dam dr `a va re gi o na pre ma {i ti pro met od tri mi li jar de evra, na ja vqe na su ula ga wa od 90 mi li o na evra, od ~e ga 25 mi li o na evra na tr `i {tu Sr bi je, {to su in ve sti ci je ko je ne ukqu ~u ju no ve akvi zi ci je. Stan ka ^u ro vi} na ja vqu je da je u pla nu i ne ko li ko akvi zi ci ja ma wih tr go vin skih la na ca u Sr bi ji, ali ko ju su u pi ta wu, na po mi we da je po slov na taj na. sto, {to je naj ve }i rast pro me ta u okvi ru Gru pe „Mer ka tor”.

– Upr kos to me {to je na srp skom tr `i {tu u de lu ro be {i ro ke po tro {we pri su tan pad, za do voq ni smo ostva re nim ra stom za to {to smo kroz mul ti be ner pri stup i kao vi {e for mat ni tr go vac us pe li da

dnevnik

~i u Sr bi ji o~e ku ju – ka `e Stan ka ^u ro vi}. – Pro {lu go di nu po pi ta wu raz vo ja obe le `i lo pre u zi ma we „Fa mi li ja mar ke ta” i obje ka ta Rob ne ku }e „Be o grad”. Re~ je o ur ba nim lo ka ci ja ma for ma ta su per mar ke ta i u okvi ru te tran sak ci je osta lo je da se pre u zmu jo{ tri

objek ta, {to o~e ku je mo da se ostva ri do ma ja me se ca.

U ovoj go di ni u re gi o nu Ju go i sto~ ne Evro pe „Mer ka tor” pla ni ra po ve }a we pri ho da od osam po sto.

Broj za po sle nih ve }i je od 24.000 – na tr `i {ti ma iz van Slo ve ni je je pre ko 12.200, ili go to vo 51 od sto.

– To je ve o ma va `no s aspek ta vo |e wa Gru pe od ma |u na rod nih stru~ nih ti mo va pa ima mo pri li ke da kroz ko ri {}e we tih si ner gi ja po stig ne mo bo qe re zul ta te i u~i ni mo „Mer ka tor” jo{ sta bil ni jim i ja ~im – sma tra na {a sa go vor ni ca.

– Na {e ak tiv no sti u ovoj go di ni od li ko va }e da qi in ten ziv ni raz voj kroz no va stra te {ka po ve zi va wa, or gan ski rast i no ve du go ro~ ne za ku pe, a naj ve }i iza zov za pra vo }e nam bi ti o~u va we pri ho da u sta rim je di ni ca ma, s ob zi rom na za o- {tre ne ma kro e ko nom ske uslo ve, na kurs ne ri zi ke i iz bor nu go di nu u svim ze mqa ma pa smo iz lo `e ni raz li ~i tim pri ti sci ma, kao na pri mer ogra ni ~e wem mar `e u Sr bi ji, s ko jim se su o ~a va mo od po ~et ka ove go di ne.

Ona je uve re na u to da „Mer ka tor” na {im po tro {a ~i ma ko ji ima ju pro me we ne ku pov ne na vi ke u ote `a nim uslo vi ma kri ze, mo `e po nu di ti od go va ra ju }u po nu du. Po we nim re ~i ma, uz ka te go ri je po tro {a ~a ko je ima ju ma wu ku pov nu mo} u uslo vi ma kri ze, me wa wem, evi den tan je rast kod zdra ve hra ne, sve `eg vo }a i po vr }a i me sa, a pad pro me ta je kod sku pqih vi na, al ko hol nih pi }a, be le teh ni ke...

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

zbog pa da ku pov ne mo }i sta nov ni {tva.

Ka kve su nam tr pe ze a ka kve `e qe za ni ma lo je, iz me |u osta log, i kom pa ni ju za is tra `i va we tr `i {ta GfK, ko ja „tre ti ra” sto ti nu ze ma qa, pa i na {u. Is tra `i va we je po ka za lo da gra |a ni Sr bi je naj vi {e vo le da je du me so, ali im ono be `i s tr pe za.

Naj ~e {}e kon zu mi ra na na mir ni ca je – krom pir. Ni oni ~i ji bu -

|e la ri mo gu „po kri ti” me so ni su ga lant ni. Re zul ta ti is tra `i va wa go vo re da je po sled wih go di na na srp skim tr pe za ma sve ma we te le ti ne jer je sku pa, a we no me sto za u ze la je svi we ti na. Pro se ~an sta nov nik Sr bi je jeo je svi we ti nu go to vo dva pu ta ne deq no, na vo de u GfK-u, do da ju }i da je, ka da u pi ta wu me so, uo~ qi va pre o ri jen ta ci ja na jef ti ni je vr ste.

Tro {i mo i ma we ka fe ne go ra ni je, ali se hleb, i to be li, i da qe do bro dr `i na na {im tr pe za ma. Go to vo 70 od sto qu di u Sr bi ji je de be lu vek nu sva ko dnev no, a 85 od sto je tro {i ba rem jed nom ne deq no... Ako je za ute hu, ba rem u do gled no vre me ne }e mo mo ra ti da se od ri ~e mo ove na mir ni ce jer }e na sna zi osta ti ured ba ko ja ogra ni ~a va we nu ce nu na 42 di na ra.

Ka ko se od bra ni ti od po sku pqe wa osta lih na mir ni ca i `i vot nih po trep {ti na – sa ve tu ju iz Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a (NOPS), ko ja ne na la zi oprav da wa za bi lo ka kvo di za we ce na. NOPS, na i me, pred la `e boj kot tr go va ca – Na po tro {a ~i ma je da raz mi {qa ju o to me ka ko }e naj bo qe da po tro {e svoj no vac i da pri to me bu du ra ci o nal ni, ku pu ju }i sa mo ono {to im je po treb no – po ru ~u je Zoran Nikoli} iz NOPS-a. – Po tro {a~ svo jim iz bo rom tre ba da po ka `e i od go vor nost pre ma ova kvoj si tu a ci ji. Ako po sto ji ~ak i ma la raz li ka u ce na ma, ku pac tre ba da pre |e u dru gu tr go vi nu. Na taj na ~in po ka zu je {ta mi sli o svim ovim po sku pqe wi ma. Tre ba po ka za ti kla si ~an boj kot pre ma svi ma oni ma ko ji su ovih da na po di gli ce nu.

S. Glu {~e vi}

ASO CI JA CI JA PRO IZ VO \A ^A TVR DI DA PO SKU PQE WA NE ]E BI TI

Me so }e mo je sti po sta roj ce ni Pred sed nik Na ci o nal ne aso c i j a c i j e pre r a | i v a ~ a me sa Aca Paji} iz ja vio je da u na red nom pe ri o du ne }e do }i do po ve }a wa ce ne me sa. Pa ji} je re kao da }e se po s le ured b e ko j u je Vla d a Sr b i j e do n e l a na pred log Mi ni star stva po qo p ri v re d e i tr g o v i n e, ko j om su uki n u t e uvo z ne da `bi ne na tov ni ma te ri jal, pra sad i te lad, ste }i uslo v i za sta b i l i z a c i j u tr `i {ta `i ve sto ke, a pr ven stve no sto~ nog fon da, i ce na.

Po we go vim re ~i ma, do sta bi li za ci je }e do }i ima ju }i u vi du i pro da ju ku ku ru za na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du, kao i mo gu} no sti da dr `a va sub ven ci o ni {e ka ma tu na kre di te ko ji bi na men ski bi li ko ri {}e ni za po ve }a we to va kroz ko o pe rant ske ugo vo re za uslu `ni tov pra sa di i te la di.

Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, ce n a ki l o g ra m a ju n e } eg me sa u Sr bi ji kre }e se od 419,99 di na ra u Le skov cu do 590 u U`i cu. Sviw sko me so je ko {ta lo od 367,10 di na ra ki lo gram u Ni {u do 480 din/kg u No vom Pa za ru, dok je te le ti na bi la naj jef ti ni ja u Ni {u gde je ko {ta la 530 din/kg, a naj sku p qa u Kra g u j ev c u i Pan ~e vu, gde je we na ce na bi la 796,22 din/kg.

GRA \A NI I BAN KA RI U VR TLO GU KURS NIH RAZ LI KA

Kre di ti se sma wi li, ra te po ra sle Na gli po rast evra ve o ma je po go dio gra |a ne ko ji vra }a ju in dek si ra ne kre di te. Po da ci go vo re da je za pr va dva me se ca ove go di ne di nar osla bio 5,3 od sto. Isto vre me no, kre di ti odo bre ni gra |a ni ma su u di nar skoj vred no sti po ra sli 1,9 po sto. Za one ko ji zna ju da ~i ta ju broj ke to zna ~i da je su ma kre di ta sma we na a da su se oba ve ze zbog kurs nih raz li ka po ve }a le. Dru gim re ~i ma, gra |a ni ma je sve sku pqe da ser vi si ra ju svo je oba ve ze. Za to se ma we za du `u ju pa i vra }a ju kre di te ako im si tu a ci ja u po ro di~ nom bu xe tu to do zvo li. Upr kos to me {to su srp ski du `ni ci ve o ma a`ur ni, broj onih ko ji su u{li u doc wu jer du `e od 60 da na ne mo gu da is pu ne oba ve ze ra ste a po ~et kom ove go di ne iz no sio je 3,8 od sto. U sek to ru sta nov ni {tva pro ble ma ti ~an je sva ki de se ti kre dit.

Ka da kli jent ne vra ti ban ci ra tu na vre me, na pra vi pro blem se bi ali i ku }i kod ko je se za du `io. Za zaj mo ve u doc wi ban ke su oba ve zne da re zer vi {u vi {e nov ca kod NBS-a. To zna ~i da ima ju ma we nov ca za zaj mo ve. Zbog kri ze u ze mqa ma Evrop ske uni je, ban ke osno va ne stra nim ka pi ta lom ne mo gu po vla ~i ti no vac iz ma ti~ nih ku }a kad god im za tre ba pa im re zer va ci je di rekt no sma wu ju pla sma ne, a sa mim tim i za ra du.

Re {e we ovih da na na la ze u kre di ti ma za re fi nan si ra we. Osim zaj mo va, gra |a ni mo gu da u no vi kre dit pre ba ce i oba ve ze po osno vu kar ti ca, pre ko ra ~e wa po osno vu te ku }ih ra ~u na a od ne dav no i li zing oba ve za.

Za me nik pred sed ni ka Izv{nog od bo ra OTP ban ke Ivan Radoj~i} ka `e da je na pla ta po tra `i va wa kod wih na ni vou ban ke ~ak i po boq {a na i to za hva qu ju }i ak tiv nom pri stu pu.

– Ima mo di nar ski kre dit za re fi nan si ra we ko ji omo gu }u je kli jen ti ma da iz mi re sta re oba ve ze uze te kod nas, ali i u dru gim ban ka ma – na vo di Ra doj ~i}. – Tu su, osim zaj mo va, ukqu ~e ne i oba ve ze

ka sne s oba ve za ma, a da bi im po mo gli da re dov no da iz mi ru ju oba ve ze. Oni ko ji to ve} ~i ne i da qe mo gu ra ~u na ti na po zaj mi ce, i to bez ve }ih pro me na kod ka ma ta.

U Kre di agri kol ban ci su od lu ~i li da kli jen ti ma pru `e pro gram „li ber ti s tri plu sa”: kli jent po lo `i evre na {ted wu i do bi ja di nar ski kre dit, od no sno ima mo gu} nost da do 80 od sto de po zi ta ko ri sti kao za jam u do ma }oj va lu ti.

„mi nu sa”, kar ti ca i li zin ga. Uz pre ba ci va we sta rih po tra `i va wa kli jent mo `e do bi ti i do dat ne pa re. Za we ga je po seb na po god nost {to no vi kre dit po ~i we da ot pla }u je na kon grejs-pe ri o da od {est me se ci. Uko li ko za tre ba jo{ nov ca, tu je pro gram „kre dit i po”.

Ta~ ni je, kli jent ima {an su da do bi je jo{ po lo vi nu su me pret hod nog kre di ta uz po jed no sta vqe nu ad mi ni stra tiv nu pro ce du ru.

U Uni kre dit ban ci }e po seb nu pa `wu po sve ti ti kli jen ti ma ko ji

Pri to me, ulog osta je neo kr wen i na we ga do bi ja ka ma tu od pet po sto go di {we. Za di nar ski kre dit sto pa je 1,5 po sto me se~ no i fik sno. U ban ci sma tra ju da su kli jen te ova ko za {ti ti li od kurs nih raz li ka.

Su ma ko ri {}e nog zaj ma ne ula zi u ob ra ~un kre dit ne spo sob no sti kli jen ta.

Iz ve sno je da }e no vih po nu da bi ti jo{ i da }e bi ti ne {to dru ga ~i je ne go sa da. A ko li ko }e bi ti po voq ne za kli jen te, za vi si }e od kur sa i in fla ci je. D. Vu jo {e vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a par na stra na 10-26, Gr~ ko {kol ska 1, od 8 do 10 ~a so va Ar se Te o do ro vi }a 1-27, 2-24, De~ ja usta no va „Bu bi ca”, Ma sa ri ko va 17 (Vo do vod), Pa vla Pa pa 9-11, 1018, Ste fa na Ste fa no vi }a, Ste va na Srem ca 11-27, 1020, od 8.30 do 12.30 ~a so va Ka ra |or |e va 69a-93 i 72, Re pe ti tor mo bil ne te le fo ni je. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ka}: od 8.30 do 12 ~a so va deo na se qa Ka} od Uli ca Z. ^e la ra pre ma ci gla ni. Fu tog: od 9 do 13.30 ~a so va Si me [o la je 28-76, 27-87b.

Cu ri la ki se li na Pri pad ni ci Va tro ga sne bri ga de ju ~e oko 13 ~a so va in ter ve ni sa li su da bi obez be di li pre ta ka we sir }et ne ki se li ne, ko ja je u ma lim ko li ~i na ma po ~e la da cu ri iz o{te }e ne ci ster ne na Ran `ir noj sta ni ci. Po vre |e nih ni je bi lo ni ti je pri ~i we na znat ni ja {te ta.

Te~ nost je ko ro ziv na, ni je la ko za pa qi va i ni je bi lo opa sno sti po oko li nu, sa zna li smo od pri sut nih. Na me sto do ga |a ja iza {lo je {est va tro ga sa ca u tri vo zi la, pod ~i jim nad zo rom je na sta vqe no pre ta ka we ki se li ne u to ku no }i.

G. ^.

Novosadska ~etvrtak8.mart2012.

E

PORED MAGISTRALNOG PUTA M7

NA RAN@IRNOJ STANICI

Sad ni ce ume sto sme }a Oze le wa va we oko li ne ma gi stral nog pu ta M7 (Zre wa nin - No vi Sad - Ba~ ka Pa lan ka), ko je je „Grad sko ze le ni lo” u no vo sad skom ata ru za po ~e lo kra jem pro {le go di ne, na sta vqe no je ovih da na. Port pa rol u pred u ze }u Ivan No `i ni} ka `e za na{ list da je do sa da uklo we na ve li ka ko li ~i na sme }a ko ja se na la zi la na de po ni ja ma uz ma gi stral ni put, za me we na je ze mqa do 40

san ti me ta ra du bi ne, a po ~e la je i sad wa dr ve }a.

- Tre ba da bu de po sa |e no 895 no vih sad ni ca, po dig nut trav wak po vr {i ne 150.000 kva drat nih me ta ra i po sa |e no ne ko li ko hi qa da sad ni ca ukra snog {i bqa. Ra do ve fi nan si ra Re pu bli~ ki fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne, a pla ni ra no je da bu du za vr {e ni do kra ja go di ne - ka `e No `i ni}.

Q. Na.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

TAKSISTI SA[A ROKVI] I RADOSLAV KUKI] PRIMER PO[TEWA

Bit ka or ma na i fri `i de ra

Pre pun iz gu bqe ni nov ~a nik vra ti li vla sni ku

konomska kriza koja na{u zemqu trese godinama, a sve je ja~a i ja~a, ve}inu sugra|ana tera na razmi{qawe da li da obnove sezonsku garderobu, ili je ipak boqe da za taj novac napune fri`ider osnovnim `ivotnim namirnicama. Pitawe - vredi li raditi samo za hranu, ili se treba i obu}i sve ~e{}e postavqaju i zaposleni sre}nici, kojima plata sti`e na vreme.

Zbog svega ovoga, u posledwe vreme sve ~e{}e butici i prodavnice prave raspodaju garderobe, kako bi Novosa|anima priu{tili malo u`itka

pri kupovini novih stvari, a s druge strane i sebi obezbe|uju boqi pazar.

Da nije tih rasprodaja, novac bi se tro{io sam za hranu, a sugra|ani bi se polako vra}ali u kameno doba. Na rasprodajama se mo`e na}i sva{ta i po zaista niskim cenama, ali na`alost i to je nekima skupo, jer nemaju posao ili ne primaju platu. Tim qudima nije do kupovine nove robe, oni obla~e {ta imaju u ormaru, a jedino o ~emu razmi{qaju jeste kako }e sutra prehraniti decu.

Q. Na to {e vi}

Ra di o ni ca za ma li {a ne Kre a tiv no-edu ka tiv na ra di o ni ca „Od po vr {i ne do bes kraj nih du bi na mo ra i oke a na” odr `a }e se u su bo tu u 10.30 ~a so va u De ~i jem kul tur nom cen tru, Mi te Ru `i }a 1. Ra di o ni ca je pred vi |e na za ma li {a ne od pet do 12 go di na, i ko {ta 150 di na ra. Zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb ne su pri ja ve na bro je ve 063/521-123 i 061/112-8175.

A. Va.

CENTAR ZA INICIJATIVE ISPRED KASARNE „DR AR^IBALD RAJS”

Stop na si qu nad `e na ma Per for mans „Stop na si qu nad `e na ma” odr `a }e se da nas u 15 ~a so va is pred ka sar ne „Dr Ar ~i bald Rajs” i pred sta vqa cen tral ni do ga |aj kam pa we pro tiv na si qa nad `e na ma „Od lu ~i se! Usta ni! Po bu ni se!”.

Kam pa wu su or ga ni zo va li Cen tar za ini ci ja ti ve u kul tu ri

„Ogle da lo”, Umet ni~ ka gru pa „Ba za” i Dru {tve ni cen tar, a vo di se po vo dom 8. mar ta u ci qu sen zi bi li sa wa jav no sti o pro ble mi ma na si qa nad `e na ma.

Za vr {ni per for mans ove kam pa we - „Upo tre bi svo ju si lu dru ga ~i je!”, odr `a }e se su tra u 12 ~a so va u cen tru gra da.

J. Z.

V remeploV

„Tri bu na” tra ja la go di nu da na Iz ve sni Dra go slav Ga {i} po ~eo je 8. mar ta 1935. u No vom Sa du da ob ja vqu je po li ti~ ko gla si lo „Tri bu na”, na „~i sto na ci o na li sti~ kim osno va ma”.

Za pra vo, list je ob ja {wa vao i bra nio po li ti ku Bo go qu ba

Jef ti }a, ko ji je bio po bed nik iz bo ra 1935. We go va vla da je tra ja la sa mo go di nu da na, sru {io ju je dr Mi lan Sto ja di no vi}, mi ni star fi nan si ja u woj.

A ta da se za u vek sru {i la i „Tri bu na”.

N. C.

Tak si sti “Fu to {kog tak si ja” Sa {a Ro kvi} i we gov sta ri ji ko le ga Ra do slav Ku ki} pre kju ~e su do ka za li da ima po {te nog sve ta. U za jed ni~ koj ak ci ji su nov ~a nik, u ko jem je bi lo 28.000 evra i oko 18.000 di na ra, uru ~i li stran ki ko ja ga je iz gu bi la u Ro kvi }e vom tak si ju. Na i me, u uto rak u ko la tak si ste Ro kvi }a oko 12.30 sa ti seo je ~o vek ko ji se od gra da vo zio do Do ma za de -

U zajedni~koj akciji su nov~anik, u kojem je bilo 28.000 evra i oko 18.000 dinara, uru~ili stranki koja ga je izgubila u Rokvi}evom taksiju cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju, a {ta }e se ka sni je zbi va ti, mla di tak si sta Sa {a ni je ni slu tio.

- ^im je stran ka iza {la iz ko la pri mio sam jed nu go spo |u, ko ja je se la po za di i re kla da je na zad wem se di {tu nov ~a nik.

Ka da sam ga otvo rio da vi dim da li je tu li~ na kar ta, ka ko bi kon tak ti rao ~o ve ka, {o ki rao sam se ka da sam vi deo bunt nov -

~a ni ca - vid no uz bu |en pri ~ao nam je Ro kvi}.

I dok se on pre zno ja vao u ko li ma raz mi {qa ju }i ka ko da do |e do stran ke da mu vra ti pa re, ~o vek, ko ji ina ~e ra di u Do mu, pri me tio je da je iz gu bio nov ~a nik, is tr ~ao na glav nu ce stu i za u sta vio pr vog fu to {kog tak si stu ko ji je i{ao pre ma gra du.

Stao mu je Ra do slav, ko ji je od mah kre nuo da na |e ko le gu, ~im je ~uo o ~e mu se ra di.

- ^o vek se sav tre sao, bio je pot pu no bled ka da me je za mo lio da pro na |e mo ko le gu s ko jim se vo zio. Re kao mi je sa mo da ga je do ve zla be la “opel vek tra” i Sa {a Ro kvi} (le vo) i Ra do slav Ku ki} ve} sam znao o ko me je re~. Ni sam imao we gov broj te Na pri ~u se po no vo na do ve zu le fo na, po zvao sam we go vog je mla |a ni Ro kvi}, ko ji je re kao bra ta, a za tim i oca da ga kon - da mu je lak nu lo ka da ga je ko le tak ti ra ju, jer je ~o vek u nov ~a - ga po zvao. Ka da su se na {li, Sa ni ku imao i kar ti cu na ko joj je {a ka `e da je do ti~ ni go spo din bi lo 28.000 evra - pri ~a Ra do - i da qe bio vid no uz ne mi ren i da slav. Do da je da mu se ~o vek po ve - se tre sao. rio da po red ban kov ne kar ti ce - Za hva lio nam je, ~o ve ka sam na pa pi ri }u ima za pi sa nu {i - vra tio na po sao, a ka da je iz la fru za po di za we nov ca. zio iz ko la da vao mi je no vac,

Fo to: N. Sto ja no vi}

ko ji ni sam hteo da uzmem, ali mi je ipak tut nuo da po pi jem bar ka fu - ka `e Ra do slav Ku ki}.

Do da je da su svi ima li sre }e, jer je i go spo |a sa zad weg se di {ta bi la po {te na ka da je ugle da l a nov ~ a n ik. Mo g la je da pre }u ti, a on da bi svi bi li u pro ble mu, re kli su nam ovi tak si sti.

Q. Nato{evi}

PERFORMANS POVODOM DANA @ENA

Za ne me la pu bli ka u cen tru „Gla sni je!”, „Smej se!”, „Ska ~i i ma {i pro la zni ci ma!„, ~u la su se na re |e wa mom ka jed noj de voj ci ju ~e u cen tru, dok su {e ta li od spo me ni ka Zmaj Jo ve do In for ma tiv nog cen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da u Uli ci Mo de ne. Ona je sve to }ut ke ra di la, i pu za la po uli ci, kli ma la gla vom le vo-de sno i vi ka la „Sr bi ja! @e ne su eko nom ski i so ci jal no si gur ne u ovoj ze mqi!”. A pro la zni ci su ih po sma ta li u ~u du, ne ve ri ci ili sa iz ra zom li ca ko ji je oda vao uti sak ne kog ga |e wa. Na kra ju je mo mak ba cio de voj ku na tlo i po lio je cr ve nom bo jom, pri ~e mu ju je na zvao sme }em. Pu bli ka je bi la ne ma. U cen tru gra da No vo sa |a ni su ima li pri li ku da vi de per for mans pod na zi vom „Stop na si qu” ko ji su iz ve li Ol ga Si mi} i Pe tar Kir~ kov ski, a ~i ja je autor ka Iva na In |in. Ona je, kao ka `e, na sim bo li ~an na ~in pri ka za la od nos mu {kar ca pre ma `e ni u ovom dru {tvu i pred sta vom se pri kqu ~i la re pu bli~ koj i me |u re gi o nal noj kam pa wi po vo dom Da na `e na.

A. J.

Fo to: N. Sto ja no vi}

8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak8.mart2012.

JO[ SE KISELI POTVRDA TENDERA ZA KUPOVINU 21 AUTOBUSA

GSP dva me se ca ~e ka od go vor ko mi si je Grad ski pre vo znik ve} dva me se ca ~e ka da se Ko mi si ja za za {ti tu pra va u po stup ci ma jav nih na bav ki iz ja sni da li je u spro ve de nom ten de ru i oda bi ru naj bo qeg po nu |a ~a za ku po vi nu 21 auto bu sa sve ura |e no po Za ko nu o jav nim na bav ka ma.

Pred u ze }e je ob ja vi lo dva jav na ogla sa u ok to bru pro {le go di ne u raz ma ku od ne ko li ko da na, i to za ku po vi nu 16 auto bu sa na gas nov cem pred u ze }a, i za pet vo zi la ta ko |e na gas, pa ra ma iz bu xe ta gra da.

Ten de ri su za tvo re ni u de cem bru i iza bra ne naj bo qe po nu de.

Na oba jav na ogla sa ja vi lo se ukup no se dam po nu |a ~a, a je dan od wih je na pi sao pri go vor Ko mi si ji za za {ti tu pra va po nu |a ~a.

Grad ski pre vo znik ni je na veo ~i ju je po nu du pri hva ti la Ko mi si ja za ten der Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a. Iz pred u ze }a je sa mo sa op {te no da se o~e ku je da no vi auto bu si bu du u ga ra `i po lo vi nom 2012. go di ne.

Na po ~et ku de cem bra pro {le go di ne grad ski pre vo znik je za krat ko vre me ku pio 15 so lo auto bu sa.

U ovo go di {wem Pro gra mu po slo va wa Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” ni je pla ni ra na ob no va vo znog par ka, ali to ne zna ~i da se ne }e pa za ri ti. Sve za vi si od re ba lan sa bu xe ta i su me nov ca ko ji grad ski pre vo znik do bi je u toj ras po de li grad skih pa ra.

Z. Deli}

NA MAS-u I STARI I NOVI NA^IN DOLASKA DO BUSA

Na pe ron uz elek tron sko „da”

No vi na ~in ula ska na pe ro ne na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci (MAS) u prob noj je fa zi, od ka da su pre ne pu nih me sec da na po sta vqe ne elek tron ske ba ri je re, sa op {tio je grad ski pre vo znik.

Put ni ci do auto bu sa jo{ ula ze na sta ri na ~in, ali i po no vom, uz bes kon takt ne kar ti ce, ko je su per so na li zo va ne u si ste mu i ve za ne za ko ri sni ka i do ku ment za ko ji va `e. Put ni ci bes kon takt ne kar ti ce mo gu na ba vi ti na {al te ru MAS -a, iz ra da ko {ta 250 di na ra. Uz pret -

plat nu kar tu ku pqe nu od auto bu skih pre vo zni ka put ni ci ma }e se, ubu du }e, za sva ki na red ni me sec uz po me nu tu kar tu i iz ra |e nu bes kon tak tu kar tu bes plat no upi si va ti pra vo pro la za na pe ron.

Na ku pqe noj po je di na~ noj kar ti i pe ron skoj kar ti za je dan pro laz se {tam pa bar kod, ko ji ot kqu ~a va ba ri je ru na ula zak u pe ron po prin ci pu „jed no ot kqu ~a va we je dan pro laz”, sa op {ti lo je Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad”.

Z. D.

VE^ERAS NA SPENSU

Pe va To ni Ce tin ski Kon cert hr vat ske pop zve zde To ni ja Ce tin skog, ko ji }e po pr vi put go sto va ti u No vom Sa du, za ka zan je ve ~e ras u 20.30 ~a so va, u Ve li koj dvo ra ni Spen sa.

Ce tin ski, ~i ja je ka ri je ra du ga 20 go di na, no vo sad skoj pu bli ci }e se pred sta vi ti za Dan `e na, pe va ju }i hi to ve po put „Ka da `e na za vo li”, „Bla go onom ko te ima”, „Ako to se zo ve qu bav” i mno gim dru gim.

Su gra |a ni ko ji su ula zni ce ku pi li pu tem in ter net pro daj nog

por ta la, do bi li su na mejl adre su elek tron ski va u ~er ko ji je po treb no da od {tam pa ju i na dan kon cer ta, od 18 do 21 ~as, na spoq noj bla gaj ni Spen sa, iz me |u ula za Is tok i Za pad, za me ne za fi zi~ ku ula zni cu. Ula zni ce se, po red bla gaj ne Spen sa, mo gu ku pi ti po ce na ma od 1.300, 1.600 i 1.800 di na ra u „Gigs tiks” pro dav ni ci u Pa ri skom ma ga zi nu, Uli ca kra qa Alek san dra 10 i u pro dav ni ci „Bu le var Buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60.

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Mo} qu ba vi”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe ¬ri ¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i ¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬s ta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Mo} qu ba vi” Do na Mi gu e la Ru i za u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Na sta vqa ju }i da nam pre no si mu dro sti sta rih Tol te ka ovaj ~u de sni autor bo ri se s pred ra su da ma ko je pod ri va ju qu bav, stva ra ju dra me i do no se pat wu. Ilu stru ju }i svo je po ru ke mu drim i uver qi vim pri ~a ma, Ru iz nam po ka zu je ka ko da is ce li mo svo je emo ci o nal ne ra ne i stek ne mo ve dar duh ko ji je od su {tin ske va `no sti za od no se is pu we ne qu ba vqu. Mo} qu ba vi nam ob ja {wa va za {to „dre su ra” i „po jam sa vr {en stva” vo de ka sa mo od ba ci va wu, za {to rat za pre u zi ma we kon tro le uni {ta va

NAJVE]A INVESTICIJA TOPLANE U POSLEDWIH PETNAEST GODINA

„Se ve rom” po be di li po lar nu zi mu Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar in ve sti ci ja u ovu to pla nu, jer se o~e ku je da Za vr {e na je pr va fa za ra do va na re kon Jo va no vi} is ta kao je da je u pro te kle tri }e to kom ove go di ne za po ~e ti po sao ko ji struk ci ji i pro {i re wu To pla ne „Se ver”, a ka go di ne bi lo zna ~aj nih ula ga wa u gre ja we u pret ho di pra vqe wu ko tlo va ko ji }e omo gu ko je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re gra du i da je va `no da je sa da si stem zna ~aj - }i ti jo{ kva li tet ni je gre ja we. is ta kao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ovi ra no una pre |en, {to zna ~i sta bil ni je i efi - No vi Sad je ~e kao iz grad wu ovog objek do vi su naj ve }a in ve sti ci ja „To pla ne” u pret ta 45 go di na. Ovo po stro je we je hod nih 15 go di na. Po we go vim re po ve za no sa TE-TO No vi Sad, i ~i ma zbog to ga smo zi mu, ko ja je bi To pla na „Se ver” je sa da po ve za na sa TE-TO, to kom zi me bi ima li pro ble ma sa la naj hlad ni ja u po sled wih 40 go di {to omo gu }u je kva li tet ni je gre ja we gre ja wem da ni smo ra do ve za vr na, pro {li bez ve }ih pro ble ma.

- Ovo je ve li ka i zna ~aj na stvar {i li na vre me. Ovo po stro je we za No vi Sad, obez be |en je sta bil ni ji si stem ka sni je gre ja we kao i u{te du. Po we go vim je je dan od raz lo ga {to su u na hlad ni jim da gre ja wa i za do voq stvo mi je {to smo u ova ko re ~i ma To pla na „Se ver” je sa da po ve za na sa ni ma ra di ja to ri bi li vre li, i {to je gre ja te {ko vre me us pe li da obez be di mo in ve sti - TE TO {to omo gu }u je kva li tet ni je gre ja we, we bi lo bo qe ne go pro {lih go di na - re kao ci ju ko ja omo gu }u je sta bil ni je snab de va we i ali isto ta ko sa da se to pla ne „Jug” i „Is - je di rek tor „No vo sad ske to la ne” Vla di mir jef ti ni ju ener gi ju - do dao je Pa vli ~i}. tok” ras te re }u ju. Do dao je da ovo ni je kraj Je li}.

B. M.

KUPCI SE SVE VI[E @ALE NA KVALITET ROBE

Tr gov ci ret ko ma re za re kla ma ci je Ma la pla te `na mo} su gra |a na uti ca la je i na iz bor ro be ko ja se mo `e na }i u pro dav ni ca ma. Sve je vi {e jef ti nih pro iz vo da, ko ji tr gov ci na ba vqa ju, jer sku pa ro ba ne pro la zi. Ka ko je kva li tet jef ti ne ro be ni zak, tr gov ci ~e sto me wa ju de kla ra ci je, da bi pro iz vod na iz gled do bio na kva li te tu. Ova ka vo po slo va we do ve lo je do sve ve }eg

ma ci ju ku pqe nog pro iz vo da je {est me se ci i u tom ro ku se sma tra da je ro ba bi la ne is prav na i na sam dan ku po vi ne. Uko li ko ku pac u tom ro ku pod ne se re kla ma ci ju, tr go vac je du `an da mu vra ti no vac, za me ni ro bu ili je po pra vi, a po tro {a~ je taj ko ji bi ra ko ju }e od ove tri op ci je iza bra ti - ob ja {wa va Pa po vi}.

Uko li ko ku pac u za kon skom ro ku pod ne se re kla ma ci ju, tr go vac je du `an da mu vra ti no vac, za me ni ro bu ili je po pra vi, a po tro {a~ bi ra ko ju }e od ove tri op ci je iza bra ti bro ja `al bi, a tr gov ci ko ri ste sva ku pri li ku ka ko bi iz be gli od go vor nost i ret ko uva `e re klam ci je. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a Go ra na Pa po vi }a iz go vo ri za ova kvo po slo va we su raz li ~i ti.

- Po tro {a ~i su ~e sto o{te }e ni, jer tr go vac iz be ga va da uva `i re kla ma ci ju. Naj ~e {}i iz go vor za ne u va `a va we re kla ma ci je je da je ku pac ro bu ko ri stio ne stru~ no, od no sno da ni je ko ri {}e na u skla du sa pro pi si ma. Pre ma Za ko nu o za {ti ti po tro {a ~a rok za re kla -

Pa po vi} is ti ~e da ima i onih po tro {a ~a, ko ji su neo d go vor ni, pa se ne `a le u pro pi sa nom ro ku.

- Ku pac mo ra re kla ma ci ju da pod ne se u od re |e nom ro ku. Me |u tim, mno go je onih neo d go vor nih, ko ji iz wi ma po zna tih raz lo ga pro pu ste za ko nom pro pi san rok za re kla ma ci ju, pa tek on da do ka zu ju da je ro ba bi la ne is prav na. U tim slu ~a je vi ma ne mo `e mno go da se ura di, jer ako is tek ne tih {est me se ci tr go vac ne mo ra da od re a gu je na `al bu kup ca - ka `e Pa po vi}.

Uko li ko oprav da na re kla ma ci ja bu de od bi je na po tro {a~ mo `e da

se `a li udru `e wi ma za za {ti tu po tro {a ~a ili Tr `i {noj in spek ci ji, ako im tr go vac na re kla ma ci ju ne od go vo ri u ro ku od 15 da na.

Pa po vi} is ti ~e da ro ba na kon ulo `e ne re kla ma ci je ide na pro ve ru, ali se ovo ~e sto za vr {a va ne po voq no po kup ce.

-^e sto ima mo pro ble ma sa ostva ri va wem pra va po tro {a ~a, jer ni in spek ci je ne ra de svoj po sao.

Po ku {a va mo na sve na ~i ne da uti ~e mo da se to pro me ni, ali dok svi ne bu du ra di li svoj deo po sao, ni po tro {a ~i ne }e bi ti za {ti }e ni ka `e Pa po vi}.

Ka ko smo sa zna li u ovom udru `e wu, po sto je i kup ci ko ji se neo prav da no `a le i u tim slu ~a je vi ma za me na ro be za vi si sa mo od do bre vo qe tr gov ca.

-Tr go vac ne mo ra da za me ni ro bu uko li ko je is te kao rok za `al bu.

Ta ko |e, ni je oba ve zan da uva `i re kla ma ci ju ako je ro ba ko ri {}e na na ne pro pi san na ~in, ako je po tro {a~ ku pio ne ki pro iz vod, pa mu se po sle ne svi |a bo ja ili mo del ili ako se is po sta vi da pro iz vod ne od go va ra po ve li ~i ni- ka `e Pa po vi}.

N. R.

„ANTI]EVI DANI” U KCNS OD 13. DO 17. MARTA

Na gra da „Mi ka An ti}” pe sni ku To mi sla vu Ma rin ko vi }u Na gra da „Mi ka An ti}” za pe sni~ ku kwi gu 2011. go di ne pri pa {}e pe sni ku To mi sla vu Ma rin ko vi }u za zbir ku pe sa ma „Obi ~an `i vot”. Di plo ma i nov ~a na na gra da la u re a tu }e bi ti uru ~e ne to kom „An ti }e vih da na”, ma ni fe sta ci je ko ja }e se u no vo sad skom Kul tur nom cen tru odr `a ti od 13. do 17. mar ta.

„An ti }e vi da ni„ po sve }e ni su pe sni ku, no vi na ru i film skom stva ra o cu Mi ro sla vu Mi ki An ti }u (1932-1986), a sva ke go di ne u sklo pu ma ni fe sta ci je or ga ni zu ju se li kov na ko lo ni ja, pro mo ci je kwi ga i pro jek ci je fil mo va. Otva ra we je za ka za no za uto rak, 13. mart, u 18 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” KCNS-a,

^ITAOCI PI[U SMS

ka da }e po ~e ti i li kov na ko lo ni ja ko ja }e se ove go di ne te mat ski za sni va ti na ilu stra ci ji. U ko lo ni ji }e po r ed umet ni k a, u~e s tvo v a t i i {ko l ar ci ko j i }e ra d i t i ilu s tra c i j e in s pi r i s a n e kwi ` ev n o { } u Mi k e An ti }a. Dru gog da na }e na pe sni kov grob bi ti po lo `e no cve }e, a tre }eg da na bi }e

uru ~ e n a na g ra d a „Mi k a An ti}”. Po s e ti o ci }e mo }i da po gle da ju iz lo `be i pro jek ci je fil mo va, kao i da se dru `e s go s tu j u } im kwi ` ev n i c i m a.

Ove go di ne obe le `a va se osam de set go di na od ro |e wa pe sni ka, a „An ti }e vi da ni” sla ve pe ti ro |en dan.

J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Ho }e mo po {tu u Sta rim Le din ci ma!

ve }i nu ve za, zbog ~e ga tra `i mo qu bav u dru gi ma i ka ko da ot kri je mo qu bav u se bi, te ka ko da ko na~ no opro sti mo i pri hva ti mo i se be i dru ge. „Sre }a mo `e po te }i sa mo od vas, kao po sle di ca va {e qu ba vi. Ka da ste sve sni da vas ni ko dru gi ne mo `e usre }i ti i da sre }a za vi si od va {e qu ba vi, ste }i }e te naj u zvi {e ni ju mo} Tol te ka: mo} qu ba vi.”

A. Va.

No se krup an ot pad Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od da nas do su bo te bi }e po sta vqe ni u MZ „Ve ra Pa vlo vi}” na Tr gu Ko men skog, uglo vi ma uli ca Bra }e Rib ni kar i Da ni la Ki {a, Alek se [an ti }a i Ve re Pa vlo vi} i Pu {ki no -

dnevnik

ve i Tol sto je ve. Od su tra do ne de qe kon tej ne ri za krup ni ot pad bi }e po sta vqe ni u MZ „Li man III„ u Bal za ko voj 13, Na rod nog fron ta 22, [ek si ro voj 20 i Bal za ko voj 37.

A. L.

Ho }e mo po {tu u Sta rim Le din ci ma. Pre ko 1.000 sta nov ni ka, ne ko li ko sto ti na pen zi o ne ra ~e ka pen zi ju ne de qu da na dok se po {tar smi lu je da do ne se.

Ima li smo po {tu, ali je za tvo re na jer na vod no ni je ren ta bil na. Le din ci (Sta ri i No vi) pro te `u se na vi {e od 20 ki lo me ta ra kva drat nih i je dan po {tar za i sta ne mo `e sve da stig ne.

069/1312… *** Mo `e li ne ko od ku va ra ili me sa ra, ko se raz u me u ka li ra we da mi od go vo ri ko li ko bi tre ba lo da bu de te {ko o~i {}e no pi le, a da te `i 1.100 pe ~e no? U pe ~e wa ri ta te `i na pi le ta ko {ta, sa pe ~e wem ko je je 80 din, 750 di na ra. Ce na si ro ve pi le ti ne 269 ki lo gram. Zna ~i 2.5 kg.

Da li je mo gu }e da ka li ra 1.400?

Hva la.

065/6721... *** Ako mi sli te da se u ne kom tre n ut k u ne mo ` e t e ose t i t i jad n i j e, ja ka ` em - mo ` e t e.

Pro baj te da {e ta te Ka me wa rom 4 iza ku }a, jer je na pred sve oko va no i za {vaj so va no. Ja sam pro ba la. Bio je di van dan, nig -

de ni kog. Kad do |oh do ve li kog xi pa iza ko jeg se po ja vi lep mla di} 20 i ko ja. Po ~e: [ta }e{ ti tu, ne na vi ka vaj se da ov de {e ta{ . . . Po {ao je pre ma me ni, upla {i la sam se po me nu la po li ci ju, a on }e - za bo le me! Ne znam ka ko sam po be gla.

Imam 63 go di ne. Svi nad le `ni

zna ju da je Ka me war 4 uzur pi rao oba lu, ali ta mo se sve mo `e jer... Jo{ se ni je po ja vi la par ti ja ko ja bi pri me wi va la isti za kon za sve.

064/5809... *** Do kle }e mo `mu ri ti pre ma pre kr {a ji ma onih ko ji gra fi ti ma mr `we i ne sa mo mr `we, uni {ta va ju iz gled fa sa da zgra da. Ko je ko na~ no za du `en za sank ci o ni sa we ta kvih pre kr {i o ca? Ko na~ no, kao gra |a ni ovog gra da ho }e mo da vi di mo da gra fi te pre kre ~a va ju oni ko ji su ih pi sa li. Za ovaj ko rak ne tre ba mno go. Po treb no je da oni ko ji su za du `e ni i pla }e ni za za {ti tu imo vi ne od pi sa wa gra fi ta raz ne sa dr `i ne po~ nu da ra de svoj po sao.

063/5243… *** Leks spe ci ja lis za na ta li tet?

064/2491... *** Ve ~i ti raz o ~a ra li na pre mi je ri. E po la ko qu di, do re pri ze }e do }i sa mo ne znam sa ko jim rej tin gom.

064/2491...

*** Na je zda pre va ra na ta! Po vi {e sprat ni ca ma vr {qa ju la `ni hu ma ni tar ci opre mqe ni do brom la `nom do ku men ta ci jom, ku pe pri lo ge i pro ve ra va ju pra zne sta no ve ili sta no ve sa de com i sta ri ma! Ka kva su kri vi~ na de la, ko ih sank ci o ni {e pi ta ju se gra |a ni?

064/3191... *** Pred la `em svim pen zi o ne ri ma ko ji ima ju pen zi ju is pod 30.000 di na ra da gla sa mo sa mo za onu stran ku ko ja se iz bo ri da sle de }u po vi {i cu pen zi ja do bi je mo li ne ar no, a ne pro cen tu al no, ka ko bi se sma wi le raz li ke u osno vi ca ma ko je su kod sva ke po vi {i ce sve ve }e.

064/3020... *** Za {to se ose tqi vi slu ~a je vi do de qu ju su di ja ma iz ~i jih se pre su da mo `e na slu ti ti da su sve sni svog ne re i zbo ra, zar to ni je ko rup ci ja? Ta kav su di ja, ako zna svo ju si tu a ci ju {ta on ustva ri do bi ja sum wi vom pre su dom: i lo{ su di ja mo `e da bu de od ko ri sti!

060/0227..

SPORT

~etvrtak8.mart2012.

dnevnik

c m y

16

DA NAS PO ^I WE PLEJ-OF ZA MU [KAR CE

Vo{a s Ribnicom za polufinale Da nas se igra ju pr vi me ~e vi ~e tvrt fi na la plej-ofa, a sa sta ju se Voj vo di na NS se me - Rib ni ca, Rad ni~ ki (K) Spar tak (Q) i Mla di rad nik - Par ti zan, a su tra Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar i pla sman u po lu fi na le iz bo ri }e ona eki pa ko ja pr va stig ne do dve po be de.

U ~e tvrt fi na lu plej-ofa nov sad ski cr ve no-be li se za pla sman u po lu fi na le bo re sa Kraq ve ~a ni ma, istim pro tiv ni ci ma ko ji su ih iz ne na di li i ot ki nu li im bod u po sled wem li ga {kom ko lu(3:2).

- Do la zi nam u go ste kva li tet na eki pa ko ju od li~ no po zna je mo. Mo ra mo sav po ten ci jal i sve re sur se da usme ri mo ka pred sto je }em plej-ofu jer vi {e ne ma mo pra va na gre {ku. Osva ja wem Ku pa is pu ni li smo pr vi ciq, a sa da `e li mo da na sta vi mo s do brim re zul ta ti ma. Mo ra mo da po ka `e mo da smo `eq ni po be de i da {to pre pro |e mo u `e qe no po lu fi na le, a za to nam je po treb na mak si mal na kon cen tra ci ja. Mi slim da smo na u ~i li mno go iz pro {log me ~a s Rib ni com i ne }e mo do zvo li ti, na dam se, ni ka kvo iz ne na |e we - re kao je tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti}.

Gu bi tak dru gog me sta ni je mno go po tre slo cr ve no-be le od boj ka {i po {to

Sred wi blo ker Voj vo di ne Da ni lo Mi ro sa vqe vi}

im to sa mo za ni jan su ote `a va put do ci qa ne ti tu le.

- Ko na~ no je do {ao plej-of, sa da vi {e ne ma kal ku la ci ja i `e li mo da igra mo do bro i da po be |u je mo u, na dam se, na red nih de se tak utak mi ca. Is pu sti li smo dru go me sto u po led wem ko lu, ali nam to sa mo ma lo re me ti pla no ve, jer ako `e li mo da bu de mo pr va ci mo ra mo sve ri va le da po be di mo. Rib ni ca je do bra eki pa, igra }e si gur no bez pri ti sak jer {ta god da ura di - to }e joj bi ti plus. Utak mi ca od pre ne ko li ko da na, si gu ran sam, ne mo `e da nam se po no vi i mi slim da }e mo oprav da ti ulo gu fa vo ri ta u ~e tvrt fi na lu plejofa - is ta kao je sred wi blo ker Voj vo di ne NS se me Da ni lo Mi ro sa vqe vi}.

Da nas - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me - Rib ni ca (19.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Spar tak (Q) (19), PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Par ti zan (17), su tra - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar (14.30).

Ne de qa - KRA QE VO: Rib ni ca - Voj vo di na NS se me (20), BE O GRAD: Par ti zan - Mla di rad nik (20.30), @e le zni ~ar - Cr ve na zve zda (18), QIG: Spar tak - Rad ni~ ki (K) (19).

Even tu al ne tre }e utak mi ce igra }e se 15. mar ta.

M. Ri sti}

No vak \o ko vi}

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Novaku `reb naklowen Srp ski te ni se ri No vak \o ko vi}, Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki bi }e slo bod ni u pr vom ko lu Ma ster sa u In di jan Vel su. Tur nir u Ka li for ni ji ve} je u to ku, zbog kva li fi ka ci ja, a tra je do 18. mar ta. Me ~e vi pr vog ko la igra ju se od pet ka. Pr vi re ket sve ta pred so bom ima ve o ma lak `reb i ne bi tre ba lo da ima pro ble ma sve do po ten ci jal nog po lu fi na la i fi na la, dok je pot pu no dru ga ~i ji slu ~aj sa Tip sa re vi }em i Tro ic kim. \o ko vi} se na la zi na is toj po lo vi ni `re ba sa Tro ic kim, kao i En di jem Ma ri jem, ali bi sa ne kim od wih mo gao da se sa sta ne tek u po lu fi na lu. To ujed no zna ~i da su Ra fael Na dal i Ro xer Fe de rer u su prot noj po lo vi ni i da bi duel sa ne kim od

}i te ni ser En di Ro dik i ^eh To ma{ Ber dih.

Jan ko }e u dru goj run di igra ti pro tiv po bed ni ka du e la Austra li jan ca Ber nar da To mi }a i @i la Mi le ra iz Luk sem bur ga, dok Tro ic kog ~e ka me~ pro tiv bo qeg iz su sre ta do ma }eg te ni se ra Ra ja na Her si o na i Fla vi ja ]i po le iz Ita li je. Tro ic ki bi ve} u tre }em ko lu mo gao da se su sret ne sa Ma ri jem, dok Tip sa re vi} ima ma lo lak {i po sao. U slu ~a ju da uspe {no pre |e pr vu pre pre ku, mo gao bi da igra pro tiv Ma ri na ^i li }a, a po tom @o-Vil fre da Con ge iz Fran cu ske ili ^e ha Ra de ka [te pa ne ka. Po ten ci jal nim `re bom, sa Na da lom bi mo gao da se sa sta ne u ~e tvr fi na lu.

Na da la u dru gom ko lu ~e ka duel sa bo qim iz su sre ta Ko lum bij ca Ale han dra Fa qe i Le o nar da Ma je ra iz Ar gen ti ne. Na

Duel Jelena-Ana samo u finalu Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} na la ze se u raz li ~i tim de lo vi ma `re ba, pa je wi hov me |u sob ni duel mo gu} sa mo u fi na lu. Je le na Jan ko vi} po sta vqe na je za 12. fa vo ri ta, slo bod na je u pr vom ko lu a u dru gom }e igra ti pro tiv po bed ni ce du e la Xej mi Hemp ton – Po lo na Her cog.

Slo bod na u pr vom ko lu bi }e i Ana Iva no vi}, ko ja }e se u dru goj run di sa sta ti sa bo qom iz me ~a Jo ha ne Lar son i kva li fi kant ki we. Pr vi fa vo rit na tur ni ru je Vik to ri ja Aza ren ka ko ja jo{ uvek u 2012. ne ma po raz. Tu su i Ma ri ja [a ra po va, Pe tra Kvi to va, Ka ro li na Vo zni jac ki, Ag we {ka Ra dvaw ska, Sa man ta Sto sur, Me rion Bar to li, Na Li...

DELEGACIJA IZ KATARA POSETILA OK VOJVODINA NS SEME: Sportski prijateqi iz Katara posetili su Srbiju i Novi Sad, a tom prilikom bili su gosti i Odbojka{kog kluba Vojvodina NS seme. ^lanovi Olimpijskog komiteta Katara i sportskog dru{tva iz Dohe stigli su u Novi Sad kako bi razmotrili uslove i mogu}nosti studirawa svojih dr`avqana. Upoznali su se sa mogu}nostima koje nudi Fakultet za sport i turizam (TIMS), a nakon toga posetili su i najuspe{niji klub u gradu i pokrajini.

S generalnim direktorom Vasom Miji}em, sportskim direktorom Nikolom Mari}em i skautom dr. Nexadom Osmanka~em razgovarali su predsednik olimpijske akademske jedinice u okviru Olimpijskog komiteta Katara dr. Ali A. A. Ahmad, izvr{ni direktor sportskog dru{tva iz Dohe Safari Vonderlend mr. Ali Almaki i wihovi saradnici.

Gosti su se upoznali sa istorijom i uspesima Vojvodine NS seme, a direktor Miji} je gospodinu Ahmadu uru~io i klupsku monografiju.

wih dvo ji ce mo gao da ga ~e ka tek u bor bi za ti tu lu. No va ka u dru goj run di ~e ka bo qi iz du e la dvo ji ce kva li fi ka na ta, a pro jek to va nim `re bom u tre }em ko lu bi mo gao da igra pro tiv Ke vi na An der so na iz Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke, a u osmi ni pro tiv Nem ca Flo ri ja na Ma je ra ili Ri {a ra Ga skea iz Fran cu ske.

Tek u ~e tvrt fi na lu bi mo gao da na i |e na ma lo te `i po sao, po {to su mu po ten ci jal ni pro tiv ni ci [pa nac Ni ko la Al ma gro, Kei Ni {i ko ri iz Ja pa na, do ma -

pu tu do po lu fi na la, Na dal ima su na rod ni ke Mar se la Gra no qer sa i Fe li si ja na Lo pe sa, kao i Tip sa re vi }a ili Con gu. Znat no te `i po sao ima }e Fe de rer, ko ji }e za pro tiv ni ka ima ti po bed ni ka du e la Ru sa Dmi tri ja Tur su no va i do ma }eg te ni se ra De ni sa Ku dlaa. Po tom bi mo gao da igra pro tiv Ka na |a ni na Mi lo {a Ra o ni }a, Austri jan ca Jir ge na Mel ce ra ili Ga e la Mon fi sa iz Fran cu ske, Ar gen tin ca Hu a na Mar ti na del Po tra ili [pan ca Da vi da Fe re ra.

ANA IVANOVI] PRED OBJEKTIVOM: Pauzu izme|u turnira u Dubaiju i Indijan Velsu Ana Ivanovi} iskoristila je za snimawe fotografija za brojne editorijale. Ivanovi}eva je tako u San Dijegu stala pred objektiv poznatog fotografa Yona Rusoa i to na vi{e lokacija.

Srpska teniserka, koja je vi{e puta progla{ena najlep{om na svetu u tom sportu, pozirala je u bazenu, u sportskoj opremi i elegantnim haqinama.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak8.mart2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12, 16), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.50), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 13), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11, 14), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (17.45, 22.40), „Ku pi li smo zoo vrt” (13.45), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.50, 15.45), „Ovo zna ~i rat” (18.30), „@u} ko - pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (15.50), „Rat ni kow” (17.35), „Dr vo `i vo ta” (17.25), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (20.20, 22.20), „Po tom ci” (20.10, 22.25), „Ko `a u ko joj `i vim” (20.15, 22.35), „Yon Kar ter” (14.45, 17.15, 19.45, 22.20)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Da ma s ka me li ja ma” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Put roud„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Ko me ve ru je te” (21) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Ve se li mu zi ~a ri” (18), ve li ka sa la, pret pre mi je ra „Estro gen” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Maj stor i Mar ga ri ta” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri ja No va ko vi}, Slo bo dan ka Mi ja to vi}, Mi li ja na Ko va ~e vi} i Mir ja na Vu le vi} iz Novog Sada, Sto jan ka Ko va ~e vi} iz [ajka{a, Dra ga na Bun da lo iz Futoga, Sla vi ca Sto ja no vi} iz Neradina, Ta wa Ku ri{ i Vla di sla va Du ki} iz Ba~ke Palanke, Fat mi re \u ra kov ci iz Ka}a, Mir ja na Ra jin iz Sremskih Karlovaca, Sla |a na Kne `e vi} i Sa ne la Jak {i} iz Temerina i Mir ja na Vlaj kov iz Tovari{eva, DE^AKE: Ne da Vu ~e ti} iz Novog Sada, Ve sna Vr {ka iz Kisa~a, Swe `a na To do ro vi} iz Rumenke, Ve sna Vre ki} iz Mile{eva i Mir ja na Kra si} i Iva na Ra di} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Radojke Budisavqevi} (1950) u 9.45 ~asova, Julka Luke Proki} (1934) u 11.15 ~asova, Aleksandra Jovana Radovi} (1926) u 12 ~asova, Danica \ure Ivkovi} - Ivandeki} (1939) u 12.45 ~asova, Tomislav Emila \ukanov (1932) u 13.30 ~asova, Radojka Mileta Obradovi} (1934) u 14.15 ~asova, Vladimir Petra Petkovi} (1956) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Anica Save An|eli} (1931) u 13 ~asova. Na grobqu Veternik danas }e biti sahrawen Du{an @ivana [iqi} (1925) u 13 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak8.mart2012.

11

МЕСАРИ ИЗ ШИДА СТУПАЈУ У ГЕНЕРАЛНИ ШТРАЈК

В.д. директора избацио новинаре

Уру че ње кљу че ва ауто мо би ла у окви ру про јек та бри ге о де ци са смет ња ма у раз во ју

УРУ ЧЕ НИ АУТО МО БИ ЛИ ЦЕН ТРИ МА ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД

По др шка они ма ко ји бри ну

КИ КИН ДА: Председник Општине Кикинда Или ја Во ји но вић уручио је јуче кључеве нових аутомобила марке „фијат пунто” директоркама центара за социјални рад у општинама Кикинда, Нова Црња, Житиште и Сечањ, а у оквиру пројекта који се заједнички реализује. Општина Кикинда носилац је пројекта под називом „Укључи се и брини” у који су укључене и поменуте три општине. Пројектом су уведене нове услуге социјалне заштите за децу са сметњама у развоју и њихове породице, истакла је помоћница председника Општине Кикинда Гор да на Бу ла то вић: - Показали смо да је сарадња четири општине значајна јер смо за кратко време успели да уведемо нову услугу, као услугу локалне самоуправе, да запослимо 24 људи, као и да пронађемо начин да из анономности извучемо децу која до сада нису имала прилику да буду укључена у живот и рад заједнице.

- Особе које су укључене у пројекат обављаће послове везане за помоћ и негу у кући и помоћ деци са сметњама у развоју. Четири аутомобила која су купљена у оквиру пројекта учиниће да услуге буду брже

и ефикасније - рекао је Илија Војиновић. Први заједнички пројекат поздравио је Пе ра Ми лан ков, председник Општине Нова Црња и изразио наду да ће се сарађивати и на другим пројектима, подсетивши да у Новој Црњи функционише услуга проширене социјалне заштите. Постоји објекат намењен деци са посебним потребама, возила којима се деца превозе и Клуб за старе. Директорка Центра за социјални рад у Житишту Сла ви ца Ми хић најавила је да ће овим пројектом бити обухваћена сва деца која су до сада била дискриминисана у локалној заједници. Побољшаће се квалитет живота породица које имају децу са сметњама у развоју. Помоћник председника Општине Сечањ Сло бо дан Ре пац додао је да је важно што ће овај пројекат утицати на квалитет живота особа са посебним потребама. Пројекат финансира Европска унија са 320 хиљада евра. Почео је септембра 2011. године и у току је његова друга фаза. За куповину четири аутомобила утрошено је 28 хиљада евра. А. Ђу ран

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КИНОЛОШКОГ ДРУШТВА „КАЊИЖА”

Изложба ЦАЦИБ у Мартоношу

КАЊИЖА: Кинолошко друштво „Кањижа„ увелико обавља припреме за одржавање четврте међународне изложбе паса свих раса „ЦАЦИБ 2012 Кањижа„. Пријаве паса примају се до 15. марта, а за разлику од претходних година, изложба ће се одржати 25. марта на спортским теренима ФК „Јединство„ у Мартоношу, удаљеном пет километара од Кањиже. Председник КД „Кањижа„ Јанош Фараго очекује да ће одгајивачи и власници паса из наше Србије, Мађарске, Хрватске, Словачке и још неких земаља, на предстојећој изложби приказати преко 700 љубимаца. Најлепши пас с лањске изложбе Најуспешније у свим расама чекају 1.000 динара, док је учешће у разтитуле и пехари, признања очекују реду одгајивачких парова и група и најбоље оцењене у 10 ФЦИ група, бесплатно. Детаљније информације као и најлепше псе изложбе. могу се добити на телефон 024/878Уписнина за сваког пса је 1.500 179 од 18 до 20 сати или на порталу динара, осим за разред беби, нај- www.kdkanjiza.org.rs. млађих и ветерана за које износи Текст и фото: М. Митровић

ШИД: Тек именовани в.д. директора Никола Утвић Индустрије меса Срем „Шид“ ДОО разговарао је са незадовољним радницима, три дана, у три рунде, али до договора није дошло. Имао је намеру да 250.000 динара дуга према сваком раднику за плате, плус годишњи одмори, топли оброци, регрес и социјално осигурање, покрије са само 10.000 динара по раднику. Штрајкачки одбор од 106 радника је то одбио - рекао је председник Самосталног синтиката радника Индустрије меса Срем „Шид“ ДОО Златибор Шушњар.

- Уместо да нам је в.д. директор предложио исплату 10 неисплаћених плата и остале бенефиције, он нам је понудио само осам до 10.000 динара, по особи и оверу здравствених књижица. Трећи дан нам је рекао да нема ништа ново, а ми нисмо ни ишли на разговоре. Ми се с његовим предлогом једноставно не слажемо и ступамо у генерални штрајк од 19. до 21. марта.

Штрајкачи месари из Шида

Изјаву председника синдиката потврдио и секретар Штрајкачког одбора Небојша Ивановић, очи-

САМОЗАПОШЉАВАЊЕ У СРЕДЊЕМ БАНАТУ

Мушкарци се чешће отисну у предузетништво

ЗРЕЊАНИН: По програму самозапошљавања, по републичком и по покрајинском конкурсу, од почетка 2011. године у Средњобанатском округу сопствени бизнис покренуло је 148 особа, потврдила је за “Дневник” саветница за планирање каријере у зрењанинској филијали Националне службе за запошљавање Александра Штрбац. Најчешће је, каже она, реч о фирмама из области услуга, занатства, трговине и производње.

- Структурално посматрано, бизнис чешће покрећу мушкарци, а када је реч о животној доби предузетника, заступљене су све старосне групе – додала је Александра Штрбац. Дипломирани инжењер машинства Радивоје Надлачки, власник СЗР “Еталон” из Ечке, спада међу предузетнике који кроз сопствени бизнис настављају да раде посао за који су, кроз радно искуство, стекли одлична знања и вештине. Наиме, Радивоје је радио у предузећу чија делатност су управо били заливни системи, а након што је постао технолошки вишак и нашао се на евиденцији незапослених, за њега није било дилеме шта би било оптимално за наставак каријере.

- Средином 2011. регистровао сам фирму “Еталон”, чија делатност су заливни и дренажни системи. Бавим се израдом стационарних заливних система, односно аутоматских заливних и дренажних система, и њиховим одржавањем,

као и наводњавањем спорт- ду. Старија кћи Ђурђинка је ских терена. Средства субвен- на студијама ветерине и брине ције за самозапошљавање ис- о фарми, млађа ћерка Вера закористио сам за набавку опре- послена је на Високој техничме и рекламу – истиче власник кој школи струковних студија предузећа које је, између оста- у Зрењанину и тренутно је на лог, учествовало у изградњи аква – “Петропарка ленд” у Бачком Петровцу. Власница зрењанинске млекаре “Берберски” Добрила Берберски је 160.000 динара субвенције искористила за куповину опреме за млекару, чији капацитет је 300 литара прерађеног млека дневно, од кога се израђују сир у кришкама, ситни сир и кајмак. Породица Берберски поседује пољопривредно имање на коме су ангажовани сви чланови домаћинства. Коста Берберски брине о земљи и фарми крава, која броји 40 грла, ње- Добрила Берберски гова супруга Добрила је, уз финансијску по- специјалистичким студијама моћ по програму самозапо- из области прехрамбене техношљавања, средином 2011. логије, док најмлађи, син отворила млекару, док се њи- Славко, похађа први разред хово троје деце, поред задуже- овдашње Пољопривредне шкоња на имању, и кроз образова- ле, а уједно помаже оцу око тење определило за пољопривре- жих, физичких послова, и се-

Помоћ пољопривредницима

Пријем код градоначелника

„Жућко” и глумци дошли у Зрењанин

ЗРЕЊАНИН: Премијера новог домаћег играно-документарног филма о нашем прослављеном кошаркашу - „Жућко, прича о Радивоју Кораћу”, одржана је у једином зрењанинском биоскопу „Синема”. Публици се, том приликом, поклонио део екипе која стоји иза овог остварења, на челу са глумцем Владимиром Алексићем, који у филму тумачи улогу Радивоја Кораћа. Овог глумца и водитеља популарног шоу програма „Ја имам таленат” угостио је и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, који је у Плавом салону Градске куће уприличио

пријем за филмаџије. Филм прича о једном човеку, његовој феноменалној спортској каријери, али и фасцинантној личности. Истовремено, ово је прича о једном времену, о земљи које више нема, бившој Југославији, која се тих 50-тих и 60-тих година 20. века почела отварати према Западу преко спорта, музике, филма, моде... Управо то време, својим животом, каријером и свим оним што је представљао, обележио је и Радивој Кораћ Жућко. Пројекције филма у „Синеми” су од 20 часова, а цена улазнице је 200 динара. Ж. Б.

гледно и он незадовољан исходом преговора. Обратио новинарима, с молбом да обавесте јавност како се

неке фирме поигравају са радничком судбином, што ми и чинимо.

- Мислим да је разговор лоше почео и лоше вођен од стране послодавца. Он је једини одговоран за неуспеле преговоре са радницима. Његова понуда је понижавајућа. Радници, који су остали без плата, њих 106 ступиће у штрајк, а њима ће се вероватно придружити и други месари - рекао је председник Савеза самосталних синдиката општине Шид Мирко Зец У најбољој намери, новинари су желели да чују и другу страну, односно мишљење в.д. директора Николе Утвића, међутим, он је практично истерао новинаре и није хтео да разговара. Чак је рекао и да смо ушли на приватан посед, а да то немамо право чинити, рекавши: - Новинаре треба да најави човек на улазу. Пошто су сви радници у штрајку, нема никога на улазној капији, врата су отворена и сви имају приступ. Д. Савичин

БЕЧЕЈ: Давнашња жеља Пољопривредне стручне службе Врбас, која делује још у општинама Бечеј и Србобран, почиње од данас да се остварује у Бечеју. У питању је отварање испоставе у Бечеју и чешћи контакт са пољопривредним произвођачима.

- У прво време ће стручњаци долазити само четвртком од 8 до 13 сати и бити на располагању овдашњим пољопривредницима у приземном делу зграде ДТД у Ловачкој улици 2. Тако ће бити овог месеца, јер је још у току реконструкција будуће базе ове Службе у Бечеју, која ће бити лоцирана у улици Боре Влајкова, тачније у згради између седишта ПИК „Бечеј“ и „Ремонта“. Добили смо уверавања из Пољопривредне стручне службе Врбас да ће, када се уселе у зграду испоставе, бити обезбеђено присуство стручњака свих профила, што може да буде од велике помоћи заинтересованим пољопривредним произвођачима - рекао нам је члан Општинског већа задужен за пољопривреду Андраш Боја. В. Ј.

ПОСЛЕ ЛОМЉЕЊА ПАНОА КЦ КИКИНДЕ

Транспарент украден пред десетак камера КИКИНДА: У ноћи између 6. и 7. марта, украден је ручно писани рекламни транспарент дужине 10 метара, разапет испред Културног центра, на висину од 3 метра. Ово је нови у низу инцидената који су се претходних дана догодили, а повезани су са Културним центром Кикинда и позивом на трибину Хришћанске адвентистичке цркве „Нови поглед на живот”. Непознати починиоци три дана заредом девастирали су па чак и украли паное изложене у најстрожем центру града.

- Поново је реч о транспаренту Хришћанске адвентистичке цркве - каже Срђан Тешин директор Култуног центра Кикинда. - Сада је потпуно извесно да је мета хулигана управо та верска заједница, јер је ово четврти дан узастопце да њихова три рекламна паноа и транспарент бивају уништени. Још једном апелујем на јавност и упозоравам да су ова хулиганства атак на основна људска права као што су права на слободу мисли, савести, вероисповести и изражавања. На тој локацији у центру Кикинде постоји најмање десетак камера банака, мењачница, установа културе... Материјална штета је само десетак хиљада динара, али је далеко већа штета од поруке коју шаљу хулигани својим безобзирним понашањем, сматра Тешин. Културни центар поново најоштрије осуђује овај хулигански чин и очекује од надлежних државних органа да открију и казне починоца или починиоце. А. Ђ.

стри Вери асистирајући у ветеринарским интервенцијама на фарми.

- Сазнања са специјалистичког семинара за предузетнике, одржаног у Филијали за запо-

шљавање у Зрењанину, користиће ми у пракси. Нарочито препоруке из области посвећене маркетингу – рекла је Добрила Берберски која производе продаје на пијачној тезги у Зрењанину. Ж. Балабан

Смотрa рецитатора КРУШЧИЋ: У току ове недеље биће изабрани најбољи рецитатори из основних и средњих школа са територије кулске општине. Месне смотре биће одржане у Кули, Црвенки, Липару, Сивцу и Руском Крстуру. Финално општинско такмичење рецитатора биће одржано 16. марта у Крушчићу. М. Кк.

~etvrtak8.mart2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

У ГРАДСКОЈ КУЋИ КАЊИЖЕ

Уметнице украсиле хол

Продајна изложба ткачке радионице

ВРБАС: У Ликовној галерији Културног центра Врбас у току је продајна изложба рукотворина Ткачке радионице Геронтолошког центра. По веома повољним ценама, могу се пазарити шалеви, капе, чарапе, простирке за кућу, као и многе друге ситнице, које кориснице врбаског Геронтолошког центра израђују, у оквиру радне терапије.

- Ове рукотворине израђују баке, које су смештене у старачки

дом, а које су иначе у животу научиле много да раде и да не седе скрштених руку. То им дође као разонода – каже радни терапеут Геронтолошког центра Врбас Слободанка Мусић и додаје да оно што зараде на продајној изложби, биће утрошено на куповину материјала за Ткачку радионицу. Продајна изложба у Ликовној галерији ће трајати до 9. марта. М. Кк.

Нека сваки дан буде 8. март

КАЊИЖА: Војвођански ликовни круг из Кањиже приредио је поводом Дана жена 8.марта у холу Градске куће у Кањижи изложбу радова тридесетак сликарки. На свечаном отварању приређен је богат поетско музички програм, а надахнутим речима посвећеним колегиницама изложбу је отворио сликар и песник Шандор Керекеш из Суботице. Пред бројном публиком поезију су казивали Иванка Кењереш, Ева Кечкеш, Отварање изложбе сликарки у Кањижи Јожеф Пекла, Никола Крушић, Корнелија Видовић, сликарке из Кањиже, Суботице, Корнелија Вадас, Ђенђи Кер- Палића, Малих Пијаца, Новог менди и Недељка Шарчевић, а Сада, Руме, Новог Кнежевца и наступио је и оркестар „Потиски других места. Поред уметница Војвођантамбураши” из Кањиже. Уметничка остварења представиле су ског ликовног круга представи-

СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ СЕРГЕЈА ЋЕТКОВИЋА У ЗРЕЊАНИНУ

Део зараде у хуманитарне сврхе

БЕЧЕЈ: Захваљујући бечејској Агенцији за консалтинг „Грандфатхер“, чији је власник Вукашин Николић, Бечејке ће вечерас имати организован коктел, поводом Дана жена. Скуп по имену „Нека сваки дан буде 8. март“ заказан је за 19 и трајаће до 20,30 сати, а одржаће се у великој сали Градске куће Бечеј. Позив је упућен свим Бечејкама, улаз је бесплатан и биће организовано послужење, а свакој гошћи биће уручен пригодан поклон. В. Ј.

Време је за молитву

КУЦУРА: Промоција зборника песама Марије Драговић „Време је за молитву” одржаће се сутра у организацији Културнопросветног друштва ДОК у Куцури. На промоцији ће говорити рецензенти Мирослав Алексић и проф. др Михајло Фејса, као и ауторка. Књига је објављена у саиздаваштву „Прометеја” из Но-

вог Сада и Културно-просветног друштва ДОК из Куцуре. Клуб преводилаца Куцуре ће превести неколико песама на русински језик и прочитати их на промоцији. Улаз је слободан, а сваки посетилац добиће примерак књиге. Почетак је у 19.15 у одељењу Народне библиотеке „Данило Киш” Врбас, у Куцури.

ле су и сликарке суботичких група „Слап”, „Буњевачког кола”, „Непкера”, „Q” и „Проарт”, новокнежевачког „Феникса”, кањишких друштава „Озораи Арпад” и „Свети Сава”.

Хол Градске куће у Кањижи красе слике Хајналке Арок, Елвире Баги, Тимее Бечеи, Каталин Буруцки, Берте Газдаг, Марије Хаџалић, Вере Хегедиш, Јасмине Шево, Јосипе Крижановић, Јованке Манић, Иванке Кењереш, Марије Киш, Ибоље Корпонаи, Терезије Кудлик, Станиславе Летић, Љиљане Лолић, Споменке Малбашки, Јелене Малбашки, Каће мандић, Едит Месарош Сабо, Марије Ети Молнар, Недељке Шарчевић, Доре Олах, Марије Рафаи, Ружице Жигманов, Каталин Селеши, Руже Тумбас, Кларе Томић Касаш и Ангеле Жолдош. Текст и фото: М. Митровић

Сергеј Ћетковић

ЗРЕЊАНИН: Популарни црногорски певач Сергеј Ћетковић одржаће у суботу, 10. марта, велики солистички концерт у Хали спортова у Зрењанину. Концерт овог миљеника женске публике требало је раније да буде одржан, али је, због временских непогода, које су тада захватиле нашу земљу, одложен за овај викенд. Ћетковић је јуче, заједно са организаторима концерта, био гост градоначелника Зрењанина Милете Михајлова који је за извођача великог хита “Погледи у тами” уприличио пријем у Плавом салону Градске куће. Ћетковић је том приликом подсетио да је већ једном гостовао у Зрењанину, 8. марта 2008. године и додао да га је овдашња публика дочекала са одушевљењем.

- Мислим да фотографија са тог наступа још увек постоји на мом сајту. Носио сам мајицу са грбом Зрењанина. На пола

концерта сам је показао публици и тада је настало право одушевљење – рекао је за “Дневник” Ћетковић, познат и по одржавању хуманитарних концерта. И овог пута део новца од продатих улазница биће намењен у хуманитарне сврхе. После 10. марта биће обнародовано колико пара ће бити издвојено и за које намене.

- Трудим се да помогнем колико је у мојој моћи, али и да својим поступцима делујем на колективну свест људи – нагласио је популарни певач који се јуче, након пријема у Градској кући, дружио и са својим фановима у главној зрењанинској улици. Организатори кажу да влада велико интересовање за суботњи концерт и подсећају да карте коштају 600, 700 и 800 динара, зависно од места, односно 2.500 динара за ВИП ложу. Ж. Б.

dRU[TvO

dnevnik SVETSKI DAN BUBREGA

Sr bi ja me |u po sled wi ma po do nor stvu Bolesti bubrega su u stalnom porastu, a u Srbiji se zbog toga lekaru op{te medicine obrati godi{we u proseku 22.000 osoba i bolni~ki se le~i oko 15.000 qudi. Od svih bolesti bubrega hroni~ne bolesti ~ine gotovo tre}inu bolni~ki le~enih osoba i ~ak 84 odsto uzroka smrti.

Od ove bolesti u Srbiji godi{we umre vi{e od 1.600 osoba.

Slogan ovogodi{weg Svetskog dana bubrega je „Doniraj bubreg – produ`i `ivot”. Kod nas se transplantacija bubrega obavqa u pet zdravstvenih centara. U pro{loj godini od ukupno transplantiranih 59 bubrega, 49 presa|enih je uzeto od umrlih donora. Na listi ~ekawa za transplantaciju bubrega je vi{e od 730 osoba. Na`alost, Srbija je po broju zave{tanih organa me|u posledwim zemqama u Evropi.

Povodom Svetskog dana bubrega Savez bubre`nih invalida Vojvodine organizovao je akciju „Doru~ak s dijaliziranima”, pokazav{i novinarima kako izgledaju obroci pacijenata na dijalizi i objasniv{i zna~aj

transplantacije i donacije organa, koje ovim osobama produ`avaju `ivot.

Tri de set sed mo go di {wi Ra do slav Jo vi ~i} iz Saveza bubre`nih invalida ~ekao je na transplantaciju bubrega 17 godina i nedavno ju je do~ekao, te je opisao koliko mu se kvalitet `ivota poboq{ao, dodaju}i da sada jede sve.

Klini~ki centar Vojvodine je pre ~etiri godine pokrenuo projekat “[ansa za novi `ivot” da bi gra|anima razjasnili predrasude i podstakli ih da budu donori.

– Trenutno u KCV-u 160 osoba ~eka na novi bubreg, a oko deset pacijenata na novu jetru – navela je koordinatorka projekta dr Je li ca Alar gi} s Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju. – Te liste su dinami~ne, a alarmantan je podatak da oboleva sve vi{e mladih osoba i dece i neop-

hodna im je transplantacija.

Nephodno je podr`ati ideju donorstva i shvatiti da to nije samo problem pacijenata, nego celokupnog dru{tva, zato treba probuditi humanost i solidarnost jer nesre}a nikad ne bira. ^lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq je tako|e

prisustvovao akciji i pozvao sve sugra|ane da razmisle o potpisivawu donorske kartice da bi mnogim pacijentima spasli `ivot. Napomenuo je da se godi{we u Srbiji uradi svega 50 transplantacija, {to nije ni pribli`no dovoqno s obzirom na broj pacijenata koji ~ekaju na novi organ.

J. B. – I. D.

LE^EWE MATI^NIM ]ELIJAMA SVE AKTUELNIJE

Na da za iz le ~e we naj te `ih bo le sti Osim Vojnomedicinske akademije u Beogradu, i u Novom Sadu bi se uskoro moglo omogu}iti postepeno zamrzavawe separiranih mati~nih }elija zahvaquju}i saradwi Klinike za hematologiju Klini~kog centra Voj vo di ne i Za vo da za transfuziju krvi Vojvodine.

Kako je izjavio pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Ati la ^en ge ri, podr`a}e se nabavka savremene opreme za tu tehniku.

Le~ewe mati~nim }elijama iz dana u dan dobija na zna~aju.

U brojnim svetskim laboratorijama nastoji se upravo pomo}u mati~nih }elija prona}i lek za brojne bolesti, pa i za one za koje dana{wa medicina nema re{ewe. Tako na primer na VMA oboleli od multiple skleroze mogu da se le~e i sopstvenim mati~nim }elijama, po ~emu je ta ustanova jedna od retkih u svetu. Le~ewe perifer nim ma ti~ nim }e li ja ma primewuj se i na Institutu za onkologiju Vojvodine.

Banke mati~nih }elija tako|e su sve popularnije. Zamrzava we i od go va ra ju }e ~u va we mati~nih }elija daje mogu}nost da se, ukoliko zatrebaju za terapiju, odmrznu i koriste kao efikasan lek. Kod nas banka mati~nih }elija jo{ ne postoji, ali dobra je vest da bismo je uskoro mogli dobiti.

Ministarstvo zdravqa je jo{ 2010. godine dalo saglasnost Institutu za majku i dete u Be-

gradu da formira porodi~nu banku krvi iz pup~anika. Novac koji je potreban za izgradwu i opremawe se obezbe|uju iz buxeta, a prora~uni govore da se radi o oko milion evra.

Za vr {e tak iz grad we ban ke o~ekuje se tokom ove godine, a

odgovarati i nekome drugom je kod najbli`ih srodnika – ro|ene bra}e i sestara i roditeqa. [to je u banci vi{e deponovanih }elija, to je ve}a verovatno}a da }e se na}i odgovaraju}e }elije za le~ewe drugih bolesnika.

Kod nas banka mati~nih }elija jo{ ne postoji, ali dobra je vest da bismo je uskoro mogli dobiti planirano je da u woj bude pohraweno 10.000 uzoraka. Sude}i po iskustvu dugih banaka u svetu, taj broj mogao bi biti prikupqen za osam do deset godina. ]elije imunolo{ki potpuno odgovaraju detetu od kog su uzete, a najve}a verovatno}a da }e

Ovakve banke postoje u mnogim zemqama Evrope i dok ne za`ivi i kod nas, gra|ani koji `ele da sa~uvaju mati~ne }elije deponuju ih u inostranstvu.

Ova usluga je komercijalna, pla}aju je sami korisici i staje od 1.500 evra, plus PDV, a banke se obavezuju na to da ma-

ti~ne }elije iz pup~anika ~uvaju 20 godina. Po{to }e na{a budu}a banka biti javna, tro{kove ~uvawa }elija bi trebalo da snosi dr`ava.

Mati~na }elija je }elija koja ima mogu}nost da postane bilo koja }elija u qudskom organizmu. Ako se, na primer, govori o embrionalnoj mati~noj }eliji, dakle onoj koja se uzima iz embriona, ona mo`e postati ner vna }e li ja, }e li ja je tre, pan kre a sa, ko sti, ve ziv nog tkiva... Teoretski, 200 razli~itih tipova }elija qudskog organizma mo`e se dobiti iz mati~ne }elije. Ove }elije nisu „specijalizovane” jer se mogu diferencirati u sve druge }elije, a sposobne su da se dele u neograni~enom broju. Ve} godinama mati~na }elija iz kostne sr`i i periferne krvi se koriste za le~ewe bolesti krvi kao {to je leukemija. U svet skoj na u~ noj li te ra tu ri govori se da }e mati~ne }elije mo}i da se koriste u le~ewu Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, {e}erne bolesti, povreda ki~mene mo`dine... Danas u svetu ima vi{e od 450.000 uzoraka krvi pup~anika u javnim bankama, a od 1988. godine ura|eno je preko 20.000 transplantacija u kojima je kori{}ena krv pup~anika kao izvor mati~nih }elija. Najvi{e uzoraka mati~nih }elija uzima se i ~uva u SAD, a od evropskih dr`ava u tome predwa~i [panija.

J. Barbuzan

USKORO REZULTATI MA\ARSKO-SRPSKE KOMISIJE

Pri zna je mo is kqu ~i vo in di vi du al nu od go vor nost Predsednik srpskog dela Me{ovite srpsko-ma|arske akademske komisije koja se bavi istra`ivawem zlo~ina po~iwenih izme|u 1941. i 1948. godine Vo ji slav Sta nov ~i} rekao je da ta komisija ne priznaje princip kolektivne krivice, koja tereti sve ~lanove neke zajednice, `ene, ~ak i decu. Po wegovim re~ima, mnogo je te`e utvrditi ko je po~inio zlo~ine nego ko su bile `rtve.

– Priznajemo iskqu~ivo individualnu odgovornost, to {ta je odre|ena osoba ta~no uradila. Bilo je onih koji su po~inili zlo~in i bilo je onih koji su bili nemi svedoci doga|aja. Bilo je veoma malo onih koji su poku{ali da spre~e zlo~ine jer bi platili

`ivotom – rekao je Stanov~i} u izjavi za dnevni list „Ma|ar so„.

Stanov~i} je podsetio na to da je zadatak komisije da nakon bezmalo 70 godina istra`i ne ko su bili zlo~inci, nego ko su bile `rtve i da ih pobroji.

– Podaci o `rtvama }e biti svrstani u tabelu prema dvadeset i ne{to kriterijuma, jer je va`no ime svake `rtve, datum ro|ewa, rodno mesto, okolnosti smrti, odnosno gde, kada i pod kojim uslovima je umrla. Navo|ewe {to ve}eg broja podataka je va`no zbog toga {to je me|u pogubqenima vi{e onih s istim prezimenima i li~nim imenima. Sva ona }e biti obuhva}ena centralnom bazom

podataka – rekao je akademik, navode}i da je `eqa da ta~nost i objektivnost odlikuje sve ono {to na osnovu rada komisije bude objavqeno.

Na pitawe u kojoj meri su dokumenti nekada{we OZNA-e, odnosno liste pogubqenih dostupni, Stanov~i} je rekao da je postojalo nare|ewe o tome da se vode liste pogubqenih.

Me{ovita srpsko-ma|arska komisija je formirana pre 13 meseci i wen prvenstveni zadatak je stvarawe evropskih uslova za istra`ivawe ratnih zlo~ina u Vojvodini, pre svega za istra`ivawe dokumentacije u arhivama, odnosno pretra`ivawe grobnica.

~etvrtak8.mart2012.

13

ME\UNARODNI DAN @ENA

Na po slu ma wa pla ta, a ku }a na le |i ma Osmi mart se obele`ava u znak se}awa na demonstracije iz 1857. godine kada su tekstilne radnice u Wujorku protestovale zbog lo{ih radnih uslova i malih plata. Tako je po~elo pre 155 godina, a danas se ovaj dan sveo na poklawawe cve}a damama dok se o mawim platama i radnim mestima lo{ijim od mu{ih malo ili retko pri~a.

Iako su danas `ene mahom zaposlene, one i daqe nemaju isti tretman kao mu{karci koji rade na istim radnim mestima. @ene ~ine vi{e od 51 odsto ukupnog stanovni{tva u Srbiji, a jedva ne{to vi{e od polovine wih ima stalno zaposlewe. Uz to, u Srbiji su upravo `ene najve}e `rtve tranzicije i privatizacije jer u ovim te{kim ekonomskim vremenima ~e{}e ostaju bez posla i te`e se zapo{qavaju. Osim toga, i one koje imaju radno mesto mawe su pla-

vojnim ata{eima i vojnim posmatra~ima, a u Ministarstvu odbrane zaposleno ih je oko deset odsto.

Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Sne `a na La ki }e vi} tvrdi da je Srbija napravila zna~ajan iskorak u politi~kom segmentu u pogledu rodne ravnopravnosti, podsetiv{i da je u pro{lom sazivu Narodne skup{tine Srbije bilo 11 odsto `ena a da ih u sada{wem sazivu ima 22 procenta.

Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} isti~e da, kada je re~ o polo`aju `ena na tr`i{tu rada, odnosno radnom mestu, situacija u Srbiji nije sasvim zadovoqavaju}a. Ona isti~e da jo{ uvek ima malo `ena na dobro pla}enim, upravqa~kim mestima.

– Ra{ireno je i seksualno uznemiravawe i ucewivawe na radnom mestu, a u oglasima i da-

Sru{iti tradicionalne barijere Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova ukazuje na to da }e se upravo ove godine u Srbiji na svim nivoima odr`ati izbori te da `ene treba vi{e ukqu~iti u procese dono{ewa odluka. U~e{}e i zastupqenost `ena u politi~kom `ivotu predstavqa poseban izazov. Po{to `ene kod nas predstavqaju polovinu ukupne populacije, wihova nedovoqna zastupqenost u procesima i na mestima dono{ewa odluka ukazuje na to da jo{ uvek postoje tradicionalne barijere koje spre~avaju da se wihov glas ~uje i uzme u obzir. }ene od kolega, i to i po nekoliko hiqada dinara mese~no.

Istra`ivawa o statusu `ena na na{em tr`i{tu rada pokazala su da poslodavci u privatnim firmama `enskim kandidatima za posao postavqaju pitawa o planovima za ra|awe deteta, udaji... Brojna su istra`ivawa koja svedo~e i da su dame diskriminisane u okviru samog preduze}a jer naj~e{}e napreduju samo do odre|enog nivoa, a onda ih “zaustave”. Tako je na menaxerskim funkcijama u Srbiji samo 20 odsto `ena. U Srbiji `ene su najvi{e zastupqene u pravosu|u, gde ~ine 70 odsto zaposlenih, zatim na carini – 42 procenta, pa u trgovini, zdravstvu i socijalnoj pomo}i. U civilnom delu bezbednosti `ene zauzimaju gotovo polovinu radnih mesta, dok ih je u policijskoj uniformi jedva ne{to vi{e od sedam procenata. Kada je re~ o Vojsci, samo tri odsto dama je u profesionalnoj vojnoj slu`bi, a na Vojnu akademiju se upisuje petina `ena od ukupnog broja. Nema ih na komandnim du`nostima u operativnim sastavima Vojske, me|u

qe sre}emo da se za neki posao tra`i osoba odre|enog pola. ^esti su slu~ajevi da se `ene nakon povratka s porodiqskog odsustva raspore|uju na ni`a i mawe pla}ena radna mesta, a postupali smo i u slu~ajevima seksualnog uznemiravawa na radnom mestu, koje je tako|e ra{irena pojava – ocenila je Nevena Petru{i}.

No, mada `ene te`e dolaze do posla i znatno te`e ga zadr`avaju, podaci govore da su mnogo boqe biznismenke. Naime, pokazalo se da `ene du`e ostaju u poslu koji su zapo~ele, a firme kojima su one vlasnici bele`e rast prodaje. S druge strane, u ku}nim poslovima `ene su optere}ene i do dva puta vi{e od mu{karaca. Taj “nevidqivi”, uglavnom `enski posao, kao {to je prawe, peglawe, kuvawe, ~i{}ewe... ko{tao bi porodicu minimum 200 evra kada bi za sve to anga`ovala sprema~icu i kuvaricu. Ako se tome doda i ~uvawe i starawe o detetu, jasno je da ~ak i `ena u ku}i mese~no zara|uje (vredi) vi{e od dobro pla}enog menaxera neke dobrostoje}e firme.

Q. Male{evi}

Sa rad wa s Fri u li jom-Ve ne ci jom-\u li jom Predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Bo jan Paj ti} ovla{}en je na u~era{woj sednici Vlade Vojvodine da potpi{e Sporazum o saradwi izme|u APV i Autonomne Regije Friulija-Venecija-\ulija. Sporazum ima rok va`nosti ~etiri godine i obnavqa se nakon isteka tog vremena, tako da je sada do{ao trenutak za nastavak saradwe, saop{teno je iz Vlade.

Pokrajinu Vojvodinu zastupa}e Pajti}, a Autonomnu Regiju Friulija-Venecija-\ulija predsednik Ren co Ton do. Strane }e nastaviti saradwu na institucionalnom, ekonomskom, poqoprivrednom, agroindustrijskom, industrijskom, privrednom, turisti~kom, ekolo{kom i nau~no-kulturolo{kom poqu.

PONOVO RASEQAVAWE ROMA U BEOGRADU

Se lid ba iz kar to na u kon tej ne re U Beogradu je ju~e po~elo raseqavewe stanovnika neformalnog romskog naseqa u novobeogradskom Bloku 72, za koje je obezbe|en sme{taj u kontejnerskim naseqima u Maki{u, Rakovici, Mladenovcu i Barajevu. U ta naseqa, koja su nastala posle raseqavawe nehigijenskih ku}a ispod „Gazele”, bi}e sme{teno 15 od 33 porodice iz Bloka 72.

– Ostale porodice, koje su tretirane kao dobrovoqni povratnici na Kosovo i kojima su tamo obnovqene ku}e, bi}e iseqene 16. marta i wima zbog toga nije ponu|en alternativni sme{taj – rekao

je pravni savetnik u Nevladinoj organizaciji „Praksis” Da ni lo ]ur ~i}.

On je upozorio na to da pojedine porodice ne mogu da se vrate na Kosovo i Metohiju iz bezbednosnih razloga. Po podacima te NVO, koja je pratila raseqavawe naseqa na terenu, tri porodice su odbile sme{taj u kolektivnim centrima Ra~a Kragujeva~ka i Gamzigradska bawa.

Stanovnici naseqa nisu bili raspolo`eni za razgovor s novinarima, a ekipe za selidbu, koje su stigle oko osam sati, do~ekali su spakovani i spremni za polazak.

crna hronika

~etvrtak8.mart2012.

NESRE]A U SELU JARAK, KOD RUME

De ~a ka uda ri la stru ja Je dan dva na e sto go di {wi de ~ak te {ko je po vre |en jer ga je uda ri la stru ja u crp noj sta ni ci „Zla ta ra„ u se lu Ja rak, kod Ru me, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, ne sre }a se do go di la pre kju ~e oko 13 sa ti, a na kon uka za ne le kar ske po mo }i u srem sko mi tro va~ koj Op {toj bol ni ci, de te je pre ve ze no u De~ ju bol ni cu u Tir {o voj u Be o gra du.

Pre gled li ca me sta, po ovla {}e wu de `ur nog is tra `nog su di je Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, iz vr {i la je po li ci ja. O do ga |a ju je iz ve {te no Osnov no jav no tu `i la {tvo u Srem skoj Mi tro vi ci ko je se iz ja sni lo da se ra di o za de su.

POKU[AJ UBISTVA U SUBOTICI

No `em u vrat po zna ni ka Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti X. P. (1966) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju.

Po sto ji osnov sum we da je X. P., na kon kon zu mi ra wa al ko ho la, pr vo ver bal no, a po tom i fi -

zi~ ki na sr nuo na svog po zna ni ka L. P. i we go vog pri ja te qa D. O.. O{te }e nom L. P. je, na vod no, za dao ubod no `em u vrat.

X. P. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

S. I.

POLICIJA U JAGODINI PODNELA KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV DVOJICE ZBOG PREVARE

Ume sto te le fo na, pro da va li elek tron ski ot pad Po li cij ska upra va u Ja go di ni sa o p {ti l a je ju ~ e da je Osnov nom tu `i la {tvu u Ja go di ni pod ne la kri vi~ ne pri ja ve za de la pre va re po tiv dva li ca ko ja su pu tem in ter ne ta pro da va la te le fo ne, a kup ci ma je ume sto te le fo na, u pa ke ti ma ko je su una pred pla ti li, sti zao elek tron ski ot pad. Oni su pro tiv p rav n o ste k li ko r ist od 72.500 di na ra, PTT „Sr bi ja„ je o{te }e na za oko 4.200 di na ra a po li ci ji je in den ti fi ko va la {est o{te }e nih ku pa ca, sto ji u sa op {te wu. „Osum wi ~e ni su po sta vi li dva ogla sa za pro da ju mo bil nih te le fo na na in ter net saj tu www.mo bil ni svet.com u ko jem su ogla si li pro da ju te le fo na „no -

kija C6-01„ po 110 evra i ap ple „Pho ne 3 GS 16 GB„ po 140 evra, ko je {a qu po {tom kup ci ma ko ji bi ih upla ti li po u ze }em„, na vo di se u sa op {te wu. S ob zi rom na to da su na ru ~e ne te le fo ne pr vo pla ti li, a tek po tom otva ra li pri mqe ne pa ke te, pre va re ni kup ci su u pa ke ti ma na la zi li elek tron ski ot pad, „ta~ ni je, ne u po tre bqi ve de lo ve sta rih ra ~u na ra”.

Po li ci ja sum wa da je pre va re nih ku pa ca mno go vi {e, i mo li o{te }e ne gra |a ne da se ja ve naj bli `oj po li cij skoj sta ni ci.

U sa op {te wu se is ti ~e da se PU u Ja go di ni „ja vqa ju li ca ko ja su na isti ili sli ~an na ~in o{te }e na od li ca sa {i re te ri to ri je Sr bi je”.

(Tanjug)

RE[ENA MISTERIJA TELA NA\ENOG U TABANOVA^KOM JEZERU, KOD [APCA

Sin osum wi ~en da je ras ko ma dao oca

[a ba~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti De ja nu I. (26) iz Vu ko {i }a, kod Vla di mi ra ca, zbog sum we da je ubio oca, ~i ji je le{ pro na |en u je ze ru kod [ap ca, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je.

Sum wa se da je De jan I. 28. fe bru a ra, u po ro di~ noj ku }i, na kon ver bal nog su ko ba, o{trim pred me tom ubio svo ga oca Ra do va na I. (53) iz Vu ko {i }a. Ras ko ma da no te lo Ra do va na I. pro na |e no je pre kju ~e u ve {ta~ kom je ze ru u Ta ba no vi }u {est ki lo me ta ra uda qe nom od [ap ca.

Zlo ~in je ra sve tqen sa mo ne ko li ko sa ti na kon to ga. Tor be, u ko ji ma su bi li de lo vi te la, na -

REPUBLI^KA JAVNA TU@ITEQICA ZAGORKA DOLOVAC

Pred sto ji `e sto ka bor ba pro tiv ko rup ci je Sr bi ja je u naj ve }oj me ri slo mi la or ga ni zo va ni kri mi nal, ali tek „pred sto ji `e sto ka bor ba pro tiv ko rup ci je”, iz ja vi la je ju ~e re pu bli~ ka jav na tu `i te qi ca Za gor ka Do lo vac.

Ona sma tra da je pra vo su |e Sr -

Na pi ta we da li je pra vo su |e pod po li ti~ kim uti ca jem i mo `e li se ob ra ~u na ti s ko rup ci jom, Za gor ka Do lo vac je, u in ter vjuu za ju ~e ra {wi broj „No vog ma ga zi na”, ka za la da je Sr bi ja u naj ve }oj me ri slo mi -

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal i BIA pra ti li go di nu da na kri mi nal nu gru pu No vo sa |a ni na Mi }e N., ko ja je snab de va la do ma }e tr `i {te nar ko ti ka, naj vi {e No vi Sad, ali i dru ge gra do ve u Sr bi ji (Za gor ka Do lo vac) bi je u pot pu no sti sprem no za una pre |e wa ko ja u da qim evrop skim in te gra ci ja ma zah te va Po gla vqe 23, ko je se od no si na pra vo su |e i vla da vi nu pra va.

la or g a n i z o v a n i kri m i n al, ali da tek pred sto ji „`e sto ka bor ba pro tiv ko rup ci je, a to je upra vo po ve za nost kri mi nal nih mre `a s dr `av nim or ga ni ma”.

^e tvo ro se te re ti za kra |u u Mar to no {u ba kar nih olu ka, vred nih oko 250.000 di na ra. Port pa rol ka Po li cij ske upra ve u Ki kin di Ra doj ka Ra da no vi} re kla je za na{ list da su, osim cr ka va u Mar to no {u i ^o ki, na me ti lo po va bi li i ver ski objek ti u Sen ti i No vom Kne `ev cu.

– Po li ci ja ra di na ra sve tqa va wu ovih kra |a, o ~e mu ima ope ra tiv nih sa zna wa, ali po ~i -

{la su dvo ji ca ri ba ra, i o to me od mah oba ve sti la po li ci ju.

Te lo Ra do va na I. bi lo je po to pqe no u pli }em de lu je ze ra.

Po na vo di ma po li ci je, De jan I. se sum wi ~i da je oca ubio kob ne ve ~e ri oko 20 sa ti. Po li ci ja je ta ko |e na ve la da je on odvo jio ru ke i no ge od te la i ta ko ga tran spor to vao put ni~ kim vo zi lom do je ze ra. Su tra dan je pri ja vio ne sta nak oca.

De jan I. je uhap {en ne po sred no po sle oba vqe nog uvi |a ja. Na kon is te ka me re za dr `a va wa osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u [ap cu, na ve de no je u sa op {te wu.

E. D.

Uvi |aj na oba li Ta ba no va~ kog je ze ra

BAKARNI OLUCI NA CRKVAMA U POTISJU META LOPOVA

Ka wi {ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Sa ve P. (1965), Per si de S. (1989), Mla de na P. (1972) i Mla de na M. (1982) iz Srp skog Kr stu ra, op {ti na No vi Kne `e vac, zbog osno va sum we da su u no }i 2. mar ta ove go di ne oko dva sa ta po sle po no }i, s pra vo slav ne cr kve sve tog oca Ni ko la ja u Mar to no {u kod Ka wi `e, de mon ti -

dnevnik

c m y

14

Hap {e we No vo sa |a ni na Mi }e N.

Za gor ka Do lo vac

– Vi {e pu ta sam re kla da tu ne ma kal ku la ci je i ko li ko god da ne ko `e li da uti ~e na tu `i la~ ki ili su dij ski rad, si gur na sam da ti po ku {a ji ne }e pro }i.

Ko rup ci ja u pra vo su |u je da nas na naj ma woj me ri u no vi joj isto ri ji. A ako i po sto ji ko rup ci ja u pra vo su |u, ni su nam kri vi po li ti ~a ri, ve} mi sa mi.

Ne mo `e ~a snog no si o ca pra vo sud ne funk ci je ni jed na po li ti ka na te ra ti da bu de ko rum pi ran – re kla je tu `i te qi ca.

Ona je do da la da su pred me ti, po put „Ko lu ba re”, na bav ke vak ci na i dru gi u ko ji ma ima „po zna tih ime na”, raz re {e ni, da su op tu `ni ce stu pi le na prav nu sna gu u naj ve }em bro ju slu ~a je va, a da su ne gde is tra ge pri kra ju.

– No vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku da je na du da }e po stup ci bi ti efi ka sni jer prav da ko ja je spo ra pre sta je da bu de prav da – re kla je ona.

Go vo re }i o po sled wim hap {e wi ma na tr `i {tu nar ko ti ka, Za gor ka Do lo vac je ob ja sni la da su Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal i BIA go di nu da na pra ti li kri mi nal nu gru pu No vo sa |a ni na Mi }e N., ko ja je snab de va la do ma }e tr `i {te nar ko ti ka, naj vi {e No vi Sad, ali i dru ge gra do ve u Sr bi ji.

Ona je na ve la da je ze mqa po re kla dro ge Al ba ni ja, da je tran zit i{ao pre ko Ko so va, a da je za ple we no vi {e od 85 ki lo gra ma „skan ka„, pro na |e na znat na ko li ~i na oru` ja i mu ni ci je i uhap {e no de set li ca. (Tanjug)

NALAZ INSPEKCIJE O NESRE]I U RTB „BOR”

Na stra da la u za bra we nom pod ru~ ju

– Ru dar sko-to pi o ni ~ar ski ba sen „Bor„ ne sno si od go vor nost {to je u kru gu „Flo ta ci je” tog kom bi na ta u ne de qu na stra da la rad ni ca ove fir me Ne ven ka Ni ko li}, ko ja je bi la za po sle na kao teh no log – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu ru dar ski in spek tor u Sek to ru Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa za kon tro lu i nad zor Ne boj {a Ili}.

– Ne ven ka Ni ko li} (48) na pu sti la je rad no me sto ne gde oko 12.30 ~a so va a da se ni ko me ni je ja vi la – ob ja snio je Ili}, i do dao da su we ne ko le ge oko 15 sa ti pri me -

ti le da je ne ma i da je ka sni je, oko po no }i, pro na |e na u de lu po go na „Flo ta ci je” u ko jem je ja sno is tak nu to upo zo re we da je pri stup za bra wen.

– Ni ko sa da ne mo `e po u zda no da ka `e za {to je ona ta mo oti {la i ka ko je na stra da la – is ta kao je on, do da ju }i da }e to utvr di ti is tra `ni or ga ni.

Ili} je re kao da je pri su stvo vao uvi |a ju i da mo `e od go vor no da tvr di da je „RTB is pu nio sve me re pre do stro `no sti iz obla sti bez bed no sti i zdra vqa na ra du i da ni je od go vo ran za we nu smrt”.

ZBOG SUMWE DA SU KALINI]U I MILOVANOVI]U POMOGLI U POKU[AJU BEKSTVA

Pro du `en pri tvor za tvor skim ~u va ri ma

Pra vo slav na cr kva u Mar to no {u

ra li i otu |i li ba kar ni oluk dug oko 20 me ta ra.

U po ti skim me sti ma kra |a ba kar nih olu ka s cr ka va je u~e sta la u po sled we vre me. Kra jem fe brua ra ne po zna ti lo po vi su s ka to li~ ke cr kve u ^o ki de mon ti ra li i od ne li oko 50 me ta ra

ni o ci jo{ ni su ot kri ve ni. Ba kar ni olu ci su na me ti pre stup ni ka jer je ot kup na ce na ba kra kao se kun dar ne si ro vi ne me |u naj v{i ma pa se pret po sta vqa da br zo za vr {a va ju na ot pa di ma – ka `e Ra doj ka Ra da no vi}.

M. Mr.

– Pr vi Osnov ni sud u Be o gra du pro du `io je ju ~e pri tvor u tra ja wu do dva me se ca tro ji ci ~u va ra slu `be obez be |e wa ko ji se sum wi ~e da su 7. fe bru a ra po mo gli Sret ku Ka li ni }u i @eq ku Mi lo va no vi }u u po ku {a ju bek stva iz po seb ne pri tvor ske je di ni ce Okru `nog za tvo ra u

zgra di Spe ci jal nog su da, po {to je Tu `i la {tvo pred lo `i lo do pu nu is tra ge – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol su da Iva na Ra mi}.

– Is tra ga je pret hod no za vr {e na u ro ku od 15 da na, ali je Tu `i la {tvo pred lo `i lo da is tra `ni su di ja sa slu {a jo{ ~e ti ri sve do ka.

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

Spre ~en {verc 100.000 evra

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci, pre ma Hr vat skoj, spre ~i li tro je put ni ka kom bi ja be o grad skih re gi star skih ozna ka da iz ne su vi {e od 100.000 evra, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri ne.

Put ni ci su ca ri ni ci ma re kli da pu tu ju u Ita li ju i da ima ju ukup no oko 7.000 evra, dok je pre tre som pro na |e no oko 129.000 evra, na vo di se u sa op {te wu.

Po {to no vac ni je bio pri ja vqen, a po Za ko nu o spre ~a va wu pra wa nov ca i fi nan si ra wu te ro ri zma, put ni ci su u oba ve zi da i na ula zu u ze mqu pri ja vqu ju su me ve }e od 10.000 evra, sva kom od put ni ka vra }en je do zvo qen iz nos od po 10.000 evra, dok je osta tak nov ca pri vre me no za dr `an do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka pred su dom, sa op {ti la je Upra va ca ri ne.

M. B.

crna hronika

dnevnik U SPECIJALNOM SUDU PROCES ^LANU VSS-a ZBOG SUMWE DA JE ZLOUPOTREBIO SLU@BENI POLO@AJ

Po ~i we su |e we su di ji Jak {i }u

U Specijalnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da po~ne su|ewe sudiji Bla go ji Jak {i }u, ~lanu Visokog saveta sudstva, procesuiranom i pritvorenom pre pet i po meseci pod sumwom da je 1998. godine, kao predsednik tada{weg Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, zloupotrebio slu`beni polo`aj u vezi s okolnostima sudske overe jednog ugovora tre}ih lica.

Kako saznaje „Dnevnik“, ju~e je odbrana sudije Jak{i}a zavr{ila formalizovawe jemstva za ukidawe pritvora, upis zalo`nog prava

banke u tom iznosu jer nema {ta da ponudi kao garanciju. Imamo, ipak, nadu da }e sud Gavrilovi}u ukinuti pritvor shodno ZKP-u – ka`e Palibrk.

Naime, ostaje da se vidi da li bi prvostepeni sud ve} narednih dana mogao ponovo odlu~ivati o pritvoru, budu}i da je i najnovije re{ewe od 20. februara, kojim je okrivqenima pritvorska mera produ`ena, prekju~e ukinuo beogradski Apelacioni sud, nalo`iv{i ponovno odlu~ivawe. To je u posledwa dva meseca tre}a odluka Apela-

~etvrtak8.mart2012.

15

ZAVR[NE RE^I TU@ILA[TVA NA SU\EWU LIDERU RADIKALA U HAGU

Tu `i o ci tra `e 28 go di na za tvo ra za [e {e qa Tu`ioci Ha{kog tribunala zatra`ili su ju~e da se Vo ji sla vu [e {e qu izrekne kazna od 28 godina zatvora zbog zlo~ina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, po~iwenim od 1991. do 1993. godine.

Tu`ilac Ma ti jas Mar ku sen je tre}eg, posledweg dana izno{ewa zavr{ne re~i Tu`ila{tva, zatra`io od sudija da [e{eqa proglase krivim po svih de vet ta~ ka op tu `ni ce po{to je, kako je rekao, dokazano da je kriv za „te{ke zlo~ine, kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi”. Kazna od 28 godina preporu~ena je ne ra~unaju}i kazne izre~ene [e{equ za nepo{tovawe suda.

– Wegova protivpravna dela i postupawe dramati~no su izmenili etni~ku prirodu op{tina koje je uzimao za metu – kazao je Markusen, isti~u}i da su u pitawu bile vi{enacionalne zajednice koje su postale srpske, a da [e{eqevi zlo~ini „zaslu`uju kaznu koja odgovara wiho-

voj te`ini, a olak{avaju}ih okolnosti nema”.

Markusen je kazao da to {to se optu`eni dobrovoqno predao ne treba smatrati olak{avaju}om okolno{}u jer je bio obavezan po zakonu da se preda.

– [tavi{e, wegovo pona{awe, kako u pritvoru, tako i pred sudom, ne mo`e se smatrati olak{avaju}om okolno{}u – kazao je Markusen, dodaju}i da je [e{eq „koristio su|ewe kao politi~ku govornicu”.

Optu`nica tereti lidera radikala u devet ta~aka za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. [e{eq se u februaru 2003. godine dobrovoqno predao Tribunalu i od tada je u pritvoru. Prilikom prvog pojavqivawa pred sudom izjasnio se da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice. Su|ewe mu je po~elo 7. novembra 2007. godine. Tu`ila{tvo je izvelo 72 svedoka, a optu`eni nijednog. [e{eq je, odvojeno, u tri navrata bio optu`en zbog nepo-

Vojislav [e{eq

{tovawa suda po{to je u svojim kwigama objavio poverqive podatke o za{ti}enim svedocima.

Po prvoj, pravosna`noj optu`nici, osu|en je na 15 meseci zatvora, po drugoj, nepravosna-

`noj, na 18 meseci, dok je tre}i postupak jo{ u toku. [e{eq, koji se brani sam, zavr{nu re~ }e izneti od 12. do 15. marta.

(Tanjug)

U BA^KOM PETROVOM SELU ODLU^NI

Specijalni sud

dr`ave na stan u Beogradu od 80 kvadrata, koji je Jak{i}ev prijateq ponudio za wegovu odbranu sa slobode a postupaju}e sudsko ve}e prihvatilo krajem pro{le nedeqe. Tako bi prvi dan su|ewa sudiji Jak{i}u trebalo da bude i wegov prvi dan na uslovnoj slobodi posle pritvarawa 23. septembra pro{le godine.

U toku je formalizovawe jemstva i za istim procesom obuhva}ene referente kosovskomitrova~kog suda Bla go ja ^u ro vi }a i Dra ga na Ga vri lo vi }a, osumwi~ene da su 1998. godine „po Jak{i}evom nalogu, overili fiktivni ugovor koji su zakqu~ili Qu bo mir Bi {e vac i direktor DP ‘Luks’ Mi lo rad La ke ti} o kupoprodaji jednog lokala te firme“.

Advokat Bo `o Pre le vi} ka`e da bi u slu~aju wegovog klijenta ^urovi}a, koji je na ime jemstva ponudio stan u ^a~ku ste~en nasledstvom, mogle u naredni dandva biti zavr{ene formalnosti upisa tereta u korist dr`ave.

cionog suda zaredom o ukidawu tre}eg po redu prvostepenog re{ewa o produ`ewu pritvora okrivqenima, koje je beogradski Vi{i sud doneo nalaze}i da „postoji opasnosti da bi mogli pobe}i u slu~aju pu{tawa na slobodu“.

U sva tri prvostepena re{ewa se, izme|u ostalog, navodi da su okrivqeni „ro|eni na Kosovu i Metohiji i da tamo imaju rodbinu, a ^urovi} i Gavrilovi} imaju prijavqeno boravi{te i `ive tamo s porodicama“.

Prvostepeni sud je, uz napomenu da „dr`avni organi ote`ano vr{e vlast na tom delu teritorije Srbije, izneo zakqu~ak da okrivqeni imaju mogu}nost da se skrivaju i postanu nedostupni za krivi~ni postupak“.

Odbrana je o{tro osporavala navode iz re{ewa o produ`ewu pritvora.

Ovakvi stavovi prvostepenog suda su u direktnoj suprotnosti s na{im ustavom, s qudskim

Optu`nica Podsetimo, optu`nicom koja je u „slu~aju Jak{i}“ podignuta 5. decembra 2011, obuhva}eno je ukupno {est osoba. Okrivqeni su i preduzetnik Qubomir Bi{evac i Milorad Laketi}, direktor dru{tvenog preduze}a „Luks”, kojima optu`nica stavqa na teret da su 1998. godine «zakqu~ili fiktivni ugovor o kupoprodaji „Luksovog” poslovnog prostora u Kosovskoj Mitrovici povr{ine 324 kvadrata, bez odluke Upravnog odbora preduze}a i bez definisane kupoprodajne cene».

Okrivqenog sekretara suda u Kosovskoj Mitrovici Mi ro sla va Bo `o vi }a optu`ba tereti za pru`awe pomo}i Jak{i}u tako {to je, kako se navodi, „iz kwige overa, nekoliko dana pre pokretawa istrage istrgao vi{e stranica, me|u kojima je bila i ona na kojoj je overa pomenutog fiktivnog ugovora“.

Me|utim, u slu~aju referenta Gavrilovi}a, kako ocewuje wegov branilac Dra gan Pa li brk, „gotovo da su nikakvi izgledi za realizovawe kaucije koju je sud odredio na iznos od 10.000 evra, umesto ponu|enih 2.000 evra, koliko je porodica okrivqenog uspela da pozajmi od rodbine i prijateqa“.

– Ispostavilo se da Gavrilovi}eva siroma{na porodica ne mo`e da dobije ~ak ni kredit od

pravima bilo kog ~oveka, te pravom na imovinu i sve {to iz tih prava proizlazi, ukqu~uju}i i pravo da neko ko je ro|en ima pretke, rodbinu, da shodno va`e}im propisma, ima pravo da `ivi na celoj teritoriji Srbije, a da mu pri tome ta ~iwenica ne bude ote`avaju}a u bilo kojem smislu, isticala je u `albama odbrana okrivqenog JakJ. J. {i}a.

OPTU@NI PREDLOG ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA PROTIV MLADI]A IZ TOMA[EVCA

Ta bli ce od „ju ga” na ka mi o nu

Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo falsifikovawa isprave, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv Alek san dra M. (25) iz Toma{evca.

Wemu se na teret stavqa da je 12. juna 2011. godine, oko 12.45 ~asova, u Toma{evcu, upotrebio falsifikovanu tablicu na ka-

mionu. Na teretnom vozilu, naime, fabri~ki identifikacioni broj {asije bio je uklowen, a utisnut novi, dok su tablice pripadale automobilu marke “jugo 45”.

Kamion s la`nim registracijama koristio je dok ga nije zaustavila patrola saobra}ajne policije. @. B.

Ci vil ne stra `e osta ju U op{tini Be~ej, u Ba~kom Petrovom Selu, a prethodno i u Ba~kom Gradi{tu, me{tani su formirali civilne stra`e, pravdaju}i ih u~estalim kra|a ma. Na sta le, na vod no, na ini ci ja ti vu stran ke Po kret ma|arske nade, po re~ima Ati le Pa tri ka, jednog od organizatora stra`a, osta}e dok se me{tani ne uvere u to da se bezbednost popravila.

– Stranka koja se spomiwe bila je samo na prvom sastanku da bi nam pomogla oko prvih koraka. Od tog dana, nikakve veze s tom strankom nemamo i ne pripadamo nijednoj politi~koj partiji. Ovo radimo samo zbog jav ne bez bed no sti Ba~kog Petrovog Sela jer su bile napadnute stare, iznemogle osobe, oteto im je zlato i novac i pretu~ene su – izjavio je Radio-televiziji Vojvodine Patrik.

Po wegovim re~ima, spremni su za saradwu s op{tinom i policijom.

– Ostajemo za sada na ulicama, sve dok se ne uverimo u to da se bezbednost popravila i da je pri vat no obez be |e we efikasnije od seoskih stra`a – naglasio je Patrik.

Kako je daqe rekao, komandir Policijske stanice u Be~eju Slo bo dan Jo vo vi} obe}ao je da }e poja~ati prisustvo policije u Ba~kom Petrovom Selu, a „po potrebi }e biti i kadrovskih promena, ukoliko bi to doprinelo poboq{awu bezbednosti”.

S druge strane, predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor kritikovao je formirawe „civilnih stra`a” u Ba~kom Petrovom Selu i ocenio da je takva inicijativa protivzakonita i opasna. On je na strana~kom skupu u Suboti-

ci nazvao ove civilne stra`e „dobrovoqa~kim ~etama”.

– Ne mo`emo da se solidari{emo s onima koji obilaze}i ma|arska naseqa u Vojvodini qude poku{avaju da ubede u orga ni zo va we do bro vo qa~ kih ~eta – poru~io je preksino} predsednik SVM-a.

nit i opasan poduhvat”, koji mo`e dovesti do „uzimawa zakona u sopstvene ruke”. Oni su se slo`ili s tim da je kra|a imovine na podru~ju be~ejske op{tine uzela maha, ali su poru~ili da }e lokalna samouprava re{ewe za n as ta lu situac ij u pr ona}i

Ako se ovaj model poka`e kao uspe{an, ideja je da se funkcionisawe ove slu`be pro{iri i na ostala naseqa, kao i na Be~ej, poru~ili su op{tinski ~elnici.

– Iz buxeta op{tine bi}e pla}eno {est do osam qudi iz obezbe|ewa, a novca }e b-

uz pomo} preduze}a „Link FTO„ koje obezbe|uje slu`bu poqo~uvara. Objasnili su da }e ukupno 12 poqo~uvara u popodnevnim i ve~erwim satima biti raspore|eno u Ba~ko Petrovo Selo i Ba~ko Gradi{te, i biti na vezi kako s gra|anima, tako i s policijom.

iti za desetak dana. Oni }e obil azi ti teren u popod nevnim, ve~erwim i no}nim ~asovima, zato {to nije re~ sam o o k las i~nim kra|a ma nego su bi le i nap adnut e starije osobe – rekao je s tim u vezi predsednik Mesne zajednice Ba~ko Petrovo Selo Zoltan Ki{.

Ba~ko Petrovo Selo

On je ocenio da se u interesu poboq{awa javne bezbednosti mora sara|ivati s policijom jer osnivawe civilnih stra`a vodi vojvo|anski ma|arski javni `ivot u lo{em pravcu. ^elnici op{tine Be~ej prekju~e su, kako je „Dnevnik„ pisao, ocenili da je formirawe ovakvih stra`a „nezako-

Osu da post up ka pre ma n ovi na ru RT V- a Nen ad u Jovi }e vi}u Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) ju~e je najo{trije osudilo odluku gradona~elnika Be~eja Petera Kn ezi ja da onemogu}i dopisniku Radio-televizije Vojvodine Nenadu Jovi}evi}u da u|e u zgradu Skup{tine op{tine.

U saop{ te wu NU NS je n a v eo da je time Jo vi }evi} u onemogu}en rad, {to je vid ozbiqnog pritiska na medije.

NUN S je poz vao gr adona~elnika Be~eja da {to pre izmeni odluku i omogu}i normalan rad svih novinara i

podsetio da su organi vlasti du` ni da ravnopravno t retiraj u s ve n ov inare i d a omogu}e pun dostup informacijama od javnog zna~aja, pod jednakim uslovima za sve.

Pristup informacijama od javnog zna~aja i uvid u rad organa javne vlasti, kako na op{tinskom, tako i na drugim nivoma, nikako ne sme biti arbitraran ili uslovqen li~nim stavom nekog funkcionera - pi{e u saop{tewu. Prema NUNS-u, svaki poku{aj predstavnika vlasti da saradwu

ograni~e samo na one novinare koji su wima po voqi direktan je atak na slobodu medija.

Postupak gradona~elnika Be~eja osudili su i Udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine.

Kako je preksino} za RTV izjavio predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, Radioteleviziji Vojvodine nije uskra}ena informacija iz te op{tine, ve} je s konferencije za novinare u zgradi be~ejske op{tine iskqu~en novinar Nenad Jovi}evi} koji,

kako je ocenio Knezi, neobjektivno informi{e javnost.

- S konferencije za novinare, a ne sa sastanka poslanika, kako tvrdi imenovani, nije iskqu~ena RTV nego li~nost koja ve} du`e vreme neobjektivno informi{e javnost iz Be~eja - naveo je Knezi u pisanoj izjavi, napomiwu}i da nema komentara povodom prekju~era{weg doga|aja, kada skup{tinsko obezbe|ewe nije dozvolilo ulazak u zgradu dopisniku RTV-a Nenadu Jovi}evi}u.

SPORT

~etvrtak8.mart2012.

dnevnik

c m y

16

DA NAS PO ^I WE PLEJ-OF ZA MU [KAR CE

Vo{a s Ribnicom za polufinale Da nas se igra ju pr vi me ~e vi ~e tvrt fi na la plej-ofa, a sa sta ju se Voj vo di na NS se me - Rib ni ca, Rad ni~ ki (K) Spar tak (Q) i Mla di rad nik - Par ti zan, a su tra Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar i pla sman u po lu fi na le iz bo ri }e ona eki pa ko ja pr va stig ne do dve po be de.

U ~e tvrt fi na lu plej-ofa nov sad ski cr ve no-be li se za pla sman u po lu fi na le bo re sa Kraq ve ~a ni ma, istim pro tiv ni ci ma ko ji su ih iz ne na di li i ot ki nu li im bod u po sled wem li ga {kom ko lu(3:2).

- Do la zi nam u go ste kva li tet na eki pa ko ju od li~ no po zna je mo. Mo ra mo sav po ten ci jal i sve re sur se da usme ri mo ka pred sto je }em plej-ofu jer vi {e ne ma mo pra va na gre {ku. Osva ja wem Ku pa is pu ni li smo pr vi ciq, a sa da `e li mo da na sta vi mo s do brim re zul ta ti ma. Mo ra mo da po ka `e mo da smo `eq ni po be de i da {to pre pro |e mo u `e qe no po lu fi na le, a za to nam je po treb na mak si mal na kon cen tra ci ja. Mi slim da smo na u ~i li mno go iz pro {log me ~a s Rib ni com i ne }e mo do zvo li ti, na dam se, ni ka kvo iz ne na |e we - re kao je tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti}.

Gu bi tak dru gog me sta ni je mno go po tre slo cr ve no-be le od boj ka {i po {to

Sred wi blo ker Voj vo di ne Da ni lo Mi ro sa vqe vi}

im to sa mo za ni jan su ote `a va put do ci qa ne ti tu le.

- Ko na~ no je do {ao plej-of, sa da vi {e ne ma kal ku la ci ja i `e li mo da igra mo do bro i da po be |u je mo u, na dam se, na red nih de se tak utak mi ca. Is pu sti li smo dru go me sto u po led wem ko lu, ali nam to sa mo ma lo re me ti pla no ve, jer ako `e li mo da bu de mo pr va ci mo ra mo sve ri va le da po be di mo. Rib ni ca je do bra eki pa, igra }e si gur no bez pri ti sak jer {ta god da ura di - to }e joj bi ti plus. Utak mi ca od pre ne ko li ko da na, si gu ran sam, ne mo `e da nam se po no vi i mi slim da }e mo oprav da ti ulo gu fa vo ri ta u ~e tvrt fi na lu plejofa - is ta kao je sred wi blo ker Voj vo di ne NS se me Da ni lo Mi ro sa vqe vi}.

Da nas - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me - Rib ni ca (19.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Spar tak (Q) (19), PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Par ti zan (17), su tra - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar (14.30).

Ne de qa - KRA QE VO: Rib ni ca - Voj vo di na NS se me (20), BE O GRAD: Par ti zan - Mla di rad nik (20.30), @e le zni ~ar - Cr ve na zve zda (18), QIG: Spar tak - Rad ni~ ki (K) (19).

Even tu al ne tre }e utak mi ce igra }e se 15. mar ta.

M. Ri sti}

No vak \o ko vi}

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Novaku `reb naklowen Srp ski te ni se ri No vak \o ko vi}, Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki bi }e slo bod ni u pr vom ko lu Ma ster sa u In di jan Vel su. Tur nir u Ka li for ni ji ve} je u to ku, zbog kva li fi ka ci ja, a tra je do 18. mar ta. Me ~e vi pr vog ko la igra ju se od pet ka. Pr vi re ket sve ta pred so bom ima ve o ma lak `reb i ne bi tre ba lo da ima pro ble ma sve do po ten ci jal nog po lu fi na la i fi na la, dok je pot pu no dru ga ~i ji slu ~aj sa Tip sa re vi }em i Tro ic kim. \o ko vi} se na la zi na is toj po lo vi ni `re ba sa Tro ic kim, kao i En di jem Ma ri jem, ali bi sa ne kim od wih mo gao da se sa sta ne tek u po lu fi na lu. To ujed no zna ~i da su Ra fael Na dal i Ro xer Fe de rer u su prot noj po lo vi ni i da bi duel sa ne kim od

}i te ni ser En di Ro dik i ^eh To ma{ Ber dih.

Jan ko }e u dru goj run di igra ti pro tiv po bed ni ka du e la Austra li jan ca Ber nar da To mi }a i @i la Mi le ra iz Luk sem bur ga, dok Tro ic kog ~e ka me~ pro tiv bo qeg iz su sre ta do ma }eg te ni se ra Ra ja na Her si o na i Fla vi ja ]i po le iz Ita li je. Tro ic ki bi ve} u tre }em ko lu mo gao da se su sret ne sa Ma ri jem, dok Tip sa re vi} ima ma lo lak {i po sao. U slu ~a ju da uspe {no pre |e pr vu pre pre ku, mo gao bi da igra pro tiv Ma ri na ^i li }a, a po tom @o-Vil fre da Con ge iz Fran cu ske ili ^e ha Ra de ka [te pa ne ka. Po ten ci jal nim `re bom, sa Na da lom bi mo gao da se sa sta ne u ~e tvr fi na lu.

Na da la u dru gom ko lu ~e ka duel sa bo qim iz su sre ta Ko lum bij ca Ale han dra Fa qe i Le o nar da Ma je ra iz Ar gen ti ne. Na

Duel Jelena-Ana samo u finalu Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} na la ze se u raz li ~i tim de lo vi ma `re ba, pa je wi hov me |u sob ni duel mo gu} sa mo u fi na lu. Je le na Jan ko vi} po sta vqe na je za 12. fa vo ri ta, slo bod na je u pr vom ko lu a u dru gom }e igra ti pro tiv po bed ni ce du e la Xej mi Hemp ton – Po lo na Her cog.

Slo bod na u pr vom ko lu bi }e i Ana Iva no vi}, ko ja }e se u dru goj run di sa sta ti sa bo qom iz me ~a Jo ha ne Lar son i kva li fi kant ki we. Pr vi fa vo rit na tur ni ru je Vik to ri ja Aza ren ka ko ja jo{ uvek u 2012. ne ma po raz. Tu su i Ma ri ja [a ra po va, Pe tra Kvi to va, Ka ro li na Vo zni jac ki, Ag we {ka Ra dvaw ska, Sa man ta Sto sur, Me rion Bar to li, Na Li...

DELEGACIJA IZ KATARA POSETILA OK VOJVODINA NS SEME: Sportski prijateqi iz Katara posetili su Srbiju i Novi Sad, a tom prilikom bili su gosti i Odbojka{kog kluba Vojvodina NS seme. ^lanovi Olimpijskog komiteta Katara i sportskog dru{tva iz Dohe stigli su u Novi Sad kako bi razmotrili uslove i mogu}nosti studirawa svojih dr`avqana. Upoznali su se sa mogu}nostima koje nudi Fakultet za sport i turizam (TIMS), a nakon toga posetili su i najuspe{niji klub u gradu i pokrajini.

S generalnim direktorom Vasom Miji}em, sportskim direktorom Nikolom Mari}em i skautom dr. Nexadom Osmanka~em razgovarali su predsednik olimpijske akademske jedinice u okviru Olimpijskog komiteta Katara dr. Ali A. A. Ahmad, izvr{ni direktor sportskog dru{tva iz Dohe Safari Vonderlend mr. Ali Almaki i wihovi saradnici.

Gosti su se upoznali sa istorijom i uspesima Vojvodine NS seme, a direktor Miji} je gospodinu Ahmadu uru~io i klupsku monografiju.

wih dvo ji ce mo gao da ga ~e ka tek u bor bi za ti tu lu. No va ka u dru goj run di ~e ka bo qi iz du e la dvo ji ce kva li fi ka na ta, a pro jek to va nim `re bom u tre }em ko lu bi mo gao da igra pro tiv Ke vi na An der so na iz Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke, a u osmi ni pro tiv Nem ca Flo ri ja na Ma je ra ili Ri {a ra Ga skea iz Fran cu ske.

Tek u ~e tvrt fi na lu bi mo gao da na i |e na ma lo te `i po sao, po {to su mu po ten ci jal ni pro tiv ni ci [pa nac Ni ko la Al ma gro, Kei Ni {i ko ri iz Ja pa na, do ma -

pu tu do po lu fi na la, Na dal ima su na rod ni ke Mar se la Gra no qer sa i Fe li si ja na Lo pe sa, kao i Tip sa re vi }a ili Con gu. Znat no te `i po sao ima }e Fe de rer, ko ji }e za pro tiv ni ka ima ti po bed ni ka du e la Ru sa Dmi tri ja Tur su no va i do ma }eg te ni se ra De ni sa Ku dlaa. Po tom bi mo gao da igra pro tiv Ka na |a ni na Mi lo {a Ra o ni }a, Austri jan ca Jir ge na Mel ce ra ili Ga e la Mon fi sa iz Fran cu ske, Ar gen tin ca Hu a na Mar ti na del Po tra ili [pan ca Da vi da Fe re ra.

ANA IVANOVI] PRED OBJEKTIVOM: Pauzu izme|u turnira u Dubaiju i Indijan Velsu Ana Ivanovi} iskoristila je za snimawe fotografija za brojne editorijale. Ivanovi}eva je tako u San Dijegu stala pred objektiv poznatog fotografa Yona Rusoa i to na vi{e lokacija.

Srpska teniserka, koja je vi{e puta progla{ena najlep{om na svetu u tom sportu, pozirala je u bazenu, u sportskoj opremi i elegantnim haqinama.

c m y

dnevnik

SPORT

DANAS PRVE UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE EVROPE

Atletiko ove godine igra sjajno,a naro~ito je opasan na svom terenu.

Zanimqiv okr{aj se o~ekuje i u duelu izme|u Valensije i PSV Ajdhovena, dva tima koja su ne tako davno vojevali u Ligi {ampiona.

- Na{ ciq je finale – isti~e trener Valensija Unai Emeri. – Napravili smo plan i za sada sve funkcioni{e kako `elimo.

Uveren sam da }emo eliminisati PSV, a onda }e mnogo toga zavisiti od `reba. Bilo bi dobro da

Ne be `i mo od od go vor no sti RANG-LISTA FIFA

Sr bi ja 26. na sve tu Fudbalska reprezentacija Srbije zabele`ila je pad za jednu poziciju i na najnovijoj rang listi Svetske fudbalske federacije (FIFA) dr`i 26. poziciju. Orlovi su u posledwih mesec dana odigrali dve utakmice, na turniru u Kipru, gde su slavili protiv Jermenije i igrali bez golova sa selekcijom doma}ina.

FIFA rang lista : 1. (1) [panija 1.561, 2. (3) Holandija 1.379, 3.

(2) Nema~ka 1.332, 4. (4) Urugvaj 1.289, 5. (7) Brazil 1.157, 6. (5) Engleska 1.121, 7. (6) Portugal 1.106, 8. (11) Argentina 1.102, 9. (8) Italija 1.062, 10. (9) Hrvatska 1.049… 26. (25) Srbija 779...

LAMIN DIJARA, NAPADA^ PARTIZANA

Od vi {ka do spa si o ca

Ba lo te li (Man ~e ster si ti) u mi nu lom ko lu vo dio `esto ke du e le s igra ~i ma Por ta

mo`emo da izgubimo u Lisabonu.

Sporting ima sjajan tim, ali mi smo u punoj formi. Naravno, igra}emo u kompletnom sastavu.

Junajted na svom terenu do~ekuje ekipu Atletika iz Bilbaoa, koja ume da igra na gostovawima.

- Imam utisak da se utrkujemo sa Sitijem – ka`e manaxer Aleks Ferguson. – Gde god kre-

izbegnemo dva Man~estera. Wih sam planirao u zavr{nici, kada }e se oni usredsrediti na borbu za titulu prvaka Engleske, tada }e biti rawivi.

Ekipa Udinezea gostuje u Alkamaru i ima lepu priliku da se plasira u ~etvrtfinale.

- Imali smo sre}e na `reba, jer je AZ Alkmar jedan od lak-

Danas HAR KOV: Me ta list – Olim pi ja kos (su di Vad, Ma |ar ska) (19) LI SA BON:Spor ting – Man ~e ster si ti(Kar ba qo, [pa ni ja) (19) EN [E DE: Tven te – [al ke (Tom son, [kot ska) (19) MA DRID: Atle ti ko – Be {ik ta{ (Erik son, [ved ska) (19) LI JE@: Stan dard – Ha no ver (^a pron, Fran cu ska) (21.05) VA LEN SI JA: Va len si ja – PSV Aj ndho ven (Gra fe, Ne ma~ ka) (21.05) ALK MAR: AZ Alk mar – Udi ne ze (Bor ba lan, [pa ni ja) (21.05) MAN ^E STER: Man ~e ster ju naj ted – Atle tik (Ma jer, Ne ma~ ka) (21) nem, samo pri~aju o Sitiju, u prvenstvu smo egal, a evo upore|uju nas i u Ligi Evrope i ve} nas svi vide u finalu. Ali, prvo treba da presko~imo Baskijce, {to ne}e biti nimalo lako.

{ih rivala u ovako `estokoj konkurenciji – tvrdi prvotimac Udinezea Du{an Basta. – Siguran sam da }e se mnogo toga re{iti ve} u prvom me~u.

G. Kova~

ZBOG VRE\AWA NAVIJA^A

Zi dan pla }a 6.000 evra Fudbalski savez Nema~ke (DFB) kaznio je napada~a Majnca Mohameda Zidana sa 6.000 evra jer je na prvenstvenoj utakmici psovao navija~e Kajzerslauterna. Utakmica je odigrana 25. februara u Majncu, a Zidan je nakon postizawa prvog gola

otr~ao ka sektoru gde su bili sme{teni gostuju}i navija~i i vi{e puta ih opsovao.

Zidan je pro{ao boqe od Mihaela Balaka iz Leverkuzena koji je pro{le godine ka`wen sa 8.000 evra zbog psovawa navija~a Kelna.

AK CI JA „oKU Pqa we” PO ^E LA U NO VO SAD SKOJ O[ „SVE TO ZAR MAR KO VI] TO ZA”: Fud bal ski klub Voj vo di na po kre nuo je ak ci ju pod na zi vom „oKU Pqa we”, ko ja pod ra zu me va obi la zak osnov nih {ko la u No vom Sa du i pri grad skim na se qi ma, a osmi {qe na je s na me rom da se ani mi ra ju pri do bi ju no vi na vi ja ~i.

Ju ~e su se kre tar klu ba Alek san dar Vla {ka li} i pr vo tim ci Vuk Mi to {e vi} i Slo bo dan No va ko vi} po se ti li O[ „Sve to -

17

MIROSLAV STEVANOVI] UO^I DUELA VOJVODINE I METALCA

Si ti u Li sa bo nu U Ligi Evrope dva fudbalska kluba iz Man~estera su u centru pa`we. Siti gostuje u Lisabonu Sportingu, a Junajted na Old Trafordu do~ekuje Atletiko iz Bilbaoa. Me|u 16 najboqih timova u Ligi Evrope i nema autsajdera, ostali su kvalitetni timovi.

- Svakako da `elimo trofej – ka`e trener Man~ester sitija Roberto Man}ini.- Ekipa je `eqna uspeha. Atmosfera je fantasti~na, uveren sam da ne

~etvrtak8.mart2012.

^ast Partizana u Novom Pazaru spasao je Lamin Dijara. Senegalac je golom u 48. minutu doneo crno - belima izjedna~ewe i spre~io veliko iznena|ewe u prvom kolu prole}nog dela {ampionata. Dijara je bio prinudno re{ewe, po{to su crno beli ostali bez povre|enog [}epovi}a.

Na izlaznim vratima kluba bio je Senegalac u zimskom prelaznom roku. Kako je bio peti {pic, a jesenas {ansu dobijao na ka{i~icu, klub je po svaku cenu hteo da ga proda. Me|utim, Vladimir Jovan~i} je prodat u Ju`nu Koreju, Brazilac Eduardo se nije dokazao, a Marko [}epovi} se povredio, pa je Dijara ostao u Partizanu.Po~eo je me~ u Novom Pazaru i pokazao da se na wega jo{ uvek mo`e ra~unati.

- Pro{lu polusezonu i zimske pripreme iskoristio sam da se {to boqe pripremim i izgleda da sam uspeo. Nije mi se i{lo iz Partizana, sve ponude koje sam imao nisu bile na nivou ovog kluba i hteo sam da ostanem. Volim crno - bele i nadam se da }u pru`iti sto odsto svojih mogu}nosti - rekao je Dijara.

Istorija se ponavqa, Senegalac je mesto u timu Partizana izgubio zbog loma noge u Al [ababu, u kojem je bio na pozajmici, a sada se ne{to sli~no desilo [}epovi}u.

- @ao mi je zbog Marka. Znam kako mu je, te{ka je to povreda.

Odigrao je sjajnu polusezonu i sada mu se desilo ova nevoqa. @elim mu brzi oporavak i da jo{ ~e{}e trese protivni~ke mre`e.

Dijaru krasi brzina, a kako je to odlika i Lazara Markovi}a

nema sumwe da }e neko vreme protivni~ki defanzivci strepeti od ovog tandema.

- Lazar je sjajan igra~, najkompletniji {pic u zemqi. On kad krene u trk te{ko da ga neko mo`e zaustaviti. Brzina je bila i moj adut, ali jo{ nisam stigao

Trener fudbalera Vojvodine Dejan Vuki}evi} ima razloga za zadovoqstvom tokom ove sedmice. Posle derbija i remija u Kragujevcu, za duel sa Metalcem mo}i}e da ra~una na sve igra~e, {to zna~i da su se od povreda oporavili Moreira i Brankovi}, a da za mesto u ekipi konkuri{e i trenutno najboqi strelac ekipe Brana Ili}.

U predstoje}em duelu sa Metalcem Vojvodina je apsolutni favorit, a o~ekuje se da }e tribine biti lepo popuwena za prole}nu premijeru u Novom Sadu.

- Ne be`imo od odgovorosti kategori~an je Miroslav Stevanovi}, mladi reprezentativac BiH i jedna od uzdanica novosadskog tima. - Utakmica, poput predstoje}e sa Metalcem umeju da budu veoma te{ke, jer mi smo veliki favoriti, dok gosti mogu da igraju potpuno opu{teno, po{to nemaju {ta da izgube.

Ipak, u subotu o~ekujem na{u sigurnu pobedu, pred, nadam se, velikim brojem gledalaca.

Stevanovi} je u Kragujevac bio od jednih od istaknutijih igra~a u sastavu Vojvodine.

Pretr~ao je kilometre i dao svoj maksimum.

- Jesam dosta pretr~ao, ali {ta to vredi kada nisam imao odgovaraju}i u~inak. U fini{u jesewe sezone ostvarili smo lepu seriju pobeda i prava je {teta {to smo je prekinuli u duelu

Videlo se u Kragujevcu da na terenu niste imali klasi~nog plejmejkera?

- Jeste, ba{ se osetio nedostatak igra~a na toj poziciji. U subotu }e najverovatnije nastupi-

Mi ro slav Ste va no vi}, jed na od Vo {i nih uzda ni ca

ti Almami Moreira i o~ekujem da }e na{a igra s wim dobiti novu dimenziju. I svi ostali ko-

S Me tal cem od 14 ~a so va Nameravali su ~elnici FK Vojvodina da subotwi duel s Metalcem odigraju u ve~erwem terminu, pod svetlo{}u reflektora. Me|utim, iz Zajednice superliga{a u klub je stiglo obave{tewe da utakmica po~iwe u 14 ~asova. Cene ulaznica su 100, 200 i 300 dinara.

Omla din ci od li~ ni La min Di ja ra

do nivoa do koje mogu. Nadam se da ho}u i da }emo zajedno re{etati protivni~ke mre`e.

Zvezda{ima se di`e kosa na glavi kada ~uju Dijarino ime.

Mo`da se ba{ na vreme Senegalac vratio u prvi tim.

- Stavrno sam ih zadu`io .

Bli`i se Kup, nadam se i wihove strepwe. Na{ ciq je dupla kruna, zna~i moramo biti boqi u sva tri derbija. Nadam se da ho}emo i da }u ja dati svoj doprinos - istakao je Dijara.

I. Lazarevi}

zar Mar ko vi} To za”, a ta mo su ih do ~e ka li ma li {a ni, ra do sni {to ima ju pri li ku da se dru `e sa Vo {i nim fud ba le ri ma. Na pi ta we da li me |u wi ma ima Voj vo di na {a, iz sa le se za ~u la gro mo gla sno „da”, a za tim su u~e ni ci pi ta li Mi to {e vi }a i No va ko vi }a o sve mu i sva ~e mu ve za no za `i vot i rad fud ba le ra.

De le ga ci ju iz FK Voj vo di na, u ko joj su bi li i PR klu ba Iva na Smi qa ni} i ured nik in ter net por ta la Dra gan ^a pe qa,

Na crnogorskom primorju, omladinci Vojvodine, jesewi prvaci Srbije, odigrali su utakmicu sa Sutjeskom iz Nik{i}a. Novosa|ani su pobedili 5:0, a golove su postigli [aleta Kordi} (3), Slaven Ba{kalo i Marko Ivani}. Trener Milan Kosanovi} me~ je po~eo s timom: ^avi}, sa Radni~kim. Siguran sam da bi, da smo dobili Kragujev~ane, u subotu na tribinama bilo ba{ puno gledalaca, ali verujem da }e i ovako navija~i do}i u zna~ajnom broju kako bi nam pru`ili podr{ku i uverili se u mogu}nosti ekipe koju imamo.

Nikoli}, Cviji}, Glum~evi}, Sekuli}, Simiki}, Ivani}, Kosovi}, [. Kordi} i Markovi}, a u igru su u{li i Ba{kalo, Kanostrevac i Bo`i}.

U duelu kadeta novosadskog i kluba iz Nik{i}a rezultat je bio 2:2, a dvostruki strelac za Vojvodinu bio je Aleksa Baji}. jima trener Vuki}evi} bude ukazao priliku ima}e obavezu da pru`e maksimum, kako bismo ostvarili va`nu pobedu i potvrdili spremnost i sposobnost da ostvarimo visoke ambicije istakao je Miroslav Stevanovi}.

A. Predojevi}

pret hod no je pri mio di rek tor {ko le Pe tar Ne ran ~i}, a pri su tan je bio i Jo van Vuk ~e vi} iz Mi ni star stva pro sve te. Tom pri li kom re ~e no je da Voj vo di na `e li da pro {i ri ba zu na vi ja ~a i da edu ku je no ve na ra {ta je ko ji }e bo dri ti cr ve no-be le.

Osnov ci iz O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” bi }e go sti FK Voj vo di na u su bo tu na pr ven stve nom me ~u s Me tal cem iz Gor weg Mi la nov ca.

Tekst i fo to: A. Predojevi}

18

SPORT

~etvrtak8.mart2012.

dnevnik

RaspoRed pRole]nog dela pRvenstva vojvo\anske lige – istok

16.

kolo

(10. i 11. marta u 14.30)

Jedinstvo (BK) – Ba~ka 1901 Vojvodina – Borac Kolonija – Dinamo Slogoda – Kozara Jedinstvo (NB) – Obili} Proleter – AFK Radni~ki (B) – Ba~ka (P) Budu}nost – Radni~ki (Z)

17.

22.

kolo

1:1 2:6 1:1 0:1 3:0 1:1 5:0 4:1

26.

kolo

(18. aprila u 16)

Jedinstvo (BK) – Kozara Dinamo – Obili} Borac – AFK Ba~ka 1901 – Ba~ka (P) Vojvodina – Radni~ki (Z) Kolonija – Budu}nost Sloboda – Radni~ki (B) Jedinstvo (NB) – Proleter

0:1 7:0 2:0 3:1 1:2 1:2 0:2 1:2

30.

kolo

(12. i 13. maja u 16.30)

Jedinstvo (BK) – AFK Obili} – Ba~ka (P) Kozara – Radni~ki (Z) Dinamo – Budu}nost Borac – Radni~ki (B) Ba~ka 1901 – Proleter Vojvodina – Jedinstvo (NB) Kolonija – Sloboda

1:4 0:3 1:2 0:0 2:3 0:1 1:3 1:2

(6. juna u 17)

Jedinstvo (BK) – Radni~ki (Z) 0:0 Ba~ka (P) – Budu}nost 1:3 AFK – Radni~ki (B) 1:2 Obili} – Proleter 0:7 Kozara – Jedinstvo (NB) 0:0 Dinamo – Sloboda 1:2 Borac – Kolonija 1:5 Ba~ka 1901 – Vojvodina 1:0

kolo

(17. i 18. marta u 14.30)

Budu}nost – Jedinstvo (BK) Radni~ki (Z) – Radni~ki (B) Ba~ka (P) – Proleter AFK – Jedinstvo (NB) Obili} – Sloboda Kozara – Kolonija Dinamo – Vojvodina Borac – Ba~ka 1901

18.

1:4 0:0 0:4 0:1 0:2 0:1 2:0 1:5

kolo

(24. i 25. marta u 15)

Jedinstvo (B) – Borac Ba~ka 1901 – Dinamo Vojvodina – Kozara Kolonija – Obili} Sloboda – AFK Jedinstvo (NB) – Ba~ka (P) Proleter – Radni~ki (Z) Radni~ki (B) – Budu}nost

1:2 1:0 0:2 5:0 1:0 4:2 0:0 1:0 Fudbaleri Ba~ke 1901 iz Subotice

19.

kolo

Radni~ki (B) – Jedinstvo (BK) Budu}nost – Proleter Radni~ki (Z) – Jedinstvo (NB) Ba~ka (P) – Sloboda AFK – Kolonija Obili} – Vojvodina Kozara – Ba~ka 1901 Dinamo – Borac

20.

0:2 1:1 2:1 0:2 1:0 1:0 0:2 5:1

kolo

Jedinstvo (NB) – Jedinstvo (BK) Proleter – Sloboda Radni~ki (B) – Kolonija Budu}nost – Vojvodina Radni~ki (Z) – Ba~ka 1901 Ba~ka (P) – Borac AFK – Dinamo Obili} – Kozara

24.

0:2 1:1 2:1 0:2 1:0 1:0 0:2 5:1

kolo

2:5 2:2 2:1 3:0 0:8 0:4 1:5 0:2

Jedinstvo (BK) – Obili} Kozara – AFK Dinamo – Ba~ka (P) Borac – Radni~ki (Z) Ba~ka 1901 – Budu}nost Vojvodina – Radni~ki (B) Kolonija – Proleter Sloboda – Jedinstvo (NB)

25.

Proleter – Jedinstvo (BK) Radni~ki (B) – Jedinstvo (NB) Budu}nost – Sloboda Radni~ki (Z) – Kolonija Va~ka (P) – Vojvodina AFK – Ba~ka 1901 Obili} – Borac Kozara – Dinamo

2:2 2:3 0:1 1:1 2:3 2:2 0:4 2:4

(19. i 20. maja u 16.30)

Kolonija – Jedinstvo (BK) Sloboda – Vojvodina Jedinstvo (NB) – Ba~ka 1901 Proleter – Borac Radni~ki (B) – Dinamo Budu}nost – Kozara Radni~ki (Z) – Obili} Ba~ka (P) – AFK

28.

3:0 2:1 1:0 1:0 1:7 2:0 4:3 0:3

kolo

(28. i 29. aprila u 16)

1:3 1:2 1:0 2:2 0:1 1:2 1:2 0:2

kolo

(14. i 15. aprila u 16)

27.

kolo

(21. i 22. aprila u 16)

kolo

(7. i 8. aprila u 15.30)

Jedinstvo (BK) – Dinamo Borac – Kozara Ba~ka 1901 – Obili} Vojvodina – AFK Kolonija – Ba~ka (P) Sloboda – Radni~ki (Z) Jedinstvo (NB) – Budu}nost Proleter – Radni~ki (B)

21.

23.

kolo

(31. marta i 1. aprila u 15.30)

(26. maja u 17)

Jedinstvo (BK) – Ba~ka (P) AFK – Radni~ki (Z) Obili} – Budu}nost Kozara – Radni~ki (B) Dinamo – Proleter Borac – Jedinstvo (NB) Ba~ka 1901 – Sloboda Vojvodina – Kolonija

29.

2:1 2:2 0:3 1:2 2:2 1:2 2:1 1:2

1. Proleter 15 9 6

0 34:12 33

2. Radni~. (B) 15 10 2

3 30:22 32

3. Dinamo

15 9 3

3 37:14 30

4. Ba~ka (S)

15 9 3

3 34:12 30

5. Budu}nost 15 8 2

5 27:18 26

6. Borac

15 8 2

5 35:27 26

7. Jedins.

15 8 2

5 25:23 26

8. Kolonija

15 7 4

4 30:18 25

9. Sloboda

15 7 2

6 16:19 23

15 5 4

6 23:23 19

11. Jedinstvo 15 5 4

6 22:23 19

12. Kozara

15 5 3

7 13:17 18

13. Radni~. (Z) 15 3 6

6 16:29 15

10. AFK

14. Ba~ka (P)

15 2 1 12 15:37

7

15. Obili}

15 2 0 13 11:52

5

16. Vojvodina 15 1 0 14 13:35

3

kolo

(5. i 6. maja u 16.30)

Sloboda – Jedinstvo (BK) Jedinstvo (NB) – Kolonija Proleter – Vojvodina Radni~ki (B) – Ba~ka 1901 Budu}nost – Borac Radni~ki (Z) – Dinamo Ba~ka (P) – Kozara AFK – Obili}

0:3 2:2 2:1 1:0 4:5 2:1 0:1 2:1

(2. juna u 17)

Vojvodina – Jedinstvo (BK) Kolonija – Ba~ka 1901 Sloboda – Borac Jedinstvo (NB) – Dinamo Proleter – Kozara Radni~ki (B) – Obili} Budu}nost – AFK Radni~ki (Z) – Ba~ka (P)

1:2 2:2 0:2 1:2 0:0 6:1 1:1 1:3

NAPOMENA: Borac (Star~evo), Ba~ka (Pa~ir), Radni~ki iz Bajmoka i Vojvodina iz Novog Milo{eva i Radni~ki iz Zrewanina igraju nedeqom. Me~evi Radni~kog po~iwu od 11 sati. Kolonija utakmice 18. 20. i 27. kola igra nedeqom.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak8.mart2012.

19

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE LIGE – ZAPAD

16.

kolo

20.

kolo

(10. i 11. marta u 14.30)

Budu}nost – Ba~ka jesenas Borac – 1. maj Crvena zvezda – Radni~ki Jugovi} – Mladost Mladost (BP) – Obili} Sloga – Omladinac Jedinstvo – Stani{i} Indeks – Polet

1:0 1:0 0:2 1:2 0:0 0:3 0:0 0:0

24.

kolo

(7. i 8. aprila u 15.30)

Budu}nost – Radni~ki 1. maj – Mladost (T) Ba~ka – Obili} Borac – Omladinac Crvena zvezda – Stani{i} Jugovi} – Polet Mladost (BP) – Indeks Sloga – Jedinstvo

0:3 3:2 0:0 1:1 0:1 0:4 0:0 0:3

(28. i 29. aprila u 16)

Budu}nost – Obili} Mladost (T) – Omladinac Radni~ki – Stani{i} 1. maj – Polet Ba~ka – Indeks Borac – Jedinstvo Crvena zvezda – Sloga Jugovi} – Mladost (BP)

0:1 1:2 1:1 0:0 0:0 0:0 1:2 1:4

1. Radni~ki 15 10 2. Indeks 15 8 3. Jedinstvo 15 8 4. Omladin. 15 7 5. Sloga 15 7 6. Mlad. (T) 15 5 7. Borac 15 6 8. C. zvezda 15 6 9. Mlad. (B) 15 4 10. Budu}nost 15 5 11. Polet 15 5 12. 1. maj 15 5 13. Stani{i} 15 4 14. Jugovi} 15 3 15. Obili} 15 3 16. Ba~ka 15 1

4 6 4 5 3 7 4 2 8 5 4 2 5 4 4 7

2 1 3 3 6 3 6 8 4 5 6 9 6 9 8 8

31:11 19:7 21:10 17:13 25:23 24:19 21:18 23:20 20:18 13:14 20:17 17:24 20:17 17:31 14:33 12:27

34 30 28 26 24 22 22 20 20 20 19 17 19 13 13 10

NAPOMENA: Mladost iz Turije, Jedinstvo iz Stare Pazove, Mladost iz Ba~kog Petrovca, Budu}nost iz Mladenova i Indeks iz Novog Sada kada su doma}ini igraju nedeqom.

Indeks svoje utakmice igra pre podne od 10 sati.

28.

kolo

(26. maja u 17)

Budu}nost – Stani{i} Omladinac – Polet Obili} – Indeks Mladost (T) – Jedinstvo Radni~ki – Sloga 1. maj – Mladost (BP) Ba~ka – Jugovi} Borac – Crvena zvezda

29.

3:0 1:0 0:3 1:1 1:2 0:2 0:2 1:0

kolo

Fudbaleri Indeksa iz Novog Sada

17.

kolo

Indeks – Budu}nost Polet – Jedinstvo Stani{i} – Sloga Omladinac – Mladost (BP) Obili} – Jugovi} Mladost (T) – Crvena zvezda Radni~ki – Borac 1. maj – Ba~ka

18.

1:1 2:2 1:5 2:2 3:5 2:3 1:0 1:0

kolo

(24. i 25. marta u 15)

Sloga – Budu}nost Jedinstvo – Mladost (BP) Indeks – Jugovi} Polet – Crvena zvezda Stani{i} – Borac Omladinac – Ba~ka Obili} – 1. maj Mladost (T) – Radni~ki

22.

0:1 2:4 0:2 1:2 1:1 1:1 1:3 0:1

kolo

0:1 1:0 3:0 0:2 1:1 0:2 2:5 1:5

(18. aprila u 16)

Budu}nost – Mladost (T) Radni~ki – Obili} 1. maj – Omladinac Ba~ka – Stani{i} Borac – Polet Crvena zvezda – Indeks Jugovi} – Jedinstvo Mladost (BP) – Sloga

23.

Jedinstvo – Budu}nost Indeks – Sloga Polet – Mladost (BP) Stani{i} – Jugovi} Omladinac – Crvena zvezda Obili} – Borac Mladost (T) – Ba~ka Radni~ki – 1. maj

2:0 1:1 0:2 3:1 0:3 1:4 0:0 3:1

(5. i 6. maja u 16.30)

Jugovi} – Budu}nost 0:0 Mladost (BP) – Crvena zvezda 1:3 Sloga – Borac 0:1 Jedinstvo – Ba~ka 3:1 Indeks – 1. maj 2:0 Polet – Radni~ki 0:1 Stani{i} – Mladost (T) 0:0 Omladinac – Obili} 0:0

26.

kolo

0:0 1:1 0:1 1:3 2:4 0:1 0:1 2:2

kolo

(31. marta i 1. aprila u 15.30)

25.

kolo

(14. i 15. aprila u 16)

kolo

Budu}nost – 1. maj Ba~ka – Radni~ki Borac – Mladost (T) Crvena zvezda – Obili} Mladost (BP) – Stani{i} Jugovi} – Omladinac Sloga – Polet Jedinstvo – Indeks

19.

21.

kolo

(17. i 18. marta u 14.30)

(12. i 13. maja u 16.30)

Budu}nost – Omladinac Obili} – Stani{i} Mladost (T) – Polet Radni~ki – Indeks 1. maj – Jedinstvo Ba~ka – Sloga Borac – Mladost (BP) Crvena zvezda – Jugovi}

27.

0:0 1:0 1:0 0:1 0:3 1:3 0:3 3:1

kolo

(21. i 22. aprila u 16)

Mladost (BP) – Budu}nost Sloga – Jugovi} Jedinstvo – Crvena zvezda Indeks – Borac Polet – Ba~ka Stani{i} – 1. maj Omladinac – Radni~ki Obili} – Mladost (T)

1:3 2:0 2:1 2:1 1:1 0:3 0:2 0:5

(19. i 20. maja u 16.30)

Crvena zvezda – Budu}nost Jugovi} – Borac Mladost (BP) – Ba~ka Sloga – 1. maj Jedinstvo – Radni~ki Indeks – Mladost (T) Polet – Obili} Stani{i} – Omladinac

1:2 2:1 1:1 3:1 0:2 2:2 3:1 0:3

(2. juna u 17)

Borac – Budu}nost Crvena zvezda – Ba~ka Jugovi} – 1. maj Mladost (BP) – Radni~ki Sloga – Mladost (T) Jedinstvo – Obili} Indeks – Omladinac Polet – Stani{i}

30.

3:1 3:3 1:2 0:3 1:3 3:1 1:2 1:2

kolo

(6. juna u 17)

Budu}nost – Polet Stani{i} – Indeks Omladinac – Jedinstvo Obili} – Sloga Mladost (T) – Mladost (BP) Radni~ki – Jugovi} 1. maj – Crvena zvezda Ba~ka – Borac

1:1 0:1 1:0 1:3 1:1 2:2 0:2 0:5

20

sport

~etvrtak8.mart2012.

IN\IJA UO^I NASTAVKA PRVOLIGA[KE TRKE

Sprem ni za pro le} ne iza zo ve Fud bal ski pr vo li ga {i ovog vi ken da otva ra ju ka pi je sta di o na, a u pr vom pro le} nom ko lu sa sta ju se Srem i In |i ja. Tre ner In |i je Zo ran Go ve da ri ca u srem skom der bi ju de bi tu je na klu pi ze le no- be lih pa bi mu po be da le gla kao me lem na ra nu.

- Pri pre ma li smo se do bro i po red ve li ke hlad no }e i obi la tog sne ga. ^el ni ci na {eg klu ba i FSS omo gu }i li su nam da tre ni ra mo u ba lon sa li, na otvo re nim te re ni ma i na igra li {tu sa ve {ta~ kom tra vom, na ko jem smo i od i gra li ve }i nu kon trol nih utak mi ca. Prak ti~ no, ra di li smo u bo qim uslo vi ma od ve }i ne klu bo va ko ji ni su pu to va li u to pli je kra je ve, {to je sva ka ko zna ~aj no. Me |u tim, for mi ra li smo eki pu tek u zim skom pre la znom ro ku, oti {li su Jak {i}, Cvet ko vi}, @i va no vi}, Vu ko ji ~i}, Ro di}, Ra do va no vi} i Jov {i}, mla di Kne `e vi} je na re ha bi li ta ci ji u [vaj car skoj, a An to ni} se ni je pri kqu ~io pri pre mam. Do {li su Mi le ki}, Ste van ~e vi}, Mi lu ti no vi}, Du ka nac, Mi li no vi}, Pe tro vi} , Va si qe vi} i Mar jan mo vi} pa je tre ba lo vre me na da se da pa ti ra ju. Ipak, za do vo qan sam pri pre ma ma i igrom na ne ko li ko po sled wih kon trol nih su sre ta re kao je tre ner In |i je Zo ran Go ve da ri ca.

le ra. Le ma ji} je ne dav no go lo vi ma de bi to vao za omla din sku re pre zen ta ci ju Sr bi je, Vu ja sin je bio me |u 22 iza bra ni ka se lek to ra Zo ra na Ma ri }a, \e ri| bra ni bo je mla |ih se lek ci ja BiH, a Kne `e vi} je na stu pao za mla |e ka te go ri je re pre zen ta ci je [vaj car ske.

Ima mo tre nut no jo{ ne ko li ko na da re nih omla di na ca, pri kqu ~e ni su se ni o ri ma, pa i Tre ner In |i je Zo ran Go ve da ri ca wi ma tre ba da ti In |i ja je kao pro {lo se zon - pri li ku da se is ka `u na pr vo li ski su per li ga{ slo vi la kao fa - ga {kim te re ni ma. Nor mal no, na vo rit za po vra tak u elit no dru - sto ja }e mo da be le `i mo do bre re {tvo, o~e ki va wa, na `a lost, ni - zul ta te i da po pra vi mo pla sman su is pu we na pa su ze le no-be li na ta be li. A, da li }e to bi ti do pre zi mi li u zlat noj sre di ni. voq no da se ukqu ~i mo u bor bu za Me |u tim, vo de }i Rad ni~ ki (N) pla sman u elit no dru {tvo osta je i Do wi Srem ni su ne do sti `ni, da vi di mo. Ras po red pr vih {est se ri jom po be da bo dov na raz li ka ko la ni ka ko nam ne ide na ru ku. se mo `e na dok na di ti, ali se, ta - ^e ti ri igra mo u go sti ma a ku }i ko |e, od klu bo va sa za ~e qa ta be - nam do la zi Be `a ni ja, ko ja }e bi le ni je pre vi {e od ma klo. ti je dan od glav nih kan di dad ta za - Mo je am bi ci je su da pra vi mo pla sman u vi {i rang tak mi ~e wa. do bre re zul ta te i da iz utak mi ce Iza zo va je mno go, no ja se iza zo va u utak mi cu igra mo bo qe, za pra vo ne pla {im. Ne }e mo se ni ko me da se po be |u je. Klup ski ci qe je una pred pre da va ti - is ta kao je da sta bi li zu je mo eki pu i da Zo ran Go ve da re i ca. afir mi {e mo jo{ mla dih fud ba D. Vi}enti}

OPTU@BE LEGENDARNOG GOLMANA ^ILAVERTA

Fran cu zi su ra si sti

Biv {i gol man Pa ra gva ja Ho se Lu is ^i la vert re kao je to kom raz go vo ra sa pred sed ni kom Uru gva ja Ho se om Mu hi kom da su Fran cu zi ve li ki ra si sti.

Od li ~an iz vo |a~ slo bod nih uda ra ca raz go va rao je u Mon te vi deu s pred sed ni kom Uru gva ja o slu ~a ju su spen zi je fud ba le ra te ze mqe Lu i sa Su a re sa.

- Re kao sam mu, ja ko ji sam igrao u Fran cu skoj, da su Fran cu zi po pri li~ no ra si sti i da nas Ju `no a me ri kan ce pot ce wu ju - re kao je ^i la vert, ko ji je na stu pao dve se zo ne u Fran cu skoj.

Pred sed nik Uru gva ja jav no je vi {e pu ta iz ra zio so li dar nost sa Su a re som, po sled wi put 16. fe bru a ra, ka da je taj fud ba ler od bio da se pre po ~et ka me ~a ru ku je s pro tiv ni~ kim fud ba le rom. Na pa da~ Li ver pu la ka `wen je sa osam me ~e va ne i gra wa po {to je na utak mi ci iz me |u Li ver pu la i Man ~e ster ju naj te da 15. ok to bra pro {le go di ne na ra snoj osno vi vre |ao tam no pu tog Fran cu za Pa tri sa Evru.

Osim uspe ha ko je je po sti gao kao igra~, me |u ko ji ma je i pla sman na ~e tvr to me sto na Svet skom pr ven stvu 2010. u Ju `noj Afri ci i osva ja we pr ven stva Ju `ne Ame ri ke 2011, Su a res je to kom ka ri je re bio u cen tru pa `we i zbog ne kih ne sport skih po te za. Iz me |u osta log, on je u ho land skom pr ven stvu na stu pa ju }i za Ajaks ujeo pro tiv ni~ kog igra ~a.

Real pro sla vio 110. ro |en dan Real Ma drid pro sla vio je 110 go di na po sto ja wa, a u klu bu o~e ku ju da }e ju bi lar nu go di nu obe le `i ti i no vim ti tu la ma. Ma drid ski klub, ko ji su osno va li bra }a Pa dros Ru bio 6. mar ta 1902, to -

ti mu iz Ma dri da bla go slov da ko ri sti na ziv Real, {to zna ~i kra qev ski. Na do ma }oj sce ni kra qev ski klub osvo jio je 31 ti tu lu pr va ka i 18 pe ha ra za po bed ni ke Ku pa.

Uz ve li kog ri va la Bar se lo nu i

Ak tu el na eki pa Re a la ove se zo ne po sti `e sjaj ne re zul ta te

kom svog po sto ja wa osvo jio je re kord nih de vet pu ta ti tu lu {am pi o na Evro pe, dva pu ta Kup UEFA i dva Ku pa osva ja ~a ku po va. Kraq Al fon so XI II dao je 1920. go di ne

Atle tik iz Bil baa je je di ni klub ko ji ni je is pao iz naj kva li tet ni je {pan ske li ge od we nog osni va wa 1928. go di ne. Po sled wi tro fej Real je osvo jio pro te kle se zo ne u

LIGA [AMPIONA Ar se nal–Mi lan 3:0 (3:0) LON DON: Sta dion Emi ra ti, gle da la ca 59.000, su di ja: Sko mi na (Slo ve ni ja), strel ci: Ko {~el ni u 7. Ro sic ki u 26. i Van Per si u 43. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Sa wa, Gibs, Song (Ar se nal), Van Bo mel, No }e ri no (Mi lan).

AR SE NAL: [~e sni – Sa wa, Ver ma len, Ko {~el ni, Gibs – Song, Ro sic ki, Okla de ^em ber lejn ([a mak), Vol kot (Park), @er vi wo – Van Per si.

MI LAN: Abi ja ti - Aba te, Mek ses, Ti ja go Sil va, Mes bah – Van Bo mel, Ema nu el sen, No }e ri no - El [a ra vi (Akvi la ni), Ibra hi mo vi}, Ro bi wo.

Pr va utak mi ca: Mi lan – Ar se nal 4:0.

Ku pu kra qa po {to je sa vla dao Bar se lo nu.

Ma drid ski tim osta }e za be le `en kao je dan od osni va ~a Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) 1904. go di ne i tak mi ~e wa pr va ka dr `a va Sta rog kon ti nen ta 1955. ko je da nas no si ime Li ga {am pi o na. Tvo rac pre po ro da Re a la to kom pe de se tih i {e zde se tih go di na pro {log ve ka San tja go Ber na beu je n a j t r o f e j n i j i funk ci o ner ne kog klu ba u isto ri ji fud ba la, a sta dion na ko jem na stu pa tim no si we go vo ime. FI FA je Real Ma drid pro gla si la za naj bo qi fud bal ski klub 20. ve ka.

Osim fud bal skih uspe ha, klub iz Ma dri da ima i ko {ar ka {ku sek ci ju ko ja je, ta ko |e, osvo ji la pre gr{t tro fe ja uz osam ti tu la pr va ka Evro pe. Za ni mqi vo je da su ko {ar ka {i, ba{ kao i fud ba le ri, svoj za sa da po sled wi tro fej osvo ji li po be dom nad Bar se lo nom u Ku pu pro {log me se ca.

PLEJ-OF ZA DAME

[am pi on ke po ve le Crvena zvezda - Dinamo (P) 3:0 (25:21, 25:13, 25:14) Od boj ka {i ce Cr ve ne zve z da mak s i mal nim re zul ta tom sa vla da l e su pan ~ e va~ k i Di na mo i po ve le u ~e tvrt fi nal noj se ri ji plej-ofa i za pla -

Ben fi ka–Ze nit 2:0 (1:0) LI SA BON: Sta dion La lu{, gle dal ca 45.000, su di ja: Veb (En gle ska), strel ci: Pe re i ra u 45. i Oli ve i ra u 93.mi nu tu. @u ti kar to ni: Ha vi Gar si ja (Ben fi ka), Awu kov, De ni sov (Ze nit).

BEN FI KA: Artur, Pereira, Luisao, @ardel, Emerson Havi Garsija, Gaitan (Mati}), Rodri (Nolito), Kardozo (Oliveira), Vitsel - Bruno Cezar ZENIT: Malafejev – Awukov (Fejzulin), Lombrets, Hubo~an, Kri{~ito - Denisov, Sirokov, Bistrov (Lazovi}), Semak - Ker`akov, Zirjanov (Bruno Alve{).

Prva utakmica: Zenit – Benfika 3:2

Na klu pi tro fej nog ti ma se de la su tri stru~ wka iz Sr bi je. Mi qan Mi qa ni} tre ni rao je tim od 1974. do 1977. i osvo jio dva pr ven stva i je dan Kup. Vu ja din Bo {kov bio je na klu pi od 1979. do 1982. i za to vre me osvo jio po jed nom li gu i Kup, dok je Ra do mir An ti} bio na ~e lu 1991. go di ne bez tro fe ja.

Za Real Ma drid na stu pao je i biv {i na pa da~ Par ti za na i re pre zen ta ci je Ju go sla vi je Pre drag Mi j a t o v i}, ko j i je bio stre lac je di nog go la na fi na lu Li ge {am pi o na 1998. pro tiv Ju ven t u s a. Mi j a t o v i} je bio i sport ski di rek tor u klu bu od 2006. do 2009. go di ne. Real, ko ji sa klu pe pred vo di @o ze Mu ri wo, pro sla vu ve li kog ju bi le ja do ~e kao je sa de set bo do va pred no sti na ta be li u od no su na naj bli `eg ri va la Bar se lo nu. U Li gi {am pi o na Ma dri |a ni }e sle de } e ne d e q e na svom te r e n u igra ti re van{ me~ pro tiv mo skov skog CSKA. U pr vom me ~u u Mo skvi bi lo je 1:1.

U ovoj se zo ni fud ba le ri Re a la, na ~e lu sa efi ka snim Kri sti ja nom Ro nal dom, po sti gli su ve} 85 go lo va u Pri me ri i na 13 me ~e va do kra ja tak mi ~e wa ima ju {an su da pre stig nu re kord od 107 go lo va iz 1990. go di ne ka da je na pad pred vo dio Emi lio Bu tra ge wo.

sman u po lu fi na le tre ba im jo{ je dan tri jumf. Pre ma o~e ki va wu, ak tu el ne {am pi on ke

ni s u ima l e te ` ak po s ao sa osmo pla si ra nim ti mom li ga {kog de la pr ven stva, a ne iz ve sno je bi lo sa mo u pr vom se tu.

Vo di le su Pan ~ev ke u pr vom pe ri o du me ~a 21:19, ali je Zve zda pred vo |e na Anom Bje li com na pra vi la se ri ju 6:0 i po ve la, a po tom fu ri i o zno do {la do mak si mal ne po be de.

U Cr ve noj zve zdi naj e fi ka sni ja je bi la Bje li ca sa 21 po e nom, Ra ki} je osvo ji la 10, a Qu bi ca Kec man se dam po e na. U re do vi ma Pan ~ev ki, Mi li ca Be za re vi} i Da ja na Bo {ko vi} osvo ji le su po de vet po e na.

M. R.

dnevnik NA OLIMPIJADI U LONDONU

Na dal {pan ski bar jak tar Ra fael Na dal Pa re ra, naj bo qi {pan ski te ni ser, no si }e za sta vu svo je ze mqe na sve ~a noj ce re mo ni ji otva ra wa Olim pij skih iga ra u Lon do nu 27. ju la. Iako Olim pij ski ko mi tet [pa ni je jo{ uvek ni je po tvr dio tu od lu ku, {pan ski me di ji pre ne li su da je to go to va stvar. Dru gi te ni ser sve ta je na vod no u tr ci za bar jak u Lon do nu iza bran is pred bi ci kli ste Sa mju e la San ~e za Gon za le za i j e d r i l i ~ a r a Ike ra Mar ti ne za i ]a vi ja Fer nan de za.

Pre ma pra vi lu na ci o nal nog olim pij skog ko mi te ta, [pan ce na Olim pi ja di pod za sta vom pred vo di naj bo qi spor ti sta sa p r e t h o d n i h Iga ra. Bi ci kli sta Sa mjuel San ~ez Gon za lez je u Pe kin gu osvo jio zla to, isto kao i Na - Ra fael Na dal dal, dok su Mar ti nez i Fer nan dez po sle atin skog zla ta 2004. u Ki ni pre ~e ti ri go di ne sa mo sti gli do sre bra.

Mar ti nez i Fer nan dez na vod no su se jo{ ra ni je ogra di li od mo gu} no ti da do bi ju tu pri vi le gi ju, jer je wi hov na stup pred vi |en u me stu ko je je 200 ki lo me ta ra uda qe no od Lon do na, pa bi im vi {e ~a sov na ce re mo ni ja i put

do Lon do na i na zad vi {e od mo gli ne go po mo gli, bu du }i da im tak mi ~e we kre }e dva da na na kon star ta Iga ra.

Me |u fa vo ri ti ma je bio i ka ja ka{ Da vid Kal Fi gu e ro, ali je on is pao iz tr ke, jer po pra vi lu spor ti sta ko ji je jed nom no sio za sta vu na otva ra wu to ne mo `e da po no vi. Kal je tu ~ast imao 8. av gu sta 2008. u Pe kin gu. Osim to ga, on ni je pla ni rao da do |e u pre sto ni cu Ve li ke Bri ta ni je uo~i star ta Olim pi ja de, jer mu

tak mi ~e we po~iwe tri da na pre za tva ra wa.

Na dal, ko ji je osim olim pij skog zla ta u ka ri je ri du go vre me na bio pr vi igra~ na ATP li sti, osva ja~ 46 ti tu la, ukqu ~u ju }i i sva ~e ti ri grend sle ma, jo{ ra ni je je iz ja vio da bi za we ga to bi la naj ve }a ~ast u ka ri je ri ka da bi po neo za sta vu svo je ze mqe na otva ra wu Olim pij skih iga ra.

ZRE WA NIN SKIM KA RA TI STI MA PET ME DA QA U SOM BO RU: Na petnaestom internacionalnom memorijalu „Igor An|elkovi}” u Somboru, takmi~ari Karate kluba Zrewanin osvojili su pet medaqa. U konkurenciji preko 400 takmi~ara iz {est zemaqa najsjajnije odli~je izborila je Aleksandra Vujasinovi}, srebra su pripala Sari Olah i Marku Andri}u, dok su bronzanim medaqama morali da se zadovoqe Marko Lakovi} i Lenka Balog. Veoma blizu medaqe bio je i Nikola Vuleti}.

Na spisku selektora reprezentacije Srbije za Balkanski {ampionat, koji }e se odr`ati u Herceg Novom, iz zrewaninskog kluba na{li su se: Strahiwa Stoj{in, Marko Mihajlovi}, Nikola Nai} i \or|e Salapura. Marina Radi~evi} je pozvana iz Zadrugar, a iz Pobede iz Boke Nikola Simeunovi} i Nikolija Pej~i}. Kona~an spisak bi}e objavqen do kraja nedeqe. @. B.

POLUFINALNI TURNIRI PRVENSTVA SRBIJE ZA JUNIORKE

Fil ter za fi na le

Po lu fi nal ni tur ni ri odbojka{kog Pr ven stva Sr bi je u kon ku ren ci ji ju ni or ki od i gra }e se 15. i 16. mar ta u Va qe vu, Kra gu jev cu, Kra qe vu i Sme de re vu. Pla sman na Fi nal ni tur nir iz bo ri }e po bed ni ci po lu fi nal nih tur ni ra.

Pr va gru pa (Va qe vo): Va qe vo – Slo bo da (^) (18), Vi zu ra – Po bed nik me ~a Va qe vo – Slo bo da (18). Dru ga gru pa (Kra gu je vac): Sme~ 5 (K) – Tr ste nik (18), Rad ni~ ki (B) – Po bed nik me ~a Sme~ 5 (K) – Tr ste nik (19). Tre }a gru pa (Kra qe vo): Imlek (B) – Va ra din BMG (17), Gim na zi ja lac – Po bed nik me ~a Imlek – Va ra din BMG (17). ^e ti ri gru pa (Sme de re vo) : Voj vo di na – Vra we (17), Vi zu ra SN – Sme de re vo (14.30). 16. mart: Fi na le (14), me~ za tre }e me sto (11).

Pla sman na Fi nal ni tur nir Pr ven stva Sr bi je u kon ku ren ci ji ju ni or ki iz bo ri }e po bed ni ci po lu fi nal nih tur ni ra.

REGIONALNA LIGA VETERANA

Vo di Be ~ej

^e tvr to ko lo re gi nal ne va ter po lo li ge za ve te ra ne od i gra no je u Be o grau, a do ma }in tu ri ra bio je Par ti zan. Vo de }a eki pa Be ~e ja je sa vla da la Voj vo di nu 15:8. No vo sa |a ni su po ka za li bo qu igru u pr vom de lu su sre ta, ali po {to je Be ~ej do {ao u kom plet nom sa sta vu i imao je du `u klu pu i na kra ju sla vio. U osta lim me ~e -

vi ma Par ti zan je sa vla dao Spar tak 13:9, a Po let Sen tu 11:6. Slo bod na je bi la eki pa Osje ka.

Pla sman: 1. Be ~ej (~e ti ri ko la) 12 bo do va, 2. Par ti zan (3) 9, 3. Voj vo di na (3) 7, 4. Spar tak (4) 6, 5. Po let (4) 6, 6. Osjek (3) 5, 7.

Sen ta (3).

Pe to ko lo na pro gra mu je 25. mar ta, a do ma }in tur ni ra bi }e No vi Sad. G. M.

EVROPSKO PRVENSTVO U SLOBODNOM I GR^KO-RIMSKOM STILU

Svi na {i iz gu bi li Dru gog da na Evrop skog pr ven stva u rva wu, u Be o grad skoj are ni, na stru wa ~u su iza {li mom ci u slo bod nom sti lu u ka te go ri ja ma do 55 i 60 ki lo gra ma i `e ne u ka te go ri ja ma

Danas 14: eli mi na ci je 74 i 120 kg, `e ne 55 i 67 kg 19: fi na le 74 i 120 kg, `e ne 55 i 67 kg 21.15: kon cert po sve }en `e na ma 51 i 59 ki lo gra ma. Od srp skih re pre zen ta ti va ca na stru wa ~i su se po ja vi li Ni ko la Mar ko vi} (55kg) i Dra gan De {i} (60).

Oba re pre zen ta tiv ca Sr bi je su

SPORT

c m y

dnevnik

po ra `e ni u pr voj bor bi, s tim da je De {i} bio slo bo dan u pr vom ko lu. Ni ko la Mar ko vi} je po ra `en od Ma |a ra Ro ber ta Mol na ra, dok je Dra gan De {i} u osmi ni fi na la po kle kao od Jev ge ni ja Ha vi lo va iz Ukra ji ne.

Eva Tu ba (51kg) je u pr vom ko lu po ra `e na od Bur ~e Ke bik iz Tur ske. An |e la Kr~ ma re vi} (59) je pro {la pr vo ko lo za hva qu ju }i od u sta ja wu [ve |an ke Ide Te rez Ne rel, da bi u dru gom (~e tvr ti na fi na la) iz gu bi la od Ana sta si je Gri gor je ve iz Le to ni je.

Da nas na stru wa ~u od na {ih bo ra ca iz la ze Val de mar [ta jer (74), Pre drag Bu di} (120), Jo va na Kr~ ma re vi} (55) i Ira Auro ra Tu ba (67).

J. G.

~etvrtak8.mart2012.

FINALNI TURNIR KUPA „MILAN – CIGA VASOJEVI]”

Par ti zan bra ni tro fej U na red na ~e ti ri da na Sme de re vo }e bi ti u cen tar zbi va wa `en ske ko {ar ke. Osam eki pa bo ri }e se sa Kup „Mi lan – Ci ga Va so je vi}Æ”: Par ti zan Ga le ni ka, He mo farm [ta da, Ra di voj Ko ra}, Vo `do vac, Voj vo di na NIS,Cr ve na zve zda, Ja go di na 2001 i Vr bas Me de la.

Tro fej bra ni Par ti zan, pred vo |e na Ma ri nom Maq ko vi} sa klu pe i pr vim zve zda ma ti ma Mi li com Da bo vi}, Ta ma rom Ra do ~aj i Da ja nom Bu tu li jom. Iz pri kraj ka svo ju {an su vre ba ju vr {a~ ki He mo farm, na ~e lu sa le gen dar nom Bi qa nom Stan ko vi}, a tu su i Ma ri na Man di} i Sa {a ^a |o, kao i be o grad ski

Danas ~etvrtfinale Ra di voj Ko ra} – Ja go di na 2001 Vo `do vac – Vr bas Me de la

(17.00) (19.30)

Sutra ~etvrtfinale He mo farm [ta da – Voj vo di na NIS (17.00) Par ti zan Ga le ni ka – Cr ve na zve zda (19.30)

Subota Po lu fi na le 1 (17.00) Po lu fi na le 2 (19.30)

Nedeqa NENAD BOROV^ANIN NE PRESTAJE S TRENINZIMA

^e ka ri va la za od bra nu ti tu le

Ne nad Bo rov ~a nin, tre nut no na{ naj bo qi pro fe si o nal ni bok ser i vla snik evrop ske ti tu le u VBO ver zi ji (kru zer ka te go ri ja) sko ro da ne pre sta je s tre nin zi ma.

Ne bez raz lo ga, jer bi naj ka sni je do 23. ju na mo rao da bra ni ti tu lu. In ten zi tet tre nin ga ni je to li ko jak kao pred bor be, ali mo ra da odr `i i te `i nu i da ra di na kon di ci ji i sna zi.

- Pri pre mam se u Ko {ut wa ku.

Tre ni ram je dan put dnev no i uz odr `a va we te `i ne i kon di ci je ra dim i na is pra vqa wu uo~e nih ne do sta ta ka, ko je je moj stru~ ni tim pri me tio u do sa da {wim bor ba ma. Ni je la ko sti }i do po ja sa, a jo{ te `e ga je od bra ni ti, ta ko da u sva kom tre nut ku mo ram da bu dem spre man -

ka `e Bo rov ~a nin.

Ina ~e, ovaj prav nik po stru ci, ko ji }e usko ro upi sa ti i ma sters stu di je, do sa da je imao 29 bor bi i ostva rio je isto to li ko po be da.

Ova kvim sko rom u pro fe si o nal nom rin gu mo `e ma lo ko da se po hva li.

- ^e kam da vi dim ko }e mi bi ti ri val u od bra ni ti tu le. Mi slim da }u vr lo br zo to sa zna ti, pa da vi dim ko ji }u ko rak po vu }i. Ri va la mo ram da upo znam, da do bi jem snim ke we go vih bor bi i da moj stru~ ni {tab i ja ku je mo tak ti ku. U pro fe si o nal nom bok su ne ma emo ci ja i mi lo va wa, jer svi rat ni ci rin ga `e le da se do mog nu vr ha i ju ri {a ju na one ko ji su vla sni ci {am pi on skih po ja se va.

Mno gi gra do vi zo vu qu de iz Bal kan bok sing aso ci ja ci je u `e qi da Ne na da vi de u svo joj sa li.

Me |u tim, on jo{ ni je od lu ~io gde }e da bra ni ti tu lu.

- Jo{ ne znam gde }u se bo ri ti.

Lo mim se iz me |u Ni {a i ne kog od voj vo |an skih gra do va. To mno go za vi si i od spon zo ra - is ta kao je Bo rov ~a nin.

M. Pavlovi}

DU[AN SALATI], PREDSEDNIK KF VOJVODINE

Vre me je za krov ni sa vez

Ve} go di na ma u na {oj ze mqi pro ble mi u ka ra te spor tu su ve li ki. Po ne kad iz gle da ju i ne pre mo sti vi, jer po sto ji ~ak osam na est sa ve za i svi ima ju svo je pr va ke dr `a ve, evro pe i sve ta. Svi po ku {a ji oko uje di we wa su pro pa li i Mi ni star stvo za sport Sr bi je od lu ~i lo je da ne fi nan si ra ovaj sport sve dok se ne na |e pra vo re {e we.

Pr vi su no gu po vu kli klu bo vi iz Ka ra te fe de ra ci je Voj vo di ne, ko ja je re gi o nal ni sa vez [o to kan ka ra te sa ve za Sr bi je. Ova aso ci ja ci ja je svim sr cem za uje di we we u je dan krov ni sa vez, ko ji u se bi ima sje di we ne sti lo ve. To je sa da VKF. Pred sed nik KF Voj vo di ne je Du {an Sa la ti}, biv {i re pre zen ta ti vac ne ka da {we SFRJ. - @e li mo uje di we we, ali u KF Sr bi je ne }e da nas pri me u po ro di cu. S dru ge stra ne Be o grad ski ka ra te sa vez je shva tio {ta ho }e mo da po stig ne mo i `e li da nam po mog ne. Me |u tim, u sve su se ukqu ~i li sport ski sa ve zi Sr bi je i Voj vo di ne u `e qi da re {e pro blem. Prav ni osnov ima ju u Za ko nu o spor tu, ko ji je pro pi sao kri te ri ju me za od re |i va we re pre zen ta tiv nog gran skog sa ve za - ka `e Sa la ti} O ka kvim kri te ri ju mi ma se ra di?

- Pre sve ga pre o vla da }e broj nost. Do sa da je Ka ra te sa vez Voj vo di ne imao mo no pol. Me |u tim, Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport ura dio je in spek cij ski nad zor na te re nu i utvr dio da KSV u

~lan stvu ima 38 klu bo va, ali da su 23 ak tiv na. Po kra ji na ne `e li da fi nan si ra je dan sa vez na u{trb dru gih.

Po ja sni te to.

- U Voj vo di ni po sto ji 150 klu bo va i ni je u re du da se fi nan si ra ju sa mo dva de set tri. Zbog to ga i srp ski i voj vo |an ski sport ski sa -

ve zi su ob u sta vi li fi nan si ra we sve dok se si tu a ci ja na te re nu ne sre di. KF Voj vo di ne pod ne la je zah tev Sport skom sa ve zu Po kra ji ne za pri jem u ~lan stvo. Mi ima mo 83 klu ba u ~lan stvu i to raz li ~i tih sti lo va. @e li mo da se ukqu ~i mo u Ka ra te fe de ra ci ju Sr bi je, ko ja je ~la ni ca VKF. Tu }e svi na }i svo je me sto, bez ob zi ra da li im je osno va {o to kan, go xu rju, {a to rju, ili va do rju stil. Ta da }e se zna ti ko je istin ski {am pion, jer po sto ja }e ta krov na aso ci ja ci ja na gla sio je Du {an Sa la ti}.

M. Pavlovi}

21

Fi na le u 17 ~a so va

Ko {ar ka {i ce Par ti za na Ga le ni ke

ri va li Ra di voj Ko ra} sa Bi qa nom Stje pa no vi} i Ne ve nom Jo va no vi} i Vo `do vac, ~i je su pr ve per ja ni ce Ire na Vran ~i} i Mi li ca Iva no vi}. Voj vo di na

NIS, Ja go di na 2001 i Vr bas Me de la po ku {a }e da iz ne na de fa vo ri zo va ne ri va le i na pra ve iz ne na |e we pla sma nom u po lu fi na le.

I. Grubor

NBA LIGA Pe {i} dru gi put me |u Bo sto nu te {ka bit ka Nem ci ma Tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde DI VA je Sve ti slav Pe {i} pred sta vqen jav no sti kao se lek tor Ne ma~ ke. Dru gi put. Nem ci ga je na du da }e od se zo ne 2012/13. ra di ti sa mo kod wih. Pe {i} je re -

pre zen ta ci ju ne ma~ ke vo dio od 1987. do 1993. i na kra ju je do veo do vr ha Evro pe.

- @e qa nam je da se pla si ra mo na Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji 2014. go di ne - re kao je is ku sni tre ner.

Nem ce, kao i Sr be, to kom le ta o~e ku ju kva li fi ka ci je za u~e {}e na Evrop skom pr ven stvu u Slo ve ni ji. Pe {i} na ja vqu je da ne }e zva ti Dir ka No vic kog, pr vu zve zdu ti ma i naj bo qeg ko {ar ka {a NBA li ge pro {le se zo ne.

- Dirk pr ven stve no mo ra da se do bro opo ra vi. Kad po sle to ga

bu de vi deo da smo u Ne ma~ koj stvo ri li ba zu eki pe, tim ski duh i kva li tet ko ji mo `e da nam omo gu }i po be de, sam }e se ja vi ti i do }i - sma tra Pe {i}.

Pre ma ugo vo ru, srp ski stru~ wak vo di }e re pre zen ta ci ju do 2016. go di ne. Isto vre me ni rad u Be o gra du i Ber li nu zah te va }e Pe {i }e vo od su stvo iz Sr bi je to kom le ta. On se na da da }e iz dr `a ti `e stok ri tam, a Nem ci da ne }e i da }e se zbog to ga od lu ~i ti sa mo za wih.

- Ni kad ni sam po ku {ao da bu dem i se lek tor i tre ner klu ba.

Je di no je va `no da sve po stig nem na vre me - po ru ~u je Pe {i} i ob ja {wa va raz lo ge ko ji su ga pri mo ra li da pri hva ti po nu du Ne ma ca.

- Kao tre ner mo ra te ima ti mo ti va ci ju da bi ra di li. To ose }am sa mo u mo joj Sr bi ji i Ne ma~ koj.

Ko {ar ka je moj `i vot. Ni sam mo ler, ni ti pi {em kwi ge. Sve {to ra dim u ve zi je sa ko {ar kom - is ta kao je Pe {i}.

Pod se ti mo, tre ner Zve zde i se lek tor Ne ma~ ke dva pu ta je osva jao Evrop sko pr ven stvo, sa re pre zen ta ci jom Ne ma~ ke i Ju go sla vi je, ko ju je vo dio i do ti tu le svet skog pr va ka.

Bo ston je iz vo je vao te {ku bit ku pro tiv Hju sto na i to u pro du `et ku - 97:92. Pol Pirs je sa 30 po e na pred vo dio do ma }i tim, uba civ {i ~ak se dam va `nih po go da ka u do dat nom vre me nu. Sel tik si su

De taq iz du e la Bo ston–Hju ston

ta ko za be le `i li pe tu po be du u ni zu, ukup no 20. ove se zo ne. Rej Alen u~e stvo vao je u tri jum fu sa 21 po got kom, dok je Ke vin Gar net za be le `io dabl-dabl u~i nak - 13 po e na i 13 sko ko va.U eki pi Ro kit sa, ko ja je ve} ~e ti ri me ~a bez po be de, is ta kao se Lu is Sko la sa 18 po e na, 14 uhva }e nih lop ti.

Lej ker si su igra li pro du `e tak na go sto va wu u De tro i tu, ali sa ma we uspe ha od Bo sto na. Pi ston si su ovo ga pu ta bi li bo qi - 88:85.

U SUSRET 7. ME\UNARODNOM TURNIRU VETERANA U NOVOM SADU

Pri ja teq stvo ko je tra je Ru ko met ni klub No ren ci je i za i sta nam je `ao {to vi Sad 021 i ove go di ne ni smo mo gli da iza |e mo u su sret bi }e do ma }in i or ga svim za in te re so va nim eki pa ma. ni za tor tra di ci o nal Ovo go di {wi u~e sni ci su sa nog, sed mog po re du, me |u na rod - pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, dok nog tur ni ra ve te ra na - Tur nir su ve li ko in te re so va we po ka za pri ja te qa 2012. Tur nir }e se le eki pe iz Ita li je, Ma |ar ske, odr `a ti od 15. do 17. mar ta, a Gr~ ke i Ru mu ni je. To li ko ih je ceo pro gram od vi ja }e se u sa li Osnov ne {ko le „Jo `ef Ati la” na Te le pu.

Ove go di ne za tro fej }e se bo ri ti 17 mu {kih i 12 `en skih eki pa iz Slo ve ni je, Hr vat ske, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Re pu bli ke Srp ske, Ko sme ta i Sr bi je.

Tro fej bra ne Zlat ne go di ne iz Met ko vi }a kod mu {ka ra ca i Mon te ne gro iz Pod go ri ce kod da ma. Naj vi {e tro fe ja do sa da su osva ja li Cr ven ka (tri), Zlat ne go di ne (dva) i Mi li ci o nar, kao i Mon te ne gro i No vi Sad 021 osvo jio tur nir u Kri `ev ci ma Sta re{ je de kli ce po dva, Ak ci ja (Krim) iz Qu bqa ne bi lo da smo mo gli da or ga ni zu je i Te me rin po je dan. mo jo{ je dan tur nir.

- Sed mi or ga ni zu je mo naj ja ~i Ot kud to li ko in te re so va we i naj ma sov ni ji tur nir u kon ku - po ja snio je Zo ran De ja no vi} ren ci ji ve te ra na na pro sto ru ju - ^om be, ~lan UO RK No vi Sad go i sto~ ne Evro pe - re kao je 021. pred sed nik RK No vi Sad 021 - Pr ven stve no zbog nas iz klu Pe tar Vo ki}. - O~e ku je mo vi {e ba je to ta ko, jer smo us po sta vi od 350 tak mi ~a ra u obe kon ku - li sjaj ne od no se i pri ja teq stvo

Go sti iz Los An |e le sa ima li su ~ak tri pri li ke da pro me ne re zul tat u svo ju ko rist, ali ih ni su is ko ri sti li.Ko bi Bra jant, opet je dan od naj bo qih u re do vi ma Lej ker sa sa 22 po e na, pet sko ko va i

to kom 15 go di {weg dru `e wa na tur ni ri ma. Upra vo iz tog raz lo ga smo na{ tur nir i na zva li Tur nir pri ja teq stva. U od no su na ra ni je tur ni re sa mo dve eki pe su no ve - Ko wic kod mu {ka ra ca i Pri lep kod da ma. Sve ovo ni smo po sti gli pre ko no }i, na -

pro tiv, sva ke go di ne ma ni fe sta ci ju di `e mo na vi {i ni vo u svim eg men ti ma - is ta kao je De ja no vi}.

Ulo ga pro mo te ra sed mog tur ni ra pri pa la je biv {em ka pi te nu na {e re pre zen ta ci je Ne deq ku Jo va no vi }u.

J. Gali}

se dam asi sten ci ja. Atlan ta je tri jum fo va la u In di ja na po li su sa 101:96, a Vla di mir Rad ma no vi} je u po be du svog ti ma ugra dio ~e ti ri po e na, uz po je dan skok i asi sten ci ju za sve ga ~e ti ri mi nu ta na par ke tu.

Re zul ta ti:In di ja na - Atlan ta 96:101, [ar lot - Or lan do 100:84, Ma ja mi - Wu Xer si 108:78, Da las Wu jork 95:85, Bo ston - Hju ston 97:92 (pro du `e tak), De tro it - LA Lej kers 88:85 (pro du `e tak).

POSLE 19 GODINA

Ob no vqe na `en ska Sla vi ja U No vom Sa du je, na ini ci ja ti vu Bra ni sla va Pa vli ce, Ra do sla va Pu ji }a i Go ra na Mi li }e vi }a, po sle 19 go di na ob no vqen rad @en skog ru ko met nog klu ba Sla vi ja. Osni va~ koj Skup {ti ni pri su stvo va le su biv {e igra ~i ce i ~la no vi jed nog od naj sta ri jih klu bo va u No vom Sa du, wih dva de se tak.

Za pred sed ni ka klu ba i UO iza bran je biv {i tre ner i ru ko vo di lac Bra ni slav Pa vli ca Bu wa, dok je Ra do slav Pu ji} pred sed nik Skup {ti ne. Po red Pa vli ce i Pu ji }a, u Uprav nom od bo ru su jo{: Mi ra Asur xi}, Dra ga na Ra ki}, Ma ja Gru ji}, Ja smi na Ra doj ~in, Jul ki ca Bu gar ski, \or |e To kin i Slo bo dan Le ti}. U Nad zor nom od bo ru su Qi qa na Zeq ko vi}, Alek san dar Ba tos i Go ran Vuj kov.

Pa vli ca je pod se tio na klup sku isto ri ju ko ja da ti ra jo{ od 1949. go di ne. On je iz neo da je, uglav nom, zbog ne ma wa svo je sa le i od go va ra ju }eg pro sto ra klub u vi {e na vra ta pre sta jao da ra di, da bi u dva na vra ta rad ob no vqen (1974. i 2012.).

U ime Grad skog ru ko met nog sa ve za No vog Sa da pred sed nik Skup {ti ne Raj ko Im bro wev obe }ao je neo p hod nu po dr {ku ka ko bi klub za `i veo i funk ci o ni sao.

J. Gali}

22

ekOLOGiJA

~etvrtak8.mart2012.

dnevnik SUTRA U ARHUS CENTRU NOVI SAD

ZANIMQIV PODUHVAT NOVOSA\ANINA IVANA VIDICKOG

Ekolo{ka kesa za Ginisa Novosa|anin, kwigovezac Ivan Vi dic ki napravio je najve}u papirnu eko-kesu na svetu i odlu~io da wome konkuri{e za Ginisvu kwigu rekorda. Kako ka`e, za izradu kese utro{io je 150 kilograma

papira, a pravio ju je sedam dana, od rolni koje je stavqawe kese i fotografisawe obavio sam u dvosekao u trake i lepio. ri{tu novosadskog Pozori{ta mladih. Sad ~ekam - Moja eko-kesa ima visinu od 8,70 metara, duboka potvrdu iz Londona i priznavawe ovog uspeha na je 3,96 metra i ima 9,98 metara du`ine. Na kesi je svetskom nivou - navodi sagovornik. simbol zemqe i ~etiri znaka za rePored ove eko-kese za Ginisa, ovaj cikla`u koji simboli~no predstamajstor sprema jo{ jedan rekord, i Vi dic ki na pra vio vqaju potrebu za preradom otpada na to kesu u koju }e biti sme{en kake su od 150 sve ~etiri strane sveta i za{tite mion. `ivotne sredine pre svega - ka`e Vi- Sada pravim kesu u kojoj }e biti ki lo gra ma pa pi ra dicki. sme{ten kamion za odvo`ewe sme}a On je kesu pravio na tri razli~ite kao simbol za{tite `ivotne sredilokacije u gradu. Prvi deo je napravqen u sali ne. Trenutno tra`im sponzore koji }e to omogu}iUdru`ewa zanatlija Novog Sada, da bi potom kesu ti, a obe svetske kese sam posvetio svojoj deci - obpremestio u ledenu dvoranu Sportsko poslovnog jasnio je Ivan Vidicki. centra “Vojvodina” gde je dovr{ena i oslikana.

Treba napomenuti da trenutni rekord koji je - Kako je moja kwigoveza~ka radwa mala za ova- upisan u Ginisovoj kwizi jeste eko-kesa du`ine kav poduhvat, projekat je ra|en na tri lokacije. Na- 4,18 metara, visine 6,62 metra i dubine 1,79 metara. kon sale i ledene dvorane posledwe, finalno poA. J.

ENERGETSKI SEKTOR VOJVODINE

Otvoriti vrata za zelene investicije U Vojvodini ve} postoje solarni atlasi, atlasi vetrova, katastar malih elektrana, ali i veliko interesovawe za kori{}ewe drugih vrsta obnovqivih izvora energije. Na radnom satanku pokrajinskog sekretara za energetiku i obnovqive izvore energije Ra do sla va Stri ko vi }a i Saveta za obnovqive izvore energije, istaknuto je i da se problem izgradwi hidroelektrana u Vojvodini nalazi i u Zakonu o vodama koji predvi|a da se na vodnom zemqi{tvu mogu graditi samo visoke brane i akumulacije.

Utvr|eni su i predlozi za izgradu specijalisti~kih studija za ovu godinu. Re~ je o konkretnim studijama opravdanosti.

Jedna je usmerena ka investitorima koji }e na osnovu toga mo}i da donesu odre|ene odluke o ozbiqnom ulasku na tr`i{te, pre svega obnovqivih energija u Vojvodini. Drugi deo je usmeren ka javnom i privatnom sektoru radi poboq{awa performansi tih sistema. Prispeli projekti podeqeni su na tri dela. Prvi se odnosi na toplane ~iji su

problemi razli~iti. Naime, toplane su se pro{le godine suo~ile sa dono{ewem ~etiri va`na zakona: o energetici, o komunalnim delatnostima, javnoprivatnom partnerstvu i o javnoj svojini. Iz tih zakona pak proizilazi ~itav niz obaveza koje toplane i lokalne samouprave treba da ispune, a pre svega dono{ewe pravila o radu i dono{ewe novih tarifnih sistema. ^ulo se da su sve toplane kroz prispele studije kandidovale dve osnovne vrste sistema : ulagawe u tehnolo{ka unapre|ewa i kori{}ewe odre|enih alternativnih goriva. Nagla{eno je i da postoji veliko interesovawe kompanija iz Slova~ke, Ma|arske i Finske za ulagawe u ovu oblast. Ogroman je potencijal {to u 21 vojvo|anskoj op{tini postoje daqinski sistemi grejawa. Te toplane treba da obrade studije konkretizuju}i ih na na~in kako bi interes lokalnih samouprava i toplana bio o~uvan, a da se pri tom ne izgubi interes potencijalnih investitora.

Q. M.

Be~ ulo`io 10 miliona evra u tramvaje U glavnom gradu Austrije tramvaj je kao prevozno sredstvo u upotrebi preko sto godina, i osim {to je ekolo{ki najadekvatnije, me|u gra|anima je i najomiqenije prevozno sredstvo.

U ciqu poboq{awa ekolo{kih aspekata kod starih be~kih tramvaja tzv. „Bims“, gradsko preduze}e „Be~ke linije“ zajedno sa firmom „Bombardier“ opremilo je 120 starih tramvaja novom elektronikom. Ugradwom tzvanog ~oper upravqa~a, kod novih niskopodnih tramvaja mogu}e je vra}awe 25 do 30 odsto elektri~ne energije, dobijene prilikom ko~ewa, ponovo u mre`u.

Vra}enu enegriju ostala vozila mogu da koriste kao pogonsku energiju.

Subotica je bu~an grad prema propisima Srbije, re~eno je prilikom prezentacije Izve{taja o stawu `ivotne sredine za pro{lu godinu. U suboti~kom Zavodu za javno zdravqe predstavqeni su rezultati kvaliteta vode jezera Pali} i Luda{, nivo zaga|ewa buke i vazduha, kao i koncentracija polena u vazduhu.

Evropska unija ozna~ava buku kao jedan od vode}ih ekolo{kih problema dana{wice. Prema podacima EU, oko 40 odsto populacije je izlo`eno nivou buke ve}em od 55 decibela (dB), {to je gorwa granica za ~isto stambena podru~ja, preko 20 odsto stanovni{tva je izlo`eno nivou buke iznad 65 dB, dok je vi{e od 30 odsto evropske populacije izlo`eno nivou buke preko 55 dB no}u, {to izaziva ometawe spavawa. Analizom rezultata merewa buke na teri-

U Arhus centru Novi Sad (Bulevar Mihajla Pupina 10, tre}i sprat, kancelarija 1) sutra u 11 sati bi}e odr`an sastanak posve}en realizaciji ekolo{kih projekata na teritoriji Ju`noba~kog upravnog okruga, koji }e biti finansirani iz buxeta Republike Srbije, preko Fonda za za{titu `ivotne sredine i Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa.

Na sastanku }e svoje predloge izneti predstavnici nevladinih organizacija, koji se bave ekologijom i za{titom `ivotne sredine, a pored wih u razmeni mi{qewa u~estvova}e predstavnici lokalnih samouprava i ~lanovi tima novosadskog Arhus centra.

A. B.

NEKA ZREWANINSKA JEZERA SU POTENCIJALNI IZVORI ZARAZE

Od ekskluzivnog kupali{ta ostala samo bara ^im ovim podnebqem zagospodare tropske vru}ine, poprili~an broj `iteqa grada na Begeju rashla|ewe potra`i na jednom od zrewaninskih jezera.

Najpopularnije kupali{te bez premca je Peskara, nadomak prigradskog naseqa Mu`qa, mada spas od visokih temperatura neki, uglavnom mla|i kupa~i, na|u i na jezerima u samom gradu, nastalim izgradwom “Begejske petqe”, odnosno pregra|ivawem re~nog toka Begeja. Ali, koliko je voda u wima, i u reci koja prolazi gradom, zaista ekolo{ki ispravna? To pitawe postavqeno je i po~etkom godine, kada je na Lu~nom pe{a~kom mostu, koji spaja zrewaninsko naseqe Berbersko i Ulicu To{e Jovanovi}a, utvr|eno prisustvo ve}e koli~ine `ive. Nepoznato je i daqe da li je ovaj te~ni metal, {tetan po zdravqe qudi, zavr{io u reci podno mosta, s obzirom na to da je u me|uvremenu padala ki{a, pa je sprala ka-

trebalo da uzmu uzorke muqa iz reke i da utvrde da li su koli~ine koje su zavr{ile u vodi opasne i u kojoj meri. Me|utim, koliko je poznato, to ni do danas nije u~iweno.

Mada u zrewaninskom Zavodu za javno zdravqe redovno, tokom letwe sezone, kontroli{u vodu na Peskari, i uglavnom poru~uju da nema nikakvih opasnosti po kupa~e, znalo se desiti i da kupawe na ovom improvizovanom letovali{tu bude zabraweno jer su prilikom ispitivawa kvaliteta vode, u uzetom uzorku detektovane bakterije fekalnog porekla. Jedno vreme i na tom

Proma{aj 20. veka Begejska petqa pozama{an je gra|evinski poduhvat koji je u mnogim anketama progla{en za zrewaninski proma{aj 20. veka.

Tada{wa gradska vlast i urbanisti, zbog ~estog izlivawa Begeja, rukavac reke oko naseqa Mala Amerika (pravog i retkog re~nog ostrva na ovim prostorima), zatrpali su na nekoliko mesta.

Tako je grad izgubio Begej, a nastala su tri ve{ta~ka jezera {to je drugi naziv za osaka}enu i upropa{}enu reku.

U modernizaciju 120 tramvaja investirano je vi{e od 10 miliona evra. Tim projektom modernizacije, ~itava tramvajska flota u{tedi svake godine oko 9.000 MWh energije i emituje oko 4.900 tona ugqen-dioksida mawe godi{we, {to odgovara energetskoj potrebi od oko 2.200 doma}instava.

Eko-projekti na dlanu

pqice `ive koje su, kako se pretpostavqa, zavr{ile u Begeju. Tada se oglasilo i Udru`ewe sportskih ribolovaca Zrewanina, postavqaju}i pitawe kako }e `iva uticati na ribu. Jedno je sigurno - rekli su ovda{wi ribolovci - `iva ne mo`e da pliva, ve} je sa mosta zavr{ila u muqu. Nadle`ni bi, stoga,

kupali{tu, ali i na Tisi, prema Novom Sadu, Turisti~ki centar grada Zrewanina, koji gazduje ovim lokacijama, podigao je crvene zastave na jarbole uz upozorewe napisano na tabli da voda nema zadovoqavaju}i kvalitet za kupawe. Zabrana je, ubrzo, skinuta, a Zrewaninci su nastavili da se br~kaju u jezeru. Do-

du{e, bilo je i onih koji se ni u vreme istaknutih crvenih zastavica nisu obazirali na upozorewa.

Jo{ jedno gradsko jezero “upada u o~i”. Ovo, bogami, i kao potencijalni izvor zaraze. Najavqivano kao budu}i atraktivni rekreacioni prostor, ure|eno kupali{te i ekolo{ka oaza, “Jezero 2” takozvane “Begejske petqe” danas je obi~no ruglo.

Projekat “Zrewaninske Kopakabane” gromoglasno je najavqen sredinom 2008. godine, uz poruku da }e biti obavqeno izmuqavawe korita starog Begeja, pre~i{}avawe vode, ure|ewe okoline… Govorilo se da }e ovo biti i jedini rekreativni centar na vodi u Srbiji koji }e imati kompletne pre~ista~e, primarni i sekundarni, ~ime }e kvalitet vode, biti, prakti~no, u rangu one za pi}e. Nisu se tada{wi gradski ~elnici libili da ka`u kako }e na jezeru biti organizovane sportske aktivno-

PREMA IZVE[TAJU O STAWU @IVOTNE SREDINE ZA PRO[LU GODINU

U Subotici sve bu~nije saobra}aja, dok su industrija, mala privreda, gra|evinarstvo i druge aktivnosti od maweg zna~aja.

- Prema direktivama EU, na{ grad je prose~an po nivou

jezeru Pali} je poboq{an u odnosu na ranije godine. Kako bi se poboq{ao kvalitet jezerske vode potrebno je smawiti unutra{we optere}ewe, obaviti odvo|ewe i pre~i{}avawe ot-

Kva li tet vo de u je ze ru Pa li} je po boq {an u od no su na ra ni je go di ne, po ka zu ju is tra `i va wa

Fo to: B. Lu ~i}

toriji grada Subotice tokom pro{le godine, mo`e se zakqu-

~iti da komunalna buka u Subotici poti~e najve}im delom od

buke za grad veli~ine od 100.000 stanovnika, a na{i propisi ka`u da je dawu nivo buke pove}an za 15 db, a no}u za 18 db - rekao je iz Zavoda za javno zdravqe Subotica Zol tan Vi da ko vi}.

Prema Izve{taju o kvalitetu `ivotne sredine grada Subotice za pro{lu kvalitet vode u

padnih voda i tako smawiti uticaj zaga|iva~a. Neophodno je izraditi katastar zaga|iva~a. Tokom 2011. godine na teritoriji grada Subotice obavqeno je 2.144 merewa koncentracije sumpor-dioksida. Najvi{a izmerena koncentracija je u martu kod Gra|evinskog fakul-

sti i rekreacije na vodi, i da }e prostor oko jezera biti u wegovoj funkciji, sa ure|enim saobra}ajnicama, parkinzima, trotoarima, de~ijim igrali{tima, pla`ama i zelenilom. I na tim megalomanskim izjavama se i stalo. Ne bi li ponovo aktuelizovala pri~u o ovom poduhvatu, sada{wa lokalna samouprava se kasnije pohvalila da je kona~no zapo~eta prva faza ure|ewa jezera. Po~eli su da tutwe bageri i buldo`eri jer je Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada anga`ovala jednu novosadsku specijalizovanu firmu koja je dva tri meseca ~istila muq i ure|ivala korito jezera. Pokazalo se, me|utim, da ni drugi poku{aj stvarawa rekreativnog i ekolo{kog draguqa nadomak samog gradskog jezgra nije urodio plodom. [ta je od svega, naposletku, ispalo, mogu da prosude svi oni koji se zateknu na tom mestu. @. Balaban

teta i iznosi 41 mikrograma po kubnom metru vazduha (mg/m3).

Najvi{i mese~ni prosek sumpor-dioksida zabele`en je u martu (3,61 mg/m3), a najmawi u januaru (0,59 mg/ m3). Godi{wa prose~na koncentracija na teritoriji grada iznosi 1,38 mg/m3. Tokom 2011. godine, najvi{e prose~ne koncentracije sumpor-dioksida su na mernim mestima: Bolnica (2,20 mg/m3) i Vatrogasna stanica (2,17 mg/m3). Najni`a godi{wa prose~na koncentracija je na mernom mestu Pali} centar (0,45 mg/m3). Prekora~ewa Uredbom propisanih grani~nih vrednosti od 125 mg/m3 u periodu ispitivawa nije bilo. Koncentracije sumpor-dioksida, tokom proteklog perioda ispitivawa, imaju veoma niske vrednosti i ukazuju na tendenciju smawivawa u odnosu na prethodne godine ispitivawa.

S. Ir{evi}

~etvrtak8.mart2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

СУ ТРА ПРЕ МИ ЈЕР НО У ПО ЗО РИ ШТУ МЛА ДИХ

„Естро ген” о де вој ка ма, али и мом ци ма Пред ста ва „Естро ген“ ауто ра Ра до ја Чу пи ћа, пре ми јер но ће би ти из ве де на су тра у 20 ча со ва на ве ли кој сце ни По зо ри шта мла дих. На кон пред ста ве „Те сто сте рон“, јед не од нај гле да ни јих на овој сце ни, Ра до је Чу пић, ина че глу мац ко ји већ че твр ту пред ста ву ре жи ра у овом те а тру, са да је од лу чио да се по за ба ви и жен ским хор мо ни ма и ре жи ра „Естро ген“, по мо ти ви ма фил ма „Леј дис“ Анд же ја Са ра мо но ви ча, ко ји је на пи сао и „Те сто сте рон“. Но, Чу пић је, пре нев ши ову при чу из Пољ ске у Ср би ју, у ве ли кој ме ри из ме нио текст, до дао мно ге де та ље, и, ка ко је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре ис та као управ ник По зо ри шта мла дих Зо ран Ђе рић, прак тич но је аутор овог про јек та, јер пот пи су је и текст и ре жи ју, као и сце но гра фи ју и из бор му зи ке.

- Же лео сам да „Естро ген“ по ве жем са при чом „Те сто сте ро на“ и за то сам пре зео му шке ли ко ве, ко ји се са да на ла зе у не кој бли ској бу дућ но сти, и мо же мо да ви ди мо шта се са њи ма до го ди ло по сле не ког вре ме на. Жен ским ли ко ви ма

сам при до дао још је дан ко ји се не по ми ње у „Те сто сте ро ну“, та ко да се у „Естро ге ну“ го во ри о пет при ја те љи ца, ко је су чвр сто по ве за не, и бри ну јед на од дру гој. При ја тељ ство је јед на од ва жних те ма у овој пред ста ви, ко ја се та ко ђе ба ви му шко-жен ским од но си ма, те ми ши ро кој, и оп ште по зна тој, ко ја у овом слу ча ју го во ри о то ме да су нам, осим сек са, по треб ни и љу бав и то пли на.- ка же ре ди тељ ове пред ста ве Ра до је Чу пић, до да ју ћи да се ра ди о ро ман тич ној ко ме ди ји. У пред ста ви има је да на ест ли ко ва, вр ло пла стич но опи са них, ко је ту ма че: Ма ри на Цин коц ки (Ма ја, вла сни ца га ле ри је, уда та за бо га тог би зни сме на Зо ра на), Ма ри ја Ми тро вић (Го ца, по стру ци ту жи лац, уда та за Ко сту), Је ли ца Гли го рин (Вла ста, др зо о ло ги је, пре да је на ПМФ, раз ве де на), Јо ва на Сти пић (Ка ћа, ра ди као ПР у Ин сти ту ту за еко ло ги ју), Ви шња Об ра до вић (Ду ња, са мо што не за вр ши ме наџ мент), Сла ви ца Ву че тић (Сан дра, ра ди на се би), Са ша Ла ти но вић (Ко ста, Ни ков по лу брат, оже њен Го цом, док тор на у ка, ор ни то лог, ба ви се по ли ти ком),

Фо то: Б. Лу чић

КОН ЦЕРТ ВОЈ ВО ЂАН СКОГ СИМ ФО НИЈ СКОГ ОР КЕ СТРА СА СО ЛИ СТОМ ЛА СЛОМ ФЕ ЊЕ ОМ И ДИ РИ ГЕН ТОМ НУР ХА НОМ АР МА НОМ

Са ша Стој ко вић (Кан та /Ти хо мир Ста нић/ буб њар), Сло бо дан Нин ко вић (Ми лош Тре тин, док тор мак си ло фа ци јал не хи рур ги је, раз ве ден), Иван Ђу рић (Ро берт Ми шко вић, др зо о ло ги је) и Ер вин Ха џи мур те зић (Ник, Ко стин по лу брат, ко но бар, ра ве ден). Глум ци су ју че из ра зи ли за до вољ ство ра дом на овој пред ста ви, као Је ли ца Гли го рин, и Ер вин Ха џи мур те зић ко ји је до дао да му је вр ло дра го што опет ра де до бру ко ме ди ју, и што игра у „жен ској“ пред ста ви, док је Ма ри ја Ми тро вић из ра зи ла на ду да ће ова пред ста ва мо ћи да па ри ра „Те сто сте ро ну“ по гле да но сти.

- Код нас је ко ме ди ја не ка ко за по ста вље на, сма тра ју је ни жим жан ром, а ова на ша вре ме на нам ну де са мо не ке те шке те ме. Ми се ба ви мо „по вр шном“ те мом, на „по вр шан“ на чин, а ко ли ко је то за и ста по вр шно, нај бо ље не ка ка же пу бли ка – ис ти че Ра до је Чу пић. Ко сти мо граф је Ма ри на Сре мац, а сни ма ње ви де о ма те ри ја ла ко ри шће ног у овој пред ста ви по ве ре но је Ми ле ту Ке ске но ви ћу. Н. Пеј чић

УГЉЕ ШИ ШАЈ ТИН ЦУ УРУ ЧЕ НО „ВИ ТА ЛО ВО” ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА РО МАН „СА СВИМ СКРОМ НИ ДА РО ВИ”

На гра де не мо гу да Мак си мум из ра жај но сти и моћ на по пра ве књи жев ност во лу ми но зност Ни ма ђар ски ви о лон че ли ста Ла сло Фе ње, ни ка над ски ди ри гент јер мен ског по ре кла, Нур хан Ар ман, ни су не по зна ти но во сад ској пу бли ци. Обо ји це се се ћа мо као успе шних уче сни ка про шло го ди шњих Но во сад ских му зич ких све ча но сти, Фе њеа као са вр ше ног со ли сте у Хајд но вом Кон цер ту у Цеду ру, уз ка мер ни ор ке стар „Франц Лист“, а углед ног мај сто ра ди ри гент ског уме ћа, као во ђу кон цер та Бе о град ске фил хар мо ни је. Ово га пу та, у за јед нич ком „ра ду“ с Вој во ђан ским сим фо ниј ским ор ке стром, умет ни ци су нам се пред ста ви ли као ту ма чи му зи ке по зног ро ман ти зма Двор жа ко вог Че ли стич ког кон цер та и Фран ко ве Сим фо ни је у де-мо лу, по мно ги ма и нај леп ших оства ре ња у свом жан ру, што је

Фе ње о во из во ђе ње со ли стич ке де о ни це у Кон цер ту за ви о лон че ло и ор ке стар у ха-мо лу Ан то њи на Двор жа ка, ре зул ти ра ло је, по на шем ми шље њу, и нај у пе ча љи ви јим пред ста вља њем овог мај стор ског и ши ро ко по пу лар ног де ла на но во сад ском кон церт ном по ди ју му, а пра ти ли смо и Ма ри ју Кли гел, Ксе ни ју Јан ко вић, Ма ју Бог да но вић, и још не ке по зна те ви о лон че ли сте уз дру ге ор ке стре. Ово нај но ви је, не са мо да је пле ни ло пре кра сним, упра во бел кан ти стич ким, али и му жев ним ис пе ва ва њем оби ља ме ло ди ја јед них леп ших од дру гих, већ и сна жном драм ском тен зи јом, уз бу дљи вим а не на сил ним ви бра том, те до бро на гла ше ним од но си ма с ор ке стром, а при том је све вре ме

Ви о лон че ли ста Ла сло Фе ње

ре зул ти ра ло ве о ма „уне се ним“ и рас пе ва ним пре да ва њи ма обе ју ком по зи ци ја. Већ код про шло го ди шњег на сту па Ла сла Фе њеа, умет ни ка ван ред не из ра жај но сти, огром не по кре тљи во сти и фи но ће то на, ши ро ког спек тра бо ја и ди на мич ких ни јан си, по др жа них, раз у ме се, бли ста вим тех нич ким спо соб но сти ма, схва ти ли смо да је пред на ма „сви рач“ нај ви шег фор ма та. У 37. го ди ни, на вр хун цу зре ло сти, он су ве ре но, а ипак, чи ни нам се не на ме тљи во и дис крет но, „вла да“ ме ђу на род ном кон церт ном сце ном, по ди жу ћи сво јим ин тер пре т ра ци ја ма тем пе ра ту ру у дво ра ни, пра ћен све срд ним и оду ше вље ним уз вра ћа њем ауди то ру ју ма.

„из га ра ло“ и „иси ја ва ло“ стра сном енер ги јом у ду бо ком ро ман ти чар ском осе ћај но шћу. У под вла че њу умет ни ко вих екс пре сив них ле га та и об лих, ду гим гу дач ким „да хом“ из ва ја них фра за, му зи ча ри Вој во ђан ског сим фо ниј ског ор ке стра од го ва ра ли су зна чај ним сте пе ном са гла сно сти и за јед ни штва, по себ но из ван ред ни кла ри не ти сти, али и оста ли из во ђа чи на др ве ним ду вач ким ин стру мен ти ма, као и увер љи ви со ли ста на хор ни. Тур бу лент но ор ке стар ско из ла га ње те мат ског ма те ри ја ла у екс по зи ци ји пр вог ста ва, сна жан и упе ча тљив ли ме ни кор пус, гра ди ра ње им пре сив них успо на, ек ста тич ни вр хун ци и пре ла зни де ло -

ви би ли су до бро рас по ре ђе ни уну тар по је ди них гру па, прем да је ди ри гент по не где успо ра вао и „раз вла чио“ тем па, на ро чи то у увод ном ста ву кон цер та, што на сре ћу, ни је по ква ри ло из ван ре дан оп шти ути сак, као и на шу кон ста та ци ју о нај леп шем и нај у збу дљи ви јем „но во с ад ском“ Двор жа ку. О са вр ше ним пи ја ни ма, чу де сној пре фи ње но сти по ли фо них ли ни ја и ду хов но сти ко ја се из ли ва из са ме ду ше ви о лон че ла, уве ри ли смо се и код сми ре ног, са вр ше но спо кој ног до но ше ња ста ва из Ба хо ве Пар ти те у Де-ду ру, ко ји је Ла сло Фе ње по кло нио као од го вор на ова ци је пу не дво ра не. У дру гом де лу ве че ри, Вој во ђан ски сим фо ниј ски ор ке стар и ди ри гент Ар ман оства ри ли су тон ски бо га то и увер љи во пре да ва ње Сим фо ни је демо лу Се за ра Фран ка, у ко јем је по ред огром них ди на мич ких гра да ци ја, све пр шта ло од мо жда и пре ја ке сна ге и ве ли ких „на ва ла“ зву ка, усме ра ва них пре ма кључ ним пунк то ви ма де ла. Је дан од њих је био хим нич ки под ву чен, ауг мен ти ра ни на ступ основ не иде је пр вог ста ва, екс пре сив но спро ве де не у тен зи ра ним ими та ци о ним на сту пи ма по је ди них гру па. Оче ки ва ни ути сак о из ра зи тој кан т а бил но сти цен трал ног Allegretta, с чу ве ним со лом у ен гле ском ро гу, на жа лост је из о стао због тех нич ких не до ста та ка ин стру мен та (што по тен ци ра ре ша ва ње про бле ма на бав ке ин стру мен та ри ја, исто, ако не и ва жни је од пи та ња из град ње кон церт не дво ра не), али и још не ких „сит ни ца“ ко је су „ис кр са ва ле“ у по је ди ним гру па ци ја ма. Осми шља ва ње ком плет не звуч не сли ке и фор мал не кон цеп ци је де ла, енер гич ни Ар ман је успе шно до вр шио у фи нал ном ста ву, мар кант ним по те зи ма до во де ћи све ор ке стар ске гру пе до мак си му ма из ра жај но сти и моћ не во лу ми но зно сти, ка ква се ре дов но не чу је у но во сад ској Си на го ги. Ма ри ја Ада мов

Књи жев ни ку Угље ши Шај тин цу уру че на је ју че у Бе о гра ду на гра да „Злат ни сун цо крет” за нај бо љу књи гу на срп ском је зи ку у про те клој го ди ни, ко ју 16. пут до де љу је „Ви тал” из Вр ба са. При зна ње је до био за ро ман „Са свим скром ни да ро ви“ об ја вљен у из да њу „Ар хи пе ла га“. Шај ти нац је на све ча но сти уру че ња ис при чао да је пре от при ли ке две го ди не на пи сао ро ман за де цу о мла дој вра ни, ко ји су сви из да ва чи од би ли да об ја ве, а осни вач и глав ни уред ник „Ар хи пе ла га” Гој ко Бо жо вић у „нај са др жај ни јем пи сму од би ја ња ру ко пи са” на вео је да би био за ин те ре со ван ако би на пи сао „не ка кву про зу, мо жда ро ман, за од ра сле”. „Био сам де ти ње бе сан и раз о ча ран. Кад су бес и раз о ча ре ње утих ну ли, ја сам се де ти ње уз јо гу нио и с твр до гла во шћу де те та сео да пи шем тај ‘ро ман за од ра сле’, а у ње му је про сто ра за се бе про на шла упра во мо ја ‘де ти ња на ив ност’”, ре као је Шај ти нац. Он је об ја снио да је при ча по те кла из за ми шље ног окру же ња „кра так пе ри од у жи во ту јед не по ро ди це, не што њи хо ве лич не исто ри је, пу но ‘пр вог ли ца’ дво ји це ро ђе не бра ће ко ји су ни шта дру го до опет са мо је дан ‘ја дан ја’, ко ји не зна шта би с ви шком са др жа ја на ста лим у не же ље ној ко ли чи ни при нуд ног од ра ста ња”. „Да нас, ‘ка да не по ста јем пи о нир’ већ оста јем ов де, по сле све га, са ‘Злат ним сун цо кре том’ као на гра дом, ми слим са мо јед но. Де ти ње и не до ра сло. Хо ћу да се

вра тим ку ћи. Хо ћу да про на ђем ону мла ду вра ну ко ја је са да по ра сла и на хра ним је зре лим зр ни ма ‘злат ног сун цо кре та’”, ис та као је ла у ре ат. Шај ти нац је при ме тио да на гра де не мо гу да по пра ве књи жев ност, ни ти на у че љу де да бо ље пи шу, али да сва ка ко зна че и мо гу да мо ти ви шу на пи са ње. Јед но гла сном од лу ком, жи ри у са ста ву: Јо ван Зи влак (пред сед ник), Ни ко ла Страј нић и Вла ди мир Гво зден, до де лио је на гра ду Шај тин цу за ро ман „Са свим скром ни да ро ви”, ко ју је об ја вио „Ар хи пе лаг”. У обра зло же њу жи ри ја на ве де но је да „на пи сан у ма ни ру по ет ског ро ма на, са до лич ним је зи ком вре ме на, са сли ка ма срп ске

ак ту ел не дру штве не ствар но сти и при зо ри ма гло бал не по ли ти ке и кул ту ре ко је се са би ра ју у Аме ри ци, Шај тин чев ро ман има вр ли не сна жне при по ве сти о на шем вре ме ну и му дро сти ко ја при по ве да скром ност и мир но ћу као фи ло зо фи ју пре жи вља ва ња”. Ла у ре ат до би ја нов ча ну на гра ду и бес плат но штам па ње књи ге у но вом ти ра жу од 1.000 при ме ра ка. У ужем из бо ру за на гра ду „Злат ни сун цо крет” би ла су и де ла „Ода кле сам би ла ви ше ни сам” Де ја на Ти а га Стан ко ви ћа, у из да њу „Ге о по е ти ке”, „Еј” Кр сте По пов ског (Мо но и Ма ња на) и „20 са ти” Бран ка Чан ко ви ћа (Ла гу на), ода бра на ме ђу го то во 200 на сло ва у 2011. го ди ни. (Тан југ)

НА РЕ ДОВ НОМ РЕ ПЕР ТО А РУ БИ О СКО ПА „АРЕ НА СИ НЕ ПЛЕКС”

Фил мо ви са Фе ста Не ки од фи ло ва ко ји су при ка за ни на не дав но за вр ше ном 40. Фе сту, а за тим и на но во сад ској ре ви ји, већ су на ре дов ном ре пер то а ру до ма ћих би о ско па, на ја ви ли су ди стри бу те ри. У но во сад ском би о ско пу „Аре на си не плекс“ од да нас по чи ње да се при ка зу је дра ма Алек сан дра Пеј на „По том ци“ (The Descendants), на гра ђе на са ви ше од 40 при зна ња, ме ђу ко ји ма су Оскар за нај бо љи адап ти ра ни сце на рио и „Злат ни гло бус„ за нај бо љи филм и нај бо љу му шку уло гу (Џорџ Клу ни). Клу ни, у по мно ги ма сво јој нај бо љој уло зи, игра Ме та Кин га, ко ји се на кон што му су пру га упа да у ко му, су о ча ва са са зна њем да ни је про во дио до вољ но вре ме на са сво јом по ро ди цом, да га је же на ва ра ла и да је ње го вим ћер ка ма по треб на ро ди тељ ска па жња и по моћ. Пу бли ка ће од да нас има ти при ли ку да по гле да још је дан филм са ово го ди шњег Фе ста - „Ко жа у ко јој жи вим„ (The Skin I Live In) у ре жи ји Пе дра Ал мо до ва ра. Ан то нио Бан де рас игра углед ног пла стич ног хи рур га, ко ји от ка ко му је су пру га из го ре ла у са о бра ћај ној не сре ћи, тра га за ства ра њем но ве ко же ко ја би јој по мо гла и по сле 12 го ди на успе ва да ство ри ко жу ко ја пред -

ста вља пра ву од бра ну од свих ути ца ја. Осим го ди на ис тра жи ва ња и екс пе ри мен ти са ња, би ле су му по треб не још три ства ри: не до ста так скру пу ла, са у че сник и људ ско за мор че. Про те клих да на већ су по че ли да се при ка зу ју фил мо ви та ко ђе са Фе ста „Др во жи во та“ Те рен са Ма ли ка са Бре дом Пи том, Џе си ком Че стејн и Шо ном Пе ном, про шло го ди шњи по бед ник кан ског фе сти ва ла, „Џ.Ед гар“ Клин та Ис тву да са Ле о нар дом Ди ка при ом у уло зи Ед га ра Ху ве ра, еп ска аван ту ра“Рат ни коњ“ Сти ве на Спил бер га и „Во зач“ Ни ко ла са Вин дин га Реф на са Ра ја ном Го слин гом у уло зи хо ли вуд ског ка ска де ра. На ре пер то а ру „Аре не“ од да нас је и филм „Џон Кар тер - из ме ђу два све та„, у 3Д тех ни ци ре ди те ља Ен друа Стен то на, за сно ван на књи зи „Прин це за Мар са„ пр вог ро ма на из се ри ја ла „Бар сум„ Ед га ра Рај са Ба ро у за. Уз бу дљи ва ак ци о на аван ту ра го во ри о бив шем вој ном ка пе та ну, Џо ну Кар те ру, ко ји је на нео бја шњив на чин пре ба чен на Марс где би ва уме шан у кон фликт из ме ђу ста нов ни ка те пла не те.У фил му игра ју Теј лор Кич, Лин Ко линс, Ви ли јем Де фо, Са ман та Мор тон, Марк Стронг и дру ги.

24

SveT

~etvrtak8.mart2012.

UKRATKO

Pu tin: Ak ci je po li ci je bi le ko rekt ne

Si li kon ska afe ra PA RIZ: Osniva~ i direktor francuske firme Poli implant proteze (PIP), @an-Klod Mas (72), uhap{en je u Marseju jer je propustio da plati kauciju, saop{tio je jedan izvor. Mas se nalazi u zatvoru „Bomet” u Marseju, precizirao je ovaj izvor koji nije `eleo da bude imenovan. Mas je u januaru ove godine optu`en za „nenamerne povrede” ali je pu{ten iz zatvora nakon pla}awa kaucije od 100.000 evra. Firma PIP je zatvorena 2010. godine nakon {to je otkriveno da se u woj koristio industrujski silikonski gel neadekvatnog standarda Po procenama, vi{e od 400.000 `ena {irom sveta imaju ugra|ene implante ove firme. Francuska vlada je savetovala 30.000 `ena da uklone implante PIP i pozvala nekoliko puta neke strane zemqe da postupe na taj na~in.

MO SKVA: Ruski premijer i budu}i predsednik Vladimir Putin pohvalio je akcije policije kada je rasterivala i hapsila demonstrante u Moskvi i Sankt Peterburgu. Pona{ali su se veoma korektno, mada je bilo gra|ana koji su poku{ali da ih isprovociraju”, rekao je on. Na primedbu da su pretu~eni i novinari, Putin je kazao da je „bilo i predstavnika medija koje su policajci spasli”. Troje novinara jedan iz dnevnika „Moskovske novosti” i dvojica iz radija Ko-

formuli{e svoje predloge o razvoju zemqe i doka`e da su weni predlozi privla~ni. On je naveo da nikada nije odbacivao dijalog sa opozicijom, i da od we o~ekuje „konstruktivni program za razvoj dr`ave”. Putin nije iskqu~io ni mogu}nost da neko od mesta u novoj vladi ponudi tre}eplasiranom na izborima Mihailu Prohorovu ko je prema Putinovoj oceni „ozbiqan ~ovek i dobar preduzetnik” za kojeg bi moglo da se na|e mesto u vladi, ako to `eli.

NE IZ VE SNA TR KA ZA RE PU BLI KAN SKOG KAN DI DA TA

Oba ma od mo ran ~e ka su par ni ka

VA [ING TON: Mit Romni je samo u jednom danu pobedio u {est dr`ava u trci za republikanskog kandidata za predsednika Amerike. Me|utim, i daqe „tapka u mestu”. Nije odmakao svojim konkuretnima - Santorumu, Gingri~u i Polu, a sve vi{e qudi wegovu kampawu naziva le-

U svakom slu~aju, Romni je u Ohaju ostvario minimalnu pobedu u odnosu na konzervativnog Rika Santoruma, osvojiv{i 38 odsto glasova, dok je nekada{wi senator iz Pensilvanije dobio jedan procenat glasova mawe.

Obra}aju}i se svojim pristalicama u Masa~usetsu, Romni je

NO VA VE LI KA KRI ZA U LI BI JI

Ab delyalil: Kri vi stran ci i osta ci Ga da fi je vog re `i ma

Bez do go vo ra o Ira nu BE^, TE HE RAN: Odbor IAEA prekinuo sastanak o Iranu, posle samo sat vremena, po{to svetske sile nisu uspele da se dogovore oko zajedni~kog saop{tewa. Sastanak }e biti nastavqen u ~etvrtak, saop{tile su diplomate. Predsednik iranskog parlamenta Ali Larixani je u me|uvremenu upozorio da }e pregovori o nuklearnom programu Irana propasti ako bude vr{en pritisak tokom pregovara~kog procesa.

Izaslanici Me|unarodne agencije za atomsku energiju su rekli da nije bilo velikih neslagawa oko formulisawa zajedni~kog teksta i da je dogovarawe oko preciznih termina normalan proces, prenosi AFP. Ju~e je bio tre}i dan redovnih razgovora odbora IAEA koji se odr`avaju svaka tri meseca. U odboru se nalaze predstavnici 35 zemaqa. Visoka predstavnica EU za spoqwu politiku i bezbednost Ketrin E{ton je utorak izjavila da su Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija, SAD i Nema~ka spremne za pregovore sa Iranom. „Nadamo se da }e Iran sada u}i u trajni proces konstruktivnog dijaloga”, saop{tila je E{ton.

mersant - pretu~eno je u ponedeqak nakon protesta opozicije.

On je u razgovoru sa novinarima, tako|e, nije iskqu~io da je na izborima bilo kr{ewa propisa, ali je ocenio da ona nisu uticala na kona~ni rezultat, prema kojem je dobio 63,6 odsto glasova. „Verovatno da je kr{ewa bilo, ali mo`e da uti~e tek na stoti deo procenta. Na procenat, ali ne vi{e”, kazao je Putin.

Putin je, tako|e, rekao da }e opozicija postati realna politi~ka snaga kada bude u stawu da

dnevnik

TRI PO LI: Novi libijski lider Mustafa Abdelxalil `estoko se obru{io na plemenske vo|e i komandante lokalnih milicija, svega 24 ~asa po{to je isto~ni deo dr`ave, koji se prostire od Sirta do egipatske gra-

3.000 lokalnih lidera u Bengaziju.

Broj problema sa kojima se Tripoli suo~ava raste iz dana u dan, iako nove vlasti svim silama poku{avaju da o~uvaju jedinstvo dr`ave, ozbiqno poquqa-

Tripoli ne podr`ava plemenske vo|e

nice, proglasio delimi~nu autonomiju, {to u Tripoliju vide kao uvod u ozbiqnije podele Nismo spremni za podelu Libije... Moraju da znaju da uba~ene snage i ostaci Gadafijevog re`ima poku{avaju da ih iskoriste. Odlu~ni smo da to spre~imo, ako treba i silom”, rekao je Abdelxalil, reaguju}i na skup

no ambicijama lokalnih komandanata, koji su, svako na svom komadu zemqe, proglasili autonomiju suprotstavqaju}i se centralnim vlastima.

Progla{ewe autonomije Kirenaike sa centrom u Bengaziju, dodatno je uzdrmalo pozicije Tripolija, koji ionako ne mo`e da ra~una na podr{ku milicija

iz Misurate i Zintata, koji vode posebne politike i, neretko, dolaze u konflikt sa novoformiranom vojskom.

Isto~ni deo Libije kqu~an je za stabilnost novih vlasti jer se tu nalaze skoro svi naftni resursi, mada lideri Kirenaike tvrde da }e upravqawe naftnim izvorima, spoqnu politiku i nacionalnu vojsku prepustiti na upravqawe Tripoliju.

Neke arapske dr`ave, na`alost, podr`avaju i ohrabruju ovakav razvoj doga|aja”, rekao je Abdelxalil. „Ovo je zavera protiv Libije i Libijaca”, koji je, me|utim, izbegao da identifikuje arapske dr`ave ume{ane u tu, navodnu, zaveru.

Qudi iz wegovog bliskog okru`ewa su, prethodnih nedeqa, ozna~avali Katar kao uzrok neda}a na istoku Libije.

Li de ri „po lu a u to no mi je”, koju je u utorak proglasila Kirenaika, tvrde da `ele nezavisnost, ali da je nisu i ne}e proglastiti, ve} da su wihovi po te zi usme re ni ka bo qem upravqawu administracijom i resursima.

Brej vik i zva ni~ no op tu `en za te ro ri zam i ubi stva OSLO: Protiv Andersa Beringa Brejvika, koji je u dvostrukom napadu u Norve{koj pro{log jula ubio 77 qudi, ju~e je i zvani~no podignuta optu`nica koja ga tereti za teroristi~ka dela i ubistva s umi{qajem. Policija je Brejviku pro~itala optu`nicu na 19 strana u zatvoru na periferiji Osla pod jakim obezbe|ewem, gde se 33-godi{wi desni~arski ekstremista nalazi do po~etka su|ewa 16. aprila, preneo je AFP. Ubica je bio potpuno miran za vreme ~itawa optu`nice, izjavio je policijski oficir Tore Jo Nilsen. Za ovakve optu`be predvi|ena je kazna u trajawu

od maksimalno 21 godine zatvora, ali se du`ina kazne mo`e pove}ati ukoliko se proceni da je osu|enik opasan po dru{tvo. Umesto toga, ukoliko se utvrdi da je osu|enik mentalno poreme}en, on bi mogao biti upu}en na le~ewe u psihijatrijsku zatvorsku ustanovu, podse}a francuska agencija.

Brejvik je trenutno podvrgnut drugoj po redu psihijatrijskoj proceni po nalogu suda, nakon {to je u prvoj, sprovedenoj pro{le godine, zakqu~eno da je mentalno poreme}en.

Takva dijagnoza, koja bi, ukoliko je sud podr`i, iskqu~ila zatvorsku kaznu, izazvala je

niz kritika, jer mnogi ukazuju da je on godinama planirao masakre, koje je tako hladnokrvno izvr{io.

Brejvik }e biti izveden pred sud 16. aprila i tada }e biti odlu~eno da li mo`e biti osu|en na zatvorsku kaznu, navodi AFP. Brejvik je 22. jula pro{le godine aktivirao bombu ispred zgrade vlade u norve{koj prestonici, usmrtiv{i osmoro qudi, a potom je na ostrvu Utoja, obu~en kao policajac, pucao i ubio 69 qudi, uglavnom tinejxera, okupqenih u letwem kampu podmlatka vladaju}e Laburisti~ke partije.

Mit Romni sa suprugom

targi~nom. Mo`da je i zato ovih dana u SAD popularan vic da je Romni rekao da se kandiduje za predsednika ove, ali i da }e ponovo poku{ati za ~etiri godine.

Biv{i guverner Masa~usetsa dodao je pobedu na Aqasci nizu ju~era{wih pobeda na preliminarnim izborima za republikanskog predsedni~kog kandidata i zavr{io takozvani „super utorak” pobedom u {est dr`ava.

Posle prebrojavawa glasova, objavqeno je da je Romni pobedio u pet dr`ava, ukqu~uju}i Ohajo koji se smatra presudnom dr`avom na izborima u Americi.

A to opet, ni{ta ne mora da zna~i. U SAD je poznato da novac pokre}e stvari. Uostalom, u 97 odsto slu~ajeva predsednik je postajao kandidat koji je sa debqim nov~anikom ulazio u kampawu.

Veliko je pitawe da li }e Romnijevo li~no bogatstvo biti dovoqno kada do|e vreme da Obami „iza|e na crtu” u novembru.

rekao da je spreman da vodi dugu trku za dobijawe predsedni~ke nominacije, oceniv{i da je na dobrom putu da to i ostvari. On se u pobedni~kom govoru vi{e bavio predsednikom SAD Barakom Obamom, nego svojim republikanskim protivnicima, istakav{i da je do{lo vreme da Obama napusti Belu ku}u.

Vrh Re pu bli kan ske par ti je brine apatija svojih bira~a koji nisu odu{evqeni kandidatima koji se bore za predsedni~ku nominaciju, a prema sada{wem razvoju situacije, preliminarni izbori bi mogli da se produ`e duboko u leto, dok neko od kandidata ne dobije potrebnih 1144 delegata. Takav scenario bi odgovarao Obami, koji bi tako „odmoran” sa~ekao po~etak jeseni i nekoliko meseci kampa we pro tiv re pu bli kan skog kandidata koji bi tek iza{ao iz trke sa svojim strana~kim kolegama.

EU po vu kla sporni spot BRI SEL: Evropska komisija povukla je video spot kojim se promovi{e pro{irewe EU, posle kritika da je wegov sadr`aj ksenofobi~an. U spotu, pod nazivom „Rastemo zajedno”, privla~na `ena, koja predstavqa mirnu Evropu stoji u napu{tenoj hali, u koju potom ulaze trojica prete}i raspolo`enih boraca - isto~wa~ki majstor borila~kih ve{tina, ~ovek sa turbanom koji vitla sabqom i crnac koji deluje kao majstor uli~nih borbi.

Tada Evropa, odevena u `uto, duboko udahne i umno`ava se u krug oko trojice mu{karaca. Spot navodi na zakqu~ak da wena smirenost smawuje agresivnost oko-

line... Spot se zavr{ava porukom „[to nas je vi{e, ja~i smo”, ~ime se aludira na ~iwenicu da }e EU ove godine dobiti 28. ~lanicu, Hrvatsku, kao i da }e u Uniju u budu}nosti u}i jo{ nekoliko dr`ava.

Spot, ~ije je snimawe ko{talo 127.000 evra, i trebalo je da prika`e pro{irewe u pozitivnom svetlu. Ipak, to se nije dogodilo. Evropska komisija dobila je vi{e pritu`bi zbog ksenofobi~ne poruke spota, a za nekoliko dana koliko se spot prikazivao komentarisano je i da trojica mu{karaca predstavqaju takozvane Briks zemqe - Kinu, Brazi i Indiju - geopoliti~ke rivale EU.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Nikola Sarkozi se vra}a oprobanim metodama u predsedni~koj kampawi, navode}i da Francuska, u budu}nosti, treba da prepolovi broj useqenika kako bi se poboq{ao sistem wihove integracije.

Sarkozi, `eli da broj imigranata sa sada{wih 180.000 qudi godi{we, svede na 100.000 qudi. Prema Sarkozijevom planu, takav, mawi broj stranaca dobijao bi socijalnu pomo}, minimalnu penziju.

DALAJ-LAMA Kineski zvani~nici optu`ili su tibetanskog verskog vo|u dalaj-lamu da „manipuli{e i orkestrira odmetnike, kriminalce i mentalno obolele qude da se spaquju”. Duhovni vo|a tibetanskih budista negira da on ohrabruje samospaqivawa Tibetanaca koji protestuju protiv kineske vlasti, ali nije ni zvani~no osudio takvu praksu koja je suprotna budisti~koj filozofiji.

YEJMS MATIS Glavni ameri~ki komandant na Bliskom istoku, general Xejms Matis, upozorio je Kongres da ne smawuje prisustvo pomorskih snaga u ovom regionu, s obzirom na pretwe od Irana i drugih zemaqa, koje iziskuju vi{e brodova i kapaciteta pomorske raketne odbrane. Sirija ima „zna~ajne” hemijske i biolo{ke oru`ane kapacitete i vi{e hiqada ru~nih raketnih baca~a, navodi se u unapred pripremqenom izve{taju.

Ne ma~ ki je zik sve po pu lar ni ji u ju `noj Evro pi MA DRID, LI SA BON: Stanovnici evropskih zemaqa te{ko pogo|enih ekonomskom krizom, posebno onih sa juga kontinenta, poput [panije i Portugala, pohrlili su da u~e nema~ki jezik u nadi da }e na}i posao u najve}oj i najja~oj evropskoj privredi, prenosi AP. Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nema~ki jezik sve popularniji u zemqama ju`ne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno me|u mladima.

U [paniji je 2011. godine bilo 9.000 polaznika kursa nema~kog jezika, {to je 35 odsto vi{e nego godinu dana ranije. Isti trend bele`i i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto vi{e onih koji su poku{avali da savladaju jezik Getea.

Nema~ka privreda, najve}a u Evropi, imala je pro{le godine

rast od robusnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najni`i nivo u posledwe dve decenije. [panija, pak, polako klizi u rece-

da mogu}nost da prona|e posao u tim zemqama minimalna, isti~u}i da to naro~ito va`i za mlade od kojih je 40 do 50 odsto nezaposleno.

[kola za u~ewe nema~kog u [paniji

siju, dok broj nezaposlenih dosti`e nove rekorde.

Stru~wak za migracije u nema~kom Institutu za istra`ivawe tr`i{ta rada Herbert Briker ka`e

Mnoge firme u Nema~koj tra`e kadrove, ali je naj~e{}a prepreka za zapo{qavawe strane radne snage upravo nepoznavawe jezika. Od nekoliko desetina hiqada molbi

koje su nedavno pristigle iz ju`noevropskih zemaqa na razne mejl adrese u Svebi{-Halu, industrijskom centru na jugozapadu Nema~ke, gde postoji potreba za oko 2.500 radnika raznih profila, svega oko pet odsto je ispuwavalo jedan od glavnih uslova - znawe nema~kog jezika.

Stoga, nije te{ko razumeti nagli skok broja polaznika kursa nema~kog jezika u ovim zemqama, poput Italije (14 odsto), Gr~ke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).

Nema~ki nije jedini jezik koji pobu|uje sve ve}e interesovawe me|u nezaposlenima u evrozoni.

Kada je 2008. godine po~eo sa radom, Institut „Konfu~ije” u Lisabonu imao je svega 15 polaznika kursa kineskog jezika, a danas ih ima vi{e od 300 i mora da ograni~i wihov broj zbog mawka profesora.

BALkAn

dnevnik

~etvrtak8.mart2012.

25

RUMUNIJA

Po dr {ka dvaju od bo ra spo ra zu mu Sr bi je i EU BU KU RE[T: Odbori za spoqnu politiku i Odbor za nacionalne mawine rumunskog parlamenta odlu~ili su da podr`e Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije sa EU. Me|utim, u zakon }e biti ukqu~ena izjava kojom se tra`i garantovawe prava Rumuna u Srbiji.

Predsednik odbora za spoqnu politiku Senata Titus Korlacean izjavio je da je odbor odlu~io da parlament ratifikuje SSP, ali }e se tome dodati deklaracija o po{tovawu prava mawina o kojoj }e Senat glasati kao deo zakona o ratifikaciji.

Korlacean je potvrdio vrlo jasnu podr{ku za evropski put Srbije kao kandidata za ~lanstvo u EU i naglasio da je taj stav od „strate{kog interesa za Rumuniju” „Svaka zemqa kandidat, kao {to je ranije bio i slu~aj Rumunije, treba da po{tuje politi~ke kriterijume, koje su objektivni i obavezni za sve, a me|u wima je i za{tita nacionalnih mawina”, rekao je Korlacean.

On je naveo da }e Rumunski parlament tra`iti od vlade da

^eka se ratifikacija sporazuma u parlamentu

Od bor od lu ~io da par la ment ra ti fi ku je SSP, ali }e se to me do da ti de kla ra ci ja o po {to va wu pra va ma wi na, o ko joj }e Se nat gla sa ti kao o delu za ko na o ra ti fi ka ci ji ima aktivnu ulogu u procesu pregovarawa Srbije, kako bi se osi-

gurala, u saradwi sa evropskim partnerima, da }e Srbija ispuni-

ti sve kriterijume pre nego {to postane ~lanica EU. Korlacean je kritikovao na~in na koji su rumunske vlasti promovisale u Briselu taj princip iako je wena politika bila korektna, ali je iznenadila evropske partnere. „U takvoj situaciji, u tako va`nom politi~kom momentu, da iznenadi{ evropske partnere u punom skupu, zna~i da rizikuje{ da gubi{ kredibilitet i poverewe partnera”, dodao je Korlacean.

Senator Titus Korlacean pripada opoziciji i ~lan je Socijaldemokratske partije (PSD). On je ranije u vi{e navrata kritikovao Srbiju zbog polo`aja rumunske mawine u Timo~koj krajini, a to pitawe je energi~no promovisao i u Evropskom parlamentu.

Na sednici parlamentarnih odbora bio je prisutan i ministar spoqnih poslova Kristijan Dijakonesku. On je izjavio da }e u okviru vlade postojati jedan mehanizam koji }e nadgledati polo`aj Rumuna van granica. Rumunija je jedna od tri ~lanice Evropske unije koje jo{ nisu ratifikovale SSP izme|u Srbije i EU.

IZ ARHIVA DR@AVNE BEZBEDNOSTI BUGARSKE

Mi tro po lit de ce ni ja ma bio taj ni agent i ~lan KP SO FI JA: Iz arhive Dr`avne bezbednosti Bugarske, koja je sada dostupna javnosti, saznaje se da je sada{wi mitro po lit za pad no e vrop ski Simeon decenijama bio ne samo tajni agent, ve} i ~lan Komu ni sti~ ke par ti je, ja vqa Verska informativna agencija (VIA).

Iz tajnih arhiva saznaje se da je od 15 sada{wih mitropolita Bugarske pravoslavne crkve bar wih 11 radilo za tajnu slu`bu, ali je ~lan KP bio samo mitropolit Simeon, iako nije sa~uvana wegova ~lanska kwi`ica, navodi VIA. Mitropolit je koristio dva pseudonima, „Hristov„ i „Toris„ i radio je za Prvo (glavno) odeqewe tajne slu`be, a u izve{tajima, koje je ~esto zavr{avao „s drugarskim pozdravom„, u vi{e navrata navodio je da je „ponosan” {to je ~lan KP. „Ponosan sam {to sam ~lan avan gar de i so ci ja li sti~ ke

Po se ban sta tus za Sre bre ni cu?

SA RA JE VO: Zbog genocida koji je po~iwen prema bo{wa~kom stanovni{tvu Srebrenice, taj grad treba da ima poseban status u izbornom procesu, ka`e Bakir Izetbegovi}. ^lan Predsedni{tva BiH, Izetbegovi}, u Sarajevu je od ambasadora Ruske Federacije u BiH Aleksandra Bocan-Har}enka zatra`io podr{ku da se Rusija ukqu~i u iznala`ewe re{ewa za Srebrenicu „upravo zbog sudbonosnih gre{aka i propusta koje je me|unarodna zajednica na~inila prema Srebrenici”.

Ambasador Rusije i Izetbegovi} su u Sarajevu razgovarali o izbornom statusu Srebrenice na lokalnim izborima koji }e biti odr`ani u BiH krajem ove godine.

Izetbegovi} je zatra`io od ambasadora Bocan-Har}enka „da Ruska Federacija ne stoji na putu, ve} da se konstruktivno anga`uje u vezi s iznala`ewem pravednog re{ewa za izborni status Srebrenice, kojim bi se omogu}ilo da svi stanovnici prema popisu iz 1991. godine, imaju pravo glasa na lokalnim izborima”.

nam otaxbine - slavne Ko mu ni sti~ ke partije, za koju radim i za ko ju `i vim”, stoji u wegovom dopisu Dr`avnoj bezbednosti od 8. sep tem bra 1984. godine.

VIA navodi da je mitropolit Simeon u inostranstvu bio i ispovednik bugarske carske porodice Saksenburg u egzilu.

U {pijunskom radu mi tro po lit je bio veoma vredan, o ~emu ima „na tone„ ma te ri ja la. Po red ostalog, kako navodi VIA, davao je podatke i o rutama za be`awe iz Bugarske, preko Turske i Gr~ke na Zapad, o kojima je saznavao od sagovornika. Biv{a Jugoslavija se povremeno pomiwe u raznim kontekstima.

VIA navodi i da ga se bugarska emigracija u Evropi i Americi veoma bojala, slute}i da je agent.

Neki emigranti su, pretposta vqa se, pla ti li gla vom zbog informacija koje je mi-

tropolit poslao Sofiji.

Agencija dodaje da se iz ovog, ali i drugih slu~ajeva, u Sofiji zakqu~uje da nije ta~na pretpostavka da su arhijereji bili prisiqeni da rade za tajnu slu`bu, ve} je naj ~e {}e ta de lat nost bila dobrovoqna.

Simeon Kostadinov ro|en je 1926. godine u Varni. Studirao je teologiju u Sofiji i Moskvi. Rukopolo`en je 1958. godine, a za episkopa je hirotonisan 1973. godine i slu`io je u Wujorku. Od 1980. godine je mitropolit za sredwu Evropu, prvo u Budimpe{ti, potom u Berlinu.

Poku{aj da bude penzionisan pre vi{e godina propao je zbog wegovog sna`nog protivqewa.

HRVATSKA

Sa na de ru od lo `e no su |e we ZA GREB: Su|ewe biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu odlo`eno zbog nedolaska svedoka, biv{eg predsed-

nika Uprave austrijske Hipo banke Volfganga Kulterera.

Kulterer je oti{ao s pro{lo ne deq nog sve do ~e wa, opravdav{i se da mora hitno da odleti helikopterom u Be~,

gde ima neodlo`na posla, a ju~e je trebalo da odgovara na pitawa odbrane, suda i Sanadera, ali je, kako nezvani~no saznaju hrvatski mediji, sudu uputio izviwewe da ne mo`e do}i jer ima grip.

Sanaderu se sudi po objediwenoj optu`nici za pri ma we de set miliona evra mita od {efa uprave ma|arske kompanije MOL kako bi ta kompanija mo gla pre u ze ti hrvatsku naftnu kompaniju Inu i za ratno profiter stvo od no sno pri ma we pro vi zija na kredit koji je Hipo banka dala Hrvatskoj 1994. i 1995. godine.

Kulterer bi kao svedok treba lo da ra sve tli „slu ~aj” Eugena Lakse, kome je navodno

ispla}ena provizija, iako ga se u ranijim svedo~ewima nije mo gao se ti ti. Tu `i la {tvo tvrdi da je Hipo banka, Laksi jo{ 1995. isplatila proviziju, a wegovo se ime navodno nalazi i na isplatnicama za novac koji je primio Sanader. Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala tvrdi da je grafolo{kim ve{ta~ewem utvr|eno da to nije Laksin potpis, kao i da je on u me|uvremenu umro.

Sanader, koji je u periodu 1994-1995 bio zamenik {efa diplomatije Mate Grani}a, tereti se da je od Hipo banke pri mio 3,61 mi lion ku na (477.000 evra) provizije od 140 mi li o na ta da {wih austrij skih {ilinga kredita koji je Hrvatska dobila od Hipo banke.

Su|ewe }e se nastaviti sutra kada bi iskaz trebalo da da vla snik Di o ki ja i do sko ra {wi vlasnik rije~kog „Novog lista” Robert Je`i}, kqu~ni svedok optu`be.

Ambasada Srbije u Maroku

PODELA AMBASADA BIV[E SFRJ

Na sled ni ce pre u zi ma ju jo{ 23 objek ta u sve tu ZA GREB: Pet dr`ava naslednica SFRJ dogovorile su se u Zagrebu o raspodeli jo{ 23 objekta diplomatsko-konzularnih predstavni{tava biv{e zajedni~ke dr`ave, saop{tilo je hrvatsko Ministarstvo spoqnih i evropskih poslova.

Dogovor je postignut u ponedeqak na sastanku Zajedni~kog odbora za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, a raspore|eni objekti nalaze se u tri geografske regije.

U Latinskoj Americi i Karibima ukupno je raspodeqeno {est objekata od kojih je Hrvat-

zulat u Kairu (Egipat), a Hrvatskoj ambasada u Tunisu.

Uz to, ambasada biv{e SFRJ u Al`iru pripala je po pola Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, radi zajedni~ke prodaje ili u drugu svrhu, prema wihovom bilateralnom dogovoru, navodi se u saop{tewu.

U Ju`noj i podsaharskoj Africi raspore|eno je 12 objekata. Hrvatska je dobila rezidenciju biv{e SFRJ u Najrobiju (Kenija), ambasadu i rezidenciju biv{e SFRJ u Kartumu (Sudan), kao i rezidenciju biv{e SFRJ u Madagaskaru.

Prodaja zgrade u Bonu Predstavnici Zajedni~kog odbora za sukcesiju saglasili su se da se nastavi zajedni~ka prodaja zgrade ambasade biv{e SFRJ u Bonu (SR Nema~ka), s tim da se budu}i tro{kovi advokatskih i agencijskih usluga za svrhu zajedni~ke prodaje, kao i postignuta kupoprodajna cena, dele u skladu sa utvr|enim udelom svake od dr`ava naslednica, navelo je hrvatsko ministarstvo. skoj pripao generalni konzulat biv{e SFRJ u Santjago de ^ileu (^ile), Sloveniji rezidencija biv{e SFRJ u Braziliji i generalni konzulat biv{e SFRJ u Sao Paolu (Brazil), a Srbiji ambasada i rezidencija biv{e SFRJ u Limi (Peru), kao i ambasada biv{e SFRJ u Karakasu (Venezuela).

U Severnoj Africi raspodeqeno je pet objekata: Sloveniji je pripala ambasada biv{e SFRJ u Rabatu (Maroko), Srbiji ambasada, rezidencija i kon-

Bosni i Hercegovini pripada ambasada biv{e SFRJ u Najrobiju (Kenija), Sloveniji ambasada i rezidencija u Dar es Salamu (Tanzanija) i rezidencija biv{e SFRJ u Maliju.

Srbija je dobila ambasadu biv{e SFRJ u Kampali (Uganda), ambasadu i rezidenciju biv{e SFRJ u Kin{asi (DR Kongo) i ambasadu i rezidenciju biv{e SFRJ u Lusaki (Zambija).

Slede}i sastanak Zajedni~kog odbora za sukcesiju bi}e odr`an u Skopqu.

PO@AR NA SARAJEVSKOJ BA[^AR[IJI

Go re lo ne ko li ko rad wi i kafi} SA RA JE VO: U centru Ba{~ar{ije ju~e u podne izbio je veliki po`ar, koji su vatrogasci uspeli da stave pod konrtolu. Po`ar je zahvatio nekoliko radwi. Na sre}u, niko nije povre|en.

lo je 13 vatrogasnih vozila sa 164 vatrogasca, koji su us pe li da lo ka li zu ju po `ar. Potom su pretra`ili teren kako bi se utvrdilo da li ima po ten ci jal nih `ari{ta.

Ba{~ar{ija

Sarajevski mediji tvrde da je vatra izbila u kafi}u u kojem se pu{e nargile, a kasnije se pro{irila na nekoliko radwi.

Ka ko su ja vi li me di ji, gra|ani su sami po~eli da gase po`ar, dok su ~ekali da se pojave vatrogasci. U ga{ewu po`ara u~estvova-

Policija ne dozvoqava gra|anima i novinarima da pri|u Ba{~ar{iji jer je u radwama bilo plinskih boca, koje su mogle da eksplodiraju.

Ba{~ar{ija je stari istorij ski i kul tur ni cen tar, gra|en od 15. veka, a danas glavna turisti~ka atrakcija Sarajeva.

~etvrtak8.mart2012.

@enska posla

c m y

26

dnevnik

Како се одлучити за савршену вечерњу хаљину

В

ечерње хаљине су нужно зло јер ћемо их у једном тренутку живота засигурно морати оденути. Стога се у ормару сваке жене мора наћи барем једна. Ипак, доступност бројних дизајна и боја можда ће вас збунити при одабиру типа, стила, боје или дизајнера. Због тога је врло важно уложити у неколико класичних хаљина које се могу носити више од једног пута. Препоручљиве боје су тамно плава, црна, бела, сребрна и златна. Избегавајте храбре и упадљиве боје те принтеве. Постоји заиста много фактора који се морају узети у обзир, а ми доносимо неколико.

Стил Јесте ли знали да постоје различити стилови вечерњих хаљина? Постоје халтер вечерње хаљине, оне без нараменица, вечерње хаљине резане високо испод груди, коктел хаљине, принцеза и сирена кројеви, набране хаљине... Ипак само неке од њих сматра се класичним кројевима. Вечерње хаљине резане високо испод груди, хаљине без нараменица и оне са шпагети нараменицама владале су Холивудом протеклих неколико десетлећа, па зашто не би и сада?

М

Боја Бирајте неутралне, пастелне или земљане боје јер се оне сматрају класичнима. Без обзира на пригоду, беж, бела, црна и тамноплава никада неће изаћи из моде. Упадљиве боје попут љубичасте, боје фуксије, жуте и зелене престају бити модерне већ идуће сезоне, стога се одлучите за класику.

Модни додаци Једноставно је најбоље и безвременско. Избегавајте нападне додатке, они штете више него што користе.

Набори Избегавајте све што вас подсећа на венчанице, постоји време и место за њих, а то је венчање, и то само ваше.

Изрез Са изрезима је случај као и са стиловима, постоји безброј могућности и само једно правило – уколико имате велике груди, немојте носити дубоки деколте.

Модна правила – која вреде, а која не

одна правила су неписани код који усмерава наш осећај стила. Следимо их колико можемо, страхујући од казни и прекорних погледа модне полиције или само безобразних девојака које нам се смеу иза леђа. С развојем модне индустрије, она се надопуњују, а ми доносимо шест златних правила и проверавамо колико су примењива на савремену модну климу.

1. Накит исте боје Ово је једно од старих правила које су и сами дизајнери накита почели игнорисати. Наравно, ако не мешате материјале ваш ће изглед бити класичнији, но није ли модерно понекад веселије? Уколико желите носити обоје, увек можете спојити комад који комбинује сребро са златним детаљима.

2. Хулахопке морају бити у боји коже или одговарати тону ципела А мрежасте чарапе? А шарене? Иако није сигурно колико ће још тренд трајати, тај одважан стил побеђује хулахопке у секунди јер сву одећу чини пуно забавнијом.

3. Свака би жена требало да има класични костим Овом правилу никада неће проћи рок трајања. Многа пословна окружења још увек их захтевају и док се његова правила у смислу комбинова-

ња панталона, сукњи и сакоа мењају, одело остаје трајна инвестиција. Панталоне му дају модернији штих, но дизајнери у моду враћају и сукње, које обогаћују занимљивим материјалима.

4. Када је шминка у питању, мање је више Правило које свакако треба следити: дневна шминка неутрална, а гламур оставите за излазак. Овоме можемо додати још нешто о одевању: дању наглашавајте само очи или усне, а ноћ може поднети обоје.

5. Зими се не носи бела боја То се заиста односи на ципеле и торбе (о ланеним панталонама не треба ни говорити), но нема разлога заборавити на беле сомот панталоне или капут. При одабиру тих комада треба само пазити на то да је зимски дан сув и сунчан.

6. Каиш шири фигуру Ово је најзастарелије и апсолутно непримењиво правило. Каиш је ултимативни модни додатак и ако га можете ставити на панталоне или сукњу, учините то. Они ваш изглед чине потпунијим. Покушајте их носити на хаљину и дугу мајицу. Мода се на концу своди на лични стил. Његово рађање понекад захтева кршење правила. Најбитније правило од свих је оно да се морате добро осећати у ономе што носите. Особност се никада не сме подредити тренду.

MRe@A / OGLASi

dnevnik

ИЗ САМСУНГА

Представљен Галакси Таб 2

К

омпанија смасунг електроникс представила је почетком ове недеље јефтини таблични рачунар Галакси Таб 2 (Ga laxy Tab 2 (7.0), свој први модел са Андроидом 4.0 и ко-

3.0, као и УСБ 2.0 прикључак и лежиште за МикроСД картице. Задња камера је резолуције 3 мегапиксела а предња резолуције 1,3 мегапиксела, док литијум-јонска батерија капацитета 4000 мАх омогућава до 39

рад у 2Г мрежама, продавати и верзију која ће подржавати рад у 3Г мрежама и преносити податке брзином од 21 Мб/с. Цена Галакси Таба 2 износи свега 270 евра, односно 350 УСД,

рисничким интерфејсом Тачвиз (To uc hwiz). Ради се о моделу са двојезгарним процесором на 1 ГХз и ТФТ екраном осетљивим на додир чија је дијагонала 17,8 цм (7 инча), а резолуција 1024 x 600 тачака. Рачунар се испоручује са 1 ГБ интерне меморије и 8, 16 или 32 ГБ простора за чување података, а као оперативни систем користи „An droid 4.0 Ice Cre am Sand wich”. Од опција за повезивање ту су „Wi-Fi” 802.11 b/g/n i „Blu e to oth”

сати непрекидног рада. Димензије рачунара су 194 x 122 x 10,5 милиметара, а тежина 380 грама. Осим корисничког интерфејса Тачвиз и пакета апликација Самсунг Епс, рачунар подржава и мобилне верзије Гуглових услуга „Gmail”, „Go o gle Earth”, „Maps” и „YouTu be”. Подршка за продавницу апликација Андроид Маркет се подразумева, као и подршка за АГПС, дигитални компас и акцелерометар. Самсунг је саопштио да ће осим верзије која је способна за

што се тумачи као покушај Самсунга да ниском ценом привуче већи број купаца. Иако Епле још увек доминира тржиштем табличних рачунара, продаја модела са Андроидом је утростручена у четвртом тромесечју 2011, тако да је према подацима компаније Стратеџи аналитикс (Stra tegy Analytics) Еплов удео смањен са 68,2% на 57,6%, а удео модела са Андроидом повећан са 29% на 39,1%. Извор: www.mirko.rs

Н

Хром је најсигурнији

емачка Савезна канцеларија за безбедност информација препоручила је корисницима „Mic ro sof to vog” оперативног система „Win dows 7” да користе читач веба Хром „Chro me”, наглашавајући његову могућност да ради у режиму изолованог извршавања (sand box) и функцију аутоматског освежавања (autoup da te). Немачка агенција, која је познатија под својим акронимом БСИ (Bun de samt fu er Sic her he it in der In for ma ti on stec hnik), посебно је похвалила “sand box” технологију коју Хром користи, а која изолује читач од остатка система, могућност освежавања софтвера у позадини и начин на који Хром управља Ado be Flash садржајем. За разлику од америчких савезних агенција, БСИ често даје препоруке када је софтвер у питању. Тако је пре две године апеловала на немачке држављане да

С

престану да користе In ter net Ex plo rer док Mic ro soft не закрпи недостатак који је наводно омогућио кинеским хакерима да провале у Гуглове рачунаре и рачунарске системе других компанија у Западној Европи. Хром у Немачкој тренутно употребљава 14,3% корисника интернета, како наводи компанија за истраживање тржишта Stat Co un ter. Mo zil lin Fi re fox употребљава 51% корисника, док In ter net Ex plo r er користи свега 24,8% корисника. На глобалном нивоу Stat Co un ter наводи да је Хром знатно популарнији са уделом на тржишту од 28,4%, али је In ter net Ex plo rer и даље најпопуларнији са 37,5% тржишног удела. Fi re fox заузима треће место за 24,8%. Извор: www.mirko.rs

ЕУ одобрила споразум Гугла и Мотороле

лужба Европске уније за заштиту конкуренције одобрила је да Интернет претраживач „Гугла” преузме произвођача мобилних телефона „Моторолу” за 12,5 милијарди долара, оценивши да тај спо-

разум неће знатније утицати на тржиште оперативних система смартфон или патенте за мобилне уређаје, као што су мобилни телефои и таблети.

- Одобрили смо гуглу куповину Мотороле јер смо после пажљивог испитивања закључили да та трансакција неће нарушити конкуренцију”, рекао је синоћ комесар ЕУ за конкуренцију Хоакин Алмунија. Европска комисија је оценила да не постоји опасност да Гугл после преузимања Мотороле спречи друге произвођаче мобилних телефона да користе популарни оперативни систем „андроид”, пренеле су агенције. Комисија такође не види проблеме с конкуренцијом у Гугловом власништву патената за 3Г и другу кључну бежичну технологију. Гугл већ има много начина за подстицаје корисника на коришћење својих сервиса и аквизиција Мотороле то неће материјално променити, указала је Комисија.

~etvrtak8.mart2012.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak8.mart2012.

CEN TAR, Voj vo de Mi {i }a, ukwi `en od li ~an 2.0 stan na II spra tu, ce na 51.000. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs.

15010 LI MAN, kla si ~an 2.0 stan od 53m2 ce na 51.900. Te le fon 63615011 8429, www.bo mil.rs.

BU LE VAR, oko li na @e le zni~ ke sta ni ce, ukwi `en kla si ~an 2.0 stan od 52m2 u fink ci ji 2.5 -og na III spra tu, ce na 46.500. Te le fon 636-8429.

15012

BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zo ned”-ovoj zgra di od li ~an od mah use qiv nov 2.5 stan, ce na 55.500 evra. Te le fon 63-66-952, www.bo mil.rs.

15013 HIT NO, No vo na se qe, na [on si ju, od li ~an sre |en, kom plet no re no vi ra no - ku pa ti lo, ku hi wa ...

2.5 stan, ce na 63.800. Te le fo ni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

15014 KEJ, ukwi `en, odr `a van 2.5 stan od 70m2, ce na 63.900 sa ga ra `om od 12m2. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs.

15015 GR BA VI CA, no vi ji 2.5 stan od 66m2, ukwi `en, na II spra tu sa lif tom, ce na 67.000. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs.

15016 CEN TAR u Va se Sta ji }a, od li ~an dvo stran ukwi `en 3.0 stan od 83m2 na I spra tu, po go dan i za po slov ni pro stor... Te le fon 6366952, www.bo mil.rs.

15017 LI MAN, pro da jem ukwi `en 3.0 stan od li~ nog ras po re da, la ko pre u re dqiv u 3.5 od 77m2, ce na 74.000. Te le fo ni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bo mil.rs.

15018

^A SO VI ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305.

48504 DA JEM ~a so ve osnov ci ma iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za od go va ra we, kon trol ni, pi sme ni.

Do la zim ku }i. Pro fe sor. Te le fon 021/6399-305.

48505

PRE VO DI sa i na ne ma~ ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, do ku men ti. Br zo, kva li tet no, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399305.

48506 BRI NU LA bih i po ma ga la sta ri joj go spo |i ili go spo di nu sa ili bez sme {ta ja. Te le fon 061/187-88-21.

48503

IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru 30m2, kod Saj ma. Te le fon 063/538-413.

48172 IZ DA JEM no vu na me {te nu gar so we ru u Augu sta Ce sar ca. Te le fon 062/511-503.

48139 DVO SO BAN STAN iz da jem, 41m2, Do si te je va 2, pr vi sprat.

Te le fon 063/7377-169.

48310 IZ DA JEM gar so we ru kod Ri bqe pi ja ce 120e. Te le fon 063/255-480. 48333 PO VOQ NO iz da jem na me {te nu gar so we ru na Bul. Ca ra La za ra 85/XV. Te le fon: 064/153-20-10.

48373 IZ DA JEM na me {ten dvo ip o so ban stan po red Saj ma, Ru me na~ ka uli ca.

Te le fon: 064/147-3956.

48379 IZ DA JEM tro so ban, na me {ten, kom fo ran stan u cen tru No vog na se qa, ce na 220E. Te le fon 060/5512-871.

48436

TE LEP, iz da jem dvo so ban na me {ten stan 100m2, te ra sa 21m2, CG na gas, od apri la se ne pla }a, 140E. Te le fo ni: 021/504-118, 062/8337-987.

48460 IZ NAJM QU JEM jed no so ban na me {ten stan, Trg Maj ke Je vro si me, De te li na ra.

Te le fo ni: 064/2632768, 021/300576. 48497 IZ DA JEM nov tro so ban stan, Ko per ni ko va 57, No vi Sad, sa po gle dom na Bul. Evro pa. Te le fon 063/511-939.

48513

NO VI BU LE VAR, od li ~an stan od 24m2, ce na 27.500. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs.

15001 CEN TAR, no vi ja zgra da „Alek san dar” grad wa, stan od 31m2, ce na 37.100. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs.

15002 CEN TAR, u Rad ni~ koj uli ci, ukwi `en stan od 42m2 na III spra tu, ce na 46.350. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs.

15003

NO VO NA SE QE, pro da jem od li~ nu gar so we ru od 28m2, sa odvo je nom ku hi wom, hit no i po voq no. Te le fon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

15004 LI MAN, ukwi `en 1.0 stan od 28m2, ce na 28.850. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs.

15005 SA TE LIT, ukwi `e na gar so we ra sa cg, ce na 14.000. Te le fon 6366952, www.bo mil.rs.

15006 PRO DA JEM jed no so ban stan od 41, 37m2, u Mi le ve Ma ri}, III sprat, lift, te ra sa, upi san u ka ta star, use qiv, 42.000E. Te le fon: 063/563-223.

48383

NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ili je Bir ~a ni na, od li~ na zgra da, ukwi `en, od mah use qiv 1.5 stan od 41m2. Te le fon 063/7422180.

15007 NO VA DE TE LI NA RA, ma wi ukwi `en 1.5 stan od li~ nog ras po re da, ce na 38.500. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs.

15008 GR BA VI CA, u no vi joj zgra di ukwi `en 2.0 stan na I spra tu 49m2, ce na 53.600. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs.

15009

NO VO NA SE QE, fa sad na ci gla, 3.5 stan od 86m2 na II spra tu po ce ni 77.250. Te le fon 6368-429, www.bo mil.rs.

15019 BE TA NI JA, u Mi ~u ri no voj uli ci, pro da jem nov 4.0 stan od li~ nog ras po re da, ukwi `en, ni je du pleks, ce na 88.600. Te le fon 6366-952, www.bo mil.rs.

15020 CEN TAR, kod Iz vr {nog ve }a i Du nav skog par ka u je din stve noj zgra di, od li ~an 5.0 stan sa lon skog ti pa sa vi so kim pla fo ni ma, luk su zno re no vi ran 138m2, sa ve li kom te ra som i par king me stom u dvo ri {tu ... Te le fon 063/82883-77, sli ke na www.bo mil.rs.

15021

VR LO PO VOQ NO pro da jem plac od 1400m, a mo `e i ma wi od 860m2 u Pe tro va ra di nu, pa ra lel na uli ca od glav ne. Te le fon 065/5014477.

48308 SA JAM, ku }a 430m2, re sto ran 135m2, auto pe ri o ni ca 65m2, u ra du. Se dam sta no va po 30m2, 400m2 pla ca. cg, 20m front, po voq no, za me na. Te le fo ni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

48459 PRO DA JEM ku }u u Pe tro va ra di nu, 350m2, na pla cu od 900m2, eks tra. Te le fon 064/459-3038.

48550

NO VI SAD, iz da jem po slov ni lo kal od 1. apri la, 6 - 64m2, Mi lo va na Gli {i }a 8. Te le fon 063/7377-169.

48309

BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gli, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23.

Te le fon: 021/421-452, 064/1312135.

47085 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

48529

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su!

Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14.

48492 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/15725-14.

48493

dnevnik

PRO DA JEM vo} ne sad ni ce, kaj si je, tre {we, vi {we, {qi ve i osta le vo} neh vr ste. Te le fo ni: 021/6619-236, 063/8351-900. 48478

Do sto jan stve no ka ko je i `i veo, oti {ao je na{ bli ski ro |ak i pri ja teq

PRI ROD NI PRE PA RAT pro tiv he mo ro i da - {u qe va is pi tan u nad le `noj usta no vi i li~ no pro ve ren, eli mi ni san za 7 da na.

Ra do{. Te le fon: 064/240-55-49, 037/490-797.

48179

SPLA VU u Fu to gu po treb ni ku va ri i ko no ba ri. Te le fon 063/8901-989.

48313

KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

47952 RE STO RAN or ga ni zu je da }e, po me ne, raz ne vr ste sve ~a no sti...

Me ni od 450 - 600 di na ra. Te le fo ni: 444-141, 6338-940.

48422 HIT NO PRO DA JEM od mah use qiv jed no so ban stan. Te le fon 021/633-0452.

48511 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing, el. mo to re. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo na adre su. Te le fon 062/649-000.

48560

Ra do van /Jo va nov/ Pe ro vi}

S po {to va wem, Mi len ko A. Pe ro vi}, Bo siq ka, Mi lo{, Pe tar, Mi le na, Sve tla na i Ida.

48601

Dra gom bra tu

Po sled wi po zdrav mu `u, o~u hu, de di i pra de di

Ra de tu

Pi {lar Sta ni sla vu O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, pa stor ka Di ja na, unuk Va wa sa po ro di com.

po sled wi po zdrav od: se stre Du {ke, ze ta Jo ve, se stri ~i ne Ja dran ke sa po ro di com.

Sa hra na }e se oba vi ti 9. mar ta, 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

48596

48602

Po sled wi po zdrav ku mu

Ra di To di }u So fi ja i Isa Se kic ki sa po ro di com.

48593

Da na 6. 3. 2012. go di ne pre mi nuo je na{ dra gi su prug, otac i de da

Ra di voj To di} Sa hra na }e se oba vi ti 9. 3. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav: su pru ga Bo siq ka, }er ke Jo van ka i Mir ja na sa po ro di ca ma.

48595

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Da na 6. 3. 2012. go di ne, za u vek nas je na pu stio u 84. go di ni na{ vo qe ni su prug, otac, sve kar, tast, de da i pra de da

~etvrtak8.mart2012.

29

S E ] A W E

T U @ N O S E ] A W E

Sa {a Ri ki}

Ve ra Bre bri}

Qu bi {a M. Sta ko vi} 8. 3. 2012.

Pro {lo je osam go di na od ka ko ni si sa na ma, ali si uvek u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Go di ne pro la ze, a bol i tu ga za to bom ni ka da pro }i ne }e.

Sa bo lom u sr cu tvo ji naj mi li ji: maj ka Je le na, otac Mi haj lo i su pru ga Qu bi ca.

U sre du, 7. mar ta 2012. go di ne, na vr {i lo se pet na est go di na od ka ko ni si sa na ma.

Uvek }e mo te no si ti u sr cu.

O`a lo {}e na po ro di ca.

48421

Po sled wi po zdrav, po sled wem, pra vom {me ke ru ovog gra da. Za ute hu osta je ~i we ni ca da Go spod uzi ma pr vo naj bo qe. Sve stan da ni ka da, ni {ta vi {e ne }e bi ti isto, a da ja ni ka da vi {e ne }u ima ti pri ja te qa kao {to si mi ti bio, `e lim ovom tu `nom pri li kom da iz ja vim sa u ~e {}e po ro di ci Ri ki}.

Za gi sa po ro di com Vla di sa vqev.

48485

P O M E N

48555

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku

Ra do van Jo va nov Pe ro vi} dipl. in`. agr.

Sa hra na dra gog nam i ni kad za bo ra vqe nog po koj ni ka oba vi }e se da nas, 8. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Bra ni slav \u ki} Bra ne

Ana - Ja smi na Ga }e {a advo kat 1960 - 2011.

8. 3. 2011 - 8. 3. 2012.

Ni si sme la da nas na pu sti{ ta ko br zo. Tu ga ne iz mer na, a pra zni na ogrom na. Ne do sta je{ nam pu no.

Tvo ji: Maj ~u rak, Sla va, De ja i @a re.

Za wim }e ve~ no tu go va ti i sa po no som ga se se }a ti: su pru ga Mir ja na, we go va me zi mi ca Jo va na, si no vi Zo ran i Du {an, sna he Ga bi ka, Ne da i Gor da na, zet Sil ve ster, unu ci Ivan, de di ni lu ~i }i Iva i Na sta sja i pra u nuk Ser gej.

48536

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni si sa na ma.

Po no sni smo {to smo te ima li ta kvog, sa naj lep {im qud skim oso bi na ma.

Za u vek si u na {im sr ci ma.

Opol cer La jo {u La li ki

Sa wa i Da da sa de com.

Tvo ji naj mi li ji.

48561

48551

Po sled wi po zdrav ba ka

Dra goj ku mi i dru ga ri ci

S E ] A W E

48583

Dra gan Br zak

T R O G O D I [ W I P O M E N

8. 3. 2005 - 8. 3. 2012.

Naj dra `i na{, te {ko je pri hva ti ti - ni ka da vi {e re~, osmeh, za gr qaj... Osta lo je naj lep {e se }a we, ra do sti, na za jed ni~ ki tre nu tak i tvo je me sto u na {im sr ci ma.

Ne ka te Bog ~u va, mi te vo li mo.

Tvo ji naj mi li ji: se stra i ro di te qi.

Mi lu tin - Mi }o Ba bi} Vre me pro la zi, ali se }a wa na tvo ju ple me ni tost osta ju.

po sled wi po zdrav od po ro di ce Ne del ko.

Ba ta i Na da.

48567

48554

48552

Mi lan Vig we vi} Bra te, pro {lo je pet go di na od ka da si oti {ao.

Jul ki Pro ti}

Da ci

Na vr {i la se tu `na go di na od ka ko nas je za u vek na pu stio na{ dra gi

S ve li kom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 7. 3. 2012. go di ne u 56. go di ni pre mi nuo

Dra goj ma mi i ba ki

Osta }e{ uvek sa na ma, tvo ji: @eq ko, Bi ba, Sve ta, Ce ca, De jan, Ru `a, Pe |a, @eq ka, Pri mo` i Sa mo.

48581

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj i vo qe noj Tvo ji: sin Slav ko i }er ke Rad mi la i Gor da na sa po ro di ca ma.

Jul ki Pro ti}

Mi ha i lo Va so vi}

Vla di mir Pet ko vi}

1935 - 2011.

Da na, 10. mar ta 2012. go di ne, u 11 ~a so va oku pi }e mo se na pra vo slav nom gro bqu, u Be ~e ju ka ko bi smo mu oda li po men i po {to va we za svu ne iz mer nu do bro tu, zna we i qu bav ko je nam je ne se bi~ no pru `ao.

O`a lo {}e ni: su pru ga De san ka, sin Go ran i }er ka Dra ga na sa po ro di ca ma.

po sled wi po zdrav i se }a we.

Sa hra na je da nas, 8. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

48429

48594

Sin Mi lan Ma ti je vi} sa po ro di com iz Ka na de.

Ve~ no }e te vo le ti tvo ja }er ka Alek san dra i se stra Bi qa na.

48566

48575

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav bra tu

Po sled wi po zdrav

Mi li ci Ko ji} odr `a }e se da nas, 8. 3. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Tvoj osmeh i do bro ta za u vek }e osta ti u na {im sr ci ma.

Da ni ci Ivan ko vi} - Ivan de ki}

Ra do va nu Pe ro vi }u Tvo ji: Ne |a, Mi la i Sa wa sa po ro di ca ma.

od kom {i ja i sta na ra iz Mak si ma Gor kog 2.

48597

48569

Ra do va nu Pe ro vi }u

Za svu qu bav i do bro tu ko ju nam je pru `io ve~ na mu sla va i hva la.

dipl. in`. agr.

Ve~ na sla va i hva la.

De san ka Pe {ut i Mir ja na Stoj {i} sa po ro di com.

Brat Mla |en sa po ro di com.

48588

48589

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945.

09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 10.55 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.10 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.35 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Апокалипса - Други светски рат 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Апокалипса - Други светски рат 23.50 Један на један 00.20 Сучељавање 01.10 Концерт - концерти године 02.00 Фолдер култура 02.25 Плави круг 02.55 Документ

Љиљана Јокић-Каспар

Плави круг У сенци прејаке речи, Нови Сад скрива добри дух Љиљане Јокић-Каспар, неуморног борца за слободу мисли и говора, мајсторицу пера, коју упркос свему и свачему што јој се налазило на књижевном путу, није убила прејака реч. Ауторка: Ивана Петровић (РТВ 2, 23.00) 06.30 07.00 07.50 08.25 09.20 10.00 11.05 11.45 12.30 12.40 13.10 15.05 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.25 00.00

tv program

~etvrtak8.mart2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување Најважнија адреса у студију „М“ НС Џез фестивал 2010. ТВ баштине Разговор с поводом (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Смртоносна Розарио, филм Цртани филм Добро вече, Војводино (рум) „Ружин врт” (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Биографије Плави круг ТВ баштина ТВ Продаја

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

08.00 08.15 09.05 09.57 10.29 11.05 11.11 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.07 22.04 22.09 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.20

Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Јутарњи дневник Јутарњи програм Оно као љубав Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Скупљачи шкољки, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Оперативци Ноћни биоскоп: Без вести од Бога, филм

Викторија Абрил

Без вести од Бога За небеса су настала тешка времена. Изгледа да је пакао коначно добио битку између добра и зла. Таман када су они који управљају небесима, потпуно депресивни и измучени, одлучили да се предају, примају молбу: једна мајка жели да буде спасена душа њеног сина, боксера бурне прошлости. Улоге: Викторија Абрил, Пенелопе Круз, Гаел Гарсија Бернал Режија: Аугустин Дијаз (РТС 1, 01.20)

06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 22.00 00.00 01.00 01.50 02.15 02.30

10.00 Фудбал мондијал магазин 10.30 Најјачи човек 12.30 Руска кошарка: Нижњи Новоград – Јуникс 14.15 КХЛ: Торпедо - Динамо Рига 16.00 Кејџ ратници – Либан 18.00 Премијер лига Магазин 19.15 ЕБЕЛ плеј оф: Линц - Медвешчак 22.00 Кејџ ратници – Лондон 00.00 Лига шампиона: Барселона – Леверкузен 01.45 Премијер лига, вести 02.15 Премијер лига Магазин

Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Филм: Убојите намере Кобра Три хил Експлозив Ексклузив Радна акција

Ток шоу

У најновијем издању емисије наша гошћа Зорана Михајловић причаће вам о актуелним темама из њеног живота. О томе где и када воли да путује, говориће Марта Савић, а од срца ће вас насмејати Милош Бојанић. Погледајте шта је Милован Дрецун направио од пластелина и уживајте у песми Бранке Соврлић. (КТВ, 22.30)

Антула Катсиматидес

Приче о Вудстоку Истинита прича о Елиот Тајбри, дизајнеру ентеријера чији родитељи, Џејк и Соња, држе мотел, коме због слабог посла прети затварање. Како би то спречио, Елиот долази на идеју да одржи мали музички фестивал и извуче своју породицу из новчане кризе која их је задесила. Улоге: Деметри Мартин, Хенри Гудмен, Антула Катсиматидес, Имелда Стентон Режија: Анг Ли (РТС 2, 23.54) 06.02 07.33 08.07 08.12 08.18 08.40 08.50 08.55 09.17 09.39 10.09 10.20 10.47 10.52 11.19 11.44 12.13 12.45 13.00 13.57 14.18 14.40 15.08 15.19 15.30 15.58 16.55 18.20 19.00 21.00 21.57 22.30 23.54 01.49 02.35 03.29 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Тумачење књижевног дела Мансарда Вита студентис Политичке идеје у Срба Српске спортске легенде Датум Контекст У свету Траг у простору Фитар арт фестивал Ликовна колонија РТС Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Вита студентис Политичке идеје у Срба Верски календар Образовно огледало Поаро Одбојка - ПС: Млади радник Партизан, пренос Попај Рвање: ЕП, пренос Поаро Место за нас Метрополис Берлински филмски фестивал: Приче о Вудстоку, филм Концерт Беби Дол Трезор Одбојка - ПС: Млади радник - Партизан Рвање: ЕП

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.35 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.30 18.45 18.50

23.00 23.30 00.05 01.50 02.15 04.05

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Мисија Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести Студио Лиге Европе Фудбал - Лига Европе: Спортинг - Манчестер сити Фудбал - Лига Европе: Манчестер Јунајтед - Атлетик Билбао Студио Лиге Европе Вести Филм: Мртав угао Саут Парк Филм: Изостављени делови Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 02.00 03.00 04.45 05.15

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне Недељно поподне Сестре Мирис пролећа Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Собарица и сенатор Калифорникација Филм: Злочин Витезови из блата Тајна љубав

21.05

05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина 09.35 Торк 09.45 Телешоп

Срећна звезда Прва емисија друге сезоне „Срећне звезде”. Такмичари, њих укупно 18, боре се за синг, спот и промоцију. Певање уживо даје посебан куриозитет овом програму, а јединствен је и по томе што такмичари певају једну домаћу народну и једну забавну песму. Програм воде Милица Мајсторовић и Никола Пауновић. (Хепи, 20.30) 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Текешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације Срећна звезда, музички шоу Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Филм

Катарина Шишмановић

Све за љубав 06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.00 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30

ВОА Кефалица Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Филм: Исток запад Вести Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Вести Доктор Хаус 24 НЦИС Филм: Кад је Хари срео Сели НЦИС Филм: Два брата и невеста Копаоник 24

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

У емисији „Све за љубав“ погледајте причу о свађи две сестре. Шта је било јаче од сестринске љубави? Ситнице понекад прерасту у озбиљан проблем. Због чега је нарушен хармоничан однос сестара које су целог живота пружале подршку једна другој? Водитељка: Катарина Шишмановић (Пинк, 22.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak8.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Нова нада посластичара 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Нова нада посластичара 01.40 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

10.00 Мајка Тереза – Светица таме 11.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 12.00 Египат 13.00 Лов на Цареве крстарице 14.00 Ђаво ког знамо 15.00 Господари рата 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Заборављени начини исхране 18.00 Каћуша – мала жена у великом рату 19.00 Завођење у граду: како је настао шопинг 20.00 Библијске загонетке 21.00 Лежаки 1942.

22.30 Животиње које су ушле у историју 23.00 Господари рата 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Заборављени начини исхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Гроф Монте Кристо Човек са четири ноге Паре кваре Нестанак Гарсија Лорке Мрак филм 2 Гувернанта Мала риба Еротски филм Еротски филм

Ма ла ри ба Треј си за по чи ње нов жи вот без све та кри ми на ла и дро ге у ко јем њен брат Реј и да ље жи ви. Али про шлост се вра ћа у ви ду бив шег љу бав ни к а Џо ни ја, ко ји се из не на да по ја вљу је шар мант ни ји не го икад... Уло ге: Кејт Бланшет, Мартин Хендерсон Ре жи ја: Роан Вудс (Синеманија, 22.00)

07.00 09.12 10.27 11.10 12.00 12.32 13.19 14.10 14.40 14.55 15.14 16.03 17.27 18.14 19.12 19.30 20.10 20.58 21.51 22.25 00.15 00.47 02.05 03.21

Бенисио дел Торо

При ве ди те осум њи че не У ка ли фор ниј ском гра ду Сан Пе дру до го дио се не ви ђен зло чин: због мут них нов чар ских по сло ва у лу ци је уби је но три де се так љу ди. Је ди на дво ји ца пре жи ве лих, Ма ђар и не у глед ни бо гаљ Ро џер, за ко га се ис по ста ви да ра ди као кри јум чар оруж ја, је ди ни су ствар ни све до ци... Уло ге: Стивен Болдвин, Кевин Спејси, Бенисио дел Торо, Габријел Бирн, Кевин Полак, Чез Палминтери Ре жи ја: Брајан Сингер (ХРТ 1, 22.25)

08.23 08.48 09.10 10.00 13.20 15.04 15.27 15.50 16.35 17.09 18.00 18.20 18.30 18.55

23.35 00.17 00.38 00.59 01.40

Кантри у срцу Васпитање за почетнике Моја назови жена Ко је Кларк Рокфелер? Тинејџерски папарацо Три мушкарца и беба Следећа три дана Преваранти Маторани Спој Ово не могу, али оно могу Игра престола Два пандура Симон Кониански Смешни људи

Неш Бриџис Фојлов рат Вокер тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Фојлов рат Дијагноза Монк Убиства у Мидсамеру Филм: Ухвати картера

07.35 Поп Пиксие 07.50 Мој џепни љубимац 08.05 Кобра 11 10.00 Ексклузив таблоид 10.25 Вечера за 5 11.25 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 22.30 ЦСИ 00.05 РТЛ вести 00.20 ЦСИ Њујорк 01.50 Астро шоу 02.50 ЦСИ

СЕ РИ ЈА

22.55

06.00 07.55 08.15 10.10 11.35 13.05 14.45 16.55 18.25 20.05 21.50 22.25 00.15 02.00 03.35

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 21.20 23.20

Ко сти

20.50 21.00

Кејт Бланшет

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд, док. серија Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо - 1. део Жужи, док. филм 20пет, квиз Дневник 8. спрат, ток-шоу Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Приведите осумњичене, филм Дневник 3 Кардинал вере, љубави и правде, док. филм Жак Худек, снимак концерта Злочиначки умови

Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Мери Вајт, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Симпсони Фудбал, Европска лига: Спортинг - Манчестер Сити, пренос Фудбал:Евопска лига, емисија Фудбал, Европска лига: Манчестер УТД - Атлетик Б, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Нове авантуре старе Кристине Мерси Којак

07.35 И други пут би једва божић…

09.05 Против њене воље: прича кери бак 11.05 Розвел 12.40 Блејд у Хонгконгу 14.20 Прерано рођен 15.55 Потрага за веселим божићем 17.55 Срамота 19.55 Девојка из сестринства 21.15 У име народа 22.50 Бекство са десет милиона долара 00.25 И други пут би једва Божић…

01.55 Против њебе виље: Прула Кери Бак 03.55 Боље мртав него жив

06.10 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.10 22.00 00.10 02.00

Журба Повратак у рај Акција у центру града Ени Хол Кад китови дођу Једина права ствар Ја у љубав верујем Нел Телма и Луиз Лезбејке 2. - диве Опклада

Бри љант на док тор к а, хи рург, за о ку пље на ка ри је ром као и Бре нан, про на ђе на је у квар ту на злом гла су с не ко ли ко по вре да на гла ви. Ис тра жи те љи не мо гу да об ја сне ка ко и због че га се док то ри ца та мо на шла. Уло ге: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Ти Џеј Тајн, Ерик Милеган, Тамара Тејлор Ре жи ја: Бери Џосефсон (РТЛ, 21.00)

Емили Дешанел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Ловац на старине Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови Ловац на старине

08.30 09.00 09.45 10.45 12.00 12.45 13.45 14.45 16.15 17.00 18.45 20.00 22.00 23.00 00.00 00.45

Аутомобилизам Бициклизам Бициклизам Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Бициклизам Скијашки скокови Биатлон Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Скијашки скокови Бициклизам

П

Са мо је из гле да ло ша ша во

ред сед ник омла ди не Вој во ди не 1987. је био у ми тељ на звао „ко смо диск„. Та да се и нас се тио, Бра ни мир – Ба не Бр кљач, ко ји је био и не ка ко про на шао „из гу бље ни„ број те ле фо на и ја остао отво ре ног ду ха, пра тио и пра ти трен - вио се да би во лео да се ви ди мо. Уз мно го из ви ња до ве. Имао је до ста ра ди кал не ста во ве за то вре ме ва ња и мол бе да га схва ти мо озбиљ но, из тор бе је – да се уки не шта фе та и Дан мла до сти, да идо ло - из ва дио ту на пра ву и ре као да би же лео да му ми по кло нич ке ма ни фе ста ци је за кли ња ња мр твом чо - ра ди мо кам па њу?! Крај ње не вољ но, же ле ћи да по ве ку тран сфор ми ше у дан ка да ће омла ди на зе мље мог не мо чо ве ку ко ме је то слам ка спа са, при стао да про го во ри о сво јим про бле ми ма и же ља ма. И сам да узмем два де се так ко ма да и сам се уве рим у да нас и та да зву ча ло је иде а ли стич ки, али, ипак... „чу до твор не ре зул та те„. Сти ца јем окол но сти, по Оту да и тај скуп успе шних мла дих љу ди из це ле што је мо ја мај ка тих да на че сто ишла код фи зи ја зе мље, на ко јем сам био и ја, и ода кле је онај исе чак из но ви на, и уз ме не сви мла ди ко ји „обе ћа ва ју“: Не над Ча нак, Мар ги т а Сте фа но вић из „Ека та ри не Ве ли ке„, ди зај нер Ми лан Тренц, пи ја нист ки ња Ма ри на Ми лић, глу мац Бра ни слав Ле чић и дру ги. Ба не је сте имао про блем због то га, али и спа со но сно ре ше ње – до шао је код нас да ва ди мо си ту а ци ју. Ми смо то ура ди ли, ни шта спек та ку лар но, али Лидер омладине Војводине, заслужни грађанин Дежеле смо се нас дво ји ца та да упо зна ли и ус по ста ви ли при ја тељ ство ко је још тра, про фе сор ке Ол ги це По по вић, она је при ста ла тра је. да на сво јим па ци јен ти ма те сти ра то чу до. На кон Ба не је био вр ло до бар у том по слу; зли је зи ци су де се так да на, до шла је у не ве ри ци и ре кла да се код го во ри ли да је Ђор ђе Ба ла ше вић у оној сво јој пе - пет на е сто ро па ци је на та ста ње по пра ви ло. Ми смо сми о Ба не ту-од ли ка шу ми слио на ње га. Као та кав, до би ли ме ди цин ску за сно ва ност и кре и ра ли кам па на пре до вао је ве о ма бр зо: по сле ме ста омла дин ског њу, ко ја је и дан-да нас јед на од нај е фи ка сни јих ру ко во ди о ца, ње го во пр во рад но ме сто би ло је за - ика да ура ђе них: Из гле да ша ша во, али ме не ле ђа ви ме ник ге не рал ног ди рек то ра РТВ Но ви Сад. Нор - ше не бо ле. мал но, и све што иде из то – „мер це дес„ с ре ги стра То је био из у зет но зна ча јан про је кат за мно ге љу ци јом ко ја је по чи ња ла ну лом и омо гу ћа ва ла да се де ко ји су ка сни је на пра ви ли сјај не ка ри је ре, а и Ба од мах на ули ци ви ди да про ла зи „бу џа„, огро ман не је то ви део као сво ју шан су за успех. Бо рио се ка би нет, се кре та ри ца... Кре ну ло га. Сти ца јем окол - да но ноћ но, ра дио ино ва тив но и од не мо гу ћег но сти, ве ро ват но због пре за у зе то сти, ни смо се дру - оства рио успех. Чу до је на пра вље но, ре кла ма је жи ли, од сил них са ста на ка чак ни је сти зао ни да функ ци о ни са ла, по ред на ше кам па ње основ су би од го во ри на мо је те ле фон ске по зи ве. ле и че сте про мо ци је ко је су се, уз ха ри зма тич ног Као млад и пер спек ти ван „ка дар„, Ба не је по не - из у ми те ља и би о е нер ге ти ча ра, пре тва ра ле у се ан кад мо рао да „од ра ди„ и не ке не при јат не ства ри. се. Али, не пре ста но се ишло да ље, осва ја ле су се Ње му је, та ко, за па ла „част и при ви ле ги ја„ да, на - но ве те ри то ри је, ка на ли про да је, по ру ке. кон „јо гурт ре во лу ци је и до га Кад су уве де не санк ци је, Ба ђа ња на ро да„ 1988. у Но вом не је „ко смо диск„ ис ко ри стио За 15 го д и н а ство р ио је Са ду, бу де је дан од го вор ни ка да се из ву че из зе мље. От ку пио Бр кљач нај ве ћи ла нац ко ји је на сту пао на ску по ви ма је про на ла зак и оти шао у Сло вој во ђан ских ко му ни ста и ве ни ју. С ло кал ним при ја те те ле шоп ком па ни ја у „оштро на па дао хе ге мо ни стич љем осно вао је фир му, по чео ис точ ној и цен трал ној ку и ве ли ко срп ску по ли ти ку да раз ви ја по сао на осно ву тог Евро пи. Днев но еми ту је ко ју за сту па Сло бо дан Ми ло про из во да и кад је ком па ни ја 300 са ти про гра ма ше вић и ње го ва кли ка у Бе о на кон три го ди не по ста ла ре у 20 зе ма ља. По лу дим кад гра ду„. По себ ну осу ду је до жи спек та бил на, има ла ви ше од вео ка да је ре као да ће „ако се ми не ко ка же да не мо же да сто за по сле них, уз ма лу по моћ Ми ло ше ви ће ва по ли ти ка не за при ја те ља, бив ших омла дин се успе у Сло ве ни ји или у ста ви, у овој зе мљи до ћи до ских, а та да др жав них ру ко во Евро пи јер си Ср бин бра то у би лач ког ра т а„. То је ди ла ца, до био је сло ве нач ко оце ње но као „за стра ши ва ње др жа вљан ство по убр за ном по рад них љу ди и гра ђа на и на ро да и на род но сти„. ступ ку, као за слу жни гра ђа нин. По чео је да раз ви ја Тре ба ли по ме ну ти да је, на кон чу ве не Осме сед ни - но ви сег мент про да је – ди рект ну пре ко те ле ви зи је. це у Бе о гра ду – ка да је сме њен Иван Стам бо лић, а Увео је но ве про из во де, про ши рио асор ти ман и за Ми ло ше вић се усто ли чио за не при ко сно ве ног вла - 15 го ди на ство рио нај ве ћи ла нац те ле шоп ком па ни да ра Ср би је – и Ба не та „по го дио јо гурт„. Био је ја у цен трал ној и ис точ ној Евро пи. Днев но еми ту је сме њен по крат ком по ступ ку и по ста вљен за мла - ви ше од 300 са ти про гра ма у ви ше од 20 зе ма ља. И ђег ре фе рен та у оде ље њу за ис тра жи ва ње гле да но - кад ми не ко ка же да не мо же да успе у Сло ве ни ји сти. Без ко ла, без се кре та ри це, без ка би не та. И с или Евро пи јер си Ср бин, ја по лу дим. ти ту лом „ауто но ма ша„, ко ја му је дра стич но за тва Оста ли смо бли ски при ја те љи, др жи мо се ри ту а- ра ла мо гућ но сти за за по сле ње. ла за јед нич ких ве че ра ка да се ви ди мо, а ње гов слу На кон из ве сног вре ме на, сти ца јем окол но сти, чај по ка зу је да је при ча о она два ис тра жи ва ча ко ја пре ко јед ног „ауто но ма шког„ при ја те ља, ука за ла су ишла у Афри ку да ис тра жу ју тр жи ште ци пе ла, му се при ли ка да не што по ку ша, да се из ву че из тач на. На и ме, је дан је ре као: ов де не ма по сла за без да на и по бег не из сво је бе де и ја да. При ли ка је нас, сви иду бо си. Дру ги је ре као: ово је иде ал на би ла у об ли ку чуд не пла стич не ко ба си це ко ју је из - при ли ка, ни ко не ма ци пе ле. Ба не је био тај дру ги. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak8.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Искористићете сваку прилику за славље, па чак и ову поводом Дана жена. Ваш хедонизам долази до пуног изражаја. У позитивној сте фази, окружени љубављу и драгим особама. Вољени сте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. mart 2012.

Данас је 8. март, званични Дан жена, па ћете на време купити и поделити поклоне, како то већ доликује. Имате могућности да угодите партнеру, али и себи, по своме. Неко вам нуди подршку или љубав.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Диван дан за дружење и провод! Повод и није толико битан. Долазе вам гости или их ви посећујете, ни то није толико битно. Оно што јесте је само акција и дисање пуним плућима. Нек се нешто дешава!

Месец је данас вредан и радан па сте и ви веома практични и приземни. Краћи пут је више занимљив него успешан. Неки пријатељи или драга особа ће вас позитивно и лепо изненадити и обрадовати.

Настављате послове и личне активности на веома аналитичан и материјалистичан начин. Али, када је ситуација повезана с Даном жена, постајете креативни и заљубљиви. Право је време за поклоне.

Прошли сте неке буре и драме па сте ушли у мирнију фазу, али још увек активну и помало неизвесну и недефинисану у потпуности. Због Марса у вашем знаку делујете енергично, радно и захтевно.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будите опрезни у пословима који су повезани с туђим новцем и вредностима јер се ситуације неће развијати онако како је предвиђено. У љубави се потрудите око партнера, бар данас!

Могуће су одређене промене у каријери или приватном сектору. Да ли због утицаја Месеца с неба или слављеничке атмосфере на земљи, тек, нико није тамо где би требало да буде. Или баш јесте?!

Прави је дан за љубавни однос, један у низу, данас посебно, излазак с вољеним бићем у неки леп ресторан и бахаћење. Ништа више и ништа мање од тога. Посао схватате рутински, радите по навици.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Диван дан за вас јер имате прави изговор да изведете драгу особу на неко лепо место и заједнички се добро опустите и проведете. Немојте претеривати јер су у свему важни мера и баланс.

Револуционар у вама ће се побунити против било каквих протокола и радничких празника, макар се оне односиле на жене. Није ли сваки дан чаролија за себе, попут сваке жене?! Чему оквири?!

Имате много идеја које реализујете и пословних састанака који ће се данас одложити, из добро познатог разлога. Следи пажња и саосећање, склад у комуникацији с вољеним бићем. Краћи пут?

TRI^-TRA^

Ба ло те ли бо љи од Ро нал да V REMENSKA

Ита ли јан ска глу ми ца и мо дел Ра фа е ла Фи ко, от кри ла је ме ди ји ма да је њен мо мак Ма рио Ба ло те ли „у све му бо љи од бив шег - Кри сти ја на Ро нал да”.

- Ма рио је бо љи фуд ба лер, бо љи чо век и бо љи љу бав ник - од го во ри ла је ле по ти ца но ви на ру ма га зи на „Ла Га зе та де ло Спорт” ко ју је пи тао да упо ре ди „про шлост и са да шњост”. Ра фа е ла (24) је ли сту ре кла и да је срећ ни ја у ве зи са Ба ло те ли јем, не го што је би ла ка да је из ла зи ла са Ро нал дом, као и да је Ма рио, за раз ли ку од зве зде Ре а ла, „по ни зан и јед но ста ван”. Ра фа е ла и Ро нал до би ли су у ве зи 2009. го ди не, а кла ди о ни ца „Лад бро кес” је сво је вре ме но ну ди ла кво ту на Ра фа е лу да је она мај ка Кри сти ја но вог де те та.

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

3

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

6

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

9

Vrшac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica

9

Niш

9

Evropa

тоПлије

Madrid

НО ВИ САД: Ујутру мраз и мало топлије током дана него у среду. Биће променљиво облачно. Ветар слаб до умерен југоисточни и исRim точни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -6, а макLondon симална до 6 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру мраз. Током дана променљиво облачно са Cirih сунчаним интервалима уз нешто више облака на северу Војводине.

Berlin Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Температура од -7 до 9 степени.

Beч СР БИ ЈА: Ујутру мраз. Током дана променљиво облачно са сунVarшava чаним периодима уз мало веће температуре него у среду. Нешто више облака биће на северу Србије. Ветар слаб до умерен источни и Kijev југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -8, а Moskva максимална 10 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак облачније уз Oslo могуће слабе падавине на западу Србије и у централним и јужним St. Peterburg пределима. Могућа је киша и суснежица, а у брдско-планинским преAtina делима снег. На северу Србије остаје суво. За викенд и почетком идуће седмице мањи пораст температуре.

Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Време ће утицати неповољно на кардио и церебро-васкуларне болеснике као и на особе са психичким тегобама. Метеоропатске реакције могу бити изражене у јачој форми.

18 14 12 4 7 8 4

VIC DANA - Како си, Лало - пита га Панта.

- Не питај, ко кера.

- Ко кера?

- Да. На Сосу ни да ланем, а на туђу жену ланац да искидам.

-3 -10 3 -4 15 10

Minhen

4

Budimpeшta

4

Stokholm

2

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

320 (10)

Slankamen

322 (14)

Apatin

380 (12)

Zemun

369 (8)

Tendencija opadawa

Senta

266 (3)

Bogojevo

325 (16)

Panчevo

376 (11)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

516 (0)

Titel

314 (14)

NERA

Baч. Palanka 305 (15) Novi Sad

284 (16)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

126 (-32) N. Kneжevac

SAVA

126 (8)

Tendencija stagnacije

205 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 311 (-14) Beograd

Kusiћ

318 (6)

72 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja