Dnevnik 8.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 8. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23041 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA USVOJILA MERE ZA REPROGRAM DUGORO^NIH KREDITA

Du`nici dve godine otpla}uju samo kamatu str. 5

SVETSKI DAN ZDRAVQA JU^E U NOVOM SADU

I N T E R V J U : PROF. DR DRAGAN DRA[KOVI], DIREKTOR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

Nedostatak i daqe bolna ta~ka str. 6

Trg kao velika ambulanta str. 9

Politika 3 Pavli~i} zapretio neposlu{noj koaliciji 3 Ili}: S Ko{tunicom pobeda bi bila ja~a

Ekonomija 4 Vetar ne donosi jeftiniju struju 5 [ansa i plata za hiqadu nezaposlenih

Dru{tvo 6 U Vojvodini 93 romska naseqa

„SRBIJAGAS” ZVANI^NO PODNOSI ZAHTEV ZA POSKUPQEWE

Novi Sad 8 Pijaca sti`e na parcelu vatrogasaca

Vojvodina 10 Budu}a bawa razvojna {ansa Ba~ke 12 Kow postoji, kraqa nema

Crna 15 Fudbaler „Spartaka” pretu~en posle pesme „\ur|evdan” 15 Brajovi} osu|en, Milosavqevi} oslobo|en

Gas skupqi 2.000 dinara za prose~no doma}instvo

str. 4

SPORT

str. 16 – 21

USRED DANA POHARANA TRAFO-STANICA KOD BIV[EG RADNI^KOG UNIVERZITETA U NOVOM SADU

n VO[A OPET POBEDILA ZVEZDU S 3:2 Foto: F. Baki}

Foto: R. Hayi}

NASLOVI

n LEN\ER ISPUNIO NORMU ZA SVETSKO PRVENSTVO

Zbog kra|e deo centra bio bez struje str. 7

Sve`ije BRA^NI PAR IZ RUMENKE U@IVA DA LOVI NA CRNOM KONTINENTU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 18 °S

Lepota bri{e afri~ki strah

str. 13

POLiTikA

petak8.april2011.

c m y

2

dnevnik

poslani^ke teme

Ko }e iz gu rati Ko ri dor 10

TA DI] U FRAN CU SKOJ: Pre mi jer Fran cu ske Fransoa Fijon pri mio je ju ~e po pod ne pred sed ni ka Sr bi je Borisa Tadi}a, ko ji bo ra vi u tro dnev noj zva ni~ noj po se ti Fran cu skoj. Pre mi jer Fi jon i pred sed nik Sr bi je sa sta li su se u Pa la ti „Ma ti won„, a pri li kom sve ~a nog do ~e ka srp skog pred sed ni ka je po zdra vi la po ~a sna gar da. Ta di} se si no} su sreo i s fran cu skim pri vred ni ci ma ko ji po slu ju u Sr bi ji. Ta di} }e da nas raz go va ra ti s pred sed ni kom Fran cu ske Nikolom Sarkozijem.

NOVI TRANSFER U SKUP[TINI GRADA ZREWANINA

Rav no prav nost na i {la na so li dar nost

Se zo na pre la za ka od bor ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na iz jed nog ta bo ra u dru gi ni ka ko da se okon ~a. Tek {to je Mi le na Pr sto je vi} od lu ~i la da na pu sti od bor ni~ ku gru pu “So ci jal de mo krat ska par ti je Sr bi je – Rav no prav nost” i pri klo ni se Srp skoj na pred noj stran ci, SDPS je do bio no vu od bor ni cu – Gi nu Pla nin ~i}. Do du {e, ova ~la ni ca Srp skog po kre ta

ob no ve to je u~i ni la na pred log svo je par ti je da SDPS, po sle od la ska Mi le ne Pr sto je vi}, ne bi ostao bez od bor ni~ ke gru pe.

“Pre la skom Mi le ne Pr sto je vi} u opo zi ci o ni ta bor, SDPS je ostao bez mi ni mal nog bro ja od bor ni ka za for mi ra we od bor ni~ ke gru pe. Po {to ’SDPS – Rav no prav nost’ pred sta vqa deo vla da ju }e ko a li ci je u Zre wa ni nu mi, kao we ni part ne ri iz Ko a li ci je “Za evrop ski Zre wa nin“ (DS, SPO i G17 plus), po nu di li smo po mo} ustu pa wem na {eg od bor ni ka da bi ova stran ka po no vo ima la od bor ni~ ku gru pu u lo kal nom par la men -

tu. Od bor ni ca SPO-a Gi na Pla nin ~i} pri hva ti la je ta kav an ga `man da bi se is po {to va la iz bor na vo qa gra |a na s pret hod nih lo kal nih iz bo ra”, sa op {ti la je In for ma tiv na slu `ba Grad skog od bo ra SPO-a.

Ina ~e, „SDPS – Rav no prav nost„ je ob ja vio da pre la zak Mi le ne Pr sto je vi} u na pred wa ke pred sta vqa ve li ko raz o ~a ra we u du go go di {wu sa rad ni cu, ali da ni je ve li ki uda rac za ovu par ti ju.

“Na{ po kret je na stao do bro voq nim udru `i va wem rad ni ka vi {e zre wa nin skih pred u ze }a, s ide jom da se za jed ni~ ki i so li dar no bo ri mo za svo ja pra va. Prin cip do bro voq no sti smo za dr `a li do da na {weg da na – u na {oj stran ci se ni ka da ni su pot pi si va le blan ko ostav ke i svi od bor ni ci ko je je na rod iza brao s na {e li ste sa mi slo bod no ras po la `u svo jim man da tom”, na ve de no je u sa op {te wu SDPS-a.

Mi le na Pr sto je vi} je osta la da se di u od bor ni~ koj klu pi kao pred stav ni ca SNS-a, ta ko da je ova par ti ja, iako ni je ni u~e stvo va la na lo kal nim iz bo ri ma, do bi la i tre }eg od bor ni ka. Pret hod no su joj pri stu pi li Bo ri slav Ni ki} (DSS) i Mi ro slav Ili} (SRS). @. B.

Mi ni star in fra struk tu re i ener ge ti ke Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je da bi do 1. ju la ove go di ne tre ba lo da bu du za vr {e ni ra do vi na 150 ki lo me ta ra auto pu ta na se ver nom kra ku Ko ri do ra 10. Re~ je o de lu od Ba taj ni ce do Hor go {a, kao i za vr {et ku ra do va na mo stu kod Be {ke. Mi ni star je do dao da }e Su bo ti ca do bi ti dva kra ka obi la zni ce i da }e te ret ni sa o bra }aj bi ti iz me {ten iz tog gra da.

Od go va ra ju }i na pri med be LDP-a da ni je re {io na go mi la ne pro blem u svom re so ru ve} da u se jo{ vi {e za kom pli ko va li, Mr ko wi} je re kao da bi mu bi lo dra go da “s Ko ri do ra 10 ski ne mo hi po te ku”.

– Na pi {ti te pred log za mo ju sme nu i re ci te “Mr ka je kriv za Ko ri dor”. Ali od 5. ok to bra 2000. u ze mqu je u{lo 65 mi li jar di, gde su? Ka da mi je dan od ~el ni ka Vla de ka `e ne {to, ja ga pi tam: “[to ni ste ura di li to ka da je bi lo pa ra”? Od go va ra mi: „Ni je imao ko da gu ra, dve mi li jar de EU smo ima li 2006. go di ne, pa ni smo iz gu ra li” – is pri ~ao je Mr ko wi}.

Ma la su Ta di }e va le |a – Bi }e bi do voq no dva mi nu ta da vam re pli ci ram na kon va {a 23 mi nu ta di sku si je – re kao je li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. – Ni je to pi ta we li~ ne od go vor no sti. Pa {ta, vi pod ne se te ostav ku i {ta on da? Nas in te re su je Vla da, ne in te re su je nas Sa vet za in fra struk tu ru.

A vi, i ka da bi ste hte li da se sa kri je te iza pred sed ni ko vih (Bo ris Ta di}) le |a, mi slim da ne bi ste bi li u to me pre vi {e uspe {ni jer su se svi na bi li iza we ga.

Sto jim iza ono ga {to smo ura di li do 2003. go di ne. Mi li jar de ko je po mi we te pro koc ka ne su na kon ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a.

Na gla {a va ju }i da je Sr bi ja po sta la “in fra sturk tur ni bo gaq”, Jo va no vi} je re kao da ta kvo sta we zah te va od go vor nost ~i ta ve Vla de.

– Ni je spo sob na da ura di ovaj po sao. A to {to bi oni da se sa kri ju iza vas, kao {to se kri ju iza pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, to za nas ne mo `e bi ti pri hva tqi vo. Pred sed nik Vla de Mir ko Cvet ko vi} je vo dio va{ tim, on je ov de bra nio re kon struk ci ju Vla de, ko ja je ne funk ci o nal na u naj va `ni jem Vla di nom pri vred nom po slu u ko jem je an ga `o va no 1,2 mi li jar de EU – za kqu ~io je Jo va no vi}.

No vi kre di ti Par la ment je ju ~e raz ma trao pred log za ko na o po tvr |i va wu fi nan sij skog ugo vo ra iz me |u Sr bi je i Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke „Ko ri dor 10 auto put (E-80) fa za 1”, “te {kog” 195 mi li o na evra.

Ban ka je ve} odo bri la deo pa ra po treb nih za fi nan si ra we iz grad we Ko ri do ra 10 od 384 mi li o na evra. Ko ri dor 10, s ukup nom du `i nom od 792 ki lo me tra, je dan je od naj zna ~aj ni jih re gi o nal nih pu te va i de fi ni san je kao pri o ri te tan put ni pra vac u Sr bi ji.

Pred par la men tom je i pred log za ko na o po tvr |i va wu Ugo vo ra iz me |u Sr bi je i Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke o ga ran ci ji EPS-u za elek tron ska bro ji la, po {to je ta ban ka odo bri la kre dit od 40 mi li o na evra za pro je kat uvo |e wa si ste ma bro ji la za da qin sko o~i ta va we, ukqu ~i va we i is kqu ~i va we, pod uslo vom da Sr bi ja ga ran tu je za oba ve ze „Elek tro pri vre de Sr bi je”. Ukup na vred nost pro jek ta pro ce we na je na 83,7 mi li o na evra.

[ta je s ]u ru vi ji nim ubi ca ma Na dva na e stu go di {wi cu ubi stva no vi na ra Slav ka ]u ru vi je po sla nik SPO-a Mir ko ^i ki riz za tra `io je od nad le `nih or -

ga na in for ma ci ju da li je okon ~a na is tra ga o tom slu ~a ju i uko li ko je ste, za {to ni je po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv od go vor nih.

– Po na {im sa zna wi ma, do ka zi su sa svim ve ro do stoj ni i u pred me tu su ista li ca ko ja su u~e stvo va la u or ga ni za ci ji i pri pre mi ne kih dru gih po li ti~ kih ubi sta va, pre sve ga Iva na Stam bo li }a, po ku {a ju ubi stva Vu ka Dra {ko vi }a i ubi stvu vi so kih funk ci o ne ra SPO-a na Ibar skoj ma gi stra li - tvr di ^i ki riz.

Voj no ne u tral na pri li ka Pot pred sed nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} iz neo je kao spor no to {to Skup {ti na Sr bi je jo{ ni je od lu ~i la o u~e {}u we ne de le ga ci je u Par la men tar noj skup {ti ni or ga ni za ci je za ko lek tiv nu bez bed nost. To bi bi la pri li ka “da po ka `e mo da smo voj no ne u tral ni, {to na {a zva ni~ na po li ti ka i tvr di”, sma tra ju }i da se “po zi vi tan od go vor na ini ci ja ti vu te or ga ni za ci je pod ra zu me va”.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sa op {ti la je da }e pred stav ni ci Od bo ra za bez bed nost si gur no u~e stvo va ti u ra du tog te la, i pod se ti la na to da je Skup {ti na Sr bi je i pro {le go di ne ima la svo je pred stav ni ke, ko ji su bi li po sma tra ~i.

Ve sna Pe {i} oti {la iz LDP-a Po sla ni ca Skup {ti ne Sr bi je Ve sna Pe {i} na pu sti la je ju ~e po sla ni~ ki klub Li be ral no-de mo krat ske par ti je i na sta vi }e da ra di kao sa mo stal ni po sla nik. U pi smu pred sed ni ci par la men ta Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} ona je is ta kla da je ap so lut no is kqu ~en wen pre la zak u ne ki dru gi po sla ni~ ki klub ili stran ku. Ne ka da {wa pred sed ni ca Po li ti~ kog sa ve ta stran ke pod se ti la je na to da po sla ni ci LDP-a ne ma ju blan ko ostav ke.

Kao raz log za ovaj ~in na ve la je sa op {te we LDP-a od 5. apri la u ko jem se go vo ri o raz li ka ma u we nim sta vo vi ma i sta vo vi ma LDP-a o kqu~ nim pi ta wi ma i na vo de da je na ne la {te tu stran ci. „Ta~ no je da sam gla sa la pro tiv za ko na o in for mi sa wu, a stran ka ga je po dr `a la. Bi lo je jo{ ta kvih pri li ka, kao {to je ne kri ti~ na po dr {ka re for mi pra vo su |a i dru ge po li ti~ ke i stra te {ke oce ne s ko ji ma se ni sam sla ga la. Za me ri la sam se i ti me {to sam uop {te ima la ne ka kva gle di {ta o bi lo ~e mu„, sto ji u pi smu Ve sne Pe {i}.

Na wen iz la zak iz po sla ni~ kog klu ba naj vi {e je uti ca la, ka ko tvr di, kon sta ta ci ja Po li ti~ kog sa ve ta da je ona na ne la {te tu stran ci, a ne i pred sed nik LDP-a, ko ji je dao spor nu iz ja vu u Skup {ti ni, a ko ga je na vre me upo zo ri la da se bez iz vi we wa ne mo `e ot klo ni ti {te ta ko ju je na neo stran ci i se bi li~ no.

Ve sna Pe {i} pod ne la je kra jem mar ta ostav ku na me sto pred sed ni ce Po li ti~ kog sa ve ta LDP-a po sle iz ja ve ^e do mi ra Jo va no vi }a da „mi ni star Vuk Je re mi}, ume sto {to od la zi ka ni ba li ma u Afri ci, tre ba da re a gu je na stra da wa ci vi la u Li bi ji“. „Sma tram da na{ po li ti~ ki i jav ni `i vot ne mo `e po sta ti de mo krat ski i slo bo dan, ako i pred sed ni ci stra na ka ba{ ni ka da ne mo gu da po gre {e. A ta kav stav je za u zeo no vi Po li ti~ ki sa vet LDP-a, ali i funk ci o ne ri te stran ke. Da stvar bu de jo{ ne pri jat ni ja za me ne, pred sed nik stran ke je Po li ti~ ki sa vet na zvao fik tiv nim„, na ve la je Ve sna Pe {i}.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

VAN RED NA KON FE REN CI JA ZA NO VI NA RE GRA DO NA ^EL NI KA NO VOG SA DA

Pa vli ~i} za pre tio ne po slu {noj ko a li ci ji Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} istakao je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare da ubudu}e ne}e tolerisati postupke pojedinih ~lanova vladaju}e koalicije i da }e svi biti smeweni ukoliko se budu poneli kao na sednici Skup{tine grada odr`anoj u pro {li pe tak. Po je di ni gradski odbornici iz koalicije Ujediweni regioni Srbije nisu tada glasali za predloge Gradskog ve}a i u znak protesta napustili su zasedawe.

– Iako su na vlasti, glasali su protiv nekoliko predloga Gradskog ve}a. @elim javno da poru~im da se ne mo`e u isto vreme biti i na vlasti i u opoziciji – predo~io je Pavli~i}.

Istakao je da }e svi funkcioneri, ali i direktori javnih preduze}a, biti smeweni uko-

Svi funkcioneri, ali i direktori javnih preduze}a, bi}e smeweni ukoliko vladaju}a koalicija nije spremna na saradwu li ko se ova kva ili sli~ na stvar po no vi, ili uko li ko vla da ju }a ko a li ci ja ni je spremna na saradwu.

– Nadam se da }u za ovaj stav imati podr{ku ve}ine, a uko-

liko tako ne bude, spreman sam da idem u opoziciju – naveo je gradona~elnik.

Na molbu da prokomentari{e smenu direktora Gradske bi bli o te ke Dra g a n a Ko j i } a,

iNTerVJu

Pavli~i} je objasnio da je ova ustanova sada u nadle`nosti Grada i da ima prava da imenuje direktora pa je to i u~inio.

– Magistar Mi lo{ Pan kov, v. d. direktora Gradske bi bli o te ke du go radi u toj ustanovi i ima sve kvalifikacije da bude na me stu di rek to ra.

Ina ~e, svi ko ji ima ju ne ku jav nu ili po li ti~ ku funkciju treba da znaju da mogu biti smeweni i pre isteka mandata – obja snio je Pa vli ~i}.

Podsetimo, pro{log petka 11 odbornika URS-a napustilo je sup{tinsku salu u znak protesta {to se na dnevnom redu nije na{lo i vra}awa mandata odbornice Ve re Ko picl, koja je napustila stranku G17 plus i time i URS. U me|uvremenu, iz URS-a su ponovili i da tra`e smenu pomo}nika gradona~elnika Vla di mi ra Ko pic la, koji je tako-

|e napustio G17 plus, ali i da se uru~i otkaz dr Sa {i Igi }u, nekada{wem zameniku gradona~edlnika i biv{em ~lanu G17 plus, koji sada radi kao savetnik direktora Toplane Vla di mi ra Je li }a. Me|utim, nakon {to je Ustavni sud odlu~io da mandati poslanika i odbornika pripadaju wima, a

Od nos sna ga U Skup{tini grada Novog Sada u opoziciji je 28 odbornika, dvojica iz DSS-a i 26 iz Srpske radikalne stranke. U vladaju}oj koaliciji su „Za evropski Novi Sad – Demokratska stranka„, SVM i dva nezavisna odbornika (28), URS (Narodna partija – sedam i G17 plus – ~etiri), jedan nezavisni (Vera Kopicl), LSV – sedam („Zajedno za Vojvodinu„), SPO – dva odbornika plus jedan odbornik JS-a. ne strankama, i po{to Kopicl ne `e li da vra ti man dat stranci, mandat ostaje u wegovim rukama. Zbog ovog doga|aja, sednica je nastavqena u ponedeqak.

Q. Na to {e vi}

VE LI MIR ILI], LI DER NOVE SRBIJE

S Ko {tu ni com po be da bi bi la ja ~a – Na vanrednim parlamentarnim izborima ostvari}emo jo{ boqe rezultate nego {to pokazuju posledwa istra`ivawa da bi na {a ko a li ci ja NS–NS-PPS-a i PS-a osvojila 41,8 odsto glasova bira~a kada bi sada izlazili na birali{ta. Podr{ka gra|ana }e biti jo{ ve}a jer slede novi mitinzi dok re`im ne odlu~i da raspi{e nove izbore po{to su Srbiji promene neophodne, pa kampawa... Bi}e to pobeda, koja bi u savezu s Vo ji sla vom Ko {tu ni com i DSS-om bila ve}a.

No, pobedi}emo na izborima i ovako, izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ lider NS Ve li mir Ili}.

On je najavio da }e u subotu u Leskovcu biti odr`an „probni miting“ pred 16. april, za kada je zakazan veliki skup koalicije okupqene oko To mi sla va Ni ko li }a u Beogradu. l Pred sed nik Bo ris Ta di} je po zvao da se mi ting

ne odr `a va jer ni je u in te re su pu ta Sr bi je u EU, a tu su i spe ku la ci je da Ta di} i Ni ko li} ima ju ko mu ni ka ci ju za ko ju ka `e te „ne ma di le m e, Ni k o l i} je ra{ ~i stio“?

– To ka`em jer sam s Nikoli}em vi{e puta razgovarao o tome. I wemu je jasno da ono {to Tadi} obe}ava predstavqa la`na obe}awa. Tadi} i wegov tim ne mogu da re{e nijedan od hiqadu problema u ovoj zemqi.

Mitinga }e biti, a za Srbiju i sve nas bi najboqe bilo da se vanredni izbori odr`e na jesen jer je neizvodqivo voditi kampawu u junu, julu i avgustu kada su godi{wi odmori, i realno je da se raspi{u u oktobru ili novembru.

l [ta je s Ko {tu ni com, jer ne ki tvr de da ste vi bi li po sred nik za hva qu ju }i

ko me je do {lo do po sled weg su sre ta s Ni ko li }em?

– Drago mi je {to je do{lo do tog susreta. Mi smo stalno u kontaktu s Ko{tuni~inim saradnicima o prevazila`ewu nekih problema. Direktni razgovori poboq{avaju situaciju i pribli`avaju stavove, ali i re{avaju odre|ene probleme, pa je bio neophodan i ovaj dijalog Nikoli}a i Ko{tunice. Ja se jo{ uvek nisam sreo s wim. l Ho }e li se li der DSS-a naj zad po ja vi ti s va ma na mi tin zi ma?

– O~ekujem ga i bilo bi mi drago da se prikqu~i i Ko{tunica. l Ko }e se oku pi ti u Be o gra du, da li }e do }i qu di iz unu tra {wo sti?

– Do}i }e ko god ho}e. Bi}e sve puno, to je najva`nije, a da brojimo ne}emo jer je to posao re`ima, kao i uvek. Neko }e brojati...

D. Mi li vo je vi}

rekli su

petak8.april2011.

3

RAD NA GRU PA RAZ MA TRA LA IZ ME NE IZ BOR NOG ZA KO NA

Po sla nik sam svoj vla snik?

– Demokratska stranka spremna loga bude prvo dat poslanicima je da podr`i onaj predlog zakona o na potpis, a da potom bude otvoreizboru narodnih poslanika koji na debata pred nadle`nim odboiz pravnog opticaja potpuno rom. ukqawa mogu}nost postojawa Poslanik URS-a @eq ko Iva wi blanko ostavki i da to bude ne- rekao je da je napravqen korak sporna pravna norma. S druge bli`e ka izradi kona~nog re{estrane, o~ekujemo da se do kraja wa koji }e biti na liniji Venecipo{tuje redosled poslanika na janske komisije i odluke Ustavnog listi – izjavila je {efica radne suda Srbije, koja se odnosi na logrupe za priremu izmene tog zako- kalne izbore. [to se Ujediwenih na Na da Ko lun xi ja. regiona ti~e, oni su za re{ewa Iako nije iznosila vi{e deta- koja su na liniji stavova koje zaqa o tome, „Dnevnik“ saznaje da je stupa Venecijanska komisija. iz radne verzije izba~eno „ka^lanovi radne grupe iz redova `wavawe“ poslanika koji bi pro- SRS-a, DSS-a i NS-a smatraju da menio poslani~ki su predlo`ena reklub, tako da je u {ewa protivna Iz radne verzije igri varijanta po Ustavu Srbije. Za kojoj je poslanik izba~eno „ka`wavawe” SRS je, kako je isbezuslovni vlatakla Vje ri ca Ra poslanika koji bi snik svog mandata. de ta, sporno {to promenio Nada Kolunxija je Venecijanska koposlani~ki klub rekla i da se razmisija odre|uje mi{qa o tome kaparlamentu {ta }e ko da se ispo{tuje norma da u da usvoji, ali i re{ewa kojima se Skup{tini sedi 250 `ena kada na- ukidaju blanko ostavke i odre|uje rodnoj predstavnici prestane da se poslanici biraju iskqu~ivo mandat pre isteka mandata. U iz- po redosledu s liste. bornom zakonu stoji da u parla– Ovo je zakon koji je napisala ment „uska~e“ naredni s liste, pa Venecijanska komisija koja, mimo se razmatra precizirawe da to Ustava Srbije, parlamentu nametreba da bude naredna `ena. }e re{ewa – protestovala je Vje– Na{a namera je da se predlo- rica Radeta, koja je, kao i lider gom izmena i dopuna Zakona o iz- NS-a Ve li mir Ili}, napustila boru narodnih poslanika ostvari sastanak radne grupe. osnovni smisao, da svoj politi~ki Ili} smatra da se „ne mo`e doi pravni sistem uskladimo sa zvoliti da poslanik koji napusti standardima EU da bismo dobili stranku zadr`i mandat, kao i da se prelaznu ocenu od Evropske komi- poslanici biraju u potpunosti po

Za LDP spo ran re do sled LDP }e, po najavi poslanika Bo ja na \u ri }a, glasati za sva re{ewa koja imaju pozitivan stav Venecijanske i Evropske komisije. Ta stranka podr`ava ukidawe blanko ostavki, ali upozorava na to da bi prihvatawe odredbi kojima bi poslanici bili odre|ivani po redosledu na listi, izazvalo niz problema.

– Takvo re{ewe mo`e ubiti strana~ki `ivot u zemqi, tako da za politi~ki rad budu zainteresovani samo qudi pri vrhu liste – upozorio je \uri}. sije u procesu sticawa statusa kandidata. Da li je to kozmeti~ki ili je su{tinski, ne znam kako se mo`e meriti, ali to je ciq koji smo postavili i koji }emo ostvariti – tvrdi Nada Kolunxija.

Govore}i o dilemama vezanim za najvi{i pravni akt, ona je izri~ita da Ustav Srbije ne propisuje postojawe blanko ostavki.

– Ustavna norma je ostavila prostor da u pravni sistem u|e taj instrument. Smatramo da se na~inom kako mi predla`emo da se re{ava pitawe prestanka mandata to spre~ava. Narodni poslanik mogao bi samo li~no da podnese ostavku, da svoj potpis overi kod nadle`nog organa i u roku ne du`em od tri dana dostavi je Skup{tini – objasnila je Nada Kolunxija.

Kako najavquje, na sastanku radne grupe narednog utorka predlo`i}e da tekst zakonskog pred-

redosledu s liste“. NS je za kompromisno re{ewe da se polovina poslanika bira po redosledu, a polovina po broju osvojenih glasova. [ef kluba DSS-a Mi lo{ Ali gru di} saop{tava da su i za tu stranku sporne odredbe u vezi s blanko ostavkama, dok prihvataju uvo|ewe „zatvorenih izbornih lista“. Po wegovom tuma~ewu, blanko ostavke ne mogu se ukinuti samo promenom zakona. DSSbi bio za promenu Ustava ukoliko bi se ona odnosila samo na blanko ostavke.

– Te odredbe Ustava mogle bi se tehni~ki promeniti kada bi postojao op{ti konsenzus u Srbiji, kada bi to bila jedna jedina izmena Ustava, mi bismo na wu pristali. Ali problem je u tome {to nismo sigurno u to {ta se ovde de{ava i {ta je na sceni – upozorio je Aligrudi}.

S. Stan ko vi}

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Bo ro vi}: Opa sna sim bi o za vla sti i ba na ka Di rek tor No ve Srbije Bo ri slav Bo ro vi} rekao je ju~e da je „ne pri rod na simbioza” Vlade Srbi je, NBS-a i ban kar skog sek to ra. U pisanoj izjavi Borovi} is ti ~e da sve ban ke u Sr bi ji, uglav nom u vla sni {tvu stranaca, bele`e enorman rast dobiti, koji je posebno izra`en u posledwe dve godine trajawa ekonomske krize, zahvaquju}i pre svega podr{ci vlasti, a na u{trb doma}e privrede i gra|ana. „Skandalozna je ~iwenica da u dr`avi ekonomske regresije, u kojoj sve propada, gde se gase desetine hiqade preduze}a i vi{e od 450.000 radnika ostaje bez posla, banke rastu i zara|uju po stopi od 20 posto godi{we”, smatra on. Obja{wewe za takvu situaciju je potpuno neznawe ministara i ~elnika NBS-a, „ali }e pre biti da je re~ o kriminalnoj finansijskoj simbiozi korumpiranih politi~ara s ‘guliko`ama’ srpskih gra|ana i srpske privrede”, rekao je Borovi}.

]i ri}: Ako svi bri nu sa mo o iz bo ri ma...

– Ako sve stranke u Srbiji budu vodile ra~una samo o tome kada }e biti izbori, ne}emo mnogo uraditi jer }e svi u Vladi i vladaju}oj koaliciji prevashodno gledati kako da se {to boqe pripreme za to – rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}.

On je u intervjuu „Ekonomist magazinu„ naglasio da nema boqe pripreme za izbore od poboq{awa stawa u privredi i rasta `ivotnog standarda gra|ana.

– Takvi rezultati predstavqaju najboqu preporuku gra|anima za koga da glasaju, nezavisno od toga da li }e mandat ove vlade trajati jo{ osam ili 12 meseci – rekao je ]iri}, i istakao da Vlada Srbije u vrlo kratkom roku mora da predlo`i konkretne mere, poput reprogramirawa kredita gra|anima, ali i privredi, „jer bi mirovawe obaveza u narednih 12 ili 24 meseca omogu}ilo preduze}ima da uzmu vazduha, a nekima i da investiraju”.

Be qan ski: Ko rup ci ja se sti mu li {e ^lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Slo bo dan Be qan ski izjavio je ju~e da se u Srbiji ne stvara ambijent za borbu protiv korupcije ve} se korupcija u zna~ajnoj meri i daqe stimuli{e. On je na tribini u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu rekao da je i li~no obeshrabren i skepti~an u pogledu voqe nosilaca vlasti da krenu u odlu~nu borbu protiv korupcije.

– Imamo lo{e zakone, vrlo slo`ene zakon ske pro ce du re ko je one mo gu }a va ju sprovo|ewe dobrih zakona, kao i siroma{tvo i kulturni ambijent koji pogoduje korupciji – ocenio je Beqanski.

Kao najnoviji primer, on je istakao proceduru za zamenu registarskih tablica na automobilima, napomiwu}i da je re~ o praksi koju je ustrojila policija, a takva praksa je izvor nove korupcije. On je ocenio da se politika ume{ala i tamo gde joj je najmawe mesto – u reformu pravosu|a.

Pal mi nu upra vu pod lu pu Agencija za borbu protiv korupcije predlo`ila je ministru za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu da obavi kontrolu ustavnosti i zakonitosti delovawa Skup{tine grada Jagodine zbog postavqawa ve}eg broja odbornika na javne funkcije u ustanovama ~iji je osniva~ grad. Agencija je predlo`ila i da resorni ministar prema toj gradskoj skup{tini i odgovornim licima preduzme neophodne zakonske mere, kao i da o tome obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije, navedeno je u saop{tewu.

Agencija za borbu protiv korupcije ocewuje da se radi o drasti~nom nepo{tovawu Zakona o lokalnoj samoupravi jer je ve}i broj odbornika imenovan, odnosno postavqen, na javne funkcije u izvr{ne organe, kao i u organe zastupawa, upravqawa i nadzora ustanova i preduze}a ~iji je grad Jagodina osniva~.

Takvo postupawe predstavqa na-

ru{avawe jednog od osnovnih demokratskih principa podele vlasti i istovremeno je direktno protivno odredbi ~lana 30 Zakona o lokalnoj samoupravi, isti~e Agencija.

Agencija za borbu protiv korupcije je u svim slu~ajevima protiv takvih funkcionera jedinica lokalne samouprave pokrenula postupke provere i utvr|uje eventualne povrede zakona. Nagla{ava se da se samo doslednom primenom Ustava i zakona omogu}ava nesmetano funkcionisawe organa jedinice lokalne samouprave, odnosno organa, ustanova i preduze}a grada Jagodine. S druge strane, kako se navodi, dosledna primena Ustava, zakona i drugih propisa koji reguli{u delovawe javne uprave i organa jedinica lokalne samouprave uslov je bez kojeg nije mogu}e na odgovaraju}i na~in sprovesti ni Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.

4

ekonomija

petak8.april2011.

EPS HLADI USIJANE GRADITEQE OBNOVQIVE ENERGIJE

Ve tar ne do no si jef ti ni ju stru ju Elektroprivreda Srbije saop{tila je ju~e da podr`ava razvoj obnovqivih izvora energije u zemqi, ali i upozorila na to da }e ceh nekontrolisanog prikqu~ivawa vetroelektrana na elektroenergetski sistem platiti dr`ava, EPS i svi kupci struje, jer }e kilovat-sat iz vetra dosti}i cenu vi{u od 13 evrocenti.

U EPS-ovom saop{tewu se navodi da nije ta~no to {to tvrdi

nema vetra, plati}e kupci struje i EPS, koji za struju iz vetra treba da plati izme|u 1,3 i 2,7 milijarde evra. EPS je u obavezi da 12 godina pla}a 9,5 evro centi za kilovat-~as struje dobijene iz vetra, navodi se u saop{tewu, i dodaje da vetroelektrane ne}e doprineti ni stabilnom snabdevawu Srbije strujom.

Vetroelektrane, kako je istaknuto, ne doprinose razvoju srpske privrede, jer sti`u iz

dnevnik

„SRBIJAGAS” ZVANI^NO PODNOSI ZAHTEV ZA POVE]AWE CENE

Gas sku pqi 2.000 di na ra za prose~no do ma }in stvo „Cena kubnog metra gasa uskoro }e biti vi{a, najavio je generalni direktor JP „Srbijagas„ Du {an Ba ja to vi}, jer }e ovih dana verovatno biti podnet zahtev za poskupqewe gasa. On je rekao da je ura|ena „matematika” za cenu gasa i da bi po toj ra~unici kubik gasa za doma}instva trebalo da poskupi 15 posto, dok bi industrijski potro{a~i kubik pla}ali oko 20 posto vi{e nego sada.

Kada }e ta~no biti podnet zahtev za pove}awe cene gasa za sada se ne zna jer je Bajatovi} rekao da se jo{ nije konsultovao s premijerom i ministrom za energetiku, ali da bi to najverovatnije trebalo o~ekivati za koji dan.

Potro{a~e, dakle, o~ekuje vi{a cena gasa, a ukoliko bude od-

boren procenat koji }e JP „Srbijagas” tra`iti, kubik gasa za doma}instva }e sa sada{wih oko 40 dinara, narasti na oko 46 dinara. To jeste zna~ajan udar po nov~aniku, ali se, zbog znatno mawe potro{we, ne}e ba{ odmah odraziti na ra~unima potro{a~a. Naime, za prose~nu potro{wu po doma}instvu od oko 300 kubnih metara gasa tokom ove zime mese~no je trebalo platiti oko 12.000 dinara, dok bi, uz poskupqewe od 15 posto ra~un iznosio gotovo 14.000 dinara. Naravno, ra~uni koji }e stizati narednih meseci bi}e daleko ni`i jer }e takva biti i potro{wa, ali grejati se vaqa i naredne godine.

Mnogi potro{a~i ra~une za gas i ove godine, ali i nekoliko godina unazad, veoma te{ko pla}aju, ~ak i pored mogu}nosti pla}awa na rate, sve je vi{e onih koji se „prebacuju” na druge energente, ali i onih ~iji su stanovi sve samo ne topli.

Potro{a~i }e, naravno, biti nezadovoqni, a mnoga wihova udru`ewa ukazuju na to da je pove}awe cene neopravdano i ve} sad su najavila proteste ukoliko gas poskupi. S druge strane, generalni direktor JP „Srbijagas” nagla{ava da je cena gasa u Srbiji uslovqena cenom ovog energenta na svetskom tr`i{tu, da se gas uvozi i da se mora platiti.

Po wegovim re~ima, u ovom trenutku za isporu~eni a nepla}eni gas potro{a~i JP „Srbijagas” duguju oko 680 miliona evra i pitawe je dokle ova kompanija mo`e da izdr`i s tim iznosom nepla}enih obaveza.

D. Mla|enovi}

VLADA PONOVO NIJE ISPUNILA OBE]AWE O NAJNI@OJ VREDNOSTI RADA

A kada duva...

Ako ne bude limita u izgradwi vetroelektrana, EPS }e, kad duva vetar, morati rad svojih blokova u termoelektranama da spu{ta na minimum ili da preliva vodu preko brana hidroelektrana da bi se na mre`i napravilo mesta za energiju iz vetroelektrane.

Radi balansirawa u~e{}a ili nedostatka snage iz vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, Srbija mora da izgradi reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica”, sa ~etiri agregata po 170 megavata (ukupno 680 megavata) i da investira oko 700 miliona evra.

Srpsko udru`ewe za energiju vetra (SE WEA) da }e kilovat-~as struje dobijene iz vetroelektrana biti jeftiniji od uvoznog.

Kilovat-~as iz vetra, uz dodatne tro{kove za prenos kroz mre`u, dosti}i }e 13,06 evrocenti za kilovat-~as, {to je 2,33 puta vi{e od sada{we prodajne cene struje EPS-a, koja iznosi 5,61 evrocenti, bez PDV-a. Vetroelektrane ne}e zaustaviti poskupqewe elektri~ne energije, kako sugeri{e udru`ewe SE WEA. Naprotiv! Struja iz vetroelektrana izazva}e jo{ ve}a poskupqewa za krajwe kupce elektri~ne energije, isti~e se u saop{tewu EPS-a.

Gubitke zbog razlike u ceni, tro{kove stajawa kapaciteta EPS-a i izgradwe novih elektrana koje bi bile rezerva kada

uvoza, a prihod vlasnika vetroelektrana snage 450 megavata u periodu od 12 godina dosti}i }e 1,35 milijardu evra, a ako im se dozvoli izgradwa vetroelektrana od oko 900 megavata, wihov prihod iznosi}e 2,7 milijarde evra. Za planiranih 450 megavata, razlika izme|u kupovne i prodajne cene kilovat-sata iznosi 922 miliona evra, a za 900 megavata, izdatak EPS-a za energiju iz vetra dostigao bi samo po osnovu razlike u ceni oko dve milijarde evra.

S vetroparkovima snage 450 megavata, EPS }e u svakom trenutku morati da dr`i zna~ajnu rezervu snage u svojim elektranama, {to }e stvarati novi tro{ak EPS-u, koji }e se, kao i razlika u ceni, pla}ati sve ve}om cenom struje za sve kupce. E. Dn.

MALE TRGOVINE I DAQE DRMA KRIZA

Kom {ij ski du }a ni pla }a ju ceh Danak krizi platila su mala preduze}a koja sve te`e opstaju, a to se najboqe vidi po realnim procenama da je za vreme krize izgubqeno ~ak oko 100.000 radnih mesta, od ~ega je samo „udarne” 2009. godine oko 75.000 qudi u malim trgovinama i malim firmama ostalo bez posla. Ekonomisti

ukazuju na to da ni{ta boqa situacija nije bila ni u 2010, tako da nema razloga da o~ekujemo boqi rezultat.

Katanci se svakodnevno stavqaju na male, kom{ijske radwe, koje ne mogu da podnesu nova optere}ewa dr`ave. Trgovci poru~uju da re{ewa ima, samo {to niko ne}e da ih slu{a. Projekat izlaska iz krize pripremilo je i Vojvo|ansko udru`ewe trgovca, koje je ju~e pristupilo Asocijaciji malih i sredwih preduze}a i preduzetnika Srbije da bi efikasnije nastupalo prema nadle`nima.

Predsednik Vojvo|anskog udru`ewa trgovca Mom ~i lo Kr -

sta no vi} izneo je podatak da u Vojvodini ima 55.450 malih i sredwih preduze}a, a u Srbiji ih je214.000. Iako zapo{qavaju oko milion qudi, odr`avaju socijalni mir i pune buxet, nemaju ja~eg uticaja na dr`avne organe i prepu{teni su sami sebi, ukazao je on.

– Tako|e, lokalna samouprava, ne uva`avju}i svetsku praksu a ni interes malih trgovaca, pu{ta velike lance u centar grada, enormno podi`e takse, kirije... – naglasio je Krstanovi}. – Posledica takvog odnosa je zatvarawe radwi. Samo u avgustu pro{le godine je osnovano 589, a uga{eno 1.273 privredna dru{tva. Otpu{taju se zaposleni, poslovni prostori zjape prazni a potro{a~i ostaju bez kom{ijskih radwi.

On ka`e da bi stvari mogle umnogome da se poboq{aju dono{ewem pojedinih sistemskih re{wa i promenom politike prema malim proizvo|a~ima, poqoprivrednicima i zanatlijma.

– Malim proizvo|a~ima su potrebni logistika i podsticaji da bi svoje proizvode plasirali na tr`i{te preko malih trgovinskih radwi. Mali proizvo|a~i i mali trgovci bi zajedno osnivali sabirne centre ili zadruge kao akcionari, a na taj na~in bi bili anga`ovani prirodni resursi, izbegli bi se posrednici pa bi do potro{a~a stizali jeftini proizvodi – naveo je on.

S. G.

Dr `a va se igra i bed nim mi ni mal cem Od potpisivawa socijalnog sporazuma i novog minimalca, koji bi va`io do kraja godine, nema ni{ta jer dr`ava, i pored obe}awa resornog ministra rada i socijalne politike Ra si ma Qa ji }a, za danas nije spremila kona~no re{ewe da bi ga ponudila socijalnim partnerima na potpisivawe.

Naime, na vanrednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta, odr`anoj krajem pro{log meseca, Qaji} je za 8. april najavio socijalni sporazum u okviru kojeg }e biti i nova minimalna cena radnog sata koja bi va`ila do kraja godine. Sindikati su tad tra`ili da minimalna cena rada sa sada{wih 95 bude pove}ana na 105, poslodavci su davali dinar vi{e nego sada, odnosno 96, a ra~unica Ministarstva finansija pokazivala je da bi za dr`avu bilo prihvatqivo 98 dinara po radnom satu. Qaji} je dodao da o~ekuje da minimalna cena rada bude barem 100 dinara po satu, s obzirom na to da }e va`iti do kraja godine. Sindikati bi se pre mogli slo`iti s takvim predlogom nego s ranije pomiwanim i od dr`ave i od poslodavaca.

Me|utim, nove minimalne cene rada, ali ni sporazuma, danas ne}e biti ve} se to mo`e o~ekivati tek naredne nedeqe. Sindikati i poslodavci tvrde da je i ovoga puta „zatajila” Vlada Srbije. Ministar Qaji} odgovara da se dokument, odnosno socijalni sporazum u okviru kojeg }e biti i nova cena rada, jo{ uvek usagla{ava, i dodaje da }e ceo posao biti gotov uskoro, ali ne precizira kada. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qu bi sav Or bo vi} poru~uje da se radi o neozbiqnosti Vlade i ~ak izra`ava sumwu da }e sporazum uop{te biti potpisan. No, ipak

I MMF i...

Vlada Srbije je najavqenim sporazumom mogla prek{iti dogovor s MMF-om, a to ne bi bilo dobro za dr`avu. Zato je najbezbolnije bilo da odlo`i dana{we potpisivawe sporazuma sa socijalnim partnerima i sa~eka da pro|e „oluja” koja preti ako se izigra dogovor s MMF-om. Uostalom, pro{le godine je Vlada Srbije o novoj ceni minimalca odlu~ila u novembru umesto u julu pa ne}e biti ni{ta neuobi~ajeno i novo ni da sada zakasni ~etiri meseca. ostavqa Vladi narednih nekoliko dana da iznese svoj predlog a ako to ne u~ini onda, kako ka`e, sindikat zna {ta mu vaqa ~initi. Predsednik UPS-a Ne boj {a Ata nac ko vi} o~ekuje da kona~an ogovor bude postignut naredne sedmice.

Dakle, onih 100.000 radnika, od kojih je 30.000 zaposleno u javnom sektoru – a tvrdi se da ih je i mnogo vi{e koji mesec pre`ivqavaju s minimalcem – i daqe je na ~ekawu minimalne cene rada koja je, da se po{tuje zakon, morala biti ve} davno utvr|ena jer treba da se primewuje od po~etka godine. No, ~ak i da se utvrdi da minimalna cena rada bude 100 dinara, onih koje je

pomiwao ministar Qaji}, vi{e je nego jasno da se s 18.000 dinara mese~no ne mo`e `iveti ni sada, a kamoli do kraja godine.

S druge strane, sama ideja da se sada utvrdi minimalac do kraja godine kosi se sa Zakonom o radu, {to zna~i da bi se prvo on morao mewati, ukoliko dr`ava insistira na tome da se tako ipak radi, pa tek onda potpisati sporazum. Jer, po Zakonu o radu, minimalna zarada se utvr|uje dva puta godi{we, za prvu i za drugu polovinu godine, da bi se u wu ugradila inflacija u proteklih {est meseci. Drugim re~ima, nema minimalca koji bi va`io za celu ovu godinu bez pret-

hodne izmene Zakona o radu, a procedura za to je da takav predlog utvrdi Vlada, potom usvoje poslanici Skup{tine Srbije pa tek onda socijalni partneri mogu potpisivati sporazum. Kada je ve} tako – a nijedna procedura za promenu zakona nije pokrenuta – onda je dana{we odlagawe potpisivawa sporazuma sasvim logi~no.

Istovremeno, odlagawe utvr|ivawa minimalca i potpisivawa sporazuma u danu kada po~iwe sastanak Izvr{nog odbora MMF-a na kojem }e se odlu~ivati o zavr{noj reviziji ara`mana sa Srbijom deluje sasvim logi~no jer ono {to se namerava u~initi u suprotnosti je s onim {to je Vlada Srbije obe}ala ovoj me|unarodnoj finansijskoj organizaciju i na osnovu ~ega je dobila pozitivnu ocenu i novac. Jer, svako pove}awe plata i penzija ve}e od sedam posto, bez obzira na to koliko i kako se bude punio buxet, u suprotnosti je s ara`manom s MMF-om, i to je jasno poru~io wihov predstavnik u Beogradu Bog dan Li so vo lik. On je rekao da MMF nema ni{ta protiv jednokratnih pomo}i zaposlenima i penzionerima ako bude vi{e novca u buxetu, ali da bi trajno pove}awe – a utvr|ivawe ve}e minimalne zarade od mogu}e to jeste – ugrozilo ara`man i dovelo ga u pitawe.

Q. Male{evi}

06. 04. 2011.

1.298,93177

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Politika, Beograd

13,89

82

45.676

Albus, Novi Sad

12,20

598

17.342

Ratko Mitrovi}, Beograd

7,69

700

164.500

Progres, Beograd

5,68

93

186

5,00 Promena %

5.250 Cena

10.500 Promet

-12,24

43

8.600

Koca Kola HBC-Srbija, Beograd Pet akcija s najve}im padom Medifarm, Beograd

BELEX 15 (767,02 -0,15)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,34

4.035

468.045

NIS, Novi Sad

-1,14

522

6.596.547

Komercijalna banka, Beograd

2,87

3.300

197.080

Energoprojekt holding, Beograd

-0,21

950

1.491.883

Agrobanka, Beograd

-1,08

8.898

809.731

Imlek, Beograd

-0,32

2.153

437.139

Soja protein, Be~ej

@itoprodukt, Kragujevac

-12,00

17.424

174.240

0,00

1.000

929.399

PK Sombor Holding, Sombor

-11,24

300

9.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.710

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Putevi, U`ice Pinki, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-11,20

1.110

3.330

-2,28

514

3.486.845

-10,00 Promena %

1.800 Cena

86.400 Promet

Jubmes banka, Beograd

1,33

16.251

1.478.800

Metalac, Gorwi Milanovac

1,29

2.350

15.389.510

-1,14

522

6.596.547

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,43

3.043

170.401

Soja protein, Be~ej

0,00

1.000

929.399

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.475

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,89

4.540

562.960

Tigar, Pirot

4,14

729

346.935

TE - TO, Senta

0,00

2.400

201.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

551

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,43

3.043

170.401

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MI NI STAR EKO NO MI JE NE BOJ [A ]I RI]

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je ju ~e da eko nom ska kri za jo{ ni je pro {la iako je sta ti sti~ ki iza nas, jer Sr bi ja ve} pet kvar ta la ima rast bru to-do ma }eg pro iz vo da, uz isto vre me ni rast iz vo za u 2010. go di ni od 24 po sto. ]i ri} je za „Eko no mist ma ga zin” ka zao da Vla da u vr lo krat kom ro ku mo ra i za pri vre du pred lo `i ti kon kret ne me re, po put re pro gra mi ra wa kre di ta gra |a ni ma, jer bi mi ro va we oba ve za u

na red nih 12 ili 24 me se ca omo gu }i lo pred u ze }i ma da uzmu va zdu ha, a ne ki ma i da in ve sti ra ju.

On je ka zao da je dan od pr vih po te za Vla de Sr bi je mo ra bi ti uvo |e we fi nan sij ske di sci pli ne, i pre neo da su u to ku kon sul ta ci je u Vla di o to me da li rok u ko jem jav na pred u ze }a mo ra ju da pla te svo je oba ve ze tre ba pro pi sa ti za ko nom ili da se to re gu li {e na ne ki dru gi na ~in.

– S dru ge stra ne, i da qe po sto ji ve li ka po tre ba do ma }ih kom pa ni ja za jef ti ni jim kre di ti ma jer bez to ga mno ge ne }e mo }i da pre `i ve.

Sub ven ci je su an ti kri zna me ra, ko ja je is pu ni la ciq i ve ro vat no }e se pri me wi va ti jo{ ove go di ne, a do ne kle ohra bru je i to {to su ne ka pred u ze }a po ~e la da uzi ma ju kre di te za in ve sti ci je, a ne sa mo za li kvid nost – re kao je ]i ri}.

Du `ni ci dve go di ne ot pla }u ju sa mo ka ma tu – Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e me re ko je }e gra |a ni ma omo gu }i ti da znat no lak {e ot pla } u j u uze t e kre d i t e ta k o {to }e im bi t i do p u { ten grejs-pe riod do 24 me se ca – iz ja vio je pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je is ta kao da ta me ra ima za ciq da gra |a ni ma ko ji to `e le i ko ji ima ju du go ro~ ne kre di te omo gu }i da do 24 me se ca ot pla }u ju sa mo ka ma tu. Pro ce nu je se da }e po oso bi tro {ak ot pla te kre di ta u pro se ku opa sti za oko 50 evra me se~ no i bu xet tih po ro di ca }e za to li ko bi ti po ve }an, is ta kao je pre mi jer. On je na veo i da se pro ce nu je da }e ovim me ra ma bi ti ob u hva }e no oko 500.000 gra |a na.

Pred lo gom me ra po dr {ke ob u hva }e ni su ko ri sni ci ~i je ka -

to vin ske i po tro {a~ ke kre di te ko ji su ve} re pro gra mi ra ni i one ko ji ve} ima ju ugo vo ren grejs-pe riod. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di pre c i z i r ao da }e pro s e~ n o uma we we ra te po ko ri sni ku kre di ta bi ti 5.012 di na ra, a ukup n a iz n os po t en c i j al n og re pro gra ma je 2,26 mi li jar de di na ra. Du ga li} je na po me nuo

{we we u ot pla ti ni je du `e od 180 da na, ~i ja je pla te `na spo sob nost uma we na zbog objek tiv nih okol no sti, kao i oni ~i ji su kre di ti odo bre ni pre 31. de cem bra 2010. go di ne. Me re po dr {ke se ne od no se na ko ri sni ke sub ven ci o ni sa nih go to vin skih i

Pri vre da neka pri ~e ka Vla da Sr bi je, u sa rad wi s Na rod nom ban kom i Udru `e wem ba na ka Sr bi je, raz ma tra da sli~ ne me re re pro gra ma kre di ta kao za gra |a ne, bu du pri me we ne i za pri vre du, iz ja vio je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}.

Cvet ko vi} je uka zao da vla da o~e ku je da od Udru `e wa ba na ka Sr bi je do bi je ini ci jal ne pred lo ge za te me re, ko ji }e za tim bi ti da qe usa gla {a va ni.

Ge ne ral ni se kre tar UBS Ve ro qub Du ga li} na veo je da pri vre da ni je mo gla da bu de ob u hva }e na, ju ~e pred sta vqe nim, pa ke tom me ra re pro gra ma jer je kod wih si tu a ci ja dru ga ~i ja ne go kod gra |a na i sva ko pred u ze }e pred sta vqa slu ~aj za se be. Du ga li} je do dao da ban ke ve} ra de na pred lo gu me ra op {teg ka rak te ra za pred u ze }a, ~i ji de ta qi }e za tim bi ti od re |i va ni kroz po je di na~ ne raz go vo re sa kli jen ti ma.

JAV NI RA DO VI U VOJ VO DI NI NA 127 PRO JE KA TA

[an sa i pla ta za hi qa du ne za po sle nih Od 434 odo bre na pro jek ta za jav ne ra do ve u ovoj go di ni ~ak 127 je iz Voj vo di ne. U okvi ru tih pro je ka ta bi }e za po sle no 977 ne za po sle nih i za wih je iz -

Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we odo bri la je 434 pro jek ta u okvi ru jav nih ra do va, za ko je }e ove go di ne bi ti iz dvo je no tri mi li jar de di na ra i

je i ove go di ne za so ci jal ne, hu ma ni tar ne i kul tur ne de lat no sti – 169.

Na wi ma }e po sao na od re |e no vre me do bi ti 1.673 ne za po s le n a. Sle d e pro j ek t i iz obla s ti za { ti t e `i v ot n e sre di ne i pri ro de – 165, i tu }e se upo sli ti 2.223 ne za po sle nih. Na 100 pro je ka ta iz -

Za po sle ni ma na po slo vi ma jav nih ra do va me se~ no }e bi ti is pla }i va ne za ra de pre ma ste pe nu stru~ ne spre me i to od 17.600 do 22.000 di na ra

dvo je no 138 mi li o na di na ra. Za po sle ni ma na po slo vi ma jav nih ra do va me se~ no }e bi ti is pla }i va ne za ra de pre ma ste pe nu stru~ ne spre me i to od 17.600 do 22.000 di na ra me se~ no.

obez be |en po sao za vi {e od 5.000 ne za po sle nih.

Naj ve }i broj jav nih ra do va, vi {e od po lo vi ne, spro vo di }e se u ne raz vi je nim op {ti na ma, a naj vi {e pro je ka ta odo bre no

grad w e in f ra s truk t u r e do po sla }e do }i 1.315 ne za po sle nih.

Ina ~e, ne za po sle ni se an ga `u ju na {est me se ci, a pred nost ima ju li ca rom ske po pu la ci je, iz be gli ili ra se qe ni, oso be s in va li di te tom, du go ro~ no ne za po sle ni, sta ri ji od 45 go di na, `e ne ili so ci jal no ugro `e ni.

Q. M.

Pa da }e ce ne hra ne KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

VLA DA USVO JI LA ME RE ZA RE PRO GRAM DU GO RO^ NIH KRE DI TA

Kri za ni je pro {la

Zemqa

petak8.april2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0550

102,0970

104,4460

99,7491

Australija

dolar

1

73,1505

74,6434

76,3602

72,9266

Kanada

dolar

1

72,7464

74,2310

75,9383

72,5237

Danska

kruna

1

13,4110

13,6847

13,9994

13,3700

Norve{ka

kruna

1

12,7811

13,0419

13,3419

12,7419 11,0200

[vedska

kruna

1

11,0538

11,2794

11,5388

[vajcarska

franak

1

76,1804

77,7351

79,5230

75,9472

V. Britanija

funta

1

113,9840

116,3100

118,9860

113,6350

SAD

dolar

1

69,9590

71,3867

73,0286

69,7448

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 4. 2011. godine

Ce ne hra ne u Sr bi ji tre ba lo bi da se sta bi li zu ju i po~ nu da pa da ju u dru goj po lo vi ni pro le }a, po ~et kom ma ja, zbog po ve }a ne po nu de na tr `i {tu, oce nio je ju ~e Vo ji slav Stan ko vi}, iz Cen tra Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) za na u~ no is tra `i va~ ki rad. „Na po te zu su i kre a to ri eko nom ske po li ti ke ko ji, po seb no u do me nu po qo pri vre de i unu tra {we tr go vi ne, svo jim me ra ma tre ba da sma we pri ti ske na rast ce na”, ka zao je on za Ta njug . Stan ko vi} je is ta kao da tre ba raz mi sli ti o pot pu nom uki da wu po re za na do da tu vred nost na osnov ne pre hram be ne pro iz vo de, za hleb i mle ko.

po tro {a~ kih kre di ta i one ko ji ima ju ve} ugo vo re ni grejs pe riod.

Iz u zi ma ju se i oni ko ri sni ci kre di ta kod ko jih je iz vr {en re pro gram ili re struk tu ri ra we u ro ku od {est me se ci od mo men ta re pro gra mi ra wa.

Me |u uslo vi ma za re pro gra mi ra we kre di ta je i to da se ne do zvo qa va do dat no za du `i va we onih ~i ja ot pla ta kre di ta ka sni vi {e od 90 da na u to ku tra ja wa grejs pe ri o da.

Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du g a l i} iz j a v io je da oko 451.000 kre di ta gra |a na is pu wa va uslo ve da bu de re pro gra mi ra no u okvi ru me ra ko je je Vla da Sr bi je upra vo usvo ji la.

On je pre ci zi rao da }e me ra ma bi ti ob u hva }e ni svi du go ro~ ni kre di ti s ro kom do spe }a du `im od go di nu da na, a da ne ob u hva ta ju sub ven ci o ni sa ne go -

Pred log me ra ni je oba ve zu ju }i ni za gra |a ne ni za ban ke, ali je u in te re su i jed nih i dru gih da uslo ve za ulaz u re pro gram is pu wa va oko 328.000 go to vin skih ne n a m en s kih kre d i t a, 72.000 po t ro { a~ k ih, 13.000 kre di ta za adap ta ci ju, 68.000 stam be nih i 16.000 po qo pri vred nih kre di ta.

– Pred log me ra ni je oba ve zu ju }i ni za gra |a ne ni za ban ke, ali je u in te re su i jed nih i dru gih – re kao je Du ga li}, i iz ra zio o~e ki va we da }e ga sve ban ke pri hva ti ti.

Du ga li} je is ta kao da se ban ke jo{ po je di na~ no ni su iz ja sni le o u~e {}u u ovom pro gra mu, i na ja vio da }e da nas bi ti odr `a na sed ni ca Uprav nog od bo ra Udru `e wa ba na ka Sr bi je, po sle ~e ga }e ban ka ma bi ti upu }en po ziv da se ukqu ~e u re pro gram kre di ta.

E. Dn.

NBS OPET PO VE ]AO RE FE RENT NU STO PU

Za u zda va we in fla ci je ka ma tom Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je ju ~e je raz ma trao ak tu el na eko nom ska kre ta wa i od lu ~io da re fe rent nu ka mat nu sto pu po ve }a 0,25 pro cent nih po e na, na 12,50 po sto.

IO je oce nio da na in fla ci ju jo{ pre sud no uti ~e neo ~e ki va no vi so ki rast ce na hra ne pro u zro ko van svet skim kre ta wi ma, ali i za te ~e na si stem ska re {e wa u toj obla sti. Isto vre me no su ce ne ne pre hram be nih pro iz vo da sta bil ne i u skla du s in fla ci o nim ci qem, sa op {ti la je cen tral na ban ka.

NBS je oce nio da su in fla tor ni pri ti sci vi so kog ra sta ce na pre hram be nih pro iz vo da jed no krat ni i da }e bi ti znat no sma we ni s no vom po qo pri vred nom se zo nom, tj. od ju la, {to }e de lo va ti dez in fla tor no. U na red nom pe ri o du dez in fla tor ni uti caj ima }e i agre gat na tra `wa, na vo di se u sa op {te wu NBS. Po ve }a wem re fe rent ne ka mat ne sto pe za 0,25 pro cent nih po e na NBS je od lu ~an da obez be di vra }a we in fla ci je u sred wem ro ku u gra ni ce utvr |e nih ci qe va.

Na red na sed ni ca IO na ko joj }e bi ti do ne ta od lu ka o re fe rent noj ka mat noj sto pi bi }e odr `a na 12. ma ja, na ja vi li su iz NBS-a.

E. Dn.

TRA JU PRE GO VO RI O PRO DA JI DO MA ]E TE LE KO MU NI KA CI O NE KOM PA NI JE

Austri ja nci ni su di gli ru ke od Te le ko ma Te le kom „Austri ja„ pre go va ra s Vla dom Sr bi je o po boq {a wu po nu de za ku po vi nu Te le ko ma „Sr bi ja” i jo{ ni je utvr dio ko na~ nu od lu ku, po tvr |e no je ju ~e u austrij skoj te le ko mu ni ka ci o noj kom pa ni ji.

Ju ta Mos bah, za du `e na za ko mu ni ka ci je u gru pi Te le kom „Austri ja„ re kla je da kom pa ni ja ni je u po zi ci ji da ot kri va stra te gi ju u pre go vo ri ma s Vla dom. – Me |u tim, mo gu da po tvr dim da ana li zi ra mo mo gu} no sti i da je na{ tim po ~eo pre go vo re sa srp skom vla dom.

Te le kom Austri ja je na ten de ru za 51 od sto Te le ko ma „Sr bi ja” je di ni do sta vio po nu du s ce nom od 950 mi li o na evra uz in ve sti ci je od 450 mi li o na evra.

Vla da Sr bi je, ko ja je mi ni mal nu ce nu za 51 od sto Te le ko ma „Sr bi ja” utvr di la na 1,4 mi li jar du evra, Te le ko mu „Austri ja”

Ta ko |e i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja Te le kom ne }e pro da ti za ma we od 1,4 mi li jar du evra. [tam pa u Sr bi ji spe ku li {e o to me da austrij ska stra na nu di

Upo zo re we kup cu Od bor gra |a na za pra }e we Vla di ne na me re da pro da Te le kom „Sr bi ja” uka zao je u pi smu ge ne ral nom di rek to ru Te le ko ma „Austri ja„ da je pro da ja Te le ko ma pro tiv na Usta vu Sr bi je i pro tiv za ko ni ta. U pi smu Ha ne su Amet straj te ru se na vo di da je pro da ja Te le ko ma „Sr bi ja” u su prot no sti s Usta vom i ba rem jo{ dva za ko na – o pri va ti za ci ji i o kon ce si ja ma. ^la no vi Od bo ra, ukqu ~u ju }i biv {u mi ni star ku te le ko mu ni ka ci ja Alek san dru Smi qa ni}, is ti ~u da po Usta vu, stran ci ne mo gu po se do va ti do bra od op {teg in te re sa, a te le ko mu ni ka ci o na struk tu ra je ste do bro od op {teg in te re sa. To je po tvr |e no i Za ko nom o kon ce si ja ma ko ji de fi ni {e te le ko mu ni ka ci o nu in fra struk tu ru kao pred met kon ce si je, sto ji u pi smu. je da la do dat ni rok od 15 da na da po boq {a po nu du. Taj rok is ti ~e 12. apri la.

U Vla di Sr bi je ne `e le da ko men ta ri {u pre go vo re s Te le kom „Austri ja„, ali je re ~e no da je ostao ne pro me wen stav da 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja„ ne }e bi ti pro da to is pod ce ne od 1,4 mi li jar de evra.

dve mo gu} no sti, od ko jih pr va pod ra zu me va da sve osta ne isto, osim {to bi in ve sti ci je bi le iz sop stve nih pa ra, a ne iz pri ho da srp skog Te le ko ma.

Dru ga op ci ja pred vi |a da Te le kom „Austri ja„ pri sta na na ce nu od 1,4 mi li jar du evra, ali da deo u iz no su 450 mi li o na evra is pla ti na ra te.

RA TEL je upo zo rio pred stav ni ke Te le ko ma „Austri ja„ da ni je mo gu }e spa ja we „Vip-mo baj la„ i MTS-a, de la Te le ko ma „Sr bi ja”, jer bi Austri jan ci mo ra li da vra te tre }u li cen cu za mo bil nu te le fo ni ju.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je jo{ ana li zi ra da li }e Te le ko mu „Austri ja„, u slu ~a ju da po stig ne do go vor s Vla dom Sr bi je o ku po vi ni Te le ko ma „Sr bi ja„, mo }i da odo bri kon cen tra ci ju jer je ta kom pa ni ja u Sr bi ji vla snik mo bil nog ope ra to ra „Vip-mo bajl„.

Ko mi si ja je naj bli `a re {e wu da odo bri ku po vi nu Te le ko ma „Sr b i j a„, ali uz od r e | e n e uslo ve.

Rad na gru pa za pro da ju 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja„ ne }e se ogla {a va ti pre is te ka ro ka ko ji je dat Te le ko mu „Austri ja„ da po boq {a svo ju po nu du na ten de ru, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu fi nan si ja. U Mi ni star stvu ni su mo gli da pre ci zi ra ju da li je Te le kom „Austri ja„ do sta vio bo qu po nu du ili ne, ali je re ~e no da rok jo{ tra je i da ne ma po tre ba za kal ku la ci ja ma

6

dru[tvo

petak8.april2011.

SVE^ANOST NA INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

Be se da aka de mi ka Ni }i na Povodom pristupa prof. dr Sve to za ra Ni }i na Vojvo|anskoj akademiji nauka i umetnosti, na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine organizovana je sve~anost na kojoj je dr Ni}in odr`ao predavawe o uvo|ewu i usavr{avawu najkompleksnijih zahvata u okviru hirurgije proksimalne aorte i radu na smawewu preo-

radi i na pro{irewu znawa i iskustva putem razvijene me|unarodne saradwe i konstantne edukacije osobqa.

Pristupawe dr Ni}ina Vojvo|anskoj akademiji nauka i umenosti do{lo je kao rezultat dugogodi{weg predanog rada i iskustva ste~enog i u zemqi i u svetu, s vi{e hiqada operacija na otvorenom srcu.

Prof. dr Sve to zar Ni }in u ope ra ci o noj sa li

perativnog infarkta kod operacije revaskularizacije miokarda.

– Rad na usavr{avawu zahvata u hirurgiji proksimalne aorte od su{tinskog je zna~aja za borbu protiv, zasigurno najopakije bolesti dana{wice, bolesti kardiovaskularnog sistema – rekao je prof. dr Svetozar Ni}in. – Ponosan sam na rad Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine koji, osim vrhunske brige za svoje pacijente, konstantno

– Praksa Instituta jeste i bi}e organizacija predavawa u ciqu razmene iskustva i znawa u okviru programa konstantne edukacije, a to je svakako jedan od razloga koji je doveo do toga da se Institut pozicionira kao elitna ustanova za le~ewe kardiovaskularnih oboqewa kod nas i u Evropi – istakla je tom prilikom direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr je dr Na da ^e mer li}-A|i}.

J. B.

[TRAJK PROSVETARA POMERA I UPIS U SREDWE [KOLE

Ma la ma tu ra de bi tu je ka {we wem Ministar prosvete i nauke profesor dr @ar ko Ob ra do vi} najavio je da }e zbog produ`etka {kolske godine u odre|enom broju {kola da bi se nadoknadili ~asovi neodr`ani za vreme {trajka prosvetnih radnika, najverovatnije biti pomereno i polagawe zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa, i to za nedequ dana. Kako u Ministarstvu prosvete i nauke jo{ uvek nisu precizirani termini vezani za malu maturu, sva je prilika da je ministar, kada je govorio o pomerawu, ovogodi{we termine poredio s onima uobi~ajenim ranijih godina.

Da podsetimo, do sada je upis kretao prvo u {kolama za talente da bi oni koji ne uspeju u wih da se upi{u imali vremena da konkuri{u u redovne {kole.

Po{to }e u ovim {kolama i da-

ove godine u~enici koji polo`e prijemni ispit za {kole za talente ne}e mo}i u wih da se upi{u sve dok ne polo`e i zavr{ni ispit jer tek wime okon~avaju osnovno {kolovawe.

S obzirom na to da je ovaj ispit obavezan za sve osmake, verovatno se za wega ne}e, kao do sada za kvalifikacioni koji su polagali samo oni koji `ele na ~etvorogodi{we sredwe {kolovawe, morati posebno prijavqivati, ali i ako se bude prijavqivalo, to ne}e biti kao do sada od 3. do 15. juna, nego najverovatnije od 10. do 22. juna.

I na zavr{nom ispitu, kao i na kvalifikacionom, osmaci }e polagati materwi jezik i matematiku, ali, po ministrovoj najavi, to ne}e biti kao ranijih godina 21. i 22. juna, nego nedequ dana kasnije, to jest 28. i 29.

INTERVJU

dnevnik

PROF. DR DRAGAN DRA[KOVI], DIREKTOR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

Ne do sta tak ka dro va i da qe bol na ta~ ka

Za sedam meseci rada Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine potpuno se uhodao u radu. Na po~etku wegovog rada vaqalo je re{iti dva velika pitawa: funkcionisawe Urgentnog centra prema pacijentima i funkcionisawe unutar KCV-a.

– Urgentni centar je trebalo ukqu~iti u Klini~ki centar Vojvodine kao organizacionu jedinicu i tako omogu}iti da pacijent, posle dobijawa zdravstvene usluge u Urgentnom centru, bude po potrebi preme{ten u neku od klinika – ka`e direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dra gan Dra {ko vi}.

– Ovakva organizacija je morala da se uhoda, jer je to problem s kojim su se suo~avale i druge zdavstvene ustanove u Srbiji.

To smo uspe{no re{ili i pacijenti ne ose}aju nikakav problem u komunikaciji Urgentnog centra i klinika KCV-a. Danas pacijenti koji se prime u Urgentni centar posle pru`ene medicinske usluge idu ku}i ili nastavqaju le~ewe u jedinicama intenzivne terapije u Urgentnom centru, a po potrebi se prebacuju na neku od klinika. Ovakva organizacija je postignuta zahvaquju}i tome {to imamo stalno zaposlene kadrove u Urgentnom centru kao i lekare s klinika koji ovde de`uraju. l Jo{ pre otva ra wa Ur gent nog cen tra, a po seb no s po ~et kom we go vog ra da, uo~en je pro blem ne do stat ka ka dro va. KCV je tra `io odo bre we Mi ni star stva zdra vqa za pri jem no vih ka dro va.

– Niti smo dobili odobrewe za zapo{qavawe neophodnih kadrova niti smo prevazi{li taj problem. Po normativima, trebalo bi nam oko 50 lekara, vi{e od 150 medicinskih sestara i oko 80 tehni~kog osobqa, {to je minimum za rad Urgentnog centra onako kako nala`e medi-

di se o pove}anom obimu posla niti o pove}anom broju pacijenata. Me|utim, pokazalo se da imamo pove}an broj pacijenata, kao i pove}ani obim poslova. Imamo i zna~ajno unapre|ewe kvaliteta pru`awa zdravstvenih usluga.

Ministarstvo zdravqa godinama promovi{e unapre|ewe kvaliteta pru`awa zdravstvenih usluga, na ~emu i mi stalno radimo i imamo dobre rezultate u tome. Po va`e}im normativima za zdravstvene ustanove tercijarnog i sekundarnog nivoa, koje su objediwene u KCVu, tra`ili smo pove}awe broja kadrova upravo zbog unapre|ewa kvaliteta Prof. dr Dra gan Dra {ko vi} pru`awa zdravstvenih Fo to: B. Lu ~i} usluga. Ako normativ ta~-

Lekova ima dovoqno l Ka kva je snab de ve nost Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne le ko vi ma i sa ni tet skim ma te ri ja lom?

– Zadovoqni smo razumevawem direktora Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe prof. dr Alek san dra Vuk sa no vi }a i naznakama da }e ugovor o finansirawu biti revidiran, odnosno da }e Zavod kona~no smo}i snage i novca da podr`i KCV u nameri da pru`i visok nivo kvaliteta zdravstvenih usluga. S na{e strane smo u~inili sve na maksimalnoj restrikciji potro{we lekova i sanitetskog materijala, i to tako da se ne ide na u{trb kvaliteta zdravstvenih usluga. Lekova imamo dovoqno, kao i sanitetskog materijala. Problem sa snabdeveno{}u gazom smo prevazi{li, iako postoji veliki poreme}aj na svetskom tr`i{tu pamuka, a re{en je i problem s anesteticima pa smo nastavili pru`awe malih hirur{kih intervencija na Poliklinici KCV-a koje je neko veme bilo prekinuto. To su poreme}aji koji se stalno de{avaju i na{ je posao da ih prevazi|emo. Imamo i izuzetnu ekipu stru~waka u centralnoj apoteci koji se brinu o tome da prevazi|u nesta{ice lekova i da do|u do kvalitetnih registrovanih lekova. KCV ve} sedam godina ima takva sistem bar-kodirawa da nijedan preparat koji nije registrovan ne mo`e u}i u ustanovu – ka`e direktor Dra{kovi}. cinska struka. Ministarstvo zravqa je od nas tra`ilo da raspodelom qudi re{imo ovaj problem jer, kao je navedeno, ne ra-

ME\UNARODNI DAN ROMA

U Voj vo di ni 93 rom ska na se qa Po podacima pokrajinskog ombudsmana, na teritoriji Vojvodine evidentirana su 93 romska naseqa u 28 lokalnih samouprava i u wima `ivi do 40.000 Roma.

Do takvih podataka pokrajinski ombudsman do{ao je nakon prikupqawa podataka o romskim naseqima u Vojvodini koje je oba-

stava se u kategoriju takozvanih slamova – spontano i neplanski izgra|enih naseqa od nekvalitetnih otpadnih materija i bez ikakve infrastrukture.

Novac za re{avawe stambenih problema Roma nije obezbe|en niti planiran buxetom u vi{e od 40 odsto vojvo|anskih op{tina, upr-

I na zavr{nom ispitu, kao i na kvalifikacionom, osmaci }e polagati materwi jezik i matematiku, ali, po ministrovoj najavi, to ne}e biti kao ranijih godina 21. i 22. juna, nego nedequ dana kasnije, 28. i 29. juna qe ulaznica biti polo`en prijemni ispit, verovatno }e i ove godine one prve krenuti s upisnim aktivnostima. U~enici zainteresovani za ove {kole ranijih godina prijavqivali su se za polagawe prijemnih ispita u wima oko 20. maja, a prijemni su odr`avani u prvoj nedeqi juna.

Ukoliko se sve aktivnosti vezane za upis osmaka u sredwe {kole pomere za nedequ dana zbog produ`etka {kolske godine, za prijemne u {kolama za talente osmaci bi se prijavqivali 28. i 29. maja, ispite bi polagali od 10. do 14. juna, a rezultati ispita trebalo bi da budu poznati najkasnije do 18. juna. Me|utim,

juna. Zbog ovog pomerawa, na kona~ne rezultate svog rada i truda na zavr{nom ispitu ovogodi{wi osmaci mora}e da ~ekaju najverovatnije do 5. jula, kada }e predavati i liste `eqa za upis u sredwu {kolu. Po ovakvoj ra~unici, koja sledi iz ministrove najave pomerawa upisnih aktivnosti, u nove {kole svr{eni osmaci ove godine mogli bi da se upisuju tek 14. i 15. jula, a oni koji u ovom prvom krugu ne budu raspore|eni, liste `eqa za upis na mesta koja ostanu nepopuwena predavali bi 16, a u tom drugom krugu upisivali bi se 19. jula.

D. Deve~erski

no odre|uje broj sestara u intenzivnim jedinicama, onda ne mo`e jedna sestra da brine o celoj sobi sa sedam kreveta. To ne

Rom sko na se qa u Zre wa ni nu

vio preko upitnika upu}enih svim vojvo|anskim op{tinama. Iz dobijenih dogovora zakqu~eno je da su stambene jedinice u ovim naseqima naj~e{}e od cigala, naboja, ~erpi}a ili improvizovani objekti. Vi{e od 40 odsto wih svr-

kos tome {to se preko 45 odsto romskih naseqa nalazi na rizi~nim, lo{im, nezdravim ili na drugi na~in opasnim terenima kao {to su deponije, depresije, ili u blizini industrijskih postrojewa. Kanalizacionu mre`u, odno-

Stambeno zbriwavawe 150 romskih porodica Vlada Vojvodine nastavi}e i ove godine da radi na zna~ajnom poboq{awu polo`aja Roma u Vojvodini. Planirana je realizacija projekta stambenog zbriwavawa 150 romskih porodica, otvarawe pogona u [idu za zapo{qavawe Roma, realizacija namenskih konkursa za zapo{qavawe i samozapo{qavawe i obuka nezaposlenih Roma.

Romkiwe `ive 30 godina kra}e od drugih `ena Po popisu stanovni{tva iz 2002. godine, u Srbiji `ivi oko 108.000 Roma, a u nezvani~nim statistikama i izve{tajima procewuje se da ih je mnogo vi{e, oko 500.000. Prose~an `ivotni vek Romkiwa u Srbiji je 48 godina, {to je za gotovo 30 godina kra}e od `ena u ostatku populacije. Svega 3,5 odsto Romkiwa u Srbiji `ivi du`e od 65 godina.

Unutar romske populacije, 75 odsto `ena je nepismeno, 35 odsto zavr{ava osnovnu, 25 odsto sredwu {kolu, a svega tri odsto ima visoko obrazovawe. Oko 45 odsto Romkiwa nema li~na dokumenta. sno sistem za odvo|ewe atmosferskih voda, grejawe ili pristup tehni~koj vodi ima od 14 do 20 odsto naseqa, i to naj~e{}e samo jedno od navedenog, dok u {est naseqa ne postoji nikakva infrastruktura. Sme}e se uop{te ne odnosi iz 20 naseqa, a 34 ih nemaju kante niti kontejnere za sme}e i otpad.

U vi{e od 85 odsto vojvo|anskih op{tina nije doneta posebna odluka o unapre|ivawu i legalizaciji romskih naseqa. Lokalni akcioni plan za stanovawe donet je u svega ~etiri op{tine, a u deset romskih naseqa ne postoji bilo kakva ideja o tome kako bi se ona raselila ukoliko bi se zemqi{te na kojem su `elelo privesti drugoj nameni.

Q. Male{evi}

samo da je protiv propisa ve} je to i deficitaran rad. Obrazlo`ewe Ministarstva je da nema dovoqno novca, {to smo prihvatili kao obja{wewe jer se radi o kriznim godinama i hroni~nom nedostatku novca u zdravstvu, ali ~ini nam se da nije bilo voqe da se u~ini ni mali pomak, bar da se u kadrovski plan za naredne tri, odnosno pet godina, uvrsti pove}awe broja kadrova, pre svega sredwemedicinskih i lekara. Izgradwom Urgentnog centra dobili smo prostor i opremu i imamo dobru organizaciju rada, {to je pokazala analiza rada tog centra, jedino nam nedostaju kadrovi, {to je jedan od kqu~nih elemenata rada Urgentnog centra gde propusta u radu ne sme biti. l Ne do sta ju vam i ne me di cin ski rad ni ci, {to ni je za ne mar qiv pro blem s ob zi rom na to da ima te 9.500 kva drat nih me ta ra no vog pro sto ra.

– Pre pet-{est godina objavqivane su procene da u na{im zdravstvenim ustanovama ima vi{ak nemedicinskih kadrova.

Me|utim, po normativima se zna koliko je nekoj zdravstvenoj ustanovi potrebno sprema~ica, tehni~kog osobqa, obezbe|ewa, pro tivpo `ar nih stru~waka... Ali ~ini se da se danas o normativima ne vodi ra~una, s obzirom na to da nisu prilago|eni broju usluga, medicinskih aparata ili odr`avawu velikih sistema kakvi su klini~ki centri i bolnice, pa smo ostali uskra}eni za zapo{qavawe nemedicinskih radnika. Ve} godinama od Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe ne dobijamo novac za oko 200 radnika nemedicinske struke ve} ih ispla}ujemo iz sop stvenih para. Prak ti~ no, sve {ta zaradi mo, dajemo za plate tim radnicima da bi sistem mogao da funkcioni{e.

Jasna Barbuzan

Haj din po no vo pred sed nik SA NU Skup{tina Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabrala je za predsednika SANU akademika Ni ko lu Haj di na, kome je to tre}i mandat. Za potpredsednike SANU izabrani su akademici Ni ko la Ta si} i Qu bi sav Ra ki}. Funkciju generalnog sekretara SANU obavqa}e Di mi tri je Ste fa no vi}.

– Mnogo vi{e }emo raditi na promociji nauke, koja mora da bude u interesu naroda, a to }e pomo}i i podmla|ivawu SANU, {to nam je jedan od ciqeva – izjavio je Hajdin.

On je ocenio da su odnosi SANU i dr`avnih institucija mnogo boqi nego {to su bili: – Na tom poqu je u~iwen zna~ajan napredak. Mnogi ~lanovi SANU u~estvuju u akcijama koje pokre}e Ministarstvo nauke, ali sara|uju i sa Skup{tinom i drugim organizacijama. Svako u~e{}e na{ih ~lanova u radu tih institucija doprinosi promociji nauke – rekao je Hajdin.

O prevenciji nasiqa na internetu Edu ka tiv na tri bi na „Pre ven ci ja na si qa i zlo sta vqa wa na in ter ne tu” u okvi ru pro jek ta „Pr vo po ro di ca” ko ju or ga ni zu je GO Srp skog po kre ta ob no ve, odr `a }e se ve ~e ras od 19 sa ti u MZ „Sla na ba ra” u ^e nej skoj uli ci 54. Na tri bi ni }e u~e stvo va ti {ef ti ma za bor bu pro tiv na si qa Bi qa na Ki ki} Gru ji}.

B. M.

Uskoro kamioni za animalni otpad

„Futo{ki bazar” ~eka izlaga~e Pri ja ve za iz ga ga ~e na “Fu to {kom ba za ru”, pro daj noj iz lo `bi lep pih sit ni ca, ru~ nih ra do va, cve }a i pri rod ne ko zme ti ke, po ~e le su i tra ja }e do ~e tvrt ka 14. apri la, a po ziv je otvo ren za sve kre a tiv ne qu de.

Broj me sta za iz la ga we ogra ni ~en je, a za in te re so va ni iz la ga ~i mo gu da se pri ja ve i do bi ju sve in for ma ci je na bro je ve te le fo na 895-598 i 895-225. Ova ma ni fe sta ci ja po ~i we 17. apri la u Kul tur no in for ma tiv nom ce nr tu „Mla dost” u Fu to gu, Ca ra La za ra 42.

D. B.

Mi ni star stvo za za {ti tu `i vot gne sre di ne i „^i sto }a” in ve sti ra }e u ovo grad sko pred u ze }e ku po vi nom dva vo zi la za ani mal ni ot pad. Vred nost jed nog ka mi o na je oko osam mi li o na di na ra. Ru ko vo di lac mar ke ting slu `be u tom pred u ze }u Mi li ca Vla i sa vqe vi} ka `e za na{ list da }e ve o ma br zo ras pi sa ti i ten der za na bav ku vo zi la. Re~ je o ka mi o ni ma hlad wa ~a ma u ko ji ma }e se pre vo ti zi ti ovaj ot pad.

Novosadska petak8.april2011.

Do bra vo qa kao ti ha vo da

ret kom Ba te no vom bo le {}u do bi li su neo p ho dan no vac za wi hov put u Ki nu na le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma. No vac je pri ku pqen za hva qu ju }i qu di ma do bre vo qe. Na `a lost, sve je vi {e de ce i ma li {a na, ~i ji `i vot za vi si od ne ~i je do bre vo qe, {to po ve }a va ro di teq sku strep wu ho }e li se ne ko oda zva ti wi ho vim mol ba ma za po mo}.

A ko jo{ raz mi {qa o sud bi ni ko ja ne po ga |a nas? Op te re }e ni sa mo svo jim sva ko dnev nim bri ga ma i bri gi ca ma, ~e -

sto za tva ra mo o~i pred ne sre }om dru gih. Qu di do bre vo qe svo jim sa ma ri }an skim ~i nom pod se }a ju da ne tre ba za `mu ri ti pred tu |om ne vo qom i iz gu bi ti hu ma nost. Po ma `u bo le sni ma, na ro ~i to de ci i mla di ma, ~i ji sva ki ot ku caj sr ca za vi si od hi qa da do la ra, ko ji ro di te qi ne ma ju za le ~e we svo jih ma li {a na. Bez na kna de, ne tra `e ni ka kve na gra de, za hval ni ce, ne `e le svo je ime u no vi na ma i bli ce ve fo to re por te ra. Ima ih…i to ne ta ko ma lo, kao {to se mno gi ma ~i ni zbog dru {tve ne bu ke ko ju pro iz vo de oni sa ka me nim sr cem.

I. Dra gi}

Li~ko prelo Za vi ~aj no Li~ ko pre lo odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u re sto ra nu „Sla vi ja”, u [aj ka {koj 4. Za vi ~aj ni pro gram i li~ ka ve -

~e ra s jed nim pi }em ko {ta ju 1.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti te le fo nom, na broj 063 - 662 - 188.

Z. D.

I OVE SEZONE NA [TRANDU

Na kupawe za 50 dinara Ce na ula zni ca za [trand za pred sto je }u se zo nu, ko ja po ~i we 1. ma ja, ne }e se me wa ti u od no su na pro {lu go di nu. Po je di na~ na ula zni ca bi }e 50, se zon ska kar ta 1045, a sa po pu stom 850 di na ra.

Se zon ske kar te po ~e }e da se pro da ju ne ko li ko da na pre po ~et ka let we se zo ne, a iz ra da sta je 300 di na ra.

B. M.

„Kara|or|e” bez vode Lo ka li is pod tri bi na sta di o na „Ka ra |or |e” bi }e bez vo de da nas od 8 do 14 ~a so va. Raz log is kqu ~e wa je su pla ni ra ni ra do vi. S. K.

V remeploV

Ofenbahovom delu salve aplauza Ope ra Srp skog na rod nog po zo ri {ta je 8. apri la 1959. pre mi jer no iz ve la „Hof ma no ve pri ~e” @a ka Ofen ba ha. To po pu lar no i neo bi~ no de lo zah te va od svih iz vo |a ~a iz u zet no ume }e, a ~la no vi no vo sad ske po zo ri {ne ku }e su ga i po ka za li, na pi sao je u „Dnev ni ku” Mi ho vil Lo gar, ~i ja se kri ti~ ka re~ uva `a va la u ju go slo ven skom umet ni~ kom sve tu. On je bio sa gla san sa pu bli kom ko ja je u vi {e na vra ta na otvo re noj sce ni apla u di ra la mu {kom ho ru, i po seb no, so li sti ma Je le ni Je~ me ni ci, Zden ki Ni ko li}, Mir ku Had na |e vu i Iva nu Kne `e vi }u.

N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a li {a ni Zo ja, Alek sa, M Sta hi wa i Lu ka ko ji se sva ko dnev no bo re sa te {kom i

Sto~ na gro bqa i di vqa me sta na ko ji ma su po je din ci od la ga li ani mal ni ot pad po la ko, ali si gur no po sta ju pro {lost. Ovo pred u ze }e je ve} na ba vi lo hlad wa ~e za ovu vr tu ot pa da, a usko ro sti `u i ka mi o ni.

Ina ~e, hlad wa ~e su sli~ ne kon tej ne ri ma, a po {to su po kret ne mo gu se po sta vqa ti na vi {e raz li ~i tih me sta. Ovo pred u ze }e ima i eki pu ko ja ra di po po zi vu, iz la zi na te ren ka da gra |a ni po zo vu u na me ri da se re {e ani mal nog ot pa da.

Q. Na.

USRED DANA POHARANA TRAFO-STANICA KOD BIV[EG RADNI^KOG UNIVERZITETA

Zbog kra|e deo centra bio bez struje Ju ~e ne {to pre 14 ~a so va, za sa da ne p o z na t i po ~ i ni o c i su pro v a li li u tra fo sta ni cu kod biv {eg Rad n i~ k og uni ver zi te ta, ise kli struj ni ka bel ni skog na po na i od ne l i ba k ar n e plo ~e sa ni sko na pon s kog se t a.

Kra dqiv ci su sa so bom od ne li oko 50 ki lo gra ma ba kra, a bez stru je su osta li sta nov ni ci uli ca Mi le te Jak {i }a, Voj vo |an skih bri ga da, Bo r i s a Ki dri ~a i Stra `i lov s ke.

Kra | a opre m e iz ove tra fo sta ni ce je pri m e } e n a ka d a su gra | a n i ovog kra ja po ~e li da pri ja vqu ju ne sta nak stru je dis pe ~e ru u Elek t ro d i s tri b u c i j i No vi Sad. Eki pa za ot kla wa we kva ro va usta no vi la je da je do {lo do kra |e i o to me oba ve sti la po li ci ju. Po sle uvi |a ja eki pa Elek tro di stri bu ci j e ot k lo n i l a je na s ta l i kvar, a gra |a ni su bez stru je bi li oko ~etiri sa ta.

Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je ospo so bi li tra fo-sta ni cu

Fo to: F. Ba ki}

Ukup na vred nost ukra de nog ba kra po ce na ma ko je va `e na ot p a d i m a ko j i ga ot k u p qu j u iz no si oko 17 hi qa da di na ra, a di rekt na {te ta ko ju je zbog kra |e pret pre la Elek tro di stri bu ci ja je mno go stru ko ve }a. To me tre ba do da ti i even tu al nu {te tu ko ju }e ED No vi

Kra dqiv ci od ne li oko 50 ki lo gra ma ba kra, a bez stru je osta li sta nov ni ci uli ca Mi le te Jak {i }a, Voj vo |an skih bri ga da, Bo ri sa Ki dri ~a i Stra `i lov ske Sad mo ra ti da pla ti po tro {a ~i m a za kva r o v e na ku} n im apa ra ti ma zbog iz ne nad nog pa da na po na u mre `i pro u zro ko va nog ovom kra |om.

Ono {to je za pa wi lo i po li c i j u i eki p u Elek t ro d i -

stri bu ci je je ste dr skost lo po va da u po be la da na u pro met noj uli ci Voj vo |an skih bri ga da iz vr {e ova kvu kra |u, kao i to {to je opre ma ukra de na dok je bi la pod na po nom.

N. Perkovi}

Susret Siv~ana na Ribarcu Su sret Siv ~a na, 26. po re du, odr `a }e se su tra u 20 sa ti u re sto ra nu Ri ba rac na Ri bar skom ostr vu. Go ste }e za ba vqa ti or ke star „Te ra pi ja” i Umet ni ~i an sambl Do ma kul tu re iz Siv ca.

Ula zni ce u ko je je ura ~u na ta i ve ~e ra ko {ta ju 1.300 di na ra, a re zer va ci je i in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 025 711 055, 021 457 525, 021 893 239 i 063 73 53 499.

N. R.

Ozeleneo Trg Komenskog Trg Ko men skog za ze le neo se sa 31 no vim sta blom me ta se kvo je, ko pr ti vi }a i du da, kao i sa 32 sad ni ce ukra snog {i bqa, na {ta je „Grad sko ze le ni lo” utro {i lo 1,9 mi lion di na ra, sa op {te no je iz ovog pred u ze }a.

S. K.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak8.april2011.

Pro blem pi ja ce u Srem skoj Ka me ni ci po sto ji ve} du go, jer jo{ ne ma do go vo ra o od go va ra ju }em me stu za tr `ni cu. U gra du je for mi ra na ko mi si ja za pro na la `e we traj ne lo ka ci je, ali do ta da je Me sna za jed ni ca, u ~i joj je nad le `no sti pi ja ca, mo ra la da se sna |e ka ko pet na e stak po ro di ca ne bi osta lo bez pri ho da. Di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji} ka `e da }e, uko li ko ih za du `i Grad, oni u vr lo krat kom ro ku or ga ni zo va ti pri vre me nu lo ka ci ju za pi ja~ nu pro da ju, dok se ne iz na |e traj no re {e we. Is ti ~e da `i te qi Srem ske Ka me ni ce ne }e si gur no osta ti bez pi ja ce.

I. D.

U KARLOVCIMA

Vre me zah te va za let we ba {te U kar lo va~ koj op {ti ni u to ku je pod no {e we zah te va za za u ze }e jav ne po vr {i ne za po sta vqa we let wih ba {ta. Ka ko ka `u u op {ti ni, u in te re su vla sni ka ugo sti teq skih obje ka ta je da to u~i ne {to pre ka ko bi is ko ri sti li le po vre me. Zah te ve uz do kaz o vla sni {tvu nad objek tom is pred ko jeg se tra `i po sta vqa we let we ba {te ili ugo vor o za ku pu, re {e we o upi su u re gi star pri vred nih su bje ka ta, gde se vi di de lat nost, kao i do kaz o upla ti

tak se tre ba pod ne ti u pri jem noj kan ce la ri ji u Ma gi stra tu.

Ce ne za ku pa u od no su na pro {lu go di nu ni su pro me we ne. Za pr vu zo nu ce na po me tru kva drat nom je de vet, a za dru gu se dam di na ra. Do zvo le se iz da ju na 180 da na. Pri li kom pre u zi ma wa re {e wa pla }a se pr va ra ta, a dru ga {est me se ci po sle. Ni ove go di ne ne }e bi ti odo bra va no za u ze }e jav ne po vr {i ne za let we ba {te u Tr `nom cen tru.

Z. Ml.

Kul tur ni cen tar kroz vre me Iz lo `ba „Po gled una zad” di zajn Kul tur nog cen tra No vog Sa da 1974-2005, bi }e otvo re na ve ~e ras u 20 ~a so va na „Tri bi ni

Ce na vo }a pa ra ne bo No vo vo }e i po vr }e u ve li kim ko li ~i na ma sti glo je na pi ja ce. Qu bi te qi sve `ih sa la ta sa da mo gu u`i va ti u kra stav ci ma i pa ra daj zu za ko je }e mo ra ti da iz dvo je pri li~ nu svo tu nov ca. Tr gov ci ka `u da se zbog vi so ke ce ne ovaj de li ka tes sla bi je pro da je, a ku pu ju ih naj vi {e sta ri ji i to na ko mad ko li ko im je po treb no za je dan ru ~ak. Ze le na sa la ta na te zga ma je naj za -

stu pqe ni ja i naj jef ti ni ja, a za vi {e ku pqe nih ko ma da kup ci }e od tr go va ca do bi ti i po pu ste. U za vi sno sti od kva li te ta pri met na je i raz li ka u ce na ma od re |e nog po vr }a. Dok su ne ki tr gov ci pri la go di li ce nu kva li te tu oni tvr |i na nov ~a ni ku dr `e se sta re tvr de }i da su im pro iz vo di u do brom sta wu.

Qu ba zna tr gov ki wa Dra gi ca Ja wi} ka `e da mu {te ri ja ma iz -

Vo}e

Cena

Povr}e

Cena

Ja bu ke

55-80

Krom pir

85

Na ran ye

65-80

Spa na}

60

Ba na ne

80-100

Luk

60

Ki vi

70-100

Rot kvi ce

35

Li mun

100

Ze le na sa la ta

15-35

Kru {ke

220

Kra stav ci

200

Grej pfrut

65

Pa ra dajz

150

Ja go de

120-200

Ku pus

80-90

Udru `e we gra |a na Cen tar „Pe tro va ra din„ ko je ve} me se ci ma po ku {a va da sa zo ve zbor gra |a na i sme ni Sa vet MZ „Pe tro va -

Pe ti ci ju za sa zi va we zbo ra gra |a na do sa da je po tpi sa lo bli zu dve hi qa de Pe tro va ra di na ca ko ji su re vol ti ra ni jer je, ka ko

Film na Aka de mi ji

Gra ma ti ka na [ip kin na ~in

Ka men po sled weg po zdra va

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ka men po sled weg po zdra va”, dru gog de la tri lo gi je “Se }a we, jad i trn” Ta da Vi li jem sa.

Do {lo je vre me ta me, u`a sa i ko na~ nih is ku {e wa za kra qev stvo

Osten Ard jer di vqa ma gi ja i stra vi~ ne slu ge ne u po ko je nog sit skog vla da ra, Ine lu ki ja, Oluj nog Kra qa, kra qev stvom {i re na iz gled ne po be di vo zlo. Saj mon i pre `i ve li pri pad ni ci Sa ve za svit ka o~aj ni~ ki se bo re da za vr {e za dat ke ko ji }e ih od ve sti do od lu ~u ju }eg ra ta .

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti uli ce An |e Ran ko vi} 10, Bra }e Dro wak od 2 do 14, Par ti zan skih ba za od 29 do 31, Ste va na Hri sti }a od 17 do 37, Ma ri je Bur sa} od 36 do kra ja i ne par na stra na, Ni ko le Alek si }a, Ste va na Sin |e li }a de sna stra na pre ma No vom Sa du i Sve to li ka Ran ko vi }a, od 7 do 14 po vre me no u po je di nim na se qi ma na Kli si, od 10.30 do 12 ATC-6, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a od 1 do 3, Fu to {ki put 12, i od 14A do E, Lo `i o ni~ ka od 2 do 12 i Sve to za ra ]o ro vi }a od 1 do 15 i od 2 do 24. Pe tro va ra din: od 9 do 10.30 uli ce

Iva na [an te ka od 1 do 15, La za ra Sa va ti }a od 1 do 35 i od 2 do 20, Ma tak Mir ka od 1 do 21 i od 2 do 8, Ra~ kog od 44 do 78 i od 35 do 77 i Ve re Mi {~e vi} od 2 do 20. Fu tog: od 10.30 do 12 D. Ko {u ti }a od 2 do 12 i od 1 do 11 i Mi la na Vi da ka od 1 do 23 i od 2 do 16. Ki sa~: od 8.30 do 13 Be ne {o va uli ca od [te fa ni ko ve do Ma sa ri ko ve i Ma sa ri ko va od 2 do 54 i od 1 do 61. Srem ski Kar lo vci: od 9 do 13 Stra `i lov ski put od 25 do 89 i od 46 do kra ja, uli ce E{i ko vac i No va, Stra `i lo vo, vi kend na se qe E{i ko vac i na se qe Du da ra.

kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di neCen tar „Pe tro va ra din„, Sve ti slav Mir ko vi}, ka `e ka ko su se pred sed ni ku obra ti li jer sma tra ju da su sta nov ni ci ma Pe tro va ra di na, ko jih ima oko 30 hi qa da, ugro `e na qud ska i gra |an ska pra va.

- Su {ti na pro ble ma je rad De mo krat ske stran ke ko ja pred sta vqa vlast, ka ko u Pe tro va ra di nu, ta ko i u gra du. Za wih je gla sa la ve }i na ovog sta nov ni {tva, a sa da

pred sed ni ku MZ „Pe tro va ra din” Pe tru Mu drom, a od go vor je iz o stao. Po tom su se u mar tu obra ti li pred sed ni ku Skup {ti ne gra da, Alek san dru Jo va no vi }u, ko ji, na kon is te ka za kon skog ro ka od tri de set da na, ta ko |e ni je od go vo rio. Sa da su od lu ~i li da se obra te Bo ri su Ta di }u kao pred sed ni ku De mo krat ske stran ke ~i ji ~la no vi ~i ne Sa vet Me sne za jed ni ce „Pe tro va ra din”.

Udru `e we gra |a na Cen tar „Pe tro va ra din” ve} me se ci ma po ku {a va da sa zo ve zbor gra |a na i sme ni Sa vet MZ „Pe tro va ra din”

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

na. Naj vi {e je ja bu ka i na ran xi ko je se ku pu ju jer su jef ti ne, a i ba na ne, ki vi i li mun dr `e usta qe nu ce nu. Za kru {ke i ja go de, tre nut no naj no vi ju po nu du na pi ja ci, zbog vi so ke ce ne ku pa ca ne ma. Pre ma re ~i ma tr go va ca na rod je za in te re so van, do |u, po gle da ju, pi ta ju, od mah nu ru kom i odu.

N. R.

Re vol ti ra ni la `nom de mo kra ti jom

mla dih”, u Ka to li~ koj por ti 5.

Autor iz lo `be je Bra ni slav Ra do {e vi}.

B. M.

Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. Ova kwi ga je zbir ka neo bi~ nih pri ~a o je zi ku, we go voj gra ma ti~ koj struk tu ri i pra vo pi su. Ov de ~i ta lac ni je pu ki pri ma lac su vo par nih gra ma ti~ kih po u ka, ne go mi sa o no i emo ci o nal no an ga `o va ni u~e snik u uz bu dqi vom ot kri va wu su {ti ne je zi~ kih po ja va.

A. J.

la zi u su sret i spu sti ce nu ko li ko je to mo gu }e.

-Kad qu di do bi ju pla te ima i vi {e po sla, ali sve je to sla bo. Ne mo `e se po re di ti sa onim ka ko je pre bi lo. Ko ima pa ra we mu ni je sku po, a onaj ko ne ma ku pi ko li ko mo `e-ka `e Ja wi}.

Ce ne vo }a osta le su na is toj vi si ni, a i po nu da je stan dard -

PETROVARADINCI PISALI PREDSEDNIKU TADI]U

Pro jek ci ja fil ma „Ma ler” odr `a }e se danas u 19.30 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Or ga ni za tor je Mu zi~ ka omla di na gra da u sa rad wi s am ba sa dom Bra zi la i Aka de mi jom umet no sti. Ulaz je bes pla tan.

A. Va.

Iz da va~ ka ku }a “Pro me tej”, u sa rad wi s “Dnev ni kom”, ove sed mi ce da ri va }e sva kog da na ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ja se pr va ja ve 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo „Za ni mqi vu gra ma ti ku” auto ra Mi la na [ip ke. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svo je po klo ne da po dig nu u kwi `a ri “Most –

Fo to: N.Sto ja no vi}

Ka me ni~ ka pi ja ca, za tvo re na po na lo gu pri vat ne fir me „Neo star”, ko ja ne `e li vi {e da da je u za kup pro stor Me snoj za jed ni ci, bi }e pri vre me no pre me {te na na par ce lu ko ja pri pa da va tro ga sci ma. Na par ce li tre ba na su ti tu ca nik i uve sti vo du. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka MZ „Srem ska Ka me ni ca” Da mi ra Zo be ni ce pred u ze }e „Put” im ni je iza {lo u su sret i ni je obez be di lo dva ka mi o na tu ca ni ka, ta ko da }e za to, no vac mo ra ti da iz dvo je iz sop stve nog bu xe ta. Od „Vo do vo da” jo{ uvek ~e ka ju od go vor. Za to vre me, dok se par ce la ne ure di, pi ja ~a ri pro da ju svo je pro iz vo de na uli ci, is pred biv {e pi ja ce.

dnevnik

PIJA^NA VAGA: PRED TEZGAMA SE ZNOJE NOV^ANICI

DOK SE U KAMENICI NE PRONA\E TRAJNO RE[EWE ZA TR@NICU

Pi ja ca sti `e na par ce lu va tro ga sa ca

c m y

8

Fo to: S. [u {we vi}

ra din”, obra ti lo se ju ~e pi smom pred sed ni ku dr `a ve Bo ri su Ta di }u kao i po kra jin skom om bud sma nu Ani ko Mu {ki wa Hajn rih.

ka `u, Pe tro va ra din je po stao ge to na ko ji su svi za bo ra vi li.

Pred sed nik Udru `e wa gra |a na Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i

^ITAOCI PI[U SMS

nas ig no ri {u na svim ni vo i ma.

Na sva kom ko ra ku na i la zi mo na ne ra zu me va we i ot por. Svi su glu vi i sle pi za re al ne pri med be i osnov ne po tre be gra |a na Pe tro va ra di na kao i svih gra |a na na srem skoj stra ni - ka `e Mir ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, na kon dva na est do pi sa raz li ~i tim in sti tu ci ja ma grad ske i lo kal ne vla sti, Cen tar „Pe tro va ra din” se po ~et kom fe bru a ra obra tio

Sve ovo obra zlo `e no je u pi smu pred sed ni ku Ta di }u, u kom se jo{ ka `e: „Iako je ova kav ko rak po ma lo ne u o bi ~a jen, na {a oba ve za je bi la da Vas u in te re su svih nas i de mo kra ti je ko je su svi ma pu na usta, oba ve sti mo o sve ve }em re vol tu gra |a na, na ro ~i to zbog jo{ de set te {kih go di na ko je ste na ja vi li, a za ko je u ova kvom ne ga tiv nom raz vo ju do ga |a ja te {ko da smo sprem ni.„ J. Z.

065/47-66-452

Pre ko re ke na pi ja cu Osta de Ka me ni ca i bez ove jad ne „pri vre me ne” pi ja ce.

Grad ski oci ka `u da tra `e lo ka ci ju. Lo ka ci ja po sto ji kod {ko le po li ci je, ali je ve ro vat no su vi {e atrak tiv na da se na woj ne {to gra di, a mi }e mo do bi ti pi ja cu ne gde iz me |u Ven ca i Cr ve nog ~o ta. Do ta da, pre ko vo de po luk i ze len!

063/651... * * * Go spo do sin di kal ci Te le ko ma ne moj te vre |a ti in te lekt nas obi~ nih gra |a na Sr bi je tvrd wa ma ka ko ste vi pro tiv pro da je Te le ko ma zbog ne za kon ske pro da je istog i zbog to ga {to je ce na po nu de ma la, ka da svi do bro zna mo da je va ma sta lo da se ne pro da Te le kom da bi ra di li u dr `av nom pred u ze }u sa do brim pla ta ma be ne fi ci ja ma i osta lim po god no sti ma {to do no si rad u pro fi ta bil nom dr `av nom pred u ze }u.

064/2576... * * * Grad ske in spek ci je ni {ta ne ra de, a se kre ta ri ce od lu ~u ju ume sto {e fo va i di rek to ra, pa ni je ni ~u do {to vla da ha os i anar hi ja na uli ca ma, u me sa ra ma, pe ka ra ma...

069/5563...

* * * Mu dar si Paj ti }u sa od lu ka ma ne ma {ta! Ali do |i na Bi ro

bi li za {ti }e ni slu `be ni ci!

Qu bi {a.

062/1758...

ra da da i na ma po ka `e{ svo ju mu drost u re {a va wu va {e ko le te ral ne {te te za nas pre ko 30 go di na ra da i 58 go di na `i vo ta. I mi smo ne {to vre de li, je di na nam je gre {ka {to ni smo

* * * Sla `em se sa pred lo gom sa bro ja 064/8055. Mo `da bi jo{ ne ko nad le `ni ji tre ba lo da is pi ta {ta se ra di u „Vo do vo du”.

063/7704...

* * * Tre ba da ih je sra mo ta {to su sme ni li jed nog od naj zna ~aj ni jih po sle ni ka u kul tu ri na {eg gra da go spo di na Dra ga na Ko ji }a.

063/582... * * * Ka ko sam se pre va rio. Mi slio sam da je Ma ja naj go ri gra do na ~el nik. Sa da vi dim da ima i go ri.

063/8828... * * * Pa vli ~i }u, da li su nam uop {te po treb ne op {ti ne i no vi tro {ko vi oko wi ho vog for mi ra wa? Kan da }e to bi ti no vo udo mqa va we par tij skih dru ga ri ca i pro pa lih sin di kal nih „funk ci o ner ki”!

062/1296... * * * ^i ju to po li ti ku spro vo di na {a grad ska vlast iz DS -a ?

064/2466... * * * Pu to va we `e na „Vo do vo da“ za 8. mart u Prag, sa oko 40 luk su znim vo zi li ma ob no vqen je vo zni park, pu to va we di rek to ra sa slu `be nim vo zi lom i vo za ~em u Fran cu sku i Ne ma~ ku. Do kle }e skri va ti iza mut ne i pr qa ve vo de ko ju mi sku po pla }a mo.

063/7233...

petak8.april2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

SVET SKI DAN ZDRA VQA JU ^E U ZNA KU BES PLAT NIH PRE GLE DA

Trg kao ve li ka am bu lan ta Svet s ki dan zdra vqa obe l e ` en je ju ~e na Tr g u slo b o d e, na kom je Dom zdra vqa or g a n i z o v ao bes p lat n u pro v e r u zdrav s tve n og sta wa. Po s e t i o c i su ima l i pri l i k u da od 10 do 14 ~a s o v a pro v e r e ni v o {e } e ra, ho l e s te r o l a i tri g li c e r i d a u kr vi, da iz m e r e krv n i pri t i s ak, ura d e EKG mo n i t o r ing, pre g le d a j u mla d e `e, pro v e r e gu s ti nu ko s ti j u i po s a v e tu j u se s ti m om le kar - se s tra. Ta k o |e, le k a r i Za v o d a za hit n u me d i c in sku po m o} su gra | a ni m a de m on s tri r a li ve { ti n e i teh ni k e po t reb n e za pru ` a w e pr v e po mo } i. ^lan Grad skog ve } a za zdrav stvo prof. dr Alek s an d ar Ki r aq je iz j a v io da je vi {e od 800 No v o s a -

|a n a bes p lat n o pro v e r i l o svo j e zdra v qe, a u do s a d a {wim ak c i j a m a „Otvo r e n a vra t a Do m a zdra v qa” pre gle d a n o je 18.000 sta n ov n i k a.

- Raz go va ra ju }i s qu di ma pri me }u jem da mno g i ne m a j u vre m e n a da oba v e sve pre gle de u Do mo vi ma zdra vqa, te im je ovo je din stve na pri li ka - re kao je Ki raq ape lu ju }i na su gra |a ne da po ve du ma lo vi {e ra ~u n a o svom zdra vqu.

Di r ek t or Do m a zdra vqa dr @i vo ta La za re vi} pod se tio je da su ove ak ci je bes p lat n e i na m e we ne svim gra |a ni ma, ukqu ~ u j u } i i one bez zdrav stve ne kwi `i ce. Ciq ak ci ja je da pod stak nu No vo sa |a na da vi {e bri nu o zdra vqu.

Fo to: R. Hayi} I. D.

Fo to: R. Hayi}

Za hval ni ce da va o ci ma kr vi Vi {e stru kim do bro voq nim da va o ci ma kr vi da nas su Cr ve ni krst i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} do de li li za hval ni ce za hu ma nost ko ju su po ka za li. Pri zna we su do bi li svi ko ji su ovu dra go ce nu te~ nost da li od pet do 35 pu ta. Jo va no vi}, ko ji je otvo rio skup, re kao je da do bro voq no da va we kr vi ni je ma la stvar i da mo ra da po sto ji svest o to me da se jed nim ta kvim ~i nom spa sa va `i vot.

-Po tre ba za ovom dra go ce nom te~ no {}u je stal na i za to se na dam da }e broj da va la ca ra sti.

Svi ko ji su da nas do bi li za hval -

ni ce tre ba da bu du uzor i mo del osta li ma. O hu ma no sti ne tre ba pri ~a ti, tre ba je po ka za ti de li ma-re kao je Jo va no vi}.

Do de li je pri su stvo vao i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Alek san dar Ki raq. Pre ma we go vim re ~i ma qu di ko ji su pu no pu ta da li krv za slu `u ju mno go vi {e od za hval ni ca, jer je to ne {to {to ne ma ce nu. On ka `e da je ~e sto bio u si tu a ci ji da vi di da ta cr ve na te~ nost da je ne ko me `i vot zbog ~e ga se na da da ovaj vid hu ma no sti ne }e pre sta ti.

Za pe to da va we za hval ni cu je do bio i Jo va no vi} s jo{ ne ko li ko ~la no va Grad ske upra ve.

N. R.

DOK SE NE UTVR DE PO RE SKE STO PE

Pla ti ti ~e tvr ti nu pro {lo go di {weg po re za Pre ma Za ko nu o po re zu na imo vi nu, ko ji je u pri me ni od 1. ja nu a ra ove go di ne, lo kal ne sa mo u pra ve su bi le u oba ve zi da utvr de po re ske sto pe do kra ja mar ta. Mak si mal na sto pa za ob ra ~un po re za na imo vi nu je 0,4 od sto, a op {ti ne i gra do vi mo gu da od re de ma we sto pe. Grad sko ve }e jo{ ni je utvr d i l o sto p e po r e z a na imo vi nu, a raz log to me su, ka ko ob j a { wa v a za na{ list ~lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka -

ri}, iz me ne za ko na o po re zi ma na imo vi nu.

- Pr vo bit no je bi lo da lo kal ne sa mo u pra ve mo ra ju do 31. mar ta da utvr de sto pe. Me |u tim po sled weg da na mar ta, Skup {ti na Sr bi je je usvo ji la iz me nu za ko na, u okvi ru ko je lo kal ne sa mo u pra ve ima ju mo gu} nost da u ro ku od 60 da na od da na stu pa wa na sna gu za ko na utvr de ni `e sto pe po re za za ne po kret no sti na svo joj te ri to ri ji - ob ja {wa va Ma ka ri}.

Is ti ~e da }e Grad od lu ~i ti o vi si ni sto pe na po rez imo vi ne, ~im se utvr di Pra vil nik o na ~i nu ob ra ~u na na ni vou Re pu bli ke. Iz me na ma za ko na o po re zu na imo vi nu pred vi |e no je i da za kup ci gra |e vin skog ze mqi {ta u jav noj svo ji ni i po qo pri vred nog u dr `av noj ne }e pla }a ti po rez na imo vi nu za plac do de set ari. Ne }e se pla }a ti ni po rez na imo vi nu na ze mqi {te is pod zgra de, ka ko bi se iz be glo dvo stru ko opo re zi va we. Po vr -

{i ne ve }e od 10 ari opo re zi va }e se, ali se po rez ne }e pla }a ti na ukup nu po vr {i nu ve} se po vr {i na od de set ari iz u zi ma od opo re zi va wa. No vi ne u opo re zi va wu ze mqi {ta pri me wi va }e se re tro ak tiv no, od 1. ja nu a ra 2011. go di ne.

Pre ma za ko nu, do do no {e wa no vih re {e wa za po rez na imo vi nu gra |a ni su du `ni da pla }a ju kvar tal no ~e tvr ti nu iz no sa pro {lo go di {we oba ve ze, a ako to ne u~i ne ob ra ~u na va im se za te zna ka ma ta. Q. Na.

PRO MO CI JA U „IL BEL PA E ZU”

„Da li je Gra di} na Fej su” Pro mo ci ja kwi ge „Da li je Gra di} na Fej su? - Pod gra |e Pe t ro v a r a d in s ke tvr | a v e u 22 sli ke, za sve uz ra ste” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Ita l i j an s kom kul t ur n om cen tru „Il Bel pa e ze”, Uli ca Be o grad ska 10a u Pe tro va ra di nu.

Kwi g a na ne p re t en c i o z an na ~in upo zna je ~i ta o ce sa kul tur no-isto rij skom ba {ti nom Gra di }a na je din stven na ~in, upo re do pri ka zu ju }i fo to gra -

VESTI U Kar lov ci ma da ju krv Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi bi }e odr `a na da nas u Srem skim Kar lov ci ma. Da va o ci tre ba da do |u iz me |u 9 i 11 sa ti u Osnov nu {ko lu „23. ok to bar”, gde }e de `u ra ti eki pa Za vo da za tran sfu zi ju kr vi iz No vog Sa da.

Or ga ni za tor je kar lo va~ ki Cr ve ni krst.

Z. Ml.

Skup {ti na Ko la srp skih se sta ra Pa ra stos za pre mi nu le ~la ni ce Ko la srp skih se sta ra Epa hi je ba~ ke slu `i }e se su tra u 9.30 ~a so va u Sa bor noj cr kvi.

Po tom }e u 11 ~a so va bi ti go di {wa Skup{t na Ko la srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke.

Skup {ti na Ko la je u sve ~a noj sa li Skup {ti ne gra da.

Z. D.

fi je i ilu stra ci je je da na est obje ka ta, ka ko sa da iz gle da ju i ka k o bi mo g li iz g le d a t i.

Autor ka fo to gra fi ja je Ka }a La z u k i}-Qu b in k o v i}, ilu stra ci je je ra di la Sa {ew ka Meq ni kov-Iva no vi} a tekst je pi sa la Bo ja na Ka ra vi di}.

Po red autor ki, pro mo ci ji }e pri su stvo va ti i se kre tar ka za ur b a n i z am, gra d i t eq s tvo i `i v ot n u sre d i n u, Du { an k a Sre ma~ ki.

J. Z.

Pot pi si za apo te ku na De te li na ri

Fo to: S. [u {we vi}

U~e we kr oz igru In ter na ci o nal ni pr o je kat „Dan ce4li fe” odr `an je ju ~e i u No vom Sa du, ime |u Prav nog i Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Pr o je kat u Sr bi ji spro vo di

Ak ci ja pri ku pqa wa pot pi sa za otva ra we no ve apo te ke Apo te kar ske usta no ve „No vi Sad” na De te li na ri, odr `a }e se su tra od 9 do 12 sa ti is pred rob ne ku }e u Uli ci Mi len ka Gr ~i }a.

Ka ko ka `u iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne je dan od pro ble ma u gra du je ne do sta tak apo te ke na De te li na ri u ko joj se le ko vi, bez do dat nog pla }a wa, mo gu po di }i na re cept.

B. M.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u, a u po ne de qak u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u po po zi vu i Ki sa ~u. Gra |a ni tre ba ot pad da osta ve is pred svo jih ku }a do {est ~a so va.

A. L.

„Jazas”, a ciq je edu ka ci ja mla dih kr oz mu zi ku, ples i ri tam.

Po red ple sa de lio se i edu ka tiv ni ma te ri jal i pre zer va ti vi.

G. ^.

PR VA ROM SKA BI BLI O TE KA U SR BI JI RA DI U [AN GA JU

Ne ka kwi ga skro ji `i vot

Pr va rom ska bi bli o te ka u Sr bi ji „Tri fun Di mi}” u [an ga ju tre nut no ima 263 upi sa na ~la na, {to je u od no su na broj sta nov ni ka oko 17 od sto. Da nas, ka da se obe le `a va Me |u na rod ni dan Ro ma, ovaj po da tak je za sva ku po hva lu. Ko or di na tor ka ovog ogran ka Grad ske bi bli o te ke Qi qa na Ma {i re vi} sma tra da je to uspeh, jer kod nas u Sr bi ji sa mo pet od sto qu di po se }u je bi bli o te ke. Ka ko je re kla, ovo pred sta vqa me sto su sre ta za de cu i mla de ume sto obi ta va wa na uli ci.

- Sa de com se ra di na de~ jim pra vi ma, eman ci pa ci ji, us po sta vqa wu hi gi jen skih na vi ka, kul tu ri `i vqe wa. Iako ima mo od li~ nu sa rad wu sa osnov nom {ko lom, pri me ti li smo da su de ca na ja ko ni skom obra zov nom ni vou- ka za la je Ma {i re vi }e va,

„Stu dio M naj va `ni ja adre sa” Ci klus kon ce ra ta „Stu dio M - naj va `ni ja adre sa”, u or ga ni za ci ji Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, na sta vqa se da nas, na stu pi }e ben do vi „No va” i „The

Fo to: S. [u {we vi}

VRED NE RU KE OSNO VA CA I VE SLA ^A ^I STI LE

Be }a rac u pri rod nom iz da wu

Eko lo {koj ak ci ji „^i sti mo Be }ar {trand u pod ne”, ko ja je po ~e la ju ~e u 12 ~a so va, oda zva lo se oko 50 |a ka iz Osnov ne {ko le „Jo van Po po vi}” kao i gra |a ni i ve sla ~i iz ve sla~ kog

klu ba „Da nu bi jus”. Or ga ni za tor je bi la Me sna za jed ni ca „Li man”, a ciq je bi lo sa ku pqa we sme }a sa po zna tog no vo sad skog ku pa li {ta.

G. ^.

do da ju }i da je dnev ni bo ra vak pre ra stao u me sto gde de ca sva ko dnev no do la ze da ra de do ma }e za dat ke i do {ko lu ju se.

Ma li {a ni ov de mo gu i da se za ba ve. Re dov no se or ga ni zu ju ra di o ni ce po put „En gle ske ~a jan ke”, gde se na za ni mqiv na ~in u~i en gle ski je zik. Ta ko |e, sa go vor ni ca je na ve la i kre a tiv nu ra di o ni cu „Zdra vqe usta i zu ba” i us put u~i la o hi gi je ni. Bi bli o te ka or ga ni zu je i po se te ra znim in sti tu ci ja ma, pa su de ca svo je vre me no po se ti le De~ je ode qe we Grad ske bi bli o te ke, Srp sko na rod no po zo ri {te i Zbir ku stra ne umet no sti Mu ze ja gra da. U fe bru a ru su po ~e le pri pre me de ce za po la ga we pri jem nog is pi ta za upis u sred we {ko le. To kom le ta pla ni ra se rad na opi sme wa va wu.

A. Je ri ni}

Mo t er s hip Or c he s tra”. Kon c ert po ~i we u 21 ~as u „Stu di ju M”, Uli c a Ig w a t a Pa v la s a 3, a ulaz je slo bo dan.

G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak8.april2011.

c m y

10

ПРЕМИЈЕР ВОЈВОДИНЕ ДР БОЈАН ПАЈТИЋ У БЕЧЕЈУ

Будућа бања развојна шанса Бачке

Награђени Божидар Зорић, Милена Сењак и Мирко Човић

У АПАТИНУ ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ПАМЕТИ

Добре шансе у Новом Саду

АПАТИН: Три најбоља такмичара на Фестивалу памети у Апатину су Божидар Зорић, Милена Сењак из Средње грађевинске школе и Мирко Човић, ученик Средње техничке школе са Домом ученика. Ови ученици ће представљати Апатин на завршној манифестацији Фестивала памети у Новом Саду јуна ове године.

- Веома сам задовољан показаним знањем и умешношћу апатинских ученика, а да је то тако, сведочи и податак да их је чак 12 учествовало у финалном такмичењу и то пет од 11 ученика Гимназије, пет од 14 ученика Средње техничке школе и двоје од шест ученика Средње грађевин-

ске школе. С обзиром на ово што су ученици показали, верујем да сви они имају добре шансе у Новом Саду - рекао је организатор Фестивала памети Здравко Живковић. Основа за такмичење је мозгалица Дорис која је пре две године прогашена за најбољу слагалицу, медјутим у основу ученици су опробали у решавању изазова и својих интелектуалних вештина и визуеалну перцепцију. Учесници апатинског Фестивала памети задовољни су својим учешћем а они који су овога пута били мало мање сретне и спретне руке и памети кажу да ће се припремити за наредну годину. Ј. П.

„Нашла крпа закрпу”

КИКИНДА: У Народном музеју Кикинда од 12. до 16. априла биће организована дечја кројачка радионица под називом „Нашла крпа закрпу“. Циљ радионице је да деца науче да шију и пришивају дугмад, а намењена је ученицима нижих разреда основних школа. Радионице ће бити отворене од 10 до 15 сати, а сав потребан материјал обезбеђује музеј. А. Ђ.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15, 19.30), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13, 15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.45), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Crni labud” (16), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (14.20 16.30), „Svet okeana” (13.15, 17.30), „Bezgrani~no” (20.15), „Sakr pan~” (16.05), „Drugi `ivot” (18.10), „Hop” (14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.10, 22.10), „Moja nazovi `ena” (17.50, 20, 22.15), „Pol” (18.20, 20.20), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30) Ja dran: „Grin hornet„ (19), „Po{tena igra„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}„ „Lepotica Linejna„- drama (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” „Pipi duga ~arapa” - balet (18), Kamerna scena „Qubavna pri~a” - drama (20.30).

Po zo ri {te mla dih velika sala „Jare u mleku” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ja dran ka Ol {o vi}- Han xi ev, Ama dea La ko vi} i Bo ja na Ve le mir iz Novog Sada, Dra ga na [a ki} iz Apatina, Mir ja na Ra da ko vi} iz Be~eja, Ve sna Kre ji} iz Silba{a, Ani ta Mu tu lo vi} iz Ba~kog Gradi{ta, Zo ri ca Jan ko vi} iz Sremskih Karlovaca i Ju li ja Ni ko li} iz Derowa, DE^AKE: Bi qa na Raj ko vi}, Te o do ra Ko va ~e vi}, Alek san dra Sto ja no vi}, Zo ri ca Jan ko vi} i Ta ma ra Va si qe vi} iz Novog Sada, Mi la na Du ki} iz Stepanovi}eva, Ani ta Za ri} iz Kikinde, An drea Di mi} iz Futoga, Dra ga na Ili} iz Rumenke, Na ta {a Bo rov ~a nin iz Zrewanina, Na da Ma noj lo vi} iz Ka}a i Zdrav ka Su ji} iz Ne{tina.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milica Svetozara Mi~i} (1942) (urna) u 10.30 ~asova, Vukosava Milana Dimitrijevi} (1919) u 11.15, Andrija Jelene Sladek (1933) (ispra}aj) u 12, Qubica Stevana Zupkov (1935) u 12.45, Zlata @ivana Mareq (1934) u 13.30, Julijana Julijane Novak (1936) u 14.15, Milan Nikole Lali} (1925) u 15 i Milan Teodora Vidovi} (1935) u 15.45 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Branislav Rajka Rupar (1941) (urna) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Dragica Mileta ]ulibrk (1932) u 13, a na Dowem starom grobqu bi}e sahrawen Vasilije Stevana Rado{evi} (1935) u 15 sati.

БЕЧЕЈ: Председник Владе додао да је намера локалне саИмајући у виду техничке поАП Војводине др Бојан Пајтић моуправе да се геотермални из- тенцијале, о којима је говорио посетио је јуче градилиште хи- вор двојако користи. директор извођача радова Југодро-геотермалне бушотине у Бе- Размишљамо о томе да један слав Секулић, будући партнер чеју и у присуству директора из- део топлотне енергије користи- ће бити изузетно задовољан.

- Капацитет овог извора, чија вођача радова погона Хидросон- мо уместо гаса који је тренутно де НИС „Нафтна индустрија” енергент у даљинском грејању, а је дубина 1.050 метара, је 20 Југослава Секулића и пред- други да буде основ за изградњу литара у секунди и вода ће имаставника локалне самоуправе, изразио задовољство динамиком радова.

- Жеља нам је да, попут Аустрије или Мађарске, и у Војводини топлотна енергија из геотермалних извора буде далеко искоришћенија. У том циљу смо путем Фонда за капитална улагања Војводине уложили 44 милиона динара за изградњу ове геотермалне бушотине, која ће бити завршена до краја овог месеца и тада ће се створити технички предуслови за изградњу бање у Бечеју. Имајући у виду да ће бања у Бечеју бити комерцијалног карактера, очекујемо да развије нову врсту бизниса на нашим просторима, где ће се отворити стотину нових радних места директно у бањи Др Бојан Пајтић јуче у посети градилишту у Бечеју и далеко више оних који ће путем кооперантских односа бање. Како ће бушотина брзо би- ти температуру око 70 степени сарађивати у производњи хране, ти завршена, предстоје нам ак- Целзијусових. Комплетан бањтрговини, саобраћају… Нарав- тивности око избора стратешког ски комплекс може мирно да се но, очекујемо да се по завршет- партнера, који би требало да до- ослони на овај геотермални изку изградње бушотине распише несе новац и знање. Јер, наша је вор. Поређења ради, последњу тендер за избор стратешког обавеза да обезбедимо земљи- геотермалну бушотину смо рапартнера, а онда ћемо разми- ште, урбанистички план, геотер- дили у Ваљеву, где је капацитет шљати о туристима из земље и мални извор и приступ инфра- извора 5 литара у секунди, а иностранства. Речју, бања у Бе- структури, док је све остало оба- температура воде око 35 степечеју би требало да буде велика веза партнера. За сада су интере- ни Целзијусових. Предност поразвојна шанса овог дела Бачке соваје показале две фирме, из тенцијала бечејског извора је Аустрије и Мађарске, а на нама одмах видљив - направио је па- рекао је др Бојан Пајтић. Заменик председника општи- је да одаберемо најбољу понуду ралелу Секулић. не Бечеј Будислав Медурић је - јасан је Будислав Медурић. В. Јанков

TElEfOnI

ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ ПОМАЖЕ МЛАДИМА

Стипендије за 204 студента ПЕЋИНЦИ: На територији општине Пећинци ове године 204 студента су добили стипендије. Студенти су имали право да конкуришу за стипендије по три конкурса и то студенти са просеком оцена изнад 8,50, са просеком испод 8,50 и по конкурсу за апсолвенте. По речима председника комисије за доделу стипендија Горана Кнежевића, по конкурсу студената са просеком изнад 8,50 додељено је 30 стипендија одлуком комисије. Седам стипендија додељено је посебним закључком председника општине Синише Вукова, јер су у питању студенти који нису успели да се пласирају у првих тридесет, за колико је конкурс расписан, али испуњавају услове конкурса. Ових 37 студената биће стипендирани са по 6.000 динара месечно током десет месеци. По конкурсу студената чији је просек оцена испод 8,50 додељено је 132 стипендије. Ови студенти биће стипендирани од стране општине такође десет месеци са по три хиљаде динара месечно, док је по конкурсу за апсолвенте комисија позитивно одлучила за 25 апсолвената. Њихове стипендије ће бити по 4.000 динара месечно током девет месеци. Посебним закључком председника општине Вукова, стипендију је добило још десет студената, који нису успели да испуне услове конкурса. У овом случају реч је о студентима који имају сложену социјалну и породичну ситуацију, а они ће од општине добијати по 3.000 месечно у периоду од десет месеци. Ј. А.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak8.april2011.

11

Фото: М. Митровић

ТОМИСЛАВ СТАНТИЋ ЈУЧЕ ПОСЕТИО НОВИ КНЕЖЕВАЦ

Зелена линија за проблеме и сугестије грађана

Представљање књиге „Сребрни мост“ у кањишкој библиотеци

ПРОМОЦИЈА ЈЕДИНСТВЕНОГ ИЗДАЊА У КАЊИЖИ И СЕНТИ

Двојезични „Сребрни мост”

КАЊИЖА: Двојезична књига на српском и мађарском језику „Сребрни мост“, између чијих корица је објављен избор љубавне поезије мађарских песника 20. века, у избору и преводу Илеша Фехера из Сенте, прву промоцију имала је у Библиотеци „Јожеф Атила“ у Кањижи, у организацији Библиотеке и Удружења „Фењ“. Ово јединствено издање угледало је светлост дана у издању новосадског недељника на

мађарском „Чалади кер“ (Породични круг) и у њој се на два језика нашло 77 песама 66 песника. На кањишкој промоцији уз учешће преводиоца Фехера стихове су казивале Анико Новак и Ивана Илијин. Промоција књиге прексиноћ је уприличена и у Дому стваралаштва у Сенти, а у плану је њено представљање у Бечеју, Ади, Чоки, Новом Кнежевцу и другим местима. М. Мр.

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војвоине др Томислав Стантић са сарадницима боравио је јуче Новом Кнежевцу, где је у друштву председника општине Драгана Бабића, начелника Општинске управе Зорана Гајина и других општинских челника присуствовао отварању Кол-центра, зелене линије, којом се омогућава боља комуникација грађана са општинским институцијама. Како је истакнуто, успостављањем зелене линије омогућено је грађанима да телефонским позивом или слањем СМС поруке на једном броју, могу добити све одговоре у вези решавања својих проблема у области комуналних послова, али и дати сугестије и предлоге којим могу допринети креирању успешнијег рада и развоја општине. Нови Кнежевац је пета војвођанска општина у којој је почео са радом Кол-центар, а Стантић се нада да ће у свих 27 војвођанских општина које су прошле на пројекту посао на њиховом оспо-

собљавању бити завршен у наредних два-три месеца.

- Ствара се могућност да грађани једноставније могу пријавити све што им се не свиђа у њиховој околини, пре свега проблеми комуналне природе, али и

једна од најагилнијих на конкурсима Секретаријата на чијем је челу, јер је претходне три година повукла око осам милиона динара за пројекте подизања административних капацитета, где спада и отварање Кол-центра, фи-

Покрајински секретар др Томислав Стантић у Новом Кнежевцу Фото: М. Митровић

да својим предлозима утичу на креирање будућег развоја и рада општинских институција - нагласио је Стантић. Он је додао да је Општина Нови Кнежевац

нансирана је израда стратешког документа развоја опшине, у овој години се реализује пројекат заједничког рада локалне самоуправе са предузетницима па

је уприличен Сајам предузетништва, а такође се остварује и пројекат међуопштинске сарадње са Кикиндом не подизању енергетске ефикасности. Томе треба додати и три пројекта у оквиру прекограничне сарадње са Мађарском, у оквиру ИПА програма, у области културе и туризма. Начелник Општинске управе Зоран Гајин наглашава да се отварање Кол-центра надовезује на напоре да се што више грађани укључе у креирање рада и развоја општине, повезан је и са линковима за комуникацију на веб-сајту, па ће се на тај начин успоставити још непосреднина контрола рада општинске администрације и јавних установа. Члан Општинског већа Катарина Николин напомиње да су укључени ЈП Дирекција за изградњу града, ЈКП „7.октобар“ заједно са Општинском управом и инспекцијом, тако да грађани могу да се јављају са својим проблемима и сугестијама, а за сва питања која буду поставили одговоре могу очеквати у року од 48 сати. М. Митровић

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН РОМА

Све више академаца и бизнисмена

СТАРА ПАЗОВА: Четрдесет година од Првог светског конгреса Рома, Светски дан Рома 8. април и годишњица рада Канцеларије за инклузију Рома обележени су јуче у Старој Пазови скупом на којем су не само сумирани резултати еманципације и укључивања представника ромске заједнице у институције друштва него се посебно разговарало о положају и проблемима ромске жене. Директор канцеларије за инклузију Рома Војводине Душко Јовановић је обраћајући се присутним Ро-

језику, и ту је Србија прва у Европи, а основано је преко 50 фирми и предузећа по конкурсу за самозапошљавање Рома у последње три године рекао је Душко Јовановић, нагласивши да пуну подршку овим активностима дају Влада Војводине и председник Бојан Пајтић. Председник општине Стара Пазова Горан Јовић је, честитајући Ромима њихов дан, нагласио да ће општина подржати рад канцеларије за инклузију Рома и даље, у жељи да се добар тренд укључивања Рома не са-

На факултетима и вишим школама у Новом Саду за последње четири године уписано је преко 250 студената, рома што је више него у целој Србији и Европи (Душко Јовановић) мима, али и представницима локалне самоуправе, образовања, здравства, медија и других институција ове општине подсетио да је Први светски конгрес Рома одржан 1971.у Лондону, а први председник светске ромске заједнице био управо Слободан Берберски Лала, Ром из Зрењанина, што значи да је Војводина увек имала значајне потенцијале у ромској заједници, а предњачи у активностима на остваривању права и еманципации Рома и данас, не само у Србији него и Европи.

- На факултетима и вишим школама у Новом Саду за последње четири године уписано је преко 250 студената, што је више него у целој Србији и Европи, покренут је програм за образовање васпитача на ромском

мо у институције већ у све друштвене токове настави. На скупу у Старој Пазови поводом светског дана Рома чуло се да се Канцеларија у Старој Пазови укључила неколико значајних пројеката у оквиру којих су основне школе добиле ромске педагошке асистенте за помоћ ученицима, поднет захтев за отварање одељења Високе пословне школе у Старој Пазови, општини поднет Акциони план образоивања Рома до 2015. године, покренут пројекат економског оснаживања Рома и питање статуса припадника ове заједнице у Декади Рома, а са Домом здравља Канцеларија је покренула пројекат полног и репродуктивног здравља Рома. А. Мали

СУСРЕТ СЛОВАЧКИХ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА

Словачки позоришни ловор СТАРА ПАЗОВА: У Старој Пазови и април и мај ће бити у знаку позоришних смотри Војводине. И док се традиционално Сусрет АПДВ одржава у овом делу Срема у мају, од осмог до седамнаестог априла ће Стара Пазова бити домаћин традиционалног сусрета словачких аматерских позоришних друштава Војводине, а 42. манифестација носи назив „Позоришни ловор” и има осам представа у такмичарској конкуренцији. Отварању 42. сусрета словачких аматерских позоришних друштава претходиће у 19 часова данас отварање изложбе слика старопазовчанке Мире Бртке, а први ће пред публику и жири у 20 часова изаћи аматери из Кисача са Руцантеовом „Комедијом љубави” у режији Ане Ковар. У суботу у 18 часова наступа Аматерско позориште из Пивница са представом „Кос мо? И јесмо ли уопште?” у режији Јана Кмећка, док ће у недељу у 20.30 аматери

Културеног центра „Шафарик” из Новог Сада извести представу „Сачмаром на мужа” у режији Самуела Медвеђа. У понедељак ће ван конкуренције наступити старопазовачки гимназијалци са представом „Дечак у пругастој пиџами” док се такмичарски програм наставља у уторак, 12.априла у 20 часова, представом позоришта ВХВ из Бачког Петровца „Тип-топ биотопе” у режији Љубослава Мајере. У четвртак 14. априла наступиће старопазовачко позориште ВХВ са представом „Крчма на главном друму” у режији Мирослава Бенке, а позориште ВХВ из Ковачице долази у Стару Пазову у петак 15. априла са представом „Петдечака.си” у режији Данке Хријек. „Женски закон” у режији Михала Чилијака почиње у 20.30. Смотра ће бити затворена у недељу 18. априла доделом награда и наступом Михаеле Вискупичове. А. Мали

СДПС ПРЕДЛАЖЕ ТРАНСФОРМАЦИЈУ ГИК-а „БАНАТ”

Из приватних руку у јавно предузеће ЗРЕЊАНИН: Грађевинско – индустријски комбинат „Банат” из Зрењанина требало би одузети садашњем већинском власнику, босанској фирми „Интерградња”, и трансформисати у јавно предузеће, став је Градског одбора Социјалдемократске партије Србије. Указују-

одбора ГО СДПС Мита Лисица је поручио да би под хитно требало открити одговорне за катастрофално стање у овом предузећу.

-Након приватизације ГИК „Банат” је, несавесним пословањем, доведен у опасност да изгуби чак и своје сопствене објекте, због хипо-

Неизвесна судбина радника ГИК „Банат“

ћи на то да држава и даље не спречава пропадање некадашњег гиганта који је, до пре само неколико година изводио радове на најрепрезентативнијим објектима у земљи и широм света, председник Извршног

тека које је успоставио већински власник. „Интерградња” је годинама злоупотребљавала позицију већинског акционара како би довела ГИК у дужничко ропство, а као обезбеђење за своје дугове успоста-

вили је хипотеку на објектима. Закон о привредним друштвима каже да акционар „Интерградња” није могао да простом већином донесе одлуке у којима има сукоб интереса, већ су о њима морали гласати остали акционари. Због чега је онда Акцијски фонд, као власник 14,16 одсто акција ГИК-а, дозволио да се одлуке о оптерећењу његове имовине у корист „Интерградње” донесу на незаконит начин – упитао је на конференцији за новинаре Мита Лисица. СДПС, рекао је он, сматра да је држава дужна да исправи грешке и отклони штету коју је Акцијски фонд причинио ГИК-у „Банат”. Додао је да би најправичније и економски најцелисходније решење било да град Зрењанин код надлежних државних органа иницира поступке за утврђивање одговорности већинског власника ГИК-а и Акцијског фонда.

- Такође, требало би да затражи забрану извршења хипотека успостављених на незаконит начин. А, након успостављања законитог стања у ГИК-у „Банат” требало би га трансформисати у градско грађевинско предузеће – закључио је Лисица. Ж. Балабан

АНА ТОМАНОВА-МАКАНОВА У ЛАЛИЋУ

Почела обнова Дома културе

ЛАЛИЋ: Потпредседница Владе Војводине Ана Томанова-Маканова посетила је данас Лалић, где је озваничила почетак реконструкције Дома културе у овом месту. Влада Војводине обезбедила је два милиона динара за адаптацију једне од најстаријих културних установа на територији оџачке општине у Лалићу, која датира из 1843. године. Прва намена коју је зграда имала јесте да образује ђаке. Након изградње нове образовне установе, зграда Народне школе у Лалићу прерасла је у Дом културе.

- Реч је о објекту који значајно доприноси очувању националног, културног и језичког идентитета, како Словака тако и Срба који живе у овом месту, те је важно да овдашње становништво добије адекватан и услован простор за развој аматеризма - рекла је Томанова-Маканова. Радови би требало да буду завршени за два до три месеца. За даљу

адаптацију, која ће обухватити између осталог санацију крова на овој згради, средства ће обезбедити Фонд за капитална улагања.

не, захваљујући ангажовању Удружења жена „Мајчино срце”. Двориште етно куће има посебан значај, јер приказује неколико целина он-

Овом приликом председница Владе Војводине је у друштву својих домаћина, заједно са председником Савета МЗ Лалић Николом Кривокућом обишла и Етно кућу у Лалићу, која је отворена 2007. годи-

дашњег живота, као што су справљање одеће од кудеље до готовог производа, добијање вина и ракије, као и предмете се којима се обрађивала војвођанска равница (кола, плугови, рала).

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ И ПРЕДУЗЕТНИКА

Обновиће кућу породице Весовић БЕЧЕЈ: Захваљујући заједничкој хуманитарној акцији локалне самоуправе и Општег удружења предузетника (ОУП) Бечеј, оштећења на кући Хасибе Весовић (50) и њеног сина Милена (21) у бачкоградиштанској Улици Вука Караџића 54, која је 22. јануара ове године страдала у пожару, требала би у догледно време да буду санирана.

- Почетком марта Милен Весовић обратио се локаланој самоуправи с молбом да му помогнемо око санирања штете настале у пожару. С обзиром на то да је добар студент, наш стипендиста и да је особа с инвалидитетом везана за инвалидска колица, ангажовали смо надлежну општинску инспекцијску службу да утврди шта је најнеопходније обезбедити за санирање штете. Речено нам је да је то материјал у вредности 140.000 динара. Из општинског буџета смо пребацили новац Центру за социјални рад, који ће их проследити породици Весовић за куповину потребног материјала. То је прва фаза помоћи, а у другој радној фази биће ангажовано Опште удружење предузетника - рекао је председник општине Бечеј Петер Кнези. Председник ОУП Бечеј Горан Релић и секретар истог Удружења Игор Прошић потврдили су да је одређени број предузетника прихватио да обави радове, а има и оних који су понудили додатна средства и грађевински материјал.

- Потребно је сада брзо одрадити конкретан посао и не зауставити се само на овом случају. Наша је жеља да оформимо Хуманитарни фонд, како би у оваквим и сличним случајевима могли правовремено да реагујемо. Имамо подршку чланова Удружења, а локална самоуправа нам је обећала логистичку подршку, понекад и средства, па нам преостаје да све то заједнички и реализујемо - каже Прошић. В. Ј.

12

vOJvOdinA

petak8.april2011.

dnevnik

У БУ ЏЕТ ГРА ДА 20 МИ ЛИ О НА ОД СА О БРА ЋАЈ НИХ КА ЗНИ

Су бо ти ца под ви део над зо ром

СУ БО ТИ ЦА: Градско веће у Суботици усвојило је финансијски план Савета за безбедност саобраћаја у граду. Предвиђено је да се у буџет града уплати 20 милиона динара од наплаћених новчаних казни за саобраћајне прекршаје. Новац ће бити искоришћен за куповину скутера, увођење видео надзора на раскрсницама и појединим јавним површинама, као и других активно сти у вези унапређења безбедно сти саобраћаја на путевима.

- Предвиђено је да се купе три скутера за саобраћајну полицију у Суботици, набавка и уградња камера за снимање регистарских таблица и мерење брзине,

као и камера за видео надзор над поједним јавним површинама. Водимо увелико преговоре са „Телекомом“ и највероватније ћемо њих ангажовати за по стављање камера у граду. Они имају пројекат под називом „Сигуран град“, где се граду нуди могућност да изнајми камере. Планирано је да се камере по ставе на 14 раскрсница у граду и у околини неких јавних површина које су по следњих година на мети не саве сних грађана.Хулигани нано се граду штете које се изно се неколико милиона динара, крађом саобраћајних знакова, сливника, уништавањем јавних објеката. На овај начин штете би

ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА

Храброст и хуманост на делу

Средњошколци дали крв

АПАТИН: Поводом Светског дана здравља, пунолетни ученици средњих школа из Апатина су се укључили у акцију давања крви, коју је организовао Завод за трансфузију крви Сомбор. За акцију се пријавио 31 пунолетан ученик, највише из Гимназије, од којих је од 16 узета драгоцена течност док је 15 одбијено из здраствених разлога. Према речима др Селене Грковић, ученици који нису могли да дају крв, нису имали озбиљније здраствене проблеме, углавном је била реч о ниском крвном пристиску, прехлади, умору. Директор Гимназије „Никола Тесла“ Костадин Мићовић истиче да је ова прво акција давања крви која се организовала у једној средњој школи у граду.

- Пре акције медицинско особље Завода за трансфузију крви из Сомбора је ученицима одржало предавање на тему значај крви за опште здравље организма као и о потреби солидарисања са болеснима којима крв спашава живот - рекао је Мићовић, поздрављајући овакве акције које ће се надаље неговати у школи. Такође, поводом Светског дана здравља, у центру града активисти Канцеларије за младе организовали су изложбу здраве хране на којој су припремили производе из апатинских биобутика за дегустацију, док је Црвени крст у сарадњи са Домом здравља грађанима бесплатно мерио пристисак и шећер у крви. Више стотина Апатинаца је искористило ову прилику да провери здравље. Ј. П.

Бечејци дали крв у сали за вежбање

Добровољни даваоци у Градском позоришту БЕЧЕЈ: Мобилна екипа Покрајинског завода за трансфузију крви Војводине боравила је ових дана трећи пут ове године у бечеју. Крв су дали у сали за вежбање Градског позоришта.

- Укупно 202 суграђана одазвало се позиву за добровољно давање крви, али после лекарског прегледа само 176, од којих се 14 први пут нашло у улози добровољног даваоца, могло је и да да крв. Задовољни смо и

очекујемо да наредне акције буду још масовније - рекао је један од активиста приликом акција давања крви у Бечеју Невен Андрић. Подсећања ради, у првој овогодишњој акцији током јануара 153 Бечејца је дало крв, а у наредној фебруарској 155 житеља града крај Тисе одазвало се позиву. Изгледа да је пролећно време допринело да се интересовање за хуманитарну акцију видно повећа. В. Ј.

Је зе ро на Тре се ти шту у ту ри стич кој по ну ди гра да

биле смањене. Да би увели видео надзор требало би платимо милионе и милионе, а уколико буде мо из најм љи ва ли ка ме ре знатно ћемо уштедети, а и град ће бити сигурнији - објашњава градоначелник Суботице Са ша Ву чи нић. Градско веће је усвојило одлуку да се предложи Влади Србије да језеро на Тресетишту, које се налази у власништву фирме која је у стечају „Палић“, право коришћења пренесе на град. Околина и језеро се про стиру на површини од 30 хектара, а 2001.године бављена је санација Тресетишта тако да може да се уврсти и у уристичку понуду града. На

предметним некретнинама право има предузеће „Палић“ чији повереник стачајног управника се слаже са прено сом права коришћења на град. Град жели да добије право коришћења над језером Тресетиште, у укупној површини од око 15 хектара и такав захтев упутиће Влади Републике Србије, одлучено је на данашњој седници Градског већа. Ова површина је у државном власништву, а право коришћења има ДП „Палић“. Како је ова фирма у стечају, тражиће се пренос права коришћења без накнаде, како би Град преузео бригу о одржавању овог спортско-туристичког излетишта. А. А.

СОМБОРСКА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОВРАТАК СПОМЕНИКА КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ

Коњ постоји, само краљ недостаје

СОМБОР: Као да је све у најбољем реду ка- ход остварен претапањем бронзаног краља и да је у питању економија, образовање, здравство, следујућег му ата, пребачен је на рачун локалног култура и остала „друштвена надградња“ сом- ФК „Раднички“. борска чаршија се последњих дана, уочи скорог, Захтеви за повратак споменика Александра каквог другог ако не свечаног, завршетка радова Ујединитеља уследили су са првим годинама вина централној пешачкој зони односно Улици шестраначја, а иза ове идеје су „залегале“ како Краља Петра, поново бави иницијативом за повратак споменика посвећеног у Марсеју мучки убијеног краља Александра Карађорђевића-Ујединитеља. Овај споменик, који је красио управо сомборску Главну улицу, имао је колико кратку, толико и бурну и мистериозну судбину. Бронзани спомен на краља Александра Првог Карађорђевића, наручили су грађани Сомбора код већ тада проминентног скулптора Антуна Аугустинчића, а постављен је на улицу која је носила име монарховог оца, у сам освит Другог светског рата, 1940. године. Споменик епских пропорција, који представља Краља Ујединитеља свих јужних Словена на коњу и са сабљом Стара фотографија споменика у Сомбору упереном ка небу, опрала је свега једна пролећна странке и удружења грађана тако и појединци киша, пошто је уклоњен непосредно по уласку десне, монархистичке провинијенције, у чему су мађарских фашиста у Сомбор следеће, 1941. го- предњачили Српски покрет обнове, Равногорски дине. Окупатор га је преместио у двориште покрет, покрет „Краљевина Србија“.... На учеГрадског музеја, у коме је, због неспремности ко- стале захтеве јесенас је одговорила и надлежна мунистичког режима да га врати на старо место градска Комисија за споменичка обележја, која је након ослобођења, провео следеће три деценије. након разматрања ових предлога донела закљуОдлуком варошких власти, овај споменик је чак да споменик не може бити враћен на „ориги1973. године упућен у ливницу у Тополи, а при- налну позицију“, али је оставила могућност да

СЕРИЈАЛ ХУМАНИТАРНИХ ДЕШАВАЊА

Бечеј за Слађино ново срце БЕЧЕЈ: Тешка су времена и није лако данас бити човек, али вреди покушати. Знамо да нашом активношћу нећемо обезбедити преко потребан новац за трансплатацију срца младе жене Слађане Бенке из Чуруга, мајке две мале девојчице Невене (4 године) и Бојане (шест месеци), али можда ће то бити покретач за нове акције у којима ће се укључити неки нови људи добре воље с могућношћу да дају већи допринос, овим речима обратио се у име групе ентузијаста и организатора серијала хуманитарних априлских дешавања по имену „Бечеј за Слађу“ на прес конференцији у Градској кући Маријан Побрић. Слађа Бенке је до пре пола године била здрава жена, а после другог порођаја установљено је да је оболела од тешког облика кардиомиопатије и увећања срца. Једини начин да се излечи је трансплатација срца, која кошта око 100.000 евра! Њена породица није у могућности да обезбеди толику суму новца, али то не значи да Слађа губи наду, пошто верује у хуманост и добру вољу људи. Отворила је у НЛБ банци жиро рачун број: 3100410100424065-14 и очекује да ху-

маношћу познатих и непознатих, ипак, успе да се излечи и посвети одгајању својих девојчица.

- Пружићемо логистичку подршку предстојећем хуманитарном концерту 16. априла. Локација концерта, спортска дворана ОСЦ Младост, бина и осветљење су наша брига. Уједно позивамо суграђане да се одазову хуманитарној акцији, јер ће имати прилику за добру забаву и куповином карте потврде своју хуманост на делу - додао је председник општине Бечеј Петер Кнези у име локалне самоуправе. Неће се Бечеј укључити у помоћ Слађи само хуманитарним концертом за који ће улазнице бити 250 динара. Током априла биће читав серијал хуманитарних дешавања. Позоришни клуб ће већ у суботу, 9. априла, организовати журку с пет сигурних извођача, а сав приход од улазница по цени од 150 динара уплатиће се у хуманитарни фонд за Слађу. На истом месту 23. и 29. априла биће организоване хуманитарне свирке с улазницом од по 100 динара. Ето прилике младима Бечејцима и њиховим гостима да споје забаву и хуманост. В. Јанков

Смотра роботике

ЗРЕЊАНИН: Друга смотра роботике и интерфејс технологије „Робо-инт инвент 2011”, у организацији Регионалног друштва за техничко и информатичко образовање, биће одржана данас, од 10 до 14 часова, у холу Културног центра Зрењанина. На манифестацији ће бити представљени радови ученика основних и средњих школа, и студената. Смотру ће отворити начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић, декан зрењанинског Техничког факултета Милан Павловић и начелник Школске управе Станиша Бањанин. Ж. Б.

до тога дође на неком другом месту, на шта су иницијатори узвратили „резервном варијантом“ по којој би једна од локација повратка бронзаног краља Александра могао бити Трг Цара Уроша, у делу недавно реконструисаног импресивног пешачког прилаза здању Скупштине Града. Предлагачи ове иницијативе истичу да повратак бронзаног споменика не би грађане Сомбора (тачније градски буџет) ништа коштао, пошто би његова обнова била финансирана из донација и прилога. Што се уметничко-техничке стране целог проблема тиче, иницијатори „повратка краља“ наглашавају да у Аугустинчићевом музеју у загорском селу Клањец и данас постоји калуп, али и одливак коња на коме је у Сомбору седео бронзани краљ, па би се морао ангажовати вајар „само“ на изради реплике првог и последњег правог монарха здружених јужних Словена. Занимљиво је да је Аугустинчић истог бронзаног коња користио и за израду монумента „Девојка мира“ постављеном испред зграде УН на њујоршком Ист Риверу, али и за споменик пољском маршалу и државнику Јозефу Пилсудском у Катовицама. О евентуалној спремности на сарадњу са српским монархистичким покретима зарад реконструкције спомен обележја првом и практично једином југословенском краљу Музеј Антуна Аугустинчића, уколико је и питан, није се изјашњавао. М. Миљеновић

Вода поскупела само за домаћинства СУБОТИЦА: У Суботици је поскупела вода за око шест одсто. Нова цена воде важи само за домаћинства и односи се на повећање цена чисте воде, одвођења и пречишћавања отпадних вода само за категорију домаћинства за 5,8 одсто, док ће цене за остале категорије корисника остати непромењене, и то на нивоу цена из 2009. године. Поред предложене корекције цена за домаћинства, за све категорије корисника је утврђена накнада за погонску спремност система на месечном нивоу у износу од 80 динара. Цене без ПДВ-а сада за кориснике у индивидуалном и колективном становању за чисту воду су 38,13 динара по метру кубном, одвођење отпадних вода је 15,66 динара по метру кубном, а пречишћавање отпадних вода 15,66 динара. Цене за кориснике услуга у пословном простору и категорији занатства остају непромењене. Градско веће је упутило предлог Управном одбору ЈКП „Водовод и канализација”, да се 2.100 породица корисника социјалне помо-

ћи ослободи плаћања накнаде за погонску спремност система. Према уговору који је потписао град, Водовод и представници Европске банке за развој до 2012. године за све потрошаче цена воде је требало да буде иста. Пошто се то није могло испоштовати град је упутио допис банци да се цена воде изједначи до краја 2015. године и износила би 112 динара по метру кубном без пореза на додату вредност. А. А.

LOV

dneVnik

petak8.april2011.

13

PO SVOJ PRI LI CI, NA STA VQE NA LO [A TRA DI CI JA KA DA SU VOJ VO \AN SKE WI VE U PI TA WU

Po no vo tro va we di vqa ~i u kul skom lo vi {tu?

U prethodnih nekoliko dana u kulskom lovi{tu je zabele`en pomor divqa~i pri ~emu su lovci iz Lipara prona{li desetak uginulih jedinki srne}e divqa~i i isto toliko ze~eva. Veterinarska inspekcija je obavila uvi|aj i utvrdila da se definitivno radi o trovawu `ivotiwa. Iako detaqna analiza jo{ uvek nije zavr{ena, na osnovu prvih pregleda uginulih `ivotiwa koji je obavqen na licu mesta, pretpostavqa se da se radi o antikoagulativnom sredstvu, {to osnovano navodi da je u pitawu otrov za glodare. Uzorci uginule divqa~i predati su na ispitivawe, tako da }e po dobijawu laboratorijskih analiza veterinarska inspekcija mo}i da proceni odgovornost i eventualno pokrene zakonske mere.

Jed na od ugi nu lih je din ki

Inspekcija Ministartva poqoprivrede je na osnovu prijave Lova~kog udru`ewa „Jarebica“ iz Ku-

Cr ni niz tro va wa 2008. godina - kraj Novog Sada otrovano 38 srna i srnda}a i 49 ze~eva.

2009. godina - u be~ejskom lovi{tu otrovano 22 grla srne}e divqa~i.

2010. godina - kraj Savinog Sela otrovano 12 grla srne}e divqa~i.

2011. godina - nezvani~no, kraj Lipara otrovano 10 srna i ze~eva

Tre ti ra no se me na par ce la ma

le o pojavi uginule divqa~i na delu KO Kula, obavilo kontrolu na proizvodnim parcelama pod merkantilnom ozimom p{enicom i utvrdila je da se radi o parcelama koje koristi AD „\uro Strugar” Kula. Slu~aj je prijavqen i kulskoj policiji, koja je izvr{ila uvi|aj i sprovodi daqu istragu, a u Ministarstvu poqoprivrede ka`u da }e „zbog neadekvatne primene sredstva za za{titu biqa, nakon dobijenog izve{taja laboratorije o prisustvu pesticida na na|enom zrnevqu na parcelama, biti podneta prijava za privredni prestup“.

BRA^ NI PAR IZ RU MEN KE U@I VA DA LO VI NA CR NOM KON TI NEN TU

Le po ta bri {e afri~ ki strah Retki su mu`evi – lovodu{evqena tamo{wim ci koji nemaju makar milovovima i do`ivqajima nimalnu „opoziciju“ od u kojima je u~estvovala. svoje lep{e polovine kaQudski priznaje strah da je lov u pitawu. Sad, da koji je osetila u pojedili se radi o ~estim odsunim slu~ajevima, ali se stvovawima od ku}e, novapsolutno sla`e sa svocu koji se izdvaja za nimajim mu`em da je lov na lo jeftin sport, dr`awu Crnom kontinentu neoru`ja u ku}i, ponekom nadma{na, opijaju}a ostanku do sitnih sati s pri~a za sebe – fantadru{tvom... Poznati losti~no iskustvo koje lovac @i va Som bo rac iz Ruvac po`eli ponovo da menke ne samo da ovakvih do`ivi. problema nema, ve} mu je – Jedne no}i ~ula se supruga Bi qa na „saborac“ zaglu{uju}a buka pored u lova~kim avanturama kampa u kojem smo bili, a {irom sveta! sutradan smo ~uli da se @ivi se pre osam godijedna slonice uzbunila na u lovu pridru`ila i zbog toga {to je neko, vesupruga. Vrlo brzo se isrovatno, pucao na weno postavilo da ima o{tro slon~e, pa je lomila i oko i mirnu ruku i konru{ila sve pred sobom – centraciju. Supru`nici pri~a Biqana. – Sre}a su, love}i po Srbiji i zepa nismo bili svesni u mqama regiona, stekli kojoj opasnosti smo se brojne trofeje, a onda su na{li. Drugom prilisupru`nici otkrili kom, pak, usred no}i oseAfriku - surovi svet i tila sam podrhtavawe lepotu prirode. tla i rekla sam `ivi da – Afrika je pravi do- Su pru `ni ci u svo joj lo va~ koj so bi Foto: J. Pap su u blizini sigurno ne`ivqaj – veli @iva. – Take `ivotiwe. On mi je ko|e, lov tamo uop{te nije skup se uvek ide vozilom, a de{ava se odgovorio da on ni{ta nije ~uo, kao {to mnogi misle, skup je da i posle sat i po vo`we ne vi- a da ja umi{qam jer se pla{im. put. Za lov na kudua, koji je sim- di{ divqa~. Kada lovina uo~i, Kada smo se u zoru probudili, bol Afrike, pla}a se 600 evra, ga|a se mahom s velikih udaqe- omawe krdo slonova bilo je na 250 evra ko{ta odstrel jedne nosti, oko 300 i vi{e metara, svega dvadesetak metara od nabradavi~aste sviwe, a povratna jer zbog niskog, oskudnog rasti- {ih {atora, ali prizor je zaista bio predivan – kroz smeh pri~a Biqana.

Ovi do`ivqaji su se zbili u pustiwi Damara, surovom, ali prelepom krajoliku prepunom uzbu|ewa, idealnom za prave lova~ke sladokusce. Uzbudqiva je sama pomisao da ste 400 kilometara od prvog naseqa. Struje nema, tj. ima je u akumulatoru, dok no}u majmuni ska~u po krovu kampa.

Kad afri~ko jutro svane i krene se u lov, nema straha ve} je sve podre|eno u`ivawu. Na Biqaninom ni{anu su se na{li crni i plavi gnu, stembok, bortog, oriks, noj, bradavi~avo sviw~e i sprimbok. Ovaj posled wi po se du je ne ve ro va tan prirodni fenomen: u trenutku na kon od stre la, be le dla ke du` le|a se podignu ~ine}i neverovatnu „lepezu“ uz sladu@i va i Bi qa na kraj afri~ kog tro fe ja wav miris nalik vanilinom, a avionska karta do Namibije ko- wa, ~esto nije mogu}e pri}i sve to traje maksimalno pet {ta oko 1.300 evra. Zbog bezbed- bli`e. minuta i retko se vidi u`ivo. nosti i ~iwenice da su u pitaA qubav prema afri~koj di- Biqana je ovaj fenomen u`ivo wu velika prostranstva, u lov vqini deli i Biqana, koja je posmatrala....

D. Kne `i}

Kako saznajemo od lovaca iz Lipara, {teta naneta trovawem divqa~i iznosi najmawe milion dinara, a na koji na~in }e ona biti nadokna|ena za sada niko ne mo`e da ka`e. Prema nezvani~nim informacijama, kulsko lova~ko dru{tvo je postiglo dogovor sa predstavnicima AD „\uro Strugar“ o vansudskom poravnawu preko isporuke hrane za kulsko lovi{te.

Ovakvu informaciju nismo mogli da potvrdimo ni u kulskom preduze}u ni kod lovaca koji su odlu~ili da sa~ekaju zvani~ne izve{taje nadle`nih organa.

Pro{le godine po istom scenariju u ataru Savinog Sela uginulo je dvadesetak `ivotiwa koje su pojele otrov za glodare na parcelama vrbaskog „Karneksa„ i taj slu~aj je zavr{en dogovorom vrbaskih lovaca sa pomenutom firmom. Prema gore navedenim, nezvani~nim informacijama, sasvim je mogu}we da je ponovo na pomolu dogovor, {to je u celoj stvari pozitivno, ali neshvatqivo je da se iz godine u godinu nekim ratarima ponavqaju iste gre{ke, te da divqa~ biva otrovana zbog nepravilnog trovawa glodara. Kako se to ne bi ponavqalo,

podse}amo se re~i stru~waka - biv{e profesorice fitofarmacije na novosadskom Poqoprivrednom fakultetu, dr Rad mi le [o vqan ski, o tome kako se pravilno truju glodari.

Dan pre tretirawa rodenticidima izlazi se na poqe i sve otvorene rupe glodara se registruju, a zatim se vaqkom ili lopatom zatrpaju. Sutra ujutru se dolazi s mamcima (tretiranim semenom), te se obele`e otvorene rupe, i u wih se pola`u mamci jer samo su one aktivne, tj. samo u wima ima glodara. U pola ~a{e od dva decilitra sipa se mamac, pola`e se u aktivnu rupu, a potom se obi~nim pokretom noge toksi~no seme zatrpava zemqom. Kada se usvoji ova jednostavna tehnika, jasno je da ceo tretman ne iziskuje ni mnogo qudi, a kamoli previ{e vremena.

Ve}i je posao, svakako, prvog dana, kada treba anga`ovati vi{e qudstva da bi se uo~ilo {to vi{e potencijalnih rupa, ali ve} sutradan nastupa mawe qudi, ali stru~nijih, s obzirom na to da }e se mamac polagati samo u otvorene rupe. Dva do tri dana nakon tretmana s povr{ine wive treba pokupiti uginule glodare i zakopati ih.

N. Per ko vi}, D. Kne `i}

U KRA GU JE VA^ KOJ FA ZA NE RI JI

Psi po da vi li 500 fa za na Jo{ jedan krvavi pir pasa lutalica u Srbiji: u kragujeva~koj fazaneriji pro{log ~etvrtka {est - sedam kerova je uspelo da podavi oko 500 fazana!

Ovom fa za ne ri jom ga zdu je Lova~ko udru`ewe „[umadija” iz Kragujevca, a prema nezvani~nim informacijama, {teta iznosi oko tri miliona dinara. Psi su, ka`u Kragujev~ani, na neki vol{eban na~in uspeli da pregrizu `icu i u|u u fazaneriju, pa je krenuo wihov krvavi pir: neke fazane su grizli ili udavili, a znatan broj ih je kasnije uginuo od zadobijenih rana.

Na ovaj na~in, na`alost, nastavqen je u`asan niz pokoqa koje prave psi litalice {irom Srbije, pa je to u posledwih godinu dana poprimilo razmere epidemije. Posledwi doga|aj u Kragujevcu neverovatno podse}a

Epi log pse }eg pi ra

na pro{logodi{wi masakr u fazaneriji u Rakovcu, kada je stradalo 155 fazana, a ostalo ih je samo sedam. Kragujev~ani su

stradali trostruko vi{e i prakti~no su ostali bez mati~nog jata.

D. Kn.

14

crna hronika

petak8.april2011.

PO RO DI CA, PRI JA TE QI I KO LE GE PO ZNA TE NO VI NAR KE JO[ ^E KA JU PRAV DU

Smrt Da de Vu ja si no vi} 17 go di na ne ra sve tqe na Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je po no vo je ju ~e po zva lo po li ci ju, Tu `i la {tvo i pra vo su |e da ra sve tle i pro ce s u i r a j u slu ~ aj no v i n ar k e Ra di sla ve - Da de Vu ja si no vi}, za ko ju se ve ru je da je ubi je na.

Po ro di ca, pri ja te qi i ko le ge Da de Vu ja si no vi}, ce la do ma }a i me |u na rod na jav nost pu nih 17 go di na ~e ka ju na prav du za Da du, pod se }a NUNS po vo dom go di {wi ce we ne smr ti.

Ob ra do vi}, i po no vio zah tev NUNS-a da is t ra g u o ovom ubi stvu pre u zme Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, od ko jeg se o~e ku je da ra sve tli i ubi stva ]u ru vi je i Pan ti }a.

Da da Vu ja si no vi} pro na |e na je mr tva 8. apri la 1994. go di ne u svom sta nu u Be o gra du.

Pr vo bit nom is tra gom bi lo je utvr |e no da se ubi la iz lo va~ ke pu {ke, {to we na po ro di ca i ko le ge ni ka da ni su pri hva -

dnevnik

MI NI STAR IVI CA DA ^I] NA KON FE REN CI JI U MEK SI KU O BOR BI PRO TIV DRO GA

Bal kan skom ru tom ide 80 od sto he ro i na ka Za pad noj Evro pi Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je na Me |u na rod noj kon fe ren ci ji o bor bi pro tiv dro ga u Kan ku nu, u Mek si ku, da sko ro 80 od sto he ro i na na pu tu ka Za pad noj Evro pi pro la zi bal kan skom ru tom. Da ~i} je na po me nuo da je za to po treb no da u re gi o nu bu du pri sut ne agen ci je za bor bu pro tiv ile gal ne tr go vi ne nar ko ti ci ma.

– Zbog to ga je po ve }a na i raz me na in for ma ci ja s ame ri~ kom Agen ci jom za bor bu pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma (DEA) – or ga ni za to rom kon fe ren ci je, a sa mo pro {le go di ne je raz me we no go to vo hi qa du in for ma ci ja – na veo je Da ~i} na kon fe ren ci ji, sa op {tio je MUP Sr bi je.

Mo to kon fe ren ci je je, po Da ~i }e vim re ~i ma, da se za jed ni~ kim sna ga ma uje di we ni bo ri mo pro tiv nar ko kri mi na la ko ji po sto ji {i rom sve ta.

Slu `ba Mi ni stra stva unu tra {wih po slo va Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la (SBPOK) odr `a la je pre zen ta ci ju o tren do vi ma or ga ni zo va nog kri mi na la na Bal ka nu, a po seb na pa `wa je bi la usme re na na bal kan sku ru tu he ro i na.

Po sle pre zen ta ci je, u rad nim gru pa ma su raz me we ni pred lo zi za da qe ak tiv no sti.

Da ~i} je u ~e tvo ro dnev nu po se t u Mek s i k u ot p u t o v ao 4. apri la.

(Ta njug)

Ivi ca Da ~i} na sku pu u Mek si ku

NA KON IS KA ZA OCA OP TU @E NOG MIQ KA @I VO JI NO VI ]A PRED SPE CI JAL NIM SU DOM

Ra di sla va - Da da Vu ja si no vi}

„Vre me je da prav da bu de za do vo qe na, a kriv ci, in spi ra to ri i ubi ce iz ve de ni pred sud i ka `we ni za ve li ki zlo ~in po ~i wen nad jed nim `i vo tom, jed nom pro fe si jom i slo bo dom”, na ve de no je u sa op {te wu.

– Dr `a va Sr bi ja je du `na da omo gu }i prav du – iz ja vio je pred sed nik NUNS-a Vu ka {in Ob ra do vi}.

On je pod se tio na iz ja vu re pu bli~ ke tu `i te qi ce Za gor ke Do lo vac da su u ra ni joj is tra zi ovog slu ~a ja po sto ja li pro pu sti sli~ ni oni ma na ~i we nim u ka sni jim ubi stvi ma no vi na ra Slav ka ]u ru vi je i Mi la na Pan ti }a. Po Ob ra do vi }e vim re ~i ma, ti „pro pu sti” uka zu ju na na me ru pr vih is tra `i te qa da kom pro mi tu ju is tra gu i `r tve.

– Iz j a v a tu ` i t e q i c e je ohra bru ju }a, ali ni je do voq na jer je no va is tra ga otvo re na pre vi {e od dve go di ne. Mi tra `i mo re zul ta te – re kao je

ti li. Upor no su zah te va li no vu is tra gu pa je ja nu a ra 2009.

Okru `no tu `i la {tvo u Be o gra du po li ci ji pod ne lo zah tev da pri ku pi do ka ze o ubi stvu.

Zah tev je ute me qen na ve {ta ~e wu ba li sti ~a ra Vla de Ko sti }a ko ji je utvr dio da su u te lu Da de Vu ja si no vi} na |e na dva fil ca na ~e pa i da ra ne ni je mo gla na ne ti sa ma se bi.

Vu ja si no vi }e va je bi la no vi nar ka ma ga zi na „Du ga”, po zna ta po vr hun skim iz ve {ta ji ma s ra ti {a u Hr vat skoj i BiH, is tra `i va~ kim te ma ma i tek sto vi ma o or ga ni zo va nom kri mi na lu. Ro |e na je 1964. go di ne u ^a pqi ni (BiH). Di plo mi ra la je na Fi lo lo {kom fa kul te tu u Be o gra du 1987. go di ne, a naj ve }i deo no vi nar ske ka ri je re pro ve la je u ne deq ni ku „Du ga”. Post hum no je ob ja vqe na kwi ga we nih ru ko pi sa: „Sve do ~e wa (iz obe{ ~a {}e ne ze mqe)”.

(Ta njug)

Tu `i o ~ev pri go vor na sve do ~e we Ba te @i vo ji no vi }a Za me nik tu `i o ca za or ga ni zo v a n i kri m i n al Bra n i s lav @iv ko vi}, ko ji u pred me tu po zna tom kao „ste ~aj na afe ra“ za stu pa op tu `ni cu u ak tu el nom pro ce su pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, ulo `io je pri go vor po stu pa ju }em sud skom ve }u po vo dom pre kju ~e ra {weg is ka za sve do ka od bra ne, le gen dar nog glum ca Ve li mi ra-Ba te @i vo ji no vi }a, ~i jem se si nu advo ka tu Miq ku @i vo ji no vi }u u od su stvu su di po op t u ` bi za zlo u p o t re b u slu ` be n og po l o ` a j a to k om oba vqa wa funk ci je ste ~aj nog uprav ni ka GP „Rad“ 2005. go di ne.

– Ula `em pri go vor i `e lim da na ja vim da }u, s ob zi rom na to da su se ~u le i ne ke ozbiq ne op t u ` be, pred l o ` i t i da kao sve do ci bu du sa slu {a ne ne ke od po me nu tih oso ba – ka zao je tu `i lac @iv ko vi}.

Na i me, Ba ta @i vo ji no vi} je pre kju ~e, u sve do ~e wu „o okol no sti ma ko je su pret ho di le sa slu {a wu we go vog si na Miq ka @i v o j i n o v i } a pred is t ra `nim su di jom“, go vo rio o, ka ko je na veo, onom {to mu je sin is pri ~ao da mu se de {a va lo dok su ga in spek to ri sa slu {a va li u vi {e na vra ta to kom 2006. go di ne, o, ka ko je na veo, „ve li kom pri ti sku ko ji je vr {en i iz nu di“.

Ve li mir-Ba ta @i vo ji no vi}

Miq ko @i vo ji no vi} `i vi u Pa ri zu Ba ta @i vo ji no vi} je na kra ju sve do ~e wa na veo da we gov sin ve} ~e ti ri go di ne `i vi u Pa ri zu s po ro di com. Na i me, Miq ko @i vo ji no vi} je o`e wen Fran cu ski wom i od sre di ne de ve de se tih go di na pro {log ve ka ima i fran cu sko dr `a vqan stvo.

– Moj sin mi je is pri ~ao da su vr {i li ve li ki pri ti sak na we ga, da ga ni su tu kli ni da vi li, ve} su bi li vr lo per fid ni,

da je to bi la iz nu da da pri zna, a on im je re kao da ne ma {ta da pri zna. Is pri ~ao mi je da su mu tra `i li da te re ti sve ove

ne vi ne qu de – sve do ~io je @i vo ji no vi}. – Po sle tih sa slu {a wa on vi {e ni je bio isti ~o vek, iz gu bio je ve ru u se be, pro m e n io se psi h o f i z i~ k i.

Ute ra li su strah u we ga.

Ba ta @i vo ji no vi} je u sve do ~e wu pred Spe ci jal nim su dom, po zi va ju }i se na sa zna wa iz raz go vo ra sa si nom, po me nuo de se ti nu ime na u ve zi s ra znim spor nim si tu a ci ja ma i po stup ci ma pre ma we go vom si nu.

– Pr vi put go vo rim svoj tekst.

Ne mam tre mu, go vo rim ~a snim qu di ma, ovom su du. Go vo rim isti nu o onom {to sam sa znao da se mom si nu Miq ku do ga |a lo – ka zao je @i vo ji no vi}.

U pred me tu „ste ~aj na afe ra“ su di se gru pi od 35 po slov nih qu di po op tu `ba ma za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s po je di nim po stup ci ma ste ~a ja i pri va ti za ci je. Na op tu `i ci su: biv {i pred sed nik Tr go vin skog su da u Be o gra du Go ran Kqa je vi}, biv {a su di ja tog su da De lin ka \ur |e vi}, bi zni smen Se ku la Pjev ~e vi}, od be gli biv {i di r ek t or „Ce-mar k e t a” Slo bo dan Ra du lo vi}, ne ka da {a wa ge ne ral na di rek tor ka Po {tan ske {te di o ni ce Je li ca @iv ko vi}, ko ja se sum wi ~i u ve zi s ve }im bro jem kre dit nih aran ` ma n a, te jo{ niz ime na.

J. J.

DRA GAN SA VI], OTAC FUD BA LE RA „PAR TI ZA NA” STE FA NA SA VI]A, JU ^E NA \EN MR TAV Na |e ni osta ci lo ba we

HR VAT SKI MUP PO TVR DIO OT KRI ]E NA JA RU NU 30. MAR TA

Lo ba wa je Cvet ka Si mi }a Lo ba wa ko ja je pre ne de qu da na na |e na bli zu je ze ra Ja run u Za gre bu pri pa da ubi je nom srp skom kri mi nal cu Cvet ku Si mi }u, iz ja vio je na ~el nik kri mi na li sti~ ke po li ci je Hr vat ske Vi to mir Bi je li}, dok je ju ~e iz MUP-a sti glo slu `be no sa op {te we ko je to po tvr |u je.

Bi je li} je prek si no} u „Dnev ni ku„ Hr vat ske te le vi zi je iz ja vio da je po li ci ja do bi la re zul ta te DNK ana li ze, ko ji su po tvr di li da na |e na lo ba wa pri pa da kri mi nal cu ~i ji je is ka sa pqe ni le{ pro na |en u je ze ru Ja run. Lo ba wu je slu ~aj ni pro la znik na {ao 30. mar ta ne da le ko od kom plek sa „Mla dost” na Ja ru nu, u po to ku ^r no me rec. „Oba vqe nom iden ti fi ka ci jom osta ta ka lo ba we na pod ru~ ju Ja run ske {u me utvr |e no je da se

ra di o lo ba wi po koj nog Cvet ka Si mi }a. Dru ge de ta qe ve za ne za ovo kri mi na li sti~ ko is tra `i va we u ovom tre nut ku ne mo `e mo iz no si ti”, sa op {tio je ju ~e MUP. Si mi }ev is ka sa pqe ni le{, od no sno we gov tor zo, po ~et kom mar ta 2010. u Ja ru nu su uo~i li ve sla ~i, a an ga `o va ni po li cij ski ro ni o ci iz je ze ra su iz vu kli i Si mi }e ve no ge. Si mi} se po sled wi put ja vio iz Za gre ba po lo vi nom fe bru a ra 2010, a na kon ne ko li ko da na na |en je spa qen auto mo bi li ko ji je ko ri stio.

Po li ci ja je ima la u ar hi vi Si mi }ev DNK jer ga je pre ne ko li ko go di na isle |i va la zbog uple te no sti u po slo ve s dro gom, pa je iden ti fi ka ci ja spro ve de na br zo.

(Ta njug)

Sa mo u bi stvo gra do na ~el ni ka Moj kov ca Cr no gor ska po li ci ja po tvr di la je da je gra do na ~el nik Moj kov ca Dra gan Sa vi} pro na |en ju ~e mr tav u svom sta nu.

Pre ma sa zna wi ma pod go ri~ kih „Vi je sti”, be `i vot no te lo Sa vi }a oko 12.30 ~a so va su pru ga Gor da na, za po sle na u op {ti ni Moj ko vac, za te kla je s dva slu `be ni ka u svom sta nu. Sa vi}, na vo de „Vi je sti”, ni je ni usta jao iz kre ve ta, a po red we ga je pro na |en pi {toq iz ko jeg se pret po sta vqa da je se bi pu cao u prav cu sr ca.

Ka ko je sa op {te no iz po li ci je, pi {toq ko ji je pro na |en po red po koj nog Sa vi }a, kao i gar de ro ba upu }e ni su u Fo ren zi~ ki cen tar, ra di ve {ta ~e wa, a sa ru ke je ski nu ta pa ra fin ska ru ka vi ca.

Be `i vot no ti je lo Sa vi }a u pri su stvu po ri ce, ro |a ka, pri ja te qa, za po sle nih u op {ti ni Moj ko vac i po li ci je iz ne to je oko 15 sa ti iz sta na.

Dra gan Sa vi}

Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Vi {eg su da iz Bi je log Po qa Dra gan Vo ji no vi}, ko ji ni je `e lio da da je iz ja ve. Ob duk ci ja te la }e se oba vi ti u KBC Pod go ri ca.

Sa vi} je za gra do na ~el ni ka Moj kov ca iza bran 17. de cem bra pro {le go di ne, a bio je i pred sed nik moj ko va~ kog od bo ra DPS-a.

Sa vi} je ro |en 1960. go di ne u se lu @a ri kod Moj kov ca. Za vr {io je Fa kul tet na rod ne od bra ne u Be o gra du. Ra dio je na po slo vi ma sa vet ni ka za po slo ve na rod ne od bra ne u SO Moj ko vac, {e fa slu `be za ONO i DSZ, sa mo stal nog sa vet ni ka u Mi ni star stvu od bra ne Cr ne Go re.

Sa vi} je ra dio i kao uprav nik po {te u Moj kov cu, te kao {ef od se ka za od bra nu Mi ni star stva od bra ne u Moj kov cu. Dra gan Sa vi} je otac po zna tog mla dog fud ba le ra „Par ti za na” Ste fa na Sa vi }a.

E. D.

c m y

dnevnik

CRnA HROnikA

petak8.april2011.

15

PRAVOSNA@NE PRESUDE VI[EG PREKR[AJNOG SUDA U BEOGRADU PROTIV BIV[IH MINISTARA

Bra jo vi} osu |en, Mi lo sa vqe vi} oslo bo |en Vi {i pre kr {aj ni sud u Be o- gra du pra vo sna `no je oslo bo dio biv {eg mi ni stra tr go vi ne Slo bo da na Mi lo sa vqe vi }a za ne na men sko tro {e we nov ca iz bu xe ta za 2008. go di nu, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u pre kr {aj nom su du.

– Tom od lu kom sud je od bio `al bu Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je i po tvr dio oslo ba |a ju }u pre su du ko ju je Mi lo sa vqe vi }u u av gu stu 2010. go di ne iz re kao Grad ski sud za pre kr {a je – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu vr {i lac du `no sti pred sed ni ka tog su da Mi lan Ma ri no vi}.

DRI je pro tiv Mi lo sa vqe vi }a i jo{ de set mi ni sta ra pro { le go d i n e u fe b ru a r u

pod neo zah te ve za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog kr {e wa Za ko na o bu xet kom si ste mu.

– Ne ka da {wi mi ni star kul tu re Vo ji slav Bra jo vi} osu |en je u Grad skom su du za pre kr {a je na ka znu od 25.000 di na ra, plus hi qa du di na ra za tro {ko ve spo ra, zbog kr {e wa Za ko na o bu xet skom si ste mu – do dao je Ma ri no vi}.

On je na po me nuo da ni Bra jo vi} ni DRI ni su ulo `i li `al bu pa je pre su da po sta la pra vo sna `na po ~et kom mar ta.

Osim wih, pre su da je iz re ~e na i biv {em mi ni stru tr go vi ne Pre dra gu Bu ba lu, ko ji je ka `wen s 50.000 di n a r a zbog

Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}

Vo ji slav Bra jo vi}

istog pre kr {a ja. Bu ba lo je na pre su du ulo `io `al bu pa se ~e ka od lu ka Vi {eg pre kr {aj nog su da.

Ka znu od 145.000 di na ra do bio je i biv {i uprav nik Tre zo ra Mi lan Ma ri ~i} zbog vi {e pre kr {a ja, ali i we gov slu ~aj ~e ka od lu ku o `al bi.

Zbog sum wi da su pre kr {i li Za kon o bu xet skom si ste mu, DRI je pro { le go d i n e pod neo pri ja ve pro tiv jo{ ne kih sa da {wih i biv {ih mi ni sta r a Go r a n a Bog d a n o v i } a, @ar k a Ob r a d o v i } a, To m i c e Mi l o s a v qe v i } a, Ne b oj { e Bra di }a, Oli ve ra Du li }a, Sa {e Dra g i n a, Slo b o d a n a Sa mar x i } a i Zo r a n a Lon ~ a r a,

ali wi ho vi slu ~a je vi jo{ ni su okon ~a ni.

DRI je pre dva me se ca pod ne lo 12 zah te va za po k re ta w e pre kr {aj nih po stu pa ka pro tiv 14 slu `be ni ka Vla de, od ko jih ni je dan za sa da ni je od ba ~en, a po Ma r i n o vi } e vim re ~ i ma, usko ro bi tre ba lo da bu du za ka za na i pr va su |e wa. Na no vom zah te vu DRI-ja na {li su se i mi ni stri Sa {a Dra gin, Mi lu tin Mr ko wi}, @ar ko Ob ra do vi} i Ra sim Qa ji}. Svi se „te re te” za kr {e we pro pi sa o ras po la ga wu bu xe tom za 2009. go di nu i svi su u iz ja va ma pre ko me di j a po ru ~i li da ni s u kri vi, kao i da }e da ti iz ja ve kad ih nad le `ni po zo vu.

NEMAWA NIKOLI] POVRE\EN U SUBOTI^KOM KAFI]U

Fud ba ler „Spar ta ka” pre tu ~en po sle pe sme „\ur |ev dan” Fud ba ler „Spar ta ka Zla ti bor vo da” Ne ma wa Ni ko li} pre tu ~en je u ka fi }u „Ga li ja” na Te sli no vom na se qu u Su bo ti ci.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, fud ba ler je s pri ja te qi ma sla vio ro |en dan jed nog od sa i -

ke bol ni ce re kli da su pri mi li sa mo Ni ko li }a, ali ni su `e le li da ko me ta ri {u po vre de po {to je is tra ga u to ku.

Su bo ti~ ka po li ci ja je po tvr di la da je Ni ko li} pre tu ~e na u sre du uve ~e u su bo ti~ kom ka fi }u.

vo da’. Po li ci ja ra di na utvr |i va wu iden ti te ta svih li ca ko ja su u~e stvo va la u tu ~i„, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je.

Po vo dom ne mi log in ci den ta, sa op {te wem se ogla si la Upra va

ran gde su pro sla vqa li ro |en dan i na kon po ru ~i va wa pe sa ma, od ko jih je jed na bi la ’\ur |ev dan’, ne ko li ko mla di }a je pri {lo igra ~u Ne ma wi Ni ko li }u, ina ~e biv {em ~la nu FK ’Cr ve na zve zda’, i s le |a ga iz gu ra la

U BA^KOTOPOLSKOJ OP[TINI

Pri ja ve za pre va re i pro ne ve ru Pro tiv Re zi de B. i Je le ne \. iz Sta re Mo ra vi ce, op {ti na Ba~ ka To po la, po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su po ~i ni le kri vi~ no de lo pre va re. Wih dve se te re te da su, u na me ri da pri ba ve imo vin sku ko rist, do ve le u za blu du vi {e li ca, ko ja su ume sto wih uzi ma la ban kar ske kr di te. Ka ko dug po kre di ti ma ni su ured no iz mi ri va le, ta li ca su o{te ti le za 3,8 mi li o na di na ra.

Po li ci ja je kri vi~ nu pri ja vu pod ne la i pro tiv Aran ke A. iz Pa ~i ra, zbog osno va sum we da je po ~i ni la pro ne ve ru. Ona se te re ti da je od ja nu a ra do ju na 2010. go di ne u 12 na vra ta pro tiv pr va no pri svo ji la no vac od pa za ra u apo te ka ma Do ma zdra vqa „Ba~ ka To po la„, ko ji je bi la du `na da upla ti na ra ~un usta no ve. Pri ja va te re ti Aran ku A. da je na taj na ~in Do mu zdra vqa „Ba~ ka To po la„ pri ~i ni la {te tu od 340.000 di na ra. M. Mr. – A. A. Ne ma wa Ni ko li}

Ka fi} „Ga li ja”, u ko me se do go dio in ci dent

NA GRANI^NOM PRELAZU GRADINA

Spre ~en {verc po lu dra gog ka me wa Ca ri ni ci su ju ~e na gra ni~ nom pre la zu Gra di na spre ~i li ne le gal no uno {e we u Sr bi ju po lu dra gog ka me wa i kop ~i od sre bra, ko ji su bi li sa kri ve ni u auto mo bi lu va qev skih re gi star skih ozna ka, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

Put nik T. P. je pri ja vio za ca ri we we pri rod ne bi se re i po lu dra go ka me we, ali su ca ri ni ci, po sle de taq ne kon tro le auto mo bi la, me |u we go vim li~ nim stva ri ma ot kri li i ne se ser u ko jem su pro na {li jo{ 52 po -

lu dra ga ka me na i 54 kop ~e od sre bra. Na pi ta we za {to ni je pri ja vio i spor nu ko li ~i nu dra go ce no sti pro na |e nu u ne se se ru, T. P. je re kao da je to bi la ro ba ko ju je po neo iz Sr bi je da bi je re kla mi rao kod tur skog pro dav ca, do da ju }i da ro ba ne ma ve }u vred nost pa je sma trao da ni je neo p hod no da je pri ja vi.

S ob zi rom na spe ci fi~ nost pre kr {a ja, vred nost ro be }e bi ti utvr |e na na knad no, na vo di se u sa op {te wu Upra ve ca ri na.

(Tanjug)

gra ~a i ostao do sit nih sa tu u ka fi }u.

Za sto lom po red se de li su mla di }i i do {lo je do tu ~e. Ko je ko me gur nuo sto li cu ili sru {io jak nu, sa si gur no {}u se ne mo `e tvr di ti jer su pri ~e ko je kru `e gra dom raz li ~i te. Ono {to je si gur no je da je je dan od naj bo qih igra ~a „Spar ta ka”, Ni ko li}, za do bio lak {e po vre de gla ve. Na vod no mu je u tu ~i ne ko raz bio fla {u o gla vu, a sum wa se da je Ni ko li} bio i pod dej stvom al ko ho la. „Spar tak” zbog ovog in ci den ta ne }e mo }i ne ko vre me da ra ~u na na ovog igra ~a po zajm qe nog iz „Cr ve ne zve zde”, ne zva ni~ no smo sa zna li.

Pri ~a da je re pre zen ta ti vac „Spar ta ka” Mar ko Mi ri} po vre |en u tu ~i ni je ta~ na jer su na Ur gent nom ode qe wu su bo ti~ -

Pet kop~i na glavi Pred sed nik su bo ti~ kog „Spar ta ka Zla ti bor vo de” Dra gan Si mo vi} po tvr dio je Ta nju gu da su fud ba le ri tog su per li ga {kog klu ba Ne ma wa Ni ko li} i Mar ko Mi ri} ozbiq no po vre |e ni pri li kom na pa da u su bo ti~ kom re sto ra nu „Ga li ja”.

Si mo vi} je na gla sio da Ni ko li} ima ozbiq ne po vre de, zbog ko jih je za dr `an u bol ni ci, a da su osta li igra ci u do brom sta wu i da }e bi ti u sa sta vu na pr ven stve noj utak mi ci pro tiv „Par ti za na” u su bo tu. „Ni ko li} je za dr `an sa lak {im po tre so mo mo zga i ‘za ra dio’ je pet kop ~i na gla vi. On ne }e mo }io da igra, a ne iz ve stan je Mi lin ko vi}, ko ji ju ~e ni je mo gao da tre ni ra”, ka zao je pred sed nik „Spar ta ka”. Si mo vi} je na veo da ne zna ko bi mo gao da na pad ne fud ba le re su bo ti~ kog klu ba i iz ko jih po bu da. „U ra nim ju tar wim ~a so vi ma, u ugo sti teq skom objek tu u Su bo ti ci, na kon kra }e ras pra ve do {lo je do tu ~e u ko joj je po vre |en Ne ma wa N., igra~ fud bal skog klu ba ’Spar tak Zla ti bor

FK „Spar tak Zla ti bor vo da”, na vo de }i da su igra ~i ima li do zvo lu da pro sla ve ro |en dan jed nog od sa i gra ~a. „Na {i igra ~i su uz do zvo lu klu ba oti {li u po me nu ti re sto -

na po qe. Od mah na kon to ga su iza {li i osta li igra ~i, ko ji su vi de li ka ko po me nu ta gru pa {u ti ra Ni ko li }a u gla vu i te lo.

Ka da su po ku {a li da ga za {ti te, i sa mi su do bi li udar ce, a Ni ko li} je na kra ju, dok su po ku {a va li da ga uba ce u auto mo bil, do bio i uda rac fla {om u gla vu.

Ni ko li} je za vr {io u bol ni ci s ne ko li ko kop ~i na gla vi dok su osta li igra ~i do bi li po ne ko li ko uda ra ca. Ka ko za sa da ni ko me ni je po znat raz log i mo tiv, FK ’Spar tak Zla ti bor vo da’ }e pre i spi ta ti ceo slu ~aj, a po zi va mo or ga ne bez bed no sti na {eg gra da i dr `a ve da re a gu ju i vi nov ni ke iz gre da {to pre pro na |u i iz ve du pred li ce prav de jer je `i vot jed nog uzor nog spor ti ste bio ozbiq no ugro `en„, pi {e u sa op {te wu Upra ve klu ba.

A. A.

BIV[I „[KORPION” U FRANCUSKOJ U EKSTRADICIONOM PRITVORU

Mo mi} do bio iza bra nog advo ka ta Po sled wi iz gru pe osum wi ~e nih za u~e {}e u ubi stvu {e sto ri ce Bo {wa ka u Tr no vu u ju lu 1995. go di ne, biv {i pri pad nik ne ka da {we pa ra voj ne je di ni ce „[kor pi o ni“ Mi lo rad Mo mi}, ko ji u eks tra di ci o nom pri tvo ru u Fran cu skoj ~e ka od lu ku o zah te vu Sr bi je za iz ru ~e we, an ga `o vao je pre ko ro di te qa za bra ni o ca advo ka ta mr Zo ra na Le vaj ca, sa zna je „Dnev nik“.

Po in for ma ci ja ma na {eg li sta, Mo mi} ima i fran cu sko dr `a vqan stvo, a osta je da se vi di ka ko }e bi ti re {e no o zah te vu za

eks tra di ci ju. Ta ko |e, po ne kim in for ma ci ja ma, Mo mi} je u pro te klom pe ri o du u Hr vat skoj osu |en u od su stvu pa osta je di le ma u po gle du mo gu} no sti da i ta dr `a va za tra `i we go vo iz ru ~e we.

Pro tiv Mo mi }a je u Vi {em su du u Be o gra du, pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne, pre {est go di na po kre nut po stu pak zbog sum we za u~e {}e u zlo ~i nu u Tr no vu, za jed no s gru pom od pet okri vqe nih ko ji ma je 10. apri la 2007. go di ne iz re ~e na pre su da. Pro tiv Mo mi }a, ko ji je bio ne do stu pan na {im pra vo -

sna `nim or ga ni ma, po stu pak je pri vre me no pre ki nut dok ne po sta ne do stu pan pa }e, uko li ko bu de iz ru ~en Sr bi ji, od mah bi ti na sta vqen.

Pra vo sna `nom pre su dom u „pred me tu Tr no vo“ osu |e ni su na 20 go di na za tvo ra ko man dant je di ni ce „[kor pi o ni” Slo bo dan Me di}, Bra ni slav Me di} na 15 go di na, Pe ra Pe tra {e vi} na 13, Alek san dar Me di} je osu |en na pet go di na za tvo ra, a po tvr |e na je i oslo ba |a ju }a pre su da Alek san dru Vu ko vu.

J. J.

petak8.april2011.

SPORT

dnevnik

c m y

16

UZ PLASMAN VOJVODINE U FINALE KUPA SRBIJE

Lo `a „Ka ra |or |a” bez de le ga ci je FS Sr bi je U FK Vojvodina slave ulazak u finale na{eg najmasovnijeg takmi~ewa. Posle revan{a sa Slobodom point Sevojno i pobede od 1:0, po peti put igra}e za pehar koji Novosa|ani jo{ nikada nisu osvojili. I ne samo to, nisu nikada ni postigli gol, a odigrali su ~ak {est me~eva. Prvi put 1951. godine pobedio ih je zagreba~ki Dinamo (2:0 i 2:0 - prvi susret igrao se u Zagrebu, a revan{ u Beogradu), a tri puta uspe{nija je bila Crvena zvezda, prvi put 1997. - 0:0 (u Novom Sadu) i 1:0 (u Beogradu), a u prethodna dva susreta Crvena zvezda je na stadionu Partizana slavila 2007. godine - 2:0, odnosno 2010. - 3:0.

Novosa|ani veruju da je do{lo vreme da pehar najzad donesu u svoje vitrine, da su stasali i kao klub i kao tim za najve}a dela. Po~ela je i publika da se vra}a na „Kara|or|e”. Radni dan i nefudbalski termin (po~etak u 14 ~asova) nisu spre~ili tri hiqade navija~a da do|u na stadion i podr`e svoj tim, uprkos ~iwenici {to je slavio u prvom duelu nad U`i~anima 2:1.

Znali su navija~i Vojvodine da trener Zoran Milinkovi} nije bio u situaciji da ra~una na ~etvoricu standardnih igra~a, a da sve bude gore, u toku igre povredila su se i dvojica prinudnih {topera, Medojevi} (sko~ni zglob) i Karan (zadwa lo`a).

Upravo zbog svega navedenog divna je bila scena po zavr{etku utakmice kada su fudbaleri Vojvodine, zajedno sa onima koji zbog kartona i povreda nisu bili u protokolu (Abubakarom, Mojsovim, Trajkovi}em i Mere-

Fud ba le ri Voj vo di ne igra }e 11. ma ja s Par ti za nom u fi na lu Ku pa

Fo to: F. Ba ki}

ba{vilijem) oti{li pred severnu tribinu i sa najvernijim navija~ima proslavili plasman u finale, ne zaboravqaju}i ni podr{ku sa ostale tri strane: sve vernijem i punijem zapadu, istoku prepoznatqivom po „Staroj gardi„ i jugu (ispod semafora) namewenom najmla|im, budu}im vernim naavija~ima Vo{e.

Sve~ana lo`a bila je punija no ikad: menaxeri su se tiskali, ba{ kao i brojni gosti, ali neko, koga su u FK Vojvodina s pravom ~ekali, je izostao. Stoga ne ~udi otvoreno pitawe ~lana Upravnog odbora novosadskih crveno-belih Du{ana Vlaovi}a: - Uzalud smo ~ekali delegaciju Fudbalskog saveza Srbije.

Pitamo se: da li su u sredu igrana dva polufinala, ili samo jedno - u Beogradu? Kup Srbije je takmi~ewe pod okriqem FS Srbije, pa zar nije bilo logi~no da su i obaveze, ako ne ve} dobra voqa i `eqa, bile takve da Nacionalni savez rasporedi snage na dva, barem bi tako trebalo da bude, za srpski fudbal podjednako va`na doga|aja istog takmi~ewa?!

I jo{ ne{to ti{ti Novosa|ane: u svakoj ceremoniji, pa i ovoj takmi~arskoj, postoji protokol koji predvi|a odre|en redosled poteza. Uo~i finalne utakmice uvek se intonira dr`avna himna. U polufinalu to do sada nije bio slu~aj. Iz tog razloga na „Kara|or|u” nije intonirana „Bo`e pravde”, dok na „Marakani” - jeste. Zbog ~ega, kada nije igrana finalna, ve} polufinalna utakmica - pitaju se u FK Vojvodina.

S. Savi}

SPORT

dnevnik ^ELNICI FSS ZBOG „VI[E SILE“ NISU PRATILI POLUFINALE U NOVOM SADU

La ko vi}: Bez lo {ih na me ra U lo `a ma sta di o na „Ka ra |or |e“, na re van{ me ~u po lu fi na la Ku pa Sr bi je iz me |u Voj vo di ne i Slo bo de PS, ni je bi lo ni ko ga od ~el ni ka FSS pod ~i jim pa tro na tom se i or ga ni zu je naj ma sov ni je tak mi ~e we. Neo bi ~an de taq, ko ji je upao u o~i No vo sa |a ni ma.

- Vi de }e mo se u fi na lu, 11. ma ja - na {a lio se naj pre ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi}.

Za tim je pr vi ope ra ti vac ku }e fud ba la na Ter zi ja ma ob ja snio

Sve di le me, ako su i po sto ja le, su raz re {e ne.

- Za i sta ni ka kvih lo {ih na me ra ni je bi lo. Uosta lom, Voj vo di na nam je glav ni part ner u or ga ni za ci ju EP za ka de te, sve za vr {ne utak mi ce bi }e or ga ni zo va ne na sta di o nu „Ka ra |or |e“, a gru pa u ko joj je na {a se lek ci ja na stu pa }e u In |i ji i No vom Sa du - kon sta to vao je La ko vi}.

Da bi se sta vi la ta~ ka na po lu fi na le na ci o nal nog Ku pa raz ja {wen je jo{ je dan ele ment iz

petak8.april2011.

PARTIZAN NIJE BLISTAO U SUSRETU S CRVENOM ZVEZDOM

Va qak ostva rio ciq Fud ba le ri Par ti za na pla si ra li su se u fi na le Ku pa Sr bi je , u dvo me ~u s Cr ve ni om zve zdom bi li su bo qi (2:1) i u fi na lu naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa 11. ma ja igra }e sa Voj vo di nom. Do du {e, go rak ukus osta je po sle Ma -

je, ali Par ti zan de lu je i umor no i bez i dej no i to se vi di na te re nu. Na vi ja ~i su za bri nu ti pred na sta vak na ci o nal nih tak mi ~e wa.

Tre ner Sa {a Sta no je vi} ni je odr `ao obe }a we. U na ja vi me ~a

ostat ka ti ma i Zve zda je pre u ze la ini ci ja ti vu. I po sle dve po lu fi na le utak mi ce pi ta we je da li je is hod pra vi ~an. U sva kom slu ~a ju po raz od Cr ve ne zve zde je i ve li ka opo me na Par ti za nu,as da bi sti gli do tro fe -

Himna nije obavezna Di rek tor sek to ra FSS za ba zi~ ni fud bal, ko ji bri ne i o Kup tak mi ~e wu, Igor Jan ko vi} ob ja snio je iz or ga ni za ci o nog ugla di le mu oko oba ve ze in to ni ra wa him ne pre po ~et ka Kup du e la.

Sve ~a nog ~i na je bi lo na na {em naj ve }e sta di o nu, ne i u No vom Sa du pre po lu fi nal nih okr {a ja.

- Ne po sto ji oba ve za klu bo va do ma }i na da pre me ~e ve obez be de uslo ve za iz vo |e we him ne. Na ra va no, op ci ja do go vo ra je pri hva tqi va i mo gu }a i ta kav slu ~aj smo ima li na Ma ra ka ni. Or ga ni za ci ja sa mog fi na le je u is kqu ~i voj in ge ren ci ji FSS i u toj za vr {noj pred sta vi in to ni ra we dr `av ne him ne je oba ve zno kon sta to vao je Jan ko vi}.

raz lo ge zbog ko jih ru ko vod stvo FSS ni je sti glo na utak mi cu u No vom Sa du.

- Ima li smo sed ni cu Od bo ra za hit na pi ta wa ko ja je po tra ja la. Zbog gu `ve u sa o bra }a ju za ka snio sam dva de se tak mi nu ta i na Ma ra ka nu, a der bi ju ni je pri su stvo ao ni pred sed nik Ka ra xi}, iz istih raz lo ga. Da kle, re~ je o „vi {oj si li“, ina ~e bi smo ima li svo je pred stav ni ke i na ovoj utak mi ci.

pro po zi ci ja, a po vo dom in to ni ra wa him ne „Bo `e prav de“ na be o grad skoj utak mi ci.

- Him na je sa stav ni deo de ko ra u fi na lu, a u pret hod nim fa za ma tak mi ~e wa stvar je klu bo va da li }e se u uver ti ri utak mi ce svi ra ti him na. Zve zda nas je do pi som oba ve sti la da }e to u~i ni ti, mi smo sa mo po tvr di li iz bor klu ba iz Qu ti ce Bog da na - kon sta to vao je ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi}.

Z. R.

17

Bajkovi} interveni{e ispred Tejga i Adije

ra ka ne jer cr no–be li su ipak u do ma }em tak mi ~e wu iz gu bi li, pr vi put jo{ od 3. ok to bra pro {le go di ne ( pro tiv Voj vo di ne). [am pion ovog pro le }a ne bli sta. Ja sno je to svi ma, a me~ u sre du sa mo je to po tvr dio. Da li je u pi ta wu od la zak Mo re i re i Klea ili ne do sta tak sve `i ne po sle te {kih pri pre ma, pi ta we

obe }ao je ofan zi vu, s te `wom da se po stig ne gol, ali ni {ta od to ga ni je is pu nio. Par ti zan je po ~eo sa dvo ji com zad wih ve znih i na me rom da sa ~u va gol, a po tom pre ko br zih Tej ga i Adi je iz kon tri po ku {a ne {to u na pa du. Me |u tim, plan je pro pao jer su Ga wa ni bi li pot pu no od se ~e ni, usled de fan ziv nih oba ve za

ja mo ra }e do bro da ozno je dre so ve.

Tre ner Sta no je vi}, po sle sve ga je za do vo qan. Pre sve ga pla sma nom u fi na le.

- Ciq je ostva ren. Bo ri }e mo se za tro fej, uz to eli mi ni sa li smo ve li kog ri va la. Igra li smo na re zul tat i u to me us pe li, ali ni sam za do vo qan pri ka za nim.

Ipak, Zve zda je bi la opa sni ja u pr vom po lu vre me nu pr ve utak mi ce ne go za ovih de ve de set mi nu ta pa je i to ne ki na pre dak – re kao je tre ner cr no–be lih.

Mla di stru~ wak tvr di da de fan zi va ni je bi la we go vo opre de qe we.

- Igra li smo na{ si stem, s dvo ji com {pi ce va, ali is pa lo je dru ga ~i je. Ipak, naj bit ni ji je re zul tat i mi slim da smo bi li mu dri.

Mi lan Smi qa ni}, ula skom u igru do neo je ini ci ja ti vu Par ti za nu. Zad wi ve zni is ti ~e da je vi |e no u re van {u bi lo o~e ki va no.

- Der bi je to, sve je mo gu }e i ne po tre ban ri zik mo `e da vas ko {ta. Zbog to ga ni smo hte li pu no da se za le }e mo ve} smo igru pre pu sti li kom {i ja ma. [an su smo sve sno tra `i li iz kon tra na pa da.

Smi qa ni} ipak pri zna je da je Par ti zan imao i sre }e.

- Bi lo je pro pu sta u na {oj igri ko je pod hit no mo ra mo da is pra vi mo.

Vla di mir Stoj ko vi} jo{ je dan put je do `i veo ne pri jat no sti na sta di o nu biv {eg klu ba.

Na vi ja ~i Cr ve ne zve zde ga |a li su ga svim i sva ~im i kon stat no vre |a li.

- Ni sam obra }ao pa `wu na to, va `an mi je bio Par ti zan. Sre }an sam {to sam sa ~u vao kon cen tra ci ju i svom ti mu po mo gao u bor bi za fi na le. Zve zda je pro {lost na re du je Voj vo di na – re kao je gol man cr no – be lih.

I ovu utak mi cu ko or di na tor za sport Par ti za na Al bert Na| te {ko je pod neo.

- U fi na lu smo i to je naj va `ni je. Iz ba ci li smo Zve zdu iz tr ke za Kup. Do 23 . a pri la i pr ven stve nog der bi ja ima jo{ mno go, sa da raz mi {qa mo sa mo o Spar ta ku – re kao je Na|.

I. Lazarevi}

ZVEZDA SE POBEDOM OPROSTILA OD TROFEJA U KUPU

Pro si ne~ ki na do brom pu tu

SLO BO DAN ME DO JE VI] OD JU ^E NA TE RA PI JI: Peh za pehom sti`e najboqe igra~e Vojvodine. U 64. minutu revan{a polufinala sa Slobodom Point Sevojno, Marko Pavi}evi} je neoprezno, svom te`inom pao na nogu Slobodana Medojevi}a. Uz bolnu grimasu Vojvodinin igra~ napustio je teren hramqu}i. Dan posle me~a, Medojevi} je izjavio: - U pitawu je distorzija sko~nog zgloba. Otok je jo{ veliki.

Rendgenski snimak, na svu sre}u, pokazao je da ni{ta nije puklo, a kada splasne otok proveri}emo da li su o{te}eni ligamenti.

Prognoze su za sada ohrabruju}e. Krenuo sam na terapije, sutra{wi prvenstveni me~ s U`i~anima }u sigurno presko~iti, a vide}emo koliko }e trajati oporavak. Nadam se, ne dugo - izjavio je Medojevi}, uz opasku da je najva`nije da je Vojvodina u{la u finale i da joj je potpuno nebitno da li }e za pehar igrati s Partizanom ili Crvenom zvezdom.

S. S.

Qa ji} na pu {ta Fi o ren ti nu Fud ba ler sre di ne te re na Fi o ren ti ne Adem Qa ji} re kao je da ne zna da li }e i sle de }e se zo ne igra ti u tom ita li jan skom pr vo li ga {u.

- Ve li ka je kon ku ren ci ja, iako je to od li~ no za eki pu. Ko zna {ta }e bi ti sle de }e se zo ne.

Ne znam da li }u osta ti, vi de }e mo u ju nu - re kao je Qa ji}.

Re pre zen ta ti vac Sr bi je ni je igrao mno go u Fi o ren ti ni u po sled we vre me, a ita li jan ski me di ji na vo de da po sto ji ne ko li ko

evrop skih klu bo va ko ji su sprem ni da is ko ri ste tu si tu a ci ju i po ku {a ju da an ga `u ju Qa ji }a.

We gov iz o sta nak iz start ne po sta ve „po klo pio” se sa po vrat kom na te ren ne ko li ci ne igra ~a ko ji su du `e vre me pa u zi ra li zbog po vre da.

- U pret hod nom pe ri o du ni je bi lo Mu tua, Var ga sa, Jo ve ti }a i Mon to li va, a oni su stvar no do ne li do dat ni kva li tet eki pi. za kqu ~io je Qa ji}.

Ka zna za Ze nit i Di na mo Di sci plin ska ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Ru si je ka zni la je s 10.500 do la ra Ze nit zbog ra si sti~ kih uvre da pri sta li ca klu ba iz Sank Pe ters bur ga na ra ~un igra ~a An `i ja Bra zil ca Ro ber ta Kar lo sa. Na vi ja ~i Ze ni ta su to -

kom me ~a s An `i jem ba na na ma ga |a li Kar lo sa, ko ji je ne dav no sti gao u ovaj ru ski klub. Utak mi ca iz me |u Ze ni ta i An `i ja od i gra na je 21. mar ta u Sankt Pe ters bur gu, a za vr {e na je po be dom do ma }ih 2:0.

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su mo na isti na ~in. Ne znam da li po sle Pi ro ve po be de(1:0) u re bi efa kat bio dru ga ~i ji da sam van{ su sre tu po lu fi na la Ku pa imao na ras po la ga wu sve sna ge, Sr bi je pro tiv Par ti za na osta ali mi je ja sno da eki pa kroz li bez mo g u} n o s ti da bra n e vre dan rad ide na pred- pro ko tro fej osvo jen u pro {loj se zo - men ta ri sao je Pro si ne~ ki. ni. @al za pro pu {te nim pri Za pla sman u fi na le tre bao li ka ma osta je, jer ~i we ni ca je je Zve zdi ube dqi vi ji tri jumf, da su cr ve no- be li po ka za li vi - ili ka ko je re ~e no u na ja vi me {e u dvo m e ~ u od kom { i j a. ~a, pod vig.

Ipak, iz gu bqe ni rat na kon do - Da je Ka lu |e ro vi} po go dio bi je ne bit ke do no si po zi tiv nu u fi ni {u su sre ta do {li bi do kli m u u re d o v e iza bra ni ka Ro ber ta Pro si ne~ kog.

- Bi lo je vre me da Par t i z an pad n e, da pre k i n e m o ne u g od n u tra di ci ju du gu pre ko tri go di ne. To se do go di lo, pa sa mo po u zda we ra ste. Okre }e mo se pr ven stvu, `e li mo da tu tr k u do b i j e m o i na kra ju mi ma lo sla vi mo - pod vu kao je cr tu na Kup tak mi ~e we tre ner Zve zde. ^i ni se da re no vi ra ni tim cr ve no- be lih pod ko mand nom pa li com hr vat skog stra te ga sve vi {e na pre du je, da sve bo qe u de lo spro v o d i za m i { qe n i kon cept igre u ko jem do mi ni ra pas i ofan ziv na or jen ta ci ja. Bez ob z i r a na ka d rov s ke pro b le m e, iz o s ta n ak To {i }a, Ko ro ma na i Li Adi ja, pro tiv Par ti z a n a se vi d e l o da usta n o v qe n i si s tem funk ci o ni {e.

Duel Mijailovi}a i Ili}a - Upra vo ta ko, mom ci su bi li fe no me nal ni. Ura - pe na la. Da smo ba rem jed nu od di li sve ono {to sam tra `io. dve iz ra zi te pri li ke u pr vom Na met nu li su svoj stil i ri - de lu (Ve {o vi} i Bor ha) re a li tam, opet smo ima li da le ko ve - zo va li po ra sle bi {an se za ko }i po sed lop te od pro tiv ni ka. na ~an uspeh. Ja sno je da smo bit Sve {to smo ura di li, a da je bi - ku iz gu bi li u Hum skoj. Bi la je lo opa sno po mre `u ri va la, de - to ogrom na pred nost za is ku snu {a va lo se pre ko bo ko va. Bi lo eki pu Par ti za na, ko ja je u re je jo{ ne ko li ko ta kvih si tu a - van {u sve pod re di la pro la zu u ci ja ko je smo tre ba li da re {i - fi na le. Ali, za i sta sam za do -

vo qan an ga `ma nom svih, od no sno ka ko smo od i gra li utak mi cu ko ja je pro te kla u sjaj nom am bi jen tu. Ned so ta ja lo nam je i ma lo sport ske sre }e ko ja je neo p hod na za vr hun ski re zul tatis ta kao je Pro si ne~ ki.

Par ti zan je bio spu tan, ne u- be d qiv, gr ~ e v i t o je bra n io „ka pi tal“ iz pr vog su sre ta.

- Zna li smo da }e se bra ni ti, iako su pu tem me di ja na ja vqi -

{a j u ose t io je slast po b e d e pro tiv Par ti za na.

- Di van je ose }aj bi ti bo qi od ve l i k og ri v a l a. Ta k av je fud bal, na kon se dam po ra za i dva re mi ja sti gla je po be da ko ja nas ni je do ve la do `e qe nog ci qa. Ipak, ra du je ~i we ni ca da igra mo sve bo qe, da smo vra ti li po bed ni~ ki men ta li tet i sa mo po u zda we {to }e nam ko ri sti ti u da qem to ku pr ven -

va li ofan zi vu. Bi li smo bo qi, kon kret ni ji, ali opet je za ta ji la re a li za ci ja. Mo gao sam da po sti genm i dru gi gol, ali lop ta mi je pre {la pre ko no ge i ni sam po go dio ciq. Mo `da smo za slu `i li ba rem pe na le- ve li An dri ja Ka lu |e ro vi}, stre lac je di nog po got ka. Ka pi ten Pa vle Nin kov tek u de se tom po ku -

stva. Ho }e mo da na sta vi mo u istom rit mu, a ~e ka nas i jo{ je dan, mo `da i kqu~ ni der bi u tr ci za ti tu lom- za kqu ~io je Nin kov.

Zve zda se opro sti la od pe ha ra u Ku pu, ali je am bi ci o zno na ja vi la ju ri{ na {am pi on ski lo vor.

Z. Rangelov

18

sport

petak8.april2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A Subota

In ter - Kje vo Udi ne ze - Ro ma

(18) (20.45)

Nedeqa

Ju ven tus - \e no va Ka qa ri - Bre {a Ba ri - Ka ta ni ja Pa ler mo - ]e ze na Samp do ri ja - Le }e Bo lo wa - Na po li La cio - Par ma Fi o ren ti na - Mi lan 1. Mi lan 31 19 8 31 19 5 2. Na po li 31 18 6 3. In ter 4. Udi ne ze 31 17 5 31 16 6 5. La cio 31 14 8 6. Ro ma 7. Ju ven tus 31 13 9 8. Pa ler mo 31 13 4 9. Fi o ren ti na 31 10 12 31 12 6 10. Ka qa ri 11. Bo lo wa 31 11 10 31 10 9 12. \e no va 31 8 12 13. Ki je vo 14. Ka ta ni ja 31 9 8 15. Samp do ri ja 31 7 11 16. Par ma 31 7 11 31 8 7 17. Le }e 31 7 9 18. ]e ze na 19. Bre {a 31 7 8 31 4 8 20. Ba ri

4 7 7 9 9 9 9 14 9 13 10 12 11 14 13 13 16 15 16 19

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 54:22 65 50:30 62 56:35 60 56:32 56 39:29 54 47:43 50 47:38 48 45:50 43 37:33 42 37:36 42 34:40 40 29:34 39 30:32 36 29:40 35 25:34 32 30:43 32 33:52 31 27:43 30 27:39 29 19:46 20

ITALIJA – SERIJA B Danas

Em po li - No va ra

(20.45)

Subota

Re |i na - Ci ta de la Kro to ne - Fro si no ne Va re ze - Gro se to Tri e sti na - Li vor no Pja }en ca - Pe ska ra Pa do va - Por to su ma ga Asko li - Sa su o lo Al bi no le fe - To ri no Si je na - Vi }en ca

Ponedeqak

Mo de na - Ata lan ta 1. Ata lan ta 34 19 2. Si je na 34 18 34 15 3. No va ra 4. Va re ze 34 13 34 12 5. Re |i na 6. Vi }en ca 34 14 34 13 7. To ri no 8. Li vor no 34 11 9. Pe ska ra 34 12 34 10 10. Mo de na 11. Em po li 34 10 34 11 12. Gro se to 13. Pa do va 34 9 14. Pja }en ca 34 10 15. Sa su o lo 34 10 16. Al bi no l. 34 10 33 8 17. Kro to ne 18. Ci ta de la 34 8 19. Por to su ma 34 9 20. Asko li 33 10 21. Fro si no ne 34 7 22. Tri e sti na 34 5

10 12 13 16 13 6 8 12 9 15 14 11 15 11 10 9 13 13 10 11 12 15

5 4 6 5 9 14 13 11 13 9 10 12 10 13 14 15 12 13 15 12 15 14

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 45:22 67 52:25 66 50:28 58 41:25 55 37:33 49 37:38 48 39:39 47 40:39 45 34:37 45 35:39 45 38:34 44 37:42 44 46:42 42 45:51 41 34:38 40 41:53 39 31:39 37 38:42 37 30:44 37 32:40 36 35:49 33 27:45 30

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas

Ajn traht - Ver der

(20.30)

Subota

Nir nberg - Ba jern Ham bur ger - Bo ru si ja (D) [al ke - Volf sburg Ha no ver - Majnc Fraj burg - Ho fen hajm [tut gart - Kaj zer s.

Nedeqa

Bo ru si ja (M) - Keln Ba jer - Sent Pa u li 1. Bo ru s, (D) 28 20 2. Ba jer (L) 28 17 3. Ba jern 28 15 4. Ha no ver 28 16 5. Majnc 28 14 6. Nir nberg 28 12 7. Ham bur 28 12 8. Fraj burg 28 11 9. Ho fen hajm 28 9 10. Keln 28 10 11. [al ke 27 9 12. Ver der 28 8 13. Ajn traht 28 9 14. Kaj ser sl. 28 8 15. [tut gart 28 8 16. Volf sburg 28 6 17. Sent Pa u li 27 8 18. Bo ru s. (M) 28 6

5 7 6 2 3 6 5 5 10 5 6 9 5 7 6 10 4 5

3 4 7 10 11 10 11 12 9 13 12 11 14 13 14 12 15 17

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 58:17 65 57:34 58 60:34 51 40:40 50 43:35 45 42:37 42 43:44 41 35:39 38 42:39 37 38:49 35 31:33 33 38:54 33 28:38 32 36:44 31 47:50 30 32:41 28 29:47 28 38:62 23

FRANCUSKA Subota

Ok ser - Sent Etjen Bor do - Avi won Kaen - PS@ Lo ri jen - So {o Mo na ko - Lil Va len si jen - Nan si Brest - Ren

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa

Mar sej - Tu luz Mon pe qe - Ni ca Lion - Lans 1. Lil 29 2. Mar sej 29 3. Ren 29 4. Lion 29 5. PS@ 29 6. Mon pe qe 29 7. Sent Etjen 29 8. Bor do 29 9. Lo ri jen 29 10. So {o 29 11. Tu luz 29 12. Nan si 29 13. Brest 29 14. Kaen 29 15. Ni ca 29 16. Va len si jen 29 17. Ok ser 29 18. Mo na ko 29 19. Lans 29 20. Avi won 29

16 15 14 13 12 11 10 9 10 11 11 10 9 9 8 7 6 6 6 1

10 9 9 11 10 9 10 12 9 5 4 6 8 8 11 13 15 14 10 9

3 5 6 5 7 9 9 8 10 13 14 13 12 12 10 9 8 9 13 19

(17) (17) (21) 52:28 58 42:24 54 32:21 51 49:28 50 42:30 46 25:30 42 36:34 40 37:34 39 35:34 39 42:36 38 29:31 37 30:41 36 29:34 35 32:41 35 21:30 35 34:32 34 32:34 33 28:29 32 28:43 28 16:57 12

NA[ PREDLOG

Gra|ani ciqaju Ligu {ampiona (2.40) Liverpul – (3.25) Man~ester siti (2.80) Fudba le ri Li ver pu la ugo sti }e Man ~e ster si ti na El fil du, gde su po sled wa dva du e la za vr {e na po de lom bo do va. Je se nas u Man~ste ru sla vio je do ma }in (3:0), pa }e Mi ra la e{ i dru go vi ima ti pri li ku da im se re van {i ra ju. U re do vi ma Li ver pu la ko ji je po ra `en na go sto va wu od VBA 2:1, ne }e bi ti po vre |e nog Xe rar da, ve ro vat no ni na {eg Jo va no vi }a.

Gra |a ni su u pro {lom ko lu do no gu su po tu kli San der lend (5:0), a za ni mqi vo je da su na po sled we ih pet go sto va wa do `i ve li isto to li ko ne u spe ha. Si ti ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog Ri ~ard sa, Bo a ten ga i gol ma na Gi ve na.

Na{ predlog: 2 - 3

(1.95) Valensija – (3.30) Viqareal (3.80)

Na kon {to su no ka u ti ra li grad skog ri va la i naj bli `eg pra ti o i ca u tr ci za ti ti lu In ter (3:0), li der Se ri ja A eki pa Mi la na ovog vi ken da pu tu je u

Vi qa rel je u pr vom de lu sa vla dao Val nsi ju s 4:2 na El Ma dri ga lu. U pro {lom ko lu Va le sni ja ko ja je kod ku }e pre tr pe la sa mo dva po ra za sa vla -

3 4 6 6 3 6 1 6 5 5 9 8 11 2 7 10 9 5 5 11

1 3 7 8 13 11 15 12 14 14 12 13 11 17 14 12 14 17 17 14

82:15 69:22 46:35 48:31 47:42 46:44 38:43 45:41 33:40 31:40 30:44 36:36 28:35 40:51 41:49 25:40 29:43 28:48 39:62 31:51

(21) 81 73 57 54 45 45 43 42 38 38 36 35 35 35 34 34 30 29 29 26

Di s ci p lin s ka ko m i s i j a Evrop s ke fud b al s ke uni j e (UEFA) po kre nu la je po stu pak pro tiv {kot skog pr va ka Gla zgov Ren xer sa zbog to ga {to su na vi ja ~i tog klu ba pe va l i ra s i s ti~ k e pe s me na utak mi ci Li ge Evro pe pro tiv ho land skog PSV-a (0:0).

Naj tro fej ni ji {kot ski klub bo dri pro te stant ska za jed ni ca u Gla zgo vu, a eks trem ne pri sta li ce „po li ca ja ca” od ra ni je su po zna te po ra si sti~ kim is pa di ma i skan di ra wi ma.

Pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni is ta kao je na Iz bor -

Mo me nat s jed ne od ra ni jih utak mi ce iz me |u Li ver pu la i Man ~e ster si ti ja

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 63 61 58 52 51 50 47 41 37 36 36 35 34 33 32 25 17 12

Danas In ter - [i be nik Subota Kar lo vac - Ci ba li ja Dra go vo qac - Sla ven Ri je ka - Za greb Di na mo - Lo ko mo ti va Split - Istra Za dar - Osi jek Va ra `din - Haj duk 18 14 11 10 10 8 7 9 7 7 8 6 8 6 6 4

4 6 4 5 5 7 9 3 8 8 4 9 3 6 3 6

(2.20) Herkules – (3.20) Espawol (3.20) Mi ro slav \u ki} de bi to vao je na klu pi da vqe ni ka Her ku le sa sjaj no. We gov tim sla vio je na go sto va wu u San Se ba sti ja nu 3:1, {to je bi la tek pr va po be da na kon ~e ti ri ve za na po ra za. Na rav no, sa da svi o~e ku ju no v u po b e d u u me ~ u pro t iv Espa wo la. Ka ta lon ci su u mi nu lom ko lu po ra `e ni od Ra sin ga (2:1), ~i me su na sta vi li cr nu se ri ju od ~e ti ri kik sa u po sled wih pet utak mi ca. Duel na sta d i o n u Ho s e r i k o Pe r ez u

1 3 8 8 8 8 7 11 8 8 11 8 12 11 14 13

Subota

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (20.10) 45:9 45:19 28:18 27:17 24:23 24:30 24:23 18:22 24:22 22:28 20:25 30:30 24:28 19:32 18:37 18:47

58 48 37 35 35 31 30 30 29 29 28 27 27 24 21 18

No tin gem F. - Re ding Der bi - Ko ven tri Mil vol - Lids [e fild j. - Mildzbro Barn sli - Bri stol Le ster - Barn li Don ka ster - Kar dif Ip svi~ - Kri stal P. Vat ford - Hul Por tsmut - Pre ston Skan torp - Kvins Park Svon si - No ri~

1. Kvins Park 2. No ri~ 3. Kar dif 4. Svon si 5. Lids 6. Re ding 7. No tin gem F. 8. Mil vol 9. Barn li 10. Vat ford 11. Hal 12. Le ster 13. Por tsmut 14. Bri stol 15. Ip svi~ 16. Barn sli 17. Ko ven tri 18. Midlzbro 19. Der bi 20. Don ka ster 21. Kri stal 22. [e fildj.

23. Pre ston 24. Skan torp

39 39 39 39 39 38 39 39 38 39 39 39 39 39 39 39 39 38 39 39 39 39 38 39

22 19 19 20 17 5 15 15 15 15 14 16 15 15 15 12 12 12 12 11 11 9 8 10

13 13 9 6 13 15 15 12 12 11 14 8 9 8 7 11 9 9 8 11 9 8 10 4

4 7 11 13 9 8 9 12 12 13 11 15 15 16 17 16 18 17 19 17 19 22 20 25

(1.90) Lorijen – (3.20) So{o (4.00) Bi }e za ni mqi vo vi de ti ka ko }e se za vr {i ti duel iz me |u do ma }eg Lo ri je na i So {oa. Do ma }i fud ba le ri pred vo |e ni pr vim strel cem eki pe Ga me i rom (19 go lo va) i Ki tam ba lom, Di a rom i Ro ma om po de lom bo do va u Pa ri zu pro tiv sve ta ca (0:0), na ni za li su pe ti uza stop ni re mi. Na dru goj stra ni, de se to pla si ra ni So {o pret hod nog vi ken da sa vla da lo je Brest 2:1 i pre ki nuo niz od dva po ra za.

Na{ predlog: 1 I. G.

Danas

(21)

Sel ta - Va qa do lid El ~e - Him na stik Te ne ri fe - Hu e ska Kar ta ge na - Re kre a ti vo R. Va qe ka no - Al ba se te

(16) (18) (18) (18) (18)

Spor ting - Aka de mi ka

(21.15)

Pa ko{ F. - Rio Ave V. Se tu bal - Le i ria Be i ra Mar - Ol ha nen se Por ti mo nen se - Por to Na val - Ben fi ka

(17) (17) (17) (19.15) (21.15)

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

63:23 68:47 64:47 54:38 73:61 62:42 49:39 52:40 52:40 68:56 42:39 59:59 50:50 51:54 50:50 45:57 43:50 49:57 49:57 49:68 39:60 34:62 44:66 33:74

79 70 66 66 64 60 60 57 57 56 56 56 52 53 52 47 45 45 44 44 42 35 34 34

Ponedeqak

Bra ga - Gi ma ra e{ 1. Por to 25 23 2. Ben fi ka 25 18 3. Bra ga 25 12 4. Spor ting 25 10 5. Gi ma ra e{ 25 9 6. Na ci o nal 25 9 7. P. Fe re i ra 25 8 8. Ma ri ti mo 25 8 9. Rio Ave 25 8 10. Le i ria 25 8 11. Be i ra Mar 25 6 12. Aka de mi ka 25 7 13. Ol ha nen se 25 6 14. V. Se tu bal 25 5 15. Na val 25 4 16. Por ti mo n. 25 4

2 1 4 9 7 7 9 7 6 6 11 7 10 9 8 7

0 6 9 6 9 9 8 10 11 11 8 11 9 11 13 14

(21.15) 58:9 71 52:23 55 41:30 40 34:26 39 28:32 34 22:27 34 24:31 33 31:26 31 24:27 30 20:30 30 29:30 29 30:39 28 20:30 28 20:35 24 23:43 20 23:41 19

TURSKA Danas

Bir sa - An ta li ja

(19)

Bu ka spor - Ka ra buk Ko wa - Ma ni sa Eski {e hir - Fe ner bah ~e

(13) (15) (18)

Is tan bul - Si vas Ga zi an tep - Ak na ra gu ~u Gen ~ler bir gli - Kaj ze ri Ga la ta sa raj - Trab zon

(13) (13) (16) (18)

Subota

Nedeqa

Ponedeqak

Ka {im pa sa - Be {ik ta{ 1. Trab zon 27 19 6 2 2. Fe ner bah ~e 27 19 4 4 3. Bur sa 27 14 10 3 4. Ga zi an tep 27 13 7 7 5. Kaj ze ri 27 12 7 8 6. Eski {e hir 27 11 9 7 7. Be {ik ta{ 27 11 6 10 8. Is tan bul 27 11 4 12 9. Ka ra buk 27 10 7 10 10. Ma ni sa 27 11 2 14 11. An ka ra gu ~u 27 8 9 10 12. An ta li ja 27 8 9 10 13. Ga la ta sa raj27 10 3 14 14. Gen ~lerg. 27 8 7 12 15. Si vas 27 7 7 13 16. Bu ka spor 27 5 6 16 17. Ka {im pa sa 27 5 5 17 18. Ko wa 27 3 8 16

(12) (17) (17) (17) (17) 53:35 62 57:31 60 51:30 56 62:45 54 55:36 50 33:28 50 40:41 48 44:39 46 45:39 46 42:43 45 41:39 44 37:44 44 47:48 42 42:44 41 29:32 41 34:29 40 43:59 39 26:35 35 29:49 31 21:40 28 31:51 28 24:49 25

Subota

(21.15)

Nedeqa

Nedeqa

Kse rez - Be tis Kor do ba - Al ka ron Nu man si ja - Vi qa re al B Sa la man ka - Po fe ra di na Hi ro na - Las Pal mas 1. R. Va qe kao 32 18 8 6 32 18 6 8 2. Be tis 3. Sel ta 32 15 11 6 4. Bar s. B 32 15 9 8 32 13 11 8 5. Gra na da 6. El ~e 32 13 11 8 7. Kar ta ge na 32 14 6 12 8. Hi ro na 32 12 10 10 9. Va qa do lid 31 13 7 12 10. He rez 32 12 9 11 11. Al ko ron 32 13 5 14 12. Vi qa r. B 32 13 5 14 13. Nu man si ja 32 13 3 16 14. Kor do ba 32 10 11 11 15. Hu e ska 32 9 14 9 16. Re kre a ti vo 32 8 16 8 17. Las Pal mas 32 9 12 11 18. Him na stik 32 8 11 13 19. Sa la man ka 32 9 4 19 20. Al ba se te 32 6 10 16 21. Te ne ri fe 32 6 10 16 22. Pon fe ra d. 32 4 13 15

ENGLESKA PREMIJER

Ma ri ti mo - Na ci o nal

Subota

ENGLESKA – ^EMPION[IP (18)

Ali kan teu bi }e tek ~e tvr ti duel ova dva ti ma u po sled wih 15 go di na, a pret hod na tri do bio je Espa wol.

Na{ predlog: 1

PORTUGAL

Fud bal ska aso ci ja ci ja En gle ske (FA) od ba ci la je `al bu igra ~a Man ~e ster ju naj te da Vej na Ru ni ja na su spen zi ju od dve utak mi ce zbog pso va wa pred te le vi zij skom ka me rom na utak mi ci sa Vest He mom.

Ju naj ted je u Lon do nu po be dio Vest Hem 4:2 u me ~u 31. ko la Pre mi jer li ge, a Ru ni je po sti gao tri go la za svoj tim na tom du e lu. On je svoj tre }i gol na utak mi ci sa lon don skim klu bom pro sla vio pso va wem u ka me ru ko ja je bi la po sta vqe na po red te re na. Ru ni je u `al bi na veo da je sve stan da je po gre {no po stu pio, ali je do dao da mi sli da je ka zna pre stro ga

nom kon gre su te or ga ni za ci je, ko ji je odr `an pro {log me se ca u Pa ri zu, da se „ne sme do zvo li ti da se fud bal pre tvo ri u po li gon za is ka zi va we sek ta {kih sta vo va”.

Di s ci p lin s ka ko m i s i j a UEFA o even tu al noj ka zni za Gla zgov Ren xers od lu ~i va }e na sa stan ku u Ni o nu 28. apri la.

Kao mo gu }a od lu ka evrop ske „ku }e fud ba la” na vo di se je d an me~ igra w a pred pra znim tri bi na ma sta di o na „Aj broks park” i nov ~a na „glo ba” u iz no su od 20.000 evra.

1. Di na mo 23 2. Haj duk 23 3. Split 23 4. Ci ba li ja 23 5. In ter 23 6. Ri je ka 23 7. Osi jek 23 8. Kar lo vac 23 9. Sla ven 23 10. Va ra `din 23 11. Za greb 23 12. [i be nik 23 13. Za dar 23 14. Lo ko mo ti va23 15. Istra 23 16. Dra go vo qac23

da la je He ta fe 4:2 i ta ko pre ki n u l a se r i j u ne u s pe h a. Na dru goj stra ni `u ta pod mor ni ca mi ni mal no je po ra `e na od Bar se lo ne 1:0.

Na{ predlog: 1, 3+

Potvr|ena suspenzija Runija

HRVATSKA

HOLANDIJA

Bar se lo na B - Gra na da

Subota

Renyers pod istragom UEFA

56:28 72:28 59:26 44:34 58:43 57:45 54:41 45:38 52:51 45:49 39:50 52:48 37:48 28:48 36:49 35:59 26:62 32:80

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

Nedeqa

Danas

(3.60) Fiorentina – (3.30) Milan (2.00)

4 4 5 7 8 9 6 10 12 9 14 12 13 12 13 18 22 21

Ma jor ka - Se vi qa Hi hon - Osa su na Her ku les - Espa wol Ra sing - Le van te Ma la ga - De por ti vo Atle ti ko (M) - So si je dad Va len si ja - Vi qa re al

[PANIJA – SEGUNDA

Fi ren cu na meg dan Fi o ren ti ni ko ja je bez po ra za na sta di o nu Ar te mio Fran ki po sled wa tri me ~a. Pu le ni tre ne ra Mi haj lo vi }a odi ga li su 2:2 u ]e ze ni. Je di ni po vre |e ni igra~ u re do vi ma do ma }ih je Krol drup. Na dru goj stra ni ~e ta iz Mi la na igra }e bez ka `we nog pr vog strel ca Ibra hi mo vi }a. Za ni mqi vo je da Fi o ren ti na ni je sla vi la na po sled wih 10 du e la pro tiv Mi la na, od ~e ga {est uza stop nih po be da ro so - ne ra.

Na{ predlog: 2

6 7 7 7 6 5 11 8 7 12 4 8 7 9 8 4 2 6

(18) (20)

Ponedeqak

Im tek Are na u Ham bur gu ugo sti }e sko ro iz ve sno no vog {am pi o na Ne ma~ ke eki pu Bo ru si je. Do ma }i Ham bur ger u ~i jim re do vi ma so lid ne par ti je pru `a Goj ko Ka ~ar bo ri se za iz la zak u Evro pu, dok mi li o ne ri `e le no vom troj kom da se pri mak nu na ko rak od sa la ta re. U pro {lom ko lu Ham bur ger je re mi zi rao sa Ho fen haj mom (0:0), dok je Bo ru si ja bez mno go mu ke sa vla da la Ha no ver (4:1), na kon dva ko la bez sla vqa.

Tra di ci ja je na stra ni do ma }i na ko ji je po sled wa ~e ti ri me |u sob na du e la re {io u svo juu ko rist. U pr vom de lu se zo ne sla vi li su mi li o ne ri (2:0). Jir gen Klop tre ner Bo ru si je ne }e mo }i da ra ~u na na Ka ga vu i Gin ce ka, dok }e do ma }i sa stav bi ti li {en uslu ga Ka ste la na.

Na{ predlog: 2

1. Tven te 29 19 2. PSV 29 18 3. Ajaks 29 17 4. AZ 29 15 5. Den Hag 29 15 6. Gro nin gen 29 15 7. Ro da 29 12 8. Utreht 29 11 9. He ra kles 29 10 10. NEC 29 8 11. Bre da 29 11 12. He ren ven 29 9 13. Fe je nord 29 9 14. De Graf {ap29 8 15. Vi te se 29 8 16. Eks cel si or 29 7 17. Ven lo 29 5 18. Vi qem 29 2

Subota

Atle tik(B) - Real (M) Bar se lo na - Al me ri ja

Sa ra go sa - He ta fe 1. Bar se lo na 30 26 30 23 2. Real 3. Va len si ja 30 17 4. Vi qa re al 30 16 30 14 5. Atle tik 6. Se vi qa 30 13 7. Espa wol 30 14 8. Atle t.(M) 30 12 30 11 9. Le van te 10. Ma jor ka 30 11 30 9 11. Ra sing 30 9 12. Osa su na 13. Hi hon 30 8 14. So si je dad 30 11 15. He ta fe 30 9 16. De por ti vo 30 8 17. Sa ra go sa 30 7 18. Her ku les 30 8 39 8 19. Ma la ga 20. Al me ri ja 30 5

(3.20) Hamburger – (3.20) Borusija (D) (2.20)

Danas AZ Alk mar - Bre da Subota Ven lo - NEC Den Hag - Vi te se Eks cel. - De Graf {ap Vi qem - He ra kles Nedeqa Tven te - Ro da Ajaks - Gro nin gen Utreht - Fe je nord PSV - He ren ven

[PANIJA – PRIMERA

55:21 62:27 42:20 36:25 36:30 31:27 41:32 34:33 41:42 39:43 38:45 27:34 29:37 31:41 33:46 20:42 26:56 20:40

(19) 63 61 52 46 43 42 39 37 37 35 33 33 33 31 28 21 20 17

Volvs - Ever ton Blek burn - Bir min gem Bol ton - Vest Hem ^elzi - Vi gan Man ~e ster j. - Fu lam San der lend - VBA To ten hem - Sto uk

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16)

Blek pul - Ar se nal Aston Vi la - Wu kasl

(14.30) (17)

Nedeqa

Ponedeqak

Li ver pul - Man. si ti 1. Man ~. j.

31 19 9 2. Ar se nal 30 17 8 3. Man. si ti 31 16 8 4. ^el zi 30 16 7 5. To ten ham 30 13 11 6. Li ver pul 31 13 6 7. Ever ton 31 9 14 8. Bol ton 31 10 10 9. Li ver pul 31 13 6 10. Fu lam 31 8 14 11. Sto ke 31 11 5 12. San der lend31 9 11 13. VBA 31 9 9 14. Blek burn 31 9 7 15. Bir min gem 30 7 13 16. Aston Vi la 31 8 10 17. Blek pul 31 9 6 18. Vest Ham 31 7 11 19. Vol verhm. 31 9 5 20. Vi gan 31 6 13

3 5 7 7 6 12 8 11 12 9 15 11 13 15 10 13 16 13 17 12

68:32 59:29 50:27 54:25 41:34 42:38 42:41 43:43 42:41 36:33 37:39 33:42 43:57 39:51 30:42 39:53 45:63 38:53 36:53 29:51

(21) 66 59 56 55 50 45 41 40 41 38 38 38 36 34 34 34 33 32 32 31

GR^KA

Nedeqa Ka va la - Ksan ti Atro mi tos - Olim pi ja kos Aris - Vo los La ri sa - AEK Pa na ti na i kos - Aste ras Ira klis - PA OK Pa ni o ni os - Pan se ra i kos Ker ki ra - Er go le tis 1. Olim pi ja k.

2. Pa nat.

3. AEK 4. PA OK 5. Et ni kos 6. Aris 7. Ka va la 8. Er go te lis 9. Ksan ti 10. Pa ni o ni os 11. Ira klis 12. Atro mi tos 12. Ker ki ra 14. Tri po lis 15. La ri sa 16. Pan se ra i k.

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

23 17 14 13 11 11 10 10 9 8 7 6 8 6 5 6

1 6 4 5 11 6 8 6 8 10 12 12 6 10 10 5

4 5 10 10 6 11 10 12 11 10 9 10 14 12 13 17

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

58:15 44:23 43:35 30:29 36:24 25:27 28:26 28:37 27:32 24:32 22:28 27:33 29:38 18:27 27:38 22:44

70 57 46 44 44 39 38 36 35 34 33 30 30 28 25 23

SPORT

dnevnik

petak8.april2011.

19

BARSA DEKLASIRALA [AHTJOR

Real jo{ da le ko

Fer di nand, Vi di} i Evra ra do sno na pu {ta ju Stam ford briy

MAN^ESTER JUNAJTED POSLE DEVET GODINA SLAVIO NA STEMFORD BRIYU

Po sao jo{ ni je za vr {en Kapiten engleskog fudbalskog premijerliga{a Man~ester junajteda Nemawa Vidi} odu{evqen je posle pobede u Londonu protiv ^elzija 1:0, u prvom me~u ~etvrtfinala Lige {ampiona, ali insistira da je wegov tim zavr{io samo pola posla.

- Svakako da sam veoma sre}an, ostvarili smo pozitivan rezultat, postigli gol u gostima i sa~uvali na{u mre`u. To je sve ono {to smo `eleli pre utakmice rekao je Vidi}.

Vidi} je posebno pohvalio napada~ku igru svog tima koja je na kraju dala rezultat.

- Nismo do{li da se branimo, igrali smo sa dvojicom napada~a, ba{ kao i prilikom na{eg posledweg gostovawa u {ampionatu, kada smo igrali dobro, ali izgubili. Pre me~a sam rekao da ne

bih imao ni{ta protiv da odigramo slabije, ali da rezultat bude dobar. Uspeli smo, me|utim, da spojimo i jedno i drugo - istakao je Vidi}.

Trijumf na Stamford brixu bio je prvi za Man~ester junajted na gostovawu ^elziju posle devet godina.

- Posao jo{ nije zavr{en. Moramo prvo da se fokusiramo na me~ protiv Fulama u prvenstvu, a zatim i na revan{ sa ^elzijem. Na ‘Old trafordu’ nas sigurno o~ekuje te{ka utakmica, ali uz pomo} navija~a o~ekujem plasman u polufinale - zakqu~io je Vidi}.

Odbrambeni fudbaler Man~ester junajteda Rio Ferdinand izjavio je da pobeda wegovog kluba nad ^elsijem ne zna~i i prolaz u nastavak takmi~ewa.

- Imamo pobedu, imamo prednost, ali nas ~eka jo{ 90 minuta.

@ENSKA SUPERLIGA

Ima jo{ dosta vremena da se sva{ta desi. Moramo da ostanemo ~vrsto na zemqi. Moramo da se branimo, da budemo odgovorni i pametni. U prednosti smo, ali tek moramo da potvrdimo ovu pobedu rekao je Ferdinand.

Fudbaleri i stru~ni {tab ^elzija tvrde da su o{te}eni, jer sudija nije pokazao na penal posle duela Evre i Ramiresa u posledwim trenucima me~a.

- Mo`da je bio penal, a mo`da i nije. Ne znam {ta drugo da ka`em - naveo je Ferdinand.

Golman ^elzija Peter ^eh tvrdi da je wegova ekipa o{te}ena.

- Svi su videli taj penal. Apsolutno svi osim jednog ~oveka i to onog koji je jedini to morao da vidi. Stvarali smo {anse, ali nismo postigli gol. Oni ih nisu stvarali, ali su postigli jedan gol - dodao je golman ^elzija.

Fudbaler Barselone ]avi Ernandez rekao je da je rano za razmi{qawe o potencijalnom duelu sa madridskim Realom u Ligi {ampiona, iako je wegov tim ve} u prvom me~u ~etvrtfinala ubedqivo savladala ukrajinski [ahtjor sa 5:1.

Ubedqiv u prvom duelu ~etvrtfinala bio je i Real, koji je na svom stadionu savladao Totenhem sa 4:0. Ako, prema o~ekivawima, pro|u u polufinale, {panskim velikanima predstoji me|usobni okr{aj.

- Protiv [ahtjora smo odigrali fantasti~nu utakmicu i napravili veliki korak ka polufinalu Lige {ampiona. Ipak, ~eka nas i revan{, a u fudbalu je ba{ sve mogu}e. Ako pro|emo u polufinale o~ekujem dva me~a za pam}ewe protiv Reala - rekao je ]avi.

Barselona u prvenstvu [panije trenutno ima osam bodova vi{e od drugoplasiranog Reala, a ove dve ekipe igra}e i u finalu nacionalnog kupa.

Trener fudbalera Barselone @osep Gvardiola izjavio je da katalonski klub mora oprezno da u|e u revan{ me~ ~etvrtfinala Pi ke i ]a vi se ra du ju pe tom po got ku Lige {ampiona protiv [ahtjoNajboqi igra~ [ahtjora Dara. rijo Srna izjavio je da wegov - Moramo da budemo s obe noge klub nije zaslu`io ubedqiv pona zemqi. Ne smemo da poletimo raz. posle ove pobede, jer je [ahtjor - Proma{ili smo veliki broj odli~na ekipa i mo`e da kazni {ansi. Uveren sam da }e Katana{ eventualni prepotentni lonci da osvoje Ligu {ampiona. stav u revan{u. Odigrali smo @ao mi je {to nismo iskoristiodli~no, ali je ovo samo prvi li na{e {anse. U prvom poludeo cele pri~e. Moram da pohva- vremenu morali smo da damo dva lim Danijela Alvesa. On je na- gola. Ali i to je fudbal. Ovo je pravio dosta pozitivnih stvari za nas veliko iskustvo. Boli kau na{oj igri - rekao je Gvardio- da izgubi{ 5:1. I Arsenal je tala. ko pro{ao, ali je na svom terenu

MU[KA SUPERLIGA

Vr {~an ke Ne ma ne po ra `e nih pro {e ta le Spen som Hemofarm [tada - Radni~ki 67:63 (20:13, 14:11, 14:20, 19:19)

Vojvodina NIS - Hemofarm [tada 52:90 (10:24, 12:26, 15:21, 15:19)

VR [AC: Sportska dvorana „Milenijum” , gledalaca 1.500, sudije Jov~i}, Milojkovi} (BeoNO VI SAD: grad), Stefanovi} (Kraqevo).

Mala dvorana HE MO FARM: Pavkovi} 11 SPC ”Vojvodina”, (4-4), Bo`ovi} 9 (4-1), Krstovi} gledalaca: 120, su3, [utalo, Savovi} 9 (4-4), Bodije: Rankovi} (Pan~evo), risov 4, Kne`evi}, Petrovi}, Ran~i} (Beograd), NovakoJeremi} 11 (1-1), Xordan 10 (4vi} (Zrewanin).

4), Mara{ 9 (2-1), An|u{i} 1 VOJ VO DI NA NIS: Mi(2;1), lo{evi} 1, ^abarkapa 10, RAD NI^ KI: Li 10 (3-2), Mi^orto 4, @ivadinovi} 6, leti} 20 (3.2), Jereminov 3, MarKrwetin 4, Vu~kovi} 4, I. kovi} 3, Mijatovi} 8, Gedefors, Terzi}, Stankovski, \uki}, [ulovi}, Aleksi} 10, (9-7), M. Terzi} 4, Du{ani} 9, [pica, ^akarevi} 4, Stoja~i}, Erak 10.

Vukosavqevi} 5 (2-1).

HE MO FARM [TA DA: Nepora`enih timova u SuRado~aj 2, Mandi} 8, Doj~iperligi vi{e nema. Ko{arka{i novi} 6, [kori} 10, StankoHemofarma savaldali su u dervi} 12, Kova~evi} 4, Radi}, biju kola kragujeva~ki Radni~Markovi} 5, Ajdukovi} 14, ki i samim tim Vr{~ani su se ^a|o 23, Nikoli}, Jak{i} 6. prikqu~ili Partizanu i KraujU susretu 7. kola Superv~anima na vrhu tabele. Kao lige Srbije stari poznanici {to se i o~ekivalo u~takmica Vojvodina i Hemofarm u je bila zanimqiva a pobednik je tre}em ovosezonskom odmere{en u osledwim sekundama suravawu snaga, odigrali su Duel Sa {e ^a |o i La tin ke Du {a ni} sreta. Doma}ini su u samoj zavr„{uterski trening me~” u Fo to: F. Ba ki} {nici imali vi{e koncentramaloj sali Spensa a pobeda cije, a i mawe su gre{ili, {to je, kao po navici, pripala Vrve} naredne nedeqe sastati i poim je omogu}ilo da na kraju slave. Dodu{e, Kragujev~ani su {~ankama 90:52, koje }e, ~ini se, lufinalu plej - ofa koje se igra imali vo|stvo na samom po~etku Superligu zavr{iti bez poraza. na dva dobijana me~a. Susret u utakmice i dugo je Vr{~anima Bio je to duel ekipa koje }e se maloj dvorani Spensa protekao trebalo da naprave preokret. je u dominaciji Hemofarma, u Uspeli su da preuzmu inicijati~ijim redovima su zapa`ene biVoj vo di na NIS - He mo farm 52:90 vu tek po~etkom posledwe ~ele ^a|o i Ajdukovi}, dok su u rePar ti zan - Spar tak 106:50 tvrtine, kada su poveli 50:48. dovima crveno-belih boqe od Vo `do vac - ^e la re vo 90:43 Ra di voj Ko ra} - C. zve zda 96:53 Na svu sre}u, u kqu~nim momenostalih bile Erak i ^abarkapa. tima, trojkama Pavkovi}a i JeTrener Vojvodine Zoran Mirko1. He mo farm 13 13 0 1005:687 26 remi}a kao i poenima Xordna vi} {ansu je ukazao i mla|im ko2. Par ti zan 13 10 3 1071:824 23 pod Vr{~ani su napravili pre{arka{icama koje su minuta`u 3. R. Ko ra} 13 9 4 982:862 22 okret, a u samoj zavr{nici Pavuspele da opravdaju, a sli~no je 4. Voj vo di na 13 7 6 797:884 20 5. Vo `do vac 13 6 7 902:858 19 kovi} je 20. sekundi pred kraj reagovao i wegov kolega Miro6. C. zve zda 13 3 10 965:1128 16 otklonio sve dileme. slav Popov, koji je rotirao sko7. Spar tak 13 2 11 834:1074 15 Trener @eqko Lukaji} nakon ro sve ko {ar ka {i ce, je di no u 8. ^e la re vo 13 2 11 768:1017 15 pobede svoje ekipe je rekao: igru nije ulazila Radi}eva. U - Smatram da smo pokazali posledwem kolu Superlige za U po sled wem ko lu Su per li ge (8/9.apri la) sa sta ju se: Cr ve na zve zda kvalitet pobedni~ki mentalivikend, Novosa|anke gostuju Par ti zan, ^e la re vo - Ra di voj Ko ra}, tet, ali i u{li sa velikom enerSpartaku u Subotici, dok HemoHe mo farm [ta da - Vo `do vac, Spar tak gijom u me~. Izuzetno sam zadofarm do~ekuje ekipu Vo`dovca.

- Voj vo di na NIS. voqan na{om igrom u prvom poI. Grubor

He mo farm - Rad ni~ ki 67:63 Me ga Vi zu ra - OKK Be o grad 79:82 Par ti zan - C. zve zda 118:77 Me ta lac - FMP 81:77 1. Par ti zan 2. Rad ni~ ki 3. He mo farm 4. Me ta lac 5. FMP 6. Be o grad 7. M. Vi zu ra 8. C. zve zda

5 5 5 5 5 4 5 4

4 4 4 2 1 2 1 1

1 1 1 3 4 2 4 3

448:379 405:373 409:380 376:398 389:399 295:313 364:396 339:386

9 9 9 7 6 6 6 5

U sle de }em ko lu (8. i 9. apri la) sa sta ju se: Cr ve na zve zda - FMP, Rad ni~ ki - Me ta lac, OKK Be o grad - He mo farm [ta da, Par ti zan MTS - Me ga Vi zu ra.

luvremenu, naro~ito u odbrani, jer smo zaustavili Radni~ki na samo 24 poena, a {to je jo{ bitnije ostvarili smo dominaciju u skoku. Odbranom u drugom delu nisam zadovoqan. Napravili smo neke gre{ke koje vrsni igra~i ne mogu da prave. Znali smo da ve~eras ne}e biti lako, da je Radni~ki odli~na ekipa i motivisan tim. I drago mi je {to smo pobedili. Ali, ovu pobedu mora}emo da overimo na slede}oj utakmici protiv OK Beograda.

Miroslav Muta Nikoli} trener Radni~kog: - Kada ekipa poput Hemofarma ima 15 skokova vi{e onda su svi komentari suvi{ni a pobeda je zaslu`ena. Nama ne odgovara ovakav ritam igrawa utakmica i ve~eras nismo imali dovoqno snage i energije. Zabriwavaju me povrede Stivena, Markovi}a i Aleksi}a, ali verujem da }e se oni oporaviti za slede}u utakmicu. Na{ ciq je da budemo me|u prve tri ekipe u Superligi jer nemamo 150.000 evra da platimo taksu kao ~etvortoplasirana ekipa da bismo igrali Jadransku ligu. A prema dosada{wim rezultatima mo`emo da ostvarimo taj ciq.

J. Turkoane

pobedio 2:1. Mi smo mlada ekipa i ovo }e da nam bude dobra {kola. Moramo u Dowecku da pobedimo. Bori}emo se za pobedu, za ~ast naseg kluba i grada. Na{i navija~i su to zaslu`ili - naveo je Srna.

Revan{ utakmica ~etvrtfinala Lige {ampiona [ahtjor Barselona igra se 12. aprila na stadionu u Dowecku. Finalni me~ Lige {ampiona na programu je 28. maja na londonskom stadionu Vembli.

„JELEN SUPER [UT” U KULI

]o vin naj u bo ji ti ji I ove godine Zajednica klu- Petar Mudre{a su loptu {utnubova superlige i Apatinska pi- li tako da je ona ostvarila brvara, wen sponzor, organizuju zinu od 121 kilometar, Mihajlo takmi~ewe pod nazivom „Jelen Dobra{inovi} je ostvario 118 super {ut” `ele}i da utvrdi ko kilometara, Milo{ Kova~evi} od superliga{kih fudbalera i Vuk \uri} po 114, dok je „najima najja~i {ut. Prvi su „na cr- slabiji” udarac ostvario drugi tu” iza{li fudbaleri Hajduka iz Kule. Jedanaest odabranih „hajduka” je merilo ja~inu svog udarca. Najrazorniji udarac izveo je Aleksandar ]ovin, jer je lopta koju je on uputio ka golu letela brzinom od 127 kilometara. Za samo kilometar „slabiji” {ut U~e sni ci ak ci je „Je len su per {ut” u Ku li: Alek san dar ]o vin dru gi sle va imao je Nikola Komazec, dok su ~ak trojica golman Hajduka Bojan Vojisaigra~a Hajduka Milo{ Mi{i}, vqevi}, jer je wegova lopta leBranko Pauqevi} i Nemawa tela brzinom od 111 kilometara Bo{kovi} postigla brzinu od na ~as.

123 kilometra. Dragan Stevi} i \. Bojani}

KUP PODRU^JA ZREWANIN

Silovi ti Ka ra |or |ev ~a ni Jedinstvo – Vojvodina (NM) 6:1 (4:0) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200. Sudija Karaka{ (Ravni Topolovac). Strelci: Babi} u 10. i 19. Ajdari} u 15.20. i 65 i Vujaklija u 90. za Jedinstvo, a Vasi~in u 83. za Vojvodinu. @uti kartoni: Na|alin (Jedinstvo, a Vasi~in i Pu{i} (Vojvodina).

JE DIN STVO: Medi} – (od 75. Bogunovi}) -, Markov 7, Erdeqan 7, Dap~evi} 7, Na|alin 8, Martinovi} 8 (od 70. Mar~eti}) -, Ajdari} 9, @u`a 7, Vujaklija 7, Babi} 8 (od 80. Radakovi}) – i ]ur~i} 8.

VOJ VO DI NA: Bataw~ev 6, Vlaji} 5, Mezei 5 (od 46. Arse-

nov) 5, Pu{i} 5, He|e{i 6, Vasi~in 6, Parabucki 5 (od 46. Be{lin) 6, Penavski 5, Mar~eta 5 (od 46. [ibul) 5, Tomi} 5, i Bala` 5.

Kara|or|ev~ani su prikaza li iz van red nu pred sta vu pro tiv uvek ne u god nog pro tivnika koji ovoga puta nije imao nikakve {anse za daqi prolaz.

Posebno su se istakli mla|i igra~i Jedinstva i pokazali da na wih trener Marko Gute{a mo`e ozbiqno da ra~una. Istakao se Ajdari}, a wemu uz rame Babi} i Martinovi}.

D. Mili}ev

20

sport

petak8.april2011.

Smawen procenat nasiqa u sportu Mi ni star omla di ne i sporta Sne`ana Samarxi}Markovi} ocenila je ohrabruju}im rezultate borbe za spre~avawe nasiqa i nedoli~nog pona{awa u sportu koja se vodi kod nas.

- Prema izve{taju Ministarstva unutra{wih poslova nasiqe na utakmicama je za po sled wih pet me se ci smaweno za 20 odsto, dok je broj povre|enih mawi za 40 odsto, a procenat povre|enih slu`benih lica je smawen za 65 odsto. - istakla je Samarxi}-Markovi}.

Resorni ministar je precizirala da je Savet prihvatio preporuke Saveta Evrope o formirawu posebne jedinice u okviru MUP-a pod nazivom Nacionalni informacioni centar, koji bi bio baza podataka o navija~kim grupama.

Samarxi}-Markovi} je naglasila da }e se u borbu protiv nasiqa u sportu ukqu~iti i Savet za nacionalnu bezbednost na ~ijem je ~elu predsednik Republike Boris Tadi}.

- Kada se radi o nasiqu, onda se ne dovodi u pitawe sa mo sport, ve} i bez bed nost. - istakla je Samarxi}Markovi} i dodala da }e i ona slede}e sedmice u Strazburu i Parizu pokrenuti inicijativu za promenu sada{we Evropske konvencije.

Resorni ministar je, ipak, napomenula da je procenat izgrednika koji su ka`weni i daqe „izuzetno nizak”.- Rezultati borbe protiv nasiqa jesu ohrabruju}i, ali su oni jo{ nedovoqni, kako bi se kona~no stalo na put jednoj od najve}ih po{asti savremenog sporta.

SVET SKO PR VEN STVO

Ubedqivi orlovi Sr bi ja - Mek si ko 7:0 (1:0, 4:0, 2:0) Ho ke ja {ka re pre zentacija Srbije pobe di la je se lek ci ju Mek si ka re zul ta tom 7:0 (1:0, 4:0, 2:0) u me~u tre}eg kola Svetskog prvenstva Divizije dva grupe A u Australiji. Po dva gola za Srbiju postigli su Proki} i Sretovi}, a po jednom u listu strelaca upisali su se Furnije, Mami} i Peruon.

Na{a selekcija je u prvom kolu pora`ena od Belgije 3:2,

a potom je pobedila Novi Zeland 6:4. Srbija je danas trebala da igra za Severnom Korejom, ali je taj me~ registrovan slu`benim rezultatom 5:0, po{to je azijska selekcija odustala od takmi~ewa.

Srbija se nalazi na drugom mestu na tabeli sa devet bodova, a u po sled wem ko lu 10. aprila igra}e sa Australijom. Prvoplasirana selekcija sa SP u Australiji izbori}e plasman u vi{i rang.

@enski skija{ki skokovi na Olimpijadi Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) ukqu ~io je `enske skija{ke skokove i jo{ ~etiri discipline u program Zimskih igara u So~iju 2014. godine.Izvr{ni odbor MOK-a ukqu~io je na sastanku u Londonu i disciplinu halfpajp u skijawu slobodnim stilom, zatim me{ovitu {tafetu u biatlonu i timske nastupe u sankawu i umetni~kom klizawu.

MOK je objavio da je neke discipline u snoubordingu i

skijawu slobodnim stilom, kao i timski nastup u alpskom skijawu, ostavio na ~ekawu do daqeg razmatrawa.

Komitet je dva puta odbijao `enske skija{ke skokove za Olimpijadu u Vankuveru 2010. godine, navode}i da taj sport nema dovoqno vrhunskih takmi~ara.

Predstavnici sporta dogurali su slu~aj ~ak do vrhovnog suda Kanade, ali nisu uspeli da poni{te presudu MOK.

dnevnik

NO VI HU MA NI GEST SRP SKOG IN TER NA CI O NAL CA U NBA LI GI

NBA LI GA

Mili~i} za obolelu decu

Lejkersi zaustavqeni

NBA ko{arka{ka zvezda iz Srbije, sada{wi igra~ Minesote Darko Mili~i}, dao je na aukciju svoj {ampionski prsten osvojen s Detroitom, kako bi prikupio sredstva za pomo} deci oboleloj od Batenove bolesti.

Ova bolest je neurolo{ki poreme}aj koji se javqa naj~e{}e kod dece i izaziva postepeno slepilo, pa ~ak i smrt. Na aukciji }e se na}i i {ampionski pojas koji je Mili~i} dobio od Ra{ida Valasa.

- Bez obzira koliko novca prikupimo, to }e biti zna~ajno jer ti tretmani ko{taju mnogo i ve}ina qudi ne mo`e da ih priu{ti svojoj deci - rekao je Mili~i} uo~i me~a s Finiksom.

Darko se upoznao s ovom bole{}u tako {to su on i wegova supruga pro~itali u novinama pri~u o porodici koja se susrela s ovom opakom bole{}u. Tada je Mili~i} platio tretmane mati~nim }elijama za ~etvoro dece iz Srbije, a svaki tretman ko{ta 35.000 dolara.

Na ideju o stavqawu prstena na aukciju srpski centar je do{ao ugledaju}i se na Rona Artesta koji je uradio istu stvar, prikupqaju}i novac za {kolski program o mentalnom zdravqu u Americi.

- On je uradio sjajan posao - rekao je Darko, ina~e otac dvoje male dece. - Ja }u poku{ati da uradim {to vi{e.

Darko Mili~i} je prsten osvojio kao debitant u najkvalitetni-

Dar ko Mi li ~i}

joj ligi na svetu 2004. godine, s ekipom Detroita. Na pitawe da li je to bila te{ka odluka, odgovorio je: - Ne, posebno zbog toga {to }e to mo`da nekom detetu spasiti `ivot. Prsten je prsten. Ako }emo wegovom prodajom sa~uvati

NA[ RE PRE ZEN TA TI VAC VRA ]A SE U TIM OLIM PI JA KO SA

Ke{eq umesto Nilsena Du{an Ivkovi} je opet napravio rotaciju u timu ko{arka{a Olimpijakosa za gr~ko prvenstvo - oporavqeni Marko Ke{eq zameni}e Meta Nilsena u sastavu crveno-belih, javqa internet portal ko sar ka.rs.

Zbog ograni~enog broja stranaca koji imaju pravo da nastupaju u A1 ligi, srpski internacionalac je ispao iz Mar ko Ke {eq postave kada je po~etkom februaupravo u Ke{equ. Mladost i enerra povredio sko~ni zglob. Tada ga gija Olimpijakosove „trojke”, kao je u timu zamenio Amerikanac i `eqa za dokazivawem posle dvoGordon. Me|utim, sada, u fini{u mese~ne pauze, trebalo bi da donesezone pred plej-of i finale kupa su osve`ewe me|u crveno-bele.

(16. maj), Du{anu Ivkovi}u je poTakva su bar o~ekivawa u klubu iz treban {uter, pa ga je prepoznao Pireja.

`ivote, a nadamo se da ho}emo, onda je to velika stvar.

A pojas?

- S pojasom stvari stoje malo druga~ije, to je poklon od Ra{ida Valasa. Mislim da }e on razumeti moju odluku, jer ciq je humanost zavr{io je Darko Mili~i}.

Ko{arka{i Golden Stejta pobedili su na svom terenu ekipu Los An|eles Lejkersa rezultatom 95:87 u no}a{wem me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Monta Elis sa 26 poena, dok je Vladimir Radmanovi} postigao ~etiri poena i imao dva skoka za sedam minuta u igri. Kod gostiju, najboqi je bio Kobi Brajant sa 25 ko{eva.

Denver je u gostima nadigrao Dalas 104:96. U redovima Denvera najboqi je bio Xej Ar Smit sa 25 poena. Najefikasniji u pora`enom timu bio je [on Merion sa 21 poenom i 10 skokova. Predrag Stojakovi} proveo je na terenu 21 minut, a za to vreme ubacio je sedam poena i imao po jednu uhva}enu loptu i asistenciju.

Feniks je u gostima pobedio Minesotu 108:98. U pobedni~koj ekipi briqirao je Marsin Gortat sa 20 poena i 16 skokova. Kod doma}ih istakao se Majkl Bizli sa 24 poena i 11 uhva}enih lopti.

Darko Milici} postigao je dva poena i imao dva skoka i jednu asistenciju za 10 minuta u igri.

Crnogorski centar Nikola Pakovi} proveo je na terenu 19 minuta, a za to vreme ubacio je osam poena i imao dva skoka.

U ostalim me~evima NBA lige odigranim u no}i izme|u srede i ~etvrtka postignuti su slede}i rezultati: Orlando - [arlot 111:102, Va{ington - Indijana 112:136, Wujork - Filadelfija 97:92, Klivlend - Toronto 104:96, Wu Xersi - Detroit 109:116, Milvoki - Majami 90:85, Hjuston - Wu Orleans 93:101, LA Klipers Oklahoma 108:112 i Sakramento San Antonio 92:124.

DA NAS IGRA JU CR VE NA ZVE ZDA I FMP

Me~ za ~etvrto mesto

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Sa{a Nikitovi} rekao je da je utakmica protiv FMP-a u 6. kolu Superlige Srbije derbi za crveno-bele.

- Posle par uvodnih utakmica i dobrih igara koje su nam podizale samopouzdawe, usledio je lo{ me~ protiv Partizana. Okre}emo se narednim me~evima kroz Sa {a Ni ki to vi} koje }emo poku{ati da ostvarimo mo nivo samopouzdawa - rekao je svoj ciq, a to je boqi plasman na Nikitovi}. tabeli od ekipa koje igraju na{u Centar Crvene zvezde Sava Leligu. Metalac, kao prvu prepreku {i} kazao je da „{to pre mora da smo uspe{no re{ili a slede}i se zaboravi poraz u pro{lom koprotivnik nam je FMP. U ovom lu”. Utakmica izme|u Crvene zvetrenutku to je derbi za nas a po- zde i FMP-a bi}e odigrana danas mo}u timske igre i velike borbe- od 18asova, a ulaz na ovaj me~ je nosti }emo poku{ati da podigne- besplatan za sve navija~e.

SPORT VORLD [AMPION: U svetu novosadskog, vojvo|anskog i srpskog basketa, ime [kole ko{arke „Sport vorld” ve} godinama ima posebnu te`inu. Uostalom, iz we su proistekli dana{wi asovi poput NBA zvezde Darka Mili~i}a, a onda i Milenka Tepi}a, Strahiwe Milo{evi}a i Stefana Feketea, pa ne ~udi {to se ime ove {kole izgovara s po{tovawem.

Me|utim, u „Sport vorldu” ne spavaju na lovorikama, ve} nastavqaju s upornim i kvalitetnim raom, okupqaju}i nove generacije klinaca koje upu}uju u ovaj atraktivni sport. I ne samo to: deca iz ove {kole ko{arke nastavqaju da bele`e i odli~ne rezultate, a najnoviji u nizu nai{ao je pro{log vikenda, kada su de~aci ro|eni 1997. godine postali prvaci Vojvodine. Naime, na finalnom tunriru Kvalitetne pionirske lige Pokrajine, „Sport vorld” je zabele`io sve tri pobede i osvojio titulu. Uz to, kapiten Stefan Desnica progla{en je za najboqeg igra~a turnira, dok je Miroslav An|elov izabran za najboqeg trenera.

Titulu prvaka Vojvodine osvojili su (na fotografiji, s leva stoje): Vladimir Vukadinovi} (pomo}ni trener), Luka Stefanovi}, Luka Perak, Uro{ Kecman, Dimitrije ]uk, Janko Stojanovi}, Stefan Desnica i Nemawa Gaji}, (~u~e): Marko Sko~i}, Nemawa Lazi}, Jovan Ninkovi}, Aleksa Miqani}, Aleksa Zari} i Miroslav An|elov (trener).

A. P.

SPORT

dnevnik

petak8.april2011.

21

DRUGI ME^ POLUFINALA PLEJ-OFA ZA MU[KARCE

Vo {a po no vo bo qa posle pet setova Vojvodina NS seme - Crvena zvezda 3:2 (25:18, 14:25, 25:18, 18:25, 16:14) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 600, su di je: Jo va no vi} (Be o- grad), La za re vi} ([a bac).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo, [kun dri} (l), Si me u no vi} 13, Pe tro vi} 9, Mi ro sa vqe vi} 8, Ve se li no vi}, Ivo vi} 11, Jo vo vi} 2, N. ^u bri lo 1, Mr dak 1, Jo va no vi} 28, Ka pur.

CR VE NA ZVE ZDA: Oko li}, Ste fa no vi}, Pe ri} 3, Pa ji} 1, Bo jo vi} 10, Ko pri vi ca, Mi lu ti no vi} 4, Ja ko vqe vi} 12, Mi ti} 2, Ter zi} 8, Pet ko vi} 22, Vu ji} (l).

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me po ve li su 2:0 u po lu fi nal noj se ri ji plej-ofa, po be div {i Cr ve nu zve zdu u

Par ti zan vo di 2:0 Od boj ka {i Par ti za na po ve li su 2:0 u po lu fi nal noj se ri ji, po {to su sa vla da li Kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 3:0 (25:14, 25:20, 25:20). Alek san dar Ata na si je vi} i Ni ko la Mi ja i lo vi} pred vo di li su Be o gra |a ne ka dru goj po be di sa 20 od no sno 17 po e na.

oba su sre ta sa po 3:2 u se to vi ma. No vo sa |a ni ma je po treb na jo{ jed na po be da ka ko bi se pla si ra li u fi na le, ali pre ma sve mu vi |e nom u dva uvod na dvo bo ja cr ve no-be lih eki pa, te {ko je prog no zi ra ti ko }e i na ko ji na ~in do }i do bor bi za ti tu lu.

Po no vo su Vo {a i Zve zda duel po rav na li u taj-brejk lu tri ji i po no vo su No v o s a | a n i bi l i pri s eb n i j i i ume {ni ji u za vr {ni ci. Iako su bi li u za o stat ku 6:9 u pe tom se tu, us pe li su u~e ni ci Ni ko le Sa la ti }a da, pred vo |e ni si no} fan ta sti~ nim Zo ra nom Jo va no vi }em, do |u do vred ne po be de i sa da lak {e mo gu da gle da ju ka me ~e vi ma u Be o gra du.

Ipak, sve naj vred ni je vi |e no je u od lu ~u ju }em se tu. Iako su do ma }i vo di li 1:0 i 2:1 u se to vi ma, bi li su na ivi c i da Zve z di do z vo l e `e q e n i brejk. Kod 6:9 u pe tom se tu, na pra vi li su do ma }i se ri ju 4:0 i po ve li. Ima la je kon tru Zve zda za 10:6, ali je po gre {i la, za tim je usle dio as ser vis Ivo vi }a, pa je Mi ro sa vqe vi} iz blo ki rao Ter zi }a, a za pre o kret se po sle kon tre po bri nuo Jo va no vi}. Igra lo se poen za poen do za vr {ni ce, a na

14:14 naj pre je po en ti ro Pe tro vi}, a na me~ lop ti je re zer vi sta Lu ka ^u bri lo iz blo ki rao Ter zi }a (naj bo qe se sna {ao u troj nom blo ku) i do neo ve li ku ra dost do ma }oj pu bli ci ko ja je do {la u za pa `e nom bro ju da svo je qu bim ce ip sra ti na dvo boj u Be o gra du.

Do taj-brej ka, vi |e na je iz jed na ~e na bor ba. Do mi ni ra la je eki pa ko ja je bo qe ser vi ra la. Vo {a je vo di la u se to vi ma i te ra la Zve zdu da igra pod pri ti skom, ali su do ma }i, upr kos po be di, po no vo pri ka za li go mi le uspo na i pa do va u igri.

Ipak, si no} je Vo {a ima la eks tra ras po lo `e nog Jo va no vi }a, a ni su na vr hun skom ni vou bi li pri ma ~i Si me u no vi} i Ivo vi}. Da je su, mo glo je da bu de mak si mal nih i la ga nih 3:0, jer je ka pi ten go sti ju Ter zi} ve} dva me ~a is pod sva kog ni voa.

Voj vo di na NS se me jo{ jed nom je is ko ri sti la pred nost do ma }eg te re na i ve }eg fon da igra ~a, a ovaj dru go po me nu ti ~i ni lac }e bi ti mo `da i pre sud na pred nost u me ~e vi ma ko ji sle de.

M. Risti}

Ra dost No vo sa |a na nakon po sled weg po e na

FED KUP

I Slo va ki we u naj ja ~em sa sta vu Se lek tor `en ske te ni ske re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Vra ne{ od lu ~io je da na me~ plej-ofa za popunu Svetske A grupe Fed kupa u Slova~koj povede najja~i tim.

U sastavu za duel, koji }e se 16. i 17. aprila igrati u Sibamak areni u Bratislavi igra}e najboqe srpske teniserke Jelena

Jankovi} (osmo mesto na WTA listi) i Ana Ivanovi} (17. na svetu), koje nisu u~estvovale u posledwem trijumfu ekipe protiv Kanade u februaru, a uz wih i Bojana Jovanovski (59. mesto) i Aleksandra Kruni} (288).

Na duelu na {qaci u Bratislavi Srpkiwama }e se suprotstaviti najja~i slova~ki tim. Selektor Matej Liptak odlu~io je da za taj

me~ pozove Dominiku Cibulkovu (25. na WTA listi), Danijelu Hantuhovu (33. mesto), Magdalenu Ribarikovu (69. igra~ica sveta), i mladu Janu Cepelovu, koja zauzima 449. poziciju na listi najboqih teniserki dana{wice.

Srbiji i Slova~koj bi}e to drugi duel u posledwih godinu dana, budu}i da su odmerile snage i u aprilu 2010, kada su

Len |er na Svet skom pr ven stvu Srp ski pli va~ Ivan Len |er iz bo rio je nor mu na 50 me ta ra del fin za Svet sko pr ven stvo u [an ga ju, ko je }e bi ti odr `a no od 16. do 31. ju la. Len |er, ko ji je ~lan Pro le te ra iz Zre wa ni na, je do A nor me do {ao na Otvo re nom pr ven stvu Tur ske, gde je osvo jio pr vo me sto u vre me nu od 23.68 se kun de.

Naj bo qi srp ski pli va~ Mi lo rad ^a vi} ve} ima A nor mu na

50 me ta ra del fin. Len |er je bio pri mo ran da se bo ri za ta kvu nor mu zbog pra vi la Svet ske pli va~ ke fe de ra ci je (FI NA).

Po tom pra vi lu sa mo dvo ji ca pli va ~a iz jed ne ze mqe mo gu da na stu pe na Svet skom pr ven stvu ako ima ju A nor me.

Len |er }e se na Otvo re nom pr ven stvu Tur ske tak mi ~i ti i na 100 me ta ra del fin, a po red we ga }e ta mo na stu pi ti i jo{ je dan ~lan Pro le te ra ^a ba Si la |i.

Slovakiwe slavile sa tesnih 3:2.

Taj me~ odigran je u Beogradskoj areni, a u odlu~uju}em duelu dubla Hantuhova i Ribarikova nadigrale su u dva seta (6:4, 6:3) Jelenu Jankovi} i Bojanu Jovanovski.

Za srpski tim tada je umesto Ane Ivanovi} igrala Ana Jovanovi}, dok je umesto Cibulkove Slova~ku predstavqala Lenka Vinerova.

FINALE PLEJ-OFA ODBOJKA[ICA

Zve zda ili Vi zu ra Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde i Vi zu re da na {wim su sre tom u ha li [u mi ce za po ~e }e fi nal nu se ri ju, a pr va ki we Sr bi je bi }e de voj ke ko je pr ve stig nu do tri po be de. Pr va dva su sre ta do ma }in je bra ni lac ti tu kle Cr ve na zve zda, ko ja u po sled we dve se zo ne ima per fek tan skor (bez po ra za u do ma }im tak mi ~e wi ma) i ogrom ni je fa vo rit za jo{ jed nu ti tu lu.

Zve zda i Vi zu ra su po sle li ga {kog de la tak mi ~e wa bi le na pr ve dve po zi ci je i kroz ~e tvrt fi nal ne i po lu fi nal ne me ~e ve oprav da le sta tus fa vo ri ta.

Pr vi me~ igra se da nas od 18 ~a so va, dru gi je na pro gra mu 13. apri la, tre }i (16/17. apri la), a ako bu du po treb ni, ~e tvr ti i pe ti su sre ti (20. i 23. apri la).

M. R.

DANAS @REB KUPA ZA DAME

Ja go di na do ma }in

MO DEST DU LI] POT PI SAO UGO VO RE O SU FI NAN SI RA WU PRO JEK TA ZA UNA PRE \E WE SPOR TA U APV: Po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} pot pi sao je u Skup {ti ni Voj vo di ne ugo vo re o za jed ni~ kom pro jek tu su fi nan si ra wa re no vi ra wa, opre ma wa ili do grad we sport skih i fi skul tur nih sa la sa pred stav ni ci ma gra do va i op {ti na. On je is ta kao da je Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu u pret hod nim go di na ma u~e stvo vao u sa na ci ji i opre ma wu fi skul tur nih sa la u voj vo |an skim op {ti na ma, a da je ovaj pro je kat sa mo na sta vak tih ak tiv no sti. U skla du sa vi si nom bu xe ta Se kre ta ri jat je ras po de lio 20 mi li o na di na ra na 35 lo kal nih sa mo u pra va, ko je su se sa svo je stra ne za hva li le na odo bre nim pro jek ti ma. Du li} je do dao da se na da da }e po sle re ba lan sa po kra jin skog buye ta bi ti na ras po la ga wu vi {e sred sta va, ka ko bi se {kol ske sa le ure di le po evrop skim stan dar di ma.

G. M. Fo to: B. Lu ~i}

Da nas u 14 ~a so va }e se u Ja go di ni odr `a ti `reb za po lu fi na le Ku pa Sr bi je za da me (re sto ran „Ti gar” u Zo o lo {kom vr tu). U {e {i ru }e se na }i Ba~ ka Pa lan ka No pal, Na i sa, bra ni lac pe ha ra Za je ~ar i Ja go di na, ko ja je do ma }in fi nal nog tur ni ra.

Ta ko |e, da nas je u Ja go di ni tre ba lo da se `re ba ju i pa ro vi po lu fi na la Ku pa Sr bi je za mu {kar ce.

Me |u tim, od lu kom tak mi ~ar ske ko mi si je za Kup ono je od go |e no, pa }e `re ba we bi ti oba vqe no na knad no, ~im bu de utvr |en ta ~an da tum odr `a va wa po lu fi na la i fi na le naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa.

Raz log je pla sman Par ti za na u po lu fi na le ^e lenx ku pa. Ka ko je ra ni je na ja vqe no uko li ko Be o gra |a ni stig nu u fi na le ovog evrop skog tak mi ~e wa, fi nal ni tur nir za mu {kar ce bi }e od go |en sa 14/15. ma ja za 10/11. jun.

J. G.

Fo to: F. Ba ki}

TURNIR U ^ARLSTONU

Je le na la ko, is pa la Bar to li U me ~e vi ma 2. ko la VTA tur ni ra u ^arls to nu ko ji se igra za na grad ni fond od 721.000 do la ra po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: (1) Vo zni jac ki - Fal ko ni 6:1, 6:1, (2) Sto sur - Ma jer-Ahlajt ner 6:1, 6:2, (7) Pe tro va - Ga lo vic-Hol 6:1, 6:1,

Ta ti {vi li - (9) Ki ri len ko 5:7, 7:5, 6:3, (10) Han tu ho va Ro di na 6:0, 6:1, (15) Za hla vo va Stri co va - Ro di o no va 6:3, 1:6, 6:3, Ve s ni n a - (14) Ma t ekSands 6:4, 7:6, (3) Jan ko vi} Pa {ek 6:2, 6:3, Li sic ki - (4) Bar to li 6:2, 6:3

NA TURNIRU U BARSELONI

Zi mo wi} igra s Mel ce rom Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} na tur ni ru u Bar se lo ni igra }e u pa ru sa Austri jan cem Jir ge nom Mel ce rom, sa op {ti li su or ga ni za to ri.

Zi mo wi} je do kra ja pro {le se zo ne igrao u pa ru sa Ka na |a ni n om Da n i j e l om Ne s to r om.

Naj bo qi srp ski dubl igra~ je po tom od lu ~io da igra u pa ru sa fran cu skim te ni se rom Mi ka e lom Lo drom iz Fran cu ske. Me |u tim, srp sko-fran cu ski par ni je osvo jio ni je dan tur nir u

po s led w a tri me s e c a. Lo d ra ima ve }e uspe he u sin glu, kao i Mel cer, ko ji se tre nut no na la zi na de ve tom me stu ATP li ste.

Tur nir u Bar se lo ni bi }e od i gran od 18. do 24. apri la. Zi mo wi} }e na red ne ne de qe igra ti u pa ru sa Lo drom na Ma ster su u Mon te Kar lu, {to zna ~i da }e srp ski i fran cu ski te ni ser na sta vi ti sa rad wu, ko ja }e bi ti pre ki nu ta sa mo za tur nir u Bar se lo ni.

Ra i ko nen pre {ao u Na skar Biv {i svet ski {am pion u For mu li je dan Fi nac Ki mi Ra i ko nen sa op {tio je da je pot pi sao ugo vor sa eki pom Kajl Bu{ mo to sports, ko ja se tak mi ~i u ame ri~ koj se ri ji Naskar. Ra i ko nen }e sa svo jim ti mom na stu pi ti u „Kam ping vorld trak se ri ji”, ko ja je tre }a po po pu lar no sti u Ame ri ci.

On }e za no vi tim de bi to va ti 20. ma ja.

- Ra du jem se no vom iza zo vu. @e leo sam da se opro bam u Naskaru.

Sti gao sam u kva li tet nu eki pu i ve ru jem da }u da oprav dam wi ho vo po ve re we. - iz ja vio je Ra i ko nen.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Mu{ka superliga Srbije BE O GRAD: Cr ve na zve zda FMP (18). @enska superliga Srbije - BE O GRAD: Cr ve na zve zda Par ti zan Ga le ni ka (20.30).

Prva B mu{ka liga - IN \I JA: @e le zni ~ar - Sme de re vo Vi zu ra (18).

Druga srpska mu{ka liga - Sever - [ID: Par ti zan Apa tin (19), CR VEN KA: Cr ven k a - Ba~ k a Pa l an k a (20.30).

Rukomet Prva mu{ka liga - VR BAS: Vr bas Kar neks - Cr ve na zve zda (16.30).

Prva `enska liga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Le pe ni ca Ha las Jo `ef (15).

Druga mu{ka liga, sever FU TOG: Me ta lac AV - Som bor (19.30), NO VI SAD: Rad ni~ ki Ce ment - Ru ma (16.50).

Druga `enska liga, sever - TE ME RIN: Te me rin - Ja bu ka 95 (18.30), BA NAT SKO NO VO SE LO: Spar tak - Vr bas (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - NO VI SAD: Sla vi ja Na pre dak (17).

Odbojka Prva mu{ka liga - SU BO TI CA: Spar tak - Ni{ (19), IVA WI CA: Pu te vi - Ja go di na (18).

22

kWiGA

petak8.april2011.

dnevnik

СЛЕ ДЕ ЋЕ НЕ ДЕ ЉЕ У НО ВОМ СА ДУ

TOP-LISTA

Ме ђу на род ни фе сти вал про зе

К

ул тур ни цен тар Но вог Са да, као ор га ни за тор 5. ме ђу на род ног фе сти ва ла про зе-PROSEFEST, на ред не не де ље уго сти ће де вет вр хун ских књи жев них ства ра ла ца из пет зе ма ља. Фе сти вал ће се одр жа ти од 13. до 15. апри ла, а о про грам ским са др жа ји ма на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре го во ри ли су члан ор га ни за ци о ног од бо ра Не дељ ко Ма му ла и Гор да на Дра га нић Но нин, за ду же на за од но се са јав но шћу. Ово го ди шњи го сти су Да вид Гро сман из Изра е ла, Иља Стро гоф из Ру си је, Ге ор ги Го спо ди нов из Бу гар ске, Ива на Си мић Бо дро жић из Хр ват ске, а од до ма ћих књи жев ни ка, но во с ад ског пу бли ци

пред ста ви ће се Ра до ван Бе ли Мар ко вић, Ил ди ко Ло ваш, Ра до слав Пет ко вић, Дра ган Ве ли кић и Ву ле Жу рић.

Ме ђу на род ни фе сти вал про зе би ће све ча но отво рен у об но вље ном Кул тур ном цен тру, а ту ће се одр жа ва ти и књи жев не ве че ри. Днев ни про гра ми одр жа ва ће се у но во сад ским гим на зи ја ма „Јо ван Јо ва но вић Змај” и „Ла за Ко стић”. Као и прет ход них го ди на, о ства ра ла штву јед ног пи сца го во ри књи жев ни кри ти чар, аутор чи та од лом ке сво је про зе, а у раз го во ру по том уче ству ју и гим на зи јал ци. Пр ве фе сти вал ске ве че ри би ће до де ље на на гра да „Ми ло ван Ви да ко вић”, а ор га ни за то ри ни су же ле ли да от кри ју име ово го ди шњег ла у ре а та. Још од про шле го ди не у КЦ НС се раз ми шља да ово нај ви ше фе сти вал ско при зна ње по не се име Алек сан дра Ти шме. Је дан од

раз ло га је и то што го то во сви до са да шњи го сти Про зе фе ста по зна ју Ти шми ну ли те ра ту ру, а ка да се на ђу у Но вом Са ду, пи та ју где су то по ни ми из ње го вих ро ма на и при ча, где је жи вео и ства рао Ти шма, ку да је ше тао. У еди ци ји „PROSEFEST„ по ја ви ла су се три но ва на сло ва, ре че но је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре у КЦ НС. То су „Врт ру жних сно ва и дру ге при че” Кри сто фе ра Хо у па и ауто би о граф ска про за „Клат но” Ђер ђа Кон ра да (обо ји ца су до бит ни ци на гра де „Ми ло ван Ви да ко вић”), као и при по вет ке Ву ле та Жу ри ћа „Ка те на чо”. До по чет ка фе сти ва ла по ја ви ће се и „Ан то ло ги ја бу гар ске про зе”. Р. Л.

ИЗ ДА ВАЧ КИ ПО ДУ ХВА ТИ: ЦЕ ЛО КУП НА ДЕ ЛА АЛЕК САН ДРА ТИ ШМЕ

П

Ви ше од ствар но сне про зе

рви про грам об но вље ног Кул тур ног цен тра, са мо дан на кон све ча ног отва ра ња, би ло је књи жев но ве че по све ће но Алек сан дру Ти шми. И то не слу чај но, већ пре ма ре ду ва жно сти. Про мо ви са ни су, за пра во, пр ви ре зул та ти ка пи тал ног про јек та из да вач ке ку ће „Ака дем ска књи га” Бо ре Ба бић, ко ја об ја вљу је це ло куп на Ти шми на де ла. А то су пр во из да ње ско ро от кри ве ног ро ма на „Же нар ник”, књи га при по ве да ка „Шко ла без бо жни штва” и ро ма ни „Упо тре ба чо ве ка” и „Књи га о Бла му”. О нај по зна ти јем но во сад ском пи сцу и ње го вом де лу го во ри ли су уред ни ца це ло куп ног из да ња Го ран ка Ра и че вић, ауто ри пред го во ра Иван Не гри шо рац( за „Же нар ник”), Зо ри ца Ха џић (за „Шко лу без бо жни штва”), Вла ди мир Гво зден (за „Књи гу о Бла му”) и уред ник го вор ног про гра ма КЦ НС Не дељ ко Ма му ла. Овај из да вач ки по ду хват је до каз да Алек сан дра Ти шму (1924-2003) не ће за де си ти за бо рав. Ње го ви но ви, мла ди ту ма чи сма тра ју да Ти шми но ства ра ла -

„Же нар ник” као иза зов Ро ман „Же нар ник”, ко ји је Со ња Ти шма про на шла у су пру го вој за о- став шти ни, по ми њан је на не ко ли ко ме ста у Ти шми ним днев нич ким за пи си ма. По чео је да га пи ше ра них се дам де се тих, а ка сни је ни је био си гу ран тре ба ли га штам па ти. И Иван Не гри шо рац, ко ји је до био ори ги нал ни текст ро ма на, на пи сан ме ха нич ком ма ши ном, уз Ти шми не ис прав ке гра фит ном олов ком, ка же да је ве о ма раз ли чит у од но су на оста ла ње го ва де ла. И да ће би ти ве ли ки иза зов- и чи та о ци ма и ту ма чи ма.

-Сек су ал ност у ро ма ну „Же нар ник” је у нај ве ћој ме ри по ве за на са сце на ма сва ко вр сног на си ља и са са ди стич ким об ли ци ма стра сти, на во ди Не гри шо рац. Пи сац је уро нио у свет ар хај ске, пр во бит не за јед ни це ка ко би у њој пре по знао не па тво ре ну људ ску при ро ду, оп сед ну ту те ле сно шћу и сек су ал но шћу, на го ном за моћ и вла да ње љу ди ма, као и пре вас ход но са ди стич ким оп се си ја ма. У по е тич ком сми слу тре ба кон ста то ва ти да је Ти шма са чи нио истин ски ро ман де са дов ског ти па, је дан од нај и зра зи ти јих те вр сте у срп скојх књи жев но сти.

KWIGA ZAUVEK

ekako uo~i same Nove godine, u prepunoj novosadskoj kwi`ari „Lagune”, odjednom se preda mnom, odnekud, sasvim nenadano, stvorila nevelika kwiga jednostavnog, ali primamqivog naslova „[ekspir - сvet kao pozornica”, meni dotle, priznajem, potpuno nepoznatog pisca Bila Brajsona. U~inilo mi se, a ~ini mi se i sada, da sam je prosto oteo od drugih kwigoqubaca, mada niko nije posezao za wom. Tako se Brajsonovo delo, na policama ku}ne biblioteke, pridru`ilo drugim dvama, nedavno objavqenim о „Labudu sa Ejvona” - „Vilu iz Stratforda„ ili „Kako je

N

1.„Аван ту ре не ва ља ле де вој чи це”, Ма рио Вар гас Љо са - „Ла гу на” 2. „Од ка да сам се за во ле ла во лим”, Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на” 3. „О жи во ту, смр ти и до руч ку”, То ни Пар сонс - „Ла гу на” 4. „Ло вац на зма је ве”, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на” 5. „По хва ла по мај ци”, Ма рио Вар гас Љо са - „Ла гу на” 6. „Рин ги шпил”, Је ле на Ба чић-Алим пић - „Ла гу на” 7. „За у век у ср цу”, Ве сна Де дић - „Ла гу на” 8. „При че о мо ру”, Иво Ан дрић - „Ла гу на” 9. „При че о осо бе ња ци ма и ма лим љу ди ма”, Иво Ан дрић - „Ла гу на” 10. „Рас кр шће су мра ка”, Ро берт Џор дан - „Ла гу на”

ИЗА БРА НЕ И НО ВЕ ПЕ СМЕ ЧАР ЛСА СИ МИ ЋА

Из ме ђу сва ко дне ви це и исто ри је

И

з да вач ка ку ћа „Ар хи пе лаг“ об ја ви ла је не дав но „Иш че ку ју ћи пре су ду”, обим ну књи гу иза бра них и но вих пе са ма Чар лса Си ми ћа, јед ног од во де ћих са вре ме них свет ских пе сни ка. Ова књи га је нај це ло ви ти је из да ње Си ми ће ве по е зи је на срп ском је зи ку и об у хва та ра спон од пе сни ко вих ра них сти хо ва до пе са ма ко је су пре ве де не из ру ко пи са. Пре во ди пе са ма на срп ски је зик де ло су не ко ли ко ге не ра ци ја срп ских пре во ди ла ца; не ко ли ко пе са ма пре вео је и сам аутор, а но ви је Си ми ће ве пе сме нај ви ше су пре во ди ли Ми лан Ђор ђе вић, Ва са Па вић и Во ји слав Пе јо вић. По го вор за ово из да ње на пи сао је пе сник и књи жев ни кри ти чар Гој ко Бо жо вић: „Чи та ње Си ми ће вих сти хо ва ука зу је на не у та жи ву оди сеј ску по тре бу да се за ви ри у сва ки ку так соп стве ног све та, да се ра све тле скри ве ни и се но ви ти про сто ри, да се у обич ном про зре уз ви ше но, а у еле мен тар ном је ди на пу но ћа људ ског жи во та. Ра спон из ме ђу сва ко дне ви це и по но ра исто ри је од ра жа ва у пу ној ме ри по е тич ку по зи ци ју Чар лса Си ми ћа „ко ја при ви ле гу је тре ну так уме сто исто риј ског тра ја ња, а при ват ност уме сто ко лек тив ног вре ме на”.

Ро ђен у Бе о гра ду 1938. го ди не, Чарлс Си мић, аме рич ки пе сник и есе ји ста срп ског по ре кла, пре ве ден је на све ве ће свет ске је зи ке. За по е зи ју је до био чи тав низ нај ва жни јих свет ских при зна ња, ме ђу ко ји ма је и Пу ли це ро ва на гра да. Овом ни зу при зна ња ових да на при дру жи ле се се још две: Ме да ља „Ро берт Фрост“ за жи вот но де ло у по е зи ји и На гра да „Вил чек“ за умет ност и ху ма ни сти ку. Р. Л.

МИ РО СЛАВ РА ДО ЊИЋ, ТЕ А ТРО ЛОГ

Свет као по зор ни ца

[ekspir postao [еkspir” Stivena Grinblata i „[ekspiru i dru`ini” Stenlija Velsa.

A onda sam tih jedva dvestotinak strana Brajsonovog „[ekspira” pro~itao u dahu, poput dela vrsnih pripoveda~a, uz to duhovitih, originalnih i pomalo ironi~nih. I ko sve tu nije, i ~ega sve tu nema.

Primera radi, priqe`ni ~italac saznaћe da je u trideset i osam sa~uvanih [ekspirovih dela ispisano 884.647 re~i, dok se u 31.959 replika dramskih likova izgovori 118.406 stihova... I tako daqe, i tako redom. Re~ju, nadasve dragocena kwiga, koja kao suma dosada{wih istra`ivawa i saznawa nudi obiqe najrazli~itijih i

najraznovrsnijih podataka o [ekspiru. Po sistemu: horizontalno, vertikalno, dijagonalno, na preskok.

KWI@EVNA BA[TINA

Траг европ ског кла си ци зма Л

штво тек оче ку је озбиљ не до ма ће ре цеп ци је. Он је сте озби љан, те жак пи сац, и је сте, за жво та, до био мно ге ва жне на гра де. Ме ђу тим, остао је ути сак да је Ти шма ов де по стао ва жан тек на кон ино стра не сла ве и при зна ња. Ту ма чи су као спе ци фи кум ње го вог књи жев ног ру ко пи са пре по зна ли та ко зва ну ствар но сну про зу, та ко ђе и драм ске еле мен те, са ве о ма раз ви је ном пси хо ло ги јом ли ко ва. Ти шма је о на ци стич ким ло го ри ма и о хо ло ка у сту пи сао ви ше и бо ље од свих до ма ћих пи са ца, чу ло се та ко ђе пре две ве че ри у КЦ НС. Он је све до чио у име жр та ва ко је ни су мо гле да све до че. И у то ме је ус пео на вр хун ски умет нич ки на чин. Из да вач и уред нци за хва ли ли су се по ро ди ци Ти шма што је има ла по ве ре ња у „Ака дем ску књи гу”, а ода то је при зна ње и Ати ли Ка пи та њу, за из ван ред ну опре му књи га. Због не из ве сне фи нан сиј ске си ту а ци је, не зна се ка да ће овај из да вач ки про је кат би ти окон чан. Це ло куп на де ла Алек сан дра Ти шме бро ја ће 24 на сло ва у 27 то мо ва. Р. Ло ти на

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Дел фи” - Клуб чи та ла ца „Ла гу на”

у ки јан Му шиц ки (1777–1837) на пи сао је че ти ри књи ге лир ских пе са ма, ро до љу би вог, мо рал ног и ди дак тич ког са др жа ја, ко је су под на сло вом „Лу ки ја на Му шиц ког Сти хо тво ре ни ја“, об ја вље не по сле ње го ве смр ти: првa у Пе шти, 1838, дру га у Бу ди му, 1840, а тре ћа и че твр та у Но вом Са ду, 1844. и 1847. го ди не. Он пр ви у срп ску по е зи ју уво ди нов, европ ски псев до кла сич ни пра вац. Чу ве не ње го ве пе сме „Глас на ро до љуп ца“ (1819) и „Глас хар фе ши ша то вач ке“ (1821) пред ста вља ју пот пу не на ци о нал но-про свет не про гра ме, те су би ле вр ло по пу лар не и ши ре не, на ро чи то код школ ске мла де жи. При мер ци „Сти хо тво ре ни ја“ Му шиц ког по сто је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жи ви су у елек трон ском ка та ло гу ове уста но ве.

О

Me|utim, ono {to je meni, pored svega, bilo veoma zna~ajno nalazilo se na samom kraju kwige - bela{ka „O autoru”, iz koje sam saznao da je Bil Brajson ro|en 1951. u De Moinu, u Ajovi (SAD), i da ve} godinama `ivi, pi{e i objavquje u Engleskoj, kao i da sу nekolika wegova dela ve} prevedena na na{ jezik. I {ta onda ostaje nego se, opet, stu{titi do kwi`are i kupiti, ako nije prodato, recimo, Brajsonovo delo sjajnog nasloвa „I{~ezli kontinent - пutovawa po мalovaro{koj Americi”.

Toliko dobre, humorne, putopisne proze i prezira prema svemu {to ga je do~ekalo u otaxbini, verujte mi na re~,

te{ko da ste skoro pro~itali. Naime, kada se ve} formiran ~ovek i pisac iznebuha vrati u milu mu postojbinu, tragaju}i za nekim dalekim sobom i do`ivqajima iz detiwstva, de~aшtva i mladosti, pa umesto ose}awa, kao {to to obi~no biva, u sudaru sa surovom realno{}u nailazi na panoramu kojom dominiraju hamburgerije, ~izburgeri, kokice, benzinske pumpe i supermarketi, sintetike svih vrsta i boja ili koka-kola, te toponime koje imеnuje ^esmova~a, Dupeguz, Zapetqankovac, Zarazno Jezero, Mrtva Skvo, Rigawe Nasuvo...

Posle ovoga znate da je pred vama i sa vama pisac bez usa|e-

Бор ба без ру ка ви ца

т ка ко је из да ва штво у све ту за ко ра чи ло у но ву еру, уво ђе њем елек трон ског фор ма та књи ге, све се че шће по ста вља пи та ње уло ге би бли о те ке у сво је вр сној елек трон ској ре во лу ци ји. Си ту а ци ја по чи ње по ла ко да се об ли ку је, а пра вац у ко ме се од ви ја ју ства ри иза зи ва све ви ше по ле ми ка и рас пра ва на те му це не ко шта ња, ку по ви не и из најм љи ва ња ко пи је књи ге у елек трон ском фор ма ту, чи је из да ва ње ко шта тек де лић су ме по треб не за штам па ње у па пир ном фор ма ту. Не дав но је из да вач ки ги гант „Хар пер Ко линс па бли шинг“ об ја вио да ће огра ни чи ти број по зајм љи ва ња елек трон ских књи га у би бли о те ка ма, што је по но во под ста кло де ба ту о бу дућ но сти би бли о те ке у елек трон ском до бу. Пре ма но вим усло ви ма, би бли о те ке на ба вља ју књи гу у елек трон ском фор ма ту и има ју пра ва да је из да ју 26 пу та пре не го што је по но во ку пе од истог из да ва ча. Ме ђу тим, ве ли ко је пи та ње хо ће ли овај на чин на бав ке и ди стри бу ци је ли те ра ту ре ус пе ти да спа се би бли о теч ку де лат ност или ће мо од би бли о те ка

и књи жни ца на пра ви ти му зе је па пир не про шло сти. Си ту а ци ја се ком пли ку је чи ње ни цом да би бли о те ке у кла сич ном сми слу, ка да су у пи та њу елек трон ске књи ге, не мо ра ју да по сто је. До во љан је ве ћи сер вер на ко ме се на ла зе ар хи ви ра не елек трон ске књи ге, а чи та о ци сво ја оми ље на из да ња до би ја ју пу тем ин тер не та, не тро ше ћи ни вре ме ни ци пе ле. Чи та ва тран сак ци ја го то ва је за не ко ли ко се кун ди, а пи та ње вра ћа ња по зајм ље не књи ге ви ше се не по ста вља – по сле ис те ка дво не дељ не по зај ми це књи га јед но став но не ста је из ва шег елек трон ског чи та ча. Оно што за из да ва че и би бли о те ка ре пред ста вља про блем је сте чи ње ни ца да књи ге у елек трон ском фор ма ту мо гу да се умно жа ва ју ве о ма бр зо, без гу бље ња ква ли те та, и про сле ђу ју да ље, без ика кве на док на де ауто ри ма и ори ги нал ним вла сни ци ма. Чак ни огра ни че ња ко је по ста вља ју из да ва чи не пред ста вља ју на ро чи ти про блем, ба рем ка да су ха ке ри у пи та њу, па је ве ли ко пи та ње ка ко ће се за вр ши ти бор ба за сло бо ду ин тер нет про сто -

nih kompleksa, svestan svega {to je fal{. Zbog toga to i jesu wegova „putovawa po malovaro{koj Americi” iz koje se opet i ponovo, a mo`da i zauvek, posle samo osam godina prebivawa u Hanoveru (ne onom u Nema~koj), u Wu Hemp{iru, sa porodicom, glavom bez obzira, vratio u Englesku.

Vratio da bi svedo~io o preispoqnim glupostima svakodnevice u varo{ici koja se, na primer, tako inventivno zove „Бilo Гde„ (SAD), svedo~io istinito, ta~no i rugaju}i se.

Dakle, ~itajte Brajsona.

Ima jo{ wegovih kwiga prevedenih na srpski: „Ni ovde, ni tamo - Pute{estvija po Evropi”, „Kratka istorija bezmalo sva~ega”, „Bele{ke s malog ostrva”. Ali svakako, prvo pro~itajte „Svet kao pozornica”.

[E O ] NET

ра и на сто ја ње др жа ва да ту сло бо ду огра ни чи, или ба рем на пла ти. Иако су све ви ше све сни чи ње ни це да пред ста ва вла сни штва, ка да је у пи та њу ин те лек ту ал на сво ји на, мо ра да се про ме ни из ко ре на, ве ћи на из да ва ча и би бли о те ка и да ље се по на ша као да се ни шта ни је про ме ни ло. Ипак, по сле ове од лу ке „Хар пер Ко лин са“ ве ћи на струч ња ка оче ку је да ће се уста ли ти не ки об лик ку по ви не елек трон ских књи га с огра ни че ним бро јем пре у зи ма ња. Оно че му се би бли о те ка ри ра ду ју је сте мо гућ ност ди рект ног пре у зи ма ња елек трон ских књи га од ауто ра, скла па њем уго во ра, чи ме би се по ве ћао би бли о теч ки фонд и ели ми ни сао по сред ник – из да вач. За са да су у пи та њу ама те ри и не по зна ти ауто ри, али мо гућ но сти су нео гра ни че не, те се уско ро мо же оче ки ва ти отво ре ни ја бор ба за тр жи ште из ме ђу би бли о те ка и из да ва ча, на ра дост пи са ца и чи та ла ца. Ива на Ву ја нов

kultura

dnevnik СУТРА ПРЕМИЈЕРНО МОНОДРАМА „А КО ЋЕ ВРАТИТИ БИЦИКЛ?“ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Не уметност, већ чиста свакодневица

Глумица Новосадског позоришта / Ујвидеки синхазу Силвија Крижан сутра ће на малој сцени свог театра премијерно извести монодраму „А ко ће вратити бицикл?” аутора Ђерђа Сербхорвата. Монодрама говори о малом обичном човеку који живи под овдашњим, војвођанским небом.

- Одувек ме је интересовала савремена драма. И надреално, мистично, али у овом случају актуелно. Пошто живим у Војводини и играм за овдашњу публику, хтела сам да се бавим њиховим животима – речи су Силвије Крижан. - Ми јесмо Мађари. А у исти мах и нисмо. Чим пређемо мађарску границу, постајемо Срби. Тако нас зову Мађари преко границе. Последица тога је неки дупли идентитет, нека збуњеност: ни Мађар, ни Србин. А у исти мах осећам да се од мене често очеку-

је да ми “мађарство” не буде само матерњи језик, него обавеза, задатак. И то је фрустрирајуће и заморно. Међутим, тај двојни идентитет није централно питање ове представе, напомиње Силвија Крижан и објашњава да су то свакодневни, типични проблеми ове зајед-

нице. Зато је замолила писца, иначе социолога, да напише причу коју може испричати било која жена на аутобуској станици.

- То јесте монодрама, али нема трећег зида, директни партнер је публика, али само до границе интерактивности. Представа није интерактивна. А на сцени се ништа не дешава. Нема заплета, расплета, ни неких већих емоција. Највише личи на фиктивни документарац, неки компоновани риалити шоу. На сцени не гледамо представу, није то чак ни умет-

ност, већ чиста свакодневица. Посебна занимљивост ове представе је музика. Користим мађарску кафанску музику, која је за мене феномен интересантан колико и тај наш двојни идентитет. Ту музику сви третирају као крајње неквалитетну, непотребну, као неки блам. А у исто време, чим је чују на свадби, сви скачу, играју или, у најмању руку, бар климају главом и певуше. Није то никаква рехабилитација или фаворизовање кафанске музике, она није ништа више од кафанске музике и као таква треба да остане у кафани али кад је већ била реч о нама, онда је било неизбежно бавити се и том проблематиком. бар на нивоу атмосфере. Музику су нам бесплатно уступили популарни свадбени оркестри “3+2” и “The End”, и хвала им на томе - каже Силвија Крижан. Представа се, због густине текста, састоји из блокова и те целине је Силвија Крижан одвојила видео спотовима. Тако нешто досад није радила, и то је био посебан изазов за њу.

- Иначе, монодрама није мој омиљени жанр, волим да радим са партнерима, са редитељима, волим спољашње око, контролу, али понекад ме толико копка неко питање, нека проблематика, да то морам да дефинишем и на сцени. А, пошто баш и нисам вешта у томе да другима пренесем своје визије, атмосфере, мисли, онда сам приморана да радим сама – признаје Силвија Крижан. Н. Пејчић

НИКИТА МИЛИВОЈЕВИЋ РЕЖИРА У НАЦИОНАЛНОМ ТЕАТРУ У АТИНИ

Портрет грчког народа У Националном театру у Атини премијернo je изведена представа коју је режирао српски уметник Никита Миливојевић - ‘’Мајка пса‘’, по драми грчког писца Павлоса Матесиса.Миливојевић је у изјави за медије, достављеној Танјугу, истакао да је овај роман један од најузбудљивијих који је читао последњих година. „Многи мисле да је то један од најзначајнијих грчких романа написаних у 20. веку. Нешто као ‘Сеобе‘ или ‘На Дрини ћуприја‘ у нашој књижевности„, додао је он. Роман је писан у форми исповести главне јунакиње, прати се њена судбина као девојчице током Другог светског рата, затим период после рата, све до почетка 90-их, када је роман објављен. Ре-

дитељ је приметио да „ту личну причу на неки начин доживљавамо и као портрет читавог грчког народа”. „Мој утисак је да је читав роман у ствари прича о страшној борби да се преживи и на тај начин, нажалост, поново је део грчке стварности данас. Роман је писан узбудљивим ‘језиком слика‘, догађаји су готово надреални, чини вам се да је писац неки грчки Маркес”, изјавио је Миливојевић. Ова премијера се у атинским медијима најављује као најзначајнији позоришни догађај сезоне. Миливојевић је посебан статус стекао низом режија класика у Атини последњих година. То су представе „Иванов”, „Злочин и казна”, „Бекство”, „Дон Жуан”, „Три сестре”, „Платонов” и друге.

petak8.april2011.

23

НА 16. ГЛУМАЧКИМ СВЕЧАНОСТИМА У ПОЖАРЕВЦУ

Драгану Мићановићу статуета Миливоја Живановића Глумац Драган Мићановић добитник је статуете Миливоја Живановића, за најбоље глумачко остварење на 16. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић” у Пожаревцу, саопштио је жири. Стручни жири у саставу: глумица Ђурђија Цветић (председник), глумица Ружица Сокић и директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић, једногласно је одлучио да признање додели Мићановићу за глумачку креацију у представи „Из јуначког живота грађанства„ Карла Штернхајма, у режији Иве Милошевић, коју је извео ансамбл Југословенског драмског позоришта. У образложењу је наведено да је Мићановић, градећи три улоге у представи „изузетно рафинираним глумачким средствима, пажљиво нијан-

сирајући различите судбине, показао врхунско умеће глумачке трансформације која је својствена само најбољима”. На 16. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић”, од 2. априла изведено је пет представа у такмичарском програму, у селекцији редитеља, управника Народног позоришта у Београду Божидара Ђуровића. У конкуренцији су биле глумачке креације у представама „Живот у тесним ципелама” (Звездара театар), „Харолд и Мод” (Београдско драмско позориште), „Из јуначког живота грађанства” (Југословенско драмско), „Хеда Габлер” (Народно позориште) и „Каролина Нојбер” (Позориште Тимочке крајине „Зорана Радмиловић”, Зајечар).

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Слобода у сновима

Као да живот има почетак и крај, концепт Саша Асентић, режија Оливера Ковачевић-Црњански и Саша Асентић, Пер.Арт – програм „Уметност и инклузија” Из године у годину, „Пер.Арт“ са својом позоришном групом у којој раде професионалци и особе с интелектуалном ометеношћу продукује по једну представу, унапређујући властите капацитете за такав рад. Након десетак годна и скоро исто толико представа, стигло се до нечег што је прилично висок уметнички стандард. Представа „Као да живот има почетак и крај“ наставак је тежњи да се цело ауторство изведе из имагинације учесника у радионицама програма „Уметност и инклузија“, њихових прича, песама, и њима припадајућих сценских решења. А складно томе, готово сваки пут се као доминантна тема наметнуло сањалаштво, бајке и, такорећи, друга природа. Кад се зна о каквој популацији је овде реч, онда је тај „бег“ јасан, али зар није јасно да је уметност сва саткана од „бежања“!? За разлику од неколицине претходних представа у продукцији организације „Пер.Арт“ и програма „Уметност и инклузија“, „Као да...“ је извођачки, ритмички и, уопште, на нивоу концепта и режије, знатно сложенија, вишеслонија представа. Интонирана поезијом, прича је колоплет снова у којима сценска стварност постаје искривљена,

чудна и актери су то вишеструко знали да искористе. Визуелно лепо, модерно, на нивоу изведбе хармонично, складно, а у значењским нивоима опојно сугестивно, благо. Претурајући по нивоима свести и подсвести, обликујући фину везу речи и гестова, сцен-

ности може, а не зато што мора, и обрнутим редом. Иако је то неправедно, колико и нужно, у представи „Као да...“, као посебно успешне, потребно је издвојити Јелену Стефановску, Марка Башицу, Наталију Владисављевић, Дејана Шуљана. Не-

ских радњи, углавном кореографске природе, трагало се за оним што је иза зидова, хипнотишући њихањем руку које постају плодоносне крошње. Сам наслов упућује на мисаону дубину захвата, у којем се човек двоструко усуђује на победу – једном кад треба да оспори или ободри смрт, а други пут, сасвим логично, и живот. (Само) у умет-

праведно би било и не споменути да је у целом подухвату несебично учествовало Српско народно позориште, без чије, на овим просторима јединствене помоћи велике институције маргинализованим групама, технички атрибути продукције ни поред дупло већег степена креативности не би постигли овако завидан резултат. Игор Бурић

СУСРЕТ: ДРАГО ЛАТИНОВИЋ И ИЛИЈА ГАЛОЊА, ДОБИТНИЦИ „ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ БЕОГРАДА” ЗА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ФИЛМ „АПЛАУЗ”

Слике транзиције и друге приче Кроз напуштени и запуштени фабрички погон креће се поглед камере која бележи сабласну атмосферу и примећује разне детаље: зарђале машине, оронуле зидове, по коју слику покојног маршала, социјалистичку паролу али и запрљани постер обнажене лепотице и један закатанчени метални орман преко чијих врата целом површином блиста тробојка СФРЈ са петкокраком...Ту је и репродукција једне Дирерове графике из чувене серије посвећене Апокалипси. Овим субјективним кадровима супротстављeни су снимци некадашње посете неког политичара истој фабрици. Током ових призора чује се аплауз окупљених радника за ту свечану, радости пуну прилику. Аплауз смењују све гласнији звуци Интернационале... Тако у најкраћем изгледа „Аплауз”, који потписују Драго Латиновић и Илија Галоња. са којим су на управо завршеном 58. београдском фестивалу документарног и краткометражног филма освојио „Златну медаљу Београда” за најбољи екпериментални филм.

- „Аплаузом” смо желели да направимо глобалну метафору о свим тим фирмама и фабрикама у целој Србији. Све је пропало и све је уништено. Како је Илија рекао на конференцији за штампу, у Београду, на фестивалу, то је простор могућег својеврсног српског сафарија, на који би могли да долазе странци. Док ходају тим на-

пуштеним халама могли би да им се пуштају звуци из саване и џунгле...- каже нам Латиновић, са Илијом Галоњом аутор и реализатор награђеног остварења.- У „Аплаузу„ се налазе документарни снимци посете Слободана Милошевића новосадској фабрици

дају као јахачи апокалипсе, јер некако испада да где год да дођу и појаве се, све се уништи и све пропадне. Та је метафора у „Аплаузу„ дата ненападно. Латиновић каже да је филм за „Кратки метар” пријављен као документарни, а сврстан је у експери-

Илија Галоња и Драго Латиновић

„Југоалат” 1989. године. Из тога материјала смо избацили повике Слобо! Слобо!, а остао је тај непрекидни аплауз. Милошевић се у филму заправо и не види, њега смо са још неким деловима тог филма избацили остављајући времену и историји да до краја напишу ко је и шта је он био.Заправо прича је о томе да овде 99 одсто људи стално аплаудра неким нашим вођама. Мени те вође изгле-

менталну категорију. Траје нешто више од пет минута, а практично је настајао више од 20 година. Драго Латиновић (1955) је по струци металобрусач. Радио је у производњи, у „Југоалату” од 1975. Аматерски је филмом заокупљен још од основне школе као киноклубаш у Футогу где и сада живи. Био је и члан Фото - кино клуба „Нови Сад”. Филмом и фотографијом се бави као самостал-

ни уметник од 1971. и до данас је потписао преко 50 филмова најчешће као редитељ и сниматељ. На многим фестивалим кратког метра је освојио значајне награде.

- Самоук сам мада сам ишао и на неколико предавања Влатка Гилића. Схватио сам да и кад човек нешто научи треба пуно тога да одбаци, да би био свој, да би правио своје филмове. Видим тако и да су генерације и генерације прошле кроз академије у Новом Саду и Београду, а нико нема заиста своје филмове, нико није прави аутор. Схватио сам да треба да пратим сопствени животни пут и своју унутрашњу енергију. Не правим филмове на неком високомисаоном нивоу већ једноставно следим неке унутрашње вибрације, интуицију и пулс живота - каже Латиновић. По речима Новосађанина Илије Галоње (1983), друге половине овог успешног креативног тандема (од 2006. реализовали су заједно петнаест филмова), сем одувек заљубљеника у филм, од скора и дипломираног социолога који трага за послом, Драгу Латиновића је упознао сасвим случајно. Пошто је спремао кратке филмове за упис на Филмску академију у Прагу, био му је потребан добар сниматељ са опремом. Један пријатељ му је препоручио Драга: „Знаш он снима свадбе и од тога живи, али има ту и једна друга ствар....” - Тако смо се нашли и снимили један леп филм у Градској библио-

теци у Новом Саду и родило се сјајно пријатељство. Открили смо да наш однос није онај класични, како би човек помислио, због разлике у годинама. Док радимо нико никога не учи, него се допуњујемо. Можемо да настављамо један другом кадрове, мисли... и када радимо заједно направимо боље филмове него када свако ради свој филм за себе. Тако смо решили да радимо под именом „Светлописна Фабрикација„, светлопис је стари назив за фотографију, а фабрикација

издваја од зрађеног на свадбама или прескочи тог месеца да плати неки рачун. Тако купимо и гориво за ауто и одемо на снимање... Иначе, сада нам се камера покварила. Исто се десило и са нашим већ старим компјутером на којем смо монтирали све наше филмове у последњих пет шест година који су ишли на фестивал Кратког метра у Београду - каже Галоња и открива нам да Драго и он упркос свему спремају и један дугометражни играни филм. За сада је

Кад чујете, не пропустите Када чујете да се негде у граду приказује ретроспектива филмова Драге Латиновића и Илије Галоње немојте их пропустити. Дакле, управљачи и власници биоскопских сала немојте оклевати, сад (награда на Кратом метру) имате и повод. Гледајући их бићемо сви богато награђени. Добра вест је и да овај тендем тренутно има шест кратких филмова у фази монтаже. И што је једна о њихових метода, не журе да их заврше, него их стрпљиво негују чекајући да сазру. На задовљство и стручних жирија и гледалаца. значи машинско произвођење, и ето нам назива - каже Галоња. Њихови филмови су освајали низ награда. Рецимо, на фестивалу „Прва клапа„ у Српском Сарајеву, остварење „Мајчин зов„ освојило је награду за најбољи кратки експериментални филм , неколико награда је освојио и на Жиселу у Омољици прошле године.

- Финансије су нам на нули. У продукцију улажемо тако што ја од тате тражим 20 евра за џепарац а уствари то иде у филм. А Драго

све на нивоу идеје и почетка рада на сценарију. А био би то филм сличне тематике као „Аплауз”. Говорио би о транзицији, о људима на маргини друштва, који су цео живот радили у тим фабрикама. Добили су отказ и сад им је једини начин да преживе тако да се запосле као људи који руше те фабрике, да би се ослободио простор за тајкунске тржне центре или нешто слично. Ако га икад буде, филм ће се звати „Једна четвртина”. В. Црњански

24

Svet

petak8.april2011.

dnevnik

PRO LE] NO ZA SE DA WE PAR LA MEN TA SE VER NE KO RE JE

U Ja pa nu no va opa snost od cu na mi ja

Spe ku la ci je o na sled niku

TO KIO: Jak zemqotres pogodio je ju~e severoisto~ni deo Japana, posle koga je izdato upozorewe da se o~ekuje i plimni talas (cunami) visine jedan metar, javila je japanska televizija NHK, a prenele zapadne agencije. Ameri~ki Institut za geofiziku saop{tio je da je najnoviji potres u Japanu bio ja~ine 7,4 stepena Rihterove skale.

Japan je 11. marta pogodio katastrofalan zemqotres ja~ine devet stepeni po Rihterovoj skali i izazvao cunami sa talasima do 10 metara.

Prema najnovijim podacima Nacionalne policijske agencije, broj poginulih od tog zemqotresa i cunamija u Japanu dostigao je 12.554, dok se kao nestali vode 15.077 qudi.

(Ta njug)

SEUL: U Pjongjangu je ju~e po~elo zasedawe Parlamenta, a s wim i spekulacije da bi vo|a Kim Xing Il mogao imenovati svog sina na mesto u Komisiji za nacionalnu odbranu, {to bi ga u~inilo drugim po va`nosti ~ovekom u zemqi.

Izborom u vojnu komisiju, koji potvr|uje parlament, najmla|i sin Kim Xong Un bi dodatno u~vrstio pretendentski polo`aj da nasledi oca na ~elu Severne Koreje.

Delegati prole}nog zasedawa parlamenta u sredu su polo`ili vence na spomenik majci Kim Xong Ila, Kim Xong Suk, javila je severokorejska agencija KCNA.

Zasedawe parlamenta je prvi ve}i nacionalni skup u Severnoj Koreji od kada je Kim Xong UN imao svoj politi~ki debi pro{log septembra preuzev{i od oca polo`aj {efa vladaju}e Radni~ke partije. Od tada on se redovno pojavquje uz Kim Xong Ila, {to analiti~arima govori da je on o~ev izbor za naslednika na vlasti.

Izborom u Komisiju bio bi u~iwen slede}i korak na putu ka formalnom imenovawu Kim Xong Una za naslednika, u procesu za koji mnogi veruju da }e biti okon~an idu}e godine.Aprila 2012. je stogodi{wica ro|ewa biv{eg predsednika Kim Il Sunga, pri-

padnika gerilske oslobodila~ke borbe i osniva~a Demokratske narodne republike Koreje, koji je preneo vlast na svog sina Kim

GLA VO BO QE S IMI GRAN TI MA

NA TO SNAGE GA \A LE PO BU WE NI KE

@i pe: Ga da fi jev od la zak ne iz be `an

Ba ro zo i Fi le u Za gre bu ZA GREB: Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo i komesar za pro{irewe [tefan File sastali su se ju~e u Zagrebu sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor, sa {efom Sabora Lukom Bebi}em i predsednikom Ivom Josipovi}em.

Barozo je posle susreta sa Kosorovom izjavio da ne mo`e da govori o konkretnom datumu kraja pregovora Hrvatske i EU. „Za nas je sadr`aj va`niji od same brzine. Moja poruka je poruka ohrabrewa ambicioznom planu da Hrvatska postane 28. ~lanica EU, rekao je Barozo, oceniv{i da je vlada Jadranke Kosor u wegovih {est godina predsedawa Evropskom komisijom „jedna od najpredanijih u procesu pristupawa EU”.

Isti~u}i da je ciq hrvatske vlade o zavr{etku pregovora u junu „vrlo izazovan i ambiciozan”, Barozo je pohvalio rad i napore Kosorove i cele hrvatske vlade na pribli`avawu Hrvatske EU. (Ta njug)

Usko ro pre go vo ri s Ma ke do ni jom STRA ZBUR: Evropski parlament pozvao je ju~e zemqe EU da odmah po~nu pregovore o ~lanstvu s Makedonijom, koja od 2005. godine ima status kandidata. Rezolucija je usvojena sa 506 glasova za, 44 protiv i 44 uzdr`ana, saop{tio je Evropski parlament.

Evropski poslanici su pozdravili efikasnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i izrazili `aqewe sto Evropski savet jo{ nije odlu~io da pokrene pregovore o pristupawu, iako je Evropska komisija drugu godinu zaredom to preporu~ila, a Evropski parlament podr`ao u prethodnim rezolucijama.

PA RIZ: Francuska je ju~e saop{tila da je sada samo pitawe kako }e oti}i re`im libijskog vo|e Moamera Gadafija, a ne da li on mo`e ostati na vlasti. „Pitawe koje se postavqa danas je pod kojim }e uslovima Gadafi oti}i, a ne da li }e biti u mogu}nosti da se odr`i na vlasti”, rekao je u francuskom parlamentu ministar spoqnih poslova Alen @ipe. „Pored toga {to smo za{titili civile, posebno u Bengaziju, ve} smo destabilizovali Gadafija”, dodao je @ipe.Ministar @ipe je priznao da me|u ~lanicama EU postoje razlike u mi{qewu o tome kako da se Gadafi primora da ode sa vlasti posle 40 godina vladavine, prenosi AFP. „Neki od na{ih partnera smatraju da su sankcije dovoqne, a neki ne”, dodao je @ipe i primetio da u rezolucijama saveta bezbedno-

sti UN „ne pi{e crno na belo da `elimo da se otarasimo Gadafija”.

Me|utim, wegov odlazak je sada vi{e nego neminovna posledica i izlazak iz krize za Veliku Britaniju, Francusku i SAD koje su na ~elu vojnih operacija u Libiji, rekao je @ipe.

U vazdu{nom napadu britanske vojske na glavno naftno nalazi{te Sarir, na jugoistoku Libije, poginulo je troje qudi, dok je jedna osoba povre|ena, saop{tile su

libijske vlasti. Najmawe petoro pobuwenika poginulo je danas u vazdu{nom udaru u blizini libijskog grada Brege, izjavio je zdravstveni radnik Muhamed Ali. Pobuwenik Ali Sahli (41) rekao je ranije za AFP da su NATO avioni ga|ali tenkove pobuwenika u blizini Brege.

“Britanski ratni avioni izveli su vazdu{ni napad na naftno nalazi{te Sarir, u kome su poginula trojica stra`ara, dok je jedan zaposleni povre|en”, rekao je novinarima zamenik {efa libijske diplomatije Haled Kaim. Naftni zvani~nik sa istoka Libije, Abdelxalil Majuf, izjavio je ju~e da su snage lojalne Moameru Gadafiju napale glavno naftno nalazi{te Sarir, na jugoistoku Libije, demantuju}i na taj na~in saop{tewe libijske vlade da su ga bombardovali Britanci.

(Ta njug)

Kon takt gru pa o Li bi ji 13. apri la u Do hi PA RIZ: Me|unarodna kontakt grupa o Libiji okupi}e se 13. aprila u Dohi, saop{tio jeju~e francuski ministar inostranih poslova Alen @ipe. Francuska poku{ava da „ubedi Afri~ku uniju da bude u Kataru idu}e sedmice, jer se tamo sastaje kontakt grupa 13. aprila”, kazao je @ipe.

Afri~ka unija nije prisustvovala 29. marta me|unarodnoj konferenciji u Londonu na kojoj je i oformqena kontakt grupa koja je „zadu`ena da obezbedi politi~ko upravqawe vojnom intervencijom i sprovo|ewe rezolucija UN”, rekao je @i-

Xong Ila. Pjongjang je ve} proglasio 2012. za zna~ajni godinu u istoriji zemqe.

Ipak ima i skeptika me|u ana-

liti~arima, koji sumwaju da }e Kim Xong Un biti postavqen na zna~ajno mesto u vojnoj komisiji samo {est meseci nakon sto je postao general s ~etiri zvezdice i preuzeo polo`aj {efa Radni~ke partije, dok wegov otac, iako slabijeg zdravqa, ima punu kontrolu nad zemqom, prenosi AP. Severokorejski parlament se sastaje jedanput godi{we da bi potvrdio odluke donete od strane vladaju}e Radni~ke partije. Wegova zasedawa se pomno prate u Ju`noj Koreji ne bi li se zapazile eventualne promene u politici zemqe, ili qudi na kqu~nim mestima.

(Ta njug)

pe u francuskom parlamentu. Francuska `eli da ~lanovi pobuweni~kog tranzicionog nacionalnog saveta koji se bori protiv Gadafijevih snaga prisustvuju sastanku ministara inostranih poslova koji se odr`ava idu}e sedmice u Briselu uo~i sastanka kontakt grupe, prenosi AFP. Sastanku u Dohi prisustvova}e britanski ministar spoqnih poslova Vilijem Hejg, SAD, kao i desetina me|unarodnih zvani~nika arapskih i evropskih zemaqa, a o~ekuje se i prisustvo Arapske lige.

(Ta njug)

Hu ma ni tar ne vi ze za Evro pu RIM: Ministar unutra{wih poslova Roberto Maroni saop{tio je danas da }e italijanska vlada izdati „humanitarne vize” hiqadama imigranata iz Tunisa, koje }e im omogu}iti da slobodno putuju po Evropi. „Premijer }e potpisati ugovor o izdavawu privremenih dozvola boravka svima koji se ve} nalaze u zemqi i one }e im omogu}iti da putuju po dr`avama {engenske zone”, rekao je Maroni.

Samo ove godine, vi{e od 25.000 qudi, od kojih je najvi{e Tuni{ana, u brodovima je emigriralo je u Italiju, a najvi{e na ostrvo Lampeduza, koje je bli`e severnoj Africi od Italije. „Ve}ina imigranata je izjavila da `ele da odu prijateqima i ro|acima u Francusku i ostale evropske zemqe”, dodao je ministar.Maroni je objasnio da }e boravi{ne dozvole biti izdavane samo onima koji su ve} stigli u Italiju i da }e novoprido{li imi(Ta njug) granti biti vra}eni u Tunis.

Ma |ar ska pri ve la 147 imi gra na ta BU DIM PE [TA: Ma|arske vlasti privele su pro{le sedmice 147 ilegalnih imigranata u okviru panevropske borbe protiv ilegalne migracije, saop{tila je ju~e na konferenciji za novinare Gizela Vas, vi{i zvani~nik pograni~ne policije. Privedeno je 22 Avganistanaca, 45 Albanaca sa Kosova, 22 Srba, 17 Turaka, 5 dr`avqanina Moldavije i 4 Palestinaca, kao i 31 maloletnik.

Tokom protekle sedmice pograni~na policija je uspela da presretne ukupno 1.838 ilegalnih imigranata, precizirala je Vas i dodala da je Ma|arska tipi~ni tranzitni put za imigrante koji `ele da stignu u zapadnoevopske zemqe kao {to su [panija, Velika Britanija ili Nema~ka, prenosi ma|arska agencija MTI. (Ta njug)

Po rast azi la na ta iz Sr bi je BRI SEL: Premijer Luksemburga @an-Klod Junker izrazio je, u svom izlagawu o stawu nacije pred luksembur{kim parlamentom, bojazan da bi u skoroj budu}nosti broj srpskih dr`avqana koji tra`e azil u wegovoj zemqi mogao da se pove}a i napomenuo da ova mala evropska dr`ava ne mo`e da ih uzme na starawe. „Srbija je bezbedna dr`ava”, rekao je Junker ukazuju}i da osobe poreklom iz ove zemqe koje tra`e azil u Luksemburgu nemaju na to pravo. Kako prenosi luksembur{ki dnevnik „Kotidijen”, Junker je ukazao i da je 75 odsto azilanata koji poti~u iz Srbije romskog porekla, a da „Luksemburg nije mesto u kojem se mogu re{iti wihovi problemi” i u kojem „oni mogu biti zbrinuti”.

„Nije iskqu~eno da se u skoroj budu}nosti nedeqno pojavi izme|u 50 i 60 novih azilanata”, upozorio je on i najavio skoru posetu Begradu ministra za porodicu i ministra za integracije.

Prema nedavno objavqenim statisti~kim podacima o broju azilanata u Evropskoj uniji, Srbija je tokom 2010. bila tre}a po broju svojih dr`avqana koji su potra`ili uto~i{te u nekoj od dr`ava EU.Prema podacima Eurostata, u 2010. godini u EU je zabele`eno 257.800 zahteva za azil, me|u kojima je iz Srbije bilo 17.700 zahteva, odnosno sedam odsto od ukupnog broja. Ispred Srbije bili su samo Avganistan sa 20.600 zahteva i Rusija sa 18.500 zahteva.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NI JA HU Bewamin Netanijahu naplatio je jedan put u inostranstvo od dve organizacije 2006, tri godine pre nego {to je drugi put postao premijer, javio je izraelski televizijski Kanal 10.”Ako se poka`e da je izve{taj kanala 10 apsolutno istina, vrhovni tu`ilac ne}e imati izbora ve} da pokrene krivi~nu istragu protiv Netanijahua”, rekao je neimenovani izvor.

HI LA RI KLIN TON Sjediwene ameri~ke dr`ave odbacile su apel libijskog lidera Moamera Gadafija da ameri~ki predsednik Barak Obama obustavi rat, ponavqaju}i da mora da podnese ostavku i ode u izgnanstvo.”Gospodin Gadafi zna {ta mora da uradi”, rekla je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton, komentari{u}i pismo, ispisano na tri strane, koje je primio Obama.

BA [AR AL ASAD Sirijiski predsednik Ba{ar al Asad, u poku{aju da ubla`i nezadovoqstvo naroda u zemqi, oslobodio je ju~e 48 Kurda koji su uhap{eni pre vi{e od godinu dana.Prema Sirijskoj opservatoriji za qudska prava, ovaj potez je povu~en posle odluke vlade u Damasku da ponovo razmotri rezultate popisa iz 1962. godine, kada je oko 150 hiqada Kurda izgubilo dr`avqanstvo.

KO RE JA STRA HU JE OD RA DI O AK TIV NIH KI [A

De se ti ne {ko la ot ka za le na sta vu SEUL: Desetine {kola u Ju`noj Koreji otkazale su ju~e nastavu, a Severokoreancima je preporu~eno da ostanu u zatvorenom prostoru zbog straha da ki{e donose radioaktivni materijal iz o{te}ene japanske nuklearne centrale „Fuku{ima Dai}i”.

Vi{e od 130 osnovnih {kola i obdani{ta u provinciji Gjongi, oko glavnog grada Ju`ne Koreje, Seula, otkazalo je nastavu ili skratilo ~asove nakon {to je po~ela da pada ki{a. Provincijska kancelarija za obrazovawe obavestila je u sredu {kole da obustave ili skrate ~asove „zbog sve ve}e uznemirenosti me|u |acima i roditeqima oko kontradiktornih tvrdwi o bezbednosti zbog radioaktivne ki{e”. [kolama u udaqenim predelima, gde |aci moraju du`e da pe{a~e do {kole, posebno je preporu~eno da obustave nastavu. Onim {kolama koje budu radile re~eno je da ne izvode nastavu van u~ionica. Zabrinutost u Ju`noj Koreji, najbli`oj zemqi Japanu, pove}ana je nakon {to je meteorolo{ka agencija u ponedeqak najavila da radioaktivni materijal iz o{te}ene nuklearke Fuku{ima mo-

`e biti prenet na poluostrvo jugoisto~nim vetrovima.

Kancelarija ju`nokorejskog premijera je saop{tila da je koli~ina radioaktivnog materijala suvi{e mala da bi predstavqala opasnost i pozvala obrazovne vlasti da se uzdr`e od „izazivawa nervoze kod roditeqa”. Me|utim, broj poruka zabrinutih roditeqa na sajtu kan-

celarije za obrazovawe u Seulu je naglo uve}an, po{to je ona odbila da skrati ~asove i pozvala na mir. „Molim vas naredite obustavu nastave. Do smrti sam zabrinuta zbog mog deteta i ne mogu da spavam”, pi{e u jednoj poruci. Obrazovne vlasti u severnoj ^ung~eong provinciji odlo`ili su sve fudbalske, bezbol i druge sportske doga|aje.

Severna Koreja je preko televizije pozvala stanovni{tvo da se skloni od ki{e, a ako pokisnu da se dobro istu{iraju.U programu u sredu ve~e dr`avna televizija je preporu~ila qudima da se snabdeju ki{obranima, kabanicama i ~izmama za ki{ne dane, prenela je agencija Jonhap.

Radioaktivni materijal, ukqu~uju}i i cezijum, prona|en je na Severu i u glavnom gradu Pjongjangu, ali je koli~ina mala da bi predstavqala opasnost po zdravqe, saop{tile su vlasti u utorak preko dr`avne televizije.

(Ta njug)

dnevnik

oglasi

petak8.april2011.

25

26

OGLASi l ^iTUQe

petak8.april2011.

dnevnik

Ve} je 45 godina kako je poginuo moj mili Bata

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 25714 065/5610864, 021/6394167.

MA [IN SKO OD GU [E WE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija, ra~un. Telefon 6393-737. 064/160-47-25. 25828

SAD NI MA TE RI JAL za vi{egodi{wi zasad mente i melise i semenski krompir.

Telefon: 25680 063/1100-872.

Posledwi pozdrav

Dragom prijatequ

dr Sr |a nu Bi li }u

Va si li ju Ra do {e vi }u

Mir ko Vla di}

Wegova Se ja.

od Gru je Ko va ~e vi }a sa po ro di com.

26092

26039

Posledwi pozdrav na{em tati i dedi

S po{tovawem, Ko lek tiv Raz voj nog sa ve to va li {ta.

26059

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav

pozdrav

na{oj

PRI ROD NI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 032/490-797, 064/240-55-49.

25711

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

25732

Qu bi ci Man delc

Va si

Mi la nu La li }u 1925 - 2011.

PO TREB NI kuvari za rad u vili Prezident u Sremskim Karlovcima. Telefon: 064/1612-358.

25748

OT KUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (rolex...), zalagaonica - pozajmice!

Telefon 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

25478

od: wegovog si na, k}er ke i unu ka.

od porodice La za re vi}.

Kom {i je iz Ul. Pu {ki no ve 27.

26089

26045

26070

Posledwi pozdrav

3

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od Zdravkovog oca

Na{ voqeni

Va si li ju Mi la nu Vi do vi }u Mi lan ka Ba wa ni na od porodice \or |e vi}.

od sestre Da ni ce sa po ro di com.

26085

Du {an Vu ka din

Posledwi pozdrav dragoj tetka Juci

1927 - 2011.

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

26043

26067

dragom

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti preminuo na{ dragi

po~inuo je 6. aprila 2011. godine. ^uva}emo uspomenu na sve lepe trenutke, koje smo s wim podelili.

S ne`no{}u i bolom isprati}emo ga 9. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Za gor ka, k}erka Ve ra, sin Ve se lin, unuci Ma {a i Ozren, zetovi \or |e Ste va no vi} i Dra gan Gvo zden o vi} i praunuk Fi lip.

Porodice: Vu ka din, Ba ja gi}, Ste va no vi}, Gvo zde no vi}, Ka lem ber, Va so vi}, Eri}, Mi lo sa vqe vi}, mno go broj ni ku mo vi i pri ja te qi.

Porodica Dro po i maj sto ri re mon ta.

Ni ko la Kor pa{ Mi lo mi ru Ja wi }u

Ju li ja ni No vak Ju ci od: Mir ja ne, Mi ki ja i Je le ne.

od Ko lek ti va DOO „PUT - IN VEST”, Srem ska Ka me ni ca.

26080

5979-P

26066

ro|. 1940. god.

Sahrana milog nam pokojnika je u subotu, 9. aprila 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Ama li ja, sinovi Alek san dar i Igor i snaje San da i Alek san dra.

26062

POMEN

Posledwi pozdrav

Sa tugom se opra{tamo od na{eg druga POD GRA \E Tvr|ave salonski trosoban stan /poslovni prostor, 90m2, sa podrumom 90m2. Visoko prizemqe. Telefon 063/562-411 vlasnika 1350E/m2.

25869

IZ DA JE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 6365-807.

25736

CA RA DU [A NA potpuno nov ekstra 1,5 soban stan, 64,39m2, sa terasom na II spratu. Telefon 063/562411, vlasnika 1350E/m2.

25868

FRU [KA GO RA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, placevi, 1.900 i 1.700m2, put, struja, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

25337

POD BU [I VA WE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583

Ju li ja ni No vak Ju ci

dr Sr |a na Bi li }a Gim na zi ja „Mo {a Pi ja de”, No vi Sad, IV B ge ne ra ci ja 1964/65.

26084

\or |e Bog da nov iz \ur |e va Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

od: Ra de, Dra `e na, Da ni je le.

Supruga Ma ri ja, }er ka i sin sa po ro di ca ma.

26083

26064

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo moj dra gi su prug

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu

petak8.april2011.

Sa tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog ko le ge i sa rad ni ka

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Va si li ju

Va si li ju

Mi lo mi ra Ja wi }a

od se stre Mi re sa po ro di com.

Sin di kat za po sle nih u Ko mu nal no-stam be noj de lat no sti JP „Za vod za iz grad wu Gra da” u No vom Sa du.

26012

932/P

Mi lan La li} 1925 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

27

Va si li ju

od sva sti ke Da ni ce sa si no vi ma Mo mi rom i Mi lom.

od kom {i ja Re pi ja.

26015

26017

Tu `nim sr cem ja vqa mo svim ko le ga ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je

prof. dr La zar Ma rin kov

Na pu stio nas je bes kraj no drag ~o vek i ko le ga O`a lo {}e na su pru ga Ol ga.

pre mi nuo 6. apri la 2011. go di ne.

Sa hra na je u su bo tu, 9. apri la 2011. go di ne, u 14.30 sa ti, na No vom gro bqu u Be o gra du.

26061

Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti u am fi te a tru „Mi haj lo Pu pin“ De part ma na za fi zi ku Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, u po ne de qak 11. apri la, u 13.30 sa ti.

Po sled wi po zdrav

dr Sr |an Bi li} Po sled wi po zdrav, s po {to va wem i iskre nom tu gom, za po sle ni u Dis pan ze ru za ko `ne bo le sti.

De part man za fi zi ku.

26063

5978/P

Sa ve li kom tu gom i iz u zet nim po {to va wem, opra {ta mo se od na {eg ce we nog ko le ge

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo na{

~i ka Mi la nu

od: Ci ce, Mi ro sla va i de ce.

Mi lo mir Ja wi}

Mi lo mi ra Ja wi }a

1951 - 2011.

dipl. gra|. in`.

Za po sle ni u JP Za vod za iz grad wu gra da No vi Sad.

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: Van da, Bra ni slav i Bo jan.

26060

Vo qe ni moj o~e,

26037

918/P

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Po sled wi po zdrav po {to va nom ko le gi

dr Sr |a nu Bi li }u Mi lan Vi do vi}

spe ci ja li sti der ma to ve ne ro lo gi je

Ne ma ve }eg bo la ne go u da ni ma tu ge se }a ti se tvog osme ha i za gr qa ja.

Bol }e bi ti ve~ na.

Ne ka te An |e li ~u va ju.

Po sled wi po zdrav od: }er ke Na de i unu ke Ka ta ri ne.

We go vim iz ne nad nim od la skom iz gu bi li smo iz u zet nog stru~ wa ka, du go go di {weg {e fa Ode qe wa der ma to lo gi je Do ma zdra vqa «„No vi Sad”», omi qe nog ko le gu i pri ja te qa.

Osta }e nam u se }a wu zbog svog ve drog du ha i `i vot ne ra do sti. Upu }u je mo mu po sled we re ~i po zdra va i iskre no sa u ~e stvu je mo u bo lu we go ve po ro di ce.

Dom zdra vqa «„No vi Sad”.»

26057

416/P

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Mi lan Vi do vi} 1935 - 2011.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {em rad ni ku

26068

1951 - 2011.

O`a lo {}e ni: brat Vi to mir, bra tan ci Zo ran i Zo ri ca i sna ja Sla vi ca.

26035

Pro {lo je tu `nih ~e tr de set da na od ka da ni je sa na ma na{ dra gi otac

dr Sr |a nu Bi li }u Hva la ti na le poj sa rad wi i dru `e wu.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Mi lo mi ru Ja wi }u

Tvo ji pri ja te qi: Ivan, Va sa, Ma ra, Sve tla na, Ra da, Da ni je la, Sne `a na, @a na i Be a ta.

26038

Sto jan @de ro

Ja {a rov Ibri od za po sle nih u JKP „^i sto }a” No vi Sad.

917/P

Mno go te vo li mo, ~u va mo od za bo ra va u na {im sr ci ma i po mi we mo s qu ba vqu i po no som.

U su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne po se ti }e mo tvo ju ve~ nu ku }u, da ti ka `e mo da po ~i va{ mir no i spo koj no. ]er ka Jo van ka i sin Go ran sa po ro di ca ma i osta la mno go broj na rod bi na.

26002

28

^iTUQe l POMeni

petak8.april2011.

G O D I [ W I P O M E N

S qu ba vqu i po {to va wem opra {tam se od na {e dra ge

G O D I [ W I P O M E N dajemo u su bo tu, 9. apri la 2011. go di ne, u 9 ~a so va, na Us pen skom gro bqu.

Qu bi ce Man delc

Vla di mir Ma ti je vi}

ro|. [kvorc

1969 - 2010.

Is pra }aj je u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Vla di mir Ma ti je vi}

Tvo ji Mi lo je vi }i.

Vlaj ku \u ki }u i

Ve~ no u raz go vo ri ma, se }a wi ma, sno vi ma...

Je li ci \u ki}

odr `a ti u su bo tu, 9. apri la 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sin Sr |an sa po ro di com.

Tvo ji: Aca, Pe ki} i Na ta li ja.

25995

25926

25913

25914

Po sled wi po zdrav se stri

Po sled wi po zdrav vo qe nom

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo ro |a ke, pri ja te qe i po zna ni ke da je u 76. go di ni iz ne na da pre mi nu la na {a dra ga i mi la ba ki ca i tet ka

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 6. 4. 2011. go di ne po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nu la na {a dra ga

Ju li ja ni No vak

Va si li ju

Zla ta Ma req

ro |e noj 1937. go di ne

Ju li ja na No vak

1934 - 2011.

1936 - 2011.

Sa hra na je da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ke Va le ri ja i Ve ra sa po ro di com.

Oba ve {ta va mo ro |a ke, pri ja te qe i po zna ni ke, da }e se go di {wi po men mo jim ro di te qi ma

1969 - 2010.

Vre me pro la zi, tu ga osta je.

Mno go nam ne do sta je{.

S tu gom i po {to va wem, rod bi na i pri ja te qi \u ri }i i Voj no vi }i.

dnevnik

od sna je Va len ti ne sa po ro di com.

od se sta ra: Er `i ke i Ru `e sa po ro di ca ma.

26016

26028

25999

Po sled wi po zdrav

^e tr na e stog apri la na vr {i }e se go di na od smr ti mog dra gog su pru ga

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Sa hra na je da nas, 8. 4. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 13.30 ~a so va. ^u va }e mo je u sr ci ma i po mi wa ti ~e sto.

Za u vek we ni naj mi li ji: Ne ma wa, Ste fan, Vu ka {in, Da ~a, @iv ka i Dra ga na.

25919

Po sled wi po zdrav dra goj

Va si li ju od po ro di ce Ko va ~e vi}.

26020

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu

tet ka Zla ti

Sla vi ca [u vak Mi la na Sta ne ko vi }a

iz Pe tro va ra di na 23. 2. 1951 - 27. 2. 2011.

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da }u 9. apri la 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da ti po men.

Po ro di ca.

26034

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Vre me pro la zi, a se }a we na te be za u vek osta je.

Va si li ju

Si mi Vraw ko vi }u Dra gi de da, na da mo se da si sa da u ne kom lep {em sve tu, za jed no sa na {om Da dom.

Unu ka Mi la na i zet Ba ta Le ti}.

Va si li ju Ra do {e vi }u

po zdrav

dra gom

od bra ta Bog da na sa po ro di com.

Bo `i ca Sta ne ko vi}.

26014

26019

25935

G O D I [ W I P O M E N

[pi ro Ze ~e vi}

3

od: bra ta Bog da na, sna je Mil ke, bra ta ni ce Bo `a ne i Sne `a ne sa po ro di com.

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 6. 4. 2011. go di ne iz ne na da pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Da nas, 8. 4. 2011. go di ne na vr {a va se go di na od smr ti na {eg dra gog oca i de de.

Sin Mi le Ze ~e vi} sa su pru gom Ve snom i de com Mi li com i Je le nom.

25994

25972

26033

Po sled wi pri ja te qu

S tu gom, Qi qa i San da sa po ro di ca ma.

1927 - 2010.

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu i stri cu

P O M E N

Va si li je Ra do {e vi} 1935 - 2011.

Va si li ju Ra do {e vi }u

Sa hra na je da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u Fu to gu na Do wem sta rom gro bqu, u 15 sa ti.

Va si li ju Ra do {e vi }u

od pri ja te qa Jov ~i }a: Mla de na, Qu bi ce, Mar ka i Ve sne.

25975

od: sna je Va qe, bra ta na ca Igo ra i Zo ra na sa po ro di com.

25974

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga De san ka, sin Mi ro slav, }er ka Mir ja na, sna ja Sve tla na, zet Si mo, unu ci Go ra na, Sr |an, Ili ja, Ja sna i Oli ve ra.

25971

Zdrav ko Ubi pa rip Na vr {a va se {est me se ci od ka ko nas je za u vek na pu stio na{ vo qe ni otac, de da i tast.

U su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 9.30 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu odr `a }e mo po men.

Tvo ja de ca, unu ci i zet.

25970

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N

petak8.april2011.

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Pre mi nuo je na{ vo qe ni su prug i otac

Mir ko [e sto

Ve lin ka Mak si mo vi} Dra ga na {a, ni {ta ne mo `e spre ~i ti tvo je pri su stvo me |u na ma...

Ni ti uga si ti na {a ose }a wa.

Tvo ji: Mi ro slav, An |e la i Mi na.

Va si

od ku mo va Ar se ni }a.

U su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 9.30 ~a so va, do }i }e mo na tvoj grob i pri se ti ti se sre} nog vre me na pro ve de nog sa to bom.

Tvo ji: sin Slo bo dan, unu ka Mir ja na, unuk Ste van, pra u nu ci Slo bo dan i Ma {a i sna je Zor ka i Dra ga na.

25927

25845

G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

Da nas je de set go di na od ka ko si nas na pu sti la.

De san ka \or |e vi}

Pro {la je go di na ot ka ko ni si sa na ma. Tu ga i bol ne pro la ze, ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Po men obe le `a va mo u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Ve ter ni~ kom gro bqu.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Qu bi ca, si no vi Ivan i Raj ko, }er ka Ta wa sa fa mi li ja ma.

25866

29

P O M E N

25943

S E ] A W E

Kme} Mar tin - Mi ro slav Mi lo rad Po po vi} Vik to ri ja Li ~i na Pro {lo je de set go di na a mi jo{ uvek ne zna mo ko li ko vre me na }e pro }i i ka da }e mo na u ~i ti da bar na tren za bo ra vi mo na to ko li ko nam ne do sta je{.

Tvo ji naj mi li ji.

Jel ki Da bi} obe le `i }e mo u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

25979

Po sled wi po zdrav dra gom ro |a ku

na {em

8. 4. 1991 - 8. 4. 2011.

Franc Ri bi~ 8. 4. 1953 - 8. 4. 2001.

Da nas se na vr {a va de set go di na od pre ra ne smr ti mog ni kad za bo ra vqe nog su pru ga.

O`a lo {}e na po ro di ca.

25912

3

Is pra }aj }e se oba vi ti u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Da ni ca, k}er ke Ka ta ri na i Mi ro sla va, zet Dar ko i unu ci Mag da le na, Mar ko i Fi lip.

Iako je pro {lo 20 go di na od ka ko ni si sa na ma, ne bri {e se trag ko ji si osta vio, ne ble de se }a wa, a tvo ja do bro ta se pam ti.

Zla ta.

Mi {o, od za bo ra va te ~u va ju: tvo ja Len ka i de ca Go ran i Je le na sa po ro di ca ma.

25655

25865

P O M E N

P O M E N

Po sled wi po zdrav na {em ocu, de di i pri ja te qu

25929

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Va si

Po sled wi dra gom

po zdrav

na {em

od po ro di ce Ra di {i}: Mla de na i Slo bo da na.

Mi lan ku Ba wa ni nu

Pro fe sor, tri Mi ro sla va i Pe |a.

25973

Bra }a Ko va ~e vi}: Mar ko, \u ra i Ili ja sa po ro di ca ma.

25951

25952

25942

Da na, 15. apri la 2011. go di ne bi }e tri go di ne od ka ko se pre se lio u uspo me ne na{ dra gi

Mi lan ku Ba wa ni nu Mi }i od: su pru ge Mi li ce, si no va Zdrav ka i Mi ro sla va, sna ja Ma ri je i Bran ke, unu ka Ta tja ne, Swe `a ne, Adri a ne i Ma ri ja ne, pra u nu ka Igo ra, Vla de, Du {a na i Je le ne.

24. 3. 1957 - 3. 4. 2011.

Po sled wi po zdrav na {em dru gu i sa bor cu.

U su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu obe le `i }e mo jed no go di {wi po men.

Za u vek u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Po ro di ce: Po po vi} i Smi qa ni}.

25779

25997

Mi o drag @u gi}

Jo van Po po vi} 15. 4. 2010 - 15. 4. 2011.

Su pru ga Ma ri ca, }er ka Bra ni sla va, unu ~ad Ade la, Vik tor - Mla den, zet To ni.

Va si li ju Ra do {e vi }u od po ro di ce Te gel ti ja. ]er ka Mir ja na, zet Si mo, unu ka Go ra na, unuk Ili ja, unu ka Oli ve ra, pri ja teq Bo ro i pri ja Ra doj ka.

Mla den Mar ~e ta Mla |o, dve go di ne bo la, tu ge i sa mo }e.

Mi zna mo ko li ko je pu sto bez te be, dok `i vi mo `i ve }e{ u na ma.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi

25775

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi otac, sve kar i de da

P O M E N

Si mo Vraw ko vi} Da na, 8. 4. 2011. go di ne na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od ka ko ne ma na {eg vo qe nog i ni kad za bo ra vqe nog

pre mi nuo u 88. go di ni.

Sa hra na je da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na is to~ nom gro bqu u Te me ri nu.

O`a lo {}e ni: sin Mi le, sna ha Go ga i unu ci Vla di mir i Bo jan.

25923

@ar ka ^e ~u ka

Po sled wi po zdrav vo qe nom

Mi lan ko Ba wa nin

prim. dr Bo `i mir Sa vi}

1933 - 2011.

ne u rop si hi ja tar Se }a we na sre} no pro ve de ne za jed ni~ ke da ne jo{ gre je na {a sr ca.

Po men }e se odr `a ti u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

We go va po ro di ca: su pru ga Mil ka, sin Sr |an, k}i Na ta {a, unu ci Na ta li ja, Alek san dar, An dre ja, Le na, Vla dan, sna ja Su za na i zet Bo ri slav Da ~i}.

25873

pre mi nuo 6. 4. 2011. go di ne.

Sa hra na je da nas, 8. 4. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Po la zak je iz ku }e `a lo sti, Ul. Vla di mi ra De me tro vi }a 31, Kli sa. Ope lo je u 14.30 ~a so va.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu, sve kru i de di

i dve go di ne i se dam me se ci od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni i ni kad za bo ra vqe ni

Mi lo{ ^e ~uk

Qu bi {i B. Ran ~i }u Si mi Vraw ko vi }u

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi li ca, si no vi Zdrav ko i Mi ro slav, sna je Ma ri ja i Bran ka, unu ~ad i pra u nu ~ad.

Uspo me nu na vas i tu gu za va ma ~u va ju va {i naj mi li ji.

25950

25930

od we go ve Ma ri je.

25924

1935 - 2010. obe le `i }e mo u su bo tu, 9. 4. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ni {ta vi {e ni je isto kao sa to bom.

O`a lo {}e ni: su pru ga Le pa, sin Sa {a, sna ja Di na, unu ke Te o do ra i Alek san dra.

25918

30

06.30 08.50 09.00 09.30 10.00 10.05 10.20 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00

tv program

petak8.april2011.

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Вести Знамените жене Новог Сада Никад доста Излог страсти Кухињица Десило се Вести Излог страсти Грување

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и СимониВојвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

Знамените жене Новог Сада “Знамените жене Новог Сада“ назив је новог документарног серијала на програму РТВ, посвећеном доприносу образованих, талентованих и родољубивих Новосађанки, о којима се мало или готово ништа не зна. Новосађанка Марта Јорговић прва је Српкиња која је уписала и завршила средњу школу, док је први Кувар на српском језику написала Катарина Поповић Миџина, такође Новосађанка... Сценаристкиња: Даница Аћимовић (РТВ 1, 10.05) 14.05 14.30 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.20

06.30 07.00 08.45 10.00 10.30 11.00 12.30 12.40 13.05 13.20 14.00 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30

Кад зазвони На трагу природе Таблоид Из нашег сокака Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Ротквице Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Портрети војвођанских уметника народне музике Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Путевима страсти, филм Концерт

Кухињица (мађ) Излог страсти Петказање Свјетионик (хрв) НОМУС 2009. Концерт Будимпештанског циганског симфонијског оркестра 100 виолина Вести (мађ) Пословни успех, емисија на мађ.са титл.на српском Микијева кујна Невидљиви противник Десило се Фолдер култура Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Птичице, филм (слов) Закопане тајне, филм

09.05 09.30 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Разгледнице Жива ватра Др Ху Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Марфијев закон Документарни програм Радионица Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Огледало власти Објектив Марфијев закон Др Ху

СЕРИЈА

Жива ватра Серија прати проблематичну тинејџерку Кристину Фурило, која је због учешћа у крађи аутомобила завршила у поправном дому. Улоге: Женевив Кортез, Рајан Сипек, Никол Тубиола, Мицах Алберти, Нана Визитор, Грег Серано, Џејмс Рид (Новосадска ТВ, 21.00)

10.00 11.00 13.30 15.30 17.15 18.50 20.45 23.00 00.00

Фул Тилт покер Евролига НХЛ: ЛА Кингс – Финикс Лига шампиона: Барселона – Шактар Евролига Лига шампиона: Челси – Манчестер јунајтед Рагби супер лига: Хадерсфилд - Варингтон Фул Тилт покер Најава ФА куп

08.00 08.15 09.00 09.04 09.24 09.38 10.03 10.31 11.03 11.54 12.00 12.15 12.27 12.39 13.25 14.27 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.45 21.50 23.10 00.00 00.15 00.23 01.08 01.23

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Слагалица, квиз Гастрономад Шта радите, бре Разгледница На скривено те водим место Љубавнице Евронет Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Место злочина: Лас Вегас Два дана редитеља - Краљ недеље, филм Шта ја имам од тога ТВ лица: Бранко Ђурић Ђура... као сав нормалан свет Вести Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Грех њене мајке Високи напон, квиз Вести Да, можда, не Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Ноћни биоскоп: Остерманов викенд, филм

Џон Харт

Остерманов викенд Џон Танер је је водитељ телевизијске информативне емисије који једном годишње одлази на опуштајући викенд са три најбоља пријатеља из студентских дана, Бернардом Остерманом, Џосефом Кардонеом и Ричардом Тремајнеом и њиховим пријатељицама... Улоге: Рутгер Хауер, Џон Харт, Хелен Шавер, Крег Т. Нелсон, Денис Хопер Режија: Сем Пекинпо (РТС 1, 01.23)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 22.20 23.30 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Мит Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Фајронт република Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

dnevnik

02.20

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: Пробудио сам се рано на дан своје смрти НГ и Би-Би-Си на Б92: Грчки митови Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Крв, зној и код ½: Гејмерска револуција Филм: Хитлер – Рађање зла Вести Б92 Преглед Лиге Европе (четвртфинале) Филм: Живи једном, умри двапут Укључење у Б92 Инфо

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.50 17.30 18.30 19.20 19.30 20.00 20.30 21.15 21.30 23.00 00.00 02.30 02.40 04.30

Тријумф љубави Добро јутро Велики брат Забрањена љубав Тереза Петком у два Гавриловићи Велики брат Национални дневник Тријумф љубави Мала невеста У сосу Национални дневник Гавриловићи - реалитy Велики брат – преглед дана Лото Гранд шоу Арена Б-13 Филм: Блистави ум Док нас смрт не растави Филм: Жртва Филм: Блистави ум

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00

Ли ли Кол

Имагинаријум доктора Парнасуса У модерном Лондону путујући театар доктора Парнасуса пружа радозналима прилику да, прошавши кроз огледало, уђу у свет из своје маште. Посетиоци не знају да је доктор Парнасус, једном давно, склопио уговор са ђаволом. Улоге: Хит Леџер, Џони Деп, Џад Лоу, Колин Фарел, Лили Кол Режија: Тери Гилијам (РТС 2, 21.58) 07.24 07.31 07.36 07.46 08.14 08.26 08.52 09.11 09.40 09.56 09.58 10.35 11.04 11.31 12.00 12.28 12.52 13.48 14.14 14.33 15.02 15.18 15.27 16.00 16.30 17.11 18.00 19.36 20.05 20.29 21.00 21.58 00.14 01.12 02.06

Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс и музика У ноћној башти Томас и другари Зоотека плус Петар други Петровић Његош Волети музику Ликовне технике Успон идеје Енциклопедија Метрополис Живот и стандарди Завичај зимске приче Ауторско вече Ликовна колонија РТС Трезор Зоотека плус Петар други Петровић Његош Волети музику Ликовне технике Успон идеја Дигитална слика Ово је Србија Еко караван Виа милитарис-Коридор 10 Кошарка Супер лига, Црвена звезда-ФМП, пренос Светски дан Рома . Дон Кихот из Раковице Завичај празник у Тршићу Лов и риболов Љубавнице Фестивал фестивала: Имагинаријум доктора Парнасуса, филм Ана Станић уживо у Београд Трезор Кошарка: Суперлига, Црвена звезда - ФМП

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35

Ра сел Кроу 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.35 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Док. серија: Универзум Вести Чист рачун Здравље и Ви Балканика Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Излазеће сунце Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Џекес 2

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Сабрина тајни живот Хорсленд Сирене

Стаљин Ова серија се заснива на великом броју аутетичних докумената, мемоара, понекад сензационалих прича и истраживања руских историчара, као и драматичних догађаја приватног живота Стаљина. Прича се заснива на чињеници да је, након победе СССР-а у 2. светском рату, следио ток хладног рата и трка у нуклеарном наоуружању, као и главни циљ физичке ликвидације Стаљина. (Хепи, 18.25) 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.15 04.45

Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Стаљин - докудрама Парови, преглед дана Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови Агенција Вести Парови Агенција Је’л истина Стаљин - докудрама

Блистави ум Биографски филм о метеорском успону Џон Форбс Неша Јуниора, математичког генија. Године борбе са шизофренијом и коначан успех – Нобелова награда, обрађени су у овом филму који је награђен с 4 Оскара... Улоге: Џенифер Конели, Ед Харис, Кристофер Пламер, Расел Кроу Режија: Рон Хауард (Пинк, 00.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak8.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ана Алварез

Крсташ

Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Мастершеф, ријалити шоу Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Клупа узвраћа ударац, филм Полицијска прича 2, филм Езо ТВ Крижар, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

Дикенсова Енглеска Праисторијски астрономи Азијске монархије Абрахомова деца Фараони који су изградили Египат Последњи бранорушитељ Понтије Пилат: Човек који је убио Христа Ван Гог – комплетна прича Геније дизајна Тајне дубина Хендл, живот поп иконе Инуитска одисеја: Освајање Новог света Прича о Херкулеануму Фарма из Едвардијанског доба Добродошли у осамдесете Ван Гог – комплетна прича Геније дизајна Тајне дубина

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.30 08.10 09.45 11.25 13.20 14.45 16.20 17.50 18.20 20.05 20.40 21.05 22.00 23.35 01.15 02.55 04.20

Мачак у чизмама Острво Корњача Леонардо Мачак у чизмама Острво Корњача Оштрица копља Моја омиљена црнка Нација брзе хране Моје срце Тражећи Ерика Ућути и пољуби ме Унутрашња звер Манија за оргијање Двострука истрага

Досадна мајка Ограда Трка до вештичје планине Хана Монтана Звездане стазе - Генерације Примо Принцеза и жабац Маторе џукеле Филмови и звезде Прогањање Мери Васпитање за почетнике Досадно на смрт - Бекство из замка Спартак. Богови арене Проклети Јунајтед Месечарење Нулти осумњичени Кад брда поцрвене Живот без граница

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Друго мишљење 15.05 Дарма и Грег 15.30 Сиренин пјев 16.00 Хрватска уживо 17.08 Добро је знати 17.42 Иза екрана 18.16 Код Ане 18.37 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.15 Месец породичних комедија: Младин отац, филм 22.00 Дневник 3 22.45 Пети дан, ток шоу 23.40 Филмски маратон - циклус Роберта Алтмана: Најлуђи радијски шоу, филм 01.20 Филмски маратхон: Ко је убио Џој Морган, филм 03.10 Пети дан, ток шоу 04.00 Опра шоу

Новинар малога телевизијског канала добије приступ, уз аморалне методе, важним информацијама које могу да промене свет телекомуникација и интернета. Уз њега ће се наћи мноштво ликова сведених под заједнички називник: сви нешто крију... Улоге: Ендрју Мекарти, Мајкл Јорк, Ричард Тајсон, Ана Алварез, Бо Дерек Режија: Брајан Герес (Нова ТВ, 03.30) 08.00 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.05 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 21.20 22.50 00.25 02.00 03.30

25

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Скривени злочини Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Три реке Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред Закон и ред: Злочиначке намере Три реке Браћа и сестре

07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми, филм 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Тешка мета, филм 21.50 Биг брадер 22.55 Љубавни зов, филм 00.55 РТЛ Вести 01.10 Бег из Лос Анђелеса, филм 02.55 Астро шоу 03.55 РТЛ Данас 04.30 Биг брадер

Љубавни зов Ким Бесинџер

Ко је убио Џој Морган У градској болници двојица младих доктора покушавају да остваре амбиције ни не слутећи да ће се њихово пријатељство претворити у отворени сукоб. Ускоро се у сукоб уплићу и приватни и пословни интереси... Улоге: Ким Бесинџер, Роберт Кулп, Стивен Мачт, Ненси Марчанд, Џон Рубенштајн, Ен Дусенбери, Ен Веџворт Режија: Џон Левелин Мокси (ХРТ 1, 01.20)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.00 13.30 14.20 14.40 16.10 16.55 17.35 18.10 18.55

20.55 21.50 23.35 00.25 00.55

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Хајди Преноси из Сабора Мала ТВ Школски програм Жупанијска панорама Лилин повратак, филм Хотел дворац Орт Бриљантин Ритам недеље Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Добро дошли у наносвет, док. серија Мушкарци на стаблима Неми сведок На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

05.40 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Мафијашки шеф С ветром у леђа еп. 64 Фаџ Одбегли робијаш Невероватне приче С ветром у леђа Мост уздаха Фаџ Трава Невероватне приче Принц Валијант Сиквест ДСВ Амерички вукодлак у Паризу Утеривач дугова Превера

19.50 20.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Џејсон Икс Ватрене улице Осмоза Џонс У добру и у злу Трчи Рони, трчи Свако на свој плац Завађене стране Злодела Паметњаковићи Џејсон Икс Једна дивља и луда ноћ Угађање

Иан је управо напунио 18 година и себе види као последњег невиног момка на свету. Ради у трговачком центру у продавници крофни, а његова браћа која немају проблема у „хватању комада„, подсетник су му на све оно што он нема... Улоге: Џош Зукерман, Аманда Кру, Џејмс Мардсен, Кларк Дјук, Сет Грин, Алис Грецин, Катрина Бовден, Чарли Мекдермот Режија: Шон Андерс (РТЛ, 22.55)

Аманда Кру

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Истребљивачи штеточина Додај гас Генералка Прљави послови Истребљивачи штеточина Разоткривање митова Оружја будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Тајне космоса са Морганом Фриманом Разоткривање митова Нови свет Екстремне експлозије Додај гас Прљави послови

08.30 08.45 10.00 11.00 12.00 12.30 14.00 16.30 18.00 18.15 19.00 22.45 23.45 00.15 00.45

Рели Фудбал Сви спортови Тенис Сви спортови Фудбал Уметничка гимнастика Карлинг Фудбал Тенис Тенис Најјачи човек Видео игрице Екстремни спортови Уметничка гимнастика

Ш

Ло ша сре ћа на лу дој жур ци

о ну Пар ке ру је мо зак ра дио на 10.000 обр Не ко ли ко ве че ри ка сни је жур ка се за хук та ва ла, ку ћа та ја у ми ну ти, бр же не го ина че, јер је, ме - у пред гра ђу би ла је пу на ле пих, срећ них љу ди. Сту та фо рич ки, био на пу ту до нај сла ђег де сер - дент ки ње, ур ба не фа це и мон ден ске два де се то го ди та у жи во ту. Бо же, ка ко мр зи ову гра ђе ви ну од ста кла шња ки ње, све у при хва тљи вом ака дем ском окру же њу. и хро ма, сре ди ште „Се кво ја ка пи та ла„! Се тио се, уз Цир ка је те кла, му зи ка гру ва ла. А он да је све оти шло при лич но зло бе, ка ко се не кад осе ћао – ка ко се по ја - до ђа во ла. Ула зна вра та су се отво ри ла уз пра сак. На вио у по тра зи за фи нан си је ри ма, парт нер ством, па - ва ли ли су уну тра, као ге ста пов ци, уз по ви ке, на ред бе, жњом – и ка ко је ис те ран из ком па ни је ко ју је осно вао гур ка ње и ви тла ње ба те риј ским лам па ма по пут све тло и из гра дио. Сад је све би ло са свим дру га чи је. Сад сних са бљи. Ису ка ни пен дре ци, знач ке и ли си це. Пар „Се кво ја„ мо ли. По зив за по зи вом, по хо ди ли су кан - кер пр во по ми сли да је гре шка. Ово је са мо без о па сна це ла ри је „Феј сбу ка„, да Мар ка на го во ре да са слу ша њи хо ву по ну ду. Сад су сви зва ли, сва ве ли ка име на. Не са мо шпе ку лант ске ком па ни је. „Мај кро софт„ и „Ја ху„ су та ко ђе за ин те ре со ва ни. Френд стер је већ на пра вио по ну ду; де сет ми ли о на – три ча ва су ма ко ју су Шон и Марк Зу кер берг ла ко од ба ци ли. Ма, сви су хте ли део „Феј сбу ка„. А „Се кво ја„ и њен бос Мајкл Мо риц, нај ве ћи ме ђу њи ма, ни су хте ли да из ви се. Шон их је не ко вре ме за вла чио, за ми шља ју ћи Мо ри ца ка ко ви че на сво је ро бље оним увр ну тим, злоб ним вел шким ак цен том. Си гур но је до знао да Шон сто ји иза уз др жа но сти „Феј сбу ка„, али је прет по ста вљао да ће Шон по клек ну ти пре или ка сни је. И баш кад су пе ни ли од бе са, Шон је за ка зао овај ју тар њи са ста нак. Паркер предодређен на успехе и поразе – Ми ли бо же! – Шон се гр ле но жур ка. До шао је с јед ном од број них ле пих сту де нат на сме јао. Марк је сти гао у пи џа ми јар ких бо ја и др жао лап - ки ња за по сле них у „Феј сбу ку„. Ни шта се не нор мал но топ под ру ком. Ко са му је би ла умр ше на, али је имао ни је де ша ва ло. Па, до бро, мо жда је у ку ћи би ло ал ко озби љан из раз ли ца. Са вр ше но. Не са мо што је Марк хо ла. Мо жда су се не ки клин ци ура ди ли ко ком или ду ка снио на са ста нак с нај ве ћом ин ве сти ци о ном ком па - ва ли. Шон је, осим ин ха ла то ра и епи пе на пу ног „епи ни јом у Си ли ци јум ској до ли ни већ ће се уше та ти код не фри на„, био чист као су за. Аст ма и ап сурд не алер ги њих као нај го ри лу дак у гра ду. Шон не ће ићи на са ста - је су се по тру ди ле за то. По гле ди пан ду ра су би ли све нак, то би би ло пре ви ше, чак и за ње га, али ће Марк са мо не бла ги. Си ну ло му је да ни је био са мо ло ше сре мо ћи да за вр ши по сао ка ко ва ља. Марк ће се из ви ни - ће што се за те као на по гре шном ме сту у по гре шном ти, ре ћи им да се успа вао те да ни је тре нут ку. Мо жда је опет ме та. „Феј имао вре ме на да се об у че. На кра ју сбук„ ви ше ни је био опе ра ци ја из Пословни бонтон жва ке ће им нај ду бље за ри ти нож. сту дент ске со бе; Шон се по тру дио да Си ли ци јум ске до ли не „Се кво ја„ ни кад не ће мо ћи да уло жи та ко не бу де. Сад је на ра стао у ве ли не памти да је неко, ка пи тал у „Феј сбук„. Шон ће се по ку ком па ни ју, вред ну ми ли јар де до ста ра ти да бу де та ко. Марк је ви део попут оснивача Фејсбука ла ра. А он и Марк ви ше ни су би ли шта су Мо риц и оста ли из „Се кво је„ два клин ца ко ја се игра ју ком пју тер Марка Зукерберга, учи ни ли Шо ну, пре клав ши га. „Се ским про гра мом већ ру ко во ди о ци на јутарњи састанак кво ја„ ће на у чи ти глав ну лек ци ју: ком па ни је, ко ју не же ле да про да ју. с највећом све се вра ћа. А Марк и Шон не ће ни Раст је про те клих ме се ци био спек та калифорнијском шта из гу би ти јер са да сви же ле де ку ла ран. Го ми ле но вих ко ри сни ка, лић „Феј сбу ка„. До бро, од би ли су сад их је осам, де сет ми ли о на. инвестиционом Феј сбук ће би ти ве ћи од би ло че по ну ду Френд сте ра, али их је че ка ла компанијом дошао га на ве бу, сле де ћа пре крет ни ца је јед на по ну да за ко ју су зна ли да ће је у пи џа ми јар ких бо ја ме ђу на род но тр жи ште, а на кон то га при хва ти ти. „Ак сел парт нерс„, јед на ни шта ви ше не ће мо ћи да му се при од нај пре сти жни јих ин ве сти ци о них ком па ни ја у кра ју, ју ри ла их је не де ља ма. Кад год је бли жи. А кад ства ри по ста ну ве ли ке, Пар кер је бо ље звао Џим Бре јер, во де ћи парт нер „Ак се ла„, Шон би од дру гих знао шта се че сто де ша ва. Љу ди про ме не згра био слу ша ли цу и тра жио су ма ну те ци фре. Сто по на ша ње. При ја тељ ства се рас па да ју. Мо жда, док је Феј сбук по ста јао ве ћи од нај ве ћих, но вац се ули вао а ми ли о на или ни шта! Две ста ми ли о на или крај! Исто вре ме но је Марк во дио че сте раз го во ре с До - ин ве сти то ри по чи ња ли да раз ми шља ју о ми ли јар да ма ном Гре је мом, глав ним ком па ни је „Ва шинг тон пост“, – мо жда је би ло љу ди ко ји су раз ми шља ли да им Пар чо ве ком ко ји му је по стао при ја тељ и мен тор. Био је кер ви ше ни је по тре бан. Де си ло се то већ два пут. Зар то за ни мљив спој – ме диј ски ти тан и ге ни је ко ји сто - се то по но во де ша ва? Или је са мо па ра но и чан? Мо ји иза дру штве не ре во лу ци је из гра ђе не на раз ме ни жда је баш ка ко је сте. Ло ша сре ћа. Лош тај минг. На ин фор ма ци ја. Убр зо ће „Ак сел„ уло жи ти бли зу 13 ми - га ђа ње је звер ко ја мо же на не ти ви ше ште те не го пен ли о на до ла ра за ма ли удео у ком па ни ји, што ће вред - дрек или ли си це. Не вин или не, ни је из гле да ло до бро ност „Феј сбу ка„ по ве ћа ти на сто ми ли о на. На кон са - да пред сед ник ком па ни је ко ја до но си про ме не, ме ња мо 14 ме се ци. А Шон је био уве рен у то да ће се та свет и вре ди ми ли јар де до ла ра, бу де ухап шен на кућ ци фра у ро ку од шест ме се ци утро стру чи ти. Ако ко - ној жур ци, са сту дент ки њом за по сле ном у ис тој ком ри сни ци на ста ве да се при ја вљу ју по са да шњој сто пи, па ни ји. Ни је ми слио да ће за вр ши ти у за тво ру – али за го ди ну да на ће их би ти 50 ми ли о на. Уско ро ће до - је био си гу ран у јед но: био не вин или не, Марк ће би ћи на свет ње го во ми ли јар дер ско че до. ти же шће из нер ви ран.

Књигу Бена Мезриха „СЛУЧАЈНИ МИЛИЈАРДЕРИ” можете наручити од издавача ИКП „Evro-Giunti” (Димитрија Туцовића 41, Београд) путем телефона 011/3446–620, и-мејла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak8.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пре оп те ре ће ни сте на лич ном пла ну, ан га жо ва ни и у стал ном ак тив ном кон так ту са сво јим окру же њем. Мо же те би ти ве о ма успе шни па бу ди те што ам би ци о зни ји и про дор ни ји. Љу бав као тај на.

BIK 20.4-20.5.

Пе так је ваш оми ље ни дан, у ко јем во ли те да во ли те и ужи ва те. Учи ни те и са ми ко рак у том прав цу, не че ка ју ћи да вам се све сер ви ра на тац ни. Али, бу ди те опре зни у по сло ва њу и ви ше ра ди те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. april 2011.

Ме сец пло ви кроз ваш знак па се не зна ко ји су чи ји и све је не из ве сно. Мо же би ти, не мо ра да зна чи. Про пу шта те си ту а ци је по пут пе ска кроз пр сте, и то је са свим ОК. Стал но кре та ње.

Још увек не ма те све еле мен те на уви ду па мо ра те са че ка ти пра во вре ме и пра ви тре ну так за од лу чи ва ње. Да нас се по ву ци те из си ту а- ци ја ко је вам са мо тро ше мен тал ну енер ги ју упра зно.

По во љан је пе ри од за вас у сми слу на прет ка, на свим по љи ма. Не ки при ја те љи вам ком пли ку ју си ту а ци ју, али их не мој те озбиљ но схва ти ти. У при ват ном по слу ула зи те у по зи тив ну и кре а тив ну фа зу.

У ка ри је ри би сви све и сва шта па су мо гу ћи про бле ми с не ра зу ме ва њем и са жен ским би ћи ма. Оста ни те до след ни у ра ду и ни шта не мој те ме ња ти јер не би би ло до бро. Љу бав цве та.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

По слов ни пла но ви и до го во ри су у фа зи пре го во ра и кал ку ли са ња. Не оче куј те вид не ре зул та те у до глед но вре ме. Али, има те мо гућ но сти да учвр сти те по зи ци ју и утвр ди те пред мет де ло ва ња и ра да.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Парт не ро во по на ша ње мо же би ти у крај њем слу ча ју нео бја шњи во и не у ра чун љи во. Али, то је са мо део игре ко ју игра, и то се са свим да оче ки ва ти. Уоста лом, ко би вам пра вио до дат ну ди на ми ку?

Сми ре ни сте и до след ни, по го то во ка да се све коц ки це укла па ју. Али, мно ги не ми сле као ви, а још ма ње до при но се за јед нич ком ра ду и ре зул та ти ма. Ку ћа и уку ћа ни за у зи ма ју при о ри тет.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ве о ма бур ни да ни се ни жу је дан за дру гим, уз вид но при су ство адре на ли на и на пе то сти, ко ји вас по кре ћу и ко ји вам при ја ју. Због то га успе шно ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, без за у ста вља ња.

Мо же те ка ко хо ће те, још са мо да зна те тач но ко га хо ће те. Љу бав ноин те лек ту ал ни кон так ти би тре ба ло да се на до пу ња ва ју, би ло кроз јед ну или ви ше осо ба. Још увек сне ва те, али не за ду го.

По слов на си ту а ци ја вас ис цр пљу је. Ра ди те оно што во ли те и во ли те оно што ра ди те, да би вам би ло лак ше. У осно ви сте ле пи и шар мант ни, скло ни хе до ни зму и ужи ва њу. Љу бав је сву да око вас. Удах ни те је.

TRI^-TRA^

Су јет на Гвен V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zrewanin

17

S. Mitrovica 18 Ruma

17

Pan~evo

17

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 17 Ni{

18

Evropa

Свежије

Madrid

НО ВИ САД: Ве тро ви то и ма ло све жи је, уз сун ча не пе ри о де и про ла зну облач ност. Оста је углав ном су во, уз ма лу ша сну за крат ко трај Rim ну ки шу. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак из над London нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 17 сте пе ни Цел зи ју са.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Ве тро ви то и ма ло све жи је уз сун ча не пе ри о де и про ла зну облач ност. Оста је углав ном су во, са мо по не где је мо гу ћа Berlin крат ко трај на сла ба ки ша. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни.

Be~ При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 7 до 12 сте пе ни, а мак си мал на од 15 у Вр шцу до 18 сте пе ни.

Var{ava СР БИ ЈА: У пе так ве тро ви то, ма ло све жи је уз сун ча не пе ри о де и про ла зну облач ност. Оста је углав ном су во, са мо по не где је мо гу ћа Kijev крат ко трај на сла ба ки ша. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни.

Moskva При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 20 сте пе ни у Ти моч кој Кра ји ни.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту и да ље ве тро ви то вре ме, уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка. У не де љу све жи - St. Peterburg је уз по сте пе но сла бље ње ве тра. По чет ком иду ће сед ми це сун ча но и Atina опет то пли је. У по не де љак ју тро хлад но.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен Minhen ске при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке. Кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди Budimpe{ta сај ним про бле ми ма се на ро чи то пре по ру чу је да при ме не са ве те ле Stokholm ка ра. Мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља.

28 21

Фронт мен ка бен да „No Doubt” Гвен Сте фани да ла је ин тер вју за „Вог” ма га зин у ко јем је отво ре но ре кла шта ми сли о се би - „све нај бо ље”, те до да ла да пре зи ре по на ша ње по је ди них поп зве зда.

- На рав но да ми слим да сам ле па, згод на и успе шна. И су јет на. То ми је сред ње име - ре кла је Гвен (41) у мај ском из да њу ма га зи на. Пе ва чи ца је при зна ла да је са мо два пу т а у жи во ту по ми сли ла да је гро зна, оба пу т а ка да је би ла у дру гом ста њу, али и да не во ли ка да се ње но име спо ми ње „у ис тој ре че ни ци” са Лејди Гагом, Ријаном и Кети Пери. Гвен је на спе ку ла ци је да је ин спи ри с а ла да на шње поп зве зде ре кла: „Ствар но?! Не ви дим се бе у тим де вој ка ма. За по че т ак, ја но сим пан т а ло не. Те де вој ке игра ју на кар ту секс сим бо ла, ја сам би ла у бен ду.”

21 20 16 18 11

VIC DANA За што Цр но го рац се ди ис под др ве та и чи та но ви не? Да му ве тар окре ће стра ни це.

8 6 14 2 21 21 18 17 13

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

123 (5)

Slankamen

270 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

174 (5)

Zemun

314 (-9)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

154 (4)

Ba~. Palanka 171 (-5) Novi Sad

201 (-5)

Pan~evo

328 (-10)

Smederevo

478 (-6)

Tendencija porasta i opadawa

102 (0)

STARI BEGEJ Hetin

84 (-6)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 272 (-16) S. Mitrovica Senta

294 (-14)

Beograd

226 (-2) 266 (-9)

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

284 (-11)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

84 (0)

Re{ewe iz pro{log broja