Dnevnik 8.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 8. MAJ 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22710 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MALI PUMPA[I U BORBI ZA GOLI OPSTANAK

Sprema se bitka za benzinske pumpe str. 4

NASLOVI

Politika 2 Balkanska trka za lidersku poziciju

Ekonomija 4 @irantima kola krenula nizbrdo

Poqoprivreda Foto: N. Stojanovi}

6 Zdravoj hrani od dr`ave 45.000 dinara po hektaru

Novi Sad 8 Hiqade maratonaca na Fru{koj gori

Vojvodina 11 Za vikend {i{awe ovaca, korida, ~obanski dani...

OTVORENA PRVA ROMSKA BIBLIOTEKA NA BALKANU

Crna

[angajcima 4.000 kwiga

Dru{tvo 14 [e}er zagor~ava `ivot Vojvo|anima

Promenqivo

Najvi{a temperatura 22 °S

Foto: S. Bogojevi}

12 Sini{a Vu~ini} {valer ili reketa{

GRAD UNI[TIO VO]WAKE: Grad koji je prekju~e, izme|u 14 i 15 ~asova, tukao ~etiri puta, uni{tio je gotovo sve vo}e, povr}e, p{enicu, kukuruz, suncokret, a vi{e ku}a u Novom Slankamenu je poplavqeno. Grad je zahvatio svih 6.500 hektara obradivih po-

vr{ina u ataru ovog sela, ali je i znatnu {tetu naneo i ataru sela Novi Karlovci.

Koliki je, zapravo, obim {tete jo{ uvek se ne mo`e utvrditi, jer se ju~e nije moglo, zbog blata i vode koja se zadr`ala u wivama, u}i na o{te}eno podru~je.

str. 11

NOVOSADSKI UNIVERZITET ZA NAREDNU [KOLSKU GODINU SPREMIO GOTOVO 14.000 INDEKSA

O dr`avnom tro{ku studira}e 7.435 bruco{a

str. 14

SPORT

str. 16 – 19

FANTASTI^NA JELENA SRU[ILA DINASTIJU VILIJAMS

PARTIZAN BRANI TITULU, ZVEZDA HO]E DUPLU KRUNU

DOMA]A ATLETSKA ELITA U SREMSKOJ MITROVICI

Prvu romsku biblioteku na Balkanu, koja nosi naziv ~uvenog romologa i borca za emancipaciju Roma Trifuna Dimi}a, ju~e je u [angaju sve~ano otvorio gradona~elnik

Novog Sada Igor Pavli~i}. Biblioteka je ogranak Gradske biblioteke, a u po~etku }e raspolagati sa oko 4.000 kwiga, od kojih je 350 naslova na romskom jeziku. str. 9

2

POLITIKA

subota8.maj2010.

HRVATSKA MERKA ULOGU KOJU NA[A DR@AVA @ELI ZA SEBE

REKLI SU

Tadi}: Niko nije ja~i od dr`ave, pa ni mafija Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da je Srbija lider u borbi protiv organizovanog krimiinala u regionu i da, pored isku{ewa sa kojima se susre}e, ne}e odustati od suprotstavqawa mafiji u Jugoisto~noj Evropi. “Duboko sam uveren u to da je ono {to Srbija danas radi od presudne va`nosti za budu}nost na{e dece”, poru~io je Tadi} na proslavi Dana Protivteroristi~ke jedinice. On je istakao da pripadnici PTJ i drugih jedinica policije i vojske, kao i obave{tajnih sistema i bezbednosnih slu`bi, predstavqaju jasan odgovor na snagu mafije i potvrdu da niko na ovom prostoru nema ve}u mo} od dr`ave Srbije, dodav{i da }e svi oni imati wegovu punu podr{ku kako bi se borili protiv zla organizovanog kriminala. [ef dr`ave je ponovio da se Srbija nalazi u vremenu punom isku{ewa, da je suo~ena sa ekonomskim problemima koji su posledica 90-ih godina, kao i sa problemom organizovanog kriminala koji je prisutan u celom regionu. “Ali pokaza}emo da niko nije ja~i od dr`ave”, poru~io je Tadi}.

Da~i}: Podela Kosova nije prihvatqiva Potpredsednik vlade Srbije Ivica Da~i} izjavio je da podela Kosova u ovom trenutku nije prihvatqivo re{ewe ni za koga i ocenio da je o tome mo`da ranije trebalo razgovarati. “Mnogi na Zapadu nisu ni bili spremni da uop{te razgovaraju o nekim novim razgovorima, ali sada kada se bli`i ocena Me|unarodnog suda pravde, razmi{qaju {ta nakon toga U ovom trenutku ta opcija nije prihvatqiva ni za koga. Mislim da je propu{teno mnogo vremena i da je o tome mo`da trebalo razgovarati jo{ po~etkom krize na prostoru Jugoslavije”, rekao je Da~i}, dodav{i da na nivou dr`avnog rukovodstva nikada nije razgovarano o mogu}nosti podele Kosova.

Jeremi}: Imamo okvir za razgovore s Pri{tinom Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je da se Srbija od po~etka krize na Kosovu i Metohiji zalagala za dijalog, za postizawe kompromisnog re{ewa mirnim, diplomatskim putem. “Mi imamo okvir za razgovore, za tehni~ke razgovore, tu je plan od {est ta~aka generalnog sekretara Ujediwenih nacija, dok je za pitawa statusa okvir Rezolucija 1244. Van tih okvira nemamo mandat”, poru~io je Jeremi}. On je pri tome ponovio da nema nikakve realne {anse da rezolucija 1244 bude stavqena van snage, jer se, kako je rekao, tome protivi ve}ina ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, od kojih dve imaju pravo veta.

Balkanska trka za lidersku poziciju Da li je Srbija istinski lider Zapadnog Balkana, na koji EU ozbiqno ra~una, ili je to samo teza koja postoji u pri~ama politi~ara, ali ne i u stvarnosti? I na ovo pitawe predstavnici vlasti i opozicije gledaju razli~ito, tako {to ovi prvi potvr|uju izre~enu tezu, dok je opozicionari negiraju.

Poslanik DS-a Janko Veselinovi} ka`e za „Dnevnik“ da Srbija pre svega, ako se pogleda neki istorijski aspekt, jeste i po istoriji dr`avnosti i po kapacitetima te dr`avnosti – lider na Balkanu.

– Ona mo`e biti lider i po svojim sada{wima kapacitetima, i kada je u pitawu qudski potencijal, i po privrednim resursima, prostornim i geografskim, ali i po mogu}nosti da na neki na~in bude most me|u zemqama Balkana – nagla{ava Veselinovi}.

Na pitawe mo`e li Hrvatska biti konkurent Srbiji u toj ulozi, budu}i da je ispred we na putu ka EU, a i ~lanica je NATO-a, sagovornik „Dnevnika”, koji je i {ef parlamentarne grupe prijateqstva s Hrvatskom, navodi da se tu radi o pozitivnoj konkurenciji.

– Naravno da }e se Hrvatska truditi da igra zna~ajniju ulogu na Balkanu, pre svega imaju}i u vidu ~iwenicu da je nekoliko koraka ispred nas na putu ka EU. To jeste „opasnost“, ali smatram da treba da gradimo partnerske odnose s Hrvatskom, upravo imaju}i u vidu zajedni~ki interes i kad je u pitawu stabilnost regiona, i kada je u pitawu razvijawe privredne saradwe. To je dobra konkurencija i na nekim wihovim i pozitivnim i negativnim primerima mo`emo dosta da nau~imo o prikqu~ivawu Uniji – navodi Veselinovi}.

Hrvatska je dobra konkurencija i na nekim wihovim i pozitivnim i negativnim primerima mo`emo dosta da nau~imo o prikqu~ivawu Uniji (Janko Veselinovi})

O~igledno je da }e Hrvatska pre u}i u EU, pa zato nije nemogu}e da Zapad upravo u Hrvatskoj, a ne u Srbiji, vidi lidera celog regiona (Aleksdandar Martinovi})

Po re~ima poslanice NS-a Aleksandre Jankovi}, teza o liderstvu Srbije „mogla bi biti realna, ali ne s ovom vla{}u“.

– Srbija je svojevremeno bila i deo Evrope i lider na Balkanu.

Ali danas je potrebno da se vrati na one pozicije s kojima je to postigla, {to zna~i da bude zemqa ~iji suverenitet i integritet niko ne}e mo}i da naru{i, zemqa u kojoj }e se vratiti poverewe u institucije sistema – navodi Aleksandra Jankovi}.

Po wenim re~ima, dana{wa Srbija je jo{ daleko od toga, navode}i kao primere to da je sudska vlast potpuno paralisana, a da i Vlada i premijer samo figuriraju,

tako da mnoge odluke zapravo donosi predsednik Tadi}.

– O ekonomskoj situaciji da i ne govorimo. Imam utisak da se ovom prodajom svega {to imamo aktuelna vlast pona{a kao ~ovek koji bi porodici rekao: obezbedi}u vam letovawe – pa prodao stan, oti{ao na more, a posle vi{e ne bi imao gde da `ivi. U toj i takvoj situaciji Srbija ne mo`e biti ni lider, niti mo`e uop{te opstati kao bilo kakav va`an faktor u regionu – smatra poslanica NS-a.

Povodom mogu}nosti da Hrvatska pretekne Srbiju, sagovornica „Dnevnika“ procewuje da je „o~igledno da postoji ozbiqna pomo} upravo na{e vlasti da Zagreb

SRBI S KiM O IDEJI ULASKA U EVROPSKU UNIJU „U PAKETU”

KOSOVO

Dijalog i pre odluke MSP-a Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je da EU ohrabruje Pri{tinu i Beograd da zapo~nu dijalog o re{avawu konkretnih otvorenih pitawa pre nego {to Me|unarodni sud pravde da mi{qewa o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. On je ju~e u Pri{tini rekao da “postoji odre|eni broj pitawa na ~ijem se re{avawu Kosovo i Srbija mogu anga`ovati ve} danas”, napomiwu}i da Evropska unija ohrabruje takav pristup”. File je, me|utim, upozorio na to da odluku o dijalogu mogu doneti samo dve strane, ali da bi takva odluka imala veliku me|unarodnu podr{ku.

Bez provocirawa napetosti Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izrazio je tokom posete Berlinu uverewe da }e savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o zakonitosti progla{ewa nezavisnosti Kosova biti povoqno po Pri{tinu. “Mi znamo da smo na pravom putu i verujemo da }e na{i argumenti zadovoqiti Sud”, rekao je Sejdiju.

On je naveo i da, kada je re~ o severu Kosova, vlasti “ne}e preduzimati ni{ta {to bi moglo izazvati napetosti, ali da `ele da Srbija prizna realnost i nezavisnost Kosova”. On je istakao da Kosovo `eli da nastavi put ka evropskim i evroatlantskim integracijama, odnosno ka ukqu~ivawu u NATO i EU. Nema~ki ministar inostranih poslova Gido Vestervele rekao je da je za Nema~ku “statusno pitawe Kosova kona~no razja{weno”. Zbog toga }e se Berlin, kako je naveo {ef nema~ke diplomatije, “zauzimati za to da Kosovo postane ~lanica me|unarodnih organizacija i da ga priznaju i dr`ave koje to da sada nisu u~inile.

DNEVNIK

Ne mo`e kapa EU ba{ sve da pokrije Kosmetski Srbi su prili~no skepti~ni kada je u pitawu ocena lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a da re{awe problema statusa Kosova i Metohije mo`e biti – zajedni~ki prijem u Evropsku uniju. Nikoli} je, naime, u intervjuu „Ekonomist magazinu” obrazlo`io da bi u tom slu~aju Kosovo moglo biti „izdvojeno kao posebna evropska regija, koja ima apsolutnu autonomiju od Srbije, a potpuno priznawe od EU”. Potpredsednik Skup{tine zajednica op{tina KiM Marko Jak{i} upozorio je na to da je najja~i adut na{e dr`ave me|unarodno pravo, „a ono nedvosmisleno ka`e da Kosmet mora biti deo Srbije”.

– Dakle, samo kao deo na{e dr`ave Kosovo mo`e u}i u Evropsku uniju. I mislim da je to doskora bio i stav Tomislava Nikoli}a. Uostalom, vaqa podsetiti na to da je SNS s DSS-om potpisao sporazum u pet ta~aka, u kojem to jasno pi{e. E sad, da li je Nikoli} u me|uvremenu promenio svoju politi~ku poziciju, to je ve} neko drugo pitawe.

Ali ne mo`e krava biti i steona i jalova. Ili je Kosovo i Metohija deo dr`ave Srbije, kao {to su Vojvodina i [umadija, pa svi zajedno ulazimo u EU, ili je, pak, posebna dr`ava s posebnom evropskom perspektivom, kako to ka`u pojedini funkcioneri EU – ka`e Jak{i} za „Dnevnik”.

On istovremeno upozorava i na to da se mora razjasniti u kojim bi granicama Srbija u{la u EU – s Kosovom ili bez wega.

– Tu nema velike filozofije: ili jeste ili niste. Ne mo`ete ni u politici ni na pravnom terenu da delujete po principu ’i vuci siti i ovce na broju’. Stav kosmetskih Srba je jasan: ne `elimo u EU ako je uslov za to da Srbija mora da se odrekne Kosova i Metohije, na bilo koji na~in – kategori~an je Jak{i}.

S druge strane, direktorka Doma zdravqa u Gra~anici Rada Trajkovi} ka`e da bi u, u ovom trenutku, takav rasplet u osnovi ipak odgovarao i kosmetskim Srbima i srpskoj dr`avi – jer na vidiku boqeg re{ewa nema.

– Druga je, naravno, stvar koliko je to realno. Ali nekako se mora po~eti. Su{tinski se Kosovu nudi autonomnost od Srbije, a s druge strane, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. A nad svim je kapa Evropske unije.

pravo bila ~iwenica da je ostatak Srbije neuporedivo bli`i EU no {to je to Kosovo. Stoga bi se, po wenim re~ima, moglo dogoditi da pre Srbija bude prinu|ena na to da ~eka da je Kosovo sustigne, no {to }e ostale dr`ave EU pristati da za`mure i prime pod svoje okriqe Kosovo takvo kakvo je sada.

– To bi onda zna~ilo ~ekawe pred briselskim vratima jo{ dugi niz godina. A gra|ani Srbije su zaslu`ili da {to pre dobiju

stekne poziciju koju do sada nije imao“.

– Imam, naime, utisak da se vi{e radi na uspostavqawu dobrosusedskih odnosa, s naglaskom na to da je sused va`niji i da je va`nije negde raditi u wegovom interesu, nego {to se vodi ra~una o interesima sopstvene dr`ave – zakqu~uje Aleksandra Jankovi}.

Funkcioner SRS-a Aleksandar Martinovi} ka`e da bi Srbija definitivno trebalo da bude lider na Balkanu, i u politi~kom, i u ekonomskom, i u nau~no-tehnolo{kom, i u kulturnom smislu.

– Na`alost, Srbija to danas nije zato {to ima brojne probleme koji usporavaju bilo kakve su{tinske promene u ovoj dr`avi.

Stepen kriminala i korupcije je izuzetno veliki i po izve{tajima Evropske komisije, koja prati stawe po oblastima dru{tvenog `ivota u Srbiji, vidi se da je situacija vrlo te{ka. Brojni nere{eni problemi, siroma{tvo, neure|ena i suvi{e glomazna dr`avna administracija, lo{ pravosudni sistem, nepostojawa su{tinske nezavisnosti sudstva... sve to prakti~no dovodi do toga da Srbija u ovom trenutku nije pravi lider na Balkanu, sem u izjavama re`imskih politi~ara, odnosno predsednika Tadi}a.

O~igledno je da od nekog brzog ulaska Srbije u EU nema ni{ta, i to ba{ zbog toga {to vlast ne ~ini dovoqno da popravi stawe stvari kod nas. O~igledno je da }e Hrvatska pre u}i u EU, pa zato nije nemogu}e da Zapad upravo u Hrvatskoj, a ne u Srbiji, vidi lidera celog regiona – upozorava Martinovi} za „Dnevnik“.

S. Stankovi}

De`er: Velika va`nost Deklaracije o Srebrenici [ef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vinsen De`er ponovio je da ne mo`e biti sudija i re}i u kojem }e trenutku Evropska unija primiti 27. ~lanicu, „jer je to proces koji mora i}i korak po korak»”. A slede}i korak za Srbiju je, po wegovim re~ima, odluka o po~etku ratifikacije SSP-a, koja }e zavisiti od slede}eg izve{taja glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca. „Mora se, me|utim, re}i da

je Srbija u me|uvremenu napravila zna~ajne korake usvajawem Deklaracije o Srebrenici, te susretom predsednika Borisa Tadi}a s predstavnicima Bosne i Hercegovine i Turske”, naveo je De`er, podsetiv{i na to da }e 2. juna u Sarajevu biti odr`ana konferencija ministara inostranih poslova EU – Zapadni Balkan, na kojoj }e biti re~i i o tome kakav su napredak zemqe u regionu napravile na evropskom putu.

Z. R.

\eli}: Nema~ka }e brzo ratifikovati SSP Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} ocenio je, na kraju trodnevne posete Nema~koj, da }e ta zemqa sigurno podr`ati ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu na junskom zasedawu ministara Evropske unije. “Naravno, pod uslovom da izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog suda Ser`a Bramerca bude pozitivan, kao {to se o~ekuje”, naveo je ministar \eli}. On je istovremeno uputio i poziv Nema~koj da podr`i zahtev Beograda za prosle|ivawe Evropskoj komisiji, {to je mogu}e pre, kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. “Ukoliko to ne bude mogu}e u junu, onda barem na jesen ove godine, ali ne previ{e kasno”, dodao je \eli}.

Mladenov: Podr{ka Bugarske na putu ka EU Ne mo`ete ni u politici ni na pravnom terenu da delujete po principu i vuci siti i ovce na broju. Kosovo je ili deo Srbije, ili to nije (Marko Jak{i}) I mislim da bi za obi~ne qude to bilo prihvatqivo. Me|utim, mora biti jasno da sigurnost kosmetskim Srbima ipak treba da obezbedi NATO. Stoga bih i volela da je Srbija ve} deo tih nadnacionalnih institucija – EU i NATO-a. Jer, veliki uticaj na Albance na Kosovu imaju SAD, i Brisel, {ta god da ovde planira, mora to da usaglasi s Va{ingtonom. Zato se i nadam nekoj wihovoj zajedni~koj strategiji za re{ewe kosovskog problema – ka`e Rada Trajkovi} za „Dnevnik”.

Ona je, me|utim, upozorila na to da bi kqu~ni problem za realizaciju Nikoli}eve ideje za-

privilegije koje nosi ~lanstvo u EU i, ako smem da budem iskrena, mislim da ne treba da budu talac prostora Kosova i Metohije. U ovom istorijskom trenutku Beograd nema kapaciteta, ni ekonomskog, ni bezbednosnog, pa ni etni~kog – s obzirom na blizu dva miliona Albanaca koji ovde `ive – da integri{e Kosovo. Zato je, po meni, boqe da ostatak Srbije po`uri ka EU, da nam oja~a dr`ava i da onda zajedno s partnerima iz Brisela i Va{ingtona ravnopravno uti~emo na stabilizaciju kosmetskog prostora – otvorena je Rada Trajkovi}.

M. Staji}

Ministar spoqnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov izjavio je ju~e u Beogradu da wegova zemqa planira da intenzivira svoj anga`man u regionu Zapadnog Balkana u ciqu ulaska celog regiona u ~lanstvo EU. “Ne samo da }emo nastaviti da podr`avamo evropske integracije regiona nego }emo tu podr{ku davati na mnogo prakti~-

niji na~in”, rekao je Mladenov.

Wegov srpski kolega Vuk Jeremi} ocenio je da je Zapadni Balkan u ovom trenutku, kada su evropske integracije u pitawu, na prekretnici i da od toga kako }e se dr`ave regiona pona{ati zavisi brzina prikqu~ivawa EU. “Treba}e nam snage, odlu~nosti i me|usobnog razumevawa”, dodao je Jeremi}.

Delevi}: Za dunavske projekte 20 miliona evra U Srbiji }e za dunavske projekte u 2011. godini biti izdvojeno oko 20 miliona evra, i to iz pretpristupnih fondova EU, a ti projekti }e biti dodatno finansirani i novcem namewenim prekograni~noj saradwi s okolnim zemqama, najavila je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi}. Ona je na me|unarodnoj konferenciji “Dunav – najja~a veza s Evropskom unijom” ukazala na to da }e usvajawe dunavske strategije EU zapo~eti sredinom ove godine, a weno kona~no usvajawe o~ekuje se po~etkom 2011. godine, odnosno za vreme predsedavawa Ma|arske EU. Zamenik {efa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins naglasio je da je definisawe dunavske strategija va`an korak napred u sektorskoj integraciji zemaqa Unije u oblasti transporta, energetike, turizma, za{tite `ivotne sredine...

Sutra se bira pokrajinski poslanik Milivojev (Narodna partija i Grupa gra|ana "Zajedno – Maja Gojkovi}"), Tihomir Ne`i} ("Za evropsku Vojvodinu – Boris Tadi}"), Jovan – Jovica Pani} (Koalicija "Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvodina na{a ku}a – Nenad ^anak"), Jovica Staparski (Socijalisti~ka partija Srbije) i Petar Crepuqa (Srpska napredna stranka).

Pokrajinska izborna komisija saop{tila je ju~e da }e na nedeqnim izborima u @abqu mo}i da glasa 22.316 bira~a s pravom glasa, a za wih }e biti otvoreno 31 bira~ko mesto.

Dopunske izbore raspisao je

Stranke su zavr{ile posredni~ku karijeru

predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i, sredinom marta, zbog smrti poslanika Branislava Popova koji je bio izabran po ve}inskom sistemu u toj izbornoj jedinici u ime Koalicije DSS–NS-a. Izbori za 120 poslanika u Skup{tini Vojvodine odr`avaju se po kombinovanom modelu, tako {to se polovina bira po proporcionalnom, a polovina po ve}inskom sistemu.

B. D. S.

ODLUKA USTAVNOG SUDA SRBIJE O BLANKO OSTAVKAMA NE]E DOVESTI DO PROMENE VLASTI U SOMBORU

]erawe biv{ih saboraca Svojevremenim raskolom u Srpskoj radikalnoj stranci, od 23 wihova odbornika u somborskom parlamentu struji Tomislava Nikoli}a se priklonilo ~ak wih 16, s dotada{wim predsednikom Gradskog odbora Sa{om Todorovi}em na ~elu. Kako je SRS zatra`io arbitra`u Okru`nog suda u Somboru o tome kome pripadaju mandati, doneta je odluka da blanko ostavke ima-

ju pravnu snagu, te je 16 novope~enih narodwaka moralo da ustupi svoja mesta u skup{tinskim skamijama kolegama koje su ostale verne Vojislavu [e{equ.

Najnovija odluka Ustavnog suda Srbije, kojom je institut blanko ostavke progla{en za neustavan, ipak ne}e doneti ve}e turbulencije u somborskoj politi~koj ~ar{iji, po{to vladaju}i blok, koji ~ine DS (26 mandata), DSS (pet mandata), Ma|arska koalicija (~etiri mandata) i G17 plus – SPO – LSV (tri odborni~ka mesta) ima superiornu ve}inu u Skup-

{tini grada – 38 od ukupno 61 mandata. Me|utim, stav USS-a o blanko ostavkama najavio je vru}e politi~ko leto na relaciji donedavnih strana~kih istomi{qenika, SRS-a i SNS-a.

Naime, po o~ekivawima Sa{e Todorovi}a, koji je nakon radikalskog raskola postao prvi ~ovek somborskih napredwaka, samo je pitawe vremena kada }e 16 SNS-ovaca zauzeti svoja svoje-

vremeno oduzeta mesta u skup{tinskoj sali. S druge strane politi~ke barikade, neprikosnoveni vo|a srpskih radikala u Somboru Stevan Keseji} najavquje borbu za ovih 16 mandata i pored odluke Ustavnog suda Srbije, smatraju}i da ona ne mo`e imati retroaktivno dejstvo, odnosno ne mo`e biti primewena na ovaj skup{tinski saziv.

Somborski SRS tako|e tvrdi da bi povratak biv{ih strana~kih kolega, a sada ~lanova SNSa, u Skup{tinu grada automatski zna~io i da su sve prethodne odluke varo{ke asembleje nele-

3

IZVR[NI DIREKTOR CeSID-a ZORAN LU^I] UVEREN DA ]E ODLUKA USTAVNOG SUDA ZNATNO PROMENITI POLITI^KI SISTEM U SRBIJI

U @ABQU IZBORNA TI[INA

Posle nekoliko nedeqa politi~ke kampawe, u toku koje su put @abqa potegli i brojni visoki strana~ki i dr`avni funkcioneri, u toj vojvo|anskoj op{tini u toku je predizborna ti{ina uo~i sutra{wih dopunskih izbora za poslanika u Skup{tini Vojvodine.

U trci, koja se odr`ava po dvokru`nom ve}inskom izbornom sistemu, startova}e osam kanidata: Dobrosav \elo{evi} (Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija), Miodrag Zlokolica (Politi~ka organizacija Jedinstvena Srbija), Dimitrije Marjanov (Srpska radikalna stranka), Mirjana

subota8.maj2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

gitimne i nelegalne, te kao takve neva`e}e. E sad, ako se zna da su odbornici SRS-a u protekle dve godine, navode}i kao razlog brigu za dobrobit gra|ana Sombora, listom glasali kontra predloga skup{tinske ve}ine, ispada da bi radikali zapravo trebalo da budu sre}ni zbog mogu}nosti ovakvog raspleta jer bi on proizveo, upravo po wihovom tuma~ewu, poni{tewe svih onih odluka protiv kojih su se ogor~eno borili tokom skup{tinskih diskusija.

Ina~e, somborskom SRS-u nije prvi put da osporava legitimnost i legalitet gradskog parlamenta. Nakon decembarske smene somborskog gradona~elnika Du{ana Jovi}a, te postavqawa Nemawe Deli}a za prvog ~oveka izvr{ne vlasti i imenovawa Sini{e Lazi}a, ina~e potpredsednika Skup{tine AP Vojvodine, za prvog ~oveka somborskog varo{kog parlamenta, radikali su insistirali na tome da se radi o nezakonitom "de{aju", te da }e sve skup{tinske odluke od tada pa ubudu}e biti nelegalne.

U me|uvremenu su u SRS-u zaboravili na glasno najavqivane, ali nikada i upu}ene, `albe Ministarstvu za lokalnu samupravu. Na kraju je ispalo da su u posledwi mesec-dva za demisionirawe Sini{e Lazi}a s mesta predsednika lokalnog parlamenta, i to na temequ stava Agencije za borbu protiv korupcije da je u sukobu interesa, kuloarski daleko vi{e bili zainteresovani pojedini vi|eniji ~lanovi somborskog DS-a od `estoke radikalske opozicije.

M. Miqenovi}

Izvr{ni direktor CeSID-a Zoran Lu~i} ka`e da je odluka Ustvanog suda o neustavnosti blanko ostavki i onemogu}avawu stranaka da samostalno raspore|uju mandate s izborne liste nakon izbora od krucijalnog zna~aja za daqe funkcionisawe politi~kog sistema u Srbiji.

On je za "Dnevnik" kazao i da o~ekuje da }e se politi~ke stranke ubudu}e pona{ati u skladu s tom odlukom.

– Problem je bio u tome {to je na{im ustavom predvi|eno da poslanik mo`e svoj mandat poveriti stranci, ali stranke }e ubudu}e morati da se pona{aju u skladu s odlukom Ustavnog suda.

Bar tako o~ekujem – isti~e Lu~i}.

On napomiwe da nigde u razvijenom svetu ne postoji izborni sistem koji omogu}ava da stranke nakon odr`anih izbora odlu~uju o tome ko }e u}i u parlament, bilo na lokalnom ili na dr`avnom nivou.

– Nije sporno da partije pre izbora utvr|uju listu kandidata, ali da to ~ine posle izbora, tako {to po svom naho|ewu odre|uju ko }e s liste dobiti mandat, to je neprihvatqivo. Tu se, zapravo, radi o nesporazumu jer su partije ube|ene u to da gra|ani, kad iza|u na izbore, glasaju iskqu~ivo za stranku, {to nije

Srbiju treba podeliti na 250 izbornih jedinica, koliko ima poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini nemamo direktne izbore, ve} da imamo posrednika. Zato je veoma dobra i veoma va`na odluka Ustvanog suda koja strankama uskra}uje tu ulogu posrednika u izbornom ciklusu – istakao je Lu~i}.

Direktan izbor gradona~elnika pokazao puno mana Lider G17 plus Mla|an Dinki} zalo`io se posledwih dana za vra}awe direktnih izbora ~elnika op{tina i gradova, koje je u Srbiji postojalo u jednom izbornom ciklusu. Lu~i}, me|utim, misli da to nije dobra ideja jer se, ka`e, taj sistem u brojnim lokalnim samoupravama pokazao nefunkcionalnim.

– Naime, direktni izbori lokalnih ~elnika, po logici, treba da prate i ve}a ovla{}ewa gradona~elnika, odnosno predsednika op{tina. Osim toga, pokazalo se da je u onim op{tinama u kojima je gradona~elnik iz jedne politi~ke opcije a ve}ina u lokalnom parlamentu iz druge, dolazilo do kolizije vlasti, pa su lokalni parlamenti lako padali i ~esto smo imali prevremene izbore – naveo je Lu~i}. ta~no. Glasa se za listu, na kojoj su imena i prezimena odre|enih qudi. Kad stranka nakon izbora uzme stvar u svoje ruke i, bez obzira na redosled kandidata, raspore|uje mandate, to zna~i da

Na{ sagovornik, me|utim, smatra i da bi odluku USS-a trebalo da prate odgovaraju}e izmene izbornog zakonodavstva i na lokalnom i na republi~kom nivou. Po wegovim re~ima, u

tom pogledu dobra su najavqena zakonska re{ewa koja se odnose na lokalno izborno zakonodavstvo, koja podrazumevaju da se na izborima gra|ani istovremeno opredequju i za pojedinca i za stranku. Lu~i} dodaje da bi ta re{ewa bila odgovaraju}a i za izbor poslanika republi~kog parlamenta.

– Tu ne bi bilo velikih problema u odnosu na aktuelni izborni sistem. Jedina novina je u tome da se uz stranku glasa i za pojedinca. A kad je re~ o parlamentarnim izborima, to bi zna~ilo da bi Srbija bila podeqena na 250 izbornih jedinica, koliko ima poslani~kih mandata u Narodnoj skup{tini. U svakoj izbornoj jedinici gra|ani bi birali izme|u kandidata s imenom i prezimenom, a koji bi predstavqali i svoje stranke.

Nakon toga bi se sabirali glasovi iz svih izbornih jedinica, a svaka stranka bi dobila onoliko mesta u parlamentu koliki procenat glasova osvoji na izborima, kao i sada. Me|utim, vi{e ne bi postojala mogu}nost da stranka nakon izbora odlu~uje o tome ko ulazi u parlament od kandidata s wene liste, ve} bi mandat stekli oni kandidati koji su osvojili najve}i procenat glasova u svojim izbornim jedinicama. Ko ima najve}i procenat, ulazi prvi, onaj koji je osvojio mawe, ulazi slede}i i tako daqe – pojasnio je Lu~i}.

Po wegovim re~ima, na taj na~in bi u parlamentu bili zastupqeni svi delovi Srbije, te se ne bi moglo desiti da, na primer, Pirot nema svog predstavnika u dr`avnom parlamentu, kao {to je slu~aj u aktuelnom sazivu.

– Dakle, imali bismo boqu raspore|enost mandata, proporcionalnu zastupqenost stranaka, ali i kvalitetnije pojedince. A takav sistem bio bi koristan i za same politi~ke stranke jer bi se i unutar partija qudi nadmetali ko }e biti boqi.

Time bi se uticaj u partijskim strukturama gradio na osnovu poverewa gra|ana, a ne zahvaquju}i nekim li~nim kontaktima i vezama – ocenio je Lu~i}.

B. Dragovi}-Savi}

Lokal i{te pare nazad Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO) zatra`ila je ju~e od Vlade Srbije, posle zvani~no objavqenog podatka da je Srbija u prvom kvartalu 2010. godine iza{la iz recesije, da se gradovima i op{tinama vrate transferna sredstva. U saop{tewu SKGO insistira se na tome da lokalne samouprave ponovo dobijaju novac na nivou koji je definisan Zakonom o finansirawu lokalne samouprave, a koji su smawen tokom 2009. i 2010. go-

dine kao deo paketa antikriznih mera. „Ako se predstavnici Vlade zaista zala`u za decentralizaciju, prva mera koju bi trebalo da primene po izlasku iz krize je vra}awe transfernih sredstava gradovima i op{tinama.

Ukoliko je lokalna samouprava u godini krize podnela najve}i teret smawewa prihoda, onda je opravdano o~ekivati da }e se na}i prva u redu za vra}awe na nivo pre krize”, navodi se u saop{tewu SKGO-a.

SUTRA IZBORNA SKUP[TINA POKRAJINSKOG ODBORA G17 PLUS

Tra`i se tre}i naslednik Ivane Duli}-Markovi}

[est meseci nakon ostavke Branimira Mitrovi}a, na sutra{woj izbornoj skup{tini bira}e se novi predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus. Za tu poziciju kandidovali su se Boris Barjaktarovi} iz Novog Sada, ina~e potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu, i Tomislav Stanti} iz Subotice, dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa.

Goran Kauri}, koji je prethodnih {est meseci vr{ilac du`nosti predsednika vojvo|anske organizacije G17 plus, uprkos nekim o~ekivawima, nije `eleo da u|e u ovu unutarstrana~ku trku. On je ranije za na{ list izjavio da je takvu odluku doneo jer namerava da se posveti anga`manu u Zrewaninu, gde je zamenik gradona~elnika, navode}i da je iz istog razlog podneo ostavku i na funkciju poslanika u Skup{tini Vojvodine.

Na posledwim izborima u PO G17 plus pre godinu dana, Branimir Mitrovi}, kao jedini kandidat, izabran je na ~elnu poziciju, s koje se prethodno povukla Ivana Duli}-Markovi}, koja je potom napustila i funkciju potpredsednice vojvo|anske vlade, ali i strana~ku politiku generalno, iako je

Kandidati su Boris Barjaktarovi} iz Novog Sada i Tomislav Stanti} iz Subotice jo{ uvek formalno potpredsednica G17 plus. Mitrovi} je, me|utim, nakon nekoliko meseci podneo ostavku, obrazlo`iv{i je razlozima "li~ne prirode".

Wegov zamenik Goran Kauri} stranku je vodio tako|e svega nekoliko meseci. On je, ina~e,

najavqen kao jedan od govornika na sutra{woj strana~koj skup{tini, na kojoj }e se birati i {est ~lanova Predsedni{tva PO. Tako|e, najavqeno je i u~e{}e "drugih visokih strana~kih funkcionera", ali u pozivu dostavqenom medijima nije navedeno koji su to funkcioneri, niti da li }e izbornoj skup{tini prisustvovati i predstavnici partnerskih stranaka, kao {to je to do sad bilo uobi~ajeno. Podsetimo, G17 plus participira u pokrajinskoj vlasti u koaliciji s DS-om, SPS-om, SVM-om i LSV-om, a akter je vlasti i u nekoliko vojvo|anskih op{tina.

Nije zgoreg podsetiti na to da se izbori u vojvo|anskoj organizaciji odr`avaju nedequ dana uo~i izborne skup{tine stranke, odnosno formirawa unije regionalnih stranaka koju inicira G17 plus.

B. D. S.

4

EKONOMIJA

subota8.maj2010.

DNEVNIK

MALI PUMPA[I U BORBI ZA GOLI OPSTANAK

Sprema se bitka za benzinske pumpe Na doma}em naftnom tr`i{tu, po svemu sude}i, po~iwe prava bitka za mesto na wemu. To je po~elo da se prime}uje posledwih

cena goriva promet znatno opada, pumpa{i zapo~etu bitku nastavqaju, i to sve `e{}e. Sigurno je da }e se ona i zao{triti jer se po-

Privatnici `ele pod ne~ije okriqe Nezvani~no saznajemo da Naftna industrija Srbije i sada ima ugovore o isporuci goriva s mnogim privatnim kompanijama, koje su ~lanice Udru`ewa, a nameravaju to da nastave i kada tr`i{te bude otvoreno, te da je zbog sve ja~e konkurencije, polo`aj privatnih pumpa{a sve te`i i da oni poku{avaju da se zavuku p « od ne~ije okriqe». U NIS-u su spremni na saradwu, ali predlozi moraju biti konkretni.

Kako smo saznali od na{eg izvora, ponuda o strate{koj saradwi za NIS je nejasna, a ideja da Udru`ewe radi pod brendom NIS-a (fran{iza) nemogu}a je za sve privatne pumpe u Srbiji. Sli~no je i s predlogom o isporuci goriva pod specijalnim uslovima narednih deset godina jer se ne zna da li Udru`ewe mo`e poslovati kao kupac na veliko, a i wegov status je za NIS nejasan. nekoliko meseci, po~ev{i od primene razli~itih (ni`ih) cena goriva, ali i sve ve}im ulagawima u izgled pumpi te oboga}ivawem usluge. Iako zbog veoma visokih

~etkom 2011. godine o~ekuje liberalizacija tr`i{ta, odnosno slobodan uvoz naftnih derivata.

To je, bez sumwe, i razlog {to se, i pored prili~no ote`anih

uslova na tr`i{tu, i te kako razmi{qa unapred, jer je do 2011. godine svega nekoliko meseci. Tome u prilog ide predlog Udru`ewa benzinskih stanica Srbije Naftnoj industriji Srbije o dugoro~nom snabdevawu gorivom. Predsednik Upravnog odbora ovog udru`wa Miroslav Velicki ukazuje na to da se jo{ ~eka odgovor NIS-a, ali da }e se, ukoliko ga ne dobiju od ove kompanije, obratiti drugim naftnim kompanijama, koji su ve} na na{em tr`i{tu i ~ije su rafinerije blizu.

– Na srpskom tr`i{tu ima vi{e od 1.200 benzinskih pumpi, a vi{e od 600 su u privatnom vlasni{tvu – ka`e Vlicki. – To je respektabilan broj jer je to polovina ukupnog broja pumpi, a pro{le godine na privatnim pumpama ostvareno je gotovo 40 odsto ukupnog prometa goriva u Srbiji. Smatramo da je na{a uloga na tr`i{tu va`na i da smo

grupacija koja mo`e i treba da pregovara o strate{kim pitawima vezanim za naftno tr`i{te.

Zato i ozbiqno razmi{qamo o formirawu nove naftne kompanije i `elimo da na|emo strate{kog partnera.

U Ministarstvu rudarstva i energetike ukazuju na to da se o saradwi privatnih pumpa{a i NIS-a razgovara. Po re~ima sa-

DEFINITIVAN BANKROT ZREWANINSKE FIRME

PRITISKAJU I STARI I NOVI KREDITI

^eka se rasprodaja {e}erane

@irantima kola krenula nizbrdo Gra|ane Srbije pritiskaju i stari i novi dugovi, a ju~era{we pove}awe limita na zajmove ne}e bitnije promeniti situaciju.

Dug je zao drug, a bankari ka`u za “Dnevnik” da se na obaveze posledwih dana, ali i meseci, obi~no najvi{e `ale `iranti.

Re|e zbog toga {to moraju da pla}aju umesto glavnog du`nika, a ~e{}e zbog ~iwence da im se du`ni~ka obaveza ra~una kao pola wihovog kredita. Zbog svega toga `iranti izvla~e debqi kraj jer je upravo wih najvi{e me|u onima kojima banke najte`e odobravaju zajmove ili im ih uop{te ne daju. [ta ka`u podaci Kreditnog biroa? Krajem marta gra|ani su dugovali 432,1 milijarde dinara svim poslovnim bankama, a to je 6,6 posto vi{e nego po~etkom godine. Ove godine u prvom kvartalu najvi{e su se tra`ili potro{a~ki i zajmovi za refinansirawe – prvi su sada dostigli 30,5 milijardi, ili tri milijarde vi{e u odnosu na kraj 2009, a drugi su se zaustavili na 35 milijardi, odnosno pove}ali se za istu sumu u istom periodu.

Gra|anima je od ju~e lak{e da se zadu`e jer je Narodna banka Srbije najavila nove, bla`e propise. Od plate }e se mo}i na obi~nu ratu potro{i 40 odsto, a za stambenu 60 odsto – sada je to za po deset odsto mawe. Najavqeno je ukidawe obaveze da se minus ra~una kao pet odsto kredita, a `irantima obaveze za koje garantuju ne}e umawivati kreditnu sposobnost.

– Nama su `iranti vrlo zanimqivi kao budu}i klijenti – ka-

Ono najva`nije {to banke zanima i na osnovu ~ega se prelazi prvi prag kod odlu~ivawa za gra|ane je plata klijenta. Nekada se tra`ila potvrda od preduze}a ili ustanove, pa se plata uskla|ivala s kreditnim `eqama. To odavno ne va`i: po odluci NBSa, klijent mora uz dokumentaciju da prilo`i izvode o primqenoj plati u prethodna tri meseca.

Da li banakri imaju sugestija za Biro? Odgovor je “da”, i smatraju da bi i obaveze po osnovu prodaje preko sindikata trebalo da u|u u zbir dugova. gli da nisu garanti. [to se ti~e dokumentacije koju tra`imo za odobravawe kredita, ona nije specijalna, ali se to vi{e ne radi na {alteru – klijent razgovara sa slu`benikom banke i onda se stigne do re{wa koje, ako ba{ nije ono {to on hteo, negde je na sredini izme|u `eqa i mogu}nosti.

U glavnoj filijali AIK banke ka`u da, otkako su po~eli

NA BE[^ANSKOM MOSTU DO 13. MAJA

Dva puta dnevno bez saobra}aja Obustava saobra}aja na mostu preko Dunava kod Be{ke nastavqa se sve do 13. maja. Most }e i u narednih {est dana biti zatva-

ran za saobra}aj dva puta dnevno, od 9 do 10 ~asova i od 13 do 14 sati, a dva posledwa dana, u sredu i ~etvrtak, pola sata du`e, dakle, od 9 do 10.30 i od 13 do 14.30 sati.

Razlog obustave saobra}aja su radovi na monta`i ~eli~ne vise}e skele na konstrukciji mosta, saop{teno je iz Javnog preduze}a “Putevi Srbije”.

odobravawe subvencionisanih kredita, nedeqno puste gra|anima po 50 miliona dinara.

– Trudimo se da klijentima pomognemo koliko mo`emo. Suma koju }emo odobriti zavisi od plate i ve} postoje}ih obaveza – ka`e direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Raci}. – Kada se pove}aju limiti kako je NBS najvio, izvesno je da }e biti klijenata koji }e se vratiti da dopune dug do limita koji }e im novi propisi dozoliti. Sigirno da su rizici za banku daleko ve}i danas nego pre pet-{est godina, kada je ekapanzija kredita bila na vrhunucu. U Vojvodini postoji sre|ena dokumentacija i vrlo pouzdani podaci pa ne tra`imo ni{ta specijalno. To su standardni podaci, predvi|eni zakonom i drugim propisima. Zato je za klijente najboqe da, pre no {to po~nu da skupqaju dokumentaciju, do|u u banku. Odmah }e saznati koje su im mogu}nosti pa }e se mo}i opredeliti.

Treba krenuti od Kreditnog biroa UBS-a. On bankama i klijentima pru`a jasne podatke u vezi s kreditnom sposobno{}u.

Ta~nije, podaci iz Biroa su spisak obaveza klijenta prema svim poslovnim bankama u Srbiji, lizing kompanijama te dr`avnim fondovima i agencijama.

Planira se da se taj spisak pro{iri i na poreske obaveze, pla}awe komunalnih ra~una i onih za struju, pa bankari podatke o klijentima te vrste za sada ne mogu dobiti tu. Ovi dugovi mogu biti pove}i pa ideja nije do{la uzalud.

D. Vujo{evi}

Prvi prag

`e rukovodilac sektora za stanovni{tvo i mali biznis u NLB banci, biv{a Kontinetal, Zoran Trpovski. – Wih smo u najve}em broju slu~ajeva morali da odbijemo jer nisu znali da im se polovina duga prvog du`nika ra~una kao kreditna obaveza. Pojedinima je ba{ to smetalo da dobiju zajam ili ga nisu mogli ostvariti u visini koju su `eleli i koju bi mo-

Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se kori{}ewe alternativnih pravaca: petqe Novi Sad i Kovin ka Beogradu, petqe Be{ka ka Novom Sadu, puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta M-22.2 Beograd – Novi Sad. Apeluje se na voza~e da obrate pa`wu na postavqenu privremenu saobra}ajnu signalizaciju, prilagode brzinu kretawa postoje}im uslovima i povedu ra~una o bezbednosti radnika na mostu.

R. D.

1.207,09988

Ta~an datum rasprodaje imovine zrewaninske {e}erane u postupku bankrota nije poznat, zato {to jo{ zvani~no nije utvr|eno {ta sve pripada ovoj fabrici, a samim tim nije procewena ni wena ukupna vrednost. Brojni poverioci, koji od {e}erane potra`uju milione, zbog toga }e se na~ekati dok ne namire svoja potra`ivawa.

Centar za ste~ajave pri Agenciji za privatizaciju, koji je re-

~ajnom postupku”, ka`u u Centru za ste~ajeve.

Fabrika {e}era poveriocima duguje gotovo dve milijarde dinara. Ste~aj u {e}erani uveden je sredinom juna pro{le godine, na predlog Fonda za razvoj Srbije.

Na takav potez Fond se odlu~io posle naloga Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Za ste~ajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju – Centar za ste~aj Beograd jer je po

{ewem zrewaninskog Privrednog suda imenovan za ste~ajnog upravnika, obja{wava da procena vrednosti kapitala kasni, izme|u ostalog, i zbog lokalne Slu`be za katastar nepokretnosti jer je bila u {trajku od avgusta 2009. do polovine januara 2010. godine.

“Prodaja }e biti ogla{ena ~im se pribavi sva imovinskopravna dokumentacija i okon~a izrada procene vrednosti imovine ste~ajnog du`nika. Ste~ajni upravnik }e odluku o najpovoqnijem na~inu unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika doneti na osnovu procene wene vrednosti, a zatim sprovesti postupak unov~ewa u skladu sa Zakonom o ste-

strukturi kapitala du`nika, akcijski kapital u dr`avnom vlasni{tvu 63,84 odsto.

Prerada slatkog korena u ovda{woj {e}erani prekinuta je jo{ pre tri godine, zbog ~ega radnici od tada nisu ni dolazili na posao.

U prvom krugu otpremnine je dobilo blizu 150 radnika, dok ih je 47 ostalo u preduze}u, i{~ekuju}i odluku dr`ave. Me|utim, i neki od wih su u me|uvremenu izgubili strpqewe, pa je na kraju, od nekada{wih 200 zaposlenih, u {e}erani ostao svega 21. [e}erana je za to vreme i opusto{ena. Gotovo celokupna oprema je prodata da bi se namirili poverioci, ili je ukradena. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (721,81 -2,29)

ZIF Triumf Elit, Beograd

26,73

129.370

2.069.920

Staro sajmi{te, Beograd

20,07

682

24.552

AIK banka, Ni{

-4,30

3.252

1.762.923

Energomonta`a, Beograd

19,86

4.200

12.600

Komercijalna banka, Beograd

-1,09

32.131

3.213.100

Ratko Mitrovi}, Beograd

12,50

900

495.000

Energoprojekt holding, Beograd

-3,22

902

4.714.580

11,11 Promena %

1.000 Cena

5.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-3,32

8.996

2.558.516

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.500

0,00

Planum GP, Beograd

-12,02

900

3.726.000

Soja protein, Be~ej

-1,65

952

5.709

Projektomonta`a, Beograd

-12,01

2.279

4.558

Imlek, Beograd

0,00

1.403

0,00

Altek - Fermin, Senta

-11,99

705

1.410

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,70

2.261

350.400

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.700

0,00

Privredna banka, Beograd

-0,85

704

80.939

Meser Tehnogas, Beograd

-2,24

6.550

39.300

Tigar, Pirot

-4,14

787

225.883

KiM banka, Zve~an Pet akcija s najve}im padom

NK - 1. MAJ, Bogati} M - industri, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija ^oka duvanska industrija, ^oka

6. 5. 2010.

vetnika ovog ministarstva za odnose s medijima Milana Budumira, bilo bi dobro da se uspostavi saradwa izme|u NIS-a i privatnih pumpa{a jer bi taj dogovor bio koristan za sve – i za NIS, i za privatne pumpa{e, i {to je va`no – za potro{a~e. Ipak, Ministarstvo rudarstva i energetike ne mo`e uticati na odluku nijedne strane.

Da se o re{ewu razgovara i s predstavnicima NIS-a i Ministarstva rudarstva i energetike isti~e i Velicki, i nagla{ava da }e se oni nastaviti. Po wegovim re~ima, saradwa s privatnicima donosi siguran posao. Zato se, ukazuje Velicki, ukoliko NIS ne odgovori, ne mo`e ~ekati jer se mora znati kako }e se i s kim raditi i snabdevati tr`i{te u budu}nosti.

Kako smo saznali u Naftnoj industriji Srbije, ova kompanija ima teku}e ugovore za isporuku goriva s ve}inom privatnih naftnih kompanija u Srbiji i veruje da }e ih imati i ubudu}e. U ovoj kompaniji ne iskqu~uju mogu}nost saradwe s pojedninim benzinskim stanicama u uslovima fran{ize i pod brendom NIS-a, ali to ne}e biti masovno i razgovara}e se s pojedincima, a ne s Udru`ewem.

D. Mla|envoi}

-11,88

282

3.948

-10,00 Promena %

360 Cena

18.000 Promet

0,00

1.400

336.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

BMK Zanatprodukt, Stara Pazova

0,00

640

292.480

Alfa plam, Vrawe

-0,05

9.506

931.532

Mlekara, Subotica

0,00

930

179.490

Telefonija, Beograd

0,00

1.687

0,00

-1,99

690

152.473

Veterinarski zavod, Subotica

-1,99

690

152.473

0,00

80

96.000

Veterinarski zavod, Subotica Ruma fabrika ko`e, Ruma

Svi iznosi su dati u dinarima

subota8.maj2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

VESTI

SVE JE VI[E SIROMA[NIH U SRBIJI

Beda i nema{tina na svakom koraku

DIANA DRAGUTINOVI] NAJAVILA POTEZE DR@AVE

Krizni paket zbog Gr~ke

– Vlada Srbije priprema krizni paket zakona, koji }e joj, u slu~aju prelivawa finansijske krize iz Gr~ke, omogu}iti da brzo reaguje i taj paket trebalo bi da bude usvojen na julskoj sednici parlamenta – izjavila je ju~e ministarka finansija Diana Dragutinovi}.

Ona je na konferenciji za novinare u Vladi istakla da }e se taj krizni paket zakona primewivati samo u slu~aju da u Srbiji bude progla{ena sistemska kriza, i dodala da je Srbija me|u prvim zemqama koje }e doneti takav paket zakona.

Diana Dragutinovi} je navela da }e se omogu}iti da Vlada veoma brzo reaguje promenama odre|enih zakona, pre svega onog o bankama, novim sistemskim zakonom o krizi, promenom Zakona o Agenciji za osigurawe depozita i Zakona o osigurawu depozita.

Ministarka je istakla i da je bankarski sektor u Srbiji dovoqno likvidan i kapitalizovan tako da nema razloga za brigu od prelivawa krize na banke.

Na pitawe da li je zabrinuta zbog mogu}eg uticaja gr~ke krize, ona je odgovorila da jeste, ali je podsetila i na to da je pitawe Gr~ke gotovo re{eno jer }e ta zemqa dobiti pomo} od MMF-a i EU, tako da }e kriza biti lokalizovana.

– Ako se dobro se}ate 2008. godine, kad je kriza po~ela, uglavnom su svi govorili da srpska vlada nije brzo reagovala. Vlada tada nije imala pravni okvir da brzo reaguje, mada mislim da je Vlada, zajedno s Narodnom bankom Srbije, veoma brzo reagovala – podsetila je ona.

Vicekancelar i ministar finansija Austrije Jozef Prel ocenio je da je evrozona s gr~kom krizom pokazala da je u stawu da reaguje kada je to potrebno, isti~u}i da }e pomo} Gr~koj od 110 milijardi evra biti dovoqna da se stabilizuje situacija u toj zemqi i spre~i mogu}nost prelivawa krize na druge dr`ave.

U Srbiji je sve vi{e siroma{nih, a oko 720.000 qudi danas `ivi ispod apsolutne granice siroma{tva i mese~no raspola`e sa samo 8.000 dinara. Broj siroma{nih je tokom pro{le godine pove}an za 60.000 u odnosu na prethodnu godinu dana. Socijalna karta Srbije je porazna: zaposleno je mawe od dva miliona qudi, bez posla je 767.418, 36.000 wih zavisi od obroka u narodnim kuhiwama jer bi bez wih umrli od gladi, 9,3 odsto dece u Srbiji `ivi u bedi i nema ni za osnovne potrebe, odnosno svako deseto dete do 14 godina `ivi ispod linije siroma{tva, pola miliona penzionera `ivi od minimalne penzije od 11.500 dinara...

Treba dodati da se pro{le godine i zna~ajno pove}ao broj gra|ana koji primaju socijalnu pomo}. Naime, za godinu dana ta cifra porasla je za ~ak 17.000 korisnika, odnosno 9.000 porodica vi{e nego u istom periodu pro{le godine primilo je socijalnu pomo}.

Porazna statistika jasno govori da je Srbija gladna.

Gladni su nezaposleni, neobrazovani, porodice s velikim brojem dece, invalidi, seoska stara~ka i sama~ka doma}instva, samohrani roditeqi, Romi, izbegli ... Biv{a ministarka socijalne politike Gordana Matkovi}, u ~ije vreme vo|ewa ovog sektora je bele`en pad siroma{nih, i to prvi put nakon decenije i po, tvrdi da }e porazna statistika ostati nepromewena ako se ne pove}a zaposlenost.

– Dugoro~no posmatrano, obrazovawe je najva`nije za poboq{awe ukupne situacije u Srbiji. Siroma{tvo se sada pove}ava u kategorijama gde se ranije, odnosno do 2000. godine, smawivalo. Tu, pre svega, mislim na one s najni`im stepenom obrazovawa i izvan urbanih sredina. Bez realnog privrednog rasta i pove}awa zaposlenosti ne}e biti sma-

„TOZA MARKOVI]” NE PLA]A RUDNU RENTU

Glinu ar~e zabadava Akcionarsko dru{tvo „Toza Markovi}“ iz Kikinde u obavezi je da pla}a naknadu za eksploataciju gline koju koristi kao osnovnu sirovinu za proizvodwu crepa i kerami~kih plo~ica. Kako ova fabrika nije uplatila naknadu za pro{lu godinu, ~lanovi Op{tinskog ve}a na posledwoj sednici razmatrali su {ta preduzeti.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine potvr|eno je da fabrika „Toza Markovi}“ obavezu pla}awa nakanade u 2009. godini nije ispunila.

Trenutno se u ovom sekretarijatu izra|uje godi{wi izve{taj na osnovu kojeg }e biti podneta opomena i prijava za prinudnu naplatu za „Tozu Markovi}a“. Prinudnu naplatu obavqa Poreska uprava.

Ina~e, obaveza pla}awa naknade za kori{}ewe mineralnih si-

rovina, u ovoj slu~aju eksploataciju gline, regulisana je Zakonom o rudarstvu. Visina naknade za kori{}ewe sirovine tako|e je propisana zakonom, u kojem stoji da se ona utvr|uje „u dinarskom iznosu po toni sirovine“, s tim da dinarski iznos naknade odre|uje Vlada Srbije u posledwem kvartalu teku}e godine za narednu.

Pare koje fabrike upla}uju za eksploataciju sirovina raspore|uju se na slede}i na~in: Republika Srbija dobija 40 odsto, Autonomna Pokrajina Vojvodina deset, a lokalnoj samoupravi, odnsono op{tini s ~ije teritorije se vadi sirovina, pripada 50 procenata ukupno upla}ene sume. Uredbom za 2010. godinu propisano je da naknada iznosi 15 dinara po toni iskopane kerami~ke gline, odnosno 14 dinara za tonu opekarske.

A. \.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,5456

99,5363

101,826

97,247

Australija

dolar

1

68,3811

69,7766

71,3815

68,1717

Kanada

dolar

1

73,2104

74,7045

76,4227

72,9863

Danska

kruna

1

13,1005

13,3679

13,6754

13,0604

Norve{ka

kruna

1

12,333

12,5847

12,8741

12,2953

[vedska

kruna

1

9,9031

10,1052

10,3376

9,8728

[vajcarska

franak

1

69,093

70,5031

72,1247

68,8815

V. Britanija

funta

1

113,044

115,351

118,004

112,698

SAD

dolar

1

76,9287

78,4987

80,3042

76,6932

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 5. 2010. godine

@iti{te i Plandi{te me|u najsiroma{nijima Anketirani gra|ani su uglavnom nezadovoqni svojom zaradom i svojim `ivotom.

Ogromne su regionalne razlike u problemu siroma{tva, a najsiroma{nije op{tine su Bojnik, Medve|a, Bela Palanka, Trgovi{te, Crna Trava, @iti{te i Plandi{te. weno siroma{tvo – objasnila je Gordan Matkovi}.

Potpredsednik UGS "Nezavinost" profesor Zoran Stojiqkovi} smatra da nezaposlenost ni ove godine ne}e biti smawena ni s o~ekivanim rastom BDP-a od jedan ili jedan i po posto, i da ove godine pomo}i siroma{nima nema.

– Zna~i, ima}emo sigurno deset odsto onih ispod praga

siroma{tva – rekao je profesor Stojiqkovi}. – Po jednom nedavno objavqenom istra`ivawu, 14 odsto gra|ana je izjavilo da nema ni za hranu, a 27 odsto ka`e da ima za hranu ali zato nema ni za {ta drugo.

Kad sumirate, tre}ina gra|ana pre`ivqava. Beda je vidqiva. Mislim da ovu vladu treba naterati, uz pomo} medija, gra|ana i javnosti, na ozbiqan i strpqiv socijalni

5

dijalog jer oni taj problem re{e tako {to se zadu`e daqe i onda su svi zadovoqni.

To je takozvani lo{ socijalni brak iz ra~una jer }e dugove vra}ati neke slede}e generacije i slede}e vlade, ali i taj mehanizam i manir je ve} iscrpqen.

Profesor Darko Marinkovi} isti~e da se u ovoj dr`avi, umesto re{avawa bede i siroma{tva, vlast "bori" za otvarawe {to vi{e narodnih kuhiwa pa }e se, ako se ovako nastavi, dogoditi da cela Srbija postane ogromna narodna kujna a najve}i deo gra|ana stane u red za ka{iku obroka.

– Kada ministar rada i socijalne politike iza|e i ka`e da je 700.000 qudi u Srbiji gladno i nakon toga mirno ode na drugo mesto da pri~a o napretku i trudu dr`ave, to, jednostavno, nije normalno – ka`e profesor Marinkovi}.

– U svim drugim dr`avama, kada bi ministar zadu`en za socijalu to javno izneo, Vlada bi morala podneti ostavku.

Priznati da su qudi u Srbiji, koja ima Vojvodinu i [umadiju, gladni – porazno je i sramno. Pa nije vaqda ciq dr`ave da svi stanu u red ispred narodne kujne? Vaqda je i woj u interesu da qudi imaju {to vi{e, da rade, da zara|uju, da budu zadovoqni. Ona se sirotiwe seti samo kada su izbori, a posle toga svi na wu zaboravqaju. Ponekad je tako prebroje, konstatuju da je stawe bedno i – nikom ni{ta.

No, sva je prilika da su nadle`ni u dr`avni svesni toga da se pod hitno mora ne{to preduzeti da bi se, ako ne smawio broj siroma{nih, a ono bar zaustavio wegov porast, te su krenuli s izmenama Zakona o socijalnoj za{titi kojima }e biti pove}ana pomo} najsiroma{nijim gra|anima, ali }e ona sti}i i nekima kojima do sada iz raznoraznih razloga nije davana.

Q. Male{evi}

Jela{i}: Gr~ke banke sigurne Guverner NBS-a u ostavci Radovan Jela{i} ka`e da gra|ani koji imaju depozite u "gr~kim" bankama u Srbiji, mogu mirno spavati jer su one likvidne i solventne.

– NBS je u stalnom kontaktu s Centralnom bankom Gr~ke i mati~nim bankama gr~kih banaka u Srbiji, Me|unarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom povodom krize u Gr~koj i nema nikave bojazni da bi se ta kriza mogla preliti na finansijski sektor u Srbiji – rekao je Jela{i}.

Jela{i} je rekao da je NBS pre pet-{est meseci Vladi Srbije dostavio predlog antikriznih mera za finansijski sektor, ali da se Vlada do sada nije o tome izja{wavala.

Ministarka protiv poreza Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Mati} ocenila je ju~e da bi trebalo ukinuti dodatni krizni porez na mobilnu telefoniju od deset posto.

– Ako Ministarstvo finansija ocewuje da je kriza pro{la, logi~no je da se ukidaju antikrizne mere i da se ukine taksa na mobilnu telefoniju ili odredi rok kada }e to biti, da bi operateri mogli vi{e investirati u razvoj – rekla je Jasna Mati}.

Ona je naglasila da zadr`avawe tog poreza kao stalnog nije opredeqewe Vlade jer postoji jasna saglasnost o tome da je ovo privremena, antikrizna taksa.

Spajawe „Merkatora” i „Merkura” Najve}i slovena~ki trgovinski lanac "Merkator" potpisao je pismo o namerama, po kojem }e u roku od dva meseca, nakon sprovedenog dubinskog pregleda, preuzeti sve trgovine tehni~kom robom kompanije "Merkur".

Pismo o namerama potpisali su ju~e direktor "Merkatora" @iga Debeqak i direktor "Merkura" Bine Korde` u ime grupe akcionara kompanije "Merfin" koju ve}inom ~ini "Merkurov" poslovni menaxment, pi{e slovena~ko "Delo".

TE[KO ]E SE SPROVESTI SRPSKA PORESKA REFORMA

Presipawe iz poreza u hara~ i obrnuto Nije jo{ ni po~ela – ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} najavio ju je tek za tre}i ili ~etvrti kvartal ove godine – a ve} se mogu ~uti o{tre kritike na ra~un mini-poreske reforme. Ne bi to predstavqalo neki ozbiqan problem, sve srpske reforme, bile velike i male, uvek su imale svoje oponente, ali ovog puta zamerke sti`u iz onih krugova koji poreske obveznike (gra|ane), najavqena promena fiskalnog kursa najvi{e tangiraju, a to su privrednici.

Samo naizgled, promena u poreskoj politici ne predstavqa nekakav veliki zaokret. Ministar Dinki} je objasnio da bi se stopa poreza na dohodak (plate) mogla smawiti za dva procentna poena, odnosno s 12 na deset posto. Time bi se, obja{weno je, rasteretili poslodavci i usmerili na to da podignu plate, {to je mawe verovatno, odnosno da vi{e novaca usmere u investicije. U stvari, poenta je ba{ u tome da se pokrene investiciona potro{wa i da srpska privreda dobije spasonosni zamah.

Me|utim, svaka poreska relaksacija u uslovima naru{ene buxetske ravnote`e tra`i svoju kompenzaciju. Ako se negde popusti, na nekom drugom mestu se mora zategnuti. Uzmimo kao primer mogu}nost da do smawewa stope poreza na dohodak do|e u posledwem kvartalu 2010. godine. Pretpostavqeni nivo tromese~nog prihoda

dr`avnog prora~una je 152,49 milijarde dinara. U toj sumi bi porez na dohodak u~estvovao s 19 milijardi, a najva`niji fiskalni prihod (PDV) s 81,31 milijardom dinara. Korekcija, odnosno mawa stopa poreza na dohodak, donela bi 3,17 milijarde mawi prihod iz tog pravca i to bi se moralo namaknuti na nekom drugom mestu.

Najjednostavniji i najsigurniji put je pove}awe PDV-a, pre svega zbog wegove sveobuhvatnosti.

Ali, ~emu bi to vodilo? Ako napravimo projekciju za celu 2011. godinu, mawak, koji bi prouzrokovala ni`a stopa poreza na dohodak, dostigao bi oko 13 milijardi dinara. Po|emo li od toga da jedan procenat pretpostavqenog PDV-a (325,25 milijardi u 2010. godini) iznosi oko 3,25 milijarde dinara,

sasvim je jasno da bi se stopa osnovnog poreza morala podi}i, ne za dva posto, ve} mo`da i za puna ~etiri. I eto nama prili~no neugodnog izazova. PDV ska~e na 20 posto, mo`da i na cela 22, a niko nema vaqan odgovor na pitawe kakve su mogu}e posledice takve promene.

Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin, o~igledno ne govore}i samo u svoje ime, opomenuo je kreatore ekonomske politike na to da je privreda protiv svakog pove}awa poreskih nameta, time i protiv podizawa stope PDV-a. Najmawe dva razloga stoje iza ovako rezolutnog stava predsednika glavne privredne asocijacije u Srbiji. Prva opasnost je nekako posredna i verovatno ne donosi najve}u glavobo-

qu privrednicima. Re~ je o tome da }e podizawe stope PDV-a neminovno voditi pove}awu maloprodajnih cena. To bi za posledicu moglo imati blagu kontrakciju tr`i{ta, odnosno potro{a~i bi na pove}awe cena mogli odgovoriti smawewem kupovine. Onda se mo`e postaviti pitawe: {ta }e nam poresko rastere}ewe (porez na dohodak), ako zbog dodatnog poreskog optere}ewa (PDV) na{a proizvodwa stagnira i ne dobija neophodan zamah!?

Druga opasnost je mnogo ozbiqnija. Sam Bugarin je primetio da bi zna~ajnije pove}awe stope PDV-a moglo pro{iriti sivu zonu poslovawa. Kad su porezi visoki, raste promet "na crno", jer oni koji su "ve{ti" nastoje da u{i}are u onom prostoru koji je nastao podizawem osnovnog poreza. Po|imo od toga da je planirani godi{wi buxetski prihod od PDV-a 325,25 milijardi dinara.

Ako se PDV podigne sa sada{wih 18 na 20 posto, uz istu dinamiku naplate, dr`ava bi mogla o~ekivati 361,39 milijardu dinara, odnosno 36,14 milijardi vi{e. Ako bi korekcija bila jo{ sna`nija i ako bi PDV oti{ao na 22 posto, dr`ava bi mogla o~ekivati 72,28 milijarde ve}i priliv od osnovnog poreza. To je prostor u kojem bi poku{ali da ne{to uzmu, ne samo ve{ti pliva~i ve} i oni koji su tek na po~etni~koj obuci. Otuda taj strah ozbiqne i savesne privrede.

V. Harak

6

POQOPRIVREDA

subota8.maj2010.

DNEVNIK

SRBIJA DOBILA NOVI ZAKON O ORGANSKOJ PROIZVODWI

Od dr`ave zdravoj hrani 45.000 dinara po hektaru Foto: R. Hayi}

POKRAJINA NAJAVILA NOVE KREDITE

Na zajam ma{ine, ovce, koze Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede raspisuje od 9. maja konkurse za nove kredite vredne 45 miliona dinara – za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije u vo}arstvu i vinogradarstvu i nabavku osnovnog stada u ov~arstvu i kozarstvu. Za prvu kreditnu liniju izdvojeno je 25 miliona dinara, za drugu 20 miliona, a konkurs }e trajati dok se pare ne iskoriste.

otvoren do 30. maja, odabere. Kako je naglasio Sabo, za drugu kreditnu liniju kamatna stopa je 1,9 posto na godi{wem nivou, a maksimalan iznos kredita je 12.000 evra, s rokom otplate od 18 meseci i grejs-periodom godinu dana. Krediti za nabavku osnovnog stada u ov~arstvu i kozarstvu nameweni su za kupovinu ovaca rase "cigaja", "virtemberg", "teksel", "il de

Maksimalan iznos kredita za mehanizaciju je 15.000 evra, s grejs-periodom od godinu dana, kamatnom stopom od dva posto i rokom otplate od 36 meseci Kako je ju~e rekao direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede Jo`ef Sabo, prva kreditna linija je namewena korisnicima registrovanih poqoprivrednih gazdinstava koji `ele da kupe novu poqoprivrednu mehanizaciju, odnosno traktore ja~ine do 40 KW. Maksimalan iznos kredita je 15.000 evra, s grejs-periodom od godinu dana, kada se obra~unava kamata od dva posto, i rokom otplate od 36 meseci. Kredit se realizuje tako {to }e Fond uplatiti iznos kredita dobavqa~u mehanizacije koju u~esnik konkursa, koji je

frans", "safolk" i "bergamo", kao i za kupovinu koza alpske rase.

Kada je re~ o zasadima vo}waka i vinograda, Sabo je precizirao da je u posledwih pet konkursa bilo 65 korisnika za zasade vinograda i u te svrhe je bilo usmereno 400.000 evra. Ina~e, kada je nedavno ura|ena analiza rasporeda kredita Fonda za razvoj poqoprivrede po 45 vojvo|anskih op{tina, 12 najnerazvijenijih op{tina je najmawe koristilo kreditne linije, tako da }e daqi rad Fonda najvi{e biti usmeren ka razvoju upravo ovih op{tina, rekao je Sabo.

Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su jo{ sedam zakona iz oblasti poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva. Me|u wima i Zakon o organskoj proizvodwi, koji donosi niz zna~ajnih novina, a su{tina im je pove}awe povr{ina pod ovim zasadom. Za poqoprivrednike je mo`da najinteresantnije to {to }e oni koji su se opredelili za organsku proizvodwu ubudu}e mo}i da ra~unaju na vi{e dr`avnih para. Oni }e dobijati podsticaje i tri puta ve}e od "redovnih".

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin najavio je za “Dnevnik” da }e oni koji se bave organskom proizvodwom u ratarstvu, povrtarstvu i vo}arstvu dobijati do 45.000 dinara pomo}i po hektaru, dok }e sto~ari dobijati, u zavisnosti od vrste, od 500 do 15.000 dinara po grlu.

Ta~nije, za ratarsku proizvodwu direktna pla}awa po hektaru iznosi}e 25.000 dinara, za povrtarsku 35.000, a vo}ari i vinogradari dobijali bi i 45.000 dinara. U sto~arstvu, najmawe, to jest 500 dinara, dobijali bi `ivinari (po jedinki `ivine), na 2.000 dinara mogu ra~unati p~elari, 5.000 dinara "i{lo" bi za sitnu stoku, a za krupnu 15.000. Ministarstvo poqoprivrede }e davati i novac za uvo|ewe sertifikata organske proizvodwe, koji }e biti subvencionisani do 40 odsto, odnosno 400.000 dinara po zahtevu.

Ve}i podsticaji miri{u na to da je dr`ava zaista odlu~ila da unapredi ovu perspektivnu granu poqoprivrede jer smo, i pored velikog potencijala, tu na niskim granama. Po ministrovim re~ima Srbija ima oko 600.000 hektara koji se br-

zo mogu prilagoditi za organsku poqoprivrednu proizvodwu, a sada imamo samo 0,3 odsto povr{ina pod organskim zasadom, a to je oko 15.000 hektara.

mena po~iwe 1. janauara 2011, a koji omogu}ava da se sve to sprovede u delo. Zakon se odnosi na biqnu i sto~arsku proizvodwu, i to na primarne poqo-

Stroga pravila Organski proizvodi }e se, po novom Zakonu, mo}i skladi{titi i prevoziti samo u posebnim prostorijama, odnosno vozilima, osim ako nisu upakovani i obele`eni. Tako|e, mo}i }e se prodavati zajedno s proizvodima iz konvencionalne proizvodwe samo ako su upakovani. Zakonom je predvi|eno da Ministarstvo poqoprivrede osnuje stru~ni savet za organsku proizvodwu, kao posebnu radnu grupu koja }e razmatrati stru~na pitawa, davati stru~ne savete i u~estvovati u realizaciji projekata u oblasti organske proizvodwe, a koji }e po~eti da radi 2011.

U Austriji je, recimo, ova proizvodwa zastupqena na 11 odsto teritorije. Srbija, ocenio je Dragin, za razliku od dr`ava u okru`ewu, ima mnogo zemqi{ta koje nije kontaminirano i mo`e se za kratko vreme prevesti za organsku proizvodwu.

Usvojili smo zakon, ~ija pri-

privredne proizvode, prera|ene poqoprivredne proizvode koji se koriste kao hrana, ali i na sto~nu hranu, seme, rasad i sadni materijal, kvasac koji se koristi kao hrana i hranu za `ivotiwe. Proizvodi dobijeni lovom i ribolovom divqih `ivotiwa se ne smatraju proizvo-

dima organske prizvodwe.

U novom Zakonu stoji i da }e sertifikacije raditi samo kontrolne organizacije koje je ovlastilo Ministarstvo poqoprivrede. Tako }e se urediti rad kontrolnih organizacija i omogu}iti ka`wavawe onih koje rade, a nemaju ovla{}ewe u oblasti kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodwi, ali i omogu}iti da se za{titi poreklo doma}eg proizvoda na stranom tr`i{tu.

Da bi poqoprivrednik pre{ao na "organsko", najpre podnosi prijavu ovla{}enoj kontrolnoj organizaciji, s kojom sklapa ugovor, nakon ~ega po~iwe period konverzije iz konvencionalne u organsku proizvodwu. Proizvo|a~ organskih proizvoda bi}e du`an da o svojoj proizvodnoj evidenciji obave{tava kontrolnu organizaciju svake godine, i to o dinamici proizvodwe useva i o parcelama. A kontrolna organizacija }e Ministarstvu poqoprivrede jednom mese~no dostavqati izve{taj o organskoj proizvodwi.

Zakon utvr|uje da }e se tehnolo{ki postupak prerade u organskoj proizvodwi odvijati bez me{awa proizvoda iz organske proizvodwe sa sastojcima, supstancama i proizvodima iz perioda konverzije, odnosno proizvodima iz konvencionalne proizvodwe, kao i bez upotrebe jonizuju}ih zra~ewa, genetski modifikovanih organizama i wihovih derivata. Takvi proizvodi ozna~avaju se nacionalnim znakom i kodom kontrolne organizacije koja je uradila sertifikaciju proizvoda, odnosno oznakom "organski proizvod".

S. Glu{~evi}

NAKON DOBIJAWA DOZVOLE ZA IZVOZ RIBQIH PROIZVODA U EU

Alasi spremaju ribu za Evropu Doma}i alasi s rezervom su primili vest iz Ministarstva poqoprivrede da je Srbija dobila dozvolu da ribqe proizvode plasira na tr`i{te Evropske unije. Direktor Ribarskog gazdinstva “E~ka” iz Lukinog Sela Nenad Radulovi} kazao je ju~e novinarima da su ovda{wi proizvo|a~i postigli evropske standarde u celokupnom sistemu, {to je veliko dostignu}e slatkovodnog ribarstva u Srbiji. Me|utim, naveo je Radulovi}, dozvola za izvoz u EU va`i samo za prera|evine i takozvanu rashla|enu ribu na ledu.

– Retki }e mo}i da izvoze proizvode od ribe, po{to su preradni kapaciteti kod nas skromni – smatra direktor jednog od najve}ih slatkovodnih ribwaka u ovom delu Evrope.

Proizvodwa u ribwaku sme{tenom u blizini Zrewanina odvija se na ~etiri velika jezera, na oko 1.700 hektara. Gazdinstvo, ina~e, raspola`e s gotovo 3.000 hektara vodenih povr{ina. Po~etkom 2008. godine kontrolni i upravqa~ki deo akcija preuzela je kompanija “Mirotin”, koja je ozbiqno prionula na posao da bi obnovila proizvodwu i modernizovala opremu.

– Za te namene ulo`eno je vi{e od deset miliona evra. To je brzo dalo rezultate, a lane je proizvodwa dostigla blizu 4.000 tona. Ponovo smo postali lider u ovoj bran{i. Sami proizvodimo i ribqu mla|, ali sada se bo-

li~ne koli~ine svog ~uvenog {arana da prodaju na tr`i{tu Makedonije i Republike Srpske.

Ali, pripremili su se i za izlazak u Evropu.

– Spremni smo da se vratimo na tr`i{te Nema~ke, Italije,

jimo da je doma}e tr`i{te, bez obzira na polo`aj konkurencije, ve} pretesno za “E~ku” – isti~e Radulovi}, uz napomenu da je izvoz neophodan, ne samo zbog plasmana tr`i{nih vi{kova ribe ve} i obezbe|ivawawa opstanka ribwaka.

Zbog nedostatka dozvola za izvoz, alasi iz Lukinog Sela u ovom trenutku uspevaju simbo-

Francuske, Gr~ke, Izraela i drugih zemaqa, gde smo nekada izvozili zna~ajne koli~ine i gde kupci znaju za kvalitet e~anskog {arana. A upravo dobijena dozvola za izvoz proizvoda od ribe sigurno }e nas naterati da se {to pre okrenemo ulagawu u preradne kapacitete – istakao je Radulovi}. @. Balaban

Krenula i soja na zeleno Na Produktnoj berzi u Novom Sadu zakqu~en je prvi ugovor o kupoprodaji 100 tona soje novog roda po 25 dinara kilogram, bez PDV-a, za avansno pla}awe i s predvi|enom isporukom u periodu od 15. septembra do 15. oktobra ove godine.

Ina~e, ovonedeqnu trgovinu na novosadskoj berzi obele`io je daqi drasti~an pad prometa, pad cene kukuruza i p{enice, a razlog ovako mrtvog tr`i{ta je pasivnost na strani tra`we. Kada je o kukuruz re~, wegova cena definisana je

kroz jedan jedini zakqu~eni berzanski posao, od 11,70 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Posle vi{enedeqnog uzlaznog trenda, cena kukuruza je u padu, i to 2,84 odsto u odnosu na prethodnu nedequ.

Kada je terminsko tr`i{te u pitawu, p{enica novog roda nije ni nu|ena, dok se ponuda kukuruza s predvi|enom isporukom u oktobru ove godine kretala u cenovnom rasponu od 8,50 do devet dinara kilogram, bez PDV-a, me|utim, nije bilo interesovawa kupaca.

U PONEDEQAK U DOMU ZDRAVQA

[ARENO PRED SPENSOM

Besplatni pregledi mlade`a

Cvetna pijaca obojila plato

Dom zdravqa “Novi Sad” u ponedeqak organizuje besplatan preventivni pregled mlade`a povodom 10. maja, Evropskog dana borbe protiv melanoma. Gra|ani koji su zakazali termin pregleda pozivom na broj 0800-222-888, treba da do|u kod dermatologa koji }e ordinirati u objektima Doma zdravqa “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ulici Zmaja Ogwenog Vuka 19, “Liman” na Bulevaru cara Lazara 77 i “Bistrica” na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 9.

I. S.

Foto: G. Jovi}

Novosadska subota8.maj2010.

^ekaju bus koji do}i ne}e? der u Gradskom saobra}ajnom preduze}u "Novi Sad" na velikim su mukama kako da postave uslove konkursa, a da se niko od u~esnika ne `ali posle izbora najboqeg ponu|a~a. Ovoga puta je republi~ka Komisija za za{titu prava ponu|a~a nakon `albe prona{la da nije bila ispravno popuwena konkursna dokumentacija, jer navodno strane nisu bile dobro pe~atirane. Administracija tako vodi glavnu re~, a su{tina se ne gleda. Propalim tenderima "broja se ne zna", i stvarno je pitawe kakve to propise imamo kad ne da toleri{u, ve} podsti~u enormno gubqewe vremena.

Na posledwem, naravno tako|e oborenom tenderu, Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad" izabralo je kompaniju "Mercedes benc" kao najboqeg u~esnika. Pored mnogih pitawa nakon ovih "tenderskih golgota" jedno mo`da najvi{e `uqa: da li }e biti obezvre|en novac (190 miliona dinara) za kupovinu autobusa, ina~e obezbe|en iz gradskog buxeta. Svi znamo da je evro ba{ sklon rastu u odnosu na dinar.

A rad republi~ke Komisije za za{titu prava ponu|a~a, koja razmatra `albe u~esnika na javnom oglasu, najbla`e re~eno je neprihvatqiv. Umesto dve semice naru~ilac posla mora mesecima da ~eka odgovor Komisije posle zahteva nezadovoqnih u~esnika nadmetawa. Z. Deli}

DANAS PETICIJA

„I Sajlovo je Novi Sad” Prikupqawe potpisa za pomerawe posledweg polaska autobusa za Sajlovo na liniji 14 vikendom, bi}e organizovano danas od 10 do 13 ~asova na okretnici na Sajlovu. Organizator peticije "I Sajlovo je Novi Sad" je Mesni odbor "Jugovi}evo" stranke G17 plus, a ciq je da autobusi do ovog naseqa saobra}aju kao i radnim danima, do 24 sata.

S. K.

VE^ERAS NA SPENSU

Sabor udru`ewa „Sveti Sava” Pravoslavno udru`ewe „Sveti Sava” ve~eras u 19.30 ~asova organizuje tre}i sabor, uz blagoslov preosve}enog episkopa ba~kog Irineja Bulovi}a. Sabor se odr`ava u maloj dvorani Spensa. Program }e po~eti besedom jednog od vladika, a po-

tom }e biti izveden kulturnoumetni~ki program. Bi}e predstavqeni izdava~i verskih pravoslavnih i prigodnih izdawa, proizvo|a~i vina s Kosova i Metohije, izlo`ba kaliografije i duboreza i verske relikvije.

Z. D.

V REMEPLOV

Desan~i} u izbornoj kampawi U bioskopu "Korzo", nekada reprezentativnoj a sada krajwe oronuloj zgradi u dvori{tu ku}e u Ulici Zmaj Jove 4, 8. maja 1914. prikazan je jedan od prvih dokumentarnih filmova u nas.

Bio je to, prema svedo~ewu lista "Branik", snimak veli~anstvenog do~eka poznatog srpskog politi~ara, dr Mihaila Polita Desan~i}a u Velikoj Kikindi, gde je govorio na zboru pred izbore poslanika Ugarskog sabora. Film je, isticano je u novinama, snimio operator ~uvene francuske firme "Bra}a Pati", i "vrlo dobro je ispao".

Trajao je pola sata, a poruke go-

ranske puzavice prodavci su nudili po ceni od 400 do 5.000 dinara uz napomenu onima koji se odlu~e na kupovinu da budu umereni u zalivawu i prehrani kao i da zimi puzavice unesu unutra.

Cvetna pijaca je otvorena i danas od 8 do 20 ~asova, a pored sadnica, cve}a i prate}ih neophodnih materijala za lep{e balkone i ba{te mogu se pazariti i med i proizvodi od meda, kuglof, vino kao i raznorazni suveniri.

B. P. P.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

upovina {est autobusa na K gas otegla se kao gladna godina.^lanovi Komisije za ten-

Cvetna pijaca koja se ve} tradicionalno u ovo doba godine organizuje na platou ispred Spensa okupila je ju~e qubiteqe cve}a, a mnogi od wih su odabrali pone{to za svoju ba{tu. U ponudi je bilo puno sezonskog cve}a, ali i retkih vrsta koje uspevaju na na{im prostorima. Tako su se za samo 30 dinara mogle pazariti raznobojne pi{tike, begonije, kadifa, salvija, dok su se mu{katle prodavale po 150 dinara. Izuzetno lepe medite-

vora bile su ispisane na ekranu.

Desan~i} nije dobio ove izbore, ve} kandidat vladaju}e stranke Tise I{tvana.

N. C.

BLOK SLAVI 45. RO\ENDAN

Na novom igrali{tu kao u ko{nici Mesna zajednica "Omladinski pokret" ovog vikenda obele`ava 45 godina od osnivawa. U sklopu proslave ro|endana Bloka organizovana je trodnevna sportsko – kulturna manifestacija koja je po~ela ju~e otvarawem novog de~jeg igrali{ta u Ulici Omladinskog pokreta i obnovqenog terena za basket u Rumena~koj, a danas se nastavqa turnirima u odbojci, ko{arci, fudbalu i pikadu.

Lepo ure|eno igrali{te, sa quqa{kama, klackalicom i pewalicama, okru`eno klupama za

bake i deke ~iju izgradwu je finansirao Zavod za izgradwu grada obi{ao je direktor ovog javnog preduze}a Borislav Novakovi}.

Najavio je da }e ovih dana biti zavr{eno i drugo igrali{te u @elezni~kom parku i da }e ZIG najverovatnije ve} ove godine krenuti u sre|ivawe javne rasvete u Bloku, po{to je wena dotrajalost me|u glavnim komunalnim problemima ovog kvarta.

S druge strane, teren za ko{arku obnovqen je novcem koji je Mesna zajednica "Omladinski pokret" prikupila serijom dobrotvornih koncerata na kojima nastupaju mladi i neafirmisani novosadski bendovi, kao i na sajmovima stambeno – komunalnih usluga tako|e pokrenutim iz ove mesne zajednice. Predsednik Saveta MZ Marko Mirkovi} je najavio dana{wi "Sportski dan u @elezni~kom parku", kada }e od 16 do 18 sati promoteri me|u kojima }e biti

Foto: G. Jovi}, S. [u{wevi}

Gradwu de~jeg igrali{ta finansirao ZIG, a obnova ko{arka{kog obezbe|ena serijom dobrotvornih koncerata i Awa Spasojevi}, Danilo Ikodinovi} i Vasa Miji}, me|u posetiocima promovisati razli~ite sportove i rekreativne aktivno-

DANAS NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Otvorena vrata budu}im anglistima Nastavnici Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu danas }e predstaviti akreditovani nastavni program studija engleskog jezika i kwi`evnosti, kao i sadr`aj prijemnog ispita za budu}e studente.

Ovaj "Dan otvorenih vrata", odr`a}e se u amfiteatru ovog fakulteta u 11 ~asova. Novosadski Odsek za anglistiku prvi je u Srbiji inovirao nastavu u skladu s Bolowskom deklaracijom i radi po akreditovanom programu ~etvorogodi{wih osnovnih studija. U narednu {kolsku godinu bi}e upisano 70 bruco{a.

R. L.

sti. Tradicionalni, sada ve} 12.

"Blok Rok Fest" bi}e u parku kod stanice odr`an 22. maja.

I. Sabado{

„Lopta dobrih `eqa” Akcija "Lopta dobrih `eqa" bi}e odr`ana danas od 11 do 19 ~asova na platou ispred Spensa u organizaciji Hyundai Auto Beograda. Ciq akcije je podr{ka na{oj reprezentaciji na predstoje}em Svetskom prvenstvu u fudbalu.

B. P. P.

„Sva{tarije O-kluba” Manifestacija "Sva{tarije O-kluba", bi}e odr`ana danas u 11 ~asova na igrali{tu Sokolskog doma, u Ulici Igwata Pavlasa 4. Organizator je de~ja igraonica "O-klub".

B. P. P.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota8.maj2010.

DNEVNIK

DANAS I SUTRA TRADICIONALNO PLANINAREWE NA DUGE STAZE

Hiqade maratonaca na Fru{koj gori Planinarski maraton na Fru{koj gori, 33. po redu, odr`a}e se danas i sutra, a startuje u 9 ~asova sa Popovice, kada }e ga otvoriti predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi}.

Staze su trasirane, obnovqene i spremne da do~ekaju maraton-

ce, a predvi|eno je dvanaest staza: najkra}a od 3,5 kilometara za decu pred{kolskog uzrasta, tri staze malog maratona, tri pripravni~kog, dve sredweg maratona, dve staze velikog i ultramaraton za iskusne {eta~e. Najmla|e, korisnike staze od 3,5

kilometara, o~ekuju iznena|ewa, nakon zavr{etka maratona.

Put prema Popovici bi}e zatvoren u subotu od okretnice Vojnovo, od 6.30 do 10.30 ~asova, za sva vozila, osim za autobuse.

Potpredsednik Organizacionog odbora Planinarskog mara-

GSP vanredno vozi ^ETVRTI „RITAM EVROPE” SUTRA NA TRGU SLOBODE

Ska-pank za Dan pobede

Manifestacija “Ritam Evrope!” , ~etvrta po redu, bi}e odr`ana sutra na Trgu slobode. Organizatori su najavili da je sve spremno za proslavu Dana Evrope i Pobede nad fa{izmom, gde se o~ekuje poseta oko 9.000 zainteresovanih posetilaca.

U centru }e nastupiti “Novosadski big bend” u 18 sati, “Neozbiqni pesimisti” iz Sombora u 20, “Superhiks” iz Makedonije u 20.45 i, kao zvezde ve~eri, Talko iz Italije u 21.40, odnosno francuski ska-bend “Skarfejs” u 22.40 ~asova. “Novosadski big bend” predstavqa}e samo malo

zagrevawe pred gruvawe, koje }e nastati uz ska-pank zvuke gostuji}ih bendova. Lane je na “Ritmu Evrope” bilo nekoliko hiqada qudi, a nije bilo nijednog incidenta. Organizatori se nadaju da }e tako biti i ove godine.

Slede}i vrednosti afirmacije mira i antifa{izma, kao i borbe protiv neonacizma, antisemitizma i istorijskog revizionizma, Dan pobede 9. maj se obele`ava {irom Evrope, a ideja je o~uvawe dostojanstvenog se}awa na sve oslobodioce i nevino postradale u Drugom svetskom ratu.

N. V.

BLI@I SE OVOGODI[WI „EGZIT”

Uskoro jednodnevne i VIP ulaznice Prodaja jednodnevnih ulaznica za 11. “Egzit” po~iwe 14. maja u filijalama “Erste banke” i na “Gigstiks” prodajnim mestima, gde se ve} prodaju ~etvorodnevne ulaznice.

Jednodnevna ulaznica za prvi (“Mika”, “LCD Soundsystem”, “Bad Brains”, “DJ Shadow”...), odnosno drugi dan festivala (“Placebo”, “The Horrors”...), ko{ta 2.990 dinara. Za subotwu groznicu uz imena kao {to su “Klaxons”, “Missy Eliot” i “The Exploited”, potrebno je spremiti 3.490 dinara, a za zavr{no ve~e, kada na glavnu binu izlaze “Faith No More”, “Pendulum Live” i “The Chemical Brothers”, karta ko{ta 3.990 dinara.

U prodaji, u ograni~enom broju, }e biti i VIP ulaznice za “Egzit” koje obezbe|uju posebne privilegije tokom boravka na festivalu a ko{taju 25.000 dinara. Sa VIP ulaznicom, koncerte i DJ nastupe mo}i }ete da pratite iz specijalnih VIP zona na Glavnoj bini i Dens areni, kao i da se opu{tate na VIP terasi uz najlep{i pogled na Novi Sad. ^etvorodnevne ulaznice za “Egzit” i daqe ko{taju 6.490 dinara, dok }e wihova puna cena u redovnoj prodaji biti 10.990 dinara. U toku je i promotivna prodaja ulaznica za “Egzit” za sredwo{kolce, po ceni od 4.990 dinara u prodavnicama “Gigstiks”.

N. V.

Povodom Fru{kogorskog maratona danas }e gradski prvoznik organizovati i vanredne polaske na liniji 74 prema Popovici. Vanredni autobusi polazi}e kod “potkovice” na @elezni~koj stanici i primati putnike jo{ na stajali{tu Mosta “Sloboda” i okretnici na Vojnovu. Vanredni autobusi prema Popovici se ne}e zaustavqati na redovnim stajali{tima.

Posle zavr{etka svake etape maratona, u zavisnosti od potrebe, gradski prevoznik }e uve-

URU^ENI NAGRADE I UGOVORI ZA SUVENIR GRADA

Ro|endanski poklon postao gradski simbol U prostorijama Turisti~ke organizacije Novog Sada ju~e su uru~eni ugovori za re{avawe pitawa intelekutalne svojine i prava izme|u TONS-a i tri pobednika na konkursu za zvani~ni suvenir grada. Na konkursu za zvani~ni suvenir, na kom je glasalo vi{e od 13.000 sugra|ana, sa najvi{e bodova pobedilo je idejno re{ewe “Novi Sad za poneti na (u) sr-

cu”, studentkiwe iz Novog Sada Ivone Miqu{. Drugo mesto po broju bodova je rad menxera u turizmu Daniela Pinkua, a tre}e mesto je zauzeo tim “Hedmejd”.

Ivona Miqu{ je ju~e izjavila da je ideja za wen rad prvobitno imala drugu namenu.

Na ekranima kratko bio sneg mqavinom i poprili~no jakim vetrom. To nije smetalo onima koji su slavili svog sveca, niti wihovima gostima, a sude}i po izjavama iz gradskih preduze}a ni gradski sistem nije imao ve}ih problema.

Po informacijama iz “Vodovoda i kanalizacije” atmosferska kanalizacija uspela je da odradi posao i sprovede ki{u u Dunav.

Vi{ak vode je nestao s ulica za

JU^E NA RIBARSKOM OSTRVU

oko pola sata, a jedino gde se du`e zadr`ala bilo je ve} dobro poznat deo ispod nadvo`waka u Kisa~koj ulici.

U “Zelenilu” ka`u da u toku prekju~era{weg nevremena nije bilo nikakve {tete, odnosno, da ni jedno drvo nije stradalo niti su sa stabala otpadale velike grane. Jedino {to su radnici “Zelenila” zatekli nakon oluje jesu polomqewe sitne grane.

B. M.

Novinari boqe kuvali od policije - Novinarski gula{ je qut, pa je zato wihov tim ove godine pobedio - prokomentarisao je na tradicionalnom susretu s novinarima na Ribarskom ostrvu u restoranu “Ku}erak kod ~esme” Aca Jevrosimov, ovog puta prva varja~a policije, a ina~e pomo}nik na~elnika u Upravi MUP-a; dodaju}i da nije va`no ko }e pobediti u ovom dru`ewu dve pozitivno suprotstavqene strane. [efu pobedni~ke ekipe, novinaru “Dnevnika” Milanu Bozokinu, kojem su svesrdno pomagale Ana Lali} iz “Blica” i Bojana Kula~in iz Novinarskog istra`iva~kog centra, priznawe je dodelio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Susretu su prisustvovali visokorangirani pripadnici Novosadske policijske uprave, na ~elu s prvim ~ovekom Stevanom Prsi}em, biv{im na~elnikom Uprave Miladinom Ko{tre~evi}em i drugim javnim li~nostima Grada. M. V.

- Kada sam pravila dugme, bio je plan da bude ro|endanski poklon ali, kad se pojavio konkurs za suvenir, ispostavilo se da to moje dugme nosi simboliku grada i zato sam ga i poslala na konkurs - prokometarisala je stidqivo Miqu{.

Konkurs za zvani~ni suvenir grada je poprimio i humanitarni karakter. Tre}eplasirani pobednik, projektni tim “Hed-

Tre}eplasirani „Hedmejd” je dobijenih 40.000 dinara nagrade, zajedno s jo{ 120.000 od sponzora, donirao Svrati{tu za decu ulice

\UR\EVDANSKA OLUJA NAPRAVILA PROBLEM SAMO U DELU NOVOG NASEQA

Zbog jake oluje koja je prekju~e zahvatila Novi Sad do{lo je do havarije na delu sistema kablovskog operatera KDS, pa je Novo naseqe ostalo bez kablovske televizije i interneta. U ovom preduze}u ka`u da su wihove ekipe od ju~e prepodne bile na terenu kako bi otklonile kvar, i da je situacija normalizovana u toku ju~era{weg dana. \ur|evdan pro{ao je sa obilnim padavinama, `estokom gr-

sti ponovo vanredne autobuse, koji }e stajati na okretnici na Vojnovu, centru Sremske Kamenice, Bulevaru oslobo|ewa - posle mosta “Sloboda” i kod teniskih terena, kod Futo{ke pijace, Kokre i na @elezni~koj stanici.

Za vanredne polaske pretplatna karta ne}e va`iti, ve} }e se morati kupiti karta za 80 dinara.Redovni polasci za Popovicu u subotu }e biti po redu vo`we.

Z. D.

tona Dragan ]iri} naglasio je da u~esnici ne treba da krenu pre zvani~nog po~etka, jer }e saobra}ajna policija regulisati saobra}aj po satnici maratona. Tako|e, va`no obave{tewe koje je ]iri} uputio maratoncima je da mla|i od 18 godina moraju da budu u pratwi starije osobe.

Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} o~ekuje 13.000 rekreativaca, naro~ito mladih, koji su i prethodnih godina ~inili vi{e od polovine u~esnika. Predsednik Skup{tine i ~lanovi Organizacionog odbora apeluju na u~esnike da ne ostavqaju sme}e za sobom, i da ~uvaju nacionalni park Fru{ku goru za budu}e posetioce i qubiteqe prirode.

I. Dragi}

mejd”, odlu~io da svoju nagradu od 40.000 dinara donira u dobrotvorne svrhe, saop{tio je wihov predstavnik Vuka{in Tanurxi}.

- Na{e idejno re{ewe za suvenir “Hokla” ima simboliku gostoprimstva i poruku da svako ima svoje mesto u Novom Sadu.

Stoga }emo svoju nagradu dati

Vuka{in Tanuryi}, Daniel Pinku i slavodobitnica Ivona Miqu{

Foto: A. Erski

istituciji Svrati{te za decu ulice, a na{i partneri “Hemofarm”, “Merkator” i “Informatika }e dati isti iznos, {to }e ukupno ~initi donaciju pomo}i od 160.000 dinara – rekao je Tanurxi}.

^ITAOCI PI[U SMS

Pobednike su ime grada pozdravili zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, ~lan Gradskog ve}a za privredu i turizam Marko Naran~i} i direktorka turisti~ke organizacije grada Dragana ]irakovi}.

N. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

Osvaja~i virtuelnog pehara Parlamentarci Srbije bi bili jedinstveni po mom predlogu: Svi koji se bave politikom u posledwih 20 godina da se dobrovoqno povuku iz politike. Rekli bi, ne!

063/7665... *** Za{to se toliko pa`we posve}uje tridesetogodi{wici smrti ~oveka koji je izjedna~io uloge u ratu dva naroda - jednoga, koji je imao dva pokreta otpora, i drugoga, koji je bio du{om i srcem uz Tre}i rajh?

064/1646... *** Fudbal... smoreni komentator RTS-a, kao i uvek, utakmica ekstremno dosadna, Vo{a ~uva rezultat, jer gubi samo 1:0, sramotno... Boqe neka uzmu plej stej{n, pa neka igraju.

065/2204... *** ^obane, vrati se, ovce Tvoje ne mogu bez Tebe! Baba-pastirica 062/8248... *** Ovo je odgovor za 064/2032..., stanara iz Dimitrija Tucovi}a koji nisu penzioneri, ve} i mala deca, i koji godinama ne mogu da spavaju od kafi}a sa stadiona Vojvodine, a sada od smrada grila i galame koja traje ~itavu no}. Ko wima dozvoqava da rade ~itavu no}, kad je dozvoqeno radno vreme do 11 sati uve~e? To je zato {to ih sud za prekr{aje ne ka`wava. A ta omladina boqe da u~i i sprema ispite, a ne da drugima zagor~ava `ivot.

064/8423...

*** Artemija su penzionisali, a podmla|enog Atanasija povukli iz penzije. Trebalo je da vi{e od pola Sabora SPC, na ~elu sa patrijarhom, ode u penziju.

063/1514... *** Kako ste izvadili iz „naftalina“ tu korwa~u Kruni}a? Ja sam mislio da je on ve} na Galapagosu.

063/1514...

*** Napravite reporta`u na temu cene ulaznice na [trand od 42 din. Meni su ve} 3 puta naplatili 45, a nisam jedina!

064/2015... *** ZIG gradi „skejt park“ - „poligon za ekstremne sportove“. Gradi ga „Frik divi`n“, Beograd i ko{ta 10.061.382 din. Kada }e na{ „Dnevnik“ objaviti vest: “Klinci i klinceze napokon u Rumenki dobijaju svoje igrali{te”? Otac troje dece.

065/6090...

*** Svojevremeno je, na vratima nekog restorana u Hrvatskoj pisalo: ”Srbima i psima - ulaz zabrawen!“. Da li to neko, po sli~nom, ali mnogo softiciranijem modelu, `eli da „malom \okici“ da do znawa, da su wegovi komentari nepo`eqni u SMS rubrici Novosadske hronike?! [teta! A mali \okica je samo hteo, da se, na neki svoj na~in, malo poigra sa nekim na{im glupostima i besmislicama, sme{taju}i ih u „sme{no ogledalo“ na{e svakodnevnice. Izgleda da neke ~ike i tete ne vole ironiju, satiru, aforizme... Niti da „~itaju izme|u redova“.

063/1050... *** Mediji su u normalnim dr`avama mo}no sredstvo. Setimo se afere Votergejt, kada je u SAD “pao” Nikson. U Srbiji, pak, zbog represije vlasti novinari ne mogu ni da nas objektivno informi{u, a kamoli da budu pokreta~ka snaga.

Ali mi, gra|ani, mo`emo! Otpore, vaskrsni! Mo`e i na \ur|evdan!

062/8248... *** Subota, dr`avni praznik, a sve radwe rade. Pa imaju li radnici du{u, ako je gazde nemaju? Gradona~elni~e, za{to inspekcije ne zatvaraju i ne ka`wavaju one koji kr{e zakon? Dokle }e se radnicima neka`weno piti krv?

064/2149...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

OTVORENA PRVA ROMSKA BIBLIOTEKA NA BALKANU

[angajcima 4.000 kwiga Prvu romsku biblioteku na Balkanu koja nosi naziv ~uvenog romologa i borca za emancipaciju Roma Trifuna Dimi}a ju~e je u [angaju sve~ano otvorio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Biblioteka je ogranak Gradske biblioteke, a u po~etku }e raspolagati sa oko 4.000 kwiga, od kojih je 350 naslova na romskom jeziku. Prostor od 100 kvadratnih metara obezbedila je MZ [angaj, a radi}e dve Romkiwe koje su zaposlene preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za zapo{qavawe, rad i ravnopravnost polova.

- Pripreme su trajale vi{e od godinu dana, a veliku pomo} u ostvarivawu ovog kulturnog poduhvata pru`ili su Fond za otvoreno dru{tvo, Matica romska, Narodna biblioteka Srbije, Kancelarija za inkluziju Roma Vojvodine i Pokrajinski sekre-

tarijat za zapo{qavawe, rad i ravnopravnost polova – rekao je direktor Gradske biblioteke Dragan Koji}.

S obzirom na ~iwenicu da je [angaj jedno od najsiroma{nijih novosadskih naseqa, u kojem

i `elimo da se na{i sugra|ani Romi ukqu~e u celokupan `ivot, da se {koluju i zaposle – rekao je Pavli~i}.

Sve~anom otvarawu biblioteke “Trifun Dimi}” prisustvovala su i deca iz {angajske osnovne {kole “Veqko Vlahovi}”, a zatim i partneri Projekta, upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugri~i}, direktorka Fonda za otvoreno dru{tvo Jadranka Jelin~i} i direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine Du{ko Jovanovi}.

U kulturno–umetni~kom programu nastupio je sa spletom romskih Foto: N. Stojanovi} pesama tambura{ki orRomi ~ine tre}inu stanovnika, kestar “Lulu|i”, na ~elu sa gradona~elnik smatra da }e Zoranom Nikoli}em, a pesme upravo otvarawe romske bibliTrifuna Dimi}a izrecitovaoteke uticati na poboq{awe la je prva Romkiwa magistarwihovog polo`aja u dru{tvu. ka kwi`evnosti u Novom Sadu - Samo obrazovawem mo`eMarija Aleksandrovi}.

I. mo doprineti boqem dru{tvu Dragi}

NOVOSA\ANIMA PAO STANDARD

Besparica ispraznila lokale i salone Sugra|ani su zbog naglog pada standarda po~eli da se odri~u nove garderobe, sve mawe kupuju i deci, odlasci kod kozmeti~ara i frizera postaju misaona imenica, a kwige i pokloni se kupuju iskqu~ivo za neke specijalne prilike. Cene zakupa lokala se godinama nisu mewale, a rezultat toga su zakqu~ani butici i zanatske radwe, ispra`weni saloni, sablasno pusti tr`ni centri i nizovi lokala, ~ak i u prometnim ulicama i pasa`ima u centru, na kojima sada stoji samo natpis „izdaje se”. „Nork” je sada sasvim prazan, a lokali ~ekaju neka sre}nija vremena. Sli~no je i u ostalim velikim tr`nim centrima, a sve vi{e praznih prodavnica mo`e se videti i u Spensu. Praznih lokala sve je vi{e i na Limanima. Nekada su lokali u zgradama bili krcati mini marketima, frizerskim salonima i trafikama, {to sada nije slu~aj.

U zavisnosti od lokacije, kvadrature, vrste delatnosti, ali i dogovora s vlasni-

kom, zakupci u {irem centru za lokale izdvajaju od 500 do 2.000 evra. Iako su cene visoke, zakupci su mese~ne najamnine do pro{le godine uglavnom mogli da zarade od prometa koji je, kako tvrde, sveden na

Da je kriza opasno zakucala na vrata govori i podatak da pojedini zakupci preduze}u „Poslovni prostor” duguju preko 600 miliona dinara minimum. Mese~ni tro{kovi su im ostali uglavnom na istom nivou, ali je prodaja mawa negde za tre}inu, a negde i za polovinu.

Pored prodavaca garderobe, krizu ose}aju i vlasnici kozmeti~kih salona koji su donedavno, zahvaquju}i navici Novosa|anki da vode ra~una o sebi, do`ivqavali procvat. S obzirom na to da se usluge salo-

na za ulep{avawe u mese~nom buxetu ne vode pod stavkom obavezno, sugra|anke ih se polako odri~u. Dodu{e, ve}i, razra|eni saloni pre`ivqavaju zahvaquju}i stalnim mu{terijama, ali su mawi morali da stave katanac na bravu.

Da je kriza opasno zakucala na vrata, govori i podatak da pojedini zakupci preduze}u „Poslovni prostor“ duguju preko 600 miliona dinara.

- Glavnica duga je 291 milion dinara, dok je kamata 374 miliona dinara. Zato je Skup{tina grada donela stimulativne mere za zakupce. Naime doneta je odluka da }e onima koji plate dug u odre|enom periodu biti otpisana kamata – navodi direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan.

Isti~e i da je naplata u ovoj godini opala u odnosu na predhodne i da sada na mese~nom nivou iznosi oko 80 odsto.

Q. Nato{evi}

DANAS U SREMSKIM KARLOVCIMA

„Romantika” otvara turisti~ku sezonu U Sremske Karlovce danas sti`u prvi ovogodi{wi turisti muzejskim vozom “Romantika”. Kako je Turisti~koj organizaciji u Karlovcima saop{teno iz “@eleznica Srbije”, iz Beograda }e danas tim vozom do}i 600 putnika. Narednog vikenda se o~ekuje drugi dolazak “Romantike”, a postoji mogu}VE^ERAS U CK13

„Rosa parks” i „Hton” Ma|arski post rok sastav “Rosa parks” i novosadski ~etverac “Hton” nastupi}e ve~eras u 22 ~asa u Omladinskom centru CK 13.

Ulaznice za koncert se mogu kupiti na ulazu u klub i ko{taju 200 dinara. Omladinski klub CK 13 nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

DSS proslavio \ur|evdan Gradski odbor Demokratske stranke Srbije proslavio je ju~e \ur|evdan, krsnu slavu ove partije. Lomqewu slavskog kola~a prisustvovali su ~lanovi i prijateqi stranke i predstavnici politi~kih partija koje deluju u Novom Sadu, iz opozicionog bloka i iz redova vladaju}e koalicije. Doma}in slave bio je predsednik GO DSS Borko Ili}.

I. S.

nost da voz do|e i 22. maja. Redom vo`we planirano je da do 29. avgusta, kada se zavr{ava prole}no - letwa sezona, ovaj voz u Karlovce dolazi dva puta mese~no. Cena karte od Beograda do Karlovaca kre}e se od 462 do 666 dinara. Nekada je u cenu karte bio ura~unat i obilazak kulturno-istorijskih znameni-

tosti Karlovaca, ali to sada nije slu~aj. Oni koji `ele da uz pomo} vodi~a obi|u Karlova~ku gimnaziju, Kapelu mira, riznicu u Patrijar{ijskom dvoru pla}aju objediwenu ulaznicu po ceni od 250 dinara.

“Romantika” je uvr{tena u turisti~ku ponudu Karlovaca 1996. godine.

Z. Ml.

O KUPA^IMA NA [TRANDU BRINE 30 SPASILACA

Nijedno utapawe za {est godina Kada su se otvorile kapije gradske pla`e, Spasila~ka slu`ba je, kao i u prethodnih {est godina, zauzela svoje pozicije na kulama.

Zaposlenih u Udru`ewu spasilaca na vodi Vojvodine, koji }e predstoje}e sezone ~uvati `ivote kupa~ana na [trandu, bi}e 30 i radi}e u dve smene. Novi ~lanovi udru`ewa danas pola`u kurs za spasavawe na vodi, a me|u budu}im potencijalnim spasiocima je i jedna devojka.

- Prijavilo se 34 kandidata, koji su pro{li kurs, a samo najboqi, odnosno, oni koji danas polo`e kurs za spasavawe na vodi, pro}i }e obuku na Dunavu. Ona ukqu~uje rowewe, pregledawe podru~ja prilikom tragawa za utopqenikom, upravqawe motornim ~am-

cem, ve`be spasavawa iz ~amca i sa obale, plivawe s bovom i sli~no – obja{wava za “Dnevnik” koordinator Spasila~ke slu`be na [trandu Predrag Glu{ac.

Spasioci }e i ove godine imati na raspolagawu gliser za brzu intervenciju i dva mawa motorna ~amca za patrolirawe pored obale. Lane je zabele`eno 11 slu~aja davqewa ali, kao ni u proteklih {est godina, nijedan slu~aj utapawa.

- Otkad smo anga`ovani na gradskoj pla`i, bilo je ukupno 114 interevncija spasavawa iz vode, a rekordan broj, ~ak 47 slu~aja davqewa, imali smo 2006. godine.

Niko se, me|utim, od davqenika nije utopio – naglasio je Glu{ac.

I. Brcan

TRAGOM @ALBI IZ GERONTOLO[KOG CENTRA

Plata do srede, prevoz ve} namiren Zaposleni u Gerentolo{kom centru Novi Sad pisali su „Novosadskoj hronici“ da im kasne aprilske plate i markice za prevoz, ali ju~e smo saznali da su markice stigle, a da }e aprilska plata biti ispla}ena najkasnije u sredu naredne sedmice. Pomo}nica direktora Slavica Popovi} ka`e da je razlog za ka{wewe prvomajsko praznovawe, ali i ~iwenica da je ova ustanova socijalne za{tite morala da obezbedi dodatno 1,3 miliona dinara za radnike koji su radili za praznik - Vaskrs.

- Na{i radnici nisu nau~ili da plata i markica kasne, jer primawa dobijaju 3. ili 4. u mesecu rekla je Popovi}, po{to smo Gerontolo{ki centar pozvali posle `albi radnika upu}enih „Novosadskoj hronici“.

Gerontolo{ki centar se finansira novcem od korisnika, zatim iz republi~kog i gradskog buxeta i od republi~kog Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika.

Z. D.

Svi na teniske terene Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ danas i sutra na svojim teniskim terenima organizuje akciju pod nazivom „Svi na tenis“. Tokom dva dana sugra|ani }e na svih 11 terena mo}i dva sata da igraju tenis, cena karte na {kolskim terenima je 400 dinara, na ostalim terenima od 17 sati 500, a posle tog vremena 800.

Q. Na.

subota8.maj2010.

9

KAKO POMO]I [ESTOGODI[WACIMA ZOJI I ALEKSI

Roditeqi bolesne dece uskoro u Banovini Roditeqi Bojana Mirosavqevi} i Stevan ^ovi}, ~ija deca Zoja i Aleksa, ina~e oboje {estogodi{waci, boluju od retke i te{ke Batenove bolesti, na sve mogu}e na~ine poku{avaju da pomognu svojoj deci i ~ak su organizovali su dolazak lekara iz SAD, kako bi ona edukovala doma}e lekare o ovoj bolesti i borbi protiv we.

Deci oboleloj od Batenove bolesti zbog mutacije gena nedostaje jedan enzim, otrovi se talo`e u mozgu i napadaju pojedine centre,

za davawe ili donirawe novca, koji se izdvaja po buxetskoj liniji, mora}emo o tome da se dogovorimo na vi{em nivou – istakao je ^engeri.

Govore}i generalno o retkim bolestima, istakao je da do sada nije postojala u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe pozitivna lista lekova. Me|utim kako ka`e pre 15 dana fond, odnosno Ministarstvo zdravqa donelo je odluku o na~inu finansirawa tih lekova.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri rekao je ju~e za „Dnevnik” da }e uskoro primiti na razgovor roditeqe mali{ana obolelih od Batenove bolesti a oni zbog toga vremenom prestaju da pri~aju, da hodaju i na kraju gube vid.

O ovom problemu obave{tena je i pokrajinska administracija, a sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri rekao je ju~e za „Dnevnik“ da }e uskoro primiti roditeqe na razgovor, kako bi video o ~emu se radi i kako mo`e da im pomogne.

- Dobio sam dopis od roditeqa ove dece, kojim su nam se obratili za pomo}, odnosno podr{ku za istra`ivawe leka u Americi. Po{to Pokrajinski sekretarijat ne mo`e sam da donosi odluku vezanu

Podsetimo, dve porodice su osnovale udru`ewe „@ivot“ i organizovali da izme|u 30. septembra i 10. oktobra doputuje dr Ketrin Sims, koja bi edukovala doma}e lekare. Najili su da }e uskoro biti aktivan sajt www.zivotorg.org. a porodice se nadaju i da }e gra|ani hteti da im pomognu.

Zato su otvorili ra~une u „Eurobank EFG“. Broj dinarskog ra~una je 250-2010000045760-16, a deviznog 250-2010000075970-81. Od prikupqenog novca plati}e gostovawe ameri~kih lekara, a nadaju se i da }e ubrzati istra`ivawe u Ajovi.

Q. Nato{evi}

Foto: G. Jovi}

[minkawe Temerinske pijace Radnici gra|evinskog preduze}a „Petrovaradin“, koje je rekonstruisalo Temerinsku pijacu 2008. ovih dana su ponovo radili na ovoj pijaci. Kako iz „Tr`nice“

navode, radi se o mawim popravkama u garantnom roku, odnosno o postavqawu popre~nih greda, koje treba da spre~e krivqewe nadstre{nica.

S. K.

ISPLATI SE TA^NOST U PLA]AWU „INFORMATICI”

Opro{taj ra~una za 500 porodica Ovog meseca preduze}e „Informatika“ obradova}e oko 500 Novosa|ana, jer }e ra~un za komunalne usluge dobiti s nulom. U tom preduze}u isti~u da su zadovoqni ovim brojem.“Sada se taj broj ustalio na 500 doma}instava. Otprilike svakog meseca u fondu prikupqnom od kamata gra|ana koji ne pla}aju ra~ine na vreme mo`emo da „~astimo“ 500 porodica. I daqe ima dosta porodica s visokim stanarinama i velikim brojem bodova“, obja{wava za na{ list PR menaxer u “Informatici” Gordana Gale{ev. Ovo je {esti

mesec kako “Informatika” sprovodi ovu akciju. U na{em gradu ima 34.000 redovnih plati{a, koji svoje ra~une pla}aju do 20. odnosno 30. u mesecu. Gra|ani koji su ovog meseca oslobo|eni pla}awa ra~una dobi}e priznanicu, a ne obave{tewe. Novosa|ani }e od ovog meseca dobiti nove ra~une objediwene naplate. „Bi}e istaknute samo stavke koje gra|ani treba da uplate, a u dowem delu ra~una dobija}e se standardna uplatnica sa bar-kodom potrebnim pri pla}awu na {alterima na{eg preduze}a“, navela je Gale{ev.

Q. Na.

POVODOM 65 GODINA POBEDE NAD FA[IZMOM

Sve~ana akademija i izlo`ba

Sve~ana akademija povodom 9. maja i 65 godina pobede na fa{izmom odr`a}e se danas od 11 sati u velikoj sali Skup{tine AP Vojvodine. Akademiju organizuju Pokrajinski

odbor SUBNOR-a i Dru{tvo za istinu o NOB i Jugoslaviji. U 13 ~asova u Muzeju Vojvodine bi}e otvorena i izlo`ba „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945“.

B. M.

Vojvodina 1941–1945.

Izlo`be „Vojvodina izme|u dva svetska rata“ i „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945“ autora Stanka Dimi}a i Predraga Baji}a, bi}e

otvorena danas u 13 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 37. Izlo`bu }e otvoriti general potpukovnik u penziji Dimitrije Popovi}.

B. P. P.

subota8.maj2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

KARLOVA^KA SKUP[TINA USKORO TREBA DA ODLU^I

Lawski buyet pod okom revizora Za razliku od prethodnih godina kada karlova~ka Skup{tina nije anga`ovala revizora za zavr{ni ra~un buxeta, sva je prilika da }e ovog puta to biti u~iweno. Odluku o tome treba da donese op{tinski parlament, a izve{taj o eksternoj reviziji bi}e sastavni deo zavr{nog ra~una buxeta op{tine za 2009. godinu.

U karlova~koj op{tini ka`u da ih novi Zakon o buxetskom sistemu obavezuje na ovaj korak. Naime, ~lanom 79. tog zakona predvi|eno je da zavr{ni ra~un pored finansijskih sadr`i i izve{taj eksterne revizije buxeta op{tine u pro{loj godini. Reviziju po zakonu obavqa Dr`avna revizorska institucija, a izuzetno to mo`e da uradi i ovla{}eno lice uz saglasnost te dr`avne revizorske ku}e. Dr`avna revizorksa institucija svake godi-

ne pravi godi{wi program revizije, a kako karlova~ka op{tina nije tim planom obuhva}ena, Skup{tina je du`na da anga`uje eksternog revozora.

Uzimaju}i u obzor da je rok za dono{ewe zavr{nog ra~una 15. jun, potrebno je odluku o

eksternoj reviziji doneti {to pre. U op{tini ka`u da planiraju da zaka`u sednicu Skup{tine do kraja maja, a potom u junu sledi jo{ jedno zasedawe na kom bi trebalo da bude usvojen zavr{ni ra~un.

Z. Ml.

Taksistima spas od divqe konkurencije?

Na dnevnom redu karlova~ke Skup{tine trebalo bi da se na|e i Predlog odluke o prevozu u drumskom saobra}aju na teritoriji Op{tine Sremski Karlovci. Nacrt te odluke razmatralo je ove sedmice Op{tinsko ve}e i uputilo ga Skup{tini na usvajawe. O woj pre usvajawa treba jo{ da se izjasne i skup{tinska radna tela.

Re~ je o prvoj odluci te vrste u Sremskim Karlovcima od koje se o~ekuje zavo|ewe reda u organizaciji i na~inu javnog prevoza, kao i u prevozu za sopstvene potrebe lica i stvari, ali koja iziskuje i upo{qavawe saobra}ajnog inspektora u op{tinskoj upravi. Do sada nijednom odlukom nisu bila odre|ena autobuska stajali{ta u Karlovcima, a u ovoj su ta~no navedena sve stanice u linijskom gradskom prevozu, kao i me|umesnom. Detaqno se

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Artur i Maltazarova osveta” (11 i 18), “Borba Titana” (19.30 i 21.30).

Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Beli an|eo” (18), “Grofica” (20).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: “Jucuca” (20.30) Pozori{te mladih, velika sala: “Suncokreti, gde stanuje sun~ev zrak” (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

Galerija Matice srpske, Izlo`ba “Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a” (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

propisuju uslovi za funkcionisawe auto - taksi prevoza, za koji }e ubudu}e lokalna samouprava, kada Skup{tina bude usvojila odluku, biti obavezna da donosi godi{wi plan potreba. To zna~i da }e op{tina morati i da vodi registar taksi vozila, odre|uje u skladu sa potrebama broj taksi vozila, izdaje taksistima legitimacije, {to do sada nije bio slu~aj.

Ovoj odluci u Karlovcima posebno se raduju upravo taksisti, koji se posledwih meseci `ale na nelojalnu konkurenciju zbog koje su im prepolovqene zarade. Podstaknuta zahtevima da lokalna samouprava stane u za{tititu taksista, koji pla}aju uredno porez, nadle`ni u op{tini inicirali su dono{ewe ove odluke.

Z. Ml.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Ana Maria ^awi i Radoslava Feher iz Novog Sada, Nata{a Axi} iz Sremskih Karlovaca i Nata{a Dobrik iz Glo`ana, DE^AKE: Ivana Vujasinovi} iz Novog Sada, Sowa Isak iz Futoga, Milena [ikanovi} iz Tovari{eva i Dragana Markovi} iz Be{ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Jelene Stevi} (1918) u 11.45 sati, Oto Adama Martina{evi} (1931) u 12.30, Jakov Josipa Zdilar (1926) u 13.15, Nikola Pavla Arseni} (1923) u 14, Dragoqub Ilije Petkovi} (1930) u 14.45, Gospava Maksima Kova~ (1928) u 15.30, Zora Qubomira Jojki} – Poleto (1952) u 16.15 i Jela Gabrijela Mom~ilovi} (1926) u 17 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahrawen Stevan Sime Lazi} (1935). Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawena Du{anka Mirka Golubovi} (1934).

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

PRIJEM ZA BUDU]E KOMUNALNE POLICAJCE

Gra|ani mnogo o~ekuju ZREWANIN: Grupa od 26 kandidata za komunalne policajce u Zrewaninu od 10. maja }e poha|ati obuku koja }e biti odr`ana u Sremskoj Kamenici.

Na~elnica Gradske uprave Aleksandra Odavi} Mak, na ju~era{wem prijemu uprili~e-

nom za potencijalne komunalne policajce, kazala je da se na konkurs prijavilo vi{e od 250 qudi, od kojih je 150 ispuwavalo propisane uslove.

- Gradona~elnik je sa svima wima obavio razgovor i nakon toga izabrano je 26 kandidata,

me|u wima i {est `ena, koji }e, tek ukoliko uspe{no zavr{e obuku, biti anga`ovani kao komunalni policajci – objasnila je Odavi} Mak. Po wenim re~ima, obuka }e trajati ukupno 400 sati, od toga 200 sati teorije i isto toliko prakti~ne nastave.

- Planirano je da bude zavr{ena do sredine avgusta. Nakon toga kandidatima sledi polagawe ispita i nadam se da }e oni u oktobru biti na ulicama i raditi svoj posao – navela je na~elnica Gradske uprave.

Gradona~elnik Mileta Mihajlov istakao je da Ministarstvo za dr-

`avnu upravu i lokalnu samoupravu, grad Zrewanin i gra|ani od budu}ih komunalnih policajaca o~ekuju mnogo.

- O~ekujemo da uspe{no zavr{ite obuku, a zatim da nam grad bude lep{i, ~istiji i da sve slu`be u gradu funskcioni{u u najboqem redu – rekao je Mihajlov kandidatima.

On je podsetio na neke od zakonom predvi|enih nadle`nosti komunalne policije, a to su odr`avawe komunalnog reda, nadzirawe pona{awa gra|ana u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobra}aju, za{tita `ivotne sredine, kulturnih dobara, mesnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od zna~aja za grad, i sli~no. @. B.

subota8.maj2010.

FABRIKA KU]NE HEMIJE DOBILA NOVOG VLASNIKA ZA 51 MILION DINARA

„Hemik” prodat iz devetog puta

KIKINDA: Kikindski „Hemik” prodat je neposrednom pogodbom firmi „FIM WORLD” iz Beograda. Kako saznajemo od ste~ajne upravnice Dragice Arsi} ju~e je u Osnovnom sudu u Kikindi upla}ena kapara u iznosu od pet miliona dinara, dok je fabrika za proizvodwu ku}ne hemije, {ampona i farbi prodata za 51 milion dinara, {to je bila najve}a ponuda.

Ugovor o prodaji Hemijske industrije Kikinda bi}e potpisan nakon {to novi vlasnici uplate celokupan iznos {to bi trebalo da urade u roku 30 dana.

Novi vlasnici imaju nameru da obnove proizvodwu za deo asortimana po kojima je „Hemik” bio poznat. Novi vlasnici kupili su deo imovine i to pogone u ulici Ba{aidski drum: „Emina”, „Hemija”, „Epoksid”, „Aerosol”, „PET ambala`a” te pogon za proizvodwu sve-

NOVI SLANKAMEN I NOVE KARLOVCE ZAHVATILA OLUJA KAKVA SE NE PAMTI

Grad veli~ine jajeta uni{tio vo}wake i useve NOVI SLANKAMEN: Grad koji je prekju~e, izme|u 14 i 15 ~asova tukao ~etiri puta, uni{tio je gotovo svu letinu, vo}e, povr}e, p{enicu, kukrurz, suncokret, a vi{e ku}a u Novom Slankamenu je poplavqeno. Grad je zahvatio svih 6.500 hektara obradivih povr{ina u ataru ovog sela, ali je i zna~ajne {tete naneo i u ataru sela Novi Karlovci. Koliki je zapravo obim {teta jo{ uvek se ne mo`e utvrdi-

- Breskve i jabuke su potpuno uni{tene, {to se vinograda ti~e grad veli~ine koko{ijeg jajeta je polomio sve lastare, tako da ove godine ne}e biti berbe. Ja se bavim povrtarstvom, slobodno mogu re}i da je {teta u povrtwacima ogromna, da je uni{teno vi{e od 90 odsto zasa|enog i zasejanog povr}a. U Novom Slankamenu se ne pamti ovakvo nevreme kakvo je zadesilo selo {estog maja popodne.

Komisija }e proceniti {tetu Zamenik predsednika op{tine In|ija Sini{a Filipovi} i predsednik Skup{tine op{tine Aleksandar Kova~evi} su posetili ugro`eno podru~je u Novom Slankamenu i obavestili me{tane da }e u ponedeqak Op{tinski {tab za borbu protiv elementarnih nepogoda formirati stru~nu komisiju da proceni visinu {teta u svakom doma}instvu. Deo {teta u vo}wacima i vinogradima nadoknadi}e osiguravaju}a dru{tva, jer je ve}ina zasada osigurano, dok }e op{tina tra`iti na~in da se pomogne u sanirawu {teta na ratarskim kulturama i vo}wacima koji nisu osigurani. ti, jer se ju~e nije moglo, zbog blata, i vode kaja se zadr`ala u wivama, u}i. Ne zna se gde je ve}a {teta, dali u vo}wacima i vinogradima, kojih ima oko 400 hektara, ili su ve}e {tete na ratarskim i povrtarskim kulturama.

Grad je tukao ~etiri puta, ki{a je padala tako da je ulicama tekla bujica, koja je poplavila na desetine ku}a, a svi podrumi su puni vode, jer je nivo vode na ulicama bio iznad pola metra – ka`e sekretar Mesne zajednice u Novom

Slankamenu Joca Gluvakovi}. Op{tina }e obave{ten sam od zamenika predsednika op{tine Sini{e Filipovi}a, formirati komisiju koja }e proceniti {tetu, a {ta }e biti daqe ne znam, ali verujem da se ovim qudima mora pomo}i, jer smo ostali bez letine.

Me{tanin Jovan [kara ka`e da ne mo`e oti}i u svoje wive, da se takvo zlo, kakvo se dogodilo {estog maja, ne pamti, a Milivoje Pu{ara, koji se bavi ratarskom proizvodwom ka`e: - P{enica, suncokret, soja, kukuruz, sve je to uni{teno, grad je to sabio u zemqu. Nema ni{ta, pitawe je, po{to voda le`i u wivama, da li }e se mo}i presejati proletwi usevi, posebno kukuruz.

Svi me{tani sa kojima smo razgovarali dan posle nesre}e koja je zadesila Novi Slankamen, ka`u da su {tete na svim vo}arskim i ratarskim kulturama totalne, da ne}e biti vr{idbe, ali ni berbe.

- U vo}wacima i vinogradima {tete su gotovo sto odsto. Imam deset jutara breskve i jabuke, svi, tek zametnuti plodovi su obijeni i le`e na zemqi, polomqene su grane, jednostavno, {teta je takva

11

}a, magacin gotove robe sirovina i repromaterijala, rezervnih delova i kartona`e. Tu su i dve upravne zgrade, laboratorija sa opremom, zgrada za tehni~ku demonstraciju i drugi pomo}ni objekti.

Nekada uspe{na fabrika u Kikindi na prodaji je bila devet puta, a u ste~aju je od sredine 2007. godine. Trenutna dugovawa ovog preduze}a su 280 miliona dinara.

Najve}i poverilac je Poreska uprava, na ime poreza i doprinosa, koja ima hipoteku nad nepokretnom imovinom. Slede}i poverioci su radnici koji imaju hipoteku nad pokretnom imovinom. Kada je oti{la u ste~aj, fabrika je imala 142 radnika, koji nisu primili 20 plata, dok im sta` i osigurawe nisu regulisani za skoro 50 meseci.

Tu su i razni poverioci poput banaka.

A. \.

VESTI ^ista~i ulica najzad rade no}u BE^EJ: Ubudu}e radno vreme ~ista~a ulica bi}e od jedan ~as posle pono}i do sedam sati ujutro. U JP „Komunalac” ka`u da o~ekuju da }e takvo radno vreme doneti odgovaraju}i efekat i sugra|ani biti zadovoqniji.

V. Jankov

Tribina o \in|i}u

da }e vo}wacima trebati dve godine da se oporave.^ak su mladi zasadi, a ima ih mnogo, gotovo uni{teni, najboqe bi bilo ponovo zasaditi nove, neo{te}ene sadnice, ali tek na jesen ili na prole}e. Ja sam do sada za za{titu bresaka i jabuka utro{io vi{e od 300 hiqada dinara. Iako ne}u imati roda mora}u i daqe da se bavim za{titom vo}waka, kako bi se rawena stabla {to boqe oporavila za

slede}u godinu. Uni{teno mi je po osam jutara kukuruza i suncokreta i deset jutara p{enice – pri~a nam poqoprivrednik Pero [olaja.

U op{tini In|ija ra~unaju da }e na}i na~ina da se pomogne me{tanima Novog Slankamena i Novih Karlovaca, kako bi se {tete od ove te{ke elementarne katastrofe bar malo ubla`ile.

S. Bojevi}

ZREWANIN: U nedequ, u 19 sati, u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” bi}e odr`ana tribina pod nazivom „Evropski put dr Zorana \in|i}a”.

Na tribini }e govoriti dramatur{kiwa Biqana Srbqanovi}, sociolog religije Mirko \or|evi}, pravnik i stru~wak za me|unarodne odnose Vojin Dimitrijevi} i novinar @eqko Bodro`i}.

Pola sata ranije, obele`avaju}i Dan Evrope i Dan pobede nad fa{izmom, predstavnici Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada, u Pozori{nom klubu }e otvoriti izlo`bu pod nazivom „Ritam Evrope”. Re~ je o izlo`bi koja predstavqa retrospektivu fotografija zabele`enih na ovom tradicionalnom novosadskom festivalu. @. B.

ZA VIKEND U VOJVODINI

Kup Be~eja za glinena{e

S lawskog susreta ov~ara u Gorwem Bregu

SUTRA U GORWEM BREGU, KOD SENTE

Takmi~ewe u {i{awu ovaca GORWI BREG: Deveto me|unarodno takmi~ewe u stri`ewu ovaca i kuvawu ov~ijeg perkelta prire|uje se sutra, u Gorwem Bregu kod Sente. Doma}ini i organizatori tradicionalne manifestacije su SO Senta, Turisti~ka organizacija op{tine, Ov~arska sekcija Udru`ewa poqoprivrednika Sente i KUD „Petefi [andor” iz Gorweg Brega. Okupqawe u~esnika na Gorwem jara{u nadomak Gorweg Brega je od sedam sati, sve~ano otvarawe manifestacije je predvi|eno u devet sati. Takmi~i}e se u ru~nom i ma{inskom stri`ewu ovaca, a ov~iji perkelt }e se kr~kati u preko stotinu kotli}a.

Kulinarima se za u~e{}e u takmi~ewu ne}e napla}ivati kotizacija, treba da ponesu kotli}e, meso

i za~ine, a doma}ini su im obezbedili drva, vodu i mesto za pripremawe specijaliteta. Glavni organizatori predsednik KUD „Petefi [andor” Imre Es Sabo i predsednik Ov~arske sekcije udru`ewa poqoprivrednika Karoq Novak o~ekuju i dolazak vi{e hiqada posetilaca, za koje se sprema degustacija i prodajna izlo`ba sireva i drugih mle~nih proizvoda i ~obanske rakije, izlo`ba ovaca i koza, tako|e i rukotvorina od filca.

Prire|uju se jo{ izlo`ba pasa takmi~ewa u bi~karewu, preskakawu ~obanskog {tapa, rvawu i malom fudbalu, prvi put }e se uprili~iti i trka magaraca, a susret ov~ara zavr{ava se ~obanskim balom.

M. Mitrovi}

BE^EJ: Streqa~ki klub „Trofej” iz Be~eja u saradwi s Pokrajinskim sekretarijatom za omladinu i sport i lokalnom samoupravom odr`a}e danas tradicionalno takmi~ewe po imenu „Kup Be~eja 2010” u ga|awu lete}ih meta.

Pravo u~e{}a u ovom atraktivnom takmi~ewu imaju svi nelicencirani strelci za lete}e mete, pa organizator o~ekuje masovan odziv iz svih krajeva Vojvodine. Ma-

{ina za izbacivawe meta, glinenih golubova, bi}e ukqu~ena u devet sati, a finalna takmi~ewa }e se, najverovatnije, odr`ati oko 17 ~asova. Doma}in je obezbedio i vreme za adaptirawe na uslove koje streli{te kod Radarske stanice pru`a. Zainteresovani mogu sutra od 15 sati da ispucaju seriju ili dve i tako pripremqeni do~ekati subotwi nastup.

V. J.

Korida u Suseku SUSEK: Savet mesne zajednice Susek organizuje petu sto~nu izlo`bu koja po~iwe danas u 10 ~asova. Ove godine u Suseku }e biti prisutno 50 izlaga~a goveda, sviwa i ovaca, 15 izlaga~a sto~ne hrane i nekoliko poqoprivredne mehanizacije i opreme.

Bi}e uprili~en i zabavni program, potom korida i takmi~ewe u {i{awu ovaca, a pred kraj ove manifestacije najuspe{niji u~esnici dobi}e priznawa. Sajam stoke u Suseku ve} tradicionalno okupqa sto~are s teritorije op{tine Beo~in, kao i iz celog Srema, i tom prilikom ocewuje se kvalitet grla. Na ovoj izlo`bi mogu}e je videti vi{e od dve stotine grla – goveda, ovaca i sviwa, i to izuzetno kvalitetnih rasa.

Susek je selo poznato po sto~arskoj proizvodwi, posebno po uzgoju muznih krava, kojih u selu ima vi{e od hiqadu.

^obanski dani u ^urugu ^URUG: U okviru Spasovdanskih sve~anosti, na slavu ~uru{kog hrama danas }e biti odr`ana manifestacija „^obanski dani”. Od 10 ~asova kod ^uru{ke vetrewa~e po~iwe takmi~ewe u {i{awu ovaca ru~nim makazama, zatim sledi priprema ov~ijeg paprika{a i izlo`ba

ovaca, kao i {i{awe elektri~nim makazama.

Manifestacija }e biti propra}ena kulturno-umetni~kim programom, organizator je Udru`ewe uzgajiva~a koza i ovaca „Tisa”, a pokroviteq je SO @abaq i mnogi sponzori.

L. K.

Maratonci tr~e horizontima mira [ID: U ~ast 65. godina pobede nad fa{izmom na \ur|evdan ispred hrama Svetog Save, u 10 sati najboqi maratonci sveta srpskog naroda, oni koji su istr~ali najdu`u i najbr`u maratonsku stazu od Beograda do Moskve pre {est godina, krenuli su prema ciqu maratona gde bi na Dan pobede, 9. maja, trebalo da stignu do spomen obele`ja Sremski front kod Ada{evaca, oko 10.30 ~asova.

Na putu do ciqa maratonci }e posetiti preko 20 manastira i crkava, tamo }e upaliti sve}e i uz molitvu dati pomen za `rtve fa{izma. Obi}i}e 20 spomenika, spomen kosturnica i mesta gde su bili logori i masovna streqawa na{eg naroda. Tu }e polo`iti vence i cve}e u znak se}awa na wihova stradawa.

D. Savi~in

Muzi~ki festival dece Vojvodine SOMBOR: Muzi~ki festival dece Vojvodine, najmasovnija kulturna manifestacija odr`ava se ovog vikenda Gradskoj ku}i. Na festivalu u~estvuje oko 2.000 dece odabaranih kroz vi{e selekecija. Selektori su na sedam regionalnih smotri izdvojili devet horova, 13 orkestara i 30 folklornih ansambala, a najboqi ansambli obezbe|uju plasman na odgovaraju}e republi~ke festivale i manifestacije.

S obzirom na to da se na festival kvalifikuju svi najboqi de~ji ansambli u Vojvodini i da svi imaju vrlo visok nivo umetni~kog izvo|ewa, stru~ni `iri svim ansamblima dodequje priznawa i svrstava ih u kategorije bronzanih, srebrnih i zlatnih dobitnika. Horove i

orkestre ocewuje `iri: Boris ^ernogubov, Juraj Ferik Zoran Muli}, Slobodanka Rac, Qubomir Vuj~in, Dajana Kosti}, Nice Fracile, Jasna Bjeladinovi}.

L. N.

CRNA HRONIKA

subota8.maj2010.

DNEVNIK

c m y

12

UHAP[EN DIREKTOR "KAREME MILOSAVQEVI]" IZ KARAVUKOVA

La`nim dokumentima do novca iz Fonda za razvoj Policijski slu`benici odseka za suzbijawe privrednog kriminala Policijske uprave u Somboru podneli su ju~e Vi{em javnom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv Budimira I. (53), direktora Deoni~arskog dru{tva "Karema Milosavqevi}" u Karavukovu, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupo-

trebe slu`benog polo`aja. U saop{tewu policije se navodi da je osumwi~eni krajem 2006. godine sa~inio neistinitu dokumentaciju o kupovini osnovnih sredstava od zaposlenih u preduze}u "Karema Milosavqevi}" i preduze}a "Stamen Do" Oxaci i samostalne zanatske radwe "Mesar" Ba~ki Gra~ac, koji su prilo`ili

ISTRAGA PROTIV BIV[EG ZAMENIKA JAVNOG TU@IOCA U PO@EGI

Maslarevi}u odre|en pritvor

Istra`ni sudija Specijalnog suda u Beogradu ju~e je saslu{ao biv{eg zamenika javnog tu`ioca u Po`egi ^aslava Maslarevi}a, osumwi~enog za krivi~no delo primawe mita, i Slavka Prokopijevi}a, vlasnika po`e{kog diskonta "Prijanovi}i", osumwi~enog za davawe mita. Kako je “Dnevniku” zvani~no potvr|eno u Specijalnom sudu, istra`ni sudija je, osim re{ewa o pokretawu istrage, doneo i re{ewe o odre|ivawu pritvora Maslarevi}u do 30 dana.

– Istra`ni sudija nije odredio pritvor Slavku Prokopijevi}u – rekla nam je sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, portparolka Specijalnog suda.

Iz Tu`ila{tva za organizovani kriminal je pre tri dana zvani~no saop{teno da „postoji sumwa da je biv{i zamenik tu`ioca Maslarevi}, u vreme dok je obavqao javnotu`ila~ku funkciju u Po`egi, primio mito od vlasnika diskonta ’Prijanovi}i’ Slavka Prokopijevi}a da bi pokrenuo krivi~ne postupke protiv osoba koje su Prokopijevi}evom diskontu dugovale novac po osnovu nepla}awa preuzete robe“. Osumwi~enom Maslarevi}u je javnotu`ila~ka funkcija prestala 31. decembra pro{le godine, po{to u postupku op{teg izbora nije ponovo izabran za zamenika tu`ioca.

J. J.

RASVETQENA RAZBOJNI[TVA U SREMSKOJ MITROVICI

Pqa~kali zlato, novac i tehniku Jasminko H. (40) i Bla`enko K. (43) uhap{eni su zbog osnovane sumwe da su u ~etiri te{ke kra|e iz ku}a u Sremskoj Mitrovici odneli zlata, novca, alata i tehni~ke robe ukupne vrednosti od 1,2 miliona dinara. Ove te{ke kra|e izvedene su od januara do kraja aprila ove godine, a provalnicima je bilo veoma te{ko u}i u trag.

Naime, za Jasminka H. i Bla`enka K. se slobodno mo`e re}i da su provalnici koji su „svoj posao obavqali stru~no i sistemati~no". Po navodima policije, oni su prvo tipovali ku}e u Sremskoj Mitrovici koje vredi obiti i opqa~kati, onda su pratili doma}ine da vide kada odla-

ze i dolaze, pa tek onda, kada su bili sigurni da ih niko ne}e otkriti i da }e ulov biti dobar, stupali na scenu. Vrata ku}a otvarali su pajserima i drobilicom za brave, brzo kupili najvrednije stvari i nestajali.

Me|utim, policija je shvatila da ima posla s ve{tim provalnicima, pa je posle mnogo tragawa do{la do saznawa da su dvojica, naizgled mirnih sugra|ana, zapravo majstori za pqa~ke u kojima je uvek re~ o krupnom plenu.

Jasminko J. i Bla`enko K. su li{eni slobode i predati istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor od 30 dana.

S. Bojevi}

Te{ka kra|a na va{aru u Rumi Edmund C. (49) i Aleksandar C.(39) iz Veternika uhap{eni su zbog osnovane sumwe da su za vreme rumskog va{ara po~inili krivi~no delo te{ke kra|e kada su od M. K. (62), ukrali nov~anik s dokumentima, u kojem je bilo i 2.000 evra. U ovoj kra|i pomagala je i Mila C. (38) iz Veternika, koja je, posle kra|e, preuzela

ukradeni novac i odmah se izgubila s va{ari{ta. Posle tri dana potrage, policija je uspela da otkirije ovu xeparo{ku grupu i da ih pohapsi, a onda s krivi~nom prijavom preda istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Sudija je posle saslu{awa troje osumwi~enih pustio da se brane sa slobode.

S. B.

Radislav Krsti} pretu~en u zatvoru Ha{ki osu|enik, general Radislav Krsti}, koji zatvorsku kaznu slu`i u Engleskoj, povre|en je ju~e u tu~i u zatvoru "Vejkfild" u Zapadnom Jork{iru. Wega su napala trojica zatvorenika muslimana. Ministarstvo pravde Velike Britanije potvrdilo je Tanjugu da su Krsti}a u 11.30 napala trojica zatvorenika i da je sme{ten u bolnicu. Tanjug saznaje da je Krsti} van `ivotne opasnosti.

Fondu za razvoj AP Vojvodine prilikom podno{ewa zahteva za kredit.

Po osnovu fiktivne prikazane dokumentacije, preduze}u "Karema Milosavqevi}" je kredit odobren i realizovan tako {to je iz Fonda u februaru 2007, putem asignacije, na ra~un Samostalne zanatske radwe "Me-

sar" upla}eno 1,3 milion dinara, a na ra~un "Stamen Dola" 790.000 dinara, dok je na ra~un preduze}a "Karema Milosavqevi}" upla}eno 5,272 miliona dinara, od napred navedenih uplata Fonda za razvoj.

Budimir I. je po osnovu fiktivne kupoprodaje osnovnih sredstava, kao fizi~ko lice, sebi i

Sini{a Vu~ini} {valer ili reketa{ – Ja mogu biti osu|en iskqu~ivo za {valeraciju, ali nikako za iznudu – rekao je ju~e u Vi{em sudu u Novom Sadu nekada{wi ~lan Direkcije Jugoslovenske levice (JUL), “~etni~ki vojvoda” Sini{a Vu~ini} (43), dopuwuju}i svoju odbranu u procesu u kojem mu se na teret stavqa 140.000 evra te{ko reketirawe novosadskog biznismena i vlasnika kompanije “Gold auto” Zlatka Matu{i}a.

Vu~ini} je, u sudskom postupku koji traje vi{e od dve i po godine, ju~e odlu~io da “otkrije” navodni motiv o{te}enog Matu{i}a da ga prijavi policiji, tvrde}i da se zapravo radi o osveti jer je navodno imao seksualnu aferu s wegovom biv{om suprugom. Ipak, on nije `eleo da odgovori na pitawe Matu{i}evog advokata i ka`e ime ili barem inicijale doti~ne dame, pravdaju}i to eti~kim razlozima i govore}i da bi to u~inila iskqu~ivo “moralna nakaza”.

– Ovde se, u stvari, radi o klasi~noj politi~koj name{taqci.

Stavqaju mi se na teret bajke i nebuloze. Potpuno mi je jasno kako se to radi jer sam toliko obave{ten da bih mogao da napi{em doktorat na temu rada obave{tajnih slu`bi u Srbiji. Ako u Tu`ila{tvu smatraju da treba da budem streqan, pristajem i na to, jer mislim da sam u `ivotu dovoqno dao za ovu zemqu – branio se biv{i lider Srpske partije socijalista i aktuelni ~lan Srpske radikalne stranke.

On je i ranije tvrdio da se radi o montiranom procesu i wegovom politi~kom progonu, a svog biv{eg poslodavca (radio kao savetnik u Matu{i}evoj firmi) nazivao je “poznatim prevarantom” i “hravtskim {pijunom”. I tokom ju~era{weg suo~ewa dvojice nekada{wih prijateqa, Vu~ini} je uz galamu i uvrede ponovio svoje optu`be, dok se Matu{i} podsmehivao.

Po navodima optu`nice, Vu~ini} je anga`ovao nepoznatog

~oveka da telefonom od Matu{i}a potra`uje razli~ite svote novca na ime nepostoje}eg duga. Biznismenu je, navodno, re~eno da }e, ukoliko ne poslu{a “savete”, imati posla s qudima iz obezbe|ewa Demokratske stranke i vojne jedinice “Kobre”. On tvrdi da je od 2001. do 2006. godine redovnom autobuskom linijom slao koverte s hiqadama evra koje su na kraju stizale u Vu~ini}ev xep. Zastupnici optu`be poku{avaju

da doka`u da je ulogu u tome imala i wegova supruga Mirjana, koja sedi s wim u optu`eni~koj klupi i tereti se za pomagawe prilikom iznude.

Vu~ini} je uhap{en 20. novembra 2007. godine na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu. U trenutku hap{ewa sa sobom je nosio zna~ku Nezavisnog sindikata policije. Optu`nica protiv bra~nog para Vu~ini} podignuta je decembra 2007. godine i od onda proces prate brojna odlagawa. Optu`eni se `alio na svoje zdravstveno stawe i tvrdio da ne mo`e da prati tok su|ewa: donosio je nalaze s vi{e klinika u Beogradu, a jednom prilikom pretres je prekinut na tri i po sata da bi ga pregledao tim neuropsihijatara. Razlozi odlagawa bili su i obaveze wegovih branilaca (mewao ih zbog “konceptualnog neslagawa”) i navodna saobra}ajna nezgoda u Bosni i Hercegovini prilikom wegovog povratka u Beograd iz rodnog Trebiwa.

Sudski spis predmeta protiv bra~nog para debeo je vi{e desetina centimetara, ali po re~ima predsedavaju}e krivi~nim ve}em Svetlane Tomi}-Joki}, sadr`i vi{e medicinske dokumentacije nego dokaza u vezi s krivi~nim delom.

U nastavku su|ewa kao svedok trebalo bi da bude saslu{an i brat optu`enog Neboj{a Vu~ini}. Slede}i glavni pretres zakazan je za 30. jun.

D. Apro

NASTAVAK ISTRAGE PROTIV POZNATE MANEKENKE

Rebra~a u pritvoru jo{ jedan mesec Biv{oj manekenki Katarini Rebra~i, predsednici istoimenog dobrotvornog fonda za borbu protiv raka dojke, koja je s majkom Sandrinom Bogunovi} i jo{ tri saradnice osumwi~ena za zloupotrebu

„Dnevnik“ da je vanraspravno Krivi~no ve}e tog suda, osim Katarini Rebra~i, produ`ilo pritvor za jo{ mesec dana i wenim saradnicama Sandrini Bogunovi}, Mirjani Hristi} i Sla|ani Mironiji.

slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom novca od dobrotvornih priloga, ju~e je, odlukom Vi{eg suda u Beogradu pred kojim se protiv wih vodi istraga, produ`en pritvor za jo{ mesec dana.

Portparolka Vi{eg suda Du{ica Risti} izjavila je za

– Vanraspravno Krivi~no ve}e im je produ`ilo pritvor zbog postojawa okolnosti koje ukazuju na to da bi boravkom na slobodi mogle uticati na svedoke koji jo{ nisu saslu{ani tokom istra`nog postupka, kao i zbog zapre}ene kazne za delo koje im se sta-

Napada~i, za koje se ne zna da li su tako|e iz biv{e Jugoslavije, upali su u }eliju biv{eg generala Vojske Republike Srpske i po~eli da ga tuku.

General Krsti} bio je prvostepeno osu|en za genocid u Srebrenici na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promewena na pomagawe u genocidu i skra}ena na 35 godina robije.

(Tanjug)

dr`ao i wega je zahvatio plamen.

Wegova majka nije ~ula pozive u pomo} jer je u staji poku{avala da spasi tele koje se zaplelo u konopac.

Damwanovi} je s te{kim opekotinama uspeo da do|e do ku}e, a zatim je, nakon prve pomo}i ukazane u ~a~anskoj bolnici, preba~en u Klini~ki centar Srbije u Beogradu, gde je preminuo.

(Beta)

la", zbog osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i zloupotrebe ovla{}ewa u privredi, Milan R. (1948) iz Ba~kog Gra~aca, direktor samostalne zanatske radwe "Mesar", zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo falsifikovawe slu`bene isprave.

(Tanjug)

U VI[EM SUDU U NOVOM SADU NASTAVQENO SU\EWE „^ETNI^KOM VOJVODI” IZ BEOGRADA

Izgoreo na wivi Me{tanin Ko{tuni}a Du{ko Damwanovi} (39) preminuo je od opekotina koje je zadobio u po`aru na wivi koju je pripremao za orawe, saop{tila je ju~e policija u Gorwem Milanovcu. Nesre}a se dogodila kada je Damwanovi} wivu polio benzinom i zapalio ostatke kukuruza skupqene na gomile, navodi se u saop{tewu policije.

U jednom trenutku zapalila se kanta benzina koju je Damwanovi}

drugom fizi~kom licu prisvojio ukupno 3,94 miliona dinara.

Osumwi~eni se tereti i za prawe novca, jer je iznos od 3,14 miliona dinara uplatio na ra~un preduze}a kao pozajmicu da bi prikrio poreklo novca.

Istom prijavom su obuhva}eni i Vesna S. (1968) iz Oxaka, osniva~ i direktorka "Stamen Do-

vqa na teret od preko deset godina zatvora i zbog naro~ito te{kih okolnosti – precizirala je Du{ica Risti}.

Advokat Branislav Tapu{kovi}, branilac Katarine Rebra~e, izjavio je za na{ list da nije iznena|en odlukom suda o produ`ewu pritvora, zato {to je, kako navodi, tu`ilac predlo`io da se u istrazi ispita jo{ deset svedoka, a wihovo svedo~ewe je zakazano za 19. i 20. maj.

– Do sada su ispitana samo dva svedoka, od petoro koliko ih je tu`ilac prvobitno predlo`io. Me|utim, on je u me|uvremenu dodao jo{ deset svedoka, tako da pre wihovog ispitivawa, koje je zakazano za 19. i 20. maj, te{ko mo`e biti govora o ukidawu pritvora – rekao je Tapu{kovi}.

Ina~e, Katarine Rebra~a je u odbrani pred istra`nim sudijom odbacila optu`be, tvrde}i da nije zloupotrebila slu`beni polo`aj.

Vi{i sud je istragu u ovom predmetu pokrenuo 9. aprila ove godine protiv Katarine Rebra~e, wene majke, vlasnice firme "Centar za kreativno doma}instvo", Mirjane Hristi}, ~lanice Upravnog odbo-

ra Fonda i odgovornog lica agencije "Top imix", Sla|ane Mironi, ~lanice UO Fonda i osniva~a agencije "Top imix", kao i Tatjane Babac, vlasnice agencije "Impakt konsalting", jedine okrivqene koja se brani sa slobode.

U zahtevu za sprovo|ewe istrage, Katarina Rebra~a i wene saradnice se sumwi~e da su od marta 2006. do aprila ove godine protivpravno prisvojile deo para koja su donatori uplatili Fondu „Katarina Rebra~a“ za projekte edukacije i informisawa `ena o ranom otkrivawu i prevenciji karcinoma dojke, kao i za nabavku mamografa za tri instituta za onkologiju i radiologiju u Srbiji, te adaptaciju 750 kvadrata ambulantnog bloka na Institutu u Beogradu.

Iznete su sumwe da se deo donacija iz Fonda odlivao preko agencija u vlasni{tvu osumwi~enih, na pla}awe konsalting usluga kao i izvesnu sonda`u tr`i{ta, te da su deo novca potro{ile za li~ne potrebe, pla}awe ure|aja za doma}instvo, razne tehni~ke robe, garderobe, parfema…

J. J.

CRNA HRONIKA / DRU[TVO

DNEVNIK SAOP[TEWE SUDA U HAGU

subota8.maj2010.

13

SRBIJI HITNO POTREBNI NOVI ZATVORI I PSIHIJATRIJSKA ODEQEWA

Presuda za Robija{i spavaju Srebrenicu 10. juna ispod tu|ih kreveta Ha{ki tribunal izre}i }e 10. juna presudu sedmorici oficira Vojske Republike Srpske optu`enih za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad muslimanima u Srebrenici i @epi u leto 1995, saop{teno je u Hagu.

Piter Mekloski zatra`io je da svi optu`eni budu progla{eni krivim i ka`weni do`ivotnim zatvorom. Nasuprot tome, branioci su tvrdili da krivica optu`enih nije dokazana. Odbrana Popovi}a, Bo-

Za genocid nad oko 7.000 muslimanskih zarobqenika iz Srebrenice u julu 1995. optu`eni su Vujadin Popovi}, Qubi{a Beara, Drago Nikoli}, Qubomir Borov~anin i Vinko Pandurevi}, a za zlo~ine protiv ~ove~nosti Radivoj Mileti} i Milan Gvero.

Na kraju su|ewa, u septembru pro{le godine, tu`ilac

rov~anina, Mileti}a i Gvera zatra`ila je izri~ito da oni budu oslobo|eni. Advokati Pandurevi}a su odbacili navode optu`nice kao nedokazane, ali nisu direktno pozvali sudsko ve}e da ga oslobodi. Zastupnici odbrane drugooptu`enog Beare su sudijama predlo`ili da, ukoliko ga proglase krivim, kazna ne bude du`a

od devet godina zatvora. Branioci Draga Nikoli}a, prihvataju}i da ima dokaza za wegovu delimi~nu odgovornost, tako|e nisu sugerisali sudijama kakva bi presuda trebalo da bude.

U kriti~no vreme, Popovi} je bio na~elnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS, Beara je istu du`nost obavqao u Glavnom {tabu VRS, a Nikoli} u Zvorni~koj brigadi. ^etvrtooptu`eni Borov~anin je zapovedao jedinicom Specijalne policije, a Pandurevi} je bio komandant Zvorni~ke brigade VRS. Generali Mileti} i Gvero slu`bovali su u Glavnom {tabu VRS, kao pomo}nici komandanta Ratka Mladi}a.

Su|ewe sedmorici oficira VRS po~elo je pred Tribunalom sredinom jula 2006, a zavr{eno je u septembru pro{le godine.

Pred Ha{kim tribunalom do sada je zbog pomagawa genocida u Srebrenici pravosna`no osu|en na 35 godina zatvora general Radislav Krsti}, tada{wi komandant Drinskog korpusa VRS. (Beta)

ZAMENIK TU@IOCA ZA RATNE ZLO^INE BRUNO VEKARI] O HAP[EWU GECIJA

Odli~na saradwa s policijom Euleksa Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je u Beogradu da je hap{ewe Sabita Gecija, osumwi~enog za ratne zlo~ine 1999. na Kosovu i Metohiji, plod izuzetno dobre saradwe koju srpsko tu`ila{tvo ima sa policijom Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks) u pokrajini. Vekari} je objasnio da srpsko tu`ila{tvo Gecija tereti u predmetu trgovine organa, tzv. „`uta ku}a“, i u predmetu za zlo~ine po~iwene u podru~ju Drenice.

Euleks policija uhapsila je Gecija u Pri{tini u akciji koja je izvedena ju~e oko 14 sati. Geci je biv{i komandant zvani~no demilitarizovane Oslobodi- Bruno Vekari} la~ke vojske Kosova (OVK) na je u {turom saop{tewu Euleks podru~ju Drenice, region u objavqenom u Pri{tini. trouglu Klina-Mali{evoPoznat pod nadimkom „Big Glogovac. bos“ (veliki {ef), Geci je, kaHap{ewe je, kako je saop{teko prenose mediji, uhap{en pono, izvedeno po nalogu koje je sle istrage o logorima u Albaizdala Kancelarija specijalniji, u kojima su, tokom sukoba nog tu`ioca na Kosmetu, a zbog na Kosmetu, dr`ani, mu~eni i sumwi „u vezi sa ratnim zlo~iubijani Srbi i ostali nealnima navodno po~iwenim izmebanci, ali i Gecijevi sunarod|u aprila i juna 1999“, navedeno nici koje su pripadnici OVK

Su|ewe Juri{i}u na jesen Ve}e za ratne zlo~ine Apelacionog suda u Beogradu odlu~ilo je da se na pretresu u septembru u postupku protiv Ilije Juri{i}a u slu~aju takozvane Tuzlanske kolone videolinkom saslu{a vi{e svedoka radi izvo|ewa novih dokaza, saop{teno je danas. Pretres je zakazan za 22, 23. i 24. septembar 2010. u zgradi Specijalnog suda u sudnicama 3 i 4 koje imaju tehni~ke mogu}osti jer }e neki svedoci biti saslu{ani videokonferencijskom vezom s ozbirom da im je prebivali{te u BiH. Ve}e Okru`nog suda u Beogradu za ratne zlo~ine osudilo je 28. septembra 2009. godine Iliju Juri{i}a na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, maja 1992. godine. Na tu presudu odbrana je ulo`ila `albu.

(Beta)

proglasili izdajnicima. Istraga Euleks policije po~ela je posle objavqivawa kwige biv{e tu`iteqke Ha{kog tribunala Karle del Ponte „Lov“.

Me|unarodna nevladina organizacija Hjuman rajts vo~ ~ije je sedi{te u Wujorku je 2008. zatra`ila od privremenih institucija u Pri{tini i vlasti u Tirani da istra`e optu`be za otmicu Srba i wihovo prebacivawe sa Kosmeta preko granice u Albaniju.

Kosmetski mediji na albanskom jeziku su naveli da je Gecija 2001. sud Ujediwenih nacija u pokrajini proglasio krivim za iznu|ivawe i osudio na petogodi{wu zatvorsku kaznu, navela je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres (AP).

AP navodi da su nedavno porasle tenzije u odnosima privremenih institucija samouprave u pokrajini i policija Euleks.

Na Kosmetu ima oko 2.000 policajaca, sudija i tu`ilaca iz EU koji nadziru pravosudni sistem u pokrajini i bave se slu~ajevima koji se povezuju s ratnim zlo~inima i organizovanim kriminalom, naveo je AP. (Tanjug)

ISTRAGA EULEKSA NA KOSOVU

Dokazi o zloupotrebi miliona evra Vr{ilac du`nosti glavnog tu`ioca Euleksa Johanes van Vresvejk izjavio je danas da Euleks ima dokaze o zloupotrebi nekoliko miliona evra i da se pored „slu~aja Qimaj“ vodi jo{ {est istraga zbog sumwi na korupciju i organizovani kriminal. U interviju za dana{we izdawe lista Koha ditore, Vresvejk je rekao da svi zvani~nici Kosova koji su povezani sa organizovanim kriminalom treba da „po~nu da se znoje“. „Premijer i ministri treba sa se ose}aju lagodno jer se Euleks ne}e me{ati u wihove kabinete ako nema nezakonito-

sti. Ali ako gaze zakon neka ne o~ekuju da }emo pokucati na wihova vrata i pitati ih mo`emo li da vodimo istragu“, kazao je tu`ilac.

On je rekao da zna kako }e „po~istiti Kosovo od organizovanog kriminala“ i dao je garancije „da }e se to doga|ati u svakom delu zemqe i na svim nivoima“. Prema wegovim re~ima, ministar saobra}aja i telekomunikacija Fatmir Qimaj i {ef javnih nabavki u Ministarstvu saobra}aja Nexat Krasni}i osumwi~eni su za prawe novca, organizovani kriminal, zloupotrebu slu`benog polo`aja i primawe mita.

(Beta)

Srpski zatvori su prepuweni, i to bi moglo ko{tati sve gra|ane, poreske obveznike, ukoliko zbog kr{ewa qudskih prava do|e do od{tetnih zahteva po presudama nadle`nog evropskog suda. I na to je, sem na civilizacijsku i pravnu obavezu po{tovawa qudskih prava zatvorenika, upozoreno na ju~era{woj sednici Odbora Skup{tine Vojvodine za predstavke i predloge, koji zato od dr`ave tra`i trajno re{ewe i izgradwu novih kazneno-popravnih zavoda.

– Na{i zatvori su prenaseqeni, i to je, samo po sebi, velika opasnost za po{tovawe qudskih prava – kazao je pokrajinski poslanik Milan \uki}, predsednik tog odbora, ~iji ~lanovi su povodom `albi gra|ana obi{li zavode u Zrewaninu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. – U wima se ni fizi~ki ne mo`e organizovati sve {to je potrebno za ostvarewe qudskih prava zatvorenika. Zato tra`imo da dr`ava {to pre izgradi nove institucije.

Zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Aramba{i}, koji je tako|e obilazio kazneno-popravne zavode u Sremskoj Mitrovici, Somboru i Novom Sadu, kao i tri psihijatrijske ustanove zatvorenog tipa, rekao je da situacija u

zatvorima “sada ve} alarmantna”. nu u opremawu tih zavoda i ustaOn je napomenuo da zakonski i nova, jer su neki objekti stari i podzakonski akti o tome postoje, vi{e od sto godina. ali ne i fizi~ki uslovi za za– Vi{e nego neuslovno je u Spetvorski `ivot i po{tovawe qudcijalnoj bolnici u Kovinu i tu skih prava, i upozorio na to da zgradu, koja se koristi jo{ od zbog toga mo`e do}i do pokretawa sudskog postupka za naknadu {tete. Naveo je da takve od{tete pred evropskim sudom dosti`u desetak i vi{e hiqada evra.

Neuslovno je i u pritvoru, {to je Aramba{i} opisao na primeru novosadskog Okru`nog zatvora, gde je, ka`e, u jednoj sobi devetoro qudi.

Re{etke stoje jo{ od austrougarskog vremena – A jedan spava ispod kreveta da ga oni koji silaze austrougarskog doba, po meni, trene bi zgazili – dodao je zamenik ba zatvoriti – naglasio je zameombudsmana. nik ombudsmana, istakav{i posebPokrajinski Odbor za predno te{ke uslove `enskog odeqewa stavke i predloge ima primedbe i te bolnice, ali i veliki entuzijana disciplinske postupke u zatvozam tamo{weg osobqa, i pozivajurima i tra`i od Ministarstva }i dr`avu da reaguje. pravde da zatvorenicima omogu}i U psihijatrijskim bolnicama u branioce po slu`benoj du`nosti, Vr{cu i Novom Kne`evcu “druga a van institucija. je pri~a”, ka`e – objekti su novi, Upu}en je i apel pokrajinskim postoji savremena oprema i obu~eorganima da, po mogu}stvu, pomogni kadar.

S. Nikoli}

ZREWANINSKI BIZNISMENI RE[ILI DA U^E RADNIKE „PORODI^NIM SRPSKIM VREDNOSTIMA“

Tamjan kadi smrad sumwivog kapitala Umesto da finansijski pomognu rad svrati{ta za besku}nike ili narodne kuhiwe, i tako poka`u dru{tvenu odgovornost, vode}i zrewaninski privrednici, predvo|eni Draganom Vidakovi}em i Budimirom

Pokroviteqi Dragan Vidakovi} i Budimir Jovanovi}

Jovanovi}em, odlu~ili su da idu}e nedeqe organizuju tribinu posve}enu srpskoj porodici, na kojoj }e govoriti ~lanovi kontroverznog udru`ewa – Srpski sabor “Dveri”. Vidakovi} i Jovanovi} su osniva~i “Zrewaninskog poslovnog kruga”, ali i humanitarne organizacije “Svetosavqe”, koja 12. maja i organizuje skup na kojem }e govoriti ~lanovi “Dveri” Bo{ko Obradovi}, Vladan Gli{i}, Zoran Radoji~i} i profesor u Zrewaninskoj gimnaziji Nedeqko Kuqi}. Tribina }e, ina~e, biti odr`ana u jedinom gradskom bioskopu “Sinema”, ~iji je vlasnik upravo Vidakovi}.

Srpski sabor “Dveri” poznat je po o{trim osudama homoseksualizma, negirawu genocida u Srebrenici, napadima na emisi-

ju “Pe{~anik”… Jedan od govornika koji }e se obratiti publici u Zrewaninu, Obradovi}, me|u najo{trijima je u svojim brojnim kolumnama.

Aktivista neformalne grupe “Antifa” iz Zrewanina Reqa Kne`evi}, komentari{u}i odr`avawe tribine koju organizuju lokalni biznismeni, isti~e da savez krupnog kapitala, konzervativnih i profa{isti~kih snaga nije ni{ta novo, niti ne{to {to bi trebalo da nas ~udi.

– Sve nabrojane snage jesu zagovornici statusa kvo, odnosno situacije legalizovane pqa~ke naroda koja je u sr`i kapitalisti~kog sistema. Ono

jarhalna – koja isti~e la`ne vrednosti jedinstva i sloge pod nacionalisti~kim zastavama.

A su{tinski slu`i da zamaskira realne socijalne razlike i sukobe, kao i wihove uzroke – smatra Kne`evi}.

U tom kqu~u, napomiwe on, vaqa i sagledati te „porodi~ne vrednosti“ kojima bi narod navodno trebalo da u~e ~lanovi “Dveri srpskih”.

– Osim {to je ovo udru`ewe zagovornik patrijarhalnih, a samim tim i seksisti~kih i homofobnih vrednosti, bitno je ista}i da, iako poku{ava da se predstavi kao respektabilno konzervativno udru`ewe, “Dveri srpske” poti~u iz krugova ekstremne desnice. Tako su neko vreme bile deo grupe „Srbska sloga“, zajedno s klerofa{isti~kom organizacijom “Obraz”, koja se u svom delovawu slu`i

Osumwi~eni homoseksualci i Srebrenica „Ne}emo ulaziti u analizu da li je homoseksualizam nasledna ili ste~ena bolest, moralno sagre{ewe, izvitopereno qudsko pravo ili socijalna patologija. Predmet na{eg interesovawa bi}e homoseksualizam kao ideologija, kulturni obrazac, poku{aj naturawa sistema vrednosti u demokratskoj formi“, napisao je svojevremeno Obradovi}, dok u drugom tekstu navodi da je “Srebrenica simbol, ali ne zlo~ina u posledwim ratovima nego politi~ke i medijske manipulacije jednim istorijskim doga|ajem zarad potpune pravne i moralne diskvalifikacije jednog naroda”. {to taj narod treba da ubedi da su ti procesi, u stvari, u wegovom interesu jeste ideologija vladaju}ih slojeva – u ovom slu~aju nacionalisti~ka i patri-

nasiqem i predstavqa otvorenog nastavqa~a ideologije Dimitrija Qoti}a – zakqu~uje sagovornik “Dnevnika”. @. Balaban

Ombudsmanu se nevoqnici `ale i na poslodavce Pokrajinski ombudsman dr Dejan Jan~a upozorio je, tokom predstavqawa izve{taja za 2009, na probleme s kojima se ta institucija u svom radu suo~ava, pre svega zbog nedostatka opreme i odgovaraju}ih prostorija. Kao primer on je naveo wihovo istureno odeqewe u Subotici u koje se ulazi duga~kim, mra~nim hodnikom i na ~ijem kraju je, posle 50 koraka hoda po pocepanom tepihu, sobica za rad ombudsmana, u kojoj nema kompjutera.

–« Bez obzira na uslove u kojima radimo, gra|ani nam se svakodnevno obra}aju. @ale se na poslodavce, penzijsko i zdravstveno osigurawe i sporove koje imaju. ^esto se obra}aju pitawima za koja nismo nad-

le`ni i tad im poku{avamo pomo}i bar savetom ili upu}ivawem na pravu adresu» – ka`e \ula Ladocki iz kancelarije pokrajinskog ombudsmana u Subotici.

On nije `eleo da komentari{e uslove u kojima radi, jer za to „nema ovla{}ewe“, me|utim, mnogi Suboti~ani znaju da za ofis na drugom spratu Otvorenog univerziteta nije problemati~na lokacija (naju`i centar grada), koliko (ne)opremqenost. Ladocki ka`e da je Skup{tina Vojvodine kao osniva~ upoznata s tim problemom, kao i Vlada, koja treba da ga re{i.

Zato, kako navodi, niko iz suboti~ke kancelarije ombudsmana nije tra`io pomo} od lokalnih vlasti, ve} je o~ekuju od nadle`nih.

Z. R.

DRU[TVO

subota8.maj2010.

DNEVNIK

c m y

14

NOVOSADSKI UNIVERZITET ZA NAREDNU [KOLSKU GODINU SPREMIO GOTOVO 14.000 INDEKSA

O dr`avnom tro{ku studira}e 7.435 bruco{a Po{to je Vlada Vojvodine usvojila predlo`ene upisne kvote, u narednoj akademskoj godini na Univerzitet u Novom Sadu studente na svim nivoima ~eka 13.960 mesta – 7.435 buxetskih i 6.525 samofinansiraju}ih.

Fakultet tehni~kih nauka je konkurs otvorio za 1.000 buxetskih i 560 samofinansiraju}ih mesta na osnovnim akademskim studijama, 1.000 buxetskih i 463 samofinansiraju}a na master, te 74 buxetska i 40 samofinansiraju}ih mesta na doktorskim studijama. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu ima na osnovnim akademskim studijama 650 buxetskih i 220 samofinansiraju}ih mesta, na master 402 buxetska i 128 samofinansiraju}ih, a na doktorskim 67 buxetskih i 68 samofinansiraju}ih. Poqoprivredni fakultet ima 520 buxetskih i 145 samofinansiraju}ih mesta na osnovnim akademskim, 115 buxetskih i 133 samofinani-

Akademska razmena Novog Sada i Temi{vara Studente srbistike Univerziteta u Temi{varu, koji su u do{li u Vojvodinu da bi se upoznali s kulturom, jezikom i na~inom `ivota qudi, ju~e je ugostila potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova-Makanova. Ona je istakla da kabinet dr Bojana Pajti}a na razli~ite na~ine podr`ava srpsku dijasporu da bi o~uvala nacionalni identitet. Rektor Temi{varskog univerziteta Jon Taplo{ je podsetio na petnaestogodi{wu saradwu s Univerzitetom u Novom Sadu, i naglasio da ona podrazumeva mnogo zajedni~kih nau~noistra`iva~kih projekata, kao i razmenu studenata i univerzitetskih profesora.

U delegaciji su bili i prorektor Temi{varskog univerziteta Florin Foltean i dekanka Filolo{kog fakulteta Otilija Hede{an, kao i koordinatorka Katedre za srbistiku Miqa Radan, pridru`eni profesor na istoj katedri Slavomir Gvozdenovi} – predsednik Saveza Srba u Rumuniji, i generalni konzul Srbije u Temi{varu Dragomir Radenkovi}.

L. N.

raju}a na masteru i 30 buxetskih i tri samofinansiraju}a na doktorskim studijama. Na Filozofskom fakultetu na osnovnim studijama ima 506 buxetskih i 482 samofinansiraju}a mesta, 400 buxetskih i 185 samofinansiraju}ih na master i 70 samofinansiraju}ih na doktorskim nivou.

Ekonomski, uz 400 buxetskih i 860 samofinanisraju}ih mesta na osnovnim, ima i 100 buxetskih i 350 samofinansiraju}ih mesta na master, te 10 buxetskih i 24 samofinansiraju}a na doktorskim studijama. Sem 210 buxetskih i 30 samofinansiraju}ih na osnovnim studijama, Tehnolo{ki fakultet ima mesta i za 120 buxetskih i 15 samofinansiraju}ih studenata na master i za 27 buxetskih i 44 samofinansiraju}a na doktorskim studijama.

Na Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrewaninu konkurs }e biti raspisan za popunu 195 buxetskih i 182 samofi-

Polovina studenata probu{i}e porodi~ni buyet

nansiraju}a mesta na osnovnim studijama, po 88 buxetskih i samofinansiraju}ih mesta na master studijama i za 10 samofinansiraju}ih na doktorskim studijama.

Na osnovnim studijama na Pravnom fakultetu ima 180 buxetskih i 700 samofinansiraju}ih mesta, na master studijama jo{ 40 buxetskih i 160 samofinansiraju}ih mesta, a na doktorskim 24 samofinansiraju}a mesta. Medicinski fakultet u narednoj akademskoj godini raspola`e sa 135 buxetskih i 52 mesta na osnovnim akademskim studijama, 59 samofinansiraju}ih na master i 112, tako|e samofinansiraju}ih mesta na doktorskim studijama. Na Gra|evinskom fakultetu na osnovnim studijama ima 120 buxetskih i 24 samofinansiraju}a mesta,

na master 60 buxetskih i 11 samofinansiraju}ih, a na doktorskim tri buxetska i sedam samofinansiraju}ih mesta.

Akademija umetnosti raspola`e sa 151 buxetskim i 52 samofinansiraju}a mesta na osnovnim i 82 buxetska i 10 samofinansiraju}ih na masteru. Na osnovnim akademskim studijama na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa ima 120 buxetskih i 130 samofinansiraju}ih mesta, na masteru 30 buxetskih i 70 samofinansiraju}ih, a na doktorskim pet buxetskih mesta. Na U~iteqskom fakultetu na osnovnim studijama ima 35 buxetskih i 20 samofinansiraju}ih, na master studijama 25 buxetskih i 15 samofinansiraju}ih mesta. Na Pedago{kom fakultetu, uz 115 buxetskih i 120 samofinansiraju}ih mesta na osnovnim akademskim, ima i na master studijama 30 buxetskih i 70 samofinansiraju}ih.

Na integrisanim studijama je 475 mesta, 45 buxetskih i 15 samofinansiraju}ih na Poqoprivrednom, 280 buxetskih i 75 samofinansiraju}ih na Medicinskom i dva buxetska i 58 samofinansiraju}ih na PMF-u. UNS-u ima i 57 buxetskih i 160 samofinansiraju}ih mesta za interdisciplinarni master, te {est buxetskih i osam samofinansiraju}ih na ovakvim doktorskim studijama Na osnovnim strukovnim studijama je 284 samofinansiraju}ih mesta, od toga na FTNu 180, PMF-u 30, Medicinskom 24, a na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 50 mesta.

Specijalisti~ke strukovne studije ima samo FTN, i to s 210 samofinansiraju}ih mesta, dok specijalisti~ke akademske studije s 12 samofinansiraju}ih ima samo Medicinski fakultet.

D. Deve~erski

SVE VI[E SIROTIWE ZAVISI OD HUMANITARNIH PAKETA

Nema{tina ja~a i od stida Sramota je da u op{tini Ada, koja je nekad bila jedna od najrazvijenijih u Vojvodini, dobijamo humanitarnu pomo}i, a imali smo svetski poznate metalske firme, mo}ni agro-kombinat "Halas Jo`ef" i razvijeno zanatstvo – vajkali su se posti|eni neki od 600 primalaca paketa pomo}i Pokrajinske vlade, koji su do{li po sledovawe: xak bra{na, pakovawe mesnih prera|evina, vre}icu od tri kilograma pra{ka za prawe i tri litre te~nog deterxenta. Te{kim socijalnim prilikama mnogo je doprinela pove}ana nezaposlenost, zbog lo{e privatizacije lokalnih firmi.

– Ne tra`im milostiwu, ve} posao, koji je nemogu}e na}i – ka`e VKV kroja~ obu}e Dobrinka Ma~ka{ki koja je tri decenije radila u molskom "Progresu".

– ^etiri godine sam bez posla, a prethodne tri radili smo gotovo xabe jer smo samo jednu platu dobili preko ra~una, ostalu crkavicu na crno. U firmi koju smo izgradili nekad je nas 300 radilo u dve smene, a posle privatizacije nestale su i ma{ine.

Tu sam i zaradila i {log, invalid sam tre}e kategorije, doku-

mentacija se zagubila, a gazda koji je kupio firmu je pre raskida ugovora utekao u Italiju.

Mu` je radio u, tako|e propaloj, Fabrici za preradu povr}a "Zora", povremeno radimo sezonske poslove, pa i nadni~imo, ali stalne zarade nemamo. S nama `ive razvedena }erka i unuci, dobri su |aci i ~inimo {to god mo`emo da pre`ivimo ovo te{ko vreme.

De`ea Raca iz Ade, konobara u menzi Fabrike ma{ina "Potisje", strefio je infarkt pa peto~lana familija sad `ivi od 9.000 dinara penzije.

– Svako par~e hleba mnogo zna~i u ovoj krizi. ]erka i zet bi radili, odraslu decu treba {kolovati, a starija unuka je na U~iteqskom fakultetu u Subotici. Zet samo povremeno obavi neki stolarski posao – jada se De`e. U a|anskoj op{tini s oko 18.000 `iteqa, na evidenciji Biroa rada je wih 1.900. Mnogima od abonenata paketa je neprijatno, ne bi da se slikaju i pomiwu u muci, ali dosta wih bez stida govori o nevoqama jer po pomo} ne bi dolazili da ih nema{tina nije naterala. Qiqana Me{ter iz Mola veli da ona i

Beda se {iri po nekad bogatoj Adi

mu` ne rade, izdr`avaju ~etvoro~lanu porodicu od socijalne pomo}i koja je oko 7.000 dinara.

– Radila sam sezonske poslove u "Zori" u Molu, mu` bio kalioni~ar u "Potisju" u Adi, ali je bez posla ve} {est godina – ne krije Qiqana.

STRES I NEPROSPAVANE NO]I KRIVI ZA EPIDEMIJU DIJABETESA

[e}er zagor~ava `ivot Vojvo|anima Kada se pre dve godine slu~ajvo|anska populacija spada me|u aktivnost, borba protiv stresa. no odazvao kampawi "Otvorena najstarije na Starom kontinenNedavno su holandski stru~wavrata" doma zdravqa u Kisa~u, tu, pa ne ~udi {to je {e}erna ci upozorili na to da i samo jedNikola J. (50) bio je neprijatno bolest veoma rasprostrawena. na neprospavana no} mo`e negaiznena|en rezultatima analize krvi: ustanovqene su mu visoke vrednosti {e}era. Ka`e da nije ni osetio da ne{to nije u redu, samo je pio mnogo vode i gubio na te`ini iako je jeo normalno. Sve to nije smatrao za lo{e i pre odlaska na tu preventivnu akciju, bar sedam godina nije kro~io u lekarsku ordinaciju. Time se ~ak i ponosio, smatraju}i to dokazom svog dobrog zdravqa.

Dijabetes je jedna od najzastupqenijih bolesti u svetu, broj obolelih i daqe raste, a sa svojim komplikacijama je i ozbiqan socijalno-medicin- Koliko obolelih, toliko i nesvesnih bolesti ski problem. Prema istra`ivawima sprovedenim pre Stru~waci tvrde da se situativno uticati na sposobnost orneku godina me|u stanovnicija mo`e poboq{ati promeganizma da iskoristi insulin za {tvom Srbije iznad 45 godina, nom na~ina `ivota i ranim otrazgra|ivawe {e}era u krvi i ustanovqeno je da manifestan krivawem bolesti. Zna~ajno se neodgovaraju}e koristi insudijabetes ima 12 odsto ispitasmawuju rizik od dijabetesa tilin, a rizik se pove}ava {to je nika, a na granici je 34 odsto. pa 2, odla`e ili dosta smawuje vi{e besanih no}i. To pokazuje Posle 65. godine vi{e od polowegov uticaj primenom prevenda bi smawewe sati koji se odvavine populacije ima pravi ili tivnih mera, me|u kojima su prajaju za spavawe u zapadnim drugrani~ni status dijabetesa. Vojvilna ishrana, redovna fizi~ka {tvima moglo predstavqati je-

dan od razloga za zna~ajan porast broja obolelih od dijabetesa tipa 2, koji dobija razmere epidemije – od wega u svetu boluje vi{e od 180 miliona qudi. [e}erna bolesti velika je briga nadle`nih zdravstvenih slu`bi svuda u svetu, a prevencija jedan je od wihovih osnovnih zadataka.

– Ranom otkrivawu dijabetesa tipa 2 poklawa se velika pa`wa jer na jednog obolelog od {e}erne bolesti sigurno bismo prona{li bar jo{ jednog koji ne zna da je ima – ka`e dr Stojan Popovi}. – Posledwih godina kvalitet le~ewa od dijabetesa u Srbiji zna~ajno je poboq{an, pre svega zahvaquju}i dostupnosti savremenih lekova, tableta, ali i insulinske terapije.

Zdravstveno osigurawe potpuno finansira terapiju za sve obolele, a na listi lekova su sve u svetu dostupne vrste insulina. Na{i pacijenti imaju pravo na komforniji na~in davawa insulina jednokratnom i vi{ekratnim "penom", a tro{kova ove terapije snosi buxet. J. Barbuzan

Na te`ak `ivot se `ali i Erika Raji} iz Mola, kojoj se mu` razboleo na poslu u "Zori", a invalidska penzija od 12.000 dinara je mala za najosnovnije potrebe ~etvoro dece, a prispelo je i petoro unu~adi.

– I ku}a nam se uru{ila, a nema para za popravku. Sin povremeni radi sezonske poslove po selu, ali i pored svih prihoda imamo i dugova, najvi{e za struju – jada se Erika Raji}.

M. Mitrovi}

Novi aran`man za Tanjug i Radio Srbiju – Tokom ove godine bi}e usvojen novi zakon o novinskoj agenciji Tanjug i izmewena uredba o Me|unarodnom radiju Srbija, kojima }e biti utvr|en wihov polo`aj i finansirawe – najavila je pomo}nica ministra kulture zadu`ena za medije Nata{a Vu~kovi}-Lesendri}. – Svesni smo problema koje donose subvencije samo jednoj novinskoj agenciji i ho}emo da iskqu~imo mogu}nost nelojalne konkurencije. Zato programom Vlade planira i izmenu zakona o Tanjugu.

Tako|e je planirana je i izmena Uredbe o Radio Jugoslaviji (sada Me|unarodni radio Srbija) kojim

je predvi|ena transformacija ovog preduze}a sa 120 zaposlenih.

Pomo}nica ministra je kazala i da }e do sredine jula biti ura|ena, lane najavqena medijska strategija. Taj dokument bi}e baziran na uporednoj analizi stawa na medijskoj sceni i zakondavstva tri evropske zemqe i Srbije, koju su za potrebe Ministarstva sa~inili evropski eksperti.

– Tim Evropske komsije koji pravi analizu opredelio se za Dansku, Nema~ku i Austriju zbog etni~kih specifi~nosti, broja stanovnika, polo`aja javnih servisa, lokalnih medija – rekla je ona.

Keru{a Mila pre`ivela i infarkt Ustanova “Veterina Beograd” saop{tila je ju~e da oporavak keru{e Mile te~e dobro i da medicinski tretmani i nega koja joj se pru`a daju veoma dobre rezultate. Mili, kojoj je nepoznato lice surovo odseklo sve ~etiri {ape, stalno previjawe i banda`irawe nogu omogu}ava da sve samostalnije hoda, {to uti~e i na daqe popravqawe wenog zdravstvenog stawa. Woj se vra}aju sve vitalne funkcije, smawena joj je `u~na kesa i ima veoma blagu temperaturu, a za sada se pouzdano zna da je pas u trenutku kad je bio zlostavqan pre`iveo infarkt, koji je ostavio o`iqak na desnoj sr~anoj komori.

KULTURA

DNEVNIK

subota8.maj2010.

15

FESTIVAL „MA\ART 2010” OD 14. DO 19. MAJA U NOVOM SADU

PRIZNAWE ZA CELOKUPNO PESNI^KO DELO I DOPRINOS SRPSKOJ POEZIJI

Dani ma|arske kulture

Mirjani Stefanovi} nagrada „Desanka Maksimovi}”

Na festivalu “Ma|Art 2010” , na danima ma|arske kulture u Novom Sadu od 14. do 19. maja, na devet lokacija bi}e izvedeno 40 reprezentativnih kulturnih programa, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za medije u Muzeju Vojvodine. O tome su govorili Ferenc Geme{i, dr`avni sekretar predsednika Vlade Republike Ma|arske, Imre Varga , ambasador Ma|arske u Beogradu, Andra{ Vaci, rukovodilac odeqewa za komunikacije “ITD Hungary” iz Budimpe{te, Milorad \uri}, pokrajinski sekretar za kulturu i Goran Vasi}, direktor Novosadskog sajma.

I gosti i doma}ini su istakli odli~ne dobrosusedske odnose Ma|arske i Srbije, koji }e u budu}nosti pro{irivati sve vidove saradwe, i privredne i kulturne. Nagla{eno je tako|e da kulturna razmena ne treba da bude samo ukrasna nit u odnosima dveju dr`ava, ve} najboqi na~in za upoznavawe qudi i naroda sa obe strane granice. U tome veliku ulogu imaju vojvo|anski Ma|ari, koji }e tako|e u~estvovati u “Ma|Art-u 2010”.

Festival se otvara 14. maja u Sinagogi, nastupom budimpe{tanskog simfonijskog orkestra “Budapest Concerto” , sa dirigentom \er|om [elmecijem i solistima Viktorijom Vizin i I{tvanom Kova~em. Potom }e uslediti brojni programi u Katedrali, Srpskom narodnom pozori{tu, Novosadskom pozo-

ri{tu - Ujvideki Szinhazi, Gradskoj ku}i, u Muzeju savremene umetnosti, ali i na Trgu slobode i na Poqoprivrednom sajmu.

Novosa|ani }e mo}i da vide Dr`avni plesni ansambl, folklorne grupe iz Novog Sada,

Subotice, Malog I|o{a, Ba~ke Topole, Ba~kog Petrovog Sela i Horgo{a. Tako|e i dve pozori{ne predstave na ma|arskom i na srpskom jeziku.

Najve}e zvezde muzi~kog programa, uz Budimpe{tanske sim-

foni~are, svakako su Marta [ebe{}en i Ma|arski nacionalni ciganski orkestar. nastupi}e jo{ i Tama{ Erdi, Ro`a Magdolna, Koncertni guda~ki orkestar MAV, grupa “Juhas” i brojni drugi izvo|a~i, me|u wima je i Garden kvarter, koji se predstavio i na ju~era{woj konferenciji za medije.

Organizator “Ma|Art-a 2010” je Hungarofest-Kancelarija “Egtajak”iz Budimpe{te, pod pokroviteqstvom kancelarija dvaju predsednika vladaRepublike Ma|arske i AP Vojvodine, a uz podr{ku Ambasade Republike Ma|arske u Srbiji i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Suorganizatori su Zavod za kulturu vojvo|anskih Ma|ara i novosadski Studentski kulturni centar.

Dani ma|arske kulture odr`avaju se u sklopu predstavqawa Ma|arske kao zemqe-partnera na 77. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu od 15. do 22. maja. Festival je najavqen sino}nom izlo`bom retrografija Ota Kajzera u Centru za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”, koju je otvorio Laslo Vegel. Ve~eras }e u @upnoj crkvi Imena Marijina (Katedrala) u 20 ~asova po~eti koncert Omladinskog hora i orkestra “Don Bosko” sa dirigentom [andorom Bewu{om.

Dani ma|arske kulture u Srbiji odr`ani su prvi put pro{le godine, u Beogradu, Ni{u i Kragujevcu.

Radmila Lotina

Nagrada za celokupno pesni~ko delo i doprinos srpskoj poeziji koja nosi ime Desanske Maksimovi} dodeqena je za 2010. godinu Mirjani Stefanovi}, saop{tila je ju~e predsednica `irija i prva pesnikiwa kojoj je pripalo ovo priznawe Radmila Lazi}. U Narodnoj biblioteci Srbije, koja je 1993. neposredno posle smrti nezaboravne Desanke osnovala Fondaciju pod nazivom Zadu`bina Desanka Maksimovi} obrazla`u}i odluku, Lazi}eva je istakla da je "Stefanovi}eva, koja se na pesni~koj sceni Srbije pojavila {ezdesetih godina 20. veka, prvi urbani `enski glas srpske poezije".

Konstatuju}i da "weno pesni~ko delo do sada nije do`ivelo

adekvatnu recepciju" Lazi}eva je rekla da je i to `iri imao na umu da nagradom skrene pa`wu javnosti i podstakne revalorizaciju wenog mesta u srpskom pesni~kom korpusu.

"Pesni~ki govor Stefanovi}eve je depatetizovan i daleko od svakog uzvi{enog pojawa na izlizane pesni~ke teme o ugro`enosti domaje i o potrebi vra}awa korenima i iskoni kao jedinim ishodi{tima za spas nacionalnog bi}a", istakla je Lazi}eva i dodala da "svojom poezijom Stefanovi}eva razobli~ava i demistifikuje takva polazi{ta nalaze}i u wima razloge za posledwe udese koji su se desili na ovim prostorima".

@iri smatra da je ona "prva srpska pesnikiwa koje je u pesni~ki tekst uvela humorne i crnohumorne elemente...a wen govorni idiom je ~esto kolokvijalan, `argonski. Osim {to predstavqa promenu `enske pesni~ke paradigme mo`emo smatrati da je weno pevawe od integriteta qudskog i pesni~kog ~emu je srodna najplemenitijoj pesni~koj vertikali Desanke Maksimovi}" ocenio je `iri.

Nagrada se sastoji od plakete, statuete koju je uradio Aleksandar Zari} i nov~anog iznosa i bi}e uru~ena laureatkiwi na ro|endan Desanke Maksimovi} 16. maja kraj wenog groba u Brankovini.

SINO] OTVORENA IZLO@BA KOLEKTIVA AKADEMIJE KLASI^NOG SLIKARSTVA UNIVERZITETA „EDUKONS”

Radovi 15 profesora i asistenata

U galeriji ogranka SANU u Novom Sadu ( u zgradi Platoneuma), sino} je otvorena izlo`ba radova kolektiva Akademije klasi~nog slikarstva Univerziteta "Edukons" na kojoj u~estvuju petnaestoro profesora i asistenata ove akademije. Izlo`eni su radovi Aleksandra Cvjetinovi}a, Ane

Vasilija Dolova~kog i @arka Drin~i}a.

- Radi se o postavci koja se razlikuje od uobi~ajenih izlo`benih postavki po jednom: ideji oko koje su koncentrisali jedan deo svog profesionalnog identiteta - napomenula je istori~arka umetnosti dr Jasna Jovanov, otvaraju}i ovu izlo`bu. -

u jednom trenutku, na osnovu jedinstvenih afiniteta i odnosa prema poetici stvarawa. Upravo u tome i le`i razlog {to postavka wihovih radova deluje jedinstveno, uprkos ~iwenici da svako za sebe predstavqa sna`nu i upe~atqivu umetni~ku li~nost posebnog i jasno individualizovanog izraza.

Ma{i}, Dragana Martinovi}a, Damjana Martinovi}a, Ivana Cawara, Jelene Sekuli} Boqarek, Qiqane Vidakovi}, Milana Mileti}a, Mileta Kula~i}a, Milana Ne{i}a, Nenada Stankovi}a, Sne`ane Petrovi}, Vladimira Tovi}a,

Uprkos ozbiqnom nazivu koji nosi i koji upu}uje na tradiciju i veliku mudrost, Akademija klasi~nog slikarstva je mlada institucija. Dobru stranu te mladosti predstavqa ~iwenica da je celokupna ekipa profesora, asistenata i saradnika okupqena

Izlo`ba }e trajati do 27. maja, a na dan zatvarawa }e biti odr`ana tribina na temu "Klasi~na slika". O toj temi }e govoriti: @arko Dimi}, Jasna Jovanov, Sreto Bo{wak i Dragan Martinovi}.

N. P-j.

MUZEJ VOJVODINE U NEDEQI I NO]I MUZEJA

O istoriji, slikarstvu, poqoprivredi i arheologiji U okviru predstoje}ih manifestacija "Nedeqa muzeja" i "No} muzeja" ju~e je u Muzeju Vojvodine najavqen bogat i raznovrsan program. Ve} danas u 13 sati u prostorijama Muzeja u Dunavskoj 37 bi}e otvorene stalne postavke "Vojvodina izme|u dva svetska rata" i "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini" (povodom 65. godi{wice pobede nad fa{izmom). Autori izlo`be su Stanko Dimi} i Predrag Baji}.

U utorak 11. maja u 19 sati, u Dunavskoj 35 bi}e otvorena izlo`ba "Slikartvo 20. veka u Vojvodini" ~iji su autori Mile Igwatovi}, Darinka Rackov i Vladimir Mitrovi}. Na izlo`bi }e mo}i da se pogledaju dela istaknutih umetni-

ka, iz slikarske kolekcije Muzeja, Uro{a Predi}a, Petra Dobrovi}a, Bogdana [uputa, Milana Kowovi}a, Bo{ka Petrovi}a, Ankice Opre{nik, Zorana Petrovi}a , Du{ana Todorovi}a, Danijela Babi}a i drugih. Izdvojeni su odre|eni segmenti iz bogate likovne zbirke, vremenski pokrivaju}i delimi~no predratni period, zatim ratni, poratni i drugu polovinu 20. veka, podrazumevaju}i i po~etak novog milenijuma U ~etvrtak 13. maja, tako|e u Dunavskoj 35, biti otvoren deo stalne muzejske postavke "Stara gradska ulica". Na woj }e biti predstavqena jedna vojvo|anska gra|anska ulica iz prvih decenija 20 veka.

PREDSTAVA „ELEKTRA” RUMUNSKOG POZORI[TA NA JOAKIM FESTU BI]E IZVEDENA U VR[CU

Joakim Vuji} u poseti Steriji

Pod geslom “Joakim Vuji} u poseti Steriji”, sutra u 19 sati u Atrijumu Gradskog muzeja u Vr{cu bi}e izvedena “Elektra” Danila Ki{a, predstava koja se nalazi u zvani~nij konkurenciji 7. republi~kog festivala “Joakim fest” u Kragujevcu. Bi}e to prvi put da jedna predstava, koja u~estvuje na festivalu u Kragujevcu, bude izvedena u drugom mestu, ovoga puta u rodnom gradu Jovana Sterije Popovi}a, gde je ina~e odr`ana i premijera.

- Na ovaj na~in – ka`e predsednik Umetni~kog saveta rumunskog pozori{ta u Vojvodini pri NP “Sterija” u Vr{cu Petru Krdu- dva velikana srpskog pozori{ta, Joakim Vuji} i Jovan Sterija Popovi}, bar na jedan dan bi}e u duhovnom srodstvu. Mislim da je lep gest organizatora festivala {to je prihvatio da ova ugledna pozori{na manifestacija ne bude vezana samo za jedan grad, a to je ne{to ~emu treba te`iti, da

gledaoci budu u pokretu i da ne budu vezani za jednu stolicu ve} da idu tamo gde se predstava odr`ava. S druge strane, postoje vaqani razlozi zbog prostora koji kao da je predvi|en za Euripida i Danila Ki{a.

Predstavu "Elektra" re`irao je istaknuti rediteq Boro Dra{kovi} koji po drugi put posle predstava "Plej Jonesko" radi za rumunsko pozori{te u Vojvodini.

- Ki{ova posveta na tragediji “Elektra” veliki je izazov reditequ koji se odlu~i da je pretvori u `ivi pozori{ni ~in. Svi smo ve}, nakon Grotovskog, ili uporedo s wim, pre{li put Stanislavski - Arto Stanislavski... Svaka drama, i bez posvete posmatra se i sa te duhovne staze, a Danilo Ki{ posvetom rediteqa obavezuje koliko je obavezao i sebe, da u predstavu unese “punu meru surovosti” – prime}uje Dra{kovi}.

Autori izlo`be su Qubica Oti}, Mikica Popovi} i Veselinka Markovi}.

U petak 14. maja u 12 sati, u Dvorcu u Kulpinu, bi}e otvorena stalna postavka "Poqoprivredne ma{ine i alatke".

Za "No} muzeja" 15. maja, u 18 sati, u Dunavskoj 35, najavqeno je otvarawe izlo`be "Arheolog kao detektiv". Izlo`ba }e prikazivati nesvakida{wi tok jednog nau~nog otkri}a. U poku{aju da re{e misteriju staru nekoliko hiqada godina , arheolozi su, u ovoj pri~i za "No} muzeja", zatra`ili pomo} forenzi~ara. Wihova saradwa }e ih dovesti do fantasti~nih rezultata...Autor izlo`be je Lidija Baq. V. C.

Petkovi}ev roman na bugarskom Beogradska izdava~ka ku}a "Stubovi kulture" saop{tila je da je potpisala ugovor sa bugarskim izdava~em "Ergo" iz Sofije za objavqivawe romana "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovi}a na bugarskom jeziku. Ovo je druga Petkovi}eva kwiga ~iji su prevod ugovorile ove dve ku}e - wegova kwiga pri~a "^ovek koji je `iveo u snovima" pojavi}e se do ovogodi{weg sajma kwiga u Sofiji, a "Sudbina i komentari" do sajma 2012.

"Sudbina i komentari", jedan od najnagra|ivanijih romana moderne srpske kwi`evnosti (NIN-ova nagrada, nagrada "Me{a Selimovi}", "Borbina nagrada" za roman godine) nedavno je iza{ao i u Sloveniji, a prevedena je i na gr~ki, ma|arski i francuski. Petkovi}eva zbirka "^ovek koji je `iveo u snovima", progla{ena za kwigu godine jo{ 1998, govori o hri{}anstvu i teolo{kim dijalozima u savremenosti, a do sada je prevedena na francuski i ma|arski.

SA INTERNACIONALNOG FESTIVALA VRLO KRATKOG FILMA, ODR@ANOG U NOVOM SADU

U galaksiji filmskih minijatura

Dvanaesto izdawe Internacionalog festivala vrlo kratkog filma (Festival international des tres courts), ve} svojim rednim brojem svedo~i, da danas filmske minijature, ne samo {to uveliko imaju svoje mesto pod suncem, nego je i puno vaqanih razloga za wihovo zbirno predstavqawe. Videti solidan izbor od ~ak 51 ostvarewa tokom jednove~erweg festivala i programa ne{to du`eg od dva sata u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Novom Sadu, u saradwi sa Francuskim kulturnim centrom, svojevrsno je gledala~ko iskustvo. Izazov za publiku i obi~nu, i stru~nu. Prilika za u`itak i dopunu, ipak, nesvakida{weg filmofilskog do`ivqaja. Tek, ovi stvarno kratki filmovi, po propozicijama ne smeju da budu du`i od tri minuta, predstavqaju specifi~nu filmsku galaksiju u kojoj svako "filmsko telo" ima samo jedno - vremensko ograni~ewe.

Izazov je nesumwivi i za autore, reklo bi se i profesionalce i amatere, ~iji su filmovi najpre rezultat stvarala~ke ma{te i zanatske ve{tine, pa ako je mogu}e (nije obavezno) bar nekakvog produkcionog buxeta.

Ovaj poligon minijatura nudi i ulaznicu u stvarala~ki svet filma, otud me|u autorima, ovom prilikom, pored poznatih imena, recimo, svetske animacije (Bil Plimpton) i puno studenata filma.

U tri bloka od po 45 minuta videli smo 51 film. Zastupqene su bile sve forme i svi `anrovi od kratkih igranih, igrano-do-

de~ko do~epa mehani~kog ~eki}a - horor slepstik), "Zev" (o nasiqu me|u de~acima), "Crisis" i "Clarividencia" (kako o~evi deci "obja{wavaju" kako su u SEK - i ostali bez posla i para), te mini porodi~ni horor "Family Ship".

Izme|u mnogih uspelih izdvajamo "Going Green" (korporacijski licemerje spram ekolo{kih zahteva), "The Sale" (groteska o pro-

Istovremeno u 17 dr`ava i 80 gradova Festival vrlo kratkog filma je posle Novog Sada ju~e odr`an i Beogradu u Muzeju jugoslovenske kinoteke ~ime se Srbija tre}u godinu ukqu~ila u svetsku manifestaciju koja se u isto vreme odvija u 17 dr`ava i u vi{e od 80 gradova. Festival je takmi~arski, dodequju se tri nagrade, me|u kojima je i nagrada publike. Posle novosadske i beogradske publike, kratke filmove }e 14. maja imati priliku da vide i Ni{lije. Ina~e, svake godine se pove}ava broj gradova u kojima se festival odr`ava. Pro{le godine je festival vrlo kratkog filma u svetu videlo vi{e od 38.000 gledalaca. kumentarnih, preko animiranih do eksperimentalnih. Od drame i komedije, preko horora do nau~ne fantastike, na{la se tu i po temama, u malom i ~itava filmska planeta. Izdvajaju se tako filmovi o deci ili sa decom kao glavnim junacima : "Careful with thet power tool" (kad se

daji nekretnina u Americi pogo|enoj krizom), animirane: "Fly Guy", "The Sick Boy and The Tree", "Muzorama", "Fumiko’s Confession", "Santa: the Fascist Yeras" kao igrane "Sutphin Blvd" , "Eternal" i "Geboren en getogen"...u najkra}em puno filma na malo prostora.

V. Crwanski

SPORT

subota8.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS JE FUDBALSKI PRAZNIK, IGRA SE 138. VE^ITI DERBI (18.30, RTS)

Partizan ~uva titulu Ve~iti derbi, 138. po redu, verovatno }e odlu~iti novog {ampiona.

Ko pobedi, te{ko da }e kiksnuti u posledwa dva kola i bi}e na korak do titule. Partizan, lider na tabeli, ga o~ekuje ne{to opu{tenije u odnosu na rivala jer mu odgovara i remi. Ipak, presti`, kao i jesewi trijumf na Marakani crno – bele obavezuje da idu na pobedu. Grobari pri`eqku-

- ^estitam Zvezdi na igri u sredu, ali mi se ne pla{imo. Naravno, oprezni smo, poku{a}emo da ih destabilizujemo, ali i mi imamo dobre igra~e i nadam se trijumfu.

Ve} smo ih pobedili na Marakani i ne vidim za{to ne bismo i sada.

Partizan je jesenas slavio sa 2:1. Kako je posle derbija ostalo da se odigraju jo{ dva kola mo`e da se desi da na kraju odlu~i me|usobni skor. ^ak i da izgubi danas

Zvezda ho}e duplu krunu

jer ko pobedi ima}e psiholo{ku prednost.

Duel ve~itih rivala ~esto je donosio i sukobe navija~a na tribinama. Kapiten veruje pristali-

Fudbaleri Crvene zvezde su prvi ispit zrelosti sa velikim ulogom polo`ili odli~nom ocenom. Nadigrali su i nadmudrili Vojvodinu u finalu Kupa i do-

Bez dogovora o sudiji ^ast da deli pravdu u derbiju, ali i ogromnu obavezu da posao odradi korektno, dobio je internacionalni arbitar iz U`ica Bo{ko Jovaneti}. Klubovi oko izbora sudije nisu postigli dogovor, pa je delegirawe obavio Zoran Petrovi}, uz saglasnost Sudijskog odbora na ~ijem ~elu je Bogoqub Stepanovi}.

- Tek na pres konferenciji sam ~uo ime sudije i to je element kojim se ne optere}ujem. Ne znam da li su klubovi razgovarali na ovu temu, a jedino me zanima da se utakmica odigra u pozitivnom ambijentu- istakao je trener Partizana Aleksandar Stanojevi}.

Kratko je uzvratio wegov kolega Dostani}: - Bez komentara, imamo poverewe u nadle`ne organe fudbalske organizacije.

Zvu~i kao ve} izlizana fraza, ali je neizbe`no u predve~erje duela sa ovako velikom takmi~arskom te`inom konstatovati da u megdanima ve~itih nema favorita.

- Ne sla`em se sa takvim opservacijama, jer Partizan je doma}in, ima malu bodovnu prednost, brani titulu, time je i uloga favorita na wegovoj strani. Naravno, to nas jo{ vi{e

glave, a pomisao na duplu krunu bri{e znake umora - dodao je Dostani}.

Kapiten Nikola Lazeti} se, za razliku od Kupa, nije osvrtao na izjave iz tabora kom{ija i u wima tra`i motiv plus.

- Ne krijem da nas je trener Vojvodine \uri~i} ba{ inspirisao, ali nije isto igrati protiv Partizana i Novosa|ana. Sada je dovoqno samo pomisliti na rivala

Jovaneti} na centru Stadion: Partizana. Kapacitet: 32.000. Po~etak: 18.30 (TV RTS). Sudija: Jovaneti} (U`ice) Partizan: M. Bo`ovi}, Kne`evi}, M. Jovanovi}, Krstaji}, Lomi}, Petrovi}, Tomi}, S. Ili}, Moreira, Kleo i Dijara.

C.zvezda: Stamenkovi}, Ninkov, Reqi} (Igwatijevi}), \or|evi}, Viloti}, Savio, Bogdanovi}, Lazeti}, Kadu, Leki} i Jevti}.

Mladen Krstaji}, kapiten Partizana

ju napada~ki fudbal, karakteristi~an od dolaska trenera Aleksandra Stanojevi}a. [ef struke, pre svega, pri`eqkuje fudbalski spektakl, dostojan dva najve}a srpska fudbalska rivala.

- Pozivam grobare da bodre svoj tim kao i do sada. Da mu na tribinama osvatlaju obraz, a mi }emo na terenu. Nadam se fer pleju me|u igra~ima i me|u navija~ima – rekao je Stanojevi}.

Polo`aj na tabeli, kao i Zvezdin umor posle finala Kupa po mnogima su velika prednost Partizana. Mladi trener takve tvrdwe odbacuje, podse}aju}i da se fudbal igra u ritmu sreda – subota, kao i da je svaki derbi do sada bio pri~a za sebe.

- Nema prednosti nikakvih, nije va`no ko je koji na tabeli. Ne mo`emo ni mi da kalkuli{emo jer ve} u ~etvrtak igramo sa OFK Beogradom, pretendentom na tre}e mesto. Razmi{qamo samo kako da pobedimo Zvezdu, uz sav respekt prema wima.

Zvezdin trijumf u Kupu zabrinuo je navija~e Partizana. Preterani optimizam zamenila je briga za kona~ni ishod ve~itog derbija.

Stanojevi} hvali rivala, ali i svoje igra~e.

vaqak }e pa`wu obratiti i na gol razliku.

- Razmi{qamo o svakom detaqu, kako }emo igrati od slu~aja do slu~aja. Partizan je odigrao odli~nu utakmicu na Marakani i to mi uliva optimizam. Ipak, sada su drugi treneri i igra~i i komparacija sa prethodnim derbijem je nemogu}a - istakao je Stanojevi}.

Jedan od aduta crno – belih je i iskusni Mladen Krstaji}. Kapiten ekipe se oporavio od povrede i zaigra}e danas. Kao i trener i on se nada pre svega dobrom fudbalu, a potom i pobedi Partizana.

- ^eka nas spektakl na tribinama, a mi na terenu maksimalno }emo poku{ati da ga uveli~amo.

Spremni smo, `eqni pobede i nadam se da }emo je i ostvariti – rekao je Krstaji}.

Sjajni defanzivac odbija da derbi okarakteri{e presudnim za {ampionsku trku. Shodno iskustvu poziva na oprez pred posledwa dva prvenstvena isku{ewa.

- Derbi sam po sebi mnogo zna~i, ali imamo jo{ dve utakmice posle toga, koje tako|e treba dobiti. Derbi }e biti samo zamajac,

cama vaqka da ne}e napraviti nikakav incident.

- Suvi{no je pri~ati o grobarima. Oni su i na fudbalu, a posebno na ko{arci pokazali kako se bodri svoj klub – rekao je Krstaji}.

Kapiten je izrazio i veru u svoje saigra~e da su kadri da ako me~ i ne krene ba{ najboqe sve okrenu u svoju korist.

- ^im su u Partizanu zna~i da su spremni na sve. Verujem u wihovu hladnu glavu i maksimalnu koncentraciju – zakqu~io je Krstaji}.

I. Lazarevi}

mogli se prvog trofeja. Novi ciq je daleko izazovniji, {ampionska titula, ali na putu je ve~iti rival koji u xepu ima i bod prednosti. Bez velike filozofije u 138.derbiju crveno- beli imaju ispred sebe imperativ trijumfa.

- Razmi{qamo samo o tri boda, to je prioritet, tako se i pona{amo. @elimo da u svojevrsnom prazniku fudbala dostojanstveno poka`emo svoj kvalitet, a uz pomo} na{ih navija~a i da slavimo pobedu - istakao je trener Ratko Dostani}.

Zajedni~ko za fer-plej Partizana i Crvena zvezda su izdali zajedni~ko saop{tewe u kojem pozivaju navija~e na fer i korektnu atmosferu. U saop{tewu se, izme|u ostalog, ka`e: “U danu koji prethodi utakmici, mi u~esnici, ho}emo da ka`emo, a u subotu uve~e na terenu i doka`emo, da smo vredni poverewa i qubavi milionske armije navija~a iz Srbije, Evrope i sveta. Deluju}i u tom ciqu, pozivamo sve aktere derbija da izjavama, pona{awem i kompletnim odnosom pre, tokom i posle susreta kreiraju istinski zdravu sportsku atmosferu, ispuwenu tolerancijom i po{tovawem. Uz to, pozivamo sve navija~e i qubiteqe fudbala, koji budu prisutni, da svoj klub podr`e u duhu fer-pleja, sporta i tradicije na{eg naroda uop{te. Ape-

lujemo da protivniku uka`u respekt i time ispo{tuju veli~inu fudbalske svetkovine koja dugo traje. Partizan i Crvena zvezda igra}e, izme|u ostalog, i za ulaznicu za evropsku klupsku scenu. Bi}e to test za sve nas - i igra~e i rukovodioce i navija~e. Pozivamo sve prisutne da kompletnim pona{awem fudbalskoj Evropi, koja nas o~ekuje od jeseni, poka`emo da smo u svemu pravi i u svemu kvalitetni za iskorak na me|unarodnu pozornicu. Neka treneri i igra~i na{a dva kluba u~ine sve da osvoje bodove, da donesu pobedu, da se primaknu tituli... I neka svi mi ostali u`ivamo, neka strepimo i neka pobedi boqi. Ali, i neka svi zajedno poka`emo veli~inu. Veli~inu u pobedi, veli~inu u porazu. Jednostavno, qudsku veli~inu”.

I Miha mogu}i naslednik Muriwa?

Uprkos tome {to Inter vodi ka slavi, trener @oze Muriwo nedavno je izjavio da ne mo`e sa sigurno{}u da ka`e da li ostaje u klubu naredne sezone. Svesni da je razlaz mogu}, u Interu su skrojili listu kandidata za svaki slu~aj. Italijanski mediji navodno su do{lo do saznawa da naju`u listu kandidata ~ine: Fabio Kapelo, Sini{a Mihajlovi} i Loran Blan.

Kapelo, trenutno selektor Engleske, bio bi na raspolagawu samo ukoliko ostvari neuspeh na predstoje}em Mundijalu u Ju`noj Africi i zbog toga se rastane sa FA Engleske, gde je enormno pla}en, a za sada i vrlo po{tovan.

Ote`avaju}a okolnost bila bi Kapelova privr`enost Juventusu i Romi. U tim ekipama ostvario je velike uspehe, neretko preko le|a Intera.

Loran Blan ve} se dokazao kao veliki trenerski potencijal na klupi Bordoa, sa kojim je

Nikola Lazeti}, kapiten Zvezde

motivi{e da ostavimo srce na teren i opet obradujemo navija~e- veli Dostani}.

Puno se pri~a o umoru igra~a jer su u sredu odigrali `estok me~ protiv Vojvodine.

- Sve {to smo mogli uradili smo da spremni u|emo u derbi.

Oporavili smo se, svi igra~i su u pogonu, tako da o ovom elementu ne treba previ{e razmi{qati. Nikakav alibi nam nije potreban. Uostalom, sve ide iz

@oze Muriwo i Sini{a Mihajlovi}

pro{le godine prekinuo sedmogodi{wu dominaciju Liona u Francuskoj, a nije bezna~ajnu ulogu u Evropi imao Bordo ni ove sezone. To dobro zna Juventus, koji je morao u Ligu Evrope zbog `irondinaca. Problem u vezi sa Blanom mo`e da bude taj {to je on ve} vi|en na

kormilu reprezentacije Francuske, posle SP. Tamo{wi mediji najavquju da }e u narodu omra`eni selektor Rajmon Domenek svakako oti}i posle Ju`ne Afrike. S te strane, najmawe prepreka da se odrekne svog posla i preuzme Inter ima upravo Sini{a Mihajlovi}, koji je u decembru preuzeo Kataniju, tada ubedqivo posledwi tim lige i ~etiri kola pre kraja Serije A obezbedio opstanak.

Iako je Miha najavio da bi voleo da ostane u Kataniji za sezonu 2010/11, pitawe je kako bi reagovao na poziv Masima Moratija. Ina~e, Mihajlovi} je ve} bio u stru~nom {tabu Intera kao pomo}ni trener Robertu Man}iniju.

Kada je Man}ini dobio otkaz i Mihajlovi} je oti{ao.

Gotovo svi mediji na Apeninima podvla~e da }e Morati u~initi sve da zadr`i Muriwa u klubu, ali da su i neophodne mere predostro`nosti.

i mogu}nost da titutlu vratimo na Marakanu. Zar je potrebno tra`iti pored toga neki dodatani izazov- upitao je Lazeti}.

Generalno, koji bi detaq mogao da donese prevagu u derbiju u korist Zvezde?

- Snaga kolektiva je adut koji nas kroz ~itavu sezonu nosi napred, kao i ozbiqan pristup svakom me~u koji uvek do`ivqavamo kao finalni. To daqe zna~i da svi ulo`imo i posledwi atom snage zarad pozitivnog ishoda. Uz sve to, fanati~na podr{ka navija~a nam uliva energiju da se uhvatimo u ko{tac sa svakim izazovom. To je bio recept koji smo uspe{no primewivali i koji nas je iz veoma neugodne pozicije na startu sezone doveo u priliku da prigrabimo i drugi trofej - zakqu~io je Lazeti}.

Ma koliko je trijumf u Kupu potro{io crveno- bele u fizi~kom i psiholo{kom smsilu, trofej je podigao samopouzdawe i doneo odre|eno takmi~arsko olak{awe jer je jedan ciq ve} ispuwen. Nije zanemarqiv ni podatak da je novo rukovodstvo obe}alo bogate nagrade, pa dupla kruna vredi 30.000 evra.

Z. Rangelov

ZBOG FINANSIJSKIH PROBLEMA

Saqenko prodaje Zlatnu kopa~ku Jedan od dva najboqa strelaca na fudbalskom {ampionatu sveta 1994. godine u SAD, ruski reprezentativac Oleg Saqenko izjavio je da }e prodati Zlatnu kopa~ku zbog finansijskih problema u koje je zapao.

Po~etna cena trofeja namewenog najboqem strelcu Mundijala iznosi 500.000 dolara, a prema Saqenkovim re~ima prvi potencijalni kupci su se ve} javili.

- U pitawu su bogati arapski {eici, koji bi da moju Zlatnu kopa~ku izlo`e u tamo{wem muzeju. Iskreno, najvi{e bih

voleo da kupac bude neko iz Rusije ili Ukrajine - rekao je 41godi{wi Saqenko, dodav{i da nije bankrotirao, ve} da ima velika dugovawa.

On i Bugarin Hristo Stoi~kov su na Svetskom prvenstvu pre 16 godina postigli po {est golova, ali je Zlatna kopa~ka dodeqena Saqenku po{to je odigrao mawe utakmica od tada{we zvezde Barselone.

Zanimqivo je da je Saqenko ~ak pet pogodaka postigao u me~u protiv reprezentacije Kameruna (6:1), a jedan u duelu sa [vedskom.

RADOMIR ANTI], SELEKTOR SRBIJE:

Bi}emo na visokom nivou Jedna enigma mawe - selektor nema~ke fudbalske reprezentacije Joakim Lev saop{tio je {iri spisak igra~a na koje ra~una za predstoje}i Mundijal.

- Za mene nema iznena|ewa kada je sastav Nema~ke u pitawu. Opredeqewe je jasno, da najiskusniji i provereni igra~i ponovo iznesu teret velikog takmi~ewa - rekao je na{ selektor Radomir Anti}. Lev je saop{tio spisak od 27 igra~a, a okosnicu ekipe ~ine fudbaleri

Bajerna. Selektor srpske reprezentacije, ipak, gleda prvo u svoje dvori{te.

- Problemi (sa povredama) postoje u mnogim ekipama, ali vodim ra~una samo oko tima koji vodim i kako Srbija mora da se predstavi na Mundijalu. Na neke detaqe ne mo`e{ da uti~e{ i oni moraju da budu u drugom planu. Da li }e igrati Esjen ili }e Gane bez kapitena, nas mnogo ne interesuje - ka`e Anti}.

Srpski stru~wak tvrdi da ima jasnu viziju za Mundijal i u potpunosti veruje u svoj tim.

- Nema dilema. Imam u potpunosti jasnu viziju i plan treninga i priprema u Austriji.

Tri provere treba samo da potvrde na{ renome, a da sudar protiv Kameruna bude spektakl na ispra}aju. Navija~i veruju u nas i mi ho}emo da budemo na visokom nivou, jedinstveni i originalni u svakom pogledu - rekao je Anti}.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota8.maj2010.

VOJVODINA DANAS DO^EKUJE RAD

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 28. KOLO

Pobeda najboqi lek Prema re~ima golmana Vojvodine @eqka Brki}a, Novosa|ane danas ~eka neugodan prvenstveni duel, bez obzira na to {to ekipu sa Bawice do~ekuju na svom “Kara|or|u”.

Godinama Vojvodina nije pobedila gra|evinare, a prema Brki}evoj evidenciji Rad je pobe|en posledwi put 2005. godine.

- Sve ostalo bilo je nere{eno ili su pobe|ivali igra~i Rada – upozorava Brki}, nastoje}i da u iznetom podatku potra`i dodatni motiv za sebe i saigra~e posle bledog izdawa u finalu Lav kupa Srbije sa Crvenom zvezdom.

Uz statisti~ke podatke koji idu u prilog gostima iz Beograda, opasnost za doma}ina bi}e i jedan od najboqih napada~a Jelen superlige Andrija Kalu|erovi}.

- Andrija i ja smo odli~ni drugari. Izuizetan je napada~, uz na{eg Dragana Mr|u najboqi u Srbiji, ali verujem da }emo na}i na~in da ga zaustavimo a da sa druge strane prona|emo put do Radove mre`e – istakao je Brki}.

Slobodan Medojevi} te{ko se miri s bledim izdawem iz finalnog me~a Lav kupa, ali i napomiwe: - Da spustimo glave, ne vredi. Pobede su uvek bile najbo-

Subota NOVI SAD: Vojvodina – Rad JAGODINA: Jagodina – Napredak SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Metalac BEOGRAD: BSK – Smederevo BEOGRAD: ^ukari~ki – OFK Beograd IVAWICA: Javor – Borac BEOGRAD: Partizan – Crvena zvezda

15 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 18.30

Nedeqa KULA: Hajduk – Mladi radnik

@eqko Brki} i Slobodan Medojevi}

nale i da poku{amo da iz tri prvenstvena kola osvojimo {to vi{e bodova, ako je mogu}e svih devet i zadr`imo ma-

Tadi} i Ninkov Du{an Tadi} pru`io je bledu partiju u me~u sa Crvenom zvezdom. U nameri da bar malo opravda slab u~inak svog igra~a Milan \uri~i} je rekao: - Kao lepo vaspitan mladi} Tadi} je pre finala pru`io ruku Ninkovu da se sportski pozdravi, jer su se na reprezentativnoj akciji u Japanu lepo dru`ili . Umesto stiska ruke Tadi} se susreo sa rafalom ru`nih re~i. Preseklo ga je to, o~igledno, ali se nadam da je iz svega ne{to nau~io – rekao je \uri~i}. qi lek za izlazak iz krize u fudbalu. Nadam se da }emo smo}i snage da prebolimo fi-

17

kar teorijske {anse da sezonu zavr{imo bar na ~etvrtom mestu. Znam da ne zavisi sve od

nas, ali zato treba da poku{amo da u~inimo ono na ~ega mo`emo da uti~emo– veli Medojevi}. [efa stru~nog {taba Vojvodine Milana \uri~i}a nije iznenadio izuzetno slab odziv novinara na ju~era{woj konferenciji za {tampu.

- Sve je to o~ekivano. U Srbiji niko ne zna da gubi. Fudbal }e se igrati i posle finala Lav kupa. U 96 godina istorije Vojvodina je ~etvrti put stigla u finale ovog takmi~ewa, a nama se name}e da poraz treba da do`ivimo kao tragediju?! Preuzimam svu odgovornost na sebe za taj neuspeh, a

Nema Adamsa Prethodna dva treninga me|u ostalim prvotimcima Vojvodine nije bilo Sadika Adamsa. Iz kluba jo{ nema zvani~nih informacija {ta se de{ava s internacionalcem iz Gane, koji je zimus stigao iz B ekipe madridskog Atletika i bio najavqen kao veliko poja~awe. stru~nim sveznalicama savetujem da povedu ra~una o tome {ta govore, da ne poka`u do kraja koliko zapravo ne znaju.

16.30

1. Partizan 27 21 6 0 53:14 69 2. Crvena zvezda 27 22 2 3 51:13 68 3. OFK Beograd 27 15 4 8 38:29 49 4. Spartak ZV 27 14 6 7 34:24 48 5. Vojvodina 27 12 5 10 41:26 43 6. Jagodina 27 10 6 11 32:31 36 7. Javor 27 8 11 8 19:20 35 8. Metalac 27 10 4 13 22:33 34 9. Borac 27 9 5 13 19:31 32 10. Rad 27 8 7 12 31:35 31 11. Smederevo 27 7 9 11 21:28 30 12. BSK 27 7 5 15 23:36 26 13. Napredak 27 6 7 14 27:35 25 14. Hajduk 27 6 7 14 24:38 25 15. Mladi radnik 27 5 10 12 18:35 25 16. ^ukari~ki 27 7 4 16 20:45 25 U slede}em kolu (13. maja - ~etvrtak) sastaju se – IVAWICA: Javor – Vojvodina, ^A^AK: Borac – Hajduk, PO@AREVAC: Mladi radnik - ^ukari~ki, BEOGRAD: OFK Beograd – Partizan, Crvena zvezda – BSK, SMEDEREVO: Smederevo – Spartak Zlatibor voda, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Jagodina, KRU[EVAC: Napredak – Rad. Zameraju mi na tome {to sam u igru u sredu uveo Mito{evi}a i Mudrinskog. Oni su to zaslu`ili, a u~e{}em u tom finalu posejali su neko novo finale, a nadam se i trofej. Dok sam ja trener, deca ponikla u {koli Vojvodine ima}e prednost – u dahu je rekao \uri~i}.

O dana{wem me~u s Radom trener je rekao: - Poku{a}emo da pobedimo.

Imamo snage za to. U odnosu na sastav iz Beograda, Vuk Mito{evi} po~e}e me~ umesto po-

vre|enog Naemeke A|urua. Mito{evi} nema tatu s milionima evra, ali ima talenat kojim sebi kr~i put na elitnoj sceni.

Uvek }u stati iza takvih mladi}a – naglasio je \uri~i}.

Dana{wi me~ po~iwe u 15 sati, uz TV prenost na Arena sportu 1, a Vojvodina bi trebalo da zaigra u postavi: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Karan, Tumbasevi}, Medojevi}, Mito{evi}, Novakovi}, \urovski, Tadi}, Mr|a.

S. Savi}

Milan Jovani}, golman Spartaka Zlatibor vode

SPARTAK ZLATIBOR VODE DOMA]IN METALCU

Tri boda za Evropu Ukoliko fudbaleri Spartaka Zlatibor vode pobedi Metalac u dana{woj utakmici i ako Partizan savlada Crvenu zvezdu, suboti~ki golubovi }e gotovo sigurno biti u~esnici kvalifikacija za Ligu Evrope. Upravo zbog ~iwenice da sa tri boda protiv Metalca mogu da zaokru`e ~etvrto mesto na tabeli igra~i se pozivaju na maksimalno anga`ovawe, kao i navija~i.

– Pozivam navija~e da u {to ve}em broju do|u na Gradski stadion u Subotici. Publika mo`e da bu-

de na{ dvanaesti igra~ u ovoj izuzetno va`noj utakmici. Bilo bi lepo kada bismo ve} u subotu mogli da proslavimo sjajan rezultat, koji bi bio kruna i nagrada za rad svima u klubu – rekao je Milan Jovani}, najboqe oceweni golman Superlige.

Zbog povreda izosta}e povre|eni Misini i Simovi}, u me~u sa Napretkom pocrveneo je Milankovi}, dok }e zbog parnih `utih kartona izostati Pu{kari}. Bez obzira na to sigurni ~uvar mre`e veruje da Spartak mo`e do tri boda.

– Imamo spremnu taktiku za Metalac. Dobro znamo rivala i verujem da imamo odgovor na wihovu igru. Metalac je ove sezone jedno od najprijatnijih iznena|ewa, a ~iwenica da su savladali Vojvodinu i Crvenu zvezdu poziva na dodatni oprez. Naravno, dogovor iz svla~ionice moramo u {to ve}oj meri da prenesemo na teren.

Ako tu uradimo kako vaqa, onda na{ dobar rezultat ne bi trebalo da do|e u pitawe – istakao je Jovani}.

N. Stanti}

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Srpska liga Vojvodina - [ID: Radni~ki Spartak (D), BA^KI JARAK: Mladost - Tekstilac Ites, VETERNIK: Veternik Viskol - Ba~ka (BP), PE]INCI: Dowi Srem - Senta, VR[AC: Vr{ac - Sloga (T), FUTOG: Metalac AV - Big bul.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Vojvo|anska liga Istok - PAN^EVO: Radnik - Sloboda (NK), BELA CRKVA: BAK - Dinamo, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Ba~ka (P), ALIBUNAR: Budu}nost - Radni~ki (B), VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Polet (N), BA-

NATSKO VELIKO SELO: Kozara - Vojvodina (NM).

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Vojvo|anska liga Zapad - KARAVUKOVO: Polet - Budu}nost (M), BEO^IN: Cement - 1. maj, KOVIQ: [ajka{ - Crvena zvezda, RASTINA: Solunac - Mladost (T), RUMA: Sloven - Jugovi}.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada - ZMAJEVO: Obili} - Petrovaradin, VRBAS: Vrbas - Borac.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

18

SPORT

subota8.maj2010.

DNEVNIK

TURNIR U RIMU

SRBIJA OPEN

Jelena sru{ila dinastiju Vilijams

Viktor propustio polufinale

Dan za danom, na kolenima pred Jelenom Jankovi} na{le su se sestre Venus i Serena Vilijams, pa }e najboqa srpska teniserka igrati u finalu svog omiqenog turnira, u Rimu, i od ponedeqka biti ~etvrta na VTA listi (trenutno je sedma). Postala je sedma teniserka koja je uspela da polo`i na ple}a obe sestre na istom turniru.

Xej Xej je posle dva sata i 47 minuta velike borbe, neverovatnih preokreta i dramati~ne zavr{nice savladala najboqu teniserku sveta, koja nije prezala ni od prqavih trikova u odlu~uju}im momentima me~a - 4:6, 6:3, 7:6 (5).

Dva puta je Serena servirala za pobedu (kod 5:4 i 6:5 u tre}em setu), imala i me~ loptu, vodila u taj-brejku 5:2, ali sedma igra~ica sa VTA liste se nije predavala i potvrdila da je u fantasti~noj formi. ^ak i kada su joj u „13. gemu“ poni{tena dva asa, jer je protivnica tra`ila odlagawe servisa kada je za to ve} bilo kasno, a sudije joj izlazile u susret, 25-godi{wa Beogra|anka je smogla snage da do|e do zaslu`enog trijumfa. Jelena je izjedna~ila skor protiv Serene

Jelena Jankovi}

na 4:4 dobiv{i wihov prvi duel na {qaci.

Teniserke su lo{e servirale na po~etku. U prva tri gema napravile su ukupno pet duplih gre{aka, pa ne ~udi {to su do 2:2 stigle posle ~etiri brejka. A onda su obe „~uvale“ svoj servis, sve dok posle 52 minuta Serena nije stavila ta~ku na set jo{ jednim brejkom - 6:4.

Me|utim, to nije uzdrmalo Jelenu. Naprotiv. Ako su prethodno

obe igrale dobro, u drugom setu je Srpkiwa zagospodarila terenom - relativno lako je osvajala gemove kada je imala po~etni udarac, a u prva dva servis gema protivnice imala je ~ak pet brejk lopti.

Ipak, Amerikanka je u tom periodu igrala najboqe kad joj bilo najpotrebnije i nije dozvolila 25-godi{woj Beogra|anki da stekne prednost. Ali, Jelena je kona~no napravila brejk za 4:3, i to bez izgubqenog poena. Dodala je gas i „vezala“ jo{ dva gema. Set je zavr{en posle 39 minuta duplom servis gre{kom Amerikanke - 6:3.

Uvodni gemovi tre}eg seta bili su maratonski. Ipak, Serena je uspela da napravi brejk, a Jelena nije, iako je imala priliku da odmah uzvrati.

Kada se u~inilo da je Jelena „popustila“, jer je kod 0:40 Vilijams imala veliku priliku da povede 3:0, Srpkiwa se razigrala i osvojila pet uzastopnih poena za

1:3, odnosno tri gema za redom 3:3. Prva teniserka sa VTA liste je ponovo stekla veliku prednost brejkom je stigla do 4:3. Ali, Xej Xej se ni tada nije predala.

Uspela je da se „i{~upa“ kod 4:5 na servis Serene Vilijams, zatim je i sama izgubila servis (5:6), pa ponovo napravila brejk za 6:6. Vilijams je odli~no servirala u taj-brejku, vodila je 3:0 i 5:2, a onda je Jelena, o~igledno i iznervirana nesportskim potezima protivnice, odigrala kako zna i sa pet poena zaredom do{la do trijumfa - 7:5.

Jelena je put do finala po~ela protiv Betani Matek Sands (SAD), koja joj je uzela set, a onda je Belgijanki Janini Vikmajer i Venus Vilijams prepustila ukupuno tri gema.

Pro{le godine je u Rimu stigla do ~etvrtfinala, a 2007. i 2008. je osvajala prestonicu Italije.

Ina~e, Xej Xej obo`ava turnir u „ve~nom gradu“. Pored dve osvojene titule, ulazak u ~etvrtfinale 2006. je „spasio“ karijeru. Tada je, posle devet uzastopnih eliminacija u prvom kolu, razmi{qala da ostavi tenis, ali joj je rezultat iz Rima vratio veru i onda je krenula uzlaznom putawom.

PLEJ-OF NBA LIGE

Orlando nastavio da terori{e Atlantu Posle 114:71 u prvom me~u serije polufinala Istoka, Orlando je razbio Atlantu i u drugom duelu na Florodi. Rezultatski ne toliko ubedqivo, ali dovoqno je re}i da je Mexik otvorio posledwu deonicu sa 19:2 i da je tu pri~a bila gotova - 112:98.

- Idemo ku}i da pobedimo rekao je trener Atlante Majk Vudson. - Oni su obavili posao u svojoj ku}i, a sada }emo mi videti od ~ega smo napravqeni - dodao je Vudson, svestan da je Atlanta sada na neslavnom ~etvrtom mestu u istoriji NBA lige po broju poena kojim je

jant (LA Lejkers), Kevin Durant (Oklahoma Siti) i Dvejn Vejd (Majami).

Svih 125 izve{ta~a sa NBA utakmica slo`ilo se oko toga da su Xejms i Hauard neprikosnoveni ~lanovi idealnih pet, a troje wih nije mislilo da je to Brajant. Durant i Vejd nisu bili toliko ubedqivi, ali su opet dobili konkurenciju na svojim pozicijama.

Ranije, Xejms je dobio najlaskaviju titulu MVP igra~a lige, {to mu je drugo uzastopno priznawe te vrste, dok je Hauard bio progla{en za najboqeg defanzivca lige. Centar Or-

Srpski teniser posle maratona mogao da polo`i na ple}a Vavrinku, ali je pora`en u ~etvrtfinalu Srbija opena.Viktor Troicki nije imao dovoqno koncentracije u odlu~uju}im momentima. Uspeo je da preokrene ~etvrtfinalni susret, ali nije iskoristio dve me~ lopte. ^etvrti nosilac Stanislas Vavrinka je u vrlo uzbudqivom i dugom me~u bio boqi 7:5, 6:7, 7:6 posle tri sata i 18 minuta i u polufinalu }e se sastati sa Xonom Iznerom. Svaki gem prvog seta bio je neizvesan i ni Troicki ni Vavrinka nisu uspeli da do|u do brejka, sve do 12. gema.

Viktor je poklekao na kraju.

Napravio je duplu servis gre{ku i time omogu}io [vajcarcu da mu oduzme servis iz sedmog poku{aja. Srbin ih je imao ~etiri, ali nije iskoristio nijednu za 74 minuta, koliko je trajao prvi set.

U drugom setu Viktor na 2:2 nije iskoristio brejk loptu, a do kraja seta je svako uspeo da sa~uva svoj servis. Taj-brejk je pripao beogradskom teniseru, koji je izjedna~io.

Jednako zanimqiv bio je tre}i set, sa mnogo dugih i neizvesnih poena. Bez brejka sa obe strane, stigli su do taj-brejka. Troicki je poveo 4:2, a zatim ga je Vavrin-

JUNIORSKA EVROLIGA

Miqenovi} kao Kecman Ko{arka{i FMP-a pobedili su ekipu Splita sa 74:72 u utakmici drugog kola A grupe zavr{nog turnira Evrolige za juniore, koji se od 6. do 9. maja odr`ava u Parizu. FMP je do pobede do{ao pogotkom Nenada Miqenovi}a za tri poena u posledwoj sekundi. Iako su Spli}ani tokom ve}eg dela me~a bili u vo|stvu i minut pre kraja vodili sa 70:65, serijom od 9:2 Beogra|ani su preokrenuli rezultat u svoju korist i tako ostvarili veoma zna~ajnu pobedu.

Najefikasniji igra~i u redovima FMP-a bili su Miqenovi} sa 23 i Nikola Jankovi} i Luka Pajkovi} sa po 15 poena. U timu Splita najvi{e poena dali su Filip Najev (17) i Vicko Perasovi} (12). Fini{ me~a bio je dramati~an, Split je vodio skoro sve vreme me~a, a FMP je u samom fini{u uspeo da se pribli`i, a onda i 20 sekundi pre kraja da izjedna~i, ali je primio ko{ pet sekundi pre kraja. Branioci evropske titule nisu se, naravno, predavali, a bek FMP-a Miqenovi} primio je loptu, pretr~ao teren i preko dvojice igra~a u padu pogodio trojku za trijumf. Taj pogodak izazvao je odu{evqewe me|u posetiocima i izve{ta~ima u pomo}noj hali pariske dvorane Bersi. Miqenovi} je od izve{ta~a dobio nadimak „mali Kecman“, po ko{arka{u Partizana Du{anu Kecmanu, koji je krajem aprila za 0,6 sekundi

Nenad Miqenovi} (s loptom) u akciji

dao ko{ Ciboni i svom timu doneo trofej pobednika Jadranske lige. U posledwem kolu, danas od 12.45 ~asova, FMP }e igrati protiv

{panske Unikahe, a eventualnom pobedom u tom duelu ekipa iz @eleznika obezbedi}e plasman u finale.

TRKA MIRA U ^E[KOJ

Momenat iz drugog me~a Orlando–Atlanta

ukupno pora`ena u prva dva me~a plej-of serije.

Trener Orlanda Sten Van Gandi imao je ~etvoricu igra~a sa 20 i vi{e postignutih poena, {to je vi{e nego dovoqno da se dobije plej-of me~: Dvajt Hauard 29, 17 sk, Vins Karter 24, Ra{ard Luis 20, Xamir Nelson 20.

U tre}oj ~etvrtini Hauardu je razbijen nos. On je poku{ao da izvede slobodna bacawa, ali je krv i daqe tekla, tako da je morao do ambulante u dvorani, posle ~ega se vratio na parket.

Atlanta je u posledwe tri sekunde tre}e ~etvrtine u{la sa poenom prednosti, a onda je Nelson iz trka pogodio trojku i najavio rut u posledwoj deonici, ali Atlanta vi{e nije bila opasan tim. Ekipe se sada sele u Xorxiju, gde }e u no}i izme|u subote i nedeqe biti odigran tre}i me~ serije.

NBA je izabrao i najboqu petorku lige za ovu sezonu: Lebron Xejms (Klivlend), Dvajt Hauard (Orlando), Kobi Bra-

landa zavr{io je liga{ki deo sezone kao najboqi skaka~ (13,2) i bloker (2,78), dok je najboqi strelac bio Durant (29,7).Brajant je osmi put u karijeri izabran u najboqih pet igra~a lige, po ~emu je samo Tim Dankan (San Antonio) ispred wega od aktivnih igra~a (9).

Gde je prva, tu je i druga petorka lige: Karmelo Entoni (Denver), Amare Studemajer (Finiks), Stiv Ne{ (Finiks), Deron Vilijams (Juta), Dirk Novicki (Dalas).Tre}u petorku ~ine: Tim Dankan (San Antonio), Pau Gasol (LA Lejkers), Endrju Bogut (Milvoki), Xo Xonson (Atlanta) i Brendon Roj (Portland).

Rezultati:ISTOK: (2) Orlando - (3) Atlanta 112:98, rezultat u seriji je 2:0; (4) Boston - (1) Klivlend, rezultat u seriji je 1:1.ZAPAD: (5) Juta (1) LA Lejkers, rezultat u seriji je 0:2, (7) San Antonio (3) Finiks, rezultat u seriji je 0:2.

ka stigao do izjedna~ewa. Viktor je imao dve me~ lopte, koje nije iskoristio. Stanislas Vavrinka je pokazao da ima ja~e `ivce, osvojio je ~etiri poena za redom i dobio odlu~uju}i „13. gem“. Tako ga je pobedio i drugi put ove godine po{to je prethodno to uspeo u Monte Karlu. [esti nosilac Serbia opena, Viktor Troicki je na svom Dor}olu stao isto gde i pro{le godine. Da je pro{ao ima lepu {ansu da se plasira i u finale, s obzirom da je u martu pred doma}om publikom pobedio Amerikanca D`ona Iznera. Ovako Izner }e se suo~iti sa Vavrinkom.

Viktor Troicki je dvadeset minuta posle me~a smogao snage da razgovara sa novinarima, ali je sama wegova pojava bila dovoqna da se vidi koliko je besan na sebe. ^ak je u afektu rekao da je idiot.

- Veoma malo je presudilo pobednika. Nisam iskoristio to {to sam imao, zato {to sam idiot i moram da se pomirim sa tim. Ose}am se lo{e, bilo je maltene sve {to je 24-godi{wi teniser mogao da ka`e. -Probao sam sve {to sam mogao, veoma sam nervozan, kao {to mo`ete da vidite, dodao je qutito Viktor koji nije bio u mogu}nosti da analizira me~.

Umorili se Gaji~i}evi juniori Te{ka druga etapa juniorske Trke mira, koja se vozi u okolini Terezina u ^e{koj, umorila je izabrnike selektora Sa{e Gaji~i}a i ni jedan nije uspeo da se, posle 98,3 km, plasirala u prvih sto u konkurenciji preko 150 biciklista iz 25 ekipa.

Najboqi plasman ostvario je Aleksa Veli~kovi} na 124. mestu sa 18,10 minuta zaostatka iza pobednika Rusa Evgenija [alunova, koji je na ciq stigao solo posle 2:44,49 ~asova vo`we po veoma lo{em vremenu i gustoj magli (prosek 35,7 km na ~as). Sa 11 sekunde zaostatka na ciq je do{ao drugoplasirani Sven Bistrom (Norve{ka), dok je tre}i bio Dilan vab Barle (Holandija) sa 14 sekundi zaostatka.

Plasman ostalih srpskih biciklista u etapi: 128. Lazar Jovanovi} +21,10, 130. Marko Danilovi} +21,36, 135. Stefan Ivkovi} +23,15, 141. Uro{ Jovanovi} +23,48 minuta zao-

Evgenij [alunov, pobednik druge etape

statka. Odustao je Filip Pavlovi}.

U generalnom plasmanu, [alunov vodi sa 15 sekundi boqim vremenom od Bistroma, dok je tre}i Van Barle sa 20 sekundi

zaostatka. Plasman srpskih biciklista: 117. Veli~kovi} +18,20, 129. U. Jovanovi} + 27,10, 132. Danilovi} + 37,43, 134. L. Jovanovi} + 38,46, 136. Ivkovi} + 40,51 minut zaostatka.

Rukomet Superliga (`) - ZAJE^AR: Zaje~ar - Vrwa~ka Bawa (17), BEOGRAD: Crvena zvezda Naisa (18.30).

Prva liga (m) - KOSTOLAC: Rudar - Mladost (19), JAGODINA: Jagodina - Nova Pazova (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Napredak (19), ZAJE^AR: Zaje~ar - Crvena zvezda (15), BEOGRAD: BASK - Po`arevac (17.30).

Prva liga (`) - KU^EVO: Ku~evo - Proleter (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Maks sport (18).

Druga liga (m) - RUMA: Ruma - Hajduk (19), APATIN: Apatin - Sombor (20), ZREWANIN: Gradnulica - Jabuka (18), BE^EJ: Jedinstvo Titel (20).

Druga liga (`) - BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Mladost (20), ADA: Halas Jo`ef - Ravangrad (18).

Prva vojvo|anska liga (m) NOVI BE^EJ: Jedinstvo Radni~ki (19).

Prva vojvo|anska liga (`) - FEKETI]: Jadran - Rusin (18), KIKINDA: Kikinda 2 Naftagas (19), DOLOVO: Dolovo - Jedinstvo (M) (14), MO[ORIN: Mileti} - Topola (18).

subota8.maj2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

DANAS I SUTRA U SREMSKOJ MITROVICI 1. KOLO KUPA SRBIJE

Doma}a elita na okupu

ME^ ZA PRVAKA SVETA

Anand ispustio pobedu U Sofiji je odigrana do sada najdu`a partija me~a. Ovog puta se igrala nimcoindijka umesto katalonke. Topalov se na{ao u komplikovanoj zavr{nici u kojoj je Anand vi{e puta ispustio pobedu. Posle 83. poteza partija je zavr{ena remijem. Za svaku pohvalu je borbenost igra~a zato {to svaku partiju igraju do krajwih mogu}nosti. Do sada je odigrano 9 partija, od 12 koliko ih je predvi|eno pravilnikom, i rezultat je nere{en, 4,5:4,5.

Anand – Topalov 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0–0 5.Ld3 c5 6.Sf3 d5 7.0–0 c:d4 8.e:d4 d:c4 9.L:c4 b6 10.Lg5 Lb7 11.Te1 Sbd7 12.Tc1 Tc8 13.Ld3 Te8 14.De2 L:c3 15.b:c3 Dc7 16.Lh4 Sh5 17.Sg5 g6 18.Sh3 e5 19.f3 Dd6 20.Lf2 e:d4 21.D:e8+ T:e8 22.T:e8+ Sf8 23.c:d4 Sf6

24.Tee1 Se6 25.Lc4 Ld5 26.Lg3 Db4 27.Le5 Sd7 28.a3 Da4 29.L:d5 S:e5 30.L:e6 D:d4+ 31.Kh1 f:e6 32.Sg5 Dd6 33.Se4 D:a3 34.Tc3 Db2 35.h4 b5 36.Tc8+ Kg7 37.Tc7+ Kf8 38.Sg5 Ke8 39.T:h7 Dc3 40.Th8+ Kd7 41.Th7+ Kc6 42.Te4 b4 43.S:e6 Kb6 44.Sf4 Da1+?! 45.Kh2 a5 46.h5! g:h5 47.T:h5 Sc6 48.Sd5+ Kb7 49.Th7+ Ka6 50.Te6 Kb5 51.Th5 Sd4 52.Sb6+ Ka6 53.Td6 Kb7 54.Sc4 S:f3+ 55.g:f3 Da2+ 56.Sd2 Kc7 57.Thd5 b3 58.Td7+ Kc8 59.Td8+ Kc7 60.T8d7+ Kc8 61.Tg7 a4 62.Tc5+?? Kb8 63.Td5 Kc8 64.Kg3?? Da1 65.Tg4 b2 66.Tc4+ Kb7 67.Kf2 b1D 68.S:b1 D:b1 69.Tdd4 Da2+ 70.Kg3 a3 71.Tc3 Da1 72.Tb4+ Ka6 73.Ta4+ Kb5 74.Tc:a3 Dg1+ 75.Kf4 Dc1+ 76.Kf5 Dc5+ 77.Ke4 Dc2+ 78.Ke3 Dc1+ 79.Kf2 Dd2+ 80.Kg3 De1+ 81.Kf4 Dc1+ 82.Kg3 Dg1+ 83.Kf4 remi.

B. D.

UO^I TRKE U BARSELONI

Hamilton najbr`i Voza~ Meklarena Luis Hamilton zabele`io je najboqe vreme na prvom treningu

Luis Hamilton

Startuje \iro Legendarna biciklisti~ka trka \iro D’Italija, 93. po redu, po~iwe danas i okupi}e 22 ekipe i oko 200 voza~a. Vo`wa na hronometar u du`ini od osam i po kilometara se odr`ava od 1909. godine, deveti put u istoriji po~e}e van Italije, a prve tri etape startova}e u Holandiji.

Amsterdam je grad gde }e biti vo`ena prva etapa na hronometar, dok }e druge dve biti vo`ene od Amsterdama do Utrehta (209km) i Amsterdama do Midelburga (224km). Nakon jednodnevne pauze, trka se seli u Italiju, a pred u~esnicima se ukupno nalazi 21 etapa i tri hiqade 433 kilometara vo`we. Takmi~ewe se zavr{ava 30.maja u Veroni.

TURNIR U ^E[KOJ

Mikec drugi Srpski olimpijac Damir Mikec osvojio je drugo mesto u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na turniru u ~e{kom gradu Plzenu sa 686 krugova sa finalom i 584 kruga u osnovnom delu (po serijama 98, 97, 97, 97, 98, 97). Pobedio je Nemac Florijan [mid sa 686, 2(586), a tre}i je bio Italijan Mauro Badara~a sa 684,8 (584) kruga.

vo`enom u Barseloni, gde }e u nedequ na stazi Kataluwa biti odr`awa peta trka {ampionata Formule 1.

Najmla|i svetski prvak je 4.655 kilometara dug krug pre{ao u vremenu 1:21.134 minuta, dok je wegov kolega Xenson Baton imao zaostatak od 0.538 sekunde na drugoj poziciji. Tre}i je bio sedmostruki svetski prvak i povratnik u F1, Nemac Mihael [umaher sa svojim unapre|enom bolidom pred trku u Barseloni (-0,582 sek).

SUTRA U [ANGAJU

Biciklisti~ke trke Sutra u [angaju, na dolmi kraj Dunava, odr`a}e se biciklisti~ke trke.U 10 ~asova startuju de~aci i devoj~ice, sat vremena kasnije `ene i veterani, a u 11.45 seniori.

Organizator je Mesna zajednica, a obezbe|ene su vredne nagrade.

Danas i sutra u Sremskoj Mitrovici okupi}e se kompletna atletska elita Srbije.

AK Srem je doma}in prvog takmi~ewa iz kalendara ASS u ovogodi{woj letwoj sezoni, a re~ je o 1. kolu Kupa Srbije za seniorke i seniore.

Na jedinom atletskom stadionu u na{oj zemqi gledaoci }e imati priliku da vide nastup evropske juniorske {ampionke u bacawu kopqa Tatjane Jela~e, a o~ekuje se da }e se na bacali{tu za disk pojaviti i reprezentativka iz Sremske Mitrovice Dragana Toma{evi}. Veliko interesovawe izaziva i nastup bronzanog s EP do 23 godine Mihaila Duda{a, koji }e nastupiti u ~ak {est diciplina, kao i sjajne skaka~ice udaq i svetske juniorske {ampionke Ivane [panovi}.

Prvog dana bi}e zanimqiv i nastup Jelene Jotanovi} u trci na 100 metara s preponama, kao i na 110 metara s preponama kod atleti~ara gde }e Duda{ voditi veliku bitku s veteranom Miroslavom Novakovi}em iz Kikinde, klupskim kolegom iz Vojvodine Igorom [ar~evi}em, odnosno s Emirom Bekri}em iz Novog Beograda. Favorit u bacawu kopqa je reprezentativac Vedran Samac, ~lan doma}eg Sirmijuma.

- Studirawe i preseqewe iz Zrewanina u Novi Sad doveli su do toga da po~nem da treniram u grupi trenera Gorana Obradovi}a - istakla je Ivana [panovi}.

- Jedan deo priprema odradili smo u Novom Sadu, a drugi u Splitu. Puno pa`we posvetili smo pove}awu brzine i promeni tehnike skoka, pa }e mi takmi~ewa u Sremskoj Mitrovici i Sen-

Ivana [panovi}

ti biti veoma korisna kako bih utvrdila i usavr{ila zalet i doskok. Ujedno, bi}e mi to provera pred nastup na IAAF mitingu u ju`nokorejskom gradu Daeguu.

Sjajna mlada skaka~ica je potom dodala: - Zadovoqna sam do sada odra|enim pripremama i nadam se da

Foto: F. Baki}

}u dobrim skokovima kupiti kartu za miting u okviru Dijamantske lige, 4. juna u Oslu. Sav rad posve}en je nastupu na Evropskom prvenstvu u Barseloni, a glavna me|ustanica do wega bi}e mi nastup na Evropskom ekipnom prvenstvu druge lige, koje se 19. i 20. juna odra`ava na

stadionu Crvene zvezde u Beogradu. Nadam se da }u, zajedno s ~itavom reprezenatcijom, na Marakani proslaviti ulazak Srbije u prvu ligu Evrope.

I danas i sutra takmi~ewa na stadionu u Sremskoj Mitrovici po~iwu od 15.30 ~asova.

A. P.

AKCIJA STRU^NOG SAVETA AS VOJVODINE

Vikend pripreme za perspektivne Novi sastav Stru~nog saveta Atletskog saveza Vojvodine, na ~elu sa predsednikom Du{anom Mandari}em iz Kawi`e, utvrdio je zadu`ewa trenerima i sa~inio selekciju potencijalnih kandidata za perspektivne takmi~are po disciplinama u kategoriji pionira i mla|ih juniora, koji }e biti obuhva}eni vikend pripremama. Na osnovu predloga trenera, na spisku se na{lo stotinak perspektivnih takmi~ara iz vojvo|anskih klubova, koji }e se sa svojim trenerima okupqati na pripremama.

Du{an Mandari} }e pomo} pru`ati u disciplinama bacawa, Jo`ef Kere{i (sprint i prepone), Bela Evetovi} (bacawa), Nikolica Bocij (sredwe i duge pruge) i Marko Milinkov (skokovi). Ve} se kre}e sa konkretnim radom pa je tako precizirano da }e se prvo okupqawe u prole}no-letwem ciklusu 16.maja imati baca~i u Kawi`i ili Senti, sprinteri i prepona{i }e raditi u Novom Sadu ili Senti, a sredwepruga{i u Novom Sadu ili Sremskoj Mitrovici.

- Ciq nam je da unapredimo rad sa najmla|im takmi~arima, kako bi kasnije imali {to kvalitetnije juniore i seniore - ka`e Du{an Mandari}. - Pored rada koji se

Du{an Mandari}

sprovodi u klubovima proba}emo sa vikend okupqawima, koje }emo daqe negovati ukoliko se primi i bude davao rezultate. U letwem periodu iz ovog {irokog izbora talentovane dece najkvalitetnije }emo ukqu~iti u vojvo|anski kamp, a ukqu~i}emo se i u akcije AS Srbije. Razgovarao sam sa saveznim kapitenom Dragi{om Kuzmanovi}em da se vojvo|anski takmi~ari koji obe}avaju i wihovi treneri ukqu~e u letwi kamp koji }e se najverovatnije organizovati u Kragujevcu.

Stru~ni savet je dobio maksimalnu podr{ku AS Vojvodine i AS Srbije, a prema re~ima Mandari}a nastoja}e se da se obezbede neophodna sredatva. Mandari} dodaje, da ukoliko se ne uspe u nameri da se perspektivni vojvo|anski takmi~ari ukqu~e u letwi kamp u Kragujevcu, onda }e se za najkvalitetnije pionire i mla|e juniore organizovati zajendi~ki ili sepcijalizovani vojvo|anski kampovi po disciplinama.

- Vide}emo {ta je ekonomi~nije, a predvi|amo da se kampovi mogu odr`ati u Kawi`i, Sremskoj Mitrovici i Senti, gde pored atletksih borili{ta imamo ostale uslove - ka`e Mandari}.

M. Mitrovi}

OD SEZONE 2010/2011. PROMENA IZGLEDA TERENA I POJEDINIH PRAVILA

Trojka se pomera, pravougaoni reket Ko{arka je sport koji stalno evoluira i do`ivqava promene u pravilima igre, ali i samom izgledu terena. Neke novosti o~ekuju nas ve} od naredne sezone, pa }e qudi koji vode ra~una o sportskim dvoranama tokom leta imati dosta posla kada je re~ o ko{arka{kim terenima.

Odlukom Upravnog odbora Ko{arka{kog saveza Srbije od 28. aprila ove godine, usvojeno je nekoliko promena ~ije }e sprovo|ewe imati su{tinski zna~aj na daqi razvoj ove igre. Pre svega, dimenzije terena bi}e striktno regulisane i one iznose 28x15 metara. Zvani~ne utakmice vi{e ne}e mo}i da se igraju na mawim tere-

nima (26x14 metara), osim u ligama mla|ih kategorija. Uvodi se i nova linija za tri poena i ona }e se sada nalaziti na 6,75 metara od ko{a, {to automatski zahteva teren od 28x15 metara.

Reket (poqe ograni~ewa) vi{e ne}e imati dosada{wi trapezasti oblik, ve} }e, kao u NBA ligi, biti pravougaonik, ~ime se direktno uti~e i na pravilo tri sekunde. Naime, centri }e mo}i da budu bli`i ko{u i sigurno je da }e to uticati na ritam i na~in igre kako u napadu, tako i u odbrani.

Uvode se polukrugovi u reketu, ispod ko{a, u kojima ne}e biti su|eno probijawe i oni }e biti obavezni za sve terene u mu-

{kim i `enskim seniorskim takmi~ewima, kao i u Jedinstvenoj juniorskoj ligi Srbije, odno-

sno na finalnim turnirima za mla|e kategorije KSS. Za ostala takmi~ewa primena novina

obavezna je od 1. septembra 2012. godine.

Do sada je, u posledwa dva minuta utakmice, posle tajm-auta lopta uvo|ena u igru s polovine terena, a sada se uvodi nova bo~na linija koja }e se nalaziti na daqini od 8,325 metara od ~eone linije brawenog poqa. Dakle, napad }e kretati s polovine vlasitite polovine terena.

Novina je i u tome {to }e ure|aji za merewe 24 sekunde morati da se preprave. Po novom, ukoliko je napad prekinut zbog igrawa rivala nogom a do wegovog kraja je ostalo vi{e od 14 sekundi, ekipa }e na raspolagawu imati samo preostalo vreme, a ne, kao do sada, novi napad. Ukoliko je, pak, do

kraja bilo mawe sekundi, semafor }e biti resetovan na novih 14 sekundi, {to zahteva preinstalisawe semafora koji mere vreme napada. Ova izmena bi}e obavezna odmah za sve terene, bez obzira na rang takmi~ewa.

- Jako je va`no da klubovi i qudi u sportskim objektima shvate na vreme zna~aj promena, jer jedino }e tokom letwih meseci, kada je pauza, imati priliku da naprave navedene prepravke - rekao je predsednik Komisije za takmi~ewe KSS Branko Lozanov. - Noviteta je dosta i tereni }e, od 1. septembra, morati da budu u skladu s propozicijama, ili na wima ne}e mo}i da se igraju zvani~ne utakmice.

A. Predojevi}

20

SVET

subota8.maj2010.

[est decenija povezivawa zemaqa Evrope BEOGRAD: Evropska unija svake godine obele`ava 9. maj kao Dan Evrope, na godi{wicu dana kada je 1950. tada{wi ministar inostranih poslova Francuske Robert [uman predlo`io deklaraciju o formirawu nadnacionalne zajednice dr`ava na Starom kontinetu. [umanov predlog doveo je do reorganizacije zapadne Evrope u periodu Hladnog rata, potom i celog Kontinenta.

Konkretnu formu dobio je potpisivawem sporazuma Francuske i Nema~ke o osnivawu Evropske zajednice za ugaq i ~elik, kao prete~e sada{we Evropske unije. [uman je podrazumevao {iru evropsku zajednicu koja bi bila nadnacionalna i

Robert [uman

izlazila van okvira sporazuma o kontroli ugqa i ~elika, predla-

PARLAMENTARNI IZBORI U VELIKOJ BRITANIJI

Pirova pobeda konzervativaca

LONDON: Konzervativci su na britanskim parlamentarnim izborima dobili najvi{e glasova, ali ne}e imati natpolovi~nu ve}inu u parlamentu, javqa DPA. Prema rezultatima iz 615, od ukupno 649 izbornih okruga u Velikoj Britaniji, konzervativci su dobili 290 mesta u parlamentu, laburisti 247, a liberali 51. Kako napomiwe DPA, to zna~i da konzervativci ne}e mo}i da osvoje 326 mesta, koliko im je potrebno za nat-

Dejvid Kameron, priznaju}i da }e biti potrebni pregovori da bi se utvrdilo ko }e oformiti novu vladu.

Braun se ne{to ranije u [kotskoj zavetovao da }e wegova budu}a uloga u Britaniji podrazumevati "jaku, stabilnu vladu", {to je, kako ocewuje agencija AP, znak da }e poku{ati da zadr`i vlast i u|e u koaliciju sa tre}eplasiranim liberalnim demokratama Nika Klega.Aktuelni premijer je, tako|e,

Prvo poslani~ko mesto Zelenih Britanska Zelena partija je osvojila prvo poslani~ko mesto u parlamentu i time zabele`ila istorijski politi~ki uspeh.

Zleni su istorijski uspeh postigli zahvaquju}i pobedi u gradu Brajtonu, na ju`noj obali Engleske. oslani~ko mesto koje pripada Brajtonu osvojila je Karolina Lukas, predsednica britanske Zelene partije i ~lanica Evropskog parlamenta, u kome zastupa jugoisto~nu Englesku. Ona je u Brajtonu pobedila kandidata Laburisti~ke partije. polovi~nu ve}inu. Izlazne ankete predvi|ale su da }e konzervativci osvojiti 305, laburisti 255 i liberalni demokrate 61 mesto. ^elnik konzervativaca David Kameron rekao je da su laburisti izgubili mandat za vo|ewe zemqe.

Premijer Gordon Braun najavquje da }e wegova stranka ipak poku{ati da sastavi koaliciju sa liberalima, ako slu`beni rezultati poka`u da je to mogu}e. ^lanovi izborne komisije ukazuju da ima pritu`bi da na nekim mestima glasa~i nisu mogli da ostvare svoje bira~ko pravo, pa }e se to dodatno istra`iti. Dejvid Kameron, lider britanske Konzervativne partije je ju~e izjavio: „ Na{a zemqa `eli promenu. Ta promena }e tra`iti novo vo|stvo", rekao je ju~ lider britanske Konzervativne partije

Karolina Lukas

obe}ao da }e raditi na reformi izbornog sistema, {to su liberalne demokrate u izbornoj kampawi navodile kao kqu~ni razlog da bi u{le u mogu}u koaliciju.

Kleg je, pak, izjavio da mu treba vreme da razmisli da li }e wegova partija u}i u koaliciju s jednom od dve vode}e britanske partije. On je dodao da je wegova partija do`ivela "razo~aravaju}i" rezultat, i pozvao je sve strane da razmisle o ishodu "koji }e izdr`ati test vremena". Na izbore odr`ane ju~e iza{lo je 64,7 odsto bira~a, naspram 61 odsto bira~a koji su glasali na izborima 2005. Prema posledwim nepotpunim rezultatima izbora, konzervativci su osvojili 36,2 odsto glasova, laburisti 29 odsto i liberalne demokrate 23 odsto.

(Beta- Tanjug )

`u}i svoje vi|ewe organizacije Evrope.

"Francuska preduzima ovaj hrabri i kontstruktivni ~in i wegove posledice bi mogle biti ogromne. Mi se nadamo da ho}e.

Francuska ~ini ovo prvenstveno da si dala {ansa miru, jer je to potrebno da bi Evropa opstala", naglasio je [uman. Pet godina posle bezuslovne predaje Nema~ke, dodaje se u wegovoj deklaraciji, Francuska preduzima prvi odlu~ni korak u izgradwi Evrope i uvla~i Nema~ku u to {to }e u potpunosti promeniti uslove u Evropi.

Iz ovoga }e se roditi ~vrsto ujediwena Evropa, predvideo je [uman.

(FoNet)

DNEVNIK

Za predsednika Poqske deset kandidata VAR[AVA: Poqaci }e 20. juna i eventualno u drugom krugu 4. jula mo}i da biraju novog predsednika izme|u 10 kandidata, po{to 12 od prijavqena 22 nisu uspeli da prikupe 100.000 potpisa gra|ana. Dr`avna izborna komisija registrovala je 10 kandidata za vanredne predsedni~ke izbore, posle pogibije Leha Ka~iwskog u padu predsedni~kog aviona kraj Smolenska u Rusiji, a kona~nu potvrdu da}e kada potpise proveri, kako je najavila, najverovatnije u utorak.

Najvi{e potpisa prikupio je izborni {tab opozicionih konzervativaca za brata blizanca poginulog predsednika, lidera stranke Pravo i Pravda, biv{eg

Browislav Komorovski

premijera Jaroslava Ka~iwskog, i to 1,7 miliona.

DVODNEVNA POSETA GENERALNOG SEKRETARA NATO-a RUMUNIJI

Nad Evropom {tit NATO i Amerike BUKURE[T: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je u Bukure{tu da Alijansa treba da poseduje jedan moderni odbrambeni antiraketni sistem, jer je wen glavni zadatak kolektivna odbrana teritorije svih wenih ~lanica.

Rasmusen je posle sastanka s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom naveo da se kombinacijom ameri~kog antiraketnog sistema i sistema NATO-a mo`e osigurati odbrana cele teritorije i dodao da postoji namera da se pozove i Rusija da u~estvuje u razvoju antiraketnog sistema.

NATO je prisutan u Avganistanu radi odbrane od terorizma, da bi se spre~ilo da ta zemqa postane "raj terorista", naveo je Rasmusen, i ocenio da "ako teroristi ponovo do|u na vlast, bi}e im vrlo lako da se pro{ire u Centralnu Aziju i jo{ daqe".

Generalni sektretar NATO-a je rekao da je sada u toku proces obu~avawa avganistanskih vojnika i policajaca kako bi do kraja godine preuzeli odgovor-

nost za bezbednost, a u tom procesu je potreban ve}i broj stranih vojnika u Avganistanu.U tom kontekstu, Rasmusen je zahvalio Rumuniji za zna~ajni doprinos u Avganistanu.

Basesku je naglasio da "~lanstvo u NATO-u garantuje bezbednost Rumuniji" i dodao da to

slova Teodorom Bakonskim i ministrom odbrane Gabrijelom Opreom. Rasmusen je, tako|e, razgovarao s predsednicima Senata i Poslani~kog doma, Mir~eom Xoanom i Robertom Anastasem, i obratio se studentima Univerziteta Bukure{t.

Rasmusen je razgovarao sa ru-

Poziv Srbiji da unapredi odnose s NATO-om Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je ju~e u Bukure{tu na unapre|ewe veza te alijanse i Beograda.

"Zaista bih jako `eleo da se odnosi Srbije i NATO-a unaprede", rekao je Rasmusen novinarima posle sastanka sa {efom diplomatije Rumunije Teodorom Bakonskim, javila je rumunska agencija Mediafaks. Generalni sekretar NATO-a kazao je i da alijansa `eli da primi u ~lanstvo Ukrajinu i Gruziju, ako se dve zemqe odlu~e da takav korak. "stvara obavezu Bukure{tu da bude solidaran sa Alijansom kojoj pripada". Generalni sekretar NATO-a je doputovao ~etvrtak u dvodnevnu posetu Rumuniji, tokom koje se, pored Baseskua, sastao i s ministrom spoqnih po-

munskim zvani~nicima o novom konceptu modernizacije NATOa, predstoje}em samitu u Lisabonu u novembru, regionalnoj bezbednosti na zapadnom Balkanu i u zoni Crnog mora, kao i o misiji u Avganistanu.

(Beta)

Vladaju}a Gra|anska platforma za svog kandidata, predsednika Sejma poqskog parlamenta Browislava Komorovskog, koji od avionske nesre}e kraj Smolenska 10. aprila vr{i du`nost {efa dr`ave. Dr`avna izborna komisija, tako|e, u skladu sa izmenama izbornog zakona koji je onemogu}io Poqacima osu|ivanim za krivi~na dela koja se gone po slu`benoj du`nosti, mora da proveri u sudskom registru da li su kandidati osu|ivani.

Glavni favorit na izborima je kandidat vladaju}ih liberala, predsednik Sejma Komorovski, kome neke ankete predvi|aju pobedu ve} u prvom krugu.

(Beta)

UKRAJINA Zakup baze na Krimu MOSKVA: Usvajawem odluke o produ`avawu boravka ruske Crnomorske flote na ukrajinskoj teritorji, cena zakupa baze u Sevastopoqu je pove}ana na 1,8 milijardi dolara godi{we, izjavio je ruski ambasador u Kijevu Mihail Zurabov.

"Ne sla`em se sa stavom politi~ara koji tvrde da je do{lo do razmene baze za gas.

Doneta je odluka o pove}awu cene zakupa baze za rusku flotu, koja sada iznosi skoro 1,8 milijardu dolara godi{we", istakao je ruski ambasador.

On je podsetio da je Ukrajina donela odluku da ta sredstva dobija u vidu ve}ih koli~ina gasa, {to je apsolutno opravdano.

Ove rezerve, smatra Zurabov, svrstavaju Ukrajinu u regionalnog igra~a na tr`i{tu gasa, s obzirom na to da prakti~no besplatno dobija 10 milijardi kubnih metara gasa, ra~unaju}i ktuelne cene na tr`i{tu. Sem toga, dopunske koli~ine gasa predstavqaju ozbiqne investicione rezerve, koje omogu}avaju druga~iju razvojnu perseptikvu ukrajinske hemijske industrije.

(Tanjug)

Zvani~na potvrda posete Yong-ila Kini PJONGJAN, PEKING: Severna Koreja je ju~e potvrdila da je wen lider Kim Xong-il ove nedeqe posetio Kinu. Kako je prenela severnokorejska dr`avna agencija KCNA, Kim (68) je od 3. do 7. maja bio u nezvani~noj poseti Kini, na poziv predsednika Hu \intaoa. U zvani~nom saop{tewu se ka`e da je severnokorejski vo|a obi{ao gradove Dalijan i Tjan|in i razgovarao sa kineskim vicepremijerom Li Ke}iangom. Ju`nokorejska agencija Jonap je pre dva dana javi-

la da se predsednik Kim sastao i sa kineskim predsednikom Huom i izrazio spremnost da se vrati prekinutim {estostranim pregovorima o obustavqawu nuklearnog programa Pjongjanga.Posledwa runda multilateralnih pregovora, u kojima u~estvuju i Ju`na Koreja, Kina, Rusija, Japan i SAD, odr`ana je u decembru 2008. godine.

Kineski dr`avni mediji prenose da je lider Severna Koreje Kim Xong tokom ovonedeqne posete Kini istakao va`nost pregovora o

nuklearnom razoru`awu, prenose danas kineski dr`avni mediji. To je istovremeno prva potvrda zvani~nog Pekinga tajne, ali medijski propra}ene posete severnokorejskog predsednika. „Kim je rekao da }e Severna Koreja raditi zajedno sa Kinom na uspostavqawu povoqnih uslova za ponovno pokretawe {esto~lanih pregovora", prenosi kineska dr`avna novinska agencija Sinhua.I ju`nokorejska novinska agencija Jonhap navodi da je Kim rekao ki-

neskom predsedniku Huu \intaou da je spreman da se vrati razgovorima {est zemaqa o denuklearizaciji, ali nije iznela detaqe.

Kim je posetu Kini po~eo u ponedeqak. Na snimcima kineske dr`avne televizije ^TV, Kim, koji je 2008. navodno pretrpeo mo`dani udar, prikazan je prilikom susreta sa Huom, Venom i drugim zvani~nicima.Ovo je peta Kimova poseta Kini, otkako je na ~elu dr`ave nasledio svog oca 1994. godine.

(Tanjug-Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IV LETERM Parlament Belgije zvani~no je raspu{ten, ~ime je otvoren put za prevremene politi~ke izbore 13. juna. Kao datum izbora odre|en je 13. jun.

Prevremeni izbori predstavqaju neizbe`an ishod nakon {to su iz koalicije iza{li flamanski liberal, izazvav{i krizu vlade premijera Iva Leterma posle samo pet meseci.Flamanski liberali su izgubila poverewe u vladu.

DMITRIJ MEDVEDEV Ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu (45) ju~e je bilo dve godine predsedni~kog ~etvorogodi{weg mandata, koje nisu bile nimalo lake, jer su ih obele`ili brojni problemi, po~ev od Gruzijskog rata do svetske ekonomske krize, ocewuje ruska agencija Itar-TASS. U proteklom dvogodi{wem periodu bilo je i krize u odnosima sa Ukrajinom i vi{e teroristi~kih napada.

YEJMI BERGMAN Xejmi Bergman, supruga ameri~kog glumca Dejvida Boreanaza (40), poku{ava da spase brak otkad je saznala da je mu` varao, ali ka`e da to uop{te nije lako. "Ne ka`em da je sve u redu", navela je Xejmi Bergman (34) koja je devet godina u braku. "Jo{ sam quta. Jo{ sam besna. Jo{ sam povre|ena. "Za neverstvo saznalo se tek pre nekoliko dana, kad je Boreanaza javno priznao da je prequbnik.

U SUSRET 65-GODI[WICI POBEDE NAD FA[IZMOM

Otvoren izlo`beni centar o nacistima BERLIN: U Berlinu je, uo~i obele`avawa 65. godi{wice pobede nad fa{izmom u Evropi, otvoren muzej na mestu sedi{ta biv{e tajne policije Gestapo, pod imenom "Topografija terora". Izlo`beni centar sme{ten je u blizini memorijala Jevrejima ubijenim u Drugom svetskom ratu, otvorenog pre pet godina.

Muzej "Topografija terora" nalazi se na mestu sedi{ta biv{eg Gestapoa, na kojem su zloglasna tajna nacisti~ka policija i SS donose odluke. "@elimo da se istorija vidi", rekao je direktor novog muzeja, istori~ar i rabin Andreas Nahama. „Topografija terora“ nije memorijal, ve} mesto saznavawa, mesto povezano sa zlo~incima", objasnio je Nahama.

Novi muzej, ~ija je izgradwa ko{tala 25 miliona evra, zamenio je privremenu izlo`bu koju je videlo oko pola miliona posetilaca za godinu dana. Izga|en je iznad podruma starog sedi{ta Gestapoa, koje je posle rata sru{eno. Dvospratni muzej izgra-

|en je od stakla i gvo`|a i izgleda kao da lebdi iznad zemqe. U muzeju su izlo`ene fotografije nacista, zatvorenika i egzeku-

cija, kao i dokazi o posleratnim naporima da se zlo~inci izvedu pred lice pravde.

(Beta-AFP)

c m y

BALKAN

DNEVNIK

subota8.maj2010.

21

Gr~ka usvojila zakon Nema~ka i Francuska odobrile pomo} Gr~koj o merama {tedwe ATINA: Parlament Gr~ke je ve}inom glasova, usvojio vladin 30 milijardi dolara vredan predlog zakona o merama {tedwe, koji je jedan od uslova za dobijawe 110 milijardi evra strane pomo}i, neophodne toj zemqi da se izvu~e iz te{ke ekonomske krize. Predlog za-

rodnog monetarnog fonda prihva}en je ve}inom glasova", izjavio je predsednik parlamenta posle drugog i posledweg glasawa. Za vladin predlog su, kao i u "prvom ~itawu", glasala 172 poslanika, dok je 121 bio protiv, a premijer Jorgos Papandreu je iz poslani~ke

Bakojani izba~ena iz partije Odlukom da u parlamentu glasa za mere {tedwe, Dora Bakojani je izgubila mesto u Novoj demokratiji (ND), stranci kojoj je pripadala vi{e od tri decenije i na ~ijem je ~elu, svojevremeno, bio wen otac, Konstantin Micotakis.Lider ND Antonis Samaras je ovu drakonsku meru obrazlo`io tvrdwom da je re~ o neprihvatqivoj neposlu{nosti, jer partija smatra da su najnoviji potezi vlade i wena ukupna politika katastrofalni za Gr~ku. kona obuhvata nove mere za smawewe buxetskog deficita za 30 milijardi evra, ukqu~uju}i velika smawewa plata u javnom sektoru, koja }e zahvatiti petinu dr`avnih slu`benika.

"Zakon o merama koje se odnose na podr{ku evrozone i Me|una-

ANTIFA[IZAM

Manipulacije s istorijom ZABOK: Stipe Mesi} vi{e nije predsednik Hrvatske ali je me|u Hrvatima, o~igledno, i daqe jedan od najpopularnijih likova iz politi~kog miqea. Jo{ jednom se to pokazalo u zabo~koj gimnaziji, gde je, povodom Dana {kole i 65. godi{wice pobede nad fa{izmom, odr`ao ~as istorije. \acima je govorio o istinama i zabludama, o usta{ama i partizanima, nacizmu, NDH, Titu i, kako pi{e zagreba~ki Jutarwi list, ostalim "op}im mjestima koja nas uporno sprje~avaju da se neoptere}eni pro{lo{}u vinemo put budu}nosti".

Mesi}a su gimnazijalci burno pozdravili, gotovo kao rok zvezdu.

Wegov govor su pozdravqali burnim pqeskom, pogotovo kad je govorio o manipulacijama koje o fa{izmu i antifa{izmu nude televizija i kwige "koje na kioscima mo`ete kupiti za smije{no male novce". "@ele nas uvjeriti da su usta{e bili dobri jer su bili Hrvati. Jedan je zastupnik u Saboru ~ak rekao su se u Jasenovcu izvodile operete i, ne}ete vjerovati, kasnije je postao i predsjednik Sabora", rekao je Mesi} aludiraju}i na N. Mihanovi}a. "Usta{e su se 1945. godine povla~ile da bi se predale Englezima, no Englezi su se dr`ali logike da se vojska mora predati onima protiv kojih su ratovali.

Postali su `rtve osvete, no osveta je bila neminovna jer su zlo~ini koje su po~inili bili toliko stra{ni da ju je bilo nemogu}e izbje}i", rekao je Mesi}.Tezu o neminovnosti osvete Mesi} je, kako pi{e zagreba~ki list, potkrepio nekim primerima pokoqa nedu`nih, govorio je i o alatima za merewa lobawa, noseva, razmaka izme|u o~iju... o alatkama koje su nacisti koristili pri poku{aju da one koje su porobqavali zbog pqa~ke i teritorijalnih pretenzija prika`u kao ni`u rasu .

(FoNet)

grupe svoje Socijalisti~ke stranke pri prethodnom glasawu, obavqenom ranije ju~e, izbacio tri poslanika koja su bila uzdr`ana, prenele su agencije.

"U~inili smo ono {to je neophodno, a ne ono {to je lako", izjavio je posle glasawa ministar fi-

nansija Jorgos Papakonstantinu.

"Bez ovih mera, bili bismo ba~eni u najdubqu recesiju u istoriji ove zemqe". Paralelno sa glasawem, na ulicama Atine su na desetine hiqada demonstrtanata, razgnevqenih merama {tedwe, izvikivale antivladine parole.

Premijer Papandreu je, obrazla`u}i prekju~e zakon pred poslanicima, izjavio da hitno treba po~eti rad na oporavku posrnule privrede, ~iji su problemi oko ogromnog duga i deficita doveli u opasnost ~itavu 16-~lanu evrozonu. "Hitne mere {tedwe su uslov koji je potreban da bismo povratili kredibilitet i dobili na izgubqenom vremenu. Vreme je da se dese velike promene koje su odga|ane godinama", rekao je Papandreu.

"Mi danas ne bismo bili tu gde smo i ne bismo tra`ili od Grka tako veliku `rtvu da nije bilo pqa~ke", naveo je premijer, optu`uju}i time prethodnu, konzervativnu vladu za sistemsku korupciju, koja je Gr~ku dovela na rub bankrota.

(Tanjug)

Skup o dijalogu religija i kultura OHRID: U Ohridu je ju~e po~ela Druga me|unarodna konferencija me|ureligijskog i me|ucivilizacijskog dijaloga na kojoj u~estvuje vi{e od 140 predstavnika iz 30 zemaqa.Tema skupa u organizaciji Ministarstva kulture je "Religija i kultura - neraskidiva veza naroda". Skup je sve~ano otvorio makedonski premijer Nikola Gruevski, koji je rekao da toleranciju ne treba shvatiti kao popu{tawe ve} kao po{tovawe svega zajedni~kog. @ivot je kulturno takmi~ewe, "ali mi ne moramo da se ubijamo ili porobqavamo i name}emo" ostalima kulturu, religiju i civilizacijske vrednosti, rekao je Gruevski. Predstavnici Gr~ke pravoslavne crkve nisu do{li na

skup i pored poziva. Nisu prisutni ni predstavnici Srpske pravoslavne crkve.

Na skupu u~estvovuju predstavnici katoli~ke ckrve, islamske zajednice, predstavnici evangelisti~ke i metodisti~ke crkve iz [vajcarske i Austrije, rabin iz SAD, predstavnici budista i Hare Kri{na. Na skupu su i stru~waci iz sociologije, kulturologije i drugih dru{tvenih nauka.

(Beta)

Vujanovi} tra`i prava za Crnogorce na Kosovu PODGORICA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} ponovio je ju~e da ne}e potpisati akte o razmeni ambasadora sa Pri{tinom, dok ne bude poboq{an polo`aj crnogorske zajednice na Kosovu. On je crnogorskim nacionalnim partijama na Kosovu poru~io da akta o razmeni ambasadora ne}e potpisati sve dok ne bude re{en polo`aj crnogorske zajednice na Kosovu i dok se Crnogorcima ne obezbedi mogu}nost autenti~nog predstavqawa.

U saop{tewu iz predsednikovog kabineta se podse}a da je Vujanovi} vi{e puta do sada naglasio i da je neprimereno da u Zakonu o mawinama na Kosovu, Crnogorci budu iskqu~eni kao mawina, kao i da je neophodno da se taj zakon promeni i crnogorska

mawina autenti~no predstavi u parlamentu.

"Ohrabruje inicijativa predsednika Kosova Fatmira Sejdiua koji je zatra`io od tamo{we vlade da po~ne proces izmene Zakona o pravima mawina, kako bi Crnogorci mogli imati ista prava kao i druge mawine na Kosovu", smatra Vujanovi}.Crnogorske politi~ke partije sa Kosova ponovo su ranije zatra`ile od Vujanovi}a da ne potpisuje akt o razmeni ambasadora, dok ne bude poboq{an polo`aj crnogorske zajednice na Kosovu. Crnogorska demokratska stranka i Narodna crnogorska partija Kosova su ukazale da je polo`aj Crnogoraca na Kosovu dramati~an, {to je, kako su naveli, posledice krajwe neodgovornog odnosa vlasti u Pri{tini.

(Tanjug)

SLOVENIJA RADNICI „GOREWA TIKI“

Protiv seqewa proizvodwe u Srbiju QUBQANA: Zaposleni u "Gorewu Tiki" uputili su slovena~koj vladi peticiju u kojoj izra`avaju neslagawe s planom da se proizvodwa bojlera te firme preseli u Srbiju, navode}i da bi posledica toga bilo odlivawa kapitala iz Slovenije. Oni smatraju da je takva ideja izraz egoisti~nih interesa pojedinih vlasnika i upozoravaju vladu, kao najve}eg i najuticajnijeg akcionara, da }e se dobici tako preliti na strane ra~une, {to je suprotno interesu slovena~ke dr`ave, prenela je agencija STA.

Pogon u Staroj Pazovi

"Gorewe Tiki" je u martu ove godine objavilo da }e deo proizvodwe bojlera iz Qubqane preseliti u

Staru Pazovu, gde je ova firma fabriku izgradila pre tri godine.Odgovorni rukovodioci, me|utim, tvrde da ta seoba ne}e biti {tetna, jer je wen ciq sni`avawe tro{kova proizvodwe i pove}awe profita, {to garantuje ukupan daqi razvoj "Gorewa".

Preseqewe dela proizvodwe bojlera iz Qubqane u Staru Pazovu ve} je po~elo.Srbija je samo jedna od nekoliko desetina zemaqa u kojima "Gorewe" ima proizvodne pogone.

(Tanjug)

BERLIN: Nema~ki Bundestag, Dowi dom parlamenta, dao je ju~e ve}inom glasova,posle o{tre debate, "zeleno svetlo" za finansijsku pomo} Gr~koj u iznosu od 22,4 milijarde evra. Za zakon o pru`awu pomo}i Gr~koj, koji su predlo`ili vladaju}i demohri{}ani i liberali, glasalo je 390 od 601 prisutnog poslanika, dok je 72 bilo protiv, a 139 se uzdr`alo od glasawa.

Zakonom je predvi|eno da se od 22,4 milijarde evra pomo}i oko 8,4 milijardi za spas Gr~ke realizuje jo{ u ovoj godini.

Opoziciona Socijaldemokratska partija se uzdr`ala od glasawa a wen {ef Zigmar Gabrijel je o{tro kritikovao kancelarku Angelu Merkel prebacuju}i

joj da je u vreme finansijske krize katastrofalno delovala.

Ministar finansija Volfgang [ojbu je branio nema~ku pomo} Gr~koj kao postupak koji nema alternativu. Merkelova tako|e smatra da pomo} Gr~koj nema alternativu i da se u tom slu~aju radi o budu}nosti Evrope, a samim tim i o budu}nosti Nema~ke u Evropi. Re~enica Merkelove da se Evropa nalazi na raskrsnici nai{la je na puno o|eka u Nema~koj ~iji gra|ani, ako je suditi po anketama, nisu ba{ voqni da pla}aju za oporavak praznih gr~kih kasa. Takvo raspolo`ewe Nemaca je jedan od razloga za{to je Merkelova prema mnogim anketama izgubila na popularnosti.

Vlade, ~lanice zemaqa zone evra i Me|unarodni monetarni fond su nedavno postigli sporazum o obezbe|ivawu 110 milijardi evra zajma Gr~koj tokom tri godine. Francuski Senat je, kao {to se i o~ekivalo, odobrio francusko u~e{}e u paketu pomo}i Gr~koj koji su dogovorili Evropska unija i Me|unarodni monetrani fond (MMF), ~ime se otvara put da novac bude ispla}en slede}ih dana. Senat je pomo} odobrio kasn u ~etvrtak {to omogu}ava Fracuskoj da pozajmi Gr~koj do 16,8 milijardi evra (22,54 milijarde dolara) tokom slede}e tri godine, pri ~emu }e 3,9 milijardi evra biti na raspolagawu u 2010. godini.

(Tanjug-Beta)

22

subota8.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota8.maj2010.

23

24

OGLASI z ^ITUQE

subota8.maj2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Tel.: 063/351-531, 021/661-09-16.

103794 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Tel.: 063/84-85-495, 6614-274, 6618846.

105941 NEGA starih lica u Novom Sadu, medicinska pomo}, do`ivotna finansijska podr{ka od 150 400E mese~no. Javite se! Tel.: 021/6360-116, 064/291-43-74.

106584

Jedinom na{em

Igoru Kristi}u Igi}u Po~ivaj u miru dru`e na{.

Tawa i Dinko [imunovi}.

106862

Opra{tamo prijateqa saradnika.

se s tugom od i poslovnog

Igoru

Igor Kristi}

Aleksandra, Oqa, Iva, Ana i Verica

Igor Kristi} Nedostaja}e{ nam.

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 (150ari), put, svi prikqu~ci, lep pogled, 1/1, 5.5m2, hitno. Telefon 069/314-37-14.

106342

BULEVAR, 21m2, izdajem name{tenu garsoweru u zgradi kod Spensa. Cena 130 evra.

Telefoni: 064/93-67-331, 021/458-400.

106435 LIMAN kod Limanske pijace izdajemo dvosoban useqiv kompletno name{ten stan, prvi sprat, CG, kablovska, ve{ ma{ina, telefon, fri`ider. Telefon 063/592885.

106642

DVOSOBAN stan, renoviran, ukwi`en, 48m2, drugi sprat, Novo Naseqe kod Doma zdravqa. Telefon 066/9108973.

106151 HITNO i veoma povoqno jednoiposoban stan, 38, 5m2, na Bulevaru Oslobo|ewa, terasa.

Kontakt telefon: 063/47-5765.

106579 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem odmah useqiv dvosoban stan kod sajma, 40m2, drugi sprat, cena 51.500e sa PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

106544

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajemo nov odmah useqiv ~etvorosban stan kod Sajma 86 m2, cena 930 eura/m2 sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

106547

PRODAJEM ku}u u samom centru Ka}a, povr{ina 1000m2, cena 158.000E. Telefoni: 062/828-1408 ili 065/524-6416.

106510 PRODAJEM plac povr{ine 2000m2, na Bukova~kom putu br.3, pogodan za izgradwu pogona ili skladi{ta. Telefoni: 063/547-782, 021/6392-384, posle 15.30h.

105976

IZDAJEM lokal 100m2, magacin 100m2, Ul. Partizanska br. 40, Novi Sad. Telefon: 063/540-510.

106412 IZDAJEM uli~ni lokal Mileti}eva 51. Telefon 064/4346052.

106525

POSLOVNI prostor - nedovr{en 800 m2 na 2000 m2 placa Veternik - glavni put iznajmqujem ili prodajem. Telefon 065/513-40-66.

105794

Tvoje Bilbije.

Porodica Ili} i svi zaposleni iz {tamparije.

106858

106861

TU@NO SE]AWE

Sahrana je u ponedeqak, 10. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

106860

Milan Jovan Obradovi}

Posledwi pozdrav drugu

Dragom prijatequ i saradniku

11. 5. 2009. 5. 11. 2007.

Sa neizmernim bolom u srcu se}amo se na{ih voqenih Mi{e i Jove. Wihova plemenitost i ~estitost osta}e nam u trajnoj uspomeni.

Neute{ni: majka i supruga Anka, sin i unuk Sr|an i supruga i snaja Vera.

106850

[ESTOMESE^NI POMEN na{em unuku i sestri}u

Igoru RENOVIRAWE i izrada novih kupatila - vodovodne instalacije, plo~ice, gletovawe, kre~ewe. Popravke i monta`a sanitarije. Telefon 060/0445-685.

106465 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija.

Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

105996 PREVOZ putnika Novi Sad aerodrom, putni~kim automobilom, sigurno i komforno.

Telefon 065/238-77-37, Dragan.

106119

Aleksi Vidi}u

Porodica Todorovi}.

od: Ne{e, Da~e i Veqka.

106865

106866

iz Kanade 8. 11. 2009 - 8. 5. 2010.

Neka nam te an|eli ~uvaju, tvoji neute{ni: baka Zora, deda Brane i ujko Milo{.

106854

Posledwi pozdrav na{em

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

94416

SPLAVU u Futogu potrebni konobari. Telefon: 897- 497.

106603

Igoru

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Igoru

Zori Jojki} - Poletto

od: Majke, Ace sa porodicom i Slobe sa porodicom.

od Aktiva tehnologa.

106855

106859

Po~ivaj u miru.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikoj du{i

Kolektiv „Ika Bogunovi}“ iskreno sau~estvuje u bolu na{e prijateqice Zorice povodom tu`nog gubitka wenog sina

Napustila nas je na{a najmilija i jedina kuma

subota8.maj2010.

Posledwi pozdrav Goranovoj mami

Zora Poletto Radivoju [eguqevu Osta}e{ srcima.

ve~no

u

na{im

Nemawa i Buba.

Radivoja [eguqeva S tugom, wene kolege i prijateqi.

Hvala ti za sve lepe re~i koje si nam uputila, za dane koje si provela sa nama, za qubav koju si nam pru`ila.

Uvek }e{ nam nedostajati mnogo.

Zori Polleto

Vlada Stojmenovi}

Porodica \eki} iz Stepanovi}eva.

106848

106837

Posledwi mami

pozdrav

Dacinoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Zori Jojki} - Poletto

Osta}e{ u trajnom se}awu kao dobar kum i iskreni prijateq na{e porodice.

Kolege iz Zadruge.

106796

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj

Petra Ili}a

Tvoja sestra Mira, kum Brane, baba Soka i tvoje Lane.

106756

106851

Navr{ava se 40 dana od smrti dragog nam kuma

25

JEDNOGODI[WI POMEN

od drugarica i drugova iz Gimnazije.

106849

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

Godina je pro{la, a tebe nema kraj mene. Nema tvog glasa i zagrqaja da mi utehu daju.

Fali{ mi svaki dan i ta samo}a mi du{u cepa. Znaj, osta}e{ mi u srcu i mislima zauvek.

Tvoj jedini sin Qubomir.

106842

Vada Stojmenovi} Dragi brate, ma koliko smo daleko, ti si uvek u mislima na{im i uvek }e{ imati nezamenqivo mesto u srcima na{im.

Sestra, {ogor, sestri}i iz Australije.

Zori

Vlada Stojmenovi}

kuma Zori

Du{anki Golubovi}

Neka te An|eli ~uvaju.

Mnogo }e{ nam nedostajati. od koleginica sa posla.

Rajka sa porodicom.

106841

Porodica Baweglav.

106804

Du{anki Golubovi}

Ostavio si bol koji se ne bri{e.

S ponosom te pomiwemo, s ve~nom tugom bez tebe `ivimo.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Mama, supruga, sin i ta{ta Jelka.

106846

106806

Posledwi pozdrav dragoj

Vlada Stojmenovi}

1950 - 2009.

106843

SEDMODNEVNI POMEN voqenom mu`u i tati

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu i dedi

Tvoje Ranka, Ru`ica i Zora sa porodicama.

106845

Pro{lo je nedequ dana od smrti

Izliv suza ne le~i moje slomqeno srce. Vreme koje prolazi ne umawuje bol i patwu, samo skra}uje vreme do mog ponovnog susreta sa tobom, sine.

106839

Posledwi pozdrav

Zori

Otu Martina{evi}u od: }erke Olivije, unu~adi Luke, Jovana i Davida.

Obradu Kova~evi}u

od wenih koleginica Ksenije i Mikice.

Neka te an|eli ~uvaju.

106795

Radivoju [eguqevu Oti{ao si prerano, a snove nisi odsawao.

od supruge Slobodanke i k}erke Jelene.

Se}a}emo se wegove dobrote i vedrine.

Sestra Persa, sestri~ina Olivera i sestri} Neboj{a sa porodicama.

106844

106835

106834

Draga mama, bako i prabako

Obrada Kova~evi}a

SEDMODNEVNI POMEN

Draga mama i bako

Prepuni bola i tuge opra{tamo se od na{e voqene supruge, mame, bake i prabake

Ime ti Dunav i ko{ava ~uva, a od zaborava: uja Bata i ujna Jelena sa porodicom.

Du{anka Golubovi} Dujo

106824

Du{anke Golubovi} Duje

3 Na{em suprugu, ocu, dedi i pradedi

ro|. Lasica 1934 - 2010.

Posledwi pozdrav i ispra}aj }emo obaviti iz kapele na grobqu, u Sremskoj Kamenici, danas, 8. 5. 2010. godine, u 13 ~asova.

Uspomenu na wen dragi i svetao lik zauvek }e ~uvati: suprug Slavko, k}erke Dragiwa, Mirjana i Biqana sa porodicama.

106829

Posledwi pozdrav kom{inici

hrabroj

Posledwi pozdrav majci i baki

sa ponosom te pamtimo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne gasi. Zauvek }e{ biti u na{em se}awu.

Du{anka Golubovi} Dujo hvala Ti za qubav i dobrotu koju si nam pru`ala. Ponosni smo na tebe.

Obrad Kova~evi}

K}erka Mirjana, zet Milo{, unuci Miodrag i Aleksandar, snaja Dragana i praunuka An|elija.

K}erka Dragiwa, zet Milenko, unuke Ivana i Dragana i zet Jelenko.

Za wim tuguju i nikad ne}e zaboraviti wegov vedar i mio lik: brat Bo{ko i snaja Vera sa svojom decom i wihovim porodicama.

106831

106833

106836

SEDMODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav sestri

Petru Ili}u Bibom iz Stepanovi}eva

slu`i}emo {estonedeqni pomen danas, 8. maja.

Du{anki Golubovi} Duji

Zori Poletto S qubavqu i po{tovawem, supruga Ratka, k}erke Srba, Goga i Vera sa porodicama.

106847

Po~ivaj u miru. sau~e{}e porodici.

Iskreno

Porodice: Kozlina, \uri~in, [krbi}, Stankov, ^uturilo i Vuji~i} i ostalih iz ulice dr Laze Stanojevi}a.

106826

Tvoja predivna du{a i tvoja toplina greja}e na{a tu`na srca. Nema ni jedne re~i koja bi opisala na{u tugu i bol.

K}erka Biqana, zet Milo{, unuka Sne`ana i unuk Dragan.

106832

Du{anki Golubovi} Duji

Obrad Kova~evi}

Oti{la je sestra plemenite du{e i velikog srca.

Doveka }emo je ~uvati u na{em se}awu.

Brat Ilija, sestre Mila, Rosa i Lenka sa porodicama.

106830

Uvek }e ga se se}ati: brat Du{ko sa suprugom \ur|inom i }erkom Doris.

106840

26

^ITUQE z POMENI

subota8.maj2010.

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom sinu

Zdravku Papi}u ~ika Otu

Oto Martina{evi}u od stanara zgrade Stevana Mokrawca 12.

od Lazice.

106803

Oto Martina{evi}

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom bratu

Zdravku Papi}u

Zdravku Papi}u

Ve} godina, a meni stalno zima, bol i tuga srce mi sledila.

Tiho vetre, moj brat spava, u naru~ju tatinom se odmara.

1971 - 2009.

Zauvek sa tobom tvoj brat Ilija.

POMEN

\uro [u{a

Sini{a Dragi}

Sahrana je danas, 8. 5. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od: familija ^akovac i Luki} sa decom.

106790

daje se u subotu, 8. maja 2010. u 11 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici na{em dobrom, nikad pre`aqenom Braci.

O`alo{}ena porodica.

106794

Tu`nog srca opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta.

Uspomena na tebe bolna je, ali }emo se uvek se}ati tvog nasmejanog lica i sa osmehom pri~ati o tebi.

K}erka Duwa i supruga Jelena.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom ocu

Mirku Joji}u Nikola Api} Braca

Oto Martina{evi} Pajta

Uspomenu na wega ~uva sestra Ru`ica sa porodicom.

ro|. 1931. god.

Wegovi najmiliji: sin Du{an Joji} i }erka Vera Mandi} sa porodicama.

Pomen obele`avamo danas, 8. 5. 2010. godine, u 11 sati, na grobqu, u Ba~kom Magli}u.

106728

106732

Sahrana je danas, 8. 5. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

JEDNOGODI[WI POMEN

106828

106821

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog

Radovana Doj~inovi}a

Katica Davidovac Kaja

1948 - 2010.

2008 - 2010.

Po~ivaj u miru.

Spomiwu je sa qubavqu i po{tovawem: }erka Qiqa, zet Brane, unuci Maja i Vlada.

JEDNOGODI[WI POMEN

O`alo{}eni: supruga Katica, }erka Olivija sa porodicom i zet Lazica.

Tvoji najmiliji: sinovi Robert i Igor, brat Radoslav sa porodicom.

106785

Po{tovanom prijatequ

106805

Posledwi pozdrav prijatequ

\or|u Banova~kom

1942 - 2009.

[est godina bolni za tobom su ve} do{le. Patimo za tobom kao prve godine, uvek si sa nama u mislima gde god krenemo, sve nas se}a i podse}a na tebe.

Nikad, nikad ne}emo zaboraviti tvoju plemenitost i dobrotu.

Tvoj sin Dragan, unuk Sa{a, unuka Paulina iz Milana i tvoja Zora.

POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{a

106797

106787

Danas se navr{ava {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{ Bracika.

Pomen }e se odr`ati danas, 8. 5. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Dowem Starom grobqu u Futogu.

Zauvek sa tobom tvoji: majka Milka i brat Ilija.

106827

SEDMODNEVNI POMEN

1950 - 2010. od: }erki Vere i Dragice sa porodicama i sestre Marije sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom sinu i bratu

Milorad Tasovac Mi{a

106825

106793

Posledwi pozdrav mami

Jeli Mom~ilovi}

Nikad moje srce ne}e prestati da te voli, nikad moja du{a ne}e prestati da boli. Srce moje }e te zauvek voleti, a du{a moja }e me za tobom zauvek boleti.

Zauvek sa tobom majka Milka.

DNEVNIK

\or|u Banova~kom

posledwi pozdrav od: Mire i Nikole Ga{i}, Svetlane i Ivana Crnojevi} sa porodicom.

od prije Milene Bugarski.

106812

106817

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. maja u 80-oj godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

106792

Grozdani Midi} Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Grozdani Midi}

Tvoji najmiliji: sin Zoran, unuka Zorana i snaja Olgica.

Draga moja mama, bako...

Smrt ne zna~i kraj, dok mi postojimo koji mislimo na tebe.

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama a bol i tuga su iz dana u dan sve ve}i.

Voleli smo te i vole}emo te zauvek.

Tvoja }erka Nada sa porodicom.

106751

106752

Ostavila si nas da ve~no tugujemo, da te zaboravimo nikad ne}emo. Tvoj lik }emo nositi zauvek u na{im srcima.

Hvala ti za sve {to si za nas u~inila.

Posledwi pozdrav prijatequ

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

\or|e Banova~ki 1930 - 2010.

Sahrana je u nedequ, 9. 5. 2010. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Martina{evi} Otu

S po{tovawem, porodica Obrovski sestra Marija, sestri} Branislav, Jadranka, Vladimir i Boris.

Radivoju [eguqevu Rakiju Voli te tvoj Baxa.

Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

Vuka{in Mihajlov sa porodiom.

106791

106786

Dragoslavu Raki}u iz Ka}a obele`i}emo danas, 8. 5. 2010. godine u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

O`alo{}ena porodica Raki}.

106774

O`alo{}eni: supruga Emilija, }erke Mirjana i Dobrila, unuci Dimitrije, \or|e, Milo{ i Dragan, praunuk Marko, zet Branislav i snaja Milica.

106814

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 6. maja preminuo moj voqeni suprug

subota8.maj2010.

Danas, 8. 5. 2010. godine navr{ava se godina dana od kada vi{e nije sa nama

POMEN

8. 5. 1995 - 8. 5. 2010.

Uro{ ]uti}

Jakov Zdilar

Dragoqub Santra~

Ispra}aj za kremaciju je danas, 8. 5. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pomen }emo obaviti 8. 5. 2010. godine, u 11 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Ve~no o`alo{}ena supruga Dragoslava.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

106758

Zajedno kora~amo kroz `ivot u kome se nijedna misao ne gubi, samo pamtimo najlep{e trenutke sa tobom i da si negde u beskraju, na nebu najsvetlija zvezda. Znamo da si ti deda sa nama da nas ~uva{ i voli{.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

GODI[WI POMEN

1979 - 2009.

profesor

106780

106750

GODI[WI POMEN

POMEN Uspomenu na wega s’ qubavqu ~uvaju: Svetlana, Sa{ka, Tamara, Nata{a i Sale.

9. 5. 2009 - 9. 5. 2010.

Uro{ ]uti}

~ika Ja{i od Du{ke sa porodicom.

od: Jelice, An|elke i Nemawe.

Ne}emo Vas zaboraviti.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Ja{i

Zori Jojki} - Poletto

od kom{ija Devi} i Gaborov.

Dragi brate, ve} je pro{la godina velike tuge i bola koji }e ostati neizbrisivi u na{im du{ama.

Tvoji najmiliji: bra}a Milo{, Borislav, Nedeqko i Marinko, sestre Danica i Borka sa porodicama.

Uvek }e te voleti tvoja sestra Borka, sestri} Dalibor sa porodicom.

106779

106782

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je posle kratke bolesti preminuo dragi suprug i otac

od porodice Gucuwa.

Dragoqub Ilije Petkovi} Sahrana je danas, 8. 5. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Rada i sinovi Vojislav, Miodrag i Gradimir sa porodicama.

106757

106776

Posledwi pozdrav bratu i zetu

Iskreno sau~e{}e porodici Poletto.

Zaposleni Instituta za bezbednost u radnoj i `ivotnoj sredini doo Novi Sad.

O`alo{}ena porodica: supruga Jelka, deca Dragan i Danka, unuke i praunuk.

od porodice Dejanovi}.

Zora Jojki} - Poletto

ro|. Tomin

Navr{ava se tu`na godina od kako se upokojila moja mila sestra

i dvadeset dve godine od smrti moga tate

Radovana Mijatova Radice Po~ivajte u miru.

Nikada vas ne}u zaboraviti. ]erka Marija Pejin sa porodicom.

obele`i}emo danas, 8. 5. 2010. godine, u 10 sati, na Ka}kom grobqu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

106691

Wena velika `eqa se ispunila da ode kod svog najdra`eg unuka Sa{e.

Uvek si u na{im srcima i mislima.

Kata i @ivko.

106767

GODI[WI POMEN na{em dragom

Nikoli Kova~evi}u

ro|ena Mili} Weni Mili}i: Uro{, @ivkica, Mikica, Kole, Cica i Svetlana sa decom.

ro|. Gem~i}

106649

Miki Travar

Suprug Jovan, sinovi Zoran i Goran sa porodicama.

obele`i}emo danas, 8. 5. 2010. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu.

Wegova porodica: }erke Sla|ana i Branka, supruga Joja i majka Boja.

106783

106778

Sa tugom i bolom opra{tamo se od

Danas, 8. maja navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Uro{ ]uti} Vreme prolazi, ali bol i tihe suze nikada.

Snaja Zlata Vuki} sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Ivan, }erka Ivana i sin Goran.

106769

Jelene Mijatov

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, supruzi i baki

Zore Jojki} - Poletto

Sahrana je danas, 8. 5. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

106770

@ivki Prodanovi}

106754

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini, posle duge i te{ke bolesti preminula

Neka ti Bog podari ve~ni spokoj, a od zaborava ~uvaju te tvoji najdra`i.

Sin Du{an, unuka Nata{a i snaja Julkica.

106746

Posledwi pozdrav na{oj

Dragoqubu Petkovi}u

106777

Sahrana je u subotu, 8. 5. 2010. godine, na Tranxamentu, u Petrovaradinu.

106755

Milica Subotin

Milica Subotin

dragom

Zora Jojki}

POMEN ^etiri godine su od smrti moje mame

Stevan Lazi}

ro|. 1930. godine

Navr{ava se godinu dana od kako nas je napustila na{a draga

106764

Voqeni moj brate, svaki dan te s ponosom spomiwem jer si me sve nau~io i u svemu pomogao, ali me nisi nau~io kako }u bez tebe.

106760

106759

Tim povodom }emo u 11 ~asova na Uspenskom grobqu obele`iti pomen.

Nema dana da ne pomislimo na tebe.

Mnogo nam nedostaje{.

O`alo{}ena porodica Dragi}.

Aleksej Ber

Uro{ ]uti} Jakovu

Danas, 8. 5. 2010. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Sini{a Dragi}

Tvoja unu~ad Milo{, Uro{ i praunuka Miqana.

106766

Posledwi pozdrav dragom te~i

27

106771

S ponosom ga se se}aju: supruga, sin, snaja i unu~ad.

106781

28

^ITUQE z POMENI

subota8.maj2010.

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj supruzi, mami i baki

POMEN Navr{ava se tu`nih {est meseci od smrti mog supruga

Zora Jojki} - Poletto diplomirani in`ewer tehnologije

Ivani Gavrilov

Tu`na i bolna vest potpuno nas je zatekla i zaledila.

Oti{la je na{a Zora.

Hvala ti za sve godine koje si nam dala.

U miru po~ivaj.

Kolektiv Tehni~ke {kole „Pavle Savi}�, Novi Sad.

iz Despotova

Nikole Api}a Brace

obele`i}emo danas, 8. 5. 2010. godine u 10 ~asova.

Oti{la si tiho i ne~ujno i ostavila nas da zauvek tugujemo za tobom, tvojom qubavi i dobrotom.

Tim povodom }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u na Alma{kom grobqu.

Tvoji: suprug Svetislav, sin Mi}a i unuci Ivan i Predrag.

Za wim tuguje supruga Vera.

106496

106361

5855/P

Sa neizmernim bolom i prevelikom tugom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 90. godini preminula na{a voqena majka, baba, prababa, ta{ta, sestra i ro|aka

Navr{avaju se tri godine od smrti na{e drage

Ru`ice Paro{ki

Jagoda Igi}

^ETVOROGODI[WI POMEN

Dana, 11. 5. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama

Mirjani Sladek

Kosana Pasti

ro|. Pu{i} S tugom u srcima se}awe na tebe.

Sahrana je danas, 8. 5. 2010. godine u 11.30 ~asova, na grobqu Le{}e, u Beogradu.

Ve~no o`alo{}eni: }erke Ivanka i Sne`ana, zetovi Stevo, Spasoje i Milo{, unuke Anica i Nata{a i praunuke Katarina i Milica.

Sa se}awem na wenu plemenitost i dobrotu, zahvalni: suprug, deca i unuci.

106761

106497

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi,

dr Du{an Ko{ar~i} Vreme koje prolazi ne donosi utehu, ostaje tuga i bol, se}awe i ~uvawe uspomene.

Tvoj GRAND M. S qubavqu, tvoja porodica.

POMEN Navr{ava se tu`nih {est meseci od kada nije sa nama na{ otac, svekar i deda

POMEN Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg voqenog

Danas, 8. 5. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`i}emo pomen.

Sin Vladimir sa porodicom.

Miroslava Stojakovi}a ^arapana Danas, 8. 5. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen.

Supruga Er`ebet, k}erka Valerija, zet Pi{ta i unuka Aleksandra.

106392

Dr Aleksandru Pavlovi}u

Draga Biqo, `ivi{ u na{im srcima i mislima.

Tvoji: sestra Milanka i brat Slobodan sa porodicama.

Svekrva Jela, svekar Steva, dever Vladimir, Zoran, Jelena i Verica.

106763

106784

POMEN

106378

GODI[WI POMEN

Biqana \akovi}

Uvek si znao koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

106376

106413

Pro{lo je tu`nih godinu dana

dr Du{an Ko{ar~i}

O`alo{}eni: suprug, sinovi, snaje, unuke i praunuka.

312/P

106762

ro|. Popov 2006 - 2010.

Andrija, Jovica, Helena i Sandra.

Stevan Radovanov

Martinu Pavliku

[ESTOMESE^NI POMEN

~uvamo

S ponosom te pomiwemo i s qubavqu ~uvamo u na{im srcima.

Tvoji: Goga, Vesna, Tawa, Bata, Zoran, Duwa, Du{an, Jovana i Vasilije.

106407

Posledwi pozdrav

SEDMODNEVNI POMEN

JE D A NA E S TOGOD I[WI POME N

na{em dragom sinu, bratu i unuku

Angelini Lakobrija Dana 8. 5. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage majke, bake i prabake.

Porodice Lakobrija i [eguqev.

Draganu Mladenovi}u

Radivoju [eguqevu obele`i}emo te{ka srca danas, 8. 5. 2010. godine, na Novom grobqu.

Uvek }emo ~uvati tvoju nesebi~nu qubav u na{im srcima.

Mama Zorica, sestra Jovana i baba Desa.

106703

106702

Prof. dr Miodrag Nikoli}

Kolege sa posla.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoja porodica.

106765

106475

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom

subota8.maj2010.

10. 5. 2009 - 10. 5. 2010.

DVOGODI[WI POMEN Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama

Todor Le|enac

Jovica Grbi}

POMEN

29

GODI[WI POMEN na{em dragom ocu i dedi

Bodi Marija S.

Milan Soviq

106631

berber iz Stepanovi}eva

3

Po~ivaj u miru Bo`ijem. ^uvamo te u na{im mislima i srcima.

Zauvek }emo te se se}ati i s ponosom pomiwati.

Tvoj sin Perica i }erka Verica sa porodicama.

Sa bolom u du{i opra{tamo se od na{eg voqenog brata i ujaka

Umirio si se pored svog sina Dejana.

Nikada ne}e{ znati koliko mi nedostaje{.

Uspomena i se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Beba.

Tvoji: supruga Marija, }erka, zet i unuci.

106666

106374

Adamu Boroti

2008 - 2010.

Dragoj sestri~ini i sestri

Draga

Stevana Bukinca

Pomen }emo obele`iti danas, 8. 5. 2010. godine,u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. ]erka i sin sa porodicama.

106654

106669

SE]AWE

POMEN

Pro{lo je ~etrnaest godina od kako nije sa nama

Prolazi 40 tu`nih dana kako nisi vi{e sa nama voqena suprugo, majko, bako, sestro...

i od na{e voqene snaje i ujne

Qiqane Bukinac ro|. Kraqevi}

Biqani Budi{a

Biqo

Zadr`a}emo ih u na{im srcima u trajnoj uspomeni i pam}ewu.

O`alo{}eni: tetka Dragiwa i sestre Jelica i Mira.

Pela ^onki} sa sinovima Borislavom i Neboj{om i wihovim porodicama u Johanesburgu i Torontu.

106585

Obrad Ninkov

se}awa i uspomene koje nas vezuju za tebe pamti}emo ve~no.

Tvoja keka Rada, te~a Milorad, Jeja i Jovana.

S ponosom i po{tovawem tvoji najmiliji.

106651

106682

na{em dragom

Biqo

@ivana Prodanovi}

Stevanu Ninkovu

sklopim o~i da te vidim i u snu te zadr`avam, ne dam jutru da te vodi, tako stvarnost zavaravam.

1928 - 2010.

Voli te tvoja mama Nada.

106527

106650

Dana, 2. maja 2010. godine preminula je na{a draga supruga i majka

Danas, 8. 5. 2010. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu odr`a}emo godi{wi pomen na{oj voqenoj majci

Biqana Budi{a

Biqani \akovi}

1957 - 2010.

U visinu rajskog svoda odleteli su na{i an|eli. Draga mama, sve vi{e nam nedostaju: tvoj mio pogled, tople re~i i iskren osmeh.

Uvek }emo te voleti, Ivana i Milica.

106648

106582

Svima nam puno nedostaje{.

106663

Dana 9. maja 2010. godine navr{ava se 6 meseci od smrti na{e majke

Anice Pavlov 1923 - 2009. iz Koviqa

Tvoji: }erka Mirjana i sin Sava.

106671

106660

Tu`nim srcem javqamo da je posle duge i te{ke bolesti preminuo dana 5. 5. 2010. godine na{ dragi

Mili na{

Mita Nedeqkov

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se na Gradskom grobqu, danas, 8. 5. 2010. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}ena supruga, rodbina i prijateqi.

Srce ne prihvata da prolazi {esnaesta godina bez tebe...

Na{a qubav je toliko stvarna, beskrajna i jaka da nam te ni{ta ne mo`e oduzeti.

Sa nama si svakog trena, dana, godine...

106698

POMEN

DEVETOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

\or|e Suboti}

Petru Stojanovi}u

Deset godina je pro{lo od smrti najdra`eg tate. Fali{ nam kao prvog dana.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Zauvek tuguju za tobom: otac @ivko i wegova supruga Lidija Stojanovi}.

106360

Uvek }e te pamiti i voleti tvoje: }erka, supruga, unuci i mama.

106473

Rodoqub Bugarski Bata

SE]AWE

106580

^ETVOROGODI[WI POMEN

@ivko Gaji} advokat

Tuguju za tobom: supruga Dragica, }erka Milena, sin Mile, zet Marko, snaja Goca, unu~i}i: Velimir, Jovana, Jovan, Dragica i Milena.

Ne postoji vreme koje nam mo`e pru`iti utehu, izbrisati bol i se}awe na Tebe. Dragi @ivko, pro{lo je osam godina i jo{ mnoge }e pro}i, ali qubav i uspomena na Tebe nikada ne}e pro}i.

Tvoje: supruga Rada i }erka Jaca.

106587

106512

iz Male Remete

u

S po{tovawem tvoji: supruga Leposava, sin i }erka s porodicama.

Nikola Pavle Arseni}

ro|. Mito{evi}

Sahrana je obavqena 3. maja 2010. godine, u Titelu.

Sedmodnevni pomen je u subotu, 8. maja 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Titelu.

O`alo{}eni: suprug Bogdan, }erka Bojana i sinovi An|elko i Uro{.

1936 - 2010.

Draga majko, oti{la si nezaborav i ve~no se}awe.

Po~ivaj u miru.

Sahrawena je 3. maja 2010. godine na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: }erka Qubica, zet Milan, unuci Du{an, Dejan, tvoja prija Angela.

Verica Ku`ner

106672

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 69. godini preminula na{a draga i voqena mama, ta{ta, baba i prija

ro|. Mili}

8. 5. 1996 - 8. 5. 2010.

Stevan Bagiw Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

106557

06.40 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.20 19.15 19.30 19.40 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.05 01.30

TV PROGRAM

subota8.maj2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam – Eko TV bajt Vesti Plej gejms Plavi krug Bez uputa Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Pod obru~em TV Dnevnik Tajna hrane: Blitve Trio Rozenberg, muz. program Folder kultura Dokolica Arsen Dedi} - Intimne dopisnice Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret 5. memorijal „Isidor Baji}“ Uspomene zlatne ribice, film Folder kultura

Ulovi trofej

06.05 08.00 09.06 11.00 11.05 12.41 13.00 13.15 13.34 14.15 15.09 16.00 16.03 17.13 17.42 18.10

(Panonija, 19.00) 07.30 08.10 09.30 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Vesti Dizni na rts Kormilar, doma}a EBU drama Dnevnik Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Josif Tati} Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Kvadratura kruga Slagalica, kviz Fudbal - Jelen superliga: Partizan - Crvena zvezda, prenos

Glas Amerike Program za decu Moje dete Koga ti folira{ Fudbaliwo Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program Glas Amerike

Radica Brku{anin ve} godinama `ivi na planini ^emerno, izme|u Ivawice i Kraqeva, bez struje, bez telefona, bez sata, bez kalendara i bez qudi. Za Radicu je vreme potpuno stalo...

(RTS 1, 17.13)

06.30 07.25 10.00 11.25 12.30 12.40 14.15 15.30 15.53 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) @ivot bez kraja, film (slov) Vesti (ma|) Italijan, film ^udna pti~ica, film Neverovatne pri~e Crtani film Slon Benyamin Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Portreti (ma|) Vila Margarita, film TV prodaja

11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.15 16.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

10.15 10.45 11.15 11.45 12.00 12.30 14.00 16.00 10.00 22.00 22.15 22.30 00.30 00.45

Novosa|anka Neon siti Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Korvinova potraga ^angi Neon siti Korvinova potraga Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Najboqi lek Dok. program ^angi Objektiv Istraga Film

Francuska liga Najava FA kup NBA akcija Pregled Evroliga Pravi NBA Evroliga Fajnal four: Partizan - Olimpiakos ATP Beograd 1/2 finale ATP Estoril 1/2 finala ATP Beograd 1/2 finale NBA u`ivo Pregled Eurolige NBA Polufinale Konferens Pregled Evroliga Euroliga Fajnal four: Partizan - Olimpiakos

De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 17.30 Crtani film, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

15.30 17.00 17.30 18.04 18.25 18.55 19.27 19.42 20.00

Znawe imawe TV lica: Branko Stankovi} Adi u qudskom telu [erlok - pas detektiv, film za decu Verski mozaik Srbije Klinika vet Profil i profit Kwiga utisaka Agroinfo Svet zdravqa 7 rts dana Gra|anin Tenis: Srbija open, polufinale, prenos Ko{arka - Evroliga: Partizan - Olimpijakos TV feqton Dolinom Ibra kroz vekove TV feqton Leti, leti pesmo moja Vrele gume Total tenis Reli Tenis: Srbija open, polufinale 2, prenos Svet sporta Proslavi u ritmu fudbala Jelen super liga Svet ribolova Metropolis Horizont Hari Mata Hari Vrele gume Fudbal - Jelen superliga: Partizan - Crvena zvezda

05.00 07.00 07.30 08.05 08.30 09.00 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [edou rajders Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju @ivot je lep - sa Suzanom Man~i}

Penelope Kruz

Kvadratura kruga

Narkomanija je bolest zavisnosti koja je zahvatila ogroman broj mladih qudi.

Kako prepoznati simptome, kako pomo}i zavisnicima i wihovoj porodici, sazna}emo u novoj emisiji „Bez uputa”. Gosti: mr Danijela Budi{a, psihilog-psihoterapeut i dr Ma{a Zelenovi}, spec. za bolesti zavisnosti.

Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.00)

09.41 10.27 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.15 14.03

21.30 21.51 22.00 22.25 22.55 23.25 00.17 01.00 01.29

Radica Brku{anin

Bez uputa

06.17 07.16 08.03 08.14

DNEVNIK

c m y

30

19.30 20.20 21.25 23.45 23.49 01.55 02.01 03.03 03.48 04.38 05.06 05.26 05.47

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.30 16.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Crtane serije Film: Konan varvarin Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Slike `ivota Elizabeta Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat Film: Transporter 2 Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere

Dnevnik (u poluvremenu) Selo gori a baba se ~e{qa Sutjeska, film Vesti Dosije iks Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Josif Tati} Kvadratura kruga Leti, leti pesmo moja mila Slagalica Verski kalendar Amber Valeta

Transporter 2 06.15 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 16.30 20.15 21.06 22.55 00.10 01.10 02.00 02.30

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Potraga Izgubqeni Kviz: @elite li da postanete milioner?

Ke{ taksi Emisija o Formuli 1 Formula 1, VN [panije – trening Hiqadu i jedna no} Viking Film: Prvoro|eno Film: Novi svetski haos Top spid Ke{ taksi Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Novi svetski haos

Frenk Martin je biv{i specijalac koji sada radi kao prevoznik i, za odre|enu sumu, u svom kamionu }e prevesti bilo {ta na bilo koju destinaciju. Wegov novi zadatak je da bude voza~ sinu politi~ara, koji je u opasnosti, jer se veoma agresivno bori protiv prodaje droge.

Uloge: Yejson Stetam, Alesandro Gasman, Amber Valeta, Kejt Nauta, Metju Modin, Yejson Fleming Re`ija: Luis Letrije (Avala, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Ispod maske Beskrupulozni muzi~ki menayer Ankl Svithart odlu~uje da organizuje masovni humanitarni koncert, sa idejom da sav prihod na kraju da zavr{i u wegovom yepu.

U tom ciqu unajmquje televizijsku producentkiwu Ninu Veroniku da mu pomogne u promociji...

Uloge: Bob Dilan, Yon Gudmen, Yesika Lang, Penelope Kruz, Yef Briyis Re`ija: Leri ^arls (B92, 01.25) 07.00 08.00 08.35 08.50 10.25 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05 19.35 20.00 22.00 23.00 23.35 00.30 01.25 03.10

Znawe na poklon Trav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Proro~anstvo `abe Dolina sunca Hitna pomo} Bu|elar TV Travel Magazin Film: Moma~ko ve~e u Vegasu Vesti B92 Pri~i nikad kraja Popodne Vesti B92 Afri~ki lavovi Sun|er Bob Kockalone Film: Trener Top gir Vesti B92 Kejy rejy Dedvud Film: Ispod maske Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.30 08.00 10.00 10.45 11.50 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 17.55 18.00 19.30 19.55 20.00 21.00 02.00 03.45 04.00

Film: Zenica U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Mobto Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin» Farma - u`ivo Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik Mobto Farma - specijal Farma - Izbacivawe Film: Terminator 3 Siti Film: Policajac gladijator

Aleksandra Grdini}

Iza le|a (Ko{ava, 19.30) 15.30 17.30 18.30 18.55 19.30 20.15 22.00 23.00 23.55 00.05 02.00 04.00 04.45

Film: Skoro slavni Srpske doma}ice Put pod noge Telemaster Iza le|a Filmski super spektakl Najboqe pesme narodne muzike Fritajm Telemaster Film Film Dok. program Vremenska prognoza

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

05.00 Film, 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota8.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NOVI SAD – GRAD BEZ LICA

31 5

Pi{e: Dr Qubinko Pu{i}

Kristina Milijan

Mu{karac u ku}i Teksa{ki renyer Roland [arp ulazi u trag veoma va`nom dou{niku uz pomo} biv{eg prevaranta koji je postao sve{tenik. Ali kada neko ubije dou{nika, Roland dobija zadatak da za{titi svedoke zlo~ina, grupu navija~ica Univerziteta u Teksasu...

Uloge: Tomi Li Yons, Kedrik d Entartejiner, Kristina Milijan, Pola Garses, Monika Kina Re`ija: Stiven Herek (Nova TV, 20.00) 08.20 08.35 09.00 09.30 10.30 11.30 12.30 14.30 16.50 19.15 20.00 21.45 00.05 01.45 02.45 04.15

Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani U slu~aju frke Dodir s neba Frikovi ^arobnice Legenda o tri mu{karca, film Farma August Ra{, film Dnevnik Mu{karac u ku}i, film Legenda o Zoorou, film Nevidqivi ubica, film Ezo TV Zlo~ina~ka veza, film August Ra{, film

08.00 Stopama ^ajkovskog 09.00 Kada je Kina gospodarila morima 10.00 Bler 11.00 Prvi qudi u svemiru 12.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 13.00 Kolonija 14.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 15.00 @iveti sa neprijateqem 16.00 Umetnost rata 17.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete 18.00 Mendelson, nacisti i ja 19.00 Kada su Mavari vladali Evropom 20.00 Pri~a o hobitu 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Genije fotografije 23.00 @iveti sa neprijateqem 00.00 Umetnost rata 01.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.30 08.55 10.25 11.55 13.25 15.15 17.00 18.45 20.05 21.25 23.15 00.55 02.35 04.00 05.25

Kraq dinosaurusa Skajland Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Skajlend Avanture gusenice Karlosa Kraq dinosaurusa Skajlend Veliki transport Predsednikov ~ovek Crna ma~ka beli ma~or Savr{eno stvorewe Legenda o Lusi Kiz Pariz, s qubavqu Neverovatne devojke Dvorana greha Smrtonosni poziv

Rambov sin Sawar Dave` Qubav boli Zabava g|e Vortington Najboqi dani na{ih `ivota Belami Mali Marsovac Ledeno doba Godina psa Elegija Tjudorovi Unakrsna vatra Vanzemaqski osvaja~i ^ekaju}i Gafmana Filmovi i zvezde

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Destry Rides Again, film 09.55 Ep reporta`a 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Pal~ica, dok. film 17.15 Eko zona 17.45 Svirci moji 18.30 Luda ku}a 19.06 Tajni dnevnik patke Matilde 19.30 Dnevnik 20.15 [ibenik: 2. Porin jazz&classic, prenos 21.45 Ep reporta`a 22.15 Mamutica 23.15 Filmski vikend s Nikol Kidman: Mulen Ru`, film 01.20 Filmski maraton: Zauvek ne`ewa, film

06.00 07.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.15 22.30 00.15 02.00 05.00

Yordan Ne{ Briyis Hrabra nova devojka Nevestinska groznica Poqubac Vereni~ki prsten Dobra `ena Klara [eler Klara [eler Nemirne du{e Skriveni zlo~ini Sudija Ejmi Yordan

08.00 08.25 08.50 09.15 09.55 11.35 13.10

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Skrivene poruke Put u El Dorado, film Danston u hotelu, film Avioni, vozovi i automobili, film Hrvatska tra`i zvezdu Zvezde ekstra: 15 najseksi tela Qubav je na selu, dok. sapunica [rek 2, animiran film Za sve je kriva svekrva, film Specijalni izve{taj, film Astro {ou

14.50 17.25 19.05 20.00 21.40 23.25 01.50

Za sve je kriva svekrva Nikol Kidman

Mulen Ru` U Parizu 1900. godine mladi engleski kwi`evnik Kristijan s tugom se prise}a razdobqa od pre godinu dana. Tada je, uprkos protivqewu oca, doputovao u Pariz, `ele}i upravo da na Monmartru upozna boemski `ivot pisca. Iznajmivo je tro{nu sobicu ta~no preko puta slavnog kluba Mulen Ru`...

Uloge: Nikol Kidman, Ian Mekgregor, Yim Brodbent, Yon Leguizamo, Ri~ard Roksburg, Kristin Anu, Geri Mekdonald, Kajli Minog Re`ija: Baz Lurman (HRT 1, 23.15)

07.50 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 08.15 TV vrti} 08.25 Danica 08.30 Ninin kutak 08.35 ^arobna plo~a 08.50 Pripoveda~ 09.15 Navrh jezika 09.25 Izazovi 09.40 Kokice 10.10 Ton i ton 10.25 Ni da ni ne 11.25 Briqantin 12.10 Majstori svira~i 12.40 Hrvatski pisci na TV ekranu 13.15 4 zida 13.55 Barselona: F1 - kvalifikacioni trening, prenos 15.20 ^etiri prijateqa 17.05 Veliki prirodni doga|aji, dok. serija 18.00 Zadar: Susret hrvatske katoli~ke mlade`i 19.45 Tu|inci u Americi 20.10 HNL: [ibenik - Dinamo, prenos 22.05 Volim fudbal 23.25 Ritam nedeqe 00.05 Istorija Svetskih fudbalskih prvenstava: 1970. Meksiko

07.00 13.00 15.00 16.50 19.10 21.00 23.00 01.00 03.00

Saut Park Mo}, strast i ubistvo 39 stepenika Posledwi put kada sam video Pariz Nomadi Kad {unke utihnu Ubistva na stepeni{tu Muzika iz druge sobe Baron Minhauzen

06.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Evelin Zaqubqeni [ekspir Gospo|a Braun Gol! Igra sudbine Gospodin 3000 Momci sa Zapada Neznani junaci Evelin Bio jednom jedan zlo~in

Qubavni `ivot profesionalne {eta~ice pasa [arlote Honivel ba{ se i ne mo`e opravdano tako nazvati. Sastoji se od niza nepotrebnih i neuspe{nih sudara na slepo, kojih se ona kasnije se}a samo u no}nim morama. Ali ba{ kada se najmanje nadala, ona upoznaje savr{enog mu{karca...

Uloge: Yenifer Lopez, Yejn Fonda, Majkl Vartan, Vanda Sajks, Adam Skot Re`ija: Robert Luket} (RTL, 21.40)

Yenifer Lopez

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

01.40

Megagraditeqi X-ma{ine Ekstremne eksplozije Trgovci automobilima [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008.

Kako se pravi?

Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Velike selidbe Kakav alat!

Ameri~ki ~operi Grmqavina iz Kanzasa Dodaj gas Pre`ivqavawe Kako pre`iveti katastrofu U deli}u sekunde

08.30 09.00 09.15 11.00 12.00 12.30 12.45 14.45 15.15 15.30 18.30 19.45 21.00 00.00 01.00

Biciklizam Biciklizam Tenis Biciklizam Biciklizam Biciklizam Tenis Biciklizam Biciklizam Biciklizam Tenis Kowi~ki sport Borila~ki sport Biciklizam Tenis

14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40

[to se voli, to se ~uva ada se iz Novog Sada pogleda tamo gde sunnajve}i deo wegove urbane strukture mogao poredice zalazi, ne vidi se ni{ta do deo prostrati jedino s jo{ uvek izgradwom neo{te}enim delone Panonske ravnice, s jedva ne{to malo vima Salajke i Podbare u Novom Sadu. gradova. Te{ko bi se za Vukovar moglo kazati da Jedini „konkurent“ u pore|ewima s gradovima ima bilo {ta zajedni~ko s Novim Sadom. Vukovar koji su ju`no od Beograda, nekako stidqivo, bio je je svoju sudbinu do`iveo najpre kao skrajnut, periNi{. Tokom minulih devet decenija zajedni~kog ferijski gradi}, ~iji su potencijali napredovawa pripadawa istoj dr`avi bili su udaqeni vi{e neostali u nekom drugom vremenu. Malo daqe je Osigo {to to govori jednostavnost prostorne distanjek, mo`da najzapadnija ta~ka do koje bi smisleno ce. Bili su daleko upravo onoliko koliko je Stepore|ewe moglo dospeti. Ako se to i poku{a, opet van Sremac uspeo da prika`e razliku izme|u naragotovo da nema rezultata.

Ipak, u ovom slu~aju Novi Sad je znatno bli`e onoj granici na kojoj se razdvajaju nacionalna, odnosno religijska osnova naroda, te je i samim tim bio predodre|en za ne{to intenzivnija doseqavawa.

Jo{ i danas se veruje da su putevi koji iz Novog Sada vode ka severu, u stvari, najdirektniji putokazi ka Sredwoj Evropi. Jedini grad na tom putu, sve do Budimpe{te, je Segedin, koji nudi i prvo iskustvo u ~itawu zna~ewa sredwoevropske urbanosti. Ono se ogleda u tome da se grad voli, pri ~emu se ta qubav iskazuje na najelementarniji mogu}i na~in – ~uvawem. Neru`ewem fizi~kog prostora, profesionalnim i zanatskim ~uvawem Prvi evropski uzor za Novosa|ane: Segedin arhitektonskog i urbanisti~kog nasle|a, upotrevi i obi~aja u „Pop ]iri i pop Spiri“ i „Zoni bom gra|evinskih materijala koji ne odaju privreZamfirovoj“. Dva sveta su obele`avala i obele`amenost i koristoqubqe te elementarnom gradskom vaju mnoge osobine urbane svakodnevice. Kako ne higijenom. Deo tradicije o redu i radu proizlazi i uo~iti razlike koje postoje u kori{}ewu urbanog iz tradicije religijske prirode ili, prostije reprostora u ova dva grada kada postoje razlike i u ~eno, iz etni~kih osobenosti stanovni{tva. korenima re~i kojima se ozna~avaju iste stvari?

Na istok se iz ovih krajeva od vremena pop ]ire Nijanse koje obele`avaju urbani kolorit dovoqno i pop Spire gotovo i nije i{lo. Mo`da i zbog tosu razli~ite, taman da ih mo`e svako uo~iti. Iako ga gradovi u banatskom delu Vojvodine nikad nisu to mo`e nekome s prejakim ose}awem nacionalnog bili na listi prioriteta razvoja. U prekograni~pripadawa da se i ne dopadne, te razlike ipak nim prostorima rumunskog Banata najbli`i Noo(p)staju. Mo`da je bilo vi{e sli~nosti izme|u vom Sadu su Temi{var i, Osijeka i Novog Sada nene{to daqe, Arad. Zajedgo izme|u Novog Sada i ni~ko im je ponajpre to Ni{a. Zajedni~ka dr`ava Novi Sad i Ni{ bili su daleko {to su na sli~an na~in nije bila i suvi{e raspoupravo onoliko koliko je pro`ivqavali neke znalo`ena ni prema jednom Stevan Sremac uspeo da prika`e ~ajnije delove istorije od ova dva, po redu najverazliku izme|u naravi i obi~aja od polovine 18. veka. Mo}a grada iza prestonice. u „Pop ]iri i pop Spiri” `da je najve}a sli~nost u Wihovo snala`ewe u protome {to su nekako odu`ivqavawu, pogotovo u i „Zoni Zamfirovoj” vek predstavqali drugivremenima koja su bila tre}i, po veli~ini i znapropadaju}a (a kojih na ~aju, grad u nacionalnim granicama. Me|utim, to ovim prostorima nije bilo malo i retko), bilo je nikako nije dovoqno, ali je indikativno jer, kao i prepu{tawe samo onome {to se od qudi i resursa kod Segedina, vidimo gradove u senci prestonice. tu moglo na}i. [ta bi se to, putuju}i ka jugu, sve do Beograda, Novi Sad ba{ jako voli da se poredi s ostalim moglo videti? Zemun, mo`da? Premda se, geografgradovima, pogotovo onim unutar nacionalnog proski i administrativno posmatrano, Zemun nalazi u stora, isti~u}i svoju lepu odoru multikulturalnoVojvodini, malo je danas elemenata na osnovu kojih sti. Reklo bi se da je na{a multikulturalnost bobismo to mogli tvrditi. Ako se mo`e re}i da je u qa, ve}a, prostranija, naro~itija, multikulturalpro{losti Zemun slu`io kao strate{ka ta~ka s nija od one u Brizbejnu, Roterdamu, Londonu (gde koje se napadao i osvajao Beograd – svi ovovekovni se, ka`u, govori 300 jezika), Hamburgu li Madrasu, uticaji imali su suprotan pravac: od Beograda ka na primer. A nije. Kada je re~ o gradovima unutar Zemunu. Blizina Beograda, zapravo spojenost s Srbije, tada su tu ve} mogu}a neka pore|ewa, pri wim pup~anom vrpcom Novog Beograda, toliko su ~emu }e biti nu`no da se prepozna da i u Vrawu, sna`no uticali na savremene osobine Zemuna da tu Novom Pazaru, Vr{cu ili Beogradu postoji isto svako pore|ewe s Novim Sadom prestaje. Ambijentoliko mogu}nosti za isticawe multikulturalnoti Gardo{a, odnosno Gorweg i Doweg grada ili sti. Nekomercijalni i uistinu moderni sociolozi Kalvarije, vi{e slu`e kao prostorni otisci koji znaju da je multikulturalnost samo jedna od polipodsti~u romanti~arska prise}awa na pro{la ti~kih roba, posebno tad kada postoje problemi vremena nego {to se mogu analiti~ki koristiti. nesporazumevawa izme|u verskih, etni~kih ili raTe{ko da bi neko od „starih“ stanovnika Zemuna snih razli~itosti. Dobri, komercijalno orijentiprihvatio tvrdwu da je re~ o jednom sasvim malom sani politi~ari }e i neproblem u vi{ekulturnim gradu i velikom nasequ, ali je ~iwenica da bi se zajednicama proglasiti svojim postignu}em.

K

Kwigu profesora dr Qubinka Pu{i}a „GRAD BEZ LICA“ mo`ete naru~iti po promotivnoj ceni od 920 dinara direktno od izdava~a „Mediterran Publishing“, Nikole Pa{i}a 24, 21000 Novi Sad, tel. 021/661–2090, imejl mediterran@neobee.net; www.mediterran.rs (link: kupite kwige – elektronski formular za naru~ivawe kwiga), ili je potra`iti u svim boqim novosadskim kwi`arama

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota8.maj2010.

Horoskop

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. maj 2010.

OVAN 21.3-19.4.

Stresan i krizan dan za vas, pa budite spremni na bilo koju vrstu iznena|ewa. U osnovi ste aktivni i temperamentni. Qubav poprima oblik koji vi odre|ujete, pa uzmite u obzir i partnerove potrebe.

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Subotom imate vi{e vremena za sebe i ono {to vas usre}uje, ~ini ovaj dan lep{im. Ula`ete u svoj dom, imate velike planove i mnogo energije. U qubavi ste stati~ni, ali biste `eleli promenu. Dru`ite se.

[KORPION 24.10- 23.11.

Mo`ete zavr{avati sve one poBLIZANCI 21.5- 21.6. slove i aktivnosti koje niste uspeli tokom radih dana. Pred sobom imate mnogo mogu}nosti, a nedovoqno vremena, pa napravite dobar plan i program. Qubav!

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Va{ tihi i fluidni Mesec plovi kroz vodeni znak Riba, pa su izra`ene velike `eqe, koje bi bilo dobro ostvariti. Mnogo posla vas i daqe optere}uje. Ovog vikenda biste mogli uga|ati sebi i odmoriti se.

Zbog prisustva boga Marsa u va{em znaku, naprosto ste nezaustavqivi. Puni energije, imate potrebu da stvarate i aktivno u~estvujete u svemu. Qubavni odnos je skladan i topao, ali i ostra{}en.

I suvi{e ozbiqno shvatate sve {to vam se de{ava, pa ste zaboravili na onu detiwu stranu igre i zabavqawa. Budite pasivni ovog vikenda, opustite se i zaboravite na obaveze. S partnerom dinamika!

Va{a vesela Venera u znaku Blizanaca, koji imaju potrebu sve da uo~e i prokomentari{u, dodaju}i argumentu i protivargument, zabavqa vas. I sami ste skloni povr{nim odnosima u qubavi.

O{tro gazite kroz sve izazove koji vam se postave i koji vam se na|u na putu, pogotovo u karijeri i partnerskom odnosu. Draga osoba je sasvim na~isto s tim {ta se sme, a {ta nije preporu~qivo.

Ne dr`e vas ni pa`wa ni mesto u ku}i, pa biste da lutate, u potrazi za zabavom i dobrim dru{tvom. To je sasvim OK, bez obzira na to da li imate razumevawe porodice. Partner je dobrog raspolo`ewa.

JARAC 22.12-20.1.

Ovog vikenda se mo`ete otisnuti negde uz reku, vodu, jezero ili bazen. Sve opcije dolaze u obzir. Kra}e putovawe s porodicom u obli`we mesto. No, budite pa`qivi u saobra}aju. Bez nervoze!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Vodu lijete u vidu znawa i saznawa, svima oko sebe. Mnogima donosite radost i poklone, nesebi~no se dajete i time stvarate dobre okolnosti za budu}nost. Finansijski tro{kovi sve vi{e rastu.

RIBE 20.2-20.3.

Budite pa`qivi danas i nemojte preterivati ni u ~emu. Mnogo `elite i radite, ali morate pri tome sa~uvati svoju potrebu za slobodom izbora i kampawski na~in delovawa. [etajte se i mewajte sadr`aje.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Dobra u krevetu jer je ru`na

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

20

Sombor

19

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zrewanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Pan~evo

20

Vr{ac

22

Srbija Beograd

21

Kragujevac

22

K. Mitrovica 23 Ni{

24

I KI { A

Evropa

NOVI SAD: Sve`ije i promenqivo vreme uz sun~ane periode, povremenu ki{u i pquskove. Vetar slab ju`ni. Pritisak ispod normale.

Temperatura od 11 ujutru do 21 stepen po podne.

VOJVODINA: Malo sve`ije i promenqivo vreme uz sun~ane periode, povremenu ki{u i pquskove. Vetar slab ju`ni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 10, a maksimalna 22 stepena.

SRBIJA: Promenqivo vreme uz sun~ane periode, povremenu ki{u i pquskove sa grmqavinom. Bi}e umereno toplo uz malo ni`e temperature nego prethodnih dana. Vetar slab ju`ni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 9, a maksimalna 25 stepeni na jugu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ malo toplije i prete`no sun~ano. Pre podne na istoku i severoistoku pada}e povremena ki{a, a tokom dana prestanak padavina i delimi~no razvedravawe i u ovim predelima. U ponedeqak toplo, sun~ano i prete`no suvo vreme. U utorak i sredu vrlo toplo, ali i nestabilno pa su opet mogu}i pquskovi.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Promenqivo prole}no vreme mo`e imati uticaja na sr~ane bolesnike, astmati~are i meteoropate. Korisno je pridr`avati se saveta lekara. Usaobra}aju je potrebna dodatna opreznost.

Madrid

18

Rim

17

London

10

Cirih

16

Berlin

15

Be~

19

Var{ava

18

Kijev

23

Moskva

26

Oslo

13

Nakon {to je peva~ica Kortni Lov izjavila da je mesecima imala seksualne odnose sa Gavinom Rosdejlom, suprugom koleginice Gven Stefani, sada je javnost iznenadila jo{ jednom izjavom.

- Boqa sam u krevetu od mnogih, jer sam ru`na. Lepe devojke samo le`e na le|ima, dok se mi ru`ne puno vi{e trudimo. U `ivotu sam imala mnogo seksa i to s velikim brojem frajera. Odli~na sam u krevetu - pohvalila se Kornti Lov. Gven Stevani se nije oglasila povodom ovih izjava Korni Lov.

VIC DANA Pita radnica gazdu: - Da li }ete mi pozajmiti 100 maraka?

- Ho}u, lutkice, evo.

- Hvala, gazda.

Vrati}u vam kada budete mogli!

SUDOKU

St. Peterburg 18 Atina

23

Pariz

14

Minhen

15

Budimpe{ta

20

Stokholm

9

1 7

1

8

9

4 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

183 (18)

Slankamen

300 (5)

Ja{a Tomi}

Apatin

250 (22)

Zemun

351 (3)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

366 (2)

Smederevo

510 (-6)

Ba~. Palanka 219 (14) Novi Sad

243 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

261 (-6)

S. Mitrovica

259 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

306 (-4)

Beograd

300 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

304 (4)

NERA

Hetin

108 (-2)

TISA

7

98 (7)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

6

3

9

9

3

7

9

2

6 62 (0)

1

5 3

5

4

4 4

6 5

2 7 8

3

4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

5

3

6

9

1

2

4

8

6

8

2

7

3

4

5

9

1

1

9

4

2

5

8

7

3

6

4

1

7

8

2

6

3

5

9

9

2

8

5

7

3

6

1

4

3

6

5

1

4

9

8

7

2

8

3

6

9

1

5

4

2

7

2

4

9

3

6

7

1

8

5

5

7

1

4

8

2

9

6

3

Re{ewe iz pro{log broja