Dnevnik 8.maj 20110.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 8. MAJ 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23068 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

BEZ OBZIRA NA HA[KE I ANTIHA[KE PORUKE, PARTNERSTVO SRBIJE I HRVATSKE SVE VA@NIJE U REGIONU, A NA TO ZA „DNEVNIK”, U OBRA]AWU POVODOM DANA EVROPE, UKAZUJE I IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA JELKO KACIN

Beograd i Zagreb moraju da ~uvaju BiH

str. 2 i 4

NASLOVI

Fru{ku goru osvajalo 12 hiqada maratonaca

INTERVJU NEDEqE

Ivan [arar str. 8

Teofil Pan~i} Siti i gladni

Bora Oti} @gadije

\or|e Randeq @eqko Markovi} ^ovek koji je voleo bicikle

Foto: R. Hayi}

Smak sveta je u toku

str. 15 GO RAN LE VI, PRED SED NIK NO VO SAD SKE JE VREJ SKE OP [TI NE, O^EKUJE DA ZLO^INI U RACIJI 1942. BUDU KA@WENI NA SU\EWU U BUDIMPE[TI

LU I[ DE AL ME I DA SAM PA JO

Lisabon navija za Srbiju str. 3

Kepiro se za slamku hvata

str. 2

DVO STRU KA GLA VO BO qA RO DI TE qA KA DA IM SE DE TE RAZ BO LI

Klincima fale pedijatri

str. 7

Zahla|ewe s ki{om Najvi{a temperatura 15°S

2

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

CITATI

„

Pre nekoliko godina rekao sam: borimo se za mir i objavqujemo rat kriminalu. Mislim da smo to u~inili na najboqi mogu}i na~in, udaraju}i po svim ta~kama organizovanog kriminala u dru{tvu. Goni}emo kriminalce gde god da se nalaze, na svakoj ta~ki sveta, hapsi}emo ih a tu`ila{tvo }e raditi svoj posao, dok }e im sudovi suditi kao nezavisne institucije

”

Bo ris Ta di}, predsednik Republike Srbije

SNS: Vla din re zul tat nu la

\eli}: Re {e we uz po dr {ku Unije

O BiH i RS zajedno EU i Sr bi ja

Srp ska na pred na stran ka oce ni la je da je „re zul tat Vla de Sr bi je nu la” i da je za to vre me za pro me nu vla sti. „Vla da ju }e stran ke kre nu le su u iz bor nu kam pa wu la `nim obe }a wi ma. U stvar no sti su do ne li no vi po rez na imo vi nu ko jim }e gra |a ni ma odra ti ko `u s le |a, a taj ku ni }e pla }a ti naj ma wi po rez”, re kao je funk ci o ner SNS Ne boj {a Ste fa no vi} no vi na ri ma u cen tru Be o gra da. „Ka da SNS do |e na vlast, bi }e od go vor ni ja pre ma gra |a ni ma, do ve {}e in ve sti to re, otvo ri }e no va rad na me sta i svi ma }e bi ti bo qe”, re kao je Ste fa no vi}. SNS uka zuje da RTS pri ka zu je la `nu sli ku bla go sta wa, kre i ra nu u ka bi ne tu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, a da na ure |i va~ ku po li ti ku uti ~e i gra do na ~el nik Dra gan \i las ta ko {to je „ot ku pio sve se kun de za re kla me”.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je za du `en za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da }e Sr bi ja na sta vi ti mak si mal no za la ga we na ostva re wu naj va `ni jeg ci qa – do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, na gla siv {i neo p hod nost i zna ~aj po mo }i evrop skih part ne ra. On je, osvr nuv {i se na opa snost su spen zi je bez vi znog re `i ma zbog pri li va azi la na ta iz na {e ze mqe u dr `a ve ~la ni ce EU, po no vio stav zva ni~ ni ka Sr bi je ko ji su na ja vi li da }e bi ti pred u ze te sve neo p hod ne me re ka ko ne bi do {lo do pro me na u vi znoj li be ra li za ci ji. „Si tu a ci ja je ozbiq na, ali ne tre ba dra ma ti zo va ti. Pred u ze }e mo neo p hod ne za kon ske me re i Sr bi ja }e, sa svim si gur no, ura di ti svoj deo po sla, ali nam je neo p- hod na po dr {ka i iz Evro pe”.

Evrop ska uni ja `e li da joj Sr bi ja bu de „do bar part ner” u re {a va wu pro ble ma u Bo sni i Her ce go vi ni, ukqu ~u ju }i „Do di kov re fe ren dum”, re kao je u Be o gra du {ef de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er. „Mi smo pro tiv tog re fe ren du ma, i (vi so ka pred stav ni ca za spoq nu po li ti ku EU) Ke trin E{ton bi la je tu ve o ma ja sna”, re kao je De `er na ne for mal nom sa stan ku sa srp skim stu den ti ma i sred wo {kol ci ma ko ji je odr `an u Be o grad u. U ve zi sa imi gra ci jom i la `nim azi lan ti ma, Ven san De `er je uka zao da je to „objek ti van pro blem” za Evrop sku uni ju i da ona sa vla sti ma Sr bi je ra di na sma wi va wu pri li va la `nih azi la na ta. De `er je na ja vio ozbiq ne ras pra ve u Uni ji i iz ra zio o~e ki va we da }e re zul tat tih ras pra va bi ti stro `e me re, krat ko ro~ ne i du go ro~ ne, „jer se ne {to br zo mo ra u~i ni ti”.

E K S K L U Z I V N O : PorUka JeLka kaCIna srbIJI PovodoM dana evroPe

Ne moj te be `a ti od bu du} no sti!

da {we vla de da okon ~a pre go vo re sa EU. Jer, ula zak Hr vat ske u EU }e po sla ti sna `an sig nal ohra bre an Evro pe je dan jed ne dru ga ~i wa osta lim ze mqa ma re gi o na da na je, in klu ziv ne Evro pe ko ja je sta ve svo jim re form skim pu tem. iz gra |e na na te me qu po be de nad Iz Za gre ba ta ko |e do la zi jed na fa {i zmom i na ci zmom u Dru gom dru ga va `na po ru ka ovih da na: svet skom ra tu. Na `a lost, na Za glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la pad nom Bal ka nu de lo vi po li ti~ ke Ser` Bra merc ja sno je upo zo rio da eli te jo{ uvek sa wa ju pro {lost, sa mo s pu nom sa rad wom Hr vat ska ume sto da ra de na pri bli `a va wu mo `e ra ~u na ti na we go vo po zi tiv bu du} no sti od ko je be `e. Da no mi {qe we. na {wa Evrop ska uni ja tre ba Li de ri Sr bi je mo ra ju se da nam slu `i kao sja jan pri Da bi Srbija naredni Dan Evrope po bri nu ti i da pr va ve li ka mer da sa mo od na {eg qud skog do~ekala kao zemqa kandidat koja iz vo je va na po be da na pu tu na po ra za vi si da li }e mo iz skih in te gra ci ja – se nalazi pred po~etkom pregovora evrop gra di ti bo qu bu du} nost. uki da we vi znog re `i ma sa o ~lanstvu u EU, puna i neupitna Sr bi ja ima ve li ke po ten ci ze mqa ma [en ge na – ne bu de saradwa s Tribunalom u hagu ja le i mo gu} nost da po sta ne opo vrg nu ta. Nad le `ne in mo tor evrop skih in te gra ci ja sti tu ci je mo ra ju pred u ze ti mora biti uspostavqena re gi o na. To ona u ovom tre nut sve me re da se za u sta vi pri ku ni je. Qud ski, po li ti~ ki i liv tzv. „la `nih azi la na eko nom ski re sur si Sr bi je ni su is - evrop sku Sr bi ju. Da bi Sr bi ja na - ta” u ze mqe EU. Od go vor nost ta ko ko ri {}e ni, {to one mo gu }a va ze - red ni Dan Evro pe do ~e ka la kao ze - |e le `i i na ci vil nom dru {tvu i mqi da kre ne pu nom br zi nom ka mqa kan di dat ko ji se na la zi pred me di ji ma ko ji mo ra ju da po ve }a ju ~lan stvu u EU. Ipak, ne ki va `ni po ~et kom pre go vo ra o ~lan stvu u svest o to me {ta vi zna li be ra li za po ma ci su na pra vqe ni. Di ja log Be - EU, pu na i ne u pit na sa rad wa s ci ja zna ~i. o grad - Pri {ti na je na po kon otvo - Tri bu na lom mo ra bi ti us po sta Be o grad ima i ve li ku re gi o nal ren ka ko bi se re {io niz pi ta wa vqe na. Re for me spro ve de ne u okvi - nu od go vor nost. Da bi po stao ko ja te {ko op te re }u ju `i vot gra - ru Ak ci o nog pla na bi le bi za se we - istin ski li der evrop skih in te gra |a na i na Ko so vu i u Sr bi ji. Na kon ne ne is pu wa va wem ovog kqu~ nog ci ja re gi o na, zva ni~ ni Be o grad ne odr `a ne tri run de raz go vo ra, neo - uslo va za na pre dak ka EU. sme da bu de ne mi po sma tra~ stag na p hod no je iza }i pred jav nost i bi Sve ze mqe Za pad nog Bal ka na ci je BiH. Dok ap so lut na ve }i na ra ~e s kon kret nim re {e wi ma. Ta - tre nut no s ve li kom pa `wom pra te gra |a na BiH `e li ula zak ze mqe u ko |e, od lu ka da se otvo ri kan ce la - de {a va wa u Hr vat skoj i na po re on - EU, in sti tu ci je te ze mqe ne ma ju

Pi {e: Jel ko Ka cin

D

ri ja Voj vo di ne u Bri se lu sve do ~i o to me da Sr bi ja po ~i we da pro mo vi {e svo je re gi o ne. Mul ti kul tur na i eko nom ski na pred na Voj vo di na je je dan od naj ve }ih adu ta Sr bi je.

Me |u tim, uslov svih uslo va – sa rad wa sa Ha {kim tri bu na lom – jo{ uvek ni je za tvo re no po gla vqe.

Mla di} i Ha xi} ni su u Ha gu. Wi ho vo pro na la `a we i pri vo |e we prav di bi la bi ve li ka po be da za

ka pa ci tet da vo de pre go vo re o ~lan stvu. Sr bi ja, kao pot pi snik Dej ton skog spo ra zu ma, ima mo gu} nost ne sa mo da po zi va na o~u va we in te gri te ta BiH – ko je ni ko ne tre ba da do vo di u pi ta we – ve} i da po mog ne stva ra we mo der nih i efi ka snih in sti tu ci ja ko je }e ospo so bi ti BiH da se su o ~a va s mo der nim iza zo vi ma. Ali po ru ke ko je ovih da na sti `u iz Be o gra da su kon tra dik tor ne i stva ra ju uti sak da Sr bi ja po dr `a va tre nut nu po li ti ku ru ko vod stva Re pu bli ke Srp ske, ko ja di rekt no vo di u izo la ci ju i ne sta bil nost.

Dan Evro pe tre ba da nas pod se ti na to ko li ko je mno go ura |e no u pro ce su stva ra wa Evro pe ona kve ka ko ona da nas iz gle da. To ne bi bi lo mo gu }e bez vi zi je, po li ti~ ke hra bro sti i od lu~ no sti. Sr bi ja ovaj Dan Evro pe obe le `a va to kom kqu~ nog pe ri o da za we nu evrop sku bu du} nost. Ko jom br zi nom }e ta bu du} nost po sta ti re al nost, za vi si go to vo sa mo od we. (autor je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju)

Pri or i tet stan dard gra |a na

L

evrop skih stan dar da i vred no sti u na {em dru {tvu, te vo |e wu re al ne po li ti ke, kao i da }e na sto ja ti da u ko mu ni ka ci ji s bi ra~ kim te lom de fi ni {e pri o ri te te i iz bo ri se za wi ho vu re a li za ci ju.

Jo ci} na ~e lu pu tar ske ma fi je Po li ci ja je uhap si la 15 osum crna hronika wi ~e nih za zlo u po tre be u iz grad wi pu ta u Po `a rev cu iz me |u 2005. go di ne i 2007. go di ne, a kao vo |a gru pe osum wi ~en je biv {i di rek tor Pu te va Sr bi je Bran ko Jo ci}, iz ja vio je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. Uhap {e ni su osum wi ~e ni da su ne le gal no pri ba vi li go to vo 500 mi li o na di na ra kri vi~ nim de li ma zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, fal si fi ko va we slu `be nih is pra va i pra we nov ca, sa op {ti la je po li ci ja. Oni su uhap {e ni u pe tak po na lo gu tu `i la {tva, re kao je Da ~i} po sle obe le `a va wa Da na Pro tiv te ro ri sti~ ke je di ni ce MUP-a. Me |u uhap {e ni ma je i biv {i ~lan Uprav nog od bo ra Elek tro pri vre de Sr bi je i vla snik pred u ze }a Be o grev i Pa mek Ra do slav Sa va ti je vi}, bli zak pred sed ni ku Je din stve ne Sr bi je Dra ga nu Mar ko vi }u. Pr vi osnov ni sud u Be o gra du osu dio je 20. ja nu a ra Jo ci }a na dve go di ne za tvo ra zbog zlo u po tre ba u Pu te vi ma Sr bi je.

Jo ci}, ka dar No ve Sr bi je Ve li mi ra Ili }a, op tu `en za fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve i pre ko ra ~e we bu xe ta tog pred u ze }a za 200 mi li o na evra.

– Da nas su na zna ~aj ni ji eg zi sten ci jal ni pro ble mi na {ih gra |a na i po li ti ka u na red nom pe ri o du mo ra da bu de usme re na na stva ra we uslo va za nor ma lan `i vot, od no sno na to da se ne raz mi {qa

Goran LevI,

Ke pi ro slam ku

a ko je va `no da [an do ra Ke pi ra stig ne prav da, bez ob zi ra na we go ve go di ne.

Je vrej ska op {ti na, Grad No vi Sad i Srp ska pra vo slav na cr kva, po mo gli su „Cen tru Si mon Vi zen tal” u Je ru sa li mu i we go vom di rek to ru Efra i mu Zu ro fu da se po tvr de Ke pi ro vi zlo ~i ni po ~i we ni ja nu a ra 1942. u No vom Sa du, ka da je li kvi di ra no 1.300 qu di, od ko jih 800 Je vre ja. Ta kav fa na ti zam i di vqa we mo ra ju bi ti ka `we ni.

J

Ovo ne sme da se za bo ra vi, ka ko se vi {e ni ka da ne bi de si lo – re kao je za “Dnev nik” pred sed nik no v o s ad s ke Je v rej s ke op {ti ne Go ran Le vi, po vo dom su |e wa jed nom od xe la ta no vo sad ske ra ci je iz ja nu a ra 1941. go di ne ko je je u ~e tvr tak po ~e lo u Bu dim pe {ti. l Istra`iva~ racijealeksandar veqi} do{ao je do podatka od 4.000 likvidiranih tih zimskih dana 1942. godine?

^ekamo vra}awe imovine

I[tvan Pastor Ponovo Izabran za PredsednIka saveza voJvo\anskIH Ma\ara

i der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor do bio je ap so lut no po ve re we na ju ~e ra {wim unu tar stra na~ kim iz bo ri ma u Be ~e ju, po {to je za jo{ je dan ~e tve ro go di{mw man dat na ~e lu par ti je do bio 275 gla so va de le ga ta, ko jih je ukup no bi lo 281.

Pa stor je ina ~e bio i je di ni kan di dat za pred sed ni ka SVM-a. U iz ja vi za „Dnev nik“ on je ka zao da u na red nom pe ri o du ne }e bi ti pro me na u po li ti ci stran ke ko ju je oce nio uspe {nom, ve} da }e pro ce si ko ji su za po ~e ti bi ti na sta vqe ni.

– Tu, pre sve ga, mi slim na vra }a we po ve re wa bi ra ~a, u ~e mu smo bi li upe {ni i u pro te kle ~e ti ri go di ne, iako su mno gi pret hod no prog no zi ra li da SVM od bro ja va da ne – re kao je Pa stor. Do dao je da stran ka osta je opre de qe na iz grad wi

INTERVJU

sa mo o to me ka ko da se ode iz ze mqe, ve} ka ko da se u wu vra ti – is ta kao je pred sed nik SVM-a.

On je ka zao da u pred sto je }im iz bor nim ci klu si ma we go va stran ka ne }e ula zi ti u pred iz bor ne ko a li ci je, ve} `e li da sa mo stal no sti ~e le gi ti mi tet, ali da je SVM spre man na stra te {ku sa rad wu sa onim po li ti~ kim ak te ri ma ko ji de le sli~ ne ide je i vred no sti.

– Otvo re ni smo za sa rad wu sa svi ma, sem oni ma ko ji su sklo ni eks tre mi sti~ kim sta ja li {ti ma – po ru ~io je Pa stor.

Na iz bo ri ma u Savezu vojvo|anskih Ma|ara odr `a nim ju ~e, sem pred sed ni ka stran ke iza bran je i no vi Sa vet SVM-a ko ji bro ji 44 ~la na. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

Uhap {e na 24 slu `be ni ka po li ci je Pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je uhap si li su i uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve li is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Ni {u 24 oso be ko ji ma je od re |en pri tvor u tra ja wu od 30 da na zbog sum we da su udru `e no iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la, pri ma li mi to, zlo u po tre bqa va li slu `be ni po lo `aj i tr go va li uti ca jem, sa op {tio je MUP. Po sto ji osno va na sum wa da je po li cij ski slu `be nik PU Pri {ti na Lul zim Ne zi ri u pe ri o du od kra ja 2009. do ok to bra 2010. go di ne, or ga ni zo vao gru pu po li cij skih slu `be ni ka {i rom Sr bi je s ko jom je bio u stal nom i ne po sred nom kon tak tu, za rad ne za ko ni tog pri ba vqa wa bi o me trij skih li~ nih ka ra ta i put nih is pra va Sr bi je za li ca al ban ske na ci o nal no sti sa pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je, za {ta su tra `i li i pri ma li no vac i dru ge po klo ne. Ciq je bio da ko ri {}e wem svog slu `be nog po lo `a ja i uti ca ja po sre du ju kod dru gih dr `av nih slu `be ni ka da oba ve ne do zvo qe ne slu `be ne rad we ili da ne iz vr {e ono {to su mo ra li, ka ko bi omo gu }i li po dat ke iz Je din stve nog in for ma ci o nog si ste ma MUP-a, su prot no Oba ve znoj in struk ci ji o pra vi li ma i po stup ci ma u ko ri {}e wu in for ma ci o nog si ste ma MUP-a. Na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja je osum wi ~e ni ma od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na, na ve de no je u sa op {te wu.

– Re sti tu ci ja imo vi ne je za nas bit na, sva ko dnev na ak tiv nost. Sve je vrej ske op {ti ne u Sr bi ji su se do bro pri pre mi le za iz la zak i pri me nu za ko na o po vra }a ju imo vi ne. No, i po is ku stvi ma iz ze ma qa biv {e Ju go sla vi je, vi di mo da se to re {a va od slu ~a ja do slu ~a ja. Re ci mo, Osi jek je re {io pre ko 90 od sto zah te va, dok je Ri je ka na ne kih tri do ~e ti ri pro cen ta. Mi ni smo stro gi po pi ta wu po vra }a ja ve li kih obje ka ta, ne tra `i mo ise qe wa i uki da wa in sti tu ci ja ko je ta mo ra de. Mi sa mo tra `i mo da se to po tvr di i da nam se u bu du} no sti, ako ima nov ca, to, naj bla `e re ~e no, re fun di ra. I uve ren sam u to da }e mo s Gra dom i Po kra ji nom pro na }i za jed ni~ ki je zik. Ipak, po je di na~ ni slu ~a je vi }e bi ti ja ko te {ki, pro {lo je pu no go di na. verujete u Grad?

– Op ti mi sta sam. Na {i naj va `ni ji objek ti su Ba let ska {ko la, Vi {a pe da go {ka (iza Si na go ge), zgra da Je vrej ske op {ti ne i zda we u ko jem je sa da RTV Voj vo di ne, gde je ne ka da bio Je vrej ski dom. Ne tra `i mo ise qe we RTV, ve} sa tis fak ci ju. Ima mo do bre sig na le od Gra da, ko je }e mo is ko ri sti ti i sprem no do ~e ka ti za kon. l srpska pravoslavna crkva je dobila 40 odsto tra`ene imovine, vi jedva deset. da li je to politi~ki obojen ishod?

– Mi sma tra mo da je SPC do bi la naj vi {e jer i ima naj vi {e. Me |u tim, vla di ka Iri nej je pri go vo rio da je naj ma we vra }e no upra vo u Voj vo di ni. U sva kom slu ~a ju, mi slim da }e mo ubu du }e na stu pa ti za jed no – sve ver ske za jed ni ce – po {to smo u do brim od no si ma. Mi ne }e mo bi ti ni qu bo mor ni, ni `a li ti se ako dru gi do bi ju {ta po tra `u ju, jer to je do bro i po nas.

RETROVIZOR n Vlada Srbije odlu~ila je da ne prihvati ponudu Telekoma Austrije da za 51 odsto akcija Telekoma Srbija plati 1,1 milijardu evra, i to 800 miliona odmah a 300 miliona u ratama u narednih devet godina. Tenderom je bila propisana minimalna cena od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala Telekoma. n Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je rekao da je vlastima RS dat rok do sredine slede}e sedmice da poni{te odluku o referendumu. „Ako ne povuku odluku o referednumu mi }emo to u~initi umesto wih”, rekao je Incko. Predsednik RS Milorad Dodik odgovorio je da Srpska „nema nameru da odustane i povu~e odluku o raspisivawu referenduma”. n Ma|arski predsednik Pal [mit izjavio je, posle razgovora sa {efom srpske dr`ave Borisom Tadi}em, da wegova zemqa daje punu podr{ku i svu pomo} Srbiji na putu ka EU i da se nada da }e Srbija jo{ tokom ove godine dobiti status kandidata. [mit je izrazio i zadovoqstvom polo`ajem vojvo|anskih Ma|ara u Srbiji n Sudsko ve}e Ha{kog tribunala odbacilo je zahtev Vojislava [e{eqa da bude pu{ten na slobodu. Ve}e je odbilo da se su|ewe prekine i da optu`nica protiv lidera radikala bude odba~ena, oceniv{i da je Tu`ila{tvo do sada izvelo dovoqno dokaza za nastavak postupka. n Ha{ki tribunal odbio je zahtev Franka Simatovi}a-Frenkija za osloba|awe na polovini su|ewa, ocewuju}i da su tu`ioci u prvom delu procesa izveli dovoqno dokaza o zlo~inima iz optu`nice i odgovornosti optu`enog. Simatovi} je, zajedno sa Jovicom Stani{i}em, optu`en za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

PRED SED NIK NO VO SAD SKE JE VREJ SKE OP [TI NE

KARMA KOMA

se za hvata – Mi u Jevrejskoj op{tini moramo biti jako oprezni sa brojevima kojima se barata u vezi sa januarskim zlo~inom. Po{tujemo svakog istra`iva~a, ali mi prihvatamo zvani~an broj `rtava. A one su velike i ovako i onako. l Ka da je Ke pi ru po ni {te na ra ni ja pre su da u bu dim pe {tan skom su du, Zu rof je za “Dnev nik” re kao da u Ma |ar skoj ne po sto ji po li ti~ ka vo qa da se zlo ~in cu su di?

– Jevrejska op{tina ne bi smela to da ko men ta ri {e, me |u tim Zu rof ima pravo. Wega je Kepiro tu`io za klevetu, za nas je to bilo neprihvatqivo, i zbog toga smo se pribojavali da nam ma|arska vlada ne}e ni omogu}iti da ga izvedemo pred sud.

Drago nam je {to je Vlada Ma|arske pri sta la na su |e we. Je smo bi li skeptici, ali se potvrdilo da je ma|arska vlada, bez obzira na ne{to de sni ju pro vi ni jen ci ju, evrop ski orijentisana. l Zu rof je uo~i su |e wa re kao da je to “mo} na po ru ka”?

– Mo}na je poruka zato {to je kazna stigla, kad tad, to je jako va`no.

Jevrejski narod nije osvetoqubiv, ali smo na zadatku da sve {to se desilo, pa i pre 70 godina, kada je osam miliona Jevreja ubijeno u srcu Evrope, bude ka`weno i upam}eno. Da se ne ponovi nikada, ni budu}im generacijama, ni drugim narodima. l Ke pi ro je to kom pr va dva da na su |e wa iz ja vio da se ne ose }a se kri vim, da ni je znao za li kvi da ci je, ni je no sio oru` je...?

– On je neosporno u~estvovao u raciji. U to vreme, Kepiro je ve} bio pravnik, svestan {ta se ~ini u Novom Sadu i {ta on ovde radi. Drugo, postoje dokazi koji su posle rata doveli do toga da je dva puta osu|ivan, ali je pobegao u Argentinu. Kada se vratio u Ma|arsku, te ~iwenice su iza{le na videlo. l Po zi va we na ko mand nu od go vor nost ov de ne pro la zi?

– Ne. Samim tim {to je pobegao u Argentinu, jasno je da je kriv. I nije on jedini zlo~inac kome se sudi u po-

S

znim go di na ma. Za {ti ta qud skih prava ima odre|eni nivo, naro~ito u Evropi i to moramo po{tovati, ali mnogi problemi me|u narodima i daqe se re{avaju ratom. Ovo su stvari koje bi morale da uti~u na to da se zlo~ini ne de{avaju u budu}nosti. l Re kao je da “Bog bri ne o we mu”...

– Poziva se na Boga, ali to je hvatawe za slamku, ili ~ak marketing.

Uostalom, ispred sebe je dr`ao natpis u kom se poziva na svoje pozne godine. l Ka da }e No vo sa |a ni oda ti po {tu `r tva ma ra ci je je din stve nom ko me mo ra ci jom?

– Mislim da imamo zadatak, i to je Jevrejska op{tina rekla i Gradu, i Pokrajini, i SPC, da komemoraciju objedinimo. Moramo to u~initi zbog `rtva, du`ni smo da odredimo jedan datum. Jedinstven izlazak bi ostavio najja~i utisak na gra|ane Novog Sada, porodice i prijateqe `rtava.

Istu pri~u imali smo i u Be~eju – izazili smo na Tisu dva puta. Ako treba, mi }emo iza}i i tri puta, ali

INTERVJU

3

ja kao predsednik Jevrejske op{tine imam zadatak da svi iza|emo zajedno.

Od Grada Novog Sada sam za to dobio zeleno svetlo, sa vladikom ba~kim Irinejom jo{ o tome treba da se dogovorimo. Ali zaista `elim da sve verske zajednice, Grad i Pokrajina tog dana budu zajedno. l Tim ste po vo dom na stu pi li pri li~ no di plo mat ski i po mir qi vo?

– Stavili su nas u neugodan polo`aj, jer smo bili u situaciji da biramo. Ponudili smo da iza|emo 21. januara, pa je SPC rekla Gradu da izlazi 23. januara. Gradona~elnik me je pitao da li }emo iza}i sa Gradom, ili sa SPC, i odmah sam odgovorio: izlazimo s Gradom, ali bih vas zamolio da se ne qutite zato {to }emo iza}i i sa SPC. To je normalna odluka, ali sam u Jevrejskoj op{tini bio kritikovan, jer se pomen mora objedniti, zbog `rtava. To je zadatak svih nas u vi{enacionalnom Novom Sadu i Vojvodini. n Igor Mi ha qe vi}

Si ti i glad ni, i ram pa iz me |u

it gladnom ne veruje, a gladan ni ne mari mnogo za to, ne bi ni on verovao samom sebi da je podela uloga druga~ija. Sit brani {to ima, gladnome se ~ini da bi se i on mogao o koji deli} toga blaga ogrebati, {tavi{e, da mu to odnekud i pripada, i samo je stvar u tome da to lepo zai{te.

Ostalo }e, vaqda, do}i samo od sebe.

Siti su gladnima onomad udarili viznu rampu, u vreme kada su gladni bili pomahnitali, pa se poklali me|usobno da je sve praskalo. Dodu{e, nije da su oni od gladi pomahnitali, jer tada jo{ i nisu bili tako gladni i bedni, naprotiv, no je bilo obrnuto: ogladneli su i osiroteli naknadno, usled posledica svog mahnitawa, za koje im niko drugi nije kriv, ma koliko oni voleli verovati u to. No, na kraju se to, kad podvu~e{ crtu ispod godina besnila, svodi na isto: glad im je beskrajna, a ruke ve~no prazne, rekao bi jedan prokleti pesnik iz gladnih krajeva.

Dvadeset godina skoro je ta Rampa stajala izme|u Sitih i Gladnih, a onda je ukinuta, ovi prvi su popustili i propustili, nakon {to su ovi drugi dali garancije da }e biti dobri i pa`qivi, i da ne}e zloupotrebqavati gostoprimstvo sitih, to jest, da }e im u goste dolaziti i boraviti iskqu~ivo o svom tro{ku, bez namere da se zadr`e du`e od tri meseca, a kamoli trajno. Do|e{, omiri{e{, kupi{ suvenir za uspomenu i dugo se}awe, pa – nazad, ku}i, tamo gde pripada{ takav kakav si, a kaki si, ni za di si nisi.

Naravno, ima i izuzetaka, ima i onih me|u gladnima velikih o~iju koji su svetu bogatih i sitih potrebni ~erez svojih znawa i ve{tina, no takve }e siti ve} probrati sami, a sa preostalima, sa izobilnim qudskim vi{kovima svih vrsta, neka gladni vide {ta }e, to je wihova briga.

Tako su, dakle, pale vize, pod tim striktnim uslovima. Sada ispada da mi, iz sveta vi{e gladnih nego sitih, nismo skloni ba{ fanati~nom po{tovawu dogovora: malo-malo pa odavde krenu konvoji, nekad u stotinama, nekad u hiqadama, onih kojima je neko rekao, a oni detiwski spremno poverovali – ili ih ni{ta ne ko{ta da probaju, po{to ni{ta nemaju da izgube – da Tamo Negde, u dalekom i {arenom svetu imu}nih, gde ku}e su od ~okolade a prozori od marmelade, mogu na lepu{kaste o~i da dobiju azil, {to }e re}i leba i s’ leba, stan i hranu i posao i ve} sve po redu. Odande im se jasno poru~uje da od toga nema ni{ta, ali ovi ne haju: svako je ube|en da pouzdano zna za nekoga ko pouzdano zna za nekoga ko se uspe{no u{uwao i protnuo u Carstvo Nebesko na zemqi, pa konta da }e onda uspeti i wemu, {to bi on

bio gori od tog tamo nekoga, koji mo`da ipak i postoji, mada ga li~no nikada nismo videli? To svet Sitih pak opako quti: nismo se tako dogovorili, ne po{tujete pravila, ako se ne opametite ukinu}emo vam privilegiju da nas povremeno pose}ujete za svoje novce! Pa, kakav je to na~in? Mi vas qubazno pripustimo u ku}u, a vi nam poharate fri`ider!

Ovde, u svetu vi{e gladnih nego sitih, vlada izvesna zbuwenost. Mi uglavnom nikuda ni ne mrdamo, slabo imamo para za to, a mnogi nisu uspeli ni da steknu naviku mrdawa sa svoga buwi{ta, iz tog na{eg u{u{kanog svra~ijeg zakutka u kojem se pacamo po jednoj navici koja nam je odavno postala druga priroda. Onaj deo nas, svakako mawi, koji ode Preko po{tuje pravila igre, ne pravi probleme ni drugima ni sebi, i pokorno se vra}a na polazi{nu ta~ku. A ono ne{to najzaturenijih me|u zaturenima na ovom zaturenom rubnom par~etu Evrope koji kao u kakvim bizarnim ekskurzijama jure za nepostoje}im azilom, e, oni mahom dolaze sa jednog maju{nog krajwe ju`nog par~eta ove i ina~e omalene zemqice, i mahom pripadaju dvema mawinama koje se ovde ne kotiraju ba{ visoko, ali se tako ne kotiraju ni tamo, u svetu bogatih i sitih. Pa to onda proizvodi odre|enu vrstu nelagode u kojoj se neke stvari nipo{to ne izgovaraju ali se apsolutno podrazumevaju, i u kojoj, samim tim, cvatu licemerje i la` kao oblik egzistirawa.

Godinama nas je, s predobrim razlozima, iz sveta sitih karalo da diskrimini{emo druga~ije, i da takvi ne mo`emo Tamo, k wima. Onda smo se mi koliko-toliko opametili, ali sada opet ne vaqa: ti koji su nama bili Druga~iji sada su i wima Druga~iji, ali po{to su to na{i Druga~iji, a ne wihovi Druga~iji, sada nas oni lepo i odlu~no mole da ih zadr`imo ovde kako god znamo, ina~e }emo svi zajedno opet na Crnu Listu. Mi se, dakako, ~e{kamo po glavi: ali, kako da ih zadr`imo, kad oni imaju ista gra|anska prava kao i svi drugi, ukqu~iv i pravo na izlazak iz zemqe s va`e}im putnim dokumentom?

Zar nije bila ideja ba{ u tome da nema gra|ana prvog i drugog reda? Kad bismo ih diskriminisali, te koji dolaze k vama tra`e}i ono {to im ne nameravate dati, rekli biste da je to dokaz da ne pripadamo va{em svetu, u kojem su takve stvari nezamislive, jer su fuj. No, ako ih ne diskrimini{emo, opet ne vaqa, jer onda ih pu{tamo k vama, a vi ih ne `elite. Pa se ti tu sna|i. n Te o fil Pan ~i}

LU I[ DE AL ME I DA SAM PA JO, AM BA SA DOR POR TU GA LA U BE O GRA DU

Li sa bon na vi ja za Sr bi ju ve se godine obele`ava vek od uspostavqawa diplomatskih odnosa Srbije i Portugala. Po re~ima predstavnika slu`benog Lisabona u Beogradu, wegove ekselencije Lui{a de Almeide Sampaja, mnoga }e politi~ka, ekonomska i kulturna de{avawa obele`iti sto godina od prvog sporazuma izme|u na{ih dveju zemaqa i bi}e kvalitativna odsko~na daska za daqi nastavak saradwe.

– Portugal je zemqa partner na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu, portugalski jezik je “po~asni gost” na Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu, a Privredna komora Portugala }e u saradwi sa Austrijom u~estvovati u nekim pilot projektima u va{oj zemqi. Zapravo, tokom cele godine prisustvo Portugala u Srbiji bi}e zna~ajnije nego ikada do sada – izjavio je ambasador Sampajo za „Dnevnik”. l Da li je re al no da Sr bi ja do kra ja go di ne do bi je sta tus kan di da ta i od ~e ga to naj vi {e za vi si?

– Potpuno je realno, politi~ki po`eqno i zaslu`eno. I Portugal }e biti u prvoj liniji zemaqa koje podr`avaju dodelu Srbiji statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju ve} ove godine.

No, kao {to je poznato, dosta toga }e zavisiti od izve{taja koji }e Evropska komisija objaviti u oktobru, a da bi taj zakqu~ak bio pozitivan, Srbiji su potrebne politi~ke i zakonodavne reforme. Ipak, moj je stav da ne postoji ni jedan razlog da se ovo ne dogodi. I nadam se da }e rezultat biti onaj koji svi o~ekujemo.

O

l Ho }e li i od nos pre ma Ko so vu na kra ju ipak pre ra sti u uslov Sr bi ji za ula zak u EU? – Nesporna je evropska perspektiva za ceo Zapadni Balkan. Ali konsolidacija ove perspektive zavisi od uspostavqawa dobrih odnosa u celom okru`ewu. Stoga je jasno da }e i proces dijaloga, koji je nedavno po~eo izme|u Beograda i Pri{tine, imati politi~ki uticaj u okviru perspektive globalne Evrope. Srbija, po mom mi{qewu, ima mnogo toga da dobije s pozitivnim napretkom ovog dijaloga koji treba da se hrabro i ~vrsto nastavi.

Me|utim, s tehni~ke strane, ovo nije dodatni uslov uz kriterijume postavqene za ~lanstvo u EU. l Iz ja vi li ste ne dav no da je pred Sr bi jom ve o ma iza zo van pe riod i da joj mo gu ko ri sti ti is ku stva Por tu ga la na pu tu ka EU. Na ko ja ste kon kret no is ku stva mi sli li?

– Portugal je do`iveo period tranzicije koji je vrlo sli~an ovom kroz koji Srbija prolazi. Posedujemo identi~nu dimenziju na demografskim, geografskim i ekonomskim nivoima, tako da se Srbija mo`e porediti s Portugalom kada je

Part ner stvo sa Po qo pri vred nim saj mom l Por tu gal }e bi ti ze mqa-part ner pred sto je }eg Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma. Ka kva su o~e ki va wa i Va {a i por tu gal skih pri vred ni ka od ovog part ner stva?

– Portugal je prva zemqa koja ima ovakvu ulogu na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu a pritom ne pripada regionu. Sajam u Novom Sadu je jedna od najve}ih takvih manifestacija u svetu i najva`nija u regionu.

I za mene na{e u~e{}e ove godine kao po~asnog gosta predstavqa jasan signal interesa portugalskih firmi da razvijaju svoje ekonomske i trgovinske aktivnosti u Srbiji. Mogu da vam garantujem da mnoge portugalske firme, u~esnice Poqoprivrednog sajma, zastupaju na{e najboqe preduzetnike, proizvode vrhunskog kvaliteta i moderne tehnologije. Uz to, ovaj sajam }e biti i jedinstvena prilika za razvoj ekonomskih bilateralnih odnosa. l Na ja vqen je su sret ne sa mo pri vred ni ka, ne go i mi ni sta ra dve ju dr `a va. Da li }e kao re zul tat usle di ti i ne ki bi la te ral ni spo ra zu mi?

– Ovogodi{we u~e{}e Portugala na Poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu ima za ciq postizawe konkretnih ekonomskih i trgovinskih rezultata. I ja se iskreno nadam da }e kao rezultat do}i partnerstvo izme|u portugalskih i srpskih firmi. Ovo bi bila prava mera uspeha na{eg u~e{}a. Naravno, bi}e dosta i politi~kih sastanaka, seminara, radionica, prezentacija sektora, firmi i proizvoda. Portugalski u~esnici }e predstaviti svoja vina, gastronomiju, poqoprivredno-prehrambene proizvode, inovativne ideje, tehnologiju... ali na kraju su najbitniji konkretni ekonomski i trgovinski rezultati, koje zajedno treba da postignemo. Li~no }u se pobrinuti za savr{ene rezultate sajma!

re~ o proceduri u~lawewa. Na{ put ka EU omogu}io nam je i neke zna~ajne uspe{ne pri~e, koje mogu biti vrlo korisne Srbiji u toku pomenutog procesa. Portugal, naime, mo`e s vama dosta toga da podeli u razli~itim oblastima, kao {to su za{tita `ivotne sredine, urbano planirawe, obnovqivi izvori energije, banke, finansijski sistem, turizam i ~uvawe kulturnog nasle|a... Pri tome postoji i na{a velika politi~ka `eqa, kao i `eqa portugalskih firmi, da stave te uspe{ne pri~e na raspolagawe Srbiji i Srbima. l Da li i u ko joj me ri po zi ci ju Por tu ga la unu tar Evrop ske uni je op te re }u je ve li ka fi nan sij ska kri za ko ja je za hva ti la Va {u ze mqu?

– Pozicija koju Portugal zauzima u EU je vrlo dobro definisana i solidno usa|ena. Mnogo Portugalaca zauzima istaknuta mesta u institucijama Unije, poput predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza. Mi smo sastavni deo i evrozone, tako da je trenutna ekonomska i finansijska kriza, kroz koju prolazimo, dosta povezana sa internom politi~kom situacijom i potrebom za strukturnim reformama koje }e omogu}iti prevazila`ewe ove sada{we situacije i vratiti nas na dobar put ka ekonomskom uspehu. Svetska je kriza i Portugal nije, niti }e biti, jedina zemqa wom pogo|ena.

Siguran sam da }e Portugalci prevazi}i ovaj te`ak momenat, kao {to su i kroz istoriju puno puta radili.

Ina~e, i na ovom planu imamo dosta sli~nosti sa Srbima, po{to su oni, ba{ kao i mi, uvek znali kako da preokrenu te{ku situaciju u obe}avaju}u budu}nost. U svakom slu~aju,

za Portugal je izazov da se uspostavi puna kontrola javne potro{we a da se ne zaustavi rast ekonomije. I da bi se postigao ovaj ciq, moraju se preduzeti stroge mere. No, ono {to je tako|e va`no ista}i, ni{ta od ovoga ne ugro`ava internacionalizaciju portugalske ekonomije, odnosno wen polo`aj u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. l Da li zbog kri ze u Por tu ga lu ra ste evro skep ti ci zam ili se, na pro tiv, oce wu je da }e upra vo ~i we ni ca da ste deo EU omo gu }i ti ze mqi da br `e pre vla da te {ko }e u ko je je za pa la?

– Jasno je da u kriznom momentu, pogotovo ekonomskom, raste broj onih koji ne veruju u pozitivne aspekte evropske izgradwe.

Tako je bilo u pro{losti, tako je trenutno, a bi}e tako i u svakoj budu}oj krizi. Dakle, o~ekivana je ovakva reakcija javnosti, ali

jedini put koji nam je ostao jeste kolektivan projekat kako bismo napravili {to prilagodqiviju Evropu, koja zna kako da se izbori kad se suo~i s krizama i izazovima. Meni je jasno da bi se efekti internacionalne ekonomskofinansijske krize mnogo vi{e osetili u svim zemqama {irom Evrope, pa i u Portugalu, ali i u Srbiji, da nije Evropske unije. S druge strane, bitno je nikada ne zaboraviti da Evropa nije samo vezana za ekonomiju, finansije i novac, ve} je i znak po{tovawa vrednosti, demokratije, qudskih prava, principa, sloboda, sigurnosti i mira. Ideja i ciq Evrope jeste da svet postane boqi za sve nas. Evropa je pitawe civilizacije i zato Srbija i Zapadni Balkan imaju svoju budu}nost zacrtanu i vezanu za izgradwu EU! n Mi ro slav Sta ji}

4

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

SKORA[WA ANTIHA[KA HISTERIJA DUGORO^NO NIJE NARU[ILA ODNOSE SRBIJE I HRVATSKE

Be o grad i Za greb mo ra ju da ~u va ju BiH

bori se i da do kraja ove godine stekne verifikaciju kandidatskog statusa za ~lanstvo u EU. U takvim uslovima je i za jednu i za drugu dr`avu izuzetno va`no da nastave zapo~etu regionalnu saradwu – ka`e \enero.

On je pri tome uveren da }e slu`beni i Beograd i Zagreb istovremeno jako paziti da ni na koji na~in ne u~estvuju u destabilizaciji BiH. – Politi~ka pozicija predsednika RS Milorada Dodika i wegovih neobi~nih saveznika iz drugorazredne politi~ke elite Hrvata u BiH mogla je biti sna`na u vreme kada su i u Zagrebu i u Beogradu vo|ene druk~ije politike.

Ali danas u Hrvatskoj ne postoji niti jedna iole ozbiqnija politi~ka stranka koja bi na bilo koji na~in poduprla bilo kakav politi~ki aran`man koji bi vodio raspadu BiH. S druge strane, meni se ~ini da ni Tadi} ne vodi dvoli~nu politiku kada tvrdi da Srbija podr`ava celovitu BiH. Druga je stvar {to on u osnovi nema mnogo manevarskog prostora za „lomqewe” Dodika, Davor \enero: Referendum o izdvajawu RS ne bi bio prihva}en ali dokle god je kqu~ni politi~ki poku{aj pripajawa Hrvatskoj nekih de- faktor u Beogradu, Srbija ne}e u~eodbrambenom ratu mogu}e bilo po~inilova BiH. Jer, vi{e se raspravqa o po- stvovati u destabilizaciji BiH – navoti stra{ne ratne zlo~ine za koje neko liti~kim posledicama eventualne wi- di sagovornik „Dnevnika”. mora odgovarati.

Komentari{u}i mogu}i rasplet krihovne osude, nego o tome kakva se to po– Umesto toga, ceo proces protiv gelitika u Zagrebu vodila od 1990. do ze u Bosni i Hercegovini, Davor \enenerala zapravo nije imao nikakav uti2000. da se moglo dogoditi da Hrvatska ro sumwa da bi se Milorad Dodik mogao caj na hrvatsku javnost. Razlog vi{e je i od `rtve agresije postane sau~esnik u odlu~iti na krajwe riskantan korak ka{to su se hrvatski mediji tokom proceagresiji na susednu dr`avu – navodi \e- kav bi bilo raspisivawe referenduma sa pona{ali kao agenti za odnose s javo izlasku RS iz sastava BiH. nero. no{}u tima odbrane, i to ne sve troji– Referendum o izdvajawu ne bi bio Sagovornik „Dnevnika” je ipak uvece, nego iskqu~ivo Gotovine, po{to se ren u to da aktuelna „antiha{ka histe- prihva}en. Valentin Incko bi ga na radi o elitnom pripadniku Tu|manovog osnovu tzv. bonskih rija” u delu hrvatskog sistema, dok su preostala dvojica bili ovla{}ewa istog tredru{tva nije odnose Zamawe bitni. U takvim uslovima je Hagreba i Beograda vrati{ki sud u Hrvatskoj potpuno proma{io „Dokle god je Tadi} nutka poni{tio. Iskreno, ne verujem ni da je la na pozicije od pre desvoj ciq. A ista stvar }e se, bojim se, kqu~na figura u Dodik tako neozbiqan set godina. dogoditi i kod su|ewa Jadranku Prli}u Beogradu, Srbija politi~ki igra~ pa da – Mo`da je spoqa izi ostalim funkcionerima Herceg Bone}e u~estvovati u se odlu~i na potez za kogledalo kao da se Hrvatsne, koje ha{ko tu`ila{tvo tereti za ska zbog generala jako destabilizaciji BiH” ji ne da nema me|unarodudru`eni zlo~ina~ki poduhvat protenu potporu, nego ~ak ne trese, ali na svim prorivawa nehrvatskog stanovni{tva, te bi mogao da ra~una ni na testima koji su odr`ani tim povodom skupio se, objektivno po- podr{ku slu`benog Beograda – objasmatrano, minoran broj qudi. Retorika {wava \enero. – Me|unarodna zajedniGlava{evi ko~e prekograni~nu saradwu koja se ~ula jeste bila stra{na, fa{i- ca je do sada uspela da politi~ki margizoidna, jeste umnogome podse}ala na nalizuje sve one me|u Hrvatima u BiH Odnosi Hrvatske i Srbije, po re~ima Davora \enera, imaju jednu velinajgore dane devedesetih. Me|utim, ni koji su odbijali ozbiqan razgovor o poku manu: ne postoji sna`na razvijena prekograni~na saradwa. „Vojvodina ta retorika ni vi|eni folklor nemaju liti~kim reformama i postdejtonskom je danas motor u Srbiji koji bi sasvim sigurno mogao pokrenuti tu prekonikakav respektabilni uticaj na {iru aran`manu u Bosni. I idu}i koji }e bigrani~nu saradwu, ali, na`alost, pozitivnog odgovora nema s hrvatske javnost i qude koji donose odluke – ob- ti sveden u primerenu ni{u bi}e, nastrane. Jer, hrvatska regija koja se grani~i s Vojvodinom i Srbijom treravno, Milorad Dodik. Pitawe je samo ja{wava \enero. nutno je politi~ki radikalizovana. To je jedina regija iz koje imamo u SaPo wegovim re~ima, va`an ~inilac da li je Dodik dovoqno dalekovid poliboru nacionalisti~ke radikale, zastupnike koji ne pripadaju tzv. ustavje i to {to je Hrvatska nadomak zatva- ti~ar da pravovremeno prepozna u kom nom luku – tri su iz kvaziregionalnog pokreta Branimira Glava{a i jedrawa pregovora sa EU, ~lanica je NA- pravcu idu procesi, pa unutar toga krenan iz Hrvatske stranke prava. Me|utim, da se napravi korak daqe i po~TO, „i po~iwe funkcionisati kao ko- ne da tra`i svoju novu politi~ku pozine razvijati ozbiqna prekorani~na saradwa, da se po~nu koristiti me|uciju. Ili }e se, sli~no kao i wegovi saliko-toliko uqu|ena dr`ava”. narodne ni{e, to bi za ceo region bilo puno boqe. I to je slede}i korak – Srbija, s druge strane, ima proe- veznici iz HDZ-a, u doglednoj budu}nokoji se mora napraviti u bilateralnim odnosima, kako bi taj napredak kovropsku administraciju, wen demokrat- sti na}i na politi~kim marginama. ji je postignut u posledwih godinu-dve postao stabilan i samoodr`iv”. ski prosperitet je tako|e neupitan, a n Miroslav Staji}

lavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc protekle nedeqe je posetio Zagreb, gde je otvoreno upozorio tamo{wu vlast na neprihvatqive reakcije povodom presude generalima Gotovini i Marka~u zbog zlo~ina po~iwenih tokom akcije „Oluja”. On, me|utim, nije {tedeo ni zvani~ni Beograd u koji dolazi u utorak, ocewuju}i da bi Srbija „morala u~initi puno vi{e da se suprotstavi mi{qewu koje preovladava u javnosti, a po kojem su Mladi} i Haxi} ratni heroji koji ne bi trebalo da idu u Hag”.

Po oceni Davora \enera, nezavisnog politi~kog analiti~ara iz Zagreba, odnos vlasti i u Hrvatskoj i u Srbiji prema Tribunalu u dobroj meri ukazuje na nespremnost ne samo politi~ke elite, nego dru{tvenih elita uop{te, da se razra~unaju sa nacionalisti~kim „vrednostima” koje su obele`avale dominantni politi~ki pogled na svet devedesetih godina pro{log veka.

– Posao Ha{kog suda, a posebno Tu`ila{tva, morao bi biti usmeren ka tome da gura dr`ave i narode u zemaqama koje su bile zahva}ene ratom, u suo~avawe s najnovijom pro{lo{}u.

Uostalom, kako je to svojevremeno govorila i Karla del Ponte, Tribunal govori u ime `rtava. Problem je, me|utim, {to sud to ~ini nedovoqno dobro, nedovoqno sna`no, {to se izgubio u proceduri, {to procesi predugo traju i suvi{e su „ekspertski”, te samim tim udaqeni od {ire javnosti, a k tome su jo{ izrazito lo{e medijski pra}eni.

Time `rtve nisu dobile pravo glasa a ostao je prostor za manipulaciju – ka`e \enero za „Dnevnik”.

Kao primer, on je naveo upravo slu~aj generala Gotovine, Marka~a i oslobo|enog ^ermaka, gde je hrvatska vlast svesno propustila da razdvoji ulogu „gospodara rata” od qudi koji su ~estito branili otaxbinu i prizna da je i u

G

d svih marketin{kih poslova koje akteri aktuelne politi~ke scene preduzimaju u ciqu animirawa glasa~kog tela, najvi{e koristi, izgleda, imaju suparni~ki tabori. Jer, zapravo, najvi{e poena dobijaju zahvaquju}i nepromi{qenim i nesuvislim potezima takmaca.

Samodestrukcija ~ini osnovnu karakteristiku marketin{kih aktivnosti svih visprenih igra~a u ovoj velikoj utakmici, u kojoj se golovi te{ko daju – ali su zato autogolovi izuzetni! A kada stvari postanu neobja{wive, onda na videlo izlazi ~iwenica da ne postoji izlazna strategija. Besmisao se nastavqa na besmisao. Kako koji brod potone, oni ga proglase za podmornicu. Pobe|uje onaj koji mawe gre{i. Pravilo postaje da je najdelotvornije pustiti protivnika da se sam izubija.

Kampawe bez ideje, koncepta i poruke ~ine srpsku politi~ku scenu jalovom i okrenutoj onom pro{lom. Uglavnom pogled se`e iza nas, a samo najdalekovidiji gledaju oko sebe. Gledati ispred sebe je nepoznata opti~ka radwa koja se pravda rezultatima istra`ivawa javnog mwewa – da ispred nema nikog. Ispred sebe gledaju jedino vo|e ogledaju}i se dok se spremaju za novi javni nastup.

Iskustvo pokazuje da je za pravdawe gre{aka dovoqno obu~iti Osobu Za Komunikaciju s 30-ak re~enica o “de mo krat skim slo bo da ma, za kon skim pro ce du ra ma, vo qi na ro da, evrop skim in te gra ci ja ma, re for ma ma, re a li za ci ja ma pro gra ma ko je smo usvo ji li i kon ti nu i ra nom ra stu pro iz vod we”. To su ujedno i odgovori na sva pitawa, ma {ta ina~e mediji pitali Osobu. Dovoqno do slede}eg brifinga i novog va|ewa vru}eg kestewa golim rukama.

O

MARKETIN[KO (SAMO)RAWAVAWE NA SRPSKOJ POLITI^KOJ SCENI

Pu sti pro tiv ni ka da sam se be iz ub i ja

Setite se samo sa koliko je retori~ke ve{tine Jelena Trivan objasnila pad kompjuterskog sistema prilikom glasawa za potpredsednike Demokratske stranke u decembru 2010. Kao {to re~e doti~na dama: „Ne ki od naj bo qih qu di u par ti ji, ko ji se kan di du ju, ne bu du iza bra ni”. Da li to zna~i da se biraju neki od najlo{ijih qudi u partiji?! Wena samokriti~nost je za svaku pohvalu. Nada Kolunxija, {efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju”, ima neverovatan dar da bez zastajkivawa izgovori nekoli-

ko slo`enih re~enica, tako da vi{e nikom nije jasno {ta je tema razgovora.

Mno{tvo ispraznih re~enica u wenoj retorici, kvalifikovalao je ovu damu (uz obavezni “bqak” izraz lica) za koautora budu}eg “Re~nika op{tih pojmova”.

Najnoviji performans Tomislava Nikoli}a je odli~an primer samorawavawa.

Rana je duboka, a leka nigde. Ova politi~ka egzibicija je obesmislila svaku budu}u istrajnost u borbi za ideale. Sada se vidi da je to bio poku{aj dizawa naroda na noge, a ako ne uspe onda je to samo – us-

kr{wi post! Nesuvisla postfestum obja{wewa koja treba da odgovore na pitawa “za{to, {ta se postiglo, i {ta sad?” imaju snagu Milo{evi}evog progla{ewa pobede nad NATO. Slaba re`ija, jeftina produkcija, a gluma pateti~na. Ukupan utisak: neinteresantno i dosadno.

Primere tzv. “mawih” stranaka ovde ne navodim, {to ne zna~i da ne pate iste bolesti kao i tzv. velike. Isto se odnosi i na biv{e, u obe veli~ine.

Svi li~e jedni na druge. Ko slogan sloganu. Lepo je to jednom objasnio Aleksandar Vu~i}: “Po sto je ve li ke raz li ke iz me |u slo ga na DS ’Bu du} nost od mah’ i na {eg ’Bu du} nost po ~i we da nas’. Na{ je fan ta sti ~an.”

Te{ko je o~ekivati da u Srbiji nakon 25 godina zla i ispirawa mozga politi~ari budu mudriji. Oni su samo na{e ogledalo. [ibicarski mentalitet i kratko pam}ewe iz godine u godinu nas vra}aju u potragu za qudima koji bi odgovorno vodili ovaj narod. Takvih danas nema ni na vidiku na politi~koj sceni.

Na sceni su oni koji “igraju na siguricu”, vo|eni li~nim interesima, profitiraju}i samo na gre{kama protivnika.

Niko drugi ne mo`e vi{e da nam naudi, nego mi sami sebi. n Milo{ Jovanovi} www.ham mer pro duc tion.net

INTERVJU

Ako ve} ne k’ bu de rojekat umetnosti `ivota je uvek individualisti~ki i polazi od pojedinca koji svesno uvi|a svoje nedostatke i poku{ava da ih izmeni, a sve zarad dobrog i lepog `ivota.

Pojedinac je taj koji mora pru`iti otpor ne samo spoqa{wem nasiqu, indoktrinaciji i manipulaciji, nego i savladavawu nekulture u sebi, ka`e za „Dnevnik“ docent dr Damir Smiqani}, profesor na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Iako se profesionalno bavi teoretskom filozofijom, interesuju ga i pitawa tzv. filozofije `ivotne umetnosti. Preveo je dve kwige o toj temi: filozofski bestseler Vilhelma [mida „Lep `ivot?“ (Svetovi) kao i studiju Bernharda H. F. Taureka „Filozofirati: U~iti umirati?“ u novosadskoj izdava~koj ku}i „Adresa„. l U ~emu se krije aktuelnost filozofije `ivotne umetnosti?

– Pred na{im o~ima su se raspali svi „izmi“ – od marksizma do liberalizma – kao nekakve pozitivne ideologije, „velike pri~e“ koje su regulisale na{e `ivote na makro nivou dru{tva, politike, ekonomije, ali koje su pri tome izgubile iz vida `ivot pojedinca. Istorijski gledano, ideja umetnosti `ivota je elitisti~ka. Wome su se zanimali pripadnici vi{ih slojeva, poput anti~kih filozofa ili Montewa u Novom veku. Taj francuski plemi}, koji je prebrinuo egzistencijalne brige, mogao je da se zatvori u svoju kulu i vodi `ivot izme{ten iz dru{tva, promi{qaju}i ideju dobrog i lepog `ivota. Onome ko nema re{ene elementarne probleme, ta ideja mo`e da deluje kao neka vrsta luksuza, ali ona ipak treba da se ti~e svakoga, a ne samo onih u „zoni komfora“, jer i izvan materijalnih ograni~ewa postoji dobar `ivot – predmet „estetike egzistencije“ kako je to Fuko nazivao. Prema wemu, pod `ivotnom umetno{}u se podrazumeva promi{qen odnos subjekta prema seksualnosti, disciplinovan pristup svom telu (dijetetika), pravila li~ne kulture i odnosa prema drugome, kao plod – pre svega – `eqe samog subjekta da se zasnuje autonomno, a ne da mu neko s nekakvog apstraktnog nivoa daje recepte {ta treba da radi. l Kako da se konstitui{emo kao autonomne osobe ako znamo da smo uslovqeni ekonomijom, ideologijom, istorijskim prilikama... re~ju, mo}ima kojima nismo dorasli?

– Posle epohalnih promena krajem osamdesetih i tokom devedesetih, qudi su ponovo po~eli da se pitaju o ~itavom nizu svakodnevnih fenomena, o `ivotu koji se stalno mewa budu}i da su se wegovi stari oblici rasto~ili. Emancipacija je ujedno donela i otu|ewe pojedinca od sebe i bli`wih. Najve}a promena svakodnevice se odigrala u virtuelnom prostoru: mediji name}u modele pona{awa i danas je lak{e oti}i na internet i stupiti u vezu s nekim ko je udaqen hiqadama kilometara nego sa susedom, {to je svojevrstan paradoks. l Kakva je uloga intelektualaca u rehabilitaciji svesti o sebi i oblikovawu sopstvenog `ivota?

– Uop{te uzev{i, danas vi{e nema velikih ideja, a ni kriti~ara ideologije. O{trica kriti~ke teorije je odavno otupela i sve je ve}a opasnost za intelektualca da zapadne u puki individualizam. On mora da posmatra svet kroz prizmu sopstvenog iskustva, ali i da postavi pitawe kako da iza|e iz sopstvene ~aure. Mora se pitati: [ta je to {to poga|a sve nas kao pojedince i kako da to iskustvo ukqu~imo u {iru dru{tvenu perspektivu? Ali ipak mislim da treba zapo~eti na individualnoj ravni, jer promena pojedinca je uslov da se i dru{tvo promeni. Svaki politi~ar bi tako trebalo da pogleda prvo sebe u ogledalo i da se ne krije iza maski. Da se preispita da li se rukovodi korisno{}u za sebe ili stvarno `eli da se promeni i bude od koristi za druge. Preko te samokritike bi se eventualno moglo do}i do jedne alternativne politike koja polazi od pojedinca i ne skriva se iza kolektiva. Istorijski

P

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

„I ovogodi{wi Dan Evrope prilika je da pre svega razmislimo o tome koliko smo {ansi propustili da na{ put evropskih integracija u~inimo br`im. S druge strane, ipak je pozitivno to {to sada 9. maj, za razliku od prethodnih, obele`avamo svesni mogu}nosti da do kraja godine mo`emo da dobijemo status kandidata za ~lanstvo u EU. Ali, da bi se to ostvarilo, potrebno je da glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc konstatuje da ~inimo sve kako bismo uhapsili Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, tako|e da u dijalogu sa Kosovom do|e do nekog vidqivog napretka, nu`no je i da do septembra bude re{en respektabilan broj slu~ajeva neizabranih sudija i tu`ilaca, a tu su i dono{ewe zakoni o restituciji, o finansirawu politi~kih stranaka, o javnoj svojini, izbornog zakona... Uz sve to, ukoliko `elimo do statusa kandidata, posledwi je trenutak i da se zaista stane na put zloupotrebama vizne liberalizacije. Jer, bojim se da, ukoliko se ovaj trend nastavi i ako nam zbog la`nih azilanata bude ugro`en ’beli {engen’, u tom slu~aju }e biti ugro`ena i sama kandidatura, po{to je te{ko zamisliti da }emo ponovo s vizama u paso{ima mo}i da ra~unamo na pozitivno mi{qewe Evropske komisije”...

Laslo Varga predsednik Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije

DOCENT DR DAMIR SMIQANI], FILOZOF

propadamo, dostojanstveno!

gledano, takav koncept su u 19. veku zastupali anarhisti (Bakuwin, Kropotkin), ali su nastavqa~i Marksove misli ra|e optirali globalna pitawa promene dru{tva a ne individue. l Imaju li promi{qeni anarhisti nekakvu {ansu kao alternativa pred dominantnim politi~kim ideologijama?

– Pitawe je da li }e i anarhizam tu biti od pomo}i. Izvesna radikalnost u promi{qawu problema }e u svakom slu~aju biti neophodna.

Jedan noviji nema~ki autor, Franc Jozef Vec, napisao je „Umetnost rezignacije“, gde u krajwem ishodi{tu ka`e da svako od nas mora da zavr{i u rezignaciji, ali se sad postavqa imperativ: Ako ve} i moramo propasti, hajde da to uradimo s dostojanstvom! Toj ideji se mo`e prebaciti neodgovornost prema drugima, apoliti~nost i asocijalnost, ali se tu negde krije i crta zdravog realizma – potreba da se skinu ru`i~aste nao~are. Ako i umemo da `ivimo, kako da se postavimo prema posledwoj ta~ki `ivota, umirawu i smrti, ~ak i ako jednog dana prevazi|emo dru{tvene probleme? Kako da se suo~imo s tom „nepravdom“ da ~ovek mora da umre, s ~iwenicom da je priroda ta koja name}e okvire `ivota i pokazuje nam granice u kojima moramo da se kre}emo? I to je jedno od pitawa koje postavqa promi{qena `ivotna umetnost. l Mo`e li nam pomo}i bioetika? Zar ne bi trebalo da koristimo prednosti istra`ivawa ~ovekovog genotipa u, recimo, iskorewivawu te{kih naslednih bolesti?

– To obe}awe se ~esto sudara s krutim stavovima crkve, sude}i po reakcijama u Nema~koj i Poqskoj... Ali i ovde treba biti na strani pojedinca koji s punom odgovorno{}u mo`e da mewa ne{to i u prirodnom poretku, a ne samo da se oslawa na spoqa{wi autoritet crkve ili politike. Zbog toga kritika dru{tva mora pre}i u kritiku prirode. Postoji nekakva bliskost izme|u totalitarnih dru{tava i surovosti prirode, kojima su se oduvek suprotstavqale utopi-

je za koje se kasnije ispostavqalo da ipak imaju nekakvu realnu sr`.

Zadatak filozofije je upravo da uka`e na takve mogu}nosti, i to je jedna od wenih najva`nijih preostalih funkcija – da otvara horizonte i pomera granice promi{qawa `ivota. Bioeti~ki diskurs se zaglibio u stilizaciji sopstvene nazovi-pravi~nosti, kao {to pokazuje naduveni koncept „dostojanstva ~oveka i prirode u koje se ne sme dirati“. Ali {ta, na primer, ako otkrijemo da je fetus o{te}en i da }e od wega postati dete koje }e te{ko patiti? Smemo li onda da interveni{emo? I sama bioetika ume da zaka`e pred takvim pitawima. l Bilo konzervativne ili ne, takve misaone figure se u razvijenim dru{tvima ipak izla`u kriti~kom mi{qewu i sudu javnosti. Kod nas, pak, qudi veruju da raspola`u nadmo}nim uvidima o „su{tini stvari“ ali retko se izla`u pravi argumenti.

– Mi smo isuvi{e ispolitizovani na jedan pogre{an na~in i verujemo da vi{e znamo od qudi na Zapadu.

Zapravo, tamo je ve}ina problema s kojima se mi suo~avamo ve} davno re{ena, pa su i prioriteti druga~iji.

Ovde se davno izgubila umetnost kao forma egzistencije, nema ni kulture komunikacije. Ono {to bismo smatrali nosiocima kulture spalo je na politi~are i producente programa poput „Velikog brata“ ili Egzita, koji se prikazuju kao nekakvi kulturni ili dru{tveni doga|aji, a ~iwenica da ovde do|e nekih desetak hiqada Engleza ipak ima vi{e veze s profitom nego s bilo ~im drugim.

Umetnost je isuvi{e marginalizovana i bojim se da }e generacije mladih koje stasaju pred ekranima samo ubrzati propast jezi~ke kulture. Kako takav trend promeniti? Otpor takvom osiroma{ewu opet mora da krene od pojedinca, koji ume}e `ivqewa ne sme da poima kao

Taster za sve probleme – Rijeliti TV {ou poput „Velikog brata“ ili „Farme“ zapravo je jasan simptom za patologiju neindividualnog na~ina `ivqewa – ne samo uku}ana koje prati publika, nego i samih gledalaca koji tim putem odustaju od suo~avawa sa svojim stvarnim problemima.

Uz pomo} u~esnika u „Velikom bratu“ gledao~evi problemi se projektuju na neku drugu ravan na kojoj on misli da mo`e da ih razre{i pritiskom na dugme: pritisne{ taster telefona i izbacio si iz kontejnera onoga ko ti se ne svi|a i tako sebi priu{tio satisfakciju – navodi dr Damir Smiqani}.

obe}awe da }e „pote}i med i mleko“, nego da se usprotivi dominaciji dnevne politike i medijske manipulacije i – poradi na sebi. I sami filozofi }e morati da zainteresuju obi~ne qude i da koriste taktike u domenu javnog uticaja kako bi poku{ali da preusmere vidove jeftine zabave za mase. I to tako {to bi npr. u medijsku arenu usko~ile harizmatske li~nosti koje bi bile u stawu da uka`u na realne probleme. Pod uslovom da, naravno, wihov motiv ne bude prevashodno profit. U svakom slu~aju, takva intervencija bi bila u duhu `ivotne umetnosti koja mora prepoznati i kreativnost medija u mewawu svesti qudi. n Reqa Kne`evi}

5

NISU SAMO AUSTRIJANCI I GRCI ZAINTERESOVANI ZA IZGRADWU AUTOPUTEVA U SRBIJI

Kinezi nam dolaze, bar na re~ima

ina je izrazila spremnost da u~estvuje u izgradwi velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, od mostova do autoputeva. To su posledwih dana potvrdili ministri spoqnih poslova dveju zemaqa Vuk Jeremi} i Jang \ie~i, ali i predstavnici nekih kineskih gra|evinskih kompanija.

Nije zgoreg podsetiti na to da se jo{ 2009, prilikom posete Kini predsednika Tadi}a, razgovaralo o izgradwi tunela kroz Fru{ku goru, kao sastavnog dela saobra}ajnice od mesta Me|a na granici s Rumunijom do Rume, odnosno autoputa Zagreb - Beograd, koja bi i{la preko Zrewanina i Novog Sada. Te iste godine s Kinom je dogovorena izgradwa mosta Zemun - Bor~a, orijentacione vrednosti oko 190 miliona evra, a radovi su najavqivani za kraj pro{le godine. Prema procenama kineskih stru~waka, trajali bi tri godine. Me|utim, kako je ovih dana rekao kineski ministar, tek „treba da se ulo`e napori da se radovi pokrenu”, {to zna~i da se ne zna koje su tri godine u pitawu. Izvesno je samo da srpsko-kineski aran`man za tunel kroz Fru{ku goru niko vi{e i ne spomiwe.

U posledwih godinu dana zare|ale su posete kineskih delegacija Srbiji. Tako je svojevremeno do{la grupa privrednika na ~elu s potpredsednikom Eksport-import banke Kine, koja je pokazala interes za ulagawe u infrastrukturu i industriju u na{oj zemqi. U Srbiji su boravili i predstavnici jedne od najve}ih kineskih gra|evinskih kompanija „[angaj konstrak{n grup”, koji su iskazali interesovawe za u~e{}e u va`nim infrastrukturnim projektima, a poznati su po izgradwi najdu`eg mosta na svetu (32,5 kilometra), {angajske `eleznice, kao i dve zgrade ~ija visina prelazi 420 metara. Me|utim, konkretnih rezultata jo{ nema.

Ipak, predstavnik poznate kineske gra|evinske kompanije „Sinohidro korporej{n” Li Xou izjavio je ovih dana kako su zainteresovani za jo{ neizgra|ene deonice Koridora 10 i najavio u~e{}e na tenderu za trase ju`nog kraka od Grabovnice kod Leskovca do Grdelice, i od Vladi~inog Hana do Doweg Neredovca. Kinezi su ~ak i predlo`ili da doma}e firme budu podizvo|a~i kineskih! No, takva izjava primqena je s mnogo rezerve, za {ta ima vi{e razloga.

Kao prvo, rok za otvarawe tenderskih ponuda za izgradwu navedenih deonica zakazan je za 13. maj, {to zna~i da Kinezi nemaju vremena da pripreme ponudu na bazi otku-

K

pqene tenderske dokumentacije. Drugo, re~ je o izgradwi dve relativno male deonice za firmu takvog ranga, jer prva ima samo 8 kilometara, a druga tek ne{to vi{e od 26. I tre}e, resorni ministar Milutin Mrkowi} tvrdi da je novac za izgradwu Koridora obezbe|en, pa je nejasno na bazi ~ega Kinezi predla`u da na{i neimari budu wihovi podizvo|a~i. Ina~e, treba podsetiti na to da je, uprkos zahtevima me|unarodnih finansijskih institucija, izgradwa Koridora 10 namerno iscepkana na vi{e mawih deonica i vi{e lotova (kako se to stru~no ka`e). Razlog za to je namera da se pru`i prilika na{im gra|evinarima da uspeju na tenderima, kako bi stekli kakve-takve reference za nastup u inostranstvu, odakle Srbija o~ekuje da donesu pristojnu sumu deviza, shodno davnim osamdese-

Ulazak u Evropu Kineski graditeqi nemaju dovoqno posla u svojoj zemqi i pomalo osvajaju Evropu. Tako je jedna dr`avna firma dobila posao izgradwe dela autoputa izme|u Var{ave i Lo|a u Poqskoj, {to je bio prvi javni gra|evinski projekat za Kineze u EU. S obzirom na ja~awe strate{kog partnerstva Srbije i Kine, naro~ito u oblasti privredne saradwe, ohrabruju}e su najave o zainteresovanosti Kineza za na{u infrastrukturu koju treba i graditi i popravqati, po~ev od puteva, pa do vodovoda. tim, kada se sa ino-gradili{ta inkasiralo vi{e od dve milijarde dolara.

No, uprkos dobroj voqi da posao dobiju na{i gra|evinari, to ne zna~i da }e tako i biti. Tenderi su ti koji odre|uju ko je najpovoqniji ponu|a~. U „Koridorima Srbije” navode da je u toku poziv za dostavqawe ponuda za izgradwu autoputa E-80 Prosek - Crvena Reka u du`ini od 22,5 kilometra, koji je sastavni deo Koridora 10, a otvoren je do 14. juna. Na istom autoputu u toku je i tender za izgradwu 10,3 kilometra autoputa Crvena Reka - ^iflik, koji je 8. aprila produ`en. To zna~i da na Koridoru jo{ ima mnogo da se radi, i da za Kineze ima prostora. Ako su iskreno zainteresovani. n Ranka Dautovi}

JELENA MARJANOVI], POMO]NICA MINISTRA EKONOMIJE, ZA „DNEVNIK”

Ima vajde od ekonomskih diplomata Z

a samo pola godine primetni su rezultati delovawa ekonomskih diplomata, posebno u preseqewu proizvodwe iz zemaqa Evropske unije u Srbiju, izjavila je za „Dnevnik” pomo}nica ministra ekonomije za bilateralnu ekonomsku saradwu Jelena Marjanovi}.

Ona ukazuje na to da se i svetski stru~waci sla`u da ekonomska diplomatija ima jasnu ulogu, jer pronala`ewe “tr`i{ne ni{e”, posebno za male zemqe kakva je Srbija, nije ni{ta drugo nego na~in da se osigura opstanak i kasnije ekonomski rast i razvoj.

– Ekonomski savetnici imaju veoma konkretne zadatke. Oni doprinose kvalitetnim informacijama i realnim ocenama koje omogu}avaju kreirawe strategije Srbije prema konkretnom tr`i{tu i usmeravawe aktivnosti na mogu}e „ta~ke ukr{tawa“ stranih partnera i konkurentnih prednosti Srbije. Wihov fokus rada u velikom delu zavisi od ekonomske strategije Srbije u odnosu na konkretnu zemqu. Tako su se u dr`avama Zapadne Evrope uglavnom bavili prezentacijama usmerenim na potencijalne investitore, u~e{}em na zna~ajnim sajmovima, ostvarivawem zna~ajnih novih kontakata. U regionu su naj~e{}e bili usmereni na prevazila`ewe problema u funkcionisawu CEFTA sporazuma i omogu}avawe daqeg nesmetanog izvoza iz Srbije. Na daqim tr`i{tima ulo`eno je dosta napora na samo stavqawe Srbije na mapu interesovawa i mewawa generalno negativne slike o Srbiji – navodi Jelena Marjanovi}, iz ~ijeg ministarstva su odabrani eksperti i krenuli u “klin~” sa visokom konkurentno{}u globalne ekonomije. lKo je pokazao najboqe rezultate i koliko se ekonomska slika u saradwi sa tim zemqama gde deluju ekonomske diplomate Srbije, za godinu dana izmenila?

– Nije jednostavno re}i ko je postigao najboqe rezultate, s obzirom na razli~ite zadatke i prioritete po zemqama. Ipak, ako govorimo o prvim povratnim informacijama koje se ti~u wihovog rada, mislim da u osnovi mo`emo biti zadovoqni. Va`no dostignu}e je mobilnost ekonomskih diplomata, koji su svoje delovawe i stvarawe nove mre`e kontakata usmerili i van mesta DKP u ciqu promocije Srbije, a to zna~i u~e{}e na sajmovima, poslovnim savetima, konferencijama... Treba ista}i i wihov uporan daqi rad i komunikaciju sa stranim partnerima i potencijalnim investitorima i posle poseta na visokom nivou koje su ranije ~esto ostajale bez potrebne akcije ka realizaciji pokrenutih inicijativa. U svakom slu~aju, i druga ministarstva i institucije Vlade Srbije, predstavnici PKS, kao i brojni kontakti u zemqi prijema, ukqu~uju}i wihove dr`avne institu-

cije, pozitivno su reagovali na formirawe novog modela ekonomske diplomatije Srbije. l[aqu li izve{taje o poslovima koji su sklopqeni wihovim posredstvom?

– Poslovi ekonomskih savetnika ne mogu se svesti na one brokera, razli~itih vrsta konsultanata i sli~no. S wihovim radom redovno i kroz izve{taje upoznati su i {efovi DKP i stru~ne slu`be Ministarstva. I wihov u~inak je vidqiv, ali jo{ uvek ga je nezahvalno kvantifikovati. Jer, jasno je da je put od ostvarenih kontakata i pokazanog interesa stranih kompanija za Srbiju, pa do realizacije investicije – dug i ~esto neizvestan do posledweg momenta. Ozbiqne kompanije ne `ele da se javno govori o wihovim namerama dok ne do|e do realizacije. Zato mo`emo samo uop{teno re}i da ekonomski savetnici vredno rade na podizawu i odr`avawu interesa stranih partnera za Srbiju. Kao rezultat, aktuelni su kontakti sa velikim brojem potencijalnih investitora koji su izrazili veoma ozbiqne namere da investiraju u Srbiju i ovde pokrenu proizvodwu. Mnogi su ovde ve} bili na razgovorima, radi tra`ewa lokacije, poseta fabrikama – potencijalnim partnerima, a za druge su planovi poseta Srbiji u toku. Naravno, ne treba zaboraviti ni zna~ajnu ulogu ekonomskih diplomata u povezivawu kompanija radi izvoza na{ih roba, gde tako|e ima rezultata. lKoliko su do sada ekonomske diplomate ko{tale buyet?

– Smawewem broja diplomata u Ministarstvu spoqnih poslova izvr{ana je preraspodela tro{kova. U 2010. godini tro{kovi ekonomskih savetnika iznosili su 98 miliona dinara i u potpunosti su uskla|eni sa tro{kovima diplomata koje postavqa MSP. n Dragan Milivojevi}

6

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

VER SKO RA SLO JA VA WE U NA CI O NAL NIM ZA JED NI CA MA U VOJ VO DI NI

Mawine u mawini ao {to po sto ji pred ra su da da su svi Sr bi pra vo slav ci, ta ko po sto ji i mi {qe we da su svi Ma |a ri ka to li ci, Slo va ci evan ge li ci ili Ru si ni gr ko ka to li ci. Ma win ske za jed ni ce ni su po {te |e ne ove ge ne ra li za ci je ni ti su to le rant ni je pre ma oni ma ko ji iz la ze iz okvi ra ver ske „ve }i ne“.

Iako ne po sto je ta~ ni po da ci o to me ko li ko gra |a na u okvi ru ne ke na ci o nal ne ma wi ne pri pa da ne koj cr kvi, one sva ka ko je su vi {e kon fe si o nal ne i is po ve da ju mno {tvo ve ra. No, ova ~i we ni ca ~e sto pred sta vqa po la znu ta~ ku za ve li ka ra slo ja va wa i ka da se du bqe udu bi mo u ovu te mu po sta je ja sno ko li ko su na ci o nal ne ma wi ne po de qe ne na ver skoj osno vi.

Pre ma po sled wem po pi su sta nov ni {tva, Ma |a ri ~i ne oko 15 od sto sta nov ni {tva Voj vo di ne.

Bez ob zi ra na ste re o ti pe, ni su svi Ma |a ri ka to li ci, a to do ka zu je ~i we ni ca da unu tar ma |ar ske na ci o- nal ne ma wi ne po sto je ver ni ci Hri {}an ske re for ma tor ske i Evan ge li~ ke cr kve, ko je su obe pri zna te Za ko nom o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma i uvr {te ne u spi sak tra di ci o nal nih. Bez ob zi ra na to {to su obe cr kve pri zna te kao tra di ci o nal ne, me |u ver ni ci ma i wi ho vim sve {te ni ci ma po sto ji ogrom na do za re zer vi sa no sti.

Sve {te nik Re for ma tor ske cr kve iz Ma log I|o {a, do du {e, ka `e da we go va cr kva ima do bre od no se sa svim kon fe si ja ma pa i sa Ma |a ri ma ka to li ci ma: „Ali ni je uvek bi lo ta ko. Vi {e se u na ro du obra }a la pa `wa na to

K

Di ja lo zi ^la nak je deo pro jek ta „Di ja lo zi voj vo |an skih kul tu ra“, ko ji spro vo de Be o me dia mar ke ting i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne, a fi nan si ra ga Evrop ska uni ja kroz Me dij ski fond u okvi ru evrop skih in te gra ci ja. Fon dom ru ko vo di De le ga ci ja EU u Sr bi ji, a re a li zu je ga BBC World Ser vi ce Trust. Sa dr `aj ~lan ka je is kqu ~i vo od go vor nost re a li za to ra pro jek ta i ni na ko ji na ~in ne od ra `a va sta vo ve i mi {qe we Evrop ske uni je.

ni za ko mu ni ka ci ju s wi ma, {to je jo{ je dan slu ~aj `i vo ta „po red kom {i je, a ne sa kom {i ja ma”.

Ro mi ko ji `i ve u ovoj va ro {i ci ge ne ra ci ja ma una zad, pri hva ti li su pra vo sla vqe kao svo ju ve ru i pre no se ga svo jim po tom ci ma. R. M. je Rom ki wa ko ja je od ra sla u pra vo slav noj po ro di ci, ali u po sled we tri go di ne jed na je od ver ni jih evan |e li sta u @a bqu i na me ra va da po sta ne pro po ved ni ca. „Od nos s ne kim pri ja te qi ma pro me nio se i pre tvo rio u kur to a zno ja vqa we na uli ci, a s ro di te qi ma i rod bi nom ~e sto u|em u di sku si ju o to me ka ko je moj ver ski iz bor po gre {an. Qu di iz ne zna wa mi sle sva {ta i ma lo im je do voq no da po kva re od no se.

U mom slu ~a ju za to je bi la do voq na mo ja ve ra”, ka `e ona i do da je da ne shva ta za {to je to ko ko me pri pa da, a me {o vi tih bra ko - sve ve }i broj cr ka va i de no mi na ci ja, ta ko u Voj vo di ni u ko joj bi te raz li ke va je ret ko bi lo”. trend svu da u sve tu i u svim re li gi ja - tre ba le da bu du kva li tet vi {e.

L.L.B. iz Ku le je u de tiw stvu ima la ma, a u hri {}an stvu je po ~e lo jo{ s Sli~ na si tu a ci ja je i iz me |u Ru si ve o ma ne pri jat na is ku stva kao Ma |a - Mar ti nom Lu te rom. Po we go vom mi - na gr ko ka to li ka i Ru si na adven ti sta ri ca ko ja je kr {te na u Evan ge li~ koj {qe wu tre ba o~e ki va ti da }e sve ve - u \ur |e vu. Ver ska dis tan ca unu tar cr kvi. „Sa svo jim dru ga ri ma iz {ko le }i broj ver ni ka pro na la zi ti svo je du - ove na ci o nal ne za jed ni ce je ogrom na i sam i{la na ve ro na u ku u Ka to li~ koj hov no u~e we u ne kim od wih i uda qa - po ne kad to li ko iz ra `e na da je te ma cr kvi iako sam kr {te na u dru goj. @e - va ti se od tra di ci o nal nih cr ka va. adven ti zma po sta la ta bu, ka `e re li le la sam da bu dem ista kao oni i bi la „Iako pred vod ni ci ve li kih ver skih gi o log Mir ko Ke ve `di. „\ur |e vo je mi je stra {na po mi sao da bu dem is - za jed ni ca sma tra ju da je na sta nak ve - ma lo me sto i sta nov ni ci zna ju da po kqu ~e na iz na {ih za jed ni~ kih ak tiv - li kog bro ja no vih cr ka va be smi slen, sto ji tu i adven ti sti~ ki hram. Sve se no sti zbog raz li ke u ve ro i spo ve sti. to je pro ces ko ji se ne mo `e za u sta vi - zna, ali se oni me |u sob no ig no ri {u.

Me |u tim, vr lo br zo je mo je pri su stvo ti. Me |u tim, raz li ke iz me |u pro po - Ne po sto ji in te re so va we za su `i vot na ka to li~ kim ~a so vi ma ve zbog ne za o bi la znog fe no me na ro na u ke pro u zro ko va lo svo ne ras ki di vo sti na ci je i ve re.

Iako predvodnici velikih verskih je vr stan skan dal u Ku li” ka Ru si ni mo gu je di no bi ti gr ko `e ona, do dav {i da joj kul - zajednica smatraju da je nastanak velikog ka to li ci, a sve osta lo je ~ud no ski ka to li~ ki sve {te nik i mo `e se sma tra ti iz da jom”, broja novih crkava besmislen, to je ni je do zvo lio da pri su stvu je na vo di Ke ve `di. proces koji se ne mo`e zaustaviti pr voj pri ~e sti i da bi to za Osim {to se na ci o nal ne za (Mirko \or|evi}) wu osta la ve li ka tra u ma da jed ni ce de le na osno vu ve re, u se po ro di ca ni je ume {a la i raz go vo ru s jed nom sta ri jom sve spu sti la na „qud ski ni vo”. ve da wa su ~e sto ne znat ne i svo de se na Bu wev kom po sta je ja sno da pri pad nost Mno gi Ma |a ri da nas su pri pad ni - dru ga ~i je tu ma ~e we ve o ma ma lih de - ve ri za ne ke qu de pred sta vqa i na ~in ci i dru gih ma lih ver skih za jed ni ca lo va Bi bli je. Ima ju }i to u vi du, ove na ko ji de fi ni {u raz li ku iz me |u na ko jih u Voj vo di ni ima vi {e od sto ti - raz li ke ne bi tre ba lo da pred sta vqa - ci o nal no sti. Bu we va~ ka i hr vat ska nu. J.S. iz Ba~ ke Pa lan ke ka `e da bi - ju ve li ki pro blem u wi ho vom me |u - za jed ni ca su ve} go di na ma po de qe ne u ti Ma |ar i Je ho vin sve dok pred sta - sob nom raz u me va wu i sa rad wi, {to Voj vo di ni. Osim po li ti~ kih ne su gla vqa te {ko }u i pre pre ku za nor mal ne nas do vo di do pi ta wa {ta je to {to si ca, iz gle da da „na ~in na ko ji iz ra od no se s qu di ma iz we go ve za jed ni ce. za pra vo de li ver ski svet na ta ko ne - `a va ju svo ju ve ru” za Bu wev ce ozna ~a On ka `e da Ma |a ri ima ju pred ra su de pre mo sti ve raz li ke?”, do da je \or |e - va i pri pad nost na ci ji i dis tan ci ra o we go voj ve ro i spo ve sti, jer se o~e - vi}. we od onih sa ko ji ma ih po i sto ve }u ju. ku je da Ma |ar bu de ka to lik, kao {to Osim iz op {ta va wa i `i go sa wa no - Ma ri ja P. je Bu wev ka iz @ed ni ka i su to bi li we go vi ro di te qi. „Iza - vo na sta lih za jed ni ca, dru gi vid wi - svo ju na ci o nal nost de fi ni {e ve }om brao sam da bu dem Je ho vin sve dok ka - ho vog dis tan ci ra wa od „glav ne stru - na klo we no sti Bo gu, od no sno ona tvr da sam imao 25 go di na i naj pre sam je” je pot pu no ig no ri sa we. Ovaj si - di da upra vo raz li ke u po sve }e no sti unu tar sa me mo je po ro di ce na i la zio stem funk ci o ni {e {i rom voj vo |an - ve ri de fi ni {u i na ci ju ko joj ver ni ci na ne ra zu me va we i od ba ci va we. Sve skih va ro {i ca bo qe ne go svi dru gi pri pa da ju. „Bu wev ci vi {e po {tu ju dok i oni sa mi ni su uvi de li da ne ra - na met nu ti si ste mi za jed no. Evan |e o - obi ~a je ka to li~ ke ve re i to je jed na dim ni {ta lo {e ili {to ugro `a va ska cr kva u @a bqu po sto ji oko 20 go - od glav nih raz li ka iz me |u nas i Hr va me ne, wih ili na {u na ci o nal nu pri - di na. Me {ta ni pra vo slav ne ve ro i- ta”, tvr di nam Ma ri ja ko ja ima 70 go pad nost”, ka `e J.S. spo ve sti ni su ni ka da jav no iz ra zi li di na.

So ci o log Mir ko \or |e vi} ka `e svo je pro ti vqe we po sto ja wu eva |e li nMaja Le|enac da je usit wa va we ver skih za jed ni ca u sta u se lu, ali ni su ni za in te re so va nJelica Nikoli}

S E ] A W E : PE TRU KR DU, NO VI NAR KO JEG SU VO LE LI VASKO PO PA I E@EN JO NE SKO

I Rojters mu je gledao u le|a N

o vi nar po zva ni~ noj pro fe Stva ri ne sto je mno go bo qe ni ka si ji, Pe tru Kr du }e, bez da su u pi ta wu ve li ka ni svet skog no sum we, naj ma we bi ti upam vi nar stva. U bi o gra fi ji ^ar lsa Di }en kao – no vi nar. A to ni je pra vo. ken sa, na pri mer, sa mo se uz gred po Jer, ve li ki pe snik i je dan od osni mi we we gov no vi nar ski an ga `man. A va ~a i du go go di {wi iz u zet no uspe bez tog de la we go vog `i vo to pi sa te {ni ured nik Kwi `ev ne op {ti ne {ko bi mo glo da se do ku ~i ot kud mu Vr {ac (KOV), bio je ne ko, ne ma kar in spi ra ci ja za, na pri mer, “Da vi da ko, i me |u po sle ni ci ma “sed me si Ko per fil da”. Emil Zo la je no vin le”. On u tom po gle du, na ne ki na skim na pi som “Op tu `u jem” na ~i nio ~in, de li sud bi nu naj ve }ih me |u naj pre o kret u ~u ve noj »a« fe ri Draj fus i ve }i ma iz tog kru ga we go vih pret ta ko okre nuo no vu stra ni cu u isto hod ni ka. A ta kvih je mno go i ov de i ri ji bor be pro tiv an ti se mi ti zma u u sve tu. Na `a lost, o to me ima re la Evro pi i sve tu. A ret ko ko da nas zna tiv no ma lo po da ta ka. da je on pi sao i za no vi ne. Jo{ je ma No vi na ri su, an blok, i ov de i u we onih ko ji zna ju da su no vi nar ski sve tu, ~e sto ne pra ved no pro ka zi va ni hleb je li, na pri mer, no be lov ci za kao „uni ver zal ne kwi `ev nost He ne zna li ce”, “pro da min gvej i Mar kes, Dopisnik Radio Novog ne du {e”, “slu ge re Sada je jedan od retkih a o po li ti ~a ri ma, `i ma”... No vi ne su kao {to su bi li, ~iji su prilog, ma we ce we ne od na pri mer, Troc svojevremeno, na vest o ki i ^er ~il, da se kwi ge, jer “`i ve sa mo je dan dan”. I i ne go vo ri. ^er padu ^au{eskuovog ta ko, sa mo do bro ~il je, ina ~e, za re`ima, citirali svi upu }e ni zna ju da je, pam }en i po do set ve li ki svet ski me di ji re ci mo, pe snik La ki da je no vi nar za Ko sti}, bio i po stvo naj div ni ji zna ti no vi nar, do pi snik vo de }ih li po ziv na sve tu, ali ga tre ba na vre me sto va u Evro pi tog vre me na. I Mi na pu sti ti. Ko mo `e, na rav no. lo{ Cr wan ski je, svo je vre me no, bio Pe tru Kr du se ni kad ni je pre vas no vi nar. Oca srp skog no vi nar stva i hod no ba vio no vi nar stvom, ali ga ni pi sca pr vog do ma }eg usta va, Di mi kad ni je ni de fi ni tiv no na pu stio. I tri ja Da vi do vi }a, kwaz Mi lo{ i bio je us pe {an i u toj ve {ti ni. Po mno gi ta da {wi po li ti ~a ri ni su vo ne kad ~ak i uspe {ni ji od po sve }e nih le li ni kao usta vo pi sca, a jo{ ma we no vi nar skih pro fe si o na la ca. Autor kao “`ur na li stu”. ovih re do va je je dan od onih ko ji to

mo gu da po tvr de. Bi lo je to u vre me “ka ta kli zme ko mu ni zma” u Evro pi. Za jed no smo ta da, on za Ra dio No vi Sad, a ja za “Dnev nik”, iz ve {ta va li o po sled wim da ni ma re `i ma Ni ko la ja ^a u {e skua.

Svi no vi na ri su, a me |u wi ma i ne ka po zna ta svet ska ime na, na vest o pre vra tu u Bu ku re {tu, po ku {a va li da do bi ju iz ja ve ta da po zna ti jih Ru mu na u sve tu. Pe tru Kr du je bio naj u spe {ni ji. Pre te kao je naj po zna ti ju svet sku no vin sku agen ci ju Roj ters, Bi-Bi-Si i svu si lu dru gih mo} nih glo bal nih me di ja. Pr vi je raz go va rao s ta da naj slav ni jim Ru mu nom na sve tu – E`e nom Jo ne skom. I pri tom ni je bio se bi ~an i us ko grud. We go vu je iz ja vu ve li ko du {no ustu pio – li~ no je pre vo de }i – naj pre li stu “Dnev nik” i no vin skoj agen ci ji Ta njug, a pre ko we i svet skim me di ji ma.

Ka ko je u to me us peo? Vr lo jed no stav no. Bio je pri ja teq sa Jo ne skom.

Za pra vo, bio je je dan od ta da mla dih pe sni ka ko je je Jo ne sko po seb no vo leo i ce nio, ~e sto ga po zi vao i go stio u svo joj ku }i u Pa ri zu. A upo znao ga je pre ko svog pe sni~ kog “oca” i ve li kog pri ja te qa, Vas ka Po pe.

Sti ca jem okol no sti, Pe tru Kr du je iz ja vu E`e na Jo ne ska o pa du ^e u {e skua do bio sa mo ne ko li ko mi nu ta po sle ve sti o tom do ga |a ju. Ka ko? Pa ta ko {to su tih po Ru mu ni ju dra ma ti~ nih da na ~e sto raz go va ra li te le fo nom. I ta ko, Kr du je po zvao Jo ne ska sa mo ne ko li ko mi nu ta po sle ve sti o pre vra tu u Bu ku re {tu. S iz ja vom ko ju je ta da do bio pre te kao je sve svet ske me di je.

Pe tru Kr du ni je bio sa mo ve li ki pe snik, pre vo di lac i, kao ured nik KOV-a, je dan od naj u spe {ni jih pre ga la ca u kul tu ri ove ze mqe, ne go i no vi nar u naj bo qem smi slu re ~i. Ne bi bi lo pra vo da se to za bo ra vi. n Jan Briza

ZEMAQSKI DANI TEKU

N

Smak sve ta je u to ku

a semaforu nije pisalo Obama vs. Osama 1:0, ali ja ipak nisam mogao da izbegnem sav splet neveselih asocijacija na tu neznatnu razliku u imenima ubijenog i ubice. Pa vidite i sami da je samo jedno slovo u pitawu. A najgrozniji mi je u svemu tome bio jedan bizaran podatak da je ameri~ki predsednik u direktnom TV-prenosu gledao ubistvo svog zamalo imewaka, jer je na {lemu jednog od onih najspecijalnijih specijalaca – „foka“ – bila instalirana kamera koja je bez prekida emitovala 40 minuta „akcije izvo|ewa ubijawa“ najtra`enijeg teroriste na svetu. I sad namerno ne}u da ulazim u nehri{}anske, pa i sasvim nehumane porive, kako onog razoriteqa trgovinskog centra u Wujorku, a s druge strane jednako tako i gledaoca direktnog prenosa smrti nenaoru`anog (!?) protivnika, koji je makar po tom podatku da su ga uhvatili golorukog mogao da bude izveden i pred sud, kako god da su se specijalci bezbedno povukli i odleteli, isto tako su i Osamu lako mogli poneti sa sobom, makar i „na krka~e“.

Ali da sad ne ulazim u te relacije drugova Obame i Osame, jer ti novokomponovani obi~aji u savremenom svetu nemaju ni~eg zajedni~kog sa mojim hri{}anskim vaspitawem, istorijom i tradicijom naroda kojem pripadam. Nego sam, zgro`en, a pomalo i popla{en, hteo da vam malo opi{em kako mi je to onomad u du{i odjeknulo. Sve mi je to izgledalo kao u „Terminatoru“ Yejmsa Kameruna, a nau~na fantastika mi je sve do posledweg dana aprila 2011. izgledala vi{e kao fantastika. Ili kako bi Englezi to rekli, od sajens-fik{n, preteglo mi je u glavi samo ono „fik{n“. Da li ba{ samo to? Zar nema i nekog kjerkegorovskog „straha i drhtawa“, ili „metafizi~ke jeze“ kao kod Le{eka Kolakovskog?

Pa o ~emu nam to govori Yejms Kamerun? Sredi{wa ideja o „Sudwem danu“ proizlazi iz postojawa „Skajneta“, Globalne obrambene digitalne mre`e, koja u filmskom serijalu „Terminator” sti~e svest i zapo~iwe nuklearni rat, ma{ine preuzimawu kontrolu nad svetom i odmah po`ele da izbri{u ~ove~anstvo sa planete na{e Zemqice.

A ho}ete li sad i da vas nasmejem? Evo me odmah: datum kada, prema proro~anstvu iz „Terminatora” , ma{ine preuzimawu kontrolu nad svetom je - 21. aprila 2011. godine. Dakle, pre dve nedeqe! [to }e re}i da smo upravo pre`iveli jo{ jedan smak sveta, ili je on, koliko bar odjutros kroz prozor vidim, upravo u toku. Prema Zemqi, ka`u astronomi, juri ogromni asteroid Apofis koji bi nas mogao proma{iti 2036. godine – imamo, dakle, ~etvrt veka fore – a tu je negde i jedan od onih meteorita zvanih „ubica dinosaurusa“ koji je ve} tresnuo na Jukatan pre 65 miliona godina. Tu i desetke drugih teorija o kraju sveta ~itam svako jutro u Nau~nom dodatku zagreba~kog „Jutarweg lista”, dok nama ovde po novinama pi{u kojekakve Randeqi i Karleu{e, a i sve druge {u{e. Samo nikad da se sete da se jedino Mujo ne boji smaka sveta, kako je ve} otkrio Hasi. Boli ga uvo za sve to. On }e u tom slu~aju zapaliti „golfa“ pa pravac u Wema~ku.

No, jedno je ipak sigurno. Kraj sveta }e do}i. Naravno, ne tako skoro, imate dovoqno vremena da uradite {to ste planirali u `ivotu. On }e sti}i tek za otprilike 4 milijarde godina kad Sun~evo jezgro konzumira svoju zalihu vodonika i Sunce po~ne da „oti~e“ od sagorevawa te`ih elemenata pa na kraju i eksplodira, {to }e definitivno uni{titi i Zemqu i sve planete unutra{weg dela Sun~evog sistema. Taj scenario je jedini realan kraj planete Zemqe.

Mada bih ja pre prihvatio jednu pesni~ku tezu Oldosa Hakslija o tome da svi `ivimo posle smaka sveta.

Jer on u „Kontrapunktu“, najve}em engleskom romanu 20. veka, ima i re~enicu, koja, da nije samo duhovita, ne bi bila postmoderna nego vaqda - postistorijska: „Otkud ti uop{te ideja da mo`e{ da bude{ sre}an?

Mo`da smo mi ovde samo pakao neke druge planete!“ Da, ba{ taj prepametni Haksli bio bi engleski „mister-paradoks“, samo da nije do{ao odmah posle [oa i dugo posle Oskara Vajlda.

I ja sam pre 35 godina na studijama prava izbegavao Hegela i Marksa, koji su o svetu nudili svoju sliku, nalik na sve one druge, la`ne, va{arske pink-slikovnice. Jer sam istovremeno kod [openhauera na{ao teze da nezadovoqstvu sveta nema kraja i da je ovaj svet, kao objektivizacija metafizi~ke individualne voqe, zacelo najgori od svih mogu}ih svjetova. I kada bi bio jo{ samo malo, mal~ice gori, on uop{te ne bi ni trebalo da postoji. I u~io da ni jedna istina nije tako sigurna i tako neoboriva, te da jedino spoznaja celine i su{tine stvari umiruje voqu.

Sve dakle sasvim suprotno od onog pogleda na svet koji sam dobijao od Marksa i Hegela.

Ali ja sam, na svoju li~nu sre}u, imao i tre}i, odnosno – prvi, pa mislim i pravi put. Na koji me je za ruku povela majka kad jo{ ni u {kolu nisam i{ao. Uvela me je u crkvu, gde je ve}, u oltaru, ~inodejstvovao moj otac, uvela me je u svet gde se sveukupno delo Tvorca nikad nije dovelo u pitawe, jer u mom selu nije bilo dr`avnih ~inovnika koji su morali da izdaju, ili bar sakriju, veru za (dobru) ve~eru. I tamo sam ostao 50 godina – u veri, qubavi i nadi, vo|en re~ima Svetog Pavla: „A ako Isus nije tre}eg dana ustao, onda zalud sva nada na{a.“ Znam da }ete me sad uporediti sa onim Mujom {to pred smakom sveta be`i „golfom“ u Nema~ku. Al ja }u i daqe gledati ka plavim daqinama nebeskim i verovati da }u videti kad za 4 milijarde godina Sunce po~ne da „oti~e“ pa na kraju i eksplodira, {to }e uni{titi i Zemqu i sve planete unutra{weg dela Sun~evog sistema. Verova}u da sam van doma{aja i da me se to zapravo i ne ti~e mnogo.

Jer }e moj dragi Bog, ako ga ima, sa~uvati du{u moju, ako je imam. n \or|e Randeq

nedeqa8.maj2011.

c m y

dnevnik

ro sto mi je mu ka ka da DVO STRU KA GLA VO BO QA RO DI TE QA KA DA IM SE DE TE RAZ BO LI tre b a de t e da vo d im kod pe di ja tra, jer se po ne kad u ~e ka o ni ci ~e ka i sa ti ma na pre gled, a uko li ko jo{ iza bra ni le kar taj dan ni je na rad nom me stu, mo ram da mo qa kam ne kog dru gog da mi pri mi de te ko je se raz bo le lo, pri ~a za „Dnev nik” jed na od broj nih No vo sa |an ki ko je ima ju sli~ na is ku stva. Kao pri mer, na {a sa go vor ni ca na ve la je slu ~aj ka da joj je de te pro {le go di ne do bi lo bo gi we. gra |a na bri ne – 63 pe di ja ta ra, go di na. – Je dan ko le ga – De te vo dim u Dom zdra vqa kao i tri spe ci ja li zan ta, s tim ove go di ne ide u pen zi ju, na Li ma nu 4 kod pe di ja tra za {to se na wih „u ro ta ci ji” ne a sle d e } e go d i n e wih ma lu de cu, gde su kon stant ne gu mo `e pu no ra ~u na ti, jer se, dvo je. `ve. I tog da na ka da sam od ve la osim u Do mu zdra vqa, usa vr {a Pre ma nor ma ti vu ko }er ku zbog bo gi wa bi lo je pre va ju i u De~ joj bol ni ci. je je od r e d i l o Mi n i tr pa no pa ci jen ti ma, a po {to je – O zdra vqu de voj ~i ca i de - star stvo zdra vqa, pe di na{ iza bra ni le kar bio na bo ~a k a pred { kol s kog uz r a s ta ja t ri ko j i le ~ e de c u lo va wu, mo ra la sam bu kval no bri n e 36 le k a r a, a o de c i pred { kol s kog uz r a s ta da mo qa kam da mi pre gle da ju {kol skog uz ra sta 27 dok to ra. tre ba lo bi da ima ju 850 de te. Dok tor ka ko ja je tu sme nu Za go di nu da na tre ba da nam se kar to na, {kol ski le ka ra di la sa ma, ob ja sni la je da ne vra te dve dok tor ke ko je su tre - ri 1.500 kar to na, a ’me mo `e da nas pri nut no na spe ci ja - {a ni’ (oni ko ji le ~e i mi „jer bo gi we li za ci ji, a wi ho - ma lu i ve li ku de cu) tre U No vom Sa du ni su hi tan slu va rad na me sta su ba lo bi da ima ju 1.170 i Sremskim ~aj”, a na kon to ga odo bre na. Re~ je pa c i j e n a t a. Me | u t im, Karlovcima o nam je me di cin o le kar ka ma ko je re a l n e broj k e de l e k o ska se stra da la su ra di le kao le - nad m a { u j u pro p i s a n e zdravqu 70.000 in struk ci je {ta op { te nor ma ti ve. najmla|ih sugra|ana ka ri da ra di mo – pri prak se, a sa da su – Sva ki pa ci jent tre brinu 63 lekara i ~a ova ogor ~e na na spe c i j a l i z a - ba lo bi da ima iza bra tri specijalizanta maj k a, do d a j u } i ci j i, ko j a tra j e nog pe di ja tra i da s wim da u ovom slu ~a ju ~e ti ri go di ne – sklo pi ugo vor. U na {oj ne kri vi pe di ja tre, ve} za kon pri ~a za „Dnev nik” na ~el ni ca usta no vi sko ro svi pa ko ji je pro pi sao ne su vi sle nor slu `be za zdrav stve nu za {ti tu ci jen ti ima ju iza bra nog ma ti ve. de ce u Do mu zdra vqa No vi Sad le ka ra, pa mo gu da ka Ona ka `e da, pri me ra ra di, dr Mil ka Bu da kov. `em da su, pre ma na {im na Li ma nu s de com pred {kol No, za za kqu ~ak da ovaj broj po da ci ma, naj op te re }e skog uz ra sta ra de ~e ti ri pe di - pe d i j a t a r a ni j e do v o q an ne ni ji dok to ri ko ji ra de u ja tra i po vre me no jo{ je dan ko - tre ba bi ti po seb no mu dar, jer ve li kim punk to vi ma po ji bri ne i o {ko lar ci ma, s tim pro s ta ra ~ u n i c a go vo r i sve. put am bu lan te na Li ma {to je je dan le kar uvek pre ma Na i m e, u no v o s ad s kom Do m u nu, No vom na se qu, „Jo ras po re du u sa ve to va li {tu za zdra v qa naj v e } oj pri m ar n oj van Jo va no vi}-Zmaj” i u be be ili na ul tra zvu ku ku ko va, zdrav stve noj usta no vi u ze mqi, Ru me na~ koj. Ta ko |e, ve pa bo le sna de ca ta da ne mo gu da le ~i se 29.903 de ce pred {kol li k i broj pa c i j en t a ra ~u na ju na we ga. U ovoj am bu - skog, 26.372 de ce osnov no {kol ima mo i na Kli si, gde lan ti s de com {kol skog uz ra - skog i 14.055 sred wo {kol skog ra de ’me {a ni’ pe di ja tri sta ta ko |e ra di ~e ti ri le ka ra uz ra sta. U ovu ci fru ni su ura – is ti ~e dr Bu da kov. i je dan ko ji de li ma le i ma lo ~u na ta de ca ro |e na 2011. go di Kao pri mer, na {a sa ve }e pa ci jen te, pa je i ta mo ne, a to je jo{ oko ~e ti ri hi qa go vor ni ca na vo di da bi pe di ja lo da, shod no pra vi li ma Mi ni Sem {to ima ju oba ve zu da le pre bu ki ra no. de ma li {a na. tri na Kli si tre ba lo da ima ju star stva, pre gle da ju 30 pa ci je - ~e de cu, pe di ja tri u Sr bi ji du Na `a lost, gu `ve u ~e ka o ni – Na {a slu `ba ra di 24 sa ta po m e n u t ih 1.170 pa c i j e n a t a. na ta, {to u No vom Sa du ni je `ni su da u do go vo ru s ro di te ca ma za pre gled kod pe di ja tra u 365 da na u go di ni, a po red le ~e Me |u tim, nor ma tiv je jed no, a slu ~ aj, jer ov d a { wi le k a r i qi ma oba vqa ju i pre ven tiv ne am bu lan ta ma ne tre ba da iz ne - wa de ce ima i pre ven tiv ne pre prak sa je sa svim ne {to dru go. dnev no ima ju iz me |u 50 i 60 pa zdrav stve ne pre gle de be ba i de na |u ju, ako se zna da se u No vom gle de, kao i de `ur stva – is ti ~e Jer, pe di ja tri u ovoj am bu lan ti ci je na ta, a taj broj va ri ra od ce. Ovi pre gle di se ra de u Sa Sa du i Srem skim Kar lov ci ma Mil ka Bu da kov i do da je da je ima ju po 1.600 kar to na. Ta ko |e, go di {weg do ba i ra znih epi de ve t o v a l i { ti m a za de c u {to o zdra vqu 70.000 naj mla |ih su - pro se~ na sta rost pe di ja ta ra 50 le ka ri bi u jed noj sme ni tre ba mi ja u zim skom pe ri o du. pred sta vqa do dat ni pro blem,

P

Klin ci ma fa le pe di ja tri

7

jer le kar ko ji tog da na ra di u sa v e t o v a l i { tu, ne mo ` e da pri ma i bo le snu de cu.

– U okvi ru Do ma zdra vqa ima mo Sa ve to va li {te za raz voj nu pe di ja tri ju i Sa ve to va li {te za mla de, ko je je do ne dav no ra di lo u okvi ru am bu lan te „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

U raz voj no sa ve to va li {te su do la zi la de ca s ri zi kom, a u sa ve t o v a l i { te oni ko j i ima j u pro blem, re ci mo, sa vi {kom ki lo gra ma ili bo le sti ma za vi sno sti – ka `e na ~el ni ca Bu da kov.

Ta ko je bi lo do sko ra, ali zbog pre po ru ke Mi ni star stva zdra vqa na pra vqe na je re or ga ni za ci ja ra da, pa sa da svi iza bra ni pe di ja tri ima ju oba ve zu da le ~e de cu s ri zi kom. Pro blem je i u pri grad skim na se qi ma, jer u po je di nim se li ma, zbog ma weg bro ja de ce, pe di ja tri ra de po tri sa ta s ma li {a ni ma, i to u okvi ru pre ko vre me nog ra da. To kon kret no zna ~i da, ka da za vr {e u svo jim am bu lan ta ma, od la ze da ra de u pri grad ska na se qa. Ova prak sa je na de lu u Bu kov cu, Bu di sa vi, Ste pa no vi }e vu, Be ge ~u i [an ga ju.

– Ka drov ske pla no ve po slu `ba ma pra vi re sor n o mi n i s tar s tvo, a ka da je u pi ta wu na {a slu `ba, broj le ka ra se od re |u je na osno vu bro ja de ce u ne kom me stu – za kqu ~u je dr Mil ka Bu da kov.

Na kra ju, i su va sta ti sti ka do sta go vo ri: pe di ja trij ska slu `ba u voj vo | an s koj pre s to n i c i oba vi na go di {wem ni vou oko 100.000 pre ven tiv nih i oko 500.000 ku ra tiv nih pre gle da, a apli ku je se oko 70.000 do za vak ci na. Ni {ta bo qa si tu a ci ja ni je ni u osta lim me sti ma, pa ta ko pri me ra ra di, u Vr ba su, u no} noj slu `bi, ra di – pen zi o ni sa ni pe di ja tar. n Qi qa na Na to {e vi}

nedeqa8.maj2011.

dnevnik

c m y

8

I N T E R V J U

N E D E Q E :

IVAN [A RAR, RI JE^ KI MI NI STAR KUL TU RE

Pometimo prvo u svojoj du{i D

obro pamtim osamdesete, kada je moja majka uvek uz re~ ’privatnik’ dodavala re~ ’lopov’. Komunizam je kod nas usadio mr`wu ka individualnom mi{qewu, vlasni{tvu, uspehu, a lopovske privatizacije su do{le kao desert na takvo mi{qewe. Mi smo sada kapitalisti~ke zemqe koje mrze kapitalizam bez da su ga istinski za`ivele. Mi smo sme{ni, lewi, neuki luzeri. Bilo bi dobro da to shvatimo za po~etak, pri~a nam Ivan [arar, mlad ~ovek kog srpska javnost najboqe poznaje kao klavijaturistu sjajnog benda Let3. Muzi~ar, kopirajter, menaxer, osoba iza festivala „Hartera“, a sada i kreator kulturne scene Rijeke, priznao nam je da su izazov i `eqa za promenama na vi{em nivou uticali da napusti grupu i promeni posao. „Uvek `elim i}i daqe, u situacije u kojima mogu u~iti i mewati se. Ne volim stabilnost u poslu. Takav sam“, kazuje [arar, kog prvo pitamo da li }e mu, i koliko, nedostajati „kreativna ludost“ grupe Let3, ina~e redovnog novosadskog gosta?

– Mislim da sam kreativno lud bio i kada su me 1998. regrutovali u staru postavu Leta3, tako da je to ipak li~ni kvalitet. Verujem da je to unutra{we stawe duha. A ekipa iz Leta3 su i daqe moji prijateqi. l Za {to kla si~ ni po li ti ~a ri ni su u sta wu da iz ne su „pro gre siv ne ide je”, ka ko je gla si la va {a pre po ru ka?

– Ne znam {ta su to klasi~ni politi~ari. Vaqda progresivne ideje nose progresivni politi~ari. l Po sta je li pre la zak mu zi ~a ra u me na ye re trend na Bal ka nu?

– Ne znam za trend. Muzi~ar je samo jedna etiketa, a iz etiketirawa qudi se ~esto proma{i wihova su{tina. l Naj ve }a boq ka eks-ju go slo ven skih po li ti ~a ra je?

[ O R O M

S

– Populizam. Ali zapravo je to boqka naroda, a ne politi~ara. l Ka ko bi pro se~ nom gla sa ~u ob ja sni li va {u pa si ju ka `i vo tu u „re al nom vre me nu”?

– Pro{lost je pro{la, a budu}nost stvaramo sada. Pro{lost je mo`da u~iteqica, ali sada{wost je stvarateqica `ivota, `ivot sam. l Ni je li to kqu~ istin skog po mi re wa na Bal ka nu - pod re di ti isto ri ju sa da {wo sti?

– ^ini se logi~no, ali mislim da je dovoqno da se qudi po~nu baviti pomirewem na svom li~nom nivou. Mi bismo uvek sve kolektivizovali. Pometimo prvo u svojoj du{i. l Ka `e te da vam sme ta bi ro kra ti ja, ka ko iz la zi te na kraj s wom i ima li ona za me nu, ili je nu `no zlo?

– Smeta mi neefikasna birokratija. Mislim da smo mi svi na ovim prostorima zapravo poistovetili re~ „birokratija“ s ne~im neefikasnim. To je ve} dovoqno za odgovor. l Re kli ste da je ja ko va `no pro me ni ti na ~in na ko ji Ri je ~a ni do `i vqa va ju svoj grad. U

~e mu je pro blem i ni je li to pre ve lik za lo gaj za vas?

– Naravno da je prevelik, ali ja jednostavno volim tu temu. Rijeka je grad neverovatno zamr{ene pro{losti, vi{estrukih kulturnih i nacionalnih identiteta, uglavnom zatomqenih i neizgovorenih. Rijeka kao grad nosi jedan ose}aj pre}utnosti i frustraci-

Ba ne kao da je znao...

Prethodni gost „intervjua nedeqe“ muzi~ar Branislav Krsti} pitao je na nevi|eno Ivana [arara koja je uloga muzike u wegovom `ivotu i {ta mu ona zna~i?

– Bez muzike bio bih robot. je, kao jedna fina neuroti~na kriza identiteta. Ja to ose}am u svakodnevnom `ivotu, to je ukus `ivota u Rijeci. S druge strane, Rijeka je, naro~ito u kontekstu Hrvatske ali i biv{e dr`ave, jedan uqu|en, razuman, tolerantan i kulturan grad. Ja sam ~esto kriti~an prema svom gradu, ali u sr`i toga le`i ~iwenica da ga obo`avam. l Pi tam jer me ~u di: po zna jem do sta Ri je ~a na i smi sao za

logi~ki prisiqava da upore|ujemo pojmove. Mislim da je u sr`i humora sloboda, makar verbalna, a u sr`i religije dogma.

Dogma i sloboda se ba{ ne vole.

Pritom mislim na religiju kao instituciju a ne na li~na verovawa. Apsolutno ostavqam mogu}nost da dubinski i istinski posve}eni religiozni qudi dodiruju neke visoke do`ivqajne sfere ose}aja individualne slobode, ali to nema veze sa religi-

jom kao institucijom ili sa povr{nim obi~ajnim verskim pona{awem. l Kad vam ne ko ka `e da je strikt no pro tiv ula ska Hr vat ske u EU, {ta mu od go vo ri te?

–Nije me briga ako je neko striktno protiv ulaska u EU. l Pri me }u jem da ste stra stve ni „tvi te ra{“, ot kud ta pa si ja ka br zoj in ter net ko mu ni ka ci ji?

– Tviter je super forma komunicirawa, omogu}uje mi neoptere}uju}i kontakt sa izuzetno zanimqivim qudima koje uglavnom ne poznajem. Krcat je stra{no pismenim, inteligentnim osobama koje se sjajno izra`avaju. Moj li~ni „tajmlajn“ je riznica humora, dobrih stavova i ideja, moja li~na oaza slobodne komunikacije. S obzirom na kratku formu, ne optere}uje i ne oduzima mi vreme, iako neko ko ne kapira „tviter“ misli suprotno. „Tviter“ je divan. l Mo `e li kul tu ra bez po li ti ke za ko pa ti rat ne se ki re ne ka da za ra }e nih stra na?

– Politika i kultura su kod nas oduvek jako bliske, tako da je pitawe te{ko. Li~no me ne zanima previ{e odnos kulture i nacije, naro~ito nakon devedesetih.

No, svakako postoje segmenti kulture koji povezuju i zbli`avaju. l [ta mo ra da se do go di pa da pod ne se te ostav ku na ak tu el noj po zi ci ji - va{ ul ti ma tiv ni po raz?

– To }u znati kada defini{em {ta je to ultimativna pobeda. l U na {im ze mqa ma sve ~e {}e se jav no ~u je pi ta we „ka ko ga/je ni je sra mo ta”. Da li je po zi va we na mo ral krun ski do kaz da nam dr `a va i we ne in sti tu ci je prak ti~ no ne po sto je?

– Da. Kod nas je sistem toliko lo{ da je posledwa linija kritike li~ni moral. Gledajte, na{ biv{i premijer je u zatvoru, a ugledni politi~ari i lekari be`e iz zemqe pred rukom zakona. O ~emu mi pri~amo, kojem sistemu? n Igor Mihaqevi}

B O R O M

@gadije Me |u `ga di ja ma su naj go re one dla ka ve, te kad se na va de i use le ne kom u ku }u, sa ~u vaj bo `e. [te tu ju sve mu i sva ~e mu, ra de i da wu i no }u anda da svakog ovaj izraz asocira na {togod drugo.

Ima dve fele sveta, oni {to umu da divane na „`“ i oni drugi {to najvi{e volu da divane kroz stisnute zube i skupqene usne. E, kod ovih drugih ne mo`e da pro|e „`“, sem ako nemaju retke zube, pa ka`u ’zgadije’.

Kojekakve `gadije se kupe oko qudi, prave {tetu, smetaju, jede i kvare ~estit svet, ne daju svetu da spava mirno, ta svega bude. Ima `gadija koje se vide, a ima onih koje se nevide. Ima i ona tre}a fela, te su najgore.

Imaju `gadije i sezone, kad rade, kad od wih ne mo`’ ostati a ima i meseci kad miruju. Ima i onih koje su navek tu i korboluju.

Neke `gadije imaju brkove a neke kao da su }osave, al’ imaju {togod drugo. U na{em jeziku postoji izraz „pro`gadio se“, ko zna ko je za koga prvi put tako ne{to kazo, al’ se oma odoma}ilo i tro{i ga na{ svet i danas, ~ujem ponekad da tako divane.

K

hu mor vam je iz u zet no is tan ~an i pre po zna tqiv. Ka ko ta kvi qu di mo gu ima ti po gre {an do `i vqaj ro |e nog me sta?

– Ne postoji pogre{an do`ivqaj, ko sam ja da sudim tu|e do`ivqaje. Mislim vi{e na ~iwenicu poznavawa, odnosno nepoznavawa sadr`aja vezanih za duh mesta. Mislim da se Rije~ani potcewuju. To mi smeta. l Sla `e te li se da smi sao za hu mor naj bo qe opi su je ~o ve ka?

– I da i ne. Humor je maestralan alat dru{tvene snala`qivosti, ali desi se da se radi samo o povr{ini. Znam qude vrhunske duhovitosti koji su gadovi, kao i one koji su neverovatno dosadni ali su qudine. l Za {to su du ho vi tost i du hov nost ~e sto u di rekt nom su ko bu - za {to hu mor i re li gi ja pre ~e sto te {ko idu ru ku pod ru ku?

– Problem je tog zajedni~kog korena re~i, a to je duh, koji nas

Me|u `gadijama su najgore one dlakave, te kad se navade i usele nekom u ku}u, sa~uvaj bo`e. [tetuju svemu i sva~emu, rade i dawu i no}u.

Kadgod, kad su velike pustoline i be}ari i{li preko onih sedam mora da tra`e di je Amerika, zdravo su vodili ra~una da im na la|u ne prelaze `gadije s obale. Na pajvane s kojima je la|a bila vezana za obalu, da je ne odnese voda, me}ali su okrugle navlake, ko kad bi plitki tawir kogod probu{io i kroz tu rupu provuko pajvan. E, kad dlakave `gadije krenu preko pajvana s obale do la|e, do|u do prepreke i daqe ne mogu. Il’ bu}nu u vodu il’ se vrate od kud su i do{le. I opet nije vaqalo ni tako, opet je bilo `gadija na tim la|ama. Ka`u mornari da kad la|a po~ne da tone, pacovi prvi be`e. Kanda da su od tih pustolina postali i probisveti, valda zato {to su se probili na nova mesta. I danas na novim mestima ima takih.

Kad god smo i{li u zoolo{ki vrt, niko od nas nije spremno kreno, ba{ kad treba da se putuje, nema ni jednog mi{a u mi{olovki.

Zato nikad nismo ni utvrdili dal’ bi se slon zdravo popla{io kad bi video {ta smo mu doneli. U crtane filmove i danas verujemo, al’ one stare, lepe.

Ka`u da te `gadije prenose mloge bole{tine i jo{ koje{ta. Bila je velika muka da se kadgod sa~uva bra{no od wih. ^uvalo se u velikim drvenim sanducima, s poklopcima. Kad je koji majstor umo da upasuje daske da dobro dihtuju, govorilo se da je tako namestio, da ni mi{ ne mo`e da pro|e. Tako mali, a tolke nevoqe prave. Kad kogod vi{e nema kud, za take se divanilo „satero ga u mi{iju rupu“. Ti

mali su i danas opasni, {ire novu bole{tinu koja se zove mobing. @gadije ne volu plek. Ka`u stru~waci, da ako se na vrata od {tale sa dowe strane zakuje meter pleka, `gadije ne}e mo}i da se popnu i preko vrata u|u tamo di ne treba i di im nije mesto. Ne umu da se pewu po pleku, {lajfuju u me-

drugu no} na drugu i redom, ko oni {to pate od nesanice. Ako je kom{iluk slo`an i ako nisu zava|eni, brzo mu doakaju. Ta `gadija ko da zna ko s kim ne davini i ba{ kod taki qudi se useli. Ondak je na sugurnom, jedni kod drugih ne idu, di bi i{li kad su zava|eni i ne divane jo{ od lane. Takoj `gadiji mo`e da naudi samo kakva dobra kera, ma~aka se ne boje.

Retko je bilo da se trefi kera koja je dobra i za ku}u i za pacove.

Kad kogod fali svoju keru i kad ka`e da je dobra za ku}u, ondak je to

U crtane filmove i danas verujemo, al’ one lepe

stu, ko ma~ke kad se prevare pa surduknu s crkvenog plekanog krova.

Tu ni duga~ki nokti ne poma`u, ~ak ni oni namazani. Padne maca, padne i ona vera da ima devet `ivota.

Kad tvor krene {tetu da pravi, onda kre}e velika muka. Ta `gadija se useli u avliju, bira mesto di mu ne}e biti ni tesno ni gu`va, i ondak u svojoj avliji ni{ta ne dira. Tu nikakvu {tetu ne pravi, ko da ga nema, tako izgleda. E, al’ krene po kom{iluku, svugde okolo. Jednu no} paje na jednu stranu,

zna~ilo da javi kad kogod uvati za kvaku na avlijskim vratima ili krene kroz ba{tu. Ako je dobra kera za pacove, to zna~i da je dobra za sve `gadije, ne mare kere ko je ko od te fele. Za kere je `gadija `gadija i podave ih sve redom, ko {to i treba. Kadgod je otrov bio privilegija bogatih i uglednih, tako su re{avali sve nedoumice oko vlasti i nasledstva, greota je bilo tako {togod tro{iti na obi~ne `gadije. Dobre kere i dobre ma~ke su navek bile na ceni i vodilo se ra~una da se od takvih

zapati i koje mlado, {to je na roditeqe povuklo, da budu}nost bude sigurnija. Na mla|ima svet ostaje.

U~ili nas u {koli poslovice, pa nam divanili da zapamtimo da „ne laje kera sebe radi, nego sela radi“. A {ta }emo s gradovima?

Kao, tamo nema `gadija? Il’ se tamo nekako druga~ije, modernije zovu. Jedared sam i u varo{i ~uo da laje kera a karavan je prolazio.

Posle o toj keri vi{e ni{ta ~uo nisam.

Danas je moderno vreme, kadgod su se `gadije zavla~ile po plevarama, u staru slamu, po tavanima, rupama, me|u {apurike – al’ samo do zime, svugdi ih je bilo, al’ su sve bile u skloni{tima. Postoje i danas skloni{ta, uslovi `ivota se mewaju, evolicija je u~inila svoje.

Od kad su po~ele reklame da se `gadije rasteruju nekom muzikom koju samo one ~uju, a niko od normalnih qudi je ne ~uje, sve je o~lo u onu stvar. Ona stvar i gvozdena vrata otvara, ta najmodernija na skloni{tima. Skloni{ta danas imaju nekoliko rupa u zakonu i zidovima, da `gadije lak{e pro|u.

Imaju i klimu, ko`u, mermer i mesing, zalihe pi}a i hrane ve}e nego kod hr~kova u kasnu jesen.

Ako ste gadqivi na `gadije, ne morate ih pipati, pozna}ete ih jo{ iz daleka, imaju obraze s dva prsta debele. ^uo sam da je deda @iva zapatio dobru keru, naru~io sam `ensko {tene. @ute kere su navek bile najopasnije, male a prgave, puste te u avliju a ondak do|u s le|a i zgrabe za nogu. Jo{ ako bude dobra kerica i za pacove, ne}emo vi{e ni vrata zakqu~avati, smo ako je ~estito odranimo i ako ne lane kad ne treba, dok je mala. ^im je dobijem nosi}u je kod Slobe veterinara. Moj drugar Sloba ima razne {pecije, neka je pelcuje protiv svih bole{tina i mana, da ne bude ko kad su nas u {koli u~ili poslovice – „rani kera, da te ujede“. n Bora Oti}

PAMETNI FE STI VAL U STU

S nauk i mene zezate? Poturate mi qigavca kao nauku - jedan je od de~jih bisera koji su izre~eni ju~e na tre}em „Festivalu nauke”.

Manifestacija koja se ovog vikenda odr`ava na Poqoprivrednom, Tehnolo{kom kao i Fakultetu tehni~kih nauka privukla je kao „Politikin zabavnik„ osobe od sedam do 77 godina, da iskuse nau~ne zanimqivosti iz prve ruke. Tako je takozvani „qigavac” ustvari polimerna te~nost koja reaguje na pritisak, pa roza voda sa {tanda Tehnolo{kog fakulteta postaje tvrda k’o kamen za sekund.

Osnovci su na festivalu mogli da provere i znawa o Evropskoj uniji, da se na trenutak ose}aju kao spikeri sa TV ekrana i pro~itaju vest pred kamerom, pa i da razbiju predrasude o {korpijama, paukovima i zmijama. Za one malo starije roboti su predstavqali pravu atrakciju. [ahovski sto veli~ine bilijarskog bio je postavqen u holu Poqoprivrednog fakulteta, a umesto qudi roboti su zadavali matove. Velika atrakcija manifestacije bili su „xamperi”, metalne {tule koje su posetioci slobodno mogli da isprobaju po studentskom trgu.

- Nije ni malo lako. Treba odr`avati ravnote`u na ovoj visini, samo ~eka{ na koju }e{ stranu da padne{.

Ali zato je uzbu|ewe prilikom hodawa neprocewivo - rekao je dvadesetogodi{wi Ivan, dok su mu devojke sa {tanda DIF-a izuvale xampere.

Kostimirani studenti nisu bili ~udna pojava na festivalu jer su se predstave „Kako do}i do pravde”,”Sarajevo 1914.” i „Ho}u svoj deo kola~a” odvijale na svakih sat vremena. Qubiteqi astronomije obilazili su vi{e lokacija na kampusu. Planetarijum, improvizovana povr{ina Marsa i teleskop putem koga su posetioci mogli da vide Sun~eve pege bili su veoma pose}eni.

-Ne razumem se mnogo u astronomiju ali ovo svakako vredi videti. Volela bih da se organizuje no}u, da mo`emo da vidimo i Mesec - rekla je Milica, koja se potom udubila u teleskop.

V

Ob ra do vi}: Upr ko

– Festival nauke na originalan i neposrednim izvo|ewem ogleda i eksp lari{e nauku i nau~na dostignu}a na{ `avaju}i ih tako {irokom krugu gra|a dim qudima i deci - rekao je ministar prof. dr @arko Obradovi} otvaraju} zitetu u Novom Sadu Tre}i festival da srpska nauka, koja je pro{le godine zdom u usponu”, ima ~ime da se ponosi.

On je posebno naglasio problem s zbog odlaska na{ih mladih stru~waka inostranstvo.

nedeqa8.maj2011.

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

^ovek koji je voleo bicikle olukru`ni plafon podruma u celosti ozidan debelom ciglom s patosom od mrtve pocrnele zemqe stvrdnute u mraku poput tutkala, sjajna graditeqska ve{tina @ivana Babaji}a – dede mog istoimenog maradi~kog sagovornika – ili, pak, delo nepoznatog izvo|a~a radova, ~itav vek izdr`ava masu ku}e (prvobitno ku}erka) na svom ki~menom stubu, a da se ni jedna jedina cigla, ako sam jasno video pod elektri~nom ru`om oka~enom o `icu, zape~ena samo “`utom zemqom” tvr|om od maltera, nije izglobila iz svog le`i{ta ili napukla, niti se ba~vasto zasvo|eni zid izvitoperio na nekom delu podzemnog skladi{ta ({pajza) zatrpanog gajbama, teglama sa zimnicom, pekmezom i xemovima, jednim rasu{enim burencetom, rakijskim balonima opletenim {ibom, mre`astim vre}ama s krompirom, starudijom. Pohvala @ivanu Babaji}u, graditequ ku}erka (nukleus dana{we ku}e), ili, pak, kapa dole nepoznatom majstoru, re~ju: pohvala autoru podruma, wegovim rukama i pameti, koji je pre sto godina, kada je sazidana prete~a ove danas lepe, s ukusom i stilom podmla|ene i negovane “ku}e du`om” u maradi~kom srpskom kvartu (Fru{kogorska 11), dobrim tehni~kim i stati~kim prora~unom uspostavio ~vrstu korelaciju i ravnote`u izme|u nad ze mqa i pod ze mqa ku}e. ^ije ku}e? Ku}e mog savremenika @ivana @ike Babaji}a, koji me je u podzemni svet svoje ku}e, me|utim, poveo s idejom da mi poka`e ne podrum, nego “ne{to” u podrumu, ne{to {to je tokom Drugog svetskog ubijawa, ali i prvih smrtonosnih godina na prelazu iz socijalizma u komunizam bila strogo ~uvana porodi~na tajna Babaji}a iz Maradik. @ivan Babaji}, ~ovek suvowave konstitucije, ko{~at i `ilav {ezdesetogodi{wak, zate~en pred ku}om na ulici u papu~ama i plavom radnom mantilu navu~enom preko adidasovog duksa, ~ovek ekstravertnog nastupa, `ivahne gestikulacije i poluosmehnutih usana zakrivqenih u obraz, krupnih, skliskih i brzih crnih o~iju uzvrpoqenih pod ~ « upavim obrvama, reqefne i pokretqive teksture preplanulog lica, izrezbarenog snopovima bora i osutog trodnevnim dla~icama oko usta, ba{tinik je stare maradi~ke dinastije, sin pokojnih Vidosave i Save i ro|eni brat Qiqane sa Novog Beograda – biv{e konzulke u Be~u, [tutgartu i Bugarskoj, kojoj “su{i meso” u pu{nici – mu` Vere iz Rogatice (od 4. jula 1981) i otac wihovih }erki Tatjane i Sla|ane.

Trgova~ka i bi ci kli sti~ ka karijera @ike Babaji}a skop~ane su s nekoliko du}ana u Novom Sadu, da bi je pre vremena (uga{ena firma), okon~ao u “Torpedu”, legendarnoj radwi u Jevrejskoj ulici, gde je putuju}i Maradi~anin prodavao bicikle i, usput, rade}i na sebi, ovladao ve{tinom popravqawa istih (“U~io me ~uveni biciklista Toma Milenkovi}, agent ’Jugobicikla’ iz Beograda, koji je na{u radwu u Jevrejskoj snabdevao robom.”).

Malo dru{tvo bolesnih biciklova oba pola» parkiranih ispred @ikine verande, koje su vlasnici, a ima ih iz In|ije, ^ortanovaca, Kr~edina, doneli na popravku maradi~kom doktoru za bicikle, izvor su sitnih prihoda, ali, su{tinski, oni su posledica biciklisti~ke opsesije i strasti @ivana Babaji}a, kojem ni jedna mu{terija ne mo`e da plati ono zadovoqstvo kada mu se centrirani to~ak zavrti u vilama, nakon {to je s obru~a (banda{a) koji je pravio “osmice” skinuo i ponovo za{rafio sve `bice.

“Ne, ne. To zadovoqstvo nema cenu!” ka`e Babaji} s ka`iprstom kao kazaqkom ispred nosa. “Kad ja ’izvu~em’ to~ak tako da se obr}e ko da je malo~as iza{o iz fabrike, a doneli mi ga deformisanog... Ko to da mi plati? I – tvrdim, devedeset koma devet posto u stawu sam da centriram i najkrivqi to~ak, a donose mi svakake {klopocije... Da ti ja ka`em, mene je u~io da centriram Toma Milenkovi} u Novom Sadu! I jo{ ne{to. Kad popravim bicikli – ako mu{terija ne do|e po wega – odnesem ga na vrata... u In|iju, Be{ku, Irig, Kr~edin... I ka`em mu{teriji: Sad lepo, dok sam ja ovde, obi|i nekoliko krugova i da mi ka`e{ ako ne{to ne vaqa! – Vidi ovako, ja sam ~ovek koji voli bicikle! Imo sam sedam godina kada sam ispred ulaza u podrum prvi put zalepio gumu...”

“A se»}a{ li se istorijskog bicikla na kojem si provozao svoj prvi krug?” upitah Babaji}a» zabadaju}i ~a~kalicu u koluti}e suve kobasice koju je wegova supruga Vera servirala na stolu.

Babaji} (is pa qu je re ~e ni cu): “Pa, na tom biciklu! @iv je jo{ uvek, mo`e da se vergla, proizveden u fabrici ’Partizan’ pedeset tre}e.... Veliki, porodi~ni `enski bicikli, korman mu je dvadeset osam coli {irok!

Teo sam da ga prodam jednom klijentu iz Be{ke – ne}e, ne odgovara mu {to je `enski. Ka`e: ’O}u, @iko, da mi sklopi{ starinski bicikli, al da bude mu{ki!’ A taj moj `enski, eno ga, sedi i vozi, jo{ mu se plava farba nije zgulila. I ko`nu torbicu ima ispod sedi{ta.”

“Za{to bicikli ne proda{ nekoj `eni?”

“Ne}e ni jedna da kupi... Veliki! Ne}e veliki! Da ti ja ka`em, `ene obo`avaju poni bicikle! Do{la mi jedna aku{erska sestra iz Betanije i ka`e: ’@iko, da mi opravi{ poni bicikli, ne pitam {ta ko{ta!’ I – kad je sela, odvozala krug, ka`e: ’Savr{eno!’ One lude za poni biciklima, kad ti ka`em... Odgovara im gra|a, laki su za vo`wu, operativni, bezbedni.

Poni bicikli – potpisujem, @eqko, svojim `ivotom – to su bili najboqi bicikli u Jugoslaviji! Najkvalitetniji su ’« Rog’ Qubqana, pa ’Partizan’ Subotica, pa ’Unis’ Sarajevo. Eno, napoqu, onaj beli ’Rogov’ ponika {to si ga fotografiso, to je moj qubimac, wega ne prodajem, ja ga vozim po Maradiku... Kupio ga na rate u ’Torpedu’ Veri za osmi mart osamdeset pete.

Kolege u radwi, ovaj }e svojoj ono da kupi, ovaj }e ovo, a ja, {ta }u svojoj, bog te materin... Kupim Veri poni bicikli! I donesem ga rasklopqenog u kutiji, montiram ga i ka`em joj da sedne i vozi. Nisam ni znao da ne zna da tera bicikli. A tera auto. Sad ga ja vozim! Imam jo{ jednog poniku, kupio sam ga u ’Torpedu’ sedamdeset druge, kredit na {est meseci. – Da ti ja ka`em, sve-sve, al kad mi do|e dete i ka`e: ’^ika, @iko, je l mo`ete da mi popravite...’ I ja popravim. A wemu okice sijaju od sre}e. Ko to meni mo`e da plati? Ko mo`e da plati zadovoqstvo kad uzmem okastu trinaesti-

P

popularan na~in, sperimenata popu{e zemqe, pribliana, pre svega mlar prosvete i nauke }i ju~e na Univerl nauke i naglasio e progla{ena „zve. kojim smo su~eni a i istra`iva~a u

– Samo po sebi je dobro da mladi odlaze u najreferentnije svetske laboratorije i centre, kako bi stekli znawe, iskustvo i dobru praksu, ali je potrebno i da se posle toga i vrate u zemqu. I tu i dr`ava i Ministarstvo treba da u~ine mnogo toga, kako na organizaciji sistema, tako i na obezbe|ewu svih neophodnih preduslova, finansijskih i infrastrukturnih, i ukupnom srategijom i politikom razvoja nauke. Upravo uspostavqamo bazu podataka o srpskim nau~nicima koji `ive i rade u inostranstvu. Povezivawe nau~nika na razli~itim projektima, a posebno mladih kojima tek predstoji nau~na karijera, doprine}e br`em razvoju nauke i ukupnom privrednom razvoju u Srbiji – rekao je Obradovi}.

Po wegovi re~ima, Srbija je, uprkos svim te{ko}ama, uspela da sa~uva intelektualni potencijal, takozvanu nau~nu supstancu.

– Za na{u zemqu je u procesu pridru`ivawa EU bitno da svojim, ne samo politi~kim stavom ve} i daqim pove}awem izdvajawa za nauku potvrdi svoje mesto u evropskom istra`iva~kom prostoru – zakqu~io je ministar.

Ukazuju}i da iza svakog qudskog i nau~nog otkri}a, od pamtiveka do danas stoji neka radoznalost, upornost, pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} rekao je da je „deo na{e misije da obezbedimo uslove u obrazovawu, nauci, inovacijama u na~inu `ivota i da budemo i daqe deo civilizacijskog razvitka”. On je naglasio da }e Vlada Vojvodine i Sekretarijat na ~ijem je ~elu i daqe podr`avati Fastival nauke u Novom Sadu i druge sli~ne manifestacije.

V. ^.

NAOPA^KE

os sve mu, sa ~u va li smo na u~ nu sup stan cu

l Vlada je vlastita imenica na po~etku mandata.

}e doneti nove teme. Studenti sa geologije objasni}e „[ta to trese Japan” i gde sve mogu da se o~ekuju zemqotresi takve snage. Posetioci uz to bez ikakvih tro{kova mogu da saznaju {ta je u srcu mehanike, pro{etaju kroz nauku i umetnost i ~uju nova tuma~ewa stare arhitekture u 21. veku.

Pa ko `eli, jo{ danas mo`e da se na|e s naukom o~i u o~i. n Alisa Varga

Fo to»: @. Mar ko vi}

diku naru~en primerak novina. Vojsku sam sedamdeset tre}e na ~etvrtu slu`io u Umagu i ’Dnevnik’ mi stizo u kasarnu 6116/2 sa danom zaka{wewa. Keva me preplatila, i kad stigne u kasarnu – a jedini ja dobijao ’Dnevnik’ u Umagu – navale Vojvo|ani da ~itaju: Jovan Jeli} iz Kovina, pa Steva iz Sombora, pa Gajicki iz Zmajeva, Domowi iz Pazove, pa-pa... Ja ga zadwi pro~itam! Nego, ide{ sada samnom u podrum da ti @ika ’ne{to’ poka`e... ”, re~e moj maradi~ki sagovornik i ustade od stola. – “To nigde u Sremu nisi vidio!”

I tako sam sa @ivanom Babaji}em si{ao u podzemni svet wegove ku}e.

Ciglom ozidani otvor u ~eonom zidu podruma (ispod centralnog abdomena ku}e), mra~no `drelo laguma provizorno obezbe|eno “vratima” od drvenih pritki povezanih letvama i daskom, koje Babaji} – kipte}i od `eqe da me iznenadi i zaintrigira – sklawa s otvora i, s razroga~enim upitnikom u o~ima, upire ka`iprstom u pe}insku dubinu u polumraku, namah me je podsetilo, pa (mu) to i rekoh, na partizansku bazu. Me|utim, @ivanov istoimeni deda iskopao je ovu ogromnu rupu ispod ku}e, da bi u woj od usta{kih i kukastih ~opora sakrio p{enicu i prehranio porodi~na usta, i ne slute}i da }e mu tajni lagum zatrebati i posle rata. Naime, kada je u staqinisti~koj fazi posleratnog (sremskog) komunizma mrak `derao qude i za bezna~ajnije “« prekr{aje”, kada su zidovi (kao mawe-vi{e svi zidovi) imali u{i, nesta{ni Babaji}i iz Maradika, oglu{uju se o “« obavezu” prema crvenoj dr`avi i pod smrtnom pretwom policijsko-vojnog re`ima skrivaju p{enicu i drugo jestivo zrnevqe u svojoj “« pe}ini” ispod ku}e. I evo, pre neki dan, nagiwem se eks klu ziv no u polumrak grotla ispuwenog ustajalim vazduhom, predamnom je podzemni svet jedne ku}e, prazno skladi{te nepravilnog, zaobqenog i zavojitog profila kao ugaq crnog svoda i zidova od zemqe “opaqene” i osu{ene vatrom, kako p{enica ne bi povukla vlagu.

Bila je ovo pri~a o vernom ~itaocu “« Dnevnika” @ivanu Babaji}u iz Maradika, ~oveku koji je voleo bicikle! Poni bicikle. n @eqko Markovi}

l Mi ne verujemo u vampire pro{losti.

Mi verujemo u vas.

Osim {tandova i predstava organizovana su i predavawa na kojima su posetioci mogli da saznaju da li }e do`iveti 2013. godinu, vide svemirske tehnologije za zemaqsku vodu i upute se u ~istiju okolinu uz motore bez izduvnih gasova.

Svi oni koji nisu mogli ju~e da posete festival mogu to da u~ine danas do 19 ~asova. Na {tandovima }e biti isti program kao i ju~e, a predavawa

@i van Ba ba ji}: „@e ne obo `a va ju po ni bi ci kle...”

l Koliko su organi gowewa bili na tragu beguncima, vidi se po tragovima ko~ewa.

Na sve~anom otvarawu Festivala ministar Obradovi}, resorni pokrajinski sekretar Dragoslav Petrovi} i rektor Univerziteta Miroslav Veskovi} uru~ili su nagrade |acima osnovnih {kola autorima najboqih literarnih i likovnih radova u okviru konkursa „Oda nauci” i „Kako zami{qam robota”. U kategoriji likovnih radova |aka od prvog do ~etvrtog razreda prvo mesto osvojila je Lidija Gajinov, tre}i razred O[ „Svetozar Markovi}”, Novi Sad, drugi je Bogdan Jovanovi}, drugi razred O[ „Marko Stojanovi}”, Vra~ev Gaj, a tre}a Awa Zec, ~etvrti razred O[ „Veqko Dugo{evi}”, Ruma. Me|u |acima od petog do osmog razreda najboqi je likovni rad Selene Krivi}, sedmi razred O[ „Triva Vitasovi} Lebarnik”, La}arak, drugi je Jovan Veselinovi}, osmi razred O[ „Prva vojvo|anska brigada”, Novi Sad, a tre}enagra|ena Milica Jugovi}, osmi razred, O[ „Nikola Tesla”, Novi Banovci.

Pobednica literarnog konkursa je Isidora Poznanovi}, ~etvrti razred O[ „Stanislav Srem~evi}”, Kragujevac, drugi je Andrej Jakovqevi}, peti rezred O[ „Sowa Marinkovi}”, Subotica, dok je tre}u nagradu dobio David Paji}, ~etvrti razred „Prve osnovne {kole” iz Vaqeva.

V. ^.

l Ako je kum nakrivo nasa|en, nije sekira.

Na gra de osnov ci ma po bed ni ci ma kon kur sa

l Kakvi ste vi demagozi kad verujete onima koje la`ete!

kom o~i u o~i

Ilija Markovi}

U DENT SKOM KAM PU SU UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

cu i po~nem da zate`em... A zna{ da `bice na predwem i zadwem to~ku nisu iste du`ine? Sad slu{aj, da ti ka`em...” @ivan Babaji} je pre desetak godina testerom klao debeli orah u Maradiku, stablo mu se sru{ilo pored glave i pokrqalo nogu, tako da sada pedale poni bicikla obr}e nogom o « pravqenom platinastom {ipkom i {rafovima (ru~ni rad dr La`eti}a). Me|utim, samo {to su mu sanirali nogu, tromboembolija pogodila mu je desno plu}no krilo, zavr{io je na Institutu u Kamenici, i tamo mu je dr [tajnic rekao da se tromb iz noge najverovatnije “otka~io” usled operacije.

Babaji} (li sta ne deq ni ’Dnev nik’): “Di je tvoja reporta`a? A, evo je! ’Upotreba `ivota: [imer, posledwi ko~ija{...’ Se}am se kad si objavio sliku onog bicikla pored crkve u Boqevcima!”

“Moje po{tovawe, @iko! – Redovno ~ita{ ’« Dnevnik’”?»

“Svakog dana! E, sad, @eqko, da ti ka`em, svakog dana, od pedeset devete godine, ’Dnevnik’ se ~ita u ku}i Babaji}a! Svako jutro dobijam u Mara-

nedeqa8.maj2011.

dnevnik

c m y

10

OdR@aNa [eSta izLO@ba StOke U SUSekU

Smetli{te u blizini Urgentnog centra

Lokal nekada{we Qubqanske banke

„Soba” u Po{tanskoj {tedionici

Radni~ki: Neobezbe|en pogled s visine

[ta SVe SkRiVaJU NOVOSadSki „SkadROVi Na bOJaNi”

Opa sna sklo ni {ta za lo po ve i nar ko ma ne ko i u „po no}i“ probudite {titna ograda provaqena na vi{e mesta u potrazi za hranom, starim nekog Novosa|anina, mo- mesta. Unutra{wost ove zgrade gvo`|em ili bilo ~im drugim {to gao bi da vam nabroji ba- isto tako krase gomile sme}a, is- im omogu}ava da pre`ive jo{ jedan rem pet lokalnih „Skadrova na Bo- kori{}ene kese sa lepkom i sli- dan. Nije sporno to {to u ovim jani”, gra|evinskih poduhvata koji ~an „materijal“, karakteristi~an objektima ponekad neki nesre}nisu ve} godinama prepu{teni zubu za novosadske napu{tene objekte. ci na|u skloni{te da danu du{om vremena, ali i nekim drugim mnogo Istini za voqu, {pricevi koji od sve muke koja ih je sna{la, ali neprijatnijim pojavama. Tokom ma- svedo~e o ovakvim mestima kao bratija koja ih koristi da iz kese weg istra`ivawa koje je sproveo narkomanskim leglima nisu ~esta lepka izvu~e “magiju” halucinaciautor ovog teksta (ina~e odskora pojava, ali to samo govori da kriza je ili iz heriona svilenkast ose}aj naseqen u Novom Sadu), svako od poga|a i ovu populaciju, pa se sva- bezbri`nosti, zaista nema tu {ta upitanih za takve objekte, na pr- ki {pric verovatno, ~uva ko o~i u da tra`i. Zato je neophodno, da ako ve} nema izgleda da se ove zgrade u vom mestu navodi zgradu biv{eg glavi.

I dok s jedne strane vlada prava dogledno vreme zavr{e, barem Radni~kog univerziteta, koja se izdvaja i po gabaritima i po realnim jagma za svakim kvadratom slobod- obezbede prilazi i tako spre~e nog prostora u Novom Sadu, s druge eventualni tragi~ni doga|aji koji problemima koje stvara.

Posledwih mesec dana ova zgra- strane, prema nekim procenama, se, za divno ~udo, do sada nisu desida je dva puta bila na meti lopova postoji ~etrdesetak mawih i ve}ih li.

Iako su pri~e o napu{tenim i to u po bela dana, pri ~emu je u zdawa o kojima godinama niko ne prvoj provali odneto iz trafo sta- brine. Tako kao jo{ jednu u nizu zgradama poznate, od toga ~ije su, nice pedesetak kilograma bakra, zgrada koje zvrje prazne mo`emo ko bi trebao da brine o wima, do zbog ~ega je nekoliko ulica u ovom navesti i zapo~eti pa nikad zavr- onih {ta se u wima de{ava, malo toga se pojavquje u javnosti. kraju ostalo bez struje. Samo nekoliko dana kasnije iz I dok s jedne strane vlada prava Kada smo se za pomo} u prikupqawu informacija o zgrade je odneta kompletna jagma za svakim kvadratom ovoj temi “obratili” mo}podstanica za daqinsko grejawe – sre}om po gra|ane samo slobodnog prostora u Novom Sadu, nom Guglu, sve se svelo na s druge strane o ~etrdesetak nekoliko novinskih ~lanakoji dan pre kraja grejne sezoka iz prethodnih nekoliko ne. Me|utim, to {to su se lomawih i ve}ih zdawa godina posve}enih biv{em povi dosetili da iz prazne godinama niko ne brine Radni~kom univetzitetu, zgrade ne{to odnesu, nije gladok fraza “napu{tene zgravni problem. Ono {to treba da zabrine svakog jeste ~iwenica {eni objekat u neposrednoj blizi- de Novi Sad” na tom pretra`iva~u da je zgrada potpuno neobezbe|ena ni novog Urgentnog centra. Iako ne nudi nijedan link za temu, ve} se i nebezbedna jer joj je pristup pot- se nalazi usred kompleksa Pokra- jedino pomiwu napu{tene `ivotijinske bolnice i ostalih zdrav- we u vojvo|anskoj prestonici. puno slobodan.

S obzirom na to da je spisak Ko god po`eli, mo`e bez ika- stvenih ustanova, uprkos obezbe|ekvih probema u svako doba da u|e u wu i punktovima na prilazima, zgrada i objekata koji bi mogli da zdawe i ispewe se do posledweg unutra{wost ovog objekta govori se obrade poduga~ak, pomenu}emo sprata, pri ~emu stepeni{te i po- o brojnim posetiocima. Od izmeta samo jo{ neke od wih. Doskora je u sledwi spratovi dobrim delom ne- koji se mo`e i videti (i osetiti), ovoj kategoriji bilo i ~uveno Gramaju nikakvu ogradu. Prakti~no od do ambala`e pojedinih medikame- dili{te, odnosno nova zgrada Rekambisa vas deli samo strah od visi- nata i klasi~nog sme}a za~iwenog torata, koja }e, izgleda, ipak uskone koji ne dozvoqava da pri|ete kesama s lepkom – sve govori da ov- ro biti zavr{ena, a pored we vaqa spomenuti i dvorac E|{eg, pa ivici. Ono {to posebno brine je- de ume da bude prili~no `ivo.

Dodu{e, tokom obilaska svih zgradu na uglu ulica @arka Zrewaste {to ovu gra|evinu, ukqu~uju}i i posledwe spratove, pose}uju i |a- tih zgrada nismo imali bliske su- nina i Miroslava Anti}a, zatim ci, {to se nedvosmisleno mo`e za- srete s privremenim ili stalnim {estospratnicu na uglu Bulevara kqu~iti po grafitima koji krase „stanarima”, osim jednog upla{e- Cara Lazara i ulice Alekse [anunutra{we zidove kako se ide ka nog Cigan~eta koje se po svemu su- ti}a, kao i neke mawe objekte povrhu zgrade, dok se u prizemqu mo- de}i samo na kratko odvojio od svo- put lokala biv{e Qubqanske bangu videti gomile sme}a i poneki jih pajta{a, kako bi u zgradi Po- ke u Fru{kogorskoj ulici, gde stabrlog koji besku}nici koriste da {tanske {tedionice obavilo nu- nari ve} godinama muku mu~e s gru`du. Do drugih susreta nije do{lo pom nezvanih gostiju koji su zapopreno}e.

Ni{ta boqa situacija nije ni sa verovatno zbog toga {to smo zgra- seli lokal i pretvorili ga u neku zgradom Po{tanske {tedionice de obilazili tokom dana, u vreme me{avinu skvota i javnog toaleta... na Pozori{nom trgu, gde je za- „{pica“, kada su posetioci ovih n Niko Perkovi}

A

Kra ve se {e pu ri le, a pra se u ko ri di J

u~e je u Suseku odr`ana {esta izlo`ba stoke – goveda, ovaca i sviwa koju su izlo`ili uzgajiva~i iz Suseka, Ne{tina, Sremske Mitrovice, Kukujevaca, Obrovca, Bege~a, [atrinaca... Osim uzgajiva~a, koji se ovim poslom bave i profesionalno, na sajmu su bili i prodavci poqoprivredne mehanizacije, proizvo|a~i sto~ne hrane i predstavnici poqoprivrednih zadruga i apoteka.

Svoje dve najboqe krave i dve junice, vrste doma}e simentalke, na izlo`bu je doveo Kova~evi} Gavra iz Suseka. Uzgojom goveda se bavi ve} dugo godina.

– Trenutno imam pet krava umati~enih, jednu mati~arku i tri umati~ene junice. Doveo sam ih da poka`em i osvojim bar jedan pehar.

Radimo i ja i `ena oko goveda, a posao se isplati jedino ako imate svoju hranu i ma{ine. Ako to sve morate da kupujete i iznajmqujete, onda je te{ko. Imam dosta svoje mehanizacije, a planiram da uzmem sila`ni kombajn, jer mi je to potrebno za posao – pri~a Gavra.

Me|u posetiocima izlo`be nai{li smo na jo{ jednog Gavru, iz obli`weg Divo{a koji je do{ao da vidi kakva je ponuda i uporedi ih sa svojim grlima.

– Ja imam desetak ovaca autohtone vrste – cigaja, a sviwa imam vi{e, stotinak. Nisam izlagao, dogodine }u, sada sam samo do{ao u goste. Seqa~ki posao je uvek te`ak, to i sami znate, bilo da se bavite sto~arstvom, zemqoradwom, povrtarstvom, isto je. Morate imati mnogo voqe, qubavi, strpqewa i ulo`iti truda da se ne{to isplati. Na{ seqa~ki rad je bio i bi}e najjeftiniji – pri~a Gavra Vukovi} iz Divo{a.

Osim {to su se mogle videti krave, sviwe, ovce, na va{ari{tu je bilo jo{ propratnih doga|aja. [iqak Uro{, Jankovi} \ura, Gruji} Jovan i Begojevi} Sava, bili su

zadu`eni za red, ali i kuvawe ov~ijeg gula{a koji se ne prodaje nego deli u~esnicima, izlaga~ima i svima koji su `eleli da probaju ovaj specijalitet.

Korida – takmi~ewe u hvatawu praseta – i ove godine nije izostala. Petorica prijavqenih takmi~ili su se u tome ko }e za najkra}e vreme da uhvati prase u ogra|enom toru. Najbr`i je bio Sr|an Kova~i} koji je za 9 sekundi uhvatio

watovi} iz Suseka. Za izlo`ene krave pehare su dobili jo{ i Sini{a Kamenarevi}, Gavra Kova~evi}, Sava Novakovi} i @ivan [ovqanski.

Najboqu junicu ima Branislav Begojevi} iz Suseka, koji je tako|e osvojio skromno priznawe. Branislav je mlad, ima 26 godina i ka`e da je uz tatu Gigu i brata Mikicu zavoleo da radi sa govedima. Svi zajedni~ki rade, i rezultati ne mo-

prase i osvojio tri hiqade dinara.

Organizatori su pripremili i malo takmi~ewe u brzom {i{awu ovaca, a ovcu je najbr`e o{i{ao Sava Rado{evi} i tako|e osvojio nagradu od tri hiqade dinara.

Za vreme ovih zabavnih sadr`aja posetioce je uveseqavala muzika sa razglasa, a svirao je orkestar Ne{e Jovanovi}a “Pazi sad: ovo je jako va`no!” iz Derowa. Igrali su i ~lanovi folklorne sekcije KUD “Brile” iz Beo~ina, a udru`ewe `ena iz Suseka “Veliko srce”, delilo je kola~e i izlo`ilo svoje ru~ne radove.

Oko podneva progla{ena su najboqa grla. Pehar za najboqu kravu, nagradu od deset hiqada dinara i 12 kg premiksa, dobio je Vojin Ig-

gu da izostanu. Slede}e godine se sprema na sajam poqoprivrede u Novom Sadu kako bi jo{ vi{e unapredio svoj posao. Najboqeg ovna ima Miodrag Pavkovi} iz Kukujevaca, a {ampionsku kolekciju ovaca Suse~anin Nikola Tankosi}.

Kad je uzgoj sviwa u pitawu, najboqe je pro{ao Laza @ivkovi} iz Suseka osvojiv{i nagrade za nerasta i kolekciju sviwa.

Na izlo`bi su, ina~e, bili i iz udru`ewa fijakerista iz Surduka i iz rezervata prirode “Zasavica” sa mangulicama i muznim magaricama, koji su i nagra|eni za genetske resurse. Program su upotpunile {atorxije i slodoledxije kao i prodavci liciderskih srca, balona, slatki{a... n V. Nedi}

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

11

NA RED NE NE DE QE PO ^I WE ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM U NO VOM SA DU

Ta di} otva ra ve li ~an stven ver ni sa` agra ra ovosadski sajam }e od 14. do 21. maja biti doma}in najve}e sajamske priredbe u na{oj zemqi – 78. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu.

Ova priredba je jedna od najzna~ajnijih sajamskih manifestacija iz oblasti agrara u Evropi, ima veoma dugu i bogatu tradiciju i mesto je na kojem se predstavqaju najzna~ajniji, najpoznatiji i najboqi izlaga~i iz oblasti proizvodwe hrane, poqoprivredne mehanizacije, sto~arstva i drugih delatnosti koje se doti~u agrara. Kako se o~ekuje, 78. me|unarodni poqopri-

N

vredni sajam, na kojem }e u~estvovati oko 1.500 izlaga~a iz 60 zemaqa sveta, otvori}e predsednik Srbije Boris Tadi}.

Dugogodi{we iskustvo u organizovawu poqoprivrednog sajma i visok rejting priredbe, Novosadski sajam svake godine stavqa pred nove izazove, jer visoko mesto treba i opravdati.

Zato je i ove godine pripremqena izuzetno bogata i kvalitetna

izlo`ba proizvoda iz svih oblasti agrara – od mehanizacije do finalnih poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda. I ovogodi{wi sajam }e biti mesto susreta predstavnika agrara iz zemqe i inostranstva, gde }e se razmewivati aktuelne informacije o programima, finansirawu, sufinansirawu i drugim povoqnostima u oblasti poqoprivrede, ali i dobijati informacije s tr`i{ta u Srbiji i zemaqa Evropske unije.

Sajam je prepoznatqiv po mnogo ~emu, ali naro~ito po Izlo`bi poqoprivredne meha-

nizacije. Ove godine ta mehanizacija ~ini polovinu izlo`enih eksponata, a posetioci }e biti u prilici da vide izuzetnu ponudu poqoprivrednih ma{ina, traktora, kombajna, prikqu~nih ma{ina, opreme i delova najzna~ajnijih proizvo|a~a iz Austrije, Belorusije, Engleske, Francuske, Holandije, Indije, Italije, Kine, Nema~ke, Sjediwenih Ameri~kih Dr-

`ava, Slovenije, Turske i drugih zemaqa, kao i doma}ih proizvo|a~a: Industrije motora Rakovica - IMR i Industrije ma{ina i traktora iz Beograda – IMT. Mnogi poqoprivrednici dolazak na Me|unarodni poqoprivredni sajam svake godine uvrste u svoj kalendar jer se nadaju posebnim sajamskim popustima prilikom kupovine. Kada je mehanizacija u pitawu, za to se pobrinulo Poslovno udru`ewe uvoznika poqoprivredne mehanizacije u Novom Sadu, ~iji su ~lanovi najavili atraktivan

sansku, balkansku i alpino rasu koza. U kowarstvu }e, pored izlo`enih sportskih grla, biti predstavqeni i radni kowi, pa nonijus, hrvatski hladnokrvwak, doma}i brdski, {etland poni, kao i balkanski magarac.

Proizvo|a~i prehrambenih proizvoda i pi}a iz zemqe i inostranstva tako|e obe}avaju vrhunsku izlo`bu. Uz proizvode koji su poneli titulu „[ampiona kvaliteta 78. me|unarodnog poqoprivrednog sajma“, bi}e i mnogo drugih, kao i novih artikala koji su se na tr`i{tu pojavili izme|u dva sajma. Posebna pa`wa ove godine posve}ena je organskoj proizvodwi: u hali 4 }e se predstaviti proizvo|a~i organske hrane u Srbiji i zemaqa u okru`ewu, kao i sertifikovana tela, a bi}e organizovani i stru~ni skupovi na temu proizvodwe i plasmana organske hrane i proizvoda.

Svoje mesto na ovoj priredbi imaju i zadrugari, koji }e se okupiti u hali 5. Dan zadrugara }e biti obele`en u nedequ, 15. maja. Predstavi}e se zadruge iz Srbije i Vojvodine, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i drugih zemaqa u regionu. Ina~e, u Srbiji ima oko 1.500 aktivnih zadruga, a motiv zajedni~kog nastupa je ~vr{}e povezivawe i objediweno pojavqivawe na agrarnom tr`i{tu, kao i tragawe za zajedni~kim modelom sigurnijeg poslovawa, opstanka i razvoja sela.

Posetioci Me|unarodnog poqoprivrednog sajma }e mo}i da u`ivaju u velikom broju doga|aja i promocija, a bi}e organizovan i niz degustacija jer je to najboqi na~in da se potencijalni kupci upoznaju s ponudom, da okuse deo onoga {to se nudi i da sli~ne proizvode odmah uporede. Ipak, posebno }e biti atraktivni programi koji }e se odvi-

Ula zni ce za Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam ko {ta ju 500 di na ra, za or ga ni zo va ne ko lek tiv ne po se te ula zni ca je 350 di na ra, dok je za {kol ske po se te, pen zi o ne re i de cu od 7 do 12 go di na 200 di na ra nastup, novitete i posebne uslove kupovine tokom izlo`be. Bi}e promovisani svetski brendovi poqoprivredne mehanizacije kao {to su ”Xon Dir”, ”Masej ferguson”, ”Dajc”, ”Kejs”, ”Klas”, ”Belarus”, ”Holand”, ”Landini”, ”Goldoni”, ”Lamborxini”, ”Mahindra”...

Me|unarodni sajam raste ve} osam decenija, od vremena kada je u Novom Sadu organizovana sto~arska izlo`ba. Od tada do danas mnogo toga se promenilo, ali je va`an segment ove danas izuzetno savremene sajamske manifestacije upravo Izlo`ba stoke. Ove godine je pokroviteq izlo`be Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, vodoprivrede i {umarstva, i to }e biti najve}a i najbogatija sto~arska izlo`ba u Srbiji i regionu.

Me|u pribli`no 5.000 `ivih eksponata bi}e izlo`ene i autohtone rase stoke neophodne za o~uvawe biodiverziteta.

Tako }e u govedarstvu, pored hol{tajn-frizijske i simentalske rase, odnosno doma}eg {arenog gove~eta, mo}i da se vidi podolsko gove~e i bu{a – autohtona rasa namewena banci gena.

Ov~ari }e izlo`iti najboqe primerke lipske ovce, cigaje, sufok, virtenberg, bergamo, il d’ frans, krivovirske i svrqi{ke ovce, a kozari francusku,

jati na Mawe`u Novosadskog sajma. Ve} prvog dana, u subotu 14. maja, bi}e odr`ano takmi~ewe u preponskom jahawu, dok je takmi~ewe u vo`wi zaprega planirano za nedequ, 15. maja. U ponedeqak, 16. maja, u susret Danu sto~ara, bi}e javno ocewivana goveda i kowi, a u ~etvratak, 19. maja, Dan sto~ara bi}e obele`en sve~anim defileom nagra|enih grla.

U subotu, 21. maja, Mawe` Novosadskog sajma bi}e doma}in Me|unarodnog takmi~ewa u snazi i izdr`qivosti „Strong man Cham pi ons Le a gue„. U {est disciplina, najja~i qudi u Evropi, me|u kojima i aktuelni prvak Ervin Katona, demonstrira}e ve{tinu i snagu u povla~ewu i podizawu tereta. Naravno, to je samo deo onoga {to }e se tokom osam dana, koliko traje Me|unarodni poqoprivredni sajam na Novosadskom sajmu de{avati.

Sigurno je da }e biti veoma `ivo jer je to tradicija ove priredbe, na kojoj je i dru`ewe zna~ajan motiv za dolazak.

Ulaznice za Me|unarodni poqoprivredni sajam ko{taju 500 dinara, za organizovane kolektivne posete ulaznica je 350 dinara, dok je za {kolske posete, penzionere i decu od 7 do 12 godina 200 dinara. n Dobrila Mla|enovi}

Ko lek tiv ne iz lo `be Pored velikog broja izlaga~a koji }e samostalno nastupiti i ove godine organizovano je nekoliko kolektivnih izlo`bi: Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Ma|arske i Portugalije, koja je i ovogodi{wa zemqa partner.

Por tu ga l ze mqa part ner Ovogodi{wa zemqa partner je Portugal koji }e svoj nastup is ko ri sti ti da pred sta vi udarne segmente svoje agrarne proizvodwe. Uz to, izlaga~i iz Portugala promovisa}e i tu-

risti~ke potencijale, tradiciju i kulturu te zemqe, a ve} prvog dana, 14. maja, u novosadskoj Sinagogi bi}e odr`ano ve~e fado baleta „Lisabonska pri~a”.

Tak mi ~e we u vo `wi trak to ra U okviru posebnih de{avawa tokom Me|unarodnog poqoprivrednog sajma, u petak, 20. maja, na posebno ure|enom poligonu na Mawe`u, bi}e organizovano takmi~ewe u vo`wi traktora i spajawu prikqu~nih ma{ina. Tako|e, svakog dana tokom sajma bi}e uprili~ena demonstrativna vo`wa traktora po poligonu.

Po klon igra za po se ti o ce Ove godine su u poklon-igri pripremqena dva poklona: kompanija „Agropanonka MTZ Finke“ u Novom Sadu najsre}nijem posetiocu uru~i}e kqu~eve traktora „Belarus 320”, dok }e generalni zastupnik kompanija

CA SE IH, STAYR i VO GEL NO OT za Srbiju i Crnu Goru - VA IT, pokloniti `itnu sejalicu SFOG GIA, zahvata tri metra. U nadmetawu za ove vredne poklone mogu u~estvovati iskqu~ivo posetioci s kupqenim ulaznicama.

12

DNEVNiK

nedeqa8.maj2011.

Margarita Armstrong Yons (8)

Mla|i sin Aleksandre [en Tiyi, biv{e dadiqe prin~eva Vilijama i Harija te kum~e princa Vilijama

Jedina k}i vikonta i vikontese Linli, unuka pokojne princeze Margarete, kraqi~ine mla|e sestre

Vilijam Louti Pinkerton (10)

Grejs van Katsem (3)

Sin povremenog asistenta prin~eva Vilijama i Harija, Entonija Yejmsa Moksona Loutira Pinkertona

K}i bliskog prijateqa kraqevske porodice Hjua van Katsema i Ledi Roz Astort kume princa Vilijama

Eliza Lopez (3)

Fotografija s kqu~em: vreme za naslednika Me|uslu`bene portrete novog kraqevskog para uvr{ten je i onaj s decom koja su u~estvovala u svadbenoj povorci.

Gotovo u istoj pozi slikala se 1981. godine i tek udana princeza Dajana.

Starija k}i Lori, k}eri Kamile Parker (supruga princa ^arlsa) i Harija Markusa Yorya Lopeza

ri tan ski ta blo i di ne mi li ce su po sled wih da na „tro {i li” ven ~a we prin ca Vi li ja ma i Kejt Midlton, fo ku si ra ju }i se na dru gog ^ar lso vog si na – Ha ri ja.

To i ne ~u di jer i to kom sa mog ven ~a wa, kad god bi te le vi zij ske ka me re fo ku si ra le mla |eg prin ca, iz `en skog de la „sva to va” ko ji su ce re mo ni ju pra ti li na

B

zvao pra vu la vi nu sme ha: „Kejt, `ao mi je {to si mo ra la da se uda{ za }e la vog mu {kar ca. Ali, s dru ge stra ne,

obo `a va lac, a ide a lan je za wu jer ~e sto ide – u lov na {qu ke”. Ha ri ni je pro pu stio pri li ku da se pri se ti le di Di, re kav {i da bi wi ho va maj ka bi la ve o ma po no sna na Vi li ja ma, zbog ~e ga je mla do `e wa, na vod no, bio na ivi ci su za. ^arls je ta ko |e odr `ao pri god no slo vo, re kav {i da je „Kejt dru ga po lo vi na we go vog si -

Luiz Vindzor (7)

Najstarija k}i princa Edvarda, grofa od Eseksa, i supruge Sofi. Najmla|a unuka kraqice Elizabete II, deveta u redu za tron

ser El to na Xo na „Your song”. Je dan od go sti ju opi sao je da su do ma }i ni pre tvo ri li unu tra {wost pa la te u pra vu di sko te ku, pa je bi lo i dis koku gli, la se ra, dok je oda ja s pre sto lom pre tvo re na u „so bu za od mor”.

Ka ko je ve ~e od mi ca lo, u sta rim se oda ja ma prin ce ze Mar ga ri te raz vi jao pa ra le lan tu lum – ta mo su se, na i me, u{an ~i li Ha ri i ne ko li ko we go vih pri ja te qi ca i pri ja te qa.

Ipak, {ta se ta mo ta~ no do ga |a lo,

IZA KULISA VEN^AWA VEKA: PRINC HARI DOKAZIVAO ZA[TO GA BRITANCI SMATRAJU ZAFRKANTOM

„Kejt, `ao mi je {to si se uda la za }e la vog mu {kar ca”

ogrom nim ekra ni ma u Hajd par ku, Grin par ku, ali i na be to nu tr ga Tra fal gar, ~u li su se uz da si...

Da kle, princ Ha ri je, na vo di ostrv ska `u ta {tam pa, ostao i na ven ~a wu ve ran re pu ta ci ji ne po pra vqi vog za fr kan ta, pa je ta ko kao kum na pro sla vi u Ba kin gem skoj pa la ti odr `ao go vor ko ji je, tvr de, iza -

ni je dan mu {ka rac ne iz gle da ta ko do bro u tan ga ma kao moj brat”...

Ri |o ko si kra qev ski man gup je „be se du” za ~i nio aneg do tom iz vre me na ka da su Vi li jam i Kejt na ne ko li ko me se ci ras ki nu li: „Ne ki Ame ri ka nac joj je ne pre sta no slao mej lo ve, u ko ji ma je sa mog se be nu dio kao za me nu, jer je wen ve li ki

na” te da je „vr lo sre tan {to sad ima i k}er”.

Ka da se kra qi ca Eli za be ta Dru ga po vu kla, za mla |ah ni ji deo zva ni ca pri re |e na je `ur ka unu tar pa la te, a glav na zve zda bi la je po zna ta en gle ska kan ta u tor ka Eli Gol ding.

Ipak, za pr vi ples Kejt i Vi li jam iza bra li su pe smu ku} nog pri ja te qa

jo{ ni je pro cu re lo do me di ja, ali mo ra lo je bi ti vi {e ne go za ni mqi vo. Pred zo ru je po slu `e no pe ci vo sa sla ni nom, a faj ront je ozna ~en ne {to po sle pet, ka da su se i naj i- zdr `qi vi ji po tr pa li u tak si je i osta vi li Vi li ja ma i Kejt da ka ko zna ju i ume ju pro ve du osta tak „pr ve bra~ ne no }i”... n E. P. H.

KO ]E ELIZABETI DRUGOJ UBUDU]E DOLAZITI NA VE^ERU

Bo ga ti, le pi i... sra ~u na ti

na je stju ar de sa, pla vo ko sa go spo |i ca sa sta vom. On je stju ard, ali sa mo slu ~aj no we gov je plan na pre do va ti u ka drov skoj slu `bi, a elo kven tan je i pun ide ja. Go di na je 1976, jef ti ni aviole to vi jo{ su da le ka bu du} nost, a „Bri ti{ er vejz”, gde obo je ra de, svet ski je si no nim za kla su i stil.

Sre li su se, upo zna li bo qe uz vi no i ve ~e ru, a ~e ti ri go di ne ka sni je bi li su pred ol ta rom. Ku pu ju za tim ku }u u ma le nom pi to resk nom bri tan skom gra di }u. Ima ju tro je de ce i pri vat ni bi znis ko ji no si fi ni no vac.

Pro {log pet ka wih su dvo je se de li na ven ~a wu svo je k}e ri. U Vest min ster skoj opa ti ji!

Oni su Majk i Ke rol Midlton i wi hov `i vot is pri ~an u ovih ne ko li ko jef ti nih ro man si ra nih re ~e ni ca ne bi se raz li ko vao od bi lo ko jeg dru gog `i vo ta bri tan skog pa ra sred we kla se. Da ni je jed nog „de ta qa”: wi ho va se k}er ka Kejt uda la za en gle skog prin ca Vi li ja ma, iako ni su kra qev ske kr vi, ne ma ju ti tu lu i ni su ari sto kra ti. Zna ~i li to da se bri tan ski princ o`e nio pro sja ki wom, kao u baj ci? Ba{ i ne. Ovo je pri ~a o Midlto no vi ma, po ro di ci ko ja od pet ka ima me sto za kra qev skim sto lom: Ke rol i Majk, prin ce zi ni ro di te qi, za i sta su se upo zna li dok su ra di li za „Bri ti{ er vejz”. Majk je ubr zo po stao dis pe ~er na aero dro mu „Hi trou” ko ji se bri nuo za pri ze mqe ne avi o ne, a Ke rol je na sta vi la da za ra |u je pla tu na vi si na ma od 10.000 me ta ra. Ven ~a li su se 1980, ce re mo ni ja je bi la le pa, ali skrom na, kao i wi ho va pri zem na ku }a u vik to ri jan skom sti lu, ko ju su za ma li no vac ku pi li u Bred fil du. Wi -

O

DR @EQKA BUTUROVI], SARADNICA

Tom Petifer (8)

hov pro boj kroz mi nu se na ra ~u ni ma i jed no smer nu kar tu za vi {u sred wu kla su omo gu }i la je ide ja da osnu ju pri vat ni bi znis.

Kom pa ni ji ca „Par ti pi sis” nu di la je sve {to bi ne ko me mo glo za tre ba ti za de~ ji ro |en dan ili sli~ nu pro sla vu. Mu {te ri je su im se mo gle ja vi ti i te le fo nom, a sve bi im bi lo is po ru ~e no po {tom. [e {i ri }i, sve }i ce, ba lo ni, kon fe te... I bi znis je od mah eks plo di rao. Fir mi ca osno va na 1987. u na red nih je de set go di na do ne la do voq no pro fi ta da Ke rol i Majk ku pe mo der nu pe to sob nu ku }u u Baklbe ri ju. Ka ko bi to re kao Sir Oli ver: Ci je na, pra va sit ni ca – mi lion fun ti. Sle de }a ku po -

Ke rol svo joj }er ki ci su ge ri sa la da oda be re upra vo fa kul tet na ko ji }e i}i princ Vi li jam. Ta blo i di su od mah kon stru i sa li te zu o „Ope ra ci ji: Prin ce za”, de se to go di {wem pla nu go spo |e Midlton da k}er ku pri pre mi da po sta ne „no va Da ja na”.

Ka ko god, s ve zom Kejt i Vi li ja ma `i vot po ro di ce Mi dle ton po stao je ja van i se ci rao se sva ki wi hov po tez. Ipak, naj go ru dra mu pro {li su ka da je u no vi na ma ob ja vqe na pri ~a o ne sta {nom uj ki, Ke ro li nom bra tu Ge ri ju Gol dsmi tu, mo `da i naj `i vo pi sni jem li ku ko ji }e ika da, ako ga u to me ne spre ~e, se sti za kra qev ski stol. Elem, do ti~ ni Ge ri, de be qu -

^etvrt miliona iz ku}nog buyeta Ka ko bi ven ~a we wi ho ve k}er ke bi lo ne za bo rav no, po ro di ca Midlton je u~e stvo va la u pod mi ri va wu tro {ko va, pa su za taj dan iz ku} nog bu xe ta iz dvo ji li vi {e od 250.000 fun ti. Dve za ba ve ko je su pri re di li u Kej ti nu ~ast ko {ta le su jo{ oko 25.000 fun ti, uni kat ne ha qi ne za `en ski deo fa mi li je oko 80.000 fun ti, dok je, na vod no, naj sku pqa stav ka bi la Kej ti na ven ~a ni ca, ko ja je pla }e na „sim bo li~ nih” 40.000 fun ti. vi na od no si la se na stan u elit nom de lu Lon do na, u ^el si ju. Vred nost: no vih mi lion fun ti. Ali to ne tre ba da ~u di, jer sa mo veb stra ni cu „Par ti pi sis” me se~ no po se ti oko 150.000 po ten ci jal nih mu {te ri ja.

Princ Vi li jam, da kle, de fi nit no ni je o`e ni pro sja ki wu. Kejt, da nas 28-go di {wa ki wa, kao i we na se stra Pi pa i brat Xejms, po ha |a li su sku pu pri vat nu {ko lu Marl bo rou. Po to wa prin ce za je ka sni je upi sa la stu di je na Sent En dr ju su. I pr vi tra~ ko ji se po ja vio na kon {to je ob ja vqe na ve rid ba bio je onaj ka ko je

{ka sti }e la vac ko ji br bqa sto na sat, obo ga tio se na ne kret ni na ma i od se lio na Ibi cu, ostr vo po zna to po ce lo no} nim `u ra ja ma, elek tron skoj mu zi ci i sek su al nim slo bo da ma.

Ta mo je ku pio vi lu vred nu 5 mi li o na fun ti ko ju je na zvao „Ku }om sek sa” i us put o`e nio biv {u strip ti ze tu.

No vi na ri su se po taj no sa sta li s wim, a da mu se ni su pred sta vi li, a on ih je ve li ko du {no upu tio na svog pri ja te qa ma kroa, a on da ih po nu dio te {kim dro ga ma, us put opi su ju }i svoj su sret s prin com Vi li ja mom 2006. go di ne: „Di si, ...eba~?”, u {a li

je pi tao Kej ti nog dra ga na. To ni je bi lo do voq no, pa su Ge ri je vi pri ja te qi mla dog prin ca u~i li ka ko se ra di s mik se tom isto vre me no ga sa ve tu ju }i da, ako ikad bu de di-xej, vi ~e: „Kraq je u ku }i!” Taj uj kin skan dal s dro gom i sek som ni je bio do vo qan, pa su na red do {la i dru ga de ca.

Pi pa, go di nu da na mla |a Kej ti na se stru, za vr {i la je fa kul tet u Edin bur gu, gde je po zna ti ja bi la po do brom pro vo du no do me ti ma u in dek su. Da nas po la rad nog vre me na ra di kao mar ke tin {ki stru~ wak i pi-ar me na xer za kom pa ni ju „Tejbl tok”, ko ja se ba vi ke te rin gom, a dru gu po lo vi nu u }er ki-fir mi na sta loj iz one ko ju su we ni ro di te qi osno va li 1987. Brat Xejms ima 23 go di ne i od stu di ja en gle skog u Edin bur gu od u stao je na pr voj go di ni. Od lu ~io je da ra di je osnu je pri vat nu fir mu ko ja pe ~e tor te. We ga na zi va ju kit wa stim, raz met nim i neo bi~ nim.

I sa ma Kejt je na vla sti toj ko `i na u ~i la ko li ko me di ji mo gu bi ti svi re pi. Pro gla {a va li su je uda va ~om iz in te re sa, do sad nom, mod no neo ba ve {te nom, pa ~ak i de be lom.

Zva li su je i „Kejt ~e ka li ca”, jer je Vi li jam odu go vla ~io s pro sid bom.

Na kra ju, ni je zgo reg na ve sti da su pre dve go di ne Midlto no vi na svo joj veb stra ni ci uvr sti li i po nu du za igru “Prin ce za”. Igra je ko {ta la dve fun te, a u woj prin ce za za ve za nih o~i ju mo ra da po go di na ko jem je tor wu pa la te en gle ska za sta va. Po bed ni ca je ona ko ja je do tak ne. E, Kejt je po sled weg pet ka u apri lu u~i ni la upra vo to. Po be di la! n E. P. H.

Oba ma e kad ne u speh ima ve }u te jav nost }e mo ra ti jo{ da sa ~e ka.

Ista stvar je i sa fo to gra fi ja ma `i nu od uspe ha, ho }e to ta smak nu tog vo |e Al ka i de: ko do `i vi ko. Xi mi Kar ter je apri la da ih vi di, pri ~a }e.

1980. po slao ame ri~ ke spe ci jal ce u – Ne znam da li je Ba rak Oba ma ak ci ju oslo ba |a wa ta la ca ko je su iz dao na re |e we da se Osa ma bin La Ho me i ni je vi fa na ti ci dr `a lu u den ubi je, ali mr tav Bin La den sva ame ri~ koj am ba sa di u Te he ra nu. ka ko ja ko po jed no sta vqu je si tu a ci ju Avaj, ope ra ci ja „Or lo va kan xa” do - oce wu je u raz go vo ru za Dnev nik dr `i ve la je pot pu ni fi ja sko, pa le su @eq ka Bu tu ro vi}, sa rad nik IBO PE `r tve me |u ame ri~ kim voj ni ci ma Zogby In ter na ti o nal, jed ne od vo de }ih dok su, po vrh sve ga, ta o ci osta li ta ame ri~ kih kom pa ni ja za is tra `i va mo gde su i bi li od 4. no vem bra 1979. we jav nog mwe wa.

Bi ra ~i to Kar te ru ni su opro sti li, Ona tvr di da bi za ro bqa va we Bin i to ga je ko {ta lo re i zbo ra za pred La de na sa mo po kre nu lo bes ko na~ ne sed ni ka SAD. di sku si je o to me ka kva su we go va Ne ra ~u na ju }i ubi je nog Ke ne di ja, pra va, da li bi smeo da se dr `i u Kar ter je je di ni pred sed nik iz De Gvan ta na mu, ka kve teh ni ke is pi ti mo krat ske par ti je u po sled wih 100 va wa su do zvo qe ne i to me sli~ no, te go di na ko ji je u Be loj ku }i pro veo da bi se pri ta kvom iz bo ru Oba ma sa mo 4 go di ne. Ima do sta onih ko ji na {ao po li ti~ ki pri kqe {ten iz sma tra ju da }e mu se u tom klu bu pri me |u, s jed ne stra ne, svo je ba ze, ko ja dru `i ti i ak tu el ni pred sed nik Ba zah te va da Bin La den do bi je sva mo rak Oba ma, uko li ko u na red nih go gu }a pra va i, s dru ge stra ne, ne po pu di nu da na ne do |e do dra ma ti~ nih lar no sti ta kve od lu ke me |u obi~ po boq {a wa na svim fron to vi ma na nim sve tom. A bi le bi mo gu }e i dru ko je ame ri~ ki pred sed nik mo `e da ge ne ga tiv ne po sle di ce – me dij ska uti ~e. pro mo ci ja Osa me bin La de na, „cu re Ni ko me pri to me ni je pa dao na we„ po ver qi vih dr `av nih taj ni pa met rat pro tiv te ro ri zma – to je pre ko we go vih advo ka ta, teh ni~ ki te ma ko ja se ve} ne ko vre me ni me |u pro ble mi sa or ga ni zo va wem su |e bi ra ~i ma ne ko ti ra pre vi {e vi so wa... ko. Sve jed no, ne ka kvo ob ja {we we u Li kvi da ci ja ume sto za ro bqa va wa jav no sti mo ra lo je bi ti pro na |e no i po to weg su |e wa je ste bi la te ma za taj ming ak ci je spe ci ja la ca u Pa ko ja se na met nu la od mah po {to se ki sta nu, za ko ju je li~ no Oba ma dao sle gla op {te na ci o nal na eufo ri ja ze le no sve tlo. Da kle, Oba ma je to zbog li kvi da ci je ura dio ba{ sa da da oso be ko ja je na re di bi po pra vio svoj rej la te ro ri sti~ ke na ting i da bi sa Osa Zarobqavawe Bin pa de na SAD 11. sep mi nim „skal pom” – jer dru gih re zul ta ta Ladena pokrenulo bi tem bra 2001. go di ne. ne ma, sle de }e go di ne beskona~ne diskusije U to me, me |u tim, po ku {ao da osvo ji o wegovim pravima li be ra li ni su bi li usa mqe ni. Na {a sa dru gi man dat. Ako go vor ni ca pod se }a su, je li, to li ko du go da se li kvi da ci ji us pro ti vio ~ak i (od av gu sta 2010) zna li za Bin La de Xon Ju, biv {i prav nik iz Bu {o vog no vu lo ka ci ju, za {to su ba{ sa da od ka bi ne ta, u li be ral nim me di ji ma lu ~i li da stu pe u ak ci ju? pro skri bo van zbog svo jih sta vo va o Da li je ova ak ci ja za i sta bi la tor tu ri i za tvo ru Gvan ta na mo, kao i sra ~u nat po tez u ci qu po pra vqa wa jo{ ne ko li ko re pu bli kan ski na rej tin ga? Da li je Oba ma na re dio stro je nih advo ka ta, ko ji `a le za ubi stvo i ako je ste, za {to je od ba ~e pro pu {te nom {an som da se do |e do na op ci ja su |e wa? Te {ko je po bro ja dra go ce nih in for ma ci ja. Kon zer va ti sva pi ta wa ko ja je ak ci ja „mor na tiv ni ko men ta to ri u SAD pro te ri~ kih fo ka„ u po ne de qak pred zo klih da na uka zu ju na me dij sku hi po ru po kre nu la u ame ri~ koj i svet skoj kri zi ju mejnstrim me di ja, pre sve ga jav no sti. Ka da su na ne ka od wih sti li be ral nih, ko ji ve} go di na ma hi za li od go vo ri, oni o~i to ni su bi li ste ri {u zbog wa ter bo ar ding teh ni ke za do vo qa va ju }i te se veo za ve re ni is pi ti va wa za tvo re ni ka u Gvan ta na {tva nad ~i ta vom pri ~om, po opro mu ko ja se pri me wi va la za vre me Bu ba nom re cep tu, sa mo {i rio. To me su {a. To me su bi le pod vrg nu te ukup no ku mo va le i sa me ame ri~ ke vla sti, tri oso be i ni ko ni je umro, dok je opo vr ga va ju }i u sa mo ne ko li ko da na Oba ma, u od no su na Bu {a, uve li ko jed nu in for ma ci ju za dru gom: Osa ma uve }ao ak tiv nost bes pi lot nih le ti na kra ju ipak ni je ubi jen na o ru `an, li ca i sa mo na taj na ~in ubio pre ko ipak ni je `e nu ko ri stio kao `i vi 1000 qu di. {tit, a he li kop ter ipak ni je imao – Su kob iz me |u de mo kra ta i re pu obi ~an me ha ni~ ki kvar... Na zva ni~ bli ka na ca se u osno vi vo di iz me |u ne i pu ne od go vo re na ne ka pi ta wa

N

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

13

„IBO PE ZOGBY IN TER NA TI O NAL”, ZA „DNEVNIK” O POLITI^KIM IMPLIKACIJAMA LIKVIDACIJE [EFA AL KAIDE

je mo rao da ubi je Osa mu

me ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma od li ko vao je ju ~e ~la no ve ti ma ko ji su iz ve li ope ra ci ju pro tiv Osa me bin La de na. „Do bro oba vqen po sao”, re kao je ame ri~ ki pred sed nik pri pad ni ci ma elit ne ame ri~ ke je di ni ca Dev Gru (Naval Special Warfare Development Group), po zna te kao „fo ke”, ko ji su li kvi di ra la je naj tra `e ni jeg svet skog te ro ri stu.

Isto ri ja ove je di ni ce vi {e je ne go bur na. Na kon de ba kla ame ri~ kih ma ri na ca pri is kr ca va wu u Za li vu svi wa na Ku bi, ta da {wi pred sed nik SAD Xon F. Ke ne di pre po znao je zna ~aj „ne kon ven ci o nal nih ak ci ja”, na re div {i da se ofor me po seb ni ti mo vi ko ji bi mo gli da od go vo re ta kvim za da ci ma. Ta ko su 1962. na sta le je di ni ce „SEAL tim one„ i „SEAL tim two„, ko je su an ga `o va ne u mno gim ak ci ja ma od Vi jet na ma do Gre na de. No, na kon ne u spe {nog oslo ba |a wa ame ri~ kih ci vi la iz ame ri~ ke am ba sa de u Te he ra nu 1980. go di ne, uka za la se po tre ba za do dat nom an ti te ro ri sti~ kom spe ci ja li za ci jom, i ta ko je na -

A

2002

2003

2004

2005

2006

2007

KHYBER PAKHTUNKHWA

Jalalabad Yalalabad

doleteli iz baza u Yalalabadu i Gazi;

2

3

KASHMIR KA[MIR

Gazi Ghazi

4

Peshawar Pe{avar

3 20km 12 miles

2010

1: Napad Raid izveden carriediz out aboard helicopters May 1. maj: helikoptera koji su

Mardan

Charsada ^arsada

TAN IS K 1 A P Kara~i Karachi

2009

Pakistan da je ona u GaziGhazi kori{}ena Air Base pobija Ð Pakistan denies was used

TRIBAL AREAS

AFG AV G ANIS HANIS TAN TAN

2008

Abbottabad Abotabad

I NDI JA A

vr ste su |e wa, tj. pra va ko ja op tu `e - dat nih po da ta ka, a ne po li ti~ ke ni te ro ri sti ima ju, a ne oko wi ho ve kal ku la ci je, ko ja, kao {to re koh, za li kvi da ci je. Ge ne ral no go vo re }i, pra vo i ni je op ti mal na po Oba mu.

Ipak, du go ro~ no gle da no za Oba kon zer va tiv ci zah te va ju da se te ro ri sti tre ti ra ju kao stra ni voj ni ci, mu mo `e da bu de zna ~aj no {to je da im otu da su de voj ni su do vi, da se ovom ak ci jom iz bio re pu bli kan ci ko ri ste agre siv ne teh ni ke is pi ti - ma je dan po ten ci jal ni adut iz ru ka va wa i da im se uma we pra va, dok li - va. Re pu bli kan ci su, ina ~e, taj adut be ra li tra `e da se oni tre ti ra ju – Oba min na vod no «mek pri stup te ro kao kri mi nal ci. Za tva ra we Gvan ta - ri zmu – do ne kle ko ri sti li kra jem na ma i da va we pred no sti ci vil nim 2009. u Ma sa ~u set su, pred iz bo re za su do vi ma bi li su jed na od stva ri na upra `we no me sto u Se na tu, dok je u ko ji ma je Oba ma in si sti rao u pred - kam pa wi za iz bo re za Kon gres pro iz bor noj kam pa wi, pa i po ku {ao da {log no vem bra ma lo ko ri {}en. Da bar de li mi~ no spro ve de u de lo. Me - ka ko, uvek po sto ji mo gu} nost da se ta |u tim, is pre ~i li su se prak ti~ ni i vr sta na pa da ak ti vi ra na pred sed po li ti~ ki raz lo zi. Prak ti~ ni, jer ni~ kim iz bo ri ma, no to re pu bli kan li be ra lan pri stup bor bi pro tiv te - ci ma, po sle sve ga ovo ga, ne }e bi ti ro ri zma ({to su po ka za la odr `a na la ko.

Do po ~et ka kam pa we, pred Oba ci vil na su |e wa te ro ri sti ma, kao i prak sa za vre me Klin to no ve ad mi - mom je mo re iza zo va u Kon gre su, s ni stra ci je) ni je jed na ko efi ka san, i tvr do gla vom i ne po pu stqi vom re pu po li ti~ ki, jer su mno gi we go vi bli kan skom ve }i nom u Pred stav ni~ kom do mu. @eq ka aspek ti, po put su Bu tu ro vi} na gla {a va |e wa oko re lim te ro ri sti ma, po put Popularnost koju mu da su re pu bli kan ski Ka li da [e i ka Mu je donela ova akcija kon gre sme ni vi {e za in te re so va ni za ide ha me da, u ci vil nim Obama te{ko da lo gi ju ne go za kom su do vi ma u Wu jor mo`e odr`ati pro mi se, i sa ta kvim ku, ve o ma ne po pu sta vom Oba ma ne mo lar ni. Kad se to me `e da o~e ku je da mu do da ne dav ni kom pro mis Be le ku }e i Kon gre sa u ve zi po sled wi uspeh na bi lo ko ji na ~in sa fi nan si ra wem vla de, Oba ma ni je osna `i pre go va ra~ ku po zi ci ju, sve imao kud ne go da od u sta ne od svo je jed no da li se ra di o bu xe tu za 2012, po zi ci je. Ma da to, na rav no, ni kad jav nom du gu ili o ne ~e mu tre }em.

– U ja nu a ru 2009, ka da je rej ting ni je pri znao ni ti ar ti ku li sao.

Iako je na kon li kvi da ci je Bin tek iza bra nog Oba me bio astro nom La de na ame ri~ kom pred sed ni ku sko - ski vi sok a re pu bli kan ski pred sta ~io rej ting, tre nut nu po pu lar nost ni vi ci u Kon gre su mek {i i ma lo na ta la su ove ak ci je te {ko mo `e da bro jo ni ji ne go da nas, ni ta da ni ko odr `i do idu }e go di ne. Ni Xor xu od wih ni je gla sao za sti mu la tiv ni Bu {u, a ni we go vom ocu ni je us pe lo pa ket me ra u pri vre di. Uop {te, po da na du `e sta ze o~u va ju mo men tum dr {ka ko ju je za svo je ini ci ja ti ve na kon hap {e wa Sa da ma Hu se i na, od - Oba ma do bi jao od re pu bli ka na ca no sno pro te ri va wa we go vih sna ga iz bi la je za ne mar qi va. Sa da je si tu a Ku vaj ta. I za to na {a sa go vor ni ca ci ja s bu xe tom mno go ozbiq ni ja, a ne ma di le mu da li je ovo bio po li - re la tiv na po li ti~ ka mo} de mo kra ta, ~ak i sa ovim po sled wim uspe ti~ ki sra ~u nat po tez.

– Da je Oba ma mo gao da bi ra tre - hom, mno go ma wa. ^i we ni ca da je Osa ma bin La den nu tak, ne ve ru jem da bi oda brao ovaj sad, jer do iz bo ra ima jo{ go di nu i uto ~i {te na {ao pred no som pa ki po da na. Da le ko bi mu se vi {e is pla - stan ske ar mi je otvo ri lo je pi ta we ti lo da se ovo de si lo ili za go di nu i da qih od no sa SAD i Pa ki sta na, po po da na ili, na pri mer, kra jem ok to - go to vo u sve tlu bor be pro tiv te ro bra pro {le go di ne, {to bi mu ta da ri zma, u ko me Pa ki stan zva ni~ no mo `da da lo {an se da za dr `i Pred - ima ve li ku ulo gu, po dr `a va nu iz da stav ni~ ki dom Kon gre sa, ko ji su u {nim do na ci ja ma ame ri~ ke vla de. no vem bru pre u ze li re pu bli kan ci. Od pro {log vi ken da stav zva ni~ nog Mi slim da ne bi tre ba lo pre ce wi - Va {ing to na pre ma po zi ci ji Pa ki va ti bi lo ~i je mo gu} no sti, pa ni sta na da le ko je od po zi tiv nog, {to je pred sed ni ka SAD, u upra vqa wu po - po tvr dio i {ef CIA Lion Pa ne ta je di no sti ma ova kvih do ga |a ja. Dok pri li kom bri fo va wa ~la no va Pre Osa ma bin La den ni je ubi jen, oni za - stav ni~ kog do ma. Pa ki stan je u pri pra vo ni su bi li sto po sto si gur ni li~ no ne za vid noj si tu a ci ji – ili su da se on na la zi u toj ku }i. „Ka {we - zna li gde se Bin La den kri je ili, we” iz me |u pr vog lo ci ra wa ku ri ra jo{ go re, ni su, pa ih to ~i ni ne spo i ubi stva je re zul tat slo `e no sti ak - sob nim, ka zao je Pa ne ta. Bez sa rad ci je i po tre be za pri ku pqa wem do - we sa Pa ki sta nom, SAD ne mo `e da

Islamabad Kohat

P A K I

S T A N

^inuk Chinook

2011 JAN

F E B

MAR

Feb 2011:[ef Panetta asksPaneta Vice Februar: CIA Lion pozvao je viceadmirala Admiral William McRaven(left) , Vilijama Mekrejvena (levo), {efa chief of Joint Special Operations Zdru`ene za specijalne Commandkomande , to plan attack operacije, da isplanira napad

Mar: McRaven suggests three Ð bombingpredlo`io raid by B-2 options Mart: Mekrejven tri opcije - bombardovawe avionamissiles B92, bombers, attack withiz cruise napad krstare}im raketama assault usingili napad or commando komandosa uz pomo} helikoptera. Napad helicopters.

Commando assault komandosa najboqe primqen; as favourite U.S. SAD Navy emerges tim „mornari~kih foka” Ð vojske SEAL team begins preparation po~iwe pripreme Apr 28: Panetta and national security 28. april: Panetatells rekao president predsedniku SAD Baraku Obami iadvisers savetnicima nacionalnu bezdednost je Laden 60-80 posto he isza60-80% confident thatda bin is in sigurno da je compound.

Osama bin Obama Laden uholds ku}i uoff Abotabadu committal Abbottabad Apr 29: ÒItÕs a goÓ ÐObama Obamanaredio ordersda senior 29. april: „Krenimo!"; napadaides izveduto „foke” }e helicopter do Bin Ladenove ku}e prebaciti helikopteri proceedkoje with assault

APR

May 1:Tim SEAL Teamnapao Six 1. maj: „foka” objekat u pono} po commandos raid lokalnom at midnight compoundvremenu local time

M A JY 2. maj,2,03:35: Obama May 03:35GMT: objavioannounces da je that Obama Osama bin mrtav Osama bin Laden Laden–is dead

Modifikovani Modified Blackhawk helikopter MH-60 MH-60 Blekhok helicopter

Pictures: Associated Press, Getty Images, U.S. Navy

o~e ku je kraj voj nog an ga `o va wa u Av ga ni sta nu pa ni kon kret ne re zul ta te u bor bi pro tiv te ro ri zma, ~i me i ubi stvo Bin La de na, du go ro~ no, osta je bez zna ~aj nog efek ta na po li ti~ kom pla nu.

Bu tu ro vi} ipak ne sma tra da }e do }i do po gor {a wa od no sa dva sa ve zni ka i otud o~e ku je da do 2014, ka ko je i pla ni ra no, do |e do okon ~a wa ame ri~ kog voj nog pri su stva u Av ga ni sta nu. Ubi stvo Osa me bin La de na, ka `e ona, tu mo `e sa mo da po mog ne, jer stva ra uti sak za vr {e nog po sla.

Stva ri, me |u tim, dru ga ~i je sto je, sa okon ~a wem bor be pro tiv te ro ri zma, ili ti „ra tom”, ka ko ga je pre 10 go di na na kon na pa da Al Ka i de na SAD na zvao i za po ~eo Xorx Bu{, upu ti {i tru pe u Av ga ni stan.

Dvo stru ka igra ko ju Pa ki stan igra pre ma SAD, kao uosta lom i obr nu to, re zul tat je ogrom ne slo `e no sti obe ze mqe i ~i we ni ce da se wi ho vi in te re si sa mo de li mi~ no pre kla pa ju. Ne ve ru jem da je bi lo ko u ame ri~ koj ad mi ni stra ci ji, a ko se ozbiq no ba vi ovom te mom, za i sta iskre no {o ki ran ti me da su de lo vi vla sti u Pa ki sta nu mo `da mo gli da to le ri {u pri su stvo Bin La de na. Iako {o kant na u svo joj kon kret no sti, mi slim da to za pra vo ni je ne ka po seb no no va in for ma ci ja, a kad ne ma no vih in for ma ci ja, u su {ti ni ne ma po tre be da se po na {a we dra sti~ no me wa. Ve ro vat no je ve }a {an sa da se si tu a ci ja pro me ni u sa mom Pa ki sta nu ko ji je po li ti~ ki mno go ne sta bil ni ji, a

ame ri~ ka po li ti ka tek kao po sle di ca te pro me ne.

Te ro ri zam de fi ni tiv no osta je ozbi qan pro blem, ne sa mo za SAD, na po mi we dr @eq ka Bu tu ro vi}. Bor ba pro tiv te ro ri zma ve ro vat no }e se vi {e osla wa ti na ak ci je ci qa nih ubi stva, po put Osa mi nog, {to je kao vid bor be i ge ne ral no po pu lar ni je, ne ki }e re }i i svr sis hod ni je, od oku pa ci je ~i ta vih dr `a va. O sa moj po pu lar no sti me to de sve do ~i is tra `i va we cen tra Pju od pro {le go di ne, po ko jem 70 od sto Ru sa po dr `a va ame ri~ ku bor bu pro tiv te ro ri zma, a ma we od 30 od sto wih ame ri~ ki rat u Av ga ni sta nu.

Osta je ne po zna ni ca ho }e li Al Ka i da uz vra ti ti, a jo{ vi {e – mo -

`e li uop {te? Za Ame ri kan ce o~i to ne ma di le me, oni stra hu ju od no vih na pa da na tlu SAD, na kon smak nu }a Bin La de na, vi {e ne go ikad u po sled wih osam go di na.

– Al Ka i di ni kad ni je bio pro blem ne do sta tak mo ti va ci je, ne go te {ko }e u re a li za ci ji. Da oni mo gu si lo vi to da uz vra te, on bi to i ura di li, sa ubi stvom Bin La de na ili bez to ga. Ali, kao {to Oba ma ni je mo gao da op ti mi zu je taj ming ubi stva u po li ti~ ke svr he, jo{ ma we Al Ka i da mo `e da na pa da kad joj se }ef ne. Mi slim da je stvar no te {ko po go di ti – a ja to u sva kom slu ~a ju ne umem – ko li ku }e ulo gu u to me da igra kon kret no Al Ka i da za kqu ~u je dr @eq ka Bu tu ro vi}. n Denis Kolunyija

KO SU PRIPADNICI ELITNE AMERI^KE JEDINICE KOJA JE LIKVIDIRALA OSAMU BIN LADENA

„Fo ke” pi ju otrov i uje da ju stao „SEAL tim six„ ko ji ~i ne „naj bo qi od naj bo qih”. „Fo ke” su za du `e ne za naj de li kat ni je voj ne ak ci je na mo ru, u va zdu hu i na ze mqi. Ujed no su ospo so bqe ni za su o ~a va we s ne pri ja te qem li ce u li ce, {to je po tvr di la i ak ci ja u Pa ki sta nu. Ina ~e, i do sa da su “fo ke” va `i le za po lu le gen dar nu je di ni cu, sa ~i we nu od voj ni ka „ko ji pi ju zmij ski otrov i ubi ja ju svo je ne pri ja te qe uje dom za obraz”, ka ko su to vo le li da se hva le ne ki od biv {ih pri pad ni ka. Je di ni ca tre nut no bro ji oko 2.500 pri pad ni ka ras po re |e nih u mi si ja ma {i rom sve ta, a wi ma upra vqa Zdru `e na ko man da spe ci jal nih ope ra ci ja, ko ja ko or di ni ra an ti te ro ri sti~ ke i osta le bez bed no sne mi si je di qem sve ta. Osim Dev Grua,

Naoru`awe i oprema Svaki pripadnik DevGru, pri izvr{ewu zadatka, uz specijalna odela, na glavi nosi poseban {lem na kome je i dvogled s termovizijom za no}no kretawe. Vojnik nosi sa~maru „beneli M4”, protivtenkovsku raketu M136AT4, snajper, PSG1, juri{nu pu{ku M44 s baca~em granata, automatski pi{toq MP5 9mm, pi{toq 9mm. U opremu pripadnika DevGru-a spadaju i detektor mina, xi-pi-es sistem, dimne granate, ure|aj za ~itawe radiosignala, kao i u`e debqine 9 mm i 11 mm.

da to vu psi hi~ ku i fi zi~ ku spre mu, wi ho vu iz dr `qi vost, upor nost i bor be ni duh.

Iako je ve }i na voj nih ope ra ci ja ko je su iz ve li pri pad ni ci Dev Grua po ver qi va, ne ko li ci na wi ho vih ak tiv no sti ipak je ob ja vqe na i po tvr |e na jav no sti, po put ne dav nog

za tvo re ne han ga re. Ka da su bi li na si gur nom, kon tej ne ri su otvo re ni, a iz wih je iza {lo 60 pri pad ni ka „fo ka” ko ji su bi li za du `e ni da po hva ta ju osum wi ~e ne za rat ne zlo ~i ne.

Oni su 1998. go di ne kod Ba wa lu ke uhap si li Ra di sla va Kr sti }a ko -

Godi{wa plata 54.000 dolara!

pod okri qem ove ko man de de lu ju i „Del ta fors” i 24. eska dri la ame ri~ kih va zdu ho plov nih sna ga.

Pro }i se lek ci ju i obu ku u mor na ri~ kim ko man do si ma ame ri~ ke ar mi je, SEAL-ti mo vi ma, te `e je i na por ni je ne go po pe ti se na Mont Eve rest, tvr de upu }e ni. Pro gram se lek tiv ne obu ke sa sto ji se od ~e ti ri fa ze u ukup nom tra ja wu od 26 ne de qa, uz osnov ni mo to „no pain no gain„ (bez bo la ne ma uspe ha), kao i onaj ne for mal ni: Je di ni la ga ni dan bio je – ju ~e. Kurs je, ina ~e, to li ko na po ran da iz me |u 55 od sto i 60 od sto kan di da ta ot pad ne.

Pr va fa za se lek tiv ne obu ke iz vo di se u mor na ri~ koj ba zi Ko ro na do u San Di je gu, tra je {est ne de qa, to kom ko jih se kan di da ti iz la -

`u fi zi~ kim na po ri ma, po ste pe no uvo de u teh ni ke ro we wa i upo zna ju s na me nom i za da ci ma SEAL-a. Pro gram in ten ziv nog sti ca wa fi zi~ ke kon di ci je i osnov ne ro ni la~ ke obu ke, ozna ~en kao BUD/S, po de qen je na tri de la i sa sto ji se od sva ko dnev nih fi zi~ kih ve `bi, tr ~a wa, gim na sti ke, no {e wa te {kih bal va na, sa vla |i va wa sta ze s pre pre ka ma, pli va wa. I po sta je sve te `i ka ko pro ti ~u ne de qe. [e sta ne de qa pr ve fa ze BUD/S, po zna ta kao „pa kle na ne de qa”(hell weak), pred sta vqa fi nal ni test pro ve re i tra je {est da na. Ob u hva ta ne pre kid ne ve `be i mar {e ve sa sa mo {est sa ti sna i od mo ra za sve to vre me i za mi {qe na je kao „ul ti ma tiv ni test” i pro ve ra za kan di -

Upr kos ~i we ni ci {to sva ko dnev no re ski ra ju vla sti ti `i vot, te im je „ko man da” sme {te na na naj ne go sto qu bi vi jim lo ka ci ja ma {i rom sve ta - od vla `ne xun gle do usi ja ne pu sti we, Dev Gru ope ra tiv ci i ni su ba{ baj no pla }e ni. Ako je ve ro va ti po da ci ma Mi ni star stva od bra ne, go di {wa pla ta im iz no si oko 54.000 ame ri~ kih do la ra, {to je na ni vou pro fe so ra u Ame ri ci - pi {e „ABC News”. na pa da na taj ni utvr |e ni kom pleks Osa me bin La de na u pa ki stan skom gra du Abo ta ba du. Pre ma iz ve {ta ji ma po je di nih stra nih me di ja, ko ji svo ja sa zna wa te me qe na oba ve {taj nim po da ci ma iz ze ma qa EU, „fo ke” su bi le an ga `o va ne i na pod ru~ ju BiH, gde su sti gle jo{ 1997, ka da je u ame ri~ ku ba zu na aero dro mu Du bra ve u Tu zli sle teo tran sport ni avion C-17. Ame ri~ ki voj ni ci su ta da iz avi o na, na vod no, iz vu kli osam ve li kih me tal nih kon tej ne ra i br zo ih pre ba ci li u

jeg je Ha {ki tri bu nal osu dio na 46 go di na za tvo ra. Za raz li ku od upa da u Pa ki sta nu, ko ji je or ga ni zo van bez ijed nog pro pu sta, „fo ke” se u BiH ne mo gu po hva li ti sto po stot nim u~in kom. Osim {to ni ka da ni su lo ci ra li, a ka mo li uhap si li Ra do va na Ka ra xi }a i Rat ka Mla di }a, „is pred no sa” im je svo je vre me no po be gao i Bla go je Si mi}. Osim u BiH, pri pad ni ci „fo ka” su u~e stvo va le i u ope ra ci ja ma u So ma li ji, Ira ku i Av ga ni sta nu. n Milan Bozokin

Novosadska nedeqa8.maj2011.

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.50), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (13.30, 15.30), „Moja nazovi `ena” (15.40), „Zduha~, zna~i avantura” (17), „Rio” (12, 13 14, 15, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18), „Bezimeni” (20.10), „Voda za slonove” (19), „Tor” (17.50, 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (18.10 20.20, 22.20), „Crvenkapa” (16, 20.10), „O, Gringo” (20.30, 22.30), „Paklene ulice 5” (17.30, 20, 22.25).

Jadran: „Medved Jogi” (19), „Sakr pan~”„ (21).

poZoRI[Ta pozori{te mladih velika sala „Pinokio” (11).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

galeRIJa galerija matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka spomen-zbirka pavla beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” poklon-zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

^i we ni ce o Mi le vi Ma ri}-Ajn {tajn Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko je se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn - Dra gi mo ji ku mo vi” auto ra Dra ga We go va na. Kwi ga sa dr `i pi sma Mi le ve Ma ri} Ajn {tajn.

Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most- Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Autor go vo ri o Mi le vi nom zna ~a ju za srp sku isto ri ju:

„Mi le va je po sled wi put bi la u No vom Sa du 1938. go di ne, ka da je bo ra vi la kod svo jih ku mo va \o ke i Sa de Ga jin, po ku {a va ju }i da sre di svo ja imo vin ska pi ta wa po sle smr ti se stre Zor ke. To je na ro ~i to kom pli ko va na ~i we ni ca da se wen brat Mi lo{ ni je vra tio u No vi Sad po sle Pr vog svet skog ra ta. Vo |en je kao ne stao, i sve do ne dav no se ma lo zna lo o we go vom `i vo tu. Ka da je Mi le va Ajn {tajn-Ma ri} umr la, to ni je bi la vest za {tam pu u Sr bi ji i Ju go sla vi ji. Tek 2009. go di ne po stav we na je no va spo men plo ~a na wen grob...”

A. J.

v Remeplov

hronika

Telefoni:­021­4806-833,­4806-834,­421­674,­528­765,­faks:­6621­831­e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DILEMA KOJOJ NEMA KRAJA

Tak si sta i ima i ne ma do voq no Po je di na tak si udru `e wa pre dva me se ca po di gla ce ne svo jih uslu ga, a pre ma wi ho vom mi {qe wu vo `wa bi tre ba lo da bu de i vi {e stru ko sku pqa. Me |u tim, sa ma ce na vo `we ni je naj ve }i pro blem ko ji mu ~i tak si ste.

Pre ma po da ci ma Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, no vo sad skim uli ca ma sa o bra }a oko dve hi qa de tak si sta, dok su po tre be gra da jed no vo zi lo na 166 gra |a na. Me |u tim, pre ma wi ho vim pro ce na ma broj re gi stro va nih tak si vo zi la u No vom Sa du pri li~ no je ma li ( oko 300) u od no su na stva ran broj onih ko ji ra de. Ipak, stru~ wa ci smar ta ju da ne tre ba ^lan Grad skog ve }a za du `en za - Re ci mo u Uli ci Mo de ne ima ogra ni ~a va ti broj vo zi la, ve} sa o bra }aj Si ni {a Bub we vi} ka - bar 20 auto mo bi la ko ji ~e ka ju dru ga ~i je re gu li sa ti tu oblast. `e da glav ni pa ra me tar ko ji po - ko ri sni ke, {to go vo ri da je Ka ko ka `u stru~ wa ci FTN-a, ka zu je ko li ko tak si sta tre ba da pre ve lik broj qu di u si ste mu, u de lat nost tre ba uve sti ili li - bu de u gra du je ste broj vo zi la ko - ali is kqu ~i vo zbog ne le gal nih cen cu ili stro `e uslo ve. Pri me - ja mo gu da sta nu na tak si sta ja li - tak si sta. Ta ko |e kod So ci jal ra ra di si stem je din stve nog {ta. nog ima sa mo osam me sta, a re al udru `e wa sa svim no bi tre ba lo do bro funk ci o ni mno go vi {e - ka `e ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj {e u Za gre bu, a od Sini{a Bubwevi} ka`e da glavni parametar sa go vor nik. ne dav no se uvo di i u Ob ja {wa va da koji pokazuje koliko taksista treba da bude tak si sta ja li {ta Be o gra du. Pre ma u gradu jeste broj vozila koja mogu da re ~i ma pred sed ni ni su pra vil no ka udru `e wa „Voj ras po re |e na jer su stanu na taksi stajali{ta vo |a ni” Ra do sla va ne ka od wih van Kr sti }a, u Za gre bu po sto ji sa mo - Ra |e ne su raz li ~i te ana li ze gra da - u Ka }u, Ru men ki ili kod jed na fir ma -970 Ra dio tak si, a i raz li ~i ti re zul ta ti su do bi ja - Ba ru ta ne na pri mer, a ra ~u na ju ne kao kod nas. Zna se ta~ no da ni, me |u tim, ni je stvar u ana li - se kao grad ska me sta, a tak si sti qu di ra de osam sa ti dnev no i ne - za ma, ve} u fi zi~ koj mo gu} no sti ma se ne is pla ti da ta mo sto je ma vi {e. Ne ma ra da po ceo dan gra da ko li ko tak si sta mo `e da po ceo dan i ~e ka ju vo `wu. kao kod nas ka da, ka ko ka `u tak - bu de. A, wih mo `e da bu de ono li Ipak, u jed nom se svi sla `u, a si sti, po je din ci se de i po 15 sa ti ko ko li ko mo `e da ih sta ne na to je da No vi Sad mo `e da is tr u ko li ma , na ro ~i to oni ko ji su u tak si sta ja li {ta. Tre nut no ih pi ci fru od 1.500 do 2.000 tak si kre di tu, li zin gu. Kr sti} ka `e da ne ma vi {e od to ga, na vo di Bub - sta, ali pod uslo vom da svi ra de su tak si sti ovaj mo del gra du we vi}. ka ko tre ba, s kva li tet nim vo zi pred lo `i li jo{ 2005. go di ne, I Kr sti} se sla `e da sta ja li - li ma i za onaj no vac za ko ji tre ali da do da nas ni su do bi li od go - {ta i ima i ne ma do voq no, jer ba da ra de. vor. ni su pra vil no ras po re |e na.

Q. Nato{evi}

PUNO POSLA ZA ZA[TITNICU PRAVA PACIJENATA

I be li man ti li po ne kad „po cr ne”

Dva le ka ra spe ci ja li sta Do ma zdra vqa su su spen do va na pro {le go di ne na kon {to su se pa ci jen ti po `a li li za {tit ni ku wi ho vih pra va Dra gi ci Ti {mi. Je dan le kar je sa mo opo me nut, dok je pre ko de set opo me na upu }e no me di cin skim se stra ma zbog ne qu ba zno sti pre ma pa ci jen tu.

- Jed na su spen zi ja je bi la zbog upu }i va wa pa ci jen ta u pri vat nu or di na ci ju, a dru ga zbog ne pro fe si o nal nog od no sa - re kla je prav ni ca Ti {ma ko joj su se, u pret hod noj go di ni, 72 pa ci jen ta pi sme no obra ti la, u ve }i ni za rad utvr |i va wa da li je wi ho va zdrav stve na za {ti ta po vre |e na, dok je de se tak wih sa mo tra `i lo in for ma ci ju ili sa vet.

Na od go vor pa ci jent ~e ka naj vi {e se dam da na, a u za vi sno sti

od to ga da li je pri go vor na rad le ka ra oprav dan, iz ri ~u se ka zne ne me re po put opo me ne, su spen zi je, ot ka za ili nov ~a ne ka zne.

Po red obra }a w a u pi s a noj fo r mi, pa ci jent mo `e da se obra ti Dra gi ci Ti {mi i pre ko te l e f o n a ili li~ n im do l a skom.

Sva kog da na se na rad slu `bi po `a li ba rem tri do ~e ti ri pa ci jen ta, ka `e na {a sa go vor ni ca, uka zu ju }i da je broj pri med bi na ro ~i to bio u~e stao tek na kon otva ra wa Kol cen tra.

- Ka da smo uve li Kol cen tar bio je enor man broj pri tu `bi zbog ne mo gu} no sti us po sta vqa wa ve ze, pa sa mim tim i za ka zi va wa pre gle da, ali sa da se taj broj do sta sma wio, jer je po ve }an broj te le fon skih ope ra te ra - ob ja si la je sa go vor ni ca.

Po red `al bi na ne qu ba znost zdrav stve nih rad ni ka, pre du go ~e ka we na pre gled, pri go vo ri se od no se i na pro pi si va we le ko va, ko ji se ne na la ze na li sti oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, pa ih gra |a ni mo ra ju do dat no pla }a ti, ne ret ko ni ma lo jef ti no.

I. D.

U PONEDEQAK U DOMU VOJSKE

Go di {wi ca po be de nad fa {i zmom Si re ne i to po vi ob ja vi li kraj ra ta Uju tro 9. ma ja 1945. po ~e le su da za vi ja ju si re ne u gra du. Pr vi put od po ~et ka ra ta wi hov zvuk, za jed no s gru va wem to po va sa Pe tro va ra din ske tvr |a ve, iza zvao je ne iz mer nu ra dost: u Evro pi je po sle {est go di na za vr {en rat. Na uli ce su iza {li vaq da svi No vo sa |a ni ko ji su mo gli da se kre }u. Kli ca li su po be di nad fa {i zmom, slo bo di i mi ru. Usko ro su gra |a ni, spon ta no, u ko lo na ma, pro {li kroz grad no se }i ju go slo ven ske i sa -

ve zni~ ke za sta ve, tran spa ren te s pa ro la ma i ve li ke sli ke Ti ta, Sta qi na, ^er ~i la i Ru zvel ta. U 10 sa ti na Tr gu slo bo de pre no {en je pre ko raz gla sa Ti tov go vor na ra dio Be o gra du, a za tim su go vo ri li ofi ci ri Ju go slo ven ske ar mi je, Cr ve ne ar mi je i je di ni ce Bu gar ske ar mi je ko ja je bo ra vi la u No vom Sa du. Ve se qe je tra ja lo du bo ko u no}, igra lo se ko za ra~ ko ko lo, pe va lo i pu ca lo iz pu {a ka i pu {ko mi tra qe za.

N. C.

Sve ~a na aka de mi ja, ko ja se or ga ni zu je po vo dom obe le `a va wa 66. go di {wi ce po be de nad fa {i zmom, odr `a }e se su tra u 11 sa ti u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. O isto rij skom zna ~a ju ovog da tu ma go vo ri }e pred sed nik Sa ve za udru `e wa

bo ra ca NOR AP Voj vo di ne Sve to mir Ata nac ko vi}. Po se ti o ci ma }e se obra ti ti i pot pred sed ni ca Vla de Voj vo di ne Ana To ma no va Ma ka no va kao i pred sed nik SUB NOR No vog Sa da Mir ko Pa ji}. U kul tur nom de lu pro gra ma na stu pi }e glu mi ca

Al bum gru pe „Ma li princ” Pro mo ci ja al bu ma „Je se wi nok tur no” no vo sad ske gru pe „Ma li princ”bi }e odr `a na ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju „M„ Ra dio No vog Sa da. Ulaz je bes pla tan, a pu bli ka }e ima ti pri li ku da ku pi no vi al bum no vo sad skog sa sta va po pro mo tiv noj ce ni. Na no vom al bu mu ko ji je iza {ao u iz da wu „Dnev ni ka„, {to je ujed no i mu zi~ ki pr ve nac ove iz da va~ ke ku }e, na la zi se 20 pe sa ma ko je }e bi ti ve ~e ras pred sta vqe ne, a glu mac @ar ko Ste pa nov bi }e spe ci jal ni gost pro mo ci je.

N. P.

Srp skog na rod nog po zo ri {ta Gor da na \ur |e vi} Di mi}, an sambl „Vi la”, SKUD @e le zni ~ar i hor „Sve ti Ro man Slat ko po jac” iz Pe tro va ra di na. Aka de mi ju or ga ni zu je SUB NOR AP Voj vo di ne.

N. R.

@en ski ba zar u CK13 U Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a13, da nas od 15 do 19 ~a so va bi }e odr `an @en ski ba zar, od no sno pro daj na iz lob `a raz li ~i tih ru ko vo tvo ri na. Iz lo `e ni ra do vi su ve }i nom uni ka ti, a ciq @en skog ba za ra je ste da se po dr `i eko nom ska sa mo stal nost `e na i da se pro mo vi {e wi hov rad. To kom iz lo `be, po se ti o ci }e mo }i da pro ba ju ne {to iz Otvo re ne ku hi we ko ja je pra te }i sa dr `aj @en skog ba za ra, dok je za ve ~e ras u 20 ~a so va za ka za na bes plat na pro jek ci ja fil ma „Dvo stru ka od {te ta”.

N. P.

De `u ra apo te ka „23. ok to bar” De `ur na apo te ka da nas }e bi ti „23. ok to bar” na Bu le va ru oslo bo |e wa 41. Apo te ka ra di od 7.30 do 19.30 ~a so va, a stal no no} no de `ur stvo je u apo te ci „Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada Pravoslavne crkve Cr­kva­ Sve­tog­ ve­li­ko­mu­~e­ni­ka Ge­or­gi­ja­(Sa­bor­na)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Us­pe­ni­ja­pre­sve­te­Bo­go­ro­di­ce­(Us­pen­ska)­u­9.30­~a­so­va Cr­kva­ Sve­tog­ Ni­ko­laja­ (Ni­ko­la­jev­ska)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­ta­tri­je­rar­ha­(Al­ma­{ka)­u­9­~a­so­va Cr­kva­Vaz­ne­se­wa­go­spod­weg­na Kli­si­u­9.30­~a­so­va Crkva­Sv.­Kirila­i­Metodija­na Telepu­ -­ jutarwa­ slu`ba­ u­ 8 ~asova.­ Subotom,­ nedeqom­ i praznikom­ -­ u­ produ`etku­ Svete liturgije­ ve~erwa­ slu`ba­ u­ 18 ~asova Us­pen­ska­ka­pe­la­u­8.30­~a­so­va Al­ma­{ka­ka­pe­la­u­9­~a­so­va Cr­kva­Sve­tih­apo­sto­la­Pe­tra­i Pa­vla­u­kru­gu­Voj­ne­bol­ni­ce­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­u­10­~a­so­va Crkva­ Svete­ Petke­ u Petrovaradinu­u­10­~asova Crkva­ Svetog­ ispovednika Varnave­ u­ Petrovaradinu­ u­ 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Cr­kva­Sve­ti­apo­sto­li­Pe­tar­i Pa­vle­(Sve­to­za­ra­Mi­le­ti­}a­44)­u 10­i­18­~a­so­va­

Rimokatoli~ke crkve @up­na­ cr­kva­ Ime­na­ Ma­ri­ji­na (Ka­te­dra­la)­u­7­sa­ti­na­hr­vat­skom i­ma­|ar­skom­je­zi­ku,­u­8.30­na­ma­|ar­skom,­u­10­sa­ti­na­hr­vat­skom­i u­11.30­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Fu­to­{ka­9) u­7­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­te­ Eli­za­be­te (]i­ri­la­i­Me­to­di­ja­11,­Te­lep)­u­7­i 10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­ti­ duh­ (Ve­le­bit­ska 13,­Kli­sa)­u­8­sa­ti­na­ma­|ar­skom­i u­9.30­sa­ti­na­hr­vat­skom­je­zi­ku Fra­we­va~­ki­ sa­mo­stan­ Sve­tog Iva­na­ Ka­pi­stra­na­ (ca­ra­ Du­{a­na 4)­u­8.30­na­hr­vat­skom,­u­10­i­18 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Cr­kva­ Sve­tog­ Jur­ja­ ([tro­sma­je­ro­va­20,­Pe­tro­va­ra­din)­u­18­sa­ti Cr­kva­Uz­vi­{e­we­Sve­tog­kri­`a (Ko­ste­ Na­|a­ 21,­ Pe­tro­va­ra­din)­ u 7,­9­i­19­sa­ti @up­na­cr­kva­Sve­tog­Ro­ka­(Pre­ra­do­vi­}e­va­160,­Pe­tro­va­ra­din)­u 18­sa­ti

Protestantske crkve Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(Pa­vla­Pa­pa­5)­u­10­sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Re­for­mat­sko-hri­{}an­ska­ cr­kva­(]i­ri­la­i­Me­to­di­ja,­Te­lep)­u­8 sa­ti­na­ma­|ar­skom­je­zi­ku Slo­va~­ko-evan­ge­li­sti~­ka­ AV cr­kva­(ugao­Jo­va­na­Su­bo­ti­}a­i­Ma­sa­ri­ko­ve)­u­10­sa­ti­sve­~a­na­li­tur­gi­ja­na­slo­va~­kom­i­u­17­sa­ti­ve­~er­we­na­srp­skom­je­zi­ku Pro­te­stant­sko-evan­|e­o­ska­ cr­kva­(Pe­tra­Drap­{i­na­42)­u­9­i­18 sa­ti Evan|eoska­ crkva­ (Kolo­ srpskih­sestara­24)­nedeqa­i­~etvrtak­u­19­bogoslu`ewe Evangeli~ka­ metodisti­~ka­ cr­kva,­(Lukijana­Mu{ic­kog­7)­u­10­i 19­~asova

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

FRU[KOGORSKI MARATON OBORIO JU^E SVE REKORDE

Sa Popovice startovalo vi{e od 12 hiqada qudi o bro ju u~e sni ka ovo go di {wi 34. po re du Fru {ko gor ski ma ra ton je obo rio do sa da {wi re kord jer je sa star ta na Po po vi ci kre nu lo vi {e od 12 hi qa da qu di. Ma ra ton ska at mos fe ra od ra nog ju tra se mo gla ose ti ti i na uli ca ma No vog Sa da ko ji ma su u`ur ba no pro la zi le i oku pqa le se gru pe ma hom mla |eg sve ta, opre mqe nog ran ci ma i dru gim pre po zna tqi vim re kvi zi ti ma. Re ke pe {a ka, vo zi la i auto bu sa su se sli va le ka Po po vi ci gde je ta~ no u 9 ~a so va dat znak za po ~e tak ma ra to na.

P

U~estvovao i poznati alpinista Erdeqan Na star tu ma ra to na, sa svo jom po ro di com na {ao se i Mi li voj Er de qan, na{ po zna ti al pi ni sta ko ji je u svo joj ka ri je ri svet po sma trao sa naj vi {ih vr ho va na pla ne ti, ukqu ~u ju }i i Mont Eve rest. Pre ma we go vim re ~i ma, dra` Fru {ko gor skog ma ra to na le `i u du hu ko ji je kroz ma sov nost stvo ren to kom svih pret hod nih go di na i le po ta ma ko je pru `a Fru {ka go ra.

Ne po sred no pred start, sre }u i lep pro vod u~e sni ci ma je po `e leo gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, ko ji je za se be oda brao pri prav ni~ ku sta zu od 23 ki lo me tra. Po red we ga, ma ra ton ci ma su se obra ti li i Do bri vo je An to ni}, di rek tor Na ci o nal nog par ka Fru {ka go ra i Mi li vo je Ki{ do bran ski iz Or ga ni za ci o nog od bo ra ko ji su po zva li u~e sni ke da oda be ru sta zu u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma, da se pri dr `a va ju svih pra vi la ma ra to na, da na sta za ma pa ze na se be, ali i na okru `e we.

Le po vre me i pre kra sni am bi jent „sta re Sre mi ce“ do pri ne li su da ras po lo `e we me |u u~e sni ci ma ve} na star tu bu de na ni vou us hi }e wa, po go to vo me |u mla di ma ko ji su s ne str pqe wem ~e ka li da se „oti snu“ niz ne ku od 17 sta za Fru {ko gor skog ma ra to na. Iako su se na star tu ma ra ton ci opre zno opre de li li za ne ke od kra }ih sta za, do bro dru {tvo, pri ro da, a de li mi~ no i `e qa za do ka zi va wem na ve li su mno ge od wih da pro du `e pla ni ra ne mar {ru te. Do du {e, bi lo je i onih ko ji su ma lo pre ce ni li svo je mo gu} no sti pa su iz objek tiv nih raz lo ga (umo ra, `u qe va i sli~ no) mo ra li da skra te pe {a ~e we i vi {e vre me na pro ve du od ma ra ju }i se na ne kom od ure |e nih iz le ti {ta ili u`i va ju }i ne gde u mi ru fru {ko gor skih {u ma.

Ve} u po po dnev nim sa ti ma na ciq su po ~e li da pri sti `u pr vi ma ra ton ci ko ji su uspe {no pre {li ne ke od pri prav ni~ kih sta za du `i ne od 10 do 25 ki lo me ta ra, dok su „sred we pru ga {i“ ko ji su pre ga zi li po pe de se tak ki lo me ta ra na ciq po ~e li da pri sti `u tek uve ~e. Svi ma ko ji su pre {li ne ku od sta za, uru ~e ne su ma ra ton ske kar ti ce kao po tvr da o uspe {nom u~e {}u na Fru {ko gor skom ma ra to nu i upra vo }e uz te kar ti ce, po na ja vi grad skih vla sti, osnov ci i sred we {kol ci na red nih da na mo }i bes plat no da u|u na ne ku od bi o skop skih pro jek ci ja u Are ni. Oni naj hra bri ji i naj sprem ni ji ko ji su se od lu ~i li za naj du `e sta ze ma ra to na od 85 do 111 ki lo me ta ra, svo je pu te {e stvi je Fru {kom go rom }e za vr {i ti tek da nas i to u ve ~er wim sa ti ma.

Me |u na rod ni ka rak ter Fru {ko gor ski ma ra ton je po tvr dio i ove go di ne jer su me |i u~e sni ci ma bi li pred stav ni ci svih biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka pri ~e mu su pred wa ~i li Slo ven ci ko ji su sa dva auto bu sa sti gli na Fru {ku go ru, a po red biv {ih ze mqa ka bi lo je po sti la ca iz Austri je i Ita li je. N. Perkovi}

ODR@ANA MANIFESTACIJA „^ENEJ U MAJU”

Ov~iji paprika{ neodoqivo mirisao

Ma ni fe sta ci ja „^e nej u ma ju” odr `a na je ju ~e pr vi put, a or ga ni za tor je bi lo Udru `e we po qo pri vred ni ka Sr bi je. Pro gram se sa sto jao od tak mi ~e wa u ku va wu pa pri ka {a, tr ke ma ga ra ca, tak mi ~e wa u br zom {i {a wu ova ca, iz lo `e na je po qo pri vred na me ha ni za ci ja i sto ka, a za za bav ni deo su se po bri nu li kul tur no umet ni~ ka dru {tva i tam bu ra {ki or ke stri.

Ka ko je re kao pred sed nik Udru `e wa po qo pri vred ni ka Sr bi je Sve to zar Mur ga {ki ovo je pr vi put da or ga ni zu ju ova kvu vr stu ma ni fe sta ci je.

- Od lu ~i li smo se na ovaj ko rak jer ta kva ma ni fe sta ci ja ne

po sto ji u no vo sad skoj op {ti ni.

Mo ra mo ubu du }e ma lo bo qe uskla di ti da tum odr `a va wa s iz la ga ~i ma po {to se ne ki ni su po ja vi li. Od ga ji va ~i su iz lo `i li oko 120 do ma }ih `i vo ti wa, a za naj mla |e smo or ga ni zo va li i hva ta we pra si }a - re kao je Mur ga {ki.

Naj vi {e po se ti la ca se oku pi lo u de lu gde se odr `a va lo tak mi ~e we u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a. U~e stvo va lo je tri de se tak 30 eki pa, a me |u wi ma je bio i Ob rad Si bin ski iz ^e ne ja ko ji je re kao da }e se na ova kvoj pri red bi po ja vi ti i sle de }e go di ne.

G. ^.

Fo to: Ha yi}

[TRAJK SE OTEGAO, SPREMAJU SE PROTESTI

U „Kolbisu” ni plate, ni re{ewa Vi {e od sto ti nu rad ni ka iz Me sne in du stri je „Kol bis”mo glo bi od utor ka da kre ne u pro te ste. U ovoj fir mi od oko 170 rad ni ka {trajk je po ~eo jo{ 20. ja nu a ra, ali se do da nas ni je ni {ta pro me ni lo.

Za po sle ni ma ni su upla }e ni do pri no si od 2004. go di ne i ni su is pla }e ne za o sta le za ra de, po ~e ti ri pla te iz pro {le i 2009. go di ne.

Po v e r e n ik sin d i k a t a „Ne z a v i s nost” Bran ka Pe tro vi} ka `e da }e u uto rak od -

lu ~i ti o sle de }im ko ra ci ma, jer se ni su ma kli od po ~et ka.

Pri to me ona ne kri vi in sti tu ci je dr `a ve, jer ve li ima pu no uzro ka zbog ~e ga se {trajk ote gao. U me |u vre me nu, ka `e se u sa op {te wu sin di ka ta „Ne za vi snost„, u „Kol bis d.o. o” ve }in ski vla snik po ro di ca Ko biq ski je pre se li la po slo va we na no vu adre su.

Pre ma sa zna wu sin di ka ta u no voj fir mi „Ko biq ski d.o.o” pre {lo je oko 30

rad ni ka. „Od ne te su za li he traj nih i po lu t raj n ih na m ir n i c a, ne k e ma { i n e i opre ma” . Uz to, u sa op {te wu se na vo di da je je di no fir ma „Kol bis„ kod nas ima la do zvo le za iz voz sve `eg sviw skog i ju ne }eg me sa i su ho me sna tih pro iz vo da u ze mqe EU . To je do pri ne lo do brom rej tin gu fir me me |u po slov nim sve tom u me snoj in du stri ji, ali, na `a lost, za po sle ni ni su ose ti li ko rist.

Z. Deli}

15

SPORT

nedeqa8.maj2011.

MA STE RS TUR NIR U MA DRI DU

Ra fa bo qi od Royera Rafael Nadal prvi je finalista turnira Masters serije u Madridu. Prvi teniser sveta bio je boqi od Roxera Federera - 2:1 (4:6, 6:1, 6:3).

Me~ je trajao dva sata i 36 mi-

nuta. Posle dva uzastopna finala (po jedna pobeda na obe strane), [panac i [vajcarac prvi put su se u Madridu sastali u polufinalu.

Prvi set pripao je Federeru, iako po~etak nije nagove-

Ra fael Na dal

Aza ren ka i Kvi to va u fi na lu Azarenka je u prvom polufinalnom duelu slavila protiv Julije Gerges iz Nema~ke sa 6:4, 6:2, posle jednog sata i 17 minuta igre. Kvitova je potom u drugom duelu slavila protiv Kineskiwe Na Li sa 6:3, 6:1.

Gergesova je u posledwih nekoliko nedeqa dva puta pobedila prvu teniserku sveta Dankiwu Karolinu Voznijacki, ali Beloruskiwe nije pokazala igru kakva ju je krasila u tim me~evima.

Nemica je imala samo jednu brejk loptu koju nije iskoristila, dok je Azarenka imala ~ak devet, od kojih je tri pretvorila u osvojene gemove i na kraju je zaslu`eno slavila.

U drugom polufinalu, mnogo lak{e nego {to se o~ekivalo ^ehiwa je pobedila Na Li. Iako je Kineskiwa va`ila za favorita, Kvitova, koja }e slede}e nedeqe u}i me|u deset najboqih na svetu, je osvojila {est brejkova, a Na Li samo dva, za trijumf posle jednog sata i deset minuta.

{tavao takav epilog. Nadal je prvi napravio brejk, poveo sa 3:1 i ~inilo se da trenutno najboqe rangirani igra~ na ATP listi ne}e imati ve}ih problema. Me|utim, Federer je vartio brejk, izjedna~io rezultat, a zatim do kraja seta jo{ jednom oduzeo servis [pancu i re{io prvi deo me~a sa 6:4.

Ko zna kako bi se da situacija odvijala na Kaha Magiki da sudija u prvom gemu drugog seta nije napravio veliku gre{ku u korist Nadala.

Federer je pogodio poqe protivnika, ali je sudija dosudio aut, odnosno poen za [panca kojim je on posle servisa Federera stigao dovo|stva od 1:0. [vajcarac je u{ao u raspravu sa sudijom, ali to nije promenilo wegovu kona~nu odluku. Vidno iznerviran Roxer je nastavio me~, ali je na terenu dominaciju od tog trenutka preuzeo Nadal, koji je svom rivalu do kraja seta prepustio samo jedan gem - 6:1.

Federer je imao brejk loptu u tre}em setu da povede sa 2:0 i da smawi na 5:4, ali nije uspeo.

Razigrani Nadal stizao je sve, nastavio je da igra odli~no i da na odu{evqewe doma}e publike pobedi sa 6:3.

Nadal i Federer su u Madridu odigrali 24 me|usobni duel. [panac ima 16 pobeda. Obojica tenisera su po dva puta osvajala turnir u glavnom gradu [panije. Federer je bio najboqi 2006. i 2009. godine, dok je Nadal titule osvajao pro{le sezone i 2005.

PO LU FI NA LE EVROP SKOG PR VEN STVA ZA KA DET KI WE U TUR SKOJ

Tur ki we po no vo bo qe Sr bi ja - Tur ska 1:3 (17:25, 25:22, 22:25, 21:25) AN KA RA: Hala Ba{kent, gledalaca: 2.000, sudije: Goren (Izrael), [impl (Slova~ka).

SR BI JA: Popovi} 9 (8b), Mitrovi}, Lazi} (l), ^anak, Tomi} 16, M. Simi}, Xami} 6 (5b), K. Simi}, ^ikiriz 1, Luki} 11 (4b), Bu{a 16, Mirkovi} 2.

TUR SKA: ^akiroglu 9 (4b), Akin 4, Akman 8, Erkan 14, Arisan 7, Akta{, Jilmaz, Kala~ 4, Ho~aouglu 20, Kegan, Ali~i, Bag~i (l).

Odbojka{ice Srbije pretrpele su drugi vezani poraz od Tur-

kiwa na kadetskom Evropskom prvenstvu i bori}e se danas za bronzanu medaqu. Poa`ene su od selekcija organizatora {ampionata u posledwem kolu po grupama, a potom i u polufinalu.

Prvi set nije doneo ni{ta dobro na{im devojkama. Turkiwe su od starta bile neumoqive, brzo su stigle do 14:7. Srbija je smawila a 11:14, ali su doma}e opet dodale gas, pobegle na odlu~uju}ih 20:12 i re{ile uvodni set. Uspele su Srpkiwe da izjedna~e. Furiozno su zapo~ele drugi period, povele 8:1, a prednost

uve}ali do drugo tehni~akog tajm-auta na 16:6. Nisu Turkiwe mogle da ukrote na{e dobre servise, pa je najve}a prednost bila 22:11, ali je usledio pad. Ipak, na{a selekcija je imala preveliku prednost koju nije mogla da ispusti, a Turkiwe su stigle do 24:22, za vi{e nisu imale snage.

Sredinom tre}eg perioda su se Turkiwe odlepile na 16:11 i uz mawe trzavice, uspele da povedu. U ~etvrtom setu, do{le su Turkiwe do prednosti od dva poena u ranoj fazi seta i odr`avale je do kraja i na{le mesto u finalu.

M. R.

^ak 44 tr ke u [o dro {u

trke, od toga 22 kvalifikacione, {to nije vi|eno ni na zvani~nom Kupu Srbije. Imali smo priliku da vidimo dosta kvalitetnih takmi~ara, favoriti su prema o~ekivawu podelili medaqe. Istakao bih seniorskog reprezentativca Jovu Mandi}a, potom Milicu Starovi}, juniore Marka Dragosavqevi}a i Sima Bolti}a (oba Sintelon), te

Fu ri o zni parni va qak Par ti zan - BSK Bor ~a 4:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Partizana, gledalaca 6.000, sudija Jeremi} (Beograd), strelci: Savi} u 33. Vuki} u 50. i 61. i Ilijev u 56. minutu.

PAR TI ZAN: Stojkovi} -, Miqkovi} 7, Savi} 8, Jovanovi} 7, Davidov 7, Medo 7, Tomi} 7, Babovi} 7 (Bogunovi} 6), Vuki} 8, Ilijev 7 (Fejsa 7), Tejgo 6 ([}epovi} 7).

bqeni, neigrawem Ili}a, Lazevskog i Kizita, crno-beli su lako stigli do novog trijumfa. Gosti, koji su bili rastere}eni brige za bodove nisu pru`ili ozbiqniji otpor, {to je pretendent na titulu iskoristio. Me~ je obele`io Vuki} sa dva gola kao i povratak na teren Qubomira Fejse, koji je u 60. minutu zamenio Ilijeva.

U startu je Partizan nametnuo tempo. [ampion je `eleo brzi

iz blizine poslao pored gola. U zaslu`eno vo|stvo Partizan je stigao u 33. minutu. Korner sa leve strane izveo je Vuki}, a Savi} sa peterca glavom bio precizan.

Na odmor se oti{lo sa 1:0.

U nastavku Partizan je za 15 minuta dotukao Bor~ance. Na samom po~etku Ilijev je dobro proigrao Vuki}a a ovaj je sa sedam metara bio precizan. U 56. minutu 3:0. Tomi} je proigrao Ilijeva, a

gol i ve} u 17. minutu u {ansi je bio Ilijev. Kombinovali su Medo i Babovi}, lopta je stigla do prvog strelca lige, ali je on neometan, sa 12 metara, samo dodao loptu golmanu Kova~evi}u. Isti igra~, ne{to kasnije, propustio je novu {ansu. Tomi} je sna`no {utirao sa 20 metara, Kova~evi} kratko odbio loptu, a Ilijev je

ovaj iz blizine postigao gol. Ne{to kasnije, posle solo akcije, Vuki} je postigao drugi gol i postavio kona~nih 4:0. Odmah potom na terenu Ilijeva je zamenio Fejsa i pru`io solidnu partiju.

Posle male krize crno-beli su u{li u odli~nu formu, ba{ pred finalni me~ Kupa sa Vojvodinom u sredu.

I. La za re vi}

Pogodak Stefana Savi}a

BSK BOR ^A: Kova~evi} 6, @arkovi} 5, Radunovi} 5, Alivodi} 5, Milo{evi} 5, Kajevi} 5, Vigwevi} 5 (Stojanovi} 6), Krsti} 5, Babi} 6, Bo{kovi} 5, Miqkovi} 5.

Fudbaleri Partizana zabele`ili su tre}u uzastopnu pobedu u Jelen super ligi. U 26. kolu savladali su BSK 4:0 (1:0). Iako oslaKUP NA TE RI TO RI JI OFS PE ]IN CI

Bez iz ne na |e wa Rezultati ~etvrtine finala Kupa OFS Pe}inci: Sloven (Siba~) – Mladost (Prhovo) 3:1 (prekinuti, gosti izazvali prekid), Mladost (Kupinovo) – Napredak (Popinci) 3:0, [umar (Ogar) – Hajduk ([imanovci) 2:0, Popinci – Sremac (De~) 4:1.

U polufinalu (11. maja) sastaju se: Sloven – Mladost i [umar – Popinci. @. R.

Be ni tez pre u zi ma Aston Vi lu Engleski fudbalski klub Aston Vila poku{a}e da anga`uje Rafaela Beniteza, ako sada{wi trener @erar Ulije odlu~i da zavr{i karijeru zbog zdravstvenih problema. Ulije je pro{le nedeqe iza{ao iz bolnice, po{to je imao problema sa

nitez (51) je {est godina bio trener Liverpula, sa kojim je osvojio Ligu {ampiona, FA Kup, Komjuniti {ild i Superkup Evrope.

On je napustio klub u junu pro{le godine zbog lo{ih rezultata, a zatim je preuzeo In-

srcem, a lekari su savetovali da bi najboqe bilo da zavr{i karijeru. Wegov pomo}nik Geri Mekalister predvodi}e ekipu do kraja sezone.

List Dejli Mejl preneo je da }e vlasnik Aston Vile Rendi Lerner, ako Ulije odlu~i da zavr{i karijeru, poku{ati da dovede biv{eg trenera Liverpula i Intera Rafaela Beniteza. Be-

ter, sa kojim je pre odlaska u decembru, osvojio Superkup Italije i svetsko klupsko prvenstvo.

Benitez je nedavno izjavio da `eli da se vrati u Premijer ligu, a ako bi preuzeo ekipu sa Vila parka ponovo bi zamenio Ulijea, koga je 2004. godine nasledio na Enfildu, kada je Francuz odlazio iz Liverpula.

PRO ME NA NA KLU PI QU KO VA

KUP NO VOG SA DA

Ulaz u [odro{ na novosadskom Ribarskom ostrvu ju~e je bio u znaku kajaka{a i kanuista. Kup Novog Sada, ~iji je doma}in bio Kajak i kanu klub Liman, uz svesrdnu pomo} prijateqa Impuls hemije, Selekta [peda, Indiga, Eho ordinacije i Brodokomerca.Takmi~ewe je pratilo oko 1.000 gledalaca. Na staze je iza{lo oko 230 takmi~ara iz 20 klubova, razvrstanih u ~etiri kategorije (pioniri, kadeti, juniori i seniori). [ef stru~nog {taba reprezentacije Srbije i selektor do 23 godine Miroslav Tomi}, ina~e trener KKK Limana, bio je zadovoqan.

- Vi{e sam nego zadovoqan organizacijom imaju}i u vidu da se radi o klupskom takmi~ewu koje nije u zvani~nom kalendaru. Tako|e i odzivom u~esnika s obzirom na to da se paralelno odvijao prvi Svetski kup u Poznawu u Poqskoj, gde u~estvuje dosta na{ih takmi~ara. Zanimqivo je i to da je sada bilo 44

dnevnik

c m y

16

kadete Nemawu Stanivukovi}a (Vi{wi}evo), Miodraga Radowi}a (Liman) i kadetkiwu Nikolet Xombetu - rekao je Tomi}.

Rezultati, pioniri ekipno: 1.

Sintelon, 2. Be~ej, 3. Zabre`je.

Kadeti: 1. Liman, 2. Bratstvo, 3.

Be~ej. Juniori: 1. Sintelon, 2.

Nauti~ki klub, 3. Bratstvo. Seniori: 1. Liman, 2. Sintelon, 3.

Zabre`je.

J. Ga li}

Jef ti} ume sto Vi {wi }a Fudbalski klub Qukovo, svojevremeno pokrajinski liga{ tavori pri dnu Sremske lige, preti mu preseqewe u najni`i rang takmi~ewa pa je uprava kluba umesto dosada{weg trenera Nikole Vi{wi}a anga`ovala Petra Jefti}a, ranije prvotimca Dinama iz Pan~eva a kasnije cewenog stru~waka koji je izvesno vreme radio i u mati~nom klubu. Ciq promene stru~waka na klupi qukova~kog kluba svakako je opstanak me|u sremskim liga{ima ali i formirawe ekipe za eventualni povratak u Vojvo|ansku ligu – zapad.

Da. V.

Kvins Park u Pre mi jer li gi Engleski fudbalski klub Kvins Park Renxers (QPR) takmi~i}e se slede}e sezone u Premijer ligi po{to mu Fudbalski savez (FA) nije oduzeo bodove zbog povrede pravila prilikom potpisivawa ugovora sa igra~em Instituta Argentincem Alehandrom Faurlinom.

Kvins park renxers je ove sezone osvojio {ampionsku titulu u drugoj engleskoj ligi - ^empion{ipu i tako se direktno plasirao u Premijer ligu, ali je

ipak morao da sa~eka odluku FA, kako bi bio siguran da }e slede}e sezone, prvi put posle 1996. godine, igrati u elitnom takmi~ewu.

FA je sprovela istragu protiv KPR po{to je klub povredio „pravila vlasni{tva nad fudbalerom” prilikom potpisivawa ugovora sa Faurlinom u julu 2009. godine. Savez je proglasio krivim londonski klub po dve ta~ke, od ukupno sedam, ali ipak nije odlu~io da mu ove ili slede}e sezone oduzme 15 bodova.

SPORT

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

17

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE ^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda U@I CE: Slo bo da PS - Ja vor Da nas KU LA: Haj duk - Ja go di na BE O GRAD: Rad - Sme de re vo KRA GU JE VAC: Me ta lac - ^u ka ri~ ki Stan kom Uto rak IN \I JA: In |i ja - Spar tak ZV 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Slo bo da PS 6. Spar tak ZV 7. Ja vor 8. OFK Be og rad 9. Sme de re vo 10. BSK Bor ~a 11. Bo rac 12. Ja go di na 13. In |i ja 14. Me ta lac 15. Haj duk 16. ^u ka ri~ ki

26 26 26 25 26 25 26 26 25 26 26 25 25 25 25 25

22 20 18 12 10 9 9 10 8 7 6 7 5 5 4 0

2 3 6 9 7 9 9 5 10 8 11 6 5 4 6 4

1:1 (1:1) 4:0 (1:0) 0:0 2:0 (1:0) (17) (17) (17) (17) 2 3 2 4 9 7 8 11 7 11 9 12 15 16 15 21

67:18 46:13 41:11 33:15 30:31 26:19 19:21 22:25 23:25 20:34 17:27 19:26 23:41 15:33 18:35 8:53

68 63 60 45 37 36 36 35 34 30 29 27 20 19 18 4

U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak ZV, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Haj duk, ^u ka ri~ ki Stan kom - Slo bo da PS, KRA GU JE VAC: Me ta lac - In |i ja.

HAJ DUK DO ^E KU JE JA GO DI NU

Bez pra va na kiks Fud ba le ri Haj du ka na svom te re nu do ~e ku ju Ja go di nu. Sa do sta op ti mi zma, a {to je ta ko raz lo ge tre ba tra `i ti u ~i we ni ci da je for ma Ku qa na u uspo nu {to su naj re ~i ti je po tvr di le po be de pro tiv Spar tak Zla ti bor vo de i Sme de re va, te dva do bra pr va po lu vre me na pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du i Cr ve ne zve zde u Be o gra du. No, po sto ji i do za opre za, jer sta ra iz re ka ka `e da je oprez maj ka mu dro sti i to ga se pri dr `a va i stra teg Haj du ka Dra go qub Be kva lac.

- Pred sto ji nam te {ka utak mi ca u sva kom slu ~a ju. Ja go di na je eki pa ko ja je po ka za la pro tiv Par ti za na da zna da igra fud bal i da je u for mi, pa je pred mo jim igra ~i ma ni ma lo lak za da tak da se do po be de do |e jer bi sva ki dru gi re zul tat bio ra van ka ta stro fi. –otvo re no je re kao Be kva lac.

Zna is ku sni stru~ wak da }e bor ba za op sta nak u su per li ga {kom dru {tvu bi ti kraj we ne iz ve sna, ali isto ta ko zna i da se na do ma }em te re nu ne ma pra vo na kiks.

- Mi smo ope ra ci ju op sta nak po ~e li jo{ pro tiv Bor ca u ^a~ ku , a utak mi ca pro tiv Ja go di ne je va `na jer ne ma mo pra va na kiks. U is toj si tu a ci ji su u na {i kon ku ren ti In |i ja i Me ta -

lac ta ko da ne ma mo pra va na ni je dan dru gi re zul tat osim po be de. – na gla sio je Be kva lac.

Ka ko do }i do tri va `na bo da pro tiv Ja go di na ca ?

- Ne }e bi ti la ko igra ti pro tiv Ja go di ne, jer ni je la ko igra ti pod im pe ra ti vom po be de. No, ja ve ru jem u mo je igra ~e i wi ho vu `e qu da. mak si mal nim za la ga wem sva kog po je din ca i str pqe wem, ka ko je to bi lo i u do sa da {wim utak mi ca ma, mo gu ugro zi ti gol go sti ju i na }i na ~in da do |u do i te ka ko va `na tri bo da. Ve ru jem u mo je mom ke i o~e ku jem po be du jer sva ki dru gi is hod mo `e da do ve de u pi ta wu op sta nak – za kqu ~io je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Dra go qub Be kva lac.

Ka da je igra~ ki ka dar Haj du ka u pi ta wu za raz li ku od be o grad skog iz da wa i su sre ta pro tiv Cr ve ne zve zde u re do ve Ku qa na vra }a se Bran ko Pa u qe vi} ko ji je pre le `ao `u ti cu, ali za to Be kva lac ne }e mo }i da ra ~u na na ro bu snog i vred nog Alek san dra \u ki }a upra vo zbog kar to na. Ima ju }i to u vi du mo gu }e je da Haj duk su sret pro tiv Ja go di ne po~ ne u sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, A. @i va no vi}, Mu dre {a, Jo va no vi}, Bo gi}, M. @i va no vi}, Pe tro vi} i Bo {ko vi} (Ki{). \. Bo ja ni}

MA MI] VRE \AO TRE NE RA

Va ha na pu stio Di na mo Iako je pr vi ~o vek Di na ma Zdrav ko Ma mi}, na kon {to je za gre ba~ ki klub obez be dio no vu ti tu lu pr va ka Hr vat ske, na ja vqi vao osta nak Va hi da Ha lil ho xi }a na me stu tre ne ra, do go di lo se ne {to pot pu no neo ~e ki va no.

Vahid Halilhoyi}

Na i me, po sle po be de Di na ma nad In ter om u 28. ko lu hr vat skog pr ven stva, Ha lil ho d`i} je oti {ao sa Mak si mi ra i po sred stvom di rek to ra klu ba Da mi ra Vr ba no vi }a po ru ~io da se vi {e ne sma tra tre ne rom.

Le gen da eks-ju go slo ven skog fud ba la je na vod no na pra sno na pu stio klub ka ko bi za {ti tio auto ri tet, ko ji mu je Zdrav ko Ma mi} po qu qao ula skom u svla ~i o -

ni cu na po lu vre me nu utak mi ce, na kon ~e ga se po sva |ao sa ga zdom.

Sta dion i klub na pu stio je sa su za ma u o~i ma.

To kom utak mi ce na pra znim tri bi na ma ma si mir skog sta di o na ma lo broj ni sim pa ti ze ri Di na ma is ta kli su tran spa ren te po dr {ke Ha lil ho xi }u.

- „ Va ha u sr cu, Di na mo do gro ba”, na dru gom „Va ha ne ma pre da je”, a na tre }em su sa da ve} biv {em tre ne ru Di na ma ~e sti ta li go di {wi cu osva ja wa Ku pa Ju go sla vi je s Ve le `om.

Ha lil ho d`i} je pre u zeo hr vat skog {am pi o na sre di nom av gu sta pro {le go di ne, ka da je na sle dio Ve li mi ra Za je ca, ko ji je oti {ao iz klu ba po sle eli mi na ci je Di na ma iz kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. „Mo dri” su sa Ha lil ho d`i }em na klu pi iz bo ri li ula zak u grup nu fa zu tak mi ~e wa Li ge Evro pa, iz ko ga su is pa li u pr voj fa zi, kao i {e stu uza stop nu ti tu lu pr va ka Hr vat ske, ~e ti ri ko la pre kra ja tak mi ~e wa.

Di na mo je zbog od lu ke tre ne ra o na pu {ta wu klu ba ot ka zao pla ni ra no dru `e we igra ~a i na vi ja ~a klu ba na Tr gu ba na Je la ~i }a u cen tru Za gre ba.

Odolela Vo {i na mla dost Bo rac - Voj vo di na 1:1 (1:1)

^A ^AK: Sta dion Bor ca kraj Mo ra ve, gle da la ca oko 2000, su di ja: Gru ji} (Ni{). Strel ci: Da mja no vi} u 35. za Bo rac, a M. No va ko vi} u 44. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: Mla de no vi}, Al ve` i Pe tro ni je vi} (Bo rac), a Ka ti (Voj vo di na).

BORAC: Mi lo je vi} 7, Ma sla} 7, Al ve{ 7, Ig wa to vi} 7, Mla de no vi} 7 (Ma ri}), Ko sti} 7, Pe tro ni je vi} 7, Kne `e vi} 7 (Kam be ro vi}), Spi rov ski 6 (Vi {wi} 7), Stoj mi ro vi} 7, Da mja no vi} 7.

VOJVODINA: Pa jo vi} 7, S. No va ko vi} 7, Ne sto ro vi} 7, A|u ru 7, Me do je vi} 7 (Ko so vi}), M. No va ko vi} 7, Ste va no vi} 7, Mer ba {vi li 7 (Si la |i), Mi to {e vi} 7, Ka tai 7, Jao 7 (Bil bi ja 7).

Oba part ne ra su u{la u ovaj me~ sa do sta ka drov skih pro ble ma.

Ali, oni ko ji su obu kli dres Bor ca i Voj vo di ne na ovom me ~u za slu `u ju sve po hva le za iz u zet nu bor be nost iz nad sve ga kva li te tan fud bal ko ji su de mon stri ra li to kom su sre ta.

Po ~e lo je sa uz bu |e wi ma na sa mom po ~et ku me ~a, jer je Da mja no vi} uma kao ~u va ri ma Voj vo di ne i bio u si tu a ci ji da re a li zu je {an su, me |u tim, sve se za vr {i lo udar cem pre ko go la. Ni je mno go pro -

Maraba{veli je predvodio tim u ^a~ku

{lo Voj vo di na je sku pi la sna ge da u|e u ri tam igre Bor ca i Ste va no vi} se na {ao po sle jed nog pro tiv na pa da u pe ter cu do bro {u ti rao, a Mi lo je vi} od bio lop tu u po qe.

Voj vo di na je pre u ze la in ci ja ti vu, me |u tim ^a ~a ni su vr lo br zo us pe li da re a gu ju. Kne `e vi} je iz bio na de snu stra nu is ko sa {u ti rao, Pa jo vi} od li~ no in ter ve ni sao.

Ni je mno go pro {lo, a Bo rac je iz

jed nog kon tra na pa da sti gao do po got ka. Po de snoj stra ni Stoj mi ro vi} se pro bi i na vre me upo slio naj bo qeg strel ca Da mja no vi }a ko ji je iz pu nog tr ka sa ne kih 7-8 me ta ra upu tio to pov ski uda rac i za tre sao mre `u.

Ni je se Voj vo di na pre da la po sle vo| stva Bor ca, da qe igra ~vr sto, je dan {ut Ka ta ia, Mi lo je vi} je bio na sce ni i od bio lop tu u po -

Zve zda sve da qe od ti tu le OFK Be o grad - Cr ve na zve zda 0:0 BE O GRAD: Sta dion Omla din ski na Ka ra bur mi, gle da la ca 5000, su di ja: Ka ra xi} (Be o grad). @u ti kar to ni: Tri vu no vi} i [a ra nov (OFK Be o grad), a Vi lo ti} (Cr ve na zve zda).

OFK BEOGRAD: [a ra nov 7, Pet ko vi} 7, Mi le no vi} 6, Ke co je vi} 7, Ni ko li} 6, Sa. Mar ko vi} 6 (Br ki}), Tri vu no vi} 7,

ja i u pra vom fud bal skom am bi jen tu pred 5000 gle da la ca. Po de lom ple na, pr vog ovog pro le }a cr ve no-be li su se ve ro vat no opro sti li od {am pi on skih sno va. „Ro man ti ~a ri” su do ka za li da po se du ju vi sok po ten ci jal i da su ve o ma ne u go dan ri val na svom te re nu gde su ne dav no sa vla da li i Voj vo di nu.

Duel Darka Lazovi}a i Milo{a @eravice

@e ra vi ca 6, Kr sti} 7 (Fi li po vi}), Ba ti o ha 6 (Ro di}), Mi li} 7.

CRVENA ZVEZDA: Baj ko vi} 7, Nin kov 7, To {i} 7, Vi lo ti} 7, Li Adi 7, Isah 6, Ka du 6 (Mi ja i lo vi}), La zo vi} 7, Bor ha 7, Ko ro man 7 (Mi lo va no vi}), Pe ro vi} 6 (Ka lu |e ro vi}).

So lid na fud bal ska pred sta va u ma lom grad skom der bi ju na sta roj Ka ra bur mi. Bez ob zi ra na ne po pu la ran re zul tat, re mi bez go lo va, OFK Be o gra da i Zve zda od i gra li su me~ u vi so kom rit mu, ve o ma bor be no, uz pu no ne iz ve sno sti do sa mog kra -

Ve o ma uz bu dqi vo pr vo po lu vre me iako su mre `e mi ro va le.

Gost je od star ta do mi ni rao, imao lop tu u svom po se du (70:30), gra dio {an se ali ih i pro ma {i vao. Do ma }in se opre de lio da po ja ~a nim ma ne vrom pa ri ra fa vo ri tu i u to me je do ne kle us peo. Isti na, na sil nim is ku {e wi ma bi la je od bra na OFK Be o gra da na ~e lu sa ve o ma si gur nim re pre zen ta tiv cem [a ra no vim. Gol man „ro man ti ~a ra” za u sta vio je ne ko li ko opa snih uda ra ca, La zo vi }a u 4. pa po tom Bor he i Ko ro ma na u 30. od no sno opet La zo vi }a i Pe -

ro vi }a u 35. mi nu tu, a ne {to ka sni je i bom bu Isa ha. Sil nu ini ci ja ti vu Zve zda ni je kru ni sa la po got kom, a evi dent no je da u igri cr ve no-be lih ne do sta je glav ni kre a tor po vre |e ni Evan dro.

Ipak, pra va dra ma od vi ja la su ka zne nom pro sto ru Cr ve ne zve zde i to u 44. mi nu tu po sle kor ne ra ko ji je sjaj no iz veo Tri vu no vi}. Ke co je vi} je lop tu za hva tio gla vom, ona je po go di la sta ti vu i pre~ ku, a iz go la iz ba cio gol man Baj ko vi}, da bi po tom {u tem pre ko gla ve Pet ko vi} jo{ jed nom uz dr mao pre~ ku. Ta ko je ide al na pri li ka za vo| stvo OFK Be o gra da oti {la u ne po vrat.

U dru gom po lu vre me nu sli ka na te re nu se iz me ni la. Do ma }in je kre nuo mno go otvo re ni je i agre siv ni je, ali je stvo rio sa mo ne ko li ko po lu pri li ka. Na dru goj stra ni kao da su pre sa hli mo ti vi „Zve zda {a” ni je bi lo vi {e na dah nu tih pro do ra To {i }a, Nin ko va i Ko ro ma na, pa su iz u zet no bor be ni „ro man ti ~a ri” uspe va li da za u sta ve sve ata ke.

Naj zre li ju {an su za po go dak u dru gom de lu pro pu stio „re zer vi sta” Ka lu |e ro vi} ko ji je sa sa mo ne ko li ko me ta ra {u ti rao gla vom pre ko go la. Po di gla se pra {i na i u 89. mi nu tu, ka da je su di ja Ka ra xi} po ni {tio po go dak Ka lu |e ro vi }a zbog of sajd po zi ci je, ali ~i ni se oprav da no pa su pro te sti cr ve no-be lih bi li ne po treb ni.

U za i sta do brom me ~u mo `da je Zve zda bi la bli `a po be di.

Z. Ran ge lov

BUN DES LI GA

Volf sburg pred is pa da wem Fud ba le ri Ba jer na iz Min he na pre ga zi li su Sent Pa u li na go sto va wu re zul ta tom 8:1 na opro {ta ju do ma }ih na vi ja ~a od Bun de sli ge.

Ba var ci su u fi ni {u se zo ne po ka za li sav svoj ras ko {an po ten ci jal, pre sve ga u ofan ziv nom re du ti ma, ali sa da je ka sno da se na bi lo ko ji na ~in pro me ni wi ho vo sta we na ta be li.

No v i {am p ion Bo r u s i j a iz Dort mun da u iz me we nom sa sta vu po kle kla je u Bre me nu pro tiv Ver de ra 2:0, go lo vi ma Sil ve strea i Pi za ra, dok je pr vak iz 2009. Volf sburg pred is pa da wem iz li ge na kon po ra za na do ma }em te re nu od Kaj zer sla u ter na 2:1. Iako je Man xu ki} do veo „vu ko ve” do pred no sti, La ki} i

Ame dik su bi li ak te ri pre o kre ta.

Le ver ku zen i Ham burg su u utak mi ci bez zna ~a ja od i gra li sa mo 1:1, dok je Keln po be dom u Frank fur tu nad Ajn trah tom 2:0 gur nuo u am bis ne ka da ve li ki tim. [tut gart je kre nuo ka sre di ni po be dom nad Ha no ve rom 2:1, ko ji je i de fi ni tiv no ostao bez Li ge {am pi o na na red ne se zo ne, dok je Ho fen hajm kao gost sla vio u Nir nber gu 2:1. Men hen glad bah je na me stu ko je ga ran tu je ba ra`, na kon tri jum fa nad Fraj bur gom 2:0, dok je [al ke ve zao i ~e tvr ti uza stop ni po raz u svim tak mi ~e wi ma, u Gel zen kir he nu sla vio je Majnc 3:1.

U utak mi ca ma 33. ko la fud bal skog pr ven stva Ne ma~ ke po stig nu -

ti su sle de }i re zul ta ti: Men hen glad bah - Fraj burg 2:0 (0:0) (Han ke 79’, Rojs 81’), Nir nberg - Ho fen hajm 1:2 (1:1) (Vol {ajd 16’ - Fir mi no 39’, Si gurd son 86’) [al ke Majnc 1:3 (0:0) (Raul 48’ - [ir le 53’, Holt bi 83’, No ve ski 85’), Ajn traht - Keln 0:2 (0:1) (^i hi 23’, Po dol ski 90’pen), Sent Pa u li Ba jern 1:8 (0:2) (Eger 82’ - Go mez 11’, 56’, 89’, Van Buj ten 32’, Ro ben 58’, 87’, Ri be ri 78’, 90’), Volf sburg - Kaj zer sla u tern 1:2 (1:2) (Man xu ki} 6’ - La ki} 25’, Ame dik 44’), Le ver ku zen - Ham bur ger 1:1 (0:1) (Ki sling 54’ - Ve ster man 2’), Ver der - Dort mund 2:0 (1:0) (Sil ve stre 6’, Pi za ro 64’), [tut gart Ha no ver 2:1 (0:0) (Haj nal 58’, Oka za ki 62’ - [tindl 66’).,

qe. Pri ti sak Voj vo di ne do veo je do to ga da se Ka tai po no vo na {ao u {an si, ali je Mi lo je vi} po no vo bio na me stu. I ta man ka da se bli `io kraj pr vog po lu vre me nu uba ~e na lop ta sa de sne stra ne, umeo je to da is ko ri sti Mir ko No va ko vi} jer je Spi rov ski ko ji je imao lop tu na gla vi okle vao, a na pa da~ Voj vo di ne umeo to da is ko ri sti i iz jed na ~i re zul tat.

I u na stav ku se igra lo `u stro, igra lo se na sve i ni {ta i je dan i dru gi tim ga jio je am bi ci je da kroz do bru igru, pre ci znim do da va wi ma stig ne do po got ka. Bo rac je pr vi u pri li ci, ~ak je i Pa jo vi} na pu stio gol li ni ju, Pe tro ni je vi} je bio u po se du lop te i ume sto da upo sli Da mja no vi} ili je pla si ra u mre `u on je {u ti ra po red go la.

Ni je se pod mla |e na Voj vo di na pre da va la ima li su No vo sa |a ni dva le pa do bra udar ca pr vo Si la |i ja, pa on da Ko so vi} i oba pu ta je to Mi lo je vi} na vre me spre ~io. Sve u sve mu {an si je bi lo, mo gli su i jed ni i dru gi da sla ve po be du, ali je Bo rac imao vi {e pri li ka i raz lo ga da vi {e `a li jer su one bi le kon kret ni je. Pa ipak ne re {en re zul tat je naj re al ni ji a to je bio me~ za pam }e we, jer odav no ni je pri ka zan bo qi fud bal.

A. Ste fa no vi} PRE MI JER LI GA

Ever ton po be dio Si ti Fud ba le ri Ever to na po be di li su Man ~e ster si ti po sle pre o kre ta re zul ta tom 2:1 u okvi ru 36. ko la Pre mi jer li ge En gle ske.

Ve li ki tri jumf „ka ra me la ma” do ne li su Dis tan u 65. i Osman u 72. mi nu tu, na kon {to je Si ti na po lu vre me nu imao pred nost go lom Ja ja Tu rea u 28. mi nu tu.Ovim po ra zom tim Ro ber ta Man }i ni ja ni je pre te ra no ugro zio ~e tvr to me sto ko je mu ga ran tu je pla sman u Li gu {am pi o na na red ne se zo ne.

Vest Hem je sa mo re mi jem pro tiv Blek bur na 1:1 na „Ap ton par ku” svo je {an se za op sta nak sveo na mi ni mum, ta ko da }e sa da eki pi Avra ma Gran ta tre ba ti ~u do da na red ne go di ne ne igra u ^em pi on {i pu. Ro berts je do veo Ro ver se u pred nost u 12. mi nu tu, a iz jed na ~e we je do neo Hic l{per ger u 78.San der lend je tri jum fom nad Bol to nom 2:1 pre ki nuo niz po ra za u {am pi o na tu, dok je Wu kasl sla vio pro tiv Bir min ge ma 2:1 i ta ko do dat no ote `ao si tu a ci ju go sti ma ko ji se gr ~e vi to bo re za op sta nak.

Re mi jem pro tiv Aston Vi le 1:1, Vi gan je ste kao iz gle de da op sta ne u naj ja ~em dru {tvu.

Sve utak mi ce ovog ko la u sen ci su da na {weg ve li kog der bi ja na „Old tra for du”, na ko jem se u di rekt nom me ~u za ti tu lu sa sta ju Man ~e ster ju naj ted i ^el zi(17.10).

Abra mo vi~ po sta vio ul ti ma tum Me na xer ^el zi ja Kar lo An }e lo ti do bi }e ot kaz ako lon don ski klub iz gu bi ne deq ni der bi me~ 36. ko la Pre mi jer li ge pro tiv Man ~e ster ju naj te da.

Eki pa sa Stam ford bri xa na la zi se na dru gom me stu na ta be li sa tri bo da ma we od pr vo pla si ra nog Man ~e ster ju naj te da, a do kra ja en gle skog pr ven stva osta la su jo{ tri ko la. Vla snik ^el zi ja Ro man Abra mo vi~ od lu ~io je da ita li jan skom stru~ wa ku po sta vi ul ti ma tum. Ga zda lon don skog klu ba ne `e li da se zo nu za vr {i bez tro fe ja i zbog to ga je za tra `io od An }e lo ti ja da po be di Ju naj ted na „Old tra for du”. Ita li jan }e mo ra ti da po tra `i no vi po sao u slu ~a ju da ^el si ne uspe da od bra ni ti tu lu u Pre mi jer li gi.

An }e lo ti (51) je 2009. pre u zeo ^el zi, a pre to ga je vo dio Mi lan, Ju ven tus, Par mu i Re |i ja nu. On je pro {le se zo ne sa lon don skim klu bom osvo jio Pre mi jer li gu i FA kup.

18

sport

nedeqa8.maj2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

PR VA LI GA SR BI JE

Hlad no }a ote ra la gle da o ce

Ka na rin ci slo mqe nih kri la

Slo bo da - Ve ter nik Vi skol 1:3 (0:2) NO VI KO ZAR CI: Stadion „Ilija Panteli}”, gledalaca 350, sudija: Pavlovi} (Subotica). Strelci: Mati} u 78. za Slobodu, a Kalinov u 16. i 51. i Stankovi} u 25. minutu za Veternik Viskol. @uti kartoni: Ostoji} i Mati} (Sloboda), a Stankovi}, Bani}, Kalinov, Dragojevi}, Vukmanac i [vowa (Veternik Viskol).

SLO BO DA: Mitrovi} 7, \ur|evi} 6, Lani{tanin 6, Ostoji} 7, Misi} 6, Petrovi} 6, Mati} 7, Gavrilovi} 6, Stepan~ev 6 (Xapa 6), Mom~ilov 6 (Kewalo 6), Stojakovi} 6 (Vukmirovi} 6).

VE TER NIK VI SKOL: Andri{ajevi} 7, Faber 7, Mijailovi} 7, Dragojevi} 7, [vowa 7, Bani} 7 (Malinovi} 7), Vukov 7 (Stevanovi} 7), Vukanac 8, Stankovi} 8, Babi} 7, Kalinov 8, Amixi} 7.

Veterni~ani zaslu`eno nose tri boda iz Novih Kozaraca u me~u odigranom po vetru i hladnom vremenu. Mre`u doma}eg golmana Mitrovi}a svojim prvim pogodkom na~eo je Radojica Kalinov u 16. minutu koji je naba~enu loptu glavom smestio iza le|a golmana doma}ina. U 25. minutu na isti na~in i Stankovi} se upisuje u listu strelaca.

Gosti iz Novog Sada imali su jo{ nekoliko prilika do kraja prvog dela koje nisu realizovali zbog dobrih intervencija doma}eg golmana Mitrovi}a. U 51. minutu Kalinov je do{ao do lopte gre{kom odbrambenih igra~a Slobode, o{tro {utirao sa 16 metara i postigao pogodak. Doma}i igra~i posle ovoga su se oslobodili pritiska, rezultat toga je i po~asni pogodak u 78. minutu.

Gavrilovi} je nabacio loptu do slobodnog Mati}a, a junioru nije bilo te{ko da postigne pogodak.

Gledaoci su posle prvih 45 minuta igre zbog hladnog vremena masovno napu{tali tribine, pa je me~ do kraja pratilo oko 100 qubiteqa fudbala.

M. S.

Vr {ac - Tek sti lac 2:2 (2:1) VR [AC: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelci: Mihajlovi} u 25. Popov u 43. (iz penala) za Vr{ac, a Mara{ u 41. i Suboti} u 74. minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Kowevi} (Vr{ac), a Stevanovi}, Arsi} i Maki} (Tekstilac).

VR [AC: Donovi} 6, Motorov 7, Belin 7, Rajda 7, Babi} 7, Kowevi} 6 (Jovanovi}), Kalin 6 (Aleksi} 6), Popov 7, Stija~i} 7, Mihajlovi} 7, Ranimirov 7.

TEK STI LAC: Brki} 6, Kr{i} 6, Risti} 6, Maki} 6, Vukovi} 7, Milisavqevi} 7, Stevanovi} 7, Nedeqkovi} 7 (Vukovi}), Arsi} 7, Mara{ 7, Suboti} 7 (^iko{).

U lepoj fudbalskoj predstavi fudbaleri Tekstilca uspeli su da izvuku bod iz Vr{ca. U prvih dvadesetak minuta susreta iako se igralo dosta otvorena ni jedna ekipa nije uspela da napravi izgledniju {ansu. Na centar{ut Belina, Mihajlovi} je uspeo da ubaci loptu glavom u gol i doneo doma}inu prvo vo|stvo. Dvadesetak minuta kasnije Mara{ je izvanrednim udarcem sa dvadesetak metara uspeo da izjedna~i rezultat.

Da bi koji minut pred kraj poluvremena Popov s penala ponovo doveo Vr{~ane u vo|stvo.

Petnaestak minuta pred kraj Suboti} iz slobodnog udarca sa nekih dvadesetak metara uspeo da izjedna~i rezultat. Vr{~ani su do kraja igrali ne{to agresivnije, poku{ali su da postignu pobedonosni pogodak, a najve}u priliku je imao Rajda nekoliko minuta pre kraja.

J. Tur ko a ne

Slo ga - Do li na 0:0 TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 300, sudija: Katalini} (Apatin). @uti kartoni: Vu~kovi}, Zamaklar, Klisura (Sloga), a Ostoji}, Raji} (Dolina).

SLO GA: Peji} 7, Bubwevi} 7, Klisura 6, Miqanovi} 7, Vu~kovi} 7, Tintor 7, Suvajxi} 6 (Beri}), Zamaklar 7, Gali} 7, Mijin 7, D. Tomi} 6 (Mare{~uk 7).

DO LI NA: Trbojevi} 7, ^i`ik 8, Nedu~i} 7, Ostoji} 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 6, Raji} 7 (To{kov), \okovi} 6, Tripkovi} 7, Miqkov 6, Staji} 6 (Klabec, Samaraxi}).

Reviju proma{aja re`irali su igra~i Sloge i Doline, pa je remi realan ishod dvoboja ekipa podjednakog kvaliteta. Posle dva minimalna poraza Temerinci su zaigrali ofanzivno od prvog minuta, ali ~vrsti gosti iz Padine zatvorili su sve prilaze golu. Poku{aj iskusnog Svetozara Mijina u 8. minutu, sa ivice kaznenog prostora, bio je lak plen golmana Trbojevi}a.

Najboqi akter Pavel ^i`ik pokazao je da ima gromovitu levicu, po{to je u dva navrata oprobao udarac sa 30 metara, a doma}i ~uvar mre`e Peji} se nije dao iznenaditi. Doma}ini su u fini{u poja~ali ritam u napadu, ali strelcima je nedostajalo baruta ispred bedema gostiju.

M. Me ni }a nin

Rad ni~ ki (NP) - So lu nac 2:0 (1:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca oko 500, sudija: Luki} (Zrewanin). Strelci: Spasi} u 40. i Romi} u 70. minutu. @uti kartoni: Ivi} (Radni~ki) i Ismaili (Solunac).

RAD NI^ KI: Dizdarevi}, Sra~evi} 7, Spasi} 7 (Peruni~i}), Puni{i} 7, Keki} 6 (Kne`evi}), Romi} 7 (Ivi}), Rni} 7, Livaja 6, Miji} 7, ^eprwa 6, Male{evi} 7.

SO LU NAC: [ari} 7, Ismaili 6, Kowovi} 6 (Baqak), Bogunovi} 6 (Hocieslavski), Top~agi} 6, Kne`evi} 6, Ninkovi} 6 (Milanovi}), Puri} 6, @igi} 7, Vukovi} 6, ^uqak 7.

Vetar je onemogu}io igra~e obe ekipe da prika`u lepu igru, ali je ipak Radni~ki uspeo da postigne dva gola. Prvi je postignut nakon brze akcije doma}ih igra~a, Spasi} se najboqe sna{ao i sa 16 metara efektnim udarcem savladao vrlo dobrog golmana Solunca. Vetar je u drugom poluvremenu bio saveznik Radni~kog ali i pored toga Pazov~ani su postigli samo jedan gol. U 70. minutu Romi} je dobio loptu na 20 metara i volejem je zakucao u mre`u Solunca.

J. Vu ko vi}

^SK – Mla dost (BJ) 2:1 (1:0) ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 250, sudija: Paprica (Nova Pazova), strelci: Jankov (iz jedanaesterca) u 42. i Vukanovi} u 71. za ^SK Pivaru, a S. Rati} u 81. minutu za Mladost. @uti kartoni: Jevi}, Moji}, S. Ivkovi}{ i Vukanovi} (^SK Pivarqa), a S. Rati} i N. Rati} (Mladost). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Vajagi} 7, Jevi} 8, Pavlovi} 8, Jakovqevi} 7, Moji} 8, Dmitrovi} 7, (Vukanovi} 7), Jankov 7 (Mandi} 7), Momi} 7, (Balinovi} 7), S. Ivkovi} 7, R. Ivkovi} 7.

MLA DOST: Vasiqevi} 7, Kraguqac 7, S. Rati} 7, Isak 7, N. Rati} 7, Stojanovi} 7 (Pavlovi} 7), Radoja 7, Jak{i} 7, \or|evi} 7, Zuki} 7, (Xogovi} 7), Garda|evi} 7 (Dragoqevi} 7).

Akteri nisu odu{evili igrom.

Doma}ini su sve vreme imali inicijativu a gosti samo u posledwih desetak minuta kada su smawili rezultat i propustili jednu divnu priliku minut pre kraja da izjedna~e.

Na prvi pogodak ~ekalo se do samog fini{a prvog dela. Radovan Ivkovi} je oboren na desetak metara od gola iskosa kada je bio u lepoj prilici za gol, a sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran je bio najboqi strelac ^elarevaca Vladimir Jankov. Povisio je re-

No vi Sad - Sin |e li} 0:3 (0:2)

Slo bo da - Ve ter nik 1:3 Rad ni~ ki (NP) - So lu nac 2:0 ^SK - Mla dost (BJ) 2:1 Do wi Srem - Ki kin da 4:0 Slo ga (T) - Do li na 0:0 Mla dost (A) - Ce ment 1:3 Vr {ac - Tek sti lac Ites 2:2 Da nas Pa li} - Sen ta (16.30)

1. Do wi Sr. 24 2. Radn. (NP) 24 3. Ce ment 24 4. Ve ter nik 24 5. ^SK Pi v. 24 6. Sen ta 23 7. Do li na 24 8. Vr {ac 24 9. Slo ga (T) 24 10. So lu nac 24 11. Tek sti lac 24 12. Mla d. (BJ) 24 13. Ki kin da 24 14. Pa li} 23 15. Slo b. (-1) 24 16. Mla d. (A) 24

14 7 3 14 6 4 13 6 5 12 9 3 12 7 5 12 6 5 12 6 6 810 6 9 6 9 7 6 11 6 8 10 7 4 13 6 6 12 5 5 13 3 3 18 1 5 18

39:15 38:14 44:20 38:24 41:23 45:17 28:26 27:27 34:27 25:34 29:36 28:42 27:48 22:33 25:60 14:58

49 47 45 45 43 42 42 34 33 27 26 25 24 20 11 8

NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 400, sudija: Stevanovi} (Beograd). Strelci: Kolarevi} 1, Markovi} u 41. i 55. minutu. @uti kartoni: Milutinovi} (Novi Sad), Markov, Kolarevi}, Stefanovi} (Sin|eli}).

NO VI SAD: Jagodi} 6, Milutinovi} 6, Kav~i} 6, Stanojev 6, Zogovi} 7, Balabanovi} (od 67.

Desnica 7), Raki} 6 (od 58. Stankovi} 6), Bogunovi} 6, Baji} 6 (od 46. Joci} 6), Milovac 6, Ili} 6.

SIN \E LI]: Zdravkovi} 7, Stojkovi} 7, Markovi} 8, Markov

Gosti iz Ni{a opravdali su visok plasman na tabeli, a do novih bodova do{li su zahvaquju}i evro golovima Kolarevi}a i Markovi}a, koji je svojim drugim pogotkom u 55. minutu zape~atio sudbinu Novosa|ana.

Gosti su do vo|stva do{li ve} u prvom napadu. Du{an Kolarevi} je pro{ao po levoj strani i sa nekih 30 metara silovito tukao u desni gorwi ugao Jagodi}a.

Rano vo|stvo gostiju primoralo je kanarince da agilnije krenu ka golu Sin|eli}a, ali jalova ini-

U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se: Vr {ac - Slo bo da (NK), Tel sti lac Ites - Mla dost (A), Ce ment - Slo ga (T), Do li na Pa li}, Sen ta - Do wi Srem, Ki kin da - ^SK Pi va ra, Mla dost (BJ) - Rad ni~ ki (NP), So lu nac Ve ter nik Vi skol. zervista Vukanovi} koji je u samom fini{u utakmice imao jo{ dve lepe prilike da pove}a i osigura pobedu. Pavlovi} je lepo centrirao sa desne strane na suprotnu stativu, a Vukanovi} glavom sproveo loptu u mre`u. Desetak minuta pre kraja Slobodan Rati} je sa skoro 25 metgara malo iskosa uputio sna`an udarac i lopta je iznenadila doma}eg golmana i zavr{ila iza wegovoih le|a. Do preokreta nije do{lo i ako su i jedni i drugi imali po jednu idealnu priliku za gol u posledwih pet minuta igre.

V. Vu ja no vi}

Do wi Srem – Ki kin da 4:0 (2:0) PE ]IN CI: Sportski centar „Suva~a“. Gledalaca: 250. Sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelci: Milanovi} 33. i 78. Berowa u 43. i Markovi} u 89. minutu. @uti kartoni: ^orda{i} (Dowi Srem), Beleuc (Kikinda).

DO WI SREM: Drini}, To{i} 7 (\ukanovi}), Josimov 7, Risti} 7, Bukorac 7, Berowa 8, Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 7, [u{war 7 (Jovanovi}), Milanovi} 8 (Markovi} 7), ^orda{i} 7.

KI KIN DA: @ivkov 6, \oki} 6, Babi} 6 (Gra|in), Mesaro{ 6, Beleuc 6, Kresoja 6 (]eran), Ili} 6, Spahi} 6, Geci} 6, Cvijanovi} 6 (Kovrlija 7), Malinovi} 6.

Od prvih minuta utakmice bilo je jasno u kom }e se pravcu utakmica razvijati. Inicijativa doma}ina nije se prekidala, a {anse su se re|ale. Ve} u 2. minutu vi|en je dobar {ut ^orda{i}a. Berowa u 6. minutu odli~an centar{ut Berowe, ali se To{i} ne snalazi najboqe pred golom Kikinde. „Gol nije hteo“ To{i}a i u 14. minutu, kada stativa spa{ava goste. Milanovi} se upisuje u listu strelaca u 33. minutu. Iskusni Berowa u 43 minutu posti`e gol za {pice {ut iskosa, sa 20 metara, @ivkov nemo}an. @. Ra di vo je vi}

Mla dost (A) - Ce ment 1:3 (0:0) APA TIN: SC „Rade Svilar”, gledalaca 50, sudija: Majstorovi} (Stari Banovci). Strelci: [evarac u 54. za Mladost, a Stan~eti} u 48. 50. i 88. minutu za Cement. @uti karton: Rahi} (Mladost), a \uki}, Tom~i}, Raki}, Xari} (Cement).

MLA DOST: I}itovi} 7, Petrovi} 6, S. Rapaji} 6, Todorovi} 6, Vujin 6, Rahi} 6, ^oni} 6, Marunovi} 7, Marin 6 (Uzelac 6), [evarac 7, Muni`aba 6 (\umi} 7).

CE MENT: Risti} 6, \uki} 6, Trobovi} 7 (Xari} 7), Tom~i} 6, Milovi} 6, \eli} 7, Markovi} 6, Stan~eti} 8, Grkovi} 6 (Bursa}), Raki} 7, Dujkovi} 6 (^ankovi} 6).

M. Jo vi }e vi}

No vi Sad - Sin |e li} Ba nat - Ko lu ba ra Rad ni~ ki (S) - Ml. rad nik BASK - Pro le ter Ze mun - Di na mo Be `a ni ja - Te le op tik No vi Pa zar - Mla dost (L) Da nas Srem - Na pre dak Rad ni~ ki 1923 - Big bul 1. BASK 27 2. N. Pa zar 27 3. Rad ni~ ki 25 4. Ba nat 27 5. Rad n. (S) 27 6. Sin |e li} 27 7. Pro le ter 27 8. M. rad nik 27 9. Mla d. (L) 27 10. Na pre dak 26 11. No vi Sad 27 12. Be `a ni ja 27 13. Te le op tik 26 14. Big bul 26 15. Srem 26 16. Ze mun 27 17. Ko lu ba ra 27 18. Di na mo 27

19 5 3 16 7 4 16 5 4 12 9 6 12 9 6 12 7 8 10 8 9 10 7 10 812 7 9 8 9 9 6 12 7 7 13 7 7 12 7 5 14 510 11 5 9 13 5 8 14 5 3 19

42:13 37:18 45:18 31:19 24:19 28:22 35:27 31:36 22:20 26:27 32:37 19:22 24:35 23:31 22:34 20:32 22:34 13:52

0:3 1:0 2:1 2:1 1:0 0:1 2:1 (17) (17) 62 55 53 45 45 43 38 37 36 35 33 28 28 26 25 24 20 18

U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se: Pro le ter - No vi Sad, Big bul Rad ni~ ki - Be `a ni ja, Di na mo - Srem, Na pre dak - Ba nat, Sin |e li} - Ze mun, Mla di rad nik - Rad ni~ ki 1923, Ko lu ba ra No vi Pa zar, Mla dost (L) - Rad ni~ ki (S), Te le op tik - BASK, Gu `va pred go lom Ni {li ja

8, Marinkovi} 8, Kosti} 7, Jovanovi} 7, Kolarevi} 8, Stefanovi} 7 (od 82. Stojanovi} - ), \or|evi} 7 (od 88. Ceni} - ), Stankovi} 7 (od 80. An|eli} -).

Fudbaleri Novog Sada do`iveli su pravi brodolom .Nnakon 90 minuta blede i anemi~ne igre pora`eni su ni{kog Sin|eli}a.

O~igledno da je pro{lonedeqno gostovawe u Vrawu ostavilo traga na izabranicima trenera Govedarice koji nisu pokazali ni deli} onoga {to ih je krasilo u proteklim utakmicama.

cijativa nije urodila plodom.

Mnogo su gre{ili doma}i fudbaleri, jednostavno nisu uspeli da prona|u rupu u odbrambenom bedemu crno -belih. U 24. minutu nakon centar{uta sa leve strane, Markov je propustio izglednu priliku da povisi rezultat. Uzvratio je Balabanovi} deset minuta kasnije, ali je wegov udarac sa peterca, u posledwi ~as izblokirao Stojkovi}. Sin|eli} u fini{u prvog dela igre dolazi do novog vo|stva. Igrao se 41. minut kada je stasiti Markovi} iz

Sa maryi} smi rio ru da re Ba nat - Ko lu ba ra 1:0 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija: Nikoli} (Kragujevac). Strelac: Samarxi} u 25. minutu. @uti kartoni: Zowi}, Filipovi}, Savri} i Ristovi} (Banat), a Rankovi} i Stojanovi} (Kolubara). Crveni kartoni: Savri} (Banat), a Rankovi} i Dimitrijevi} i trener Gr~i} (Kolubara).

BA NAT: Kne`evi} 7, Zowi} 6, Jovandi} 7, Savri} 6, ]ulibrk 7, Kosti} 7, Jeremi} 7, Filipovi} 6, Samarxi} 7 (\urovi}), Stevanovi} 6 (Milojevi}), Vujovi} 6.

KO LU BA RA: N. Rankovi} 7, ]iri} 5 (Jovanovi}), Vasiqevi} 6, Dimitrijevi} 6, M. Rankovi} 5 (Ili}), Kali~anin 6, Obradovi} 6, Marinkovi} 6, Stevanovi} 6 (Radoj~i}), Medi} 7, Stojanovi} 7.

Zrewaninci su do{li do bodova u susretu u kojem je vi|eno ~etiri crvena kartona, a pobednika je odlu~io pogodak Samarxi}a u 25. minutu. Prvo poluvreme pripalo je doma}ima, koji je poku{avao {utevima iz daqine Filipovi}a, Jeremi}a i Vujovi}a da stignu do gola, a onda je iz slobodnog udarca {utirao Stevanovi}, a odbijenu loptu Samarxi} zakucao pod pre~ku. U nastavku prvo je Di mi tri je vi} za ra dio cr ve ni kar ton zbog uda ra wa protivnika bez lopte, a u 70. mi nu tu po ni {ten je po go dak gostiju zbog ofsajd pozicije Stojanovi}a, a zbog prigovora iskqu~en je trener gostiju Gr~i}.

Crvenim kartonima tu nije bio kraj jer iskqu~eni zbog nesmotrenog starta Savri} iz Banata i golman Kolubare Rankovi} {to jo{ vi{e zao{trava igru na terenu. Posledwu {ansu nije iskortistio doma}i napada~ Vujovi} koji je {utirao sa desetak metara, a „prinudni

golman” Stojanovi} odbranio je wegov {ut.

N. Jo wev

BASK - Pro le ter 2:1 (1:0) BE O GRAD: Stadion: BASK-a, gledalaca: 400, sudija: Mili}evi} (Ivawica), strelci: Paunovi} u 10. i 77. minutu za BASK, Sekuli} u 82. za Proleter. @uti kartoni: ]irka (BASK), \or|evi} i Lazarevi} (Proleter) BASK: Risti} 7, Rodi} 7, Vuji~i} 7, Antanasijevi} 7, Savi} 7, Ostoji} 7, Mileti} 8 (od 82. Gavrilovi} –), Stojanovi} 7, Din~i} 7 (od 77. Sta{i} –), Paunovi} 8, ]irka 7 (od 63. Lekovi} –).

PRO LE TER: Jeli} 7, Desnica 6 (od 46. Lazarevi} 6), \or|evi} 6, Stamenkovi} 6, @igi} 6, Ra{iovan 6 (od 86. Josimovi} –), ^i~ak 6, Vislavski 6 (od 60. Gospojevi} –), Damwanovi} 7, Sekuli} 7, Ki{ 6.

Doma}ini su dominaciju krunisali u 10 minutu, centrirao je od leve aut-linije Nikola Mileti}, Paunovi} je iskusno skrenuo loptu glavom u levi dowi ugao Novosa|ana - 1:0.

Mileti} je propustio stopostotnu {ansu u 12. minutu da se upi{e u strelce. Iz blizine je {utirao traqavo u naru~je golmana Jeli}a. Umalo „crveni” nisu do{li do izjedna~ewa u 40. minutu, autogolom Din~i}a, iz prekida je o{tro ubacio loptu Sekula Ra{iovan, odbila se od slabo postavqenog centarfora crno-belih i zavr{ila pored stative Risti}evog gola u korneru.

Odli~ne prilike lider je imao i u drugom poluvremenu. U 77. minutu isti akteri za novo vo|stvo „sokolova” bili su na sceni, kao kod prvog gola. Mileti} je iz te{ke pozicije centrirao, odbrana Proletera je bila nemo}na pred naletom Rokija Paunovi}a, sna`nim trzajem glavom zakucao je loptu neodbrawivo pod pre~ku.

M. Ma }e {i}

sli~ne pozicije, ali mnogo bli`e golu Jagodi}a, topovskim udarcem sa 18 metara po drugi put poslao loptu u isti, gorwi desni ugao, ~uvara mre`e Novosa|ana.

Najboqu priliku da smawe prednost gostuju, `uto - plavi su imali u 49. minutu ali je Bogunovi} bio neprecizan. Igrao se 55. minut, usledila je dubinska lopta u {esnaestercu doma}ih, a Markovi} se najboqe sna{ao i sa nekim 15 metara lobovao istr~alog Jagodi}a za ispostavilo se kona~nih 3:0.

I. Gru bor

Fi ni{ de lo kra si Rad ni~ ki (S) - Mla di rad nik 2:1 (0:1) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Nedeqkovi} (Jagodina). Strelci: \okovi} u 83. @drwa u 88. za Radni~ki, a Poturovi} u 45. minutu za Mladi radnik. @uti kartoni: Lazareski i \okovi} (Radni~ki).

RAD NI^ KI: @akula 7, Veselinovi} 6, \uli} 7, \okovi} 7, Dabi} 7, Ivanov 6 (Kuli}), Zeli} 7, Mili} 6 (@drwa), Koji} 6 (Mi{kovi}), Resanovi} 6, Lazareski 7.

MLA DI RAD NIK: Mirkovi} 6, Lazi} 6, Mileti} 6, Kosti} 6 (Damjanovi} 6), Vuka{inovi} 6, @ivkovi} 6, Poturovi} 7 (Mati} 7), \ur|evi} 6, Jeremi} 6, Lepojevi} 7, Risti} 7.

Kada se ~inilo da }e gosti slaviti pobedu, doma}i fudbaleri u posledwih deset minuta su preokrenuli rezultat u svoju korist.

Na samom po~etku susreta bilo je pravog vatrometa pred golom Mladog radnika, ali na sre}u gostiju bez rezultata. Po`arev~ani su uzvratili nakon dve kontre, ali zavr{ni udarci \ur|evi}a i Lepojevi}a zavr{ili su preko gola. Pre polaska na odmor Veselinovi} je imao idealnu priliku.

Iz kontra akcije gosti su poveli, Mileti} je veoma dobro uposlio Poturovi}a, koji ne gre{i.

U nastavku Radni~ki iz prvog napada mogao je da izjedna~i, Ivanov je izveo slobodan udarac sa 25 metara, golman je uspeo samo uspeo izbiti loptu na koju je natr~ao Resanovi}, ali sa tri metara nije uspeo da savlada Mirkovi}a.

U fini{u susreta \uli} je uputio loptu u kazneni prostor gostiju, \okovi} je bio najsnala`qiviji i glavom je ubacio u mre`u. Nakon ovog gola do kraja susreta gol gostiju bio je pod stalnom opsadom, sve to je rezultiralo u 88. minutu Kuli} je sjajno centrirao, a @drwa glavom savladao Mirkovi}a postaviv{i kona~an rezultat.

J. Du kat

SPORT

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

DA NAS PO ^I WE FI NAL NA SE RI JA PR VEN STVA DR @A VE

Voj vo di na bez be le za sta ve

Pr va utak mi ca fi na la plej-ofa Pr ven stva Sr bi je za va ter po li ste na pro gra mu je da nas u Be o gra du. Fa vo rit i ak tu el ni {am pion Par ti zan na

ca sa Par ti za nom. Oni su jed na od naj ja ~ih, ako ne i naj ja ~a eki pa u Evro pi. To su i po ka za li ove se zo ne. Di za li su for mu iz utak mi ce u utak mi cu i us pe li su da se pla si ra ju na faj -

Mi ro slav Ran |i}

„Ba wi ci” do ~e ku je eki pu Voj vo di ne. I dok su cr no-be li la ko do {li do si tu a ci je da bra ne tron, No vo sa |a ni su tek po sle tri ne iz ve sna du e la sa Cr ve nom zve zdom us pe li da se iz bo re fi na le. Igra ~i Voj vo di ne ras te re }e no ula ze u ovu fi nal nu se ri ju, jer su ve} is pu ni li za cr ta ni plan. Zna ju da je Par ti zan fa vo rit, ali se ne pre da ju una pred.

- Ne mo `e mo ba{ pre vi {e da o~e ku je mo od fi nal nih utak mi -

nal.for Evro li ge. Na la ze se na vr hun cu for me. Za raz li ku od wih mi smo se do sta is tro {i li kroz tri du e la sa Cr ve nom zve zdom. Ali ne }e mo se una pred pre da ti. Igra }e mo iz sve sna ge od po ~et ka do kra ja, a vi de }e mo za ko ji }e to re zul tat bi t i do v oq n o. Mo r a } e m o da sma wi mo broj gre {a ka i iz gu bqe nih lop ti, kao i da pro ba mo da za tvo ri mo wi ho ve kon tre, {to im je naj ja ~e oru` je -

ka `e pr vo ti mac Voj vo di ne Mi ro slav Ran |i}.

Po sle ~e ti ri me se ca od su stva zbog po vre de u re do ve No vo sa |a na vra tio se Sr |an Vuk sa no vi}, ta ko da }e Voj vo di na bi ti ja ~a.

- Pu no nam zna ~i po vra tak Sr |a na Vuk sa no vi }a, jer je on ve o ma va `an igra~.On ve} ne ko vre me tre ni ra, ali je pi ta we ko li ku }e mi nu ta `u da do bi je, jer ni je jo{ u pu nom tre na `nom pro ce su.

Iz ne na |u ju }e se br zo opo ra vio od po vre de.- re kao je Ran |i}.

No vo sa |a ni su na po ~et ku Pr ven stva uma lo iz ne na di li Par ti zan u Be o gra du, no cr no-be li su na kra ju sla vi li 5:4. Svu sna gu iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a po ka za li su u dru gom su sre tu u No vom Sa du ka da je bi lo ube dqi vih 13:5.

- Na da mo se da }e mo svim qu bi te qi ma va ter po la pru `i ti od li~ nu pred sta vu, da se ne }e mo obru kla ti i da da se ne }e po no vi ti ube dqiv po raz od 5:13. Na dam se da }e mo od i gra ti ~vr stu utak mi cu, da }e mo sma wi ti broj pri mqe nih go lo va i da }e mo se po tru di ti da is ko ri sti mo sva ku {an su ko ja nam se uka `e. - za kqu ~io je Ran |i}.

Pr va fi nal na utak mi ca plejofa pr ven sva Sr bi je iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne igra se da nas u 19.15 na ba ze nu „Ba wi ca” u Be o gra du. Dru ga bi tre ba lo da se igra se le de }e su bo te u No vom Sa du.

G. Ma le no vi}

DA NAS FI NA LE FAJ NAL FO RA EVRO LI GE

Ma ka bi iza zi va Pao U fi na lu ovo go di {we Evro li ge da nas od 16.30 ~a so va igra }e Ma ka bi i Pa na ti na i kos. Pao je u po lu fi na lu sa vla dao Mon te pa ski (77:69), a Ma k a b i je no k a u t i r ao Real.(82:63) - Eto, ima }e mo ne kog na {eg ko ji }e bi ti pr vak, sa dru ge stra ne }e bi ti Te pa (Mi len ko Te pi}) i @eq ko Ob ra do vi}. Sa ove ja. - go vo rio je Ma ~van sa osme hom na li cu.

Mi slim da smo za slu `e no pu {li u fi na le, ima li smo ma lo pro ble ma sa sko kom u na pa du. U fi na lu ~e sto od lu ~u je tre nu tak in si pi ra ci je...sve zna mo jed ni o dru gi ma. Ne ke sit ni ce mo gu da od lu ~e. Ne ma mo mi {ta da sa kri je mo jed ni od dru gih.

- Iz gle da }e bi ti i pra va at mos fe ra u fi na lu.

Zla to za Bi te vi }a Evrop sko pr ven stvo u ka ra teu u Ci ri hu je do bro po ~e lo za re pre zen ta tiv ce Sr bi je, po {to su ve} pr vog da na osvo ji li tri me da qe - jed nu zlat nu i dve bron ze. Slo bo dan Bi te vi} je u ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma po tvr dio da je po sled wih go di na ube dqi vo naj bo qi srp ski bo rac, a broj nim me da qa ma do dao je i evrop sko zla to. U fi na lu [am pi o na ta ’sta rog kon ti nen ta’ Bi te vi} je bio bo qi od is ku snog Ita li ja na Lo ri ja 3:2.

Na pu tu do tro na od ra dio je ~e ti ri me ~a, po be dio je Ma ke don ca Ar sov skog (2:0), Gr ka Mu la va si li sa (4:0), Ru sa Ali lo va 2:0 i [ve |a ni na Ama gje ka ja 5:0.

De jan Paj ki} je sti gao do bron ze. Re dom je po be |i vao Bel gi jan ca Ro dri gez-Me ri noa 3:2, Po qa ka Si ma la 5:0 i ^e ha Pil ma na 4:1. U po lu fi na lu za pro tiv ni ka je imao le gen dar -

Slo bo dan Bi te vi}

nog Ita li ja na Lu ku Val de zi ja ko ji je po be dio 5:0. U re pe sa `u, u me ~u za tre }e me sto Paj ki} je bio bo qi od Ru sa Be lo u so va 5:0.

Ta ma ra Fi li po vi} je u pr vom ko lu po be di la Go me so vu iz [pa ni je 1:0. U dru gom je iz gu -

Pa na te na i kos ci qa {e sto zla t o,a na{ tre n er @eq k o Ob ra do vi} je u pri li ci da osvo j i osmu ti t u l u pr v a k a

Lej ker si na ru bu pro va li je Xej son Te ri upi sao 23 po e na.

Kod Lej ker sa En dr ju Baj nam je po sti gao „dabl-dabl” u~i nak 21 poen, 10 sko ko va, dok se naj ve }a zve zda ti ma Ko bi Bra jant za u sta vio na 17 po e na (ali sa mo ~e ti ri u po sled woj ~e tvr ti ni), uz {est asi sten ci ja. ^i ka go je bli stao u Atlan ti (99:82) za hva qu ju }i De re ku Ro u zu, ko ji je bio naj za slu `ni ji za dru gi tri jumf u se ri ji. Ro uz je upi sao re kord ka ri je re sa 44 po got ka, uz ko je je do dao pet sko ko va i se dam asi sten ci ja, {to je bi lo do voq no da Bul si stig nu do pred no sti od 2:1 u po lu fi na lu Is to ka.

Za ni mqiv je po da tak da je ^i ka go po red Ro u za imao jo{ sa mo dva igra ~a sa dvo ci fre nim u~in kom u eki pi (Taj Gib son 13, Kajl Kor ver 11 po e na), dok su kod Ho uk sa bo qi od osta lih bi li Xef Tig sa 21 po got kom i Xo{ Smit sa 17 po e na i 13 sko ko va.

Da las }e ve} u no }i iz me |u ne d e q e i po n e d eq k a ima t i pri li ku da is ko ri sti do ma }i te ren i za vr {i „kom ple tan” po sao pro tiv Lej ker sa, ba{ ka da i Atlan ta po no vo do ~e ku je ^i ka go.

Sta rog kon ti nen ta.- Od lu ~i }e ni jan se - ka `e is ku sni Ob ra do vi}. - Ve ru jem da mo `e mo do tro fe ja.

SVET SKI KUP U PO ZNA WU

Bron za za srp ski dvo jac Po sa da mu {kog ka ja {kog dvo se da u sa sta vu Du {ko Sta no je vi} i De j an Pa j i} osvo ji la je bron za nu me da qu na Svet skom ku pu u Po zna wu na 1.000 me ta ra. Kan di da ti za Olim pij ske igre u Lon do nu, mom ci iz [ap ca pre ve sla li su de o n i c u od ki l o m e t ra u vre me nu 3:28,72 mi nu ta. Zlat nu me da qu u A fi na lu ove di sci pli ne osvo ji la je por tu gal ska po sa da u sa sta vu Pi men ta i Ri be i ro, ko ja je na ciq sti gla u vre me nu 3:26,89 mi nu ta, is pred po sa de bel gij skog ~am ca Pan kuk i Ka ven berg (3:27,56).

Dru g og tak m i ~ ar s kog da n a Mar ko To mi }e vi} naj bo qi jed no se da{ Sr bi je bio je pe to pla si ra ni u K-1 1000 me ta ra.

On je u fi na lu olim pij ske di sci pli ne za be le `io vre me 3:46,07 mi nu ta, ~i me je naj mla |i srp ski se ni or po tvr dio pe to me sto sa pro {lo go di {weg SP u Po zna wu. Po sa da mu {kog ~e t ver c a u sa s ta v u Mi l en k o Zo ri}, Er vin Hol pret, Alek san dar Alek si}, De jan Ter zi} u fi na lu Olim pij ske di sci pli ne K-4 1000 me ta ra osvo ji la je pe to me sto

bi la od Fran cu ski we Ibra him 1:0, da bi u re pe sa `u je naj pre po be di la En gle ski wu Ha ri 1:0, da bi u me ~u za bron zu sa vla da la Ho lan |an ku Nor tan 4:1. Ma ri ja Ma xa re vi} je na sta ru po ra `e na od Fran cu ski we Skor do 3:2 ko ja je u{la u fi na le i po vu kla je u re pe sa`. U pr vom me ~u re pe sa `a sa vla da la je Dan ki wu So er sen 4:1, po tom Cr no gor ku Mi la ~i} 5:0, da bi u od lu ~u ju }em me ~u za bron za no od li~ je iz gu bi la od Por tu gal ke Espar te rio 3:2.

Pre o sta li bor ba {i su za u sta vqe ni u pr vom ko lu. Mi lo{ Jo va no vi} je u ka te go ri ji do 75 ki lo gra ma po ra `en od Gr ka Ca no sa sa 1:0, Di mi tri je Jer ko vi} u ka te go ri ji pre ko 84 ki lo gra ma od Bel gi jan ca Van der bro ka 1:0. De bi tant ki wa Iva na ^o ma gi} je u ka te go ri ji do 68 ki lo gra ma po sle pro du `e ta ka iz gu bi la od Slo va ki wa Vi snov ska 1:0.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA TUR SKE

Fe tel opet naj br `i Ne mac Se ba sti jan Fe tel za be le `io je pol po zi ci ju i za ~e tvr tu tr ku ove se zo ne u {am pi o na tu For mu le je dan. Ak tu el ni {am pion bio je naj br `i i u kva li fi ka ci ja ma za Ve li ku na gra du Tur ske. Vo za~ Red Bu la je do 19. pol po zi ci je u ka ri je ri sti ga u vre me nu od 1:25,049 na sta zi „Is tan bul park”. We mu }e dru {tvo u pr vom re du pra vi ti klup ski ko le ge Austra li ja nac Mark Ve ber. U dru gom re du }e se na }i Ne mac Ni ko Ro zberg u Mer ce de su i Bri ta nac Lu is Ha mil ton u Me kla re nu.

Pe to i {e sto vre me na kva li fi ka ci o nom tre nin gu iz ve zli su [pa nac Fe ran do Alon so za vo la nom Fe ra ri ja i Bri ta nac Xen son

Ba ton iz Me kla re na. Sed mo i osmo vre me za be le `i li su Rus Vi ta lij Pe trov iz Lo tus Re noa i Ne mac Mi hael [u ma her iz Mer ce de sa, a pr vu de se to ri cu su kom ple ti ra li Ne mac Nik Haj dfeld (Lo tus Re no) i Bra zi lac Fe li pe Ma sa (Fe ra ri), ko ji u tre }em de lu tre nin ga ni je iza `ao na sta zu. Za tr ku ni je us peo da se kva li fi ku je Ja pa nac Ka mui Ko ba ja {i iz Za u be ra, jer ni je kom ple ti rao ni je dan krug na sta zi. Raz log je kvar na mo to ru, pa }e mu mo `da stju ar ti do zvo li ti da vo zi da nas. Bel gi ja nac @e rom D’Am bro zio iz Vir xi na ka `wen je star tom od pet me sta una zad. U kva li fi ka ci ja ma je za be le `io 20. vre me. Ina ~e, on je ka `wen za to {to u pe tak ni je po -

Sjaj na Je le na Ba no vi}

PLEJ OF U NBA

Ko {ar ka {i Da la sa sla vi li su na svom te re nu pro tiv Los An |e les Lej ker se sa 98:92 i po ve li sa 3:0 u se ri ji, ~i me su dvo stru kog biv {eg {am pi o na do ve li na ivi cu eli mi na ci je iz po lu fi na la plej-ofa Za pad ne kon fe ren ci je NBA li g e. Ma v e r ik s i ima j u tri me~ lop te za pla sman u fi na le kon fe ren ci je i bi lo bi pra vo ~u do ka da ne bi is ko ri sti li tu pred nost. Na i me, u isto ri ji ame ri~ ke pro fe si o- nal ne ko {ar ka {ke li ge ni je se do go di lo da ne ki tim iz gu bi po sle ta ko ube dqi vog vo| stva.

Lej ker si su pro pu sti li ve li ku {an su na go sto va wu, jer su do pet mi nu ta pre kra ja utak mi ce vo di li sa se dam po e na raz li ke. Na sce nu su ta da stu pi li Dirk No vic ki i Pre drag Sto j a k o v i} i se r i j om troj ki pre o kre nu li su re zul tat.

Sto ja ko vi} je u po sled woj ~e tvr ti ni po sti gao 11 po e na od ukup no 15 na utak mi ci ({ut za tri 3/7), a za be le `io je i tri sko ka. Naj e fi ka sni ji bio je No vic ki sa 32 po got ka i de vet uhva }e nih lop ti, dok je

EVROP SKO PR VEN STVO U CI RI HU

KUP SR BI JE

Tre ner Pa na te na i ko sa @eqko Ob ra do vi}

19

Dva sjaj na re zul ta ta po stig nu ta su u dru gom Ku pu Stre qa~ kog sa v e z a Sr b i j e MK oru` jem odr `a nom na stre li {tu u No vom Sa du. Tak mi ~ar ka Par ti za na Je le na Ba no vi} po ja kom ve tru „ubi la“ je 594 kru ga MK pu {kom – 60 me ta ka le `e }i, {to je sa mo krug ma we od dr ` av n og re k or d a! Gost iz Slo ve ni je, ne ka da {i re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je, olim pij ski {am pion iz Sid ne ja Slo ve nac Raj mond De be vec, u ovoj di sci pli ni za be le `io je 599 kru go va u osnov nom de lu {to je sa mo krug ma we od svet skog re kor da. Po be dio je, ali po {to je ga |ao van kon ku ren ci je, bo do ve za pr vo me sto u ku pu osvo jio je No vo sa |a nin Ne ma wa Mi ro sa vqev.

Re zul ta ti, dru gi Kup Sr bi je – MK pu {ka 60 me ta ka le `e }i – se ni o ri: 1. Ne ma wa Mi ro sa vqev (No vi Sad) 699,5 (596), 2.

Ste van Ple ti ko si} (^i ka Ma -

ta) 693,9 (592), 3. Dra gan Mar ko vi} (No vi Sad) 692,4 (589) itd.

De be vec van kon ku ren ci je 703,4 (599). Ju ni o ri: 1. @ar ko Tri fu wa gi} (No vi Sad) 587, 2. Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac) 584 (30 unu tra {wih cen ta ra), 3.

Igor ^o tra (Zve zda ra) 584 (23) itd. Se ni or ke – ne ga |a ju fi na le: 1. Je le na Ba no vi} (Par ti zan) 594, 2. Iva na Mak si mo vi} (No vi Be o grad U{}e) 586 (30), 2. Du wa Dra gin (Po li ca jac) 586 (26), 4. An drea Ar so vi} (Par ti zan) 586 (25) itd. Ju ni or ke: 1.

Du wa Dra gin (Po li ca jac) 586, 2.

Ti ja na Ka }an ski (Pan ~e vo) 584, 3. Dra ga na To do ro vi} („No vi Be o grad U{}e“) 582 (31) itd.

MK pi {toq, se ni o ri: 1. Da mir Mi kec 651,3 (554), 2. Du {ko Pe trov 645,7 (553), 3. Va si li je Gro za (svi Po li ca jac) 644,6 (543) itd. Ju ni o ri: 1. Dra gan Gra |in (Ki kin da) 5190, 2. Si ni {a Ko jo vi} (Cr ve na zve zda) 496, 3. Ni ko la Ko sti} (Zve zdra) 491 krug itd.

{to vao `u te za sta vi ce na sta zi to kom slo bod nog tre nin ga.

Fe tel je u pe tak do `i veo udes za vre me pr vog tre nin ga zbog ~e ga je mo rao da pro pu sti po po dnev ni.

No, to ga ni je pre vi {e ome lo, jer je ju ~e pr vo bio naj br `i na po sled wem ne zva ni~ nom tre nin gu, a on da i u kva li fi ka ci ja ma. Ne mac je pop tu no do mi ni rao i bio je naj br `i u sva tri de la zva ni~ nog tre nin ga. ^ak je u po sled woj se si ji od ve zao sa mo je dan krug i po sle sa mo pet mi nu ta se vra tio u boks.

Sta za „Is tan bul park” du ga je 5,340 ki lo me tra, vo zi se 58 kru go va ili 309,720 ki lo me ta ra. Tr ka za Ve li ku na gra du Tur ske vo zi se da nas u 14 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu.

G. M.

\UR \EV DAN SKI TUR NIR

Ne ma wa naj bo qi

\ur |ev dan ski tur nir No vog Sa da u ga |a wu se rij skim va zdu {nim oru` jem odr `an je u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru `i ne „Ra di voj ]ir pa nov”.

U op {toj ka te go ri ji se rij skom va zdu {nom pu {kom 40 di ja bo la po be dio je Ne ma wa Mar ti no vi} (SD Blek Hors) sa 362 kru ga, dru gi je bio Igor Ba rat sa 362 (SD „Ra di voj ]ir pa nov”, No vi Sad), a tre }i Igor Be `a no vi} (SD „Ra di voj ]ir pa nov”) sa 356 kru go va. Ekip no su sla vi li strel ci iz Blek Hor sa iz Som bo ra sa 1056 kru go va is pred „Ra di vo ja ]ir pa no va„ iz No vog Sa da sa 1048 i Ta tra iz Ki sa ~a sa 1032 kru ga. Kod ka de ta se rij skom va zdu {nom pu {kom 20 di ja bo la pr vo me sto pri pa lo je Mi la nu Kon ti }u ( Blek Hors) sa 178 kru go va, dok su dru go i tre }e me sto osvo ji le dve da me iz ki sa~ ke Ta tre Mar ti na Gr wa sa 172 i Ana Ma dac ki sa 169 kru go va.

G. M.

DANAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok STAR ^E VO: Bo rac - Voj vo di na (NM), LA ZA RE VO: Za dru gar - Je din stvo (NB), PA ^IR: Ba~ ka - Obi li}.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad IRIG: Rad ni~ ki - Bo rac (NS), MLA DE NO VO: Bu du} nost Me ta lac AV. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Ka bel - Sla vi ja (10 ~a so va), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - [aj ka{, GAJ DO BRA: Her cer go vac - Bo rac, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - @e le zni ~ar, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din Tvr |a va.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da ^E NEJ: ^e nej - Di na mo, SU SEK: Par ti zan - Mla dost, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Ba~ ka, RA KO VAC: Bo rac - Stra `i lo vo Mi lan, BA NO [TOR: Pro le ter Sre mac, TE ME RIN: TSK - Ta tra.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - BE O GRAD: PKB - Cr ve na zve zda (18).

Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Bask So ko - Na pre dak (15.30), Obi li} - Za je ~ar (16), JA GO DI NA: Ja go di na - Mla dost TSK (15).

Pr va `en ska li ga - 08.05.2011 19:00 (121) Ki kin da - Na i sa 2 :- (-:-) Dru ga mu {ka li ga, se ver NO VI SAD: Rad ni~ ki Ce ment - Ti tel XD (20), IN \I JA: @e le zni ~ar - Ja bu ka (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak (18.30), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Te me rin (18.30), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Le hel (18.30), JA BU KA: Ja bu ka 95 - Srem Mo ro vi} (18.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI SAD: Sla vi ja - Pu tin ci (11), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Obi li} (19.30), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo Si vac 69 (16.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - RU SKI KR STUR: Ru sin To po la (19).

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

K

a {we wa u pla }a wi ma oba ve za iz me |u pri vred nih su bje ka ta, kao i ka da je part ner dr `av ni sek tor, do vo de do ne li kvid no sti, a to ne mi nov no vo di u in fla ci ju. Zvu ~i po zna to, ali ovi pro ble mi ne mu ~e sa mo nas ve} i ze mqe Evrop ske uni je. Za raz li ku od do ma }eg te re na, ta mo ni ko ne ~e ka da se ne {to po pra vi sa mo od se be. Sre di nom fe bru a ra Evrop ska uni ja je do ne la Di rek ti vu o bor bi pro tiv ka {we wa u pla }a wu kod ko mer ci jal nih tran sak ci ja, i sve ze mqe ~la ni ce oba ve zne su da do 16. mar ta 2013. go di ne Di rek ti vu in ple men ti ra ju u svo je za ko no dav stvo. Uko li ko ne do ne su pro pi se ko ji }e to omo gu }i ti, Di rek ti va }e se pri me wi va ti i u wi ho vim ze mqa ma bez ob zi ra {to od go va ra ju }i ak ta ni su do ne ta.

Di rek ti va, ina ~e, pred sta vqa mi ni mum za {ti te po ve ri la ca, od no sno ze mqe ~la ni ce EU u svo joj re gu la ti vi mo gu ove uslo ve u~i ni ti za wih jo{ po voq ni jim.

Uko li ko se ro ba ili uslu ga ne pla ti u pred vi |e nom ro ku, mo ra ju se obez be di ti in s tru m en t i ko j i }e omo g u } i t i da stran k a ko j oj ni j e is p la } en no v ac u pred vi |e nom ro ku do bi je od go va ra ju }u ka ma tu za taj pe riod i kom pen za ci ju. Ze mqe ~la ni ce mo ra ju osi gu ra ti da ka ma ta ko ja }e se u ova kvim slu ~a je vi ma ob ra ~u na va ti bu de u skla du sa sto pa ma ko je su uobi ~a je ne za ko mer ci jal ne tran sak ci je. ^la ni ce EU du `ne da obez be de u~e sni ci ma na tr `i {tu upo zna va we s ovom Di rek ti vom i pra vi ma ko ja iz we pro is ti ~u. S ob zi rom na to da se od red be Di rek ti ve pri me wu ju na sve ze mqe ~la ni -

Evropa poo[trava

MI I EU U Evropskoj uniji trenutno ne postoji odluka o ukidawu slobodnog viznog re`ima za gra|ane Srbije niti postoji rasprava da tako ne{to odmah bude u~iweno, izjavio je Marsin Grabijek, portparol evropske komesarke za saobra}aj Sesilije Malmstrom, u ~ijoj je nadle`nosti i kontrola granica. Grabijek je, me|utim, potvrdio da se u Briselu razmi{qa o uvo|ewu dodatnih mehanizama odbrane granica EU u slu~ajevima opasnosti. „Ukoliko se ispostavi da je sporazum o viznoj libaralizaciji doveo do zloupotreba, ugrozio bezbednost ili do velikih razmera uve}ao migracije, EU mora da prona|e sistem da to spre~i”, ka`e Grabijek. Podsetimo, tema mogu}eg ukidawa viza deo je {ire pri~e i povezana je sa zabrinuto{}u unutar Unije zbog velikog pritiska imigranata, naro~ito iz afri~kih zemaqa u kojima su u toku ili su se dogodili sukobi i politika previrawa. Istovremeno, Unija `eli da spre~i i zloupotrebe u oblasti migracija, koje se najuo~-

qivije na primeru talasa la`nih azilanata, koji je zapqusnuo Belgiju, [vedsku, Nema~ku i Luksemburg.

Zbog toga je slu`beni Brisel zatra`io od komesara EU za unutra{we poslove privremenu suspenziju bezviznog re`ima za Srbiju, a kao odgovor na ovaj zahtev Vlada Srbije odlu~ila je da kratkoro~nim i dugoro~nim merama smawi broj la`nih azilanata iz Srbije ka zemqama EU. Koordinator Vlade za odnose sa javno{}u Slobodan Homen poru~io je da bezvizni re`im nije ugro`en. On je objasnio da pitawe kratkoro~nih mera podrazumeva ka`wavawe turistI~kih agencija „jer je lako utvrditi da li neko ide kao turista ili ho}e da se iseli”. Dugoro~ne, pak, mere podrazumevaju inkluziju, odnosno ukqu~ewe pripadnika etni~kih grupa koji su uglavnom la`ni azilanti u kompletan dr`avni i dru{tveni sistem. Homen nije mogao da navede ta~an broj la`nih azilanata iz Srbije uz obrazlo`ewe da se podaci o tome vode u svakoj od dr`ava EU zasebno. Me|u la`nim azilantima iz Srbije najvi{e je Roma i Albanaca,

finansijsku disciplinu O sa dr `i ni ovog pro pi sa se kre tar Od bo ra za ban kar stvo i osi gu ra we Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Zo ran Ra do wi} ka `e: – Ovom Di rek ti vom su uve de na stro ga pra vi la u od no su na me |u sob na pla }a wa u svim vr sta ma ko mer ci jal nih tran sak ci ja, ka ko u pri vat nom sek to ru ta ko i iz me |u jav nog i pri vat nog sek to ra. U me |u sob nim pla }a wi ma u pri vat nom sek to ru uve den je rok od 30 da na, a naj du `e 60 da na. Iz u zet no, ako obe ugo vor ne stra ne iz ri ~i to na to pri sta nu, rok se mo `e pro du `i ti, ali sa mo u slu ~a ju da pro du `e we ro ka ne do vo di pro dav ca u ne rav no pra van po lo `aj. S dru ge stra ne, za pla }a wa iz me |u jav nog i pri vat nog sek to ra uve de na su jo{ stro `i ja pra vi la, pre ma ko ji ma rok pla }a wa ne mo `e bi ti du `i od 30 da na. Iz u zet no, uve den je rok pla }a wa od 60 da na ka da je re~ o pla }a wu za is po ru ku ro be i uslu ga ko je se pru `a ju zdrav stve nim usta no va ma ili uko li ko po sto ji iz ri ~i ta sa gla snost ugo vor nih stra na ili ako to oprav da va spe ci fi~ na pri ro da po sla od no sno ugo vo ra. Po seb no na po mi wem da Di rek ti va na gla {a va po tre bu za {ti te pro dav ca od ka {we wa u pla }a wu ka da se ra di o slu ~a je vi ma ne pra ved nih ugo vor nih od red bi ili prak se, {to je po seb no zna ~aj no za za {ti tu tr `i {nog po lo `a ja ma lih i sred wih pred u ze }a – is ti ~e Ra do wi}

ce, Ko mi si ja EU u ~i joj nad le `no sti je ova pro ble ma ti ka, po bri nu }e se da se svi de ta qi Di rek ti ve po sta nu do stup ni za in te re so va ni ma. ^la ni ca ma Evrop ske uni je pre po ru ~u je se da Di rek ti vu pro mo vi {u u pro fe si o nal nim pu bli ka ci ja ma kao i da or ga ni zu ju pro mo tiv ne kam pa we. Ta ko |e, nad le `ni u ze mqa ma ~la ni ca ma EU tre ba da ohra bru ju usta no vqa va we ko dek sa ko ji }e re gu li sa ti pla }a we me |u u~e sni ci ma tr `i {ne utak mi ce. Od wih se o~e ku je da po dr `e sve ini ci ja ti ve ko je }e do pri ne ti re dov nom pla }a wu. Ze mqa ma ~la ni ca ma se pre po ru ~u je da ra de na raz vo ju kul tu re i sve sti o po tre bi re dov nog is pu wa va wa fi nan sij skih oba ve za, a sve u ci qu po dr `a va wa Di rek ti ve.

Na {i pri vred ni ci ko ji s mu kom po ku {a va ju da i{ ~u pa ju no vac ko ji im part ne ri du gu ju od mah bi sa dve ru ke gla sa li da se sli~ na di rek ti va po uzo ru na ovu EU pri me ni i kod nas. Tu ima mo po jed nu lo {u i do bru vest. Pr va ka `e da se to ne }e do go di ti br zo, a dru ga da }e sa har mo ni za ci jom na {ih pro pi sa s EU sve ovo mo ra ti ne mi nov no da po sta ne i na {a prak sa. Sti ca wem sta tu sa kan di da ta sa mo smo ko rak bli `e ka to me. A ovo {to sa da ima mo u prak si, ne da ni je ni bli zu Di rek ti ve – go to vo je di ja me tral no su prot no. n Du{anka Vujo{evi}

Od bor Evrop skog par la men ta za gra |an ske slo bo de dao je „ze le no sve tlo” za ula zak Bu gar ske i Ru mu ni je u „{en gen sku zo nu”, ali ko na~ na od lu ka je na Sa ve tu mi ni sta ra EU. Od bor EP je za kqu ~io da su ove dve ~la ni ce EU is pu ni le sve nu `ne uslo ve za ukqu ~i va we u pro stor bez gra ni~ ne i ca rin ske kon tro le, ali uz na po me nu da Evrop ski par la ment mo ra bi ti iz ve {ta van o „spro vo |e wu do dat nih me ra na pod ru~ ju Bu gar ska-Tur ska-Gr~ ka u ve zi s mo gu }im pri li vom imi gra na ta”. EP bi tre ba lo da u ju nu u ple nu mu po tvr di za kqu ~ak svog re sor nog od bo ra, a kqu~ ni uslov za to je da Bugarska i Rumunija za jam ~e bez bed nost spoq nih gra ni ca EU, pri ~emu je u prvom planu wihov odgovor na imi grant sku kri zu iza zva nu po li ti~ kim pre vra ti ma u se ver noj Afri ci

E

vro pom }e ovog le ta, go to vo dva i po me se ca, pu to va ti je din stven bi ci kli sti~ ki stu dent ski ka ra van ko ji }e pro mo vi sa ti naj zna ~aj ni je evrop ske vred no sti, wen je din stve ni obra zov ni pro stor, mo bil nost stu de na ta, to le ran ci ju, qud ska pra va... Ak te ri }e bi ti stu den ti iz ce le Evro pe, a ova „ve o ma po seb na i uz bu dqi va pa ne vrop ska bi ci kli sti~ ka vo `wa” kre nu }e iz No vog Sa da 3. ju la, pro }i kroz 12 evrop skih ze ma qa - Sr bi ju, Hr vat sku, Ma |ar sku, Slo va~ ku, Austri ju, ^e {ku, Poq sku, Li tva ni ju, Le to ni ju, Esto ni ju, Fin sku i Ru si ju, da bi 15. sep tem bra za vr {i la u Sankt Pe ter bur gu. Ovaj pro je kat „ko ji }e po boq {a ti i ubr za ti ne sa mo raz voj u sfe ri evrop skog obra zo va wa ne go i sa rad wu me |u mla di ma Evro pe”, po kre nu li su ~la no vi Stu dent skog sa ve ta „Kam pu sa Evro pe„ (Cam pus Evro pae) u sa rad wi s ESN-om (Era smus Stu dent Net work).

Uni ver zi tet u No vom Sa du (UNS), od no vem bra 2003, ~lan je Evrop ske uni ver zi tet ske fon da ci je (EUF) i pro gra ma mo bil no sti stu de na ta „Kam pus Evro pe” i je di ni je pred stav nik Sr bi je u ovoj mre `i 18 uni ver zi te ta

pus Evro pe”, a wih dvo je su i lo kal ni ko or di na to ri pro jek ta vo `we. „Glav na ide ja ovog pro jek ta je da se po stig nu za jed ni~ ki ci qe vi ko ji su po sta vqe ni pred ce lo kup no evrop sko dru {tvo - ma we pre pre ka pri aka dem skim raz me na ma i da qi pod sti caj na {to ve }u mo bil nost stu de na ta. Ovim pu tem se raz vi ja zdra vo mla do dru {tvo ko je }e pri me wi va ti, pro mo vi sa ti i po {to va ti qud ska pra va i, u isto vre me, po sta vqa ti osno ve za slo bod nu mo bil nost po Evro pi, bez ogra ni ~e wa, kao {to je de kla ri sa no u EU Di rek ti va ma i u Uni ver zal noj de kla ra ci ji o qud skim pra vi ma.”

Za mi {qe no je da osnov ni tim i svi za in te re so va ni stu den ti, ali i po li ti ~a ri, ak ti vi sti i svi oni ko ji po dr `a va ju ciq, vo ze od Sr bi je do Ru si je ili se pri kqu ~u ju tu ri po eta pa ma. To kom tu re, u ra znim gra do vi ma na mar {ru ti, odr `a va }e se raz li ~i ti do ga |a ji, ra di o ni ce, sa stan ci s pred stav ni ci ma lo kal ne vla sti, uni ver zi te ta, spor ti sti ma, kao i kul tur ni i tu ri sti~ ki obi la sci gra da.

Evo i ka len da ra bi ci kli sti~ ke „tr ke” (po gra do vi ma): No vi Sad 3. jul, Pe ~uj 8. jul, Bu dim pe {ta 12. jul, \er 16. jul, Bra ti sla va 18. jul, Be~ 20-21. jul, Br no 24.

Za mobilnost i

tolEranciju na dva to^ka

Polovina celokupnog prihoda od poreza u Gr~koj koristi se naprosto za pla}awe visokoh kamata na vladin dug, {to iznova uve}ava strah da Atina ne}e uspeti da ispuni svoje obaveze.

No, u evropskim se krugovima strahuje da bi eventualno restruktirirawe tog duga - bez isplate punog iznosa - mogla da dovede do domino efekta u Irskoj, a mo`da i u Portugalu. [panija se, i pored ogromnog minusa, jo{ nekako dr`i, ali pitawe je kako bi se na eventualnu popustqivost prema Atini odrazilo na pona{awe Madrida Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

iz 16 evrop skih ze ma qa. Od aka dem ske 2004/5. go di ne UNS re a li zu je mo bil nost stu de na ta i na we go vim fa kul te ti ma do da nas je (ukqu ~u ju }i i stu den te ko ji su na raz me ni u 2010/11) na jed no go di {wim stu di ja ma bo ra vio 41 stu dent iz Por tu ga la, Fran cu ske, Austri je, Ne ma~ ke, Fin ske i Be lo ru si je, dok je ukup no 83 na {a stu den ta pro ve lo go di nu da na na stu di ja ma u Ita li ji, Por tu ga lu, Bel gi ji, Ne ma~ koj, Ir skoj, Poq skoj, Fran cu skoj i Luk sem bur gu. U 2011/12. na uni ver zi te ti ma iz mre `e „Kam pus Evro pe” stu di ra }e 13 stu de na ta UNS-a, a osmo ro naj u spe {ni jih me |u wi ma do bi }e nov ~a nu po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj Vla de Voj vo di ne, ko ji od po ~et ka po dr `a va Uni ver zi tet u No vom Sa du i su fi nan si ra we go ve stu den te u ovom evrop skom pro gra mu mo bil no sti.

Za to je po seb na ~ast {to }e ba{ iz No vog Sa da kre nu ti stu dent ska bi ci kli sti~ ka vo `wa pod na zi vom „Ri de for your Rights!” - „It’s ti me to (ex)chan ge your li fe” , {to }e re }i: „Vo zi se za svo ja pra va! - Vre me je da pro me ni{ svoj `i vot” (igra re ~i ma, jer je ex chan ge i „raz me na”, na pri mer, stu de na ta). Po kro vi teq ove ak ci je bi }e Vla da Voj vo di ne, ka ko je na ja vio po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra o fi nan sij skoj po dr {ci no voj ge ne ra ci ji stu de na ta „Kam pu sa Evro pe”. Tom pri li kom pro je kat „Ri de for your rights” pred sta vi la je stu dent ki wa Sve tla na [e {um, ko ja je s ko le gom Ni ko lom La ko vi }em pred stav nik Uni ver zi te ta u No vom Sa du u Sa ve tu stu de na ta „Kam -

jul, Ostra va 29. jul, Lo| 3. av gust, Var {a va 6. av gust, Bja li stok 10. av gust, Viq nus 17. av gust, Ka u nas 20. av gus, Ri ga 26. av gust, Ta lin 1. sep tem bar, Hel sin ki 2-3. sep tem bar, Jo en suu 9. sep tem bar, Sankt Pe ter burg 15. sep tem bar. „Kam pus Evro pe” po zi va sve za in te re so va ne, bez ob zi ra na go di ne, ra su, pol, ve ru i obra zo va we, da u~e stvu ju u ovoj in ter kul tu ral noj bi ci kli sti~ koj vo `wi, od Sr bi je do Ru si je, pre ko go to vo 4.000 ki lo me ta ra evrop skog kon ti nen ta. Is ti ~u da je ovaj pro je kat ne pro fit nog ka rak te ra i u or ga ni za ci ji stu de na ta, te da tro {ko vi u~e sni ka to kom vo `we ni su po kri ve ni. Sme {taj }e bi ti or ga ni zo van u kam po vi ma, ho ste li ma, sa la ma {ko la, pre ko „ko u~ sur fin ga” (co uch sur fing), a mo gu }e je da }e na ne kim me sti ma bi ti i bes pla tan u za vi sno sti od lo kal nih or ga ni za to ra. Vi {e in for ma ci ja i od go vo ri na pi ta wa mo gu se do bi ti od Sve tla ne [e {um i Ni ko le La ko vi }a pu tem i-mej la: campustudent@gmail.com kao i na veb saj tu: www.rideforyourrights.org, Fej sbuk stra ni ci: http://www.facebook.com/RideforyourRights , te Tvi te ru: http://twitter.com/Ride4YourRights No vo sad ski stu den ti po zi va ju, pak, svo je su gra |a ne i sve dru ge ko ji to `e le da im se pri dru `e i po dr `e ih svo jim ma sov nim u~e {}em na eta pi No vi Sad -Ba~ ka Pa lan ka, 3. ju la. Aka dem ci pri to me pod se }a ju da se na du gu vo `wu po Sta rom kon ti nen tu spre ma ju „u ci qu pro mo ci je mo bil no sti stu de na ta, da se ohra bri ak tiv no u~e {}e mla dih u dru {tvu i oja ~a to le rant no dru {tvo Evro pe”. n Vesna ^eki}

MIKROFONIJA

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

СТУ­ДЕНТ­СКИ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР НО­ВОГ СА­ДА ТРА­ДИ­ЦИ­О­НАЛ­НО ­ ОБЕ­ЛЕ­ЖА­ВА ДАН ПО­БЕ­ДЕ НАД ФАШИЗMОМ

К

Ц ОН

Е

И РТ

РЕЦЕНЗИЈА

Пе­ти Ри­там Евро­пе ­ К на Тр­гу сло­бо­де

Н

akon ko­lo­sal­nih ra­za­ra­wa, obe­le­`e­nim naj­su­ro­vi­jim stra­da­wi­ma i zlo­~i­ni­ma, do ta­da ne­po­zna­tim u qud­skoj isto­ ri­ji, Ne­ma~­ka je, 9. ma­ja 1945, pot­ pi­sa­la bez­us­ lov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju.

U Dru­gom svet­skom ra­tu `i­vot je iz­gu­bi­lo pre­ko pe­de­set mi­li­o­na qu­di. Na sa­mom po­~et­ku tog 9. ma­ja 1945, u 00.16 ~a­so­va, u Ber­li­nu je pot­pi­san akt o bez­u­slov­noj i ko­na~­noj ka­pi­tu­la­ci­ji ne­ma~­kih oru­`a­nih sna­ga. U ime po­ra­`e­ ne na­ci­sti~­ke Ne­ma~­ke, ovaj akt pot­pi­sao je feld­mar­{al Vil­helm

Satnica

Argies: 19 -19.30 Vrooom: 19.40-20.15 Elvis Jackson: 20.25-21.15 P.A.S.O: 21.30-22.30 Jindž: 22.45-00.00

je po­~e­lo da­le­ke 1984. a bend se de­se­tak go­di­na ka­sni­je pre­se­lio u Bu­e­nos Aires gde je 1996. ob­ja­vio de­bi al­bum „Hi­sto­ri­es and Cor­ri­des“.

Za 27 go­di­na Ar­gi­es su pre­va­li­li ki­lo­me­tre i ki­lo­me­tre pu­ta i u 35 ze­ma­qa {i­rom sve­ta od­svi­ra­ li pre­ko 700 kon­ce­ra­ta. Pro­{le go­di­ne Ar­gi­es su ob­ja­vi­li de­se­ti al­bum „Click Off“ za ita­li­jan­sku eti­ke­tu An­fi­bio Re­cords. Wi­ho­ve him­ni~­ne, bor­be­ne pe­sme, sa sjaj­ nim hor­skim re­fre­ni­ma, ni­ko­ga ne osta­vqa­ju rav­no­du­{nim.

Vro­o­om (Бе­о­град) Kaj­tel. Bez­us­ lov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju Ne­ma~­ke su, u ime ~la­ni­ca an­ti­ fa­{i­sti~­ke ko­a­li­ci­je, pri­mi­li i pot­pi­sa­li so­vjet­ski mar­{al Ge­or­ gij @u­kov i bri­tan­ski ge­ne­ral Ar­tur Te­der. Od ta­da se De­ve­ti maj u sve­tu obe­le­`a­va kao Dan po­be­de nad fa­{i­zmom. To­kom pro­te­klih 66 go­di­na, Dan po­be­de do­`i­veo je i raz­li­~i­te tran­sfor­ ma­ci­je.

Pet go­di­na po okon­~a­wu Dru­gog svet­skog ra­ta, 9. ma­ja 1950, fran­ cu­ska vla­da ob­ja­vi­la je De­kla­ ra­ci­ju o stva­ra­wu za­jed­ni­ce za ugaq i ~e­lik iz­me­|u Fran­cu­ske i Ne­ma~­ke. Ovaj pro­je­kat, upam­}en kao [u­ma­nov plan, po ta­da­{wem m i ­n i s­ t r u spoq­nih po­slo­ va Fran­ c u ­s k e , Ro­b er­t u [um ­ a ­n u , p r e d s­ t a ­ vqao je p r v­ i k o ­r a k ka stva­ r a w ­ u Evrop­s ke eko­n om­s ke za­jed­ni­ce, pre­te­~i Evrop­ske uni­ je. Zbog to­ga se De­ve­ti maj obe­le­ `a­va i kao Dan evrop­skih i n ­t e ­g r a ­c i ­j a , kod nas po­zna­ ti­ji kao Dan Evro­pe.

No­vi Sad na i n i ­c i ­j a ­ ti­vu Stu­ dent­skog kul­tur­nog cen­tra ve} pe­tu go­di­nu na pre­po­zna­tqiv na­~in obe­le­`a­va Dan po­be­de - kon­ cer­tom na cen­tral­nom grad­skom tr­gu. Su­tra }e ta­ko pred No­vo­sa­ |a­ni­ma i broj­nim go­sti­ma od 19 ~a­so­va re­dom svi­ra­ti areg­nit­ski Ar­gi­es, be­o­grad­ski Vro­o­om, slo­ve­ na~­ki El­vis Jac­kson, ma­|ar­ski Pa­no­ nia All Star Or­che­stra i hr­vat­ski Jinx.

Mi­kro­fo­ni­ja pred­sta­vqa ben­ do­ve ko­ji }e su­tra svi­ra­ti na Tr­gu Slo­bo­de:

Ar­gi­es (Ро­за­рио) Sa­mo ime ben­da Ar­gi­es (bri­tan­ ski sleng za Ar­gen­tin­ce na­stao to­kom Fo­kland­skog ra­ta) do­voq­no go­vo­ri o to­me ko­li­ki je uti­caj na ovaj bend ima­la bri­tan­ska sub­ kul­tu­ra i pr­vi ta­las pan­ka ka­da su ovi mom­ci od­lu­~i­li da po~­nu da svi­ra­ju mu­zi­ku ko­ju vo­le. Sve

Vro­o­om je jed­na od naj­zna­~aj­ni­jih elek­tro-rok gru­pa u Sr­bi­ji. Od svog na­stan­ka 1998. go­di­ne do da­nas ob­ja­vi­li su ~e­ti­ri al­bu­ma i je­dan mak­si singl. Svih pet ostva­re­wa na­i­{lo je na ne­po­de­qe­no odo­bra­ va­we kri­ti­ke, a sin­glo­vi sa ovih iz­da­wa na­{li su se u sa­mom vr­hu svih zna­~aj­nih mu­zi~­kih top li­sta

„Da­vo­rin Po­po­vi}” i „Gru­pa go­di­ ne TV Me­tro­po­lis”.

El­vis Jac­kson (Ај­дов­шчи­на) El­vis Jac­kson je naj­bo­qi pred­ stav­nik ak­tu­el­ne slo­ve­na~­ke rok sce­ne. Raz­vi­li su sop­stve­ni mu­zi~­ ki stil me­{a­ju­}i raz­ne prav­ce od ska, pre­ko pan­ka, hard ko­ra i re­gea do me­ta­la. Bend je ak­ti­van od 1997. go­di­ne, a po­znat je po svo­ jim na­stu­pi­ma pu­nim po­zi­ tiv­ne ener­gi­je. Wi­hov pr­vi al­bum „Mo­ ve Your Fe­ et It`s One O`clock“ iza­{ao je 1999, a ve} na­red­ne go­di­ne bend je ob­ja­vio plo­~u „Go Ho­me And Prac­ti­ce“.

Wi­hov tre­}i al­bum „Sum­ mer Edi­tion“ re­i­zdan je i pro­mo­vi­san {i­rom Za­pad­ ne Evro­ pe za­hva­qu­ju­}i

Ra­dio Star stu­di­ju u Ame­ri­ci (Ra­ ge Aga­inst the Mac­hi­ne, Slayer, System of a Down, Red Hot Chi­li Pep­pers, LA Guns...), a ma­ste­ring po­zna­ti John Cu­ni­ber­ti (Aero­smith, Gra­te­ful Dead, Dead Ken­nedys, Joe Sa­ti­ra­ni).

P.A.S.O. (Бу­дим­пе­шта) Pan­no­nia Alls­tars Ska Or­che­stra naj­bo­qi je pred­stav­nik ma­|ar­ske ska sce­ne i je­dan od naj­kva­li­tet­

ni­jih ben­do­va u Is­to~­noj Evro­pi.

Osno­va­ni 2003. go­di­ne u Bu­dim­ pe­{ti ovi ve­se­li mom­ci, kroz broj­ne na­stu­pe, is­kri­sta­li­sa­li su zvuk, ko­ji je me­{a­vi­na kla­si~­ nog iz­vor­nog ska i re­ge prav­ca, tra­di­ci­o­nal­ne ma­|ar­ske mu­zi­ke i xez rit­mo­va. Wi­hov pr­vi al­bum “Bu­da­pest Ska Mood” ob­ja­vi­la je 2005. ame­ri~­ka eti­ke­ta Me­ga­lith Re­cords, vo­de­}a svet­ska iz­da­va~­ ka ku­}a ko­ja se ba­vi ska mu­zi­ kom. Jo{ uvek ak­tu­el­ni, ~e­tvr­ti po re­du, al­bum “Feel the Rid­ dim” iz 2009, po­brao je naj­ve­}e oce­ ne mu­zi~­kih kri­ti­~a­ra. Wi­ho­ vi tek­sto­vi ba­ve se so­ci­jal­nim te­ma­ma i osu­|u­ju sva­ku vr­stu dis­ kri­mi­na­ci­je, ali je de­fi­ni­tiv­no mu­zi­ka ta ko­ja po­kre­}e i pro­sto te­ra pu­bli­ku na igru. P.A.S.O. je za osam go­di­na po­sto­ja­wa svi­ rao {i­rom Evro­pe, na broj­nim fe­sti­va­li­ma, za­jed­no sa ne­kim od naj­ve­}ih zve­zda ska mu­zi­ke: Bad Man­ners, The Ska­ta­li­tes, The Slac­kers, The To­ a­ sters, New York Ska-Jazz En­se­mle, Jimmy Cliff…

Jindž (За­греб) u Sr­bi­ji i u re­gi­o­nu (MTV Adria, Bal­kan­me­di­ja i dr.) Pred­sta­vqa­ ju­}i svo­ju mu­zi­ku, Vro­oo ­ m je na­stu­ pao u go­to­vo svim evrop­skim dr­`a­ va­ma na po­te­zu od Fran­cu­ske do Bu­gar­ske, svi­ra­ju­}i u naj­ra­zli­~i­ ti­jim kon­cert­nim pro­sto­ri­ma – od un­der­gro­und klu­bo­va do ve­li­kih kon­cert­nih sa­la, kao i mu­zi~­kih, mul­ti­me­di­jal­nih i po­zo­ri­{nih fe­sti­va­la. Uz stal­nu kon­cert­nu ak­tiv­nost, ~la­no­vi gru­pe Vro­o­om kom­po­no­va­li su mu­zi­ku za pre­ko 40 po­zo­ri­{nih pred­sta­va, svi­ra­ju­} i u ne­ki­ma od wih i u`i­vo, kao i za mno­ge igra­ne i do­ku­men­tar­ne fil­mo­ve, do­ga­|a­je, iz­lo­`be i per­ for­man­se. Deo su ve­li­kog po­zo­ ri­{nog hi­ta „Ko­sa” be­o­grad­skog Ate­qea 212. Do­bit­ni­ci su broj­nih pri­zna­wa, me­|u ko­ji­ma se iz­dva­ja­ju

ne­ma~­koj iz­da­va~­koj ku­}i „Gro­ver Re­cords“. El­vis Jac­kson je do sa­da odr­`ao pre­ko 600 kon­ce­ra­ta u broj­nim klu­bo­vi­ma, dvo­ra­na­ma i na naj­pre­sti­`ni­jim fe­sti­va­li­ma u Evro­pi, na ko­ji­ma su svi­ra­li sa broj­nim ve­li­kim ben­do­vi­ma sli~­nog prav­ca po­put: Murphy’s Law, Vi­ce Squ­ad, Sub­hu­mans, The Offspring, Asian Dub Fo­un­da­tion, D.O.A, Ci­ti­zen Fish, Pro­pa­gand­hi, Ska P, NOFX...

U go­di­na­ma na­kon tre­}eg al­bu­ ma, bend je pre­tr­peo ne­ko­li­ko per­so­nal­nih pro­me­na, a naj­va­ `ni­je je bi­lo pro­na­la­`e­we no­vog bub­wa­ra. Ko­na~­no, pro­i­za­{la je po­sta­va ko­ja je sni­mi­la sja­jan al­bum „Aga­inst The Gra­vity“, to­kom le­ta 2008. Da­vid Kov­{ca - Bu­da (vo­kal), Bo­{tjan Bel­tram - Ber­to (gi­ta­ra), Erik Ma­kuc - Slavc (bas gi­ta­ra) i Mar­ko Sor­{ak - So­ki (bub­we­vi) da­nas ~i­ne sklad­nu i iz­u­zet­no kre­a­tiv­nu eki­pu. ^e­tr­na­est no­vih pe­sa­ma ko­je se na­la­ze na „Aga­inst The Gra­vity“ sni­ mqe­ne su u naj­bo­qem slo­ve­na~­kom stu­di­ju u No­vom Me­stu u sa­rad­wi sa pro­du­cen­tom Bi­lom Go­ul­dom (ba­si­stom i pro­du­cen­tom Fa­ith No Mo­re i pro­du­cen­tom Bru­je­ria, Be­at­ ste­aks, Kul­tur Shock...). Miks ovog al­bu­ma ura­dio je Rich Vel­trop u

Hr­vat­ski pop bend Jinx osno­vao je, sa­da ve} da­le­ke 1993, gi­ta­ri­sta Co­co Mo­squ­i­to, ko­ji je u svom de­mo stu­di­ju oku­pqao raz­ne mu­zi­~a­re.

Ta­ko je i upo­znao iz­vo­|a­~e ko­ji su for­mi­ra­li pr­vu po­sta­vu ben­da Jinx, iz­me­|u osta­log i pe­va­~i­cu Yayu. Ka­ri­je­ru su za­po­~e­li pod ime­nom „High Jinx”, ko­je je pro­i­ za­{lo iz wi­ho­vog na­stu­pa u po­pu­ lar­nom za­gre­ba~­kom klu­bu Sa­loon.

Ka­sni­je je iz­ba­~en pre­fiks „High», po­{to su ih fa­no­vi ve} na­kon pr­vih svir­ki pro­zva­li Xink­si­ma.

De­bi al­bum “Sex­tasy” ob­ja­vqen je na en­gle­skom je­zi­ku. Go­di­ne 1997. Jinx su pot­pi­sa­li svoj pr­vi ugo­vor s Aquarius Records i izdali drugi album “Second Hand”. Tre} i album “Pompei – Qetna plo~a katastrofe”, iz 1999, bio je pun pogodak koji je na sebi nosio i danas poznate hitove, poput “Bye Bye Baby Bye” i “Koliko suza za malo sna”. U toku 2001. iza{ao je veoma uspe{an album “Avantura po~iwe” sa wihovom najpopularnijom pesmom”Tamo gdje je sve po mom”. Potom je usledila pauza u radu da bi u 2007. godini, Jinx izdali svoj povratni~ki album „Na zapadu” (Dallas Records) i punom parom krenuli sa koncertima po celom regionu. Za sada posledwi album “Dixilend” iza{ao je pro{le godine.

21

Пе­тар Алар­гић „Ам­би­тро­ни­ка Л1“

reativni rad Pe­tra Alar­gi­}a je po­naj­bo­ qe slu­{a­ti ne­gde iz­me­|u sa­me po­no­}i i mo­men­ta glu­vog do­ba no­}i. Sa­mo ta­da }e­te na naj­bo­qi na­^in mo­}i da pri­me­ti­te i (na svo­joj ko­`i) ose­ti­te sva­ki bit, sva­ki sempl, sva­ki akord, sva­ki tr­zaj i ot­ki­daj, za­be­le­`en na CD iz­da­wu „Am­bi­tro­ni­ka L1“ Mag­na­tu­ne (SAD) / Ar­ti­sTech Me­dia (SAD).

Pe­tar je je­dan od ret­kih stva­ra­o­ca ko­ji je pot­pi­sao umet­ni~­ki ugo­vor o iz­da­va­wu al­bu­ma u Ame­ri­ci. Iako sam na­slov al­bu­ma di­rekt­no upu­}u­je na am­bi­jen­tal­nu elek­tro­ ni­ku, ov­de pre­zen­to­van umet­ni~­ki rad to je­ste, ali, ni­je sa­mo i is­kqu­~i­vo to. Nu­me­re „GinT 6“, po­tom „EeR NR1“ emi­tu­ju neo­~e­ki­ va­no do­pa­dqiv i ni­ka­ko mo­no­ton zvuk. One su te­{ko `an­rov­ski od­re­di­ve. Ono {to je sa­svim si­gur­no, one vam mo­gu po­slu­`i­ti kao ide­a­lan pod­sti­caj i kre­a­tiv­ni pa­tos za va­{e kre­a­tiv­no stva­ra­we i iz­ra­`a­va­we: pi­sa­we po­e­zi­je ili sli­ka­we – u tran­su, na­rav­no!

Eg­zalt­nom.

Ovi Alar­gi­}e­vi ra­do­vi (wih do­slov­ce de­vet na­ni­za­nih je­dan iza dru­gog) su sa­mo na pr­vi po­gled sklad­ni i har­mo­ni~­ni, oni su po­naj­pre ve­o­ma i du­bo­ko emo­tiv­ni re­zo­vi ve­{to uklo­ pqe­ni i osmi­{qe­ni da ~i­ne jed­nu ra­ri­tet­nu ce­li­nu. Uko­li­ko slu­{a­te do­ma­}u sa­vre­me­nu pro­gre­siv­nu sce­nu, ili, mo­`da, stra­nu, na­pra­ vi­te ot­klon i svo­je­vr­stan pre­dah. Po­slu­{aj­te „Am­bi­tro­ni­ku L1“, raz­mi­sli­te i za­mi­sli­te se. ^i­sto sum­wam da }e­te se raz­o­~a­ra­ti. Ja ni­sam! Ми­лан Б. По­по­вић

ТОП 10 - MAJ 2011.

11. Jen­ni­fer Lo­pez fe­at. Pit­bull - On The Flo­or 12. Lady Ga­ga - Born This Way 13. Jes­sie J fe­at. B.o.b - Pri­ce Tag 14. Ade­le - Rol­ling In the De­ep 15. Bru­no Mars – Gre­na­de 16. Ri­han­na – S&M 17. Katy Pe­rry f. Kanye West - E. T. 18. Black Eyed Pe­as - Just Cant Get Eoungh 19. Pink – Fuc­kin Per­fect 10. Sno­op Dog - Swe­at

ВРЕМЕПЛОВ

„Жеља“ за успех

ngleski bend The Cu­re 1. ma­ja 1992. go­di­ne za­u­zeo je pr­vo me­sto na bri­tan­skoj mu­zi~­ Е koj li­sti sa al­bu­mom „Wish“. De­ve­ti po re­du

al­bum „Wish“, gru­pa je ob­ja­vi­la 21. apri­la 1992. go­di­ne i za sa­mo de­se­tak da­na, The Cu­re se ko­ti­rao i na sam vrh ame­ri~­ke top li­ste na ko­joj je za­u­zeo dru­go me­sto.

Al­bum sa­dr­`i 12 pe­sa­ma, od ko­jih su se kao naj­ve­}i hi­to­vi iz­dvo­ji­li „Fri­day Im In Lo­ve“, „To Wish Im­pos­si­ble Things” i “A Let­ter To Eli­se”.

Ko­mer­ci­jal­ni uspeh ben­du do­ne­la je i Gre­mi no­mi­na­ci­ja za naj­bo­qi al­ter­na­tiv­ni al­bum.

Gru­pa The Cu­re na­sta­la je 1976. go­di­ne, a svoj po­sled­wi 13. po re­du al­bum „4:13 Dre­am“, iz­da­ la je 2008. go­di­ne. Д. Вла­шки

22

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

PO ^I WE DRU GA FA ZA IZ GRAD WE AME RI^ KOG AN TI RA KET NOG [TI TA U EVRO PI

Ru mu ni ja pod ame ri~ kim ki {o bra nom u mu ni ja je pro {le ne de qe po sta la deo ame ri~ ke od bram be ne in fra struk tu re. Pred stav ni ci dve ju ze ma qa pot pi sa li su spo ra zum o raz me {ta wu na te ri to ri ji Ru mu ni je de la ame ri~ kog an ti ra ket nog {ti ta u Evro pi. Za lo ka ci ju je od re |e na va zdu ho plov na ba za De ve sel na ju gu ze mqe. Ka ko je ob ja snio ru mun ski pred sed nik Tra jan Ba se sku, u De ve se lu }e bi ti 200 do 500 ame ri~ kih voj ni ka, a ko man da nad ba zom osta je i da qe u ru ka ma ru mun ske ar mi je.

Osim ustu pa wa De ve se la, Ru mu ni ja i SAD su po sti gle do go vor i o ko ri {}e wu lu ke Kon stan ce i obli `weg aero dro ma Ko gal ni ~e a nu za tran zit voj ske i teh ni ke pre ma Ira ku i Av ga ni sta nu i obrat no. Ob ja {we no je da }e, zbog re no vi ra wa jed ne ba ze na Me di te ra nu, pri vre me no na aero dro mu Ko gal ni ~e a nu bi ti sme {te ne ~e ti ri avio-ci ster ne i ~e ti ri ame ri~ ka tran sport na avi o na C-17.

Pre ma tvrd wi Tra ja na Ba se skua, po me nu tim spo ra zu mom Ru mu ni ja ostva ru je naj ve }i ste pen bez bed no sti u svo joj isto -

R

uve re we da }e iz grad wa {ti ta oja ~a ti ru mun sko-ame ri~ ke od no se i wi ho vo stra te {ko part ner stvo. Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra Aure sku je pre ci zi rao da ra ket na po stro je wa ne }e ugro zi ti ~o ve ko vu sre di nu i po qo pri vred ne kul tu re i da ne }e re me ti ti `i vot qu di u tom ma lom se lu `u pa ni je Olt. On ka `e da je o to me raz go va ra no i s lo kal nim vla sti ma.

Predstavnici {tam pe su po se ti li me sto De ve sel, ko je je po sta lo naj po zna ti je se lo u ce loj Ru mu ni ji. Na pi ta wa no vi na ra {ta mi sle o do la sku Ame ri ka na ca, me {ta ni su raz li ~i to re a go va li. I do wih su ve} sti gle raz ne pri ~e o lo {em po na {a wu ame ri~ kih voj ni ka po ze mqa ma gde su ras po re |e ni.

Ge or ge Ma ri nel ima `en sko de te i ka `e da ne bi vo leo da we go va de voj ~i ca ka da po ra ste iz la zi s Ame ri kan cem. Ipak, ka `e on, tru di }e mo se da pre ma wi ma bu de mo qu di. Je dan dru gi me {ta nin do da je da su se na vi kli na pri su stvo voj ske, a Ol te ni mo gu da `i ve do bro sa svi ma.

Ba ka Eu|e ni ja, ka da je ~u la da sti `u Ame ri kan ci, iz ja vi la je

Ru ska ba za po sta la ame ri~ ka Voj nu ba zu u De ve se lu iz gra di la je ru mun ska ar mi ja uz po mo} ar mi je SSSR-a. Mar ta 1952. go di ne tu su sti gli pr vi so vjet ski avi o ni ti pa MIG-15. Ka sni je su ti pr vi lov ci za me we ni mo der ni jim mo de li ma MIG-19. Pr vi avi o ni ti pa MIG-21 su ta ko |e sti gli u ovu ba zu, ko ja je po sle 1990. go di ne sa svo jih sto pi lo ta bi la deo pro tiv va zdu {ne od bra ne Ru mu ni je. Po sle 2000. go di ne ba za je u{la u fa zu re no vi ra wa, a dve go di ne ka sni je je pot pu no za tvo re na. ri ji i to du go ro~ no. Ru mun ski pred sed nik je po no vio stav da je re~ o od bram be nom si ste mu ra ke ta ko ji }e za {ti ti ti i su sed ne ze mqe. Spo ra zum o iz grad wi an ti ra ket nog {ti ta u De ve se lu je bi la te ral nog ka rak te ra, a ka da ze mqe NA TO iz gra de an ti ra ket ni {tit ru mun sko-ame ri~ ka kom po nen ta bi }e ukqu ~e na u no vi, ce lo vi ti si stem od bra ne.

Ru mun ski dr `av ni se kre tar za spoq ne po slo ve Bog dan Aure sku, ko ji je bio ne po sred no ukqu ~en u pre go vo re, odr `ao je na ovu te mu za jed ni~ ku kon fe ren ci ju za {tam pu sa ame ri~ kom pod se kre tar kom Elen Ta u {er. Tom pri li kom iz ra zio je

da je bi lo kraj we vre me da do |u.

Ru mu ni ko ji su mr ze li ko mu ni zam, ka `e, „~e ka ju ih jo{ od 1945. go di ne“. We na su set ka je, me |u tim, upla {e na {ta }e se de si ti s wi ma u slu ~a ju ra ta: „De ve sel }e oti }i do |a vo la, sve }e nas ras pr {i ti“! Ve }i na me {ta na se na da no vim rad nim me sti ma i bo qem `i vo tu.

In te re sant ni su i od go vo ri na pi ta we no vi na ra da li zna ju {ta }e bi ti u voj noj ba zi i ka ko iz gle da taj ame ri~ ki ki {o bran. @e ne su od go vo ri le da je {tit, o ko me se pri ~a na TV, ne ka vr sta ogrom nih plo ~a, ko je }e ih {ti ti ti od bom bi te ro ri sta. Iz ve sni Flo rin Pa tra ki o ju, pen zi o ni sa ni {ef `e le -

se mon ti ra ju u Ru mu ni ji ne }e bi ti upo tre bqe ne pro tiv ru skih nu kle ar nih sna ga. Ru ska Du ma je ta ko |e kri ti ko va la raz me {ta we ame ri~ kih ra ke ta na tlu Ru mu ni je. Mi hail Ba bi~, pot pred sed nik Ko mi si je Du me za od bra nu sma tra da uni la te ral no raz me {ta we sna ga ni po da {ta va do go vor o sa rad wi na pla nu pro ti vra ket ne od bra ne u Evro pi. Spe ci jal ni pred stav nik Ru si je u NA TO Dmi trij Ro go zin ka `e da je ba za u Ru mu ni ji „Tro jan ski kow“. „Sa `a qe wem kon sta tu jem da prak ti~ ni ko ra ci u iz grad wi evrop skog seg men ta ame ri~ ke glo bal ne pro ti vra ket ne od bra ne ne po {tu ju di ja log i ini ci ja ti vu pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va i Ba ra ka Oba me i za ne ma ru ju ak tiv no sti Li sa bon skog sa mi ta“, sma tra Ro go zin.

Pot pred sed nik ru ske aka de mi je za ge o po li ti ku Kon stan tin Siv kov ko men ta ri sao je ame ri~ ke pla no ve u Ru mu ni ji iz ugla ru ske bez bed no sti. On ka `e da je, ako se pa `qi vo po gle da re gi o nal na kar ta, iza bra na lo ka ci ja u Ru mu ni ji zgod na da se pod pret wom dr `i ju `ni deo Ru si je. Ba za De ve sel zni~ ke sta ni ce u `u pa ni ji Evro pi. Pre ma no vom pla nu, na la zi se na 500 ki lo me ta ra od Dol`, zbi ja {a le na ra ~un Poq ska osta je i da qe jed na od ru ske flo te u Cr nom mo ru, a Ame ri ka na ca. On je pre de se tak lo ka ci ja, a mon ti ra we ra ke ta na tlu Ru mu ni je je deo dru ge fa lo ka ci ja Mo rong u Poq skoj na go di na za u sta vio kom po zi ci ju s la zi se na ma we od 100 ki lo me va go ni ma NA TO za to {to je ze iz grad we ovog ame ri~ kog ki ta ra od glav ne ba ze ru ske flo te kon sta to vao da ni su svi pa pi ri {o bra na. Pr va fa za je za vr {e u Bal ti~ kom mo ru kod Ka li bi li ured no po pu we ni. „Ima ju na 7. mar ta ove go di ne i ona se win gra da. I ele men ti an ti ra Ame ri kan ci sre }e {to sam sa sto ji od opre ma wa plo vi la ket nog {ti ta u Ru mu ni ji deo su pen zi o ner, ina ~e ne bi oni {e - ti pa „egis„ na Me di te ra nu. Ta mo su mon ti ra ne ra ke te SM3 ame ri~ kog pla na o voj nom kor ta li ovu da bez do zvo le! do nu oko Ru si je, tvr di ovaj voj U ba zi De ve sel bi }e po sta - Blok 1 A i ra dar za upo zo re we ni ana li ti ~ar. vqe ne tri ba te ri je, od no sno 24 ti pa AN-TPI 2. Ba za u Ru mu ni Ru mun ski ko men ta to ri uka ra ke te pre sre ta ~a SM3 ti pa ji tre ba lo bi da po sta ne ope ra zu ju da se u se di {tu NA TO u Blok 1 B. Ka ko je ra ni je ob ja - tiv na 2015, po sle ~e ga po ~i we Bri se lu vo de u~e sta li raz go vo {we no, Ru mu ni ja ne }e ima ti tre }a fa za, od no sno po sta vqa ri i ru sko-ame ri~ ke kon sul ta ni ka kvih tro {ko va, jer }e pre - we ra ke ta SM3 u Poq skoj. Pla ci je o ar hi tek tu ri evrop u re |e we lo ka ci je i mon skog an ti ra ket nog {ti ta. ti ra we ra ke ta sno si ti Moskva je odmah reagovala Ru si ja je sprem na da u~e SAD. Pred sed nik me sta stvu je u iz grad wi de la tog De ve sel Ge or ge Be ~iu tra`e}i garancije da rakete {ti ta i po seb no je za in ka `e da se voj na ba za ne}e biti ka wima usmerene te re so va na za bez bed nost pro sti re na 700 hek ta ra.

Is to~ ne Evro pe, Cr nog, Ru mun ski {ef di plo Bal ti~ kog i Ba ren co vog mo ra. ma ti je Te o dor Ba kon ski tvr di ni ra se da no vi si stem bu de pot Su {ti na ru skog pred lo ga je ste da }e ra ket na ba za De ve sel u pu no ope ra ti van 2018. ka da }e, da se iz grad wa ki {o bra na nad ce li ni po kri ti bez bed nost Ru - ka ko se tvr di, bi ti u sta wu da Evro pom po de li po sek to ri ma mu ni je, ali }e u isto vre me bi - uni {ti i in ter kon ti nen tal ne iz me |u Ru si je i NA TO. Ta da }e ti ko ri sna i ~i ta vom ju go i sto - ne pri ja teq ske ra ke te.

Od mah po sle ve sti o spo ra zu bi ti ja sno ko je za ko ji sek tor ku Evro pe. Pre dve go di ne ame za du `en, da ot kri je i uni {ti ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma mu Ru mu ni je i SAD o uslo vi ma iz grad we ba ze u De ve se lu, Mo ne pri ja teq ske ba li sti~ ke ra je na ja vio re vi zi ju pla na svog ke te. pret hod ni ka Xor xa Bu {a o iz - skva je re a go va la tra `e }i ga grad wi an ti ra ket nog {ti ta u ran ci je od SAD da ra ke te ko je n Petar tomi}

PUT OKO SVETA

PO KA JA WE: Je dan 83-go di {wak iz Sankt Pe ter bur ga po ka jao se zbog od lu ke da od bi je ame ri~ ko dr `a vqan stvo ko je su vla sti SAD po nu di le ru skim voj ni ci ma 1945. go di ne. „ Dra gi go spo di ne Oba ma, da li mo gu da is ko ri stim po ziv sa da?”, na pi sao je An ton Ka ra va nec u pi smu ame ri~ kom pred sed ni ku..

IZ VI NI TE : Iz vr {ni di rek tor So ni kor po ra ci je Ha u ard Strin ger iz vi nio se zbog „ne u god no sti i bri ga” ko je je do ne la ha ker ska pro va la u ba zu li~ nih po da ta ka vi {e od 100 mi li o na ko ri sni ka PlaySta tion Net wor ka. Strin ger je pri znao da je So ni bio spor u oba ve {ta va wu ko ri sni ka da je do {lo do pro va le u ba zu li~ nih po da ta ka.

PO RAV NA WE : Ove ne de qe go to vo sve pla ne te na pu sti }e Sun ~e vu se nu i po rav na ti se u li ni ji iz nad iz la ze }eg Sun ca ra no uju tro gde }e „bo ra vi ti” idu }ih ne ko li ko ne de qa. Mer kur, Ve ne ra, Mars i Ju pi ter bi }e vi dqi vi go lim okom, dok }e Uran i Nep tun bi ti vi dqi vi te le sko pom. Naj vi dqi vi ja }e bi ti Ve ne ra, a za tim i Ju pi ter.

MR TVA PI JA NA : Bu gar ska sa o bra }aj na po li ci ja uhap si la je na auto pu tu Tra ki ja u bli zi ni Plov di va `e nu ko ja je vo zi la sa 4,72 pro mi la al ko ho la u kr vi. Ovo je re kord na ko li ~i na al ko ho la u kr vi za `en sku oso bu u Bu gar skoj, a sa o bra }aj ci su vo za ~i cu od ve li u bol ni cu ra di krv ne pro be. Za vi {e od 1,2 pro mi la u kr vi mo `e do bi ti ka znu do dve go di ne za tvo ra ili 250 evra.

ZBO GOM, KLO DE: Bri ta nac Klod ^a uls, po sled wi bo rac od 70 mi li o na qu di mo bi li sa nih u Pr vom svet skom ra tu, umro je u 110. go di ni u Austra li ji. ^a uls je 1916. je slu `io u bri tan skoj Kra qev skoj mor na ri ci, na bro du “Ne po be di vi”. Po sle ra ta se pre se lio u Austra li ju, gde je od 1926. go di ne slu `io u austra lij skoj mor na ri ci.

Da li je afrika ukleti kontinent?

Po vra tak u isto ri ju PI [E: Du{an Simin o vi na ri me |u na rod nih re dak ci ja na Za pa du mu ku mu ~e s Cr nim kon ti nen tom. Iz me |u sto ti nu de pe {a, je dva da pro na |u dve ko je afir mi {u va qa ni trud Afri ka na ca – uglav nom be da, bo lest, ko rup ci ja... Po sle ne ko li ko go di na shva ta mo ka ko se sve po na vqa, da se pro ble mi jed ne ze mqe da nas po ja ve ko li ko su tra u dru goj. I ta ko u krug.

Ve }i na za ra znih bo le sti su iz le ~i ve, ali u Afri ci i ni su. Bo gat stvo u si ro vi na ma is hra ni lo bi i uz di glo ~i tav kon ti nent. Na `a lost, na pri rod no bo gat stvo {a pe su sta vi le oli gar hi je, jer gde ima be de dru {tve na je ne prav da naj i zra `e ni ja. To }e re }i, da sve i uvek za vr {a va u dik ta tu ra ma, ili, u bla `oj for mi, u po dr `a vqe nim re pre si ja ma i po ni `a va wi ma.

Ta kvo sta we na ve lo je pi sca go vo ra pred sed ni ka Sar ko zi ja, An ri Ga i na, da sro ~i za pred sed ni~ ka usta ve o ma ci ni~ nu be se du, ko ja je iz re ~e na na Da kar skom Uni ver zi te tu, s te zom da

N

Mi, Zapadwaci, prvo smo opqa~kali afri~ki kontinent u krvi, a potom ga neokolonizovali – «afri~ ki ~o vek ni je u{ao do voq no u isto ri ju. Sram no pred sed ni~ ko pe ro sve sno je pre vi de lo da smo upra vo mi, Za pad wa ci, pr vo opqa~ ka li ovaj kon ti nent u kr vi, a po tom neo ko lo ni zo va li – {to zna ~i opqa~ ka li po dru gi put (sa mo za ko ni to), bu du }i da im ni smo osta vi li ni {ta ka ko da se sa mi iz vu ku. I tre nut no ih dr `i mo pre ko in ve sti ci ja na {eg ka pi ta la (MMF i Svet ska ban ka) u pot pu noj za vi sno sti.

Ne tre ba mno go ra zu ma da se shva ti: mi smo afri~ kog ~o ve ka li {i li we go ve isto ri je, uva li li mu na {u i jo{ mu i je na pla }u je mo.

U ovom tre nut ku po lo vi na afri~ kih ze ma qa sa bi ra uti ske ma sov nih de mon stra ci ja, od ko jih su ne ke bi le ~ak i uspe {ne. A da i naj ma wi na por ovom kon ti nen tu mo `e da bu de od ve li ke ko ri sti, evo je dan, na iz gled ma le {an pri mer. Jer, ni su sve ze mqe ra za ra ne dra ma ti~ nim unu tra {wim su ko bi ma, ima ih gde se u mi ru mo `e uz di za ti i pre ska ka ti po ne ko li ko ste pe ni ka isto ri je u ma hu.

Be da na me }e na u~ nim is tra `i va ~i ma ma wak pro sto ri ja, opre me, pri stup iz vo ri ma…

Mla di aspi ran ti do hva te se uni ver zi te ta na Za pa du ili Ki ni, oda kle se ni ka da ne vra te.

Da bi se iza {lo iz fa tal nog kru ga, mla di na u~ nik Nil Tu rok osno vao je u ma ter woj Ju `no a fri~ koj re pu bli ci 2003. go di ne Afri~ ki in sti tut za ma te ma ti~ ke na u ke, AIMS, u kam pu su Mu i zen berg, u pred gra |u Ka pa. Pri hva tio je vi {e od 250 stu de na ta i stu dent ki wa iz tri de se tak afri~ kih ze ma qa, od ~e ga je tre }i na `en skog po la. Pri hvat i tro {ko vi su za sno va ni na pot pu nom zbri wa va wu od stra ne In sti tu ta.

Kon sta tu ju }i da ne ma ni jed nog no be lov ca iz ma te ma ti ke sa afri~ kih pro sto ra (je di na me da qa do la zi sa Fild sa, jed nog me |u na rod nog kon kur sa), pri te kli su mu u po mo} naj u- gled ni ja svet ska na u~ na i pro fe sor ska ime na iz ma te ma ti ke, fi zi ke, sta ti sti ke i in for ma ti ke. Na rav no da su se od re kli ma snih ho no ra ra, ali za rad do bro bi ti bu du }ih afri~ kih umo va. Wi hov ugled pri zvao je i no vac. Pot kre pqen tim uspe hom, Nil Tu rok po kre }e “Ini ci ja ti vu za sle de }eg Ajn {taj na” 2008. Mi si ja se sa sto ji u osni va wu i fi nan si ra wu pet na e stak in sti tu ta vi so kog obra zo va wa sli~ nog ti pa, {i rom kon ti nen ta. I pr vi }e u sep tem bru bi ti otvo ren u M’Bu ru (Se ne gal).

Eto pri me ra ka ko se od jed ne mo ral ne po dr {ke ne ko li ko na u~ ni ka iz sve ta s ma lo nov ca mo `e da ople me ni go le mo zna we i pri vu ~e ozbi qan no vac. Ka da bi se u svim do me ni ma, od zdra vqa, pre ko po stin du strij skih teh no lo gi ja do na u ke ta ko pri la zi lo Afri ci, wen bi se ~o vek, po no vo “«vra tio» u isto ri ju”. Afri ku bi svet po dr `a vao, ali bi je po di za li sa mi Afri kan ci. (autor je {ef de ska na fran cu skom Ka na lu 5)

dnevnik

oglasi

nedeqa8.maj2011.

23

24

nedeqa8.maj2011.

oglasi

dnevnik

RI SAN - BO KA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni 00382-690-49238 i 064/505-3707.

27980

PRO FE SOR KA nema~kog jezika daje privatne ~asove. Telefon: 021/661-8890 i 063/616-315.

26738 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

27755 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

27756 PRO FE SO RI CA matematike daje ~asove sredwo{kolcima i studentima. Priprema za polagawe prijemnih ispita za sredwu {kolu i fakultet. Telefon 064/21-64-806.

27896 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika.

Prijemni, matura. Povoqno. Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

27944

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

27757 PRE VOZ sanitetskim vozilom sa profesionalnim osobqem i dvadesetogodi{nim iskustvom na svim relacijama, pozovite: 063/594-494.

27716

IZ DA JEM 46m2 na 1. spratu na Grbavici sa kuhiwom i 23m2 na 1. spratu na N. Detelinari name{ten, cena dogovor. Telefon 064/823-6601.

464860 IZ DA JEM stan 42m2 kod @eleznicke stanice na prvom spratu, name{ten, odmah useqiv. Telefon 528-137.

464816 VE LI KA ponuda stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu!

Telefoni: 065/2019-004, 021/6624325, www.so lis-ne kret ni ne.com.

464766 PO VOQ NO izdajem garsoweru na Grbavici! Telefon 065/2019010, www.so lis-ne kret ni ne.com.

464767 IZ DA JEM dvosoban stan na B. oslbo|ewa - ulaz pored kafi}a Da~men. Name{ten ili poluname{ten III sprat. Telefon 064/116-05-06 ili posle 18h 021/66120-60.

27825 IZ DA JEM sprat dupleks stan 85m2 nov, prazan, useqiv za mesec dana i trosoban prizemqe name{ten. Klisa, blizu crkve. Telefon 069-275, 38-20.

27899 NA NO VOM NA SE QU u blizini R. ku}e izdajem prazan jednosoban stan 38m2 ima kuhiwske elemente. Telefon 069/328-80-82.

27970 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i ozbiqnom bra~nom paru na duze vreme ili dve devojke zaposlene, Svetosavska. Dogovor. Telefon 064/49523-19.

27975 IZ DA JEM dvosoban stan, nije name{ten, u ulici Novosadskog sajma. Telefon 063/7511-690.

27987 IZ DA JEM poluname{ten stan od 50m2 u Kosovskoj ulici, telefon, parking, kablovska, CG, klima, prizemqe.

Telefon 062/29-18-29.

28003

IZ DA JEM luksuzno name{ten jednoiposoban stan u vreme trajawa Sajma. Ulica Novosadskog sajma 7 - 9. Telefon 021/442-711 28145 IZ DA JEM dvosoban kvalitetan name{ten stan 64 m2 Bulevar Oslobo|ewa 115.

Telefon 064/253-845-8 28155

IZ DA JEM stan u Aksentija Maksimovi}a br. 1 pored najlona.

Telefon: 6412-664.

27788 IZ DA JEM dvosoban opremqen stan kod Limanske pijace. Telefoni: 6393-081 i 064/143-6029. 27793 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan kod Elektrovojvodine. Telefon 063/545-613.

27902 IZ DA JEM ku}u od 500m2 u u`em centru grada, mo`e za bolnicu. Telefon 064/1751775.

27909 IZ DA JEM garsoweru u Novom Sadu u blizini Dnevnika. Telefon 064/281-39-49.

27917 U CEN TRU Novog Sada, nov, komforan, potpuno opremqen jednoiposoban stan 42m2. Telefon 063/479909.

27919

IZ DA JEM praznu garsoweru 30m2 u Bra}e Popovi} 4, preko puta hotela „Master” kod Sajma, 110E. Telefon 064/2215667.

27920 IZ DA JEM jednoiposoban stan 34m2 u ulici Valentina Vodnika, br 10. tre}i sprat. Telefoni: 6616-348, 063/1544279.

27921 IZ DA JEM potpuno name{tenu (klima, kablovska) garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa kod „Dnevnika”. Telefon: 021/468-294, 063/82-27-209.

27934 CEN TAR - izdajem dvosoban 65m2 komforan kompletno opremqen stan, telefon, dve klime, kablovska, internet, pogodan za preduze}e, stanovawe. Telefon: 064/117-17-23 065/595-0490. 27938 IZ DA JEM dvosoban prazan stan od 46m2 pored Limanske pijace, renoviran, odmah useqiv. Telefon: 063/224-574.

27939 IZ DA JEM nov stan 70m2, mladom bra~nom paru bez dece, mo`e da bude poslovni prostor uz dogovor. Telefon: 6398-007, 504214, 064/3212-497.

27942 IZ DA JEM lepo name{ten jednosoban stan 37m2, Bulevar Slobodana Jovanovi}a, Novo naseqe blizu crkve. Telefon: 065/8882789.

27943

oglasi

dnevnik

NO VI SAD centar izdajem name{tenu garsoweru u ulici Stevana Sremca br. 2, 130E. Telefon 062/662-516.

27956 IZ DA JEM super komfornu name{tenu garsoweru na Novom nasequ odmah useqiva na du`e vreme. Telefoni: 065/201-9004 i 402491.

27957 IZ DA JEM novu opremqenu garsoweru, centar @elezni~ka, 19.26m2, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi na du`e vreme.

Bez posrednika. 064/4000-890, 021/636-8402 28001 IZ DA JEM jednosoban stan na Beogradskom keju. Telefon 063/10-219-10.

28015 IZ DA JEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit. Telefon: 064/43-603-42, 021/511-793.

28031 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u @eqezni~koj ulici u Novom Sadu, povoqno. Telefon 6614-985, 063/7786-867.

28048 PO TRE BAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta.

Telefon 063519533.

28049 IZ DA VA WE NE KRET NI NA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 28051 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan 35m2, na Novom nasequ. Telefon: 063/77-93-185.

28061 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom i TV-om u Ul. Pariske komune. Telefon: 063/749-5586.

28066 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 30m2, Novo naseqe, 120E. Telefon 521-511.

28084 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667.

28088 IZ DA JEM prazan jednoiposoban stan, Bulevar Cara Lazara preko puta Doma zdravqa na Limanu.

Telefon 064/3070-620.

28093 IZ DA JEM komforan poluname{ten mawi jednoiposoban stan u Ul. Danila Ki{a. Telefon: 064/420-1500.

28122 IZ DA JEM novu kompletno name{ten garsoweru, Ul. Slobodana Baji}a, nov name{taj, ma{ina za ve{, terasa, cenqa 120E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

28136 IZ DA JEM novu garsoweru 26m2, kompletno name{tenu novim name{tajem, ul. Branka Baji}a 56, ve{a ma{ina, terasa, cena 150Evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

28137 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 28139 IZ DA JEM jednosoban stan na Limanu !!. Name{ten, 9. sprat, 30 kvadrata. 140 evra plus depozit!

Telefon 064/13-14-626.

28171

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

464817 TRA @I MO za poznatog kupca, dobar trosoban-~etvorosoban stan na lokaciji centar, oko Spensa!!! Pozovite! Tel. 021/4740064.

466611

ZA PO ZNA TOG kupca tra`imo oko 50m2 dvosobnog stana, Limani, Grbavica i potez prema Spensu, obavezna terasa. Pozovite!!!

Tel. 021/6363-307.

466612

PRO DA JEM nov stan u Veselina Masle{e br. 64, Bulevar Evrope 128m2, 100000E ili zamena za mawi uz doplatu. Telefon: 065/6694452.

27519

NO VO Naseqe, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Tel. 63-66-952.

464862 POD BA RA, novija ukwi`ena garsowera, II sprat sa liftom, cena 26.800 Tel. 063/516-478.

464863 [I RI cantar, nova odmah useqiva i ukwizena garsowera,cena 31.000 sa povratom PDV-a. Tel. 063/516-478.

464864 CA RA DU [A NA,u novoj luks zgradi odli~an odmah useqiv stan-garsowera sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-66-952.

464865 BU LE VAR EVRO PE,”Zoned”, nov useqiv stan od 29m2 lako preuredqiv u 1,5, cena 33.000.

Tel. 063/80-39-043.

464866

BU LE VAR - klasi~na garsowera, odvojena kuhiwa, ukwi`ena, odmah useqiva, terasa, lift, CG, cena 31.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

464842 GAR SO WE RA 24m2 - Nova Detelinara, brzo useqiva, mo`e kredit, CG, cena sa PDV-om 28.450E. Telefoni: 021/661-4200, 064/8236621.

464853 NO VA useqiva garsowera 25m2 odli~na gradwa-sendvi~ zid, CG. Cena sa PDV-om-31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

464855 UKWI @E NA - useqiva garsowera 16m2 - centralno grejawe, cena 17.500E. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

464858

NO VO SAD SKOG SAJ MA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, useqiva u maju 2011. Telefon 062/528-137.

464820 GR BA VI CA, Ulica Alekse [anti}a, ukwi`ena garsowera 21m2, nova,sre|ena, odmah useqiva. Cena 27.500E. Telefon 060/6211-685.

464807 PRO DA JEM noviju, ukwi`enu garsoweru kod Sajma, 22m2 u odli~nom stawu. Cena sa name{tajem 28.300E. Telefon 063/1010663.

464808 PRO DA JEM garsoweru 24m2, 2. sprat, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo, na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

464792 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 29.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

464757 HA XI RU VI MO VA ukwi`ena garsowera, ostaju ugradni elementi, 30m2, 35.000 mo`e kredit.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

464758 FUNK CI O NAL NA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/4274-277 ({ifra: 19665), www.solis-nekretnine.com. 464772 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice, cena 31.000 evra. Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231 ({ifra: 14715), www.solis-nekretnine.com. 464773 GAR SO WE RA, 25m2, Grbavica nova i odmah useqiva u visokom parteru na odli~noj lokaciji, mogu}nost kupovine i putem kredita, povra}aj PDV-a. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

464787 JED NO SO BAN, 42m2, S. Musi}a - blizina fakulteta, stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv - hitna prodaja, vredi kupiti.

Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58.

464789

CA RA DU [A NA 30m2 na IV sprat, lift, terasa, useqiv, ukwi`en. Cena 34.000E. Telefon 063/10-10-661.

464809 NO VO NA SE QE kod {kole i obdani{ta na prvom spratu jednosoban stan 40m2 u korektnom stawu. Telefoni: 528-137, 6612262.

464821 JED NO SO BAN, Liman III - kod „Merkatora”, 36m2, III sprat, lift, ukwi`en, idealan za izdavawe, ekstra, cena 39.500E, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

464804 LI MAN: 29m2 jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena 27.500 evra-nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606.

464856 GR BA VI CA u Tolstojevoj ulici klasi~an 1,0 stan od 40m2 na III spratu, cena 41,200 Tel 063/516478.

464868 NO VO NA SE QE kod Doma zdravqa u zgradama od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,0 stan od 39m2 po ceni od 39,000 nije fiksno Tel. 63-68-429.

464869 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwizen mawi 1,0 stan, cena 31.000. Tel. 064/220-9565.

464861 PRO DA JE MO na Bulevaru oslobo|ewa garsoweru za 31.500. Nalazi se na prvom spratu. Telefon 6447-622, 063/540-165.

28040

nedeqa8.maj2011.

25

HIT NO i povoqno prodajem garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

28070

PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru u centru za 27.000. Telefon: 6447-622.

28107 NO VA. useqiva garsowera, 24m2, lep raspored, lift, terasa. Telefon: 6624-218.

28119 PRO DA JEM jednosoban stan Avijacija 40m2, I sprat, odli~an, ukwi`en. Velika spava}a soba.

Cena 36.000E. Bez posrednika. Telefon 065/664-7228.

28021 PRO DA JEM jednosoban stan 30m2 u ul. Alberta Tome (kod Spensa), drugi sprat, stara gradwa, ukwi`en.

Telefon 064/1710406.

28023 PRO DA JE MO ukwi`en jednosoban stan 34m2, Rumena~ka ulica, tre}i sprat, gradila Budu}nost, 37.000. telefon 6447-622, 063/540165.

28038 PRO DA JE MO jednosoban stan od 36m2 na Novom nasequ za 36.000, drugi sprat. telefon 6447-622, 063/540-165.

28042 NO VO naseqe, 1-soban 37m2, drugi sprat, terasa, useqiv, 34.000E, Sajam, nov, 35m2, IV, lift, terasa, 36.000E. Telefon 021/401-562, 063/401-562, 063/587-602.

28096 HIT NO prodajemo jednosoban stan 38m2 u Petrovaradinu, blok 8 za 28.000, mo`e biti jednoiposoban. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

28104 PRO DA JE MO lep jednosoban stan od 30m2 kod Satelitske pijace za 29.000, bez ulagawa. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

28108

LI MAN 2,odli~an 1,5 ukwi`en stan, cena 50.000. Tel. 63-66-952.

464867 PRO DA JEM ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 na Novom nasequ. Cena: 33.000E. Tel. 065/2769594, 021/6622-677.

464891 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 39.500 Tel.63-66-952.

464870 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno sre|en stan bez ikakvih ulagawa 1,5 od 40m2 Tel.063/828-83-77.

464871 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 41.200. Tel. 063/516-478.

464872 JED NO I PO SO BAN 32m2, ukwi`en, odmah useqiv, 1. sprat, CG, odli~an raspored, cena 36.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236606.

464859 LI MAN 3 - 48m2+44m2 teraseba{tice, ukwi`en, useqiv odmah, jednoiposoban, CG, cena 53.550E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

464850 JED NO I PO SO BAN 35m2, mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, useqiv odmah, CG, cena sa PDVom 39.700E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

464837 JED NO I PO SO BAN 37m2, useqiv, Somborski bulevar, 1. sprat, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa, cena sa PDV-om 37.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236607.

464838 OD LI ^AN!!! 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 37.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

464839 USE QIV odmah - 38m2, Grbavica-Tolstojeva ulica, 1. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en, parking mesto u ceni. Cena 46.400 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

464840 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

464825 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 45m2 u prizemqu sa lepom terasom, okolina sva u zelenilu.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

464828

PRO DA JEM nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2+15m2 terase u Pu{kinovoj ulici, „Aleksandar” gradwa. Cena 47.000E. Telefon 063/777-6233.

464810 JED NO I PO SO BAN, 36m2, Grbavica - nov i odmah useqiv stan na odli~noj lokaciji - blizina {kole, pijace, lift, terasa, mogu}nost kupovine i putem kredita, povra}aj PDV-a. Tel. 063/7333-621, 021/55-77-58.

464791 UKWI @EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 52.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11010), www.solis-nekretnine.com.

464775 NO VA DE TE LI NA RA, Stevana Mokrawca, 38m2 jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa 44.200.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

464760 LI MAN IV 56m2, ukwi`en, lift, terasa 58.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

464761 BU LE VAR OSLO BO \E WA 68m2, dvosoban, drugi sprat, lift, dve terase 59.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

464762 GR BA VI CA, 52m2 dvosoban, gradio Aleksandar, odmah useqiv 56.700. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

464763 NO VO NA SE QE 45m2, drugi sprat, lift, terasa 43.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

464759 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 53.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

464774 BU LE VAR EVRO PE - nova „Zoned” zgrada, odmah useqiv dvosoban stan, 49m2, cena 54.500 evra.

Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, www.solis-nekretnine.com.

464776 PRO DA JEM komforan dvosoban stan od 54m2, na izuzetno mirnoj lokaciji, u blizini gradskog SUP-a... cena dogovor! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 10933), www.solis-nekretnine.com.

464777 JO ZE FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com.

464778

BU LE VAR JA [E TO MI ]A, 53m2, odli~an raspored, II sprat, terasa, gleda na dve strane. Odr`avan, 48.500E. Telefon 063/1010-668.

464811 PRO DA JEM ukwi`en, dvosoban stan 54m2, Ulica Felegi Tivadara, terasa, renoviran 46.400E. Telefon 063-7759-121.

464812 PRO DA JEM 47m2 na Detelinari, Ul. Stevana Divnina Babe, I sprat, ukwi`en. Cena 37.200E. Telefon 021/ 452-737.

464813 DVO SO BAN, Liman II, 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja, 57 000E. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

464797 BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefoni: 421-437 ili 063/534505.

464793 TO ZIN SO KAK- Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166.

464829 DE TE LI NA RA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528137, 661-2262.

464830 NO VO NA SE QE ekstra sre|en dvosoban stan 55m2 na drugom spratu, u funkciji dvoiposobnog, ima terasu, ukwi`en, povoqno.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

464826 LI MAN Balzakova odli~an dvosoban stan 64m2 u kvalitetnoj zgradi na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262.

464827 DVO SO BAN, blizina Sajma, @eqezni~ke stanice, ukwi`en, I sprat, 52 000E; i dvosoban Kraqa Petra, III sprat, 54m2 - 50 000E, ukwi`en. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

464800 DVO SO BAN, Novo naseqe [onsi, 54m2, ukwi`en, II sprat, lift, ekstra zgrada i pozicija, mo`e zamena za mawi stan. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797.

464802 KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

464822 LI MAN ^E TI RI - hitno!!!! dvosoban stan 59m2, odmah useqiv, treba ga srediti 43.000 nije fiksno. Samo na ovom broju 528137, 063/538-166.

464823 GR BA VI CA - hitno!!! dvosoban stan 63m2 na prvom spartu sa liftom, ukwi`en, za 63.000 cena za dogovor. Telefon 528-137.

464824

26

oglasi

nedeqa8.maj2011.

UKWI @EN - useqiv odmah, sre|en bez ulagawa, 48m2 dvosoban, 1. sprat, terasa, CG, cena 36.000E. Telefoni: 021/661-4200, 064/8236604.

464848 SOM BOR SKI BU LE VAR 49m2, 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, per fek tan ras po red ce na sa PDV-om 45.300E Te le fo ni: 064/823-6621, 021/6614-200.

464854 NO VA DE TE LI NA RA, prodajem nov i odli~an odmah useqiv 2,0 stan od 53m2 predat na ukwi`bu cena 53.000 Tel.63-68-429 464873 GR BA VI CA nov ukwi`en odli~an 2,0 stan od 52m2 u “Aleksandrovoj” zgradi na III spratu, po ceni od 56,500 Tel.63-68-429 464874 LI MAN, kod parka, ukwi`en renoviran 2,0 stan od 49m2 odli~nog rasporeda Tel.63-66-952 464875 LI MAN, blizina Dunava, dobar 2,0 ukwi`en stan od 59m2, cena 59.700. Tel. 63-66-952.

464877 NO VO NA SE QE-[onsi, odli~an ukwi`en stan 60m2 cena 56.650 nije fiksno. Tel.63-66-952.

464880 PRO DA JEM nov, pred useqewem dvosoban stan od 48m2, drugi sprat, Adice. Mo`e se kupiti na kredit. Cena: 36.100E. Tel. 064/197-2102, 021/66-22-677.

464894 LI MAN II!!! Kompletno renoviran u odli~nom stawu dvosoban stan kod {kole, dvostran, svetao od 56m2. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/8680-335.

466613 LI MAN III!!! Prizemqe sa lepom terasom, dvosoban stan u odli~nom stawu. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 063/8680-335.

466614 KOD AL MA [KE CR KVE!!!

Klasi~an dvosoban stan sa odvojenom lepom kuhiwom u odli~nom stawu na drugom spratu sa liftom. Pozovite!!! Tel. 021/6363307.

466615 CEN TAR - jednoiposoban useqiv stan od 50m2, visoko prizemqe, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini Novog Sada.

Telefon: 064/837-2806.

27365 PRO DA JEM jednoiposoban renoviran stan, 42m2, I sprat, Radni~ka ulica. Cena 63.000 Eura.

Telefon 064/150-12-52.

27984 PRO DA JEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, ukwi`en 43m2 IV sprat, ima lift o~uvan. Cena 40.000 Eura. Telefon 063/7170012.

27985 PRO DA JE MO nov odmah useqiv jednoiposobn stan 36m2 u Temerinskoj ulici za 38.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

28041 UKWI @EN mawi jednoiposoban stan kod Limanske pijace, terasa, cena, 38.200, hitno! Telefoni: 063/10-30-232, 063/7450-133, 061/301-3484.

28085 NOV useqiv jednoiposoban 26m2 u Ul. Cara Du{ana, visina I sprata, cena 33.500E. Telefon: 061/3013484, 063/7450-133, 063/1030-232.

28092 PRO DA JEM ukwi`en jednoiposoban stan od 51m2 na drugom spratu za 41000, zgrada je od fasadne cigle. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

28099

PRO DA JE MO jednoiposoban stan 47m2 kod Socijalnog, noviji, ukwi`en. Mo`e kredit. Telefon 6447-622.

28103 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan 37m2, na Somborskom bulevaru za 36.500. Telefon: 6447-622.

28105 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu blizu {kole za 44.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

28110 KU ]A na Telepu, Izvidni~ka, bez ulagawa, plac 450m2, stambeni prostor 150m2 + tavan + gara`a. Zamena za stan + doplata. Telefon 062/543-816.

28126 PO VOQ NO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

28142 DVO SO BAN stan 59m2, prvi sprat, Bul. cara Lazara, klasi~na gradwa, 61.000E. Telefoni: 021/6367302, 064/1121597.

27931 DVO SO BAN 55m2, drugi sprat, preko puta @elezni~ke stanice, ekstra lokacija, vlasnik, ukwi`eno, povoqno. Telefon: 063/518-781 i 060/482-10-10.

27948 NO VA DE TE LI NA RA - ukwi`en mawi dvosoban stan 41 m2 mo`e i zamena za mawi. Telefon 063/502-526.

28006 PRO DA JEM dvosoban - dvoiposoban, Bulevar oslobo|ewa, odli~na lokacija, ukwi`en, hitna prodaja. Bez posrednika. Telefon 065/664-7228.

28022 PRO DA JE MO dvosoban stan 44m2 na prvom spratu blizu @. stanice za 47.500, novija zgrada. Telefon 6447622, 063/540-165.

28035

PRO DA JE MO noviji dvosoban stan 48m2 kod Futo{ke pijace, ukwi`en, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165.

28037 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ kod robne ku}e za 48.000, ukwi`en. Telefon 6447622.

28100 PRO DA JE MO u centru dvosoban stan od 50m2 u novijoj zgradi za 49.500. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

28102 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 63m2 na Limanu dva. Stan je na ~etvrtom spratu sa liftom, novija zgrada. Telefon 6447-622.

28112 U BLI ZI NI FU TO [KE PI JA CE, novija gradwa, ukwi`en, odli~an, dvosoban stan 56m2, povoqno.

Telefon: 6624-218.

28117 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Telefon: 6624-218.

28118 CEN TAR - blizina Izvr{nog ve}a, ukwi`en dvosoban stan 44m2. Telefon: 6624-218.

28120 LA ZE TE LE^ KOG stan 50m2, lokal uli~ni, 12m2, tavan 30m2, podrum 20m2. Mo`e zamena za dva stana + doplata. Telefon 062/543-816.

28127

LO KAL - Janka Veselinovi}a, blizu osnovne {kole, sirovo stawe 80m2, galerija prizemqe. Telefon 069/018-6204.

28128 AVI JA TI ^AR SKO NA SE QE 50m2, drugi sprat, ukwi`en i Milenka Gr~i}a ukwi`en, IV sprat, 47m2. Telefon: 062/890-1199.

28129 AVI JA TI ^AR SKO NA SE QE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

28131

CEN TAR!!! Dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu u odli~nom stawu sa prelepom terasom.

Tel. 063/500-213.

466616 TE ME RIN SKA!!! Dvoiposoban stan u novijoj zgradi, odli~no stawe dva mokra ~vora, otvoren pogled, odli~na terasa. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307.

466617 PRO DA JEM ukwi`en stan od 79m2, odli~nog rasporeda na Bul. oslobo|ewa. Cena: 78.300E. Tel. 064/912-2622, 021/6618-222.

464895 BU LE VAR u ul. Novosadskog sajma u ekstra zgradi prodajem nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 odli~nog rasporeda.Tel.063/516478.

464878 BU LE VAR, odli~an renoviran 2,0 u funkciji 2,5 ukwi`en stan , cena 54,500E (nije fiksno) Tel.63-66-952.

464876 DVO I PO SO BAN 62m2, Nova Detelinara, gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, ukwi`en, useqiv, cena 57.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621.

464851

GR BA VI CA - Gogoqeva ulica 67m2 useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena sa PDV-om 72.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

464857 DVO I PO SO BAN 58m2, VP, odli~an raspored, terasa, CG, cena sa PDV-om 52.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 464849 UKWI @EN 50m2, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 43.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

464844 NO VO NA SE QE - 45m2, useqiv odmah, dvoiposoban, terasa, CG, odli~an raspored, isto~na strana, sre|en, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

464845 NO VA DE TE LI NA RA - dvoiposoban stan 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 56.6500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

464846 CA RA DU [A NA-58m2, dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, cena 59.750E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

464847

dnevnik

NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 66.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 464832 [EK SPI RO VA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

464833 @IT NI TRG odmah useqiv, ukwi`en dvoiposoban lep stan 72m2 tre}i sprat sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 6612262.

464834 DVO I PO SO BAN, centar - Laze Kosti}a, 76,5m2, I sprat, ukwi`en, salonski, povoqno, hitno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

464805

EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437, 063/534-505.

464794 U SR CU STA ROG GRA DA prodajem useqiv salonski dvoiposoban stan, renoviran, dvostrano orjentisan, ukwi`en stan. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 20086), www.solis-nekretnine.com.

464779 NO VO NA SE QE 58m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, zgrada iz 2005., lift 55.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

464765 BE TA NI JA, 78m2 trosoban, ukwizen, 2 lifta, 2 sanitarna cvora, terasa, dvostranoorjentisan.

76.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

464764 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735), www.solis-nekretnine.com.

464780

PRO DA JEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 11206), www.solis-nekretnine.com.

464781 TRO SO BAN, 71m2, Kej - V. Mi{i}a, stan na presti`noj lokaciji, 4. sprat - bez lifta, okrenut na dve strane, odmah useqiv, ukwi`en, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23.

464788 GR BA VI CA - trosoban stan od 73m2, odli~an raspored, dodatno sre|ivan, sa stvarima. Ukwi`en, stan i gara`a samo 93.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/427277 ({ifra: 20252), www.solis-nekretnine.com.

464783 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621.

464786 CEN TAR, @elezni~ka ulica, nov, odmah useqiv mawi trosoban stan od 53m2, lift. Uredni papiri, pred ukwi`bom. Povoqno, 57.500E. Telefon 060/6211-685.

464814 HIT NO i povoqno, ukwi`en, komforan trosoban stan od 82m2 na Bulevaru kraqa Petra, III sprat, lift, tri terase 66.500E. Telefon 063/1010-661.

464815 HIT NO!!! 75m2 trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG. Cena 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

464843

GR BA VI CA nov odmah useqiv odli~an 3,0 stan na II spratu po ceni od 86,500 Tel.063/516-478.

464879 CEN TAR, zgrada ”Budu}nost”-i odli~an,ukwi`en 3,0 stan bez ulagawa,po ceni od 85.000.Tel. 064-220-95-65.

464885 CEN TAR ul. J.Bo{kovi}a, klasi~an 3,0 salonski stan od 92m2 na I spratu, cena 99.000. Tel. 060/02-01-000.

464886 LI MAN odli~an ukwi`en 3,0 stan od 74m2 na II spratu, cena 72.100 Tel. 063/80-39-043.

464881 NO VO NA SE QE ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429.

464882 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Tel. 060/02-01000.

464883 PRO DA JEM nov, odmah useqiv trosoban stan od 71m2, drugi sprat, Adice. Cena: 46.350E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

464896

PRO DA JEM nov, odli~an ukwi`en trosoban, odmah useqiv stan na tre}em spratu, @itni trg. Cena: 78.300E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222.

464893 LI MAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo-istok, hitno i povoqno!!! Tel. 063/8680-335, 063/500213.

466618 VLA DI KE PLA TO NA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu, u odli~noj zgradi, bez ikakvog ulagawa. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

466619 KEJ!!! Trosoban stan odli~nog rasporeda, svetao, prostran od 87m2 odli~an polo`aj!!! Pozovite!!! Tel. 021/474-0064.

466620 PRO DA JE MO dvoiposoban stan 70 m2 u zgradi od Budu}nosti na prvom spratu za 72.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

28036 PRO DA JEM lep dvoiposoban stan kod Limanskog parka. Telefon 063/506198.

28065

UKWI @EN dvoiposoban 73m2 kod Socijalnog, cena dogovor.

Mo`e zamena za mawi uz doplatu.

Telefoni: 063/10-30-232, 061/3013-484, 063/7450-133.

28087 PRO DA JE MO noviji dvoiposoban stan u B. ]osi}a na drugom spratu za 71.000. Odmah useqiv.

Telefon 6447-622.

28101 PRO DA JEM lep dvoiposoban stan u blizini sajma za 58.500. Telefon:6447-622 i 063/540-165.

28111 PRO DA JEM dvoiposoban stan 75m2 na Limanu za 74.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447-622.

28113 PRO DA JEM nov dvoiposoban stan 70m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 79.000. Telefon:6447 -622.

28115 LI MAN IV, dvoiposoban stan 71m2, zgrada od fasadne cigle, lep raspored. Telefon: 6624-218.

28121 IZ VR [NO VE ]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888.

25844 BU LE VAR OSLO BO \E WA, kod Futo{ke pijace uz Daltonku prodajem nov useqiv trosoban stan, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini. Telefon: 064/837-2806.

27363 VLA SNIK, prodajem odli~an trosoban stan, 78m2, Liman IV, prvi sprat, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefon 6363-723, 062/8170-802.

28030

PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan 76m2 u Dr Ribara ulici na ~etvrtom spratu sa liftom.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

28039 BU LE VAR OSLO BO \E WA, ukwi`en trosoban 71m2 I sprat, cena 63.000E. Hitno! Telefon 063/10-30-232, 061/301-34-84, 063/7450-133.

28086 FU TO [KA nov, trosoban 73m2, 1. sprat, ukwi`en, odmah useqiv, samo 53.000E, Novo naseqe, 82m2, 4. sprat, 85.000E. Telefon 021/401-562, 063/587-602.

28095

oglasi

dnevnik

PRO DA JE MO trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace u zgradi od fasadne cigle. Stan je na drugom spratu. Telefon: 6447-622.

28109 AKO CE NI TE prednost stanovawa u zoni centar-kej, a voleli biste lep i funkiconalan stan po povoqnoj ceni, onda je ovo prilika za Vas! Mirna ulica, dvori{te s parkingom, ukwi`en trosoban stan, 66 + 5 m2, dvostrano orjentisan, renoviran i odr`avan. Vlasnik, cena po dogovoru, prihvatqivo pla}awe iz kredita. Telefon: 456-132, 063/533648.

28123 PRO DA JEM stan - Budimpe{ta, centar 70 m2. Telefon 063/528543, 063/501-962.

28151

SA LO NAC!!! Kod Izvr{nog ve}a troiposoban stan u maksimalno korektnom stawu. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

466621 RAD NI^ KA!!!

Troiposoban stan u odli~nom stawu, ni`e spratnosti u blizini {kole. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

466622 BU LE VAR ulica Bore Prodanovi}a, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 72.000 Tel.063/828-8377 464887 LI MAN, odli~an luks opremqen nov i ukwi`en 3,5 stan na II spratu, cena 125.200. Tel. 063/828-83-77.

464888 LI MAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na prvom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

464835 BU LE VAR OSLO BO \E WA 79m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 72.100E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6621.

464841 TRO I PO SO BAN Liman II crvena fasadna cigla, II sprat, bez ulagawa, odli~an polo`aj stana, ukwi`en, 87m2. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

464799 HIT NA PRO DA JA! Stan od 92m2 u Ul. Maksima Gorkog, prvi sprat, odli~an raspored, sve prostorije sa prozorima, blizu Dunava! Ekstra povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 17242), www.solis-nekretnine.com.

464782

GR BA VI CA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina, 106m2 cena 121.100 evra!

Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa.

Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10270), www.solis-nekretnine.com.

464784 LA ZE KO STI ]A - ~etvorosoban stan, komplet name{ten, izuzetna zgrada i stan, cena 135.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 14887), www.solis-nekretnine.com.

464785 ^E TVO RO SO BAN, Liman II, novija zgrada, 110m2, pravi ~etvorosoban stan, veoma retko u ponudi na Limanu II. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

464803 VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331.

464831 ^E TVO RO SO BAN 95m2 - nov, neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena 82.500 evra, nije fiksno mo`e kredit! Telefoni: 021/424963, 064/823-6608.

464852 GR BA VI CA, ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a ,cena 128.000.

Tel. 064/220-9565.

464889 LI MAN u zgradi od fasadne cigle , klasi~an 4,0 stan od 93m2 odli~nog rasporeda na IV spratu cena 95.800. Tel. 063/828-83-77.

464890 PRO DA JEM salonski stan od 98m2, Ul. bra}e Ribnikar. Cena: 82.400E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222.

464892 BU LE VAR OSLO BO \E WA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4,0 stan 97m2, cena 98.900.

Tel. 636-6952.

464884

nedeqa8.maj2011.

27

LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en.

Samo na ovom broju 063/811-7331.

64836 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

27981 PE TRA DRAP [I NA, 1 . sprat, ukwi`en 82m2. Telefon 062/543816.

28130 LI MAN IV, lep porodi~an stan, sre|en, 130m2, ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak, vlasnik. Telefon 063/7757-617, 063/213-246.

26908 PRO DA JE MO ~etvorosoban ukwi`en stan od 83m2 kod sajma za 70.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

28114

PRODAJEM PLAC na Paragovu, 800 m2, povoqno, bez posrednika.

Tel. 064/085-9-666, 021/6331-095.

27412 RIBWAK dowi put, voda, struja, telefon 1340 m. Tel. 060/4722-532.

27444 KU PAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

464768 EKS KLU ZIV NA PO NU DA! Moderno projektovana i luksuzno opremqena porodi~na ku}a, stambeni prostor 210m2 i 50m2 hobi prostor (teretana, sauna...), sve na placu od 600m2. Za vi{e informacija pogledajte sajt ili pozovite... Telefoni: 064/2003103, 021/427-277 ({ifra: 31061), www.solis-nekretnine.com.

464770 KU ]A, 160m2, plac 750m2, Sajam, lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti PR+2+PK (dupleks), front 15h14+krilo 9 h 6, samo ozbiqni investitori.

Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

464790 KU ]A, Salajka - [ajka{ka, visoka prizemnica, plac 20m h 20m, sva infrastruktura, ~isti papiri. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

464796 KOD JOD NE BA WE ku}a na placu oko 400m2, odli~na pozicija.

Telefon 063/538-166.

464818 PE TRO VA RA DIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 160.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 30813), www.solis-nekretnine.com.

464771 PE TRO VA RA DIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

464756 KU ]A Sr. Kamenica, blizina Instituta, 170/350m2, ukwi`ena, ekstra cena, 89 000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 464801 LI POV GAJ ku}a petosobna oko 160m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parkig mesta..... Telefon 063/811-7331.

464819 NO VA ku}a od 120m2 na placu od 2200m2 u centru Ka}a, uredni papiri, hitno! Telefon 063/7776233.

464806

NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 464769 PLA CE VI, Popovica, Bocke, Torine, Rakovac, ekstra povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

464798 NO VI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54-540-38.

26594

KU ]A Kamewar dva zasebna stana, cg, hitno, cena 78.000E. Telefon 063/516-807.

27039 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

27528 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545613.

27903 PRO DA JEM deo ku}e sa stanom od 30m2 u dvori{tu stan ima centralno grejawe. Blizina Sajma, stanice. Telefon 064/927-61-68 i 064/472-00-65 28016 PRO DA JEM odli~nu ukwi`enu ku}u 200m2 na placu od 1200m2 na Salajci, B, Radi~evi}a. Telefon 063/10-30-232, 061/301-3484 i 063/7450-133.

28090 SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177.

28091 PRO DA JEM ku}u - Novi Sad, centar 4-sobna gradsko grejawe, bez dvori{ta. Telefon 063/528543, 063/501-962.

28150 PRO DA JEM ku}u izme|u Rakovca i Beo~ina, pored glavnog puta povr{ine 250m2 na placu 3000m2.

Plus nus prostorije. Telefon 063/77-30-416.

27891 PRO DA JEM ku}u u ^erevi}u, na samom Dunavu, struja, voda, telefon, ukwi`eno.

Telefon 064/285-38-94.

27937 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e - potkrovqe, poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

27949 ^AR DAK, ukwi`ena ku}a 100/1000m2, lepa pozicija. Telefon: 6624-218.

28116 PO PO VI CA Mo{ina Vila, ku}a 150m2, plac 1400m2, voda, struja, gas. Telefon 060/555-3-780.

27963 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16.

27991 IRI [KI VE NAC, prodajem ku}u, plac 2600m2, struja, voda, asfaltni put. Telefon 021/6411964.

28163 KU PU JEM obradivu zemqu potez Veternik, Futog, Bege~, Rumenka, Kisa~ i uzimam u arendu na vi{e godina. Telefon 064/2921329.

28165 ^E NEJ, Vuka Karaxi}a placevi na prodaju 1m2 10 eura. Telefon 063/248-150.

25689 HIT NO - u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. dozvola. Telefon 6363-723, 062/8170-802. 28029 PRO DA JEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2.

Telefon 063/511-939.

27346 FRU [KA GO RA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, cena 7.5 E/m2. Telefon: 069/18-26-726.

27349 PRO DA JEM 22 ara zemqe na Mi{eluku. Telefon 064/546-2134, 064/043-8702 i 021/547-698 posle 17 ~asova.

27971 PRO DA JEM plac 500m2, Rumenka ul. Srpskih dobrovoqaca br.

30. Cena 9500 Eura. Telefon 064/33-00-609.

27994 PRO DA JEM 2 jutra zemqe oranice u Sremskim Karlovcima, potes Zaguqanac, pogodno za vo}wak, vinograd. Cena 7.000 E. Telefoni: 021/881-402, 064/244-1185.

27999

PRO DA JEM plac sa temeqom u Ba~kom Jarku, blizina centra, asfalt, struja, voda, gas, telefon, cena 16.000E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290.

28140 VO]WAK iza Bano{tora od 1 hektara. Orasi i {qive, blizu asfaltnog puta, voda i struja. Telefon 064/13-33-720.

27679 IRIG - wiva 62 ara na Ibrlontu prodaja. Telefon 022/161860. 27932 PO PO VI CA, 800m2 sa ukwi`enim objektom, voda, struja, asfalt, gradski autobus, cena 24.000E. Telefoni: 060/5008-408.

28004 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232.

28089

DIV ^I BA RE, ku}a 120m2 sa placem od 7,5 ari, centar. Telefon 011/65-47-602 ili 014/66-299.

28173

PLAC 520 m2, iza „Belih dvora” udaqen 1 km od glavnog puta Novi Sad - Veternik, ulica Leptirova.

Telefon 504-194.

28190 GRA \E VIN SKI PLA CE VI, Stari Ledinci - Klisa, struja, voda, asfalt, gas, cena povoqna.

Telefon 021/298-6634.

28170

PRO DA JEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zeemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

28097

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

464795 IZ DA JEM povoqno lokal 48m2 u Temerinskoj ulici u blizini Najlon pijace, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330.

27315 IZ DA JEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon: 063/505198.

27804 IZ DA JEM lokal od 37m2 u Novom Sadu, Temerinska 67, sa obezbe|enim parkingom. Telefon 422-409.

27856 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA br.88 izdajem ili prodajem poslovni prostor - kancelarija, drugi sprat, 30m2. Telefon: 021/529-460, 063/5481-94.

27967 IZ DA JEM name{ten kancelarijski prostor 50m2 u Kosovskoj ulici, 2 telefona, parking, kablovska, CG, klima, prizemqe.

Telefon 062/29-18-29.

28002

TE LEP - plac 325m2, blizu {kole „Jo`ef Atila”, gra|evinska. Telefon 069/018-6204.

28124 KI SA^KA - plac 420m2, kolektivna gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude.

Telefon: 062/543-816.

28125 PRO DA JEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa.

Telefon 062/543-816.

28132 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/543-816.

28133 PA RA GO VO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/543816.

28134 PLAC Alibegovac 1300m2, hitno. Sve na placu. Telefon 062/543-816.

28135 RA KO VAC - Salaksije prodajem vikendicu 50m2, plac 720m2. Telefon 064/18490-38.

27958 PRO DA JEM vikendicu sa velikim placem na Artiqevu. Telefon 062/466-451.

27959

IZ DA JEM magacinsko - poslovni prostor 100m2 na Klisi. Pogodan za tihu delatnost. Telefon 063/10-219-10.

28014 IZ DA JEM lokal od 30m2 na dva nivoa u Stra`ilovskoj ulici u pasa`u, pogodan za mirnu delatnost. Telefon: 063/7495-586.

28068 IZ DA JEM uli~ni lokal na Bulevaru cara Lazara br. 120 u povr{ini od 44m2. Telefon 063/8609-706.

28083 PRO DA JEM ili izdajem tri kancelarijska prostora u Jevrejskoj ulici od 19m2, 44m2 i 55m2.

Telefon: 063/540-165.

28106 IZ DA JEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250Evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

28138 PRO DA JEM ili izdajem lokal ulica Cara Du{ana na dva nivoa ukupno 40m2 sa centralnim grejawem, telefonom i klimom. Telefon 063/528146.

27933

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa8.maj2011.

PRO DA JE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”. Telefon 063/475-765.

28141

PAP PA VLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 464755 IZ DA JEM gara`u od 18m2 pored Limanske pijace.

Telefon: 063/224-574.

27940 GR BA VI CA - gara`a 20m2, voda, struja. Prodajem. Telefoni: 021/6367302, 064/1121597.

27930 PRO DA JEM suterensku gara`u ili izdajem sa daqinskim u @elezni~koj ulici broj 46. Telefon 064/1463-505.

28024

KU PU JEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am.

Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

27479 KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 824611.

27480 PRO DA JEM lada 110 1.5gli 15V, 2004 god. 30.000 km. CD. radio, alarm. Telefon 064/83-72-768.

27977 PRO DA JEM {koda oktavija 1.6, 1998. benzin + gas 167.000km, prvi vlasnik, gara`iran, bela boja.

Telefon 064/253-84-58.

28156

PRO DA JEM traktorsku prikolicu Dubrava 2, 5 T i jednorednu vadilicu krompira „Hmezad„. Telefon 064/244-72-93.

27966

PRO DA JEM hodalicu za invalide sa rotiraju}im to~kovima, ko~nicama i sedi{tem. Telefon 6366-775.

27881

PRO DA JEM {iva}e ma{ine poznatih marki, industrijske pegle, kroja~ki i tapetarski pribor, Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/13-12135.

25948

KA DA SER VIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon: 021/6321-332 i 065/543-68-96.

27374 RO LE TAR, izra|ujem, sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijumske. Telefon 064/11-27-141.

27695 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27799 MAJ STOR za krov ako curi i vla`i, popravke. Dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 6434-313, 064/1571404.

27911 MA [IN SKO se~ewe betona asfalta, razbijawe betona i izrada cementnih ko{uqica. Telefon 063/54-81-94, 021/529-460 27968 PAR KE TAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

28032 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

28033

PE]KAR zidam kaqeve pe}i i kamine i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje. Telefon 064/155-4029, 021/6301-524.

28144 RO LET NE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/84-26-848, 063/8424-716.

28149 SA MO ZA PEN ZI O NE RE I PRO SVE TA RE, molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549, 064/230-68-98.

26428

PRO DA JEM novije kolor televizore e37, e55, e72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon 421-516, Mob. 064/157-2514.

27836 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514.

27837 PRO DA JEM moderan televizor teletekst daqinski 30E, fri`ider 35E, novu gorewe ve{ ma{inu, povoqno. Besplatan prevoz do va{e ku}e. Telefon 064/9512178.

28162 SONY televizore, Samsung sa lo{om slikom i ostale televizo re is prav ne i ne is prav ne, fri`idere, ve{ ma{ine i belu tehniku. Telefon 063/774-6129 .

28164

Posledwi pozdrav prijatequ i treneru

dragom

dnevnik

Sa pijetetom se se}amo na{ih prerano preminulih

Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju draga na{a bakice.

Je li ce Po po vi}

Mi}i Zelenovi}u Dragi Mi}o, ne postoji na~in da izrazimo tugu koju ose}amo, ali zato postoje re~i kojima }emo te svaki dan o`ivqavati.

Porodice: Petra Latkovi}a i Tomislave Vje{tice.

\ur |ev ke Opar ni ce ro|. @i `a kov

He le ni je Jo vi ~i} ro|. ^i zmar

Ve ra Pe ji}

Sne `a ni Pe ro vi}

Tvoje unuke: Je le na i Mi la na.

od: Ja dran ke, Oqe i Je le ne.

28219

28221

mojoj

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je napustila na{a draga kuma

OG/3

Posledwi pozdrav dragom ro|aku i prijatequ

Slo bo da na Jo ci }a

Posledwi pozdrav prijateqici

Wihov IV/8 ge ne ra ci ja 1965/66 Eko nom ske {ko le.

28199

3

Mi la nu

Sne `a ni Pe ro vi}

od Je le ne Po pa di} Ga }e {a sa po ro di com.

od: Mi re, Sa {e, Mar ka, Goj ka, Raj ka, Du {a na, Alek san dra, Go ra na, Dra ga na, \u re.

Uvek }e{ biti u na{im srcima, voqena mama i nezaboravna baka

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

23484 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27774 PRO DA JEM higijenski kamp toalet kao nov sa ili bez monta`ne kabine. Telefon 060/512-6-999.

28020 PRO DA JEM solarijum „euro li ne” turbo pover, 50 lampi od 160 vati, 4 ekrana za lice, 1000E. Telefon 060/60-54-086.

28034

@iv ko Smi qan ski 1987 - 2011.

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. maja u 58. godini preminula na{a draga

28197

Ra din ka Ko ji} - Ga ri}

JEDNOGODI[WI POMEN

Ru`ice

Da ni ca Ka zi ja Sahrana je u utorak, 10. 5. 2011. godine, u 13 sati, na Uspenskom grobqu.

O`alo{}eni: }erka Slavica, zet Du{ko, unuci Dimitrije, Aleksa i Strahiwa.

O`alo{}eni: majka Smiq ka, }erka Smiq ka i sin Jo van.

O`alo{}eni: }erka An|a, suprug Milorad i unuci Aleksandra, Divna i Vuka{in.

OG/6

Sa qubavqu se se}amo na{e drage mame, bake i prabake.

So ka, Ste va i Mi le sa po ro di ca ma.

OG/4

28205

28007

Osta}e{ zauvek u na{im srcima voqena

Sa tugom se opra{tamo od na{e

Dana, 7. 5. 2011. godine, u ^onopqi, umrla je moja draga mama

Ma ri ja Go lu bo vi} Tvoji: k}i Oli ve ra i zet Ra de.

Draga mama, „sawam Te...sve me se}a na Tebe... samo me tuga miluje...” Na{a pesma za tatu, sada i za tebe, samo u meni ~uje se.

bako

Tvoja unuka Aleksandra, zet Branislav i praunuci An|ela i Vuk.

Ol gi ce Kro ni}

Mil ka Ko sa no vi}

ro|. 1934.

ro|. Mom ~i lo vi} Sahrana je danas, 8. 5. 2011. godine, u 17 sati, na grobqu u Ka}u.

Sa qubavqu, tvoja je di ni ca.

Uspomenu }e ~uvati: sin Mi lan, snaja Sa wa i unuke Iva na i Jo va na.

27983

28204

Tu`nim srcem javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 7. 5. 2011. u 60. godini iznenada preminuo na{ dragi

3

Hvala joj za svu qubav i dobrotu koju nam je pru`ala i oko sebe okupqala.

Neka po~iva u miru. ]erka Zo ra, unuci Ve sna i Zo ran sa po ro di ca ma.

28212

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu i tetku

Ma ci

Ru`ica Vukosav Sahrana je 9. 5. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

28167

PETOGODI[WI POMEN

Tvoji naj mi li ji.

OG/5

S dubokom tugom u srcu javqamo da je preminula

Kumo, oti{la si tiho od nas.

Te{ko je poverovati da te vi{e nema, ali u na{im srcima i mislima si ve~no prisutna i nikad ne}e{ biti zaboravqena.

28223

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na Tebe.

PO TRE BAN PE KAR sa iskustvom. Telefon 062/107-4325.

27910 TRA @E se dva dipl. farmaceuta i ~etiri farm. tehni~ara. Telefon 021/371722.

28008 PO TRE BAN iskusan voza~ C, E, kategorije za vo`wu {lepera iz No vog Sa da. Te le fon 063/509-222.

27882

Sla voj ka Ne {i}

Tvoji kumovi: Qi qa, Bra ne i Mir ko.

OG/2

PRO DA JEM pi{toq t.t. kalibar 7.62 licu koje poseduje dozvolu za dr`awe oru`ja, povoqno.

Telefon 064/2826-271.

28005

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Mi lan Ze le no vi}

Voj ka nu

Sahrana je u ponedeqak, 9. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Starom \ur|evu.

O`alo{}ena porodica Ze le no vi}.

Neka Te an|eli ~uvaju. od wegovih Ka po ra: Zo ra na, Qi qa ne, Vla di mi ra i Je le ne.

Ivan i Da na.

28202

28206

OG/1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM

1984 - 2011.

1984 - 2011.

Svo joj vo qe noj i ni kad za bo ra vqe noj ba ki, we ni: Ta ma ra, Ti ja na, Bi qa na i Mi lu tin.

Sne `a na Pe ro vi}

Vo qe na mo ja maj ko!

Tvo ja sna `na li~ nost ob da re na naj lep {im qud skim vr li na ma, ~u va te od za bo ra va. Do `i vot no }u tu go va ti za to bom.

Tvo ja k}er ka pri ma ri jus dok tor Ma ri ja Mi li ~i} der ma to ve ne ro log

28075

Da na, 11. 5. 2011 go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga

29

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle iz ne nad ne bo le sti, 6. ma ja pre mi nu la na {a vo qe na k}er

Gro zda Do lo vac

Gro zda Do lo vac

nedeqa8.maj2011.

Dra ga Ma co, po ~i vaj u mi ru i ne ka te an |e li ~u va ju.

Po ro di ca Mat ko vi}.

dr Sne `a na Pe ro vi} Ma ca 1970 - 2011.

28226

28077

G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi is pra }aj je da nas, 8. 5. 2011. go di ne, u 14 sa ti, na se o skom gro bqu u Ba~ kom Do brom Po qu.

Po sled wi po zdrav Ma ci

O`a lo {}e ni: otac To mi slav i maj ka Dra ga.

28218

Di mi tri ju Pre ko ga ~i }u

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri, za o vi i tet ki

1930 - 2010.

Ko sa na Pa sti ro|. Po pov O`a lo {}e ni: su prug, si no vi, sna je, unu ci i pra u nu ka.

Sne `a ni Pe ro vi}

obe le `i }e mo da nas, 8. 5. 2011. go di ne, na gro bqu u Be o ~in Se lu.

Ne do sta je{ nam.

od: Da rin ke, Ve re i Mir ka Po po vi}.

Su pru ga Le po sa va Pre ko ga ~i} sa de com.

27978

S tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog stri ca i de de

28225

27871

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, de ve ru i stri cu

3

Sne `e ni Pe ro vi} Ma ci

G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj su pru zi, maj ci, ta {ti i ba ki

Na {a bez gra ni~ na qu bav ~u va }e te od za bo ra va.

Ne u te {ni: brat Mi lan, sna ha Ta tja na i bra ta ni ca Sa ra.

28220

Mi la na

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri ~i ni

Mi la nu

Bor ki - Bo si Zo ri}

Hva la ti za svu qu bav i do bro tu.

1934 - 2010.

Za u vek }e{ bi ti u sr ci ma tvo jih: Mi le ne, Awe i Vla di mi ra Gve ro.

od: bra ta Dra ge, sna he Ne ven ke, si nov ca Ra de ta i si no vi ce Sne `a ne sa po ro di ca ma.

28214

28213

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, de ve ru i stri cu

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, de ve ru i stri cu

obe le `i }e mo da nas, 8. ma ja, u 11 sa ti, na gro bqu u Ba~ kom Gra ~a cu.

Iako ni si sa na ma, osta je{ za u vek u na {im sr ci ma.

O`a lo {}e ni: su prug Ni ko la, }er ka Ma ri ja, zet Ra do slav i unu ~ad Dra gan, Ni ko le ta i Mar ko.

28201

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo da je 6. 5. 2011. go di ne pre mi nu la na {a maj ka, ba ka i sve kr va

Sne `a ni Pe ro vi} Ma ci Bi }e{ ve~ no vo qe na i ni kad za bo ra vqe na.

Ne u te {ni: tet ka Rad mi la i ujak Bra ni slav.

28222

Ve ra Pe ji}

Mi la nu

Mi la nu

ro|. \ur ~i} 1927 - 2011.

od bra ta Gli {e sa po ro di com.

od: bra ta Qu bo je, sna he Du je, si no va ca Mi la na i Zo ra na i si no vi ce Mi le ne sa po ro di ca ma.

28211

28210

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, de ve ru i stri cu

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, de ve ru i stri cu

Sa hra na je 9. 5. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: si no vi Mi lan i \or |e unu ke Je le na i Mi la na, sna ha Bran ka.

28217

3 Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

Vu ja din - Vu jo Bar jak ta ro vi}

Sne `a ni Pe ro vi}

no vi nar Da nas je tri na est go di na...

Mno go nam ne do sta je{!

Mi la nu

Mi la nu

od Ma ri je Dan gu bi} i po ro di ce Ba kur ski.

Mi lan \u ri}

od: bra ta Ve seq ka, sna he So fi je i si nov ca Mi la di na sa po ro di com.

od: bra ta Mla |e, sna he Mir ja ne, si no vi ce Mi la ne, si nov ca Ne boj {e sa po ro di com.

28209

28208

ro|. 1940.

Po sled wi is pra }aj je da nas, 8. ma ja 2011. go di ne, u 14 sa ti, na gro bqu u [aj ka {u.

O`a lo {}e ni: su pru ga To da, k}er ke Bo sa i Dra gi ca, sna ha Qu bin ka sa po ro di ca ma.

28207

Tvo ji: Sa {a, Ve sna, Ne ma wa i Vu ja din.

27883

28224

30

07.00 08.00 08.05 09.40 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40

tv program

nedeqa8.maj2011.

ТВ Баштина Вести Руди поново трчи, филм Концерт дечијег хора „Звончићи” Та дивна створења Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Нови таблоид Вести Здраво живо

07.30 08.10 09.00 10.30 11.45 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.05

Глас Америке Бели лук и папричица Свет пољопривреде Травел Била једном једна недеља Филмски програм Арт бокс Хало председниче Војвођанске вести Путоманија Док. програм Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Вреле гуме Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Страдивари, 2. део Глас Америке

На самом почетку емисије аутор констатује: „Ништа природније од вуне! Она штити тело и чува топлоту. Вуна је просто створена за човека...” Али дошла су нова времена. Стигли су јефтини вештачки материјали, вуна је у другом плану... Аутор: Јован Мемедовић (РТС 1, 18.23)

Грување

16.05 17.00 17.20 17.30 18.35 19.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 00.20 01.45

06.35 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Преокрет ТВ Дневник Тајна хране: Празилук Лепо време за млад грашак, филм Оно што није стало у филм Пресент ТВ Дневник ТВ бајт Ноћна смена Грување Војвођански дневник Спортска хроника Класик рок Из студија „М“ Нови таблоид Преокрет

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет На трагу природе Српски екран, емисија МТВ-а Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика Заједно Као вода, емисија на русинском језику са титлом на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб, породични магазин (рум) ТВ Спорт (мађ) Минотаур, филм

14.08 14.50 15.00 15.10 15.58 17.04 17.46 18.23 18.57 19.30 20.05 21.06 22.05 22.10

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Бранка Пујић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Бела лађа Шта ја имам од тога Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Ја имам таленат Вести Увиђај

Сасвим природно: Пут вуне

Душан Мајкић, Тамара Цицери и Давид Стојановић

Највећи део емисије је посвећен недавном Тренчтаун фестивалу на Палићу, о којем ће своје утиске у емисији изнети чланови бендова „Партибрејкерс“, „Vro om“, „Исказ“, ТБФ, „Дубиоза колектив“, „Земља грува“, „Нафта“... Премијерно ћемо емитовати чак пет нових спотова и најавити фестивал „Ритам Европе“ у Новом Саду, као и београдски концерт немачке реге звезде Gen tle me na. Водитељи: Душан Мајкић, Тамара Цицери и Давид Стојановић (РТВ 1, 21.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.15 13.27

09.00 10.30 11.00 11.25 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30

Др Ху Азбука родитељства НС клинци Цртани филм 7 НС дана Смрт шпијунима Славни парови Смрт шпијунима Лична грешка Без визе Река наде Неон сити Објектив Спорт Нетворк Храна и вино Јована суботом Објектив ИЦТ плус Ево нас код вас Река наде Неон сити Објектив Фојлов рат

Јоца и деда 22.51 23.40 23.55 01.54 02.10 03.02 03.05 04.03 04.48 05.23 05.48

Скок у будућност Дневник Два сата Егзита ТВ продаја Ја имам таленат Вести Бела лађа Сат Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

dnevnik

07.00 08.30 11.00 11.35 14.00 15.00 16.00 16.35 18.30 21.00 23.00 23.20 23.50 01.25

Филм: Детективски клуб Знање на поклон Вести Б92 Два и по мушкарца Вратиће се роде ЕУ планета Вести Б92 Филм: Бледи месец АТП 1000 Мастерс, Мадрид - финале Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Изостављени делови Укључење у Б92 Инфо

Срећна звезда - уживо

Бранка Пујић

Коју игру играш Ова драма је хибридна мешавина психотрилера, рокенрол музике и мелодраме. Три главна јунака живе у посебном свету одвојене стварности. Њихов простор је кућа-лавиринт, метафора њиховог психостања у којима једни другима постављају замке и у оквиру кога су изгубљени у свету игара. Улогу: Жељко Митровић, Бранка Пујић, Танасије Узуновић Режија: Душан Варда (РТС 2, 21.05) 07.45 08.00 08.59 09.25 09.30 09.43 09.58 10.30 11.00 12.00 12.15 12.23 12.54 13.02 13.30 13.59 14.30 15.00 16.01 16.55 18.55 20.34 21.05 22.25 23.10 23.58 00.26 02.00

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 18.45 19.30 20.00 22.00 23.30 01.30 03.30

Добро јутро Велики брата Гранд хитови Филм: Златна праћка Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Аутостопери Папарацо лов на познате Национални дневник Велики брат- избацивање Амиџи шоу Филм: Правна плавуша Филм: Франкенфиш Филм: Мачевалац

У овој емисији ће млади и талентовани људи добити прилику да постану звезде. Осамнаест такмичара отпеваће пред стручним жиријем по једну народну и забавну песму. У свакој емисији појавиће се неко од познатих певача који ће такође оцењивати кандидате. Победник овог шоуа добиће прилику да сними албум уз комплетну музичку промоцију. (Хепи, 21.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.50 12.15 13.40 13.55 14.00 15.00

Време одлуке Дозволите Софијин свет Мале приче Занимање дете Тркач, ЕБУ док.програм Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-Повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Датум Траг у простору Културако аресипе Српски источници Добродошли у Европу Време телевизије Хоризонт Фудбал - Јелен супер лига: Рад - Смедерево, пренос Рукомет (ж): Куп Србије, финале, пренос Научни кафе Коју игру играш, филм Јелен топ десет Други светски рат-изгубљени филмови Викенд Евронет Фудбал: Јелен супер лига: Рад - Смедерево Рукомет (ж): Куп Србије, финале

15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 24.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Сирене Пресовање Острво с благом Телешоп Вести Мелроуз Плејс Парови, специјал, журка - уживо Телешоп Вести Парови, специјал, журка - уживо Телемастер Мелроуз Плејс Изгубљене године Срећна звезда – уживо Матрјошки Мелроуз Плејс Изгубљене године Срећна звезда - уживо

Жељко Јоксимовић Ханисакл Викс

СЕРИЈА

Фојлов рат Улоге: Мајкл Кичен, Ханисакл Викс, Ентони Хауел Аутор: Ентони Хоровиц (Новосадска ТВ, 22.30)

09.00 АТП Мастерс Мадрид 1/2 Финале 12.00 Спорт Клуб, студио 13.00 Премијер лига: Волвс – ВБА 15.05 Премијер лига: Стоук – Арсенал 17.10 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Челси 19.15 Евролига, Фајнал Фор, финале 21.30 НБА плеј оф: Далас - ЛА Лејкерс 00.00 Евролига, Фајнал Фор, бронзе 02.00 АТП Мастерс Мадрид, финале

06.30 Домаћин 07.45 Филм: Последњи дани планете Земље 11.00 Топ модел 12.40 Ја волим Србију 14.30 Вече са Иваном Ивановићем 16.05 Филм: Нико - изнад закона 18.00 Вести 18.15 Експлозив-најбоље 19.00 Филм: Три амигоса 21.00 Филм: Убиствене намере 23.10 Фајронт република 00.20 Филм: Три амигоса 02.20 Топ спид

06.00 06.30 09.30 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Маратон Топ шоп Инфо Здравље и Ви Филм: Пут у Елдорадо Вести Милица² Топ шоп Инфо Откопчано Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Острво искушења Вести Офис Дијаманти Филм: Ђаво носи Праду Прљави полицајци Вести Милица² Филм: Три слепа миша Филм: Острво искушења Откопчано Филм: Ђаво носи Праду

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

Амиџи шоу Гост кога ретко можете видети у емисијама где се отворено прича о приватном животу и многим другим темама које нису посао а живот значе... У том смислу права ексклузива - Жељко Јоксимовић. Уредник и водитељ: Огњен Амиџић (Пинк, 22.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa8.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan Пријатељи Нора Фора Метални пут Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро ХАЗУ Портрети Принц Валијант, филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Стипе у гостима Опроштај, филм Циклус европског филма: Jade warrior, филм 01.35 Метални пут 02.50 Скица за портрет 03.20 Глобално село

08.00 09.00 10.10 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.35 16.05 17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.45 23.45

Адам Сендлер

Клик за савршен живот

22.10 23.40 01.05 02.50 03.20

Пепа Бакуган Чугингтон Бyблејд метал фјужн Винкс Најбоље године Аутомотив Магазин Лиге првака Новац Маделин, филм Истеривачи духова, филм Мастершеф Дневник Клик - за савршен живот, филм Луд, збуњен, нормалан Ред карпет, шоубиз Један једини, филм Сви мрзе Криса Потрага за истином, филм

08.00 Духовна музика 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Хендл, живот поп иконе 11.00 Потрага за СЗ пролазом 12.00 Библијске загонетке 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Трамбо 15.30 Џејн Биркин. размишљања 16.00 Рембрантово “Оптужујем” 18.00 5 америчких гиганата 19.00 Историја расизма 20.00 Домаћица број 49.

21.30 Свет новца: Кока кола пред нестајањем?

22.00 Снимање рата 23.00 Тајни ратови 00.00 Рембрантово “Оптужујем”

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Трнова ружица Острво Корњача 11. Ози Бу Шест лабудова Острво Корњача 12. Магије, мистерије и чуда 38. Туђа Америка Матине Бекства Последњи пенал 2 Нека друга љубав Дијаманти Црна дама Последњи пенал 2.

06.00 07.40 09.10 10.40

Породица Адамс Септембарско издање Случајност Звездане стазе - Неоткривена земља Постање Чаробни камен Икс Мен почеци: Волверин Холивуд на снимању Ладy Гага Пресентс Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Игра престола Секс и лажи у граду греха Рокенрола Опседнута Ђакузи - Временска машина

12.30 14.15 15.45 17.30 18.00 20.05 22.05 23.10 00.40 02.35 04.20

Неш Бриџиз Браћа и сестре Браћа и сестре Браћа и сестре Браћа и сестре Браћа и сестре Филм: Последњи Мохиканац Добра жена Ерика Пандури новајлије

08.05 Драгон бол З 09.30 Банда из пешчаника 2, филм 11.20 Шрек грећи 13.00 Бјути шоп, филм 15.00 Плешимо заједно 2, филм 16.45 Преживети дивљину Алабама, док. серија 17.40 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Језикова јуха 20.00 Биг брадер 22.00 ЦСИ Мајами 00.40 Астро шоу 01.40 РТЛ Данас 02.15 Огледала, филм

Плешимо заједно 2

Архитекта Мајкл води типичан живот средње класе са својом дражесном женом Доном, сином Беном, кћерком Самантом и својим родитељима који стално навраћају. Међутим, Мајкл је радохоличар и стално је под стресом покушавајући да задовољи свога шефа и добије партнерство у компанији... Улоге: Адам Сендлер, Кејт Бекинсејл, Кристофер Волкен, Дејвид Хаселхоф, Хенри Винклер Режија: Френк Кораци (Нова ТВ, 20.05) 07.10 07.30 08.10 08.35 09.00 09.25 11.40 12.10 12.40 13.10 14.55 17.10 19.15 20.05

06.00 11.00 12.00 13.00 14.00 22.00 23.00 01.20 02.20 03.20

Сара силно жели да похађа плесну школу Џулијард и да постане професионална балерина. Снови јој се оства ре и она упи ше школу, али за ни ма ње за умеће хип-хоп плеса засени њене напоре и труд према балету... Улоге: Изабела Мико, Колумбус Шорт, Жаклин Бисет, Марија Брукс, Иан Бренан Режија: Дејвид Петрарка (РТЛ, 15.00)

Ал Паћино

Кум Глава једне од пет најмоћнијих њујоршких мафијашких породица дон Вито Корлеоне један је од последњих традиционалиста: још увек верује у важност породице, оданост и поштовање. Али времена се мењају... Улоге: Марлон Брандо, Ал Паћино, Дајен Китон, Роберт Дувал, Џејмс Кан, Талиа Схајр Режија: Френсис Форд Копола (ХРТ 2, 20.15) 08.40 Златна кинотека: Последњи поклич, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Строжанац: Миса, пренос 12.05 Хрвати на Боспору, док. филм 13.00 Звезде певају 14.55 Филипове бебе 15.25 е-Хрватска 16.05 Магазин фудбалске Лиге првака 16.30 Олимп - спортска емисија 17.25 Хрватски рукометни куп (М), пренос финала 19.00 Ватерполо, ПХ финале: Југ Приморје, пренос 1. утакмице 20.15 Циклус филмског спектакла: Кум, филм 23.10 Филмски бутик: Ватрене улице, филм 00.40 Гаража 01.10 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 16.50 19.15 21.30 00.15 02.10

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.40 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Земља 2 Ракета Икс-Ем Балто Мали војници Повратак у будућност Парк из доба Јуре 3 Ричард 3 Човек од папира

Ускрснуће Предлог Невидљиви циркус Дивље мачке Како сам упознао Сару Свако на свој плац 11’09’’01 – 11. септембар Бубамаре Хавана Ускрснуће Цимери Младе, влажне и напаљене

Изабела Мико

07.15 Тајне космоса са Морганом Фриманом 08.10 Разоткривање митова 09.05 У делићу секунде 10.00 Ловци на олује 10.55 Потрага за природним гасом 11.50 Преживљавање удвоје 12.45 Лов на сабљарке 13.40 Разоткривање митова 14.35 Тајне космоса са Морганом Фриманом 15.30 Оружје будућности 16.25 Борна кола браће Хау 17.20 Главни адути 18.15 Пета брзина 19.10 Трговци аутомобилима 20.05 Преживљавање удвоје 21.00 Како извући живу главу 21.55 Елитна полиција Криса Рајана 22.50 Макинтајер: Најопаснији градови на свету 23.45 Каскадерски зависници

08.30 09.00 10.00 11.00 11.45 13.00 14.15 17.30 18.15 18.30 20.00 22.00 23.00 00.15 01.15

Аутомобилизам ГП3 Бициклизам Тенис Супербајк Суперспорт Бициклизам Супербајк Мотоспортови Тенис Бокс Бициклизам Тенис Супербајк Мотоспортови

Ср би, Па нон ски и Лу жич ки, ис под Хи ма ла ја

З

а чу се зво но. Ма ли ша ни раз дра га но ше та ју сно – Ки на. Пи та мо где је тач но гра ни ца, али ни ка шко ли. Но ва је и ле по уре ђе на. Из гра ди ла на ши до ма ћи ни Па ки стан ци не зна ју. ју је пре не ко ли ко го ди на не ка ху ма ни тар на Док се ал пи ни сти на хи ма лај ске вр хо ве пе њу ор га ни за ци ја. Иако су ов де љу ди твр до гла ви, по - пре мон су на, у ма ју или по сле ње га, кра јем сеп пу сти ли су, сва де ца иду у шко лу. тем бра и у ок то бру, ка вр хо ви ма Ка ра ко ру ма кре Око по то ка не ствар не јар ко зе ле не те ра се кром - ћу кра јем ју на и у ју лу. Пре нас у ба зни камп сти пи ра, про са... Оно ма ло об ра ди ве зе мље што има, гли су Хо лан ђа ни и Швај цар ци. Оче ку је се да ове до по след њег цен ти ме тра је об ра ђе но. Хра на се го ди не бу де гу жва јер се обе ле жа ва 50 го ди на од про из во ди на исти на чин од и с ко н а, без ве ш тач ког ђу б ри ва и пе с ти ц и д а па шта ро ди – ро ди ло је. Ка да су кра јем про шлог ве ка ур ба ни сти од лу чи ли да из гра де пут и спо је овај за бо ра вље ни крај с остат ком све та, ста нов ни штву ни је би ло баш дра го. Ују тро је пред наш камп до шло 183 но са ча. Пре шли су 50 ки ло ме та ра пе шке у по ку ша ју да до дат но не што за ра де. Ра де да би је ли, жи ве да би ра ди ли. За пет до ла ра днев но на ле ђи ма ће но си ти те жак те рет, обу ве ни у тан ке па ти ке са сла м ом у њи ма уме сто ча ра па. Спа ва ће ис под нај лон ских це ра да уме сто у ша то ру. То ли ко им по тре бан но вац. Це л ог да н а хо д а м о уз Климав мост изнад узбуркане воде мут ну ре ку ко ја но си во ду с без број окол них гле че ра. Све ви ше се пе ње мо из - пр вог успо на на Га шер брум 2. Не ке екс пе ди ци је над ре ке усе че ном ста зом ши ро ком је два по ла ме - су би ле ве о ма озбиљ не, опре мље не и број не, а не тра. Камп по ста вља мо крај из во ра, да се про ве ду ке, из гле да, ис цр пле ам би ци је ти ме што су у овом два да на ра ди акли ма ти за ци је. Но са чи, ко ји рет ко ви со ком дру штву. је ду ме со, твр де: оби чај је да се баш ту при не се Гле чер је за дрх тао. С окол ног вр ха, из Ин ди је, го ве че на жр тву, а ме со по де ли но са чи ма. Ду бо ко сру чи ла се ла ви на. У на ред на 42 да на са сво јих у ноћ ори се пе сма, чак се и игра. Ин стру мен ти су пле ћа окол ни вр хо ви су стре са ли снег, ор га ни зу ју пла стич на бу рад и кан те. ћи лу три ју у ко јој они не мо гу из гу би ти, за раз ли На пе ша че ње ују тро кре ће мо ве о ма ра но, док је ку од нас. Ни кад до сад ниг де ни смо ви де ли ви ше тем пе ра ту ра још око ну ле јер да њу се пе ње и на ла ви на. Сре ћом, би ле су до ста да ле ко од нас. плус 35 сте пе ни. Пр ви ја чи зра ци сун ца раз мек ша Ри ту ал ни по здрав са 120 но са ча ко ји су ус пе ли ју ле де ну ко ру гле че ра, па ка ме ње, ко је га пре кри - с на ма да стиг ну до ба зног кам па. Опет ри ту ал – ва, упа да у лед. Ход по ста је не си гу ран. Сун че ви овог пу та при но си мо на жр тву ко зу ко ја је ишла за зра ци ши ре и пу ко ти не пре мо шће не бам бу со вим на ма. Не ка ко нам је бе ше жао, спри ја те љи ли смо шта по ви ма па мо сто ви не ста ју се. Тог да на ни ко ни је јео ме у ду би ни. Сви смо из го ре ли од со. С на ма у ба зном кам пу У камп нам је сти гло сун ца. У до бром рас по ло же њу оста ли су ку вар На дир Али 183 носача, који су прешли Шах, два по моћ ни ка ку ва ра и че ти ри да на хо да мо ла га но, до би ја ју ћи на ви си ни. Ово је 50 километара пешке, само дво ји ца ви син ских но с а ча. до бар на чин да се на ши па нон Ми о драг Јо во вић, наш ду го го да нешто зараде. Раде да ски ор га ни зми при ла го де на ди шњи во ђа хи ма лај ских екс би је ли, жи ве да би ра ди ли. ве ли ку ви си ну, раз ре ђен ва пе ди ци ја, вра тио се ку ћи због За пет долара дневно здух и ма њак ки се о ни ка. Али по сла. Док смо по ста вља ли за ни шта не мо же по ква ри ти до - носиће тежак терет, обувени ста ву на ш е зе м ље, при ш ао бру ат мос фе ру у еки пи ко ја нам је не ки бра до ња и, по ка зу у танке патике са сламом бро ји ви ше од 200 љу ди. Пе тог ју ћи сво ју за ста ву, упи тао на у њима уместо чарапа да на пред на ма се ука зу је љу ен гле ском да ли зна мо чи је је до ждер К-2, ви сок 8.611 ме та обе леж је та ша ре на кр пи ца у ра. Ве ро ват но смо пр ви љу ди из Ср би је ко ји сто је ње го вој ру ци. Наш пе њач Исо, по про фе си ји ге о пред њим. Кон кор ди ја (на зва на по исто и ме ном де - граф, не во ли, ка ко ре че, „кад ме не ко ухва ти да лу гле че ра Алеч у Швај цар ским ал пи ма), пла ни - не што не знам што би тре ба ло да знам”, и као пре нар ско све ти ли ште је сан ве ро ват но свих ал пи ни - ко бун де ва од го ва ра: Не мам пој ма. Не зна нац ре че ста све та. да је то за ста ва ње го вих Лу жич ких Ср ба и пред На кон три са та хо да сти же мо до под нож ја Чо го - ста вља се – Ахим. Во ди мо га у наш ша тор и ну ди ли се, сне го ви тог ве ли ка на на чи јем ду гач ком гре - мо пе лин ков цем. Лу жич ки Ср би су ма ла сло вен бе ну су два вр ха: ју го за пад ни, ви сок 7.665, и се ве - ска за јед ни ца од 15.000 при пад ни ка, мно ги жи ве у ро и сточ ни, 7.654 ме тра. На ви шем жи вот је из гу - се ли ма око Дре зде на. У не мач кој по кра ји ни Сак био Бул, је ди ни ал пи ни ста ко ји се по пео на два вр - со ни ји да нас има при бли жно 50.000 при пад ни ка ха из над 8.000 ме та ра на ко ји ма пре ње га ни ко ни - ра зних сло вен ских на ро да. је био. Пред на ма се ис пре чи ла ре ка ко ја пре се ца Жи вот у ба зном ло го ру има свој ри там: ка да гле чер на два де ла, не ши ра од шест ме та ра. Пре - пад не мрак и тем пе ра ту ра се спу сти ду бо ко ис под ко ње кли ма ве алу ми ниј ске мер де ви не. Пр ви но - ну ле, за вла чи мо се у вре ћу, спа ва мо, по вре ме но се сач ни је имао сре ће, упао је у бр зак. Сре ћом, био бу ди мо, слу ша мо ка ко крц ка лед под на ма, опет је ве зан, а те рет ко ји је но сио су сти же мо сто ти нак спа ва мо, ују тро нас че сто бу ди ла ви на, ба ца мо по ме та ра да ље. А он да смо угле да ли на ше ци ље ве глед на окол не вр хо ве, при жељ ку ју ћи сун чан дан Га шер брум 1 и бли зу Га шер брум 2. Под па ди ном без ве тра. По њи ма по ку ша ва мо да на слу ти мо да вр хо ва на 5.050 ме та ра ви си не, на иде ал ном смо ли ће мо да нас огре ја ти ко сти или не. За тим чи тав ме сту за по ди за ње ба зног кам па – на ше ку ће за на - дан про ла зи у ру ти ни при пре ма за по ла зак у пла ред них 50 да на. Сто ме та ра ле во је Ин ди ја, сто де - ни ну, или ра спре ма њу опре ме по по врат ку.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa8.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља ће протећи породично. Укућани изискују ваше присуство, подршку и иницијативу. Уосталом, пред вама је добар и повољан период који треба да поделите с драгим бићима, посебно децом.

BIK 20.4-20.5.

Можете ујутру дуже спавати и покушати да се опустите. Нешто вас држи у стању сталне приправности. Па, будите активни и вредни, у приватности свог дома или некој другој, с вољеном особом.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. maj 2011.

Меркур се не одваја од предивне Венере и није ни чудо што сте константно у шармантном друштву одабраних бића. Неко из сенке вас помало омета и гони у акцију. Чувајте здравље.

Месец данас плови кроз ваш знак, што утиче на појачане емоције и преосетљивост у сваком виду. Породица вам је важна па се предајете и жртвујете за укућане. Подложни сте туђим утицајима.

Дан за одмор треба да буде дан за одмор. Било би пожељно да се опустите и изолујете из свакодневне вреве и навика. Драго биће илити партнер, уме и може да вам испуни жеље и потребе.

Код куће сте, далеко од посла и свих оних тешкоћа које вам он причињава. Посветите се деци, шетњи, дубоко дишите и не мислите ни на шта. Само осећајте срећу због ствари какве јесу.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Бити мудар није лако, али вас управо Сатурн у вашем знаку тера на то. Само полако и успорено, далеко ћете стићи. Управо због вашег мира и самопоуздања други много очекују од вас.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Изгледа да вам изласци и провод прилично иду од руке, сами по себи. Нећете се штедети ни данас јер нема мира за вас у овом периоду. Љубав је важна колико и резултати уложеног труда.

Веома жива и живахна атмосфера у вашем дому неће стати ни престати у скорије време. Данас бисте могли организовати приватну журку затвореног типа. Ипак, пазите кога примате у кућу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс је у знаку реалног Бика, што указује на материјалистички и практичан однос према стварима. И то је сасвим ОК. Следи побољшање финансијске ситуације. Динамичан дан за вас.

Краћа путовања су отворена да кренете, само је питање када и с ким. Ви бисте с вољеном особом, ако може, али не мора да значи. Неко од пријатеља вам стоји на располагању.

Дан за даном шиба, указујући на пролазност. Права је уметност живети у умерености, у таквим условима. Данас не морате много тога од онога што иначе морате. И то има своје предности.

TRI^-TRA^

По но во го ла V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

12

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

14

Vr{ac

14

Srbija Beograd

14

Kragujevac

13

K. Mitrovica 16 Ni{

15

Јед на од нај згод ни јих во ди тељ ки на све ту ко ја је за ро би ла ср це нај по зна ти јег свет ског не же ње Џор џа Клу ни ја, Ели за бе та Ка на лис сво је те ло је под ре ди ла ви шој свр си, те као бо рац за пра ва жи во ти ња, са се бе ски ну ла све не по треб не кр пи це. Ели за бе та се сли ка ла на га за но ву кам па њу ме ђу на род не ор га н и з а ц и ј е ПЕ ТА-у, ка ко би упо зо ри ла свет ску јав ност на угро же на пра ва жи во ти ња. Ели за бе та (32) ни је кри ла оду ше вље ње чи ње ни цом што сво је го ло те ло ста вља у слу жбу ви ших ци ље ва.

- За ме не је ово при ви ле ги ја, сни ма ти јед ну та кву кам па њу, од у век је био мој сан. Ово је нај бо љи раз лог мог ски да ња икад при зна ла је ле па во ди тељ ка и де вој ка Џор џа Клу ни ја.

Evropa

с кишом

Madrid

NoVI SAD: Hladnije uz naobla~ewe sa ki{om. Bi}e uslova i za lokalne pquskove. Duva}e umeren severni vetar. Pritisak iznad normaRim le. Minimalna temperatura 7, a maksimalna do 14 stepeni.

London VoJVoDINA: Hladnije uz naobla~ewe sa severoistoka koje donosi ki{u. Bi}e uslova i za lokalne pquskove. Duva}e umeren severni i Cirih severoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura Berlin 5, maksimalna 16 stepeni.

SRBIJA: Hladnije uz naobla~ewe sa severoistoka koje donosi kiBe~ {u ve}ini krajeva. Bi}e uslova i za lokalne pquskove. Na vi{im planinama iznad 1500m sneg. Duva}e slab do umeren vetar severnih praVar{ava vaca. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 2, a maksimalna Kijev 16 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak sve`e uz kiMoskva {u u centralnoj i ju`noj Srbiji, a na severu suvo uz sun~ane periode i Oslo malo toplije. U utorak i sredu malo vi{e temperature, ali nestabilno sa smenom sun~anih i obla~ nih perioda uz mogu}u pojavu lokalnih St. Peterburg pquskova. U drugoj polovini sedmice jo{ toplije vreme.

Atina

BIomeTeoRoloшkA pRogNozA zA SRBIJu: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi razdra`qivosti, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima,naro~ito u isto~nim delovima zemqe. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

24 21 20 24 21 20 18

VIC DANA - Газда, позајмите ми 100 евра.

- Хоћу луткице, ево.

- Хвала газда. Вратићу вам кад будете могли.

16 20 21 16 21

Pariz

25

Minhen

23

Budimpe{ta

19

Stokholm

18

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

44 (1)

Slankamen

217 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

104 (-2)

Zemun

275 (7)

Bogojevo

98 (-2)

Pan~evo

300 (10)

Smederevo

470 (6)

Ba~. Palanka 122 (-3) Novi Sad

141 (-3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

236 (8)

S. Mitrovica

179 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

282 (6)

Beograd

230 (11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

216 (4)

NERA

Hetin

106 (4)

TISA

86 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

70 (0)

Re{ewe iz pro{log broja