Dnevnik 8.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 8. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22741 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

REPREZENTACIJA SRBIJE OTPUTOVALA U JU@NU AFRIKU

Orlovi, ra{irite krila

NASTAVQA SE KLIZAWE NA KURSNOJ LISTI

Ni milijarda evra nije spasla dinar str. 4

str. 17

NASLOVI

Politika 3 Ko su nepristojni bogata{i

Ekonomija 5 Veliko prawe ruku od Luke Beograd

Dru{tvo 6 Novac za zdravstvo i obrazovawe

Novi Sad 8 Dokumenta samo za prvi upis u vrti}

Vojvodina 11 Svadbarski paprika{ za Ginisa

Crna 13 Lopovi veruju u zlato, srebro i bakar

RADNICI SPRE^ILI MOM^ILA RAJI]A DA ODVEZE IMOVINU ZREWANINSKE FABRIKE

Gazda na kamion utovario celu pivaru str. 4

DANAS LICITACIJSKA PRODAJA DELA BOGATSTVA OKRIVQENOG NARKOBOSA

[ari}eva imovina na rasprodaji

str. 12

str. 16 – 23

SPORT

SINI[A MIHAJLOVI] HVALI STANKOVI]A

IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

Foto: F. Baki}

Veoma toplo Najvi{a temperatura 30 °S Kamewar

Ribarsko ostrvo

Novo vodeno doba

Foto: B. Lu~i}

str. 7

[trand

Kanal DTD

2

POLITIKA

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

SABIRAJU SE GLASOVI POSLE PIONIRSKIH IZBORA ZA SAMOUPRAVE MAWINSKIH ZAJEDNICA

POSLANI^KE TEME

LSV ne da telekomunikacije Poslanici Skup{tine Srbije za jedno preopdne zavr{ili su raspravu o Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.

Po{to Vlada nije o~ekivala tako efinasan rad parlamentara-

ca, poslanici }e raspravu o paketu propisa iz oblasti obrazovawa nastaviti na sutra{wem nastavku zasedawa.

Ju~era{wu sesiju posve}enu resoru telekomunikacijama obe-

le`ila je „pretwa“ LSV da ne}e podr`ati predlo`eni zakon ukoliko se ne prihvate wihovi amandmani.

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine zatra`ili da se Vojvodini vrate nadle`nosti da preko svojih organa predla`e i u~estvuje u stvarawu plana i razvoja telekomunikacija, kao i da predlo`i ~lanove Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije. LSV tra`i i da se deo razlike izme|u prihoda i rashoda koji su bili nameweni unapre|ewu telekomunikacionog dru{tva u Srbiji upla}uje u buxet Vojvodine, srazmerno delu kojim je Vojvodina doprinosila stvarawu te razlika.

Jerkov: Na delu centralizacija Poslanica i portparolka LSV Aleksandra Jerkov rekla je da }e se LSV „odnositi prema zakonu onako kako se Vlada Srbije bude odnosila prema wenim amandmanima“.

- Radi se o tome da oni koji najvi{e pri~aju o decentralizaciji, mislim na G17 plus u realnosti rade sve, ne samo da ne do|e do decentralizacije dr`ave, ve} da dolazi do daqe centralizacije, upozorila je u izjavi novinarima Aleksandra Jerkov. - Decentralizacija podrazumeva prebacivawe sve ve}eg

broja nadle`nosti na regione, kako one koji postoje, tako i one koji tek treba da budu stvoreni.

Ovde to nije slu~aj, ve} naprotiv imamo situaciju da se ukida ~ak i postoje}i patuqasti nivo nadle`nosti koji pokrajina Vojvodina ima, {to nije u skladu sa Ustavom Srbije, zakonom o prenosu nadle`nosti, ni sa Statutom Vojvodine. Ovde je na delu obi~na centralizacija dr`ave, a za to niko, pa ni G17 plus koji govori najvi{e o decentralizaciji, ne}e imati podr{ku LSV, poru~ila je Jerkov.

Uslovi za glasove Na pitawe da li su vo|eni razgovori izme|u LSV i G17 plus o ovim amandmanima, Aleksandra Jerkov je objasnila da je zakon upu}en u parlament po hitnom postupku, “mi smo tek ovih dana pisali amandmane, ali }emo pristupiti razgovorima o prihvatawu tih amandmana”.

- I to }e svakako biti uslov da Liga glasa za ovakav zakon. To zna~i da na{i amandmani moraju biti prihva}eni, izri~itaje Aleksandra Jerkov. Ona ujedno o~ekuje i podr{ku DS, posebno “onih poslanika DS koji dolaze iz Vojvodine, jer oni ne zastupaju stranku, ve} gra|ane koji su ih birali,a to su Vojvo|ani”.

Kolunyija: Vide}emo Ministarka telekomunikacija Jasna Mati} kratko ka`e da „o~ekuje da sa LSV bude usagla{en najboqi na~in za u~e{}e Vojvodine u oblasti elektronskih komunikacija i ure|ivawu ove oblasti, a u skladu sa novom politikom regionalizacije Srbije“. [efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija rekla je, odgovaraju}i na primedbe LSV, da postoje dr`avni resursi koji zahtevaju odre|eni stepen centralizacije i da je to „priroda stvari“.

- Postoji prostor da se, gde je mogu}e, izvr{i decentraliza-

Najzadovoqniji Pastor i Zukorli}

Nakon sabirawa glasova sa `eli zajedni{tvo, a ko `eli da nedeqnih izbora na kojima su ga razbije. Ti koji su `eleli da pripadnici nacionalnih maga razbiju do`iveli su veliki wina u Srbiji prvi put bili u poraz na izborima - istakao je prilici da neposredno biraju Korhec. On je rekao da tu pre svoje predstavnike u nacionalsvega misli na Demokratsku nim savetima, najvi{e razloga stranku koja je „aktivno i za slavqe imaju u Savezu vojvoogromnim sredstvima u{la u |anskih Ma|ara I{tvana Paove izbore da bi pobedila“, ali stora i u Bo{wa~koj kulturnoj da misli i na male ma|arske zajednica koju predvodi muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli}, a koja je u ovoj izbornoj trci nadja~ala liste koje su podr`avali dvojica aktuelnih ministara Sulejman Ugqanin i Rasim Qaji}.

Prema prvim nezvani~nim rezultatima, na izborima za Ma|arski nacionalni savet ve}inu glasova dobila je lista „Ma|arska sloga“ iza koje je stajao Savez vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora. Ta lista osvojila je apsolutnu ve}inu, a procewuje se da }e imati tri ~etvrtine mesta u ma|arskom nacionalnom I{tvan Pastor i Tama{ Korhec savetu, rekao je u nedequ

Pajti}: Izbori va`ni za o~uvawe identiteta Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, ina~e potpredsednik Demokartske stranke koja je tako|e podr`avala neke liste na nedeqnim izborima, izjavio je ju~e da je zadovoqan odr`avawem izbora za nacionalne savete nacionalnih mawina i ocenio da su ti izbori veoma va`ni za o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica u Srbiji. On je kazao da odziv gra|ana na birali{tim nije bio veliki, dodav{i da znatan odziv bira~a nije ni o~ekivao, jer to nisu izbori na kojima se odlu~uje o neposrednim egzistencijalnim problemima. On je naglasio da bi odziv pripadnika nacionalnih zajednica na nedeqnim izborima za nacionalne savete sigurno bio ve}i da se na wima odlu~ivalo o tome „kolike }e biti plate, da li }e u na{u zemqu do}i strani investitori i da li }emo ovim putem i}i u Evropsku uniju“. uve~e predsednik SVM I{tvan Pastor i naglasio da ovu vest saop{tava „sa velikim ponosom i pun zadovoqstva, uprkos nepravilnostima i nekorektnoj kampawi protiv ove liste“.

stranke „koje se zbog sujete sada bore sa izbornim pragom“.

- @elim im sre}u, ali pokazalo se da nisu uspeli prevariti ma|arske bira~e - ocenio je Korhec, ina~e biv{i vojvo|anski sekretar za upravu, propi-

cija nadle`nosti, tu mislim i na Vojvodinu i na lokalne samouprave. Ukoliko su amandmani koje je poredlo`ila LSV prihvatqivi sa stanovi{ta o~uvawa interesa celine, a sa druge strane zna~e mogu}nost da se deo nadle`nosti prenese na ni`e nivoe upravqawa, onda to mo`e biti prihvatqivo Oko toga ne postoji bilo kakav sportvrdi Kolunxija. Ujedno navodi da se DS zala`e da “dostignuti nivo prava pokrajine ili lokalnih samouprava ne treba novim zakonskim projektima naru{avati i sledi}emo taj princip”.

S. Stankovi} Slavqe u Novom Pazaru

Bezbednosna situacija stabilna Nivo pretwi koje mogu ugroziti funkcionisawe sistema odbrane Srbije relativno je nizak i najve}u pretwu predstavqaju problemi koji se odnose na samoprogla{enu nezavisnost Kosova i Metohije, izjavio je ju~e direktor Vojno bezbednosne agencije, general Svetko Kova~ na sednici skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbedniost. On je predstavqaju}i izve{taj o radu te agencije u posledwih {est meseci, istakao da, iako u proteklom periodu nije bilo ugro`avawa jedinica Vojske Srbije u kopnenoj zoni, postoji „sredwi nivo pretwi od kriminalno - teroristi~kih grupa, koje se kre}u du` administrativne linije sa Koso-

vom i Metohijom“. „Najve}u pretwu predstavqaju problemi koji se odnose na samoprogla{enu nezavisnost Kosova i Metohije“, rekao je Kova~.Prema wegovim re~ima VBA, sa ostalim subjektima bezbednosno- obave{tajnog sistema Srbije, ostvaruje operativnu kontrolu nad kriminalno-teroristi~kim grupama du` administrativne linije i preuzima mere za{tite jedinica Vojske Srbije Kova~ je tako|e rekao da je bezbednosna situacija u Ministarstvu odbrane i vojsci Srbije stabilna. ^lanovi Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije usvojili su izve{taj o radu VBA u periodu od decembra 2009., do aprila ove godine.

- Bilo je vi{e nepravilnosti, ali kao jednu od najbitnijih naveo bih primer nekoliko stotina upisanih bira~a koji se nisu na{li u bira~kim spiskovima i nisu mogli glasati. To nije samo mawinsko pitawe, to je i pitawe pravne dr`ave Srbije - rekao je Pastor, dodav{i da }e se tek razmotriti koji pravni lek }e biti primewen.

Nosilac ove liste i budu}i predsednik Ma|arskog nacionalnog saveta Tama{ Korhec je rekao da su Ma|ari u Vojvodini prepoznali listu „Ma|arska sloga“ kao autenti~nu i da su cenili istinsku `equ da se napravi {to {iri konsenzus u okviru ove liste.

- SVM je u ciqu da obezbedi {to {ire zajedni{tvo odlu~io da prepusti ve}inu mesta i na listi i u Savetu svima koji su `eleli da u~estvuju u realizaciji jednog ozbiqnog izbornog programa. Mislim da su na{i Ma|ari procenili ko je taj ko

kao da su nepravilnosti bile vidqive na vi{e nivoa.

- Prvi je negativna kampawa, prqava, koja je vo|ena protiv mene li~no, ali i protiv cele liste. Zatim, kr{ewe izborne ti{ine u subotu, a tre}i oblik nepravilnosti su tehni~ki propusti Centralne izborne komisije -naveo je on. Dodao je

Nacionalni savet Ma|ara Ma|arska sloga 76,84%, Vojvo|anska lista Ma|ara za Evropu 13,76%, Ma|arska liga 3,30%, Evo ruke za ma|arsku zajednicu - 3,23%, Ma|arska nada - 2,86%

Nacionalni savet Rusina Zajedno za Rusine 36,74%, Rusinska liga 21,81%, Srema~ka lista 11,88%, Matica rusinska 11,18%, Za narod svoj - Rusinska demokratska stranka - 9,72 %, Rusinska omladina 8,68%

Nacionalni savet Ukrajinaca

da je prethodno resornom ministru ukazao da CIK „nije dorasla organizaciji ovih izbora“ i da se to sada pokazalo kao ta~no. - Ti problemi generalno gledano, ipak ne}e uticati ni na rezultat, ni na regularnost ovih izbora - smatra Korhec.

Ipak, nisu samo SVM kritikovali pona{awe velikih polti~kih aktera u izboru mawinskih parlamenata. Noslica liste Bo{wa~ka kulturna zajednica (BKZ) i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} proglasio je pobedu na izborima za ~lanove Bo{wa~kog nacionalnog saveta. On je o{tro kritikovao dvojicu bo{wa~kih ministara Sulejmana Ugqanina i Rasima Qaji}a, ali i predsednika Srbije Borisa Tadi}a da su poku{ali da spre~e pobedu BKZ na ovim izborima. Rekao je da su svi organizovali da „prvo izbore spre~e, zatim sa bira~kih spiskova izbri{u preko 10.000 gra|ana, i na kraju iz sastava bira~kih komisija izbace predstavnike BKZ“.

Liberalno-demokratska partija, koja je podr`ala listu BKZ, zadovoqna je „nadmo}nom pobedom“ te liste. U ju~era{wem saop{tewu lidera LDP-a ^edomira Jovanovi}a isti~e se da je to za LDP „velika satisfakcija“.

Prema prvim nezvani~nim rezultatima, 54,47 odsto od ukupno 436.334 bira~a upisanih u posebne bira~ke spiskove iza{lo je na izbo-

Krivi~na prijava Policija u Sremskoj Mitrovici saop{tila je ju~e da }e podneti krivi~nu prijavu protiv [tefana S. (51) jer je izazvao incident na jednom bira~kom mestu u Staroj Pazovi tokom glasawa za ~lanove nacionalnih saveta nacionalnih mawina. U saop{tewu policije navodi se da je [tefan S. prekinuo ju~era{we glasawe u sredwo{kolskom centru u Staroj Pazovi baciv{i na pod kutiju sa glasa~kim listi}ima.

Zbog jedno~asovnog prekida, glasawe u ovoj izbornoj jedinici produ`eno je do 21 ~as, navodi se u saop{tewu policije.

S. B. se i nacionalne mawine, koji je pre nekoliko dana podneo ostavku na tu funkciju.

Lista Ma|arska sloga osvoji}e izme|u 25 i 30 mesta od ukupno 35 u Ma|arskom nacionalnom savetu. A Korhec je ocenio da je izlaznost od preko 50 posto pokazala da su Ma|ari, ali i druge mawinske zajednice i te kako zainteresovani za izbore za nacionalne savete.

Budu}i predsednik MNS je re-

Rezultati

re za nacionalne savete nacionalnih mawina koje `ive na teritoriji Srbije. Izbori za nacionalne savete nacionalnih mawina odr`ani su prekju~e u 161 op{tini Srbije na 883 bira~ka mesta, a 16 nacionalnih mawina svoje predstavnike birali su na neposrednim izborima, dok su za tri nacionalne mawine odr`ane elektorske skup{tine. Za Hrvatski nacionalni savet i Slove-

PRAVDA - 30,26%, Ukrajinska lista za budu}nost 22,09%, Prole}e - Vesna 20,60%, KOLOMEJKA Sremska Mitrovica 15,07%, GG Dalibor Pjekni - 7,13%, Galicijani - 3,57%, Kalina 1,27%

Nacionalni savet Rumuna Rumunsko jedinstvo za evropsku budu}nost - Danijel Petrovi} - 45,06%, Zajednica Rumuna u Srbiji 17,04%, Jedinstvo - dr Valeriu Pintor - Unirea 16,04%, Nezavisni Rumuni 8,98%, Ujediweni Rumuni iz Srbije - 8,12%, Ujediweni Rumuni - 4,75%

Nacionalni savet Nemaca Zajedno za jedinstvo nema~ke nacionalne mawine 80,62%, Podunsvski Nemci Vojvodine - 19,38%

Nacionalni savet Slovaka Slovaci zajedno - 63,50%, Matica slova~ka - 22,55%, Nova slova~ka stranka 7,01%, Slova~ka liga -4,5%, Slova~ka stranka - 2,44%

Nacionalni savet Buwevaca Sada i uvik - samo Buwevci - mr Suzana Kujunxi} Ostoji} - 31,21%, Buweva~ka narodna lista - 19,64%, Savez ba~kih Buwevaca Mirko Baji} - 13,95%, Buwvci za Buwevce - Nikola Babi} - 13,72%, Buweva~ka lista za evropsku Srbiju 7,62%, Jugoslovenski buwevci - 7,39%, Buweva~ka liga - 6,47%

Nacionalni savet Roma Romi za evropsku Srbiju - 38,58%, Vojvo|anska Romska lista-Petar Nikoli} -18,03%, Novi romski pokret - 13,85%, Romska partija Sr|an [ajn 8,62%, Romski glas ZA Evropu - 6,55%, GG Roma Srbije - 6,14%, Ujediweni Romi -Mi{a Stojkov - Milan Niko - 3,37%, Romska lista za centralnu Srbiju - 2,43%, Internacionalna romska unija - 2,18%, Romi Srbije - Memi{evi} Milanovi} dobili su 0,26% glasova na~ki nacionalni savet odr`ane su elektorske skup{tine, dok je za Nacionalni savet makedonske nacionalne mawine Ministarstvo odlo`ilo rad skup{tine, zbog nedovoqnog broja elektora potrebnih za weno odr`avawe, a o terminu nove elektorske skup{tine bi}e naknadno odlu~eno.

B. D. Savi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK LICITIRAWE U SKUP[TINI SRBIJE

slanik u parlamentu, da treba preispitati poreklo bogastva pojedinaca - ne odnosi na sve.

- Potpuno je jasno da je iz prijava koje sti`u nadle`nim institucijama i inofrmacija koje se se pojavquju u javnosti, vidqiv razlog da nadle`ne in-

stitucije preispitaju na koji na~in su neki qudi do{li do takvog bogastva. Potpuno je nezahvalano i neprimereno licitirati sa bilo kojim imenom, ili pojedincem- rekla je Kolunxija.

Na pitawe novinara zbog ~ega se sve to de{ava ba{ sada, odgovara : “Ne bih rekla da je to tek sad, to je kontinuiran odnos

prema tom pitawu bar {to se ti~e DS. Hap{ewe biv{eg direktora `eleznice Milanka [aran~i}a pokazuje da je mo`da deo tog novca oti{ao u neku privatizaciju. Pretpostavka za ovo {to sada ~inimo je bila reforma pravosu|a, to je nedosta-

jalo kao instrument dr`ave da sve ove procese dovede do kraja", poja{wava Kolunxija.

Zamenik predsednika Odbora za bezbednost Du{an Bajatovi} (SPS) procewuje da postoji “ jedna ozbiqna struktura qudi koji su se za kratko vreme obogatili”.

- Da li je bilo po zakonu to treba da utvrde nadle`ni organi. Da li je sve bilo moralno pretpostavqam da o tome mo`e svako od nas dati sud. Mogu da ka`em li~no mi{qewe da privatizacija nije bila onakva kakva je trebala da bude, efekti tog procesa nisu dovoqno dobri, ali nisam siguran da je Tadi} mislio na najvi|enije privrednike. Na pitawe o tajkunima treba da se stavi ta~ka, da li su radili regularno ili ne i {ta je ko i na koji na~in radiosmatra Bajatovi}.

Predsednik IO Nove Srbije Miroslav Marki}evi} zapitao se da li je Tadi} svoje mi{qewe izneo kao predsednik Srbije, ili DS, jer je on na GO stranke ~as govorio kao jedan a ~as kao drugi funkcioner.

- Tu wegovu izjavu shvatam kao politi~ku, predizbornu. Sve dok ne ka`e na koga konkretno

LIDER NS VELIMIR ILI] ZA „DNEVNIK”

Ko{tunica se ne quti na mene

misli imam pravo da je tako tuma~im. Mo`da je mislio na ~lanove wegovog naju`eg kabineta i savetnike koje sam uhvatio u sukobu interesa- u dilemi je Marki}evi}.

Poslanik SRS Vladan Jeremi} ukazuje da je predsednik Tadi} “samo potvrdio ono {to SRS govori jo{ od 2.000. godine, da je jedan broj qudi na sumwiv na~in do{ao do enormnog bogatstva”.

Nisam siguran da je Tadi} mislio na najvi|enije privrednike (Du{an Bajatovi}) Funkcionerka LSV Aleksandra Jerkov podvla~i da “ne treba da naga|amo na koga je Tadi} mislio”.

- Zna se ko su qudi koji se nalaze u vrhu najbogatijih i mislim da takve inicijative treba pozdraviti i ispitati poreklo wihovog bogastva. Ne mora da zna~i da svako ko ima bogatsvo, da ga je stekao na nezakonit na~in. Oni koji to jesu radili ne smeju biti za{ti}eni nikakvim zakonima ili nepostojawem dokaza - zakqu~uje Aleksandra Jerkov.

S. St.

TADI] NASTAVQA SAGU O NEPRISTOJNO BOGATIM QUDIMA

Predsednik za tajkunski most Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da velike kompanije u tranzicionom dru{tvu imaju obavezu da se pona{aju dru{tveno odgovorno, a da se to posebno odnosi na one koji su bogatstvo stekli u "sivoj zoni" i neregularnim uslovima poslovawa devedesetih godina pro{log veka.Tadi} je, obra}aju}i se u~esnicima konferencije "Mediji, kompanije i dru{tvena odgovornost", rekao da se, ~ak i u uslovima krize, ne smeju voditi hajke protiv bogatih qudi kao takvih, jer oni doprinose razvoju dru{tva. "Izraz nepristojno bogatstvo je ne{to {to na{ narod ~esto upotrebqava kada qudi imaju veliko bogatstvo a ono nije posledica rada

tih qudi, i kada se to bogatstvo manifestuje arogantno, kada takvi qudi misle samo o sebi i svojim u`icima a ne o dru{tvenoj odgovornosti", objasnio je Tadi}.Isti~u}i da neprestano treba praviti razliku izme|u onih koji su bogatstvo stekli na po{ten na~in, i onih koji su to u~inili koriste}i nedostatke sistema u posledwoj deceniji pro{log veka, Tadi} je, upotrebiv{i memtaforu, rekao da bi neki od srpskih bogata{a, rukovo|eni primerima dobrotvora iz pro{losti, mogli da se odu`e dru{tvu tako {to bi podigli jedan "tajkunski most".

On je, me|utim, primetio da u uslovima kada se ~esto ne zna ka-

REKLI SU

Van Dartel: ^ekamo Bramerca Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu bi}e poslat na ratifikaciju u skup{tine 27 zemaqa ~lanica EU ako novi izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca o saradwi Srbije sa tim sudom ostane pozitivan, izjavio je ju~e Tanjugu ambasador Holandije Ron van Dartel.

Ambasador Van Dartel je rekao da }e Holandija svoj kona~ni stav izneti kada bude ~ula izve{taj Bramerca i po{to o tome bude diskutovala na sastanku evropskih ministara 14. juna u Luksemburgu.Ambasador je naveo da je saradwa Srbije sa Ha{kim sudom "jedan od politi~kih kriterijuma koje je EU postavila kao uslov za daqu evropsku integraciju".

Nikoli}: Srpska ima pravo na autonomiju Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je za bawalu~ke "Nezavisne novine" da za petnaest godina postojawa Bosne i Hercegovine me|unarodna zajednica od we nije uspela da napravi dr`avu.

RS, prema Dejtonskom sporazumu, ima prava na svoju autonomiju i na svoje mi{qewe koje ne mo`e da bude preglasano, ima pravo da razmisli da li joj je mesto u zajedni~koj dr`avi ili nije ako Srbi u BiH budu preglasani od ostala dva naroda. Komentari{u}i saradwu vlasti u Srbiji sa vlastima RS, lider SNS-a je ocenio da je potpisivawe Istambusle deklaracije zna~ilo nepriznavawe institucija RS od strane zvani~nog Beograda.

Petkovi}: Vordsvort i DSS Britanski ambasador Stiven Vordsvort potvrdio je ono na {ta DSS upozorava da proces evropske integracije Srbije zavisi od wenog odnosa sa Kosovom, izjavio je ju~e na konferenciji za novinare portparol DSS Petar Petkovi}. Izjava ambasadora Vordsvorta je potvrdila realnost politike EU prema Srbiji, odnosno ono na {ta je DSS upozoravala pre dve godine, a to je da }e ulazak Srbije u EU zavisiti od toga kako se postavi prema Kosovu, rekao je on. Petkovi} je dodao da je krajwe vreme da se pokrene rasprava o pitawu Kosova u skup{tini Srbije i daqe integracije Srbije u EU.

kva je vlasni~ka struktura medija, oni katkad zaboravqaju na va`nost svoje konstruktivne dru{tvene uloge, ili, rukovo|eni tr`i{nim interesom, tira`om i

gledano{}u, klize ka tabloidskom izve{tavawu."Verujem da bi reforma medijskog sektora doprinela i stabilnosti politi~kog `ivota. Veoma je te{ko kada imamo ovakve medije ispostavqati druga~iju politiku", rekao je Tadi}.

"U~estvujem u mnogim politi~kim doga|ajima. Kada pro~itate interpretaciju u medijima to je naj~e{}e neistina. Vrlo retko istina, pa se postavqa pitawe kako stvarno izgleda na{a istorija kada ima toliko pogre{nih interpretacija", kazao je Tadi} i dodao da i "novinari imaju pravo na novinarske slobode" i svoju interpretaciju doga|aja. On je kazao da u Srbiji ne postoji ni{ta {to nije podlo`no "reinterpretaciji".

- Odlu~ili smo da miting opozicije pravimo 28. avgusta na Vidovdan i to u Kru{evcu. Do}i }e veliki broj gra|ana, na{ih ~lanova i pristalica. @elimo da iska`emo svoj revolt protiv lo{eg rada vlade, nepo{tovawa institucija, protiv velike nezaposlenosti i nebrige vlasti za sve {to se de{ava u dr`avi- obja{wava za „Dnevnik“lider NS Velimir Ili} razloge zbog ~ega }e zajedno sa napredwacima Tomislava Nikoli}a, kao nekada SPO organizovati svoj „vidovdanski sabor“. z Zbog ~ega se okupqate ba{ u Kru{evcu?

- Odlu~ili smo da simboli~no to bude u Kru{evcu, ba{ zato {to je i boj na Kosovu krenuo na Vidovdan iz Kru{evca grada.

Zbog toga smo odabrali taj grad. z Ali nismo dobro pro{li na Kosovu...

- Pa i ova vlast ne}e dobro pro}i posle tog mitinga opozicije. z Zadu`eni ste za kontakt sa liderom DSS Vojislavom Ko{tunicom. Da li ste ga ubedili da do|e u Kru{evac?

- Da, video sam ga. Ja mislim da }e on i DSS u~estvovati na tom mitingu. Ostalo je na predsedni{tvu da kona~no odlu~e, ali ja sam optimista. z Ho}ete li jo{ nekoga pozvati da vam se pridru`i, osim Ko{tunice?

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i sazvao je za 17. jun 23. sednicu pokrajinskog parlamenta u ovom sazivu, saop{teno je ju~e iz Kabineta predsednika pokrajinske skup{tine.Na dnevnom redu je verifikacija mandata novoizabranih poslanika, usvajawe izmena i dopuna Poslovnika Skup{tine Vojvodine i razmatrawe predloga skup{tinske odluke o zavr{nom ra~unu pokrajinskog buxeta za 2009. godinu.Pred poslanicima }e se na}i i izve{taji o poslovawu i radu nekoliko pokrajinskih fondova, zavoda, organizacija i javnih preduze}a.

Koalicija oko SPS-a optu`uje DSS i Ustavni sud, ne re{e zahtev za vra}awe pet mandata koji su svojevremeno oduzeti na osnovu blanko potpisanih ostavki. Palanka je postala raritet jer jedino je ovde od 180 op{tina u Srbiji na vlasti koalicija SRS-a, DSa, a radikal Dragan Bozalo je predsednik op{tine?!

~e radili na realizaciji programa za boqitak gra|ana ove op{tine, otkako su promenili stranu, prosto su se ostrvili na doskora{we koalicione partnere – isti~e Pero Mijanovi}, doskora{wi rukovodilac "Vodovoda" pri op{tinskom JKP „Komunalprojekt“, ali i potpredsed-

^ekaju sud Socijalisti ka`u da }e po{tovati odluke nadle`nih dr`avnih i sudskih organa, a da }e u parlament u}i kada sve bude jasno, te da }e podr`ati vlast ako relizuje ozbiqne projekte. Ti projekti su gasifikacija svih sela u ba~kopalana~koj op{tini, pro{irewe magistralnog puta Ba~ka Palanka – Novi Sad, barem do Bege~a, te izgradwa komleksa bazena u priobaqu Dunava!!!

Predsednik Pokrajinskog odbora PSS-a Palimir Tot i Bora Rami} iz PUPS-a podr`ali su koalicione partnere i zajedno se zapitali i uputili pitawe bira~ima – za{to je ova op{tina od 2004. godine imala pet puta lokalne izbore i za{to je Skup{tina dva puta raspu{tana, odnosno za{to je Vlada Republike Srbije dva puta uvodila privremene mere i postavqala svoj privremeni organ koji je, po wima, i sada na vidiku?!

– Radikale ne}u da prozivam jer se oni bore kako se bore, ali qudi iz DSS-a s kojima smo do ju-

- O~ekujemo da }e do}i mnoge li~nosti, strana~ke i nestrana~ke, ako budu `eleli dobrodo{li su i predsednici sindikata. Ve} su mnogi tra`ili da govore na tom mitingu, ali vide}emo kako }emo napraviti listu govornika. z Zar se ne quti Ko{tunica {to vi ~as odete kod Tome na konferenciju za {tampu, ~as kod Voje pijete kafu?

- Pa dobro, mi smo prijateqi.

Imamo zajedni~ki ciq da do|e do promena.Zato nema za{to da se quti. z Da li je ta~no da vam Nikoli} ka`e da ne{to prenesete Ko{tunici, i obratno, umesto da li~no razgovaraju?

- Ima i toga, ali tu su malo mediji preduvali stvari. Ali siguran sam da }e na kraju biti sve dobro i da ne}e biti nikavih neporazuma.

S. Stankovi}

Sednica Skup{tine Vojvodine 17. juna

OD UVO\EWA VI[ESTRANA^JA SOCIJALISTI PRVI PUT OPOZICIJA U BA^KOJ PALANCI

Prvi put od uvo|ewa vi{estrana~ja, 1990. godine, socijalisti, a ovog puta i wihovi koalicioni partneri PUPS i PSS Bogoquba Kari}a, na{li su se u opoziciji u lokalnom parlamentu Ba~ke Palanke. Do 15. aprila bili su u koaliciji s DS, G17 plus i ~etiri odbornika DSS-a, a ba{ su Ko{tuni~ini tada pri{li SRS-u, koji ima 18 odbornika na osnovu izbora iz 2008. godine, pa su s 22 od 42 odbornika koliko broji Skup{tina, postali vlast.

– Mnogi su se tada radovali {to smo prvi put u Ba~koj Palanci postali opozicija – ka`e dugogodi{wi predsednik socijalista u ba~kopalana~koj op{tini Slobodan ]obe [kori}. – Me|utim, svi realni i dobronamerni qudi, odnosno oni koji nisu strana~ki ostra{}eni, znaju {ta smo sve dobro uradili za posledwe dve decenije. To {to je Ba~ka Palanka danas jedan od komunalno najure|enijih gradova u Vojvodini najve}im delom je zasluga na{ih kadrova. Kao opozicija nismo prisustvovali posledwim dvema sednicama SO, ali u~estvujemo u radu skup{tinskih tela. U skup{tinske klupe, kao i ostala opozicija, ne}emo se vra}ati dok nadle`ni, Op{tinska izborna komisija i eventualno sudovi, pa

3

INTERVJU

Ko su nepristojni bogata{i Izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da u Srbiji postoje “nepristojno bogati qudi” razli~ito su ju~e u republi~kom parlamentu komentarisali predstavnici vlasti i opozicije.

Tako {efica kluba ZES Nada Kolunxija obja{wava da se re~i lidera stranke ~iji je po-

utorak8.jun2010.

nik palana~kih socijalista i {ef odborni~ke grupe SPS-a u ovda{woj skup{tini: – Nisu se zadovoqili samo smenom op{tinskih funkcionera i direktora op{tinskih javnih preduze}a i ustanova ve} su, kako sa svojim koalicionim partnerima radikalima ka`u, re{ili da ~iste „po dubini“, odnosno da po javnim preduze}ima smewuju stru~ne qude koji su dokazani u svom poslu, a time prete i porodicama koje `ive od po{tenog rada. To nije politika, to je klasi~na diskriminacijaka`e Mijanovi}.

M. Suyum

VESTI Egere{i o regionalnoj saradwi Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i otputovao je u Gorwu Austriju i Bavarsku gde }e sa sa najvi{im zvani~nicima tih dveju regija razgovarati o produbqivawu saradwe. Kako je najavqeno iz Kabineta predsednika vojvo|anskog parlamenta, Egere{i }e sa zvani~nicima Gorwe Austrije i predstavnicima nema~ke pokrajine Bavarske razgovarati o dunavskoj strategiji i samitu predsednika parlamenata podunavskog regiona koji bi u oktobru ove godine trebalo da se odr`i u Novom Sadu.Pokrajina Vojvodina i Gorwa Austrija neguju dugogodi{wu uspe{nu saradwu, a nema~ka pokrajina Bavarska jedan je od strate{kih partnera Vojvodine u budu}em dunavskom evroregionu, navodi se u saop{tewu.

Vojvo|anska delegacija u Briselu Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi} predvodi delegaciju od 20 u~esnika studijskog putovawa u Brisel, u okviru projekta "Evropa u Vojvodini".

Taj projekat ima za ciq promociju Vojvodine i Srbije u Briselu, ali i afirmaciju evropskih integracija na{e zemqe, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za informacije.

4

EKONOMIJA

utorak8.jun2010.

ANALIZA „ERSTE GRUPE”

Inflacija ispod crte

Tokom prvog kvartala inflacija u Srbiji spustila se ispod ciqanog raspona Narodne banke Srbije (NBS) {to ukazuje na dobru perspektivu u preostalom delu ove godine, ocenili su analiti~ari “Erste grupe”.

Inflatorne pritiske savladali su slaba doma}a tra`wa i skroman oporavak, pi{e u izve{taju „Perspektiva u pogledu ekonomije i tr`i{ta kapitala u zoni evra, SAD i CIE“ i dodaje da je od zna~aja bilo i zamrzavawe plata i penzija.

Analiti~ari “Erste grupe” procewuju da bi neki inflatorni pritisci mogli da se jave zbog sezonskih kretawa cena hrane, o`ivqavawa doma}e tra`we i, potencijalno, efekta preno{ewa pada kursa dinara na cene.

DNEVNIK

NASTAVQA SE KLIZAWE NA KURSNOJ LISTI

Ni milijarda evra nije spasla dinar Dinar je i ju~e nastavio da slabi prema evru, tre}i dan zaredom i to 19 para ili 0,19 odsto, tako da je zvani~ni sredwi kurs bio 103,0046 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije. Da bi zadr`ala vrednost doma}e valute na kakovm takvom nivou Narodna banka Srbije je ove godine intervenisala sa ne{to vi{e od milijardu evra na me|ubankarskom tr`i{tu.

Dok pratimo dramu na kursnim listama nije zgoreg zapitati se s kome to odgovara a ko pada u o~aj sa svakom parom koju dinar gubi nasparam evra.

Najboqe prolaze izvoznici koji koriste doma}i repormaterijal. Oni tako ostvaruju ve}e prihode od naplate u deviza-

Gubitnici su uvoznici kada pla}aju robu inopartneru, kada je prodaju na na{em tr`i{tu odgovara im i slabiji dinar ma. U plusu su i mewa~i koji ostaruju ve}e dobitke po osnovu provizija. Zara|uju banke koje dobijaju depozite iz ino-

stranstva, devizni priliv zna~i ve}i dinarski potencijal za plasmane .Tako|e, rate indeksiranih kredita im svakog meseca donose ve}i profit .Na dobitku su i {tedi{e koje imaju velike sume evra u banaka, zatim zaposleni koji platu prtimaju u evrima ili onu u evre indeksiranu. Wima bi mogli da pozavite i siroti dr`avni slu`benci sa platom od samo 80.000 dinara.

Gubitici su uvoznici ali samo kada pla}aju robu inopartneru, kada je prodaju na na{em tr`i{tu odgovara im slabiji dinar. Stabila i jaka doma}a valuta odgovara preduze}ima

„Metro” ula`e 15 miliona evra

Gazda na kamion utovario celu pivaru Ve}inski vlasnik Zrewaninske industrije piva (ZIP) Mom~ilo Raji} i wegov istoimeni sin poku{ali su u subotu da iz ove fabrike, u kojoj je proizvodwa obustavqena pre nekoliko godina, odnesu liniju za puwewe i etiketirawe fla{a. U tome ih je spre~ilo par biv{ih i sada{wih radnika pivare a na licu mesta pojavili su se i policajci, kako bi predupredili eventualne incidente, jer je situacija bila pred usijawem.

- Ujutro su uspeli da odvezu jedan {leper. Popodne su se opet pojavili, a ve} tada su me obavestili {ta se de{ava, pa sam do{ao u fabriku. Zatra`ili smo od gradona~elnika Zrewanina da pozove policiju kako bismo sa~uvali imovinu pivare – rekao je ju~e za “Dnevnik” Radivoj Adamov, jedini zaposleni u “Pivari komerc”, ~iji je stoprocentni vlasnik ZIP.

Ostali samo portiri Raji} je u posed 51,04 odsto kapitala pivare do{ao za 912.000 evra. Dvoje - troje fizi~kih lica otkupqivalo je akcije od radnika, a onda ih je Raji}eva firma “Pan bir” otkupila od wih. Samo tri meseca 2003. pivara je radila, a ve} 2004. obustavqena je proizvodwa. Jedno vreme pivo je dovo`eno iz Be~eja i fla{irao u Zrewaninu, a onda su radnici poslati na prinudni odmor i sve je krenulo nizbrdo. Od nekada{wih 200, broj zaposlenih sveden je na 16, a radi se gotovo iskqu~ivo o portirima koji ~uvaju fabriku.

Adamov je istakao da su re{ewem Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave, decembra 2006. godine, a zbog neispla}enih dugova, poslovna zgrada i svi pogoni zrewaninske pivare pre{li u vlasni{tvo Republike Srbije.

- Niko ne sme da skine ni ciglu sa zgrade, jer je to sada vlasni{tvo dr`ave. To re{ewe smo i pokazali policajcima da bi spre~ili Raji}e da daqe oduzimaju imovinu. Vlasnik nas je napao, pitao {ta mi uop{te radimo tamo. Odgovorio sam mu da sam zapo-

NOVI TENDERI ZA PUTARE

Autoputem od Rume do [apca Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio je raspisivawe tendera za kompanije koje }e upravqati izgradwom deonica na tri autoputa kroz Srbiju. Re~ je o deonicama Pojate - Preqina, Para}in - Zaje~ar i [abac - Ruma. U planu je da se izgradwa tih deonica autoputa finansira novcem od prodaje „Telekoma“.

Ju`na deonica saobra}ajnog Koridora 10 kroz Grdeli~ku klisuru, ~ija je izgradwa bila planirana sredstvima iz Helenik plana, gradi}e delimi~no kreditnim, a delimi~no doma}im parama.

Osim kredita Svetske i Evropske investicione banke, ministar Dinki} je rekao da }e Srbija uskoro usvojiti odluku o izdvajawu novca iz buxeta za izgradwu te saobra}ajnice.

Prema re~ima ministra Dinki}a, u planu je da se do kraja godine objave tenderi za izgradwu jo{ dve deonice na autoputu Beograd - ju`ni Jadran i to od Lajkovca do Qiga i od Obrenovca do Uba, tako da bi u 2012. osim kompletirawa Koridora 10 bila zavr{ena i deonica Beograd - Qig kao deo autoputa do ju`nog Jadrana.

R. D.

da tek desetak prima palte vezane za evro.

Da li nekome odgovara nestabilna doma}a valuta ? Odgovor je odri~an, ali ne moraju svi da budu na gubitku. Va`i pravilo- ko se kako sna|e. [pekulacije re}i }e neko, pa klizawa na finansijskom tr`i{tu uvek otvaraju te mogu}nosti.

D. Vujo{evi}

PO^ELA GRADWA DISTRIBUTIVNOG CENTRA U SUBOTICI

RADNICI SPRE^ILI MOM^ILA RAJI]A DA ODVEZE IMOVINU ZREWANINSKE FABRIKE

slen i da se kolege i ja interesujemo za imovinu fabrike, ~ijom rasprodajom }emo mi naplatiti na{a potra`ivawa. On je govorio da je do{ao da odnese opremu kako bi je prodao i tako namirio na{a potra`ivawa, jer smo ga mi tu`ili zbog neispla}enih zarada. Koliko sam video, mahao je re{ewem, koje nije bilo ni pravosna`no, po kome }e sud, a ne on, prodati liniju za fla{irawe radi naplate potra`ivawa – prepri~ao je Adamov {ta se minulog vikenda de{avalo u ZIP-u.

Posle ovih peripetija, voza~ kamiona zahtevao je da se istovare stvari koje su ve} bile ukrcane u teretwak, poru~uju}i da ne `eli da ima posla sa policijom.

Osim Poreske uprave koja je od 2006. u vi{e navrata ogla{a-

koje izra|uju robu od uvezenih materijala a prodaju je na doma}em tr`i{tu. Poslovnim bankma koje poslovawe baziraju na doma}im izvorima, odnosno ~iji su akcionari doma}i dr`avqani i preduze}a. Za jak dinar su i gra|ani koji otpla}uju indeksitrane kredite i svi koji plate primaju u doma}oj valuti a to je ve}ina. Procene govore

vala prodaju imovine ZIP-a radi naplate duga od 307 miliona dinara, i oko 200 biv{ih radnika pune ~etiri godine ne mogu da re{e svoj status, niti naplate potra`ivawa od pivare. Posebno ih iritira {to je ova uprava u prioritetu prinudne naplate. Zvani~ni podaci Centra za prinudnu naplatu NBS pokazuju da je ra~un pivare blokiran preko 1.000 dana, sa iznosom blokade od preko 50 miliona dinara. Po podacima iz zavr{nih ra~una, dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre, vrednost kapitala ZIP-a od privatizacije stalno se smawivala. Godine 2008. dostigla je svega 52 miliona dinara, ili 28 odsto od vrednosti iskazane 2005. @. Balaban

Trgovinska kompanija Metro Ke{ end keri Srbija po~ela je ju~e izgradwu distributivnog centra koji }e ko{tati 15 miliona evra. Predsednica Upravnog odobra Metroa u Srbiji Veronika Pun~eva kazala je nakon postavqawa kamena temeqca za novi objekat da }e investicije Metroa u Srbiji ukqu~uju}i i objekat u Subotici dosti}i 120 miliona.

Pun~eva je navela i da }e u suboti~kom distributivnom centru biti otvoreno 180 radnih mesta - Subotica }e dobiti i formal~ime }e broj zaposlenih u Metrou no priznawe kao grad povoqan za u Srbiji porasti na 1.500. investicije od Nacionalne aliOtvarawe Metroa u Subotici janse za lokalni ekonomski razvoj na povr{ini o 6.500 kvadratnih - rekao je gradona~elnik Subotimetara planirano je u oktobru ove ce, Sa{a Vu~ini}. godine, kazali su na postavqawu Vi{e ne postoji ni jedan razlog kamena temeqca. Ambasador Neda investitori zaobi|u Subotici, ma~ke u Srbiji Volfram Mas je naglasio je ministar za za{titu rekao da Nema~ka podr`ava ula`ivotne sredine I prostornog zak Srbije u planirawa, OliEvropsku uniju, a ver Duli}.Uslov U suboti~kom da je jedan od kqu~da grad ima u posed distributivnom nih poslova na tom zemqi{te koje je putu stvarawe po- centru bi}e otvoreno interesantno in180 radnih mesta, voqne klime za vestitorima je isinvestitore. puwen i tamo }e se ~ime }e broj „Kada Srbija graditi industrijzaposlenih u|e u EU mora biska zona. u „Metrou” u Srbiji ti spremna za konMetro je u Srporasti na 1.500 kurenciju na biji po~eo da radi evropskom tr`ipo~etkom 2005. gostu. To zna~i da je nu`no ubrzati dine, a prisutan je u 30 zemaqa sa ekonomski razvoj, a to je jedino oko 670 distributivnih centara. mogu}e uz {to ve}i broj stranih Sa vi{e od 100.000 zaposlenih, nedirektnih investicija. Kao ambama~ka kompanija Metro je u 2009. sador, radim na prezentaciji Srostvarila promet od oko 31 milibije kao odredi{ta za ulagawe“, jarde evra.

A. A. istakao je on. Mas je izrazio zadovoqstvo {to prisustvuje po~etku investicije u Subotici drugog po veli~ini nema~kog ulaga~a u Srbiji.

4. 6. 2010.

Sve~anosti su prisustvovaliu i 1.236,41508 ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (646,42 -2,54)

Promet

Pekabeta a.d. , Beograd

17,71%

2.001

20.010

Morava a.d. , Po`arevac

12,74%

699

1.398

AIK banka a.d. , Ni{

-3,84%

2.831

7.745.525

Velefarm a.d. , Beograd

7,08%

1.392

1.392

Agrobanka a.d. , Beograd

-2,83%

8.178

2.502.358

Dunav osiguranje a.d. , Beograd

6,08%

2.320

13.920

Razvojna banka Vojvodine

-0,23%

4.789

277.760

Autoprevoz Gorwi Milanovac

5,88%

450

48.600

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-2,30%

596

172.951

Imlek a.d. , Beograd

-1,48%

1.202

134.624

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Mlava a.d. , @agubica

-19,44%

800

16.000

Privredna banka a.d. , Beograd

-1,66%

651

65.060

Centropromet a.d., [id

-12,00%

176

43.648

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

9.500

9.500

Hotel Park a.d. , Novi Sad

-12,00%

660

13.200

Energoprojekt holding, Beograd

581.730

Jadran a.d., Nova Gajdobra

-11,98%

955

955

Karneks a.d. , Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,39% Promena %

1.002 Cena

34.068

Univerzal banka, Beograd Soja protein, Be~ej

0,90

895

-11,83

5.555

16.666

0,11

951

219.610

Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.800

0,00

Pionir PP Srbobran

0,00%

12.000

1.260.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,23%

4.789

277.760

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,42

9.332

10.591.635

Telefonija, Beograd

-7,98

1.500

60.000

Veterinarski zavod Subotica

-2,30%

596

172.951

Centropromet a.d., [id

-12,00%

176

43.648

Mlekara a.d. , Subotica

-4,02%

860

36.980

Svi iznosi su dati u dinarima

GRADI SE ^AK 60 ODSTO MAWE NEGO LANE

KRIVI^NE PRIJAVE PODNETE, KO SE OSE]A PROZVANIM

Veliko prawe ruku od Luke Beograd

Gra|evinari se tresu od temeqa U prvom kvartalu ove godine nivo gra|evinske aktivnosti u Srbiji bio je 57 osto mawi nego u posledwem tromese~ju 2009, navodi Institut za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) i ocewuje da je taj deo na{e privrede sada u dubokoj recesiji.

U najnovijem biltenu “Teku}a privredna kretawa u Srbiji” koji je objavio IZIT se konsta-

tuje “da nedostatak novih grinfild investicija dodatno otezava polo`aj gra|evinara na tr`i{tu i slabi wihovu likvidnost”.

IZIT ukazuje da je vrednost izvedenih radova u zgradama, u prvom kvartalu ove godine, bila mawa nego u istom lawskom periodu za ~ak 49,1 odsto” “To je upravo pokazateq redukovanih investicija na na{em tr`i{tu, jer zgrade pretpostavqaju ne samo stambene objekte, nego i objekte namewene organizovawu proizvodnog procesa, skladi{tewu, obavqawu uslu`nih delatnosti i sli~no”, isti~e se u analizi IZIT - a.

“Vrednost radova na ostalim grajevinama (`eleznice, putevi, mostovi, bazeni...), tako|e je redukovana ali znatno slabijeg intenziteta (minus 0,9 odsto)”.

Bura oko Luke Beograd se ne sti{ava, a verovatno i ne}e sve dok tu`ila{tvo, policija, pa na kraju mo`da i sudovi, ne daju posledwu re~. Do tada po svemu sude}i ~eka nas veliko prawe ruku od mutne vode beogradske Luke.

Komisija za hartije od vrednosti je ju~e saop{tila da je, povodom podno{ewa krivi~nih prijava protiv wenih ~lanova koje je tu`ila{tvu uputio Savet za borbu protiv korupcije, u 2005. godini odobrila ponudu za preuzimawe akcija Luke Beograd na osnovu kompletne i uredne dokumentacije koju je zahtevao Zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti i Pravilnik o sadr`ini i formi ponude za preuzimawe.

Komisija je istovremeno ukazala da }e, imaju}i u vidu da se bez ~iwenica u javnosti govori o nezakonitom postupawu ~lanova te komisije u slu~aju preuzimawa Luke Beograd, iskoristiti sve zakonske mogu}nosti za za{titu integriteta institucije i wenog rukovodstva.

Savet za borbu protiv korupcije je u nekoliko navrata tra`io od komisije dokumentaciju u vezi preuzimawa Luke Beograd.

Na osnovu kopije svih dokumenata koja mu je dostavqena imao je uvid u kompletan proces odobrewa ponude za preuzimawe - od zahteva ponu|a~a do obrade predmeta i od Luke komisije.

Svim drugim nadle`nim dr`avnim organima ova dokumentacija tako|e stoji na raspolagawu, navedeno je u saop{tewu.

I biv{i ministar privrede u vladi Vojislava Ko{tunice Pre-

Tu`ila{tvo }e proveriti Portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori} izjavio je Tanjug u da je to tu`ila{tvo re{eno da veoma detaqno ispita ceo slu~aj u vezi privatizacije “Luke” Beograd.

“Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu sve navode krivi~ne prijave (Saveta za borbu protiv korupcije) proveri}e u zakonskom roku i odmah blagovremeno obavestiti javnost”, rekao je Zori}. drag Bubalo izjavio je da ne zna da li je Savet za borbu protiv korupcije protiv wega podneo krivi~nu prijavu Tu`ila{tvu, zbog nezakonite privatizacije Luke Beograd.

“Ne znam ni{ta o tome sem {to su mediji preneli, ali to je jedna velika manipulacija. Neka oni koji treba da provere utvrde {ta je nadle`nost ministarstva u skladu sa zakonom, pa }e se onda videti da tu zapravo nikave odgo-

KIKINDSKA FIRMA DOBILA NOVOG GAZDU

Sud prodao „Hemik” U Trgovovoinskom sudu u Zrewaninu, zakqu~ena je prodaja kikindske firme “Hemik”. Ovu nekada uspe{nu firmu neposrednom pogodbom za 51 milion dinara, kupila je beogradska firma

nakon devete neposredne pogodbe, a pre toga bile su organizovane i aukcije, ali zainteresovanih kupaca nije bilo. Nekada poznata firma u ste~aju jue od 2007. godine.

sve}a, magacin gotove robe sirovina i repromaterijala, rezervnih delova i kartona. Tu su i dve upravne ugrade, laboratorija sa opremom., zgrada za tehni~ku demonstraciju I drugi pomo}ni objekti.

Dugovawa “Hemika” su 280 miliona dinara. Najve}i poverilac je Poreska uprava, na ime poreza

„Hemik” je prodat nakon devete neposredne pogodbe, a pre toga bile su organizovane i aukcije, ali zainteresovanih kupaca nije bilo

“Fim world”. Pre mesec dana novi vlasnici uplatili su kaparu u iznosu od pet miliona dinara, i imali su rok od mesec dana da uplate ostatak novca. S obzirom da je u petak upla}en i ostatak sredstava ovih dana “Hemik” i zvani~no prelazi u ruke novim vlasnicima.“Hemik” je prodat

Firma “Fim world” ima nameru da obnovi deo asortimana po kojem je kikindska hemijska industrija bila poznata. Novi vlasnici kupili su deo nepokretne imovine i to pogone u ulici Ba{aidski drum: “Emina”, “Hemija”, “Epoksid”, “Aerosol”, “PET ambala`a”, pogon za proizvodwu

i doprinosa, koja ima hipoteku nad nepokretnom imovinom. Slede}i poverioci su radnici koji imaju hipoteku nad pokretnom imovinom`. Kada je oti{la u ste~aj u fabrici su bila zaposlena 142 radnika, koji nisu primili zaradu 20 meseci.Sta` I osigurawe nije im upla}ivano skoro 50 meseci, a tu se i razni drugi poverioci poput banaka.

A. \.

RATEL O TELENORU I TELEKOMU

Sve se zna osim cene

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,945

103,005

105,374

100,635

Australija

dolar

1

68,9605

70,3679

71,9864

68,7494

Kanada

dolar

1

79,6092

81,2339

83,1023

79,3655

Danska

kruna

1

13,5642

13,841

14,1593

13,5227

Norve{ka

kruna

1

12,6963

12,9554

13,2534

12,6574

[vedska

kruna

1

10,4815

10,6954

10,9414

10,4494

[vajcarska

franak

1

72,5907

74,0721

75,7758

72,3684

V. Britanija

funta

1

122,224

124,718

127,587

121,85

SAD

dolar

1

84,6566

86,3843

88,3711

84,3975

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 6. 2010. godine

Republi~ka agencija za telekomunikacije (Ratel) Srbije donela je ju~e odluku o ceni po kojoj }e Telenor koristiti fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu Telekoma Srbije.

Kako se navodi u saop{tewu Ratela, tom odlukom se odre|uju uslovi I cene za usluge interkonekcije javnih fiksnih telekomunikacionih mre`a, u delu terminirawa poziva, pristupnih ta~aka i vodova za interkonekciju i cene pristupa infrastrukturi.

Ratel nije saopstio po kojoj ceni }e Telenor koristiti Telekomovu infrastruktruru da bi mogao da pru`a usluge fiksne telefonije gra|anima Srbije.

vornosti nema”, rekao je Bubalo Tanjugu.

On je kazao da }e “svakako da za{tititi svoj li~ni integritet svim mogu}im dozvoqenim sredstvima”.

Savet za borbu protiv korupcije je, prema navodima medija , podneo krivi~ne prijave, zbog nepravilnosti prilikom privatizacije Luke Beograd, osim Bubala i protiv biznismena Milana Beka, predsednika Komisi-

je za hartije od vrednosti Milka [timca, ~lana Komisije za hartije od vrednosti Du{ana Bajeca, direktora Akcijskog fonda Srbije Aleksandra Gra~anca, predsednika Upravnog odbora Luke Beograd Vladete ^oli}a, ~lana upravnog odbora Vladete Blagojevi}a. Me|u licima protiv koje su podnete prijave su i ~lanovi upravnog odbora Mirko Vasiqevi}, Miroslav Drobac i Du{an Kosovac, zatim predsednik nadzornog odbora Danijel Cvijeti}anin, izvr{ni direktor Agencije za privatizaciju Goran Mr|a, koordinator za nepokretnosti Luke Beograd \or|e Mihajlovi}... Tu su i ~lan Komisije za hartije od vrednosti \or|e Jovanovi}, biv{i direktor Agencije za privatizaciju Miodrag \or|evi}, ~lanovi Komisije za hartije od vrednosti Dejan Malini} i Zorica Kosti}. Savet za borbu protiv korupcije saop{tio je 3. juna da je podneo krivi~nu prijavu protiv 17 osoba zbog sumwe da su tokom 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimawa akcija Luke Beograd dr`avi naneli {tetu od najmawe 21 milion evra. Uz krivi~nu prijavu, kako je navedeno, predati su dokazi o “nezakonitom postupawu nadle`nih institucija i odgovornih lica u tim institucijama prilikom preuzimawa akcija Luke Beograd, iz kojih se vidi da su osumwi~eni, umesto da za{tite interese dr`ave, sakrili informacije o stvarnoj vrednosti akcije, koja je prema proceni vredela pribli`no 23 evra”.

E. D.

utorak8.jun2010.

5

VESTI Korupcija ne posustaje Sa{a Varinac, savetnik u Upravi za javne nabavke, ocenio je ju~e da je opravdana percepcija javnosti da u postupku javnih nabavki postoji korupcija.

“Postoji problem sa sprovo|ewem va`e}ih propisa, a ni institucije za borbu protiv korupcije nisu efikasne”, rekao je Varinac na okruglom stolu Korupcija dru{tveni problem i sociopatolo{ka pojava u modernom dru{tvu. On je objasnio da vi{e stotina oborenih tendera ne mo`e da kontroli{e pet stalno zaposlenih koliko ih trenutno radi u Komisiji za za{titu prava u postupcima javnih nabavki.

Platni deficit 275 miliona Deficit teku}ih transakcija platnog bilansa Srbije je u prvom tromese~ju ove godine iznosio 275 miliona evra, {to je za oko tre}inu mawe nego u istom lawskom periodu, navedeno je u najnovijem biltenu “Konjunkturni trendovi” Privredne komore Srbije.

Platnobilansni deficit u prvom kvartalu 2010. godine za oko 2,5 puta je mawi u pore|ewu sa deficitom ostvarenim u posledwem kvartalu 2009. godine.

Izraelci investiraju Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku Bo`idar \eli} i ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol otvorili su u industrijskoj zoni u Svilajncu proizvodne pogone kompanije “Grin onli” iz Izraela, u kojima }e se proizvoditi za~insko biqe, a zaposli}e se ve}i broj radnika. Proizvodni pogoni kompanije “Grin onli” opremqeni su sistemima za navodwavawe, plastenicima i drugom opremom u vrednosti 850.000 evra.

MEWA SE ZAKON O NARODNOJ BANCI

Guverner dobija tutore Skup{tina Srbije po~ela je ju~e drugo vanredno zasedawe, a na dnenom redu na}i }e se i izmene i dopune zakona o Narodnoj banci Srbije. Ukoliko se usvoje , do kraja meseca u skalu sa wima treba da dobijemo novog guvernerna. [ta konkretno predvi|aju novine?

Glavni ciq Narodne banke Srbije ostaje odr`avawe stabilnosti cena, odnosno zadr`avawe inflacije u zacrtanim granicama.Ubudu}e. me|utim, za taj ciq ne}e biti odgovoran samo guverner ve} Savet NBS koji dobija nove ingerencije. Savet }e , naime, utvr|ivati re`im kursa, donositi finansijski plan NB, usvajati godi{we finansijske izve{taje i birati revizora.

Koje se novine odnose na doma}u valutu? NBS vi{e ne}e samostalno voditi politiku kursa uz saglasnost Vlade. Umesto toga predvi|a se da }e NBS utvr|ivati i sprovoditi deviznu politiku a u okviru we se bavi i kursom. Ovakvo re{ewe doneto je u uz saglasnost sa NBS. Predvi|eno je da u obavqawu drugih funkcija, NBS sara|uje sa Vladom i drugim dr`avnim organima, ali da pri tome ne

Po novim predlozima skup{tinski Odbor za finansije ne ostaje bez ingerencija.Oni }e birati Savet guvernera i wegovog predsednika. Wihov mandat traje kao u guvernerov i tako|e mogu biti ponovo birani. Savet donosi statut NBS, utvr|uje re`im kursa, donosi finansijski plan i usvaja godi{wi finasijski izve{taj NBS te bira spoqnog revizora.

Predla`e predsednik Procedura izbora guvernera, tako|e, se mewa . Bira ga Skup{tina na predlog predsednika Republike ,do sada je prvog ~oveka predlagao odbor za finansije Skup{tine Srbije. Mandat traje {est godina, a ista osoba mo`e biti ponovo birana. ugro`ava samostalnost i nezavisnost, a da istovremeno preduzima mere za unapre|ewe te saradwe.

Monetarni odbro odlazi u istoriju a zameni}e ga Izvr{ni odbor NBS, wime }e rukovoditi guverneri . Previ|eno je da banka ima od dva do ~etiri viceguvernera, a osniva se i Savet guvernera.

Guverner, viceguverneri i druga lica na funkcijama ne mogu biti ~lanovi finansijskih ku}a koje kontorli{e NBS. To su banke, osiguravaju}e kompanije one koje se bave finanisjskim lizingom, poslovima vezanim za reviziju te penzioni fondovi.

Dr`ava }e ubudu}e mo}i da pozajmquje novca od Banke samo

dnevno. NBS ne}e mo}i da kupuje hartije od vrednosti koje izdaje Trezor.

NB postaje ubudu}e titular za vlasni{tvo nad dinarskim i deviznim plasmanima, deviznim sredstvima, hartijama od vrednosti te pokrentim i nepokrentim stvarima. Do sada je sve to bilo u vlasni{tvu Republike Srbije a NB samo korisnik.

Jo{ kada su se javile prve opcije o promeni zakona vezanom za NB ~uli su se i brojni komentari. Ve}inu obi~nih gra|ana zanima kolika }e biti inflacija i koliki kurs o tom profesor Ekonomskog fakulteta dr Sini{a Ostoji} ka`e: - Kada je u pitawu poltika kursa promene }e doneti ve}e administrirawe a to po meni nije dobro. Isto tako inflacija bi mogla biti ve}a. Ba{ kada se radi o cenama trebalo je jasno zakonski definisatu odgovornost svih aktera koji na to uti~u.

Gra|anima i privrednicima ostaje da sa~ekaju usvajawe i primenu u praksi.

D. Vujo{evi}

6

DRU[TVO

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

BORBA PROTIV DROGE

Ku}e za pomo} narkomanima Pokrajinski Svet za borbu protiv droga, koji je nedavno oformqen pri Sekretarijatu za sport i omladinu, organizovao je okrugli sto o temi „Sistemski pristup u prevenciji zavisnosti - uloga lokalne zajednice“. Ovo je prvi u nizu skupova koji }e Savet organizovati, a ciq ovog okruglog stola je predstavqawe Nacionalne strategije usvojene po~etkom pro{le godine, rada pokrajinskog Saveta za borbu protiv droga, novosadskog

da je Pokrajina ~vrsto opredeqena da u borbi sa narkomanijom istraje.

- Ovo je prilika da vidimo da li su i kako su lokalne zajednice formirale odbore ili savete u

Svaka droga otvara problem, ali heroin potpuno onesposobqava qude i ~ini ih te{kim invalidima za ceo `ivot Odbora za prevenciju upotrebe droga i pozivawe lokalnih zajednica na formirawe sli~nih multidisciplinarnih tela koja bi se bavila prevencijom na lokalnom niovu.

Skup je pozdravio i otvorio potpredsednik Vlade Vojvodine Du{an Jakovqev koji je istakao

svojim op{tinama, jer u lokalnim zajednicama se mnogo toga mo`e u~initi - rekao je prof. dr Nikola Vu~kovi}. - Danas je jasno da ako postoji dobra me|usektorska saradwa razli~itih dru{tvenih struktura, ako postoje dobri zdravstveni programi i dobra rehabilitacija zavi-

snika, kao {to se to doga|a u [vajcarskoj, Belgiji ili Nema~koj, da se problem sa heroinom umawuje za 15 odsto. To zna~i da se taj problem mo`e kontrolisati. Svaka droga otvara problem, ali heroin potpuno onesposobqava qude i ~ini ih te{kim invalidima za ceo `ivot. Sada imamo Vladin program i nema niko da izmi{qa kako se {ta le~i i kako bi bilo dobro ovo ili ono, sve je zapisano a imamo i iskustvo drugih zemaqa.

Kako je istakao Vladika Porfirije, problem droge kona~no je ozbiqno shvatila i dr`ava i po~ela je da se wime bavi. Broj zavisnika se pove}ava iz dana u dan i nema sredine u kojoj nema narkomanije.

- U Eparhiji Ba~koj smo pre {est godina po~eli sa osnivawem ku}a za pomo} narkomanima, a ovih dana smo imali i susret sa pokrajinskim skeretarom za zdravstvo koji nam je dao podr{ku - istakao je Vladika Porfirije. Na{a je `eqa da se poku{a sa povezivawem u jednu celinu svih onih koji je bave prevencijom i le~ewem narkomana. Dr`ava treba da bude inicijator takvog povezivawa.

J. Barbuzan

Najvredniji `iteqi op{tine [trpce U akciji „Veliko spremawe Srbije“, koja je odr`ana u subotu 5. juna povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine, u~estvovalo je vi{e od 200.000 qudi {irom zemqe. Ministarstvo `ivotne sredine podelilo je 100.000 rukavica i 500.000 plasti~nih vre}a, a svoj doprinos umivawu na{e zemqe dali su i dr`avni slu`benici, op{tinari, komunalci, |aci, nevladine organizacije… Za najuspe{niju op{tinu „Velikog spremawa Srbije“ Ministarstvo je proglasilo [trpce, a kao nagradu, ova op{tina dobi}e nov kamion za skupqawe sme}a.

- ^ak 15 odsto stanovnika op{tine [trpce iza{lo je u subotu i dalo svoj doprinos akciji ka`e ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}. - Posebno mi je drago da je za najuspe{niju progla{ena op{tina sa podru~ja Kosova i Metohije, gde gra|ani imaju dosta egzistencijalnih i drugih problema. Na taj na~in su pokazali kako briga o `ivotnoj sredini ne treba da bude ostavqena za neka boqa i sre}nija vremena.

A. B.

VESTI Novi grip odneo 120 `ivota Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je ju~e da je tokom epidemije gripa tipa A H1N1, u Srbiji u bolnicama le`alo oko 6.000 qudi, preminulo oko 120, od kojih 10 trudnica. Milosavqevi} je izjavio da }e do kraja juna biti objavqeni i zvani~ni podaci, dodaju}i da je veoma zna~ajan udeo qudi koji nemaju ni jedan faktor rizika i da je prava mera za{tite upravo vakcinacija.

On je rekao da }e gra|anima biti ponovo upu}ena poruka da je vakcinacija najboqa za{tita i da bez obzira {to se stvara razli~iti utisak, ne sme se minimizirati broj `rtava i broj obolelih.

Izbeglicama 130 miliona dinara pomo}i Komesarijat Srbije za izbeglice izdvojio je 130 miliona dinara za re{ewe stambenog pitawa za oko500 porodica izbeglih i interno raseqenih.

Tim novcem, iz buxeta Srbije, kupqen je gra|evinski materijal za zavr{etak radova ili obnovu ku}a i stanova u kojima `ive izbegli i interno raseqeni. Jedan deo novca bi}e iskori{}en iz prekvalifikaciju tih qudi kako bi se obu~ili za poslove koji se tra`e na tr`i{tu rada.

Re{ewa o pomo}i porodicama izbeglih i raseqenih bi}e danas u Beogradu uru~ena predstavnicima 60 op{tina i gradova u kojima ti qudi `ive.

Artemije odlazi?

Eparhija ra{ko-prizrenska je `iva i stabilna, a eparhija }e u dogledno vreme dobiti svog stalnog arhijereja, izjavio je ad-

Kiril Krav~enko i Bojan Pajti} potpisuju sporazum

SARADWA VLADE VOJVODINE I NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Novac za zdravstvo i obrazovawe Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko ju~e su potpisali sporazum o nastavku socijalno-ekonomske saradwe, zapo~ete pro{le godine. Ove godine NIS }e izdvojiti oko 103 miliona dinara, a sredstva }e biti usmerena u razli~ite segmente ekonomskog, kulturnog i socijalnog razvoja sedam op{tina u Vojvodini.

Po Pajti}evim re~ima, NIS i ove godine pokazuje visok stepen socijalne odgovornosti prema sredini u kojoj posluje, jer }e sredstva biti ulo`ena u infrastrukturu, obrazovawe, zdravstvo, {to }e gra|anima obezbediti vi{i kvalitet `ivota.

- NIS je ve}inski strana kompanija i pokazala je visok stepen socijalne odgovornosti, iako to nije morala - rekao je Pajti}. - Ovaj korak NIS-a trebalo bi da bude i

poziv doma}im privrednicima, bogatim qudima i uspe{nim preduze}ima, koji su stekli novac upravo na doma}em terenu, da se pridru`e

`elimo da postanemo integralini deo sredine u kojoj poslujemo - rekao je Krav~enko. - U skladu s dobrim ekonomskim uslovima u kojima NIS poslu-

Podr{ka za sedam op{tina Sporazume o saradwi s NIS-om potpisalo je sedam gradova u Vojvodini, tako da }e biti podr`ani projekti i manifestacije u Novom Sadu, Pan~evu, Zrewaninu, Kikindi, Kawi`i, Novom Be~eju i Srbobranu. Zahvaquju}i sredstvima NIS-a ove godine bi}e pomognuta izgradwa sigurnih ku}a u Pan~evu i Zrewaninu, kikindsko Dru{tvo invalida za de~iju i cerebralnu paralizu, rekonstrukcija i izgradwa de~ija igrali{ta u Novom Sadu, rekonstrukcija pravoslavne crkve u Novom Be~eju, izgradwa Doma kulture u Srbobranu, adaptirana zgrada Crvenog krsta u Kawi`i... Tako|e, ovim sredstvima bi}e podr`ani mladi talenti, novac }e sti}i i u ekolo{ko-obrazovni prejekat „Petnica“, „Egzit“, mnogi drugi kulturini programi, kao i sportski klubovi. i poka`u da su socijalno odgovorni.

- NIS svoju strategiju korporativne odgovornosti bazira na ravnote`i izme|u potreba poslovawa i potreba regiona i

je, nastavi}emo da podr`avamo razne programe u okru`ewu, a saradwa u ostvarivawu socijalnih programa i projekata dobra je osnova i za ja~awe ekonomske saradwe.

D. Mla|enovi}

POSLE PO@ARA U MITROVA^KOJ BOLNICI

ministrator ove eparhije mitropolit Amfilohije, kako prenosi Fonet. „Monasi iz Crne Reke bi}e pozvani jo{ jednom da se vrate, ali }e, ako odbiju poziv, zbog ru{ewa crkvenih kanona biti predati crkvenom sudu“, podvukao je mitropolit izraziv{i nadu da }e to razumeti i deo bratije „vezan za svog duhovnog oca, vladiku Artemija“.

Mitropolit je podsetio da se Artemije priprema za odlazak po{to mu je Sinod „predlo`io da ubudu}e boravi u manastiru[i{atovcu ili u manastiru Feneku, u Sremskoj eparhiji“.

Okon~an eko-kamp u Tr{i}u U Tr{i}u je danas zavr{en dvonedeqni internacionalni ekolo{ki kamp u okviru projekta Eko put. Sa omladinom iz Srbije, prete`no iz Loznice, me|u u~esnicima su bili i volonteri iz Francuske, Nema~ke, Ju`ne Koreje i Velike Britanije.

U~esnici su ra{~istili nekoliko divqih deponija otpada i {umskih puteqaka u Tr{i}u i uredili rekreativnu stazu od tog mesta do obli`weg manastira Trono{a.

Novac za decu iz prihvatili{ta Beogradsko prihvatili{te za decu je pokrenulo akciju „Pobedi za decu prihvatili{ta“ ~iji je ciq da se prikupi novac za pove}awe sme{tajnog kapaciteta i boqe uslove rada te ustanove. Kako jeizjavila rukovodilac Prihvatili{ta Danijela Stajkovi}, u toj ustanovi ima 16 kreveta, a godi{we u prihvatili{tu boravi oko 600 napu{tene dece.

U okviru akcije je aukcija za predmete koji su pripadali poznatima, a prva ponuda su cipele peva~ice Nata{e Bekvalac, majica wenog kolege @eqka Joksimovi}a i dres fudbalera Nemawe Vidi}a.

Pacijenti se vra}aju Krov Hirur{kog bloka Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici bi}e saniran ovih dana, a tokom ove sedmice na odelewe ortopedije i hirurgije vrati}e se i bolesnici koji su ovde le`ali pre po`ara. Naime, u sredu uve~e, 2. juna, izbio je po`ar u potkrovqu Hirur{kog bloka, iz koga su evakuisani bolesnici, a po`ar je lokalizovan i uga{en. [teta od po`ara jo{ uvek nije procewena, ali su ve} obezbe|ena 3,5 miliona dinara za skidawe izgorelog dela kro-

va i pokrivawe folijom. Svi hirur{ki pacijenti, wih 48, koji su bili sme{teni na ugro`enim odeqewima bolnice; bi}e vra}eni u stacionarni deo Hiru{kog bloka, tj. prizemqe i 1 sprat, a sredinom ove nedeqe bi}e preseqeni pacijenti i na 2. i 3.sprat, sem odeqewa ortopedije, koje se nalazi na 4. spratu i koje je pretrpelo najve}u {tetu. Prema re~ima direktora bolnice dr Gorana Ivi}a, zakazivawe operacija po~e}e od slede}eg ponedeqka.

S. Bojevi}

NOVI DONATOR ZA „[KOLU BEZ NASIQA”

Vr{a~ke |ake poma`e „Sinema siti” Pozivom posetiocima „Sinema sitija“ da pri kupovini ulaznica doniraju 50 dinara za program „[kola bez nasiqa“ organizatori ovog festivala, koji se do 12. juna odr`ava u Novom Sadu, prikqu~ili su se donatorima programa prevencije nasiqa nad i me|u decom, koji UNICEF u {kolama u na{oj zemqi sprovodi u saradwi s ministarstvima prosvete, zdravqa, rada i socijalne politike, unutra{wih poslova i omladine i sporta, te republi~-

kim Savetom za prava deteta, Zavodom za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, a u Vojvodini i s Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovawe.

- Osnovni princip ovog programa je dobrovoqnost i mewawe svesti qudi - rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe profesor dr Zoltan Jege{. - Na{ ciq je da u program budu prvo ukqu~ene sve {kole, a da zatim on rezultira situacijom u kojoj vi{e u {kolama ne}e biti potrebe za ovakvim

Akcija neophodna Od ukupno 188 osnovnih {kola ukqu~enih u ovaj program vojvo|anskih je 44, a u Pokrajini je u pilot projekat ukqu~eno i prvih devet sredwih {kola. Koliko je hvatawe u ko{tac s nasiqem u na{im {kolama bilo neophodno kazuju i podaci iz istra`ivawa sprovedenog pre uvo|ewa ovog programa u 50 {kola, prema kojima je ~ak 65 odsto u~enika bar jednom, a 24 odsto i vi{e puta bilo izlo`eno nekom od oblika nasiqa u periodu od samo tri meseca.

programom, to jest da one jednog dana postanu sigurno i bezbedno okru`ewe za u~enike.

Zamenica direktorke Kancelarije UNICEF-a u Srbiji Lesli Miler naglasila je da problem nasiqa zahteva dugotrajno, dosledno i interdisciplinarno delovawe, {to su karakteristike i ovog programa, te da zbog toga i analize wegovih efekata pokazuju da je u {kolama u kojima se on sprovodi nasiqe redukovano, u~enici se ose}aju sigurnije i znaju ispravno da reaguju u situacijama u kojima se sre}u s nasiqem.

Novac koji se prikupi na „Sinema sitiju“ poslu`i}e za ukqu~ivawe u ovaj program Hemijsko medicinske {kole iz Vr{ca, a organizatori se nadaju da }e to biti oko 200.000 dinara koliko je za sprovo|ewe programa u jednoj {koli potrebno.

Kako bi se upoznali s programom „[kola bez nasiqa“, posetioci „Sinema sitija“ }e mo}i da u~estvuju u Forum teatar predstavi „Stop“ koja je jedan od re-

Poziv „Egzitu” Naglasiv{i da umetnost poma`e upoznavawu i prihvatawu razli~itosti, ~ije neprihvatawe je, prema istra`ivawima, osnovni uzrok nasiqa u {kolama, Zoltan Jege{ je pozvao i organizatore festivala „Egzit“ da se ukqu~e u program „[kole bez nasiqa“. zultata, ali i na~ina rada na prevenciji nasiqa u okviru ovog programa, a odr`a}e se 10. juna u 17 sati, ali i da se na info pultovima festivala prijave da volontiraju.

D. D.

Ra~un s nulom za 600 doma}instava Oko 600 doma}instava u okviru akcije Plava ku}ne ra~unaqke ~iji je moto "Izra~unaj kol’ko vredi kad’ ti ra~un jo{ u{tedi", ovog meseca dobi}e ra~un s nulom. Grani~ni broj bodova je 578. Obra~un objediwene naplate komunalno stambenih usluga distribuiran je sa 143.636 ra~una za stanove i oko 15.000 za poslovni prostor.

Q. Na.

I [TRAND U ZNAKU SVETSKOG FUDBALSKOG PRVENSTVA

Mundijal na tri video bima Najva`niji sportski doga|aj u ovoj godini, Svetsko fudbalsko prvenstvo u Ju`noj Africi, po~iwe u petak, a zagri`eni qubiteqi najva`nije sporedne stvari na svetu, ne odbrojavaju dane, ve} sate i minute. Prvenstvo }e trajati mesec dana, a prema najavama o~ekuje nas veoma toplo vreme, pa je gotovo sigurno da }e sugra|ani na{e fudbalere mahom bodriti u ba{tama kafi}a, s dobrim dru{tvom i hladnim pivom, mo`da i sokom. A, oni koji tople dane vole da provode na [trandu, i u isto vreme obo`avaju fudbal, ne}e morati da brinu da }e ne{to propustiti, jer }e na gradskoj pla`i biti postavqena tri video bima na kojima }e se pratiti utakmice.

Novosadska utorak8.jun2010.

Ili rad non-stop, ili katanac

P

da uvedu i ve}u mar`u na robu kako bi zaradili koji dinar.

Neki su ~ak, da bi animirali kupce, otvorili "tajnu svesku", u koju upisuju kom{ije koji pazare na crtu kad nemaju novaca.

Me|utim sve ovo predstavqa veliki rizik, jer neretko se de{ava da se kom{ija napravi lud i nikada ne plati robu koju je uzeo na crtu. Zato je jedini spas malim trgovinama da se uzdaju u sre}u da }e im kom{ija po{teno krajem meseca platiti robu koju je kupovao na potpis. A osim toga mnogi minimarketi produ`ili su radno vreme na 24 sata kako bi koliko-toliko parirali megamarketima koji su osvojili kupce.

Q. Nato{evi}

Ukinuto stajali{te kod „Bazara” Autobusi na gradskim linijama 1, 3, 4, 6, 8 i 12 ne}e se do ~etvrtka 10. juna zaustavqati na stajali{tu ispred Tr`nog centra „Bazar”. Razlog je sanacija na kolovozu na Bulevaru Mihajla Pupina. Zbog toga se saobra}aj sada odvija u dva smera od Ulice Modene do Jevrejske.

Z. D.

SAJAM ZAPO[QAVAWA 17. JUNA NA SPENSU

Prijave poslodavaca jo{ nedequ dana

Drugi ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa koji organizuje novosadska Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bi}e odr`an u ~etvrtak, 17. juna u Zapadnom holu Spensa od 10 do 16 ~asova. Poslodavci u~e{}e i kadrovske potrebe mogu prijaviti do 14. juna u kancelariji broj 13 Filijale NSZ u Ulici Alberta Tome 2, dostaviti elektronskom po{tom na adresu dmarjanovic@nsz.gov.rs, ili faksom na broj 526 - 055. Poslodavci }e na Sajmu mo}i da jednostavno i brzo prona|u potreban kadar, jer im je na raspolagawu besplatna

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

osledwih nekoliko godina u Novom Sadu megamarketi ni~u kao pe~urke posle ki{e, a u roku od nepunih godinu dana na Limanima je otvoreno ~ak {est mega odnosno hipermarketa.

Zbog ove pojave, koja je davnih dana zahvatila Evropu, vlasnici malih trgovina sve ~e{}e moraju da stavqaju kqu~ u bravu, jer imaju sve mawe mu{terija. Me|utim ni to nije jedini razlog. Megamarketi su mnogo jeftiniji od "prodavnica iz kom{iluka", a imaju i svakodnevna sni`ewa robe {to svakako mami kuce. Vlasnici malih radwi snabdevaju se upravo u velikim megamarketima, pa samim tim moraju

Kako saznajemo u "Gradskom zelenilu" jedan ekran od 16 kvadrata, postavqa se levo od centralnog platoa, dok }e do petka biti postavqena jo{ dva, od 72 kvadrata, i to na centralnom platou i na {picu pla`e. U saradwi s Apatinskom pivarom "Zelenilo" }e organizovati i prigodne programe vezane za najve}u svetsku smotru fudbala, ali o tome nisu hteli da pri~aju jer `ele da to bude iznena|ewe za posetioce. Me|utim, u pomenutom preduze}u su naglasili da su vodili ra~una o bezbednosti sugra|ana, jer su svi video bimovi na~iweni od specijalnih materijala i niko ne mo`e biti povre|en ukoliko, slu~ajno usled jakog vetra, neki od wih padne.

B. M.

profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata. Pored toga, bi}e organizovane konsultacije o primeni novog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom.

Dodatne informacije poslodavci mogu dobiti na telefon broj 488-55-01. Nezaposleni koji `ele da u~estvuju na Sajmu treba da se jave svom savetniku u Filijali NSZ, a preporu~uje se da pro|u neki od programa stru~nog osposobqavawa kako bi popravili svoje izglede na tr`i{tu rada.

I. S.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE PAJTI] I REPUBLI^KI MINISTAR DRAGIN OBI[LI RADOVE NA KANALU

Nasipi ja~i od velike vode - Uspe}emo da se odbranimo od poplava. Pola Evrope pliva u vodi, a kod nas je u proteklih dve i po godine izgra|eno ili rekonstruisano oko 107 kilometara nasipa, {to nije ura|eno u proteklih bar tri decenije - izjavio je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, po{to je ju~e sa republi~kim ministrom za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Srbije Sa{om Dragin obi{ao radove na delu kanalu "Novi Sad - Savino selo", od uliva u Dunav do brodske prevodnice Novi Sad ( u blizini Tr`nog centra "Tempo"). Radove na ovoj deonici od oko 4,2 kilometra vredne 155 miliona dinara finansira Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine, a izvodi ih preduze}e "Vodoprovreda "iz Smederevske Palanke.

Ministar poqoprivrede Dragin predo~io je, da }emo se odbraniti od poplavnog talasa iz

Foto: B. Lu~i}

Bedem na keju sigurna za{tita Radovi na izgradwi odbrambenog zida na novosadskom keju zapo~eti tokom novembra 2009. godine zavr{eni su i garantuju uspe{nu za{titu grada od visokih voda Dunava. Odbrambena linija na celoj deonici od uliva kanala DTD u Dunav do Bulevara cara Lazara, duga je 2,4 kilometra i nadvi{ena je za 60 santimetara. Poslove na toj deonici finansirao je Fond za kapitalna ulagawa ATP u iznosu od 95 miliona dinara.

Ma|arske zbog na{ih dobrih nasipa. Naglasio je, da je ove godine Ministarstvo koje predvodi izdvojilo 1,2 milijare dinara za odbranu od poplava, a da }e preko Svetske banke biti utro{eno 14 miliona dolara za rekonstrukciju nasipa.

Dragin je kazao da ovih dana na jug Srbije odlazi humanitarna pomo} poplavqenom stanovni{tvu, te da je za nepunih mesec dana skupqeno oko milion evra.

- Poplave su posledica qudskog nemara, neodr`avawa jaraka i neodgovornog rada komunalne inspekcije koja nije, a trebala je, da ih kontroli{e, odnosno nadgleda kako se gra|ani brinu o wima - naveo je Dragin. Podvukao je da dr`ava vodi ra~una o velikim vodotokovima, a da u blizini buji~nih tokova ne treba graditi nasipe i da se ne mogu izdavati gra|evinske dozvole za gradwu ku}a.

Z. Deli}

RIBARSKO OSTRVO I KAMEWAR NISU U ZONI ZA[TITE OD POPLAVA

Dunav za{ao me|u vikendice Dunav je uz prethodna dva dana po~eo da "izlazi na suvo" i ju~e su delovi Ribarskog ostrva i ni`i delovi Kamewara bili

po vodom. Za vlasnike vikendica i ~amaca situacija nije nikakva novost, svi di`u poku}stvo na vi{e spratove, ~amci se

prevezuju, a licitacija sa najvi{om vredno{}u vodostaja jedna je od osnovnih tema qubiteqa Dunava.

waru, na Ribarcu Dunav polako plavi ribarsko naseqe.

Po re~ima rukovodioca slu`be za odbranu od poplava “Vo-

V REMEPLOV

Pioniri pevali U Novom Sadu je 8. juna 1952. zavr{ena dvodnevna kulturno - umetni~ka smotra pionira Vojvodine. Pevalo se, recitovalo, igralo i glumilo oko 1.200 de~aka i devoj~ica, ~lanova sekcija iz osmogodi{wih {kola i pionirskih domova, koji su bili progla{eni za najboqe na sreskim i gradskim smotrama.

Najuspe{nije su bile folklorne grupe iz Kisa~a i Uzdina u Banatu, tambura{ki orkestar iz Ba~a imao je naj~istiji zvuk, a hor osmoqetke iz Rume pokazao je za svoje godine visoku peva~ku uve`banost i umetni~ku zrelost.

N. C.

Kamewar

Ribarsko ostrvo

[trand suv Zbog porasta Dunava kod Novog Sada, radnici "Gradskog zelenila" su u pripravnosti, kako se ne bi ponovila repriza od pre nekoliko godina kada se reka skoro izlila do kabina.

- Na delu {pica Dunav se izlio na travu, dok je na centralnoj povr{ini [tranda reka pod kontrolom - ka`e portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} i preporu~uje obavezno tu{irawe svima koji se kupaju u Dunavu.

Ju~e je Dunav kod Novog Sada dosegao 528 cm, a na Kamewaru su komentarisali da reka "ima trbuh" i da to zna~i da }e i daqe rasti. Velika voda odnela je i deo nasipa koji su pre koju godinu sami vikenda{i podigli, ali za sada nema izgleda da probije ovu improvizovanu odbranu za vikendice. I dok voda polako ulazi me|u vikendice na Kame-

Foto: F. Baki}

da Vojvodine” Mirka Galowe ako se prognoze Hidrometeorolo{kog zavoda poka`u kao ta~ne, odnosno da }e Dunav u petak narasti do 608 centimetara, mogu}e je da u nedequ on bude na najvi{oj ta~ki u ovom talasu od 650 centimetara. Nakon toga, Galowa predvi|a da }e uslediti nekoliko dana stagnacije, a zatim ubrzano opadawe.

S. K.

Predavawe o pravilnom disawu Predavawe na temu "Pravilno disawe" bi}e odr`ano ve~eras u 19 ~asova u sali Udru`ewa za klasi~nu homeopatiju "Hahnemann" na Bulevaru oslobo|ewa 37, u organizaciji Dru{tva za zdravu ishranu i za{titu `ivotne sredine "Vrelo". Predava~i su pulmolog prof. dr. Ru`ica ^onki}-Beqanski i mr dr Dragana Daru{i.

B. P. P.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

[TA POKAZUJU REZULTATI „OTVORENIH VRATA”

Prete {e}er i pritisak

Foto: A. Erski

Opet red pred Mati~arskim zvawem Uprkos tome {to je portal "Virtuelni mati~ar" proradio pre dve sedmice, opet je red ispred Mati~arskog zvawa. U Gradskoj upravi su se nadali da }e se ve}i broj sugra|ana preorijentisati na internet aplikaciju, me|utim...

Zbog nastupaju}ih godi{wih odmora i izrade novih putnih isprava qudi u redu provedu ispred Mati~arskog zvawa.

Gra|ani koji su zavedeni u mati~nom podru~ju Novog Sada mogu preko internet portala "Virtuelni mati~ar" jednostavnim postupkom poru~iti izvode iz kwiga ro|enih, ven~anih, umrlih i uverewe

o dr`avqanstvu. Po naruxbini, tra`ena dokumenta dostavqaju se po{tom kao vrednosna po{iqka i tada se napla}uje usluga izdavawa dokumenata, plus po{tarina. Svaki od izvoda se poru~uje posebno.

Izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih napla}uju se ukupno po 531 dinar, od ~ega izrada ko{ta 50, republi~ka administrativna taksa 290, a 191 dinar treba izdvojiti za tro{kove po{tarine. Izrada uverewa o dr`avqanstvu ko{ta 100 dinara, {to }e, uz 500 dinara za taksu i 191 za dostavu, zainteresovane ukupno ko{tati 791 dinar.

N. V.

DANAS SE ZATVARAJU ZMAJEVE DE^JE IGRE

Diznijeve arije za kraj

Program Zmajevih de~jih igara sino} je uprili~io vatromet, koji je mali{anima i u ~ast ove tradicionalne de~je manifestacije poklonio vlasnik firme “[ime specijalni efekti” Qubomir [imi} [ime.

Posledweg dana ovogodi{wih Zmajevih igara na Trgu slobode, na Velikoj sceni danas }e se prirediti mnogobrojni de~ji nastupi od 16 ~asova, a jedan od o~ekivanih je koncert Baji}evog muzi~kog zabavi{ta, pod rukovodstvom Marije Josimovi}. Najlep-

{e melodije za decu i odrasle izve{}e Diznijeve arije u 20.30 ~asova na Velikoj sceni. Pored pomenutog, bi}e interesantni i uli~ni performansi dramsko – lutkarskog studija pozori{ta iz Sremskih Karlovaca, koji }e se odigrati u Zmaj Jovinoj ulici, nastup balerina i plesnih klubova bi}e prire|en na Velikoj sceni, a na Maloj sceni nastupi}e peva~ka dru{tva osnovaca.

Program se zavr{ava do 21.15 ~asova, kako bi se odr`ao najavqeni “Sinemasiti”.

I. D.

Dom zdravqa «Novi Sad» obele`io je Svetski dan za{tite `ivotne sredine akcijama ~i{}ewa okoline ambulanti i akcijom besplatnih pregleda za Novosa|ane. Lekari, medicinske sestre i tehni~ari minulog vikenda su ~istili zelene povr{ine, parkinge i pe{a~ke staze u okolini 30 objekata Doma zdravqa u gradu i svim prigradskim naseqima. Tako|e je u okviru akcije «"Zdravqe" odr-

`ana 36. akcija "Otvorena vrata Doma zdravqa" u kojoj je pregledano 352 sugra|ana. Laboratorijski nalazi krvi ura|eni su za 301 Novosa|anina, od kojih je wih 125 imalo povi{ene trigliceride, a 71 holesterol vi{i od normale.

Tako|e, 111 posetilaca je imalo povi{ene vrednosti nivoa {e}era u krvi. Od tog broja je troje imalo ekstremno povi{en {e}er u krvi a da toga nisu

bili svesni (izme|u 22 i 25 mmol/L a normalne vrednosti su izme|u 3,4 i 6,1 mmol/L) te su upu}eni da se hitno jave internistima i endokrinolozima.

Merewe te`ine i visine uradilo je 320, a pritisak je proverilo 259 posetilaca akcije, od kojih je 45 imalo povi{en pritisak. EKG monitoring pro{lo je 250 stanovnika Novog Sada, od kojih je 10 dobilo savet zbog rezultata koji odstupaju od norma-

le i preporu~en im je odlazak kod kardiologa. Indeks telesne mase je izmerilo 203 posetioca.

Za samopregled dojke edukovano je 100 posetiteqki, a savete o mlade`ima dobilo je 80 Novosa|ana. Tako|e, savet o pravilnoj ishrani i zdravom na~inu `ivota dobilo je 69 gra|ana koji su imali povi{ene vrednosti {e}era, holesterola i triglicerida u krvi.

Q. Na.

NEDOUMICE RODITEQA ^IJA DECA TREBA DA KRENU U VRTI]

Dokumenta samo za prvi upis U toku je popuna prijava za ovogodi{wi konkurs "Radosnog detiwstva". Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je za na{ list da roditeqi dece koja su ve} upisana u vrti}e ne treba ponovo da skupqaju dokumente.

- Dokumenta treba da prikupe oni roditeqi koji prvi put upisuju decu - ka`e Samarxi} i dodaje da prijavu treba ispuniti ~itko {tampanim slovima, a uz primarni vrti}, po `eqi, mo`e da navedu jo{ devet objekata, koji im najvi{e odgovaraju.

Dokumenta koja se prila`u uz prijavu su re{ewe Centra za socijalni rad o sme{taju deteta u odgovaraju}u ustanovu ili hraniteqsku porodicu. Zatim potrebna je potvrda Doma zdravqa (na obrascu koji dobiju od ustanove ili preuzmu sa sajta), re{ewe Centra za socijalni rad, preporuka Centra za socijalni rad, dokaz da je

^ITAOCI PI[U SMS

roditeq samohran (neki dokumenati su fotokopija presude o razvodu braka, izvod iz mati~ne kwige umrlih za bra~nog druga, za vanbra~nu zajednicu potvrda o poveravawu deteta jednom od roditeqa iz suda, ili fotokopija podnetog zahteva za poveravawe, a za neutvr|eno o~instvo

roditeqa nije potreban dokaz) Za one koju su u braku potrebno je da prilo`e potvrde da su oba roditeqa zaposlena, na potvrdi mora biti jasno istaknut naziv firme, pe~at, datum izdavawa potvrde i potpis odgovornog lica, bez prikazanih primawa zaposlenog.

Vlasnici firmi prila`u fotokopiju re{ewa o upisu u registar. Zatim potreban je izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici, mo`e fotokopija izvoda, bez obzira na datum izdavawa izvoda. Za invalide je potrebno re{ewe o invalidnosti prve kategorije roditeqa (mo`e i fotokopija re{ewa). Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za dete koje se prvi put prijavquje (mo`e i fotokopija izvoda, bez obzira na datum izdavawa izvoda). Nepotpune prijave bi}e bodovane prema dokumentaciji.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Karta u zubima, kese u rukama

Foto: R. Hayi}

Ruski studenti u~ili da rone Studenti s Univerziteta u Sankt Petersburgu i studenti Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija, zajedno su pro{li obuku rowewa, u okviru predmeta Civilna za{tita i spasavawe u vanrednim situacijama. Visoka tehni~ka {kola ve} godinama uspe{no sara|uje s Univerzitetom u Sankt Petresburgu, koji je organizovan pri Ministarstvu za vanredne situacije Republike Rusije. Zahvaquju}i toj saradwi novosadski studenti su

krajem marta u~estvovali na specijalisti~koj obuci iz oblasti bezbednosti i za{tite od po`ara u Rusiji, a potom je usledila povratna poseta ruskih studenata, koji su do{li da nau~e osnove ronila~ke ve{tine. Uz podr{ku Ronila~kog kluba “Mornar” i iskusnih instruktora studenti su se upoznali s osnovama medicine rowewa i ronila~ke opreme, a teorijsko znawe su primenili zaroniv{i u Dobrodolsko jezero, na Fru{koj Gori. I. D.

VESTI Maraton kamerne muzike

„[tutgart– –Teheran”

Maraton kamerne muzike "Mala no}na muzika", muzi~ke radionice "Ad Libitum", odr`a}e se ve~eras u 19 sati u Galeriji Matice srpske. Umetni~ki rukovodioci radionice su Sowa Antuni} i Timea Kalmar, a na programu su Martinu, Stravinski, Milhaud, Francaiks, Levitin, Despi}, [ubert, [uman, Arnold, Davidson, Hubert i Reineke.

S. T.

Neobi~na pozori{na predstava “[tutgart-Teheran” odigra}e se ve~eras u 20 sati u Omladinskom centru CK13 u Ulici vojvode Bojovi}a 13. Re`iju ovog komada, s iransko-nema~kom migracionom pozadinom, potpisuje Manfred Janke, a on je nastao na osnovu li~ne `ivotne pri~e Reihane Jouzba{i-Dizaija. Izvedba je namewena publici starijoj od 14 godina.

Ulaz je besplatan.

S. T.

U pravu ste 062/212. Sada sa dve pune kese moram u}i na predwa vrata i gurati se kroz ceo autobus i dr`ati kartu u zubima 063/537... *** Pred{kolska ustanova "Veqko Vlahovi}" iz Temerina za mesec jun u kojem deca idu do 11og u mesecu tra`i da se uplati puna cena koja iznosi 3.500 dinara kao kad deca idu ceo mesec!!! A u maju je morao da se plati didakti~ki materijal u iznosu od 1.600 dinara za idu}u {kolsku godinu!!! Sramota!

064/5664... *** Jeste da su na{i zatvori u o~ajnom stawu, u odnosu na one u Evropi i svetu, ali zato u wima le`i uglavnom fini svet : profesori, lekari, biznismeni, biv{i ministri. . . i ostale "ugledne" i "otmene" li~nosti.

063/1050... *** Gospodine Galowa, za ime Boga, nemojte vi{e davati prognozu vodostawa.

064/4090... *** Video nadzor koji svi gra|ani pla}amo, a da nas niko za saglasnost nije ni pitao, dobro bi do{ao i stanovnicima Sremske Kamenice gde nam nesavesni voza~i jo{ uvek na uslovnom prelaze preko peta! I to u blizini Policijske akademije! Ja bih da pla}am za video nadzor tamo gde `ivim! Me|utim u moje ime odlu~uju neki drugi. Uporna ^arda~anka 062/8948... *** Do|ite u Preradovi}evu od 59-69 da vidite kako izgledaju "zelene povr{ine". Parkirane

krntije satima, danima, mesecima ~ak i godinama ne smetaju komunalnoj inspekciji. Wima je najva`nija boja uniforme, ~arapa, cipela i vozila za novu komunalnu policiju. Koliko bi

ko onih rupa na putu i}i jo{ i u Adice za tih par hiqada dece.

064/1947... *** Ko }e do}i da zakrpi rupe na trotoaru, ispred {kole "Mi-

zaradio pauk da slu~ajno za|e u Preradovi}evu? Dokle }e od mog poreza da `ive dangube?

064/9126... *** Nervozan i bezobrazan voza~ autobus 789 linija 5, petog juna, polazak 21.30 Treba ga hitno skinuti sa volana 065/6402... *** Ba{ lepo {to je gradona~elnik igrao basket na Limanu na novom terenu. Zaboravio je gradona~elnik i ostatak grada. [ta }e se jo{ uraditi na Limanima (neka mi ne zamere), pre nego {to neki teren, park...dobiju deca Adica, na primer?

Ili to nije bitno, jer ko }e pre-

lo{ Crwanski", svakog dana vodim |aka. . .

064/1615... *** Kakva je to hitna pomo} koja se ~eka dva sata?

064/4026... *** Ko ima platu 80. 000 dinara pomo} mu ne treba, a ko ima platu 8.000 dinara, pomo}i mu nema!

062/1326... *** Po{tovani 063/520 ovo {to GSP radi je svakodnevno maltretirawe putnika. @ivim u Novom Sadu trideset godina god i uvek se ulazilo i izlazilo na sva vrata. Od pro{le godine svi smo im sumwivi i treba nas do-

bro proveriti pa opet kukaju da su u gubicima. Plate su im odli~ne, svi u familiji voze se xabe, previ{e je zaposlenih...E sad }e da poka`u gra|anima na koja vrata se ulazi!

062/212... *** Da,bajkeri i suludom vo`wom i bukom terori{u grad, da li neko zna odgovor, za{to policija i institucije uop{te ne reaguju? Za{to se ovde sme voziti na jednom to~ku, sa 150 na sat, ugro`avati `ivot gra|ana?

064/1990... *** Stra{no je i pro~itati kako neko malim ma~i}ima kopa o~i i u tome o~igledno u`iva, ali verujte takve stvari se ~esto de{avaju. Odre|eni broj poluprisebnih, a mo`da i sasvim prisebnih, "dvono`nih `ivotiwa" luta gradom i svoj bes i aroganciju le~e na taj na~in, {to mu~e nedu`ne `ivotiwe, posebno one najslabije. Grozno je i pisati o tome, {ta im sve rade. Rado bi oni to ~inili i qudima, ali zbog toga bi mogli odgovarati pred zakonom.

063/556... *** ^itam u novinama da }emo i za kre~ewe u stanu morati tra`iti dozvolu od Op{tine i za to debelo platiti. Gde }e ovo odvesti ovaj napa}eni narod koji nema posla, penzije male. Svako se snalazi kako zna i ume ~ak i da okre~i stan sebi a ovim {to zakon izmi{qa pitam se ~iji xep sada punimo. Kredita od banke nam je dosta. Treba debelo vratiti a treba i jesti. Buxet punite od bogata{a koji imaju ku}erine....

064/0263...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

^I[]EWE GRADA BILO TEMEQNO

GOTOVO SVE [KOLE UZ KOLEGE IZ MOKRINA, PORU^UJE SPRV

Na deponiju stiglo 700 tona otpada Tokom akcije "O~istimo Srbiju", realizovane u subotu 5. juna, u Novom Sadu je sakupqeno je oko 700 tona razli~itog otpada, koji je donet na gradsku deponiju, saop{tila je "^isto}a".

Kamioni brojnih preduze}a koja su u~estvovala u akciji su dovozili otpad tokom ~itavog dana na gradsku deponiju, a koli~ine sakupqenog |ubreta po-

kazuju da je akcija imala dobar rezultat. Ovo preduze}e je ure|ivalo lokacije koje se, ina~e, ne nalaze u redovnom programu rada. Vi{e od 150 radnika je sakupqalo sme}e, strugalo ivi~wake i auto~istilicama ure|ivalo povr{ine na Mi{eluku, Alibegovcu, Temerinskom, Ka}kom i Karlova~kom putu, Petrovaradinskoj adi, Rumenki,

Rumena~kom putu, Novom nasequ, Putu novosadskog partizanskog odreda, Sentandrejskom putu i na ^eneju. "^isto}a" je bila jedan od glavnih u~esnika akcije ~i{}ewa i ure|ewa Novog Sada, u kojoj su u~estvovala i brojna druga preduze}a, organizacije i volonteri.

Po¬zi¬vu se oda¬zva¬lo 6.000 su¬gra¬|a¬na ko¬ji su ~i¬sti¬li sve

9

Danas otkazan prvi ~as

de¬lo¬ve gra¬da. Za u~e¬{}e u ak¬ci¬ji pri¬ja¬vi¬lo se i 27 me¬snih za¬jed¬ni¬ca, 20 osnov¬nih i sred¬wih {ko¬la, 15 usta¬no¬va kul¬tu¬re i osam udru¬`e¬wa i or¬ga¬ni¬za¬ci¬ja, a 16 jav¬nih i pri¬vat¬nih pred¬uz¬ e¬}a sta¬vi¬le su na ras¬po¬la¬ga¬we me¬ha¬ni¬za¬ci¬ju. U ~i¬{}e¬wu oba¬le i sa¬mog Du¬na¬va oda¬zva¬li su se i i ve¬sla¬~i i ro¬ni¬o¬ci klu¬bo¬va "Da¬nu¬bij¬us" i "Mor¬nar". N. V.

NEOBI^AN PRIZOR U KATOLI^KOJ PORTI

Neodr`avawem prvog ~asa u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni danas }e gotovo sve {kole u Novom Sadu, osim Ekonomske i "Ivo Lola Ribar", iskazati podr{ku kolegama iz Osnovne {kole "Vasa Staji}" u Mokrinu. Ovaj protest je inicirao Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine zbog, kako navode, sprovo|ewa "besprimerne politizacije {kola", te nasiqa nad zakonom i strukom.

U {koli u Mokrinu, gde su zaposleni u {trajku ve} nedequ dana, [kolski odbor je, po politi~koj osnovi postavio direktora, koji nema podr{ku kolektiva. Ovakvo kadrovawe po {kolama nije redak slu~aj, pa su prethodnih godina neki {trajkovi trajali i mesecima, poput onih u Elektrotehni~koj {koli i Gimnaziji "Isidora Sekuli}".

A. V.

Bina u{la u fontanu U Katoli~koj porti iz bazena fontane izrastao je jedan od nose}ih stubova vertikalne konstrukcije koja dr`i monta`nu tribinu za posetioce Sinema sitija. Fontana je iskqu~ena po nalogu Zavoda za izgradwu grada, za vreme trajawa festivala, ali i zbog ~i{}ewa bazena koji je trenutno uprqan. Problem je {to se ispod bazena nalazi oprema koja reguli{e osvetqewe i vodoskok, i u slu~aju probijawa dna moglo bi do|e do ve}ih o{te}ewa. Kako saznajemo u komunalnoj inspekciji, organizatori imaju dozvolu za upotrebu javne povr{ine, ali

Foto: A. Erski

ovakav potez nije bio u tom planu.

- U petak je iza{ao inspektor na teren i napravqen je zapisnik, sa organizatorom je dogovoreno da se taj tehni~ki propust ispravi, jer na ovaj na~in fontana lako mo`e biti o{te}ena - ka`e za "Dnevnik" glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev.

Organizatori festivala "Sinema siti" mora}e natkrivenu tribinu sa sedi{tima u Katoli~koj porti da nameste tako da ne ulazi u bazen fontane.

Fontanta }e ponovo proraditi kada se zavr{i festival.

N. V.

Skuteri i daqe pretwa kupa~ima objektima zabraweno da plove 150 metera od pla`e, a tako|e je zabraweno da ~amci i skuteri pristaju na [trandu.

zone.

Ve}ina posetilaca [tranda veruje da su upravo zahvaquju}i ovim momcima izbegnute tragedije na ovom delu pla`e.

- Pro{le godine je bilo mawe incidenata kada je u pitawu vo`wa skutera i glisera u blizini pliva~a. Ove godine jo{ na svu sre}u problema nije bilo, a nadamo se da }e tako i

op{tewa u kojem su navedena striktna pravila plovidbe, gde je najosnovnije pravilo da svaki u~esnik u re~nom saobra}aju mora da vodi ra~una o drugom, bilo da je u pitawu ~amac, pecaro{ ili kupa~. Me|utim, osim slawa depe{e, Kapetanija nema drugi na~in kojim bi spre~ila divqawe po kupali{tima. U ovoj slu`bi tako|e napomiwu da je sku-

Gliserima i skuterima dozvoqena plovidba oko Ribwaka i s jedne strane Ribarca, ali to retko ko po{tuje

Prema wegovim re~ima, kada spasioci ugledaju nekog od voza~a skutera ili glisera da se pribli`io bovama iza kojih su kupa~i, spasioci upozoravaju voza~a da isplovi iz kupali{ne

ostati, jer 32 spasioca brinu o kup~ima na [trandu. Oni }e voditi ra~una i o tome da li se po{tuje ovo pravilo - navodi No`ini}.

Ina~e, iz kapetanije upozoravaju da, primera radi, voza~ skutera koji se kre}e 40 kilometara na sat ne mo`e da vidi glavu kupa~a u vodi. Iz ove ustanove svake godine {aqu zvani~na sa-

terima i gliserima dozvoqena plovidba oko Ribwaka i jedne strane Ribarca, ali da to retko ko po{tuje.

Ipak, nije sve tako crno, jer je pro{le godine grad kupio ~amac i opremu koje koristi saobra}ajna inspekcija koja tako|e kontroli{e da li se po{tuju pravila plovidba na Dunavu.

Q. Nato{evi}

VESTI Nose ba{tenski otpad

O narodnoj inicijativi

LSV s gra|anima Odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine Milo{ Pankov razgovara}e s gra|anima danas u Mesnoj zajednici "Nikola Tesla" u Ulici Geri Karoqa.Novosa|ani mogu da do|u u Mesnu zajednicu od 17 do 19 ~asova Z. D.

Modernizacija tri {kole

Foto: A. Erski

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA

Jedni rade, drugi se bahate Sre|ivawe Bulevara Mihajla Pupina po~elo je proteklog vikenda, a prvi deo radova obavqa se na delu od raskrsnice a Ulicom @arka Zrewanina prema Jevrejskoj. Kako saznejemo u "Putu", radovi teku po planu, ali putarima problem predstavqaju nesavesni voza~i koji po svaku cenu, po navici, `ele da se parkiraju kod tr`nog centra "Sad Novi Bazar", uprkos ~i-

wenici da je deo bulevara zatvoren.

Tako se dogodilo da su novopostavqeni ivi~waci ruinirani tek {to su postavqeni, pa }e policija dok traje pomenuti posao poja~ano kontrolisati voza~e u ovom delu centra. Za vreme radova saobra}aj se odvija dovosmerno u jednoj traci, a posao po~iwe u 7 i traje do kasnih popodnevnih ~asova. Radovi bi trebalo da bu-

du gotovi do 23. juna, a do produ`etka mo`e do}i zbog lo{eg vremena. Nakon ovog posla, trebalo bi da uslede radovi na raskrsnici Jevrejske i Uspenske ulice i Bulevara Mihajla Pupina kao i u Jevrejskoj od [afarikove do Uspenske. Radovi na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara slede nakon poslova na ve} pomenutim saobra}ajnicama.

B. M.

vi}”, “Svetozar Toza Markovi}” i “Du{an Radovi}”. Kriterijum za ulagawe je bio to da se pro{ire {kole u koje |aci i daqe idu u tri smene. U Evropskoj investicionoj banci ka`u da }e radovi po~eti nakon ratifikacije i javnih nabavki, najverovanije krajem ove i po~etkom slede}e godine.

A. V.

AMBROZIJA NA UDARU „GRADSKOG ZELENILA”

Kosci kre}u iz Veternika Ko{ewe ambzorije sutra po~iwe u Veterniku, re~eno je ju~e u "Gradskom zelenilu" ~iji }e radnici ove sezone raditi na uni{tavawu korovske biqke.

Danas }e se znati raspored prema kome }e se raditi, re~eno je jo{ u "Zelenilu". Nadzor nad ovim poslom u Veterniku, kao i u Petrovaradinu, Bege~u, Budisavi, Ka}u, Kisa~u, Koviqu, Rumenki, Stepanovi}evu, Futogu, ^eneju, [angaju i Peji}evim sala{ima.

Ambrozija }e se kositi na javnim povr{inama, a na privatnim posedima to treba da ~ine vlasnici. Brojevi telefona za prijavu ambrozije su: 6350 - 557 i 4853 - 359.

Dermartman za biologiju pri Prirodno - matemati~kom fakultetu nadzira}e ko{ewe ambrozije u gradu, zatim u Sremskoj Kamenci, Ledincima i Bukovcu. Broj telefona za prijavu ambrozije je 485 - 2666 i faks 450 - 620.

Z. D.

Slike Dimitrija Ne~itale Izlo`ba ruskog slikara Dimitrija Ne~itale bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u galeriji "Prometej" Trg Marije Trandafil 11.

Izlo`bu }e otvoriti Radovan Kuzmanovi}.

Z. D.

„Dnevnik” deli karte za Sinema siti Na repertoaru Sinema sitija na sceni “Pera Dobrinovi}” danas su filmovi “Alive” iz selekcije “Balkan boks” u 15.30 ~asova, zatim hrvatski dokumentarni film “Igraj na pobedu” u 18, potom omnibus film “Neke druge pri~e” u 20.30 ~asova. Drama “Srce je mudrih u ku}i `alosti” iz selekcije “Nacionalna klasa” daje se u 23 ~asa. Detaqniji i obimniji program se mo`e prona}i na internet portalu

Radnici "^isto}e" sutra }e odnositi ba{tenski otpad iz Futoga, a u ~etvrtak iz Veternika. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti pred ulaz do {est sati.

I. S.

Okrugli sto o Modelu zakona o narodnoj inicijativi odr`a}e se sutra, od 12 do 14 ~asova, u zgradi AP Vojvodine, u sali jedan. Model zakona predstavi}e prof.dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Sa{a Gajin i Ivan Gruji}. Uvodnu re~ da}e potpredsednik Skup{tine AP Vojvodina Branimir Mitrovi}.

Z. D.

POMO] EVROPSKE INVESTICIONE BANKE

U Me|unarodnom ugovoru o pozajmici Evropske investicione banke Vladi Srbije, koji se odnosi na modernizaciju {kola, obuhva}ene su i tri novosadske {kole. Ugovor koji }e biti potpisan danas u Vladi, vredan je 50 miliona evra. Po projektu koji je napravila Srbija, od novosadskih {kola novac }e dobiti osnovne {kole “Kosta Trifko-

MALO KO PO[TUJE PRAVILNIK O RE^NOJ PLOVIDBI

Bezumna vo`wa glisera i skutera oko pliva~a, koja se redovno mo`e videti na Dunavu, glavni je rizik za bezbednost pliva~a na novosadskim kupali{tima. Kada po~ne sezona kupawa, re~na policija i Kapetanija gotovo svakodnevno primaju pozive i brojne prijave gra|ana zbog ovakvog divqawa na kupali{tima. Pravilnik o re~noj plovidbi izri~ito govori da gliseri i vodeni skuteri mogu da plove samo na udaqenosti ve}oj od 200 metara od obale, i to iskqu~ivo na podru~ju gde je to dozvoqeno.

Iskustva brojnih kupa~a potvr|uju da ovo pravilo malo ko po{tuje. Portparol u "Gradskom zelenilu" Ivan No`ini} ka`e za na{ list da je od ove godine, kada je u pitawu [trand, svim plovnim

U O[ „Du{an Radovi}” |aci }e dobiti jo{ prostora

festivala, tako|e i u biletarnicama festivala u SNP-u i “Boks ofisu” koji se nalazi kraj Katedrale.

“Dnevnik” u saradwi sa organizatorima danas deli ulaznice za projekciju filma “Aplauz” koji se daje sutra u 21.15 ~asova u Katoli~koj porti. Najbr`ih dvoje ~italaca koji se jave na broj Novosadske hronike 528-765 dobi}e po dve karte za ovu projekciju.

N. V.

utorak8.jun2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

I DAQE ZATVOREN DOWI PUT U RIBWAKU

Sprema se plan za klizi{te Gradska uprava za saobra}aj donela je re{ewe o privremenoj zabrani saobra}aja na delu Doweg puta u Ribwaku do 25. juna, s tim da re{ewe mo`e va`iti i du`e ukoliko se klizi{te do tog vremena ne sanira. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da je situacija klizi{ta na terenu sagledana i sada stru~ne slu`be Zavoda treba da se odlu~e za adekvatno tehni~ko re{ewe, kako bi se u ovom delu izveli radovi za sre|ivawe klizi{ta i ponovno osposobqavawe Doweg puta za saobra}aj.

Kako ka`u, uzimaju}i u obzir specifi~nost radova i uslova na terenu, neophodno je anga`ovati kvalifikovanog izvo|a~a koji }e obaviti odre|ewa ispitivawa i pripremne poslove, kako bi se napravilo tehni~ko re{ewe za sre|ivawe klizi{ta. S obzirom da izrada tehni~kog re{ewa zahteva izvesno vreme iz Zavoda za izgradwu grada mole `iteqe Ribwaka za razumevawe i str-

Foto: F. Baki}

pqewe, i poru~uju da zajedno s preduze}em “Put” preduzimaju sve {to je potrebno kako bi se sanacija klizi{ta obavila u {to kra}em roku.

Podse}amo, zbog obilnih ki{a na ovom delu Ribwaka do{lo je do pokretawa klizi{ta i do obru{avawa dela puta, ta~nije wegove kosine i ispirawa ze-

mqe iz konstrukcije puta, {to je ugrozilo bezbednost saobra}aja. Utvr|ewa su o{te}ewa i obru{avawe ivi~waka u du`ini oko 20 metara, dok su kosine kliznule oko 50 metara. Stoga je inspektor za kontrolu puteva doneo re{ewe o sanaciji dela Ribwaka i privremenoj zabrani saobra}aja.

B. Markovi}

U KARLOVCIMA PLANIRAJU

Bi}e {iri put za Stra`ilovo Zbog intenzivnog saobra}aja na putu koji od Sremskih Karlovaca vodi do Stra`ilova, {to dovodi u pitawe bezbednost pe{aka i biciklista, u~estali su posledwih godina zahtevi gra|ana da op{tina izgradi biciklisti~ku i pe{a~ku stazu do tog izleti{ta. Da bi stvorila kvalitetnu saobra}ajnicu do Stra`ilova, koje je zna~ajna turisti~ko - rekreativna destinacija, lokalna samouprava izradila je plan detaqne regulacije saobra}ajnice Sremski Karlovci – Stra`ilovo, koji bi mogao uskoro da se na|e pred odbornicima.

Ovim dokumentom su utvr|eni uslovi za modernizaciju sada{weg puta do Stra`ilova u du-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (18), “No} za pam}ewe” (19.30),”Robin Hud” (21) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Soul ki~n“” (20)

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala i velika sala: “Sinema siti”

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna) Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u 7 sati do ponedeqka u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Kristina ]erani}( devoj~ica i de~ak) i Ramiza Iseni (devoj~ice) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Mirna Raki} - Domazetovi},Suzana Stankovi} Gani}, Tatjana Rodi}, Du{ica Stanojev - Riki}, Milica Ma{ni} i ^arna Luki} iz Novog Sada, Marta \armati iz Rumenke, Zorica Bo`i} i Sla|ana Kondi} iz Futoga, Hajnalka Balok i Elizabeta Bihler-Latinovi} iz Temerina, Marina Hr}an iz Kisa~a, Violeta Pe{i} iz Ba~ke Palanke, Du{anka Kuqi} iz Zmajeva, Evica Milija{ iz Rakovca, Jelena Deki} iz Sremske Kamenice, Biqana Mandi} iz Ba~a, Mirjana Raki} iz In|ije i Dragana Blanu{a iz Novih Karlovaca, DE^AKE: Danijela \uri}, Jovana Veqkovi}-Ru`i~i} i Vesna ]osi} iz Novog Sada, Jovana Santra~ i Vesna Repija iz Futoga, Radoslava Radoj~in iz \ur|eva, Emica Miqanovi} iz ^erevi}a, Marija Mom~ilovi} iz Ba~kog Petrovca, Mirjana Men~ik-Jovin iz Ba~ke Palanke, Ana Bogunovi} iz Magli}a, @eqka Lan~u{ki iz Sivca, Aleksandra Petrovi} iz Lazareva i Branka Skenxi} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Qubomir Dragutina \or|evi} (1923) u 11.45 ~asova, Stevan Milorada Radojevi} (1956) u 12.30, Stevan Save Zimarov (1927) u 13.15, Petra Krstana Plav{i} (1928) u 14, Arkadije Nikole Segedinski (1926) u 14.45, Jelenka Sava Brati} (1939) u 15.30 i Dragi{a Mirka Stoiqkovi} (1953) u 16.15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu u 17 ~asova bi}e sahrawen(urna) Zoltan Zoltana Apro (1947). Na Dowem grobqu u Futogu bi}e sahrawen Rade Veqka Slavni} (1935) u 13 ~asova.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

`ini od oko 2.700 metara, te izgradwu vodovodne i gasovodne mre`e, kao i javne rasvete. Predvi|a se zapravo pro{irewe starog puta na {est metara i gradwa biciklisti~ke staze od 2,2 i pe{a~ke staze od dva metra. Biciklisti~ka i pe{a~ka staza bi do 1.732. metra puta bile s desne strane, a od 1739. metra nalazile bi se s leve strane kolovoza.

Za realizaciju plana potrebno je oko 222 miliona dinara, {to je vi{e od ovogodi{weg op{tinskog buxeta. To zna~i da }e za sprovo|ewe u delo plana op{tina morati da obezbedi pare iz nekih drugih izvora.

Z. Ml.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

11

ODLUKA O ZAVR[NOM RA^UNU OP[TINSKOG BUYETA

Prihodi mawi od planiranih APATIN: Op{tinsko ve}e Apatina utvrdilo je odluku o zavr{nom ra~unu buxeta za pro{lu godinu, kojom je utvr|eno da su ukupni ostvareni teku}i prihodi i primawa bila 588,2 miliona dinara, odnosno sa preneti sredstvima iz ranijih godina 602,9 miliona dinara {to je 72 odsto u odnosu na plan.U istom periodu rashodi i izdaci iznosili su 599,7 miliona dinara ili 71,7 odsto planiranih.

Razlika izme|u ukupnih prihoda i rashoda iznosi ne{to vi{e od tri miliona dinara i ovaj novac je prenet u ovu buxetsku godinu.

Najve}i procenat ostvarewa bele`ili su prihodi od donacija od me|unarodnih organizacija jer nisu planirana a ostvareno je 3,4 miliona dinara. Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke ostvaren je u visini od 92,3 odsto plani-

Marina i pristan u okviru „Na{eg doma” Op{tinsko ve}e podr`alo je predlog izmene i dopune Odluke o osnivawu JKP „Na{ dom“ tako {to }e se ovo preduze}e baviti i putnom obla{}u, odnosno pru`ati usluge u re~nom saobra}aju i delatnost marine. Kako je re~eno na sednici neophodno je da se napla}uju usluge u izgra|enim objektima a kako je formirawe novog preduze}a dugotrajan proces odlu~eno je da se ove delatnosti obavqaju u okviru JKP „Na{ dom”.

OSAVREMEWIVAWE BE^EJSKE LOKALNE SAMOUPRAVE

Automatizacija rada Op{tinskog ve}a BE^EJ: Posle Uslu`nog centra, koji je lane realizovan i usmeren ka boqoj komunikaciji sa sugra|anima, u ciqu osavremewivawa rada lokalne samouprave ove godine }e se realizovati nova faza koja se odnosi na automatizaciju rada Op{tinskog ve}a, a sve u pravcu krajweg ciqa automatizacije skup{tinske slu`be.

- Konkurisali smo projektom Elektronska vlada i u konkurenciji 25 vojvo|anskih op{tina, ~iji je ukupno fond bio oko 40 miliona dinara, dobili smo ne{to vi{e od 1,9 miliona dinara s obavezom da ga zavr{imo do kraja godine. Ve} smo krenuli u realizaciju i mislim da }emo do jeseni okon~ati posao, ~ime }emo pove}ati efikasnost i racionalnost rada Op{tinskog ve}a. Motivisala nas je br`a dostupnost dokumentaciji i kasnija efikasnost u radu, pogotovo {to

}emo se umre`iti s javnim preduze}ima, ~ime }emo imati daleko boqi protok informacija i komunikaciju na lokalnom nivou - rekao je na pres konferenciji ~lan Op{tinskog ve}a Marijan Radi~evi}.

Zemenik predsednika op{tine Budislav Meduri} je govorio o na~inu kako je osmi{qena realizacija projekta i kako }e da funkcioni{e automatizacija informacionog sistema u be~ejskoj op{tini.

- Umesto da listamo hiqade i hiqade stranica materijala, sada }emo na jednom mestu imati sve i brzom pretragom do}i }emo do `eqenom materijala.

Ima}emo veliku u{tedu u materijalu i vremenu, ali nije nam primarna bila u{teda papira, ve} sigurnost, bezbednost, ekspeditivnost i brzina u samom radu Elektronske vlade – rekao je Meduri}.

V. Jankov

Dunav i daqe raste APATIN: U Apatinu je progla{ena redovna odbrana od poplava na ju~era{wem nivou Dunava od 633 cantimetra.

- Re`im saobra}aja na nasipu prilago|en je vodostaju, tako da da se tim delom mogu kretati samo interventna vozila. U najve}em vikend nasequ Vagoni iskqu~uje se struja, jer je voda ve} poplavila deo vikendica, a vikenda{i su svoje stvari podigli na spratove - ka`e Mi{o Sekulovi}. iz op{tinskog Centra za obave{tavawe.

U Apatinu se o~ekuje vrh vodenog talasa sa ~etvrtka na petak.

Vanredna odbrana od poplava se progla{ava kada nivo Dunava dostigne visinu od 7,5 metara.

J. P.

ODR@ANA PRVA ELEKTRONSKA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE IN\IJA

Laptop za glasawe IN\IJA: Posle tri probe, odr`ana je prva elektronska sednica Skup{tine op{tine In|ija. Odbornici su sav materijal za sednicu dobili elektronskom po{tom na svoje laptopove, a samo za dvojicu odbornika je pripremqen {tampani materijal.Ubudu}e sve sednice skup{tine odr`ava}e se elektronskim putem, a ve} du`e vreme sednice Op{tinskog ve}a tako|e se odr`avaju elektronski, ~ime je pove}ana efikasnost, ali i velike u{tede u {tampawu i dopremawu materijala.

- Elektronske sednice }e pove}ati efikasnost i kvalitet rada na{eg parlamenta. Sada odbornici u raspravi u~estvuju sa svog mesta, me|usobno komuniciraju preko mikrofona, a softver za realizaciju elektronskih sednica omogu}uje odbornicima da elektronskim putem ula`u i amandmane, da me|usobno raspravqaju o ulo`enim amandmanima od trenutka kada se skup{tinski materijal postavi na internet, pa sve do po~etka zasedawa - ka`e predsednik Skup{tine op{tine In|ija Aleksandar Kova~evi}.

Jedinstven softver za ovakav na~in rada op{tinskog parlamenta izradila je op{tinska Agencija za IT, GIS i komunikacije i spremna je da ove usluge pru`i i drugim lokalnim samoupravama, naravno, uz odre|enu naknadu, jer je Agencija ve} godinu dana samostalan subjekt, koji posluje na tr`i{nom principu i za sada veoma uspe{no posluje.

Da je skup{tinska slu`ba oslobo|ena prevelikog posla oko {tampawa i otpremawa skup{tinskih materijala odbornicima svima je jasno, me|utim, prema grubim ra~unicama, slawe skup{tinskih materijala elektronskim putem na odborni~ke mejl adrese smawuje tro{ak zasedawa Skup{tine op{tine In|ija za oko 400.000 dinara po jednoj sednici. Kova~evi}, veruje da }e se vrlo brzo isplatiti sredstva ulo`ena u formirawe elektronskog sistema, me|u kojima je najve}a stavka nabavka laptopova, me|utim, ovo je trajna investicija, jer }e odbornici po isteku mandata vra}ati laptopove, kako bi oni slu`ili i budu}im sazivima Skup{tine op{tine In|ija.

S. Bojevi}

ranih, a zna~ajan procent ostvaren je i od poreza na dobra i usluge i prihodi od imovine. Ina~e, najzna~ajnije u~e{}e u prihodima ostvareno je po osnovu poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, sa 50,44 odsto, na drugom mestu ssa 27,14 odsto su transferi od drugih nivoa vlasti.

S obzirom na to da je pro{le godine ostvaren za 27 odsto mawi prihod od planiranog bilo je ote`ano izmirivawe obaveza svih buxetskih korisnika.

O zavr{nom ra~unu op{tinskog buxeta mi{qewe je dao nezavisni revizor , odnosno da su finansijskli izve{taji objektivni i istiniti o svim bitnim pitawima- stawu imovine, obaveza i izvora finansirawa buxeta kaso i primawa, rashode i izdatke, tokove gotovine i izvr{ewa buxe-

Simijanovi} se odrekao honorara za „Awu” Samostalni umetnik iz Novog Sada Nikola Simijanovi} odrekao se honorara za skulpturu ~apqe „Awa” koja je postavqena na obali Dunava kod Pristana u korist gra|ana apatinske op{tine. Stoga je pla}ena samo izrada u SZR „Apa-Mont” Rajka Trivanovi}a u visini od 1.970.000 dinara sa PDV.Re~ je o kupovini prohroma sa ~eli~nom pokonstrukcijom visine osam metara i te`ine 1.000 kilograma, tro{kovi prevoza, izrada i postav~qawe plo~a sa nazivom skulpture i umetnika i izrada postoqa i monta`a ref~lektora. Uz ove tro{kove pla}eni su i prate}i tro{kovi u visini od 563.000 dinara za laserski projektor, reflektora i za izradu postamenta za skulpturu i tro{kove autodizalice. ta. O zavr{nom ra~unu op{tinskog buxeta izjasni}e se i odboprnici SO na junskoj sednici.

U nastavku sednice ~lanovi Op{tinskog ve}a podr`ali su predlog Odeqewa za stambe-

no-komunalne delatnosti, za{titu `ivotne sredine, urbanizam, gra|evinske i imovinsko-pravne poslove.

Re~ je tome da se predla`e pove}awe naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi-

JO[ JEDNA SLOVENA^KA FABRIKA U [IDSKOJ OP[TINI

Na jesen 30 Ada{ev~ana staje za ma{ine ADA[EVCI: Vlasnik „Tim izolirke” Uro{ [umer Ada{evcima gradi jo{ jednu slovena~ku fabriku. Mo`e se pohvaliti da je za pet godina upetostru~io izvoz, uredno ispla}uje radnike, daje im topli obrok i svake godine ih vodi u Sloveniju na radni~ke igre. [umer je u Ada{evcima zakupio osam hektara zemqi{ta na 99 godina. Pro{le godine je po~eo, a ovih dana zavr{ava dve hale. Gradi fabriku koja }e proizvoditi ~eli~ne opruge i plasti~ne povr{ine za motorna vozila. Do sve~anog otvarawa preostalo je da se zav{re jo{ neke sitnice te se ovih dana postavqaju podne plo~ice, kre~i... Nakon toga ulaze ma{ine i „[umer” DOO mo`e da po~ne da radi.

Predsednik mesne kancelarije ka`e da }e uposliti 30 Ada{ev~ana.

- Uro{ [umer i ekonomski savetnik ambasadora Republike Slovenije u Beogradu Slobodan [e{um sa predsednicom lokalne samouprave Nata{om Cvjetkovi} i narodnim poslanikom @eqkom Brestova~kim, nedavno su obi{li Ada{evce.

Kredit za bazen STARA PAZOVA: Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} i zamenik generalnog direktora Unikredit banke Branislav Radovanovi} potpisali su u Staroj Pazovi, ugovor o kreditu za izgradwu bazena u ovoj op{tini. Kredit je na sedam godina, sa grejs periodom od dve godine, a predsednik op{tine je istakao da mu je drago {to se Unikredit banka pojavila na tenderu, ponudila najboqe uslove i zbog toga je odabrana da bude saradnik u ovom projektu lokalne samouprave. ^elnici staropazova~ke op{tine o~ekuju pomo} i podr{ku i pokrajinskih organa, kako bi po~ela izgradwa bazena na lokaciji izme|u Stare i Nove Pazove, sa desne strane starog magistralnog puta ka Beogradu, {to }e, s obzirom na postoje}u saobra}ajnicu, bazen u~initi dostupnim i `iteqima Vojke i podunavskih naseqa ove op{tine.

U prvoj fazi }e se graditi otvoreni bazen, a u drugoj bi trebalo graditi zatvoreni bazen i prate}e objekte, a dok projekti ne budu gotovi, ne govor i se ni o vrednosti investicije.

A. N.

{ta. Naime, kako je re~eno, naknada za stan od 100 kvadratnih metara do sada je iznosila 46 dinara mese~no, a sada je predlo`eno da to bude 200 dinara mese~no odnosno 2.400 dinara godi{we. I takvo pove}awe zapravo je za 31 odsto mawe od onoga koliko se pla}a u Somboru. Naknada za poslovini prostor bio bi 1.100 dinara dinara mese~no.

S obzirom na rast cena prehrambenih proizvoda, energenata i ostalog, pred{kolska ustanova „P~elica” u Apatinu predlo`ila je da se pove}aju i cene usluga i to za deset provenata. Ekonomska cena celodnevnog boravka deteta je 13.900 dinara a roditeqi pla}aju 20 odsto ekonomske cene odnosno 2.780 dinara s tim da postoje i povlastice za drugo i tre}e dete kao i za socijalno ugro`ene porodice.

VESTI Svadbarski paprika{ za Ginisa BA^KA PALANKA: Kuvawe do sada najve}eg svadbarskog paprika{a na svetu u kotli}u kapaciteta 5.000 litara za preko 2.000 qudi, odigra}e se 19. juna na Kalo{ ~ardi u Ba~koj Palanci, a u okviru projekta „Ve~e hiqadu mladenaca”. Organizator prigode je muzi~ar Todor Maletin, koji je do sada nastupao u preko 1.000 svadbi i na ovaj spektakl }e pozvati sve mladence kojima je uveselio dan stupawa u zajedni~ki `ivot kao i brojne goste.

Poziv na manifestaciju bi}e upu}en i predstavnicima Ginisove kwige rekorda, a uz paprika{ }e biti uprili~en celove~erwi koncert pop, rok i tambura{kih orkestara.

Organizatori pozivaju na besplatno u`ivawe uz paprika{ i muziku.

S. T.

Arheolo{ki film

Ni~e nova hala DOO „[umer” u Ada{evcima

Sude}i po raspolo`ewu ekonomskog savetnika Slovena~kog ambasadora u Beogradu, stekli smo utisak da je bacio oko na neko zemqi{te u ovoj op{tini jer je najbli`a Republici Sloveniji od svih op{tina u Sremu. [to se ti~e nove fabrike koja }e se uskoro otvori-

ti u Ada{evcima mi smo ve} pripremili 30 dobrovoqaca u selu koji tra`e posao u [umerovoj firmi. Sude}i po svemu isti~e predsednik Ilija Mirkovi} - po~etak rada [umerove firme u Ada{evcima realno je o~ekivati do septembra ove godine.

D. Savi~in

NOVI OBRAZOVNI PROFILI U KIKINDSKIM SREDWIM [KOLAMA

Bez op{teg smera KIKINDA: U kikindskim sredwim {kolama uvedeni su novi obrazovni profili. U Gimnaziji „Du{an Vasiqev” novina je da nema op{teg smera. U pet odeqewa mo}i }e da se upi{e 150 svr{enih osmaka. Na dru{tevno-jezi~kom smeru ima mesta za 90 |aka, a na prirodno-matemati~kom 60.

Sredwa stru~na {kola „Milo{ Crwanski” u sptembru }e imati {est odeqwa prvih razreda. Novi obrazovni profil je fizioterapeutski tehni~ar, koji je otvoren u dogovoru sa Zdravstvenim centrom „Kosta Sredojev [quka”.

-Kvalifikacioni ispit polaga}e se i za smer tehni~ar za za{titu `ivotne sredine, gde }e biti upisano 30 u~enika, a za ovaj smer vlada veliko interesovawe – ka`e direktorka {kole Vukosava Tomi}.

– Jedno odeqewe od 30 |aka bi}e upisano na smeru tehni~ar za biotehnologiju.

Na trgodi{wim smerovima jedno odeqewe upisujemo na smeru proizvo|a~ prehram-

benih proizvoda i 24 u~enika na smeru arhitektonskog tehni~ara.

U Ekonomsko-trgovinskoj {koli ima mesta za 168 budu}ih sredwo{kolaca. Ve} nekoliko godina unazad u ovoj {koli kvote su popuwene odmah nakon polawa prijemnih ispita i u ovoj {koli uvek se tra`i mesto vi{e.

- Novina ove godine jested a }emo upisati dva odeqewa ekonomskih tehni~ara s obzirom da je to najtra`eniji profil u posledwih nekoliko godina i da nijanse odlu~uju o tome koji }e u~enici sa izuzetnim rezultatima biti upisani na ovaj smer. Upisujemo I ogledno odqewe od 24 |aka na profile finansijski administrator, a 30 ih upisujemo za trgovinskog tehni~ara – ka`e direktor {kole Tomislav Bartoli}.

Bi}e upisana 24 u~enika u ogledno odeqewe za komercijalistu. Za trogodi{we obrazovawe ima jedno odqewe, gde }e 15 u~enika biti upisano za konobare i kuvare.

A. \.

ZREWANIN: U Narodnom muzeju Zrewanina do 12. juna bi}e prikazan izbor filmova sa 11. Me|unarodne smotre arheolo{kog filma iz beogradskog Narodnog muzeja.

U Zrewaninu }e biti prikazano 15 odabranih arheolo{kih filmova sa ovogodi{we me|unarodne smotre i to u periodu od 20 do 22 sata, a u subotu, 12. juna, u prepodnevnom terminu od 10 do 12 ~asova. @. B.

^ar stonog fudbala BE^EJ: Jedan od aktivnih igra~a stonog fudbala Be~ejac Laslo Ber~ek sistematizovao je mnogo toga {to se de{avalo ili je napisano u medijima i objavio kwigu po imenu „^ar igre”.

Premijerno predstavqawe kwige bi}e ve~eras u 19 sati u Narodnoj biblioteci Be~ej.

Pored autora Lasla Ber~eka, gosti ve~era{weg prikaza kwige „^ar igre” bi}e recenzent Jo`ef Vajsenbek i sportski novinari be~ejske op{tine koji su pratili, ili jo{ uvek prate de{avawa u stonom fudbalu.

V. J.

CRNA HRONIKA

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

c m y

12

NENAD NOVAKOVI] SE OPORAVQA OD BATINA KOJE JE DOBIO NA TVR\AVI

Nepoznati i motiv i napada~i na studenta prorektora Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Nenad Novakovi}, koga je tokom proteklog vikenda na Petrovaradinskoj tvr|avi fizi~ki napala grupa nepoznatih mladi}a, ju~e se ose}ao dobro. One je za “Dnevnik” ispri~ao da je posle incidenta, koji se dogodio u no}i izme|u

Nenad Novakovi}

petka i subote ne{to posle ~etiri sata, ostao s nizom povreda po licu i telu i da su lekari Klini~kog centra Vojvodine konstatovali nekoliko uganu}a i hematoma. Novakovi} je me|u napada~ima, kako ka`e, prepoznao jednog studenta Fakulteta tehni~kih nauka. Me|utim, Policijska uprava u Novom Sadu nije ju~e saop{tila da li je identifikovala nekog od batina{a. S druge strane, Radio 021

Razbijeno staklo na kolima

preneo je izjavu ~lana Saveta novosadskog univerziteta Milinka Petrovi}a prema ~ijim re~ima se, navodno, jedan od u~esnika op{te tu~e na tvr|avi – izvinio.

- Sve je po~elo kod kluba “Muzej” na Tvr|avi. Nekoliko momaka je pri{lo mom drugu i rekla “ve~eras imate tu~u” – ispri~ao je Novakovi} za na{

list. - Obratili smo se obezbe|ewu lokala i te momke su izbacili i tvrdili da je sve uredu i da poznaju te momke. Rekli su nam da u|emo i da ne pani~inmo.

Bili smo 45 minuta, popili pi}e. Posle toga, iz uprave kluba re~eno nam je da je fajront, da napustimo lokal i da nemamo zbog ~ega da brinemo.

U me|uvremenu napada~i su se najverovatnije okupili i "naoru`ali". Prema re~ima na{eg sagovornika, u rukama su imali cigle i delove kaldrme. Ostatak dru{tva, u kojem se student prorektor nalazio, ku}i je krenuo taksijem, a napada~i su se ustremili na auto u kojem su se nalazili Novakovi}, Petrovi} i jo{ dva momka.

- Dok smo prolazili kroz tunel na Tvr|avi, tu ih je bilo ~etvorica ili petorica. Kada smo se spustili niz put, tu nas je napala grupa od 15 momaka. Jurili su me, be`ao sam prema “Bastionu” i u tom trenutku pozvao sam policiju. Stigli su me, {utirali, sru{ili na zemqu. Izgubio sam svest. Kada sem se probudio, bio sam skroz izudaran, a jedan od mojih drugova je le`ao preko mene. Sre}om, niko od wih nije ozbiqnije povre|en – ispri~ao je Novakovi}.

Motivi ovog napada zvani~no jo{ uvek nisu poznati. Prvo se pojavio scenario po kojem je tu~a povezivana s nedavno odr`anim izborima za ~lanove studentskih parlamenata na fakultetima Novosadskog univerziteta, ali ta informacije nije potvr|ena. U me|uvremenu, u javnosti se pojavio i podatak da je motiv li~ne prirode i da je do tu~e do{lo zbog prethodnih ~arki i da je, navodno, neko iz Novakovi}eve “ekipe” bio u sukobu s mla|im bratom nekog od napada~a.

I Novakovi} je u izjavi za “Dnevnik” spomenuo da su u poteri za wim u~estvovala neka bra}a, ali on ju~e nije mogao da ka`e zbog ~ega su napadnuti i izrazio uverewe da }e se u bliskoj budu}nost otkriti razlozi napada.

Istraga je jo{ uvek u toku i o~ekuje se da novosadska policija u narednim danima saop{ti konkretne rezultate i zvani~ne informacije.

D. A.

Ku}a u Sremskim Karlovcima u kojoj je dr`an oteti

Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom

DANAS LICITACIJSKA PRODAJA DELA BOGATSTVA OKRIVQENOG NARKOBOSA

Malovi}: [ari}eva pokretna imovina vredi 4,5 miliona dinara Ukupna po~etna cena pokretne imovine zaplewene u ku}ama i objektima Darka [ari}a, koja }e sutra biti na licitacijskoj prodaji, procewena je na oko 4,5 miliona dinara, izjavila je ministarka pravde Sne`ana Malovi}.

Na licitacijskoj prodaji bi}e ponu|en luksuzni name{taj, tehni~ki ure|aji, bela tehnika, opremi za teretanu, 76 plazma televizora, a najvrednije stvari su zaplewene u vilama na Tatarskom brdu kod Novog Sada.

Malovi} je Tanjugu rekla da o~ekuje da }e cena pokretne imovine, nakon licitacije, biti mnogo vi{a i precizirala da }e se

po~etne cene, u zavisnosti od prodajnog predmeta, kretati od 20 do 40 odsto ispod tr`i{ne vrednosti. Prema wenim re~ima, svi zaintresovani gra|ani mo}i }e da sat vremena pre po~etka licitacije pogledaju stvari koje }e biti izlo`ene.

"Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom Ministarstva pravde svima koji budu kupili stvari garantuje da }e ostati anonimni, odnosno da wihov identitet ne}e biti otkriven javnosti", rekla je Malovi} i dodala da }e se prodaja usmenim javnim nadmetawem obaviti u skladi{tu Direkcije na Vilinim vodama.

Malovi} je precizirala da Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela predvi|a da stvari, koje ne budu prodate u prvom krugu, mogu jo{ jednom da budu ponu|ene na aukciji, a da }e, ukoliko ni tada ne dobiju nove vlasnike, biti prodate neposrednom pogodbom.

"Ukoliko u roku od godinu dana ne budu prodate bi}e poklowene u humanitane svrhe", dodala je Malovi}.

Darko [ari} optu`en je kao organizator kriminalne krupe koja je {vercovala kokain iz Latinske Amerike u Evropu.

Odluku o prodaji pokretnih stvari donelo je Ve}e posebnog odeqewa za organizovani kriminal Vi{eg suda u Beogradu, kako im ne bi opala vrednost u toku trajawa krivi~nog postupka koji je jo{ u fazi optu`ewa.

Hap{ewe osumwi~enih za otmicu

Nagra|eni s gradona~elnikom Beograda

PRIJEM KOD GRADONA^ELNIKA BEOGRADA

Nagra|eni policajci koji su re{ili otmicu Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas nagradio je ju~e sa po 50.000 dinara pripadnike Uprave kriminalisti~ke policije, koji su sproveli akciju hap{ewa sedmo~lane krimnalne grupe, osumwi~enu za otmicu mladi}a iz Beograda.

Na prijemu u Starom dvoru nagrade su primili Darko Seni}, Sre}ko Dubaqevi}, Zoran Kova~evi}, Gordan Milijanovi}, Aleksandar Mitrovi}, Dejan Pani}, Rajko Baji}, Dragoqub Milanovi}, Bojan Milutinovi}, Niko-

la Ratkovi}, Marijana Savi} i Qubodrag Dobra{inovi}. \ilas je u ime Beogra|ana, a pre svega roditeqa, zahvalio policajcima, {to je otmica re{ena u najkra}em mogu}em roku.

"Te vrsta kriminala nije bilo u Beogradu u posledwih sedam godina i ovo je prvi put da je tako ne{to poku{ano. Ono {to ste vi uspeli da uradite jeste poruka svima da ne pomi{qaju da na takav na~in do|u do novca", rekao je \ilas. On je dodao da je dobro {to su roditeqi imali povere-

we u policiju i odmah prijavili slu~aj.

Direktor policije Milorad Veqovi} zahavlio je gradona~elniku na nov~anoj pomo}i, u ime ministra Ivice Da~i}a, i podsetio da je posao policajca te`ak, odgovoran i rizi~an, ali i ukazao da }e nagrada dati dodatnu snagu u borbu proitiv svakog oblika kriminala.

"Bez podr{ke dr`ave ta borba }e biti jako te{ka. Nama podr{ka zna~i mnogo i ova pomo} treba da slu`i kao primer ostalim

gradona~elnicima i predstavnicima lokalne samouprave u Srbiji da shvate da policija nije strano telo, ve} da je u obavezi da {titi javni poredak i sve gra|ane", rekao je Veqovi}.

Zamenik na~elnika drugog odeqewa Uprave kriminalisti~ke policiije Zoran Kova~evi} rekao je, govore}i o otmici, da je bila jedina u posledwih sedam godina i da je postojala opasnost da, u jednom trenutku, "stavri izmaknu kontroli", da su mediji objavili informacije.

"Na Zapadu je to krivi~no delo ~esto, a mislimo da }e uskoro do}i i u Srbiju i zato je bio imperativ da {to pre i efikasnije re{imo slu~aj", rekao je Kova~evi}.

Policija je pre tri nedeqe u Sremskim Karlovcima uhapsila sedmo~lanu grupu koja je otela Milo{a J. (18), sina beogradskog biznismena i za wegov otkup tra`ila 150.000 evra. Otmica je planirana nekoliko meseci, a kidnapovawe je, preko dru{tvene mre`e "Fejsbuk", predlo`io Filip I. (21), Milo{ev drug iz kom{i-

luka, koji je znao da mladi} poti~e iz imu}ne porodice.

Kao organizator grupe otmi~ara ozna~en je policajac Darko A. (20), koji je ranije radio u OUP-u Zemun, a trenutno je student Policijske akademije.

Krivi~no delo otmice organizuje se zbog iznude novca, a u Srbiji su bile "aktuelne" u periodu 2001-2003. godine, kada su kidnapovana deca srpskog biznismena Miroslava Mi{kovi}a, bra~nog para @ivojinovi}, kao i biznismen Milija Babovi}.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

13

ODLO@ENO SU\EWE KONTROVERZNOM BIZNISMENU AN\ELKU BITEVI]U IZ STAJI]EVA, KOD ZREWANINA

Sud neobave{ten o promeni zatvora Glavni pretres u sudskom postupku koji se pred zrewaninskim Vi{im sudom vodi protiv kontroverznog biznismena An|elka Bitevi}a (55) iz Staji}eva kod Zrewanina i wegove biv{e saradnice Marije Bodvai (50) iz Zrewanina, odlo`en je ju~e po{to se u sudnici nije pojavio prvooptu`eni.

Bitevi} se, ina~e, nalazi u Kazneno–popravnom zavodu u Po`arevcu, jer je Apelacioni sud potvrdio {estogodi{wu kaznu zatvora za slu~aj „zozova~a”, odnosno zbog prodaje metil-alkohola od kojeg je otrovano 56, a preminulo 43-oje qudi. Sud nije bio obave{ten da je Bitevi} u me|uvremenu iz KPZ Sremska Mitrovica preba~en u Po`arevac, pa je privatnik zato izostao s ju~era{weg glavnog pretresa. Su|ewu nije prisustvovala ni advokatica Irena Tapavi~ki, braniteqka okrivqenog Bitevi}a, a svoje odsustvo pravdala je bole{}u.

- Po{to nema uslova za odr`avawe glavnog pretresa, slede}i zakazujem za 13. septembar. Ulazimo u period godi{wih odmora, a i kalendar je prili~no zgusnut, pa nam preostaje taj datum – rekao je sudija Zoran Paripovi} kome je vo|ewe postupka povereno od ove godine, napomiwu}i da }e slede}i put iz KPZ Po`arevac biti doveden i Bitevi}.

Pred sudijom se nije pojavila ni Marija Bodvai. Ona se nalazila u Palati pravde, ali ju je napustila pre po~etka su|ewa, a nakon {to je ~ula da

Samom Bitevi}u na teret se stavqa i da je u istom vremenskom periodu nalo`io stru~nim slu`bama DOO „Viktori“ da se deo ostvarenog prometa ne evidentira u poslovnoj dokumentaciji, kao i da se prilikom isplata zarada zaposleni-

Razdvojen slu~aj Ovom optu`nicom bio je obuhva}en i ni{ki sudija Stojadin Jovanovi} (60), okrivqen da je primio mito od Bitevi}a, ali je taj deo postupka u me|uvremenu razdvojen.

- Proces je nepravosna`no okon~an, tako {to su obojica oslobo|ena odgovornosti, jer nije dokazano da su po~inila krivi~no delo koje im se stavqa na teret. Tu`ila{tvo je ulo`ilo `albu na ovakvu presudu – izjavio je ju~e za „Dnevnik“ advokat Ninoslav Komlu{ki, branilac An|elka Bitevi}a.

An|elko Bitevi}

}e glavni pretres biti odlo`en.

Wima se sudi po optu`nici Okru`nog javnog tu`ila{tva, podignutoj jo{ avgusta 2004. godine. Bitevi} se tereti za izbegavawe pla}awe poreza i prawe novca, dok Bodvai odgovara samo zbog prvog krivi~nog dela. Po navodima tu`ila{tva, oni su - Bitevi} kao vlasnik i osniva~ preduze}a „Viktori“, a Bodvai kao kwigovo|a u toj firmi - od februara 2003. do 11. marta 2004. go-

dine, sa~inili la`nu dokumentaciju da bi delimi~no izbegli pla}awe poreza. Organizovali su registraciju nekoliko samostalnih radwi i agencija, na imena tre}ih lica, a potom, da bi prikrili deo prometa koji je izvr{en preko DOO „Viktori“, sa~inili la`nu dokumentaciju o navodnim poslovnim odnosima tih radwi i Bitevi}evog preduze}a. Tako la`iranim poslovima izbegli su da plate porez u iznosu od oko 27 miliona dinara.

SAOP[TEWE DOKUMENTACIONOG CENTRA „VERITAS”

U Crnoj Gori uhap{en Srbin po poternici Hrvatske Dokumentacioni centar „Veritas“ saop{tio je ju~e da je policije Crne Gore uhapsila Marina Krivo{i}a (45) iz Hrvatske Kostajnice, po poternici koju je za wim raspisala Hrvatska zbog sumwe da je ume{an u ubistvo najmawe 56 hrvatskih civila. „Krivo{i} je uhap{en sa paso{em Srbije na ulasku iz Republike Srpske u Crnu Goru, izme|u Trebiwa i Herceg Novog.

To je tre}e hap{ewe Srba iz Hrvatske na podru~ju Crne Gore

po poternicama koje je raspisala Hrvatska za ratne zlo~ine“, navodi se u saop{tewu „Veritasa“ koje je potpisao predsednik tog centra Savo [trbac. [trbac je podsetio da je prvi, novembra 2009. godine, uhap{en Stanko Kova~evi} iz Ervenika kod Knina, i izru~en Hrvatskoj u februaru, a u martu je u Baru uhap{en Nikola Muwes iz Korlata kod Benkovca, i on je u ekstradicionom pritvoru u Spu`u kod Podgorice.

„Na osnovu me|unarodnih poternica koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, {irom sveta su do sada uhap{ena 93 Srbina iz Hrvatske, od kojih je 28 izru~eno u Hrvatsku. Od izru~enih, do sada je protiv trinaestorice obustavqen postupak, uglavnom posle prekvalifikacije krivi~nog dela ratnog zlo~ina u oru`anu pobunu {to kao posledicu ima gubitak obe{te}ewa za vreme provedeno u pritvoru“, naveo je [trbac.

PO@AR U SUBOTICI

Starica izgorela u ku}i

U ponedeqak ujutro dogodio se po`ar u kome je Suboti~anka Jawa J. (78) izgubila `ivot. Od povreda zadobijenih u po`aru `ivot izgubila u svojo porodi~noj ku}i u Ulici Bele Kuna broj 21.

- Mislim da je po`ar po~eo oko ~etiri ujutro, tako {to je pala stona lampa. Jawa je bila stara i bolesna. Verujem da se ugu{ila. Ima sedmoro dece, ali je `ivela sama. Ne mogu da verujem da se to dogodilo - pri~a kom{inica iz Ulice Bele Kuna.

U saop{tewu suboti~ke policije se navodi da se razlog zbog ~ega je do{lo do po`ara jo{ uvek se ne zna i da se radi na utvr|ivawu svih okolnosti.

Pro{le nedeqe vatrogasna jedinica iz Subotice je intervenisala 23 puta.

A. A.

ma ne obra~unaju porezi i doprinosi, ~ime je izbegao da plati porez od oko 8,5 miliona dinara.

Sumwa se i da je 19. januara 2004. novac od prodaje robe, koja nije evidentirana u poslovnoj dokumentaciji, uplatio na ra~un „Eksim banke“ i to 500.000 dinara na svoje i po 300.000 dinara na imena Milete Simi}a i Branke Bitevi}, ~ime je po~inio krivi~no delo prawa novca. @. Balaban

Kiosk „Tabak presa“ na Bulevaru oslobo|ewa, u neposrenoj blizini „Dnevnik“ i Futo{ke pijace, opqa~kan je u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka. Nepoznati lopov ili vi{e wih iz ovog kioska odnelo je robu u vrednosti od oko 11.000 dinara. Kako smo saznali od prodava~ica u ovom kiosku, za posledwih pola godine ovo je druga pqa~ka ovog trgova~kog objekta u kome se, osim {tampe, prodaju i cigarete, dopune za mobilne telefone i druga roba.

M. B.

U PETROVARADINU

Posekao redara Novosa|anin Nikola T. (1978) osumwi~en je da je prekju~e kod Leopoldove kapije na Petrovaradinskoj tvr|avi posle kra}e rasprave se~ivom lak{e povredio Sini{u O. (1978), koji je radio na obezbe|ewu `urke.

Protiv Nikole sledi prijava u redovnom postupku za krivi~no delo lakih telesnih povreda, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

M. V.

Produ`en pritvor Katarini Rebra~i Katarini Rebra~i i wenoj majci Sandrini Vagner, koje se terete za proneveru 37 miliona dinara iz Fondacije za borbu protiv raka dojke, pritvor je produ`en za jo{ mesec dana zbog mogu}eg uticaja na svedoke, re~eno je Tanjugu u Vi{em sudu u Beogradu.

Pritvor je produ`en i Mirjani Hristi} i Sla|ani Mironiji, koje se tako|e terete za proneveru novca od Fondacije

koju je osnovala Katarina Rebra~a. Rebra~i i wenoj majci, kao i Mironiji, pritvor je produ`en i zbog postojawa te{kih okolnosti krivi~nog dela.

Osumwi~ene su da su od marta 2006. do aprila ove godine protivpravno prisvojile 37 miliona dinara koje su na ra~une Dobrotvornog fonda „Katarina Rebra~a“ uplatili donatori radi obuke i informisawa `ena o prevenciji raka dojke.

Baka zadobila opekotine Nepokretna Zorica K. (1927) zadobila je te{ke telesne povrede u subotu na terasi stana u potkrovqu zgrade u ^elarevu u po`aru koji je izbio usled kvara na instalacijama zamrziva~a. Ona je prevezena u Klini~ki centar Vojvodine, gde su joj utvr|ene opekotine na oko 20 odsto povr{ine tela.

Vatra je tom prilikom uni{tila stvari na balkonu - belu tehniku i gardetrobu, a wom je delimi~no bio zahva}en i susedni stan. Vatrogasna jedinica iz Ba~ke Palanke je brzo lokalizova i ugasila po`ar, soap{tava novosadska Policjska uprava.

M. V.

Pritvor zbog heroina

Opet opqa~kan kiosk kod „Dnevnika”

ODLUKA VI[EG SUDA U BEOGRADU

VATRA NA TERASI STANA U ^ELAREVU

DVOJICA RUMQANA IZA RE[ETAKA

RAZBOJNI[TVO U NOVOM SADU

Katarina Rebra~a

Dvojica Rumqana, Milutin T. (30) i Milo{ M. (27) zavr{ili su u pritvoru od 30 dana, odlukom istra`nog sudije Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici. Oni su osumwi~eni da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, jer su kod wih prona|ena 33 paketi}a heroina spremqenog za prodaju, u ukupnoj koli~ini od 6,8 grama, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

Iz crkva Sveti Petar i Pavle ukradena dva krsta

NOVOSADSKE CRKVE NA METI LOPOVA

Veruju u zlato, srebro i bakar

Policija je podnela krivi~ne prijave u redovnom postupku protiv petorice Novosa|ana zbod sumwe da su u petak oko pono}i na novosadskoj Klisi iz crkve Vaznesewe Gospodwe ukrali predmete od bakra: lim, karike, {elne. Slede}eg dana, privedeni su Novosa|ani Sa{a K. (1978), Sa{a M. (1979), Miroslav K. (1986)Marinko M. , a daqom istragom prona|ene su ukradene stvari kod Dejana M. (1981). Protiv osumwi~enih sledi krivi~na prijava u re-

dovnom postupku za delo te{ke kra|e.

Iste no}i, nepoznati izgrednik ili vi{e wih, provalio je u kancelariju pravoslavne crkve Sveti Petar i Pavle u Petrovaradinu, koja se nalazi u kompleksu Vojne bolnice, odakleje ukraden kompjuter i dva krsta - zlatni i srebrni. Pripadnici MUP a rade na rasvetqavawu ovog dela, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

NA SU\EWU U ZAGREBU ZA UBISTVO IVE PUKANI]A

Suboti} ne}e svedo~iti Sudsko ve}e zagreba~kog @upanijskog suda, u nastavku su|ewa za ubistvo novinara i vlasnika „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a, odbilo je predloge odbrane optu`enog Slobodana \urovi}a da saslu{a nove svedoke, ukqu~uju}i i Stanka Suboti}a Caneta za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog {verca cigareta.

O predlogu odbrane da se saslu{a novinarka Jasna Babi}, koja bi, kako tvrdi obrana, navodno mogla imati saznawa o pretwama Pukani}u, odlu~i}e se naknadno, preneo je „Ve~erwi list“. „Smatramo da je nalaz telekomunikacijskog ve{ta~ewa nezakonit dokaz, zbog ~ega tra`imo da se izdvoji iz spisa“, rekao je ju~e jedan od branila-

ca Slobodana \urovi}a, Rajko Mlinari}. Mlinari} je, u obrazlo`ewu predloga dokaza, rekao da je ve{ta~ki nalaz, ura|en u Centru za kriminalisti~ka ve{ta~ewa MUP Hrvatske i da je forenzi~ka ispitivawa potpisao Stanislav Peru{ko, koji nije telekomunikacijski ve{tak, ve} ve{tak za jaku struju i eksplozive.

(FoNet)

REPORTA@E

utorak8.jun2010.

c m y

14

DNEVNIK

BOB DILAN, KAD NIKO DRUGI NE UME, POMIRIO SVE FRAKCIJE NORMALNE SRBIJE

Kamen na kakvom mahovina ne raste daje akademskih deset minuta Emocije su zeznuta stvar! Mifoniji”. Iskreno, ne znamo {ta ka{wewa. Kao i tokom nastupa sli ~ovek da je po wima lako kosu to prva, druga ili tre}a SrEltona Xona tri dana pre, Dipati jer ne zahtevaju budak i lobija, imamo blage nagove{taje lanova “Rainy Day Woman” bila patu, ne meri se kubika`a i vredodu{e, ali “ono” {to je do{lo je rezervisana za tra`ewe meme je neograni~eno. Ko se da kipuje emocije u smiraj presta i u`urbano tiskawe pridoozbiqno latio tog posla brzo je lepog dana nije ni{ta drugo do {lih. Prostor osetno puniji shvatio da ne postoji uputstvo Srbija kakve se ne bi postidela nego u ~etvrtak lagano za upotrebu i dostupna se otkop~avao. gra|a ume da bude tvr|a Devetnaest godina pood granita i qigavija od sta u~inilo je svoje i to silikona. Zato je strasu najbolnije osetile ba{no va`no da emocije koterije mobilnih telefopaju za nas, da se istovana. Dilan i prate}i ruju i prepakivaju bez nakvintet muzi~ara koji pora i nekada nepodno“sviraju sve” (Bobov ci{qive procene kakvo}e tat, prim.aut) predstavibaga`a, pod kojom stali su nam se u ogoqenom, klene du{e popuste i nabarskom ruhu, {to je u puste. Na `alost, dijabokombinaciji sa vi{e neli~ni svemirski plan nego skromnom rasvetom milosrdno po{tuje Wutneiskusne Tome namah banove zakone, opipqive i cilo u skepsu. Gorivo apstraktne, zbog ~ega je sumwi rasplamsao je sam va`no imati pomo}. Te umetnik gigantskog stase ruke ne unajmquju, ne `a. “Dobro ve~e Srbijo”, pla}aju, prisiqavaju, ce“divni ste” i druge popula stvar odvija se po nalisti~ke frazetine nema nedoku~ivom, a opet maju, niti }e imati mesta dosti`nom receptu. Quna wegovoj bini, u wegobav i umetnost prve nam voj glavi. Ko je tako hteo padaju na pamet kada razVetar nema {anse da oduva gospodina Cimermana da se zabavqa, mogao je na mi{qamo u tom smeru. istom mestu u`ivati uz Jelenu Mo`da bi nam aktuelna, innijedna zemqa u univerzumu.

K. i Xeja, samo nekoliko nedeqa teraktivna postavka “CSI IsPridev “normalan” ovde je imao ranije. Ovako, sve {to je kupac tra`iteqi”, koja od 10. aprila dvojako zna~ewe: superlativno relativno skupe karte modo 10. jula uveseqava i obrazuje i pe`orativno. gao/morao da uradi je da se opugra|ane Srbije u beogradskoj Da se razumemo, tih preko sti/prepusti na milost legende “Areni”, pomogla u odmotavawu 10.000 du{a kojima srpska vrekoja nam je podarila odli~an natog klupka. Ovako, spali smo na mena i nevremena nisu oduzela stup. ultrasubjektivnu procenu stamo} dodira i govora, i daqe ne Dilan je repertoar sastavio wa, koja po~iwe posmatrawem po{tuju svoje i tu|e vreme. “po{teno”, kad ve} moramo da ga qudi istih interesovawa - puPrimedbe upu}ene organizatookarakteri{emo. Poznate stvablici {to je do{la u istu tu rima ovde uop{te ne stoje, buri aran`manski je zapakovao za “Arenu”, da slu{a i gleda “najdu}i da razum nala`e da se do|e nijansu opu{tenije i podlo`niboqe par~e Amerike”, kako smo malo ranije nego {to pi{e na je ad hok kapricu i huku hale, neBoba Dilana krstili u “Mikroulaznici, pride koncert svima

PRE^ANSKA LEKSIKA

T

e{ka uvreda, koja se, sre}om, sve re|e ~uje.

Mnogo jaka re~, pa je “dozvoqeno” samo roditeqima da ponekad wome krste svoje najbli`e (uvek mu{kog roda), ali samo kad ih zdravo najede. Tako }e ogor~eni otac, kad ne mo`e duga~ije, da se po`ali: ”Onaj moj mazgov ne izlazi iz birtije, taraba mu pala, wiva zelena od korova, a on po vazdan sedi s vandroka{ima!” Jo{ je gore ako se mazgovom nazove zet, a ima i toga.

Jo{ ~e{}e. “Onaj wen mazgov, ni{ta ne slu{a.

Sve radi naopako, {ija~ki!” Tu~ano te{ka re~ i, kad se upotrebi izvan porodice (“na{i mazgovi” ipak moraju da je progutaju), gotovo uvek dolazi do tu~e ili bar neizbrisive omraze.

U prirodi, pak, mazgov je mu`jak mazge, hibrida nastalog parewem kowa i magarice. Equus hinuus je, ina~e, skroz simpati~na `ivuqka, kowolika na tatu, naro~ito u predwem delu, glavi, vratu i grudima, dok sapima i repom vi{e podse}a na magare}u rasu. Vekovima je slu`ila kao

tegle}a stoka, vukla kola i plugove, nosila samare, okretala dolape… Na`alost, vukla i topove, jer su mnoge vojske ba{ mazge koristile za svoje ciqeve, osvaja~ke ili odbrambene, ali uvek preko ne~ijih le|a.

Ro|ak mazgi je – mula. Equus mulus. Wu ra|a kobila koju osemeni magarac. Ja~a je i ve}a od mazge, vi{e li~i na kowski soj, bezmalo je pqunuta mama. Najve}a do sada, izvesna Apolo, o`drebqena je u jednoj {tali u Belgiji 1977, a tata joj je bio magarac ~uvene belgijske rase mammoth. U punoj je zrelosti bila je visoka ~ak 19,1 {aka do vrha grebena. Dakle oko 190 cm, {to je mnogo ~ak i za kowe hladnokrvne, tegle}e rase. Gorostas, takore}i. U na{im biv{im krajevima mazgov je mulac, kad je na moru. Me|u qudima, s istim ~ovekolikim osobinama.

Mazgov ili

za{to niko nije savr{en, pa ni prirodni hibridi Mazge i mule je danas te{ko sresti na putevima i wivama kod nas. Ima ih samo u zoo-vrtovima, mo`da jo{ poneki primerak kod ~obana.

Ina~e, bile su vrlo cewene, vredne, verne i poslu{ne sluge na svim meridijanima. Nema prave slike s pamu~nih poqa ameri~kog Juga od pre stotinak i ne{to godina bez mazgi i mula, rado su ih gajili i po planinama, naro~ito Ju`ne Amerike, jer su hrabre i ne pla{e se ni najte`ih staza {to vijugaju nad ponorima. Kako ne mogu da se razmno`avaju, besplodni su hibridi jer imaju neparan broj hromozoma. Obi~no su mrkosive boje, s crnom grivom i repovima, ali biva ih i u nekom `ivqem koloru. Gaje se po svim pravilima kowogojstva, tako obu~avaju, navikavaju na uzde, am, samar… Re|e se koriste kao jaha}e `ivotiwe, mada mogu i u tu svrhu. Boluju od istih bolesti kao i kowi: karaku{e, sakagije, `drebe}aka, kolika, ali su otpornije od genetskih roditeqa.

Jedan zaista uspeo prirodni hibrid!

Ko zna, mo`da su dale ideju nau~nicima pri stvarawu biqnih hibrida, ali iste vrste, a mo`da }e jo{ poslu`iti kao model ukr{tawa razli~itih vrsta faune. Na ve{ta~ki na~in, naravno, jer mazge i mule su nastale iz ~iste qubavi magare}eg i kowskog soja. Mula je popularnija odvajkada, pa se u ve}ini jezika oba hibrida tako zovu. ^uvene su mazge i mule Sredozemqa, gde su prvobitno i gajene, daleko pre nove ere. Obi~no su dugove~ne i jedina mana im je da su, ponekad, mu{i~ave i tvrdoglave.

Ali, niko nije savr{en.

Po muli je dobila ime i ma{ina za fino upredawe pamuka, izumqena u SAD, metalni novac ~iji su pismo i glava isti, te ples gde igra~i uvijaju struk, udaraju se rukama po butinama i stopalima i tap{u dlanovima iznad glave. U Vojvodini se nekad govorilo za `estok provod uz ciku i svirku i kao o mulatovawu. No, zbog mamurluka niko ne pamti da li je inspiracija do{la od tegle}ih `ivotiwa ili jednog od naziva za meleze, koji su du{u dali za pesmu i veseqe, naro~ito mulatkiwe, karioke iz Brazila.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Marim ja, nek laju – Divani o re~ima“, tom 2)

Legenda „lepo krvari” i za klavijaturama

goli CD-plejeru (“Masters of War”, “Memphis Blues Again”, “Highway 61 Revisited”, Ballad of Thin Men”...), istovremeno sviraju}i novije pesme ( “Honest With Me”, “Things Have Changed”...) koje je publika jednako dobro prihvatila (pohvala!). Anegdota ka`e da kultnu “Blowin’ in the Wind” gospodin Cimerman, kr{teno, svira iskqu~ivo ukoliko je publika zaslu`i, {to se nama dogodilo na samom kraju ne~ega {to se nosi u grob. Zvuk bi, bez previ{e tehni~kih detaqa kojima je novinar sklon, opisali kao “iskren”, topao i pozitivno rasplinut. Bend je bio glasan i ~uvstven taman koliko treba, iako je na usnoj harmonici Dilan umeo da pogodi registre koji u{ima nepovratno zakivaju mrtva~ki sanduk. Te{ko da }e se iko zbog toga buniti, jer Dilanova du{a lepo curi kroz

maleni metal. Koncert dug 110 minuta imao je jedan bis, i da, osim “nagradne numere” ~uli smo i “Like a Rolling Stone”, ma koliko Dilanu bio pun kufer doti~ne. Zna kome nije i to po{tuje.

Produkcija je, o~ekivano, bila najstesanija tamo gde mora na lid mikrofonu. Savr{en, Bogom dan vapaj to i jeste bio, verujemo da ga publika u takvim vibracijama sawa i zami{qa. S wom je komunicirao kako jedino ume, wegovom religijom muzikom. Pomenuta skromna rasveta bila je vi{wica na {lag i doma}i zadatak napaqenim potro{a~ima struje. Ukqu~ivani samo kada emotivni klimaks zapoveda, mo}ni skeneri i reflektori posipali su masu svetlom u paru s zvukom, a nama se najvi{e doimila wegova senka, ve~ito (i jedino ona) istaknuta na crnom

Foto: Blogspot B92

platnu u pozadini. Kao duh u svetu kog do`ivqava stranim i brutalnim. Sugestivni svetlosni {abloni tako|e su {tedqivo pu{tani na platna gde bi ina~e stojali video bimovi, {to nas dovodi do pitawa za milion dolara – da li u tolikoj hali izvo|a~ mora imati video bimove, ili ^vorovi}i, a bilo ih je, moraju na koncert s dvogledima koji nisu operski? Iz topa odgovoaramo – ne, Dilan ne sme da ima bimove, pa makar svirao na Tjenanmenu. Tu intimu on ne `eli da proda, niti pokloni, wegov lik je krajwe nebitan, uostalom, koji to klub pu{ta peva~a na ekran ? Dilan, ope~en `ivotom, dr`i da ga slu{a {aka zainteresovanih nemo}nika, a ne gradi} koji dozidava emocije.

Prave}i kule, palate, sve, samo zidove ne.

Igor Mihaqevi}

KULTURA

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

15

SA FESTIVALA „SINEMA SITI” U NOVOM SADU

„Plavi voz” nezadovoqstva i podse}awa Jedna od najve}ih, a iz {ireg ugla, ipak, sporednih dilema Novosa|ana ovih dana je {ta odabrati od raznovrsne ponude, filmsko - sajamskog programa na teku}em “Sinema siti" festivalu. Tek, popularne cene od 150 dinara, za svaku pohvalu, po projekciji (u Srpskom narodnom pozori{tu i Katoli~koj porti) i besplatan ulaz na svim ostalim mestima, za ovu priliku pretvorenih u solidne bioskope, dilemu multiplikuju. Recimo, da li pogledati neku od pet premijera doma}ih filmova u “Nacionalnoj klasi” (organizatori ka`u da su sve rasprodate) ili se pak opredeliti za po svemu sude}i kvalitetna “mala” ostvarewa iz sveta, u tako|e, takmi~arskoj selekciji “Egzit point”. Na`alost, ovi se programi iako glavni, po terminima prikazivawa, poklapaju. Mali je to {ok za ‘iteqe grada, ve} dugo bez pravog modernog bioskopa, zate~ene pred iznenadnim izobiqem i prilikom i da ne{to od propu{tenog u redovnoj repertoarskoj i komercijalnoj ponudi tokom protekle bioskopske godine, sada ipak vide. Sli~no kao u “No}i muzeja”, u teku}oj nedeqi filma, vaqda treba potro{iti sve gledala~ke kapacitete, pa ‘iveti u su{i do slede}e filmske polave.Mo`da o tome neko od nadle`nih i razmi{qa, ako ga kontinuitet i kvalitetet uop{te interesuju.

U ovoj festivalskoj hronici bele`imo i da je protekli vikend u kojem je “Sinema siti” i otpo~eo, u takmi~arskom programu “Nacionalna klasa” protekao u znaku premijere filma “Plavi voz”, prvog dugometra`nog igranog filma Janka Baqka. Ovaj poznati i nagra|ivani autor je u svojim dokumentarnim i tv ostvarewima (Vidimo se u ~ituqi, Etni~ki ~isto, 02:06 - Anatomija bola, Srbija u kontejneru...) tokom devedesetih godina pro{log veka i kasnije, hrabro i hirur{ki precizno zabele`io neke od, za ovu zemqu i dru{tvo, najtraumati~nijih doga|aja i fenomena. Sada je kao scenarista i rediteq realizovao igrani film vrativ{i nas u sedam majskih dana 1980. kada je umro Tito.

U jednoj beogradskoj gimnaziji, uz stalne medijske izve{taje o zdravstvenom stawu predsednika SFRJ na samrtnoj posteqi, maturanti oranizuju izbor za “princezu maja”. Usred {kolske zabave sti`e vest da je Tito umro. Svima je `ao ali ‘ivot ide daqe, pogotovo mladala~ki.

Igrom slu~aja, Anica i Vojislav svojim qubavnim ~inom, koji u danu ‘alosti svi ~uju preko {kolskog razglasa, postaju predmet osude drugova i nastavnika.

Vojislav ~ak, zahvaquju}i budnim, moralno – politi~ki podobnim profesorima koji su, da bi se izvadili, jo{ dodali uqa na vatru, dospeva do zatvora i is-

Scena iz filma „Plavi voz”

tra`nih, policijskih batina...Re~ je zapravo o tinejxerskoj komediji u kojoj “slatku pticu mladosti” zamalo da ugu{i rigidni sistem i nehumani, na moralnoj korumpiranosti zasnovan kult li~nosti. No pri~a ima i svoj epilog - weni junaci se povodom godi{wice mature susre}u ba{ u plavom vozu (sada turisti~koj atrakciji), svi sa neizbrisivim o`iqcima ponetim iz paklenih devedesetih.

S KOMADOM „DU@INA 100 IGALA”

Jo`ef Na| u Nema~koj i Francuskoj Pozori{nu predstavu Jo`efa Na|a "Du`ina 100 igala", koju je poznati umetnik realizovao u rodnom gradu u produkciji kawi{kog

wegova trupa }e komad "Du`ina 100 igala" igrati 17. i 18. juna. U Francuskoj u okviru "Marsejskog festivala" isti komad bi}e izve-

Scena iz komada „Du`ina 100 igala”

Regionalnog kreativnog ateqea "Jo`ef Na|" u drugoj polovini juna ima}e priliku da vidi publika u Nema~koj i Francuskoj.

Na poziv "Tanchausa" iz Diseldorfa u tom nema~kom gradu Na| i

den 24. i 25.juna u Eksan Provansu.

Na{a publika ovo ostvarewe Na|a imala je prilike premijerno da vidi pro{le jeseni u Kawi`i u okviru 15. me|unarodnog festivala "Xez, improvizovana muzika".

Predstava "Du`ina 100 igala" na veoma jedinstven na~in objediwuje likovnu, muzi~ku i dramsku umetnost.

Dosada{wim izvo|ewima u Kawi`i i Budimpe{ti, svojom razigrano{}u, fantazijom i jakom unutr{awom energijom, ova predstava izazvala je ushi}ewe i publike i kritike.

U predstavi uz rediteqa, glumca i koreografa Jo`efa Na|a igraju Erik Fesenmejer (Francuska), Dene{ Debrei, \ula Francia, Ako{ Kalmar (Srbija), I{i Xuwa (Japan), Enike Budai i Peter Gemza (Ma|arska). Muzi~ki deo ansambla predvodi Sen}anin Silard Mezei (viola), koji je komponovao muziku za ovu predstavu, u kojem su jo{ na{i muzi~ari Branislav Aksin (trombon), Kornel Papi{ta (tuba), Bogdan Rankovi} (klarinet), Ervin Malina (kontrabas), I{tvan ^ik (bubwevi) i rumunski violon~elista Albert Marko{.

M. Mitrovi}

U ZEMUNSKOJ GALERIJI „STARA KAPETANIJA”

Me|unarodni salon karikature Petnaesti me|unarodni salon karikature otvoren je u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija".Odlukom Saveta Salona, priznawe za sveukupan doprinos srpskoj karikaturi dodeqeno je eminentnom beogradskom karikaturisti Jugoslavu Vlahovi}u.Prvu nagradu osvojio je Ros Tomson iz Velike Britanije, druga je pripala Vitoldu Barbari iz [vedske, a tre}u je dobio Valentin Georgiev iz Bugarske.

Ovogodi{wi Salon okupio je 110 najeminentnijih karikaturista iz 35 evropskih zemaqa koje je organizator pozvao, budu}i da je ve} nekoliko posledwih godina zemunski konkurs iskqu~ivo pozivni, {to mu je obezbedilo reputaciju jedne od najpresti`nijih manifestacija me|u oko 300 sli~nih koje se svake godine odr`avaju {irom sveta.

Rad Jugoslava Vlahovi}a

Pozvani karikaturisti su poslali 250 radova na temu "U restoranu", {to je bila zadata tema, a me|unarodni `iri koji je zasedao 22. aprila odabrao je najboqe za izlo`bu i katalog i odredio pobednike.

Prate}a manifestacija Salona je samostalna izlo`ba jednog od najboqih savremenih evropskih karikaturista, Florijana Dorua Krihane iz Rumunije. On i svi nagra|eni kao i nekoliko doma}ih crta~a u~estvovali su tokom vikenda na sedmoj koloniji karikature koja je odr`ana u prepodnevnim satima na biv{oj zemunskoj pla`i "[iroka staza".Osim karikaturista, gosti ovogodi{weg zemunskog salona su i direktor Evropskog centra karikature Rudi Gejsens iz Belgije, kao i istaknuti kulturni poslenik iz Nema~ke Diter Burkamp.

Svojim humornim i emotivnim potencijalom i jasnim politi~kim kontekstom u pozadini, “Plavi voz” kao delom i nostalgi~na, slatko-gorka pri~a o qubavi i prijateqstvu u datim okolnostima, ~ini se, mogao je da bude i idejni, i estetski oma` filmovima ovda{wih autora takozvane pra{ke {kole. Ispostavilo se, i ispostavqa se, da su danas, tada postavqeni standardi, ne samo za wene aktere, nego i

mla|e generacije ovda{wih rediteqa, kada su i ‘eqeni, te{ko dosti`ni. Konkretno, u “Plavom vozu” , ne toliko zbog evidentnih ali i neminovnih produkcionih ograni~ewa, koliko zbog neizra|enosti scenarija, kako na planu likova, tako i ‘anra (gotovo mehani~ki, kakva-takva tinejxerska komedija postaje neubedqiva politi~ka-krimi drama) ve}ina toga ostaje na povr{ini puke pojavnosti ne ostvaruju}i dubqu ve-

zu sa dramskim i emotivnim slojevima pri~e. Za to najmawe odgovornosti pada na brojnu mladu gluma~ku ekipu u kojoj se pored ve} iskusne i potvr|ene Suzane Luki} izdvajaju debitanti Qubomor Bulaji} i Sawa Popovi}.

Wima i ostalima koji su se prvi put na{li na filmu bi ovo moglo biti dragoceno iskustvo. S druge strane u “Plavom vozu” smo videli i do sada na filmu najboqe gluma~ko izdawe Lene Bogdanovi} (igra profesionalno neutemeqenu i moralno labilnu direktorku gimnazije) ina~e je jedan od koproducenata filma, i odli~nog Neboj{u Milovanovi}a, kao paradigmati~nog profesora marksizma, koji je inventivno izneo lik, isprvo simpati~no provokativnog nastavnika - ma~o zavodnika, ispod ~ije se povr{ine otkriva moralni bogaq i psihopata u razvoju.

Publika, bezuslovno sklona doma}em filmu i naviknuta na preovla|uju}u rogobatnost ovda{weg, televiziji namewenog dramskog stvarala{tva, verovatno ne}e imati puno zamerki ni na ovaj u osnovi, ipak, bioskopski film. Ostaje da se vidi i sa kojim generacijskim segmentom ovda{we publike “Plavi voz” mo`e da ostvari najboqu komunikaciju kao laka komedija, koja nekako uzgred, podse}a na te{ka vremena dva, u krvi i mukama, nestala sistema.

Vladimir Crwanski

DODEQENA ME\UNARODNA KWI@EVNA NAGRADA

„Branko Radi~evi}” pesniku Valeriju Latiwinu Ovogodi{wa me|unarodna nagrada ''Branko Radi~evi}'' pripala je ruskom pesniku Valeriju Latiwinu jednoglasno je odlu~io `iri Brankovog kola u kome su Nenad Gruji~i}, Miroslav Mitkovi} i Dragan Kolunxija.

Pesnik, prozni pisac i prevodilac Valerij Latiwin ro|en je 19. maja 1953. godine, u stanici donskih Kozaka u Konstantinovskoj Rostovskoj oblasti, u u~iteqskoj porodici. Stekao je dve fakultetske diplome – na Vojnoj akademiji i na Institutu za kwi`evnost. Objavio je kwige: Izgon iz detiwstva, Dra~a, Bdewe nad zave{tawem, \avoli i an|eli, Nezastarivi bol, Stihovi tri decenije, [kripa, Neizmi{qeni `ivot, Dr`avna molitva, Put prema Donu i druge.

Ve} tira` prvih Latiwinovih kwiga bio je sto hiqada primeraka. Dobitnik je vi{e kwi`evnih nagrada me|u kojima se isti~u Suvorov i Gribojedov , kao i me|unarodna priznawa Oblaci i K. M. Simonov. Za kreativno slu`ewe umetni~koj re~i i za podvi`ni~ku delatnost na poqu

doma}e kwi`evnosti dodeqena mu je nagrada Uvek sijati uz orden V.V. Majakovski. Valerij Latiwin je obnoviteq i lider koza~kog pokreta Rusije, jedan od najagilnijih u~esnika u preporodu sveruskog pokreta Rusija Pravoslavna, kao i jedan od utemeqiva~a me|unarodne Asocijacije Vitezova. Poezija i proza Vladimira Latiwina

prevo|ene su na gruzijski, bugarski, ukrajinski, darganski, srpski i avarski jezik. @ivi i stvara u Moskvi.

Poezija Vladimira Latiwina ima rodoqubivi karakter i duboko je vezana za izvore ruskog i sveslavenskog istorijskog bi}a.

U tragovima pesnikove misije nalazi se ''korewa koje peva'', prostrani zavi~aj duha u stalnom dosluhu sa slavenskim jezicima, pesnicima i junacima. Sva u simbiozi zvonkolikih rima i nadahnutih krugova materweg jezika, disciplinovana u svojoj stvarala~koj slobodi, Latiwinova poezija otvara eti~ka pitawa savremenog Kainovog vremena., re~eno je u obrazlo`ewu `irija.

Me|unarodna nagrada ''Branko Radi~evi}'', sastoji se od {tampawa kwige laureata na srpskom jeziku. Po peti put zaredom nagrada ''Branko Radi~evi}'' bi}e sve~ano uru~ena na 39.

Brankovom kolu koje }e trajati od 3. do 13. septembra u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i na Stra`ilovu.

ESEJI IVANE STEFANOVI] U „ARHIPELAGOVOJ” EDICIJI „ZNAKOVI”

Muzika od ma ~ega

U "Arhipelagovoj" ediciji "Znakovi", namewenoj vrhunskoj esejisti~koj prozi doma}ih i stranih autora, objavqena je kwiga ugledne srpske kompozitorke Ivane Stefanovi} "Muzika od ma ~ega" o kojoj je govorio urednik Gojko Bo`ovi} i autorka koja je za ovu priliku doputovala iz Bukure{ta.

Kwiga Ivane Stefanovi}, kako je rekao na konferenciji za novinare u Beogradu sa~iwena od lucidnih i uzbudqivih, radoznalih i upe~atqivih eseja i zapisa o neuhvatqivim zvucima i slikama sveta u neprestanoj promeni.

"U tom svetu jedni pored drugih i uporedo nalaze se Beograd i Bukure{t, Wujork i Istanbul, Be~ i Damask, Keln i [angaj, muzika i teatar, odrastawe i zrela spoznaja `ivota, Orhan Pamuk i Mauricio Kagel, Qubica Mari} i Pavle Stefanovi}, raspad dr`ave i nastanak nove kompozicije u kojoj se ukr{taju ~ista muzika i dramati~ni zvuci stvarnosti, muzi~ki i

pozori{ni festivali i intimni rituali svakodnevnog `ivota za umetnost", nabrojao je Bo`ovi}.

Nastala u najboqoj tradiciji srpske esejistike, kwiga je sva u znaku zvukova i oni su, kako je primetio Bo`ovi}, "nekada radosni i obnavqaju}i, nekada su dramati~ni i bolni, nekada su sve~ani i uzneseni, nekada su uznemireni i potresni, nekada govore o padu u bes i nasiqe, nekada govore o uzbudqivim radostima obi~nog qudskog `ivota". On je ocenio da je to nije samo hronika muzi~kog `ivota "koliko `ivota u poreme}enim vremenima u posledwoj deceniji XX veka".

Autorka se ogradila da sebe ne smatra piscem ve} osobom koja ima potrebu da zabele`i ono {to je provocira, zanima, o ~emu razmi{qa...Ogradila se i od prava da o muzici pi{e kao muzikolog, jer ona je "samo" kompozitor, ali da kao kompozitor prvo sve ~uje a tek onda vidi. Polaze}i od uverewa da je muzika „ogroman, od `ivota ne-

razdvojni deo ~oveka” Stefanovi}eva je u kwizi pokazala da se "celo dru{tvo ogleda muzici koju ona uzima u naj{irem smislu te re~i jer smatra da svaki zvuk poseduje odre|enu vrednost". Uputila je poziv ~itoca da wene tekstove ~itaju blagonaklono i ne tragaju za literarnim vrednostima ve} da je prihvate kao weno iskreno promi{qawe o temama koje je duboko diraju i zanimaju.

(Tanjug)

SPORT

utorak8.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI DESET NEZABORAVNIH POTEZA SA SVETSKIH PRVENSTAVA

Maradoni dva prva mesta FIFA je posle Svetskog prvenstva u Nema~koj 2006. godine organizovala anketu u kojoj je izabrano 10 najupe~atqivijih moemnata sa svih dosada{wih 18 mundijala. Prva dva mesta je, o~ekivano, zauzeo Dijego Armando Maradona, a u pitawu je bila legendarna utakmica s Engleskom. Me|u nezaboravnim potezima na{li su se i kontroverzni pogodak Xefa Harsta u finalu SP 1966. godine, kao i Zidanovo udarawe Materacija.

1. Maradonin gol veka (Meksiko 1986) Neverovatna akcija, u kojoj je argentinski fudbalski genije Dijego Maradona u prodoru sa svoje polovine terena predriblao gotovo ~itavu odbranu engleske reprezentacije, u brojnim anketama progla{ena je za gol 20. veka i po mnogima je najupea~atqiviji trenutak svih dosada{wih {ampionata sveta. Bio je to {ou kontroverznog Argentinca koji su mediji okarkaterisali kao pravu fudbalsku poeziju.

2. Maradonina „bo`ja ruka” (Meksiko 1986) Samo dva minuta pre te spektakularne akcije Maradona je pokazao i tamniju stranu svoje sportske li~nosti, kada je rukom ubacio loptu u mre`u engleskog golmana Pitera [iltona. Jedan od najboqih fudbalera svih vremena levom rukom je, isped {okiranog engleskog golmana, izboksovao loptu u wegovu mre`u i to nakon {to je na vreme shvatio da ne}e mo}i da je dohvati glavom.

Maradona je posle toga nezainteresovano posmatrao engleske igra~e kako se sva|aju sa sudijom, a dugo vremena je odbijao da objasni na koji na~in je postigao taj gol.

3. Harstov gol u me~u s Nema~kom (Engleska 1966) Pogodak kojim je Xef Harst u produ`etku finalnog me~a s Nema~kom doveo svoj tim u vo|stvo od 2:1 najkontroverzniji je gol svih dosada{wih Mundijala.

U 101. minutu finalnog susreta Harst je primio loptu u blizini jedanaesterca, prevario protivni~kog igra~a i sna`no opalio po woj. Ona se od pre~ke odbila do zemqe i pala na gol liniju, a sporewa da li je lopta punim obimom pre{la crtu aktuelna su i danas.

4. Peleov zavr{ni pas Albertu (Meksiko 1970)

Sjajna akcija brazilskog tima u finalnom duelu sa Italijom i gol kojim je Karlos Alberto postavio kona~nih 4:1 ~esto se navode kao {kolski primer brazilske igre kratkih pasova.

U toj akciji, pre nego {to je Karlos Alberto, nakon savr{enog pasa Pelea, sna`nim {utem poslao loptu u mre`u,

~ima koji su se zbog tog neuspeha odlu~ili na samoubistvo.

6. Zidanov udarawe Materacija (Nema~ka 2006.)

Nepromi{qen udarac Zinedina Zidana glavom u grudi italijanskog reprezentativca Marka Materacija obele`io je posledwe prvenstvo sveta u Nema~koj.

Maradonina „bo`ja ruka” u Meksiku 1986. godine

u~estvovali su gotovo svi brazilski reprezentativci, lako i ve{to kombinuju}i pored nemo}nih Italijana.

5. [ok na Marakani (Brazil 1950) Trijumf Urugvaja nad doma}im timom u odlu~uju}em me~u za titulu svetskog prvaka na turniru u Brazilu bacio je u o~aj skoro 200.000 navija~a na Marakani.

Tuga, {ok i neverica s najve}eg stadiona na svetu pro{irili su se po ~itavom Brazilu, a lokalni mediji danima su prenosili informacije o qudima koji su do`iveli sr~ani udar nakon poraza brazilskog tima, kao i o navija-

Bio je to tu`an kraj jedne sjajne fudbalske karijere.

Mesecima po zavr{etku {ampionata privla~io je pa`wu svih svetskih medija i inicirao brojne spekulacije o tome kojom uvredom je Materaci uspeo da isprovocira Zidana na tako nerazuman potez.

7. Loranov gol kojim je sve po~elo (Urugvaj 1930) Pogodak Lusijena Lorana zauzima posebno mesto u hronikama svetskih prvenstava.

Na prvoj utakmici prvog {ampionata u Urugvaju Loran je u 19. minutu savladao meksi~kog golmana Oskara Bonfiqa i obezbedio sebi mesto u istoriji svetskog fudbala.

8. Krojfov dribling (Zapadna Nema~ka 1974) Slavni holandski fudbaler Johan Krojf zadivio je svet neverovatnim driblingom na me~u sa [vedskom, na {ampionatu u Zapadnoj Nema~koj.

Krojf je na bo~noj ivici {esnaesterca primio loptu, a zatim na nesvakida{wi na~in prevario {vedskog reprezentativca Gunara Olsona. U trenutku dok je bio le|ima okrenut ka protivniku, Krojf je napravio fintu, pa je izgledalo kao da }e desnom nogom uputiti centar{ut u {vedski {esnaesterac, ali je on, nakon {to je Olson istr~ao da blokira loptu, sebio petom neo~ekivano dao pas na potpuno drugu stranu, ostaviv{i nasamarenog protivnika da le`i na travi.

Taj elegantni dribling Krojf je kasnije ~esto upotrebqavao, a u fudbalsku terminologiju u{ao je pod imenom Krojfov okret.

9. Getjensov gol Engleskoj (Brazil 1950) Reprezentacija SAD, golom Xoa Getjensa, stigla je do pobede koja se smatra za najve}e iznena|ewe svih dosada{wih Mundijala. Svetsko prvenstvo u Brazilu bilo je prvo mundijalsko u~e{}e Engleza, koji su na takmi~ewe do{li s najja~im timom, uvereni u kona~nu pobedu.

Tim, koji je na terenu predvodio legendarni Stenli Metjus, me|utim, poklekao je ve} u drugom me~u, u duelu s potpunim autsajderom, a koliko je taj rezultat bio neo~ekivan svedo~i i ~iwenica da su neki engleski mediji, smatraju}i da su izve{ta~i iz Brazila gre{kom izostavili jedinicu, preneli da je kona~an rezultat bio 10:1 za wihov tim!

10. Tardelijeva proslava gola ([panija 1982) Na~in na koji je Marko Tardeli proslavio gol kojim je Italiju doveo u vo|stvo od 2:0 u finalu svetskog prvenstva u duelu sa Zapadnom Nema~kom i danas se prepri~ava. Jedan od najo{trijih i najbeskompromisnijih igra~a tog doba posle postignutig gola, sa suzama u o~ima i rukama podignutim u visini grudi, potr~ao je ka klupi neprekidno uzvikuju}i svoje ime.

U tim momentima Tardeli nije li~io na profesionalnog sprotistu, ve} je podse}ao na de~aka koji je uspeo da ostvari svoj san.

Francuska ima mnogo problema Reprezentativac Francuske Floran Maluda rekao je da wegova ekipa uo~i Svetskog prvenstva ima mnogo problema i pozvao iskusne igra~e da vi{e pomognu. Francuska je 1998. godine osvojila Svetsko prvenstvo, a pre ~etiri godine u Nema~koj u finalu je izgubila od Italije.

Serija dobrih rezultata prekinuta je na Evropskom prvenstvu

Maluda. - Bli`i se Mundijal i, iskreno, moramo da re{imo mnogo problema. Kada je tenzija i kada se igraju va`ne utakmice potrebni su vam qudi s karakterom, koji }e iza}i i re}i: „Ja }u preuzeti odgovornost“. Takvi su igra~i poput (Patrika) Vijere i (Kloda) Makelelea, ali ako oni nisu u timu neko to mora da uradi.

S priprema francuske reprezentacije

u Austriji i [vajcarskoj 2008. godine, a navija~i u zemqi su nezadovoqni nastupima nacionalnog tima u kvalifikacijama za Mundijal.

- Posle dobrih rezultata 2006. godine i sjajne generacije koja je igrala na SP 2006. i EP 2008. godine, o~ekivawa su velika i to je problem. Evropsko prvenstvo u Austiji i [vajcarskoj za nas je bilo katastrofa i sada svi upiru prstom u nas - rekao je

Maluda je rekao i da posle dobrih igara u drugom delu sezone u ^elsiju mo`e mnogo da doprinese nacionalnom timu.

- Qudi moraju da me upozaju, ali i meni treba vremena da poka`em {ta znam. Svi o~ekuju mnogo od mene i ja moram da budem strpqiv - rekao je on.

Francuska }e se na Svetskom prvenstvu takmi~iti u Grupi A sa doma}inom Ju`nom Afrikom, Meksikom i Urugvajem.

Dejvid Yejms

GOLMAN ENGLESKE DEJVID YEJMS TVRDI

Runi najboqe ple{e Golman engleske reprezentacije Dejvid Xejms otkrio je da su svi ~lanovi tima o~ajni peva~i, ali da se me|u wima nalazi i talentovani plesa~ - Vejn Runi.

Svega nekoliko dana pred po~etak Svetskog prvenstva, Xejms je pri~ao o atmosferi u timu, {to ukqu~uje i muzi~ke ukuse i na~ine na koje se opu{taju u svla~ionici.

- Da li ima dobrih peva~a u timu Engleske - glasilo je novinarsko pitawe.

- Koje{ta, to je totalna glupost - odgovorio je Xejms. Ipak, Vejn Runi ubedqivo najboqe ple{e, to je ~iwenica.

Golman je dodao i da pod rukovodstvom novog selektora Fabija Kapela timu vi{e nije dozvoqeno da slu{aju muziku preko razglasa u svla~ionici, ali da zato svi sa sobom nose „ajpod“ i uvek slu{aju muziku, koja im je bitna radi mentalne ravnote`e pred me~eve.

ARGENTINAC HUAN SEBASTIJAN VERON:

Mesi stra{no hr~e Vezni fudbaler Argentine Huan Sebastijan Veron izjavio je da je najboqi igra~ sveta Lionel Mesi fantasti~an cimer, sjajan drugar, ali da ima jednu manu - previ{e hr~e!

- Lionel je odli~an cimer ali ima jednu manu, nenormalno hr~e. Proizvodi veoma jake zvuke, ali sre}om postoje tablete koje to re{e - rekao je Veron.

Veron ka`e da je Leo kqu~ uspeha na Svetskom prvenstvu.

Didije Drogba

Drogba se oporavqa Fudbalski reprezentativac Obale Slonova~e Didije Drogba prikqu~i}e se svojim saigra~ima posle operacije ruke, ali je wegov nastup na SP i daqe neizvestan. Drogba je u petak, na pripremnoj utakmici protiv Japana, slomio desnu ruku, a dan kasnije operisan je u bolnici u Bernu. U saop{tewu Fudbalskog saveza Obale Slonova~e navodi se da je operacija uspe{no obavqena i da }e se Drogba danas prikqu~i-

ti saigra~ima iz nacionalnog tima, koji se nalaze na pripremama u [vajcarskoj.

- Wegov oporavak nas veoma ohrabruje. Za sada je sve dobro i nadamo se da }e na{ kapiten uskoro biti u timu - rekao je portparol Saveza Roxer Kua{i.

Reprezentacija Obale Slonova~e sutra putuje na Svetsko prvenstvo u Ju`nu Afriku, gde }e se takmi~iti u Grupi G sa Brazilom, Severnom Korejom i Portugalom.

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

17

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI REPREZENTACIJA SRBIJE OTPUTOVALA U JU@NU AFRIKU

Orlovi, ra{irite krila Reprezentativci su u prepodnevnim ~asovima odradili trening u Kovilovu, opet u nekompletnom sastavu.

- Vidi} je propustio ve`bawe jer ima rekaciju na vakcinu koju je nedavno dobio, povi{enu temperaturu i osip po telu. Ide na boqe, uskoro }e biti u stroju. Na po{tedi je zbog umora bio i Danko Lazovi}- raportirao je selektor Anti}.

Usledilo je pakovawe kofera, a specijalno dekorisani autobus, na kojem dominira natpis "Mi smo tim", bio je zaliven kofama vode za sre}u od strane osobqa hotela "Prezident" u Kovilovu. Ekspediciju crvenih put je zatim odveo do restorana "Marko", koji je nedavno otvorio Panteli} u centru Beograda, gde je prire|en zajedni~ki ru~ak i dru`ewe sa predstavnicima sedme sile.

- Prija nam kompletan ambijent jer je spontan, iskren.

Ose}amo podr{ku naroda, to mnogo zna~i - istakao je Anti}.

Selektor je kratko prekinuo pri~u zbog telefonskog poziva.

- Sre}an put uz najboqe `eqe prenela mi je u ime porodice Miqani} gospo|a Vera, Miqanova supruga- saop{tio je selektor.

Orlovi su se potom preselili na plato ispred hrama Svetog Save kako bi pozirali mnogobrojnim fotoreporterima i TV ekipama gde ih je pozdravila pove}a grupa navija~a. Time je bogat program zavr{en, a orlovi su preko Minhena odlteli u Ju`nu Afriku.

- Nadam se da }emo se za nekoliko dana adaptirati na nove uslove `ivota i rada. Odavno nam je svima u mislima Gana, koju smo snimili iz svih

Krasi} u Juventusu Italijanski mediji preneli su vest da }e Milo{ Krasi} od leta karijeru nastaviti u Juventusu.

- Znam za tu pri~u, ta~no je da su pregovori dva kluba u punom jeku, ali drugi detaqi mi nisu poznati. Visina obe{te}ewa je detaq na kojem insistiraju Rusi, jer mi ugovor jo{ nije istekao. Vide}emo kakav }e rasplet biti, da li je dogovor mogu}, a izli{no je tro{iti re~i o veli~ini kluba kakav je Juve - prokomentarisao je Milo{ Krasi}.

Ne brinite zbog Stojkovi}a

Selektor Radomir Anti} ispred Hrama svetog Save: deca su na{oj reprezentaciji po`elela mnogo sre}e

Anti}evi izabranici na aerodromu

uglova, kao i ostale rivale.

Plan rada i}i }e svojim tokom, uz devizu da verujemo u nas i da svakog rivala po{tujemo - konstatovao je Anti}.

Dilema o tankoj niti koja razdvaja `eqe od mogu}nosti, realnost od snova, ostala je da lebdi u vazduhu me|u svim odanim prijateqima fudbala.

Koliko to zapravo mogu orlovi, koji su nam u prethodnom periodu priredili puno lepih trenutaka nabijenih sil-

nim emocijama, pitawe je na koje niko ne mo`e da ponudi precizan odgovor. Ali, ni veru u ~uda niko ne mo`e da oduzme narodu i Anti}evim pulenima. Imaju kvalitet, snagu i moral, pa je mo`da vreme da }udqivi mentalitet karakteristi~an za ove prostore ostane po strani ba{ na ovoj zavr{noj smotri svetskog fudbala.

- Ponavqam, isticawe ciqeve zna~ilo bi neku vrstu

uslovqavawa, a to mo`e biti kontraproduktivno. Budite uvereni da se Radomir Anti} nikada nije zadovoqavao malim stvarima. Verujem u grupu momaka koju predvodim, optimista sam- pobrinuo se zavr{nu re~ selektor Anti} koji je i glavni akter renesanse nacionalnog tima Srbije.

Sre}no orlovi, ra{irite sna`no svoja krila, bi}emo uz vas svim srcem!

Z. Rangelov

Na osnovu me~a protiv Kameruna mo`e se zakqu~iti da je prvi golman reprezentacije Vladimir Stojkovi} daleko od prave forme.

- Nema razloga za zabrinutost, u narednim danima u~ini}emo sve da potpuno spreman do~eka susret s Ganom.

Imamo dovoqno vremena da u miru nastavimo sa dobrim radom. Mo`da je bilo malo i nervoze kod Stojkovi}a u `eqi da po svaku cenu sa~uva mre`u na generalnoj probi, {to }emo otklonitiuverava trener golmana Rade Zalad.

PANTELI] OBE]AO @ESTOKU BORBU

Nema~ka se ne}e ponoviti Iskusni napada~ Marko Panteli} uo~i odlaska u Ju`nu Afriku priznaje da u taboru nacionalnog tima postoji blaga trema.

- Ose}a se u ekipi blaga, pozitivna trema, {to je normalna pojava uo~i velikog takmi~ewa. Ja je li~no nemam, izuzetno sam miran.

Mislim da }e adrenalin po~eti da radi tek nakon dva tri dana po dolasku u Afriku, kada odradimo nekoliko treninga. Tenzija }e rasti kako se bude bli`io premijerni susret - smatra Panteli}.

Kratak pripremni period karakteri{u {aroliki rezultati u prijateqskim utakmicama uz iskazane neke slabosti. Mo`da je to i va`an element da se suzbije euforija koja je zahvatila javnost, realno razmisli o trenutnoj snazi i potencijalima Srbije u nadmetawu sa najboqim reprezentacijama na planeti.

- Pouke smo izvukli. U kvalifikacijama smo krenuli od nule, ili, boqe re}i, sa solidnim minu-

som. Uspeh smo gradili korak po korak, unutar tima se formirala zdrava porodi~na atmosfera, to se kasnije prenelo na teren gde je do{ao do izra`aja i kvalitet . I ove pripreme, uz kontrolne duele, podsetile su me na taj put. Kada se odvojimo, tamo u Africi, opet }emo, kako bi reako na{ narod zidati ku}u ciglu po ciglu. Uveren sam da }emo tokom Mundijala biti pravi, jo{ boqi i ubedqiviji.

Ru`ne uspomene iz Nema~ke, totalni raspad sistema i debakl, teraju na oprez.

- Druga~ija je situacija ovoga puta, to je barem jasno i evidentno. Me|u nama vlada iskreno po{tovawe, korektni odnosi sa stru~nim {tabom, nema {ansi da se neprijatna epizoda iz Nema~ke ponovi.

U fokusu je prvi megdan protiv Gane.

- Ima taj me~ specifi~nu te`inu, dali smo mu etiketu finalnog.

Mo`e mnogo toga da odlu~i, pa za-

to vaqa do perfekcije spremiti utakmicu. Trijumf bi nam dao vetar u le|a, otvorio put ka lepom rezultatu.

Za kraj i poruka navija~ima.

- Maksimalno zalagawe i `estoka borba za svaku loptu i pedaq terena ne}e izostati. To ~vrsto obe}avama. Uz Bo`ju pomo}, malo sportske sre}e i da nas zdravqe poslu`i mo`emo pro}i grupu. A, o nekim daqim ciqevima mo`da u ovom ~asu i nije umesno pri~ati - konstatovao je Mrako Panteli}.

Z. R.

SINI[A MIHAJLOVI] OTKRIO ANEGDOTU

Deki nije smeo da zapali preda mnom Trener fudbalera FiorenPerspektivni srpski tine Sini{a Mihajlovi}, ~ostru~wak, koji je pro{le nevek na kog reprezentativac deqe preuzeo Fiorentinu, Srbije Dejan Stankovi} gleda ima samo re~i hvale za kapikao na starijeg brata, otkrio tena orlova. je interesantnu anegdotu iz - Deki je sjajan, volim ga kao perioda dok su wih dvojica nabrata. Presre}an sam zbog toga stupali za Lacio. Miha je pri{to mu sve ide od ruke, a sve to znao da su on i Deki 1998. godizahvaquju}i wegovom upornom ne na priprema rimskog kluba radu i brojnim odricawima. voleli da zapale "po koju pquOn je ~ovek za kojeg niko ne gu", samo {to Deki pred wim mo`e da ka`e ni jednu lo{u to nije smeo. re~ - rekao je Mihajlovi}, i - Koliko me je Dejan Stankododao: - Dejana Stankovi}a vi} po{tovao nakon {to smo se mnogi cene, jer on zna da se poupoznali najboqe opisuje to na{a u dru{tvu i sa svima je u {to preda mnom nije smeo da zadobrim odnosima. Jednostavno, Sini{a Mihajlovi} i Dejan Stankovi} on nije karakter kao ja. Deki pali cigaretu, iako je bio pu{a~ ba{ kao i ja. Deki me je, tek smetalo da i on zapali. Rekao sam ne voli da se sva|a i da se bije posle dve nedeqe po{to smo se mamu da nemam ni{ta protiv i da nikao {to je slu~aj sa mnom. Upralo zbli`ili jer smo bili cimeri sam znao da je pu{a~ kao i ja vo zbog toga niko za wega ne mona pripremama, pitao da li bi mi iskren je Mihajlovi}. `e da ka`e lo{u re~.

18

SPORT

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Razigrani mladi Sutje{~ani

Pobeda za opstanak

Radni~ki (S) - Lehel 5:1 (3:0) SUTJESKA: Igrali{te "Tjenti{te", gledalaca 150, sudija Biki} (Zrewanin), strelci: Mi. Milo{ u 13. 36. i 70. Kandan u 30. Kolunxi} u 87. za Radni~ki, a Mihajlov u 69. minutu za Lehel. @uti kartoni: Ba{evi}, Kolunxi} (Radni~ki), Jovanovi} (Lehel). Crveni karton: Francija (Lehel).

RADNI^KI: Jankulov - (Mo. Milo{ -), Bojanovi} 6, Lazi} 7, Meqanac 7 (Gr~i} 6), Dubqevi} 6, Ba{evi} 6 (Skoko -), Mago~evi} 7, @e`eq 6, Kolunxi} 6, Kandan 6, Mi. Milo{ 8.

LEHEL: Horvat - (Krwaji} 5), Popovi} 6, Lon~arski 6, Francija 6, Jovanovi} 7, Vaci 6 (Bjelo{ 6), Raki} 6, Barna 6 (Stameni} -), Mihajlov 7, Arsi} 6, Na| 6.

Razigrali se mladi Sutje{}ani, koji su na putu povratka stare slave.

Vojvodina - Borac (ZR) 1:0 (0:0) PERLEZ: Igrali{te "ispod Mlina", gledalaca 200, sudija Arsi} (Staji}evo), strelac Srdanov u 60. minutu. @uti kartoni: Martinovi}, Podgorelec (Vojvodina), Pavlovi}, Mi}i}, Zukorli} (Borac).

VOJVODINA: Biki} -, Srdanov 7, Kne`evi} 7 (Kova~ev -), [oli} 7, Stefanovi} 7, Moldovan 7 (@irovi} -), @miri} 8, Amixi} 7, Martinovi} 6, Malba{ki 7, Podgorelec 7.

BORAC: \or|evi} 7, Jovanov 6, Bo`i} 6, Mijatov 7, Pavlovi} 7, Kosanovi} 7, Jovanovi} 6, Naranxi} 6, Novakov 6, Po{tin 7 (Varadinac -), Mi}i} 7 (Zukorli} -).

U veoma tvrdoj utakmici sa malo prilika doma}i su stigli

do prednosti u 60. minutu kada je pred golom gostiju stvorena gu`va, a na drugoj stativi usamqeni Srdanov je sa~ekao loptu i pogodio mre`u, a ujedno i overio trijumf Perle`ana.

Bile}anin - OFK Klek 3:2 (1:1) SE^AW: Igrali{te "kod Tami{a", gledalaca 150, sudija Nikoli} (Novo Milo{evo), strelci: Papri} u 44. (iz penala), N. Varadinac u 64. 71. za Bile}anin, No`ini} u 3. Milanovi} u 70. minutu za OFK Klek.

BILE]ANIN: P. Varadinac 7, Dragi} 7, Lazi} 7, Papri} 7, Vukoje 7, Samarxi} 7, N. Uqarevi} 7, Milo{evi} 7 (D. Uqarevi} -), Vu~kovi} 7, Gruba~i} 7 (Andri} -), N. Varadinac 8.

OFK KLEK: Tarana 8, Provixalo 7, In|in 6, ^ubra 7, Bogdanov 6, @i`ak 7, Cerovi} 7, Stevi} 7, Milanovi} 7, No`ini} 7, Dologu{in 7.

Rastere}eni obe ekipe su prikazale veoma dopadqivu igru.

Naftagas - Naftagas (E) 2:1 (1:0) BOKA: Stadion "Sveti Nikola", gledalaca 400, sudija Nedovi} (Banatski Dvor), strelci: @eraji} u 8. i 51. za doma}e,a Topalov u 48. minutu za goste. @uti kartoni: M. Kosanovi}, Tawga, Ka{lik, Oberkne`ev, V. Kosanovi} (doma}i), Ra|enovi}, Proti}, Ba~i}in (gosti).

NAFTAGAS (B): Markov 7, Kulik 7 (V. Kosanovi} -), M. Kosanovi} 7, Ba{a 7, Tawga 7, Ka{lik 6, Pilip 7 (Oberkne`ev -), @eraji} 9 (Tuwakovi} -), Tri{i} 8, Golubovi} 7. ]ulafi} 7.

NAFTAGAS (E): Ra|enovi} 6, Stepanov 6, Dabi} 6, Grabunxija 7,

Topalov 7, Rado{evi} 7, Proti} 7, Kalaba 6, Kurtovi} 7, Mi{~evi} 6, Ba~i}in 7 (Pra{~evi} -).

U veoma borbenoj i `ustroj igri oba sastava istakao se mla|ani Srefan @eraji}, ve} u 8. minutu iz slobodnog udarca s 20 metara preko `ivog zida doneo je prednost doma}inima. U nastavku susreta Topalov je iznenadnim {utem u sam ugao doneo izjedna~ewe.

Samo koji minut kasnije, opet slobodan udarac za doma}e, izveo ga je Stefan @eraji} i velemajstorski pogodio ra{qe Ra|enovi}a i doneo trijumf Bokincima.

Mladost Luks - @AK 9:1 (3:0) LUKI]EVO: Stadion "S.C. Mladost", gledalaca 150, sudija Drndarski (Zrewanin), strelci: Nini} u 10. 29. 49. Mihajlovi} u 14. (iz penala), Marijanovi} u 54.

65. i 74. Brkqa u 76. Pavlovi} u 84. za Mladost Luks, Barbat u 89. minutu za @AK. MLADOST LUKS: Kandi} -, Grubor 7, Makan 7, Pavlovi} 8, Buka 7 (Luki} -), Mihajlovi} 8, Marijanovi} 9, Mi}evi} 8, Nini} 9 (Brkqa -), @u`a 8, Maksimovi} 7 (Mi{i} -). @AK: Radoj~i} 5, Horvat 5, Pekija 5, Radosav~ev 6, Tanackov 6, Jorgin 5, Mladenovi} 5 (Rado{evi} -), Bo`in 5 (Josi} -), Va`i} 6, Vujin 5 (Francuski -), Barbat 6.

U veoma korektnoj igri "kompozicija `utih mrava" iz Kikinde pretrpela je pravu katastrofu.

Borac (A) - Mladost 1:2 (1:0) ALEKSANDROVO: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija Gajilovi} (Zrewanin), strelci: Z. Opa~i} u 19. za Borac, a Topalovi} u 70. Mijatovi} u 95. minutu

SE^AW: Bile}anin - OFK Klek 3:2, MOKRIN: Delija - Zadrugar (Lazarevo) 1:0, PERLEZ: Vojvodina - Borac (Zrewanin) 1:0, BOKA: Naftagas - Naftagas (Elemir) 2:1, ALEKSANDROVO: Borac - Mladost (Banatski Despotovac) 1:2, @ITI[TE: Begej Potisje (Kni}anin) 6:3, LUKI]EVO: Mladost Luks - @AK (Kikinda) 9:1, slobodna je bila Krajina iz Kraji{nika.

1. Zadrugar 28 19 5 4 85:20 62 2. Begej 27 13 3 11 46:42 42 3. OFK Klek 27 11 7 9 49:39 40 4. Borac 27 12 5 10 41:33 40 5. Potisje 27 11 6 10 55:41 39 6. Vojvodina 27 11 6 10 53:41 39 7. Bile}anin 27 12 3 12 44:66 39 8. Naftagas(E)2711 5 11 51:46 38 9. M. Luks 27 10 8 9 50:47 38 10. Delija 27 11 5 11 31:37 38 11. Krajina 27 10 7 10 45:50 37 12. Naftagas(B)27 10 7 10 29:34 37 13. Mladost 27 10 4 13 37:45 34 14. Borac(A) 27 9 4 14 37:42 31 15. @AK 27 4 3 20 19:91 15

(iz penala) za Mladost. @uti kartoni: Gruji}, Ze~evi}, Z. Opa~i} (Borac), Mitri} (Mladost).

BORAC: Pavkovi} -, D. Opa~i} 7, Z. Opa~i} 8, Kova~evi} 7 (Levnaji} -), Gruji} 7, Samolovac 6, Ra{eta 6 (To{kov 7), Brakus 6, Gajinov 6, \uri~in 6 (Hrkalovi} 7), Ze~evi} 7.

MLADOST: Mari} 8, Krivo{ija 8, Piva} 7, Mitri} 6, Pisari} 7, Topalovi} 7, Tekinder 6, Mijatovi} 8, Stani} 6, Avramovi} 7, Xeferdanovi} 7.

Inicijativa doma}ih rezultirala je u 19. minutu, kada je posle kornera Zoran Opa~i} glavom pogodio mre`u veoma dobrog Mari}a. Gosti se nisu predavali, da bi u 70. minutu posle kontre sa desne strane Topalovi} pogodio suprotan ugao Pavkovi}a. Odluka o pobedniku je pala u nadoknadi vremena, kada je lopta pogodila u ruku Zorana Opa~i}a i veoma dobri sudija Gajilovi} je dosudio jednaesterac koji je Sa{a Miajtovi} pretvorio u pogodak.

POTISKA LIGA

Horgo{ Higlo - Trome|a 7:1 (2:1) SRPSKI KRSTUR: Jedinstvo [ampion Olimpija (Orom-Totovo Selo) 1:1, HORGO[: Horgo{ Higlo Trome|a (Majdan) 7:1, PODLOKAW: Hajduk - Slavija (Banatsko Aran|elovo) 0:3 (p.f), PADEJ: Tisa - Grani~ar (\ala) 5:0. Slobodni su bili ^oka i Sloga.

1.^oka 17 14 0 3 65:18 42 2. Tisa 17 12 1 4 42:15 37 3. Slavija 16 11 0 5 39:23 33 4. Grani~ar 15 9 1 5 33:32 28 5. Horgo{ 16 7 3 6 48:32 24 6. Trome|a 15 6 1 8 23:34 19 7. Jedinstvo 17 5 3 9 43:48 18 8. [ampion O. 16 4 3 9 28:40 15 9. Hajduk 13 2 1 10 21:45 7 10. Sloga 15 1 1 13 17:72 4

Gosti iz Majdana uspevali su da pariraju doma}inu samo u prvom poluvremenu.

M. Mitrovi}

GRADSKA LIGA ZREWANIN – PLEJ-OF SJAJNI REZULTATI [KOLE FUDBALA „PETAR PUA^A”: Ekipe novosadske [kole fudbala „Petar Pua~a” (na slici sa Italijanom Masarom) su u ovoj takmi~arskoj sezoni ostvarile sjajne rezultate. U zimskoj ligi FSG Novi Sad osvojile su pehare u dve kategorije, a u dve bili drugi, a u tek zavr{enom liga{kom prvenstvu generacije 1998, 99,2000. i 2001. godi{te osvojile su sve ~etiri titule.

Generacija 1998. u osamnaest me~eva osvojila je 51 bod sa gol razlikom 57:8. Iz ove selekcije u reprezentaciji Vojvodine igraju Marko ^ubrilo, Sa{a Nedi}, Marko Gruji~i}, Radovan Kova~ev i Aleksandar Alempi}.Generacija 1999. je osvojila 67 bodova, bez poraza, sa ~ak 17 bodova vi{e od drugoplasiranog Novog Sada. U ovoj generaciji najboqi igra~ lige je Martin Manojlovi}, a najboqi strelac Nemawa Vukomanovi}. Generacija 2000. je tako|e bila uspe{na, osvojila je prvo mesto, najboqi igra~ u ligi bio je Radivoje Bosi}, a najboqi strelac Nikola Stankovi} sa 66 postignutih golova.Najmla|a selekcija u takmi~arskom pogonu ( 2001.godi{te) bila je i najuspe{nija. Postigla je 20 pobeda i samo jedan nere{en rezultat. Najboqi strelac lige je Nikola Kaplarski sa 77 datih golova, a najboqi igra~ je Dejan Zuki}.

Iako su takmi~ewa zavr{ena, za [kolu fudbala Petar Pua~a nema odmora.Treneri Bojan Ofenberher, Dejan Kurixa, Soc Filip i Danijel Divqak nastavqjaju sa radom bez prekida.[kola nema svoje terene pa je podstanar. Najvi{e se zadr`ala, gde i danas radi, na igrali{tu @elezni~ara, a u zimskom periodu se trenira u iznajmqenim balonima.

V. Vu.

Melen~ani ubedqivo prvi Rusanda - MSK 6:0 (3:0) MELENCI: Igrali{te kraj bawe, gledalaca 150, sudija Radmila Mom~ilovi} (Zrewanin), strelci: V. Popov u 6. 9. i 73.

Milivojev u 23. Radi{i} u 74. i 85. minutu. @uti karton: [ari} (Rusanda).

RUSANDA: P. Popov -, [ari} - (Eremi} 7), [argin 8, [kondri} 8 (Marijanac 7), Stankovi} 8, Lon~arski 7, Berar 8, Radojev 8, V. Popov 9, Stojkov 7 (Radi{i} 8), Milivojev 8.

MSK: Koji} 7, Gardinova~ki 6, Husta 6 (Guqa{ -), Ki{ 6, Tapai 6, Madaras 6, Segi 7, Mak 6, Besu 6, Kova~ 6, Tot 6 (Laslo 6).

Posle kratkotrajnog hla|ewa Rusanda se vra}a u Podru~nu ligu Zrewanin. Ve} u 6. minutu is-

MELENCI: Rusanda - MSK (Mihajlovo) 6:0, JA[A TOMI]: Radni~ki - OFK Gradnulica (Zrewanin) 3:1, SUTJESKA: Radni~ki - Lehel (Mu`qa) 5:1, ZREWANIN: @FK Banat - Banat (^enta) 1:2.

1. Rusanda 12 2. Banat(^) 12 3. MSK 12 4. @FK Banat 12 5. Radni~ki(S) 12 6. Radni~ki(JT) 12 7. Gradnulica 12 8. Lehel 12

9 6 5 5 4 5 3 2

2 1 3 1 4 1 3 3

PRIGREVICA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 100, sudija: Vra~ar (Sombor). Strelac: ]u}a u 65. i 77. minutu. @uti karton: ]u}a (Prigrevica).

PRIGREVICA: Keki}, ^ovi} (Dimi}), Komadina, Meni}anin (Ostoji}), Kqaji} (Petri}), ]u}a, Marin, D. Raki}, V. Raki}, Jakovqevi}, Griva.

MLADOST: [}epanovi}, Fina, Pap, Grdini} (Hrn~ar), Kokot, Radakovi}, Na|, Kili}, M. Rabrenovi}, R. Rabrenovi}, Joki}.

Prigrevica je bila boqa ekipa, imala daleko vi{e prilika da zatrese protivni~ku mre`u, ipak rezultatska neizvesnost trajala je do posledweg minuta utakmice.

Doma}i su odahnuti obezbedili su opstanak u ligi.

J. D.

Radni~ki - Polet 2:2 (0:1) RATKOVO: Stadion Radni~kog, gledalaca 100, sudija: [}epanovi} (Kula). Strelci: Radoi~i} u 65. i Crwanski u 79. za Radni~ki, a Svrkota u 7. i 63. minutu za Polet.

RADNI^KI: Miji} 7, Kardinal 7, Deqanin 8, Uhlarik 7, Preli} 7 (Zlatanovi} 7), Nedeqkovi} 7, Ivovi} 8, Spasi} 7 (Trifunovi} 7), Radoji~i} 7, Mu{iki} 7, Crwanski 7.

POLET: @ivkovi} 8, Puri} 7, Rako~evi} 7, Cime{a 7, Isajlovi} 7, Kuli} 7 (Damjanovi} 7), Maksimovi} 7, Svrkota 8 (Baj~eta 7), Vukeli} 7, Ili} 8 (Grizer 7), Tatalovi} 7.

U korektnoj utakmici gosti su bili boqi ve}i deo i vodili sa 2:0. Posle povreda strelca Svrkote i kreatora igre Ili}a, Ratkov~ani su uspeli da izjedna~e rezultat.

A. ^i~i}

Stani{i} - Kula 3:3 (0:2)

Puna mre`a Majdan~ana HORGO[: Stadion u Horgo{u, gledalaca 100. Sudija: A. Horvat (Banatsko Aran|elovo). Strelci: Markovi} u 18, Hoksa u 48, 78, 80. i 85. i Puqai u 88. za Horgo{ Higlo, a Ki{ u 35. minutu za Trome|u. @uti kartoni: Kadar, Kolompar (Horgo{ Higlo) i Vukov (Trome|a).

HORGO[ HIGLO: Si~, Gavri}, Pi{pek, Marton, Bohata, \or|evi}, Kolompar (Puqai), Rako~evi} (Adamovi}), Markovi}, Hoksa, Kadar.

TROME\A: Kova~, T. Balint (A. Balint), Zonai, Domonko{, Kalman, \emant, Ki{, [ili, ^ernak, Vukov, Ago{ton.

Prigrevica - Mladost 2:0 (0:0)

1 5 4 6 4 6 6 7

42:7 20:26 16:22 17:15 21:22 18:20 13:22 23:35

29 19 18 16 16 16 12 9

kusni Vlada Popov iskoristio je centar{ut, da bi samo tri minuta kasnije na povratnu loptu dobro reagovao i udvostru~io je prednost, a u 23. minutu Milivojev je postavio rezultat poluvremena. U drugom poluvremenu Radi{i} je postigao dva efektna gola.

STANI[I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 100, sudija: Mi{~evi} (Apatin). Strelci: Dra~a u 60. Kawo u 63. A. Jagodi} - Kurixa u 80. za Stani{i}, a [arac u 40. i 43. i Dursum u 83. minutu za Kulu. @uti kartoni: Dra~a i Gruji} (Stani{i}), a [arac (Kula).

STANI[I]: [ari}, Vukadinovi}, Komazec (Dragi~evi}), G. Jagodi}-Kurixa, Dra~a, Jawi}, Gruji}, A. Jagodi}-Kurixa, Kawo, Savi} (Mom~ilovi}), Niki}.

KULA: Vuki}evi}, Poli}, Kosti}, Jovanovi}, Vuja~i}, Vojinovi}, Bo`ovi}, [arac, Der (Vje{tica), Malacko, Dursum.

Stani{i} sprema ekipu za slede}u sezonu pa su svi mladi potencijalni kandidati za prvi tim dobili poverewe trenera. Nakon nastavka pru`ili su solidnu igru, preokrenuli rezultat u svoju korist, poveli sa 3:2 ipak u samom fini{u gosti su izjedna~ili rezultat.

J. D.

Lipar - Omladinac 4:0 (1:0) LIPAR: Igrali{te Lipara, gledalaca 250. Sudija: Dubaji} (Apatin). Strelci: Zubanovi} u 27. Maqkovi} u 60. Romi} u 68. i ^esti} u 90. za Lipar. @uti kartoni: Mihajlovi}, Romi}, Zraki}, Maqkovi} i Dejanovi} (Lipar), a Cvjeti~anin (Omladinac).

LIPAR: Pena 8, Poli} 7, Mihajlovi} 7 ( ^esti} -), Zubanovi} 8, Jovi{i} 7, Vukovi} 7, Sin|i} 7, Romi} 8, Zraki} 7 ( Vrawe{ -), Maqkovi} 7 ( N. Bojani} -) i Dejanovi} 8.

OMLADINAC: Dubravac 6, Mi{~evi} 6 ( Andrekovi} -), Drezgi} 6, Bani} 6, ( Draga{ -), @ivkovi} 6, Leri} 6, Vukadinovi} 6, ( Qekaj -), Cvjeti~anin 6, \ur|ev 6, Berlekovi} 7 i Jovanovi} 6.

Na opro{taju od svojih pristalica fudbaleri Lipara su prikazali najboqu partiju ovog prole}a i ubedqivo savladali Bukov~ane. No, s obzirom na rezultate na ostalim terenima pitawe je ho}e li im ova pobeda {ta zna~iti. Od ~etiri pogotka najlep{i je bio drugi. Akcija je krenula sa polovine Lipara, Romi} je lepo petom

DEROWE: Omladinac - Grani~ar (Ri|ica) 5:3, STANI[I]: Stani{i} - Kula 3:3, BA^KI BRESTOVAC: BSK - Borac (Ba~ki Gra~ac) 4:3, PRIGREVICA: Prigrevica - Mladost (Kru{~i}) 2:0, LIPAR: Lipar Omladinac (Bukovac) 4:0, RATKOVO: Radni~ki - Polet (Sivac) 2:2, KQAJI]EVO: Kordun - Zadrugar (Srpski Mileti}) 1:1, CRVENKA: Crvenka - Rusin (Ruski Krstur) 2:0 1. Polet 29 19 7 3 62:17 64 2. Crvenka 29 16 6 7 52:29 54 3. Mladost 29 14 8 7 54:30 50 4. Stani{i} 29 14 5 10 68:31 47 5. Kula 29 12 5 12 54:47 41 6. Prigrevica 29 12 4 13 59:57 40 7. Rani~ki 29 12 4 13 50:61 40 8. Kordun 29 12 3 14 52:55 39 9. BSK 29 12 3 14 49:55 39 10. Borac 29 12 1 16 42:57 37 11. Omlad. (B) 29 11 4 14 40:67 37 12. Grani~ar 29 11 3 15 43:53 36 13. Zadrugar 29 10 6 13 33:44 36 14. Lipar 29 11 3 15 39:63 36 15. Omlad. (D) 29 8 8 13 37:51 32 16. Rusin (-1) 29 8 6 15 38:55 29

uposlio Dejanovi}a, ovaj u sprintu pretr~ao tridesetak metara i sa korner linije "u trepavicu" pogodio Maqkovi}a kome nije bilo te{ko da se pokloni i prosledi loptu u mre`u. \. Bojani}

Kordun - Zadrugar 1:1 (1:0) KQAJI]EVO: Igrali{te Korduna, gledalaca 200, sudija: Mojsovi} (Apatin). Strelci: Zori} u 26. za Kordun, a Stankovi} u 46. minutu za Zadrugar.

KORDUN: Savi}, Pavlovi}, Boca, Muti}, Kr{i}, Grnovi} (Medakovi}), Grujin, Grubje{i} (@ivkovi}), Dragojevi}, Zori}, Rajkovi}.

ZADRUGAR: Bala`, Dondi}, Vukovi}, Stojanovi}, Mili}evi}, Miloradov, Stankovi}, Stojanovi}, Risi}, Pjevi}, Miler (Pap).

J. D.

Crvenka - Rusin 2:0 (1:0) CRVENKA: Stadion Milorad Xomba, gledalaca oko 50, sudija: Mani} (Karavukovo).

Strelci: Jovanovi} u 14. i Dobrijevi} u 90. minutu. @uti kartoni: Komazec, Ili} i Martinovi} (Crvenka), a Oros (Rusin).

CRVENKA: Na| 7, Perovi} 7, Dragovi} 7, ^iko{ 7, [u{ilovi} 7, Komazec 7, Ili} 7, Suboti} 7 (Dobrijevi} 7, Kon~ar 7 (Radulovi} 7), Martinovi} 7, Jovanovi} 7 (Licenberger 7).

RUSIN: M. Na| 6, Bodnar 6 (@. Oros), Hardi 6, Senderak 6, [trangar 6, B. Oros 7, Waradi 6, B. Na| 7, Hardi 6, Sajka{ 7, Hrn~ar 6.

T. Jovovi}

PRVA @ENSKA LIGA

SUBOTICA: Spartak - Kolibri (Kur{umlija) 3:0 (pf), KRU[EVAC: Napredak - Po`arevac 1:0, SMEDEREVO: Jerina - [abac 2:6, LESKOVAC : Lemind lavice LASK (Lazarevac) 3:8, KRAGUJEVAC: Su{ica - Vandini (Zemun) 4:1, NI[: Ma{inac PZP - Uno fortuna (Kragujevac) 5:0.

1. Ma{inac 22 20 2 0 78:13 62 2. Spartak 22 17 2 3 51:21 53 3. Napredak 22 16 3 3 48:17 51 4. LASK 22 13 1 8 50:27 40 5. Po`arevac 22 11 4 7 42:35 37 6. [abac 22 9 2 11 47:29 29 7. Vandini(-1) 22 8 4 10 33:42 27 8. Uno fortuna22 6 2 14 21:52 20 9. Su{ica 22 4 7 11 22:38 19 10. Lemind 22 5 2 15 28:56 17 11. Kolibri(-3) 22 5 1 16 19:52 13 12. Jerina(-2) 2 3 0 19 30:77 7

DRUGA @ENSKA LIGA SEVER

MOL: Rubin - Ravangrad (Sombor) 0:7, ALEKSANDROVO: Kikinda - Kalemegdan (Beograd) 0:5, PAN^EVO: Pan~evo - Novi Be~ej 1:6, ZREWANIN: Radni~ki 1919 - Fru{kogorac (Novi Sad) 4:4, slobodna je bila ekipa Sloge iz Zemuna.

1. Sloga 15 12 2 1 57:12 38 2. N. Be~ej 15 11 0 4 65:18 33 3. Fru{kogorac15 8 3 4 40:23 27 4. Kalemegdan 15 8 1 6 41:28 25 5. Ravangrad 14 7 3 4 37:17 24 6. Radni~ki 191916 6 2 8 44:39 20 7. Pan~evo 15 6 1 8 32:40 19 8. Rubin 15 3 0 12 13:81 9 9. Kikinda 14 0 0 14 7:76 0

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

utorak8.jun2010.

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Revija golova

Zmajev~ani proslavili prvo mesto

Sloga - Slavija 5:3 (2:0) BANATSKO NOVO SELO: Igrali{te Sloge, gledalaca 200, sudija Joki} (Vr{ac), strelci: Perla{ u 30. Obradovi} u 40. 47. i 84. Vrawe{ u 60. za Slogu, Luki} u 62. i 67. Nikolovski u 77. minutu za Slaviju. @uti karton: Andri} (Sloga).

SLOGA: M. Milanovi} 7, Ili} 7 (Andi} 7), Mar~eti} 7, Bogojevi} 7, Vasi} 8, Zec 7, Obradovi} 9, Perla{ 8, Jovi} 7 (Vrawe{ 7), D. Milanovi} 7, Luki} 7 (Anisimov 7).

SLAVIJA: Joka 6, Hu|ec 6, Jovanov 6, Sokol 6, Filipov 7, Bisak 6, Barto{ 7, Luki} 8, Arsi} 7, Nikolovski 7.

U otvorenoj igri, istakao se Nenad Obradovi} koji je sa tri pogotka najzaslu`niji za uverqivu pobedu nad veoma dobrim gostima iz Kova~ice.

Proleter - Radni~ki (K) 5:4 (3:0) BANATSKI KARLOVAC: Stadion Proletera, gledalaca 600, sudija Marina Ma{i} (Pan~evo), strelci: Ivanovi} u 18. Ili} u 35. Mikovi} u 43. Tajdi} u 70. (iz penala), @ivkovi} u 90. za Proleter, Petri} u 48.

Banovi} u 52. i 57. Delibla~anin u 67. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Tomi}, Tajdi} (Proleter), Krgovi} (Radni~ki).

PROLETER: D. Luki} 8, Ili} 8, [uqagi} 8, Ivanovi} 8, Mikovi} 8, Teofilovi} 8 (@ivkovi} 8), Tomi} 8 (Kne`evi} 8), Milojkovi} 8, Mo{esku 8 (Radulovi} 8), I. Luki} 9, Tajdi} 8.

RADNI^KI: Krgovi} 6, Stevi} 7 (Kolarski 7), Petri}

Obili} - Borac 0:0

VELIKO SREDI[TE: Borac - Vulturul (Grebenac) 2:3, BANATSKO NOVO SELO: Sloga - Slavija (Kova~ica) 5:3, DOLOVO: Dolovo - Crvena zvezda (Pavli{) 4:1, GAJ: Partizan - Budu}nost (Banatski Brestovac) 1:1, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Radni~ki (Kovin) 5:4, IZBI[TE: Polet - Radni~ki (Baranda) 4:2, SEFKERIN: Tempo - Mladost (Omoqica) 4:1, JABUKA: Jugoslavija Partizan (Uqma) 4:3.

1. Proleter 29 23 2. Radni~ki(K)29 15 3. Radni~ki(B)29 14 4. Tempo 29 13 5. Slavija 29 12 6. Polet 29 11 7. Partizan(G)29 11 8. Sloga 29 12 9. Partizan(U)29 10 10. Vulturul 29 11 11. Mladost 29 11 12. Jugoslavija 29 10 13. Budu}nost 29 11 14. C. zvezda 29 11 15. Borac 29 10 16. Dolovo 29 7

1 6 5 6 5 8 7 4 9 5 5 7 4 2 1 5

5 8 10 10 12 10 11 13 10 13 13 12 14 15 17 17

72:28 64:46 52:35 53:41 73:63 47:38 60:48 49:45 53:53 41:48 43:51 46:56 41:57 34:69 39:51 37:66

70 51 47 45 41 41 40 40 39 38 38 37 37 35 31 26

7, Mladenovi} 7, Bjeki} 7, Novakovi} 7, Miladinovi} 7 (Stevi} 7), Banovi} 8, Delibla}anin 7, Raji} 7, Golubovi} 7 (Pavlovi} 7).

Posle tri gola u prvom doma}i su se opustili u drugom poluvremenu i dozvolili gostima da izjedna~e i da povedu.

U zadwem minutu @ivkovi} je iz slobodnog udarca doneo pobedu Proleteru.

R. Jovanovi}

REVIJALNI ME ^U \UR\INU

\ur|in~ani proslavili povratak \ur|in Boban taksi - Gradska liga Subotica 3:5 (1:1) \UR\IN: Stadion \ur|ina, gledalaca 300, sudija Tadi} (Subotica), strelci: Vukovi} u 40.

Peji} u 47. (iz penala), Kujunxi} u 80. za \ur|in, Pawkovi} u 30. Mihali} u 50. Dr~eli} u 60.

Marti u 70. Stipan~evi} u 89. za Reprezentaciju. \UR\IN BOBAN TAKSI: Bala}, [omo|i, S. Vukovi}, R. Polovina, Maxarvi}, SKenderovi}, Z. Vukovi}, Grabovac, Star~evi}, Si. Vukovi}, Kojunxi}. Igrali su jo{: Borenovi}, Sente, M. Polovina, Kondi}, Peji}, Kri~kovi}, Stanti}.

REPREZENTACIJA: Luli}, Pavlik, Babi}, Franci-

{kovi}, Luka~ev, Mandi}, Poqakovi}, Kati}, Panovi}, Stipan~evi}, Andra{i}.

Igrali su jo{: Vasiqevi}, Marti, Rodi}, Gr~ali}, Vojni}, Filipovi} i Mihali}.

Pre po~etka revijalne utakmice pehar \ur|inu za osvojeno prvo mesto u Gradskoj ligi Subotice uru~io je predsednik Gradske lige Zoran Arsi} kapitenu Zlatku Vukovi}u.

Trofej za najboqeg strelca pripao je Slavi{i Stipan~evi}u koji je postigao 20 golova.

S. Stoiqkovi}

TROFEJ DOMA]INU: U Sportskom centru "Bolesnikov" odr`an je peti tradicionalni turnir fudbalera- petli}a 2001. i 2002. godi{te. U~estvovalo je oko 500 mali{ana. U

ZMAJEVO: Stadion Sportsko rekreativnog centra, gledalaca oko 400, sudija: Bem (Novi Sad). @uti karton: Spasojevi} (Borac).

OBILI]: Suba{i}, Kobilarov, @ivojnov (An|i}), @uti}, Horwak, Uzelac, Jankovi} (Kresoja), Tom~i}, Novi}evi} (Mili-

6 (Krsti} 6), Milosavqevi} 6 (Peri{i} 6).

VRBAS: Jovi~i} 7, Ku|erski 7, Novakov 7, V. Novakovi} 7, Ratkov 8, Dokni} 8, Pekovi} 7 (Baj~eti} -), Xankovi} 7 (Stani} -), M. Novakovi} 8 (\uki} -), Kirti 7, Roganovi} 7.

Osvojili su bodove spasa Vrba{ani kraj [trana u utakmici

Prvo poluvreme proteklo je u blagoj nadmo}nosti doma}ina. Za desetak minuta nastavka Mladost je povela sa 2:0 posle odli~nog nabacivawa Joci}a He|e{i je iz prve pogodio mre`u. Nekoliko minuta kasnije evro gol Stojanovi}a volejom je s oko 20 metara pogodio desni dowi ugao.

Gosti su smawili u 75. minutu go-

GAJDOBRA: Hercegovac - Petrovaradin 2:1, SRBOBRAN: Srbobran - Slavija 0:6, BE^EJ: Be~ej Old gold - Sremac 3:4, NOVI SAD: Mladost - Fru{kogorac 3:2, ZMAJEVO: Obili} - Borac 0:0, BA^KI PETROVAC: Mladost - Tvr|ava 2:3, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Jedinstvo 0:2, NOVI SAD: Kabel - Vrbas 0:1.

1. Obili} 30 18 8 2. Slavija 30 13 9 3. Mladost(BP)3013 8 4. Hercegovac 30 13 6 5. Jedinstvo 30 12 9 6. Srbobran 30 11 11 7 . Borac 30 11 9 8. Kabel 30 12 5 9. Be~ej 30 11 8 10. Vrbas 30 11 7 11. Petrov.

30 11 7 12. Tvr|ava 30 12 4 13. Omladinac 30 11 6 14. Sremac 30 11 6 15. Mlad.(NS) 30 8 9 16. Fru{kog. 30 4 4

4 8 9 11 9 8 10 13 11 12 12 14 13 13 13 22

46:27 52:37 51:35 39:33 41:38 43:40 41:40 47:49 39:44 34:30 35:37 45:53 35:42 34:42 37:50 28:50

62 48 47 45 45 44 42 41 41 40 40 40 39 39 33 16

Iz Lige su ispali Fru{kogorac, Mladost (NS) i Sremac iz ^erevi}a, a Obili} }e u novoj sezoni igrati u Vojvo|anskoj ligi zapad.

doma}ih. Ispostavilo se da je to i krajwi rezultat ovog me~a u kome su obe ekipe propustile da realizuju nekoliko izglednih {ansi.

J. Jovanovi}

Ekipa Obili}a iz Zmajeva

~evi}), Kokanovi}, Trnini}.

BORAC: Subi}, D. Ris, Panteli}, M. Ris, Todorovi} ([u}ur), B. Ris, Ze~evi} (N. Rogi}), Spasojevi}, Milanovi}, Mihajlovi}, @dero (G. Rogi}).

U posledwem kolu, Zmajev~ani su susret sa Borcem pretvorili u me~ revijalnog karaktera. Tako da je duel vi{e li~io na prijateqsko odmeravawe snaga. U svakom slu~aju bio je ovo sve~ani dan za Zmajev~ane, koji su ovom priliko imali i {ta da slave.

Uporedo sa seniorskom ekipom epitet prvaka lige osvojili su i omladinci, tako je Obili} okon~ano prvenstvenu sezonu sa duplom krunom. Prvo su omladinci iz ruku Slobodana [quki}a primili pehar, a zatim i kapiten seniora Dragutin @uti}.

Nakon utakmice fudbaleri Obili}a, simpatizeri i mnogobrojni gosti slavili su, kako to ve} dolikuje {ampionima, uz muziku i veseqe.

U ~etvrtak }e Obili} odigrati revijalnu utakmicu sa Reprezentacijom lige a utakmica po~iwe u 17 ~asova u Zmajevu.

L. Ki{

Kabel - Vrbas 0:1 (0:1) NOVI SAD: Igrali{te Kabela, gledalaca 200, sudija Danilovi} (Ba~), strelac: M. Novakovi} u 33. minutu. @uti kartoni: Krsti} (Kabel), Pekovi}, V. Novakovi}, Stani} (Vrbas).

KABEL: Vuki} 7, Radanovi} 7, Budimir 7, Ninkovi} 7, Proli} 6, Velemir 6, Peki} 7, Pani} 6, Mari} 6 (Stani{i} 7), @ivkovi}

kojoj je pr{talo na sve strane, ali fer i korektno uz puno prilika na obe strane. Pobednik je bio re{en u prvom delu utakmice, kada je posle dubinske lopte uz lo{u procenu {topera najboqi akter utakmice Milorad Novakovi} prihvatio i poslao je u mre`u. @eleli su Kabelovci {to pre da do|u do izjedna~ewa, me|utim sve se zavr{avalo ispred ~vrstog bedema Vrba{ana.

A jednom je pre~ka Peki}a bila saveznik. U fini{u su Vrba{ani mogli da overe pobedu, kada je Baj~eti} iz solo prodora poslao loptu u mre`u, ali je Budimir na samoj gol liniji spre~io najgore.

M. Popovi}

Mladost (NS) Fru{kogorac 3:2 (0:0) NOVI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija [arac (Be~ej), strelci: He|e{i u 50. Stojanovi} u 54. Kukuruzovi} u 79. (autogol) za Mladost, Spaseni} u 75. Kukuruzovi} u 90. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Majstorovi}, Stojanovi} (Mladost), Kukuruzovi}, Perovi}, Tanovi} (Fru{kogorac).

MLADOST: Ivani{evi} 7, Joci} 7, Bugarski 7 (Bor~i} 7), Staji} 7 (Brki} 7), Bukva 7, Majstorovi} 7, Jak{i} 7 ([eguqica -), Stojanovi} 8, Lukovi} 7, Gaxi} 7, He|e{i 8.

FRU[KOGORAC: Lali} 7, Kukuruzovi} 6, Perovi} 7, Tanovi} 7, Medi} 7, Rocanovi} 7, Belu`i} 7, Tomi} 7, Spaseni} 7, Cvetkovi} 7, Grani} 6.

konkurenici starijih pobedio je doma}in, ekipa Boleskiva koja je nadvisili vr{wake iz Zrewanina i Srbobrana,a u konkurenciji mla|ih petli}a najboqi su bili igra~i Dri-

lom Spaseni}a. U fini{u Kukuruzovi} je najpre pogodio svoju mre`u da bi u nadoknadi savladao i golmana doma}ih.

D. Ivani}

Hercegovac – Petrovaradin 2:1 (1:1) GAJDOBRA: Stadion Hercegovca, gledalaca oko 200. Sudija: Milica Gali} ([ajka{).

Strelci: Horvati} u 38. i Luki} u 48. minutu za Hercegovac, a Mad`ar u 19. minutu za Petrovaradin. @uti kartoni: Horvati} (Hercegovac).

HERCEGOVAC: Luka~ 7, Dragovi} 7, Siv~evi} 8, Jefti} 7, Hrnjez 8, Kurte{ 7 (Vujovi} 7), Luki} 8, \or|evi} 7, M. Trivunovi} 8, Gruba~i} 7 (R. Trivunovi} 7), Horvati} 8 (Bori} 7).

PETROVARADIN: Vasi} 6, Ivezi} 7, Spasi} 6, Kne`evi} 6 (Krsti} 7), Babi} 6, Jurkovi} 6, Ikoni} 6, Vlaisavljevi} 6, Vargec 7, Mad`ar 7, Krsmanovi} 7.

Fudbaleri Hercegovca su se pobedom oprostili od svojih navija~a u ovoj sezoni u utakmici sa vrlo dobrom ekipom iz Petrovaradina.

Ve} u 19. minutu gosti su uspeli da savladaju golmana Luka~a posle akcije spretnog Maxara.

Brzo vo|stvo gostiju kao da je dalo krila doma}im fudbalerima koji su sve ~e{}e atakovali na protivni~ki gol. Tako je u 38. minutu Horvati} poravnao rezultat, a na samom po~etku drugog poluvremena najboqi strelac Hercegovca Luki} je potpuno proekrneuo rezultat u korst

Omladinac Jedinstvo 0:2 (0:0) STEPANOVI]EVO: Igrali{te Omladinca, gledalaca 200, sudija Gaji} (Ba~), strelci: Roguqi} u 73. i [poqa u 85. minutu. @uti kartoni: Peceq (Omladinac), Baki} (Jedinstvo).

OMLADINAC: Zeqkovi} 7, An|elkovi} 6, Abramovi} 6, Peceq 7, Avdi} 6, [atara 6 (]eli} 6), Maksimovi} 7, J. Pupovac 7 (Grijak 6), T. Samarxi} 7 (^ur~i} 6), Bjeki} 6.

JEDINSTVO: \uri} 7, Vukovi} 7, Zerdo 6, Baki} 7 (Lalovi} 7), Tepi} 7, Vuleti} 7 (Zeqkovi} 7), Jovanovi} 7, [powa 8 (^oso -), Roguqi} 8, Gordani} 7.

Doma}ine su propu{tenim {ansama, pogotovo bra}e Pupovac i Bjeki}a ko{tali poraza.

Ekipa iz Rumenke je u nastavku znala~ki iskoristila konfuziju u posledwem redu doma}ina i sa dva gola ponajboqih aktera Roguqi}a i [powe stigli do pobede.

M. Po.

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ I\O[: Borac - Vojvodina (Ba{aid) 3:4, KUMANE: 2. oktobar Napredak (Banatska Topola) 5:2, BO^AR: Jedinstvo - Crvena zvezda (Rusko Selo) 4:7.

1. C. zvezda 19 15 3 1 53:19 48 2. Vojvodina 19 11 2 6 49:31 35 3. Jedinstvo 19 9 2 8 45:43 29 4. Borac 19 8 3 8 54:39 27 5. 2. oktobar 19 4 3 12 24:43 15 6. Napredak 19 2 3 14 19:71 9

blinga iz Subotice, koji su bili boqi od zrewaninskog Proletera.

Tekst i foto: D. Ivani}

20

SPORT

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA TITEL–@ABAQ

Zakasneli fini{ Kuzminaca Borac (M) – Grani~ar (K) 0:1 (0:0) MARTINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 600, sudija Ili} (Sremska Mitrovica).Strelac:Simi} u 81. minutu @uti karton:Stevi} (Borac).

BORAC: Jandri} 9, Ivkovi} 7, Dragojevi} 7, Marjanovi} 7, (Stefanovi} 7), Kopli} 8, Stevi} 8, Joveli} 7 (Jakovqevi} 7), M.Male{evi} 7, Z.Male{evi} 7, A{}eri} 8 (Pejovi} 7), [ar~evi} 7.

GRANI^AR: Stevi} 8, Vasili} 6, Poli} 7, Krsti} 7, Kotarli} 8, Milinkovi} 8, Luka~ 7 (Simi} 7), Stanki} 7 (Makivi} 7), Vejnovi} 7, Dobri} 7, Kuzmanovi} 6 (Vudrak 7).

O~ekivana pobeda Kuzminaca, iako bez zna~aja.Od idu}e sezone i Kuzminci i Marti~ani }e igrati u op{tinskoj ligi.

R. Me|edovi}

Fru{kogorac – Podriwe 0:1 (0:0) KUKUJEVCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Surla (In|ija).Strelac:Plav{i} u 73. minutu. @uti kartoni:Kon~ar(Fru{kogorac), Kulpinac(Podriwe).

FRU[KOGORAC: Brati} 7, Kalini} 6, Miki} 6, Medi} 6, Radivoj{i} 6, Bjeli} 7, Kon~ar 6, Vuk{i} 6, Lepiwica 7, Qiqak 7, Stambolija 6 (Stoj~evi}).

PODRIWE: Reli} 9, Radovanovi} 6, Dobo 6, Arnautovi} 7, Vukovi} 7, Kulpinac 7, Savinovi} 6, Petri} 6, Simi} 7, Mitrovi} 7, Plav{i} 7 (Te{ovi} 6).

Gosti iz Ma~vanske Mitrovice do{li su po jedan bod, a odneli zaslu`eno sva tri. Bili su boqi rival na sredini terena i to je odlu~ilo me~.Gosti su na svom golu imali raspolo`enog Reli}a, a u napadu brzonog Plav{i}a ~iji je gol i odlu~io pobednika.Su|ewe dobro.

T. Todorovi}

Sloga Mil{ped – Borac (S) 5:4 (0:2) KRWE[EVCI: Igrali{te Sloge Mil{ped, gledalaca 50, sudija ^an~ar(Nova Pazova).Strelci:Tomi} u 52, 66. i 72, Markovi} u 62. i Mitrovi} u 70. Za Slogu Mil{ped, Ka~ar u 22, Abaxija u 45, Milo{ Stefanovi} u 59. i Lep{anovi} u 60. Za Borac.

SLOGA MIL[PED: Pejakovi} 6, Simonovi} 6, Mar~eti} 7, Oqa~a 7, Markovi} 7, Igwatovi} 7, Kamberi 7, Vuj~i} 6, Mitrovi} 6, Juri{i} 7, Tomi} 8.

BORAC: Travica 7, Milo{evi} 6, Nedeqkovi} 7, Radanovi} 7, Abad`ija 7, Rai~evi} 7, Milo{ Stefanovi} 7, \eri} 7, Star~evi} 6, \ur~i} 7, Ka~ar 7 (Lep{anovi} 7).

Bila je to lepa i zanimqiva utakmica, u kojoj su odbrane bile slabiji deo ekipe.

D. Trifunovi}

Mladost (K) – Grani~ar (A) 2:1 (0:1) KUPINOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 400, sudija Graovac (Ruma).Strelci: Gruji~i} u 48. i Bastaji} u 80. za Mladost,a Mileti} u 43. minutu za Grani~ar. @uti kartoni:\uri~i}, Naumov (Mladost), Deraji} (Grani~ar).

MLADOST: Petkovi} 7, Plav{i} 7, Naumov 7, M.Ili} 7, \uri~i} 7, Gruji~i} 7, Milovanovi} 7, M.Rado{evi} 7, Bastaji} 8, Jovanovi} 7, Gruji} 7 (N.Rado{evi}, D.Ili} 7, Kurja~ki 7).

GRANI^AR: Ili} 7, Mirkovi} 7, Gledi} 7, Grbatini} 6, Skakavac 6, Vurdeqa 7, Mileti} 7, Pani} 6, Antunovi} 6, Deraji} 7, Vlaisavqevi} 7 (Mali}).

Zaista odli~na i lepa utakmica.Sa dosta lepih akcija, pasova, proigravawa i izglednih {ansi za golove na obe strane.Prvu {ansu su iskoristili gosti.U nastavku utakmice na terenu je postojala samo doma}a ekipa, koja je fizi~ki bila boqa i to je odlu~ilo pobednika. @. Jelovac

LSK – Hajduk (V) 5:2 (3:1)

LA]ARAK: Igrali{te LSK-a, gledalaca 150, sudija Bawac (In|ija).Strelci: Milan Bosan~i} u 9, Savi} u 25, 70. i 75. i Andri} u 30. za LSK, a Stevanovi} u 20. i 67. minutu za Hajduk.

LSK: Aleksi} 7, Matijevi} 7, Vukoli} 7, Q. Bosan~i} 7, Vujinovi} 7, Mladenovi} 7, Boji} 7, Andri} 7, Gavrilovi} 7, Milan Bosan~i} 7, Savi} 8, (Droni} 7, ^orak 7).

HAJDUK: M.Jovanovi} 6, Jankovi} 6, Sakan 6, Gavrilovi} 6, Pavi} 6, V.Jovanovi} 6, Stani{i} 6, Jeremi} 6, Darko Raki} 6, Stevanovi} 7, Z.Raki} 5.

Rutinska pobeda La}araca.

V. Savi}

Sloga (E) – PSK Putinci 10:0 (8:0) (prekinuto u 50. minutu)

ERDEVIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Manojlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Jovanovi} u 9. i 16, Pova`an u 17, 20, 22, 34, 36. i 47, Lazi} u 23. i Vasi} u 48. minutu. @uti karton:Lazi} (Sloga).

SLOGA: Mati} -, \onli} 8, Jovanovi} 8, Pendo 8, (Milo{evi} 7), Kula~anin 8, Rai~evi} 8 (Matijevi} 7), Lazi} 8, \or|evi} 8, Pova`an 9, [aji} 8, Vasi} 8 (Bojani} 7).

PSK PUTINCI: Bara} 6, Vasi} 5, Miti} 5, M.Graovac 5, Alimpi} 5, B.Graovac 6, Lovri} 5, Novakovi} 5, Miqkovi} 5, Gwatovi} 5, Mitrovi} 5.

Erdevi~ani su dominirali , a golove se davali kao po nekoj traci.U 50. gosti su ostali sa sedam igra~a, zbog povreda, pa je sudija prekinuo utakmicu.

K. Vig

Jedinstvo (SP) – Hajduk (B) 6:3 (3:0) STARA PAZOVA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Durkovi} ([id).Strelci:\urkovi} u 6. i 54,Kudra u 12, Lepanovi} u 32. i Dragin u 52. i 58. za Jedinstvo, Todorovi} u 63. iJak{i} u 70. i 87. minutu za Hajduk. @uti kartoni:Dragin (Jedinstvo), Jak{i} (Hajduk).

JEDINSTVO: D.Stankovi} 7, Stojkovi} 7, Domowi 7, Vuj~i} 7 (Rajak ), Jovi{i} 8, Petrovi} 7, Dragin 8, Kudra 8 (Erceg), Lepanovi} 7 (\ur|evi}), M.Stankovi} 7, \urkovi} 8.

HAJDUK: Kosti} 6, [u{a 6, Pani} 6 (Jak{i} 7), Zaki} 6, Todorovi} 7, Lazarac 6, Bujenovi} 6, @.Mitrovi} 6, Curko vi} 6, Borkovi} (Lipov~an ), Krasni}i 6.

Doma}i su brzo poveli pored spore odbrane Be{~ana.Kudra je duplirao vo|stvo, a Lepanovi} je povisio na 3:0.U nastavku u samom fini-

MARTINCI:Borac – Grani~ar(K) 0:1, KUPINOVO:Mladost – Grani~ar(A) 2:1, ERDEVIK:Sloga – PSK Putinci 10:0 (prekid u 50.minutu), KUKUJEVCI:Fru{kogorac – Podriwe 0:1, LA]ARAK:LSK – Hajduk(V) 5:2, GOLUBINCI:Jadran – Dunav 1:2, STARA PAZOVA:Jedinstvo – Hajduk(B) 6:3, KRWE[EVCI:Sloga Mil{ped – Borac(S) 5:4.

1.Dunav 30 20 4 6 2.Sloga(E) 30 17 8 5 3.Hajduk(B) 30 17 7 6 4.Borac(S) 30 16 6 8 5. Mladost(K) 30 13 6 11 6.Podriwe 30 13 4 13 7.Jedinst.(SP)30 12 6 12 8.Jadran 30 12 6 12 9.Hajduk(V) 30 13 2 15 10.Grani~ar(A) 30 10 10 10 11.Fru{kog.

30 11 6 13 12.LSK 30 10 8 12 13.Grani~ar(K) 30 10 7 13 14.Sloga 30 11 3 16 15.Borac(M) 30 6 2 22 16.PSK Putin. 30 4 5 21

52:18 66:33 66:34 58:32 38:35 59:53 41:43 43:47 46:55 41:37 41:36 32:44 42:55 47:71 32:61 36:82

64 59 58 54 45 43 42 42 41 40 39 38 37 36 20 17

Iz lige su ispali LSK iz La}arka, Grani~ar iz Kuzmina, Sloga Mil{ped iz Krwe{evaca, Borac iz Martinaca i PSK Putinci.

Novi ~lanovi Sremske lige su Hajduk iz [imanovaca i Sloven iz Rume, koji su ispali iz Vojvo|anske lige – Zapad, kao i prva tri kluba i bara`u za popunu Sremske lige. Da li }e ispasti i Qukovo iz Vojvo|anske lige – Zapad, zavisi od toga da li }e Cement iz Beo~ina pro}i u bara`u za ulazak u Srpsku ligu – grupa Vojvodina. {u doma}i tim je stao, a gosti su postigli tri gola i ubla`ili poraz.

M. Bzovski

Jadran – Dunav 2:1 (0:1) GOLUBINCI: Igrali{te Jadrana, gledalaca 250, sudija Mirjana Ugqe{i} (Berkasovo).Strelci:S.Kova~evi} u 75. i P.Milakovi} u 87. za Jadran, a A{}eri} u 15. minutu za Dunav.

JADRAN: G.Kova~evi} 7, Bo{wakovi} 7, S. Peki} 7, (Bobi} 7), Brankovi} 7, Bulatovi} 7, Ra{i} 7, I.Milakovi} 8, Radenkov 7, Deni} 7, P.Milakovi} 8, D.Peki} –(Malen~i} 7, S.Kova~evi} 7).

DUNAV: Veren~evi} 7, G.Luki} 8, D.Luki} 7, Kalaba 7, Gu`vi} 7, Mili~i} 7, Skerletovi} 7 (Lazi} 7), Radosavqe vi} 7 (Le`aji} 7), A{}eri} 8, Zogovi} 7, Rikanovi} 7.

Alasi su golom A{}eri}a poveli u prvom poluvremenu. U nastavku Jadran je igrao boqe.Preokrenuo je rezultat i na kraju slavio.

G. Kova~i}

U FUTOGU CRVENA ZVEZDA OTVORILA [KOLU

Dudijin let do zvezda U Futogu u Sportsko-rekreacionom centru „Petar Nikoli}-Dudija“ odr`an je memorijalni turnir „Bo{ko Pero{evi}“ za mlade fudbalere, a ujedno je po~ela sa radom {kola neka{aweg evropskog i svetskog {ampiona Crvene zvezde.

Uskoro }e biti otvoren mini pi~ teren, koji je ukrasio ovaj fudbalski centar.

Na ovaj na~in, veliki entuzijasta i fudbalski pregalac Petar Nikoli}-Dudaja krunisao je dugogodi{wi rad u najpopularnijem sportu, daruju}i mladim generacijama bogatstvo koje nema cenu. Ako se ima na umu da je predivan sportski centar nikao na smetli{tu, da je gotovo dve decenije svakodnevno umivan i doterivan, da je kroz wega prodefilovalo na stotine fudbalera, onda Dudija ima s ~ime da se ponosi i da s pravom u{eta me|u fudbalske stvaraoce elitnog ranga. Velika Crvena zvezda je otvarawem svoje {kole u Futogu je omogu}ila armiji mali{ana da upravo na ovom mestu krenu u susret voqenom dresu.

- Ostvario mi se jo{ jedan san i zahvaqujem se mojoj pordici koja me je svih ovih godina pratila, ~esto trpe}i zbog moje qubavi prema fudbalu.Evo, nekada{wi {ampion sveta i Evrope, trofejna Crvena zvezda se u{etala u na{u ku}u {to nas ~ini sve sre}nim i ponosnim rekao je Dudija. [kola fudbala Crvena zvezda - OFK Futog postala je stvarnost. Postaje sa-

travnatih terena, uskoro }e biti u funkciji i mini pi~ teren sa reflektorima, a tu su i svla~ionice, kupatila, tribine... Tu su i profesionalni treneri, koji su dobili zeleno svetlo od Crvene zvezde da vode ovu {kolu fudbala. Sama ~iwenica da }e najtalentovaniji biti pod prismotrom trenera Crvene zvezde dovoqan je razlog da roditeqi dovedu svoje mali{ane jer izvesno da }e neki od wih ispuniti snove i zaigrati u dresu na{eg velikana.

Upis svakodnevno Ko god `eli da bude polaznik ove {kole fudbala mo`e da se svakodnevno prijavi od 9 do 20 ~asova u klupskim prostorijama.[kola prima de~ake od 6 do 15 godina.

Petar Nikoli} Dudija

stavni deo `ivota svih onih koji ovde budu trenirali, onih koji }e imati i najboqe uslove za nesmetan rad, jer osim

- Presre}an sam, ovo je veliki dan za Futog, jer zahvaquju}i na{em Dudiji Crvena zvezda ima ovde svoju {kolu. Trudi}emo se da opravdamo poverewe i da ova {kola bude rasadnik talenata - rekao je glavnokomnaduju}i trener Slobodan Jovanovi}..

Jo{ jednom je Dudija zakora~io u fudbal sna`no i odva`no. Nema sumwe da }e on i}i i daqe, ni}i }e ovde i hotel, pa restoran, teretana, jo{ koji teren...

J. S.

@abaqci spremni za bara` Sloga - @SK 2:2 (0:1) LOK: Igrali{te na „Sigetu“, gledalaca 50, sudija Trivunovi} (\ur|evo), strelci: Jurlina u 60. i 85. za Slogu, \ur|i} u 11. Zagorac u 73. minutu za @SK. @uti karton: Dobrijevi} (Sloga).

SLOGA: Gajevi} 7, Legew 6, Maxar 6, Jov~i} 6, Mi}in 6, Dobrijevi} 6, Ivanovi} 7, Dragovi} 6, Jov~i} 6, Jurlina 7, Xambas 7 (Vi{wi} 6). @SK: Stefanovi} 6, Dovedan 6, Popovi} 6, Kezija 6, Sin. Osatkovski 6, \ur|i} 6, Joki} 6, Popadi} 5 (Luki} 6), Goli} 6, Zagorac 6, Mari} 6.

Prose~na fudbalska predstava u kojoj smo videli ~etiri lepa gola po dva na obe strane. U 38. minutu Sini{a Osatkovski je s linije penala pogodio stativu. Pre po~etka utakmice predsednik Op{tinskog fudbalskog saveza Titel-@abaq Ivan Somborski ekipi @SK- u uru~io je pehar za osvojeno prvo mesto. @. Markovi}

Jedinstvo (G) Hajduk (^) 1:0 (0:0) GOSPO\INCI: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija [o{i} (Ka}), strelac: Vrba{ki u 58. minutu.

JEDINSTVO: Peji} 6, Rad. Tepi} 5 ([okica 6), Malinovi} 7, M. Tepi} 6, Kele~ 6 (Raj. Tepi} 6), P. Bubwevi} 6, Zori} 6, Trnini} 7, Vrba{ki 8. @. Bubwevi} 7, Dimi} 6 (Krmpot 6).

HAJDUK: Vla{kalin 7, Jockov 6, P. Samolovac 7, Stankovi} 6, Sre}kov 6, Wegovan 6, Maksimovi} 6 (Majski 6), Davidovac 6, R. Samolovac 6, Marko 6, Zec 6.

Vi{e inicijative, vi{e borbenosti imali su doma}i, na kraju stigli su i do pobede. D. Kalkan

Mileti} - Titel 1:3 (1:1) MO[ORIN: Igrali{te Mileti}, gledalaca 100, sudija Kalakovi} ([ajka{), strelci: \uri{in u 39. za Mileti}, a Kuqa u 21. [u{a u 48. i \uri~i} u 90. minutu za Titel. @uti kartoni: Kozarev, \uri{in, Li{i}, Kovanu{i, Bagi} (Mileti}), Nastasi}, Hucki (Titel).

MILETI]: Slavni} 6, Nestorovi} 6, N. Bagi} 6, S. Bagi} 6, N. Li{i} 7, Pavlovi} 6 (Kovanu{i} 6), Prugi} 6, Bawac 6, Kozarac 6, Bagi} 6, Pavkov 6.

[AJKA[: Obili} (Vilovo) - Ba~ka (\ur|evo) 3:3, GOSPO\INCI: Jedinstvo - Hajduk (^urug) 1:0, MO[ORIN: Mileti} - Titel 1:3, LOK: Sloga - @FK (@abaq) 2:2, slobodan je bio Hajduk iz Gardinovaca.

1. @SK(-1) 2. Titel 3. Ba~ka 4. Hajduk(^) 5. Jedinstvo 6. Hajduk(G)(-3) 7. Obili} 8. Mileti} 9. Sloga

24 16 24 15 24 14 24 13 24 10 24 8 24 8 24 4 24 0

5 3 5 4 4 6 4 7 3 11 6 10 3 13 6 14 5 19

66:22 43:22 73:35 39:21 41:70 36:48 43:58 27:58 18:79

52 50 46 43 33 27 27 16 5

Prvak @SK iz @abqa igra u subotu 12. junana\ igrali{tu Slavije u Novom Sadu bara` me~ s prvakom Op{tinske lige Be~ej-Vrbas ekipom Napretka iz Nadaqa.

TITEL: Plav{a 7, Nastasi} 7, [u{a 7, Hucki 7, Mari} 7, L. Paji} 7, Kuqa 7, Zlatojevi} 7, Staji} 7, \uri~i} 7.

Po nakva{enom i blatwavom terenu boqe su se sna{li gosti.

Kom{ije su doputovali sa deset igra~a i zaslu`eno trijumfovali nad slabim doma}inom. Za ekipu Titela kao levo krilo igrao je golman Milorad \uri}i} koji je 90. minutu zatresao mre`u slabih doma}ina. @. M.

Obili} - Ba~ka 3:3 (0:1) [AJKA[: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija \akovi} ([ajka{), strelci: Milanovi} u 47. (iz penala), T. Pani} u 55. i \uki} u 63. za Obili}, a Ostojin u 26. Radanovi} u 61. i 71. minutu za Ba~ku.

OBILI]: M. Pani} 6, R. Pani} 6, Roksandi} 6, ]ur~i} 7, Milanovi} 7, Vukoti} 6, T. Pani} 7, \uki} 7, \uri} 7, Miladinovi} 7, P. Pani} 6.

BA^KA: Mari} 7, Todi} 7, Erdeqan 6, Pani} 6 (Sl. Trivunovi} 7), Radanovi} 8, Si. Trivunovi} 7, Vujovi} 7, M. Trivunovi} 7, Ostojin 8, Jankovi} 7 (D. Trivunovi} 7), Popadi} 7.

Ekipa iz Vilova uspela je da otkine bod \ur|ev~anima, bod vredan novoformirane lige.

Propisno su se gosti isproma{ivali, pa su na kraju vijali vo|stvo i golom Radanovi}a ostali nepora`eni, mada su u fini{u mogli sti}i i do pobede.

M. Po.

BARA@ ZA SREMSKU LIGU

Vitojev~ani kao ma{ina Partizan – Zeka Buquba{a 4:0 (2:0) VITOJEVCI: Igrali{te Partizana, gledalaca 500, sudija Maksimovi} (In|ija).Strelci:^vorkov u 19, Markovi} u 44, V.Petrovi} u 62. (iz penala) i M.Petkovi} u 71. minutu. @uti kartoni:Markovi}, G.Radovi} (Partizan), Trivkovi}, Vi}enti} (Zeka Buquba{a).

PARTIZAN: \or|i} 7, Mili} 8, R. Petkovi} 8 (M. Petkovi} 8), G. Radovi} 7, M. Petrovi} 8, Mileti} 7 (P. Srbinovski 7), Daki} 7 (@. Radovi} 7), D. Srbinovski 7, Markovi} 8, V. Petrovi} 8, ^vorkov 8.

ZEKA BUQUBA[A: M. Belovukovi} 7, N. Stankovi} 7, Z. Stankovi} 7, Mijailovi} 7, Kowevi} 7 (Jovanovi} 7), I. Ivi} 7, Martinovi} 7 (Romandi} 7), @ivkovi} 8, (Vasiqevi} 8), Trivkovi} 8, Simi} 8, D. Belovukovi} -.

Vitojeva~ka ma{inerija jo{ jednom je pokazala pravu vrednost.Svi klipovi u ma{ini su radili kao umlaznom avionu.

Q. [a{i}

Jednota – [umar 3:0 (1:0)

[ID: Igrali{te 12.april, gledalaca 400, sudija Petrovi} (Ruma).Strelci:Bodo u 44, Kotarli} u 62. i Jovi} u 63. minutu @uti kartoni: Jovi} (Jednota), M. Mitrovi} ([umar).

VITOJEVCI:Partizan – Zeka Buquba{a 4:0, [ID:Jednota – [umar 3:0.@elezni~ar iz In|ije je bio slobodan.

1. Partizan 2. @elezni~ar 3. Z. Buquba{a 4. Jednota 5. [umar

2 2 3 3 2

2 1 1 1 0

0 1 0 0 1

0 0 2 2 1

7:0 1:0 5:5 3:8 0:3

6 4 3 3 1

^etvrto kolo (9.juna)OGAR: [umar – Partizan, IN\IJA: @elezni~ar – Jednota.Zeka Buquba{a iz Ravwa je slobodan. Peto kolo (13.juna)VITOJEVCI: Partizan – @elezni~ar. RAVWE: Zeka Buquba{a – [umar.Jednota iz [ida je slobodna.

JEDNOTA: ^aji} 7, Basrak 8, Maro{i~evi} 7, Mrvaq~evi} 7, Kotarli} 8, ^alina 8 , Mom~ilovi} 7, Stepanovi} 7, Bodo 8, Jovi} 7, Lemaji} 8 (A.Manojlovi} 7, D.Manojlov i} 7, Vezirovi} 7).

[UMAR: Brki} 6, Z.Mili~evi} 6, Dupor 7, I.Vra~evi} 7, Kari} 6, M.Mitrovi} 7, Teodorovi} 6 (Marjanovi} 6), Obradovi} 6, Jar~anin 6, Radoj~i} 7, G.Mili~evi} 6.

Ubedqiva pobeda [i|ana.Gosti slab rival.U slede}em kolu doma}ini odlu~uju o svojoj sudbini.Samo ukoliko slave protiv In|ijaca igra}e u vi{em rangu.

M. Mrkowi}

NOVOSADSKA LIGA

Kartonijada u Temerinu TSK – @elezni~ar 1:0 (0:0) TEMERIN: Stadion TSK-a, gledalaca: 100, sudija: ]uk (Novi Sad), strelac: Okqe{a u 50. minutu. @uti kartoni: Savi}, Oklje{a, Miodrag, Lavrwa, [ere{, Nuni}, Novakovi} (TSK), Strajin, Grubje{i}, Ostojin, Alavanja (@elezni~ar). Crveni kartoni: Stojanovi} (TSK) u 53. i Strajin (@elezni~ar) u 62. minutu.

TSK: Petkovi} 7, Savi} 7 (Kara} - ), Mandi} 8, Miodrag 7, Daki} 8, Novakovi} 6, Nuni} 7 (Tomi} 7), Stojanovi} 6, [ere{ 6 (Vorkapi} - ), Lavrwa 7, Okqe{a 8. @ELEZNI^AR: Pupovac 7, Petkovi} 7, Bokan 7, ^avi} 7, Strajin 6, Aleksi} 6 (Alavawa 6), Grubje{i} 6 (@ivkovi} - ), Guzina 6 (Gvozdenovi} - ), Staki} 5, Ostojin 6, Krwaji} 5.

Za jedno od najbowih izdawa u sezoni, Temerinci su nagra|eni pobedom protiv lidera. U svim elementima, nadigrali su blede goste i zaslu`ili ubedqiviju pobedu. Dileme je otklonio Goran Okqe{a, prizemnim udarcem, posle asistencije kapitena Lavrwe. Pune ruke posla je imao sudija ]uk, uzavrele strasti, smirio je sa ~ak 11 `utih i dva crvena kartona.

M. Meni}anin

Tatra - Partizan 2:0 (1:0) KISA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 100, sudija Bosin (Novi Sad), strelci: Salonski u 45. (iz penala) i Melih u 48. minu-

TEMERIN: TSK - @elezni~ar 1:0, BEGE^: Ba~ka - Proleter 8:0, BUDISAVA: Dinamo - Sirig 4:6, KISA^: Tatra - Partizan 2:0, ^ENEJ: ^enejac - Vinogradar 1:0.

1. @elez.

25 21 2 2 59:10 65 2. Ba~ka 25 21 1 3 87:27 64 3. TSK 25 15 3 7 48:26 48 4. Sirig 25 15 1 9 73:38 46 5. Fr. part. 25 11 5 9 53:29 38 6. Partizan 25 11 3 11 52:47 36 7. Dinamo 25 11 3 11 50:52 36 8. Tatra 25 11 1 13 46:56 34 9. Borac 25 11 0 14 37:39 33 10. Vinog. (-1) 25 7 4 14 36:71 24 11. ^enejac 25 5 2 18 35:74 17 12. Proleter 25 5 1 19 34:98 16

^enejac - Vinogradar 1:0 (0:0) ^ENEJ: Igrali{te ^enejca, gledalaca 100, sudija Bo{wak (Novi Sad), strelac: Zeqkovi} u 67. minutu (iz penala). @uti kartoni: Kova~evi} (^enejac), Prijovi} (Vinogradar). ^ENEJAC: Prijovi} 7, ]ur~i} 7, Ostoji} 7, Zeqkovi} 8, Kelemen 8, ^eli} 7, Dragin 7, Vilotijevi} 8, \uran 7 (Rogi} ), Kova~evi} 7 (Bo{kovi} 7), Brzak - (Bo`i} 7).

VINOGRADAR: Ivanovi} 8, Proli} 7, Gavri} 7 (Jovanovi} 7), Erbez 7, Pra{talo 7, Peri{i} 7 (Pekez -), Radi{i} 7 (Stojanovi} 7), ^eli} 7, Milenkovi} 7, Ba{i} 7, Mati} 7.

M. Po.

Ba~ka - Proleter 8:0 (5:0) BEGE^: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 150, sudija Radakovi} (Novi Sad), strelci: Topoli} u 2. 22. i

Gu`va pred golom Suse~ana

tu. @uti kartoni: Melih (Tatra), [odi} (Partizan). Crveni karton: Api} (Partizan).

TATRA: Muha 6, Kov~ok 6 (Kohut 6), Dane~ek 6, Kolarski 6, Fej|i 7, Tolimir 7, [imo 6, Stepanov 7, Melih 7, Salonski 7 (O`vat 6), Milo{ev 7 (Privizer 6).

PARTIZAN: Pavlis 6, Api} 6, Kolpin~evi} 6, M. Qubanovi} 6, Mihi} 6, Ni~eti} 6, Mi~i} 7, Blagojevi} 6 (Tima 6), S. Qubanovi} 6 (Novakovi} 6), Krsti} 6 (Brsa} 6), [odi} 7.

P. Palik

45. Pavkov u 12. Ti{ma u 38. Radowi} u 72. i 88. Ble{i} u 75. minutu. @uti kartoni: Borowac (Ba~ka), S. Krsti} (Proleter).

BA^KA: Mili~kovi} 7, Bo{kovi} 7, Male{ 7, Ti{ma 7, Borowac 7, Rakita 7 (Kosi} 7), Ble{i} 8, Latinovi} 7, Pavkov 8 (Radowi} 8), Topoli} 9, Pa{}an 8 (^ampri} 7).

PROLETER: Kova~evi} 6, N. Krsti} 5, Pantelinac 5, Tama{ 5, Vujovi} 5, Stojkovi} 5, S. Krsti} 7, Axi} 6, ^avi} 6, Maxi} 5, Dra`i} 5 (Stankovi} 6).

M. Po.

MFL BE^EJ–VRBAS–SRBOBRAN

Nadaq~ani se ~uvali Mladost - Napredak 1:0 (0:0) RADI^EVI]: Igrali{te mladoasti, gledalaca 100, sudija: Reqi} (Vrbas). Strelci: Vidanovi} 83. minutu.

NAPREDAK: Lakovi} (@ivanovi} 8), Kobiljski 7, ^egar 7, Boki} 7, Doroslova~ki 8, [u}ov 7, Vuleti} 7 (Virag 7), @ivanovi} 7, ]ori~ 7 ,Desnica 7(Kova~ev 7), \uri} 7.

MLADOST: Vojinovi} 7, Stupar 7, Vojinovi} 7, Juri} 8, \uki} 7, ]uk 7, Krivo{ija 7, Je|ut 6, Mihajlovi} 7, [arunac 7, Vidanovi} 7.

Kombinovni tim Nada~~anja bez ve}ine prvotimaca sa dva debitanta \uri}em i Viragom pru`ila je solidnu partiju ali po sparnom vremenu i lo{em terenu kao i ~injenicom da su igrali sa deset igra~a posle ~ini se prestrogog dosu|enog drugog `utog kartona B. @ivanovi} u 60 minutu nisu uspeli da kruni{u teren-

RADI^EVI]: Mladost – Napredak (Nadaq)1:0, KUCURA: Iskra – Budu}nost (Svino Selo) 2:3, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina – MladostRadost (Srbobran) 0:2, MILE[EVO: Borac - Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 3:6, slobodna je bila ekipa Proletera.

1. Napredak 24 19 2 3 72:12 59 2. Sutjeska 24 17 3 4 69:17 54 3. Mladost R 24 14 4 6 53:24 46 4. Budu}nost 24 14 4 6 54:39 46 5. Proleter 24 12 3 9 64 :49 39 6. Iskra 23 7 3 13 62:55 24 7. Mladost 24 4 5 15 16:58 17 8. Vojvodina 24 3 3 18 19:79 12 9. Borac 23 2 3 18 26:104 9

sku inicijativu pa su doma}ini posle jedne lepe kombinacije postigli gol. Doma}ini su jo{ jednom pripretili ali je rezervi golman iskusni @ivanovi} odli~nom paradom sa~uvo svoj gol. Gosti su preko Kova~eva postigli pogodak ali je poni{ten.

c m y

SPORT

DNEVNIK

21

utorak8.jun2010.

BURAN ZAVR[ETAK PRVOLIGA[KOG KARAVANA

Prevare, kra|e i pretwe smr}u Premije za po{tewe i premije za nepo{tewe. Jurwava za sudijom, prekid, telefonski pozovi. Sve to obele`ilo je posledwe kolo Prve lige Srbije. Da li je uop{te moglo druga~ije?

Tempirana PLS bomba eksplodirala je u nedequ, po zavr{etku posledweg kola za sezonu 2009/10.

U Lazarevcu sudija ~ak nije uspeo ni da odsvira kraj sezone, u kojoj su In|ija i Sevojno izborili plasman u Superligu, a Mladost Apatin, ^SK ^elarevo, Sloga Kraqevo i Radni~ki Ni{ ispali u tre}i rang po kvalitetu.

Nekako je za o~ekivati bilo da }e izdawa sportske {tampe od ponedeqka doneti `estoke optu`be uglavnom onih koji su 6. juna ostali kratkih rukava. To su u ovom slu~aju fudbaleri Kolubare iz Lazarevca, koji su bili ispred Sevojna pred posledwe 34. kolo, ali su porazom kod ku}e od Teleoptika (0:1) prokockali veliku {ansu.Nezadovoqni i "prevareni" ose}aju se i u Kraqevu, gde optu`uju Ni{lije da su namestile me~, uprkos tome {to su i jedni i drugi ispali...

U Lazarevcu, me~ je prekinut u 86. minutu pri vo|stvu Teleoptika od 1:0, a to }e verovatno biti preina~eno u pobedu gostiju od 3:0, kako se to ka`e "za zelenim stolom". [to prekid? Pa, ogor~eni su|ewem, navija~i Kolubare upali su u teren i krenuli ka sudiji Sr|anu Obradovi}u, ~iju je glavu sa~uvala policija. Potom, fudbaleri Kolubare napustili su teren.

Oni su pre me~a sa Teleoptikom najavqivali da }e "protivnik biti silno motivisan, jer je

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

Omladinac - Jedinstvo Stevi} 2:0, Pobeda - Kolonija 4:1, Borac - Jedinstvo 3:0, Vojvodina - Omladinac 3:1, @elezni~ar - BSK 3:3, Plavi Dunav - Proleter 0:2, Unirea - Mladost 1:1, Glogow - Borac 3:2.

1. Kolonija 29 19 7 3110:39 64 2. Borac(S) 29 19 3 7 67:29 60 3. BSK 29 16 7 6 68:36 55 4. @elez.

29 17 4 8 67:40 55 5. Omlad.(O) 29 16 6 7 54:24 54 6. Pl. Dunav 29 13 7 9 51:50 46 7. Mladost 29 13 6 10 51:33 45 8. Vojv. (-2) 29 14 4 11 53:50 44 9. J. Stevi} 29 12 4 13 55:59 40 10. Glogow 29 11 5 13 63:67 38 11. Prol. (-9) 29 13 4 12 54:57 34 12. Omlad.(D) 29 10 4 15 52:60 34 13. Unirea(-1) 29 7 7 15 45:77 27 14. Borac(P) 29 5 4 20 35:71 19 15. Pobeda(-1) 29 5 3 21 32:93 17 16. Jed.(-1) 29 2 5 22 29:10710

ISTOK

Dobrica - Kara{ 0:0, Vr{ac United - Ratar 5:0, Potporaw - Kara{ 3:2, Borac - Mladost 5:0, Hajduk - Vinogradar 1:1, Banat - Jedinstvo 5:1, Hajdu~ica - Sloga 2:2, Dunav - Bratstvo Unirea 3:0.

1. Vr{ac 29 24 5 0121:13 77 2. Hajdu~ica 29 19 4 6 77:27 61 3. Sloga 29 13 11 5 58:25 50 4. Dobrica 29 14 5 10 66:43 47 5. Dunav 29 13 2 14 63:77 41 6. Ratar 29 11 7 11 38:37 40 7. Hajduk 29 12 4 13 42:48 40 8. Mladost 29 12 4 13 56:65 40 9. Jedinstvo 29 11 6 12 63:42 39 10. Kara{(J) 29 10 7 12 38:51 37 11. Borac 29 12 1 16 41:65 37 12. Banat 29 11 3 15 35:89 36 13. Potporaw 29 9 7 13 34:61 34 14. Vinogradar 29 10 3 16 45:64 33 15. Kara{(K) 29 10 2 17 44:60 32 16. Bratstvo(-6)29 4 3 22 31:81 9

dobio visoke premije od konkurenata", u ovom slu~aju FK Sevojno.

Posle svega, Lazarev~ani tvrde da su wihove sumwe bile samo potvr|ene, a nezadovoqstvo pred 1.500 navija~a Kolubare dostiglo je najvi{u ta~ku u trenutku kada je sudija Obradovi} iz Jagodine poni{tio gol Draganu Jovanovi}u za 1:1. Taj rezultat Kolubari ne bi doneo plasman u Superligu, ali... "^ime smo ovo zaslu`ili? Ko je ovo re`irao? Za{to nam uskra}uju pravo na pobedu, radost, sportsko zadovoqstvo?", pitao je preko stranica "Sporta" kapiten Kolubare Marko Rankovi}.

Tokom utakmice sudija Obradovi} se otvoreno stavio na stranu gostiju. Nismo mogli da verujemo {ta ~ovek govori. Kada je [}epovi}, igra~ Teleoptika, proma{io iz izgledne prilike, rekao mu je: 'Daj gol, da re{imo ovo, ina~e j.... ovi iz Sevojna'. I to nije sve. Nama je govorio da smo somovi, majmuni, seqaci... Stra{no, u`as -

nastavio je Rankovi}. - Zar posle svega ima svrhe baviti se sportom, planirati pobede, `eleti u vi{i rang. Uz ovakve stvari i qudi kao {to je Obradovi}, to je ~isto gubqewe vremena Wegov saigra~, Zoran Stojanovi}, ka`e da ga je sudija Obradovi} zvao posle utakmice i pretio mu smr}u, zbog ~ega ga je prijavio policiji. Pre nekoliko trenutaka imao sam telefonski poziv od sudije Sr|ana Obradovi}a. Nisam mogao da verujem {ta mi ~ovek govori. Pretio mi je smr}u, pomiwao porodicu, govorio kako }u da za`alim zbog svega, kako }e on da presudi mojoj porodici. Sve sam prijavio policiji i o~ekujem da nadle`ni organi preduzmu ne{to", rekao je Stojanovi} (37) koji je kao najstariji u timu Kolubare bio jedan od zagovornika ideje da ekipa napusti teren u 86. minutu.

O fudbalu ne `elim da pri~am posle bruke", rekao je Stojanovi}.

Me~ Kolubara-Teleoptik, posmatrao je veliki broj funkcionera FSS, me|u kojima su bili i sekretar klubova Superlige Miodrag @u}a Jankovi}, kao i biv{i sudija Miroslav Radoman, koji je zadu`en za kontrolu sudija.

Kada je nastao haos i potera za Obradovi}em po stadionu Kolubare, fla{e su poletele ~ak i prema Radomanu.

Disciplinski sudija Prve lige Srbije Slobodan Pajovi} ve} je suspendovao Kolubaru i nalo`io rukovodstvu tog tima da u roku od tri dana po{aqe izjave i objasni {ta se dogodilo u me~u sa Teleoptikom, odnosno za{to je ekipa iza{la sa terena.

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Izjedna~ewe na kraju Potisje - Baj{a 2:2 (0:0) KAWI@A: Stadion Potisja, gledalaca 150. Sudija: Z. Filipovi} (Subotica).

Strelci: \or|evi} u 56. i Feher u 83. za Potisje, a Curnovi} u 88. i Dra{kovi} u 90. minutu (iz jedanaesterca) za Baj{u. @uti kartoni: Terzin, Tesli}, Lacko (Potisje) i O~ena{ (Baj{a).

POTISJE: Holo 7, Velez 8 (Vajda -), Lazi} 7 (Z. Vidovi} 7), Fujkin 8, Terzin 7, Lacko 7, Rafai 7 (Te{i} 7), Feher 8, \or|evi} 8, Tesli} 7, Apro 7.

BAJ[A: Rak 7, Kova~ 7, Tanka 7, Curnovi} 8, O~ena{ 8, Rekecki 7, Resanovi} 8, Safet Duqaki 7, Senad Duqaki 7 (Milovanovi} -), Dra{kovi} 8, Bra{wo 7.

Kawi`ani su tempo poja~ali u drugom poluvremenu, pa je u 56 minutu agilni Velez sna`no {utirao s 16 metara, golman gostiju je odbio loptu, koju \or|evi} sa pet metara sproveo u mre`u. [est minuta kasnije Z. Vidovi} je pogodio stativu, a u 83.minutu sa 18 metara Feher je pogodio levi gorwi ugao i udvostru~io prednost Potisja.

U fini{u utakmice popustila je odbrana doma}ih, {to

je od sigurnog vo|stva unelo dosta neizvesnosti. U 88.minutu Curnovi} sna`nim niskim udarcem sa 25 metara iskosa sa leve strane pogodio ugao. Ve} u narednom minutu Resanovi}u se ukazala idealna prilika jer se sam na{ao pred golom Potisja, ali je Holo sigurno intervenisao. U posledwem minutu Lacko je skrivio penal, siguran realizator bio je Dra{kovi}, ali je Kawi`anima i remi osigurao opstanak u ligi.

M. Mitrovi}

Vinogradar - Jadran 2:0 (0:0) HAJDUKOVO: Stadion Vinogradara, gledalca 200, sudija [efejhazi, strelci: Sabado{ u 80. i 88. minutu.

VINOGRADAR: Majer 8, Z. Vukov 7, ^. Nagel 7, M. Vukov 7, Kmec 7, Vesni} 8, V. Engi 8, Feje{ 7 ([ar~evi} 7), Sabado{ 9, Na|torma 7 (Ha{ko 7), Z. Nagel 7 (T. Engi 7).

JADRAN: Obradovi} 7, Vu~kovi} 6 (Vilo 6), \or|evi} 7, I. Vojni} 6, Lagaton 7, @mugi} 7, Radulovi} 7, Martinovi} 7 (Marevi} 6), B. Voj-

MFL GRUPA SOMBOR

Pobeda za vi{i rang OFK Oyaci - Hajduk (S) 2:1 (1:1) OYACI: Igrali{te OFK Oxaka, gledalaca 300, sudija Ki{ner (Sombor), strelci: Mogu{ u 14. i 70. za OFK Oxake, a Pekez u 31. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Mogu{, Jovanovi} (OFK Oxaci), Jusufi (Hajduk).

Crveni karton: Jovanovi} (OFK Oxaci).

OFK OXACI: Stan~i} 8, Marijanovi} 7, Stoiqkovi} 6 (Spasi} -), Jankovi} 7, Nikoli} 7, Jovanovi} 6, Medi} 6, [o{ki} 7 (Krsti} 7), ]iri} 7 (Mi~i} -), Stojanovi} 8, Mogu{ 9.

HAJDUK: Curnovi} 6, Stani~kov 7, Na| 6 (D. Stoj{i} 7),

Taj ~in znatno }e olak{ati posao komesaru za takmi~ewe PLS, Branku Stojakovi}u, jer su propozicije jasne. Teleoptik }e dobiti me~ 3:0, a mogu}e je da }e Kolubari biti oduzeto do devet bodova.

Za to vreme, u Sevojnu se pevalo i slavilo. Ekipa je pobedila Slogu iz Kraqeva sa 4:1 i zabele`ila najve}i uspeh u istoriji, od plasmana u finale Kupa Srbije pre dve sezone i to preko Crvene zvezde. Kraqev~ani su ku}i oti{li potu~eni, jer su tim porazom izgubili status u~esnika PLS za narednu sezonu. Uprkos tome {to su ispale i Ni{lije, predsednik Sloge izjavio je sumwu da pobeda Radni~kog u Novom Pazaru (1:2) nije regularna. Wega ~udi {to su Pazarci odbili wegovu ponudu da "igraju po{teno" i za to zarade 10.000 evra.

Nije nas sramota {to ispadamo iz ovakve lige! Ali, Novi Pazar i Radni~ki bi posle svega trebalo da budu preba~eni dva ranga ni`e!. -, grmeo je prvi ~ovek Sloge Zoran Mila{inovi}. - Nudio sam igra~ima Novog Pazara, pre svega Emiru Plojovi}u premiju od 10.000 evra da igraju po{teno u me~u sa Ni{lijama. Pitam se kolika je bila cena nepo{tewa.

Bilo kako bilo, smrknulo se i Ni{lijama, kojima pobeda nije donela opstanak najvi{e zbog rezultata iz Beograda. Be`anija je izgubila kod ku}e od lu~anske Mladosti, koja je na taj na~in sa~uvala status drugoliga{a.

Za sada, FK Radni~ki Ni{ nije izdao saop{tewe u kojem se `ali na ishod me~a Be`anija - Mladost Lu~ani, ali ne bi bilo iznena|ewe da se i to dogodi...

(Mondo)

Belengi} 7 (Miqu{ -), Lazendi} 7, Bo`i} 7, Lazi} 7, Z. Stoj{i} 8, Jusufi 7, Stani} 7, Pekez 8.

U odli~noj fudbalskoj predstavi doma}i tim je stigao do dragocene pobede u derbiju koja mu omogu}ava ulazak u vi{i stepen takmi~ewa. Obe ekipe su imale periode dobre igre..

U drugom delu igre obe ekipe su prili~no taktizirale. U 70. minutu muwevit kontranapad doma}ina krunisao je svojim drugim golom Ivan Mogu{ koji je tim pogotkom doneo neopisivu radost malobrojnim navija~ima.

S. Jovin

SVILOJEVO: Terekve{ - Jedinstvo (Ribarevo) 3:1, OYACI: Oyaci - Hajduk (Stapar) 2:1, SOMBOR: [ikara - Sloga (^onopqa) 1:2, SOMBOR: Metalac - Jedinstvo (Kolut) 4:3, BA^KI MONO[TOR: Dinamo Sonta 8:1. Slobodni su bili: Dinamo BB, Aleksa [anti} i Sport 1. Hajduk 24 19 2. Oyaci 25 17 3. Metalac 23 14 4. Jed. (K) 22 12 5. Dinamo (BB) 24 12 6. Sloga (-1) 23 11 7. Dunav 24 9 8. Terekve{ (-1) 25 9 9. Jed. (R) 26 7 10. Sport 24 7 11. Dinamo (S) 23 5 12. A. [anti} (-3)23 5 13. [ikara 23 5 14. Panonija (-2) 23 4

1 5 6 4 4 6 5 7 4 1 6 5 2 0

4 2 3 6 7 6 9 9 15 16 12 13 16 19

82:27 64:17 54:24 61:36 49:33 40:30 63:56 52:42 29:60 29:59 30:57 27:54 36:65 19:75

58 56 48 40 40 38 35 33 25 22 21 17 17 10

Ba~ka (M) - Tavankut 2:1, Wego{ - Krivaja 1:3, Proleter - Preporod 3:0, Potisje Baj{a 2:2, Panonija - ^antavir 3:1, Vinogradar - Jadran 2:0, Tisa i AFK igraju danas.

1. AFK(-1) 2. Proleter 3. Tisa(-1) 4. Preporod 5. Panonija 6. Ba~ka 7. Baj{a 8. Vinogradar 9. ^antavir 10. Krivja 11. Jadran 12. Wego{ 13. Potisje 14. Tavankut 15. E|{eg

27 19 28 14 27 15 28 12 28 12 28 11 28 11 28 11 28 10 28 11 28 11 28 11 28 10 28 8 28 8

4 8 4 6 4 6 6 5 7 3 3 1 4 7 2

4 6 8 10 12 11 11 2 11 14 14 16 14 13 18

29:23 59:28 49:29 49:35 58:47 42:42 33:34 57:62 40:44 48:53 55:61 53:61 42:56 31:55 24:59

61 50 49 42 40 39 39 38 37 36 36 34 34 30 26

ni} 6, M. Martinovi} 7, Milanovi} 6.

Pobednik je re{en u 80. minutu igre kada je Sabado{ postigao lep gol, a dva minuta pre kraja susreta je overio pobedu.

S. St.

Proleter - Preporod 3:0 (1:0) WEGO[EVO: Stadion Proletera, gledalaca 300, sudija Stojkov (Novi Kne`evac), strelci: N. Nedi} u 26.

Raja~i} u 53. i ^eh u 66. minutu. @uti kartoni: N. Nedi}, ]ulibrk, ^voro (Proleter), Lakovi}, Kova~, Kopunovi} (Preporod).

PROLETER: \or|evi} 8, ]ulibrk 7, Kurin 7, Medakovi} 7, M. Radi} 8, B. Nedi} 8, Raja~i} 7 (Stani} 7), ^voro 7 (Matkovi} 7), N. Nedi} 9, Grbi} 7, ^eh 8.

PREPOROD: Tanasi} 7, Grabe` 6, Vukovi} 6 (Kova~ 6), Ra|enovi} 6, Lakanovi} 7, Daki} 6, Kopunovi} 6, Mileti} 6, Savin 6 (Jari} 6), Damjanovi} 7, [u{war 6.

Fudbaleri Proletera su odigrali odli~an me~ proptiv Preporoda. Najlep{i potez me~a je bio trenutak kada je Nenad Nedi} u 26. minutu iz solo prodora postigao lep pogodak. Seriju golova nastavili su Raja~i} i ^eh. Gosti su pobodili pre~ku preko Damjanovi}a.

S. Stoiqkovi}

22

SPORT

utorak8.jun2010.

POLUFINALE PLEJ - OFA SUPERLIGE SRBIJE

Ve~iti rivali u finalu

Vrbas Hanters - Vojvode Novi Sad 7:34 (0:0, 7:12, 0:13, 0:9) U finalu plej- ofa Superlige Srbije u amre~kom fudbalu ( 20. juna) sasta}e se ve~iti rivali, branilac titule Vukovi iz Beograda i vice{ampion Vojvode iz Novog Sada.

preokrenu na 7:6 poenima Kuzi}a, ali su kvalitetnije Vojvode na odmor ipak oti{le sa predno{}u 12:7.U nastavku susreta do{la je do izra`aja granitna odbrana gostiju i stvari su polako do{le na svoje mesto, pobedili su Novosa|ani.

Detaq s jednog od brojnih susreta Vukovi – Vojvode

U polufinalnim me~evima Vukovi su savladali Celtise iz Sombora 46:9, a Vojvode u Vrbasu doma}ina 34:7.Susret u Vrbasu obilo-

Rezultati polufinala: Vukovi Beograd - Celtis Sombor 46:9 (20:0, 13:3, 6:0, 7:6), Vrbas Hanters - Vojvode Novi Sad 7:34 (0:0, 7:12, 0:13,

In|ija u eliti Odigrane su i dve utakmice B divizije Superlige. U Beogradu Mladenovac je slavio kao gost protiv Hajlendersa 27:9 i tako pogurao In|iju u elitu, dok }e Grofovi iz Novog Kne`evca u bara`u igrati protiv Legionara iz Sremske Mitrovice. U Kikindi, doma}i Mamuti pora`eni su u duelu sa vr{a~kim Lavovima 30:8 i tako propustili priliku da zabele`e prvu pobedu u debitantskoj sezoni, a posledwu {ansu ima}e u posledwem kolu protiv Beograda Hajlandersa. vao je uzbu|ewima pogotovo u prvom poluvremenu. Poveli su Novosa|ani preko Joki}a u drugoj ~etvrtini, da bi doma}i igra~i uspeli da

0:9). U bara`u za ulazak u A diviziju 13. juna sasta}e se Legionari iz Sremske Mitrovice i Grofovi iz Novi Kne`evca.

I. Grubor

DNEVNIK Druga liga (m)

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Karlov~ani ekspresno Gradnulica – Proleter Agro`iv 38:46 (19:23) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 100. Sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo). Sedmerci: Gradnulica 0, Proleter 1(1), iskqu~ewa: Gradnulica 2, Proleter 2 minuta.

GRADNULICA: Mani} (2 odbrane), Kevre{an 9, Petrovi} 1, Mijatov 4, Luka~ 1, Dimitrijevi} 1, Cveki} 9, Jawi} 9, Tadi} 3, Ili} (11 odbrana).

PROLETER AGRO@IV: \eri} 6, Toki} 2, Erva}anin 1, Radosavqevi} 7, Jovkovi} 4, Pavlovi} 14, Joki} 10, Kuburovi} (4 odbrane), Jovanovi} (5 odbrana).

Gosti iz Banatskog Karlovca protutwali su halom sportova Medison i nadigrali nemotivisani i podmla|eni sastav Gradnulice i tako ostvarili zacrtani ciq - opstanak u ovom rangu takmi~ewa.

Samo u prvih desetak minuta me~a doma}in je igrao nadahuto, imao i vo|stvo od 7:4, a onda je na scenu stupio gostuju}i bek Pavlovi} koji je zapo~eo fantasti~nu golgetersku seriju i u 25.minutu doneo ubedqivih 18:12 za svoj tim. Kod doma}ina trio, Kevre{an, Jawi} i Cveki}, poku{ao je da plavi brod iz grada na Begeju malo vrati u `ivot, ali Karlov~ani nisu imali nameru da odustanu od preko potrebnih bodova.

Fini{ me~a definitivno je pripao gostima koji su zadr`ali rezultatsku prednost od 9-10 golova, zahvaquju}i pre svega raspolo`enom Joki}u. U doma}em timu, pored pomenutog bekovskog trija, istakao se i golman @iva Ili} koji je ze kratko vreme odbranio nekoliko te{kih udaraca i u dobroj meri spasao svoj tim od jo{ ubedqivijeg poraza.

N. Jowev

Jedinstvo – Vojput 26:33 (10:17) BE^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost,ledalaca 50. Sudije: Pani} (@abaq) i Zori} (Apatin).

Iskqu~ewa: Jedinstvo 4 minuta,

Vojput 14 minuta, sedmerci: Jedinstvo 7(3), Vojput 3(3).

JEDINSTVO: Bakra~ (6 odbrana), Vrane{ (4 odbrane), Vi{kovi} 5(1), Puha~a 10(1), Stanojev, @ivkov-Aksin 1, Jov~i} 5(1), To{ev, Velimirov, Tripolski, Kurdulija, Mitrovi} 5.

VOJPUT: Vukoslavovi} (17 odbrana, 4 sedmerca), Vru~ini} 5, Popovi}, Galfi, Ta{kovi} 7(2), Rijevi} 4, ^ovi}, Mraki} 2, Ninkovi} 3(1), Vitas, Lakovi} 4, Abazovi} 5, Distol 3.

Lider je lak{e od o~ekivanog osvojio bodove kraj Tise. Od prvog sudijskog zvi`duka Suboti~ani su krenuli silovito i ve} posle desetak minuta igre stekli opipqivu prednost (7:1), pa im je time bio olak{an posao u daqem toku utakmice. Nasuprot wima, Petrovoselci su igrali rastrgano, bez ideje, poku{avaju}i solirawem ne{to da urade. A kada se tako igra onda se, po pravilu, ni{ta ne uradi. Koliko su bili dekoncentrisani potvr|uje ~iwenica da ~etiri sedmerca nisu realizovali.

V. Jankov

@elezni~ar – Titel Yon Dir 30:27 (15:13) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca 60, sudije: Danijel Trivkovi} i Bori{a Milosavqevi} (obojica iz Be{ke). Sedmerci: @elezni~ar 5 (5), Titel Xon Dir 4 (2), skqu~ewa: @elezni~ar 14, Titel Xon Dir 14 minuta. Crveni karton: Vojnovi} (Titel D`on Dir). @ELEZNI^AR: Damjanac, Jovanov 6 (1), Pavlovi} 5 (1), Pavi} 5 (1), Duki} 4 (2), [jakini}, Bali} 4, Kri`anovski 1, Jankovi} 1, ]uji} 1 (1), Petrovi} 8.

TITEL XON DIR: Dobrijevi}, Kuzmanov 4, \uri} 7 (1), Balog 3 (1), Ivkovi} 5 (1), To{i}, Todor~evi} 1, Mili~i} 1, Mi{kovi}, Jakovqevi}, Perleta 3, Vujadinovi} 3, Vojnovi} 2, Kewalo 1.

Opra{taju}i se od vernih navija~a rukometa{i @elezni~ara su ih obradovali jo{ jednom pobedom. Imali su doma}ini ve} u prvih trideset minuta opipqivu prednost od 6 golova, bilo je 13:7 i 14:8, ali su gosti uspeli da smawe rezultat, da bi po~etkom drugog poluvremena i izjedna~ili- 16:16 i 17:17.Me|utim, doma}i igra~i su dodali gas, stigli do 28:20 pa wihova pobeda vi{e nije dolazila u pitawe. Sudijski par je dobro vodio korektan i dosta kvalitetan susret.

Rukometa{i @elezni~ara, obzirom da imaju jedan odlo`en me~, prvenstveno mogu da zavr{e na visokom drugom mestu, {to bi za debitanta bio veliki uspeh.

Da. Vi}enti}

Hajduk - Jabuka 31:27 (13:12) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca 100, sudije: Gruba~ki (Zrewanin) i Ra~i} (Ba~ka Palanka).

Sedmerci: Hajduk -, Jabuka 4 (3), iskqu~ewa: Hajduk -, Jabuka 8 minuta.

HAJDUK: Gere, Vujkov 7, Risti} 4, Vidakovi}, Kara} 1, Obrenovi} 1, Bundalo 7, Labus 2, Kaleni}, Spasojev 9, Andrin, Radanovi}.

JABUKA: Stojkovski, Kalini} 3, Radeski 5, Janevski, Grujevski 3, Pavi} 3, Trajkovi} 9 (3), Kosti}, Pilipovi}, Savi}, Groza 4, Ko~ovi}.

U susretu ekipa pribli`nog kvaliteta, {to pokazuje i poredak na tabeli, slavili su ^uru`ani i to zaslu`eno. Gosti su u 25. minutu poveli s golom razlike (10:9) da bi u daqem toku me~a doma}in imao prednost, a najve}e je bilo u 35. minutu -19:13. Ovaj rezultatski neizvestan susret obele`ili su sa jedne strane Ivan Spasojev, Predrag Vukov i Sr|an Bundalo, a sa druge Neboj{a Trajkovi}, Milo{ Pavi} i Milan Ko~ovi}.

P. B.

PRIPREME OMLADINSKE REPREZENTACIJE SRBIJE

Prvo s Hrvatima, pa sa Crnogorcima

Omladinska fudbalska reprezentacija ( igra~i do 18 godina) priprema se u Subotici. Fudbalske nade Srbije okupqene su pred prvi krug kvalifikacija za Prvenstvo Evrope.

Iako se me~evi kvalifikacija igraju tek u oktobru, reprezentacija se ve} sada okupila i odigra}e dve utakmice, u sredu (15~) na Gradskom stadionu u Subotici sa Hrvatskom, a u subotu (17 )u Somboru sa Crnom Gorom.Reprezentaciju Srbije ~ine- golmani: Marko Dmitrovi} (Crvena zvezda) i Spasoje Stefanovi} (BSK Bor~a), igra~i odbrane: Jovan Krneta (Partizan), Lazar ]irkovi} (Rad), Marko Petkovi} (OFK Beograd), Vladimir Kova~evi} (Vojvodina), Danilo Kuzmanovi} (\urgarden [vedska), Ivan Roga~ (Crvena zvezda), Milan Rundi} (Rad), Uro{ Vitas (Rad), igra~i sredine terena: Goran ^au{i} (Crvena zvezda), Filip Markovi} (Partizan), Sla|an Paji} (DAC 1904, Dunajska Streda Slova~ka), Mile Savkovi} (BSK Bor~a), Andrej Mrkela (OFK Beograd), Milo{ Joji} (Partizan), Darko Bra{anac (Partizan), Kristijan Miqevi} (PAOK Solun Gr~ka), napada~i: Nikola Truji} (Teleoptik), \or|e Despotovi} (Crvena zvezda), Luka Milunovi} (OFK Beograd), Slavoqub Srni} (Crvena zvezda).

U stru~nom {tabu selektora Tomislava Sivi}a nalaze se treneri Milan Milanovi} i Dejan Govedarica, a Momir ]iri} je trener golmana.

Doktor reprezentacije je Milisav Popi}, fizioterapeut Vladimir Vu~kovi}, a sekretar Du{an Rajkovi}.

N. S.

NA KUPU JEDINSTVA SPECIJALNE OLIMPIJADE U KEJPTAUNU

Dejan Radu predstavqa Srbiju

Dejan Radu, ~lan sportskog kluba Kliker iz Pan~eva i reprezentativac Specijalne olimpijade Srbije, izabran je da u~estvuje na uvodnom me~u Kupa jedinstva Specijalne olimpijade, na stadionu Kejptaun u Ju`noj Africi 3. jula.

Ovaj fudbalski me~ odr`a}e se neposredno pre ~etvrtfinalnog me~a Svetskog prvenstva. U wemu }e, pored sportista - specijalnih olimpijaca, u~estvovati brojne fudbalske legende i poznate li~nosti sa ciqem da podr`e inkluziju i prihvatawe osoba ometenih u mentalnom razvoju.

- Kada je Dejan ~uo ovu vest nije mogao da veruje. On je vredan momak i do sada je u~estvovao na {est dr`avnih prvenstava u fudbalu Specijalne olimpijade Srbije i na Evropskom prvenstvu u Rimu 2006. godine. Veoma sam sre}an {to je upravo on izabran da putuje u Ju-

`nu Afriku. Za wega je velika stvar to {to }e biti u~esnik Svetskog prvenstva i {to }e mu se ostvariti san da igra pred tolikim brojem qudi, kao i da bude s na{om reprezentacijom, {to je wegova najve}a `eqa. Nadam se da }e mu se u Africi ostvariti jo{ jedan san – da upozna Nikolu @igi}a - rekao je direktor Specijalne olimpijade Srbija Aleksandar Stanojevi}.

Kroz svoju fudbalsku ve{tinu, Dejan }e skrenuti pa`wu na zna~aj Specijalne olimpijade. Koka-kola je ve} prepoznala taj zna~aj i od osnivawa Specijalne olimpijade 1968. godine je wen globalni partner. Kako bi predstavila dostojanstvo i sposobnosti qudi ometenih u mentalnom razvoju svuda u svetu ovom projektu pru`a veliku podr{ku. Specijalna olimpijada Srbija postoji od 2002. godine.

REVIJALNA UTAKMICA

A|ankama pehar i lepe `eqe Halas Jo`ef - Reprezentacije lige 33:23 (16:7) ADA: Sala Osnovne {kole, gledalaca 300, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Halas Jo`ef 6 (5), Reprezentacija 4 (4), iskqu~ewa: Halas Jo`ef 6, Reprezentacija 10 minuta.

HALAS JO@EF: Vuleti} 4, Karanovi} 1, Ahac 4, Fajka 7, Paji} 2, Seke 5, Miku{ak 3, Ereg 2, Rako{, Latak, Irmewi 4, Va~ik, Mago 1, [terbik.

VOJVO\ANSKA MU[KA LIGA

REPREZENTACIJA: Tot, Kankara{ 1, Ivanov 1, Ze~evi} 4, Frank 1, Mati} 1, Todorovi} 5, @igi} 5, Mora~a 1, Manojlovi} 1, Saka~, Blanu{a, Svels, Bla`i}.

U divnom ambijentu odigrana je revijalna utakmica izme|u prvaka Druge lige sever i reprezentacije lige.A|anke su i ovoga puta potvrdile klasu i da nisu slu-

~ajno ubedqivo osvojile prvo mesto o plasirale se u vi{i rang Prvu ligu Srbije, savaladale su selekciju lige sa ~ak 10 golova razlike. Direktor Lige Jovica Tula} predao je pehar kapitenu Halas Jo`efa Ildiki Ereg za osvojeno prvo mesto i po`eleo im mnogo uspeha i me|u prvoliga{ima.

S. St.

VOJVO\ANSKA @ENSKA LIGA

Bodovi za opstanak Kikinda - Grafi~ar 24:20 (13:11) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 100, sudije: Tutu{ i Milosavac (Ka}). Sedmerci: Kikinda 4 (4), Grafi~ar 6 (4), iskqu~ewa: Kikinda 18, Grafi~ar 12 minuta. Crveni kartoni: Babi} u 55. (Kikinda) i Horvat u 40. minutu (Grafi~ar).

KIKINDA: Jakovqevi}, Rackov 1, Broj~in, Markov, Marku{, Dukatarov 4, Babi} 3, Mi{kov (15 odbrana), Ma}a{, Komarek 9 (4), Toki} 3, Beleuc 3, ^ivri} 1.

GRAFI^AR: Bo{wak, Zelenovi} 3, Odri 5, Horvat 1, Basara 1, Pavlovi} 2, [uhajkov, ^abrilo (17 odbrana), ^upurdija 2, Major 4 (4), Ili} 2.

Rukometa{i Kikinde u posledwem nastupu ove sezone pred svojim malobrojnim navija~ima savladali su borbenu ekipu Grafi~ara iz Bezdana i tako obezbedili opstanak u ligi. Doma}i rukometa{i prvi deo me~a re{ili su u svoju korist sa dva gola prednosti, a u nastavku za 13 minuta postignuta su svega pet golova, tri doma}in i dva gost.

M. S.

Kikin|anke u vi{em rangu Rusin - Kikinda 16:29 (7:10) RUSKI KRSTUR: Otvoreni teren, gledalaca 100, sudije: Lemi} i Dimitrijevi} (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Rusin 3 (1), Kikinda 2 5 (2), iskqu~ewa: Rusin 8, Kikinda 8 minuta.

RUSIN: Vinai, Sabado{, Malacko, Ruskovski 4, Waradi 4, Homa, Zori} 8 (1), Pavlovi}.

KIKINDA 2: Radnovi} 1, Goli}, Trifunac 1 (1), \ur|evi}, Te-

{in 3, Ardala 10 (1), S. Goli} 1, Gra|in 4, Vu~eti}, Nedeqkov 2, Belo{ 6, Pavlovi} 1, Terzin.

Doma}e rukometa{ice nisu uspele da pru`e ja~i otpor go{}ama iz Kikinde koji su dominirali u svim elementima igre. Ovom pobedom Kikin|anke su se plasirale u vi{i rang takmi~ewe- Drugu ligu Srbije.

M. S.

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA (M)

Raspr{ene nade Mladost TSK – Putinci 21:22 (11:9) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 50, sudije: Dunkler (Sombor) i Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: Mladost TSK 4 (1), Putinci 4 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, Putinci 14 minuta.

MLADOST TSK: Boki} (8 odbrana), Miqanovi}, Majki}, Olah, Kla{ni} 2, Mar~eta 2, [olaja, \uri} 2, Marjanovi} 5 (1), An|eli} (9 odbrana), Lisica 8, Kne`evi} 2, Lau{ev, Manojlovi}.

PUTINCI: Mari}, Makari}, Popovi} 1, Pejakovi} 3, Karan 9 (2), Oklobd`ija 1, Jela~a, Marjanov 8 (1), Blagojevi} (22 odbrane, 2 sedmerca), Dragojevi}, Bjeli}.

Poraz od Putinaca raspr{io je sve nade Temerinaca da mogu da izbegnu selidbu u ni`i rang.

M. Men.

Hajduk - Jabuka @elezni~ar - Titel Ruma - Milicionar Gradnulica - Proleter Jedinstvo - Vojput Metalac - Radni~ki ([) Radni~ki (NS) - @SK Apatin - Hercegovina Sombor slobodan 1. Vojput 2. Radn. (NS) 3. @elezni~.

4. Titel 5. @SK 6. Milicion.

7. Hajduk 8. Jabuka 9. Metalac 10. Ruma 11. Gradnul.

12. Apatin 13. Proleter 14. Hercegov.

15. Jedinstvo 16. Radn. ([) 17. Sombor

31 32 30 31 31 31 30 31 31 31 31 30 31 30 31 31 30

29 23 22 17 17 17 14 14 14 14 13 11 9 10 9 5 4

1 2 2 3 3 0 4 4 3 2 3 2 5 2 2 1 1

31:27 30:27 31:33 38:46 26:33 37:30 39:34 sutra (19)

1 999:764 59 7 1051:950 48 6 845:705 46 11 938:866 37 11 938:911 36 14 871:818 34 12 823:833 32 13 902:930 32 14 858:844 31 15 970:928 30 15 912:921 29 17 785:795 24 17 942:967 23 18 746:816 22 20 779:879 19 25 809:108011 25 793:1032 9

Prva vojvo|anska liga (m) Dolovo - Jedinstvo (K) Radni~ki - Potisje Kqaji}evo - Obili} Kikinda - Grafi~ar Dalmatinac - RKS Mladost - Putinci Slavija - Sivac Jedinstvo (NB) 1. Jedin. (K) 27 21 2 2. Potisje 27 19 2 3. Radni~ki 27 16 2 4. Jedin. (NB) 27 16 1 5. Dalmatin. 27 16 0 6. Grafi~ar 27 13 3 7. Putinci 27 14 0 8. RKS 27 12 2 9. Kqaji}evo 27 10 4 10. Sivac 27 11 0 11. Kikinda 27 9 3 12. Dolovo 27 9 2 13. Slavija 27 8 3 14. Mladost 28 8 1 15. Obili} 27 8 1

4 6 9 10 11 11 13 13 13 16 15 16 16 19 18

30:25 33:32 41:29 24:20 38:33 21:22 42:35 slobodno 873:671 44 809:632 40 775:759 34 773:747 33 762:735 32 629:614 29 789:743 28 868:807 26 784:794 24 800:837 22 623:705 21 705:768 20 692:781 19 708:820 17 663:834 17

Prva vojvo|anska liga (`) Radni~ki - Jedinstvo (M) Naftagas - Jedinstvo (E) Crvenka - Topola Rusin -Kikinda 2 Obili} - Mileti} Dolovo - Jadran 1. Kikinda 2 22 19 0 3 2. Jedin. (M) 22 17 0 5 3. Jedin. (E) 22 15 0 7 4. Crvenka 22 15 0 7 5. Jadran 22 11 1 10 6. Dolovo 22 11 0 11 7. Radni~ki 22 11 0 11 8. Naftagas 22 8 0 14 9. Obili} 22 7 0 15 10. Rusin 22 7 0 15 11. Mileti} 22 6 1 15 12. Topola 22 3 2 17

33:31 31:21 41:34 16:29 24:18 10:0 634:475 38 699:500 34 537:464 30 565:510 27 519:476 23 441:486 22 560:627 22 517:574 16 447:521 14 495:638 14 541:587 13 515:631 8

@RK Kikinda 2 osvojila je prvo mesto i slede}e sezone nastupa}e u vi{em rangu takmi~ewa.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Silne Slovenke

Proleter Superprotein – Olimpija 25:40 (11:29) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 100. sudije: Trifkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Proleter 2(1), Olimpija 1(1), iskqu~ewa: Proleter 2, Olimpija 8 minuta.

PROLETER SUPERPROTEIN: Lazi}, Trajkovi} 6(1), Stankovi} 4, Gagi} 3, Vlau~in 1, Solomun 1, ^eti} 6, Mitrovi}, Kuli}, Klindo 4, Gute{a.

OLIMPIJA: [tampel 3, ^e~kova 11, ]ulibrk 4, Jere~ik 5, Tom{e 3, Novakovi}, Stan~in 3(1), Zrni} 1, Zec, Vorod`an, Irman 2, Po{ 1, [on 1.

Slovena~ki viceprvak bez mnogo problema pobedio je u prijateqskom duelu s rukometa{icama Proletera - 40:25. ^itav tok me~a kombinovani sastav iz Qubqane vodio je i imao sigurnu prednost, a odli~nu rolu imala je ^e~kova.

U doma}em sastavu dobru partiju je pru`ila Vesna Trajkovi} koja je s nekoliko projektila zbunila golmana Branku Zec, ali je to bilo premalo, uz Dijanu ^eti}, da se napravi neki ozbiqniji rezultatski preokret. Na poluvremeu go{}e su vodile s nedosti`nih 29:11, pa je ve} tada bio poznat pobednik ovog susreta koji je treneru doma}ina Zlatku ^au{evi}u poslu`io da oproba i mla|e snage.

Bila je ovo lepa rukometna predstava u kojoj su gledaoci mogli da u`ivaju u brzoj igri i lepim golovima.

N. Jowev

OKRU@NI RUKOMETNI SAVEZ JU@NA BA^KA - MINI RUKOMET - KAMP RASTIMO

c m y

SPORT

DNEVNIK

Katarina najboqa

Katarina Simonovi}

Varni osvojila devet zlatnih medaqa, {est u pojedina~noj konkurenciji i tri u {tafetnim trkama.

Wen najboqi rezultat, po FINA bodovima, je vreme od 2:04.78 minuta, kojim je trijumfovala u trci na 200 metara slobodnim stilom.

Juniorska reprezentacija Srbije je na Balkanijadi osvojila ukupno 29 medaqa – 15 zlatnih, {est srebrnih i osam bronzanih. Srbija je tako u ekipnom pasmanu zauzela drugo mesto sa 353 boda, iza Gr~ke koja je osvojila 463 , dok je selekcija Rumunije tre}a sa 317 bodova.

Selekcija Srbije, koju trenira Vladimir Risti} iz Kikinde, bila je sastavqena od pliva~a iz Zrewanina, Kikinde, Novog Sada, Sombora, Pan~eva i Beograda.

ATP LISTA

Rafa opet prvi [panac Rafael Nadal preuzeo je prvo mesto posle nove titule na Rolan Garosu. Nadalu je peti trofej na Rolan Garosu doneo 1820 bodova, po{to je pro{le godine ispao u osmini finala od Robina Soderlinga. [panac je tako na prvom mestu prestigao Roxera Federera, koji je branio titulu dok nije ispao upravo od Soderlinga u ~etvrtfinalu. \okovi} je tre}i sa 6.675 poena i za sada ne mo`e da ga ugrozi ~etvrtoplasirani Endi Mari, koji ima 5.385 poena.Od srpskih tenisera, Viktor Trociki je napredovao za dve Rafael Nadal pozicije i sada s 1.000 poena zauzima 39. mesto, nija) 5.385, 5. Davidenko (Rusidok je Janko Tipsarevi} za seja) 4.785, 6. Soderling ([veddam pozicija pokvario plasman ska) 4.755, 7. Rodik (SAD) 4.510, i nalazi se na 50. mestu sa 860 8. Del Potro (Argentina) 4.395, poena.

9. Verdasko ([panija) 3.645, ATP lista: 1. Nadal ([pani10.Conga (Francuska) 3.185 boja) 8.700, 2. Federer ([vajcardova... 39. Troicki (Srbija) ska) 8.390, 3. \okovi} (Srbija) 1.000... 50. Janko Tipsarevi} 6.675, 4. Marej (Velika Brita(Srbija) 860 bodova itd.

VTA LISTA

Jeca 4, Ana 46.

Srpska tenisera Jelena Jankovi} zadr`ala je ~etvrto mesto na novoj VTA listi, dok je Ana Ivanovi} za ~etiri pozicije pokvarila plasman i nalazi se na 46. mestu. Prvo i drugo mesto i daqe dr`e sestre Serena i Venus Vilijams, a Amerikanke posle trijumfa na Rolan Garosu u dublu zauzimaju i prvo mesto na svetskoj listi u konkurenciji dublova. Italijanka Fran~eska Skjavone je, posle trijumfa na Rolan Garosu, sa 17. sko~ila na {esto mesto i prvi put u karijeri se nalazi me|u 10 najboqih svetskih teniserki.

VTA lista: 1. S. Vilijams (SAD) 8.475, 2. V. Vilijams (SAD) 6.506, 3. Voznijacki (Danska) 5.970 , 4. Jankovi} (Srbija) 5.780, 5. Dementijeva (Rusija) 5.570, 6. Skjavone (Italija) 4.990, 7. Stosur (Australija) 4.905, 8. Radvanska (Poqska) 4.010, 9. Klajsters (Belgija) 3.890, 10. Flavija Peneta (Italija) 3.450 bodova... 46. Ana Ivanovi} 1.283 bodova itd.

NA TURNIRU U ADI TRIJUMFOVAO PAR TE[I]–MATI]: U Adi je odr`an teniski turnir na kome se nadmetalo osam parova iz Ade, Mola i Be~eja. Pobedu su odneli Radovan Te{i} i \or|e Mati} iz Mola, na drugo mesto plasirali su se Dejan Simendi} iz Mola i Sa{a Lazi} iz Ade, dok je tre}eplasirani molski par \ura Ni{i} i Dragan Jak{i}.

Organizator turnira je Jo`ef [estak Dodi iz beogradske firme "SI-Lajn"a naredni je zakazan je za 3.jul, povodom Dana op{tine Ada, a doma}in i organizator }e biti a|anski advokat Endre Mihalek.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

23

NESLAVAN ZAVR[ETAK PLEJ-OFA U GR^KOJ

NA JUNIORSKOJ BALKANIJADI U VARNI

Srpska reprezentativka Katarina Simonovi}, ~lanica Proletera iz Zrewanina, progla{ena je za najboqu pliva~icu juniorske Balkanijade. Simonovi}eva je na Balkanijadi u

utorak8.jun2010.

Navija~i iz Pireja prekinuli nadu Olimpijakosa Emir Bekri}

NA MITINGU U POSTOJNI

Bekri}ev rekord

Ju~e je u Sloveniji, na atletskom mitingu u Postojni, pobedio srpski atleti~ar Emir Bekri} u trci na 400m prepone. Mla|i juniorski rekorder Srbije na 110 metara i juniorski rekorder na 400 metara u dvorani Emir Bekri}, atleti~ar Novog Beograda, uzeo je pod svoje vlasni{tvo jo{ jedan nacionalni rekord i to na 400 metara - prepone. Novi juniorski rekord Srbije sad iznosi 51,87 sekundi, a do ju~e je bio u vlasni{tvu Antona Gluhaka, koji je davne 1973. godine u Atini tr~ao 51,91 sekundu.

- Drago mi je {to sam pobedio, ali i {to sam uspeo da oborim dr`avni rekord star 27 godina. Verujem da }u na Evropskom ekipnom prvenstvu Druge lige, koje se od`ava na stadionu Crvene zvezde 19. i 20. juna. biti jo{ spremniji i uspeti da Srbiji donesem maksimalni broj bodova - istakao je Bekri}.

Na mitingu u Postojni Jelena An|elkovi} je u trci na 800 metara osvojila drugo mesto, rezulatom 2:12,00 minuta.

A. P.

NA KUPU EVROPE I SVETSKOM KUPU

Juniorima medaqe, seniorima porazi

Proteklog vikenda odr`ana su tri velika xudo takmi~ewa. Na{i juniori osvojili su dve bronzane medaqe na Kupu Evrope u Austriji, dok seniori nisu bili uspe{ni.

Na Kupu Evrope za mu{karce i devojke do 20 godina u xudou, odr`anom u austrijskom Lajbnicu, srpski reprezentativci osvojili su dve bronzane medaqe. U kategoriji od 73-81 kg Aleksandar Kukoq je bio tre}i. Isti rezultat ostvarila je Julijana Savi} u kategoriji od 40-44 kilograma. Nastupili su jo{: Predrag Nikolajevi}, Pavle Radulovi}, Ilija Ciganovi}, Darko Ivan~ik, Ivana Jandri}, Mateja Glu{ac, Darko Sto{i}, Vladimir Gaji} i Ana Ran|elovi}.

Seniorke su se takmi~ile na Svetskom kupu u Bukure{tu. Od dve na{e devojke boqa je bila Jovana Rogi}, koja je u kategoriji do 57 kilograma pro{la u drugo kolo. Qiqana Savanovi} je u kategoriji do 48 kilograma pora`ena ve} u prvom kolu.

Seniori su nastupili u Madridu na Svetskom kupu. Nikola Milo{evi} je ostvario najboqi rezultat od na{ih predstavnika, osvojiv{i drugo sedmo mesto u kategoriji do 90 kilograma. Milo{ Mijalkovi} je zaustavqen u prvom kolu, u kategoriji do 66 kilograma.

Ko{arka{ki klub Panatinaikos postao je {ampion Gr~ke, po{to su sudije obustavile daqe odigravawe ~etvrte utakmice plej-ofa protiv Olimpijakosa.

Navija~i Olimpijakosa su prethodno po tre}i put izazvali prekid me~a.

Napu{tawe terena na samo minut i tri sekunde pre kraja omogu}ilo je Panatinaikosu osvajawe osme uzastopne titule prvaka Gr~ke i dvanaeste u posledwih 13 sezona. U momentu prekida, Panatinaikos vodio je na gostuju}em terenu sa 76:69 i imao je dva slobodna bacawa. Tada su navija~i Olimpijakosa, koji su sedeli iza ko{eva, zapo~eli pravo bombardovawe terena plasti~nim fla{ama i sedi{tima koja su po~upali sa tribina. Dok su napu{tali teren, na igra~e i vo|stvo Panatinaikosa ba~ena je i jedna bakqa, prenele su agencije.

Odluka sudija treba sada da bude potvr|ena od strane rukovodstva lige, koje }e najverovatnije o{tro kazniti Olimpijakos. Iako je pobeda dodeqena Panatinaikosu, Olimpijakos bi mogao da ulo`i `albu gr~kom Sportskom sudu.

Gledali{te je ve} jednom bilo delimi~no ispra`weno posle du`eg prekida u tre}oj ~etvrtini, pri vo|stvu Panatinaikosa 50:42.

Tada su, za vreme tajm-auta, navija~i Olimpijakosa ga|ali klupu protivni~kog tima pirotehni~-

Momenat iz utakmice Olimpijakos – Panatinaikos

kim sredstvima, dimnim bombama i raznim predmetima. Ve}ina doma}ih navija~a napustila je arenu za vreme pauze uo~i posledwe ~etvrtine, a preostali su preme{teni u delove gledali{ta iza ko{eva, kako bi susret bio nastavqen.

Ina~e, i sama utakmica je po~ela sa zaka{wewem od 45 minuta, po{to je vi{e od 200 navija~a bez karata prodrlo u arenu koja se zove, kakve li ironije - Dvorana "Mira i prijateqstva" i sukobilo se s policijom, koja je upotrebila suzavac.

Trener ko{arka{a Olimpijakosa Panajotis Janakis nije mogao da govori na konferenciji za {tampu nakon poraza od Panatinaikosa, kome je ~estitao na tituli prvaka. Janakis je izgovorio okru-

glo tri re~enice nakon me~a vidno potresen doga|ajima na tribinama.

- ^estitam Panatinaikosu na tituli. @ao mi je gr~ke ko{arke.

Sve ste videli, svaki daqi komentar je suvi{an i ja ne}u odgovarati na bilo kakva pitawa - rekao je Janakis.

Ne{to re~itiji bio je Skuni Pen koji se izvinio javnosti zbog scena iz dvorane.

- @ao mi je zbog pona{awa publike zbog ~ega se izviwavam. Nadam se da }e federacija umeti da se pozabavi ovim slu~ajem. Volim ko{arku, ali ovo {to se desilo je prava katastrofa. ^estitam Panatinaikosu na zaslu`eno osvojenoj tituli - rekao je nekada{wi bek Crvene zvezde.

FINALE NBA

Boston izjedna~io Kobi Brajant i Pau Gasol sami su dobili Boston u prvom me~u velikog finala. Ovog puta mogli su samo da gledaju Rej Alena koji je ubacio 27, od ukupno 32 poena u prvom poluvremenu. Kada su Lejkersi uspeli da ga zaustave, kontrolu je preuzeo Rexon Rondo sa tripl-dabl u~inkom (19 poena, 12 skokova, 10 asistencija). Rasprodati Stejpls Centar u Los An|elesu bio je svedok pobede Boston Seltiksa - 94:103 (22:29, 26:25, 24:18, 22:31).

Serija se sada seli u Boston Garden, gde }e biti odigrane tri uzastopne utakmice, a prva je na programu u no}i izme|u utorka i srede.

- Ne postoji boqe mesto, momenat i vreme da se dobije me~...

Rej Alen (Boston)

I to u velikom stilu - prokomentarisao je Alen, koji je pogodio osam trojki iz 11 poku{aja i postavio novi rekord u finalnim serijama, koji su do sino} delili Keni Smit i Skoti Pipen sa po sedam trojki.

Lejkersi su uspeli da izgube me~ u kojem su rivalu podelili 14 rampi, tj. u kojem je wihov centarski tandem postigao 46 poena, a Bostonov (Garnet/Perkins) svega 18.

- Ovo je serija... Ne ide se u histeriju posle pobede, ne ide se ni u o~aj posle poraza. Kada se me~ zavr{i, bez obzira kojim rezultatom, jedino {to mo`e{ da uradi{ je da se pripremi{ za naredni. Mi }emo to i da uradimo - rekao je Brajant.

DRUGO KOLO OMLADINSKE LIGE SRBIJE

Odli~ni rezultati ^uru`ana U ^urugu je odr`ano vesla~ko takmi~ewe na predivnom reviru Stara Tisa, gde su uslovi za takmi~ewe bili odli~ni. Takmi~ewe je organizovao Vesla~ki klub iz ^uruga, u saradwi s Vesla~kim savezom Srbije, nadmetali su se Partizan, Crvena zvezda, Danubius, Grafi~ar, Smederevo, Galeb, Tami{, Begej i Pali}.

^uru`ani su u `estokoj konkurenciji postigli izvanredne rezultate: u prvom finalu Kremenovi} je osvojio peto mesto , u skifu za pionirke prvo mesto zauzela je Qiqana Jo{i}, ispred klupske drugarice Jovane Stanivuk.U dublu za pionirke Zorica Mr|a i Qiqana Jo{i} osvojile su drugo mesto, kao i Mr|a u skifu. Milica Bundalo i Marija Davidov su osvojile drugo mesto u dublu, a najboqi razultat su

ostvarili kadeti Marko Jo{i} i Petar Jovanovi} osvojawem prvog mesta u dublu. Treba napomenuti da je ~uru{ki klub osnovan pre samo nekoliko godina, a wegovi vesla~i ve} posti`u vrhunske razultate.

Medaqe je pobednicima uru~ila Svetlana Raji}, direktorka O[ "\ura Jak{i}"iz ^uruga, ~iji u~enici ~ine okosnicu ovog mladog vesla~kog kluba.

L. Ka}anski

24

SVET

utorak8.jun2010.

Tornado u SAD o{tetio nuklearno postrojewe VA[INGTON: Najmawe sedmoro qudi, me|u kojima i jedno dete, poginulo je u naletima tornada i olujnog nevremena u ameri~kim dr`avama Ohajo, Ilinois i Mi~igen, preneli su mediji.

U oluji je najvi{e stradala zgrada {kole u mestu Lejk Taun{ip, a {ef lokalne policije Mark Hamer opisao je to podru~je kao "ratnu zonu" i dodao da je me|u `rtvama i jedno dete. Hamer je rekao da, za sada, nema podataka o

nestalima u nevremenu, ali spasila~ke ekipe i daqe pretra`uju {ume i podru~ja van naseqenih mesta.

U dr`avi Mi~igen olujni vetar o{tetio je nuklearno postrojewe "Fermi", dok je u Ilinoisu nevreme nanelo najvi{e {tete gradu Stritor, gde je 17 qudi sme{teno u bolnicu zbog povreda, a najmawe 30 zgrada te{ko je o{te}eno.

(Tanjug)

U poplavama u Kini 53 mrtva PEKING: Prema najnovijem bilansu, 53 osobe izgubile su `ivot u poplavama i klizi{tima izazvanim obilnim ki{ama koje su pogodile jug Kine, javila je ju~e kineska agencija Sinhua, po{to su prona|ena sva tela nestalih.

U jakim trodnevnim ki{ama koje su po~ele 31. maja uni{teno je 11.000 ku}a a 200.000 qudi je evakuisano, preneo je AP. Meteorolozi o~ekuju jo{ ki-

Holandija sutra bira parlament AMSTERDAM: U Holandiji }e u sredu, 9. juna, biti odr`ani prevremeni parlamentarni izbori na kojima }e kopqa ukrstiti lider Narodne partije za demokratiju i slobodu (VVD) Mark Rut i lider laburista Xob Koen.

Prema nedavno obavqenom istar`ivaju javnog mwewa, u holandskom parlamentu koji ima 150 poslani~kih mesta VVD }e najverovatnije osvojiti 36, a laburisti 29 poslani~kih mesta. Na tre}em mestu se nalaze Demohri{}ani Jana Petera Balkenendea sa 25, a na ~etvrtom Slobodarska partija Gerta Vildersa sa o~ekivanih 17 poslani~kih mesta.

Desni~ara Ruta (43), biv{eg direktora u multinacionalnoj kompaniji "Unilever", opisiju kao umerenije izdawe Vildersa, ~oveka koji je, tako|e, protiv imigracije, ali nije toliko `estok kao lider Slobodarske partije. Koen (62) je bio gradona~elnik Amster-

Manevri NATO u Turskoj ANKARA: U centralnoj Turskoj ju~e je po~ela velika vojna ve`ba u kojoj, pored vazduhoplovnih snaga zemqe doma}ina, u~estvuju i avioni i helikopteri iz zemaqa NATO i regiona. Na manevrima, pod nazivom "Anadolijski orao", koji }e trajati deset dana u~estvuju ratni avioni iz Amerike, Italije, [panije i drugih zemaqa NATO-a, saop{tila je turska armija. Na ve`bi }e u~estvovati i avioni Ujediwenih arapskih emirata.

Ovi manevri su ve} tradicionalni i prva sli~na vojna ve`ba na tim prostorima je odr`ana krajem prole}a 2008. godine.Mnoge zemqe su zainteresovane da u wima u~estvuju, po{to se u mestu Kowa, u centralnom delu zemqe, nalazi velika vazduhoplovna baza koja je veoma pogodna za odr`avawe vazduhoplovnih vojnih ve`bi (Tanjug)

Jan Peter Balkenende

dama gotovo 10 godina, deda mu je bio `rtva holokausta i poti~e iz brojne jevrejske zajednice u Holandiji. On se zala`e za tradicionalne holandske vrednosti, tolerancju i protiv je antimuslimanskih i antiimigrantskih ose}awa.

Balkenende (54) je biv{i premijer Holandije, koji obavqa du`no-

sti premijera od februara kada se raspala prethodna koaliciona vlada, po{to se laburisti nisu slo`ili da holandski vojnici ostanu i ove godine u avganistanskoj provinciji Uruzgan. Ultradesni~ar Vilders (46) se zala`e za zatvaraje holanskih granica imigrantima iz muslimanskih zemaqa, zabranu izgradwe novih xamija i uvo|ewe "takse na veo" za muslimanske `ene koje pokrivaju lice.

Holandija ima proporcionalni izborni sistem i lideru partije koja osvoji najve}i broj glasova, kraqica Beatriks daje mandat za sastav vlade.

Analiti~ari isti~u da nijedna partija ne u`iva dovoqnu podr{ku da bi sama formirala vladu i da Holandiju opet o~ekuje koaliciona vlada.

(Tanjug)

Severna Koreja ima novog premijera SEUL, PJONGJANG: Severnokorejski parlamet ju~e je obavio izmene u politi~kom vrhu - za premijera je postavqen ^oe Jong-rim, a za potpredsednika Nacionalne komisije za odbranu Xang Songtaek, bliski ro|ak severnokorejskog lidera Kim Xong-ila, koji je i na ~elu komisje.

Severnokorejski lider je ju~e prisustvovao sednici parlamenta u Pjongjangu, {to je retka prilika s obzirom na to da se ne pojavquje u javnosti posle mo`danog udara 2008. godine, javile su agencije, pozivaju}i se na severnokorejsku nacionalnu agenciju KCNA. Kim nije prisustvovao va`noj sednici parlamenta u aprilu na kojoj su usvojeni amandmani na ustav kojima je oja~ana wegova vlast, podsetila je agencija Rojters.

Smene u vrhu u Severnoj Koreju dovode se u vezu sa ekonomskom politikom i finan-

DNEVNIK

sijama. Neki analiti~ari ocewuju da se dva zasedawa parlamenta u roku mawem od dva meseca doga|aju i zbog situacije u odnosima sa susednom Ju`nom Korejom posle potapawa broda ju`nokorejske ratne mornaricere za {ta je Seul okrivio Pjongjang i objavio sankcije.

Pjongjang odbacuje optu`be i uzvra}a da ju`nokorejski predsednik Li Mjung-bak koristi incident sa brodom za politi~ke ciqeve. Dve Koreje na podeqenom Korejskom poluostrvu su fakti~ki u stawu primirja postignutog 1953. posle trogodi{weg Korejskog rata, ali kona~an mir nije uspostavqen.

Najnoviji incident koji preti da eskalira u sukob dogodio se 26. marta kada je potopqen ju`nokorejski ratni brod sa 46 mornara koji su poginuli.

(Tanjug)

{a u ovom regionu sve do ponedeqka.

Ki{na sezona u Kini, koja je po~ela pro{log meseca, nastupila je posle najve}e su{e zabele`ene tokom posledwih sto godina u ju`nim kineskim oblastima Junan, Guixu i Guangsi. Vi{e miliona qudi ostalo je bez vode za pi}e a oko pet miliona hektara zemqe je uni{teno.

(Tanjug)

U Ma|arskoj lokalne reke probijau nasipe BUDMPE[TA: Na severoistoku Ma|arske nastavqa se velika borba protiv poplava, ali uprkos tome nekoliko gradova je delimi~no poplavqeno, a ~etiri su potpuno odse~ena. Oko 3.600 qudi je evakuisano i sme{teno u privremena skloni{ta u oblastima reka Hernad, Bodva i Sajo, javila je nacionalna agencija MTI. Mnogi putevi su poplavqeni, a na nekoliko mesta qudi anga-

`ovani u borbi protiv poplava, dobrovoqci i lokalno stanovini{tvo ve} danima se trude da spre~e da plimni talas probije nasipe za odbranu protiv poplava.

Osim ovih reka u Ma|arskj nadolaze i Dunav i Tisa, ali wihov nivo jo{ nije pre{ao granicu za progla{avawe vanrednog stawa.

Xakovi sa peskom nabacani su na pojedinim delovima budimske strane Dunava.

(Tanjug)

EU PONUDILA DA NADGLEDA ISPORUKE POMO]I ZA GAZU

Izraelska istraga uz u~e{}e stranaca TEL AVIV: Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner izjavio je da bi Evropska unija mogla igrati ve}u ulogu u nadgledawu isporuke pomo}i pojasu Gazi kako bi se osiguralo da humanitarna pomo}, ali ne i oru`je stigne u to podru~je, prenose danas izraelski mediji. Ku{ner je istovremeno apelovao na Izrael da prihvati me|unarodnu istragu pogibije devet propalestinskih aktivista pre osam dana na jednom brodu u konvoju od {est plovila, koji je poku{ao da probije blokadu Gaze. Ku{ner se preko vikenda sastao u Parizu sa britanskim kolegom Vilijamom Hejgom, koji je naja-

spendovana iz bezbednosnih razloga.

Hejg, koji je zapo~eo turneju po evropskim gradovima, rekao je da je ve} razgovarao sa partnerima kako da se osigura pomo} Gazi bez ve}eg dotoka oru`ja, izraziv{i mi{qewe da EU mo`e pomo}i kako je pomogala u pro{losti. On nije pomenuo Premijer Netanijahu re~ me|unarodna istraga na brod "Mavi Marmara", na kojem o krvoproli}u na brodu koji ne noje ubijeno devet aktivista. Izrasio 10.000 tona pomo}i Gazi, ali je elski premijer Bewamin Netaniapelovao na Izrael da istra`i vejahu sastao se preksino} s takozvarodostojno i transparentno {ta se nim forumom sedmorice da o tome dogodilo, objasniv{i da bi trebadiskutuje i o~ito je da ministrima vi{e odgovora izraelska istraga uz eventualno u~e{}e Amerikanaca i drugih stranaca sa statusom posmatra~a.

Netanijahu je razgovarao telefonom i s ameri~kim ptopredsednikom Xozefom Bajdenom, francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, kanadskim premijerom Stivenom Harperom, gruzijskim premijerom Nikom Gilauri i izaslanikom UN Tonijem Blerom. On je ponovio da je Izrael delovao u samoodbrani kao {to bi i svaka Napadnuti turski humanitarni brod druga zemqa, ako bi se suo~ila s

vio da }e Evropa nastaviti pritisak na Izrael. [ef francuske diplomatije je precizirao da je EU voqna da proverava teretne brodove koji plove u Gazu i da igra ve}u ulogu u kontroli grani~nog prelaza Rafa prema Egiptu.

"Evropska unija mora u~estvovati politi~ki i konkretno vi{e nego {to to ve} ~ini - a ~ini ve} puno- na putu prema miru," rekao je on, kako prenose svetke agencije.

Francuska i Velika Britanija ponudile su da po{aqu ratne brodove i da spre~e krijum~arewe oru`ja u pojas Gaze i posle tronedeqne izraelske ofanzive na pojas Gaze zapo~ete u decembru 2008. Posmatra~i EU su ina~e pomagali u nadgledawu grani~nog prelaza Rafa do 2007, ali je ta aktivnost su-

Pomorska patrola ubila ~etiri Palestinca Izraelska pomorska patrola ubila je ju~e najmawe ~etiri Palestinca u ronila~koj opremi kraj obale pojasa Gaze, izjavili su zvani~nici Hamasa i izraelska armija.

"Izraelska pomorska patrola primetila je ~amac sa ~etvoro qudi i ronila~kim odelima na putu da izvedu terosti~ki napad i pucala na wih", rekao je portparol izraelske armije, naglasiv{si da je potrola potvrdila da je pogodila mete. Bezbednosni izvori Hamasa rekli su da su ~etiri tela na|ena i da peti ~ovek nedostaje, a pretpostavqa se da je mrtav. lo da bude me|unarodnog prisustva u istrazi.

Izraelski ministri jo{ nisu doneli kona~nu odluku da li da prihvate predlog Ujediwenih nacija da se povede me|unarodna istraga upada izraelski komandosa

pretwom hiqada raketa, koje, kako tvrdi Izrael, poseduju ekstremisti u Gazi.Pogibija putnika na turskom bordu izazvala je osude {irom sveta i pozive na ukidawe blokade palestinske teritorije.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HANIF ATMAR SAD ju~e su okarakterisale smenu dva avganistanska ministra bezbednosti kao unutra{we pitawe i pozvale predsednika Karzaija da imenuje za wihove naslednike osobe "jednakog kalibra".Smena ministra unutra{wih poslova Hanifa Atmara i {efa obave{tajne slu`be Amrulaha Saleha, koji su obojica u`ivali sna`nu ameri~ku podr{ku, iznenadila je vrh NATO.

DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da zarade policajaca treba da budu dostojne, istovremeno dodaju}i da je potreban konstantan nadzor aktivnosti policije. Medvedev je na sednici o reformskim pitawima Ministarstva unutra{wih poslova rekao da se dr`avni nadzorom rada policije bave organi kontrole, ali da ni{ta mawe nije va`an ni dru{tveni nadzor.

HUGO ^AVEZ Venecuela }e ulo`iti 82 miliona dolara u drugi peket kineskih vojnih trena`nih aviona tipa K-8, potvrdio je predsednik Hugo ^avez, navode}i da je wegova zemqa poru~ila 18 lakih ofanzivnih i aviona za obuku pilota od Kine.

Prvih {est aviona Venecuela je odbila u martu ove godine koji se koriste u okviru mera ja~ana bezbednost i odbranu zemqe, izjavio je ^avez.

Mekdonalds otvara teretane WUJORK: Lanac brze hrane Mekdonalds otvara, za sada samo u SAD, mini-teretane kako bi pomogao u suzbijawu velikog problema gojaznosti u Americi.

Ameriki Centar za spre~avawe i kontrolu bolesti nedavno je obavio istra`ivawa u kojima je utvr|eno da je konzumirawe brze hrane, koja je visokokalori~na i masna, bitan uzrok gojaznosti koja je u Americi poprimila razmere epidemije. Prema studiji, prose~na ameri~ka porodica tro{i 45 odsto bud`eta na hranu po restoranima. A oni koji se odlu~e da se kolima provozaju pored {altera restorana brze hrane sa kojeg pokupe naru~eni obrok, ne moraju ~ak ni da hodaju da bi se do-

mogli masnih hamburgera, pohovane piletine, pr`enog testa i slatkih napitaka.

Prema podacima objavqenim ovih dana u mnogim medijima, kompanije brze hrane tro{e godi{we preko tri milijarde dolara na reklamirawe svojih proizvoda koji su premasni, preslani i preslatki.

Rezultat svega toga su hiqade tu`bi koje su protiv kompanija brze

hrane podigli zagovornici javnog zdravqa.

Uzvra}aju}i na tu negativnu reklamu, restorani brze hrane sada na svojim proizvodnima imaju etikete sa wihovom kalorijskom vredno{}u i procentom masti a na meniju nude i niskokalori~nu hranu koja, iskreno re~eno, ima lo{u pro|u.

U najnovijem poku{aju da poka`e svoju dobru stranu, lanac brze hra-

ne Mekdonalds po~eo je da u okviru samih restorana otvara teretane za decu opremqene svim moguim spravama! Po{to pojedu "big mek" sa slaninom, ekstra veliku porciju pomfrita i sve to zaliju kokakolom -- mogu li klinci tr~awem ili nekim drugim ve`bama u mini teretani da ubla`e lo{e posledice jo{ lo{ije hrane?

Ne, tvrde stru~waci, jer minutom ve`be sagore svega jednu kaloriju... Podsetimo se - po{to samo jedan milk{ejk ima 300 kalorija, klinci bi trebalo da ve`baju satima i satima da bi potro{ili kalorije samo jednog jednog obroka u Mekdonaldsu...

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK VOJNA SARADWA SRBIJE I HRVATSKE

Danas ministri potpisuju sporazum ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} primio je ju~e ministra odbrane Srbije Dragana [utanovca, koji boravi u Zagrebu povodom dana{weg potpisivawa bilateralnog sporazuma izme|u Hrvatske i Srbije o saradwi na podru~ju odbrane.Zajedni~ka je ocena ju~era{weg susreta kako je potpisivawe ovog bilateralnog sporazuma va`an korak u unapre|ewu odnosa izme|u Hrvatske i Srbije, koji doprinosi stabilnosti u jugoisto~noj Evropi, saop{tio je Josipovi}ev kabinet.

Nere{ena bilateralna pitawa izme|u dve zemqe, poput pitawa izbeglica, nestalih osoba, grani~nih pitawa i pitawa naknada {tete, nagla{eno je u razgovoru, trebalo bi nastaviti re{avati. [utanovac je upozao Josipovi}a sa reformama koje sprovodi Vojska Srbije, rokovima za postizawe pune profesionalizacije i planovima za weno u~e{}e u mirovnim misijama.

Ministar [utanovac i predsednik Josipovi}

Govore}i o rezultatima koje Srbija posti`e na planu izvoza robe vojne namene, [utanovac je pozvao je Hrvatsku na saradwu u svim vojnim programima za koje postoji zajedni~ki interes. Josipovi} je iz-

razio o~ekivawe da }e potpisani sporazum izme|u dve zemqe u~vrstiti i pro{iriti podru~je me|usobne odbrambene saradwe koja je od va`nosti za ~itav region.

(FoNet)

Turska doma}in parlamentaraca regiona ANTALIJA: Osma konferencija predsednika parlamenata zemaqa u~esnica Procesa saradwe u jugoisto~noj Evropi(SEECP), na kojoj u~estvuju i predstavnici Srbije, po~ela je ju~e u Antaliji, mestu na mediteranskoj obali Turske, uvodnim govorom predsednika nacionalne skup{tine Turske Mehmeta Alija Sahina.

Na dvodnevnoj konferenciji, na kojoj Skup{tinu Srbije predstavqaju potpredsednica Gordana ^omi} i potpredsedni-

ca Odbora za evropske integracije Donka Banovi}, bi}e re~i o formirawu Parlamentarne skup{tine SEECP, kako bi se postavio institucionalni okvir za ja~awe parlamentarne saradwe u jugoisto~noj Evropi.

U~esnici }e razgovarati i o prevladavawu svetske ekonomske krize i saradwi SEECP sa parlamentarnim organizacijama i regionalnim i me|unarodnim institucijama.U uvodnom govoru Sahin je istakao da Balkan ne bi trebalo da bude zato-

~enik bolnih iskustava, sukoba i neprijateqstava iz pro{losti, kao i da Ankara smatra prioritetom uspostavqawe trajnog mira u regionu.SEECP je na inicijativu Bugarske, osnovan 1996, pod nazivom Balkanska inicijativa, a danas predstavqa forum za diplomatski i politi~ki dijalog jedanaest zemaqa: Bugarske, Srbije, BiH, Turske, Crne Gore, Albanije, Gr~ke, Hrvatske, Makedonije, Moldavije i Rumunije.

(Tanjug)

Hejg: EU podr`ava ambicije Balkana LONDON: Novi {ef britanske diplomatije Vilijam Hejg smatra da Evropska unija ne treba da ustukne pred pitawem pro{irewa, ve} da treba da nastavi da podr`ava ambicije za ~lanstvom u EU zemaqa zapadnog Balkana i Turske. Hejg je britanskoj medijskoj ku}i izjavio ju~e da }e od Evrope tra`iti da bude odlu~nija u rukovo|ewu me|unarodnim pitawima, podr`avaju}i uvo|ewe novih sankcija Iran zbog nuklearne politike, ali i da bude ~vr{}a na Balkanu gde stare netrpeqivosti, naro~ito u Bosni i Hercegovini, prete da ponovo izbiju na povr{inu.

Vilijam Hejg

Urednik Bi-Bi-Si-a Gevin Hjuit rekao je da novi ministar spoqnih poslova Velike Britanije naro~ito ne `eli da EU izgubi elan u procesu pro{irewa.U izjavi uo~i polaska na evropsku turneju u okviru koje }e posetiti Pariz, Rim, Berlin i Var{avu, Hejg je tako|e rekao da }e Velika Britanija "odlu~no" nastupati u svojim odnosima sa Evropom.Pre nedavnih izbora u Velikoj Britaniji, pojedini analiti~ari smatrali su da }e se nova administracija u Londonu mawe anga`ovati u zajedni~kom re{avawu pitawa s Evropom.

(Tanjug)

Usvojen statut preduze}a za izgradwu „Ju`nog toka” MOSKVA: Rusija i Gr~ka su usvojile statut zajedni~kog preduze}a za realizaciju projekta izgradwe gasovoda "Ju`ni tok" na gr~koj teritoriji.

Odgovaraju}i dokument ju~e su u Moskvi potpisali generalni direktor "Gasprom eksporta" Aleksandar Medvedev i predsednik gr~ke kompanije DESFA Georgios Paparsenos.

Zajedni~ka firma }e se osnovati na paritetnim principima i u najskorije vreme }e se pokrenuti procedura za wenu registraciju u Gr~koj, prenosi agen-

cija RIA Novosti. Na ju~era{woj sednici me{ovite ruskogr~ke komisije za ekonomsku, industrisku i nau~no-tehni~ku saradwu zamenik gr~kog ministra inostranih poslova Spiros Kuvelis je izjavio da wegova zemqa ra~una na produ`avawe ugovora o isporuci ruskog gasa posle 2016. godine. "Ra~unamo na produ`ewe gasnog ugovora, koji isti~e 2016. godine", rekao je on.

Rusija je sa svoje strane spremna da razmotri pitawe sklapawa novog ugovora za iz-

voz gasa u Gr~ku posle 2016. godine, izjavio je ruski ministar za saobra}aj i kopredsednik me{ovite komisije Igor Levitin.

On je rekao da je Rusija zainteresovana za alternativne objekte umesto nerealizovanog projekta izgradwe hidroelektrane na reci Ahelos u Gr~koj.

Razmatra se i dugoro~no ustupawe konzorcijumu "Gasporm eksport" i gr~ke firme "Prometeus Gas S.A" odre|ene koli~ine gasa, koje isporu~uju "Gasprom" i kompanija DEPA, potvrdio je Levitin.

(Tanjug)

utorak8.jun2010.

25

HRVATSKI DR@AVNI VRH POZDRAVQA ISHOD REFERENDUMA

Jan{a i daqe preti blokadom Hrvatske ZAGREB, QUBQANA: Hrvatski dr`avni vrh pozdravqa pozitivan ishod slovena~kog referenduma o arbitra`nom sporazumu za re{ewe me|udr`avnog grani~nog spora, a mediji isti~u da je referendum pro{ao tankom ve}inom.

Premijerka Jadranka Kosor je za HTV izjavila da joj je slovena~ki premijer Borut Pahor ponovio da Slovenija vi{e ne}e blokirati pregovore o hrvatskom putu u Evropsku uniju. Premijerka je naglasila da su wenim dogovorom s Pahorom odvojeni pregovori o ~lanstvu Hrvatske u Uniji od re{avawa grani~nih pitawa.

Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} smatra da je uspeh referenduma o arbitra`i „va`na pobeda za Sloveniju, Hrvatsku i Evropu“, saop{tio je kabinet predsednika. U saop{tewu se navodi i da }e rezultat referendu-

nema mogu}nost da, u skladu s me|unarodnim pravom, ostvari teritorijalni kontakt svog mora s me|unarodnim vodama, podse}a se u hrvatskoj javnosti.A upravo je to bila opsesija svih slovena~kih politi~kih garnitura, od po~etka devedesetih do danas.

Slovenija je do tog ciqa najbli`e bila kroz dogovor Ivica Ra~an - Janez Drnov{ek, odnosno kroz „dimwak“. No, taj sporazum odbijen je u Hrvatskoj, jer Ra~an nije dobio podr{ku ni svojih koalicionih partnera, a ni od tada opozicionog HDZ, koji ga je optu`io za izdaju nacionalnih interesa.

Referendumsko "da" ve}ine u Sloveniji da se pograni~ni spor sa Hrvatskom re{i arbitra`om, otvorilo je put ne samo prevazila`ewu tog dugotrajnog problema, ve} i unapre|ewu wihovih odnosa, ali je ostala i mogu}nost da se oni ponovo pogor{aju.

Barozo pohvalio odluku Slovenije Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo pozdravio je ishod referenduma u Sloveniji o Sporazumu o re{ewu grani~nog spora sa Hrvatskom.

"Ovo je va`an korak napred. Pozdravqam podr{ku koju su gra|ani Slovenije dali na referendumu sporazumu o arbitra`i koji su potpisale vlade Slovenije i Hrvatske", naglasio je sino} Barozo u saop{tewu."Sada gledamo napred ka kona~nom re{ewu rasprave. Re{avawe ovog bilateralnog pitawa je va`an signal regionu i odnosima izme|u Slovenije i Hrvatske", dodao je Barozo. ma „podsta}i o~igledan uzlazni trend prijateqskih odnosa Hrvatske i Slovenije“ i da je to slovena~ki doprinos konceptu pro{irewa EU, koji "obuhvata Hrvatsku, a u budu}nosti i sve zemqe jugoisto~ne Europe".

Mediji u prvim reakcijama isti~u da je to po~etak kraja 20-godi{weg hrvatsko-slovena~kog „rata za granicu na moru“. Zbog geografskih predispozicija i du`ine svoje obale, Slovenija

Dok vlade u Qubqani i Zagrebu ishod referenduma slave kao priliku za eliminisawe svih bilateralnih problema, lo{e slutwe podsti~u izjave lidera slovena~ke opozicije Janeza Jan{e i Zmaga Jelin~i~a, `estokih protivnika sporazuma s Hrvatima, da }e se wihove stranke, u nacionalnom parlamentu, usprotiviti ratifikaciji pristupa Hrvatske u EU, kad do toga do|e.

"Ako se te pretwe ostvare, Slovenija bi vrata EU mogla Hrvatskoj da zalupi ispred nosa", upozorio je ju~e zagreba~ki "Ve~erwi list", zakqu~uju}i da referendumom "nisu re{ene sve muke sa Slovenijom". Pretwe Jan{ine Slovena~ke demokratske stranke (SDS), najve}e par-

Janez Jan{a ne veruje Zagrebu

tije opozicije i Jelin~i~eve Slovena~ke nacionalne stranke (SNS), tre}e po snazi u zemqi, ne mogu se ignorisati, jer slovena~ki parlament bez wih ne mo`e osigurati dvotre}insku ve}inu neophodnu za izglasavawe podr{ke planiranom ulasku Hrvatske u EU. Tesan ishod referenduma (51,2 "za" sporazum i 48,5 "protiv") dodatno je, ~ini se, uzburkao strasti u Sloveniji, gde protivnici arbitra`e uporno tvrde da }e me|unarodni sud doneti presudu na {tetu wihove zemqe, oduzimaju}i joj izlaz na otvoreno more i status pomorske zemqe.

"Ne}emo glasati za ratifikaciju pristupa Hrvatske u EU dok ne vidimo kakva }e biti presuda (o granici) arbitra`nog suda", naglasio je Jan{a, posle sino}neg objavqivawa nezvani~nih, ali dosta pouzdanih rezultata referenduma.

(Tanjug-FoNet)

[TRAJK RADNIKA RUDNIKA BOKSITA U NIK[I]U

Dr`ava ispunila uslove, sindikat nezadovoqan

NIK[I]: Ministarstvo ekonomije Crne Gore potvrdilo je da su ispuweni svi zahtevi sindikata nik{i}kog Rudnika boksita i uputilo radnike da situaciju daqe re{avaju kroz "intenzivan dijalog" izme|u uprave rudnika, ruske Centralnoevropske aluminijumske kompanije (CEAK) i sindikata, javili su danas crnogorski mediji.

Radnici Rudnika boksita iz Nik{i}a, koji protestuju pet dana, poru~ili su ju~e da }e ~ekati ispred upravne zgrade preduze}a na poziv nadle`nih za nastavak pregovora o ispuwewu radni~kih zahteva i da je u suprotnom, "mogu}a radikalizacija sindikalne borbe".

U ime Dru{tva in`ewera boksita, Milovan Perovi} je upozorio crnogorskog ministra ekonomije Branka Vujovi}a da }e, ukoliko se uprava rudnika ne javi, radnici preuzeti preduze}e i organizovati proizvodwu "tako da }e za dve godini stvoriti svetsku firmu". Iz ministarstva ekonomije su podsetili da su pred-

stavnici sindikata Rudnika boksita, na sastanku u ministarstvu 29. maja, imali tri zahteva koji se odnose na isplatu martovske plate po osnovu dugovawa firme Bemaks, da od ministarstva tra`e da garantuje da se u Rudnike ne}e uvoditi ste~aj i da se

{i}kih Rudnika boksita nije ispla}ena zbog ~ega su radnici te firme zapo~eti {trajk ispred uprave boksita 3. juna.

I oko 50 radnika rudnika, zaposleni u sektoru "Tunelogradwe" koji su anga`ovani na probijawu tunela "Grabovica" kod [avnika po~eli su tako|e

Radnici tu`ili rusku kompaniju Osim plate za mart, CEAK radnicima Boksita duguje zaradu za april kao i 2,1 milion evra za re{avawe stambenih potreba zaposlenih, zbog ~ega je sindikat po~etkom godine tu`io rusku kompaniju. obezbedi da se sektor Tunelogradwe ne odvaja od kompanije.

"Sva tri zahteva sindikata su ispuwena i predstavnici radnika su javno izrazili zadovoqstvo zbog podr{ke Ministarstva ekonomije", isti~e se u saop{tewu i dodaje da dijalog izme|u sindikata i uprave ruske kompanije ide u "`eqenom smeru". Podgori~ki list Dan pi{e da martovska plata za oko 550 radnika nik-

{trajk tako {to su blokirali deonicu puta sve dok im vlasnik Boksita, ruski CEAK ne isplati zarade.

Proizvodwa na svih pet kopova nik{i}kog Rudnika boksita, koji se nalaze na teritoriji crnogorske @upe, u potpunosti je prekinuta 21. maja pro{le godine, jer CEAK nije imao novca da nastavi proizvodwu.

(Tanjug)

Ekonomska kriza u Gr~koj oterala Albance ku}i TIRANA: Nezapam}ena ekonomska kriza, koja je posledwih meseci pogodila Gr~ku, izazvala je zabrinutost me|u mnogim Abnacima koji su u woj krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina pro{log veka na{li “obe}anu zemqu”. Oni su se sada, kao i mnogi Grci, suo~ili sa rigoroznim merama {tedwe i neizvesnom sutra{wicom.

“Nikada nisam video ekonomiju u tako lo{em stawu”, prenosi Rojters iz-

javu Agima Aqiaja, molera, koji se u martu vratio u Albaniju. On }e se, nada se, nekako sna}i u svojoj zemqi koja se, tako|e, sa ekonomskim problemima.

Wegov slu~aj nije usamqen. On je samo jedan od vi{e od 600.000 sunarodnika, koji su krajem pro{log veka, be`e}i od nema{tine i komunisti~kog re`ima, legalno ili ilegalno, stigli u Gr~ku. Mnogi od wih su

se dobro sna{li. Ali, sada se sve preko no}i promenilo.

U ovom trenutku nema preciznih podataka koliko radnika iz Gr~ke se ove godine vratilo u Albaniju. Wihov broj se svakodnevno pove}ava, potvr|uju zvani~nici na grani~nim prelazima dve susedne zemqe.Mnogi od wih sti`u sa kompletnim poku}stvom, {to zna~i da ne planiraju vi{e da se vrate u Gr~ku. Neki se vra-

}aju sa u{te|evinom i poku{a}e da se sna|u u privatnom biznisu. Ve}ina Albanca ipak jo{ ~eka u nadi da }e kriza u Gr~koj pro}i.

Kriza nije mimoi{la ni Albaniju, tako da povratnike ~eka neizvesna sudbina i u wihovoj domovini. Ona je i daqe jedna od najsiroma{nijih zemaqa u Evropi, u kojoj je stopa nezaposlenosti dostigla 14 procenata.

Godi{wi dohodak po stanovniku iz-

nosi 3.800 dolara, najni`i je na na{em kontinentu. Povratnici se, ipak, nadaju boqim danima u Albaniji. Pogotovo {to je ona jedna od retkih evropskih zemaqa koja se jo{ nije suo~ila sa recesijom. Bruto nacionalni proizvod je pro{le godine pove}an za 3,3 odsto i on }e, ako je verovati procenama, 2010. nastaviti br`e da raste.

(Tanjug)

SVET POZNATIH

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

c m y

26

Pamela pisala Putinu

P

lanetarno popularna ~lanica spasila~ke slu`be iz serije „^uvari pla`e” Pamela Anderson, napisala je pismo ruskom premijeru Vladimiru Putinu, u kojem od wega tra`i da zabrani uvoz ko`e i krzna kanadskih foka u Rusiju.

- Zabranili ste ubijawe mladunaca foka u Rusiji, te vam pi{em kako bih vas zamolila da zabranite uvoz ko`e foka iz moje rodne Kanade, u kojoj su gotovo ubijene sve foke mla|e od tri meseca - pi{e u pismu koje su u petak prenele ruske novine. Rusija je jedan od glavnih potro{a~a krzna kanadskih foka.

Pamelino pismo nije prvo obra}awe neke slavne osobe Putinu u vezi sa za{titom `ivotiwa.

Francuska glumica Briyit Bardo upozorila je 1999. na ubijawe mladunaca foka.

Pamela Anderson

Zlo~esta Kajli Y

Hajdi Klum i peva~ Sil

epna Venera Kajli Minok jo{ jednom je pokazala koliko je neodoqiva. Na gala ve~eri u Wujorku pojavila se u ~ak dve haqine, a te{ko je re}i koja je seksipilnija.

Na crvenom tepihu Kajli se pojavila u crnoj uskoj haqini koja je s jedne strane imala toliko duboki cibzar da je otkrivao haltere. Yepna Venera je na jednu ruku navukla ko`nu rukavicu, dok je na suprotni kuk oka~ila lance.

Kada je zavr{io slu`beni deo fotografisawa, Kajli se presvukla u lepr{avu belu haqinicu, koja joj je pristajala kao salivena.

Iako se naizgled ~inila ~edna, gorwi deo haqine, sav u ko`i davao je dozu zlo}e.

IN

Zoi Saldana

Bijonse

rijalitija su izabrali supermodela i peva~a za selebriti savetnike jer su jedan od najuspe{nijih poznatih parova.

Sil i Hajdi su pet godina u braku i imaju ~etvoro dece.

OUT

S

Kajli Minok

Hajdi spasava brakove

upermodel Hajdi Klum i peva~ Sil uskoro }e dobiti svoj rijaliti {ou u kojem }e putovati Amerikom i savetovati parove koji imaju probleme u braku. Producenti

PAPARACO

Glumica Megan Foks u`iva na Havajima, a paparaci su se pobrinuli da i mi u`ivamo u Megan.

Yerard se odmara u Beogradu

Yerard Batler

H

olivudski glumac Yerard Batler trenutno u privatnoj re`iji boravi u Beogradu. Glumcu koji je nedavno u Srbiji zavr{io snimawe filma „Koriolan” Ralfa Fajnsa toliko se dopao Beograd da je re{io da se vrati, i to u privatnom aran`manu.

Dnevna {tampa i internet portali pi{u da je Batler ve} danima u Beogradu i da u`iva sa ekipom filma u restoranima i no}nim klubovima.

Batler je tokom prvog boravka u prestonici nakon jednog dobrog provoda zavr{io na infuziji, a uspeo je da zavede i jednu manekenku.

BISERI

Rouzi Hantington-Viteli

K

Vru}a Rozi

ada je Megan Foks odustala od anga`mana u novom nastavku filma „Transformers”, zamenila ju je Rouzi Hantington-Viteli, Viktorijin an|eo.

Engleska manekenka ima tek 23 godine i planetarnu slavu. Na ogromnom uspehu nakon dobijawa prve filmske uloge, i to u blokbasteru Majkla Baksa, ~estitala joj je i ku}a „Viktorijas sikret”, i to goli{avim editorijalom u dowem rubqu.

Te to je kao... os paparaco fotografije su e}am se kao ...

Uglavnom to da gledam ka ne mo ko nekog silu ju. stalno uperen gu da podnesem. Kamere i ob i u lice, pita pitawa, toli ju me svakakva jektivi su mi ko ih ima da bezobrazna padaju jedni ~ine sve samo preko drugih kako bi izaz , urla va li ne ka kv nisam o~ekiv u reakciju. Ni ju i ala da }e mi kada se `ivot pretvoriti u ovo.

Kristen Stjuart, glumica

MOJA KU]A

DNEVNIK

re|ewe de~je sobe predstavqa poseban izazov, jer se moraju zadovoqiti svi funkcionalni zahtevi, ali i stvoriti prijatno okru`ewe, u kome }e mali{ani zaista u`ivati. Tematsko ure|ewe de~ije sobe pravo je re{ewe za decu i roditeqe, jer ispuwava sve potrebne zahteve i pretvara ju u mesto gde ma{ta postaje stvarnost!

De~je `eqe treba da budu zapovest, bar kad se radi o tematskom ure|ewu de~ije sobe u kojoj provode vreme u igri ili u~ewu. Okru`ewe u kome se ose}aju ispuweno, zadovoqno i sre}no, odrazi}e se na op{te rapolo`ewe. Dozvolite mali{anima da u prostor svoje sobe unesu elemente koji ih raduju, motivi{u i nadahwuju. @eqe }e im ponekad biti ~udne ili neshva}ene iz perspektive odraslih, ali identitet sobe, koji }e kreirati svojom ma{tom, da}e im samopouzdawe i u~initi je sigurnim uto~i{tem u bilo kojem trenutku.

Teme ure|ewa de~je sobe mogu biti raznolike, a zavise najvi{e od samog deteta: pola, doba, karaktera, sklonosti, omiqenih likova itd. Vrlo jednostavan na~in tematskog ure|ewa je koloristi~ki, u kome boje postaju nagla{eni deo sobe. Vesele i razigrane boje elemenata name{taja i zidova, upotpuwene omiqenim igra~kama i drugim predmetima za zabavu, pretvaraju

U

utorak8.jun2010.

Uredite tematski de~ju sobu

je u {arenu oazu, koja podsti~e na igru i aktivnost, stvaraju}i toplu atmosferu u prostoru.

Ukoliko imate malu decu, koja jo{ nisu optere}ena {kolskim obavezama, pretvorite sobu u veliku igraonicu, u kojoj su omiqene igra~ke do-

stupne u svakom trenutku bez nagla{ene obaveze slagawa i spremawa posle igre. Preporu~qivo je ovakvu igraonicu organizirati u de~joj sobi nego dnevnom boravku, {to se u praksi ~esto doga|a. Na taj na~in dete u~i da ima svoj osobni prostor i slobodu da

ba{ u wemu ~ini {ta `eli.

Kad odraste, isti }e prostor uz odre|ene transformacije koristiti za ozbiqne obaveze kao {to je u~ewe, ali }e zadr`ati ose}awe pripadnosti i slobode u wemu.

Omiqeni likovi crtanih filmova su ~esto ukras de~jih

soba, a prostor mogu upotpuniti slike crtanih junaka ili crte`i na zidovima, policama, stolovima, tepisima ili dekorativne folije postavqene na vrata ormana.

Junake filmova, koji ~esto simboli{u snagu i mo} i nose pozitivne poruke o me|uqudskim odnosima i pravednosti, unesite kao temu de~je sobe ukoliko su va{i mali{ani zaista op~iweni wima. Tema mo`e biti dominantna u prostoru kroz boje i motive na elementima name{taja, tapete na zidovima, figure na policama itd. Ovakvo ure|ewe soba mo`e biti zaista efektno i ostaviti bez daha i odrasle!

Deca su ~esto op~iwena `ivotiwama, ali se nemaju priliku da se s wima igraju. Zato im sobu pretvorite u malo „`ivotiwsko carstvo“ ispuweno pli{anim, plasti~nim i gumenim `ivotiwama razli~itih vrsta. Osigurajte dovoqno slobodne povr{ine na podu sobe kako bi sve „`ivotiwe“ mogle prisustvovati igri. Atmosferu upotpunite posteqinom i jastu~i}ima s prigodnim motivima.

27

De~ja ma{ta je neizmerna. ^esto sebe do`ivqavaju kao likove koje gledaju na Tv-u i dodequju uloge vitezova, gusara, ratnika, vila, princeza itd. Stvorite im okru`ewe imaginarnog sveta u kome wihove uloge postaju stvarne.

Osim tematskog ure|ewa sobe, osigurajte rekvizite za dobru kostimgrafiju i dovoqno prostora za akcione zahvate.

Ukoliko va{e dete poseduje poseban talent, muzi~ki, likovni, uredite mu sobu tako da odslikava te talente. Prisustvom odgovaraju}ih instrumenata ili pribora u svakom }e trenutku mo}i da ispoqi i daqe razvija tu sposobnost, kroz igru ili ozbiqno ve`bawe i u~ewe.

Neki mali{ani ve} od ranog detiwstva pokazuju sklonost razli~itim vrstama sporta tj. telesnoj aktivnosti. Ukoliko imate takvo dete, pretvorite sobu u prostor za u~ewe, igru i ve`bawe. Postavkom jednostavnih sprava i osiguravawem dovoqno velike slobodne povr{ine poda, pretvori}ete sobu u ve`baonicu tj. mesto za pravu akciju. Atmosferu mo`ete upotpuniti prigodnim sportskim tj. dinami~nim motivima fototapeta ili oslikavawem zidova.

De~ja soba je mesto gde mali{ani postaju sve {to `ele.

Odaberite prigodnu temu ure|ewa te sobu u~inite posebnom, tako da ostane lepa uspomena iz wihovog detiwstva.

Re{ite se nereda uz pomo} feng {uija ineska filozovfija ~i{}ewa ku}e radi pro~i{}avawa du{e najvernije poklonke na{la je u onima koji se gu{e u gomili name{taja i stare garderobe. Evo nekoliko jednostavnih pravila da, kori{}ewem

K

pravila feng {uija svoj dom u~inite oazom mira i opu{tenosti.

^i{}ewe nereda Kako bismo mogli da uredimo prostor prema feng {uiju, najpre ga moramo dobro o~istiti od nereda. U nered ubrajamo sve ono {to u posledwih godinu dana nismo nijednom koristili, zatim delimi~no zavr{eni radovi kao

{to je polusa{ivena ode}a, nezavr{eno pletivo ili zapo~et umetni~ki rad, kao i gomila nepro~itanih magazina. Sve {to nam ne treba ili nam se ne svi|a treba da poklonimo, prodamo ili bacimo. Koristan trik pri odre-

|ivawu {ta nam je potrebno a {to ne jeste da zamislite da se uskoro selite u novi stan, i da za svaki predmet treba da odlu~ite da li da ga ponesete sa sobom ili ne.

Krenite od garderobnog ormana: uklonite svu ode}u koja ~eka da smr{ate ili da se opet vrati u modu, koja vam ne stoji najboqe pa je ne nosite, koju ste kupili u naletu kupoholi~ar-

skog ludila, a sad vam se ne svi|a i sli~no. Sve {to niste nijednom obukli u posledwih godinu dana vam i ne treba. Poklonite je ili dajte u humanitarne svrhe. Isto va`i i za cipele.

Kuhiwe i ostave o~istite jed-

nom mese~no i bacite svu pokvarenu hranu, kao i onu kojoj je istekao rok trajawa. Napuklo, polomqeno i izgrebano posu|e, {erpe i ostale kuhiwske predmete svakako bacite. ^esto u kuhiwi ili ostavi dr`imo kuhiwska pomagala i aparate koje smo kupili odnosno dobili na poklon, a uop{te ih ne koristimo.

U ormari}ima u kupatilu ~esto

dr`imo test-uzorke kozmetike i {minke, lekove kojima je istekao rok trajawa, kozmeti~ke proizvode koje ne koristimo, kao i parfeme koje smo dobili na poklon, a ne svi|aju nam se.

Kwige koje smo pro~itali i ne-

}emo im se vratiti idu}ih 10 ili 20 godina predstavqaju nered. One zauzimaju prostor i skupqaju pra{inu.

Skladi{tewe Za razliku od nereda, skladi{tewe je uredno, ~isto i dostupno spremawe predmeta i ode}e koja nam je potrebna. Za sme{tawe koristimo ormane, police,

komode, fioke, kutije za nakit, kutije za alat, ostave, gara`e, podrume i tavane. Svi ovi prostori imaju uticaj na nas. Velika je razlika u ose}aju koje imamo prilikom otvarawa urednog i pregledno slo`enog ormana, od ose}awa pri otvarawu pretrpanog ormana iz kojega ode}a doslovno curi i ispada.

Police ne bi smele da budu pretrpane kwigama. Po`eqno je napraviti prazne prostore u koje mo`emo postaviti neki ukrasni predmet ili fotografiju, ~ime bi ceo prostor dobio na prozra~nosti. U svim osta-

lim prostorima za skladi{tewe treba uvesti red, preglednost i laku dostupnost. Predmete koje retko koristimo (kao {to su bo`i}ni ukrasi) skloni}emo na mawe pristupa~no mesto, dok one koji su nam stalno potrebni stavqamo napred.

Kad uklonite stvari koje vam nisu potrebne i o~istite svoju ku}u, ima}ete neverovatan ose}aj olak{awa i prostranosti. Okru`ite se predmetima koje zaista volite i koji su vam potrebni, i poku{ajte da odr`ite zdravu ravnote`u da vam ku}a ne bi bila ni pretrpana niti prazna.

28

OGLASI z ^ITUQE

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

3 Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti, u 60. godini preminula na{a voqena supruga i majka

Marioara Vojnovi} ro|. Baba novinar i pisac Sahrana je u sredu, 9. 6. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug \uro, sinovi Vladimir i Aleksandar.

1932

Posledwi pozdrav priji

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Smiqi Marioari Vojnovi}

Dragi{i Stoiqkovi}u

od porodice Vinkovi}.

1931

Posledwi pozdrav

od vikenda{a iz naseqa „Krsta{ice�

- Iri{ki venac.

Porodica Jawi}.

POTREBAN KWIGOVO\A za malu gra|evinsku organizaciju, mo`e i penzioner. Telefon 063/519-500.

1753 1934

KUPUJEM TROSOBAN stan u Novom Sadu ni`e spratnosti na Bulevaru Oslobo|ewa i okolini bez agencije. Telefon 063/519-500.

1752

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

1349

Dragi{i Stoiqkovi}u

1925

3

od porodica Milinkovi} i Bogovac.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

1926

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

1501 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000817, 065/543-68-96.

1614

POTREBAN kuvar u hotelu za ~etvoro~asovno radno vreme u hotelu i kuvar i konobar u restoranu.

Telefoni: 021/4877444.

063/8262839, 063/475786.

1741

3 Tu`nim srcem i sa bolom u du{i obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a draga

Marioari - Mariji Vojnovi}

od porodice Vojnovi}.

Smiqa Mirkovi} preminula 6. 6. 2010. godine, u 80. godini.

Sahrana }e se obaviti 8. 6. 2010. godine u 13.00 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na ^eratskom grobqu, iz dowe kapele.

O`alo{}eni: sinovi Du{an, Jovan i Peca sa porodicama.

1930

Tuguju za tobom: tvoj dever Rade sa Cicom, Nikolom i Darom.

1935

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em drugu sa posla

Posledwi pozdrav koleginicinoj mami

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

utorak8.jun2010.

Posledwi pozdrav

29

8. 6. 1999 - 8. 6. 2010.

Posledwi pozdrav

Arkadiji Segedinskom

Arkadiji Segedinskom

1926 - 2010.

1926 - 2010. od snaje Vere.

[e{a Ru`ici Posledwi stricu

Dragi{i Stoiqkovi}u

Aci Markovi}u od BB TRADE \UR\EVO. od porodice Qubinkovi} Bobana i Radmile.

Kolege sa posla.

pozdrav

od sestre Danice sa porodicom.

1917

1918

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Dragi{i Stoiqkovi}u

1971 - 1999.

Uvek }u te se se}ati.

Tvoj bratanac Bogdan.

1929

815/P

Posledwi zetu

Posledwi pozdrav na{em

pozdrav

voqenom

Posledwi kom{iji

pozdrav

Zoran Jovanovi} Kiza

1876

1914

dragom

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je moj dragi otac, deda preminuo 6. 6. 2010. godine.

Boris Ilijevski Sahrana je danas, 8. 6. 2010. godine, u 16 sati, na grobqu, u Starim Ledincima.

Hvala za radost `ivota koju si nam podario.

Supruga Danica, sin Aleksandar i k}erka Qiqana sa porodicama.

Znali smo {ta je to sre}a, sre}a bio je osmeh tvoj...

Znali smo {ta je to radost, dan je po~iwao i zavr{avao se sa tobom...

Znali smo {ta je to qubav, qubav bio je zagrqaj tvoj...

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Majka Milkica, otac Tomica i sestra Zorica sa porodicom.

1895

Dragi{i

Dragi{i Stoiqkovi}u

1927 - 2010.

od porodice Tomi} Miroslava i Milke.

od: Mire, Jelene, Lidije i Ksenije sa porodicama.

IN MEMORIAM

Stevan Ziramov

Aci Markovi}u

1897

od ta{te Mire.

Sahrana je danas, 8. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

1909

1924

1875

Posledwi pozdrav zetu i te~i

1869

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

ro|ake i je preminuo

Petar Reli} ^eda 8. 6. 1990. - 8. 6. 2010.

Petra Plav{i} Dragi{a Stoiqkovi}

Mnogo je lepih uspomena da o tebi sa ponosom pri~amo, da te ve~no pamtimo i nikad ne zaboravimo.

Hvala ti za sva dobra koja si za `ivota ~inila za sve nas.

Dragi{i Stoiqkovi}u

Uvek }e{ biti najboqi zet i voqeni te~a.

Svastika @ivanka sa porodicom.

1910

Posledwi pozdrav Vesninom tati

Dragi{i Stoiqkovi}u

od porodice Mun}an.

Tvoja sestra Borka sa porodicom Risti} i sestra Milka sa porodicom Savi}.

1911

1904

Sa bolom u du{i obave{tavamo da je posle te{ke bolesti, u 57. godini preminuo na{ voqeni

Sahrana je danas, 8. 6. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Jasmina i Jelena.

S qubavqu, majka Bo`ica i }erka Vesna.

1907

1915

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage mame, bake i prabake

1912

S qubavqu, Mirjana.

O`alo{}ena porodica.

40446

1916

Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti

TU@NO SE]AWE

Wegov dragi lik osta}e u trajnom se}awu k}erke Sne`ane, sina Du{ana i zeta Grema.

Igor Sari} 2007 - 2010.

1922

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana kako je zaspao ve~nim snom na{ dragi

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nije sa nama.

Obrad Kova~evi}

Sahrana je danas, 8. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Mar~eta.

Sahrana je danas, 8. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu,u Novom Sadu.

Uspomenu na wega ~uvaju ve~no: }erka Elena, supruga Maja, otac Ivan i brat Bora sa porodicom.

Petre Plav{i}

Dragi{i Stoiqkovi}u

1926 - 2010.

Obrada Kova~evi}a

Dragi{a Stoiqkovi}

Uvek }emo te voleti.

Arkadija Segedinski

Ne postoji vreme zaborava. Postoji bol, praznina i tuga. Nedostaje mi tvoja toplina, podr{ka i re~i kojima si me u~io i vodio kroz `ivot. Ponosna sam {to sam tvoja }erka. ^uva}u uspomenu na tebe i na{e zajedni~ke dane, dok postojim. Uvek si u mojim mislima.

Tu`na deca: Ranko, Vinko i Milanka sa porodicama.

1870

Uspomene na wega ~uva}e: brat Dra{ko, snaha Marija i sinovci Goran i Zoran sa porodicama.

1048-P 1923

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.05 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.40 02.15 02.35

TV PROGRAM

utorak8.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Ta divna stvorewa ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Jecaj an|ela, film - 1. deo Crtani film TV dnevnik Tajna hrane: Supa Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Agro mozaik Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Dokument: Pir gatara Svetski festival cirkusa u Demenu Jecaj an|ela, film 2. deo Igra Putevi nade

06.00 07.25 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.15 14.30 15.30 15.55 15.30 16.00 17.00 17.30 18.05 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Reporta`a o {kolama U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Svet divqine, svet `ivotiwa Bez cenzure Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju Vojvo|anske vesti U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Beli luk i papri~ica Na{ gost Vojvo|anske vesti Zatvori On i ona Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.30 07.00 08.20 08.45 09.15 10.15 10.30 11.40 11.55 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.51 23.40 00.00

Kuhiwica Porodica Serano Zvrk Paideja TV ba{tina Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano ^udesni svet Izravno (hrv) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Jogurt Zlatno tele Slon Benyamin Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Porodica Serano Zlatno tele Igra TV Prodaja

15.02 15.58 17.00 17.25 17.45 18.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Vru} vetar Kvadratura kruga Razglednica Jesen sti`e Duwo moja Dnevnik Mesto zlo~in Masmediologija na Balkanu, film Pri|i bli`e Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin

Vra~

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Integracija Bez vize Baltazar Objektiv Tajanstvene pri~e Evo nas kod vas Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Objektiv Oko koridora 10 Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Profesor Baltazar Neon siti Prizma Budu}nost se}awa Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

08.30 Klupske TV 10.00 Ful Tilt poker 11.00 NHL Stenli kup igra 5: ^ikago – Filadelfija 12.45 MU Istorijske igre: Man~ester junajted – Riding 15.00 ATP Hale Finale 2009: \okovi} – Has 17.30 NBA Finalna igra 2: LA Lejkers – Boston 19.30 Klupske TV 21.00 Pravi NBA 21.30 Svetski Sport magazin 22.00 Pregled Moto GP Italija 22.30 Fudbal mondijal magazin 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ATP Hale Finale 2009: \okovi} – Has

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 E TV, 21.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.08 07.39 08.04 08.28 08.39 09.08 09.42 10.00 10.59 11.29 11.54 12.28 13.00 14.00 14.28 15.02 15.33 16.00 16.53 17.13 18.04 19.27 20.00 20.29 21.00 21.57

Lorejn Brako

Dokument Astrologiji kao zanimaciji ili dokolici mawe vi{e pribegavaju svi qudi na svetu; mnogo je onih koji prvo pro~itaju horoskop u dnevnim novinama da bi videli ,,kako se ose}aju tog dana”.

Gosti: Dejan Lu~i}, Zorica Karanovi}, dr Jovan Mari}, Du{an Veli~kovi}, Bosiqka Veselinovi}, Dubravka Strukan, Sa{a Zorki}, Jaroslav Francisti, iguman Stefan, Milo{ Boganovi}, Miodrag Andri} Autorka: Er`ebet PapReqin (RTV 1, 22.40)

06.05 08.00 09.00 10.10 10.34 11.05 12.00 12.16 13.03

Farmaceutska kompanija {aqe biohemi~arku Reu Krejn u Brazil kako bi pomogla ekscentri~nom botani~aru Robertu Kempbelu u wegovim nastojawima da u amazonskoj pra{umi dovr{i svoju vi{egodi{wu istra`iva~ku misiju. Amerikanci su omogu}ili Kempbelu nau~no istra`ivawe o lekovitom egzoti~nom biqu, ali je on nestao bez traga.

Uloge: Lorejn Brako, [on Koneri Re`ija: Yon Mektirnan (RTS 1, 22.08) 19.00 19.30 20.11 21.11 22.08 00.05 00.21 01.20 02.08 03.36 04.30 05.11 05.47

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.15 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.00 00.05 02.00 04.00 05.00

Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa 48 sati-svadba Vra~, film Dnevnik Mesto zlo~ina [erif No}ni bioskop: O~uh 2, film 48 sati - svadba Oko magazin TV prodaja Verski kalendar

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen ^ari Foks vesti Film: Legenda o Fantomu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Vajpaut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Kviz: @elite li da postanete milioner?

Film: Turisti Foks vesti Film: Pristojna ponuda Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Pristojna ponuda

DNEVNIK

c m y

30

22.32 32.01 23.17 23.26 00.28 01.00

Kuvati srcem Gomboce Zverilija Pepa prase Pri~e o Frojdu Enciklopedija za radoznale Izme|u igre i matematike Put do Ju`ne Afrike Trag Gra|anin Muzi~ki program Art zona Trezor Pri~e o Frojdu u sredi{tu du{e Enciklopedija za radoznale Izme|u igre i matematike Tehnologija danas Ovo je Srbija Putokazi vere Srpski tragovi Koktel klub Pepa prase TV mre`a Hit libris Izvo|a~i Evropa i Srbi: Ratko Bo`ovi} @ivot sa muzikom Likovna kolonija RTS Yoint program Koncert Harisa Yinovi}a Tehnologija danas Egzit interaktiv

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Posledwi kraq [kotske 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Sabrina

Forest Vitaker

Posledwi kraq [kotske Mladi doktor Nikolas putuje iz rodne [kotske u Ugandu tragaju}i za uzbu|ewem i romansom, istovremeno se nadaju}i da }e wegovo znawe pomo}i onima kojima je najvi{e potrebno. Kada odgovori na jedan poziv, saznaje da je novopostavqeni lider Ugande, Idi Amin, slupao svoj maserati...

Uloge: Forest Vitaker, Yejms Makavoj, Keri Va{ington, Yilijen Anderson Re`ija: Kevin Mekdonald (Avala, 21.30)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.22 Vremeplov, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 17.52 Vremeplov, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

Eliza Du{ku

Sin nobelovca

07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15 16.45

@ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Yem Do neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Buntovnici Tele{op ^ovek lav Je l istina

Poznati nau~nik Ilaj Mihaelson dobija Nobelovu nagradu za hemiju. Najslavniji trenutak wegove karijere podi`e mu ego do neslu}enih visina i on se potpuno zatvara u svoj svet slave, zapostavqaju}i pritom porodicu i prijateqe...

Uloge: Alan Rikman, Meri Stinburger, Eliza Du{ku, Bil Pulman, Deni de Vito Re`ija: Rendal Miler (B92, 21.50) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30

18.30 19.15 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 01.25 02.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Ros Kemp Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Stawe nacije Reakcija Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Sin nobelovca Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 23.30 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Grand {ou Siti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand parada Farma - u`ivo Javna tajna Farma - u`ivo Film: Urbane legende 3 Siti Film: U`as u Hobokenu

14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00

Ja sam im’o talenat (Ko{ava, 22.45) 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.45 23.30 23.55 00.30 02.00 03.00 04.55

Plejers Telemaster Vinks Tagart Film Ja sam im’o talenat Luda ku}a Telemaster ]irilica Tajanstvene pri~e Plejers Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak8.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 1

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

Jaja Dakosta

Uli~ni tango Perea Dulejn je motivacioni u~iteq i plesni takmi~ar s Menhetna, koji se posve}uje podu~avawu plesa {arolikoj grupi problemati~nih wujor{kih sredwo{kolaca. U pi~etku su u~enici skepti~ni prema wemu, posebno kada saznaju ~emu `eli da ih podu~i...

Uloge: Antonio Banderas, Rob Braun, Jaja Dakosta, Alfre Vudard, Yon Ortiz Re`ija: Liz Fridlender (Nova TV, 21.05) 08.05 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.25 17.40 18.30 19.15 20.05 21.05 23.35 00.35 01.05 01.35 02.35 03.30

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti U ime qubavi IN Farma Na{a mala klinika Odavde do ve~nosti U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Uli~ni tango, film Privatna praksa Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Post mortem Cena pro{losti, igrni film

08.00 Moj dnevnik 09.00 Telo…

10.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 11.00 Kako se raspao Sovjetski savez 12.00 Faraonov izgubqeni grad 13.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Rat veka 16.00 Qubavni problemi 16.30 Veliki nau~nici 17.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 18.00 Isusov tajni `ivot 19.00 Islamska istorija Evrope 20.00 Impresionisti 21.00 Rat na Arktiku 22.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 23.00 Rat veka 00.00 Qubavni problemi 00.30 Veliki nau~nici 01.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Beki [arp Crveni udar Sivi kamion crvene boje [ampion kartinga Yim sa `elezni~ke stanice [ta re}i o sre}i Goli{ave lepotice 3 Nole {ou

08.00 09.35 11.05 12.25 14.05 16.00 17.35 19.15

De~ak u prugastoj piyami Dobra no} Za sve je kriv potr~ko Tr~i, debeqko, tr~i Sadamova porodica Lekcije iz ~okolade Pri~e za laku no} Sjediwene Tarine dr`ave – Robijawe Sjediwene Tarine dr`ave – Tornado Pratwa Pacifik Predator Osmi putnik: Uskrsnu}e

19.40 20.05 21.25 22.25 00.10

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Planeta drve}a: Lipa, stablo slobode - dok. serija 11.15 Yejms Martin u Bretawi, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.34 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: Poqska - Pet rundi, dok. serija 15.05 Obra~un, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.37 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Globalno selo 20.50 Za{to demokratija?

Taksijem u zonu mraka, dok. film 21.50 Poslovni klub 22.30 Dnevnik 3 23.15 Dobre namere 00.05 Zvezdane staze 00.45 Pet zvezdica 01.30 Zlo~ina~ki umovi

08.20 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.15 12.45 13.10 13.45 14.15 14.35 15.20 15.35 16.05 16.55 17.25 18.05 18.40 19.00 19.25 19.55 22.05 23.35 00.20 01.05

Silvestrove i ^i~ijeve tajne Dvorac igra~aka Daleko od doma 2 Verovawa, dok. serija Tri Hil Mali{ani okruglog stola, film Potro{a~ki kod Flaming Lips specijal Dokuteka Crveni patuqak Simpsonovi Pet zvezdica Kod Ane Mi smo Picoki – 40 godina Picokijade u \ur|evcu Me|u nama Put do Ju`ne Afrike, sportsko-dok. serija Zvezdane staze Poglavqe 29, dok. film Sre}ni sat Yoni Bravo Garfild i prijateqi Ko{arka - PFH: Zadar Cibona, 4. utakmica, finale Nepokoreni grad: ^etvorka Zlo~ina~ki umovi Specijalna postrojba Flaming Lips specijal

Peyet Brevster

SERIJA

Zlo~ina~ki umovi Morgan, Prentis, Rid i Yej Yej poku{avaju da zaustave fanati~nog progoniteqa pre nego li se pribli`i `eni kojom je opsednut. U me|uvremenu, Ho~ i Rosi razgovaraju o slu~aju ubistva kako bi utvrdili da li je `ena koja je ubila svog supruga bila fizi~ki maltretirana...

Uloge: Yo Mantewa, Tomas Gibson, Peyet Brevster, [emar Mur, Metju Grej Gabler, Kirsten Vangsnes Re`ija: Gaj Norman Bi (HRT 2, 23.35)

10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00

S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Akapulko Hit S vetrom u le|a Trava Mo}, strast i ubistvo Glineni golubovi Saut Park Ose}aj gospo|ice Smile za sneg 00.10 @ene fudbalera 01.15 Ro|en da pobedi

08.00 Nepobedivi 10.10 Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi 12.20 Pustara 14.00 Posledwi ples 16.00 Carevo novo odelo 18.00 Nebo u oktobru 20.00 Upoznajte Yo Bleka 23.00 Hladno oko srca 00.40 Lov na mu{karce 1 02.00 Iskqu~ena

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Mu` za iznajmqivawe Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Uvek i zauvek Jurwava za sudbinom Specijalna isporuka Mama u {esnaestoj Dodir an|ela

Sofija Vergara

U poteri za zavodnikom

Cici je konobarica iz Majamija, Lorena je intelektualka i advokatica iz ^ikaga, a Patricija bogata i razma`ena naslednica iz Wujorka.

Wih tri se uop{te ne poznaju, ali jednoga dana slu~ajno saznaju kako imaju mnogo toga zajedni~kog - istog de~ka...

Uloge: Rozalin San~ez, Sofija Vergara, Yesi Velaskez, Edvardo Verastei, Liza Vidal, Fredi Rodrigez Re`ija: Linda Mendoza (RTL, 22.00) 07.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Koleyicom po svetu Qubav je na selu, dok. sapunica 22.00 U poteri za zavodnikom, film 23.45 Sara Konor: Hronike 01.20 Astro {ou

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

08.30 09.00 09.30 10.30 10.45 12.00 12.30 13.30 15.00 16.30 19.30 20.00 20.15 20.45 21.15 23.00 23.30 00.00 00.15 00.30 00.45 01.00

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako se pravi Zaista velike stvari Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Zaista velike stvari Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Megagraditeqi Ekstremne eksplozije U deli}u sekunde Auta po meri

Yudo Automobilizam Automobilizam Fudbal Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Biciklizam Tenis Automobilizam Fudbal Fudbal Fudbal Boks Automobilizam Reli Reli Motosportovi Fudbal Svi sportovi Automobilizam

Putovawe i kultura bra}a po udesu ~estalim saobra}ajnim nesre}ama na na{im putnicima autobusa. Da ne bi platio kartu za prputevima u vi{e od 80 odsto slu~ajeva uzrok tqag, putnik je pored sedi{ta na prolazu stavio svoje, pokazuju istra`ivawa, qudski faktor. je stvari koje postaju prepreka drugima da do|u do Zbog umora voza~a, neprilago|ene brzine, u~iwenih svojih sedi{ta. „Bog i batina” u autobusu toleri{e gre{aka i nepa`we, godi{we u ovim nesre}ama takav postupak, jer je potkupqen sumom upola mawom strada preko 1500 qudi, za desetak godina nestane od cene prtqa`ne karte. omawi grad. Zastra{uju}a dimenzija rizi~nog putoU autobusu koji zbog zastoja na putu opravdano kavawa u na{em autobuskom saobra}aju je i pretwa putsni, putnici izra`avaju svoje nezadovoqstvo. Uprnicima da se umesto planiranog odredi{ta obru u kos potrebi da stignu {to pre, zatra`ili su pred jednom od tih nestalih gradova. Kad zbog svoje nemarprvim motelom kra}i odmor da bi protegli noge, cinosti saobra}ajku prouzrokuje voza~ autobusa, onda garetom smawili nervozu, oti{li u toalet. Me|ubroj `rtvava ukazuje na nepodno{qivo tolerisawe tim, u motelu je i restoran koji je pi}em i jelom nagre{aka u ovom poslu. Iako je paradigma na{eg menmamio putnike i produ`io im vreme odmora. Umesto taliteta stawe u `eleznici, drumski saobra}aj je pokazateq op{teg nivoa kulture. Za onog koji dugo putuje na istoj relaciji izme|u dva grada, pona{awe voza~a i putnika se odvija prema idealtipskom scenariju u kojem se izostajawe jednog postupka nadokna|uje nekim drugim, {to ne osporava obrazac wihovog karakteristi~nog pona{awe.

U autobusu koji npr. saobra}a izme|u na{ih najve}ih gradova, voza~ je glavni gazda, odnosno bog i batina, zadu`en za odr`avawe reda koji uspostaWima „majstor” vi{e nije laf~ina vqa po svojim shvatawima i pravilima. Svoju mo} manifestuje tako {to staplaniranih pet minuta, predah je potrajao ~itav sat. je gde ho}e i kome ho}e, a wegovih pet minuta traje Potomci onih koji su ~ere~ili pe~eno pile ~im bi nekoliko puta du`e. Pu{i, kao i wegov suvoza~, krenuo voz, ve} su zaboravili na put. Voza~ ih je uzauprkos znaku iznad svog sedi{ta da je to zabrawelud pozivao da u|u u autobus i tek kada je krenuo, pono. Dok mu se jo{ dimi cigareta, razgovara mobilhitali su ka svojim sedi{tima. nim telefonom. Ve} nakon pedesetak kilometara Autobus je ogledalo na{ih naravi, a pona{awe od po~etne stanice pokazuje da je ogladneo. Voze}i voza~a i putnika inspirisalo je na{e umetnike, pibrzo, odmotava burek i otvara ~a{u jogurta, uprasce, komediografe i pesnike da stvore svoja upe~avqa jednom rukom dok se drugom hrani. Zatim bira tqiva dela. Film „Ko to tamo peva” je jedno od najuradio stanicu i nalazi svoje omiqene pesme. Praspe{nijih ostvarewa na{e sedme umetnosti jer je ti ih svojim glasom i poja~ava zvuk da i putnici prikazao mentalitet na{ih qudi, ~ije su individuu`ivaju u wima. alne karakterne crte prepoznatqive i kao na{e koNiko od putnika ne protestuje protiv wegovog izlektivne psiholo{ke odlike. bora, a odsustvo protesta je znak pre}utnog slagawa Putovawe autobusom je ujedno i putovawe kroz sa wegovim ukusom. Ta pre}utnost, u stvari, skriva `ivopisnu realnost na{eg mentaliteta. Ukoliko mogu}nost da se o wegovom pona{awe {ofera i putizboru i ukusu misli i nika sagledamo u ravni Vaspitawe, obrazovawe, obi~aji druga~ije, ali se to ne izvaspitawa, obrazovawa, ra`ava jer je osporavawe obi~aja i naravi, onda wii naravi voza~a i putnika wegovog ukusa nemogu}e. hova pripadnost istom najboqe govore o sredini Suvi{no je i raspravqati kulturnom nivou govori o u kojoj nedostaje kriti~ka masa o wegovom postupku da svoj sredini u kojoj nedostaje prefiwenih pojedinaca ukus name}e drugima. Pokriti~ka masa prefiweput wegovog muzi~kog iznih pojedinaca. Zbog nibora, {ofera nikada ne}ete uveriti u spornost weskog nivoa op{te kulture, te{ko se formira wen govog pona{awa, jer su upravo wegov ukus i pona{aposeban vid i profili{e odgovaraju}e pona{awe we najja~i argumenti potvr|ivawa wegove ispravnovoza~a i putnika. Nedovoqna bezbednost, me|utim, sti. Zato putnici mogu samo nemo}no da gledaju kako ne uti~e na pove}ani oprez i strah od putovawa. Pupodi`e obe ruke sa volana i pozdravqa voza~a u tuje se bez obzira na rizik, jer se putovawa i stawe autobusu koji mu ide u susret. Ta vo`wa bez ruku, kulture do`ivqavaju kao odvojeni, paralelni svetraje na sre}u kratko, kao odblesak najve}eg {ofertovi ~ije se linije samo u udesu ukr{taju. Tada se i skog zadovoqstva. Osen~eno gradom izginulih putpokazuje da je wihova me|uzavisnost mnogo ve}a i da nika zbog nemarnosti i nepa`we voza~a, zadovoqse tragi~an ishod mogao mo`da izbe}i da je izgra|en stvo je udaqeno od svesti da se u vo`wi samo jednom kulturni standard putovawa. Uprkos postoje}im tragi~no gre{i. pravilima, nekulturno pona{awe upu}uje na ~iweGlavni lik latentne drame i potencijalne tragenicu da ih pojedinci ne prihvataju, osporavaju i igdije, ujedno je doma}in u autobusu. Dobrodu{an je i nori{u. Tek kada se pokrene akcija poja~ane kontrudi se da bude qubazan, a ~ine}i sitne usluge puttrole saobra}aja i kada se zbog prekr{aja kazni venicima pokazuje da nije slu`beno hladan i nezainteliki broj voza~a bi}e izvesnije da se ne}emo obreti resovan za wihove potrebe. Wegovo pona{awe samo me|u stanovnicima nestaju}eg grada i ipak sti}i na je uveli~avaju}e staklo mentaliteta zajedni~kog i `eqeno odredi{te.

U

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak8.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, va{ dan, pa punom energijom i otvorenog srca nastupate gde god da se pojavite. Pri tome nemojte zaboraviti koliko ste rawivo bi}e. Ne dozvolite drugima da to vide. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

Neke skrivene okolnosti }e uskoro iza}i na videlo. Mo`ete biti uznemireni jer ne dr`ite situaciju pod kontrolom. Ne mo`ete se pouzdati u `enska bi}a, danas. Porodi~no ste orijentisani i velikodu{ni. Pokloni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. jun 2010.

Zanimqiva de{avawa sa dru{tvom ili ~lanovima porodice }e vas preokupirati, tako da }ete delom zapostaviti neke poslove. Uz dobru organizaciju vremena, sve se mo`e, kada se ho}e!

Tokom prepodneva ne}ete realno sagledavati stvari, pa budite oprezni u poslu kako veas ne bi prevarili.

Tek od sutra mo`ete ra~unati na stabilne okolnosti i ozbiqne susrete, sastanke. Provod.

Prija vam sun~ano vreme i prikupqate toliko potrebnu toplotu i energiju. Svakog dana se akumulirate optimizmom i zadovoqstvom. Posao kre}e, kona~no, trud se isplatio, i to se vidi. Prihodi.

Prepu{teni ste sebi i samostalno donosite pametne i mudre odluke, za sada{wost i budu}nost. Sa stalnim partnerom ste dobar i uve`ban tandem, sara|ujete uz veliku dozu razumevawa.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera je u emotivnom znaku Raka, pa ste intuitivni i porodi~ni. Trudite se da udovoqite svojoj deci i da ih usre}ite. Poklonite im pone{to, i bez posebnog razloga. Radost.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ostvarujete svoje dalekose`ne ideale i planove, dobro se nose}i i savladavaju}i sve probleme koji postoje. Imate dobru saradwu sa kolegama i klijentima. Ali, sve to nije dovoqno ni kona~no.

Na poslu se potrudite da budete {to realniji, i pored velikih planova i rada koji ostvarujete. Do uspeha se te{ko sti`e, to znate i sami, ali va{ nivo aspiracije raste, tokom vremena, {to je OK.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Posle du`eg vremena, dolazi do promene situacije, jer je va{ za{titnik Mars u{ao i umar{irao u zemqani, realni i trezveni znak Device. To uti~e da se ose}ate sigurnije i smirenije. Prakti~nost.

Niste strpqivi u komunikaciji i se~ete po svome, re`ete u trenutku, da ne bi gubili vreme na proma{aje i nedovoqno jasne situacije. Potrebna vam je {iroka lepeza delovawa i saradnika.

Novca nikada dovoqno. Naprosto, tro{kove je te{ko pokriti, a imate lepe planove za koje treba ne{to i u{tedeti. Naravno da se ne}ete zbog toga oneraspolo`iti, jer, ~uda se de{avaju, ako verujete.

TRI^-TRA^

Poqubac na pozornici V REMENSKA

PROGNOZA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

29

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

Skarlet Johanson i Sandra Bulok definitivno su postale glavne zvezde dodele MTV nagrada u Los An|elesu nakon {to su se pred milionskom publikom cmoknule na pozornici.

Bulokova je, zapravo, zarobila Skarlet rukama i poqubila je malo du`e i strasnije.

Dodu{e, Skarlet se nije branila. Mo`da je Sandra samo bila uzbu|ena jer je dobila nagradu Generation, koju joj je uru~ila upravo Johansonova. Ina~e, ovo je bilo prvo pojavqivawe pred kamerama Sandre Bulok nakon dodele Oskara i otkri}a da ju je suprug Xesi Xejms varao sa starletom Mi{el Bomb{el.

31

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab ju`ni.

Pritisak oko normale. Temperatura od 17 ujutru do 30 stepeni po podne.

VOJVODINA: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar slab ju`ni ili promenqiv. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 15 do 18, a maksimalna od 28 do 30 stepeni.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i veoma toplo vreme. Vetar slab ju`ni ili promenqiv. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 10 do 18, a maksimalna od 28 do 32 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: I narednih dana se zadr`ava sun~ano i vrlo toplo vreme. Temperature }e se kretati oko 30 stepeni, a u drugoj polovini sedmice vru}ine uz temperature i do 35 stepeni.

Madrid

27

Rim

26

London

19

Cirih

28

Berlin

24

Be~

26

Var{ava

24

Kijev

29

Moskva

23

Oslo

17

VIC DANA Pita u~iteqica Pericu: - Koji je najve}i vrh u Srbiji?

- Cecin koncert - ka`e Perica.

SUDOKU

St. Peterburg 13

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da ne preteruju u svojim aktivnostima i da se odevaju u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama. Kod osetqivih osoba se mogu javiti glavoboqa i nervoza. U saobra}aju je potrebno pove}awe koncentracije.

Atina

27

Pariz

21

Minhen

25

Budimpe{ta

28

Stokholm

18

3

5

8

1 7

5 8

6

9

5

3

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

599 (38)

Slankamen

601 (9)

Apatin

633 (30)

Zemun

607 (5)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

590 (4)

STARI BEGEJ

Smederevo

650 (8)

Ba~. Palanka 512 (18) Novi Sad

528 (13)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

1 6 8 9 3 4 2 7 5 TISA

434 (-52) N. Kne`evac

214 (10)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

SAVA 690 (4)

S. Mitrovica

628 (-4)

Senta

685 (5)

Beograd

562 (8)

Novi Be~ej

575 (7)

Tendencija porasta

Titel

620 (8)

NERA

6

2

Kusi}

121 (-13)

9 3 4 2 5 7 6 1 8

1

4 2 9 3 6 8 1 5 7

6

Tendencija porasta

5 7 2 6 8 1 9 4 3

4

6

4

3

3 8 6 7 1 5 4 9 2 7 5 1 4 9 2 8 3 6

3

8 4 3 5 2 9 7 6 1

3

9 1

7 8

1 3

6

6 1 7 8 4 3 5 2 9 2 9 5 1 7 6 3 8 4 Re{ewe iz pro{log broja