Dnevnik 8.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 8. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23099 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RAD NI CI TRA @E RAS KID PRI VA TI ZA CI JE I SU TRA NA JA VQU JU BLO KA DE PU TE VA

NIBENS pregazio novosadski „Ba~kaput” str. 4

PRO TE STI PO KA ZA LI DA JE PA O RI MA PO TREB NO JA KO I JE DIN STVE NO UDRU @E WE

NO VO OD LA GA WE VRA ]A WA IMO VI NE LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA I APV?

Da se zna ko je general, Kostre{: Od premijera a ko kaplar zavisi da li }emo zakon usvojiti u junu str. 6

str. 3

NASLOVI

PRED SED NIK SR BI JE U BRI SE LU

Boris Tadi}: Evropska unija na potezu

str. 2

Politika 3 Skup{tina Vojvodine lane ko{tala 3,7 miliona evra

Ekonomija 5 Bez zapo{qavawa nema izlaska iz krize

Novi Sad 7 Novosadska voda ~esto zaga|ena

PO NO VO OPQA^ KA NA „ER STE BAN KA” U NO VOM SA DU

Vojvodina

Tandem odneo milion~e

str. 14

OSVE@EWE U KOVIQSKOM RITU: Iako le to jo{ ni je po ~e lo, jun ska to plo ta nas pod se }a da }e usko ro do }i naj to pli je go di {we do ba. U ovim vre lim da ni ma te {ko je i qu di ma i `i vo ti wa ma. I jed ni i dru gi spas tra `e u vo di i po red we. Kra ve i ko wi s fo to gra fi je na {eg fo to re por te ra Ra di vo ja Hayi }a svo je par ~e ra ja za osve `e we na {li su u Ko viq skom ri tu. So~ ne tra ve ima ju na pre tek, a ka da o`ed ne ili ho }e da se ras hla de, tu je hlad na rit ska vo da. Ova idi li~ na sli ka je go to vo sva ko dnev na po ja va u Ko viq skom ri tu i tra ja }e sve do ka sne je se ni, ka da }e ove `i vo ti we bi ti sme {te ne u {ta le. Za to, nek u`i va ju dok mo gu.

11 Ekolo{ko postrojewe za ~istiji Veliki ba~ki kanal 11 Elemirci kojima su o{te}ene ku}e ~ekaju pomo}

Crna

str. 16 – 20

SPORT

15 U smrt s kru`nog toka 15 Za pogibiju de~aka kod Kawi`e osumwi~en taksista

Veoma toplo

n ORLOVI IGRALI NERE[ENO S AUSTRALIJOM

n CRNO-BELI PRED PROMOCIJOM

n TROICKI POBEDIO ZVEREVA, n „DNEVNIKOV” A TIPSAREVI] KAV^I^A [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 32 °S

POLiTikA

sreda8.jun2011.

c m y

2

dnevnik

PREDSEDNIK SRBIJE U BRISELU

Ta di}: EU na po te zu

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Bri se lu da je Sr bi ja hap {e wem Rat ka Mla di }a do ka za la da se dr `i svo je re ~i i da je sa da na Evrop skoj uni ji da do ka `e to isto.

pri stup ne pre go vo re sa EU i da bi Eu tre ba lo da is ko ri sti sa da {wu pri li ku, ko ja je ve }a ne go ika da.

“Stva r i su se dra m a t i~ n o pro me ni le u po sled wih de set go di na po sle Mi lo {e vi }a. Sr bi ja je da nas de mo krat ska ze mqa, ko ja je sprem na da za po~ ne pre go vo re sa EU”, is ta kao je pred sed nik Sr bi je. Ta di} je re kao da je op ti mi sta i da ne vi di al ter na ti ve za ze mqe EU osim ula ska u Evrop sku uni ju.

“Raz u mem gra |a ne Uni je, kod ko jih je mo `da do {lo do za mo ra od pro {i re wa, ali mi i `e li mo da do stig ne mo evrop ske stan dar de, a je dan od wih je i bor b a pro t iv or g a n i z o v a n og kri mi na la”, ka zao je pred sed nik Sr bi je, na vo de }i kao pri mer uni {te we [a ri }e vog nar ko kar te la.

“Bo re }i se pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la po ma `e mo i bu xe te ze ma qa EU, i mi da nas igra mo va `nu ulo gu u eli mi ni sa wu ove bo le sti”, re kao je Ta -

Srbi i Albanci moraju da se pomire Go vo re }i o ko sov skom pi ta wu, Ta di} je re kao da je Sr bi ja sprem na i da ima ka pa ci te ta za kon struk tiv nu i kqu~ nu ulo gu u re {a va wu svih pro ble ma u re gi o nu, ukqu ~u ju }i i ko sov ski, i da odr `i vo re {e we mo `e bi ti je di no ono ko je svi pri hva ta ju.„Sr bi i Al ban ci mo ra ju se po mi ri ti. To je mo gu }e. Mi smo sprem ni da is pro ba mo sve mo gu} no sti”, re kao je Ta di}. „Vre me je da bu de mo is kre ni: hap {e we Rat ka Mla di }a bi la je mo ral na oba ve za Sr bi je, ali i uslov za evrop ske in te gra ci je. Da nas EU mo `e mo po gle da ti u o~i i re }i da smo ura di li ono {to je tre ba lo. Mo `e li EU to isto da u~i ni”, re kao je Ta di} u go vo ru na kon fe ren ci ji u Cen tru za evrop sku po li ti ku u se di {tu EU. Ta di} je do dao da je Sr bi ja sprem na da po~ ne pret -

di}. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ja po dr `a va {to sko ri ji ula zak Hr vat ske u EU, ali je upo zo rio da na kon to ga ne sme da do |e do du ge pa u ze pre ne go {to osta l e ze m qe Za p ad n og Bal ka na pri stu pe Uni ji.

“Mi smo evrop ska kul tu ra i `e li mo da po sta ne mo ~la ni ca EU. To je na {a kul tu ra, na{ iden ti tet i na {a bu du} nost”, za kqu ~io je Ta di}.

poslani^ke teme

Sprem na no va sed ni ca No va sed ni ca skup {ti ne Sr bi je za po ~e }e u uto rak 14. ju na, sa op {ti la je na kon ju ~e ra {we sed ni ce ko le gi ju ma, pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.Na kon gla sa wa o fi nan si ra wu stra na ka i ak ci za ma, po sla ni ci }e na za tvo re noj sed ni ci raz ma tra ti iz ve {taj mi ni star stva od bra ne, a po tom za po ~e ti jed nu, ka ko je na ja vi la \u ki}-De ja no vi},

„du `u“ se si ju, „ko ja }e tra ja ti, dve do dve i po ne de qe“.

- Prak ti~ no }e mo kom plet no sve za ko ne i dru ge ak te ko ji se na la ze u pro ce du ri sta vi ti na dnev ni red te sed ni ce - po ja {wa va pred sed ni ca par la men ta. - Raz go va ra li smo {ta }e se raz ma tra ti to kom le ta, ali po ~e li i pri pre mu za je se we za se da we.

Na dnev nom re du na red ne sed ni ce na }i }e se pred log za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko ji je ini ci rao URS. - Naj pre pot pi se da je DS, po tom PUPS, a on da }e ve ro a vat no i so ci ja li sti - re kla je \u ki}-De ja no vi} no vi na ri ma u par la men tu, uz na po me nu da je „lo gi~ no da oni ko ji pot pi {u pred log za ko na, da }e i gla sa ti za we ga“.

Pred sed ni ca je do da la da je na ko le gi ju mu bi lo je re ~i i o sa rad wi sa RTS, ko ja }e bi ti na sta vqe -

na i ugo vor no re a li zo va na to kom ove sed mi ce. Raz go va ra lo se i o ra du od bo ra, po {to im je sti glo 79 ra znih iz ve {ta ja, o ko ji ma tre ba da raz go va ra ju i do ne su za kqu~ ke. „Za“ vlast i LDP Par la ment Sr bi je za po ~eo je ju ~e van red no za se da we ras pra vom o Pred lo gu za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka. Za ko nu, ~i ji pred la ga~ je Vla da Sr bi je, po dr {ku na ja vqu ju stran ke vla da ju }e ve }i ne i LDP, dok je sva osta la opo zi ci ja pro tiv pred lo `e nih re {e wa, uglav nom uz ogra du da ni su u glo ba lu pro tiv we go vog do no {e wa, ali da ova ko ka ko je pred lo `en ne }e ni {ta pro me ni ti.

Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} tvr di da }e po li ti~ ki su bjek ti pod jed na kim uslo vi ma sti ca ti fi nan sij ska sred stva, a na wih }e se ras po de qi va ti 0,15 od sto za re dov ni rad stra na ka, a za fi nan si ra we tro {ko va iz bor ne kam pa we iz jav nih 0,1 od sto ras ho da bu xe ta.

Za kon omo gu }a va uvid naj {i re jav no sti u iz vo re fi nan si ra wa stra na ka i wi ho vih ak tiv no sti.

Par ti je }e se fi nan si ra ti osim iz jav nih i iz pri vat nih iz vo ra, ko je ~i ne ~la na ri na, pri log, na sled stvo i pri hod od imo vi ne.

No vi pri vat ni iz vo ri, u od no su na do sa da {wi za kon, su le gat i za du `i va we kod ko mer ci jal nih ba na ka, a uki nu ti su pri ho di od pro mo tiv nih ak tiv no sti po li ti~ kih stra na ka. Uvo di se mo gu} nost po mo }i me |u na rod nih or ga ni za ci ja, ali ona ne mo `e bi ti u nov cu.

Za kon „po me ri” DS Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} na ja vio je po dr {ku pred lo `e nim za kon skim re {e wi ma, iako, ka ko je re kao, ima do sta pri med bi, tim pre {to za ovu stran ku, taj za kon ni je kraj wi od go vor na od nos po li ti ke i bi zni sa, ve} da je za to neo p hod na ce lo vi ta re for ma.

LDP je amand ma nom pred lo `i la da za kon za {ti ti fi nan si je re i sim pa ti ze re stran ka, ko ji se jav no bu du ta ko de kla ri sa li, kao i da se pro se~ na za ra da, ko ja je je dan od pa ra me ta ra za od re |i va we vi si ne do na ci je, ko ri gu je za sto pu in fla ci je.

Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} kri ti ko vao je {to pred lo `e nim za ko nom ni su ure |e na pra vi la fi nan si ra wa iz bo ra za pred sed ni ka dr `a ve, na vo de }i da se ne zna ko li ko nov ca }e bi ti iz dvo je no za tu kam pa wu, da li }e po sto ja ti jem stvo i dru ga pi ta wa.

Ni ko li} je za me rio i to {to }e

stran ka no vac iz bu xe ta do bi ja ti na osno vu gla so va na iz bo ri ma, a ne na osno vu do bi je nih man da ta.

Pre ma tu ma ~e wu SNS, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mo }i }e da uti ~e na tok iz bor ne kam pa we, ta ko {to }e we ni kon tro lo ri to kom iz bo ra ula zi ti u pro sto ri je opo zi ci o nih par ti ja, ko je }e mo ra ti da ih ube |u ju da ni su ko rum pi ra ni, dok }e u to vre me pred stav ni ci vla sti vo di ti kam pa wu po Sr bi ji.

Po sla nik DSS Mi ro slav Pet ko vi} si gu ran je da ova kav za kon ne }e ot klo ni ti ni ko rup ci ju, ni uti caj ne for mal nih gru pa na po li ti~ ke stran ke. Za ra di ka le pred lo `e ni za kon ni je pri me wiv i ka ko je re koa Zo ran Kra si} za ciq ima da „obez be di do mi na ci ju DS-a”, kao i da omo gu }a va da se “pre ko di rek tor ke Agen ci je Zo ra ne Mar ko vi} vr {i pri ti sak na one ko ji vam ne od go va ra ju”.

^a nak pi ta Cvet ko vi }a Li der LSV Ne nad ^a nak pi tao je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a ka ko je mo gu }e da dr `av ni or gan se ku lar noj dr `a vi ima sla vu i ko }e da od go va ra za to {to je Sr bi ja pre ve de na iz se ku lar ne u te o krat sku dr `a vu.

- Do bio sam jed nu po ziv ni cu za pro sla vu 200 go di na MUP Sr bi je za 12 ju ni gde pi {e po zi va te se da pri su stvu je te pro sla vi da na mi ni star stva i sla ve po li ci je. Ka ko mo `e Ustav Sr bi je da se ta ko ma sov no kr {i u do me nu se ku lar no sti, ob zi rom da niz jav nih pred u ze }a ima svo je sla ve. Ka ko je mo gu }e da sve {ten stvo SPC na Ko so vu do bi ja pla te i sve dru ge pri na dle `no sti iz bu xe ta Sr bi je, a osta le ver ske za jed ni ce ne- pi ta se ^a nak.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

Tri van: Bi }e vi {e nov ca u lo ka lu od 1. ok to bra Potpredsednica DS Je le na Tri van izjavila je ju~e da se DS i do sada “ principijelno zalagala za decentralizaciju i finansijsko ja~awe lokalnih samouprava”.

- Decentralizacija mora biti sprovedena tako da ja~a, a

ne da razgra|uje dr`avu, kao i da finansijsko ja~awe lokala ne sme ugro`iti buxet Srbije, niti dovesti do ve}eg deficit- objasnila je Jelena Trivan novinarima u parlamentu.

Ona je rekla da su povodom zakona koji je predlo`io URS,

proteklih dana vo|eni razgovori o tome kako da se do|e do ve}ih transfera lokalnih samoupravama, a da se za to prona|u realna sredstva u buxetu Srbije.

- To }e biti ostvarivo i lokalne samouprave 1. oktobra

ima}e ve}a sredstva na raspolagawu, naglasila je Trivan. [to se ti~e preostala ~etiri zakona iz URS-ovog paketa, o daqoj decentralizaciji zemqe bi}e detaqnijih razgovora, “predmet sveobuhvatne analize i dogovora”.

S. St.

NO VO OD LA GA WE VRA ]A WA IMO VI NE LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA I APV?

Ko stre{: Od pre mi je ra za vi si da li }e mo za kon usvo ji ti u ju nu Iako je bilo najavqeno da }e kome vra}ati - rekao je Ko- Da ne postoji puna saglase zakon o javnoj svojini pred stre{. snost bilo je jasno i kad je vi{e republi~kim parlamentom na}i Dodao je da je jedna od opcija od godinu dana usvajan Statut do letwe pauze, ~ini se da vladakoja se razmatra u radnoj grupi i Pokrajine. Dakle, nije su{tina ju}e stranke planiraju dodatnu da se formiraju posebne komi- u datumu, neophodno je da pokupovinu vremena do jeseni, s sije za republi~ku, pokrajinsku stignemo politi~ki dogovor o obzirom na aktune poruke kako i imovinu gradova i op{tina tome do kog nivoa treba da se bi pre parlamenta, taj tekst ipak trebalo uputiti u javnu raspravu. Tobo`e, po{to je re~ o sistemskom zakonu koji bi uveo zna~ajane promene u funkcionisawu ni`ih nivoa vlasti.

Po svemu sude}i, potreba da se ~uje glas javnosti u definisawu ovog propisa ipak nije razlog novog prolongirawa, ve} je problem u nepostojawu politi~ke voqe da se lokalnim samoupravama i AP Vojvodini vrati imovina koja im je oduzeta jo{ 1995. godine. Naime, iz stranaka vladaju}e koalicije ovih dana sugeri{u da postoje dileme o tome koja godina }e biti presek za vra}awe imovine lokalnim samoupravama i Vojvodini, koBo jan Ko stre{ i Nenad ^anak liko ta imovina vredi i da li treba da pripadne onome ko koje bi bile zadu`ene za regi- vrati imovina lokalnim samouje koristi ili onom ~ija je bila straciju te imovine u odre|e- pravama i Vojvodini - podvukao do 1995. godine. Neobi~na su i nom roku, ~ime bi se weno vra- je Kostre{.

Ina~e, lider SPS-a Ivi ca aktuelna upozorewa iz repu}awe i formalizovalo. U tom Da ~i} ovih dana je poru~io da bli~ke Direkcije za imovinu, slu~aju, dodaje Kostre{, pitawe prirodna bogatstva i sirovine koja je ina~e posledwih 16 godidatuma od kojeg }e te}i vra}awe treba da budu vlasni{tvo dr`ana zadu`ena za starawe o javnoj imovine samo je tehni~ka stvar, ve, te da ta stransvojini, da vra}awe imovine nepo{to }e tom re}e biti mogu}e pre nego se sa~igistracijom biti Jed no je ono {to kao ka nema ni{ta protiv da se loni wena evidencija, „kako bi se ozvani~eno valsli ga{ `e lim da se kalnim sredinavidelo {ta kome pripada„. ni{tvo nad imovra ti Voj vo di ni, a ma vrate „odreBo jan Ko stre{, predsednik vinom.

Kostre{ je dru go to {to re al no |eni oblici svoKomisije Vlade Srbije zadu`eocenio i da su dane za pripremu ovog zakona, izmo `e da se na pra vi jine, ~ime bi tum i popis imotrebalo da bude javio je na{em listu da popis u ovom ko ra ku vine samo tehni~obuhva}ena i imovine AP Vojvodine postoji, (Bo jan Ko stre{) ka pitawa koja Vojvodina„. Meali da evidencija imovine nije nisu razlog vi|utim, istakao je ni neophodna ukoliko se novim {egodi{weg ka{wewa u donoi da „postoje realne pri~e i zakonom defini{e osnov za vra{ewu ovog zakona. Prema wegobajke„, te da da „Vojvodina tre}awe imovine lokalnim samouvim re~ima, pravi razlozi su ba da ima ni mawe ni vi{e od pravama i Pokrajini. On, je mepoliti~ke prirode, odnosno u onoga {to je obuhva}eno Statu|utim naveo i da u radnoj grupi nepostojawu polti~ke voqe da tom Vojvodine”. jo{ nije postignuta saglasnost se u taj proces u|e. Zbog toga je, oko tog osnova, ali je uveren da Kostre{, pak, tvrdi da }e kao kako je naveo, pitawe pokrajin- predsednik radne grupe uraditi }e do toga do}i uskoro. ske imovine i daqe najkomplek- sve da se postigne konsenzus, te - Ukoliko se defini{e zakosnije, jer u tom pogledu jo{ uvek da je i sam svestan toga da je „jednom da se imovina vra}a onima postoje razli~ita politi~ka no ono {to kao liga{ `elim da koji je koriste, ili pak onima shvatawa u strankama vladaju}e se vrati Vojvodini, a drugo to koji su je stvarali, onda }e biti koalicije. potpuno jasno koja }e se imovina {to realno mo`e da se napravi

u ovom koraku”. Naime, Liga socijaldemorata Vojvodine, u kojoj je on zamenik predsednika stranke, zala`e se da se Vojvodini vrati sva ona imovina kojom je raspolagala pre Milo{evi}evog pu~a 1988. godine.

- To ukqu~uje `eleznice, puteve, Lutriju Vojvodine, Telekom - zna~i sve one sisteme i svu onu javnu imovinu koja Vojvodini treba da se vrati. Kao i poslovne prostore, zgrade, materijalna sredstva, poqoprivredno zemqi{te, gra|evinsko zemqi{te ponavqa Kostre{.

Dodaje, me|utim, da }e ovim zakonom samo deo toga i mo}i da se ostvari, ali je uveren da }e to biti samo prvi korak u vra}awu imovine Pokrajini.

- Kao {to je bio slu~aj i sa vra}awem nadle`nosti, {to je po~elo „omnibus” zakonom 2002. godine. Uveren sam da }e naredni iskorak i u pogledu imovine i u pogledu nadle`nosti, biti u~iwen u ustavnoj reformi koja }e biti neminovna u predstoje}em prcesu evrointegracija - ka`e Kostre{.

On veruje i da ne}e biti prolongirawa u izradi zakona o javnoj svojini, bar kad je re~ o radnoj grupi koju vodi, koja }e, kako je naveo, do kraja juna sa~initi usagla{en nacrt zakona i dostaviti ga predsedniku Vlade Srbije. Prema wegovim re~ima, od premijera zavisi da li }e on taj akt uputiti odmah u parlament po hitnoj proceduru, ili }e se odlu~iti na javnu raspravu.

- Ja jesam za javnu raspravu, ali ukoliko moram da biram izme|u kandidature za ~lanstvo u EU i javne rasprave, biram kandidaturu - rekao je Kostre{, podsetiv{i da je re~ o zakonu iz evropske agende. On je podsetio i da je prethodna verzija zakona o javnoj svojini sa~iwena u Vladi Srbije koja je i bila osnov u radu ove komisije, ve} pro{la javnu raspravu, ali i „da smo Ustav doneli bez javne rasprave„.

B. D. Sa vi}

rekli su Fi li pov ski: Do kra ja go di ne sta tus kan di da ta

Din ki}: Pal ma i Pa ni} su do bro do {li

[u ta no vac: Is tra ga o skri va wu Mla di }a u to ku

Potpredsednica Nove Srbije Du brav ka Fi li pov ski ju~e je izjavila da o~ekuje da Srbija do kraja godine dobije status kan di da ta za EU, {to bi bila sjajna vest za gra |a ne, ali da je problem {to je usvajawe za ko na neo p hod nih za evopske integracije u drugom planu i ne odvija se dovoqno brzo. „Srbija je ispunila kqu~ne obaveze za dobijawe statusa kandidata, ali ve}i deo akcionog plana na koji se obavezala nije ispunila”, rekla je Filipovski na strana~koj konferenciji za novinare.

Prema wenom uverewu, vladaju}a koalicija }e „usvojiti zakone na brzinu, {to nije primereno doma}oj dru{tvenoj praksi”.

Govore}i o prelasku lidera JS Dra ga na Mar ko vi }a Pal me u URS lider URS-a Mla |an Din ki} je za B92 rekao da su svi koji su sposobni da razvijaju svoj kraj dobrodo{li u URS. On je dodao i da je razgovarao sa biv{im premijerom SRJ Mi la nom Pa ni }em koji smatra da je potrebno mewati sistem. „Na istim smo talasnim du`inama”, rekao je Dinki}, dodaju}i da je Pani} dobrodo{ao, ako bude zainteresovan za razbijawe partokratije i decentralizaciju. On smatra da je mandat Vlade Srbije pri kraju i da bi trebalo da ostvari jo{ tri ciqa pre izbora - dobijawe kandidature za ~lanstvo u EU, po~etak decentralizacije i okon~awe velikih industrijskih projekata.

Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac izjavio je ju~e da je istraga o tome da li je i ko je skrivao ha{kog optu`enika Rat ka Mla di }a u vojnim objektima i po ~ijem je nalogu penzionisan - u toku, i da u ovom trenutku ne mo`e da iznese vi{e detaqa o tome. „VBA i Vojna policija u~estvuju u Akcionom timu i ja o~ekujem da se sve informacije po tom pitawu daju iz Akcionog tima”, rekao je [utanovac osgovaraju}i na pitawa novinara prilikom obilaska gradili{ta na prostoru vo`dova~ke kasarne „Stepa Stepanovi}”. Ministar odbrane je istakao i da su sve {pekulacije vezane za navodno le~ewe Mladi}a na Vojno-medicinskoj akademiji neta~ne.

sreda8.jun2011.

3

PO KRA JIN SKI PO SLA NI CI SE OVE GO DI NE DVA PU TA SA STA LI

Skup {ti na Voj vo di ne la ne ko {ta la 3,7 mi li o na evra Samo dve sednice Skup{tina Vojvodine odr`ane su od po~etka ove godine - u aprilu i u junu.

Na nedavno zavr{enoj junskoj sednici, koja je trajala dva dana, poslanici su usvojili i izve{taj o tome kako se, izme|u ostalog, tro{io buxetski novac u 2010. Po tom izve{taju, Skup{tina Vojvodine je ko{tala 275,8 miliona, a wena Slu`ba 94,9 miliona dinara. Zajedno, prose~nih oko 3,7 miliona evra.

Za rad Skup{tine potro{eno je 263,1 milion dinara, od ~ega su plate, dodaci i naknade zapo-

Naime, me|u 13 partija u vojvo|anskom parlamentu kojima je po Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka ispla}eno 22,2 miliona, najvi{e je dobio najbrojniji DS (7,4 miliona). Slede SRS (4,7 miliona), SVM i G17 plus (po 1,5 miliona), LSV i DSS (po 1,1 milion), SPS (0,9 miliona). Stranke sa po jednim poslanikom (LDP, SPO, PUPS, NS, Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ara i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini) pro{le godine su na to ime uzele po 636.969 dinara.

slenih 92,6 miliona, a socijalni doprinosi 16,5 miliona.

Ina~e, polovina od 120 poslanika je na stalnom radu u Skup{tini i tamo prima platu. Najni`a je oko 80.000 dinara, a najvi{a oko 160.000.

Potro{eno je i skoro 101,3 miliona dinara na ime poslani~kih dodataka. Taj rashod obuhvatio je i naknade za vr{ewe funkcije. Ina~e, poslani~ki dodatak ispla}uje se mese~no,

Iako je parlamentarna, SNS nije na listi za dotaciju po pomenutom zakonu jer, kako je obja{weno na{em listu u skup{tinskoj slu`bi, pozivaju}i se na tuma~ewe Republike, „prelazak iz jedne u drugu politi~ku stranku u Skup{tini ne zna~i i novu raspodelu finansija”, a napredwaci se jesu izdvojili od radikala.

Suma od 14,2 miliona dinara za putovawa kori{}ena je za

Mo bil ni, in ter net...

Skup{tinske usluge po ugovoru „te{ke” 8,9 miliona dinara podrazumevale su prevo|ewe, kompjuterske usluge, kotizacije za stru~na savetovawa, {tampawe, objavqivawe tendera i oglasa, tro{kove spoqne revizije buxeta, ostale stru~ne usluge, reprezentaciju, dok se iza naziva „stalni tro{kovi” od 3,7 miliona dinara nalaze se ra~uni za bankarske usluge, mobilne telefone, internet, dostave i RTV pretplatu. poput plate, bez obzira na to da li sednica tog meseca ima ili nema, a pravo na wega imaju svi poslanici. Pojedina~no, na to ime mese~no je sledovalo oko 42.000 dinara.

Skup{tina Vojvodine je u 2010. godini imala i druge tro{kove: dotacije parlamentarnim partijama (22,2 miliona), putovawa (14,2 miliona), rad Pokrajinske izborne komisije (12,6 miliona), usluge po ugovoru (8,9 miliona), stalne tro{kove (3,7 miliona), nov~ane kazne i penale (2,5 miliona), stipendirawe tri darovita studenta (482.000), kancelarijski materijal (250.000)...

dnevnice na slu`benom putu u zemqi, sme{taj, prevoz i naknadu za upotrebu sopstvenog vozila prilikom dolaska na sednice Skup{tine i wenih radnih tela. Taj novac kori{}en je i za dnevnice, sme{taj, taksi prevoz i ostale tro{kove na slu`benom putu u inostranstvu.

Pro{logodi{wi dopunski izbori u @abqu koji su raspisani zbog smrti jednog poslanika ko{tali su Skup{tinu 12,6 miliona, a od toga je najvi{e novca potro{eno za {tampawe obave{tewa bira~ima, naknade za rad u PIK-u i drugim organima (11,5 miliona).

S. Ni ko li}

Vla da jo{ bi ra mo del re sti tu ci je Zakon o restituciji jo{ uvek nije tema o kojoj se konkretno razgovara u parlamentu, ali budu}i da do jeseni treba “zatvoriti” evropsku agendu, name}e se pitawe kada }e sti}i pred narodne poslanike.

Lider Ne nad ^a nak ka`e da je to “izuzetno te{ka tema, nekakvog konzistentnog i konkretnog re{ewa za sada, prema mojim saznawima nema, niti ga ima na vidiku”. Oko toga }e se jo{ kopqa lomiti, isti~e ^anak.

Zakon o restituciji je jedan od mnogih na kojima se radi predugo i povr{no, smatra potpredsednica SNS Jor go van ka Ta ba ko vi}, podse}aju}i da se od evidentirawa prava na restituciju 2004. godine i stvarawa fonda za tu namenu, pa sve do danas pri~a o tome gde }e se na}i sredstva za restituciju.

Predsednik LDP ^e do mir Jo va no vi} isti~e da je za Brisel Va`no da se re{i pravna sigurnost. Me|utim, onima koji pola`u pravo na imovinu va`no je da dr`ava, ~ija je kasa prazna, isplati novac, “{to }e biti veliki problem”.

Zo ran Ni ko li} iz DSS ka`e da su imali infomraciju da je realni rok da se ovaj zakon na|e u skup{tinskoj proceduri septembar.

- Ovo je vrlo delikatno pitawe, ali moramo da vidimo vladin predlog, kako bi se prema wemu odredili, isti~e Nikoli}.

Funkcioner SRS Alek san dar Mar ti no vi} smatra da je “insistirawe na usvajawu evropskih zakona samo fasada kako bi bio prikriven pravi uslov koji EU postavqa pred Srbiju, a to je priznawe nezaS. St. visnosti Kosova.

4

ekonomija

sreda8.jun2011.

DO MA ]A VA LU TA NA SI LA ZNOJ PU TA WI

NO VA RAD NA ME STA

Po sao za 120 Pa lan ~a na Pot pred sed ni ca vla de za du `e na za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} po se ti }e da nas Ba~ ku Pa lan ku i obi } i kom p a n i j u „No p al Luks” u ko joj }e se kroz Pro gram po dr {ke in ve sti to ri ma za po sli ti 120 rad ni ka. Ukup na vred n ost in ve s ti c i j e iz n o s i vi {e od mi li o na evra i pod ra zu me va ku p o vi n u pro i z vod n e opre me, pro {i re we la bo ra to ri je za is pi ti va we kva li te ta i ser ti fi ka ci ju pro iz vo da, u ci qu wi ho vog pla sma na na tr `i {ta EU, Ru si je i Ukra ji ne, sa op {te no je iz ka bi ne ta pot pred sed ni ce vla de.

dnevnik

Di nar u ri kver cu sti gao do stot ke Do ma }a va lu ta ju ~e je osla bi la za se dam de se tak pa ra. Ban ke su na ovu vest re a go va le mu we vi to pa su ju ~e svo je pro daj ne kur se ve for mi ra le na pre ko sto di na ra. Ta~ ni je evro je naj ma we vre deo kod Opor tju ni ti ban ke 99,98 di na ra a naj vi {e kod Kre di ban ke 102,23.

Osta li su se sme sti li tu iz me |u .

Ja ~a we evra na do ma }em tr `i {tu je o~e ki va no. Na rod na ban ka Sr bi je je 19. ma ja na ja vi la da }e ku pi ti na de vi znim tr `i {tu 40 mi li o na evra ka ko bi spre ~i la ve }e osci la ci je do ma }e va lu te. Ta ak ci ja od vi ja se ve} dva de se tak da na i o~i gled no po sti `e re zul tat ko ji se od we o~e ki vao. O ko li ko ve li koj su mi se ra di po sta je ja sni je ka da se ka `e da je do maj ske

in ter ven ci je NBS ce le ove go di ne ku pi la pet mi li o na evra.

Na rav no i oni ko ji ma od go va ra ka da di nar ja ~a i oni ma ko ji ma od go va ra sla bi ja va lu ta pi ta ju se {ta }e su tra bi ti?

O to me je ne dav no u No vom Sa du go vo rio gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [i {ki}. Re kao je da je NB jed na od cen tral nih ba na ka ~i ji je rad me |u naj tran spa rent wi ma u sve tu. Re dov no oba ve {ta va jav nost ka da je in ter ve ni sa la i sa ko jom su mom i da li na stra nu ku po vi ne ili pro da je. Kurs se slo bod no for mi ra na me |u ban kar skom de -

vi znom tr `i {tu. Sr bi ja je stru~ no re ~e no u re `i mu upra vqa nog fluk tu i ra ju }eg de vi znog kur sa.

NI BENS prega zio no vo sad ski „Ba~ ka put”

Vla da ne ha je za pu ta re Pred sed nik Sin di ka ta \u ro Tri vu no vi} ~u di se ~u dom za {to ne re a gu je ni jed na in sti tu ci ja u Po kra ji ni i Re pu bli ci od ko jih su tra `i li po mo}. Is ti ~e da je po sle hap {e wa ve }in skog vla sni ka Mi la \u ra {ko vi }a Vla da ofor mi la rad nu gru pu sa za dat kom da re {i sud bi nu 5.000 za po sle nih, me |u tim, ne shva ta za {to je Vla da sta la na stra nu ban ka ra, ko ji ma ne od go va ra ni ras kid ugo vo ra o pri va ti za ci ji, ni ste ~aj, ne go da ban ke pre u zmu fir me i iz vu ku {ta mo gu, a ono {to osta ne, rad ni ci, da pu ste niz vo du.

Za to Sin di kat opo mi we Vla du da se ne me {a u ono {to joj ni je nad le `nost, ve} da osta vi mo gu} nost Agen ci ji za pri va ti za ci ju da ra di ono {to joj je za ko nom omo gu }e no, a to je, iz me |u osta log, i ras ki da we lo {ih ugo vo ra o pri va ti za ci ji. ski vla snik ne kon tro li sa no po ~eo da za du `u je „Ba~ ka put”.

Fir ma je da nas pre za du `e na po ra znim osno va ma: uze tim kre di ti ma, jem stvi ma, pri stu pa wem du gu dru gih pred u ze }a po na lo gu NI BENS-a, za la ga wem po kret ne imo vi ne i nov ~a nih po tra `i -

va wa, hi po te ka ma na ne kret ni na ma... ta ko da je uku pan iz nos du ga ne ko li ko pu ta ve }i od pro ce we ne tr `i {ne vred no sti pred u ze }a.

- Pri me nom iz me we nog Za ko na o plat nom pro me tu od po lo vi ne ma ja ove go di ne re dov no po -

DE LE GA CI JA EU O SR BI JI

Ma lo bo qa za {ti ta po tro {a ~a Pred stav nik de le ga ci je EU u Sr bi ji To mas Gno }i re kao je ju e~ da je Sr bi ja na pre do va la u obla sti za {ti te po tro {a ~a, ali da vla sti mo ra ju pro {i ri ti nad le `no sti za ko na o za {ti ti po tro {a ~a. „Ostva ren je na pre dak i usvo jen za kon o za {ti ti po tro {a ~a pro {le go di ne. U okvi ru za ko na pro pi sa no je 40 di rek ti va EU, ali vlast mo ra da se fo ku si ra na pro {i re we tog pro pi sa”, ka zao je Gno }i na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du. On je oce nio i da su or ga ni za ci je u Sr bi ji ko je se ba ve za {ti tom po tro {a ~a jo{ sla be i da im tre ba po dr {ka. „Jav nost tre ba da stek ne bo qi uvid u rad tih or ga ni za ci ja”, do dao je on. Pre ma we go vim re ~i ma, u Voj vo di ni i ju `noj Sr bi ji uspe {no su imle men ti ra ni pro jek ti TESTS uz po dr {ku EU ko ji su po ka za li „do bar na pre dak” u obla sti za {ti te po tro {a ~a.

Pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po tro {a ~a Sr bi je (APOS) Edi na Po pov je re kla da je 135.000 evra vred nost spro ve de nih pro je ka ta i da su oni is pu ni li ciq od no sno oja ~a li ka pa ci te te or ga ni za ci ja za za {ti tu po stro {a ~a. „U Sr bi ji i u vla di nom i u ne vla di nom sek to ru po sto ji kri ti~ na ma sa stru~ wa ka ko ji mo gu da iz ne su oblast za {ti te po tro {a ~a i ta ~i we ni ca ohra bru je”, na ve la je ona.

Pre ma re ~i ma Po pov, evi den ci ja or ga ni za ci ja ko je {ti te in te re se po tro {a ~a mo ra po sto ja ti u okvi ru si ste ma, jer je neo p hod no „za po ~e ti ozbi qan pro ces do stup no sti prav de”.

Kon fe ren ci ji su iz me |u osta lih pri su stvo va li i pred stav ni ci Mi ni star stva za po qo pri vre du, tr go vi nu, {u mar stvo i vo do pri vre du.

ku pi le di na re pa pa pi re. Po zna ti bi zni smen Zo ran Dra ku li} ne dav no je pro ce nio da je dr `a va na ovaj na ~in pla si ra la har ti ja u vred no sti od dve mi li jar de evra.

Te da je kurs u ma ju ka da je di nar bio na ja ~i ne re a lan. Ka da je kurs ra stao bu ni li su se iz vo zni ci jer im je to sma wi va lo kon ku rent nost. Sa da to ne od go va ra uvo zni ci ma. U su {ti ni osci la ci je di na ra ni su ve li ke pa si gur no da uz dru ge ma ne na {eg uvo za ni kad ja ~a ni kad sla bi ne uti ~e pre sud no na po slo ve.

Ove go di ne di nar je naj sla bi ji bio 6. ja nu a ra ka da je sred wi kurs bio 106,49 za evro, a naj ja ~i 23. ma ja - 96,70.

D. Vu jo {e vi}

NO VI NA ^IN FI NAN SI RA WA @E LE ZNI CA OD 2012.

RAD NI CI TRA @E RAS KID PRI VA TI ZA CI JE I SU TRA NA JA VQU JU BLO KA DE PU TE VA

Zbog te {kog po lo `a ja pu tar skih pred u ze }a, ~la ni ca NI BENS gru pe, me |u ko ji ma je i no vo sad ska „Voj vo di na put - Ba~ ka put”, sin di kal ci su za su tra u se dam ~a so va na ja vi li iz la zak te {ke ma {i ne ri je na pro hod ne pu te ve i wi ho vu blo ka du, kad ve} ne ma ju uslo ve da je za po sle na oni ma u iz grad wi.

No vo sad ski pu ta ri ovog pet de ce ni ja sta rog gi gan ta od ju ~e vi {e ne ra de ni na iz grad wi auto pu ta Hor go{ - No vi Sad, svih 400 rad ni ka je bez po sla, je di no {to de `u ra ju ~u va ju }i imo vi nu pred u ze }a ko ju su blo ki ra li vo znim je di ni ca ma, ka ko ne bi osta li i bez we.

Ge ne ral ni di rek tor „Voj vo di na pu ta” Mar ko Ci gi}, u ~i jem je sa sta vu pre pri va ti za ci je po slo va la „Voj vo di na put - Ba~ ka put”, iz ja vio je za na{ list da je ova kom pa ni ja po dru gi put u zad wih 15 go di na na ko le ni ma: pr vi put ka da se tri du ge go di ne bo ri la za na pla tu ra do va vred nih 12 mi li o na evra na iz grad wi pr ve fa ze auto pu ta Fe ke ti} - Su bo ti ca, i da nas ka da u sre di ni gra |e vin ske se zo ne i bi ci za sva kog za po sle nog rad ni ka, po sao vi {e i re fe ren ce pred u ze }e ta vo ri se dam me se ci u ne pre kid noj blo ka di zbog du ga od 1,5 mi li jar du di na ra ban ka ma, plus mi li jar du di na ra du ga po di zvo |a ~i ma, ko o pe ran ti ma i do ba vqa ~i ma. „Ba~ ka put” je pri va ti zo van u ma ju 2005. kao ak ci o nar sko dru {tvo u pri vat noj svo ji ni, ve }in ski vla snik je PZP „Ni{„, ~i ji vla snik je ne dav no pri tvo re ni Mi lo \u ra {ko vi}. Sa go vor nik ka `e da su pro ble mi u po slo va wu po ~e li 2009, ka da je ve }in -

Za to do la zi i do rast i pa da do ma }e va lu te. NB je in ter ve ni sa la i to }e i da qe ra di ti sa mo ako do la zi do ve li kih dne vinh osci la ci ja.Ovo {to se sa da do ga |a sa kur som u NB oce wu ju kao uobi ~a je na do ga |a wa u sfe ri po nu de i tra `we jer su osci jal ci je is pod 10 od sto.

Ka da je di nar ja ~ao raz log je bio ja san. Stra ni in ve sti to ri ku po va li su dr `av ne har ti je od vred nso ti ko je su no mi no va ne u di na ri ma, a sa kam tom od 12,5 od sto. Ta ko vi ska sto pa uz ga ran ci ju dr `a ve za wih je bi la do vo qan sig nal da na me |u ban kar skom tr `i {tu pro da ju evre da bi

slo va we ove kom pa ni je je pot pu no one mo gu }e no ka `e Ci gi}. - Ni je dan rad nik ne ra di, ni jed na as falt na ba za, snab de va we re pro ma te ri ja lom i ener gen ti ma je pot pu no ob u sta vqe no, is kqu ~e ni su stru ja i gas, a ugo vo re ni ra do vi vi se u va zdu hu.

Iz vr {ni di rek tor „Ba~ ka pu ta” Dra gan Ja ko vqe vi} ka `e za na{ list da iako je pred stav nik po slo vod stva, na istom je za dat ku kao i Sin di kat, a to je re {a va we sud bi ne 400 za po sle nih u ko lek ti vu ko ji od fe bru a ra ne pri ma ju pla tu, od no sno re a li za ci ju pot pi sa nih ugo vo ra. Za to je po tre ban spo ra zum o re pro gra mu du go va „Ba~ ka pu ta” na na ~in da jav na pred u ze }a, kao {to su Elek tro di stri bu ci ja, Sr bi ja gas i osta li kon ti nu i ra no snab de va ju fir mu ener gen ti ma, a da za to bu de ga rant dr `a va. Pla ti li bi se ka da se stek nu uslo vi za to. D`a va bi mo ra la da omo gu }i re struk tu ri ra we pred u ze }a i po ni {ta va we pri va ti za ci je.

Ban ke kao di rekt ni po ve ri o ci tre ba le bi da na pra ve kon zor ci jum i da ju re {e we za iz la zak iz pro ble ma. To je neo p hod no {to pre ka ko se ne bi iz gu bi li pot pi sa ni ugo vo ri.

R. Da u to vi}

06. 06. 2011.

1.289,55570

Dr `a va pla }a vo zni red

Ugo vor ni si stem fi nan si ra wa @e le zni ca Sr bi je, ko je }e do kra ja ove go di ne bi ti tran sfor mi sa ne u za tvo re no ak ci o nar sko dru {tvo, bi }e pri pre mqen do sep tem bra, na ja vi lo je ju ~e Mi ni star stvo za in fra struk tu ru i ener ge ti ku.

Po mo} nik mi ni stra za du `en za `e le zni cu De jan La si ca je iz ja vio da }e bu xet za

Vla da Sr bi je je 26. ma ja do ne la Od lu ku o pro me ni prav ne for me i Od lu ku o iz me na ma i do pu na ma osni vac kog ak ta Jav nog pred u ze }a „@e le zni ca Sr bi je”.

To zna ~i da }e @e le zni ce Sr bi je po slo va ti kao ak ci o nar sko dru {tvo za tvo re nog ti pa pod na zi vom Ak ci o nar sko dru {tvo „@e le zni ce Sr -

Dr `a va }e obez be |i va ti no vac za odr `a va we i raz voj in fra struk tu re, dok }e u put ni~ kom sa o bra }a ju kao „oba ve zu jav nog pre vo za” sub ven ci o ni sa ti od re |e ni broj vo zo va 2012. ob u hva ti ti no vi na ~in fi nan si ra wa srp skih `e le zni ca. „Ja sam op ti mi sta, jer ve} do sep tem bra tre ba da ima mo go to ve ugo vo re, s ob zi rom da bu xet po ~i we da se pri pre ma od sep tem bra. To je uslov da Mi ni star stvo fi nan si ja kre ne u pri pre mu bu xe ta za na red nu go di nu na tim osno va ma”, re kao je La si ca no vi na ri ma na Sa o bra }aj nom fa kul te tu u Be o gra du, gde je odr `an okru gli sto o tran sfor ma ci ji `e le zni ca.

bi je”, kao i da je we gov sto po stot ni ak ci o nar i osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja. Iz me |u vla de i ne za vi snih dru {ta va - za pre voz put ni ka, ro be, upra vqa we in fra struk tu rom i imo vi nom, ali i me |u sob no iz me |u sa mih dru {ta va, po sto ja }e ugo vor ni od no si.

Na osno vu tih ugo vo ra dr `a va }e obez be |i va ti no vac za odr `a va we i raz voj in fra struk tu re, dok }e u put ni~ kom sa o bra }a ju kao „oba ve zu jav nog pre vo za” sub ven ci o ni sa ti od re |e ni broj vo zo va.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Glas Podriwa, [abac

Promena %

Cena

300,00

2.844

2.844

Auto ku}a Vo`dovac, Beograd

20,00

1.440

28.800

Stolarija, Titel

19,95

475

475.000

Pupin Telekom, Beograd

18,18

130

1.300

11,11 Promena %

15.000 Cena

150.000 Promet

Ineks Budu}nost, Po`ega

-12,00

836

8.360

Sunce, Sombor

-12,00

2.288

160.160

Usluga, Beograd

-11,99

1.799

12.593

Beogradmonta`a, Beograd

-11,96

4.050

4.050

-7,87 Promena %

820 Cena

-2,79

767

Planinka, Kur{umlija Pet akcija s najve}im padom

[ajka{ka {e}erana, @abaq Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (791,16 -1,05)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,05

3.391

2.004.159

NIS, Novi Sad

-2,79

767

88.626.913

Komercijalna banka, Beograd

-0,07

3.000

20.100.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,36

870

1.181.432

Agrobanka, Beograd

0,45

8.639

3.365.280

Imlek, Beograd

1,13

2.051

6.212.280

Soja protein, Be~ej

-0,24

1.235

2.387.703

Univerzal banka, Beograd

-0,72

3.872

58.080

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,97

556

1.560.471

65.600 Promet

Jubmes banka, Beograd

-1,38

14.299

14.299

Metalac, Gorwi Milanovac

3,95

2.474

274.600

88.626.913

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.851

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,24

1.235

2.387.703

0,00

8.500

0,00

Stolarija, Titel

19,95

475

475.000

Tigar, Pirot

1,13

809

687.150

Veterinarski zavod, Subotica

-5,29

501

377.634

Veterinarski zavod, Subotica

-5,29

501

377.634

Vital, Vrbas

9,33

1.476

335.100

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik DRA GAN [U TA NO VAC

Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac rekao je s da je problem radnika kragujava~ke Zastave Oru`je kompleksan i da ne mo`e da se gleda emotivno, ve} fabrika treba da bude mawa i struktuirana u odsnosu na potrebe sistema. „Problem je mnogo kompleksniji, problem ne mo`e da se gleda emotivno na na~in na koji pojedini sindikalci to gledaju. Ta firma ne mo`e da zapo{qava unuke onih koji su nekada radili, naprosto je Srbija mawa, fabri-

ka treba da bude mawa i mora da se struktuira u odsnosu na potrebe sistema”, rekao je [utanovac novinarima na gradili{tu vojnih i socijalnih stanova na Vo`dovcu.

Kako je ministar odbrane naveo, Srbija u posledwe tri godine bele`i najve}i rast izvoza naoru`awa, me|u koji se ubraja i izvoz fabrike Za{tava oru`je, tako da su problemi koji postoje u toj fabrici nasle|eni iz prethodnih godina.

On je rekao da }e rado razgovarati sa zaposlenim oru`arima i dodao da „nema logike u tome da se tra`i da Ministarstvo odbrane ili dr`ava obezbede tr`i{te, jer je nemogu}e da u vremenu u kome tr`i{ta nema da ga dr`ava obezbedi”. „Podse}am da u ovom trenutku dr`ava jeste tr`i{te i da nama Zastava Oru`je duguje robu za oko 333 milona dinara i ne razumem kada tra`e od dr`ave da se obezbedi tr`i{te. Za{to prvo ne zavr{e ono {to smo mi zavr{ili i uplatili?”, kazao je [utanovac.

Bez za po {qa va wa ne ma iz la ska iz kri ze Srbija je, prema ekonomskoj teoriji, iza{la iz ekonomske krize, budu}i da je u posledwih pet kvartala u zemqi ostvaren rast privredne aktivnosti, izjavio je pre nekoliko dana ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}. Drugim re~ima, teoretski kriza je pro{la. Me|utim, u praksi ona udara istom `estinom kao i pre dve godine.

Priznaje i sam ministar ]iri} da su u Srbiji, ipak, jo{ uvek prisutni odre|eni simptomi krize, u prvom redu visoka stopa nezaposlenosti, nelikvidnost privrede i ka{wewe u servisirawu duga. Srpski premijer Mir ko Cvet ko vi} „pohvalio se” proteklih dana da se u Srbiji , nakon nekoliko godina, bele`i pove}awe broja zaposlenih {to je, kako je objasnio, siguran znak da kre}e naboqe.

Me|utim, izlaska iz krize, bilo teoretski bilo prakti~no nema dok se zaposlenost drasti~no ne pove}a odnosno dok nezaposlenost ne po~ne da opada. Naime, procewuje se da je od septembra 2008. do istog meseca pro{le godine bez posla ostalo 440.000 radnika. To zna~i da je za toliko smawena zaposlenost. U Stregegiji zapo{qavawa od ove do 2020. godine koju je krajem pro{le godine usvojila Vlada Srbije, zapisano je da se planira da se zaposlenost stanovni{tva u dobi izme|u 20 i 64 godine do 2020. godine sa sada{wih 49 podigne na 66 odsto, {to predstavqa porast broja zaposlenih za oko 440.000 lica {to predstavqa ne{to ispod stope koju je Evropska unija imala pro{le godine.

Dakle, tek za devet godina stopa zaposlenosti u Srbiji do}i }e na

Da ne bu de te `e Profesor Ekonomskog fakulteta u beogradu Qu bo drag Sa vi} upozorava da }e situacija biti jo{ te`a jer se nalazimo u ekonomskoj krizi a kao dru{tvo starimo i ima}emo sve ve}i broj penzinera.

- To su dve stvari koje }e u narednom periodu ovaj odnos koji ni sada nije dobar jo{ vi{e naru{avati. Do}i }emo u situaciju da imamo vi{e penzionera nego {to imamo zaposlenih i to je, na`alost, na{a realnost. Posledica toga je da nam mnogo br`e raste izdvajawe za penzije nego {to nam raste BDP - rekao je profesor Savi}. nivo koji je imala pre po~etka ekonomske krize i to samo pod uslovom da vi{e niko do 2020. ne dobije otkaz ili ako ga i dobije odmah na|e drugi posao a da umesto onih koji odu u penziju budu zaposleni oni koji su na tr`i{tu rada.

Time bi se, te 2020. godine, pod uslovom da zaposlenost poraste za 440.000, razlika izme|u stope zaposlenosti na{eg i stanovni{tva u EU sa sada{wih 19 procentnih poena smawina na 9. Da-

TE LE KOM AUSTRI JA NE OD US TA JE

Kad ne mo `e u Sr bi ji, mo `e na Ko so vu?

Austrijski Telekom Austrija (TA), nakon neuspele kupovine Telekom Srbija, sada poku{ava da preuzme Telekom na Kosovu.

tizacije kosovskog PTK. Rokovi za predaju kona~ne ponude jo{ uvek nisu utvr|eni, a portparol TA Elizabet Mates je izjavila Virt{aftsblatu da }e

Prema pisawu be~kog ekonomskog dnevnika Virt{aftsblat i lista Prese, TA i T-Hrvatski Telekom, koji je u vlasni{tvu Doj~e Telekom, pobedili su u predprocesu priva-

austrijska kompanija „svakako da u~estvuje u tom procesu”.

Privatizacija PTK ve} godinama je aktuelna na Kosovu, a promene u pokrajinskim vlastima su, me|utim, odlo`ile tu pri-

vatizaciju. Proces prodaje 75 odsto udela trebalo bi jo{ u ovoj godini da bude zavr{en, i o~ekuje se da }e na taj na~in 300 do 600 miliona evra dospeti u bud`et.

Prema pisawu Prese, TA `eli za PTK da plati 300 do 350 miliona evra, a analiti~ari u niskoj ponudi vide paralele sa u~e{}em u prodaji Telekoma Srbije, gde je austrijska kompanija ponudila mawe nego {to je srpska vlada tra`ila, zbog ~ega je obustavqen proces privatizacije.

Ina~e, TA se ve} 2007. utrkivao za drugu licencu mobilne telefonije, ali je tada ovaj poduhvat bio neuspe{an.

U procesu predkvalifikacije za otkup 75 odsto PTK, prema saop{tewu vlasti u Pri{tini, u~estvovali su pored austrijske i hrvatske firme, albanski Albtelekom, egipatski Oraskom, i Saba-Fon iz Jemena

Sr bi ja i Azer bej yan KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

TE O RI JA JED NO, A PRAK SA DRU GO

Oru` je ima dva kra ja

Zemqa

sreda8.jun2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

96,8192

98,7951

101,0670

96,5228

Australija

dolar

1

70,7794

72,2239

73,8850

70,5628

Kanada

dolar

1

67,6679

69,0489

70,6370

67,4608

Danska

kruna

1

12,9823

13,2472

13,5519

12,9425

Norve{ka

kruna

1

12,3349

12,5866

12,8761

12,2971

[vedska

kruna

1

10,7379

10,9570

11,2090

10,7050

[vajcarska

franak

1

79,3339

80,9530

82,8149

79,0911

V. Britanija

funta

1

108,3470

110,5590

113,1010

108,0160

SAD

dolar

1

66,2646

67,6169

69,1721

66,0617

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 6. 2611. godine

Ekonomsku saradwu Srbije i Azerbejxana karakteri{e, prema oceni Privredne komore Srbije (PKS), mali obim robne razmene, iskqu~ivo kupoprodajni odnosi bez vi{ih oblika saradwe uz konstantan rast izvoza iz Srbije. Ukupna spoqnotrgovinska razmena u 2010. godini iznosila je 6,4 miliona dolara, a u januaru i februaru 2011. godine 626.000 dolara. Privreda Srbije zainteresovana je za unapre|ewe privrednih i trgovinskih odnosa, posebno za {irewe liste roba u izvozu istakli su u PKS pred dana{wu posetu Srbiji predsednika Azerbejxana Il ha ma Ali je va.

kako, ovakva procena, zapisana u srpskoj Strategiji zapo{qavawa, zasnovana je na pretpostavkama da }e Srbija imati ve}u stopu privrednog rasta od prose~ne evropske , kao i da }e taj rast biti vi{i ili barem isto intenzivan kao rast BDP u Evropi. Drugim re~ima da bi ovaj va`an dokument mogao da se ostvari Srbija mora ubrzati svoju ekonomiju.

Da je to mnogo lak{e zapisati u dokument nego ostvariti u praksi,

pa makar teoretski Srbija iza{la iz krize, potvr|uje i ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} koji isti~e da pad zaposlenosti nije samo posledica ekonomske krize ve} i pogre{ne ekonomske politike koja je u proteklim decenijama vo|ena. On ka`e da zaposlenost u Srbiji pada ve} 22 godine te da nam je danas produktivnost kao pre 31 godinu isti~u}i da zaposlenost raste samo u zdravstvu, obrazovawu i dr`avnoj uprave, dakle u buxetskim korisnicima, a da je nedopustivo malo zaposlenih u prera|iva~koj industriji.

Kriza je u Srbiji najte`e pogodila preduzetnike. Od po~etka 2009. mawe ih je za ~etvrtinu, u Hrvatskoj za petinu dok je preduzetni{tvo najmawe stradalo u Sloveniji. Pogotovo nije dobro {to broj zaposlenih u prera|iva~koj industriji brzo opada dok u javnom sektoru raste. Slovenija je jedina od biv{ih jugoslovenskih republika koja u prera|iva~koj industriji ima vi{e zaposlenih nego ukupno u dr`avnoj upravi, zdravstvu i obrazovawu.

Od 2000. godine Srbija je prepolovila broj zaposlenih u prera|iva~koj industriji a do tada je u woj imala isti broj zaposlenih na 1.000 stanovnika kao Slovenija danas. Treba}e nam vi{e od 10 godina da vratimo taj odnos - ocenio je Zdravkovi}.

Svima je jasno da za pove}awe zaposlenosti odnosno pad nezaposlenosti nema ni brzih ni lakih re{ewa ali je isto tako svima znano da se dugo ovako ne}e mo}i.

Jer, ve} sada ra~unice pokazuju da je zbir penzionera i nezaposlenih za ~etvrtinu ve}i od broja zaposlenih.

Q. Ma le {e vi}

KO MI SI JA ZA ZA [TI TU KON KU REN CI JE ODU GO VLA ^I

Ne sme se igra ti s De le zom

Saradnik Ekonomskog instituta Vla di mir Vu~ ko vi} ocenio je da „odugovla~ewe” Komisije za za{titu konkurencije da se izjasni o ulasku belgijskog Deleza na srpsko tr`i{te mo`e da demotivi{e druge velike investitore. „Sada se postavqa pitawe da li se {iri koncentracija, kao da se prodaje jo{ ne{to mi mo Del ta mak si ja. Ako Delta maksi nije imao visoku koncentraciju, ne mo`e jedno stav no pre u zi ma wem vla snika da mewa taj stepen koncentracije”, rekao je on.

On je kazao da praksa pokazuje da velike firme koje su do{le na srpsko tr`i{te re{avaju problem nelikvidnosti, da se odgovornije pona{aju kao i da otvaraju nova inostrana tr`i{ta za srpske proizvode.

Komisija za za{titu konkurencije odlu~ila je 21. aprila da po slu`benoj du`nosti nastavi postupak ispitivawa da li belgijski Delez kupovinom 100 odsto Delta maksija naru{ava konkurenciju u Srbiji.

To zna~i da Komisija ne}e ubrzano odlu~ivati po Delezovoj prijavi koncentracije, ka ko je tra `i la bel gij ska kompanija, ve} u zakonskom roku od tri meseca.

IN DU STRI JA SE SPO RO OPO RA VQA I DA LE KO JE OD NI VOA IZ 2008. GO DI NE

Zbri sa no 20 od sto pro iz vod we Industrijska proizvodwa u Srbiji trenutno je za 20 odsto mawa u odnosu na leto 2008. godine, {to pokazuje da nismo iza{li iz krize, a i apresijacija dinara ispoqava lo{e dejstvo na spoqnu trgovinu, izjavio je ju~e glavni urednik ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi}.

On je na promociji novog broja MAT-a rekao da su pokazateqi glavnih privrednih tokova u aprilu bili nepovoqni, i da je industrijska proizvodwa opala za 1,2 odsto, a pre|iva~ka industrija ~ak za 1,5 odsto u odnosu na mart.

Vu~kovi} je istakao da posebno opada proizvodwa u prehrambenoj industriji. Osvrnuvi{i se na rezultate u spoqnotrgovinskoj razmeni, on je rekao da je nastavqen rast uvoza, dok je izostao rast izvoza, uz uspon spoqnotrgovinskog deficita.

Vu~kovi} je naveo da to pokazuje da apresijacija dinara ispoqava lo{e dejstvo na spoqnu trgovinu. On je dodao da su mere ekonomske politike preduzete u ovoj godini kratkoro~nog karaktera i svode se na poku{aj trenutnog olak{avawa polo`aja stanovni{tva pogo|enog opadawem zarada i potro{we u uslovima visoke inflacije.

Vu~kovi} je kritikovao efekte poreskih olak{ica za novo zapo{qavawe, istakav{i da mogu rezultirati i pogor{avawem stawa u buxetu, kao i odluku Narodne banke Srbije (NBS) o olak{anom zadu`ivawu gra|ana. Ta odluka centralne banke, prema oceni autora MAT-a, je „pogre{na i rizi~na”, jer otvara problem konverzije valutnog u kreditni rizik i uve}ava deficit razmene i prete`no se konvertuje u tra`wu za uvozom.

Pro ble ma ti~ ni kre di ti Vu~kovi} je rekao da je po nivou problematicnih kredita ispred Srbije, gde su dostigli 17 procenata, samo Crna Gora sa 21,2 odsto, zatim slede Bugarska sa 11,9 odsto, Rumunija sa 11,8, Hrvatska sa 11, Poqska - devet odsto, Ma|arska - 8,7 i ^e{ka - 5,8 odsto.

Srbija po obimu problemati~nih kredita predwa~i u regionu i u ukupnoj vrednosti bankarskih plasmana ti krediti su u na{oj zemqi dostigli 17 procenata, izjavio je Vu~kovi}.

On je rekao da je nivo problemati~nih, odnosno kredita u docwi ve}oj od 90 dana, u 2010. pove}an za 71,9 milijardi dinara, odnosno za 26,3 milijardi u odnosu na godinu pre i dostigao je vrednost od oko 270 milijardi dinara.

Vu~kovi} je upozorio da jedna od posledica rasta tih lo{ih plasmana jeste dodatno istiskivawe privatnog sektora sa bankarskog tr`i{ta, jer kako je objasnio, u uslovima ja~awa kreditnog rizika privatnog sekto-

ra, banke su sve vi{e orijentisane ka dr`avnim hartijama od vrednosti.

Vu~kovi} je upozorio da daqi razvoj i pove}awe problemati~nih kredita u Srbiji mo`e da ugrozi bankarski sektor i finansijsku stabilnost u zemqi.

Ovaj ekonomski stru~wak je rekao da je ne{to boqa situacija u sektoru kredita odobrenih stanovni{tvu, gde su osam procenata krediti koji imaju predznak lo{ih kredita, {to je na nivou 2009. godine.

Me|utim, kako je Vu~kovi} objasnio, u perspektivi i u tom sektoru treba o~ekivati porast nenaplativih kredita, kada po~ne otplata subvencionisanih kredita.

E. Dn.

6

poqoprivreda

sreda8.jun2011.

OPET SE PI[E STRATEGIJA AGRARA

DAN POQA STRNIH @ITA U KIKINDI

^u va ti p{e ni cu do ok to bra U organizaciji Poqoprivredne stru~ne slu`be u Kikindi je odr`an Dan poqa strnih `ita i herbicidnih ogleda. Na skupu, kojem su prisustvovali stru~waci i poqoprivrednici istaknuto je da }e `etva p{enice najverovatnije po~eti krajem juna.

p{enice od 3,5 do 5,5 tona po jedinici povr{ine.

Doktor No vi ca Mla de nov sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo rekao je da poqooprivrednici treba da skladi{te p{enice jer je wena cena vi{a u oktobru.

dnevnik

Po qo pri vre di osve tqen put - Strategija je osvetqeni put koji }e pokazati {ta treba da se desi sa poqoprivredom u ovoj zemqi, kazao je ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi}, najaviv{i da }e vrlo brzo po~eti izrada ovog dokument kako bi on bio zavr{en pre usvajawa buxeta za narednu godinu.

Ve} u junu, rekao je ministar, trebalo bi da budu preduzeti svi potrebni proceduralni i organizacioni koraci kako bi se u{lo u taj posao.

Bruto doma}i proizvod (BDP) u poqoprivredi i prera|iva~koj industriji lane je bio ~etiri milijarde evra, a „strategija }e dati odgovor na pitawe koliki mo`e da

bude BDP za 10 godina i {ta bi to trebalo da se radi da bismo do{li do zadatog”, kazao je Petrovi} novinarima.

Isti~u}i da ima jasne projekcije o tome, ali da je na onima koji se time bave agroekonomistima i poqoprivrednim stru~wacima razli~itih profila da to ka`u, on je dodao da }e u izradu strategije biti ukqu~eni i bankari i makroekonomisti. „Veoma sam optimisti~an, zbog toga {to mislim da Srbiji ne treba previ{e novca i mawe od nekoliko godina da bismo mogli da imamo milion hektara zemqe pod navodwavawem”, istakao je Petrovi}.

On je dodao da je to jedan od elementarnih uslova za ve}u biqnu proizvodwu i za obezbe|ivawa jeftinijih sirovina za sto~arstvo. Najavquju}i da }e jedan od elemenata strategije biti i uvo|ewe biogasa, kao ozbiqnog energetskog sredstva, Petrovi} je kazao da Srbija za to ima velike mogu}nosti i da }e rezultat biti smawewe tro{kova u poqoprivrednoj proizvodwi. „Strategija }e re}i koliko ustvari Srbija mo`e da napravi novca u poqoprivredi i prera|ivackoj industriji, to je wen su{tinski zadatak”, kazao je Petrovi}.

PROTESTI POKAZALI DA JE PAORIMA POTREBNO JAKO I JEDINSTVENO UDRU@EWE

U kikindskoj op{tini zbog problema koje su poqoprivrednici imali sa velikim koli~inima nadzemnih i podzemnih voda, p{enica je zasejana na deset odsto mawe povr{ina nego ranijih godina.

-Jo{ deset odsto povr{ina ugro`eno je nadzemnim vodama – kazao je Zo ran Si mi} iz kikindske Poqoprivredne strru~ne slu`be – Na pojedinim parcelama o~ekujemo rod koji }e biti iznad dugogodi{weg proseka. Na ve}ini parcela o~ekuje se prose~an rod

- Prelazne zalihe su male, a prinosi ne}e biti visoki. Tako|e, povr{ina pod p{enicom ima mawe. Ukoliko u vreme `etve cena p{enice padne, vrlo brzo nakon toga, u spetmbru i oktobru, cena }e biti visoka, preko 25 dinara - kazao je on.

Prinosi ovogodi{weg `ita bi}e ve}i u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji sla`u se stru~waci. @itu trenutno treba ki{a jer je na pojedinim parcela poleglo.

A. \.

SUBVENCIONISANI KREDITI

Na za jam sa mo po la bo qeg trak to ra Kredit od 50.000 evra dovoqna je suma za mnogo poqoprivrednih proizvo|a~a u Srbiji da pokrenu svoj posao i dovedu ga do granice odr`ivosti, do pristojnih prihoda za sebe i svoju porodicu, izjavio je pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}.

- Kamatna stopa od osam procenata na godi{wem nivou za te kredite do tri godine, uz dvocifrenu stopu inflacije, donosi negativnu kamatnu stopu, tako da je ovaj kredit povoqniji nego {to je bilo ranije - rekao je on gostuju}i na RTS-u.

Ministar poqoprivrede i trgovine Du {an Pe tro vi} i predstavnici {est banaka potpisali su ugovore o subvencionisawu dela kamate za dinarske kredite za finansirawe primarne poqoprivredne proizvodwe. Mala poqoprivredna gazdinstva mo}i }e da dobiju zajam do pet miliona dina-

ra, dok }e poqoprivredne zadruge za nabavku mehanizacije mo}i da dobiju do 15 miliona dinara.

Za subvencionisane kredite iz buxeta je izdvojeno 2,7 milijardi dinara. Milovanovi} je istakao da je vizija ministarstva da podsti~e i unapre|uje razvoj sto~arstva, vo}arstva, povrtarstva {to su na{i veliki ali nedovoqno iskori{}eni potencijali.

Predsednik “Kluba 100 paora plus” Vo ji slav Ma le {ev ocenio je da su nedovoqne podsticajne mere agraru, da su krediti do 50.000 evra za gazdinstvo mali jer, kako je istakao, kombajn ko{ta 200.000 evra a boqi traktor 100.000 evra.

On smatra i da je kamata na subvencionisane kredite od osam odsto velika jer su 2004. bile tri odsto. Prema wegovim re~ima, subvencije za srpski agrar su male jer u Hrvatskoj se kre}u izme|u 350 i 700 evra.

Da se u sle de }oj bi ci zna ko je ge ne ral, a ko ka plar Jo{ }e se divaniti o tome ko je iz pro{lonedeqne paorske bune iza{ao kao pobednik - seqak, dr`ava ili najja~a politi~ka partija, ta~nije oni koji je finansiraju, ali sigurno je da je ishod protesta za poqoprivrednike pozitivan. Pod uslovom da su shvatili {ta im je daqe ~initi. To {to su izdejstvovane subvencije za 100 hektara jeste velika stvar i za velike i za male zemqoradnike, jer prosto - ako se ugu{i 19.000 najboqih vojvo|anskih gazdinstava onima sa tri hektara mo`e biti samo jo{ gore nego {to jeste.

Ali, u su{tini, uspeh seqaka je u tome {to su kona~no pokazali da postoje i {to ih dr`ava uzima u obzir.

Me|utim, i pro{lonedeqna seqa~ka buna pokazala je ono {to se ve} zna godinama, a to je da u Vojvodini i Srbiji nema prave paorske organizacije i da u kriti~nim momentima uvek isplivaju podele.

To je, naravno, koristila i ova i sve prethodne vlasti i tu se uvek svaka pri~a zavr{avala. Tako|e, potvrdilo se i da za neispuwena obe}awa i ukupno stawe u poqoprivredi nisu krivi samo ministri i predsednici vlade, ve} i seqaci, jer su dozvoqavali da ih vlasti izigraju i da ne ispuwavaju obe}awa. E, sada su na probi - dobili su ~vrsta uveravawa da }e wihovi zahtevi biti ispuweni {to do kraja godine, {to u januaru slede}e, a to, dobro znaju, u Srbiji ni{ta ne zna~i. I sam ministar Du {an Pe tro vi} je nakon protesta paorima poru~io da Vlada nije popustila poqoprivrednicima jer }e deo subvencija biti ispla}en idu}e godine.

Fo to: R. Ha yi}

Paori imaju vremena da se uzmu u pamet i u narednih nekoliko meseci konsoliduju redove, vaqano se organizuju i ulo`e najvi{e {to mogu u stvarawe ozbiqne, jedinstvene organizacije. Da se ne desi ponovo da lovorike pokupe generali koji su se pojavili na-

nu poruku: ako se ne ujedinimo, ne}emo uraditi ni{ta. To udru`ewe treba da bude poput vojske, da se zna ko su generali, ko kapetani, a ko kaplari. Ovako, bilo je trzavica, pojavili su se kojekakvi samozvanaci koji su vodili li~ni rat.

Za do voq ni mo `e mo bi ti uto li ko {to je po ~e tak bor be za ostva ri va we na {ih in te re sa do bro po ~eo (Pe ra Mi lan kov) kon bitke i da ne pobede oslobodioci iz 1945., kao {to je u nedequ bilo.

- Na{a borba za na{e interese nikada ne}e prestati. Ovaj je doga|aj pokazao da imao snagu da pritisnemo dr`avu, me|utim, isto je pokazao da smo veoma razjediweni - ka`e u razgovoru za „Dnevnik” poqoprivrednik, predsednik op{tine Nova Crwa Pe ra Mi lan kov - Bio sam na 20 barikada, i sa svih sam poneo jed-

Napomiwu}i da poqoprivrednicima ne treba podr{ka politi~ara niti im trebaju samozvani pojedinci, na{ sagovornik, osvr}u}i se na pro{lonedeqne proteste, podse}a da su pregovori u Vladi Srbije i{li te{ko jer paori nisu koordinisani iz jednog centra.

- Neophodno je sada da pro|emo sujete i nepoverewa. Jer, ova borba je tek po~ela i snagu smo pokazali a sada nam je potrebna vaqana koordinacija.

Dr`ava i resorno mnistarstvo }e morati da ra~unaju na to da }e seqaci mo}i ponovo da se okupe, a to je vi{e od 100 hektara... I ne}emo ~ekati jun idu}e godine, ve} }emo sada u avgustu imati dogovor s dr`avom oko agrarnog buxeta najavquje Milankov napomiwu}i da poqoprivrednici jedini u dr`avi ostvaruju dohodak, a agrarni buxet je mawi od tri odsto. - Zadovoqni mo`emo biti utoliko {to je na{ po~etak borbe za ostvarivawe interesa dobro po~eo.

Podsetimo, nosilac protesta je bila Asocijacija poqoprivrednika. Udru`ewa Vojvodina agrar i Klub 100P plus su je podr`ali, a u seqa~koj buni je u~stvovalo i mnogo mawih udru`ewa, ali i pojedinaca. Ve} u avgustu ih, kako se ~ulo tokom pro{lonedeqnih razgovora u Vladi Srbije, o~ekuju pregovori o agrarnom buxetu, pitawu svih pitawa u na{oj poqoprivredi. Prave namere dr`ave ogledaju se upravo u buxetu, a sude}i po medijskoj kampawi koja je protiv seqaka vo|ewa; silnim istra`ivawima o tome kako oni na p{enici i kukuruzu zgr}u ogromne pare i bez premija; }utawu privrednih komora Srbije, Vojvodine... i u tu }e borbu paori morati sami.

Ali bi morali da nau~e i to da protest koji sami zapo~nu sami treba i da zvr{e, a ne da im se desi kao pro{le nedeqe. Tada su na po~etku bune glavnu re~ vodili paori, a na kraju je u wihovo ime nastupao ginekolog. A kad takav doktor, umesto paora vodi glavnu re~ i slu~aj lako se mo`e desiti da seqaci rode me~ku.

S. Glu{~evi}

SARADWA RUMUNSKIH I VOJVO\ANSKIH FARMERA

I U NAREDNIM GODINAMA CENE HIROVITE

Zna wem do raz vi je nog sto ~ar stva

Ne ma vi {e jef ti ne hra ne

U okviru IPA programa prekograni~ne saradwe izme|u Rumunije i Srbije, Edukativni centar za ruralni razvoj Zrewanina zapo~eo je sprovo|ewe projekta “Unapre|ewe prakti~nih znawa u poqoprivredi – razvoj seoskih podru~ja u Banatu”. Partneri su Centar za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca i Srpsko - rumunski centar za privredni razvoj iz Temi{vara.

Osnovna zamisao je da nakon teorijske i prakti~ne obuke, farmeri iz Rumunije i Srbije uvide zna~aj i korist najnovijih nau~nih dostignu}a iz oblasti sto~arstva i primene ih u svojim farmama i doma}instvima.

- Naime, kada uzmemo u obzir sve prednosti i prirodne potencijale Banata, proizilazi da je najcelishodnije razvijati poqoprivredu. Tako bi se unapredila proizvodwa i uve}ali prihodi, {to bi omogu}ilo i pove}awe broja zaposlenih u ovoj oblasti, a to bi onda otvorilo

perspektive za mlade iz Banata da na|u svoje mesto u okviru poqoprivredne proizvodwe, da obezbede sebi solidne prihode i ostanu na sopstvenim gazdinstvima – obja{wava menaxer projekta Ra di voj ]o si}.

On je dodao da je trenutna situacija u dr`avi takva da se veliki deo poqoprivredog sektora nalazi na prelazu iz dru{tvene, odnosno dr`avne svojine u privatnu, da ima veliki broj zaposlenih ali sa malim prihodima, da su proizvodi lo{eg kvaliteta, da je mehanizacija stara, a upravqawe farma-

ma neefikasno. S druge strane, postoji veliki potencijal ali i neiskori{}ene unutra{we rezerve koje daju prostor za ubrzani razvoj u ovom sektoru, pri ~emu je, radi {to br`eg oporavka, neophodno olak{ati razmenu znawa i iskustava sa poqoprivredno razvijenim zemaqama.

- Aktivnosti u okviru na{eg projekta zasnivaju se na kombinovawu teoretske i prakti~ne edukacije sa obe strane Banata. Predvi|eno je da se farmerima omogu}i kontinuirana edukacija, da se pove}a nivo znawa ali i prihoda koji su trenutno daleko ispod evropskih proseka, {to bi trebalo da doprinese ve}em zapo{qavawu u regionu Banata. Tako|e, ciq je i unapre|ewe op{teg zdravstvenog stawa stada, koje bi podrazumevalo poboq{awe ishrane u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, eliminisawe metaboli~kih bolesti i problematike reprodukcije, ali i poboq{awe kvaliteta sirovog mleka - poru~io je ]osi}. @. B.

Cene poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u narednim godinama i daqe }e biti visoke i u najboqem slu~aju se mo`e o~ekivati da ostanu na sada{wem nivou, izjavila je ju~e profesor Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu Na ta li ja Bog da nov. „To za Srbiju zna~i da }e osnovni izvozni artikli - `ita, uqarice i industrijsko biqe i

@i ta, uqa ri ce i in du strij sko bi qe i da qe }e ima ti vi so ku ce nu na tr `i {tu (Na ta li ja Bog da nov) daqe imati visoku cenu na tr`i{tu”, rekla je Bogdanov na promociji novog broja ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

Prema wenim re~ima, sve analize ukazuju da je te{ko verovati da }e cene poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u narednom periodu opadati. Organizacija za hranu i poqoprivredu Ujediwenih nacija (FAO) saop{tila je da su cene hrane u svetu tokom maja ne{to pale,

ali su i daqe na „uporno visokom nivou”. Ta agencija UN-a navodi da se visoke i hirovite cene prehrambenih proizvoda mogu o~ekivati i do kraja ove i tokom slede}e godine, kao posledica pada zaliha hrane i skromnog rasta proizvodwe ve}ine `itarica.

Osvr}u}i se na novu agrarnu politiku u Srbiji, Bogdanov je podr`ala mere za unapre|ewe sto~arstva i malih poqoprivrednih gazdinstava, nagla{avaju}i da su oni naj si ro ma {ni ji deo agrara. Bogdanov je pozdravila dogovor vlade i zemqoradnika i istakla da je dobro {to je prvi put zaustavqen poku{aj „da se politika mewa usred godine”.

Bogdanov je ocenila i da je bilo „neprofesionalno i neod-

govorno” saop{tavati tro{kove i zarade po hektaru proizvodwe p{enice i kukuruza u ovom trenutku, a ne u momentu nastajawa tro{kova.

PRE DA VA WE U MZ „IVO AN DRI]”

OD DA NAS DO 11. JU NA

Festival igre i pesme na [trandu In ter na ci o nal ni fe sti val igre i mu zi ke „Zov rav ni ce” po ~i we da nas na [tran du i tra je do 11. ju na, a za or ga ni za ci ju su za du `e ni Fol klor no udru `e we „Ve li ko ko lo„, Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da i „Grad sko ze le ni lo„. Na otva ra wu, ko je je za ka za no za 11 ~a so va, po se ti o ci ma }e se obra ti ti gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i di rek tor ka „Ze le ni la”, Na ta {a Ra {e ta.

Po se ti o ci ko ji da nas do |u na [trand mo }i }e, iz me |u osta log, da u`i va ju u pe sma ma de~ jeg ho ra „Zvon ~i }i” ko ji na stu pa od mah po sle otva ra wa, u iz ved ba ma pe va~ ke gru pe „Maj dan„ od 18 ~a so va kao i u na stu pu ben da „Ap so lut no ro man ti~ no” ko ji }e za tvo ri ti pr vi fe sti val ski dan u 23 sa ta. Ka ko sto ji u na ja vi or ga ni za to ra, fe sti val ima za ciq da pro mo vi {e rad i do stig nu }a mla dih i da da svo je vr stan

pod sti caj za ba vqe we umet ni~ kim stvra la {tvom. Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti mu zi~ ke, osnov ne i sred we {ko le, pred {kol ske usta no ve, ple sne i pe va~ ke gru pe, ne a fir mi sa ni ben do vi, fol klor ni an sam bli i kul tur no-umet ni~ ka dru {tva iz Sr bi je i biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka. Za ~e ti ri da na fe sti va la, [tran dom }e pro de fi lo va ti vi {e od dve hi qa de u~e sni ka.

J. Z.

Novosadska sreda8.jun2011.

Ra ~u ni iz ba cu ju na uli cu zad wa ru pa na svi ra li. Za to „In for ma ti ka” ta kve mo ra da upo zo ra va te im dva pu ta me se ~o {a qe opo me ne pred tu `bu. A ako i to ne uro di plo dom, na adre se im sti `u tu `be. Mno gi i ta da mi sle da su iz nad za ko na te iz be ga va ju da pla te ono {to su po tro {i li.

Za to }e u na {em gra du 14 oso ba naj ve ro vat ni je osta ti na uli ci, uko li ko ne pla te ra ~u ne, jer }e im u pro tiv nom sta no vi oti }i na do bo{. Po ovo me is pa da da onaj ko ji ne pla ti na mo stu, la ko mo `e da pla ti na }u pri ji ito mno go, mno go vi {e.

Q. Na to {e vi}

Prijave za Rolerijadu Ne vla di na or ga ni za ci ja „Spejs mo u{n”, kroz pro je kat “Ri tam `i vo ta je bi tan”, or ga ni zu je 30. ju la ma ni fe sta ci ju „No vo sad ska ro le ri ja da”. Svi qu bi te qi vo `we ro le ra od 7 do 25 go di na mo }i }e da se tak mi ~e, dok }e za one ma lo sta ri je bi ti or ga ni zo va na nad me ta wa pro mo tiv nog ka rak te ra.

Po red zva ni~ ne tr ke na ro le ri ma pla ni ra ne su i sport sko-

re kre a tiv ne, kul tur ne i mu zi~ ke ak tiv no sti. Pri ja vqi va we je po ~e lo, a qu bi te qi ro le ra wa ko ji se jo{ uvek ni su pri ja vi li, mo gu to da u~i ne pre ko saj ta www.nsro le ri ja da.com. ili na pro mo tiv nim punk to vi ma pred sa mu tr ku.

Start svih tr ka i cen tral no me sto “No vo sad ske ro le ri ja de” bi }e pla to iz me |u stu dent skih do mo va „Dr Slo bo dan Ba ji}” i „Dr Veq ko Vla ho vi}”.

D. B.

OPE RA NA OTVO RE NOM

„Toska” na Trgu slobode Ope ra „To ska” \a ko ma Pu ~i ni ja bi }e pri ka za na u po ne de qak 13. ju na u 20 ~a so va na Tr gu slo bo de. No vo sa |a ni }e mo }i da u`i va ju u in ter pre ta ci ji jed nog od naj ~u ve ni jih ostva re wa mu zi~ ke sce ne u di rekt nom pre no su iz Umet ni~ kog cen tra kra qi ce So fi je u Va len si ji.

U slu ~a ju lo {eg vre me na pro gram }e se odr `a ti u Si na go gi.

I. D.

V remeploV

U slavu „Gorskog vijenca” Od Ohri da do Ma ri bo ra obe le `a van je je dan od naj zna ~aj ni jih do ga |a ja u ju `no slo ven skoj kul tur noj isto ri ji - pr vo iz da we „Gor skog vi jen ca” Pe tra Pe tro vi }a We go {a. Tim po vo dom i u No vom Sa du je 8. ju na 1947. na let woj po zor ni ci po zo ri {ta, u Ka to li~ koj por ti, odr `a na sve ~a na aka de mi ja.

Po sle re ~i @i vo ji na Bo {ko va, pro fe so ra Vi {e pe da go {ke {ko le, pri go dan pro gram su iz ve li No vo sad ska fil har mo ni ja i hor Kul tur no umet ni~ kog dru {tva „Zmaj Jo va”. Istog da na, u Ma ti ci srp skoj otvo re na je i iz lo `ba svih iz da wa „Gor skoj

Pre da va wa o de pre si ji, bo le sti {tit ne `le zde i oste o po ro zi odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Me snoj za je di ci „Ivo An dri}”, Ba no vi} Stra hi we 20. Pre da va ~i su s Kli ni ke za psi hi ja tri ju Kli ni~ kog cen tra Voj -

vo di ne prof. dr Alek san dra Ne di}, iz Do ma zdra vqa „No vi Sad” dr Ja na Ili} i prim. dr Pre drag Fi li pov.

Pre da va wa se or ga ni zu ju u okvi ru pro jek ta „Bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti” i „Za jed no pro tiv de pre si je”.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sve ve }i broj su gra |a na je dva sa sta vqa kraj s kra jem, jer su im pla te ni ske, a ra ~u ni iz me se ca u me sec sve ve }i. Ipak, pu no je onih rev no snih, ko ji }e pr vo pla ti ti ra ~u ne, ma kar ne ma li hle ba da je du. U No vom Sa du ta kvih je 60.000 i oni svo je ra ~u ne za ko mu na li je pla }a ju me sec za me sec, a 35.000 wih pla }a ju ra ~u ne u ro ku do da tu ma. Sta ti sti ka po ka zu je da su naj bo qe pla ti {e po pra vi lu uvek pen zi o ne ri i za po sle ni s ni skim pri ma wi ma, dok oni ne {to imu} ni ju ~e sto sma tra ju da bi pla }a we ra ~u na tre ba lo da bu de

Zajedno protiv depresije

NO VO SAD SKA VO DA ^E STO PU NA IZ NE NA \E WA

„Soc” iz slavine prekrio kadu

La va bou tam na vo da do gr la

Za mu }e wa vo de su bi la i bi }e sva ki put ka da do |e do pro me ne pri ti ska u vo do vod noj mre `i, ka -

„Vo do vo du” evrop ski kre dit Ka ko „Dnev nik” sa zna je, „Vo do vo du” je odo bre no 15 mi li o na evra kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Ga rant je grad, a „Vo do vod” is pla }u je kre dit, iz ko jeg }e, na vod no ve} na red ne go di ne, bi ti iz gra |en ozo ni za tor u li ni ja sa ak tiv nim ugqem u fa bri ci vo de na [tran du, re zer vo ar od 10.000 ku bi ka i ka na li za ci o ni ko lek tor u Uli ci Ko ste [o ki ce. Pla ni ra no je a iz kre di ta bu de iz gra |e na i no va fa bri ka vo de na Pe tro va ra din skoj adi, ali zbog ne re {e nih imo vin skih od no sa na tom pod ru~ ju, ne zna se ka da }e za po ~e ti we na iz grad wa.

lo {ki is prav na, a fi zi~ ko-he mij ska svoj stva vra }a ju se u nor ma lu na kon kra }eg is pi ra wa.

Na pi ta we, ko li ka ta kva is pi ra wa ko {ta ju po tro {a ~e, San tra~ ka `e da se ne ra di o ve li koj su mi.

- Po na vqam, ko le ba we pri ti ska u mre `i mo `e da na sta ne zbog na {ih ra do va, ali i in ter ven ci ja sta na ra u zgra da ma. Ako uzme mo da iz ku hiw ske sla vi ne mo `e da is tek ne mak si mal no `e port pa rol „Vo do vo da i 10 li ta ra u mi nu tu, to ka na li za ci je” Da vor San zna ~i da na sat is tek ne tra~, na kon {to su ju ~e gra 600 li ta ra. Ni ka da ni je |a ni pri ja vi li da je mut ne, po treb no da se ceo sat pa i cr ne vo de bi lo u Pe ro is ta ~e vo da da bi za mu va ra di nu, na Gr ba vi ci i }e we pro {lo, a da pod Li ma nu. San tra~ ka `e da je se tim da ku bik, od no sno uzrok to me bio de se to mi 1.000 li ta ra ko {ta 87 nut ni ne sta nak stru je u fa di na ra. Ni ko ni je sre bri ci vo de na [tran du, }an zbog ova kvih po ja va, {to je do ve lo do ko le ba wa ali su one ne mi nov nost pri ti ska, {to je po di glo – na vo di San tra~. ta log u ce vi ma, ko ji se pri - Ka da po pi la ta log Pod se tio je da gra |a me tio ne gde vi {e, a ni ko ji pri me te ne gde ma we. za mu }e we tre ba - Evo, ju ~e smo Za mu }e wa vo de bi }e sva ki put ka da do |e do pro me ne to da pri ja ve kol is pi ra li mre `u u pri ti ska u vo do vod noj mre `i, ka `u u „Vo do vo du” na - cen tru „Vo do vo {est uli ca, a ra di kon {to su gra |a ni pri ja vi li da je mut ne, pa i cr ne da” na te le fon li smo na mre `i u 0800 - 333 - 021, a vo de bi lo u Pe ro va ra di nu, na Gr ba vi ci i Li ma nu. jo{ se dam. Svu da su rad ni ci pred u ze Uzrok de s e t o m i n ut n i ne s ta n ak stru j e u fa b ri c i se po ja vqi va la za }a }e taj deo mre vo de na [tran du mu }e wa, ko ja ~i ne `e is pra ti, uko sit ne ~e sti ce man li ko je to mo gu ga na, a ne ne ki muq i bla to. Pro - man ga na i gvo `|a u ce vi ma, i tre - }e. Na i me, u „di vqim” de lo vi ma {le go di ne smo dez in fi ko va li ba vre me na da se taj ta log is pe re vo do vod ne mre `e uglav nom ne po ceo si stem po ja ~a nim kon cen tra - do pre |a {weg, uobi ~a je nog ni voa sto je neo p hod ni hi dran ti, te is pi ci ja ma hlo ra, {to je iza za va lo po - – ka `e San tra~. Po we go vim re - ra we ta kvih vo do vo da ni je mo gu }e. ve }a nu ok si da ci ju i ta lo `e we ~i ma, za mu }e na vo da je mi kro bi o S. Kr sti}

DO PET KA U „RA DO SNOM DE TIW STVU“ ^E KA JU RO DI TE QE PRI MQE NE DE CE

Bez potpisa nema vrti}a

Ro di te qi de ce ko ja su pri mqe na u vr ti }e na kon kur su Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ tre ba lo bi da se do pet ka ja ve u upra vu

ove usta no ve, u uli cu Pa vla Si mi }a 9, da pot pi {u iz ja vu o pri hva ta wu uslo va bo rav ka i oba ve za, te da do bi ju upi sni cu. Uko li ko ro di teq ne

„Moj sala{” sutra ispred Spensa

vi jen ca” ko ja su se do ta da po ja vqi va la u sve tu.

N. C.

Pi ja ca „Moj sa la{„ odr `a }e se su tra od 14 do 20 sa ti na pla tou is pred Spen sa. Po dru gi put ove go di ne pi ja ca se odr `a va pod slo ga nom „Or gan ska po qo pri vre da. Do bra za te be, do bra za pri ro du!”, a su gra |a ni }e mo }i da vi de pro iz vo de or gan skih i tra di ci o nal nih po qo pri vred ni ka iz Qu to va, Oro ma, To -

to vog Se la, Ki sa ~a, ^e ne ja, Be ge ~a, Ki kin de, Ku cu re, Apa ti na, Bu di sa ve, Ade i Te me ri na.

Bi }e pred sta vqen i ak ci o ni pro gram za raz voj or gan ske po qo pri vred ne pro iz vod we No vog Sa da u okvi ru ko jeg je u{lo de set no vih pro iz vo |a ~a. Part ner gra da u ovom pro gra mu je Ze le na mre `a Voj vo di ne.

N. R.

pot pi {e ovu iz ja vu, sma tra }e se da je od u stao od pri je ma i upi sa de te ta u vr ti }, sa op {ta va ju iz „Ra do snog de tiw stva“.

[al ter sa la ra di sva kog rad nog da na od 8 do 14 ~a so va, sem sre dom ka da je otvo re na od 8 do 17 ~a so va.

A. V.

Suve slavine u dve ulice Uli ce Slo bo da na Ba ji }a i Za ha ri ja Or fe li na ne }e ima ti vo du da nas od 8 do 18 sa ti. Ci ster na s pit kom vo dom bi }e po -

sta vqe na kod de~ jeg vr ti }a „Zlat na ri bi ca”. Vo de ne }e bi ti zbog ra do va na mre `i.

N. R.

Predstava na nema~kom jeziku Pred sta va na ne ma~ kom je zi ku „Vi dra gi, pre da le ko uda qe ni” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va

u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ulaz je za slo bo dan.

G. ^.

Iskqu~ewa struje ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ka ra{ oko vi le Stan ko vi} i vi kend na se we Ti di ja. ^e re vi} od 8.30 do 12 sa ti na se qe „Bra zi li ja„, „Me |e„, „@i ~a ra„, „[a ko ti nac„, „Eko ni mi ja Be o ~in„ i fir ma „Pa le ta-S„. Ra ko vac od 8.30 do 12 sa ti Be o ~in ski put od Uli ce Srp skih do bro vo qa ca do Uli ce S. Pa u no vi }a Veq ka i deo Ka ra |or |e ve uli ce.

Su tra: No vi Sad od 8.30 do 13.30 sa ti uli ce G. Ko va ~i }a, ka pe ta na Be li }a i P. [an do ra

od G. Ko va ~i }a do kra ja (do No vo sad skog pu ta). Svi lo{, Gra bo vo i Lug od 8.30 do 13 ce la na se qa. Su sek od 8.30 do 13 deo vi ken da {kog na se qa Ko ru {ka.

Srem ska Ka me ni ca od 10 do 13 po tez ^u ka la. Ki sa~ od 8.30 do 12.30 deo na se qa od cen tra pre ma auto pu tu i fir me „Pe tro vac”, „Ja vor”, „Ja vor 1”, „No vi tet” i „@e le zni~ ka sta ni ca”. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ka ra{ oko vi le Stan ko vi} i vi kend na se we Ti di ja.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda8.jun2011.

dnevnik

c m y

8

MADA IH „ZELENILO” SVAKE GODINE PRORE\UJE

@en ske to po le gu {i }e go di na ma

Fo to: S. [u {we vi}

PRIZNAWA U^ENICIMA REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE

Rad da ro vi te na pi je de stal do veo

U~e ni ci Re gi o nal nog cen tra za ta len te u No vom Sa du do bi li su ju ~e di plo me od Gra da No vog Sa da za do bre re zul ta te na ne dav no odr `a nim tak mi ~e wi ma re gi o nal nog i re pu bli~ kog ni voa. Di plo me im je uru ~io gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} to kom pri je ma u Grad skoj ku }i na ko jem su bi li sa svo jim men to ri ma.

- @e le li smo da uka `e mo po {to va we ovim mla dim qu di ma i da im ka `e mo da se is pla ti ula ga ti u se be, da je je di no ta ko mo gu }e ostva ri ti vr hun ske re zul ta te, i da ulo `e ni trud i na po ran rad ni kad ne osta ju bez na gra de. Ta ko |e na me ra nam je da svi ma po {a qe mo

po ru ku da tre ba ne go va ti po zi tiv ne dru {tve ne vred no sti i stvar ni uspeh ko ji je re zul tat sva ko dnev nog za la ga wa i u~e wa – is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}.

Na sve ~a nom pri je mu di plo me je do bi lo 29 u~e ni ka za osvo je no jed no od pr va tri me sta na tak mi ~e wi ma iz kwi `ev no sti, en gle skog je zi ka, isto ri je, he mi je, ma te ma ti ke i in for ma ti ke. Re gi o nal ni cen tar za ta len te je usta no va ko ja re a li zu je pro gra me pod sti ca wa i raz vo ja na u~ no-teh ni~ kog i is tra `i va~ kog stva ra la {tva mla dih iz pri rod nih, teh ni~ kih, dru {tve nih i dru gih na u ka i umet ni~ kog stva ra la {tva.

A. V.

U ^I[]EWU NOVOG SADA U^ESTVOVALO 12.500 QUDI

Uklo we no sko ro 1.000 to na ot pa da

Pre ma su mi ra nim po da ci ma ak ci je “Ve li ko spre ma we Sr bi je” u No vom Sa du, pro te klog vi ken da je na pod ru~ ju Gra da uklo we no 988 to na ra znog ot pa da, pri ~e mu je od sme }a o~i {}e no oko 400 hi qa da kva drat nih me ta ra jav nih i dru gih po vr {i na. Ak ti vi sti ko ji su se pri kqu ~i li ak ci ji uklo ni li su 20.888 ku bi ka sme }a sa di vqih de po ni ja, a osim to ga po ko {e no je oko 300.000 kva drat nih me ta ra po vr {i na ko je su bi le pod ko ro vom i dru gom sa mo ni ko lom ve ge ta ci jom.

U ve li kom spre ma wu No vog Sa da u~e stvo va lo je oko 12.500 qu di me |u ko ji ma je bi lo vo lon te ra, stu de na ta, |a ka, za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma, spor ti sta, |a ka i ma li {a na iz pred {kol skih usta no va. Zva ni~ no u ak ci ji ~i {}e wa gra da je u~e stvo va lo 27 osnov nih i sred wih {ko la, de vet jav nih pred u ze }a, 36 me snih za jed ni ca, oko 30 pri vat nih pred u ze }a, pet na e stak udru `e wa gra |a na kao i pri pad ni ci Vosjke Sr bi je.

N. P.

Aler gi je ~i ji su uzro~ nik raz li ~i te vr ste za du `e no je „Grad sko ze le ni lo”, a ka ko ka `u u ti ma i ras po lo `i vim nov cem – ka `e za”Dnev bi qa ka po sled wih go di na su po sta le ve li ki ovom pred u ze }u u pro gra mu po slo va wa sva ke nik” port pa rol po me nu tog pred u ze }a Ivan zdrav stve ni pro blem No vo sa |a na, a pre ma go di ne pred vi |e no je i ukla wa we pre sta re lih No `i ni}. ne kim po da ci ma, od raz li ~i tih aler gi ja pa ti to po la i za me na `en skih sta ba la ovog dr ve ta.

Ta ko se ve} go di na ma u kon ti nu i te tu se ku pre ko 20 pro ce na ta `i te qa gra da. Mno gi Ovo pred u ze }e je iz dvo ji lo dva mi li o na di na to po le, a na”uda ru” su bi le one na ve li kom kri ve to po le za aler gi je, ali pre ma naj no vi - ra za wi ho vu se ~u, do sa da je utro {en mi lion, par kin gu kod [tran da, za tim na pla `i, kao i jim is tra `i va wi ma one ne iza zi Li man skom i osta lim par ko vi ma u va ju aler gi ju, ve} sa mo na dra `aj u gra du.

Naj ve }i broj `en skih to po la na la zi se na ke ju - Za ak ci ju za me ne `en skih to po gr lu. Kao i sva ke go di ne u ovo do i uop { te u bli z i n i Du n a v a, kao i na Li m a n i m a la i ukla wa we pre sta re lih ima mo ba, be le gru dvi ce sa pol nim }e li pu nu po dr {ku nad le `nih qu di iz ja ma `en skih to po la le te na sve gra da, ko ji ula `u mak si mal ne na po re ka ko bi stra ne, {i rom gra da, i, na rav no, ner vi ra ju a dru ga po lo vi na bi }e po tro {e na ~im pri ro se ovaj pro blem re {io. Naj ve }i broj `en skih aler gi~ ne i one ko ji to ni su, a raz no {e we da bu de u fa zi mi ro va wa. se me na to po la tra je sve do ju na.

- Sa Slu `bom nad zo ra iz Za vo da za iz grad - to po la na la zi se na ke ju i uop {te u bli zi ni Ovo dr ve }e je ne ka da dav no sa |e no na rub wu gra da utvr |u ju se di na mi ka i pri o ri te ti, a Du na va, kao i na Li ma ni ma – do dao je No `i ni}. nim de lo vi ma gra da, ko ji su {i re wem No vog Ovo pred u ze }e sem {to oba ra sta bla, ve o ma ono {to je si gur no je da je za ce lo kup nu re a li Sa da prak ti~ no po sta li {i ri cen tar. Je dan za ci ju ovog po sla po tre ban du gi niz go di na. vo di ra ~u na i oze le wa va wu, a kao pri mer na vo broj pre sta re lih to po la pred sta vqa i opa Sva ke go di ne se od re |en broj `en skih to po la di da je od po ~et ka go di ne do da na po sa |e no snost po bez bed nost gra |a na. Za wi ho vu se ~u B. M. za me ni dru gim vr sta ma, u skla du sa pri o ri te - 2.600 no vih sta ba la.

UZ STADION PODIGNUT I ^ETVRTI REFLEKTOR

Za si ja }e „Ka ra |or |e” kra jem ju la Po sled wi, ~e tvr ti re flek tor ski stub, ju ~e je po dig nut na se ve ro i sto~ noj stra ni Sta di o na „Ka ra |or |e“. Ka ko je ra ni je na ja vqe no, do 15. ju na ceo po sao oko po sta vqa wa re flek to ra tre ba lo bi da bu de za vr {en, a pre o sta lo je jo{ da se po sta vei 28 sve tiq ki na krov iz nad za pad ne tri bi ne sta di o na.

Po sle to ga, po sa zna wim „Dnev ni ka“, sle di po la ga we ka blo va i spa ja we re flek to ra, dok bi neo p hod na tra fo sta ni ca tre ba lo da stig ne 10. ju la u No vi Sad. Ovo je i stav ka ko ja }e naj ve ro vat ni je pro u zro ko va ti da „Ka ra |or |e“ bu de osve tqen tek kra jem ju la, po {to je opre ma uvo zna i du go se ~e ka lo na we nu is po ru ku.

Za in sta li ra we tra foa po treb no je oko se dam da na, da bi po tom usle dio teh ni~ ki pri jem i iz da va we neo p hod ne do ku men ta ci je za pu {ta we u rad osve tqe wa ko je }e ~i ni ti ukup no 316 sve tiq ki, ko je }e na te re nu i atlet skoj sta zi da va ti osve tqe nost od 1.400 luk sa, {to je uslov za odr `a va we tak mi ~e wa u fud ba lu i atle ti ci naj vi {eg ran ga.

S. K.

^u va ri ma ke don ske tra di ci je

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Re~ nik je zi~ kih ne do u mi ca” na dar Iz da va~ ka ku }a „Pro me tej” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dve ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Re~ nik je zi~ kih ne do u mi ca” auto ra Iva na Klaj na. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri „Most-

Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. „Ciq je ovog re~ ni ka da na {to sa `e ti ji i pre gled ni ji na ~in po mog ne u te {ko }a ma i di le ma ma ko je se ja vqa ju pri sva ko dnev nom iz ra `a va wu. Za raz li ku od ra ni jih pri ru~ ni ka, re~ nik se ne ogra ni ~a va na pra vo pis i iz go vor, ne go se ba vi i pi ta wi ma zna ~e wa, gra ma ti ke i upo tre ba re ~i.” N. R.

Udru `e we gra |a na „]i ril i Me to di je” ugo sti lo je ju ~e za me ni ka gra do na ~el ni ka Zo ra na Man di }a ko ji se sreo i s ~la no vi ma Na ci o nal nog sa ve ta Ma ke don ske na ci o nal ne ma wi ne. “ Mi `i vi mo jed ni s dru gi ma, a ne jed ni po red dru gih. Ma ke don ska na ci o nal na ma wi na je most iz me |u Sr bi je i Ma ke do ni je ta ko da sam `e leo da se

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Spon zo ru {e” Ma {e Re bi} Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Spon zo ru {e” Ma {e Re bi}.

Opo ra pri ~a o sud bi na ma ne ko li ko ti nej xer ki u „olov nim“ de ve de se tim go di na ma pro {log ve ka u

Sr bi ji. U po tra zi za var qi vom sre }om, glav na ju na ki wa Le na, de te raz ve de nih ro di te qa, po ku {a va da svo je ne za do voq stvo okru `e wem i pri li ka ma iz le ~i bek stvom od sa me se be, nu de }i za uz vrat je di no {to de voj ka na do mak pu no let stva mo `e da po nu di.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Fo to: N. Sto ja no vi}

upo znam s ra dom Na ci o nal nog sa ve ta kao i ovog udru `e wa gra |a na i da vi dim na ko ji na ~in Grad mo `e da im po mog ne u ra du “ , re kao je Man di}.

Po re ~i ma pred sed ni ce udru `e wa „]i ril i Me to di je” Va ske ^er bo ske, ovo udru `e we bro ji oko {e zde set ~la no va i za la `e se za ne go va we ma ke don ske kul tu re i obi ~a ja.

J. Z.

OD JU^E [TRAJK U AD „BUDU]NOST”

Rad ni ci ma za ki nu te ~e ti ri i po pla te Za po sle ni u AD” Bu du} nost” od ju ~e su u {traj ku zbog ~e ti ri ne is pla }e ne pla te iz ove go di ne i du ga od jed ne i po za ra de za o sta le od la ne, ka zao je pred sed nik sin di ka ta Bo ri slav Do `i}.

Ni je se ra di lo na tri ve }a gra di li {ta i jed nom ma wem jer po slo da vac ni je utvr dio mi ni mum MZ „BISTRICA” NAGRA\ENA

Sa ku pqa li ot pad, do bi li ra ~u na re

Gra |a ni MZ „Bi stri ca” i u~e ni ci i oso bqe SP[„Si ni {a Stan ko vi}” iz Fu to ga po ka za li su vi sok ni vo sve sti u za {ti ti `i vot ne sre di ne, jer su na pu ni li kon tej ne re za elek tri~ ni i elek tron ski ot pad ko je je kom pa ni ja „Bo `i} i si no vi” po sta vi la u ovoj me snoj za jed ni ci. Zbog uspe {ne ak ci je ova kom pa ni ja je MZ „Bi str ca” po klo ni la deo ra ~u nar ske opre me.

Sa vet me sne za jed ni ce sa ku pqa we ot pa da spro veo je u sa rad wi sa Sred wom po qo pri vred nom {ko lom iz Fu to ga, „^i sto }om” i kom pa ni jom „Bo `i} i si no vi” i ta ko se pri dru `io ak ci ji „O~i sti mo Sr bi ju”.

N. R.

pro ce sa ra da na {ta ga oba ve zu je za kon.

Pre ma re ~i ma Do `i }a, za po sle ni ma je pre do ~e no da je od oko 300 rad ni ka, pre ko broj no bli zu 160 i da po slo vod stvo na me ra va da se vi {ka rad ne sna ge oslo bo di bez so ci jal nog pro gra ma ko ji pod ra zu me va is pla tu ot -

prem ni na i za o sta le pla ta. Re ~e no je da za to ne ma nov ca.

- Ovog me se ca za po sle ni iz pri grad skih me sta ni su do bi li me se~ ne kar te pa se pret po sta vqa da ru ko vod stvo ta ko `e li da se oslo bo di jed nog de la za po sle nih. Iz o sta nak s rad nih me sta od ne ko li ko da na po slo vod -

stvu mo `e da po slu `i kao uslov za ot kaz - ob ja snio je Do `i}.

Pred sed nik Ak ci o nar skog dru {tva „Bu du} nost„ Dra go mir Ba ji lo ja vio se na na{ te le fon ski po ziv, i sem {to je pred lo `io „da se ~u je mo za dva da na „ ni {ta vi {e ni je `e leo da ka `e.

Z. D.

JO[ UVEK NEMA RE[EWA ZA ATP „VOJVODINA” U STE^AJU

Sud od lu ~u je o re or ga ni za ci ji Ne k a d a { wi vla s nik ATP „Voj vo di na” u ste ~a ju Ili ja De vi} oba ve stio je ste ~aj nog su di ju i ve }e i Od bor po ve ri la ca da se ste ~aj ni uprav nik „Voj vo di ne” Ni ko la Pa vlo vi} od r e k ao do d at n og fi n an s ij skog ve {ta we wa o kom ple toj {te ti ko ju pred u ze }e tr pi {to me | u m e s ni pre v oz sa sta r e auto bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce ni je pre se qe en na no vo i zgra |e nu, ~i ji je in ve sti tor bi la „Voj vo di na„.

De vi} ka `e da je Pa vlo vi} ta ko uma wio ka pi tal fir me, jer je od u stao da se ob ra ~u na iz gu bqe na do bit zbog iz gu bqe nih li ni ja u do ma }em i me |u na ro dom sa o bra }a ju, {to ne ra di ser vis fir me iz gra |en po naj -

vi {im svet skim stan dar di ma i {to je ras ki nut ugo vor o za stup ni {tvu se tre i mer ce de sa.

U tu `bi pro tiv Gra da ka `e De vi}, Pa vlo vi} je u pri go vo ru Pri vred nom su du na veo da tra `i da se ob ra ~u na sa mo {to sta ni ca ne ra di, od no sno {to ne pri sti `u auto bu si i {to je po slov ni pro stor pra zan. De vi} ka `e da je o ovo me oba ve {te na Agen ci ja za bor bu pro tiv ko r up c i j e,Udru ` e w e za bor b u pro t iv or g a n i z o v a n og kri mi na la, Spe ci jal no tu `i la {tvo i iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju i da je pro tiv Pa vlo vi }a pod neo kr vi vi~ nu pri ja vu.

Ste ~aj ni uprav nik Ni ko la Pa vlo vi} ni je `e leo da ko me -

ta ri {e pri go vor ko ji je pod neo Pri vred nom su du u ve zi sa od u sta ja wem od do pun skog ve {ta ~e wa, na vo de }i da mu je va `no da sud ko na~ no pri hva ti we g ov plan re o r g a n i z a c i j e pred u z e } a ko j i pod r a z u m e v a po ~e tak ra da autu bu ske sta ni ce, a za da nas je o to me za ka za no no vo ro ~i {te. Ka ko je na gla sio sud du go re {a va pro blem ATP „Voj vo di na”u ste ~a ju.

U Pri vred nom su du u No vom Sa du u to ku je po nov no su |e we po pre su di Ape la ci o nog su da u be o gra du iz me |u Gra da I ATP “Voj vo di ne” u ste ~a ju, a u po stup ku je i De vi}, ko ji ka I tu `i lac ima ista pra va.

Z. Deli}

U NO VOM SA DU GO STU JE CIR KUS „KO RO NA”

cir ku sa u sve tu - pri ~a za „Dnev nik” or ga ni za tor pro gra ma Ma ri ja na Srem ~e vi}.

Cir kus „Ko ro na„ po sto ji 300 go di na, a sva ke go di ne ima ju no ve ta~ ke i no ve iz vo |a ~e. Od ove, naj a trak tiv ni je su im ta~ ke u va zdu hu i na tra pe zu.

- Qu di ko ji ove se zo ne ra de u na {em cir ku su su pra vi pro fe si o nal ci. Ne ma mo ta~ ke s de com, jer sma tra mo da je to is ko ri {}a va we. Svi ar ti sti ko ji za ba vqa ju pu bli ku, za vr {i li su fa kul te te u Ru si ji za to, od no sno pr ve dve go di ne i{li su na sport, a na kon to ga su se opre de li li za smer cir ku ski akro ba ta - ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca.

Is ti ~e, da kod nas qu di ima ju pred ra su de ka da je u pi ta wu cir kus, jer ka ko ka `e, na raz ne stva ri po mi sle, a sa mo ne na umet nost. Ipak, vla sni ci ovog cir ku sa pra te svet ske tren do ve i sva ke go di ne pred no vu se zo nu pre ko me na xe ra bi ra ju akro ba te s ko ji ma ka sni je pri pre ma ju pro gram.

Na rav no cir kus ne bi bio cir kus da u we mu ne ma klov no va ko je ma li {a ni za pra vo naj vi {e i vo le.

Pri la go di li su se uku su na {e pu bli ke, pa glu pi ra ju i gle da ju ka ko }e da „na pa ko ste” jed ni dru gi ma.

Iri na ^e doj ni ca sa svo jim qu bim ci ma

Me |u tim, te stva ri su u sve tu pre va zi |e ne, a od „svet skih” klov no va pu bli ka o~e ku je mu zi kal nost i kre a tiv nost.

U pu tu ju }oj tru pi je i Iri na ^e doj ni ca iz Ukra ji ne, ko ja na stu pa sa svo jim pu dla ma. Ovim po slom se ba vi 30 go di na i ka `e da svoj `i vot ne bi mo gla da za mi sli bez dre su re i cir ku sa. Tre nut no ima ma~ ku i {est pu dli ca, od kra qev ske do pa tu qa ste, a naj sta ri ja

U PE TRO VA RA DI NU

Ob no va go to va, da nas otva ra we pi ja ce Pe t ro v a r a d in s ku pi j a c u otvo ri }e da nas u 12 ~a so va gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi}. Adap ta ci ja pi ja ce po ~e la je 4. ma ja i za vr {e na je da le ko ra ni je od pla ni ra nog ro ka, a sa da ras po la `e sa 41 ze le nom te zgom, 16 ro bih te zgi, ~e ti ri te zge za pro da ju cve }a. U okvi ru pi ja ~og pro sto ra su i gon do le za pro da ju bo sta na, ki osk za pro da ju ri be i pe ka ra, kao i ~e ti ri ras hlad ne vi tri ne za pro da ju mle~ nih pro iz vo da i `i vin skog me sa. Od lu kom Skup {ti ne Gra da pi ja ca u Pe tro va ra di nu je u apri lu po ve re na na upra vqa we „Tr `ni ci”. I. D.

VESTI Tri bi na SRS u Sta rim Le din ci ma Tri bi nu „Pi taj te nas...” or ga n i z u j e Srp s ka ra d i k al n a stran ka, ve ~e ras u 18 ~a so va u MZ Sta ri Le din ci, Uli ca Vu ka Ka r a x i } a 98. Go v o r i } e pred s ed n ik GO SRS \u r a| Jak { i}, pot p red s ed n ik GO SRS Sne `a na Mu {ic ki, se kre tar GO SRS La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

A. L. Fo to: N. Sto ja no vi}

PE TRO VA RA DIN: STA ZA UME STO TRA VE

Oaza za bi ci kli ste i pe {a ke @i te qi Pe tro va ra di na, po se ti o ci tvr |a ve i bi ci kli sti usko ro }e mo }i da odah nu jer vi {e ne }e mo ra ti da se {e ta ju po tra vi, i vo zi ka ju po pro met nom ko lo vo zu, stra hu ju }i da }e ih „po ku pi ti” ne ki ~e tvo ro to~ ka{. Su de }i po fo -

to gra fi ji i vred nim rad ni ci ma ovaj deo Pe tro va ra di na usko ro do bi ja no vu pe {a~ ku i bi ci li sti~ ku sta zu, ve ru je mo na ra dost svih su gra |a na ali i broj nih go sti ju ko ji }e usko ro sa svih stra na sve ta op se sti tvr |a vu.

B. M.

Iz lo `ba pla ka ta Ne ma we Jo va no vi }a Iz lo `ba pla ka ta „An der kon strak{n” Ne ma we Jo va no vi }a otva ra se ve ~e ras u 20 ~a so va u „Fa bri ci”, Bu le var de spo ta Ste fa na 3. Ovo je pr va iz lo `ba stu den ta tre }e go di ne Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, a te ma je ur ba ni iz gled No vog Sa da pri ka zan kroz objek tiv, tek sto ve i di -

zajn Jo va no vi }a. Pla ka ti pri ka zu ju o~i gle dan ne do sta tak bri ge za iz gled jed nog gra da. Re ~i „tran zi ci ja” i „ur ba no” sa vr {en su iz go vor za grad wu bez pla na i bri ge za iden ti tet. Iz lo `ba se odr `a va uz po dr {ku Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Stu dent skog kul tur nog cen tra.

I. D.

„NS blok” za „Re kom” Ini c i j a t i v u za „Re k om” pot p i s a } e od b or n i c i gru p e gra |a na „NS blok”, da nas u 11 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci kod bro ja 3. ^la no vi ove gru pe gra |a na na kon pot pi si va wa, po z va } e gra | a n e da pru ` e podr {ku ini ci ja ti vi za osnivawe Re gi o nal ne ko mi si je za utvr | i v a w e i ob j a v qi v a w e ~i we ni ca o svim `r tva ma ra to va od 1991. do 2001. go di ne na te r i t o r i j i ne k a d a { we SFRJ. A. L.

Pre da va we za di ja be ti ~a re Pre da va we „Di ja be te sna ne fro pa ti ja” bi }e odr `a no da nas u 16.30 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes u objek tu Do ma zdra vqa „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Uli ci Zmaj og we na Vu ka 19.

Te le fon za do dat ne in for ma ci je je 4879 - 437.

I. D.

9

DA NAS NA TR GU SLO BO DE

Pod {a trom sto ~u da Klov no vi, `on gle ri, ar ti sti, sim pa ti~ ne pu dli ce i ma~ ke sa stav ni su deo In ter na ci o na log cir ku sa „Ko ro na” ko ji svo jim pred sta va ma do 19. ju na za ba va qa sve one ko ji bar na tre nu tak za `e le da do dir nu ~u de sni svet ma gi je. Pu tu ju }i ka ra van je na po qa ni kod te ni skih te re na u bli zi ni Spen sa ra za peo svo ju {a tru, ko ja mo `e da pri mi 1.500 qu di. Sva ke ve ~e ri od 18 i 20 sa ti, sto ti ne o~i ju je s di vqe wem gle da ju gip ke de voj ke i mla di }e ko ji po put oda pe te stre le pre le }u pla vu tra ku na vi {e od osam me ta ra vi si ne. Po {to je od pro {le go di ne u na {oj ze mqi za ko nom za bra we no pri ka zi `i vo ti we, u ovom cir ku su su to tal no pro me nu li pro gram i is kqu ~i vo se ba zi ra ju na „ru skom pro gra mu”.

Sem pu dli ca i ma ~a ka, ne ma mo ni jed nu dru gu `i vo ti wu od no sno zve ri. Tre nut no u na {em cir ku su na stu pa ju ar ti sti iz Ukra ji ne, Ru si je, Bu gar ske, Ma |ar ske i Sr bi je, a uglav nom iz vo de va zdu {ne ta~ ke i dre su re pu dli ca. Pred sta va tra je sat i po i mo gu vam re }i da su qu di za do voq ni, bez ob zi ra {to ne ma `i vo ti wa, ko je su za pra vo za {tit ni znak sva kog

sreda8.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Fo to: R. Ha yi}

je Dej zi ko ja ima 16 go di na i sad je u za slu `e noj pen zi ji.

- Po ne kad mi je te {ko da ih dre si ram. Oba kra qev ska pu dla ima ju po de vet go di na i 32 ki le, a ja imam 26 ki lo gra ma. Pa ka da sko ~i na me ne po ne kad me i sru {i, ali sve to ide u rok slu `be - pri ~a Iri na i do da je da je zi mi obi~ no s po ro di com i svo jim ku ca ma u Ukra ji ni.

Q. Na to {e vi}

@il ni ko vi fil mo vi u CK13 Pro j ek c i j a fil m o v a „Cr ni film” i „Ra ni ra do vi”, @e li mi ra @il ni ka, odr `a }e se da nas u 19 ~a s o v a u Omla d in s kom cen t ru „CK13”, Uli c a voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ovo je dru go po re du pri ka zi va we fil mo va iz pro d uk c i j e Neo p lan t a fil ma.

G. ^.

Pro test oso ba s in va li di te tom Pro test oso ba s in va li di te tom, ko ji or ga ni zu je Ko or di na ci o ni od bor gra da, odr `a }e se da nas u 11.55 sa ti na Tr gu slo bo de. Ovaj od bor sa ~i wa va ju Udru `e we pa ra ple gi ~a ra, Udru `e we dis tro fi ~a ra, Udru `e we obo le lih od mul ti ple skle ro ze „Mul tis” i Udru `e we gra |a na de~ je i ce re bral ne pa ra li ze „Sun ce”, a na trg }e iza }i 200 wi ho vih ~la no va. Raz log oku pqa wa je to {to je Grad ska upra va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu uki nu la ovim oso ba ma fi nan si ra we re ha bi li ta ci je, od mo ra i opo rav ka kao i no vac za re gi stra ci ju, go ri vo i odr `a va we kom bi vo zi la.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka od bo ra Jo si pa Vl~e ka, ka da je ras pi san kon kurs za ras po de lu sred sta -

va za so ci jal nu za {ti tu od nad le `nih iz Grad ske upra ve za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu pro sle |e na im je in for ma ci ja da ne mo gu da u~e stvu ju na kon kur su za tro {ko ve pre vo za, po {to je for mi ran dis pe ~er ski cen tar, a da }e sva sred stva ovim or ga ni za ci ja ma bi ti upla }e na pre ko pro gra ma ra da. Po za vr {et ku kon kur sa sa mo su udru `e wa ce re bral ne pa ra li ze i „Mul ti sa” do bi la deo sred sta va za pre voz, a osta la dva su oba ve {te na da sred stva ni su do bi li jer ni su u~e stvo va li u kon kur su.

Vl~ek je na ja vio da }e uko li ko se ne is pu ne wi ho vi zah te vi kre nu ti u pro test nu {et wu do Skup {ti ne gra da, a blo ki ra }e i ras kr sni ce kod Fu to {ke pi ja ce i Iz vr {nog ve }a.

N. R.

NA RED NE NE DE QE SVE ^A NO OTVA RA WE

Kej do bi ja su ve nir ni cu Su ve nir ni ca na Ke ju tre nut no je u prob nom ra du i u to ku je we no opre ma we, a na red ne ne de qe mo `e se o~e ki va ti i sve ~a no otva ra we, po tvr dio je di rek tor Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Bran ko Ron do vi}. Na kon iz grad we u no vem bru pro {le go di ne, na ja vqe no je da }e po ~e ti s ra dom na pro le }e, a di rek tor TONS-a prav da od la ga we ka {we wem ra do va i do da je da jo{ ni je pro {la tu ri sti~ ka se zo na.

- Su ve nir ni ca }e bi ti pr va sta ni ca mno gim tu ri sti ma ko ji pri sta nu s put ni~ kih bro do va i to }e bi ti od re |en vid do bro do {li ce za wih - ka `e Ron do vi} do da ju }i da }e ona pod ra zu me va ti pro da ju su ve ni ra, ra znih bro {u ra, ma pe gra da, kao i da }e se po nu da do pu wa va ti.

Su ve nir ni ca se na la zi is pred Lu ke No vi Sad, pre ko pu ta Do ma voj ske Sr bi je, a ra di }e do ok to bra.

I. D.

SU TRA U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Ples za de~ ji `i vot U `e qi da po mog ne Zo ji ({est go di na), Alek si ({est), Stra hi wi (pet) i Lu ki (osam) ko ji bo lu ju od te {ke Ba te no ve bo le sti (od tre }e go di ne ma ni fe stu je se pre stan kom go vo ra, ho da, gu bqe wem vi da, men tal nog na ru {a va wa zdra vqa i umi ra wem do 12. go di ne) Osnov na {ko la „23. ok to bar” iz Srem skih Kar lo va ca ukqu ~i la se u hu ma ni tar nu ak ci ju or ga ni zo va wem ple snog spek ta kla. Tim po vo dom su tra }e u ovoj {ko li u 20 sa ti po ~e ti svo je vr sna mu zi~ ko-scen ska pred sta va, ~i ji }e ak te ri bi ti „Stu dio 5” i „Pro fe si o nal dens stu dio”. Ula zni ca je 100 di na ra, a sav pri hod bi }e upla }en na ra ~un Udru `e wa gra |a na za bor bu pro tiv ret kih bo le sti „@i vot”.

S. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda8.jun2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Jo van \or |e vi}” „Grk Zor ba” - ba let (19) Po zo ri {te mla dih ve li ka sa la „Sa bra na de la Vi qe ma [ek spi ra, ukrat ko” (20)

BIOSKOPI Are na: „Zla to ko sa i raz boj nik” (13.40), „Pri ~a o igra~ ka ma” (14), „Ran go” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30), „Be li la vo vi” (16.20, 22.35), „Cr ven ka pa” (18.20), „Pa kle ne uli ce 5” (15.10, 21.45), „Tu |e sla |e” (15.20), „Pi ra ti sa Ka ri ba na ~ud nim pli ma ma” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Ma mur luk u Bang ko ku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Go di ne qu ba vi” (20.20), „Ce na isti ne” (22.50), „H Men:pr va kla sa” (17.40, 20.10, 22.40) Ja dran: „Tu |e sla |e” (19), „Mo ja na zo vi `e na” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Go ra na Pe tro vi} iz Novog Sada (devoj~ica i de~ak) i Ana Kne `e vi} iz Ba~ke Palanke (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Iva na @iv ko vi}, Iva na Sa bo, Di a na Gla vo ni}, Zo ra Ko va ~e vi}, Mi qa na ^ap ko, Je le na Te {a no vi} i Alek san dra Pan to{ iz Novog Sada, Ve sna Sr di} iz Futoga, Na ta {a Va si} iz Bukovca i Ma ja Ju has iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Iva na Ra di}, Ma ri ja Ko sa no vi}, Iva na Ra ko ~e vi}, Bo ja na \o ga{ i Ma ri na Br dar iz Novog Sada, @eq ka [u qan iz Ba~kog Petrovca, Dra `a na Bu di} iz Ratkova, Bi qa na Sto ji sa vqe vi} iz Ba~ke Palanke, Sa wa Mi qu{ iz Futoga, Ana Fran ci sti iz Kisa~a i Mag da le na Tot iz Titela.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Dinka Rade [najderov (1927) u 10.30 ~asova, Cvijeta Spasoja Pokrajac (1930) u 11.15, Marko Nikole Krmar (1929) u 12, Milorad Milije @ugi} (1948) u 12.45, Stevan Laze Plav{i} (1937) u 13.30, Dra`enka Mom~ila [ipovac (1960) u 14.15, Ilona Stevana Fuks (1918) u 15 i Aleksandar Svetislava Nedeqkovi} (1959) u 15.45 ~asova.

TElEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 443-611 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik РАДНИЧКА ОЛИМПИЈАДА ПОМИРИЛА ОДБОРНИКЕ БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Аплауз после 1.071 дана

БЕЧЕЈ: Још од 1. јула 2008. године, када је конституисана Скупштина општине Бечеј, није се чуо аплауз у сали где локални парламент одржава седнице. Истина, ни тада нису били јединствени, али је владајућа коалиција аплаузом поздравила конституисање Скупштине општине Бечеј. Требало је да прође 1.071 дан да би се одборници позиције и опозиције сложили око једне проблематике и једногласно је усвојили. У питању је доношење Одлуке о прихватању кандидатура највеће потиске општине поводом конкурса за избор града домаћина 11. Спортске олимпијаде радника Војводине 2015. године. Од 36 одборника, јучерашњој 36. седници Скупштине општине Бечеј присуствовао је 31 одборник и сви су подржали кандидатуру за Радничку олимпијаду, после чега се чуо, прво стидљиви, а онда и громогласан, аплауз. Преходно је помоћник председника општине за спорт Горана Страјнића, предочио одборницима разлоге због којих би требало да гласају за понуђени предлог. Подсетио је том приликом да је Бечеј већ неколико пута конкурисао за организацију атрактивне и

масовне спортско-рекреативне манифестације. Последњи пут је то било пре четири године, када је у последњем трећем кругу гласања Бачка Паланка имала више гласова и добила организацију јубиларне 10 СОРВ, која ће се одржати прве недеље јула ове године. У расправи су учествовали експомоћник председника општине за спорт Александар Димитријевић, сада одборник опозиционе Војвођанске партије, затим председници одборничких група, опозиционе „Српска слога за Бечеј“ Драган Живков – Џаја (СРС) и Ђерђ Лајбер у име „Мађарске коалиције“ која је у саставу владајуће коалиције, па председник општине Бечеј Петер Кнези и на крају председница Општинског већа СССС, јер је оснивач Радничке олимпијаде Савез самосталних синдиката Војводине, Анка Станивук. Крајњи рок за подношење кандидатуре је 8. јуни, што значи да ће Бечејци на време урадити свој део посла у нади да ће овога пута имати више спортске среће приликом одлучивања о добијању организације 11. СОРВ почетком јула у Бачкој Паланци. В. Јанков

Отворено Бијенале акварела

ЗРЕЊАНИН: У зрењанинском Народном музеју прексиноћ је отворено 9. бијенале акварела, традиционална манифестација коју организује Савремена галерија, са основном идејом да стимулише рад уметника у овој ликовној техници. Бијенале је отворио директор Савремене галерије Радован Живанкић, здружено са селектором овогодишње изложбе Савом Степановим.

-Ово је прва селекторска бијеналска изложба. За такав концепт одлука је лежала у претходним из-

ложбама, које су почеле да личе једна на другу, па смо добили манифестацију која је највише значила самим акварелистима. Поставке више нису биле у стању да говоре о значају и функционализацији акварела у актуелним уметничким токовима. Овогодишња изложба настоји да препозна управо тај домен, она пружа увид у најеминентније тенденције акварела у нас, доказује да акварел може бити присутан у савременој уметности – поручио је Степанов на отварању. Ж. Б.

Романтични викенд на Тиси НОВИ БЕЧЕЈ: Наредни викенд биће најромантичнији међу шеснаест туристичких викенда, којима Новобечејци желе да привуку суграђане и што више гостију у своју лепу варош на обали Тисе. Манифестција је инспирисана феноменом цветања Тисе, када обично половином јула, муљенито дно реке напуштају милиони малих нежних инсеката, да би на површини реке извели свој кратки љубавни лет и продужили врсту. Поред тога што госте очекује романтична вожња чамцем по Тиси, вожња кочијама, и понуда рибљих специјалитета које припремају овдашњи риболовци, домаћини су за наредни викенд у вароши и обали Тисе, припремили неколико манифестација,

од којих издвајамо исложну ликовних радова, која је бити отворена сутра у просторијама Туристичког информативног центра на Тиском кеју и концерт групе „Аурора“ у оближњем парку. У суботу, 11.јуна, на платоу Тиског кеја, у 21 час почеће рок концерт групе „AB BA Real Tri bu te Band“, а у 22 часа перформанс бубњара и жонглера са ватром у чамцима на Тиси, и пуштање плутајућих свећа са жељама низ реку. Време чекања док се љубавне жеље не испуне, на обали Тисе, ће прекратити тамбураши У недељу, 12. јуна, у Градском парку биће концерт групе „The Duo aci a no“ из Немачке. М. К.

Обновљена трафо-станица

СРБОБРАН: Након четири месеца радова, санирана трансформаторска станица ће у будуће електричном енергијом снадбевати 2.759 домаћинстава и 258 пословних објеката. За реновирање трафо-станице у Србобрану уложено је 70 милиона динара. Председник општине Србобран Бранко Гајин истакао је приликом свечаног пуштања у рад ове трафо-станице да је око 40 одсто србобранске индустријске зоне опремљено инфраструктурно.

- Моћни трафои које смо направили нашим средствима, били би скроз неупотребљиви без оваквог објекта, који доводи ква-

литетну индустријску струју до наших парцела – додао је Гајин. Директора „Електровојводине“ др Тихомир Симић изразио је задовољство због, како је рекао, веома добре сарадње са србобранском локалном самоуправом у пројекту реновирања трафо-станице, посебно, додао је он, у светлу стварања услова за покретање нових индустријских погона и отварања нових радних места.

- Потенцијални инвеститори и сви постојећи купци електричне енергије на овом подручју добиће виши квалитет испоруке и електричне енергије, уз значајно смањење њених губитака – казао је Симић. М. Кк.

sreda8.jun2011.

11

ПАЈТИЋ ОБИШАО ПОГОНЕ У „КАРНЕКСУ“

Еколошко постројење за чистији Велики бачки канал

ВРБАС: Председник војвођанске Владе др Бојан Пајтић посетио је, јуче, компанију „Карнекс“. Он је овом приликом обишао погоне врбаске месне индустрије, као и место на којем ће „Карнекс“, према најавама, до краја године изградити постројење за третман отпадних вода, која ће се даље испуштати у централно постројење за пречишћавање отпадних вода општине Врбас. Вредност ове инвестиције је два милиона евра. Пајтић је подсетио на веома лоше стање у којем се ова компанија нашла након прве приватизације, али и да је пре пет година дошао Инвестициони фонд „Ашмор“ који је, према његовим речима, „Карнекс“ поставио на ноге.

- Влада Војводине подржава еколошки пројекат који спроводи месна индустрија из Врбаса односно чињеницу да ће Компанија „Ашмор“ изградити постројења која су потребна да би се вишедеценијско загађивање Великог бачког канала зауставило – рекао је Пајтић и додао да Покрајина и даље преко ЈВП „Воде Војводине“ планира да учествује у чишћењу канала.

Др Жељко Видовић, др Бојан Пајтић и Хју Мек Рејнолдс

Генерални директор „Карнекса“ Хју Мек Рејнолдс истакао је веома добру сарадњу и са Владом Војводине као и са општином Врбас.

- Процес на изградњи пречистача је почео пре три године и надамо се да ће радови бити завршени до краја ове године – најавио је Мек Рејнолдс и рекао да Инвестициони фонд „Ашмор“ као већински власник „Карнекса“ ће сигурно у једном моменту продати врбаску месну идустрију јер је таква природа њиховог посла, али и да је до сада уложен 21 милион евра за унапређење пословања и да је „Ашмор“ задовољан досадашњим резултатима. Председник општине Врбас др Жељко Видовић истако је да је у компанији „Карнекс“ спроведена најбоља приватизација у овом граду.

- „Карнекс“, још увек, запошљава 1.700 људи и око 170 сезонских радника. Они су први почели да раде пречистач и на тај начин се укључили у акцију чишћења Великог бачког канала – казао је Видовић додајући да ова компанија годишње „пуни“ локални буџет са око 80 милиона динара. М. Кековић

ЕЛЕМИРЦИ КОЈИМА СУ ОШТЕЋЕНЕ КУЋЕ ЧЕКАЈУ ПОМОЋ

Од до мо ва ру ше ви не ЕЛЕ МИР: Ме шта ни Еле ми ра, се ла на до мак Зре ња ни на, ко ји ма су зи мус, услед на до шлих под зем них во да, оште ће не ку ће, још че ка ју на обе ћа ну по моћ од ло кал не са мо у- пра ве и ме сне за јед ни це у гра ђе вин ском ма те ри ја лу, ка ко би за по че ли об но ву стам бе них обје ка та, та мо где је то бу де мо гу ће. Јер, од не ких до мо ва, на жа лост, оста ле су са мо ру ше ви не. Нај ви ше су се, по чет ком го ди не, на уда ру на шле ку ће у се вер ном де лу се ла. Пу ко ти не су пре се ца ле зи до ве и за бо те, па да ли су кро во ви, та ва ни це... Дра ма тич но је би ло у мно гим до мо ви ма у ули -

на пу ште ну ку ћу пр вог ком ши је Дра ги ше Ра шко ва.

- Кад је чуо ка ко сам про шла, у ро ку од сат вре ме на по слао је кључ од ку ће и по ру чио ми да се усе лим, без ика кве на кна де. Ов де смо се сме сти ли, а мо ју ку ћу оби ла зим сва ки дан. Та мо је ста ње све го ре, зи до ви су по пу ца ли, део се об ру шио, ку ћа то не и пу ца, вра та не мо гу да за тва рам због сле га ња. Пла шим се да се сле га њем не по ки да ју елек трич не и плин ске ин ста ла ци је, сва шта би он да мо гло да се до го ди – ка же Ми ле на Крч мар и до да је да је Ко ми си ја за про це ну ште те утвр ди ла да су и по моћ ни објек ти скло ни па ду. Ова Еле мир ка ве ли да је чу ла да се спре ма гра ђе вин ски ма те ри јал за об но ву оште ће них обје ка та. Али, пи та се ка ко ће она то учи ни ти ка да не ма нов ца за мај сто ре, а по сла на са на ци ји ње не ку ће је мно го. Ми ну лу зи му по злу ће пам ти ти и Ми лин ко По уч ки. Из сво је ста ре ку ће у Ули ци Иве Ло ле Ри ба ра 116 је два је спа сао жи ву гла ву, ка да се об ру шио зид со бе у ко јој је спа вао и пао кров. Ни је ни по ку шао об но ву. Ста ри ру шев ни дом срав нио је са зе мљом и Милинко Поучки на улазу у гаражу пуну воде очи стио плац. Про блем је, ца ма Здрав ка Че ла ра, Иве Ло ле Ри - ме ђу тим, што се во да са ло ка ци је ба ра, Пар ти зан ској и дру ги ма. још ни је по ву кла, јер му је у но вој Без кро ва над гла вом оста ла је ку ћи, ко ју је из гра дио по ред ста ре, Ми ле на Крч мар из Ули це Здрав ка во да и да ље при сут на у га ра жи. Че ла ра 95. За јед но са не по крет ном - Цр пим сва ки дан, али опет до мај ком Сла вин ком пре се ли ла се у ла зи. А иза ку ће у ба шти, су во, мо -

Промоција Толстојеве „Хришћанске науке“ БЕЧЕЈ: У Креативном цетнру Градског позоришта Бечеј вечерас од 19.30 сати биће одржана промоција књиге Лава Николајевича Толстоја „Хришћанска наука“ у издању новосадског предузећа „ХААЈ“. Током вечерашње промоције књиге, која је код нас за 113 година постојања доживела само два објављивања, у име издавача говориће Дејан Љубичић. Није на одмет подсетити да је изласком из штампе 1898. године књига „Хришћанска наука“ изазвала праву буру у Русији, а због специфичног виђења хришћанства један од најзначајнијих светских књижевника Лав Николајевич Толстој изопштен је од Руске православне цркве. Полемика око овог случаја траје до данашњих дана, па ће, с тог аспекта гледања, и вечерашња промоција бити занимљива. В. Ј.

Милена Крчмар показује оштећења на својој кући

Спреман грађевински материјал У Ме сној за јед ни ци Еле мир ка жу да је део гра ђе вин ског ма те ри ја ла већ спре ман, а да ће за де се так да на би ти го то ва јав на на бав ка и за оста так. Већ је до пре мље но 24.000 бло ко ва за зи да ње, а че ка се ко нач на про це на да се ви ди ко ли ко тре ба це мен та, шљун ка и оста лог ма те ри ја ла за град њу. По ре чи ма се кре та ра МЗ Дра ги ше Цу ки ћа, при ја вље но је 15 па лих ку ћа, а оште ће ња су на 60 обје ка та, од ма њих па до оних озбиљ них.

Ископани канали Део Еле ми ра ко ји је био нај у гро же ни ји под зем ним во да ма, са да је ис пре се цан ка нал ском мре жом. Ме сна за јед ни ца фи на си ра ла је ис коп ка на ла кроз ули це, али и ба ште, ка ко би се во да из ве ла ван на се ља. рам да за ли вам. Ни је ми ја сно ода кле то ли ка во да – ис ти че Ми лин ко. У тро шном, во дом на че том до му, у истом со ка ку, жи ви и са мо хра на мај ка Сла ви ца Пе тров са дво је ма ле де це. На по ми ње да њој по моћ и не сле ду је, јер ку ћа у ко јој жи ви 18 го ди на, за пра во и ни је ње на. Вла -

НАГРАЂЕНИ ЂАЦИ ТЕМЕРИНСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „КОКАИ ИМРЕ” У ПОСЕТИ БЕОГРАДУ

Дружили се с Дивцем и посетили „Звезду” ТЕМЕРИН: Ученици 3. и 4. разреда основне школе “Кокаи Имре“ из Темерина.Фонд „Лаза Костић“ посебно су се истакли на наградном, литерарном и спортском конкурсу „Мој први спортски успех“. Конкурс је организован у оквиру програма обележавања јубилеја, 100-годишњице од смрти великана Лазе Костића, и у сусрет 20-годишњици Фонда који носи његово име. За све ученике основних и средњих школа конкурс је Фонд организовао у сарадњи са Министарством просвете, и уз подршку Министарства омладине и спорта и Министарства културе Републике Србије. Деца мађарске националности, њих 14-торо, која уче српски језик као језик друштвене средине својим трудом привукли су посебну пажњу жирија својим радовима. Фонд „Лаза Костић“ је организовао за те ђаке посету Београду и сусрет са нашим прослављеним спортистом и хуманистом Владе

Дивцем у просторијама Олимпијског комитета на Дедињу. „Ово ће бити још једна наша сарадња са Олимпијским комитетом, с обзиром на то да смо прошле године били део њиховог пројекта „Музеј спорта и олимпизма“, током манифестације Ноћ музеја. Такође, сарадња ће се сигурно наставити и следеће године, јер је пројекат Фонда „Лаза Костић“ за учествовање на Културној Олимпијади која ће се одржати у Лондону 2012. године званично прихваћен“, изјавила је председница Фонда Лаза Костић Снежана Спасојевић. Деца су посетила и музеј фудбалског клуба Црвена Звезда, а Фонд „Лаза Костић“ је на овај начин наставио већ постављени циљ који се заснива на идеји популаризације дела и достигнућа др Лазе Костића и здравог приступа животу кроз учење, стварање, инвентивност и развијање спортског духа код наше омладине. Л. Н.

сни ци бо ра ве у Ку ли и до зво ли ли су јој да, без на кна де, ста ну је у њи хо вом до му у Еле ми ру.

- Али, опа сно је ов де за бо ра вак. Исе ли ла бих се од мах да имам где да одем и да мо гу да пла ћам ки ри ју – го во ри Сла ви ца. Ж. Балабан

Концерт ученика ниже музичке школе НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј, организује сутра концерт ученика истуреног одељења Музичке школе „Слободан Малбашки“ из Кикинде, које ради у окриљу ове установе. На концерту ће учествовати 14 младих, који уче музику у класи професорке Снажане Николић, узраста од припремног оделења до шестог разреда основне школе.Они ће свирати музику прилагођену свом узрасту, али и музику Баха, Менделсона, Бетовена, Моцарта, Хајдна... Концерт ће се одржати у Галерији „Село“, а почеће у 19 сати. М. К.

12

vojvodina

sreda8.jun2011.

САВЕТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ УПОЗОРАВА

Више саобраћајки него лане

БЕЧЕЈ: Стање безбедности саобраћаја у највећој потиској општини, после овогодишњег петомесечног анализирања, је погоршано, али још увек није алармантно. Ово је закључак једанаесточланог Савета за безбедност саобраћаја општине Бечеј, који је

Драган Милинков

новинарима саопштио председник Савета Драган Милинков у присуству чланова Игора Ђурића и Зорана Попова.

- У првих пет месеци прошле године била је 41 саобраћајна незгода, а ове године се догодило 57. Лане није било погинулих лица, а ове године је једно лице страдало. Када су у питању саобраћајне незгоде у којима је било повређених лица, онда их је у оба

тересантно је напоменути да у нашој општини није било карактеристичних места и времена догађања саобраћајних незгода, уз напомену да се, чак, 80 одсто незгода дешавало у насељеним местима. Посебно пратимо стање угрожености деце до 14 година старости. Укупно је троје деце повређено, од чега су двоје били путници, а једно је било бициклиста и изазвало је незгоду нагласио је Драган Милинков. Узроци саобраћајних незгода су, као и ранијих година, неуступање првенства пролаза, радна возила, неприлагођена брзина и алкохолисано стање возача. Забрињавајуће је да је ове године био велики број саобраћајних незгода с НН лицима. Некада су се у бечејској општини годишње догађале три до четири овакве незгоде, а ове године у првих пет месеци било је, чак, десет саобраћајки после којих су возачи побегли с лица места. С друге стране, охрабрује да је осам оваквих случајева разрешено.

- Током првих пет месеци ове године откривена су 1.054 саобраћајна прекршаја, што је за неких 15 посто више него лане, и поднето је 26 кривичних пријава. Карактеристична појаве за Бечеј

Лоша опремљеност полиције Савет је констатовао да је стање опремљености испоставе саобраћајне полиције у Бечеју изузетно лоше. Ранијих година се то огледало у недостатку возила, а сада у недостатку, чак, најосновније опреме за контролу и регулисање саобраћаја, као што су дрегери, радари, фото апарати... Предложили смо Општинском већу да се обрате Републичком МУП-у, који по новом Закону о саобраћају добија изузетно велика средства за опремање саобраћајне полиције од наплаћених казни у саобраћају, како би сразмерно учествовању у стварању тог фонда и распоређивање било. посматрана периода било по 28. Исти број незгода с материјалном штетом био је ове године, а лане их је било 13. Управо овај параметар је доживео највеће погоршање, али се оно није односило на последице. Истина, једно лице је погинуло ове године, по четири лица су тешко повређена, а када су лакше повреде у питању, лане их је било 29, а ове године 31. Ин-

је да је осам возача пријавило оштећење возила због лошег стања коловоза. Приликом обавезног прегледа аутобуса који организовано превозе ученике на екскурзије, излете или нека друга путовања, два су враћена, пошто нису испуњавала прописане услове за превоз деце - закључио је Драган Милинков. В. Јанков

dnevnik

ПРОГРАМ ИНСТИТУТА ЗА МЕЂУНАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ

Американци у Сомбору

СОМБОР: По ко зна који пут Сомбор је потврдио да има изузетне туристичке потенцијале, како захваљујући својој старијој, у већини необарокној, архитектури и културно историјској традицији, тако и равничарским шмеком својих села. Наиме, “престоница“ Западне Бачке се нашла током викенда и почетком седмице на “мапи“ студијског путовања 22 америчка студента из Аризоне, који су у Сомбору боравили три дана. Домаћини америчким студентима били су волонтери Канцеларије за младе Града Сомбора, који су током боравка младим Американцима показали све знаменитости свог града, који су се, према њиховим речима, одушевили колико гостопримљивошћу толико и за њих навикле на молове и разно-разне тржне центре, питорескном сомборском “Пијацом у ланцима“. Цео пројекат боравка младих Американаца у Србији се одвија у склопу петонедељног студиј-

ског путовања студената из Аризоне које је организовао Институт за међународно образовање (Институте оф интернатионал едуцатион – ИИЕ) као једна од водећих светских агенција које се баве високим образовањем и стручном разменом на глобалном нивоу. ИИЕ је, иначе основан 1919. године као независна и непрофитна организација, а Европска канцеларија са седиштем у Будимпешти отворена је 1990. године. Програмски координатор Института за међународно образовање др Нада Зечевић, објаснила је да је реч о групи студената америчких државних факултета, различитих области, а тема студијског путовања ове године је река Дунав. Студенти из Аризоне су у Србији, односно градовима Сомбору и Новом Саду, као и Великој Ремети у Срему, укупно боравили пет дана, па је тродневна визитација Сомбору и околини својеврсно признање туристичким потенцијалима овог града.

ПРОМОЦИЈА ПРОЈЕКТА „МИРИСИ И УКУСИ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ”

Бренд здраве хране са песка

АЛИБУНАР: У општини Алибунар је, у оквиру прекограничне сарадње Србије и Румуније, започета је реализација пројекта „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“, у оквиру предступних фондова ИПА програма Европске уније са организацијом „Еуроланд Банат“ из Решице. Како истче менаџерка Ивана Елезовић, пројекат вредан 300 хиљада евра, има за циљ идентификацију локалних производа као што су мед, вино, ракија, слатко и други и њихову презентацију да би постигли „додатну вредност“ базирану на високом квалитету и географском пореклу, на традиционалном начину производње и културној позадини. Другим речима, ради се олокалној храни и пићу које се овде од давнина припрема на на традиционалан начин и уз цертификате о здравој храни могу да буду брендирани производи за тржишта земаља западне Европе.

- Делиблатска пешчара, као специјални резерват природе, је подручје где се од давнина стварају традиционално еколошки чисти производи, који би уз праву презентацију лако могли наћи места на многим тржиштима и код многих потрошача. Њиховим идентифико-

Шведски сто с промоције

вањем, правилним развојем производње и подстицањем дијалога са локалним произвођачима, може се значајно утицати на привредни развој овог краја – истиче о циљевима менаџерка Ивана Елезовић. На презентацији пројекта у излетишту Девојачки Бунар директор Фонда за развој општине Алибунар Александар Ристин је нагласио да се са реализацијом каснило због неусклађених про-

Бојом против деменције СУБОТИЦА: У оквиру пројекта Јавних радова Геронтолошки центар у Суботици запослио је 24 особе са инвалидитетом. Директор Геронтолошког центра Ненад Иванишевић каже да је циљ да се особе са инвалидитетом радно оспособе за обављање различитих послова. Поред тога, радници ове установе носиће мантиле у шест различитих боја и то: спемачице ће носити светлоплаве униформе, неговатељи зелене, медицински техничари бордо, радни терапеути и домаћице љубичасте, фризери, бербери и кројачи окер жуте, док ће водеће сестре имати кратке блузе, сакое, панталоне или сукње бордо боје. Иванишевић објашњава да се ради о пројекту „Боја против деменције“. А. А.

ОШ „Змај Јова Јовановић” у Руми

ЗАВРШЕН УПИС ПРВАКА У РУМСКОЈ ОПШТИНИ

Више места него ђака РУМА: Ове године на територији румске општине 472 малишана ће кренути у први разред основне школе и то њих 227 у четири основне школе у Руми, а 245 у основне школе на територији сеоских месних заједница.

- Највише првака уписано је у румску Основну школу „Душан Јерковић“. Прваци ће у школу кренути веома спремни и њихово знање је на високом нивоу јер је предшколског одељења у ‘’Полетарцу‘’ сјајан. Такође, и данашња деца су све интелигентнија јер техничка и технолошка опремљеност то од њих прави – каже начелник Одељења друштвених делатности општине Рума Светислав Дамјанчук. – Ове године уписан је и велики број деце са посебним потребама, а како је од 2009. године почела реали-

зација програма инклузије верујем да ће деца са блажим проблемима врло успешно превазићи своје проблеме, а деца са тежим облицима проблема проћи кроз индивидуални образовни програм и успешно завршити основно образовање. У четири средње школе на територији румске општине има 624 слободна места, док је свршених основаца 437.

- Што се квалитета свршених основаца тиче они су током школовања прошли квалитетну обуку што су доказали освајањем великог броја награда на свим такмичењима, тако да верујем да имамо квалитетну генерацију будућих средњошколаца, који ће подједнако успешно завршити и средњу школу – истиче начелник Дамјанчук. Ј. Антић

Слика за успомену

Током последњег дана боравка у Сомбору, у сали Студентског дома “Др Зоран Ђинђић“, организована је радионица на тему европских интеграција, на којој су домаћини и гости разменили своја мишљења о овој теми. Америчким студентима, а током одржавања ове радионице придружио им се и градоначелник Сомбора Немања Делић. М. Миљеновић

Добро јутро, Војводино

КИКИНДА: У дворишту Курије, сутра од 17 сати, биће одржан концерт дечјих ансамбала Академског друштва за неговање музике „Гусле”, а представом „Добро јутро, Војводино”, коју изводе ученици првих и четвртих разреда Основне школе „Ђура Јакшић“, биће отворен овај догађај. У представи учествује 30-ак ђака, а иницијатива да се у једној представи прикажу обичаји, ношње и старе народне песме свих народа који живе у Војводини, потекла је од учитељица Весна Белош и Јадранке Стојков. У представи је приказано све што је везано за традицију народа који живе у Вој-

водини: српског, мађарског, ромског, румунског, црногорског и Срба из Босне и Херцеговине. Деца у представи и певају на свим језицима, иако многи не говоре већину поменутих језика. Општина Кикинда одобрила је школи „Ђура Јакшић” за овај пројекат 80.000 динара, а новац је утрошен на шивење око тридесетак ношњи, колико је и учесника у овој представи. Наредне школске године представа „Добро јутро, Војводино“ учествоваће на Сабору дечје народне радиности, а септембра ће гостовати у Румунији, где се у Темишвару организују Дани српске културе. А. Ђ.

писа Србије и Румуније, али да је сада све у реду и пројекат треба да се оствари за годину дана и то у више фаза.

- У наредном периоду предстоји пријављивање производа свих оних који се баве традиционалним припремањем хране и пића, потом ће се у септембру ове године организовати сајам тих производа и посетиоци ће моћи да бирају оне који су по њиховом укусу најбо-

љи. То исто ће да чине и стручни тимови са нивоа Србије и таквом селекцијом дођи ће се до десетак најквалитетнијих локалних производа. Следи иста процедура са стручним тимом из ЕУ за храну и тко ће се добити четири до пет производа који ће имати отворена врата за тржиште ЕУ. Искрено, рачунамо да ће се овде наћи мед, вина, ракија и традиционални народни чајеви од лековитих трава са подручја Делиблатске пешчаре – рекао је Ристин. На овом скупу представила су се и удружења која се баве овим пословима. Удружење „Пчелица“окупља пчеларе овог краја и нуди багремов идруге врсте меда са пдручја Делиблатске пешчаре, Удружење повртара из Владимировца нуди здраво поврће, Удружење „Јаношичанка“ прави разне врсте џемова и пекмеза од вишања, „Ризница“ из Алибунара има јела из овог краја, Удружење виноградара општине Алибунар нуди аутотохна вина и ракије, а „Банатски опанак“ ће овде организовати међународни фестивал фолклора. СТР „Вујовић“ се бави производњом и паквањем чајева од лековитог биља са овог подручја. Р. Јовановић

СУТРА НА СТОЈШИЋ САЛАШУ У КРЧЕДИНУ

Први фестивал шунке

КРЧЕДИН: Сутра ће на у стварању укусних залогаја Стојшић салашу у Крчедину све- шунке, а поред промоције позначано бити отворен први Фести- тих брендова биће организовано вал шунке и пршуте под називом саветовање о производњи квали“Шунка фест“, а за први дан ма- тетног меса као и туристичком нифестације која ће трајати све до недеље планиран је пријем и оцењивање шунки које ће пристићи из свих крајева Србије и неколико држава из ширег региона. У четвртак увече од 20 часова одржаће се “Вече шунке“ уз посебан програм свечаног отварања фестивала које ће директно преносити Радио-те- Биће богата понуда производа од шунке левизија Војводине. Према речима Тијане Божин, потенцијалу шунке у смислу главног менаџера, фестивал је стварања посебног војвођанског потпуно посвећен шунки, као бренда. Током фестивала биће омиљеном производу на овим уприличено и такмичење, где ће просторима, али ће свим посети- стручни жири одабрати најквалиоцима и учесницима понудити и тетнију шунку, а посебна награда много више. биће додељена произвођачу нај- Сваки дан фестивала је па- веће шунке на фестивалу. жљиво планиран, тако да ћемо - Своје учешће на Шунка-фетоком четири дана трајања орга- сту већ је потврдио велики број низовати продајне изложбе шун- произвођача и брендова из Србике и других сухомеснатих произ- је, Хрватске, Црне Горе. Италије, вода, биће представљена скулп- Шпаније, Мађарске, Бугарске, тура посвећена шунки, а фести- Словеније и БиХ, што уз пријавал ће бити и нека врста пољо- тан амбијент Стојшић салаша привредног сајма где ће бити из- осим успешних послова, гаранложена опрема за кланичну ин- тује и добар провод за све који дустрију, механизација, ветери- дођу. Оно што ће посетиоце синарски препарати и све оно што гурно највише обрадовати јесте прати пољопривредну производ- дегустација великог броја јела од њу - каже Тијана Божин. Према шунке и са шунком, као и богат њеним речима фестивал шунке забавни програм који припремаће покушати да повеже све који мо - рекла је Тијана Божин. посредно и непосредно учествују Н. Перковић

dRU[TvO

dnevnik KRA STAV CI NA SRP SKOM TR @I [TU BEZ BED NI

A ni pasuq nije krivac Re zul ta ti van red nih kon tro la u pet gra do va Sr bi je po ka za li su da u kra stav ci ma na do ma }em tr `i {tu ne ma pri su stva bak te ri je e{e ri hi je ko li i da su svi uzor ci is prav ni i bez bed ni za upo tre bu, sa op {ti lo je Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne.

Van red ne kon tro le kra sta va ca re a li zo va ne su u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u, Kra gu jev cu i Zre wa ni nu, na kvan ta {kim pi ja ca ma i u ve le pro daj nim objek ti ma gde su mi kro bi o lo {ke ana li -

da se na far mi ne ko ri sti |u bri vo za ga je we ra znih vr sta ma hu nar ki i da ne ma poj ma ka ko bi one mo gle da bu du kon ta mi ni ra ne.

Ne ma~ ka mi ni star ka po qo pri vre de Il se Aig ner iz ja vi la je da bez ob zi ra na ne ga tiv ne re zul ta te te sti ra wa pa su qa i dru gog po vr }a, upo zo re wa i da qe osta ju na sna zi.

Evrop ska uni ja pred lo `i }e da se po nu di naj ma we 150 mi li o na evra (219 mi li o na do la ra) kao na dok na da po qo pri vred ni ci ma ko ji

sreda8.jun2011.

13

DE CA ULI CE U JU GO I STO^ NOJ EVRO PI

Trafiking ne poznaje granice Za me nik pre mi je ra Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e na otva ra wu me |u na rod ne kon fe ren ci ja o bor bi pro tiv tra fi kin ga, po seb no de ce, da je spre ~a va we bi lo ko je vr ste zlo u po tre be de ce im pe ra tiv u ra du po li ci je. Na sku pu „De ca uli ce u Ju go i sto~ noj Evro pi - na {a od go vor nost” uka za no je na neo p hod nost ja ~a wa re gi o nal ne sa rad we i raz me ne is ku sta va u toj obla sti. Da ~i} je is ta kao i da je, uz raz me nu is ku sta va sa ko le ga ma iz re gi o na u toj obla sti neo p hod no ja ~a ti dru {tve nu svest u Sr bi ji i kroz sa rad wu sa

ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, {ko la ma i ro di te qi ma. On je na veo i da zlo u po tre be de ce mo gu bi ti raz li ~i te, od sek su al nih do pri nu da na pro sja ~e we i vr {e we kri vi~ nih de la pod se -

re {a va wu pro ble ma tr go vi ne qu di ma i uka zao i na neo p hod nost ja ~a wa re gi o nal ne sa rad we i raz me ne is ku sta va u toj obla sti jer „tra fi king ne po zna je gra ni ce”.

Zlo u po tre ba de ce mo `e bi ti raz li ~i ta, od sek su al ne do pri nu de na pro sja ~e we i vr {e we kri vi~ nih de la tiv {i da je taj pro blem pri su stan {i rom sve ta.

Za me nik {e fa Mi si je OEBSa u Sr bi ji To mas Mor po zdra vio je od lu~ nost Mi ni star stva unu tra {nih po slo va da se po sve ti

Na neo p hod nost ak tiv ni jeg de lo va wa u spre ~a va wu tra fi kin ga de ce na sku pu su uka za li i am ba sa dor Nor ve {ke u Be o gra du Nils Rag nar Kam svag i di rek tor Re gi o nal ne ini ci ja ti ve za mi gra ci je,

azil i iz be gli ce Tr pe Sto ja nov ski. Dr `av ni se kre tar Mi ni star stav prav de Sr bi je Gor da na Pa u li} na ja vi la je da }e to mi ni star stvo i ubu du }e na sta vi ti da una pre |u je prav ni okvir za za {ti tu de ce. U ra du kon fe ren ci je u~e stvu ju i na ci o nal ni ko or di na to ri za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma iz 11 dr `a va - Sr bi je, Cr ne Go re, Ma ke do ni je, BiH, Al ba ni je, Bu gar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske, Mol da vi je, Ru mu ni je i Por tu ga la.

Dvo dnev ni skup or ga ni zu je MUP u sa rad wi sa or ga ni za ci jom „Sejv ~il dren”, Mi si jom OEBS-a u Sr bi ji i Re gi o nal nom ini ci ja ti vom za mi gra ci je, azil i iz be gli ce.

ZA VR [NI IS PI TI ZA SVR [E NE OSNOV CE U ZREWANINU POD BUD NIM OKOM SU PER VI ZO RA

Kontrolori u salama za fizi~ko ze ob u hva ti le i pa ra dajz, ze le nu sa la tu i ti kvi ce.

Te sto vi spro ve de ni na uzor ci ma kli ce pa su qa sa far me na se ve ru Ne ma~ ke po ka za li su od su stvo mu ti ra nog so ja bak te ri je e{e ri hi je ko li. Na kon ovih re zul ta ta, Ne ma~ ka je opet na po ~et ku - jo{ uvek se ne zna oda kle je kre nu la smr to no sna bak te ri ja ko ja je do sa da od ne la 22 `i vo ta. Di rek tor far me re kao je za ne ma~ ke me di je

su pre tr pe li gu bi tak u pro da ji zbog po ja ve e{e ri hi je ko li, iz ja vio je ju ~e Evrop ski ko me sar za po qo pri vre du Da ~ian ^o los.

Pred po ~e tak sa stan ka mi ni sta ra po qo pri vre de EU u Luk sem bur gu, ^o los je re kao da }e no vac oti }i uz ga ji va ~i ma sve `eg po vr }a kao {to su pa ra dajz, ze le na sa la ta i kra stav ci, na ~i ji je bi znis uti ca lo {i re we ove bo le sti u Ne ma~ koj to kom pro {log me se ca.

UDRU @E NI PO LI CIJ SKI SIN DI KA TI NA JA VI LI [TRAJK ZA PE TAK

„Nikad te`a situacija”

[est udru `e nih ne re pre zen ta tiv nih po li cij skih sin di ka ta na ja vi li su da }e or ga ni zo va ti {trajk u pe tak, 10. ju na, uko li ko Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ne is pu ni wi ho ve zah te ve ko ji se ti ~u uslo va ra da i po {to va wa ko lek tiv nog ugo vo ra. Pred stav nik Sin di ka ta srp ske po li -

ci je Gli {o Vi do vi} re kao je da sin di ka ti tra `e iz me nu Za ko na o po li ci ji, pri me nu ko lek tiv nog ugo vo ra, po {to va we Za ko na o pla ta ma dr `av nih slu `be ni ka, is pla tu dnev ni ca za an ga `o va we van me sta ra da, is pla tu put nih tro {ko va i spre ~a va we zlo sta vqa wa na ra du. On je re kao da o~e ku je da }e u {traj ku u~e stvo -

Pred stav nik Ne za vi snog po li cij skog sin di ka ta Sr bi je Mom ~i lo Vi do je vi} re kao je da se po li ci ja na la zi u „ni ka da te `oj si tu a ci ji„ po pi ta wu fi nan si ja, da se rad no vre me ne po {tu je i da to qu di vi {e ne mo gu da iz dr `e ni fi zi~ ki ni psi hi~ ki. On je re kao da je pla ta po li caj ca, sa de set go di na rad nog sta `a, oko 32.000 di na ra, ali da ni je ja sno ko li ko iz no si re al no pri ma we, jer je u tu su mu ura ~u nat i to pli obrok i re gres.

Pred stav nik no vo sad ske sek ci je Sin di ka ta srp ske po li ci je Ne nad Qu bi {i} re kao je da ta ko zva ni obi~ ni po li caj ci oba vqa ju svoj po sao upr kos ve li kim te {ko }a ma, lo {im uslo vi ma ra da i ne do stat ku opre me, ali da ta kvo sta we ne mo `e da se pro du `a va u ne do gled. On je re kao da su po li caj ci sve sni te {ko }a u dru {tvu i da u dr `a vi ne ma nov ca, kao i da su sprem ni da de le sud bi nu na ro da, ali da ni je u re du da se na wi ma {te di a da po li cij ski funk ci o ne ri no vac tro {e ne mi li ce, da se vo ze slu `be nim auto mo bi -

Si stem skim re {e wi ma za bo qi po lo `aj Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da tre ba si stem ski, a ne ob u sta vom ra da re {i ti pi ta we po boq {a wa ma te ri jal nog po lo `a ja po li ci je.

- U su {ti ni ra di mo na istom po slu: za jed ni~ ki ciq je da se po boq {a po lo `aj po li ci je - re kao je Da ~i} do dav {i da je do to ga do {lo jer je od 2002. go di ne neo prav da no sma wi va no u~e {}e MUP-a u bu xe tu Sr bi je. On je re kao da na ja vqe ni {trajk po li ci je ne }e ni {ta da re {i i da je po treb na si stem ska pro me na od no sa pre ma MUP-u i po li ci ji.

- [trajk ni {ta ne mo `e da re {i, a za jed no mo `e mo da u~i ni mo mno go vi {e, jer mi, ru ko vod stvo i po li caj ci, ni smo dve, ve} smo na jed noj stra ni - re kao je Da ~i}. va ti oko 10 hi qa da po li ca ja ca, ali ni je `e leo de taq no da go vo ri o to me ka ko }e iz gle da ti {trajk, ve} je re kao da }e jav nost bi ti oba ve {te na na vre me o za kon skom mi ni mu mu ra da po li ci je. Vi do vi} je oce nio da su zah te vi po li ca ja ca re al ni i da mo gu da se is pu ne i ape lo vao na gra |a ne da shva te da se po li caj ci na la ze u ve o ma te {kom po lo `a ju i da su pri nu |e ni na ta kav po tez.

li ma u pri vat ne svr he i da rad u mi ni star stvu ko ri ste za pu to va wa po sve tu i pro mo ci ju svo jih po li ti~ kih par ti ja.

U {traj ku udru `e nih sin di ka ta u~e {}e su na ja vi li Sin di kat po li ci je Sr bi je, Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je, Po li cij ski sin di kat Voj vo di ne, Sin di kat po li ci je is to~ ne Sr bi je, Sin di kat va tro ga sa ca Sr bi je i Sin di kat srp ske po li ci je.

Ne ko li ko no vi na pra ti }e ove go di ne pri jem ne is pi te i upis svr {e nih osno va ca u sred we {ko le, na ja vio je na ~el nik [kol ske upra ve u Zre wa ni nu Sta ni {a Ba wa nin. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u se di {tu Sred wo ba nat skog uprav nog

okru ga, Ba wa nin je ka zao da }e 23. i 24. ju na bi ti odr `a ni za vr {ni is pi ti iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke ko ji se raz li ku ju u od no su na pre |a {we kva li fi ka ci o ne te sto ve. Ovog pu ta to }e bi ti po tvr da da je u~e nik za vr {io osnov nu {ko lu, a za vr {ni is pit }e po -

Ma tu ra. Ka ko? La ko Na ~el nik zre wa nin ske [kol ske upra ve, u ~i joj su nad le `no sti ba nat ske {ko le, osvr nuo se i na re zul ta te je din stve nog pro jek ta “Ma tu ra. Ka ko? La ko” u okvi ru kog je u~e ni ci ma osmih raz re da omo gu }e no da pu tem in ter ne ta pra te na sta vu i re {a va we te sto va iz ma te ma ti ke i ma ter weg, od no sno srp skog, ma |ar skog ru mun skog i slo va~ kog je zi ka, za upis u sred we {ko le.

- Pro je kat ~i ji su no si o ci [kol ska upra va, pred u ze }e “HD film” i Po slov ni in ku ba tor u pot pu no sti je is pu nio na {a o~e ki va wa.

Pre ko 48.000 pre da va wa ski nu to je sa saj ta, sa vi {e od 15.000 po je di na~ nih kom pju ter skih je di ni ca. Ciq nam je bio da de ci po nu di mo bes plat nu obu ku da se {to bo qe pri pre me za za vr {ni is pit, {to je do pri ne lo u{te di ku} nog bu xe ta i pra vil noj upo tre bi in ter ne ta, a po mo glo je i na stav ni ci ma u {ko la ma – ob ja snio je Ba wa nin.

la ga ti 1.864 |a ka u sred wem Ba na tu. Da bi se spre ~i lo pre pi si va we i dru ge zlo u po tre be, is pi ti }e, po na lo gu Mi ni star stva pro sve te, bi ti po la ga ni u sa la ma za fi zi~ ko vas pi ta we i dru gim ve li kim ho lo vi ma, uz pri su stvo su per vi zo ra, {to je ta ko |e no vi na.

- U sred wem Ba na tu ra ni je je bi lo od re |e nih pri med bi na pre pi si va we, po sle ~e ga smo od mah re a go va li ka ko bi smo spre ~i li da qe zlo u po tre be. Mo `e se re }i da kod nas to ga ne ma u ve li kom obi mu i da se na toj li sti na la zi mo na sa mom dnu. Za vr {ne is pi te, bez upli ta wa u sam po stu pak, pra ti }e su per vi zo ri, po seb ni kon tro lo ri ko ji }e pu tem i-mej lo va oba ve {ta va ti pred sed ni ka Re pu bli~ ke upi sne ko mi si je da li su uo~i li ne ke ne pra vil no sti - ob ja snio je Ba wa nin.

Te ma we go vog ju ~e ra {weg obra }a wa me di ji ma bi la je i ra -

ci o na li za ci ja u {kol stvu ko ju bi, ka ko je re kao, tre ba lo oba vi ti do 2014. go di ne, ka da }e bi ti uve den si stem fi nan si ra wa po u~e ni ku.

- Svr ha je da po jef ti ni mo iz u zet no skup pro gram obra zo va wa, na ro ~i to u Ba na tu, gde u {ko la ma ima ja ko mno go ma wih ode qe wa. Za to ih kom bi nu je mo ili spa ja mo. Kod mno gih pro svet nih rad ni ka po sto ji strah da }e usled to ga osta ti bez po sla, ali mi smo ih, ne pi taj te ka k o, za d r ` a l i u si s te m u.

Ipak, ra c i o n a l i z a c i j om smo us pe li da ostva ri mo u{te du ko ja je pro {le go di ne, na me se~ nom ni vou, iz no si la 9,9 mi li o na di na ra – na gla sio je Ba wa nin, i pod vu kao da se po seb na pa `wa po sve }u je ra ci o na li za ci ji ma win skih ode qe wa ko ja su pre tr pe la mi ni mal ne iz me ne. @. Ba la ban

VESTI Posao za 1.321 osobu sa invaliditetom Kroz jav ne ra do ve ko ji }e se oba vqa ti do kra ja go di ne do po sla }e do }i 1.321 oso ba sa in va li di te tom. Na i me, Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we odo bri la je 112 , od 140 pri sti glih pro je ka ta u okvi ru jav nih ra do va na me we nih oso ba ma sa in va li di te tom, a Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja iz dvo ji lo je 253 mi li o na di na ra za wih.

No vac je na me wen za is pla tu za ra da rad ni ka an ga `o va nih na re a li za ci ji jav nog ra da uve }a nu za iz nos pri pa da ju }ih po re za i do pri no sa.

Ta ko }e oso be sa in va li di te tom ko je ima ju pr vi i dru gi ste pen obra zo va wa do bi ja ti 17.600, sa tre }im i ~e tvr tim 18.000, oni sa pe tim i {e stim po 20.000 a sa sed mim ste pe nom stru~ ne spre me 22.000 di na ra me se~ no. Pred sed ni ca Udru `e wa za sa mo stal ni `i vot OSI Gor da na Raj kov ob ja sni la je da je do no {e we Za ko na o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba sa in va li di te tom otvo ri lo no ve mo gu} no sti za oso be sa in va li di te tom.

- Po red to ga {to su ove ak tiv no sti do pri ne le una pre |e wu kva li te ta `i vo ta oso ba sa in va li di te tom, oni ko ji su se za po sli li po -

sta li su i po sred ni ci iz me |u po slo da va ca i oso ba sa in va li di te tom ko je su ne za po sle ne.

Jav ni rad je isto vre me no i do bar me ha ni zam za obez be |i va we per so nal ne asi sten ci je oso ba sa in va li di te tom - na gla si la je Gor da na Raj kov.

Q. M.

na sve ~a no sti pu tem vi deo-lin ka, sa Ki pra, gde se na la zi u dvo dnev noj zva ni~ noj po se ti.

Po{ta otvara svetsko tr`i{te

U ne de qu , 12.ju na u Do mu omla di ne u Be o gra du u 20 sa ti po vo dom sto go di {wi ce ro |e wa po li ti ~a ra i kwi `ev ni ka Mi lo va na \i la sa, bi }e odr `a na jav na ras pra va pod na zi vom „Mo gu }a Sr bi ja” s ci qem da pred sta vi sve one li~ no sti ko je su bit no me wa le ili me wa ju dru {tvo.

Mi lo van \i las, ne ka da {wi vi so ki funk ci o ner Ko mu ni sti~ ke par ti je Ju go sla vi je a po tom naj po zna ti ji ju go slo ven ski di si dent, sva ka ko je jed na od li~ no sti ko je su bit no uti ca le na po li ti~ ku mi sao i ob li ko va le dru {tve ne to ko ve u 20. ve ku. U jav noj ras pra vi o li ku i de lu Mi lo va na \i la sa go vo ri }e Ma ti ja Be} ko vi}, Sla vo qub \u ki}, @ar ko Pu hov ski, Tri vo In |i}, De jan \o ki} i dru gi.

Ina ~e, ne dav no je ki ne ski isto ri ~ar @u o tao Ksi jang dok to ri rao na Pe kin {kom uni ver zi te tu sa di ser ta ci jom o Mi lo va nu \i la su.

Q. M.

Vla da Sr bi je za jed no sa „Po {tom Sr bi je” u po sled wih ne ko li ko ne de qa ra di na in te gri sa noj po {tan skoj uslu zi ko ja tre ba da po boq {a iz voz ma lih i sred wih pred u ze }a, sma wi tro {ko ve i omo gu }i ve }e za po {qa va we, re kao je ju ~e pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}. Ma la i sred wa pred u ze }a bi uz ko ri {}e we in fra struk tu re Po {te mo gla jed no stav ni je da iz vo ze po {iq ke ma we vred no sti, re kao je Cvet ko vi} na sve ~a no sti po vo dom 171. go di ne od otva ra wa pr ve po {te u Be o gra du.

- Na taj na ~in ma la i sred wa pred u ze }a bi se oslo bo di la zna ~aj nog de la tro {ko va, omo gu }i lo ve }e za po {qa va we u tom sek to ru, a uklo pi li bi se i u evrop ske prak se re kao je Cvet ko vi}, obra }a ju }i se go sti ma

Javna rasprava o Milovanu \ilasu

ZAU[KE

Ne uskra}uj jelo ~inovniku Ne zna we je bla go slov. Ume sto da se ro dim kao pas i bla `e no is po {tu jem ga lak ti~ ke Vi {e ci qe ve, za pa lo mi je da sa mo `i vim kao ker, i{u tan i zbu wen.

Da imam do bar nos i ho dam go, ne bih mo zgao mo gu li kro ~i ti u otvo re nu ba {tu za rad ga zdi ne ka fe ili }e ovaj pla ti ti ne ku ka znu. Grad ska ku }a ve li da na {i naj bo qi pri ja te qi ne sme ju s na ma na pi }e i dru `ewe, Ko mu nal na in spek ci ja pak ka `e da je to sa svim u re du, uko liko je dru {kan ve zan.

Is posta vi }e se da je u No vom Sa du de fi ni ci ja „jav nog pro sto ra” ras te gqi vi ja od jul skog bi tu me na, te da sa mo dvo no `ne zve ri bez pred u -

mi {qa ja mo gu ula zi ti u ka fa ne.

Vo li mo ko rup ci ju.

Nas 600.000 to kom jed ne go di ne je po se glo za ko rup ci jom: kod

le ka ra, po li caj ca, me di cin ske se stre i u ka ta stru. Ka ko: pa ra ma, vi ski jem, do ma }om ra ki jom.

Za {to: da bi do bi li ne {to {to nam iona ko pri pa da. Ko ga ovo ni je po ra zi lo, ima jo{: ~ak tre }i na ne pri stoj nih po klo na je hra na, pa ti sad bu di tri bun sa ve sti i us kra ti ~i nov ni ku je lo, na ovo li ku sku po }u.

O~i sti li smo Sr bi ju. Ak ci ja spre ma wa dr `a ve u po ku {a ju da la je pr ve re zul ta te. Na krat ko smo se po na {a li nor mal no i skla wa li za so bom, po mo gao je i pro mo ter, te ni ser N.\, s ekra na do du {e. Opra {ta mu se, we ga je o istom tro {ku o~i stio onaj mr ski [vaj ca rac, kom je spre ma we

vaq da u kr vi. Kad ~uh da su @e le zni ce Sr bi je ule te le sa 2.500 rad ni ka, pa }e nam shod no to me i pru ge bi ti ~i ste, mo joj sre }i ne bi kra ja: u pre spo roj vo `wi gu{t za vi si is kqu ~i vo od pej sa `a.

Sle de }i! Pre dve go di ne i zva ni~ no je za bra we no uber-li ce me ri ma da pre ko re da sma ra ju le ka re. To su vam ovi iz far ma ce ut skih kom pa ni ja, ko ji tro {e tu |e vre me da bi dok to ri ma nut ka li no ve pro iz vo de. Ne znam da li ra de pi ra mi dal no, spi ral no, oko mi to ili ho ri zon tal no, tek bo le sni se de dok zdra vi pro da ju.

I tu se po ne ko me omak ne ne ka ne pri klad nost, da li par fem ili put na da le ku de sti na ci ju, ma we je bit no - va `no je da je ovo i da qe na {a ze mqa.

I. Mi ha qe vi}

14

CRnA HROnikA

sreda8.jun2011.

dnevnik

JU ^E U BE O GRAD SKOM NA SE QU @AR KO VO

Bom ba na ka fi} sve do ka pro tiv [a ri }a

Fo to: F. Ba ki}

PO NO VO OPQA^ KA NA „ER STE BAN KA” U NO VOM SA DU

Tan dem od neo mi li on ~e Dve ma ski ra ne oso be opqa~ ka le su ju ~e oko 10 sa ti, uz pret wu pi {to qem, „Er ste ban ku„ u [u ma dij skoj uli ci kod Ri bqe pi ja ce, u No vom Sa du. Pre ma pr vim ne zva ni~ nim sa zna wi ma, pro ce we no je da su raz boj ni ci pri svo ji li oko mi lion di na ra. Po vre |e nih ne ma. Na vod no, po ne kim

sve do ci ma, pqa~ ka {i su po be gli na ma lom mo to ru.

Ina ~e, ista ban ka opqa~ ka na je u de cem bru pro {le go di ne, po sli~ nom sce na ri ju, kad su ta ko |e dva iz gred ni ka u isto do ba da na od ne la hi qa du evra vi {e od ju ~e ra {weg ple na. Is tra ga je u to ku.

M. V.

Osu |en voj nik RS Sud BiH osu dio je ju ~e No vi cu Trip ko vi }a na osam go di na za tvo ra zbog u~e {}a u zlo ~i ni m a nad ci v i l i m a u Fo ~ i.

Trip ko vi} je biv {i pri pad nik voj ske Re pu bli ke Srp ske. On je pot pi sao spo ra zum s Tu `i la {tvom BiH ko jim je pri znao kri vi cu da je od kra ja apri la do ju na 1992. si lo vao, fi zi~ ki i psi hi~ ki zlo sta vqao sve do ki wu A1, te da je u ju nu iste go di ne ubio Vej si la De li }a u na -

se q u Do w e Po q e (op { ti n a Fo ~a). Su |e we No vi ci Trip ko vi }u je po ~e lo 15. mar ta ove go di ne.

Pre su dom je Trip ko vi} oslo bo |en oba ve ze da na dok na di tro {ko ve po stup ka. Vre me ko je je Trip ko vi} pro veo u pri tvo ru, od 6. de cem bra pro {le go di ne, bi }e ura ~u na to u ka znu za tvo ra, a re {e wem Dr `av nog su da pri tvor je pro du `en do upu }i va wa na iz dr `a va we ka zne.

Po ~e lo su |e we Sr bi ma iz No vog Br da Pred me { o v i t im sud s kim ve }em Okru `nog su da u Pri {ti n i, ko j im pred s e d a v a Eulek sov su di ja, ju ~e je po ~e lo su |e we Sr bi ma iz No vog Br da ko ji su osum wi ~e ni za rat ni zlo ~in. Advo kat De jan Va si} iz ja vio je Ta nju gu da su se bra }a Sre} ko i Slo bo dan Mar ti no vi} i Sve tla na Sto ja n o v i} po j a v i l i ju ~ e pred sud skim ve }em i da je sa slu {an je dan od o{te }e nih, Al ba nac Ha }if De mo li.

“To k om na r ed n og pe r i o d a tre ba lo bi da bu du sa slu {a ni i osta l i sve d o c i. Od b ra n a o~e ku je da }e su |e we bi ti za -

vr {e no do kra ja av gu sta”, re kao je Va si}.

Op t u ` ni c a pro t iv tro j e Sr ba iz se la Bo sta ne kod No vog Br da po dig nu ta je de cem bra pro {le go di ne, zbog sum we da su to kom su ko ba na Ko so v u 1999. go d i n e po ~ in l i kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i na pro t iv ci v il n og sta n ov n i {tva.

Ka ko je na ve de no u op tu `ni ci ko ju je ta da pod ne la spe ci jal ni tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Me ri ta Bi na Ru go va, oni su op t u ` e n i za te { ke te l e s ne po vre de dvo ji ce Al ba na ca iz No vog Br da.

No rac tra `i uslov nu slo bo du Ko mi si ja za uslov ni ot pust od lu ~i va }e tek u sep temb tu o mol bi za pre vre me no pu {ta we na slo bo du biv {eg hr vat skog ge ne ra la Mir ka Nor ca, ko j i slu ` i 15-go d i { wu za tvor sku ka znu za rat ne zlo ~i ne nad srp s kim sta n ov n i {tvom u Go spi }u i Me da~ kom xe pu, pi {e ju ~e ra {wi Ve ~er wi list. Iako se mol ba Mir ka Nor ca za pu {ta we na pre vre me nu slo bo du pre kju ~e na {la pred Ko mi si jom, o woj }e se iz ja {wa va ti u sep tem bru.

Ta ko je, pre ma pi sa wu za gre ba~ k og dnev n i k a, od l u ~ i l a ko mi si ja u za tvo ru u Li po va ~i-Po p o v a ~ i gde je No r ac pre me {ten 2007, i to u we gov po l u o t vo r e n i deo. Nor ~ ev advo k at Vlat k o Nu i } ni j e znao za od lu ku ko mi si je, pa, ka ko pi {e list, ~e ka pi sme no obra zlo `e we.

U mol bi za pre vre me no pu {ta w e na slo b o d u Nor ~ ev advo kat je na veo da je on od slu `io vi {e od dve tre }i ne

ka zne (10 od ukup no 15 go di na), po zi va ju }i se na prak su Ha {kog tri bu na la, kao i to {to se u me |u vre me nu o`e nio i ima de cu o ko joj mo ra da bri ne. Mir ko No rac uhap {en je kra jem 2001. go di ne. Dve go di ne ka sni je @u pa nij ski sud u Ri je ci osu dio ga je na 12 go di na za tvo ra zbog rat nih zlo ~i na na pod ru~ ju Go spi }a. Dok je iz dr `a vao tu ka znu po dig nu t a je no v a op t u ` ni c a za rat n e zlo ~ i n e u Me d a~ k om xe pu zbog ~e ga je na su du u Za gre bu osu |en na {est go di na za tvo ra. Ove dve ka zne su ob je di we ne na 15 go di na.

Zbog pra vo sna `ne pre su de za rat ne zlo ~i ne, pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} od u zeo je u sep tem bru pro {le go di ne Mir ku Nor cu ~in ge ne ra la. Ge ne ral ski ~in ta da je, iz me |u osta lih, od u zet i Bra ni mi ru Gla va {u, ko ji je osu |en za rat ne zlo ~i ne nad srp skim ci v i l i m a u Osi j e k u 1991.

Eks plo ziv na na pra va ve li ke ra zor ne mo }i ba ~e na je ju ~e uju tro oko ~e ti ri sa ta na ka fi} „La prin ci pe sa”, u Uli ci Mi la na Jo va no vi }a 10, u be o grad skom na se qu @ar ko vo, ob ja vio je ju ~e „Bli cov„ in ter net por tal. Pret po sta vqa se da je ka fi} u vla sni {tvu Ne boj {e Jok so vi }a, za {ti }e nog sve do ka u po stup ku pro tiv Dar ka [a ri }a, we go vog bli skog po slov nog sa rad ni ka.

Pri li kom bom ba {kog na pa da, sre }om, ni je bi lo po vre |e nih jer je lo kal bio za tvo ren, ali je pri ~i we na ve li ka ma te ri jal na {te ta. Na me sto eks plo zi je od mah su do {le eki pe be o grad ske po li ci je, ko je su oba vi le uvi |aj.

Imo vi na Ne boj {e Jok so vi }a ve} je ne ko li ko pu ta bi la na me ti bom ba {a, a ne dav no su na zgra du we go ve {tam pa ri je is pa qe ne ra ke te iz ba ca ~a „zo qa”.

E. D.

Uhap {en na pa da~ kon tro lo ra Be o grad ska po li ci ja uha pi sla je ju ~e i za dr `a la do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Mar ka Pej ~i }a (1986), zbog sum we da je pre kju ~e u Tr go va~ koj uli ci u Be o gra du, kod pi ja ce u @ar ko vu, na kon sva |e s vo za ~em na li ni ji 51 kom bi jem pre pre ~io put auto bu su one mo gu }iv {i mu mu da qe kre ta we. Da qe se, pre ma sa op {te wu bi roa za in for mi sa we MUP-a,

osum wi ~e nom za na sil ni~ ko po na {a we pri pi su je da je po ku {a va ju }i da u|e na pred wa vra ta auto bu sa kon tro lu GSP-a na neo la ke te le sne po vre de. Kon tro lor je tom pri li kom za do bio na gwe ~e wa i is teg nu }a li ga me na ta le ve ru ke, na kon ~e ga je na pu stio vo zi lo, do da je se u sa op {te wu o do ga |a ju o ko jem je „Dnev nik” pi sao.

M. V.

RAZ BOJ NI [TVO U KI KIN DI

Tra `i li jo{ nov ca

Hu si J. (1987) iz Ki kin de pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti i pro tiv we ga i Ne na da [. (1991) iz Ki kin de pod ne li kri vi~ nu pri ja vu, zbog osno va sum we da su po ~i ni li raz boj ni {tvo na {te tu Z. P. iz Ki kin de.

Po li ci ja je sa op {ti la da su osum wi ~e ni u ne de qu 4. ju na, oko dva sa ta po sle po no }i, pro va li li u ku }u o{te }e nog Z. P. i u spa va }oj so bi pro na {li i otu |i li no vac, a o{te }e nog do ma }i na na pa li tra `e }i jo{ nov ca.

M. Mr.

IAKO JE TU @I LA [TVO BiH PRE U ZE LO SLU ^AJ OD KO LE GA IZ BI JE QI NE

Ne ma po tvr de o is tra zi pro tiv Na se ra Ori }a Tu `i la {tvo BiH vo di is tra gu o stra da wu srp skih ci vi la u Sre bre ni ci to kom ra ta u BiH, ali jo{ uvek ni je po zna to ka da }e ta is tra ga bi ti okon ~a na i da li }e bi ti pro ce su i ra ni od go vor ni za te zlo ~i ne, me |u ko ji ma je i rat ni ko man dat mu sli man skih sna ga u Sre bre ni ci Na ser Ori}.

Port pa rol Tu `i la {tva BiH Bo ris Gru be {i} u iz ja vi Ta nju gu je re kao da se ra di o „ve li kom pred me tu, ko ji se ti ~e stra da wa srp skog sta nov ni {tva u Sre bre ni ci i okol nim me sti ma”. „Is tra ga se spro vo di o stra da wu Sr ba na pod ru~ ju Sre bre ni ce i okol nih me sta. O ime ni ma osum wi ~e nim za te zlo ~i ne ne mo gu go vo ri ti u jav no sti zbog is tra ge ko ja tra je”, re kao je Gru be {i}.

Po tvr |u ju }i da su taj pred met pre u ze li od Okru `nog tu `i la {tva u Bi je qi ni, Gru be {i} ka `e da je pred met obi man i slo `en i da tre ba vre me na da se is tra ga i okon ~a. Gru be {i} je od bio da pre ci zi ra ko je sve osum wi ~en za taj slu ~aj, kao i ko je do sa da sa slu {a van u Tu `i la {tvu

BiH. Od bio je da ka `e da li je me |u osum wi ~e ni ma i Na ser Ori}, ko ga je Ha {ki tri bu nal 2006. go di ne osu dio na dve go di ne za tvo ra, sa mo za to {to ni je spre ~io zlo ~i ne. Me |u tim, u dru go ste pe nom po stup ku 2008. go di ne, dve go di ne po sle, Ori} je oslo bo |en, iako je Ape la ci o no ve }e u Ha gu za kqu ~i lo da „ne ma sum we da su te {ki zlo ~i ni po ~i we ni nad Sr bi ma u Sre bre ni ci u pe ri o du od sep tem bra 1992. do mar ta 1993. go di ne”.

Vi {e go di na is tra ga pro tiv Ori }a i dru gih zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih nad srp skim sta nov ni {tvom to kom 1992. i 1993. go di ne na pod ru~ ju Sre bre ni ce i Bra tun ca vo di lo je Okru `no tu `i la {tvo u Bi je qi ni. Glav ni tu `i lac bi je qin skog Okru `nog tu `i la {tva No vak Ko va ~e vi} u iz ja vi Ta nju gu ka `e da su oni ura di li do sta po sla i da su po sto ja la ~e ti ri pred me ta za te rat ne zlo ~i ne, ali je kom plet na do ku men ta ci ja pre ne {to vi {e od dve go di ne, po na lo gu Su da BiH, iz Okru `nog tu `i la {tva pre u ze ta u nad le `nost Tu `i la {tva BiH. „U okru `nom tu `i la {tvu Bi je qi na ura |en je do bar deo po sla. Po sto ja la su ~e ti ri pred me ta i u sva kom je Ori} bio je dan od osum wi ~e nih za rat ne zlo cic ne nad Sr bi ma na pod ru~ ju Sre bre ni ce i Bra tun ca.

Mi smo pri ku pi li do sta do ka za i iz ja va u ve zi tih zlo ~i na.

Pred me ti od nas su uze ti pre ne {to vi {e od dve go di ne i mi i da qe ni smo upo zna ti da li se na to me ne {to ra di”, re kao je Ko -

va ~e vi}. On ka `e da je u vre me dok su pred me ti bi li u Okru `nom tu `i la {tvu, Ori }e va od bra na tra `i la od Ha {kog tri bu na la da se pre ki ne is tra ga, ali je iz Ha ga sti gla sa gla snost da se na sta vi s is tra `nim rad wa ma za po ~i we ne zlo ~i ne na pod ru~ ju Sre bre ni ce i Bra tun ca nad srp skim sta nov ni {tvom uz na vo |e we da je Ori }u pre su |e no po ko mand noj, ali ne i po po je di na~ noj od go vor no sti.

Na pod ru~ ju op {ti na Sre bre ni ca, Zvor nik, Mi li }i, Bra tu nac, Vla se ni ca i Osma ci to kom ra ta, pre ma po da ci ma Cen tra za is tra `i va we rat nih zlo ~i na iz Ba wa Lu ke, stra da lo je naj ma we 1.300 Sr ba, dok je na {i rem pod ru~ ju sred weg Pod ri wa i Bir ~a ukup no ubi je no 3.267 srp skih ci vi la i voj ni ka. Za ove zlo ~i ne nad srp skim sta nov ni {tvom, kao ni za Si ja ko vac, s po ~et ka ra ta, Do bo ro vqa~ ku uli cu u Sa ra je vu, Tu zlan sku ko lo nu... kao i za po sto ja we broj nih lo go ra i dru gih stra ti {ta za Sr be jo{ uvek ni ko ni je od go va rao.

(Ta njug)

HA [KI PRO CES RA DO VA NU KA RAYI]U

Vla sti to le ri sa le zlo ~in ca Sve dok op tu `be Ra do mir Ne {ko vi} iz ja vio je ju ~e na su |e wu Ra do va nu Ka ra xi }u pred Tri bu na lom u Ha gu da su srp ske voj ne vla sti na Gr ba vi ci 1992. mo gle la ko uhap si ti Ve se li na Vla ho vi }a zva nog Bat ko ko ji je po ~i nio te {ke zlo ~i ne nad ne sr bi ma, ali to ni su u~i ni le. U to vre me Ne {ko vi} je bio pred sed nik kri znog {ta ba u op {ti ni No vo Sa ra je vo, u ko joj je Gr ba vi ca, i vi so ki zva ni~ nik Srp ske de mo krat ske stran ke. Ka ra xi} je op tu `en za ge no cid nad ne sr bi ma, te pro gon Mu sli ma na i Hr va ta iz op {ti na {i rom BiH, ukqu ~u ju }i op {ti nu No vo Sa ra je vo.

Ne {ko vi} je Vla ho vi }a na zvao „na o ru `a nim ~u do vi {tem” i „pa to lo {kim ti pom” ko ji je „te ro ri sao sta nov ni {tvo”. „On je u~i nio mno go zla... Kad bi ste no }u na i {li na we ga, ne bi ste zna li da li }e vas po zdra vi ti ili ustre li ti...

Sr bi su ga se klo ni li, a Mu sli ma -

ni i Hr va ti su od we go vog ime na stre pe li”, ka zao je sve dok.

Ka ra xi}, ko ji se bra ni sam, su ge ri sao je, to kom una kr snog is pi ti va wa, da je Vla ho vi} de lo vao sam, ali je Ne {ko vi} uz vra tio da je Vla ho vi} „mo rao bi ti pri pad nik ne ke je di ni ce”. Na Ka ra xi }e vu na po me nu da je mo gao bi ti pri pad nik pa ra voj ske, sve dok je od go vo rio da „pa ra voj ne for ma ci je ta da na Gr ba vi ci ni su mo gle op sta ti, mo ra le su bi ti ve za ne za voj sku”. Ne {ko vi} je po sve do ~io da je Vla ho vi }a po ku {a vao da uhap si je di no ko man dant voj ne po li ci je Si mo [ip ~i}, dok su „osta li or ga ni bez bed no sti bi li pa siv ni”.

Vla ho vi} se, me |u tim, vra }ao na Gr ba vi cu i na sta vqao zlo de la, re kao je sve dok, su ge ri {u }i da ga je mo `da {ti tio „ne ko iz or ga na bez bed no sti”. „Da li je bi lo la ko Bat ka uhap si ti”, pi tao je Ka ra xi}. „Da. Bat ko je me se ci ma ~i nio ne de la, a voj na po li ci ja mo gla ga

je uhap si ti kad je hte la - ima la je voj no tu `i la {tvo da ga op tu `i i voj ni sud da mu pre su di”, na gla sio je Ne {ko vi}. Na Ka ra xi }e vu su ge sti ju da je Vla ho vi} „po be gao kad je ~uo da je na pra vqen plan za we go vo hap {e we”, sve dok je od go vo rio da za to ni je ~uo i po no vio da je Vla ho vi} „me se ci ma te ro ri sao sta nov ni {tvo”. Vla ho vi} je pro {le go di ne uhap {en u [pa ni ji i iz ru ~en u BiH, gde o~e ku je su |e we za rat ne zlo ~i ne.

Sve dok Ne {ko vi} je po no vio i da su Mu sli ma ni u av gu stu 1992. bi li pro te ra ni sa Gr ba vi ce. Ta da {wi li der SDS pi tao je sve do ka i da li je pro gon Mu sli ma na i Hr va ta i wi ho vo uni {ta va we kao et ni~ kih gru pa bi lo po li ti ka te par ti je. „[to se ti ~e glav nog od bo ra i iz vr {nog od bo ra SDS ap so lut no ne. [ta su po op {ti na ma ra di li lo kal ni funk ci o ne ri, ne znam, tre ba lo bi raz mo tri ti po je di na~ no, jer su i si tu a ci je

bi le raz li ~i te”, gla sio je od go vor Ne {ko vi }a.

Upi tan da li je ika da ~uo Ka ra xi }a ka ko su ge ri {e da je ciq pro gon ne sr ba, sve dok je na gla sio i da do ku men tom „Va ri jan ta A i B”, ko ji je Ka ra xi} „pro mo vi sao” pred pred sed ni ci ma srp skih op {ti na u de cem bru 1991, „ni je bio pred vi |en pro gon, ne go pot ~i wa va we Mu sli ma na i Hr va ta srp skoj vla sti”. „Va{ stav bio je da se Mu sli ma ni i Hr va ti za dr `e u Ju go sla vi ji po sva ku ce nu... To je bio osnov ni ciq va {e po li ti ke, ali oni su ima li le gi tim nu `e qu da na pu ste Ju go sla vi ju. Stav je bio da se oni pri si le da osta nu u Ju go sla vi ji, a ako ne }e, on da da se pot ~i ne srp skoj vla sti”, re kao je Ne {ko vi}. Po we go vim re ~i ma, dru ga dva na ro da u BiH ni su `e le la da se op {ti ne de le na na ci o nal noj osno vi i da je to do ve lo do su ko ba.

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

sreda8.jun2011.

15

Ubio pe {a ka na tro to a ru Sa {a \. (37) iz Lu `ni ca po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i, kod me sta ^u mi}, ka da je na we ga na le teo auto mo bil ko jim je upra vqao Mir sad K, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Kra gu jev ca.

Ne sre }a se do go di la pre kju ~e oko 13 sa ti, na pu tu Kra gu je vacMla de no vac, ka da je zbog ne pri la go |e ne br zi ne uslo vi ma i sta wu pu ta, Mir sad K. iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom. On je pre {ao pre ko de sne ivi ce ko lo vo za u

sme ru kre ta wa ka Kra gu jev cu i na le teo na pe {a ka Sa {u \. ko ji se kre tao ze mqa nom ban ki nom uz de snu ivi cu ko lo vo za. Mir sa du K. je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti, a na kon is te ka te me re bi }e li {en slo bo de i uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Kra gu jev cu, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo „te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja’’, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

MI NI STAR KA PRAV DE NA ^E LU DELE GA CI JE SR BI JE U SAD

ZRE WA NI NAC PO GI NUO NA MA GI STRAL NOM PU TU NO VI SAD – ZRE WA NIN

Sa kru `nog to ka u ka mion Zre wa ni nac Do bri vo ja Ar sov ski (52) po gi nuo je na li cu me sta u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e uju tro do go di la na ma gi stral nom pu tu iz me |u No vog Sa da i Zre wa ni na. Tra ge di ja se de si la oko 7.40 ~a so va, na iz la zu iz gra da, od mah na kon kru `nog to ka, ka da je do {lo do su da ra iz me |u auto mo bi la mar ke “pa sat”, re gi star ske ozna ke ZR 571–56 za ~i jim

vo la nom je se deo po koj ni Ar sov ski i ka mi o na “za sta va” no vo sad skih ta bli ca, ko jim je upra vqao Jo `ef Ko mi sar iz Te me ri na. De `ur ni is tra `ni su di ja zre wa nin skog Osnov nog su da Qi qa na A}i mo vi} re kla je ju ~e da se auto kre tao iz No vog Sa da ka Zre wa ni nu, dok je te ret no vo zi lo i{lo u su prot nom prav cu. Ona je do da la da se is pi tu ju sve okol no sti ko je su

do ve le do ovog tra gi~ nog do ga |a ja. Ne zva ni~ no sa zna je mo da sve uka zu je na to da je Ar sov ski, iz za sa da ne po zna tog raz lo ga, pre {ao na dru gu ko lo vo znu tra ku i ta da na le teo na ka mion. Sum wa se i da je u to ku vo `we do bio in farkt i da je za to iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom. U ovoj sa o bra }aj ki, ina ~e, Ko mi sar ni je za do bio po vre de.

Vo za~ ka mi o na je, ka ko je re kla su di ja A}i mo vi}, pod vrg nut al ko-te stu a re zul tat je po ka zao da ni je bio pod dej stvom al ko ho la. Oba vo zi la su, re {e wem is tra `nog su di je, upu }e na na van red ni teh ni~ ki pre gled, dok je be `i vot no te lo Ar sov skog po sla to na obudkci ju u no vo sad ski Za vod za sud sku me di ci nu. @. B.

Usko ro spo ra zum o me |u sob nim iz ru ~e wi ma Mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi} pred vo di de le ga ci ju Sr bi je ko ja je od ju ~e u ~e tvo ro dnev noj rad noj po se ti Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, gde }e raz go va ra ti sa naj vi {im pred stav ni ci ma pra vo su |a u toj ze mqi. Iz me |u osta log, do go vo re ni su su sre ti sa po mo} ni kom iz vr {nog di rek to ra Ode qe wa za kri mi nal Fe de ral nog Is tra `nog Bi roa (FBI) Hen ri jem [o u nom a, ka ko je Ma lo -

ko me sa ra |u je mo sa Ame ri kom”, na ve la je Ma lo vi}.

Po red to ga, jed na od te ma raz go vo ra bi }e i re for ma pra vo su |a, jer, ka ko je is ta kla, „ne ma od lu~ ne bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, uko li ko ne ma mo pra vo su |e ko je mo `e da od go vo ri ta kvom za dat ku dr `a ve”.

Spo ra zum o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa ni ma sa SAD je u pri pre mi, a mi ni star ka prav -

RA SVE TQE NA TRA GE DI JA NA PU TU KA WI @A-MAR TO NO[

Za pogibiju de ~a ka osum wi ~en tak si sta In t en z iv n im ra d om po l i cij skih slu `be ni ka u Ka wi `i, pro n a | en je i za d r ` an Alek san dar B. (1976) iz Mar to no {a, zbog osno va sum we da je u ne de qu 4. ju na, oko 2 sa ta po sle po no }i, na lo kal nom pu tu Ka w i ` a-Mar t o n o{ u~e stvo vao u sa o bra }aj noj ne sre }i u ko joj je `i vot iz gu bio pet na e sto go di {wi de ~ak Da ni jel Ki{ iz Mar to no {a, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di.

Alek san dar B. }e sa kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve den is t ra ` nom su d i j i Osnov n og su da u Su bo ti ci, zbog osno va sum we da je iz ne ha ta po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

Ma da se u sa op {te wu to ne pre ci zi ra, u PU Ki kin da nam je po tvr |e no da je osum wi ~e ni za ne sre }u tak si sta iz Mar to no {a, ko ji je u ne de qu u 2.05 ~a so va po zvao i oba ve stio po li ci ju da je pro na {ao be `i vot no te lo de ~a ka. Iz sve do ~e w a me { ta n a Mar t o n o { a, no vi na ri su oba ve {te ni da je tak si sta na vod no pr vi pro na -

Me sto ude sa na sre do kra }i Du do vog pu ta iz me |u Ka wi `e i Mar to no {a

{ao na stra da log de ~a ka, pa je Alek san dar B. i no vi na ri ma po tvr dio ta kvu tvrd wu, ali uz ob ja {we we da je jo{ u {o ku od pri zo ra ko ji je za te kao, te da je dao iz ja vu po li ci ji i ni je `e leo da da je iz ja ve no vi na ri -

ma. U krat k om neo b a v e z nom raz go vo ru, sa gru pom no vi na ra je re kao da „ta ko ne {to ni je vi deo za 18 go di na ko li ko je vo za~„.

Kao {to smo ve} pi sa li, Da ni jel Ki{ iz Mar to no {a na -

stra dao je u sa o bra }aj noj ne sre }i, a po li ci ja je pre ma sa zna wi ma ko ja je do ta da ima la sa op {ti la da je de ~a ka pre ga zi lo ne po zna to vo zi lo. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma iz po li cij skih iz vo ra, tra go vi ko ji su pro na |e ni na me stu ne sre }e i vo zi lu osum wi ~e nog tak si ste upu }e ni su na ve {ta ~e we, a u pr vi mah ni je se `e le la is kqu ~i ti i mo gu} nost da je de ~ak stra dao i od dru gog vo zi la.

Zbog to ga su u Mar to no {u me |u me {ta ni ma kru `i la raz ne pri ~e, iz me |u osta log da je ne sre} ni de ~ak mo `da stra dao od trak to ra ili po ku {a ja da se ukr ca na trak tor sku pri ko li cu, jer se pe {i ce ku }i vra }ao lo kal nim Du do vim pu tem iz prav ca Ka wi `e, gde je pret hod no bio na mo to-su sre tu.

Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma iz po li cij skih iz vo ra, osum wi ~e ni tak si sta je na sa slu {a wu u po li ci ji u pri su stvu svog advo ka ta i Tu `i o ca, pri znao da je vo zi lom ko jim je upra vqao iza zvao ne sre }u u ko joj je na stra dao de ~ak.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV DI REK TO RA „KOM PAS–KRA GU JE VAC”

O{te tio buyet za 50 mi li o na

Po re ska upra va pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv vla sni ka i di rek to ra pri vred nog dru {tva „Kom pas-Kra gu je vac” D. [. zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la po re ska uta ja, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve i o{te tio re pu bli~ ki bu xet za vi {e od 49 mi li o na di na ra. U ju ~e ra {wem sa op {te wu Po re ske upra ve Mi ni star stva fi nan si ja na ve de no je da je pro tiv D. [. kri vi~ na pri ja va pod ne ta Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Kra gu jev cu 2. ju na.

U na me ri da pot pu no iz beg ne pla }a we po re za, D. [. od no vem bra 2008. do apri la 2009. ni je evi den ti rao u po slov nim kwi ga ma pri vred nog dru {tva iz vr {e ni pro met

do ba ra ra znim fi zi~ kim li ci ma ukup ne vred no sti 173.302.090,20 di na ra, ni ti ga je is ka zao u pod ne tim po re skim pri ja va ma, ~i me je iz be gao da ob ra ~u na i pla ti PDV u iz no su od 12.836.485,81 di na ra. Deo na pla }e n ih nov ~ a n ih sred s ta v a u iz n o s u od 147.272.582,20 di na ra ni je upla tio na te ku }i ra ~un pri vred nog dru {tva, ve} za dr `ao za li~ ne po tre be, a ka ko to pred sta vqa uzi ma we iz imo vi ne pri vred nog dru {tva, od no sno pri hod od ka pi ta la ko ji je opo re ziv, iz beg nu ta je oba ve za ob ra ~u na i upla te po re za na pri ho de od ka pi ta la u iz no su od 36.818.145,50 di na ra. Na opi sa ni na ~in pri ja vqe ni je iz vr {io i kri vi~ no de lo Zlo u- po tre ba slu `be nog po lo `a ja u na me ri da

pro tiv prav no pri svo ji imo vin sku ko rist za se be u iz no su od 173.302.090,20 di na ra, ~i me je o{te tio svo je pri vred no dru {tvo.

Kri vi~ no de lo fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve D.[. je iz vr {io na taj na ~in {to u po slov nim kwi ga ma ni je evi den ti rao stvar ni pro met do ba ra ve} sa ~i nio fik tiv ne ugo vo re o or ga ni zo va wu na tu ral ne raz me ne do ba ra sa ra znim fi zi~ kim li ci ma. Tim rad wa ma D. [. je o{te tio bu xet Sr bi je za uku pan iz nos od 49.654.631,31 di nar.

We mu je, na kon sa slu {a wa od is tra `nog su di je Vi {eg su da u Kra gu jev cu, od re |e na me ra pri tvo ra u tra ja wu do 30 da na.

(Ta njug)

Sne `a na Ma lo vi}

vi} iz ja vi la Ta nju gu, na {a de le ga ci ja }e se sa sta ti i sa mi ni strom prav de SAD Eri kom Hol de rom, ko ji je i glav ni dr `av ni tu `i lac, sa za me ni kom po mo} ni ka Dr `av nog se kre ta ra i {e fom Kan ce la ri je za Evro pu i Evro a zi ju To ma som Kan tri me nom, te am ba sa do rom za rat ne zlo ~i ne SAD Sti ve nom Re pom.

Na {a de le ga ci ja u ko joj su i tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi}, tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} i Re pu bli~ ki jav ni tu `i lac Za gor ka Do lo vac, do pet ka 10. ju na, sa sta }e se i sa za me ni kom di rek to ra FBI, fe de ral nim mar {a li ma i sa ru ko vo di o ci ma USAID pro gra ma ko ji su u ve li koj me ri ukqu ~e ni u po mo} srp skom pra vo su |u, kao i dru gim zva ni~ ni ci ma. Te ma raz go vo ra }e na pr vom me stu bi ti bor ba pro tiv tran sna ci o nal nog kri mi na la. „Re zul ta ti sa rad we iz me |u Sr bi je i SAD su ve} vi dqi vi. Pod se ti }u da smo ne dav no ima li za ple nu tri to ne ko ka i na u Ju `noj Ame ri ci, ali na rav no to ni je je di ni pred met na

de o~e ku je da se u Ame ri ci na sa stan ci ma pre ci zi ra ju sve od red be ko je su jo{ uvek pred met raz ma tra wa. Pri li kom ove po se te, ne }e do }i do pot pi si va wa spo ra zu ma, na ve la je mi ni star ka i iz ra zi la uve re we da }e on bi ti pot pi san u to ku ove go di ne. „Sa ma ~i we ni ca da pre go va ra mo sa SAD o toj te mi go vo ri u pri log to me na ko ji na ~in se do `i vqa va srp sko pra vo su |e i na {a ze mqa”, re ka je Ma lo vi}. Ona sma tra da za kqu ~i va we spo ra zu ma o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na pred sta vqa naj vi {i ste pen po ve re wa iz me |u dve dr `a ve, jer, ka ko je na ve la, „za i sta se ose }a te po no snim ako o ta kvoj vr sti spo ra zu ma pre go vo ra te sa SAD”.

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne je sa op {ti lo da je do po se te do {lo na po ziv ame ri~ kog mi ni stra prav de i glav nog dr `av nog tu `i o ca SAD i da po se ta pred sta vqa po tvr du i na sta vak vi {e go di {we plod ne sa rad we u obla sti pro ce su i ra wa naj te `ih ob li ka kri mi na la.

(Ta njug)

MA LI NA MI LEN KO VI] KA @WE NA SA 7.000 DI NA RA?

Nov ~a no za ka men u po li ti ~a ra

No vo sa |an ka Ma li na Mi len ko vi} (29) ka `we na je sa 7.000 di na ra zbog to ga {to je na mi tin gu Uje di we nih re gi o na Sr bi je (URS) ke som pu nom ka me ni ca po go di la i po vre di la pred sed ni ka Voj vo |an ske par ti je Alek san dra Oxi }a, sa zna je Ra dio 021. Pre su du je jo{ ka ra jem pro {log me se ca do neo pre kr {aj ni sud u No vom Sa du, ali ona jo{ uvek ni je pra vo sna `na, jer ni je is te kao rok `al be, ni ti po sto je do ka zi da je stran ka pri mi la tu od lu ku.

U obra zlo `e wu pre su de je na ve de no da je Mi len ko vi }e va ka `we na zbog kr {e wa Za ko na o jav nom re du i mi ru, ja vqa ra dio. In ci dent se do go dio 8. apri la u Zmaj Jo vi noj uli ci u No vom Sa du kod pro mo tiv nog pul ta otvo re nog ra di pri ku pqa wa pot pi sa gra |a na za pe ti ci ju URS o de cen tra li ca ci ji Sr bi je. U ne po sred noj bli zi ni Oxi }a bi li su vi so ki funk ci o ne ri URS Mla |an Din ki}, Ve ri ca Ka la no vi} i Ma ja Goj ko vi}, ali wih ni je po go di la na pu we na ke sa ba ~e na iz pu bli ke.

SPORT

sreda8.jun2011.

VE^ERAS (20, RTS 2) TRE]A UTAKMICA FINALA PLEJ-OFA PARTIZAN MTS – HEMOFARM [TADA

Cr no-be li pred pro mo ci jom Ko {ar ka {i Par ti za na MTS na la ze se pred pro mo ci jom u no vog (sta rog) {am pi o na Sr bi je. Cr no-be li u fi nal noj se ri ji plej-ofa vo de pro tiv He mo farm [ta de s 2:0 i po tre ban im je jo{ sa mo je dan tri jumf da i

U pr voj utak mi ci Be o gra |a ni su sla vi li ube dqi vo (85:60), ali je za to me~ u „Mi le ni ju mu” po ka zao da ni je sve go to va pri ~a i da Vr {~a ni ima ju kva li tet da na pad nu pr va ka. Sve to pro bu di lo je na du da }e mo i ve ~e ras vi de ti za ni mqi vu i uz bu -

Nej tan Ya vai za ku ca va pre ko Mar ka [u ta la

de se ti put za re dom po dig nu {am pi on ski pe har. Pr vu pri li ku za to ima }e ve ~e ras u svom „Pi o ni ru”, ve ro vat no pred kr ca tim tri bi na ma, u utak mi ci ko ja po ~i we u 20 ~a so va, uz TV pre nos.

Iv ko vi} do bi ja ot kaz?

Tre ner ko {ar ka {a Olim pi ja ko sa Du {an Iv ko vi} mo gao bi da do bi je ot kaz po {to ni je us peo sa klu bom iz Pi re ja da osvo ji ti tu lu u gr~ kom {am pi o na tu.

Gr~ ki me di ji pre no se da su ~el ni ci Olim pi ja ko sa raz o ~a ra ni jo{ jed nim ne u spe hom, po {to je tim iz Pi re ja de ve ti put uza stop no ostao bez ti tu le. Iv ko vi} je pro {le go di ne do {ao u

Du {an Iv ko vi}

gr~ ki klub, a do bio je za da tak da pre ki ne do mi na ci ju Pa na ti na i ko sa na ~e lu sa @eq kom Ob ra do vi }em u na ci o nal nom pr ven stvu.

Olim pi ja kos je u{ao sa pr ve po zi ci je u plej-ofu, ali je u ve li kom fi na lu po no vo po ra `en od Pa na ti na i ko sa se ri jom 3:1 u po be da ma. Klub iz Pi re ja je ove se zo ne osvo jio sa mo Kup Gr~ ke, a ni je us peo da se pla si ra ni na F4 Evro li ge. Vla sni ci cr ve no-be lih ni su za do voq ni se zo nom sa sa mo jed nim tro fe jom i od lu ~i li su da po tra `e no vog tre ne ra.

Srp ski stru~ wak je sa Olim pi ja ko som u se zo ni 1996/1997. osvo jio Kup Gr~ ke, na ci o nal ni {am pi o nat i Evro li gu. Gr~ ki me di ji is ti ~u da Iv ko vi} ni je us peo da po no vi uspeh od pre 14 go di na, a kao we gov mo gu }i na sled nik po mi we se Ita li jan Ser |o Ska ri o lo.

Iv ko vi} usko ro do la zi u Sr bi ju gde }e sa na {im na ci o nal nim ti mom po ~e ti pri pre me za pr ven stvo Evro pe u Li tva ni ji.

dqi vu utak mi cu, u ko joj Par ti zan MTS je ste fa vo rit, ali ne i si gur ni po bed nik.

- Po ku {a }e mo da istim si ste mom ko jim smo pa ri ra li Par ti za nu na me ~u u Vr {cu po -

tra `i mo svo ju {an su - re kao je tre ner He mo farm [ta de @eq ko Lu ka ji}. - Su i gur no je da }e Be o gra |a ni po ku {a ti da do vr {e po sao i pred svo jim na vi ja ~i ma pro sla ve no vu ti tu lu, pa o~e ku jem pu ne tri bi ne i ve li ku po dr {ku na vi ja ~a ri va lu.

Bi }e tu i va ter po li sti Par ti za na ko ji su osvo ji li evrop ski tron, ko ji ma ovom pri li kom ~e sti tam na sjaj nom re zul ta tu, {to }e stvo ri ti pra zni~ nu at mos fe ru u „Pi o ni ru”. Mi }e mo po ku {a ti da pro du `i mo se ri ju i od i gra mo jo{ je dan me~ u na {oj sa li i ima mo kva li tet da mo `e mo da se na da mo. Par ti zan je naj ja ~i na po zi ci ja ma cen ta ra na ko ji ma mi ima mo do sta pro ble ma i na sto ja }e mo da sa kri je mo na {e ma ne, a is tak ne mo vr li ne.

S dru ge stra ne, Par ti zan za i sta ima ogro man mo tiv da pred svo jim na vi ja ~i ma tri jum fal no za vr {i od li~ nu se o zo nu. Uz to, ve ~e ra {wi duel je naj ve ro vat ni je po sled wi u cr no-be lom dre su za Ja na Ve se log, Xej msa Gi sta, Kur ti sa Xe rel sa i Nej ta na Xa va i ja, ko ji }e ta ko |e bi ti ve o ma mo ti vi sa ni da se od Be o gra |a na opro ste po be dom i jo{ jed nim osvo je nim tro fe jom, po sle Ku pa „Ra di voj Ko ra}” i NLB li ge.

- Ne `e li mo da se vra }a mo u Vr {ac, ve} }e mo po ku {a ti da pred na {im na vi ja ~i ma osvo ji mo pe har i za vr {i mo se zo nu re kao je naj bo qi po je di nac dru ge utak mi ce Kurt si Xe rels. He mo farm je do ka zao da je ve o ma kva li tet na eki pa, da mo `e i te ka ko da nam pri pre ti i ja sno je da }e mo mo ra ti da za dr `i mo vi sok ni vo kon cen tra ci je ka ko bi smo sti gli do ci qa. Po ka za li smo pu no pu ta to kom se zo ne da to mo `e mo i na dam se da }e mo se na kra ju ra do va ti i na vi ja ~i ma po klo ni ti no vi pe har.

A. Predojevi}

NLB LIGA

Se zo na po~iwe 8. ok to bra Re gi o nal na ko {ar ka {ka li ga bro ja }e 14 klu bo va. Se zo na 2011/2012. star tu je 8. ok to bra.

Za vr {ni tur nir igra }e se u apri lu, u Izra e lu, od lu ~io Bord NLB li ge. Bord NLB li ge po tvr dio je da }e u se zo ni 2011/2012. u tom tak mi ~e wu u~e stvo va ti 14 klu bo va.

Li ga }e star to va ti 8. ok to bra, a pred vi |e no je da se po sled we, 26. ko lo, od ig ra 17. mar ta. U Ja dran skoj li gi, ko ja }e se prvi put igrati bez ekipa koje izlaze na Jadransko more, nastupa}e Olim pija, Krka, Helios, Zla torog (biv{a Pivo varna La{ko) iz Slo venije, Partizan, Hemo farm, Radni ~ki i FMP iz Srbije, [iroki iz Bosne i Her ce go -

vine, Zagreb, Cedevita i Cibona iz Hrvatske, Budu }nost kao predstavnik Crne Gore i Makabi iz Izraela.

Specijalnu pozivnicu organizatora dobio je Makabi, koji se ve} takmi~io u ovoj ligi u sezoni 2002/2003. Nacionalne pozivnice osvojili su FMP i Cibona, koji }e za u~e{}e morati da uplate po 150.000 evra. Odlu~eno je da se zavr{ni turnir 11. sezone NLB lige, fajnal-for, igra u aprilu, a naknadno }e biti saop{ten i termin tog takmi~ewa. Za sada se pomiwu termini od 7. do 8. aprila ili od 21. do 22. aprila. Zavr{ni F4 turnir, naj verovatnije }e biti organizovan u Tel Avivu.

Mi la no za in te re so van za Pe {i }a skim klu bo vi ma, jer je pre ne ko li Srp ski ko {ar ka {ki stru~ wak ko go di na vo dio Lo to ma ti ku. Srp Sve ti slav Pe {i} mo gao bi da ski stru~ wak je osim Va len si je i pre u zme Ar ma ni xins iz Mi la na.

Lo to ma ti ke tre ni rao Cr ve nu zve Pe {i} je ne dav no ras ki nuo sa zdu, Di na mo, \i ro nu, Bar se lo nu, rad wu sa {pan skom Va len si jom, a Keln, Al bu, Bo snu, kao i re pre sa {pan skim klu bom sti gao je do ~e tvrt fi na la Evro li ge, dok je u ACB li gi eli mi ni san ve} u ~e tvrt fi na lu plej-ofa od Bil ba oa.

In te re so va we za srp skog tre ne ra po ka za li su broj ni evrop ski klu bo vi, pre svih Ka ha La bo ral i ma drid ski Real. Ar ma ni xins `e li da eki pu u na red noj se zo ni pred vo di is ku - Sve ti slav Pe {i} sni stru~ wak, ko ji bi ti mu iz Mi zen ta ci je Ne ma~ ke i Ju go sla vi je. la na tre ba lo da do ne se tro fe je.

Sa re pre zen ta ci jom Ne ma~ ke sti Mi lan ski klub je eli mi ni san u gao je to ti tu le evrop skog {am pi po lu fi na lu plej-ofa ita li jan o na 1993, dok je sa Ju go sla vi jom skog pr ven stva od Kan tua. Pe {i} bio pr vi na EP 2001. i osvo jio ima is ku stvo u ra du sa ita li jan - zlat nu me da qu na SP 2002.

dnevnik

c m y

16

ME\UNARODNI PRIJATEQSKI SUSRET

Ken gu ri ba{ ne le `e or lo vi ma Australija - Srbija 0:0 Pri pre tio je od mah do ma }in MEL B URN: Sta pre ko Emer to na, ali na kon de se dion Eti had, gle da la tak mi nu ta Sr bi ja je za go spo da ri ca: 28.149 Su di ja: To |o la sre di nom te re na. I{ao je do (Ja pan). @u ti kar to ni: bro pas, pre u ze li smo ini ci ja ti Va le ri, Je di nak i Me kejn vu, stvo ri li ne ko li ko pri li ka.

(Austra li ja), To mo vi} (Sr bi ja).

Qa ji} je za ma lo bio ne pre ci zan AUSTRA LI JA: Fe de ri ~i, iz slo bod no ga udar ca u 10.mi nu tu, Nil (Vi li jams), Zu lo (Tro i zi), a po ku {ao je mi nut ka sni je i To Tomp son (Kruz), Og we nov ski, {i} is ko sa sa de sne stra ne po sle Emer ton (Vi do {i}), Va le ri, Je so lo ak ci je. Opro bao je uda rac i di nak (Kil ke ni), Hol man, Vilk Ku zma no vi} (16. mi nut). Austra {ir (Me kejn), Me kaj li ja je bi la opa sna iz pre ki da, SR BI JA: Ka hri man, To mo vi} ali Je di nak ni je is ko ri stio ne si (Bi {e vac), Ob ra do vi}, Vi lo ti}, gur nost Ka hri ma na u 29. mi nu tu.

Raj ko vi} (Su bo ti}), Stan ko vi} ^e sto je udar ci ma sa dis tan ce (Jo va no vi}), Ku zma no vi} (Tri pre tio Hol man, ko jeg se do bro se vu no vi}), Pe tro vi}, To {i} (Mi ri}), Qa ji} (De spo to vi}), Da mja no vi}.

Or lo vi su po pra vi li bled uti sak na kon po ra za u Se u lu od Ju `ne Ko re je, ali im to ni je bi lo do voq no da sa vla da ju ne u god ne ken gu re u Mel bur nu. Re mi bez go lo va, u za ni mqi voj i otvo re noj utak mi ci na ve le lep nom sta di o nu Eti had, mo `da je i naj re al ni ji is hod.

O~i gled no, stil igre Austra li je nam ne od go va ra, uosta lom jo{ uvek smo bez tri jum fa pro tiv se lek ci je sa naj am weg kon ti nen ta. Uza lud na je bi la na da da }e na{ na ci o nal ni ti ma na pla ti ti ba rem deo du ga za ve o ma bo lan po raz na po sled wem Mon - Duel Tom so na i Raj ko vi }a }a mo iz Ju `ne Afri ke, ali ovo ga di ja lu, od no sno da }e uz po dr {ku pu ta ni je imao po de {e ne ni {an vi {e hi qa da na {ih ise qe ni ka sa ske spra ve. tri bi na or lo vi iz bo ri ti `e qe ni Mo gla je Sr bi ja na od mor sa tri jumf. vo| stvom, ali je zi cer na kon do Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} bro or ga ni zo va ne ak ci je pro ma ro ti rao je go to vo kom plet nu od {io Adem Qa ji} ko ji je sa de se bra nu, u od no su na duel pro tiv tak me ta ra uda qe no sti lop tu po Ko re je, a ~i ni se da su {an su na slao pre ko go la. pra vi na ~in is ko ri sti li de bi I u na stav ku se sli ka na te re nu tant Vi lo ti}, po tom i ve o ma ras ni je pro me ni la. So lid no su funk tr ~a ni To mo vi}, do ne kle i gol ci o ni sa li or lo vi, a sre }a je okre man Ka hri man. Sta bi lan je bio nu la le |a naj pre agil nom To {i }u ve zni red ko ji je pred vo dio ka pi (47. mi nut), po tom opet i Qa ji }u ten Stan ko vi}, a u ofan ziv nim (49. mi nut). dej stvi ma se is ti cao na dah nu ti Uz vra tio je na svoj na ~in Hol To {i}, po vre me no i Qa ji} ko ji je man, dva pu ta po ku {ao da iz ne na igrao na le vom bo ku, a sem za vid di Ka hri ma na sna `a nim ali ne do ne bor be no sti naj i stu re ni ji Da voq no pre ci znim {u te vi ma. Se mja no vi} ostao je ne do re ~en.

ri ja iz me na u oba ta bo ra spu sti la je ri tam utak mi ce ka ko se bli `io kraj. Uspa va nost na {e od bra ne ni je ka znio re zer vi sta Tro i zi, ko ji je imao naj zre li ju {an su u 79. mi nu tu, ali je ma e stral nom in ter ven ci jom Ka hri man za u sta vio we gov {ut sa 7-8 me ta ra.

U fi ni {u su sre ta or lo vi su do da li gas, ali ne do sta jao je za vr {ni pas i pre ci zni ji cen tar {u te vi sa bo ko va. Sve bo qi Ra }a Pe tro vi} je sta vio na mu ke gol ma na Fe de ri ~i ja, pra vom bom bom sa dva de se tak me ta ra uda qe no sti, ali je gol man ken gu ra bio na vi si ni za dat ka.

Na por na tur ne ja u sklo pu {to bo qe pri pre me za na sta vak kva li fi ka ci ja za EP u sep tem bru okon ~a na je po ra zom (Ju `na Ko re ja) i re mi jem (Austra li ja), {to zna ~i da je re zul tat ski bi la ne u spe {na.

Da li je se lek tor Pe tro vi} pro {i rio spi sak po ten ci jal nih kan di da ta iz re do va ne ko li ci ne de bi ta na ta ko ji ma je pru `e na {an sa, po ka za }e vre me. Re al no, ni ko ni je od sko ~io, po seb no se na met nuo, da bi na te rao se lek to ra da od mah u svom no te su za o kru `i we go vo ime. Po sled wa pri li ka za ta ko ne {to pru `a se 10. av gu sta ka da }e Sr bi ja u no vom kon trol nom me ~u bi ti gost Ru si je.

Z. Rangelov

BLATER IZABRAO SAVETNIKE

Ki sinyer i Do min go u drim ti mu Pred sed nik Me |u na rod ne fu d bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Bla ter po tru dio se da vo de }e te lo svet skog fud ba la do bi je epi tet „sa pun ske ope re”. Na i me, [vaj ca rac je u svoj sa vet ni~ ki tim po zvao ~u ve nog oper skog pe va ~a Pla si da Do min ga(!), biv {eg ame ri~ kog di plo ma tu Hen ri ja Ki sin xe ra(!), ne ka da {weg {e fa FBI Lu i sa Fri ha(!) i le gen dar nog ho land skog fud ba le ra Jo ha na Kroj fa.

Oni bi tre ba lo da mu po mog nu da „pro ~i sti” FI FA i na pra ve is tra gu o ra zno ra znim op tu `ba ma u ve zi sa ko rup ci jom u vr hu vo de }eg te la svet skog fud ba la.

O~i gled no je da Bla ter `e li da ne u tra li {e ne ga ti van pu bli ci tet ko ji je okru `io FI FA po sle ko rup cij skih skan da la an ga `u ju }i svet ski po zna te qu de iz ra znih obla sti ka ko bi mu sa ve ti ma po mo gli da iza |e iz mu qa u ko ji je upao.

- Ova go spo da su sa vet ni ci. Ni su stru~ wa ci, ve} sa vet ni ci. Oni bi tre ba lo da ~i ne ne ku vr stu Sa ve ta mu dra ca, {to se ne }e do pa sti Iz vr {nog ko mi te tu FI FA, jer ta mo mi sle da su oni mu dra ci.

- iz ja vio je Bla ter za CNN. - An ga `o vao sam i ~u ve nog {pan skog oper skog pe va ~a...Po mo zi te mi oko ime na... - re kao je Bla ter, a na kon {to je od re porte ra CNN-a do bio od go vor da je re~ o 70-go di {wem Pla si -

Hen ri Ki sin yer i Pla si do Do min go

du Do min gu, na sta vio je: - Da, i on }e bi ti deo mog ti ma. On je sre }an i po no san {to }e bi ti deo tog sa ve ta mu dra ca. Ba{ kao i Ki sin xer.

Do min gov do dir sa fud ba lom do go dio se 1990. go di ne ka da je za jed no sa Lu }a nom Pa va ro ti jem i Ho ze Ka re ra som pe vao na otva ra wu Mun di ja la u Ita li ji.

Jo{ neo bi~ ni ji Bla te rov po tez je to {to je u svo ju sa vet ni~ ku eki pu po zvao i ne ke da {weg ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra, 88go di {weg Hen ri ja Ki sin xe ra, ko ji ni ka da ra ni je ni je po ka zao ne ko in te re so va we za fud bal.

- Da, Bla ter me je po zvao u eki pu. Me |u tim, ni je bio de ta -

qan u obra zlo `e wu to ga za {to me po zi va. Re kao mi je sa mo da `e li da oku pi eki pu mu drih qu di ka ko bi smo mu po mo gli da re {i ne ke pro ble me u FI FA.- iz ja vio je vre me {ni Ki sin xer, ko ji je od 1873. do 1977. go di ne bio ame ri~ ki dr `av ni se kre tar.

Bla ter je pro {le ne de qe re i za bran za pred sed ni ka FI FA. Bio je je di ni kan di dat.

On je to k om kam p a w e kon stant no od ba cio op tu `be da je Ka t ar ku p io or g a n i z a c i j u Mun di ja la 2022. go di ne, od no sno da je pod mi }i vao po je di ne ~la no ve FI FA ko ji su ima li pra vo gla sa.

SPORT

dnevnik

KAN DI DAT I TRE NER KE^ KE ME TA

Si vi} pre skup?

Me |u mno gim ime ni ma ko ji ma je pret hod nih da na li ci ti ra no za na sled ni ka Zo ra na Mi lin ko vi }a na klu pi FK Voj vo di na, ni je se mo glo pro ~i ta ti ime To mi sla va Si vi }a.

Na{ stru~ wak je sa Ke~ ke me tom u Ma |ar skoj osvo jio Kup, a sa zna je mo da je i on bio na raz go vo ru u No vom Sa du kao je dan od mo gu }ih kan di da ta za klu pu cr ve no-be lih.

Naj ve }a pre pre ka do vo |e wu Si vi }a, ko ji se odav no le gi ti mi sao kao stru~ wak ko ji ume „i da ob ja sni i da po ka `e”, sva ka ko pred sta vqa pla ta. Ne zva ni~ no, na{ stru~ wak u Ke~ ke me tu me se~ no za ra |u je oko 8.000 evra, a to je su ma ko ju u FK Voj vo di na una pred

Tomislav Sivi}

(pre po stig nu tih re zul ta ta) sva ka ko ni su sprem ni da odvo je za tre ne ra.

S. S.

BIV [I IGRA^ NO VO SA \A NA IVI CA FRAN CI [KO VI]

Vig we vi} ide a lan za Vo {u Je dan od kan di da ta za no vog tre ne ra FK Voj vo di na je i {ef stru~ nog {ta ba Ru da ra iz Pqe va qa Ne boj {a Vig we vi}. U mi nu loj se zo ni s Gr bqem je osvo jio du plu kru nu, a u ovoj je s Ru da rom u fi na lu ku pa Cr ne Go re nam du rio fa vo ri zo va ni Mo gren po sle iz vo |e wa jed na e ste ra ca 7:6 (2:2, 1:1).

ji me je vo dio u ka ri je ri - ka `e Fran ci {ko vi}.

Je di nu ogra du ko ju do ne kle po sta vqa, Fran ci {ko vi} vi di u sle de }em.

- Za cr no gor ske pri li ke Vig we vi} je imao od li~ ne igra ~e u Gr bqu i Ru da ru. Iz tog ugla Voj vo di na bi bi la, kao ve li ki klub, pra vi test za we go ve tre -

sreda8.jun2011.

ZVE ZDA TRA @I PO JA ^A WA

Dra gu ti no vi} pr vi na spi sku Ivi ca Dra gu ti no vi} iz me |u Zve zde i Ka ta ra, Alek san dar To do rov ski `e li da do |e ali ima pro blem sa Po lo ni jom iz Var {a ve, dok }e tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki po po vrat ku iz Bar se lo ne se sti za sto sa Mi lo {em Di mi tri je vi }em. Sti `e i po ja ~a we iz Ho lan di je.Da tim bu de kom ple tan pr vog da na pri pre ma.

To je po `e leo tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki pred kraj se zo ne, ka da su ve} po ~e la pi ta wa oko to ga ko }e oti }i, a ko do }i me |u cr ve no-be le. De lu je kao da je sport ski me nax ment klu ba, u sa rad wi s tre ne rom, za su kao ru ka ve da tim Zve zde za i sta bu de kom ple tan ili sko ro kom ple tan za pro ziv ku 21. ju na u 10 ~a so va.

Dok su na iz la znim vra ti ma uve li ko ka pi ten Pa vle Nin kov (Fran cu ska) i Du {ko To {i} (Tur ska), a Og wen Ko ro man ve} oti {ao u Ru si ju, bli `i se tre nu tak ka da }e na sta di o nu bi ti odr `a na pr va pro mo ci ja no vog igra ~a. Pi ta we je sa mo da li }e to bi ti Ivi ca Dra gu ti no vi}, Alek san dar To do rov ski, Mi lo{ Di mi tri je vi} ili mo `da ne ki fu dbaler iz B razila p o koje je oti{ ao spor tsk i direk tor I van Axi}. Crvena zv ez da je u poo dmakl im pregovorima sa trojicom n abrojanih fu d balera i da, u pr kos problemima koji p ostoje u ne ki m slu ~ajevima, postoj i m ogu }n ost da sv ak i od w ih p oj a~ a klub.

Naime, trene r Prosin e~ ki se jo{ pre odl aska u Bars elo nu vide o sa b iv {im reprezen ta tiv cem Srb ije Dra gutinovi }e m, koji j e u 35. god in i slobodan ig ra~ i za kojeg je spremqe na i do bra pon ud a, al i i kapitenska tr aka. Drago je is pr va bi o za dovoqan r azgovoro m s Pr osine~kim , ali da mu se u me|uvremenu otv oril a mog u} no st da za mnogo v i{e novca zavr{i k ari jeru u K at aru.

Dragu ti no vi } je q udima iz Z vez de re kao da mu je p otrebno nekoliko dana da razmisli o svemu.

Prosine~ki je zamislio da Dragutinovi} bude stub odbrane naredne dve sezone i da za to bude pla}en 300.000 evra po sezoni, uz ogradu da je neta~na informacija da ga je zvao i Partizan.

Dragutinovi} je u svojoj karijeri igrao za Polimqe, Borac iz ^a~ka, Gent, Standard i Seviqu.

In te re sant no je da je u oba klu ba Vig we vi} tre ni rao Ivi cu Fran ci {ko vi }a ko ji je u Voj vo di ni osta vio du bok trag, igra ma i po na {a wem.

Po zva li smo za to Ivi cu Fran ci {ko vi }a i ~u li we go vo mi {qe we o Ne boj {i Vig we vi }u.

- Klub ko ji na me ra va da igra ofan ziv no, le pr {a vo i pri tom da for si ra mla de igra ~e ide a lan je za Vig we vi }a. Ko li ko znam, u Voj vo di ni ima ve li ki broj ta len to va nih fud ba le ra i mi slim da bi u ovom ~a su Vig we vi} bio pun po go dak za Vo {u.

Ne }u pre te ra ti ako ka `em da je to je dan od naj bo qih tre ne ra ko -

ner ske do me te, jer No vo sa |a ni upo re do s afir ma ci jom mla dih igra ~a tra `e i vr hun ske re zul ta te - na po mi we Fran ci {ko vi}.

Pre ma in for ma ci ja ma iz Cr ne Go re, Voj vo di na ni je je di na op ci ja za Ne boj {u Vig we vi }a.

Osim {to je pre go va rao s No vo sa |a ni ma, za we go ve uslu ge bi li su za in te re so va ni i Su bo ti ~a ni (ju ~e an ga `o va li Zo ra na We gu {a), kao i naj po pu lar ni ji cr no gor ski klub - Bu du} nost iz Pod go ri ce.

Pre ma po sled wim ve sti ma, Vig we vi} je, ipak, naj bli `i da pri hva ti po nu du slo va~ ke @i li ne.

S. Sa vi}

PLEJ-OF U NHL LI GI

Bo ston sma wio pred nost Van ku ve ra Ho ke ja {i Bo ston Bru in sa sa vla da li su Van ku ver Ka nuk se re zul ta tom 8:1 (0:0, 4:0, 4:1) u tre }em me ~u fi na la plejofa NHL li ge. Van ku ver vo di 2:1 u fi nal noj se ri ji, ko ja se igra na ~e ti ri po be de. Na red ni me~ bi }e

od i gran za dva da na u Bo sto nu. U pr voj tre }i ni ni je bi lo go lo va, a utak mi ca je prak ti~ no re {e na u dru gom de lu me ~a, ko ju su Bru in si do bi li re zul ta tom 4:0. Do ma }i ho ke ja {i su bi li ube dqi vi i u tre }oj tre }i ni i za slu `e no su sti gli do ube dqi ve po be de.

U SU BO TU U NO VOM SA DU

Re vi ja u ~ast Voj vo di ne Ru ko me ta {i ce no vo sad ske Voj vo di ne pla si ra le su se u vi {i rang, Pr vu li gu.

Tim po vo dom, wi ma u ~ast, u No vom Sa du u 18.30 ~a so va u su bo tu u dvo ra ni na Sla noj ba ri bi }e or ga ni zo va na re vi jal na utak mi ca. No vom pr vo li ga {u su pro sta vi }e se Se lek ci ja Dru ge li ge „se ver”, ko ju }e s klu pe pred vo di ti se lek tor De jan Ka ra no vi} (Ki kin da) i tre ner Mi lo van ]ur ~i ja (Pan ~e vo).

U se lek ci ju Li ge iza bra ne su - gol ma ni: Se le na Alek si}

(Ki kin da), Ma ra Iva nov (Te me rin), Je le na Ma rin ko vi} (Pan ~e vo), kri la: Je le na Ar da la (Ki kin da), Sne `a na Stje pa no vi} (Pan ~e vo), Sa ne la Tum bas (Rad ni~ ki, Baj mok), Ma ri ja No ta (Vr bas), pi vo ti: Je le na Ag ba ba i Qu bi ca Pa vlo vi} (obe Ki kin da), be ko vi: Mi le na @iv ko vi} (Pan ~e vo), Sve tla na Ni ~ev ski (Pan ~e vo), Ma ri ja Ag ba ba (Ki kin da), Ta wa Ri sti} (Ja bu ka), Ma ja Ra doj ~i} (Pan ~e vo), An drea Ko mle ni} (Ki kin da), Jo va na Mo ra ~a (Te me rin) i Jo va na Veq ko vi} (Ki kin da).

J. G.

Fud ba ler \e no ve i mla di srp ski re pre zen ta ti vac Da ni jel Alek si} mo gao bi na red ne se zo ne da igra na po zaj mi ci u Cr ve noj zve zdi. „Cr ve no-be li ma” su po treb na po ja ~a wa u na pa du, a ide al no re {e we vi de u Alek si }u, ko ji je pro {lu se zo nu pro veo na po zaj mi ci u ne ma~ kom dru go li ga {u Groj ter fir tu.

Pre go vo ri ~el ni ka \e no ve i Cr ve ne zve zde tre ba lo bi da po~ nu na red nih da na. Mla di fud ba ler je bio na me ti Cr ve ne zve zde jo{ dok je igrao u Voj vo di ni, ali su ~el ni ci no vo sad skog klu ba tra `i li vi so ko obe {te }e we za Alek si }a, ko ji je na kra ju za vr {io u \e no vi.

Alek si} (20) je po ni kao u Voj vo di ni, a u ita li jan ski klub je pre {ao pro {le go di ne. On je za \e no vu od i grao sa mo je dan me~ u Se ri ji A, a po tom je po zajm qen Groj ter fir tu gde je na 17 me ~e va po sti gao dva go la. Alek si} je pro {ao sve omla din ske se lek ci je na {e ze mqe.

Ke `man u Ame ri ci ili Ka ta ru Srp ski fud bal ski in ter na ci o- na lac Ma te ja Ke `man iz ja vio je da }e ka ri je ru na sta vi ti u SAD ili u Ka ta ru, po {to je ~e ti ri me se ca pro veo kao ~lan eki pe Ju `na Ki na iz Hongkon ga.

- Vo leo bih da upo znam SAD i Sred wi is tok. - re kao je Ke `man.

Tri de set dvo go di {wi biv {i na pa da~ Pa ri Sen @er me na, ^el si ja i PSV-a iz Aj ndho ve na na gla sio je da mu je fud bal omo gu }io „no ve vi di ke”.

- U Hongkon gu sam ot krio je dan pot pu no raz li ~i ti svet od onog ko ji po sto ji u Evro pi. @i veo sam u Ho lan di ji, Fran cu skoj i [pa ni ji, ali Hongkong je ne {to po seb no, ne {to {to go di mom avan tu ri sti~ kom du hu - re kao je Ke `man.

Kraw ~ar i Sa vi }e vi} se po mi ri li Hr vat ski tre ner Zlat ko Kraw ~ar osta }e na klu pi cr no gor ske fud bal ske re pre zen ta ci je do kra ja kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne u Poq skoj i Ukra ji ni. Po je di ni cr no gor ski me di ji na ve li su da bi Kraw ~ar mo gao usko ro da se po vu ~e sa ove funk ci je po sle su ko ba sa pr vim ~o ve kom FSCG De ja nom Sa vi }e vi }em. Me |u tim, hr vat ski stru~ wak je u po ne de qak iz gla dio sve ne spo ra zu me sa Sa vi }e vi }em.

no predomislio i shvatio da bi za wega mo`da boqe bilo da pre odlaska u inostranstvo igra u Crvenoj zvezdi, na poziciji koju je dugo dr`ao Ninkov, ali sada postoji problem, jer ako ne uspe da raskine ugovor sa Polonijom, ne}e mo}i ni da pre|e na „Marakanu”.

Todorovski ima 27 godina i ro|en je u Kraqevu, ali s obzirom da ima makedonsko poreklo, odlu~io je da nastupa za

Ivica Dragutinovi}

Za reprezentaciju je odigrao 49 utakmica. Nije bio u~esnik Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi jer je uo~i po~etka turnira do`iveo te{ku povredu.

Sa odli~nim desnim bekom Rada, Makedoncem Todorovskim, Crvena zvezda je prakti~no sve dogovorila, preneo je za MONDO na{ izvor iz Qutice Bogdana, ali postoji ozbiqan problem u realizaciji tog transfera, jer je Todorovski jo{ 25. februara potpisao predugovor sa Polonijom iz Var{ave, kojim je predvi|eno da on za taj klub igra naredne tri sezone.

U tom trenutku, za wega je bila zainteresovana i Zvezda, a u me|uvremenu, Todorovski se navod-

Alek si} na po zaj mi ci u Zve zdi Neboj{a Vigwevi}, jedan od kandidata za trenera Vojvodine

17

reprezentaciju te zemqe. Ipak, ako bi do{ao u Crvenu zvezdu, ne bi igrao kao stranac, jer ima srpski paso{.

Za Makedoniju je odigrao {est me~eva, a pre dolaska u Rad 2008. godine dugo je igrao na Kipru.

Prosine~ki }e odmah po povratku iz Barselone, videti sa Dimitrijevi}em, koji se vratio u Rad sa kratkoro~ne pozajmice u Kjevu. „Mali ^ava”, sin poznatog Zorana „^ave” Dimitrijevi}a, biv{eg reprezentativca i fudbalera Partizana i zagreba~kog Dinama, uklapa se u zamisli trenera Zvezde i on je navodno veoma zainteresovan da ga ubedi da do|e u Qutice Bogdana, a ne u Humsku, jer postoje nagove{taji da ga `eli i Zvezdin najve}i rival.

Dimitrijevi} ima 27 godina i ro|en je u Beogradu, a pre Rada igrao je za Nant i Grenobl, uglavnom na poziciji desnog veznog, mada se dobro snalazi i na poziciji centralnog veziste.

Za kraj, iz Crvene zvezde sti`e i informacija da je skoro sve dogovoreno sa jednim fudbalerom iz holandske lige, koji igra za jednu stranu reprezentaciju, ali ima srpsko poreklo. On bi mogao da bude predstavqen, ukoliko ne bude neo~ekivanih obrta, do kraja nedeqe.

Pr vi po raz Pla vog s Ga nom Re pre zen ta ci ja Ga ne po ra `e na je u Je ong `uu od se lek ci je Ju `ne Ko re je sa 2:1 (1:0) u pri ja teq skom me ~u ova dva ti ma.

Go ran Ste va no vi} je ta ko do `i veo pr vi po raz ot ka ko je po ~et kom go di ne pre u zeo tim “cr nih zve zda“, i to po got kom igra ~a Volf sbur ga Ja ^eol Kua u po sled wim tre nu ci ma me ~a.

Ovo je dru ga po be da Ko re je na svom te re nu u sa mo ~e ti ri da na jer je u pe tak iden ti~ nim re zul ta tom bi la bo aa od Sr bi je. Ovo je bio 12. me~ u ko jem Ko re ja ni je po ra `e na, a osma po be da u tom pe ri o du.

Do ma }in je po veo ve} u 12. mi nu tu ka da je Ji gla vom po sle kor ne ra sa vla dao gol ma na Ga ne Ri ~ar da King so na. Od mah za tim Ga na je ima la ide la nu {an su za iz jed na ~e nje, ali je Asa moa Gi jan lo {e iz veo pe nal po {to je {u ti rao pra vo u ru ke gol ma nu Sung Rjong Jun gu. Me |u tim, Ste va no vi }ev tim je sjaj no igrao i za slu `e no iz jed na ~io u 65. mi nu tu ka da je Su li Mun ta ri pro i grao Gi ja na, a ovaj po ze mlji lop tu po slao u mre `u. Ipak, sa mo ne ko li ko se kun di pre kra ja Ku je ob ra do vao broj ne do ma }e na vi je ~e po {to je sa ne ko li ko me ta ra us peo da sa vla da King so na za 2:1.

PO SLE ME ^A KA ME RUN–SE NE GAL

^e tvo ro mr tvih u su ko bu na vi ja ~a i po li ci je ^e ti ri oso be su ubi je ne u su ko bu na vi ja ~a i vla di nih tru pa po sle fud bal ske utak mi ce iz me |u re pre zen ta ci ja Ka me ru na i Se ne ga la, u ka me run skoj pre sto ni ci Ja un deu. Taj me~ u okvi ru kva li fi kak ci ja za Kup afri~ kih na ci ja za vr {en je ne re {e no 0:0, a Ka me run je znat no uma wio {an se da se pla si ra na za vr {ni tur nir, ko jeg }e po ~et kom sle de }e go di ne za jed ni~ cki or ga ni zo va ti Ga bon i Ekva to ri jal na Gvi ne ja.

Gnev ni na vi ja ~i do ma }eg ti ma ule te li su na te ren ka da u po sled wem mi nu tu utak mi ce Sa mjuel Eto ni je re a li zo vao pe nal, a sna ge bez bed no sti su tom pri li kom

bi le pri nu |e ne da upo tre be vo de ne to po ve da ih ras te ra i us po sta vi red.

Zva ni~ nik Obal ske stra `e je po tvr dio da po red ~e tvo ro mr tvih ima i vi {e ra we nih, ne ot kri va ju }i wi hov broj, ni ti da li su me |u ubi je ni ma ci vi li ili voj ni ci.

Re pre zen ta ci ja Ka me ru na, ko ja je ~e tvo ro stru ki {am pion Afri ke, tre nut no za u zi ma tre }e me sto u E gru pi kva li fi ka ci ja sa pet bo do va za o stat ka za vo de }im Se ne ga lom, a dva za dru go pla si ra nim DR Kon gom. Se lek ci ja Ma u- ri ci ju sa je na za ~e qu ta be le bez bo do va.

We gu{ no vi tre ner Spar ta ka No vi tre ner fud bal skog klu ba Spar tak Zla ti bor vo da bi }e Zo ran We gu{, po tvr dio je pred sed nik su bo ti~ kog su per li ga {a Dra gan Si mo vi}.

Ne ka da {wi fud ba ler Cr ve ne zve zde, ma drid skog Atle ti ka i Se vi qe pret hod nih {est me se ci pro veo je na klu pi Ja vo ra iz Iva wi ce, a u Spar ta ku }e na sle di ti Qu bo mi ra Ri stov skog, ko ji je pre ne ko li ko da na spo ra zum no ras ki nuo ugo vor.

- Po klo pi le su nam se am bi ci je, opet ima mo mla dog i am bi ci o znog tre ne ra sa ko jim }e mo po ku {a ti da na red ne se zo ne osvo ji mo ~e tvr to me sto i pla si ra mo se na evro sce nu. - re kao je Si mo vi}.

Spar tak je mi nu li {am pi o nat za vr {io na pe tom me stu, ali to ni je bi lo do voq no da se iz bo ri pla sman u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe gde su Su bo ti ~a ni igra li go di nu da na ra ni je ka da je tre ner bio Zo ran Mi lin ko vi}.

PAR TI ZAN OB NA VQA IGRA^ KI KA DAR

Da vi dov na me ti Izra e la ca Par ti zan ozbiq no ra di na re no vi ra wu eki pe za no vu se zo nu.

Ve} su oti {li Tej go, Ili ev, Smi qa ni} i Ste va no vi}, sta tus Ste fa na Ba bo vi }a zna }e se da nas, a cr no – be li sve vre me tra ga ju i za po ja ~a wi ma. Jo{ je sve u ma gli, ali je iz ve sno da }e u pe tak na pro bu do }i Ah med Tu re (24), na pa da~ po re klom iz Oba le Slo no va ~e, sa an ga `ma nom u klu bu Asan te Ko to ko, na {eg tre ne ra Bog da na Ko ra ka. Ta ko |e, sa po zaj mi ce iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta vra }a se La min Di ja ra, ali je we go va sud bi na u Par ti za nu ne iz ve sna, jer zbog te {kog pre lo ma no ge ni je igrao po sled wih se dam me se ci.

Alek san dar Da vi dov, igra~ ko ji je zi mus bio slo bo dan u iz bo ru svo je sre di ne, ne zna da li }e osta ti ili oti }i iz Hum ske.

Kraj mi nu le se zo ne, u ko joj je od i grao pet, {est utak mi ca mo `da

Aleksandar Davidov

ube di tre ne ra Sta no je vi }a da mu uka `e po ve re we. Oma le ni ve zi sta za do vo qan je ka ko se po ka zao na tim me ~e vi ma.

- Ni sam kon kret no pri ~ao sa {e fom, ali sam na ~uo po hva le.

Po seb no {to ni sam na stu pao na svo joj po zi ci ji ofan ziv nog ve znog ve} kao le vi bek. Ipak, jo{ ni {ta ni je si gur no, spre man sam i na po tra gu za no vim klu bom.

A, in te re so va wa, ka `e Da vi dov po sto je.

- Ni {ta jo{ uvek ni je ozbiq no, ali za ni mqiv sam ti mo vi ma iz Ru si je, Tur ske i Izra e la. Te de sti na ci je ni su lo {e i ra do bih oti {ao u ne ku od tih ze ma qa. @e qa, ipak, po sto ji.

- U Izra e lu mi igra kum pa bih mo `da ta mo vo leo da odem.

Sve jed no u ko ji klub, sa mo da smo bli zu nas dvo ji ca – za kqu ~io je Da vi dov. I. La za re vi}

18

SPORT

sreda8.jun2011.

dnevnik U KVA LI FI KA CI JA MA ZA SP 2014.

OP[TINSKA LIGA [ID

Napredak, ipak, u bara`u Na pre dak – Je din stvo (M) 5:0 (3:0) VA[ICA: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 200, su di ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strel ci: Ja stre bi} u 4.(iz pe na la), B. Mla de no vi} u 11, Tu ti} u 17, Ra ji} u 64. i Hr bok u 77. mi nu tu. @u ti kar ton: Lu ki} (Je din stvo). Cr ve ni kar ton: Aram ba {i} (Je din stvo).

NA PRE DAK: Ja stre bi} 7, P. Pe tro vi} 7, Ga li} 7 (Hr bok 7), Sta noj ~i} 8, Lu ji} 8, B. Mla de no vi} 9, V. Pe tro vi} 8, Ra ji} 8, Tu ti} 8, No va ko vi} 7 (D. Do bro je vi} 7), \a ~a nin 7.

JE DIN STVO: Lu ki} 6, To ma {e vi} 6, Aram ba {i} 6, Ni ko li} 6, Sa vi} 6, M. Sa vi} 6 (Se ni} ), Maq ko vi} 6 (@u ni}), Iva no vi} 6, Ivan ko vi} 6, Ja wa to vi} 6 (^o ba no vi}), Jo va no vi} 6.

Go sti iz Mo ro vi }a ne ko li ko pu ta su hte li da na pu ste te ren.Ustva ri ni su `e le li da im se na pu ni mre `a do vr ha.

D. Do bro je vi}

Gra ni ~ar – Omla di nac (B) 1:2 (0:1) JAMENA: Sta dion Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Ra din(Ba ~in ci).Strel ci: D. Ju ro {e vi} za Gra ni ~ar, a Mom ~i lo vi} dva za Omla di nac. @u ti kar ton: Vu~ ko vi}(Omla di nac).

GRA NI ^AR: Bog dan Cvi ja no vi} 6, D. Jo vi} 6, Ko va ~e vi} 6, Z. Jo vi} 6, Se ku li} 6, Ste vi} 6, Ri ki} 6, Bo ban Cvi ja no vi} 7, S. Ju ro {e vi}, D. Ju ro {e vi} 6, Star ~e vi} 6.

OMLA DI NAC: Pa vlo vi} 8, [ip ka 7 (De jan Pa ni} 7), Bog da no vi} 8, Triv ko vi} 8, \ur ki} 8, A.Bo `i} 8, Kr mar 7, Vu~ ko vi} 8 (Dar ko Pa ni} 7), Ga ~i} 7, P. Ma le {e vi} 7, Mom ~i lo vi} 9 (Ra do sa vqe vi} 7).

Go sti iz Ba tro va ca od pr vog mi nu ta zna li {ta ho }e. Iz dve po voq ne pri li ke po sti gli su

go lo ve i on da ru tin skom igrom utak mi cu pri ve li kra ju.

I. Ma ru {i}

Brat stvo – Ba ~in ci Slo ga 1:4 (1:1) SOT: Igra li {te Brat stva, gle da la ca 150, su di ja Mar ~e ti}(Gi ba rac).Strel ci: Bun ~i} u 33. za Brat stvo, Mi lin ko vi} u 26, 63. i 65. i Me ni ~a nin u 77. mi nu tu za Ba ~in ce Slo gu. @u ti kar to ni: Sta no je vi}, \a ~a nin (Brat stvo), Ju nu zo vi}, Me ni ~a nin (Ba ~in ci Slo ga).

BRAT STVO: Ci gan kov 6, Vit man 6 (\a ~a nin 6),^a li na 7, Ta di} 7, Tur ~an 7, Jo va no vi} 6, @u pqa nin 6, ^ip kar 6, Sta no je vi} 6, Bun ~i} 7, Var ga 6.

BA ^IN CI SLO GA: B.^a vi} 7, Ju nu zo vi} 7, Gru ji ~i} 7, Ma ro {i ~e vi} 8, Ka li ni} 8, Ili} 8, S.^a vi} 7, Bla `a no vi} 7 (Me ni ~a nin 7), Mi lin ko vi} 9, Ga ~i} 8, Cu per 7.

Pr vi deo utak mi ce do ma }i su od i gra li do bro, ali u na stav ku bo qa fi zi~ ka spre ma i zna we od lu ~i li su po bed ni ka. I. Ku bik

Sin |e li} – Bo rac (I) 8:2 (3:1) GIBARAC: Igra li {te Sin |e li }a, gle da la ca 100, su di ja Gr ki ni} ([id).Strel ci: Vu drak u 25, Mi le ti} u 26. i 63, Po zna no vi} u 41, Da mja no vi} u 73, Sto ja no vi} u 80. i 82. i S. Ko va ~e vi} u 88. za Sin |e li}, a Si me u no vi} u 35. i D.Fi li po vi} u 84. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni:Vu drak, Pa ni}, Pet ko vi} (Sin |e li}), Sa vi}(Bo rac).

SIN \E LI]: Mr ko wi} 9, Da mja no vi} 9, Po zna no vi} 9, Ge or di ni 9, Sto ja no vi} 9, S. Ko va ~e vi} 9, Vu drak 9, Sa vi} 9, Pa ni} 9 (G. Ko va ~e vi} 8), [a rac 9 (Bran ko vi} 8), Mi le ti} 9 (Pet ko vi} 8).

BO RAC: Si mi} 7, Si mi} 6, Pe ji} 6, Sa vi} 6, Sa rap 6, Pro -

da no vi} 6 (Gla vo {e vi} 6), D. Fi li po vi} ([ar ka no vi}), I. Fi li po vi} 6 (Sa vi} ), Stoj {i} 6, Si me u no vi} 6, Ben ko vi} 6.

Ras po lo `e ni do ma }i strel ci po sti gli su od 20 {an si, sa mo, osam go lo va.

D. Vu kas

Je din stvo – Jed no ta 5:1 (1:0) QUBA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Pen do (Er de vik).Strel ci: Ru man u 16, Ga ni} u 47.i 76, Ka ta ni} u 55.i Ma ti} u 81.(iz pe na la )za Je din stvo, a Du ja ko vi} u 75. mi nu tu za Jed no tu.

JE DIN STVO: Ma ti} 9, Mr |a no vi} 7, [i li 7, To man 8, ]a li} 8, Pa ni} 7, Ru man 7, Ra mi} 9, Ga ni} 8 (Ce rov ski 7), Ka ta ni} 7, Ma ti je vi} 6.

JED NO TA: Do bro je vi} 6, Mi lo va no vi} 6, Iva ni {e vi} 6, Da ni lo vi} 6, Du ja ko vi} 6, Mi lin ko vi} 6, Var ni ~i} 6, Opo je vli} 6, Mi {ko vi} 6, Pro boj ~i} 6, Do bri} 6.

Raz lu ka u kla si je ve li ka, {to go vo ri i kraj wi re zul tat.

M. Ru man

OFK Bi ki} – Omla di nac (M) 2:0 (1:0)

BIKI] DO: Igra li {te OFK Bi ki }a, gle da la ca 200, su di ja Mir ja na Ugqe {i} (Ber ka so vo). Strel ci: Ma li vuk u 23. i Ba srak u 80. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Ma li vuk (OFK Bi ki}), Ju ki}(Omla di nac). Cr ve ni kar ton: Ma li vuk (OFK Bi ki}).

OFK BI KI]: Bu gar ski 7, Te sli} 7, Ro ma wak 7, Mr va qe vi} 7 (\ur |e vi} ), Ba srak 7, Ra do {e vi} 7, @iv ko vi} 7, Bog da no vi} 7 (S. Hr ~ek), Ma li vuk 8, Ce ti} 7 (Vu~ ko vi} ), Vra nov 7.

OMLA DI NAC: Pre ra do vi} 8, Bu kor 7, Bre ki} 7 (Si mi}), Ma li vuk 7, Ba ki} 7, M. Jo vi ~i}

BI KI] DO: OFK Bi ki} – Omla di nac(M) 2:0, BIN GU LA: OFK Bin gu la – Sre mac 1:0, GI BA RAC: Sin |e li} –Bo rac(I) 8:2, JA ME NA: Gra ni ~ar – Omla di nac(B) 1:2, QU BA: Je din stvo – Jed no ta 5:1, SOT: Brat stvo – Ba ~in ci Slo ga 1:4, VA [I CA: Na pre dak – Je din stvo(M) 5:0.

1. Na pre dak 26 18 3 5 110:33 57 2. Ba ~in ci S. 26 18 3 5 81:26 57 3. Je din.(Q) 26 18 3 5 87:37 57 4. Sin |e li} 26 18 2 6 91:30 56 5. Omla d.(B) 26 14 4 8 47:37 46 6. OFK Bi ki} 26 14 3 9 55:53 45 7. Gra ni ~ar 26 13 3 10 53:53 42 8. Jed no ta 26 13 2 11 74:52 41 9. Brat stvo 26 12 2 12 61:57 38 10. Bo rac(I) 26 10 2 14 45:56 32 11. Bin gu la 26 9 3 14 46:54 30 12. Je din.(M) 26 5 2 19 24:89 17 13. Sre mac 26 2 0 24 17:104 6 14. Omla d.(M) 26 1 2 23 21:130 5 Na pre dak iz Va {i ce igra }e ba ra` za po pu nu Srem ske li ge

6, Lu ka~ 7, \or |e vi} 6 (San tra~), Ju ki} 7, N. Jo vi ~i} 7, Avra mo vi} 7.

Go sti su pru `i li sna `an ot por do ma }i ni ma, ko ji su o~e ki va li ube dqi vi ju po be du.

S. [a rac

OFK Bin gu la – Sre mac 1:0 (1:0) BINGULA: Igra li {te OFK Bin gu le, gle da la ca 150, su di ja Sof ti} (Ba ~in ci).Stre lac: Pla~ ko vi} u 35. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ru man, Svir ~e vi}, Mi lo va no vi}, ]o si}, Pla~ ko vi}, Kr sti} (OFK Bin gu la), Ra ja ko vac, Run ti} (Sre mac). Cr ve ni kar ton: Run ti} (Sre mac).

OFK BIN GU LA: Su ha wi 8, Ru man 7, Far ka{ 7, Svir ~e vi} 7, Je li ~i} 7, Mi lo va no vi} 7, Lo vas 7, ]o si} 7, Pla~ ko vi} 7, Pa ji} 7 (Ra i} 7), Kr sti} 7.

SRE MAC: Ugre no vi} 9, Si~ 8, Ra ja ko vac 8, Run ti} 8, Ba lo{ 8 (Pa ren ta 8), No vak 8, Mi lan ko vi} 8, ^a li na 7, La zor 7, Kur ba li ja 9 (Osto ji} 8), [a rac 7.

Do ma }i ni su is ko ri sti li pe nal i jo{ tri ve li ke {an se.

A. Zor ko

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

[umari te{ko do bodova [u mar – OFK Bre sta~ 1:0 (1:0) OGAR: Igra li {te [u ma ra, gle da la ca 100, su di ja Mi ji} (Pr ho vo).Stre lac: Z. Mi li ~e vi} u 39. mi nu tu. @u ti kar to ni: Be li}, Sa vi}, D. Glu {ac (OFK Bre sta~).

[U MAR: V. Mi li ~e vi} 7, Z. Mi li ~e vi} 8, Ve si} 6 (Ma ti}), Mi le Ob ra do vi} 6 (Po po vi} 7),

VI TEZ: Pet ko vi} 6, Cu ci} 5 (Ste fa no vi} 5), D. Da mja no vi} 5, \or |e vi} 6 (Do bri ~i} 5), Sta ki} 6, Ili} 5, B. Da mja no vi} 5, D. Ma ti} 5 (Bo `in 5), N. Ma ti} 5, Pe to vi} 6, Uro {e vi} 5.

NA PRE DAK: Ugar ko vi} 6, Tri {i} 6, B. Jo va no vi} 8, Mak si mo vi} 7, Sav ko vi} 7, Kok no -

Bara` za Sremsku ligu Ba ra` za po pu nu Srem ske fud bal ske li ge, u ko joj u~e stvu ju pr va ci op {tin skih li ga iz Sre ma, star tu je pr vog ko la 12. ju na, a u pr vom ko lu sa sta ju se: Sre mac (Voj ka) – Na pre dak (Va {i ca) i Bo rac (Mar tin ci) – Ru dar (Vrd nik), dok je [u mar (Ogar) slo bo dan U Srem sku li gu }e se pla si ra ti pr ve tri eki pe iz mi ni li ge. @. R. \e ri} 6, Mi tro vi} 7, G. Vra ~e vi} 8, Mi lo va no vi} 9, Mla den Ob ra do vi} 6, \ur ~i} 7, Ba bi} 6.

OFK BRE STA^: Pa li ku }a 7, Kne `e vi} 7, Pet ko vi} 6, Be li} 7, ^e jo vi} 8, D. Ko va ~e vi} 6, Vu~ ko vi} 7, D. Glu {ac 8, Kr wu lac 7, Sa vi} 7, V. Glu {ac 6.

Iako, su {u ma ri do mi ni ra li to kom ce le utak mi ce, go sti iz Bre sta ~a su se bo ri li da {to ma we pri me go lo va i u to me su i us pe li.

Z. Mi li ~e vi}

Vi tez – Na pre dak 0:5 (0:2) SUBOTI[TE: Igra li {te Vi te za, gle da la ca 50, su di ja Voj no vi}(Do wi To var nik).Strel ci: M. Mar ja no vi} u 15, Ma ri} u 20, B. Jo va no vi} u 63. i 66. i Be `a no vi} u 78. mi nu tu.

vi} 7, Ba ki} 7, Be `a no vi} 8, M. Mar ja no vi} 8, Ma ri} 7, Q. Jo va no vi} 7.

Po pin ~a ni su sve mu bo qi. Da su strel ci go sti ju bi li ma lo spret ni ji, ko zna ko li ki bi bio kraj wi re zul tat. \. Hor vat

Gra ni ~ar – Po pin ci 1:4 (1:3) OBRE@: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Gro zda ni} (Ogar). Strel ci: Dra `i} u 23. za Gra ni ~ar, a No vi} u 7, Opa ~i} u 11, Mi tro vi} u 31. i Er ceg u 80. mi nu tu za Po pin ce.@u ti kar to ni: Li su lov (Gra ni ~ar), Opa ~i}, Nin ko vi} (Po pin ci).

GRA NI ^AR: Xa ku la 6, I. Ni ko li} 6, Mi haj lo vi} 6, S. Jo va no vi} 6, Mi lan Ni ko li} 6,

I.^a vi} 6, Ma `i} 6, Dra `i} 7, Mi lo{ Ni ko li} 6, Or lo vi} 6, Li su lov 6 (Pa le `e vi} 6).

PO PIN CI: Stan ko vi} -, Si ri xan ski 7, Mu {ki wa 7, Nin ko vi} 7, Mi ji} 7, Var gec 7, Pe jo vi} 7, No vi} 7, Opa ~i} 7, Ti ca 7, Mi tro vi} 7 (Kra sni }i 7, Er ceg 7).

Ru tin ska po be da go sti ju. U ovom tre nut ku do ma }i ni su mno go sla bi ji tim, a mo gi bi ti i za do voq ni kraj wim re zul ta tom.

S. Or lo vi}

Mla dost – Srem 1:0 (1:0) PRHOVO: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja Pe tro vi} (Pe }in ci). Stre lac: Be ri} u 8. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bu du li ca (Mla dost), Ko sa ni}, An |e li}, Ba bi}, Z. Ro gi}(Srem). Cr ve ni kar to ni: Baj lo vi}, N. Ran ko vi} (Srem).

MLA DOST: Ni ni} 6, Plav {i} 6, Be ri} 6, To ma {e vi} 6 (@iv ko vi} 6), Po po vi} 6, Ma ta no vi} 6, Bu du li ca 5, Po zna no vi} 6, Kr wu lac 5 (Ra ko ni} 6), Sa vi} 6 (Ko ji} 6), Gla vo wi} 6.

SREM: Ko {u ti} 6, A. Ro gi} 6, Z. Ro gi} 5, V. Ran ko vi} 5,

DO WI TO VAR NIK: Slo bo da – Ka me ni 0:3 (do ma }i ni se ni su po ja vi li), PR HO VO:Mla dost – Srem 1:0, SU BO TI [TE: Vi tez – Na pre dak 0:5, OGAR: [u mar – OFK Bre sta~ 1:0, SI BA^:Slo ven – Sre mac (De~) go sti ni su do {li, OBRE@:Gra ni ~ar – Po pin ci 1:4.

Lo vac iz Kar lov ~i }a je bio slo bo dan.

1. [u mar 24 21 2 1 96:14 65 2. Slo ven 24 20 0 4 66:16 60 3. Po pin ci 24 19 1 4 67:17 58 4. Na pre dak 24 13 1 10 61:47 40 5. Bre sta~ 24 12 4 8 40:34 40 6. Sre mac (D) 24 10 3 11 45:45 33 7. Mla dost (P)24 10 1 13 46:47 31 8. Lo vac 24 10 1 13 49:55 31 9. Ka me ni 24 9 3 12 52:58 30 10. Srem 24 7 2 15 25:46 23 11. Gra ni ~ar 24 6 1 17 32:61 19 12. Slo bo da 24 5 2 17 21:65 17 13. Vi tez 24 3 1 20 16:11110 [u mar iz Oga ra kao pr vak li ge obez be dio je ba ra` za ula zak u Srem sku li gu.

Ma r i ~ i} 5, Mar j a n o v i} 5, Bla go je vi} 6, An |e li} 6, N. Ran ko vi} 5, Baj lo vi} 5, Ko sa ni} 5.

Je di no vred no na utak mi ci je gol Be ri }a.Ina ~e, do ma }i ni, su pro pu sti li, vi {e po voq nih {an si, pa go sti mo gu bi ti za do voq ni ko na~ nim re zul ta tom.

Z. Va si}

DA NAS NA FUD BAL SKIM TE RE NI MA Pr va li ga Sr bi ja - LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S).

Utak mi ca po ~i we u 17 ~a so va.

Po lu fi na le Ku pa Sr bi je na te ri to ri ji Voj vo di ne- KI KIN DA: Ki kin da - Rad ni~ ki (NP), PE ]IN CI: Do wi Srem - Slo ga (T).

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Srbija u drugom {e{iru Re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se u dru gom {e {i ru po ja ~i ni ko je je od re di la FI FA za `reb kva li fi ka ci je za SP 2014. u Bra zi lu.

Sr bi ja je u dru {tvu Slo ve ni je, Ru si je, Fran cu ske, Cr ne Go re, [vaj car ske, Slo va~ ke, Dan ske i [ved ske sa ko ji ma ne mo `e bi ti u gru pi.

U pr vom “{e {i ru“, kao fa vo ri ti kva li fi ka ci ja, na la ze se [pa ni ja, Ho lan di ja, Ne ma~ ka, En gle ska, Por tu gal, Ita li ja, Hr vat ska, Nor ve {ka i Gr~ ka.

Se lek ci ja Cr ne Go re, ko joj }e to bi ti tek dru gi kva li fi ka ci o ni ci klus u isto ri ji, od li~ nim igra ma u kva li fi ka ci ja ma za EURO 2012. go di ne iz bo ri la je me sto u dru gom „{e {i ru”. Od se lek ci ja iz naj ja ~eg „{e {i ra”, kao po `eq ni ri va li iz dva ja ju se ime na Nor ve {ke i Gr~ ke.

Do sta sre }e ima la je Bu gar ska ko ja je i po red o~aj nih re zul ta ta u tre }em, gde bi Sr bi ji mo `da naj vi {e od go va ra lo da „iz vu ~e” Bel gi ju ili Ru mu ni ju.

Iz tri naj sla bi ja „{e {i ra” bi lo bi do bro iz be }i Li tva ni ju, Ma |ar sku, Poq sku, Austri ju, Ma ke do ni ju i Island. @reb kva li fi ka ci o nih gru pa za sle -

de }i Mun di jal bi }e odr `an 30. ju la, a kao i u kva li fi ka ci o nom ci klu su za Ju `nu Afri ku, de vet re pre zen ta ci ja }e obez be di ti di rek tan pla sman na SP (osam po bed ni ka gru pa + naj bo qa dru go pla si ra na), te ~e ti ri se lek ci je kroz do dat ni ba ra`. „[e {i ri” za `reb kva li fi ka ci ja za SP 2014: 1. {e {ir: [pa ni ja, Ho lan di ja, Ne ma~ ka, En gle ska, Por tu gal, Ita li ja, Hr vat ska, Nor ve {ka, Gr~ ka.

2. {e {ir: Sr bi ja, Slo ve ni ja, Ru si ja, Fran cu ska, Cr na Go ra, [vaj car ska, Slo va~ ka, Dan ska, [ved ska.

3. {e {ir: Tur ska, ^e {ka, Iz rael, Ir ska, Ukra ji na, Bel gi ja, Ru mu ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Bu gar ska.

4. {e {ir: Li tva ni ja, Al ba ni ja, Ma |ar ska, Be lo ru si ja, Gru zi ja, Jer me ni ja, Se ver na Ir ska, [kot ska, Poq ska.

5. {e {ir: Austri ja, Esto ni ja, Le to ni ja, Fin ska, Ma ke do ni ja, Mol da vi ja, Ki par, Azer baj xan, Vels.

6. {e {ir: Island, Luk sem burg, Far ska Ostr va, Ka zah stan, Lih ten {tajn, Mal ta, An do ra, San Ma ri no.

RAD NI^ KI IZ ZRE WA NI NA IS PAO IZ VOJ VO \AN SKE LI GE – IS TOK

Roditeqi krivca tra`e u treneru

Fud bal skom klu bu Rad ni~ ki iz Zre wa ni na, u kom je, na po ~et ku ka ri je re na stu pao re pre zen ta ti vac Zo ran To {i}, da nas ne cve ta ju ru `e. Lo {om igrom i i sla bim re zul ta ti ma na {ao se na pret po sled wem me stu na ta be li Voj vo |an ske li ge Is tok, pa }e bi ti pri mo ran da se u na red noj se zo ni tak mi ~i u ni `em ran gu – Pod ru~ noj li gi Zre wa nin. Po je di ni igra ~i ne za do voq ni su svo jim an ga `o va wem u klu bu, na wi ho vu stra nu sta li su i ro di te qi, a o{tre kri ti ke i jed ni i dru gi upu ti li su ka upra vi Rad ni~ kog i tre ne ru Pre dra gu Lu bu ri }u.

Iako se na la zi na plat nom spi sku gra da Zre wa ni na, od no sno Sport skog sa ve za, Lu bu ri} ne ha je pre te ra no za rad sa mla dim fud ba le ri ma. A na ~e lu klu ba }e osta ti i na kon {to je Rad -

- Ne znam oda kle po ti ~u sve te dez in for ma ci je i ko bi mo gao da se `a li na me ne. Sva ki dan dr `im tre nin ge po sat i po vre me na. [to se pri ~a o al ko ho lu ti ~e, `i vi smo qu di, po pi je mo ne kad po sle tre nin ga ili utak mi ce, ali ni ka ko za vre me.

Ne ma {an se za ta ko ne {to, pa ja sam ozbi qan ~o vek – re pli ci rao je Lu bu ri} i do dao da su ro di te qi ve ro vat no ne za do voq ni ne kim dru gim stva ri ma, mo `da ti me {to ne ka wi ho va de ca ne na stu pa ju u start noj po sta vi, zbog ~e ga je, ka ko ka `e, ve} imao kon flik te, ali ni je `e leo da o wi ma jav no go vo ri.

Tre ner Rad ni~ kog is ti ~e da su pred sed nik klu ba i on osta li i on da ka da se ovo sport sko dru {tvo na la zi lo u naj te `im tre nu ci ma i ka da ni kog dru gog vi {e ni je bi lo.

Stadion pod znakom pitawa Pi ta we je {ta }e bi ti i sa sta di o nom Rad ni~ kog. On se na la zi u ste ~aj noj ma si Fa bri ke {e }e ra “Zre wa nin” ko ja je ovih da na pro da ta no vo sad skom pred u ze }u “Vik to ri ja grup”. Ali, di rek tor te fir me Ni ko la Vu ja ~i} ka `e za “Dnev nik” da “Vik to ri ja grup”, ku po vi nom po kret ne i ne po kret ne imo vi ne {e }e ra ne, ni je po sta la i vla snik sta di o na. Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} ka zao je za na{ list da sta dion osta je deo ste ~aj ne ma se zre wa nin ske {e }e ra ne, ali da }e dr `a va po ku {a ti da ga pre ba ci na lo kal nu sa mo u pra vu.

- Ne ma pu no lo gi ke u to me da se ne ko ko se ba vi pro iz vod wom ili pre ra dom, po sve ti i fud bal skom klu bu, ili u vla sni {tvo do bi je sta dion – kon sta to vao je ]i ri} u iz ja vi za “Dnev nik”. ni~ ki, sa da i de fi ni tiv no, is pao iz Voj vo |an ske li ge Is tok.

Pi ta we je za {to ne tr pi sank ci je zbog lo {eg ra da. Da li mo `da za to {to mu je su pru ga je dan od vi so ko po zi ci o ni ra nih slu `be ni ka Grad ske upra ve, pa Lu bu ri} ima za {ti tu. I sam je go vo rio da mu ni ko ne mo `e ni {ta – tvr di je dan od ro di te qa ~i ji sin igra u Rad ni~ kom. Lu bu ri}, s dru ge stra ne, raz lo ge “tran sfe ra” u ni `u li gu vi di u to me {to, ka ko ka `e, ra di sa de com a ne sa iz gra |e nim fud ba le ri ma. Na op tu `be da se neo d go vor no po na {a pred spor ti sti ma i da im ne po sve }u je do voq no pa `we, Lu bu ri} u iz ja vi za “Dnev nik” od go va ra:

- Voj vo |an ska li ga Is tok je ja ko tak mi ~e we i iz we smo is pa li jer ni smo ima li pa ra za do vo |e we bo qih igra ~a. Na ras po la ga wu sam imao 15 – 16 mla dih fud ba le ra. Ka da je pro {ao pro la zni rok, do bi li smo ne ki di nar od obe {te }e wa za Zo ra na To {i }a, ali te pa re su oti {le na du go ve za stru ju i gre ja we i pu to va wa – na veo je Lu bu ri} i obe }ao da }e se Rad ni~ ki idu }e se zo ne po tru di ti da po no vo u|e u vi {i rang.

Ta ko |e, ka zao je da ne o~e ku je da }e sa da do }i do osi pa wa igra ~a jer su svi oni ko ji su za ra |i va li odav no oti {li. @. Ba la ban

Krojf se vratio u Ajaks Le gen dar ni ho land ski fud ba ler Jo han Krojf iza bran je za ~la na Uprav nog od bo ra fud bal skog klu ba Ajaks iz Am ster da ma. Po red Kroj fa, u UO je iza bran jo{ je dan biv {i fud ba ler ovog ti ma, Ed gar Da vids.

Krojf je na ja vio da }e tra `i ti pro me ne na ne kim ru ko vo de }im me sti ma u klu bu, u sklo pu pod mla |i va wa or ga ni za ci je. Fud ba le ri Ajak sa pro {le se zo ne osvo ji li su ti tu lu pr va ka Ho lan di je, 30. u klup skoj isto ri ji.

Po sled wu ti tu lu evrop skog pr va ka am ster dam ski klub osvo jio je 1995. go di ne.

SPORT

dnevnik MR NEBOJ[A VUJKOV, DIREKTOR EKIPNOG PRVENSTVA EVROPE – DRUGA LIGA, U NOVOM SADU

Ima }e {ta da se vi di na „Ka ra |or |u”

Novi Sad }e, 18. i 19. juna, ponovo biti doma}in jednog zanimqivog i, za na{e uslove, velikog atletskog doga|aja. Na stadionu „Kara|or|e”, naime, okupi}e se reprezentativci osam evropskih selekcija, koje }e podeliti megdan u okviru Ekipnog prvenstva Evrope - druge lige. Dve najboqe selekcije plasira}e se u prvoliga{ko dru{tvo, dok }e dve posledweplasirane ekipe morati da pre|u u ni`i rang.

- Ovo je ve} tre}i put da Novi Sad organizuje takmi~ewe ovog ranga, jer je doma}in bio i 2004., odnosno 2006. godine - rekao je mr Neboj{a Vujkov, direktor Prvenstva. - Uz tom, bili smo 2009. godine doma}ini i juniorskog Evrop-

Mr Neboj{a Vujkov

skog prvenstva i mo`e da se ka`e da ve} imamo zavidno iskustvo i o~ekujem da }e sam doga|aj prote}i na visokom organizacionom, ali i sportskom nivou. U goste nam dolazi atleti~arke i atleti~ari iz sedam evropskih zemaqa Danske, Austrije, Bugarske, Slova~ke, Letonije, Litvanije i Estonije - dakle iz zemaqa koje su sve ~lanice Evropske unije, {to sigurno nije bezna~ajno. Ovog puta pravila su ne{to izmewena u odnosu na ranija, jer dame i mu{karci nastupi}e zajedni~ki za svoje reprezentacije, odnosno wihovi rezultati se zajedni~ki boduju za ukupan plasman.

Uzdanice selektora ekipe Srbije Dragi{e Kuzmanovi}a ve} su pokazivale da imaju kvalitet za ravnopravnu bitku s rivalima i o~ekuje se da }e voditi `estoku bitku kako bi ostavrile `eqeni rezultat.

- Uz podr{ku verujem brojnih gledalaca na tribinama stadiona „Kara|or|e”, ima}e Srbija adute

u nastupima Ivane [panovi}, Dragane Toma{evi}, Olivere Jevti}, Bilqane Topi}, Mihaila Duda{a, Asmira Kola{inca... Staza u Novom Sadu omogu}uje ostvarivawe vrhunskih rezultata, posebno kada su sprinterske discipline u pitawu.

Nedavni finalni turnir Kupa Srbije bio je tehni~ka proba pred Ekipno prvenstvo Evrope?

- Po pravilniku Evropske atletike, bili smo u obavezi da imamo test takmi~ewe, na kojem }emo mo}i da isprobamo tehni~ke, ali i qudske resurse. Proverili smo rad sudija, elektronike, tehni~ke opreme stadiona tokom takmi~ewa, komunikaciju izme|u sudija, elektronike i tehni~ko-informativnog centra...Uo~ili smo odre|ene probleme i ispravili ih, pa verujem da }e sve biti na vrhunskom nivou kada to bude trebalo.

Dan pred po~etak, ponovo po pravilima EA, mora}emo da organizujemo jo{ jedno mini-takmi~ewe, kao posledwu proveru, na kojem }e tehni~ki delegat imati priliku da vidi kako svi segmenti organizacije funkcioni{u.

Doma}instvo takmi~ewu ovog ranga dosta je skupo. U vremenu koje karakteristi{e besparica, dosta je hrabar potez bio preuzeti doma}instvo Prvenstva?

- Velikim delom u organizaciji Prvenstva finansijski nam poma`u EA, dr`ava, Pokrajina, grad Novi Sad i sponzori. Izuzetnu pomo} dobijamo od Telekoma Srbije, kao i medija, posebno lista „Dnevnik”, s kojima imamo odli~nu saradwu. Zanimqivo je da direktnih prenosa s „Kara|or|a” ne}e biti, ve} se sve snima i tokom oba dana bi}e emitovani najzanimqiviji detaqi u pregledima od po 45 minuta. [teta je {to ne}emo mo}i takmi~ewe da sprovedemo u ve~erwim satima. Ipak, nadam se da }e Novosa|ani, kao i uvek, u lepom broju popuniti tribine i stvoriti lepu sliku na stadionu, ali i da }e pru`iti dragocenu pomo} na{im reprezentativcima.

Na kraju je mr Neboj{a Vujkov rekao i ovo: - Svaka selekcija ima}e po 63 takmi~ara, koji }e nastupiti u 20 disciplina u obe konkurencije.

Zna~i, ukupno }e na na{oj stazi da se pojavi preko 500 u~esnika, me|u kojima }e, barem prema najavama, biti i zna~ajnih atletskih imena.

A. Predojevi}

SVETSKI KUP U PJE[TANIMA

Dve me da qe za Sr bi ju Srpska reprezentacija u stonom tenisu za osobe s invaliditetom osvojila je u Pje{tanima u Slova~koj na Svetskom kupu dve medaqe. Pojedina~no je Bo-

Borislava Peri}-Rankovi} je u polufinalu pobedila Slovenku Dolinar sa 3:0, a u finalu istim rezultatom i Britanku Sju Gilroj. Tre}a je bila Li ]u iz Tajpeha.

Britanka Gilroj, Borislava Peri}-Rankovi} i Li ]u

rislava Peri} Rankovi} osvojila zlatnu medaqu, a u ekipnoj konkurenciji Borislava Peri} Rankovi} i Nada Mati} osvojile su bronzanu medaqu.

U Pje{tanima je nastupilo 245 igra~a iz 32 zemqe sveta. Za na{u reprezentaciju nastupili su: Borislava Peri} Rankovi}, Nada Mati}, Zori}a Popadi}, Sawa Mitrovi}, Ilija \ura{inovi}, Mitar Paliku}a, Aleksandar Radi{i} i Goran Perli} igra~i ,treneri Frawo Kesler i Milo{ \uki} i selektor Zlatko Kesler.

U ekipnom delu takmi~ewa kod `ena pobedom nad Ju`nom Afrikom od 3:0 i porazom od Slovenki od 2:3 `enska ekipa pro{la kao druga u grupi u daqi krug takmi~ewa. U ~etvrtfinalu je pobe|en Tajpeh 3:1, ali u polufinalu je Srbija pora`ena od [ve|anki -1:3. U borbi za tre}e mesto Srbija je pobedila Sloveniju 3:1 i tako se revan{irala za poraz u grupi.

Kona~an plasman: 1. [vedska, 2. Slovena~ko-britanska kombinacija, 3. Srbija.

S. S.

sreda8.jun2011.

Fe de re ru po tre ban od mor

TURNIR U HALEU

Vik tor po ~i stio Zve re va Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u drugo kolo ATP turnira u nema~kom Haleu.

Troicki, koji je na turniru postavqen za petog nosioca, pobedio je u prvom kolu nema~kog tenisera ruskog porekla Mi{u Zvereva rezultatom 6:2, 6:3. Ovo je bio ~etvrti me|usobni duel Troickog i Zvevera, koji se nalazi na 100. mestu ATP liste i drugi trijumf srpskog tenisera.

Tip sa re vi} bo qi od Kav ~i }a U prvom kolu teniskog turnira u Kvinsu u Londonu Janko Tipsarevi} je pobedio Slovenca Bojana Kav~i~a s 6:4, 6:4.Samo u prvih nekoliko gemova Kav~i} je uspeo da parira Janku.

Viktor Troicki

Srpski teniser igra}e u drugom kolu protiv Rusa Igora Andrejeva, koji je na startu turnira u Nema~koj bio boqi od Italijana Potita Stara}ea 6:4, 6:4. Andrejev je 83. te-

niser sveta, ali nikada u karijeri nije igrao protiv Troickog.

ATP turnir u Haleu igra se na travi za nagradni fond od 750.000 evra.

Najboqi {vajcarski teniser Roxer Federer otkazao je u~e{}e na ATP turniru u Haleu.

- Vrlo sam razo~aran zato {to moram da otka`em jedan od svojih najdra`ih turnira na ATP turu.

Me|utim, mom telu, posebno preponama, zaista je potreban odmor.

- objasnio je Federer, koji je pet puta u karijeri osvojio turnir u Haleu.- Posle razgovora sa stru~nim {tabom, osetio sam da je nastup na ovom turniru preveliki rizik uo~i Vimbldona.

Federer je pre dva dana u finalu Rolan Garosa pora`en od Rafaela Nadala u ~etiri seta, a `eli da bude spreman za Vimbldon, koji po~iwe 20. juna.

- [okiran sam. Na{i planovi u proteklih godinu dana bili su iskqu~ivo vezani za pojavqivawe Federera. Nikada nam nije nagovestio da mo`e da otka`e u~e{}e.

Svoje razo~arawe sam prosledio wegovom menaxmentu. - poru~io je direktor turnira Ralf Veber.

Vra }a se Se re na

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU

Je le na i Jan ko u mik su Posle 88 godina teniseri i te ni ser ke }e se na Let wim olimpijskim igrama u Londonu 2012. go di ne tak mi ~i ti i u miks dublu. Jo{ uvek nije poznato koliko }e Srbija imati predstavnika u tenisu u prestonici Britanije, ali ako do po~etka Igara sve bude prema o~ekivawima na{a teniska reprezenatcija bi}e u vrlo jakom sastavu.

Kako stvari sada stoje, Srbija bi mogla da ima dva para i u miks dublu, jer je Jelena Jankovi}, koja se trenutno nalazi u Istanbulu, gostuju}i na turskoj televiziji priznala da postoji dogovor sa Jankom Tipsarevi}em da wih dvoje nastupe u Londonu u me{ovitom dublu.

Jelena i Janko do sada nikada nisu igrali zajedno.

Tako|e, ve} du`e vreme spekuli{e se da bi i Ana Ivanovi} i Nenad Zimowi} mogli da se takmi~e u miks dublu. Za olimpijske vize merodavne su svetske rang liste. Svaka dr`ava mo`e poslati najvi{e po ~etiri predstavnika u mu{koj i `enskoj konkurenciji i po dva u igri parova i miks dublu.

U obe konkurencije singla u~estvuje po 64 takmi~ara, dok }e se u dublu i misk dublu takmi~iti po 32 para. Teniski turnir igra}e se na terenima Vimbldona i bodova}e se za svetske rang liste. [ampionima }e pripasti 685 bodova, drugoplasiranima 470, tre}eplasiranima 340...

Novak \okovi} je na{ jedini teniser osvaja~ olimpijske medaqe. On je na pro{lim Igrama u Pekingu osvojio tre}e mesto.

U polufinalu je posle velike borbe pora`en od Rafaela Nadala, a u bori za tre}e mesto savladao je Amerikanca Xejmsa Blejka. U singlu je nastupio i Tipsarevi}, ali je posle odli~ne partije u prvom kolu protiv Davida Ferera, u drugom, zbog povrede, morao da preda Belgijancu Olivijeu Rohusu.Ana Ivanovi} je odustala zbog povrede, a Jelena je stigla do ~etvrtfinala gde je zaustavqena od vice{ampionke Dinare Safine.

U mu{kom dublu Novak \okovi} i Nenad Zimowi} stali su ve} u prvom kolu.

19

Ameri~ka teniserka odigra}e slede}e nedeqe na turniru u Istbornu prvi me~ posle gotovo godinu dana pauze. Serena Vilijams je posledwi put igrala pro{le godine u finalu Vimbldona, kada je savladala Ruskiwu Veru Zvonarjevu, a nakon toga imala je ozbiqne zdravstvene probleme.

- Veoma sam uzbu|ena {to sam ponovo zdrava i spremna da igram.

Prethodnih 12 meseci su mi bili veoma te{ki, ali sam u tom periodu psihi~ki oja~ala. - rekla je 29godi{wa Amerikanka za Bi-BiSi. Serena Vilijams se nekoliko dana posle pobede na pro{logodi{wem Vimbldonu posekla na polomqenu fla{u, a kasnije su se stvari zakomplikovala zbog ugru{ka krvi u plu}ima.

Ameri~ka teniserka trenutno zauzima 25. mesto na rang-listi.

U NOVOM SADU ODR@AN 16. TURNIR DECE „[AH U [KOLE”

De~ ji {a hov ski pra znik U novosadskoj {koli „\or|e Nato{evi}” odr`an je 16. turnir dece „[ah u {kole” koji je i pored blokada na putevima Vojvodine okupio ta~no 100 devoj~ica i de~aka. Protest poqoprivrednika, omeo je ve} najavqeno u~e{}e Vr{~ana, Kikin|ana i dece iz Sente, a na put s pravom nisu smeli {ahisti iz Sombora i Novih Banovaca.

Na sre}u svih, stigle su tri velike grupe iz Zrewanina, Sremske Mitrovice, La}arka, i naravno, ^uruga.

Tako je tradicija duga 20 godina nastavqena, a u pet konkurencija je podeqeno ~ak 16 pehara. Najuspe{niji takmi~ar bio je Novosa|anin Dejan Omorja sa svih {est pobeda! On je pobednik u konkurenciji de~aka od 2. do 4. razreda.

U konkurenciji de~aka od 5. do 8. razreda pehar je osvojio Damjan Cvetanovi} iz Novog Sada, dok je u objediwenoj konkurenciji devoj~ica trijumfovala Marica Milovanovi} iz ^uruga, druga je bila Teodora Raci} iz Zrewanina, a tre}a ^uru`anka Teodora Sladojevi}. Pehar je u izdvojenom plasmanu (2-4. razred) osvojila Iva Vujkov iz Novog Sada. Najzanimqivija je bila grupa |aka prvaka i pred{kolaca u kojoj su igrali i de~aci i devoj~ice. Pobedio je Jakov Petri} iz ^uruga, a pehar je pripao i An|eli Radomir. Pored pehara za drugo i tre}e mesto najuspe{niji su nagra|eni i {ahovskim kwigama.

Organizacija je bila odli~na, deci su tokom celog turnira deqena topla peciva i sokovi, a doma}in turnira bio je poznati {ahovski pedagog @eqko Medar. Pored sudije zadu`enog za kompjutersko parovawe, Bogoquba Dankovi}a, sudili su Krasoje Notaro{, Stevan Mu{icki, Bojan Antanaskovi} i Stanislava Nedeqkovi}, koje je koordinirala Marija Stojanovi}-Medar. Organizator turnira bio je [ahovski klub „Dnevnik”, [kola {aha „Kapablanka”, a

Detaq iz hola O[ „\or|e Nato{evi}”

pored Gradske uprave za sport i omladinu Novog Sada, turnir su pomogli i [ahovski savez grada Novog Sada i „BB Minakva”. \aci prvaci i pred{kolci: 1.

Jakov Petri} 5,5, 2-3. \or|e Dragi~evi}, Aleksa Stojkovi} 5, 4.

An|ela Radomir 4,5, 5-8. Tijana Ostoji}, Nikola Stanisavqevi}, Uro{ Milakovi}, Tara Stoji} 4, 9-13. Aleksandar Nikoli}, Stefan Prohaska, Nikola Bo{kovi}, Aleksandar Zdravkovi}, Jovan Vrane{ 3,5, 14-20. Mihajlo Vujasinovi}, Vuk Koji}, Mateja Dikosavqevi}, Hojdo Koltak, Mia Mi}in, Dimitrije Pavlovi}, Zora Prostran-Mileti} 3, 21. Zdravko Begovi} 2,5, 22-28. Vladimir Tot, Mihajlo ]ui}, Drago Begovi}, Milica ]ulibrk, Ogwen Mutavtijev, Mihajlo Spara~ek, Isidora Dikosavqevi} 2, 29-30. Aleksa Zubac, Lazar \or|evi} 1,5, 31. Mina Robal 1 poen. \aci prvaci i pred{kolci – izdvojeno devoj~ice: 1. An|ela Radomir 4,5, 2-3. Tijana Ostoji}, Tara Stoji} 4, 4-6. Mateja Dikosavqevi}, Mia Mi}in, Zora ProstranMileti} 3, 7. Milica ]ulibrk 2 poena.

Devoj~ice 2-8. razred (zajedno): 1. Marica Milovanovi} 5,5, 2. Teodora Raci} 5, 3. Teodora Sladoje-

vi} 4,5, 4. Iva Vujkov 4, 5-8. Danka Lali}, Ivana Litri~in, Milana Jovanovi}, An|ela Parenta 3,5, 913. Ma{a Milivojevi}, Kristina Riki}, Anamarija Radosavqevi},

vi} 3, 6. Marina Miqani} 2,5, 7-8.

Mia Milosavac, Petra [upi} 2 poena.

De~aci 2-4. razred: 1. Dejan Omorjan 6, 2-3. Nikola ]ur~i}, Pavle Jovanovi} 5, 4. Filip Pavlov 4,5, 5-9. Stefan Majstorovi}, Milo{ Pisari}, David Omorjan, David Romani}, Du{an Pejanovi} 4, 10-12. Petar Grubor, Marko ]etkovi}, Filip Despi} 3,5, 1320. Jovan Jovi}, Dejan Jeli~i}, Boris Petrovi}, Ilija Jankovi}, Ilija Galin, Stefan \enadija, Milan Pavlovi}, Dragoqub Popetrov 3, 21. Stevan Mi{i} 2,5, 2228. Pavle Andri}, \or|e Sabo, Branko Milo{evi}, Jovan Panteli}, Ivan Mari}, Stefan Lon~arski, Radovan Simi} 2, 29. Vladimir Mar~ak 1,5, 30-31. Aleksandar Milo{ev, Luka Vuja~i} 1 poen.

De~aci 5-8. razred: 1-2. Damjan Cvetanovi}, Dragan Petrovi} 5, 3.

Devoj~ice od drugog do ~etvrtog razreda

Ivana Stanojevi}, Nina Udovi}i} 3, 14. Marina Miqani} 2,5, 15-17.

Mia Milosavac, Petra [upi}, Bojana Robal 2, 18-19. Isidora Bo`i}, Nikolina Risti} 1,5, 20. Dragana Luki} pola poena.

Devoj~ice 2-4. razred izdvojeno: 1. Iva Vujkov 4, 2. Milana Jovanovi} 3,5, 3-5. Ma{a Milivojevi}, Kristina Riki}, Ivana Stanoje-

Branislav [obot 4,5, 4-5. Robert Der, David Adamovi} 4, 6-7. Sava Polimac, Nikola Pani} 3,5, 8-12.

Branislav Mili~evi}, Lazar Mi}in, Luka Zori}, Milan Mu{iki}, Sa{a Dodig 3, 13. Predrag \ori} 2,5, 14-15. Nikola Rau{, Stefan Radulovi} 2, 16-18. David [}iban, Predrag Gordi}, Stefan Polovina 1 poen.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda8.jun2011.

VOJVO\ANSKE LIGE Ba~ka liga Re z ul t a t i 4. ko l a: Sr b o bran - “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) 4:4, Ba~ ka (Pa ~ir) – Sen ta 5:3, Pri gre vi ca - Adi ce (No v i Sad) 2:6, BT[K (Ba~ ka To po la) - Omla di nac (Ku cu ra) 4:4, Ba~ ka Pa lan ka – Pa no ni ja 2,5:5,5, He cve go vac (Gaj do bra) – Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 5:3.

Pla sman: 1. Adi ce 10 (20,5), 2. Her ce go vac 9 (17), 3. Ba~ ka 7 (18), 4. Omla di nac 6 (17), 5.

Ba~ ka Pa lan ka 6 (16,5), 6-7.

Pri gre vi ca, Sr bo bran 5 (16), 8. BT[K 4 (16), 9. Sen ta 4 (15), 10. Vul kan Pro tek tor 4 (14,5), 11. Pa no ni ja 3 (12), 12. “Mi qo Vu jo vi}” 2 (13,5).

Banatska liga Re zul ta ti 4. ko la: Pro le ter (‌ ^ o k a) – Ali b u n ar 5:3, PA[K (Pan ~e vo ) - Uni rea (Ri t i { e v o) 5,5:2,5, Slo g a (Plan di {te) - Ru san da (Me len ci) 3:5, Rad ni~ ki (Ko vin) - Bi le }a nin (Se ~aw) 5:3, Naf ta gas 2 (Ele mir) - Le hel (Mu `qa) 6:2, Par ti zan (To ma {e vac) - “Ba ta ]o si}” (Opo vo) 4,5:3,5.

Pla sman: 1. Par ti zan 12 (21,5), 2. Ru san da 10 (20), 3.

PA[K 9 (19,5), 4. Pro le ter 9 (19), 5. “Ba ta ]o si}” 9 (18), 6.

Ali bu nar 7 (18), 7-8. Le hel, Rad ni~ ki 4 (15), 9. Slo ga 3 (14), 10. Naf ta gas 3 (13,5), 11.

Bi le }a nin 0 (10), 12. Uni rea 0 (8,5).

Sremska liga Re zul ta ti 4. ko la: Haj duk (Be {ka) - Slo ven (Ru ma) 6,5:1,5, LSK (La }a rak) - Ba nov ci Du nav 3:5, Sre mac (^e re vi}) - Sta ra Pa zo va (2) 2,5:5,5, Sre mac (Voj ka) - Rad ni~ ki ([id) 4,5:3,5, Ce ment (Be o ~in) - “Ste vi ca Pu zi}” (Irig) 5,5:2,5, “Car Uro{“ (Ja zak) - Slo ga (In |i ja) 5,5:2,5.

Pla sman: 1. Sta ra Pa zo va 9 (19,5), 2. Slo ga 9 (18), 3. Ce ment 9 (16,5), 4. Haj duk 7 (20,5), 5. Slo ven 6 (16), 6. Ba nov ci Du nav 6 (13,5), 7. “Car Uro{“ 5 (16,5), 89. “Ste vi ca Pu zi}”, Sre mac (V) 5 (16), 10-11. LSK, Rad ni~ ki 3 (13,5), 12. Sre mac (^) 1 (12,5).

ZONSKA LIGA SREMA Re zul ta ti 4. ko la: Sre mac 2 (Voj k a) – Po d u n a v ac (Be l e gi{) 3:5, Bo rac (Ve li ki Ra din c i) - Ru d ar (Vrd n ik) 4,5:3,5, Du nav (No vi Slan ka men) - Ba no {tor 3:5, Do w i Srem (Pe }in ci) - [i ma nov ci 2,5:5,5, Slo ga (Hrt kov ci) slo bod na.

Pla sman: 1. Bo rac 10 (20,5), 2. Du nav 9 (20), 3. Po du na vac 6 (15,5), 4. Ba no {tor 6 (12,5,-), 5. Sre mac-2 4 (13,5), 6. [i ma nov ci 4 (12,5,-), 7. Slo ga 3 (12,), 8. Ru dar 3 (11,-), 9. Do wi Srem 1 (10,5).

PROBLEM BR. 340

Beli daje mat u dva poteza Di Vinzenci Fi de Al bums, 1989.

ME^ NA 100 TABLI

Sofija i Beograd za istoriju U So fi ji je pro te kle ne de qe od i gran na ja vqe ni pro pa gand ni me~ na 100 ta bli iz me |u So fi je i Be o gra da. Ovaj po mno go ~e mu je din stve ni po du hvat sva ka ko }e osta ti za be le `en u {a hov skoj isto ri ji. [a hi sti su na ras po la ga wu ima li po 25 mi nu ta za par ti ju i do dat nih 10 se kun di za sva ki od i gra ni po tez. Eki pe su po red pro fe si o nal nih {a hi sta bi le sa sta vqe ne i od ve te ra na, ju ni o ra, stu de na ta, po li ti ~a ra, bi zni sme na, {a hov skih ru ko vo di la ca, no vi na ra, sve {te nih li ca... To do voq no go vo ri o sa dr `a ju ovog dvo dnev nog dru `e wa u glav nom gra du Bu gar ske.

Me~ su sim bo li~ nim po vla ~e wem pr vog po te za otvo ri li gra do na ~el ni ca So fi je Jor dan ka Fan da ko va i po mo} nik gra do na ~el ni ka Be o gra da i grad ski ar hi tek ta De jan Va so vi}. Re zul tat ni je bio u pr vom pla nu, ali je po bed nik ipak pro gla {en. Eki pi So fi je pri pao je po bed ni~ ki pe har

DAN SIMULTANKE

Vesni Trivunovi} skalp velemajstora U su bo tu, u pro sto ru Sport skog i po slov nog cen tra No vi Sad (SPENS), u or ga ni za ci ji [a hov skog sa ve za Voj vo di ne, od i gra na je al ter na tiv na si mul tan ka u ci qu po pu la ri sa wa {a hov ske igre. Ma ni fe sta ci ja je or ga ni zo va na po vo dom Da na si mul tan ke, a ove go di ne ju je po dr `a lo pre ko 20 gra do va iz Sr bi je. Na otva ra wu pri sut ni ma su se obra ti li Mi ro slav Ko pa wa, pred sed nik [a hov skog sa ve za Voj vo di ne, Si ni {a Dra `i}, se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je i Ni ko la Pa pi}, po mo} nik di rek to ra SPENS-a.

Po red ve le maj sto ra Si ni {e Dra `i }a i Fi de maj sto ra Dan ka Bo ka na si mul tan ku je od i grao i gost iz Dan ske, ve le maj stor Da vor Pa lo. Na su prot wi ma bi lo je 60 u~e sni ka raz li ~i tih uz ra sta i ka te go ri ja. Je di nu po be du pro tiv ve le maj sto ra ostva ri la je Ve sna Tri vu no vi}, ~la ni ca {a hov skog klu ba “Car Uro{“ iz Ja ska dok su

SEVERNOBANATSKA LIGA Re zul ta ti 4. ko la: No vi Kne `e vac - „2. ok to bar„ (Ku ma ne) 4,5:3,5, Mla dost (Bo ~ar) - Be gej (@i ti {te) 5,5:2,5, Rad ni~ ki (Ki kin da) - Na pre dak (^e ste reg) 2,5:5,5, Mla dost (Lu ki }e vo) - Bu du} nost (Srp ska Cr wa) 3:5, Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) - Je din stvo (E~ ka) 6:2, Kra ji na (Kra ji {nik) – Pro le ter (Zre wa nin) 3,5:4,5.

Pla sman: 1. Na pre dak 12 (21), 2. Pro le ter 10 (18,5), 3. No vi Kne `e vac 9 (18), 4. Kra ji na 7 (18,5), 5. „2. ok to bar„ 6 (18), 6.

Mla dost (B) 6 (17,5), 7. Bu du} nost 6 (14,5), 8. Mla dost (L) 5 (16), 9. Rad ni~ ki 3 (15), 10. Mla dost (BD) 3 (14), 11. Je din stvo 3 (12), 12. Be gej 0 (9).

ML VRBAS Re zul ta ti 3. ko la: Bu du} nost (Glo `an) – Vr bas 2:6, Voj vo di na (To v a r i { e v o) - „Veq k o Vla ho vi}“ (Bo |a ni) 5:3, Kul pin - Se len ~a 3,5:4,5, Vaj ska slo bod na.

Pla sman: 1. Voj vo di na 6 (14), 2. Se len ~a 6 (13), 3. Vr bas 6 (12,5,-), 4. Ba~ 6 (9,5,-), 5. „Veq ko Vla ho vi}“ 3 (12), 6. Bu du} nost 3 (9,5), 7. Mla dost 3 (6,-,-), 8. Kul pin 0 (8,5), 9. Vaj ska 0 (1,5,-,-).

NOVOSADSKA LIGA

Re {e we pro ble ma br. 339 (J. Ebben, La Stratégie, 1935.) sa po zi ci jom: be li – Ka6, Dg4, Tb8, Lc1, Lf1, pe {ak a3; cr ni – Ka4, Td4, Th4, Se1, pe {a ci c5, f6; je 1.Tb1! Na 1...Sd3 sle di 2.Dd1 mat. Na 1...Sc2 (Tb4, T?:g4, f5) sle di 2.Lb5 mat. Na 1...Tc4 sle d i 2.Dd7 mat. Na 1...c4 sle di 2.Tb4 mat.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

po {to je po be di la sa mi ni mal nih 51,5:48,5. Ipak, tre ba is ta }i i ne ke do me te eki pe Be o gra da. Pro fe si o nal ni {a hi sti Be o gra da po be di li su svo je bu gar ske ko le ge 8,5:6,5. Bran ko Da mqa no vi} je sa vla dao Va si la Spa so va, Igor Mi la di no vi} je po ra `en od Mom ~i la Ni ko lo va, a Mi lo{ Pe ru no vi} je do bio Bo ri sa ^a tal ba {e va. Ivan Iva ni {e vi} i Ki ril Ge or gi jev su re mi zi ra li dok je Bo ban Bo go sa vqe vi} bio bo qi od De ja na Boj ko va. @e ne su od i gra le ne re {e no 3:3 uz sjaj nu po be du Na ta {e Boj ko vi} pro tiv vi ce {am pi on ke Evro pe An to a ne te Ste fa no ve. Tre ba is ta }i i vred nu po be du naj bo qeg srp skog ju ni o ra La za ra Ne sto ro vi }a pro tiv jed nog od naj bo qih mla dih igra ~a Evro pe Ki pri ja na Ber ba to va.

Ka ko je na ja vqe no, Be o grad }e sli~ ne dvo bo je u {a hu or ga ni zo va ti i sa dru gim evrop skim i svet skim pre sto ni ca ma.

Re zul ta ti 4. ko la: Bu ba ma ra (2) – Bo rac 0,5:7,5, “64” - Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) 5:3, Pro m o c i j a - Je d in s tvo (Ru men k a) 6:2, @e l e z ni ~ ar Dnev n ik-Ka p a b lan k a 4,5:3,5, ^e ne jac (^e nej) – Pen zi o ner 4,5:3,5, “Obi li}” - Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) 2:6.

Pla sman: 1. “64” 12 (23,5), 2.

Bo rac 12 (22), 3. Pro mo ci ja 12 (20), 4. Kra qi ca-2 9 (19,5), 5. @e le zni ~ar 9 (19), 6. ^e ne jac 9 (16,5), 7. Pru `e na ru ka 6 (18,5), 8. Bu ba ma ra-2 3 (10,5), 9. Dnev nik Ka pa blan ka 0 (12), 10. Pen z i o n er 0 (11), 11.

“Obi li}” 0 (10), 12. Je din stvo 0 (9,5),

ML SUBOTICA Re zul ta ti 2. ko la: BT[K-2 (Ba~ ka To po la) - Je vrej ska op {ti na (Su bo ti ca) 3,5:3,5, Gu na ro{ Rad ni~ ki (Tor wo{) 3,5:4,5, E| {eg (Ma li I|o{) - @ed nik (Sta ri @ed nik) 3,5:4,5, Spar tak-3 (Su bo ti ca) – Sen ta-2 4,5:3,5. Re zul ta ti 3. ko la: Sen ta-2 - BT[K-2 3,5:4,5, @ed nik - Spar tak-3 4,5:3,5, Rad ni~ ki - E| {eg 5:3, Je vrej ska op {ti na – Gu na ro{ 4:4.

Pla sman: 1. Rad ni~ ki 9 (14,5), 2.

Spar tak-3 6 (13,5), 3. BT[K2 6 (11,5), 4. @ed nik 6 (9,-), 5. Sen ta-2 3 (12), 6. Je vrej ska op {ti na 1 (10,5), 7. Gu na ro{ 1 (7,5,-), 8. E| {eg 0 (9,5).

ML SOMBOR

Ve sna Tri vu no vi}

re mi zi ra li: Ivan Ba no vi}, ~lan [K “Pro mo ci ja” i [K “Car Uro{“, Ni ko la Bo kan, O[ “Jo van Po po vi}”, \or |e Ma le {e vi}, O[ “Do si tej Ob ra do vi}” iz Iri ga, Je le na Tri vu no vi}, [K “Car Uro{“ i Mi le Ma ri}, [K “Ju go vi}” iz Ka }a.

SEVERNOBA^KA LIGA Re zul ta ti 4. ko la: “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) – Haj duk (Ku la) 5:3, Po ti sje (Ka wi `a) – Ka ra v u k o v o 4,5:3,5, Mla d ost (Oxa ci) – Ada 4,5:3,5, Bez dan Rad ni~ ki (Baj mok) 2:6, “@a ki Jo zef” (Sta ra Mo ra vi ca) - Po let (Ka r a v u k o v o) 5:3, Po l et (Ras ti na) – Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 4,5:3,5.

Pla sman: 1. Mla dost 10 (19), 2. Rad ni~ ki 9 (20), 3. Po let (R) 8 (18,5), 4. “Mi lo{ Ra ki}” 7 (17), 5. Po ti sje 7 (15,5), 6.

Haj duk 6 (16,5), 7. “@a ki Jo zef” 6 (15), 8. Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 4 (14), 9. Ada 3 (15,5), 10. Po let (K) 3 (15), 11.

Bez dan 3 (14),12. Ka ra vu ko vo 0 (12).

JU@NOBANATSKA LIGA Re zul ta ti 5. ko la: Je din stvo (Ka ~a re vo) - “Aqe hin” (Pan ~e vo) 4:4, Spar tak (De be qa ~a) - ^o kot (Gu du ri ca) (?), Ba va ni {te – Gaj 2:6, “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) - Iz bi {te 8:0, Ilan xa - Be la Cr kva 2:6, Omla di nac (Vr {ac) – Lo kve 3:5, Gre be nac - Ban. Bre sto vac 2:6.

Pla sman: 1. Ban. Bre sto vac 13 (32,5), 2. “Bo ra Iv kov” 13 (28,5), 3. Be la Cr kva 12 (27), 4.

Lo kve 12 (24,5), 5. “Aqe hin” 11 (28), 6. Je din stvo 8 (21,5), 7. ^o kot 7 (19,5,-), 8. Iz bi {te 7 (19), 9. Gaj 6 (18), 10. Gre be nac 4 (16,5), 11. Ilan xa 3 (10), 12.

Omla di nac 1 (11,5), 13. Ba va ni { te 0 (8), 14. Spar t ak 0 (5,5,-).

Re zul ta ti 4. ko la: “Mi lo{ Ra ki}” 2 (Rat ko vo) - “Bo go qub Mi haj lo vi}” (Sta ni {i}) 3:5, Li par Alek sa [an ti} 1,5:6,5, Le me{ (Sv. Mi le ti}) - Ra van grad ske aj ku le (Som bor) 4,5:3,5, Ba~ ki Breg – Si vac 1:7.

Pla sman: 1. Si vac 12 (25), 2.

“Bo go qub Mi haj lo vi}”.9 (19), 3.

Le me{ 9 (18,5), 4. Alek sa [an ti} 6 (19,5), 5. Ra van grad ske aj ku le 6 (17), 6. Ba~ ki Breg 3 (13), 7. Li par 3 (10), 8. “Mi lo{ Ra ki}-2 0 (6).

[AJKA[KA LIGA Re zul ta ti 2. ko la: Bu du} nost (Na daq) – [aj ka{ ([aj ka{ ) 4,5:3,5, Slo ga (Lok) - Ju go vi} 2 (Ka}) 3:5, Bu di sa va - Haj duk (Gar di nov ci) 4:4, [aj ka{ (Ko viq) – Pion (Be ~ej) 3,5:4,5.

Pla sman: 1-2. Pion (Be ~ej), Ju go vi} 2 (Ka}) 6 (10,5), 3. Bu du} nost (Na daq) 6 (9), 4. Haj duk (Gar di nov ci) 4 (9), 5. Bu di sa va 1 (6), 6. [aj ka{ (Ko viq) 0 (7), 7-8. Slo ga (Lok), [aj ka{ ([aj ka{) 0 (6).

JU@NOBA^KA LIGA Re zul ta ti 5. ko la: Ti tel - “Mi hail Taq” (Ve ter nik) 4,5:3,5, Zma je vo – Te me rin 4:4, Mla de no vo Omla di nac (@a baq) 5,5:2,5, Haj duk (^u rug) - Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 4:4, An pa san (No vi Sad) - Bu ba ma ra (No vi Sad) 5,5:2,5, Voj vo di na (No vi Sad) slo bod na.

Pla sman: 1. Voj vo di na 10 (19,5,), 2. Ti tel 10 (19), 3. Bu ba ma ra 9 (21), 4. Zma je vo 8 (24,5), 5. Mla de no vo 8 (21,5), 6. An pa san 8 (19,-), 7.

Su tje ska 5 (20), 8. Te me rin 4 (16, ), 9. Omla di nac 3 (13,5), 10. Haj duk (^u rug) 2 (13,5; -), 11. “Mi hail Taq” 0 (12,5,-).

ML ZREWANIN Re zul ta ti 4. ko la: Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) – Zla ti ca 6,5:1,5, Je din stvo (No vi Be ~ej) – Bo rac (Alek san dro vo) 5,5:2,5, Ara dac slo bo dan.

Pla sman: 1. Zla ti ca 9 16,5,+), 2.

Rad ni~ ki 6 (16), 3. Je din stvo 6 (13,5), 4. Bo rac 3 (12,5), 5. Ara dac 0 (5,5).

VIKEND TURNIR

U Melencima na Duhove Po vo dom se o ske sla ve Du ho vi, u su bo tu, 11. ju na, odr `a }e se u Me len ci ma 37. po re du tra di ci o nal ni vi kend tur nir. Tur nir po ~i we u 9.30 ~a so va u Do mu kul tu re u N&N sa li. Igra se de vet ko la, 15 mi nu ta po igra ~u. Igra ~i tre ba da po ne su {a hov ski sat i stan dard nu gar -

ni tu ru. Upi sni na je 300 di na ra a za ve le maj sto re i omla din ce 100 di na ra. U upi sni nu je ura ~u nat do ru ~ak za igra ~e. Na grad ni fond iz no si 30.000 di na ra (1. na gra da 9.000). Za do dat ne in for ma ci je obra ti ti se na tel. 023 732 057 (od 18-21 ~a so va) ili 063 753 72 74.

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Kako se ra|ao Zevs Ok to bra 1956. go di ne igrao se u Wu jor ku, u Mar {a lo vom klu bu, tur nir “Ro zen val dov me mo ri jal” na zvan po Le zin gu J. Ro zen val du ko ji je bio ve li ki ko lek ci o nar umet ni~ kih de la i {a hov ski po kro vi teq. Je dan od 12 u~e sni ka bio je i Ro bert Xejms Fi {er.

Po ziv je do {ao kao re zul tat Fi {e ro ve po be de na ju ni or skom {am pi o na tu SAD tri me se ca ra ni je. Ro zen val dov tur nir je bio pr vi va `an po ziv ni maj stor ski tur nir u Bo bi je voj ka ri je ri.

Igra lo se sed mo ko lo a Bo bi jev pro tiv nik te ve ~e ri bio je pro fe sor ko le xa Do nald Birn, in ter na ci o nal ni maj stor, biv {i {am pion US ope na, i ja ko agre si van igra~. Cr no ma wast, ele gant no ode ven i ele gant nih ma ni ra, 25 – go di {wi Birn je upra vo po be dio Sa mju e la Re {ev skog, naj ja ~eg ame ri~ kog ve le maj sto ra na tur ni ru, i we go ve {a hov ske spo sob no sti su bi le za po {to va we. Do tog ko la Bo bi ni je do bio ni jed nu par ti ju, ali je tri par ti je re mi zi rao i ~i ni lo se da je sva kim ko lom bio sve ja ~i. Iz u ~a va ju }i Bir no ve pret hod ne par ti je Bo bi je znao ne {to o sti lu svog pro tiv ni ka i o stra te gi ji ko ju je on ~e sto ko ri stio. Ta ko je Bo bi od lu ~io da ko ri sti ati pi ~an pri stup – ne {to sa ~i me se Birn ni je obi~ no sre tao i `e leo je to da is pro ba. Igrao je ono {to je po zna to kao Grin fel do va od bra na. Bo bi je znao osno ve tog otva ra wa ali jo{ ni je sa vla dao sve we go ve fi ne se. Su {ti na je da se do zvo li be lom da za u zme cen tral na po qa, ~i ne }i te fi gu re ka sni je ose tqi vom me tom za na pad. To ni je bio kla si ~an pri stup par ti ji ali je Bo bi is ko ri stio pri li ku. Pr vo iz ne na |e we svom pro tiv ni ku pri re dio je Fi {er u 11. po te zu ma gi~ nim sko kom ko wa. U tur nir skoj sa li se za ~uo `a mor i ki bi ce ri su mo ra li da se gu ra ju da bi se pro bi li do Fi {e ro vog sto la. U 17. po te zu no vo iz ne na |e we: Fi {er `r tvu je da mu! Bi la je to sen za ci o nal na par ti ja i svi su bi li pri ko va ni uz wu. Ne ka ko se u tom tre nut ku pred o se ti lo da pri su stvu ju ra |a wu {a hov skog Zev sa...

D. Birn – Fi{er Grinfeldova odbrana 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.d4 0–0 5.Lf4 Birn je pri znao da je iz be gao Kra qe vu in dij ku (sa 5.e4), jer je ~uo da je “ma li” je dan od naj bo qih po zna va la ca tog otva ra wa u ze mqi.

5...d5 6.Db3 d:c4 7.D:c4 c6 8.e4 Sbd7 9.Td1 Sb6 10.Dc5 Lg4 11.Lg5?! Sa4!!

Ru ben Fajn je ovaj po tez “na gra dio” sa tri us kli~ ni ka kao bri qan tan od go vor cr nog. Flor i Bo tvi nik su ga u ma ga zi nu “64” na zva li {o ki ra ju }im po te zom.

Fred Re in feld ga je na zvao “naj ve li ~an stve ni jim i naj sna `ni jim po te zom ikad od i gra nom na {a hov skoj ta bli.”

12.Da3 For si ra no, ve ro vat no i je di no mo gu} u da toj po zi ci ji. @r tva se ne mo `e pri hva ti ti: 12.S:a4 S:e4 13.Dc1 (13.D:e7 Da5+ 14.b4 D:a4 15.D:e4 Tfe8 16.Le7 L:f3 17.g:f3 Lf8 i cr ni do bi ja) 13...Da5+ 14.Sc3 L:f3 15.g:f3 S:g5 je ja sno bo qe za cr nog.

12...S:c3 Je dan ve le maj stor ski ki bi cer bi ov de re kao da je po zi ci ja ve} iz gu bqe na.

13.b:c3 S:e4! 14.L:e7 Db6!

15.Lc4 Uzi ma we ov de ni je pre po ru~ qi vo: 15.L:f8 L:f8 16.Db3 S:c3! “i cr ni je ja sno bo qi” (Gli go ri}).

15...S:c3! “Po te zi cr nog na do la ze sve lep {i od lep {eg” (I. ^er nev).

16.Lc5 16.D:c3 Tfe8 17.L:f7+ K:f7 18.Sg5+ K:e7 (In te re sant no je da bi 18...Kg8?? dao spek ta ku la ran kraj: 19.Dc4+ Le6 20.D:e6+ Kh8 21.Sf7+ Kg8 22.Sh6+ Kh8 23.Dg8+ T:g8 24.Sf7 i ugu {e ni mat! 19.0–0 L:d1 20.T:d1 Db5 i cr ni do bi ja.

16...Tfe8+ 17.Kf1

17...Le6!! De ~ak od 13 go di na je ovaj svet ski po znat po tez sa `r tvom da me od i grao u tre nu! Fajn mu da je 4 us kli~ ni ka: “za pa wu ju }i po tez ko ji do bi ja u svim va ri jan ta ma”. Za i sta, sve dru go je lo {e po cr nog. Na pri mer: 17...Sb5? 18.L:f7+! K:f7 (18...Kh8 19.L:b6 S:a3 20.L:e8±) 19.Db3+ Le6 20.Sg5+ i be li je do bi jen.

Me |u tim, iz gle da da je de ~ak ovo vi deo ve} mno go ra ni je.

18.L:b6 Fric je ov de pro ce nio ve li ku pred nost cr no ga. Al ter na ti va 18.L:e6 je ~ak lo {i ja: 18...Db5+ 19.Kg1 Se2+ 20.Kf1 Sg3+ 21.Kg1 Df1+! 22.T:f1 Se2 i sad cr ni da je ugu {e ni mat! Neo bi~ no je {to u is toj par ti ji oba igra ~a, u ne kim neo di gra nim va ri jan ta ma, mo gu da da ju ugu {e ni mat. Na 18.D:c3 D:c5! 19.d:c5 L:c3 20.L:e6 T:e6 i cr ni sa pi o nom vi {e la ko do bi ja. Na 18.Ld3 ja snu pred nost cr nom da je 18…Sb5.

18...L:c4+ Po ~i we naj ve }i lov na kra qa u isto ri ji {a ha i, si gur no, enorm no este sko u`i va we!

19.Kg1 19.Td3 L:d3+ 20.Kg1 Se2+ 21.Kf1 Sf4+ 22.Kg1 a:b6 i be li.

19...Se2+ Po ~e tak “mli na”.

20.Kf1 S:d4+ Na kon {to je ski nuo d-pi o na kow je za {ti }en (od lov ca na g7) na c3.

21.Kg1 Na 21.Td3 a:b6 22.Kg1 (po sle 22.Dc3 S:f3 pa da da ma) 22...Se2+ 23.Kf1 Sf4 i be li je pot pu no iz gu bqen.

21...Se2+ 22.Kf1 Sc3+ 23.Kg1 Cr ni ima ov de naj ma we re mi ali u svo jim mi sli ma on `e li vi {e.

23...a:b6 24.Db4 Ta4! 25.D:b6 S:d1 Bo bi ima to pa, dva lov ca i pi o na za kra qi cu – vi {e ne go do voq no, uz to i mat ni na pad.

26.h3 T:a2 27.Kh2 S:f2 Osvo je na su jo{ dva pe {a ka.

28.Te1 T:e1 29.Dd8+ Lf8 30.S:e1 Ld5 I ume sto da pro sto na va li pe {a ci ma u pro mo ci ju mla di Fi {er igra na mat ni na pad.

31.Sf3 Se4 32.Db8 b5 33.h4 h5 Sve cr ne fi gu re su do bro bra we ne {to je od li ka do bre teh ni ke.

34.Se5 Kg7 35.Kg1 Sve je sprem no za for si ra ni mat.

35...Lc5+ 36.Kf1 Na 36.Kh2 Sd2 (pret wa 37...Sf1+ 38.Kh3 L:g2 mat) 37.Kh1 Ta1+ 38.Kh2 Sf1+ 39.Kh3 Ta2 i sle di mat.

36...Sg3+ 37.Ke1 Lb4+ Ov de je po sto jao i kra }i put do ma ta: 37...Te2+ 38.Kd1 Lb3+ 39.Kc1 La3+ 40.Kb1 Te1 mat; ili ~ak 37...Lb3 38.Dh8+ K:h8 39.S:f7+ Kg7 40.Sd6 Te2 mat.

38.Kd1 Lb3+ 39.Kc1 Se2+ 40.Kb1 Sc3+ Birn igra~ ki do zvo qa va svom mla dom pro tiv ni ku da ga ele gant no ma ti ra.

41.Kc1 Tc2 mat.

Ova par ti ja kon ku ri {e naj bo qim par ti ja ma u isto ri ji {a hov skih ge ni ja la ca. Ta ko je ro |e na “Par ti ja sto le }a”, ka ko ju je na zvao Hans Kmoh, su di ja tog tur ni ra.

Komentar: [ipov Pripremio: B. Dankovi}

odmor

dnevnik

sreda8.jun2011.

21

ТУ ОКО НАС – ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ

У

Београдска тврђава драгуљ на Дунаву

данашњој рубрици престављамо вам Београдску тврђаву, као место препуно историјских занимљивости. Из Новог Сада се до ње стиже аутопутем или бродићем, а у прелепом природном окружењу пружа иделане услове за једнодневни излет.

За¬хва¬љу¬ју¬ћи ге¬о¬граф¬ском по¬ло¬жа¬ју ко¬ји има до¬ли¬на Ду¬на¬ва, Рим¬ско и Осман¬лиј¬ско цар¬ство су дуж ње¬го¬вих оба¬ла са¬гра¬ди¬ла мно¬га утвр¬ђе¬ња, јер су се је¬ди¬но на та¬квим си¬гур¬ним ме¬сти¬ма мо¬гли раз¬ви¬ја¬ти жи¬вот и тр¬го¬ви¬на. Од¬бра¬на ових те¬ри¬то¬ри¬ја би¬ла је у то вре¬ме пи¬та¬ње оп¬стан¬ка.

У овом и на¬ред¬ним из¬да¬њи¬ма ру¬бри¬ке Од¬мор мо¬же¬те да про¬чи¬та¬те за¬ним¬љво¬сти о твр¬ђа¬ва¬ма ра¬су¬тим уз ре¬ку Ду¬нав као што су Бе¬ог¬ рад¬ска твр¬ђа¬ва ко¬ја је не¬дав¬но у пот¬пу¬но¬сти опре¬мље¬на ин¬фро¬ма¬тив¬ним са¬др¬жа¬ји¬ма за ту¬ри¬сте, Сме¬дервс¬ка твр¬ђа¬ва, твр¬ђа¬ва

Рам, Го¬лу¬бач¬ка Фе¬ти¬слам.

и

твр¬ђа¬ва

Београдска тврђава Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од 2. до 18. века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава

Ka ko po be di ti mor sku bo lest ako bi se po nazivu dalo zakqu~iti da je re~ o bolesti usko vezanoj uz putovawe morem, odnosi se i na ostale vrste putovawa: autom, avionom, vozom. Re~ je o vrlo u~estaloj pojavi od koje pati dosta qudi. Radi se o poreme}aju u unutra{wem uhu, prouzrokovanom ponavanim pokretima.

Simptomi su mu~nina, povra}awe, vrtoglavica, znojewe i prouzrokovani su poreme}ajem centr za ravnote`u.

Te{ko je u potpunosti suzbiti sve simptome morske bolesti, ali evo nekoliko saveta koji mogu pomo}i.

Pripazite na konzumaciju jela i pi}a, pogotovo alkohola, pre i za vreme putovawa. Te{ka, za~iwena i masna hrana pogor{a}e ose}awe mu~nine. Izbegavawe intenzivnih mirisa hrane tako|e mo`e spre~iti mu~ninu.

Odaberite sedi{te koje se najmawe pomera. Sedi{ta u sredini aviona, izme|u krila, najmirniji su deo letelice. Kod brodova to su dowe kabine po sredini broda, za razliku od kabina na pramcu ili krmi koji se najvi{e „quqaju”. U

I

vozu ili autobusu nemojte sedeti „naopako” od smera putovawa.

U automobilu uvek sedite napred. Kod du`ih putovwa autom gledajte napred, ne sa strane. Isto va`i za vo`wu mawim brodovima.

Sedite kraj izvora sve`eg vazduha ili ukqu~ite ventilaciju.

Nemojte sedeti pored drugih koji pri~aju o morskoj bolesti ili kako im je muka. To sam o podsti~e pojavu morske bolesti.

U apotekama se mogu kupiti tablete za morsku bolest koje je dobro uzimati kod dugih putovawa.

је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чини сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан. Због изузетног стратешког значаја, на овом месту је у 2. веку подигнуто утврђење – римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени. Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века. ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала. Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град. Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 171739. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово

сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

Горњи град На прилазу Горњем граду некада се ширило пространо тврђавско поље – Калемегдан. После повлачења Турака у другој половини 19. века, поље је претворено у парк. Из правца центра Београда, преко Калемегдана, у Београдску тврђаву се улази кроз Стамбол капију (унутрашња и спољна) и Сахат капију. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране кроз Зиндан-капију и Деспотову капију Горњег града. Остали значајни сачувани објекти у Горњем граду су: •Сахат кула – кула висока 27,5 м са сатом, настала од 1740. до 1789. са наглашеним елементима барока.

•Дамад-Али пашино турбе – мањи маузолеј осмоугаоне основе изграђен 1783. године, један од ретких сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду.

•Римски бунар – дубок око 60 метара, а до нивоа воде (35 м) спушта се двојно спирално степениште.

•Остаци замка деспота Стефана Лазаревића – изграђен је у 15. веку

На Горњем граду се налазе и симбол Београда – споменик „Победник“, споменик деспоту Стефану Лазаревићу, Црква Ружица и Капела свете Петке.

Доњи град Цело приобално подручје Београдске тврђаве, уз Дунав и Саву, обухвата Доњи град, где се у

средњем веку налазио главни део београдског насеља, који је бедемина опасао деспот Стефан Лазаревић. Доњем граду прилази се кроз Видин капију и Мрачну капију, а међу ретким сачуваним објектима издвајају се: •Остаци Митрополитског двора – откривен је део мермерног

надвратника портала митрополитске цркве Успења Богородице са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића.

•Капија Карла VI – подигнута је 1736. у духу барока •Барутана – велики барутни магацин укопан од 1718. до 1720. у стени западног подграђа у време велике аустријске реконструкције.

•Кула Небојша – средњовековна топовска кула подигнута око 1460. на самој обали реке да би штитила улаз у пристаниште. У време владавине Турака претворена је у тамницу и мучионицу, где је 1789. убијен грчки револуционар и песник Рига од Фере.

Калемегдан Данас најлепши и највећи београдски парк, Калемегдан је у време док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Због тога и његов назив потиче од турских речи „кале“ – град, то јест тврђава и „мегдан“ – поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање”. На Калемегдану се налазе Спомен обележје предаје кључева Београдске тврђаве, Споменик захвалности Француској, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Музички павиљон, Велико степениште, Зоолошки врт, дечији забавни парк, више споменика и скулптура, спортских игралишта и угоститељских објеката Београдска тврђава је данас споменик културе од изузетног значаjа, на којој се редовно одржавају културни, уметнички и забавни догађаји. Више информација можеде да погледате на саjту www.be o grad ska tvr dja va.co.rs. Извор: www.sr bi ja.tra vel

БОЉЕ ОД ХОТЕЛА

Американци открили хрватски феномен звани собес ‘Собес’ или породични хотели просторије су за изнајмљивање у приватним кућама, јефтине су, а рекламирају се на картонима којима изнајмљивачи машу по лукама. Тако је изнајмљивање апартмана на хратској обали схватила новинарка Тајмса. Новинарка Kaugelih Kulp, која је у друштву вереника прошла добар део Хрватске обале, чланак је посветила практичној локалној навици изнајмљивања апартмана и соба у породичним кућама. ‘Понуда приватних ‘собес’ је обилна, а ово је можда и најбољи начин за одседнете током посета регији, пише у уводу чланка. Након изласка с трајекта који је управо пристигао на Корчулу, амерички туристи су се сусрели са групом изнајмљивача који су махали картонима на којима пише ‘собе’. Значење Американцима непознатог термина својим је читатељима симпатично појаснила: ‘Собес (изговара се со-баyс) или породични хотели су просторије за изнајмљивање у приватним кућама и

уобичајене су широм Хрватске, те посебно дуж Јадранске обале. Ноћ у једном ‘собесу’ коштаће вас од $10 до $50 и то је можда најаутентичнији начин да осетите запањујућу љепоту ове земље.’ За разлику од обичних соба, пише она, ‘собес’ имају више просто-

рија, укључују кухињу и купаоницу. За разлику од хостела, појашњава даље новинарка, ‘собу’ не делите с другим, вама непознатим гостима. А комфор који пружају разликује се од куће до куће, од луксуза с кухињом и приватним купаоницом до једноставне собице.

Бољи су избор и од хотела јер, каже, већина је хрватских хотела изграђена још 60-их и 70-их година, а хотелске цене се крећу од $100 до $300 по ноћи. Код америчких туриста ће очито најбоље проћи они који се оглашавају на интернету, а на друму мање агресивни изнајмљивачи који не машу знаковима ‘собе’ пред носом већ уз познавање енглеског, путницима на друму показују и фотоалбум са сликама својих ‘собес’. Предност изнајмљивања апартмана тј. ‘собес’ видели су и у далеко већој приватности. На пример, туристи при изласку из собе не сусрећу чланове домаћинства и имају апсолутну слободу кретања. Уз то домаћин вас зна изненадити и јутарњом кафом и колачима које не наплаћује. (net.hr)

22

kULTURA

sreda8.jun2011.

dnevnik

СВЕДОЧАНСТВО О ЗАДУЖБИНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРИНЦА НАМЕСНИКА

Монографија о Музеју кнеза Павла

Са изложбе отворене пролетос у Нишу

У ПЕТАК У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ПОСТАВКА НИШ АРТ ФОНДАЦИЈЕ

Изложба радова младих уметника У петак, 10. јуна у 20 часова у Галерији Матице српске, Трг галерија 1, одржаће се отварање изложбе „Млади 2011“, у организацији Ниш Арт Фондације. Шесту годину за редом организована изложба је постала традиционални уметнички догађај у Нишу, Београду и Новом Саду. На отварању изложбе ће говорити: мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, оснивачи Ниш Арт фондације: Радован Лале Ђурић, Неда Арнерић, Јован Ћирилов и њихови гости. Оснивачи и чланови НАФ-а су личности из јавног света, света културе и уметности, вољне да своју енергију усмере ка стварању квалитетног културног живота у нашој земљи: Радован Лале Ђурић, Неда Арнерић, Јован Ћири-

лов, Гордана Суша, Тихомир Тривунац, Рада Ђуричин, др Ђорђе Лалошевић, др Драгош Стојановић, Михаило Спасовић, Борислав Гвозденовић. Изложба је настала као резултат шестог националног конкурса Ниш Арт Фондације „Млади 2011“ на којем је учествовало 860 младих уметника са око 2400 радова. Жири у саставу: Радован Лале Ђурић, Неда Арнерић и Кристина Ристић сачинио је избор најквалитетнијих и најинтересантнијих радова међу којима се налазе радови уметника из разних крајева Србије. На изложби су представљени најбоље оцењени радови 44 аутора у оквиру шестог националног конкурса за младе уметнике до 35 година.

Одабрани радови чине изложбу „Млади 2011“ приказану на изложбама у Нишу у Галерији ДИН Фабрика дувана а.д. Ниш у саставу Phi lip Mor ris In ter na ti o nal, (3. мај) и Београду у Галерији ДИН Фабрика дувана а.д. Ниш у саставу Phi lip Mor ris In ter na ti o nal, Тошин бунар (25. мај). Отварањем изложбе у Галерији Матице српске, новосадска и војвођанска публика имаће, и ове године, прилику да се сусретне са делима најмлађе генерације ликовних стваралаца.Добитници прве три награде су проглашени на самом отварању у Нишу. Прву награду добила је Андреа Ивановић Јакшић, другу Јованка Станојевић а трећу Милена Стојановић. Изложба „Млади 2011“ биће отворена у Галерији Матице српске у Новом Саду до 20. јуна.

ФЕСТИВАЛ „КАНТАТ НОВИ САД” ПРВИ ПУТ ОД 22. ДО 28. АВГУСТА

Концерт Заз у недељи хорског певања Прва Међународна недеља хорског певања „Кантат Нови Сад“ биће одржана од 22. до 28. августа у Новом Саду, под покровитељством Европске асоцијације хорова – Еуропа кантат и Града Новог Сада, у сарадњи са Музичком омладином Новог Сада. Како је јуче најављено, у оквиру ове манифестације, француска музичка атракција Заз ће приредити концерт 24. августа у Новом Саду, и то ће бити њен први наступ у Србији. Међународна недеља хорског певања први пут се одржава у Новом Саду и Србији, и део је фестивалске традиције која се већ више деценија одвија по градовима-чланицама асоцијације Еуропа кантат. Учесници су љубитељи хорског певања свих узраста из Србије, више европских земаља и САД. Кроз пет радионица биће обухваћена европска, америчка, шоу и музика јужнословенских народа, као и дела Стевана Ст. Мокрањца. Поред радионица, програм фестивала укључује и пет концерата на отвореном, на којима ће учесници Међународне недеље певања и публика певати заједно.

- Прихватањем покровитељства, директно смо подржали одржавање

радионица, дакле програмских, искључиво културних активности рекао je Андреј Бурсаћ, члан Градског већа задужен за културу - У име Града, предложио сам, што је организатор и прихватио, да се

1.000 бесплатних улазница за концерт Заз додели младим људима који певају или волонтирају на фестивалу, уче и студирају музику, и живе са њом. Први контингент од 4.000 карата за концерт Заз биће пуштен у продају 10. јуна, по цени од 1.190 динара. Како је јуче речено, на препоруку Европске асоцијације хорова

Еуропа кантат, основана ја VO CA – Војвођанска хорска асоцијација, која у будућности преузима одржавање фестивала „Кантат Нови Сад“ и „Хартс ин хармони“, у својству пуноправног члана Еуропа кантат. Новооснована Војвођанска хорска асоцијација расписује конкурс с роком од 10. јуна до 10. јула, за предгрупу на концерту Заз. На конкурусу могу да учествују млади од 16 до 25 година, који треба да пошаљу по две ауторске песме у видео формату, усклађене с музичким стилом певачице Заз (улични џипси џез). Победника конкурса изгласаће публика путем сајта www.cantatnovisad.org, као и стручна музичка комисија VOCA. Резултати конкурса биће објављени 15. јула. Кантат Нови Сад ће, како је речено, од сваке продате карте донирати по 100 динара Удружењу „Вера, љубав, нада“, које организује инклузивну хорску радионицу „Хартс ин хармони“. Почасни гост фестивала биће Курт Кобле, творац ПАМ бенда (Partially Artificial Musicians), који је за „Хартс ин хармони“ дизајнирао десетак посебних робота, преко којих ће особама са вишеструким сметњама бити омогућено учешће у хору.

Народни музеј у Београду, објавио је монографију “Музеј кнеза Павла” (Београд, 2010), која представља резултат дугогодишњег истраживања бројних стручњака и познавалаца прилика које су обликовале живот ове институције. Капитална студија сведочи о историјату и великом културном значају Музеја кнеза Павла, сакупљању и организовању његовог уметничког блага, али и уцртавању Београда и Југославије на мапу модерне уметности и културе тадашње Европе и света. Поред тога, ово је једна од оних књига на које се дуго чекало, имајући у виду да је институција која је 30-тих година 20. века носила име кнеза Павла Карађорђевића дуго времена била предмет интересовања наше јавности, али истовремено и разлог вишезначних, најчешће идеолошких неспоразума и контроверзи. Монографија обухвата прилоге које потписује осам аутора - Ирина Суботић (“Од Музеја савремене уметности до Музеја кнеза Павла - аристократизам, профил високих вредности, политичка воља” и “Кнез Павле Карађорђевић - љубитељ уметности”), Александар Игњатовић (“Архитектура Новог двора и Музеј кнеза Павла”), Лидија Хам-Миловановић (“Назив и устројство Музеја кнеза Павла” и “Галерија Музеја кнеза Павла”), Веселинка Нинковић (“Археолошко одељење Музеја кнеза Павла”), Дубравка Прерадовић (“Музеј кнеза Павла - средњовековно одељење”), Љиљана Чубрић (“Поставка историјског одељења”), Александра Петровић (“Попис издања Музеја кнеза Павла”) и Гордана Станишић (“Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла”). Овим текстовима представљен је настанак Музеја савремене уметности (1926) и његово повезивање са већ постојећим Историјско-уметничким музејом (тадашњи назив Народног музеја, основаног 1844.), устројство Музеја принца-намесника (1935), истраживачке, изложбене, издавачке и образовне активности ове музејске институције, архитектуру Новог двора (данас седиште Председника Србије) и његову адаптацију прилагођену потребама Музеја, као и културну климу тог времена, при чему је посебна пажња посвећена кључним личностима заслужним за формирање и развој институције (кнез Павле, Милан Кашанин). Намера приређивача и издавача ове вредне студије је да са различитих аспеката прикажу једну од значајнијих и плодоноснијих фаза у нашој музеолошкој историји, као и време у којем је политика раз-

воја Музеја нашла снажну подршку, разумевање и покретачку снагу у државном врху и краљевској породици. Колекција Музеја кнеза Павла била је у почетку добар показатељ владајућег укуса “едвардијанског времена”, тако да је недостајао стручњак који би био спреман да се суочи са комплексним захтевима тадашње модерне уметности. Милан Кашанин је

које су у њима радиле као кустоси и истраживачи, или су учествовале у набављању и проналажењу вредних уметничких дела. Осим података о збиркама и делима значајних стваралаца, посебну вредност монографије представља објављивање до недавно недоступних архивских материјала и документације, као и фотографија из приватних колекција.

успостављао личне контакте са уметницима, директорима музеја, галерија, аукцијских кућа, светски признатим историчарима уметности (Б. Беренсон, К. Кларк). Из тог периода, данас баштинимо у збирци Народног музеја дела уметника попут Камија Короа, Дега, Реноара, Монеа, Тулуз-Лотрека, Гогена, Анрија Матиса. Тиме је поред богате збирке модерних југословенских уметника, Музеј употпунио колекцију француским, холандским, немачким сликарским делима. Монографија “Музеј кнеза Павла” представља кратак (од 1926. до 1944.), али веома значајан и креативан период наше културне историје. Повест једне институције никада није само догађајна историја. Њу свакако одређују укупне околности, политичке прилике, а за установе попут музеја, у великој мери сами учесници догађаја. То су оне личности које су водиле такве институције,

Ова књига не представља импулс иницијативи за поновно оживљавање Музеја кнеза Павла, већ је посвећена једном сегменту историје наше најстарије и најзначајније музејске установе Народном музеју у Београду. Осим што темељно обрађује један комлексан феномен који је још пре осам деценија деловао у складу с принципима савремене светске музеологије, колекција принца Павла би могла послужити и као добар пример како је спајањем националне и европске баштине могуће доспети на европску културну сцену. Овакве амбиције данас делују помало нереално, посебно ако знамо да поједине музејске установе већ дуже време обнављају изложбене просторе (Народни музеј у Београду, МСУ на Ушћу), а неке још увек немају своје зграде (Кућа легата у Београду, МСУ Војводине у Новом Саду ). Синиша Ковачевић

ПОЗНАТИ БРИТАНСКИ МУЗИЧАР ВЕЧЕРАС НАСТУПА У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ

Стинг са „Камератом сербиком” Британски музичар Стинг, који је неколико пута наступао у Србији, као члан рок групе „Полис” али и као соло извођач, одржаће вечерас концерт у Београдској арени у скло-

На турнеји се могу чути хитови „Полиса„ као што су „Every Bre ath You Ta ke„, „Every Lit tle Thing She Do es Is Ma gic„, „Ro xan ne„, „Me ša ge In A Bot tle„, „King Of Pain„, „Wrap -

пу своје турнеје „Sympho ni city”. Њен назив је изведен из наслова последњег, најпопуларнијег албума „Полиса”, „Synchro ni city” (1983), и одраз је чињенице да Стинг на турнеји изводи своје највеће хитове у новим аранжманима, у пратњи симфонијског оркестра.

ped Aro und Your Fin ger„, „Spi rits In The Ma te rial World„ и „Next To You”.На репертоару су и хитови из Стингове подједнако успешне соло каријере: „En glis hman In New York„, „Fra gi le„, „Ru ši ans„, „If I Ever Lo se My Fa ith In You„, „Fi elds of Gold„, „De sert Ro se„, „Se ven

НА ДОДЕЛИ МТВ ФИЛМСКИХ НАГРАДА

Заблистала „Сумрак сага” Филм ‘’Сумрак: Помрачење‘’ тријумфовао је на додели филмских МТВ награда у Гибсон амфитеатру близу Холивуда, известиле су агенције. ‘’Помрачење‘’, које је имао осам номинација, освојио је пет награда. Ова вампирска романса је добила награду за најбољи филм, а Роберт Патинсон и Кристин Стјуарт освојили су награде за најбољу мушку и женску улогу, најбољи пољубац, као и најбољи мушки и женски наступ у филму. Патинсон је такође добио награду за најбољу борбу.

Награду за новооткривену звезду је добила Клое Грејс Морец У филму ‘’Kick-Ass‘’, као и за најбољи комични наступ у истом филму. Том Фелтон из серијала „Хари Потер“ проглашен је за најбољег злоћу, док је Ема Стон најбоља комичарка. Награде су одређене онлајн гласањем публике. На додели награда премијерно су приказани трејлери за новог „Харија Потера“ и последњи део „Сумрака“.

Days”, „Moon Over Bo ur bon Stre et„, као и његове мање познате песме. Стинга ће пратити оркестар „Камерата сербика” са 45 музичара којим ће дириговати Сара Хикс, а који се, како је саопштила Београдска арена, увежбава у тој хали од прекјуче. Стинг на турнеји „врти„ 39 песама, а на сваком концерту изведе тридесетак. Британски музичар ће у Београд допутовати на дан концерта а одлази следећег дана у Љубљану. Концерт ће, како Арена најављује, почети тачно у 20 сати, па се публика позива да дође „најкасније сат времена пре почетка како се на улазима не би правиле гужве”. Стингу је ово пети концерт у Србији а четврти у Београду од средине прошле деценије.Последњи пут је свирао и певао у Сава центру 2009. године у тандему са босанскохерцеговачким лаутистом Едином Карамазовим. Они су том приликом наступили на барокним флаутама, свирајући песме британског композитора из 16. века Џона Дауленда, али и преаранжиране композиције самог Стинга.

kULTURA

dnevnik

sreda8.jun2011.

23

У НО ВО САД СКОМ ОМЛА ДИН СКОМ ЦЕН ТРУ ЦК 13 „ИЗ О СТА ВЉЕ НА ИСТО РИ ЈА“

Фил мо ви „Нео план та фил ма” У окви ру про јек та - де ба те „Из о ста вље на исто ри ја, Слу чај про дук циј ске ку ће ‘Нео план та филм, Но ви Сад“ ве че рас се у но во сад ском Омла дин ском цен тру ЦК 13 (Вој во де Бо јо ви ћа 13) од 19 са ти при ка зу ју оста ва ре ња Же ли ми ра Жил ни ка: „Цр ни филм“(1971) и „Ра ни ра до ви“ (1969). Овај циклсу про јек ци ја у оргaнизацији Центрa за но ве ме диј е_ куда.о рг посвећ ен остваре њима са по четака пр одукције (први х пет год ин а) „Неоп ла нта ф ил ма“ је п оч ео 1. ју на када су приказани филм ови Мирослава Антића : „ Споме ни к“ (19 67) и „С ве ти пе са к“ (1968 ) као и познато док ументарно оства рење П рвослава Марића „ 70 - те Се зонци“ ( 1971). Т ом прилик ом у водну р еч дали су уредн и к филмск ог про гр ама Студентс ког кул урног цент ра Беог ра д Стеван Вук овић и из Цен тра - куда. орг Зоран Пантелић. До кр аја о вог циклуса кој и је уреди о Центар з а нове ме ди је _ку да.орг, у сарадњ и са Удружењ ем филмс ки х и тел ев из ијских р адника В ој во дине, ау то рима филмова и Независним друштв ом новинара Во јво ди не опе т у сред у, ал и 15 јуна, моћи ће да се п ог -

ледају филмови К ар па Године: „Здра ви људи за разоноду“ (1971 ) и „Недостаје ми Соња Х ени (1972 ), као и „Извор жи вота“ (1 969) аутор а Бори сла ва Ш ајтинца.Сред а 2 2. јуна, такође у 19 с ати, ре зе рвисана је за пр ојекц иј у фи лма „WR Мис те рије о рганизма“ ( 19 71 ) Д ушана М ака ве је ва. Ц ео пројек ат јесте д ео контину ите та у и ст ра живању л окалне ку лтурне исто ри је и култ ур них по л ити ка (изложб а „Трајни час уме т но ст и„ и деба та „Изо ста вљ ена ист ор ија„, к ој е су реализов ан е у Му зе ју сав р еме не уметнос ти Војвод ине 200 5. год ине, д ебата “ Изо стављена ис торија, Сл у ча ј пр одукци јске куће Неоп ланта филм, Нови Са д” реализов ане марта 20 11 ). У једно то се мо же глед ат и и као допри нос у о беле жавању „ Го дине фи лма“ и ницираном од стране Министарства културе Србије. Тако су Центар_куда.орг заједно са „TERRA film“- ом и са протагонистима тог времена, иницирали серију разговора и пројекције филмова са идејом да се анализира првих пет година рада „Неопланта филма“, са нескриве ном жељом да се покрену процеси преиспитивања улоге тих

култур них пракси у данашњој савременој културној продукцији. Овај циклус пројекција пред ста вља селекцију кратких, анимира них и играних филмова „Неопланта филма“ од 1966. до 1971. године, у којој су заступљени сви видови филмског ствара лаштва „Нео планте“ - од приступа теми, који су варирали од илустративног, преко лирсковизионарског, па све до проблемског, као и све врсте, од анимације, преко класичног документарног филма, до докуфикције и целовечерњег играног филма. Циљ ове селекције је да се прикажу најузорнији примери из обимне продукције, примери који су истовремено одлукама међу народних жирија највише награ ђивани, а одлукама локалних самоуправних тела повлачени из дистрибуције, уколико се неки страни партнер не би побунио. Пројекције са стручним уво дима и разговорима са ауторима, савременицима аутора и филмским стручњацима из поља филма за поједине теме које су ту обрађиване, имају за циљ да наведу публику на критичку рецепцију наслеђа које се

ПРЕ ГЛЕД ЧА СО ПИ СА: НО ВА МИ САО

Игор Ан тић у вој во ђан ском кул тур ном про сто ру У но вом, бро ју 11 ча со пи са за са вре ме ну кул ту ру Вој во ди не „Но ва ми сао“, из ме ђу оста лог, об ја вљен је ин тер вју са но во сад ским ли ков ним умет ни ком Иго ром Ан ти ћем ко ји већ го ди на ма жи ви и ра ди у Па ри зу. Сво је вр сна на ја ва цен трал ног ин тер вјуа увек је на слов на стра ни ца овог ча со пи са, на ко јој је овог пу та об ја вље на фо то гра фи ја Иго ра Ан ти ћа. И у прет ход ним бро је ви ма су на ко ри ца ма об ја вљи ва не фо то гра фи је са го вор ни ка, нај зна чај ни јих вој во ђан ских са вре ме них умет ни ка, као што су Ја сна Ђу ри чић, Ка та лин Ла дик, Ла сло Ве гел, Лај ко Фе ликс, Ан драш Ур бан, Бо рис Ко вач, Же ли мир Жил ник, Бран ка Пар лић, Јо жеф Нађ и Алек сан дра Вре ба лов. Овај ча со пис је осно вао По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње Вла де Вој во ди не, а, ка ко је на ве де но, на стао је „као из раз на по ра да се за о кру жи је дан кул тур ни про стор и на ње му оцр та ма па ње го вих кре а тив них енер ги ја. Тај про стор по кре та чи су на зва ли са вре ме но ства ра ла штво Вој во ди не као ре ги је ко ја нам се чи ни прот ка на мно гим ма ло ви дљи вим или не ви дљи вим кул тур ним кре та њи ма чи ја је вред ност обр ну то сра змер на њи хо вој тре нут ној ви дљи во сти. По глед на тај про стор не тре ба да бу де оме тан ко ко ши јим сле пи лом цен тра ли зма већ тре ба да га про ду хо ве бла го де ти де ме тро по ли за -

ци је кул ту ре“. Па та ко овај дво ме сеч ни ча со пис на сто ји да про пра ти оно што је вред но и ак ту ел но у вој во ђан ској кул ту ри. „Хро но то пи је“ у но вом бро ју бе ле же оно што се до га ђа у кул тур ном жи во ту с ових про сто ра, а у оста лим ру бри ка ма су об у хва ће не раз ли чи те те о ри је кул ту ре, кул -

ту ро ло шке тен ден ци је и фе но ме ни, као и освр ти на по је ди не кул тур не до га ђа је и ак ци је. Би ља на Миц ков пи ше о пер спек ти ва ма одр жи вог раз во ја кул ту ре, Ми шко Шу ва ко вић о иде о ло ги ји из ло жбе, Је ле на Ми хај лов о кул тур ној са рад њи екс-ју ре пу бли ка, а Вла ди мир Гво зден о са бра ним де ли ма Алек сан дра Ти шме. Об ја вљен је и ин тер вју са ви о- ли стом Ју ри јем Ба шме том, ко ји је

го сто вао на Но му су, за тим са књи жев ни ком Ла слом Бла шко ви ћем, и му зи ча рем Си лар дом Ме зе и јем ко ји је упра во ових да на до био Сте ри ји ну на гра ду за му зи ку у пред ста ви „Ки ши њев ска ру жа“. Књи жев ни при ка зи и кри ти ке та ко ђе су за сту пље ни у овом ча со пи су, те Са ра Кре со је вић ана ли зи ра ро ман „Не зна ном ју на ку“ Сре те на Угри чи ћа, Со ња Јан ков по е зи ју Ма ри је Цвет ко вић у збир ци „Ало га рит ми је“, Ка та ри на Ков чин при ча ма Ср ђа на В.Те ши на у збир ци „Ис под цр те“. Ту су и оста ли при ло зи о књи га ма, ча со пи си ма, из ло жба ма, кон цер ти ма и пред ста ва ма, из пе ра Бра ни сла ва Жи ва но ви ћа, Љи ља не Ма тић, Мир ка Се би ћа, Гор да не Дра га нић Но нин, Че до ми ра Ја ни чи ћа, Ти ја не Де лић, Адри а на Крањ че ви ћа, Да ни је ле Ја ко би и Ми ла на Б. По по ви ћа. Ме ђу са рад ни ци ма овог ча со пи са су, уз већ по ме ну те, и Рад ми ла Јок си мо вић, Дра га на Сто ја но вић, Пре драг Ђу ран. Об ја вље но је и спе ци јал но из да ње овог ча со пи са на ен гле ском је зи ку, у ко јем се, по ред оста лог, мо гу про чи та ти ин тер вјуи са по ме ну тим вој во ђан ским умет ни ци ма, као и тек сто ви о на шем уче шћу на 54. Би је на лу у Ве не ци ји. Н. П-ј.

ВЛА ДИ СЛА ВИ ВОЈ НО ВИЋ УРУ ЧЕ НА НА ГРА ДА „БИ ЉА НА ЈО ВА НО ВИЋ“

(Ауто)пор трет лир ске ју на ки ње Пе сни ки њи Вла ди сла ви Вој но вић ју че је у про сто ри ја ма Срп ског књи жев ног дру штва у Бе о гра ду уру че на књи жев на на гра да „Би ља на Јо ва но вић„ за књи гу пе са ма „Пе е Ме Сме” (Кул тур ни цен тар Но ви Сад, 2010). „Пе е Ме Сме„ Вла ди сла ве Вој но вић у пот пу но сти су је дин стве на и це ло ви та књи га, за о- кру жен пси хо фи зич ки (ауто)пор трет лир ске ју на ки ње, же не по сле че тр де се те го ди не жи во та, ин тим ни, иро ни чан и на да све искрен ре зи ме ко ји као да је на стао у јед ном да ху„, ре кла је на све ча но сти пред сед ни ца жи ри ја Љи ља на Шоп. Пре ма ње ним ре чи ма, по е зи ју Вла ди сла ве Вој но вић у књи зи „Пе е Ме Сме” мо гу ће је пре ци зно ло ци ра ти у три-че ти ри го ди не пе сни ки њи ног бес ком про ми сног сво ђе ња ра чу на са со бом и дру ги ма, по ро ди цом и дру штвом, сно ви ма и ствар но шћу. „‘Пе е Ме Сме‘ су лир ски днев ник, по ет ска ауто би о гра фи ја,

ис по вест у сти ху, по е ма о од ра ста њу, са зре ва њу, про це су ми ре ња са спо зна јом о про ла зно сти, фа за ма у до жи вља ва њу те ле сно сти, фи зи о ло шким и пси хич ким ме на ма ко је, по себ но ка да је о же ни реч, у па три јар хал ним дру штви ма тр пе од сте ре о тип них и увре дљи вих пред ра су да и ком пли ку ју иона ко не за ви дан по ло жај же не у дру штву„, ре кла је Љи ља на Шоп. Чла ни ца жи ри ја Та тја на Ро сић оце ни ла је да се по е зи ја Вла ди сла ве Вој но вић у збир ци „Пе е Ме Сме„ от кри ва и по твр ђу је као ме сто кри тич ког ми шље ња. „Све пе сме ове збир ке за пра во су ма ли огле ди из те стро ге ди сци пли не ко ју пе сни ки ња, с ху мо ром и но стал ги јом, до след но де мон стри ра„, ре кла је Ро си ће ва. Пре ма ње ним ре чи ма, кри тич ком по гле ду и ко мен та ри ма из ло же ни су сви глав ни ли ко ви пе снич ке збир ке Вла ди сла ве Вој но вић - она са ма као „лир ски су бје кат„, њен

род ни Бе о град, ти неј џе ри и де ца уоп ште, кћер ка пре вас ход но, са да шњи и не ка да шњи при ја те љи или љу бав ни ци, пи сци и спи са те љи це. При ма ју ћи при зна ње Вла ди сла ва Вој но вић је ре кла да су пе сни ци вр ло уса мље не осо бе ко је пи шу упра во због же ље и по тре бе да их не ко раз у ме. У жи ри ју, ко ји је од лу ку о ово го ди шњем до бит ни ку при зна ња „Би ља на Јо ва но вић„ до нео ве ћи ном гла со ва, био је и Ибра хим Ха џић.На гра да „Би ља на Јо ва но вић„ уста но вље на је 2006. го ди не, по во дом обе ле жа ва ња де це ни је од смр ти те књи жев ни це и до де љу је се за про зу, по е зи ју и есе ји сти ку ко ја је бли ска ње ној по е ти ци. Са сто ји се од ди пло ме и нов ча ног из но са.Ме ђу до са да шњим до бит ни ци ма тог при зна ња су Ср ђан Ва ља ре вић, Да ни ца Ву ки ће вић, Ибра хим Ха џић, Не ма ња Ми тро вић, Угље ша Шај ти нац, Је ле на Лен голд, Ми ле на Мар ко вић и Сло бо дан Ти шма.

Сцена из филма „Рани радови” Желимира Жилника

константно брише администра тивним одлукама, променама

културних парадигми и начина деловања у култури и инерцијом

културних актера, истичу орга низатори. В. Ц.

„ПО ЗО РИ ШНИ МА РА ТОН“ 19. ПУТ У НА РОД НОМ ПО ЗО РИ ШТУ СОМ БОР

Фе шта по во дом кра ја се зо не Тра ди ци о нал ни „По зо ри шни ма ра тон“, ма ни фе ста ци ја ко јом На род но по зо ри ште Сом бор за тва ра се зо ну, на гра ђу је нај бо ље, ове го ди не одр жа ће се кра јем ове не де ље, од 9. до 11. ју на. Од 1993. го ди не, то ком „По зо ри шног ма ра то на“, да но ноћ но, из во де се пред ста ве сом бор ског, као и пред ста ве го сту ју ћих по зо ри шта, за де цу, мла де и од ра сле, а у пра те ћем про гра му пу бли ка мо же да пра ти из ло жбе, про мо ци је, кон цер те... Крај по пу лар не ма ни фе ста ци је, као и се зо не, озна ча ва та ко зва ни „цвет ни удар“. Иако ће „по зо ри шни ма ра тон би ти отво рен су тра, већ ве че рас по чи ње „за гре ва ње“, па ће на сце ну На род ног по зо ри шта у Сом бо ру иза ћи Фо рум за но ви плес Срп ског на род ног по зо ри шта, ко ји ће из ве сти пред ста ву „Шам па њац и ја го де“

Ро са не Хри бар и Гре го ра Лу ште ка. Зва нич но отва ра ње за ка за но је за су тра, ка да ће би ти из ве де на пред ста ва „Ма ти ца“ Го ра на Пе тро ви ћа, у ре жи ји Ра хи ма Бур ха на (Ате ље 212). Пр ве ве че ри на про гра му су и пред ста ве „Маг не ти“ Ива на Па ни ћа, у ре жи ји Ду ша на Јо ви ћа (НП Сом бор), „Мој пр ви пут“ На та ше Мар ко вић, Го ра на Јев ти ћа, Ан ђе ли ке Си мић, Вла ди ми ра Алек си ћа (УК „Вук Ка ра џић“ Бе о град). Дру гог да на, од по зо ри шних пред ста ва, на про гра му су: „Ов ца за цео жи вот“ Ма рит ген Ма терс, у ре жи ји Ке ви на Е. Осе на уа, (Ба ди ше лан дес би не, Брух зал, Не мач ка), „Ма ла ру жа“ Ср бо љу ба Стан ко ви ћа (НП „То ша Јо ва но вић“, Зре ња нин), „Ви дра ги, пре да ле ко уда ље ни“ Ко ни Фри ха уф, у ре жи ји Рут Ме синг (Ба ди ше лан дес би не, Брух -

У НА РОД НОМ ПО ЗО РИ ШТУ У БЕ О ГРА ДУ

Ви да Ог ње но вић ре жи ра „Ка њо ша Ма це до но ви ћа” Драм ски ан самбл На род ног по зо ри шта одр жао је пр ву чи та ју ћу про бу ко ма да „Ка њош Ма ке до но вић“ аутор ке Ви де Ог ње но вић.По зна та књи жев ни ца, ко ја и ре жи ра пред ста ву, као и при пр вом из во ђе њу овог ко ма да пре че тврт ве ка, ка за ла је у обра ћа њу глум ци ма и чла но ви ма аутор ске еки пе да не ће ра ди ти ни ка кав ри мејк, већ пот пу но но ву пред ста ву.Пре ма ње ним ре чи ма, та да шња пред ста ва би ла је о Па штро ви ћи ма и сле ди ла је тра ди ци о нал ни, мит ски на нос о Ка њо шу ко ји је по бе дио не то ли ко хра бро шћу и ју на штвом, ко ли ко му дро шћу. „Ово га пу та, уме сто иди лич ног па штро вић ког дру штве ног пеј за жа, хте ла бих да на пра вим оштру, вр ло гор ку и цр ну пред ста ву о то ме ка ко је ма ла сре ди на у су шти ни ужа сно дво лич на и опа ка. То је

сре ди на ко ја услед сво је пле мен ске за тво ре но сти пре у ве ли ча ва соп стве ну ва жност и зна чај„ - об ја сни ла је ре ди тељ ка. Пред ста ва ће пре ми јер но би ти из ве де на 8. ју ла, у окви ру фе сти ва ла Град те а тар Бу два.Пр во из во ђе ње у На род ном по зо ри шту у Бе о- гра ду оче ку је се у ок то бру, на по чет ку 144. се зо не. На слов ног ју на ка игра Игор Ђор ђе вић, а не ка да је Ка њош био Жар ко Ла у ше вић.У ве ли ком глу мач ком ан сам блу су Мар ко Ба ће вић, Пре драг Еј дус, Бра ни слав Ле чић, Алек сан дар Ђу ри ца, Бран ко Ви да ко вић, Па вле Је ри нић, Бран ко Је ри нић, Зо ран Ћо сић, Ра до ван Ми ља нић, Не бој ша Кун да чи на и дру ги.Дра ма тург је Бо жо Ко при ви ца, сце но граф Ми о драг Та бач ки, ко сти мо граф Љи ља на Дра го вић, ком по зи тор Зо ран Ерић.

зал), „Кос“ Деј ви да Ха ро ве ра, у ре жи ји Зи ја ха Со ко ло ви ћа (Град ско ка за ли ште Си сак, Хр ват ска), „Ге не рал на про ба са мо у би ства“ Ду ша на Ко ва че ви ћа, у ре жи ји Не на да Гво зде но ви ћа (НП Ки кин да). Про грам по след њег да на сом бор ског „По зо ри шног ма ра то на“, де вет на е стог по ре ду, по че ће пред ста вом „У та ми“ Ма ри је Стан ко ве, у ре жи ји Ве сел ке Кун че ве (Деч је по зо ри ште Су бо ти ца). За тим сле де „Дра ма о Мир ја ни и ови ма око ње“ Иво ра Мар ти ни ћа, у ре жи ји Иве Ми ло ше вић (Ју го сло вен ско драм ско по зо ри ште), „Љу бав на при ча“ Ни ко ла ја В. Ко ља де, у ре жи ји Зо ра на Бог да но ва (Срп ско на род но по зо ри ште) и пред ста ва „Си ту а ције...“ Да ни це Ни ко лић-Ни ко лић, у ре жи ји Ни ко ле За ви ши ћа (НП Сом бор). И. Б. НО ВИ ПРЕ ВОД РО МА НА РА ДО СЛА ВА ПЕТ КО ВИ ЋА

„Суд би на и ко мен та ри” на бу гар ском Нај на гра ђи ва ни ји ро ман са вре ме не срп ске књи жев но сти „Суд би на и ко мен та ри“ Ра до сла ва Пет ко ви ћа упра во је об ја вљен у Бу гар ској, са оп штио је ње гов срп ски из да вач „Сту бо ви кул ту ре”.Књи гу је об ја ви ла из да вач ка кућ „Ер го„ из Со фи је, у пре во ду Ру сан ке Ља по ве. „Суд би на и ко мен та ри“ је пр ви пут штам пан 1993. и од та да па до да нас се стал но из но ва штам па у Ср би ји и пре во ди на стра не је зи ке. Мно ги кри ти ча ри га сма тра ју за је дан је од нај ва жни јих са вре ме них срп ских ро ма на, ко ји је 2004. увр штен ме ђу де сет нај бо љих ро ма на на гра ђе них НИН-овом на гра дом то ком по ла ве ка од ње ног уста но вља ва ња . По ред НИН-ове до бит ник је и на гра де „Ме ша Се ли мо вић„ и дру гих при зна ња.

ФЕ СТИ ВАЛ ПО ВО ДОМ ДВЕ ДЕ ЦЕ НИ ЈЕ ДАХ ТЕ А ТРА

Пре но ше ње пла ме на По во дом обе ле жа ва ња 20 го ди на ра да, ДАХ те а тар ће ор га ни зо ва ти од 11. до 18. ју на у Бе о гра ду фе сти вал „Пре но ше ње пла ме на„ и уго сти ти ре но ми ра не ства ра о це из обла сти са вре ме ног те а тра из це лог све та, на ја вље но је на кон фе рен ци ји за но ви на ре. Ре ди тељ ка и су о сни вач ДАХ те а тра Ди ја на Ми ло ше вић на ја ви ла је це ло днев не про гра ме, ко ји ће об у хва ти ти ра ди о ни це, па не ле и пре зен та ци је, раз го во ре са углед ним умет ни ци ма и про фе со ри ма и по зо ри шне пред ста ве, чи ји циљ је пре но ше ње зна ња у обла сти по зо ри шне умет но сти, су срет ге не ра ци ја, ука зи ва ње на ва жност тра ја -

ња и кон ти ну и те та у кул ту ри јед не зе мље. На отва ра њу фе сти ва ла би ће из ве ден пер фор манс „Жи ве ти у да ху„, ко ји ће пу бли ку под се ти ти на про јек те ДАХ те а тра то ком прет ход не две де це ни је, а на ја вљен је до ла зак ве ћи не умет ни ка ко ји су у њи ма уче ство ва ли. Го сти фе сти ва ла би ће и при зна ти умет ни ци и те о ре ти ча ри Еуђе нио Бар ба и „Один Те а тар„ (Дан ска), Ге на ди Бог да нов (Ру си ја), Џил Грин халш (Велс), Мир ја на Ка ра но вић (Ср би ја), Ре на Ми рец ка (Пољ ска), Пи тер Шу ман и „Бред енд Па пет Те а тар„ (САД), Ви о ле та Лу на (Мек си ко).На ре пер то а ру би ће пер фор ман си и пред ста ве по зо ри шта,

ко ја сво јим ино ва тив ним ра дом отва ра ју но ве мо гућ но сти у овој умет нич кој обла сти: ДНА Wоркс (САД), Ис тер Те а тар (Ср би ја),Те а- тар Ла бор (Не мач ка), Те а трет ОМ (Дан ска), Пла во по зо ри ште (Ср би ја), 7 Stages Theatre (САД), Tricklock Company (САД), Voix Polyphoniques (Фран цу ска). Фе сти вал ће за тво ри ти но ва пре ми је ра ДАХ те а тра „Не жно, не жно, не жни је„ - сво је вр стан омаж му зи ци 80-тих го ди на. Про грам ће се од ви ја ти у се ди шту ДАХ те а тра у Ма ру ли ће вој ули ци, у УК „Вук Ка ра џић„, Би теф те а тру и Цен тру за кул тур ну де кон та ми на ци ју у Бе о гра ду.

24

svet

sreda8.jun2011.

dnevnik

GE NE RAL NI SE KRE TAR IN TER PO LA RO NALD NOBL

Ma li Nem ci i Ma la Mi tro vi ca

Al Ka i da jo{ uvek naj ve }a opa snost

BER LIN: Nema~ki Bundesver najavio je da }e ispitati {ta se dogodilo u Bad Rajhenhalu kada su u okviru „otvorenih vrata” u jednoj kasarni mali Nemci sa drvenim pu{kama u rukama juri{ali na „Malu Mitrovicu” gde je vojska pro{log vikenda posetiocima demonstrirala kako `ive i {ta rade vojnici.

Nema~ki Radio Doj~e vele na srpskom jeziku prenosi da su deca mogla i sama da osete deo te atmosfere, jer su im vojnici dali drvene pu{ke i pustili da na jednoj livadi juri{aju na mini-grad koji se sastojao od maketa ku}a veli~ine kutija za cipele, a da bi sve izgledalo {to realnije, organizatori ove zabave su ovom gradu dali i ime pa su u zemqu poboli plo~u sa natpisom „Mala Mitrovica”.

Veliki broj politi~ara i stru~waka je ovaj postupak nazvao neprihvatqivim, najpre zbog toga {to se dece na ovaj na~in deca generalno podsti~u na rukovawe oru`jem, ali i zato {to su nacisti u Drugom svetskom ratu u Mitrovici ubili najmawe 300 qudi, navodi Doj~e vele.

Ina~e, pripadnici lova~kih jedinica, koji su napravili ~itav „hepening’’, donedavno su u sastavu KFOR bili u Kosovskoj Mitrovici, ka`e se u tekstu.

SIN GA PUR: Al Kaida i grupe povezane s tom teroristi~kom mre`om predstavqaju i daqe najve}u pretwu po bezbednost u svetu, izjavio generalni sekretar Interpola.

Bez obzira {to je ubijen vo|a Al Kaide Osama bin Laden, Al Kaida je i daqe najve}a pretwa, kazao je Ronald Nobl i dodao da je najugro`eniji aviosaobra}aj.

Osim aviosaobra}aja, u opasnosti su svi drugi vidovi javnog saobra}aja jer teroristi uspevaju da putuju sa la`nim paso{ima, rekao je Nobl na marginama skupa posve}enom aviosaobra}aju u Singapuru. „^ak i pre nego {to je zarobqen i ubijen Bin Laden, najve}a

Ronald Nobl

pretwa nije bila samo Al Kaida, ve} sve teroristi~ke grupe povezane sa Al Kaidom {irom sveta”, rekao je generalni sekretar Interpola i dodao da je situacija ista i posle Bin Ladenove smrti,

preneo je Rojters. Najve}u brigu predstavqa kori{}ewe ukradenih ili izgubqenih paso{a i to {to mnoge zemqe nemaju dokumentaciju o izgubqenim paso{ima, dodao je on. „Mi znamo da ukoliko teoristi idu iz zemqe u zemqu, a da ne budu otkriveni, to predstavqa rizik za sve dr`ave, Iz perspektive Interpola to je rizik broj jedan koji uti~e na sve zemqe na svetu”, rekao je Nobl. Prema wegovim re~ima, bezbednosne agencije su prekontrolisale 490 miliona paso{a u 2010. godini i utvrdile da je 40.000 ukradeno ili izgubqeno. Nobl je naveo da Interpolova baza sadr`i detaqe o 16 miliona paso{a i 12 miliona izgubqenih li~nih dokumenata.

JEMEN

Nove `rtve sukoba SA NA: Devet vojnika i {est naoru`anih qudi poginulo je u no}i izme|u ponedeqka i utorka u Jemenu u sukobima vojske i pripadnika ekstremisti~kih grupa, za koje se veruje da su povezani s Al Kaidom, saop{tili su bolni~ki izvori.

Sukobili su se u Zinxibaru, koji je preksino} vojska poku{ala da osvoji, po{to je taj grad od 29. maja pod kontrolom ekstremisti~kih grupa, koje negiraju povezanost sa Al Kaidom.

Od kada je Zinxibar dospeo pod

Vojska Jemena na polo`aju

NA SE VE RU SI RI JE UBI JE NO 120 PRI PAD NI KA BEZ BED NO STI

Sta no vni ci kao `i vi {ti to vi BEJ RUT, PA RIZ: U napadu grupe naoru`anih qudi u gradu Jisr al-[ughur na severu Sirije, prema najnovijim informacijama, ubijeno 120 pripadnika policije i snaga bezbednosti.

Pripadnici snaga bezbednosti bili su napadnuti iz zasede, po{to su se odazvali na poziv lokalnih stanovnika da ih za{tite od naoru`nih grupa.

Dr`avna televizija je javila da je prvo ubijeno 20 policacjaca, a napada~i su zatim razneli po{tu i napali kontrolni punkt. Prema izve{taju televizije, napada~i su se krili u ku}ama pucaju}i na snage bezbednosti i koriste}i stanovnike kao `ive {titove.

Agencija AP navodi da je nemogu}e nezavisno potvrditi informacije jer su prekinute ko-

munikacije u okolini grada Jisr al-[ughur, u sirijskom regionu u kojem vojska ve} danima napada demonstrante koji zahtevaju

~e, grad Jisr al-[ughur, koji se nalazi na oko 20 kilometara od turske granice, bio je glavna meta sirijske vojske posledwih

@i pe: Asad iz gu bio le gi ti mi tet Francuski ministar spoqnih poslova Alen @ipe izjavio je da je sirijski predsednik Ba{ar Asad „izgubio legitimitet da vlada svojom zemqom”. @ipe, koji se nalazi u SAD, tako|e je predstavio strategiju svoje zemqe ~iji je ciq da se u Savetu bezbednosti UN, uprkos protivqewu Rusije, usvoji rezolucija kojom bi se Sirija osudila zbog ubijawa i mu~ewa mirnih demonstranata. ostavku predsednika Ba{ara al Asada.

Vlada je najavila odlu~an odgovor, ~ime je nagovestila jo{ sna`nije gu{ewe protesta koji su po~eli sredinom marta. Ina-

dana, a prema podacima grupa za za{titu qudskih prava u tom gradu su od subote poginula 42 civila. Tokom gu{ewa antivladinih protesta {irom Sirije poginulo je vi{e od 1.200 qudi.

kontrolu ekstremista, u tom gradu je poginulo 65 qudi.

Jemenski predsednik Ali Abdulah Saleh koji je posle rawavawa oti{ao u Saudijsku Arabiju na le~ewe, u vi{e navrata je govorio o opasnosti od Al Kaide i time opravdavao svoj ostanak na vlasti, uprkos masovnim protestima protov wega i wegove vlade.

U demonstracijama koje protiv Saleha traju ve} tri meseca, do sada je poginulo vi{e od 150 qudi.

EGIPAT

Mu sli man ska bra }a na iz bo ri ma KA I RO: Pokret Muslimanska bra}a, registrovan u Egiptu kao Partija slobode i pravde, u~estvova}e na parlamentarnim izborima zakazanim za septembar.

Muslimanska bra}a su bila u Egiptu zabrawena vi{e od pola veka. Ovaj pokret se smatra jednim od najboqe organizovanih politi~kih blokova u Egiptu posle Pripadnik Muslimanske bra}e svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka, napomiwe agencija Aso{ijeted pres. Muslimanska bra}a osnovana su 1928. godine, ali su se van zakona nalazila od 1954. Bra}a su izgradila i odr`ala sna`nu mre`u socijalnog pomagawa. Na parlamentarnim izborima 2005. godine osvojili su 20 odsto glasova. Muslimanska bra}a su saop{tila da }e imati kandidate u polovini okruga, a da bi se po novim zakonima kvalifikovali kao partija, najavqeno je da }e biti otvoreni za muslimane, hri{}ane i `ene.

LIBIJA

NA TO: Ni smo ga |a li dr `av nu TV TRI PO LI: NATO je demantovao da je meta napada wegovih aviona bila libijska dr`avna televizija u Tripoliju, ve} sedi{te vojne obave{tajne slu`be. Nismo ciqali, niti pogodili prostorije libijske televizije”, izjavio je u ponedeqak portparol NATO-a Majk Breken. „Ono {to jesmo ciqali jeste sedi{te vojne obave{tajne slu`be u centru Tripolija”, rekao je Breken agenciji Frans pres, dodaju}i da su postrojewa obave{tajne slu`be „relativno blizu” televizije.

Libijsko ministarstvo informisawa saop{tilo je ranije u ponedeqak da su avioni Alijanse u nedequ napali kancelarije dr`avne televizije. Portparol NATO-a

je potom optu`io re`im u Libiji da vr{i propagandnu.

U me|uvremenu, napadi koalicionih snaga na Libiju se nastavqaju.

Kako javqaju strane agencije, sna`ne eksplozije potresle su rano ju~e ujutro Tripoli kada su snage NATO jo{ jednom bombardovale libijsku prestonicu, dok su pobuweni~ke snage zauzele grad Jafran na zapadu zemqe. Eksplozije su se mogle ~uti u Tripoliju tokom no}i i ju~e ujutro, a prema izve{taju libijske televizije pogo|ena je Al Karama, deo grada koje snage NATO ga|aju od marta. Libijska televizija je ne{to kasnije izvestila da je u bombardovawu pogo|ena telekomunikaciona stanica, preneo je Rojters.

(Ta njug)

NEMA^KA

Eks trem na de sni ca ho }e svoj kon gres BER LIN: Nacionaldemokratska partija, koja u svojim redovima ima i neonaciste, ho}e da, uprkos protestima gra|ana ranije, oktobra odr`i svoj kongres. Planirano je da se savezni kongres i ovoga puta bude organizovan u bavarskom gradu Bambergu. Iako iz gradske uprave navode da je gradska kongresna hala tokom svih vikenda u oktobru zauzeta, NDP `eli da preko suda do|e do hale.

I lane je bio spor s desni~arima o kori{}ewu te hale u Bambergu, pa je Upravni sud u Bajrojtu presudio da se konres sme odr`ati, obrazlo`u}i svoju odluku time da je re~ o javnoj hali, koja je i ranije stajala na raspolagawu, tako|e, i politi~kim partijama i da se zbog toga zahtev NPD nije mogao da odbije. Samo u slu~aju da je hala od ranije bila rezervisana zahtev NPD bi mogao da bude odbijen, glasilo je mi{qewe tog su-

Bundesver

da pro{le godine. Kada je re~ o NPD, ~iji poslanici ve} sede u par isto~no-nema~kih pokrajinskih skup{tina, to je partija osnovana pre ~etrdesetak godina, koju ve} drugu deceniju vodi biv{i vojnik Bundesvera, diplomirani politikolog Udo Fojgt.

Ho}e li se zabraniti rad stranke ekstremne desnice?U Nema~koj se godinama „lome kopqa’’ oko pitawa zabrane NPD, koja je jednom

propala, u vreme kancelara Gerharda [redera, ~ija vlada je podnela zahtev za zabranu.

Oko zabrane NPD postoje u Nema~koj razli~ita mi{qewa: jedni smatraju da bi pre ponovnog pokretawa postupka za zabranu NPD specijalci koji rade za Slu`bu za za{titu ustava, morali da budu povu~eni sa „terena’’, {to bi bilo riskantno, jer se tada ne bi imao „pristup’’ NPD. Drugi, opet, misle da je partija dala dovoqno „{tofa’’da se i bez tih informacija mo`e utvrditi da deluje protivustavno, dok se tre}i zala`u pre za politi~ku, nego za juristi~ku pobedu nad NPD. Oni su mi{qewa da zabrana ne bi re{ila problem NPD, jer bi tada simpatizeri i ~lanovi stranke „bili aktivni na drugim stranama’’, kao i da bi jo{ jedan eventualni pravni neuspeh samo osokolio desni~are.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LAMBERTO ZANIJER [ef misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer bi}e novi kandidat za funkciju generalnog sekretara OEBS-a. Zanijera je predlo`ila Litvanija koja trenutno predsedava OEBS-om, nakon {to je Turska najavila veto na kandidaturu biv{e {efice austrijske diplomatije Ursule Plasnik. Ona je va`ila za favorita, ali sada te{ko da mo`e pro}i. Mandat dosada{wem sekretaru se zavr{ava krajem juna.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun kandidovao se za drugi petogodi{wi mandat na ~elu svetske organizacije. Kako prenosi agencija Frans pres on }e s lako}om dobiti drugi mandat. „Radi}u najboqe {to mogu do posledweg trenutka”, rekao je Ban, biv{i ministar spoqnih poslova Ju`ne Koreje. Ban, sa 66 godina, je na ~elu svetske organizacije od 1. januara 2007. godine, a wegov mandat isti~e 31. decembra.

SERGEJ LAVROV Rusija ne preuzima na sebe glavnu posredni~ku ulogu u konfliktu u Libiji, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Oslu i dodao da glavni posrednik ostaje Afri~ka unija. Lavrov je rekao da su diplomatski napori Rusije, ukqu~uju}i posetu Bengaziju specijalnog predstavnika ruskog predsednika za Libiju, Mihaila Margelova, usmereni na stvarawe uslova za dogovor dve strane.

So lar nim vo zom kroz Evro pu PA RIZ: Putni~ki „zeleni voz”, ~ija }e trasa biti od Pariza do Amsterdama, pre{ao je prvi probni deo puta, koriste}i struju iz solarnih panela. Me|unarodni voz velike brzine koji povezuje Pariz i Amsterdam bi}e prvi u Evropi koji }e na jednoj svojoj deonici koristiti struju dobijenu iz solarnih panela, instaliranih na tunelu nad tom prugom, prenela je agencija AFP. Prvi putni~ki „zeleni voz” u Evropi pre{ao je put od Antverpena do granice sa Holandijom, koriste}i solarnu energiju.

Tunel u Antverpenu, na severu Belgije, dug 3,6 kilometara i vredan 15,6 miliona evra, bi}e pokriven sa 16.000 solarnih panela povr{ine 50.000 kvadratnih metara, veli~ine osam fudbalskih stadiona. Struja }e napajati infrastrukturu na pru-

Putni~ki voz na relaciji Pariz–Amsterdam

zi, osvetqewe, signale i slu`i}e za potrebe u samom vozu, a bi}e isporu~ivana i Antverpenu.

Panele gradi belgijska kompanija za solarnu energiju „Enfiniti” koja }e proizvoditi 3.300 megavat-~asova struje godi{we, koja je jednaka prose~noj

godi{woj potro{wi u pribli`no 950 porodica.

Panelima }e se u{tedeti 47,3 miliona kilograma emisija ugqendioksida tokom dve decenije. Primena solarne energije smatra se metodom za smawewe ispu{tawa ugqenika iz sektora `ele-

znice. „Kori{}ewem elektri~ne struje, proizvedene odmah, elimini{emo gubitke energije i transportne tro{kove”, rekao je direktor kompanije „Enfiniti” Stiven de Tolenaere.

Kompanija se nada da }e taj projekat da razvije nove instalacije u SAD i drugim delovima sveta, ukazuju}i da su `elezni~ki hangari idealna mesta za takve instalacije u budu}nosti.

Mogu}nost primene takve tehnologije se razmatra u SAD na brzoj pruzi Tuson-Feniks u Arizoni.

U Italiji EU finansira postavqawe solarnih panela na krovu voza koji obezbe|uju elektri~nu struju za klimatizaciju vagona. Francuska, tako|e, razmatra mogu}nost uvo|ewa te tehnologije radi kori{}ewa struje za osvetqewe i klimatizaciju voza u regionu Poato-Sarent.

BALkAn

dnevnik

Hr vat ska pri `eq ku je 1. jul 2013.

Ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc je u obra }a wu Sa ve tu bezbednosti UN u Wujorku izjavio da Hrvatska pravovremeno ispuwava sve zahteve wego-

Hr vat skoj je po treb na po dr {ka svih 27 ~la ni ca EU, a ne ke od wih su ve} iz ra zi le su zdr `a nost {to se ti ~e pro {i re wa Uni je, pre sve ga Ho lan di ja

Pro test pred zgra dom UN

bi biti finalizovan pred sastanak na vrhu evropskih lidera 23. i 24. juna, nekoliko dana pre zavr{etka ma|arskog predsedawa Evropskoj uniji 30. juna. „Fajnen{el tajms„ tvrdi da kriti~ari zameraju Hrvatskoj da nije u potpunosti zavr{ila reformu pravosu|a i borbu s or ga ni zo va nim kri mi na lom.

Tako|e, Hrvatskoj je potrebna podr{ku svih 27 ~lanica EU, a neke od wih su ve} izrazile suzdr`anost {to se ti~e pro{irewa Unije, pre svega Holandija.

Wihova sumwi~avost rezultat je pote{ko}a s Rumunijom i Bugarskom, zemqama koje su u EU u{le 2007, za koje se tvrdi da jo{ uvijek nisu ispunile obe}awa data tokom pristupnih pregovora.

ve kancelarije za pravnom pomo}i. Takav izve{taj trebalo bi da uti~i na odluku Velike Britanije i Holandije koje su suzdr`ane u pogledu zatvarawa Poglavqa 23 o pravosu|u.

List pi{e i da su hrvatski pristupni pregovori mesecima tapkali u mestu zbog spora oko granice sa Slovenijom koja je pretila da }e blokirati pristupawe sve dok se to pitawe ne re{i.

Podsetimo, Hrvatska je u ponedeqak zatvorila poglavqe o ribarstvu, tako da joj ostaje da zatvori poglavqa Pravosu|a i osnovnih prava, Tr`i{ne konkurencije, Finansijskih i bud`etskih propisa i Ostalih pitawa za koja EK treba izraditi pregovara~ke stavove i podnese ih Savetu EU do sredine juna.

BOSNA I HERCEGOVINA

Mo gu }a evrop ska per s pek ti va BiH

[tefan File

ka`e da BiH mora da usvoji i zakon o dr`avnoj pomo}i na nivou cele dr`ave.

File je posle preksino}nog sastanka s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom rekao da je evropska perspektiva BiH mogu}a, ali da BiH mo`e da postane zemqa ~lanica samo kao jedna zemqa. U Bawaluci je ju~e nastavqen u ponedeqak zapo~eti struk-

turalni dijalog o reformi pravosu|a u Bosni i Hercegovini, koji je po~eo uz posredovawe evropskog komesara za pro{irewe [tefan File. Iako su u~esnici skupa tokom zapo~etih razgovora nagovestili spremnost za otvarawe svih pitawa u domenu pravosu|a, usputne manifestacije pokazale su duboke podele i nastavak politi~kog ambijenta kao i pre odluke Parlamenta RS o povla~ewu referenduma o Sudu i Tu`ila{tvu Bosne i Hercegovine.

Sam po~etak dugo najavqivanog dijaloga o reformi pravosu|a u BiH protekao je u znaku nastojawa predsednika RS Milorada Dodika da ovaj doga|aj prika`e kao veliku politi~ku pobedu tog entiteta. Iako su skupu prisustvovali i predstavnici dr`ave BiH i Federacije BiH, organizatori skupa nisu predvideli ni planirali bilo kakva obra}awa funkcionera Federacije, koje u RS i daqe smatraju nelegitimnim jer je vlast formirana bez dva bosanskohercegova~ka HDZ-a. Ipak, na insistirawe Filea, predsednik Federacije @ivko

Budimir imao je mogu}nost da iznese stav tog entiteta.

Dodik je na samom po~etku razgovora uglavnom ponovio poznate stavove RS o pravosu|u i poru~io da taj entitet nikad ne}e pristati na formirawe Vrhovnog suda BiH. Poru~uju}i da RS mo`e pristati na legalizaciju Suda i Tu`ila{tva, ali pod uslovom da se nadle-

sni i Hercegovini mora osloboditi stranaca. Evropski funkcioner [tefan File ponovio je da EU sna`no podr`ava Sud, Tu`ila{tvo i Visoki sudski i tu`ila~ki savet BiH, koji su, kako ka`e, dali veliki doprinos vladavini prava u BiH, zbog ~ega je bitno da se wihovo postojawe i delovawe ne dovodi u pitawe.

Sam po ~e tak du go na ja vqi va nog di ja lo ga o re for mi pra vo su |a u BiH pro te kao je u zna ku na sto ja wa pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka da ovaj do ga |aj pri ka `e kao ve li ku po li ti~ ku po be du tog en ti te ta `nost Visokog sudskog i tu`ila~kog saveta razdvoji na entitete, kantone i Br~ko Distrikt, Dodik je i na ovom skupu demonstrirao ja~inu sukoba s Kancelarijom visokog predstavnika. Predstavnici RS tra`e i br`e procesuirawe ratnih zlo~ina, a posebno zlo~ina nad srpskim stanovni{tvom koji nisu dospeli do sudova, prestanak retroaktivne primene Krivi~nog zakona BiH i razdvajawe apelacione nadle`nosti Suda BiH. Dodik je poru~io i da se pravosu|e u Bo-

Politi~ki lideri u Bosni i Hercegovini o~ekuju da }e serija razgovora dovesti do sveobuhvatne analize stawa u pravosu|u i ponuditi konkretna re{ewa.

Analiti~ari, me|utim, veruju da je re~ o ~itavom nizu izuzetno osetqivih pitawa, oko kojih je te{ko o~ekivati brz dogovor, pa ovu reformu porede sa svojevremenom reformom policije, koja je trajala godinama, da bi na kraju bila okon~ana pritiscima me|unarodnih krugova.

HRVATSKA

O za bra ni abor tu sa po sle iz bo ra ZA GREB: Katoli~ka crkva ima pravo da se zala`e za zabranu abortusa i da to predla`e, ali je na demokratski izabranim institucijama da o tome donesu odluku „U proceduru nije do{ao nikakav slu`beni zahtev, ali te{ko je o tom pitawu zauzimati neki iskqu~iv stav”, rekao je Bebi} u emisiji „S Markovog trga” na Hrvatskom radiju.

On je dodao da se on zala`e za `ivot, jer je to humano i moralno, ali da postoje i neki izuzeci u koje nije `eleo detaqnije da ulazi.

Za reviziju zakona o abortusu zalo`io se ju~e kr~ki biskup

Po koj ni ci i da qe pri ma ju pen zi je ATI NA: Penzioni ~ekovi hiqada preminulih Grka i daqe sti`u na adrese wihovih porodica.

Otkrivaju}i ovaj podatak, ministarka rada Luka Kaceli izjavila je da }e vlada u sada{woj ekonomskoj krizi istra`iti mnoge prevare za koje se sumwa da postoje u oblasti socijalnih davawa, jer one svake

|e, {aqu ~ekovi za penzije, prenosi Rojters.

Posle izbijawa ekonomske krize, u Gr~koj su otkriveno neverovatno rasipawe novca.

Kao ilustracija ~esto se navodi slu~aj jedne javne firme sa pedesetak zaposlenih, koja je izvodila radove na reci i malom jezeru u centralnom delu zemqe. Kada je pre deset go-

@oze Manuel Barozo

neke rezervisane prema pro{irewu, a kona~ni dogovor o ciqnom datumu pristupawa mogao

WU JORK: Nekoliko stotina Hrvata koji `ive u SAD protestvovalo pred sedi{tem UN, zbog presuda Ha{kog suda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u. Na tom skupu oni su zatra`ili i wihovo osloba|awe. Kako izve{tavaju hrvatski mediji, povod za mirni protest Hrvata s podru~ja Wujorka i wihovu o{tru kritiku UN bilo je obra}awe ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti UN. Kao i na prvom protestvom skupu koji je odr`an na istom mestu 26. aprila, demonstranti su dali podr{ku Gotovini i Marka~u, isti~u}i da „odbrana domovine napadnute u agresivnom ratu, ne mo`e biti zlo~in”. Sada je o{tra kritika upu}ena UN i Ha{kom sudu u kome se sudilo hrvatskim generalima. Okupqenima se obratilo nekoliko govornika, a nekoliko puta se moglo ~uti da je o{tra presuda hrvatskim generalima u stvari poku{aj UN da se iskupi za sve propuste tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

SA RA JE VO: Evropski komesar [tefan File izjavio da BiH mo`e podneti zahtev za ~lanstvo u EU kada usaglasi svoj ustav za Evropskom konvencijom o qudskim pravima. Osim toga, File

25

GR^KA

EVROP SKA UNI JA I ZE MQE U OKRU @E WU

ZA G REB: Pred sed nik Evropske komisije @oze Manuel Barozo trebalo bi u petak da preporu~i zemqama EU zavr {e tak pre go vo ra s Hr vat skom, pi{e britanski „Fajnen{el tajms”. Ta preporuka }e, tvrdi list, sadr`ati i ciqni datum pristupawa, 1. jula 2013. go di ne, pre neo je „Ju tar wi list”.

Odluka Komisije da postavi datum za hrvatsko pristupawa dve godine unapred sugeri{e da je ona uverena da }e dobiti zeleno svetlo vlada EU, ako ne 23. juna, onda za nekoliko meseci. Zagreb bi nakon toga trebalo da dobije jednoglasnu podr{ku 27 vlada EU, od kojih su

sreda8 . jun2011.

Valter @upan na verskom obredu pred papom Bendiktom XVI i 200.000 vernika na zagreba~kom hipodromu, tvrde}i da bi politi~ari trebalo da slu{aju glas katoli~kih vernika koji su u Hrvatskoj velika ve}ina.

Bebi} je najavio da }e zasedawe Sabora trajati do 15. jula, po{to je ostao veliki broj nerazmotrenih ta~aka. „U saborsku proceduru nije do{ao zahtev za ukidawe kabineta biv{eg predsednika Stjepana Mesi}a”, rekao je Bebi} i dodao da takvi kabineti postoje svuda u svetu, ali da }e se, ako zahtev do|e, o wemu raspravqati.

Od re |en da tum za od lu ku o Sa na de ru ZA GREB: Sudije Vi{eg zemaqskog suda u Lincu odlu~i}e 21. juna o izru~ewu biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera Hrvatskoj, ~emu se on protivi. Odluka }e biti doneta na javnoj raspravi u Zemaqskom sudu u Salcburgu, koji je 9. maja odobrio izru~ewe ali se Sanaderov advokat na tu odluku `alio.

Sanader je 10. decembra 2010. uhap{en u Austriji na osnovu poternice koju je za wim raspisala Hrvatska i od tada se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Salcburgu.

Tereti se za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa u vi{e slu-

~ajeva. Istra`uje se wegova uloga u slu~aju „Fimi medija”, kompanije preko koje je iz ministarstava i javnih preduze}a izvu~eno desetine miliona kuna, u slu~aju nezakonitog poslovawa Hrvatske elektroprivrede s „Diokijem”, kao i u slu~aju uzimawa provizije od 3,5 miliona kuna (oko pola miliona evra) tokom pregovora s Hipo bankom o davawu kredita Hrvatskoj. U me|uvremenu, protiv wega se vodi istraga i u Austriji, zbog sumwe za prawe novca. Sanader je jo{ ranije najavio da bi `eleo da mu se sudi u Austriji jer tvrdi da u Hrvatskoj ne bi imao pravedno su|ewe.

Atina

go di ne pro gu ta ju mi li o ne evra.

Pr va is tra `i va wa su po tvrdila da se za najmawe 4.500 umrlih Grka, koji su radili u javnom sektoru, ~ekovi i daqe {aqu na adrese na kojima su `iveli. Gra|ani koji pla}aju poreze svake godine zbog toga moraju da izdvoje dodatnih 23 miliona evra.

Ministar Kaceli je, tako|e, najavila da }e se istra`iti za~u|uju}e pove}awe broja qudi u Gr~koj starijih od sto godina na ~ije se adrese, tako-

dina voda presu{ila, zaposleni su, sve do skoro, nastavili redovno da primaju plate.

Ministarstvo rada se obavezalo da }e u periodu od 2012. do 2015. godine smawiti buxetsku potro{wu za osam milijardi evra. To je jedan od preduslova da gr~ka vlada nasta vi da do bi ja kre di te od Me |u na rod nog mo ne tar nog fonda i evropskih finansijskih institucija u iznosu od 110 milijardi evra za ozdravqewe privrede koja se suo~ava sa nezapam}enom krizom.

SLOVENIJA

Iz bo ri ili re for ma Vla de QU BQA NA: Slovena~ki predsednik Danilo Tirk izlaz iz politi~ke krize nakon neuspeha referenduma vidi u rekonstrukciji Vlade ili u vanrednim izborima. On je objasnio da se mora formirati vlada koja }e biti vredna poverewa. Kada je re~ o prevremenim izborima smatra da samo smena partija na vlasti niDanilo Tirk je dovoqna, jer Sloveniji treba „druga~ija poli- reforme penzionog sistema na ti~ka kultura”. referendumu, predsednik nije Podizawe starosne granice uveren da bi to bio pravi korak, za penzionisawe odnosno pro- jer ne vidi neposrednu uzro~nu mene penzionog sistema pred- vezu izme|u odbacivawa reforsednik Slovenije smatra po- me penzionog sistema na refetrebnim zbog ~ega je izrazio za- rendumu i interventnog zakona. dovoqsvo {to su sindikati poSlovenci su u nedequ, 5. juna, nudili vladi raspravu o tome. na referendumu odbacili zako[to se ti~e interventnog za- ne o reformi penzionog sistekona, koji je najavio premijer ma, radu na crno i javnosti drBorut Pahor, posle odbacivawa `avnih arhiva.

26

porodica

sreda8.jun2011.

dnevnik

Док поноСни тата поноСно Спава Селите Се без нервозе

Ј

Картонске кутије ваш савезник

П

ресељење у нови стан је стресан период. Хрпа кутија, намештај, чишћење новог простора, танки живци и нервоза. Али, уз добру организацију улазак у нови животни простор може бити и угодно искуство. Уз неколико корисних савета учините пресељење мање стресним за вас и ваше укућане. Ако се довољно рано спремимо и сложимо ствари у кутије, лакше ће проћи и само пресељење. Но, након неколико дана схватимо да нам је потребно нешто што се налази на дну кутије. Због тога немојте прерано да почнете да се спремате. За почетак можете сложити оне предмете који вам заиста

не требају у свакодневном животу – зимска одећа, порцелански сет, слике са зидова, књиге... Картонске кутије су ваш савезник стога на време осигурајте довољан број. Можете питати пријатеље или замолити у оближњој продавници да вам оставе кутије које добијају с доставом. Одећу можете сложити у велике вреће. Обавезно имајте уз себе новине како бисте у њих могли замотати осетљиве предмете који могу у пресељењу да се сломе.

Имате гомилу старих часописа које нисте прелистали годинама. Оне ружне шољице за кафу само купе прашину у вашој кухињи. Због чега бисте непотребне ствари селили у нови простор? Баците оне предмете које уистину не користите. Олакшат ћете себи посао. Кад нас ухвати паника слажемо све ствари без икаквог реда. У једној кутији се нађе и посуђе и одећа. Једноставно пожелимо све ствари да пребацимо у нови стан. Но кад крене чин поспремања, схватимо да немамо појма где смо што ставили. Будите организовани. На сваку кутију напишите што се налази у њој те ју напуните оним предметима који се заиста тичу те тематике. Кутија за ципеле, предмете из купатила... На тај начин ћете се лакше и уз мање живцирања организовати у новом простору. Како бисте се лакше и брже преселили потребно вам је што више расположивих руку. Замолите пријатеље и породицуза помоћ, но нагласите им да на њих рачунате. Неколико дана пре самог пресељења потврдите њихов долазак. За веће предмете, попут намештаја и беле технике, унајмите службу за пресељење. Они ће се побринути за све веће ствари, а такође могу пренети и оне ситније. Тако ћете имати једну бригу мање. Желимо да све то што пре прође. Због тога већина нас ради почетну грешку да пре него почисти нови простор, унесе све ствари. Но, тако стварате себи само додатни посао, а уз све предмете око себе нећете ни моћи почистити нови простор. Пре него што пренесете све ствари, очистите стан како бисте одмах могли размештати предмете.

Mамa одрађујe ноћну смену

е ли вам позната ситуација? Усред ноћи ваш малишан се пробудио и почиње да плаче. Док се ваш драги само окрене на другу страну кревета, ви се по не знам коју ноћ заредом дижете како бисте дете поновно успавали. Цело то време поносни тата поносно спава. Типично? Чини се да се неке навике и расподеле обавеза никад не мењају. У већини породица је управо мајка та која се диже из кревета усред ноћи како би умирила дете. Амерички научници посматрали су навике 20.000 радно активних родитеља како би открили штa се тaчно догађа током свима познате и омражене „ноћне смене”. У скоро свим домаћинствима, у којима тренутно ради само мушкарац, је жена та која се буди. То је још схватљиво ако се узме у обзир да отац ради, а мајка је на породиљском. Но, та пракса се наставља и након што се жена врати на своје радно место. И даље је жена

та која се буди усред ноћи упркос томе што је престала да доји. Да ли је у питању навика или лењост мушкарца, научници нису одговорили. Тужна је чињеница да се код испитаних очева, усред ноћи буди тек 11 посто њих.

Мајке су нагласиле да након што поновно смире и успавају дете, имају проблема да поновно заспе. Није реткост да и по 45 минута леже будне у кревету. Мушкарци пак с тим немају проблема.

Просечно им је потребно нешто мање од пола сата како би поновно уснули. Ако се узме у обзир да је и током дана мајка та која је, и поред посла, активнија око детета и домаћинства, потребно је разговарати с партнером јер кад-тад физички неће издржати темпо. Договорите се које ноћи ће ко устајати, а онај други партнер тада може да спава. Важно је поделити послове како би сви могли да уживају у лепоти родитељства.

Дис лек си ја и уче ње М

ноги родитељи свакодневно се суочавају с говорно-језичким тешкоћама деце, као и с тешкоћама у читању и писању. Једна од честих тешкоћа је и дислексија која се појављује и у дечака и у девојчица, и проузрокује потешкоће за време образовања Дислексија најчешће означава тешкоће у читању, писању, рачунању, разумевању текста и говора. У ужем смислу речи, тај термин означава тешкоће читања. Дислексија је подеднако учестала и код девојчица и код дечака. Иако постоје типични и у највећем броју случајева слични симптоми, дислексија се код разних особа манифестује у различитим облицима и степену јачине, док дизграфија означава тешкоће у писању које су готово двоструко чешће од тешкоћа у читању. Иако се често могу етикетирати као лења и не заинтере сована, нека деца показују објективне тешкоће у усвајању технике читања. Што раније препознавање проблема и стручно саветовање родитеља може помоћи деци, али и њиховим родитељима у прихватању проблема и третирању тешкоћа. Рад с таквом децом из-

нимно је важан, а у томе могу помоћи и разне вежбенице. Прве тешкоће везане за савладавање читања и писања могу се приметити већ у првом разреду,

лога, и то најчешће до трећег разреда основне школе. Већ у вртићу можемо препознати децу која потенцијално могу развити тешкоће читања и писања. Таква

обично у другом полугодишту. Тада би деца већ требало да савладају технику читања. Треба нагласити да се сваки облик тешкоћа читања и писања не сматра дислексијом. Дијагноза се обично успоставља детаљним тестирањем код логопеда и психо-

деца обично тешко разликују гласове (С-Ш, Ш-Ж, С-З), не уочавају почетни и/или завршни глас у речима, тешко повезују гласове у речи (М-И-Ш = миш), имају тешкоћа у праћењу низу (у задацима цртања ликова у низу), лоше цртају у односу на своје вршња-

ке, пишу слова као у огледалу или имају тешкоћа у запамћивању облика слова, имају лошу слушно-говорну меморију (памћење песмица), мањи обим вокабулара, једноставнију структуру реченице... Код неке деце наведене тешкоће могу да нестану временом, а код друге могу да представљају значајне тешкоће у савладавању школског градива. Премда се деца с дислексијом суочавају с великим изазовима те им је понекад потребно више времена за одређене задатке, дислексија им не представља непремостиву препреку током образовања. Многе познате особе јавно говоре о својим тешкоћама у школском периоду и на тај начин придоносе информисању јавности о учесталости тешкоћа читања и писања. Можемо издвојити неке успешне људе који су упркос тешкоћама успели да остваре завидне каријере: Алберт Ајнштајн, Томас Едисон, Исак Њутн, Винстон Черчил, Леонардо да Винчи, Пабло Пикасо, Волт Дизни, Мухамед Али, Шер, Том Круз, Харисон Форд, Агата Кристи, Ханс Кристијан Андерсен.

Љубав од малих ногу К ад стигне беба у кућу, организација породичног живота се мења. Свакоднени жиот постане другачији, на снагу ступају нова правила за све укућане. И кућни љубимци се морају навићи на нова правила понашања. Многи кућни љубимци се веома толерантно понашају према бебама. Важно је не заборавити неке потенцијалне опасности у заједничком животу беба и кућних љубимаца, најчешће паса и мачака. Важно је да беба никада не буде директно изложена вашем кућном љубимцу, тако да се увек у соби где су беба и куца, на пример, налази и нека старија особа. Када беба спава, држите кућне љубимце даље од њене собе.

На кућне љубимце требало би обратити посебну пажњу и у периоду када беба почне да пузи и хода. Псима је потребан надзор када се око њих налази

већи број деце. Чак и најтолерантнија пас понекад није баш добре воље. Већина мачака ће ако дете покуша да их ухвати

или повреди, побећи. Неке маце могу бити опасније и огребати дете. Ваш кућни љубимац мора бити редовно вакцинисан. Не заборавите да је вашој мачки или вашем псу потреба истоветна пажња као она коју су имали пре него што се беба родила. Уколико не можете да изводите пса напоље онолико често колико сте то пре чинили, замолите неког да преузме ту обавезу. Све постаје много једноставније и занимљивије кад дете напуни једну годину, јер ће тада само почети да се интересује за игру са кућним љубимцем. То је добар тренутак да почнете од малих ногу да учите дете да поштује и чува животиње.

globus

dnevnik

sreda8.jun2011.

М

Био сам штене, а сада сам на интернету звезда

Н

ова сензација на интернету јесте клип од 40 секунди који приказује десет месеци живота немачког овчара Дундера. Од тренутка када је постао члан породице када је имао два месеца, Дундер је сваки дан позирао свом власнику који је на његов први рођендан од

фотографија направио кратак филм и поставио га на Јутјуб канал. Од штенета које љубопитљиво гледа у газду са фотоапаратом, преко тренинга „Брус Ли” до прве свећице на торти, Дундер је превалио дуг и смешан пут. Видео је за шест дана прегледан преко милион пута.

27

Бата или сека

ожете ли да погодите којег је пола ова беба? Свеједно нећете знати да ли сте у праву - родитељи одбијају да кажу. Многи парови не желе да сазнају пол бебе пре него што се она роди, а онда дуго бирају име. Међу славним личностима дешава се и да крију трудноћу, крију име, саопштавају га као важну вест... Овакви примери навели су један пар из Канаде на необичан потез. Кети Витерик породила се пре четири месеца, и на свет донела бебу која је добила име Сторм. Кети и њен партнер Дејвид Стокер послали су родбини и пријатељима емаил са обавештењем, и запрепастили их одлуком да не открију пол бебе. „Због тренутне ситуације у свету, одлучили смо да вам не кажемо којег је Сторм пола. Надамо се да ће свет у ком ће наше дете одрастати бити слободнији и прогресивнији, а наша одлука је омаж слободи говора и избора у једном веома ограниченом свету”, написао је пар из Торонта.

Дете је „једног и дефинитивног пола”, односно није рођено са било каквим деформитетима полних органа, истакли су родитељи.

„Желимо да наша деца имају сву слободу овог света да одлуче ко ће бити у животу. Не занима нас што други људи мисле

Само они, два старија брата и бабица знају којег је Сторм пола. Чак ни баке ни деке немају појма. Њихови синови Џез и Кио имају пет и две године, а родитељи им дозвољавају да сами бирају одећу, начин на који ће проводити време, па и да ли ће се шишати или не.

да је то чудно”, рекли су родитељи. Кети и Дејвид кажу да ће одлуку да ли да откривају пол препустити самом детету, уколико он не буде откривен случајно пре него што Сторм довољно одрасте да може сам(а) да одлучи.

Најгори ловачки пас на свету?

П

ас који није приметио и нањушио лисицу иза себе добио је епитет најгорег ловачког пса. Слику која је обишла на свет на којој „несретни гонич” није приметио лисицу која се шуња иза њега, направио је природњак и фотограф Мирсеа Костина из Монтреала у Канади.

А

Аман, жено, умукни више

мериканка је ухапшена зато што је читавих 16 сати разговарала телефоном у „тихој” кабини воза. Лакејша Бирд (39) путовала је од Окланда у Калифорнији до Портланда у Орегону, и била је смештена у „тихи” вагон, односно кабину у којој није дозвољено гласно разговарати или слушати музику. У оваквим кабинама људи обично читају књиге, користе лаптоп или дремају.

Б

Бирдова је разговарала невероватних 16 сати, односно током читавог пута, на опште запрепашћење и бес осталих путника. Неколико пута су је замолили да ућути, али их је Бирдова „одувала” и наставила гласно да ћаска. Када се један од путника разбеснео и одбрусио јој на самом крају пута, она је постала агресивна, па се у Сејлему у Орегону у воз укрцала полиција и ухапсила је. Она је оптужена за ометање јавног реда и мира.

Имају ли краве смисла за хумор

ритански комичар Милтон Џонс одлучио се на необичан експеримент наступио је пред кравама како би проверио имају ли те домаће животиње смисла за хумор. На једној фарми, на сред ливаде, Милтон је поставио бину, озвучење, рефлекторе... „окупио” краве и почео да им прича шале типа „Ви краве сте вегетаријанци - како то да онда све носите кожу?” или „Био сам ових дана на сајму и купио неколико фармера. Ваљда су ускусни”. Из публике се, с времена на време, чуло само „муууу”... „Писати шале за краве је било другачије од оног што радим иначе, али комичар мора да се прилагоди својој публици, па сам за

њих приредио нови програм”, каже Џонс који је за свој експеримет ангажовао и „стручњака за краве” Бруса Вудкера, који те животиње проучава више од 40 година. Недуго након што је популарни комичар завршио свој шоу, краве су се разишле и наставиле да мирно пасу, а Вудкер каже да се овај експеримент сматра успешним јер су животиње док су „слушале Милтона биле опуштене”. „Срећне краве су продуктивније и постоји могућност да овде има нешто”, закључио је Вудкер додавши да је то тог закључка дошао на основу „пажљивог посматрања покрета главе, ушију... крава”!?

„Пратим лисице већ три године и ове године је једна лисица добила четири младунчета. Приближио сам се јазбини како бих их усликао, али се ‘мами’ то није допало, поготово јер се у том тренутку зачуо лавеж ловачких паса”, рекао је Костина, преноси локална штампа. Гонич је покушао да нађе јазбину, али је лисица пронашла њега...а да је он није ни приметио. „Ово је први пут да сам се уверио у храброст лисице која је била спремна животом да брани своје младе. До тога, срећом, није дошло јер је пас није нањушио иако је била иза њега”.

Стриптиз „уживо” на билборду

З

анимљива рекламна кампања доноси стриптиз који не желите да видите... Компанија „Интербест”, која у Холандији продаје рекламни простор на билбордима поред пута, осмислила је необични начин да заинтересује клијенте. На билбордима постављеним дуж пута је пуначки мушкарац,

најпре потпуно обучен. На следећем скида панталоне, затим мајицу, а на последњем „заводнички” спушта доњи веш. „Боље брзо купите овај билборд, иначе ће он скинути све”, пише на реклами. Ова занимљива кампања привукла је огромну пажњу јавности и насмејала возаче, а једна радио станица брзо је реаговала и откупила билборде.

Шта ће петлу наочаре

Ј

едан намучени кинески фармер набавио је свом петлу специјално израђене наочаре, у нади да ће га спречити у малтретирању остатка фарме. Фармер Чанг Ксиалонг изјавио је како је његов агресивни петао постао много мирнији, мање фрустриран и нападачки расположен од када је добио пластичне наочаре за сунце. Фора је у томе што су наочаре направљене тако да птица не види оно што се налази директно испред ње, што напад и физички контакт коме је петао изузетно склон, чини много тежим за извести.

Уместо да гледа право и тражи „жртву”, он сада мора да користи периферни вид и гледа около, што га чини много опрезнијим и мирнијим, на општу срећу свих становника фарме. „Инспирација за ово биле су ми моје наочаре. Помислио сам да када би само успео да му блокирам поглед право, више не би био у стању да кидише на осталу живину и изазива туче”, изјавио је фармер. „Наочаре су одрадиле посао, све функционише као подмазано. Они више не могу да нападају један другог, па су туче сведене на минимум”, додао је фармер не кријући олакшање.

28

sreda8.jun2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822368.

28741 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 35m2, prvi sprat, Ivana Kosan~i}a 17.

Slobodan od 20. 6. 2011. godine, cena 140E. Telefon 064/888-11-80.

30419

Aleksandar Nedeqkovi}

Posledwi pozdrav dragom ro|aku

na{em

Posledwi prijatequ

@eqku (Miroslav) Mazi}u

1959 - 2011.

Sahrana je danas, 8. 6. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Wegovi: Qubinka, Vera, Pavle, Mirjana, Qubo, Darko, Dejana i Lila.

30493

30492

Posledwi pozdrav Marininom tati

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{

POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope.

Telefon 063/47-57-65.

30432

pozdrav

dragom

Mi{i od: prijateqa Mite, prije Dane, Sa{e, Dragane i baba Qubice.

30485

Ilona Fuks Miroslavu Stuparu

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari u Petrovaradinu, Bukova~ki put posle broja 3 pogodna za sve gra|evinske objekte. Telefon 063/547-782.

30183 10 JUTARA zemqe u komadu pripremqeno za jesewu sadwu 800m od asvalta i fabrike, vode u Jasku. Telefon 064/40141-80.

30323

MOLERSKO farbarske i tapetarske radove izvodi iskusan majstor. Nazvati na telefon 6435-095.

30003 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30324

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

Posledwi pozdrav od porodica Gabrovi} i Petrovi}: od }erke Margite, unuka i praunuka.

Jova Male{ od razredne i wenog 4 - 2.

30496

Obave{tavamo dragu rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni sin, suprug i otac

30482

Tuguju za tobom tvoji: sestra Miwa iz Kanade sa porodicom.

30490

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{

Miroslav Stupar

preminuo 7. juna, posle te{ke bolesti, u 50. godini.

Ilona Fuks 1918 - 2011.

Sahrana je 8. juna, 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala {to si nam oplemenila `ivote svojom mudro{}u i dobrotom. ]erka Ana, zet Aleksandar, unuk Igor, unuka Sandra, zet Neboj{a i wene Lastavice - Luka i Vawa.

30480

Sa velikim bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

O`alo{}ena porodica Stupar.

Preminula je na{a draga

Jovo Male{

30487

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

30125

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, 8. 6. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti mog voqenog brata

Tuguju za tobom, tvoja sestra Jovanka sa porodicom.

Ilone Fuks Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: }erka Katica, zet Ivan, unuke Nikolina i Marijana sa porodicom.

30491

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

30479

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, tast, deda i pradeda

Jove Male{a Anastasija Raki} Sahrana je danas, 8. 6. 2011. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu, u Vogwu.

Marko Krmar Tuguje za tobom tvoj Dulentije sa porodicom.

Sahrana je danas, 8. juna, 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Anica i k}erka Jasna Gojkovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Sofija, unuci Aleksandar, Ivana, Mi}a, Ivan, Vasa i ostala rodbina.

30494

preminuo u 83. godini.

30488

30472

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, deveru i stricu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi kom{inici

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

sreda8.jun2011.

dragom

Posledwi pozdrav dragom

29

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Cvijeti - Cici Pokrajac Cico, hvala ti na svemu {to si za `ivota pru`ila na{oj porodici. \or|e Popovi} sa porodicom.

30471

Posledwi pozdrav

Branislavu Krasi}u

Branislavu Krasi}u

od: brata Slobodana, snaje Sla|e, brati~ine Jasne, brati}a Sa{e i brati~ine Jelene sa porodicama.

Lazaru A~anskom

od sestre Nade i {ogora Radeta.

Sestra Smiqa sa Jelenom i Lukom.

od Sne`ane i Zorana.

30466

30426

30455

30465

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, deveru i stricu

Stevi Plav{i}u

Posledwi pozdrav mom suprugu

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Miloradu @ugi}u

Sa tugom se opra{tamo od dragog deda

Frawa Telpinger Sahrana je danas, 8. 6. 2011. godine, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Vera, }erke Stanislava i Vesna sa porodicama i unucima.

30458

Posledwi pozdrav

od Vladinih kolega i koleginica: Milenka, Vere, Goce i Gojka.

30483

Branislavu Krasi}u od: brata Stojadina, snaje Du{ice, brati}a Gorana i brati~ine @eqke sa porodicama.

Miloradu @ugi}u

dragom

Stevi Plav{i}u

Milorada

od supruge Mirjane.

od: Rade, Voje, Qiqe i Jelene.

Porodica Stojanovi}.

30462

30427

30454

30463

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi pozdrav bratu, deveru i striku

Branislavu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

od Vladinih kolega i prijateqa: Branka, Biqane, Milane, Oqe, Aleksandre, Ivane, Ace, Pe|e, So}e, Nikice i Ranka.

30453

Sa tugom se opra{tamo od dragog kuma

Miloradu @ugi}u od porodice Mirka @ugi}a.

30473

Branislav Krasi}

Branislavu Krasi}u

od sestre Seke.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Sahrana je danas, 8. 6. 2011. godine, u 15 sati, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Dragan, snaja Gordana, unuci Goran i Milica.

30459

Cvijeta Pokrajac Draga teto, hvala ti za neizmernu dobrotu i maj~insku qubav koju si nam ceo svoj `ivot nesebi~no poklawala. Tvoju iskrenost i plemenitost nikada ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru, zaslu`ila si.

Milorada @ugi}a

od: sestre Melanije i brata Branka sa porodicama.

Kum Pe|a Dragojevi} sa porodicom.

30451

30456

Zauvek tvoji: Sloba, Vlado i Veqko Bukvi}.

30431

30461

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Godinu dana sam bez moje mile i plemenite majke

Dinki Emki}

Cici Pokrajac

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Stanari zgrade Vase Staji}a br. 16.

30460

8. 6. 1999 - 8. 6. 2011.

Angeline Grulovi}

Cvijeti Pokrajac Cici Za nas }e{ uvek biti tu, jer tvoja qubav i dobrota se ne zaboravqaju.

Jednu dugu, te{ku i bolnu godinu.

Tvoji: sestri~ina Qiqa i zet Miodrag Savi} i sestri} Milenko Vujovi} sa porodicom.

O`alo{}eni sin Milan.

30423

Danas, 8. 6. 2011. godine, navr{avaju se dve godine kako nije sa nama na{ dragi

30428

Zoran Jovanovi} Kiza

Posledwi pozdrav tati, dedi i tastu

1971 - 1999.

Cvijeti - Cici Pokrajac

Dinka Emki} Sahrana je danas, 8. juna 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: snajka Nedeqka, unuke Sla|ana i Danijela sa porodicama.

Ostajemo ve~no tu`ne {to smo te izgubile i bezgrani~no zahvalne za svu pa`wu i qubav koju si nam darivala.

Tvoje Rajna i Sowa.

30449

30468

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 6. 2011. godine u 62. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Jo{ se nadamo da }e{ do}i, onako vedar i nasmejan, pun `ivota i da }e ponovo sijati sunce kao nekada...

Uvek }e{ biti tu sa nama.

Tanasije @ivkovi}

Mi{i

Milorad @ugi}

ro|. 1924. godine Se}awe i qubav traja}e ve~no.

Tvoji: majka Milkica, otac Tomica i sestra Zorica sa porodicom.

od: }erke Kose, unuka Milice i Gage i zeta Radovana.

30398

30444

O`alo{}ena porodica.

30373

Sahrana je 8. 6. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Vladimir, snaja Ramona i unuke \ina i Mia. 30443

30

Виторија Пучини

СЕРИЈА

Бароница Ди Карини Док Гарибалди покушава да Сицилију припоји независној Италији, дона Лаура и њен љубавник Лука Корбара полако откривају бруталну тајну из прошлости. И баш у тренутку када све указује да ће се историја поновити, љубав и храброст побеђују смрт и тиранију. Улоге: Виторија Пучини, Лука Аргенто, Енрико ло Версо, Симон Гандолфо, Ђовани Марторана, Емануел Муле, Дино Санторо Режија: Умберто Марино (РТВ 1, 16.05) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.20 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.20 23.25 01.20

06.30 07.00 08.30 09.30 10.28 10.45 11.10 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 13.50 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.40

tv program

sreda8.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Питање савести Програм за децу Кухињица Десило се Вести Сигнали Изблиза: Пролеће глинених голубова Вести Заједно На трагу природе Преокрет Бароница Ди Карини Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Јогурт Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Вести (Универзитет), академских пет минута Све(т) око нас Плави круг Матица (вести из Матице) Силвија, филм Концерти са Егзита

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна Никад доста Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Циганско срце Десило се Фортепиано Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Филм: Пацијент бр. 14 Циганско срце Десило се

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Репортажа Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.04 10.10 10.40 11.05 12.00 12.15 12.31 13.17 14.44 15.30 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.10 23.55 00.10 00.56 01.58 03.52 04.21 04.53 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Траг Задња кућа Србија Ружна Бети Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Три дана писца Ви и Мира Адања Полак И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Горки плодови 48 сати-свадба Филм: Љубав на сахрани Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Ноћни биоскоп: Горућа истина, филм Око Траг Горки плодови Верски календар

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.34 07.39 07.44 07.54 08.22 08.34 09.08 09.38 10.22 10.52 11.18 11.24 11.54 12.19 12.50

Тако је причао Дарвин Мифи Алекс у џунгли У ноћној башти Томас и другари Невен Призори из Кине Под отвореним небом Е-ТВ ТВ мрежа Датум Одгонетање: Бизнис инкубатор Музички програм ТВ фељтон Трезор

dnevnik

05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.20 Филм: Инферно 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 20.05 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Незаустављив 23.00 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.05 Вести Б92 23.25 Спортски преглед 23.50 Филм: Потпуно истините авантуре 00.00 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 00.50 Доме, слатки доме

Љубав на сахрани Том Томпсон је 25-годишњак који се још увек није одвојио од својих родитеља. За њега тинејџерски период живота још увек није прошао, па се у складу са тим тако и понаша. Улоге: Дејвид Швимер, Гвинет Палтроу Режија: Мет Ривс (РТС 1, 22.10)

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Шесто питање Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Оловне приче Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

07.00 АТП Хале 09.30 Фул Тилт покер 10.00 НХЛ Стенли куп: Бостон – Ванкувер 12.00 АТП Хале 20.00 НБА финале: Далас – Мајами 22.30 Фудбал мондијал магазин 23.00 Фул Тилт покер 00.00 НБА уживо 00.15 АТП Хале 02.00 НХЛ Стенли куп: Бостон – Ванкувер 05.00 Једрење

Енциклопедија за радознале Манастир Куманица налази се између Пријепоља и Бијелог Поља, у селу Врбници, у долини реке Лима, уз железничку пругу. Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину... Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц (РТС 2, 15.23) 13.50 14.23 14.53 15.23 16.00 16.35 17.00 18.08 18.37 19.08 19.55

Невен Призори из Кине Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Ово је Србија Линк Успавана лепотица, филм У свету Беокулт Ружна Бети Кошарка: Супер лига, финале 3, Партизан - Хемофарм, пренос 21.45 Кан 2001 22.30 Хаг: Суђење доктору Војиславу Шешељу, снимак програм зависи од снимка из Хага 22.30 Уговор, филм 00.15 Око моје главе 01.08 Трезор 02.04 Кошарка: Супер лига, финале 3: Партизан - Хемофарм (р)

Дејвид Швимер

05.15 06.15 06.30 07.00 08.00 08.45 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 22.00 00.30 01.30 01.45

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Плаво небо Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Убиство по ставкама Паклена кухиња Ексклузив Експлозив

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.30

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Фирма Филм: Море се причати

Маја Николић

Изнајми звезду Док су друге познате личности бирале задатке које ће добити у емисији „Изнајми звезду“, ватрена Нишлијка Маја Николић ниједног тренутка није се либила да ради шта јој заповедају. Тако је возила аутобус, купала слона у ЗОО врту, поправљала кола са аутомеханичарима, чистила београдске улице. (Хепи, 20.00) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.40 11.15 11.40 12.10 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Хорсленд Принцезе сирене Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Изнајми звезду Црни Груја Изгубљене године Агенција Вести Филм Тагарт Агенција Изнајми звезду Стаљин, докудрама

Ед Харис 07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.05 16.00 16.00 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратоон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Последњи знак Вести Чист рачун Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Откопчано Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Несташлуци црквених момака Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Метро Друга страна Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Фирма Мич је млади адвокат који добија одличну понуду од једне фирме. Почиње да ради за њих, али су му нек фирмини кљенти сумњиви. Недуго затим, контактира га ФБИ... Улоге: Ед Харис, Холи Хантер, Том Круз Режија: Сидни Полак (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda8.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.30 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Реч и живот 15.00 Дарма и Грег 15.25 Алпе Дунав Јадран 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.10 8. спрат, ток шоу 18.53 Дневник плавуше 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.30 Битанге и принцезе 22.05 Назови 112, док. серија 22.40 Дневник 3 23.20 Други формат 00.10 Додир живота и смрти 00.55 Два и по мушкарца 01.20 Ксена - принцеза ратница 02.05 Закон и ред 02.45 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

Сем Ели от

Освет ник Кол Дек стер је бив ши опе ра ти вац спе ци јал них је ди ни ца чи ји је за да так за вре ме Ви јет нам ског ра та био да у по за ди ни уби ја не при ја те ље. Да нас је адво кат у ма лом гра ду у Њу Џер си ју и по ма же они ма ко ји же ле да се осве те за на сил ну смрт сво јих во ље них... Уло ге: Сем Ели от, Ти мо ти Ха тон , Џејмс Кром вел, Деј вид Хај ман, Ви ли јам Хо уп Ре жи ја: Ро берт Мар ко виц (Но ва ТВ, 22.00) 08.05 08.20 08.35 09.15 11.15 12.10 13.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.50 00.10 01.50 02.40 03.40 04.30

Бумба Рори Томица и пријатељи Побједа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Мастерчиф, ријалити шоу Осветник, филм Вечерње вести Нова фаца, филм На путу према доле Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде Кобна жена., филм

08.00 Колонија 09.00 Први људи у свемиру 10.00 Ана Летенска – глумица и нацисти 11.00 Фараони који су изградили Египат 12.00 Робовласничка индустрија 13.00 Један дан у борби 14.00 Мумија која је дошла из леда 15.00 Небески пут чаја 16.00 Шекспирови портрети 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Азијске монархије 19.00 Египат 20.00 Крв на нашим рукама 22.00 Кутије Стенлија Кјубрика 23.00 Небески пут чаја 00.00 Шекспирови портрети 01.00 Летећи носач авиона

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Ивица и Марица Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Лепотица и звер Острво Корњача Револуција госпође Ретклиф Жикина женидба Слепи хоризонт Сребрни Брамби Само најјачи Медитеранео Невероватне девојке Лептирица Изгубљен сигнал

06.00 07.45 09.40 11.10 12.50 14.50 17.00 18.45 19.10

У ваздуху Звездане стазе: Повратак кући Корпорацијска храна Анђели ДОО Џули и Џулија Гроф Монте Кристо (2002) Последња песма Васпитање за почетнике еп. 22 Царство порока - Кула од слоноваче Маторани Игра престола Председничка игра Забрањене фотографије Рај, пакао Прелазак преко Холивуд на снимању

20.05 21.50 22.50 00.35 02.10 03.35 05.25

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00

Закон и ред Судија Ејми Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Преварена Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Све по закону Ерика Чаробна младост Медијум Плес пет сестара

09.30 10.50 11.20 12.15 13.05 13.55 14.50 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.15 23.10 00.05 00.20 01.10 02.00 03.00 03.45

Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер, ријалити шоу ЦСИ: Њујорк ЦСИ РТЛ Вести ЦСИ Биг брадер, ријалити шоу Астро шоу, емисија уживо ЦСИ РТЧ данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк

Ва не са Ред грејв

Дру га при ли ка Док тор Ри чард Ра дли је млад оф тал мо лог из углед не по ро ди це, ко ји на о к о има све: ка ри је ру, успе хе у ама тер ском те ни су, ро ди те ље ко ји га по др жа ва ју и ве ре ни цу Гвен. Али, он има тај ну. Но ћу се обла чи у жен ску оде ћу и ју јав но сти се пред ста вља као же на... Уло ге: Ва не са Ред грејв, Мар тин Бал сам, Ви ли јам Рас, Алис Криг, Ке ри Кејн, Ри чард Вен ту ра, Ре ни Сан тон Ре жи ја: Ен то ни Пејџ (ХРТ 2, 00.25) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 13.30 14.00 15.30 15.45 16.30 17.25 17.55 18.55 20.35 21.20 23.30 00.15 00.25 01.55

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Серија за децу Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Друга прилика, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Трава зелена Родитељи и деца Квалификације за ЕП у рукомету: Румунија Хрватска, пренос Браћа и сестре Циклус ратног филма: Сутјеска, филм Закон и ред Дневник плавуше Друга прилика, филм Ноћни музички програм

06.00 Човек из Холивуда 08.00 Породични пас 08.30 Интермецо 1 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Плочници Лондона 12.00 Интермецо 2 13.00 Фаџ 13.30 Једно тело превише 15.20 Породични пас 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Фаџ 18.30 Интермецо 3 19.00 Живи песак 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 29та улица 00.00 Одред зебра 01.50 Ожиљак

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.30 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Убиство првог степена Муза Паметњаковићи Сјај Ватрене улице Животна прилика Аполо 13 Албино алигатор Граница Убиство првог степена Слатка као трешња Бресквице и краљице

Сла вље жен ског раг би ти ма из не на да је пре ки ну то ка да је јед на од ле пих раг бист ки ња про на ђе на мр тва у ку па ти лу свла чи о ни це. Мек са зна име де вој ке, да је уби је на из ме ђу 7 и 10 са ти то га ју тра и да су про на ђе ни оста ци ли до ка и на... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђо ви на зо, Хил Хар пер, Ме ли на Ка на ка ре дес, Еди Хил, Ана Белк нап (РТЛ, 22.15)

Ме ли на Ка на ка ре дес

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Обрачун са Тајсоном Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка Човек, жена, дивљина

08.30 09.00 09.45 12.30 16.00 17.30 19.30 20.00 21.45 22.10 23.10 23.15 23.25 23.30 23.35 23.45 01.00

Трке аутомобила Бициклизам Фудбал Тенис Бициклизам Тенис Трке аутомобила Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Бициклизам Олимпијске игре

Bolesna od Bo`i}a Ci rih, 12. no vem bar 1939. qa ti. Ja }u ve} po sla ti, kad bu de mo gu }e, ma Dra gi mo ji ku mo vi, kar ma lo ~o ko la de.

Dav no Vam ve} ni sam pi sa la, a ni sam isto ta Od mo jih iz Ame ri ke do bi jam, hva la Bo gu, do ko ve} dav no ni {ta ni od Vas ~u la. Pret po sta - bre ve sti. Ovih da na su do bi li ma log sin ~i }a. vqam da ste do bi li mo je po sled we pi smo, ali }u I wi ma sam hte la ne ke ma len ko sti da po {a ipak po no vi ti, jer ne znam upra vo ka ko ta mo po - qem, sve spre mqe no sto ji, a ne mo `e da se po {a {ta ide. Da kle, ja sam mo li la, da se na {e stva - qe. Ov de kod nas sve ide do ne kle do bro; sa zdra ri ta ko ure de ka ko god je mo gu }e. Ja ni ka da ni - vqem ka ko je ta ko je, a ina ~e mo ra se }u ta ti. sam ima la na me ru da Mi l o { u we g ov deo us kra tim. Kad bi se on vra tio, mi si gur no ne bi ima li po te {ko }a da se raz ra ~u na mo. Mi slim sa mo da bi bi lo jed no stav ni je da je na jed nom ime nu; na ro ~i to pri sa da {wim ta ko ne si gur n im pri l i k a m a.

Mo `da }e se okol no sti ta ko pro me ni ti, da bi bi lo naj bo qe sve pro da ti. I u tom slu ~a ju ja bih gle da la da se we gov deo sa ~u va. Ali ova ko, ako je i na ime nu, a we ga ne ma, mo glo bi se de si ti, da se pri li ke Ci ri {ka ne vi |e na zi ma ta ko raz vi ju, da se sve iz gu bi, po {to na rav no ne }e bi ti mo gu }e, da Kad god, kad uspem, slu {am ma lo ra dio iz Be o se sve za vre me na pro da, ako bi se po ka za lo, da gra da i mi slim pri tom i na Vas, da mo `da i Vi je pa met ni je. slu {a te, kao {to smo on da za jed no slu {a li!

No sad ka ko bi lo, sa mo ne ka se je dan put sve Mo lim Vas ja vi te mi se ma lo, dav no ve} ni sam sre di. Mo li la sam i to, da ti \o ko bu de{ ta ko ni {ta od Vas ~u la. Mi Vam {i qe mo mno go po do bar, da pri mi{ za stup stvo za Mi lo {a. Osim zdra va svi ma, a na ro ~i to Va ma dvo ma! to ga sam Vas mo li la, da se sme sti te u moj stan, Va {a Mi ca dok su ova ke pri li ke i Mir ja na po svoj pri li ci *** ne ma stal nog sta na. Ja mi slim da ne bi tre ba lo Ci rih, 5. fe bru ar 1940. sve se li ti, ne go po daj te sklo ni ti one sta re fo Dra gi mo ji кumovi, te qe i ka na be (ovo mo lim Vas na sva ki na ~in, Ovog tre nut ka pri mih Va {u kar tu iz ko je vi ako se i ni {ta ne do bi je za wih), a dva {i fo we - dim, da jed na Va {a po {iq ka, ka ko iz gle da, ni je ra is pra zni te za Vas, a stva ri me ti te u ona dru - sti gla u mo je ru ke. Po sled we Va {e pi smo pri ga dva. A u osta lom upo tre bi te sve ona ko ka ko mi la sam po lo vi nom de cem bra 1939 i bi lo je do je. Ja bih se ra do va la, kad bi ma kar i ta ko ma lo me ne da Va ma pi {em. Ja bih to dra ge vo qe bi la bi li mo ji go sti. Prem da sve u`a sno tmur no i i u~i ni la, ali sam od Bo `i }a ne pre sta no bi la na o bla ~e no iz gle da, ja se jo{ uvek ne ka ko na - po ma lo bo le sna; ni {ta opa sno, ali do sta do dam, da }e se opet i raz ve dri ti i da }e mo se opet sad no i sve sam ~e ka la da ma lo pro |e pa on da da na mi ru vi de ti. Vaq da me ne }e ta mo ja na da iz - pi {em. Da nas }u pr vi put da ma lo iza |em. Ima ne ve ri ti! li smo zi mu ne vi |e nu, a po Osim to ga bih ima la jo{ {to u pr voj po lo vi ni te ve Kad god, kad uspem, slu {am jed nu ve li ku mol bu, na Vas, li ke hlad no }e ni je bi lo sne dra ga ku ma Sa do. Kad je dan ga ne go ve tar i sil na pra {i ma lo ra dio iz Be o gra da i put bu de te ima li ma lo vre mi slim pri tom i na vas, da na, to je na rav no bi lo mno go me na, mo li la bih Vas da mi ka ta ra i ka {qa, pa ni ka ko da mo `da i vi slu {a te, kao {to ga se ~o ma lo na pi {e te, sa mo u glav vek opro sti. smo on da za jed no slu {a li nim cr ta ma, ko li ko ta na {a Vi spo mi we te po sla nu pu ku }a do no si. Ko li ko je pro no mo}, ali ja ni {ta ta ko vo {le go di ne pri mqe no i ko li ko iz da to? Ko li ni sam do bi la, mo `e te bi ti uve re ni, da bih ja ko iz no si por ci ja, ko li ko je pla }e no Dr. Ni to od mah opet na trag eks pe di e ra la, i ne bih ko li }u i osta li iz dat ci i {to je glav no, ko li ~e ka la, da me opo mi we te. Sad je sa mo pi ta we ko ima su vi {ka, ako ga uop {te ima. Ako bi se da li }e to jo{ do }i ili }e gde god na gra ni ci na {la pri li ka da mi se ne {to po {a qe, ne bi za ve ~i to osta ti. Ja ne znam {ta da se tu ra di. bi lo zgo reg, a vo le la bih i da od pri li ke znam, Ja }u pri lo `i ti ma lu pu no mo}, mo `da }e je na ka kav bih ta mo do ho dak od ku }e mo gla ra ~u bar pro vi zor no pri mi ti, ali ne znam ni na na ti ka ko bi lo mo gu }e, da ta mo do |em. Ja bih {ta da se od no si. @ao me je, dra gi mo ji, da to Vam bi la vr lo bla go dar na, ako bi mi to, kad li ko po te {ko }a ra di me ne ima te, ali {ta mo bi lo, ukrat ko sa op {ti li. Sa mo u krat ko i u gu, pri li ke sve te `e bi va ju. Ja se mno go bri glav nom! Sad mi slim, da sam sve „zva ni~ no” re nem i za ov de, a i za ta mo, ba{ na ro ~i to ta mo kla. Sad bih ma lo i li~ nog {to god da do pri do za na {e kra je ve! Ja Vam da nas pi {em sa mo u dam. Vr lo bih vo le la da ~u jem, ka ko se svi na krat ko, da bih pi smo {to pre po sla la, a pi sa la zi te i ka ko ste sa zdra vqem a i ina ~e. Ka ko }u ma lo op {ir ni je ovih da na. Ra du jem se, da ~u je Mir ja na, da li je u N. Sa du? Taj ne mi ran i jem da ste svi zdra vi i da od Va {ih do bre ve sti ne si gu ran `i vot si gur no Vam za da je mno go po do bi ja te. Kod nas je, osim me ne, ta ko |er sve u sla, dra ga Ku mo; a {ta se mo `e, ne ka bar na to re du, hva la Bo gu, a vaq da }u se i ja is ko be qa ti me osta ne. Ra do bih Va {im ma li ma {to god po i me ni je ve} do sta bo qe. sla la, ali sad u tre nut ku se ni {ta ne mo `e {i Za sa da sa mo jo{ mno go po zdra va od Va {e Mi ce.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda8.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да је под про ме њи вим окол но сти ма. Оно што сте пла ни ра ли не ће се ис пу ни ти у пот пу но сти. Мо же те да ра ди те не ки вид услу жних де лат но сти, да ан га жу је те из вр ши о це, мај сто ре и по моћ ни це.

BIK 20.4-20.5.

Сна жни сте, ле пи и при влач ни, скло ни хе до ни зму и по ма ло ле њи. Ко нач но сте по ста ви ли се бе у сре ди ште сво јих же ља и при о ри те та, али и оне ко је во ли те. Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, и то успе шно.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. jun 2011.

Жи вот је игра, у ко јој са ми пи ше те сво је при че и ро ма не, у на став ци ма. Не ка бу де ко ме ди ја, а не тра ге ди ја. Уче ње и еду ка ци ја је хра на за ва шу ду шу, па се окре ни те и у том прав цу.

Ме сец је да нас у зе мља ном зна ку Де ви це, што ути че на ваш мен тал ни свет. Пу но ана ли зи ра те и ра ди те на три ви јал ним ства ри ма, она ко у про ла зу. То баш ни је по жељ но у све ту би зни са, али је до бро за пу то ва ња.

Тро ши те но вац, и ула же те у не ке сит ни це ко је жи вот зна че, ку пу је те хра ну и слич но то ме. При ја те љи, ста ри и но ви, оку пи ра ће вам па жњу, ми сли и пла но ве. Рас по ре ди те сво је вре ме на све њих под јед на ко.

Про ме њи вог сте рас по ло же ња, скло ни нер во зи, мен тал но не си гур ни. Кон цен три ши те се ка ино стран ству и осо ба ма ко је су у мо гућ но сти да вам омо гу ће ре а ли за ци ју ва ших да ле ко се жних ци ље ва.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Вре ме ја да се по све ти те свом здрав стве ном ста њу, сво јој ду ши и дра гој осо би. Су срет у тај но сти но си свој пе чат. Мо же те узе ти сло бо дан дан од оба ве за или се оти сну ти на пу то ва ње.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо же те да ра ди те на не крет ни на ма, зва нич ним па пи ри ма, уго во ри ма и са ту ђим нов цем. У мо гућ но сти сте да тра жи те и до би је те од ре ђе на сред ства, кре дит, спон зор ство. Спој истих или слич них ин те ре са.

Има те по др шку из ино стран ства или не ку ко ја вам пу но зна чи. Фи нан сиј ска си ту а ци ја је стан дард но не из ве сна. Љу бав цве та пу ним ин тен зи те том, и то је оно што се ра чу на, и где сте сво ји.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Нај зна чај ни ји је парт нер ско-љу бав ни од нос. Ово је вре ме ро ман ти ке и по кло на. Но, нео п ход но је да бу де те што је мо гу ће ви ше то ле рант ни и ис пу ни те же ље дра ге осо бе, ко ја уме да ужи ва.

Улеп ша ва те свој жи вот ни про стор, као тре нут ну ин спи ра ци ју. При хо де пра те стал ни рас хо ди. Пу но то га же ли те или мо ра те да ура ди те, да би сте за ра ди ли, да би сте тро ши ли, али не по сти же те све то.

При ја вам то пло вре ме и ле то ко је до ла зи. Ни је вам ла ко да се кон цен три ше те на по сао, сем ако то не укљу чу је до во љан при лив нов ца. Ра ди те кам пањ ски, под кра ћим уго во ром или не. Сло бо да.

TRI^-TRA^

Са криј ли це V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

31

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

32

Vr{ac

30

Srbija Beograd

32

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Ni{

32

Аме рич ка глу ми ца Риз Видерспун на до де ли МТВ на гра да осво ји ла је Злат ни ко ки ца тро феј, а у го во ру за хвал но сти опле ла је стар ле те, зве зде ри ја ли ти про гра ма и све оне да ме ко је се сли ка ју го ле.

- Схва там, дра ге де вој ке, да је стра шно кул би ти ло ша де вој ка, али за пам ти те да је мо гу ће ус пе ти у Хо ли ву ду и без на сту па ња у ри ја ли ти про гра ми ма. Кад сам по че ла да ра дим овај по сао, ако сте сни ми ли кућ ни пор нић, би ло би вам стра шно не при јат но, скри ва ли би сте се ис под кре ве та. Кад већ има те по тре бу го ле да се сли ка те мо бил ним те ле фо ни ма, ба рем са криј те сво је ли це по ру чи ла је Риз. По што је у пу бли ци се де ла и ње на мла ђа ко ле ги ни ца Блејк Лајвли, чи је су го ли ша ве фо то гра фи је не дав но пре пла ви ле ин тер нет, сум ња се да је Ре из свој го вор упу ти ла упра во њој.

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма то пло и сун ча но пре под не, а за тим сле ди ло кал ни раз вој обла ка уз мо гу ћу по ја ву ло кал них пљу ско ва по под не и Rim уве че. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми London ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 31 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но. По под не и уве че Cirih је мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар уме рен ју Berlin го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан, а кра јем да на у сла бље њу. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 17, а мак си Be~ мал на 32 сте пе на на ју гу Вој во ди не..

Var{ava СР БИ ЈА: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка. По под не и уве че су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви са гр мља ви ном. Ве Kijev тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по ја чан, а кра јем да на у сла бље њу. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си Moskva мал на 32 сте пе на.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так од 5 до 8 сте пе ни ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра уз про ла зну ки шу и пљу ско ве. У St. Peterburg пе так још ма ло све жи је. За ви кенд уме ре но то пло уз тем пе ра ту ре до 25 Atina сте пе ни.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ће не Minhen по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја. По ред уоби ча је них те го ба, мо гу ћи су за ма ра ње, нер во за и сма ње на кон цен тра ци ја, а од ме те Budimpe{ta о ро пат ских ре ак ци ја гла во бо ља и бо ло ви у ко сти ма. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ја ча на па жња.

Stokholm

25 25 19 17 25 26 30

VIC DANA Ула зи ти неј џер у би бли о те ку и пи та: - Има те ли, мо лим вас, књи гу „Муж, га зда у ку ћи“?

- Из ви ни, деч ко, али бај ке су на дру гом спра ту.

30 23 25 25 30 20 20 27 23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

134 (-4)

Slankamen

234 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

203 (-2)

Zemun

280 (-3)

Bogojevo

194 (-1)

Pan~evo

298 (-2)

Ba~. Palanka

205 (0)

Smederevo

462 (-6)

Novi Sad

188 (-4)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

181 (0)

S. Mitrovica

198 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (0)

Beograd

232 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (-4)

NERA

Hetin

96 (-10)

SAVA

8 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

52 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja