Dnevnik 8.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 8. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23459 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ME SO JU ^E DO BRA NO PO SKU PE LO

Sviw ski but od le teo na 535 di na ra str. 4

TEMA „DNEVNIKA” PRE GO VO RI O VLA DI ZA O [TRI LI STRA NA^ KU RE TO RI KU

Gra |a ni za pr `i li par tij sku ~or bu

PA O RI ZA U STA VI LI POTRAGU ZA NAF TOM NA SVO JIM PO QI MA, ZBOG [TE TE NA USE VI MA

str. 2

NO VA VLA DA SR BI JE – OD JU ^E DO SEP TEM BRA

Svi sa svi ma, Rus ko Sel o d i g l o a Da ~i} u Ru si ji b u n u p r o t i v N I S - a str. 3

str. 5

SR BI JA OBE [TE ]U JE BIV [E PO LI TI^ KE ZA TVO RE NI KE

Go lo o to ~a ni ma na dok na da za ro bi ja we

str. 12

NASLOVI

Politika 3 LDP tra`i da se o Kosovu izjasni celo dru{tvo

Ekonomija 4 Sve {to u Srbiji vredi davno je prodato

Reporta`e TI WA SU KOB IZ ME \U RO MA I SR BA U RA DO JE VU

In ci dent u {ko li se pre neo na ro di te qe

str. 12

6 Istorija boemije u Novom Sadu ruku podruku s istorijom kafana

SE NAT UNS-a RAS PI SAO KON KURS ZA UPIS STU DE NA TA U PR VU GO DI NU STU DI JA U 2012/13.

Pr vi star tu ju umet ni ci i le ka ri str. 13

SA JAM ZA PO [QA VA WA JU ^E NA SPEN SU U NOVOM SADU

Kur se ve nu de, po slo ve sla bo

Novi Sad 8 Ove godine [trand nudi dobar provod

Crna 15 Misteriozni nestanak Tu|manovog unuka 15 Mesec dana posle rawavawa @abac pu{ten na ku}no le~ewe

U NOVOSADSKOJ FABRICI AUTOBUSA PO ^E LI PRE GO VO RI KA KO PRE BRO DI TI [TRAJK

str. 9

SPORT

Suna~ano i toplo Foto: F. Baki}

str. 16 – 21

n PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU

n \OKOVI] I FEDERER BIJU BITKU ZA FINALNE

n ODBOJKA[I SRBIJE KORAK DO LONDONA

Najvi{a temperatura 32 °S

„Neo bus” po no vo na pro da ju? str. 9

POLiTikA

petak8.jun2012.

NI KO LI] S PRED SED NI CI MA ^E TI RI OP [TI NE SA SE VE RA KO SO VA

Za {ti ti ti bez bed nost i pra va Sr ba Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} izjavio je ju~e da vlada i sve dr`avne institucije moraju u~initi sve da se za{tite bezbednost i prava gra|ana Srbije koji `ive na Kosovu i Metohiji, i istakao da problem te pokrajine mora re{iti mirnim i demokratskim sredstvima. Kako je navedeno u saop{tewu Nikoli}eve Pres slu`be, on je u razgovoru sa predsednicima op-

{tina sa severa Kosova i na~elnikom Kosovsko-mitrovi~kog okruga, istakao da se pri re{avawu problema Kosova i Metohije mora posti}i konsenzus svih relevantnih politi~kih faktora u Srbiji, kao i da se svi problemi u ju`noj pokrajini moraju re{avati iskqu~ivo mirnim i demokratskim sredstvima. Nikoli} se, navodi se, obavezao da u {to kra}em roku organizuje razgovore na kojima bi bio utvr|en konsenzus politi~kih ~inilaca. Predsednik Srbije je ista-

kao i da Vlada Srbije i sve institucije moraju preduzeti sve {to je u wihovoj mo}i da bi se za{titila bezbednost i prava gra|ana Srbije koji `ive na Kosovu i Metohiji, i pozvao gra|ane ju`ne srpske pokrajine da ne odgovaraju na provokacije i uzdr`e se od nasilnih akcija prema pripadnicima me|unarodnih civilnih i vojnih organizacija, koje su tamo prisutne.

Nikoli} je razgovarao sa predsednicima op{tina Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zve~an i Leposavi}- Kr sti mi rom Pan ti }em, Dra gi {om Mi lo vi }em, Sla vi {om Ri sti }em i Bran kom Ni ni }em, kao i sa na~elnikom Kosovskomitrova~kog okruga, Radenkom Nedeqkovi}em. Kako se u saop{tewu navodi, Nikoli} }e za nekoliko dana razgovarati i sa delegacijom Srba koji `ive ju`no od reke Ibar.

Pred sed ni ko vi sa vet ni ci Generalni sekretar predsednika Srbije bi}e Ne boj {a Ro di}, a savetnici Mi lo rad Si mi}, Mar ko \u ri}, Oli ver An ti} i Bra ti slav Pet ko vi}, objavqeno je u najnovijem broju „Slu`benog glasnika”. Rodi} je za generalnog sekretara predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a imenovan 31. maja, na osnovu Zakona o predsedniku Republike. Simi}, \uri}, Anti} i Petkovi} su na funkciju savetnika predsednika imenovani 1. juna.

Izet be go vi} i Tirk ne do la ze Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH iz reda bo{wa~kog naroda i predsednik Slovenije, Ba kir Izet be go vi} i Da ni lo Tirk, izjavili su ju~e da ne}e do}i u Beograd na inauguraciju predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a. Izetbegovi} i Tirk su to potvrdili prilikom obele`avawa veka od ubistva 859 Bo{waka u bici na reci So~i u Prvom svetskom ratu. „Poziv sam dobio, ali na inauguraciju ne}u i}i. Za{to? Nije pravi trenutak da o tome govorim”, ka`e Tirk, prenela je „Al xazira Balkan”. Izetbegovi} je potvrdio da je poziv dobio „kasno nave~e, u sredu”, ali da je za odlazak na inauguraciju, ipak, jo{ prerano. „Nikoli} je ~ovek koji je promenio retoriku, ali da li je promenio stavove, to }e nam morati dokazati u vremenu koje dolazi. Ja se nadam da je promenio stavove, mi smo susedne zemqe i

treba praviti korake pomirewa, ako je na to spreman, i mi smo spremni. U ovome ~asu to je jo{ uvek rano, ~eka}emo da vidimo ima li gospodin Nikoli} novo lice, novi pristup”, rekao je Izetbegovi}. On je rekao da ga je predsednik Nikoli}, u telefonskom pozivu wegovom kabinetu, li~no zamolio da do|e i da je to „lepa poruka s wegove strane za pomirewe”. „Al xazira” podse}a da je i hrvatski predsednik Ivo Jo si po vi} prekju~e potvrdio da ne}e do}i u Beograd na inauguraciju sve dok, kako je rekao, Nikoli} ne poka`e da deli ideju zajedni~e evropske budu}nosti. Iz BiH dolazak na inauguraciju potvrdio je predsednik Republike Srpske Mi lo rad Do dik i ~lan Predsedni{tva BiH iz reda srpskog naroda Ne boj {a Rad ma no vi}, dok }e iz Crne Gore inauguraciji prisustvovati predsednik Fi lip Vu ja no vi}.

Ta di} s Fi skal nim sa ve tom Predsednik Demokratske stranke Bo ris Ta di} izjavio je ju~e u razgovoru s predstavnicima Fiskalnog saveta da je ekonomija kqu~na tema i zadatak nove vlade Srbije. Tadi} je ~lanovima Fiskalnog saveta, koji su mu predstavili Izve{taj o fiskalnoj konsolidaciji, rekao da je makroekonomska stabilnost preduslov privrednog rasta i pove}awa `ivotnog standarda gra|ana, saop{tila je Informativna slu`ba DS-a.Kako se dodaje u saop-

{tewu, predstavnici Fiskalnog saveta su Tadi}u preneli svoje vi|ewe ekonomske situacije u Srbiji. Fiskalni savet zatra`io je 30. maja zamrzavawe plata u javnom sektoru i penzija i pove}awe poreza na dodatu vrednost sa sada{wih 18 na 22 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pa vle Pe tro vi} rekao je tada da vlada u ovoj i narednoj godini mora da u{tedi milijardu evra i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra od 2014. do 2016. godine.

TEMA „DNEVNIKA”

dnevnik

PRE GO VO RI O VLA DI ZA O [TRI LI STRA NA^ KU RE TO RI KU

Gra |a ni za pr ì li par tij sku ~or bu Dve najja~e stranke na politi~koj sceni Srbije razmenile su ovih dana optu`be ko je kriv za to {to strani investitori zaobilaze Srbiju. Demokrate su odlazak “Danijelija” u susednu Hrvatsku stavile na konto SNS, navode}i da je za to “kriv” iz bor To m i s la v a Ni ko li }a za {efa dràva, dok su napredwaci odgovorili da je cela stvar propala “ zbog uslova koje su postavili pojedini politi~ari iz DS”. Zna~e li ova kve var ni ce in di rektnu poruku gra|anima da su ve} unapred krivi, zbog toga kako su glasali, za sve neda}e koje ih mogu sna}i pod novom vladom? Politi~ki analiti~ar De jan Vuk Stan ko vi} smatra da je sve to “podizawe politi~ke temperature u medijima u susret te{kim i komplikovanim pregovorima oko formirawa budu}e vlade”. - îtava ta razmena niskih politi~kih udaraca u medijima je posledica ~iwenice da su svi ishodi pregovora oko sastavqawa vlade u ovom trenutku otvoreni i to ra|a jednu vrstu nervoze kod svih politi~kih aktera koji nastoje, u èqi da {to pre obezbede ve}inu, da diskredituju jedni drugeocewuje Stankovi} za “Dnevnik”. - Mislim da su razlozi zbog kojih je italijanski investitor odlu~io se za Hrvatsku, a ne za Srbiju, pre svega ekonomske prirode, a da to sa ishodom predsedni~kih izbora nema direktne veze. Istovremeno i ta optu`ba koja ide u pravcu dokazivawa nesposobnosti Demokratske stranke da dovede investitore, nije mnogo uverqiva, jer svaki investitor procewuje svoje tro{kove, svoje potencijalne dobitke i gubitke, i u svetlu toga u vremenima velike krize, Italijani

- To {to sada svi sa svima pregovaraju o budu}oj vladi je posledica dve stravi. Prvo ishod izbora je jako sloèn, po{to je otvorio mogu}nost za razli~ite politi~ke pregovore i za eventualne dogovore. S druge strane u Srbiji su davno izbrisane jake ideolo{ke razlike izme|u politi~kih stranaka, tako da posle svakih izbora imamo “nagradno” pitawe ko sa kime ne moè u koaliciju, a ne trezveno razmi{qawe ko }e je sa kime napraviti, sa kakvim politi~kim vrednostima i konkretnim re{ewima. To {to je situacija u politi~kom smislu komplikovana proizvod je izbornog izja{wavawa gra|ana i jednog nivoa razvoja politi~ke kulture i prakse koji je ukinuo jasno ideolo{ko razlikovawe izme|u politi~kih aktera. Za posledicu toga imate pregovore o vladi da su opcije do posledweg trenutka otvorene. Tome treba dodati i tre}i faktor, ~iwenicu da mediji podiù svoje tiraè zahvaquju}i dramatizaciji politi~kih pri-

Za ni mqi va po zi ci ja SPS-a - Nepredvidivost jeste karakteristika na{e scene, koja politi~ki ìvot u Srbiji ~ini zanimqivim za analizu, ali jako te{ko podno{qivim za ìvot. Zato sve opcije u ovom trenutku moraju da budu uzete u obzir sa du`nom pa`wom i puno toga je u ovom trenutku verovatno jo{ uvek otvoreno. Smatram da je ovde najzanimqivija pozicija SPS, koji ~uva one politi~ke stavove, koji su ga doveli do ovako visokog rejtinga na izborima, ali èli da svoju centralnu ulogu koju ima na politi~koj sceni, zadrì i u radu neke slede}e Vlade - navodi Dejan Vuk Stankovi}. su se odlu~ili za jeftiniju investiciju u zemqu koja }e slede}e godine postati ~lanica EU- obja{wava Stankovi}, uz opasku da su optu`be na{ih stranaka vezane za “ kompilikovanu sitaciju na politi~koj sceni Srbije”.

lika, pa je situacija i zbog toga komplikovana i konfuzna- prime}uje Stankovi}. Na pitawe mogu se li se na kraju desiti iznena|ewa na koja niko nije ra~unao, Stankovi} odgovara da “niko ovde ni{ta ne iskqu~uje”.

Ne boj {a ]i ri}, demantovao da “Danijeli” odlazi zbog Nikoli}a. Samim tim to je pri~a na “staklenim nogama”. Na drugoj strani, sve i da ima istine da neka firma odlazi zato {to joj se ne svi|a izbor Ni ko li }a, ma ha ti ti me kao krunskim argumentom i vr{iti pritisak na potencijalne partnere da eventualno u|u u vladu u kojoj bi Bo ris Ta di} bio mandatar, u najmawu ruku je, politi~ki nekorektno. Toga je ranije bilo u izbornim kampawama, ali nakon {to su iz bo ri odr à ni to je je dan presedan i mogu re}i da ne prili~i DS – u kao stranci sa tradicijom po{tovawa demokratskih vrednosti- upozorava Milivojevi}. Po wegovom uverewu, ta po- Nijedna opcija ne treba ruka je bila namewena pre svepreterano da iznenadi. Imali ga sada{wim, ili budu}im kosmo iskustvo da su razli~ite aliconim partnerima koji se politi~ki nelogi~ne koalieventualno kolebaju da u|u u cije bile formirane. Setimo vladu koju bi sastavio Boris se mawinske vlade 2004. godiTadi}, “pre svega koaliciji ne koju su podràvali tada u okupqenoj oko SPS, pogotovo pot pu no sti ne re for mi sa ni wenom socijalnom delu koji socijalisti pod palicom Slo~ini PUPS”. bodana Milo{evi}a iz Haga. - Od te poruke ne}e imati Setimo se vlade 2007. godine {tete ni SNS, ni Tomislav ko ja je na sta la Ni ko li}, ve} posle preokreta, gra |a ni Sr bi Sve }e se na kraju kada je Nikoli} je, jer se ponozavr{iti time prvo postavqen i vo vra }a mo u br zo sme wen sa sta ru pri ~u, ko }e ponuditi vi{e mesta predsedniume sto da se SPS-u, bez obzira na ka skup{tine, ve“ratne sekire” to da li }e to bi ti na }i nom ko ju su zakopaju nakon kraju Boris Tadi}, formirali DS i {to su izbori DSS, koje su bile odr à nina ili eventualno SNS i ostale u poli- (Cvijetin Milivojevi}) pomiwe Militi~ kim ro vo vi vo je vi}, is ti ma. Ta vla da je ~u}i da mu sve trajala godinu dana, uru{ila to deluje kao “propagandna tese i formirana je nova u kojoj ma koja nema veze sa realnosu sedeli DS i SPS, koje su do {}u”. Prema wegovom mi{qetada figurirale kao veliki wu, o~igledno je da se jo{ uvek ide o lo {ki su par ni ci- ka è ne zna ko }e sedeti u NemawiDejan Vuk Stankovi}. noj 11, te da pri~a o tome da }e Di rek tor mar ke tin {ke ve}ina biti formirana za dan agen ci je “Prag ma” Cvi j e t in – dva “apsolutno ne pije voMi li vo je vi} smatra da je u podu”. sled wim me |u sob nim op tu - Sve tri partije bloka oku`bama ve}i stepen krivice na pqenog oko SPS- a jo{ uvek stra ni De mo rat ske stran ke. vagaju, svaka iz svojih razloga. Mi li vo je vi} pod se }a da je Uslov Ivice Da~i}a je naciopri~a o “Danijeliju” plasiranalni, pri~a o Kosovu i Repuna u vreme izborne kampawe i blici Srpskoj, uslov PUPS je da se i tada nije radilo o “gosocijalni, a na drugoj strani tovoj stvari”, ve} samo o meDS poku{ava da kao tre}eg morandumu i dobrim namerapartnera u vladi, uvede LDP ma. koja ima dijametralno razli- Verujem da od toga posla ~iti stavove od SPS i PUPS. nema ni{ta ne zato {to je poJednako bitna stvar je ~iwebedio Tomislav Nikoli}, ve} nica da }e se sve na kraju zavrzato {to su Italijani odlu~i{iti oko toga ko }e ponuditi li da in ve sti ra ju ta mo gde vi{e SPS u budu}oj vlasti, ima ju ve }u do bit, pod vla ~i bez obzira da li to biti na Milivojevi}. - O~igledno je kraju Boris Tadi}, ili }e to da DS spinuje tu pri~u, koja je eventualno biti SNS- zakqunategnuta i neozbiqna nakon ~u je Mi li vo je vi} za “Dnev {to je ministar za ekonomiju nik”. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA To plo, ili hlad no

- Imao sam u poseti ministarstvo odbrane Angole, radim na promociji privrede i saradwe... Rad je stvorio ~oveka...on }e ga i uni{titi. :-)

Niko ne moè da kaè kada }e biti formirana nova vlada, ali svi budno prate {ta se u pregovorima de{ava. URSovac Si mo Vu ko vi} ima svoj utisak: „Tadi} odbio kafu i sok kod Tome. Kqu~ni ishod pregovora“. A gra|ani u ovoj dràvi moraju {to{ta da re{e. Predsednica NP Ma ja Goj ko vi} im „preporu~uje“ : „ Srbija da odlu~i ho}e li toplo ili hladno vreme“, zahteva Maja zbog ~estih vremenskih (ne)prilika.

Funkcioner LDP-a Bo jan \u ri} ne ispu{ta iz vida novog predsednika dr`ave. - Mislim da }e biblioteka predsednika To mi sla va Ni ko li }a uskoro biti bogatija za jednu kwigu, sli~nu onima koje je i on „pisao” – intervjui plus malo naknadne pameti - pretpostavqa \uri}.

Rad uni {ti ~o ve ka

Kul sa gla vom, bez bra de

Mnogi fanovi pojedinih funkcionera zapitali su se {to nema ovih dana na lajni ministra vojnog Dra ga na [u ta nov ca.

Po jedi ni tvi tera{i sumwaju da je profil Bo go qu ba Ka ri }a pravi, a jedan od wih konstatuje :„ ako sa ovog profila stvarno tvita BK nisam

To mi na bi bli o te ka

znao da je tako kul lik, svaka ~ast :) - Rekao bih glavom i bradom, ali nemam bradu, a ni brkove vi{e, ali u svakom slu~aju sam ja. Srbija ima snage!odgovorio je svojim fanovima li~no Bogoqub Kari}.

[kriq ci za „Da ni je li ja” Liga{ Pa vle Gan tar „prime}uje“ :„ 2007. Toma predsednikovao Skup{tinom Srbije 5 dana - Beogradska berza se jo{ oporavqa. 2012. Toma predsednik Srbije - „Danijeli” odustao. A la`ni, tviter Slobodan Milo{evi} “ka`e”: Predla`em da „Danijeli” dovedemo u Srbiju tako {to }emo ih podmititi onim uqnim {kriqcima, wih makar imamo u izobiqu. Socijalista Bo ris Mi li }e vi} „moli“ sa lajne:

- Kumim vas, vratite Tadi}a za predsednika! Samo da se „Danijeli„ vrati sa 500 milki ojra. A i onih 100 mlrd {kriqaca nije malo na ovu skupo}u - poru~uje Mili}evi}.

No, no Povodom spekulacija da bi u zajedni~koj vlasti u Beogradu mogle sedeti DS i DSS lider URS Mla |an Din ki} poru~uje : „Pa i ne mislim da bi to bila neprincipijelna koalicija. Aca Po po vi} je dobar tip i \ilas treba da sara|uje s wim“. Nasuprot tome funkcioner SNS Ma rio Ma le ti} tvrdi : Ko {tu ni ca je re kao no no,svom gradskom odboru za koaliciju sa \ilasom u Beogradu. Bi}e ipak zanimqivo, `uta ve}ina i nije tako velika, 63 samo. S. St.

c m y

politika

dnevnik

NO VA VLA DA SR BI JE – OD JU ^E DO SEP TEM BRA

Svi sa svima, a Da~i} u Rusiji Za {to je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} ot pu to vao u Ru si ju, za mno ge je naj in tri gant ni je pi ta we usred pro ce sa bit ke za vla da ju }u ve }i nu, ko ja se vo di i po na vo di ma vr ha de mo kra ta i na pred wa ka. Na to je uka zao i pred sed nik i kan di dat DS za man da ta ra Bo ris Ta di} ko ji na kon sul ta ci je kod pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a na An dri }ev ve nac sti gao bez ve sti o for mi ra noj ve }i ni, kon sta tu ju }i da u ovom mo men tu svi ak te ri u pro ce su raz go vo ra ju u sti lu „sva ko sa sva kim“. De mo kra te su ko a li ci ji ko ju oku pqa ju u pre go vo ri ma za ve }i nu pri do da le po sla ni~ ka me sta SDA San xa ka(dva),i SVM, ko ji }e u}i u ko a li ci ju sa pet man da ta u Skup {ti ni Sr bi je,

ali i ne i u Vla du, kao je is ta kao li der SVM I{tvan Pa stor. Ko na~ ni do go vor oko ve }i ne je ipak pro lon gi ran, iako su dva da na na kon |ur |ev dan skih iz bo ra svoj na ~el ni do go vor ob na ro do va li Bo ris Ta di}, Ivi ca Da ~i}, Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal -

ma. Za ve }i nu je po tre ban i tre }i igra~.Iz bor DS-a je da to bu de LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a, {to je, u ovoj op ci ji, zna ~i lo da je pot pu no za o bi |en URS Mla |a na Din ki }a.

Po od la sku Ta di }a s An dri }e vog ven ca, do {lo je do jo{ jed ne run de sa gru pa ci jom ko ju oku pqa SPS, a u po li ti~ kim ku l o r a s kim kru g o v i m a pro stru ja la je vest da su na pred wa ci, ko je pred vo di Alek san dar Vu ~i}, bli zu do go vo ra sa SPS i URS o no voj ve }i ni u par la men tu, a ti me i for mi ra w u vla de. Isto vre me no, Da ~i} je, na glo, prek si no} ot pu to vao u Ru si ju, {to su mno gi po ve zi va li sa tvrd wom da „ide po mi {qe we“, a za to vre me na be o- grad skoj „Ka le meg dan skoj te ra si“ sre li su se li der DS Bo ris Ta di} i biv {i ne ma~ ki kan ce lar Ger hard [re der. Spe ku la ci je oko mo skov skih raz go vo ra su pod gre va le, ka ko }ut w e pr v og ~o v e k a SPS o stvar n im raz l o z i m a „ru s ke tur ne je“, kao i iz ja va pot pred sed ni ka SPS Du {a na Ba ja to -

ânak: Pogre{an izbor Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak iz ja vio je da }e vre me po ka za ti ko li ko je bio po gre {an iz bor To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je. „Ja To mi sla vu Ni ko li }u ni {ta ne ve ru jem. Mi slim da }e tek vre me po ka za ti ko li ka je ovo bi la gre {ka sa we go vim iz bo rom za pred sed ni ka Sr bi je”, re kao je â nak agen ci ji Ana do li ja. â nak je re kao da to po ka zu ju i ne dvo smi sle ne osu de Ni ko li }e ve iz ja ve da u Sre bre ni ci ni je po ~i wen ge no cid, a ko je su pro te klih da na sti gle iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va i Evrop ske uni je. „Mi slim da }e ovo {to se sa da do ga |a sa To mi sla vom Ni ko li }em, za i sta, bi ti ogro man ko rak una zad po pi ta wu evrop skog pu ta Sr bi je”, re kao je â nak. No va Vla da Sr bi je, ko ju }e ve ro vat no vo di ti biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, ne mo è ne u tra li zo va ti Ni ko li }e vu po li ti ku, ali joj mo è da ti al ter na ti vu za na red ne iz bo re, oce nio je â nak.

vi }a da Da ~i} u Ru si ji „ne }e raz go va ra ti o for mi ra wu no ve Vla de“. Li der SNS Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e me di ji ma da }e na p red w a c i raz g o v o r e o

for mi ra wu no ve vla de to kom ve ~e ri ili da nas na sta vi ti sa SPS i dru gim par ti ja ma. - Sa SPS to ne mo gu da bu du pre go vo ri dok oni ne ka ù da vi {e ne mo gu i ne è le da raz go v a r a j u sa svo j im do j u ~ e r a {wim part ne rom, DS- re kao je Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re i do dao da, ako SPS ka è da pre ki da do go vo re sa DS, on da }e SNS u ro ku od pet da na oba ve sti ti pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da ima ve }i nu. Pre ma we go vim re ~i ma, no va vla da }e vr lo br zo bi ti for mi ra na, sa zna ~aj nom ve }i nom u Skup {ti ni, ako li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} pri hva ti ono {to su we go vi bi ra ~i re kli u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra. Vu ~i} je re kao da je pre pu to va wa u Ber lin raz go va rao sa Da ~i }em i da o~e ku je da se raz -

go vo ri na sta ve ka da se Da ~i} vra ti iz Mo skve, kao i da do sa da ni je bi lo raz go vo ra o ka drov skim re {e wi ma. On je ka zao da je u Ber li nu raz go va rao sa „ve o ma zna ~aj nim qu di ma” i da je o to me oba ve stio pred sed ni ka Re pu bli ke, ali ni je è leo da pre ci zi ra o ~e mu je i ta~ n o s kim je raz g o v a r ao, obra zlo ìv {i to „è qom do ma }i na”. Vu ~i} je od bio da ot kri je ko bi bio u tom slu ~ a j u tre } o part ner u vla di kon sta tu ju }i sa mo „ne bri ni te“. Na pi ta we da li je bi lo raz go vo ra sa URS, Vu ~i} je re kao da za sa da ni je raz go va rao sa Mla |a nom Din ki }em, ali da „ne be ì od raz go vo ra”. Jav nost je pri me ri la da je URS do sta udr àn, ma da ko la ju i tvrd we da je fi nan sij ski do sta uz dr man du gom kam pa wom ko ju je Din ki} vo dio.^lan Pred sed ni {tva URS Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da zva ni~ ne raz go vo re o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne URS ni je vo dio ni sa jed nom stran kom, da se ne zva ni~ ni raz go vo ri vo de sva ko dnev no, a da no vu vlast o~e ku je kra jem le ta, jer „for mi ra we vla de ne ide ta ko la ko“. Ne pre ci zi ra ju }i sa kim to URS raz go va ra, Ka la no vi} je od go vo ri la da „da nas u Sr bi ji sva ko raz go va ra sa sva kim“. Na pi ta we da li bi im SNS bio pri hva tqiv kao part ner u even tal noj no voj vla di, Ka la no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu URS krat ko od go vo ri la: Ne raz mi {qam o to me. - Gra |a ni Sr bi je su man dat za sa sta vqa we no ve vla de da li ve li kim stran ka ma i na wi ma je oba ve za da ono {to im je na rod dao oprav da ju- re kla je ~la ni ca Ka la no vi} i pod se ti la da su se za la ga li da man dat po sla ni ka bu de slo bo dan i da }e URS u skup {ti ni ima ti 16 po sla ni ka. D. Mi li vo je vi}

Krkobabi} optimista s rezervom Pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} o~e ku je da }e par la men tar nu ve }i nu obez be di ti ko a li ci je SPS-PUPS-JS i „Iz bor za bo qi `i vot”, ali ne is kqu ~u je mo gu} nost da „taj pro je kat ne uspe”. Pre ma we go vim re ~i ma, stran ke ne mo gu da vo de sop stve nu po li ti ku, ve} mo ra ju „ma lo vi {e da slu {a ju {ta im na rod ka `e, a na rod ih je na iz bo ri ma ka znio sve i re kao da ovo {to ra de ni je do bro”. Po we mu, ne po sto ji bor ba pro tiv si ro ma {tva, ako se pri hva ti pred log da tre ba sma wi ti ili za mr znu ti pen zi je. Sto ga, sma tra on, ako se to i u~i ni „pen zi o ne ri }e umi ra ti od gla di i

bi }e stvo ren so ci jal ni ge no cid nad sop stve nim na ro dom”. „Tu po zi ci ju Jo van Kr ko ba bi} ni pod ka kvih uslo vi ma ne }e pri hva ti ti. Ta te ma je bi la na dnev nom re du mog Da ~i }e vog i Mar ko vi }e vog raz go vo ra sa Ta di }em i po sle ras pra ve smo je za jed ni~ ki od ba ci li, i Ta di} i na {a ko a li ci ja”, re kao je Kr ko ba bi}. „Mi (ko a li ci ja SPS-PUPS-JS i ko a li ci ja stra na ka oko DS) ima mo 111 man da ta, tih 20-ak, ko ji tre ba da nam pri |u, mo ra ju da pri hva te ovu te zu. U pro tiv nom ne ma ko a li ci je, jer ako }e ne ko in si sti ra ti da ra di mo ono {to ne mo `e mo, ko a li ci je ne mo `e bi ti”, re kao je Kr ko ba bi}.

REKLI SU Qaji}: [tetne izjave

Tabakovi}: Ne}emo ube|ivati Da~i}a

Ko{tunica: Srbija nije ni~iji aneks

Li der SDPS Ra sim Qa ji} oce nio je da iz ja va pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, da se u Sre bre ni ci ni j e do g o d io ge n o c id ne go ve li ki zlo ~in, ne sa mo da ne do pri no si re gi o nal noj sta bil no sti i po mi re wu na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je, ve} do dat no otva ra pro stor za no vo ne po ve re we u od no si ma me |u dr à va ma u re gi o nu. Qa ji} je u in ter vju agen ci ji Ana do li ja re kao da bi bi lo do bro da se na to me za vr {i, jer ova kve iz ja ve uda qa va ju Sr bi ju od Evrop ske uni je. „ Ni ko li} jo{ ne mo è da iz vr {i tu tran sfor ma ci je sa me sta li de ra opo zi ci o ne stran ke na me sto pred sed ni ka dr à ve, gde sva ka we go va iz ja va ima te ì nu da le ko ve }u od one ko ju je da vao kao pred sed nik opo zi ci o ne stran ke”, na veo je Qa ji} ko ji stra hu je da u per spek ti vi Ni ko li }e ve iz ja ve mo gu na ne ti jo{ ve }u {te tu.

Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je da ta stran ka, ako do bi je {an su da for mi ra vla du, ne }e od u sta ti od svog pro gra ma ni ti }e ube |i va ti li de ra SPS-a Ivi cu Da ~i }a. „Bi lo bi po ra à va ju }e da SNS zbog vla sti `r tvu je svoj pro gram i od u sta ne od we ga, re kla je Ta ba ko vi}. „Po raz svih nas bi lo bi is tra ja va we na po li ti ci i qu di ma ko ji su nas do ve li na ivi cu am bi sa”, re kla je ona. [to se ti ~e DSS, Ta ba ko vi} je re kla da „evrop ski kri te ri ju mi i in sti tu ci o nal no ure |e ne dr à ve, prav ne i pra ved ne, ni su ta~ ka raz li ko va wa nas i DSS„. Na pi ta we mo gu li URS i ma wi ne da bu du za me na za DSS, ona je ka za la da su ma wi na ma otvo re na vra ta, a da „G 17 mo è da pro me ni ime... ali ne mo è iz nu |e nim iz go vo ri ma i pri zna wi ma kri vi ce da se kva li fi ku je za is pra vqa we sop stve nih gre {a ka zbog ko jih tr pe mno gi qu di”.

Li der DSS Vo ji slav Ko {tu ni ca ne gi rao tvrd we ne ma~ kog di plo ma te Vol fgan ga I{in ge ra ko ji ga je op tu ìo za ne u speh raz go vo ra o Ko so vu 2007. i da je od Sr bi je è leo da na pra vi „aneks Ru si je”.Pre ma Ko {tu ni ~i nim re ~i ma, I{in ger mo è da go vo ri {ta je u in te re su Ne ma~ ke ili EU, ali pra vo da go vo ri o in te re si ma Sr bi je pri pa da we nom na ro du i we nim pred stav ni ci ma. I{in ger se u in ter vjuu upi tao da li je Ko {tu ni ca mo `da mi slio da Sr bi ja „tre ba da bu de aneks Ru si je”.”Za me ne je jed no stav no i uvek bi lo ne pri hva tqi vo da Sr bi ja, kao sta ra dr à va i srp ski na rod kao sta ri dr à vo tvor ni na rod, bu du ne ~i ji aneks, bi lo da je re~ o Ne ma~ koj, Evrop skoj uni ji, ili, ka ko se I{in ger iz ra zio, da bu de aneks Ru si je. Za la gao sam se i za la ga }u se uvek da Sr bi ja bu de sa mo stal na i slo bod na dr à va, ~e mu su to li ke ge ne ra ci je Sr ba te ì le i po ~e mu je isto ri ja Sr bi je po seb no pre po zna tqi va”, na veo je Ko {tu ni ca za „Vre me”.

petak8.jun2012.

LDP PO NU DIO PLAT FOR MU ZA DO GO VOR O NO VOJ VLA DI

O Kosovu da se izjasni celo dru{tvo Li be ral no-de mo krat ska par ti ja po ru ~i la je da o ne za vi sno ti Ko so va ne mo gu da se iz ja {wa va je stran ke ili vla da Sr bi je, ve} ce lo dru {tvo, a uko li ko se to pi ta we po sta vi pred Sr bi ju. „Pi ta we pri zna wa ko sov ske ne za vi sno sti u ovom tre nut ku pred Sr bi ju ni ko ne po sta vqa. Uko li ko se to pi ta we po sta vi, od go vor ne }e mo }i da da ju stran ke ni ti vla da, ve} je to pi ta we o ko me }e se iz ja {wa va ti ~i ta vo dru {tvo”, is ti ~e se u plat for mi ko ju je sa ~i ni lo Pred sed ni {tvo LDP-a za pre go vo re o for mi ra wu no ve re pu bli~ ke vla de. U tom slu ~a ju, ka ko se do da je, LDP }e iza }i sa ja snom po li ti kom „ko ja }e vo di ti ra ~u na o in te re si ma Sr bi je, zna ~a ja ko ji Ko so vo ima za srp ski na rod i in te re si ma Sr ba na Ko so vu, ali i ko sov skih Al ba na ca sa ko ji ma ti Sr bi ì ve i od ko jih ta ko |e ì vot no za vi se”. Ova stran ka za lo ì la se i za hi tan na sta vak pre go vo ra sa Pri {ti nom, pot pu no spro vo |e we svih spo ra zu ma ko ji su do sa da po stig nu ti sa ko sov skom stra nom u Bri se lu i re {a va we pre o sta lih pi ta wa uz po mo} EU. „Uve re ni smo da }e evrop ske in te gra ci je na {e ze mqe mo }i da se is ko ri ste i kao me ha ni zam ko ji }e po pra vi ti od no se sa Pri {ti nom”, sma tra ju u LDP-u. LDP od no ve vla de Sr bi je o~e ku je da „vo di ze mqu ka ~lan stvu u

Pred sed ni {tvo LDP sa op {ti lo je i da ni jed na stran ka u bu du }oj vla di ne }e mo }i da vo di is kqu ~i vo svo ju stra na~ ku po li ti ku, te da je tre nut no pri o ri tet da se ra{ ~i ste sva spor na pi ta wa u ak tu le nim pre gvo ri ma, uz oce nu da ne po sto ji ni je dan raz log da se no va vla da ne for mi ra br zo.

Kao po seb ne pri o ri te te LDP is ti ~e za vr {e tak re for me pra vo su |a i na sta vak de mo kra ti za ci je me di ja kroz usva ja we no vih za ko na „usa gla {e nih sa evrop skom prak som, do ma }im i me |u na rod nim in sti tu ci ja ma i me dij skim udru `e wi ma„. LDP sma tra da je eko no mi ja kqu~ no pi ta we uspe ha bu du }e vla de, zbog ~e ga }e in si sti ra ti na pro me ni do sa da {weg ne e fi ka snog pri vred nog mo de la, re struk tu ri ra wu, pro me ni si ste ma upra vqa wa i pro fe si o na li za ci ji jav -

Evro pe i za ci ja BiH ne is kqu ~u je op sta nak Re pu bli ke Srp ske U sa op {te wu se uka zu je i da da je u od no su pre ma Re pu bli ci Srp skoj LDP po sve }en sta bil no sti re gi o na, a pri ~e mu po se ban zna ~aj pri da je iz grad wi mno go bo qih unu tra {wih od no sa u BiH, uz uva `a va we svih ga ran ci ja ko je gra |a ni ma, na ro di ma i en ti te ti ma u woj obez be |u je Dej ton ski spo ra zum. „Ne pri hva ta mo te zu da su me |u sob no su prot sta vqe ni i da se is kqu ~u ju op sta nak Re pu bli ke Srp ske i isto vre me na tran sfor ma ci ja ~i ta ve Bo sne i Her ce go vi ne u nor mal nu evrop sku ze mqu 21. ve ka”, po ru ~u je LDP. Upra vo zbog to ga, ka ko se do da je, bo qa bu du} nost za srp ski na rod, ali i sve dru ge na ro de u Re pu bli ci Srp skoj i BiH „ne sme se gra di ti na ne gi ra wu zlo ~i na i re la ti vi zo va wu sud skih pre su da me |u na rod nih su do va, ni ti se mo `e za sni va ti na pre vla sti bi lo ko je stra ne u bu du }im unu tra {wim od no si ma u Bo sni kao ne koj vr sti kom pen za ci je za do ga |a je u pro {lo sti”.

Sa da {wi i bu du }i pen zi o ne ri LDP pod se }a i da su pen zi je ste ~e no pra vo i da dr à va mo ra bi ti u sta wu da obez be di is pla tu pen zi ja, ali upo zo ra va da se mo ra us po sta vi ti rav no te à i „no vi od nos iz me |u oba ve za ko je dr à va ima pre ma pen zi o ne ri ma i oba ve ze da, kao i dru ge ze mqe, re for mi {e mo pen zij ski si stem i omo gu }i mo da ta pra va bu de do stup na i ostva ri va i za one ko ji }e po sta ti pen zi o ne ri u bu du} no sti”. EU ne u po re di vo br è ne go do sa da, da re {a va po li ti~ ke iza zo ve na tom pu tu i da spro ve de efi ka sne i fer re for me u pri vre di ja ~a ju }i tr ì {nu eko no mi ju, ali ko ja }e sva spor na pi ta wa re {i ti uz po {to va we po li ti~ kih raz li ka”.

nih pred u ze }a, kva li tet noj po re skoj re for mi, stro goj bu xet skoj di sci pli ni, li be ra li za ci ji tr `i {ta i raz vo ju kon ku ren ci je. Do da je se da se so ci jal na po li ti ka mo ra vo di ti odvo je no od eko nom ske i pri vred ne po li ti ke. B. D. S.

Dodik: Jovanovi} se me{a u unutra{we stvari RS Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je ju ~e da je Srp skoj po treb na ja ka i sta bil na Sr bi ja i da je is kqu ~i vo u tom smi slu za in te re so van za to ko }e for mi ra ti vla du u Be o gra du. Do dik je u in ter vjuu Ta nju gu is ta kao da we go va po ru ka da srp ska vla da u ko joj bi se na {ao LDP ne bi ima la po dr {ku RS ne pred sta vqa me {a we u unu tra {we po slo ve Sr bi je, ne go sa mo re a go va we na me {a we li de ra te stran ke ^e do mi ra Jo va no vi }a u unu tra {we po slo ve Srp ske, kao ka da je tvrd wom da je ona ge no cid na tvo re vi na ospo rio we ne in te re se. „Na rav no da me ni ni je ne bit no ko je na vla sti u Sr bi ji. Na ma je ve o ma bit no da ta mo bu du qu di ko ji }e po {to va ti ako ni {ta dru go on da le gi ti mi tet ko ji se zo ve Dej ton ski spo ra zum i u we mu RS”, na gla sio je Do dik. Pre ma we go vim re ~i ma, on ne ma li~ ni pro blem sa Jo va no vi }em, ali, ka `e, „re }i da je RS ge no cid na tvo re vi na i to po sle po na vqa ti u ku lo a ri ma, na mo li tve -

nom do ru~ ku (kod pred sed ni ka SAD) za RS je bio ‘po ziv na uz bu nu’”. „Taj Be o grad ko ji mi sli ta ko i jo{ go re o RS, tvr de }i ka ko je ona ‘{um ska’, za nas je eg zi sten ci jal no pi ta we, a ne sa mo pi ta we sim pa ti ja”, na veo je Do dik i do dao da oni ko ji se pi ta ju ot kud Do di ku pra va da se me {a u unu tra {we po slo ve Sr bi je ne pi ta ju za {to su se qu di po put Jo va no vi }a ume {a li u po slo ve RS. „Sa vr {e no do bro raz u mem da ja ni sam taj ko ji tre ba da sa sta vqa vla du Sr bi je. Mo ja na me ra ni je bi la da for mi ram vla du Sr bi je, ali mo ja po li ti~ ka na me ra je ste da ka èm da ti ko ji no se ta kve ide je o RS ne ma ju na {u po dr {ku, ni ka da je ne }e ima ti i gde god bu de mo mo gli mi }e mo ih ospo ra va ti”, is ta kao je pred sed nik RS. Oni ko ji ospo ra va ju RS raz i {li su se, pre ma we go voj oce ni, sa srp skim na ci o nal nim iden ti te tom, sa Sr bi jom kao dr à vom, mar gi nal ni su, po ra è ni su na iz bo ri ma i pri pa da ju glo bal nom pro jek tu, ko ji je pro pao u sve tu.

ekonomija

petak8.jun2012.

NA KON „OPO ME NE” IZ KRA GU JEV CA

dnevnik

ME SO JU ^E DO BRA NO PO SKU PE LO

Vlada uplatila pare za Fijat

Sviwski but odleteo na 535 dinara

Mi ni star stvo fi nan si ja uplatilo je ju~e novac kompaniji „Fijat automobili Srbija”, koje je za to zajedni~ko preduze}e trebalo da obezbedi dr`ava, re~eno je Tanjug u u Vladi Srbije. Novac nije upla}en ranije iz tehni~kih razloga, naveli su u Vladi.

Prema dana{wem pisawu pojedinih medija, po~etak prodaje i izvoza „fijata 500L”, proizvedenog u kragujeva~kim pogonima, mogao bi da bude odloèn za septembar zbog nedostatka novca koji je kompaniji „Fijat automobili Srbija” trebalo da obezbedi dràva. Od planirana 83 miliona evra za pokretawe proizvodwe za sada je obezbe|eno samo osam. Proizvodwa novog modela automobila rezultat je ugovora o zajedni~kom ulagawu italijanskog Fijata i Vlade Srbije u kragujeva~ku fabriku „Zastava automobili”, potpisanog na jesen 2008. godine. „Fijat” je vlasnik 67 procenata Fabrike automobila u Kragujevcu, a dràva Srbija preostalih 33 odsto. Investicije, sude}i prema ranijim izjavama predstavnika obe strane, prema{uje milijardu evra, pri ~emu je samo vrednost opreme koja je instalirana u pogonima u Kragujevcu ve}a od 600 miliona evra. „Fijat” je po~etkom februara objavio prve fotografije automobila „500L”, a potom je i saop{teno da }e wegova po~etna cena iznositi oko 16.000 evra, kao i da }e se proizvoditi u dve benzinske verzije i jednoj sa dizel motorom. JAV NO PRED U ZE ]E SMA wI LO ZA RA DE

Skliznule plate Upravni odbor JP „Skijali{ta Srbije” saop{tio danas da je, imaju}i u vidu preporuke za zamrzavawe odnosno smawewe zarada u javnom sektoru, samoinicijativno odlu~io da smawi plate zaposlenima. Odluka o smawewu plata je doneta na predlog vr{ioca du`nosti generalnog direktora, u ciqu smawewa tro{kova preduze}a i celishodnijeg kori{}ewa prihoda od poslovawa javnog preduze}a, navodi se u saop{tewu. Visina zarade zaposlenih JP „Skijali{ta Srbije” smawuje se za 15 odsto, po~ev{i od junske isplate.

U mesarama su ju~e cene gotovo {tu vlada ve} mesec dana dovela rednom periodu ima}e tendencisvih vrsta mesa dobrano sko~ile. do toga da je cena ìve vage sviwa ju rasta. Do kraja ove nedeqe poSviwski but je „oti{ao” sa 485 u proteklom periodu sko~ila ~ak skupqewe sveèg sviwskog mesa na 535 dinara, kilogram sviw20 odsto. U vode}im industrijama o~ekuje se i u velikim trgovinskog karea je 505 dinara, a vrata mesa rekli su nam da farmske skim lancima. Osim sviwetine, u 515. Ovo nisu i najniè cene posviwe sada ko{taju 180 do 185 di- proteklom periodu porasle su i {to je u pojedinim mesarama kinara. Ina~e, s mawkom sirovine cene sveèg june}eg mesa, pa kilogram sviwskog buta ju~e logram buta u mesarama sako{tao ~ak 549 dinara. Poda ko{ta i do 700 dinara. U June}i but od ju~e ko{ta skupqewe u svakom slu~aju pojedinim mesarama ju~e ga 665 dinara, a bio je nije zanemarqivo jer je, je bilo i za 665 dinara, a podsetimo, pre mesec dana prethodno je june}i but ko629 kilogram. U nekim radwama kilogram ovog mesa ko{tao {tao 629 dinara. Razlog za dostigao je i 700 dinara oko 470, a karea je u nekim ovo poskupqewe je u slabinovosadskim mesarama bijoj ponudi junadi i skoku lo i za 400 dinara. muku mu~e i najve}e industrije u kursa evra, za koji je cena ovog Nisu mesari ju~e prvi put kozemqi, a generalno je problem u mesa ina~e vezana. rigovali cenovnike za proteSrbiji kvalitetna sirovina. Pile}e meso tako|e je poskuklih mesec dana, a nisu mogli ni Stoga se ne smawuje ni uvoz svi- pelo pa je tako kilogram u novoda nam potvrde da novih poskuwa, a one nam, potvrdili su nam sadskim radwama ju~e ko{tao 265 pqewa ne}e biti u dogledno vremesari, stiù iz Hrvatske, Ma- umesto 255 dinara. Meso je, ina~e, samo deo junme. Listom su nam kazali da je nekedonije... Ako je suditi po mawsta{ica tovqenika koja na trìku ponude, cena sviwetine i u na- skog paketa poskupqewa jer su

trgovcima najavqene vi{e cene uqa, nekih vrsta mleka i mle~nih proizvoda, uvoznog pasuqa, ribe... Agroekonomski stru~waci su, da podsetimo, prognozirali da }e cene hrane samo zbog slabqewa dinara biti vi-

OD PRI VA TI ZA CI JE 500 PRE O STA LIH FIR MI NE ]E SE NA PU NI TI PRA ZNA DR @AV NA KA SA

Sve {to u Srbiji vredi davno je prodato Od prodaje preostalih neprivatizovanih preduze}a ne treba o~ekivati zna~ajne prihode koji bi bili iskori{}eni za servisirawe javnog duga, izjavio je danas za Tanjug direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}. U portfequ Agencije za privatizaciju nalazi se jo{ pet stotina neprivatizovanih preduze}a, ali sigurno mawe od dve stotine }e mo}i da na|e kupca, izjavio je Cvetkovi} preciziraju}i da je re~ o firmama koje su u restrukturirawu, preduze}ima sa osniva~kim udelom biv{ih jugoslovenskih republika, raznim za{titnim radionicama i podr`avqenim firmama. „Od tih dve stotine firmi ne}e se sasvim sigurno ostvariti zna~ajni prihodi za servisirawe javnog duga”, precizirao je on. Direktor Agencije za privatizaciju je naglasio da je do sada u buxet Srbije upla}eno vi{e od pet milijardi evra od prodaje preduze}a, ra~unaju}i tu i prihode ostvarene od prodaje „Mobtela”, osiguravaju}ih ku}a i banaka. „Zavr{eno je vreme dobrih privatizacija i taj postupak je iscrpeo svoje finansijske maksimume”, naglasio je Cvetkovi}. Na pitawe da li je Agencija za privatizaciju imala uvid u dopis Evropske unije, koji obuhvata 24 sporne privatizacije koje treba da budu ispitane, Cvetkovi} je naveo da je Agencija za privatizaciju samo „nezvani~no imala uvid u taj dokument”.

U portfequ Agencije za privatizaciju nalazi se jo{ pet stotina neprivatizovanih preduze}a, ali mawe od dve stotine }e mo}i da na|e kupca „Agencija za privatizaciju nikada zvani~no nije dobila dopis EU o spornim privatizacijama, ali smo nezvani~no imali uvid u taj dokument. On je baziran na izve{tajima koje je Savet za borbu protiv korupcije slao Vladi Srbije”, rekao je Cvetkovi} i naveo da treba imati u vidu da od svih navedenih preduze}a po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine privatizovano samo osam preduze}a.

„Sam dokument nije sporan za Agenciju za privatizaciju, jer smo mi mnogo ranije o istim preduze}ima obave{tavali Savet za borbu protiv korupcije. Tako|e i drugi organi, poput Ministarstva unutra{wih poslova i Tu`ila{tva, interesovali su se za pomenute privatizacije, pre nego {to je stigao dopis iz EU”, kazao je Cvetkovi}. On je precizirao da, izme|u ostalog, Agencija za privatizaciju

nije sprovodila svojinsku transformaciju preduze}a „Srbolek”, „Luke Beograd”, preduze}a „Keramika” iz Kawiè, kompanije „Novosti”. Tako|e, nije sprovodila ni postupak svojinske transformacije „Jugoremedije”, osim aukcije udela Akcijskog fonda, „C marketa” i „Sartida”, kao ni postupke u vezi sa „Nacionalnom {tedionicom” i „Mobtelom”. Prema wegovim re~ima, u nadle`nosti Agencije se sprovodila privatizacija preduze}a: „Trudbenik gradwa”, „Prosveta”, „[invoz”, „Tehnohemija”, HIP Azotara Pan~evo, autotransportno preduze}e „Vojvodina Novi Sad”, „Veterinarski zavod Zemun” i „Zastava-elektro” iz Ra~e. „Svi nadle`ni organi, mislimo tu pre svega na MUP i Tuìla{tvo, su o svim navedenim, ali i stotinama drugih privatizacija obave{teni davno pre navedenog dopisa. Agencija za privatizaciju dostavqa navedenim organima sve informacije za koje misli da su relevantne za wih, a to se pre svega odnosi na sumwe na eventualne nepravilnosti u poslovawu ili kriminalne radwe”, naglasio je Cvetkovi}. „Za sve navedene slu~ajeve privatizacija, Agencija je sama slala odre|ena dokumenta, dok su celokupnu dokumentaciju MUP i Tuìla{tvo traìli pre dopisa iz EU”, rekao je direktor Agencije za privatizaciju.

{e za dva do ~etiri odsto. Po wima, cene prehrambenih proizvoda u proseku bi mogle da budu pove}ane za ~etiri do pet odsto, uzimaju}i u obzir i kretawe kursa i eventualno pove}awe PDV-a. S. G.

NA KON RE MON TA LO KO MO TI VA

U Vojvodini na prugama 10 vozova vi{e @eleznice Srbije vratile su u saobra}aj 16 vozova koji nisu saobra}ali od februara zbog ne do voq nog bro ja is pravnih lokomotiva koje su prouzro~ile redukciju u `elezni~kom saobra}aju. [est vozova je vra}eno na relaciji Po`arevac-Smederevo-La-

po vo, a 10 na voj vo |an ske pruge. Prema saop{tewu @eleznica Srbije, ponovo je u saobra}aju voz koji iz Novog Sada polazi za [id u 1,30 i u 7,20 sati, a iz [ida se vra}a za Novi Sad u 4,48 i 10,37. Vra}ene su i kompozicije koje iz Novog Sada polaze u 13,05 za Vrbas i u 15,06 za Sremsku Mitrovicu, a vra}aju se u glavni vojvo|anski grad iz Vrbasa u 14,12, a iz Sremske Mitrovice u 17,23 sati. Ponovo je uveden i voz iz Novog Sada za Beograd u 19,29 sati, a iz glavnog grada Srbije za Novi Sad u 23,05. R. D.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

113,3385

115,6515

118,3115

112,9915

Australija

dolar

89,7659

91,5979

93,7047

89,4911

Kanada

dolar

87,7505

89,5413

91,6007

87,4819

Danska

kruna

15,2422

15,5533

15,9110

15,1956

Norve{ka

kruna

14,8037

15,1058

15,4532

14,7584

[vedska

kruna

12,5425

12,7985

13,0929

12,5041

[vajcarska

franak

94,2837

96,2079

98,4207

93,9951

V. Britanija

funta

139,5106

142,3578

145,6320

139,0836

SAD

dolar

90,1873

92,0279

94,1445

89,9113

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Pet akcija s najve}im rastom

Promena % 8,44

Cena

Promet

Globos osigurawe, Beograd

8,44

244

34.200

Globos osigurawe, Beograd

244

34.200

Jugoslovenski fond za `ita, BG

6,90

6.650

33.250

Jugoslovenski fond za `ita, BG

6,90

6.650

33.250

Meser Tehnogas, Beograd

2,70

3.800

26.600

Soja protein, Be~ej

1,67

488

682.307

0,30 Promena %

1.003 Cena

298.000 Promet

-11,85

119

29.631

TE - TO, Senta

-7,48

4.600

23.000

Univerzal banka, Beograd

-7,41

1.850

Tigar, Pirot

-3,33

290

5.800

-1,50 Promena %

394 Cena

48.830 Promet

-0,34

589

5.331.193

Meser Tehnogas, Beograd

2,70

3.800

26.600

Soja protein, Be~ej

1,67

488

682.307

0,30 Promena %

1.003 Cena

298.000 Promet

-11,85

119

29.631

TE - TO, Senta

-7,48

4.600

23.000

Univerzal banka, Beograd

-7,41

1.850

Tigar, Pirot

-3,33

290

5.800

-1,50 Promena %

394 Cena

48.830 Promet

NIS, Novi Sad

-0,34

589

5.331.193

1,67

488

682.307

Soja protein, Be~ej

1,67

488

682.307

Inter{ped, Subotica

-0,27

369

147.500

Inter{ped, Subotica

-0,27

369

147.500

TE - TO, Senta

-7,48

4.600

23.000

TE - TO, Senta

-7,48

4.600

23.000

FKL, Temerin

0,00

1.300

9.100

FKL, Temerin

0,00

1.300

9.100

Soko Nada [tark, Beograd Pet akcija s najve}im padom Stari grad, ^a~ak

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Soko Nada [tark, Beograd Pet akcija s najve}im padom Stari grad, ^a~ak

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak8.jun2012.

PA O RI ZA U STA VI LI POTRAGU ZA NAF TOM NA SVO JIM PO QI MA, ZBOG [TE TE NA USE VI MA

Ru sko Se lo di glo bu nu pro tiv NIS-a NBS PO VE ]A LA RE FE RENT NU KA MAT NU STO PU NA 10 PO STO

Di nar ski kre di ti bi }e jo{ sku pqi? Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije pove}ao je danas referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto. NBS nije mewala referentnu kamatnu stopu od 19. januara, kada je smawena sa 9,75 na 9,5 odsto. Kako je saop{tila centralna banka, iako je me|ugodi{wa inflacija u aprilu bila oko dowe granice inflacionog ciqa, od maja se o~ekuje wen umeren porast ka ciqu. Taj porast bi}e posledica rasta uvoznih cena, dolaska nove poqoprivredne sezone, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine. Prema projekciji NBS, inflacija }e se krajem teku}e i po~etkom slede}e godine kretati oko gorwe granice dozvoqenog odstupawa od ciqa. Imaju}i to u vidu, Izvr{ni odbor NBS odlu~io je da pove}a referentnu kamatnu stopu na 10 odsto. Izvr{ni Odbor NBS podsetio je da }e stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu kqu~no zavisiti od brzine dono{ewa, intenziteta i implementacije programa fiskalne konsolidacije, uz nastavak aran`mana sa MMF-om. U ciqu daqe podr{ke finansijskoj stabilnosti Izvr-

{ni odbor NBS je na dana{woj sednici odlu~io da zadrì postoje}e stope devizne obavezne rezerve, ali uz pove}awe u~e{}a dinarskog dela izdvajawa devizne obavezne rezerve sa 20 na 27 odsto na izvore ro~nosti do dve godine, i sa 15 na 19 odsto na izvore ro~nosti preko dve godine. Tako|e, odlu~eno je i da se pove}a stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom na 50 odsto za sve ro~nosti. Te mere bi trebalo da umawe razliku izme|u tro{ka zaduìvawa u dinarima i devizama, doprinesu stabilizaciji kretawa na deviznom trì{tu i dodatno podstaknu dugoro~no zaduìvawe u narednom periodu, navedeno je u saop{tewu. Kako su za â&#x20AC;&#x17E;Dnevnikâ&#x20AC;? prethodnih dana izjavqivali bankari komentari{u}i najavqeno pove}ane refernetne stope gotovo je izvesno da }e do}i do pove}awa kame na dinarske kredite , ali ono verevotno ne}e biti znatno. S druge strane mere koje je preduzela ju~e NBS utica}e na stabilizaciju i ja~awe dinara {to }e svakako olak{ati situaciju onima koji otpla}uju zajmove vezane za evro.

Me{tani Ruskog Sela, wih 70, mahom poqoprivrednici, okupili su se ju~e kako bi svoje nezadovoqstvo protiv geofizi~kih ispitivawa terena koje sprovodi NIS, predo~ili u zahteve koje su predali predstavnicima Naftne industrije Srbije. U ataru Ruskog Sela, kako isti~u poqoprivrednici, veliki buldoèri neophodni za nalaèwe leì{ta nafte i gasa napravili su velike {tete na usevima, od kojih se u pojedinim delovima atara zemqa ne}e oporaviti vi{e godina. Du {ko To di}, iz Ruskog Sela obra|uje desetak hektara na pet parcela i na svakoj ima {tetu: - Ono {to sam posejao na mestima kuda je pro{la ma{inerija NIS-a vi{e ne postoji. Najvi{e zameram to {to ne znam kojim ma{inama da obradim zemqi{te koje su utabale velike ma{ine, a ne znam ni kako }e se obavqati obra~un nastale {tete. Niko me nije obavestio kada }e radnici NIS-a u}i u moju wivu, saglasnost mi niko nije ponudio da potpi{em niti me je pitao da li èlim ma{ine u wivi ili ne. Du {an To mi} obra|uje 50 hektara i tako|e na svakoj parceli ima {tete. -Ima dosta parcela na kojima je {teta na~iwena bespotrebno. Smatram da nije bilo potrebno da se na pojedinim parcelama voze dìpovi radi postavqawa kablova, to je moglo da se uradi i pe{ke. Dìpovi su prolazili vi{e puta, a mi smo im na to skretali pa`wu. Predsednik Mesne zajednice Imre Ka bok isti~e da su Ruskoselci re{ili da zaposlenima NIS-a ne dozvole ulazak u wive, a ve} su im zabranili ulazak u gra|evinski rejon i oku}nice, ukoli-

ko ne ispune uslove koje zahtevaju me{tani.Naime, 29. marta, pre po~etka ispitivawa tla, odr`an je prvi sastanak sa me{tanima na kojem je re~eno da ma{ine ne}e ulaziti u gra|evinski rejon i ba{te, {to nije ispo{tovano. - Tra`imo da se prilikom isplate {tete o{te}enima primewuju isti uslovi za sve jer se pra-

{tete vi{egodi{we da se za izgubqenu dobit i smawenu plodnost za slede}u godinu na prvobitnih 20 dinara isplati jo{ 18,80 dinara. Zahtev je i da se {tete ispla}uju sedam dana nakon prijave. Prve {tete prijavqene su 16. aprila i jo{ uvek ni-

Pod ne to 560 zah te va za od {te tu Do ju~e je NIS-u predato 560 zahteva za od{tetu u Ruskom Selu, a Imre Kabok isti~e da je to polovina od ukupnog broja od{tetnih zahteva, te apeluje na me{tane da obi|u wive i podnesu zahteve. Problem koji je nastao usled kori{}ewa velikih ma{ina u gra|evinskom rejonu je i o{te}ewe dela starijih ku}a na kojima su popucali plafoni i zidovi. vi razlika izme|u me{tana, potom da isplata prati rast evra, kao i da se ipla}uje 20 dinara po kvadratu o{te}ene parcele i to na mestima gde su o{te}ewa izazvana lakim ma{inama, a ne 10 dinara koliko je predlog NIS-a â&#x20AC;&#x201C; ka`e Kabok. - Na mestima gde su

su ispla}ene, iako je na sastanku pre po~etka radova re~eno da }e se {tete ispla}ivati najkasnije 30 dana nakon podno{ewa zahteva. Mesna zajednica tra`i i da se pri~iwene {tete u gra|evinskom rejonu na:putevima, trotoarima, odvodnim kanalima plate dvo-

struko. Nadle`nima u NIS-u dat je rok do sutra (petak, 8. jun) do kraja radnog vremena da odgovore na zahteve. De jan Pe ~i no vi}, direktor pogona Geofizi~ki servisi, koji je prisustvovao sastanku sa me{tanima ka`e da se ispitivawa obavqaju na 30-ak kvadratnih kilometara i da je na terenu 250 radnika u op{tinama Kikinda i Nova Crawa: - Svi zaposleni imaju stroga nare|ewa da nema bahatosti, da ne prave duple tragove, da se vodi ra~una o pracelama, da se obaveste vlasnici pre ulaska na parcele, kao i da se ne ostavqa otpad na wivama. Zahtevi me{tana bi}e prosle|eni vi{im instancama jer nemamo ovla{}ewa da ih re{avamo. Nismo nai{li na razumevawe jer zahtevi odstupaju od postoje}e metodologije i cenovnika NIS-a. Odluka o prihvatawu zahteva donosi}e se na vi{em nivou iako smatram da su cenovnik i metodologija obra~una {tete vi{e nego realni. A. \u ran

reporta@e

petak8.jun2012.

dnevnik

RET KE BO LE STI zDRAV STVO SR BI JE RET KO I SE LEK TIV NO LE ^I

Kad ne }e dr à va, po ma è Mi ra Ba wac a sam Ana Ili}, imam Fri dri ho vu atak si ju, ali to ni je mo ja je di na oso bi na. Za ko ni me ne vi de, ve} dis kri mi ni {u. Svo jim bi }em i po sto ja wem tra ìm ~o ve~ nost - za va pi la je {e sna e sto go di {wa de voj ~i ca iz Vla di ~i nog Ha na, ko ja je

da sam po bed nik - pr ko sno za kqu ~u je. U u{i ma mi od zva wa va paj: tra `im ~o ve~ nost. A ~o ve~ no sti u ovo vre me, u ovoj ze mqi i me |u ovim qu di ma je sve ma we, vaj ka se Ani na maj ka Qi qa na. - Bo lest se ja vi la u Ani noj de ve toj go di ni, a ma ni fe stu je se ta ko {to pr vo po~ nu da se kri ve sto pa la, za tim se ja vqa ju atro fi ja mi {i }a, pro ble mi sa ki~ mom, go vo rom i plu }i ma, jer }e li je la ga no od u mi ru, a ona ima i sr ~a nih pro ble ma - pri ~a Qi qa na, dok se Ana, ko joj je maj ka u sve mu naj ve }a po dr {ka, od la zi sa bra tom Ni ko lom. Tre nut no joj je di no po ma `e re ha bi li ta ci ja u Atom skoj ba wi Gor wa Trep ~a, me |u tim, tro {ko ve bo ra vak u woj ne re fun di ra Za vod, a oba Ani na ro di te qa su ne za po sle na i bez nov ca.

- To je sa mo je dan na {ih pro ble ma. @i vi mo na dru gom spra tu zgra de, nu di li smo da za me ni mo stan za ne ku pri zem nu ku }u, ka ko bi smo joj olak {a li kre ta we, ali za in te re so va nih ni je bi lo. Do pre ne kih {est me se ci su prug Go ran ju je no sio na ru ka ma, sa da smo od EPS-a do bi li do na ci ju i ku pi li „gu se ni cu„ ko jom ona sa ma upra vqa - ob ja {wa va Qi qa na. Me |u, ono ma lo do brih qu di ko ji su Ani po mo gli da {tam pa kwi gu, po red dru gih glu ma ca, bi la je bard Mi ra Ba wac. - Hva la joj do ne ba, pre ko we smo do {li do ga zde Gor we Trep ~e ko ji je po klo nio mom de te tu 15 da na opo rav ka. Tu je ima la i fi zi o te ra pe u te ko je mi u Vla di ~i nom Ha nu ne ma mo, {to do dat no ote `a va Anin `i vot. Iako ve} go di na ma pi je le kove za smi re we Qi qa na pri -

zna je da je za wu ko li ko i Anu kwi ga bi la bla go tvor na. Shva ti la je svo je de te, {ta mi sli i {ta joj je bit no u `i vo tu, ma da je sva ka re~ ima la bol nu du bi nu. - Je dva sam pro ~i ta la. Ma da zbog atro fi je mi {i }a ma lo te {ko pi {e, ona je od li ~an u~e nik dru gog raz re da gim na zi je. Vo li la tin ski, psi ho lo gi ju i je zi ke. Za hval ni smo na stav ni ci ma ko ji joj prav da ju ~e sta od su stvo va wa. Je di no mi je `ao {to po ne kad zna te de ca ume ju da bu du su ro va! Ni su sa mo de ca su ro va, mo gu to bi ti i od ra sli ko ji ne ma ju raz u me va wa za qu de obo le le od ret kih bo le sti.

Do ne ba hva la go spo |i Ba wac

Fa tal no na sle|e Naj te è je Ani i we noj po ro di ci bi lo su o ~a va we sa bo le {}u za ko ju mno gi ni su ni ~u li. Po sle pr vo bit nog {o ka kre nu li su da sur fu ju po in ter ne tu i sa zna li da in te lekt obo le log osta je ne dir nut i po red svih ne u ro lo {kih simp to ma. Ali, uti caj na sr ce s vre me nom do vo di do smet wi opa snih po ì vot. FA ni je za ra zna, ve} na sled na bo lest iza zva na mu ti ra nim ge nom ko ji mo è da se pre no si sa ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju, a da se sto ti na ma go di na ne is po qi, te ~la no vi po ro di ce to i ne zna ju. Ina ~e, ova bo lest po ga |a jed nog od 50.000 qu di. - Za Fri dri ho vu atak si ju ret ko ko ji i le kar zna, usta no vi li su je tek u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je - ve li maj ka. Ana je ima la de vet go di na i ni je bi la sve sna si tu a ci je. Ka ko je bi va la sta ri ja i sa zna va la po je di no sti sve joj je bi lo te è. Pa la je u de pre si ju, du go smo raz go va ra le i re kla sam joj „sve {to ose }a{ a {to ne mo è{ ni kom da ka è{ za pi {i”. Po slu {a la me je, svo ju tu gu pre ne la na pa pir i na sta la je kwi ga. Ma te ri ja la ima za jo{ jed nu, a {ta je u we noj cr noj fi o ci jo{ ni ko ne zna.

Ne }e Ana Ili} ni ko ga da mo li

ima la ne sre }u da we na, po spe ci fi ka ci ji ret ka bo lest, ni je na spi sku onih ko je se le ~i o tro {ku Za vo da za zdrav stve no osi gu ra we. Ote `a nog go vo ra, po ma lo zgr~e nih ru ku ko ji ma po ku {a va da ski ne du gu ko su sa li ca, na sta vqa: - Kao i svi zdra vi imam svo je kva li te te, ali po red maw ka fi zi~ ke ener gi je sa svim do voq no one du hov ne. Mo je taj no oru` je bi lo je pi sa we, ko je sam ot kri la ob ja viv {i svo ju pr vu kwi gu pe sa ma „Pod sve tlom isti ne”. Od ta da sam ja ~a, jer sam do ka za la

Po dr {ka ma ra ton ca di ja be ti ~a ra Ni ko le Ra {ko vi }a

- Ne znam vi {e ka ko se bo ri mo, ali bo ri mo se. Lo kal na sa mo u pra va ni ka ko ne po ma è, sre }om po ja vi li su se ne ki mla di }i ko ji do vo de rok gru pe, or ga ni zu ju hu ma ni tar ne kon cer te i sku pqa ju po mo}. To nam je za sa mo pre ì vqa va we, hra nu i naj o snov ni je {to mo è mo da pri u {ti mo, pr ven stve no woj jer je i {e }e ra{. Za sku pe su ple men te iz Ame ri ke nov ca ne ma mo, a na lek od 3000 evra pro iz ve den u [vaj car skoj i ne po mi {qa mo, ve} mo ra mo da mo li mo Za vod - go vo ri drh ta vim gla som Qi qa na. Ana, za raz li ku od ro di te qa, ne po mi {qa bi lo ko ga da mo li. - Iako ne mam raz u me va wa onih od ko jih mi za vi si zdra vqe i ì vot, imam kwi gu ~i jom ku po vi nom mi po ma è te da ku pim le ko ve. zo ri ca Dra go je vi}

PO SLE TU ^A U NO VO SAD SKIM BIR TI JA MA OSTA JA LI SU DO BRO SKRI VE NI SKE LE TI

Ka fan ska po li ti ~i ca uda ra `e {}e i od do ma }e qu te I

sto ri ja bo e mi je u No vom Sa du |u wih. “Han” je stra dao u bom bar do va ide ru ku podru ku s isto ri jom wu 1949, ali pri li kom grad we Ma ti ce ka fa ne i uvek se osla wa la na srp ske na me stu ka fa ne pro na |e ni su krem grad skog dru {tva. Po li ti ~a ri, broj ni qud ski ske le ti, od ko ji su ne ki pe sni ci, advo ka ti, tr gov ci i ze mqo mo `da bi li i go sti. po sed ni ci od va ro {kih bir ti ja pra Ve} 1759. po ja vi le su se “Zlat no si vi li su jed na ko par la ment, ko li ko i dro” i “Zlat ni orao”, a ka sni je i “Tri po li gon za ob zna wi va we umet no sti, ze ca”. Zna ~aj nu ka fa na “Ze le ni ve nac”, po e zi je, ide ja... otvo rio je pr vi {ef po li ci je po sle Pu bli ci sta La di slav Var ga je svo ju eli ber ta ci je Sa va Ni ko li}, u sa mom kwi gu “ô vek fi li gran skog de ta qa” cen tru, na me stu da na {we Voj vo |an ske po sve tio po koj nom go sni @iv ku Mar ban ke. Tu su na vra }a li qu di ko ji su se ko vi }u, le gen dar nom no vo sad skom be sma tra li dru {tve nim kre mom tog do isto ri ~a ru i hro ni ~a ru ka fan skom. ba. Po red Sr ba do la zi li su i Je vre ji, Po we go vim, po u zda nim is tra ì va wu, Gr ci, Ma |a ri pa ~ak i Nem ci ko ji ni su pr vo bo em sko dru {tvo u No vom Sa du je mno go ma ri li za ova kav na ~in ì vo ta. @iv ko Mar ko vi} osno vao 1852. kwi èv nik i va tre ni Po red ka fe slu ì lo se pi vo, a ~i ta ne po bor nik ilir skog po kre ta Ivan Ma {i }a, a ga zda “Pu à” je mno ge si ro ma - su be~ ke i pe {tan ske no vi ne. Tu je do rov ski. Bio mu je “mo kri brat” i sli {ne stu den te i glum ce od hra nio, dok je {ao i pr vi bi li jar u gra du za ko ji je Do kar Ma ti ja Pe tro vi} Ke re fe ka, ko ji grad ske cr kve go di na ma snab de vao bes - si tej Ob ra do vi} tvr dio ka ko je ~i sta je svoj ì vot za vr {io pri li~ no bed no, plat nim vi nom za pri ~est. U “Pu`” se dan gu ba. Na vra }ao je tu i re ne san sno jer su ga kao “di vqeg ~o ve ka”, za tvo re obi~ no na vra }a lo na pi }e i me ze, pre sve stra ni Za ha ri je Or fe lin. nog u ka vez, pri ka zi va li pu bli ci u se o be u “Ka mi lu”. Pr ve po zo ri {ne pred sta ve bi le su jed nom arad skom cir ku su. I iz “Ka mi le” se ima lo gde oti }i. upri li ~e ne u ka fa ni “Fa zan” kod Ve }i na dru gih bo e ma no vo sad skog ka Mi le ti} bi obi~ no za vr {a vao u ugled - Trif ko vi }e vog tr ga. Kon stan tin Po po fan skog dru {tva ni je ima la ta ko eks nom re sto ra nu “Be la la |a”. I po red to - vi} Ko ma ro{, advo kat ~i je je i ku }a bi trem ne ì vo te. Mno gi su us pe li da za ga, “Ka mi la” je ima la ve }i dru {tve ni la jed na od ne for mal nih sa sta ja li {ta dr è sta tus bo e ma i dru {tve ni po lo àj zna ~aj od osta lih bir ti ja. Tu je Zmaj-Jo - bo e mlu ka, tu je pri re |i vao pred sta ve za za ko ji su se iz bo ri li. Sre na rod. Sve to u vre me dok je di nom 19. ve ka obi~ no su se naj sta ri je po zo ri {te u Sr ba sa sta ja li u ka fa ni “Kod Be dan je bio kraj ì vo ta be o ma i sli ka ra Ma ti je dra me iz vo di lo kod “Ze le nog Pe tro vi }a Ke re fe ka, ko ga su ve} oro nu log, kao ven ca”, a ka sni je i kod “Kra ka mi le”, ko ja je otvo re na 1848. Tu se to ~i lo vi no „di vqeg ~o ve ka” za tvo re nog u ka vez, pri ka zi va li qi ce Je li sa ve te”. sta ro 11 go di na, a kao i u Ova po to wa ka fa na, u pu bli ci jed nog arad skog cir ku sa dru gim ka fa na ma tog do ba, stva ri, je bi la i ho tel gde je uve ~e se “te ra la po li ti ka” sa da “Voj vo di na”. Do bi la je i vo di le su se ù~ ne ras pra ve o kwi va re ci to vao epi gra me, Mi le ti} di zao ime po è ni Fra we Jo si fa i igra la je èv no sti. „Ka mi lu” je do 1861. dr ào zdra vi ce, a La za Ko sti} dru {tvu do ba - zna ~aj nu ulo gu u dru {tve nom ì vo tu Pe tar Jo vi ~i}, ko jeg je pe snik La za Ko ci vao {a qi ve do set ke. Dru ì na oko gra da. Tu su ma lo broj ni ple mi }i i ~i sti} sa mno go sim pa ti ja opi sao u kwi zi “pro fe sor skog asta la” ov de je iz da va la nov ni ci pre ko da na pi li ka fu, a ~u ve ne po sve }e noj J. J. Zma ju. Na la zi la se na i go di {wi is to pi me ni {a qi vi list. su bi le pro sla ve no vih go di na. Kod uglu Su bo ti }e ve i Mi le ti }e ve uli ce u Hro no lo {ki, pr va ka fa na otvo re na “Kra qi ce Je li sa ve te” La za Ko sti} je zgra di ko je da nas ne ma, a ra di la je od 5 po sle eli ber ta ci je 1749, bi la je “Tur - or ga ni zo vao pro sla vu 300 go di na od ro sa ti iz ju tra pa do ka sne ve ~e ri dok je ski han” Ata na si ja i Ko ste To do ro vi - |e wa [ek spi ra. Ka sni je je ime ka fa ne bi lo go sti ju. Tu je, ka è Mar ko vi}, na }a, na me stu da na {we Ma ti ce srp ske. pro me we no u “Kra qi ca Ma ri ja”. ro ~i to vo leo da se di Sve to zar Mi le ê sti go sti ka fa ne bi li su Ar sa To do Voj ni ci, pak, ko ji ma je bi lo za bra we ti}, a spo mi wao ju je i Jo van Sker li}. ro vi} i Se ku la Vit ko vi}. Oko wih su no da po se }u ju ci vil ne ka fa ne, bo ra vi Zi do vi “Ka mi le” kra si le su sli ke \u re se oku pqa li vi |e ni ji No vo sa |a ni tog li su „Kod dva bru de ra”. U ka fa nu kod Jak {i }a, na ko ji ma su se is ti ca li ep ski do ba, a u “Tur skom ha nu” su vo di li ù~ - „Cr nog jar ca” na vra }a li su srp ski po ju na ci: Mar ko Kra qe vi}, Ba no vi} ne po li ti~ ke ras pra ve. Bi la je to ka - li ti~ ki ele men ti ko ji zva ni~ no ni su Stra hi wa, bra }a Ju go vi} i dru gi. fa na sa svra ti {tem gde su svra }a li tr - nig de ima li si ne ku ru, ali su tu po va Kon ku ren ci ja je bi la ka fa na “Kod gov ci sa Da le kog is to ka. Pre te `no zdan pi li vi no, ra ki ju i è sto ko de ba pu à” La ze Je re mi}a. Na la zi la se na gr~ ki i tur ski, ko ji su bi li raz dvo je ni to va li. Tu je 1873. uhap {en tri bun i na uglu uli ca Zmaj-Jo vi ne i Mi le ti }e ve. zbog ver ske ne tr pe qi vo sti, ali su, rod ni pro sve ti teq Va sa Pe la gi}. „Kod Tu su obi ta va li bo e mi po put \u re Jak - ipak, ~e sto iz bi ja le ve li ke tu ~a iz me - Cr nog \or |a”, bir ti ju zna nu jo{ iz vre -

U „Ka mi li” se ni je mo glo osta ti `ed no

[ek spi rov ju bi lej kod „Kra qi ce Je li sa ve te”

Temerinska ulica

me na Pr vog srp skog ustan ka, do la zi li su „ha jo {i”, sna `ni qu di ko ji su vu kli la |e na Du na vu. Vla snik Mar ko Svi la re vi} bio je pri nu |en ime da me wa u „Ru ski car” na kon pro pa sti ustan ka. Kad je Na po leon za ra tio s Ru si jom, vla -

snik je za tra `io kon ce si ju od Ma gi stra ta da tra `i Ati lin grob u Ti te lu. Do bio je i akon ta ci ju za taj po sao, a ime ka fa ne je za ~u do pro ma klo grad skim vla sti ma, jer su se ba vi le we go vom kon ce si jom. Pe tar Kla i}

Go ran Ba re i „Maj ke” u „Fa bri ci” Kon cert ben da „Maj ke“ i Go ra na Ba re bi }e odr `an ve ~e ras u 21 ~as u „Fa bri ci“ Stu dent skog kul tur nog cen tra. Pu bli ku }e pre ove za gre ba~ ke rok gru pe, za ba vqa ti je dan od naj bo qih pred stav ni ka grad ske ro ken rol

sce ne bend „Reg men”. Kar te za kon cert u pro da ji su u ce-de {o pu „Mun gos“, We go {e va 14 i pro dav ni ci „Gig stiks“ u Pa ri skom ma ga zi nu, Uli ca Kra qa Alek san dra 12, a ko {ta ju 1.200 di na ra. A. L.

Sa lon ar hi tek tu re Sa lon ar hi tek tu re, 18. po re du, bi }e otvo ren ve ~e ras u 19 ~a so va u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Tra ja }e do ~e tvrt ka, 14. ju na. I. D.

Iz lo `ba fo to gra fi ja „U pro la zu”

[trand bez vo de

Iz l o ` ba fo t o g ra f i j a “U pro la zu” autor ke Bi qa ne Tu to rov bi }e otvo re na ve ~e ras u 20 sa t i u ka f e-ga l e r i j i “Izba”, @e le zni~ ka 4.

Ne par na stra na Fru {ko gor ske uli ce, od Ji ri ~ e k o v e uli c e do [tran da i [trand ne }e imati vodu da nas od 8 do 14 sa ti. Vo d e ne } e bi t i zbog pla n i r a n ih ra d o v a na vodo vod noj mre `i. N. R.

Kwi `ev ni pro gram „Ju di ta [al g o: Rad n i dnev n ik”, u okvi r u ci k lu s a „Dnev n ik, isto ri ja, pri ~a”, bi }e odr `an ve ~ e r as u 20 ~a s o v a u sa l i

Ti {i na i pra {i na pre kri le tr {~a re

ne, Za kon o kul tur nim do bri ma pred vi |a da vla snik ne sme da ru {i, pre pra vqa ili oba vqa bi lo ka kve ra do ve ko ji mo gu na ru{i ti svoj stva kul tur nog do bra bez sa gla sno sti na d le `nog orga na (Gra da). S dru ge stra ne, isti Za ko na oba ve zu je vla sni ka da ~u va i odr à va kul tur no do bro i sno si tr o {ko ve za to. Na pr o me nu ovog za ko na ~e ka se od 2000. go di ne, da kle, vi {e od de ce ni je, a to je jo{ je dan vre men ski pe riod ne po sto ja wa od go vo ra i re {e wa. Odr à va we je sku po, uslo vi za ì vot ne mo gu }i, me dij ska pa `wa se tra ì sva ki dan, pri ~a je go di na ma, ta~ ni je de ce ni ja ma, una zad po zna ta Novo sa |a ni ma, ali... Ti {i na i pra {i na. To je, na à lost, sve {to osta je. A. Jerini}

AUTOBUSI U NEDEQU MEWAJU TRASU

Ha va ri ja skre }e „je da na e sti cu” Auto bu si na grad skoj li ni ji 11 a i 11 b u ne de qu }e sa o bra }a ti iz me we nom tra som zbog sa na ci je ha va ri je na vre lo vo du u Haj duk Veq ko voj uli ci. Auto bu si }e se kre ta ti uli ca ma No vo sad skog saj ma, Bu le va rom oslo bo |e wa i Fu to {kom uli com. Auto bus 11 a (@e le zni~ ka sta ni ca - Bol ni ca - Li man - @e le -

c m y

hronika

zni~ ka sta ni ca) ko ri sti }e sta ja li {te u Uli ci No vo sad skog saj ma, ne po sred no na kon skre ta wa iz Haj duk Veq ko ve uli ce. Auto bus na li ni ji 11 b ( @e le zni~ ka sta ni ca - Li man - Bol ni ca - @e le zni~ ka sta ni ca) ko ri sti }e sta ja li {te u Fu to {koj uli ci, ne po sre do na kon skre ta wa iz Uli ce ca ra Du {a na. Z. D.

DE^JI RADOVI NA EKOLO[KOM VA[ARU U „MASLA^KU”

Vred ne ru ke ~u da pra vi le Eko lo {ki va {ar re ci kli ra n ih pro i z v o d a i pro d aj n a iz lo `ba odr à ni su ju ~e u vr ti }u “Ma sla ~ak”, pr vom eko lo {kom vr ti }u u Sr bi ji. Ce la ma ni fe sta ci ja odr à na je pod mo tom “Va `no je ka kav trag osta vqa{ jer tvo jim tra gom ide tvo je po tom stvo”, a u okvi ru Da na za {ti te ì vot ne sre di ne - 5. ju na. Ma li {a ni su, uz po mo} svo jih vas pi ta ~a iz ve li pro gram uz raz li ~i te ko re o gra fi je, a po se ti o ci su za tim mo gli da po gle da ju iz lo `bu de~ jih ra do va, na ko joj su po sim bo li~ nim ce na ma mo gli da ku pe va ze od re ci kli ra nog ma te ri ja la, ukra {e ne {o qe i raz ne ~i ni je. - Vr ti} “Ma sla ~ak” je pro gla { en za eko l o { ki vr t i}, {to zna ~i da se ovim sa dr à ji ma ba vi to kom ~i ta ve go di ne i mno go te meq ni je ne go osta li vr ti }i. Ove go di ne te ma je bi la re ci kla à i de ca su po ku {a va la da ot pad nom ma te ri -

Fo to: F. Ba ki}

ja lu na |u ne ku no vu na me nu. Za to smo osmi sli li ovaj va {ar ko ji je pre te `no na me wen

ro d i t e q i m a ka k o bi mo g li da vi de {ta su sve de ca us pe la da na pra ve od re ci kli ra nih

pred me ta i ma te ri ja la – re kla je ru ko vo di lac vr ti }a Dra ga na Ti ca. A. Va.

VESELO I [ARENO NA „ZMAJEVIM DE^JIM IGRAMA”

Da nas ve li ki kar ne val „Zma je ve de~ je igre” ju ~e su oku p i l e ne k o l i k o sto t i n a ma li {a na u cen tru gra da, ko ji su za jed no sa ro di te qi ma, u`i va li u pro gra mu ko ji su iz v o d i l i wi h o v i vr { wa c i.

Grad skoj bi bli o te ci gde }e bi ti pred sta vqe na no va ida wa za de cu, a za pod ne su za ka za ni „Su sre ti u Zmaj Jo vi noj 26„ gde }e na de ci za ni mqiv na ~ in bi t i pred s ta v qe n a

Ne ki su sa mo po sma tra li, dok su dru gi ak tiv no u~e stvo va li u obi qu ra di o ni ca ko je su za wih pri pre mi li or ga ni za to ri naj ve }eg fe sti va la za de cu u ovom de lu Evro pe. Da na {wi pro gram po ~i we u 11 ~a so va u

krat ka isto ri ja srp ske kwi `ev no sti za de cu. „Uli ~a ro li je„ na Tr gu slo bo de po ~i wu u 17. 30 ~a so va, a ma li {a ni }e u`i va ti u ra zno vr snom mu zi~ k o-scen s kom pro g ra m u. Na {a re ni ji do ga |aj fe sti va -

V remeploV

No ve gra ni ce ote à le ko mu ni ka ci ju Oku pa tor je 1941. Voj vo di nu ras po de lio tri ma „dr à va ma”. Pre ko „no vih gra ni ca” te {ko je odr à va na ve za me |u ru ko vod stvi ma na rod no - oslo bo di la~ kog po kre ta u svim kra je vi ma ze mqe. Na pri mer, Stan ko Pa u no vi} iz Sre ma oba ve stio je CK KPJ za Sr bi ju da je Sve to zar

„Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da. U~e stvo va }e Dra ga na Be le sli jin, Rad mi la Gi ki}-Pe tro vi} i Zo ran Mir ko vi}. I. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vi Sad se od vaj ka da di ~i svo jom kul tu rom i pre ten dent je da po sta ne Evrop ska pre sto ni ca kul tu re iako mno ga svo ja do bra osta vqa zu bu vre me na i ne bri zi. Ta ko i, ka ko ih et no lo zi zo vu - spo me ni ci na rod nog gra di teq stva, od no sno tr {~a re, pr o pa da ju zbog ne u sa gla {e nih za kon skih re gu la ti va, ko je ve zu ju ru ke od re |e nim in sti tu ci ja ma i vla sni ci ma. Ovih pet pre o sta lih u Uli ci kra qe vi }a Mar ka no} na su mo ra za vla sni ke, ali i opa snost po wi hov i `i vot pr o la zni ka. Iz da na u dan kr ov i zi do vi se sve vi {e uru {a va ju, vo da pr o di re u objek te, pa se po sta vqa pi ta we ko me su one „kul tur no do bro” kad ni ko o wi ma ne }e da bri ne? S jed ne stra -

Iz bo ri za ~la no ve Sa veta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Pod ba ra” bi }e odr `a ni su tra od 7 do 20 ~a so va. Gra |a ni tre ba da po ne su li~ na do ku men ta, a pro sto ri je MZ „Pod ba ra” na la ze se u Kosov skoj uli ci 41. A. L.

Kwi `ev no ve ~e u Kul tur nom cen tru

Novosadska petak8.jun2012.

Iz bo ri u MZ „Pod ba ra”

U mu zi~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va }e Bo ri slav Zo ri}, ko ji }e svi ra ti na gi ta ri, i Va sa Vu~ ko vi} na kla ri ne tu. N. R.

Mar ko vi} To za, se kre tar ko mi te ta za Voj vo di nu, ma te ri jal ko ji mu je po slat 8. ju na 1942. do bio sa me sec i po da na za ka {we wa. A ku rir ko ji ga je do neo ni je smeo da po ne se uz vrat no pi smo, jer je bio uve ren da ga je na pri ja teq ot krio i da }e ga uhap si ti ~im ga ne gde po no vo vi di. N. C.

la sva ka ko je ve li ki Kar ne val - ko s ti m i r a n a po v or k a ko ja }e se, od 17.30 ~a so va, kre ta ti Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com do Tr ga slo bo de, a naj u spe {ni je ma ske i ko -

30 ~a so va, odr `a }e se mu zi~ ki, pe sni~ ki, glu ma~ ki i ple sni na stu pi de ce, a u 18 ~a so va ma li {a ni }e ima ti pri li ku da re ci tu ju omi qe ne pe sme u okvi ru pro gra ma „Ov de sta nu ju pe sme”. Pred vi |e ne su i lut kar ske, sli k ar s ke, eko l o {ke ra di o ni ce i ra di o n i c e in d i j an skih igra ~a ka, a po seb no se iz dva ja ra di o n i c a na te m u astro n o m i j e „Kud gle d a{ ~e d o, kud gle da{ zla to?”. Ve ~e r as }e na Tr g u slo bo de u`i va ti ne sa mo de ca va} i oni ma lo sta ri ji i to na kon c er t u ben d a „Bra ni mir i ne pri ja te qi„ ko ji po ~i we u 21 ~as. De taq na sat ni ca fe sti va la na la zi se na in t er n et stra nici zma j e v e d e c je i - Fo to: R. Ha yi} gre.org.rs, na Fej sbuk sti mi bi }e na gra |e ni. U~e - stra ni ci fe sti va la i na pro {}e je po treb no na ja vi ti na mo pul to vi ma u Zmaj Jo vi noj pro mo pul to vi ma „Zma je vih uli ci, gde se na la ze i uput de~ jih iga ra„ ili na iter net stva za pri ja vqi va we za ve li stra ni ci fe sti va la. ki Kar ne val. Ulaz na sve pro U pro gra mu „Pod li pa ma” gra me je bes pla tan. du` Zmaj Jo vi ne uli ce, od 17. J. Zdjelarevi}

Otvo ren „[un ka fest”

Fo to: R. Ha yi}

“[un ka fest”, ko ji se u na {em gra du or ga ni zu je po pr vi put, sve ~a no je otvo ren si no} u auli Ma ster cen tra na No vo sad skom saj mu. Po se ti o ci su u Kon gre snom cen tru “Ma ster” ima li pri li ku i da po gle da ju iz lo `bu sli ka Mi la na Ko wo vi }a, ko jom je do mi ni ra la sli ka “[un ka” na sta la u Pa ri zu 1930. go di ne. Na ovom fe sti va lu pred sta vi }e se 150 iz la ga ~a iz Sr bi je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Ita li je, Por tu ga li je i Ne ma~ ke.

Pro gram fe sta na sta vqa se da nas od 11 do 14 sa ti pro mo ci jom bren do va, kom pa ni ja i pro je ka ta, na stu pi }e i “30 sta par s kih har m o n i c a { a” pod upra vom Mi }e Jan ko vi }a, a u 20 sa ti bi }e pro mo vi san “Tam bu ri ca fest”. Su gra |a ne, ko ji su tra od 11 do 14 sa ti bu du po se ti li {un ka fest, o~e ku je pro mo ci ja bren do va, dok }e se u 20 sa ti odr `a ti iz bor za mis “[un k a fe s ta”. Fe s ti v al {un ke bi }e za tvo ren u ne de qu 10. ju na. N. H.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak8 . jun2012.

NO VO SAD SKI ATE QEI OTVA RA JU VRA TA

Upo zna va we iz vo ri {ta umet no sti Sli ka ri, ar hi tek te, gra fi ~a ri, va ja ri, fo to gra fi i di zaj ne ri, wih 30, otvo ri }e po se ti o ci ma vra ta svo jih ate qea su tra od 17 ~a so va do po no }i to kom ma ni fe sta ci je „No} otvo re nih ate qea”. Po se ti o ci }e ima ti pri li ke da vi de gde i ka ko na sta ju umet ni~ ka de la, a ka ko je re ~e no na ju ~e ra {woj ko fe ren ci ji za {tam pu u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, obi la zak ate qea po gra du i Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, je bes pla tan. - Na me ra nam je da se qu di upo zna ju sa sa mim iz vo rom umet no sti, da na li cu me sta vi de ka ko umet ni ci stva ra ju - re kao je Dar ko \or |e vi} iz udru `e wa „Frak tal 3” i do dao da se u skla du s tim, ovo go di {wa „No} otvo re nih ate qea„ od vi ja pod slo ga nom „Osve tli mrak„.

^lan or ga ni za ci o nog ti ma Pre drag Uze lac is ta kao je va `nost us po sta vqa wa re la ci je iz me |u umet ni ka i kraj weg kon zu men ta umet no sti, ka ko bi se pre mo stio jaz me |u wi ma i ka ko bi se do ~a rao pro ces stva ra wa kao i sam pro iz vod, od no sno umet ni~ ko de lo. Po zvao je umet ni ke da se ukqu ~e u ma ni fe sta ci ju, i to ne sa mo li kov ne, ve} i mu zi ~a re i za na tli je, ka ko bi sle de }e go di ne po nu da bi la jo{ ra zno vr sni ja. Po mo} ni ca di rek to ra KCNS Kse ni ja ô ba no vi} do da la je da se „No} otvo re nih ate qea„ odr à va u jo{ tri de se tak gra do va {i rom Sr bi je, a ma pa ate qea mo è da se pre u- zme od da nas u Kul tur nom cen tru i u ate qe i ma. J. Z.

U KUL TUR NOM CEN TRU NO VOG SA DA DO 16. JU NA

Uli~ ni svi ra ~i na fo to gra fi ja ma gra |a na

dnevnik

PO ^E LO ULA GA WE U RE KON STRUK CI JU KA NA LI ZA CI JE U PE TRO VA RA DI NU

Uli ca Ra~ kog pr va na re du Re kon struk ci ja i iz grad wa de la ka na li za ci je u Uli ci Ra~ kog u Pe tro va ra di nu, vred na oko 25 mi li o na di na ra, za po ~e la je ju ~e, rok za za vr {e tak ra do va je 70 ka len dar skih da na, a iz vo |a~ je „Pro jek to mon ta à„ iz Be o gra da. U „Vo do vo du i ka na li za ci ji” ka ù da }e na red nih da na do bi ti do zvo le i za po ~e tak re kon struk ci je ka na li za ci je u de lu [e no i ne uli ce, od Uli ce pa tri jar ha Ra ja ~i }a do Req ko vi }e ve. Vred nost ovog po sla je oko pet mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak je 25 ka len dar skih da na. Di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac ka zao je da je pro blem Pe tro va ra di na taj {to je ka na li za ci ja u we go vom ve li kom de lu ra |e na dav no, bez ne kog do brog pla na, kao i da je mre à iz u zet no sta ra. Po red to ga je dan deo Pe tro va ra di na, kao {to su Sa do vi, ne ma uop {te in fra struk tu ru. Po we go vim re ~i ma, to sve tre ba si ste mat ski sre di ti u ne ko li ko go di na i to }e bi ti ura |e no. Po sao u uli ci Ra~ kog je pri mer ka ko on tre ba da se ra di, plan ski i si ste mat ski. - Iako su ovi ra do vi bi li na ja vqe ni da }e po ~e ti jo{ pro {le go di ne, na à lost, to ni je bi lo mo gu }e zbog ra znih teh ni~ kih pro ble ma - is ta kao je na ju -

Fo to F. Ba ki}

Sre di nom sle de }e ne de qe po ~e }e zo ni ra we vo do vod ne mre `e, ~i ji je ciq sta bi li za ci ja pri ti s ka vo de u Pe tro va ra di nu. Ovaj po sao, vre dan vi {e od 14 mi li o na di na ra, po ve ren je fir mi „Gra di teq NS” ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Me |u tim, va `no je da }e ono {to smo obe }a li, a {to se ti ~e nad le `no sti „Vo do vo da i ka na li za ci je”, bi ti ura |e no. Na ovaj na ~in `e li mo da po ru ~i mo da mi

mi sli mo na sve gra |a ne No vog Sa da, a pro te klih go di nu i po da na smo se po tru di li da mno ge po slo ve ko je smo za cr ta li iz obla sti ele men tar ne ko mu nal ne in fra struk tu re, do ve de mo u red. Sre di nom sle de }e ne de qe po ~e }e zo ni ra we vo do vod ne mre `e

~i ji je ciq sta bi li za ci ja pri ti sa ka vo de u Pe tro va ra di nu. Ra do ve vred ne vi {e od 14 mi li o na di na ra oba vi }e fir ma „Gra di teq NS„. Na kon {to Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re da sa gla snost, po ~e }e i po sao vre dan pet mi li o na di na ra ko ji se ti ~e re kon struk ci je ka na li za ci je u [tro sma je ro voj uli ci u de lu pod gra |a Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ovo go di {wim pla nom in ve sti ci ja pred vi |e na je i grad wa ka na li za ci je u de lu Tran xa ment ske uli ce, vred na oko tri mi li o na di na ra, a re a li za ci ja ove in ve sti ci je o~e ku je se to kom je se ni. Za pro je kat od vo |e wa ot pad nih vo da de la na se qa Sa do vi ne do sta je jo{ se dam sa gla sno sti za par ce le. No vi mo me nat u re a li za ci ji ovog po sla je ste da „@e le zni ce Sr bi je„ u de lu Sa do va tre ba da pra ve pod vo `wak i naj ve ro vat ni je da se do za vr {et ka tog po sla ne }e ula zi ti u grad wu ka na li za ci je na tom pod ru~ ju. Ove go di ne }e ta mo bi ti ulo `e no iz me |u 20 i 40 mi li o na di na ra, a po sao }e naj pre po ~e ti u onim uli ca ma gde su imo vin sko prav ni od no si ~i sti. O~e ku je se da ~e po me nu ti ra do vi po ~e ti u sep tem bru. B. M.

NA GRAD SKOJ PLA @I I OVE GO DI NE PU NO DE [A VA WA Fo to: B. Lu ~i}

[trand nu di do bar pro vod Iz lo `ba fo to gra fi ja „Uli~ ni svi ra ~i kroz objek tiv gra |a na” otvo re na je u Kul tur nom cen tru No vog Sa da i ob u hva ta 37 fo to gra fi ja ko je su No vo sa |a ni i dru gi po se ti o ci fe sti va la na pra vi li od 2009. do 2011. go di ne. Na in ter net stra ni ci fe sti va la ob ja vqen je kon kurs, a dva auto ra ko ja osvo je naj vi {e gla so va po se ti la ca saj ta, bi }e oda bra ni za zva ni~ ne fo to gra fe ovo go di {weg fe sti va la, dok }e se dva na est fo to gra fi ja na }i na ka len da ru za 2013. go di nu. Iz lo `bu je otvo rio po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}, a po stav ka }e mo }i da se po gle da do 16. ju na, do ka da tra je i fo to kon kurs. Od 15. av gu sta,pa do za vr {et ka fe sti va la su gra |a ni }e mo }i da po gle da ju iz lo `bu u In fo cen tru Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da.

Na otva ra wu iz lo `be pred sta vqen je i pro gram ovo go di {weg, dva na e stog po re du, Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a, ko ji }e se odr à ti od 6. do 9. sep tem bra. Di rek tor fe sti va la Bo ri slav Be qan ski is ta kao je da }e ovo go di {we iz da we oku pi ti 18 atrak tiv nih iz vo |a~ kih tru pa sa vi {e od 150 iz vo |a ~a iz ce log sve ta i sto ti nu iz na {e ze mqe. - Ovo go di {wi Fe sti val je hu ma ni tar nog ka rak te ra - ka è Be qan ski. - No vac ko ji bu de mo pri ku pi li iz {e {i ra, ko ji su me ta fo ra na {eg fe sti va la, bi }e na me wen oni ma ko ji ma je naj po treb ni ji, a to su de ca s uli ce. Pa re }e mo ulo ì ti u or ga ni za ci ju ra di o ni ca i uop {te u rad sa de com. Va `no je da po dig ne mo svest kod su gra |a na o to me da hu ma nost i qu bav pre ma gra du i mu zi ci tre ba da tra je svih 365, a ne sa mo to kom ~e ti ri fe sti val ska da na. J. Z.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Ve~ na ~a ro li ja po ~et ka – @i vo to pis Her ma na He sea” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do -

bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ve~ na ~a ro li ja po ~et ka @i vo to pis Her ma na He sea„ Aloj za Prin ca. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. N. R.

Kao i sva kog le ta [trand }e i ove go di ne bi ti me sto oku pqa wa za qu bqe ni ka u Du nav, po klo ni ka do brog pro vo da, ali i onih ko ji ma je mo re, zbog do bro po zna tih stva ri, ne do sti `no. Osim pe ska, sun ca, klo pe i pi }a na naj le {oj no vo sad skoj pla `i odr `a }e se i mno {tvo de {a va wa ko ja }e upot pu ni ti let wu po nu du i do pri ne ti to me da se svi po se ti o ci {to bo qe pro ve du. Od 4. do 8.ju la [trand }e bi ti do ma }in Evrop skog pr ven stva u od boj ci na pe sku u or ga ni za ci ji Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, VIP te le fo ni je i „Grad skog ze le ni la„. No vi Sad je do bio naj vi {e oce ne Evrop ske od boj ka {ke kon fe de ra ci je za or ga ni za ci ju do sa da {wih ~e len xe ra i pro {lo go di {weg

To kom fe sti va la „Eg zit„ [trand }e, po tra di ci ji, bi ti do ma }in dnev nih ùr ki za go ste naj ve }eg mu zi~ kog do ga |a ja u ovom de lu Evro pe. U av gu stu }e, po usta qe nom obi ~a ju, bi ti do ~e ka ni u~e sni ci Du nav ske re ga te – naj ve }e re~ ne re ga te na sve tu, a na pla ì }e pr ve su bo te sep tem bra bi ti odr àn „Voj vo di na fest„, ma ni fe sta ci ja ko ja pro mo vi {e bo gat stvo ra zi ~i to sti Po kra ji ne. I ove go di ne bi }e odr àn Me mo ri jal ni

go di na i ove go di ne je bes pla tan. Se zon ske kar te bez po pu sta sta ju 1.045 di na ra, a sa po pu stom (za |a ke, stu den te i pen zi o ne re) 850 di na ra. Na tu ce nu po treb no je do da ti jo{ 300 di na ra za iz ra du se zon ske kar te ko ja je za {ti }e na od fal si fi ko va wa. Dnev na ce na za ku pa se fa za od la ga we li~ nih do ku me na ta osta la je 100 di na ra, a po se ti o ci ma je po red glav nog ula za na pla `u na ras po la ga nju 48 se fo va.

tur nir u te ni su gla vom „Vla di mir Fran ci {ko vi}”. [tran da ro {i su po seb no ve za ni za ovaj sport, s ob zi rom na to da je na stao upra vo na na {oj pla `i. Pod se ti mo, zva ni~ na ku pa li {na se zo na na [tran du po ~e la je 1. ma ja i tra je do 30. sep tem bra, a ce ne su osta le iste kao i pro {le go di ne. Za dnev nu ula zni cu po treb no je iz dvo ji ti 50 di na ra, a ulaz za de cu do se dam

Za hva qu ju }i le pom vre me nu to kom pr ve po lo vi ne ma ja, pro da to je, ka ko ka `u, oko 30.000 dnev nih ula zni ca i oko 2.500 se zon skih, {to je za oko 20 od sto vi {e u od no su na isti pe riod pro {le se zo ne. U “Ze le ni lu” se na da ju da }e ih vre me vre me to kom pre o sta la ~e ti ri me se ca ku pa li {ne se zo ne po slu `i ti, ka ko bi mo gli da or ga ni zu ju ve }i deo ma ni fe sta ci ja ko je su pla ni ra li. B. M.

Ku pa li {na se zo na na [tran du po ~e la je 1. ma ja i tra je do 30. sep tem bra, a ce ne su osta le iste kao i pro {le go di ne. Za dnev nu ula zni cu po treb no je iz dvo ji ti 50 di na ra, a ulaz za de cu do se dam go di na i ove go di ne je bes pla tan Evrop skog pr ven stva. Uz to, na{ grad je ve} de ce ni ja ma una zad je dan od naj ve }ih od boj ka {kih cen ta ra Sta rog kon ti nen ta, ta ko da je sve to za jed no uti ca lo da i ovog le ta bu de do ma }in naj ve }im maj sto ri ma ovog spor ta, ka ù u „Grad skom ze le ni lu”. Od 29. ju na do 1. ju la na no vo sad skoj grad skoj pla ì bi }e odr àn i {e sti Me |u na rod ni tur nir u ru ko me tu na pe sku, a o~e ku je se u~e {}e osam mu {kih i isto to li ko èn skih eki pa. Od 27. do 29. ju la bi }e odr à no Pr ven stvo Sr bi je u xet ski ju. Ovo tak mi ~e we po ka za lo se kao ve o ma atrak tiv no za po se ti o ce [tran da, jer je u pi ta wu pra vi let wi sport.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Kan di dat za vin skog {ti to no {u Iz zdrav stve nih raz lo ga mi ni je do zvo qe no vi {e od de ci cr nog vi na na dan, pa da li bi me ne ki vin ski vi tez pri mio za {ti to no {u? Ne bih mu pra vio ve }u {te tu dnev no. 064/2466... * * * Go spo do Ko mu nal na po li ci jo, na Bu le va ru kne za Mi lo {a fri `i de ri na sa mom tro to a ru, za u zet pro laz, tru lo vo }e i po vr }e, pra zne gaj be, a no vo oso bqe sva ki dan. Ta ko je kad po slo da vac uzme za kon u svo je ru ke. 064/1285... * * *

Ne k a d a frak c i j e, a sa d a par ti je, raz li ka je ko ja? Ne ka da je to bio pro blem za ap so lu ti ste, a sa da za na rod, da li je to ipak ne ka kvo „pu {ta we sa lan ca”? 064/3078... * * * AP Voj vo di na se u za jed ni ci evrop skih re gi o na bo ri za {to bo qu po zi ci ju i ve} je osvo ji la dva pr va me sta. Po sta la je evrop ski re gion sa naj vi {e am bro zi je i evrop ski re gion sa naj ma we {u ma. Afe rim! 063/5568...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak8.jun2012.

DANAS SPISKOVI „RADOSNOG DETIWSTVA”

Na li sti ~e ka wa 2.301 de te Na vr ti }i ma «“Ra do snog de tiw stva“» da nas }e bi ti ob ja vqe ni spi sko vi prim we ne, od no sno od bi je ne de ce, re {e no je ju ~e na sa stan ku Uprav nog od bo ra ove usta no ve. Ka ko je re kao di rek tor PU Bo ri slav Sa mar xi} ro di te qi ko ji su ne za do voq ni re zul ta tom kon kur sa mo gu ulo `i ti `al bu od su tra, pa do 16. ju na. - Tre nut no se na li sti ~e ka wa na la zi 2.301 de te, od tog bro ja 1.499 wih je od bi je no, a 802 ne ma ni ka kvu {an su da se upi {e u vr ti}, jer su ro di te qi kon ku ri sa li na ne po sto je }a me sta. Naj vi {e de ce na li sti ~e ka wa je u ja sle nom uz ra stu, i wih je 1.327, za ce lo dnev ni bo ra vak od tri do se -

dam go di na na li sti ~e ka wa na la zi se 898 ma li {a na, a po lu dnev ni bo ra vak ~e ka wih 76 – na veo je Sa mar xi}. Zbog to ga je Uprav ni od bor do neo od lu ku da se na pi {e do pis i po {a qe ga Upra vi za obra zo va we, ka ko bi se tra `i lo odo bre we za pri jem 20 od sto vi {e de ce od nor ma ti va. Ti me bi se, ka ko ka `e di rek tor, sma wi la li sta ~e ka wa i to za po lo vi nu, a ka da bu de go tov vr ti} u Rad ni~ koj uli ci, na je sen, li sta ~e ka wa fak ti~ ki ne bi ni po sto ja la. - Uko li ko nam upra va za obra zo va we odo bri upis de ce pre ko nor ma ti va, od mah bi oba ve {ta va li ro di te qe da do |u i da

upi {u svo je ma li {a ne, a ve ru jem da }e mo do kra ja ovog me se ca do bi ti sa gla snost – is ta kao je Sa mar xi}. Pod se }a mo da je kon kurs bio ras pi san za 1668 ma li {a na i to za ja sle ni uz rast bi lo je 637 slo bod nih me sta, za ce lo dnev ni bo ra vak de ce od tri do se dam go di na ras pi sa no je 191 me sto, a za po lu dnev ni bo ra vak 840 me sta. Na kon kurs je sti glo 3933 pri ja ve, od ~e ga je 2.600 ran gi ra no, 802 su bez {an se za upis zbog kon ku ri sa wa na ne po sto je }a me sta i 280 pri ja va sti glo je za de cu ko ja ni su na pu ni la jo{ jed nu go di nu. Q. Na.

SAJAM ZAPO[QAVAWA JU^E NA SPENSU

Kur se ve nu de, po slo ve sla bo U po tra gu za po slom ju ~e je u za pad ni hol Spen sa pri sti glo vi {e od hi qa du qu di. Me |u tim, glav na ka rak te ri sti ka Saj ma za po {qa va wa i edu ka ci je, sem za me ne pla sti~ nih {tan do va za po slo dav ce s pro stra ni jim, gvo zde nim te zga ma, je mno {tvo po nu da za pre kva li fi ka ci ju, dok je kon kret no stal no za po sle we nu dio ma lo fir mi i pred u ze }a. Ta ko je pr va sa jam ska re~ gla si la edu ka ci ja, a naj ve }i hit u skla du s tim bio je {tand Edu ka tiv nog cen tra, gde su fla je ri raz gra bqe ni ve} u pod ne. Za po sle ni u ovom Cen tru ka `u nam

do va ne za po sle nih gra |a na bi lo je jo{ is pred „NS pro grup” gde su se ta ko |e, sem jed nog slo bod nog me sta za po sao ko mer ci ja li ste, nu di li kur se vi za ra zna za ni ma wa. Od onih ko ji su nu di li rad na me sta, {tand „Neo plan te„ u po tra zi za me sa ri ma i in è we ri ma teh no lo gi je bio je naj in te re sant ni ji su gra |a ni ma ko ji tra è za po sle we. Na rav no, i ovog pu ta na saj mu je bio “{pa lir” {tan do va osi gu ra va ju }ih ku }a, ko ji tra è sa rad ni ke. - Pr vi put se pred sta vqa mo pre ko Saj ma za po {qa va wa. Za do voq ni smo bro jem pri ku pqe -

NA NOVOJ PIJACI U SREMSKOJ KAMENICI

Te zgi du plo vi {e od za ku pa ca Na kon {to su ise qe ni sa pri vat nog pla ca i sko ro go di nu da na ko ri sti li ze mqi {te ko je je Grad obez be dio kao pri vrem no re {e we, pi ja~ ni pro dav ci u Srem skoj Ka me nii su pre ne {to vi {e od me sec da na do bi li du go o~e ki va ni pro stor za oba vqa we te de lat no sti. Ipak, na pi ja~ nom pla tou po vr {i ne 820 kva drt nih me ta ra sa 53 ze le ne te zge i 14 na me we nih za rob ni deo, za u ze to je oko 30 te zgi, od no sno 40 od sto. - Mi smo bi li sve sni ka da smo ra di li pi ja cu da je ona za sa da {wi tre nu tak ma lo pre di men zi o ni ra na, ali to se ra di za sle de }ih 20-30 go di na i mo ra li smo da uzme mo u ob zir ~i we ni cu da }e Ka me ni ca, kao na se qe ra sti i da }e se i pi ja ca u skla du s tim raz vi ja ti - ka `e di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}. Pre me {ta wem pi ja ce sa pri vre me ne lo ka ci je u Uli cu Mar -

ka Ore {ko vi }a, gde je iz gra |e na i no va Me sna za jed ni ca, omo gu }en je bo qi pri stup pi ja~ nom pro sto ru be to ni ra wem pri la zne sta ze i pri la znog ste pe ni {ta pi ja~ nom pla tou, a ure |en je i pri la zni put kao i par king po vr {i ne 300 kva dra nih me ta ra. - Mo ra li smo da pri pre mi mo i do vo qan broj te zgi i pro sto ra za par king da bi pi ja ca mo gla da funk ci o ni {e i u na red nim de ce ni ja ma, a od re |e ni stan dar di po ka zu ju da je po treb no tri do pet go di na da za `i ve ma we pi ja ce - na po me nuo je Ba ji}. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, no va pi ja ca ima bo qe uslo ve i za tr gov ce i za gra |a ne Ka me ni ce, ko ji sa da ima ju i to a let. Na pi ja ci se na la ze i ~e ti ri po slov na pro sto ra, za po {tu, me sa ru, ham bur ge ri ju i zdra vu hra nu. I. D.

AKCIJA DRU[TVA ZA ZA[TITU I PROU^AVAWE PTICA

da sle di no vi krug obu ka za ra zna za ni ma wa, kao {to su bra va ri, li ma ri, zi da ri, sto la ri…, a u to ku je kurs za za va ri va ~e, dok su kur se vi za in for ma ti ku i stra ni je zik ve} za vr {e ni. Re -

nih bi o gra fi ja i nu di mo sta lan po sao za dva fo to gra fa i jed nog pro dav ca - re kla je Ne ve na T. iz fir me „Da ni kol”. Na saj mu se pred sta vi lo i de set obra zo va nih usta no va, ma -

hom pri vat nih fa kul te ta. Si mo ni da Vu ~e nov sa Uni ver zi te ta „Edu kons” ka è ka ko pred sta vqa ju stu dij ske pro gra me svo jih se dam fa kul te ta, naj po pu lar ni ji su pro gra mi eko no mi je, me nax men ta i za {ti te ì vot ne sre di ne, dok od no vi na ima ju pro gra me za pri me we nu bez bed nost i di gi tal nu umet nost. Za be le ì li smo i ve }u po tra gu za kro ja ~i ma, a iz gle da da je po re du is pred {tan da, gra |a ne naj vi {e za ni mao rad u mod nom stu di ju „Mia ko lek{n”. - Za vr {i la sam sred wu ma {in sku {ko lu i tra ìm bi lo ka kav po sao da stek nem is ku stvo, po sle bi stu di ra la. Ma lo je ma wa po nu da za po sao pro dav ca ne go pro {li put, dok je po -

PO^ELI PREGOVORI KAKO PREBRODITI [TRAJK

„Neo bus” po no vo na pro da ju? Pred stav ni ci Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, za po sle ni iz „Neo bu sa” po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin na sta vi }e da nas raz go vo re za po ~e te ju ~e zbog kri ze u Fa bri ci auto bu -

ze }u “No vi Sad” i da za grad skog pre vo zni ka pro iz vo di auto bu se. Ta kav pri mer ve} po sto ji u Be o gra du i Ni {u, gde „Ikar bus„

Ju ~e se raz ma tra la mo gu} nost da se za po sle ni ma is pla te bar dve bru to za ra de, od ukup no osam, ko li ko ni je is pla }e no sa „Neo bus”, gde {trajk tra je du è od me sec da na. Ju ~e se raz ma tra la mo gu} nost da se za po sle ni ma is pla te bar dve bru to za ra de, od ukup no osam, ko li ko ni je is pla }e no. Ujed no, za po sle ni ne ma ju ni ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce, pa je po treb no da se za oko 220 rad ni ka upla te i do pri no si za pen zij sko i zdrav stve no osi gu ra we. Raz voj na ban ka Voj vo di ne naj ve }i je po ve ri lac „Neo bu sa”, ko ji je du àn oko 4,5 mi li o na evra. Pro {le sed mi ce iz Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vog Sa da ~u lo se da je je dan od pred lo ga ka ko da „Neo bus” iza |e iz kri ze, da se Fa bri ka auto bu sa pri po ji Grad skom sa o bra }aj nom pred u-

od no sno „Ni bus„ pro iz vo de auto bu se za po tre be ova dva gra da. - „ Neo bus „je pri vat na fir ma, a za pri pa ja we grad skom pre vo zni ku tre ba lo bi da Fa bri ka auto bu sa ode u ste ~aj, jer bi on da ve }in ski vla snik iz gu bio pra vo na upra vqa we ak ci ja ma - ob ja snio je pred sed nik sin di ka ta me ta la ca No vog Sa da No vak Va si}, do da ju }i da bi se spa ja wem dve fir me sa ~u va la rad na me sta u fa bri ci i odr `a la pro iz vod wa auto bu sa. Va si} je re kao da se na sa stan ku od za stup ni ka ve }in skog vla sni ka, ujed no i ma win skog vla sni ka ka pi ta la Zo ra na Kij ca, mo glo ~u ti

da se vo de pre go vo ri oko pro da je „Neo bu sa”i to sa ki ne skim i bel gij skim part ne ri ma, ali da }e se is hod raz go vo ra zna ti kra jem ju na. Zo ran Ki jac ju ~e je re kao je da }e da nas pi sme no od go vo ri ti na pi ta wa „Dnev ni ka”, jer je bio za u zet. Ve }in ski vla snik „Neo bu sa” je Mo ha me da li Ma gra bi iz Sa u dij ske Ara bi je, ko ji se u do mo vi ni ba vi ha xi pre vo zom i u vo znom par ku ima oko 2.000 auto bu sa. Z. Deli}

tra `wa za mo ju stru ku uglav nom ista kao i pro {li put - ka è ma {in ski teh ni ~ar Ro ma ri ja Zlo ko li ca. To je s dru ge stra ne {tan da, to je pri ~a ve }i ne po se ti te qa. Ka ko je Sa jam bio vi {e edu ka tiv nog ka rak te ra, mla di su qu di {par ta li hod ni kom Spen sa, na da ju }i se ve }oj po nu di. U po tra gu za no vim upo sle wem sti gli su gra |a ni sred wih go di na, spa ko va ni u gru pu „gu bit ni ci tran zi ci je”, pa je ta ko pe de se to go di {wi in è wer elek to teh ni ke Mi lan Er ceg na pi ta we o o~e ki va wu i è qa ma za no vi po sao od go vo rio vr lo krat ko „bi lo {ta”. Sa jam je otvo rio za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. A. L.

Is kqu ~e wa stru je ^e re vi}: od 8.30 do 13 sa ti vi kend na se qe Ka lu |e ri ca i deo vi kend na se qa Ma la Te ste ra. Le din ci: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qi ma Li pa ri ja i To ri ne; od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qi ma Kli sa i Bre sto vi. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti Bra ni sla va Bu ku ro va 42, Je le ne Lo za ni} od 3 do 5 i od 2 do 12, Da ke Po po vi }a od 1 do 23 i od 4 do 28, Ali be go vac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8. Be o ~in: od 8.30 do 11 sa ti na se qe [qi vik, Mo ma~ ke zgra de i Ter ci jal ne de lat no sti; od 10 do 12 sa ti zgra da B2 ula zi od 1 do 5, zgra da B1 ula zi 3,4 i 5, zgra da B3 ula zi od 1 do 5, zgra da B4 ula zi od 1 do 4, To pla na u Be o ~i nu i deo @e le zni~ ke uli ce oko To pla ne.

„Otro vi u qud skom te lu” Pre da va we o zdra vqu „Otro vi u qud skom te lu” bi }e odr `a no u po ne de qak, 11. ju na u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Or ga ni za tor je Dru {tvo za po pu la ci o nu po li ti ku „Breg”. G. ^.

Bro je grad ske la ste i ~i o pe „Upo znaj mo i za {ti ti mo grad ske la ste i cr ne ~i o pe u No vom Sa du„, pro je kat je Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je, ~i ja svr ha je ste de taq no bro ja we gne zda ovih vr sta na pod ru~ ju gra da. Ko or di na tor ak ci je Dra {ko Gru ji} ka è da su se od lu ~i li na ova kav po tez, jer ve} ne ko vre me po sto ji ose }aj da la sta u gra du ima sve ma we, dok se ~i ni da ~i o pa ima sve vi {e. - Kroz obe ove vr ste pre la ma se na{ od nos pre ma ì vom sve tu, jer su nam bli ske, gne zde se ne po sred no po red nas, na na {im zgra da ma, bal ko ni ma, ula zi ma i pro zo ri ma - ka è Gru ji}. - Na {i ~la no vi }e gra |a ni ma de li ti bro {u re o to me ka ko se mo è spre ~i ti da la ste gra de gne zda na ne po èq nim me sti ma i {ta da ra di mo sa pti ca ma ko je se za le }u u na {e pro zo re ili ula ze u pro sto ri je. Iz ove or ga ni za ci je po zi va ju sve No vo sa |a ne da po mog nu u bro ja wu ta ko {to }e, ako se jed na ili obe vr ste gne zde u wi ho voj oko li ni, po pu ni ti for mu lar ko ji se na la zi na saj tu Dru {tva: www.pti ce sr bi je.rs. G. ^.

Kod iza bra nog le ka ra po re cept za „me ta don” Na ju ~e ra {wem sa stan ku, ko ji je sa zvao ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq, do go vo re no je da }e iza bra ni le ka ri na sta vi ti da pro pi su ju me ta don na re cept. Sa stan ku su pri su stvo va li pred stav ni ci Fi li ja le za Ju `noba~ ki okrug Re pu bli~ kog fon da

za zdrav stve no osi gu ra we, pred stav ni ci Do ma zdra vqa kao i pred stav ni ci Me ta don skog cen tra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i ta da su raz ja {we ne raz li ~i to sti u tu ma ~e wi ma pra vil ni ka Fon da i uput stva o pi sa wu me ta do na na re cept. I. D.

U KARLOVCIMA IZABRAN IZVO\A^ RADOVA

„Slo van pro gres” gra di vr ti}

Vr ti} u Srem skim Kar lov ci ma gra di }e Kon zor ci jum „Slo van pro gres” DOO iz Se len ~e, od lu ~io je Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne, ko ga je kar lo va~ ka op {ti na ovla sti la da oda be re iz vo |a ~a ra do va. Osim ove fir me za taj po sao bi la su za in te re so va na jo{ dva pred u ze }a, „Di ja go na la” i „Best iz grad wa” iz No vog Sa da, ali je kao naj po voq ni ji iza bran „Slo van pro gres”. Ka ko sa za nje mo od po mo} ni ce pred sed ni ka op {ti ne u Kar lov ci ma Bri gi te Di mi tri je vi}, u to ku je pot pi si va we ugo vo ra, na kon ~e ga sle di niz ad mi ni stra tiv nih rad wi, ta ko da jo{ ne mo `e da se ka `e ka da }e grad wa objek ta po ~e -

ti. Pre ma po nu di, iz grad wa }e sa PDV-om ko {ta ti oko 112 mi li o na di na ra. Sto mi li o na je obez be dio Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne, a osta tak je za da tak op {ti ne. Na te ret lo kal ne sa mu o pra ve pa da i in fra struk tur no opre ma we, {to ni je ura ~u na to u ce nu grad we vr ti }a. Op {ti na je sno si la i tro {ko ve ku po vi ne par ce le, pro jek to va wa i pla ti }e nad zor. Bu du }i vr ti} bi }e po dig nut na Du da ri, u Uli ci kar lo va~ kih |a ka 31A. Ima }e tri eta `e - su te ren, pri ze mqe i pot kro vqe. Pro jek tom je pred vi |e no 14 so ba u ko ji ma mo `e da bo ra vi 270 de ce. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak8.jun2012.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ОЏАЦИ УРУЧИО НАГРАДЕ ПОЛИЦАЈЦИМА

Ручни часовници најзаслужнијима ОЏАЦИ: Традиционално сваке године председник општине Оџаци Предраг Цветановић, поводом празника припадника полиције уручује награде, ручне часовнике, најзаслужнијим припадницима стани-

Поред Предрага Цветановића, свечаности су присуствовали и председник СО Оџаци Милош Пејчић, заменик председника општине др Ђорђе Богдановић, начелник станице полиције у Оџацима Милан Зец, начелник оделења полиције из Сомбора Миле Сузић, као и припадници станице полиције у Оџацима. Припадници станице полиције у Оџацима који су се истакли у свом раду, примили су од председника општине Оџаци ручне часовнике, као награду за примерно обављање дужности. Награђени су: руководилац групе за сузбијање кримиМилоратка Јефтић и Драган Стефановић, налитета Драган Стефанајстарији међу награђенима новић,, вођа првог безбедце полиције у Оџацима. Традиција носног сектора Зоран Мићуновић, ни ове године није изневерена, а у полицајац Милорад Момчилов, сали општинског већа је одржана као и радница на управним послоскромна свечаност, на којој је обеле- вима у станици полиције Оџаци жен овај значајан датум. Милоратка Јефтић. С. Милер

Такмичење у пружању прве помоћи НОВИ БЕЧЕЈ: У склопу својих редовних активности, Црвени крст Војводине ће сутра, у Новом Бечеју, организовати Покрајинско такмичење у пружању прве помоћи и реалистичког приказа повреда, обољења и стања. Ова традиционална активност, како се очекује, окупиће више од 500 учесника из 20 организација Црвеног крста, ученика основних и средњих школа, као и волонтера. Техничку и организациону подршку такмичењу ће пружити ДКМТ тим – поливалентна јединица Црвеног крста Војводине за ванредне ситуације, која је формирана 2011. године у оквиру међународног пројекта. Свечано отварање такмичења планирано је у 10 часова, након чега ће екипе

отићи на радне тачке које су распоређене дуж шеталишта на тиском кеју. Завршетак надметање и проглашење победника очекује се у 17 сати. Ангажовање ДКМТ тима, иначе, увод је у вежбу коју ће ова екипа извести у недељу, на марини у Новом Бечеју. У склопу вежбе планирано је стављање у функцију “мобилног села” и решавање бројних задатака које Црвени крст има у ванредним ситуацијама. Тачно у подне предвиђено је извођење тактичке вежбе – симулације саобраћајне несреће са већим бројем повређених, у сарадњи са представницима МУП-а Србије – Сектора за ванредне ситуације, Дома здравља Нови Бечеј и Саобраћајном полицијом, а уз подршку локалне самоуправе. Ж. Б.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera „Seviqski berberin (19) No vo sad sko po zo ri {te gostovawe Narodnog pozori{ta iz Subotice „(Jedno) sa drugim” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

У БЕЧЕЈСКОЈ ОПШТИНИ ЦЕНЕ И ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

Награде најуспешнијим ученицима БЕЧЕЈ: Председнику највеће потиске општине Петеру Кнезиу није могао да припадне пријатнији задатак на истеку четворогодишњег мандата. У препуној великој сали Градске куће Бечеј, уручио је јуче награде успешним школарцима за резултате у ваннаставним активностима на регионалним, републичким и међународним такмичењима. - Радујемо се сваком успеху, а када га постижу ученици, без обзира на узраст, све нам буде драже, јер стиже подмладак који ће, када дође време, безболно заменити нас старије. Лане сам приметио да је било знатно више награда него претходне године, а сада са задовољством могу да констатујем не само да их има више него лане, него највише до сада. Поред вашег талента, то је знак да наставни кадар има врло озбиљан приступ у ваннаставним активностима, што нас, такође, радује. Сви заједно промовисали сте нашу средину на такмичењима разног садржаја и зато вам припада једно велико хвала, - рекао је Кнези, пре него је са сарадницама Илоном Варњу и Илдиком Нађ уручио књиге вредним и талентованим школарцима. Ове године је, чак, 129 школараца добило награде за пласман од првог до трећег места на окружним, покрајинским републичким или међународним такмиче-

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Pe tra Ma vrak, @eq ka Mi lan ko vi}, Vu ki ca Avra mo vi} i Mir ja na Nov ko vi} iz Novog Sada, Bra ni sla va Zin do vi} iz Ba~a, Bi qa na Ba wac i Dra ga na Ja wu {e vi} iz In|ije, Sla |a na Mi {ko vi} iz Vajske, Sil via Hli pec iz Nadaqa i Vi o le ta Ko va ~e vi} iz Beo~ina, DEÂKE: Alek san dra Po po vi}, Ha ri je ta Fej zi}, Ma ja Je la ~a, Bi qa na Kne è vi} i Alek san dra Vu le ta iz Novog Sada, Ra doj ka Pan kov iz Tovari{eva, Je le na Sto ja no vi} iz Ka}a, Sve tla na Len dva ji iz Beograda, Da ni je la Mi li} iz Rumenke i Ma ri na Mi {ko vi} iz Vajske.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Stjepan Stjepana Nemet (1925) u 14.15 sati, Stevan \or|a Dobrenov (1923) u 15 i \oka Svetozara Prodanovi} (1931) u 15.45. Na Veternik grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawen Milinko Obrada Lalovi} (1955) u 15 sati.

њима. Бечејска Гимназија са 27 награђених ученика ове године предњачи, из Економско-трговинске школа је 12 ученика награђено.

ОШ „Светозар Марковић“ из Бачког Градишта, само два мање ученика награђена су из Музичке школе „Петар Коњовић“, а редослед следећих је „Петефи Шан-

Пуна сала талентованих ученика и поносних родитеља

- Из Техничке школе и ШОСО „Братство“ добили смо информацију да ове године немају ученике за награде, што нас је помало изненадило, али... остала је недоречена чланица Општинског већа задужена за образовање Илона Варњу. Са укупно 19 награђених ученика међу основцима предњачи

дор“ и „Север Ђуркић“ по 15, „Здравко Гложански“ (14), те школе имењакиње „Шаму Михаљ“ из Бечеја шест и из Бачког Петровог Села четири. По уручењу награда, предеседник општине је за добитнике, њихове наставнике и присутне родитеље, приредио скроман коктел. В. Јанков

Уређује се етно-парк Брвнара БАЧКИ ЈАРАК: У протекле три године значајна средства усмерена су за заштиту и рестаурацију објеката куће динарског типа Брвнара у Бачком Јарку. Ова спомен-збирка отворена је 1978. године. Поред брвнаре, млечара, зградице и курузане, етно-парк располаже оригиналним покућством, привредним алаткама и предметима народног стваралаштва. Потпуна заштита урађена је на зградици млечара, где се припремало млеко и сир, ку-

рузани, где је складиштен кукуруз, и рестаурацији зградице, у којој су живели младенци. Сада су у току радови на главном објекту етно парка. Кућу динарског типа са помоћним зградама на отвореном радо посећују ученици, али и старији да би се на лицу места уверили како су некада живели Крајишници, који су у Бачки Јарак досељени 1946. године из Дрвара, Петровца и Грахова. М. М.

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

Нова амбуланта у Старом Врбасу ВРБАС: У Старом Врбасу почела је изградња амбуланте, према којој ће гравитирати близу 8.000 житеља овог дела града. Староврбашани са нестрпљењем очекују изградњу ове здравствене установе, јер је стара амбуланта затворена пре више од годину и по дана, због дотрајалости објекта, у којем се налазила. - На задовољство наших суграђана, као и нас запослених у Дому здравља „Вељко Влаховић“, дочекали смо почетак изградње амбуланте у овом делу Врбаса. Верујемо да ће се радови одвијати према плану и да ће рок изградње бити испоштован – рекла је директорка врбаског Дома здравља др Брајан Николић. Како је истакао председник општине Врбас др Жељко Видовић, вредност ове инвестиције је 15 милиона динара, које је обезбедила локална самоуправа. - Радови су почели када је и предвиђено и сматрамо да нећемо имати проблема са роком изградње. Извођач радова је озбиљно ушао у овај посао, а и локална самоуправа је озбиљна у намери да се ова инвестиција реализује што пре – истакао је Видовић, додавши да ће у склопу амбуланте бити отворена и апотека. Рок за изградњу је 90 дана, а извођач радова је новосадско предузеће ГАТ, које је ангажовано и као подизвођач на радовима на врбаском позоришту. - Ово је први пут да је наше предузеће генерални извођач радова на неком објекту у Врбасу и надамо се да ће бити још таквих послова, јер је Врбас општина у којој ће сигурно бити инвестиција у будућности. Верујемо да ћемо завршити радове пре рока – рекао је директор и оснивач фирме ГАТ Дејан Слијепчевић. М. Кековић

VODI^

TElEfONI

APOTEKE

RO\ENI

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak8.jun2012.

ОД ЛО ЖЕ НА КОН СТИ ТУ ТИВ НА СЕД НИ ЦА У СУ БО ТИ ЦИ

Гра до на чел ник до 7. ав гу ста

Чланице Групе 484 и Новосадског хуманитарног центра

Овде и сада за бољи живот

РУМА: Акцију под називом „Овде и сада“ извела је, на румским улицама, Група 484, у сарадњи са Новосадским хуманитарним центром, а уз подршку локалних сарадника. Циљ акције је развој људске свести и димензије социјалног укључивања избеглих и расељених лица, а реализује се кроз изложбу седам паноа на којима су фотографије и изјаве избеглих и прогнаних лица у вези са проблемима, који их муче. План је да се на овај начин укљући шира јавност у дијалог о реализацији Локалног акционог плана за решавање питања избеглих и расељених лица у општини Рума. - Лош положај избеглих и расељених лица је разлог оваквог вида акције, јер се не обраћа довољна пажња на њих. Главни проблем су мала средства која се издвајају за овај тип проблема. Такође, грађани могу да напишу своје реакције и утиске и да их оставе у кутију, која је део саме изложбе – каже чланица Групе 484 Ивана Леко. Леко је додала и то да се приступ заснива на уверењу да је потребно изложити све локалне политике и стратешке планове, укључујући и буџете којима ће те политике и планови бити подржани, те да је јеЈ. А. дина меродавна оцена она коју да јавно мњење.

ЗАМЕНИЦА ПОКРАЈИНСКОГ ОМБУДСМАНА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Чиновницима треба више знања

СТАРА ПАЗОВА: Службеницима у органима управе и јавним предузећима је потребно много више знања, мотивације за рад и истрајности да пруже што бољу услугу грађанима, да теже свакодневној примени принципа да су сервис грађана у средини у којој раде - истакла је заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница То-

Даница Тодоров

доров која је, са сарадницама, посетила Стару Пазову и одржала трибину о месту и улози покрајинског заштитника грађана. Како је објаснила, ово је само једна у низу посета општинским центрима у Војводини, у оквиру пројекта који финансира америчка Агенција за подршку женама, а циљ је да се утврди положај и и проблеми жена у покрајини уопште, нарочито жена на селу. На питање новинара у којим се то областима у Војводини најчешће и највише крше права грађана,

Даница Тодоров је рекла да је највише обраћања грађана због кршења прописа у комуналним делатностима, права потрошача, наплата услуга јавних предузећа, у области издавања грађевинских дозвола и рада инсекција, а када је у питању равноправност полова, најчешћи су проблеми због изостајања заштите, када је у питању насиље у породици, затим кршење права трудница и породиља код продужења радног односа, или исплата зарада и накнада за време трудничког и породиљског одсуства. Има и оних општих, због сиромаштва или остваривања права у социјалној и здравственој заштити, изнела је Даница Тодоров посебно истакавши проблеме жена у селима, где нема гинеколога и тешко је остварити право на здравствену заштиту, чак заказати преглед болесном, а камо ли превентивно. Заменица покрајинског омбудсмнаје објаснила да, иако омбудсман не кажњава, него само упозорава на повреде прописа и права грађана, већина препорука је испоштована и проблеми решени. Када у органима управе нема разумевања за препоруке заштитника грађана, проблеме је теже решити, али институција омбудсмана је остварила солидан ниво утицаја и ауторитета. Заменица обудсмана за родну равноправност је са сарадницама обишла и Голубинце, где је са групом жена разговарала о положају жене на селу. А. Мали

СУ БО ТИ ЦА: Јуче је у Суботици одржана контитуитивна седница СО, на којој је Након верификовања мандата за 67 одборника у локалном парламенту и полагања свечане заклетве, јуче је у Суботици седница СО распуштена и одложена до даљег. Није било предлога ни за председника, ни потпредседника нити за секретара Скупштине града. Седницом је председавао најстарији одборник Ни ко ла Ми ли ће вић, из редова Српске напредне странке. Досадашњи председник Скупштине града Слав ко Па раћ је рекао да од данас тече мандат новим одборницима за наредне четири године. Скупштина треба да се конституише до 7.јула, а 7. августа треба да се изабере извршна власт, односно градоначелник, његови помоћници и заменици и чланови градског већа. Председник ГО СВМ-а Је не Ма глаи каже да очекује да ће до краја јуна скупштина бити конституисана и да ће већину да чине одборници СВМ, ДС и СПС.

- Очекујем да ће бити формирана већина и да ће чинити СВМ, ДС,СПС. Битно је то да су почели преговори са ДС почетком недеље и сходно ономе што је доворено на вишим нивоима, ово би требало да буде већина. Надам се да ћемо у наредне две недеље преговоре завршити, оформити власт и изабрати функционере - рекао је одборник СВМ-а Јене Маглаи. Председник ГО ДС Мо дест Ду лић каже да су започети разговори око коалиције са СВМом и да очекује да се ускоро реше. - Разговори са СВМ-ом су започети и ми очекујемо да се преговори ускоро заврше. У коалицији очекујемо ЛДП, ЛСВ и СПС, као и друге партије са којима смо до сада водили град. Пред нама је тежак период и верујем да ћемо да постигнемо договор са СВМ-ом. Поред наведених странака, очекујем да у власти учествују у буњевачке странке - објашњава Дулић.

НА СТА ВЉЕ НА РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА СУ БО ТИЧ КЕ СИ НА ГО ГЕ

За за вр ше так ра до ва три ми ли о на евра

СУ БО ТИ ЦА: Пре нешто више од две недеље, настављени су радови на обнови суботичке Синагоге. Једна од најлепших грађевина у граду, која је стављена и под заштиту УНЕСКА, више од триде сет година се обнавља. Колико је новца до сада потрошено не зна се тачно, јер је реч о различитим валутама, али за “Дневник”, архитекта Међуопштинског завода за заштиту споменика Га бор Де ме тер је рекао да је неопходно три милиона евра за завршетак радова. Радници “Експрес сервиса” обављају радове код главног улаза објекта и реч је о хитним и неопходним мерама. У ову сврху из градског буџета је издвојено четири милиона динара, по средством СОС Фондације. - Радови су били неопходни, јер је на ју го запад ном де лу објекта, код главног улаза почела да пропада фасада и тај део објекта је претио да се уруши. У току су радови на замени целокупне кровне конструкције изнад главног улаза, а киша је створила ерозију на фасадии комплетан облог фасаде је претио да отпадне. Радиће се радови на термо и хидро изолацији, као и изнад два угао полулучна дела женског улаза изнад кога су полукуполе.У току су зидарски и лимарски радови- рекао је архитекта Габор Деметер. Без обзира, што су скеле на објекту,

VESTI Па ке ти по ро ди ља ма ПАН ЧЕ ВО: Поводом обележавања недеље Црвеног крста, активисти ове организације поделили су у Панчеву пакете за 26 беба, које су рођене од 8. до 15. маја. Породиље су добиле три пакета, по један пакет из Црвеног крста Србије, Црвеног крста Војводине, и Црвеног крста из Панчева. - Ове године је било осам беба више него прошле године, што нас врло радује. Имали 15 дечака и 11 девојчица. Циљ је просто да се нагласи, да се обележи, прослави, честита и да се тај моменат означи као радостан тренутак у животу породице - изјавила је Ву ки ца Ми ли ће вић, из Црвеног крста у Панчеву. З. Дг.

Ан ке та за из бе гли це

многи туристи долазе да погледају јеврејски храм. Водитељ ра ди о ни це singoga.rs, Ласло Неђела каже да је само за Ноћ музеја било око 4.000 људи. - Храм долазе да обиђу туристи из Мађарске и Европских земаља. Наши туристи се љуте када им кажемо да је улазница 100 динара, али ми тај новац користимо за поправку

столарије, уређење тоалета и одржавање. На пример, у сегединској Синагоги цена улазнице је 300 динара – објашњава Ласло Неђела. За завршетак спољних радова недостаје око 600.000 евра, а онда би требало да уследе радови на ентеријеру. Објекат је под надзором и уграђен је аларм због честих С. И. крађа.

ОБНОВА НАЈ КРИ ТИЧ НИ ЈИХ ДЕ ЛО ВА ТО ПЛО ВО ДА

Бо ље гре ја ње на ред не зи ме

КИ КИН ДА: Након завршетка грејне сезоне, кикиндско Јавно предузеће “Топлана” започело је реконструкције делова топловода, који су у најкритичнијем стању. Према речима директора Ни ко ле Тер зи на, сигурносни вентили послати су на сер-

најобимнији. Замењују се дотрајале топловодне цеви новима промера 200 милиметара дужине 31 метра. Током зиме на овом делу мреже имали смо две озбиљне хаварије тако да смо планирали да заменимо пет до шест метара цеви. Након што је

висирање, а у току су и неопходне поправке на котлу у Микронасељу. Цеви се замењују на свим местима на којима је током грејне сезоне долазило до хаварија: - У Улици Вука Караџића, испред Bанке Интеза, радови су

градилиште отворено утврдили смо да су цеви кородирале и да их је неопходно заменити. Очекујем да ћемо радове завршити за десетак дана. Заменом цеви побољшаће се грејање у Галадској, делом у

Завршени радови у Изворској улици СУБОТИЦА: Изворска улица у Суботици код Опште болнице је и званично пуштена у рад. Реконструкција је коштала 27,5 милиона динара, а радови су трајали 69 дана. Реч је о свеобухватним радовима, јер су прво рађене подземне инсталације Водовода који су реконструисали цевовод дужине од 450 метара и Топлане који су реконструисали и заменили магистрални топловод у дужини од 450 метара. Након тога је извођач радова почео да уређује и саму саобраћајницу. Реконструисан је тротоар, изграђено 90 паркинг места као и два нова наткривена аутобуска стајалишта и комплетан урбани мобилијар. -Радови су изведени на основу пројеката Завода за урбанизам, а на основу захтева за уређење ове локације, урађене су нове траке за престројавање, како би кола Хитне помоћи брже стизала у болницу. Реконструкција ће да побољша проток саобраћаја - истакао је директор ЈП „Дирекције за изградњу града” Јосип Ковач Стрико. С. И.

Савез бачких Буњеваца, је први пут у парламенту и лидер странке Мир ко Ба јић каже да очекује да партиципира у власт. Локални парамент чини 20 одборника са листе „Избор за бољи живот - Борис Тадић„, коју чине Демократске странка, Демократски савез Хрвата у Војводини и Социјалдемократска партија Србије, 16 одборника Савеза војвођанских Мађара, осам одборника коалиција „Покренимо Суботицу - Томислав Николић„, коју чине Српска напредна странка и Нова Србија, затим шест одборника „Листа за Србију„ Демократске странке Србије, Српска радикална странка и Српске демократске странке.По четири одборника имају листе Либерално демократске странке, ЛСДВ и коалиције око Социјалистичке партије Србије - СПС-ПУПС-ЈС. Савез бачких Буњеваца има два одборника, а Покрет мађарске наде, Буњевачка странка и Демократска странка војвођанских Мађара по једног С. Ир ше вић одборника.

улицама Немањина и Ђоке Радака. Завршена је и замена топловода испред Галадске, где је такође било хаварија током зиме, као и у Микронасељу код забавишта “Мики” где је замењено десетак метара цеви. Хаварије у овом делу града су највише осетили становници Блока А, тако да у “Топлани” очекују да наредне грејне сезоне неће бити проблема. За поменуте радове биће утрошено милион динара. - Током летњег периода планирани су радови на топловоду у Улици браће Татић – додаје Терзин – Реконструкција је требало да почне почетком маја, међутим након расписивања јавне набавке један од понуђача уложио је приговор тако да је сада у току правна процедура. Почетак радова очекујем крајем јула или почетком августа. Реконструкција ће обухватити цео потез у Улици браће Татић, за шта је неопходно издвојити око четири милиона динара, од чега за грађевинске радове око два милиона динара. Терзин истиче да је наплата дуговања отежана. Грађани и правна лица “Топлани” дугују 110 милиона динара, док је дуг “Топлане” “Србијагсу” око 200 милиона динара. А. Ђ.

ПАН ЧЕ ВО: Социјално угрожена избегла и интерно расељена лица на територији града Панчева која нису решила своје стамбено питање могу у просторијама Повереништва за избеглице да попуне образац о својим стамбеним потребама. Анкета се спроводи у циљу реализације средстава донаторске конференције у Сарајеву и траје до 15. јула. Повереништво се налази у Услужном центру градске управе, а заинтересовани могу да га посете сваког радног дана од 8 до 15 часова, средом од 8 до 19 часова. Све додатне информације могу се добиЗ. Дг. ти на телефон 308- 818.

Су срет ов ча ра у Гор њем Бре гу СЕН ТА: Једанаести пут у Горњем Брегу код Сенте сутра, сутра ће се одржати међународно такмичење у стрижењу оваца и кувању овчијег паприкаша. Свечано отварање манифестације је у 9 сати на Горњем јарашу код Чордакута, уз наступ Сенћанског дувачког оркестра, када ће се ватру испод котлића потпалити стотинак екипа кулинара из војвођанских места и иностранства. Овчари ће се надметати у ручном и машинском стрижењу оваца, а приређују се продајне изложбе млечних производа, других пољопривредних производа и руктворина из народне радиности. Организатори из Туристичке организације општине Сента, Секције овчара Удружења пољопривредника и локалне самоуправе општине Сента потрудили су се да посетиоци уживају у презентацији коњичких и стрељачких вештина, надметању у прескакању чобанског штапа и разним спортским такмичењима, а неће изостати и богат културни М. Мр. програм.

dru[tvo

petak8.jun2012.

SR BI JA OBE [TE ]U JE BIV [E PO LI TI^ KE ZA TVO RE NI KE

dnevnik

c m y

TI WA SU KOB IZ ME \U RO MA I SR BA U RA DO JE VU

Go lo o to ~a ni ma In ci dent u {ko li se na dok na da za ro bi ja we pre neo na ro di te qe

ê ti ri me se ca na kon po ~et ka ra da Ko mi si je za obe {te }e we u pro ce su re ha bi li ta ci je za to ~e ni ka na Go lom oto ku do ne ta je pr va od lu ka o vi si ni od {te te za one ko ji su osu |e ni u po li ti~ kim pro ce si ma na kon Dru gog svet skog ra ta. Ta ko }e pr ve od {te te do bi ti 15 qu di ko ji su bi li za to ~e ni na Go lom oto ku. Wi ma }e iz bu xe ta, jer je no vac za tu na me nu iz dvo jen, bi ti is pla }e no ukup no 13,7 mi li o na di na ra. Pre ma re ~i ma dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu prav de Slo bo da na Ho me na, naj ma wi iz nos }e do bi ti jed na è na iz Pa din ske ske le ko ja je 1950. go di ne upu }e na na Go li otok kao “ibe ov ka”. Ko mi si ja je za wu od re di la od {te tu od 266.000 di na ra. Naj ve }u na do kan du od ovih 15 ko ji ma sle di do bi }e po li ti~ ki za tvo re nik s naj du ìm “sta òm” na Go lom oto ku. Ta ko }e we mu za ro bi ja we od 1949. do 1956. go di ne bi ti is pla }e no ne {to vi {e od dva mi li o na di na ra. Za kon o re ha bi li ta ci ji omo gu }io je da qu di ko ji su pre ì ve li stra da we po sle Dru gog svet skog ra ta i ko ji su bi li `r tve po li ti~ kog pro go na zbog ne sla ga wa s ta da {wim re ì mom i ide o lo gi jom za tra è i do bi ju sud sku re ha bi li ta ci ju. Osnov za ma te ri jal no obe {te }e we je ste upra vo sud ska re ha bi li ta ci ja, jer bez we ne ma nov ca. U pro te kla ~e ti ri me se ca Ko mi si ji za obe {te }e we u pro ce su re ha bi li ta ci je za to ~e ni ka na Go lom oto ku pod ne to je 190 zah te va ko ji is pu wa va ju uslov da su do bi li sud sku re ha bi li ta ci ju.

mi {qe we i po li ti~ ki stav od on da je di no va è }eg u on da {woj za jed ni~ koj nam dr à vi. Da nas je oko 200 ì vih Go lo to ~a na ko ji su uve li ko pre va li li osmu de ce ni ju ì vo tu. Me |u wi ma ima i osam è na. Svi oni ~e ka ju da dr à va is pra vi ne prav du ko ja im je ta da po ~i we na, ali i da im is pla ti pra ved nu na dok na du. Po red to ga,

Kroz logore Golog otoka pro{lo oko 50.000 qudi

iz me wen Za kon o re ha bi li ta ci ji pred vi |a i da na sled ni ci mo gu da pod no se zah te ve u na red nih pet go di na, kao i to da re ha bi li ta ci ja pod ra zu me va po ni {te we sud skih pre su da ko ji ma su im od u ze te ~ast i ugled, sti ca we pra va na pen zij ski sta` i me se~ nu nov ~a nu na kna du, na zdrav stve nu za {ti tu i na vra }a we kon fi sko va ne imo vi ne. Tre ba pod se ti ti i to da je u pro te klih

Ko je sve stra dao Pre ma do stup nim po da ci ma “po li ni ji IB” u Ju go sla vi ji su od 1948. osu |e ne 55.663 oso be. Me |u wi ma je bi lo 12 u~e sni ka Ok to bar ske re vo lu ci je, 36 {pan skih bo ra ca, 23 sa ve zna i re pu bli~ ka mi ni stra, dva pred sed ni ka i dva pot pred sed ni ka re pu bli~ kih vla da, 39 po mo} ni ka mi ni stra, 36 sa ve znih po sla ni ka, 21.880 u~e snik NOR-a, 1.673 no si la ca Spo me ni ce 1941, za tim 4.153 funk ci o ne ra KPJ, 1.722 rad ni ka po li ci je i 2.600 voj nih li ca. Ina ~e, pro ce wu je se da je sa mo kroz lo go re Go log oto ka pro {lo oko 50.000 qu di, te da ih je bli zu 8.000 stra da lo to kom iz dr `a va wa ka zne. Od biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka Slo ve ni ja i Hr vat ska su pret hod nih go di na ve} do ne le od lu ke o re ha bi li ta ci ji po li ti~ kih za tvo re ni ka iz pe ri o da po sle Dru gog svet skog ra ta. Ta ko u Hr vat skoj nov ~a na na kna da iz no si oko se dam evra po da nu pro ve de nom na ro bi ji. Sli~ no je i u Slo ve ni ji ko ja je jo{ pre ne ko li ko go di na sta vi la ta~ ku na pro {lost i na mi ri la sve one ko ji su sud ski do ka za li da su stra da li sa mo za to {to su ima li dru ga ~i je

po za vr {et ku ra ta bez sud ske od lu ke li {e na `i vo ta. Pro ce wu je se da }e Sr bi ja na red nih go di na mo ra ti iz da va ja ti ve li ka sred stva ka ko bi se is pra vi le sve ne prav de ko je su po ~i we ne pr vih de ce ni ja na kon Dru gog svet skog ra ta. Pred na {im su do vi ma ima i ve li ki broj zah te va ko ji su pod ne ti bez od go va ra ju }e pro prat ne do ku -

pet go di na u Sr bi ji ukup no re ha bi li to va no 1.870 qu di {to zna ~i da se mo è o~e ki va ti isto to li ko zah te va za nov ~a nu na do ka na du. Mno gi po stup ci su jo{ u to ku i za ve }i nu je sa svim iz ve sno da }e do ne ti re ha bi li ta ci ju li ci ma ko ji su ro bi ja li zbog dru ga ~i jeg po li ti~ kog uve re wa ili pak wi ho vim na sled ni ci ma ko ji è le da na knad no do ka ù wi ho vu ne vi nost. Me |u pod ne tim zah te vi ma naj vi {e je onih ko ji ma se tra ì re ha bi li ta ci ja li ca ko ja su bi la osu |e na kao pri sta li ce In for mbi roa ili su bi la osu |e na zbog sa rad we sa oku pa to rom i li ca ko ja su ne po sred no

men ta ci je i do ka za o osno va no sti zah te va. U tim slu ~a je vi ma sud ih pri ba vqa po slu `be noj du `no sti i naj ~e {}e se obra }a Voj no be zbed no snoj agen ci ji, Ar hi vu Sr bi je i Voj nom ar hi vu. To je ujed no i je dan od raz lo ga ko ji mo è uti ca ti i uti ~e na du ì nu tra ja wa po stup ka. Pre ma pro ce ni isto ri ~a ra, na Go lom oto ku naj vi {e su stra da li Sr bi. Go to vo 99 od sto od ukup nog bro ja onih ko ji su ta mo ubi je ni bi li su Sr bi. Pre ì ve li i po tom ci onih ko ji su ì vo tom pla ti li raz li ~i te po li ti~ ke sta vo ve ni ka da ni su za bo ra vi li Go li otok i ve} go di na ma po ku {a va ju da isti na o stra da wu, ali i na dok na da za sve pre ì vqe no, iza |e na vi de lo. Ta ko je Udru è we za tvo re ni ka zlo gla snog lo go ra 2010. odi ne pod ne lo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ge ne ra la Jo va Ka pi xi }a, za ko jeg se tvr di da je bio ko man dant Go log oto ka, a pla ni ra li su da se obra te i Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru zbog to ga {to je dr à va do ne la Za kon o re ha bi li ta ci ji 2006. go di ne, a u we mu ni je re gu li sa la na kna du {te te za pre tr pqe ne stra ho te. Ka ko je pro {le go di ne usvo je na iz me na Za ko na o re ha bi li ta ci ji i uve de na mo gu} nost na dok na de, od tu `be Stra zbu ru se od u sta lo. Me |u tim, ono od ~e ga udru è wa Go lo o to ~a na ni su od u sta le je ste in si sti ra we da dr à va po ve de po stu pak pro tiv ge ne ra la Jo ve Ka pi ~i }a. Q. Ma le {e vi}

EDU KA TIV NA VO @WA VO ZOM OSNO VA CA PO VO DOM ME \U NA ROD NOG DA NA BEZ BED NO STI NA PUT NIM PRE LA ZI MA

Oprez, iza be ri ì vot Po vo dom Me |u na rod nog da na bez bed no sti na put nim pre la zi ma „@e le zni ce Sr bi je” su ju ~e or ga ni zo va le edu ka tiv nu vo `wu za u~e ni ke ni ìh raz re da ne kih osnov nih {ko la ko ji ma je, u sklo pu kam pa we „Oprez, iza be ri ì vot”, ob ja {wa va no ka ko da se po na {a ju na put nim pre la zi ma. Za ma we od dve go di ne ak ci ju Me di ja cen tra „@e le zni ca” vi de lo je vi {e od 16.000 |a ka iz 99 osnov nih {ko la iz 40 gra do va u Sr bi ji. Ak ci ja je deo me |u na rod ne kam pa we o po di za wu sve sti svih u~e sni ka u sa o bra }a ju pri

Ne sre }e na put nim pre la zi ma ~i ne ~e tvr ti nu od ukup nog bro ja svih `e le zni~ kih ne sre }a. Pre ma

Auto ma ti ka tek na pe ti ni pre la za Na mre `i pru ga po sto ji 2.138 put nih pre la za i, ka ko tvr de u „@e le zni ca ma Sr bi je”, svi su obez be |e ni na ne ki na ~in - sa o bra }aj nim i sve tlo snim zna ci ma, tro u glom pre gled no sti, po lu bra ni ci ma ili bra ni ci ma sa sve tlo snim zna ci ma, ne po sred nim re gu li sa wem sa o bra }a ja na put nom pre la zu i po seb nim me ra ma kao {to su ogra de ili dru gi ure |a ji na me sti ma gde su ~e sti pe {a ci i bi ci kli sti. Me |u tim, sa vre me nim auto mat skim ure |a ji ma je obez be |e na sa mo pe ti na pre la za, jer su ti ure |a ji ve o ma sku pi i je dan ko {ta ~ak 150.000 do 200.000 evra! pre la sku pre ko pru ge, ko ja se ve} ~e ti ri go di ne spro vo di u vi {e od 40 ze ma qa u sve tu.

sta ti sti~ kim po da ci ma, naj ve }i broj na stao je zbog ra znih pro pu sta, ne pa `we, ne po {to va wa sa o -

bra }aj ne sig na li za ci je, ali i ba ha tog i neo d go vor nog po na {a wa u~e sni ka u drum skom sa o bra }a ju. Vo za ~i drum skih vo zi la ili uop {te ne gle da ju i ne osma tra ju pru gu pri li kom pre la ska, upu {ta ju se u ri zi~ na i opa sna kre ta wa mi mo i la ze }i pu to pre la zne po lu bra ni ke, ne po {tu ju u do voq noj me ri sve tlo snu sig na li za ci ju, te pre la ze pre ko pru ge iako je ure |aj za obez be |e we sa o bra }a ja uj kqu ~en. Ne ret ko se do ga |a da se put ni~ ki auto mo bil za gla vi u ko lo sek ili sle ti s we ga u zo nu pru ge. ê sti su slu ~a je vi ba ha to sti i sa mo u ve re no sti vo za ~a drum skih vo zi la ko ji se i pod uti ca jem al ko ho la upu {ta ju u ri zi~ nu vo `wu. Pro {le go di ne do go dio se 61 udes, na stra da lo je de vet li ca i po vre |e ne su 33 oso be. Za pr va tri me se ca ove go di ne re gi stro va no je 11 van red nih do ga |a ja na put nim pre la zi ma u ko ji ma su po vre |e ne ~e ti ri oso be. Iz „@e le zni ca” pod se }a ju da je za u stav ni put è le zni~ ke kom po zi ci je iz me |u 700 i 1.000 me ta ra i tre nut no ko ~e we ni je mo gu }e. Zbog to ga „Oprez! Iza be ri ì vot!” R. Da u to vi}

Ti hi su kob iz me |u Ro ma i Sr ba u Ra do je vu, po gra ni~ nom se lu u op {ti ni No va Cr wa, pre ti da pre ra ste u pra vi rat. In ci den ti iz me |u me {ta na ova dva na ro da sve su ~e {}i a nad le `ni u ovoj sred wo ba nat skoj ko mu ni ne mo} ni su da spre ~e eska la ci ju na si qa. Po sled wi u ni zu eks ce sa de sio se pre ne ko li ko da na i to iz me |u u~e ni ka se o ske {ko le. Ne su gla si ce i ~ar ke me |u ma li {a ni ma ka sni je su pre ne te i na wi ho ve ro di te qe. U {ko li ve le da ve }i pro blem pred sta vqa ju od ra sli ne go de ca. Jer, za i sta me |u osnov ci ma po ne kad do |e do ne spo ra zu ma, a on da ro di te qi sve to is kom pli ku ju i tra è me {a we sa stra ne. Ta ko su, na kon po sled weg ne mi log do ga |a ja, za tra ì li hit no uvo |e we {kol ske po li ci je, dok pred sed nik no vo cr wan ske op {ti ne Pe ra Mi lan kov sma tra da tre nut no sta we zah te va mno go ozbiq ni ji pri stup dr à ve na re {a va wu ovog pro ble ma. - Rom ska po pu la ci ja je sve broj ni ja i na glo se {i ri zbog ve li kog bro ja de ce, dok kod Sr ba pre o vla |u ju sta ra~ ka do ma }in stva. Ba{ u

On na gla {a va da ni je u pi ta wu ni ka kvo pre bro ja va we, ni ti pot ce wi va we bi lo ko ga, ve} bi ne ko tre ba lo da shva ti da su ov de iz ra -

âr ke i u Arad cu Ne dav no je i u Arad cu, se lu na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, do {lo do su ko ba |a ka. U~e ni ci Osnov ne {ko le “Brat stvo” je dan dan su boj ko to va li po ha |a we na sta ve zbog fi zi~ kog na pa da gru pe rom skih de ~a ka na dve de voj ~i ce u se o skom par ku. Sa vet Me sne za jed ni ce Ara dac za tra ìo je po sle to ga od Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu otva ra we po li cij ske sta ni ce u tom se lu, ka ko bi se po ja ~a la ta mo {wa bez bed nost. Me |u 310 |a ka, ko ji na sta vu po ha |a ju na srp skom i slo va~ kom je zi ku, na la zi se i dva de se tak Ro ma. - Nu di li smo ro di te qi ma da or ga ni zu je mo na sta vu i na rom skom je zi ku, ali su oni to od bi li - re kao je di rek tor {ko le Dra gan Va le ri. Ra do je vu, pri me ra ra di, u jed noj ge ne ra ci ji, na jed no srp sko de te “ide” de se to ro rom ske, dok je u Srp skoj Cr wi, u ko joj je ne ka da na 200 srp skih ma li {a na “i{lo” tro je – ~e tvo ro rom skih, ta sra zme ra da nas iz jed na ~e na – ka è Mi lan kov.

è ni pro ble mi ko ji naj vi {e eska li ra ju zbog sla bog ma te ri jal nog sta wa jed ne po pu la ci je. Sve to ima za po sle di cu ugro è nost i de ce i od ra slih. - Svi o~e ku je mo da se ov de ak tiv ni je ukqu ~i dr à va – po ru ~u je Mi lan kov i pod se }a da Ro mi u Ra -

do je vu za u zi ma ju tu |e ku }e i imo vi nu, zbog ~e ga u se lu sa oko 1.100 sta nov ni ka vla da ju strah i pa ni ka. “Dnev nik” je ve} pi sao o to me da je {e sto ro rom skih fa mi li ja u Ra do je vu, is ko ri stiv {i od sut nost vla sni ka, za po se lo tu |e ku }e, i da ni ko od nad le `nih ni je us peo da ih ise li iz ovih na pu {te nih stam be nih obje ka ta. Bi lo je o ovo me re ~i i na jed noj od sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne No va Cr wa. O po ra stu bro ja Ro ma, od ko jih, po tvrd wa ma Mi lan ko va, mno gi do la ze sa Ko so va, bi lo je re ~i i na sa stan ku odr `a nom kra jem pro {le go di ne, na ko jem je pred sta vqen pro gram pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ru mu ni je pod na zi vom “Mre `a kan ce la ri ja za so ci jal nu in klu zi ju Ro ma”. Ta da je za kqu ~e no da su Ro mi vr lo spe ci fi~ na, za tvo re na za jed ni ca i da bi kroz re {a va we wi ho vih pro ble ma tre ba lo do ve sti do to ga da se ma lo otvo re, da na ne ki na ~in ov da {we dru {tvo pri hva ti wi ho ve, ali i oni na {e obi ~a je. @. Ba la ban

Agen ci ja za elek tron ske me di je Pred n a c rt Za k o n a o elek tron skim me di ji ma pred la `e iz me ne i do pu ne va `e }eg Za ko na o ra di o d i f u z i j i, a naj z na ~aj ni ja no vi na je uskla |i v a w e sa od r ed b a m a evrop s ke Di r ek t i v e o audio vi zu el nim me dij skim uslu g a m a. Rad n a gru p a Mi n i s tar s tva kul tu re ko ja ga je pri pre mi la sma tra da je nov za kon neo p hod no do ne ti ka ko bi se uhva tio ko rak sa teh no lo {kim pro me na ma ko je se na po qu me di ja i me dij skih uslu ga sva ko dnev no de {a va ju.

Pred na crt pred vi |a pro me nu na ~i na iz bo ra ~la no va Sa ve ta RRA, a Agen ci ja bi se, uko li ko za kon bu de usvo jen, zva la Agen ci ja za elek tron sa ke me di je. Iz bor ~la no va Sa ve ta oba vqa la bi Skup {ti na Sr bi je, na pred log ovla {}e nih pred la ga ~a, me |u ko ji ma su nad le `ni od bo ri rep bu bli~ ke i po kra jin ske skup {ti ne, Kon fe ren ci ja uni ver zi te ta, na ci o nal ni sa ve ti na ci o nal nih ma wi na za jed ni~ kim do go vo rom, do ma }e or ga ni za ci je i udru `e wa gra |a na ko ja se ba ve slo bo dom iz ra `a va wa i za {ti tom de ce...

dru[tvo

dnevnik

SENAT UNS-a RASPISAO KONKURS ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU STUDIJA U 2012/13.

Pr vi star tu ju umet ni ci i le ka ri Pr vi upi sni rok na fa kul te te Uni ver zi te ta u No vom Sa du po ~e }e 27. ju na i tra ja ti naj ka sni je do 18. ju la, s tim {to }e na dva fa kul te ta, Me di cin skom i Aka de mi ji umet no sti, iz oprav da nih raz lo ga star to va ti se dam da na ra ni je, 20. ju na. Od lu ke o ras pi si va wu Kon kur sa za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na UNS-u u 2012/13, kao i Kon kur sa za upis na ma ster, spe ci ja li sti~ ke i dok tor ske stu di je, Se nat Uni ver zi te ta do neo je na ju ~e ra {woj sed ni ci, odr `a noj na Teh ni~ k om fa k ul t e t u „Mi h aj l o Pu p in” u Zre wa ni nu, ko ji je u sa sta vu ovog je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni. Ve} oko 14.30 ~a s o v a, na saj t u UNS-a (www.uns.ac.rs), pod na s lo v om „Upis 2012/2013” ob ja vqe ni su svi tek sto vi re le vant ni za ovo go di {wi upis: od lu ka Vla de Voj vo di ne o bu xet skim kvo ta ma i sa gla snost Mi ni star stva pro sve te i na u ke s tim bro jem bu xe tli ja, op {te od red be kon kur sa, kon kurs ni ro ko vi, pre gled kvo ta za upis po fa kul te ti ma, kao i kom ple tan

tekst kon kur sa UNS-a, pa se po ten ci jal ni stu den ti mo gu po drob no in for mi sa ti o sve mu. Na 14 fa kul te ta u po ro di ci UNS-a za upis u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja ima ukup no 8.550 me sta, od ~e ga je 4.975 na me we no bu xet skim, a 3.575 sa mo fi nan si ra ju }im stu den ti ma ko ji pla }a ju {ko la ri nu. Pri jem do ku me na ta je 27, 28. i 29. ju na, a pri jem ni is pi ti od 2. do 4. ju la, pre ma ras po re du ko ji su na pra vi li sa mi fa kul te ti. Na Me di cin skom fa kul te tu, ko ji ima oba ve zu da po {tu je je din stven da tum po la ga wa pri jem nog is pi ta na svim dr `av nim me di cin skim fa kul te ti ma u Sr bi ji, do ku men ta }e pri ma ti 20, 21. i 22. ju na, a pri jem ni su 27. i 29. ju na (za vi sno od stu dij skog pro gra ma). Na Aka de mi ji umet no sti, zbog spe ci fi~ nih i vi {e fa znih pri jem nih is pi ta, ta ko |e po ~i wu ra ni je, pa je pri ja vqi va we kan di da ta na De part ma nu dram skih umet no sti sa mo 20. ju na, na Li kov nom 21. i 22. ju na, a na Mu zi~ kom sa mo 25. ju na. V. ^.

PRED PRVI UPISNI KRUG U VISOKE [KOLE STRUKOVNIH STUDIJA U VOJVODINI

Raz li ~i ti ro ko vi pri ja vqi va wa Svr {e ni sred wo {kol ci ko ji ovog me se ca, u pr vom upi snom ro ku, na me ra va ju da kon ku ri {u za in deks ne ke od de vet vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja u Voj vo di ni ~i ji je osni va~ Po kra ji na, tre ba {to pre da se in for mi {u o ro ko vi ma i uslo vi ma kon ku ri sa wa, naj bo qe na in ter net saj tu usta no ve ili di rekt no, s ob z i r om da za j ed n i~ k i kon kurs Mi ni star stva pro sve te jo{ ni je ob ja vqen. Vla da Voj vo d i n e odo b ri l a je ukup n o 1.235 bu xet skih me sta u ovim {ko la ma, a ka da se to me do da ju i ona na me we na stu den ti ma ko ji }e sa mi pla }a ti {ko la ri nu, bi }e ih oko 3.000. Po ten ci jal ni bru co {i na ro ~i to se mo ra ju ras pi ta ti o da tu mi ma, jer su ro ko vi pri ja vqi va wa i pre da je do ku me na ta, kla si fi ka ci o nih is pi ta pret hod ne kao i pro ve re sklo no sti i spo sob no sti ta mo gde su oni pred vi |e ni, raz li ~i ti. Ovo me je sva ka ko „ku mo va lo” to {to je nad le `no mi ni star stvo odu g o v la ~ i l o s jav n im ogla { a v a w em je d in s tve n ih da tu ma (od 27. ju na), a Uni ver zi tet u Be o gra du je jo{ pre vi {e od me sec da na ob na ro do vao svoj je din stven kon kurs za upis i ne od u sta je od uta na ~e nih da tu ma (od 20. ju na). Ta ko se, ve ro vat no, do go di lo da pr vi upi sni krug na dr `av nim vi so kim {ko la ma u APV star tu je upra vo u tih ne de qu da na, 20. 25. ili 27. ju na. Vi s o k a vas p i t a~ k a {ko l a „Mi ha i lo Pa lov” u Vr {cu je di na od po me nu tih de vet po ~e }e pr vu upi snu tr ku, po ka len da ru Uni ver zi te ta u Be o gra du, pa }e do ku men ta i pri ja ve pri ma ti 20, 21. i 22. ju na. Kan di da ti }e istog da na kad kon ku ri {u po la ga ti i (ele mi na ci o ni) is pit pro ve re mu zi~ kih, fi zi~ kih i go vor nih spo sob n o s ti, kao i po z na v a w a bon-to n a. U ovoj {ko l i je ukup no 130 me sta (od ~e ga 100 na te ret bu xe ta) i to: za stu di je na srp skom je zi ku 100 (80 bu xet skih), ru mun skom 20 (10) i na rom skom je zi ku 10 bu xet skih. Kla si fi ka ci o ni is pi ti su 25. ju na, pre ma ras po re du ko ji je utvr di la {ko la. Na kna da za pro ve ru spo sob no sti, kao i za kla si fi ka ci on i is pit je po 3.500 di na ra. U Vi so koj vas pi ta~ koj {ko li u No vom Sa du do ku men ta pri ma ju 25, 26. i 27. ju na, pro ve ra spo sob no sti je 29. ju na (na kna da 2.200 di na ra), dok je kla si fi ka ci o ni is pit 3. ju la (2.800 di na ra). Ima ukup no 150 me sta, od to ga 80 bu xet skih i 70

sa m o f i n an s i r a j u } ih, {ko l a ri na je 65.000 di na ra i mo `e da se pla ti u {est ra ta. Pri ja vqi va we kan di da ta u Vi so koj {ko li stru kov nih stu di ja za obra z o v a w e vas p i t a ~ a i tre ne ra u Su bo ti ci bi }e 26, 27. i 28. ju na, pro ve ra spo sob no sti 29. ju na, pri jem ni is pi -

gram za stru kov nog vas pi ta ~a de ce pred {kol skog uz ra sta 100 (55 bu xet skih plus 45 sa mo fi nan si ra ju }ih); za stru kov nog vas p i t a ~ a za tra d i c i o n al n e igre 30 (sa mo pet na bu xe tu) i na pro gram za stru kov nog vas pi ta ~a de ce u ja sli ca ma, zdrav stve nim i so ci jal nim usta no -

Vi so ka teh ni~ ka {ko la u Zre wa ni nu

ti (na kna da 4.000 di na ra) su 2. ju la iz op {te kul tu re/ in for mi sa no sti, a su tra dan iz ma ter weg je zi ka. Ukup na upi sna kvo ta je 240 me sta, od to ga je prod { kol s kim vas p i t a ~ i m a na me we no 150: 72 bu xet ska (57 na srp skom i 15 na ma |ar skom je zi ku) i 78 sa mo fi nan si ra ju -

va ma 25 (ta ko |e pet bu xet skih me sta). [ko la ri na za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te je 44.000 di na ra. Kan di da ti za in deks V[SSOV u Srem skoj Mi tro vi ci pret hod ni is pit pro ve re spo sob no sti (na kna da je 3.000 di na ra) ima }e 2. ju la, dok }e su tra dan po la ga ti kla si fi ka -

Po ten ci jal ni bru co {i se mo ra ju ras pi ta ti o da tu mi ma, jer su ro ko vi pri ja vqi va wa i pre da je do ku me na ta, kla si fi ka ci o nih is pi ta kao i pret hod ne pro ve re sklo no sti i spo sob no sti ta mo gde su oni pred vi |e ni, raz li ~i ti }ih (63 na srp skom i 15 na ma |ar s kom), a {ko l a r i n a je 55.000 di na ra i mo è se pla ti ti u ~e ti ri ra te. Na tre ner skom stu dij skom pro gra mu ima 90 me sta, sve ga 15 na te ret bu xe ta i jo{ 75 na sa mo fi nan si r a w u, gde je {ko l a r i n a 75.000 di na ra (mo è se pla ti ti u de vet ra ta). Vi so ke vas pi ta~ ke {ko le u Ki kin di i Srem skoj Mi tro vi ci pri ja ve i do ku men ta pri ma ju isto vre me no: 27, 28. i 29. ju na. U Ki kin di su 2. ju la i pret hod n a pro v e r a spo s ob n o s ti (3.000 di na ra) i od mah po tom kla si fi ka ci o ni is pit (5.000 di na ra). Ova {ko la mo è da upi {e ukup no 155 stu de na ta (65 na bu xet) u pr vu go di nu stu di ja u 2012/13. i to: na pro -

ci o ni is pit (4.000 di na ra), pr vo iz srp skog je zi ka, pa za tim sle di pro ve ra op {te kul tu re. Mo `e da se upi {e ukup no 170 bru co {a i to: na pro gram za stru k ov n og vas p i t a ~ a pred {ko la ca 120 (od ~e ga 70 na te ret bu xe ta), te po 25 (po 15 na bu xet i po 10 na sa mo fi na si ra we) na pro gra me za stru kov nog vas pi ta ~a de ce u ja sli ca ma i za me na xe ra. [ko la ri na je 50.000 di na ra i mo gu }e je pla ti ti je u vi {e ra ta. Naj vi {e me sta za upis u pr vu go di nu stu di ja u 2012/13. ima, kao i ra ni jih go di na, Vi so ka po slov na {ko la u No vom Sa du, ~ak 710, ali je sve ga 200 na me we no naj bo qim kan di da ti ma ko ji }e stu di ra ti na te ret bu xe ta. Oni na sa mo fi -

nan si ra wu pla }a }e {ko la ri nu od 60.000 di na ra. Pri ja ve i do ku men ta ov de }e pri ma ti 27, 28. i 29. ju na, dok je pri jem ni is pit 2. ju la, a po ten ci jal nim stu den ti ma pro ve ra va se zna we iz dva pred me ta (od ukup no se dam) po wi ho vom iz bo ru. Na Vi so koj teh ni~ koj {ko li u No vom Sa du pri ja vqi va we je 25, 26. i 27. ju na, a kla si fi ka ci o ni test 3. ju la. Na kna da je 7.000 di na ra za „in è w er s ki test”, od n o s no 10.000 za „di zaj ner ski„. U ovoj {ko li du ge tra di ci je i s {i ro k om le p e z om raz l i ~ i t ih pro gra ma osnov nih stu di ja, pa ~ak i akre di to va nim „u~e wem na da qi nu”, ima me sta za ukup no 480 re dov nih stu de na ta, od ko jih 185 mo è na „bu xet sku gra nu”. Osta li pla }a ju {ko la ri nu (iz no si se raz li ku ju od pro gra ma do pro gra ma), kao i oni ko ji stu di ra ju na da qi nu, a za wih je pla ni ra no 64 me sta. Vi so ka teh ni~ ka {ko la u Zre wa ni nu ko ja {ko lu je za teh n o l o { ke, ma { in s ke i tek stil ne in è wer ske stru ke, te in ` e w er s ki mwe n ax ment pri ja ve i do ku men ta pri ma }e od 25. do 29. ju na, a kla si fi ka ci o ni is pit (za ko ji se pla }a na kna da od 3.000 di na ra) je 3. ju la. Mo è da upi {e ukup no 420 stu de na ta, od ~e ga 171 na bu xet, dok }e osta li pla }a ti {ko la ri nu od 30.000 di na ra, {to je naj ni ì iz nos na dr àv nim vi so kim {ko la ma u Voj vo di ni. Na Vi so koj teh ni~ koj {ko li u Su bo ti ci kan di da ti mo gu da kon ku ri {u 27, 28. i 29. ju na, a pri jem ni (na kna da je 3.500 di na ra) su 2. i 3. ju la. Pr vog da na po la ù ma te ma ti ku kan di da ti za upis na ma {in stvo, elek tro teh ni ku i me ha tro ni ku, a su tra dan zna we iz osno va ra ~ u n ar s tva do k a z i v a } e oni ko ji è le na teh ni~ ku in for ma ti ku i in ter net i po slov nu in for ma ti ku, kao i kan di da ti za upis na teh ni~ ki ko mu ni k a c i o n i me n ax m ent. Oni mo gu da iza be ru {ta }e po la ga ti: test op {te kul tu re ili osno ve ra ~u nar stva, ili ma te ma ti ku. Is pit se po la è na srp skom ili ma |ar skom je zi ku, po è qi kan di da ta, a me sta ima za upis ukup no 294 bru co {a, od ko jih 223 mo è da stu di ra na te ret bux de ta, dok sa m o f i n an s i r a j u } i pla } a j u {ko la ri nu od 58.000 di na ra. Na ovu su mu do bi ja se po pust od 13,8 od sto, od no sno 6,9 od sto, uko li ko se pri li kom upi sa upla t i ce l o k u p an iz n os ili po lo vi na su me. V. êki}

petak8.jun2012.

OD GLAVOBOQE PATI SVAKI DESETI ^OVEK

Mi gre na ~e {}e na pa da è ne Go to vo da ne ma oso be ko ja se stres, hor mon ske pro me ne, ne i- ne PO à li na gla vo bo qu ko ja spa va nost, po je di ne na mir ni ce, mo è bi ti sla bi jeg ili ja ~eg in ~e ste i na gle pro me ne vre me na, ten zi te ta i pro u zro ko va na broj pa se za to mi gre no zni na pa di nim raz lo zi ma. Kod naj ve }eg naj vi {e ja vqa ju u pro le }e i je bro ja qu di do voq no je uze ti ne sen. Mi gre ne se po simptomima ki od uobi ~a je nih anal ge ti ka i dele na migrene bez aure i sa bol pro la zi. Me |u tim, je dan broj aurom, a po uzroku nastanka na wih su sre }e se sa iz u zet no ja kom gla vo bo qom, ko ju ka rak te ri {e pul si ra ju }i bol s jed ne stra ne gla ve ko ja mo è tra ja ti da ni ma i pot pu no one spo so bi ti ~o ve ka za sva ko dnev ne ak tiv no sti. Broj qu di ko ji pa ti od mi gre ne ni je za ne mar qiv. Iako ta~ nih po da ta ka ne ma, pro ce wu je se da oko 10 od sto qu di pa ti od we, a ~ak 75 od sto su è ne. - Naj ~e {}a re ak ci ja qu di, po vaskularne, tenzione i neuralgo to vo onih ko ji se ne su sre }u sa gije. Aura je predsignal za mi gre nom, je da gla vo bo qa ni je po~etak migrenoznog bola i ne ki ve li ki zdrav stve ni pro manifestuje se u vidu pojave blem - ka è ne u ro log dr Jo van ta~ke u vidnom poqu, ispadom [o {ki}. - Me |u tim, ka da oso ba vidnog poqa, poreme}ajem ima mi gre no zni na pad, bol mo è ose}aja ili mo to ri ke, po re me }a bi ti ve o ma iz ra èn, ~e sto ne jem go vo ra... Na kon aure ko ja mo pod no {qiv, vr lo è da tra je od par ~e sto pra }en po mi nu ta do sat vre Pro ba da we ili vra }a wem, a uko me na, raz vi ja se li ko se na sta vi pul si ra ju }a gla pul si ra we jed ne sa ak tiv no sti ma vo bo qa. Naj bo qi obla sti gla ve je i mi gre na se po re zul ta ti u spre ve o ma ti pi~ no, ku {a ig no ri sa ti, ~a va wu raz vo ja bol se mo è i po - pa ci jen ti ma sme ta ju mi gre ne su uzi ma zvuk, sve tlost, ja ~a ti. Pro ba da we pro pi sa ne te we ili pul si ra - do dir, a ne ki na vo de ra pi je na pr vi we jed ne obla sti sig nal, od mah po da ima ju iz me we no gla ve je ve o ma ti na stan ku aure. ~u l o uku s a pi~ no, pa ci jen ti No vim pra vil ma sme ta ju zvuk, ni kom o bo lo va sve tlost, do dir, a ne ki na vo de da wu, ko ji je po ~eo da se pri me wu je ima ju iz me we no ~u lo uku sa. Mo po ~et kom go di ne, za mi gre nu je gu se ja vi ti i po te {ko }e u raz pred vi |e no do se dam da na bo lo mi {qa wu i ko mu ni ka ci ji. va wa, a ako se sta we po na vqa, Simp to mi tra ju od par sa ti do pred lo è no je da se pa ci jent ne ko li ko da na i ta da je naj bo qe upu ti na pre gle de kod ne u ro lo ga, od ma ra ti se na mir nom, za mra ~e of tal mo lo ga, da ura di en ce fa nom me stu. lo gra fi ju i ske ner gla ve. Pri Ovo ne u ro lo {ko obo qe we je vr lo in ten ziv nim na pa di ma ko ji na sled no – pre no si se sa maj ke na ne re a gu ju na te ra pi ju, po treb no de cu, ~e {}e na }er ke. Uzro ci ko je le ~e we u bol ni~ kim uslo vi ma. ji mo gu iza zva ti mi gre nu su J. Barbuzan

Go di {wa skup {ti na SA NU Rek tor Uni ver zi te ta u Be o gra du Bran ko Ko va ~e vi} iz ja vio je ju ~e, na re dov noj go di {woj skup {ti ni Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti da je po treb no osni va we po seb nog mi ni star stva za vi so ko obra zo va we, na u ku i raz voj i do dao da je va `no pro me ni ti svest qu di o zna ~a ju vi so kog obra zo va wa ko je ne sme da se tre ti ra kao po tro {wa, ve} kao in ve sti ci ja u raz voj. On je re kao da Sr bi ja odva ja sve ga 0,9 od sto bu xe ta za vi so ko obra zo va we i 0,3 od sto za is tra ì va wa, dok je pro sek u Evro pi 1,25 od sto za vi so ko obra zo va we, a za is tra ì va we iz me |u 1,5 do tri od sto bu xe ta. Pred sed nik SA NU Ni ko la Haj din je u be se di skre nuo pa `wu na usta no vqa va we na gra da SA NU za na u ku, {to mo è ima ti po voq ne po sle di ce ka ko za Aka de mi ju, ta ko i za dru {tvo u ce li ni i pod se tio da su u ovoj go di ni ras pi sa ne dve na gra de - za fi zi ku i srod ne na u ke i he mi ju i srod ne na u ke, u idu }oj go di ni pla ni ra ju jo{ tri na gra de - za ma te ma ti ku, teh ni~ ke na u ke i me di ci nu, a to kom 2013. bi }e raz ma tra na mo gu} nost usta no vqa va wa na gra da iz hu ma ni sti~ kih na u ka.

Te sti ra we na stav nog ka dra na ma ter wem je zi ku Za kqu ~i va we spo ra zu ma o sa rad wi iz me |u Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne, Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va u ve zi sa mo gu} no {}u pro ve ra va wa psi ho fi zi~ ke spo sob no sti na stav nog oso bqa, pri pad ni ka ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne na ma |ar skom je zi ku po oce ni Po kra jin skog om bud sma na je ko ri stan i do bar jer pri vo di kra ju du go tra jan po stu pak re {a va wa ovog pi ta wa. Po kra jin ski om bud sman se od pr vog mo men ta za la `e za jed nak tret man svih na ci o nal nih ma wi na, od no sno pri me nu istih stan dar da za sve na ci o nal ne ma wi ne. To zna ~i da je neo p hod no

obez be di ti pre vo |e we i re stan dar di za ci ju te sto va za sve ma win ske je zi ke ko ji su u slu `be noj upo tre bi u Voj vo di ni. Sa aspek ta za {ti te pra va na ci o nal nih ma wi na ova kav pri stup zna ~aj no bi do pri neo jed na koj {an si pri li kom za po {qav wa, bez dis kri mi na ci je zbog raz li ~i tog ma ter weg je zi ka i na ci o nal ne pri pad no sti. No, ka ko na gla {a va om bud skan, ovo je sa mo pr vi ko rak jer pre o sta je da se do go vo rom iz me |u NSZ i na ci o nal nih sa ve ta dru gih ma wi na obez be di pri me na istih kri te ri ju ma pri li kom pro ve re psi ho fi zi~ kih spo sob no sti vas pi ta ~a, na stav ni ka i dru gog na stav nog oso bqa pri pad ni ka osta lih ma win skih za jed ni ca ko je `i ve u Voj vo di ni. Q. M.

LOv

c m y

petak8.jun2012.

LOV NO STRE QA [TVO, LI GE LSV - TRAP

U LO VI [TU NA CI O NAL NOG PAR KA „FRU [KA GO RA”

Fu to `a ni opa sno ras pu ca ni

Odstreqen srn da} naj ja ~i u Sre mu ika da!

Mi nu li vi kend u li ga ma Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne u lov nom stre qa {tvu, obe le ì li su izu tet no ras pu ca ni ~la no vi eki pe „Fu tog 2” u Ju `no ba~ koj li gi 1. Tro ji ca naj ra spo lo è ni jih - Zo ran Br zak, Slo bo dan Ja ri} i Mak sim Ege qa, po go di li su 70 go lu bo va, {to pre ma ne kim tvrd wa ma do sa da ni je za be le è no. Da upot pu ne sja jan dan, Fu to à ni su ima li po bed ni ke i me |u ju ni o ri ma i ve te ra ni ma.

Voj vo |an ske lov ce i strel ce za bri nu la je vest da je ~u ve ni no vo sad ski stre lac - ve te ran, Pan dil Sr bi nov ski Pan ta pro {log pet ka do `i veo sr ~a ni udar. Ope ri san je, ugra |e na su mu tri baj -pa sa, opo ra vqa se i `e li mo mu do bro zdra vqe i da se {to pre vra ti „na cr tu”. D. Kn.

Ju `no ba~ ka li ga 1, Bege~, 6. jun

Banatska li ga, Kova~ica, 3. jun

Ekip ni pla sman Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 1 2 3

dnevnik

Me sto

go lu bo vi bo do vi

Fu tog 2 70 Oya ci 67 Glo àn 67 Ba~ ki Pe tro vac 64 Sil ba{ 61 Be ge~ 1 60 ê nej 60 Be ge~ 2 44 Fu tog 1 39 No vi Sad 33 Po je di na~ ni pla sman Slo bo dan Ja ri} 45 Mi haq Bo hu{ 45 Ste van Ugrin ~i} 43 Sla vko Ga vri lov 43 Zo ran Br zak 43 Jan Bo hu{ 41 Go ran De li} 22 \u ra Le ti} 22 Slo bo dan Pe ri {i} 22 Bog dan Bo ro wac 22 Ju ni o ri Mak sim Ege qa 23 Ni ko la Jo va no vi} 22 Jan Br wa 21 Ve te ra ni De jan Mil kov 20 Jan â stven 19 Alek sa Jo va no vi} 18

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Red. br.

Ekip ni pla sman

go lu bo vi bo do vi

Plan di {te

Haj du ~i ca

Zre wa nin

Opo vo

Ko va ~i ca 2

Po je di~ ni pla sman 1

Ja no Cic ka

Bra ni mir Smi qa ni}

Ne nad Ste va no vi}

Bran ko Dr qa ~a

De jan Smi lev ski

Mi le Ci vri}

Veq ko Sto ki}

Dra gan Ta ba~ ki

Ivan Ta ba~ ki

Mi ro slav Mar ~ek

Ju ni o ri 1

Mar ko Dr qa ~a

OCE WEN TRO FEJ VE PRA U KA WI @I

Ve te ra ni 1

@i vo jin Ta ba~ ki

Bla go je Mir kov

Ju go slav Pa u nov

Ko sta Pu ja

Bron za ne kqo ve iz po ti ske {u me

Ju `no ba~ ka li ga 2, Ledinci, 3. jun Eki pe 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Me sto Go spo |in ci \ur |e vo Le din ci Ka} @a baq Ti tel-[aj ka{ Ti tel Ko viq ^e re vi}

Eki pe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ime Dra gan \u ki} Zvon ko De ja no vi} Dra gan @iv kov Ra da Gro di} Du {ko Ko va ~e vi} Jo van Qu bi ~i} Ste van Pe ji} Zo ran Ma ti} \u ra Voj ko vi} Sre ten Ra da ni}

\or |e Bo ri {ev

1 2 3 4

Dra gan \u ki} Pe ra Kr kqu{ Bra ni slav Gro zdi} Pa vle Bo ri {ev

go lu bo vi 65 62 62 62 58 53 53 53 45 Po je din ci Me sto Go spo |in ci Go spo |in ci \ur |e vo Ka} Le din ci Ti tel-[aj ka{ Go spo |in ci Ti tel Le din ci Ko viq Ve te ra ni @a baq Ju ni o ri Go spo |in ci Ti tel-[aj ka{ Ka} @a baq

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 go lu bo vi 41 39 38 37 36 35 21 21 21 21

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

20 22 20 20 19

NA KI NO LO [KOJ IZ LO @BI U BE ^E JU

Naj lep {i vaj ma rac i srp ski go ni~ Pr ve jun ske su bo te na ki no lo {koj iz lo `bi CAC Be ~ej - Na ci o nal na iz lo `ba pa sa svih ra sa vi |e no je u pre div nom am bi jen tu par ka kod Lo va~ kog do ma uz Ti su, pre ko 400 pa sa, 95 ra sa iz {e zde se tak me sta Sr bi je, ali i Austri je, Ma |ar ske, Ne ma~ ke, Poq ske, Ru mu ni je, Slo va~ ke, Cr ne Go re, ^e {ke, Hr vat ske... Lov ni psi su do mi ni ra li ma sov no {}u i le po tom. Uosta lom, naj lep {i pas iz lo `be je dvo go di {wi vaj mar ski krat ko dla ki pti ~ar Ko la tas Na ni Pic tu re sque, ~i ji je vla snik po ro di ca La sla [an -

Vaj ma rac iz Mar to no {a

U lo v i { tu Na c i o nal nog par ka „Fru {ka go ra”, na ob ron ci ma je di ne voj vo |an ske pla ni ne, 25. ma ja od stre qen je srn da} ko ji je ka s ni j e oce w en sa 150,34 CIC po e na. Na rav n o, ovaj tro f ej je po neo zlat nu me da qu, ali {to je mno go zna ~aj n i j e, to je naj j a ~ i srn d a} ika d a od s tre qen u Sre mu! Broj po e na ko je je po neo „fru {ko gor ski” srn da} da le ko je nad ma {io do sa da { wi sre m a~ k i re kord od 141 po e na ko ji je od stre qen pre ne ko li ko go di na kraj [i da. Tro fej nog srn da }a je od stre lio do ma }i lo vac - tu ri sta, a oce ni la ga je ko mi si ja u ko joj su bi li pred sed nik Na ci o nal ne ko mi si je za oce nu tro f e j a di v qa ~ i Mi l en k o Ze r em s ki i pred s tav n i c i Na c i o nal nog par ka „Fru {ka go ra”. Ovaj tro fej je do kaz da Srem, po red do brih lo vi {ta za lov di vqih svi wa po go nom, ima po ten ci jal da, uz do bro ga zdo va we, od ga ji i srn d a } e vi s o k e tro fej ne vred no sti. D. Kn.

do ra iz Mar to no {a, a od ga ji va~ je Lo ren Ostin. U ka te go ri ji lo va~ kih pa sa `i ri je za naj lep {eg oda brao srp skog go ni ~a, sed mo go di {weg Oska ra Pr vog, ~i ji je vla snik i od ga ji va~ Ra di vo je Osto ji} iz Va qe va. U re vi jal nom de lu iz lo `be bi ran je i naj lep {i pas ~i ji je vla snik ~lan por ta la „Sr bi ja lov”, a to je bio ne ma~ ki krat ko dla ki pti ~ar Ajaks, vla sni ka \or |a Ba ce qa iz Ba~ ke Pa lan ke s ko jim ra di od ga ji va~ Mi o drag Si mo no vi} iz Be ~e ja. V. Jan kov

Ve par ne dav no od stre qen u lo vi {tu Lo va ~kog udru è wa „Ka pe tan ski rit“ iz Ka wi è oce wen je bron za nom me da qom od 111,15 po e na. Ovog ka pi tal ca ko ji je te ìo 160 ki lo gra ma 17.ma ja uve ~e od stre lio je uprav nik lo vi {ta „Ka pe tan ski rit“ Du {an Ni }i fo ro vi} iz Ka wi è. Ka wi {ki lov ci su u po sled we vre me uo~i li tra go ve ve pra na po te su iz me |u Ka wi è i Ador ja na, u {u mo vi tom pre de lu kraj Ti se, gde su osta vqa li hra nu, a i pre ra |e no mo tor no uqe u ko jem di vqe svi we vo le da se ka qu à ju. Ve par je na ni {an Ni }i fo ro vi }e vog ka ra bi na do {ao po mra ku oko 21 sat i on ga je od stre lio jed nim hi cem. -Ovo mi je dru gi ve par ka pi ta lac i ne {to je sla bi je tro fej ne vred no sti od onog ko jeg sam 31.de cem bra 2010. Go di ne od stre lio na rib wa ku Ka pe tan ski rit. Taj je bio sre br ni i oce wen je sa 118 po e na – ka è Ni }i fo ro vi}. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

Tro fej ne kqo ve ve pra od stre qe nog kod Ka wi `e

crna hronika

dnevnik PO RO DI^ NA TRA GE DI JA KOD TR STE NI KA

Uhap {en osum wi ~e ni za ubi stvo oca Pri pad ni ci po li ci je u Tr ste ni ku od re di li su za dr `a va we R.S. (32) iz se la Stra ga ri kod Tr ste ni ka, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stvo, sa op {ti la je da nas kru {e va~ ka po li ci ja. U sa op {te wu se na vo di da je u sre du oko 4 sa ta iza po no }i, po sle sva |e usled na ru {e nih po ro di~ nih od no sa, osum wi ~e ni sa dva hi ca iz va tre nog oru` ja po go dio u gru di i

gla vu svog oca @. S. (63), ko ji je zbog za do bi je nih ra na pre mi nuo. Uvi |aj su oba vi li is tra `ni su di ja Vi {eg su da u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i slu `be ni ka Po li cij ske sta ni ce Tr ste nik. Osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kru {ev cu, na ve de no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Kru {e vac. (Ta njug)

PRI TVOR ZBOG AM FE TA MI NA I ORU@ JA

[tek u iz najm qe noj ga ra ì Po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa No vo sa |a ni nu Mi lo {u T. (1990) zbog sum we da je po ~i nio tri kri vi~ na de la. Osum wi ~e ni se te re ti da je iz naj mio ga ra ù u No vom Sa du u ko joj je po li ci ja pro na {la tor bu sa oko 250 gra ma be le sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min, dva pi {to qa s de set me ta ka kao i va gi cu za pre ci zno me re we, na vo di se u ju ~e ra -

{wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Uz kri vi~ nu pri ja vu za neo vla {}e nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, kao i pro iz vod wu i sta vqa we u pro met {ko dqi vih pro iz vo da Mi lo{ je pri ve den i sa slu {an kod is tra `nog su di je ko ji mu je od re dio pri tvor. M. V.

Pro na |e no 30 {ah to va Po li cij ski slu `be ni ci iz Bo ra pro na {li su oko 30 po klo pa ca za {ah to ve, gvo zde nih re {et ki i oti ra ~a, ko ji su u pret hod nom pe ri o du otu |e ni na pod ru~ ju op {ti ne, sa op {te no je da nas iz Po li cij ske upra ve Bor. Ka ko se do da je u sa op {te wu, u ovoj fa zi is tra `nog po stup ka ni je u si tu a ci ji da sa op {ti de taq ni je po dat ke, zbog op se `ne istrage. (Ta njug)

petak8.jun2012.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA ME SEC DA NA TRA GA ZA ZA GREP ^A NI NOM

Mi ste ri o zni ne sta nak Tu| ma no vog unu ka No vo sad ska po li ci ja ra di na ra sve tqa va wu pri ja vqe nog ne stan ka Za grep ~a ni na Igo ra Tu| ma na (32), unu ka po koj nog pred sed ni ka Hr vat ske Fra we Tu| ma na, ~i ji ne sta nak je 8. ma ja ove go di ne pri ja vi la `en ska oso ba ko ja se pred sta vi la kao we go va su pru ga An drea. Ka ko je ta da is pri ~a la po li ci ji, ona i Igor su u No vi Sad sti gli po ~et kom ma ja, radi po sla, da bi na kon par da na on bez ika kve na ja ve ne stao. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi, broj te le fo na hr vat skog ope ra te ra ko ji je osta vqen za kon takt je du `e vre me ne do stu pan, a na srp skom bro ju ko ji je An drea da la po li ci ji se ja vqa fri ze ra ka ko ja ne zna ni {ta o pa ru Tu| man. Is tra ga je od mah po kre nu ta i oba vqe ni su raz go vo ri u pre no }i {tu „Sto ji}”, gde se 7. ma ja, dan pre Igo ro vog ne stan ka, pri ja vio ovaj par. Ju ~e su vra ta ovog mo te la u Par ti zan skoj uli ci 47 bi la za kqu ~a na, ali po red ula za se na la ze bro je vi te le fo na ko ji se mo gu po zva ti ra di iz najm qi va wa so ba. Vra ta nam je otvo ri la

Igor Tu| man

è na ko ja nam je, kad smo se pred sta vi li, re kla da }e po zva ti su pru ga, ali ubr zo za tim se vra ti la, sle gla ra me ni ma i ka za la da ne è le da go vo re o tom slu ~a ju i od mah po tom za tvo ri la vra ta ko ja su po kri ve na vi deo nad zo rom. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma, mo gu }e je da }e zbog ovog slu ~a ja bi ti an ga ò van i In ter pol, a u no vo sad skoj po li ci ji i da qe ra de na ra sve tqa va wu do ga |a ja. Po ne zva ni~ nim in for -

Apart ma ni gde je na vod no bo ra vio po ~et kom ma ja

ma ci ja ma, ima de ta qa ko ji uli va ju na du da }e se ovaj mi ste ri o zni ne sta nak usko ro raz re {i ti. Ni je is kqu ~e no da je do {lo do sva |e iz me |u Igo ra i An dree, zbog ~e ga je on osta vio `e nu ko ja je bi la s wim u dru {tvu i vra tio se u Hr vat sku. Ina ~e, ovaj mla di} je svo je vrem no u hr vat skim me di ji ma do vo |en u ve zu s pod vo |e wem 18go di {wa ki we, ali je on de man to vao te op tu `be i ka zao da je za pra vo re~ o we go voj de voj ci,

Fo to: R. Ha yi}

po sle ~e ga mu se pri pi si va lo zlo sta vqa we. Igor je sin le ka ra Mi ro sla va Tu| ma na, ko jem je Fra wo Tu| man bio stric. Za we ga se u jav no sti pr vi put ~u lo pre ne ko li ko me se ci ka da je u emi si ji „Red kar pet” No ve TV iz ja vio da pla ni ra da po stane folk zve zda u Sr bi ji i ka ko spre ma al bum ko ji }e bi ti me {a vi na hip ho pa i na rod wa ka, oba ja vi li su ta da hr vat ski i srp ski me di ji. E. D.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU PO TVR DIO

IS PI TU JE SE OD GO VOR NOST ZA NE SRE ]U U VE TER NI KU

Le gi ji traj no od u ze ta ku }a

Gra di li {te bi lo neo be zbe |e no?

Ape la ci o ni sud u Be o gra du od bio je kao neo sno va ne àl be Mi lo ra da Ule me ka i po tvr dio re {e we Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du ko jim je osu |e nom Ule me ku, na osno vu zah te va tu ì la {tva traj no od u ze ta po lo vi na ku }e u be o grad skom na se qu Ce rak, po vr {i ne 178 kva dra ta- po tvr di la je ju ~e Mir ja na Pi qi}, port pa rol ka Ape la ci o nog su da. „Po na la è wu Ape la ci o nog su da pra vil no je pr vo ste pe ni sud utvr dio da osu |e ni Ule mek ni je do ka zao da su sred stva ko ji ma je pla }en stan ko ji je pred met zah te va, pri ba vqe na na za ko ni ti na ~in, kao i da po sto ji o~i gled na ne sra zme ra iz me |u we go vih pri ho da i pla }e ne ku po pro daj ne ce ne”,ka è ae u obra zlo è wu re {e wa. -Po la ze }i od ~i we ni ce da on ni je do ka zao za ko ni to po re klo sred sta va ko ji ma je pla }en pred met ni stan i ~i we ni ce da je prav -

no sna `no osu |en za iz vr {e we vi {e te {kih kri vi~ nih de la, to je, po na la è wu Ape la ci o nog su da,pra vil no pr vo ste pe ni sud za kqu ~io da se ra di o imo vi ni pro is te kloj iz kri vi~ nog de la i pra vil no je pr vo ste pe ni sud od lu ~io da se ova ne po kret nost traj no odu zme - sa op {ti la je Mir ja na Pi qi}. Mi lo rad Ule mek -Le gi ja se na la zi na iz dr à va wu ka zne u po seb nom ode qe wu po à re va~ ke Za -

be le, po zna tom kao „Ala ka traz” gde je sme {ten na kon {to je u ja nu a ru 2008.go di ne prav no sna `nom pre su dom ne ka da {weg Okru `nog su da u Be o gra du osu |en na je din stve nu ka znu od 40 go di na za tvo ra u ~e ti ri pred me ta, po op tu `ba ma za niz te {kih kri vi~ nih de la. Dru gi deo ku }e u vla sni {tvu Ule me ko ve su pru ge i de ce, sud ni je od u zeo jer je we go va su pru ga do ka za la da je le gal no ste ~en. J. J.

ADVO KA TI SRP SKOG BI ZNI SME NA TVR DE DA JE PO TER NI CA VAN SNA GE

In ter pol vi {e ne tra ga za Su bo ti }em? In ter pol je sta vio van sna ge po ter ni cu za Stan kom Su bo ti }em ko ja je ras pi sa na 2007. go di ne po sle po kre ta wa is tra ge u slu ~a ju „du van ske afe re„ - iz ja vio je advo kat Ra do slav Ta di}, je dan od prav nih za stup ni ka Su bo ti }a. -Od pre kju ~e, kad je In ter pol sta vio van sna ge po ter ni cu, Su bo ti} je slo bo dan gra |a nin u ce lom sve tu iz u zev u Sr bi ji, jer unu tra {wa po ter ni ca i da qe po sto ji. Re~ je o jed nom slu ~a ju ko ji ob u hva ta vi {e li ca i to uz sa gla snost Sa ve ta Evro pe. Ovo je ve o ma re dak slu ~aj da se po ter ni ca van sna ge sta vi bez sa gla sno sti dr à ve - ka è advo kat Ta di}. On je iz ja vio da Su bo ti }e vi prav ni za stup ni ci o~e ku ju da do bi ju i pi sa no re {e we In ter po la o uki da wu po ter ni ce. - Me |u na rod ni prav ni tim Su bo ti }a po kre nuo je jo{ pre ne ko li ko me se ci po stu pak za sta vqa we van sna ge po ter ni ce pred In ter po lom u Fran cu skoj i do sta vi li smo do ka ze. Oni uop {te ni su mo gli da shva te da je od po kre ta wa is tra ge pro tiv Su bo ti }a u Sr bi ji u slu ~a ju „du van ska afe ra”, evo ve} pu nih pet go di na on slo bo dan u [vaj car skoj, u Fran cu skoj, a ne mo è u Sr bi ju da do |e i po red to ga {to nu di pet mi li o na evra ka u ci je. Pru ì li smo do ka ze da je Ru si ja

od bi la da iz ru ~i Su bo ti }a, ta ko |e i do ka ze o slu ~a ju od pre tri go di ne da su na {i dr àv ni or ga ni, tu ì o ci oti {li u [vaj car sku da ka ù ka ko je Su bo ti} na vod no ume {an u pra we nov ca sa [a ri }i ma, pa su {vaj car ski tu ì o ci o to me vo di li pro ve re dvetri go di ne, a na {i dr àv ni or ga ni se ni kad vi {e ni su ja vi li {vaj car skim vla sti ma sa bi lo ka kvim do ka zi ma - tvr di Ta di}. Pre ma we go vim re ~i ma, po red to ga, u mar tu me se cu Evrop ski par la ment je do neo Re zo lu ci ju o na pret ku Sr bi je u evrop skim in te gra ci ja ma, u ko jom se iz no si za mer ka zbog po sto ja wa kri vi~ nog de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja u pri vat noj fir mi i za tra è no je da se to de lo bri {e jer ne po sto ji u evrop skim dr à va ma. Stan ko Su bo ti} je u ok to bru pro {le go di ne pre su dom Spe ci jal nog su da osu |en na {est go di na za tvo ra, kao or ga ni za tor kri mi nal ne gru pe ko ja je {ver co va la ci ga re te 1995. i 1996. go di ne i na {te tu bu xe ta ste kla 28 mi li o na evra i osam mi li o na ame ri~ kih do la ra. Su bo ti }u se su di lo u od su stvu jer je u bek stvu, dok su osu |e ni pri pad ni ci we go ve gru pe do bi li ka zne od de set me se ci do ~e ti ri i po go di ne. J. J.

Pre ma pr vim na la zi ma is tra ge ko ja se vo di zbog po gi bi je rad ni ka Mi lo sa va \.(47) na iz grad wi ka na li za ci je u Ve ter ni ku, mo gu }e je da je do ne sre }e u ko joj je jo{ je dan rad nik te {ko po vre |en, do {lo zbog ne a de kvat no obez be |e nog pro sto ra gra di li {ta. O even tu al noj od go vor no sti gra |e vin ske fir me „Mi le ni jum Tim” iz Be o gra da, ko ja je iz vo di la ove ra do ve, zna }e se vi {e na kon {to in spek ci ja ra da za vr {i svoj deo is tra ge, a na mo gu }e pro pu ste u me ra ma za {ti te na ra du uka za la je na kon uvi |a ja i Ana Sta men ko vi}, is tra `ni su di ja Osnov nog su da u No vom Sa du. Uko li ko se utvr de pro pu sti u me ra ma za {ti te rad ni ka, pro tiv od go vor nih li ca be o grad skog pred u ze }a }e bi ti po kre nut po stu pak, iako u ovoj fir mi tvr de da po se du ju sve do zvo le i da su ra do vi iz vo |e ni u skla du sa pro pi si ma.

Pe tar P. (43) ko ji je u od ro nu ze mqe za do bio te è po vre de, na la zi se na le ~e wu u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, a we go vo zdrav stve no sta we je sta bil no. Do za vr {et ka is tra ge ko ju spro vo de slu `be ni ci in spek ci je ra da Ju `no ba~ kog okru ga, iz grad wa ka na li za ci o ne mre è u Ve ter ni ku je ob u sta vqe na, a o~e ku je se da }e is tra ga br zo utvr di ti ko je od go vo ran za tra ge di ju. U na {oj ze mqi go di {we od po vre da za do bi je nih na ra du, po gi ne oko 40 rad ni ka, dok bli zu hi qa du za do bi je lak {e i te è po vre de, naj vi {e stra da lih i po vre |e nih rad ni ka ima u gra |e vi nar stvu, po qo pri vre di i {u mar stvu. Pre par go di na do net je Za kon o za {ti ti na ra du, a po tom i Pra vil nik o na ~i nu i po stup ku pro ce ne ri zi ka na rad nom me stu i u rad noj oko li ni, od ~i je pri me ne se o~e ki va lo da sma wi ri zik po zdra vqe na rad nom me stu.

NA GRA DI NI SPRE ^EN [VERC VE ]E KO LI ^I NE ZLA TA I SRE BRA

Austri ja nac no sio po lu ge Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Gra di na spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa oko se dam ki lo gra ma zla ta i sre bra u auto mo bi lu ko jim je upra vqao austrij ski dr à v qa n in tur s ke na c i o n al n o s ti, sa op { ti l a je j u ~ e Upra va ca ri na. Taj ma t e r i j al pro na |en je na iz la zu iz Sr bi je u auto mo bi lu mar ke ‘’kia kar ni val’’ austrij skih re g i s tar s kih ozna ka. Vo zi lom je upra vqao austrij ski dr à v qa n in tur s ke na ci o nal no sti ko ji je tvr d io da ne m a ni {ta da pri ja vi za ca rin sku kon tro lu. De taq nim pre gle dom utvr |e no je da se u pri ru~ nom fri ì de ru is pod li men ki pi }a i hra ne, kao i u pre gra di za do ku men ta, na la zi ve }a ko li ~i na zla ta i sre bra i to: tri po lu ge to pqe nog zla ta te ì ne

2.660 gra ma , du ka ti ukup ne te `i ne 534 gra ma, ~e ti ri po lu ge to pqe nog sre bra te {ke 2.477 gra ma i lo mqe no sre bro ukup ne te `i ne 1.228 gra ma.

Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, a ka ko vred nost ro be pre la zi tre }i nu vred no sti auto mo bi la i vo zi lo je pri vre me no za dr `a no, pod se }a se u sa op {te wu. (Ta njug)

Pre ma ovim pro pi si ma svi po slo dav ci su bi li du `ni da do ne su svoj akt o pro ce ni ri zi ka. To zna ~i da su bi li u oba ve zi da do ne su si ste ma ti ku i „pre sek sta wa” ka da su u pi ta wu me re bez bed no sti zdra vqa na ra du i to va ì za sva pred u ze }a. Tim ak tom po slo da vac tre ba da sa gle da sve ri zi ke i {tet no sti u od no su na ak tiv no sti ko je za po sle ni oba vqa ju i u od no su na to me re ko je bi rad ni ke za {ti ti li od even tu al nih po vre da. Ni u sve tu po vre de rad ni ka ni su ret ke. Pre ma po da ci ma Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da u sve tu na ra du go di {we po gi ne oko 2 mi li o na qu di, od no sno u pro se ku oko 6 hi qa da rad ni ka na dan, dok sko ro 300 mi li o na qu di go di {we do ì vi te è ili lak {e po vre de na ra du. Uzro ci ve }i ne stra da wa i po vre |i va wa su ne do voq na opre mqe nost rad ni ka, ne stru~ nost i neo be zbe |e ni objek ti. E. D. ME SEC DA NA NA KON RA WA VA WA U NO VO SAD SKOJ PI CE RI JI

@a bac pu {ten na ku} no le ~e we Ne boj {a T. zva ni @a bac (1960) iz ^e la re va, ko ji je te {ko ra wen 9. ma ja uve ~e u ba {ti pi ce ri je „Alek sna dar” u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a na no vo sad skoj Gr ba vi ci pu {ten je u po ne de qak na ku} no le ~e we, sa op {te no nam je u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Ka ko smo pi sa li, pri li kom is pa qi va wa ra fa la na do mak po li cij ske is po sta ve „Li man” u prav cu sto la za ko jim je Ne boj {a pio ka fu i se deo u dru {tvu sa jo{ ne ko li ko qu di, je dan ga je je pro jek til po go dio u gla vu, ali sre }om pri to me ni je po re me tio ni jed nu vi tal nu funk ci ju, {to je rav no ~u du, ka kvo se do ga |a jed nom u mi lion slu ~a je va, pro ko men ta ri sa li su ta da me di ci na ri. Po li ci ja jo{ ra di na ra sve tqa va wu do ga |a ja. Mo tiv zlo ~i na ni je po znat jav no sti, a jo {u vek ni je ni de fi ni tiv no utvr |e no da li je on bio me ta na pa da. M. V.

SPORT

petak8.jun2012.

dnevnik

c m y

DA NAS U POQ SKOJ I UKRA JI NI PO ^I WE 14. PR VEN STVO EVRO PE U FUD BA LU

Gr~ ka Gol ma ni 1 Kostas Halkias (PAOK) 13 Mihalis Sifakis (Aris) 12 Aleksandros Korvas (Palermo) Odbrambeni igra~i 15 Vasilis Torosidis (Olimpijakos) 8 Avram Papadopulos (Olimpijakos) 19 Sokratis Papastathopulos (Verder Bremen) 5 Kirjakos Papadopulos ([alke) 4 Stelios Malezas (PAOK) 20 Josif Holevas (Olimpijakos) 3 Jorgos Kavelas (Monako) Sredwi red 6 Grigoris Makos (AEK) 2 Joanis Maniatis (Olimpijakos) 21 Kostas Kacuranis (Panatinaikos) 10 Jorgos Karagunis (Panatinaikos) 16 Jorgos Fotakis (PAOK) 22 Kostas Fortunis (Kajzerslautern) Napada~i 18 Sotiris Ninis (Panatinaikos) 23 Janis Fetfacidis (Olimpiakos) 7 Jorgos Samaras (Seltik) 14 Dimitris Salpingidis (PAOK) 17 Teofanis Gekas (Samsunspor) 9 Nikos Liberopulos (AEK) 11 Kostas Mitroglu (Atromitos)

Portugal Gol ma ni 12 Rui Patrisio (Sporting) 1 Eduardo (Benfika) 22 Beto ( Klu`) Odbrambeni igra~i 21 @oao Pereira (Sporting) 19 Miguel Lopez (Braga) 3 Pepe (Real Madrid) 2 Bruno Alve{ (Zenit) 14 Rolando (Porto) 13 Rikardo Ko{ta (Valensija) 5 Fabio Koentrao (Real Madrid) Sredwi red 8 @oao Mutiwo(Porto) 16 Raul Meirele{ (^elsi) 20 Ugo Vijana (Braga) 4 Miguel Veloso (\enova) 15 Ruben Mikael (Saragosa) 6 Kustudio (Braga) Napada~i 7 Kristijano Ronaldo (Real Madrid) 17 Nani (Man~ester junajted) 10 Rikardo Kvare`ma (Be{iktas) 18 Silvestre Varela (Porto) 9 Ugo Almeida(Be{ikta{) 23 Elder Postiga (Saragosa) 11 Nelson Oliveira (Benfika)

Hrvatska Gol ma ni 1 Stipe Pletikosa (Rostov) 23 Danijel Suba{i} (Monako) 12 Ivan Kelava (Dinamo) Odbrambeni igra~i 5 Vedran ]orluka (Leverkuzen) 3 Josip [imuni} (Dinamo) 13 Gordon [ildenfeld (Ajntraht, Frankfurt) 21 Domagoj Vida (Dinamo) 6 Danijel Prawi} (Bajern) 4 Jurica Buqat (Makabi, Haifa) 2 Ivan Strini} (Dwepr) Sredwi red 10 Luka Modri} (Totenhem) 8 Ogwen Vukojevi} (Dinamo, Kijev) 16 Tomislav Dujmovi} (Dinamo, Moskva) 20 Ivan Peri{i} (Dortmund) 7 Ivan Rakiti} (Seviqa) 19 Niko Kraw~ar (Totenhem) 14 Milan Badeq (Dinamo) 11 Darijo Srna ([ahtjor) 15 Ivo Ili~evi} (Hamburg) Napada~i 22 Eduardo da Silva ([ahtjor) 18 Nikola Kalini} (Dwepr) 17 Mario Manxuki} (Volfsburg) 9 Nikica Jelavi} (Everton)

Rusija Gol ma ni 1 Igor Akinfejev (CSKA, Moskva) 16 Vja~eslav Malafejev (Zenit) 13 Anton Suwin (Dinamo . Moskva) Odbrambeni igra~i 2 Aleksandar Awukov (Zenit) 12 Aleksej Berezuckij (CSKA Moskva) 4 Sergej Igna{evi~ (CSKA, Moskva) 3 Roman Saronov (Rubin) 19 Vla|imir Granat (Dinamo, Moskva) 21 Kiril Nababkin (CSKA, Moskva) Sredwi red 7 Igor Denisov (Zenit) 6 Roman Sirokov (Zenit) 8 Konstantin Zirjanov (Zenit) 5 Jurij @irkov (An`i) 17 Alan Xagojev (CSKA, Moskva) 23 Igor Semsov (Dinamo, Moskva) 22 Denis (Lokomotiv, Moskva) 9 Marat Ismajlov (Sporting) 15 Dmitrij Kombarov (Spartak Moskva) Napada~i 10 Andrej Ar{avin (Arsenal– Zenit) 11 Aleksandar Ker`akov (Zenit) 14 Roman Pavqu~enko (Lokomotiv, Moskva) 18 Aleksandar Kokorin (Dinamo, Moskva) 20 Pavel Pogrebwak (Fulam)

Danska Gol ma ni 1 Kasper [majhel (Lester) 16 Stefan Andersen (Evian) 22 Anders Lindegard (Man~ester junajted) Odbrambeni igra~i 12 Andreas Bjeland (Nordsjeland) 4 Daniel Ager (Liverpul) 16 Daniel Vas (Evian) 6 Lars Jakobsen (Kopenhagen) 5 Simon Busk Polsen (AZ) 3 Simon Kjer (Volfsburg) 13 Jores Okore (Nordsjeland) Sredwi red 2 Kristijan Polsen (Evian) 8 Kristijan Eriksen (Ajaks) 19 Jakob Polsen (Midtjiland) 14 Lase [ene (NEC) 15 Mihael Silberbauer (Jang bojs) 21 Niki Zimling (Bri`) 20 Tomas Kalenberg (Evian) 7 Vilijam Kvist ([tutgart) Napada~i 10 Denis Romedal (Brendbi) 9 Mihael Kron-Deli (Brendbi) 11 Nikolas Bendtner (Arsenal – Sanderland) 23 Tobias Mikelsen (Nordsjeland) 17 Nikolas Pedersen (Groningen)

[panija Gol ma ni 1 Iker Kasiqas (Real Madrid) 12 Viktor Valdes (Barselona) 23 Pepe Reina (Liverpul) Odbrambeni igra~i 17 Alvaro Arbeloa (Real Madrid) 5 Huanfran (Atletico, Madrid) 15 Serhio Ramos (Real, Madrid) 3 \erard Pike( Barselona) 2 Raul Albiol (Real Madrid) 4 ]avi Martines (Bilbao) 18 \ordi Alba (Valensija) Sredwi red 16 Serhio Buskets (Barselona) 14 ]abi Alonso(Real Madrid) 8 ]avi Hernandez (Barselona) 6 Andres Iniesta (Barselona) 20 Santi Kazorla (Malaga) 13 Huan Mata (^elsi) 21 David Silva (Man~ester siti) 10 Cesk Fabregas (Barselona) Napada~i 22 Hesus Navas (Seviqa) 7 Pedro Rodriges (Barselona) 19 Fernando Qorente (Bilbao) 9 Fernando Tores (^elsi) 11 Alvaro Negredo (Seviqa)

Poqska Gol ma ni 1 Voj~ek [~e{wi(Arsenal) 22 Przemislav Titon (PSV) 12 Gègor` Sandomierski (Jagelonia) Odbrambeni igra~i 2 Sebastian Beni{i~ ( Verder , Bremen ) 15 Marcin Kaminski (Leh Poznan) 4 Damjen Perkuis (So{o) 20 Lukas Pis~ek ( Dortmund ) 13 Marcin Vasilevski (Anderleht) 14 Jakub Vavrìniak (Legija) 3 Gègor` Vojtkoviak (1860 Minhen) Sredwi red 16 Jakub Bla`~ikovski ( Dortmund ) 5 Darius Dudka (Okser) 21 Kamil Grosicki (Sivaspor) 6 Adam Matus~ik (Diseldorf) 18 Adrian Mierèjevski (Trabzonspor) 11 Rafal Muravski (Leh Poznan) 7 Eugen Polanski (Mainc) 10 Ludovik Obraniak (Bordo) 8 Maciej Ribus (Terek) 17 Rafal Volski (Legija) Napada~i 23 Pavel Brozek (Seltik) 9 Robert Levandovski ( Dortmund ) 19 Artur Sobieh (Hanover)

Holandija Gol ma ni 22 Tim Krul (Wukasl) 1 Marten Stekelenburg (Roma) 12 Mihel Vorm (Svonsi) Odbrambeni igra~i 21 Halid Bularuz ([tutgart) 5 Vilfrid Bouma (PSV) 3 Xon Heitiga (Everton) 4 Joris Matijsen (Malaga) 13 Ron Vlar (Fejenord) 2 Gregori van der Vel (Ajaks) 15 Jetro Vilems (PSV) Sredwi red 6 Mark van Bomel (Milan) 8 Nigel de Jong (Man~ester siti) 14 Stijn [ars (Sporting) 10 Vesli Snajder (Inter) 17 Kevin Strotman (PSV) 23 Rafael van der Vart (Totenhem) 11 Arjen Roben (Bajern) 20 Ibrahim Afelaj (Barselona) Napada~i 9 Klas-Jan Huntelar ([alke) 18 Luk de Jong (Tvente) 7 Dirk Kajt (Liverpul) 19 Lu~iano Narsing (Herenven) 16 Robin van Persi (Arsenal)

Irska Gol ma ni 23 David Ford (Milvol) 1 [ej Given (Aston Vila) 16 Kiren Vestvud (Sanderland) Odbrambeni igra~i 5 Ri~ard Dan (Aston Viqa) 12 Stepen Keli (Fulam) 21 Pol Mek{ejn (Hal) 15 Daren O’Dea (Lids) 4 Xon O{ea (Sanderland) 2 [on Sent Le|er (Lester) 3 Stefen Vard (Vulverhempton) Sredwi red 8 Kejt Andrevs (VBA) 11 Damjen Daf (Fulam) 14 Daron Gibson (Everton) 18 Pol Grin (Derbi) 13 Stefen Hant (Vulverhempton) 22 Xejms Mekklin (Sanderland) 7 Ajden Mekgedi (Spartak, Moskva) 6 Glen Velan (Stok) Napada~i 20 Simon Koks (VBA) 9 Kevin Dojl (Vulverhempton) 10 Robi Ken (LA Galaksi) 17 [ejn Long(VBA) 19 Xonatan Valters (Stok)

ê{ka Gol ma ni 1 Petr êh (êlsi) 16 Jan Lastuvka (Dwepro) 23 Jaroslav Drobni (HSV) Odbrambeni igra~i 12 Franti{ek Rajtoral (Plzen) 5 Roman Hubnik (Herta) 6 Toma{ Sivok (Be{ikta{) 3 Mihal Kadlec (Leverkuzen) 2 Teodor Gebreselasije (Liberec) 8 David Limberski (Plzen) 4 Marek Su{i (Spartak, Moskva) Sredwi red 10 Toma{ Rosicki (Arsenal) 13 Jaroslav Pla{il (Bordo) 9 Jan Rezek (Anorthosis) 18 Daniel Kolar (Plzen) 19 Petr Jira~ek (Volfsburg) 11 Milan Petrèla (Plzen) 14 Vaclav Pilar (Plzen) 17 Toma{ Hib{man ([ahtjor) 22 Vladimir Darida ( Plzen ) Napada~i 15 Milan Baro{ (Galatasaraj) 21 David Lafata (Jablonec) 20 Toma{ Pekart (Nirnberg) 7 Toma{ Necid (CSKA, Moskva)

Nema~ka Gol ma ni 1 Manuel Nojer (Bajern ) 12 Tim Vise (Verder) 22 Ron-Robert Ziler ( Hanover ) Odbrambeni igra~i 14 Holger Bad{tuber (Bajern) 20 Xeromi Boateng (Bajern) 4 Benedikt Hevedes ([alke) 5 Mats Humels (Dortmund) 16 Filip Lam(Bajern) 17 Per Mertesaker (Arsenal) 3 Marcel [melcer (Dortmund) Sredwi red 15 Lars Bender (Leverkuzen) 19 Mario Gece (Dortmund) 2 Ilkaj Gindogan (Dortmund) 6 Sami Kedira (Real Madrid) 18 Toni Kros (Bajern) 13 Tomas Miler (Bajern) 8 Mesut Ozil (Real Madrid) 21 Marko Reus (Borusija, M) 9 Andre [irle (Bajer) 7 Bastian [vajn{tajger (Bajern) Napada~i 23 Mario Gomez (Bajern) 11 Miroslav Klose (Lacio) 10 Lukas Podolski (Keln)

Italija Gol ma ni 1 \anlui|i Bufon (Juventus) 14 Morgan de Santis ( Napoli ) 12 Salvatore Sirigu (PS@) Odbrambeni igra~i 7 Ignasio Abate (Milan) 6 Federiko Balzareti (Palermo) 15 Andrea Barzaqi (Juventus) 19 Leonardo Bonu}i (Juventus) 3 \or|o Kjelini (Juventus) 2 Kristijano Ma|o (Napoli) 4 An|elo Ogbona (Torino) Sredwi red 16 Daniele de Rosi (Roma) 22 Alesandro Diamanti (Bolowa) 13 Emanuele \akerini (Juventus) 8 Klaudio Maraskijo (Juventus) 18 Rikardo Montolivo (Milan) 5 Tijago Mota (PS@) 23 Antonio No}erino (Milan) 21 Andrea Pirlo (Juventus) Napada~i 9 Mario Baloteli (Man~ester siti) 17 Fabio Borini (Roma) 10 Antonio Kasano (Milan) 11 Antonio di Natale (Udineze) 20 Sebastijan \ovinko (Parma)

SPORT

c m y

dnevnik

petak8.jun2012.

DANAS U POQSKOJ I UKRAJINI PO^IWE 14. PRVENSTVO EVROPE U FUDBALU

[pan ci bra ne ti tu lu Da nas u Var {a vi, utak mi com Poq ska – Gr~ ka, po ~i we 14. pr ven stvo Evro pe u fud ba lu na ko jem u~e stvu je 16 re preznta ci ja . Na `a lost, me |u naj bo qim ti mo vi ma Sta rog kon ti ne ta ne ma na {e na ci o nal ne se lek ci je, ko ja ni je us pe la u kon ku ren ci ji Ita li ja, Le to ni je, Slo ve ni je, Far skih Ostr va i Se ver ne Ir ske da iz bo ri u~e {}e na evrop skoj smo tri fud ba la. Na da mo se da }e or lo vi za ~e ti ri go di ne bi ti ja ~i i da }e se na }i me |u 24 iza bra na ti ma u Fran cu koj. Ti tu lu pr va ka Evro pe bra ni re pre zen ta ci ja [pa ni je, ko ja je pre ~e ti ri go di ne u Be ~u u fi nal nom me ~u sa vla da la iza bra ni tim Ne ma~ ke. I sa da su [pan ci pr vi fa vo ri ti, ima ju sja jan tim, a iz stan dard ne po sta ve ko ja je pre dve go di ne osvo ji la i ti tu lu svet skog pr va ka ne do sta ju po vre |e ni Pu jol i Vi qa, svi osta li su sprem ni za no vi pod vig.

Reprezentacija [panije na treningu

Uz ra me [pa ni ji je Ne ma~ ka, ko ja po tra di ci ji na ve li kim tak mi ~e wi ma igra od li~ no. Pan ce ri ima ju mlad i kva li te tan sa stav u ko jem su no si o ci igre ve zni igra ~i [vajn {taj ger, Ke di ra, Ozil i Kros.Ni ka ko se ne sme ju mi mo }i Ho lan |a ne, ko ji ve} du `e vre me u

Tri na est mi li on a za ti tu lu Fud bal ski sa vez Ukra ji ne sa op {tio je ko li ko }e sva ki re zul tat do ne ti fud ba le ri ma, a mak si mal na su ma je ~ak 13 mi li o na evra. Po de qe no na 23 ~la na ti ma to je iz nos ve }i od 565 hi qa da evra po oso bi. U od no su na to dan ski bo nu si od 404, fran cu ski od 320 i ne ma~ ki od 300 hi qa da evra za i sta iz gle da ju ma lo. Za sva ki re mi u gru pi Ukra jin ci }e do bi ti 250 hi qa da, a za po be du dvo stru ko vi {e, pa je mak si mal ni mo gu} iz nos mi lion i po. Za pla sman u dru gu fa zu do da je se dva mi li o na, ba{ kao i za pla sman u po lu fi na le. Ula zak u fi na le do neo bi jo{ tri mi li o na, a ti tu la jo{ 4,5 mi li o na.

Gru pa A Gr~ka Rusija Poqska ê{ka 8. jun, Var{ava: Poqska – Gr~ka 8. jun, Vroclav: Rusija – ê{ka 12. jun, Vroclav: Gr~ka – ê{ka 12. jun, Var{ava: Poqska – Rusija 16. jun, Var{ava: Gr~ka – Rusija 16. jun, Vroclav: ê{ka – Poqska

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45)

kon ti nu i te tu pru `a ju sjaj ne igre. Uosta lom, oni su i vi ce {am pi o ni sve ta, ima ju sjaj ne na pa da ~e Van Per si ja i Ro be na i od li ~an ve zni red u ko me se na ro ~i to is ti ~u Snaj der i Van der Vart. Iako su u ovom tre nut ku za o ku pqe ni dru gim pro ble mi ma (na me -

Ukrajina Golmani 23 Aleksandar Horjanov (Metalist, H) 1 Maksim Koval (Di na mo, Ki jev) 12 Andrij Pjatov ([ahtjor) Odbrambeni igra~i 21 Bogdan Butko (Ili~evec) 3 Jevhen Ha~eridi (Dinamo, Kijev) 5 Aleksnder Ku{~er ([a htjor) 17 Taras Mihalik (Dinamo,Kijev) 20 Jaroslav Rakickij ([ahtjor) 13 Vja~eslav Sev~uk ([a htjor) 2 Jevhen Selin (Vorskla Poltava) Sredwi red 8 Aleksandar Alijev (Dinamo, Kijev) 6 Denis Harmas (Dinamo, Kijev) 9 Oleg Husev (Dinamo, Kijev) 11 Andrij Jarmolenko (Dinamo, Kijev) 19 Jevhen Konopqanka (Dwwepr) 18 Sergej Nazarenko (Tavrija) 14 Ruslan Rotaw (Dwepr) 4 Anatolij Timos~uk (Bajern) Napada~i 22 Marko Devi} ([ahtjor) 15 Artem Milevskij (Dinamo, Kijev) 7 Andrij Sev~enko (Dinamo, Kijev) 16 Jevhen @elezwov ([ahtjor) 10 Andrij Vorowin (Dinamo, Moszkva)

Do sa da {wa fi na la 1960: SSSR – Ju go sla vi ja 2:1( pro du è ci) 1964: [pa ni ja – SSSR 2:1 1968: Ita li ja – Ju go sla vi ja 1:1 Po no vqe na utak mi ca: Ita li ja – Ju go sla vi ja 2:0 1972: Ne ma~ ka – SSSR 3:0 1976: ê ho slo va~ ka – Ne ma~ ka 7:5 (2:2) 1980: Ne ma~ ka – Bel gi ja 2:1 1984: Fran cu ska – [pa ni ja 32:0 1988: Ho lan di ja – SSSR 2:0 1992: Dan ska – Ne ma~ ka 2:0 1996: Ne ma~ ka – ê {ka 2:1 ( zlat ni gol) 2000: Fran cu ska – Ita li ja 2:1 (zlat ni gol) 2004: Gr~ ka – Por tu gal 1:0 2008: [pa ni ja – Ne ma~ ka 1:0 ko ji su jo{ pre go di nu da na iza bra ni od stra ne UEFA: Xu ne jit â kir (Tur ska), Jo nas Erik son ([ved ska), Vik tor Ka {ai (Ma |ar ska), Bjorn Ku i pers (Ho lan di ja), Ste fan La noa (Fran cu ska), Pe dro Pro en sa (Por tu ga li ja),

Ni ko la Ri co li (Ita li ja), Da mir Sko mi na (Slo ve ni ja), Vol fgang [tark (Ne ma~ ka), Kreg Tom son ([kot ska), Kar los Ve la sko Kar ba qo ([pa ni ja) i Ha u ard Veb (En gle ska). Pripremio: G. Kova~

VI DO VI TA SLO NI CA NA JA VQU JE PO BE DU POQ SKE: Poqske Slonica îta, stanovnica zoolo{kog vrta u poqskom Krakovu i jedna od ovogodi{wih „vidovitih” ìvotiw dala je svoju prvu prognozu za Evropsko prvenstvo. îta je u svom kavezu dobila tri jabuke, jednu iznad poqske zastave, drugu iznad gr~ke i izme|u wih jabuku za h. Slonica je samouvereno krenula prema onoj s poqskim bojama i uzela je, {to je, kaù, znak da }e na otvarewu prvenstva, u petak, Poqska nadigrati Gr~ku, rivala u grupi A. Ina~e, cela pomama za ìvotiwskim prognozama je po~ela tokom posledweg Svetskog prvenstva, 2010. godine, kada je hobotnica Pol pogodila svih osam utakmica koje je prognozirala. Za slonicu îtu, pak, ovo nije bila prva sportska prognoza. Ona je pogodila i da }e êlsi savladali Bajern u finalu Lige {ampiona. Pored poqske slonice, najavqivalo se da }e Ukrajinci za prognozera imati sviwu.

Gru pa B

Gru pa C

Gru pa D

Portugal Danska Holandija Nema~ka

Hrvatska [panija Irska Italija

Ukrajina Engleska [vedska Francuska

9.jun, Harkov: Holandija – Danska 9. jun, Lavov: Nema~ka – Portugalija 13.jun, Lavov: Danska – Portugalija 13.jun, Harkov: Holandija – Nema~ka 17.jun, Harkov: Portugalija – Holandija 17. jun, Lavov: Danska – Nema~ka

^etvrtfinale 21. jun, Var{ava: A/1 - B/2 (20.45) 22. jun, Gdawsk: B71 - A/2 (20.45) 23. jun, Doweck: C/1 - D/72 (20.45) 24. jun, Kijev: C72 - D/1 (20.45)

{ta wem utak mi ca) ne tre ba is kqu ~i ti ni Ita li ja ne kao pr te den ta na vi sok pla sman. Azu ri po tra di ci ji ne {to sla bi je igra ju u grup noj fa zi, ali ka da pre bro de pr vi krug iz u zet no su opa sni. Me |u fa vo ri te se ubra ja ju i Fran cu zi i En gle zi, no wi ho ve {an se da se do mog nu od li~ ja su, ipak, ne {to ma we u od no su na spo me nu te se lek ci je. Ima po klo ni ka fud ba la ko ji upo zo ra va ju i na do ma }i ne pr ven stva Poq sku i Ukra ji nu kao mo gu }a pri jat na iz ne na |e wa, ali wi ho ve {an se su ipak te o rij ske, mno go vi {e iz gle da na uspeh se da ju Por tu gal ci ma i Ru si ma, ko ji bi uz ma lo sre }e mo gli da le ko da do gu ra ju. [am pi o nat se tre }i put odr `a va u dve ze mqe, igra se na osam sta di o na , ~e ti ri u Poq kskoj (Var {a va, Vroc lav, Gdawsk i Po znaw) i ~e ti ri u Ukra ji ni (Har kov, La vov, Do weck i Ki jev). Utak mi ce }e su di ti 12 ar bi ta ra

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45)

10. jun, Gdawsk: [panija – Italija 10. jun, Poznaw: Irska – Hrvatska 14. jun, Poznaw: Italija – Hrvatska 14. jun, Gdawsk: [panija – Irska 18. jun, Gdawsk: Hrvatska – [panija 18. jun, Poznaw: Italija – Irska

Polufinale

Golmani 23 Xek Ba tlend (Bir min gem) 13 Robert Grin (Vest Hem) 1 Xo Hart (Man ~e ster si ti) Odbrambeni igra~i 12 Lejton Bins (Everton) 5 Martin Keli (Liverpul) 3 E{li Kol (êl si) 18 Fil Ja gi el ka(Ever ton) 2 Glen Xonson (Liverpul) 14 Fil Xons (Man ~e ster ju naj ted) 15 Xoleon Leskot (Man~ester siti) 6 Xon Teri (êl si) Sredwi red 19 Stjuart Dovning (Liverpul) 4 Stiven Xerard (Liverpul) 8 Xordan Herdenson (Li ver pul) 16 Xems Mil ner (Man ~e ster si ti) 20 Aleks Oksald âmberlejn (Arsenal) 17 Skot Parker (Toten hem) 7 Teo Volkot (Arsenal) 11 E{li Jang (Man~ester junajted) Napada~i 9 Endi Ke rol (Li ver pul) 21 Xeremin Defo (Totenhem) 10 Vejn Ru ni(Man ~e ster ju aj ted) 22 Dani Velbek (Man~ester junajted)

11. jun, Doweck: Francuska – Engleska 11. jun, Kijev: Ukrajina – [vedska 15. jun, Doweck: Ukrajina – Francuska 15. jun, Kijev: [vedska – Engleska 19. jun, Kijev: [vedska – Francuska 19. jun, Doweck: Engleska - Ukrajina

Finale

27. jun, Doweck: prvo polufinale (A/1-B/2 i C/1 - D/2) (20.45) 28. jun, Var{ava: drugo polufinale (A/2- B/1 i C/2 - D/1) (20.45)

Engleska

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45)

1. jul, Kijev: finale (20.45)

[vedska Golmani 23 Per Hanson (Helsingborg) 1 Andreas Isakson (PSV) 12 Johan Viland (Kopenhagen) Odbrambeni igra~i 15 Mikael Antonson (Bolowa) 4 Andreas Grankvist (\enova) 2 Mikael Lustig (Seltik) 3 Olaf Melberg (Olimpijakos) 13 Jonas Olson (VBA) 5 Martin Olson (Blekburn) 17 Berang Safari (Anderleht) Sredwi red 19 Emir Bajrami (Tvente) 6 Rasmus Elm (AZ Alkmar) 18 Samuel Holmen (Istanbul) 9 Kim Kelstrem (Lion) 7 Sebastian Larson (Sanderland) 8 Anders Svenson (Elfsborg) 16 Pontus Vernblum (CSKA, Moskva) 21 Kkristijan Vilhenson (Al Hilal) Napada~i 11 Johan Elmander (Galatasaraj) 14 Tobias Hisen (IFK Geteborg) 10 Zlatan Ibrahimovi} (Milan) 22 Markus Rosenberg (Verder) 20 Ola Tojvonen (PSV)

Francuska Golmani 23 Se drik Ka ra so (Bor do) 1 Ugo Lo ris(Lion) 16 Stiv Mandanda (Marsej) Odbrambeni igra~i 22 Gael Kli{i (Man~ester siti) 2 Matju Debi{i (Lil) 3 Patrik Evra (Man~ester junajted) 21 Loren Ko{~elni (Arsenal) 5 Filip Mekses(Milan) 4 Adil Rami (Va len si ja) 13 Antoni Reveqer (Lion) Sredwi red 6 Johan Kabaj (Wu kasl) 18 Alu Diara (Marsej) 15 Floren Maluda (^elsi) 19 Marvin Martin (So{o) 12 Blais Matuidi (PS@) 17 Jan Mvila (Ren) 11 Samir Nasri (Man~ester siti) 7 Frank Riberi (Bajern) Napada~i 20 Hatem Ben Arfa (Wukasl) 10 Karim Benzema (Real, Madrid) 9 Olivier @iru (Montpeqe) 14 @eremi Me nez (PSG) 8 Metju Valbuena (Marsej)

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45)

SPORT

petak8.jun2012.

DA NAS U POQ SKOJ I UKRA JI NI PO ^I WE 14. PR VEN STVO EVRO PE U FUD BA LU DO BRA AT MOS FE RA U TA BO RU NA [IH SU SE DA

Za jed ni {tvo sna ga Hr va ta Treneri ~esto kaù da je dobra atmosfera u timu temeq za uspeh na terenu. Izgleda da je Hrvati imaju. - Na{ glavni adut je zajedni{tvo - kaè selektor Slaven Bili}. Hrvatska je dobila dva te{ka udarca pred po~etak Evropskog prvenstva. Najpre je iz ekipe otpao Dejan Lovren zbog povrede, a potom jo{ jedna neprijatna vest - ni napada~ Ivica Oli} ne}e i}i u Poqsku i Ukrajinu. Iako se Hrvatska ne ubraja u krug prvih favorita za osvajawe titule prvaka Evrope, Bili} bojsi imaju dobar rejting i svakako je da zasluùju respekt. Wihovim protivnicima ([panija, Republika Irska, Italija) ne}e biti lako. Pred utakmicu sa Republikom Irskom 10. juna, kojom po~iwe turnir, selektor hrvatske reprezentacije Slaven Bili} smatra da je zajedni{tvo najja~e oru`je wegovog tima. - Volim ove igra~e. Moram, me|utim, da priznam da je samo nekoliko wih svetska klasa. Ali, kada smo zajedno, kao ekipa, onda smo mnogo ja~i - rekao je Bili}. U hrvatskoj fudbalskoj javnosti mnogo se o~ekuje od Luke Modri}a. Vezista Totenhema je na ceni na Ostrvu, a Hrvati se

nadaju da }e on biti igra~ koji }e napraviti razliku. - Svi moraju da daju sve od sebe, ali svi najvi{e o~ekuju od Luke. On diktira igru i ~ini igra~e

voqilo da osvojimo EP, ali sada razmi{qamo samo o Irskoj. Bitno je da igramo dobar fudbal, da poka`emo da smo tim, da di{emo kao jedan. Sve bi nas zadovoqilo

boqima. Tako je i u Totenhemu ako on igra dobro i ekipa igra dobro - rekao je Bili}. Na konferenciji za novinare po dolasku u Poqsku, hrvatski fudbaleri su delovali opu{teno i raspolo`eno. - Nismo do{li ovde da u`ivamo, ve} da uradimo posao - izjavio je Danijel Prawi}, a na pitawe {ta zna~i to: Uradili smo posao - odgovorio je, uz osmeh: - Najvi{e bi me zado-

sno i da u fudbalu nema garancija te vrste. Nekada{wi ~uvar mre`e elfa Jens Leman isti~e da }e biti vrlo te{ko prebroditi

Jens Leman

Re pre zen ta ci ja Ne ma~ ke igrala je finale prethodnog {ampionata Evrope, zatim polufinale Mundijala u Ju`noj Africi, a ove sezone je Bajern sa okosnicom sa~iwenom od doma}ih igra~a stigao na „milimetar” od trijumfa u Ligi {ampiona. Bilo bi savim logi~no da kontinuitet dobrih rezultata kruni{u trijumfom u Kijevu 1. jula, ali istovremeno je ja-

De fo na o~e voj sa hra ni Napada~ Totenhema privremeno je napustio tabor Engleske, ali }e biti u konkurenciji za me~ prvog kola protiv Francuske. Samo {to je reprezentacija Engleske otputovala na prvenstvo Evrope, Xermejn Defo morao je da sedne na avion koji leti u povratnom smeru. Brzonogi centarfor Totenhema u Krakovu je dobio vest o smrti oca. - Xermejn }e se u najskorije vreme ponovo prikqu~iti reprezentaciji. Nema potrebe za pozivawem zamene - saop{tila je engleska FA.

Evrop ska fud bal ska unija saop{tila je da }e [pa nac Kar los Ve la sko Karbaqo suditi utakmicu Poqska – Gr~ka kojom }e da na su Var {a vi bi ti otvoreno EP. Velasku }e ovaj me~ biti debi na evropskim {ampionatima, a u drugoj utakmi ci A gru pe, ko ju }e igra ti Ru si ja i ^e {ka pravdu }e deliti Englez Hauard Veb. Slovenac Damir Skomina sudi}e prve me~ koji se igra u subotu, u B grupi, izme|u Holandije i Danske, a Francuz Stefan Lanoj bi}e glavni arbitar u drugoj utakmici ove grupe, Nema~ka – Portugal. UEFA }e na kontinentalnom {ampionatu koristiti {est sudija po utakmici, od kojih }e dva arbitra uvek biti kod golova, gledati {ta se de{ava u kaznenim prostorima i da li je lopta pre{la liniju.

Slaven Bili}

da pro|emo grupu, ali idemo korak po korak - rekao je Prawi}. Prawi} je u jednom trenutku ispravio engleskog novinara koji je postavio pitawe u vezi sa Eduardom da Silvom, za koga je rekao „Brazilac u timu”. - On igra za Hrvatsku, ne za Brazil. Svi znamo koliko je Eduardo dobar, koliko nam zna~i. A Oli} }e nam mnogo nedostajati, {teta {to se povredio - rekao je Prawi}.

Le man: I ~e tvrt fi na le je uspeh Proslavqeni nema~ki golman smatra da „panceri” nisu fa vo ri ti Evrop skog pr ven stva, kakvim ih mnogi smatraju.

Kar ba qo na otva ra wu

grupnu fazu, u kojoj }e se Nemci suo~iti sa tri izuzetno jaka protivnika - Portugalom, Holandijom i Danskom. - Mislim da nismo favoriti prvenstva i da }e plasman u ~etvrtfinale ve} biti uspeh - rekao je Leman i obrazlo`io Niti smo imali dovoqno vremena za pripreme, niti imamo kompletan tim. Klose, [vajn{tajger, Mertesaker i Gece su u procesu sanirawa povreda, a

obi~no je za osvajawe velikog takmi~ewa neophodno da imate sve igra~e na raspolagawu. Leman je dodao da ne razume za{to je selektor Joahim Lev dao fudbalerima Bajerna ~etiri dana odmora posle finala Lige {ampiona. - Reprezentaciji su potrebne izme|u dve i tri nedeqe zajedni~kog rada, kako bi igra~i postigli idealnu fizi~ku spremnost i doveli takti~ke varijante do automatizma. Za{to su onda fudbaleri Bajerna dobili du`i odmor? To mi nije jasno. Naveo je i sopstveni primer, iz vremena kada je bio ~lan Arsenala. - Ja sam 2006. dobio crveni karton u finalu Lige {ampiona, ali niko me posle toga nije pitao kako sam. Pred nama je bilo Svetsko prvenstvo i samo 36 sati kasnije sam morao da branim za reprezentaciju u prijateqskoj utakmici. Nema~ka po~iwe nastup na EP utakmicom sa Portugalom, u subotu od 20.45 u Qvovu. Upitan koga smatra trenutno najboqim golmanom Evrope, Jens Leman izdvojio je zemqaka Manuela Nojera, ispred Bufona i Kasiqasa, a u krug vrhunskih ukqu~io je jo{ ^eha, [}e{nija i Harta.

Ho lan di ja osla bqe na pro tiv Dan ske Reprezentacija Holandije bi}e oslabqena u odbrani u prvom me~u EP protiv Danske, po{to ne}e mo}i da igra Joris Matijsen. [toper Malage povredio se prilikom zagrevawa pred utakmicu protiv Bugarske, ali jo{ uvek nije potpuno spreman za mesto u startnoj postavi lala. Selektor orawa Bert van Marvajk veruje da }e se Matijsen oporaviti do derbija protiv Nema~ke, a u prvom me~u zameni}e ga Ron Vlar ili Vilfred Bouma. - Postoji velika {ansa da se Joris oporavi do me~a sa Nema~kom. On ne}e igrati u subotu jer mu treba ne{to vi{e vremena da se oporavi, a ja ne `elim da rizikujem pogor{awe povrede - rekao je Van Marvajk.

Ka {ai su di der bi Evrop ska fud bal ska unija (UEFA) saop{tila je da }e Ma|ar Viktor Ka{ai su di ti der bi pr vog kola C grupe na kontinentalnom {ampionatu izme|u [panije i Italije. Ta utakmica igra se u nedequ od 18 sati na stadionu u Gdawsku. Holan|anin Bjern Kujpers delegiran je da sudi drugi me~ ove grupe Hrvatska - Republika Irska koji se igra u nedequ od 20.45 u Poznawu. Italijan Nikola Ricoli deli}e pravdu u ponedeqak u Dowecku na me~u Fran cu ska - En gle ska u derbiju prvog kola D grupe.Glav ni su di ja dru gog meca te grupe, Ukrajina [veska u Kijevu (20.45, pone de qak), bi }e Tur ~in Xunet ^akir.

Ar {a vin o~e ku je po lu fi na le Na pa da~ re pre zen ta ci je Rusije Andrej Ar{avin rekao je da }e za tu selekciju ogroman uspeh biti ako ponovi rezultat sa Evropskog prvenstva pre ~etiri godine i plasira se u polufinale. - Bilo bi sjajno da ponovimo taj rezultat iz 2008, jer smo tada zaista dobro igrali. Ipak, svestan sam da }emo morati da pobedimo neke od najja~ih ekipa u Evropi da bi do{li do polufinala kazao je Ar{avin ruskim medijima. Rusija svoj put na EP po~iwe danas utakmicom protiv ê{ke u A grupi. Zbornaja je nedavno ubedqivo savladala Italiju sa 3:0 u prijateqskom me~u i pokazala da je u dobroj formi. - Taj rezultat je doneo dodatno samopouzdawe i navija~ima i nama. Mnogi od nas igra ju na vi so kom ni vou i osvajali su va`ne trofeje i pre Evropskog prvenstva pre ~e ti ri go di ne. Na à lost, propustili smo Mundijal pre dve godine, ali smo povratili formu kroz kvalifikacije za EP - objasnio je Ar{avin. On je kazao i da je A grupa, gde po red Ru si je i ê {ke igraju i Poqska i Gr~ka, naizjedna~enija na {ampioantu. - Nema favorita, svi su tu ne gde, bli zu po kva li te tu. Bi}e te{ko plasirati se u ~etvrtfinale - zakqu~io je Ar{avin.

dnevnik PAR TI ZAN SE SPRE MA ZA PRE LA ZNI ROK

Sti ù po ja ~a wa U fudbalskom klubu artizan ne sede skr{tenih ruku pre prvu prozivku 11. juna. Vaqak, koji je pro{le sezone posrnuo u Evropi ove }e poku{ati da popravi utisak, ako je suditi prema anga`manu sportskog direktora Qubi{e Tumbakovi}a. Posle odlaska Lamina Dijare crno – beli su ve} prona{li alternativu u napadu u vidu Mohameda Zabije koji samo treba da potpi{e ugovor, a gotovo je izvestan dolazak Gorana Lovrea (30), momka koji je karijeru po~eo u Partizanu, a potom igrao u Holandiji, Engleskoj. Time bi crno – beli dobili poja~awe na poziciji zadweg veznog. Lovre bi do{ao kao slobodan agent jer je posledwih pola godine bez kluba. Na desnom beku Beogra|ani su angaòvali Branka Pauqevi}a, iz kluskog Hajduka, dok su na mestu centralnog {topera angaò-

vali momka iz svoje {kole (1994. godi{te) Stefana Savi}a. Crno – beli èle da budu {to ja~i u napadu slede}e sezone, zato se u notesu Qubi{e Tumbakovi}a na{ao i Stefan [}epovi}, koji je posledwu godinu odigrao u Izraelu. Isa wim je kontakt uspostavqen. Zanimqiv je i {pic norve{kog Haugesunda Nikola \ur|i} (26) koji je bio na meti Partizana kada je Vladimir Vermezovi} prvi put bio trener crno - belih. Nekada{weg fudbalera Vo`dovca sada obe{te}ewe od oko milion evra deli od Partizana. Filip Kneèvi}, vezista Borca iz â~ka maltene je novi ~lan Partizana. Klubovi su se dogovorili oko obe{te}ewa, a ne o~ekuje se da zapne oko primawa igra~a. Kneèvi} je ~lan mlade selekcije Srbije do 21 godine. I. L.

BA RA@ U ITA LI JI

Samp do ri ja bli zu eli te Fudbaleri Sampdorije pobedili na svom terenu Vareze (3:2), u prvoj finalnoj utakmici bara`a za plasman u Seriju A. Defanzivac doma}ih Danijele Gastaldelo odlu~io pobednika. [ampion Italije iz sezone 1990/91, vice{ampion Evrope iz sezone 1991/92, ~etvorostruki osvaja~ Kupa Italije i pobednik Kupa Uefa (1989/90) blizu je povratka u Seriju A posle jedne sezone u ni`em rangu. Nadomak plasmana u elitni rang stigao je pogocima defanzivca Danijela Gastandela i centarfora Nikole Pocija, koji su „poni{tavali” izjedna~uju}e golove gostiju (Rivas, Luka). Kapiten Gastandelo odlu~io je pobednika golom u fini{u posle kornera. Srpski internacionalac Nenad Krsti~i} nije nastupio, po{to je imao obaveze u mladoj reprezentaciji. Ove sezone odigrao je 13 utakmica u Seriji B i namestio jedan gol.

Zanimqivo je da su i Vareze i Samp do ri ja bi li sla bi je plasirane ekipe u polufinalu baraà. Sampa je, uprkos tome, izbacila tre}eplasirani Sasuolo, a Vareze Veronu. Direktan plasman u Seriju A obezbedili su Peskara i Torino. Revan{ }e biti odigran 9. juna u 20.45, a interesantna pravila u~ini}e ga druga~ijim od sli~nih utakmica za plasman {irom Starog kontinenta. Na i me, Samp do ri ja ni je ste kla pred nost zbog ve }eg broja postignutih golova, ve} je, po italijanskim pravilima, osvojila tri boda. Ako Vaze pobedi u revan{u, odluka o pobedniku dvome~a bi}e odlu~ena gol-raz li kom, a pra vi lo „duplirawa” golova u gostima ne vaì. Ako i u tom slu~aju budu izjedna~eni, Vareze }e se plasirati u Seriju A zbog boqe pozicije na tabeli uo~i baraà.

BA RA@ U [PA NI JI

Re mi \u ki }e vog Va qa do li da Real Vaqadolid na{eg Miroslava \uki}a odigrao je nere{eno sa Kordobom (0:0), u prvom polufinalnom me~u baraà za ulazak u Primeru. Revan{ za ~etiri dana. Real Vaqadolid ispao je iz elitne {panske lige pre dve sezone i èli {to pre ponovo u wu. Pro{le godine mu nije uspelo. Izgubio je u baraù od El~ea, pa je klupsko rukovodstvo odlu~ilo da u sezoni 2011/12 taj zadatak poveri na{em mladom treneru. Biv{i strateg Partizana, Muskrona i Herkulesa doveo je ekipu nadomak direktnog plasmana u elitu, ali je, ipak, zavr{io sezonu na tre}em mestu i odveo je u doigravawe kao najbo-

qe rangiranu u konkurenciji Kordobe, Herkulesa i Alkokrona. Vaqadolid je u prvom me~u polufinala, u sredu uve~e, remizirao 0:0 na gostovawu Kordobi i preneo borbu na svoj stadion Hoze Zoriqa, gde }e 10. juna biti odigran revan{. Oba ovosezonska prvenstvena duela te dve ekipe zavr{ena su pobedom doma}ina - 2:0. Duel drugog polufinalnog para - Herkulesa i Alkorkona, tako|e je zavr{en remijem - 1:1. Termini finala su 13. i 17. jun, posle ~ega }emo saznati ime ekipe koja }e se, uz Deportivo i Seltu, ovog leta pripremati za nove okr{aje sa Realom, Barsom, Valensijom...

Pre u zeo Vi qa re al, pa pre mi nuo Manolo Presijado doìveo kobni sr~ani udar, samo dan po{to je pristao da postane trener novog {panskog drugoliga{a Viqareala. @ivot je, stvarno, ~udo. Umesto da petak bude dan sve~ane promocije Manola Presijada u {efa stru~nog {taba Viqareala, bi}e to dan wegove sahrane. Iskusni trener u ~etvrtak je u ranim jutarwim ~asovima doìveo sr~ani udar i preminuo u 55. godini. Vest o tragi~nom doga|aju saop{tio je na zvani~nom klupskom sajtu Viqareal, ali i Sporting iz Hihona, na ~ijoj klupi je Presijado sedeo {est godina, od 2006. do januara 2012. Pre toga je vodio Rasing iz Santandera, Mursiju, Levante. Presijadu je supruga jo{ 2002. godine preminula od raka, dve godine kasnije mu je jedan od dvojice sinova poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, a pro{le godine je na isti na~in okon~an i ìvot wegovog oca.

petak8.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA RO S

\okovi} i Federer biju bitku za finale Novak \okovi} je pro{le godine do Rolan Garosa igrao najboqi tenis u karijeri, pru`ao partije kojima je zadivio svet, ali nije uspeo da stigne do finala u Parizu. Zaustavio ga je Roxer Federer. Godinu

Marej izdao veliku ~etvorku Pre godinu dana imali smo Nadala, \okovi}a, Federera i Mareja u polufinalu Rolan Garosa. Ove godine „izdao” je Marej, kojeg je Ferer ponovo izbacio na {qaci. Wega je u ~etvrtfinalu izbacio David Ferer u ~etiri seta - 6:4, 6:7, 6:3, 6:2. êtvrti nosilac, Marej, nije uspeo u posledwem ~etvrtfinalu u sredu predve~e da formira 1, 2, 3, 4 i na drugom uzastopnom gren slemu, posle Australijan Opena u januaru. Ferer je i ~etvrti put u isto toliko me~eva sa Marejom pobedio na {qaci, odnosno izjedna~io na 5:5 u me|usobnim duelom sa [kotom, koji u karijeri ima 22 titule, ali nijednu na zemqanoj podlozi. Do daqeg, posledwi Britanac koji je osvojio turnir na {qaci osta}e Baster Motram, koji je 1976. godine trijumfovao u Palmi. Izgleda da je Marej bio idealan rival za 30-godi{weg [panca, koji je na pragu ~etvrte decenije ìvota do{ao do prvog polufinala Rolan Garosa. Pre toga, Ferer je igrao samo polufinale US Opena (2007, poraz od \okovi}a) i polufinale Australijan Opena (2011, poraz od Mareja). Ovog puta, za rivala u borbi za finale ima}e {estostrukog vladara Pariza, ~oveka koji je ranije u sredu protiv sunarodnika Nikolasa Almagra zabeleìo jubilarnu, 50. pobedu na Rolan Garosu - Rafaela Nadala. Ferer i Nadal, prijateqi i kolege iz {panske Dejvis kup reprezentacije, sastajali su se 19 puta u karijeri i Nadal vodi 15:4, s tim da je dobio deset od posledwih 11 me~eva.

Da nas 13.00: \okovi} - Federer sledi: Nadal - Ferer dana kasnije nalazi se na istom mestu, u istoj misiji - nadigrati [vajcaraca za borbu za trofej jedinog grend slema koji mu nedostaje u karijeri. - Uo~i pro{logodi{weg duela sa Federerom imao sam najboqih {est meseci u `ivotu i imao sam inspiraciju i motivaciju da ga pobedim i tako se ose}am i sada. Nadam se da }e ovoga puta rezultat biti u moju korist, za razliku od 2011 - izjavio je \okovi} uo~i dana{weg polufinalnog duela. Nole }e prvi put u karijeri juriti finale u Bulowskoj {umi, dok }e Federeru to biti prilika da se {esti put dokopa

Royer Federer i Novak \okovi}

U `enskom finalu [arapova i Erani Na teniskom Gren - slem turniru Rolan Garos, ju~e su igrani polufinalni me~evi `ena. U finalu, sutra, snage }e odmeriti Ruskiwa Marija [arapova i Italijanka Sara Erani.

Marija [arapova

[arapova je za rivalku imala ^ehiwu Petru Kvitovu, koju je savladala s 2:0 (6:3, 6:3). Ruskiwa je bila favorit u ovom duelu, ali je Kvitova po-

~ela boqe. U prva dva gema, na servis rivalke, imala je po brejk loptu. Ipak, Ruskiwa se oba puta izvukla sjajnim servisima i u petom gemu napravila je brejk bez izgubqenog poena i povela s 3:2. Taj set dobila je za 41 minut. U drugom setu sve je krenulo gotovo identi~no, ali [arapova je igrala odli~no i re{ila ga u svoju korist za 36 minuta. Ovo joj je prvo finale na Rolan Garosu, jer 2007. i 2011. godine, ispala je u polufinalima. Od ponedeqka bi}e prva na svetskoj rang listi. U drugom polufinalu Sara Erani pobedila je Samantu Stosur s 2:1 (7:5, 1:6, 6:3) i napravila jo{ jedno iznena|ewe. Prvi set Erani je dobila sa 7:5, ali u drugom wena rivalka zaigrala je mnogo boqe. Povela je s ~ak 5:0 i, iako se Italijanka trudila, Stosur nije dozvolila da prkocka {ansu i dobila je ovaj set s 6:1. Ipak, u odlu~uju}em setu Australijanka je po~ela neshvatqivo da gre{i pri rezultatu 3:3. Italijanka je to znala~ki iskoristila i na{la se u borbi za trofej. Ovaj me~ trajao je 126 minuta.

@REB ZA OMLA DIN SKO EVROP SKO PR VEN STVO

Orli}i na Hrvate, Francuze i Engleze Re pre zen ta ci ja Srbije u fudbalu uzrastu do 19 godina igra }e na Evropskom prvenstvu u Grupi B, uz Englesku, Francusku i Hrvatsku. Izabranici Zorana Mari}a ne}e imati lak posao na Evropskom prvenstvu u Estoniji. Igra}e u grupi sa dvostrukim {ampionima Starog kontinenta - Francuskom, dvostrukim vice{ampionima - Englezima i Hrvatima, koji su drugi put obezbedili plasman na zavr{ni turnir. - Te{ka grupa, jasno je svakom ko pogleda wen sastav - rekao je selektor na{ih omladinaca Mari}. Grupu A ~ini}e {ampion [panija, doma}in Estonija, Portugal i Gr~ka. - Olak{awe ose}am samo kad pomislim na tok `reba po kojem smo mogli umesto selekcije Hrvatske za rivala da dobijemo [paniju. E, to bi onda stvarno, kako se to ~esto ka`e, bila grupa smrti- dodao je Mari}. Turnir }e po~eti 3. jula, kada orli}i igraju protiv Francuske. Tri dana kasni-

je rivali }e nam biti Englezi, a u posledwem kolu, 9. jula, igramo sa Hrvatskom. - Na ovakvim, turnirskim takmi~ewima, sve je mogu}e, jednostavno nema lakih protivnika. Na{i igra~i ima}e veliki motiv, sjajne protivnike da svima poka`u da vrede i posebnu inspiraciju zbog ~iwenice da }e ima ti mo gu} nost pla sman na svetsko prvenstvo za igra~e do 20 godina. Konsta to vao bih, ipak, da je mnogo va`nije u kom sastavu }emo da idemo u Estoniju nego protiv koga }emo tamo igrati - , apostrofirao je Ma ri} po ten ci jal ni pro blem, jer su se neki na{i klubovi ve} bunili zbog toga {to }e u periodu priprema morati da po{aqu mlade asove da igraju za reprezentaciju. Polufinale je 12. jula, a finale 15. u Talinu.Plasman u narednu fazu obezbedi}e po dve najboqe ekipe, a samo posledweplasirane ekipe iz obe grupe ne}e se plasirati na Svetsko prvenstvo za igra~e do 20 godina u Turskoj 2013. godine.

me~a za titulu u Parizu, koju je osvojio samo jednom, 2009. godine. Novak je svestan da ga o~ekuje veoma te`ak me~, ali budu}i da je ve} u glavnom gradu Francuske ovog prole}a odigrao dva me~a za antologiju, zna kako treba da se pripremi za veliki izazov. - U ovakvim duelima, u posledwim kolima na grend slemovima ne mo`ete da o~ekujete lagane me~eve. Mislim da }e samo nekoliko poena odlu~iti pobednika. Pro{le godine odigrali smo fantasti~an me~ i nadam se da }e i ovog puta biti tako. U Parizu igram na najvi{em nivou i mislim da je neophodno i da protiv Federera budem skoncentrisan od po~etka me~a i da odmah nametnem svoju, agresivnu igru. To je upravo ono {to uvek o~ekujete od Roxera - da kontroli{e igru od starta. Uvek je veliki izazov igrati protiv Federera i verujem da ako budem igrao najboqe, mogu do pobede istakao je srpski as.

A \okovi} ove godine ima bar tri veoma dobra razloga da kona~no premosti nesavladivu prepreku u Parizu i izbori prvo finale. Prvi je da se revan{ira Federeru za lawski poraz, drugi je da prvi put karijeri osvoji jedini grend slem koji mu neodstaje u vitrini, a tre}i da to uradi ba{ ove godine i tako u nizu sakupi ~etiri pehara sa najva`nijih turnira (2011. osvojio Vimbldon, US Open, a 2012. Australijan Open) ~ime bi postao prvi teniser koji ih je kompletirao posle Roda Lejvera, koji je to u~inio davne 1969. \okovi} odli~no poznaje Federera. Do sada su odigrali ~ak 25 duela i [vajacarac vodi 14:11. Na {qaci su se sastali pet puta, a Novak je trijumfovao dva puta - 2009. i nedavno na turniru u Rimu, posledwem wihovom duelu. Iskusni Federer, koji je do polufinala izgubio tri seta, jedan mawe od \okovi}a, isti~e da }e mnogo faktora uticati na ishod me~a. - Za ovakve duele je najva`nija psihi~ka priprema, bez obzi-

ra da li vam je protivnik u wima Novak ili neko drugi. Bi}e to dug me~, i bitno je kako odigrate na po~etku. Ipak, to ne mora na kraju na odlu~i, kao {to je bio slu~aj na US Openu protiv \okovi}a, ili ovde protiv Huana Martina del Potra. Neophodno je biti koncentrisan sve vreme, jer protiv igra~a kao {to je Novak svaki poen morate odigrati na najvi{em nivou. Na me~ mogu da uti~u i vremenske prilike, jer se smewuju ki{a i sunce u Parizu, tako|e postoji mogu}nost i da se me~ prekine jer ste du`e na terenu, a onda se mewa i pristup duelu rekao je [vajcarac, koji je u 2012. odigrao 40 me~eva, kao i \okovi}, a dobio 36, jedan vi{e od svog rivala u polufinalu. Najboqi teniser sveta igrao je tri puta u polufinalu pariskog grend slema (2007, 2008. i 2011), dok je trenutno tre}i sa ATP liste pet puta plasirao u finale (2006, 2007, 2008, 2009. i 2011), a pre tri godine i kona~no osvojio jedini grend slem koji mu je nedostao u bogatoj kolekciji pehara.

OD DA NAS DO NE DE QE 30. ME MO RI JAL STE VA NA NE [TIC KOG

Kadeti Vo{e `ele pobedni~ki pehar

Danas u Fudbalskom centru “Vujadin Bo{kov”, ku}i FK Vojvodina, po~iwe 30. jubilarni kadetski turnir “Memorijal Stevana Ne{tickog”, na kojem }e ove godine nastupiti {est veoma jakih i kvalitetnih timova. Pored doma}ina, ekipe Vojvodine koja je vice{ampion Srbije, nastupi}e i timovi Partizana, Crvene zvezde, reprezentacije Republike Srpske, skopskog Vardara i hrvatskog Osijeka. Pobedni~ki pehar brane mladi Osije~ani. - Ovaj turnir ve} 30 godina igra se u znak se}awa na tragi~no nastradalog fudbalera Vojvodine i biv{eg reprezentativca Jugoslavije Stevana Ne{tickog – podsetio je predsednik Organizacionog odbora Luka Male{ev. – Steva je bio divna li~nost, patrijarhalno vaspitan i u svetu fudbala se brzo afirmisao. Ovaj Memorijal, koji bez prekida traje pune tri decenije, svojevrstan je dug svih nas prema Stevanu Ne{tickom. Legendarni golman crveno-belih Ilija Panteli}, idejni tvorac Memorijala “Stevana Ne{tickog”, je rekao: - Proverena je i ta~na informacija da je ovo najstariji turnir ove vrste u svetu i na to smo posebno ponosni. U na{em okru`ewu Vojvodina ima jednu od najkvalitetnijih {kola fudbala, a u goste nam

Kadetska ekipa Vojvodine

dolaze izuzetno kvalitetne ekipe, tako da }e i kvalitet samog turnira biti na vrhunskom nivou. Svoje-

vrsni sau~esnici od prvog dana su nam Partizan i Crvena zvezda, koji dolaze s najja~im ekipama u ovom

Program i raspored U~esnici tunira raspore|eni su u dve grupe. U grupi A igra}e: Vojvodina, Vardar i Reprezentacije Republike Srpske, dok grupu B ~ine: Crvena zvezda, Osijek i Partizan. Danas u 18 ~asova na programu je sve~ano otvarawe, a od 18.15 ~asova igraju se i prve dve utakmice. U grupi A sastaju se Vojvodina – Vardar, a u grupi B igraju Crvena zvezda – Osijek. Sutra u 8 sati bi}e polo`en venac na grob Stevana Ne{tickog, a ve} od 9 ~asova igra}e u grupi B Crvena zvezda – Partizan, odnosno u grupi A Reprezentacija RS – Vardar. U poslepodnevnom programu koji po~iwe u 17.30 ~asova, u grupi A snage }e odmeriti Vojvodina – Reprezentacija RS, odnosno u grupi B Partizan - Osijek. U nedequ u 9 sati na programu je duel za peto mesto, od 10.15 ~asova igra se utakmica za tre}e mesto, a finalni duel po~e}e u 11.30 ~asova. Sve utakmice igra}e se na terenima FC “Vujadin Bo{kov”, uz besplatan ulaz.

uzrastu. Meni je ovo najdraà priredba i trudi}u se da traje i da se ne ugasi. Kroz istoriju “Memorijala Stevana Ne{tickog” prodefilovali su mnogi kasnije veliki igra~i i potseti}u na imena nekih od wih: {to se Vojvodine ti~e igrali su [aula, Dun|erski, Baj~eti}, Karsi}, Ka~ar i mnogi drugi, a od igra~a iz drugih klubova Prosine~ki, [uker, bra}a Zoran i Zlatko Vujovi} itd. Direktor Omladinske {kole FK Vojvodina Branislav Novakovi} je naglasio: -Veoma sam zadovoqan {to na{ klub organizuje ovaj turnir internacionalnog karaktera. @elimo da budemo dobri doma}ini svim gostima, a siguran sam da }e svi oni, kao i gledaoci koji budu do{li u FC “Vujadin Bo{kov”, provesti prijatan fudbalski vikend. Na kraju, trener kadetske ekipe Vojvodine Vladimir Ga}inovi} je dodao: - Pred na{om ekipom je obaveza da odigramo maksimalno ozbiqno i pokaèmo kvalitet kojim raspolaèmo. Dana{wa utakmica s Vardarom za nas je veoma va`na, jer od starta puno toga zavisi. @elimo da pobedimo, rezultat nam je i te kako bitan, jer ho}emo da osvojimo turnir i pokaèmo se u pravom svetlu. “ A. Pre do je vi}

SPORT

petak8.jun2012.

DA NAS DRU GA UTAK MI CA FI NA LA PLEJ-OFA: CR VE NA ZVE ZDA – PAR TI ZAN (20)

Po be da vo di ka ti tu li Ko{arka{i Crvene zvezde nisu iskoristili psiholo{ku rastere}enost u pr-

voj utakmici finala plej-ofa (83:92).Napravili su preokret posle minus 18, ali nisu imali koncentracije da nastave

sa dobrom igrom, kao u tre}oj ~etvrtini, {to su crno-beli is ko ri sti li i uza stop nim trojkama An|u{i}a, Xejmsa i

Duel ^o vi }a (Cr ve na zve zda) i Ra du qi ce (Par ti zan)

Sa mo po u zda we sa ve znik cr no-be lih Ko{arka{i Partizana savladali su Crvenu zvezdu u prvoj utakmici finala plej - ofa. Naravno u taboru crno - belih je atmosfera veoma dobra {to svedo}e i re~i {ef stru~nog {taba aktuelnog {ampiona dràve Vladimira Jovanovi}a. - êka nas drugi me~ u finalnoj seriji i mislim da se jako dobro znamo. Ne}e biti nekih velikih takti~kih iznena|ewa . Ono {to u plej-ofu, a pogotovu u finalnoj seriji, presu|uje je uloèn trud i energija sa kojom se ulazi u me~. Imamo samopouzdawe. Ono {to mi treba da popravimo u odnosu na prvi me~ znamo i radi}emo na tome, uradili smo analizu i poku{a}emo da period dobre igre produìmo na ~etrdeset minuta. Oni su doma}ini, igraju pred svojom publikom koja ima o~ekivawa. Mi imamo na{u èqu i ne odustajemo od svog puta - istakao je trener Vladimir Jovanovi}.

BA R SE LO NA PO VE LA U ME ^U S RE A LOM

Ko{ s po la te re na El Klasiko izme|u Barselone i Reala iz Madrida u prvoj finalnoj utakmici ko{arka{ke ABA lige imao je retko vi|enu zavr{nicu.Trojkom sa skoro pola terena, od tablu, uz zvuk sirene, mo`da i pod blagim faulom, Marseliwo Uertas doneo je pobedu Barsi nad Realom za vo|stvo od 1:0 u finalu sezone - 81:80 (15:20, 22:23, 17:23, 27:14). Neverovatno! Prava ko{arka{ka poslastica. To su Brazilcu bili prvi poeni na me~u, jer je pre toga sve proma{io, a onda je svom timu, aktuelnom {ampionu, doneo uveliko izgubqenu pobedu u Blaugrani. Barsa }e danas imati priliku da povede 2:0 pre selidbe u Madrid na tre}i, mo`da i ~etvrti me~. A, Real je u ~etvrtoj ~etvrtini vodio 13 poena razlike. Serijom 15:2, prvo zahvaquju}i Pitu Majklu, a potom i suzi Huana Karlosa Navara iz okreta, bez balansa, bez skoka, bez rezona, Barsa je stigla do 78:78. Na 44 sekunde pre kraja, {to je Real nateralo na hitan tajm-aut. Kada su se igra~i vratili na teren sa minute odmora, doma}i su brzo faulirali Serhija Quqa koji je bio siguran sa linije slobodnih bacawa i vratio je prednost svom timu od 80:78. Tada je Barsa potpisala poraz. Isilili su Katalonci u prvoj tre}ini napada jo{ jedan {ut Navara za trojku, koji ovog puta nije u{ao i Real je imao 28 sekundi da dovr{i utakmicu. Quq je uzeo odgovornost i probao za tri poena sa osam metara u 24. sekundi napada, ali je wegov {ut stigao samo do prvog obru~a. Lopta je pala u srce reketa, Marseliwo je uspeo da do|e do we i krenuo u sprint na sve ili ni{ta. Anticipacija mu je bila sjajna, kada je do{ao do polovine terena video je da vreme isti~e, iz punog trka digao se na {ut, opustio ruku i lopta je u{la od table.

Milosavqevi}a re{ili me~. Zvezda }e doma}in druge utakmice, ima}e ovog puta podr{ku pet-{est hiqada navija~a, ali }e se suo~iti i sa znatno ve}im pritiskom nego u utorak. Toga je svestan i Omar Tomas, u posledwe vreme daleko najboqi pojedinac u Pe{i}evom sastavu. - O~ekuje nas velika utakmica. Moramo da pobedimo ako `elimo da ostanemo u trci za titulu - rekao je Amerikanac. Partizan od po~etka sezone ima skor 6:0 u me|usobnim susretima, ali on smatra da to nije realan pokazateq odnosa snaga.

- Uvek smo na neki na~in sami sebe pobe|ivali. Sada smo spremniji i svi se radujemo novom me~u, koji bi mogao odlu~uju}e da usmeri tok finala - istakao je Tomas. Trener crveno-belih Svetislav Pe{i} ocenio je da }e wegova ekipa biti blizu pobede, ukoliko poradi na nekim detaqima. - Ovo finale je za nas veliki izazov. Dana{wi me~ je vaàn, ali ne znam da li je kqu~ni. Mi smo i pre tri godine uspeli da se vratimo u igru nakon dva poraza u finalu. Tada je Partizan predvo|en Tepi}em, Veli~kovi}em i Lazmeom stekao dve me~ lopte, ali je Zvezda izjedna~ila zahvaquju}i sjajnim partijama Nemawe Bjelice, Stivena Markovi}a, Borisa Baki}a, Tadije Dragi}evi}a. Ostaje da se vidi ho}e li se istorija ponoviti, a za o~ekivati je da Pe{i} dobro pripremi svoje igra~e. - Svaki me~ sa Partizanom je bio druga~iji, uvek nam je nedostajalo pone{to, a to su detaqi koji se ne re{avaju od danas do sutra. Moramo da nau~imo da kontroli{emo emocije i da ne donosimo ishitrene odluke. Va`no je da budemo mirni i lukavi, u pozitivnom smislu” - recept je trofejnog trenera. Zvezda je navija~ima uputila apel da napune Pionir i celog ga oboje u crveno-belo svojim {alovima, majicama, zastavama. - Tako èlimo da pokaèmo svojevrsno jedinstvo, stvorimo ambijent za pam}ewe, vrhunsku atmosferu i svu pozitivnu energiju sa tribina usmerimo na ko{arka{e u crveno-belim dresovima da pruè maksimum i zabeleè pobedu. Me~ po~iwe dan as u 20 ~asova, ulaznica u slobodnoj prodaji nema, pa }e navija~i Partizana dobiti samo 30 ulaznica na osnovu dogovorenog reciprociteta.

dnevnik ALEK SAN DAR JO VAN ^E VI], TRE NER NO VOG SA DA

Opet u vr hu

Na nedavnom dr`avnom Prvenstvu rva~i Novog Sada zablistali su punim sjajem. Zauzeli su tre}e mesto, iza Proletera i Spartaka a ispred evropskog klupskog prvaka Partizana. Novosa|ani su nastupili sa devet rva~a, od kojih je ~ak {est ostvarilo plasman me|u pet najboqih u kategoriji, {to je izabranike Aleksandra Jovan~evi}a u ukupnom skoru dovelo do tre}e pozicije. Dr`avni prvak postao je Mar-

razloga {to je jedini prvak dr`ave bez reprezentativnog statusa. - Napokon je Marko potvrdio kvalitet u koji smo mi svi u klubu godinama verovali, mada je do rezultata do{ao posle mnogo te{kih i neizvesnih godina (usled te{ke povrede le|a imao zabranu bavqewa fizi~kim aktivnostima dve godine). Do prvog mesta je do{ao vrlo sigurno i ubedqivo. Na celom takmi~ewu je izgubio samo jedan bod, {to dovoqno govori o

Eki pa No vog Sa da, tre }e pla si ra na na dr `av nom pr ven stvu

ko Mio~inovi} (84 kilograma), dok su ~etiri bronzane medaqe osvojili: Stanko Vukovi} (55), Zlatko Lackovi} (60), Vladimir [tajer (74) i Nemawa Pavlovi} (120). Bodove je doneo i petoplasirani Marko Topi} (120). - Na Prvenstvo smo oti{li bez nekoliko kvalitetnih boraca (Boban Bo{kov, bra}a Bojani}, Goran i Vladimir, Nenad Solar...), koji bi se sigurno ume{ali u borbe za medaqe, kao {to je to i ranije bio slu~aj. Uveren sam da smo bili kompletni da bismo ostvarili jo{ boqi rezultat, mada je i tre}e mesto izuzetan uspeh. Pokazali smo da smo u vrhu srpskog rvawa i ono {to posebno raduje je to da smo ponovo iznedrili {ampiona iz na{e {kole. Jedino ostaje `al {to boqi plasman nisu ostvarili Nemawa Pavlovi} i Slavko Vukovi}, ali oni su veoma mladi i od wih se tek o~ekuju vrhunski rezultati - rekao je trener Novog Sada Aleksandar Jovan~evi}. Zlatna medaqa Marka Mio~inovi}a ima posebnu te`inu iz

wegovoj dominaciji u toj kategoriji. Ostaje nam da se iskreno nadamo da }e stru~waci u nacionalnom timu prepoznati wegov kvalitet i dati mu {ansu i u reprezentativnom dresu. Novi Sad je nastavio da izbacuje talente i {ampione. O wihovom kvalitetu govore i rezultati i podatak da su se plasirali ispred klupskog {ampiona Evrope Partizana, kao i dugogodi{weg rasednika talenata Sente, Potisje iz Kawiè, najstrijeg kluba u Srbiji Radni~kog iz Sombora i drugih. - To je potvrda da se kod nas radi kvalitetno, da vredi ulagati u sopstvene snage i da novosadsku rva~ku sredinu niko i ni{ta ne moè da zaustavi. U slede}oj godini se nadamo jo{ boqem rezultatu po{to }emo biti iskusniji i nadamo se kompletni na najva`nijim takmi~ewima. Iskreno se nadam da je najru`niji period iza kluba, a tre}e mesto u dràvi nagove{tava jo{ lep{u i us{eniju budu}nost - naglasio je Jovan~evi}. J. Ga li}

UPRA VQA^ KI BORD ABA LI GE OD LU ^IO

Sol nok u Ja dran skoj li gi Ma|arski {ampion Solnok novi je ~lan regionalne lige koja ima prefiks Jadranska, odlu~io je upravqa~ki Bord. Zvezda umesto [irokog u kvalifikacijama za Evrokup. Ma|arski Solnok igra}e u Jadranskoj ligi u sezoni 2012/13. To je odlu~ila Skup{tina „Sidra”, tela koje upravqa ligom, saznaje MONDO. ^etvorostruki {ampion Ma|arske, koji je osnovan 1959. godine, popuni}e mesto izraelskog Makabija, koji je pro{le sezone igrao Jadransku ligu i na kraju je i osvojio na finalnom turniru u Tel Avivu. Solnok je prvi put postao {ampiona Ma|arske 1991. godine, a od tada je jo{ tri puta osvajao titulu najboqeg u ligi na{ih severnih kom{ija (2007, 2011. i 2012. godine). Tim ima i organizovanu podr{ku sa tribina.

U opciji za popunu mesta je bila i novosadska Vojvodina, ali je o~igledno da su presudile finansije, koje su trenutno na strani Ma|ara. Regionalnu ligu u narednoj sezoni ~ini}e ~etiri hrvatska, tri srpska, po dva slovena~ka i bosansko-hercegova~ka kluba i po jedan iz Crne Gore, Makedonije i Ma|arske. To su: Cedevita, Cibona, Split i Zagreb (iz Hrvatske), Partizan mt:s, Radni~ki KG i Crvena zvezda Diva (Srbija), Olimpija i Krka (Slovenija), Igokea i [iroki (BiH), Budu}nost (Crna Gora), MZT Skopqe (Makedonija) i Solnok (Ma|arska). Ujedno, Skup{tina „Sidra” prihvatila je i predlog da umesto [irokog, koji je odustao od Evrokupa, u kvalifikacije „delegira” Crvenu zvezdu.

FI NA LE ZA PAD NE KON FE REN CI JE

Okla ho ma u ve li kom fi na lu Oklahoma Tander bio je boqi od San Antonio Sparsa i u {estom me~u polufinala NBA lige - 107:99, za 4:2 u finalu Zapada i okr{aj za titulu sa Bostonom ili Majamijem. Od 13. mesta u Zapadnoj konferenciji, do predvorja slave, za samo tri godine. To je put koji je pre{la ekipa Oklahoma Siti Tandera, naslednika slavnih Sijetl Supersoniksa. Veliki uspeh nije do{ao preko no}i, ali je tim predvo|en Kevinom Durentom (1988. godi{te), Raselom Vestbrukom (1988) i Xejmsom Hardenom (1989) napredovao konstantno i velikom brzinom. U sezoni 2008/09 imali su skor 23-59, godinu dana kasnije ispali od Lejkersa u prvom kolu plej-ofa (2:4), a 2011. od Dalasa u finalu Zapada (1:4).

Svi ra~uni napla}eni su ve} ovog prole}a, kada je Oklahoma eliminisala i Dalas i Lejkerse, a sada i San Antonio, koji je vodio u seriji sa 2:0 i imao niz od 20 pobeda. Ko bi rekao da }e nakon toga „mamuze” do`iveti ~etiri uzastopna poraza za osam dana? Tim Grega Popovi}a bio je na dobrom putu da izbori „majstoricu”. U posledwim sekundama prvog poluvremena {este utakmice bilo je ~ak 45:63, da bi Durent trojkom preko ruke Stivena Xeksona najavio preokret. Do wega je do{lo ve} u fini{u tre}e ~etvrtine, opet troj kom Du ren ta za 79:77, a Sparsi su posledwi put vodili rezultatom 83:84. U fini{u su proma{ili dosta te{kih {uteva, napravili nekoliko prekr{aja u napadu - pre svih \inobili - dok je Oklahoma no-

{ena navijawem pune dvorane i uz dva kqu~na ko{a veterana Dereka Fi{era (96:91, 103:97) hrlila ka trijumfu. Xekson i Toni Parker proma{ili su {uteve za tri poena, kojima bi smawili na 103:102, a na drugoj strani je Kendrik Perkins zakucao na dodavawe Durenta i stavio ta~ku na sezonu San Antonija. Durent je zabele`io 34 poena, 14 skokova i pet asistencija, Rasel Vestbruk 25, uz osam skokova i pet asistencija, a Har den 16 po e na. Na dru goj strani je Parker (29p, 12as) ve} na poluvremenu imao 20 poena i 10 asistencija, ali u nastavku ni on, ni ekipa nisu izdr`ali u tom ritmu. Tim Dankan nanizao je 25 poena i 14 asistencija, Xekson 23 (trojke 6/7), ali Manu \inobili samo 10 poena.

^la ni ce no vo sad skog fit nes klu ba Fan ta zi

SU TRA U NO VO SAD SKOM SPEN SU

Svet sko pr ven stvo u fit ne su za de cu U Novom Sadu odr`a}e se Svetsko prvenstvo u fitensu za decu. Organizator je Bodi bilding i aerobik savez Novog Sada, uz podr{ku gradskih, pokra jin skih i re pu bli~ kih sportskih struktura. U subotu, u maloj sali Spensa, nastupi}e najtalentovanije devoj~ice iz dvadesetak dr`ava u pet kategorija (do 8 godi-

na, od 8 i 9, do 10 i 11, do 12 i 13 i do 14 i 15 godina). Ulaz je besplatan (finalna takmi~ewa po~iwu u 18 ~asova), a ~lanice najorganizovanijeg fitnes kluba u dr`avi Fantazi pozivaju sugara|ane i posebno vr{wakiwe i vr{wake da do|u i u`i va ju u ovom iz u zet no atraktivnom, zdravom i lepom sportu.

Od la zak so vjet ske le gen de Jedan od najboqih igra~a u istoriji hokeja na ledu Vladimir Krutov (52) preminuo je u Moskvi od posledica unutra{weg krvarewa. Krutov je uz saigra~e Igora Larionova i Sergeja Makarova ~inio ~uvenu ofanzivnu „KLM liniju”, jednu od najboqih u istoriji hokeja. Preminuo je u glavnom gradu Rusije od posledica unutra{weg krvarewa, zbog ~ega se posled-

wih nekoliko dana nalazio u bolnici.Bio je dvostruku olimpijski i petostruki svetski {ampion, kao i jedan od prvih sovjetskih igra~a koji su zaigrali u NHL ligi. Po odlasku iz CSKA odigrao je jednu sezonu za Vankuver. Aktivnu karijeru zavr{io je 1996. godine, posle ~ega je radio kao trener i {ef stru~nog {taba CSKA. Pre dve godine primqen je u Ku}u slavnih Me|unarodne hokeja{ke federacije.

SPORT

c m y

dnevnik

petak8.jun2012.

DA NAS PO ^I WE TAK MI ^E WE U SVET SKOM GRAN PRI JU

Srp ki we na star tu s Poq akiwama Da nas po ~i we svet ski Gran pri za od boj ka {i ce, naj ko mer ci jal ni je tak mi ~e we i ekvi va lent Svet koj li gi u mu {koj od boj ci. Od boj ka {i ce Sr bi je }e pr vog vi ken da igra ti u D gru pi, s Bra zi lom, Poq akom i Ita li jom, a bi }e im to dru go u~e stvo va we na ovom pre sti `nom tak mi ~e wu. Pro {le go di n e su ak t u e l n e evrop s ke {am pi on ke na Gran pri ju za u ze le od li~ no tre }e me sto na fi nal nom tur ni ru u Ma kau. Po s le In t er k on t i n en t al nih kva li fi ka ci ja u Ja pa nu na ko j im je Sr b i j a obez b e d i l a u~e {}e na Olim pij skim igra ma, Gran pri }e bi ti le pa pri -

ken du }e nam do bro do }i da vi di m o gde je na { a tre n ut n a for ma i pro ba }e mo da {to bo qe od i gra mo. Ne mo `e mo da obe }a mo bron za no od li~ je kao na pro {lom Gran pri ju, no ni kad se ne zna, zna mo da ima mo kva li tet, ali o~e ku je nas do sta utak mi ca, pu no pu to va wa, pa }e sve bi ti ja sni je po sle ne ko li ko od i gra nih me ~e va u ovom tak mi ~e wu – re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}. Jo va na Ve so vi} je igra ma na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u To ki ju po sta la pra vi vo |a na {e re pre zen ta ci je i ovo je iz gle da we na go di na u na ci o nal nom dre su.

Pro gram D gru pa (Lo|) Da nas Ita li ja – Bra zil Poq ska – Sr bi ja

(17.30) (20)

Su tra Sr bi ja – Bra zil Poq ska – Ita li ja

(12.30) (15)

Ne de qa Ita li ja – Sr bi ja Poq ska – Bra zil

(17.30) (20)

A gru pa (Ma kao)

Podra{~anin i Miti} u akciji

Da nas Ar gen ti na – Taj lan Ki na – Por to ri ko

(11.20) (14.50)

Su tra Por to ri ko – Taj land (8.50) Ar gen ti na – Ki na (11.20)

Ne de qa Ar gen ti na – Por to ri ko (6.50) Ki na – Taj land (9.20)

B gru pa (San to Do min go) Da nas Ne ma~ ka – SAD (23) Do mi ni k. R. – Taj peh (01.30)

Su tra

Jovana Vesovi} u napadu

li k a da re p re z en t a c i j a jo{ ma lo do te ra for mu i do bi je re al nu sli ku gde se u ovom tre nut ku na la zi u od no su na naj bo qe svet ske re pre zen ta ci je, od ko jih }e se ve }i na po ja vi ti na Olim pi ja di u Lon do nu. Pr vi vi kend bi }e iz u zet no te àk za na {e la vi ce, jer je vo qom `re ba Sr bi ja upa la u „gru pu smr ti“, ali }e sva ki kva li te tan me~ zna ~i ti na {oj mla doj eki pi. - U ovom pe ri o du go di ne naj bit ni je nam je bi lo da se pla si ra mo na Olim pij ske igre i taj ciq smo ostva ri li, pa }e mo ma lo opu {te ni je pri stu pi ti tak mi ~e wu u Gran pri ju. Bi lo je na por no u To ki ju, ne è li mo pre vi {e da op te re ti mo de voj ke jer je sle de }e ve li ko tak mi ~e we za ma we od dva me se ca, a è li mo da u Lon don stig ne mo bez po vre da i {to od mor ni ji. U Poq skoj smo u naj ja ~em sa sta vu, is ko ri sti }e mo sve utak mi ce za {to bo qu pri pre mu i na do grad wu igre jer mi slim da jo{ ima pro sto ra za na pre dak. Me ~e vi s ja kim pro t iv n i c i m a na pr v om vi -

- Ka ko sa da stva ri sto je, iz gle da da je ste mo ja go di na – na {a li la se Ve so vi }e va i na sta vi la: – Igram vi {e ne go ra ni je, ali ne tre ba za bo ra vi ti da ima mo do sta po vre |e nih igra ~i ca ko je igra ju na po zi ci ji pri m a ~ a ser v i s a, Ni k o l i}, Mol nar i \e ri si lo. Re pre zen ta ci ja ima pro ble ma s po vre da ma igra ~i ca i sve ko je smo zdra ve mo ra mo da sti sne mo zu be i da mo mak si mum na sva kom me ~u. Pri ~ a l a je Ve s o v i } e v a o pro tiv ni ci ma s ko jim }e se Sr vi ja sa sta ti u pr vom ko lu Gran pri ja: - Ni smo mo gle da do bi je mo te è pro tiv ni ce ni da smo hte le, sa mo Ru si ja fa li i on da bi to bi la gru pa ko ja mo è da igra po lu fi na le sva kog ve li kog tak mi ~e wa. Sa da ne zna mo u ka kvoj su for mi Ita li ja, Poq ska i Bra zil, {to ni je na{ pro blem. Poq ska je do bro igra la kva li fi ka ci o ni tu ir nir u An ka ri, o~e ku ju nas si gur n o te { ke i kva l i t et n e utak mi ce. Pru ì }e mo mak si mum i na dam se da }e mo se naj -

SAD – Taj peh (23) Ne ma~ ka – Do mi ni k. R. (01.30)

Ne de qa Taj peh – Ne ma~ ka (20.30) Do mi ni kan ska R. – SAD (23)

C gru pa (Bu san) Da nas Ja pan – Tur ska Ko re ja – Ku ba Su tra Ko re ja – Tur ska Ja pan – Ku ba Ne de qa Ko re ja – Ja pan Ku ba – Tur ska

(7.30) (10) (8) (10.30) (8) (10.30)

pre pla s i r a t i na fi n al n i tur nir u Ki nu, a po sle to ga, vi d e } e m o – re k la je Jo v a n a Veso vi}. Fi nal ni tun ri Gran pri ja igra }e se u ki ne skom gra du Ning buu od 27. ju na do 1. ju la, a po r ed Ki n e }e u~e s tvo v a t i jo{ pet naj bo qih re pre zen taci j a po s le od i g ra n a tri viken da. M. Ri sti}

DRU GI VI KEND EVROP SKE LI GE

Kom bi no va ni sa stav u Ma |ar skoj Od boj ka {i ce Sr bi je }e na dru gom vi ken du Evrop ske li ge igra ti u kom bi no va nom, pod mla |e nom sa sta vu po {to se u isto vre me igra pr vi vi kend svet skog Gran pri ja. Kao je di ne i tro stru ke uza stop n e osva j a ~ i c e Evrop s ke li ge, na {e de voj ke }e u Ma |ar skoj po no vo bi ti fa vo rit ki we za osva ja we pr vog me sta (pr vi odr `an u Su bo ti ci), pa uko li ko opr va da ju ulo gu do }i

Pro gram A gru pa Da nas Sr bi ja – Ru mu ni ja Ma |ar ska – [pa ni ja

(16) (19)

Su tra Sr bi ja – [pa ni ja Ru mu ni ja – Ma |ar ska

(16) (19)

Ne de qa [pa ni ja – Ru mu ni ja Ma |ar ska – Sr bi ja

(16) (19)

}e na ko rak do pla sma na na fi nal ni tur nir. Pr v i ri v al na { im de v oj k a ma je se l ek c i j a Ru mu ni je, ko ju je na { a naj j a ~ a eki pa u Su bo ti ci savl da la bez ve }ih pro ble ma. - Ve li ka je ~a sta igra ti za se ni o r s ku re p re zen t a c i j u i na dam se da }e mo is p u n i t i o~ k i va wa. Sve o~i }e bi t i upr t e u Poq s ku gde je Ana Lazarevi} na {a naj ja ~a re pre zen ta ci ja, ali na na ma mla - – Da ni ca Ra den ko vi}, Sla |a |i ma je da se po ka `e mo u kon - na Mir k o v i}, ko r ek t o r i – ku r en c i j i do b rih evrosp k ih Ana Bje li ca, na ta {a ^i ki eki pa i na dam se da }e mo do - riz, li b e r o – Ni n a Ro s i}, brom igrom oprav da ti po ve re - blo ke ri – Na |a Nin ko vi}, Jo we se lek to ra – re kla je Ana va na Ste va no vi}, ma ja Sa vi}, La za re vi}. pri ma ~i – Ana La za re vi}, Ta Sr bi ja }e u Ma |ar skoj na - ma ra Ra ki}, Bjan ka Bu {a i stu pi ti u sa sta vu: teh ni ~a ri Ni ko li na Lu ki}. M. R.

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

La ko i ube dqi vo Sr bi ja – Por to ri ko 3:0 (25:19, 25:17, 25:18) TO KIO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 450, su di je: Al ru si (UAE), I{i (Ja pan). SR BI JA: N. Ko va ~e vi}, U. Ko va ~e vi} 5, Ja ni} 9, Pet ko vi} 3, Stan ko vi}, Ni ki} 7, Mi ti}, Ra {i} 8, Ata na si je vi} 4, Sta ro vi} 10, Pod ra {~a nin 8, Ro si} (l). POR TO RI KO: Ri ve ra, Be ros (l), Fi gu roa 7, Mu wiz 2, Eska lan te 4, Go as, Mal do na do 8, Mo ra les 2, Kruz 14, San ~ez, Del Va le, Aki no 6. Od boj ka {i Sr bi je za be le `i li su i pe tu po be du na tur ni r u In t er k on t i n en t al n ih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, sa vla da li su Por to ri ko sa 3:0. Po sle Ja pa na, Ju `ne Ko r e j e, Ki n e i Austra l i j e pobe |en je i Por to ri ko i na ~i wen je jo{ je dan ko rak ka Lon do nu. Utak mi ca je tra ja la sve ga 62 mi nu ta, a wen epi log bio je o~e ki van. Raz li ka u kva li te tu ove dve re pre zen ta ci je bi la je po zna ta jo{ pre do la ska u To kio s ob zi rom da je Por to ri ko

va ìo za ap so lut nog aut saj de ra, a Sr bi ja za ap so lut nog fa vo ri ta. Ova kva kon sta ta ci ja naj bo qe se o~i tu je po sle pet od i gra nih ko la, Sr bi ja je pr va sa mak si mal nih 15 bo do va i set raz li kom 15:1, dok je Por to ri ko po sled wi bez bo do va i set raz li kom 1:15! Sra z mer n o kva l i t e t u dva ti ma i sce na rio utak mi ce la ko se mo gao pred vi de ti. Pi ta we po bed ni ka ni je se po sta vqa lo ni jed nog tre nut ka, a je di na di le ma bi la je ko li ko }e me~ tra ja ti, bez ob zi ra {to se zna lo da }e se lek tor srp skih od b oj k a { a Igor Ko l a k o v i} „pro me {a ti” po sta vu i pru ì ti {an su igra ~i ma ko ji su u do s a d a { wem de l u tur n i r a ima li ma wu mi nu ta ù. Da nas je na tur ni ru slo bo dan dan, a re p re z en t a c i j i Srbi je me~ od lu ke pred sto ji u su b o t u ka d a se sa s ta j e sa Iranom. Po be da u tom du e lu Ko la ko vi }e ve iza bra ni ke vo di u Lon don, ali joj ni po raz ne }e od u ze ti olim pij sku vi zu ima ju }i u vi du naj bo qi set koli~ nik i ~i we ni cu da se u

Re zul ta ti Iran – Ve ne cu e la 3:0 Sr bi ja – Por to ri ko 3:0 Ko re ja – Ki na 3:2 Ja pan – Austra li ja 3:0 1. Sr bi ja 5 5 0 15:1 15 2. Iran 5 4 1 13:6 11 3. Austra li ja 5 3 2 9:7 9 4. Ja pan 5 3 2 10:8 8 5. Ki na 5 2 3 10:10 8 6. Ko re ja 5 2 3 9:11 6 7. Ve ne cu e la 5 1 4 3:12 3 8. Por to ri ko 5 0 5 1:15 0 6. ko lo (su bo ta, 9. jun) Sr bi ja – Iran (4) Ve ne cu e la – Ki na (6.30) Austra li ja – Ko re ja (9) Ja pan – Por to ri ko (12.05) 7. ko lo (ne de qa, 10. jun) Sr bi ja – Ve ne cu e la (4) Ki na – Austra li ja (6.30) Por to ri ko – Ko re ja (9) Ja pan - Iran (12.05) po se led wem ko lu, u ne de qu, sa sta ju sa jo{ jed nim aut saj derom – Ve ne cu e lom. M. R.

TUR NI RI U BU GAR SKOJ I NE MA^ KOJ

Lon don ~e ka Kon ti nen tal ni tur ni ri za od boj ka {e u Bu gar skoj i Ne ma~ koj od lu ~i }e o po sled wa dva me sta na Olim pij sksim igra ma. Bu ga ri su do ma }i ni tur ni ra u So fi ji, a Nem ci u Ber li nu i sa mo }e po bed ni ci tur ni ra na }i me sto u Lon do nu. U So fi ji igra ju do ma }in Bu gar ska, Egi pat, Fran cu ska i Pa ki stan, a u Ber li nu do ma }in Ne ma~ ka, In di ja, Ku ba i ^e {ka, a tur ni ri se igra ju ovog vi ken da.

Ras po red tur ni ra – Bu gar ska (da nas): Egi pat – Fran cu ska (16.30), Pa ki stan – Bu gar ska (19.30), (su tra): Egi pat – Pa ki stan (16.30), Fran cu ska – Bu gar ska (19.30), (ne de qa): Pa ki stan – Fran cu ska (16.30), Bu gar ska – Egi pat (19.30). Ras po red tur ni ra - Ne ma~ ka (da nas): ê {ka – Ku ba (17), In di ja – Ne ma~ ka (20), (su tra): In di ja – ê {ka (17), Ne ma~ ka – Ku ba (20), (ne de qa): Ku ba – In di ja (17), Ne ma~ ka – ê {ka (20). M. R.

@REB CEV I ^E LENY KU PA

No vo sa |a ni po no vo s Ukra jin ci ma Na ju ~ e r a { wem `re b a w u pa ro va za tak mi ~e wa u Ku pu CEV i ~e lenx Ku pu pred tav ni ci Sr bi je ima li su sre }e jer }e ~ak ~e ti ri od pet na {ih pre stav ni ka u ovim tak mi ~e i ma igra t i sa eki p a m a iz Austri je. Je di no }e od boj ka {i Voj v o d i n e u CEV Ku p u igra zi s ukra jink som Lo ko mo ti vom iz Har ko va. U Ku p u CEV od b oj k a { i Voj vo di ne NS Se me u {e sa ne sti ni fi na la (24. i 31. ok to bra) igra }e pro tiv Lo ko mo ti ve Har kov iz Ukra ji ne. Pr vi me~ }e se od i gra ti u No vom Sa d u, a re v an{ u Har k o v u. Uko li ko eli mi ni {u Ukra jin ce, No vo sa |a ni }e u osmi ni fi na la igra ti pro tiv po bed ni k a dvo m e ~ a Po k a Ka r a v a

(Ki par) – Kan (Fran cu ska), a uko li ko iz gu be, tak mi ~e we }e na sta vi ti u {e sna e sti ni fi na la Ku pa iza zi va ~a. - Ne zna mo ta~ no u ka kvom su sa sta vu sa da Ukra jin ci, ali zna mo da su ra ni je uvek ima li so lid ne eki pe. Ka da smo se pro {li put sa sta li, pre ~e ti ri se zo ne, iz gu bi li smo obe utak mi ce. Pre sve ga, to je ve oma te {ko pu to va we, uvek te`ak pro tiv nik i si gur no ni smo za do voq ni `re bom – re kao je krat ko sport ski di rektor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}. U Ku pu iza zi va ~a Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca }e u 2. ko lu (14. – 21. no vem bar) igra ti pro tiv Hi po Am {te te na iz Austri je. Pr vi me~ }e se od i gra ti u Kra g u j ev c u, a re v an{ u

Austri j i. Uko l i k o sa v la d a Austri jan ce, Kra gu jev ~a ni }e u {e sna e sti ni fi na la igra ti pro tiv po ra è ne eki pe iz du e la u Ku pu CEV Mi li Pi jan go An ka ra (Tur ska) – Orion Du tin hem (Ho lan di ja). Dru gi pred stav nik Sr bi je u ovom tak mi ~e wu Mla di rad nik iz Po à rev ca igra }e u 2. ko lu pro tiv Union Ar bes ba ha iz Austri je. U Ku pu CEV u èn skoj kon ku ren ci ji, TENT iz Obre nov ca }e u {e sna e sti ni fi na la igra ti pro tiv Aske Bi ro le ben Lin ca iz Austri je.U Ku pu iza zi va ~a 2013. u èn skoj kon ku ren ci ji, Ko lu ba ra iz La za rev ca }e u 2. ko lu igra ti pro tiv UVC Hol ding Gra ca iz Austri je (14. i 21. no vem bar). M. R.

kWiGA

petak8.jun2012.

dnevnik

ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ИЗДАВАЧА ВОЈВОДИНЕ

Заједничка производња добрих наслова У

ишчекивању бољих времена, издавачки сектор у Србији успевао је да преживи сва турбулентна друштвена збивања протеклих деценија.

Свој високи углед и вишегодишње професионално искуство у ово удружење унели су најбољи овдашњи издавачи: Зоран Стојановић („Издавачка

ских критеријума, неопходним капиталним издањима, књигама непролазне вредности. И књижаре је преплавила индустрија забаве, а окренутост тржишту нужно је спустила вредносне критеријуме написаних дела. Према подацима Народне библиотеке Србије, мрежа јавних библиотека принови годишње једва 48 посто нових наслова у односу на предвиђене стандарде. Те библиотеке постају депоније старих и непотребних наслова које нико не чи-

чима. Поређења ради, из војвођанског буџета за текућу годину издвојено је свега 12 милиона динара за помоћ издавачима на свим језицима. Чланови УИВ због тога желе да буду партнер војвођанским властима, када се буде одлучивало о расподели новца за културу, али и при доношењу стратешких одлука које ће дугорочно утицати на судбину издаваштва. Новоосновано удружење планира сталне активности на популаризацији читања, залагаће се за откуп обавезног броја примерака књига трајне вредности, као и за доношење дуго најављиваних закона који

Држава одговорна за збрку у култури Српски издавачи су у годинама локалних криза показали изузетну посвећеност послу, виталност и издражљивост. Сада их је задесила и светска економска криза, а у нашој постизборној држави нико од надлежних ни не мисли на књигу. Због тога су се професионалци са ових простора организовали и недавно основали Удружење издавача Војводине, које је јуче представљено јавности у Привредној комори Војводине.

Фото: С. Шушњевић

књижарница“), који је председник Скупштине УИВ, Зоран Колунџија („Прометеј“) , новоизабрани председник Управног одбора УИВ, а потпредседници су Иван Кампел („Змај“) и Ненад Шапоња („Агора“). Они су јуче упозорили да Србији недостаје осмишљен програм производње добрих књига. Издавачи су гурнути на тржиште, па је мало ко спреман да се бави насловима високих естет-

KWIGAZAUVEK

- У Србији је дошло до потпуне збрке када је реч о култури, а то се најбоље види када се пореде три најмасовније домаће манифестације- Егзит, Гуча и Сајам књига у Београду, објашњава Зоран Колунџија. Прве две су субвенционисане по 50 милиона динара, а локалне самоуправе им не наплаћују простор на коме оне реализују своје програме. Сајам књига финансирају издавачи, а финансијску корист има Град Београд?! Питам се зашто је држави Србији важнија забава уз музику и пиће, него уз књигу? та. Још је гора ситуација у школским библиотекама, а то су места где се придобијају млади читаоци. Са друге стране, критеријуми државног откупа су проблематични, као и субвенције издава-

треба да уреде ову област. Челници УИВ позивају и остале колеге да им се придруже, уз напомену да се прве године чланарина неће плаћати, а наредних ће бити симболична. Р. Лотина

БОЈАН САМСОН, ПИСАЦ

Језик свакодневице у поезији О

д трећег разреда основне школе редовно купујем и читам књиге. Признајем, књига је че сто за мене била и предмет обожавања који сам попут хрчка похрањивао на полице и повремено му се дивио као некој тајни која ми је увек ту, на дохват руке, а ипак некако далека. И данас чувам по пулар не дечи је рома не и приче из библиотеке „Вјеверица“, чувене еди ци је за гре бач ке куће „Младост“. Ко би га знао шта је то – фе ти ши зам, сен ти менталност, потреба за по седовањем, или нешто четврто. Ипак, по стојала су времена када се није имало пара за купови ну књи га – ми слим ту наравно на период деведе сетих година прошлог века и тешку економску кризу коју смо прожи вља ва ли. Почет ком 1997. био сам мату рант гра ђе вин ске школе и нисам имао појма како ће мој живот тећи након матуре. Иако сам завршавао за грађевин ског тех ни ча ра, књи жев ност ме је снажно привлачила, али ја као да нисам видео оно што се тако ја сно на ме та ло као моја будућност. За вре ме сред ње школе сам живео у но во сад ском ђач ком дому „Бранково коло“, и са другарима-домцима сам суботом навраћао у чувену књижару „Мала велика књига“ у холу Позоришта младих, где бисмо више разгледали књиге него што смо их куповали, а понеко би богами некад нешто и украо. Ту сам први пут прелистао чувену ан-

тологију америчке андерграунд поезије „Fuck you“ коју је превео Војислав Де спотов: тако сам се срео са пе смама Џека Керуака, Алена Гинзберга, Боба Кауфмана и других бит пе сника који ће тако снажно обележити моју будућу књижевну активност. Тада сам схватио како је заправо писање по е зије једно -

ставна работа: треба само говорити о свакодневним стварима свакодневним језиком, и то је све. У овој антологији нашао сам и пе сме великог Чарлса Буковског којег сам читао и раније: у другом средње роман „Жене“ а у трећем разреду роман „Блудни син“. Пе сме америчких пе сника говориле су о те-

мама које су ми тада биле битне, а и данас нису за мене изгубиле на важно сти. Одушевљавао ме је њихов ослобођени, на моменте и вулгарни језик, њихово настојање да се живи бескомпромисно, пуним плућима, њихова искреност и непо средност. Бит поезија, као и стваралаштво Чарлса Буковског су значајно утицали на моје пе сничке почетке, али су ме и подстакли да непре стано истражујем и откривам нове, вредне песнике и поетике. За време студија сам и купио антологију „Fuck you „– дошла су нека боља времена, а и зарађивао сам помало продајући књиге на уличној те зги. Ускоро сам пожелео да поделим своје одушевљење по е зијом Гинзберга и дружине са другим људима, и тако сам решио да представљам њихове песме читајући их уз гитарску пратњу. У потрази за сарадницима изгубио сам Де спотовљеву антологију, али сам стекао вредно искуство наступивши убр зо са по ет скомузичком групом „Фантазука“. По завршетку факултета, поново сам купио антологију „Fuck you“ те и данас из тог примерка читам на наступима многе песме које су ми показале како је писање поезије једна крајње једноставна и забавна ствар, те да свако може и треба бити песник и писац ако му то причињава истинско задовољство.

ЕСЕЈИ ВЛАДАНА МАТИЈЕВИЋА

Писање није спортско такмичење

з пера Владана Матијевића, модерног и жанровски разноликог српског писца, ових дана појавила се прва књига есеја, беседа, записа, аутопоетичких текстова, огледа и импресија “Мемоари, амнезије“. Издавач је „Службени гласник“, а текстови су разврстани у четири скупине: О жалу девица за Минотауром, Споменик и крава, Билборди поред магистрале и Кумова слама. Теме ове књиге су литература и улога писца у савременом свету. - Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате, објаснио је Матијевић . -Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина. Владан Матијевић (1962) објавио је до сада десет књига, а већина је награђена и превођена. Важи за расног приповедача, јер је добио Андрићеву награду (за приповедачку збирку „Прилично мртви“, 2000. године) и НИН-ову награду (за роман „Писац изР. Л. далека“, 2003).

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” – Клубу читалаца „Лагуна” 1. „Писмо госпође Вилме”, Јелена Бачић Алимпић – „Лагуна” 2. „Ти си мени све”, Весна Дедић Милојевић – „Лагуна” 3. „Дуге ноћи и црне заставе”, Дејан Стојиљковић – „Лагуна” 4. „Имам твој број”, Софи Кинсела – „Лагуна” 5. „Рингишпил”, Јелена Бачић Алимпић – „Лагуна” 6. „Руска зима”, Дафни Калотај – „Лагуна” 7. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса – „Лагуна” 8. „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић Ђуровић – „Глобосино” 9. „Симеонов печат”, Вања Булић – „Лагуна” 10. „Игра престола”, Џорџ Р. Мартин – „Лагуна”

НОВО ИЗ „САМИЗДАТА Б92”

Опојни римски вртлог

аписана у најбољој романескној традицији, „Ре стаурација“, најновији роман Олафа Олафсона је раскошна прича о љубави коју вихор рата ставља на пробу. Књигу је у едицији „Бусола“ објавио „Самиздат Б92“, а у преводу саенглеског Татјане Милосављевић. Радња је смештена у пределе Тоскане, у четрдесете године прошлог века. У овој неодољивој причи о страсти и издаји, Олафсон поново тка своју бескрајно проницљиву магију стварајући роман који се хвата у коштац с моралним амбисом рата, док истовремено мајсторским потезима слика психолошке портрете оних који га преживљавају- наводи издавач. Одрасла као мезимица у британској породици у Фиренци, главна личност романа Алис је све запрепастила удајом за Клаудија, малог земљопоседника. Упркос приговорима обеју породица, њих двоје у потпуности се посветили својој кући и земљи – а оно што су заједно саградили повезало их је. Добили су сина. Завршили су кућу. Били су срећни. Међутим, одвојена од породице из које је потекла и живота на који је навикла, Алис почиње да тоне у огромну, загушујућу усамљеност. По сле година напорног рада, попуњавања бескрајних јутара земље воћњацима, стоком и радницима, Алисин растући немир поново је увлачи у опојни друштвени вртлог Рима за време рата и у несмотрену аферу која ће имати разорне последице. Њена непромишљеност није промакла пажљивим очима Роберта Маршала, угледног дилера ренесансних слика. У замену за своје ћутање, тражи од Алис да на

имању сакрије непроцењиво вредног Каравађа, национално благо које је продао Немцима. Ту је чуде сно талентована млада уметница Кристин, којој је Алис пружила уточиште, а која је кадра да рестаурира сваку слику и чије тајне их могу све

уништити. Олафсон мајсторски приказује унутрашњи живот својих јунакиња стварајући раскошно сложени портрет љубави и страсти. Роман је изванредна медитација о игри политике, естетике и личне етике, дирљива прича о двема женама, које се боре свака са својом тугом и грижом савести . Олаф Олафсон (1962) је исландско-амерички писац и бизнисмен. Син је познатог исландског писца Олафура Сигурдсона. Објавио је четири романа и збирку прича, који су до сада преведени на седам језика. Пише на исландском и енглеском, а живи у Њујорку. Р. Л.

KWI@EVNA BA[TINA

У жижи хумора и сатире Х

умористичко-сатирични лист „Жижа“ излазио је 1871–1874. године, 1, 10 и 20. сваког месеца. Покренуо га је Јован Јовановић Змај у Панчеву. Ту је објављено 29 бројева у Штампарији Јовано-

вића и Павловића, а потом је лист наставио да излази у Новом Саду, где је штампан у Српској народној задружној штампарији. Служио је интересима Народне странке и спадао је у ред најчитанијих српских листова. Због Змајеве заузетости уредници су били и Бранко Јовановић Муша (од бр. 30/1872) и Корнелије Јовановић (од бр. 1/1873). Оригинал „Жиже“, као и њено фототипско издање, објављено 1983, постоје у Библиотеци Матице српске и претраживи су у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

petak8.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ „СИ НЕ МА СИ ТИ” ОД 16. ДО 23. ЈУ НА

Eвропска филм ска ели та у Но вом Са ду Фе сти вал Си не ма си ти, ко ји по чи ње 16. ју на у Но вом Са ду, оку пи ће не ка од нај ва жни јих европ ских име на из све та фил ма ко ја ће у Ср би ји мла дим, али и већ успе шним про фе си о нал ци ма пре не ти зна ња, ис ку ства и кон так те. Пр ви пут у на шој зе мљи го сто ва ће чла но ви бор да Европ ске филм ске ака де ми је (ЕФА), на ја ви ли су ју че ор га ни за то ри те но во сад ске ма ни фе ста ци је. Фо кус фе сти ва ла је, као и про шле го ди не, окре нут еду ка ци ји и бу дућ но сти мла дих про фе си он а ла ца. У окви ру „Cinema Now Live Academy” про гра ма спе ци јал ни го сти одр жа ће се ри ју ма стер кла со ва и та ко по де ли ти сво ја бо га та про фе си о нал на ис ку ства. Тај про грам ће отво ри -

ти ди рек тор ка „Forum des Images„ Ло рен Херц берг. Не мач ки ре ди тељ Ан дре ас Дре зен, ко ји је глав ни гост ово го ди шњег фе сти ва ла, одр жа ће ма стер клас из филм ске ре жи је. Про ду цент Ник Па у ел, су о сни вач „Virgin Recordsa„ и ди рек тор На ци о нал не филм ске шко ле у Лон до ну, от кри ће тај ну успе шног про ду ци ра ња и абе це ду до бре филм ске при че. О ми сте ри ји ства ра ња и сво јим, по не кад из не на ђу ју ћим ме то да ма, из ла га ће сло ве нач ки ре ди тељ Јан Цвит ко вич. Све стра на фран цу ска филм ска аутор ка Ва ле ри Ма ша ди ан го во ри ће о уме ћу ру ко ва ња ка ме ром, Ми шко Не ћак о му ка ма и за до вољ стви ма из сту ди ја за мон та жу, а члан бор да ЕФА и

Ме ђу на род не ор га ни за ци је филм ских фе сти ва ла Бру но Ша те лин о но вим вир ту ел ним пу те ви ма за гле да ње, фи нан си ра ње и пла си ра ње фил мо ва. Са мла дим ауто ри ма раз го ва ра ће и си не а сти из Ср би је и ре ги о на Ср ђан Ко ље вић, Ел ма Та та ра гић, Пе тар Про тић. „Си не ма си ти“ је об ја вио и са ста ве жи ри ја за че ти ри так ми чар ска про гра ма. Се лек ци ју „На ци о нал на кла са„ оце њи ва ће жи ри чи ја је пред сед ни ца Ло рен Херц берг, а чла но ви пред сед ник Аустриј ске филм ске ко ми си је и члан ЕФА Мар тин Швеј гхо фер, бив ша ко ди рек тор ка фе сти ва ла у Ло кар ну Ти ци ја на Фин ци, сце на рист ки ња, про ду цент ки ња и про грам ска ди рек тор ка „Pioner Cinema Networka„ у Мо скви Ма -

ри На за ри и ита ли јан ски ре ди тељ Да вид Ма ну ли. Жи ри се лек ци је „Press Exit Point„ чи не исланд ски ре ди тељ

Фри дрик Тор Фри дрик сон, пред сед ник мре же „Ateliers du Cinema Europeen„ Сај мон Пе ри, пред с ед ник Уни је но ви на ра

фран цу ског фил ма и пред сед ник Фи пре сци Жан Рој, ди рек тор ка „Sofia Film Meetings„ Ми ра Ста ле ва и аме рич ки но ви нар, пре да вач и ре ди тељ Вил Ти зард. У жи ри ју за се лек ци ју „Educons Hungry Days„ су ре ди те љи Јо со Пе дро Ро дри гес из Пор ту га ли је и Зво ни мир Ју рић из Хр ват ске и сце на ри ста и пре да вач Сан тја го Фи лол из Шпа ни је. Жи ри се лек ци је „Up to 10,000 Bucks„ чи не хр ват ска ре ди тељ ка и про шло го ди шња по бед ни ца те се лек ци ја Ире на Шко рић, но ви нар ка и уред ни ца аутор ских еми си ја („Кул тур ни кру го ви„ и „Клуб два„) на Ра дио Бе о гра ду 2 Не ве на Ма то вић и ди рек тор фе сти ва ла ан га жо ва ног фил ма Сло бод на зо на у Бе о гра ду Рај ко Пе тро вић.

ДОДЕЉЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИВАН РАДОЊИЋ” КАРЛОВАЧКИМ МАТУРАНТИМА

ПОВОДОМ ЗАХТЕВА ЗА СМЕНУ КОКАНА МЛАДЕНОВИЋА СА ЧЕЛНОГ МЕСТА У АТЕЉЕУ 212

Лауреат Ивана Зечевић

Управник и оснивач и даље без коментара

Матуранткиња Карловачке гимназије Ивана Зечевић добитница је прве награде „Иван Радоњић“, која се додељује за кратку причу ученицима завршног разреда ове школе. Од двадесет и једног рада приспелог за овогодишњи конкурс, жири је одлучио већином гласова да прва награда припадне Ивани Зечевић, за причу „Дешава се то понекад“. Добитница друге награде је Исидора Паклар, за причу „Рекла је да сам њен најлепши пролећни дан“, док је трећа припала Стефану Алексићу, за причу „Тринаест година касније“. Сво троје награђених су из IV/3 разреда Карловачке гимназије. Прва награда се састоји од дипломе, уметничке фигурине „Пинго“, графике Александре Петромарков, студенткиње графике Академије уметности у Новом Саду, из класе редовног про-

фесора Радована Јандрића, и комплета књига Издавачког предузећа „Прометеј“ из Новог Сада. Добитницима друге и треће награде припашће комплети књига. Награда „Иван Радоњић“, која се ове године додељује двадесет и други пут, установљена је са жељом да се трајно сачува успомена на једног од најбољих ученика - матураната Карловачке гимназије, који је трагично преминуо 1991.године. За награду, иначе, конкуришу равноправно сви ученици завршног разреда Карловачке гимназије. Добитницима ће награде бити уручене у петак,15. јуна у 18 часова, у свечаној сали Карловачке гимназије, приликом проглашења најбољих матураната у овој школској години. Све три награђене приче биће објављене у листу карловачких ђака и професора „Бранко“. Н. П-ј.

ИЗ ЛО ЖБА МИ ЛО ША ВУ ЈА НО ВИ ЋА У УМЕТ НИЧ КОМ ПА ВИ ЉО НУ „ЦВИ ЈЕ ТА ЗУ ЗО РИЋ” У БЕ О ГРА ДУ

Про ши ре ње маг нет ног по ља цр те жа Но во сад ски ли ков ни умет ник и пе да гог Ми лош Ву ја но вић на ста вио је да про ши ру је по ље ис тра жи ва ња цр те жа као фор ме у ко јој на сто ји да при род не фе но ме не пре во ди из не ви дљи вог у ви дљи во. У то име, си ноћ је у Умет нич ком па ви љо ну „Цви је та Зу зо рић“, у Бе о гра ду, отво ре на ње го ва из ло жба „Из ме ђу фи з и с а и по ј е з и с а“ (из м е ђ у

при ро де и ства ра ња), на ко јој ће пу бли ка има ти при ли ке да ви ди око 80 цр те жа на ста лих чуд но ва том тех ни ком спо ја па пи ра, маг не та и ме тал них опи ља ка. Ми лош Ву ја но вић је сво је но во на ста ло цр тач ко ис ку ство пр ви пут пред ста вио пре две го ди не на из ло жби у Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не. И та да је цр тао по ста вља њем па пи ра или плат на на маг нет не кон струк ци је и по си па њем сит них пар чи ћа ме т а ла ко ји би

пра ти ли сил ни це. У ме ђу вре ме ну, Ву ја но вић као зна чај ну но ви ну на во ди са рад њу са Му зе јом Ни ко ле Те сле и про ши ре ње тех ни ке са ста тич них на елек трич не маг не те ко ји су мно го сна жни ји. - Те сли но „Ко лум бо во ја је“ са да ће би ти на из ло жби и то као умет нич ки обје кат. Ти ме же лим скре ну ти па жњу да је и

сам Те сла пра вио умет нич ке објек те, јер све ње го ве кре а ци је ко ј е ни су има л е упо т реб н у вред ност, за пра во су слу жи ле за мар ке тинг – ка же Ми лош Ву ја но вић, пот кре пљу ју ћи то при ме р ом Те с ли н ог ин д ук то р а, ове ко ве че ног на по зна тој сли ци ве ли ког на уч ни ка са „спра вом ко ја про из во ди му ње“. – Те сла је сво јим ин дук то ром же лео да по ка же ка ко ње го ви про на ла сци, од но сно стру ја, ни су ну жно опа сни.

Из ло жба Ми ло ша Ву ја но ви ћа у Бе о гра ду по де ље на је у три де л а. Пр в и чи н е цр т е ж и и објек ти, дру ги до ку ме та ци ја у ви ду ви део пре зен т а ци је на стан ка ра до ва, док у тре ћем де лу има ме ста за про ми шља ње о цр т е ж у у струк ту р а ма ко ј е пред ста вља ју основ за спе ци фич ни по сту пак њи хо вог на ста ја ња. Све у куп на на ме ра пре во ђе ња не ви дљи вог у ви дљи во, из на у ке у сфе ру умет но сти, је сте да се умет н ич к и на ч ин ми шље ња, а не умет нич ки ре зул т ат, афир м и ш е у све ту на у ч н ог на ч и н а ми шље ња, као и обр ну то. Ми лош Ву ја но вић је ро ђ ен 1965. го д и н е у Под го ри ци. Ака де ми ју умет н о с ти и пост д и плом с ке сту д и ј е за в р шио је у Но вом Са ду. До б ит н ик је го д и ш ње на гра де за сли кар ство Ака де ми је умет но сти у Но вом Са д у, на г ра д е Кар л о вач ког са л о н а мла дих и на гра де Вла де Вој во ди не за рад са та лен то ва ном де цом. Из ла же од 1989, а од 2006. го ди не ра ди као про фе сор на Ака де ми ји умет но с ти у Но вом Са д у, као до цент на пред ме ту ана том с ко цр т а њ е на иза бра ном пред ме ту про гра мом о ли ни ји. Ми лош Ву ја но вић је са ра ђи вао и са умет нич ким гру па ма „Арт цир кус“, „Кро по реј шон“, „Лед арт“ и „Ур бан ди стрикт 16 11“. Члан је стру ков них удру же ња УЛУС и УЛУВ. Из ло жба „Из ме ђу фи зи са и по је зи са“ у Умет нич ком па ви љо ну „Цви је та Зу зо рић“ би ће отво ре на до 23. ју на, а увод ни текст за пра те ћи ка та лог је на пи сао Ко ста Бог да но вић. И. Бурић

Део глумачког ансамлба београдског „Атељеа 212” петицијом је од оснивача, Скупштине града Београда, затражио смену управника Кокана Младеновића, али о томе у јавности нерадо говоре, а они који се на то одлучују нису сагласни у тумачењу разлога глумачког незадовољства. Младеновић није желео да коментарише збивања у Атељеу до прес конференције, коју је, за Танјуг, најавио за уторак, 12. јуна. Доајен тог позоришта Горица Поповић тврди да недавна премијера представе „Зоран Ђинђић„ није узрок захтева за смену управника Младеновића. Она је Танјугу рекла да у том позоришту влада атмосфера незадовољства и неке врсте раздора, да је било покушаја да се ствари смире, али да се у томе није успело. „Ми смо већ неколико пута слали писма Скупштини града, као оснивачу, али ствари се нису поправиле„, рекла је Поповићева, подсетивши да је Управни одбор позоришта подржао петицију 25 глумаца за смену управника. Она, међутим, није хтела да износи детаље те подршке. „Замерамо управнику много тога, читав списак, али ја не могу о детаљима. Јавност ће добити наше писмо„, рекла је Поповићева. Она тврди да у том позоришту никада није било толиког незадовољства и неслагања као сада, а она је, подсећа, у њему ангажована од почетка 80-тих година прошлог века. „Са свим управницима до сада смо много мирније радили. Нисам се надала да ће да буде овако турбулентно„, рекла је она. Поповићева сматра и да је Младеновићева изјава да „Ате-

ље„ више никада неће ићи на Стеријино позорје исхитрена. Незванично, ансамбл Атељеа Младеновићу замера „самовољу, надменост, неукус и саморекламерство...”. Редитељ и уметнички директор Књажевско-српског театра у Крагујевцу Небојша Брадић сматра да је управничка функција од виталног значаја за рад и

позоришта довело до усијања„, истакао је Брадић. Брадић, који је некада обављао функцију министра културе, тврди да у овако сложеним приликама, одговорност управника је увек већа, што не ослобађа глумце од сопствене одговорности. „Кад неко направи памфлет представу, онда има и петицију као одговор„, додао је.

опстанак позоришта и да сви „лични презири„ треба да се решавају на много нижим нивоима како не би угрозили саму институцију. Брадић је Танјугу рекао да је у Атељеу 212 било више пропуштених прилика у којима су, како је рекао, обе стране могле да разреше проблеме како не би дошло до прекида дијалога и сарадње. „Једна од тих прилика био је процес рада на представи ‘Зоран Ђинђић‘ која је, осим онога што је експлицитно приказала, заправо ‘одиграла‘ и збивања у самом позоришту, а што је, прво јавност, а потом и саму институцију

О представи „Зоран Ђинђић„ Оливера Фрљића, Брадић каже да није ни добацила до тако важне и значајне теме. „Она је израз специфичног редитељског и ауторског рукописа, који има место у театру, поготово у свим земљама наше регије. Тај ауторски рукопис сигурно даје своје резултате, више или мање успешно„, оценио је Брадић. Члан Градског већа задужена за културу Весна Марјановић рекла је Танјугу да Скупштина града још нема став о дешавањима у „Атељу„ док не буду обављене, како каже, неопходне консултације. (Танјуг)

ВЛА ДИ МИР КУ ЛЕ НО ВИЋ И МИ ЛАН МИ ЛИ СА ВЉЕ ВИЋ ВЕ ЧЕ РАС НА СТУ ПА ЈУ С БЕ О ГРАД СКОМ ФИЛ ХАР МО НИ ЈОМ

Го сти срп ски умет ни ци из САД Два срп ска умет ни ка из САД са успе шно оства ре ним ме ђу на род ним ка ри је ра ма, ви о ли ста Ме тро по ли тен опе ре Ми лан Ми ли са вље вић и ди ри гент Вла ди мир Ку ле но вић на сту пи ће ве че рас са Бе о град ском фил хар мо ни јом у Ко лар че вој за ду жби ни на кон цер ту из ци клу са „Ход по жи ци”. Мла ди ди ри гент Ку ле но вић де би то вао је са Бе о град ском фил хар мо ни јом про шле го ди не у мар ту а ове се зо не во дио је кон церт у ја ну а ру на ко јем је со ли ста био слав ни ви о лон че ли ста Ми ша Мај ски, та ко ђе из ци клу са „Ход по жи ци”. Сле де ће се зо не та лен то ва ни мла ди ди ри гент Ку ле но вић ода бран је као је дан од мла дих умет ни ка из ре ги о на ко ји ће на сту пи ти у окви ру ре ги о нал ног ци клу са Пи ка-Точ ка-Тач ка. До бит ник сти пен ди је Бру но Вал тер и је дан од тро ји це посд ти пло ма ца на Џу ли јар ду, где је под мен тор ством ше фади ри ген та Њу јор шке фил хар мо ни је Ала на Гил бер та, по ста вио те ме ље за ка ри је ру ко ју му ње ви том бр зи ном гра ди у Аме ри ци, Евро пи и Ази ји, Ку ле но вић је пред кон церт са Бе о град ском фил хар мо ни јом из ја вио да се ра ду је по нов ном до ла ску јер „то ли ко ду ше, пра вог сен ти мен та, на бо ја и људ ског ис ку ства„ не мо же да за ми сли ни на јед ном дру гом ме сту.

По ред ис ку ства на Џу ли јар ду, Ку ле но вић као нај дра го це ни ји део свог обра зо ва ња сма тра че ти ри го ди не ра да са Кур том Ма зу ром, сво јим нај ин спи ра тив ни јим мен то ром. „Кад Ма зур ди ри гу је, ва жно му је да му зи ча ри сви ра ју као да им од то га за ви си жи вот. Ње му ни је до во љан чист про фе си о на ли зам, он тра жи жи вот, а то је оно што сам пре по знао у Бе о град ској фил хар мо ни ји„, ка же Ку ле но вић. Код бе о град ске пу бли ке је дан од нај по пу лар ни јих кон церт них ци клу са ово го ди шње се зо не Бе о град ске фил хар мо ни је, „Ход по жи ци„ у ко ме су се пред ста ви ли вир ту о зни из во ђа чи на жи ча ним ин стру мен ти ма, за тво ри ће ве че рас ди ри гент Ку ле но вић и ви о ли ста Ми ли са вље вић. На про гра му ће би ти „Игре из Га лан те„ Зол та на Ко да ља, „Кон церт за ви о лу и ор ке стар„ Бе ле Бар то ка и Че твр та сим фо ни ја Ро бер та Шу ма на. Со ли ста на кон цер ту обо и ста Ми ли са вље вић, ме ђу шест нај бо љих ви о ли ста на ме ђу на род ном так ми че њу АРД у Мин хе ну 2004.го ди не, сви ра на ме сту тре ће со ло ви о ле ор ке стра Ме тро по ли тен Опе ре у Њу јор ку, а бив ши је члан ор ке стра Кон церт ге бау из Ам стер да ма.

svet / balkan

petak8.jun2012.

TURSKA

dnevnik

PA TRI JARH SPC IRI NEJ DO PU TO VAO U HR VAT SKU

Glo bal na bor ba pro tiv te ro ri zma IS TAN BUL: Visoka predstavnica EU Ketrin E{ton pozvala je na globalnu borbu protiv terorizma i obe}ala da }e se EU ubudu}e jo{ vi{e anga`ovati na ovom pitawu. E{tonova je na me|unarodnoj konferenciji u Istanbulu pohvalila Tursku, doma}ina Ministarskog foruma o globalnom antiterorizmu, zbog doprinosa koji daje suzbijawu teroristi~kih grupa, me|u koje je ubrojala i separatisti~ku Kurdsku radni~ku partiju (PKK).

[ef evropske diplomatije je naglasila da se glavna strategija borbe protiv terorizma mora oslawati na krivi~no pravo i uspostavqawe vladavine zakona, o ~emu se ve} saglasila s pakistanskim vlastima prilikom nedavne posete Islamabadu. - Sem toga, veoma cenimo duboku povezanost ovog foruma sa Ujediwenim nacijama. Vrlo je va`no da nastavimo rad u okviru Globalne antiteroristi~ke strategije UN iz 2006 - rekla je ona.

E{ton je nabrojala zna~ajna sredstva koje EU izdvaja za pomo} dr`avama {irom sveta na uspostavqawu bezbednosti i vladavine prava i obe}ala nastavak napora u tom pravcu. - Sa postoje}im i novim resursima koji su nam na raspolagawu, mo}i }emo da izdvojimo oko 30 milijardi dolara za projekte usredsre|ene na vladavinu prava, krivi~ni zakon i preventivne mere - rekla je ona.

SIRIJA

No vi su ko bi s de se ti nama mr tvih HA MA: U sirijskoj provinciji Hama do{lo do novih sukoba u kojima je ubijeno najmawe 86 qudi, me|u kojima ima i `ena i dece. Za napad se me|usobno optu`uju aktivisti i vlada predsednika Ba{ara al- Asada. Nevladine orga-

nizacije tvrde da su vladine snage ubile najmawe 86 qudi, me|u kojima ima mnogo èna i deca. BBC javqa da je ubijeno vi{e od 20 dece i 20 èna u selima Kubair i Marzaf. Sirijska dràvna televizija, s druge strane, izve-

IRAK

Obe {en Sa da mov te lo hra ni teq BAG DAD: U Iraku je ju~e obe{en li~ni sekretar i glavni telohraniteq biv{eg lidera Sadama Huseina Abid Hamid Mahmud, saop{tilo je Ministarstvo pravde. „Danas je pogubqen (Mahmud)”, izjavio je portparol Ministarstva Hajdar al-Sadi. - Ministarstvo je sprovelo presudu na smrt, na koju je zlo~inac Abid Hamid Mahmud osu|en zbog genocida - dodao je AlSadi, a preneo AFP. Mahmud je bio ~etvrti na spisku ira~kih zvani~nika za kojima su tragale ameri~ke snage posle invazije na Irak 2003. godine. Prva tri mesta zauzimali su Sadam Husein i wegovi sinovi Udaj i Kusaj.

stila je da su „vojnici na{li tela nakon napada teorista”. Nevladine organizacije i pobuwenici tvrde jo{ i da su napadi na sela Kubar i Marzaf izvedeni i tenkovima, dok susnage re`ima bombardovale civilno sta-

novni{tvo. Oni tvrde i da su u tim napadima u~estvovali provladini aktivisti iz grupe [abiba, koji su do{li iz obli`wih sela, a koji su u qude pucali iz male blizine, dok su mnoge izboli do smrti.

ITALIJA

Sru {i le se dve zgra de RIM: Dve stambene zgrade sru{ile su se ju~e u gradu Konverzano na jugoistoku Italije, posle eksplozije koju je, kako se veruje, izazvalo curewe gasa. Tri ~lana holandske porodice su tom prilikom nestala, dok je desetoro qudi lak{e povre|eno, saop{tile su lokalne vlasti. Jedna od zgrada koje su se sru{ile u gradu nedaleko od Barija bila je prazna, a u drugoj su se, uglavnom, nalazili turisti, preneo je Rojters. Tri osobe koje se vode kao nestale su italijansko-holandski par i wihova 18-mese~na beba, koji su iz Holandije doputovali pre dva dana, rekao je italijanskoj televiziji „Skaj 24” gradona~elnik Konverzana \uzepe Lova{io.

Hap {e we zbog bom be RIM:Uhap{en osumwi~eni za eksploziju bombe ispred sredwe {kole u Brindiziju, 19. maja, u kojoj je poginula jedna 16godi{wa devojka. Italijanska policija uhapsila je osumwi~enog za eksploziju bombe ispred sredwe {kole „Morvilo Falkone” u Brindiziju, 19. maja, u kojoj je poginula jedna 16-godi{wa devojka, izjavio je tu`ilac Kataldo Mota. On je novinarima

SAD

rekao da je uhap{eni \ovani Vanta|ato, 68-godi{wi mu{karac koji je, navodno, kivan na pravosudni sistem, ali da wegov motiv jo{ nije u potpunosti uverqiv i da se istraga nastavqa, preneo je AP. U eksploziji je poginula Melisa Basi, a rawene su jo{ ~etiri u~enice. Italijanske vlasti su u po~etku sumwale da iza napada stoje teroristi ili mafija.

DANSKA

No va dro ga stvo ri la ka ni ba la MA JA MI: Nakon istrage slu~aja u kom je besku}niku napada~ pojeo lice, policija Majamija saop{tila da se na tr`i{tu pojavila nova droga koja od qudi pravi kanibale. Policija Majamija je saop{tila da se ta droga zove „sedmo nebo” i da je sli~na ekstaziju. Nedugo nakon slu~aja kada je polcija morala da ubije kanibala koji je besku}niku pojeo lice, pojavio se jo{ jedan sli~an, u kojem je osumwi~eni pretio da }e „pojesti” dvojicu policajaca i poku{ao da ugrize jednog od wih.

Neka od tela kasnije su i spaqena, kaù pobuwenici i aktivisti protiv reìma Ba{ara Al Asada. Me|utim, kako navode zapadne agencije, ni jedna tvrdwa za sada se ne moè potvrditi. Za to vreme, i SAD zao{trajavju retoriku prema sirijskom reìmu. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da strategija za Siriju mora podrazumevati potpuni prenos vlasti na tranzicionu vladu. - Ne moèmo uni{titi poverewe sirijskog naroda koji èli stvarnu promenu - rekao je zvani~nik koji je obavestio novinare o sastanku Klintonove sa predstanicima 16 dràva regiona i Evrope, okupqenih u Istanbulu. Prema wegovim re~ima, Klintonova je postavila „osnovne elemente i principe za koje verujemo da treba da vode tu post-asadovsku prelaznu strategiju, ukqu~uju}i potpuni prenos vlasti sa Asada”, prenosi AFP. Ostali elementi ukqu~uju „uspostavqawe pune reprezentativne i inkluzivne prelazne vlade, {to }e voditi slobodnim i po{tenim izborima, zatim, prekid vatre koje }e svi po{tovati, kao i jednakost svih Sirijaca pred zakonom”.

Brendon de Leon, 21-godi{wi besku}nik, uhap{en je u restoranu u koji je u{ao uzvikuju}i uvrede. Na putu do policijske stanice, udarao je glavom u staklenu barijeru u policijskom vozilu i vikao „poje{}u vas”. Kada je stigao u stanicu, re`ao je kao `ivotiwa i poku{ao je da ugrize policajca za ruku. Policajci su mu potom stavili masku i vezali mu noge. De Leon je bio pozitivan na „sedmo nebo”, alkohol, marihuanu i lekove.

Do zvo qe ni gej bra ko vi KO PEN HA GEN: Danski parlament usvojio zakon koji omogu}ava istopolnim parovima da se, po~ev ve} od sredine ovog meseca, ven~avaju u Danskoj narodnoj evangelisti~koj crkvi. Prema zakonu, sve{tenik nije obavezan da ven~a istopolni par ako se to protivi wegovoj savesti. Ven~awe mo`e da obavi drugo sve{teno lice koje je saglasno s tim. U Danskoj je ve} dugi niz godina ozakoweno sklapawe gra|anskih brakova, odnosno registrovanih partnerstava istopolnih parova, a od 2009. godine im je dato i zakonsko pravo i da usvajaju decu.

Ja ke du hov ne veze sa Za gre bom ZA GREB: Patrijarh Irinej ju~e je zapo~eo trodnevnu posetu Zagrebu, gde }e se sastati sa najvi{im politi~kim i crkvenim zvani~nicima Hrvatske. Poglavara SPC u Zagrebu je do~ekalo stotinak vernika u Crkvi svetog Preobraèwa Gospodweg. Patrijarh Irinej je u kratkom obra}awu pozvao pravoslavne vernike da ~uvaju svoju veru i naglasio da je treba „potvrditi ne samo umom i re~ima nego i ìvotom”. U pozdravnom govoru okupqenima u sabornom hramu Svetog Preobraèwa Gospodweg, mitropolit zagreba~ko-qubqanski i cele Italije Jovan izrazio je uverewe da je „ova kanonska poseta ne samo od istorijskog zna~ewa, ve} i poseta mira i qubavi”. „ûvajte svoju veru koju su mnogi od prvih mu~enika do danas potvrdili ìvotom, ne samo re~ima i umom, nego i u ìvotu”, rekao je patrijarh Irinej. Poglavar SPC je istakao i jake duhovne veze sa Zagrebom, podsetiv{i na ranije zagreba~ke mitropolite Dositeja koji je nekada, kao i on, bio vladika u Ni{u

i Damaskina koji je bio poreklom iz Leskovca, odnosno s poru~ja ni{ke eparhije. Na do~eku je, uz sve{tenstvo i mona{tvo eparhije, bilo stotinak vernika, me|u kojima su

i predsednik Srpskog narodnog ve}a Milorad Pupovac i osobqe ambasade Srbije u Zagrebu s ambasadorom Stanimirom Vuki}evi}em na ~elu. Vrh SPC prisustvovao je otvarawu nove zgrade Srpske pravoslavne op{te gimnazije „Kantakuzine Katarine Brankovi}” i duhovnog centra na brdu

KA BI NET MI LO RA DA DO DI KA:

U Re pu bli ci Srp skoj pot pu na medij ska slo bo da BA WA LU KA: Pres slu`ba predsednika Republike Srpske Milorada Dodika uputila je pismo Udruèwu novinara Srbije i ponovila optu`be na ra~un dopisnice Bete iz Bawaluke. U pismu koje je reakcija na zahtev UNS da se dodik izvini novinarki Beta Qiqani Kova~evi} navodi se da je Dodik „u potpunosti opre|eqen za slobodu medija”. „Republika Srpska je odavno stvorila sve pretpostavke za potpune medijske slobode – bez cenzure,pritisaka, bez uplitawa u ure|iva~ku politiku i bez tabu tema” navodi se u pismu u kome se ponavqaju optu`ne na ra~un novinarke. Odgovaraju}i na pitawa ovo pismo UNS navodi da „èli da veruj da je tako” ali da „na àlost, postupak predsednika Republike Srpske na konferenciji za novinare, na kojoj je grubo napao

novinarku Qiqanu Kova~evi} demantuje te navode”. U pismu Dodikovog kabineta se navodi da je dopisnica agencije Beta iz Bawaluke Qiqana Kova~evi}, zajedno sa svojim suprugom Slobodanom Vaskovi}em „i nekoliko doma}ih i me|unarodnih suflera, ve} nekoliko godina na najgrubqi na~in zloupotrebqava novinarsku profesiju, preuzimaju}i ulogu opozicije, i ulaze}i u borbu za najgnusnije kriminalizovawe i ru{ewe Milorada Dodika i wegovih saradnika i tu se ne biraju sredstva, od la`i, konstrukcija, do direktnih ataka na li~nost predsednika Dodika i wegovu porodicu”. UNS je ocenio i da „sloboda medija nikako ne podrazumeva da se novinarima predsednik republike obra}a sa „bri{i” i „nemate ovde {ta da tra`ite”.

Sveti Duh u zapadnom delu Zagreba. Za danas je predvi|en sastanak sa zagreba~kim nadbiskupom kardinalom Josipom Bozani}em i ~lanovima Stalnog ve}a Hrvatske biskupske konferencije na kaptolu gde je sedi{te Zagreba~ke nadbiskupije. Patrijarha }e primiti predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}, a onda i premijer Zoran Milanovi}. U subotu ujutru patrijarh Irinej trebalo bi da slu`i liturgiju i osve{ta kapelu posve}enu Svetom Savi u okviru kompleksa gimnazije i duhovnog centra na brdu Sveti Duh u zapadnom delu Zagreba. U najavama i prvim regovawima isti~e se da je ovo prva poseta zvani~nika SPC Hrvatskoj na najvi{em nivou nakon rata. Mitropolit zagreba~ko-qubqanski i cele Italije Jovan izjavio je uo~i patrijarhove posete hrvatskim medijima da je posebno va`no uspostavqawe dobrih crkvenih odnosa SPC i Katoli~ke crkve, koje bi patrijarhov dolazak u Zagreb trebalo da pokrene s mrtve ta~ke posle ratnih zbivawa.

Po mah ni ta li neo na ci sta ATI NA: Poslanik gr~ke neonacisti~ke partije fizi~ki je ju~e pred TV kamerama napao dve poslanice levice u televizijskoj debati pred parlamentarne izbore 17. juna. On je nakon incidenta pobegao iz zgrade privatne Televizije Antena. Policija je ve} izdala nalog za wegovo hap{ewe, prenose svetske agencije. Ilijas Kasidijaris, portparol stranke „Hrisi Avgi” (Zlatna zora) koja je na izborima 6. maja sa 6,9 odsto glasova pre{la cenzus za ulazak u parlament, izgubio je ìvce kada je poslanica radikalne levi~arske stranke Siriza Rena Duru pomenula optu`nicu podignutu protiv wega zbog oruàne pqa~ke 2007. Su|ewe po toj tu`bi po~elo je u sredu, ali je odloèno za 11. jun. Kasidijaris je bacio ~asu sa vodom na Renu Duru i uputio joj uvrede, a potom se okrenuo prema poslanici komunista Lijani Kaneli koja je ustala protestuju}i zbog wegovog pona{awa.

NA SER KEQ MEN DI POD PRI SMO TROM PO LI CI JA U RE GI O NU

Cr no gor ska vlast se ne ogra |u je od „bi zni sme na” Pokreta za promene Neboj{a POD GO RI CA: Biznismen si B92, a otkako je stavqen na Medojevi} rekao je da balkanNaser Keqmendi u centru je pa- crnu listu SAD tekstovi o weske dràve moraju ozbiqno `we policija zemaqa regiona, govim akcijama pune stranice shvatiti zahtev administracije posebno BiH i Crne Gore, jer su pisanih i elektronskih medija u ameri~kog predsednika Baraka ga SAD stavile na „crnu listu” svim dràvama regiona. Obame. narko dilera. Podgori~ke „ViPodgori~ke „Vijesti” prenejesti”, me|utim, tvrde da se vla- le su izjavu portparola DPS-a Uprava policije saop{tila daju}a Demokratska partija so- âslava Ve{ovi}a da je slu~aj je da ju je Interpol obavestio o cijalista Crne Gore, ni nakon Keqmendi posao nadle`nih drodluci Centralne banke SAD toga nije ogradila od podr{ke àvnih organa i da je za ovu da }e ameri~ke vlasti traìti Keqmendiju, niti je postupila stranku korisna me|unarodna blokadu Keqmendijeve imovine po zahtevu SAD o zamrzivawu komunikacija Uprave policije i nov~anih transakcija, nakon wegove imovine zbog povezano- Crne Gore. ~ega se o tome iza{wavaju nadsti s kriminalom. le`na tela EU. Posle S druge strane, minitoga je na Crnoj Gori da Mi ni star bez bed no sti BiH star bezbednosti BiH odlu~i da li }e, kao drSa dik Ah me to vi} tvr di da je is tra ga àva kandidat za ~lanSadik Ahmetovi} tvrdi da je u BiH pokrenuta pro tiv Keq men di ja „od ma kla po da le ko” stvo u EU, prihvatiti istraga protiv Keqpreporuku Unije. Bawalu~ke „Nezavisne noviOn je rekao da povezanost mendija, kao i da je ona „odmakla ne”, pozivaju}i se na izvore podaleko”, ali da se detaqi ne DPS-a sa Keqmendijem ne}e bliske MUP-u RS, pi{u da su saop{tavaju kako je ne bi ugro- uticati na poziciju stranke, kriminane grupe Darka [arizili. ~iji rejtnig „bezuspe{no poku}a i Keqmendija fiktivnim Keqmendi je ro|eni Pe}anac, {avaju da unize neki mediji, uvozom ogromnih koli~ina {eìvi u Srajevu, posluje u Crnoj deo NVO i opozicija, tako {to }era u BiH tokom 2007. godine Gori koja je odbila da mu izda bez ikakvog osnova, naj~e{}e u oprale desetine miliona KM. dràvqanstvo. Ima 54 godine, proizvoqnim konstrukcijama, Obja{wava se da je tako 2007. mediji tvrde da mu je bankovni pojedine osobe dovode u vezu s godine u BiH uvezeno 38 puta ra~un teàk 10 miliona evra, da DPS-om”. U Pokretu za promene i Mrevi{e {e}era od uobi~ajene kovoli ène i skupe automobile i ì za afirmaciju nevladinog li~ine koja iznosi 35.000 tona. za sebe kaè da je „samo trgosektora smatraju da upozorewe U vezi sa ovim podacima upovac” koji je „~ist i pred zakoVa{ingtona potvr|uje da }e najznate su i sve bezbednosno-obanom i pred Bogom”. uticajnije zemqe stati na strave{tajne agencije u BiH, ali Prema saznawima policija u nu onih koji se bore protiv orpet godina nakon otkrivawa reregionu, Keqmendi je vo|a jedne ganizovanog kriminala i wihokordnog uvoza {e}era u BiH, od najja~ih albanskih krimivih za{titnika. Predsednik rezultata nema. nalnih grupa na Balkanu, preno-

Svet poznatih

dnevnik

petak8.jun2012.

Ш та ћ е рећи бивши

PAPARACO

озната певачица Адел изјавила је да би се „убила” када би неки од њених бивших момака написао песму о њој, иако је она доста писала о њима. Разлог за овако драстичну меру лежи у томе да за њу сви знају и када би песма била написана, то би био пакао, док су њени бивши анонимни и нико не зна за њих па им је лакше. Певачица каже да би сада највише волела да неке ствари није рекла и да би било идеално када би могла да их повуче. Ипак, додаје да када је „чаврљала” са момцима није ни сањала да ће постати оволико популарна. Претходни момак са којим је била у вези, тужио је певачицу и тражио надокнаду за то што је био лош момак и на тај начин био инспирација

за Адел. Заправо, он је тражио надокнаду за песме написане о њему. Адел сада има новог момка, али ни ту није ишло све глатко. На самом почетку те везе, светски медији су пренели информацију да је Сајмон, иако у вези са познатом певачицом, ожењен. Популарна извођачица морала је да демантује те наводе.

Глумачки пар Сара Мишел Гелар и њен супруг Фреди Принц Џуниор посетили су зоолошки врт са једном ћеркицом у татином наручју и другом у стомаку.

Звезде чије се име повезивало с инцестом П

ре месец дана сазнало се да је Боби Кристина, кћи трагично преминуле Витни Хјустон, у вези с Ником Гордоном, којег је певачица одгајала као свог сина. Иако нису биолошки брат и сестра, овакву везу психијатри су прогласили инцестуозном, а на оптужбе да су заједно, Ник је одговорио огласивши се на Тбитеру: „Да, истина је да смо се зближили”. Вуди Ален је својевремено подигао доста прашине кад је откривена његова веза са Сун-Ји Превин, усвојеном ћерком његове тада невенчане супруге Мије Фароу. Иако је с Мијом имао сина и двоје усвојене деце, Ален се бранио од оптужби за инцест говорећи да никад није ни живео с глумицом, па тако није ни био прави отац њеној усвојеној деци. А баш је на Сун-Ји, девојку коју је глумица усвојила пре везе с Вудијем, редитељ бацио око. Мија је за његову аферу са Сун сазнала кад је код њега пронашла њене голе фотографије. Вуди је од 1997. у браку са Сун-Ји и имају двоје деце. Глумица Мекензи Филипс је пре три године све шокирала признањем да је имала сексуалне односе са својим оцем Џоном Филипсом, фронтменом групе „The Mamas and Papas”. Како је открила у мемоарима „High on Arrival”, све је почело под утицајем дрога, а односе су наставили и током одвикавања од наркотика 80-их. Певач Џери Ли Луис је средином 50-их шокирао свет кад се венчао с 13-годишњом Мyром, која му је, да ствар буде још гора, била и рођака. Та забрањена љубав нанела му је доста штете у каријери. Растали су се након 13 година и двоје деце.

@izel Bund{en

OUT

Lindzi Lohan

Шерил поново болесна

акон што је пребродила рак дојки, певачица Шерил Кроу суочила се с још једном страшном вешћу – тумором на мозгу. - У октобру прошле године сазнала сам да имам тумор на мозгу. Срећом, бенигни је па не

Проблематична хаљина

ако се ових дана сва пажња врти око краљице Елизабете II, која слави 60 година владавине, британски медији нису пропустили да младу војвоткињу од Кејмбриџа Кејт Мидлтон прозову због, по њима, преизазовне одевне комбинације коју је носила на споменутој прослави. Ових дана Велика Британија слави 60 година владавине краљице Елизабете II. Британска морнарица ту је свечаност обележила тако да се цела краљевска породица укрцала на брод Spirit of Chartwell, који је заједно с још 1.000 бродова пловио по Темзи. За ту прилику, слављеница Елизабета одабрала је нежан, децентан бели комплетић, који је употпунила шеширом. За разлику од краљице, млада Кејт је оденула упадљиву црвену хаљину, шеширић и вртоглаво високе штикле. Иако се Кејт истицала лепотом и изгледала фантастично, нашла се на удару огорчених Британаца. Наиме, разљутила их зато што је својом појавом засенила слављеницу Елизабету II. Спорна хаљина креација је Александра Меквина, а већ је виђена на старлети Ким Кардашијан и Тулиси Контоставлос. Због тога су Кејт оцрнили бројни модни критичари, нагласивши да је само жељна пажње.

морам превише да се бринем рекла је Шерил. Ипак, певачица је открила да осећа да тумор утиче на њено памћење. Заправо су је управо проблеми с памћењем натерали да оде до доктора, који је открио да има тумор на мозгу. - Толико ме забринуло моје памћење да сам одмах отишла на магнетну резонанцу и сазнала да имам тумор на мозгу. Знала сам да нешто није у реду са мном - рекла је Шерил, која је на једном концерту на Флориди заборавила речи свог хита „Soak Up the Sun”. - Имам 50 година, што да вам кажем? Мој је мозак отишао... - рекла је тада певачица окупљеним фановима на концерту. Упркос тумору, чини се да се Шерил осећа одлично. Недавно је трчала маратон и успешно подиже два сина и ради на новом албуму.

Нема ни за доручак

интервјуу за британско издање часописа „Ел” фудбалер Дејвид Бекам открио је да су му јутра јако ужурбана и никада не стигне да доручкује па једе остатке хране своје деце. - Како изгледа моје јутро? Па устајем у 6.45, малена Харпер пробуди се у 7 сати, а петнаест минута после на ногама су и моји синови које, чим се пробуде, на столу чека доручак који свако јутро сам припремам - похвалио се 37-годишњи Дејвид Бекам. Испричао је да најстарији Бруклин ујутро једе кроасан, Ромео воли за доручак да поједе ананас и манго, док најмлађи Круз обожава нутелу. - На брзину поједем оно што је момцима остало, никада не стиг-

нем себи нешто да спремим - рекао је Бекам и додао да након доручка децу одведе у школу и одјури на тренинг.

petak8.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege

Oti{ao je iz `ivota na{ dragi

Nedeqku Subi}u od kolega sa posla. 54621

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

Stevica Dobrenov

Ostali smo uskra}eni za wegovu bezgrani~nu pa`wu i brigu. U na{im mislima i srcima osta}e zauvek.

Miladinu Milo{evi}u Carcu od drugova: Mareta, Dragana, Bo`e, Jovana, Nine, Zorana, Katane, Bogi}a, Mikice, Ne{e, Vlade, Darka i Mi}ka.

Wegovi: Jarka, Sandra, Lale, Vladan, Milica, Nada, Nata{a i Du{an.

54623

54615

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. juna preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Miladinu Milo{evi}u Miladin Milo{evi}

od koleginica i kolega iz Vodovoda.

1967 - 2012.

54618

Sahrana je danas, 8. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Rakovcu

POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, â&#x20AC;&#x17E;Zlatni Ratâ&#x20AC;? - Telefoni: 0038521635960, 063/8910-068. 54406

IZDAJEM prazan jednoiposoban stan 42m2 na Limanu 2, kod Merkatora, cena 100 e. Telefon 069/183-0-193. 54514 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu, cena 200e. Telefon 064/3531-161. 54475

O`alo{}eni: supruga @eqka, deca Marijana, Anica, Milorad i Andrea. KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649-000. 54301 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminijum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95. 54368

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

2 Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga

54617

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Kristina Stepanov

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen odr`ati u subotu, 9. 6. 2012. godine, u 11 ~asova na grobqu u Gospo|incima.

Miladinu

od \okana Savkovi}a sa porodicom. VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54375

PRIMAMO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova. Telefon 063/521-546. 54285 POTREBAN KV konobar - konobarica za rad u restoranu. Telefon 459-686 od 12-18h. 54428 POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 54600

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 54354

Weni najmiliji.

OG/1

54614

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Aleksandra Budimirovi} Sa{ka preminula u 37. godini. Sahrana }e se obaviti 8.06.2012. godine u 15 ~asova na Novom grobqu u ^erevi}u. Posledwi pozdrav od wenih najmilijih.

O`alo{}ene porodice: Budimirovi} i Kquni}.

54644

Milojku Mihaqici od Slobodana Crnogorca sa porodicom.

54616

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nog srca se opra{tamo od na{eg dragog supruga, oca i dede

petak8.jun2012.

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom te~i

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom sinu, bratu, stricu i ujaku

Nedeqka Subi}a

Milojku Mihaqici

1943 - 2012.

Milanu Tomi}u

Sahrana je u petak, 8. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica Subi}.

u subotu, 9. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu odr`ati jednogodi{wi pomen.

od: Qupka, Nade, \or|a, Ivane i Mla|e.

54605

Posledwi pozdrav

54587

Posledwi pozdrav

Wegovi najmiliji.

Posledwi pozdrav dragom dedi

I sve {to je postojalo ikad, svoju senku sve {to ima|a{e, sve {to vi{e javiti se nikad, nikad ne}e - k meni doko|o{e. 54602

Nedeqku Subi}u

~ika Milojku

od: kumova Cice i Jugoslava sa porodicama.

od porodice Desnica.

54608

54609

Dobrom, jedinstvenom

Milojku Mihaqici

Posledwi pozdrav

od unuka: Sr|ana, Dejane, Jane i Lene.

54589

Posledwi pozdrav

dr Stevanu Dobrenovu

Posledwi pozdrav

Kolektiv Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad. 379-P

Stevi ~ika Milojku

posledwi pozdrav.

Wegovi Dimitrijevi}i: sestra Qubica - Seka, zet Milan - Mi}a, sestri}i Branko i \or|e.

od porodice ]ulibrk.

54611

Posledwi prijatequ

pozdrav

Milojku Mihaqici

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

od: brata Vojke i snaje An|e.

54592

54607

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milojku Mihaqici Milinko Lalovi} Milinku Lalovi}u

Posledwe zbogom izuzetnom ~oveku.

Milojku Mihaqici od Kolektiva TERMOVENT SC Temerin.

Porodica Trobok.

Ostoja Simeti} sa porodicom.

54604

54603

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i pradedi

Nemet Stjepanu Sahrana je danas, 8. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi drugaru

pozdrav

od sestre Grozde sa porodicom.

430-P

54596

na{em

Posledwi pozdarv dragom stricu

Milojku Mihaqici

od Dragana Tomi}a i Mom~ila Jankovi}a.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Milojku Mihaqici

od: sinovaca Dragana i Gorana i snajke Radmile.

od: sestre Dragiwe, Mikija i Gordane.

54599

54597

O`alo{}ena }erka i unuci sa porodicama. 54606

650-P

^iTUQe l POMeni

petak8.jun2012.

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

dnevnik

Sa tugom i velikim bolom opra{tamo se od na{eg dragog brata, strica i devera

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, tata i deda

Milojku Mihaqici

Milojku

Stevana Dobrenova od prijateqa Savi} Bo{ka i Stane.

od sinovaca: Jove, \oke i Mi}e sa porodicama.

Stevan Dobrenov

Wegovi: Nikola, Du{an, Ivan i Ana. preminuo 6. 6. 2012. godine, u 69. godini.

54584

Posledwi pozdrav prijatequ

54534

54594

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 8. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Na{em dragom bratu

O`alo{}eni: supruga Vida, sin Aleksandar, }erka Dragica, unuk Matija i zet Dejan.

54538

Milojku Mihaqici

dr Stevici Dobrenovu

Dragi moj

posledwi pozdrav. od: Zdravka Iwca sa porodicom.

od kolektiva „Nove trgovine”.

od porodice Okqe{a.

54582

54593

54581

54550

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav

Zahvalni, Bora i Ika Dobrenov sa porodicom iz Australije.

Stevan Dobrenov

deda Stevo toliko pri~a ispri~anih, toliko igara izigranih, a toliko stvari koje nismo zavr{ili. Zauvek tvoj unuk Matija, }erka Daca i zet Deja.

Stevo Milojku Mihaqici

Milojku Mihaqici

od porodice Slave Rodi}.

od kuma Mari} Duje sa porodicom.

Milojku Mihaqici

Nikada te ne}emo zaboraviti. Bio si divan ~ovek.

Zauvek tvoji Oqa i sin Sa{a.

54535

54536

Voqeni moj tata, s nevericom i tugom primio sam vest o tvojoj smrti. Tvoja plemenitost i dobrota `ive}e ve~no u na{im srcima.

od porodice Antoni}. Bodiroga Jovan.

54588

Posledwi pozdrav

54590

Posledwi pozdrav

Milojku Mihaqici

Posledwi pozdrav dugogodi{wem ~lanu uprave Mladost TSK

Posledwi pozdrav

Milojku Mihaqici

54532

54583

Milojku Mihaqici

od porodica: Vratuni} i Kne`evi}.

od Gojka Kozomore sa porodicom.

od Dejanovih drugara iz SPO-a Ba~ki Jarak.

Saradnici iz rukometnog kluba Ba~ki Jarak.

54586

54598

54591

54595

Posledwi pozdrav

Stevan Dobrenov Dragi moj tata, oti{ao si prebrzo. Sa tobom je umro i deo mene. Osta}e{ ve~no u mojim mislima i srcu. Nikada te ne}u zaboraviti.

Stevan Dobrenov Ni tren, ni san, ni bol, ni molitva... Ni{ta mi te ne}e vratiti... Ponosna sam {to sam te imala...

Zauvek, tvoj sin Sale.

Voli te do beskona~nosti tvoja }erka Daca.

54533

54540

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Kume, po~ivaj u miru.

U ve~noj ku}i, 9. juna, u 10 ~asova obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen

Milojku Mihaqici

Milojko Mihaqica

Milevi Bo`i}

od: prijateqa Bore Koji}a, Dmitra Miqanovi}a i Stevana Tomi}a.

Sre}o na{a najve}a, odnela si nam osmeh, a do{la je samo}a i tuga puna boli. Bila si i ostala na{ ponos. Hvala ti za svaki tren qubavi i dobrote koji si nam neizmerno davala.

od drugova iz „Nove mladosti”.

Posledwi pozdrav od kumova Baneta i Verice Bawanac.

54566

54567

Tvoji: Mina, Sne`a, Boris, Deja i Stevica. 54585

54579

^iTUQe l POMeni

dnevnik

8. 6. 1999 - 8. 6. 2012.

petak8.jun2012.

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

S tugom se opra{tamo od na{eg radnika

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN

~ika Milojku

Miladina Milo{evi}a

Zoran Jovanovi} Kiza

Stevi Dobrenovu

1971 - 1999. JKP „Vodovod i kanalizacija”, Novi Sad.

Nada Nikoli}

Se}awe na zajedno provedeno vreme i drage susrete ~uva}emo sa ponosom i qubavqu.

Prazne su ulice, jer nema vi{e koraka tvojih... Prazni su dani, jer ne ~uje se vi{e glas tvoj... Prazno je srce, jer nema vi{e qubavi tvoje...

Uvek }e{ biti sa nama: majka Milkica, otac Tomica i sestra Zorica sa porodicom.

54529

54577

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti, u 57. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, brat i zet

^ika Dule Boki} sa saradnicima.

54576

59823-P

59822-P

Posledwi dragom

Dragom

O`alo{}ene }erke: Mira, Dana i Nena sa porodicama.

a porodici najiskrenije sau~e{}e od prijateqa: Lon~ar, Kozar~i} i Popovi}.

Peri Lon~aru

na{em

Stevi Dobrenovu

S ponosom Te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u srcima, jer postoji qubav koju smrt ne bri{e. U subotu, 9. 6. 2012. godine, u 10.30, na Gradskom grobqu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi. Zahvalna porodica. 54370

POMEN

pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Stevi Dobrenovu

od Sa{e i Dijane Medi}. od Marka i Stojanke Hajder.

54569

54571

Danas, 8. 6. 2012. godine, navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ dragi

Milinko Lalovi} Sahrana je danas, 8. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a opelo u Veterni~koj crkvi, u 14.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Suzana, sinovi Du{ko i Stefan, sestre, bra}a i ostala rodbina i prijateqi. 54523

Du{ko Kova~ev 8. 6. 2005 - 8. 6. 2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Voqeni moj, moje sunce, evo pro|e ve} sedam godina od kada te nema. Moj `ivot je sve ovo vreme samo te{ka patwa i bol. Tvoji najmiliji: supruga Milena i deca Tawa i Miki sa porodicama.

Milojku

od: Seje i Mire sa porodicama.

dragom

Zauvek }e ostati u srcima i se}awu wegovih najmilijih. Porodica. 54467

54573

54513

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Tanasije @ivkovi}

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dve godine sam bez moje mile i plemenite majke

Milojku Mihaqici iz Ba~kog Jarka

Milojku Mihaqici

Milojko Mihaqica

Angeline Grulovi} Vreme prolazi, prisutnost u srcu i du{i ne.

1946 - 2012.

od Radovana Rodi}a sa porodicom.

od porodica: Vje{tica i Gal.

O`alo{}eni sin Milan.

54542

54506

54572

Posledwi pozdrav

POMEN Dana 9. 6. 2012. godine navr{ava se godina od kada nije sa nama na{a

Sahrana je danas, 8. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Svetlana Jazi} Sa tugom i qubavqu: supruga Stojanka, sin Dejan i }erka Dragana sa porodicama.

54543

Milojku Mihaqici od uprave, igra~a i navija~a FK „MLADOST”, Ba~ki Jarak.

54549

ro|. Pareànin 1958 - 2010. A bila je dobra druìna ta, ime joj je bilo IVA... Danas obeleàvamo 35 godina mature. Na{a draga Sveca je zauvek u na{im mislima i srcima.

Vera Pavlovi} ro|. Pani} Pomen }emo odràti u subotu, 9. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu i jo{ jednom izraziti zahvalnost za sve {to nam je pruìla u ìvotu.

IVA, Gimnazija S. Markovi}, generacija 1977.

Porodica Pavlovi}.

54578

54556

tv program

petak8.jun2012.

Медији у Србији: Хроника пропадања

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Анали Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали Перископ Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

Трећа епизода серијала “Од извора, два путића, воде на две стране” описује како је турбо фолк покорио Србију, како су темеље својим империјама ударили медијски могули. Средином 90-их, док Србија окреће леђа ратној пропаганди, рађа се етаблирана ружичаста култура, као политички подобна забава за масе... (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35 01.25 03.00

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 12.15 12.30 12.40

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Живот Све о животињама: Капибара Кухињица Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш: Салаш Беркеш, емисија на мађарском.са титл.на српски Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом, 7.емисија о европским интеграцијама Шунка фест Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама: Дабар ТВ Дневник Џонатан Крик Медији у Србији: хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Медији у Србији Џонатан Крик Један на један Чији је то салаш: Салаш Беркеш, емисија на мађарском. са титл.на српски

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Музика талената Мађарска музика Вести (мађ) Филм на румунском са титл.на српском 13.10 Биографије 14.00 Из нашег сокака-компилација 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на словачком 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.05 Музиканти 10.02 Разгледница 10.37 На скривено те водим место 11.05 Хоризонт 12.00 Дневник 12.15 Спорт плус 12.37 Скок у будућност 13.21 Класична дела српске литературе-Симо Матавуљ: Грешно дете, филм 14.23 Посебан осврт на срећу, филм 15.15 Ово је Србија 15.50 Рањени орао 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.25 Око магазин 19.00 Слагалица, квиз 19.30 Дневник 20.06 Мазурка 20.37 Фудбал: ЕП, Русија - Чешка, пренос 22.40 Мазурка 23.20 Скок у будућност 00.10 Дневник 00.30 Ружна Бети 01.18 Ноћни биоскоп: Три мушке приче, филм 02.51 Музиканти 03.39 Фудбал: ЕП, Пољска - Грчка (р) 04.35 Фудбал: ЕП, Русија - Чешка (р) 05.48 Верски календар

06.53 07.30 07.36 07.56 08.08 08.20 08.42 09.06 09.19 09.50 10.17 10.42 11.10 11.43 12.20 12.52 13.53 14.15

Слагалица Мунзи Америчке приче и легенде Томас и другари Френине ципеле Загађеност Постанак и опстанак ћирилице Једна слика једна прича Велики Кинески зид Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Странац у Србији: Роза Марија Елена Мери (Перуанка) Музички програм Либела Трезор Загађеност Постанак и опстанак ћирилице

Видик 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Ево нас код вас 11.00 Вести 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети свој живот 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Време је на мојој страни 15.00 Вести 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.15 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Лична грешка 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети свој живот 23.50 Украдена срца

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 22.35)

10.15 Евролига Фајнал Фор 11.00 НБА плеј оф: Оклахома Сити Сан Антонио 13.00 Специјал: Валентино Роси 13.30 Премијер лига Магазин 14.00 ЦХ ТВ: Опроштај – Дрогба 14.45 Рагби: Аустралија – Аргентина 16.45 Рагби: Нови Зеланд – Велс 18.45 Рагби: Енглеска - Ирска 20.15 НБА Кошаркологија 20.45 Преглед сезоне Премијер лиге 22.15 НБА плеј оф: Бостон - Мајами 00.20 НБА акција 01.00 Квалификације за СП: УСА - Антиква

ПОЛУФИНАЛЕ РОЛАН ГАРОС

Ђоковић–Федерер Новак Ђоковић и Роџер Федерер поново укрштају рекете у полуфиналном мечу Ролан Гароса. Све до сада виђено на Ролан Гаросу пада у воду пред оним што следи! (Прва, 13.00) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.20 23.00 00.45 01.15 01.30 02.30

Екслузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Ролан Гарос - полуфинале, Ђоковић-Федерер Екслузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Филм: Путник 57 Експлозив Екслузив Три Хил Срећне вести

Ново издање емисије отвара тему вредносни нихилизам или криза идентитета. Нихилизам се као „обезвређивање највиших вредности” разматра у емисији као део кризе идентитета западне цивилизације. Гости: проф. др Јован Чекић, др Веселин Митровић и Иван Миленковић. Уредница и водитељка: Јасмина Вујновић Милошевић (РТС 2, 22.45) 14.37 14.50 15.10 15.43 16.19 16.44 17.40 17.53 19.55 21.55 22.45 23.50 00.18 00.35 01.01 01.59 03.30 03.55

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

dnevnik

c m y

Једна слика једна прича Велики Кинески зид Лов и риболов Еко рецепт за здрав живот Странац у Србији: Ина Јадрански (Белорускиња) Капри Фудбал: ЕП, свечано отварање, пренос ЕП, Пољска - Грчка, пренос Кошарка: Плеј оф, финале 2, Црвена звезда - Партизан, пренос Капри Видик Контекст Београдска недеља дизајна Музички програм Трезор Кошарка: Плеј оф, финале 2, Црвена звезда - Партизан (р) Странац у Србији: Ина Јадрански (Белорускиња) Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Иран - Србија, пренос

ВАО Улови трофеј Маратон Слике живота Љубав у залеђу Филм: ово мало душе Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Медени месец Обични људи Филм: Хало такси Филм: Градско острво Одељење за специјалне жртве Филм: Моја фенси девојка Др Хаус Филм: Градско острво Филм: Моја фенси девојка

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Мерил Стрип

Мостови округа Медисон Једног врелог лета, Франческа је била удата за Ричарда Џонсон и с њим је живела на усамљеној фарми у округу Медисон, у Ајови. Након њене смрти, њена деца Каролина и Мајкл откривају да је у свом дневнику Франческа описала љубав с извесним фотографом Робертом Кинкејдом. Веза је трајала само четири дана... Улоге: Клинт Иствуд, Мерил Стрип Режија: Клинт Иствуд (Б92, 21.10) 06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.40 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.15 21.10 23.30 00.10 00.25 02.20 04.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Опасна романса Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + ватра Штрумфови Увод у анатомију Филм: Мостови округа Медисон Вести Спортски преглед Филм: Очајничке мере Филм: Укус чаја Саут Парк

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Мала невеста 48 сати свадба Петком у два Тачно у подне-уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Заувек изгубљено дете Код Гринових Опасна игра Бекство Моје срце куца за Лолу

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Филм Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Филм

Марк Валберг

Истина о Чарлију Млада жена у Паризу је пред разводом брака, када открива да је њен муж мртав, а рачун у банци празан. Њен живот се потпуно мења када упозна мистериозног човека који јој говори да је тај новац био његов и да га жели назад. Улоге: Марк Валберг, Тенди Њутн, Тим Робинс Режија: Џонатан Дем (Хепи, 20.20)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak8.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи Л.А. Инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша

Ловци на нацисте Геније дизајна Теорије завере Како је Џејн Остин постала омиљена Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Слика девојчице са напалмом Тајм тим година XИ Геније дизајна Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Теорије завере Десет дана до рата Ловци на нацисте Царство мора Мао – кинеска прича Азијске монархије

08.00 Жена која је одгајила медведа 08.30 Змај из тунела 09.30 Ози Бу 11.00 Речни краљ 13.15 Клементин 16.00 Мејби бејби 18.00 Каубој у срцу 20.00 Прелепа земља 22.00 Победници и грешници 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Пре ле па зе мља По сле по нов ног су сре та са мај ком, у гра ду Хо Ши Мин, по ро дич на тра ге ди ја те ра Би на да из Ви јет на ма по бег не у Аме ри ку. Он сле ће у Њу јорк и по чи ње сво је пу то ва ње. Уло ге: Де ми јен Нгу ен, Линг Баи, Данг Квок, Тин Тран Ре жи ја: Ханс Пи тер Мо ланд (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.21 18.25 18.40 19.12 19.30 20.12 21.05 23.10 23.45 00.40 01.30

Добро јутро, Хрватска Дивљи пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Моћ судбине Др. Оз, ток шоу Друго мишљење С Међународне смотре фолклора Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо Путем европских фондова Иза екрана 20пет, квиз Дневник Одабрао Ђело Х, документарни филм Циклус хрватског филма: Воз без возног реда Дневник 3 Пети дан, ток шоу На рубу науке Пи, филм

Нен си Ме ки он

Мај чин дар Ме ги је та лен то ва на пе ва чи ца и ма шта о сту ди ја ма опе ре у Њу јор ку. Има и бо га тог удва ра ча, Еда, али по сто ји још не ко, Вил, си ро ма шни фар мер, хра бар и од лу чан мо мак ко ји зна шта же ли. Ви лу отац не до зво ља ва да оде у вој ску, а Ед је мо би ли сан про тив сво је во ље. Он ну ди Ви лу пет сто до ла ра да оде у рат уме сто ње га... Уло ге: Нен си Ме ки он, Адри јан Пас дар, Лу си Де кинс, Адам Сторк Ре жи ја: Џе ри Лон дон (ХРТ 2, 13.35)

22.35 23.35 00.10 00.35 02.15 03.00 03.45

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Мајчин дар, филм Едгемонт 1 Олујни свет Бриљантин Еуро 2012, емисија Варшава: Еуро 2012: Пољска - Грчка, пренос Еуро 2012, емисија Вроцлав: Еуро 2012: Русија Чешка, пренос Еуро 2012, емисија Битанге и принцезе У уреду Министрова наследница Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00

Узбуна: Рубиконова завера Нема издаја Чудна фреквенција Узбуна: Рубиконова завера Замењене улоге Моја маћеха је ванземаљац Нема издаја Узбуна: Рубиконова завера Ватра светог Елма Чувајући Тесу

13.35 15.15 15.40 16.05 17.00 17.50 19.50 20.35

Линг Баи

17.45 18.15 20.05 20.35 21.05 21.55 23.05 00.50 02.15 03.35 05.25

Дрво без корена Холивуд на снимању Краљев говор Карате Кид Афричке мачке Синема верите Командант и војсковођа: Далека страна света Филмови и звезде Циркус наказа:Вампиров помоћник Потпредседница Девојке Борџије Игра престола Два пандура Убица са интернета Изгубљени дечаци: Жеђ Посредници Филмови и звезде

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

07.55 Моји xепни qубимци, цртани 08.10 Кобра 11 10.25 Ексклузив таблоид 10.43 Кувар и по 11.00 Вечера за 5 11.55 Ватрено небо 13.10 Ружа ветрова 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Изгубљена будућност 22.45 Гвоздени орао 2, филм 00.35 Злочиначке намере, филм 02.20 Астро шоу

Из гу бље на бу дућ ност

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00

06.00 07.45 08.15 10.10 12.30 14.00 15.30

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

08.00 Дивља вожња 10.00 Момак остаје на филму 12.00 Сирене 14.00 Алиса 16.00 Ени Хол 18.00 Светла велеграда 20.00 Опчињена месецом 22.00 Секси звер 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм 02.30 Еротски филм

Пол се апо ка лип се не ко ли ци на пре жи ве лих на сто ји да оп ста не у све ту у ко јем су мо чва ре и пра шу ме за ме ни ле ур ба не сре ди не. У вре ме ну вла да ви не зве ри и бо ле шти на, ко је пре но се не по зна ти ви ру си, људ ски род тек тре ба да про на ђе сво је ме сто. У ма лом се лу у На ци о нал ном пар ку Греј Рок на ла зи се пле ме ко је на сто ји да пре жи ви... Уло ге: Шон Бин, Ко ри Се ви ер, Сем Кла фин, Ана бел Ва лис, Еле нор То млин сон Ре жи ја: Ми ка ел Са ло мон (РТЛ, 21.00)

Ана бел Ва лис

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.30 10.00 11.15 12.30 13.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.30 23.00 00.00 01.00

Тенис Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Тенис Тенис Тенис Бициклизам Фудбал Најјачи човек Тенис Тенис Бициклизам Тенис

Ко ри стим при ли ку да по здра вим Жи ку

Београду је 1924. почело емитовање експерименалног програма „Радио Авале“. Редовно емитовање Радио Београд почиња у марту 1929. и до краја године већ имао 19.000 претплатника. Куповина радио-апарата била је озбиљна породична инвестиција, доступна само имућнијим, првенствено градским породицама. Уобичајена реклама којом је нуђен неки од модела радио-апарата била је слика „идеалне породице“, окупљене у свечаној атмосфери око чаробне кутије, на исти начин како је била окупљана око породичног огњишта или до тада ретких грамофона. Гласови спикера постали су брзо препознатљиви, претварајући ове личности „без лица“ у локалне „звезде“ (као што је била прва спикерка Радио Београда Јелена Билбија). Одушевљење новим медијем и његовим могућностима деле српски књижевници. Десимир Благојевић пише 1940: „Радио је као хлеб и вода; он је та масовна храна која омамљује и разгаљује милионе слушача, носи их од једног краја земље до другог, побеђујући и простор и време.“ Љубомир Мицић је свој став сажео је у слогану „Лепо је пити електрично млеко“. На другој страни одомаћивање „кутије која говори“ подстицало је сумње у вредности које је нови медиј нудио (Коктоова тврдња о радију као „кавезу за муве“, који може да буде „веома лош ако тече у свим кућама као млака воОбо жа ва лац Џор џа, нај ве ћег блуд ни ка гра да Чи ка га да“). У пропагандно-политичке сврхе (зло)употреба са мо 800 ТВ апарата. Куповина телевизора (најчерадија била је и у Југославији све уочљивија током тридесетих година, посебно за време владе Милана шће на отплату), у скромним материјалним условиСтојадиновића, који је, преузимајући неке од реце- ма, у којима је живела просечна југословенска попата тоталитарних режима, развио сопствени про- родица, била је значајан издатак. Тако је 1959/60. за један телевизор требало је издвојити седам-осам пагандни концепт. Током рата Радио Београд је постао Сендер Бел- просечних плата. Улазак ТВ апарата у кућу омогуград, а окупационе и колаборационистичке власти ћио је да, поред политичких порука, забаве, културстрого надзирале употребу овог сада превсходног них садржаја, ширење утицаја рекламе буде све пропагандног средства. Хватање сигнала Радио присутнији. Рачунало се и са њеном васпитном и Лондона или Радио Москве, у неком скривеном де- просветном улогом, укључујући и неке успеле пролу стана, са ћебетом преко главе, било је чин личне јекте као што је било бављење проблемом аналфахрабрости и отпора који је могао да кошта власника бетизма одраслих кроз телевизијску серију (Кика ради- апарата одвођења у логор са неизвесним шан- Бибић), или све квалитетнијим програмом за децу (На слово, на слово, Невен) и домаћим хумористичсама за преживљавање. ким серијама (Сервисна станиНове власти су после 1945. ца, Грађанин Покорни). имале потпун монопол на проПоседовање телевизора је до грамске садржаје који су, захва- Ра них ше зде се тих вла сни ку те ле ви зо ра ра стао је углед друге половине шездесетих гољујући производњи домаћих, дина за породицу али и њено релативно јефтиних пријемниу су сед ству, окружење, доно сило значајне ка, имали све шири круг слуа са ма ку по ви на промене: од начина коришћења шалаца. Ипак, он се доста споТВ при јем ни ка, ко ји је слободног времена, организаро ширио, тако да је у Србији ко штао се дам-осам ције простора у стану, односа са почетком педесетих година бисуседима (који нису имали тело само 124.000 претпланика. про сеч них пла та, би ла је левизор) који су позивани (или Тајно слушање Радио Москве по твр да успе шно сти долазили непозвани) на заједпосле 1948. поново је слушаоничко гледање програма. Влаца могло да кошта робије. Радио је постао и важан преносник личних вести: снику телевизора растао је углед и популарност у „Поздрави и жеље слушалаца„, „Емисија за помор- суседству, а куповина пријемника била потврда њеце„; слање рођенданске честитке или честитке по- гове успешности. Телевизор је добијао почасно меводом одласка у војску, постало је обавезни део јед- сто у најрепрезентативнијој просторији породичног ног по форми „урбанизованог“ обичаја. Прилика за дома и био често украшаван везеним и хекланим породично окупљање било је праћење популарних „шустиклама“, те пластичним, светлећим гондолазабавних и хумористичких емисија. Током шездесе- ма из Трста. Позив „на гледање телевизије“ (као у филму Дутих и почетком седамдесетих радио је био главни промотор нове рок културе. Ширење великог броја шана Макавејева „Љубавни случај службенице „дивљих радио станица“ малог домета, посебно у ПТТ„ из 1967, имао је и своје скривено значење, док сеоским срединама, од краја шездесетих, које су Бели Бора из филма Саше Петровића „Скупљачи емитовале само музику и поруке личне природе, та- перја„ уноси у кућу телевизор као доказ своје успешности у трговини и коцки, а износи уз плач целе кође је специфичност употребе овог медија. Како фунционише телевизија у југословенској породице кад ствари крену низбрдо. Нови „идоли“ су честим „присуством“ у домовипрестоници било је могуће уверити се 1939. на „Филипсовом“ штанду Београдског сајма (који ће ма постајали готово рођачки присни. Душан Кова1941. постати немачки концентрациони логор), али чевић у „Радовану Трећем„ у свет полутанског прије 1958. на око 80 апарата у излозима београдских митивизма главног јунака своје комедије уклопио је продавница било могуће пратити експериментални његову фасцинацију америчким детективским сапупрограм. У приватном поседу било је исте године ницама. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak8.jun2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так је, рад ни дан, али сте не ка ко не мир ни и по ма ло нер во зни. Ко му ни ка ци ја у ку ћи и по ро дич ни пла но ви су ва жни за пред сто је ћи ви кенд. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју. Парт нер је по у зда но уз вас.

BIK 20.4-20.5.

Во ди те ра чу на о пра вил ном рас по ре ду оба ве за и мно штву по сло ва ко је има те. Ве о ма сте кре а тив ни, пу ни иде ја и скло ни ма те ри јал ним ства ри ма. Ра до би сте тро ши ли но вац на шо пинг и ле пе уго ђа је. До те руј те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. jun 2012.

Пу но то га би сте мо гли и же ле ли. Ако не зна те шта да ра ди те, не мој те ни шта чи ни ти. Ваш Мер кур је упра во утр чао у во де ни знак Ра ка, па по ста је те емо тив ни ји и скло ни ји по ро ди ци, де ци, љу ба ви.

Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, има вас и ту и та мо, ко му ни ци ра те у хо ду и по слу је те нај бо ље што вам при ли ке до зво ља ва ју. Све у све му, ни је вам ла ко. Уко ли ко има те не са ни цу, сми ри те жив це.

Има те до вољ но мла да лач к е енер ги је да са пу но пла но ва на сту па те у све му, а пре све га у по слу. Ла ко су мо гу ћи про бле ми са са рад ни ци ма. Схва ти те то као про ла зну фа зу, ко ја још увек тра је.

Си ту а ци ја у ка ри је ри не за слу жу ју да јој да те до вољ но озби љан и ве лик зна чај, ма да се тре нут но ни шта бит но не ће про ме ни ти. Пре пу сти те вре ме ну да се ства ри слег ну, са ме од се бе, ра де ћи и да ље.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ко од ва ших при ја те ља мо же има ти од ре ђе не про бле ме, ко је ни ви ни сте у мо гућ но сти да ре ши те. Не за бо ра ви те да све што се де ша ва има ве зе и са ва ма, ако се уме ша те. Љу бав не чар ке.

Од но си са дру ги ма, па и са парт не ром, ве о ма су ди на мич ни и ве се ли. На и ла зи те на не по у зда не си ту а ци је, па ни по слов ни до го во ри са кли јен ти ма ни су ста бил ни. Бу ди те отво ре ног ду ха и ума.

Има те ста бил но ме сто у ка ри је ри, без об зи ра на све што се де ша ва и што ће се де ша ва ти. Јед но став но, те шко вас је по ме ри ти. Љу бав ни од нос ви ше ни је та ко по у зда на оаза и сим би о за. Но ви ли ко ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Про ла зи те кроз фа зу у ко јој др жи те ства ри ка кве је су, да тра ју. Од но си са ино стран ством де лу ју оп ти ми стич ки, па их не мој те про пу сти ти, ни ду го раз ми шља ти око не ких од лу ка. Ду го роч ни пла но ви.

Сна ла зи те се нај бо ље што уме те, а уме те и мо же те. Али, као да ни кад ни сте за до вољ ни са со бом у пот пу но сти, и ту гре ши те. Во ли те се бе као што во ли те дру ге, и још ви ше, ако мо же. Љу бав на игра.

На лич ном пла ну сте ве ли ки за не се њак. Ва ша ма шта мо же сва шта. Ис пу ни те сво ја оче ки ва ња, лич ним тру дом. Си ту а ци ја на рад ном ме сту је по ма ло не из ве сна, по ма ло нер во зна. Бу ди те сна ла жљи ви.

TRI^-TRA^

Уда је се Мај ли V REMENSKA

PROGNOZA

СУнчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Niш

Ти неј џер ска зве зда Мај ли Сај рус (19) и глу мац Ли јам Хем сворт (22) су се ве ри ли, по твр ди ла је ње на ПР слу жба. Мај ли и Ли јам се за ба вља ју већ три го ди не, а упо зна ли су се на сни ма њу фил ма „По след ња пе сма”, у ко јем су за јед но глу ми ли. Глу мац је за про сио пе ва чи цу и глу ми цу 31. ма ја, са пр сте ном Ни ла Леј на, укра ше ним ди ја ман том од 3,5 ка ра та. - Пре срећ на сам што смо се ве ри ли, и ра ду јем се што ће мо Ли јам и ја про ве сти оста так жи во та за јед но ре кла је Мај ли за „Пипл”. Мај ли тре нут но при пре ма но ви ал бум, док Хем свор та че ка сни ма ње фил мо ва „Ем па јер стејт” и „Па ра но ја”, као и на став ка „Ига ра гла ди”, па ће свад ба мо ра ти да при че ка.

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ду ва ће слаб ју жни ве тар, а то ком да на у скре та њу на за пад ни. При ти сак око и ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на око 31 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је вре ме уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре. Ду ва ће слаб ју жни ве тар, то ком да на на се ве ру у скре та њу на уме рен за пад ни. При ти сак око и ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 13 до 32 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и ве о мао то пло вре ме уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре. Ду ва ће слаб ју жни ве тар, на се ве ру у скре та њу на уме рен за пад ни. При ти сак око и ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 34 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на сун ча но и још то пли је. За ви кенд вру ћи на уз тем пе ра ту ре пре ко 30 у ве ћи ни ме ста, а по не где око 35 сте пе ни. Ло кал ни пљу ско ви су мо гу ћи из ме ђу су бо те и не де ље и у не де љу по сле под не. Ло кал но су мо гу ће и не по го де пра ће не гра дом. По чет ком иду ће сед ми це се за др жа ва ве о ма то пло вре ме, али не ста бил но са ло кал ним пљу ско ви ма.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти те го бе услед оче ки ва ног по ра ста тем пе ра ту ра ва зду ха, па им се пре по ру чу је да сма ње фи зич ке на по ре и да се при др жа ва ју са ве та ле ка ра. Мо гу ћи су гла во бо ља, за ма ра ње и нер во за. У са о бра ћа ју је по треб на по ја ча на па жња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Пи та ба ка Пе ри цу: - Због че га си та ко цр вен у ли цу? - Тр чао сам да пре ки нем ту чу - уз бу ђе но ће Пе ри ца. - То је баш ле по од те бе. А ко се ту као? - Ја и још је дан де чак.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

261 (22)

Slankamen

306 (6)

Apatin

320 (20)

Zemun

341 (-3)

Tendencija porasta

Senta

294 (10)

Bogojevo

278 (17)

Panчevo

348 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

492 (-6)

Titel

306 (8)

NERA

Baч. Palanka 266 (13) Novi Sad

255 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

126 (34)

TISA

72 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

251 (14) S. Mitrovica 233 (-13)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

287 (-3)

80 (2)

Reшeњe iz proшlog broja