Dnevnik 8.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 8. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23489 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O : aTifeTe jahjaga, PreDseDnica kosoVa

Sprem na sam za su sret s Ni ko li }em

Pred sed ni ca Ko so va Ati fe te Ja hja ga osu di la je ju ~e ubi stvo bra~ nog pa ra Jev ti}, po vrat ni ka u se lo Ta li no vac, kod Uro {ev ca, i za tra `i la da is tra `ni or ga ni {to pre pri ve du prav di po ~i ni o ce tog zlo ~i na. Ona je isto vre meo pod se ti la da su se ko sov ske in sti tu ci je oba ve za le da po mog nu

svim gra |a ni ma da se vra te u svo je do mo ve, jer je to, ka ko je re kla, ostva re we wi ho vih osnov nih qud skih pra va. U in ter vjuu „Dnev ni ku” ona je po tvr di la da je sprem na da raz go va ra sa no vim {e fom srp ske dr `a ve To mi sla vom Ni ko li }em i da kroz taj raz go vor „na |u ~vr sta i po sto ja na re {e wa, ko ja zna -

~e i mir i sta bil nost u re gi ji i {i re”. „Mi `e li mo da no vi li de ri Sr bi je pri hva te re al nost i {to pre pri zna ju Re pu bli ku Ko so vo i da kao dve su sed ne dr `a ve us po sta vi mo di plo mat ske od no se i sa ra |u je mo na pu tu evro a tlant skih in te gra ci ja”, iz ja vi la je Atif te Ja hja ga. str. 2-3

iTaLijani ]e u srbiji 10 kiLomeTara Pruge graDiTi – 415 Dana

NASLOVI

Tem po zbog ko jeg bi Fra wa Jo sif pla kao

inTerVju neDeQe

Mira Gardinova~ki

str. 9

Teofil Pan~i}

Sr bi ja je iz grad wu 10,5 ki lo me ta ra dvo ko lo se~ ne elek tri fi ko va ne pru ge iz me |u Gi qa i Pa ra }i na, ko ja je deo me |u na rod nog `e le zni~ kog Ko ri do ra 10, po ve ri la ita li jan skom kon zor ci ju mu „Ita li a na Con stru zi o ni”, ko ji se ugo vo rom oba ve zao da }e po sao vre dan 16,2 mi li o na evra za vr {i ti za 415 da na. Po re |e wa ra di, sa mo u to ku 1883. je na ovim na {im pro sto ri ma iz gra |e no bli zu 350 ki lo me ta ra pru ga!!! A omla dinci su od ma ja do no vem bra 1946. iz gra di li 90 km pru ge Br~ ko-Ba no vi }i, ru~ no is ko pav {i 1,3 mi li o na kub nih me ta ra ze mqe, ~e ti ri pu ta vi {e ne go {to }e Ita li ja ni is ko pa ti naj sa vre me ni jim ma {i na ma. str. 5

Lukrecija i @dero

^ekaju}i ki{u

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: Lombok – fuzija harmonije i mirisa

Bora Oti} ]o{ak i buyak

\or|e Randeq (Po)etika {vedskog stola

najvi{a temperatura 36°s

sa higsom u cernu

Fizika nije dosadna!

str. 7

str. 12-13

Trops ka idil a i} e za qub a i Bond

PRVIH 50 GODINA

str. 10

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

e |u na rod na upra vqa~ ka gru pa za Ko so vo za kqu ~i la je po ~et kom sed mi ce na sa stan ku u Be ~u da su se ste kli uslo vi da se nad gle da na ne za vi snost Ko so va okon ~a u sep tem bru. Po oce ni ko sov ske pred sed ni ce Ati fe te Ja hja ge, ta je od lu ka po tvr da da „ni ko iole ozbi qan vi {e ne vi di dru ga ~i je Ko so vo ne go kao sa mo stal nu, ne za vi snu i su ve re nu dr à vu”. – Ko so vo kao dr à va je ste re al nost i po sta la je fak tor mi ra i sta bil no sti i mi ve} ima mo do bre od no se sa svim su se di ma. Ja è lim da ta kve od no se ima mo i sa Re pu bli kom Sr bi jom, uz me |u sob no uva à va we i po {to va we sa mo stal no sti, te ri to ri jal ne ce lo vi to sti i su ve re no sti. Ta ko }e mo po mo }i i svim gra |a ni ma ko ji ì ve u na {im dr à va ma, a ma wi ne }e bi ti most sa rad we i do bro su sed skih od no sa – iz ja vi la je Ati fe te Ja hja ga u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku”. l U Be o gra du op tu ù ju Pri {ti nu da po ku {a va da is ko ri sti ovo vre me, dok Sr bi ja ne ma vla du, da us po sta vi „no vu po li ti~ ku re al nost” na te re nu - po go to vo na se ve ru Ko so va. Na slu }u je li to no vo za o {tra va we od no sa u re gi o nu? – Ne. Ne vi dim ni ka kvih raz lo ga za za o {tra va we od no sa u re gi o- nu. Si tu a ci ja na Ko so vu ne za vi si od si tu a ci je u Sr bi ji, ni ti od to ga da li va {a ze mqa tre nut no ima vla du ili ne. l Ka da o~e ku je te na sta vak pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne?

SU SRET TA DI ]A I TA ^I JA U DU BROV NI KU

„Ni je za isto ri ju, ali je do bro” iv {i pred sed nik Sr bi je i li der DS Bo ris Ta di} iz ja vio je da we go vo ru ko va we s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem na za vr {noj se si ji Kro a ci ja sa mi ta u Du brov ni ku, ne ma isto rij ski zna ~aj, ali da je do bro jer dva na ro da ima ju pro blem ko ji tre ba re {i ti. Po we go vim re ~i ma, ako se taj pro blem ne re {i, svi }e za o sta ja ti i na no si }e se ve li ke pat we ge ne ra ci ja ma ko je do la ze. Ta di} je uka zao da je oba ve za po li -

– Isto vre me no ne tre ba za bo ra vi ti ni da je do ru ko va wa do {lo u tre nut ku ka da su ko sov ski Sr bi ite ka ko uz ne mi re ni ve {}u o ubi stvu bra~ nog pa ra Jev ti}, a jo{ uvek je sve `e se }a we na Vi dov dan, na {i ka ni ra we pa tri jar ha i ver ni ka i na mo lo to vqe ve kok te le ko je su al ban ski eks tre mi sti ba ca li na na {u de cu. A na sve to ko sov ske in sti tu ci je, s Ta ~i jem na ~e lu, ni su re a go va le – upo zo ri la je Ra da Traj ko vi}, do da ju }i na kra ju da joj

Da ~i}: Me wa li DS po li ti ku? Pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i} re kao je da je Ta di} u Du brov ni ku mo gao da za stu pa sa mo ~la no ve DS-a. On je do dao da iz to ga pro iz i la zi da je Ta di} jed nu po li ti ku vo dio kao pred sed nik, a dru gu vo di kao li der opo zi ci o ne stran ke pod se }a ju }i da je upra vo pred log DSa bio da Sr bi ja ne pri su stvu je sku po vi ma na ko ji ma su i ko sov ski funk ci o ne ri. „Ovim je Ta di} sa mo dao le gi ti met Ta ~i ju, pro tiv ko jeg po sto je sum we da je ume {an u tr go vi nu or ga ni ma”, re kao je Da ~i}. ti ~a ra da re {a va ju pro ble me a ne da vo de ra ~u na o to me da im ne gde bu de ugod no. – I ra ni jih go di na ba vio sam se re {a va wem pro ble ma i sa da kao pred sed nik DS na sta vqam taj po sao – ob ja snio je Ta di}, na po me nuv {i da je na Kro a ci ja sa mi tu kao li der DS i, ka ko je re kao, “kao gra |a nin, kao {to su u~e stvo va li i dru gi biv {i pre mi je ri i pred sed ni ci”. Po re ~i ma pred stav ni ce ko sov skih Sr ba Ra de Traj ko vi}, sli~ nih su sre ta Ta di }a i Ta ~i ja je sa svim si gur no bi lo i ra ni je, ali su skri va ni od o~i ju jav no sti. – Po li ti ~a ri, ka da su na vla sti, mno ge stva ri ~i ne ne tran spa rent no, {to ni ka ko ni je do bro. Zbog to ga }e ovaj su sret iza zva ti ne u po re di vo vi {e po do zre wa ne go da se na rod na vi ka vao na ova kve sli ke – pro ko men ta ri sa la je Ra da Traj ko vi} za „Dnev nik”. Ona da qe oce wu je da }e bi ti mno go onih ko ji }e Ta di }u za me ri ti su sret s Ta ~i jem i za to {to }e to do `i ve ti kao po ku {aj vo |e wa pa ra lel ne po li ti ke u si tu a ci ji ka da se for mi ra pot pu no dru ga ~i ja vlast od one ko ju je do sko ra {wi pred sed nik Sr bi je per so ni fi ko vao.

ni je ja sno {ta je Ta di} ovim i sa da za pra vo hteo da po stig ne. Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak ka è za na{ list da je tu ma ~i ti ele men tar nu pri stoj nost kao po li ti~ ki stav pot pu no zlo na mer no. On, me |u tim, pri zna je i da ni je jed no sta van od go vor na pi ta we da li su Ta di} i Ta ~i tre ba li da se sret nu i raz go va ra ju mno go ra ni je. – Na i me, o ulo zi Ha {i ma Ta ~i ja u do ga |a ji ma na Ko so vu, i to u sve tlu svih prin ci pa na ko ji ma je za sno van Ha {ki tri bu nal, ne {to je o ~e mu je dav no mo ra la da se iz ja sni me |u na rod na za jed ni ca. Ona to, me |u tim, ni je u~i ni la, a kad je ve} ta ko, tre ba ima ti u vi du da izo la ci o ni zam ni ka da ni je da vao ni ka kve re zul ta te i da je ina }e we sa stvar no {}u naj go ri ob lik ina ta. U sva kom slu ~a ju, ne prin ci pi jel nost de la me |u na rod ne za jed ni ce, kao i zlo u po tre be ko sov ske tra ge di je od stra ne po je di nih po li ti~ kih kru go va u Sr bi ji, do ve li su do to ga da se ni ne na zi re bi lo ka kvo odr ì vo re {e we na Ko so vu. I upra vo zbog to ga je sva ki is ko rak iz tog }or so ka ka do bro do {ao. n M. Staji}

ODJECI UBI STVA BRA^ NOG PA RA JEV TI] NA KO SO VU

Ta njug u da su uzrok ova kvih i sli~ nih zlo ~i na ko ji se de {a va ju na Ko so vu i Me to hi ji, neo t kri va wa do sa da po ~i we nih zlo -

Ja hja ga i Ta ~i osu di li ubi stvo Pred sed ni ca Ko so va Ati fe te Ja hja ga iz ra zi la je du bo ko ogor ~e we zbog ubi stva dvo je ko sov skih Sr ba u se lu Ta li no vac, kod Uro {ev ca i za tra ì la da is tra `ni or ga ni {to pre pri ve du prav di po ~i ni o ce tog ubi stva. „Ovo je ne pod no {qi vo gro zno kri vi~ no de lo u su prot no sti sa vred no sti ma dru {tva, ko je iz gra |u je Ko so vo kao dr à va gra |a na, ko ja po {tu je pra va i slo bo de sva kog po je din ca i sva ke za jed ni ce”, is ta kla je Ja hja ga u sa op {te wu. Ona je pod se ti la da su se in sti tu ci je Ko so va oba ve za le da po mog nu svim gra |a ni ma Ko so va da se vra te u svo je do mo ve, {to je ostva re we wi ho vih osnov nih qud skih pra va. Zlo~in je osudio i kosovski premijer Ha {im Ta ~i. ì li su da im bu de omo gu }e no da se ise le iz tog me sta. U se lu Ta li no vac kod Uro {ev ca u pe tak su hi ci ma iz va tre nog oru` ja ubi je ni bra~ ni par Mi lo van i Qi qa na Jev ti}, a pred stav ni ci Mi ni star stva za Ko so vo i Me to hi ju naj o {tri je su osu di li ubi stvo i za pi ta li se {ta jo{ Sr bi ma tre ba da se de si da bi me |u na rod na za jed ni ca i vla sti u Pri {ti ni po ~e le da na ade kva tan na ~in bri nu o srp skoj za jed ni ci u po kra ji ni. Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} re kao je

~i na na Sr bi ma na Ko sme tu. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} uka zao je da smrt srp skog po vrat ni~ kog bra~ nog pa ra, me |u na rod na za jed ni ca tre ba da shva ti kao alarm i da je na Ko so vu jo{ du go po treb no me |u na rod no pri su stvo. Iva no vi} je re kao da bi smrt srp skog bra~ nog pa ra, tre ba lo da uz ne mi ri sva kog do bro na mer nog ~o ve ka, pa i pred stav ni ke Eulek sa, i na te ra ih da ra de po sao za ko ji su za du `e ni.

ATI FE TE JA HJA GA, PREDSEDNICA KOSOVA

Sprem na sam za susret s Nikoli}em

di men zi ju ka ko bi re zul ta ti do – Di a log iz me |u Pri {ti ne i uti ca ti no va po li ti~ ka re al go vo ra ipak ima li ve }u spe ci Be o gra da, ko ji se vo di u Bri se lu uz nost u Sr bi ji? fi~ nu te ì nu? po sre do va we EU, re zul ti rao je do – Po li ti~ ka re al nost u Sr bi ji – Stra ne su to kom di a lo ga sve sa da sa se dam spo ra zu ma, ko ji se, je ste re flek si ja iz ra è ne vo qe sne to ga o ~e mu se do go va ra ju i is me |u tim, spo ro spro vo de, uglav nom we nih gra |a na. S dru ge stra ne, Sr crp no raz go va ra ju o to me ka ko }e zbog to ga {to srp ska stra na ni je bi ja se kao dr à va mo ra pri dr à to spro vo di ti i ko je su po god no sti voq na da ostva ru je ono {to je do go va ti prin ci pa do bro su sed skih od za jed nu i za dru gu ze mqu. vo re no. Ovi raz go vo ri, Da kle, zve zdi ca kao fu na à lost, ni su stvo ri li @e li mo da no vi li de ri Sr bi je sno ta po red ime na Ko so va unu tar se be me ha ni zme ni ka ko ne zna ~i vra }a we za nad gle da we spro vo |e pri hva te re al nost i {to pre pri zna ju u ne ka pre |a {wa vre me na, wa spo ra zu ma. Ali ka ko Re pu bli ku Ko so vo ni ti zna ~i da Re pu bli ku su ti spo ra zu mi u in te Ko so vo mo è pred sta vqa re su gra |a na na {ih dva ju ti ne ki dru gi su bjekt i ma {ta pot dr à va, i slu è za olak {a va we no sa i po {to va wa me |u na rod nih pi sa ti u we no ime. wi ho vih ì vo ta i me |u sob nih od nor mi. U sva kom slu ~a ju, mi è li Ina ~e, da li }e se ni vo di ja lo ga no sa, ve ru jem da }e se na }i naj bo qi mo da no vi li de ri Sr bi je pri hva te i raz go vo ra po di }i, to za vi si od na ~in za wi ho vo spro vo |e we ka ko re al nost i {to pre pri zna ju Re pu vo qe stra na u tom di ja lo gu: od Ko bi smo mo gli pre }i na no vu run du bli ku Ko so vo i da kao dve su sed ne so va, od Sr bi je i od me |u na rod nih raz go vo ra za ure |e we sve o bu hvat dr à ve us po sta vi mo di plo mat ske po sred ni ka tj. EU. Be o grad zbog nih od no sa iz me |u na {ih dve ju ze od no se i sa ra |u je mo na pu tu evro a- pi ta wa rat ne od {te te, zbog ne sta ma qa. Jer to je ja ko va `no za sta tlant skih in te gra ci ja. Ne vi dim lih li ca, ~i je se ko sti pro na la ze bil nost, mir i na pre dak ce log re dru gu al ter na ti vu, sem na stav ka po ra znim te re ni ma u Sr bi ji, zbog gi o na. di ja lo ga i po {to va wa me |u na rod oba ve ze da se rat nim zlo ~in ci ma nih nor mi u od no si ma me |u dr à l Mi sli te li da }e na na sta su di na me stu zlo ~i na itd... ni je do vak di ja lo ga u bi lo kom ob li ku va ma, te pri zna va wa re al no sti i sa da ni iz la zio sa ini ci ja ti vom da okre ta wa ka do bro su sed skoj su rad di ja log pre ra ste u pre go vo re iz me wi, ko ja }e sva ka ko bi ti za do bro Usko ro bez vi zni re ìm |u na {ih dva ju dr à va. Li de ri Sr bit na {ih dva ju dr à va, na {ih na bi je do sa da se ni su jav no iz ja sni li ro da, kao i za do bro bit na ci o nal l Ko so vo je do bi lo „ma pu pu ta” za vi znu li be ra li za ci po tom pi ta wu. Wi ho va bri ga i wi nih ma wi na ko je ve ko vi ma ì ve na ju. Ko je su pri o ri tet ne me re ko je ad mi ni stra ci ja u Pri ho vi zah te vi se od no se sa mo na to ovom tlu i ko je tre ba da bu du most {ti ni mo ra pred u ze ti ka ko bi od go vo ri la zah te vi ma bo `wu za {ti tu srp skog in te re sa sa rad we, most spa ja wa a ne raz dva Evrop ske ko mi si je? na Ko so vu. ja wa. – To je ste do bar po tez jer su do sa da je di no gra |a ni Re pu bli ke Ko so va osta li van si ste ma li be ra li za ci je vi za i je di no oni sa l Kao jed no od do stig nu }a do l Za {to „to bo `wu”, kad ko sa da {wih pre go vo ra na ve de no sov ski Sr bi iskre no stra hu ju za ko sov skim pa so {i ma, bez ob zi ra na na ci o nal nu pri pad nost, ne je i pred sta vqa we Ko so va na svo ja pra va, od bez bed no snih mo gu pu to va ti po Evro pi bez vi za. Ko so vo }e ubr zo is pu ni ti sve re gi o nal nim sku po vi ma. Sa da do eko nom skih? uslo ve i do sti }i sve po treb ne stan dar de ka ko bi we ni gra |a ni se, me |u tim, po ka za lo da se zve – Re pu bli ka Ko so vo je gra |an ska slo bod no pu to va li po ze mqa ma EU. Ko so vu, na i me, ni je po treb zdi ca i fu sno ta raz li ~i to tu dr à va, iako vi {e od de ve de set od no ono li ko vre me na ko li ko je tre ba lo osta lim ze mqa ma. Jer, od ma ~e. Sla è te li se da je upra sto we nih sta nov ni ka je su et ni~ ki oslo bo |e wa do da nas ima li smo ja ko me |u na rod no pri su stvo – vo zbog ova kvih stva ri nu `no Al ban ci. Ali svi gra |a ni ima ju i ra ni je Un mik a sa da Euleks mi si ju, ko je su do ne le stan dar de i po di }i pre go va ra~ ki ni vo, od ostva ru ju ista pra va i slo bo de bez naj bo qu prak su svo jih ze ma qa. no sno da ti mu vi {u po li ti~ ku ob zi ra na et ni~ ku, ver sku ili dru -

PO GLED IZ SAN YA KA: OD NI KO LI ]A DO ZU KOR LI ]A I NA ZAD

Pre gla sno }u ta we n Pi{e: Aida ]orovi} o sle dva me se ca mr cva re wa, ko na~ no }e mo, iz gle da, do bi ti Vla du, le pu, no vu i mla du, sprem nu za evrop ski put i eko nom ske re for me, vla du bor be nu, a isto vre me no i ne ka ko hu ma nu, ka ko se to ~e sto ka è, s qud skim li kom, vla du ve li kih ka pa ci te ta i ma lih proh te va... kad bi se {a li li! [to se me ne ti ~e, ja ovo vi {e mo gu da na zo vem svi wa ri jom ne go vla dom, ma da mo ja de mo krat ska (bo qa) po lo vi na go vo ri da joj, ipak, tre ba da ti {an su. Ona go ra, ma we de mo krat ska, re al ni ja i objek tiv ni ja po lo vi na me ne, ka è da }e ovo bi ti jo{ ne ko li ko iz gu bqe nih go di na, go di na pre `va ka va wa sta rih la ì, po ku {aj da se od g.... na pra vi pi ta, tj. da se od na ci o na li sta i onih ko ji su u~e stvo va li (ma kar i rub no) u kr va va vom ras pa du rah me tli nam ze mqe, na pra ve de mo kra te, evro pej ci, svet ski li de ri i uva è ni po li ti ~a ri! Ali, bi }e da ovaj na rod vo li da lu pi è sto ko i bol no ({to bol ni je, to bo qi je!) u zid, a da se ni po sle to ga ne opa me ti, ne go va zda pra vi iste, glu pa ve, ira ci o nal ne i, po se be, na go re mo gu }e gre {ke. O~i to je da, i po sle sve ga, vo li mo de ve de se te, da nam ra to va wa i vo je va wa ni kad do sta, i da nam ta kvim, ka kvi je smo, va zda tre ba tu tor, ali obli gat no po gre {an, jer ~ak ni to ne ume mo da iza be re mo. Ne ka ko vo li mo da nas ne ko po ni à va, ki wi, iz ra bqu je, mu ze i pra vi bu da le od nas, a na ma sve ne {to to plo oko sr ca kad to ra di brat Rus. Za to sam u de be lom za ~u |e wu i za bu ni jer se u ce lu pri ~u opet ume {ao onaj {to se u sve me {a (go ri je od mar ga ri na i {tet ni ji od svih lo {ih ma snih ki se li na na go mi li), onaj {to vo li po {te ne ~et ni ke, a one ma we po {te ne – jok! Onaj {to se bu sa u ju na~ ke gru di nad Sre bre ni com, al mu ni je mr sko da jav no po dr ì one ko ji ne gi ra ju istu. Na rav no, ja ni sam na iv na da ve ru jem da bi lo ko, ko po dr à va ova kvu vla du, ima dru gog in te re sa osim li~ nog, fi nan sij skog ili bi lo ka kvog dru gog, a ko ji }e pre ili po sle re zul ti ra ti ne ka kvim }a rom. I za to sa mno go si gur no sti mo gu da tvr dim da biv {i (da ne ka èm sko ro pro pa li) po li ti ~ar, Mu a mer Zul kor li}, pre ko svo jih te la la na sta vqa da se pre po ru ~a no vom „mla do è -

Sr bi po vrat ni ci tra `e da se ise le Is tra ga po vo dom ubi stva dve oso be srp ske na ci o nal no sti je u to ku, a Sr bi po vrat ni ci iz se la Ta li no vac kod Uro {ev ca, za tra -

EKSKLUZIVNO

wi“. Po {to je po sled wih dva de se tak go di na pro bao da „se do bro uda“ i to plo pre po ru ~i sva koj sr bi jan skoj vla sti, ovo po sled we qi ga vo {lih ta we To mi ni je ni {ta no vo i do sa da ne vi |e no. O~e ku je, u }o {ak sa te ra ni, Mu a mer Zu kor li} da }e na ne ku fo ru obr la ti ti Ni ko li }a i od we ga do bi ti sta tus re is-ul-ule me sr bi jan skih mu sli ma na, a to, na rav no, pod ra zu ma va i sve po kret no sti i ne po kret no sti za ko je do ti~ ni sma tra da mu pri pa da ju. Le }i }e Ma mer Zu kor li} u kre vet s cr nim |a vo lom, sa mo da se ne {to ovaj di, da svoj pri vat ni bi znis pri ka `e kao „stu bo ve isla ma“. Za to vre me, we go vih par od bor ni ka bi }e opo zi ci ja u no vo pa zar skoj skup {ti ni i ne sum wam da }e se is ti ca ti ne va spi ta wem, pro sta klu ci ma i uvre da ma na ra ~un ne is to mi {qe ni ka, {to su ~i ni li i pret hod nih par go di na. Ne znam ka kvi su mu pu le ni u Sje ni ci i Tu ti nu, ali sum wam da su od bo qe sor te od ovih no vo pa zar skih, a o Pri je po qu, Pri bo ju i No voj Va ro {i (ako i to ra ~u na mo kao San xak) ne }u ni spe ku li sa ti, jer ta mo i ne po sto je. I dok su se ovih da na jav no kur va li mo gu }i ~im be ni ci no ve Vla de, u No vom Pa za ru je na pra vqe na no va ko a li ci o na vlast, po de qe ni re so ri, iz gla sa ni di rek to ri, na mi ri li se vu ci i ov ce i sa da nam pre o sta je da vi di mo ka ko }e ko a li ci ja do ju ~e ra {wih smrt nih ne pri ja te qa SDA Su lej ma na Ugqa ni na i SDP Ra si ma Qa ji }a funk ci o ni sa ti u re al nom `i vo tu. Mo ram da pri znam da sam bi la naj qu }i pro tiv nik vra }a wa sna ga Su lej ma na Ugqa ni na, ali jo{ vi {e pri zna jem da sam bi la iz ne na |e na uqud no {}u kam pa wa ko je su vo di le obe stran ke, kao i ti me da smo u pred iz bor nim gun gu la ma mo gli da vi di mo i ne ke no ve, mla |e i ne kom pro mi to va ne qu de, da ni je bi lo me |u -

sob nog pre pu ca va wa, op tu ì va wa i pqu va wa i, {to je naj va `ni je, pr vi put za dva de set go di na vi {e par tij skog si ste ma u Sr bi ji – ni je bi lo pu ca wa, ra wa va wa i ubi ja wa. No vi Pa zar i Bo {wa ci su po ka za li da ume ju da se do go vo ra ju i da ima ju i po ne {to de mo krat skog ka pa ci te ta, kad to za tre ba i kad se na ho ri zon tu po ja vi za jed ni~ ki ne pri ja teq. To kom tra ja wa iz bor ne kam pa we, pr vi put, iz San xa ka su do pi ra li ne u po re di vo mir ni ji, to le rant ni ji i uqud ni ji to no vi od onih na na ci o nal nom ni vou. Za me ne, kao qu tu pro tiv ni cu Su lej ma na Ugqa ni na, ovo je bi lo pra vo osve è we i do kaz da sve mo è da se pro me ni, ako za to po sto ji è qa i in te res. Sle de }in isti ton, ra do i zdu {no }u po zdra vi ti sva ko pri bli à va we sta vo va, stvar we ka kvog-ta kvog kon sen zu sa oko mi ra u re gi o nu i kre i ra we osno va za de mo krat ski i to le ran tan di ja log i ka da po sto je raz li ke. Du go ro~ no, za Bo {wa ke u San xa ku je od kqu~ ne va `no sti da, po red me |u sob nih raz mi ri ca i ne tr pe qi vo sti, na |u mi ni mum za jed ni~ kog je zi ka o naj va `ni jim ci qe vi ma sop tve nog op stan ka na ovim pro sto ri ma. To, na rav no, pod ra zu me va mno go do bro vo qe, qud ske, ali i po li ti~ ke mu dro sti i po naj vi {e sve sti o to me da se sva ko mo ra od re }i ne kog de la za jed ni~ kog ko la ~a. Za to bih bi la ja ko sre} na da u jed nom tre nut ku i ne ki pa met ni, pri stoj ni qu di oku pqe ni oko stran ke Bo {wa~ ke de mo krat ske za jed ni ce, ko ja je pod kon tro lom Mu a- me ra Zu kor li }a, po~ nu da raz mi {qa ju svo jom gla vom i o za jed ni~ kom in ter su, pa da se ukqu ~e u di ja log sa osta li ma, ko ji je ne mi no van. I ne ka osta ve Zu kor li }a, po vla sti tom ve ro va wu i na ho |e wu, naj ve }eg Bo {wa ka i mu sli ma na, a po re zul ta ta ma po sled wih iz bo ra, naj ve }eg san xa~ kog gu bit ni ka, da u na red nim da ni ma pre vi {e i pre gla sno }u ti. Is kri vqe no li ce i steg nu ta vi li ca go vo re da ovaj no ka ut od vla sti tog na ro da ni u snu ni je o~e ki vao, pa sad mo ra da smi {qa no ve tak ti ke ka ko da po no vo bu de po èq na op ci ja na ve drom po li ti~ kom ne bu Sr bi je. Po {to je vi {e ne go o~i to da ni je, ni ti }e ika da bi ti, omi qe ni san xa~ ki li der, ne ka pre pu sti bo qi ma i pa met ni ji ma od se be da istin ski ne {to do bro i va qa no u~i ne za svoj na rod i re gion u ko me ì ve. (autorka je direktorka NVO Urban-In)

nedeqa8.jul2012.

c m y

dnevnik

gu pri pad nost i bez ob zi ra na wi hov broj. Sr bi kao rav no prav ni gra |a ni Re pu bli ke Ko so vo ima ju, da kle, sva na ci o nal na pra va, za ga ran to va na i po Ati sa ri je vom pla nu i po Usta vu i po za ko ni ma Re pu bli ke Ko so vo. Pro ce som de cen tra li za ci je Sr bi sa da ima ju 11 od ukup no 38 op {ti na Ko so va u ko ji ma ima ju et ni~ ku ve ~i nu, iako po ne kad te op {ti ne ne ma ju vi {e od pet hi qa da sta nov ni ka. Od 120 po sla ni ka Skup {ti ne Ko so va, 20 su re zer vi sa na za ma win ske za jed ni ce, a od to ga de set sa mo za Sr be. Po red za me ni ka pre mi je ra Ko so va, Sr bi ima ju i tri mi ni star ska me sta, a pot pu no su in te gri sa ni i ima ju skup {tin sku ve }i nu u no vo for mi ra nim op {ti na ma. Srp ski je zik i

pi smo u slu `be noj su upo tre bi na ce loj te ri to ri ji Ko so va, zna ~i i ta mo gde ne ma ili uop {te ni je bi lo Sr ba. Ta kav stan dard za pra va ma wi na Sr bi ja ne ma. l Da li ste Vi li~no o svemu tome spremni da razgovarate sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikoli}em? – Ne li~ no, ne go kao pred sed ni ca Re pu bli ke Ko so vo. Mi je di no kao le gal ni i le gi tim ni li de ri na {ih dr à va, iz ra à va ji }i vo qu na {ih gra |a na, mo è mo raz go va ra ti. I kroz taj raz go vor na }i ~vr sta i po sto ja na re {e wa, ko ja su za do bro bit na {ih gra |a na i na {ih dr à va, ali ko ja zna ~e i mir i sta bil nost u re gi ji i {i re. l U Pri{tini se ~esto isti~e da je kosovska nezavisnost „u skladu sa slobodno izraènom voqom naroda”, a Srbi sa severa na to odgovaraju da je i wihova slobodno izraèna voqa da ostanu deo Srbije? – Pa slo bod na iz ra è na vo qa gra |a na ne pod ra zu me va da sva ka op {ti na ili sva ko se lo ima pra vo na sa mo o pre de qe we i ot ce pqe we . Sa mo mo è te pret po sta vqa ti {to bi bi lo od dr à ve Sr bi je ako se prin cip sa mo o pre de qe wa spu sti na ta kav ni vo. l Kosovo je poja~alo diplomatsku aktivnost kako bi bilo primqeno u Savet Evrope, a kao jedan od kqu~nih argumenata navodi se ~iwenica da sada gra|ani Kosova ne mogu da zatraè za{titu pred Evropskim sudom za qudska prava. O~ekujete li na tom planu iskorak ili }e Pri{tinu i ovde zaustaviti zid koji ~ine stavovi Srbije, Rusije i jo{ nekih evropskih dràva? – Re pu bli ci Ko so va je po treb no ~lan stvo u svim me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma, re gi o nal nim i

evrop skim. To je pri zna va we re al no sti i me |u na rod nog su bjek ti vi te ta za mo ju ze mqu ko ja è li da rav no prav no sa osta lim dr à va ma u~e stvu je u me |u na rod nim od no si ma. U ne koj or ga ni za ci ji ~lan stvo se do bi ja od lu kom ve }i ne ~la ni ca, a u ne ki ma je po tre ban kon sen zus. U in te re su je dru gih ze ma qa, a na ro ~i to na ma su sed ne Sr bi je, da pot po ma è u~la we we Ko so va u me |u na rod ne or ga ni za ci je, pa i u Uje di we ne na ci je. l [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izabran je za predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN. Da li }e to dodatno usporiti nova priznawa kosovske nezavisnosti? – Ne }e. Re pu bli ku Ko so vo do sa da je pri zna lo vi {e od de ve de set ~la ni ca Uje di we nih na ci ja i ogrom na ve }i na dr à va Evrop ske uni je. Ko so vo raz vi ja bi la te ral ne od no se sa ve }i nom ze ma qa i ima pri mer ne do bro su sed ske od no se sa svim okol nim ze mqa ma, iz u zev sa Sr bi jom. I tu po vrat ka ne ma, a uspo ra va we i ospo ra va we pro ce sa pri zna wa {te ti }e na kra ju sa moj Sr bi ji, kao na {em su se du, i raz vo ju do brih od no sa iz me |u na ro da i ze ma qa u re gi o nu. l Strahuje li se u Pri{tini da bi neka nova politi~ka elita u Beogradu mogla da odustane od evropskih integracija i potpuno se okrene Rusiji kao partneru? I kakve bi to, po Vama, imalo posledice u regionu? – Ne. Re pu bli ka Ko so vo je sta bil na dr à va ko ja ima za ga ran to va ni te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet. Pro {lo je vre me he ge mo ni zma na ovim pro sto ri ma i Sr bi ja sa da ima sa svim dru gu, pri me re ni ju ulo gu i zna ~aj. Ne vi dim po vod za vra }a we u do ba hlad nog ra ta, ni ti vi dim u to me ika kav in te res za sa mu Sr bi ju i za sam srp ski na rod. Na {a je te `wa da bu de mo ze mqa ~la ni ca EU i NA TO-a i da raz vi ja mo do bre i pri ja teq ske od no se sa SAD. Uve re na sam u to da je di na al ter na ti va za ce lu re gi ju je ste put evro a tlant skih in te gra ci ja i mi se na ovom pu tu mo ra mo me |u sob no se po ma ga ti, a ne sme ta ti je dan dru go me. n Miroslav Staji}

KARMA KOMA

Lukrecija i @dero

ud na je ovo ze mqa, ova Sr mno go, a Lu kre ci ja i onaj dru gi se bi ja: na pu sti{ je na sa mo ipak pra vo Ni ot ku da (to vam je ne ne ko li ko da na za rad po se te gde kod Be log Bla ta, pa le vo) uka bli skom ino stran stvu, a kad se za {e u grad skoj skup {ti ni, i gla vra ti{, vi {e ti ni {ta ni je ja sno. sa {e za for mi ra we no ve vla sti, Ono {to je vre de lo kad si od la one u ko joj wi ho ve stran ke ne }e zio ne vre di vi {e ka da se vra bi ti, ali }e za to bi ti na pred wa loj cr noj ru pi ko ja bes po vrat no }a{, ali haj de de {to ne vre di, ka, so ci ja li sta, pup so va ca i ta ko usr ka va sva ku pa met i sva ki mo ne go je sa svim mi ste ri o zno ka ko i ve} ne ~e ga sva ~e ga {to je u ap so ral qud ski, tu ve} va è ne ki dru za {to je do {lo do te na u~ no neo lut noj po li ti~ koj su prot no sti sa gi, na o pa ki za ko ni i stan dar di. bja {wi ve pro me ne, osim ako se u pro gra mom stran ke na ~i joj su li Na ~e lu sa ne vi dqi vim ma sti lom sve ni su ume {a le ne ke Ne ~i ste sti ono dvo je iza bra ni. is pi sa nim, ama sve jed no gvo zde Si le, ko je pak na u ka ne pri zna je. Po sle je ne sta la-pa-na sta la od nim Za ko nom o uki da wu sti da, a Na u ka jok, ali stvar nost, e bog me bor ni ca Lu kre ci ja ob ja sni la da je, ta mo gde je qud ski stid li kvi di - stvar nost ne da ih pri zna je, ne go eto, re {i la da ubu du }e bu de ja ko ran, ta mo je sve mo gu }e i sve do i igra po wi ho vom tak tu. Pa sve ne za vi sna, i da da je svoj dra go ce zvo qe no i ta mo ni {ta ni je ~ud no po ci ku je iju-ju. ni glas ono me ko me ’o}e, a sad joj osim ~u |e wa sa mog. Ako se, da kle, Ko bi, re ci mo, re kao da }e se u se ba{ ne {to bi lo proh te lo da ne ~e mu ~u di{, to je za to {to si sve ga dan-dva to kom pro {le ne de da de glas oni ma ko ji ma je da la, a sam ~u dak, a ne {to bi ne {to tu qe fa mo zni Ber mud ski tr ro u gao, ne oni ma bez ko jih ne bi ni bi la u bi lo ~ud no. Pa ti vi di. onaj u ko jem ru tin ski ne sta ju qu di skup {ti ni. [to je, tjah, mo `da Ima je dan re ne san sni ko mad, i ~i ta vi bro do vi i avi o ni, pre se ipak po ma lo ~ud no. Jer, ako je hte ne po zna tog auto ra iz se dam na e- li ti u sred wi stog ve ka, zo ve se Ba nat, s epi cen „Lu kre ci ja ili ti Ako je hte la da bu de ne za vi sna, za {to li se trom u Zre wa @de ro“. Eto ti ka ko ni j e ta k o, u vi d u ne z a v i s ne i kan d i d o v a l a, pa ni nu, ili mo `da ì vot imi ti ra i li da je kao ta kvu, ne za vi snu, gra |a ni iza be ru da mi ti ra po zo ri {te. pre u E~ koj?! Evo ka ko je to Lu kre ci ja je Lu kre ci ih ne za vi sno pred sta vqa, bez po dr {ke ta mo bi lo (~i ta o ci ma ja, ali ne sa mo jed na, ne ka kve stran ke, ko ja god da je ste sla bi jih ì va ca broj ne su lu kre ci je ne pre po ru ~u jem oko nas, a @de ro, e ~i ta we bez se da ti va). Kad sam od la da bu de ne za vi sna, za {to li se to vam je ta cr na ru pa ber mud ska, la zio na put be {e go to va stvar da ni je ta ko, u vi du ne za vi sne i kan bes kraj no pro `dr qi va, ko ja usrk de mo kra te i li ga {i pra ve vlast u di do va la, pa da je kao ta kvu, ne za ne ce log ~o ve ka, pro gu ta ga, sa `va Zre wa ni nu. On da je me |u tim, mi vi snu, gra |a ni iza be ru da ih ne za }e i za tim is pqu ne, sa mo ne ka ko ste ri o zno ne sta la iz ve sna Lu vi sno pred sta vqa, sa mim auto ri pre pa ri ra nog. Na pr vi po gled, re kre ci ja, od bor ni ca LSV-a. Tra ì te tom svog ime na i de la, bez po klo bi se, isti onaj od ra ni je, ali li je qu di do ma u E~ koj, ne ma je, dr {ke ta mo ne ka kve stran ke, ko ja kad ma lo bo qe po gle da{, a na ro tra ì li je na po slu, ni tra ga od god da je ste? I jo{ je na po me nu la ~i to osluh ne{, a ono - ne ko sa svim we, is ka li je gde god su zna li, ali Lu kre ci ja da joj ni ko ni {ta ni je dru gi. Re ci mo, pro gu ta ga kao li ga od Lu kre ci je ni tra ga, kao da je nu dio za tu ma lu uslu gu po li ti~ {a a is pqu ne ga kao na pred wa ka, ne sta la u stra {nom Ba nat skom koj kon ku ren ci ji, ni ti bi ona i{ta ili sa svim obr nu to, ne ma ve ze, tro u glu, toj po ja vi na u~ no ne ve ri uze la, woj ni je ni {ta po treb no, bit no je da bu de ne {to su prot no fi ko va noj, ali zdra vo stra {noj. no joj je sr ce pu no i na svo me me ono me {to je bio, i bez ~e ga ne bi A ima i jo{ je dan od bor nik, kan da stu ka da je svi ma do bro, a svi ma ni bio tu gde je ste. A ka ko li mu to ta ko |e li ga {ki, ko ji je isto ta ko je do bro on da ka da gla sa ~i gla sa ju ne sme ta, ta na pra sna su prot ne stao, ne za pam tih mu ugled no za jed no, a on da do bi ju dru go, jel nost? E, dra gi mo ji, da vas @de ro ime. Za bri wa va ju }a stvar, po sao da? Znam, re }i }e te da to ne da pro gu ta pa is pqu ne, ni va ma ne bi za po li ci ju i tu ì o ca, ako ne i za ni je lo gi~ no ne go je uvre dqi vo sme ta lo, u to me i je ste {tos. Mol de ra i Ska li, ili ka ko se ve} glu po i bez o bra zno i da je sprd wa Za to se ~a stan ~o vek ~u va od da nas zo vu oni {to se bo re pro i sa mo ra lom i sa pa me }u qud @de ra, jer @de ro je na iz gled si tiv sve mir skih ka ra kon xu la ko je skom, ali ta ko je to mo `da iz van lan, ali opet i sa svim ne mo }an apa ju i oti ma ju rad ne qu de i gra Ber mud skog, Ba nat skog ili ko jeg pred onim ko za i sta, ali za i sta |a ne, ne du `ne i sa o~i ma iz van ve} tro u gla, ali u tro u glu, u we go ne è li da bu de pro `dran. sva kog zla. Ka dli ono, ne pro |e vom uà re nom sre di {tu, u toj ma Teofil Pan~i}

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : VLAST I MAWINSKO PITAWE

Po si pa we pe pe lom po sle ere be{ ~a {}a red sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} je pre ne ko li ko da na raz go va rao sa Ra si mom Qa ji }em u sklo pu skla pa wa koc ki ca za no vu vla du, obra zlo ìv {i tu po nu du oce nom da bi ta ko „mo gao na pra vom me stu da se za la è za svoj na rod”. U dr àv ni~ koj po zi „pred sed ni ka svih gra |a na” Ni ko li}, me |u tim, ni je ob ja snio na ko ji na ~in bi ma win ski na ro di kod nas uop {te mo gli da uti ~u na dr àv nu po li ti ku. Od dve hi qa di te na o va mo, osim onog pr vog obra }a wa Vo ji sla va Ko {tu ni ce sa bal ko na Nrod nog po zo ri {ta u Be o gra du 5. ok to bra, gde se ma wi ne po zi va ju da pri hva te no vu dr àv nu de mo krat sku vlast kao wen sa stav ni deo, one su po sta le go to vo ne vi dqi ve u jav nom pro sto ru: ni ti o wi ho voj ulo zi ima po li ti~ kih di sku si ja, ni ti no vih ide ja... Ume sto to ga, vi di qi ve po sta ju sa mo ka da se po ja vi ne ki pro blem. To mi slav @ig ma nov, kwi èv nik i pu bli ci sta, di rek tor Za vo da za kul tu ru voj vo |an skih Hr va ta, pri me }u je za „Dnev nik” da se u sa vre me noj po li ti~ koj te o ri ji, u~e stvo va we po li ti~ kih pred stav ni ka na ci o nal nih za jed ni ca u struk tu ra ma vla sti u vi {e na ci o nal nim dr à va ma, pod ra zu me va kao de mo krat ski zah tev. De mo kra ti ja je deo nor ma tiv nog po li ti~ kog po ret ka da nas, {to zna ~i da je u ta kvim, de mo krat skim dr à va ma, „et no plu ral na le gi ti ma ci ja vla sti je dan od pred u slo va za de mo kra ti ju”. – Po ziv ma wi na ma pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a po sle di ca je wi ho ve vi so ke is kqu ~e no sti iz stra na ka i ko a li ci ja ko je }e ~i ni ti no vu vlast u Re pu bli ci, te se on sto ga mo è tu ma ~i ti kao sta no vi ti va paj gle de po tre be za de mo krat -

skom le gi ti ma ci jom no vih vla sti. No, pro blem s ovim, za mno ge neo ~e ki va nim, po zi vom, ili ako ho }e te ne re {e nim pi ta wem par ti ci pa ci je na ci o nal nih ma wi na u pro ce su do no {e wa od lu ka u Sr bi ji, jest u we go voj post hoc pri ro di. Na i me, bi lo je za o~e ki va ti da je pred sed ni~ ki kan di dat Ni ko li} u svo jem pred iz bor nom pro gra mu imao deo ko ji go vo rio o po lo `a ju na ci o nal nih za jed ni ca, te o to me {ta }e on na tom pla nu pred u ze ti, {ta }e im

– Ka ko sve ga to ga ni je bi lo ~ak ni u ele men tar nom, Ni ko li }ev po ziv mo è de lo va ti, ako za ne ma ri mo od re |e nu tra gi ko mi~ nost no vo na sta le si tu a ci je – ~ak i kao po si pa we pe pe lom. Tim pre jer va qa ima ti u vi du i ~i we ni cu da u ve li koj ve }i ni sre di na gde na ci o nal ne za jed ni ce ì ve u zna ~aj ni jem bro ju, ni pred sed nik ni pri pad ni ci sa da {wih vla da ju }ih stra na ka ni su po sti gle ni ka kav ve }i uspeh. Na pro tiv, mo è se

I ve}ina u mawini Po jam ma wi na je so ci o lo {ki po ve zan s de mo gra fi jom ali i s po li ti kom – ma wi ne se raz li ku ju od ve }i ne, re ci mo, po na rod no sti, ra si, po lu, bo gat stvu, sek su al noj ori jen ta ci ji... Ali dok ve }i na, ve }in ske gru pe i na ro di za u zi ma ju po zi ci ju dru {tve ne mo }i u dr à vi, ma wi ne ima ju ma wu sna gu i uti caj na ukup ne pri li ke i zbi va wa u ze mqi. Na rav no, ne tre ba za bo ra vi ti ni to da pod re |e ne gru pe mo gu ~ak bi ti i ve }in ske, po put cr na ca u Ju `noj Afri ci za vre me apart hej da. Ina ~e, ne po sto ji prav na de fi ni ci ja ma wi na u me |u na rod nom pra vu, osim Kon ven ci je Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe, dok je for mal ni ni vo za {ti te pra va ra snih i et ni~ kih ma wi na naj ve }i upra vo u evrop skim ze mqa ma. Iako ma win ske gru pe za pra vo spa da ju u pri ~u o ci vil nim i ko lek tiv nim pra vi ma iz 20. ve ka, kod nas ~e sto bu de ose }a wa aso ci ja ci je iz bli ske pro {lo sti ka da se o na ci o nal nim ma wi na ma go vo ri lo kao o „re me ti la~ kom fak to ru”, „mo ne ti za pot ku su ri va we”, „ele men tu uce na i pri ti sa ka” itd. Ka da je re~ o Voj vo di ni, to kom du gog ni za go di na va ì lo je da su ma wi ne „most pri ja teq stva” iz me |u su se da, ali ipak, to kom de ve de se tih, za hva qu ju }i pre sve ga dr àv noj po li ti ci, tr pe le su pri ti ske i bi lo je slu ~a je va pri nud nog ise qa va wa i po red wi ho ve lo jal no sti. po nu di ti, ka kve }e bi ti po li ti ke... Isto vre di i za stran ke ko je }e bi ti u no voj vla di – na vo di @ig ma nov za na{ list. Po we go vim re ~i ma, ti su po li ti~ ki ~i ni o ci mo ra li bi ti da le ko in klu ziv ni ji i otvo re ni ji pre ma in te re si ma i po tre ba ma na ci o nal nih za jed ni ca u Sr bi ji.

re }i da su do `i ve li pra vi fi ja sko! A to se, pak, ve ro vat no da tu ma ~i ti po li ti~ kom isto ri jom i naj ja ~e stran ke i we nog do ju ~e pr vog ~o ve ka – jer wi hov ra ni ji od nos pre ma na ci o nal no dru ga ~i jem mo gao bi bi ti unet u isto ri ju po li ti~ kog be{ ~a {}a ne sa mo u Sr bi ji.

Ukrat ko, pre ma @ig ma no vu, is ku stva pri pad ni ka na ci o nal nih za jed ni ca su sa svim ne ga tiv na na tom pla nu, pa je on da i za o~e ki va ti da }e od ziv na pred sed ni~ ki po ziv bi ti slab, ba rem ka da su u pi ta wu re le vant ne po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih za jed ni ca, ko je su ~i ni le i da nas ~i ne in te gral ni deo no vi je pro e vrop ske po li ti~ ke isto ri je Sr bi je. – To ne zna ~i da ne ko efe me ran iz po li ti~ kog po qa na ci o nal noma win skih stra na ka ne }e bi ti deo no ve sr bi jan ske vla de – na sta vqa @ig ma nov. – To ga je ~ak bi lo i za vre me ne na rod nog re ì ma na ~e lu sa Slo bo da nom Mi lo {e vi }em, ali za si gur no to ne }e bi ti slu ~aj s naj ja ~im po li ti~ kim stran ka ma i wi ho vim li de ri ma. Pa ipak, bez ob zi ra na wi ho vo mo gu }e u~e stvo va we, sa svim je dru gi red stva ri ho }e li do }i do stvar nog po boq {a wa po lo à ja na ci o nal nih za jed ni ca ili }e na de lu bi ti tek si ne ku ral no na mi ri va we jed nog ma weg bro ja et no bi zni sme na i na sta vak si mu la tiv nih iga ra s ma win skim pi ta wem u Sr bi ji. Jer, ob ja {wa va, „po boq {a we dru {tve nog po lo à ja na ci o nal nih za jed ni ca i wi ho vo in te gri sa we u dru {tve ni ì vot, naj va `ni ji je iza zov za no vu sr bi jan sku vla du ka da je re~ o od no su pre ma na ci o nal nim za jed ni ca ma“. Sve osta lo, za kqu ~u je @ig ma nov, spa da }e u po li ti~ ki ci ni zam. – Ne ose }am po tre bu da pred sed nik, mi ni star, po sla nik ili po li ca jac bu de pri pad nik mo je na ci je – ve li Mi hal Ra ma~, no vi nar i kwi èv nik. – Va `no mi je da oni bu du stru~ ni, pa met ni i po {te ni - ako ta kvih jo{ ima na po li ti~ koj sce ni. Be smi sle no je i bes ko ri sno da bi lo ko bu de u vla di ili na ne koj

Ho }e li na de lu bi ti tek si ne ku ral no na mi ri va we jed nog ma weg bro ja et no bi zni sme na (To mi slav @ig ma nov)

Bi lo bi lo {e ako bi po lo `aj i pra va ma wi na za vi si li od to ga ima ju li oni svo je su na rod ni ke u vla di (Mi hal Ra ma~)

dru goj dr àv noj funk ci ji sa mo zbog to ga {to pri pa da od re |e noj na ci ji, ve ri ili par ti ji. Kra jem se dam de se tih, ako se do bro se }am, u svim po li ti~ kim in sti tu ci ja ma pri me wi van je na ci o nal ni, obra zov ni, re gi o nal ni i sta ro sni „kqu~“. On se ne kad svo dio na to da je una pred od re |e no ka ko na tu i tu funk ci ju ima da bu de iza bran, re ci mo, Ru sin, ~lan par ti je, VKV rad nik iz Vr ba sa, ko ji ima iz me |u 30 i 40 go di na. Po ta kvim kqu ~e vi ma, ne ka ri ki ram, naj lak {e su na pre do va la li ca ne ba{ uzor nih stru~ nih i mo ral nih kva li te ta ko ja ni su ni zna la ma ter wi je zik, ali su se „ukla pa la u struk tu ru”. Bi lo bi lo {e ako bi po lo àj i pra va ma wi na za vi si li od to ga ima ju li oni svo je su na rod ni ke u vla di. Uosta lom, ne ka ri ki ram ni ovaj put, ve }i na Sr ba ì vi ve o ma te {ko upr kos to me {to su u po sled wih dva de set go di na svi pred sed ni ci i pre -

mi je ri, ve }i na mi ni sta ra, di rek to ra, su di ja ili po li ca ja ca bi li Sr bi. Ra ma~ se na ~el no pi ta: ako srp ski po li ti ~a ri ma lo ra de za do bro bit Sr ba, za {to bi vi {e ra di li za do bro bit Bo {wa ka, Ma |a ra ili Al ba na ca? – Pred stav ni ci Sr ba u Hr vat skoj u~e stvu ju u vla di bez ob zi ra da li je na vla sti HDZ ili SDP. Oni se ti me ne opre de qu ju ni za HDZov sku ni za SDP-ov sku po li ti ku, ve} u skla du s dr àv nom po li ti kom za stu pa ju in te re se srp ske na ci o nal ne za jed ni ce – uka zu je Ra ma~. – Na rav no, to je mo gu }e sa mo ako se zna ka kva je dr àv na po li ti ka. U Sr bi ji svi na vla sti ve ru ju da svet po ~i we od wih i da pre wih ni je po sto ja la ni ru pa na sak si ji ni sla vi na za to plu vo du. Po sle di ce to ga ose }a ju ka ko Sr bi, ta ko i pri pad ni ci ma wi na. n Reqa Kneèvi}

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

SAMO SE U POLITICI OPTU@BE ZA LOPOVLUK, IZDAJU, NESPOSOBNOST... ZAVR[AVAJU ZAGRQAJEM

Ru ku ju se ru ku ju oni {to se po pqu ju a smo se do sa da raz vi li u iole nor mal no dru {tvo, sr da~ ni po zdra vi po li ti~ kih pro tiv ni ka ka kve smo vi |a li ovih da na, bi li bi sa svim uobi ~a je na stvar. No, s ob zi rom na to da se u na {oj dr à vi pri pad nost ne koj po li ti~ koj par ti ji ili blo ku sma tra naj va `ni jim i pre sud nim ì vot nim opre de qe wem, dru gar stva i part ner stva ko ja nam se pre zen tu ju, ne mo gu da ne iza zo vu ba rem bla gi uti sak ga |e wa kod gra |a na – bez ob zi ra na po li ti~ ku opre de qe nost. Na pro sla vi „Da na ne za vi sno sti„, ko ji je or ga ni zo van u ame ri~ koj am ba sa di u Be o gra du, mo gli smo da vi di mo ru ko va we, za gr qa je, pa ~ak i po qup ce iz me |u na {ih po li ti ~a ra ko ji su pro te klih me se ci (a i go di na) jed ni na dru ge to va ri li dr vqe, ka me we, a bo ga mi i mno go go re stva ri. Mo `da su hte li da se pred ame ri~ kim do ma }i ni ma pri ka ù kao ci vi li zo van svet, ko ji po {tu je svo je po li ti~ ke ne is to mi {qe ni ke, ali ta kav uti sak bi mo gli da osta ve sa mo ako bi se qu di sva kog da na bu di li sa pot pu no re se to va nim pam }e wem u ko jem ne bi bi lo ni tra go va se }a wa iz po sled we pred iz bor ne kam pa we – da ne za la zi mo da qe una zad. Na rav no, ru ko va we, za gr qa ji i po qup ci su sa mo spo qa {wi po ka za teq ono ga {to pred sta vqa pra vi pro blem na {e po li ti~ ke sce ne gde ne po sto ji prin cip ko ji ne }e bi ti po ga èn za rad vla sti i gde se jo{

Kad su bili iskreni: nekad ili sad?

uvek ni je po ja vi la ni gru pa ni po je di nac ko ji bi bio spre man da se pot pu no an ga `u je i `r tvu je za rad op {teg do bra onih ko ji su gla sa li. Isto rij sko po mi re we so ci ja li sta i de mo kra ta smo ima li na kon iz bo ra odr `a nih 2008, ka da su pred sed ni ci ovih par ti ja po sti gli spo ra zum o for mi ra wu vla sti prak ti~ no na gro bo vi ma svo jih pret hod ni ka ~i me su da li po se ban pe ~at po mi re wu i za jed ni~ koj evrop skoj bu du} no sti ka ko je to ta -

Slu~aj Slobe i Frawe Do sa da {wa is ku stva isto rij skih do go vo ra okon ~a nih ru ko va wem qu tih pro tiv ni ka go vo re nam da su ta kva po mi re wa ko ri sti la sa mo oni ma ko ji su ih ne po sred no skla pa li. Na kon ~u ve nog sa stan ka Slo bo da na Mi lo {e vi }a i Fra we Tu| ma na u Ka ra |or |e vu u mar tu 1991, obo ji ca su go vo ri la ka ko ni {ta ne }e ugro zi ti bez bed nost i mir gra |a na na ovim pro sto ri ma. Wih dvo ji ca su na kon to ga jo{ du go vla da li u svo jim ze mqa ma, a po sle di ce wi ho vog sr da~ nog sa stan ka i pre vi {e do bro zna mo. Ne }e ovi po sled wi iz ne na |u ju }i ru ko sti sci na {ih po li ti ~a ra ima ti ba{ ta ko dra ma ti~ ne po sle di ce kao po me nu ti iz Ka ra |or |e va, ili ne ki iz svet ske isto ri je ko ji su bi li uvod u ka ta stro fal ne do ga |a je, ali ka da po li ti ~a ri ba rem de kla ra tiv no su prot nih sta vo va ka `u da su „pre va zi {li me |u sob ne raz li ke” i da }e „za jed ni~ ki de lo va ti u in te re su na ro da”, te {ko je ne po vla ~i ti pa ra le le ko je ite ka ko osta vqa ju go rak ukus u usti ma.

da na ja vqi va no. Igra li Bo ris Ta di} i Ivi ca Da ~i} ba sket, zbi ja li {a le, gr li li se, pe va li i vo di li dr à vu ka EU, ali kao {to vi di mo, qu bav je krat ko tra ja la. Ivi ci na prag ma ti~ nost je ovih da na do {la do pu nog iz ra à ja, a Bo ris je pla tio ce nu za gr qa ja sa so ci ja li sti ma ko jem se pre ~e ti ri go di ne pro ti vi la ve }i na gla sa ~a DS. Sa da smo sve do ci sli~ ne si tu a ci je da Alek san dar Vu ~i} pri ma “u na ru~ je“ Mla |a na Din ki }a, ko jem je ne ta ko dav no na me nio pru ga sto ode lo i za ko jeg je go vo rio da „kad-tad mo ra za vr {i ti na ro bi ji”. Ni je Din ki} ta da ostao du àn Vu ~i }u za per for mans sa za tvor skom odo rom, ali su sve te {ke re ~i za bo ra vqe ne i Mla |an }e po sve mu su de }i, ume sto u na ja vqe nom ap su, za vr {i ti u Vla di u ko joj }e se de ti tik do – Vu ~i }a. O~e ku je se ovih da na jo{ jed no “po tre sno” ru ko va we i po mi re we. Na i me, ve} je ozva ni ~en, ali jo{ uvek ni je za be le èn ka me ra ma, pre la zak ne ko li ci ne ru ko vo de }ih ~la no va Srp ske ra di kal ne stran ke u ta bor na pred wa ka. Ve} smo ima li pri li ku da vi di mo da ovi

tran sfe ri (slu ~aj ge ne ra la De li }a) iza zi va ju su ze ak te ra, pa ni je is kqu ~e no da }e se u da nu ka da Alek san dar Mar ti no vi} i dru {tvo do |u da pot pi {u pri stup ni cu SNS-u, u se di {tu ove par ti je obi la to ko ri sti ti ma ra mi ce. Ja sno je ve }i ni gra |a na u Sr bi ji da na {i po li ti ~a ri ne ma ju trun ke obra za i da bi se, za rad u~e {}a u vla sti, ce li va li i sa sa mim |a vo lom, ta ko da im je iz ne nad na bli skost sa po li ti~ kim pro tiv ni ci ma za pra vo ne pred sta vqa ni ka kav pro blem bez ob zi ra na sve te {ke op tu `be ko je su upu }i va li jed ni dru gi ma i sud bin ske raz li ke na ko ji ma su in si sti ra li go di na ma. O~i gled no je da ne ma ju ni ka kav pro blem ni sa svo jim gla sa ~i ma i ni ìm ~la no vi ma par ti ja ko ji se kao na kra ju se ri ja la {pan skih i tur skih se ri ja – ka da se ko na~ no sa zna ko je tu ko ga ustva ri ro dio, na |u u ~u du zbog sklo pqe nih sa ve za na kon sva kih iz bo ra. Po na {a we svo jih li de ra pre sli ka va ju i lo kal ne vo |e po li ti~ kih par ti ja: sva ko dnev no sti ù iz ve {ta ji iz op {ti na {i rom Sr bi je o ko a li ci ja ma ko je su pre iz bo ra bi le ne za mi sli ve. Na à lost, od sko ra uve de ni de mo krat ski prin cip da man da ti pri pa da ju od bor ni ci ma i po sla ni ci ma, a ne stran ka ma, za sa da je sa mo do dat no pod sta kao „pre le ta ~e“ da {to sku pqe pro da ju svo je po di za we ru ke. S ob zi rom na to da u po sled we dve de ce ni je ni smo smo gli sna ge da pro me ni mo glav ne ak te re na {e po li ti~ ke sce ne, ve ro vat no }e mo se i u bu du} no sti na gle da ti jo{ ta kvih dra ma ti~ nih pre o kre ta u po li ti~ kom de lo va wu ko jim }e po ku {a ti jo{ ko ju go di nu da se odr è na ili pri vla sti. Si gur no je da }e no va part ner stva, ko ja osme si ma za do voq stva da ni ma pu ne na slov ne stra ne, uti ca ti na bu du} nost na pa }e ne nam ze mqe, ali s ob zi rom na mo ti ve do sko ra {wih ar hi ne pri ja te qa da jed ni dru gi ma sti snu ru ku i na do sa da {wa is ku stva ta kvih po mi re wa – bo jim se da nam se opet ne pi {e do bro. nNi ko Per ko vi}

PRVI UTISCI O KONTROLI NAPLATE DOPRINOSA U BANKAMA

Vaj da tek kad pla }a we po re za po sta ne „in” u go na ja vqi va na po mo} ban ka ra oko upla te pre za i do pri no sa na pla te – ko na~ no je po ~e la o ve sed mi ce. Do kra ja 2012. tra je pre la zni pe riod i ban ka ri ne }e uslo vqa va ti is pla tu nov ca s ra ~u na iz mi re nim oba ve za ma. To bi tre ba lo da star tu je tek do go di ne. Ka ko pr vi ta las kon tro le iz gle da o~i ma ban ka ra, a ka ko po re zni ka? Mo gu li kli jen ti mir ni je da spa va ju bez stra ha da }e su tra sa zna ti da im ni je upla }en pen zi o ni sta` ili zdrav stve no osi gu ra we? Po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je De jan Vi do je vi} ob ja {wa va da su fi nan sij ske ku }e oba ve zne da do sta ve Udru `e wu ba na ka Sr bi je po dat ke o ovim upla ta ma sva kog rad nog da na. Ka da uhva te ob ve zni ka ko ji ni je pla tio po rez, pr vo ga opo mi wu, a po tom po ~i we po stu pak pri nud ne na pla te. Pra ve efek te u~e {}a ba na ka u kon tro li po re zni ci }e mo }i da ob ja ve po ~et kom av gu sta. Po po da ci ma PU Sr bi je, od 350.000 ob ve zni ka, po re ske oba ve ze ne is pu wa va wih 60.000. Po re zni ci o~e ku ju da }e se to sad po pra vi ti bar za 15 od sto i do ne ti do dat nih 45 mi li jar di di na ra u bu xet. O to me ko li ko nam je dr `av na ka sa pra zna na slu {a li smo se ovih da na ba{ do sta. Di rekt ne do ta ci je iz bu xe ta iz no se 30 od sto, ko li ko sva kog me se ca ne do sta je za is pla tu pen zi ja. Po re ~i ma fi nan sij skog di rek to ra Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi -

gu ra we Iva na Mi mi }a, ako ban ka ma i po re zni ci ma kroz nov na ~in kon tro le uspe da po boq {a ju upla te od 15 do 30 od sto, di rekt no u~e {}e dr à ve za is pla tu pen zi ja sve {}e se na 20 pro ce na ta. Ko li ke su {an se da se to i ostva ri? – Ula zak ba na ka u si stem kon tro le }e sva ka ko bi ti od po mo }i, ali ne tre ba o~e ki va ti dra ma ti ~an za o kret – ka è Zo ran Ra do man, di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je Re gi o nal nog cen tra “No vi Sad” ko ji po kri va ce lu Voj vo di nu. – Sli~ ne po dat ke mi smo i do sa da ima li. Mi slim da bi efek ti bi li bo qi da je Za kon o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji pri me wen u pot pu no sti, od no sno da su za po sle ni ma ~i je kom pa ni je ili dru ga prav na li ca ni su upla ti la do pri no se us kra }e ne pla te. Iz me ne za ko na su to ta~ no de fi ni sa le. Sa da smo do {li u ma lo ~ud nu si tu a ci ju: Skup {ti na usvo ji la pro pis, pri me na po ~e la, a tu ma ~e we je prak ti~ no one mo gu }i lo pri me nu u ce lo sti. Ali ~ak i da ne ko za i sta osta ne bez pla te, to ne bi do ve lo do za o kre ta. Re pre siv ni me to di ni su je di ni ko ji ma se mo è po boq {a ti na pla ta po re za. Kod nas vla da at mos fe ra da sva ko pla }a we po re za tre ba po sva ku ce nu iz be }i. Tek ka da se to pro me ni i ka da do ma }i taj ku ni i po pu lar ne estrad ne li~ no sti po~ nu da se hva le da su pla ti li po rez – bi }e mo na po ~et ku za o- kre ta.

Ovih da na smo mo gli da ~u je mo da tre ba vra ti ti SDK. On je taj po sao u pro {lo sti do bro oba vqao. Me |u tim, bi la su to dru ga vre me na i ne ma raz lo ga da se vra }a mo u pr {lost. Da nas bi efi ka sni ja na pla ta mo gla da se po stig ne usa vr {a va wem soft ver skih re {e wa i bo qom obu kom po re zni ka. [to se ti ~e za po sle nih uz ~i je pla te ni su upla }e ni do pri no si, oni mo ra ju bi ti sve sni da im to ubu du }e zna ~i ne si gur ni je pen zi je i lo {i ju zdrav stve nu za {ti tu. Uosta lom, ni su slu ~aj ne pro ce ne da kod nas u si voj zo ni po slu je od 30 do 40 od sto po slo da va ca. Po zna to je da ban ke ni su bi le odu {e vqe ne no vim oba ve za ma. Ali ve} pr vog da na pri me ne wih 30 od 33 je do sta vi lo po dat ke. Po re ~i ma di rek to ra glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo da na Ra ci }a, za sa da ni su za po {qa va li no ve qu de, ali su im tro {ko vi po slo va wa po ra sli zbog teh ni~ kih pro me na ko je su mo ra li da ura de da bi se uklo pi li u no ve za kon ske zah te ve. Vi de }e ka ko }e to bi ti od idu }e go di ne, ka da ne }e bi ti mo gu }e da ne ko is pla }u je za ra de ako ni su iz mi re ni do pri no si i dru ge oba ve ze. U Udr è wu kwi go vod stve nih agen ci ja Voj vo di ne sma tra ju da }e se tro {ko vi i ba na ka i wih ne mi nov no po ve }a ti, jer pred u ze }a po slu ju sa vi {e ra ~u na. S jed nog se, na i me, mo è is pla ti ti za ra da, a s dru gog oba ve ze. Za to }e kon tro la od 2013. zah te va ti vi {e ad mi ni stri ra wa. Po slo dav ci su do sa da ima li mo gu} nost da po pri li vu sred stva pr vo is pla te za ra de pa on da do pri no se, a to ne }e bi ti mo gu }e za po la go di ne. Za to }e pla te naj ve ro vat ni je ka sni ti jo{ i vi {e ne go sa da. Ono {to je si gur no, to je da u ovoj obla sti ni je mo glo da osta ne ka ko je bi lo. Efi ka sni ji si stem na pla te i stro ì ja kon tro la su ne mi nov ni. A da li je ba{ ukqu ~i va we ba na ka do bar ko rak u tom prav cu – tek }e mo da vi di mo. n Du {an ka Vu jo {e vi}

TRAGOM NOVOG RADIKALSKOG

Ni je kri va ve} iz da ja i je du go pro {lo od pi sa ni ja da je stran ka ra di ka la u ra su lu po sle po ra za na re pu bli~ kim iz bo ri ma ko ji su je osta vi li van par la men ta, a sti gla je vest da je ne ko li ko we nih biv {ih po sla ni ka pre {lo kod na pred wa ka. Me |u wi ma i Alek san dar Mar ti no vi}, kan di dat SRS za pred sed ni ka Sr bi je na pro te klim maj skim iz bo ri ma, pre ne go {to su ra di ka li tu od lu ku iz ne na da u kam pa wi pro me ni li i is tu ri li Ja dran ku [e {eq, su pru gu li de ra stran ke. Ina ~e, vest o na pu {ta wu SRS-a sti gla je ubr zo po {to se sa zna lo da }e so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} po ku {a ti da na pra vi no vu re pu bli~ ku vla du sa na pred wa ci ma i Din ki }em. Sam Mar ti no vi} po tvr dio je me di ji ma da, sem we ga, u SNS pre la ze i Dra gan Ste va no vi}, Vla dan Je re mi}, kao i Ma ri na Ra gu{ – ko ja je, me |u tim, te na -

na ci o nal ni ste ko ji }e, u sva kom slu ~a ju, u ve }em bro ju da osta nu i da se pri dru `e SRS-u, ne go {to je onih ko ji }e po sva ku ce nu da pri hva te pro e vrop sku ide ju – ka zao je Mir ~i}. S dru ge stra ne, Mar ti no vi} je svoj od la zak prav dao ti me da je SRS ima la pri li ku da se od iz bo ra 6. ma ja te meq no re kon stru i {e, mo der ni zu je i pod mla di, ali da je pred sed nik stran ke od lu ~io dru ga ~i je. [e {eq, ina ~e, stran kom ru ko vo di iz pri tvo ra Ha {kog tri bu na la, gde mu se de se tu go di nu su di po op tu `ba ma ta mo {weg tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne. Upra vo oda tle je ovih da na pre ko bli skih sa rad ni ka po ru ~io ka ko je „sa da svi ma ja sno za {to je SRS usred kam pa we me wa la pred sed ni~ kog kan di da ta“. – Ni ko ozbi qan u Sr bi ji, ko se ba vi po li ti kom, si gur no ne mi sli

„Ide ja SRS-a je uje di we we jed nog na ro da i stva ra we jed ne za jed ni~ ke dr à ve” vo de o svom pre la sku de man to va la, tvr de }i da ni je ni u jed noj stran ci. – Ov de se ne ra di o fe no me nu pre la ska ili o po je din cu, ve} se ra di o qu di ma ko ji na pu {ta ju jed nu ide o lo gi ju i ide ju, i pri hva ta ju dru gu, pot pu no su prot nu od ide je Srp ske ra di kal ne stran ke – ka è za „Dnev nik“ ra di kal Mi lo rad Mir ~i}, do sko ra {ni pot pred sed nik SRS-a, ko ji vo di wen Okru `ni od bor za Ju `nu Ba~ ku. Po we go vim re ~i ma, ide ja i ide o lo gi ja SRS-a je uje di we we jed nog na ro da i stva ra we jed ne za jed ni~ ke dr à ve. A oni ko ji to, ka ko ka è, na pu {ta ju i od la ze u po li ti~ ke par ti je ko je se ne bo re za ostva ri va we te ide je, ~i ne SRS do dat no ja ~om i po seb ni jom. Tu po seb nost on vi di u „`r tvi Vo ji sla va [e {e qa“ ko ju po re di sa `r tva ma „Mla de Bo sne“. – Bez ob zi ra na to ko li ko to ne ko me zvu ~a lo ne re al no, ali sa mo u no vi joj isto ri ji srp skog na ro da ima te da su naj ve }e one `r tve ko je je ne ko pod neo da bi se we go va ide o lo gi ja i ide ja ostva ri la. To je ne {to {to SRS-u da je po se ban ka rak ter i {to oku pqa one is kre ne

da je do tog pre la ska do {lo u po sled wih ne ko li ko da na – iz ja vio je, ko men ta ri {u }i Mar ti no vi }ev od la zak, stra na~ ki funk ci o ner Ne ma wa [a ro vi} ko ji tvr di da su i u stran ci a i sam [e {eq zna li da je Mar ti no vi} imao kon tak te s na pred wa ci ma, ma da je taj biv {i ka dar SRS-a svo ju po li ti~ ku ka ri je ru, ka ko [a ro vi} ka `e, iz gra dio na kri ti ci To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu ~i }a. Ob ja {wa va ju }i svoj od la zak, Mar ti no vi} je na veo i da je [e {eq 2008. go di ne, ka da je kul mi ni rao ras kol u SRS-u i iz we se iz dvo ji la SNS, vo dio li~ ni „rat“ sa ta da {wim svo jim za me ni kom Ni ko li }em, is ta kav {i da to ni je bio po li ti~ ki su kob ve} li~ ni „rat“ ko ji ih je ko {tao na iz bo ri ma u ma ju 2012. Ra di ka li su u tom su ko bu u~e stvo va li i osta li uz [e {e qa jer, ob ja {wa va Mar ti no vi}, „ni su hte li da ote `a va ju we go vu po li ti~ ku po zi ci ju ko ja je iona ko te {ka sa mom ~i we ni com da se na la zi u ha {kom pri tvo ru“. Ra di kal Mir ~i}, me |u tim, in si sti ra na to me da se ov de ra di is kqu ~i vo o na pu {ta wu po li ti~ ke ide je.

NELEGALNA TRGOVINA CIGARETAMA

[ver ce ri ma svet ski o bit od ne le gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma u sve tu uno sna je ko li ko i tr go vi na ko ka i nom, jer dr àv ne ka se {i rom ze maq ske ku gle zbog {ver ca ci ga re ta, pre ma stu di ja ma ko je su sa ~i ni li eks per ti ko ji se ba ve ovom pro ble ma ti kom, osta ju go di {we us kra }e ne za 40 do 50 mi li jar di do la ra – {to je, tre ba li uop {te pod se }a ti, vi {e od bru to dru {tve nog pro iz vo da Sr bi je. Ovaj po da tak ~uo se, ina ~e, na me |u na rod noj kon fe ren ci ji o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u obla sti ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma odr à noj u Ohri du, a ~i ji je ko na ~an za kqu ~ak bio da je sa rad wa vla da, za ko no dav nih te la, iz vr {nih or ga na i in du stri je ci ga re ta, kqu~ uspe {ne bor be pro tiv ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma na Za pad nom Bal ka nu. Po red gu bit ka pri ho da u dr àv nim ka sa ma, pro blem je, ina ~e, {to se nov cem od ne le gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma „hra ni” or ga ni zo va ni kri mi nal u dru gim obla sti ma, a wi me se ne ret ko fi nan si ra i te ro ri zam. Pre ma na sku pu pre do ~e nim ana li za ma, iz Ki ne i jo{ ne kih azij skih ze ma qa na tr ì {te kre }e naj vi {e fal si fi ko va nih pro iz vo da, ta ko |e i iz Ru si je, a ve li ki deo fal si fi ko va nih du van skih bren do va za vr {a va i na Bal ka nu. Pri to me je do bit od kri jum ~a re wa ci ga re ta iz u zet no ve li ka, pa se ta ko kon tej ner sa 40

Goran Pekez

mi li o na ci ga re ta na cr nom tr `i {tu ku pu je za 100.000 evra, a sa mo po sle dva-tri sa ta vo `we na dru goj de sti na ci ji vre di de set pu ta vi {e - ~ak mi lion evra! – Si tu a ci ja u re gi o nu Za pad nog Bal ka na je da nas sva ka ko bo qa ne go u ra ni jem pe ri o du – ka te go ri ~an je di rek tor kor po ra tiv nih po slo va i ko mu ni ka ci ja u kom pa ni ji JTI za Za pad ni Bal kan Go ran Pe kez. – To je de lom i za hva qu ju }i ak ci ja ma nad le `nih or ga na u Sr bi ji i dru gim dr `a va ma, ta ko |e se i po re sko op te re }e we ma we-vi {e ni ve li sa lo, a do la zak ve li kih in ve sti to ra, ukqu ~u ju }i i JTI, sva ka ko je do pri neo da se pro iz vod wa i pro met ci ga re ta na ovim pro sto ri ma re gu li {u na le -

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

PREBEGA KOD NAPREDWAKA

Ja dran ka, ideologije – Ni su se oni opre de qi va li za Vo ji sla va [e {e qa, „za“ ili „pro tiv“, ne go za ide ju – tvr di Mir ~i}. – Do ga |a ji i vre me ja sno su po ka za li da ta te za oko li~ nog su ko ba Vo ji sla va [e {e qa s ne kim

ga ni za ci ji, u op {tin skim i okru `nim od bo ri ma. „Ali, bu kval no u svim“, do da je. On o~e ku je da }e stran ka za tim kre nu ti da qe sa ak tiv no sti ma, za ko je ka `e da su sa da ma we, ali da }e bi ti in ten zi vi -

Milorad Mir~i}

ne sto ji. Ne sto ji, za to {to su Ni ko li} i dru gi osno va li svo ju po li ti~ ku par ti ju po sle 20 go di na wi ho vog ak tiv nog za la ga wa za ide ju srp skog na ci o na li zma ko ju su jed no stav no na pu sti li i za go va ra ju ne ku ide ju ko ja ni wi ma ni je ja sna, a pot pu no je su prot na ovoj ide ji. Da kle, oni su se opre de li li za pot pu no su prot nu ide ju, i pro gram ski i ide o lo {ki. Po sle iz bo ra i po me nu tih pre la za ka, SRS }e mo ra ti, ob ja {wa va Mir ~i}, da kon so li du je svo je re do ve. Mo ra }e da vi de, ka `e, ka kvo je ko na~ no sta we na kon svih kon sti tu i sa wa lo kal nih skup {ti na, kao i sta we u sa moj stra na~ koj or -

ra ne kad se za vr {e go di {wi od mo ri. U Srpskoj radikalnoj stranci ina ~e od ba cu ju te zu da je kan di da tu ra Ja dran ke [e {eq za pred sed ni ka Sr bi je bi la gre {ka ko ja je uti ca la na to da ra di ka li ne pre |u iz bor ni cen zus na isto vre me nim re pu bli~ kim iz bo ri ma. Na i me, ona je osvo ji la ma we gla so va ne go stran ka - oko 147.800 gla so va, dok je stran ku na re pu bli~ kim iz bo ri ma po dr `a lo oko 180.500 bi ra ~a. Mir ~i} ne ve ru je u tu te zu, po sta vqa ju }i pi ta we ka ko on da na toj ba zi ob ja sni ti da je SRS u No vom Sa du pre {la cen zus, da ima po sla ni ke u po kra jin skom par la -

men tu kao i od bor ni ke u lo kal nim skup {ti na ma. – S dru ge stra ne, ta mo gde ne ma or ga ni za ci je, ta mo je o~i gled no SRS za be le ì la ka ta stro fal no lo {e re zul ta te – ka zao je Mir ~i}, na po mi wu }i da je to stvar sna ge po je di nih op {tin skih od bo ra da sa ~u va ju gla so ve SRS-a, ali i da je to bi lo te {ko jer je bio pri su tan i no vac za ku po vi nu gla so va. – Pi ja ~a ri na – ob ja {wa va. – Ovo vi {e uop {te ne li ~i na de mo krat ske iz bo re. Ov de su se ku po va li nov cem i za 1.000, 2.000 di na ra. SRS je, po we go vim re ~i ma, ne gde us pe la da svo jom or ga ni za ci jom ani mi ra ~lan stvo, sa ~u va gla so ve i iz vu ~e ga na bi ra~ ka me sta, a ne gde - ni je. Naj bo qi pri mer ono ga {to se de {a va lo je ste, ka è, me sto Bu ko vac kraj No vog Sa da, gde SRS tra di ci o nal no ima svo je upo ri {te, a sa da je ta mo pr va po bro ju gla so va Rom ska de mo krat ska stran ka. Zar to ni je iro ni ja na sve ovo, pi ta se Mir ~i}, do da ju }i: „A za mi sli te jo{ ve }i ap surd: dru go pla si ra na je LSV“. Ina ~e, Rom ska de mo krat ska par ti ja ne po zna ta je {i roj no vo sad skoj jav no sti, na we noj iz bor noj li sti ni je bi lo Ro ma, a osvo ji la je {est man da ta u Skup {ti ni gra da No vog Sa da. To je vi {e ne go {to od bor ni ka ima ju SRS ili DSS-a (po pet man da ta), ko ji RDS otvo re no op tu ù ju za ku po vi nu gla so va. Ina ~e, SRS je u Voj vo di ni, na po kra jin skim iz bo ri ma, osvo ji la ta ko |e pet me sta. U od no su na iz bo re 2008, sa da su u Skup {ti ni Voj vo di ne sko ro „za me ni li“ sna ge s na pred wa ci ma. SRS je ono mad u taj par la ment u{la s 24 po sla ni ka, a ne du go po tom iz dvo ji lo se pe to ro i pre {lo u SNS. Da nas SRS ima pe to ro po sla ni ka, a SNS – 22. Stran ka je po sle iz bo ra iza bra la no ve pot pred sed ni ke, a me |u wi ma vi {e ni je bio Mir ~i}. On ka è da ka drov ska po li ti ka stran ke „ne ma ve ze s onim {to jav nost sti ~e pred sta vu“. Ka drov ska po li ti ka se, do da je, vo di ta ko {to se u od re |e nim tre nu ci ma an ga ù je od re |e ni broj qu di ka ko bi na ve }i ni vo di gli stran ku u osta lom de lu Sr bi je. – U Voj vo di ni ni je za do vo qa va ju }e, ni je ne ko do bro sta we, ali unu tar stran ke u od no su na dru gi deo Sr bi je je mno go bo qe. I, on da se ak ti vi ra ju dru gi qu di – De jan Mi ro vi}, Ne ma wa [a ro vi} i osta li, da po di ù stran ku u onom dru gom de lu Sr bi je. Na rav no, ne za ne ma ri va ju }i i Voj vo di nu – ka è Mir ~i}, funk ci o ner ra di ka la ko ji je po sle maj skih iz bo ra seo u od bor ni~ ku klu pu u No vom Sa du. n Sne à na Ko va ~e vi}

U SRBIJI NA EVROPSKOM PROSEKU

re ske po li ti ke dr à va na Za pad nom Bal ka nu bu du har mo ni zo va ne i da ni jed na ne pra vi na gla po ve }a wa po re skog op te re }e wa, jer ta kvi ko ra ci po ve }a va ju ri zik da do |e do ne le gal ne tr go vi ne Pe kez do da je da sa rad wa iz me |u in du stri je ci ga re ta i vla da dr à va u re gi o nu, s jed ne stra ne, i sa rad wa s EU s dru ge, upra vo vo di kon tro li i na pret ku u su zbi ja wu ne le gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma. – U ze mqa ma EU ne le gal na tr go vi na, ot pri li ke na sva kih 10 mi li o na ci ga re ta no si gu bi tak od dva mi li o na evra po re skog pri ho da – ka è Pe kez. – Ne ma mo zva ni~ nu pro ce nu ko li ko je na ovim pro sto ri ma sa da u~e {}e ne le gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma, ali pro ce wu je mo da je tre nut no taj pro blem u gra ni ca ma ne kog nor mal nog tr ì {ta. Da kle, za sa da pro blem na Za pad nom Bal ka nu ni je aku tan, {to je do bar znak, ali je ja ko bit no da dr à ve u re gi o nu na sta ve da stra te {ki pla ni ra ju po ve }a we ak ci za i da ko mu ni ci ra ju iz me |u se be. Jer, po na vqam, upra vo je ne u sa gla {e nost re gi o nal ne fi skal ne po li ti ke je dan od glav nih uzro ka ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma, po {to do vo di do zna ~aj nih ri zi ka u ce na ma du van skih pro iz vo i da. Za to je pred vi div, po ste pen i re gi o nal no usa gla {en rast ak ci za u re gi o nu Za pad nog Bal ka na osnov ni pred u slov za spre ~a va we ile gal ne tr go vi ne. n Mi lo rad Mi tro vi}

I EVROPU SVE VI[E PLA[E KLIMATSKE PROMENE

Vre me vi {e ni je nor mal no! uro stat je ne dav no ob ja mre è i iz grad we no ve – ka è vio pri li~ no uz ne mi ra za „Dnev nik” {ef voj vo |an ske va ju }u pro jek ci ju uti ca ja kan ce la ri je u Bri se lu Pre drag kli mat skih pro me na na pro stor No vi kov. EU do 2020. go di ne. Pre ma ovim Po we go vim re ~i ma, i ne za po da ci ma, naj u gro è ni ji su vi sno od to ga Voj vo di na je ve} [pa ni ja, Por tu gal, Gr~ ka, jug za po ~e la niz sli~ nih pro je ka Ita li je, te de lo vi Bu gar ske, ta, pod se }a ju }i da je Vla da Ru mu ni je i Ma |ar ske, i to pri APV u svo jim raz voj nim do ku mar no od ve li kih su {a, s tim da men ti ma ve} de fi ni sa la upra }e oblast Pa non ske ni zi je su o vqa we vod nim re sur si ma kao ~i ti i sa po pla va ma. Na {a ze stra te {ki pri o ri tet. Na te me mqa ni je ob u hva }e na ovim is qu to ga su i „Vo de Voj vo di ne” tra ì va wem, ali se na te me qu gra di le raz voj nu po li ti ku u ana li ze ono ga {to o~e ku je na {e su se de la ko mo è iz ve sti za kqu ~ak da }e, re ci mo, Voj vo di na u go di na ma pred na ma na }i na uda ru i su {a i po pla va. Uosta lom, i me te o ro lo zi su sa gla sni da tem pe ra tu re u pro se ku vi {e od onih u se ver noj Afri ci, a ko je su pro te klih da na gre ja le ove pro sto re – ni su nor mal ne! U sva kom slu ~a ju, EU je ite ka ko ozbiq no shva ti la ana li zu Euro sta ta i ve} ima na ja va da }e u ve li koj me ri uti ca ti na ko ri {}e we raz voj nih fon do va. Na i me, ka ko je na go ve {te no u Bri se lu, na do la ze }im evrop skim kon kur si ma do dat no }e bi ti bo do va ni pro jek ti ko ji u svo joj osno vi ima ju za {ti tu qu di, imo vi ne i pri vred nih re sur sa. Kao obra [to tamnije, to gore zlo è we se na vo di da }e o~e ki va ni kli mat ski po re prav cu, s jed ne stra ne na vod wa me }a ji ima ti dra ma ti~ ne po va wa i ubla à va wa po sle di ca sle di ce, po go to vo u po qo pri su {a, a sa dru ge od vod wa va wa i vre di, i da se za ta kvu bu du} za {ti te od po pla va. nost va qa pri pre mi ti. Iz me |u osta log, ovo pred u ze – U na red nom pe ri o du, prak }e se ta ko ukqu ~i lo u re a li za ti~ no ve} od je se ni, o~e ku jem ci ju Cen tra za kon tro lu su {e da }e sve ve }i broj fon do va bi za Ju go i sto~ nu Evro pu, pro jek ti usme ren na pro jek te ko ji se ta ko ji je raz ra |en pod okri ti ~u od bra ne od po pla ve i su qem UN i Svet ske me te o ro lo {e, po put re kon struk ci je re~ {ke or ga ni za ci je. U naj kra }em, nih na si pa, ili ob no ve i mo za da tak ovog cen tra bio bi da der ni za ci je po sto je }e ka nal ske se po ve }a sprem nost re gi o na da

ade kvat no od re a gu je na su {u i na taj se na ~in uma we we ni ne è qe ni efek ti. Isto vre me no, „Vo de” su, za jed no sa jo{ 12 part ne ra iz de vet ze ma qa, i deo FP7 Eno ra sis pro jek ta, ~i ji je ciq raz vi ja we na pred nog si ste ma za upra vqa we na vod wa va wem. – Na rav no, uti ca jem kli mat skih pro me na ne mo è da se ba vi sa mo jed na dr à va ili re gi ja, i ve} smo na tu te mu raz go va ra li sa part ne ri ma iz Ma |ar -

ske i Ru mu ni je – po tvr dio je No vi kov. – Ide ja nam je, na i me, da u prav cu po ve }a wa odr `i vo sti na {ih ka pa ci te ta, kre i ra mo za jed ni~ ke pro jek te i s wi ma kon ku ri {e mo kod fon do va EU. I o~e ku jem da }e mo pot pu no sprem ni do ~e ka ti ve} pr vi sle de }i po ziv evrop skih in sti tu ci ja ko ji }e i}i u prav cu od bra ne re sur sa ugro `e nih kli mat skim pro me na ma. n Mi ro slav Sta ji}

ITALIJANI ]E U SRBIJI 10 KILOMETARA PRUGE GRADITI – 415 DANA

za vra tom i igra ~i gi ti man na ~in. Mi kao kom pa ni ja za i sta ne to le ri {e mo ukqu ~i va we na {ih pro iz vo da u ne le gal nu tr go vi nu du van skih pro iz vo da i pred u zi ma mo sve {to je u na {oj mo }i da bi smo spre ~i li po ja vu na {ih ci ga re ta na ile gal nom tr ì {tu. Pe kez na gla {a va da JTI ima pot pi sa ne me mo ran du me sa ca ri na ma Sr bi je, Ma ke do ni je i Al ba ni je, pre ko ko jih us po sta vqa efi ka snu sa rad wu i za jed ni~ ki se sa dr àv nim or ga ni ma bo ri pro tiv {ver ca. Ko li ko kom pa ni ja JTI sma tra zna ~aj nom bor bu pro tiv ne le gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma uka zu je i ~i we ni ca da je 2007. go di ne pot pi sa la spo ra zum sa Evrop skom ko mi si jom u ci qu pre va zi la è wa pro ble ma ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma, ko jim se oba ve za la da }e za 15 go di na u tu svr hu iz dvo ji ti 400 mi li o na do la ra. – Sve ze mqe Za pad nog Bal ka na, ukqu ~u ju }i i Sr bi ju, è le u Evrop sku uni ju. U sklo pu to ga sva ka od tih dr à va mo ra da sa ~i ni pla no ve i stra te gi je ka ko da se pri la go di stan dar di ma EU, iz me |u osta log i na po qu opo re zi va wa ci ga re ta – sma tra Pe kez. – U tom smi slu je ja ko do bro {to Vla da u Sr bi ji ima ak ci zni ka len dar ko ji re gu li {e po ve }a we ak ci za u ju lu i ja nu a ru sle de }e go di ne. To je jed na od me ra ko ja po ste pe no vo di pre ma kon tro li ri zi ka od ile gal ne tr go vi ne ci ga re ta ma. Iz u zet no je, na i me, va `no da po -

Tem po zbog ko jeg bi Fra wa Jo sif pla kao r bi ja je iz grad wu 10,5 ki lo me ta ra dvo ko lo se~ ne elek tri fi ko va ne pru ge iz me |u Gi qa i Pa ra }i na, ko ja je deo me |u na rod nog è le zni~ kog Ko ri do ra 10, po ve ri la ita li jan skom kon zor ci ju mu „Ita li a na Con stru zi o ni„, ko ji se ugo vo rom oba ve zao da }e po sao vre dan 16,2 mi li o na evra za vr {i ti za 415 da na. Ako je ovo bi la naj po voq ni ja po nu da od 15 pri spe lih iz ~ak 10 evrop skih ze ma qa, pi ta we je ko ji su tek rok iz grad we osta li po nu di li. I {ta ima da se na tih 10 ki lo me ta ra ra di go di nu i sko ro dva me se ca. \a~ ki pri mer efi ka sne iz grad we pru ga onaj je iz vre me na Austro-Ugar ske mo nar hi je, ka da je sa mo u jed noj go di ni na na {im pr o sto ri ma iz gra |e no bli zu 350 ki lo me ta ra pru ga!!! To je bi la 1883, ka da je po sta vqe no oko 200 ki lo me ta ra {i na na de o ni ci Su bo ti ca - No vi Sad - Ze mun, za tim po 70 ki lo me ta ra od In |i je do Srem ske Mi tro vi ce i od Ki kin de do Zre wa ni na, plus iz gra |en most na Du na vu kod Pe tro va ra di na i tu nel u ôr ta nov ci ma. A jo{ se ra di lo bez me ha ni za ci je, ali su za to pr o jek ti bi li za vr {e ni pre ot po ~i wa wa ra do va. Pri pre mio ih je, ina ~e, in è wer Ni ko la Stan ko vi}, Sr bin iz Sta pa ra. U da na {we vre me vi so ko ra zvi je ne teh no lo gi je sa mo se u na {oj ze mqi gra di ova ko spo o o ro. Pr o {le go di ne, na kon sna `nog ze mqo tre sa ko ji je po go dio Ja pan, za sa mo {est da na po pra vqen je pot pu no uni {ten auto put Ve li ki Kan to. Kod nas su, isto vre me no, vi {e stru ko pr o bi je ni go to vo svi ugo vo re ni ro ko vi za ozbiq ni je pr o jek te, od iz grad we mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, do za vr {et ka Ko ri do ra 10, no vo sad ske obi la zni ce...

Na {i se nad le `ni ve ~i to prav da ju du gim ten der skim pr o ce du ra ma, kao da ih pr o pi su je ne ko dru gi, a ne mi; za tim ne pri pre mqe nim pr o jek ti ma, kao da nam ne ko ne do zvo qa va da ih pri pre mi mo; pa ne re {e nom eks pro pri ja ci jom, ne do stat kom nov ca... Sa mo bi po sled wi raz log bi te o ret ski mo gao oprav da ti spo rost, ali i to tre ba uze ti s re zer vom, jer se do bro se }a mo ka ko su stra ni kre di to ri mo ra li da in ter ve ni {u {to se odo bre na kre dit na sred stva ne ko ri ste za fi nan si ra we ra do va, ve} su osta vqe na da le `e za ro bqe na – i to zbog ~e ka wa da se u Skup {ti ni ra ti fi ku je pred met ni ugo vor, ili zbog ne za vr {e nih pr o je ka ta.

Ita li ja ni ka `u ka ko ve ru ju da }e is po {to va ti rok u ovom ve li kom po slu, u ko me }e, ka `u, to kom iz grad we is ko pa ti 295.000 ku bi ka ma te ri ja la, ugra di ti 648.000 ku bi ka no vog ma te ri ja la, 2.640 to na {i na, 33.000 ko ma da be ton skih pra go va, 64.000 ku bi ka no vog tu ca ni ka i 18 no vih skret ni ca...

Svi se sa da prav da ju ka ko se ra di o ve li kom po slu, tre ba ko pa ti, po sta vqa ti pod lo gu, tu ca nik, pra go ve, {i ne... Me |u tim, ima la je na {a dr à va i ve }ih po slo va ko je je za vr {a va la u ne u po re di vo kra }em ro ku, is ko pa va ju }i i ugra |u ju }i ogrom ne ko li ~i ne ma te ri ja la, po seb no po sle Dru gog svet skog ra ta, ka da se ze mqa ob na vqa la. Pr vi iza zov bi la je iz grad wa 90 km pru ge Br~ ko-Ba no vi }i, od ma ja do no vem bra 1946. Gra di te qi - omla din ci ru~ no su is ko pa li 1,3 mi li o na kub nih me ta ra ze mqe (~e ti ri pu ta vi {e ne go {to }e Ita li ja ni is ko pa ti naj sa vre me ni jim ma {i na ma) i pr o bi li tri tu ne la kr oz Ma je vi cu, na Ki se qa ku i Orlo vi ku. Dru gi ve li ki po du hvat bio je 1947. na pre mo {}a va wu 242 ki lo me tra pru ge iz me |u Sa ra je va i [am ca, gra de }i isto vre me no i 17 mo sto va i de vet tu ne la. Me |u po sled wim ve li kim ak ci ja ma bi la je iz grad wa 90 ki lo me ta ra du ge pru ge Do boj - Ba wa lu ka, ko jom je voz pr o {ao ve} 1951. Ka ko god, o Ko ri do ru 10 se pri ~a du è od de ce ni je, a ko li ko li }e tek o Ko ri do ru 11, ko ji jo{ ni ne ma slu `be ni sta tus ko ri do ra, upr kos mno gim in ter ven ci ja ma Evrop skoj ko mi si ji za sa o bra }aj. Ne {to od auto pu te va se i pri vo di kra ju, me |u tim, ka da se ra di o è le zni ci, ne do sta ju mi li jar de evra za we nu mo der ni za ci ju. Ako se uz to na sva kih 10 ki lo me ta ra iz grad we bu de ~e ka lo vi {e od go di ne, ma lo ko od nas }e us pe ti da se pr o vo za sa vre me nim pru ga ma... A dok de ca na ra stu, pr vo i zgra |e ni ki lo me tri }e ve} bi ti za re mont. n Ran ka Da u to vi}

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

U SR BI JI OD 2005. PO STO JI JE DIN STVE NI LI^ NI RE GI STAR

Ma lo de ce za de ce ni ji abor tu sa, ~e do mor sta va, psi hi~ kog i fi zi~ kog zlo sta vqa wa de ce, po sto je i oni ko ji su te iste de ce èq ni. Oni ko ji bi im pru ì li qu bav, ne `nost i pa `wu, sve ono {to su im bi o lo {ki ro di te qi us kra ti li, sve sno ili sti ca jem ne sre} nih okol no sti. No, ta kvih pa ro va, osu |e nih na è qu, ima mno go vi {e ne go è qe ne de ce. Na usva ja we je pro {le go di ne ~e ka lo 622 po ro di ce, a sa mo 70 de voj ~i ca i de ~a ka je bi lo u sa mom pro ce su. Mo è li se re }i da smo pro bir qi vi, ako se zna da no vu po ro di cu naj ~e {}e pro na |u de ca do dve go di ne, sve tle pu ti, bez ne kih po seb nih zdrav stve nih pro ble ma, a da po ten ci jal ni ro di te qi iz be ga va ju de cu sa smet wa ma u raz vo ju ili onu rom ske na ci o nal no sti. Za one pro bir qi ve i one ko ji ne bi ra ju, u Sr bi ji od 2005. go di ne po sto ji Je din stve ni re gi star usta no vqen Po ro di~ nim za ko nom. O re gi stru u to me {ta on nu di za „Dnev nik” pri ~a Dra gan Vu le vi} na~elnik odeqewa za upravno-nadzorne poslove Ministarstva rada i socijalne za{tite u oblasti porodi~ ne za{tite. – Mi ni star stvo nad le `no za po ro di~ nu za {ti tu vo di Je din stve ni li~ ni re gi star po ten ci jal nih ro di te qa, od no sno li ca ko ji ma je nad le `ni Cen tar za so ci jal ni rad utvr dio da ima ju op {tu po dob nost da mo gu bi ti usvo ji te qi, kao i Je din stve ni li~ ni re gi -

PEN ZI O NI SA NI GE NE RAL MI LUN KO KA NO VI] ZA „DNEVNIK” O „AFE RI STO LE ]A”

Osveta ne~asnih iz dràvnog vrha ravda je spora ali dosti`na – ve ru je penzionisani general Milun Kokanovi}, nakon {to je s biv{im ministrom odbrane nekada{we dràvne zajednice SCG Prvoslavom Davini}em, kome je bio pomo} nik za materijalne resurse, i penzionisanim pukovnikom Jovicom Vu~ kovi}em, oslobo|en optu`bi za kri vi~ no de lo zloupotrebe slu`benog poloàja. Podsetimo, wih je Tuìla{tvo teretilo zbog dva ugovora o opremawu Vojske SCG s firmom „Proizvodwa - Mile Dragi}“ od 25. avgusta 2005, koje je potpisao zamenik na~elnika Uprave za snabdevawe, pukovnik Milovan Andri}. Vi{i sud u Beogradu je presudom na {ao da je „Savet ministara SCG, posle jednogodi{we procedure kroz nadle`ne institucije, po~etkom avgusta 2005. doneo odluku da se iz vanbuxetskih sredstava nabavi oprema za vojsku u periodu od 2006. do 2010. godine, a da je ministar odbrane SCG Davini}, shodno zakonu, izvr{avao tu odluku kad je dao nared bu na osnovu koje je 25. avgusta 2005. dva pomenuta ugovora s firmom ‘Mile Dragi}‘ potpisao pukovnik Andri}“. General Kokanovi} je oslobo|en i optu`be da je naredio Andri}u da potpi{e ugovore, jer su, kako je utvrdio sud, dokazi pokazali da je tokom avgusta 2005. bio od su tan, na bolni~ kom le~ewu i godi{wem odmoru. Za pukovnika Vu~ kovi}a, biv{eg zamenika na~elnika Uprave za razvoj, sud je na{ao da je radio referate o potrebama vojske iz nadle`nosti te uprave, te da s tim u vezi ne stoje optu`be koje mu se pripisuju.

ne mo è da iz me ni, da na do me sti onu te {ku me dij sku sa ta ni za ci ju ko ja je tra ja la me se ci ma. @i vot ce le we go ve po ro di ce se u dru goj po lo vi ni 2005, na pro sto, okre nuo za 180 ste pe ni, a lo {i do ga |a ji su se, ka è, sa mo ni za li… –U tom pe ri o du je obijen stan u koji se moja porodica tek preselila, i to je obi jen na ta kav na ~in da ni na bravi, a ni na vratima nije bilo nikakvih tragova. To “obi ja we” ne da ni je ra sve tqe no, ne go je ubr zo na kon to ga iz bi la afe ra – sum wi ~av je ge ne ral. U ni zu de {a va wa u to vre me, pri se }a se da su ne du go po tom on i we gov ta da se dam na e sto go di {wi sin, u re sto ra nu bi li `r tve ira ci o nal nog gne va ne po zna tih obe snih mla di }a. – U à ru afe re moj sin Vla di mir – ko ji je u to vre me bio va ter po li sta „Par ti za na“ – i ja, svra ti li smo po obi ~a ju, po sle we go vog tre nin ga, u re sto ran „Dal ma ti nac„ i tu smo iz ~i sta mi ra pre tu ~e ni na o ~i gled ce log re sto ra na od tro ji ce ne po zna tih mla di }a od ko jih je je dan imao pi {toq. Sve se de si lo bez ika kvog po vo da i raz lo ga. To su na me {te ne tu ~e, po prin ci pu: za {to me gle da{? – pri ~a nam Ko ka no vi}. Po ge ne ra lo vim re ~i ma, ne da ih ni su za {ti ti la Voj no be zbed no sna agen ci ja i BIA-e, ne go ni je re a go vao ni MUP Sr bi je, pa ni do da nas taj na pad ni je ra sve tqen. – Sa mim ~i nom po kre ta wa is tra ge, ja sam pro tiv za ko ni to pre vre me no pen zi o ni san. Na à lost, ne ka je na ~ast qu di ma ko ji su to ura di li, mo jim ta da {wim pret po sta vqe nim. Pen zi o ni sao me je Vr hov ni sa vet od bra ne, po iz ri ~i tom zah te vu ta da {weg mi ni stra od bra ne ge ne ra la Zo ra na Stan ko vi }a ko ji je, pre ne go {to je po sta vqen za mi ni stra, bio na ~el nik VMA i ta da je hi je rar hij ski bio me ni pot ~i we ni – ka è Ko ka no vi} i po tvr |u je da }e po kre nu ti po stu pak po vo dom pre vre me nog pen zi o ni sa wa. Ta ko |e na ja vqu je i po kre ta we po stup ka za na kna du ne ma te ri jal ne {te te, jer je uve ren da su se u we go vom slu ~a ju za to ste kle za kon ske okol no sti po osno vu „neo sno va nog pri tva ra wa i hap {e wa“. To kom is tra ge je, na i me, pro veo u pri tvo ru 22 da na. – Kad je po kre nu ta is tra ga 30. sep tem bra 2005. go di ne, biv {i mi ni star od bra ne Pr vo slav Da vi ni} ni je bio osum wi ~e ni, bio je sa mo sve dok. Ja sam na samom po~etku istrage bio prvookriKad je moj otac uhap{en, uklowen vqeni, iako sam bio na odmoru i sam iz vaterpolo tima le ~e wu u vre me dok je bi la u toku „Partizan” i nisu mi prakti~no priprema tih ugovora, za ko je sam dozvoqavali ni da u|em u bazen ~uo tek kad sam se vra tio – na vo di Kokanovi}. (Vladimir Kokanovi}) Korene svoje „lo{e karme“ general pripisuje periodu posledGeneral Milun Kokanovi} tvr de }i, we ~etiri godine u profesionalnoj kakao i Da vi ni} i Vu~ ko vi}, da su „ar gu rijeri: najpre dok je bio na du`nosti men to va li svo je od bra ne“ u ko ji ma su od na~elnika Tehni~ ke uprave Generalpo ~et ka od ba ci va li sve op tu `be, u raz{taba, a potom, od 2004. do postavqewa govoru za „Dnevnik” pr vi put javno pri za pomo} nika ministra odbrane SCG, ~a o de{avawi ma pre i posle „afere vedok je bio na~elnik Uprave za logistika“. O to me je, ina ~e, ve} sve re kao na ku General{taba, {to zna~i da je, kako su du to kom pro ce sa i u za vr {noj re ~i. kaè, „pod sobom, pored tehni~ ke slu– Na à lost, mo ram da ka èm da bez `be, imao sanitetsku, intedantsku, graob zi ra {to sam sre tan i za do vo qan zbog |evinsku i saobra}ajnu“. oslo ba |a ju }e pre su de, ipak ni ko ne mo – U periodu dok sam bio na~elnik è da na do me sti pat we i mu ke ko ja smo Tehni~ ke uprave i Uprave za logistiku, po ro di ca i ja pro {li u ovih se dam go di mnogi ne~asni pojedinci, naàlost iz na – ja san je ge ne ral Ko ka no vi}. – Ni ko vrha dràve, preko raznih tajkuna, pre-

ko raznih privrednika privatnika koji su od uticaja i mo}i, vr{ili su strahovit pritisak na mene i na moje saradnike da se nabavqa neka vrsta opreme, delovi koji nisu potrebni vojsci, od ta~ no odre|enih firmi... – navodi general. Po we go vim re ~i ma, u vre me post pe to ok to bar skih pro me na iz no vo for mi ra ne vla sti su, u sklo pu ci vil ne kon tro le voj ske, do {li ne ki no vi qu di, ko ji su od mah do ve li do pro me na i u si ste mu na bav ke. Ostao mu je, ka è, upe ~a tqiv slu ~aj s po ~et ka 2004. go di ne, kad je, po we go voj pri ~i, na ten de ru za snab de va we voj ske po gon skim sred stvi ma „iza bra na fir ma jed nog pri vat ni ka ko ji se do ta da ni ka da ni je ba vio pro me tom naf te i naft nih de ri va ta, a ot pa li su ta da dr àv ni NIS ‘Ju go pe trol‘ i ‘Be o pe trol‘ ko ji su da li ni è ce ne i bi li du go go di {wi po u zda ni snab de va ~i Voj ske svim vr sta ma po gon skih sred sta va“. On na po mi we da se „po bu nio pro tiv ta kvog iz bo ra i oba ve stio ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba ge ne ra la Bran ka Kr gu, ko ji je od mah in ter ve ni sao kod ta da {weg mi ni stra od bra ne da se ta kav ugo vor po ni {ti, {to se ubr zo i de si lo“. – S ob zi rom na to da sam se su prot sta vqao ta kvim stva ri ma, stao sam na ùq mo} ni ci ma ko ji su sto ga na sto ja li da me sklo ne s me sta na ~el ni ka Teh ni~ ke upra ve, pa s me sta na ~el ni ka Upra ve za lo gi sti ku. Po ne kim ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, to me se pro ti vio ta da {wi mi ni star od bra ne Bo ris Ta di}. Imam sa zna wa da je od mi ni stra od bra ne Pr vo sla va Da vi ni }a tra è no da po kre ne mo je pen zi o ni sa we, ali to ni je do zvo lio Vr hov ni sa vet od bra ne. [ta vi {e, VSO me je po sta vio na me sto po mo} ni ka mi ni stra od bra ne za ma te ri jal ne re sur se. To je, ube |en sam, jo{ vi {e raz be sne lo mo} ni ke i ve ru jem da su u ovoj afe ri, ko ja je pot pu no is kon stru i sa na a na ja vqi va na je kao ’pqa~ ka ve ka’, vi de li pri li ku da me sa ta ni zu ju i da me uklo ne s tog me sta – ka è Mi lun Ko ka no vi}. Ipak, pri zna je, naj vi {e ga bo li {to su ne vo qe, ka ko tvr di, pra ti le i ~la no ve we go ve po ro di ce. – Na kon {to sam se na {ao u pro ce su, sa zna li smo da je iz bez bed no snog mi qea vr {en pri ti sak na firmu u kojoj je bila zaposlena mo ja }erka, da je otpuste. A Mom Vla di mi ru se na pra sno za vr {i la va ter po lo ka ri je ra – is ti ~e ge ne ral sa à qe wem. Vladimir Kokanovi}, generalov sin, tvr di da je posle izbijawa afere “cela porodica bila pod stra{nim pritiscima”, te da su, izme|u ostalog, dobijali sms-poruke prete}eg sadràja s raz li ~i tih nepoznatih brojeva. – Ja sam se u to vre me pro fe si o nal no ba vio va ter po lom, bio sam ~ak ju ni or ski re pre zen ta ti vac SCG i ~lan se ni or skog ti ma „Par ti za na“. Va ter po lo sam mno go vo leo i za i sta sam mu se svim sr cem po sve tio. Me |u tim, ubr zo na kon {to je iz bi la afe ra i kad je moj otac uhap {en, uklo wen sam iz ti ma. Ni su mi prak ti~ no do zvo qa va li ni da u|em u ba zen – pri ~a nam set no Vla di mir Ko ka no vi}. – Ni ko ni je jav no smeo da mi ka è raz log, ali je ne ko li ko tre ne ra, ukqu ~u ju }i i po mo} nog i glav nog, pa ~ak i ne ki qu di iz me nax men ta ta da {we upra ve klu ba, u po ve re wu pri zna lo da ’ta ko mo ra’, jer su na wih vr {e ni ne nor mal ni pri ti sci. To je bio kraj mo je va ter po lo ka ri je re. n Jaska Jakovqevi}

Usvo je we Usvo je we je naj pot pu ni ji i naj e fi ka sni ji ob lik za {ti te de ce bez ro di teq skog sta ra wa. Usvo je wem se de te tu obez be |u je raz voj u po ro di ci u ko joj usvo ji o ci pre u zi ma ju ulo gu ro di te qa i ima ju sva pra va i du `no sti ko ja ~i ne sa dr `i nu ro di teq skog pra va. Usvo je we je ne ras ki di vo i usvo je wem de te za u vek po sta je deo no ve po ro di ce.Usvo ji te qi mo gu bi ti su pru `ni ci ili van bra~ ni part ne ri. Iz u zet no, usvo je we je mo gu }e i od stra ne po je din ca.

Ko ne mo è bi ti usvo ji teq? De te se ne mo è usvo ji ti pre ne go {to na vr {i tri me se ca ì vo ta. Od lu ka o usvo je wu, kao i iz bor usvo ji la~ ke po ro di ce je u nad le `no sti or ga na sta ra teq stva – cen tra za so ci jal ni rad op {ti ne na ko joj de te ima pre bi va li {te, od no sno bo ra vi {te. Ina ~e, usvo ji teq ne mo gu bi ti: * oso be ko je su pot pu no ili de li mi~ no li {e ne ro di teq skog pra va * pot pu no ili de li mi~ no li {e ne po slov ne spo sob no sti * oso be obo le le od bo le sti ko ja {tet no mo è de lo va ti na usvo je ni ka * oso be osu |e ne za de lo iz gru pe de la pro tiv bra ka i po ro di ce, pro tiv pol ne slo bo de i pro tiv ì vo ta i te la.

star de ce po dob ne za usvo je we, {to zna ~i da su de ca bez ro di teq skog sta ra wa. Oba re gi stra se vo de u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne za {ti te – pre do ~a va Vu le vi}. Uvo |e wem Je din stve nog re gi stra omo gu }e no je po ten ci jal nim ro di te qi ma iz No vog Sa da da ima ju uvid i usvo je de te iz bi lo kog de la Sr bi je. – To je, uosta lom, i je dan od raz lo ga za {to je i usta no vqen Je din stve ni re gi star. Da kle, da usvo ji te qi da pod je dan kim uslo vi ma i sa ce le te ri to ri je Sr bi je ima ju istu mo gu} nost da ostva re svo je ro di teq ske sno ve. I onaj iz Su bo ti ce i onaj iz Pre {e va mo è pod jed na kim uslo vi ma, uko li ko is pu wa va sve po treb ne od red ni ce i za do vo qi naj bo qe in te re se de ce, da usvo ji de te... Re gi star je je din stven za svu de cu bez ob zi ra na wi ho vo zdrav stve no sta we, ka len dar ski uz rast, raz voj ne mo gu} no sti, na ci o nal nu pri pad nost... Mo gu} nost usva ja wa de ce ima ju i stra ni dr à vqa ni, ko ji ma ni je bit no da li je de te bo le sno, cr no ili be lo, kao i ga star baj te ri ko ji ima ju srp sko dr à vqan stvo. – Stra ni dr à vqa ni mo gu usvo ji ti na {e de te uz iz u zet no odo bre we mi ni stra nad le `nog za po ro di~ nu za {ti tu, i to sa mo onu de cu ko ja kod nas ni su pro na {la od go va ra ju }e usvo ji te qe u ro ku od go di nu da na. Od 2006. do 2010. go di ne stran ci su usva ji li pro se~ no po de set ma li {a na go di {we. [to se ti ~e na {ih dr à vqa na ko ji ì ve u ino stran stvu oni ima ju srp sko dr à vqan stvo i usva ja ju pod jed na kim uslo vi ma kao i do ma }i dr à vqa ni – ob ja snio je Vu le vi}. U Je din stve ni re gi star po da ci o po ten ci jal nim usvo ji te qi ma uno se se na kon od re |e ne pro ce du re. – Ka da cen tar utvr di op {tu po dob nost i de te ta i usvo ji te qa on da spi sak pred me ta do sta vqa mi ni star stvu. Mi kon tro li {e mo za ko ni tost i pra vil nost ra da cen tra u kon kret nom slu ~a ju. Uko li ko usta no vi mo da je sve u re du, uno si mo po dat ke u Je din stve ni re gi star, i po ten ci jal ne usvo ji te qe i po ten ci jal ne usvo je ni ke. Ka da do sta vi mo po dat ke o de te tu za je din stve ni spi sak, auto mat ski cen tru za so ci jal ni rad iz je din stve ne ba ze na {ih po da ta ka do sta vqa mo uì spi sak od 20 do 30 pa ro va ko ji mo gu bi ti usvo ji te qi tom de te tu i do sta vqa mo kom ple tan je din stve ni re gi star da, uko li ko sa uèg spi ska ne pro na |u od go va ra ju }e ro di te qe, to ura de iz re gi stra. Ina ~e, de lu je da se u Sr bi ji du go ~e ka na usvo je we zbog ogromne papirologije i te {ke procedure, ali stru~ waci uveravaju da je pogre{no mi{qewe qudi da je usvajawe dugotrajan, mukotrpan postupak. Po sle pro ce wi va wa po dob no sti ko je naj vi {e tra je do tri me se ca, osim u spe ci jal nim si tu a ci ja ma gde se tra è do dat ni do ka zi, stru~ wa ci pro gla {a va ju par po dob nim. Sle di po stu pak kon kret ne po dob no sti za de te ko je je u do mu. Za we ga se tra ì naj bo qi par – pa su zah te vi ve }i.

ZEMAQSKI DANI TEKU

(Po)etika {vedskog stola D

a, najzad jedna dobra vest za potro{a~e! U novoj seriji „poskupqewa asoritimana najrazli~itijih proizvoda“, kako to ve} umeju da kaù na{i mladi novinari, jedan artikal, ili se ve} slobodno moè govoriti i o robi – ne da je pojeftinio, nego se na svim }o{kovima ve} obavqaju i naj{ire rasprodaje. [to moè samo da nas raduje u naporima da zaustavimo nadolaze}u inflaciju. Ti artikli su nekad, ne tako davno, bili jako traèni, ali je usled enormno velike ponude te robe na srpskom trì{tu wihova cena po~ela strmoglavo da pada. Radi se o qudima, ali ne o wihovim stvarala~kim „resursima“ (koga to jo{ danas zanima) nego o wihovim dizawima ruku, ili ona tri srpska prsta, ili dva, kao „viktori(ja)“, vaqda kao znamen da }e bira~ko telo uvek biti na dobitku, a mi }emo, jelda, pobe|ivati. I {to je jo{ lep{e, takva qudska roba izgleda nikad ne}e biti deficitarna i mi, s te strane, nikada vi{e ne treba da brinemo za WIHOVU budu}nost. Deficitarni }e biti oni drugi qudi, pa ve} i sad ih je sve mawe i mawe, ali koga jo{ briga za takve kad nemaju {irok koalicioni kapacitet. A meni se, eto, jako dopada {to poslanici najzad samostalno raspolaù mandatima. Slutim da u tome ima ne~eg jako dobrog – jer ne veje sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaè svoj trag. Ova skandalozna pretr~avawa na samo dva-tri dana posle izbora iscedi}e, nadam se, sav qudski smrad iz partijskih redova, treba to malo i pritisnuti, kao onaj trule` kad se iz ~ira cedi. A zna se da se smrdqivi ~ir druk~ije i ne le~i – nema tih antibiotika koji }e to o~istiti iznutra, to mora da se stisne, pa ako boli, nek boli, ako smrdi, nek smrdi, al tome kraja biti mora. Da se

ne da na zlo, da otrovi ne dospeju i do srca i do mozga. Partije }e morati malo da povedu ra~una i o kvalitetu, a godinama su bili prosto op~iweni kvanitetom. I treba im najzad zabraniti da se zovu – stranke! Jer sve je, kaù filozofi, u jeziku. A jezik najboqa poruka. To ime „stranke“ zaradili su {to jednu stranu zastupaju, vuku na neku stranu, na levicu, na desnicu, na umereni centar... a ovi svi vuku na gore, do visina, ako moè i do neba. Kao da je wima danas do neke strane, ili im je ikada i bilo. Setite se samo Mire Markovi} i [e{eqa u istoj vladi. A onomad - Ivica Da~i} im je bio najve}i laòv i lopov u dràvi, Dinki}u su i skup{tinskim anketnim odborom pretili, a sad su odjedared rod-ro|eni. Do{ao im i onaj mr{avi radikal Aca Martinovi}, koji je bio prvak Srbije u èstokoj konkurenciji pri pquvawu Tome i Ace Vu~i}a, zvao ih izdajnicima i oceoubicama, najve}im talogom srpske politike. A ovi ga do~ekali u zagrqaju. Pa }e svako normalan pomisliti: e, nisu morali ba{ i wega, najve}eg i najglasnijeg protivnika. Ali izgleda da su morali. Morali - i on i oni. Izgleda da se radi o nekom velikom ulogu, a i iz aviona se vidi da ni jedni ni drugi ne umeju ni{ta pod milim Bogom da rade sem da sede u Skup{tini. Zato su i jedni na druge – osu|eni. I ajmo sad da vidimo kako to u na{im malim li~nim ìvotima izgleda. Ima{ ènu, ima{ decu, ima{ ro|ake i prijateqe, ima{ kom{ije i kolege na poslu... i onda se kandiduje{. Pa nedeqama pri~a{ istim tim qudima, obja{wava{ za{to si se aktiivrao, angaòvao, ne moè{ vi{e da gleda{ ove nesposobwakovi}e i lopove, ti bi wima ovo i ono, ti }e{ wima ovako i onako... i onda te dva dana posle izbora demo-

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

USVOJITEQA I DECE KOJA MOGU BITI USVOJENA

toli ko `e qa U CERN-u POMERILI GRANICE NAUKE I CIVILIZACIJE: OTKRILI NOVU ^ESTICU, MO@DA HIGSOV BOZON

Fi zi ka je sve sa mo ne do sad na! o~ili smo novu ~esticu koja odgovara Higsovom bozonu”, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN), obznaniv{i, 4. jula celokupnoj svetskoj javnosti izvanredno otkri}e moderne fizike, i najavquju}i da je to “novi kamen temeqac za daqa globalna istraìvawa”. „Kao laik, rekao bih da smo uspeli, a kao nau~nik moram da kaèm {ta smo to otkrili. Otkrili smo bozon, ali sada treba da ustanovimo kakve je vrste taj bozon”, objasnio je Hojer. Sama po sebi, ~iwenica da su dve nau~ne ekipe CERN-a, okupqene u dve kolaboracije – ATLAS i CMS, koje detektuju i obra|uju podatke iz Velikog hadronskog sudara~a (LHC) – rade}i nezavisno jedna od druge do{le do istih rezultata, daje vrlo ~vrstu osnovu da verujemo da su se ve} ovim otkri}em ozbiqno pomerile granice fizike, nauke uop{te, pa i civilizacije. A da li je nova ~estica zaista famozni Higsova bozon, koju je nobelovac Leon Lederman 1993. nazvao “Bo`jom ~esticom”, sazna}emo mo`da i uskoro, jer se u CERN-u, posle velikog ~etvrtojulskog slavqa, radi non-stop. A da je to bio zaista doga|aj za pam}ewe, da je veliko uzbu|ewe zbog novog otkri}a zaokupilo sve koji su se u tom trenutku zatekli u CERN-u, potvrdio nam je s lica mesta prof. dr Miroslav Veskovi}, fizi~ar elementarnih ~estica, rektor Univerziteta u Novom Sadu. Tako|e je, dok je bio pomo}nik tada{weg ministra za nauku i tehnolo{ki razvoj mr Boìdara \eli}a, veoma zasluàn za pripreme oko prijema Srbije za pridruènog ~lana CERN-a, {to je na{a zemqa i postala u januaru ove godine. Kao dugogodi{wi saradnik CERN-a, gde povremeno i odlazi, profesor

„U

[ta predvi|a procedura Zasnivawu usvojewa prethodi slo`en i sveobuhvatan stru~ni postupak, koji se sastoji iz ~etiri dela: - utvr|ivawe postojawa zakonskih uslova za usvojewe (i na strani deteta i na strani usvojilaca) – da li je dete trajno li{eno roditeqskog starawa, da li su usvojioci podobni za usvojewe i da li je usvojewe u najboqem interesu deteta - utvr|ivawe op{te podobnosti usvojilaca za usvojewe – da li usvojioci ispuwavaju sve formalne, psiho-socijalne, zdravstvene i pedago{ke uslove za usvojewe deteta - obezbe|ivawe potrebne pomo}i biolo{kim roditeqima deteta, pru`awe svih potrebnih informacija potencijalnim usvojiocima, priprema svih zainteresovanih strana u postupku (dete, biolo{ki roditeqi, usvojioci) - utvr|ivawe podobnosti deteta i usvojilaca – da li roditeqski kapaciteti konkretnih usvojilaca odgovaraju potrebama konkretnog deteta

[ta kaè Porodi~ni zakon Prema ~lanu 99. Porodi~nog zakona, razlika u godinama izme|u usvojiteqa i usvojenika ne moè biti mawa od 18 godina, niti ve}a od 45 godina. Samo u izuzetnim situacijama, ali i onda kada je proceweno da je to u najboqem interesu za dete, ministar nadleàn za porodi~nu za{titu moè da dozvoli usvojewe onima ~ije godine prelaze ovaj zakonski okvir, ako se utvrde posebno opravdani razlozi sa stanovi{ta potreba i interesa konkretnog deteta. U praksi, broj ovakvih usvojewa je veoma mali, kao i kada se radi o pojedincima, jer u Jedinstvenom li~nom registru usvojewa, broj raspoloìvih usvojiteqa je vi{estruko ve}i u odnosu na broj dece za usvojewe, {to omogu}ava izbor usvojiteqske porodice shodno zakonskim kriterijumima i to za ve}inu dece. Tada mnogi parovi odustaju, ali i socijalni radnici ne èle da daju mali{ana onima koji nisu pokazali spremnost. Duìna ~ekawa na samo usvojewe je, ipak, individualna i zavisi od utvr|enih karakteristika potencijalnih usvojiteqa, wihovih iskazanih èqa kakvo dete èle da dobiju, odnosno najvi{e

kra te pre u zmu od na rod wa ka. Ili na rod wa ci od ân ko vih „li ga {a“, kao pre kju ~e u Zre wa ni nu. I ti on da su tra ide{ na po sao, svra ti{ i u ka fa nu, se di{ u pu bli ci na sta di o nu, a sa è nom i de com pri ~a{ za ru~ kom i ve ~e rom...? Ka ko to do ì vqa va{? Ka ko pod no si{ to {to te svi od jed nom druk ~i je gle da ju? Ili i ne vi di{? Ili te i ne gle da ju, {to je sa svim mo gu }e, ma da bi to bi lo naj stra {ni je. Bi }e vla de, da {ta }e je neg’ bi ti, pa di bi oni da im ni je dr àv ne ad mi ni stra ci je. Sa mo jo{ ko ji dan, sa mo „da sva ko du pe na |e svo ju no {u“, ka ko bi, da je ko jom sre }om ìv, re kao na{ ~u ve ni no vi nar i kwi èv nik, onaj za i sta je din stve ni La zar Bo ja no vi}, „stra {ni Zi le sa Sa laj ke“, on bi ovo ba{ ta ko na zvao. (Po)eti ka {ved skog sto la je da se sva ki put uzme sa mo ono {to ti u tom kon kret nom slu ~a ju od go va ra, ili uvek od sve ga po ma lo, i da ne ma{ ni ka kve po tre be da sad tu ne {to ob ja {wa va{ ne sa mo ro |a ci ma i kom {i ji ma ne go ma hom ni se bi sa mom. E sa, na rav no da im i ro |a ci i kom {i je pa i de ca wi ho va do bro zna ju {ta to wi ho vi ugled ni ro di te qi ra de, ali su oni 20 go di na pre va spi ta va ni da tre ba da se po no se onim ~e ga se ~a sni qu di sti de. I ko me sam ja dao 25 go di na svog je di nog ì vo ta? Pa ne }e vaq da bi ti da smo ya be kre ~i li? I evo vi dim: vra ti li smo se u de ve de se te, ali se ja ne ose }am dve de ce ni je mla |i. Pa i kad

od toga koliko budu}i usvojiteqi mogu da „podnesu” razvojni status, poreklo i nacionalnu pripadnost deteta. U svakom slu~aju, sada{wa evidencija pokazuje da se u Srbiji na jedno dete podobno za usvajawe - javqa pet bra~nih parova. n Zorica Dragojevi}

sam bio, mo ra bi ti da mi ni je ba{ bi lo le po, jer sam za pro {le vla da vi ne ovih istih na pi sao kwi gu ZE MQA ZA NE ME LIH QU DI. Da li sad da spre mam dru go iz da we? Pro {i re no i do pu we no? Ne ve ru jem da vre di, jer se isto ri ja vi {e ne le pi na ove ma ne ken ske ge ne ra ci je. Ta mla dost pri hva ti la je kan da jo{ jed nu Ba sa ri nu glu pu iz ja vu da „isto ri ju pi {u sa mo oni ko ji je pre zi ru“. A i ovi {to su sad po be di li mi lo {}u 23 od sto srp skih bi ra ~a - ni su ba{ sa svim isti. Eto, re ci mo, [e {eq je spre ~en, Slo ba jo{ spre ~e ni ji, a ni Mi ra ne sme da se vra ti u otay bi nu ko ju ~ak i iz iz be gli {tva vo li vi {e ne go svi mi iz daj ni ci, ne sme jer je To ma jo{ ni je po mi lo vao. n \or|e Randeq

stvuje specijalnom seminaru u CERN-u. Naime, kao svom pridruènom ~lanu, CERN je omogu}io Srbiji da ove godine po{aqe tamo dvoje svojih sredwo{kolskih nastavnika fizike, da provedu tri nedeqe s grupom svojih kolega iz mnogo zemaqa Evrope i celog sveta, te na samom izvoru, iz prve ruke saznaju mnogo toga o najve}em i najskupqem eksperimentu svih vremena. Ali, pre svega, da ih CERN-ovi stru~waci edukuju kako da ovu sloènu tematiku prenose svojim |acima. To dvoje odabranih nastavnika imalo je ~ast i privilegiju da u CERN-u bude ba{ u vreme progla{ewa i sveop{eg slavqa i radosti povodom otkri}a nove ~estice. – Na{i nastavnici su tamo da bi ih zainteresovali za ova istraìvawa, ali i da bi ih CERN-ovi stru~waci uputili u to za{to su ona va`na i korisna. Ne samo kao deo otkrivawa sveta i razumevawa fizike, kosmologije, ve} i za{to je baviti se ovako sloènim istraìvawima korisno za ~ove~anstvo – obja{wava Veskovi} za “Dnevnik” i otkriva nam u petak po-

Pored nastavnice iz ~a~anske Gimnazije, tamo je i dvadesetsedmogodi{wi Nenad Pavlovi} iz novosadske Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj”, koji fiziku predaje i u bilingval-

Na kafici s nobelovcima - U {ali volim da kaèm da kad u CERN-u sednete u restoran da popijete kafu, svakog trenutka ste okruèni bar s dva-tri nobelovca! Do sada sam mislio na nau~nike koji su ve} dobili Nobelovu nagradu, a sada bih dodao da sam tamo bio okruèn i budu}im nobolovcima – otkriva nam svoje najlep{e utiske profesor Veskovi}. – Bilo je divno biti deo te atmosfere, dok je veliki broj mladih qudi sa svih krajeva sveta i{~ekivao trenutak kada su obe kolaboracije – ATLAS i CMS, i sam generani direktor CERN-a promovisali najnovije rezultate istraìvawa. Uzbu|ewe je bilo u svakom trenutku vidqivo u svim prostorima. Kako je bio 4. jul, veliki i posebno zna~ajan datum za SAD, svi istraìva~i, a posebno mladi, do~ekali budni to jutro, napoqu, prekriveni ameri~kim zastavama, a onda su im se pridruìli i Britanci sa svojim zastavama, i sve je bilo u veoma, veoma pozitivnoj atmosferi. I istraìva~i iz Srbije su bili tamo. Jer oni se ne druè samo me|usobno, ve} su deo te velike internacionalne porodice u CERN-u.

Interesovawe kao za Vimbldon Televizijske ekipe su se danima ranije opsedale CERN, poku{avaju}i da najave veliko otkri}e. A u rano ujutro 4. jula, kolona onih koji su èleli da dobiju mesto u relativno malom specijalnom amfiteatru sa svega 150 mesta gde je odràn seminar, bila je duga gotovo kilometar i vijugala se duìnom i {irinom centralne zgrade, pa niz stepenice... Naravno, sve to se prenosilo i preko interneta, i preko internih programa u nizu drugih zgrada unutar CERN-a. Zahvaquju}i, video-linku, uspostavqenom s Melburnom, sve {to se doga|alo u @enevi istovremeno se “zbivalo” i u dalekoj Australiji, gde je upravo po~ela jedna od najzna~ajnijih svetskih konferencija iz fizike ~estica – IC HEP 2012. Veskovi} je za novootkrivenu ~esticu (otkri}e je, zapravo, “staro” oko mesec dana), naravno, saznao i pre no {to je sada pozvan da tim povodom prisu-

Piter Higs i Nenad Pavlovi}

podne (odmah po povratku iz @eneve), da su u CERN-u trenutno dvoje na{ih vrlo mladih nastavnika fizike, koji su tek pre par godina zavr{ili fakultet.

nim odeqewima, gde se nastava odr`ava na srpskom i na engleskom jeziku. Mogu}nost da odu u CERN dobili su pre svega na preporuku Dru{tva fizi~ara Srbije. Oni su s velikim entuzijazmom to iskoristili, i svakodnevno imali zanimqive i korisne susrete, predavawa... Nenad se ~ak i fotografisao s velikim nau~nikom Piterom Higsom, po kojem je „Bo`ja ~estica” dobila ime. Boravak u CERN-u profesor Veskovi} je iskoristio i za razgovor o novoj saradwi. Naime, Univerzitet u Novom Sadu uspeo je da dobije odre|ena sredstva od Republi~kog centra za razvoj nauke, a ra~una da }e novac sti}i i s drugih nivoa, kako bi organizovao posetu CERN-u za ~etrdesetak najboqih studenata i po kojeg sredwo{kolca – verovatno ve} u prvoj polovini novembra. Bila bi to nagrada za dobre dosada{we rezultate tih mladih qudi, ali i svojevrsni stimulans da i daqe razvijaju svoja znawa. Profesor Veskovi} je posebno zadovoqan {to je prilikom posete CERN-u imao priliku da s dvoje na{ih mladih nastavnika fizike, i to na izvoru wenih novih, epohalnih otkri}a, razmeni mi{qewe o tome kako s wegovog, odnosno wihovog stanovi{ta, treba da prenose fiziku mladima, prevashodno sredwo{kolcima. Kao fizi~ar, nau~nik i predava~, ocewuje da su na{i nastavni planovi iz fizike u sredwoj {koli potpuno tradicionalisti~ki.

– U drugoj polovini 20. veka formirani su veoma interesantni nastavni kursevi i kwige iz fizike u razli~itim delovima sveta gde su ovu prirodnu nauku po~eli da predaju na druga~iji, interesantan na~in. Ne mora fizika po~eti s Wutnovim zakonom, primerom pomerawa voza, slobodnim padom itd. I ti jednostavni principi klasi~ne mehanike mogu se ilustrovati na onim mnogo zanimqivijim primerima koji su dana{woj deci mnogo blià. Kao neko ko se bavi eksperimentalnom fizikom smatram da od prvog trenutka decu moramo u~iti tome {ta zapravo zna~i eksperiment. A on je svojevrsno nadigravawe s prirodom, pri ~emu poku{avamo zapravo da otkrijemo ne{to {to je priroda “poku{ala da sakrije”, odnosno ona ima svoj na~in kako to “razume”, a mi to prevodimo u nekakve svoje formule, zakone... Moramo vi{e pa`we posvetiti toj logici eksperimentalnog pristupa prema istraìvawima u fizici, a ne da je potpuno “matematizuju”. Bojim se da je u zna~ajnoj meri fizika oti{la u matematizovawe na razli~itim nivoima. Time, smatra dr Veskovi}, deci {aqemo pogre{nu poruku. On obja{wava da je biti fizi~ar-eksperimentalac i odli~no iskustvo za ìvot: u~ite kako da pristupom ìvotu ili eksperimentu pri|ete najbliè onom {to je konkretno re{ewe. Veskovi} dodaje da se ne moèmo odnositi i prema fizici i prema ìvotu tako {to }emo odlu~iti da “izmerimo” bilo {ta, pa }emo onda nekim komplikovanim matemati~kim metodama poku{ati da do|emo do re{ewa! – To moramo poku{ati da promenimo i to je zadatak svih nas, i onih koji rade na univerzitetu, i mladih koji zavr{avaju studije i po~iwu da predaju u {kolama. Fizika ne sme da bude bauk za |ake, ona je izuzetno interesantna, logi~na, ali tome svemu mora da se pristupa otvoreno, da se takmi~i s prirodom! Eksperiment ne zna~i da treba da pustite ne{to “da radi”, pa kad do|ete kroz nedequ dana pokupite rezultate, ve} da svakog trenutka vi poku{avate da vidite da li ono {to ste postavili jeste dobro. I da ne{to, eventualno, promenite, jer eksperiment podrazumeva da se aktivno, svake sekunde, odnosite prema tome {to merite... n Vesna êki}

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

[ O R O M

B O R O M

]o {ak i buyak Na astalu su }o{kovi najopasniji. Kako deca rastu, tako se sve vi{e vodi ra~una da ne udare glavu o{ak i buxak su ko bra}a ro|ena, al se drè le|a u le|a, ko na va{aru kad zagusti i kad ih ima mawe od onih najeènih oko wih. ]o{ak se vidi spoqa a buxak samo iznutra. Kroz staklo je druk~ije, al se tamo sve vidi pa to ko i da ne vredi. Mlogo se }o{ak razlikuje od buxka. Prvo, }o{ak je za ~estite i vesele a buxak za nevaqale i mrgude. Na }o{ku je druk~ije neg u buxaku, s }o{ka se sve vidi, na tri strane i gore i dole, a u buxaku jok. Na }o{ku stoje qudi i oluk, a u buxaku prut, kukuruz, {togod o{tro i pokrjano il ono {to treba zobi}i. Jedino paukovi i papada~i voledu buxake. Kere navek vi{e volu }o{ak nego buxak, zgodniji im je. Na }o{ku navek duva, al je s jedne stane navek i zavetrina. Siroma buxak, taj ni za promaju ne zna. Narod je navek volo da stane na }o{ak, u zavetrinu. Tu najpre neko nai|e. Kogod da krene digod, mora pro}i pored }o{ka. E, ni to ba{ ne vaì svugdi, ima di nemadu ni jednog }o{ka. Taki ni ne znaju ko ovi na{i, kad se po{teno navuku pa stanu na }o{ak i misle se di }e i na koju }e stranu. Onda tako stoje pa {acuju drugu stranu {ora i drugi }o{ak. Mere, ra~unaju kolko ima do preko i kolko imaju u xepu. Ako izvedu ra~un da je onaj }o{ak preko mlogo daleko i da ba{ nisu kadri da pre|u tu provaliju od }o{ka do }o{ka, okrenu se i ajd nuz zid natrag u bircuz. Bircuz ima i }o{kova i buxaka a ima i rakije i vina. Nije se {aliti s }o{kovima i od }o{ka do }o{ka. Od }o{ka do }o{ka su ku}e, bedemi, kapije, frtaqi, pole i celi placevi, bude i ~ardakova, al Ba~vani to retko me}u na {or. Sremci i Bana}ani vi{e volu tako, da oma s {ora pokaù jel kotobawa puna il prazna i kakvu kotarku imadu. A moè biti i da su malko po{teniji il da su ve}e zagule pa

]

im niko sa {ora ne}e kukuruz dirati. Na }o{ku se kadgod najpre ~ulo {ta ima novo. Pre neg u berbernici il u pekari. Naravski da je tako jel, i do berbera i pekara svet mora nuz }o{ak da pro|e. Kadgod, dok nije bilo tog silnog asfalta, betona, puteva il ovolko limuzina, sudara je bilo samo na }o{kovima, s biciklovima. Niko ondak nije zvao miliciju. Naopako, jo{ bi bili bijeni, ne bi ih ni pitali ko je kriv a ko nije i kako je ko i{o. Tuda nikako nije smelo da se ide s bicklom. Biciklovima nije bilo slobodno da idu {orom nuz ku}e. Putom je moglo kolko o}e{ i kolko se mo`e, al nuz penxere ni malko. Kad se sudare onda oma i nau~e kako se bickli tera iza }o{ka. Ustanu, isprave korman i ajd svako

Ko se jedared u buyaku ne opameti...

na svoju stranu, neko s oderanim nosom a neko s krivim kormanom i s to~kom {to pravi osmice. Drugput }e voditi ra~una kad do|u na }o{ak. Ako milicajci koga uvate da tera tuda di se ne sme, pla}o je globu a bilo je i da mu po~upaju ventile. Onako „u ime naroda“, oma i na licu mesta. [ta kog o~ina da pi{u i dangube s plajvazom i artijom. Povade ventle, izduvaju gume, izgrde ga i naru`e, pa ajd sad brale guraj bicikli ku}i, s praznim gumama. Vi{e su ga nosili neg gurali, nit je ondak bilo guma, nit ventila. Jedino je bilo reda, zakona i batina, al to se sve jo{ oma na }o{ku i vidlo i pazarilo a i po{tovalo. Po{tovale su se sarane, dok jo{ nije bilo kapela i kad se sarawivalo od ku}e il iz crkve. Kad sarana krene, ko nije do{o da ide za sandukom, taj iza|e na }o{ak, malko tu stoje dok ne pro|e i korpa s iskrjanom poga~om, pa ajd lagano. [e{ir na glavu pa ku}i, da svako ~eka svoj red i da ~uvaju uspomenu na tog {to su ga proneli. Popi se

a kompozitora Zorana Simjanovi}a Simketa slobodno se moè re}i da je legenda srpske kulturne scene, jer je doma}oj kinematografiji podario na stotine prelepih melodija koje je napisao za najkultnije filmove i TV serije, {pice, reklame, te pregr{t romanti~nih numera za najve}a peva~ka imena nekada{we SFRJ. U intervjuu za na{ list koji smo vodili na Dor}olu, ta~nije u potkrovqu doma u kome mu je i studio, najstajale su pesme za „Balkan ekspres”, “Tango argentino”, “Bure baruta”… Pored plakata iz filmova, predstava, pregr{tima priznawa }e dodati i ovogodi{wu nagradu „Aleksandar Lifka“, za izuzetan doprinos evropskoj kulturi, koju }e dobiti slede}eg vikenda na Festivalu evropskog filma Pali}. Pored na{eg sagovornika, ovim presti`nim priznawem okiti}e se i francuski sineasta @an Mark Bar. – Nagrade same po sebi ne zna~e mnogo, ali je ipak lepo kad ih dobije{ kao dokaz da su qudi prepoznali ne{to {to si uradio. No, vreme je najboqi pokazateq i sud svega {to ~ovek stvara – kaè nam Zoran Simjanovi}. – Kada je jedna studentiwa radila doktorsku disertaciju na moju muziku, pitali su me kako se ose}am, a ja sam rekao „kao spomenik na Kalemegdanu“. Tako je i ovaj put, mada, zbiqa je to lep ose}aj, zna~i da ne{to vredi{, da ìvot nije uzalud potro{en. l Jeste razmi{qali {ta }ete re}i na dodeli? – Nisam. Mislim da ni{ta ne}u re}i, ve} }e Suboti~ki duva~ki orkestar svirati moje melodije. l Koje su vam najzna~ajnije nagrade koje su potvrdile va{e stvarala{tvo? – Sa Iv Montanom sam 1983. godine dobio po~asnu nagradu grada Valencije, kada sam specijalno tim povodom napisao

zapovedalo na kojem }o{ku i kolko puta }e stajati do grobqa. Zapovedala rodbina i naslednici, pa kad preteraju i oni i popovi, i jo{ ako je grobqe zdravo daleko, umeli su }o{kovi da se otegnu toloko da polak sveta skomola i jedva do|e natrag do astala za da}u. Na astalu su }o{kovi najopasniji. Kako deca rastu, tako se sve vi{e vodi ra~una da koje ne udari glavu na }o{ak od astala. Ako se koje i udari, oma kogod od matorih ko je bli`i astalu istu~e }o{ak, da mu vrati {to je bio nevaqo i udario dete. Detetu bude milo {to ga neko brani i {titi, matorima po voqi {to su detetu ugodili i vi{e ne dre~i zbog ~voruge a }o{ak samo }uti i ne mari. ]o{ak od astala je, valda, najstrpqiviji od svih }o{kova i najve}e zlopam-

tilo. Ume godinama da ~eka i pravi se neve{t dok ne podere ~ar{av il mu{emu. Xabe su redu{e na }o{kove mu{eme iznutra, do }o{ka, lepile fleke ko na gume od buciklova, opet }o{ak i tuda izviri. Ako ne ove, eto wega dogodine, da namigne i ko da kaè: “To vam je za one }u{ke kad nisam bio kriv“. Ume }o{ak od astala da ~eka i duè, jo{ gori da bude, ako preteraju da ga }u{kaju. Kad tako bude, ondak ~eka da deca narastu, da im bude vreme za udaju i ènidbu pa ih pla{i, kad god bude gu`va za astalom, navek kad im gosti do|u, da ih onako pred svima popla{i i otera digod daqe od sebe, da se guraju tamo oko sredine il da ~ekaju na red, da kogod ustane od astala. Nije bilo {ala, eto i danaske se divani da ko sedne na }o{ak ne}e se oèniti. Kanda da neko u to nije verovo, al posle je bilo dockan. Mo`da je onaj okrugli astal napravio ba{ taj {to je sedio na }o{ku i osto neèwa. A mo`da je i neka babadevojka zapovedala nekom ti{qeru da joj pod stare dane pravi okrugli

astal. Mo`da je i preradila onaj stari }o{kasti {to joj je bio kriv za sve, ko zna. Pobeda navek ima svoju cenu – da bi kogod pobedio neko mora i da izgubi. Buxake odavno vi{e niko ne koristi. Dok je bilo puno |aka, bilo je i buxaka. Ko ide u buxak, kad mu istekne kazna i okrene se, bar nedequ dana mu je na ~elu pisalo kakav je i di je bio. Te{ko se to i pralo i brisalo, zato su deca i vodila ra~una i bojali se da ne rade {to se ne sme, da ne idu u buxak. Ko se jedared u buxaku ne opameti, drugi put je dobijo i dve-tri {ake okruwenog kukuruza, da na wim kle~i u buxaku. Retko se kogod dvared vra}o u taki buxak. Posle, kad budu ~estiti, vredni i po{teni, buxak su pamtili samo oni, ostali su to brzo zaboravqali. ]o{kove su pamtili duè, pogotovu one udava~e {to odbegnu. Za wi’ se divanilo da su se udavale s }o{ka. Skupe se digod na }o{ku, na rogaq, malko divane, malko se glede ispod oka, ondak sutra opet, pa ondak malko porumene i ajd. Ujtru samo neko do|e da javi da se udala. Ako je baba bio preke naravi, ondak se to i{lo izokola, javqo je neko ko mu je ravan. One druge bi vijo do }o{ka. Ovako, malko {krgu}e zubima, larma, preti da mu se vi{e u ku}u ne vra}a kad je tako o~la s }o{ka, ondak sednu za astal da popiju, jednu, drugu, tre}u... posle i on odmekne pa dre~i i sve kraji~kom oka gledi u }o{ak od astala. Da je udava~a malko tu sedila jo{ bi bila kod ku}e, al dobro je {to nije. I oma se tu sprema {tafir, ugovaraju svatovi i daqe ide sve po redu, ba{ tu, me| ~etir }o{ka od astala i ~etir astalska buxaka, koja niko i ne spomiwe. Te buxake vide samo de~urlija oko Boì}a, kad unesu slamu u ku}u. Onda su smeli da se zavla~e i pod astal. Udarila velika su{a, ode kod nas, kanda od kukuruza ni{ta biti ne}e. Sav se uvrno, podgoreva, dogorelo i wemu ko i nama, do prstiju. I ako se izmetne u pabirke, ne treba ga bacati. Ta sitnija zrna ve}ma ùqaju, nije isto kle~o na krupnim il na onim ko {to su zrna od koki~ara. Ako i bude kukuruza, di }emo tolki buxak na}i, da sve te nevaqale, propalice i probisvete, lopine i laòve po{qemo u buxak, da kle~e na kukuruzu. Kanda da su ovi ve} svi bili u buxaku, al nije vredelo, domun|avali su se tamo, al mi to na vreme nismo ~uli. n Bo ra Oti}

NE[TINSKI DOPRINOS

No vo ru ho redawe kaè da je izvesni Jovo Savi}, reklo bi se ni po ~emu druga~iji od ostalih stanovnika malog podunavskog naseqa Ne{tin, nakon vojevawa u Slova~koj, ku}i doveo qubqenu ènu Slovakiwu, i woj za qubav sagradio, za ono vreme, rasko{nu ku}u. Dvesta godina kasnije, kada se o èni, Jovi i ìvotnim pri~ama koje su ih pratile malo {ta zna, ku}a u Ulici Ko~e Popovi}a 34 u Ne{tinu i daqe stoji. I ne samo da podse}a na podvig zaqubqenog mu{karca, ve} se pokazuje kao jedan od najlep{ih primera narodnog neimarstva. Igrom slu~aja, ako slu~aj uop{te igra igru, ku}a porodice Savi}, ne samo da se ne}e ru{iti ve} }e, zaslugom Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, majstora, arhitekata i etnologa, ostati i opstati kao jedna od prvobitnih ku}a u nasequ, ali i jedina preostala s kraja osamnaestog veka. Savi}eva ku}a ili Sremska ku}a – kako se ~esto naziva – {ezdesetih godina pro{log veka progla{ena je spomenikom kulture od izuzetnog zna~aja. Suprotno logici, kako to ~esto biva, upravo ovaj “izuzetan zna~aj” propada, jer novca za obnovu nije bilo dovoqno. Sanirana je nekoliko puta u proteklih nekoliko decenija, me|utim, ~inilo se da joj sanacija vi{e {teti nego godi. – Pro{le godine pokrenuli smo akciju prikupqawa novca jer je ku}i pretilo potpuno uru{avawe. Uhvatili smo posledewi trenutak da je spasemo, krovna konstrukcija od trske po~ela je da se smi~e, a jesenas smo je za{titili

IN T ER V JU: KOMPOZITOR ZORAN SIMJANOVI] – SIMKE

„Alek san dar Lif ka” srp skom Mo ri ko neu muziku i otvorio filmski festival u tom gradu. Tu je i nagrada UEPS-a za ìvotno delo 2007. godine, potom prva nagrada na festivalu u Monte Karlu 2003. za muziku u filmu “Sjaj u o~ima”, te nagrada grada Beograda 2002, nagrada Jugoslovenske akademije 1993. za muziku u filmu “Tango argentino” itd. Ima zaista puno lepih nagrada. Trebalo je da budem nominovan za ameri~kog Oskara za muziku iz fima “Bure baruta”, ali se tu potkrala jedna gre{ka. Godinu dana pre toga taj film je i{ao pod svojim imenom, a onda su ga Amerikanci kupili i prekrstili u “Kabare Balkan”, a dopala im se muzika pa su me nominovali za Oskara. U pismu sam zamoqen da se obratim Akademiji da mi kaù {ta od materijala treba da im dostavim, a kada sam to u~inio, javili su mi i zahvalili, uz obave{tewe da je taj film iz inostranstva, naàlost, ve} bio nominovan, i da ne moè u teku}oj godini da dobije nagradu i za drugu kategoriju. l Nagra|ivani ste za mnoge razne kompozicije, postoji li mo`da najdraà pesma? – Od toliko ura|enih pesama za razne potrebe, i medije, te{ko bih se odlu~io. Svaka numera ima ne{to svoje. Prve stvari su nekako uvek slatke i mo`da draè. Prvi igrana serija koju sam radio bila je “Grlom u jagode”, a potom film „Specijalno vaspitawe“, pa onda „Miris

poqskog cve}a“, koji je bio potpuno druga~iji dugi metar. Posle su usledili „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Balkan ekspres“ ... Svaki na svoj na~in ima svoje karakteristike i ne{to posebno, a tu su i pojedine pesme. l Pi{ete li muziku za neki novi film? – Za „Falsifikatora“ rediteqa Gorana Markovi}a. Skoro sam mu uradio i muziku za predstavu „Doktor D“, koja se izvodi u Beogradskom dramskom pozori{tu. No, ne znam {ta }emo raditi posle ovog filma, jer je sada veoma te{ka finansijska situacija u kulturi. Sve je oti{lo do|avola, dr`avu i Ministarstvo kulture umetnost ne zanima. Celo ovakvo stawe navelo me je da po~nem da pi{em kwigu „Kako sam postao i prestao da budem filmski kompozitor“, jer kad smo nekada radili one filmove koje qudi i danas toliko vole, trudili smo se svim srcem i gurali dok ne uspemo da oni li~e na ne{to. l Planirate li da izdate neki antologijski album? – Da, to upravo pripremam. Bi}e to antologijski CD boks televizijske muzike od 13 diskova. Imam sa~uvano vi{e od trista sati muzike, a do sada sam izadao dosta plo~a i CD-ova, ali boksove samo tri puta. Naslovi „Jedna tema, jedan film“ i „Pesme iz filmova“ imali su po ~etiri diska, a potom „Moje dra-

ge“ od pet CD-ova. Ovaj antologijski album pripremam jer to sigurno niko drugi ne}e uraditi. Sre}om da sam ve}inu materijala sa~uvao. l Kakav je ose}aj kad preslu{avate ne{to {to ste komponovali pre mnogo godina? – Lep, puno toga se setim. Kad sam bio mlad, nisam imao vremena da sre|ujem te stare stvari, ali sam ih zato pa`qivo ~uvao, za razliku od kolega koji su vi{e od pola svog stvarala{tva pogubili. Ustvari, fali mi deset do dvadeset posto komponovanog, jer su se nekada stare trake po emitovawu snimqenog materijala brisale. Ponekad je to bilo iz potrebe, a ponekad iz nepa`we ili lo{e namere. Upravo iz TV Sarajeva o~ekujem da mi stigne neki VHS, jedan jedinin primerak koji se sa~uvao. l [ta je najzanimqivije {to ste snimili za TV Novi Sad? – Radio sam razne stvari, a mo`da je najlep{a serija “Tito i ja”, koja je ra|ena posle filma, a koju iz meni nepoznatih razloga uop{te ne emituju. Dobio sam dva nezvani~na obja{wewa, jedno ka`e da je izgorela tokom NATO bombardovawa, a druga da ne}e da je puste. Prvi razlog mi je neverovatan, da bomba ba{ pogodi gde su bili ti silni snimci koje su tu privremeno stavili planiraju}i da ih prebace na drugo mesto, dok je drugo obja{wewe malo ~udno. Kada je Goran

od padavina. Ku}a je po starosti jedinstvena, iz tog perioda je jedina ostala, a s druge strane poseduje izuzetnu arhitektonsku vrednost jer je tip razvijenog objekta s ukrasnim tremovima, {to nijedna ku}a nije imala – obja{wava arhitekta konzervator Jelena Filipovi}. Savi} ku}u kanda je pratio neki urok, jer sve dosada{we popravke su ku}i vi{e {tetile nego {to su joj dobrog donele. Kad god bi se ne{to uradilo, nije bilo kako treba. Tako da sada, kada su se majstori dohvatili popravke, va`no je bilo ne samo zaustaviti propadawe, ve} i ne pokvariti ono autenti~no {to je od ku}e ostalo. – Kada smo po~eli da radimo na ku}i, èlela sam tu kletvu da zaustavim. Svaki put kada se radilo na ku}i, ne{to od autenti~nosti se gubilo, ili zbog upotrebe neadekvatnih materijala, ili, prosto, majstori nisu znali da urade. A to je problemati~no jer sve {to se izgubi kasnije ne moèmo da vratimo, iako mo`da ostane neka fotografija kao trag. Trudimo se da primenimo tradicionalne tehnike i gradimo prirodnim materijalima jer to je ono {to za{tita podrazumeva, a ne samo produèwe veka – obja{wava Jelena Filipovi}. Danas nema pisanih dokumenata koji bi ukazali na starost porodi~ne ku}e Savi}. Me|utim, pokazateqi wene starosti su wene karakteristike, pre svega obiqe drveta koje je kori{}eno za izgradwu zidova i tremova, kao i upotreba zemqe, trske i kudeqe. Pod je od nabijene zemqe, a teme-

Markovi} tu sjajnu seriju izmontirao, dva puta sam je uzastopno odgledao, toliko sam bio odu{evqen. Ukoliko je original zaista izgoreo, treba ga negde potraìti, makar na VHS-u, i digitalizovati, jer neko mora negde da ga ima. l [ta vas najvi{e vezuje za Vojvodinu? – Sombor, odlazak u prelepo Narodno pozori{te tokom vojni~kih dana 1973/74. godine. U vojsci sam bio RTLP (vojna tajna) ha, ha. Pla{io sam se da me na odsluèwe vojnog roka po{aqu u neko lepo mesto, koje }u zbog vojske da omrznem, ali je sve proteklo lepo i divni Sombor sam jo{ vi{e zavoleo. Pozori{te u tom gradu predstavqalo mi je jedan fantasti~an ventil, jer kad iza|em iz kasarne i odem da gledam predstavu, kao da udahnem vazduh punim plu}ima. U tom divnom zdawu uradio sam muziku za predstave: „Dama iz Maksima“ (Vera Crven~anin) 1974, „Svetkovina“ (Srba Boìnovi}) 1981. i kabare “@ivi, ìvi duh slovenski” (Vladimir Putnik) 1988. godine. Iz Subotice nosim tako|e divne uspomene, jo{ pre nego iz Sombora, a to je nekada{wi festival “Omladina” na koji smo i{li od 1966. godine. Ta svetkovina bila je savr{eno mesto za uìvawe. l Uradili ste muziku za vi{e od 60 filmova i 50 crtanih i kratkih filmova, te 500 reklama i pregr{ {pica, a narod je mo`da najvi{e voleo one pesme iz “Balkan ekspresa”. Kako su one zapravo nastale? – Ne se}am se, ali pamtim interesantan tretman te serije. U prvobitnom scenariju je pisalo: „Oni su lopovi koji kobajagi ne{to sviraju, i to lo{e, pojavquju se i sviraju ne{to bezveze, pa opet tandr~u na svojstven na~in…“. Upitam pisca i rediteqa: pa za{to onda uop{te sviraju ako su tako lo{i? Oni prihvate moj predlog da budu odli~ni muzi~ari. I

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

MIR JA NA GAR DI NO VA^ KI, GLU MI CA

I N T E R V J U N E D E Q E

Ov de vuk uvek po je de ma gar ca rihvatila je u {ali na{ predlog da prosve}eni diktator i tehnokrata zameni kompletnu istro{enu politi~ku garnituru u Srbiji. „Apsolutno! Nije demokratija za svakog, zavisi kako je politi~ari shvataju. Kako }ete mene naterati da se pridràvam zakona, kada ih se vi ne pridràvate. Danas se sve svodi na borbu da se odrì pozicija; ako dobijete poloàj, doìvotno ste obezbe|eni i primate platu i kada promenite stranku i firmu. Re~nik koji politi~ari koriste je katastrofalan, kako ih nije sramota wihove dece koja ih gleda. A, u stvari se svi me|usuobno jako drè, jer ako i nisi vi{e na vlasti, nisi ti prepu{ten sam sebi. Ja }u ti pomo}i, jer }u sutra do}i u tvoju situaciju. Narod nikako da shvati da su mu oni najve}i neprijateqi i da nas NATO nije unesre}io kao politi~ari”, kazuje nam prvakiwa drame Srpskog narodnog pozori{ta Mirjana Gardinova~ki, kojju smo prvo zamolili da prokomentari{e neke druge, nama tako|e bliske nevoqe, one u vezi sa Sterijinim pozorjem. – Pogodilo me je Sterijino pozorje, jako se sekiram. Bila sam na otvarawu i odgledala, naàlost, samo jednu predstavu. Me|utim, traè}i karte za ostale, rekli su mi da je ovogodi{we Pozorje koncipirano s veoma malom publikom, i to su uglavnom bili gosti. To je veliki {amar Novosa|anima! Novi Sad ima fantasti~nu, odnegovanu pozori{nu publiku, koja ne propu{ta ni premijere, ni gostovawa, sale su prepune i ove godine smo do{li u situaciju da nemamo karata za publiku. Do wih ste mogli da do|ete jedino ako ste u dobrim odnosima sa qudima iz Pozorja. l Vi ni ste do bi li kar tu? – Ne. Godinama komentari{em: mewaju se uprave, dolaze novi qudi, a izuzetno malo glumaca je dobilo Sterijine nagrade. Da li je toliki problem za te qude obezbediti jednu kartu? l Po zor je se za vr {i lo skan da lom? – Vrati}u se u pro{lost: za najzna~ajniju pozori{nu manifestaciju tada su dugo pripremalo. Selektor nije birao predstave po idejnoj orijentaciji, ve} po kvalitetu. Koje je to uzbu|ewe bilo, ansambli iz cele Jugoslavije nisu odlazili ku}i posle predstave, ve} su bili gosti Novog Sada. Nedopustivo je da se ne dodele nagrade! [to si onda doveo te predstave? Koje kriterijume zadovoqavaju, ako nema nagrada za reìju, glumu... l I {ta }e mo sa da, po jeo vuk ma gar ca? – Kod nas je uvek vuk pojeo magarca. Kao i sve, grmi par dana, pa qudi zaborave. Mi smo, ina~e, qudi kratkog pam}ewa. l Da li je kul tu ra za bo ra va plod sti hi je, ili pla na? – To je postao manir. Uzmemo problem pa smislimo novi, i nijedan se ne re{ava. Po potrebi politike se izvla~e iz fioke i wima se ma{e. l O SNP-u se go vo ri sa mo u kon tek stu ma te ri jal nog stra da wa, a qu di? – Materijalno stawe SNP-a je uvek bilo problem, kao i svakog pozori{ta. Ve}i problem su atmosfera i apatija koja je zavladala scenom i hodnikom. Vi tamo ne}ete sresti

glumca ako nema probu ili predstavu, {to je tu`no. Nema ih ni na premijerama, to je nedopustivo. l A ju bi lej 150 le ta, kud se de do {e le pe re ~i? – Bila sam jako tu`na. Mesec dana nisam mogla da u|em u pozori{te, po{to sam vrlo impulsivna, bojala sam se da }u ne{to drasti~no re}i pa }e mi posle biti ào, a u godinama sam u kojima ~ovek nema prava da nekoga jako povredi. âk mi je i sad te{ko da izgovorim neke stvari. Bila sam uzbu|ena kada sam videla Mitu \urkovi}a, koji je jedini poku{ao da pomene neke qude ~iji su ìvoti ugra|eni u SNP. Ovo je proteklo jadno, bedno, mislim da bi seoski dom to lep{e pripremio. I onda shvatite da, gde god se krenete, doìvite stvari zbog kojih ste posle danima tu`ni. Morala sam da odem, zbog \urkovi}a i biv{ih upravnika koji su deo te istorije, ali nisu bili pozvani! Bio je Mija~, a gde je Stevan Divjakovi}, gde je Du{ko Beli}, kakvi su - takvi su?! Onda pogledate izlo`be, vidite na slikama neke qude, a nema Ravasijeve, Bate @ivoti}a... l I go {}u “in ter vjua ne de qe” Mi li cu Ra da ko vi} su za bo ra vqa li? – Tu`no, tu`no! Pa ona je jedina od ìvih, treba je dràti kao malo vode na dlanu. Nema po{tovawa prema takvim

l Gde svako mo`e sa svakim, niko ne mo`e sa sobom.

l U igri jedan na jedan rezultat je 00.

NAOPA^KE

l Ko je naj bo qe in ter pre ti rao va {e pe sme? – Pevalo ih je vi{e od sto trideset interpretatora, ali glumci su ipak to najboqe radili, verovatno zato {to stihove do`ivqavaju kao tekst, pa se strasno unose. Tu su Olivera Markovi}, Sowa Savi}, Tawa Bo{kovi}, Ana Sofrenovi}, ali su i ih divno izneli i mnogi peva~i poput Dade Topi}a, Olivera Dragojevi}a, Senke i Bisere Veletanli}, Sla|ane Milo{evi} itd. l Mno ga po zna ta ime na su vas ju ri la da im ra di te pe sme, a vi ste ih eski vi ra li. Po sto ji li ne ko ko je vas od bio? – Veoma malo. Mnogo mi se svi|alo kako peva @eqko Bebek i kad sam ga negde sreo, ponudio sam mu da ne{to zajedno uradimo. Rekao je da ho}e, ali senikad nije javio. n Vla di mir \u ri ~i}

Ne ma kra ja, a ni qu di l Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” pu bli ci sta Du {an Mi kqa pi tao je “na ne vi |e no” Mir ja nu Gar di no va~ ki {ta je qu ti u dru {tvu i {ta u~i ni ti da se to pro me ni? – Ohohooo... {ta me sve quti? Trebalo bi vam nekoliko izdawa “Dnevnika”. Najvi{e me quti qudski bezobrazluk, odnos qudi prema poslu. Govorila sam deci - nije bitno ~ime se bavi{, bitno je da to {to radi{ voli{ i radi{ to najboqe {to mo`e{. Da budemo humaniji jedni prema drugima. Kada bi svaki ~ovek tako radio, gde bi nam bio kraj.

l Go spo din Jo van De ja no vi}? – Da. Bez svite. Jednom je portiru rekao “ja bih u klub da popijem kafu”, ovaj pita “ko ste vi, ne moè na slu`beni ulaz”. “Ja sam, znate, glumac iz provincije, pa sam do{ao da traìm anga`man kod upravnika”. Ovaj str~i dole, kaè “pa to je gradona~elnik!” a ovaj nema pojma. Pa, to je divno! l Ate qe 212 - rat upra ve i glu ma ca? – Glumac ima pravo da radi, a onog momenta kada uprava u|e u sukob s glumcima to je znak da se uprava povu~e. Upravu je postavio grad, politi~ari su postavili ~oveka, a glumci kaù “ne”. Oni najboqe znaju kako pozori{te funkcioni{e. A uprava... Se}am se kada je direktor drame bio Dejan Pej~i} Poqanski, predstava nije mogla da po~ne, a da on nije prisutan. Moj Baja kad je bio direktor - mi se nismo vi|ali, nonstop je bio u pozori{tu. A imali smo i situaciju, glumac bolestan, ne moè da govori, puna sala, {ta da radimo? “Zovite upravnika”; odgovor: “radite {ta ho}ete”! I sad glumac, prokleti, koji najvi{e voli da odigra pred punom salom, iza|e i kaè “qudi, ja nemam glas, ho}ete li da odigram ovako”? Aplauz! Naravno, odigrali smo je, ali ne moèmo mi tako da se pona{amo u jednoj specifi~noj ustanovi i specifi~nom poslu. Kako moè drama da funkcioni{e bez direktora? l ...?! – Mi ga nemamo godinama. E sad, od qudi u SNP-u tu i tamo neko izleti, ali niko ne}e da se zamera. Verovatno taj vojvo|anski mentalitet, “ne diraj me - ne diram te”. Vreme te~e, sezone idu bez zna~ajnijih predstava. [ta }e ostati u pam}ewu, zabeleèno kao istorija SNP-a... l Ju go slav Kraj nov ov de re ~e da je do bra pred sta va in ci dent? – Naàlost. Mada i ti mladi qudi, ja sam ve} pred krajem... Sve ovo {to me je zadesilo, moram neke bitke da izborim sama sa sobom, da prihvatim da su se neke stvari stvarno desile, jer sam jo{ u bunilu i ne mogu da shvatim da je to kona~no. Znate, kad kaète da je ne{to definitivno, da nema povratka, onda vas to baca u stawe o~aja, bezna|a i onda poku{ate da se prebacite na druge stvari. Sre}om, uradila sam dve predstave u sezoni, one su me odvla~ile od onog “a za{to, za{to se to desilo, da li je moglo da se ne{to uradi”? Pa mislite da su lekari krivi i onda se pojavi prijateq, kaè vam “ne moè{ u tom pravcu da razmi{qa{“. Bijete bitku sami sa sobom, emocijama, celokupnom situacijom. Ja sam kao dete koje u~i da hoda. @ivite ìvot od po~etka, ne, ne od po~etka, ne moète iz po~etka, nego probate da se uklopite, kad ste sami... Deca su mi napoqu, a ja sama u stanu, sa slikama. I onda pri~ate s tim slikama... Beìte u neke druge vode, drugi svet, svet Du{ka Kova~evi}a, Agate Kristi. A onda se vratite u prazan stan. I Jovo nanovo. n Igor Mi ha qe vi}

l Ako vam Ivica li~i na malog Slobu, vi ste kratkovidi.

tako nastade „Balkan ekspres“. Iako prvobitno nije bilo u planu da pesme toliko dominiraju, one su postale veliki hitovi. Interesantno je da sam te pesme s plo~e „Balkan ekspres 1“ posvetio „Triju bis“, u kome je moj te~a svirao usnu harmoniku. Naime, dok se te~a zabavqao sa tetkom, svirao joj je na tom instrumentu, a kad smo se svi sastajali kod nas ku}i, na{ dom se orio od usnih harmonika. To mi je bilo zgodno za pri~u „Balkan ekspres“, jer kad po~nu s harmonikama koje su mobilne, posle mogu sve da sviraju. Onda sam krenuo od we, pa prona{ao bend „Trio Akorda” iz Sombora“ koji su to odsvirali, a onda sam izmislio ostale pesme, {lagere koji li~e na one predratne. Normalno, uz veliku pomo} Marine Tucakovi}, s kojom sam ve} sara|ivao u “Nacionalnoj klasi”.

se prostire na nemalih 5 ari i jo{ malo kvadrata. – Sama ku}a jeste ne{to posebno, ali mislimo da ne bi dobila pa`wu koju zasluùje ukoliko je sada, nakon {to su radovi zavr{eni, ostavimo. Ideja je da na ovoj povr{ini napravimo etno celinu koja bi podrazumevala da pored Savi}eve ku}e u kom{iluk donesemo jednu ku}u iz Suseka i jednu iz êrevi}a. Da ih premestimo ovde, napravimo oku}nice i tako napravimo ve}u celinu koja bi bila atraktivna za posetioce – obja{wava Filipovi}. Oìvqavawem Savi}a ku}e, sigurno bi oìveo i Ne{tin, jer kako ~ujemo od me{tana, vi{e od 60 odsto ku}a u ovom mestu zvrji prazno. A potencijala na sve strane. Vlasnici su, kao i u ve}ini vojvo|anskih sela, odavno pohrlili gradu, {to zbog sebe, {to zbog potomstva. Me|utim, ako zagrebemo samo malo ispod o~iglednog - prazwikavog vojvo|anskog mesta{ca, i dopustimo sebi da iza|emo izvan sopstvenih zidova, vide}emo da se na samo nekolio kilometara od Novog Sada nalazi prava oaza mira, vina, prirode, duhovnosti... Od Sremske Kamenice, preko Bano{tora na~i~kanog vinarijama i ~ardama, kroz Susek i uz Dunav, stiè se do Ne{tina. Ko je za planinu tu je Fru{ka gora, ko vi{e voli vodu Dunav je na dohvat ruke, vina ima koliko hedonizam i{te, a manastiri [i{atovac i Div{a upotpuwuju ovaj vojvo|anski kaleidoskop duhovno{}u. U tom istom kaleidoskopu stoji i ku}a Jove Savi}a. O ovim, ne{tinskim Savi}ima, iz Ulice Ko~e Popovi}a 34 danas se vrlo malo zna. S druge strane, ku}a Savi}a }e po svemu sude}i, kao sve {to iz qubavi nastaje, proìveti svoju drugu, tre}u ili ko zna koju po redu mladost. Prenosi}e pri~u o Jovi i wegovoj Slovakiwi, ali i o vojvo|anskoj zemqi, staroj preko dvesto godina, od koje je sazdana i u koju }e se vratiti. n Jo va na Zdje la re vi} Fo to: S. [u {we vi}

l Mi dajemo Vladi sto dana, Vlada nama ~etrdeset.

qi ku}e i zidovi podruma gra|eni su od lomqenog kamena. Cela ku}a sastavqena je od hrastovih greda, pletera, blata, vode, slame i slaganog kamena pe{~ara. Iako danas nikom ne bi palo na pamet da gradi ovim materijalima, vekovi koji svedo~e o postojanosti ku}e, mogli bi posluìti za nauk i savremenim gra|evinarima. Ovu ku}u izuzetnom ~ini i trem s ru~no izra|enim i ukra{enim drvenim stubovima. Stambene zgrade narodnog neimarstva Vojvodine iskazuju svu {arolikost prirodnih i dru{tvenih uslova u kojima su nastajale. Ku}e u planinskim delovima Srema karakteristi~ne su po obradi i {irokoj primeni drveta, funkcionalnosti prostora i prilago|enosti terenu kao i po estetskim elementima. Tako je i sa ku}om Jove Savi}a, jer ve} prvim pogledom na raspored prostorija, sti~e se slika o uslovima u kojima se ìvelo. S trema se u ku}u ulazi na dvoja vrata, jedna od wih vode u malu kuhiwu koja ima otvoreni oxak ispod koga se kuvalo i gde se porodica okupqala za astalom. Sa strane su postojali otvori kroz koje su se loìle pe}i u sobama. Vrata iz kuhiwe vode u zadwu sobu u kojoj se odvijao svakodnevni ìvot porodice koju je za zimskih dana grejala onià paorska pe}. Druga vrata iz trema vode u sobu sa ulice u kojoj su odmarali gosti. Kako je za goste uvek pripremano najboqe {to ku}a nudi, od hrane do sme{taja, tako su i Savi}evi gosti dobili sobu do puta, sa posebnim ulazom i paorskom pe}i, ve}om i lep{om no {to je ona u dnevnom boravku. Namena ove ku}e prestala je, izgleda, kada su je Savi}i napustili. Ne zna se da li usled kraja ìvotnog ciklusa ili nekog drugog sleda doga|aja. Kako bilo, ispostavqa se da kao {to svemu ìvom treba svrha kako bi se odràlo, tako i napu{tene ku}e, ukoliko to nemaju, po~iwu da odumiru. Da ovakva nemila sudba ne bi zadesila tek u{minkanu Savi}evu ku}u, u Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kulture kuju plan kako da joj udahnu ìvot. I ne samo woj, ve} i celom placu koji

IlijaMarkovi}

Srem ske ku }e

l Kad se do~epa mali Sloba o~evoga sata, vreme isko~i iz zgloba.

VOJ VO \AN SKOM KA LE I DO SKO PU

qudima, koji sigurno to zasluùju, nego su prido{li neki koji ni ne znaju kako se ovi zovu. Stra{no je kada odete na komemoraciju, pa iza|e ~ovek i ne zna kako se zove pokojnik. Farsa, qudi nisu znali da li da se smeju, ili... l Ni je vaq da u pi ta wu va{ po koj ni su prug Ste van Gar di no va~ ki? – Ne. Moj mu` je zabranio bilo kakve manifestacije. Izri~ito je traìo da na sahrani budemo sam ja, deca i pop. I bio je u pravu, to mi je potvrdila ve}ina qudi u pozori{tu. Bio je jako qut na kompletnu situaciju u pozori{tu, koja je samo odraz situacije u dru{tvu. Ne moè pozori{te da se izdvoji. Vrednosti su naru{ene, {to u kulturi i SNP-u ne bi smelo da se dogodi. Tako i ovo sa Pozorjem, sve se svodi na li~ni interes, to je pogubno, katastrofalno. I tako decu vaspitavamo. l I otu |u je mo? – Naravno! Od pojedinca zavisi koliko }e se odupreti tome. Ina~e, prema politi~arima, zahvaquju}i qudima koji se trenutno bave politikom, imam averziju. A nije tako bilo uvek. Se}am se kada je gradona~elnik dolazio na jutarwu kafu u SNP.

r gla sam se iz sna u ne vre me. Sno vi su po seb na igra ri ja ka da te sun ce i sla no mo re oma mqu je da ni ma. Pro vi rim ma hi nal no kroz vra ta te ra se. Ni ka da ni sam do ì ve la ova ko pun me sec. î ni mi se bli ìm na ovom ve li kom ve drom ne bu iz nad spo koj nog ostr va Lom bok, iako sam ga to li ko pu ta o~a ra no po sma tra la u voj vo |an skoj rav ni ci. Na ovom ostr vu u In do ne zi ji ~ak i taj me sec oda je uti sak pu ne i ~i ste ener gi je pra }e ne rit mom ta la sa. Vre me je ov de me ta fi zi~ ka ka te go ri ja. Pal me, be le pla è i Ba lij sko mo re ne stvar ne azur no pla ve bo je, od No vog Sa da su uda qe ni oko 11.000 ki lo me ta ra va zdu {nim pu tem. A ovaj ne stvar ni ku tak, Lam bok – jed no od oko 18.000 in do ne àn skih ostr va – pr vi je kom {i ja svet ski ~u ve nog Ba li ja. Iako je istin ski tu ri sti~ ki raj, sa mo pra vi po zna va o ci do brog od mo ra do le te ili se pre ve zu bro di }em do Lom bo ka. î ni se da je to zbog to ga {to bo ga ti go sti (uglav nom iz Ru si je) sve ko li ku or ga ni za ci ju aran `ma na pre pu ste agen ci ja ma, pa se po sle sa mo ugod no iz le à va ju u ri zor ti ma luk su znog de la Nu sa Dua na Ba li ju. Da qe se ret ko upu te. Ipak, uz svo du `no po {to va we pre ma kr ca tom i u sva kom smi slu tu ri sti~ ki atrak tiv nom Ba li ju, Lom bok je ona pra va sli ka ostr va ko ju smo gle da li u ne kim la kim ak ci ja ma a

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: LoM bok – fu zi ja har Mo ni je i Mi ri sa

Trop ska idi la za qu bi }e i Bon da la 007 ili qu bav nim fil mo vi ma iz po sled we tri de ce ni je pro {log ve ka. Trop ska idi la. Vi ju ga ve uske sta zi ce od sun ca {ti te vi so ke pal me, a kra se ih `bu nu no vi i pa tu qa sta sta bla u cve tu. Ni jan se krup nih la ti ca pro te `u se od sve tlo ro ze, pre ko `u te do na ran xa ste i cr ve ne, a ne ka ko su naj u pe ~a tqi vi ji ci kla ma pu poq ci. I kri la lep ti ra po ostr vu su istih tih ra zno vr snih bo ja. Na pu teq ci ma iz vi ru ju hin du i sti~ ke skulp tu re ma lih sklup ~a nih qu di. Na gla va ma su im za rav we ne plo ~i ce – hram za da ro ve bo go vi ma i bo gi wa ma. Ra nom zo rom, de voj ke i do ma }i ce spre ma ju ple te nu kor pi cu sa mno go {a re nih cve to va, ka {i kom pi rin ~a, pla sti~ nim po su di ca ma sa vo dom i mi ri snim {ta pi }i ma. Po sta vqa ju svo ju umet ni~ ku kre a ci ju na gla ve skulp tu ra ili na ni ske spo me ni ke na lik ku }i ca ma i pa le {ta pi }e u znak za hval no sti za sve

{to ima ju i è le. Pri no se da ro ve i da se wi ho vi za {tit ni ci ne bi slu ~aj no na qu ti li, pa po sla li ka kvu vre men sku ne po go du, ze mqo tres, cu na mi.... I sve se to od vi ja ti ho i bez pre te ra ne pom pe. Uobi ~a je no, a ta ko har mo ni~ no i sko ro ne pri met no. Se zo na je u pu nom je ku. Do ok to bra i po ~et ka vre me na ki {a. Ipak, go sti iz gle da ju za bu we ni svim tim spo ko jem: va zda ~ul no oma mqe ni zvu kom ujed na ~e nih uda ra ta la sa na pla ì i mi ri som aro ma ti~nh {ta pi }a. Lo kal ni je zik Lom bo ka je sa sak, a ta ko se zo vu i sta nov ni ci ovog de la sve ta. Po svo jim prin ci pi ma smi re nog na ~i na ì vo ta u od no su na za pad wa ke, har mo ni~ no raz vu ku naj {i ri mo gu }i

osmeh u znak do bro do {li ce. Wi hov stav pre ma tu ri sti ma i tu ri zmu ne mo è se na slu ti ti. Na mo je pi ta we, za po sle nik u ho te lu Agus ob ja {wa vao mi je da on uì va u ra du sa stra nim tu ri sti ma. Po seb no su mu, ka è, dra gi go sti iz Austra li je. – Mno go tu ri sta do la zi na Lom bok i ve} go di na ma sam deo po slu ge ho te la na ostr vu. Ro |en sam na Ba li ju, ali sam se sa po ro di com pre se lio na Lom bok, jer to ostr vo iz gle da kao Ba li pre 30 go di na. Svi |a mi se {to od stra na ca mo gu sva ka kve za ni mqi vo sti da ~u jem i pu no to ga da na u ~im. Mno gi su po sta li mo ji pri ja te qi i go di na ma se vra }a ju, a Austra li jan ci su mi ne ka ko naj sr da~ ni ji od svih. Le po se op ho de pre ma oso bqu i la ko se spri ja te qi i mo – ob ja snio je dok je po sta vqao dva cr ve na cve ta na ~i stu be lu po ste qi nu. Od mor na Lom bo ku nu di mno go sa dr à ja. Pe {a ~e we ostr vom, ro we we, obi la sci... Do tri obli `wa Gi li ostrv ca po treb no je oko sat i po vre me na bro di }em - me re no od glav ne Sen gi gi pla è na Lom bo ku, gde se uzi ma ju pe ra ja i ma ska za ro we we. Pod vod ni svet je ~a ro ban. Ja ta ri bi ca pla ve bo je. Pa on da i one ma lo ve }e, ù te sa cr nim pru ga ma. Ili ve li ke kor wa ~e. Ka pe tan na {e bro di ce za ro nio je du bo ko. Uhva tio jed nu ve li ku kor wa ~u i ba cio je pre ma po vr {i ni, pu stiv {i je da se la ga no spu {ta na ma gi~ no dno. Pot pu no je ne stva ran taj su sret sa taj na ma du bi na pla ve i na iz gled jed no li~ ne po vr {i ne. Br do vi ti pej za` ko ra la i di na mi~ nog mor skog sve ta ko ji neo me ta no na sta vqa svo je ak tiv no sti le vo-de sno u svim prav ci ma. Gi li ostrv ca pre kri ve na su be -

lim pe skom, a mo re pre la zi od pe {~a no be le ka azur no pla voj. Na ostrv ci ma je mno go mla dih tu ri sta iz ce log sve ta. Iz le à va ju se, go to vo po pra vi lu dr è }i u ru ka ma ne ko la ko {ti vo za to ple da ne. Na du goj pla ì su ba ro vi pod pal ma ma i od ho te la tik do pla è odva ja ih ka me ni ti sta ri put po ko jem pa tro li ra ju ko wi }i sa {a re nim ko ~i ja ma. Ne ma mno go ci vi li za cij skih umo tvo ri na, pa se ~ak i vo da za

Mmmmmmma sa à Tra di ci o nal no opu {te we po sle na por nog da na na pla ì pod ra zu me va ma sa ù ce log te la uqem sa mi ri snom no tom pa ~u li ja. Mo gu} je i ceo lom bo~ ki aro ma tret man u kup ki sa cvet nim la ti ca ma, uz ma ni kir i pe di kir. U po nu di je i tra di ci o nal na po lu sat na re flek so lo gi ja sto pa la. Sa lo ni tra di ci o nal ne ma sa è su u sva koj uli ~i ci i pred sta vqa ju ne za o bi la zno ste ci {te tu ri sta.

pi }e do no si sa Lom bo ka ili Ba li ja. Ipak, sve {to je po treb no za krat ki bo ra vak na ovim izo lo va nim ostrv ci ma mo è se ku pi ti u mno go broj nim ma lim pro dav ni ca ma na ~i~ ka nim tik do oke a na. Osta lo je uì va we i |u ska we na pla ì do zo re, uz po gled na lom bo~ ki vul kan Rin xa ni – dru gi po ve li ~i ni vrh u In do ne zi ji – i ne {to ni ì vul kan na Ba li ju. In do ne à ni su po zna ti qu bi te qi iz u zet no za qu }e ne hra ne; ipak, na Lom bo ku se klo pa ma lo dru ga ~i je. Ku hi wa je pre te `no mor ska, ma da ima i ma le nih ri bqih, pi le }ih i go ve |ih ra `wi }a, ko ji se pe ku na ro {ti qu. ]u mur na ostr vi ma me wa su va qu ska ko ko so vog ora ha ko ja iz u zet no di mi, a uz me so se slu ì mno go sva ka kvih so so va. Ki ki ri ki sos je pri su tan go to vo uvek, kao i qu ti sam bal ili slat ko-ki se li cr ve ni sos. Slat ki sos od so -

je sto ji uvek uz be li bi ber i so. Ipak, ku hi wu ne ka ko naj vi {e od li ku je mno go vo }a. Ana nas sve` ili u svim slat ko-qu tim kom bi na ci ja ma. Po slu `en u dru {tvu sa lu be ni com, pa pa jom, di wom ili zma je vim vo }em. Pre li ven ki ki ri ki so som ili u kom bi na ci ji sa sla do le dom i u{e }e re nom tre {wom na vhu. Ba{ kao i do `i vqaj Lom bo ka. Sa vr {e ni spoj bo ja i uku sa. Eh, ka ko je to si no} na re cep ci ji ho te la sve krat ko i ja sno ob ja sni la sta ri ja go spo |a iz Austra li je: „Ho }u za u vek da osta nem ov de“. n Svetlana Tanuryi}

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

TRO VA WE MO] NI KA KROZ ISTO RI JU: OD ISKRI^A VOG cI JA NI DA DO PO LO NI JU MA 210

Umri ti ho, ali u mu ka ma P

o koj ni do bit nik No be lo ve na gra de za mir i li der Pa le stin ske oslo bo di la~ ke or ga ni za ci je Ja ser Ara fat, ko ji je pre mi nuo 2004. go di ne, ve ro vat no je otro van ra di o ak tiv nim ele men tom po lo ni ju mom, sa op {ti la je pro {le ne de qe te le vi zi ja “Al xa zi ra”. [vaj car ski na u~ ni ci iz In sti tu ta za sud sku me di ci nu Uni ver zi te ta u Lo za ni, ot kri li su, na i me, iz u- zet no vi sok ni vo po lo ni ju ma u Ara fa to vim li~ nim stva ri ma, ukqu ~u ju }i ode }u, we go vu tra di ci o nal nu ma ra mu i ~et ki cu za zu be. Po lo ni jum je, ina ~e, po stao po znat u tro va~ kim kru go vi ma sa slu ~a jem biv {eg agen ta KGB-a Alek san dra Li tvi wen ka, ko ji je po ~et kom ve ka pre be gao u Ve li ku Bri ta ni ju ob zna niv {i da mu je bi lo na re |e no da ubi je ru skog taj ku na Bo ri sa Be re zov skog. Li tvi wen ka su ubr zo za tim otro va li ra di o ak tiv nim po lo ni ju mom 210, {to je bi lo pre vi {e za we gov or ga ni zam. Umro je u mu ka ma 2006. u lon don skoj bol ni ci, op tu `iv {i pret hod no ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na da je na re dio we go vo smak nu }e. Pu tin je, da ka ko, to de man to vao. U sva kom slu ~a ju, uko li ko se is po sta vi kao ta~ no da je i ne gda {wi li der PLO otro van – a od tog ot kri }a nas de li eks hu ma ci ja Ara fa to vog te la ko ju je pre kju ~e odo brio pred sed nik pa le stin ske sa mo u pra ve Mah mud Abas – bi }e to tek jed no u ni zu vi {e sto ti na „ti hih ubi sta va” po zna tih li~ no sti. Bi lo da ih je otro vao ne ko dru gi ili su na tro va we bi li pri nu |e ni ka da su sa te ra ni u }o {ak, ova kav za vr {e tak `i vo ta slav nih vla da ra, fi lo zo fa, pi sa ca, di si de na ta... i da nas ras plam ta va ma {tu film skih stva ra la ca i pi sa ca best se le ra. Iako Bor xi je u tzv. po pu lar noj isto ri ji slo ve za naj ve }e tro va ~e, ta ti tu la za pra vo bez ostat ka pri pa da na ci sti ma, ko ji su u ga snim ko mo ra ma kon cen tra ci o nih lo go ra li kvi di ra li mi li o na qu di. No, do Hi tle ra i we go vih fa bri ka smr ti, tro va we je kroz ve ko ve sma tra no ide al nim na ~i nom da se ne ko uklo ni bez kr vi, bu ke, a da isto vre me no osta ne do voq no pro sto ra za pri ~u o

BE NE DIKT [E SNA E STI NA OD MO RU, PRO BLE MI NE RE [E NI

I pa pi mo è da puk ne film Pi{e: @ivica Tuci} a pa Be ne dikt [e sna e sti ot po ~eo je go to vo tro me se~ no od su stvo va we iz Va ti ka na: he li kop te rom je pre ba ~en na Al ban sko je ze ro, gde je pap ska let wa re zi den ci ja u sred we ve ko vom dvor cu Ka stel Gan dol fa. Pro stor od 44 hek ta ra je u od no su na Ita li ju eks te ri to ri ja lan, a za bez bed nost se, da ka ko, bri ne {vaj car ska gar da. U Va ti ka nu je re ~e no da }e pa pa sa svo jim sa rad ni ci ma bi ti u „stal nom kon tak tu” ka ko bi se oba ve {ta vao o ak tu el no sti ma. Ina ~e, pi sa }e svo ju tre }u kwi gu o Isu su Hri stu. Od mor }e pre ki nu ti vi {e dnev nom po se tom Li ba nu po ~et kom sep tem bra. Pred od la zak, ne ke ve li ko do stoj ni ke je sme nio, dru ge una pre dio. Sme na slo va~ kog nad bi sku pa Tr na ve, Ro ber ta Be za ka, za ko ju Va ti kan ~ak ni je da to ob ja {we we, u we go voj ze mqi iza zva lo je uz ne mi re nost, pro te ste, pot pi si va we pe ti ci je. I ime no va we ne ma~ kog bi sku pa Re gen sbur ga za {e fa naj va `ni je usta no ve – Kon gre ga ci je za dok tri nu ve re (na sled ni ce ne ka da {we in kvi zi ci je), ko ja se ba vi „unu tra {wim je re si ma i za stra wi va wi ma”, na i {la je pre te `no na ne ra zu me va we. Jer, Mi le ra u we go voj po stoj bi ni i di je ce zi sma tra ju „~o ve kom kon fli ka ta”, ko jih, ako i ne ma, smi sle se. Pri to me je po seb no za ni mqi vo to {to je Mo skov ska pa tri jar {i ja sve sred no po zdra vi la Mi le ra ime no va we!? Ka to li ci ne ma~ kog go vor nog pod ru~ ja uvek su pred sta vqa li pro blem za sva kog pa pu. Ni je ~u do da je otu da po te kla re for ma ci ja pre pet ve ko va. Ne ma~ ka je ve o ma kri ti~ na pre ma pa pi, vi {e sto ti na te o lo ga tra ì re for me. A wi hov glas se ne mo è jed no stav no ig no ri sa ti. Sa da austrij ski sve {te ni ci is ka zu ju, ka ko sa mi ka ù, „ne po slu {nost”. Tra è pro me ne, ~ak èn ske „ko le gi ni ce” u sve {ten stvu. One na ko je se pa pa sa ne ma~ kog pod ru~ ja mo è oslo ni ti, u svo joj sre di ni ima ju re du ko va ni auto ri tet. Va ti ka no lo zi u Ri mu sma tra ju da je pa pa „za slu ìo od mor”, po sled wih me se ci bi lo je mno go na pe to sti, spe ku la ci ja, raz o ~a re wa, in tri ga, ne lo jal no sti („iz da ja”). Ima ju uti sak da je pa pa „bes po mo }an”, ni je znao {ta }e sle de }i dan do ne ti, {ta }e, po seb no u ita li jan skoj {tam pi, osva nu ti od po ver qi vih do ku me na ta. Da li ga je „iz dao” sa mo we gov so bar Pa o lo Ga bri je le, ko ga je „vo leo kao si na”, ili je on, {to je ve ro vat ni je, deo ne kog za sa da neo t kri ve nog lan ca „neo da nih sa rad ni ka”, ko ji vo di ~ak do kar di nal skog vr ha. Ako oni „è le do bro cr kvi”, raz ot kri va ju }i ono ~e ga u cr kvi ne bi tre ba lo bi ti, ka ko ne ki mi sle, mo è na kra ju bi ti da }e Ka to li~ ka cr kva od sve ga, sred we ro~ no gle da no, za pra vo ima ti ko ri sti. Raz o ~a re we pa pe iza zi va i po na {a we ka to li~ kih zi lo ta, ta ko zva nih le fe vri sta, ili pri pad ni ka „Brat stva sv. Pi ja”. Po nu dio im je „sve”, pri znao im ne re gu lar na ru ko po la ga wa, dao im po se ban

sta tus, oni su sa mo mo ra li da pri zna ju od lu ke Dru gog va ti kan skog sa bo ra. Iako je de lo va lo da }e to da u~i ne, sa da, pred pa pin od mor, iz ja vqu ju da ne }e. Ka è se da je u kon tak ti ma na stao za stoj, go to vo da se sve vra ti lo na po ~e tak. Stru~ wa ke to ne iz ne na |u je. Oni tvr de da se sa zi lo ti ma za pra vo ni ka da i nig de, ma u ko joj cr kvi, ne mo è po sti }i kom pro mis, jer su oni „za sle pqe wi” uve re wem da su isti na i pra vo ver je sa mo na wi ho voj stra ni. Po de la u isto ri ji cr kve uvek je bi lo. Pa pa je sa da upo zo ren od ne ko li ko te o lo ga da, uko li ko ne bu de od lu ~an pre ma le fe vri sti ma, a pru ì im ne ku kon ce si ju, i sam mo è da po sta ne je re tik, i to ga je bi lo u sred wem ve ku. Pa pa ne mo è da od stu pi ili bar re la ti vi zu je od lu ke va ti kan skog sa bo ra, ni ti da udo vo qi fa na ti ci ma ko ji ne ~i ne ni po la pro ce na ta ver ni ka Ka to li~ ke cr kve. De fi cit ko ji u svo jim fi nan si ja ma ima Va ti kan u oba svoj stva, ver skom i dr àv nom, ni je ve li kih raz me ra, ali je za bri wa va ju }i. Ne ra stu to li ko pri ho di ko li ko ra stu ras ho di. Ana li ti ~a ri sma tra ju da je „struk tu ra” pre di men zi o ni sa na. Tre ba sma wi ti per so nal, broj za po sle nih. Na plat nom spi sku je 2.832 oso ba sa „so lid nim pla ta ma”, do dat no jo{ 1.887 u dr àv nim ure di ma kao i u nun ci ja tu ra ma po sve tu. Va ti kan ska ban ka je pro {le go di ne „za ra di la” 49 mi li o na evra, ali je pod bud nim okom ita li jan skih i evrop skih fi nan sij skih kon tro lo ra zbog ne tran spa rent no sti. To ne osta vqa naj bo qi uti sak na jav nost. Pa pa na od mor ni je oti {ao s na me rom da raz mi sli {ta tre ba u da tim okol no sti ma me wa ti u cr kvi. We gov po gled na svet, shva ta we ulo ge cr kve i svo je mi si je u woj – to mu ne do pu {ta ju. Na pi sa }e mo `da kwi gu ko ja }e te o lo {ki bi ti sva ka ko bri qant na, ute me qe na, ali da nas sla bo ko ~i ta kwi ge na te te me. Ni je u kri zi sa mo cr kva, sva ka ko ne sa mo ka to li~ ka, ve} i hri {}an ska ci vi li za ci ja. Sve se re la ti vi zu je i u cr kvi, a po go to vo oko we. Neo spo ra va wa auto ri te ta dog mi i po gla va ra vi {e ne ma. Na rav no, ako bi cr kva udo vo qi la svim kri ti ~a ri ma i ino va to ri ma u svo jim re do vi ma, te {ko da bi ostao „ka men na ka me nu”. S dru ge stra ne, „zna ci vre me na”, no ve ide je (ve }i nom i ni su no ve), ko je ne mo ra ju da su u su prot no sti sa tra di ci jom ve} zna ~e we no re in ter pre ti ra we, ne mo gu se ig no ri sa ti. Cr kve, ne sa mo rim ska, mo ra ju da na |u me ru i na ~in de lo va wa u sa vre me nim okol no sti ma. Pa pa Be ne dikt to ni je u sta wu da u~i ni, ali na to me mu je te {ko za me ri ti, ne sa mo s ob zi rom na sta rost. Dok dru ga ~i ji po gle di ne do |u do iz ra à ja, kri za ko ja se ta ko mo ra na zva ti, sa mo }e se pro du bqa va ti i one ko ji bi è le li bi ti ~la no vi cr kve – od we od vra }a ti (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

pri rod noj smr ti. Ne ki od tih slu ~a je va su, me |u tim, bi li do voq no eks trem ni, da su osta li upam }e ni kao ne sum wi vi aten ta ti. Za pr vu po zna tu `r tvu tro va ~a, po je di ni isto ri ~a ri sma tra ju Alek san dra Ma ke don skog, mla dog gr~ kog vla da ra ~i ji su do me ti pre ki nu ti smr }u u 33. go di ni. Sum wa lo se pod jed na ko na tro va we kao i na gro zni cu, a ko na~ nu ver zi ju we go ve smr ti ni ka da ne }e mo sa zna ti. Za raz li ku od we ga, u an ti~ kom sve tu, fi lo zof So krat bio je pr va osve do ~e na `r tva tro va wa. Op tu `en da kva ri atin sku omla di nu svo jim u~e wi ma, sud je So kra tu na lo `io da po pi je biq ni otrov i ho da po tr gu sve dok mu no ge ne utr nu. Fi lo -

Ru sa u no vi joj isto ri ji, ali za ubi stvo Ras pu }i na bi lo je po treb no mno go vi {e. Ve li ka {i su na ma mi li ovog mi sti ka na jed no ima we i po slu `i li mu ko la ~e i vi no za ~i we ne ci ja ni dom. Po le gen di, ko li ~i na ci ja ni da bi la je do voq na da ot pra vi na onaj svet de se to ro qu di, ali Ras pu }in se u ne kom tre nut ku pro bu dio, pa su otrov za ~i ni li sa jo{ tri met ka. A ka ko ni to ni je bi lo do voq no, ba ci li su ga u za le |e nu re ku Ne vu. Tri da na ka sni je, ka da su na {li we gov le{, le ka ri su utvr di li da je umro – od da vqe wa i hi po ter mi je. U mo der noj isto ri ji tro va wu su ~e sto pri be ga va le taj ne slu `be ko mu ni sti~ kih

Mo cart i pa pa od 33 da na Me |u isto rij skim li~ no sti ma za ko je se sum wa da su bi li `r tve tro va wa me |u naj po zna ti jim je sva ka ko Mo cart. Ge ni jal ni kom po zi tor je skon ~ao u 35. go di ni, zva ni~ no od gro zni ce. No, uve li ko se sum wa lo u we go vo vre me da mu je gla ve do {ao su par nik An to nio Sa li je ri. Uz Mo car to vu, jo{ jed na smrt je za go li ca la ma {tu te o re ti ~a ra za ve re. Pa pa Jo van Pa vle I bio je po znat kao ’pa pa od 33 da na’. Zbog pre vi {e ne do sled no sti u pri ~i o to me ko je i ka ko za te kao mr tvog ri mo ka to li~ kog po gla va ra, na sta lo je mno go ne do ka za nih pri ~a o uzro ci ma smr ti. We go va sud bi na bi la je in spi ra ci ja i pi scu Ma ri ju Pu zu za seg ment iz kwi èv nog opu sa „Kum” u ko jem tek iza bra nom pa pi pre su |u ju fi nan sij ski mo} ni ci - na rav no tro va wem. zof je to u~i nio i skon ~ao ì vot pred atin skim su gra |a ni ma. Ne ko li ko de ce ni ja ka sni je otro van je i gr~ ki po li ti ~ar De mo sten, a jed na od naj po zna ti jih smr ti tro va wem de si lo se dva ve ka ka sni je u Egip tu. Kra qi ca Kle o pa tra, su o ~iv {i se s po ra zom od Ri mqa na i gu bit kom pre sto la, za tvo ri la se u pa la tu i do zvo li la da je uje de zmi ja otrov ni ca. U Rim skom car stvu otrov nom smr }u je skon ~ao Kla u di je, mu ca vi car, ko jeg je smr to no snim pe ~ur ka ma po slu ì la Agri pi na, maj ka ka sni jeg ca ra Ne ro na. Broj ni rim ski ca re vi skon ~a va li su svo je ì vo te na sil nom smr }u, a na kon Kla u di ja tro va we je do ì veo je di no jo{ Lu ci je Var i Ro man III ko jem je gla ve do {la ro |e na è na. Otrov je mo gao bi ti usud i jed nom od naj mra~ ni jih

re ì ma. Ta ko je ì vot za vr {io Ge or gi Mar kov, bu gar ski no vi nar i di si dent ko ji je è sto ko kri ti ko vao bru tal ni re ìm u svo joj ze mqi. Dok je u Lon do nu ~e kao auto bus, ne po zna ti mu {ka rac je Mar ko va ne ~im uboo u no gu i tri da na ka sni je di si dent je skon ~ao u bol ni ci. Ko mu ni zam se u me |u vre me nu uru {io, ali je tro va~ ka prak sa {pic lo va na sta vqe na. Naj po zna ti ja `r tva po ku {a ja ubi stva otro vom bio je pred sed ni~ ki kan di dat u Ukra ji ni Vik tor Ju {~en ko. On se pred iz bo re na glo raz bo leo, tvr de }i da su ga otro va li pro vla di ni agen ti. Tok si ko lo zi su u we go vom te lu na {li 1.000 pu ta ve }u do zu TCDD di ok si na, a po sle di ca ovog tro va wa bi lo je we go vo i da nas pot pu no una ka è no li ce. n Petar Klai}

J U B I L E J I : EVRO RE GI JA DU NAV-KRI[-MO RI[-TI SA

Za jed no nu di mo, lak {e pro da mo Evro re gi ja Du nav-Kri{ Mo ri{-Ti sa, ko ja po ve zu je tri ma |ar ske, ~e ti ri ru mun ske ù pa ni je i Voj vo di nu – obe le à va de ce ni ju i po po sto ja wa. Da nas, ka da se su mi ra ju we ni do me ti, mo è se mir ne du {e da ti oce na da je sa rad wa, po kre nu ta ide jom da se kroz me |u sob no part ner stvo obo ga }u je ì vot svih na ro da na ovom pro sto ru, bez sva ke sum we do pri ne la us po sta vqa wu i ja ~a wu kon ta ka ta iz me |u lo kal nih sa mo u pra va, ali i sta bi li za ci ji i de mo kra ti za ci ji pro sto ra, te na kon cu we go voj evrop skoj in te gra ci ji: Ma |ar ska, a po tom i Ru mu ni ja, po sta le su deo Evrp ske uni je, a Sr bi ja je otvo ri la vra ta ka ~lan stvu u toj po ro di ci. Iz ve sno je da su sa da po zi ci je ove evro re gi je dru ga ~i je ne go na po ~et ku, a ni zom za jed ni~ kih ak tiv no sti u obla sti ma kul tu re, obra zi va wa, spor ta, pro mo ci je tu ri sti~ kih po ten ci ja la, pa sve do kon kret nih pro je ka ta po boq {a wa è le zni~ ke in fra struk tu re, za {ti ta od po pla va... po zi tiv no se uti ~e na po ve }a we kva li te ta ì vo ta u woj. Na i me, u za jed ni {tvu se lak {e ostva ru ju ci qe vi i in te re si svih ~la ni ca DKMT-a i wi ho vih ma ti~ nih dr à va, jer pre ma bri sel skim fon do vi ma re gi ja mo è na stu pi ti

kao je din stve no pod ru~ je. A to pod ru~ je Evro re gi je DKMT po mno go ~e mu je sli~ no, od no sno po ve za nost qu di i kul tu ra ja sno je vi dqi va, pa su mo gu} no sti za jed ni~ kog de lo va wa i na tom pla nu za i sta iz u zet ne. Uz atrak tiv ne tu ri sti~ ke de sti na ci je, po ten ci jal nim go sti ma nu di se na ce lom ovom pro sto ru mno {tvo kul tur no-isto rij skih spo me ni ka, mu ze ja... te je sto ga, po re ~i ma ru ko vo di o ca Agen ci je za sa rad wu Evro re gi je Ester ^o ka {i, u to ku i iz ra da pro jek ta ko ji }e ob je di ni ti tu ri sti~ ku i ga stro nom sku po nu du DKMT-a. A da Evro re gi ja DKMT ima {ta da po nu di u ovoj obla sti vi dqi vo je od No vog Sa da i Su bo ti ce do Te mi {va ra, Ara da, Se ge di -

na... gde se ja sno po ka zu je pre pli ta we raz li ~i tih kul tu ra i tra di ci ja, gde se uka zu je na du go go di {wi su ì vot Ma |a ra, Ru mu na i Sr ba, ali i na po seb no sti sva kog od tih na ro da. Na {i ro kom pro sto ru ove evro re gi je ì ve li su i mno gi dru gi na ro di ko ji su se kroz ve ko ve na se qa va li, bo ra vi li, do la zi li i od la zi li, osta vqa li pe ~at svog po sto ja wa - od ar hi tek tu re do ga stro ni mi je. No, to je sa mo deo tu ri sti~ ke po nu de, isto ri je i tra di ci je ko ju ova evro re gi ja nu di - jer tu su i vin ski po dru mi i pu te vi ko ji pro la ze kroz sve tri dr à ve i nu de, uz po zna te sor te vi na, i ukus autoh to nih, po ma lo za bo ra vqe nih sor ti, pi va re, do bar za lo gaj na ~ar da ma i u na ci o nal nim re sto ra ni ma. Na sva kom ko ra ku je otu da uo~ qi va le po ta raz li ~i to sti, ali i sli~ no sti u na ~i nu ì vo ta, po sto ja wa i tra ja wa. Pod se ti mo, Evro re gi ja DKMT osno va na je 1997. go di ne, a ~i ne je AP Voj vo di na, za tim ma |ar ske ù pa ni je ôn grad, Ba{-Ki {kun i Be ke{, kao i ru mun ske ù pa ni je Ti mi{, Arad, Ka ra{-Se ve rin i Hu ne do a ra. Na pod ru~ ju Euro re gi je DKMT, ko je se pro sti re na oko 70.000 kva drat nih ki lo me ta ra, ì vi vi {e od pet mi li o na sta nov ni ka. n Dobrila Mla|enovi}

VESTI An |a po no vo u Sa ra je vu Ame ri~ ka glu mi ca An |e li na Xo li do pu to va la je ju ~e u Sa ra je vo sa tro je |e ce, ali bez su pru ga Bre da Pi ta. Ona je do le te la pri vat nim avi o nom, a po vod je Sa ra jev ski film ski fe sti val. Ina ~e, za wu je u jed nom sa ra jev skom ho te lu re zer vi san ceo sprat, sa dva ve li ka apart ma na i ne ko li ko so ba za oso bqe i ~u va re. An |e li na Xo li je u po sled we dve go di ne ne ko li ko pu ta bi la BiH jer je tu sni ma la i re `i ra la svoj pr vi film - „U ze mqi kr vi i me da” – a na lwskom fe sti va lu uru ~e ne su oj Po ve qa po ~a snog gra |a ni na Kan to na Sa ra je vo i na gra da „Sr ce Sa ra je va”.

Jo{ dve op tu `ni ce Tu `i la {tvo Bo sne i Her ce go vi ne po di glo je op tu `ni cu pro tiv Naj da na Mla |e no vi }a (51) i

Sa ve @iv ko vi }a (52), obo ji ca iz Bra tun ca, ko ja ih te re ti za zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti. Op tu `ni ca na vo di da su Mla |e no vi} i @iv ko vi} u ma ju 1992. go di ne po ~i ni li zlo ~in nad `r tva ma ne srp ske na ci o nal no sti (Bo {wa ci ma) u se li ma Hran ~a i Glo go va u op {i ni Bra tu nac.

Eva u i sa no 6 mi li o na qu di Vi {e od 120 qu di je po gi nu lo u po pla va ma to kom ki {ne se zo ne mon su na u Asa mu, na se ve ro i sto ku In di je, a {est mi li o na qu di je na pu sti lo do mo ve. Da ne vo qa bu de ve }a, me te o ro lo {ka slu `ba je upo zo ri la da }e se pqu sko vi na sta vi ti. Ki {e je naj vi {e u in dij skoj dr `a vi Asam gde se iz li la ve li ka re ka Bra ma pu tra, a ne vre me je po go di lo i su sed ne dr `a ve Aru na ~al Pra de{, Ma ni pur i Meg ha la ja, ali ta mo ne ma `r ta va.

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : PO LA VE KA OD PR VOG KON CER TA

T R E N D R A P O R T : RAT DO PO SLED WE EKS TEN ZI JE

Slat ka mo ja, ne ma{ {an se! ze mqi si ro ma {noj po put na {e, ne ka ko nam sve ga fa li (osim va zda no vih ar mi ja glad nih i go lih). Sa svim ra zu mqi vo, ve }i na je sto ga u kon stant nom i ne ret ko hi ste ri~ nom gra be `u i oti ma wu. Mo gu} no sti su raz ne, po go to vo ka da je o br zom bo ga }e wu u ova sve slo bod na vre me na re~, ali se ne ki od naj za stu pqe ni jih mo de la jed no stav no sa mi, pre ili ka sni je, iz dvo je. Ta ko su, osim po li ti~ kog ma fi ja wa, tj. ula ska/pre la ska iz jed ne u dru gu stran ku za rad br zin skog bo ga }e wa i pro me ne „laj fstaj la” za ma we od jed nog man da ta, u igri jo{ i tr ~a we za ne kom od lop ti

(ka da je re~ o mom ci ma ne do voq no za in te re so va nim za ne ku od de lat no sti „s one stra ne za ko na”), od no sno za ma ne ken skom ka ri je rom, ka da su de vo ja~ ki sno vi u pi ta wu. Sve to, ko li ko god ne ko me po ra à va ju }e bi lo, za pra vo je vr lo ra zu mqi vo. S jed ne stra ne sti ca we op {teg, a ka mo li ne {to ras ko {ni jeg obra zo va wa, odav no vi {e ni je bes plat no. A sa dru ge – ako ro di te qi ne ka ko (sa mo oni zna ju ka ko) i skr pe za {ko lo va we, di plo ma te {ko da }e po mo }i u pro na la è wu po sla. Ukrat ko – sku po, du go traj no i ne is pla ti vo. Tim pre {to pri me ri iz sva ko dnev nog ì vo ta po ka zu ju i da, na à lost, je dan

do bar mi ni} ili de kol te mo è ~e sto da „za vr {i” pu no vi {e od te i ta kve di plo me. Sto ga i ne ~u di da je ta ko zva ni „efe kat kar mi na”, a {to zna ~i pri me tan rast pro da je sred sta va za ulep {a va we u do ba re ce si je, kod nas u ovom tre nut ku do sti gao vr hu nac. Mo `da ne ki ne ma ju {ta da je du i pi ta we gde i ka ko ì ve, ali se za to svi lic ka ju za me da qu. A i ka ko dru ga ~i je, kad je to kod nas ne {to kao – uno sna in ve sti ci ja u bu du} nost. A kad je ve} ta ko, na rav no da mla de sna ge ne }e gu bi ti vre me. Jer, „sre }a je le pa sa mo dok se ~e ka” jo{ je di no u ro ma ni ma i(ili) na fil mu; u stvar nom ì -

vo tu se za wom be su mu~ no i be stid no gra bi. Skoc ka ne i na boc ka ne na vr to gla ve pot pe ti ce, de voj ke je tra è is kqu ~i vo po sa vre me nim hra mo vi ma ra do sti, bla go sta wa i slat kog ì vo ta: od spla vo va, pre ko ka fi }a i klu bo va, pa do raz dra ga nih ’» par ti ja’. Upra vo su to naj po pu lar ni ja lo vi {ta, ta~ ni je me sta na ko ji ma se, kao u pri ~i, mo è „ulo vi ti” bes plat no pi }e, pre voz, le to va we, ne ka fen si kr pi ca, pu ni {a ili pre bo ga ti „ta ti ca”. A to je ve} na ovim pro sto ri ma ono kao baj ka. Na rav no, kao i u sva koj baj ci, i u ovoj po sto je zla ve {ti ca i qu bo mor ne se stre ko je sre }u kva re. To su, za pra vo, sve dru ge ci ci ke. Ako se to me do da fi -

@e ne za vi de dru gim è na ma Ve }i na è na ne za do voq nih svo jim iz gle dom za to kri ve dru ge è ne, po ka za lo je is tra ì va we ura |e no u Ve li koj Bri ta ni ji. Na i me, na sto je }i da za kqu ~e ka kvu pred sta vu è ne ima ju o svom te lu, na u~ ni ci su utvr di li da ~ak 59 od sto pri pad ni ca lep {eg po la ima ju lo {e mi {qe we o svom iz gle du. Pri tom, ovaj ne do sta tak sa mo po u zda wa wih 45 od sto prav da dru gim è na ma ko je im svo jim po gle di ma uka zu ju na ne do stat ke. Isto ta ko, is tra ì va we je po ka za lo da 54 od sto wih za vi di dru ga ri ca ma i ko le gi ni ca ma na iz gle du, ne pre sta no za gle da ju }i ve li ~i nu ode }e è na u svom okru è wu. Upr kos uvre è nim ve ro va wi ma, ve }i na è na ne sa wa o „ma ne ken skoj fi gu ri”, sma tra ju }i da je po sta vqe ni ideal le po te za pra vo pre vi {e mr {av. Ume sto to ga, vi {e bi ih ob ra do va lo da su „u bro ju” ne ke od svo jih „pri ja te qi ca”.

lo zo fi ja po ko joj je u ra tu sve do zvo qe no – ja sno je da stva ri ni su ni ma lo na iv ne. Ta ko je jed no od kon ven ci o nal ni jih sred sta va bor be splet ka r e w e/pod m e t a w e/ogo v a r a w e kon ku ren ci je. Igra se pr qa vo i ni sko- do po sled we eks ten zi je, nok ta, po gle da ubi ce i „luj vi ton” tor be. A i ka ko dru ga ~i je ka da je ciq ozbi qan – dis kre di to va ti i eli mi ni sa ti ne pri ja te qa! Na rav no, po prin ci pu „dr ì pri ja te qe bli zu, a ne pri ja te qe jo{ bli è”, za po ~e tak je va `no s kon ku ren ci jom bi ti na „slat ka mo ja” i „ba{ mi je dra go {to te vi dim”. Po tom se pre la zi na tzv. her ce go va~ ki obra zac – „ne sre} nik, ba{ je do bar”, ko ji u èn skim ob li ci ma ra to va wa ot pri li ke gla si „su per ti je ta ha qi na, uop {te ti se ne vi di sto mak”, za tim „od li~ na ma ji ca, ko bi re kao da je od pre pet go di na” ili, re ci mo, „iz gle da{ fe no me nal no, ba{ si se le po po pra vi la”... I ta ko sve dok „pri ja te qi ca” ne uka pi ra da tre ba da se sklo ni. A ako ko jim slu ~a jem tak ti ka za ta ji, na red do la zi te {ka ar ti qe ri ja. Ta ko, re ci mo, ~i tam pre ne ki dan ka ko je {i rom sve ta ap so lut ni hit da, ka da „qu bav” jed nom pro |e, „pri ja te qi ce” na fej sbuk po sta vqa ju naj go re mo gu }e fot ke ove dru ge. A to je, ako se ima u vi du da u Sr bi ji ma we ili vi {e pro fi fo to gra fi ve} ne ko vre me sa svim pri stoj no za ra |u ju sli ka ju }i de voj ke skoc ka ne „u fu lu” spe ci jal no za pro fil stra ne, jed no stav no skan da lo zno... O ~u pa wi ma za ko se, lak ta wu i po ne kom {a ma ru, iz li {no je i pri ~a ti. Do voq no je sa mo re }i da su mu {ke sva |e cr ta ni film za ono {to „pri ja te qi ce” mo gu jed na dru goj da ura de. I ta ko, oko lo - na o ko lo, do la zi mo do jo{ jed ne ve li ke isti ne. @e ne se, za pra vo, do te ru ju, gla du ju i mu ~e po ra zno ra znim tret ma ni ma, ne zbog se be, ne zbog fra je ra, ve} is kqu ~i vo zbog dru gih è na. Jer, ko li ko god da su ret ki i ma lo broj ni mu {kar ci ose tqi vi na ce lu lit, „pri ja te qi ca” }e ga sa svim si gur no „ske ni ra ti” i iz avi o na. Ba{ kao {to ne ma {an se da we nom oku pro mak ne sva ki gram vi {ka, lo {e ura |en si li kon, po gre {an ma ni kir, ne do voq na pre pla nu lost, ma le gru di, bu bu qi ca, stu ba ste no ge, tek pro cve ta li kra je vi, spu {te na gu za, jef ti na {ti kla, za ne mar qi vi pro ce nat sin te ti ke u sa sta vu ma ji ce... Ukrat ko, sve ono {to bi pro se ~an mu {ka rac te {ko ika da pri me tio, ni da mu ì vot od to ga za vi si. Ali, za to su one slat ke, na sme ja ne i uvek ra po lo è ne za opa sku i ko men tar – i uvek tu. î sto da se ne opu sti mo pre vi {e ka ko nam ì vot ne bi po stao do sa da ne vi |e na. n Ja sna Bu di mi ro vi}

To je (ipak)

va na e stog ju la 1962. go di ne na bi nu lon don skog „Mar qu ee” klu ba po pe li su se Mik Xe ger, Kit Ri ~ards, Bra jan Xons (ali as El mo Lu is), Dik Tej lor, Jan Stju art i Majk Ej vo ri. Blu ze ri ha ri zma ti~ nog Alek si sa Kor ne ra, re zi den ci jal ni bend klu ba (u ko jem su to kom 60-tih svi ra li svi ko ji su u Lon do nu zna li ne {to o blu zu), bi li su tog da na na sni ma wu za Bi-Bi-Si i klup ska bi na je ve li ko du {no ustu pqe na no voj ge ne ra ci ji op sed nu toj R&B i so u lom do te me re da je gi ta ri sta Bra jan Xons gru pu na zvao Rol ling Sto nes po pe smi le gen dar nog Ma di ja Vo ter sa. Ko ke ti ra ju }i, s vre me na na vre me, to kom na red nih 50 go di na s raz li ~i tim (po)mod nim sti lo vi ma, Ston si }e, ka ko pi {e Ro bert Pal mer, “osta ti R&B i soul gru pa“. Ko na~ na po sta va for mi ra na je u ja nu a ru 1963. do la skom bub wa ra âr li ja Vot sa (pret hod no je Di ka Tej lo ra za me nio Bil Vaj man). Na kon {to su istog me se ca Bitlsi mu we vi to pre o bra zi li bri tan sku rok sce nu, sve (me dij ska pa `wa, dis ko graf ski ugo vo ri, kon cer ti...) je po sta lo mno go do stup ni je. Me na xer sko-pro duk cij ska eki pa Ston sa ume la je to da is ko ri sti. Pr vi singl, ob ra du âk Be ri je ve Co me On, Ston si ob ja vqu ju u ju nu 1963. U de cem bru iz da ju I Wan na Be Your Man ko ju im ustu pa ju Le non i Ma kart ni. Ja nu a ra ’64. su na pr voj bri tan skoj tur ne ji, u apri lu pr vi al bum „The Rol ling Sto nes” (12 pe sa ma od ko jih sa mo dve autor ske) ve} u ju nu tur ne ja po SAD ko ja je, pri zna je Bil Vaj man, „bi la sko ro ka ta stro fa: Ni smo ima li hit na ame ri~ kom tr ì {tu“... No, sa mo za krat ko. U î ka gu ula ze u stu dio le gen dar ne ku }e “~ess” i sni ma ju It’s All Over Now ko ja }e, po po vrat ku, po sta ti wi hov pr vi bri tan ski No1 hit. Pet go di na ka sni je, 5 ju la 1969. na kon cer tu u lon don skom Hajd par ku, na ja vqe ni su kao „naj ve }i rok end rol bend na sve tu!“. U tre nut ku ka da Bitlsa prak ti~ no vi {e ni je bi lo, ovaj pro vo ka tiv ni mar ke tin {ki ur lik na ja vqi va ~a kon cer ta od re dio je

e} sle de }i tre nu tak sam po à lio zbog pri li~ nog dr skog na stu pa. Okej, oti {ao sam na blic do pr vog {an ka po neo p hod no osve è we u to jul sko po pod ne, i kad sam se vra tio ve} su se de li na me stu ko je sam 10 mi nu ta ra ni je oce nio kao naj po voq ni je za pra }e we kon cer ta. Tu, na tri bi na ma ~u ve nog be~ kog sta di o na Pra ter, jo{ i u ino stran stvu, po neo sam se ta man ta ko da me se ro di te qi po sti de: vi kao sam na par krep kih sta ra ca, naj ma we u {e stoj de ce ni ji, ob u ~e nih kao al pi ni sti – ran ~e vi na le |i ma, ber mu de i po lu du bo ke ci pe le. De lo va li su kao da su u{li u po gre {an auto bus, i ume sto do Al pa sti gli na sta dion. I to im, gle, ni je ni ma lo sme ta lo. Osim, mo `da, ovog ti nej xe ra ko ji ur la na wih, pri tom na ne kom stra nom je zi ku. A slo bod nih me sta u tom tre nut ku ko li ko po è li{. Uosta lom, ko nas je te rao da do |e mo na sa mo otva ra we ka pi ja Pra te ra, do brih 4 sa ta pre po ~et ka kon cer ta. Re ~i iz vi we wa ve ro vat no ni su raz u me li, ali moj osmeh i skru {e no pre ba ci va we na no vu lo ka ci ju – je su, kao po mi re we. Us put su nas po nu di li, s ma ni rom do ma }i na, ne kim fi nim kek som. Ali, {ta oni uop {te i ra de ov de, pro mr qao sam iz me |u za lo ga ja. Hej, pa ovo je rok kon cert!

me sto Ston sa u isto ri ji rok end ro la. Go to vo ni ko ni je imao ni {ta pro tiv. One ret ke ko ji je su iona ko ni ko ni je ~uo. Ka ko iz gle da naj ve }i rok end rol bend na sve tu pe de set go di na od za ~e }a? Po sve mu su de }i, kao i sva ka dru ga mo} na in ter na ci o nal na kom pa ni ja. Lon don ski „Gar di jan” je 28. ju na ob ja vio da }e se „sle de }eg me se ca Ston si sre sti u Lon do nu da raz mo tre iz gle de za no vi al bum i tur ne ju po vo dom 50. go di {wi ce gru pe“. Neo do qi vo zvu ~i kao sa sta nak od bo ra bi lo ko je kor po ra ci je ko ji tre ba da raz mo tri mo gu} nost na pla te sta rih po tra ì va wa i mo gu} nost no vih ula ga wa ko ja, da ka ko, is kqu ~u ju bi lo ka kav ri zik. Ali, ni su tu Ston si bi lo ka kav iz u ze tak (osim {to su ve }i od dru gih) jer, ka ko je po sle do de le or de na Bri tan ske im pe ri je iz ja vio Fran cis Ros si iz gru pe Sta tus Quo: „Po~ ne{ kao bun tov ni ti nej xer, za vr {i{ kao deo esta bli {men ta...“ (Ka da je Xe ger, je dan od sim bo la bun ta {e zde se tih, pri mio isti or den, Ri ~ards ni je mo gao da do |e se bi). Uosta lom, upor no in si sti ra we na bun tu po ka za lo se bes pred met nim jer, ka ko pi {e so ci o log Saj mon Frit, „po pu lar nost je bi la me ra wi ho vog ta len ta; uko li ko je uop {te po sto jao ele me nat po bu ne u ro ken ro lu, on ni je bio upe ren pro tiv struk tu ra, ve} pro tiv od ra sle ge ne ra ci je ko joj on iona ko ni je mo rao da se svi di. Si tu a ci ja se ni je raz li ko va la ni {to se ti ~e Bitlsa, Ston sa i dru gih bri tan skih gru pa ra nih {e zde se tih go di na. Pi ta we ni je bi lo ’umet nost na spram bi zni sa’ ve} ukus mla dih na su prot uku su sta rih“. Isti autor jo{ di rekt ni je ka è: „Po bu na Ston sa pred sta vqa la je sa mo za me nu jed nog me ri la ko mer ci jal nog uspe ha dru gim“. Iako se na mu zi~ ko na sle |e Ston sa po sle pe de set go di na ra zu mqi vo gle da dru ga ~i je (i Ri ~ards i Xe ger za ne ke pe sme, pa ~ak i kom plet ne al bu me, ne kri ju da su „sko ro |u bre“), ipak osta ju pe sme ko je je su obe le ì le dru gu po lo vi nu XX ve ka:

KA KO SAM TRI PUT

Sta re we ga“. A Ston si su ve} ta da bi li su ve re no „naj ve }i ro ken rol bend na sve tu“. Svoj pr vi al bum Ston sa do bio sam od ro di te qa za, ~i ni mi se, no vu 1986. go di nu – Dirty work, iz ne ba{ im pre siv ne fa ze ben da: kri zu kre a tiv no sti sme ni le su kri ze u me |u qud skim od no si ma, i ubr zo je po sta lo ve o ma upit no da li }e bend ika da vi {e na stu pi ti. Za je di nim na stu pi ma Ston sa u on da {noj Ju go sla vi ji ni sam mo gao pre te ra no da à lim – to ga ta da ni sam bio sve stan, ali je is pa lo da su u Za gre bu svi ra li i na moj 4. ro |en dan. Shva tiv {i iz me di ja da su al bu mom Dirty work obe le ì li svo ju, vau, 20. go di {wu ka ri je ru – pa, mi slim, Xe ger je ve} pre {ao ~e tr de se tu – u sam vrh svo jih ì vot nih am bi ci ja, ko je sam ta da shva tao kao spi sak è qa ko je se je dva ostva ru ju to kom ì vo ta – upi sao sam: kon cert Ro lingston sa. @e leo sam da ih upo znam. Uì vo, da ka ko. Kon fe ren ci ja za me di je u Lon do nu, u po znu zi mu 1990,

Sve {to mi je bi lo po treb no na red na 4 me se ca bi lo je – str pqe we. Vi de }u Ston se u`i vo. I upo zna }u ih. Ali, ni sam o~e ki vao da }u ih upo zna ti ne ko li ko sa ti pre po ~et ka kon cer ta, mno go pre uvod nih tak to va Start me up, ko ja je otva ra la kon cer te na tur ne ji Ur ban jun gle. Mno go pre ne go {to je Xe ger za pe vao „Ple a se al low me to in tro du ce myself...“, ja sam ih ve} po zna vao. Gle da ju }i u par krep kih sta ra ca, no vo ste ~e nih pri ja te qa, ali i u pu bli ku ko ja je po ~e la da is pu wa va sta dion, gde je uz rast va ri rao od se dam od 77 go di na, u ~i ta ve po ro di ce, u sve te sta ri ne s ran ~e vi ma, in va li de... raz u meo sam re ~i: ovo ni je rok kon cert, ovo su Ro lingston si. Ovo je Do |a gaj. Na Do ga |aj se do la zi. Pi ta we ele men tar ne kul tu re. Tu ne ma di vqa wa, ne re da, in ci de na ta. Ston si u ne kom gra du se jed no stav no – ne pro pu {ta ju. S re |a wem pe sa ma, spek takl po ko jem je band ve} odav no bio po -

Ide ju da ume sto pe to kra ke sto ji Mi kov je zik, ma ko li ko da je bi la neo zbiq na, odav no vi {e ni je imao ko da ~u je Ne, pri ja te qu, re ~e mi ne ko iz eki pe, ovo ti je kon cert Ro lingston sa. Do 18. go di ne znao sam sko ro sve o Ston si ma i po zna vao sko ro ~i tav wi hov opus iz 60-tih go di na, za ko ji je moj otac bio emo tiv no ve zan. On je ne ka ko ipak vi {e vo leo Bitlse, ali ni je, po put ne kog oko re log na vi ja ~a, ni po da {ta vao „ve ~i te ri va le“ – na pro tiv, ~e sto mi je pu {tao ka se te sa sni mqe nim pe sma ma „Ka me wa“. Bi lo je u sve mu to me to li ko fa sci ni ra ju }eg: i mu zi ka ko ja se raz li ko va la od Bitlsa, i tog ne kog bun ta u wi ho vom iz gle du, i sa me me lo di je ko je su mi ta ko la ko ula zi le u gla vu... U uz ra stu ka da sam tek gra dio sve to na zo re, dr `ao sam se onog „do bar ukus, pre sve -

pro dr ma la je opa sno mo je gri pom sa vla da no te lo: Ston si, ob ja vio je li~ no Xe ger, jo{ bu no van iako je pod ne odav no pro {lo, na le to kre }u na tur ne ju po Evro pi. Xe ger i Ri ~ards su se odav no po mi ri li, sni mi li su i no vi, ne ta ko lo{ al bum Steel whe els, i to kom 1989. pro {par ta li Se ver nom Ame ri kom. Da le ko, ka ko uzme{. Ka da je me |u gra do vi ma na tur ne ji po me nut Be~, grad za ko ji sam po seb no ve zan, od lu ka je pa la: 31. ju la 1990. mo ram bi ti na Pra te ru. Ro di te qi su na to sa mo re kli: na pra vi pa so{. „To }e ti bi ti po klon za 18. ro |en dan. Da li je to u re du?“ Ne mo `e bi ti bo qe!

znat, do bi jao je svoj pu ni iz raz. Pre stao sam da slu {am i me rim ko li ko su pe sme sli~ ne snim ci ma s long plej ki i ka se ta, i po ~eo da uì vam. U Do ga |a ju. Uz ono da }u mo ra ti da smi slim no vu ì vot nu è qu, i ne gde pri iz ra zi to ret kom kon cert nom bro ju ka kav je „2000 light years from ho me“, pa la je od u ka: i}u }u po no vo, gde god svi ra li u okru è wu. Me |u, ka ù, 10.000 qu di iz on da {we Ju go sla vi je, na Pra te ru se to kom kon cer ta vi jo ri la ju go slo ven ska tro boj ka s ~u ve nim je zi kom, za {tit nom zna kom Ston sa, ume sto pe to kra ke. Je dan od po ka -

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

LEGENDARNIH ROLINGSTONSA UZ DESET WIHOVIH NEZAOBLAZNIH PESAMA

sa mo rock and roll It’s All Over Now

Tell Me

Ne samo zato {to im je donela prvo mesto na britanskim top listama bez kojeg nema kona~nog prodora na vrh, obrada pesme Bobija i [irli Vomak pokazuje gotovo nezamislivu brzinu reakcije Stonsa. Pesmu su prvi put ~uli gostuju}i u radio programu wujor{kog DJ Murray the K u izvo|ewu grupe Valentinos, tek nekoliko dana po objavqivawu. Devet dana kasnije Stonsi su u îkagu snimili svoju verziju. Internet portali sada prenose izjavu Bobija Vomaka da je svom menaxeru prvobitno rekao da ne dozvoli da Stonsi snime wegovu pesmu, ali ga je ovaj ubedio da bi to ipak moglo biti korisno. Kada je nakon {est meseci primo ~ek sa tantijemama, Vomak je istom menaxeru rekao da Xeger moè da uzme koju god èli wegovu pesmu (ove godine je Bobi objavio odli~an album The Bravest Man In The Universe). U stvari, It’s All Over Now je briqantan primer pesme koja tek u obradi pokazuje sve draì. Koriste}i verziju Stonsa, odli~ne verzije su napravili Rod Stjuart, Rej Kuder i Xoni Vinter, kojem je pesma od 1976. stalno u koncertnom repertoaru.

Prvi autorski (Jegger/Richards) hit grupe u SAD, Tell Me je jedna od dve autorske pesme sa prvog albuma grupe i u Engleskoj nije objavqena kao singl. Tipi~na pop pesma, drasti~no je odudarala od R&B zvuka grupe i o~igledno je bila ustupak tada{wem dominiraju}em zvuku britanskih top lista. Pesma je snimqena u dve verzije – sa i bez klavira (Jan Stjuart). Jedan od najve}ih poklonika Stonsa, rediteq Martin Skorseze, ne èle}i da prekine pesmu, produìo je sekvencu filma „Ulice zla“ iz 1973. sa Harvejom Kajtelom i Robertom De Nirom u glavnim ulogama. Skorseze, gotovo opsednut rok end rolom (dokumentarci: The Band, Bob Dilan, Xorx Harison), reìrao je Shine a Light, snimqen na jednom od koncerata A Bigger Bang Tour 2008. i iste godine premijerno prikazan na Berlinalu.

Od male pobune do vrhunskog mejnstrima

The Last Time Snimqena u januaru 1965. u Holivudu, objavqena u februaru u Engleskoj i martu u SAD, The Last Time je prvi u nizu singlova koji }e tokom 1965. Stonsima trasirati put ka najve}em rokenrol bendu na svetu. U kwizi „@ivot“ Kit Ri~ards s razlogom posve}uje posebnu pa`wu ovoj pesmi: “Trebalo nam je osamdevet meseci da napi{emo Last Time, prvu pesmu za koju smo osetili da je mo`emo pokazati ostalima”. Pesma sadr`i prvi prepoznatqiv gitarski rif Stonsa. Zanimqivo je kako Ri~ards danas gleda na uticaj ostalih ~lanova grupe: “S tom pesmom smo

Satisfaction Arhetipski zvuk Rolling Stonesa. Pesma objavqena u junu 1965. koja je, navodi Ri~ards, grupu lansirala ka svetskoj slavi. Demo snimak je Ri~ards uradio na ku}nom kasetofonu, a Xeger je napisao tekst. Snimqene su dve verzije: u îkagu akusti~na (neobjavqena) i u RCA studiju u Holivudu objavqena verzija sa antologijskom upotrebom fuz pedale kojom je Ri~ards kompenzovao predvi|ene duva~e. U intervjuu datom Janu Veneru, izdava~u magazina Rolling Stone, Xeger kaè da Ri~ards nije èleo da Satisfaction iza|e kao singl (u autobiografiji Stone Alone basista Bil Vajman tvrdi da su i Xeger i Ri~ards bili protiv tog singla, ali da je ipak objavqen jer su ih on, Brajn Xones i ârli Vots preglasali!). Klasi~an primer koristi od disfunkcionalnog savr{enstva! Kako godine prolaze, stalno se otkrivaju uzori pesama Stonsa, pa tako Xeger u pomenutom intervjuu kaè da je naslov/stih „I Can’t Get No Satisfaction” preuzet iz pesme “30 Days” âka Berija i dodaje: “Bila je to pesma koja je stvarno napravila Stonse, promenila nas od samo ’jednog od bendova’ u veliki, monster bend. Uvek vam je potrebna za to samo jedna pesma. Bitlsi su te puteve ve} bili otvorili. Da biste bili tamo, treba vam pesma; u suprotnom, imate samo sliku u novinama i sli~ne male stvari“. U anketi magazina Rolling Stone, pesma Satisfaction je na drugom mestu liste 500 najve}ih (prva je Like a Rolling Stone Boba Dilana).

Get Off of My Cloud I Xeger i Ri~ards su znali da posle Satisfaction moraju imati pribli`no veliki hit. Jo{ jednom je Ri~ards napisao muziku a Xeger tekst. Globalni haos koji je napravio Satisfaction i velika i{~ekivawa rezultirali su, prvi put, tekstom u kojem se tra`i malo spokoja. Pesmu je Ri~ards odredio kao odgovor onima „koji su kucali na na{a vrata pitaju}i {ta }emo posle Satisfaction. Jedini mogu}i od-

Slavqeni~ki logo

VIDEO STONSE

^uveni „ispla`eni jezik“ Stonsa dizjanirao je Xon Pa{e, tada student Kraqevskog umetni~kog kolexa, koji je godinama kasnije, rekao da je dizajnerski koncept „jezika“ bio zasnovan na „antiautoritativnom stavu Stonsa, Mikovim ustima i o~iglednim seksualnim konotacijama“... Prvi put je {tampan na omotu albuma „Sticky Fingers“ 1971. godine. Aplikaciju povodom 50 godina benda uradio je ameri~ki grafi~ki dizajner [epard Feri.

uz Ka me we

zateqa, shvatio sam to naknadno, da nam dràva polako tone u propast. Za mene je ipak, onako mladog i naivnog, sve to predstavqalo pre po~etak, nego kraj. Imao sam 18 godina i ìveo u vreme Ante Markovi}a. Ni nebo nije bilo granica. Moj ulazak u punolestvo nije obeleìo neki uobi~ajeni doga|aj, ve} – koncert Rolingstonsa. Kada postane{ punoletan, po~iwe{ da stari{. Ja sam bio spreman da ostarim uz wih, wihovu muziku i koncerte, kao i milioni drugih. îni mi se da sam ostario mnogo brè nego {to su to moje godine potkpreqivale. Ideju da umesto petokrake stoji Mikov jezik, ma koliko da je bila neozbiqna, odavno vi{e nije imao ko da ~uje: godinu dana posle koncerta u Be~u, nestala je i trobojka i zemqa koju je pronosila. Iz te zemqe s velikom zebwim smo krenuli 1995. u Budimpe{tu na koncert „Kotrqaju}ih“. Nekoliko dana ranije dogodila se „Oluja“ i proneo glas o zatvarawu granica. Put do glavnog grada Ma|arske nije protekao u euoforiji zbog doga|aja kojem smo se svi nedeqama unapred radovali, ve} u olak{awu koje smo kilometrima prema severu }utke podnosili. Bili smo toliko gladni i èdni normalnosti. Tamo gde sviraju Stonsi, znalo se to, toga ima svakako vi{e od onoga na {ta smo mi, silom prilika, navikli. Znali su Ma|ari da je na Nep stadionu Doga|aj. I opet ~itave porodice, starine, ovaj put tek sa kojom godinom vi{e od Kamewa, invalidi... i mi, isce|eni avgustovskom omorinom nad Pe{tom, ali jo{ vi{e ìvotnim okolno-

Xeger i ja stekli dovoqno samopouzdawa da je stavimo pred Brajana, ^arlija i naro~ito Jana Stjuarta, arbitra u svemu {to se doga|alo.“

govor je bio: Skinite mi se!“. Pesma je po~etak artikulisane averzije prema zahtevima koji su pred grupu postavqani. @estoki uvodni solo bubweva, te gitarske me|uigre Ri~ardsa i Brajana Xonsa, doveli su pesmu na prva mesta top lista i u SAD i u Engleskoj u novembru 1965.

Sympathy for the Devil

stima – nismo toga bili svesni. I kada je s prvim taktovima na{ih idola kona~no po~ela da pada ki{a, jedini mi koji smo platili nimalo jeftinu kartu za ono vreme u SR Jugoslaviji, koji smo no} pred put jedva oka sklopili, a do granice, tih 15-tak kilometara, vaqda nismo ni disali, jedini smo mi proveli ~itav koncert kisnu}i. Ostala je u se}awu ta ki{a, obi~na, ba{ ni po ~emu posebna, i gorak ukus u ustima: pet godina nakon Be~a, samo su Stonsi i doma}a publika bili pet godina stariji. Pet godina nakon {to je u Be~u pozdravio tek oslobo|ene narode iz Isto~ne Evrope, Xeger i kompanija do{li su u jednu tih dr`ava. Za Ma|arsku je to bila potvrda da je u dru{tvu normalnih zemaqa. Znali smo to, znali smo kako kod nas stoje stvari; ne, tada nismo ni slutili da bi moglo biti i gore. Tako da Xeger i dru`ina jo{ dugo ne}e ni pomisliti da sviraju kod nas.

Sasvim dovoqno za novu ìvotnu èqu: Stonsi u Beogradu. Da, bio bih kao Pinki i video bih Xegera po tre}i put, u tre}em gradu na slovo „B“, ali ne{to mi je od toga bilo zna~ajnije: moja zemqa u planu turneje – to je zna~ilo, kona~no, da smo pustili da normalnost u|e i zapati se ovde. Na beogradskom U{}u, 14. jula 2007, pribliìo sam se Stonsima sasvim dovoqno da im prvi put uìvo vidim lica. Mi smo starni znanci, ve} 17 godina, ali sam bio nekako uzdràn, povre|en: to ~ekawe da do|u oduìlo se unedogled. Ali, nisu za to Stonsi bili krivi, prolazilo mi je kroz glavu dok je Xeger pevao „Like a rolling stone“, iako od otkazivawa koncerta 2003. godine nisam ba{ svaki put mogao da progutam wihove argumente da „~ekaju boqa vremena“. Da, te{ko mi je bilo da se suo~im s tim da Stonsi ipak ne dolaze u zemqu gde se normalnost pojavquje periodi~no, gde o~ito nije dobrodo{la; ne dolaze tamo, na kraju krajeva, gde se ubijaju premijeri i gde se zavodi vanredno stawe. Tamo, ispred bine na U{}u, nikad fizi~ki bliì Stonsima, te{ko mi je bilo oteti se utisku kako bi mo`da, ma koliko da zvu~i naivno, i do{li ranije... samo da su znali koliko je u posledwih 17 godina bilo te{ko u Srbiji stariti uz wih. Sre}an vam jubilej, momci. n De nis Ko lun yi ja

Najkontroverzniju pesmu Stonsa Xeger maestralno otvara: „Dozvolite mi da se predstavim“, kao nikada do tada, sasvim li~no i do kraja samouvereno. Kasnije }e re}i da je stihove pisao pod uticajem Bodlera, da je hteo pesmu u maniru Boba Dilana da bi, na kraju, napisao pesmu o zlo~inima tokom istorije (u pesmi su i Pontije Pilat, evro psk i reli giozn i rato vi, ma sa kr Romanovih, Drugi svetski rat, ubistva Kenedijevih...). Posebnu snagu pesmi daje hipnoti~ki samba gruv za koji Xeger kaè da je odabran zbog svoje praiskonske snage razumqive svima. Pesma je sa albuma Beggars Banquet (1968) prvog koji je producirao Ximi Miler kao i naredna ~etiri: Let It Bleed (1969), Sticky Fingers (1971), Exile on Main St. (1972) i Goats Head Soup (1973). U kwizi „@ivot“ Ri~ards o albumu Beggars Banquet kaè: “Ne moète re}i da na wemu, osim Sympathy i Street Fighting Man, ima rokenrola. Nismo mogli da komponujemo po poruxbini. Mik je to poku{ao kasnije s kojekakvim baqezgarijama“. Ri~ards opisuje i genezu pesme: „Nastala je posle mnogo poku{aja da snimimo dilanovsku, prili~no visokoparnu folk pesmu, kad smo je pretvorili u

Nema novog albuma, ali ima kwiga Dve publikacije povodom 50 godina benda privla~e pa`wu. Prva je „The Rolling Stones: 50 Years of Rock ‘n’ Roll” u izdawu „Life Books“. Kwiga objavqena 22. maja verovatno }e nai}i na podeqena mi{qewa jer na 140 luksuzno opremqenih strana ve}u pa`wu posve}uje Brajanu Xonsu i tzv. sajdmenima (Jan Stjuart, Mik Tejlor) nego Ri~ardsu i Xegeru! Zanimqiv deo kwige odnosi se na, kako ka`e autor Robert Saliven, „prijateqski rivalitet Stonsa i Bitlsa“. Drugo izdawe, koje izlazi 12. jula, je “50th Anniversary Book” u izdawu “Thames & Hudson”, u su{tini autorska foto-monografija sa 700 fotografija iz arhive „Dejli Mirora”.

Za~eti 1962, ro|eni 1963! Po svemu sude}i, proslava }e prote}i bez novog albuma i turneje. Iako su se ~lanovi grupe okupili u aprilu u Wujorku (kaù da su probali nedequ dana) turneja i (mogu}i) album odloèni su za narednu godinu. Ve}ina izve{taja poziva se na lo{e zdravqe Ri~ardsa koji bi, kaù, te{ko izdrào turneju. S druge strane, Ri~ards u nedavnoj izjavi lakonski odgovara „Jednostavno, nismo spremni. Realnije je do bude naredne godine“. Izjavu je zavr{io (ne)o~ekivano ...“Stonsi su oduvek svoj po~etak vezivali za 1963. godinu kada nam se (u januaru) pridruìo bubwar ârli Vots. 1962. je godina za~e}a Stonsa. Ro|eni smo 1963.“

rokersku sambu – iz budala{tine u hit – promenom ritma...“

You Can’t Always Get What You Want Pesma je sa albuma Let It Bleed, posledweg na kojem je svirao Brajn Xons (samo u pesmama You Got the Silver i Midnight Rambler) i prvi na kojem je svirao Mik Tejlor. Popularnost pesme Xeger jednostavno obja{wava lako}om identifikacije publike s naslovom – niko nema sve {to èli. Pesma je snimana u novembru 1968. u Parizu dok jo{ ni album Beggars Banquet nije bio objavqen. Pomalo bizarno, bubweve je svirao producent Ximi Miler (Xeger tvrdi da ârli Vots nije mogao da odsvira traèni gruv!) a klavir, orguqe i uvod na horni Al Kuper, dok je za Stonse gotovo {okantni horski uvod snimio Bah hor iz Londona (aran`man tada ve} starog saradnika grupe, pijaniste, kompozitora i producenta Xeka Ni~ea). Originalno, pesma je izdata kao B-strana singla Honky Tonk Women. Dugo je bila jedan od koncertnih favorita i grupe i publike.

Brown Sugar Uvodna pesma i, uz Wild Horses za{titni znak verovatno najboqeg albuma grupe, Sticky Fingers iz 1971. godine. Ri~ards navodi: „Muzi~ki rif bi obi~no dolazio od mene. Ja sam majstor rifova. Jedini koji sam propustio, a koji je smislio Xeger, je za pesmu Brown Sugar. Za to mu skidam kapu. Mislim, ja sam posle malo sredio stvar, ali to je wegova pesma. I muzika i tekst”. Brown Sugar je napisana dok je Xeger u Australiji tuma~io glavnu ulogu, odmetnika Neda Kelija u istoimenom filmu rediteqa Tonija Ri~ardsona. Snimqena je jo{ u decembru 1969. u omiqenom studiju Stonsa Muscle Shoals Sound Studio u Alabami, ali je vi{e od godinu dana ~uvana za album Sticky Fingers, prvi za wihovu ku}u Rolling Stones Records. Na pitawe zbog ~ega pesma izaziva gotovo histeri~nu reakciju publike, Xeger odgovara: „To je mala misterija, zar ne? Mislim da je opet gruv u pitawu. A onda i tekst. Govori o samo dve stvari – droga i devojke“... U intervjuu za Rolling Stone, ra|enom 1995, Xeger dodaje: „Danas, 25 godina kasnije, ne bih mogao da napi{em takvu pesmu. Verovatno bih cenzurisao samog sebe. Morao bih da stanem. Takve redove vi{e ne mogu da pi{em“... Izgleda da je Xeger ipak suvi{e poverovao u snagu re~i (iako to ne}e dugo trajati!) jer bi}e da su u pravu kriti~ari poput G. Markusa koji kaè: „Oboàvaoci znaju da su re~i zvuci koje ose}amo a ne iskazi za razumevawe“... ili S. Frit sa odli~nom tezom da se “re~i apsorbuju tek nakon {to je muzika ve} doìvqena!“ Verovatno najlep{a balada Stonsa. Moderni kantri-pop proizi{ao iz saradwe Ri~ardsa i vanserijski muzikalnog Grema Parsonsa, za kojeg Ri~ards kaè da je, uz Xona Lenona, jedini delio wegovu odbojnost prema zahtevima diskografskih producenata, tj. trì{ta. „ Pesma Wild Horses gotovo se sama komponovala”, pi{e Ri~ards. „Bio je to jedan od onih ~arobnih trenutaka kad se sve sklopi. Kao Satisfaction. Samo odsawa{ i najednom ti je sve u rukama“... Verovatno je Parsons dao ne mali doprinos pesmi, jer je dobio dozvolu da je snimi sa svojom grupom Flying Burrito Brothers godinu dana pre izlaska Sticky Fingers. Verzija je briqantna. Usledile su brojne obrade (Elvis Kostelo, Nil Jang, Ali{a Kiz, Guns N’ Roses....), koje dokazuju staru tezu da je savr{enu pesmu gotovo nemogu}e upropastiti. I kona~no, Xeger je odlu~io da odgovori svima koji su ozbiqno prihvatali sve {to su Stonesi i on uradili. Bilo je jednostavnije od o~ekivanog:

It’s Only Rock n’ Roll (But I Like It) re~e i spasi tako du{u svoju, jer je nakon deset godina (pesma je iz 1974. sa istoimenog albuma) do{ao do definicije glavne muke popularnih umetnika: „Ako ste uspeli da ka`ete to {to imate masovnoj publici, to zna~i da {to ste imali da ka`ete nije ni dovoqno duboko ni dovoqno sna`no da bi bilo od zna~aja“ (Gril Markus u kwizi „Mystery Train”) Kona~no su se vratili izvori{tu – jer, to je samo Rock n’ Roll. Malo li je! n Vi to mir Si mur di}

sport

nedeqa8.jul2012.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO EN GLE SKE – VIMBLDON

Se re ni pe ta ti tu la Ameri~ka teniserka Serena Vilijams pobedila je Agwe{ku Radvawsku iz Poqske sa 6:1, 5:7, 6:2 u finalu Vimbldona i tako je uzela 14 GS trofej u karijeri. Serena je imala set i brejk prednosti, Poqakiwa je uspela da se vrati i izjedna~i, ali je 30-godi{wa Amerikanka bila superiorna u tre}em setu i zaslu`eno je slavila. Serena je tako osvojila petu titulu na terenima Ol Ingland klaba ~ime

se izjedna~ila sa starijom sestrom Venus po broju trofeja na Vimbldonu. Kao {to se i o~ekivalo, Serena je agresivno po~ela me~ i lako je osvojila prvi gem. U dru-

gom se Radvawska dobro dr`ala, imala je nekoliko gem lopti, ali je u mla|a Vilijamsova realizovala tre}u brejk loptu i povela sa 2:0. Poqakiwa je poku{avala da igra raznovrsno i ne{to agresivnije, ali je Serena ipak bila ta koja je vi{e napadala i odlu~ivala o ishodu poena. Vilijamsova je lako osvojila i naredni gem na svoj servis, a set je definitivno re{en u ~etvrtom gemu. Radvawska je ponovo imala gem loptu, ali je odser-

virala duplu gre{ku, da bi Serena sa dva agresivna udarca do{la do nedosti`nih 4:0.Serena je lako mogla da osvoji set sa nulom, po{to je imala dve vezane set lopte na 5:0, ali je Agwe{ka

spasla ~ast i uspela da uzme jedan gem pre nego {to je Amerikanka okon~ala posao u prvom setu nakon 35 minuta igre. Usledila je pauza od oko pola sata zbog ki{e, a po povratku na teren videli smo istu sliku. Osnovnu razliku predstavqao je servis – izuzetno slab drugi servis Radvawske davao je Sereni momentalnu priliku za napad, a Poqakiwa sa druge strane nije bila ni blizu brejka. Ipak, kako je vreme odmica-

lo, Radvawska je podizala nivo igre i ne{to ~e{}e je terala Serenu na gre{ke, pa je do prve brejk {anse do{la pri rezultatu 4:3 za Amerikanku. Zatim se dogodila jedna sporna situacija

– linijski sudija uzviknuo je aut, a loptica je posle Sereninog servisa zavr{ila vi{e nego celim obimom u poqu. Vilijamsova je zatraìla ~elenx, ali se u ponovqenom poenu Radvawska sjajno branila i iznudila je gre{ku rivalke za 4:4. Radvawska je podigla procenat prvog servisa, Serenin je pao i u tim trenucima sve se okrenulo na vodenicu Poqakiwe. Amerikanka je uspela da izjedna~i na 5:5, ali po nekoliko glasnih reakcija moglo se zakqu~iti da je postala pomalo nervozna.Slede}i gem Radvawska je dobila bez izgubqenog poena, da bi vrhunskom odbranom, ali i gre{kama Vilijamsove, do{la do dve uzastopne set lopte, od kojih je iskoristila ve} prvu – 7:5 i 1-1 u setovima. Na po~etku tre}eg seta Amerikanka je bila blià brejku, ali je Radvawska uspevala da se odrì u igri. U prvom gemu je dobrim servisom i napadom iz forhenda spasla brejk loptu, a u tre}em je odva`nom igrom od rezultata 15:40 osvojila ~etiri poena u nizu. Ipak, u petom gemu Serena napokon stiè do brejka – na brejk lopti Radvawska niej pogodila prvi servis, a Amerikanka je ve} riternom do{la do poena i vo|stva od 3:2.To je bio prelomni momenat na me~u, Serena je posle toga napravila jo{ jedan brejk i do{la je do titule. Amerikanka je u finalu imala 58 vinera i 36 neiznu|enih gre{aka, dok je Radvawska zabeleìla 13 direktnih poena i 14 gre{aka. Poqakiwa nije razo~arala, iako se ~inilo da }emo gledati jo{ jedno ekspresno gren slem finale ove godine. U Melburnu je [arapova uzela samo tri gema Azarenki, a u finalu Rolan Garosa upravo je [arapova prepustila samo pet gemova Sari Erani. Najubedqiviji trijumf u finalima gren slem turnira u isto ri ji ostari la je [tefi Graf, koja je u finalu Garosa 1988. dobila Nata{u Zverevu sa 6:0, 6:0 (Beloruskiwa je uzela samo 13 poena u celom me~u). Najvi{e trofeja na Vimbldonu ima Martina Navratilova, ~ak devet, sledi [tefi Graf sa sedam, a Suzan Lenglen, Blan{ Bin gli i Bi li Xin King imaju po {est titula.

DA NAS SE U FI NA LU SA STA JU: MA REJ I FE DE RER

Bri tan ci sa wa ju tro fej Prvi put posle 74 godine Britanija ima jednog finalistu na turniru ~iji je doma}in i na turniru koji svaki teniser sawa da osvoji. Endi Marej je ponovio uspeh Brajana Ostina iz 1938. godine, izboriv{i finale Vimldona u kojem }e u nedequ igrati protiv Roxera Federera. A da li }e uspeti da ponovi rezultat Freda Perija iz 1936. godine, koji je osvojio turnir? Pred [kotlan|aninom je veliko isku{ewe, veliki test. Roxer Federer je protiv Novaka \okovi}a igrao odli~no i osim toga {to moè da osvoji Vimbldon sedmi put u karijeri, moè da se vrati na mesto broj 1. Marej ima pozivan skor u duelima sa Federerom (dobio je osam od 15), ali je zato od wega izgubio dva finala grend slem turnira (US Open 2008. i Australijan Open 2010.). Posle trijumfa nad @o Vilfredom-Congom, Marej je ostao pribran i na zemqi. - Jo{ nije kraj turnira - rekao je Marej, èle}i da sti{a euforiju u Velikoj Britaniji, ali i da samog sebe ostavi na zemqi. - Odmah posle me~a mi je pri{ao trener Ivan Lendl i rekao mi je: ‘Dobar me~, stvarno si bio dobar. nego, u koliko sati ho}e{ da treniramo?’. Eto, tako je to, moram da ostanem skoncetrisan - rekao je Marej.

NO VAK \O KO VI] SE OKRE ]E NO VOM IZA ZO VU

Ciq je zlato na Olimpijadi Novak \okovi} nije uspeo da se plasira u finale ovogodi{weg turnira u Vimbldonu, izgubio je u polufinalu protiv Rooxera Federera, ali poraz i ne boli tako jako jer }e na{ as za samo tri nedeqe imati {ansu da na istom terenu sve nadoknadi na Olimpijskim igrama. Mo`da i dobro da Nole sada nije uspeo po zakonu verovatno}e te{ko je bilo verovati da \okovi} mo`e ~ak dva puta da slavi na istom mestu.

- Svaka godina je druga~ija. O~igledno je bilo jako te{ko da ponovim uspeh iz 2011. godine. Ne mogu da o~ekujem od sebe uvek prvo mesto na svakom turniru na kojem u~estvujem, iako je to uvek moj ciq i ambicija. Svi igraju tenis, svi treniraju satima i kada se igra na profesionalnom nivou, mora{ da bude{ na vrhuncu forme kako bi mogao da pobe|uje{. Ja sam pobedio Federera u posledwa tri me~a na gren slem turnirima, on je mene sada dobio. Razo~aran jesam, ali

No vak \o ko vi}

Posle poraza od Roxera Federera, Novak \okovi} je rekao da nije ispunio takti~ke zamisli i da nije bio agresivan kada se odlu~ivalo. - Nisam uspeo da pruìm onu igru koju sam takti~ki zamislio pre me~a, dva dana sam se zaista pripremao i bio fokusiran da dobijem me~ i da u|em u jo{ jedno finale. Naàlost, nije bio moj dan, nisam odigrao agresivno u bitnim trenucima. On je iskoristio svoje prilike i zasluèno je pobedio. Da li te vi{e boli poraz ili ~iwenica da moè{ da izgubi{ mesto broj jedan? - U ovom trenutku me vi{e boli poraz, a na ~iwenicu da mogu da izgubim prvo mesto vi{e ne mogu da uti~em. Ako Federer bude osvojio turnir, on }e bez dileme zasluìti to prvo mesto. îni se da si imao nekoliko zasi}ewa, prevashodno posle US opena pro{le godine, Australija te{ka, na {qaci je bilo uspona i padova. Koliko ovaj poraz moè motivaciono da te podigne?

nastavqam daqe. Dobra stvar u tenisu jeste {to }u imati novu priliku ve} sada na Olimpijskim igrama, da na ovim istim terenima odigran boqe. Sada su jo{ sveì utisci, ali da li je ovo jedan od me~eva koji se zaboravqaju posle dva dana, jedan od me~eva iz kojeg ni on ni ti ne moète da izvu~ete ne{to su{tinsko? - Ovo su polufinala gren slem turnira i kada igrate protiv jednog od svojih najve}ih rivala uvek je ulog veliki, prisutne su emocije i velika èqa za pobedom, tako da poraèni ose}a àl. I on i ja, ali i svi ostali teniseri, navikli smo na ovakve stvari. Kao profesionalni teniser morate da budete svesni da moète da izgubite na svakom turniru na kojem u~estvujete. Nastavqam daqe, predstoji mi period odmora u kojem }u poku{ati da skrenem misli sa tenisa. Moram da napunim baterije, da se emotivno stabilizujem i fizi~ki odmorim, a onda slede pripreme za OI i nastavak sezone - zakqu~io je Novak.

Zi ki i Ka ta sta li u po lu fi na lu Nenad Zimowi} ostvario je najboqi plasman na Vimbldonu u miksu, sa Katarinom Srebotnik domogao se polufinala, ali daqe nije mogao.Tre}e nosioce eliminisali su drugi favoriti turnira, Liza Rejmond i Majk Brajan -

minaciju i od 1:3 osvojio pet uzastopnih gemova - 6:3. Iako je u pauzi izme|u setova Liza Rejmond tra`ila medicinsku pomo} zbog problema sa {akom, ona i Majk Brajan nisu posustali, pa su protivnicima jo{ jednom oduzeli

6:3, 6:4.Srpsko-slovena~ka kombinacija dobro je po~ela me~ i prva napravila brejk - 2:1. Me|utim, ameri~ki par je preuzeo do-

servis - 2:1. U nastavku su odradili posao tako {to su sa~uvali svoje servise i plasirali se u finale.

En di Ma rej i Ro xer Fe de rer

Britanska javnost sada o~ekuje od Mareja da nadma{i sebe, da kona~no poka`e od ~ega je napravqen i da premosti tu barijru zvano finale. Pre svega, u psihi~kom smislu. Ali, igra}e protiv ledenog Federera koji je igrao na desetine takvih finala. - Roxer je jedan od najboqih tenisera svih vremena. Te{ko ga je pobediti. Ovo je za mene veliki izazov. Mo`da je moja prednost u tome {to se ne o~ekuje da ga pobedim, jer ipak je to Federer -

ka`e Marej, o~igledno nesvestan u kakvoj je euforiji britanska sportska javnost. Svestan je [kot da danas mora da bude najboqi. - Moram da odigram savr{en me~, jer samo tako mogu da pobedim - ka`e Marej. Britanski premijer Dejvid Kameron je ~estitao Mareju. - Sjajna je vest {to posle vi{e od 70 godina imamo na{eg tenisera u finalu, a posebno zato {to su u ovoj olimpijskoj godini o~i

sveta uprke u Veliku Britaniju. Gleda}u finale u nedequ i kao cela zemqa i ja }u bodriti Endija. Sre}no - napisao je Kameron. Iz Dauning strita 10 (sedi{te britanskog premijera) je saop{teno da }e se osim unionisti~ke zastave Velike Britanije danas vijoriti i {kotska zastava u ~ast Endija Mareja. Finalni duel Vimbldona na programu je u nedequ u 15 ~asova, uz direktan prenos na televiziji B92.

SPORT

dnevnik KVALIFIKACIJE DAMA ZA EP

PRIPREME VOJVODINE U AUSTRIJI

Srp ki wa ma ni ski Al pi [vajcarska - Srbija 45:88 (11:17, 9:20, 16:27, 9:24) FRI BURG: Dvo ra na Sport Le o nard, gle da la ca: 300, su di je: Kja ri (Ita li ja), Ara wa ([pa ni ja), Van Slo ten (Ho lan di ja).

Gru pa B [vaj car ska - Sr bi ja 45:88 53:50 Poq ska - Cr na Go ra Esto ni ja je bi la slo bod na. 1. Cr na Go ra 2. Poq ska 3. Sr bi ja 4. [vaj car ska 5. Esto ni ja

7 6 6 7 6

5 5 4 2 0

2 1 2 5 6

487:403 383:338 491:376 390:510 335:459

12 11 10 9 6

De ve to ko lo, sre da - 11.jul: Cr na Go ra - Esto ni ja (19), Sr bi ja Poq ska (20). [vaj car ska je slo bod na. De se to ko lo - su bo ta, 14.jul: Poq ska - [vaj car ska (18), Esto ni ja - Sr bi ja (20.15). Cr na Go ra je slo bod na.

Mi li ca Iva no vi}

[VAJ CAR SKA: Mo ni er, Ka son go, Mol do va wi, Ker {o 10, @i ru 13, Rol 13, Tve ha us 4, Fa vre, Gir, He ken dorn, Mi {o, Tal man 5. SR BI JA: Ra do ~aj 2, Man di} 7, Jo va no vi} 6, Iva no vi} 17, Ma ti} 11, Pr ~i} 1, M. Da bo vi} 9, Mak si mo vi} 2, Bal ti} 2, [a po wi} 4, A. Da bo vi} 16, [ko ri} 11. Iz o sta nak Sa re Kr wi} i Je le ne Mi lo va no vi} na su sre tu u Fri bur gu ni je se ose tio. Do ~e tvr te po be de u kva li fi ka ci o noj gru pi B, iza bra ni ce Ma ri ne Maq ko vi}, do {le su po sle od li~ ne igre u dru goj ~e tvr ti ni ka da su us pe le da na pra ve se ri ju 11 - 0 i od le pe se na 37:20. Pre -

vo |e ne Ivan kom Ma ti} ko ja je za be le `i la dabl dabl na me ~u i Anom Da bo vi}, Sr bi ja je na od mor oti {la sa ve li kih 17 po e na pred no sti. U na stav ku su sre ta, do ma }e ko {ar ka {i ce for si ra le su zo nu i do sta {u ti ra le sa dis tan ce. Na dru goj stra ni na {a re pre zen ta ci ja do mi ni ra la je pod obru ~i ma, po ga |a le su iz svih po zi ci ja, a od bra na je bi la na vi so kom ni vou. Kao plod or ga ni zo va ne igre, ko {ar ka {i ce Sr bi je su u 38. mi nu tu do {le do naj ve }e pred nso ti na su sre tu 87:38 i ru tin ski pri ve le me~ kra ju. Na red nu utak mi cu se ni or ke Sr bi je igra ju u sre du u Be o gra du sa di rek ti nim kon ku ren tom za pla sman u Fran cu sku, se lek ci jom Poq ske, a me~ po ~i we u 20 ~a so va. I. Grubor

KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Is pa li i Ma ke don ci

Na kva li fi ka ci o nom tur ni ru ko {ar ka {a u Ve ne cu e li za pla sman na OI is pa li Gr~ ka i Ma ke do ni ja. Li tvan ce spa sio [a ru nas Ja si ke vi ~i jus. Do {ao je kraj i ko {ar ka {kom ~u du zva nom Ma ke do ni ja. Na {e ju `ne kom {i je ne }e igra ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ba{ kao ni Gr ci. Ma ke do ni ja je po ra `e na u ~e tvrt fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra za OI od Do mi ni kan ske Re pu bli ke 76:86, a Gr ke je {o ki ra la Ni ge ri ja, ko ja je do bi la me~ u dra ma ti~ nom fi ni {u 80:79.Ma ke don ci su ima li i +20 to kom pr vog po lu vre me na, ali je Do min kan ska Re pu bli ka, pred vo |e na Fran si skom Gar si jom, na pra vi la se ri ju od 23:6 i vra ti la se u me~. U dru gom po lu -

vre me nu eki pa sa Ka ri ba je uba ci la u ko{ Ma ke do na ca ~ak 58 po e na! Ja sno je da je pot pu no za ta ji la od bra na Ma ke do ni je, u ~i jim re do vi ma je po no vo bio fe no me na lan Bo Me kej leb - 35 po e na. U po lu fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra igra }e Li tva ni ja - Ni ge ri ja i Ru si ja - Do mi ni kan ska Re pu bli ka. Li tvan ci, za ma lo, da is pad nu od Por to ri ka. Me~ je za vr {en po be dom Li tva ni je 76:72, sa mo za hva qu ju }i [a ru na su Ja si ke vi ~i ju su ko ji je po sti gao ~e ti ri od po sled wih pet po e na za svoj tim. Po bed ni ci po lu fi nal nih me ~e va igra }e na Olim pij skim igra ma, a po ra `e ni }e ima ti jo{ jed nu pri li ku da se do mog nu Lon do na - u me |u sob nom du e lu.

EVROPSKO JUNIORSKO PRVENSTVO U ANTVERPENU

Traj ko vi} bez fi na la

Srp ski pli va~ Ni ko la Traj ko vi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le Evrop skog ju ni or skog pr ven stva u bel gij skom gra du An tver pe nu u di sci pli ni 100 me tra pr sno. Pli va~ zre wa nin skog Prol te ra u po lu fi na lu je za u zeo 12. me sto sa 1:04,23. Traj kvi} je u kva li fi ka ci ja ma pli vao 1:04,26 {to je bio 13. vre me, ali je on kao

de se ti u{ao u po lu fi na le. U is toj di sci pli ni Di mi tri je Mla de no vi} je bio 33. sa 1:05,98, a La zar Le ki} 39. sa 1:07,55. Na 50 le| no La zar Zla zi} je bio 37. sa 28,24 se kun de, a na 200 slo bod no Ivo Pe jo vi} je bio 34. sa 1:54,42. Igor Mi ja to vi} je 800 slo bod no is pli vao za 8:33,32 {to je bi lo do voq no za tre nut no de ve to me sto. G. M.

TUR D’ FRANS

Fru mu eta pa, Vi gins u ù tom Bi ci kli sta ti ma Skaj Kris Frum tri jum fo vao je na sed moj eta pi tr ke „Tur d’Frans“, po sle ko je je we gov tim ski ko le ga pre u zeo ù tu ma ji cu. Frum je na 199 ki lo me ta ra du goj eta pi, vo è noj od Tom ble na do Plan{ de Bel Fi ja, ko ja je za vr {e na na brd skom ci qu pr ve ka te go ri je, do {ao sa dve se kun de pred no sti u od no su na bra ni o ca ti tu le Ka de la Evan sa i Vi gin sa. Su bot wa eta pa bi la je za i sta sjaj na za tim Skaj, ~i ji bi ci kli sti su se odvo ji li od pe lo to na pred po sled wi us pon i us pe li da se odr è

nedeqa8.jul2012.

na ~e lu do kra ja. Wi hov uspeh kom ple ti ran je ti me {to je Vi gins pre u zeo vo| stvo u ge ne ral nom pla sma nu od Fa bi ja na Kan ~e la re iz ti ma Ra di o [ek Ni san trek, dok je Frum po neo ta~ ka stu ma ji cu. Vi gins sa da ima de set se kun di pred no sti u od no su na Evan sa u ge ne ral nom pla sma nu, dok je Vin }en co Ni ba li iz Li kvi gas, ko ji je kao ~e tvr ti pro {ao kroz ciq, na tre }em me stu 16 se kun di iza no si o ca `u te ma ji ce. „Tur“ se na sta vqa da nas 157,5 ki lo me ta ra du gom eta pe od Bel fo ra do Po ren tru ja.

Tre ning opo rav ka, pa slo bo dan dan (Spe ci jal no za „Dnev nik“)

ZO HAU: Dan po sle utak mi ce pro tiv Ko pen ha ge na (2:2), fud ba le ri no vo sad skog su per li ga {a ima li su tre ning opo rav ka. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} pro du ìo je svo jim pu le ni ma vre me za spa va we, pa je do ru ~ak, ume sto u uobi ~a je nih 8.30 ~a so va, po ~eo sat ka sni je. Eki pa se po tom upu ti la na sta dion gde je od ra di la la ga ni tre ning oprav ka. S ovom kon sta ta ci jom te {ko da bi se slo ì li Al ma mi Mo re i ra i Ser ì wo Grin, po {to su pot pa li pod „kor ba~” kon di ci o nog tre ne ra Mi la na [o la je. Osta tak da na, pr vo tim ci cr ve no-be lih pro ve li su po sop stve nom iz bo ru. Pri met no je bi lo da je ve li ki broj wih od mah usko ~io u ba zen, dok su osta li za -

Ru ste mo vi} ot pu to vao Ma le ro zni fud ba ler Voj vo di ne Edin Ru ste mo vi} ko ji je na utak mi ci s Ko pe na ge nom u Bad Rad kes bur gu do `i veo pre lom no ge i te {ku po vre du li ga me na ta, ot pu to vao je u su bo tu avi o nom iz Be ~a za Be o grad. Oda tle je pre ve zen u no vo sad ski Kli ni~ ki cen tar, gde }e bi ti pod vrg nut hi ru {kom za hva tu.

Ju ~e ra {wi tre ning opo rav ka

pe va li pe smu : “Oj kre ve te ~ud na spra vo“ i ubr zo ne sta li u prav cu so ba, ka ko bi se {to bo qe od mo ri li od na por nih tre nin ga. Go ran Smi qa ni} je mo mak ko ji zna da na pra vi po zi tiv nu at mos fe ru. „Qu ti Sre mac“ je pre po ~et ka ju ~e ra {weg tre nin ga imao svoj {ou, ka da je imi ta ci ja ma na ~i na tr ~a wa svo jih klup -

VETERNI^ANI PO^ELE PRIPREME

skih dru go va iza zvao pra ve ova ci je sa i gra ~a. Po su bjek tiv nom mi {qe wu, po pu lar ni Ru ni je naj bo qe „ski nuo“ Abu ba ka ra Ouma rua. Dru gu test utak mi cu na pri pre ma ma Voj vo di na }e od i gra ti da nas pro tiv ne ka da {weg klu ba tre ne ra gol ma na no vo sad skog su per li ga {a Sa {e To di }a, Ta vri -

je iz Sim fe ro po qa. Zla to mir Za go ri ~i} ima }e no vu pri li ku da vi di na ~e mu to jo{ tre ba in si sti ra ti u ra du, a go to vo je si gur no da }e pri li ku po no vo pru `i ti svim kan di da ti ma za tim. Su sret Voj vo di na-Ta vri ja po ~i we u 17 ~a so va. Tekst i fo to: Dragan ^apeqa

KONTROLNA UTAKMICA BEOGRA\ANA

Tri de se tak igra ~a na pr voj pro ziv ci

Za bi ja za po be du

Pre ì vqa vao je ve ter ni~ ki tre }e li ga{ u pro le} noj se zo ni naj te è tre nut ke od po stan ka. Is tu pio je po lo vi nom tak mi ~e wa za Ku pa FSS na pod ru~ ju Voj vo di ne i iz Srp ske li ge, pa je od lu kom or ga na FSV pre se qen je dva ran ga ni è u No vo sad sku pod ru~ nu li gu. U me |u vre me nu iza bra na je no va upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Ada mo vi }em, za tre ne ra je po sta vqen Dra gan Kr sma no vi} ko ji je ve} u dva na vra ta uspe {no vo dio Ve ter nik. Na pro ziv ci je na gla {e no da }e osnov ni za da tak bi ti sta bi li za ci ja. Oba vqe no je mno go raz go vo ra sa po ten ci jal nim no vaj li ja ma, jer je kom ple tan igra~ ki ka dar iz pro le} ne tr ke na pu stio klub. No vi-sta ri stra teg Dra gan Kr sma no vi} upo znao je igra ~e sa oba ve za ma ko ja ih o~e ku ju. - Kre me} mo od nu le, sva ki tre ning je utak mi ca, po slu ì }e

Partizan - [turm 3:2 (0:2)

da se upo zna mo, uigra mo i sprem no do ~e ka mo bor bu za bo do ve. Nig de ne }e mo i}i iz Ve ter ni ka, tre ni ra }e mo dva pu ta dnev no, od i gra ti de set utak mi ca a pr va }e bi ti sa In dek som 14. ju la. Od sta rih sna ga oda zva li su se De jan Me di} kao i Bo jan Ki ti} i De jan [e ku li ca, od no vaj li ja su sti gli @eq ko An xi} (Ka bel), Bran ko â li ja i Ugqe {a Ka ra} (Cr ve na zve zda), u klub se vra tio i Mi lo{ Qu bi ~i} kao i gol man An drej Atla gi}, dok se We go{ No ì ni} po no vo ak ti vi rao. Jed no od zna ~aj ni jih po ja }a wa bi }e i le vo kril ni na pa da~ Mi lo van Pe ri {i}. U to ku su pre go vo ri da se u klub vra ti biv {i ka pi ten Da mir Vu ka nac. Pro ziv ci je pri su stvo va lo i sto ti nak zna ti èq nih po klo ni ka pla vo-be lih. M. Popovi}

GRAC: UPC Are na, gle da la ca: 6.000, su di ja: . Strel ci: Ba bo vi} u 59. i S. Mar ko vi} u 64. i Za bi ja u 81. mi nu tu za Par ti zan, Su ku ta Pa su u 21. i [a bi~ u 35. mi nu tu za [turm. @u t i kar t o n i: Vol k o v i L. Mar ko vi} (Par ti zan). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} (od 46 Pe tro vi}), Miq ko vi} (od 46. L. Mar ko vi}), Vol kov (od 71. La zev ski), Osto ji}, Stan ko vi}, Smi qa ni} (od 46. S. Mar ko vi}), Ba bo vi}, Ak sen ti je vi}, To mi} (od 71. Za bia), Vu k i} (od 46. S. Ili}), S. [}e po vi}. [TURM: Gra ci (od 46. Fo her), Madl, Ehren re i}, Vu ja di no vi}, Klem, Su mel, Krupl, Bo dul, Bu kva, [a bi~ (od 38. Oko tie), Su ku ta-Pa su. Igra li su jo{: Noj hold, Du du i},

Hu t er, [tangl, Koh, Ka u f man, [lo fer, Cif ti i Has. Po sle pr vih 45. mi nu ta cr no-be li su ima li dva go la za o stat ka. Go lo ve za austrij sku eki pu po sti gli su [u ku ta Pa {u u 22. i [a bi~ u 37. Za Par ti zan je pr vi gol po sti gao Ste fan Ba bo vi} u 59 mi n u t u, iz j ed n a ~ io je Sa { a Mar ko vi} pet mi ju ta ka sni je, a ko na ~an re zul tat je po sta vio Za bi ja u 81. ’Cr no-be li’ su do sa da po be di l i slo v e n a~ k i Alu m i n ij, austrij ske klu bo ve Vi ner Noj {tad i Pe lau, ukra jin ski Zar je, dok su ne re {e no od i gra li sa Vi de o to nom iz Ma |ar ske. Par ti zan na red nu pri prem nu utak mi cu igra sa mo skov skom Lo ko mo ti vom, 10. ju la u Slo ven skoj Bi stri ci.

UPRKOS PORAZA SELEKTOR OMLADINACA MARI] ZADOVOQAN

Po be da pro tiv Hr vat ske vo di na Mon di jal Po sle ube dqi vog po ra za od Fran c u s ke (0:3), se l ek t or omla d in s ke re p re z en t a c i j e Sr bi je Zo ran Ma ri} re kao je da ne `e li vi {e ni ka da da vi di tim da igra ta ko. Orli}i su pora`eni i u drugom me~u na Evropskom prvenstvu u Estoniji, od Engleske 1:2, ali Mari} nije nezadovoqan. [tavi{e! Za razliku od utakmice protiv Franmcuske, za igru protiv Engleske nemam {ta da zamerim svojim igra~ima. Odli~no smo igrali od po~etka utakmice. Imali smo {anse, ali ih nismo iskoristili, a to se u fudbalu obi~no ka`wava, kao {to je to uradila Engleska. Imali smo u timu ~etvoricu igra~a ro|enih 1994. godine i to se videlo u posledwih 15 minuta, jer nisu imali vi{e snage rekao je Mari}.On je rekao da je ovakvom igrom Srbija i

do{la na zavr{ni turnir EP u Estoniji. - Pred ovaj turnir ostali smo bez dvojice va`nih igra~a (Lazar Markovi} i Nikola Aksentijevi}). Ali, i daqe imamo ciq pred sobom, a to je da se plasiramo na Svetsko prvenstvo u Turskoj naredne godine (za igra~e do 20 godina). Uradi}emo sve da ga ostvarimo, a na meni i mojim saradnicima je da podignemo timski duh kod ovih momaka rekao je selektor orli}a. Priznawe za dobru igru Srbija je dobila i od protivnika. Selektor Engleske Noel Blejk rekao je da je Srbija zaslu`ila bar bod prema prikazanom. - Razo~aran sam, da budem iskren. Protivnik je imao mnogo {ansi, mnogo udaraca na na{ gol. To moramo da otklonimo do kraja turnira. Ipak, zadovoqan sam kako smo

igrali u pojedinim trenucima. Bili smo i pametni, pogotovo kad smo i{li u kontre. Moram da kaèm da je Srbija zaista dobra ekipa. Jednostavno, nije imala sre}u da osvoji bar bod rekao je Blejk. Za odlazak na SP u Turskoj, Srbija u ponedeqak mora da dobije Hrvatsku. Hrvati, pak, mogu i da nastave turnir u Estoniji, odnosno da igraju u polufinalu ako pobede Srbiju, a Engleska izgubi od Francuske.Selektor hrvatskog tima Dinko Jeli~i} kaè da }e wegov tim i}i na pobedu. Priznaju}i da je Hrvatska protiv Franmcuske bila u podre|enom poloàju i da nije bila na nivou na kojem moè da bude, Jeli~i} kaè da vremena za ispravki ima. - Jo{ moèmo da se plasiramo u polufinale ovog turnira, ali prioritet je da pobedimo Srbiju i tako obezbedimo

A grupa Estonija - Gr~ka [panija - Portugalija 1. Portugalija 2. [panija 3. Gr~ka 4. Estonija

2 2 2 2

2 0 1 0

0 0 0 0

1:4 3:3 0 0 1 2

6:3 5:4 5:3 1:7

4 4 3 0

Tre}e kolo(sutra): Estonija [panija, Portugalija- Gr~ka.

Grupa B Srbija - Engleska 1:2 Francuska - Hrvatska 1:0 1. Francuska 2. Engleska 3. Hrvatska 4. Srbija

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

4:0 3:2 1:2 1:5

6 4 1 0

Tre}e kolo(sutra): Srbija Hrvatska, Engleska - Francuska.

mesto na SP u Turskoj. Za to nam je dovoqan i bod, ali tra`i}u od igra~a pobedu rekao je hrvatski selektor.

sport

nedeqa8.jul2012.

dnevnik

PR VAK EN GLE SKE PO VE ]AO PLA TU [PAN SKOM IGRA ^U

David Sil va osta je u Si ti ju

PO SLE DE SET GO DI NA

Van Gal opet na klu pi Ho lan di je Fudbalski savez Holandije odlu~io da na mesto selektora vrati trenera koji ih je predvodio od 2000. do 2002. godine. Luj van Gal novi je selektor Holandije i na toj funkciji zameni}e Berta van Marvijka, koji je podneo ostvaku posle neuspeha lala na EURO 2012. Van Gal (60) tako }e se vratiti na klupu Holan|ana, na kojoj je boravio od 2000. do 2002. godine. On je pre deset godina podneo ostavku, po{to reprezentacija lala ni-

je izborila plasman na Svetsko prvenstvo u Japanu i Ju`noj Koreji.Fudbalski savez Holandije saop{tio je da }e pomo}nik Van Gala u nacionalnom timu biti biv{i igra~ Ajaksa Deni Blind. Van Gal je od maja pro{le godine bez posla, nakon {to je napustio klupu minhenskog Bajerna posle dve godine rada. Pre toga predvodio je AZ Alkmar, a ranije i Barselonu i Ajaks.Pre Luja van Gala Fudbalski savez Holandije ponudio je mesto selektora Gusu Hidinku, ali je on odbio.

Ako su ta~na pisawa engleskih medija, nedeqna plata {panskog fudbalera bi}e 200.000 funti. Pa, za{to bi onda oti{ao iz Man~ester sitija? \i Sun Pak napu{ta Junajted. Vezista Man~ester sitija i {panske reprezentacije David Silva bio je proteklih nedeqa dovo|en u vezu sa madridskim Realom.Iako ima ugovor sa engleskim prvakom jo{ dve sezone, mediji su ga gotovo preselili na Santjago Bernabeu. Ali, to je, po svemu sude}i, bilo samo naga|awe. Engleski mediji su objavili da }e Silva ostati na Itihadu, ali uz pove}awe nedeqne plate, koja bi ubudu}e trebalo da iznosi 200.000 funti! S obzirom na to da Siti `eli da produ`i saradwu sa wim na jo{ tri godine, lako je izra~unati da }e za tih potencijalnih pet godina zaraditi ~ak 52 miliona funti!I Silva je potvrdio da mu je budu}nost vezana za Siti.

Per si skup za Ju ve

[ampion Italije Juventus razmatra da dovede fudbalera Fiorentine Stevana Joveti}a, po{to su ~elnici torinskog kluba procenili da je Robin van Persi preskup.Ako ne uspe u ovom prelaznom roku, Juventus }e Van Persija poku{ati da dovede slede}eg leta, kada mu istekne ugovor s londonskim klubom.Fiorentina je spremna da pusti Joveti}a za 30 miliona evra, Juventus }e ponuditi manje novca, ali }e u transfer uklju~iti i napada~a Fabija Kvaljarelu.

Da vid Sil va

- Moja ku}a je Man~ester siti i tamo sam sre}an. Zahvalan sam klubu na tome {to mi je omogu}io da napredujem u svakom smislu. Ni sam nisam bio svestan da mogu da igram na takvom nivou. Sada sam na odmoru, ali moji menaxeri razgovaraju sa klubom o novom ugovoru. Nadam se da }u

uskoro objaviti da istajem. Real? O tome nisam ni razmi{qao - izjavio je Silva. Sa Ostrva i vest da }e 31-godi{wi ju`nokorejski fudbaler \i Sun Park posle sedam godina napustiti Man~ester junajted i pre}i u Kvins Park Renxers za oko ~etiri miliona evra.

Ma mi} opet ~a sti Hrvatski {ampion Dinamo ~ini sve kako bi napunio svoj stadion u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. Poznato je da najtvr|e jezgro navija~a, takozvani Bed blu bojss, ne mogu da podnesu Zdravka Mami}a i sada{wu upravu, ali to ~elnike Dinama ne tangira mnogo. Kao i pro{le sezone, uprava Dinama odlu~ila je da ~asti gledaoce za prvu utakmicu u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, protiv senzacionalnog bugarskog prvaka Ludogoreca 25. jula. Ulaznice }e za dve tribine (sever i istok) ko{tati samo jednu kunu ili 15 dinara, dok }e karta za zapadnu ko{tati 150 dinara ili 10 kuna.

Ma i kon iz me |u Re a la i ^el si ja?

Sa lo mon Ka lu u Li lu Reprezentativac Obale Slonova~e i doskora{wi igra~ ^elsija Salomon Kalu karijeru }e nastaviti u Lilu. Finansijski detaqi ugovora nisu poznati, osim da se Kalu obavezao na ~etvorogodi{wu saradwu. - Ovo je ambciozan klub, trener Rudi Garsija me je ube|ivao da do|em i kada sam na kraju sezone postao slobodan igra~, odlu~io sam da ga poslu{am. Sre}an sam i nadam se da }e mi boravak u Francuskoj pomo}i da vratim samopouzdawe i ponovo zaigram na vrhunskom nivou - rekao je Kalu za klupski sajt. Kalu je pro{le sezone odigrao samo 12 utakmica u Premijer ligi, a wegov status u klubu nije se promenio ni dolaskom Roberta di Matea za menaxera. Za {est godina na Stamford Brixu Kalu je odigrao 244 utakmice i postigao 60 golova za ^elsi.Prethodno, nastupao je za Fejenord i Ekscelsior u Holandiji.

FI FA NAJ ZAD PRI HVA TI LA TEH NO LO GI JU

An ten ski si stem ili oko so ko lo vo Na sastanku u sedi{tu Svetske fudbalske federacije u Cirihu, Me|unarodni BORD odobrio je je uvo|ewe tehnologije na gol liniji. To prakti~no zna~i da }e se tehnologija koristiti na narednom Svetskom klupskom prvenstvu u decembru ove godine, na Kupu Konfederacija 2013. i na narednom Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu. Bilo je i mnogo ranije prilika u fudbalu kada se tehnika mogla i verovatno trebala koristiti. Na primer, u finalu Svetskog prvenstva 1966. godine, kada su se u epskom megdanu na stadionu Vembli na{li doma}in Engleska i Nema~ka. Rezultat je nakon 90 minuta bio nere{en (2:2), da bi u produècima Xef Harst pogodio pre~ku od koju se lopta odbila prema liniji i nikada nije utvr|eno dali je celim obimom pre{la gol liniju. Sudija je tada ipak dosudio gol za Englesku, koja je na kraju i slavila (4:2). â&#x20AC;&#x17E;Boìja rukaâ&#x20AC;&#x153; Maradone nikada se ne bi desila da je sudija imao mogu}nost da usli{i mnogobrojne àlbe Engleza, zaustavi igru i uz pomo} TV snimka vidi ono {to je, izuzev wega, video ceo svet Iz FIFE su se do sada uvek pitali da li }e upotreba tehnologije u~initi stvari boqim ili gorim? Ipak, posledwi slu~aj kada sudija Ka{ai iz Ma|arske nije priznao pogodak Devi}a na utakmici izme|u Ukrajine i Engleske (0:1) na Evropskom prvenstvu prelio je ~a{u. A. D.

Za reprezentaciju je odigrao 49 me~eva i postigao 17 golova. Ima 26 godina i igra na poziciji krilnog napada~a.

Iskusni Brazilac Daglas Maikon (30) nalazi se izme|u madridskog Reala i londonskog êlsija, prenosi Marka.Di Mateo traì re{ewe na poziciji desnog beka posle odlaska Bosingve, kao prvi pik italijanskog stru~waka, pored Maikona, spomiwe se i mladi Gregori van der Vil. înilo se da je transfer gotov, dogovorena cena od 6 miliona eura, ali se onda u celu pri~u ukqucio Muriwo koji je tako reaktivirao interesovawe Reala. Muriwo ima jako visoko mi{qewe o Brazilcu kojeg je sa velikim uspehom trenirao u Interu.Ako se transfer iskusnog defanzivca izjalovi, pored Van der Vila, êlsi je zainteresovan i za Metjua Debu{ija, @oaa Pereiru i Luka{a Pi{~eka.

SPORT

dnevnik FI NA LE SU PER LI GE SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

Vu ko vi i Ve pro vi obe }a va ju prsvi spek takl Srbija danas dobijaju prvaka Srbije u ameri~kom fudbalu, nakon zanimqive sezone koja je trajala ~etiri meseca. Zavesu na jo{ jednu sjajnu sezonu spu-

{to nema favorita, bez obzira na trenutnu formu, igra~ki kadar i skor u prethodnim me|usobnim duelima. Jedno je sigurno, spektakl ne}e izostati, a ni

De taq sa pret hod ne utak mi ce Vu ko vi - Di vqi ve pro vi

sti}e beogradski SBB Vukovi i kragujeva~ki Mocart Divqi veprovi(16.30, Spor klub plus). Veprovi i Vukovi su se do sada pet puta sastajali u finalu, a Kragujev~ani su bili uspe{niji (3:2). Vukovi su bili uspe{niji u ovogodi{wem liga{kom susretu na Adi (47:23), ali dra` ovog derbija le`i upravo u tome

doma}i teren ne}e biti prevelika prednost za Vukove, jer }e iz Kragujevca na Adu sti}i ~etiri autobusa sa simpatizerima Divqih veprova. Uvertiru }e napraviti `enski timovi ovih rivala, Vu~ice i Divqe ma~ke, fleg utakmicom koja po~iwe u 15.40 ~asova. I. Gru bor

VE LI KA NA GRA DA NE MA^ KE

Sto ne ru pol po zi ci ja Voza~ Repsol Honde Kejsi Stoner osvojio je pol poziciju pred osmu trku sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata, Veliku nagradu Nema~ke. Australijanac je do ~etvrte najboqe startne pozicije u ovogodi{wem {ampionatu do{ao krugom na stazi â&#x20AC;&#x153;Zahsenringâ&#x20AC;? u vremenu od 1:31.796 minuta.Uz Sto-

nera u prvom redu na startu trke, u nedequ u 13 ~asova, na}i }e se Ben Spiz na Jamahi i drugi voza~ Repsol Honde Dani Pedrosa.Kvalifikacije u Nema~koj voène su u veoma lo{im uslovima, i dok je na po~etku padala jaka ki{a, ona se malo smirila pa su voza~i postizali sve brà i brà vremena.

nedeqa8.jul2012.

VE LI KA NA GRA DA VE LI KE BRI TA NI JE

Alon so ki {ni ~o vek [panac Fernando wem delu. Francuz je pri kraju Alonso startova}e sa drugog dela izleteo sa staze, pa po pol pozicije na devetoj pravilima nije ni mogao da u~etrci ovogodi{weg {amstvuje u borbi za pol poziciju, ali pionata Formule 1, Velikoj naje do{ao do desetog mesta. gradi Britanije. Voza~ Ferarija Ve} u prvom delu kvalifikacije do svoje prve pol pozicije ove ja vi|eno je veliko iznena|ewe, sezone do{ao u veoma te{kim po{to je tada ve} eliminisan vouslovima na stazi Silverstonâ&#x20AC;?, za~ Meklarena Xenson Baton. krugom u vremenu od 1:51.746 mi- Britanac je imao tek 18. vreme, a u nuta. Alonsu }e se u prvom redu na startu trke, danas u 14 ~asova, pridru`iti Mark Veber u bolidu Red Bula, dok }e tre}i biti sedmostruki svetski {ampion Mihael [umaher. Zbog lo{ih vremenskih uslova, kvalifikacije pred devetu trku sezonu trajale su vi{e od dva sata, a na kraju je Alonso u neizvesnom fini{u do{ao do najboqe startne pozicije, Do samog kraja, voza~i su se smewivali na ~elu, a Veber je samo 47 hiqaditinki bio iza [panca. [umaher je na tre}em mestu imao zaostatak od skoro tri desetinke u odnosu na svog timskog kolegu, dok je unutar sekunde u odnosu na Alonsa bio jo{ samo Fer nan do Alob nso u Fe ra ri ju aktuelni {ampion Sebastijan Fetel na ~etvrtom me- posledwim trenucima nije uspeo stu. da popravi svoj krug zbog udesa koIza su sledili drugi voza~ Fe- ji je na startno-ciqnom pravcu rarija Felipe Masa, Kimi Raiko- imao voza~ Marusje [arl Pik. nen u Lotusu, voza~ Vilijamsa Pa- Mladi Francuz nije imao dovoqstor Maldonada i Luis Hamilton no dobar krug da bi se kvalifikou Meklarenu. Prvu desetoricu vao, ali }e sigurno dobiti prilikompletirali su Niko Hilkenku da se na|e na startu, zbog vreberg u bolidu Fors Indije i vomenskih uslova. za~ Lotusa Roman Gro`an, koji Pored Batona, u prvom delu su nije ni izlazio na stazu u posledkvalifikacije zavr{ili i voza~i

Katerhema, Hispanija rejsinga i Marusje. Vitalij Petrov }e se na}i odmah iza Batona na startu, a ispred svog timskog kolege Heikija Kovalainena, Tima Gloka, Pedra de la Rose i Kartikejana, dok }e Pik morati da sa~eka dozvolu da zauzme mesto na startu. U drugom delu kvalifikacija, vi|eno je nekoliko izletawa, a ki-

cedesu, a potom i Gro`an. Poboq{awe uslova dovelo je do sve br`ih vremena, a tokom drugog dela najve}e iznena|ewe je bilo {to su kvalifikacije zavr{ene za Rozberga, koji je imao 13. vreme. Ispred wega na{li su se voza~ Fors Indije Niko Hilkenberg i Kamui Kobaja{i u Zauberu, dok su iza bili

{a se jo{ poja~ala, zbog ~ega je {est minuta pre kraja istaknuta crvena zastavica. Po{to nije bilo naznaka da }e se uslovi uskoro popraviti, kvalifikacije su stopirane, a nastavqene su tek posle sat i po vremena, kada je pqusak prestao. Iako su se po nastavku uslovi zna~ajno popravili, incidentima nije bilo kraja, po{to je sa staze prvo izleteo Niko Rozberg u Mer-

voza~ ekipe Toro Roso Danijel Rikardo, Bruno Sena u Vilijamsu, @an-Erik Verw u drugom bolidu ekipe Toro Roso i drugi vo za~ Za u be ra Ser hio Pe res. Verw }e zbog kazne sa pro{le trke zbog incidenta sa Kovalainenom biti pomeren na posledwe mesto, a uz wega }e biti Petrov, koji je tako|e biti ka`wen.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

POLAGAWEM VENACA OBELE@EN DAN USTANKA

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sneàna i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30). KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju OD SUTRA PEDIJATRIJSKI I HITNI PREGLEDI U NOVOJ ZGRADI

Po ~i we da ra di po li kli ni ka De~ je bol ni ce

Od su tra svi am bu lant ni pre g le d i u In s ti t u t u za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne za ju li oba vqa }e se u no voj zgra di, pre ma ve} na pra vqe nom ras po re du. Za na red ni me sec, av gust, za ka zi va we po ~i we od 16. ju la. Sve pe d i j a t rij s ke i hi r ur { ke sub spe ci ja li sti~ ke pre gle de mo gu }e je za ka za ti pre ko Kol cen tra Do ma zdra vqa „No vi Sad“ na broj 021/4879 – 000, sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va. Iz ove zdrav stve ne usta no ve na vo de da }e iako op te re }e ne, sub spe ci ja li sti~ ke am -

bu lan te ra di ti i u po sle po dnev nim ~a so vi ma do 13.30 do 19.30 sai. Ras po red ra da slu `bi }e bi ti do sta vqen Kol cen t ru Do m a zdra v qa. Sve in for ma ci je o ra du po je di nih le k a r a, od s u s tvi m a i even tu al nim pro me na ma ter mi na bi }e do stup ne gra |a ni ma. Pa c i j en t e sa upu t om i hit ne pe di ja trij ske slu ~a je ve le ka ri }e pri ma ti u pri ze mqu no ve zgra de 24 ~a sa. Hit ni hi rur {ki pre gle di }e se oba vqa ti na sta roj lo ka ci j i, od n o s no u pri z e m qu De~ je hi rur gi je. I. D.

V remeploV

Sva |a zbog „ozbiq ne” ka zne U sva |i me |u ~la no vi ma Stre qa~ ke dru `i ne u No vom Sa du po vo dom nat pi sa iz nad ula za na stre li {te, ko va~ Ig nac Klen, Ne mac, iz go vo rio je mno ge psov ke na ra ~un Sr ba. Ovi su ga zbog tih re ~i 8. ju la 1846. tu `i li Ma gi stra tu. Grad ske vla sti su Kle na osu di le na 24 sa ta za tvo ra, {to je sva |u sa mo raz -

Se }a we na `r tve i he roj stvo ne ble di Po vo dom obe le à va wa 7. ju la Da na ustan ka na ro da Sr bi je, za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da dr Si ni {a Se vi} i pred sed n i c a Skup { ti n e gra d a Alek san dra Jer kov, za jed no sa pred stav ni ci ma Grad skog od bo ra Sa v e z a udru ` e w a bo r a c a NOR-a, pred stav ni ci ma Voj ske Sr bi je i or ga ni za ci jom Re zer vnih voj nih sta re {i na Gra da No vog Sa da po lo ì li su ju ~e ven ce na Spo men gro bqu u No vom Sa du i na spo me nik No vo sad skom par ti zan skom od re du na Rim s kim {an ~ e v i m a. Tom pri li kom Se vi} je is ta kao da za we ga ovaj dan ima i li~ nu te ì nu, jer su bo re }i se pro tiv fa {i zma u dru gom svet skom ra tu, po gi nu li i ~la no vi we go ve po ro di ce. - Po s le 71 go d i n e zna ~ aj ustan ka na ro da u Sr bi ji pro tiv fa {i zma je ve lik, jer na à lost i po sle to li ko vre me na fa {i zam i da qe ì vi u gla va ma po je di nih qu di ko ji è le da

po ro be dru ge. No vi Sad i Sr bi ja du gu ju mno go qu di ma ko ji su iz gu bi li ì vo te bra ne }i nas od fa {i sta – re kao je Se vi}. Alek san dra Jer kov je na gla si la da No vo sa |a ni sa po no som mo gu da se se }a ju No vog Sa da, gra d a he r o j a, ko j i je pod n eo mno ge `r tve u an ti fa {i sti~ koj bor bi. - Qu di ma ko ji ma smo da nas oda li po {tu, se }a ju }i se ovog da n a, Da n a ustan k a, Sr b i j a, Voj vo di na i No vi Sad du gu ju za i sta mno go. Oni su nam omo gu }i li da i da nas, vi {e od 70 go di na ka sni je, mi sa po no som mo è mo da se se ti mo ulo ge ko ju je Sr bi ja ima la u Dru gom svet skom ra tu. Na sva ki mo gu }i na ~in tre ba da po ka è mo da je No vi Sad uvek bio grad u kom ni je bi lo me sta za fa {i zam i mo gu si gur no da tvr dim da }e osta ti grad u kom ne }e bi ti me sta za fa {i zam ni u kom ob li ku - pod vu kla je Jer kov.

Foto: R. Hayi}

nedeqa8.jul2012.

hronika

Na kon po la ga wa cve }a na spo men obe le` je, de le ga ci je su se upi sa le u spo men kwi gu. Na da na {wi dan, 7. ju la 1941. go di ne, po sle na rod nog zbo ra na tra di ci o nal nom va {a ru u Be loj Cr kvi, do {lo je do okr {a ja iz -

me |u kvi slin {ke `an dar me ri je i pri pad ni ka no vo for mi ra nog lo kal nog par ti zan skog od re da. Taj do ga |aj pred sta vqao je po ~e tak an ti fa {i sti~ kog ustan ka na ro da Sr bi je u Dru gom svet skom ra tu. Q. Na.

PROJEKAT „NOVI SAD - GRAD MURALA”

Na zi du osli ka na i qud ska pra va „No vi Sad- grad mu ra la” pro je kat je ko ji spro vo di ne vla di na or ga ni za ci ja „New point of culture„ (No va po et na kul tu re- NPC) osli ka va ju }i zi do ve gra da te ma ti kom ko ja tre ba da „za go li ca” raz mi {qa we omla di ne. Ova gru pa en tu zi ja sta za slu `na je za osli ka va -

Po sle pro jek ta „Umet nost ì vo ta”, ko ji je bio iz lo èn u Mu ze ju No vog Sa da i ~i nio gra fi te na plat nu sa te mom qud skih pra va, Grad je do zvo lio gru pi cr ta ~a da ove gra fi te pre ne su na zi do ve. Ka ko je pre do ~i la Kne è vi}, or ga ni za ci ja ~e sto sa ra |u je sa ga le ri ja -

we zi da „Ka be la”„, Mo sta slo bo de, gra fi ta u Uli ci Kor ne li ja Stan ko vi }a, ali i mno gih dru gih, ko ji va `e za naj lep {e u gra du. - Sa me ide je se uglav nom za sni va ju na bu |e wu sve sti jav no sti, a po go to vo omla di ne po pi ta wu eko lo gi je, obra zo va wa i osnov nih dru {tve nih od no sa, u okvi ru ko jih se od ne dav no ozbiq no ba vi mo te mom qud skih pra va - re kla je port pa rol ka ove or ga ni za ci je Vi {wa Kne `e vi}. - Ka ko je sa ma te ma ti ka ne sva ki da {wa i ne ko mer ci jal na, jer je u pi ta wu ve o ma va `na te ma ko ja ni je do voq no pro mo vi sa na, sam rad na ovo me nam pred sta vqa ve li ki iza zov.

ma, mu ze ji ma i iz lo `be nim pro sto ri ma sli~ nog ka rak te ra. - Ve }i na qu di shva ta i raz u me smi sao mu ra la. U pi ta wu je sam wi hov iz gled za hva qu ju }i kom se zid ne po vr {i ne ople me wu ju i ulep {a va ju, usled ~e ga se ukla wa ju si vi lo i mo no to nost, ru i ni ra nost i van da li zam - na ve la je Vi {wa Kne `e vi}. Eki pa ima de se tak ~la no va, a po red cr ta ~a ima i onih ko ji se ba ve or ga ni za ci jom, pla ni ra wem i ad mi ni stra ci jom. ^la no vi su ak tiv ni stu den ti uglav nom na za vr {nim go di na ma, di plom ci, i stu den ti ma ster pr gra ma, a za ni mqi vo je to da je svi ma aka dem ski po -

go re lo. Vi dev {i da je vrag od neo {a lu, Ma gi strat je na lo `io se na to ri ma Her ger Pa lu i Pa vlu Jo va no vi }u, ocu zmaj Jo ve, da „is pi ta ju i sre de stvar”. Oni su smi ri li stra sti i po re me }e ne me |u na ci o- nal ne od no se do ve li u red. Ali, ne za du go! N. C.

ziv dru ga ~i ji. Ne ki su u sa moj stru ci, na Aka de mi ji pri me we nih umet no sti, li kov ni od sek, dok su osta li na pra vi ma, Fa kul te tu za teh ni~ ke na u ke, Fa kul te tu za me di je i od no se sa jav no {}u, na bi o lo gi ji i dru gi ma. Jed na od umet ni ca, Go ren ka Bo ja xi ja stu di ra bi o lo gi ju i naj vi {e vo li da osli ka va mo ti ve pri ro de. - Pro na {la sam se ba{ ovoj vr sti umet no sti, sa svim spon ta no, gde na je din stven na ~in mo gu svu svo ju ka ko po zi tiv nu ta ko i ne ga tiv nu ener gi ju da pre ba cim na pa pir, a po tom i na zid. Neo pi siv je ose }aj ka da sa qu di ma ko ji su mi pre sve ga pri ja te qi, ko ji me po dr `a va ju od po ~et ka, pa tek on da ko le ge cr ta ~i, imam mo gu} nost da pu tem mu ra la pre ne sem po zi tiv nu

da se do tak ne te ma qud skih pra va. Ovu ide ju po dr à li su Skup {ti na Gra da i Kan ce la ri ja za mla de. Pr vi mu ral u okvi ru ovog pro jek ta osli kan je na sred woj mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}”, u We go {e voj uli ci. -Po sle iz ra de ove pro duk ci je ome lo nas je vre me, jer su na stu pi li hlad ni zim ski da ni. Vre me je po la ko pro la zi lo, a sa wim su se fe no me nal ne ide je mno ì le, da bi smo do {li do za kqu~ ka da je naj bo qe da se re a li zu ju, pa ma kar i pri vre me no na pa pi ru. Shva ti li smo da ima mo ukup no 12 ski ca ko je se ti ~u qud skih pra va- na ve la je sa go vor ni ca. Po sled wi mu ral ko ji je ova or ga ni za ci ja is cr ta la je „Pra vo na zdra vu ì vot nu sre di nu” ko ji se

emo ci ju i po ru ku dru gim qu di ma ob ja sni la je Bo ja xi ja. Ini ci ja ti va za pro je kat „No vi Sad- grad mu ra la” je po kre nu ta 2011. go di ne, a ka ko je pre do ~i la Vi {wa Kne `e vi}, za mi sao je bi la

na la zi u Kul tur nom cen tru No vog Sa da i on pred sta vqa na sta vak po me nu tog pro jek ta. Ka ko je re ~e no u NPC, ski ce po sto je, a za ta~ ne lo ka ci je i da tu me pre go vo ri sa Gra dom su u to ku. A. Jerini}

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su -

tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

SAHRANE Na Centralnom grobqu u Futogu danas u 13 sati bi}e sahrawena Nedeqka \ura Jojki} (1967) u 13 sati.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa8.jul2012.

dnevnik

Tri osobe poginule kod In|ije

JU ^E U PE TRO VA RA DI NU, KAR LOV CI MA, KA ]U, BU DI SA VI I KO VI QU

Na plus 40 ostali bez vode

de na velikoj dubini i u ote`anim uslovima, stabilizacija vodosnabdevawa se o~ekiva-

la tek u ve~erwim satima. Cisterne sa pitkom vodom ju~e su bile postavqene na tri lokacije u Petrovaradinu, kao i centru Karlovaca i na ^eratu. U naseqima Ka}, Budisava i Koviq ju~e je bio smawen pritisak vode, a u pojedinim doma}istvima vode nije bilo zbog havari je na do vodni ku pitke vode za ta naseqa. Portparol u «JKP ”Vodovod i kanalizacija”» Da vor San tra~ rekao je ju~e za “Dnevnik” da se havarija u Petrova-

radinu dogodila oko 7.30 sati, te da su odmah posle toga radnici iza{li na teren, kako bi

popravili {tetu. Ina~e, po sledwih neko liko meseci Petro varadin je suo~en s ~estim havari jama na vodovodnoj mreì. Raz log ~e stih kvarova nije tajna, uzrok je stara vodovodna mreà u ~i ta vom gradu. - Vo do vodni sistem koji opsluùje na{e preduze}e dug je oko 1.500 kilometara. Prose~na starost vodovodne mreè je oko 35 godina. Standard za weno mewawe je pet odsto mreè godi{we, odnosno na svakih 20 godina - oba{wavaju u „Vodovodu i kanalizaciji”. Kako kaù, starost mreè ne pravi probleme u kvalitetu vodosnabdevawa, ali dovodi do ~e{}ih havarija i do pove}anih gubitaka. Naime, vodovodni i kanalizacioni sistem bili su proteklih decenija zanemareni u investicionom smislu, {to dodatno komplikuje ionako te{ku situaciju. Teorijski, godi{we bi trebalo obnoviti oko 75 kilometara vodovodne mreè da se postigne nivou od

VE LI KI IZ BOR KWI GA KO JE MO @E TE PO NE TI NA GO DI [WI OD MOR

Lako {tivo za letovawe

Foto: R. Hayi}

Na plus 40 stepeni ju~e je po la Petro varadi na ostalo bez vode, zbog havarije na vodovodnoj mre`i koja se dogodila ujutru kod pijace u tom mestu. Gra|ani su u Petrovaradinu dobili vodu u popodnevnim satima, a ne{to kasnije stigla je voda i na Tranxamentu. Tako|e, zbog ju~era{we havarije na vodovodnoj mre`i, bez vode su ostali Sremski Karlovci. Budu}i da se radovi na dovodniku pitke vode izvo-

Tri osobe poginule su u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na putu izme|u In|ije i Qukova, saop{tila je policija iz Sremske Mitrovice. U saop{tewu se navodi da su poginuli Rajko M. (34) i Du{ko K. (26) iz In|ije i Qubomir G. (37) koji je dr`avqanin Hrvatske. Do nesre}e je do{lo kada je “fijat bravo”, u kojem su se nalazili nastradali, udario u metalnu za{titnu ogradu, sleteo u kanal i prevrnuo se na bo~nu stranu. Uvi|aj je obavio de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.

pet odsto, koji zahteva struka. Situacija je takva da se u 2011., ina~e najja~oj investicionoj godini u proteklih nekoliko decenija, nije mogao dosti}i nivo od jednog procenta obnove vodovodne mreè. „Vodovod” je pro{le godine uloìo dosta novca za rekonstrukciju vodovodne mreè, a ove godine suinvesticije se nastavqaju, a za projektovawe, gra|ewe i rekonstrukciju vodovodne mreè bi}e izdvojeno 172 miliona dinara. Najzahtevniji deo vodovodne mreè je onaj na sremskoj strani grada. Zbog prirode terena, tu se se havarije teè i sporije popravqaju. Q. Na to {e vi}

NA TVR \A VI SE RA DI PU NOM PA ROM

Gradi se Egzit dr`ava prestano rade, kako bi sve bilo spremno za strane i doma}e goste. Na stotine radnika vredno ure|uje Petrovaradinsku tvr|avu, pa je tako ve} postavqena za{titna ograda na bedemima, kao i mnogobrojne druge pomo}ne skele. Naravno, postavqaju se

Foto: R. Hayi}

Na Petrovaradinskoj tvr|avi u punom jeku su pripreme za ovogodi{wi „Egzit” koji }e trajati od 12 do 15. jula. Ni temperatura preko 40 stepeni, kao ni pra{in~ina koja dodatno ote`ava posao ne zaustavqa vredne qude koji bukvalno danono}no

rade. Egzit }e svoja vrata otvoriti za ~etiri dana, a radnici nekoliko gra|evinskih preduze}a, kao i ~lanovi Egzit tima ne-

bine, a ve} se polako donosi i oprema za nastupe. Radnici i organizatori ka`u da su se ve} navikli na ovakve uslove rade,

NA TR GU SLO BO DE OD 10. DO 12. JU LA

Zagrevawe uz besplatne koncerte Sajam omladinskog turizma, prvi u regionu, koji }e okupiti najzna~ajnije predstavnike industrije zabave i turizma, odr`a}e se neposredno pred Egzit na Trgu slobode od 10. do 12. jula. U pitawu je projekat Turisti~ke organizacije Novog Sada i Egzit tima, a ciq je upoznavawe mladih qudi sa interesantnim destinacijama i festivalima {irom regiona. Od u~esnika se izdvajaju jedan od najatraktivnijih evropskih klubova, poznatiji kao Jadranska Ibica, „Papaja” iz Hrvatske, beogradski „Birfest”, budvanski „Samer fest”, Beogradska nedeqa mode, kao i Turisti~ke organizacije Srbije, Ni{a, Crne Gore, Republike Srpske i mnogi drugi. Posetioci Sajma }e imati priliku da se zagreju pred Egzit uz atraktivan muzi~ki program, a prvog dana u 21 ~as nastupi}e najpopularniji rokenrol bend regiona „Van Gog”, dok }e drugog dana publiku zabaviti bit-boks hor „Viva Voks” i jedan od najaktuelnijih svetskih dbstep izvo|a~a Modestep, a tu }e biti i suboti~ki bend „Perpetum Mobil”, ni{ki bendovi „Krembou” i „Proces” i novosadski bend „Mamurluk”. I. D. jer im nije prvi put da rade ovaj posao. Ipak, nadaju se ki{i, koja bi im svakako donela olak{a-

we i osve`ewe u ovim sparnim danima. Q. Na.

ZVE ZDE FE STI VA LA

Da{ak osamdesetih, bitovi i soul Posle ponovne debate ko kome vi{e treba; „Egzit” gradu ili grad „Egzitu,„ koja se opet izrodila iz sukoba oko postavqawa kampa ovog festivala, kona~no je do{lo vreme da se podvu~e crta izvo|a~a i rezimira definitivni repertoarski saldo. Od najpopularnijih u~esnika raspore|enih na Glavnoj bini u u{ima prvo odzoni ime popularnog ameri~kog benda osamdesetih i devedesetih „Guns n’ Roses„. Peva~ Eksl ostao je jedini od originalne postave, ali niko ne sumwa da nastup 15. jula u nedequ, ovih pomalo zgaslih zvezda mo`e razo~arati, jednostavno prevelik je broj vanvremenskih numera kojima ovaj sastav raposla`e. Publika na ovom delu kugle prvi put }e imati priliku i da vidi jednu od najva`nijih elektro-pop grupa svih vremena u petak 13. jula nastupa engleski bend „Wu Order” koji }e sasvim izvesno doneti dah osamdesetih i devedesetih godina. Prve ve~eri fe-

stivala kulminacija }e se desiti uz lako pamtqive sint-pop hitove engleskog peterca „Djuran Djuran”, jo{ jednog izdanka osamdesetih i novog talasa. R’n’b i neosol kraqica kako nazivaju Eri ku Ba du bi}e zvezda subotwe ve~eri, a veliki fanovi wenog autenti~nog glasa vole da je ispore|uju i sa neusporedivom xez divom Bili Holidej. Iste ve~eri nastupi}e i predvodinici skejt pank i krosover tre{ `anra amerikanci „Suisajdl Tendensis”, a posle ovih „propalica” i pre Erike nastupi}e britanski reper, tekstopisac, glumac i re`iser Ben Dru, poznat kao „Plan B”. Od ostalih zvezda na Glavnoj bini treba pomenuti nastupe „Vulfmadersa” koji sviraju pre Gansa,

vel{ku me{avinu metala, panka, regea „Skindrede” i post pank rokere „Gosip” koji }e svoje otpr`iti prvog dana „Egzita”. [to se ti~e ostalih bina posetioce }e sigurno najvi{e zanimati nastupi „Hejtbrida”, „Toj Dolsa” i

„Buraka Som Sistem” na Fju`n bini i „Strit Dogs”, „Drti Roten Imbecils”, „Sodom” i „Krul Hend” na Ekspoloziv bini. Elektro magovi, dixejevi i razli~iti eksperimentalisti digitalnog zvuka poku{a}e i ove godine da odr`e kontinuitet dobre atmofrere koja obitava na Dens areni. Me|u wima treba izdvojiti nastupe Lorana Garnija, Avi~ia, Brodinskog, kanadskog sastava „Azari & III„, Ri~i Hotina, Mis Kitin, Mejsia Pleksa, dvojca „Art Dipartmen”, „Krostaun Rebelsa”, „Feliks Da Hausketa” i Keni Larkina. A. L.

Leto je u punom jeku i gra|ani ve} uveliko beè iz grada kako bi na nekoj planini, jezeru ili moru zaboravili na brige i uìvali u odmoru. To je vreme kada se uìva daleko od buke, bez televizora, kompjutera i svih tih sitnica, bez kojih se ìvot u gradu ~ini nezamislivim. Monitore i tastature zamewuje dobro {tivo, a svako zna da nema boqeg ose}aja nego razapeti leàqku izme|u dva drveta i opustiti se uz neku dobru kwigu. Kwiàra u Novom Sadu danas ima skoro na svakom koraku, a mno{tvo naslova predstavqa ve~itu dilemu - {ta poneti na letovawe. Za one koji jo{ nisu na{li svog favorita za odmor, najprodavaniji naslovi su uvek igra na sigurno. Prema podacima izdava~ke ku}e Alnari, wihove najprodavanije kwige trenutno su “Zov an|ela” Gi jo ma Mu soa, “Sulejman Veli~anstveni - Sultanov harem” Ko li na Fal ko ne ra, “Hipnotizer “ La {a Ke ple ra, “Reka ~uva tajnu” Aman de Kvik i “Ja, Stiv” Xor xa Bi ma. Iz ove izdava~ke ku}e za pripadice lep{eg pola za leto preporu~uju i kwigu “Obala spasa” Li ze [e non, “Krpice” So fi je Be net bi bile dobar izbor za tinejxerke, dok bi gospoda mogla da se opuste uz roman “Prevara” Ha rol da Ro bin sa. “Kalu|er koji je prodao svoj ferari” i “Tajna pisma kalu|era koji je prodao svoje ferari” Ro bi na [ar me,, “I am Love” @a ne Po li a kov, “Najlep{e mesto na svetu je ovde” Fran se ska Mi ra qe sa i Ka re San tos i “Buda na tavanu” Xu li Ocu ke trenutno su u top pet najprodavanijih naslova izdava~ke ku}e “Mono i mawana”. -@enama, koje su uvek najbrojniji deo ~itala~ke publike preporu~ujemo dva sjajna romana, izuzet-

ne primere takozvanog ènskog pisma, “Buda na tavanu” Xuli Ocuke koja je nedavno dobila presti`nu PEN /Fokner nagradu za ovaj roman, i kwigu “Deset èna” ju`noameri~ke spisateqice Mar se le Se ra no, koja je sada prvi put objavqena na srpskom jeziku- kaè iz ku}e “Mono i mawana” Iva na Be no vi}. Za qubiteqe naslova izdava~ke ku}e “Laguna”, “Pismo gospo|e Vilme” Je le ne Ba ~i} Alim pi}, “Ti si meni sve” Ve sne De di} Mi lo je vi}, “Imam tvoj broj” So fi Kin se la, “Duge no}i i crne zastave” De jan Sto jiq ko vi} i “Simeonov pe~at” Va we Bu li }a su hitovi ovog leta. Me|u najprodavanijim kwigama “Stilosa” na{le su se “Slu~aj ubijenog atentatora” Lu ~a na Ma ro kua, “Devojka staklenih stopala” Ali [o, “Qudi ~iji je ovo ìvot” [i nejd Mo ri ar ti, “Volite pametno” Fi li pa Mek groa i “Budi mu{ko” Eli o ta Ka ca, dok se za odmor preporu~uju i “Pismo Leontini” Ra fa e la Ma stro lo nar da i “Kraqica cipela” Ane Dej vis. Za one ~itateqe koji ne èle puno para da potro{e na letwe {tivo i nije im bitno da imaju svoj primerak kwige, Gradska biblioteka je pravo re{ewe. Mo`da se ba{ me|u starim policama i novim izdawima na|e literatura za godi{wi odmor. Prema re~ima bibliotekarke ogranka “\ura Dani~i}” Sla vi ca Ni ko li} “Bernardijeva soba” Slo bo da na Ti {me, “Ringi{pil” Jelene Ba~i} Alimpi}, “Tri metra iznad neba” Fe de ri ka Mo }e, “Smrt je neprovjerena glasina” Emi ra Ku stu ri ce i “Igre gladi” Su zan Ko lins naslovi su kojima Novosa|ani planiraju da za~ine svoj odmor. A. Var ga

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„SATOR - Zagonetka tajanstvenog kvadrata” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „SATOR - Zagonetka tajanstvenog kvadrata” Ale na le Ni ne za. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528-765. Trideset godina posle Pontija Pilata, namesnik Judeje je Lucije Albin. Na zahtev svog ujaka, Balba Pizona, rimskog senatora, potajnog hri{}anskog obra}enika, Albin poku{ava da de{ifruje kriptogram SATOR, tajni sveti spis, koji }e prvim progowenim hri{}anima slu`iti kao upori{te pred Neronom. Kroz buru prvih je-

Nose ba{tenski otpad Radnici „^isto}e” sutra odnose ba{tenski otpad iz Budisave, [angaja, Stepanovi}eva, Kisa~a, sa Satelita i Banati}a - po pozivu. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 sati. Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije. Q. Na.

vrejskih pobuna protiv rimske vladavine, Albina trag odvodi do izjava posledwih pre`ivelih svedoka prisutnih na Hristovom su|ewu. U me|uvremenu, u Rimu, Balb ponovo priprema zaveru protiv okrutnog imperatora Nerona, poku{avaju}i da i u hri{}anima prona|e oslonac za svoje poslove. Kriptogram je iskopan iz ru{evina Pompeje 1936. godine i datira iz vremena Albinove istrage, 62. godine posle Hrista. Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. A. L.

dnevnik

oglasi

nedeqa8.jul2012.

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca” . Telefon 063/301-975, 063/707787. 53583 IZDAJEM sobe u Zeleniki, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 7 minuta do mora, 6 evra po osobi. Telefon 063/506-506. 56216 BRZE]E, vila Omorika, sobe, apartmani, 50m od `i~are pored potoka, 50m od autobuske stanice Brze}e - Novi Sad. Telefon 064/4053912. 56299

ÂSOVI ENGLESKOG 500 din. 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206. 55231 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 55974 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 55975 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura, popravni. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 56026 ÂSOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 56200

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 55976

U PONUDI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004,, www.solis-nekretnine.com 626757 IZDAJEM kod Socijalnog dvoiposoban stan 58m2 odli~an, lepo name{ten, komunalije 5.300 dinara. Telefon 063/8117331. 628418 IZDAJEM name{tenu garsoweru u zgradi blizu univerziteta studentima. Telefon 063/8072928. 56117 IZDAJEM jednoiposoban komforan stan 45m2 kod Sajma, name{ten, topla proto~na voda, ve{ ma{ina. Odmah useqiv. Telefon 6390-326, 063/1267-358, 879-504. 56123 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ. Telefon 063/7793-185. 56232 IZDAJEM kompletno opremqen dvosoban stan od 64m2 kod @eqezni~ke stanice. Miran kraj, blizina {kole i vrti}a. Telefon 069/557-5270. 56237 IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 56044

NAME[TENA GARSOWERA, odvojena kuhiwa, sa dva otomana Bra}e Ribnikara. Telefon 064/1463126. 55456 IZDAJEM lepo name{ten 1,5 stan u blizini Sajma. Telefon 063/512-414. 55634 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939. 55731 IZDAJEM dvosoban komforan name{ten stan kod @. stanice, porodici, na duè vreme, odmah useqiv. Telefon 063/461-501, 022/461-744. 55910 IZDAJEM 1,5 name{ten stan u blizini fakulteta od 1. 8. 2012. godine. Telefon 060/14-22-155. 55917 IZDAJEM zaposlenoj osobi, na Limanu 2, Dr Ribara, jednoiposoban stan, renoviran, lepo opremqen, ima sve, 170 evra. Telefon 064/419-43-56. 55992 GRBAVICA. Izdajem novu ekstra potpuno name{tenu garsoweru, I sprat, sa terasom, 25m2. Telefon 063/888-0-826. 56033 IZDAJEM superkonfornu garsoweru, na po~etku M. Gorkog, kod Spensa. Telefon 063/1230779 56034 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan na Keju. Telefon 063/836-6036. 56076 IZDAJEM jednosoban stan na Limanu od 15. jula. Telefon 064/836-27-67. 56152 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 56182 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500467. 56189 SAJAM, izdajem komfornu dvokrevetnu name{tenu garsoweru, 1. sprat, 120E sa reìjama- depozit. Telefon 064/596-58-74, 063/161-2873. 56192 IZDAJEM na duè vreme Dragi{e Bra{ovana, prvi sprat, trosoban, samo kuhiwski elementi od name{taja. Telefon 062/8901199. 56262 STAN 115m2 visoko prizemqe na duè vreme za firme, advokati, ordinacije, Trg Ferenc Feher. Telefon 062/890-11-99. 56264 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 56282 IZDAJEM garsoweru name{tenu kod Socijalnog. Telefon 063-705-706-06. 56290 IZDAJEM jednosoban stan na Salajci. Telefoni: 6322-888 i 063-580-301. 56291

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 56278

POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 56279 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Tel. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 56280 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519533, 063/522-202. 56281

GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626788 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 28,600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626789 SATELIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626790 NOVO NASEQE, S. Hristi}a, ukwièna garsowera za 24.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626791 UKWI@ENA garsowera, prodaje se sa svim novim stvarima u tehnikom u stanu, novija zgrada „Budu}nost gradwa”, ~etvrti sprat, terasa, lift, cena: 26.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 626778 GARSOWERA u centru grada kod Izvr{nog ve}a, ukwièna, u dvori{tu zgrade, 18m2, cena: 14.600 evra. [ifra: 14588. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com 626760 PRODAJE se odmah useqiva, novija bez ulagawa, komplet name{tena garsowera u blizini „Matice srpske”, drugi sprat, 25m2, cena: 28.500 evra. [ifra: 23158. Tel. 021/520-231; 060/01894-22, www.solis-nekretnine.com 626761 PRODAJEM mawu garsoweru,ugao B. Evrope i Koste Racina,18m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 20.000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/ 451-318, 523193, www.nekretninemojdom.com. 628340 NA BULEVARU EVROPE Investitor „Moj Dom” prodaje garsewere 25m2 i 27m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628341 ODLI^NA garsowera 24m2, ukwièna, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26.700. [ifra 1001677. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628342 GARSOWERA u novijoj zgradi u Ulici Toplice Milana kod Bulevara prvi sprat 26m2. Telefoni: 451-318, 523-193 www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003459. 628343

oglasi

nedeqa8.jul2012.

NOVA DETELINARA ukwièna garsowera 26m2 na prvom spratu kqu~ u agenciji. [ifra 1003616. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628344 CANKAREVA ul., 25m2, 1. sprat, lift, CG, useqiva ukwièna, cena 26.000E i 24m2 sa PDV-om u novoj zgradi. Telefoni: 064/823-6610, 021/542772. 628336 CENTAR, garsowera, II sprat, 26m2, terasa, mogu}a zamena za automobile i sl. Telefoni: 528599, 063/111-8085. 628363 BULEVAR EVROPE, ukwièna garsowera, 25.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/522177. 628377 POVOQNO! Odmah useqiva GA 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena 13.500! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 628381 GARSOWERA, centar Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, odli~na zgrada, ekstra lokacija, cena samo 29.900 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628390 HITNO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi. I sprat, terasa. Cena 16.000E. Tel. 063/108-8017. 628544 UKWI@ENA garsowera od 26m2 na Podbari. II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Tel. 060/621-1685. 628545 HITNA PRODAJA odli~ne, novije garsowere kod Sajma. 25m2, I sprat, lift, ukwièn. Cena 26.000E. Tel. 063/692-917. 628546 U ULICI STEVANA MOMÎLOVI]A ukwièn, klasi~an jednosoban stan od 33m2. II sprat. Cena 22.500E. Tel. 063/108-8017. 628547 NOV, odmah useqiv jednosoban stan od 29m2 na Somborskom bulevaru. I sprat, terasa, dvori{na strana. 29.000E. Tel. 063/108-8017. 628548 NA NAJLEP[EM MESTU na Grbavici, Trg Komenskog, 31m2, II sprat, lift, terasa, ukwièn. Prodaja sa kompletnim name{tajem. Tel. 063/777-6233. 628549 JEDNOSOBAN, Telep, 30m2, odli~na nekretnina za samo 19.000 evra i dvosoban 40m2 za 26.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 628396 KLASIÂN jednosoban stan 26m2, ukwièn, terasa, nià spratnost, Stara Detelinara. Telefon 6615-117. 628399 LI^NO PRODAJEM kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwièn, Antona Urbana. Tel. 063/174-4091. 628420 KOD LIMANSKE PIJACE jednosoban stan 40m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 628421 LIMAN III!!! U neposrednoj blizini vrti}a, parka i pijace jednosoban stan!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 628402 MILETI]EVA, jednosobni 34m2, III sprat, povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 628364 KA]E DEJANOVI], 37,5m2, jednosoban. Cena 34.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 628366 LEP jednosoban stan 42m2 kod Instituta zgrade od faadne cigle, II sprat, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003574. 628348

JEDNOSOBAN stan kod stanice, II sprat, 30m2, ukwièn, cena 27.000. [ifra 1003603. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628349 INVESTITOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628345 BULEVAR OSLOBO\EWA ekstra poslovno-stambena zgrada gradio „Aleksandar” 39m2, III sprat, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 0658506616, 523-193. 628346 S. DETELINARA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626792 UKWI@EN jednosoban stan na Satelitu, 33m2, drugi sprat nije posledwi, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena: 22.150 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 626777 DETELINARA, jednosoban, ukwièn 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853 626827 HITNO!!!!Jednosoban-mogu} jednoiposoban 33m2 -ukwiènuseqiv, 2 sprat od 3 sprata, CG, cena-22.000E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com) 626835 GARSOWERU od 26,3m2 odmah useqivu, sa terasom, klimom na drugom spratu u uèm centru grada, bez posrednika. Telefon 063/8633215. 55933 PRODAJEM nov jednosoban stan 29m2 visoko prizemqe u centru, ukwièn, kvalitetan, bez agencije. Telefon 063/1544292. 55899 LIMAN 1 Ul. Drage Spasi} 45m2 na 7. spratu jednosoban stan koji ima odvojenu kuhiwu i posebno trpezariju, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 0603088993, www.nekrenine-mojdom.com, 1003571. 628347

BULEVAR OSLOBO\EWA kod Futo{ke pijace 41m2 - jednoiposoban, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 44.350E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601, (www.avenianekretnine.com). 628328 HITNO!!!! Jednosoban - mogu} jednoiposoban 33m2, ukwièn, useqiv, 2. sprat od 3. sprata, CG, cena 22.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com). 628329 CENTAR, Banovina-u odli~noj zgradi, ukwièn stan od 45m2, II sprat, cena 41.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626801 UKWI@EN jednoiposoban stan na Limanu, 53m2, lift, terasa, ~etvrti sprat - nije posledwi, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 626781 NOVO NASEQE, Bate Brki}a, zgrada od fasadne cigle, 1,5 stan od 43m2 po ceni od 36.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626794

GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626795 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1,5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 626796 LIMAN, ukwièn 1,5 stan od 50m2, cena 43.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626797 HITNO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 35m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena: 36.050 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 626779 UKWI@EN nov jednoiposoban stan u centru, nova zgrada, cena sa PDV-om, prvi sprat, terasa, 52m2, cena: 51.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 626783 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odràvan bez ulagawa. [ifra: 22733 Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com 626762 PRODAJEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com 626763 NA NOVOJ DETELINARI, hitna prodaja ukwiènog stana od 40m2, nova zgrada sa liftom, stan ima i terasu, ~etvrti sprat, cena samo 33.500 evra. [ifra: 23372. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com 626764 NOVIJI, ukwièn, jednoiposoban stan na Grbavici, 36m2, cena: 41.000 evra. [ifra: 23053. Tel. 021/427-277; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com 626765 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-44.350 eTel. 021/542-779, 064/823-6601 (www.avenia-nekretnine.com) 626834 NOVA DETELINARA - nov 39m2 - jednoiposoban, CG, TPV, odli~an raspored, isto~na strana, cena sa PDV-om 37.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 628335 CENTAR - 28m2 - 2. sprat, terasa, CG, funkcioni{e kao mawi jednoiposoban, odmah useqiv, cena 24.000E. Telefoni: 064/823-6606, 021/542-779. 628331 U SOWE MARINKOVI] kod Keja na drugom spratu 45m2 cena 41.200. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1001668. 628350 U PETRA DRAP[INA jednoiposoban ukwièn stan 46m2 cena 43.000. [ifra 1003593. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628353 INVESTITOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628355

SALAJKA, jednoiposoban, nov 41,70m2 prizemqe. Cena 38.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 628365 ODLIÂN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo 39.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 628382 PARISKE KOMUNE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 niè spratnosti, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 628403 [IRI CENTAR, odli~an jednoiposoban stan 40.5m2 38.500E. Novo, povrat PDV. Telefoni: 021/522-177, 062/8956-705. 628376 NOVI SAD, Nova Detelinara, 44m2 - 44.000E, jednoiposoban, ukwièn, odli~an stan. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 628373 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwièn, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 628387 HITNO!!! HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwièn 32.900. Telefon 528137; 063/538-137. 628422 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijoim, 43.500. Tel. 063/517-846. 628411 SAJAM, ukwièn jednoiposoban stan 39m2, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 628400 PETRA DRAP[INA, 46m2, noviji, useqiv, ukwièn jednoiposoban stan sa terasom i liftom. Hitno, 40.000E. Tel. 063/504-799. 628551 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48m2, gradila „Budu}nost”. I sprat, lift, terasa, ukwièn. Cena 43.300E. Tel. 063/692-917. 628552 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwièn dvosoban stan 57m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada. Telefon 6615-117. 628401 NA LIMANU II po povoqnoj ceni na prodaju ukwièn stan od 53m2. IV sprat, lift, terasa. 43.000E!!!!! Tel. 063/777-6233. 628550 PRVOKLASAN dvosoban 67m2, Novo naseqe Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila „Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! Tel. 063/517-846. 628412 LIMAN I, Veqka Petrovi}a, lep dvosoban stan 50m2, V sprat sa liftom, sa odvojenom kuhiwom, ostavom, lepom terasom, useqiv po isplati, ukwièn, 51.500. Tel. 063/517-846. 628413 DU[ANA VASIQEVA 65m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, ukwièn 68.000. Tel. 063/517846. 628414 LEP dvosoban 49m2, kod „ABC” marketa na Novoj Detelinari, I sprat sa liftom, ukwièn 49.000. Tel. 063/517-846. 628415 CENTAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 628423 BULEVAR OSLOBO\EWA preko puta Dnevnika nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 628424

dnevnik

LIPOV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwièn. Telefon 063/811-7331. 628425 KOD SPENS-a retko u ponudi nov dvosoban stan 55m2, zgrada sa liftom, ima terasu. Telefon 063/538-166. 628426 BRA]E JOVANDI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkciji dvoiposobnog, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 628427 NOVIJI dvosoban stan 54m2 na Novom nasequ. Ukwièn, ima terasu. Povoqna cena, 39.200E. Tel. 060/621-1685. 628554 ODMAH USEQIV dvosoban stan 48m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Lift, terasa, ukwièn. Kupatilo renovirano. Povoqno, 43.000E! Tel. 060/621-1685. 628555 DVOSOBAN stan u funkciji dvoiposobnog, Liman III, kvalitetna zgrada, odli~na lokacija, V sprat od VIII, lift, preporu~ujemo. Cena 61.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628398 SAJAM odli~an ukwièn stan 56m2 - 56.500E, I sprat, terasa. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 628374 BUL. OSLOBO\EWA, 60m2, I sprat, ukwièn, 50.000E. Telefoni: 062/522-177, 062/8956-705. 628375 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Telefon 065/2500213. 628404 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 50m2, Liman I, V. Petrovi}a, V sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, ukwièn, cena 52.500. Telefoni :021/523-700, 063/536-212. 628383 HITNO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo 32.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 628384 NOVA DETELINARA DS 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov-bez ulagawa, ukwièn, useqiv, cena samo 48.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 628385 HITNA PRODAJA! Perfektan DS 52m2 kod „Socijalnog”, I sprat, terasa, odmah useqiv, nov, ekstra kvalitet gradwe, cena samo 52.000 sa povratom PDV-a! Telefoni:0 21/523-700, 063/536212. 628386 CARA DU[ANA, ukwièn dvosoban stan 43m2 - 36.800E. Renoviran. Bez ulagawa. Telefoni: 021/522-177, 063/444743. 628378 HITNA PRODAJA! Kod glavne po{te DS 43m2, PR-sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwièn, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i za P.P. Cena 35.500! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 628379 HITNA PRODAJA! Odli~an DS 50m2, Novo naseqe, K. Dejanovi}, lift, ukwièn, cena 37.500. Tel. 021/523-700, 063/536212. 628380 NOVO NASEQE, 63m2, dvosobni lako dvoiposobni. Povoqno. Telefoni; 423-208, 063/111-4142. 628367 NOVO NASEQE novija ukwièna zgrada 2004. godine 57m2 na prvom i tre}em spratu 52.000. [ifra 1003088. Telefoni: 0658506616, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 628356

DU[ANA VASIQEVA prvi sprat ukwièn dvosoban stan 63m2. Hitno 56.500. [ifra 1003281. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628357 NA LIMANU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji. Hitno 46.000. Telefoni: 451-318, 063550387, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002728. 628354 KOD SAJMA Stevana Mokrawca 53m2 lift terasa ukwièn nije posledwi cena 42.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003545. 628351 ]IRPANOVA ULICA nova lepa zgrada, stan 41m2 odli~nog raporeda u perfektnom stawu cena 48.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 0658506616. 628352 ZGRADA od „Budu}nosti” perfektan dvosoban stan 48m2, ukwièn - prazan, sa odvojenom kuhiwom, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena 43.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 628332 LIMAN II - 53m2 - dvosoban, ukwièn - useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG. Cena 44.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 628333 LIMAN - 60m2, zgrada od „Budu}nosti” - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwièn - useqiv odmah, odli~an raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601, (www.avenianekretnine.com). 628334 PRODAJE se dvosoban stan na Grbavici, ukwièn, 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, moè i kredit. [ifra: 22396. Tel. 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 626766 HITNA PRODAJA, odmah useqiv dvosoban ukwièn stan 52m2, potrebno renovirawe, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, cena: 44.000 evra, moè prodaja na kredit. [ifra: 23072. Tel. 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com 626767 PRODAJEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena: 53.500 evra. [ifra: 22515. Tel. 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com 626768 ODLIÂN dvosoban stan na Novoj Detelinari. Tre}i sprat, ukwièn, moè i kredit, 51m2, po~etna cena: 54.000 evra. [ifra: 21347. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com 626769 UKWI@EN dvosoban stan Nova Detelinara, 53m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, cena: 41.200 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 626780 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626798 BULEVAR, 2.0 stan od 60m2 na I spratu, ukwièn, cena 49.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626799 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2,0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626800 CARA DU[ANA, ukwièn 2,0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626793 UKWI@EN dvosoban stan u blizini Sajma Nova Detelinara, 50m2, kvalitetna zgrada, prvi sprat, terasa, lift, cena: 46.500 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 626782

oglasi

dnevnik

KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626808 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626802 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Tel. 063/82883-77. 626803 SAJAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 626828 GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Tel. 444-107, 633-7853. 626829 NOVO NASEQE 63m2, dvosoban, moè biti trosoban, ukwièn, lift, terasa 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs 626830 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, I sprat, terasa, ukwièn, o~uvan 59.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 626831 HITNO jednoiposoban nov, ukwièn kod Dnevnika, 41.000E. Telefoni: 061/1886848, 063/7012794 i 064/3875757. 56207 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwièn, useqiv, terasa, 40.000. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0. 56270 JEDNOIPOSOBAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwièn, useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 060/418-3223 i 064/11-43-730. 56271 JEDNOIPOSOBAN stan u Ul. Cara Du{ana na drugom spratu, 36m2, dvori{no orjentisan. Telefon: 063/8822930, posle 17 sati. 56272 LIMAN I, prodajem dvosoban stan 53,5 m2, drugi sprat, lift, terasa, Veqka Petrovi}a, blizina fakulteta, cena 48.000E. Uslu`ni telefon 063/570-180. 55997 SATELIT ukwièn dvosoban stan 48m2 na drugom spratu, cena 30.000E. Telefon 060/02-01-000. 56031 DETELINARA Nov, dvosoban stan, useqiv odmah, dupleks, 44m2. Cena 35.000 evra. Nalazi se izme|u dve osnovne {kole. Telefon 064/06-77-318. 56143 USEQIVI STANOVI iz kompenzacije, hitno i povoqno. Telefoni: 061/1886848, 063/7012794 i 064/3875757. 56206 PRODAJEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5. sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 56261

BULEVAR OSLOBO\EWA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwièn 68.000. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs 626832 DVOSOBAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.550E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 628330 BETANIJA, odli~an ukwièn 2,5 stan na I spratu po ceni od 61.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626804

TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2,5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Tel. 636-8429, www.bomil.rs . 626805 NOVA DETELINARA, mawi, noviji, ukwièn 2,5 dupleks stan za 37.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626806 LIMAN 2, klasi~an 2,5 stan od 68m2, ukwièn, cena 62.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626810 PRODAJE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626811 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626812

OKOLINA BULEVARA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2,5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwièn, cena 70.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626814 UKWI@EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 626784 UKWI@EN dvoiposoban stan, 70m2, Nova Detelinara, zgradu radila „Budu}nost”, prvi sprat, terasa, lift, cena: 64.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 626785 LIMAN 4, novija zgrada koju je gradila Budu}nost, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra: 23127. Tel. 063/520-296; 021/520231, www.solis-nekretnine.com 626770 PRODAJE se dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i garaòm, cena: 56.500 evra. [ifra: 23321. Tel. 021/451-570; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com 626771 LIMAN II kod {kole 68m2 dvoiposoban ukwièn stan 63.000. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003468. Telefoni: 451-318, 523-193. 628358 NOVA DETELINARA noviji dvoiposoban stan 67m2. Povoqno 59.000. [ifra 1003612. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628359 LAZE KOSTI]A, ukwièn dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/78099-09. 628369 LIMAN III!!! Dvoiposoban stan niè spratnosti u mirnom okruèwu kod {kole za 49.500E. Pozovite!!! Telefon 065/2500213. 628405 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, moè dvoiposoban, izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628389 DVOIPOSOBAN, Liman I, 65m2, novija zgrada, ukwièn, odli~ne orjentacije, bez ulagawa. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628391

U BLIZINI [KOLE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Povoqno, 60.000E. Tel. 063/777-6233. 628556 ODLIÂN, 61m2, noviji dvoiposoban stan na Limanu IV, „Budu}nost” gradila. Lift, terasa, ukwièn, mogu}nost pro{irewa. Hitno! Tel. 060/621-1685. 628558 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Tel. 063/1088017. 628559 RUMENA^KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwièn, moè kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 628428 KATOLI^KA PORTA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwièn, 52.000. Tel. 063/517-846. 628416 GUNDULI]EVA ULICA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Tel. 060/621-1685. 628553 SALONSKI trosoban 95m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 79.000. Tel. 063/517-846. 628417 NOVO NASEQE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwièn. 75.000E, HITNO! Pozovite 060/621-1685. 628560 GRBAVICA, 86m2, noviji, ukwièn, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Tel. 060/621-1685. 628557 TROSOBAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 628392 SALONAC!!! Renoviran, useqiv ukwièn stan od 92m2 za 72.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 628406 LIMAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwièn odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213. 628407 HITNA prodaja, Novo naseqe kod crkve, prvi sprat, 90m2, cena izuzetno povoqna. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 628368 TROSOBAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat useqiv ukwièn. Povoqno 65.900. [ifra 1001249. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628360 MAKSIMA GORKOG 82m2 nova zgrada, 1. sprat, trosoban ukwièn stan, odli~an raspored - dvostrano orjentisan, terasa, lift, CG cena - dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601, (www.avenianekretnine.com). 628337 BULEVAR, trosoban stan sa garaòm, odli~no odràvan, ukwièn, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra: 23380. Tel. 065/2019-010; 021/427-277, www.solisnekretnine.com 626772

LIMAN 2, Resavska ulica, klasi~an stan 83m2, dve terase, zgrada sa liftom. Za vi{e pozvati. [ifra: 23487. Tel. 021/451-570; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com 626773 EKSTRA trosoban stan na Bulevaru Evrope, vrhunski kvalitet, dva kupatila, cena: 84.500 evra, cena sa PDV-om. [ifra: 22811. Tel. 021/520-231; 063/14-15-800, www.solis-nekretnine.com 626774 KLASIÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena: 72.000 evra. [ifra: 22773. Tel. 021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com 626775 DETELINARA, prodajem klasi~an ukwièn 3,0 stan od 62m2 na III spratu, cena 53.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626807 LIMAN IV, 78m2 trosoban stan, dvori{na strana, dve terase 74.200 nije fiksno, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 626833 PRODAJEM dvoiposoban stan, 78m2 na prelepoj lokaciji na Limanu IV, cena 900E/m2. Telefon 066/9509-350. 56060 DVOIPOSOBAN, 70m2, jedinstvena prilika! Hitna prodaja! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 56177 LIMAN 2, 5, 68m2, pored {kole, Narodnog fronta, 61.000E. Mogu} dogovor i prodaja na kredit. Telefoni: 063/5239-37, 061/158-19-72. 56217 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 54954 LIMAN IV, 3, 0 stan na prvom spratu 78m2, uz Dunav, 1300 kaplara. Kvalitetna zgrada, zelenilo. Telefon 063/524-133. 55416 PRODAJEM stan ul. Turgeweva 75m2 + 3 terase, drugi sprat. Telefon 064/2337980. 56197 DVOIPOSOBAN sekundarni stan, Liman I, II i Grbavica, bez posrednika. Telefon: 063/574030. 56269

LIMAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Tel.063/742-2180. 626818 CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace, odli~an 3,5 salonski stan, cena 80.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626813 UKWI@EN troiposoban stan, 95m2, Grbavica, gara`no mesto u ceni, dupleks - peti sprat, terasa, lift, cena: 73.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 626786 NOVO NASEQE B. J. Du~i}a 87m2 troiposoban stan, hitna prodaja, cena 65.000 nije fiksno. [ifra 1003266. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 628361 LIMAN IV, 1300 kaplara, 94m2, I sprat. Lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 72.100E. Tel. 063/777-6233. 628561

nedeqa8.jul2012.

RENOVIRAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. I sprat, lift, terasa, ukwièn. 82.500E. Tel. 063/777-6233. 628562 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Tel. 063/7776233. 628563 IZVANREDAN petosoban stan od 136m2 na Grbavici u Pu{kinovoj ulici. Dva kupatila, dve terase, sauna, lift. Povoqno, 120.000E. Tel. 063/108-8017. 628564 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 628429 ÊTVOROSOBAN, uì centar - Nikolajevska, 113m2 + terasa + podrum, I sprat, salonski. u cenu od 150.000 evra ura~unato sre|ivawe po èqi kupca. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628397 LIMAN 2, ukwièn petosoban stan 155m2, VI sprat. Lift, terasa, renoviran, Ravani~ka. Cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 628370 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500213. 628408 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213. 628409 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 628410 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Bockama ^S 94m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, grejawe, 2 terase, ostava, ukwièno, cena samo 28.500! Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 628388 KATOLI^KA PORTA, ~etvorosoban stan 154m2 u novoj zgradi na 4. spratu sa liftom, sam na spratu, veoma kvalitetne gradwe i opreme, sa terasom od 40m2 sa koje se pruà divan pogled. Prodaja je hitna! [ifra: 20196. Tel. 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 626776 GRBAVICA, odli~an 5,0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626815 LIMAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 626816 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 626817 BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626809 GRBAVICA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 626819 HITNO - povoqno, u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000, odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Tel. 6366952, www.bomil.rs. 626820

KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4,0 stan od 100m2, cena 105.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 626821 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 628362 HITNO prodajem troiposoban stan, 127m2 u centru, podrum, tavan, terasa 25m2, cg. Telefon 063/81-50-622. 56160 GRBAVICA noviji ukwi`en stan 105m2, redovna eta`a, cena 105.000E. Telefon 060/02-01-000. 56030 CENTAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, pogled na Sinagogu, sto metara od pozori{ta, 149000E, vlasnik. Telefon 063/560-298. 56233

EKSKLUZIVNO, u blizini „Matice srpske” stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2 uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. A za vi{e pozovite 064/2003-103, www.soli-nekretnine.com 626759 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-8377. 626822 TELEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107. 626825 U ZONI CARA DU[ANA ku}a za ru{ewe 150m2 na placu 655m2, 40% izgra|enost parcele, P+S+PK. Telefon 063/538-166. 628419 KU]A, [ajka{ka, ukwièno 165m2 na placu 20mh20m, sva infrastruktura, odli~na nekretnina i za stanovawe i za poslovnu delatnost. Cena odli~na, 92.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628393 POVOQNO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici. 34.000E. Tel. 063/7776-233. 628543 SR. KAMENICA 210m2 ukwièna ku}a, 3 etaè svaka po 70m2 na placu 400m2 +70m2 stana u dvori{tu. Ku}u prodaje banka po ceni 70.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 0600730577, 451-318. 628339 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 626824 KUPUJEM obradivo zemqi{te od 15-300ha u komadu. Isplata odmah. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 628371 TELEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000. Tel. 444-107, 633-7853. 626826 GRA\EVINSKI PLACEVI na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, preko puta od Najlon pijace, od 380m2 do 620m2, cena povoqna. Tel. 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com 626758 PRODAJEM 15 hektara obradivog zemqi{ta u Banatu. Povoqno. Telefoni: 021/526622, 063/11-24-911. 628372

oglasi l ^iTUQe

nedeqa8.jul2012.

PLAC Popovica, blizina Mo{ine vile, 10 ari, ukwièn, gra|evinska zona, moè kupovina pola, cena 25.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628394 PLAC Bocke, odli~no lociran, ukwièn, 10 ari, gra|evinska zona, 22.500 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 628395 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 55621 PRODAJEM novu name{tenu ku}u u Novom Sadu S. Pa{}ana 2, cena 60.000E. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929. 55654 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/8575-215. 55991 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 56145 ADAMOVI]EVO NASEQE, u Novom Sadu, prodajem ku}u (vilu) u Ulici Olge Petrov, sa puno zelenila na placu veli~ine 600m2. Telefon 6360119. 56147 PETROVARADIN - ku}e za renovirawe od 30.000 - 90.000. i dobre useqive, od 55.000 150.000E. Telefon 063/585-076. 56173 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 10.000m2, dozvoqena gradwa, cena od 15e - 45e/m2. Telefon 063/152-052-1. 56174 RIBWAK - Dowi put, plac 1000m2 (33h30), ravan, vikendica 50m2, struja, voda, telefon, cena: 40.000E. Telefon 063/152052-1. 56175 PETROVARADIN ku}a 220m2 ukwièna 1/1, plac 930m2, ekstra lokacija, ekstra povoqno 57.000E. Telefon 063/585-076. 56227 TELEP, Ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 56263 SAVE \ISALOVA, ukwièno, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Moè zamena za mawi stan+ doplata. Telefon 069/018-6204. 56265 KU]A, Avijati~arsko naseqe, ukwièno, ~vrsta gradwa, sa pomo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Moè zamena za dva mawa stana. Telefon 069/018-6204. 56266 KU]A NA TELEPU, dobra lokacija. Informacije na telefon 063/896-7201. 56275 POSLOVNO-STAMBENA ve}a ku}a, ukwièna 1/1, komforna, povpqno. Moè zamena za stan uz doplatu. Telefon 065/823-89-60. 55575 PRODAJEM ili mewam za stan komfornu ku}u od 120m2 sa garaòm i nusprostorijama u êneju, plac 1300m2. Telefon 063/762-17-64. 55973 KAMEWAR, vikendica u starom delu. Telefon 061-161-7282. 56248 KU]A Sremska Kamenica kod Policijske {kole, ukwièna 106m2, na placu 800m2, sa garaòm. Cena 80.000E. Telefon 060/02-01-000. 56029 BOCKE - SREMSKA KAMENICA, prodajem ili mewam za stan novu ku}u. Pogled na Novi Sad. Telefon 063/750-9394. 56212 PRODAJEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu. Cena 10.000E. Telefon 063/175-74-96. 55526

GARDINOVCI, prodajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39. 56188 NE[TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629. 56045 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 UZIMAM u arendu zemqu: Pej. sala{i, ênej, B. Jarak, Kisa~, Rumenka, Stepanovi}evo, prednost na vi{e godina, isplata odmah. Telefon 064/8372806. 55586 POPOVICA hitno, povoqno, izuzetan, ravan osun~an plac uz asfalt, lepo mesto, le{nici, izvor, struja, telefon, cena 8000E. Telefon: 060/6777982. 55470 ALIBEGOVAC, plac 1300M2, zapo~eta ku}a oko 80m2. Telefon 069/018-6204. 56267 PRODAJEM dve parcele obradivog zemqi{ta na êneju 2, 2 i 3 jutra. Telefon 063/558-050. 56274 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, vodaizvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 55963 LEDINCI, 2500m2, fantasti~an urbanizovan plac za izgradwu porodi~ne ku}e P+1+Po, ravan, dobar pogled, svi prikqu~ci, hitna prodaja 7E/m2. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 56235 PARAGOVO, plac 1700m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Telefon 063/86-26-504. 56236 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 54681 PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izgradwu poslovnih i stambenih objekata, 36m {irina do ulice, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C. Telefon 063/547-782. 56074 PRODAJEM placeve u Petrovaradinu (Puckaro{) i na Popovici asfalt, struja, voda, gas. Cena 6.500E, moè zamena za auto. Telefon 064/146-54-74. 56158 PRODAJEM plac u Rumenki 586m2, pro{la struja, ogra|en. Telefon 060/1808044. 56198 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h3855.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/81143-40. 56240

MAKSIMA GORKOG, blizina Suda, ukwi`en kancelarijski prostor od 11m2. Ima mokri ~vor i telefon. Cena 13.000E. Tel. 060/621-1685. 628542 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 628338

IZDAJEM uli~ni prizemni lokal, 40M2 ima telefon u ul. Turgewevoj 1. blizu Betanije. Telefon 063/504-105. 55760 IZDAJEM uli~ni lokal preko puta Spens-a trenutno „Bawalu~ki }evap”. Telefon 064/8705514. 56086 PRODAJEM na Najlon pijaci Novi Sad stambeno-poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Zamena - dogovor. Telefon 064/0400313. 56172 MAGACINSKI prostor ili radionica, na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te 20m2. Telefon 064/19-22-001. 56173

CENTAR 17m2, odli~na velika gara`a u samoj zgradi, glavna vrata daqinski, visina 3,5m. 100 metara od Sinagoge i pozori{ta, mo`e da bude i magacin. Vlasnik. Telefon 063/560298. 56234

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Isplata odmah. Telefoni: 064/33-77-695, 824611. 55560 PRODAJEM MOTOR piaggio hexagon 125 kubika, sive boje, 2000 godi{te, jako povoqno, samo 500 evra. Telefon 063/506506. 56215

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 56065

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 54892 KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-8-96. 55285 SAMO za penzionere i prosvetare povoqniji molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435231 i 064/230-68-98. 55878 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55949

dnevnik

MOLERSKO-FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 56006 MOLERSKA RADWA najpovoqnije izvodi molerske, fasaderske radove, adaptacije. Iskusni odgovorni majstori, odmah slobodni. Telefon 063/518-346. 56154 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 56169 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imam nove pe}i - moj materijal, idem van grada! Telefoni: 064/155-4029, 021/6301-524. 56297

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44681

MELEMI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

2 Na{ dragi suprug, otac i tast

Branislav Vukov 1938 - 2012. preminuo je posle duge bolesti. Sahrana je 9. 7. 2012. godine, u 13.00 ~asova, u Mionici. Wegovi najmiliji. OG-1

2 Na{em dragom bratu, ujaku i dedi

Nedeqka Jojki}

Branislavu Vukovu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici od kolektiva „Shiponsa”.

1938 - 2012. „SHIPONS” AD.

na ve~ni spomen. Porodice: Kova~evi} i Bujandri}.

3010-P

OG-2

PRODAJEM osamnaestonedeqne koke nosiqe - Loman. Telefon 063-511-932. 56250

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

POMEN Navr{ava se dvadeset godina od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

AGENCIJI “BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 626823 ODLI^NA ZARADA - potrebni distributeri, ameri~ka kompanija distribuira prirodne proizvode na bazi Aqaske borovnice i crvenog lososa. Telefon 063/86-23-062. 56064 POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefon 060/69/29-005. 56171 DVORILA bih stariju osobu bez dece za ku}u ili stan. Telefon 2519-841, 064/219-52-41. 56131

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56070 PRODAJEM Vilerovu Tajnu ve~eru orginal. Telefon 6333551. 56257

Ikoniji Crn~evi} od: sestre Slobodanke i sestri}a Radoslava i Bate sa porodicama.

Radivoja Stojkovi}a iz Bano{tora Wegovi najmiliji. 56323

OG-3

Posledwi pozdrav kom{inici

SE]AWE

Joca Matejin

Ikoniji

dipl. in`. ma{instva

od: kom{ije Mitra sa porodicom.

Deset godina tuge i bola praznih bez tebe. Ali si u srcima na{im svakodnevno u nama. Tvoja supruga Mira, }erke Sne`ana i Jasmina, unu~ad i praunuka Jovana.

OG-4

56326

TU@NO SE]AWE

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka i prabaka

10. 7. 1996 - 10. 7. 2012.

Ikonija Crn~evi} preminula u 78. godini. Sahrana je na ênejskom grobqu, 8. 7. 2012. u 13 ~asova. Polazak je ispred ku}e àlosti, Be~ejska 32, u 12 ~asova. Oàlo{}eni: k}erke Zorica i Vera, sin @eqko, snaja Nata{a, unuci Slobanka, Slobodan, Milica i Mihajlo i praunuka Nina. OG-5

Slavko Radak pukovnik u penziji Se}awe na tebe sa qubavqu i ponosom, ~uva tvoja porodica. 56332

^iTUQe

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

Posledwi pozdrav

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva i prabaka

Tu`nog srca javqamo da je na{a voqena

Du{anka Vrban Duja Dragan Pu{kar

Nedeqka Jojki}

1937 - 2008. Sa po{tovawem i qubavqu se}amo se tebe.

Supruga Qiqana, sinovi Sa{a i Igor, unuci Marko i Filip.

Vreme prolazi, se}awa ne blede, ostaje ve~na tuga za tobom. Bi}e{ zauvek u na{im srcima. Ti, An|ele na{, nikad nisi oti{la sa ovog sveta za nas.

Slavici

Neka joj je ve~na hvala na svoj wenoj dobroti. od: Slavka i Bebe sa decom.

56300

Posle duge i hrabre borbe sa te{kom bole{}u, u petak 6. 7. 2012. godine, napustio nas je voqeni suprug i otac

Navr{ava se jedanaest godina od kako nas je na{ dragi prijateq zauvek napustio.

Petru Kozi}u

Petar Kozi}

Dragi na{ te~o,

od porodice Rakanovi}.

1942 - 2012.

bila je ~ast imati te uz sebe sve ove godine. Uvek }emo ~uvati u srcu dobrotu kojom si nas darivao. Tvoji Ogwenovi}i.

Sahrana je u utorak, 10. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{em dragom i dobrom uji

56328

2001 - 2012. Mnogo nam nedostaje{ i ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Bo{ko i Milica Qubotina. 56228

Dana, 30. juna 2012. godine, u 83. godini, preminuo je na{ dragi

Petar Kozi}

TU@NO SE]AWE na voqenog supruga, oca, svekra i dedu

Branko Bogojevi}

56331

56329

Wegovi: supruga Ru`ica, sin Bojan, }erka Milica i zet Zoran.

Mom tati, tihom i hrabrom.

Jovanu Jerkovi}u

Jovan Jerkovi} profesor

od: Vlatka, Valike, ujne i Karla.

Mima.

Beba i Jole sa porodicom.

56220

56330

56241

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, tata i deda

56333

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav najdra`oj tetki

Nataliji Pavlov

1925 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 9. jula 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sin Stevan, snaja Kristina, }erka Zorica, unuke Tamara, Zorica i Silvija, praunuci Nata{a, Marko i Marina.

Petar Kozi}

saobra}ajni policajac Novi Sad 8. 7. 1978 - 12. 4. 2009.

56254

Mirjana Nedeqkovi} Majkica

56327

56319

Vladimir Grandi} Mili sine i dragi brate, tre}a godina kako o~ekujemo da se pojavi{ od nekud i 34. ro|endan da ti ~estitamo. Ti }e{ uvek biti sa nama. Tebe vole brat i mama. Majka Srba, brat Milo{ i Dalibor Mladenovi}.

Porodica Buta.

O`alo{}eni: }erka An|ela, \ole, Go{a, Borka i Sla|a.

56268

POMEN

preminula 6. 7. 2012. u 86. godini.

Ispra}aj pre kremacije bio je u krugu wegovih najbli`ih. O`alo{}eni: sinovi Vladimir i Zoran sa porodicama, supruga Vera, sestri~ine Jelena Tomi} i Jovanka Budakov sa porodicama. 56239

Dragoj kumi, posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 4. 7. 2012. godine preminuo posle kratke bolesti, u 76. godini na{ voqeni

\ur|a Nikoli}a 8. 7. 2010 - 8. 7. 2012. Uvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima.

profesor u penziji

Nedeqki - Neni Jojki}

Neni Jojki}

dr \or|e Ar{inov Tvoji najmiliji.

Danas, 8. 7. 2012. godine poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e. Tuguju: supruga Mira, }erke Brana i Vesna, unuci Vesna, Goran i \or|e i zet Rodoqub Pa{}anovi}. 56137

od ~lanova karate kluba i roditeqa.

Porodica Tepi}.

56295

Dana, 14. 7. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od smrti na{eg dragog sina, brata, strica i dede

SE]AWE na na{eg dragog

Jovana Simina

Dragi{e [ip~i}a

8. 7. 2001 - 8. 7. 2012.

Uspomenu na tebe ~uva}emo zauvek.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}ena porodica: majka Mileva, brat Radomir, snaja Mila, sinovac Du{an s porodicom i sinovice Sne`ana i Jelena sa porodicama.

56186

55605

56321

^eh Antal 1936 - 2012. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 9. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Marija, sin \ula, k}er Klara, snaja Hajnalka, zet Zoltan i unuci Zoltan, Andrea, Aleta, Adel i Edvin. 56258

56296

Sa velikom tugom se opra{tamo od

Prete{ka godina moj brati}u.

Milan Mili~i}

Nedeqke Jojki} Nene Svi smo sa nevericom primili tu`nu vest da se ugasio jedan mlad `ivot. Neka te an|li ~uvaju. Kom{ije iz ulice Milana Koma. 56318

Ima ne{to teè od smrti, a to je ìvot bez tebe. Koliko samo èlim da te vidim bar na tren, ali znam ti se ne}e{ vratiti. Ostala mi je samo bezgrani~na tuga. Mili moj, BELI AN\ELE. Tvoja sestra Sneàna sa porodicom. 56324

Кад шпијуни закажу влада саД сваке године троши баснословне ресурсе на прикупљање шпијунских података и њихову анализу. али, историја америчке иностране политике је пуна погрешних корака и интерпретација, које су резултат омашки шпијуна. Овај програм бави се међународном шпијунажом и показује зашто су погрешке које шпијуни направе, важније - и више откривају - него њихови успеси. (РТВ 1, 20.05) 07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.00 21,40 22.00 22.35 22.55 23.45 00.40 01.20 02.50

06.40 07.50 08.00 08.30 09.00 10.05 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.00

tv program

nedeqa8.jul2012.

верски недељник вести Цртани филм све о животињама новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ страшне приче за плашљиву децу Змајеве дечје игре 2012. Кад зазвони бразде вести ЕКО-Шуме војводине Центар света Додати живот годинама нови таблоид нс вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова ток шок тв Дневник све(т) око нас Златни глас, филм тв Дневник Кад шпијуни закажу империја нова занимања војвођански дневник спортска хроника бокс – војвођанска златна рукавица, снимак Грување империја (Рим) Златни глас, филм 2.део Последњи бег на балкану

Кухињица-мађ. српски екран, емисија Мтв-а агро мозаик спортска војводина Последњи бег на балкану нова занимања Како...? Фолклорни фестивал „Златна брана” 2006. (слов) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) тв Магазин (рум) бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Госпођа са шеширима,док.филм (рум) језику са титл. на српском недељни магазин (ром) изравно (хрв) свјетионик (хрв) Украјинска панорама спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) тв Дневник (мађ) спортске вести (мађ) бразда (мађ) тв Магазин (рус) телеклуб (рум) тв спорт (мађ) ахил и корњача, филм тв Продаја

07.30 08.00 09.00 11.00 13.45 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас америке Приче из књижаре Портрет привредника више од откоса арт бокс Ћаскање војвођанске вести Здравље и ви нове на пут-пут под ноге војвођанске вести Улови трофеј хроника општине врбас војвођанске вести Лице с насловнице војвођанске вести Филм: Фојлов рат” 2 део Глас америке

06.30 серијски програм 08.20 сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 серијски програм 12.00 бели мантил 12.30 азбука родитељства 13.00 вести 13.05 седам нс дана 13.30 Лична грешка 14.00 вести 14.05 серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 вести 17.30 храна и вино 18.10 неон сити 18.30 све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 нс дана 23.00 серијски програм

седам нс дана (Новосадска ТВ, 22.30)

10.00 10.30 12.00 13.00 15.00 17.00 19.00 22.30 23.30 01.15

атлетика Грен слем вимблдон Прави нба вимблдон Преглед дана 11 Грен слем вимблдон финале жене Грен слем вимблдон финале мушки дубл Грен слем вимблдон финале женски дубл вимблдон Преглед дана Кошарка пријатељска: Француска - в. британија Мото ГП немачка – Квалификације Мото ГП

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.40 13.05 13.20 13.35 14.21 15.00 15.10 15.24 16.15 16.19 17.11 17.41 18.23 18.56 19.30 20.05 21.02 23.35 23.54 01.41 02.00

вести јутарњи програм јутарњи дневник јутарњи програм вести Жикина шареница вести Дизни на Ртс 7 ртс дана Дневник спорт плус балканском улицом: др иван Марковић и др а. Дудварски време је за бебе Гастрономад вести сат вести срећни људи Мој херој Луд, збуњен, нормалан сасвим природно слагалица Дневник срећни људи Љубав у доба колере, филм Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан вести (03.00,04.00,05.00)

Миливоје Крвавац

ЛабОРатОРија сЛавних:

Међународно финале 2012. на Фестивалу науке у Челтнему се традиционално одржава међународно Fa me lab такмичење за најбољег комуникатора науке. нашу земљу на најбољем светском такмичењу комуникатора науке ове године је представљао Миливоје Крвавац, из врбаса, асистент на департману за биологију и Екологију ПМФ нови сад. (РТС 2, 21.30) 06.02 06.23 07.44 07.50 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.02 13.21 13.30 14.00 14.24 15.00 16.30

Ђована Мецођорно

Љубав у доба колере Овај романтични еп обухвата период од пола века у Картагени, у Колумбији, и приповеда причу о човеку који је спреман да преко 50 година чека своју праву љубав. Флорентино ариза, песник и телеграфиста, открива највећу страст у животу када види Фермину Дазу кроз прозор виле њеног оца... Улоге: Бенџамин Брет, Хавијер Бардем, Ђована Мецођорно, Каталина Сандино Морено Режија: Мајк Њуел (РТС 1, 21.02)

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.40 19.00 19.15 21.15 00.30 02.00

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Филм: Матрикс 3 Езел став србије вече са иваном ивановићем Филм: Роки вести Филм: Мис тајни агент Филм: Острво трачара Кобра

17.00 18.10 18.45 19.15 19.45 21.30 22.05 22.50 23.25 23.55 00.25 01.30 02.51 04.15 04.45

Музика за добро јутро амен адјес Датум верски календар Дозволите... Жогарија бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац бразде Потрошачки саветник Е-тв траг у простору верски календар Културако аресипе српски источници студеничке светиње Концерт „село гори” бициклизам: тур де Франс,пренос Одбојка на песку: ЕП, пренос бициклизам: тоур де Франце,снимак Олимпијски кругови Кикбокс Одбојка-светска лига: финале, пренос Лабораторија славних: Међународно финале 2012. јелен топ десет ја, ми и други бициклизам: тоур де Франце, преглед викенд евронет Одбојка на песку: ЕП Одбојка-светска лига: финале Концерт „село гори” Лабораторија славних јелен топ десет

06.00 вОа 06.30 Маратон 08.00 Филм: Пчелац бери Медић 09.20 србија у ритму Европе 09.50 Универзум 10.30 топ шоп 11.00 Филм: Два Џејка 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и ви 14.00 слике живота 15.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Мирослав Лазански: Од вест Поинта до Москве и Окинаве 19.00 Универзум 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Мућке, специјал 23.00 Филм: Мост судбине 01.00 Мини серија 02.00 Мућке, специјал 04.30 Филм: Мост судбине

dnevnik

07.20 09.00 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.10 19.45 20.00 21.00 23.00 23.35 00.01 01.45 03.10

инспектор валандер Добра земља топшоп вести б92 Пријатељи Џои интернат вести свет на длану наша мала клиника Џет-сет вести велика србија сунђер боб Коцкалоне Гладијатори Утисак недеље вести б92 спортски преглед Повратак убице меког срца Филм: свинг Филм: суђење у нирнбергу, 1. и 2. део

Јуан Куан 07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Заједничка вожња 12.00 Шопингхоличарке 13.00 топ спид 14.00 Гранд хит године 15.00 ја то тако 16.00 недељно поподне са Леом Киш 18.15 Први посластичар србије 19.30 национални дневник 20.00 Курсаџије 21.00 тренутак истине 22.30 академија дебелих -избацивање 23.30 У рингу 01.00 Филм: Живот или нешто слично 03.00 Филм: вампири 2 05.00 Филм

Кинта Кинески имигранти преплављују долину у нади да ће пронаћи срећу, а банда „Четири змаја“ блокира једини извор воде у долини и тиме онемогућава снабдевање долине водом. Ченг Лонг Феи, мајстор за борилачке вештине у руднику, одлучује да започне борбу против најмоћнијег лидера банде... Улоге: Мајкл Чин, Дејвид Бао, Јуан Куан, Шаун Ли Режија: С. Л. Хор (Хепи, 23.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00

Анђелина Џоли

Живот или нешто слично

11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.30 16.50 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.00 03.30 04.00

јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки телешоп сабрина заувек пријатељице, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса телешоп вести Летњиковац вести телешоп Документарни програм телемастер Моја србија јелена булевар револуције, филм једна жеља једна песма Кинта, филм агенција Ћирилица Моја србија јелена

Ова романтична прича бави се распрострањеним проблемом модерног света - запостављањем основних људских потреба и емоционалном отуђеношћу због бескомпромисне преданости каријери и успеху... Улоге: Анђелина Џоли, Едвард Бурнс, Тони Шалхоб Режија: Стефан Херек (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 ауто спринт, 07.40 смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 ски јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 топ шоп, 16.00 Здравље и ви, 17.00 Фокус, 17.40 инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФаМ, 21.10 булевар, 22.00 холивуд, 22.25 бање србије, 23.05 Фокус, 23.45 туристичке разгледнице, 00.00 инфо Пулс, 00.30 ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 ски јахорина, 01.40 веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 сваштаоница, 09.30 испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 акценти, 14.15 волеј, 15.00 изазови истине, 15.30 серија, 16.00 акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 акценти, 18.15 извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 само вас гледамо, 22.30 акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 травел клуб, 13.00 Куда иде војводина, 14.00 Филм, 15.30 спорт, 16.30 абс шоу, 17.00 недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 абс шоу, 21.00 Филм, 23.00 недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор ху, 16.00 без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор ху, 21.00 Е-твР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 иза сцене, 18.30 ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa8.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Јединствене куће за одмор Луди за кућом - Америка Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Посластичарски ас Спасавање беба Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар: Необични случајеви Дивље дете Л.А. Инк Највећи губитник

07.58 Златна кинотека: Песак Иво Џиме, филм 10.20 Убиства у Мидсамеру 12.00 Дневник 12.24 Плодови земље 13.21 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мери Хигинс Кларк: Срешћемо се опет, филм 16.38 Скица за портрет 17.15 Мир и добро 17.55 Баштованка 18.25 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 У регистратури 21.13 Неке друге приче, филм 23.10 Дневник 3 23.50 Др Оз, ток шоу 00.37 Недељом у два 01.37 Мери Хигинс Кларк: Срешћемо се опет, филм 03.08 Убиства у Мидсамеру

08.00 Коса која је променила историју 09.00 Исус пре Исуса 10.00 Приватни живот ускршњег ремек дела 11.00 Рим: Последња граница 14.00 Гладијатори 15.00 Ла Џоја и ратници у магли 16.00 Средњи век 17.00 Кракатау – последњи дани 18.00 Лондонска болница 20.00 Ратници 21.00 Пет америчких гиганата 22.00 Хитлерови истраживачи 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 01.00 Силверадо

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.15 02.15 04.05

Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Филм: Двоструки живот Еленор Кендал Филм: Суперолуја у Сијетлу Све по закону Три реке Поморска патрола Премијера: Браћа и сестре Премијера: Добра жена Филм: Сестра Бети Три реке Филм: Наћи срећу Убиства у Мидсамеру

08.10 Моји џепни љубимци филм 09.20 Бен 10: Ултмејт Елијен 10.00 Колумбо 11.50 Пороци Мајамија 14.00 Будва на пјени од мора 14.55 Стварајући господина Правог 16.40 Освета шмокљана 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Будва на пени од мора 21.00 Љубав је на селу 22.00 Брак је мрак 23.00 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми Хо ра тио и ње гов тим де тек ти ва ис тра жу ју смрт мла ди ћа чи је је из у да ра но те ло на ђе но ис пред по пу лар ног ло ка ла ко ји је по знат по „бр зом упо зна ва њу„. Пр ви са ку пље ни ДНК до ка зи с ме ста зло чи на упу ћу ју на Ре бе ку Бригс, де вој ку ко ја се те ве че ри на ла зи ла у истом ло ка лу... Уло ге: Дејвид Карусо, Емили Проктер, Канди Александер, Адам Родригез (РТЛ, 22.10)

Ловци на змајеве Ози Бу Бик који седи Како је Хари постао дрво Пролаз Црвена прашина Револуција госпође Ретклиф Стоунхенџ апокалипса Дијаманти Еротски филм Еротски филм

Сто ун хенџ апо ка лип са Ка да је гру па ар хе о ло га ис ко па ла људ ски ске лет у бли зи ни спо ме ни ка Сто ун хенџ, от кри ли су и скри ве ни део древ не ма ши не. ка ко ни су зна ли че му слу жи, рад ни ци су слу чај но пу ву кли оба рач и по кре ну ли низ до га ђа ја... Уло ге: Миша Колинс, Тори Хигинсон, Питер Вингфилд Ре жи ја: Пол Зилер (Синеманија, 20.00)

Стејси Депас

Вре ме за уби ство Дик и До ро ти во де ју тар њу еми си ју Ма ли раз го во ри уз до ру чак. Опу штен, ле же ран, ду хо вит раз го вор о нај ра зли чи ти јим те ма ма има ве ли ку слу ша ност. Ка ко су склад ни у брач ном жи во ту, та кви су и у про гра му. Јед ном пред њих ис тр чи мла да же на ко ју је не ко по ку шао да уби је... Уло ге: Камерон Дадо, Фиона Леви, Стејси Депас, Полина Мелех, Колин Фокс Ре жи ја: Елинор Линдо (ХРТ 2, 13.29) 08.10 09.08 09.34 09.54 10.38 10.50 11.00 12.04

01.33

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Портрет Цркве и места Придрага: Миса, пренос Филмски матине: Убиство 101: Убиство на факултету Тајанствена жена, филм Вимблдон: Тенис - финале (М), пренос Олимпијци, док. серија Избор Мис и Мр Хрватске, снимак Викинзи, филм Филмски бутик: Бостонски давитељ, филм Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Тајна давања И други пут би једва Божић... Основне ствари Срце грома Викенд на дежели Одбегле ћерке Украдене жене, освојена срца Биографија - Бред Пит Замењене улоге Четворица као један Срамота

13.29 15.00 19.30 20.00 21.35 23.40

Тори Хигинсон

Авалон Моја назови жена Ол-стар Супермен Боље сутра 10 ствари које мрзим код тебе Доктор Дулитл 5 Бег из дивљине Холивуд на снимању Ол-стар Супермен Тор Ноћ страве Борџије Инвазија света: Битка Лос Анђелес 02.30 Погрешно скретање 3 04.05 Страшило

06.00 08.10 10.05 11.20 13.00 14.40 16.05 18.15 18.45 20.05 22.00 23.45 00.35

08.00 Септембар 10.00 Мистична пица 12.00 Телма и Луиз 14.10 Друга шанса 16.00 Школски дани 18.00 Жена француског поручника 20.00 Ени 22.10 Жена под уценом 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм 02.30 Еротски филм

Емили Проктер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Пешачење уз реку Амазон Бер грилс - Дивљи викенд Сам у дивљини Најбољи остају Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 08.45 09.00 10.00 10.45 11.45 12.30 17.30 19.30 23.00 23.15 23.30 00.30 01.15

Сви спортови Рели ГП3 Бициклизам Сви спортови Аутомобилизам Бициклизам Билијар Бокс Мотоспортови Рели Бициклизам Билијар Мотоспортови

Та ма ра је све кра об ма ну ла

у Изра е лу из до ба Ста рог за ве та про сти ту ци ја умре. Тад Ј уда р ече Он ану да он ле гне с уд ов ицом свог је би ла и те ка ко при сут на. Кул то ви плод но сти бр ата. Но, не ж ел ећи да да п ород ум рлом бр ату, св оје (ста ри на ро ди су ра ди свог оп стан ка мо ра ли с еме пр ос ипао је на з емљу. З ато Бог уч ини да и Онан мно го да во де ра чу на о би о ло шком и ге нет ском про ду - умре. Не ж ел ећи да и сл ед ећи син Ш елах т ако з ав рши, же њу), ути ца ли су и на мо но те и стич ке Је вре је, ко ји Ј уда је н ал ожио Т амар да оде св ојим р од ит ељ има, а он су би ли окру же ни су се ди ма мно го бо шци ма и идо ло - ће је п озв ати кад д ође вр еме. Вр еме је пр ол аз ило, а Ј по кло ни ци ма. И код њих је про сти ту ци ја за че та као ре ли ги о зна, по хра мо ви ма, али се го то во уоп ше ни је раз ли ко ва ла од оне уоби ча је не, ко мер ци јал не. Би ло је и жен ске, али и му шке про сти ту ци је. Пра ви ла же нид бе ни су би ла ни ма ло бла го на кло на пре ма про сти ту ци ји, чак је му шка про сти тут ка на зи ва на псом. Али од нос пре ма хо мо сек су ал но сти код је вреј ског на ро да раз ли ку је се пре и по сле ва ви лон ског роп ства у 7. ве ку п. н. е. Пре су хо мо сек су ал ни од но си би ли су до пу ште ни и та ко ре ћи нор мал ни, осим код бли ског и крв ног срод ства, по себ ног дру штве ног по ло жа ја уче сни ка или при ну де ко ја је би ла не до зво ље на. Али, по по врат ку из роп ства, од нос се ме ња. Хо мо сек су ал ност је осу ђи ва на као мо рал ни пре ступ из, прет по ста вља се, не са мо вер ских не го и чи сто по ли тич ко-прак тич них раз ло га. Ма ло бро јан на род као што су би ли Је вре ји, да би са чу вао сво ја на ци о нал на свој ства, ни је смео до зво ли ти да га сек су ал ним оби ча ји ма про гу та ју су се ди. За то су они про гла ше ни не до стој ним као не мо рал ни и про тив ни вер ским про пи си ма. Сви оби ча ји ко ји се про ти ве по ве ћа њу бро ја но во ро ђе них бе ба, бу ду ћих вој ни ка пре ко по треб них је вреј ској др жа ви, би ли су су зби ја ни, а ус пут је кон тро ла сек су ал ног на го на би ла на чин упра вља ња енер ги јом на ро да. Је вреј ске по гле де на хо мо сек су ал ност при хва тио је и апо стол Па вле и унео у те ме ље хри шћан ства, у ко јем се хо мо сек су ал ност тре ти ра као кри ми нал ни пре ступ. Онан није хтео пород с удовицом рођеног брата Али, про сти ту ци ја, па и хо мо сек су ал на, у су ко бу с ре ли ги јом го то во увек по бе ђу је. Би ло је бит но са - уда н ик ако да је п оз ове. У м еђ увр ем ену, и Ј уд ина ж ена мо не хва ли ти се ти ме и ре ли ги је су, ако се ни је „та ла - је ум рла. П ошто се упл аш ила да ће ост ати без п ото са ло“, ли це мер но пре ћут но све то при хва та ле. Чи ни мства, Т амар је ч ек ала и д оч ек ала свој тр ен утак. Кад се да је је ди но тре ба ло во ди ти ра чу на о то ме да се на су јој ј ав или да је Ш елах већ о др астао, а не з ову је, а про сти тут ке, жен ске или му шке све јед но, не по тро ши њен с векар у б ли зини ст риже овце, она се п р ео букла мно го нов ца или не ког дру гог бла га. Но, док је код у п рос тит утку, зак ло нила лице коп реном и ус пела да хри шћа на и сам од ла зак код про сти тут ке грех, а нов - Јуду п ри до бије с војим телом. Но, пошто п рос тит утке ча ни аспект спо ре дан и не то не раде џабе, т ра жила је би тан, за Је вре ја је та кав нешто од Јуде за с воју ус У прет х ри ш ћан с ком пе р и о д у тро шак чист гу би так и грех лугу. Али, овај није могао сек су ал но при лич но ли бе рал ног по при ро ди ства ри. ништа да по нуди осим ја Ме ђу тим, и по ред та квог Изра е ла по сто јао је и аскет ски култ рета из с тада, и то тек ма те ри ја ли стич ког при сту после ус луге. Пошто је то есе на, чи ји су се при пад ни ци за ве па, про сти тут ке ни су би ле њој због п лана који је и то в а л и на уз д р ж а в а њ е у све м у, про ка же не, ни ти је њи хов мала са вр шено од го ва рало, па и сек су, а ку па ли су се та ко углед, због по сла ко јим се т ра жила је да јој да неки ба ве, био до во ђен у пи та ње. залог. Јуда, не мог авши да да не ви де ни сво је те ло Ни де ца про сти тут ки ни су о доли с војој жељи да буде с би ли у свом н апр ед ов ању у тако г ра ђеном п рос тит др уштв еној х иј ер ах ији и нф ер ио рна због п осла св ојих утком, као залог по нуди свој печ атни прстен, штап и ма јки. појас, што је Тамар п рих ва тила. Тек тад је Јуда могао У т аквом Изр а елу, пр или чно се кс уа лно л иб ера - да л егне с њом. По повр атку, Јуда је послао свог п ри ја теља да лном, п ост ојао је и з ан имљив аске тски култ ес ена, ч ији су пр ипа дн ици ж ив ели у ц ел иб ату, а к уп али су се нађе ту п рос тит утку и да јој о бе ћано јаре, али овај т ако да не в иде св оје т ело. Н ека њ их ова пр ав ила ж ив - ни како није могао да је нађе. Чак су му меш тани ота, п опут скро мн ости и у зд рж ав ању у св ему, па и се - рекли да ту никад није било ниј едне бл уд нице. То ксу, т ако су п ост ављ ена да су ут ир ала пут је дној н овој Јуду није м ного пот ресло па рече да она за држи то р ел иг ији – хр ишћа нству. Те кст ови ј евре јског пр е обр - што је до била, не с лу тећи шта га чека. После неког аћ ен ика, п опут ист ор ич ара Ј ос ифа Фл ав ија к оји је и в ре мена ја више му да је с наја ог резла у г реху и – тр сам пр ис уств овао о бр ед има ес ена, д али су м ат ер ијал удна. Брже-боље Јуда на реди да му је до веду, да јој р аним хр ишћ ан има да се пр ема ц ел иб ату, али и се ксу, суде и с пале је. И наче, то је био начин из вр шења см ртне казне за о вакав п ре кршај. Кад су је до вели пред о др еде на в рло сл ичан н ачин. Ст ар оз аве тна пр ича о Ј уди и Т амар (Т ам ари к ако се Јуду, она га у пита да ли п ре поз наје прстен, појас и д анас к аже) из Књ иге п ост ања, ом ог ућ ава да се ра з ум - штап. На то се Јуда из не нади и рече јој да је она еју ист ори јски и с оц ија лни аспе кти пр ост ит уц ије, не боља и мање к рива од њега што је није дао с воме с амо у ј евре јском др уштву. На јст ар ијег с ина Ера Ј уда сину Ше лаху и оп рости јој све. је ож енио д ево јком по им ену Т амар. Али, з ато што је Тамар кас није роди б лиз анце – Пе Ер био, к аже Ст ари з авет, н ев аљао, Бог уч ини да он реза и Зе раха. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa8.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

8. jul 2012.

Недеља је, још један од врелих дана. Нисте у ситуацији да реализујете неке своје замисли и тежње у овом периоду па се препустите хладовини и одмору, клими и телевизору. Све ће бити у своје време, кажу.

BIK 20.4-20.5.

Можете дуже ујутру спавати, излежавати се и одмарати до миле воље. Неко ће вас узнемиравати својим захтевима и очекивањима, али ви уопште не морате да будете део те приче. Читајте лепе и паметне књиге.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

Остварујете добру љубавну комуникацију, с лакоћом изражавате оно што мислите и осећате па самим тим имате успеха и среће у договорима, контактима, дружењу. Неко драг ће вам постати још дражи.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Данас сте опуштени, метално одсутни, без икакве концентрације за било шта, сем за уметност, музику и филмове, путовања. Ваша машта може свашта. А тек удвоје, све добија на интензитету. Љубав, ах, љубав!

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Попримате одређену озбиљност ових дана. Као да се сви други ослањају на вас, поготово чланови породице. Данас је недеља, дан Сунца, ваш дан, па га организујте на свој начин, како вама одговара и паше.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Занимљивим садржајима никад краја. Много пара сте потрошли и трошите, као по инерцији. Та тенданција ће се наставити и у наредном периоду па се усредсредите и на додатну зараду новца, додатни посао или нечију подршку.

RI BE 20.2-20.3.

Односи с другима су све интензивнији, али измичу контроли. У сталној вези или браку долази до сукоба, било да су изречени или само у ваздуху, енергетски. Будите што смиренији и мудрији, гледајте у будућност и планирајте за њу. Промене су неизбежне па би било добро да их ви одредите и иницирате, уместо да вас нечије понашање или непланиране околности изненаде. Припремите се за ванредни рад и зараду, или отпутујте негде далеко. Радујте се сваком новом дану, али немојте много очекивати од њега. Препуштате другима, партнеру и пријатељима, да одређују смер и садржаје дешавања, и то је сасвим ОК. Растерећени сте одговорности. Породично окружење вам одговара у потпуности. Чак и када пожелите да будете сами, неће вам се дати. Партнер инсистира на искрености и интимности, што је драгоцено само по себи. Пажљиво у саобраћају! Склони сте шопингу, поготово лети, када разнобојне комбинације долазе до изражаја. Време је за путовање на море, које вас радује и весели, које ће вам пријати више од свега. Све остало је погрешна процена. Склони сте променама расположења и окружења. Кроз ваш знак плови Месец, што доприноси да сте емотивно осетљивији и више реагујете на туђе утицаје. Интуиција је наглашена, али и потреба за унутрашњим испуњењем.

TRI^-TRA^

Одра ли Ри ја ну V REMENSKA

PROGNOZA

Чекајући

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 35 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Пе ва чи ца Ри ја на ту жи бив ше ра чу но во ђе и тра жи од ште ту јер су је „оја ди ли” за де се ти не ми ли о на до ла ра. Ка да је от кри ве на као ти неј џер ка, из не над ни успех на вео је Ри ја ну да унај ми про фе си о нал не ра чу но во ђе из фир ме „Бер дон” да би упра вља ли ње ним фи нан си ја ма. Ме ђу тим, по што је аме рич ка По ре ска слу жба за тра жи ла увид у ње ну за ра ду од 2008. до 2012, пе ва чи ца је пре и спи та ла све сво је фи нан сиј ске па пи ре, и до жи ве ла шок. Пе ва чи ца је оста ла без де се ти на ми ли о на до ла ра то ком тур не ја до 2010, јер јој је „Бер дон” узи мао 23 од сто за ра де, а њој оста вљао са мо шест про це на та. Та ко ђе, ра чу но во ђе те фир ме кри ле су од ње пра во ста ње ње них фи нан си ја и пред ла га ли јој не ис пла ти ва ула га ња. Та ко је пе ва чи ца на њи хов на го вор ку пи ла јед но има ње за ско ро се дам ми ли о на до ла ра, а тек ка сни је са зна ла да има оште ће ња од во де ко ја га чи не не у по тре бљи вим. Има ње је про да ла за са мо пет ми ли о на, и та ко оста ла „крат ка” за ско ро два ми ли о на. Ри ја на на су ду у Мен хет ну са да тра жи не по зна ту су му на име од ште те.

Evropa

кишу

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo uz lokalni razvoj oblaka tokom popodneva. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 19, a maksimalna do 34 stepena. VOJVODINA: Sun~ano i veoma toplo uz lokalni razvoj oblaka koji donose ponegde pquskove sa grmqavinom. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 19 do 22, a maksimalne od 34 do 36 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i veoma toplo. U popodnevnim satima je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 16 do 23, a maksimalne od 33 stepena na severu do 37 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice i daqe vru}e, ali za po stepen-dva ni`a temperatura idu}i ka sredini sedmice, pa bi bila mawa vru}ina. Temperature ispod 30 stepeni su mogu}e krajem idu}e sedmice tj od sredine meseca. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija mo`e imati nepovoqan uticaj na sve hroni~ne bolesnike, naro~ito na sr~ane i osobe sa variraju}im krvnim pritiskom. Preporu~uje se smawewe fizi~kih aktivnosti i boravak u hladovini ili klimatizovanim prostorijama, naro~ito u periodu od 10 do 17 ~asova. Neophodno je adekvatno odevawe i za{tita od UV zra~ewa. Mogu}e su glavoboqa, malaksalost i bolovi u kostima i zglobovima.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 30 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Видиш ли оног Миту? - пита Лала. - Видим... - каже Панта. - Упропастио ми је 15 ланаца земље. -Он!? Како? - Није ми дао ћер за жену...!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (8)

Slankamen

224 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

248 (3)

Zemun

271 (-7)

Bogojevo

221 (-2)

Panчevo

288 (-4)

Smederevo

458 (-2)

Baч. Palanka 230 (-10) Novi Sad

199 (-14)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

189 (-2)

S. Mitrovica

71 (-28)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (-1)

Beograd

216 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

208 (-12)

NERA

Hetin

76 (-12)

TISA

-4 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja