Dnevnik 8.avgust 2009.

MRKA KAPA ZA POJEFTIWEWE GASA

PODVIG DVOJICE @ITEQA PANONIJE

Spasli dvoje nepliva~a iz jezera

Ni pun „Banatski Dvor” nas ogrejati ne}e

str. 12

str. 4

NOVI SAD

SUBOTA 8. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22444 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KOLIKO SU LEKARI O[TETILI BUYET OVERAVAJU]I DVA MILIONA RECEPATA VI[E NEGO LANE

Doktori skupe lekove propisivali sami sebi Za ne{to mawe od {est meseci ove godine lekari u Srbiji su propisali preko dva miliona recepata vi{e nego lane, a za isti broj pacijenata. – Prema propisivawu lekova neodgovorno se odnose i sa-

NASLOVI

Politika 2 Statut do`iveo fijasko 3 Soba vi{ka za nau~ni rad

Poplavqeno „srce” suboti~ke bolnice

mi lekari. Dosta je lekara koji propisuje lekove na svoje ime, a mi ne znamo da li ih je propisao za pacijente, sebe ili prodaju. Jer, ako neko sam sebi za ~etiri meseca propi{e 66 recepata, i to za vrlo

skupe lekove, ne mo`emo znati da li ih je zaista dao pacijentima, prodao apoteci ili upotrebio u svojoj privatnoj praksi – obja{wava za "Dnevnik" direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi}.

str. 6

SLOBODAN MILOSAVQEVI] OPET PRETI INTERVENCIJOM NA TR@I[TU

Prazna pri~a

str. 6

Ekonomija 4 Du`ni~ko ropstvo kod bahatih banaka 5 Vlada odustaje od novog revizora za NIS 5 Kupuju firme pa {utiraju radnike

o jeftinom zejtinu

Dru{tvo 6 Na repertoaru je Seka, ali nije Aleksi}

Novi Sad 7 Za {vercovawe u gradskom busu paprena kazna 7 Spomenik kulture ugro`ava stanare

Vojvodina 11 Suboti~ka (poqo)privreda umire na rate 11 Bez muqa u banatskom draguqu prirode

Crna 13 Ivo \ukanovi}: Nisam kriminalac, ne znam otkud eksploziv u gara`i

str. 5

NEZAPAM]ENA TRAGEDIJA U DESPOTOVU, KOD BA^KE PALANKE

Dete se udavilo u septi~koj jami str. 12 SPORT

Toplo, bez ki{e

Najvi{a temperatura 28°S UV indeks 5-6

Foto: R. Hayi}

PARTIZANU @ILINA, ZVEZDA U PRAGU

BRKI] PREDVODI TRILING DEBITANATA

str. 17 – 19

c m y

POLITIKA

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

2

VOJVO\ANSKI OPOZICIONI POLITI^ARI TRA@E ODGOVORNOST DS-a I POKRAJINSKE VLASTI I OCEWUJU

Statut do`iveo fijasko Iako su zadovoqni ~iwenicom da predlo`eni vojvo|anski statut nije potvr|en u Skup{tini Srbije ni gotovo godinu dana od wegovog usvajawa u pokrajinskom parlamentu, vojvo|anski opozicioni politi~ari nasatvqaju da kritikuju vlasti zbog “slu~aja statut“. Smatraju da je taj akt prouzrokovao politi~ku krizu u Pokrajini, te da najve}u odgovornost za to treba da snosi Demokratska stranka, kao i pokrajinski ~elnici. I daqe tvrde da re{ewa predlo`enog statuta sadr`e brojne elemente dr`avnosti, a kao potvrdu tog stava navode i posledwe ocene nekih predstavnika

Bio bih mnogo zadovoqniji da je Vojvodina dobila Ustavom garantovanu autonomiju i mogu}nost za ubrzani ekonomski razvoj (Zoran Lon~ar) republi~ke vlasti koji nakon vi{emese~nih najava da }e statut uskoro bit usvojen, sad tvrde da u wemu postoje sporne odredbe koje se nekako poklapaju s tezama koje je prethodno iznosila opozicija, a prvenstveno DSS.

Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Zoran Lon~ar ka`e da ne veruje da }e u Skup{tini Srbije biti donet zakon o nadle`nostima Vojvodine a da istovremeno ne bude i izja{wavawe o statutu Pokrajine. On je za na{ list rekao da bi u tom slu~aju aktuelna vlast i na republi~kom i na pokrajinskom nivou pokazala „da se statut Vojvodine do`ivaqava ne kao osnov za ostvarivawe ustavne autonomije Pokrajine, ve} kao sredstvo za unutrastrana~ku borbu u okviru Demokratske stranke“.

– Republi~ka vlada, da je htela, ispunila bi svoju ustavnu obavezu i, saglasno ~lanu 15 Zakona o sprovo|ewu Ustava, u propisanom roku – do 31. decembra 2008. godine – donela zakon o nadle`nostima APV, ~ime bi stvorila uslov za dono{ewe statuta. A po{to ju je pokrajinska vlast preduhitrila i statutom zahvatila mnoge elemente dr`avnosti koje Vojvodini ne pripadaju, republi~ka vlast se odlu~ila da ignorisawem i zakona o nadle`nostima spre~i sopstvenu bruku izja{wavawa o neustavnom predlogu statuta APV – smatra Lon~ar.

On napomiwe da bi zato svi kojima je ustavna autonomija Vojvodine prioritet „trebalo da objasne za{to i daqe podr`avaju Vladu Srbije koja ko~i raz-

voj Vojvodine“. Po wegovim re~ima, s druge strane, i pokrajinska vlast treba da snosi odgovornost zbog neispuwavawa predizbornih obe}awa, me|u kojima je bilo i usvajawe novog statuta.

Lon~ar je kazao i da ne mo`e da se raduje tome {to su nepo-

tvr|ivawem predlo`enog statuta potvr|eni stavovi DSS-a o tom aktu, jer, kako je naveo, bio bi „mnogo zadovoqniji da je Vojvodina dobila Ustavom garantovanu autonomiju i mogu}nost za ubrzani ekonomski razvoj“.

– Mi smo argumentovano kritikovali neustavnost predlo`enog statuta, ali smo i izradom svog predloga statuta i zakona o nadle`nostima dali doprinos i pokazali kako bi tre-

balo da se defini{e novi ustavni polo`aj Vojvodine u skladu s Ustavom – naveo je on.

Lon~ar je dodao da je statut APV, kao najvi{i pravni akt Pokrajine, trebalo da bude po~etak konstituisawa Pokrajine na osnovu novog Ustava, zbog ~ega je to bio osnovni zadatak ak-

tuelne pokrajinske vlasti koji, kako je ocenio, nije ispunila za godinu dana. [ef opozicione poslani~ke grupe napredwaka u Skup{tini Vojvodine Igor Mirovi} ka`e da je za gra|ane Vojvodine najspornije to {to je zbog “slu~aja statut” do{lo do politi~ke krize u Pokrajini. A ta kriza, po wemu, uzrokovana je time {to je usvojen predlog novog statuta koji nije imao op{tu podr{ku

gra|ana Pokrajine jer su za wega glasali samo poslanici vladaju}ih stranaka. On je za „Dnevnik“ kazao da je za Ustav Srbije 2006. godine u republi~kom parlamentu glasala i ve}ina tada opozicionih partija, te da u Vojvodini nije bilo voqe da se u izradi statuta i wegovom usvajawu postigne saglasnost s opozicijom.

– Ignori{u}i odnos prema predstavnicima gra|ana koji su imali druga~ije stavove o statutu bio je inicijalna kapisla i uvod u krizu, koja se potom produbila po{to Skup{tina Srbije nije potvrdila statut – istakao je on.

Mirovi} je ocenio da je predlo`eni statut do`iveo fijasko i da bi zbog toga morali da snose odgovornost „predstavnici pokrajinske vlasti koji su bili najglasniji u proceduri wegovog dono{ewa“.

– Taj predlog, vidimo, nije pro{ao u republi~kom parlamentu, a uveren sam – ni kod gra|ana Vojvodine. I tu je najve}a odgovornost Demokratske stranke – ka`e on.

On smatra da, ~ak i da Skup{tina Srbije potvrdi predlo`eni statut, on nikad ne bi bio prihva}en kod ve}ine gra|ana zbog fijaska koji je do`iveo u javnoj raspravi. Dodao je da je, za razliku od statuta, „Ustav Srbije, uprkos brojnim mawkavositma, ipak dobio ve}insku podr{ku i vlasti i opozicije“.

– I tu je Bojan Pajti} pao na

ispitu. Wega su poneli rezultati pokrajinskih izbora, pa nije osetio potrebu da o statutu razgovara i s predstavnicima opozicionih stranaka – rekao je Mirovi}.

On tako|e smatra da su kritike opozicije u zna~ajnoj meri doprinele promeni stava aktera republi~ke vlasti u odnosu na predlo`eni statut, koji ipak nije stavqen na dnevni red Skup{tine Srbije.

– Opozicija ne be`i od toga da sebi pripi{e zasluge za fijasko akta u ~ijoj izradi nije u~estvovala i koji smatra neodgovaraju}im za potrebe Vojvodine. Ali, SNS ne `eli da bude

Za gra|ane Vojvodine najspornije je to {to je zbog „slu~aja statut” do{lo do politi~ke krize u Pokrajini (Igor Mirovi}) protivnik ubrzanog i kvalitetnijeg razvoja Vojvodine u svim segmentima dru{tva i zato smo `eleli da u~estvujemo u izradi tog akta i predlagali amandmane. Ali, DS, na krilima velike pobede i zanesenosti, za to nije imao sluha – ocenio je Mirovi}.

Branka Dragovi} Savi}

POLITIKA

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

„DNEVNIK” ZAVIRIO U UREDBU O DODELI FUNKCIONERSKIH STANOVA

Soba vi{ka za nau~ni rad Aferama koje gotovo svakodnevno potresaju Srbiju, ovih dana “pridru`ila” se novotvorena, vezana za dodelu na kori{}ewe, a potom i otkup 288 dr`avnih stanova, od kojih pedesetak u Beogradu. Preispitivawe kupovine stanova u vreme Vlade svog prethodnika Vojislava Ko{tunice pokrenuo je aktuelni premijer Mirko Cvetkovi}, obustaviv{i pri tome sve odluke ranijih kabineta koje nisu sprovedene do kraja, uz izno{ewe ~vrstog uveravawa da se za vreme wegove vladavine na ovakav na~in niko nije sku}io.

Oni koji su stanove delili tvrde da nisu u~inili ni{ta protivakonito, pozivaju}i se na

Uslov da se dobije stan na osnovu ove uredbe je da funkcioner i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva nemaju odgovoraju}u ku}u ili stan u vlasni{tvu. Ako ove nepokretnosti ipak nisu prema standardima koji im pripadaju, mogu dobiti novu ku}u ili stan, pod uslovom da svoj stan, ili “porodi~nu stambenu zgradu” prenesu u svojinu Republike Srbije. Stan se smatra neodgovoraju}im ukoliko po strukturi ne odgovara stambenim potrebama, ako ne ispuwava osnovne uslove stanovawa, pa i onaj koji odgovara po oba osnova, ali se nalazi van mesta iz kojeg

stenog stawa, invalidnosti, telesnog o{te}ewa i broja ~lanova porodi~nog doma}instva.

Najvi{e bodova nosi zna~aj radnog mesta, pa najvi{e 250 bodova dobijaju predsednik dr`ave, Skup{tine, premijer, potpredsednici parlamenta i Vlade, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, ministri, republi~ki javni tu`ilac i sudije Ustavnog suda.

Slede, s 200 bodova, predsednik Vi{eg trgovinskog suda, ~elnici skup{tinskih odbora i poslani~kih grupa, sudije Vrhovnog suda, zamenik republi~kog javnog tu`ioca, funkcioneri koji rukovo-

Ugovor o kori{}ewu slu`benog stana prestaje danom odlaska s funkcije i korisnik je du`an da se iz stana iseli najkasnije u roku od 30 dana Uredbu o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica, koja su u, kako stoji, radnom odnosu s korisnikom dr`avnih sredstava, donetu 2002. i dopuwavanu u narednih nekoliko godina, posledwi put 2007. godine.

Uredbom, u koju je “Dnevnik” imao uvid, omogu}eno je da funkcioneri ili dr`avni ~inovnici stan dobiju u zakup na odre|eno vreme s mogu}no{}u kupovine ili ga koriste samo kao stan za slu`bene potrebe. Davalac stanova je korisnik dr`avnih sredstava kod kojeg je lice zaposleno, ili obavqa funkciju, {to zna~i u ovom slu~aju – sama ministarstva.

zaposleno lice mo`e da uredno da dolazi na posao.

Na rang-listu za dodelu stanova mo`e do}i funkcioner ili dr`avni ~inovnik koji stanuje kao podstanar, u privremenom sme{taju, slu`benom stanu, sama~kom hotelu, stanuje kod svojih roditeqa ili roditeqa bra~nog druga, dede, babe, u bespravno podignutom objektu…Svi oni trebalo bi da pro|u rang-listu, s tim {to prvenstvo imaju na osnovu zna~aja radnog mesta, stambene ugro`enosti, radnog sta`a, rezultata i kvaliteta rada, zdrav-

de posebnim organizacijama, generalni sekretar predsednika Republike, Vlade, Skup{tine i zamenici ministara. Pravo na 180 bodova u startu imaju zamenici predsednika skup{tinskih odbora i {efova poslani~kih grupa, poslanici na stalnom radu u parlamentu, zamenik sekretara Skup{tine i Vlade… Sudija op{tinskog suda i dr`avni sekretar imaju pravo na 160, a sva ostala postavqena lica na 140 bodova. Licima zaposlenim u dr`avnim organima odre|eno je 130 bodova za visoku i 60 bodova za najni`u stru~nu

„Pretres” desetak stanova Generalna sekretarka Vlade Srbije Tamara Stoj~evi} izjavila je ju~e da je u prvih nekoliko dana obavqena revizija desetak postupaka dodele dr`avnih stanova i da su jedine utvr|ene nepravilnosti u vezi s cenom wihovog otkupa.

“Generalni sekretarijat Vlade i qudi iz Direkcije za imovinu i zakonodavstvo istra`ili su desetak predmeta, ali nisu utvr|ene nepravilnosti osim dela oko cene, po{to su stanovi prodavani po takozvanoj poreskoj ceni”, rekla je ona Tanjugu.

Po wenim re~ima, radi se o sistemskoj gre{ci, pa se taj problem mora sistemski i re{iti, jer, kako je naglasila, tr`i{na cena nije i poreska. “Stanovi se ne prodaju po ceni po kojoj poreski organ na svoj na~in i svojim pravilima utvr|uje vrednost stana”, prezicirala je ona.

Tamara Stoj~evi} je dodala da o~ekuje da se postupak revizije dodele stanova zavr{i za oko dve sedmice, a zatim }e ti nalazi o evenutalnim nepravilnostima i gre{kama biti prezentovani premijeru.

REKLI SU

^ovi}: Nismo privezak Predsednik Socijaldemokratske partije Neboj{a ^ovi} ocenio je, u izjavi FoNetu, da je budu}nost ove stranke “zanimqiva”, ali je poru~io da SDP “ne}e biti ni~iji privezak”. “Ovaj novi zakon o politi~kim strankama nam daje mogu}nost da se preregistrujemo. A preregistracija je interesantan posao koji treba obaviti”, rekao je ^ovi}. On smatra da su se “vremena zna~ajno promenila i da bi trebalo do}i do ozbiqnog broja strankaka u zemqi kao {to je Srbija”. Po wegovim re~ima, “za SDP je ovo prilika i da do|emo do ozbiqnog ~lanstva koje razmi{qa u duhu principa socijaldemokratske partije”.

\ilas: Ne podr`avam Paradu ponosa Govore}i o Paradi ponosa, ~ije je odr`avawe najavjeno za septembar, Dragan \ilas je naveo da je on kao gradona~elnik ne}e podr`ati i ponovio da svi gra|ani Srbije imaju jednaka prava, ~ije im u`ivawe mora biti omogu}eno. On je kazao da je seksualno opredeqewe privatna stvar svakog ~oveka i da, stoga, ne vidi za{to bi sa tim trebalo izlaziti u javnost bilo da je re~ o homo ili heteroseksualcima.

Trajkovi}: Uznemireni i Srbi i Albanci Predsednica Izvr{nog odbora Srpskog nacionalnog ve}a Kosova i Metohije Rada Trajkovi} izjavila je FoNetu da je Kosovo i Metohija sve mawe prioritet me|unarodne zajednice i da bi lokalni Srbi i Albanci morali sami da iznalaze re{ewa za bezbednost i stabilnost ovog regiona. Trajkovi}eva je rekla da me|unarodne snage “nisu do{le na Kosovo i Metohiju da bi tu ve~no ostale. I pored me|usobnog neslagawa oko statusa, mora se izna}i re{ewe o funkcionalnoj stabilnosti i bezbednosti, ocenila je Trajkovi}, koja “razume” da su najavom odlaska NATO uznemireni i Srbi i Albanci.

spremu, dok se za rukovode}e mesto dobija jo{ dodatnih 20 za visoku, deset za vi{u i pet za sredwu stru~nu spremu.

Na osnovu podstanarskog sta`a propisani su bodovi u rasponu od 200 za vi{e od 30 godina

neko dobije i stan na privremeno ~uvawe, ako se povodom wegove dodele vodi sudski postupak.

Nakon iseqewa iz stana zakupac treba da preda stan u stawu u kojem ga je primio, s tim {to se uzimaju u obzir promene koje su

Cvetkovi}: Imate rok od dve nedeqe Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izdao je nalog Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije da u roku od dve nedeqe u potpunosti rasvetli aferu vezanu za stanove koji su ranijih godina dodeqivani zaposlenima u Vladi, saop{teno je ju~e. U saop{tewu je precizirano da je Cvetkovi} zatra`io da se izvr{i revizija svih postupaka i ispitaju pravne mogu}nosti kako bi se otklonile nepravilnosti prilikom dodele stanova. sta`a, do 140 bodova za jednu do pet godina, dok za stanovawe kod roditeqa sleduje 100 bodova. Du`ina radnog sta`a vrednuje se do 120 bodova, po tri boda za svaku godinu. Rezultati rada i kvalitet obavqenog posla vrednuju se do 100 bodova, zdravstveno stawe ukupno s deset, a invalidnost do 20 bodova.

Lista prvenstva je promenqiva i uskla|uje se za svaku novu raspodelu, s novopodnetim zahtevima i bitnim promenama. Odluku donosi stambena komisija, o prigovorima odlu~uje izvr{ni organ, ili upravni odbor, osim onih koji su vezani za predsednika Republike, Skup{tinu, Vladu, Ustavni sud, ministarstva i posebne organizacije, sudove, javna tu`ila{tva, o kojima odlu~uje Komisija za stambena pitawa Vlade Srbije.

Uredba propisuje strukturu stana koja se dodequje, iz koje se mo`e videti da je dr`ava {iroke ruke prema svojima: samcu pripada garsowera, za dva ~lana jednoiposoban ili dvosoban stan, za troje – dvoiposoban ili trosoban, za ~etiri ~lana troiposoban ili ~etvorosoban, za pet i vi{e ~lanova ~etvorosoban stan.

Funkcioneru koji se bavi nau~nim radom na ovo sve pripada jo{ jedna soba. Istovremeno, mo`e se dati u zakup i mawi stan, ali ako se dr`avni zaposlenik s time pismeno saglasi.

Stan se daje u zakup na pet godina i ugovor se zakqu~uje na odre|eno vreme, s tim {to se mo`e obnoviti, pod uslovom da korisniku nije prestala dr`avna funkcija, kao i da nije obezbedio stan u vlasni{tvu. Postoji mogu}nost da

do{le usled redovne upotrebe stana.

Zakupnina se pla}a do 15. u mesecu, tako {to se tr`i{na vrednost stana iz re{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu fizi~kih lica mno`i koeficijentom 0,00242, {to bi zna~ilo da se za jednosoban stan u Beogradu pla}a zakup nekih stotinak evra mese~no. Zakupnina se odre|uje jednom godi{we, po sredwem kursu evra u trenutku sklapawa ugovora.

U uredbi stoji da }e na pismeni zahtev zakupca stana zakupodavac omogu}iti wegovu kupovinu po tr`i{noj ceni, koja u ovom slu~aju zna~i iznos poreza na imovinu koji je za taj stan utvrdio nadle`ni poreskih organ, i to za godinu u kojoj se obavqa kupoprodaja.

Stan se mo`e isplatiti odjednom ili u jednakim mese~nim ratama, najdu`e za 20 godina. Cena se iskazuje u dinarskoj protivvrednosti u odnosu na evro prema zvani~nom sredwem kursu u trenutku zakqu~ewa ugovora, odnosno utvr|ivawa rata.

Izri~ito se navodi da slu`beni stan slu`i za privremeni sme{taj lica dok je na funkciji ili odre|enoj du`nosti i po pravilu se radi o garsoweri ili jednosobnom stanu. Izuzetno, mo`e se dodeliti ve}i ako ga koristi sa ~lanovima porodi~nog doma}instva, ili ako se u tom trenutku ne raspola`e mawim slu`benim stanom. Me|utim, i korisnik ovakvog stana treba sam da pla}a sve komunalije. Ugovor o kori{}ewu slu`benog stana prestaje danom odlaska s funkcije i korisnik je du`an da se iz stana iseli najkasnije u roku od 30 dana.

S. Stankovi}

SRS: Vlada zbuwuje javnost Srpska radikalna stranka upozorila je ju~e na to da Vlada i daqe nema konkretan program za sanirawe posledica katastrofalnog stawa privrede.SRS je ocenila da vlast opre~nim izjavama nastavqa da zbuwuje i obmawuje javnost ne bi li pripremila teren za set

mera kojima }e dodatno da uru{i standard gra|ana Srbije.”Krajwe je vreme da Vlada polo`i ra~une i gra|anima obelodani na koji na~in namerava da pokrije buxetski deficit i da li razmatra bilo kakav set mera za o`ivqavawe privrede”, ka`e se u saop{te-

wu. SRS je predlo`io Vladi da pod hitno pove}a poreske obaveze monopolistima, ukine mnogobrojne republi~ke agencije, preispita najve}i broj privatizacija i realizuje kreditne aran`mane s Ruskom Federacijom i Kinom, navedeno je u saop{tewu.

[ta se pri~a na jugu Srbije Albanci sa juga Srbije tra`e formirawe regiona Pre{evske doline, s ciqem da taj deo Srbije prikqu~e Kosovu i to otvoreno priznaju, prenosi Doj~e vele. Predsednik op{tine Pre{evo Ragmi Mustafa ocewuje da }e albanska zajednica preko regionalizacije lak{e re{avati socijalne i ekonomske probleme u Srbiji, ali i lak{e do}i do integracije sa Kosovom, pod odre|enim okolnostima. “U trenutku kada bi se odvojio deo Kosova, mi bismo tra`ili da budemo sastavni ili integralni deo Kosova”, rekao je Mustafa za Doj~e vele. Wegov kolega iz Bujanovca [aip Kamberi podse}a da zahtevi Albanaca za nekom vrstom teritorijalne

autonomije nisu novi. On smatra da bi regionalizacija trebalo da “obezbedi nadgradwu qudskih i mawinskih prava Albanaca u ovom regionu”.

“@eqa Albanaca u Pre{evu je da se pripoje Kosovu”, uveren je Predrag Petrovi}, poverenik Demokratske stranke.”To je lo{e po dr`avu i ona to ne

Markovi}: Nema etni~kih regiona Vlada Srbije ne}e dozvoliti formirawe etni~kih regiona, ukqu~uju}i i jug Srbije, izjavio je ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}.”Taj zahtev Albanaca sa juga Srbije nije realan, a u ovom momentu ne postoji ni ustavna pretpostavka za stvarawe teritorijalnih regiona i institucija”, rekao je Markovi} za “Ve~erwe novosti”. On je podsetio da deklaracija albanskih lidera sa juga Srbije nije ni{ta novo.

Predstavnici srpskih politi~kih stranaka u Pre{evu su ogor~eni zahtevom albanskih stranaka za regionalizaciju.

bi smela da dozvoli”, mi{qewa je Stojadin Ivanovi}, predsednik lokalnog odbora Srpskog pokreta obnove.

3

DSS: [ta sve ima \ilas?

Demokratska stranka Srbije saop{tila je ju~e da }e razmotriti mogu}nost da razgovara s Demokratskom strankom o formirawu vlasti na Vo`dovcu, uz uslov da se objavi kolika je imovina gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa. DSS u saop{tewu navodi da }e razmotriti mogu}nost razgovora “pod uslovom da predsednik DS-a Boris Tadi} saop{ti javnosti da li je imovina gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa ve}a od deset miliona, ili 50 miliona ili 100 miliona”. DSS dodaje da }e, kada Tadi} saop{ti kolika je \ilasova imovina i da li se uve}ala, i koliko, otkako je postao gradona~elnik, razmotriti da li }e razgovarati o formirawu vlasti na Vo`dovcu.

Moja imovina nije sporna Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je ju~e da za wega kao gradona~elnika, nije osnovni ciq da Demokratska stranka da predsednika op{tine Vo`dovac, ve} da ~ovek koji do|e na to mesto bude spreman da sara|uje sa gradom. Odgovaraju}i na komentar DSS, da }e ta stranka biti spremna da sa DS razgovara o vlasti na Vo`dovcu, ukoliko se saop{ti kolika je imovina Dragan \ilasa, gradona~elnik Beograda je istakao da wegova imovina nije sporna i da su svi podaci o firmi ~iji je suvlasnik javni.”Ponosan sam na to {to je ta kompanija vlasnik desetak kompanija van zemqe, {to sav profit koji se napravi bilo gde u svetu zavr{i u Srbiji i na to se po{teno plati porez”, rekao je \ilas.

[ta da se radi Demokratska stranka postigla je sa gradskim koalicionim partnerima sporazum o zajedni~kom nastupu na konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Vo`dovac, zakazanoj za 10. avgust, izjavio je ju~e {ef odborni~ke grupe DS-a Branko Arsenijevi}.”Postigli smo sporazum o zajedni~kom nastupu i to nije sporno.

Sporno je samo da vidimo {ta }emo da radimo i verovatno }emo tokom vikenda u vezi toga imati intenzivne razgovore”, rekao je Arsenijevi} Tanjugu. On je naveo da }e lista “Za evropsku Srbiju”, koju, pored DS-a ~ine G17 plus, SPO i DHSS, sa kolacijom SPSPUPS-JS, LDP i Listom za toleranciju Rasima Qaji}a, u ponedeqak poku{ati da napravi ve}inu i izabere predsednika skup{tine, sekretara i ukoliko to bude mogu}e ostale funkcionere

Vu~i}: Ponovo na izbore Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} rekao je ju~e da su “na `alost gra|ana Vo`dovca”, novi lokalni izbori u toj op{tini najrealnije re{ewe. Po wegovim re~ima, napredwaci su vi{e puta kontaktirali qude iz SPS-a s predlogom da formiraju vlast na Vo`dovcu poput one u Zemunu, ali su oni to odbili. “Posle nekoliko dana ~ekawa, iz SPS-a su nam rekli da oni `ele da formiraju vlast s Demokratskom strankom, a na pitawe kako }e to uraditi po{to nemaju ve}inu, rekli su mi da se na tome radi”, rekao je Vu~i}. On je kazao da SNS ne}e podr`ati vlast DS-a na Vo`dovcu, dodav{i da su novi lokalni izbori u toj op{tini najrealnije re{ewe.

“Ako neko misli da vo|ewem prqave kampawe protiv nas mo`e da nas pobedi, ja im poru~ujem da se to ne}e dogoditi i da }emo ih pobediti ubedqivije nego prethodnog puta”, poru~io je Vu~i}, i dodao da je SNS, iako je malo verovatno da }e do dogovora do}i, i daqe otvoren za razgovor s Koalicijom SPS–PUPS–JS-a o formirawu vlasti u toj op{tini.

4

EKONOMIJA

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

MRKA KAPA OD POJEFTIWEWA GASA

Ni pun „Bantski Dvor” nas ogrejati ne}e Cena kubnog metra prirodnog gasa za doma}instva i daqinske sisteme grejawa, kako sada stvari stoje, osta}e ista.

Da podsetimo, sada{wa cena kubika za ove korisnike utvr|ena je u oktobru pro{le godine, a iako je od tada do sada cena 1.000 kubika gasa na svetskom tr`i{tu gotovo upola ni`a – ona se za srpske gra|ane nije mewala.

Vi{e puta je najvqivano da }e cene gasa biti preispitane u avgustu. Avgust je stigao, preispitivawe verovatno zavr{eno, a rezultat je mrka kapa za gra|ane i grejnu sezonu.

Promene cene kubika na doma}em tr`i{tu, vi{e puta je rekao generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, nema jer je, u trenutku kada je utvr|ena sada{wa, koja se napla}uje distributerima i daqinskim sistemima grejawa, u oktobru pro{le godinee,

vrednost dolara bila 51 dinar, bio je u me|uvremenu i iznad 70, a sada vredi oko 67 dinara. Zbog razlike u ceni gasa koji se uvozio i one po kojoj je napla}ivana ovim ka-

Nafta uti~e na cenu gasa Cena gasa utvr|uje se na osnovu odgovaraju}e formule u kojoj je bitan ~inilac cena nafte, ta~nije – odre|enih derivata, unazad devet meseci. To je i razlog {to je sada gas na tr`i{tu jeftiniji nego pro{le godine. Me|utim, iako je cena nafte i daqe daleko ni`a nego lane, kada je barel vredeo i 140 dolara, vi{a je nego na po~etku godine. Naime, od jula do decembra pro{le godine barel sirove nafte je pao s oko 140 na oko 50 dolara, dok je sada vrednost barela oko 60 dolara. tegorijama potro{a~a, JP “Srbijagas” je gubio na supstanci i stvoreni su veliki gubici. Dodatno je situaciju opteretilo i ono {to se desilo po~etkom godine, kada je zbog spora izme|u Rusije i Ukrajine potpuno obustavqe-

DANAS JE DAN GRA\EVINARA SRBIJE

Neimare samo dr`ava spasava Jo{ u januaru 1940. godine Sindikat gra|evinskih radnika Srbije je zatra`io od komorskog udru`ewa poslodavaca da se pove}aju nadnice kvalifikovanim i polukvalifikovanim radnicima za 50 para (s osam na 8,50 dinara i

krenuti izgradwa ili Koridora 10 ili jeftinih stanova. Ukupna gra|evinska aktivnost pala je u prvom kvartalu godine za vi{e od 50 odsto, u industriji gra|evinskog materijala za preko 70 procenata, proizvodwa cementa mawa je

s pet na 5,50 dinara). Osmomese~ni neuspeli pregovori rezultirali su {trajkom koji je trajao od 5. do 8. avgusta, koji je progla{en za Dan gra|evinskih radnika Srbije.

Predsednik Republi~kog odbora samostalnog sindikata gra|evinara Srbije Du{ko Vukovi} izjavio je za na{ list da je i danas situa-

66 odsto, {to dovoqno govori gde smo. Isti trend se nastavio i u drugoj polovini godine.

Sagovornik ka`e da se nastavqa osipawe zaposlenih u oblasti gra|evinarstva. Pre osam godina bilo je 97.500 radnika, danas ih je 82.500 – 15.000 mawe, a mnogi od wih su na pla}enom od-

[trajk na pomolu Ako se zbroje hiqade proizvo|a~a gra|evinskog materijala koji bi ubrzo mogli ostati bez posla, graditeqa ku}a i puteva koji ve} sede kod ku}e, onda ne treba da ~udi izjava predsednika Sindikata Du{ka Vukovi}a da je {trajk na pomolu ukoliko Vlada ne osmisli novu strategiju zapo{qavawa. Iako znaju da je nemogu}e da se preko no}i vrate u osamdesete, veruju da dr`ava ne}e dozvoliti ni da se vrate u ~etrdesete. cija pred generalnim {trajkom jer posla nema dovoqno, egzistira rad na crno, a kolektivni ugovor nikako da bude potpisan.

– Dr`ava nije stvorila uslove za ve}e zapo{qavawe gra|evinskih radnika, iako se radi o privrednoj grani koja bi pokrenula kompletnu privredu zemqe – ka`e Du{ko Vukovi}. – Stanogradwa je potpuno utihnula, a gra|evinci ne mogu da `ive od obe}awa kako }e slede}e – i uvek slede}e – godine

na ispruka gasa Srbiji pa je re{ewe tra`eno tamo gde je moglo biti na|eno – i gas koji je isporu~ivan i tro{en tada, pla}en je vi{e nego {to je bilo uobi~ajeno.

sustvu, za koje vreme dobijaju naknadu od 60 odsto skromne zarade. Oni koji ispuwavaju uslove za penziju, moraju da ~ekaju da se reguli{u nepla}eni doprinosi, pa nisu ni na nebu, ni na zemqi.

U takvoj situaciji gotovo je neprimereno prise}ati se zlatnih osamdesetih godina pro{log veka, kada su neimari samo na inogradili{tima inkasirali oko dve milijarde dolara.

R. Dautovi}

I tako, prakti~no, ceh pla}aju potro{a~i. Treba znati da je Srbija gotovo potpuno zavisna od uvoza prirodnog gasa iz Rusije, koji u na{u zemqu sti`e preko Ma|arske ({to je bilo i te kako jasno u januaru ove, ali i pre tri godine), te

se sve promene cene gasa odra`avaju i na doma}em tr`i{tu.

Ipak, u posledwem kvartalu pro{le godine 1.000 kubnih metara prirodnog gsaa, bez transportnih tro{kova, stajalo je 495 dolara, a potom je cena i{la nani`e i sada se za istu koli~inu gasa pla}a oko 260 dolara, tako|e bez transporta. Ovi tro{kovi zna~ajno uti~u na cenu kubika, posebno leti, kada se uvozi daleko mawe gasa nego u zimskim mesecima.

Iako je do grejne sezone ostalo jo{ ne{to vi{e od dva meseca, ve} treba po~eti razmi{qati o tome koliko }e ko{tati grejawe doma}instva.

Za grejnu sezonu koja je za nama individualnim potro{a~ima gasa, koji su najsna`nije osetili poskupqewe kubika, bilo je omogu}eno da ra~une pla}aju na rate te se i sad pla}aju kubici utro{eni zimus.

Da li }e tako ne{to biti omogu}eno i za ovu koja je na pragu, ne mo`e se pouzdano re}i, ali da }e, sli~no kao i prote-

kle, biti te{ko pla}ati mese~nu potro{wu – sasvim je sigurno.

D. Mla|enovi}

NEKE BANKE POVE]ALE KAMATE NA DAVNO UZETE KREDITE

Du`ni~ko ropstvo kod bahatih banaka Prvog dana narednog meseca na snagu treba da stupi ~itav niz mera Narodne banke Srbije koji }e klijentima omogu}iti jasniji uvid u svoja prava i obaveze kod otplate zajmova i drugih usluga banaka. Deo tih mera odnosi se i na kamatne stope. One od septembra ne}e mo}i da se mewaju u skladu s poslovnom politikom banke, {to je jo{ uvek omiqena klauzula bankara u ugovorima o zajmu. Uskoro }e kod varijabilnih kamatnih stopa morati jasno da se u ugovorima precizira razlog promene, period kada se ona mewa kao i visina mar`e koja se dodaje ili oduzima od referente kamatne stope.

Retroaktivno pove}awe kamatnih stopa NBS je jasno osudio jo{ pre nekoliko meseci. Na jasan stav centralne banke finansijske ku}e su reagovale izjavama u kojima se ka`e da }e smawiti i preispitati svoje mar`e i za nove kredite i za one koji su u otplati. Ali, sve je ostalo po starom. Mar`e koje su pove}ane u periodu od marta do juna i daqe su tu gde jesu.

Banka Inteza je pove}ala mar`e za gotovinske, stambene i potro{a~ke zajmove. Samo za stambene kredite to su u~inile NLB, Alfa banka, Prokredit, Hipo Alpe-Adrija i Sosijete `eneral. Ova potowa je nedavo smawila mar`e, a Hipo je to u~inila u julu za stambene kredite u otplati, a i stari

Bar je dinara stabilan Sem kamatne stope, doma}e klijente koji otpla}uju zajam indeksiran u evrima dosta je ko{tala i promena kursa dinara, ali tu se situacija stabilizovala. NBS nije od 25. februara intervenisao na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a ove godine je za tu namenu potro{io u januaru 556,4 miliona evra i u februaru 381,3 milion. Dinar svakodnevno bele`i oscilacije nagore i nadole, ali se one mere u parama, pa to klijentima koji vra}aju indeksirane kredite ne stvara probleme. zajmovi su u proseku dva procenta jeftiniji od onih koji se sada odobravaju.

Klijentima kojima su prinu|eni da pla}aju ve}u cenu novca za stari kredit nego {to je to bilo kada su zajam ugovorili, ostaju dve opcije.

Jedna je da tu`e banku, {to im je preporu~io NBS i ~ak obe}ao da }e stati iza wih, a dru-

ga je da kredit refinansiraju kod druge banke pod povoqnijim uslovima. Ali, ve}ini klijenata je te{ko da to u~ini jer selidba, zatvarawe ra~una i usluge koje stara i nova banka tom prilikom napla}uju nisu jeftine, tako da starim klijentima ostaje da }ute i pla}aju ako im se ne ide na sud. [ta da rade oni koji ovih

dana razmi{qaju o uzimawu kredita?

Prvi savet je – ako mo`ete, sa~ekjate septembar, tada }e uslovi biti jasniji, pa samim tim, i {ansa da izaberete pozjamicu koja vam vi{e odgovara ve}a.

Za one koji }e zbog po~etka {kolske godine ili drugih samo wima znanih razloga morati da se zadu`e u avgustu, savet je da prvo provere uslove u banci kod koje imaju otvoren ra~un, jer su obi~no tu povoqniji.

Osim toga, treba obi}i bar nekoliko banaka i uporediti ponude, pa onda doneti odluku. Sem same rate i toga kolika }e biti, treba uporediti stope. Va`no je dobro pro~itati ugovor i ako je u wemu “~uvena” klauzula o uskla|ivawu kamate s poslovnom politikom banke, potra`iti ku}u gde su promene jasnije definisane. Kada je kamatni rizik u pitawu, najmawe rizi~no u ovom trenutku je izabarati kamatu koja je precizno odre|ena. Recimo euribor, libor ili za dinare – referentna stopa plus bankarska mar`a, po mogu}nosti fiksna.

D. Vujo{evi}

06. 08. 2009.

1.074,91975

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija sa najve}im rastom cene (prethodna, aktuelna, %) 7.927 Vojvodinaput, Novi Sad 6.606 +20,00 16.828 Jubmes banka, Beograd 15.082 +11,58 900 Termika, Beograd 852 +5,63 1.900 Vital, Vrbas 1.800 +5,56 65 BIP, Beograd 62 +4,84 Pet akcija sa najve}im padom cene (prethodna, aktuelna, %) 670 Albus, Novi Sad 750 –10,67 6.350 Univerzal banka, Beograd 6.786 –6,42 225 Stjenik, ^a~ak 239 –5,86 1.000 Dimni~ar, Novi Sad 1.056 –5,30 1.900 Termoelektro Enel, Beograd 2.000 –5,00 Vojvo|anski top–pet akcija sa najve}im prometom (ukupno, cena, rast%) 600 Ka{tel, E~ka 13.443.000 0,00 650 Autobanat, Zrewanin 1.372.800 0,00 845 Soja protein, Be~ej 760.310 +2,92 6.067 Metals banka, Novi Sad 728.000 +2,43 7.927 Vojvodinaput, Novi Sad 301.226 +20,00

BELEX15 (696,79ź–1,88%) NAZIV PREDUZE]A AIK banka, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Univerzal banka, Beograd Agrobanka, Beograd Soja protein, Be~ej Imlek, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac Metals banka, Novi Sad Tigar, Pirot Privredna banka, Beograd Bambi Banat, Beograd Alfa plam, Vrawe Telefonija, Beograd Veterinarski zavod, Subotica

preth.

2.327 30.000 750 6.786 7.165 821 1.243 1.807 5.923 718 620 8.200 6.901 1.749 486

aktuel.

2.251 29.000 735 6.350 7.184 845 1.243 1.800 6.067 730 620 8.200 6.705 1.749 485

% –3,27 –3,33 –2,00 –6,42 0,27 2,92 2,39 –0,39 2,43 1,67 0,00 0,00 –2,84 0,00 –0,21

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK [TA TO [TITI RADNIKE U SRBIJI?

subota8.avgust2009.

Vlada odustaje od revizora za NIS

Sindikati jeftini igra~i

Vlada Srbije ne}e anga`ovati novog revizora za poslovawe Naftne industrije Srbije (NIS) u 2008. godini, javila je sino} Radiotelevizija Srbije (RTS). Vlada je NIS-u preporu~ila da reviziju uradi o svom tro{ku. Kako je javio RTS, Vlada Srbije na ju~era{woj telefonskoj sednici nije prihvatila jedinu ponudu kompanije “Ernst i Jang” da uradi novi zavr{ni ra~un NIS-a za 2008. godinu zbog visoke cene ko-

Predsednik Sindikata “Nezavisnost” Branislav ^anak izjavio je da su za u~estale proteste radnika krivi sindikati koji ne znaju da rade svoj posao.

Ako samo tra`ite da vam se isplati plata, a ne tra`ite ukupno re{ewe situacije, onda ste vi naivan i jeftin igra~ – kazao je ^anak.

Po wegovim re~ima, sindikati tih preduze}a se ne udru`uju na vi{i nivo i ne poku-

{avaju da na|u jo{ neka preduze}a pa da zajedni~ki istog dana iza|u na ulicu.

– Oni re{avaju svoj problem. To jeste sindikat, ali on ne reaguje sindikalno, a sindikalno zna~i udru`ivati se {to je vi{e mogu}e. Uloga sindikata je da objediwuje nevoqe i da zajedni~kim snagama sve re{ava – istakao je ^anak.

On je naglasio da su radnici u Srbiji “opu{teni i vrlo komotni, a sindikat do`ivqavaju kao turisti~ku organizaciju koja je jeftina i daje velike rate, a onda se sete sindikata kada upadnu u problem”. ^anak je ocenio da Vladi Srbije ne odgovara da se ta grupacija (radnici) otrezni i postane malo ozbiqnija jer bi tada tra`ila “ne samo biv{e plate nego i boqu budu}nost”.

Po wegovim re~ima, sada{we stawe je “ogolila svetska ekonomska kriza i sada su isplivali ra~uni koji su gurani pod tepih, to su ra~uni iz propalih privatizacija, od kojih su neke bile i pre deset godina”.

se da je gubitak NIS-a u 2008. godini bio 3,9 milijardi dinara, dok je u prvom izve{taju o poslovawu te kompanije u pro{loj godini, ura|enom za mandata prethodnog rukovodstva NIS-a, prikazana dobit od 2,3 milijarde dinara. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} najavio je 28. maja da }e dr`ava, kao mawinski partner u NIS-u, u kojem ve}insko vlasni{tvo ima ruski “Gaspromweft”, anga`ovati novog revizora.

NALI^JE LISTE 100 NAJPROFITABILNIJIH FIRMI U SRBIJI

Ni tajkuni vi{e nisu {to su bili Najnoviji izve{taj Republi~kog zavoda za razvoj o poslovawu srpske privrede u 2008. godine, s jedne strane, razbija na ~udan na~in stvorenu zabludu da u na{oj ekonomiji ni{ta ne vaqa, a s druge, pokazuje da ovde posluje najmawe stotinu visokoprofitabilnih preduze}a. Neto profit 100 najuspe{nijih preduze}a u pro{loj godini dostigao je 79,50 milijardi dinara (oko 960 miliona evra), {to, imaju}i u vidu nasle|ene te{ko}e i uslove pod kojima se poslovalo, predstavqa izuzetno dobar rezultat.

Na vrhu liste, me|u deset najboqih, ~ak je pet preduze}a ~ije je sedi{te u Vojvodini. ^elnu poziciju zauzima “Sintelon” iz Ba~ke Palanke, koji je u 2008. napravio ~ist profit od 4,39 milijarde dinara (oko 53 miliona evra). Ako se ima u vidu da je vr{a~ki “Hemofarm” na petom mestu, s dobitkom od 3,39 milijarde (41 milion evra), onda se, bez velikog ustru~avawa, mo`e re}i da stara garda i daqe vodi glavnu re~ u srpskoj privredi. Re~ je o dva ugledna menaxera – Nikoli Pavi~i}u i Miodragu Babi}u.

Prvi je u “Sintelonu” formirao verovatno najkompetentniji menaxerski tim, na vreme se okrenuo isto~noevropskim tr`i{tima (Rusija i Ukrajina) i rezonski u{ao u strate{ko partnerstvo s francuskim “Tarketom”. Sli~no je uradio i Babi} u “Hemofarmu”, tr`i{no ja~aju}i firmu i pripremaju}i je za strate{ko preuzimawe nema~ke “[tade”.

Vojvo|ani dr`e sam vrh profitabilnog dela srpske privede,

PROVERITI UGOVORE O PRIVATIZACIJI

Kupuju firme pa {utiraju radnike

Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da je neophodno proveriti ugovore o privatizaciji i raskinuti sve one u kojima kupci ne ispuwavaju obaveze.

– Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju moraju da pretresu sve ugovore iz privatizacije, jer se ne mo`e desiti situacija da je neki imu}an ~ovek kupio 20 preduze}a u Srbiji i, na jednoj strani, pravi veliki profit, a na drugoj – otpu{ta radnike – kazao je \eli}

ju je ta revizorska ku}a tra`ila. Ponuda ku}e “Ernst i Jang” je progla{ena neuspe{nom na telefonskoj sednici.

NIS bi, po zakonu, zavr{ni ra~un trebalo da preda do 30. septembra. Revizorska ku}a KPMG uradila je zavr{ni ra~un NIS-a po kojem je ta kompanija 2008. godine imala gubitak od osam milijardi dinara. U preliminarnom godi{wem izve{taju dostavqenom Narodnoj banci Srbije 2. marta navodi

ali me|u 100 najuspe{nijih najvi{e preduze}a je iz Beograda. ^ak 52 firme, ~ije je sedi{te u glavnom gradu, sme{teno je na listu najprofitabilnijih, na kojoj je i 15 preduze}a iz ju`ne Ba~ke. Ti-

koji nastawuje dve tre}ine populacije, posluje preostala tre}ina profitabilnih firmi.

Najve}a doma}a privatna kompanija – “Delta holding”, nije i najuspe{nije srpsko preduze}e.

Profit 100 najuspe{nijih preduze}a u pro{loj godini dostigao je 79,50 milijardi dinara (oko 960 miliona evra), {to, imaju}i u vidu uslove pod kojima se poslovalo, predstavqa izuzetno dobar rezultat me se potvr|uje da je re~ o dva ekonomski najsna`nija regiona u Srbiji. Sam regionalni razme{taj ekonomske snage prili~no je nepovoqan. Ako je u Beogradu i podru~ju koje gravitira Novom Sadu sme{teno 67 odsto najuspe{nijih preduze}a, onda zabriwava podatak da u ostatku dr`ave,

Poslovna imperija Miroslava Mi{kovi}a zauzela je tek 14. mesto s 1,43 milijardom dinara profita (15,4 miliona evra). Razloge, mo`da, treba tra`iti u velikim investicijama koje je pro{le godine finansirala ova poslovna grupacija, ali je te{ko re}i da li je to dovoqan argument za pro-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Va`i za

Kupovni za devize

Ko`ari ~ekaju do utorka

Radnici kulske ko`are “Eterna” ju~e su obustavili blokadu magistralnog puta Vrbas–Kula jer ih je posetila pomo}nica pokrajinskog sekretara za rad i socijalna pitawa Mirjana Munxi}-Krn~evi}, s kojom su postigli dogovor o narednim koracima u re{avawu wihovih problema. Uz prisustvo predsednika i zamenika predsednika kulske op{tine, razgovor s radnicima pomo}nica sekretara je

obavila u sali SO Kula, a postignut je dogovor da radnici obustave blokadu puta do utorka, kada }e u Kulu do}i i pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin sa saradnicima i izneti nekoliko potencijalnih re{ewa za radnike.

– Za sada se razmatraju dve mogu}nosti: pokretawe ste~ajnog postupka, ili povezivawe sta`a radnicima, nakon ~ega bi oni, uz odgovaraju}i socijalni program, kona~no mogli da re{e svoj status – rekla je Mirjana Munxi}-Krn~evi} ju~e u Kuli. – Nemamo jo{ uvek sve podatke, ali do utorka }emo sve detaqno razmotriti i iza}i pred radnike s nekim mogu}im re{ewima. Naravno, pre toga moramo stupiti u kontakt i s ve}inskim vlasnikom preduze}a kako bismo utvrdili wegov stav i wegove planove.

Radnici su bili zadovoqni {to je neko od nadle`nih kona~no do{ao u Kulu da se upozna s wihovom te{kom situacijom i zbog toga su pristali da obustave blokadu do utorka.

– Dobro je {to je neko kona~no do{ao i ovo {to smo ~uli danas ima nekog smisla. Sa~eka}emo do utorka da vidimo kakvo }e re{ewe ponuditi i na osnovu toga }emo i mi doneti odluku o tome {ta }emo daqe. Ovim qudima je dosta svega i najva`nije im je da se wihov status kona~no re{i – rekla je predsednica Samostalnog sindikata u “Eterni” Vera Mandi}.

N. Perkovi}

Prazna pri~a o jeftinom zejtinu

jagodinskoj televiziji “Palma plus”.

Potpredsednik Vlade je dodao da se moraju raskinuti ugovori s onima koji ne ispuwavaju obaveze iz privatizacije i nakon toga bi trebalo prona}i boqe partnere za privatizovane firme.

– To je prva mera za re{avawe socijalnih problema u zemqi – kazao je \eli}, i dodao da je druga – dodatni paket mera socijalne prirode, koji }e radna grupa Vlade Srbije objaviti do kraja avgusta.

Valuta

ZAMRZNUT PROTEST RADNIKA KULSKE „ETERNE”

SLOBODAN MILOSAVQEVI] OPET „PRETI” INTERVENCIJOM NA TR@I[TU

Od uqa po 98 dinara, o kojem pri~a ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, najverovatnije ne}e biti ni{ta. Industrije uqa u Srbiji i ne pomi{qaju na to da koriguju cenovnike i vrate proizvo|a~ke cene, na {ta ih Milosavqevi} upozorava, optu`uju}i ih, pri tom, da su “{pekulanti koji uznemiravaju gra|ane”. Razlog je, ka`u, prost – uqare i nisu podigle cene, ve} je zejtin s prose~nih 109 dinara “sko~io” na 124 zbog ukidawa trgova~kog rabata.

podataka o stawu u Rezervama nema jer se oni ~uvaju kao dr`avna tajna, ali, sude}i po informacijama do kojih smo do{li – na osnovu onoga {to imaju najve}e uqare – dr`ava nema ni{ta.

– Cene uqa “vital” i “sunce” nisu pove}avane, i to se mo`e utvrditi i proveriti jednostavnim pore|ewem cenovnika iz pro{le godine u odnosu na ovu. Skidawem akcijskih rabata, cene su vra}ene na staro, pa se u~inilo da su pove}ane – re~eno je “Dnevniku” u “Inveju”,

Jeftinija i Nema~ka i Holandija...

Zemqa

fitnu stopu od samo 0,94 posto.

Ina~e, najvi{i prinos na ulo`eni kapital imalo je jedno dru{tveno preduze}e – “Automobilsko” iz Beograda. Ova trgova~ka firma, koja upo{qava 130 qudi, napravila je pro{le godine zaradu od 387 miliona dinara (4,7 miliona evra), uz profitnu stopu od neverovatnih 80,99 posto. Osim ovog preduze}a, {ampioni profitabilnosti su i srpske cementare. “Titan” iz Kosjeri}a ostvario je prinos na ulo`eni kapital od 37,47 procenata, beo~inski “Lafar` BFC” imao je profitnu stopu od 30,08 posto, dok je u~inak “Holcima” iz Novog Popovca bio najskromniji (17,66 posto).

Interesantna je jo{ jedna ~iwenica. Lista razbija zabludu o skromnim preduzetni~kim potencijalima srpskih tajkuna.

Dvojica od wih – Predrag Rankovi} Peconi i Petar Matijevi} – su me|u deset najuspe{nijih. “Invej” grupa, ~iji je vlasnik Rankovi}, plasirala se na tre}e mesto. Wena pozitiva na kraju 2008. godine iznosila je 3,47 milijarde (37,5 miliona evra) uz profitnu stopu od 12,26 procenata. Industrija mesa “Matijevi}” napravila je profit od 2,93 milijarde (31,5 milion evra). Pokazalo se da velike organizacione i tehnolo{ke racionalizacije (otpu{tawa), posebno u “Inveju”, imaju svog odraza na poslovni uspeh, odnosno da se ne mo`e sumwati u poslovno ume}e na{ih tajkuna, ali da se o wihovoj dru{tvenoj odgovornosti mo`e razgovarati.

V. Harak

5

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,0162

93,3499

95,9637

90,7361

Australija

dolar

1

53,1264

54,4886

56,0143

52,9629

Kanada

dolar

1

58,8607

60,3699

62,0603

58,6795

Danska

kruna

1

12,222

12,5354

12,8864

12,1844

Norve{ka

kruna

1

10,4305

10,6979

11,9974

10,3984

[vedska

kruna

1

8,8598

9,087

9,3414

8,8326

[vajcarska

franak

1

59,5072

61,033

62,7419

59,3241

V. Britanija

funta

1

106,34

109,066

112,12

106,013

SAD

dolar

1

63,395

65,0205

66,8411

63,1999

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 8. 2009. godine

Za sada je sigurno da }emo jo{ neko vreme uqe pla}ati mnogo vi{e nego gra|ani Evrope. Po podacima Evropskog biroa za pra}ewe cena, jestivo uqe je u Nema~koj, prema posledwem merewu iz pro{le godine, bilo jeftinije 32,4 odsto nego u Srbiji, a u Holandiji ~ak 81,5 odsto.

Koliko }emo ove jeseni pla}ati uqe, ostaje da se vidi, ali barem mo`emo biti sigurni u to da }e ga biti dovoqno jer fabrike imaju i lawske zalihe, a bi}e dovoqno i novog suncokreta. Ovu smo kulturu zasejali na 180.000 hektara, a vreme, pa ~ak i nedavne vru}ine, i{lo mu je naruku, tako da }emo imati prinos na nivou vi{egodi{weg proseka, odnosno iznad dve tone po hektaru.

Me|utim, ministar Milosavqevi} smatra da je “uqe neopravdano poskupelo” pa sada uqarima preti i Robnim rezervama. Ta }e pu{ka, ~ini se, te{ko opaliti jer, kako saznajemo, dr`ava i nema uqa na zalihama. Naravno, detaqnih

poslovnom sistemu u ~ijem sastavu posluju uqare “Vital” i “Sunce”.

U “Inveju” podse}aju na to da su ove fabrike, na inicijativu predsednika Upravnog odbora uqara Predraga Rankovi}a, pokrenule akciju besplatne podele

semena suncokreta, posle koje je u Srbiji suncokretom zasejano gotovo 200.000 hektara. Kao rezultat toga imali smo stabilnu cenu uqa od sezone do sezone, podvla~e u ovom poslovnom sistemu. “Invej”, ina~e, o~ekuje da }e i ove godine biti dovoqno suncokreta, i to dobrog kvaliteta, i da }e gra|anima ponuditi najkvalitetnije uqe.

Da sada{we visoke cene zejtina u radwama nisu rezultat promene proizvo|a~kih cena ve} trgova~kih rabata, potvrdili su nam i trgovci. Kako su nam objasnili u velikim trgovinskim ku}ama, proizvo|a~i su ukinuli takozvane koli~inske popuste, koje su odobravali prilikom prodaje. Proteklih meseci uqe je ~esto bilo na akcijama koje su organizovali proizvo|a~i i trgovci, me|utim, to, sude}i po onome {to smo ju~e ~uli s obe strane, prera|iva~ka indu-

strija vi{e nije mogla da trpi jer im nije rentabilno. Tako je ministar trgovine opet odlu~io da se upetqa u ovu pri~u. Dodu{e, ionako ve} dve godine, kada je po~elo natezawe oko inerventnog uvoza 15.000 tona zejtina, dr`ava igra istu igru – preti intervencijama iz uvoza, iz svojih zaliha... Negde u maju pro{le godine gra|ani su, dodu{e, imali priliku da kupe uqe iz uvoza po 95 dinara, ali tu su privilegiju imali samo oni koji pazare u “Deltinim” objektima. To je bilo uqe iz Turske, a uvezen je samo deo odobrenog kontingenta.

Podsetimo i na to da je taj posao, tj. pravo na bescarinski uvoz, dobio je samo ivawi~ki biznismen Radoslav – Lale Sekuli}, ~iji su glavni biznis lekovi, a koji je svojevremeno uvozni~ki zanat ispekao kao direktor Carine.

S. Glu{~evi}

6

DRU[TVO

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

HIRURGU PETRU PETRI^EVI]U U DOMICILNOM ZREWANINU NEMA KO DA ^ESTITA VISOKO PRIZNAWE

Te{ko je do|o{u me|u banatskim domorocima Poplavqeno „srce” suboti~ke bolnice Jedno~asovno nevreme koje je prekju~e zahvatilo Suboticu izme|u ostalog je poplavilo i podrum Op{te bolnici i znatno o{tetilo klimatizaciju, koja se koristi za operacione sale.

– Jednostavno, bila je takva provala oblaka da kanalizacija nije mogla da odvodi ki{nicu – ka`e direktor bolnice dr Goran Bi}anin. – Ne~ista i zaga|ena voda ulazila je u komore gde su sme{teni filteri za pre~i{}avawe vazduha i oni vi{e

nisu za upotrebu, a stradali su i elektromotori za ventilaciju.

Voda je bila vi{a od metar, ali smo ubrzo uspeli da saniramo {tetu. I ranije smo nadle`nima ukazivali na ovaj problem, a sada }e nam biti potrebno bar {est miliona dinara da podrum saniramo, kako nam se ovako ne{to ne bi vi{e dogodilo. Pokrajinski sekreterijat za zdravstvo je obe}ao 3,5 miliona, a iz gradskog buxeta }emo dobiti 1,5 milion. ^im novac legne, po~iwemo.

A. A.

Na izbornoj konferenciji Internacionalnog udru`ewa hirurga, odr`anoj u Be~u, za jednog od 16 potpredsednika izabran je dr Petar Petri~evi} iz zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“. Na listi su i petorica lekara iz Amerike, dvojica iz Meksika i po jedan iz Singapura, Indije, Turske, Australije, Hongkonga, Austrije, Argentine i Nema~ke.

Dr Petri~evi} je tom prilikom i

Niti se oglasio dr Petri~evi}, niti wegove kolege.

Zato je „Dnevnik“ ju~e stupio u kontakt s glavnim junakom ove pri~e, kako bismo iz prve ruke saznali za{to se od javnosti skrivalo ne{to ~ime bi se svako ponosio. Ovaj lekar nije okoli{ao, pa je bez ustezawa otkrio da nije omiqen me|u kolegama i da na svakom koraku poku{avaju da mu „podmetnu klipove u to~kove“.

Mada sam priznat u svetu, u zrewaninskoj bolnici ne mogu da budem ni {ef ekipe tokom de`urstva, a pet lekara koji su pali na specijalisti~kom ispitu su meni {efovi i donose pogre{ne odluke zbog kojih pacijenti umiru, ka`e Petri~evi} predsedavao stru~nom sesijom.

Mada se sve ovo de{avalo pre nekoliko meseci, doma}a javnost je za uspeh na{eg doktora saznala tek ovih dana, zahvaquju}i {turoj informaciji objavqenoj na zvani~nom sajtu ovda{we bolnice.

– Od 1997. sam nacionalni delegat u Internacionalnom udru`ewu hirurga, a sada sam oti{ao i stepenicu vi{e. Uprkos tome {to sam priznat u svetu, ovde nisam omiqen. Ne mogu da budem {ef hirur{ke ekipe za vreme de`urstva,

Ogor~en: dr Petar Petri~evi}

a pet lekara koji su pali na specijalisti~kom ispitu su meni {efovi i donose pogre{ne odluke.

De{avalo se da pogre{no le~e pacijente i da oni zbog toga umru, iako sam ih upozoravao na to {ta }e se desiti. U zrewaninskoj bolnici imam status obi~nog specijalizanta i sta`era! Sva ova moja priznawa, o~igledno, ni{ta ne

KOLIKO SU LEKARI O[TETILI BUYET „OVERAVAJU]I” DVA MILIONA RECEPATA VI[E NEGO LANE?

Doktori skupe lekove propisivali sami sebi Za ne{to mawe od {est meseci ove godine lekari u Srbiji su propisali preko dva miliona recepata vi{e nego lane, a za isti broj pacijenata. Zbog te je apsurdne i alarmatne brojke Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe krenuo je u poja~anu kontrolu propisivawa i potro{we lekova u svim zdravstvenim ustanovama, a u pripremi su i novi propisi koji u tu oblast treba da uvedu vi{e reda.

– Bacawa lekova, ku}nih zaliha i neracionalnog propisivawe medikamenata oduvek je bilo – obja{wava za "Dnevnik" direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi}. – Na recept se uzima vi{e medikamenata nego {to nam treba, a postoji i problem neprilago|enog pakovawa. Ako za le~ewe neke bolesti treba 16 tableta, a pakovawe je od 20 ili 30, onda se ostatak baca. Uskoro }emo imati set mera kako bi se, pre svega, to spre~ilo. U tome mogu u~estvovati i sami pacijeni, skretawem pa`we lekaru na to da neki lek ve} imaju kod ku}e i ne treba im novi recept. Znam primere pacijenata koji piju dnevno ~etvrtinu leka za aritmiju, a mese~no dobiju pakovawe od 50 pilula.

Rekordni minus Apoteke „Pan~evo” – Deo odgovornosti je i na menaxmentu pojedinih ustanova. Od wih 350 u Srbiji, na 16 otpada polovina svih dugova. Kad smo krenuli u kontrolu, ustanovqeno je da, recimo, Apoteka “Pan~evo” ima enormni dug od 260 miliona dinara. Ona za plate potro{i oko 60 miliona dinara, a zaradi 80 miliona pa tro{i pare namewene finansirawu lekova. Iako nisu imali dovoqno ni za osnovne plate, jo{ su i ispla}ivali stimulacije izvan koeficijenata koji je dr`ava propisala, a zaposlili su i novih 20 radnika – ka`e Svetlana Vukajlovi}.

Direktorka Vukajlovi} podse}a i na to da lekovi dosta ko{taju. Svaki izdat na recept mora da se plati iz Fonda zdravstvenog osigura-

Mawe mrtvih na gra|evinama – U prvoj polovini ove godine na gra|evinama {irom Srbije su poginula tri radnika, ili upola mawe nego lane u istom periodu. Me|utim, vi{e je to posledica smawewa obima posla, nego {to poslodavci primewuju sve mere bezbednosti – rekao je, povodom obele`avawa Dana gra|evinara, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}.

On je dodao da, iako je smawen i broj povreda neimara – s pro{logodi{wih 245 na 110, red jo{ nije uspostavqen, jer su 32 odsto stradalih – radnici na crno, neodgovaraju}e obu~eni za posao.

wa. Oko 4,5 miliona osiguranika godi{we podigne gotovo 80 miliona kutija lekova, a u proseku svaki gra|anin godi{we potro{i oko 18 kutija.

– Problem je u tome {to se prema propisivawu lekova neodgovorno odnose i sami lekari. Dosta je lekara koji propisuje lekove na svoje ime, a mi ne znamo da li ih je propisao za pacijente, sebe ili prodaju. Jer, ako neko sam sebi za ~etiri meseca propi{e 66 recepata, i to za svrlo skupe lekove, ne mo`emo znati da li ih je zaista dao pacijentima, prodao apoteci ili upotrebio u svojoj privatnoj praksi. Osim toga, specijalista nema pravo da propisuje lekove, pogotovo ne one koji ne spadaju u domen wegove struke i ukoliko nema kompletnu medicinsku doku-

mentaciju po kojoj se vidi da je neki lek potreban – ka`e na{a sagovornica.

Iz Zavoda upozoravaju na to da }e oni koji budu neovla{}eno propisivali lekove morati da nadoknade {tetu jer to za zdravstveni fond i jeste {teta. Konkretno, vrednost propisanih lekova je bila oko 1.000 evra. Kada se zna da Srbiji ima vi{e od 30.000 lekara, neka ih polovina napravi ovakvu {tetu – to je ogroman novac.

– Kontrola je u toku, imamo dobre evidencije i mo`emo da pratimo propisivawe lekova po lekaru – isti~e direktorka. – Svako ko se pridr`ava pravilnika, liste lekova i zakona, nikada ne}e biti predmet zahteva za nadoknadu {tete. Pripremili smo i nov pravilnik i pojedina~ne ugovore sa svim lekarima koji }e imati pravo propisivawa lekova. Nadamo se da }e, potpisivawem tog ugovora, lekari biti svesniji svojih obaveza.

Ovaj korak ne preduzimamo kao represiju, ve} radi racionalnosti. Jednostavno, nismo vi{e u situaciji da bacamo, niti imamo dovoqno novca da isfinansiramo sve na{e potrebe. Svako rasipawe treba da se suzbije kako bismo izbegli pove}awe participacije ili su`avawe liste lekova.

J. Barbuzan

zna~e – nije krio ogor~ewe dr Petri~evi}.

Ka`e da mu niko od kolega, ra~unaju}i i doskora{weg direktora Op{te bolnice, a sada gradona~elnika Zrewanina dr Miletu Mihajlova, nije ~estitao na uspehu ostvarenom u Be~u. ^ak je trebalo da pro|e nekoliko meseci da bi se vest, sro~ena u jednoj re~enici, pojavila na bolni~kom sajtu.

– Prvo su mi govorili da je sajt ne{to u kvaru, a onda da vest nije aktuelna. Za mene jeste! Neka u|e u istoriju zrewaninskog zdravstva da sam predsedavao kongresom i bio izabran za potpredsednika Internacionalnog udru`ewa hirurga – ka`e na{ sagovornik.

Razloge za ovakvo pona{awe svojih kolega dr Petri~evi} vidi u qubomori, ali i – poreklu!

– Domoroda~ki lobi me|u doktorima je izuzetno jak. Oni se dr`e zajedno. Ja sam ovde oduvek bio do|o{ i pro|o{. Gori od mene su uvek boqe prolazili – zakqu~io je ovaj lekar. @. Balaban

VESTI I bosanski jezik obavezan Bo{wa~ko nacionalno ve}e zatra`ilo je od Ministarstva prosvete Srbije da se "bosanski jezik s elementima nacionalne kulture", koji je sada izborni, uvede kao obavezan predmet u op{tinama gde je bosanski jezik u slu`benoj upotrebi. Ve}e zahteva i da ovaj novi predmet u nastavi osnovnog i sredweg obrazovawa bude zastupqen s po dva ~asa nedeqno, a da se u vrti}ima koristi u obaveznim aktivnostima. Zatra`eno je i da uxbenici i druga nastavna sredstva budu {tampana i na bosanskom jeziku ili da se obezbedi wihov uvoz iz BiH. Pozivaju}i se na Zakon o za{titi prava i sloboda nacionalnih mawina, BNV insistira na tome da predmeti istorija, likovno i muzi~ko obrazovawe sadr`e i teme koje se odnose na bo{wa~ku mawinu.

S. G.

Preduzetnicima preti udru`ewe Na adrese mnogih zanatlija s podru~ja apatinske op{tine stiglo je pismo advokata Op{teg udru`ewa preduzetnika, koji ih opomiwe na to da plate ~lanarinu jer ih u suprotnom ~eka sudski postupak. To je ve}inu naqutilo, i isti~u da ne `ele da ni{ta plate udru`ewu od kojeg nemaju ba{ nikakvu korist, ali ono od wih zahteva 2.400 dinara, plus 700 za tro{kove opomene. Preduzetnici navode da po{tuju zakonsku obavezu pla}awa doprinosa Privrednoj komori, ali kad su otvarali svoja preduze}a nisu potpisivali nikakve pristupnice niti im se bilo ko iz tog udru`ewa obratio. J. P.

POZORI[TE BA^KE PALANKE NASTUPA SAMO U LOKALNOM SUDU

Na repertoaru je Seka, ali nije Aleksi} Pre gotovo dve decenije u Ba~koj Palanci sru{eno je staro pozori{te, a pre 17 godina, uz mnogo pompe, po~elo zidawa novog.

Odavno je i pokriveno lepo zdawe gra|eno u nikada ra{~i{}enom aran`manu s jednom mesnom firmom. Navodno, op{tina je ulo`ila plac u centru grada, pride neure|en, dok je izvo|a~ radova – fakti~ki su tako razumeli gotovo svi u varo{i – trebalo da, osim stanova solidarnosti, uradi grube radove na Talijinom hramu.

Tako je i bilo, ali su potom izvo|a~ dun|erskih radova i op{tina, odnosno wen tada{wi Fond za izgradwu stanova solidarnosti, zaglavili na sudu. Povremeno se ova tema ponovo aktuelizuje, ali samo zbog neke nove presude, `albe ili tu`be. Sve drugo je isto

Ograda stoji kao posle prvog a{ova

kao pre. Jeste pozori{te u strogom centru, ali je u{u{kano u jednom od dvori{ta, pa sad svi "zaverolozi" sumwaju da je namerno sakriveno da ne bi iritiralo gra|a-

ne. Oni bi, verovatno, ovu investiciju da zaborave, ali skeptici naslu}uju da }e mo`da ba{ lokalni poreski obveznici morati da plate ceh maratonskog spora.

Vlast se protekle dve decenije mewala i do sada su, obi~no oni koji su periodi~no i cikli~no bili opozicija, obe}avali gra|anima, ba{ nekako pred izbore, da }e Palanka, ~im oni preuzmu resore, kona~no dobiti pozori{te. Sad kad trese svetska ekonomska kriza (Seka), niko ga i ne pomiwe. Korov raste, `i~ana ograda je jo{ uvek tamo gde je bila kad je pao prvi a{ov. Neki politi~ari se, uvek samo nezvani~no, premi{qaju kako ba{ i nije vakat za pozori{te jer je cirkus odavno stigao, dok drugi diskretno predla`u da se zgrada proda ili nekom pokloni i kad do|e boqe vreme – gradi nova.

Dok oni tako kalkuli{u, fasada po~iwe da otpada, a enterijer ionako nije gotov.

M. Suyum

Fijakeri jezde Temerinom

U FUTOGU OTVOREN INTERNACIONALNI SKUP MOTORA[A

„Moto {ou” stigao u grad Sedmi internacionalni „Moto {ou“ sino} na futo{koj pla`i [pic sve~ano je otvorila ~lanica Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra NovakovMiki}. Motora{i su ju~e u kasnim popodnevnim satima po~eli da se okupqaju, a led na bini probio je mladi bend „Galerija opasnih figura“. Nakon otvarawa motociklisti~kog skupa, nastupili su bendovi „Bendiks“, „Sveti gral“ i „Krizni {tab“. Motora{i }e danas i defilovati kroz Futog i Veternik, a start je za-

kazan za 16.30 sati. Po povratku u kamp na binu se pewe bend „Vatrena voda“, zatim sledi protokolarni program, pa svirka „Libido benda“, da bi vatromet otpo~eo nastup „Divqih jagoda“. Zavesu na subotwi program spu{ta grupa „Strah od letewa“.

Qubiteqi motora i rokenrola razilaze se u nedequ, a svi koji `ele da posete „Moto {ou“ treba da izdvoje 250 dinara za sva tri dana i besplatne ru~kove.

S. K.

Novosadska subota8.avgust2009.

Nek boksovi budu gde bicikl ka`e [trandu, pun k’o oko ja{ta, drugi je na Trgu galerija, zvrji prazan.

Ne}emo biti zakerala ve} prijateqski apelovati na “Parking servis” da boksove ubudu}e postavqa na za to najpodesnijim mestima. Pijace, Studentski grad, SPENS, uop{te, mesta gde Novosa|ani planski idu biciklom i nameravaju da se zadr`e izvesno vreme. Ube|eni smo da stru~waci ove firme znaju boqe od novinara gde gra|ani naj~e{}e idu na dva to~ka, pa ako nas obraduju novim boksovima na vru}im mestima i te kako }emo im upisati plus. Nikad ne zna{ kad }e izbori, a neki od nas pamte.

Ig. Mihaqevi}

Odno{ewe ba{tenskog otpada U ponedeqak 10. avgusta „^isto}a“ }e odnositi ba{tenski otpad iz Budisave, [angaja, Satelita, Kisa~a, Stepanovi}eva i Banati}a. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a na istom mestu gde ostavqaju kante za sme}e i to do 6 ~asova. Potrebno je da

ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ako se ne mo`e druga~ije slo`iti.

Odno{ewe ba{tenskog otpada bi}e organizovano u svim naseqima s individualnim tipom stanovawa prema odre|enom rasporedu.

V REMEPLOV

Hipodrom na Sajlovu kao ko{nica Tek osnovano Vojvo|ansko kolo jaha~a „Prestolonaslednik Petar“ priredilo je 8. avgusta 1926. prvu veliku kowi~ku utakmicu u Novom Sadu. Predsednik je bio veleposednik \oka Dun|erski, a potpredsednik general Du{an Simovi}. Oni su izgradili moderan hipodrom na Sajlovu sa tri staze, ve`bali{tem i pomo}nim prostorijama, kao i tribinama za vi{e hiqada qudi. Tu je bila i kraqevska lo`a, za sva-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Novi je Sad biciklisti~ki grad. Stra{no je va`no da to znamo i koristimo. Biciklisti najboqe poznaju svoju varo{, precrtavaju ga gumama, intimni su. @ive zdravije i ne zaga|uju vazduh, ize{ grad koji bicikliste nema, u tom se i takvom gradu i starosedeoci pre ili kasnije osete kao stranci.

Dobili smo nedavno boksove za dvoto~ka{e, jer lepota ravnice, {irokih trotoara i staza ima svoju bolesnu, sre}om mawu stranu - i bajsovi se kradu kao nikada. Ideja i realizacija “Parking servisa” za svaku je pohvalu, ni{ta lep{e nego kad ~ovek vidi da mu vlast tro{i pare na prave stvari. Jedan boks je na

Na va{ari{tu u Temerinu danas }e biti odr`ana tre}a Temerinska fijakerijada uz u~e{}e stotinak fijakera. Okupqawe u~esnika je u 10 sati, a u podne po~iwe trka dvoprega koja se boduje za Prvenstvo Srbije. Nakon toga bi}e revija i takmi~ewe jednoprega, dvoprega, ~etvoroprega i vi{eprega. Za svega tri godine Temerinska fijakerijada postala je po broju u~esnika najmasovnija manifestacija te vrste u Vojvodini.

Z. Ml.

ki slu~aj! Publike je bilo mnogo.

Sa novosadske stanice krenulo je deset vagona krcatih putnicima, a tako su izgledali i vanredni vozovi iz Beograda i Subotice.U sedam trka - najatraktivnija je bila oficirska preponska na 3.600 metara - u~estvovala su 33 grla.Novinski izve{ta~i su naglasili da je sve bilo lepo i dobro. Jedino {to {est hiqada qudi nije moglo da utoli `e| po nesnosno vru}em danu!

N. C.

OPET SE OBRU[ILA KU]A U PODGRA\U TVR\AVE

Spomenik kulture ugro`ava stanare Ju~e rano ujutro obru{io se stari pomo}ni objekat u dvori{tu Beogradske 3. u Gradi}u, koji je zajedno s ~itavim Podgra|em za{ti}en kao spomenik kulture. Na svu sre}u niko nije stradao, iako se ta gra|evina naslawa na zgradu u kojoj `ivi 10 porodica. Tako|e, na spoqnom zidu stambene zgrade, na strani susednog dvori{ta, ve} neko vreme stoji velika i ozbiqna pukotina koja bi ovu gra|evinu mogla da podeli na dva dela.

Stanari su pozvali inspekciju i Zavod za za{titu spomenika, te je objekat koji slu`i kao ostava nekim od stanara ogra|en trakom, kako mu niko ne bi prilazio. Inspekcija je nalo`ila stanarima da u roku od 24 ~asa podupru obru{enu gra|evinu ali, kako oni ka`u, to ne}e uraditi jer nemaju mogu}nosti.

- U ponedeqak }u i}i kod gradona~elnika. Ovo nema smisla. Mi ~ak nismo ni vlasnici ovih stanova, ve} samo imamo stanarsko pra-

Foto: F. Baki}

vo, jer je zgrada nacionalizovana.

Kada sam se pre neku godinu s porodicom ovde uselila zatekla sam ovo stawe i tom pomo}nom objektu iz perioda Marije Terezije nisam ni smela da prilazim. Vi{e ne znamo {ta da radimo. Kada `eli{ ne{to da popravi{ i malo uredi{ kako bi mogao da `ivi{, od-

mah do|u iz Zavoda za za{titu spomenika i to ti zabrane, a ako ostavi{ kako jeste optu`uju te za nemar - rekla je za „Dnevnik“ jedan od stanara Vesna Stankovi}.

Sli~ano se desilo pre ~etiri godine, u kom{iluku, u Ulici Vladimira Nazora. Tada se sa zgrade obru{io krovni deo. Dve je

GRADSKI PREVOZNIK NAJAVIO

Za {vercovawe uskoro paprena kazna - Doplatna karta za putnike bednost putnika - kazao je Sa- Razmi{qamo na koji na~in koji u autobusu budu zate~eni vi}. da za{titimo voza~e i kontrobez karte vi{estruko }e poskuPrema wegovim re~ima predlore, da uz wih bude i policapeti, rekao je na konferenciji uze}e ne}e tra`iti da se cena jac, da bi se spre~ili napadi na za novinare pomo}nik direktokarte pove}a, ali }e zahtevati na{e radnike - rekao je Savi}.ra u Gradskom saobra}ajnom od policije i Grada punu podrPutnici treba da znaju gde je preduze}u Du{ko Savi}- nagla{ku kada je re~ o suzbijawu mesto u autobusu za invalidna {avaju}i da }e cenu lica , za starije za doplatne karte uskomajke s decom i naRazmi{qamo na koji na~in da za{titimo ro odrediti Upravravno da se karta voza~e i kontrolore, da uz wih bude i ni odbor preduze}a. pla}a.

Govore}i o akciji Rukovodilac Sekpolicajac, da bi se spre~ili napadi na kontrole karata u tora saobra}aja u na{e radnike, ka`u u GSP-u autobusima, Savi} je gradskom prevozniku rekao da preduze}e @eqko Mitrovi} kajo{ nema prave podatke o re{vercovawa u autobusima. Anazao je da autobusi redovno saozultatima, jer je akcija krenulize pokazuju da se bez karte vobra}aju i da nema ka{wewa, bez la ove sedmice. zi oko deset odsto putnika. obzira na pojedine primedbe - Interesuje nas koliko je Nigde u svetu, naveo je Savi}, putnika, koje su po wegovim repove}ana naplativost karata, putnici se ne prevoze xabe, pa ~ima, vi{e subjektivne priroali i kvalitet usluge i bezto ne mo`e ni u Novom Sadu. de, nego realne.

Z. D.

godine oluk sa te zgrade prete}i visio, a krov je zjape}i pre`iveo dve zime. Razlog padawa krovnog venca je to {to stanari nisu ~istili oluke koji su tako ote`ali povukli sa sobom deo starog i krhkog krova. U tim slu~ajevima inspekcija stanarima nalo`i da obezbede deo koji se obru{ava kako neko ne bi stradao, a popravka po zakonu pada na teret stanara, {to oni jako te{ko prihvataju.

Zato su gotovo sve ku}e u Gradi}u i starim delovima Novog Sada u izuzetno lo{em stawu i za o~ekivati je da u nekom momentu svaka od wih po~ne da se ru{i.

Razumevaju}i da je nedostatak novca osnovni problem, ipak, uzimaju}i u obzir da to ve} predugo traje i da nam je Tvr|ava s Podra|em najva`niji spomenik kulture, name}e se pitawe. Odgovara li nekom to {to novosadski spomenici kulture nestaju pod teretom vremena i zapu{tenosti?

A. Vidanovi}

Izbori u [angaju Izbori na podru~ju Mesne zajednice [angaj odr`avaju se danas od 7 do 20 ~asova, a biraju se ~lanovi Nadzornog odbora.

Istovremeno se odr`avaju i dopunski izbori za dva ~lana Saveta Mesne zajednice.

Z. D.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

„BIZNIS MODEL” POZVAO DIZAJNERE

Modne kreacije na sunce Modni dizajneri koji `ele da u~estvuju na drugoj po redu “Novosadskoj nedeqi mode”, svoje radove organizatoru Modnoj agenciji “Biznis model” mogu da po{aqu do 1. septembra na adresu nedeljamode@biznismodel.com.

Odabrana re{ewa takmi~i}e se u kategoriji “Nove tendencije” pri ovoj manifestaciji, koja se odr`ava od 14. do 20. oktobra u Novom Sadu.

Stru~ni `iri sa~iwen od modnih kriti~ara proglasi}e

ove godine najboqe u~esnike i u drugim kategorijama, i wima }e pripasti specijalna priznawa i statue “Panonske sirene”. Sve dodatne informacije dostupne su na telefone 021/6350-411 i 064/203-1668.

S. T.

23,5oC

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota8.avgust2009.

c m y

8

DNEVNIK

PLANOVI O GRADWI BAZENA NA DUGOM [TAPU

Tap{awe po ramenu ne stvara {ampione TRAVNATOM TERENU NA STADIONU VRA]ENE STARE DIMENZIJE

„Kara|or|e” spreman za loptu Kasno za evropske snove FK Vojvodina, ali na vreme za reprezentativne i liga{ke utakmice, travnati teren na Stadionu "Kara|or|e", koji je bio su`en, vra}en je u pre|a{we dimenzije, saop{teno je iz Zavoda za izgradwu grada. Iz ZIG-a ka`u da je odmah po zavr{etku Evropskog juniorskog prvenstva u atletici izvo|a~ radova "Vojvodinaput-Ba~kaput" uklonio borili{te za skok u daq i troskok, dimenzija 3 puta 96 metara, koje je bilo na zapadnoj stra-

ni fudbalskog terena, uz atletsku stazu.

Na 750 kvadratnih metara travwak je potpuno obnovqen i postavqena je rolovana trava. Iz ZIGa navode da je intezivno negovan i osve`en i ostatak travnatog terena, te se stoga pove}ala gustina trave i time jo{ vi{e poboq{ali uslovi za fudbal. Deo zapadne tribine najbli`i atletskoj stazi ne}e biti ponovo izgra|en, ve} umesto we ostaje borili{te za skok u daq.

S. K.

Vaterpolisti koji su zlato iz Rima doneli i u Novi Sad bili su argument novinarima da gradske ~elnike podsete da pored tap{awa po ramenu sportistima daju ono {to im je najpotrebnije pristojne uslove za trening.

Prijem dela vaterpolo reprezentacije u Skup{tini grada bio je odli~na prilika da nadle`ni na ova pitawa odgovore novinarima, sportistima ali i gra|anima.

Na`alost, i ovog puta odgovori su tako sro~eni da zna~e sve i ne zna~e ni{ta, tako da ni gra|ani ni vaterpolisti ne znaju na ~emu su. Zatvoreni bazen na Slanoj bari jo{ uvek nije poveren Vaterpolo klubu na upravqawe, ne zna se ni da li }e biti na usluzi gra|anima, a dugo godina najavqivani otvoreni bazeni na Spensu u fazi su planirawa.

I sam predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} nije mogao da precizira kada }e Grad otvoriti bazen na Slanoj bari, iako su se neka javna preduze}a pre vi{e od meseca hvalili ovom investicijom obe}avaju}i smene za gra|ane na Klisi ve} od septembra.

Za sada jedino znamo da }e decenijama najavqivana izgradwa otvorenih bazena na Spensu kona~no biti otelotvorena tenderom koji pripremaju stru~waci Sportsko-poslovnog centra "Vojvodina". Kako je za „Dnevnik“ rekao direktor Spensa Zvonimir Kaprocki pored ovog preduze}a dogodine trebalo bi da se gradi bazenski kompleks po uzoru na evropske komplekse za vodene sportove.

Ho}e li mo}i iz buyeta?

Namera Uprave Spensa je da napravi dobar plan celog projekta koji bi privukao evropske investicione fondove. Kako bi drugi deo novca trebalo da obezbedi Grad, neizvesno je i da li }e buxet idu}e godine mo}i da podnese ovu investiciju.

- U pripremi su dva tendera – za izgradwu bazenskog kompleksa i revitalizaciju zatvorenih bazena koji bi trebalo da budu raspisani po~etkom septembra – rekao je Kaprocki.

Tender }e, po wegovim re~ima, obuhvatiti izradu idejnog projekta. Onaj ko pobedi radi}e detaqan plan za izgradwu kompleksa. Kako razra|ivawe plana traje i nekoliko meseci, Kaprocki ne o~ekuje da bi radovi mogli da po~nu pre idu}e godine.

^ak nije sigurno ni da }e 2010. biti godina koja }e ispuniti decenijska o~ekivawa Novosa|ana kada je o bazenu re~, jer niko sada ne mo`e sa sigurno{}u da tvrdi ho}e li biti novaca. Pitawe zemqi{ta koje je sve ove godine predstavqalo problem sada je re{eno i Spens, kako tvrdi Kaprocki, ima obe}awe Zavoda za izgradwu grada da }e po izgradwi bazena dobiti ~itav kompleks na upravqawe.

L. Nikovi}

POSLE ODLUKE DIREKTORA „NOVITETA” DA ZABRANI SINDIKALNI RAD U RADNO VREME

One kao jedan, oni k’o nijedan Da bi najlep{i grad u dr`avi to i ostao neko mora ne{to i da uradi. Zasu}i rukave Lale su uvek mogle, a tek Sose... Problem nastaje kad nas neke spoqa nalickane Lale, Sose i Gexe neve{to la`u, pa vele da se ubi{e od rintawa, pretpostavqamo da je gomilawe funkcija mukotrpno. Gde bi nam bio kraj da su na fotografiji Radivoja Haxi}a ministri i sekretari. ]ute, gledaju svoja posla, u wima su do laktova, dihtuju kao jedan. Zato nam je i tako: `ardiwere lepe, skup{tine bezrepe.

Ig. M.

SOCIJALNO UGRO@ENI NA^EKA]E SE JEFTINOG PAZARA

SOS prodavnice i daqe u leru - SOS prodavnice za socijalno ugoro`ene kategorije stanovni{tva jo{ zadugo ne}e biti otvorene u Novom Sadu.

Na konkursu koji je objavilo Trgovinsko preduze}e "Jabuka" iz Beograda nije bilo vlasnika poslovnog prostora od oko 250 kvadrata koji bi ponudili objekat za izdavawe - izjavila je menaxer "Jabuke" Milena Radulovi}. Kazala je, da je u Beogradu otvoreno11 radwi za socijalno ugor`ene, a da }e prvi objekat van srpske prestonice po~eti da radi u In-

^ITAOCI PI[U SMS

|iji izme|u 25. avgusta i 1. septembra.

U SOS prodavnicama mogli bi da pazare penzioneri s primawima ispod 20.000 dinara, radnici s minimalnom platom, invalidna lica i oni koji primaju socijalnu pomo}. Roba ni`a za 40 do 50 odsto pazarila bi se na osnovu pokaznih karatia koje daje Centar za socijalni rad.

Pokretawe SOS radwi inicirala je Asocijacija slobodnih nezavisnih sindikata u saradwi s Trgovinskim preduze}em "Jabuka".

Z. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

„Dnevnik” spojio neokomuniste Dobar dan, ovde NKPS Zrewanin. Da li mo`ete proslediti telefon 064/4428-175 ~itaocu s po~etnim brojem 063/523 radi kontakta. Hvala.

064/4428... *** Za GSP i Vuka{inovi}a. Disciplinujte prvo svoje voza~e pa onda putnike, jer Vi postojite radi putnika. Dana 03. 08. polazak "sedmice" s Limana u 22,22 autobus 744. Voza~ devojkama ne napla}uje karte, napawio tranzistor i jo{ pri~a mobilnim. Proverite taj polazak i ostalim danima s drugim vozilima - 747 i 727.

064/2850... *** F.K. Vojvodini, o~igledno ne treba najboqi mladi strelac Da-

nijel Aleksi} za revan{ sa Austrijancima! Em nismo igrali na na{em stadionu, em nema vize za najboqeg igra~a! Hvala ti Bato i Panto!

063/8088... *** Ulica Karela ^apeka u Novom Sadu prazan plac pored telefonske centrale u vlasni{tvu Grada, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Slobodana Jovanovi}a, zarasto u korov i ambroziju od metar - metar i po, a pored plac u privatnom vlasni{tvu nepoznatog vlasnika, gde je nikla prava xungla od korova punog komaraca i drugih insekata! Ko je nadle`an za ovakav nemar?

064/2660...

Samovoqa donosi blokadu firme ?

Predsednik sindikata Solidarnost" u "Novitetu" Mi{a Starovi} ka`e da }e oni verovatno blokirati rad firme, jer im je direktor Aleksandar Petrovi} zabranio aktivnosti za vreme radnog vremena, pa ~ak i za vreme pauze za doru~ak. Odbor sidnikata u ovoj firmi ima 120 ~lanova od 150 zaposlenih i zato je ove sedmice odr`ao sindikalni sastanak ispred preduze}a.

-U skladu sa Zakonom o javnom okupqawu blokira}emo preduze}e - izri~it je Starovi}. - Zakon o radu dozovoqava sindikalno delovawe, a u skladu s brojem zaposlenih predsednik sindikata

ima pravo na pla}eni sindikalni rad tokom radnog vremena. Nigde u zakonu ne pi{e da za vreme pauze ne mo`e da se obavqa sindikalni rad i do sada je taj slu~aj zabele`en samo u "Novitetu". Pauzu za doru~ak radnik mo`e da iskoristi kako ho}e, pa tako i za sindikalno delovawe.

Prema re~ima Starovi}a predsednik sindikata ima zakonsko prava i da bude potpuno oslobo|en radnih

obaveza na poslu, ali "Solidarnost" to izbegava. Tako|e, Zakon o radu zabrawuje diskriminaciju radnika po sindikalnoj pripadnosti i ne dozvoqava da se direktor me{a u rad sindikata. Na sindikalne sastanke mo`e da dolazi jedino po pozivu - poja{wava na{ sagovornik.

Starovi} tvrdi da je u "Novitetu" evidentan mobing, jer je pravna slu`ba preduze}a napravila obrazac - izjavu da se Formular o dobrovoqnom brisawu iz sindikata radnik dobrovoqno bri{e iz sindikata. U ovom preduze}u pre vlasni~ke transformaciPoslodavci ka`u da, a misle ne je radilo je oko 900 radnika a sada svega 150. Oni koji su bili - U velikim kompanijama u gradu ne postoje sindikati, mada poslotehnolo{ki vi{ak potpisivali davac deklarativno nema ni{ta protiv da se radnici sindikalno orsu da se dobrovoqno odri~u otganizuju. Me|utim kada neko od radnika to poku{a, biva {ikaniran premnine koja im zakonski pri- ka`e sekretar Gradskog ve}a Saveza samostalnih sidnikata Novog pada, pa je posle najnovijeg priSada Nada Vidovi}, ~ija je sindikalna organizacija najbrojnija u tiska Pravne slu`be preduze}a , Srbiji. Navela je primer iz "Univereksporta" gde je bilo poku{aja potpredsednica "Solidarnosti" sindikalnog organizovawa, koji je brzo osuje}en, od strane posloAleksandra Igwatovi} upozorivodstva. la kolege da izjavu ne potpisuju.

- Jedino je u"Merkatoru" dozvoqeno sidnikalni delovawe i pre - Poslodavac to namerno ~ini, nekoliko meseci potpisan kolektivni ugovor. U "Albusu" su radnida bi radnici ostali potpuno neci potpisvali da se doborovoqno bri{u iz sindikata i te dokaze poza{ti}eni i prepu{teni ulici slali smo Ministarstvu rada. Ali vlast }uti, iako je na{a zemqa ka`e Igwatovi}. potpisnik Me|unarodne konvencije rada - nagla{ava Vidovi}.

Z. Deli}

MIODRAG RADULOVA^KI PLATIO OBNOVU FASADE EKOLO[KOG CENTRA U KARLOVCIMA

Dobrotvoru iz ^ikaga spomen-plo~a U Ekolo{kom centru u Sremskim Karlovcima otkrivena je spomen - plo~a kao izraz zahvalnosti Pokreta gorana i Volonterskog centra Vojvodine profesoru Miodragu Radulova~kom iz Amerike, jer je finansirao obnovu fasade te zgrade, koja je u posedu ove organizacije od 2006. godine. Nekada{wem |aku Karlova~ke gimnazije, a sada{wem profesoru na univerzitetu Ilinois u ^ikagu, koji je izdvojio 18.000 dolara za renovirawe fasade uru~ena je i “Pan~i}eva omorika” najvi{e priznawe Pokreta gorana. Obra}aju}i se prisutnima na preksino}noj sve~anosti, profesor Radulova~ki se zahvalio na ukazanoj ~asti, a posebno na tome {to je tekst na spomen - plo~i ispisan na srpskom i engleskom jeziku.

Miodragu Radulova~kom uru~eno i priznawe Pokreta gorana

- Drago mi je {to je natpis na engleskom zbog toga {to }e ovde

boraviti deca iz celog sveta i treba da vide da Sremski Karlovci pripadaju svetu, a tako|e i {to je ispisan na srpskom, zato {to na{a omladina koja bude dolazila treba da zna da je na{im qudima iz dijaspore stalo do Sremskih Karlovaca i ove zemqe - rekao je Radulova~ki, koji je pre dve godine finansirao i obnovu ~esme “^etiri lava” , {to je predstavqalo posao veka, s obzirom na wenu starost i zna~aj, te komplikovanost zahvata.

- Trudim se koliko mogu da na|em jo{ Srba u Americi da pomognu na{oj zemqi, ali ima tu odre|enih pote{ko}a - obja{wava profesor. - Dosta wih vi{e ne govori materwi jezik i nisu odavno bili u domovini, pa ne mogu ni dati prilog, ako nisu videli u {ta ula`u.

Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

9

PRE ULASKA U AMBULANTU „JUGOVI]EVO” PACIJENTI SEBE MIRI[U POD PAZUHOM

Samo okupani mogu kod lekara?

Na oglasnoj tabli ambulante “Jugovi}evo” na Detelinari, ju~e je bilo oka~eno, crnim markerom ispisano obave{tewe “Ko se ne okupa, ne}e sti}i do lekara”. ^iwenice, a i nos jasno svedo~e da topli letwi ugo|aji zaista znaju da budu ometeni “neprijatnim” mirisima znoja i lo{e higijene sugra|ana, ali Hipokrat u zakletvi ne spomiwe sponu izme|u mirisa pacijenta i lekarske pomo}i.

O ovom obave{tewu javio nam je sugra|anin D. [. , koji je posle jutarwe kupke oti{ao do pomenute ambulante. Vo`wa i sparina uticale su da se i sam oznoji, {to je, kako tvrdi, bio slu~aj i s drugim pacijentima.

- Jedna starija gospo|a kazala je da su je u ~etvrtak vratili i da nije pregledana, pa je ju~e ponovo do{la. Pre ulaska kod lekara, bakice u ~ekaonici miri{u svoje potpazu{je. Neke od wih su uvre|ene ovakvim natpisom , pa povla~e zdravstvene kartone i prenose ih u Rumena~ku - gde su i{le i pre otvarawa ambulante “Jugovi}evo”. Razumem da pojedini neprijatno miri{u, ali ne mogu se Novosa|ani ovako javno diskriminisati.

[ta ako je nekome zaista potrebna hitna pomo}, pa ne mo`e da stigne na kupawe pre toga –

kazao je on, i dodao da natpis na tabli stoji ve} pet dana, po{to ga je i u ponedeqak zapazio.

U “Dom zdravqa” Novi Sad ne spore da ovakvo upozorewe i zaista stoji u re~enoj ambulanti, ali negiraju bilo kakavu ume{anost u „autorstvo“. Tvrde da papir nije vi|en ranije, i da ga je sigurno neo drugi zaka~io.

- Natpis koji ste fotografisali nije obave{tewe “Doma zdravqa” i skinut je ju~e u toku prepodneva. Lekarski tim koji je tada radio, nije ga zatekao na oglasnoj tabli pre po~etka radnog vremena. Pretpostavqa se da je to neko postavio u me|uvremenu – re~eno je za “Dnevnik” uz napomenu da je za zdravqe svakog sugra|anina veoma bitno da je higijena na najvi{em nivou. Uz to tvrde da medicinsko osobqe ne proverava da li se neko okupao pre dolaska kod lekara, ve} prima svakog pacijenta.

Bez obzira na nameru kreatora poruke, sigurno je postojao motiv za ovakvo delo. Ako pojedini sugra|ani i ne po{tuju pravila li~ne higijene, pa je poruka bila opravdana opomena da lekare za{titi od neprijatnih mirisa, presedan kada je re~ o zdravqu, svakako ne bi smeo da postoji.

S. Tanuryi}

AMBROZIJA UKLOWENA SA TRIDESET ODSTO POVR[INE

Ko{ewe kasni zbog jednog potpisa - Ko{ewe ambrozije zavr{eno je na oko 30 odsto povr{ine - kazao je rukovodilac Sektora „ DDD i suzbijawa ambrozije“ AD „Ciklonizacije“ Branko Vojvodi}. Vojvodi} nije znao da ka`e kada }e biti zavr{ena prva ko{wa, jer kako je naveo, uvek se pojavi neki prostor pod ambrozijom na koji se nije ra~unalo. Naloge za ko{ewe „Ciklonizacija“ dobija od ZIG-a koji je nadzorni organ, saop{tilo je nedavno ovo gradsko preduze}e, jer posao ko{we uveliko kasni.

Naime, grad jo{ nije potpisao ugovor s nau~nom ustanovom koja }e kontrolisati i izdavati naloge za ko{ewe, mada je Gradska uprava za komunalne poslove poverila ovaj deo rada Departmanu za biologiju pri Pri-

rodno - matemati~kom fakultetu u Novom Sadu, posle wihove `albe ulo`ene republi~koj Komisiji za za{titu prava ponu|a~a. Direktorica Departmana prof. dr Ru`ica Igi} o~ekuje da }e ugovor biti potpisan za petanestak dana, jer nema razloga za odugovla~ewe.

Departman za za{titu biqa pri Poqoprivrednom fakultetu ulo`io je `albu na odluku republi~ke Komisije za za{titu prava ponu|a~a koja je ponudu „biologi~ara“ ocenila kao validnu na tenderu. Da pojasnimo, grad je prvobitno poni{tio tender smatraju}i ga neva`e}im. Onda se na odluku Grada `alio Departman za biologiju pomenutoj komisiji, koja je ocenila da je grad nezakonito poni{tio tender i da posao

ko{ewa treba da dobije Departman za biologiju.

- Ne verujem da }e republi~ka Komisija za za{titu ponu|a~a preina~iti svoju odluku - kazala je prof. dr Igi}, o~ekuju}i da }e

bar u drugom krugu ko{ewa ambrozije rukovoditi ovim poslom.

Navela je da se samo pet odsto ambrozije uni{tava hemijskim putem a sve ostale povr{ine ko{ewem.

Z. Deli}

Gradski poreznici kre}u u ponedeqak Gradona~elnik Igor Pavli~i} u ponedeqak }e zvani~no predstaviti delokrug rada Gradske poreske uprave. Kako je za “Dnevnik” ve} rekla na~elnica ove uprave Marijana Taraji} od Republike }e grad preuzeti oporezivawe imovine nad objektima i zemqi{tem i naplatu komunalne takse za isticawe naziva firme.

Ova ustanova }e utvr|ivati, kontrolisati i napla}ivati te prihode, ali i izdavati uverewa i prekwi`avati porez. Re{ewa za porez na

imovinu na adrese Novosa|ana trebalo bi da stignu u septembru. Namera zaposlenih je da pove}aju broj obveznika tako {to }e ukr{tawem podataka drugih ustanova napraviti jedinstvenu bazu u kojoj }e biti svi oni koji su du`ni da pla}aju porez. Novosa|ani avgustovsku ratu mogu platiti na osnovu starog re{ewa. Ra~un, kao i poziv na broj na uplatnici se nisu mewali te se porez mo`e uplatiti na osnovu prethodnog iznosa, a razliku }e, ukoli-

ko je bude, gra|ani videti po pristizawu novih re{ewa. Onima koji odranije nisu platili porez na imovinu, kao i preduzetnicima, najverovatnije }e biti ostavqen razuman rok da obavezu ispune, posle ~ega }e Poreska uprava kao i svim drugim slu~ajevima preduzeti mere u skladu sa zakonom kako bi naplatila dugovawa, ka`u u Poreskoj upravi. Poreske prijave se predaju na {alteru Gradske ku}e - Trg slobode 1 ili {aqu po{tom.

L. Nikovi}

DIREKTOR „VODOVODA I KANALIZACIJE” NEGIRA OPTU@BE DSS-a

Bjelajac najavio tu`bu za klevetu Nakon {to mu je potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Petar ]irovi} u ~etvrtak javno postavio nekoliko pitawa i izneo isto toliko tvrdwi, direktor „Vodovoda i kanalizacije“ Branko Bjelajac je za „Dnevnik“ izjavio da je „]irovi} morao znati da je javno izno{ewe neistina krivi~no delo i da }e protiv wega biti podneta tu`ba za klevetu“. ]irovi} je na konferenciji za novinare naveo da je „Vodovod“ u krizi zbog lo{eg Bjelaj~evog poslovawa i postavio pitawa o ugovoru „Vodovoda“ i „Delta nove“, tvrde}i da vredi 512 miliona dinara, zatim o zapo{qavawu 27 qudi, pa o, kako je rekao, {est puta uve}anim putnim tro{kovima od dozvoqenih, te o zatvarawu izvori{ta [trand.

Bjelajac ka`e da ne postoji ugovor na tri godine sa preduze}em „Delta nova“ za nabavku vodovodnog i kanalizacionog materijala. Po wegovim re~ima „Vodovod“ i „Delta nova“ sara|uju

vi{e od 10 godina i ovo preduze}e redovno pobe|uje na tenderima „Vodovoda“ zbog kvaliteta proizvoda. On navodi da postoji ugovor na 14 meseci (oktobar 2008. - januar 2010), kojeg je proverila buxetska inspekcija.

- Tvrdwa da nemamo gde da lagerujemo materijal, jer ga ima za narednih deset godina, neozbiqna je. Imamo mawak materijala - rekao je Bjelajac. Dodao je i da od kada je postavqen za direktora firma za slu`bena putovawa pla}a samo tro{kove prevoza. Ukupna suma utro{ena na putovawa i obrazovawe zaposlenih u ovoj godini jednaka je jednom jedinom putu DSS-ovog rukovodstva u prethodnom mandatu u Moskvu na nekakav sajam. U Pariz sam putovao privatno, o svom tro{ku i u vreme godi{weg odmora.

Po wegovim navodima, u „Vodovodu i kanalizaciji“ trenutno radi desetak radnika mawe nego za vreme pro{log direktora. Bjelajac tvrdi da je za ne{to vi{e od

godinu dana zaposlen 21 radnik (14 terenskih) me|u kojima je ve}ina godinama radila u preduze}u.

- Sramotno je da kritike o zapo{qavawu dolaze iz stranke ~iji su kadrovi od marta do maja 2008. godine zaposlili 82 radnika, od kojih najve}i broj firmi uop{te nije ni potreban. Tako su za samo dva meseca uve}ali broj zaposlenih za 12 procenata i wihove plate godi{we ko{taju vi{e od sto miliona dinara - naveo je on.

Kako ka`e, zaga|ene bunare izvori{ta [trand zatekao je „kao poklon DSS-ovske vlasti, koja za tri godine u osnovnu delatnost nije ulo`ila ni dinara“. Bjelajac je rekao da se bunari 4 i 5 na [trandu trenutno regeneri{u ~ime }e im biti pove}an kapacitet, a sam posao vredan je osam miliona dinara. Po wegovim re~ima bunari 1, 2 i 3 rade i sada se ispiraju. Bjelajac je javno pozvao potpredsednika GO DSS Petra ]irovi}a na televizijski duel.

S. Krsti}

VESTI Dru`ewe najmla|ih na bazenima Dru`ewe najmla|ih posetilaca odr`a}e se danas u 14 ~asova na otvorenim bazenima SC „Sajmi{te“. U okviru manifestacije „Leto na bazenu“ najmla|i }e mo}i da uz pomo} likovnog pedagoga Dragana Jaji}a prezentuju svoja likovna ume}a na temu „Kako ja vidim leto na bazenu“ a od wihovih radova bi}e napravqena izlo`ba. Za zabavni deo programa bi}e zadu`eni ~lanovi kluba „Manekeni Novog Sada“, a za osve`ewe prisutnih pobrinu}e se „Minakva“.

M. D.

Davaoci krvi napred Mobilna ekipa Zavoda za transfuziju krvi }e u petak 14. avgusta raditi u Radio-Televiziji Vojvodine u ulici Igwata Pavlasa 3 od 9 do 12 ~asova. Dobrovoqni davaoci krvi mogu dati krv i u Zavodu za transfuziju krvi u Hajduk Veqkovoj ulici 9a svakog dana od 7 do 14 ~asova i sredom od 7 do 18 ~asova.

SUTRA AKCIJA „EMPRONE” NA [TRANDU

Andrija Geri} sme~om protiv droge Na [trandu pored odbojka{kih terena sutra od 17 sati Centar za prevenciju narkomanije “Emprona” predstavi}e svoju akciju “Stand up Novi Sad” povodom predstoje}eg Me|unarodnog dana mladih, koji se obele`ava 12. avgusta. Ujedno }e time ozna~iti po~etak druge faze te akcije, tokom koje }e se okupiti i me|usobno upoznati takozvani kontaminatori, novi medijatori koji su se na Egzitu prijavili da u~estvuju u tom projektu. Program druge faze akcije pod nazivom “Kontaminacija po~iwe” odvija}e se na H stejxu, pored odbojka{kih terena, a moderatori prvog dana }e biti odbojka{ki reprezentativac Andrija Geri}, slikar

Danilo Vuksanovi} i mlade nade novosadske muzi~ke scene.

Ovom doga|aju prisustvova}e i ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov Miki}. U drugom delu programa posetioci }e imati priliku da zaigraju sa Andrijom Geri}em odbojku na pesku, u~estvuju u umetni~koj radionici Danila Vuksanovi}a i u`ivaju u svirci mladih novosadskih muzi~ara.

Ova akcija “Emprone” zasnovana je prvenstveno na vr{wa~koj interakciji i uvodi nove modele u komunikaciji kao sredstvo u re{avawu problema narkomanije. Bavi se uzrocima koji mlade qude dovode na granicu ove po{asti.

Z. Ml.

Foto: R. Hayi}

VODA NAVALILA S POGRE[NE STRANE

Zbog bujice razdeqak na pesku Tako to izgleda kada erozija nastupi na pla`i! [trand ju~e oko podneva: pqusak je dan ranije natopio grad, a istovremeno na gradskom kupali{tu pojavile su se prve tektonske promene.

Travnati plato odronio se i obru{io na pesak, koji se pak povukao i razbe`ao pred nadolaze}om bujicom atmosferskih padavina. U pozadini stolice rasute po pesku, na kojima niko ne sedi i spasila~ka kula s koje se nije

imalo {ta ni ko osmatrati.

Potencijalni kupa~i su se popla{ili novog nevremena, pa su najlep{u re~nu pla`u u Evropi ju~e posetili samo oni [trandu najodaniji.

Ostali su pri~ekali kod ku}e nadaju}i se da }e na Celzijusovoj skali opet biti blizu 40, pa da „cvr~e“ u gu`vi i pod ozonskim rupama.

Propustili su onaj ~udesni trenutak kada je temperatura Dunava jednaka temperaturi vazduha.

D. A.

Vikend `urka na [trandu Ukoliko ki{a ne omete planove, tokom ovog vikenda na bini centralnog platoa na [trandu bi}e organizovane dve svirke.

Bend “Under the bridge” (grafitirawe i Di-xej [pira) nastupi}e ve~eras od 21 sat, a za sutra u isto vreme najavqena je svirka “Brunch-a”. Celokupnu kulturnu manifestaciju “Grad na reci” osmislio je Studentski kulturni centar Novog Sada, u saradwi sa “Gradskim zelenilom”, a planirano je 17 zbivawa na gradskoj pla`i. Na listi izvo|a~a nalaze se i Milan Mumin, Neno Belan, di xejevi Skadam i Goja i mnogi drugi.

S. T.

subota8.avgust2009.

DANAS U GRADU MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - "Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka", Izlo`ba "Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini" (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);.

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: "Qudi i doga|aji - slika pro{losti"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Branka Babi} iz Iriga (de~aci i devoj~ica) DEVOJ^ICE: Sowa @ivanov iz Novog Sada, Sne`ana Nikoli} iz Sremskih Karlovaca, Monika Mesaro{ iz Temerina, Marija @ivkovi} iz Beo~ina, Bo`ana Sabovqev iz [ajka{a, Sandra Mladenovi} iz Vilova i Radojka Pavlov iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Zvjezdana Vuwak, Zorica Damjanovi}, Sawa \aji}, Vawa Antunovi}, Nadica Mutin, Radmila Ki~ina i Andrijana Pu{ara iz Novog Sada, Sun~ica Vukovi} iz Gajdobre, Svetlana Aleksandrov iz \ur|eva, Viktorija Karvak iz Loka i Adrijana Rapaji} iz Zrewanina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e sahraweni biti Qubica Vojina Nikoli} (1926) u 11.45 sati, Nada Maksima Kolano (1937) u 12.30, Du{an Janka Miji} (1933) u 13.15, Leposava Milana Milovanov (1950) u 14.00, Plamenka Milivoja Radi{i} (1939) u 14.45, Sava Ilije Bo`i} (1947) u 15.30 i Aslan Ademija Bejzak (1932) u 16.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu sahrawena }e biti Marija Antuna Marvai (1929) u 15 sati, na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici sahrawena }e biti Vesna Stjepana Jovi~i} (1957), na Centralnom grobqu u Futogu u 13 sati sahrawen }e biti Gojko Jova Grbi} (1928), dok }e na Dowem starom grobqu u Futogu biti sahrawena Miqa Milana Stoji}.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

10

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” centrala 548-009 marketing i PR 473-9181 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524„FONTANA”, restoran, ku}na dostava i preno}i{te, Nikole Pa{i}a 27, tel: 6621-779, od 8 do 23.30.

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

USKORO PRE^ISTA^ NA CARSKOJ BARI

VESTI

Bez muqa u banatskom draguqu prirode

Festival belog luka [UPQAK: U okviru proslave Dana sela danas }e na [upqaku biti odr`an „Festival belog luka”. Program po~iwe u 15 sati nastupom jaha~a, a sat kasnije u crkvi Svete Katarine }e biti odr`ana sve~ana misa na kojoj }e biti blagoslovqen hleb od novog `ita. „Festival belog luka” po~iwe u 19 sati na mesnom va{ari{tu, a nakon sve~anog otvarawa nastupi}e i ~lanovi KUD-a „Luda{ Ma}i” iz [upqaka, a od 21 sat, pa do nedeqe ujutro po~iwe „Uli~ni bal” uz muzicirawe ansambla „Tre{weva~ki asovi”.

Z. R.

„\idovci” na Siciliji BE^EJ: Ako sve bude u redu sa vizama, ekspedicija od 39 ~lanova be~ejskog KUD „\ido” bi u ponedeqak trebalo da krene put Sicilije i u~estvuje na nekoliko folklornih festivala ovog `ivopisnog italijanskog ostrva, gde je tradicionalni narodni ples tarantela.

- Na poziv organizatora festivala iz grada Leonforte odlazimo na Siciliju, gde bismo uzeli u~e{}e i na prate}im manifestacijama u gradu i okolini. Povratak je planiran za 24. avgust. Ovo je u neku ruku nagrada za ulo`en trud tokom ~itave godine i brojne nastupe u bli`oj i {iroj okolini, rekao nam je pred atraktivnu turneju umetni~ki rukovodilac „|idovaca” Goran Dumanovi}.

V. J.

Pekara po{tuje dogovor KIKINDA: Predsednik sindikata i malih akcionara Pekare „Kikinda” Slobodan Kiki} rekao je da su zaposleni u ovom preduze}u primili majsku i junsku platu, kako je bilo predvi|eno ugovorom. Naime, krajem juna, zaposleni u Pekari „Kikinda” najavqivali su {trajk zbog toga {to Upravni odbor i rukovodstvo nisu ispunili zahteve. Naime, tada je rok za isplatu zaostalih plata bio 20. jun. Plate nisu bile ispla}ivane od novembra, kada je prestala i uplata radnog sta`a, zdravstvenog osigurawa, a i voza~i su bili uskra}eni za dnevnice sedam meseci.

-Novo rukovodstvo u razgovoru sa sindikatom predlo`ilo je dinamiku otplate dugovawa.

Tim predlogom predvi|eno je da od oktobra svakog meseca bude ispla}eno po ~etvrtina od preostalih pet plata kolikio je trenutni dug prema radnicima.

Isplata dugovawa potrajala bi 20 meseci i veliki broj radnika nije prihvatio ovaj predlog – rekao je Kiki}.

A. \.

LUKINO SELO: Ribarsko gazdinastvo „E~ka” u Lukinom Selu, na svom industrijskom kompleksu, zapo~elo je izgradwu pre~ista~a kako bi iz vode koja se daqe usmerava u Specijalni rezrevat prirode „Stari Begej – Carska bara” bio odstrawen muq. Ovaj ribwak gazduje banatskim draguqem prirode i u Carsku baru pu{ta vodu koja se dovla~i iz Tise, po{to je to jedini na~in da se mo~varno tlo snabdeva novim koli~inama vode. U suprotnom, prostor bi se vremenom isu{io i umesto rezervata prirode, kakav je danas, ostao bi obi~an rit. Me|utim, do sada je, uz vodu, u Carsku baru dovla~en i muq koji se tamo talo`io. Izgradwom pre~ista~a taj problem ubudu}e }e biti re{en, pa }e samo ~ista, mehani~ki filtrirana voda, biti pu{tana u baru.

Po~ela izgradwa

Direktor Ribarskog gazdinstva „E~ka” Nenad Radulovi} ocenio je ju~e da je neophodno da se Carska bara snabdeva vodom i da je va`no da ona bude iz Tise zato {to je mnogo ~istija od begejske.

POSLEDICE TRANZICIONE PRIVATIZACIJE

Suboti~ka (poqo)privreda umire na rate SUBOTICA: Posledweg dana jula, 24 radnika „Agrokombinata” na farmi sviwa na Miki}evu dobilo je otkaz, ista sudbina do kraja avgusta o~ekuje jo{ oko 200 radnika „Severa” dok 331 radnik „Bratstva” ~eka da nakon pola godine kona~no po~ne da radi. Ovako ovih dana izgleda slika suboti~ke (poqo)privrede u uslovima tranzicione privatizacije.

Nepunih nedequ dana nakon {to je vlasnik bajmo~ke „Ravnice” @eqko Radanovi} kupio na licitaciji u suboti~kom Trgovinskom sudu „Agrokombinatovu” farmu sviwa na Miki}evu za milion evra, 24 radnika koja su tamo radila dobilo je obave{tewe da im 31. jula prestaje radni odnos.

Saznav{i za to, desetak radnika doju~era{weg „Agrokombinata” obratilo se predsedniku Samostalnog sinadikata u Subotici

Milanu Popovi}u, koji u razgovoru za „Dnevnik” ka`e da, osim usmenih obave{tewa, oni o tome nisu dobili i pismena re{ewa.

-To su posledice parcijalne rasprodaje „Agrokombinata”, gde kupac, u ovom slu~aju bajmo~ka „Ravnica”, odmah otpu{ta radnike s obrazlo`ewem da }e na wihova mesta dovesti svoje - ka`e Popovi}.

Kako navodi, najve}i problem u slu~aju „Agrokombinata” je {to se „Victoria Group”, kao najve}i poverilac, pojavquje i kao kupac i kao prodavac. To se videlo i na licitaciji 27. jula, za koju predsednik Skup{tine malih akcionara „Agrokombinata” Josip Ivankovi} tvrdi da je bila name{tena.

S obzirom na to da je i posledweg dana juna ~etrdesetak radnika „Agrokombinata” dobilo otkaz,

Pogon „Severa”

PO^IWE URE\IVAWE ULICA U MALOM RITU

Asfalt mewa ritsko blato BE^EJ: Ritsko blato u ~etiri ulice be~ejskog naseqa Mali rit vi{e ne}e biti problem za `iteqe severoisto~nog oboda grada. Jer, ovih dana je stigla odluka Upravnog odbora

Uskoro }e asfalt zameniti blato

- Na inicijativu Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, Zavoda za za{titu prirode, nadle`nog pokrajinskog sekretarijata i ribwaka „E~ka”, a u sklopu pro-

{logodi{weg izmuqavawa toka Starog Begeja, odlu~eno je da se ovde ugrade talo`nici. Voda iz Tise }e se talo`iti u kasetama, a kasnije }e se pre~i{}ena usmeravati u Carsku baru – objasnio je Radulovi}, uz napomenu da je investitor „E~ka” i da je za ove radove, koje izvodi beogradska firma „Ivan Milutinovi}”, izdvojila oko 4,5 miliona dinara.

Magistarka za{tite `ivotne sredine Ildika Grwa, ina~e projekt menad`er u gazdinstvu „E~ka”, istakla je da je Begej bli`e od Tise, ali da je wegova voda stra{no zaga|ena raznim otrovnim materijama. Radove je ju~e obi{ao i zamenik gradona~elnika Goran Kauri}. On je kazao da je ovo jako bitna investicija za Carsku baru, zato {to rezervat prirode godinama nije adekvatno tretiran. @. Balaban

Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine da lokalna samouprava Be~eja mo`e da raspi{e tender za izvo|ewe radova asfaltirawa ulica u visini od 47 miliona dinara.

- Vi{e od godinu dana smo ~ekali takvu odluku i, na radost `iteqa ulica Koste Na|a, Radomira Putnika, Vojvode Mi{i}a i Sutjeske, odmah }emo raspisati tender. Ako sve bude u redu, verujem da }e putari sa ma{inama u}i u pomenute ulice oko 20. septembra i pre jesewih ki{a zavr{iti posao. Ovom prilikom }e biti zavr{en i preostali deo u Ulici Do`a \er|a. Ukupna du`ina asfaltnog kolovoza iznosi oko 3,5 kilometra - rekao je ~lan be~ejskog Op{tinskog ve}a zadu`en za investicije Du{an Radivojevi}.

Skoro ista du`ina asfaltnog puta postavqena je po~etkom godine u {est ulica Ba~kog Petrovog Sela. Infrastrukturalna ulagawa u oblasti asfaltirawa ulica se, i pored veoma te{ke finansijske situacije, na zadovoqstvo `iteqa be~ejske op{tine nastavqa. Naravno, ne `eqenim tempom, ali kakva su vremena dobro je da se ne{to de{ava u toj sferi.

V. J.

Radnici „Bratstva” tra`e svoja prava

Popovi} ka`e da }e Samostalni sindikat u Subotici ispitati u kolikoj su meri takve odluke u skladu sa zakonom.

Boqe vesti ne ~ekaju ni mnoge radnike „Severa“, koji se od po~etka ovog meseca nalaze na kolektivnom godi{wem odmoru.

Predsednik Samostalnog sindikata u tom preduze}u Ilija Tulumovi} ka`e za „Dnevnik” da je od poslodav(a)ca dobio usmenu informaciju da posledweg dana avgusta planiraju da sa oko 200 radnika raskinu ugovor o radu.

On ka`e da se Samostalni sindikat ATB-a „Sever” enrgi~no protivi najavqenoj odluci, {to je saop{teno i generalnom direktoru Ernstu Bruneru, kao i wegovom zameniku Savi Mitrovi}u..

Od privatizacije firme januara 2005. „Sever“ je s preko 2.100 radnika spao na oko 980, a od kraja avgusta verovatno ih ne}e

biti ni 800. Nakon izuzetno ru`no okon~ane prve, radnici „Bratstva” `eqno o~ekuju drugu fazu poslovawa. Kao {to je ve} poznato oko 350 radnika ove firme odlu~ilo se 18. februara na generalni {trajk zbog neispla}enih zarada od oktobra pro{le godine i doprinosa i poreza od strane ve}inskog vlasnika Vladimira Deli}a od privatitzacije 2004. Nakon skoro pola godine radnici „Bratstva” krajem jula ostvarili su najbitiniji ciq Vladmir Deli} se odrekao 51 odsto akcija u ovom preduze}u, a novi vlasnik postala je dr`ava.

Predsednik Samostalnog sindikata u „Bratstvu” Marko Piukovi} ka`e da su se na prekid {trajka nakon toga odlu~ili kako bi dr`avi „pokazali dobru voqu”, ali i da sa~uvaju radna mesta, dobiju posao i platu.

Z. Romo}

OSNOVAN SAVET ZA ZAPO[QAVAWE

Br`e i lak{e do posla VRBAS: Konstitutiisawem lokalnog Saveta za zapo{qavawe u~iwen je prvi korak ka re{avawu problema nezaposlenosti u op{tini, istaknuto je nakon odr`ane sednice. Prema re~ima poverenika sindikata Nezavisnost i ~lana Saveta Milojice @ivkovi}a, dobro je da postoji opredeqewe kod predstavnika Privremenog organa op{tine da se rebalansom buxeta koji sledi opredele konkretna sredstva kojima }e se finansirati lokalni akcioni plan za zapo{qavawe.

-«Pozivamo predstvanike i poslodava~kih i strukovnih organizacija sa teritorije op{tine da aktivno uzmu u~e{}e u re{avawu problema nezaposlenosti -rekao je @ivkovi}. Ina~e, novoformirani Savet broji pet ~lanova, i ~ine ga dva predstvanika Privremenog organa, predstavnik ujediwenih granskih sindikata Nezavisnost, predstavnik Samostal-

nog sindikata i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, ali kako je istaknuto to ne mora biti kona~an sastav Saveta.

Prema re~ima Dragana Stijepovi}a, koji je predstavqa Privremeni organ u Savetu za zapo{qavawe, Savet je pokazao interesovawe za ozbiqan rad i na slede}oj sednici Saveta bi}e iznet konkretni plan aktivnosti do kraja godine. « -Mere koje su predvi|ene ovim planom su mere za podsticawe zapo{qavawa mladih finansirawem odgovaraju}ih programa kroz subvenicije, podsticawe zapo{qavawa lica sa invaliditetom, organizovawe sajmova za zapo{qavawe, organizovawe programa za samozapo{qavawa mladih, lica sa invaliditetom i izbeglih i prognanih lica, organizovawe javnih radova i sli~no - rekao je Stijepovi}.

N. Perkovi}

11

Zatvara se sto~no grobqe PAN^EVO: Lokalna vlast u Pan~evu odlu~ila je da zatvori sto~no grobqe na kome se godi{we deponuje oko 100 tona `ivotiwskog otpada, jer ugro`ava doma}instava u obli`wem nasequ Kudeqarski nasip. Za dve sedmice presta}e odlagawe `ivotiwskog otpada na sto~nom grobqu i on }e se ubudu}e bezbednije zbriwavati, saop{teno je posle ju~era{we sednice Gradskog ve}a. Navedeno je da }e se takav otpad „za sada skladi{titi u posebnoj hladwa~i” koja je ve} izgra|ena, a kasnije }e se spaqivati u nekoj od kafilerija. Gradsko ve}e je formiralo radnu grupu koja }e predlo`iti na~in za budu}e potpuno bezbedno zbriwavawe animalnog otpada na novoizgra|enoj regionalnoj deponiji kod Pan~eva. Sto~no grobqe u Pan~evu postoji 80 godina, i na wemu se godi{we deponuje oko 100 tona `ivotiwskog otpada.Zbog {irewa grada, posledwih godina sto~no grobqe ugro`ava oko 1.000 stanovnika obli`weg naseqa Kudeqarski nasip ~ije se (Beta) ku}e nalaze uz grobqe.

Opasan otpad kod izvori{ta [ID: Na posledwoj sednici SO [id, izem|u ostalog je odbornik Mi}a Smiqani} postavio i pitawe {ta }e biti sa odlagawem opasnog otpada na sto~nom grobqu u Ilincima.

Kako je obrazlo`io, prema wegovim saznawima, nekoliko kamiona ovog otpada, bez znawa predstavnika MZ Ilinci, odlo`eno je na sto~no grobqe. Kolika je to opasnost za me{tane Ilinaca govori i podatak da se mesto gde je otpad odlo`en nalazi samo kilometar od izvori{ta lokalnog vodovoda s kojeg se snabdevaju me{tani Ilinaca.

-Mi smo alarmirali sve nadle`ne organe i inspekcije, od kojih neki nisu reagovali na na~in na koji bi trebalo u ovakvim situacijama da reaguju, a istovremeno smo odneli uzroke u nadle`ne ustanove i nakon dobijenih rezultata usledi}e krivi~ne prijave protiv odgovornih lica - istakao je Smiqani}.

D. S.

Na ko{arku, pa na va{ar BA^KI PETROVAC: U okviru Slova~kih narodnih sve~anosti, danas u 10 ~asova, u Slova~kom vojvo|anskom pozori{tu, bi}e odr`ana sve~ana sednica Skup{tine MSJ. U 10 sati, na igrali{tu Osnovne {kole „Jan ^ajak” takmi~i}e se ko{arka{i, a u 13 ~asova, u Ulici mar{ala Tita, sve~ano }e biti otvorena me|unarodna manifestacija „Na va{aru”. Posetioci }e imati priliku da vide narodne rukotvorine, proizvode starih zanata, u`ivaju u bogatom kulturno-umetni~kom programu, ali i da probaju specijalitete tradicionalne slova~ke kuhiwe. U Klubu odgajiva~a sitnih `ivotiwa, u 14 sati bi}e odr`ano takmi~ewe u kuvawu ze~jeg paprika{a, u 15 ~asova }e se sresti studenti Medicinskog fakulteta „Sv. Al`beta” iz Slova~ke, dok }e se sat kasnije, u velikoj sali Op{tine dru`iti u~iteqi. U 18 sati bi}e predstavqene kwige, a organizator je Asocijacija slova~kih udru`ewa `ena, dok }e u 20.30 sati, na igrali{tu osnovne {kole po~eti gala koncert folklornih grupa „Sa ~istog izvora”.

N. K.

12

CRNA HRONIKA

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

U ^ETVRTAK UVE^E U CENTRU BEOGRADA

Psi lutalice napali Jelenu Trivan ^opor pasa lutalica napao je preksino} oko 22 sata poslanicu DS-a Jelenu Trivan na parkingu ispred Doma Narodne skup{tine.

Poslanici DS-a niko od prolaznika nije pritekao u pomo}, a na skup{tinskom parkingu u tom trenutku nije bilo ni policije ni obezbe|ewa. Mu` ju je prebacio do Vojnomedicinske akademije, gde joj je ukazana pomo} i stawe stabilizovano, ka`e za B-92 hirurg dr Bratislav Trifunovi}.

– Ukqu~ena je ~itava ekipa posle hirur{ke obrade. Ukqu~ili smo na{e infektologe i epidemiologe jer se radi o psima nepoznatog vlasnika. U pitawu su ozbiqne povrede dowih ekstremiteta, jer su ujedne rane duboke – ka`e Trifunovi}.

– Qudi napadnuti od pasa lutalica svakodnevno se prijavquju slu`bi Hitne pomo}i – ka`e portparolka te beogradske slu`be Nada Macura, i navodi da su povrede nekada veoma ozbiqne.

– Na`alost, napadi pasa suvi{e ~esto se doga|aju {irom Srbije, uprkos tome {to se na problemu lutalica radi godinama – isti~e Elvir Burazerovi} iz organizacije za za{titu `ivotiwa “Orka”. – Na{a organizacija je jo{ krajem 2008. godine poslala pismo gradona~elniku Beograda, u kojem smo ga upozorili na to da je broj ujeda u Beogradu porastao ~ak 25 podsto, da je broj trovawa napu{tenih `ivotiwa porastao 70 posto, a da broj zlostavqawa napu{tenih `ivotiwa u Beogradu za 35 posto.

DVOJE SRBA NA\ENO MRTVO U SVOJOJ KU]I KOD GWILANA

Sumwiva smrt bra~nog para Dve osobe srpske nacionalnosti prona|ene su mrtve u svojoj ku}i u selu Parte{, nadomak Gwilana, izjavio je Tanjugu zamenik regionalnog portparola Kosovske policijske slu`be (KPS) Remzi Azemi. On nije mogao da saop{ti detaqe u vezi s ovim doga|ajem.

Kako su Tanjugu saop{tili me{tani, stradali su bra~ni par Trajanka (58) i Bogdan (64) Petkovi}, koje je mrtve prona{ao kom{ija Zoran Karaxi}.

Karaxi} je kazao da mu je bilo sumwivo {to Petkovi}e nije video tokom dana, a da su, kada je do{ao do wihove ku}e, koja je preko puta wegove, vrata bila zakqu~ana, pa je kroz zavesu video da le`e na podu u lokvi krvi, nakon ~ega je pozvao policiju. On je dodao da je video da su stvari razbacane.

Porodi~na ku}a Petkovi}a nalazi se u blizini puta Gwilane–Uro{evac, u selu Parte{, a kako ka`u me{tani, dvoje nastradalih su u woj `iveli sami, po{to wihova }erka `ivi s porodicom u Ni{u.

U Parte{u, koje je jedno od najve}ih srpskih sela u ovom delu Kosova, `ivi oko 300 srpskih porodica.

(Tanjug)

U KIKINDI RAZBOJNIK UHVA]EN NA DELU

Starici uzeo zlatan prsten i min|u{e Branislava T. (1968) iz Kikinde pripadnici Policijske uprave u Kikindi uhvatili su u ~etvrtak, 6. avgusta, ne{to posle pono}i, na izvr{ewu krivi~nog dela razbojni{tva nad Qubinkom [. (1930), nakon ~ega su mu odredili zadr`avawe do 48 sati. Po saop{tewu policije, Branislav T. je osumwi~en da je nasilno u{ao u porodi~nu ku}u o{te}ene Qubinke [. u Kikindi, koriste}i fizi~ku snagu zadao joj je vi{e udaraca po glavi i telu i uz pretwu joj oduzeo zlatan prsten i min|u{e. Uz krivi~nu prijavu osumwi~eni }e biti priveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Kikindi.

M. Mr.

Jelena Trivan

Po wegovim re~ima, ovo {to se sada de{ava u Beogradu, ~ini se kao prebacivawe te`i{ta s

le~ewa uzroka na le~ewe posledice.

– Problem se poku{ava re{iti prihvatili{tima i nekom lepom pri~om o humanizmu.

To nije mogu}e, potrebno je locirati uzrok. Uzrok je neodgovoran vlasnik, uzrok je prekomerno razmno`avawe. Dakle, sterilizacija, edukacija i odgovorno vlasni{tvo. To je re{ewe ovog problema, ne samo u Beogradu nego i u celoj Srbiji – ka`e Burazerovi}.

Dve ekipe beogradske komunalne slu`be „Zoo-higijena“ na terenu poku{avaju da lociraju pse koji su napali Jelenu Trivan.

– Nismo imali nijednu prijavu za nekim psom ili ~oporom u tim centralnim delovima grada, kao {to su prostori oko Republi~ke ili Gradske skup{tine, niti u

Pu{tena na ku}no le~ewe Poslanik i portparol Demokratske stranke Jelena Trivan pu{tena je ju~e na ku}no le~ewe, po{to su je u ~etvrtak uve~e napali psi lutalice.

Lekari veruju da }e za potpuni oporavak Jelene Trivan. „Radilo se o vi{e mehani~kih povreda ili ujednih rana, mahom dowih ekstremiteta, mada je bilo kontuzija i eskolijacija gorwih. Ona je pala prilikom napada“, izjavio je hirurg sa Vojnomedicinske akademije Bratislav Trifunovi}. Prema wegovim re~ima, oporavak Jelene Trivan }e trajati nekoliko nedeqa, javio je B92.

Ulici srpskih vladara – izjavio je portparol Veterinarske stanice Beograd Milo{ Markovi}.

Po wegovim re~ima, neobi~no je to {to se napad na poslanicu i portparolku DS-a dogodio po ki{ovitom i vetrovitom vremenu, budu}i da se napadi pasa po pra-

vilu ne de{avaju u takvim vremenskim uslovima. On ka`e da gra|ani u tom delu grada potencijalno opasne pse ili pse lutalice, nisu prijavili Veterinarskoj stanici, Gradskom centru za uzbuwivawe, niti policiji.

(B 92–Tanjug)

NEZAPAM]ENA TRAGEDIJA U DESPOTOVU, KOD BA^KE PALANKE

Dete od 20 meseci udavilo se u septi~koj jami De~ak J. G., star jednu godinu i osam meseci, u ~etvrtak uve~e udavio se u septi~koj jami u dvori{tu ku}e u kojoj wegova porodica `ivi na izlasku iz Despotova. Stanovnici ovog sela u op{tini Ba~ka Palanka potre{eni su tragedijom, a roditeqi nastradalog de~aka ni sa kim nisu `eleli da razgovaraju.

Po re~ima prijateqa i rodbine, koji su se ju~e okupili u doma}instvu u kojem se nesre}a dogodila, J. G. je u jamu upao u ~etvrtak u kasnim poslepodnevnim satima, ali je wegovo be`ivotno telo prona|eno tek kasno u no}. Pre toga u dvori{tu je radilo vi{e osoba, svi su bili anga`ovani na popravci septi~ke jame koja se bila zaglavila i {aht je bio otvo-

Ku}a u ~ijem dvori{tu se dogodila nesre}a

ren. Niko nije primetio kada je i kako de~ak upao kroz taj otvor i svi su nastavili svoje poslove. Tak kasnije, svi su shvatili da malog de~aka nema. Po~eli su da ga tra`e po dvori{tu, na ulici, raspitivali se kod kom{ija da li ga je neko odveo u {etwu ili ne{to sli~no.

Kada su ga prona{li, ve} je bilo kasno.

Nastradali de~ak, ina~e, ima i stariju sestricu, od tri godine. Po re~ima `iteqa Despotova, porodica koju je zadesila ova tragedija u selu je poznata i po{tovana: bave se ratarstvom, imaju dosta zemqe i poqoprivredne mehanizacije.

J. G. }e najverovatnije biti sahrawen danas.

Foto: F. Baki} D. A.

KLINI^KI CENTAR „KRAGUJEVAC”

Ni traga od nestale pacijentkiwe Kragujeva~ka policija i ro|aci tragaju za Milicom Milivojevi} (89) iz Darosave kod Aran|elovca, koja je pro{le subote nestala s Pulmolo{ke klinike Klini~kog centra “Kragujevac”, ali za sada o woj nema nikakvih informacija.

Rukovodilac sektora za pronala`ewe nestalih lica Policijske uprave u Kragujevcu @arko Bojovi} rekao je FoNetu da je odmah nakon prijave nestanka, policija pokrenula uobi~ajenu proceduru

– Ovo je specifi~na situacija jer je nestala pacijentkiwa s bolni~kog le~ewa. Mi svakodnevno kontaktiramo s ~lanovima porodice nestalih osoba, i u zna~ajnom procentu uspevamo da te osobe prona|emo – rekao je Bojovi}.

U Klini~kom centru “Kragujevac”, u ~ijoj je Pulmolo{koj klinici starica bila sme{tena zbog problema s disawem, ka`u da se ona protivila le~ewu i da je nakon jutarwe vizite samovoqno napustila bol-

ni~ku sobu. Portparolka Klini~kog centra “Kragujevac” Andrea Obradovi} rekla je FoNetu da je Klinika za pulmolo{ke bolesti bolnica otvorenog tipa u koju dolaze slobodni qudi i da su zbog toga mogu}i ovakvi slu~ajevi.

– Na{a bolnica je otvorenog tipa i svako ima pravo da bira da li }e da se le~i ili ne, tako da je i na{a odgovornost za wen nestanak ograni~ena – rekla je Andrea Obradovi}.

PODVIG ALEKSANDRA KOZO[A I RADOMIRA KANDI]A NA PANONIJI KOD BA^KE TOPOLE

Spasli dvoje nepliva~a iz jezera Jul je brojao svoje – Ve} smo krenuli ku}i posledwe dane, vrelo s jezera kada nas je dozvala sunce teralo i mlado i jedna devoj~ica, vi~u}i da staro da tra`i rashlase dvoje dave u jezeru – ka|ewe. A na Panoniji, `e Aleksandar – Sa{a Kopoznatoj turisti~koj zo{, radnik u mesnoj zajeddestinaciji, ve{ta~ko nici Panonija. – Naravno, jezero, pa ko bi odoleo u takvim situacijama se ne izazovu zvanom voda. I okleva. Sko~io sam u vodu, opet, `ivot pokazuje a na moje iznena|ewe, skosvoje lice: da trenutak ~io je i moj prijateq Kunepromi{qenosti de`dro, koji nije ba{ neki li `ivot od smrti. pliva~. Prvo smo spasli Spas u vodi jezera podevojku, a potom i Gorana. tra`ili su i Nadalina Goran je bio ba{ u velikoj Markovi} (18) i Goran panici i koliko god se KuMolnar (20). A onda `dro trudio da ga odgura drama... ka obali, ovaj mu se stalno – I{li smo da se kuvra}ao u zagrqaj, pa sam mu pamo, a nismo ba{ dou jednom trenutku rekao da bri pliva~i. Bili smo ga o{amari ne bi li ga bar Nakog svega osmeh: Nadalina, Sa{a, Goran i Ku`dra malo smirio. na stepenicama, nismo na „klizavom“ stepeni{tu jezera dobro procenili dubi@ivot ~esto ume da ponu vode i kad smo u{li, uhvatila – Nisam pliva~, ali kupam se tvrdi ~iwenicu da je davqenika nas je panika. Kada osetite vodu na jezeru jer ima mesta gde je plite{ko spasavati. Je li kod spasiiznad glave i nedostatak vazduha, }e. Ni sada ne znam {ta se desilaca bilo straha? sva{ta prolazi kroz glavu, ja sam lo, jednostavno, nepa`wa, koja – Kada sam video strah na wihose bukvalno opra{tala od `ivota nas je mogla ko{tati glave – kavim licima, kroz glavu mi je pro– ka`e Nadalina. `e Goran. lazilo samo to kako im pomo}i.

Ni Goranova pri~a se ne razliI onda, kao u dobro re`iranom Tada je srce ispred razuma. I tek kuje: filmu, sti`e spas. sutradan sam, {to bi se reklo, do-

{ao sebi i shvatio {ta je sve moglo i meni da se desi. Ali, srce je tako reklo i dobro je {to je tako – ka`e Sa{a.

Sa{i je u spasavawu pomogao Radomir Kandi}, zvani Ku`dro, koji na obali jezera dr`i lokal, i sam slab pliva~.

– Vaqda je Bog tako hteo. Jer, da smo samo koji minut ranije oti{li s jezera, Nati i Goranu ne bi bilo spasa. Zaista sam se uverio u to da u takvim trenucima ~ovek ne razmi{qa racionalno, jer, kao {to Sale re~e, nisam dobar pliva~. No, kada sam nakon nekoliko dana shvatio {ta smo uradili, zahvaqivao sam Bogu {to mi je omogu}io da pomognem u nevoqi – ka`e Radomir.

I kao {to obi~no biva, za mogu}u nesre}u roditeqi posledwi saznaju.

– Prvo je bila pri~a da se moja Nata samo malo zagrcnula, potom da je popila vode, a tek nakon slagawa svih kockica stiglo se do saznawa da je spasena davqewa. Zaista, nema re~i kojima bih mogla izraziti zahvalnost Saletu i Radomiru {to su mi spasli k}er. Mo-

ja Nata je 22. jula proslavila 18. ro|endan, a od sada }e kao ro|endan slaviti i 29. jul. Momcima jo{ jednom maj~inska zahvalnost jer su spasli dve budu}e porodice – i sada se orosi oko Nadalinine majke Sofije.

Podvig dvojice `iteqa Panonije nai{ao je i na odjek u lokalnoj samoupravi: – Ovo je dokaz da male sredine po~ivaju na solidarnosti, humanosti, zajedni{tvu. Reakcija ovih momaka bila je spontana jer u pi-

Predsednik Saveta MZ Panonija Lazar Neri}

tawu su bila na{a deca, na{e kom{ije, a isto to bi se desilo i da je bilo ko drugi jer, odgovorno tvrdim, ovo je humana i odgovorna sredina – ka`e predsednik Saveta mesne zajednice Panonija Lazar Neri}. – Kod nas je pre pet godina ustanovqeno priznawe koje se zove Plaketa zaslu`nim gra|anima i ova dva momka }e je u narednom periodu dobiti jer dali su svoj nesebi~ni doprinos u spasavawu dva mlada `ivota, te svakako zaslu`uju da se na|u na listi qudi koji su svojim delom dali odre|eni doprinos Panoniji.

A mladi kuju planove. Nadalina }e na jesen u ~etvrti razred Gimnazije u Subotici, vukovac je, jo{ uvek nije odlu~ila {ta }e studirati, a Goran radi na ovda{woj farmi. Kako uz mladost uvek ide i doza „opu{tenosti“, Nadalina re~e da se na jezeru ne}e u skorije vreme kupati, a i da voda nije ba{ nekog ukusa, dok Goran re~e da, kada sunce pripe~e, ko zna, mo`da }e ponovo rashla|ewe tra`iti u vodi jezera. Veruju}i da ima dobrih qudi poput Saleta i Ku`dra. \or|o Bojani}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

13

POKU[AJ UBISTVA U BA^KOJ PALANCI

Veselko krenuo bejzbolkom na metke De`urni istra`ni sudija novosadskog Okru`nog suda Miroslava Alimpi}a izjavio se sino} za “Dnevnik” da mu je priveden okrivqeni za poku{aj ubistva Predrag T. (1973) iz Ba~ke Palanke kojem je, posle saslu{wawa, odre|en pritvor.

Osumwi~enom se pripisuje da je prekju~e iz “golfa” koji se kretao Ulicom kraqa Petra Prvog ipalio hitac iz pi{toqa prema “sitroenu” u kojem se na-

lazio sugra|anin Veselko K. (1978). Kada je Veselko s bejzbol palicom u rukama do{ao do “golfa”, koji se u me|uvremenu zaustavio nedaleko od wegovog automobila, Predrag je iz svog vozila ispalio jo{ jedan metak prema wemu. Veselko je ostao nepovre|en, a na “sitroenu” je vidqivo o{te}ewe od metka, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

E. D.

NAKON POTERE ULICAMA ZREWANINA

Uhap{en napada~ na policajce Pripadnici zrewaninske Policijske uprave uhapsili su Aleksandra P. (29) iz Zrewanina zbog sumwe da je napao slu`beno lice dok je obavqalo svoje du`nosti.

U saop{tewu policije navodi se da u ~etvrtak, oko 19 ~asova, upravqaju}i automobilom, Aleksandar nije stao na crveno svetlo na semaforu na raskrsnici ulica Nikole Pa{i}a i \ur|a Smederevca. Nakon toga se oglu{io i o naredbu patrole

saobra}ajne policije da zaustavi vozilo. Patrola ga je sustigla na parkingu na Bulevaru Veqka Vlahovi}a. Tada je Aleksandar napao policajce i nastavio da be`i, tr~e}i ka Ulici Bogdana Teodosina, gde su ga uniformisana lica sustigla i savladala.

Aleksandru je odre|eno zadr`avawe do 48 ~asova i on }e uz krivi~nu prijavu biti sproveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Zrewaninu. @. Bn.

RASVETQENO RAZBOJNI[TVO U TEMERINU

Uhva}en provalnik u crkvi Policija u Temerinu je rasvetlila dve te{ke kra|e po~iwene u hramu Srpske pravoslavne crkve u ovom mestu. Zbog osnovane sumwe da je 3. i 4. avgusta provalio u crkvu Svetog \or|a i odneo novac iz kutije s prilozima, bi}e podneta krivi~na prijava protiv Tibora T. (1983) iz Temerina, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijke uprave.

M. V.

NA PO^ETKU SU\EWA ZBOG SILNOG NAORU@AWA OPTU@ENI IVO \UKANOVI] IZJAVIO:

Nisam kriminalac, ne znam odakle eksploziv u gara`i Na ju~era{wem po~etku su|ewa za nedozvoqeno posedovawe ve}e koli~ine eksploziva i oru`ja, pred sudskim ve}em kojim je predsedavao sudija novosadskog Op{tinskog suda Rade Kalajxija, optu`eni Ivo \ukanovi} (1961) iz Novog Sada izjavio je da je bio u “te{kom {oku” kad mu je policija prilikom pretresa rekla da je u wegovoj gara`i otkriven ekploziv. Kako je kazao, wega je tako|e pogodila medijska hajka kojom je prikazan kao terorista i povratnik u kriminalu.

Vidno smr{ao od hap{ewa 16. juna ove godine, okrivqeni je napomenuo da svojevremeno zbog lo{eg zdravqa nije slu`io vojsku i da nikad nije pripadao paravojnim jedinicama ili u~estvovao u posledwim ratovima, kako su to objavili neki mediji.

Podsetimo, on je li{en slobode zbog pet i po kila eksploziva i mnogo pu{aka, pi{toqa i naprava prona|enih za vreme Samita dr`avnika jugoisto~ne Evrope u glavnom gradu Vojvodine.

– Moj pokojni otac je obo`avao oru`je. Iskqu~ivo je on koristio gara`u ispod na{eg stana u Ulici Du{ana Vasiqeva i davao je povremeno drugima na upotrebu do svoje smrti pre dve godine. Ja sam po~eo da je upotrebqavam tek nekoliko nedeqa pre hap{ewa zbog toga {to smo kupili novi auto. Tu su bili sme{teni i bicikli moje dece.

Pa ne bih, vaqda, wih dovodio u opasnost da sam znao {ta je unutra! – kazao je \ukanovi}. – Ja sam ranije imao prijavqenu firmu za proizvodwu ni{ana, koja je radila po mojim patentima dok na mene nije izvr{en atentat 1993. godine i taj datum je posledwi kontakt s wom. Penzionisan sam dve godine kasnije, kao trajni invalid prve kategorije, bio sam na rehabilitaciji do 1998. godine. Od ro|ewa moje dece ni{ta drugo nisam radio, stalno sam bio s wima. Sve {to znaju, ja sam ih nau~io. Supruga se bavila svojim poslom. Ja nisam kriminalac i nemam sklowene pare, a ona je posle mog li-

{ewa slobode morala da podnese ostavku. Ne znam od ~ega }emo `iveti, stoga vas molim da me pustite na slobodu, ja nemam kuda da pobegnem.

Ivo \ukanovi} u pratwi stra`ara ulazi u sudnicu Foto: N. Stojanovi}

– Hap{ewe se dogodilo kad sam u{ao u auto u gara`i. Jedan policajac u civilu mi je pri{ao s pi{toqem u ruci uperenom ka zemqi, mislio sam da ho}e da me ubije. Onda se pojavio drugi i pokazao zna~ku. Odjednom ih je bilo kao mrava. Rekli su mi da

ca koristili za igru. Prona{li su ne{to za {ta su rekli da je eksploziv, i dali mi da to potpi{em. Kasnije sam potpisivao papire koje sam video s distance od metar i po ili dva i nisam znao {ta pi{e na wima. Rekli su mi – ako ne potpi{em, da }e suvlasni-

Sudsko ve}e odbilo predlog odbrane da se pritvornik pusti da se brani sa slobode zakqu~am gara`u i oti{li smo do stana gde je bila moja majka s maloletnom decom koja su se igrala za ra~unarom. Tamo su me tri puta pitali gde je droga, a ja sam im kazao da droge nema u na{oj ku}i. Onda su ugledali pu{ke, za koje imamo dozvole, i pitali me gde je oru`je. Kazao sam im “Eto ga”, i dodao “Mo`ete pogledati u gara`i”. Onda smo tamo si{li. Slikali su, snimali i vre|ali. Nisu me upozorili na to da imam pravo na advokata koji bi prisustvovao pretresu.

Ina~e, za sve oru`je zate~eno u stanu postoji dozvola, a u optu`nici ima neta~no navedenih predmeta. Za neko trofejno oru`je svojevremeno smo tra`i-

OSMO^LANA KRIMINALNA GRUPA UHAP[ENA ZBOG RAZBOJNI[TAVA U SRBIJI I INOSTRANSTVU

Osumwi~eni za pqa~ke banaka, zlatara i kazina Pripadnici Kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije su na teritoriji teritoriji Beograda, Loznice, Novog Sada i Ni{a uhapsili osmo~lanu organizovanu kriminalnu grupu, saop{tio je ju~e MUP. Kako se navodi, ~lanovi te grupe osumwi~eni su da su na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih evropskih dr`ava izvr{ili vi{e krivi~nih dela Dejan S. razbojni{tva na {tetu banaka, zlatara, kazina i drugih poslovnih objekata.

Uhap{eni su: Dalibor M. (37) iz Sarajeva, dr`avqanin BiH, Dejan S.(28), Svetislav L. (37), Dragana L. (25) svi iz Ni{a, Zoran M. (29) iz Loznice, Dragan P. (50) iz Beograda, dr`avqanin BiH i Srbije, Bojan M. (26) iz Zvornika, dr`avqanin BiH i V. M., ~ija je provera identiteta u toku. ^etiri ~lana te grupe uhap{ena su ju~e u ranim jutarwim ~asovima prilikom poku{aja pqa~ke jednog lozni~kog privrednika.

U toku akcije zaplewena su tri pi{toqa, jedan revolver, prigu{iva~i, kilogram plasti~nog eksploziva s upaqa~em, fantomke, hirur{ke rukavice i sredstva za vezivawe i drugo {to su osumwi~eni koristili prilikom izvr{ewa krivi~nih dela, navodi se u saop{tewu.

Policija nastavqa rad na tom slu~aju. (Beta)

li dozvolu, ali su nam u policiji rekli da ne treba, jer je neupotrebqivo. Vidim na spisku da je oduzet pi{toq 999, a to je obi~an pla{qivac, koji smo kao de-

ci gara`e i}i u pritvor sa mnom, {to zna~i moja majka i supruga. Potpisao sam. \ukanovi}ev branilac Nenad Suvajxi} kazao je da je zgro`en sadr`ajem optu`nice jer bi, navodno, pola predmeta u woj moglo slu`iti kao igra~ke deci jer nisu opasni.

Presednik sudskog ve}a Rade Kalajxija je spre~avao verbalne duele izme|u odbrane i zamenice tu`ioca, do kojih je povremeno dolazilo, i nametnuo svim stranama da se dr`e niti postupka, ali im je pri tome omogu}io da izda{no ka`u sve {to imaju za zapisnik.

Tako je \ukanovi} molio predsednika ve}a da iznese i

komentar o istra`nom sudiji, koja ga je posle prvog privo|ewa pustila da se brani sa slobode, kao i zameniku tu`ioca, koji su zbog toga imali problema na poslu.

– Ja te qude ne poznajem i kao ~oveku mi je `ao {to su procesuirani. Sam sam se javio policiji kad su me posle toga tra`ili. Molim vas da me pustite da se branim sa slobode.

Kao invalid, te{ko podnosim pritvor jer tamo {etam samo 15 minuta. Neko ho}e da me ubije boravkom tamo. Vrlo lako mo`e da me usmrti tromboza zbog tih uslova – kazao je \ukanovi}.

Drugi \ukanovi}ev branilac Savo Nedi} iz Beograda izjavio je da je ovo predmet bez presedana, jer se vodi postupak bez predmeta krivi~nog dela, odnosno bez potvrde da se radi o ekplozivu.

– Kako se mo`emo boriti protiv krominala ako nemamo predmet krivi~nog dela? Jo{ nemamo potvrde o oduzetim stvarima. Osnova postavke odbrane je to da je sve {to je oduzeto u gara`i vlasni{tvo pokojnog oca. Ako tragovi nisu konstatovani tada, kako mogu biti sada? Tek danas je stigla potvraa da postoje – kazao je Nedi}.

Tu`ila{tvo je na ove postupke le`erno odgovorilo da treba strpqewa.

Sudsko ve}e je odbilo predlog odbrane da se pritvornik pusti da se brani sa slobode, ali je poslalo dopis upravniku Okru`nog zatvora u kojem predla`e {etwu pritvorenika oko tri sata dnevno i tu{irawe po potrebi iz zdravstevnih razloga. Osim toga, potra`en je najbli`i mogu}i termin za nastavak glavnog pretresa i izabran 9. septembar.

Sudija Kalajxija je pri tome uva`io sve predloge za ve{ta~ewa i saslu{awe svedoka.

Nalo`ena su ve{ta~ewa otiska, DNK uzorka i informati~ka ve{ta~ewa laptopa zate~enog u stanu.

M. Vuja~i}

NEUSPE[NA MISIJA IZVESTIOCA SAVETA EVROPE U ALBANIJI

Tirana odbija strane istrage

Tirana je poru~ila istra`iocu Saveta Evrope Diku Martiju da se u Albaniji ne mo`e voditi istraga o trgovini organima na osnovu optu`bi Karle del Ponte ili Beograda.

“Pravo da vode istragu na teritoriji Albanije ima samo albansko tu`ila{tvo”, rekao je zvani~niku Saveta Evrope mi-

rekao da “nijedan strani dr`avqanin nema pravo da vr{i proceduralne istra`we radwe na albanskoj teritoriji. Istragu na osnovu zahteva koji dolazi od drugih dr`ava mo`e voditi samo albansko tu`ila{tvo. U tom slu~aju tu`ila{tvo preduzima sve radwe u ciqu rasvetqavawa pitawa”.

Vekari}: O~ekivana reakcija

Dragan P.

Bojan M.

Zoran M.

Dalibor M.

Dragana L.

Svetislav L.

Portparol tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e Tanjugu da nije iznena|en rekacijom albanskih vlasti koje nisu dozvolile specijalnom izvestiocu Saveta Evrope Diku Martiju da na severu Albanije ispita navode o trgovini qudskim organima.

“Ne `elim da polemi{em na tu temu, jer bi svaki komentar bio vid pritiska na specijalnog izvestioca, ali takva usplahirena i ishitrena rekcija je bila o~ekivana”, kazao je Vekari}. On je dodao su albanske vlasti ranije, na isti na~in, odbile zahtev sprskog pravosu|a za sprovo|ewe istraznih radwi na teritoriji Albanije i ocenio da albanske vlasti apriori odbijaju da sara|uju na tom predmetu kao da ne `ele da se sazna istina. nistar pravde Albanije Enkeqed Alibeaj, a prenosi RTV 21.

Na ovu Alibeajevu izjavu, Marti je, prema RTV-u 21, odgovorio “odbijam da verujem da je to istina, ali bismo voleli da se to pitawe istra`i”. Na to mu je, po istom izvoru, albanski ministar rekao da odbija da odgovori zahtevu Ministarstva pravde Srbije, po{to se radi o neistinitim pretenzijama o kojima nema nikakvih dokaza.

Albanski ministar je tako|e

Prema RTV-u 21, sli~an razgovor vo|en je i s ministrom unutra{wih poslova Albanije Bujarom Ni{anijem i predstavnicima Albanskog dr`avnog tu`ila{tva.

Zvani~ni stav albanskih institucija u vezi s ovim istragama je izra`en u odgovoru Albanskog dr`avnog tu{ila{tva Tu`ila{tvu Srbije u oktobru 2008. godine, rekao je ministar Alibeaj.

(FoNet–Beta)

14

KULTURA

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

OD DANAS U VRWA^KOJ BAWI

NAJBOQE KWIGE ZA PLA@U PREMA ANKETI AMERI^KOG RADIJA

Festival filmskog scenarija

Avanture Harija Potera na prvom mestu

Festival filmskog scenarija (FFS) po~iwe danas u Vrwa~koj Bawi po 33. put, a do 12.

avgusta u takmi~arskom programu u~estvova}e deset filmova doma}e produkcije.Na otvarawu }e biti prikazan film "^ekaj me, ja sigurno ne-

}u do}i" scenariste i rediteqa Miroslava Mom~ilovi}a, a na zatvarawu "\avoqa varo{" Vladimira Paskaqevi}a.

Na ovom festivalu premijerno }e biti prikazan film "Srce je mudrih u ku}i `alosti" Marina Male{evi}a.U konkurenciji za nagrade su i "Neko me ipak ~eka" Marka Novakovi}a, "Tamo i ovde" Darka Lungulova, "Beogradski fantom" Jovana Todorovi}a, "Hitna pomo}" Gorana Radovanovi}a, "Turneja" Gorana Markovi}a, "@ivot i smrt porno bande" Mladena \or|evi}a, "Zona mrtvih" Milana Kowevi}a i Milana Todorovi}a.

Tri nagrade za najboqi scenario (prvu, drugu i tre}u), kao i specijalno priznawe dodeli}e `iri ~iji su ~lanovi scenarista Melina Pota Koqevi}, rediteq Sa-

bol~ Tolnai i pisac Dejan Aleksi}.

U kategoriji "Mladi lavovi" bi}e prikazano deset kratkih igranih filmova studenata na{ih filmskih {kola, u selekciji Vuka Pavlovi}a. I taj program je od pre dve godine takmi~arskog karaktera.Na FFS-u }e po 14. put biti organizovana Letwa {kola filmske dramaturgije "Slobodan Stojanovi}", koju }e poha|ati deset studenata sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, Akademije umetnosti u Novom Sadu i FDU sa Cetiwa. Ove godine tema tradicionalnog simpozijuma FFS-a bi}e "Stiv Te{i} - daleko je Amerika". O oskarovcu srpskog porekla, scenaristi Stojanu Te{i}u govori}e teoreti~ari, kriti~ari i stvaraoci, a bi}e uprili~ena i retrospektiva wegovih ostvarewa.

Festival }e obele`iti 85. godi{wicu ro|ewa Puri{e \or|evi}a prikazivawem dugometra`nog dokumentarca "Lepo vreme za mlad gra{ak - Puri{a", autora Milana D. [pi~eka. Slavqenik }e se predstaviti publici u biblioteci na kwi`evnoj ve~eri pod naslovom "Mladomir ~ita Puri{u".

REDITEQ JANKO BAQAK SNIMA NOVI FILM O PO^ETKU OSAMDESETIH

U znaku Titovog „Plavog voza” U Elektrotehni~koj {koli "Nikola Tesla" u Beogradu vreme se, u ~etvrtak uve~e, vratilo na po~etak osamdesetih, to jest na dan Titove smrti, zahvaquju}i snimawu scene igranke koja }e se na}i u filmu "Plavi voz" Janka Baqka.U ovoj sceni, ~ije }e snimawe trajati do duboko u no}, kao i slede}ih nekoliko dana, u~estvuje stotinak statista. Ona do~arava izbor za "Princezu Maja", to jest za {kolsku mis, koji }e biti prekinut ve{}u da je umro Josip Broz Tito.

Statisti i glumci, me|u kojima su Lena Bogdanovi} u ulozi {kolske direktorke i mladi Quba Bulaji} - tuma~ liberalnog u~enika Voje, bili su obu~eni po modi sa po~etka osamdesetih godina: nosile su se patike "sport", "starke", mornarske majice, itd. Pored wih u filmu igraju i Neboj{a Milovanovi} u ulozi profesora marksizma, a maturante, koji su glavni likovi u filmu, tuma~e mladi glumci Sawa Popovi}, Aleksandar Ra-

doji~i}, Aleksandra Tomi} i Suzana Luki}. "@urku organizuju Voja i wegov najboqi drug Dok - kojeg igra Aleksandar Radoji~i}, kao izgovor da bi Voja smuvao Anicu, to jest Sawu Popovi}, ali `urka biva prekinuta ve{}u da je umro drug Tito", rekla je agenciji Beta Nata{a Milojevi} iz producentske ku}e "Ideja".

Prema wenim re~ima, tvorci filma nastoje da {to verodostojnije prika`u epohu za koju se zanimaju, pa su nabavili vozila iz 1980. godine, plave "stojadine" koje je vozila milicija, pa ~ak i lisice i pendreke kakve je ona upotrebqavala. Kako bi se izbeglo "hvatawe" momenata iz sada{wosti, ekipa pribegava trikovima kao {to su snimawe no}u i izbegavawe, pa i uklawawe bilborda po gradu. Glavna pesma u "Plavom vozu" je "Kad si mlad" grupe "Film", kojoj je to bio prvi singl, u zoru ra|awa jugoslovenske novotalasne scene. "U to vreme, novi talas

jo{ nije postojao. Bili su tek nagove{taji. Tada je (britanska peva~ica) Lena Lovi} nastupila u hali "Pinki', a kao predgrupa je nastupila grupa "Film' i izvela "Kad si mlad'", precizirala je Milojevi}eva.

Quba Bulaji}, student tre}e godine glume na Akademiji umetnosti, rekao je agenciji Beta da mu je bilo te{ko da se pribli`i vremenu koje film opisuje, i da je u~io o wemu gledaju}i dokumentarce.

"Gledao sam filmove koji opisuju dane `alosti za Titom, a naro~ito sam obra}ao pa`wu na pona{awe qudi. Smatram da Tito danas ne bi bio ovako `aqen - wega su stvarno svi voleli", rekao je Bulaji}, koji je dodao da mu je u u`ivqavawu pomagao kostim i {minka.

Planirani buxet "Plavog voza" je oko 700.000 evra, rekla je Nata{a Milojevi} i dodala da }e film biti zavr{en na prole}e 2010.godine. U planu je i televizijska serija u nekoliko epizoda.

Serija kwiga o avanturama Harija Potera, Xoane Rouling na prvom mestu je liste 100 najboqih kwiga za ~itawe na pla`i, prema anketi Ameri~kog javnog radija (NPR) koja je 136.000 predloga 16.000 slu{alaca-~italaca.

NPR slu{a pre svega veoma obrazovani deo ameri~ke populacije i utoliko je zanimqivija lista koja po~iwe Harijem Poterom, ali su se na woj na{la i dela svetskih klasika iz 19. veka.

Autori liste su se ogradili od rezultata ankete u pogledu kwi`evnih kvaliteta izabranih naslova i wihove pozicije na listi koja je sastavqena na osnovu sabirawa glasova.

Prvih deset kwiga sa ove liste ili je prevedeno u Srbiji ili su prikazani filmovi snimqeni prema tim kwigama kao {to je slu~aj sa klasi~nim delom anglosaksonske kwi`evnosti "Ubiti pticu rugalicu", Li Harper koje je zauzelo drugo mesto."Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija na{ao se na tre}em mestu ameri~ke liste hitova za godi{wi odmor, a u Srbiji je ve} vi{e od dve goU DOMA]IM BIOSKOPIMA

„Edit i ja” u septembru

Animirani film "Tehnotajz Edit i ja" re`isera i scenariste Alekse Gaji}a ima}e bioskopsku premijeru 28. septembra u beogradskom Sava centru, najavqeno je na sajtu dvorane www.savacentar.com. "Edit i ja" premijerno je prikazan u junu na novosadskom festivalu "Sinema siti" gde je bio najboqi film po izboru publike, a Gaji} je osvojio priznawe za poseban doprinos razvoju srpske kinematografije. Film je potom prikazan i na muzi~kom festivalu "Egzit" u Novom Sadu.

U Gaji}evom filmu sme{tenom u Beograd 2074. godine, glavni junak studentkiwa psihologije Edit dobija mo}i superjunakiwe ugradwom ~ipa, koji me|utim postaje entitet za sebe, razvija paralelni nervni sistem i svakim danom postaje sve agresivniji {ire}i se kao rak organizmom doma}ina.Gaji} je "Tehnotajz Edit i ja" radio u maniru savremenih svetskih animiranih filmova, posebno pod uticajem japanske anime.

Glasove animiranim junacima pozajmquju Petar Kraq, Seka Sabqi}, Sr|an Todorovi}, Sanda Kne`evi}, Marija Karan, Boris Milivojevi}, Nikola \uri~ko i Neboj{a Glogovac.

dine stalno me|u deset najprodavanijih kwiga. ^etvrto, odnosno peto mesto zauzele su kwige "Dnevnik Brixit Xons" Helen Filding i "Gordost i predrasuda" Xejn Ostin. Fildingova se prilikom smi{qawa zapleta za roman, koji je postao rodona~elnik novog pod`anra me|u "qubi}ima", takozvane "~ik literature", inspirisala upravo tim ~uvenim delom Ostinove pisanim pre skoro dva veka.

Kod nas je preveden roman, a prikazan je i film "Bo`anstvene tajne sestrinstva Ja-Ja" Rebeke Vels, ali se ~ini da je u Americi postao kultno delo koje se pamti i posle vi{e od 10 godina otkako se pojavio jer je na listi zauzeo {esto mesto.^uveni "Veliki Getsbi" Skota Ficxeralda neosporno se jo{ puno ~ita u SAD, po{to je na sedmom mestu liste NPR. Kod {ire ~itala~ke publike u Srbiji jedan od najboqih romana nau~ne fantastike 20. veka - "Autostoperski vodi~ kroz galaksiju" Daglasa Adamsa nije toliko popularan, ali je u Americi zauzeo ~ak osmo mesto.

Roman "Pr`eni zeleni paradajzi" Fani Fleg, s kojim je na{a publika mogla da se upozna preko wegove filmske verzije "Vreli dani u Alabami", na devetom je mestu.Deseto mesto je zauzeo roman Barbare Kingslaver "Biblija otrovne masline" koji je u Srbiji objavila izdava~ka ku}a "Laguna".

Slede naslovi me|u kojima ima puno dela koja pripadaju klasicima anglosaksonske kwi`evnosti kao {to su romani Marka Tvena, Tolkina, Selinxera, [tajnbeka, Nabokova, Hemingveja, Goldinga, Emili Bronte.

Svetski klasici zastupqeni su i Lavom Tolstojem sa "Anom Karewinom " koja se na{la na visokom 42. mestu i Gabrijelom Garsijom Markesom sa ~ak dva romana "Sto godina samo}e" na 35. i "Qubavqu u doba kolere" na 56. mestu dok je svevremeni "Mali princ" Antoana de Sent Egziperija dobio skromno 85. mesto, a Milan Kundera je u{ao na listu na 90. mestu sa "Nepodno{qivom lako}om postojawa".

(Tanjug)

U IZDAWU MUZI^KE PRODUKCIJE B 92

Novi album Du{ka Gojkovi}a Muzi~ka produkcija B92 objavila je CD sa muzikom u izvo|ewu na{eg ~uvenog xezera Du{ka Gojkovi}a i wegovog "Summit" okteta- "Five horns and rhythm unit"."Summit" oktet je novi projekat Gojkovi}a sa kojim se premijerno predstavio na{oj publici u oktobru pro{le godine, u okviru 40. BEMUSa. "Summit" oktet pored Gojkovi}a ~ini i internacionalna ekipa muzi~ara u kojoj su Marko \or|evi}, Ejdrijan Mirs, Fulvio Albano, Ksavijer Ri{ardo, Valter Lang, Martin \akonovski i Daglas Sajds. Du{ko Gojkovi} se na ovom izdawu pojavquje kao solista, kompozitor i aran`er koji elegantno „prolazi“ kroz sve `anrove karakteristi~ne za sopstveni opus, od mejnstrim xeza do kompozicija inspirisanih melodijama ju`ne Amerike i Balkana, a posebnu dra` albumu daju novi aran`mani nekih od

maestrovih naj~uvenijih tema poput „Quo Vadis Samba“ i „Samba Tzigane“.

Truba~ Du{ko Gojkovi} je jedini xez muzi~ar iz na{e zemqe ~iji je opus u drugoj polovini

dvadesetog veka zabele`ila svaka relevantna xez enciklopedija. Objaviv{i preko 160 albuma u karijeri za renomirane svetske etikete Gojkovi} se svrstao u red najzna~ajnijih umetnika sa ovih prostora, onih koji ~ine istinski kulturni most izme|u Srbije i svetske kulturne scene.

OBJAVQEN KONKURS ZA 38. NOVOSADSKI SALON

Mikro-manevar ka li~noj nadogradwi Novosadski salon tradicionalno se odr`ava krajem godine, ali ve} je poznata ovogodi{wa tema za ovu poznatu likovnu manifestaciju s najdu`om tradicijom u Vojvodini i objavqen je konkurs za u~e{}e.Tema je Mikro -manevar, ili, kako obja{wava istori~arka umetnosti

Sawa Koji} Mladenov, koja je ~lan umetni~kog saveta Salona, manevar ka mikro - zajednici koji "polazi{te nalazi u individualnim istra`ivawima, akcijama i intervencijama, u li~noj nadogradwi, usavr{avawu i edukaciji umetnika i umetnica u ciqu izgradwe vlastite stra-

Samoinicijativno uspostavqawe saradwe - Kraj svake dekade obele`en je analizom umetni~kih dostignu}a posledweg perioda i wegove komparacije sa prethodnim umetni~kim praksama, {to pred 38. Novosadski salon postavqa nove zadatke - ukazuje Sawa Koji} Mladenov. - Ako po|emo od dru{tvenog konteksta, danas, skoro deset godina nakon sumornog perioda nacionalne istorije, politi~ke izolovanosti i tokom sporog procesa dru{tvenog oporavka, u Vojvodini je sve primetnije samoinicijativno uspostavqawe saradwe i komunikacije sa umetni~kim scenama Evrope i sveta. Ovakvim kontaktima umetnici/e pro{iruju svoje poqe istra`ivawa, metode i jezik umetni~kog dela kroz me|usobne relacije.

Odnos lokalnog i globalnog, regionalnog i univerzalnog, intimnog i javnog, li~nog i politi~kog ostaje i daqe primetan u savremenoj sceni Vojvodine, ali sada sa mawim insistirawem na velikim, kolektivnim makro-politi~kim pitawima, ve} sa sve primetnijim usmerewem ka individualnim, li~nim, mikro-politi~kim konceptima. Neka od pitawa koja se danas postavqaju su: koliki je zna~aj mikro-zajednice, porodice, intimnog i li~nog sveta pojedinca, kakav je kvalitet me|usobne komunikacije, koji su danas preovla|uju}i vrednosni sistemi, koji su eti~ki i estetski kriterijumi prisutni, a koji `eqeni?

tegije odr`awa i napredovawa".Taj manevar se, po wenim re~ima mo`e se shvatiti i kao ’vojna ve`ba’, manevrisawe, zaokretawe, planirano ili takti~ko kretawe, zatim strate{ko uspostavqawe relacija izme|u umetnosti i drugih oblasti svakodnevnog `ivota, umetnosti nauke i tehnologije, i kao zaokretawe u intimni, li~ni svet pojedinca, umetnika, u pitawa wegove mikro-zajednice.

Kako isti~e Sawa Koji} Mladenov, svojom koncepcijom ovogodi{wi Novosadski salon je usmeren ka umetniku i wegovom delu koje nastaje kao odgovor na savremeni, li~ni kontekst samog stvaraoca. Tema omogu}ava veliku {irinu u pristupu i realizaciji umetni~kih radova ~ime }e 38. Novosadski salon pru`iti jedan od mogu}ih pregleda savremene umetni~ke scene u Vojvodini.

- Ciq salona je da okupi pojedince koji su tokom protekle decenije aktivno delovali na umetni~koj sceni razvijaju}i i pro{iruju}i svoja istra`ivawa savremenim umetni~kim pristupima, pojavama, prostorima, materijalima i tehnologijama.

Obimna umetni~ka produkcija

nastala tokom ovog perioda, na ovogodi{wem Novosadskom salonu }e biti predstavqena kroz umetni~ke radove/projekte nastale tokom poslewih godinu dana, a koji se bave individualnim, subjektivnim realnostima.

Tako|e, Novosadski salon `eli da istakne zna~ajnu ulogu umetnika mla|e generacije kroz wihovu promociju i afirmaciju re~i su Sawe Koji} Mladenov.

I ove godine }e se Novosadski salon odr`ati u vi{e galerijskih prostora. Centralna izlo`ba bi}e prire|ena u Poklon - zbirci Rajka Mamuzi}a, a prate}i programi u galeriji Zlatno oko (izlo`ba po pozivu, u

skladu s ovogodi{wim tematom) i u Malom likovnom salonu KCNS (samostalna izlo`ba pro{logodi{weg dobitnika nagrade na Salonu Tadije Jani~i}a). Otvarawe 38. Novosadskog salona najavqeno je za 9. novembar, u Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirci Rajka Mamuzi}a.

Rok za podno{ewe radova je od 5. do 17. oktobra u Malom likovnom salonu KCNS. Na konkurs se mogu prijaviti svi likovni stvaraoci koji studiraju ili su zavr{ili Akademiju umetnosti, ili pripadaju nekom od strukovnih udru`ewa (SULUV, ULUS, UPIDIV), a koji

su mestom ro|ewa, prebivali{ta, studirawa ili profesionalno vezani za teritoriju Vojvodine. Konkuri{e se s najvi{e dva rada koji odgovaraju temi Salona, a nastala su u proteklih godinu dana.

Formati radova nisu ograni~eni, ali se podrazumeva da gabaritom budu primereni za izlagawe u navedenim prostorima.

Materijali u listovima se predaju opremqeni, ili na neki na~in ve} pripremqeni za izlagawe.Fotografije i printani materijali se predaju ka{irani na ~vrstim podlogama, video radovi se predaju u DVD formatu.

Rezultati `irirawa bi}e objavqeni 21. oktobra na sajtu Salona: www.nssalon.eunet.rs. Nagradu predstavqa nov~ani iznos od 100.000 dinara i samostalna izlo`ba na narednom 39. Novosadskom salonu.

U organizacionom odboru i umetni~kom savetu 38. Novosadskog salona su: Danijela Pure{evi}, istori~arka umetnosti, Dragan @ivan~evi}, likovni umetnik, Qubomir Vu~ini}, likovni umetnik, Sawa Koji} Mladenov, istori~arka umetnosti, i Maja Erdeqanin, likovna umetnica.

N. Pej~i}

c m y

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

15

subota8.avgust2009.

c m y

16

DNEVNIK

SPORT

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

4. KOLO KVALIFIKACIJA ZA UEFA LIGU EVROPE

APOEL protiv Kopenhagena

Partizan doma}in @ilini, Crvena zvezda gost u Pragu

Parovi 4. kola kvalifikacija za Ligu {ampiona odre|eni su `rebom u sedi{tu Evropske fudbalske unije u Nionu.

Sasta}e se: STAZA [AMPIONA Levski (Bugarska) - Debrecin (Ma|arska) Kopenhagen (Danska) - Apoel (Kipar) Ventspils (Letonija) - Cirih ([vajcarska) [erif (Moldavija) - Olimpijakos (Gr~ka) Salcburg (Austrija) - Makabi Haifa (Izrael) STAZA PRATILACA Lion (Francuska) - Anderleht (Belgija) Seltik ([kotska) - Arsenal (Engleska) Temi[var (Rumunija) – [tutgart (Nema~ka) Sporting (Portugal) - Fiorentina (Italija) Panatinaikos (Gr~ka) - Atletiko Madrid ([panija) Me~evi 4. kola kvalifikacija za Ligu {ampiona na programu su 19. i 26. avgusta

@rebom 4. kola kvalifikacija za UEFA ligu Evrope u Nionu ju~e je odlu~eno da Partizan prvi me~ 20. avgusta odigra u Beogradu sa slova~kom @ilinom, dok }e Crvena zvezda biti gost kod ptra{ke Slavije.

Ostali parovi su: PAOK (Gr~ka) - Herenven (Holandija) Dinamo (Hrvatska) - Harts ([kotska) Verder (Nema~ka) - Aktobe (Kazahstan) Everton (Engleska) - Sigma (^e{ka) BATE Borisov (Belorusija) - Liteks (Bugarska) NAC Breda (Holandija) - Viqareal ([panija) Leh (Poqska) - Bri` (Belgija) Fulam (Engleska) - Amkar (Rusija) Galatasaraj (Turska) - Levadija (Estonija) Teplice (^e{ka) - Hapoel Tel Aviv (Izrael) Metalurg (Ukrajina) - Austrija (Austrija) Tvente (Holandija) - Karabag (Azerbejxan) Roma (Italija) - Ko{ice (Slova~ka) Dinamo Moskva (Rusija) - CSKA Sofija (Bugarska) Genk (Belgija) - Lil (Francuska) PSV Ajndhoven (Holandija) - Bnei Jehuda (Izrael) Lacio (Italija) - Elfsborg ([vedska) Trabzonspor (Turska) - Tuluz (Francuska) Partizan (Srbija) - @ilina (Slova~ka)

17

Inter Baku (Azerbejxan) - Bazel ([vajcarska) Ajaks (Holandija) - Slovan (Slova~ka) [ahtjor (Ukrajina) - Sivaspor (Turska) Brondbi (Danska) - Herta (Nema~ka) Atletik Bilbao ([panija) - Tromso (Norve{ka) Sarajevo (BiH) - Klu` (Rumunija) Rapid (Austrija) - Aston Vila (Engleska) Steaua (Rumunija) - Sent Patrik (Irska) Sparta (^e{ka) - Maribor (Slovenija) Zenit (Rusija) - Nacional (Portugal) \enova (Italija) - Odense (Danska) Dinamo (Rumunija) - Liberec (^e{ka) Gengamp (Francuska) - Hamburg (Nema~ka) Sion ([vajcarska) - Fenerbah~e (Turska) [turm (Austrija) - Metalist (Ukrajina) Slavija (^e{ka) - Crvena zvezda (Srbija) Benfika (Portugal) - Poltava (Ukrajina) Vaslui (Rumunija) - AEK Atina (Gr~ka) Stabek (Norve{ka) - Valensija ([panija) Prvi me~evi bi}e odigrani 20. avgusta, a revan{i sedam dana kasnije. Pobednici }e, uz deset eliminisanih timova u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona, biti u~esnici Lige Evrope, nekada{weg Kupa UEFA.

UZ USPEH ZVEZDE NA EVRO SCENI

VOJVODINA STALA NA PRVOJ EVROPSKOJ PREPRECI

[kripi u odbrani Od nemogu}e misije do podviga

Fudbaleri Vojvodine stali su na prvoj evropskoj prepreci. Novosa|ani su u dva me~a ukupno bili slabiji od be~ke Austrije (1:1 i 2:4), pa im sada preostaje da na miru analiziraju zbog ~ega u dvome~u nije ostvaren boqi rezultat.

Razloga svakako ima vi{e. ^iwenica je da je Vojvodina bila hendikepirana zato {to kao doma}in nije igrala na svom stadionu, gde bi svakako imala boqi ambijent nego {to je to bilo na sablasno praznoj Marakani 30. jula.

Otuda se na revan{ krenulo bez pravog kapitala, s remijem 1:1. [ef stru~nog {taba Vojvodine Dragoslav Stepanovi} dobro je prostudirao igru Be~lija i za revan{ se pripremio za wihovo najja~e oru`je – prekide i visoko naba~ene lopte. Pomerio je Pekovi}a u sredinu uz Karana, a ispostavilo se da je Vojvodina tri od ~etiri gola primila ba{ iz naba~enih lopti, a krivicu su podjedna-

we centralnih bekova. Karan je potencijal, nema sumwe, ali je nerealno o~ekivati da posle polusezone u ni`em rangu odmah postane stub odbrane ekipe koja pretenduje na najvi{i plasman i koja je do skora gajila ambicije da zaigra u UEFA ligi Evrope. Ista je situacija i s Pekovi}em, koji je minule sezone samo uskakako u postavu prema potrebi, a pre toga je dugo pauzirao. Dovo|ewe Brazilca Ple~a ispostavilo se za sada kao proma{aj. Neshvatqivo je da se anga`uje igra~ iz inostranstva koji tek treba da skine vi{ak kilograma, pa zato i ne ~udi zbog ~ega se Stepanovi} susreo s nere{ivim problemom na samom startu takmi~ewa.

Neiskustvo novosadskog tima tako|e je mnogo uticalo da se u trenucima kada je tim imao pozitivan rezultat ne u~ini da ta prednost postane jo{ zna~ajnija.

Ekipa je podsvesno prepustila

Vaqda samo fudbal mo`e da re`ira predstave u kojima nabujale emocije ~ine ~uda. Zvezda je ostvarila istinski podvig u revan{ susretu protiv Dinama, jer je u furioznom ritmu rezultatski pregazila rivala, istopila wegov pozama{ni kapital iz Tbilisija i overila vizu za zavr{nu rundu kvalifikacija za LE. Me~ pun obrta, sadr`aja koji nikoga ne ostavqa ravnodu{nim, dugo }e se pamtiti. Podmla|ena, na brzinu

Na pravom putu Sijao je od sre}e predsednik Vladan Luki} posle trjumfa nad Dinamom.

- Sjajan me~ i isto takav rezultat i ambijent na stadionu. Zvezda je pokazala da se nalazi na pravom putu, kojim nastavqa - rekao je Luki}. skupqena Pi`onova ~eta, uz izuzetno skromna ulagawa, polo`ila je prvi veliki ispit na putu sazrevawa. Kapa dole za moral, fanatizam i odanost crveno- belim bojama. Gruzini su dva puta vodili, a doma}in je u hodu dizao granicu svojih trenutnih limita, srcem i snagom voqe stigao do ciqa. Za toliko neophodni adrenalin, koji je mo`da dodirnuo i ta~ku kqu~awa, pobrinula se publika. Pesma nije prestajala ni jednog trena, iskrena podr{ka sa trbina stizala je i u ~asu kada su najve}i optimisti izgubili nadu u pozitivan epilog.

Dejan Leki} i Vladimir Petrovi}

- ^udan me~, ali takav da ovaj sport ~ini lepim. Navija~i su nam dali pravi impuls, nadahnu}e, terali nas da igramo do kraja, bez obzira na rezultat. Veliki deo posla su obavili ba{ oni. Dugujemo im ogromnu zahvalnost, jer smo izvojevali veoma vredan trjumf za klub- vidno radostan istakao je trener Vladimir Petrovi}.

Sledi osvrt na burna de{avawa na samom terenu.

- Dramati~an duel u kojem smo opet jeftino primili golove. Nedostaje nam koncentracija prilikom prekida. Ne znam za{to ponavqamo gre{ke, kada tome na treninzima pridajemo posebnu pa`wu.

Uvek podelim i konkretne zadatke.

Priznajem, imamo problema u de-

Da li je mogu}e?

Da je tanka nit koja u sportu deli uloge tragi~ara ili junaka potvrdio je i primer Dejana Leki}a. ^e`wivo je ~ekao prvenac u Zvezdinom dresu, a ve} u 2. minutu zatresao mre`u svog golmana Pavlovi}a.

- Ne mogu da opi{em ose}aj koji me je obuzeo nakon tog kobnog autogola. Pogledao sam u nebo i zapitao se da li je uop{te mogu}e da se ne{to ovako desi. Ipak, vremena za jadikovawe nije bilo- ka`e Zvezdin centarfor.

Usledio je zatim Leki}ev {ou, tri pogotka za prolaz daqe.

- Vaqda je to bila nagrada za ulo`eni trud, iskupqewe za peh.

Hvala navija~ima, bez wihove podr{ke ne bismo uspeli- konstatovao je Leki}.

Stepanovi}u i Panteli}u predstoji jo{ mnogo posla

ko podelili dvojica {topera i golman. Kod prvog izjedna~uju}eg gola Pekovi} je nespretno reagovao u `eqi da loptu umesto glavom izbije nogom, kod drugog Brki} je u nameri da boksuje proma{io celu loptu, da bi prilikom vo|stva Austrije lopta posle centar{uta Sulimanija preletela Karana.

Jasno je da je Vojvodina u ofanzivi jaka i da }e joj, za razliku od prethodnih sezona, to biti boqa strana. No, brine defanziva. Ako je kiks Brki}a ne{to {to se de{ava i najboqim golmanima sveta, onda je jasno da Stepanovi} jo{ uvek tra`i dobitnu {topersku kombinaciju, kao i kvalitetnu saradwu veznog reda i odbrane.

Utisak je da Vojvodina odlaskom Sto{i}a nije re{ila pita-

fanzivi- iskreno }e Pi`on. Mnoge takti~ke zamisli koje su bri`qivo pripremane pale su u vodu ve} u uvertiri megdana kada je Leki} zatresao sopstvenu mre`u.

- I da nismo pro{li daqe bio bi zadovoqan igrom. Video se pas, osmi{qene kombinacije, mnogo proboja po bokovima i centar{uteva. Bili smo pod sna`nom tenzijom, ali fudbaleri su verovali u sebe, a ja u wih, publika u sve nas.

Nakon te{kih kikseva i dva vo|stva gostiju ~inilo se da je Zvezda pred nemogu}om misijom.

- Nije bilo pesimizma nakon tih negativnih de{avawa. Navija~i su nas gurali daqe. Svaki pogo-

dak je imao svoju te`inu, ali mo`da je kqu~ni onaj Leki}ev u fini{u prvog poluvremena koji nam je omogu}io da na odmor odemo sa vo|stvom.

Posebno inspirisani, za odbranu Dinama neuhvtqivi, bili su trostruki strelac Leki} i Perovi}.

- Morao bih jo{ da istaknem i Isaha koji je maestralno kontrolisao sredinu terena- dodao je Pi`on.

U skladu sa trenutnim mogu}nostima Zvezdin uspeh na Evro sceni ravan je podvigu, a predstavqa}e i pravi stimulans za daqi rad i progres.

Z. Rangelov

U PARTIZANU ZADOVOQNI

Foto: F. Baki}

inicijativu doma}inu, koji je nalete iskoristio na najboqi na~in.

Ne sme se smetnuti s uma ni nedosu|en jedanaesterac u samom fini{u za Vojvodinu pri rezultatu 3:2 za Austriju. No, to je pojedinost koja je mogla da epilog u~ini druga~ijim, ali i ostavqa dilemu da li bi penal bio realizovan. Zato }e u Vojvodini silno pogre{iti ukoliko prilikom analize utakmice u Be~u akcenat budu stavili iskqu~ivo na taj momenat. Predstoji doma}e prvenstvo i kup, Vojvodina ima potencijal i dovoqno vremena da otkloni nedostatke u defanzivi i na kraju, za{to ne re}i, anga`uje adekvatno poja~awe u vidu proverenog {topera, koji bi me|u crveno-bele stigao iz punog treninga, uz zavidan u~inak u minuloj sezoni.

S. Savi}

Povoqan `reb Fudbaleri Crvene zvezde imali su sre}e prilikom `reba u Nionu. Sasta}e se sa Slavijom iz Praga. Pobednik ovog duela ulazi u Ligu Evrope. Prvi me~ je 20. avgusta u ^e{koj, a revan{ nedequ dana kasnije u Beogradu. Potencijali protivnici bili su jo{ Vlensija, Benfika i gr~ki AEK. - Boqe je nego da smo izvukli Valensiju. Cenim ~e{ki fudbal, imaju nema~ki karakter, mnogo tr~e, {kolovani su igra~i.

Ne}e biti lako, iako im je samopouzdawe poquqano porazom od [erifa golom u 94. minutu. Mi smo ekipa koja mo`e svakoga da pobedi, ali mo`emo od svakoga i da izgubimo. Dobro je {to se revan{ igra u Beogradu – ka`e Ivan Axi}.

Slavija je u igrala u polufinalu UEFA kupa 1996. godine, a u Ligi {ampiona 2007 godine.

Z. R.

Slova~ki tim rival po meri Rival Partizana u kvalifikacijama za Ligu Evrope @ilina osnovana je 1908. godine. ^etiri puta je bila {ampion Slova~ke - 2002, 2003, 2004. i 2007. godine. Najve}i me|unarodni uspeh je ~etvrtfinale Kupa pobednika kupova 1961. godine. Trener je proslavqeni ~ehoslova~ki reprezentativac Pavel Hapal. Posle ~etiri kola @ilina je u novom prvenstvu Slova~ke tre}a sa utakmicom mawe. Do sada su u kvalifikacijama za Ligu Evrope Slovaci izbacili moldavsku Da~iju (2:0, 1:0) i splitski Hajduk (1:1, 1:0). Nastupa na stadionu „pod Dubnom“, kapaciteta 11.300 sede}ih mesta. Kostur ekipe ~ine Slovaci, a tu su jo{ i trojica ^eha, Brazilac, igra~ iz Benina, dvojica Bosanaca, Hrvat i na{ Nemawa Zlatkovi}, koji je ranije igrao u Crvenoj zvezdi i Zemunu.

Crno-beli su zadovoqni rivalom u ~etvrtom kolu kvalifikacija za LE. - U analizi potencijalnih rivala shvatili smo da je najbitnije izbe}i Trabzon iz Turske. @ilina je ni jaka ni slaba, klub koji bi trebalo da elimini{emo, ali iz posledwih iskustava ne bismo trebali puno da se razbacujemo optimizmom. Slovaci su eliminisali splitski Hajduk i to na strani, {to dovoqni govori o wihovom kvalitetu.

Stru~ni {tab }e imati 14 dana da prou~i protivnika i nadam se da }e to uspe{no uraditi - rekao je posle `reba gensek Partizana Darko Grubor. ^ovek zadu`en za finansije u Humskoj ka`e da je i sa te strane rival atraktivan.

- S obzirom na to da se prva utakmica igra u Beogradu potrudi}emo se da pristupa~nim cenama karata privu~emo gledaoce. Gostova-

we je tako|e dosta jeftinije u odnosu na prethodna dva koja smo imali i mislim da }emo i u Slova~koj imati zna~ajnu podr{ku.

Sekretar stru{nog {taba Qubi{a Rankovi} isti~e psiholo{ku pripremu ekipe, kao najva`niju pred utakmicu sa @ilinom.

- Igra~i su u stawu {oka posle eliminacije od Apoela i bi}e te{ko u tom smislu spremiti ih za Slovake. Mislim da }emo uspeti, jer nas pre prve utakmice o~ekuju prijateqski duel sa Radni~kim iz Obrenovca kao i prvo prvenstveno kolo.

Potpredsednik kluba Zoran Mirkovi} igrao je za Partizan protiv Artmedije i u reprezentacije protiv Slova~ke.

- Neguju sli~an stil fudbala kao i mi. U odbrani i na sredini terena su ~vrsti, a u napadu se orijenti{u na kratke i precizne pasove - rekao je Mirkovi}.

I. Lazarevi}

18

SPORT

subota8.avgust2009.

ANTI] U JU@NOJ AFRICI PROVERAVA NOVE SNAGE

Debituju Petrovi}, Brki} i Milinkovi} Reprezentacija Srbije generalnu probu uo~i zavr{nice kvalifikacija za SP ima}e 12. avgusta u Pretoriji u prijateqskom susretu s Ju`nom Afrikom, doma}ina narednog Mondijala.

- Vrlo sam zadovoqan {to }emo podeliti megdan sa selekcijom koja je na mene ostavila sna`an utisak na Kupu Konfederacija. Ju`noafrikanci poseduju kulturu igre, talenat, organizovan pas u prostor i znala~ki ~uvaju loptu u svom posedu i u tom segementu nisu bili inferiorni ni protiv Brazila, ni protiv [panije - istakao je selektor Radomir Anti}. [ta ovaj test mo`e doneti orlovima pred mo`da odlu~uju-

}i me~ sa Francuskom, 9. septembra u Beogradu?

- Da potvrdimo na{ autoritet koji gradimo, da proverimo neke mla|e snage i isprobamo neke alternativne takti~ke va-

vi}a i Milija{a. Slede}i svoju praksu ne bi vi{e da pri~am o onima koji ne}e biti akteri u Ju`noj Africi (Dragutinovi}, Kolarov, Jankovi}, Sulejmani, Panteli}...). Jednostavno, sasta-

Anti}ev izbor Golmani: Stojkovi} (Sporting) i Brki} (Vojvodina).

Odbrana: Ivanovi} (^elsi), Tomovi} (\enova), Suboti} (Borusija, Dortmund), Lukovi} (Udineze), Rukavina (Minhen 1860) i Obradovi} (Partizan).

Sredina terena: Ninkovi} (Dinamo,Kijev), Kuzmanovi} (Fijorentina), Ka~ar (Herta), Krasi} (CSKA), Petrovi} (Partizan), To{i} (M.junajted), Jovanovi} (Standard) i Milinkovi} (Ko{ice).

Napada~i: @igi} (Valensija) i Lazovi} PSV Ajndhoven).

Na spisku selektora Anti}a za duel sa Ju`nom Afrikom nalazi se 18 imena.

DNEVNIK UPRKOS FINANSIJSKOM KOLAPSU

Crvenka po~ela pripreme Nakon dosta neizvesnosti, kona~no su po~ele pripreme rukometa{a Crvenke za novu sezonu, ali prema re~ima predsednika kluba prof. Milisava Kova~evi}a, nije sigurno da }e one biti i odra|ene do kraja! Re~ je naime o poptunom finansijskom kolapsu, bez bar za sada ikakvih izgleda da se on prevazi|e.

- U ovom trenutku dugujemo oko 30.000 evra, a izuzev simboli~nih 50-tak hiqada dinara koje }emo do oktobra dobijati od op{tine, nemamo ni jedan drugi izvor finansirawa. Ukoliko se u narednih mesec dana ne bude ni{ta promenilo na tom planu, jednostavno }emo biti prinu|eni da istupimo iz Superlige, {to bi ~ak dovelo u pitawe i daqe postojawe kluba - dramati~no je upozorewe Kova~evi}a.

Ovome je uveliko doprinelo i za sada neostvareno o~ekivawe da }e dvojica reprezentativaca Savo Me{ter i Jo`ef Holpert oti}i u inostranstvo pa bi dobijeno obe{te}ewe bar ugasilo po`ar, ali od toga nema ni{ta. Me|utim, ovakvu sumornu atmosferu u kojoj su se na{li qudi koji vode klub, ve} na prvom okupqawu na prozivku novog (starog) trenera Svetozara Jovovi}a donekle su razbili igra~i iako su oni prvi na udaru posledica besparice.

Rukometa{i Crvenke

- Sa izuzetnom \urovi}a koji se vratio u Gr~ku i Zejaka koji je na probi u [apcu svi ostali iz pro{logodi{weg kadra, uz desetak kadeta koji konkuri{u za ulazak u tim (ukupno 24) odazvali su se i ve} na prvim treninzima pokazali zaista izuzetnu `equ i spremnost da se maksimalno podvrgnu klupskim interesima sa zadovoqstvom isti~e povratnik iz Budve Svetozar Jovovi} i nagla{ava da se on s wima i u ovakvim uslovima prihvatio posla, veruju}i da }e se ipak na}i neko re{ewe, a u mogu}nosti ove ekipe uop{te ne sumwa.

U prvom delu pro{logodi{weg prvenstva, iako povratnici u elitu, bili smo najprijatnije iznena|ewe i ve} tada ostvari-

li osnovni ciq, a to je bio opstanak. Sada smo godinu dana iskusniji, kvalitetniji a sa dva reprezentativca i respektabilniji, a to podrazumeva da su nam ambicije i velike i opravdane - nagla{ava iskusni stru~wak koji je peti put na kormilu svog mati~nog kluba.

Prema wegovim re~ima prvih desetak dana radi}e se iskqu~ivo na fizi~kom delu priprema, a krajem druge dekade avgusta treba o~ekivati prve kontrolne utakmice. Jovovi} za sada radi sam, ali je sasvim izvesno da }e mu se uskoro pridru`iti Radosav Kova~evi}, nekada{wi igra~ Crvenke a sada profesor fizi~kog vaspitawa.

T. Jovovi}

DRUGA LIGA – SEVER

Futo`ani na Novosa|ane

Stekao Anti}evo poverewe: @eqko Brki}

Bez suza Da li ste zabrinuti zbog ~iwenice da golman Stojkovi} i centrafor Panteli} nisu prona{li nove klubove.

- U stalnom smo kontaktu, oni treniraju sa Zvezdom.

Nisu re{ili svoj status, ali verujem da }e to uskoro u~initi. Probleme nikada nisam re{avao suzama. Svesni smo realne situacije i ne tra`imo nikakavo opravdawe- odgovorio je Anti}.

rijante koje nam mogu koristiti u budu}nosti.

Mo`da rezultat ovoga puta i nije u prvom planu?

- U reprezentativnim nastupima rezultat je uvek primaran, prakti~no prijateqski karakter duela ne postoji. Ipak, za mene je veoma bitan i sadr`aj same utakmice.

Na spisku se nalazi samo 18 fudbalera.

- Vidi} je povre|en i `elimo mu brz oporavak. Na~inio sam i jedan presedan, ali verujem posledwi put. Na li~ni zahtev, usled klupskih obaveza, odrekao sam se usluga kapitena Stanko-

Huntelar ne}e pore|ewe s Inzagijem Novi fudbaler Milana Klas Jan Huntelar poru~io je navija~ima rosonera da ne o~ekuju od wega da bude novi Filipo Inzagi. Holandski napada~ pre{ao je u Milan iz madridskog Reala za 15 miliona evra. On je prvo veliko poja~awe Milana u ovom prelaznom roku. Italijanski mediji uporedili su Huntelara

sa iskusnim Inzagijem zbog toga {to obojica imaju obi~aj da se {uwaju oko {esnaesterca i uvek su na ivici ofsajda.

- Filipo Inzagi je super, ali ja sam malo druga~iji. Milan je imao mnoge igra~e koji su stvarali istoriju ovog velikog kluba, a ja sam tek stigao - rekao je Huntelar.

@ivko Jovanovi} trener Omladinca Pripreme za novu sezonu u Novosadskoj podru~noj fudbalskoj ligi zapo~eo je Omladinac iz Stepanovi}eva. Prozivku je na radost alfe i omege kluba Vladimira Samarxi}a obavio novi trener @ivko Jovanovi}, u pro{loj sezoni strateg Budu}nosti iz Savinog Sela.

Igra~ki kadar ostao je uglavnom na okupu. Oti{li su [powa (Jedinstvo Rumenka), Ratkov (Vrbas) i Markovi}a (Obili}), a vratili se Milo{evi} (Sloga) i [ovqanski koji se aktivirao. Prikqu~eni su i talentovani igra~i iz podmlatka Abramovi}, Tomi}, To-

manovi}, ]upina i golman Navala.

- Odigrali smo tri kontrolna me~a. Izgubili smo od Indeksa 0:3, savladali Fru{kogorski partizan 4:0 i odigrali nere{eno s novosadskim Borcem 0:0. Nadam se da }emo brzo sti}i do `eqene forme. Pred nama su jo{ dueli sa ^enejcem, temerinskom Slogom, Borcem iz [ajka{a, Ba~kopetrov~anima, Srbobranom i generalka u Kupu s Dinamom iz Budisave. U novom prvenstvu `elimo visok plasman - optimista je Jovanovi}..

M. Po.

vio sam tim u koji verujem, koji je u skladu zahteva imixa nacionalnog tima.

Dakle, na listi su i tri debitanta, golman Brki} (Vojvodina) i vezisti Petrovi} (Partizan) i Milinkovi} (Ko{ice).

- Odluke ne donosim preko no}i, ponovi}u, ho}u na delu da vidim neke nove snage i igra~e sa mawom minuta`om - rekao je selektor.

Orlovi na jug afri~kog kontinenta kre}u u ponedeqak, preko Frankfurta, gde }e kompletirati redove, a na “Super stadionu” u Pretoriji odradi}e jedini trening.

Z. Rangelov DANAS U IN\IJI

Gostuju ^a~ani

Prvoliga{ In|ija }e danas na igrali{tu kod `elezni~ke stanice u generalnoj probi pred start prvenstva odmeriti snage sa najboqim sastavom superliga{a Borca iz ^a~ka. Utakmica je zakazana za 17 ~asova. Da. V.

Misdongard u Metalcu Biv{i fudbaler Crvene zvezde i podgori~ke Budu}nosti Betolingar Misdongard (23) karijeru }e najverovatnije nastaviti u Metalcu iz Gorweg Milanovca. Metalac iz Gorweg Milanovca u predstoje}oj sezoni prvi put u istoriji kluba igra}e u elitnom rangu takmi~ewa, a doma}in }e biti na stadionu Radni~kog « ^ika Da~a » u Kragujevcu. Reprezentativac ^ada Misdongard postigao je ~etiri gola u 15 prvenstvenih utakmica za Crvenu zvezdu, a za Budu}nost je nastupio 11 puta u crnogorskom {ampiopnatu i postigao tri pogodka. Za selekciju ^ada Misdongard je igrao 24 puta i postigao je ~etiri gola.

Milenko A}imovi} iz se~awske Hercegovine izabran je za predsednika Zajednice klubova severne grupe Druge rukometne lige. Pored wega u Upravnom odboru ZK nalaze se Milivoje ]u}uz (In|ija), Zoran Kuzmanovi} (Titel Xon Dir), I{tvan Seke (Halas Jo`ef Ada) i Milorad Vasiqevi} (Mladost Srpska Crwa).

U nastupaju}oj sezoni takmi~ewem u Drugoj ligi sever rukovodi}e dosada{wi direktor Jovica Tula}, a pomo}nik za sudijska pitawa bi}e @ivan Staki}. Liga u obe konkurencije po~iwe 19/20. septembra i traja}e do posledweg vikenda decembra kod mu{karaca, a dame }e zavr{iti 13. decembra.

Predvi|eno je da prole}ni deo traje od 27. februara do 20. juna u mu{koj, a od 6. marta do 30. maja u `enskoj konkurenciji. Ko-

tizacija po polusezoni iznosi po 20.000 dinara, a vanredna licenca 600.

S obzirom na to da zbog neusagla{enih propozicija Druge mu{ke lige i Prve vojvo|anske mu{ke lige u “severnoj grupi” nastupi}e 17 klubova, koji su za sezonu 2009/10 poneli slede}e takmi~arske brojeve: 1. Jabuka, 2. Titel Xon Dir, 3. nema, 4.

Hercegovina (Se~aw), 5. Proleter Agro`iv (Banatski Karlovac), 6. Spartak (Subotica), 7.

Radni~ki ([id), 8. @SK (@abaq), 9. Radni~ki (Novi Sad), 10. Metalac Asko Vidak (Futog), 11. Jedinstvo (Ba~ko Petrovo Selo), 12. Gradnulica (Zrewanin), 13. Apatin, 14. Ruma, 15. @elezni~ar (In|ija), 16.

Hajduk (^), 17. Sombor, 18. Milicionar (Novi Sad).

Tako }e se u prvom kolu sastati: Jabuka - Milicionar, Ti-

Der 37. u Italiji Srpski reprezentativac @olt Der, koji je trenutno na 68. mestu na svetskoj rang listi „Evropa tura“, ~lan italijanskog profi tima „]entri dela kalcatura“ osvojio je 37. mesto sa dve sekunde zaostatka iza pobednika Fran~eska \aninija (Italija, Seramenti PVC) na trci kategorije 1.1 „Gran premio industrijale e komercijale arti|ianato Karnageze“ u Karnagu u Italiji. Drugi srpski reprezentativac u ovom ti-

mu Esad Hasanovi} plasirao se na 78. mesto sa tri minuta zaostatka. Startovalo 136, trku zavr{ilo 90 biciklista. ]anini je stazu od 185 kilometra pre{ao za 4:30 ~asova i trijumfovao u sprintu grupe od ~etiri voza~a ispred Danijela Kalegarina (Italija, „]entri dela kalcatura“) i Italijana \ovani Viskontija (ISD Neri). Suvoza~ Dera i Hasanovi}a, Kolumbijac ^avez odsprintao je veliku grupu za peto mesto sa dve sekunde zaostatka.

Kozomara 58. u Moskvi Nikola Kozomara, juniorski reprezentativac Srbije, ~lan Partizana, osvaja~ vice{ampionske titule na nedavnom [ampionatu Balkana u Turskoj, zauzeo je 58. mesto u konkurenciji 65 biciklista na Prvenstvu sveta u vo`wi na hronometar u Moskvi sa 4:46,68 minuta zaostaka u odnosu na pobednika.

Titula je pripala Australijancu Luku Darbrixu koji je stazu od 25,8 km pre{ao za 32:52,23 minuta voze}i prose~nom brzinom od 47,09 kilometra na ~as. Srebro je osvojio Loson Kradok (SAD) sa 2,28 se-

kundi zaostatka, dok je bronza pripala Lase Normanu Hansenu iz Danske sa 10,78 sekundi slabijim vremenom.

- Dao sam sve od sebe, ali je staza bila veoma te{ka – rekao je Nikola Kozomara posle trke. – Nadao sam se malo boqem rezultatu. Rumun [ipo{, koji je na Balkanijadi osvojio juniorsko zlato u ovoj disciplini, startovao je dva minuta posle mene, obi{ao me je i to mu je bilo dovoqno za 25. poziciju {to svedo~i o jakoj konkurenciji.Nadam se boqem plasmanu u drumskoj trci na olimpijskoj stazi Krilatsko u nedequ.

tel - Sombor, Hercegovina @elezni~ar (I), Proleter Agro`iv - Ruma, Spartak - Apatin, Radni~ki ([) - Gradnulica, @SK - Jedinstvo (BPS), Radni~ki (NS) - Metalac AV. Slobodan je Hajduk (^).

Kod devojaka: 1. Pan~evo, 2.

Lehel (Mu`qa), 3. Ravangrad (Sombor), 4. Vojvodina (Petrovaradin), 5. Gradnulica (Zrewanin), 6. Srem - Nopal (Sremska Mitriovica), 7. Radni~ki (Bajmok), 8. Halas Jo`ef (Ada), 9.

Apatin, 10. jedinstvo (Ka~arevo), 11. Vrbas, 12. Spartak (Debeqa~a), 13. Jabuka, 14. Mladost (Srpaka Crwa). U prvom kolu sasta}e se: Pan~evo - Mladost, Lehel - Jabuka, Ravangrad Spartak (D), Vojvodina - Vrbas, Gradnulica - Jedinstvo, Srem Nopal - Apatin, Radni~ki - Halas Jo`ef.

J. Gali} PRIPREME KADETA ZA SP

Orli}i u Brze}u Mu{ka odbojka{ka kadetska reprezentacija po~ela je pripreme za 11. svetsko prvenstvo koje }e se odigrati u Basanu del Grapa i Jezolu, u Italiji, od 28. avgusta do 6. septembra. Milan \uri~i}, prvi trener kadeta Srbije na pripreme je pozvao 14 igra~a. Na spisku su tehni~ari Nikola Jovovi} (NIS Vojvodina) i Maksim Bucuqevi} (Crvena zvezda). Libero: Bojan Rajkovi} (VGSK). Korektori: Aleksandar Atanasijevi} (Partizan) i Milija Mrdak (Ribnica). Blokeri: Vuk Milutinovi} (Crvena zvezda), Nemawa Opa~i} (Radni~ki Kredi banka), Boris Martinovi} (NIS Vojvodina) i ^edomir Stankovi} (NIS Vojvodina). Prima~i: Du{an Petkovi} (VGSK), Uro{ Kova~evi} (Ribnica), Milan Peri} (Spartak), Lazar Koprivica (Crvena zvezda) i Sini{a @arkovi} (Partizan).

Kadeti Srbije danas putuju u Brze}e, gde }e obaviti prvi deo priprema, do 14. avgusta. Od 14. do 22. avgusta kadeti Srbije }e trenirati u Ivawici i obaviti zavr{ni deo priprema.

SPORT

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

19

EVROPSKO KADETSKO PRVENSTVO U KAUNASU

TURNIR U LOS AN\ELESU

Srbija - Ukrajina 82:61 (18:15, 15:23, 26:13, 23:10)

Ana opet kratkog daha

Srbija ubedqiva Kadetska reprezentacija Srbije savladala je selekciju Ukrajine sa 82:61 (18:15, 15:23, 26:13, 23:10), u drugom kolu grupe D prvenstva Evrope u Kaunasu.

Najzaslu`niji za ubedqiv trijumf bio je Nenad Miqenovi}, koji je uz 16 poena imao 12 skokova i sedam asistencija, dok su se istakli jo{ i Cvetkovi} sa 14, Vujovi} sa 12 i Bezbradica sa 11 poena. U ukrajinskoj ekipi najboqi je bio Artamonov sa 26 poena.

U posledwem, tre}em kolu grupne faze takmi~ewa na EP, ko{arka{i Srbije danas od 15.45 ~asova igraju protiv vr{waka iz Letonije, dok je u prvom me~u drugog kola grupe D Francuska bila boqa upravo od Letonaca, pobediv{i sa 90:76 (24:24, 23:14, 23:18, 20:20).

Na tabeli D grupe vodi Francuska s dve pobede, slede Srbija i Letonija sa po pobedom i porazom, a posledwa je Ukrajina, bez pobede.

A. P.

PO^IWE KAMP NA LETENCI

U~ewe kroz igru Ko{arka{ki kamp "Do{ao sam da igram" po~iwe danas na Letenci i traja}e deset dana. Organizator kampa ko{arka{ Miwa Deli} pro{le godine je prvi put okupio klince iz svih biv{ih jugoslovenskih republika, a ove godine }e prisustvovati i deca bez roditeqa iz De~jeg sela Novog Sada i Tuzle. O~ekuje se oko 100 de~aka i devoj~ica, a pored treninga i rada s poznatim ko{arka{kim stru~wacima o~ekuju ih predavawa o ferpleju, zdravom `ivotu i o~uvawu `ivotne sredine.

- Pro{le godine smo bili pioniri u ovakvim poduhvatima i polo`ili smo odli~nom ocenom, a sada o~ekujemo da sve bude jo{ boqe. Sportska humanitarna organizacija "Plej"i na{ projekat "Do{ao sam da igram" bavi se edukacijom i ima za ciq poboq{awe kvaliteta `ivota mladih iz regiona i promociju vrednosti kao {to su zdrav `ivot, fer-plej, obrazova-

we, po{tovawe, tolerancija itd.

Na{u ideju su podr`ali Ameri~ka ambasada u Beogradu, Ministarstvo omladine i sporta, UNICEF, Telekom Srbija, britanski Konzulat i mnogi drugi, a ono {to ovaj kamp izdvaja od drugih jeste ~iwenica da je za u~esnike sve besplatno - rekao je Deli}.

Edukaciju, dnevne radionice i predavawa o ranije pomenutim vrednostima dr`a}e istaknuti stru~waci sa Univerziteta za sport i filozofiju iz Novog Sada, Qubqane i Sarajeva, kao i sa ameri~kog Berklija, Tromzoa, Univerziteta UN iz Tokija i mnogi drugi. U sportskom delu s polaznicima kampa radi}e mnogobrojni igra~i s prostora biv{e Jugoslavije, a o~ekuju se i istaknuti treneri Bratislav Bata \or|evi}, Miodrag Veskovi}, Marina Maqkovi}, Nemawa Danilovi} i drugi.

M. Risti}

KVALIFIKACIJE ZA EP

Pobede BiH i Francuske Ko{arka{i Francuske i Bosne i Hercegovine zabele`ili su pobede u prvom kolu dodatnih kvalifikacija za plasman na EP u Poqskoj.

Bosna i Hercegovina je u grupi A savladala Portugal 62:56, dok su Francuzi u derbiju grupe B, u produ`etku pobedili selekciju Italije sa 80:77. Pored selekcija BiH i Portugala u A grupi takmi~i se Belgija, dok je tre}i tim u B grupi reprezentacija Finske. Plasman na {ampionat Evrope obezbedi}e samo jedna reprezentacija.

Ekipa koja se iz dodatnih kvalifikacija plasira na {ampionat u Poqskoj igra}e u grupi B zajedno sa Nema~kom, Rusijom i Letonijom.

Ana Ivanovi} izgubila je od Samante Stosur u tre}em kolu turnira u Los An|elesu 3:6, 2:6. Me~ je trajao 63 minuta.

Srpkiwa, trenutno 11. teniserka sveta, a {esti nosilac u Los An|elesu, bila je slobodna u prvom kolu, a u drugom je pobedila Amerikanku Vawu King - 6:4, 4:6, 6:1.

Me|utim, 19. igra~ica sa VTA liste (13. nosilac) bila je preveliki zalogaj za wu. Ovo im je bio ~etvrti me~, a sva tri prethodna igrale su na gren slemovima. Sada je 2:2. Ana je pobedila 2006. na Rolan Garosu i ove godine na Vimbldonu. Australijanka je bila boqa 2006. u Melburnu.

Ivanovi}eva je boqe servirala u prvoj polovini prvog seta, pa je Australijanka morala da spa{ava tri brejk lopte. A onda je kod 3:4 Srpkiwa popustila i dozvolila protivnici da iskoristi prvu brejk priliku.

Prvi set je trajao 33 minuta, a dobila ga je Samanta Stosur rezultatom 6:3. Australijanka je i u drugom setu nastavila sa boqom igrom, ~ak tri puta je Ani oduzela servis, a samo jednom ga izgu-

Ana Ivanovi}

bila - 6:2. Ona }e u ~etvrtfinalu igrati protiv pobednice duela

Dinara Safina (1) - @i @eng (13). Nagradni fond turnira u

Zbog dopinga kra}i za 1,6 miliona Ra{ard Luis se pred kraj pro{le sezone malo "puknuo", iako ka`e da to nije znao, tek nivo testosterona u wegovoj krvi pred finalnu seriju NBA plej-ofa sa Lejkersima dostigao je kriti~nu ta~ku.

Ukoliko ne bismo koristili sleng - to se zove doping.

Za prestup, zbog kojeg bi atleti~ar ili biciklista dobio bar dve godine suspenzije, zvezda Orlando Mexika pro{ao je sa deset utakmica suspenzije, kada bude po~ela naredna sezona.

E, sad... Da ne bude ba{ sve toliko obesmi{qeno, procentualnim umawewem Luisove zagarantovane godi{we zarade za deset utakmica suspenzije, bi}e mu odbijeno 1,6 miliona od 18 miliona dolara, predvi|enih ugovorom sa pora`enim finalistom u sezoni 2008/09.

- Prvo i iznad svega preuzimam punu odgovornost za ovu situaciju i prihvatam kaznu. Izviwavam se navija~ima Mexika, saigra~ima i celoj organizaciji zbog toga {to nisam dovoqno procenio momenat, koji je zahtevao dobru odluku - rekao je Luis.

Uzorak je pokazao da je Ol-star igra~ Luis (29) bio pozitivan na steroid DHEA, koji je zabrawen od strane Nacionalnog ko{arka{kog udru`ewa igra~a. Ipak, ovaj steriod, javna je tajna u NBA, ~esto je kori{}en kako bi se telo oporavilo u ludom ritmu koji je nametnut igra~ima.

- Nadam se da }e svaki sportista nau~iti iz moje gre{ke sa supstancama, koje bez obzira na svoj sastav, moraju da budu uzete uz konsultaciju sa ekspertima dodao je Luis.

Los An|elesu 700.000 dolara, a pobednici }e pripasti 107.000.

^ERLINYER TURNIR "GOREWE OPEN 2009" U NOVOM SADU

Kati} sru{io Zlatanovi}a Ju~e su na terenima TC "Elit" na novosadskom Novom nasequ, igrani me~evi drugog i tre}eg kola ~elinxer turnira "Gorewe open 2009", za nagradni fond od 10.000 dolara.

U ~etvrtak je ki{a u znatnoj meri omela organizatore da se turnir igra po predvi|enom programu, pa su ju~e teniseri me~eve igrali na dva pokrivena terena i sve je proteklo bez problema.

U jednom od derbija ~etvrtfinala, Dejan Kati} je nadigrao Arsenija Zlatanovi}a (6:4, 6:4), plasirao se u polufinale i najavio povratak na boqe mesto na svetskoj rang

listi, s obzirom da zbog povrede nije igrao gotovo godinu dana. Prethodno je Zlatanovi}, u me~u drugog kola, pobedio tre}eg nosioca Obradovi}a (7:5, 6:4), ali daqe nije mogao.

U drugom ~etvrtfinalnom susretu odigranom sino}, \er| Bala` iz Ma|arske savladao je ubedqivo Roberta Belaka (6:2, 6:0) i nagovestio odli~nu formu.

Dana{wi program, u kojem su oba polufinala u pojedina~noj konkurenciji po~iwe u 11 ~asova, uz besplatan ulaz.

Posle toga na programu je finalni me~ dublova.

A. P.

JUSEIN BOLT, NAJBR@I ^OVEK NA PLANETI, IZ DRUGOG UGLA

@elim da postanem legenda Najbr`i ~ovek na svetu, svetski rekorder na 100 i 200 metara - Jamaj~anin Jusein Bolt, ro|en je u parohiji Trelavni u kojoj je najve}i grad Falmut. Re~ je o najva`nijoj luci na Jamajci iz 18. veka, u koju su dovo`eni robovi iz Afrike i koji su na aukcijama kasnije prodavani.

- To je na{a sudbina, mi smo deca bola - objasnio je Jusein Bolt, koji je dodao da je u Trelavniju, po~etkom 19. veka, bilo preko 30.000 robova koji su radili na planta`ama {e}erne trske. - Predvo|eni baptisti~kim sve{tenikom Vilijamom Knibom, robovi i qudi koji su bili protiv rasne diskriminacije, poveli su 1832. godine Baptisti~ki rat, ali je on brzo ugu{en, a Knib je morao da pobegne u Veliku Britaniju. Puno robova je obe{eno, ali je sloboda za sve ostale do{la posle {est godina. Malo po malo planta`e su gubile radnikerobove, pa je lokalna ekonomija do`ivela propast. Biv{i robovi su osnovali puno malih sela u regionu oko Falmuta, a ja sam ro|en u jednom od wih - [ervud Kontnetsu.

Moja ku}a se nalazi na selu, a ono, iako ne znam precizan podatak, nema vi{e od 1.000 stanovnika.

Duge pri~e na verandi Nastavqaju}i da pri~a o rodnom kraju, Jusein Bolt je objasnio: - To je miran predeo, s predivnim pejza`ima. Kada do|em ku}i s nekog od brojnih putovawa, obo`avam da sednem s roditeqima na verandu pred ku}om i da dugo s wima razgovaram. Tu nema `urbe, sve je usporeno i mirno.

~ak potopio ponos velikog pliva~a Majkla Felpsa, odnosno naqutio je mnoge Amerikance po{to je wihov miqenik bio potisnut ustranu.

- I ja umem da plivam, ali vi{e volim pokrete kroz vazduh rekao je Jamaj~anin.

Muzika mi je u krvi

Jusein Bolt idol mnogih de~aka

Kada je Bolt trijumfalno zavr{io nastupe na Olimijadi u Pekingu pro{le godine, `iteqi [ervud Kontentsa poslali su pismo Vladi Jamajke zahtevaju}i da se popravi zemqani put koji ih spaja s Falmutom, kako bi mogli da proslave fenomenalne rezultate najbr`eg sina iz wihovog kraja. Neko se dosetio pa je provu~en i zahtev da se barem u nekoliko ku}a uvede teku}a voda, jer su one gra|ene po~etkom 19. veka i nisu imale taj "luksuz".

- Sjajna je stvar kada uradite ne{to {to mo`e da bude od velike koristi zajednici iz koje poti~ete - uz osmeh je konstatovao Jusein Bolt. - Svestan sam da sam postao idol mnogim mladim qudima s Jamajke i uvek nastojim da im pomognem i to mi nikada ne predstavqa gwava`u. @elim toliko toga da pru`im, jer ja sam samo jedan od wih, ~ovek s okolnih bre`uqaka i plodne zemqe.

Po~eo sam da se igram, kao dete, na poqima oko lokalne {kole i voleo sam kriket i fudbal. Tr-

~awe je nai{lo kasnije, kao moj sre}an izbor. Zna~i, moja prva staza za tr~awe bili su travwaci, a niko od nas nikada nije imao priliku da vidi gumene podloge na kojima se tr~i u svetu moderne atletike.

Bolt ose}a sna`nu privr`enost deci i nije mu bilo te{ko da razume "Laureus fondaciju" za pomo} najmla|ima. Ona ga je ove godine nagradila titulom Svetski sportista godine, u junu mesecu, u kanadskom gradu Torontu. Uspeh Juseina Bolta je

Jusein ima muziku u krvi i wegovi plesovi pre i posle trka potpuno su zaludeli Peking pro{le godine.

- Glen Mils, moj trener, promenio mi je `ivot. Zabranio mi je da slu{am muziku neposredno pre trke i shvatio sam wegove stroge zahteve. Naime, ne dozvoqava da bude ikakvih ometaju}ih faktora kada se na|em na stazi... Nau~io me je da koristim jezik tela i to je postao deo moje predstave na stazi. Muzika mi je, kao i svim Jamaj~anima, u krvi, pa volimo da idem na zabave. To, me|utim, ne zna~i da pijemo svake ve~eri, ve} nam omogu}uje da budemo zajedno i da se dru`imo. ^ovek je dru{tveno bi}e i to nam omogu}uje da razvijamo ose}aj pripadnosti i drugarstva. U Pekingu sam, posle pobede na 100 metara, otplesao Svip, a posle 200 metara i Guti Kuper ples. Sada sam pripremio novi repertoar i vide}ete ga ve} na Svetskom prvenstvu u [tutgartu, tokom ovog meseca. ^ovek koji je bio legenda plesa na Jamajci je ubijen. Kako ste se ose}ali kada ste to ~uli?

- Bio sam o~ajan. Besmisleno nasiqe je u`asavaju}a pojava.

Nadam se da sam svojim rezulta-

tima pomogao mnogim mladim qudima da se sklone s ulica na kojima vladaju zakoni xungle.

Verujem da sam im pru`io putokaz ka normalnom, mirnom `ivotu. Znam da na globalnom nivou nije lako naterati mlade qude da veruju u normalne vrednosti, ali moram barem da poku{am da im pomognem.

Usput da ka`emo, kada je u Kingstonu Jusein Bolt je uvek okru`en dvojicom telohraniteqa koji `ive s wim i wegovim mla|im polubratom. To je cena uspeha, ali se sjajni sprinter nosi s tim pritiskom.

Nismo izdr`ali a da ovu pri~u ne za~inimo i atletskim temama... Koje su qudske granice kada je sprint u pitawu?

- Ako `elimo da pri~amo bajke mo`emo da ka`emo da je rezultat od 9,40 sekundi na 100 metara mogu}. Ne govorim tu o sopstvenim mogu}nostima, ali }e nai}i "bajkovite" atlete u budu}nosti koji }e tr~ati takve rezultate. Na 200 metara je san rezultat ispod 19 sekundi, ali ja nisam zainteresovan da ga ostvarim. Moj je ciq da budem najboqi u sprintu u narednih 10 godina i da prona|em mesto u istoriji atletike, uz legendarne Xesija Ovensa, Karla Lauisa i Majkla Xonsona. Na Jamajci smo uvek imali {ampione i sjajne atleti~are, ali ~itav svet nije puno znao o wima jer poti~u s malog ostrva. E, sada svi znaju sve o nama, a mi smo i ranije bili tu... Ali nas nisu prime}ivali - zakqu~io je Jusein Bolt.

Pripremio: A. Predojevi}

20

SVET

subota8.avgust2009.

INDIJA I KINA

Nova runda pregovora o granici WU DELHI: Predstavnici Indije i Kine zapo~eli su ju~e razgovore o dugogodi{wem sporu vezanom za granicu, a o~ekuje se da }e napredak izostati s obzirom na nedavni rast geopoliti~kih tenzija izme|u dve zemqe.Savetnik za nacionalnu bezbednost Indije M.K.Narajanan i kineski dr`avni savetnik Dai Binguo obnovili su pregovore posle godinu dana pauze, usredre|uju}i se u novoj rundi pregovora na umawivawe razlika oko spora na granici u himalajskom regionu. Portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova \ang Ju poru~io je ju~e da }e Kina ulo`iti napore da se tokom novih pregovora prona|e

re{ewe koje bi odgovoralo i Kini i Indiji. Dve strane su prethodno odr`ale 12 rundi pregovora, a analiti~ari veruju da }e ovog puta u razgovorima preovladavati ton “partnerstva”, sa akcentom na ja~awe privredne saradwe i zajedni~ke pozicije po pitawu klimatskih promena i razgovora o globalnoj trgovini.

Grani~ni spor du` Himalaja glavni je “kamen spoticawa” u bilateralnim odnosima, iako su dve zemqe 2005. godine usaglasile osnovne politi~ke principe za re{avawe teritorijalnog pitawa, ali bez konkretnih rezultata.

(Tanjug)

Mehsudova smrt i yihad KABUL: Portparol avganistanskih talibana izjavio je ju~e da smrt vo|e talibanskog pokreta u Pakistanu ne}e uticati na borbu talibana u Avganistanu.

“Ubistvo vo|e pakistanskih talibana sa druge strane Diurandove linije ne}e uticati na talibanski xihad protiv stranih snaga u Avganistanu”, rekao je Zabiulah Muxahid, preneo je Rojters. On je dodao da avganistanski talibani saose}aju sa svojom bra}om koja se bore za iste stvari, ali da }e oni nastaviti da pru`aju otpor avganistanskoj vladi i wenim zapadnim saveznicima. Pakistanski mediji objavili su ju~e da je vo|a pakistanskih talibana Bejtulah Mehsud poginuo u raketnom napadu u sredu, u Ju`nom Vaziristanu. Mehsud je, prema izve{tajima medija,

ubijen u eksploziji rakete ispaqene iz bespilotne letelice na ku}u wegovog tasta, pre dva dana.

U tom napadu, za koji se veruje da su ga izvele snage SAD, ubijeni su i wegova supruga i jo{ troje qudi.Mehsud je postao lider Pakistanskog talibanskog pokreta u decembru 2007. godine. Ta grupa je koordinisala akcije sa Al Kaidom i avganistanskim talibanima, koje predvodi Muhamed Omar.Veruje se da je odgovorna za veliki broj samoubila~kih bomba{kih napada, ukqu~uju}i onaj u decembru 2007, u kojem je poginula biv{a pakistanska premijerka Benazir Buto.Mehsud je u Pakistanu bio progla{en za dr`avnog neprijateqa broj jedan, a Amerikanci su raspisali nagradu od pet miliona dolara za wegovu glavu.

(Tanjug)

POSLE KONGRESA FATAHA NA ZAPADNOJ OBALI

Siguran samo povratak pqosnatih „hamera” (Specijalno za „Dnevnik”) VITLEJEM: Posle kongresa Fataha u Vitlejemu vi{e ni{ta ne}e biti sasvim isto kao pre, iako }e se neke stvari brzo vratiti u kolote~inu. Na primer, na strate{ke ta~ke oko Vitlejema vrati}e se pqosnati vojni “hameri” izraelske armije s antenama koje {tr~e kao pipci kakvog xinovskog jastoga. S ulica Isusovog rodnog mesta nesta}e i {arenilo uniformi palestinskih snaga bezbednosti, ~iji su pripadnici za ovu priliku do{li s cele Zapadne obale i wih 4.000 napravilo veliki sme{tajni problem i za grad takve turisti~ke reputacije kakav je Vitlejem.

No, mnogo je va`nije pitawe kako je kongres uticao na politi~ki ambijent Izraela i na odnose unutar palestinskog nacionalnog entiteta. Za vladu u Tel Avivu svakako je va`no saznawe da se Palestinska uprava, s Mahmudom Abasom na ~elu, pokazala sposobnom da dr`i pod kontrolom sve organizacione konce skupa koji se odr`avao na svega 20 minuta vo`we od Jerusalima, grada koji za Palestince i daqe ostaje glavni grad wihove budu}e dr`ave, dok je za Izrael on definitivno i neopozivo ujediwen kao glavni grad jevrejske dr`ave.

– Danas to mo`e biti te`e re{iv problem nego pre 20 godina, ne samo zbog ~iwenice da se broj Izraelaca u wemu pove}ao za ~etvrt miliona nego i zbog stalnog su`avawa wegovog vi{evekovnog arapsko-palestinskog obele`ja – ka`e profesor filozo-

Pristalice Fataha s fotografijom Mahmuda Abasa

fije na palestinskom univerzitetu Kuds dr Sari Nuseibe. – Ali, ne zna~i da se uz posebnu inventivnost i razum ne bi moglo na}i re{ewe u skladu s ose}awima i dignitetom oba naroda, bez daqe elaboracije osetqive teme.

Fatahov kongres predstavqa ogroman iskorak u psiholo{kom smislu. Neprocewiv je wegov zna~aj i za nastavak dijaloga s Izraelom, ali istovremeno name}e i pitawe dokle pregovore treba voditi, kada }e se wihov rezultat osetiti na terenu. Varijante tog pitawa su mi padale na pamet kada smo u ~etvrtak, u tri posle pono}i, krenuli u pravcu “Betlehem Interkonti-

nentala”, ne zato {to se u to vreme nigde drugde u gradu ne mo`e popiti pi}e ve} da vidimo kako izgleda ulazak palestinskih radnika s okupirane Zapadne obale u Izrael. Jednostavnije re~eno – kako qudi odlaze na posao. Nije mi to sasvim nepoznata situacija, na|em se i ja nekad ujutro u autobusu u pet sati iz Budisave za Novi Sad, ali odlazak na posao u Izrael kod Vitlejema verovatno se ne mo`e porediti ni sa ~im u modernom svetu.

Gledaju}i sve faze tog vi{e~asovnog procesa, u sledu {okantnih misli pao mi je na pamet i stih ameri~kog pesnika Roberta Frosta: “Good fences make good neighbours” – Dobre ograde prave

dobre kom{ije. Do tog trenutka nisam mogao zamisliti da te re~i mogu imati i ovakvu ironi~nu varijantu. Dok smo pratili grafite na osam metara visokom bezbednosnom zidu kojim Izrael sebe odvaja od Palestinaca, na{li smo i ~uveni Kenedijeve re~i “Ich bin ein Berliner” – I ja sam Berlinac, upu}en gra|anima Berlina u sovjetskoj blokadi juna 1963 . U delu tog zida hiqade radnika prolaze kroz uzani koridor pre nego {to ih puste u Izrael. Mi smo do{li u tri iza pono}i, a ve} ih je nekoliko stotina bilo u tridesetak metara dugom hodniku-kavezu, mnogi su sedeli na betonu ili spavali na kartonu ~ekaju}i 4 sata da ih po~nu pu{tati, uz kontrolu kao na aerodromu. Bili su sre}ni ako ih puste bez radnih dozvola.

Sre}nici sa {ifrom 00 mogli su na posao bez problema i oni su i kasnije dolazili, a nisu ni ulazili u taj hodnik-kavez.

Dok sam gledao tu ogromnu masu od vi{e hiqada qudi pomislio sam da bi ove qude, koji i pod tim poni`avaju}im uslovima tra`e mogu}nost zarade za `ivot svojih porodica, trebalo da vide i ona deca iz Gaze koje wihovi fanatizirani verski u~iteqi s bombama oko pojasa {aqu u Izrael, ube|eni da }e oni, seju}i smrt me|u nevinim stanovni{tvom izraelskih gradova, re{iti sve patwe.

Na razne na~ine ova pitawa su i na dnevnom redu kongresa Fataha u Vitlejemu.

Laslo Tot

DNEVNIK

EKS–JU

Miqan Mugo{a povu~en s funkcije PODGORICA: Crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova (MIP) odlu~ilo je ju~e da svog slu`benika Miqana Mugo{u povu~e s funkcije tre}eg sekretara Ambasade Crne Gore u Va{ingtonu, zbog wegovog u~e{}a u incidentu s novinarima podgori~kog lista “Vijesti”. Ministarstvo je saop{tilo da takvom odlukom ne `eli da prejudicira ishod pokrenutog sudskog postupka protiv Mugo{e, protiv koga je Tu`ila{tvo zatra`ilo sprovo|ewe istrage.Odluka o povla~ewu Miqana Mugo{e donesena je nakon {to je sa wim obavqen razgovor o incidentu u kome je, u no}i izme|u srede i ~etvrtka, u~estvovao zajedno sa svojim ocem, gradona~el-

nikom Podgorice Miomirom Mugo{om. Dvojica Mugo{a, otac i sin su, kako su ju~e objavili listovi “Vijesti” i “Dan”, napali novinare lista “Vijesti” Mihaila Jovovi}a i Borisa Pejovi}a, “dok su bili na radnom zadatku”. \Jovovi} i Pejovi} su snimali nepropisno parkirani automobil Miomira Mugo{e ispred jednog kafi}a. Novinar Jovovi} je zadobio te{ku telesnu povredu, jer mu je od udaraca pukla bubna opna, pa se morao operisati.Tu`ila{tvo je podnelo zahtev da istra`ni sudija sprovede istragu i protiv novinara “Vijesti” Mihaila Jovovi}a. Tu`ila{tvo je ocenilo da nema osnova za pokretawe istrage protiv Miomira Mugo{e. (Beta)

U Makedoniji nema kampova za obuku SKOPQE: U Makedoniji nema teroristi~kih grupa, niti wihovih kampova za obuku, rekao je ju~e zamenik ministra unutra{wih poslova Xevat Bu~i. Na teritoriji dr`ave nema teroristi~kih grupa a ukoliko su ostojali imali bismo informacije i javnost bi bila upoznata sa tim”, rekao je novinarima Bu~i. Wegova izjava je usledila posle intervjua srpskog predsednika Borisa Tadi}a listu “Policija danas” gde je rekao da se teroristi obu~avaju u trouglu izme|u Kosova i Metohije, severne Makedonije i u ju`nim srpskim op{tinama Pre{evo i Bujanovac.

(Beta)

Podr{ka predlogu Incka o imovini BAWALUKA: Ambasadori zemaqa ~lanica Saveta za implementaciju mira podr`ali su predlog visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o pru`awu tehni~ke pomo}i u sastavqawu spiska dr`avne imovine i reviziji popisa, pod pokroviteqstvom Kancelarije visokog predstavnika (OHR).”Ambasadori potvr|uju da odr`ivo re{ewe za pitawe dr`avne imovine treba da bude osigurano putem pravno obavezuju}eg sporazuma izme|u vlada u BiH, kojeg }e potpisati predsedavaju}i Saveta ministara i premijeri oba entiteta u

skladu s kominikeom koji je izdat posle posledwe sednice Saveta za implementaciju mira, odr`anog 28. juna ove godine”, navedeno je u zajedni~koj izjavi ambasadora.

Pritom je ukazano da je problem dr`avne imovine u na~inu kwi`ewa, jer u Republici Srpskoj smatraju da dr`avna imovina, koja se nalazi u entitetu treba da se kwi`i kao vlasni{tvo entiteta, {to je u skladu s Dejtonskim sporazumom, dok u Sarajevu smatraju da to treba da bude sve u vlasni{tvu dr`ave.

(Tanjug)

Sanader u bolnici ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader primqen je u jednu zagreba~ku bolnicu zbog upale plu}a, potvrdio je hrvatski ministar zdravqa Darko Milinovi}. Sanader je no}u, zbog visoke temperature, pregledan u bolnici za zarazne bolesti, gde mu je ju~e ujutro utvr|ena upala plu}a, pa je

odlu~eno da se daqe le~ewe nastavi u Klinici za plu}ne bolesti na Jordanovcu, na severu grada, navedeno je u saop{tewu ministra.Sanader je od podno{ewa ostavke, 1. jula, bio na letovawu, krstare}i Jadranom na 18-metarskoj jahti “Malo vitra”.

(Tanjug)

Pogubqen zbog korupcije PEKING: U Kini je ju~e pogubqen biv{i direktor aerodroma u Pekingu, koji je bio osu|en za korupciju, javila je agencija Sinhua.

Li Pejing (60) je progla{en krivim u februaru za uzimawe skoro ~etiri miliona dolara mita i proneveru 12 miliona dolara iz javnih fondova u posledwih 14 godina. U izve{taju agencije se ne navodi na koji na~in je izvr{ena smrtna kazna.

(Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton izjavila je ju~e da }e se SAD i Ju`na Afrika anga`ovati da bi podstakle sprovo|ewe reformi u Zimbabveu. “Radimo zajedno na ostvarewu vizije slobodnog, demokratskog i prosperitetnog Zimbabvea”, izjavila je Klintonova na konferenciji za novinare, posle sastanka s ministarkom me|unarodnih odnosa i saradwe Majte Nkoana-Ma{abane.

FRANK-VALTER [TAJNMAJER [ef nema~ke diplomatije i kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) za budu}eg nema~kog kancelara Frank-Valter [tajnmajer, na po~etku vru}e faze izborne kampawe, isto kao i wegova stranka, gubi i daqe na popularnosti.

Istovremeno, kancelar Angela Merkel i demohri{}ani imaju dobru ve}inu gra|ana iza sebe, pokazala je najnovija anketa, ju~e objavqena.

NEOBI^NA REPRODUKCIJA RENESANSNOG MAJSTORA LEONARDA DA VIN^IJA IZRA\ENA U AUSTRALIJI

Lik Mona Lize od {oqica kafe

SIDNEJ: Na jednom festivalu kafe u Australiji izra|ena je reprodukcija portreta Mona Lize, velikog renesansnog majstora Leonarda da Vin~ija, u ~iju svrhu je upotrebqeno 3.604 {oqica kafe i 564 boca mleka.

Razli~ite nijanse postizane su

TRAJAN BASESKU

Za izradu slike duge {est i {iroke ~etiri metra osmo~lanom timu bilo je potrebno tri sata

Predsednik Trajan Basesku je naveo da je Rumunija vi{e godina vodila politiku “u~tivosti i dobrih odnosa” prema susedima, pa zbog toga nije postavqala pitawe po{tovawa prava za rumunsku mawinu. Naglasio je da je on odustao od te politike “u~tivosti”i da su mawine elemenat koji ujediwuje, a ne razdvaja.

dodavawem ve}e ili mawe koli~ine mleka u svaku {oqicu crne kafe. Za izradu slike duge {est i {iroke ~etiri metra osmo~lanom timu bilo je potrebno tri sata.

U svaku {oqicu kafe dodavana je odre|ena koli~ina mleka da bi se postigle razli~ite nijanse na portretu, objasnila je jedna od organizatorki festivala. “@eleli smo da priredimo malo iznena|ewe za posetioce i da sa wima komuniciramo na nov i zanimqiv na~in. Tako smo do{li na ideju da napravimo sliku od {oqica kafe, ali smo `eleli da to bude neko zaista reprezentativno delo i opredelili se za najreprezentativniju uqanu sliku u istoriji”, navela je ona. Jednodnevni festival kafe pod nazivom “Rok aroma” u Sidneju posetilo je 130.000 qubiteqa kafe i niko od wih nije propustio priliku da vidi jednu od najneobi~nijih reprodukcija Mona Lizinog portreta, pi{u lokalni listovi.

DNEVNIK

OGLASI

subota8.avgust2009.

21

22

subota8.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

SOBE, apartmani. Utjeha, povoqno. Telefoni: 063/708-11-37, +38267848-640.

79316

subota8.avgust2009.

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa).

Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717-058, 063/521-559, 063/539051.

79459

PRODAJEM {tene crne patuqaste pudle, 120E. Telefon 064/2538-458.

79452 NAME[TEN jednoiposoban stan, Branimira ]osi}a, parking mesto u dvori{tu od 15. 8. do 1. 9. 2009.

200e. Telefon 064/3531-161.

79571 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

79730 IZDAJEM u zakup na Novom nasequ trosoban, nename{ten stan, 1. sprat, 90m2, pogodan i kao poslovni prostor.

Telefon 064/138-2031.

79627 IZDAJEM snan 85m2 sa name{tenom kuhiwom u blizini Novosadskog sajma, cena izdavawa 270e. Telefon 062/634841.

79551 IZDAJEM mawi jednosoban stan, potpuno name{ten i tehni~ki opremqen useqiv.

Telefon 061/113-72-13 79617 IZDAJEM komplet name{tenu garsoweru sa klima ure|ajem, kablovska televizija, grejawe na gas. Mogu}nost parkirawa kola u dvori{tu, centar Klise, cena 90E. Savska ulica 16a. Telefon 6412019.

79531 IZDAJEM prazan stan 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8.

Telefon: 4780380 i 064/1360012.

79882

DVORI[WI stan, 25m2 Salajka Dositejeva, povoqno i hitno.

Telefon 062-9686384.

79728

PRODAJEM u Rumi ku}u 120m2, na placu od 1200m2, blizu centra, mo`e i samo 600m2, cena dogovor.

Telefon 069/294-34-33.

79671 PRODAJEM u Rumi, uz put M-21 gra|evinsko zemqi{te, radna zona, 176 ari, mo`e i zamena za nekretninu u Novom Sadu.

Telefon 069/294-34-33.

79673 ^ORTANOVCI, ku}a od fasadne cigle 120m2, sa 30 ari placa, 400m od stadiona i Dunava - do {ume.

Najlep{e mesto na vrhu brda.

Telefon 011/2439-017.

79466 PRODAJEM dve ku}e jedna u Koviqu, druga u \ur|evu.

Telefon: 021/55-20-88, 838-923, 889676 i 064/114-3675.

79393 KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392384 posle 15.30 ~asova. Telefon 063/547-782.

79322

23

PRIMAM u stalni radni odnos pomo}nog radnika u magacinu prehrane, uslovi:radno iskustvo, C kategorija, upravqawe sa viqu{karom. Tel. 021/403-150, 021/403-152.

79433 POTREBNI farmaceutski tehni~ari za rad u apotekama u Novom Sadu. Telefon 021/372-305. 79722

Nada Kolano Draga bako, zauvek }e{ biti u mom srcu.

Tvoja unuka Nata{a.

80026

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije.

Telefoni.

021/6618-846, 6614-274, 063/84-85495.

79402

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Miqa Stoji} Sahrana je danas, 8. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu u Futogu.

na{em tati, dedi i pradedi

O`alo{}eni: }erka Jelena i sin Ostoja sa porodicama.

80024

Opra{tamo se od na{e drage i po{tovane, gospo|a

Miloradu Vukadinovi}u Qube Nikoli} Sin Bata i }erka Vera sa porodicom.

^uva}e je u najlep{im uspomenama: Pajica, Zorica, Slobodan i baka Marija.

80027

80029

S tugom i bolom javqamo da je 7. avgusta preminula na{a draga

dr Qubica Nikoli} IZDAJEM lokal 28m2, ugao Fru{kogorske i Narodnog fronta. Telefon 064/25-38-458.

79451

IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55cm, brzo i povoqno.

Telefoni: 064/180-3850, 021/6390810.

79731 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

78617

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

76186

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738.

79306

doktor veterinarskih nauka u penziji ro|. 1926.

Sahrana je danas, 8. avgusta 2009. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Lazar i Slobodan, snaje Dubravka i Edita, unuk Isidor i jetrva Mirjana.

80028

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i babi

Stani Zeqkovi} Draga mama, ve~no }emo se se}ati tvoje plemenitosti i dobrote.

Tvoji: }erka Miqa, zet Milan, unuci Nikola i Sr|an Stevani}.

80025

24

^ITUQE z POMENI

subota8.avgust2009.

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

Sa tugom i bolom se opra{tam od voqenog supruga

7. 8. 2001 - 7. 8. 2009.

Vladislav Veselinovi}

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom djeveru i stricu

Save Bo`i}a

Vesni

Du{ku Miji}u

koji je iznenada preminuo posle duge i te{ke bolesti.

S qubavqu i tugom: Ru`a, Qiqa, Miki, \ura, Milo{ i Nikola.

od: Lele, Sa{ke, Miwe i Goce.

80022

79957

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Neute{na supruga Beba sa decom.

od: Rade, Vlade Miji}a, Radenke Blagojevi} sa porodicama.

79993

79922

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana na{eg voqenog

Posledwi pozdrav

Du{ana Miji}a

Vesni Jovi~i} Vesni Jovi~i}

Vesni Jovi~i}

Draga na{a Vesna, ne mo`emo prihvatiti istinu da vi{e nisi sa nama. Tvoj dragi lik `ive}e ve~no u na{im srcima.

od porodice Tatarevi}.

od kom{ije Milana Jani}a.

79958

79959

Neute{na: svekrva Dragica, dever Nenad i zaova Rada sa }erkom Milicom.

1933 - 2009. iz Ilija{a na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 8. 8. 2009. godine, u 13.15 ~asova.

Toplu uspomenu na tebe ~uvamo duboko u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju.

Supruga Saveta, }erka Gordana, zet Branko, snaha Branka, unuci Aleksa, Milica i Bojana.

79954

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragoj

Danas se navr{ava {est meseci od kad nas je zauvek napustila na{a draga

Posledwi pozdrav kom{iji

79921

Radni qudi i studenti Departmana za fiziku PMF-a opra{taju se od dugogodi{weg saradnika

Dragica Boji} Gaga

Vesni Jovi~i}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Vesni Jovi~i}

Savi Bo`i}u

Save Bo`i}a vi{eg laboranta

od prijateqa Gruborovi}.

od kom{ija: Radoj~i}, Ma`i}, Ranisavqevi}, Grgur, Tetovac.

Tvoji: tetka Radmila, te~a Milija i brat Rade sa porodicom.

79962

79966

80013

od stanara ul. Novosadskog sajma 46.

79995

Sau~estvujemo u bolu sa wegovom porodicom.

5976-P

Posledwi pozdrav dragoj tetki

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj mami i babi

Posledwi pozdrav dragom tati

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj brat

Gospavi Kalkan Stani Zeqkovi}

iz Gospo|inaca

Sava Bo`i} Mile Ivan~evi}

Savi Bo`i}u

od: Mitra, Lenke, Miroslava i Branislava Kresi} i wihovih porodica.

S ponosom }emo te spomiwati a s qubavqu od zaborava ~uvati.

Danas, 8. 8. 2009. u 10 ~asova, dava}emo pomen i parastos na seoskom grobqu u Gospo|incima. ]erka Milena, sinovi Dragan i Milan sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom te~i i dedi od porodice Mileusni}.

od wegovog sina Baneta.

80010

80012

80015

79971

na{em

Sa bolom i tugom opra{tam se od tebe kume

Posledwi pozdrav kom{inici

u 63. godini.

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 8. 8. 2009. godine, u 15.30 ~asova.

79970

Posledwi pozdrav dobrom kumu

Leposava - Lepa Milovanov Ostavila si tugu u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju voqena na{a.

Tu`nim srcem javqamo, da je na{a voqena mama, baka, sestri~ina, prija

Posledwi pozdrav kom{inici

Marija Morvai Vesni Jovi~i}

Vlajku Vida~kovi}u

Savo

Porodica Andri}.

Beba i Jovica.

Delta{ sa porodicom.

80011

80014

79974

O`alo{}eni: tetka Dana, Milo{ i Mima sa porodicom.

80009

Brat Slobodan sa porodicom.

ro|. Sokola 1929-2009.

Leposavi

preminula posle kratke, te{ke bolesti.

Sahrana je u subotu, 8. avgusta 2009. g. u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Hvala na lepim i iskrenim re~ima.

Stanari Frawe [tefanovi}a 2.

79911

79893

^ITUQE

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga supruga, majka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 8. 2009. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda, stric

Darinka Mili}evi}

Pejo Topoli}

ro|. Kisi} preminula 7. 8. 2009. godine.

Sahrana je danas, 8. 8. 2009. godine, na pravoslavnom grobqu u Zmajevu, u 14 ~asova.

O`alo{}ena porodica Mili}evi}.

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

Milanu Damjanovu

Sahrana je 8. 8. 2009. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Dobrinka, }erka Biqana, sinovi Stevan i Milan i sinovci: Pejo i Slobodan sa porodicama.

od: Bo{ka, Pe|e, Goce, Nade, Zorana, Gojka, Robike, Kokana, Du{ana, Tinke i Radmile.

79925

79894

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Ispustio je svoju plementu du{u najboqi tata na svetu

80005

Obave{tavamo prijateqe, rodbinu i poznanike da nas je iznenada napustio na{ dragi sin, suprug, otac i deda

Pejo Topoli} Darinka Mili}evi}

Darinki Mili}evi}

]erka Sne`ana sa porodicom.

od brata Rajka i snaje Rade sa porodicom.

79896

79895

25

subota8.avgust2009.

Milan Damjanov

Lako je obrisati suze i zapaliti sve}u, ali je te{ko nositi bol za tobom.

Tata, hvala ti za sve.

Tvoja }erka Biqana, zet Jovica, unuci Sr|an, Teodora, Nikola, Jovana sa porodicom.

31. 5. 1948 - 7. 8. 2009.

Sahrana dragog nam pokojnika je 8. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki.

O`alo{}eni: majka Dragiwa, supruga Mirjana, sin Sr|an, }erka Sla|ana sa porodicama.

79927

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav tetki

pozdrav

dragoj

79984

3

Posledwi pozdrav voqenom stricu i dedi Posledwi bratu

Dari Mili}evi} Darinki Mili}evi} od porodice Bandulaja.

od kom{ija: Markovi}, Medenica, Mihailovi} i Vukoti}.

Neka te an|eli ~uvaju.

pozdrav

Posledwi pozdrav bratu dragom

Peji Topoli}u Milanu Damjanovu

Smrt ne zna~i kraj dok postojimo mi koji te volimo.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Milanu

iz Rumenke

Tvoji sinovci: Slobodan i Pejo, snaje Kosa i Er`ika, unuci Mile, Dejan, Tawa i Danijela.

od brata Marka sa porodicom.

od brata Milana i snaje Zorke sa porodicom iz Rumenke.

79934

Posledwi pozdrav tetki

79990

79897

79915

Posledwi legendi

pozdrav

Pejkanu

Sa velikom tugom opra{tamo se od voqenog oca, svekra i dede

Peje Topoli}a Darinki Mili}evi}

Posledwi stricu

Peji Topoli}u od porodice Mitra i Zorana Tali}a.

79916

79996

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav kumu

Tvoj sin Milan, snaja Sne`ana, unuci Dejana i Nikola.

79937

od ta{te Verice i svastike Bebe.

od sestri}a Predraga sa porodicom.

79981

79977

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

79978

Posledwi bratu

Milanu Damjanovu

Milanu

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

od porodice Panti}.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav Sla|aninom ocu

pozdrav

voqenom

Milanu od sestre Milice i zeta Du{ana.

79979

Posledwi ujaku

pozdrav

voqenom

Milan Damjanov Peji Topoli}u

Peji Topoli}u

Peji

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

od familija: Topoli}, Vejnovi}, ]iri}, @iki} i Barbek iz Futoga.

Mihajlo i Jelena Senderak.

79942

79936

Tvoja unuka Jovana, zet Du{an, praunuci Jovan i Uro{ Slijep~evi}.

79929

Dragi tata, Milane, hvala ti za dobrotu kojom si zra~io, razumevawe koje si imao i qubav koju si mi pru`io...

Zauvek }e{ biti u mom srcu.

Tvoja Sla|ana.

79983

Milanu Damjanovu

Milanu

Koleginice i kolege Odeqewa prodaje JKP „^isto}a�.

od sestri}a Miodraga i Mire.

80006

79980

26

^ITUQE z POMENI

subota8.avgust2009.

Posledwi pozdrav dragoj babi i prababi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 8. 2009. godine, preminula na{a draga baka

DNEVNIK

SE]AWE

SE]AWE

2001 - 2009.

1997 - 2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milki Mihaqini Sunajko

Stana Zeqkovi} Stani Zeqkovi}

1919 - 2009.

od: unuka Radovana i Dragane i praunuka Marinka i Milice.

Sahrana je na ^enejskom grobqu, 8. 8. 2009. godine, u 13 sati.

O`alo{}eni, porodica Zeqkovi}.

@ivka Duda{ev Seka

Danica Duda{ev

obele`i}emo u subotu, 8. 8. 2009. u 10 ~asova, u Srem. Kamenici.

Porodica Duda{ev.

Porodica Duda{ev.

O`alo{}ena porodica Sunajko.

79919

79917

79904

80000 80001

Posledwi pozdrav dragoj babi i prababi

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki, svekrvi i ta{ti

SE]AWE

SE]AWE

2005 - 2009.

2000 - 2009.

JEDNOGODI[WI POMEN

Plemenki Radi{i}

Milan Stanisavqevi}

1939 - 2009.

Stani Zeqkovi}

Sahrana je 8. 8. 2009. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu.

Hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru.

od: unuka Marinka i Stojanke i praunuka Dragane i Marka.

O`alo{}eni: sinovi \or|e, Stevica i k}erka Vera sa porodicama.

Radoslav Duda{ev

2008 - 2009.

Vasa Duda{ev

Po~ivaj u miru, jer voqeni nikad ne umiru.

Porodica Duda{ev.

Porodica Duda{ev.

O`alo{}ena supruga Ivka.

79953 80002

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

79918

Posledwi pozdrav sestri i zaovi

dragoj

Plemenki Radi{i}

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Plemenki Radi{i}

ro|. Mu{icki

Plemenki Radi{i} 1939 - 2009.

od Vesne i Mikice sa porodicama.

od brata \or|a i snaje Mice.

TROGODI[WI POMEN

Vlajku Vida~kovi}u

Pro{la je godina dana od kako sa nama nije na{ brat i ujak

Verzoti P. Petar

posledwi pozdrav od: supruge Drene, sina Stanka, }erke Du{ice i unuka Petra.

79950

2006 - 2009.

Porodica.

79972

Vesni

79969

ro|. Miodragovi} iz \ur|eva

posledwi pozdrav od Velibora i Nade.

S tugom i po{tovawem, sin Tanasije i }erka Buba sa porodicama.

dipl. in`. ph. Vesna Jovi~i} 79967

1957 - 2009.

79914

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

dipl. in`. ph. Vesni Jovi~i}

Sahrana je danas, 8. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu Sremskoj Kamenici.

Draga na{a magistra, bila nam je ~ast raditi sa Vama i u~iti od Vas.

Navr{ava se godina dana od smrti moje drage mame

Gledam te, ~ujem te, a nema te.

Tu si, no ipak daleko...

Vesni Jovi~i}

O`alo{}eni: sinovi Sa{a i Goran i suprug Ranko.

Katice Avramovi} Pomen }emo obele`iti 8. avgusta 2009. u 9. ~asova, na Alma{kom grobqu.

Sa tobom je oti{ao deo mene.

79968

79994

POMEN Danas, 8. 8. 2009. godine, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj majci

Zdravki Pavlov

Porodica Hrwakovi}.

Isidora, Jelena, Dragana, Qiqa, Ramona.

Tuguju za wim: sestra Mira Kosjer sa decom Du{kom i Bo`idarem i wihovim porodicama.

Vesni Jovi~i} Jo{ jedna zvezda na nebu je zasjala. Obasjava{ nam put kojim bi kroz `ivot trebalo kora~ati onako kako si Ti to umela.

Hvala ti za lepu re~ i blagost kojom si zra~ila.

Tiho i dostojanstveno ste oti{li, ali vremenu ne}emo dozvoliti da Vas zaboravimo.

Milan Stanisavqevi}

79928

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga majka i supruga

od sestre Jelice sa porodicom.

79903

TU@NO SE]AWE

Dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

79920

Sahrana je 8. 8. 2009. god. u Bukovcu, u 17 ~asova.

79951

79952

Dragom ocu i suprugu

Tvoja Seka, @ivko i Mita Pisarevi}.

79964

O`alo{}ena }erka Jelica i Marinko.

79955

79931

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETRDESET TU@NIH DANA

SE]AWE na drage roditeqe.

Stoja

je pro{lo otkako nisi sa nama.

Dragan - Drago [u{war

subota8.avgust2009.

Navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Sinovi Pera, Mirko i Stanko [u{war sa porodicama.

Mice Marin ro|. 1929.

Danica Popi}

Sahrana je na Ka}kom grobqu, 8. 8. 2009. godine, u 17 ~asova.

ro|. Jela~a Sin Du{an, snaja Marta i unuci An|elko, Nikola i An|ela.

79939

U subotu, 8. avgusta, u 11 sati, na grobqu u Stepanovi}evu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em

POLUGODI[WI POMEN svome mu`u

i

Vreme i godine neumitno prolaze a se}awe i zahvalnost za va{u roditeqsku qubav su ve~ni i traja}e sve dok je nas i va{e i na{e dece.

Tu`nim srcem se opra{tamo od na{e bake i prabake

27

Petar Popovi}

od supruge Sofije.

Tvoji najmiliji, porodica Marin.

79947

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovanu Lu~i}u

^uva}emo te od zaborava.

80023

SE]AWE

79910

POLUGODI[WI POMEN

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga Mara, }erke Sowa i Ceca sa porodicama.

na{em dragom

79867

POMEN

Lazar Kanazir

Slavku Vukoju Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Bio si na{ an|eo ~uvar, a sad neka tebe an|eli ~uvaju.

Po~ivaj u miru.

Tvoji: majka Qubica, }erke Marija i Slavica, supruga Ana i sestra Slava sa porodicom.

Tot I{tvan

]erka Marija, zet Miladin i unuka Bojana.

79982

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikad ne zaboravimo.

79975

[ESTOMESE^NI POMEN

3

2004 - 2009.

Qubav i pa`wu koju si nam pru`io ve~no }emo pamtiti.

Marko Star~evi} 8. 8. 2004 - 8. 8. 2009.

Ve~no }e{ nam nedostajati.

Sine moj, pet godina je pro{lo, ali se}awe na tvoj lik i osmeh zauvek ~uvamo u srcima.

Dana, 11. 8. 2009. godine navr{avaju se tri godine od upokojewa

Majka Stamenka i sestra Marija.

JEDNOGODI[WI POMEN

Vojislava St. Stoje

Dana, 9. avgusta, u 10 ~asova, poseti}emo wegovo ve~no prebivali{te.

Supruga Vica, sin Erne, k}erka Hajnalka i baba.

Wegovi najmiliji.

79912

79909

80004

Lazar Kanazir

Jovanu Lu~i}u

JEDNOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN Dragi na{

Voqeni nikada ne umiru.

prote stavrofora Bol za tobom ne jewava, jako nam nedostaje{.

Ponosni smo {to smo tvoji.

Tvoja porodica.

O`alo{}eni: supruga Qubica i sin Stojan.

79986

POMEN Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nas je zauvek napustio na{

Aleksandar Putnik Aca Pomen je 8. 8. 2009. u 11 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

Ve~no tuguje majka Bogdanka, sestra Julkica sa porodicom.

79898

79976

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj, nikad pre`aqenoj majci

Aleksandar - Sa{a Leovac

Aleksandar - Sa{a Leovac

Sa{a

Vreme koje je pro{lo nije umawilo na{u tugu i bol za tobom. Ostavi nam ranu na srcu koja nikad ne}e prestati da boli.

Stric Stanimir sa porodicom.

Ako je smrt ja~a od `ivota nije od ve~ne qubavi koju gajimo prema tebi, jer voqeni nikad ne umiru.

Stric Milo{ sa porodicom.

ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti.

Mnogo nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

79932

79935

79938

Milici \ur|evi}

JEDNOGODI[WI POMEN

1938 - 2009.

8. avgust 2009.

Tetka Duda sa porodicom.

obele`i}emo danas, 8. 8. 2009. god. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu Weni najmiliji, }erke sa porodicama.

79943

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Aleksandar - Sa{a Leovac Aleksandar - Sa{a Leovac

Du{ku Miji}u Kumovi @aklina i Mladen Jovi}.

S qubavqu koju smrt ne prekida i s tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te Sa{a od zaborava u na{im srcima i mislima.

U jednom trenu, pre godinu dana, iznenada se ugasi na{e sunce, nestade na{a radost, odlepr{a na{ leptir u rajski mir gde borave iskrena srca i ~iste du{e.

Prete{ko je `iveti sa ranom u srcu i du{i za koju nema leka, videti te Sale svuda, a nigde te ne na}i.

U ve~nom neprebolu roditeqi.

Tetka Lela sa porodicom.

79956

79930 79933

28

POMENI

subota8.avgust2009.

2

POMEN

DNEVNIK

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Qubica Majstorovi}

Uro{u Milo{evi}u Vreme prolazi, ali ne le~i tugu i bol {to nisi vi{e sa nama. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Tvoji najmiliji: supruga Dobrinka, }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama.

\or|ije Me|edovi} \oko 1917 - 2006.

11. 8. 2008 - 11. 8. 2009.

Lenka Miji} 1950 - 2005.

Tvoji: mama Qubica, suprug Nina sa decom.

79944

Postoji jedno mesto odakle te niko ne mo`e uzeti, to su na{a srca, u wima }e{ `iveti ve~no.

Pomen obele`avamo danas, 8. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Tvoji najmiliji.

IN MEMORIAM

Sa tugom i qubavqu se}amo se wegove mladala~ke energije i dobrote.

Porodice: [evi} i Zo}evi}.

Jo{ uvek u neverici da vi{e nisi sa nama. Plemenitom, predragom na{em an|elu Neboj{i dajemo petogodi{wi pomen u 10 sati, 15. 8. 2009. na Uspenskom grobqu.

79708

3

2006 - 2009.

TU@NO SE]AWE na moju mamu

Qubice

79997

Vladimir Vujin

Vole te tvoji: tata Stevan, mama Natalija i brat Boban sa porodicom.

TROGODI[WI POMEN

Sin Dragan, }erka Nada i unuci Ksenija i Pe|a.

POMEN

Dule, vreme prolazi, a tugu ne bri{e. Mnogo nam nedostaje{.

Neka te Bog i an|eli ~uvaju, a mi }emo od zaborava.

79701

79520

S qubavqu, tati i dedi.

Du{an Be~eli} 13. 8. 2000 - 13. 8. 2009.

Danica Andri} Ninkovi} Zaborav ne postoji, postoje uspomene, tuga i qubav prema tebi. ]erka Marija i suprug Zoran.

79973

Pro|e godina, nestalo je tvoje dobrote, iskrenosti, nenadoknadive qubavi. Smrt nije posledwi san. Smrt je posledwe bu|ewe. Blago onima koji ne vide, a veruju. @ivela si, verovala da je qubav ja~a od vremena i zaborava. Istina je.

Obe}avam, zaborava nema. Za tvoju dobru du{u moli}emo se Bogu. Po~ivaj mirno.

Jovo.

79555

7. 8. 2001 - 7. 8. 2009.

Wen sin Vladimir.

79718

79691

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

SEDMODNEVNI POMEN

Goricu Le|anac

GODI[WI POMEN

Draga tetka,

nepre`aqenoj

Neboj{a Te{in 1978 - 2004.

Mari Lovre

1953 - 2004.

Neute{na majka Vesna, otac @eqko i brat Bojan.

ro|. \uki} Zna{ koliko smo te voleli, ne zna{ koliko nam nedostaje{.

Po dobroti }emo te pamtiti, sa qubavqu spomiwati, a u srcu od zaborava ~uvati.

Po~ivaj u miru.

\or|e \. Jankovi}

79478

SE]AWE

Dr Slavko [u{ak

Pro{lo je 5 tu`nih godina od kako si nas napustio. U na{im `ivotima i srcima ostala je velika praznina koju niko ne mo`e da ispuni.

Za tobom ve~no tuguju: supruga Marija, deca Andrea i Strahiwa i majka Vica.

Qubica Majstorovi}

iz Prwavora R. Srpska

imali smo sre}e {to si bila deo na{eg `ivota.

79577

79693

Brate moj, ti za nas nikada ne}e{ umreti, jer ~ovek umre samo onda kada umre se}awe na wega. To si mi ti brate ~esto govorio. Ja sam ponosna {to sam ti sestra i {to smo bili tvoji. Puno mi nedostaje{.

Sa svojim tihim odlaskom overio si sve vrline koje za `ivota krase velikog ~oveka.

GODI[WI POMEN

Tawa sa porodicom.

POMEN

2001 - 2009.

Po~ivaj u miru, ti si to zaslu`io.

Suprug Stevan, }erke Radmila i Jela, sinovi Milan i Rajko sa porodicama.

Sestra Dobrinka sa porodicom.

79945

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 8. 2009. godine prestalo da kuca srce na{e voqene supruge, majke, bake i prabake.

79526

Jelena Romandi} Aleksandar Rukavina Mislimo na tebe i ~uvamo te u na{im srcima.

Sin Dragan i supruga Ka}a.

79422

Voqeni i tast

POMEN suprug, otac,

deda

Danas, 8. 8. 2009. godine, navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{a majka, sestra i baka. Draga majko, zaborav ne postoji, postoje uspomene, tuga i qubav prema tebi koja ne umire.

Marko Star~evi}

JEDNOGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, a ti u mome srcu i daqe ostaje{.

Dana, 10. 8. 2009. godine navr{ava se godinu dana od kad nas je iznenada napustio na{ dragi

Tvoji najmiliji.

Tvoja tetka Ru`ica sa porodicom.

79579

79645

SEDMODNEVNI POMEN

Pola godine od kako ga nema.

Milorad Majki}

Nada Kolano

iz Futoga ro|. 1954 - pr. 2008.

ro|. Stevanovi} 1937 - 2009.

Sahrana je 8. 8. 2009. u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju za tobom: suprug Dragan, sinovi Zoran i Du{an sa porodicama.

79948

Tomislav Ranki} 8. 8. 2002 - 8. 8. 2009.

Slobodan /Zoran/ Kosti}

S po{tovawem i qubavqu ostaje u se}awu svojih najmilijih.

Tako je moralo biti, nismo te sa~uvali, a sada to prepu{tamo an|elima.

Po~ivaj u ve~nom miru.

Supruga Biserka, k}erka Sowa, unuka Natalija i zet Goran.

Tvoje: sestra i tetka Milena Simin i tetka Ankica Kurja~ki.

79509

79605

Pomen }emo obele`iti danas, 8. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

S ponosom ~uvamo uspomene na tebe. Vreme prolazi ali uspomene ostaju, uvek si sa nama. Za sve ti hvala, dragi na{ tata.

Laza Kanazir iz Mo{orina Za wim tuguju: sestra Zorica, Svetlana, Miroslav i Katarina.

Tvoji: sinovi Marko, Lazar i Jovan, supruga Natalija, snaha Dragana.

Po~ivaj u miru.

79625

79692

POMENI

DNEVNIK

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama na{ dragi

DESETOGODI[WI POMEN voqenoj supruzi, mami, snaji, strini i jetrvi

Slavki Jovanovi}

Marko \apa

8. 8. 1999 - 8. 8. 2009. iz \ur|eva

Zauvek te ~uvaju u mislima: }erka Angelina i sin Aleksandar sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Dragan, }erka Ivana, svekar Milan, Qiqa i Vlada.

79723

79687

subota8.avgust2009.

3

^ETRDESET DANA mom tati

[ESTOMESE^NI POMEN

Rade Jawanin

Mitar Murga{ki

Beskrajna tuga i neverica jo{ su u mom srcu. Po~ivaj u miru Bo`ijem, voqeni moj tata.

Danas, 8. avgusta, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen na{em ocu, svekru, dedi i pradedi.

Spomiwemo ga i ~uvamo od zaborava: sin Svetozar, snaja Jelisaveta, unuka Jasna i unuci Sa{a i Mitar sa porodicama.

Tvoja neute{na }erka Mira Tutorov sa porodicom.

79637

[ESTOMESE^NI POMEN

Pro{la je godina dana tuge i bola od kad nije sa nama na{ voqeni

voqenoj supruzi, mami, baki i svekrvi

Gordani Jovanovi}

Zoran Karaica

16. 11. 2009 - 8. 8. 2009. iz \ur|eva

4. 5. 1944 - 20. 8. 2009.

Porodica.

79690

POMEN

^ETRDESET DANA

Milovan Paka{ki

Rade Jawanin

2004 - 2009.

Uspomenu na wega s qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji.

O`alo{}eni: suprug Milan, sin Du{an, unuci Vlada, Gaga, Ivana i snaja Qiqa.

79704

29

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Vreme prolazi, i daqe si sa nama.

Supruga Mirjana, }erka Vesna sa porodicom.

GODI[WI POMEN na{em dragom

Milo{u Lakobriji

Hvala za svu qubav i pa`wu koju si nam dao.

Uvek }emo te voleti.

Tvoji unuci: Ra{a, Mile i Vlada.

79739

79659

obele`i}emo 8. avgusta, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Godina dana od kako nisi sa nama, a nama se ~ini da si tu negde, do}i }e{, sa vedrinom koju si {irio oko sebe.

Mnogo nam nedostaje{, po~ivaj u miru.

U srcu te nosimo i ~uvamo od zaborava. ]erka Zorica, sinovi Mile i Bata sa porodicama.

79694

79639

IN MEMORIAM

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj dragoj, ve~no usnuloj,

Qubomir Dozet

12. 8. 2005 - 12. 8. 2009.

Qubica Tomanovi}

Sretojki Markovi}

Rade [vowa

obele`i}emo danas, 8. 8. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tu`ni i usamqeni: Nata{a, Stefan i Stamenko.

Tvoji najmiliji: supruga Rajka i }erke Sne`ana i Qiqana sa porodicama.

79838

79715

Dana, 8. 8. 2009. u subotu, odr`a}emo godi{wi pomen na Veterni~kom grobqu, u 10.15 ~asova.

4. 9. 1981 - 4. 9. 2009.

Mitar Tomanovi} O`alo{}eni: supruga Rajka, porodice [vowa i Jovan~evi}.

Sa qubavqu i zahvalno{}u ~uvamo te zauvek u na{im srcima.

Pomen }emo obele`iti 8. 8. 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

[estog avgusta navr{ila se godina od smrti na{e voqene i po{tovane

SE]AWE

Godine prolaze, tuga i bol ostaju.

Porodica Tomanovi}.

79654

79606

SE]AWE

Petar Mari}

Mire Veselinov

Sa qubavqu i po{tovawem se}amo se na{ih dragih roditeqa, drage majke i dragog oca

Marija Sladi} sa porodicom.

Pro{lo je {est meseci da nismo zajedno. Puno mi nedostaje{, Pero moj. Nedostaje mi tvoja pa`wa, tvoj savet, tvoja za{tita, tvoja qubav. Po~ivaj u miru, moj Petre.

Zauvek tvoja supruga Miqa.

79550

79753

Nikada ne}emo zaboraviti Va{e veliko i plemenito srce, `equ da poma`ete i pomognete.

JEDNOGODI[WI POMEN

Stane

i

JEDNOGODI[WI POMEN Tu`no se}awe na na{eg voqenog

Milana

ro|. Govedarica

[olaja 1906 - 1969.

1897 - 1985.

koji su preminuli pre ~etrdeset i dvadeset ~etiri godine.

Parastos je danas, 8. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, u crkvi u Vajskoj.

Sa neizmernom zahvalno{}u i ponosom nikada ih ne}e zaboraviti wihova deca i potomci.

79542

Josip Rudi} Vrani} 1929 - 2008.

Milana Jawatovi}a

Navr{ila se tu`na godina od kako nisi sa nama. Te{ko nam je da poverujemo da nam se ne}e{ vratiti.

Poseti}emo te 8. avgusta, u 11 ~asova, na grobqu u Aleksandrovu.

Vole}emo te i ve~no tugovati za tobom.

Tvoji, Nena i Miro.

Po dobroti te pamtimo, s qubavqu pomiwemo, u srcu od zaborava ~uvamo.

Tvoja obiteq: supruga Marija, k}erke Jadranka i Dubravka, zetovi Stjepan i Ilija, unu~ad Jadranka, Tina, Darko i Dado s Ivonom.

79618

79760

1927 - 2008.

30

Modni magazin (Panonija, 22.40) 08.00 08.30 11.30 12.30 14.30 15.30 17.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.10 23.40

TV PROGRAM

subota8.avgust2009.

Glas Amerike Prepodnevni program Sve {to mi pripada Bez cenzure [ta sad Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Novosadski mozaik Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Reporta`a Glas Amerike

07.00 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.05 11.00 11.05 12.00 13.10 14.45 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20

Kuhiwica Vesti “Doktor @ivago” Crtani film “Tarzan” Crtana serija Hajde sa mnom u obdani{te “Vrelina Akapulka” Vesti Bez uputa 5kazawe Malibu Roud, film 1. deo Divqa stvorewa Vesti Planine zov Divqa stvorewa Tajne hrane TV Dnevnik Lovac na talente, film

Radwa se odvija u Wujorku, ~etrdesetih godina pro{log veka. U nastojawu da pridobiju {to ve}i broj klijenata, otac i sin se svakodnevno sukobqavaju.

Uloge: Alan Alda, Stiven Veber, Bred Garet Re`ija: Saul Rubinek (RTV 1, 17.20)

06.15 07.00 07.30 08.30 16.00

Klupske TV Atletiks Pauerboat klasa 1 – Rusija ATP Va{ington 1/4 Finale Fudbal: Man~ester Siti – Seltik Francuska liga Holandska liga: Ajaks – Valvijk ATP Va{ington 1/2 finale Fudbal ATP Va{ington 1/2 finale Fudbal: Man~ester Siti – Seltik

18.00 18.45 21.00 23.00 01.00 03.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS “Moj ujak” Dnevnik Sport plus “Lud, zbuwen, normalan” Ekskluzivno Vesti TV lica: Qiqana Stjepanovi}... kao sav normalan svet Pozori{te u ku}i Ti si mi sve, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz „Drugarica ministarka” TV bingo Agent pod stresom, film Vesti Zbogom Bafana, film “Drugarica ministarka” Vesti Ekskluzivno TV lica: Qiqana Stjepanovi}... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica, kviz Verski kalendar

Zbogom Bafana Bred Garet

Vitra` NS klinci Crtani film Lenija Evo nas kod vas Crta Tojotin svet prirode “Tajni znak” Tojotin svet prirode Crtani film Magija od kamena Objektiv Crtani film Najboqi lek Katapultura “Tajni znak” Objektiv “Razgoli}eni”

15.56 17.02 18.33 19.01 20.11 21.00 22.05 23.50 23.55 02.07 02.00 02.47 03.20 04.38 05.07 05.47

Lovac na talente

10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.20 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

06.05 08.00 09.05 11.00 12.34 13.00 13.20 13.27 14.25 14.55 15.03

19.05 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 01.40

Za vreme brutalnog re`ima aparthejda dvadeset pet miliona crnaca bilo je pod vla{}u mawine od ~etiri miliona belaca. Crnci nisu imali pravo glasa, pravo na zemqu, na slobodu kretawa, zapo~iwawa sopstvenog posla, edukacije...

Uloge: Yozef Fajns, Denis Hejsbert, Dajen Kruger, [iloh Henderson, Patrik Lister Re`ija: Bili Ogast (RTS 1, 23.55)

“Tarzan” TV Dnevnik ^i~a Tomina koliba, film Vojvo|anski dnevnik Kult plus Rokovnik Muzi~ki program Rat u`ivo, film ^i~a Tomina koliba, film

06.25 07.15 08.00 08.45 09.30 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) “Rej~el Rej” Divqa stvorewa “Frej`er” Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Vesti (ma|) Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka Strani dok. film Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Transplantacije TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Mesaja 1: Naplata ra~una, film 23.45 Koncert

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.00 Tuti fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

07.00 De~ija serija, 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

07.00 08.40 09.00 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 16.00 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.00 00.35

13.00 14.00 15.05 16.00 18.00 18.25 19.00 20.00 21.00 23.00 00.45 01.15 02.00 05.00

e-TV Doma}in Sme{na strana `ivota Film: Herkul Poaro - Tu`ni ~empres Cirkus Top spid Smrtosnosni ulov Kraqevi Ade Foks vesti Kviz: Ke{ taksi “Napoleon i @ozefina” Red bulks Film: Zimovawe u Jakobsfeldu Film: ^aruga Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: ^aruga Ameri~ko rvawe - bez milosti

Dora istra`uje Vodi~ za roditeqe Film: Kejla, divqi pas „Dobre namere“ Vesti za osobe o{te}enog sluha „Dobre namere“ Vesti B92 Uve}awe: Emisija o zdravqu Film: Soraja Vesti B92 Potraga Pametwakovi}i Nacionalna geografija i BBC: U {etwi sa dinosaurusima Vesti B92 Intervju: U2 “Qudi sa Menhetna” “Misterije pravog [erloka Holmsa: Mra~ni po~eci” Vesti B92 Pametwakovi}i Patrola Film: Zimske nevoqe

Draga~evski sabor truba~a u Gu~i RTS direktno prenosi sva tri festivalska dana na 49. Draga~evskom saboru truba~a u Gu~i. Ve~eras u 23 ~asa po~iwe spektakularni pono}ni koncert na kome }e revijalno nastupiti najboqi truba~ki orkestri Srbije.

Urednici: Svetlana Azawac i Du{an [ukletovi} (RTS 2, 23.00) 06.13 Brazde 07.05 TV lica: Tada{i Nagai... kao sav normalan svet 07.51 En iz Zelenih Zabata, film 09.44 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika Vet 11.00 Kwiga utisaka 11.40 Agroinfo 12.00 Profil i profit 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.28 Milan Ka{anin 15.58 Metropolis u Kuli 16.30 Ruski nacionalni orkestar 18.16 Se}awe na Miru Trailovi} 19.02 Vrele gume 19.32 Total tenis 19.49 Reli 20.00 Putovawe kroz arhitekturu 21.00 Eko karavan: Zobnatica 21.31 Svet sporta 22.00 Horizont 23.00 49. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i, prenos 02.00 Vrele gume 02.30 Milan Ka{anin 03.50 Se}awe na Miru Trailovi} 04.43 Eko karavan 05.11 Horizont

Dajen Kruger

07.00 08.00 09.00 10.30

DNEVNIK

06.00 Glas Amerike 06.30 “SMS” 07.00 “Osveta” 08.00 Svi vole Rejmond - omnibus 10.00 Za dobar dan 13.00 Dokumentarna serija nedeqe 14.00 Vesti 14.30 Film: Zalazak sunca 16.00 Slike `ivota 17.00 “Osveta” 18.00 Vesti 18.35 Present 19.20 Slatka moja 19.30 Beli svet 20.05 “Filadelfija” 21.00 Film: Lazar 23.00 Zaustavno vreme 23.30 Film: Proces i kazna 01.00 No}ni program erotski film: Po{tar uvek zvoni dva puta 03.00 Glas Amerike 03.30 Doma}a muzika 04.30 Film: Proces i kazna

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iu, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 17.35 Vesti, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.00 Vesti, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije.

06.00 Slavni parovi, 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 “Nemi svedok”, 12.00 Izazov istine, 13.00 ABS {ou, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Tok {ou, 19.00 Magije, misterije i ~uda, 20.00 Slavni parovi, 21.00 oj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Dok. film, 01.00 Tok {ou.

07.15 07.40 08.05 08.10 08.30 08.50 09.20 09.35 10.00 10.25 10.55 11.15 12.40 14.05 14.40 14.55 15.45 16.15 16.45 17.00 17.30

Rori Majstor Bob Spasoje Mala princeza Nodi Henrijeve zanimqive `ivotiwe Ho}u ja Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Viva piwata Ninya korwa~e Pokemoni Film Fantomacan Stari Tom Ble~ Lizi Mekgvajer Engleski sa Ozmom Ho}u ja Sa Sa{om u avanturu Film

18.30 18.55 19.30 21.00 21.30 22.30 23.20 23.50 00.20 00.15 00.50 02.20 03.00 03.45 04.15 05.20 06.25

Konte, putopis Telemaster Film: U zemqi ~uda Telemaster Marko Jankovi} {ou Nije lako biti ja Letopis Telemaster Vremenska prognoza Vajb specijal Erotski film Razmirice Fritajme Konte, putopis Muzi~ki ~et Letopis Vremenska prognoza

U zemqi ~uda An|elina Yoli

Sakupqa~ kostiju Dva detektiva su na tragu brutalnog ubistva. Moraju da gledaju kao jedan, moraju da rade kao jedan, moraju da misle kao jedan, pre nego {to padne jo{ jedna `rtva. Nakon nesre}e u tunelu, forenzi~arski ekspert, ostaje nepokretan...

Uloge: An|elina Yoli, Denzel Vo{ington, Kvin Latifa, Majkl Ruker, Ed O’Nil Re`ija: Filip Nojs (Pink, 20.00) 07.00 09.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 22.15 00.00 01.00 01.45 02.00 03.30

Jutro sa Ne{om Risti}em Film: Put u El Dorado Siti Film: Qubavna pri~a Gold muzi~ki magazin» “Napu{teni an|eo” “Seqaci” Siti Film: Bumerang Magazin in Nacionalni dnevnik Film: Sakupqa~ kostiju Film: Blejd Triniti Siti klub „Kejn” Siti Film: Bumerang Film: Sakupqa~ kostiju

Film zasnovan na istinitim `ivotnim pri~ama o Hedi Huper i Lueli Parsons.

Heda je glumica sa visokim aspiracijama u Holivudu, dok je Luela majstor za tra~eve.

Uloge: Elizabet Tejlor, Yejn Aleksander, Tim Robins Re`ija: Gas Trikonis (Ko{ava, 19.30)

Elizabet Tejlor

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Politi~ki talk {ou: O~i u o~i, 15.00 Film, 16.30 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 “Ko te {i{a”, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 “Ko te {i{a”, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film: Prevare 1. deo, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film: Zakopano blago, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film: Sirota Yejn, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 “Slu`ba 21”, 23.00 Film: Yej i tihi Bob uzvra}aju udarac.

DNEVNIK

subota8.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Erik Roberts

Granica bega Granica bega je pri~a o profesionalnom krijum~aru, Maklovskom i wegovom poku{aju da preko Meksi~ko-Ameri~ke granice preveze par ruskih imigranata.

Uloge: Erik Roberts, Pet Batistini, Geri Busej Re`ija: Rodion Nahapetov (Nova TV, 22.25) 08.10 08.30 09.30 10.25 11.15 12.15 12.50 14.30 15.25 16.35 16.45 17.25 17.50 19.15 20.00 22.25 00.05 02.00 03.35

„Pokojo”, crtani Ezo TV Nova lova „Kraq Kvinsa” „^arobnice” „Smalvil” Izvr{na zapovest, film Ne zaboravi stihove Nad lipom 35 Vesti Kod Ane „Mister Bin” „Lud, zbuwen, normalan” Dnevnik Robin Hud: Princ lopova, film Granica bega, film Suze boga sunca, film Sedmi znak, film Granica bega, film

07.55 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: ^ovek koji je ubio Liberti Valansa, film 10.20 Ku}ni qubimci 10.55 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Skica za portret 14.50 Reporteri - izbor 15.45 Nau~ne vesti 15.55 Alpe-Dunav-Jadran 16.35 Hrvatska kulturna ba{tina 16.50 Moj slu~aj, dok. film 18.15 Lijepom na{om: Virovitica 19.30 Dnevnik 21.00 Festival klapa Omi{ 2009. - finale (@), snimak 22.40 Dnevnik 3 23.15 Hotel od milion dolara, film 01.15 Filmski maraton: Iz pakla, film 03.15 Filmski maraton: Laka devojka, film

7.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.05 09.50 11.05 12.35 14.35 16.20 17.55 20.05 21.50 22.20 23.10 00.00

Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Ultramen borba za zemqu Buba{inter Prvi sneg Operacija Ticijan Soni Plivati uzvodno Ta~ka na I Manija za orgijawem Studenkiwa Keli

Pobedni~ki tim Cimeri Supermen: Sudwi dan Let 93 Gospo|a Dautfajer Za~arana Doru~ak sa Skotom Pobedni~ki tim Boja `ivota Sjediwene Tarine Dr`ave Prava krv, 3. deo Prava krv, 4. deo Pakleni ugovor

“Dodir an|ela” “Sudija Ejmi” Slabi izgledi Zemqa more Fojlov rat Kolevka la`i Inspektor Mom Fojlov rat Bridal Fever Tra~ Mekbrajd 10: Rekvijem

Zauvek zajedno Bob i Volt su sijamski blizanci, spojeni u kuku i sa zajedni~kom jetrom. Wihov dobar odnos }e se promeniti kada Volt odlu~i da se preseli u Holivud i postane glumac.

Uloge: Met Dejmon, Greg Kiner, Eva Mendez Re`ija: Bobi i Peter Fareli (RTL, 21.25)

07.20 Diznijevi crta}i: Legenda o Tarzanu 07.40 Diznijevi crta}i: 101 dalmatinac 08.05 Vidri}i 08.15 Na kraju ulice 08.40 Eksperimenti koji su promenili svet 09.00 Sportske igre mladih 09.

09.15 Speleolo{ki putopis 09.40 Ekstremne `ivotiwe, dok. serija 10.10 Igrajmo se 10.25 Parlaonica 11.20 Vip muzi~ki klub LP 13.20 “Gimnazija” 14.15 KS automagazin 14.45 4 zida 15.25 55 dana u Pekingu, film 18.00 Put oko sveta kroz 80 vrtova, dok. serija 19.00 Vitezovi alke, dok. film 19.25 Gara`a 20.00 Rat za gradona~elnika, film 21.50 “Bitange i princeze” 22.30 U2 specijal 23.05 “Bez odu{eqewa” 23.45 No} u pozori{tu

Rat za gradona~elnika 08.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 09.00 Abrahomova deca 10.00 U potrazi za mitovima i herojima 11.00 ^er~il 12.00 Hiro{ima 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Kutije Stenlija Kjubrika 15.00 Kolonijalni svet 16.00 Olupine iz snova 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Budikina blaga 18.00 Sicilijanske mumije 19.00 ^er~il 20.00 @ivot pod Napoleonom 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 23.00 Kolonijalni svet 00.00 Olupine iz snova 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Budikina blaga

06.00 07.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

Ameri~kom predsedniku Monrou Kolu istekao je drugi mandat i on se vra}a u rodni grad. Me{tani mu ponude da postane wihov gradona~elnik, ali kandidovao se i Hendi Harison...

Uloge: Yin Hekmen, Rej Romano, Mojra Tirnej, Mar{a Gej Harden Re`ija: Donald Petri (HRT 2, 20.00)

Eva Mendez

08.35 09.25 10.20 11.00 11.30 12.20 14.05 15.50 17.30 19.05 20.00 21.25 23.20 00.50

09.05 10.00 10.55 11.50

Mojra Tirnej

04.00 06.00 08.00 09.50 11.40 13.40 15.20 18.20 20.00 22.00 00.00 02.00

Mladi Amerikanci Svetlost dana Diplomac Slikati Vile Brzina Zvani~no plavu{a Beri Lindon Igbijevo potonu}e Nebo u oktobru Mladi Amerikanci Uzeti Jedna no} u Vegasu

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

“Akapulko H.E.A.T” Pitawe ~asti Kraq zombija @ene mafije, 1. deo Most zmajeva Stari dobri petak Ku}a 3: Horor {ou Tri mu{karca i kolevka

„Tajna ~okolade” Ulica Sezam, crtani Ben 10, crtani „Jedna od momaka” „Ritam srca” Moja devojka, film Yamping Yek Fle{, film Kqu~ od srca, film Zvezde ekstra: Holivudska prokletstva Eksploziv ^ove~e, gde mi je auto?, film Zauvek zajedno, film Lova do krova, film Zoro, film

00.40

Spa{avawe olupina Izgra|eno iz katastrofe Megain`ewering ^uda Azije koja je ~ovek napravio Oru`ja budu}nosti Vremenska kriva Budu}i svet Razotkrivawe mitova Ekstremne eksplozije Izgra|eno iz katastrofe Megain`ewering Ameri~ki hotrod automobili Najboqe karte Ameri~ki ~operi Generalka Kako pre`iveti u opasnim situacijama Elitna policija Krisa Rajana Ekstremne eksplozije

08.30 09.00 09.15 10.15 11.15 12.30 13.15 14.00 15.00 16.00 18.00 19.45 22.00 23.00 00.45

Olimpijske igre Fudbal Ski skokovi Tenis Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Ski skokovi Fudbal Ski skokovi Borila~ki sport Borila~ki sport Tenis Ski skokovi

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Mar{al se i po kowu poznaje va tri mo}nika bila su izrazito samoqubiju argumentovano nego se generalizovano optu`uje va. Da li je taj narcizam izvirao iz ose}aokolina ~ija je ona `rtva. wa mawe vrednosti, pa se potom, putem hiKod Stawina je projekcija bila bitna osobina perkompenzacije, pretvorio u precewivawe sebe? li~nosti, koju su brojni sagovornici davno uo~ili, Verovatno su pod sna`nim udarcima sudbine i a me|u wima i ~uveni rusko-sovjetski psihijatar okru`ewa, posebno o~eva, sva tri mo}nika kroz Behterev, koji je jo{ 1927, odmah posle jednog razstadijum samopotcewivawa i mawe vrednosti, kongovora, kratko rekao: On je paranoik! Hitler nije verzijom do{la do izrazitog samoqubqa i preteispoqavao znake paranoidnosti u znatnoj meri, ranog vrednovawa sebe. ali je upotrebqavao projekciju kao mehanizam vla\ilas u svojoj monografiji o Titu vi{e puta dawa. Kako je sebe smatrao nezamenqivim, to je, ukazuje na wegovu potrebu da bude izuzet od svoje potpuno racionalno, tra`io `rtve za poraze koji okoline: na~inom obla~ewa, posebnim statusnim su u~estali posle Staqingrada 1943. Smewivao je znacima, odnosom prema okolini i na~inom komusvoje generale, poput Guderijana i Man{tajna, smanikacije. Intuitivno je naslu}ivao da je za apsolutnu vlast neophodna distanca, izbegavawe intimizirawa i onemogu}avawe partizanskog na~ina opho|ewa, kao {to je bu~no ula`ewe u prostoriju u kojoj on radi bez najave. Sve wegovo – kow, oru`je i pribor – pratioci su pomno ~uvali i okru`ewu sa strahopo{tovawem ukazivali da se ne dira, jer je Titovo, ~ime je nagla{en strah od nivelisawa, posebno u poratnim danima, izra`en u vidu floskule “svi smo mi isti, drugovi”!

Tito je imao sna`no ose}awe za hijerarhiju.

Hitler je bio sli~nog pona{awa: distancu je odr`a- I za nesta{icu votke krivio strane agente vao prema svima i smatrao je preduslovom uspetraju}i da oni jesu smewivi i da je wihova du`nost {nog vladawa qudima. Staqin je bio mawe iskquda snose krivicu za poraz, a da on, kao nosilac vr~iv. Wemu su Berija i Molotov govorili ti, a pred hovne vlasti (nalog vo|e je vrhovni zakon) mora kraj `ivota se gotovo svako ve~e dru`io s izabraostati netaknut. Na`alost, misiju koju je uzeo na nim partijskim rukovodiocima, Bulgawinom, Hrusebe – a posebno ~i{}ewe `ivotnog prostora za {~ovom, Maqenkovom, pre toga @danovom, ponearijevce – niko ne bi s takvim fanatizmom i odkad Mikojanom, pravio {ale na wihov ra~un, dolu~no{}u sproveo kao {to je to uradio Hitler, uz zvoqavao male primedbe i na svoj ra~un, ali u tapomo} Himlera i Hajdriha, koji su ipak bili samo kvom intimizirawu, posebno od 1949. do 1953, znabedni amateri, izvr{ioci wegovih odluka. ~ajnu ulogu igrao je i alkohol.

Tito je, pak, bio li{en paranoidnih sklonosti, Projekcija je definisana kao odbrana li~nosti mada je ~esto koristio projekciju kad bi poku{ao kojom ona nesvesno pridaje sopstvene stavove i suda izbegne sopstvenu odgovornost za proma{aje. bjektivne procene drugiIntuitivno naslu}uju}i ma, proces opa`awa okoda bi mu svako priznavaTito je intuitivno naslu}ivao line u skladu sa sopstvewe poraza nanelo polida je za apsolutnu vlast neophodno nim `eqama, strahovawiti~ku, a time i {tetu u ma, o~ekivawima. Veruje vr{ewu apsolutne vlaizbegavawe intimizirawa se da u osnovi le`i poku- i onemogu}avawe partizanskog na~ina sti, on je brzo povla~io {aj neutralisawa ose}aodluke, koje su liopho|ewa, kao {to je bu~no ula`ewe svoje wa krivice ili nedovoq~ile na priznavawe ponosti. U uobi~ajenom, u prostoriju u kojoj on radi bez najave raza. Dva govora koja je pak, profesionalnom odr`ao studentima i jav`argonu, pod projekcijom se podrazumeva mehaninosti posle juna 1968. ba{ to i pokazuju. U prvom je zam odbrane kojom osoba tra`i, i uspeva, da u okopriznao svoje gre{ke i gre{ke svog aparata, da bi lini na|e krivce za svoje sopstvene neuspehe, psiodmah posle nekoliko dana za studentsku pobunu hi~ku, telesnu ili profesionalnu nedovoqnost. optu`io strane agenture i neprijateqe socijaliOna je u pozadini svih zbivawa koja se de{avaju sti~kog razvitka. paranoidnom bolesniku, veoma je ~esta u svakoTragawe za krivcima za pogre{nu dr`avnu ili dnevnom `ivotu. Ona predstavqa i na{ nacionalpartijsku politiku je staro koliko i istorija: wu ni mehanizam odbrane, jer mi za sve svoje neuspehe su posebno usavr{ili boq{evici i za svoje brojne okrivqujemo okolinu i okolnosti, qude s kojima proma{aje (kolektivizacija, lo{ standard, nestase dru`imo, sara|ujemo, radimo. Wen ciq je da sa{ice u snabdevawu) stalno optu`ivali neprija~uva idealizovanu sliku o li~nosti, ne povredi teqske agente, {pijune i sabotere. wen narcizam nego za sve neuspehe okrivi okru`eI poricawe stvarnosti spada u mehanizme odwe. U svakodnevnoj politi~koj komunikaciji osoba brane li~nosti, koje se ~e{}e sre}e kod ozbiqnise vrlo ~esto ose}a kao `rtva zavere okoline, pojih du{evnih poreme}aja, mada ga koriste i te`e sebno protivnika, koji klevetawem nameravaju da telesno oboleli pacijenti. Oni nisu u stawu da se je uni{te, da bi se, potom, imenovala tajna policisuo~e s bolnom istinom da su oboleli od karcinoja ili politi~ki neprijateq s kojim je odranije u ma i infarkta miokarda, te odla`u prihvatawe sva|i. Umesto argumenata, pote`e se jednostavno istine za kasnije, dok wihov psihi~ki aparat ne obja{wewe: zavera i mr`wa; optu`be se ne odbacubude na to spreman.

S

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

subota8.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Po~etak vikenda }ete opu{teno kulirati, ne mogav{i da se sna|ete. Zapravo, mogu}a su iznena|ewa svih vrsta, pa se nemojte ka~iti za izazove, da se ne biste preterano istro{ili. Qubavne strasti su po`eqne.

BIK 20.4-20.5.

Mo`da ste mislili da }ete ujutru du`e spavati i odmoriti se, ali od toga nema ni{ta. Naprotiv, ima toliko poziva i susreta, da }ete stalno negde biti anga`ovani.

Vi biste romantiku? [to da ne!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Ovog vikenda budite izbirqivi u pogledu dru{tva i sadr`aja. Emotivni problemi s dragom osobom su sasvim izvesni, pa bi bilo boqe da svako pri~a svoju pri~u u nekom svom okru`ewu. Izlet?

Mesec prolazi kroz vodeni znak Riba, {to poja~ava va{u intuiciju i emotivnost. Potreba za umetni~kim izrazom, muzikom u restoranu pored reke, pravi je izbor za danas. Kontakti s inostranstvom.

Mo`ete se dobro provesti s dru{tvom, ali nemojte se osloniti na druge, jer nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Prazna obe}awa, nekom radovawa, vama ne! Popularni ste ovih dana, nedeqa.

Opustite se, vikend je. Zaposleni uvek imaju {ta da rade, a vi izgleda ne prestajete. Smawite obaveze i zaboravite na posao, ako mo`ete.

Porodica i prijateqi su vas `eqni. Partner se ne{to buni.

1 9

5

6

3

2

7

9

TOPLO

28

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Pan~evo

27

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

26

K. Mitrovica 26 Ni{

27

BEZ KI[E

Madrid

33

Rim

30

VOJVODINA: Toplije i prete`no sun~ano. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 29 stepeni.

London

23

Cirih

23

SRBIJA: Prolep{awe vremena. Bi}e toplije i prete`no sun~ano sa malo oblaka u centralnim i ju`nim predelima. Samo }e ponegde na jugoistoku biti lokalnih pluskova. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 29 stepeni.

Berlin

28

Be~

27

Var{ava

23

Kijev

19

Moskva

16

Oslo

24

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ prete`no sun~ano i prijatno toplo vreme. Pquskova sa grmqavinom }e biti samo ponegde u brdsko-planinskim oblastima ju`ne Srbije. U ponedeqak toplo uz puno sun~anih perioda i malo oblaka. U utorak toplo uz pquskove tokom po podneva. U sredu malo sve`ije i promenqivo vreme uz pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se povoqna situacija za ve}inu hroni~nih bolesnika. Tegobe su mogu}e kod sr~anih bolesnika i astmati~ara, pa im se savetuje oprez.

St. Peterburg 22 Atina

32

Pariz

25

Minhen

26

Budimpe{ta

27

Stokholm

25

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

204 (22)

Slankamen

234 (-6)

Apatin

277 (15)

Zemun

276 (-8)

Bogojevo

260 (10)

Pan~evo

296 (-12)

Smederevo

274 (-6)

Ba~. Palanka 245 (-5) Novi Sad

224 (-8)

Tendencija stagnacije

JARAC 22.12-20.1.

Budite pa`qivi u saobra}aju, ne gubite pa`wu i koncentraciju, i proverite ispravnost auta. Mogu}i su kvarovi ma{ina i nesuglasice u komunikaciji. Samo bez nervoze, nije to u va{em stilu! Usporite.

VODOLIJA Nemirni ste u svakom trenutku.

21.1-19.2.

Najradije biste tro{ili pare u {opingu, {etali se i dru`ili s prijateqima, pa tako i u~inite. Mislite vi{e na sebe nego na druge. I suvi{e ste velikodu{ni ove godine. Pokloni.

RIBE 20.2-20.3.

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

N. Kne`evac

179 (1)

S. Mitrovica

50 (-8)

Tendencija porasta

Senta

248 (0)

Beograd

225 (-11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

219 (-7)

NERA

Hetin

100 (30)

-39 (-1)

Tendencija stagnacije

5

4

4

7

Evropa

NOVI SAD: Toplije i prete`no sun~ano. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 15 do 28 stepeni.

DUNAV

Kra}e putovawe ovog vikenda, jo{ jedno u nizu, dobro je do{lo. Posetite {iru familiju, rodbinu, poznanike i prijateqe, gde god da su. S novim sadr`ajima u nove spoznaje i iskustva. Avantura?

4 8

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (2)

5

7

3

9

8 8

6

2

7

7 3

TRI^-TRA^

Nove gole fotke Biv{oj devojci glumca Zaka Efrona, mladoj zvezdi Vanesi Haxins opet se dogodila nezgoda zbog koje se pre samo dve godine izviwavala - wene goli{ave fotke koje je sama snimila mobilnim objavqene su na Internetu.

Ovog puta Vanesa se nije izviwavala. Navodno je re~ o fotografijama koje su starije i od onih koje su prvi put procurile u javnost. Ta~nije Vanesa je nau~ila lekciju i vi{e se ne slika gola mobilnim.

Ostaje pitawe kako to da su te wene stare fotke objavqene uo~i premijere wenog novog filma „Bandslam� i sumwa da se ne radi o pehu nego o dobroj promociji.

VIC DANA Dolazi `ena kod doktora i tu`no ka`e: - Doktore, patim od impotencije!

- Kako pati{? Pa ti si `ensko?

- Pa da, moj mu` boluje, a ja patim!

4

Samo napred, u nove poduhvate.

Vesti od prijateqa }e vas motivisati na neke nove puteve i planove.

Potrudite se da saberete misli i stremqewa, da se fokusirate na prioritete i ono bitno, li~no.

STRELAC 24.11- 21.12.

7

6

Prijatno }ete se odmoriti u okru`ewu svog doma, me|u uku}anima. Budite lewi, i to je dobro. Duhovne sfere upravo tada dolaze do izra`aja, a vi te`ite jedinstvu i harmoniji s prirodom, s drugima.

[KORPION 24.10- 23.11.

8

8

Novi Sad

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. avgust 2009.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste promenqivog raspolo`ewa. Nemojte reagovati ishitreno i naglo, jer biste mogli pogre{iti. A opet, potrebna vam je sva sloboda ovog sveta! Dru{tvo nakratko, a slatko.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

3

7

4

2

8

1

5

9

2

9

4

1

7

5

6

8

3

8

5

1

9

6

3

7

2

4

7

1

6

8

3

4

2

9

5

3

4

9

2

5

7

8

6

1

5

8

2

6

9

1

4

3

7

4

7

3

5

8

2

9

1

6

9

2

5

7

1

6

3

4

8

1

6

8

3

4

9

5

7

2

Re{ewe iz pro{log broja