Dnevnik 8.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 8. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23160 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FRA NAK OJA ^AO PRE MA DI NA RU 90 PO STO ZA TRI GO DI NE

„[vajcarac” po Srbiji gura u du`ni~ko ropstvo str. 4

NA PO MO LU DO GO VOR O VOJ VO \AN SKOJ IMO VI NI?

Od velikih sistema, Pokrajini udeo od putarine PRE O KRET NA PO LI TI^ KOJ SCE NI BA^ KE PA LAN KE

str. 3

NASLOVI

Politika

4 Malinari se dogovorili s ministrom 5 Na{e firme {est puta jeftinije nego pre krize

Berza

2 Vladislav Jovanovi}: Srbija ima tapiju nad Kosovom 3 Ko vodi Suboticu?

Ekonomija 4 Zrewaninska pivara u buretu bez dna?

6 Panika sa svetskih berzi sru{ila i Beleks 6 Sele `abe i zgr}u milione

Vojvodina 12 Srbobranci najboqi ora~i 12 Nevesiwci pobednici Li~kog vi{eboja

Crna 13 Lekarka iz Beograda {vercovala „trodon” i „ksanaks”

Reporta`e

Novi Sad 7 Bankomat zauvek progutao karticu 9 Klisa dobija novu {kolu 9 U centru nekad lovili ribe iz ~amca

14 Lak{e je voziti „boing” nego jedrilicu nad Banatom 14 Puca i konopac kad ga dame raste`u

Foto: F. Baki}

str. 13

VRATILO SE LETO: Na kon tri ne de qe vre me na hlad nog i ki {o vi tog za ovo do ba go di ne, No vo sa |a ni su ju ~e opet mo gli da u`i va ju u sun ~a nom i to plom da nu. Mno gi su spas od av gu stov skih vru }ina pro na {li na otvo re nom ba ze nu „Sajm {te”. Po sve mu su de }i, naj vi {e su u`i va li ma li {a ni jer su se br~ ka li i pr ska li do mi le vo qe dok su ih ro di te qi iz hla da nad gle da li. Ova ko }e mo }i da u`i va ju jo{ da nas, jer ka ko me te o ro lo zi na ja vqu ju, ve} su tra po no vo sti `e za hla |e we s ki {om.

Q. Na.

DR @A VA PU [TA BA HA TE GA ZDE DA RA DE [TA HO ]E

Radi a ne prima platu 300.000 radnika

str. 5

SNI MA SE NA STA VAK SE RI JE „SVA TA RAV NI CA”

NA KON IN DI CI JA O UME [A NO STI U UBI STVO NO VI NAR KE DA DE VU JA SI NO VI]

MUP Hrvatske }e saslu{ati Paraviwu

Foto: F. Baki}

Radikalsku vlast ~uvaju DS i SPS?

„Jagodi}i” u na{em gradu str. 9

str. 16 – 20

SPORT

Vru}e UV zra~ewe 7-8

n SRBI POBEDNICI ULI^NOG BASKETA

n NA[E U JAPAN NOSE SEDAM BODOVA

n JEDAN DAN SA STRELCIMA U KOVILOVU

n STANKOVI] I IVANOVI] SE POVREDILI

Najvi{a temperatura 35° S

2

POLiTikA

ponedeqak8.avgust2011.

Spe ci jal ni sta tus za se ver?

Tri op {ti ne na se ve ru Ko so va i Me to hi je – Le po sa vi}, Zu bin Po tok i Zve ~an – usko ri bi mo gle do bi ti spe ci jal ni sta tus na zah tev me |u na rod ne za jed ni ce, pi {e „Ko ha di to re„. Po iz vo ri ma tog li sta iz „vi so kih dr `av nih in sti tu ci ja”, ne is kqu ~u je se mo gu} nost da se na red nih da na po ja vi pred log me |u na rod ne za jed ni ce o „su {tin skoj auto no mi ji na se ve ru”.

INTERVJU

„Na {i pri ja te qi iz me |u na rod ne za je de ni ce in te gra ci ju se ve ra sve vi {e vi de kao ne mo gu }u mi si ju, po {to u pret hod nih 12 go di na to ni je mo glo da se ostva ri. Da bi se iz be gao no vi oru `a ni su kob, oni sma tra ju da je naj pri hva tqi vi je re {e we da va we po seb nog sta tu sa tom de lu Ko so va”, re kao je za „Ko ha di to re„ ne i me no va ni iz vor iz vr ha vla sti. Po we go vim re ~i ma, to je je di ni na ~in na ko ji

Ko so vo mo `e za dr `a ti po sto je }e gra ni ce. Tri op {ti ne na se ve ru bi le bi po seb ne je di ni ce u okvi ru Ko so va i ima le bi pot pu nu lo kal nu sa mo u pra vu i ne za vi sne fi nan si je. Vla sti u Pri {ti ni za sa da ni su po zi tiv no re a go va la na ta kvu ide ju, ve} i da qe in si sti ra ju na spro vo |e wu Ah ti sa ri je vog pla na, kao mak si mu mu ko ji srp ska za jed ni ca mo `e do bi ti, iz ja vio je iz vor li sta.

VLA DI SLAV JO VA NO VI], NE KA DA [WI AM BA SA DOR SRJ PRI UN

Sr bi ja ima ta pi ju nad Ko so vom – Srp ska po li ti~ ka eli ta do ve la je Sr bi ju u pat-po zi ci ju iz ko je }e te {ko mo }i u}i u evrop sku po ro di cu s po sto je }im gra ni ca ma jer je sa mo pi ta we da na ka da }e se ne zva ni~ ne na ja ve us po sta vqa we do bro su sed skih od no sa s Ko so vom po sta vi ti kao ne p re m o s ti v i uslov za ula zak u Evrop sku uni ju – ka `e u raz go vo ru za na{ list ne k a d a { wi am b a s a dor SRJ pri Uje di we nim na ci ja ma Vla di slav Jo va no vi}, do da ju }i da je sa mu se be do ve la u ta kav po lo `aj pre v e l i k im od m i c a wem od Re z o l u c i j e 1244 ko ja je je di na ~u va la mo gu} nost da se ne {to u~i ni na o~u va wu te ri to ri jal nog in te gri te ta srp ske dr `a ve.

– Pre vi {e smo se od ma kli od Re z o l u c i j e 1244 Uje di we nih na ci ja, i to pre sve g a na s to j a w em onih ko j i nam ni su pri ja te qi, a to su svi oni ko ji su po mo gli pro gla {e wu ne za vi no sti Ko so va, ali i na {om ne pa `wom i po pu {ta wi ma ko je smo ~i ni li pod stra nim pri ti sci ma. Pod tim pri t i s ci m a pri h va t i l i smo Euleks, ko j i per s pek t iv n o tre ba da za me ni Un mik, i to ve} ~i ni u mno gim obla sti ma, i ko ji je po dr `an od svih ze ma qa EU a ne sa mo onih ko je su pri zna li ne za vi snost Ko so va.

Je di ni we gov za da tak je ste da po mog ne no voj vla sti u Pri {ti n i da se bo q e iz n u t ra prav no i po li ti~ ki kon sti tu i {e. Za tim smo pri hva ti li da po vu ~e mo na {u re zo lu ci ju po -

qi ma a ko ji se u su {ti ni po ja vqu ju kao na {i glav ni pro tiv ni ci. l Sve ~e{}e se posledwih dana pomiwe da }e Sr-

bija biti prinu|ena na to da bira izme|u Evrope i Kosova iako se dobro zna da su i jedno i drugo srpski na ci o nal ni ci qe vi. Ima li Srbija mogu}nosti da izbegne situaciju u kojoj }e morati da bira?

– Jed no stav no, ni smo bi li do voq no ~vr sti u po sta vqa wu ta ko zva ne do we gra ni ce po pu {ta wa. Sa da se go vo ri o to me da Evro pa i SAD sve ja ~e i ~e {}e pro zi va ju Sr bi ju i po zi va ju je da se od lu ~i iz me |u Evro pe i Ko so va. To je ne {to s ~im smo mo ra li da ra ~u na mo od sa mog po ~et ka pri ~e jer je bi lo ja sno da }e oni ta ko zva nu no vu re al nost ko ju su stvo ri li na Ko so vu da nam na tu re

Zbir ne po voq nih okol no sti l Nije li licemerno {to se sada kosovski politi~ari i neke evropske dr`ave koje su priznale nezavisno Kosovo povodom sada{weg sukoba pozivaju na „kosovski teritorijalni inegritet” i izno{ewe optu`bi da ga Srbija naru{ava, kada se zna da se pri progla{ewu Kosova za nezavisnu dr`avu niko nije mario za teritorijalni integritet srpske dr`ave?

– Te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet Sr bi je ne pri zna ju u ce lo sti ni sve ze mqe ko je su pri zna le Ko so vo, a pre sve ga SAD i vo de }e ze mqe EU. Jer, ti me {to su pri zna le Ko so vo one su pre sta le da pri zna ju Sr bi ju na we noj ce lo kup noj ustav noj te ri to ri ji i mi na to ni smo va qa no re a go va li ne go smo pre {li pre ko to ga kao pre ko ma we va `ne stva ri u `e qi da o~u va mo do bre od no se s tim dr `a va ma. Na me ra je bi la do bra, ali ciq ko ji smo `e le li da ostva ri mo ni je po stig nut, {to zna ~i da je tre ba lo ~i ni ti ne {to dru go. Al ban ci su ohra bre ni ne pre kid nom po dr {kom ko ju do bi ja ju od za pad nih dr `a va i iz jed na ~a va ju se s wi ma u to me da je wi hov te ri to ri jal ni in te gri tet – jer oni su se bi pro gla si li dr `a vu u gra ni ca ma ko je su sa mi oda bra li – ap so lu tan, dok je na{ za ne mar qiv, upr kos to me {to je Re zo lu ci ja 1244 ga ran to va la da su ve re ni tet Sr bi je nad Ko so vom ne }e bi ti uma wen do la skom me |u na rod nih sna ga. Ta ko da smo pod pri ti skom i uce na ma da }e nam ote `a ti put do EU ako ne bu de mo do voq no ko pe ra tiv ni oko Ko so va, mic po mic do {li do si tu a ci je ko ja je da nas ne po voq ni ja ne go pre tri go di ne, a i on da je bi la ne po voq na jer je Ko so vo ne le gal no pro gla si lo ne za vi snost. Taj zbir ne po voq nih okol no sti ko je su pro iz ve le i ve li ke si le, i za pad ne dr `a ve, a i mi sa mi, do veo je Sr bi ju u da na {wi po lo `aj – da ne zna mo ku da }e mo i ka ko }e mo. ~et kom sep tem bra pro {le go di ne i da za jed no s EU usvo ji mo dru gu, ~i me smo ta ko |e na pra vi li ot klon od na {eg pra va na su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet, od no sno od stu pi li od Re zo lu ci je 1244.

Pre ma to me, na {li smo se u te {koj si tu a ci ja jer smo iz lo `e ni pri ti sci ma onih ko ji se pred sta vqa ju na {im pri ja te -

mi lom ili si lom. Mo `da je tre ba lo mno go ra ni je, pre pet{est go di na, a na ro ~i to uo~i pro g la { a v a w a ne z a v i s no s ti Ko so va, da Sr bi ja po zo ve na {e sa ve zni ke, a u stvar no sti pro tiv ni ke te ri to ri jal nog in te gri te ta srp ske dr `a ve, da se oni od lu ~e za Ko so vo ili Sr bi ju i da ne mo gu ra ~u na ti i na jed nu i na dru gu stra nu kao

tqi vost ka da je Ko so vo u pi ta wu jer su na {e po pu {ta we raz u m e l i kao na { u sla b ost i sprem nost na to da na kra ju pro gu ta mo i tu „`a bu”, ka ko je go vo rio po koj ni pre mi jer Zo ran \in |i}, i da pri sta ne mo i na is pu wa va we i tog po sled weg uslo va, a to je pri la go |a va we no voj re al no sti ko ja je na Ko so vu stvo re na. To pri la go |a va we za sa da tra `e u for mi us po sta vqa wa do bro su sed skih od no sa i sa rad we, jo{ ne i for mal no pri zna va we, ali na{ na rod ume da ka `e „ni je {i ja ne go vrat „ jer bi to u su {ti ni zna ~i lo i fak ti~ ko pri zna va we Ko so va kao ne za vi sne dr `a ve. l Zna~i li to da izlaza iz ove pat-pozicije, osim jasnog opredeqewa za Evropu ili Kosovo, bez obzira na to da put pr ko {e wa Sr bi ji i iz vla li ono zna ~i lo us po sta ~e wa Ko so va iz we na si lu i vqawe dobrosusedskih odpro tiv Re zo lu ci je 1244 – ne nosa ili priznavawe, ne{to {to ide i u wi ho vu ko ma? rist ili ne. Jer, jed no stav na – Mi jo{ uvek ima mo kqu~ stra te gij ska ana li za na Bal ni adut u svo jim ru ka ma, ma ka nu po ka zu je da je Sr bi ja kao {ta ko mi slio. We ga ni ko sov sre di {wa, sta bil na dr `a va, ski Al ban ci ni wi ho vi za pad da le ko vi {e u in te re su Za pa ni spon zo ri ne mo gu ospo ri ti, da ne go je da no pro ble ma ti~ no a to je ta pi ja nad Ko so vom. Mi Ko so vo. Ume sto da Za pad sta je ima mo, a oni ne ma ju, i oni vi mo pred taj iz bor, ko ji bi to zna ju i za to im je sta lo do oni mo ra li da u~i ne ipak u to ga da mi lom ili si lom iz nu ko rist Sr bi je ili da za do vo de na {e pri zna qe ne ke osnov ne va we ne za vi sno i vi tal ne in te Sa da mo ra mo re }i sti Ko so va. Bez re se na {e dr `a tog pri zna wa to ve, mi smo u{li do sta i ti me {to su oni po u wi h o v u va r i iz bi ti iz gla ve sti gli i ura di jan tu i klac ka li svih da po s to j i li ni j e traj n o smo se na to me da na da da }e Sr bi ja re { e w a i oni li Evro p a ili pri zna ti Ko so vo zna ju da po sto je Ko so va. Za to da la tent ni iz vo ri nas obe na {e vo ne s ta b il n o s ti de }e par ti je na na Bal ka nu. Za to su se to li ko gla {a va ju da nam je i jed no i mno go an ga `o va li da nam „za dru go zna ~aj no, {to ni je do vr nu” ru ku i da nas na te ra ju, voq no za od bra nu Ko so va. Za ko rak po ko rak, da pri hva ti mo od bra nu Ko so va je bi lo zna ~aj no vu re al nost. Mo ra mo bi ti no da se na gla si da smo mi za od lu~ ni i ja sni u od ba ci va wu in te re so va ni za to da bu de mo sva ke ta kve mo gu} no sti iako ~la ni ca EU, da je to na{ i smo do sa da na pra vi li mno go isto rij ski za da tak jer smo od po p u s tqi v ih ko r a k a u tom u vek stre mi li ka to me da bu prav cu. Sa da mo ra mo re }i do de mo na pred na i evrop ska dr sta i ti me iz bi ti iz gla ve `a va, ali da to `e li mo da ~i svih da po sto ji na da da }e Sr ni mo pod istim uslo vi ma pod bi ja pri zna ti Ko so vo, a bez ko ji ma su i sve osta le ~la ni ce to ga, sve {to su ura di li je na EU ra di le, a to zna ~i sa svo met nu ti pro vi zo rij a ne traj jom te ri to ri jal nom ce lo kup no sta we i oni to do bro zna ju. no {}u, a ne da se od nas tra `i Na sta vi }e oni da pri ti ska ju te r i t o r i j al n a `r t va kao Sr bi ju uza zid, da se kon stru i uslov za ula zak. Ta kav ja san, {u kri zne si tu a ci je kao ova prin ci pi je lan i od lu ~an stav sa da na se ve ru Ko so va, da nas ni kad ni smo sa op {ti li EU i do b ro s u s ed s kim od n o s i m a s za to smo da nas tu gde je smo. l Ali ve}ina politi~kih Ko so vom uce wu ju za ula zak u stra na ka Sr bi je i da qe evrop sku po ro di cu, ali mi mo tvrdi da mi bez Evropske ra mo tu ta pi ju od lu~ no ~u va ti jer je ipak naj va `ni ji adut u unije ne mo`emo i da je to ne{to {to po svaku cenu na {im ru ka ma a ne u wi ho vim. moramo ostvariti. Ako su Jo{ ni je ka sno da pro zo ve mo oni toliko sigurni u takvu spon zo re ko sov ske ne za vi sno sti da se od lu ~e za Ko so vo ili ocenu, {ta daqe?

– Da, ceo po li ti~ ki esta - Sr bi ju. To je ma lo gam bit no, bli {ment, osim Srp ske ra di - ali je sra ~u na ti ri zik i ni je kal ne stran ke, opre de qu je se uza l u d an po { to bi Za p ad u za Evrop sku uni ju, ~ak i pod tom slu ~a ju mo rao da se pre sa pret po stav kom da za to mo ra - be re i ipak ne {to ustu pi i mo da pla ti mo te ri to ri jal nu Sr bi ji a ne sve da Al ban ci ma.

Da kle, na sta vi }e da nas lo me ce nu. To i je ste ohra bri lo EU i SAD u na sto ja wi ma da po ve - svim sred stvi ma i pro vo ci ra }a ju pri ti sak na Sr bi ju, da bu - ju na raz ne ra ~i ne, za o {tra va du sve otvo re ni ji u svo joj na - }e pi ta we da nas na se ve ru Ko me ri – a to je Ko so vo kao ne za - so va a su tra ne {to dru go, ali vi sna dr `a va – i sve gla sni ji, ta pi ju mo ra mo o~u va ti.

Q. Ma le {e vi} i to bez ob zi ra na na {u ose svo je part ne re i sa ve zni ke. To bi bi lo je di no {to bi mo glo za bri nu ti za pad ne si le i SAD i na te ra ti ih da se jo{ jed nom du bo ko raz mi sle da li im je

dnevnik BO RIS TA DI] S PRED SED NI CI MA ^E TI RI OP [TI NE NA SE VE RU KO SO VA

Sr bi tra `e ga ran ci je od pred sed ni ka Pred sed ni ci op {ti na sa se ve ra Ko so va raz go va ra li su si no} s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em o spo ra zu mu za re {e we kri ze na se ve ru Ko so va.

Ta di} je raz go va rao s pred sed ni ci ma op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Zve ~an, Zu bin Po tok i Le po sa vi} Kr sti mi rom Pan ti }em, Dra gi {om Mi lo vi }em, Sla vi {om Ri sti }em i Bran kom Ni ni }em, kao i na ~el ni kom Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den kom Ne deq ko vi }em i pred sed ni ci ma skup {ti na op {ti na.

Sa stan ku u zgra di Pred sed ni {tva pri su stvo va li su i {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} i mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi}.

Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} re kao je ra ni je za RTS da }e od pred sed ni ka Ta di }a za tra `i ti od go vor na pi ta we ka ko mi sli da za {ti ti Sr be ako even tu al no bu du po no vo na pad nu ti. Po we go vim re ~i ma, Sr bi stra hu ju da me |u na rod na za jed ni ca ne pre kr {i do go vor.

Sr bi na se ve ru Ko so va i da qe su na ba ri ka da ma u i{ ~e ki va wu od lu ke lo kal nih vla sti o da qoj sud bi ni blo ka da pu te va, ko ja bi tre ba lo da bu de do ne ta u uto rak na za jed ni~ koj sed ni ci. U Le po sa vi }u je ma we gra |a na na ba ri ka da ma ne go ra ni je, a u Ru da ru je sta we ne pro me we no.

Sr bi ma sa se ve ra Ko so va po treb ne su ga ran ci je da ni su za bo ra vqe ni i „osta vqe ni na ce di lu” – sma tra di rek tor Kan ce -

la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} u iz ja vi za B-92. – Od sa stan ka pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i pred sed ni ka op {ti na sa se ve ra Ko so va ne tre ba o~e ki va ti ni {ta dru go osim da im se ga ran tu je ono {to je za Sr be u

Po kra ji ni pri hva tqi vo – a to je da op sta nu na se ve ru Ko so va.

Svi Sr bi s Ko so va su uvek bi li li cem okre nu ti ka Be o gra du.

On je na veo da sma tra da pred sed ni ci op {ti na sa se ve ra na sa stan ku s Ta di }em `e le da raz re {e jo{ ne ke di le me da bi do utor ka do ne li od lu ku o to me da li }e na sta vi ti pro test, od no sno blo ka de ili ne.

Na pi ta we ko ju vr stu ga ran ci je Ta di} mo `e da im da, Mi haj lo vi} je od go vo rio da im ne mo `e da ti ve }u od one ko ja ve} po sto ji u Usta vu Sr bi je i ono me {to je tre nut no sna ga Sr bi je u di plo mat skom smi slu, na me |u na rod nom pla nu, u eko nom skom i po li ti~ kom smi slu.

Sr bi u en kla va ma za do go vor Sr bi u en kla va ma o~e ku ju da }e pri vre me ni spo ra zum, ko ji su po sti gli pred stav ni ci Vla de Sr bi je i Kfo ra, do pri ne ti sta bi li za ci ji si tu a ci je na se ve ru Ko so va, pa sto ga tre ba da ga pri hva te i pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra, sma tra pred sed nik op {ti ne Obi li} Go ran Dan ~e to vi}.

– Sma tram da je sva ki do go vor bo qi od eska la ci je su ko ba i na si qa. Mi slim da su Sr bi na se ve ru Ko so va do voq no zre li da pro ce ne si tu a ci ju ko ja je ste.

O~e ku jem da je do go vor do bar za Sr be na se ve ru i nas ov de – re kao je Dan ~e to vi} Ta nju gu.

On je ka zao da su me |u sta nov ni {tvom Obi li }a, ko ji je en -

kla va, bi le oset ne ten zi je zbog zbi va wa na se ve ru Ko so va pro te klih da na.

Po we go vim re ~i ma, ak tu el no smi ri va we si tu a ci ja na se ve ru Po kra ji ne svi ma od go va ra, a re al na si tu a ci ja na se ve ru i u en kla va ma do sta je raz li ~i ta.

Dan ~e to vi} je uka zao na to da i Sr be u en kla va ma po ga |a em bar go na uvoz ro be iz cen tral ne Sr bi je, za to {to je u wi ho vim rad wa ma ose tan ne do sta tak pre hram be nih pro iz vo da iz Sr bi je. On je ob ja snio da se en kla ve snab de va ju iz se ver ne Mi tro vi ce, i da, ako ta mo ne ma pro iz vo da iz cen tral ne Sr bi je, mo `e do }i do pro ble ma sa snab de va wem.

Sti gli le ko vi Na Ko so vo je ju ~e sti gla po mo} zdrav stve nim usta no va ma na Ko so vu i Me to hi ji u neo p hod nim le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma, ko ju je obez be di lo Mi ni star stvo zdra vqa Sr bi je, u sa rad wi s Cr ve nim kr stom Sr bi je i Di rek ci jom za rob ne re zer ve, sa op {ti lo je Mi ni star stvo zdra vqa.

U sa op {te wu se na vo di da }e Mi ni star stvo na sta vi ti da u kon ti nu i te tu obez be |u je sve po treb ne le ko ve i me di cin ska sred stva svim zdrav stve nim usta no va ma na Ko so vu i Me to hi ji, a na osno vu po tre ba ko je te usta no ve bu du is ka za le Mi ni star stvu.

Na ~el ni ca bol ni~ ke apo te ke u ZC u Ko sov skoj Mi tro vi ci Dra ga na Pa jo vi} iz ja vi la je Ta nju gu da su u tu usta no vu do pre mqe ni am pu li ra ni i ta ble ti ra ni le ko vi i za voj ni ma te ri jal i da je ko li ~i na ko ja je sti gla do voq na za kra }i vre men ski pe riod od 20 do 30 da na.

NA POMOLU DOGOVOR O VOJVO\ANSKOJ IMOVINI?

Od ve li kih si ste ma, Po kra ji ni udeo od pu ta ri ne Uprkos negodovawu pojedinih ~lanova radne grupe za izradu zakona o javnoj svojini zato {to se sednice te komsije ne zakazuju od sredine maja, wen predsendik Bo jan Ko stre{ tvrdi da se sve vreme vode intenzivni politi~ki pregovori da bi se postigao kompromis o vojvo|anskoj imovini. Kostre{ je ju~e prvi put nagovestio da je ovaj politi~ki dogovor, koji se ~eka bezmalo 16 godina, na pomolu, pre svega kad je re~ o putnoj mre`i.

– Regionalni putevi idu Pokrajini, autoputevi Republici, s tim {to bi prihod od putarine trebalo da se deli jer su, tvrdim, Vojvo|ani izgradili autoput Beograd – hrvatska granica – istakao je Kostre{.

On je dodao da }e se o telekomunikacijama, po{ti i `eleznici tek pregovarati.

No, re~ je o dogovorima koji se vode van radne grupe, zbog ~ega je nezadovoqstvo nedavno izrazio i pokrajinski sekretar za finansije Jo vi ca \u ki}, koji je kazao i da mu nije poznato ko se se kim dogovara u ime Vojvodine.

Radna grupa za izradu propisa o vra}awu imovine lokalnim samoupravama i AP Vojvodini formirana je u aprilu ove godine, a do toga je do{lo nakon dogovora koji su postigli premijer Mir ko Cvet ko vi} i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad ^a nak. Ina~e, ovaj premijerov politi~ki potez iznenadio je vojvo|ansku administraciju koja ve} godinama „strpqivo” ~eka dono{ewe zakonskog akta kojim }e se regulisati svojinski odnosi izme|u

razli~itih nivoa vlasti. Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik DS-a Bo jan Paj ti} u vi{e navrata izjavqivao je da

slove pokrajinskih organa Mar ko Ra do sa vqe vi}. A predstavnici Vlade Srbije su dr`avni sekretar u Ministarstvu fi-

usvajawe zakona o javnoj svojini i finansirawu nije samo pitawe politi~ke voqe ve} je to i ustavna obaveza republi~kog parlamenta.

nansija Du {an Ni ke zi}, premijerov savetnik Mi lo rad Bje lo pe tro vi}, direktor Republi~ke direkcije za imovinu Bra ti slav Pej ko vi} i pomo}nik di-

Rad na gru pa za iz ra du pro pi sa o vra }a wu imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i AP Voj vo di ni for mi ra na je u apri lu ove go di ne na kon do go vo ra ko ji su po sti gli pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i pred sed nik LSV Ne nad ^a nak.

U komisiju su u ime republi~kog paralamenta delegirani Bojan Kostre{ iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, Zo ran Ka sa lo vi} iz Socijalisti~ke partije Srbije i Ni ko la No va ko vi} iz Ujediwenih regiona Srbije. Vladu Vojvodine u woj zastupaju pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} i direktor Uprave za zajedni~ke po-

rektora za zakonodavstvo u Vladi Srbije Dra gi {a Mi li}.

Oni su se sastali svega dva puta, na konstitutivnoj sednici 21. aprila, kada je dogovoreno da do po~etka juna bude sa~iwena prva verzija ovih akata, a kao polazni tekst uzet je posledwi nacrt sa~iwen u okviru Vlade Srbije. Druga sednica odr`ana je u prvoj polovini maja.

Bojan Kostre{ izjavio je nedavno da nije zakazivao sednice komisije po{to je procenio da weni ~lanovi nisu u poziciji da donose politi~ke odluke.

Po wegovim re~ima, vra}awe imovine lokalnim samoupravama i Vojvodini je „bolno politi~ko pitawe” o kojem je potrebno posti}i konsenzus. On je kazao i da }e sednicu radne grupe zakazati kad taj konsenzus bude postignut, pre svega u pogledu vojvo|anske imovine, odnosno velikih privrednih sistema stvorenih u Pokrajini.

On je ipak skpeti~an da bi kompromis o vojvo|anskoj imovini mogao ukqu~iti vra}awe sve imovine koja joj je pripadala do devedesetih godina pro{log veka.

– Kao {to je bio slu~aj i s vra}awem nadle`nosti, {to je po~elo „omnibus-zakonom„ 2002. godine. Uveren sam u to da }e naredni iskorak, i u pogledu imovine i u pogledu nadle`nosti, biti u~iwen u ustavnoj reformi koja }e biti neminovna u predstoje}em procesu evrointegracija – ka`e Kostre{.

Zbog politi~kih prepucavawa, uprkos najavama, ovaj zakon nije u{ao u parlament pre letwe pauze, dok su tokom pro{log meseca ~elnici Skup{tine Srbije najavili da }e se taj propis u proceduri na}i u paketu sa zakonom o restituciji na po~etku jeseweg zasedawa. Izvesno je i da dono{ewe ovog propisa politi~ki akteri u Srbiji vi{e ne}e mo}i da odla`u jer je re~ o zakonu iz takozvane evropske agende, koja je uslov za sticawe statusa kandidata do kraja godine.

B. D. Savi}

Ko vo di Su bo ti cu?

Ono o ~emu bruji ceo grad – da grad ne vodi vi{e gradona~elnik Sa {a Vu ~i ni}, nego da je GO DS-a preuzeo brigu o Subotici, izneo je na pres-konferenciji predsednik Gradskog odbora SVM-a Je ne Ma glai. Ove navode sa sme{kom su odbacili Vu~ini} i pokrajinski poslanik DS-a, odbornik Skup{tine grada i direktor Gerontolo{kog centra, Ne nad Iva ni {e vi}, koga je Maglai nazvao „ste~ajnim upravnikom” grada.

– Iz anonimnih i pouzdanih prijava saznali smo da je mimo zakona Nenad Ivani-

{evi}, odnosno DS, preuzeo brigu o gradu i nadle`nosti gradona~elnika. Na{i izvori su nam rekli da gradona~elnik Sa{a Vu~ini} vi{e ne odlu~uje ni o ~emu, a da Ivani{evi} ne izlazi iz Gradske ku}e – rekao je Maglai.

Vu~ini} je ocenio da je SVM wegov godi{wi odmor, koji mu pripada po zakonu, protuma~io kao „povla~ewe”. Smatra da su tvrdwe neosnovane i neistinite.

– Mi `elimo da ispunimo sve {to smo obe}ali gra|anima i zbog toga su i anga`ovani svi kapaciteti na{e stranke. Radimo

u interesu na{ih gra|ana, svi zajedno – rekao je on.

Ivani{evi} je odbacio sve Maglaijeve optu`be kao neosnovane i nazvao ih „glupostima”. On preko medija tra`i od Maglaija da poka`e dokument koji potvr|uje wegove navode ili da se izvini i dematuje svoje navode.

– Svako mora da odgovara za svoje postupke i javnu re~. Ja sam SVM na posledwoj sednici pozvao da zajedno kreiramo buxet, a oni su odbili i sada se bave tra~evima – obja{wava Ivani{evi}.

A. A.

REKLI SU

Pa tri jarh: Ni sam za po de lu – Nikada nisam bio za podelu Kosova, jer je ono srpsko i bilo kakva podela zna~ila bi da na{a dr`ava di`e ruke od Kosova – rekao je patrijarh Irinej u intervjuu „Politici„, i dodao da mora da se u~ini mnogo vi{e da bi Kosovo u celosti uvek bilo deo Srbije. – Na severu Pokrajine Srbi se bore i verujem da }e se izboriti za neku nezavisnost, ali to je ipak mali, simboli~ni deo Kosova i Metohije.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve ka`e da je Kosovo wegova li~na, velika rana.

– U Prizrenu i svim drugim mestima zjape sru{eni zidovi crkava, spaqenih svetiwa.

Bogoslovija je opqa~kana i spaqena, Bogorodica Qevi{ka, biser ne samo na{e istorijske i kulturne ve} svetske ba{tine, spaqena je i u `alosnom stawu, s izgrebanim i o{te}enim freskama iz 13. veka. To sve govori o tragediji jednog naroda, najve}oj od Kosovog poqa – rekao je patrijarh Irinej.

Sre} ko vi}: Ste fa no vi}: SNS Isti ciq dr `a ve po zi va Vla du da se i di ja spo re ma ne mar ke tin ga – Srbija zajedno sa svojom brojnom dijasporom treba da se bori kako za nacionalno pitawe, tako i za evropske integracije, a da bi dijaspora oja~ala svoje veze s maticom a na{i qudi uspe{nije gradili imix Srbije u svetu, dr`ava je posledwih godina krenula krupnim koracima da taj odnos mewa – saop{tio je ministar vera i dijaspore Sr |an Sre} ko vi}. – Srbija je decenijama imala lo{ odnos prema svojoj dijaspori. Rasejawe je zloupotrebqavano ili je smatrano politi~kim neprijateqem.

Po wegovim re~ima, sada treba iskoristiti zajedni~ko iskustvo i znawe jer dr`ava i dijaspora imaju istu `equ – da Srbija postane deo modernog sveta.

– Samo moderna, demokratska Srbija, mo`e da se bori s problemima s kojima se suo~avamo i da uspe{no {titi svoje nacionalne interese – istakao je Sre}kovi}.

Srpska napredna stranka pozvala je Vladu Srbije da prestane da se bavi marketingom i da se najozbiqnije posveti poboq{awu te{ke ekonomske situacije u zemqi i pomogne gra|anima da je pravazi|u.

– Tra`imo da Vlada kona~no donese neko re{ewe od kojeg }e gra|ani imati korist. Vlast je odnaro|ena, a istovremeno omogu}ava tajkunima da dobijaju povoqne poslove – rekao je funkcioner SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi}, obra}aju}i se novinarima ispred zgrade Vlade Srbije.

On ka`e da se dr`ava, ali i lokalne samouprave, kao na primer Beograd, veoma mnogo zadu`uju i ostavqaju narednim generacijama da vra}aju dugove. Stefanovi} je, tako|e, rekao da dr`ava mora da pomogne gra|anima koji su uzeli kredite u {vajcarskim francima jer ih je danas neuporedivo te`e vra}ati i wima sada preti opasnost da ostanu bez imovine.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

3

PREOKRET NA POLITI^KOJ SCENI BA^KE PALANKE

Ra di kal sku vlast ~u va ju DS i SPS? Ono {to je ovih letwih dana tiwalo na politi~koj sceni Ba~ke Palanke danas treba da se potvrdi velikim preokretom kada je u pitawu lokalna vlast ili }e sve ostati po starom. „Dnevnik“ iz pouzdanih izvora saznaje da je koalicija radikala, DSS-a i jednog odbornika Slova~ke stranke „na izdisaju“, odnosno da, predsednik op{tine i {ef ovda{wih radikala Dra gan Bo za lo vi{e nije spreman da trpi navodne „ucene“ DSSa koji je na pro{lim lokalnim izborima osvojio tri mandata u lokalnom parlamentu koji broji 42 mesta, a SRS ima 18 stolica.

Navodno, po~etkom vikenda sreli su se Mi lo rad Mir ~i} (SRS), Du {an Ele zo vi} (DS), Du {an Ba ja to vi} (SPS), kao i Boza-

noj funkciji u op{tinskoj upravi, ali ni u javnim preduze}ima i ustanovama, ali }e biti u nadzornim odborima op{tinskih preduze}a i, verovatno nekim skup{tinskim odborima i komisijama da bi uticali na kreirawe op{tinskog buxeta u izbornoj godini.

Na pitawe kako je pukla koalicija radikala i DSS-a ovde gotovo svi imaju odgovor, ali na svoj na~in. ^ak i ne tako davno glavni qudi u DS-u, koji tvrde da su za 17 meseci (bili na vlasti s DSS-om i SPS-om, koji se povukao prvi put u opoziciju od uvo|ewa vi{estrana~ja) izdr`ali vi{e nego radikali za 15 meseci koalicije s partijom dr Vo ji sla va Ko {tu ni ce koja se u me|uvremeno oja~ala s

lo i predstavnici lokalnog ogranka DS-a i SPS-a. Po tvoj verziji, a merodavni tvrde da je ta~na, }uta}e se samo do ~etvrtka, kada }e, navodno, biti odr`ana konferencija za {tampu, a do tada niko ne `eli svoje ime u medijima. Ta~an dogovor niko ne zna, ali su{tina je, navodno, u tome da demokrate i socijalisti, kao mawinski partner, `ele da podr`e radikale do redovnih lokalnih izbora. Dodu{e, navodno, niko iz DS-a i SPS-a ne}e biti ni na jed-

dva odbornika Mla |a na Din ki }a.

Svima koji se ovde razumeju u politiku, ali i laicima, nije bilo jasno kako radikali s tolikom ve}inom gotovo da nisu imali svoje kadrove u op{tinskim javnim preduze}ima. Navodno, kap koja je prelila ~a{u i posle ~ega je ovda{wi lordmer pocepao neke nove koalicione zahateve za radnim mestima na ra~un buxeta, pokazala je svu komplikovanost, ali i skupo}u vi{estrana~ja u srpskom lokalu.

M. Suyum

NEPROFITNI SEKTOR PRO[LE GODINE NA RASPOLAGAWU IMAO STOTINU MILIJARDI DINARA

Udru `e wa gra |a na u mi nu su, sin di ka ti u plu su

Udru`ewa gra|ana u Srbiji zavr{ila su pro{lu poslovnu godinu s gubitkom od 440 miliona dinara jer im ukupno 26,8 milijardi prihoda, koje su iskazale u svojim finansijskim izve{tajima, nije bilo dovoqno da pokriju sve tro{kove. „U minusu” su zavr{ili i godinu ranije, ali je gubitak tada bio ve}i i iznosio ~ak 1,25 milijardu dinara. To su podaci o poslovawu neprofitnih institucija u Srbiji koje je na osnovu wihovih pojedina~nih finansijskih

le su 85,66 milijardi dinara, a potro{ile 83,24.

Neprofitne organizacije neujedna~eno su teritorijalno raspore|ene, a najvi{e aktivnosti imale su u Beogradu i Ju`noba~kom okrugu, navodi se u analizi Agencije kao karakteristi~nost. Tako se ~ak dve tre}ine prihoda i rashoda „neprofitnih” odnosi na beogradski okrug, dok one u JBO, ~ije je sedi{te u Novom Sadu, u~estvuju u ukupnim finansijama s oko 15 odsto.

Partije: Milijarda dinara Zbirni prihodi politi~kih organizacije koje su prikazale u svojim finansijskim izve{tajima iznose oko milijardu, ta~nije, prihodi su u 2010. godini bili 998,8 miliona dinara, a rashodi 925,5 miliona, podaci su Agencije za privredne registre. Partije, wih 81, imale su 329 zaposlenih, dvadesetak mawe nego godinu ranije, stoji u izve{taju. izve{taja za 2010. godinu predstavila Agencija za privredne registre.

Neprofitnim institucijama se u Srbiji smatraju ne samo udru`ewa gra|ana, koja su, ina~e, naj~e{}i oblik organizovawa takvih pravnih lica, nego i politi~ke i dru{tvene organizacije, ustanove i drugi. Svi zajedno lane su imali 130 milijardi i 20 miliona dinara prihoda, a najve}im delom te sume – vi{e od ~etiri petine – raspolagali su udru`ewa gra|ana i ustanove. U wima je bilo i najvi{e zaposlenih – u ustanovama ne{to vi{e od 24.048, a u udru`ewima gra|ana 5.376.

Za razliku od udru`ewa gra|ana, ustanove su 2010. godinu zavr{ile s poslovnim dobitkom. Ima-

U Srbiji je, ina~e, broj neprotifnih institucija 37.192, a finansijske izve{taje za 2010. godinu podnelo je oko 27.000. Me|u wima je oko 18.000 udru`ewa gra|ana, ne{to vi{e od 4.000 dru{tvenih organizacija, hiqadu ustanova, 81 politi~ka organizacija...

Pozitivno su u 2010. poslovali sindikati u Srbiji, a dobit, iako tre}inu mawa nego godinu ranije, iznosila je 381 milion dinara.

Ukupno 7.550 sindikalnih organizacija podnelo je svoje finansijske izve{taje. Wihovi prihodi bili su 5,94 milijarde dinara i mawi su 2,5 odsto nego u 2009. Rashodi su iznosili 5,55 milijardi, {to je 0,6 odsto mawe.

Ti sindikati u svojim redovima imaju 601 zaposlenog, tre}inu mawe nego 2009. godine.

S. N.

4

ekonomija

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik

FRANAK OJA^AO PREMA DINARU 90 POSTO ZA TRI GODINE

„[vaj ca rac” po Sr bi ji gu ra u du `ni~ ko rop stvo Du `ni ci ko ji ot pla }u ju oba ke, Ir ske, [pa ni je i Por tu ga ve ze ve za ne za {vaj car ski fra la po `u ri li da svoj no vac pre nak iz gle da da vi de sve tlo na ba ce u {vaj car ski fra nak. kra ju tu ne la. Sa vet Na rod ne U ova kvim mo ne tar nim pri ban ke [vaj car ske je sni zio re ~a ma di nar obi~ no lo {e pro la fe rent nu ka mat nu sto pu s 0,25 zi pa ni ovog pu ta ne ma iz u zet od sto na ~i stu nu lu. Sed ni ca ka. U po sled we tri go di ne fra Sa ve ta za ka za na je iz ne na da i nak je pre ma di na ru oja ~ao ~ak uop {te ni je bi la pla ni ra na za av gust. Van red no je sa zva na da bi se do ne la me ra ko ja Ne da ne }e pa sti, ve} bi se za ciq ima po ve }a we nov ~a „{vaj ca rac” usko ro mo gao ne ma se, a kao po sle di ca – iz jed na ~i ti s evrom o~e ku je se sla bqe we ove va lu te pre ma evru. Kre sa we re fe rent ne ka ma te na nu lu je tek pr vi od po te za ta mo {we 90 po sto, od no sno sa 47 na 90 di cen tral ne mo ne tar ne in sti tu na ra. U isto vre me, evro je po ci je ko ji tre ba da do pri ne se ras tao 33,5 pro cen ta, sa 77 na sla bqe wu te va lu te.

102 di na ra, go vo re po da ci Na Sa mo u po sled wa tri me se ca rod ne ban ke Sr bi je. Od no sno, „{a vaj ca rac”je u od no su na evro „{vaj ca rac” je ra stao tri pu ta oja ~ao de set po sto. To je po sle br `e ne go evro. di ca kri ze ko ja je ve o ma po go Ova ko kva li te tan fra nak je di la po je di ne ze mqe Evrop ske do neo ne vo qe ko mi ten ti ma uni je. In ve sti to ri su zbog Gr~ ban ka ko ji su se za du `i li u toj

UKRUPWAVAWE TRGOVACA

va lu ti kod nas. ^ak 40 od sto svih stam be nih zaj mo va, od no sno 30.000 kre di ta kod nas, in dek si ra no je u fran ci ma. We gov na gli skok je tim qu di ma do neo pri li~ ne pro ble me. Re ci mo, stam be na ra ta od 370 fra na ka je pre tri go di ne iz no si la 17.000 di na ra, a sa da je 34.000. Raz li ka dra sti~ na.

Sli~ ne mu ke s ot pla tom „{vaj car skih” kre di ta ima ju i dru ge ze mqe, po put Bo sne i Her ce go vi ne i Hr vat ske. U ovoj po to woj Vla da je na ja vi la da }e do ne ti niz me ra ko ji ma }e po mo }i du `ni ci ma da lak {e is pu ne oba ve ze. Kod nas je Na rod na ban ka Sr bi je od 1. ju la za bra ni la zaj mo ve in dek si ra ne u fran ci ma. Oni su ve} od 2009. uglav nom sla bo bi li u po nu da ma po slov nih ba na ka. Austri ja je u~i ni la isto, a Ma |ar ska je uve la ve li ko u~e {}e za sve in dek si ra ne zaj mo ve i ta ko od vra -

ti la i ban ke i kli jen te od wih.

Do ma }im du `ni ci ma osta je da se na da ju da }e se i kod nas mo `da do ne ti pa ket me ra po mo }i. Pre ba ci va we zaj ma iz fra na ka u evre ban ke obi~ no do zvo qa va ju jed nom to kom ot pla te.

Ali, ta tran sak ci ja se ~e sto tre ti ra kao no vi za jam i iz i sku je do dat ne tro {ko ve, {to je za kli jen te ~e sto ne pri hva tqi vo. Sa vet svi ma ko ji uzi ma ju kre di te je da se za du `u ju u do ma }oj va lu ti. Me |u tim, stam be nih kre di ta u di na ri ma ne ma pa se evro do sa da po ka zao kao naj pri hva tqi vi je re {e we. [to se ti ~e fran ka, upr kos hit nim me ra ma Na rod ne ban ke [vaj car ske, ana li ti ~a ri ne o~e ku ju da }e br zo osla bi ti, na pro tiv, „{vaj ca rac„ bi se usko ro mo gao iz jed na ~i ti s evrom.

Na sla bqe we }e mo jo{ sa ~e ka ti.

D. Vujo{evi}

DRUGI POKU[AJ PRODAJE NEKADA[WE UZDANICE BANATSKE PRIVREDE

Sve ja ~i do ma }i la nac Do ma }i tr go va~ ki la nac (DTL) pla ni ra da u 2011. ostva ri uku pan go di {wi pro met od 21 mi li jar du di na ra i pro {i ri ma lo pro daj nu mre `u na 420 obje ka ta, sa op {ti la je ta kom pa ni ja.

DTL ob je di wu je 13 tr go va~ kih dru {ta va sa 387 ma lo pro daj nih obje ka ta u Sr bi ji, a u pr voj po lo vi ni 2011. imao je uku pan pro met od 9,1 mi li jar du di na ra i rast ma lo pro daj nog pro me ta od 25,5 od sto.

DTL je otvo ren za pri jem no vih do ma }ih ma lo pro daj nih si ste ma, ko ji pre po zna ju tren do ve u raz vo ju tr go vi ne i vred no sti udru `i va wa, na ve de no je u sa op {te wu te kom pa ni je.

U pr vih {est me se ci ove go di ne uku pan pro met DTL je po ras tao za 18 pro ce na ta, a la ne je imao pro met od 17,5 mi i jar di di na ra.

Iz tog tr go vin skog lan ca ko ji je na stao zbog o~u va wa do ma }ih pro iz vo |a ~a i po sto je }ih rad nih me sta, ra ni je su na ja vi li rob nu mar ku pod na zi vom „Do ma }e”.

Zre wa nin ska pi va ra u bu re tu bez dna?

Zre wa nin ska in du stri ja pi va (ZIP) po no vo tra ga za kup cem.

Ste ~aj ni uprav nik ove fa bri ke Dra gan Bo `i}, na osno vu re {e wa Pri vred nog su da u Zre wa ni nu, a uz sa gla snost od bo ra po ve ri la ca, ogla sio je za 1. sep tem bar dru gu pro da ju po kret ne i ne po kret ne imo vi ne ovog in du strij skog pr ven ca u gra du na Be ge ju. Po ten ci jal nim kup ci ma nu di se fa bri~ ki krug pi va re sa ma ga ci ni ma, u ne po sred noj bli zi ni cen tra gra da, za tim {pi ri ta na sa po mo} nim objek ti ma u Uli ci Bri ga di ra Ri sti }a, dva sto va ri {ta sa pro dav ni ca ma u Ki kin di i Pe trov cu na Mla vi.

Ali, i sko ro kom plet na opre ma za pro iz vod wu pi va – od ka za na, fer men to ra i pa ste ri za to ra, do re zer vo a ra i li ni ja za pu we we.

Kao i pri li kom ne u spe log po ku {a ja pro da je 16. ju na, i na dru goj li ci ta ci ji po ~et na ce na je 177,2 po ten ci jal ni ku pac za mi lion i strij skih po go na u gra du na Be mi li o na di na ra. Ipak, u ogla su po evra mo gao bi da do bi je zgra - ge ju, de ce nij ski brend Zre wa ni za pro da ju imo vi ne ste ~aj nog du du i ma {i ne u Uli ci Pe tra Bo na i we go ve pri vre de, ne pre kid `ni ka is ti ~e se da ta ce na ni je jo vi }a, ali ze mqi {tem od sko ra no je pro iz vo di la pi vo od 1745. mi ni mal no pri hva tqi va vred ga zdu je lo kal na sa mo u pra va. Ni do 2006. go di ne. Ta da je pri va ti nost, ni ti je na bi lo zo va na, a no vi ga zda - kon ko ji na ~in oba ve zu ju }a tro verz ni voj vo |an ski bi za po nu |a ~e. To zna ~i zni smen Mom ~i lo Ra ji}, Po sled wih me se ci se {u {ka lo da da je ovog pu ta mo gu} zva ni Spas, pro tiv kog se Zre wa nin ski ~el ni ci pre go va ra ju sa tre nut no vo de is tra ge sva ki do go vor i sva ka ce na ko ju pri hva ti od - ne kim evrop skim kom pa ni ja ma za pro - zbog sum we u broj ne ne za bor po ve ri la ca. ko ni te rad we, ubr zo je iz vod wu pi va [ta je pre dva me se pre ki nuo pro iz vod wu i ca od vra ti lo po ten ci sta vio ka ta nac na ZIP. jal ne kup ce te {ko je re }i - da li je taj na da je ustva ri upra vo lo - Bez po sla je osta lo oko 250 rad pre vi so ka ce na ili mo `da ~i ka ci ja, po god na za grad wu ra - ni ka, ko ji sve do pro {le go di ne we ni ca da je u me |u vre me nu grad znih obje ka ta, ma mac za one ko ji ni su mo gli da re {e svoj rad no Zre wa nin po stao ko ri snik dva bi odre {i li ke su. so ci jal ni sta tus, po {to im ga hek ta ra ze mqi {ta na kom se na Jed na od naj sta ri jih srp skih zda ni je upla }i vao pen zij sko la ze po go ni pi va re. U pre vo du, pi va ra i je dan od pr vih in du - osi gu ra we. Nad pi va rom je, na

pred log gra da Zre wa ni na, ju la pro {le go di ne, na kon {to je Ra ji} po ku {ao da od ne se pro iz vod ne ma {i ne, ka da je in ter ve ni sa la i po li ci ja, po kre nut ste ~aj ni po stu pak. Lo kal na sa mo u pra va je ima la pra vo da za tra `i ste ~aj zbog du go va ko je je Ra ji} osta vio gra du i po re skoj upra vi.

Iz Grad ske ku }e u Zre wa ni nu, do du {e ne zva ni~ no, po sled wih me se ci mo glo se ~u ti da zre wa nin ski ~el ni ci pre go va ra ju sa ne kim evrop skim kom pa ni ja ma za pro iz vod wu pi va. Na vod no, stra ni in ve sti tor je za in te re so van za ob no vu to ~e wa u gra du na Be ge ju. Za sa da, me |u tim, kon kret nih do ka za o to me ne ma . @. Balaban

DOGOVOR MALINARA I MINISTRA

Ma li na 100 di na ra Pro iz vo |a ~i ma li na i ot ku pqi va ~i tog vo }a iz ariq skog kra ja po sti gli su do go vor ju ~e u Vla di Sr bi je da po ~et na ot kup na ce na ma li ne bu de 100 di na ra po ki lo gra mu.

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je Ta njug u, po sle za vr {et ka sa stan ka ko ji je tra jao {est sa ti i okon ~an je u dva sa ta uju tru, da su se vla sni ci 11 hlad wa ~a do go vo ri li s pred stav ni ci ma Udru `e wa pro iz vo |a ~a ma li na „Vi la met” da se za 10 di na ra po dig ne akont na (po ~et na) ce na ma li ne (sa 90 na 100 di na ra).

Pe tro vi} je re kao da je Mi ni star stvo bi lo po sred nik ovih te {kih i kom pli ko va nih raz go vo ra i da je ve o ma va `no da su us pe li da do |u do kom pro mi snog re {e wa. On je po zvao sve one ko ji pro te stu ju u ariq skom kra ju da se „pro na |u u tom re {e wu”. Mi ni star je re kao da }e vla sni ci hlad wa ~a, ko ji su se do go vo ri li sa ma li na ri ma, ima ti mo gu} nost da pod ne su zah te ve Re pu bli~ kom Fon du za raz voj za po voq ne kre di te, da bi lak {e pre bro di li eko nom ske pro ble me i bi li u pri li ci da sa vi {om ce nom iza |u pred pro iz vo |a ~e ma li na. Pe tro vi} je re kao da }e is pla ta sred sta va iz Fon da za raz voj hlad wa ~a ri ma bi ti omo gu }e na u {to kra }em ro ku.

Pred sed nik Udru `e wa „Vi la met” Dra gan Bog da no vi} iz ja vio je Ta njug u da je po ~et na ot kup na ce na od 100 di na ra po ki lo gra mu ma li ne kom pro mi sno re {e we, is ta kav {i da bi to tre ba lo da zna ~i i pre sta nak pro te sta ma li na ra u ariq skom kra ju.

GDE ZAPIWE ISPALATA ZARADA RADNICIMA „NIBENS GRUPE”?

Pla te pu ta ra za vi se od dr `a ve

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,3730

102,4220

104,7770

100,0660

Australija

dolar

1

74,4498

75,9692

77,7165

74,2219

Kanada

dolar

1

72,6500

74,1327

75,8378

72,4276

Danska

kruna

1

13,4697

13,7446

14,0607

13,4285

Norve{ka

kruna

1

12,8638

13,1263

13,4282

12,8244

[vedska

kruna

1

10,8729

11,0948

11,3500

10,8396

[vajcarska

franak

1

92,8436

94,7384

96,9174

92,5594

V. Britanija

funta

1

115,6640

118,0250

120,7390

115,3100

SAD

dolar

1

71,0859

72,5366

74,2049

70,8683

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 8. 2011. godine

Ka da }e no vac sti }i na ra ~u ne pu tar skih pred u ze }a Ni bens gru pe za is pla tu za ra da za vi si od dr `a ve, re ~e no je ju ~e Ta njug u u AIK ban ci, dok u Sa mo stal nom sin di ka tu pu ta ra Sr bi je ka `u da ban ke uslo vqa va ju Pu te ve Sr bi je i one mo gu }a va ju is pla te za ra da rad ni ci ma.

Di rek tor ka mar ke tin ga AIK ban ke, ko ja je naj ve }i fi nan sij ski po ve ri lac Ni ben sa, Ana In |i} je re kla da su se ban ke do go vo ri le o sre struk tu ri ra wu tog po slov nog si ste ma i da sa mo od dr `a ve za vi si ka da }e pu ta ri do bi ti za o sta le pla te.

Pred sed ni ca Sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi je So wa Vu ka no vi} je, me |u tim, re kla Ta njug u da ban ke i dr `a va „vr te rad ni ke u krug“ i da }e uko li ko su tra ne bu du is pla }e ne sve za o sta le za ra de i obez be |e na sred stva za na sta vak ra da, pu ta ri u uto rak or ga ni zo va ti pro test nu blo ka du tra ke u iz grad wi na Ko ri do ru 10, kao i gra ni~ nih pre la za i na plat nih ram pi. „Mo li li smo AIK ban ku da od lo `i na pla tu po tra `i va wa ka ko bi rad ni ci mo gli da po~ nu da pri ma ju pla te i po no vo ra de, ali ta ban ka i da qe tra `i od Pu te va Sr -

bi je ga ran ci ju, od no sno da mo ra ju da obez be de AIK ban ci taj no vac bez ob zi ra da li }e ga rad ni ci Ni bens grup za ra di ti u na red nom pe ri o du”, na ve la je Vu ka no vi}.

Pre ma Vu ka no vi }e voj, vla snik Ni bens gru pe Mi lo \u ra {ko vi}

ko ji je u ma ju uhap {en zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja je pri li kom za du `i va wa kod AIK ban ke kao ga ran ci ju una pred za lo `io no vac ko ji Ni bens gru pa tre ba da do bi ja za odr `a va we pu te va.

EBRD SPRE MIO KRE DI TE

Sr bi ji 600 mi li o na evra

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da investira oko 600 miliona evra u Srbiju u ovoj godini, kazali su u tom me|unarodnom kreditoru. „Plan je da ulagawa u Srbiji ove godine dostignu pro{logodi{wi rekordni nivo, kada je investirano 590 miliona evra u

24 projekta. Do 1. avgusta ove godine EBRD je ulo`io 220 miliona evra u 12 projekata u srpskoj privredi”, naveli su u toj banci. EBRD je istakao da se planira kredit od 200 miliona evra za @eleznicu Srbije, a razmatra se i pozajmica od 45 miliona evra za Elektroprivredu Srbije namewena gadwi mini-hidroelektrana. „Uvereni smo u to da }emo dosti}i nivo ulagawa iz 2010. godine uz investicije u finansijskom sektoru, poqoprivredi i korporativnom sektoru”, naveli su u EBRD-u. EBRD je u Srbiji, kazali su, usredsre|en na razvoj saobra}ajne infrastrukture, ja~awe malih i sredwih preduze}a i promovisawe kori{e}ewa obnovqivih izvora energije.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

5

DR @A VA PU [TA BA HA TE GA ZDE DA RA DE [TA HO ]E

Ra di a ne pri ma pla tu 300.000 rad ni ka Podatak da trenutno u Srbiji radnu kwi`icu ima svega 1,75 milion zaposlenih i pored sveukupne ekonomske krize u kojoj je na{a dr`ava ve} niz godina, u stvarnosti ipak nije u potpunosti ta~an. Naime, osim onih koji rade legalno, postoji najmawe jo{ oko milion onih koji zara|uju na crno ne misli}e na sutra i na to da takvim radom ne}e nikada sti}i do penzije.

Svesni toga da je armija onih koji tra`e posao iz godine u godinu sve ve}a, ovi nevoqnici pristaju na to da rade ilegalno, znaju}i da pri tom poma`u gazdi da na wima zara|uje i vara dr`avu, ali i da im ve} danas uzima budu}nost.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Ne boj {a Ata nac ko vi} isti~e da je te{ko re}i koliko qudi u Srbiji zaista radi na crno, ali dodaje da misli da je to ipak mawe od milion.

– Re{ewe da se smawi broj ovakvih radnika je jednostavno. Dr`ava treba da smawi poreze i doprinose na plate zaposlenih jer do sada su i poslodavci i radnici pre}utnim dogovorom na neki na~in varali dr`avu. Tako su delimi~no na dobitku bili i radnik, koji je dobijao ne{to ve}u platu, ali i poslodavac, koji je izbegavao pla}awe dr`avnih nameta. Samo mawim da`binama broj radnika koji rade u sivoj ekonomiji }e se smawiti – obja{wava Atanackovi}.

Zbog „varawe” dr`ave, u kojem, ako je verovati ~elniku poslodavaca u~estvuju i sami radnici, oni koji danas imaju radnu kwi`icu ali i svi ostali gra|ani Srbije iz svog xepa platili su u protekloj deceniji ~ak tri kruga povezivawa sta`a. Jer, ~ak i oni radnici koji se vode me|u zaposlene godinama dobijaju samo platu ali ne i upla}ene doprinose koje je gazda du`an

Ma lo ko {ta a mno go vre di Rad na crno malo ko{ta a mnogo vredi i postalo je ve} uobi~ajeno da se u Srbiji vi{e isplati raditi na crno nego legalno.

Zbog toga privatni poslodavci upozoravaju na to da }e se, ukoliko ne do|e do strukturnih reformi poreskog sistema i re{avawa velikog broja problema u privrednom ambijentu, broj prijavqenih i neprijavqenih radnika izjedna~iti. Drugim re~ima, legalna zaposlenost }e i daqe nastaviti da opada a siva ekonomija raste, a pri tom novac koji dr`ava gubi zbog takve „matematike” duplo su ve}a od buxetskog deficita. Zato, krajwe je vreme da Vlada odlu~i ho}e li i}i u prinudnu naplatu i naterati gazde i samu sebe da redovno izmiruju obaveze prema radnicima ili }e i daqe tolerisati finansijsku nedisciplinu i dozvoliti da se broj legalno i ilegalno zaposlenih radnika izjedna~i.

da svakog meseca daje u buxet Srbije. Dr`ava je do sada, i pored bednih plata koje primaju ~ak i oni koji legalno rade, „otkupila” 560.000 godina radnog sta`a i za to izdvojila 18,6 milijardi dinara.

Toliki je ceh za samo {est godina tolerisawa bahatim gazdama da radnike ostavqaju bez budu}nosti.

Kada su poslodavci shvatili da je dr`ava uvek tu da pokrije wihovu bahatost i nemar, nisu se zadoqili samo dr`awem radnika na crno i neupla}ivawem doprinosa ve}

su u protekloj godini uveli novu „disciplinu” a to je neispla}ivawe plata. Osim oko 600.000 zaposlenih koji danas u Srbiji dobijaju minimalnu zaradu, postoji, barem tako tvrde sindikati, ~ak 300.000 radnika koji platu nisu dobili po nekoliko meseci. Procene sindikata su da su „sre}nici” oni zaposleni kojima plata kasni mesecdva jer je prosek ka{wewa sve ve}i pa je tako postalo gotovo uobi~ajno da se na deo zarade, dakle ne celu, ~eka i po pola godine. Svako

pomiwawe plate ~esto za same radnike bude kobno jer umesto da dobiju ono {to su zaradili, sti`e im re{ewe o otkazu uz obavezno upustvo sindikalnih centrala da tu`e gazdu. Po{to je ovde obra}awe sudu i tu`ba protiv nesavesnih gazda neizvesna rabota, mnogi di`u ruke i alale neispla}ene rate, a i oni koji isteraju pravdu i dobiju sudsku odluku da im se moraju dati sve zaostale plate ostaju kratkih rukava jer poslodavci na ra~unu nemaju novca kojim bi ih obe{tetili. I tako ukrug.

Dr`awe radnika na crno, neupla}ivawe doprinosa i ka{wewe u isplati plata, pokazuje praksa u Srbiji, poslodavcima se isplati jer se kazne wima izre~ene mogu izbrojati na prste. „Raspu{teni” poslodavci zbog toga i ne haju za Vladinu uredbu koja je trebalo da ih podstakne na to da zaposle nove radnike: za ne{to vi{e od mesec dana, uz sve pogodnosti koje su im date, zaposleno ih je samo sedamdesetak. Jer, za{to bi i bilo {ta pla}ali kada ve} godinama imaju radnike koji rade za male pare i za koje ni{ta ne upla}uju? Da zlo bude ve}e, ni radnicima koji su prijavqeni – a oni se ra~unaju me|u one zaposlene – niko ne mo`e garantovati da }e ste}i uslove za penziju.

S druge strane, ~ak i ako ih steknu, ve} danas dobro znaju da }e im penzija biti na nivou socijalne pomo}i jer gazde ~ak i kada plate doprinose, ~ine to na minimalnu osnovicu. Zbog toga bi svi oni koji danas imaju radno mesto – jer, ruku na srcem ono je danas, bez obzira na to {to su plate male, dragoceno – trebalo redovno da kontroli{u da li im poslodavci upla}uju doprinose po{to u Fondu PIO ka`u da neprijatna iznena|ewa nisu retkost.

Q. Ma le {e vi}

UPO ZO RE WE VLA DI SR BI JE

Re sti tu ci ji tre ba di rek tor

– Vlada Srbije mora pod hitno da odobri mandat direktoru Dirkecije za restituciju da bi to telo moglo normalno da radi – izjavio je biv{i srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Mi lan Pa ri vo di}.

On je rekao da ta direkcija dobro radi svoj posao i da nema nikakvog opravdawa {to je Vla da To do ro vi} i daqe bez ovla{}ewa da potpisuje re{ewa u Direkciji kao wen direktor jer mu je mandat istekao krajem pro{le godine. Po Parivodi}evim re~ima, 70 do 80 re{ewa koja su ve} pripremqena u Direkciji ne mogu se sprovesti jer nema ko da ih potpi{e.

On je ocenio da je dobra stvar u nacrtu novog zakona o restituciji to {to je Direkcija za restituciju ostala kqu~ni nacionalni organ za re{avawe tog pitawa, istu~i}i da se za to izborila javnost.

– Postojale su ideje da se Direkcija ukine, postojale su i ideje da se ukine Zakon o crkvenoj restituciji, koji odli~no funcioni{e i po kojem je Direkcija Srpskoj pravoslavnoj crkvi ve} vratila oko 40 odsto imovine otete u vreme komunizma – rekao je Parivodi}.

IN VE STI TO RI SE NE OTI MA JU ZA SRP SKE FIR ME

Na {e fir me {est pu ta jef ti ni je ne go pre kri ze DA NAS JE DAN GRA \E VI NA RA SR BI JE

I zi da ri za o sta ju bez Raz voj ne ban ke Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je za na{ list da je danas najzad u Srbiji lepo biti graditeq zato {to se mnogo radi, zbog ~ega gra|evinari svoj dan, 8. avgust, do~ekuju s vi{e optimizma. Iako jo{ nismo postigli tempo koji zadovoqava sva na{a preduze}a, ipak, Mrkowi} isti~e da svi putari rade, a uskoro }e i oni koji su ~lanovi „NIBENS grupe„. – U niskogradwi smo postigli apsolutni optimum s parama koje imamo i radimo

Kre }u hi dro e lek tra ne – Sledi realizacija velikih projekata u energetici – izgradwa hidroelektrane na Bistrici, dve elektrane na Ibru, od kojih jednu grade Kana|ani a drugu Italijani i verovatno }e biti anga`ovana i na{a preduze}a – ka`e ministar Mrkowi}. – Tako|e, potpisan je i ugovor s Kinezima za Kostolac, gde }e isto biti anga`ovane na{e firme. na dva velika projekta – Koridoru 10 i Koridoru 11 – ka`e ministar Mrkowi}. – Zato i putari, i mostograditeqi i svi koji rade s wima u lancu moraju da budu zadovoqni. U 90 posto projekata na koridorima u~estvuju na{i radnici, zaposlena su sva putarska preduze}a, {to smatram velikim uspehom u godini i krize i vi{kova zaposlenih u brojnim oblastima. Problem „NI-

BENS grupe„ nije vezan za nemawe posla nego je druge vrste, ali je upravo re{en i putari iz tih firmi }e i dobiti plate i odblokirane ra~une i vra}aju se na posao.

Ministar Mrkowi} ka`e da o`ivqava i zamrla visokogradwa, zahvaquju}i dr`avnom programu oporavka gra|evinske industrije i izgradwi jeftinijih stanova, poput onih na mestu nekada{we kasarne „Stepa Stepanovi}” u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

Zato o~ekuje od svih u lancu da podr`e ovaj projekat jer time ne samo {to zapo{qavaju gra|evinare nego i radnike iz jo{ tridesetak drugih oblasti, od proizvo|a~a gra|evinskog materijala, do bele tehnike, name{taja, zavesa... [to se ti~e zapo{qavawa na{ih neimara u inostranstvu, Mrkowi} ka`e da nije optimista. Obja{wava da smo tipovali na zapo{ Siriju i Libiju, {to je zbog tamo{we krize propalo i sigurno u naredne dve godine ne mo`emo ni da sawamo na povratak na ta tr`i{ta. U Rusiji uglavnom rade oni koji su radili i ranije, a da bi dobili nove poslove ili osvojili nova tr`i{ta, ministar isti~e da moramo mnogo uraditi.

– Pod broj jedan moraju se sprovesti odre|ene promene u bankarskom sektoru, koje je predlagala jo{ pokojna Borka Vu~i}, da se osnuje razvojna banka koja je Srbiji neophodna – podvla~i Mrkowi}. – Razvojna banka bi dala podr{ku na{im gra|evinarima i preduze}ima koja s na{im neimarima rade zajedno na realizaciji projekata napoqu.

R. Da u to vi}

Iako po statistikama srpska privreda polako izlazi iz krize, doma}e tr`i{te akcija ne pokazuje gotovo nikakve znakove oporavka. Berze se obi~no smatraju za najboqe pokazateqe stawa u nekoj privredi, a akcije na Beogradskoj berzi se i daqe kotiraju veoma nisko.

Doma}e tr`i{te kapitala se, dodu{e, po~etkom krize pona{alo dru ga ~i je od ve }i ne drugih svetskih berzi, na kojima su cene akcija od sredine 2008. godine, ka da je za po ~e la globalna recesija, po~ele naglo da padaju. U tom trenutku srpske akcije su ve} bile vrlo nisko, nakon berzanske krize iz sredine 2007.

Podsetimo, nakon {to su nekoliko godina cene akcija drasti~no rasle, a investitori – gledaju}i priliku za veliku zaradu – ulagali pri li~ no ve li ke svo te u hartije od vrednosti srpskih kompanija, do{lo je do “pucawa balona” kada je tada{wi radi kal ski kan di dat To m i s lav Ni ko li} izabran za predsednika Narodne skup{tine. Doma}i i strani investitori tada su izgubili poverewe u stabilnost ovda{we ekonomije i od ta da to po ve re we o~i gled no nije vra}eno.

Recesija koja je potom do{la zadr`ala je cene srpskih akcija na veoma niskim nivoima na kojima i danas tavore. Iako berzanski brokeri ukazuju na to da je sada ve}ina doma}ih kompanija zapravo veoma potcewena, investitori i daqe ula`u prili~no male svote, a akcije imaju veoma niske cene.

Naj li kvid ni ja voj vo |an ska ak ci ja „So ja pro tein” sa da vre di 700 di na ra, a jo{ 1. ju na je ko {ta la ~ak 1.330 di na ra. Mak si mal na ce ne ove har ti je je, go di ne 2007, bi la bli zu 6.700 di na ra – I ove i pro{le godine akcije su potcewene. Me|utim, kad treba kupovati, niko nema petqu. Kada je tokom 2007. indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi „Beleks 15„ dostigao oko 3.300 poena, svi su ulagali zbog psiholo{kog faktora jer su videli da je drugi zaradio, a sada se malo ko odlu~uje na to da ula`e kada je situacija neizvesna. Naravno, tada su akcije bile veoma precewene, ali su i sada potcewene – obja{wava Ne nad Gu ja ni ~i} iz „Sinteza investa„. – Tr`i{na

kapitalizacija Beogradske berze, {to je ukupna vrednost akcija na doma}em tr`i{tu, na kraju 2007, u vreme kada su cene ve} uveliko krenule da padaju, bila je 1.400 milijardi dinara. Ve} u 2008. tr`i{na kapitalizacija je iznosila 916 milijardi dinara, da se do danas tu stvari ne bi uop{te promenile – sada iznosi 907 milijardi.

Najve}a vrednost korpe najlikvidnijih akcija „Beleks 15„ bila je 3.335 indeksnih poena, a najni`a, iz 2007, gotovo deset puta mawa, 347 poena. Danas se

„Beleks 15„, koji je verovatno najboqi pokazateq stawa na tr`i{tu, kotira na 679 bodova. Dakle, duplo boqe nego u vreme najve}eg pada, ali i daqe {est puta mawe nego kada su cene bile najvi{e. Da situacija nije nimalo ru`i~asta, pokazuje i podatak da se u 2008. akcijama iz ove korpe trgovalo za 29 milijardi dinara, a lane za svega devet milijardi.

Po~etkom ove godine ~inilo se da stvari idu naboqe: pojedinim najlikvidnijim akcijama, poput NIS-a, AIK banke i “Sojaproteina” cene su po~ele da rastu. Ipak, stvari su se tokom leta ponovo pogor{ale i ove akcije su do`ivele korekciju nani`e.

Najlikvidnija vojvo|anska akcija “Sojaprotein” sada vredi 700 dinara, a jo{ 1. juna je ko{tala ~ak 1.330 dinara. Maksimalna cene ove hartije je godine 2007, bila blizu 6.700 dinara. S Razvojnom bankom Vojvodine, biv{om Metals bankom, stvari stoje mnogo gore: wena akcija sada ko{ta 2.500 dinara, tek 250 dinara vi{e od minimuma na koji je pala 2009. Najvi{a cena ove akcije je danas nezamislivih 69.000 dinara.

I najlikvidnija akcija celog tri{ta, AIK banka, po~etkom godine stajala je mnogo boqe nego sada. U februaru je wena cena bila 4.310 dinara, da bi se u me|uvremenu “survala” na tek 2.510 dinara, dok je istorijski maksimum ove hartije bio blizu 16.000 dinara. To zapravo predstavqa raspon u kojem se i AIK banka, ali i celo doma}e tr`i{te kapitala, kre}u tokom posledwih nekoliko godina krize.

V. ^vor kov

6

berza

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik

BuRNO NA SVIM BERzAMA

Pa ni ka sa svet skih ber zi sru {i la i Be leks SASTANAK MERKEL – – BERLuSKONI

Evro pa uda ra na kri zu

Nema~ka kancelarka An ge la Mer kel i italijanski premijer Sil vio Ber lu sko ni slo`ili su se da rezultati evropskog samita od 21. jula o re{avawu finansijske krize moraju biti {to pre sprovedeni u praksu, saop{tio je portparol nema~ke vlade posle telefonskog razgovora dvojice zvani~nika.

Kako je prenela agencija Ansa, Merkelova je danas razgovarala telefonom i s britanskim premijerom Dejvidom Kameronom i francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Lideri EU slo`ili su se da je neophodno da {to pre po~ne sprovo|ewe mera predlo`enih na samitu EU 21. jula o re{avawu finansijske krize. Istovremeno, Berluskoni je saop{tio u Rimu da se sa Sarkozijem dogovorio da se prevremeni sastanak ministara finansija G7 odr`i kroz nekoliko dana, prenosi Ansa.

Premijer Italije razgovarao je ranije i sa {panskim premijerom Ho ze om Lu i som Ro dri ge zom Sa pa te rom o du`ni~koj krizi koja potresa Italiju i [paniju, izjavio je neimenovani izvor u vladi u Rimu. „Odr`ane su konsultacije o sada{woj ekonomskoj situaciji”, rekao je taj izvor za francusku novinsku agenciju AFP i dodao da je premijer Berluskoni razgovarao i s predsednikom Evropskog saveta Her ma nom Van Rom pe jom.

Nakon {to je talas panike sna`no oborio svetska tr`i{ta kapitala, posledweg dana pro{le sedmice ovaj negativni sentiment koji nije vi|en jo{ od jeseni 2008. godine zagospodario je i Beogradskom berzom. Du`ni~ki problemi pojedinih ~lanica evro zone i SAD kulminirali su velikom panikom na inostranim tr`i{tima koja se velikom brzinom prelila i na doma}u berzu akcija. Zahvaquju}i korekciji posledweg trgova~kog dana ve}oj od pet procenata, indeks Belex 15 je nedequ okon~ao u minusu 4,7 odsto, spustiv{i se duboko ispod granice od 700 poena.

Ova korpa najlikvidnijih hartija i daqe bele`i rast od po~etka godine, ali svega 4,2 procenta. Ukupan promet u trgovawu protekle sedmice iznosio je 4,5 miliona evra {to je najve}a nedeqna realizacija u posledwih mesec i po dana.

pisa da je ova kompanija za prvih {est meseci ostvarila dobit od 200 miliona evra. Akcije NIS-a registrovale su promet od 90 miliona dinara, dok je cena oscilirala od maksimal-

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

BIP a.d. , Beograd

42

+20,00%

Politika a.d. , Beograd

61

+3,39%

Vital a.d. , Vrbas

1.300

+0,62%

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

Meser Tehnogas a.d. , Beograd

5.850

-16,43%

Lasta a.d. , Beograd

323

-12,94%

Energoprojekt holding

668

-10,81%

Akcije Naftne industrije Srbije oslabile su u nedeqi 3,6 odsto, uprkos ~iwenici da su sredinom sedmice stizale do novog istorijskog maksimuma od 860 dinara nakon medijskih na-

nih 860 do 767 dinara posledweg trgova~kog dana. Najve}u korekciju NIS je zabele`io upravo u petak kada je pao na dowu dozvoqenu zonu fluktuacije od 767 dinara, a preko 15.000 ko-

PAD KREDITNOG REJTINGA SAD I BRIGA I OPOMENA

Ki na tra `i da Ame ri ka steg ne ka i{

Francuska ima „potpuno poverewe” u snagu ekonomije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i odlu~nost administracije predsednika Baraka Obame da sprovede plan za smawewe deficita koji je odobrio Kongresu u Va{ingtonu, izjavio je u Parizu ministar ekonomije Fransoa Baruen.

Me|unarodna agencija za kreditne rejtinge „Standard i Purs” (S&P) je u petak uve~e snizila ameri~ki vrhuncki rejting AAA za jedan stepen, na AA plus, s negativnom prognozom, prvi put od 1917, kada je uvedeno kreditno rangirawe, {to tehni~ki

tat, postavqa se pitawe dono{ewa odluke na osnovu podataka koji nisu usagla{eni”, rekao je Baruen, prvi od ministara iz zemaqa-~lanica Evropske unije koji je

Ki na, naj ve }i stra ni vla snik ame ri~ kog du ga, za tra `i la jeda SAD steg nu ka i{ i su prot sta ve se „za vi sno sti od za du `i va wa” signalizila smawewe pouzdanosti najve}e nacionalne privrede u svetu da otplati vlastite dugove. „Rejting S&P je samo jedan element u proceni finansijske situacije SAD. Napomiwem da su ostale dve vode}e agencije - ‘Mudis’ i ‘Fi~’ - potvrdile svoje rejtinge na nivou trostrukog A. Kao rezul-

reagovao na sni`ewe kreditnog rejtinga SAD. Po Baruenu, odluka S&P „potvr|uje da se sve velike razvijene ekonomije danas suo~avaju sa istim prioritetima: podsticawem rasta i smawewem javnog i privatnog duga”, prenela je francuska novinska agencija AFP. Narodna Republika Kina,

najve}i strani vlasnik ameri~kog duga, zatra`ila je da SAD stegnu kai{ i suprotstave se „zavisnosti od zadu`ivawa”. NR Kina trenutno poseduje 1,2 biliona dolara u ameri~kim obveznicama, vi{e nego bilo koja druga centralna banka.

Komentar koji je prenela zvani~na kineska novinska agencija Sinhua, bio je prvi komentar vlasti u Pekingu na sni`ewe rejtinga SAD. U ~lanku je upozoreno da bi za sni`ewem u petak uve~e mogla uslediti druga „katastrofalna” i nova globalna finansijska previrawa, ukoliko SAD ne nau~e da `ive „prema svojim mogu}nostima”.

Sinhua je ukazala da SAD moraju da skre{u svoje „xinovske vojne tro{kove i narasle izdatke za socijalna davawa” i prihvate me|unarodno nadgledawe ameri~kih dolarskih aktiva.Tako|e je predlo`eno uvo|ewe jedne globalne rezervne valute koja bi zamenila dolar.

Zvani~nici Japana, koji je drugi po veli~ini vlasnik ameri~kog duga, posle NR Kine, dali su odmerenije komentare, ukazav{i da je wihovo poverewe u dug vode}e sile nepromeweno.

„Epl” ima vi {e go to vi ne od vla de SAD Najve}a svetska tehnolo{ka kompanija „Epl” ima vi{e gotovine od vlade najmo}nije svetske dr`ave - SAD, objavqeno je na Veb lokaciji „Biznis insajder” (BI) koja se poziva na zvani~ne finansijske dokumente.

BI citira „Eplov” finansijski izve{taj o poslovawu u tre}em tromese~ju ove godine gde se

mada ovih hartija bezuspe{no tra`ilo kupca. Sli~an sentiment, usled velike panike posledweg trgova~kog dana, zabele`ile su i ostale likvidne hartije. Beogradski Aerodrom

navodi da kompanija ima 76,2 milijarde USD u gotovini i aktivnim obveznicama.

Pore|ewa radi, u posledwem saop{tewu Trezora SAD (ekvivalent ministarstva finansija) navodi se da je vlada SAD imala krajem pro{le sedmice na raspolagawu 73,8 milijardi dolara.

„Nikola Tesla“ spu{tao se u petak i ispod granice od 500 dinara, prvi put jo{ od 26. aprila, dok je ukupan promet tokom nedeqe iznosio nepunih 14 miliona dinara. Ova kompanija je

skrenula na sebe pa`wu tokom sedmice nakon {to se menaxment ove firme u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu opredelio da dividendu podeli akcionarima koji su to bili 31. decembra 2010. godine, tj. iskqu~ivo dr`avi. Be~ejski Sojaprotein pao je u sedmici preko 6 procenata na nivo od 700 dinara, dok je najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt izgubio dodatnih 10,8 procenata, okon~av{i nedequ na nivou od 668 dinara. Me|u prometnijim hartijama bilo je i proizvodno-monta`no preduze}e Jedinstvo sa realizacijom od 13,3 miliona dinara, a ova hartija bila je me|u retkim papirima sa neznatnim padom vrednosti.

Na aukcijom tr`i{tu najprometnija hartija bilo je novosadsko preduze}e Bazar koje je zabele`ilo realizaciju od 89 miliona dinara u transakciji u kojoj je realizovano 24,99 odsto akcija ove kompanije.

I najlikvidnije bankarske hartije zabele`ile su velike negativne korekcije. Ni{ka AIK banka nakon {to je saop{tila da je postigla sporazum sa Nibensom oko restrukturirawa duga ove putarske grupacije, bele`ila je kontinuirani rast vrednosti, da bi velika panika s kraja nedeqe oborila ovu hartiju i ispod nivoa s kojom je u{la u sedmicu. AIK je uz realizaciju od 64 miliona dinara oslabio skoro ~etiri procenta, spustiv{i se na 2.510 dinara.

Beogradska Agrobanka je pala 8,6 procenata na 6.154 dinara uz neveliki promet, dok se Komercijalna banka spustila 4 procenta na 2.704 dinara.

E. Dn.

TENDER I ADuTI DOMA]E AVIO-KOMPANIJE

JAT-u osta li „sa mo” rad ni ci Najve}i adut “Jat ervejza” na tenderu za pronala`ewe strate{kog partnera i zajedni~ko osnivawe nove aviokompanije su stru~ni kadar i tr`i{te, izjavio je ekonomista Pre drag Vu jo vi}. „Pojedine stvari koje ima Jat sigurno }e odgovarati budu}em ve}inskom vlasniku. Tu pre svega mislim na kadrove i duboko sam ube|en da na ovom delu Balkana nigde nema ve}e koncentracije stru~nog kadra nego {to je u Jatu“, rekao je Tanjug u biv{i direktor „Jat ervejza“.

Vujovi} je kazao da svaka nova aviokompanija sa dobrim biznis planom mo`e da ima perspektivu i bude uspe{na, ali je ocenio da ovaj tender za pronala`ewe strate{kog partnera nije dobro pripremqen. Vujovi} je kazao da je prvi poku{aj privatizacije Jata propao zato {to kompanija nije restrukturirana To, po Vujovi}u, ni sada nije u~iweno, pa je „Jat ervejz“ i daqe avioprevoznik kakav je bio i pre 20 godina. „Su{tinski, problem je propu{tena mogu}nost da se zameni flota, restrukturira aviokompanija i tako prona|e strate{ki partner“, naglasio je Vujovi}.

Na prvom tenderu 2008. za nacionalnu aviokompaniju iz Srbije nije bilo zainteresovanih, a za 51 odsto kapitala u „Jat ervejzu” tada je tra`en 51 milion evra.

Vujovi} je dodao da je odavno prevazi|ana pri~a o velikoj vrednosti Jatovih slotova odnosno dozvoqenih termina sletawa i poletawa na evropskim aerodromima.

DOBRA zARADA u NEOBI^NOM BIzNISu

Se le `a be i zgr }u mi li o ne U svetu postoje pretplatnika u 74 zeneo bi~ ne male mqe sveta. Bra~ni kompanije koje gepar Ke vin i An xie neri{u milion doO’Bra jan prodali su lara go di {weg svoj hostel za pse da prihoda, sa jedinbi u{li u novi bistvenim idejama, znis. Ulo `i li su poput proiz vodwe 97.000 do lara 2004. nao~ara za velike godine i po~etna inqude ili prevo za vesticija je ukqu~i`ivotiwa na bilo vala no vi kombi, koji kraj sveta .

Gugl oglase, interNa in ter net net stranicu... Predstrani ci gdein ve uzetni bra~ ni par stirati.com. objatvr di da mo `e da vqeno da se kompapreveze `ivu `ivonija „Fatheadz” batiwu svuda oko sveta, vi se proizvodwom psa od [an gaja do nao~ari za velike Sijetla, `abu iz Juqude. Osniva~ Ri `ne Afrike do San ko El mor po~eo je Antonija ili ma~ku sa pro iz vodwom iz [vaj car ske do 2004. ulo`iv{i u Ameri ke.

Ser vis ovaj „start-up” biukqu~uje avi on ske znis pola miliona karte, carinu, analido lara. Samo to ze krvi, logistiku, kom 2010., Elmor je veteri nar ske pre zaradio dva milioglede i karantin. Zana do lara. Te`ak radili su ~etiri mi135 kilograma, Elliona dolara samo u mor se umorio od 2010. godini. tra`ewa nao ~ara Jo{ jedan veoma Pred u zet ni bra~ ni par tvr di da mo `e da za sunce koje bi mozanimqiv biznis kopre ve ze `i vu `i vo ti wu svu da oko sve ta, gle da stanu na weji donosi vi{emiligovu veliku glavu i on sku zaradu osmi psa od [an ga ja do Si je tla, `a bu iz Ju `ne odlu~io je da ih sam slio je fo to graf Afri ke do San An to ni ja napravi. Takvo poKarl Van der {ut. Re~ magalo ko{ta izmeje o la`nimi kocki|u {est i 50 dolara, a u planu je lara. Svaki novi pretplatnik cama leda koje svetle. nova linija za `ene, koja }e no- na ~arape dobija kalkulaciju Vander{ut je po~eo da se siti drugo ime. koliko }e vremena u{tedeti igra stavqaju}i svetiqke niRik Plat iz Las Vegasa ulo- ukoliko ne naru~i nov par ~a- skog napona u akrili~ne kocki`io je oko dva miliona dolara rapa -12 sati svake godine ili ce leda. Nedugo zatim, svetle}e u sale prekrivene trambulina- tri nedeqe prose~nog `ivota kockice na baterije postale su ma.. [vajcarska kompanija „Cr- jednog [vaj car ca. Od 2005. sen zaci ja na kor po rativnim ne ~arape” bavi se pretplatom pretplata na ~arape dostupna `urkama. Vander{ut je potom na italijanske, kratke ili duge je i u Sjediwenim Ameri~kim predstavio liniju LED-svetle~arape do kolena, pamu~ne, od Dr`avama. Dve godine kasnije, }ih kockica koje se prodaju u ka{mira ili svile. Mogu}e je „Crne ~arape” su po~ele sa supermarketima. U biznis je pretplatiti se nekoliko puta prodajom pretplata i na dowi ulo`io oko 100.000 dolara, a u godi{we, i to sve u pakovawu ve{. [vajcarski biznismen sa- 2009. je ostvario prihod od 1,3 od devet pari po ceni od 89 do- da ima preko 60.000 aktivnih miliona dolara.

Po ~i we grad wa osa ri ju ma

Da na {wa i su tra {wa is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 13 ~a so va Uli ca maj ke Ju go vi }a od Ba je Pi vqa ni na do Alek se Ne na do vi }a; od 10 do 12 ~a so va Vla da na \or |e vi }a 41-5 i Mom ~i la Na sta si je vi }a; od 8 do 15 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na Te le pu; od 8 do 9,30 Bu le var Oslo bo |e wa 53-67a, D. Avra mo vi }a 1-7 i od 17 do kra ja, Slo va~ ka od 15 i 22 do kra ja i Va len ti na Vod ni ka 1-23 i 2-20; od 10 do 11,30 D. Avra mo vi }a 2-10 i 9-15. Sremska Kamenica: od 8 do 11 Deo vi kend na se qa Po po vi ca pre ma od ma ra li {tu Hle ba, od 11,30 do 13,30 deo vi kend na se qa Ar ti qe vo od

tra fo sta ni ce pre ma S. Ka me ni ci. Kisa~: od 8 do 11 ~a so va No vi Ki sa~. Futog: od 11,30 do 13,30 Pred u ze }a „Ga vri}, „Tu pa wac”, „@i vi nar ska far ma”, „Maj ki}”, „[u ma rev sa la{„, „Plan ta”(eko no mi ja), „[qun ka ra Ke{„, „Ju na” i crp ke „DTD”. ^ortanovci: od 8,30 do 13 deo vi kend na se qa is pod Vi le stan ko vi} i deo na se qa Ka ra{.

Sutra-Novi Sad: od 8 do 9,30 Hi lan dar ska 1-7, 2, 2a, O[ Vuk Ka ra xi}, Slo va~ ka 1-13 i 2-18, Va len ti na Vod ni ka 10-22 i 17-27; od 10 do 11,30 Apo te ka „Bu le var”, Bu le var Kra qa Pe tra 13-17 i Bu le var

Novosadska ponedeqak8.avgust2011.

ste pen sre }e. Kqu~ je un tra {wi mir: uko li ko po se du je mo unu tra {wi mir, bi }e mo u sta wu da se sva kom si tu a ci jom no si mo smi re no i tre zve no. Ako ne ma mo un tra {wi mir, bez ob zi ra ko li ko je na{ `i vot ugo dan u ma te ri jal nom smi slu, bi }e mo uvek za bri nu ti, uz ne mi re ni ili ne sre} ni ka da na i |u ne po voq ne okol no sti. U ovoj kwi zi nu di se je dan me tod smi ri va wa uma i oslo ba |a wa od uz ne mi ru ju }ih emo ci ja.

A. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Obe }a we kr vi”

hronika

^e tvr ta kwi ga iz se ri ja la Vam pir ska aka de mi ja. Dmi tri je vo sr ce je po cr ne lo. Ro uz sa da mo ra da ot pu tu je na kraj sve ta da pro na |e – i ubi je – svo ju je d i n u pra v u qu bav...Ili je kuc n uo tre n u t ak da mu se pri dru `i?

Vam pi ri o ko ji ma pi {e Ri {el Mid ni naj ma we ne li ~e na vam pi re o ko ji ma ste do sa da ~i ta li. Se ri jal „Vam pir ska aka de mi ja“ na pi san je sa me rom, a li ko vi se od li~ no raz vi ja ju do te me re da ih po i- sto ve }u je te sa stvar nim li ko vi ma.

A. V.

NA OTVORENOM BAZENU „SAJMI[TE”

Lim bo ples na pra vio ur ne bes Ve li ki broj No vo sa |a na, ko ji zbog eko nom ske si tu a ci je ne mo gu da pri u {te se bi od la zak na mo re, ne }e bi ti na ve l i k om gu b it k u ovog leta, jer i u svom gra du ima ju pre g r{t za n i m qi v ih sa dr`a ja. Ovo le to obe le `a vaju ra z no v r s ni pro g ra m i na omi q e n om no v o s ad s kim ku pa li{t ma - otvo re nim ba ze n ima „Saj m i { te” i na [tran du.

Oni ko ji ne vo le re ku spas od ve li kih vru }i na na {li su na otvo re nom ba ze nu na Saj mi { tu, gde se ju ~ e, kao i pret hod nih go di na u okvi ru

ma ni fe sta ci je „Le to na ba ze nu”, or ga ni zo va lo dru `e we s naj mla |im po se ti o ci ma.

Ma li {a ni su se tak mi ~i li i pri ka za li svo je ume }e u po pu lar nom lim bo ple su. Sa da ve} tra di ci o nal no su uz pe va~ ke i ple sne na stu pe ima li i ~la no vi Klu ba ma ne ke na No vog Sa da. A osim to ga u wi ho voj or ga ni za ci ji i ma li {a ni su ima li pri li ku da po ka `u svoj ta le nat u pe va -

V remeploV

Ban ko mat za u vek pro gu tao kar ti cu Ma ro kan ci u „Dnev ni ku” i ma te ri jal ni po lo `aj no vi na ra.

Po sle ru~ ka u „Dnev ni ko vom” re sto ra nu, tre ba lo je da ot pu tu ju za Be o grad da bi se pri pre mi li za su tra {wi put u do mo vi nu. Ali, oni su `e le li da po pod ne pro ve du na „[tran du”, za ko ji su ~u li da je naj lep {a pla `a na Du na vu. Wi ho vi do ma }i ni, Po kra jin ski ko mi tet Na rod ne omla di ne, u~i nio im je to po vo qi.

N. C.

Pro gu ta na kar ti ca na ban ko ma tu OTP ban ke za kom pli ko va la je od mor jed noj po ro di ci i [vaj car ske. Na i me Mira i Marko Novitovi} iz gu bqe nu kar ti cu ni su mo gli do bi ti na zad od OTP ban ke bez odo bre wa wi ho ve ma ti~ ne ban ke u [vaj car skoj ko ja je tom pri li kom mo ra la do sta vi ti i potvdu po sto ja wa ra ~u na u toj ban ci. Ka ko to u [vaj car skoj pot pa da pod ban kov nu taj nu i ne mo `e da se sa op {ti i ka ko OTP ban ka ni je `e le la ni {ta vra ti ti uz po ka zi va we osob nih do ku me na ta, kar ti ca je osta la iza ban kov nih {al te ra iz gle da za u vek.

- Ban ko mat je kar ti cu od mo je `e ne pro gu tao od mah, ni je sti gla ni da uku ca pin. Po sle od bi ja wa OTP ban ke da nam vra ti ka ri cu o sve mu smo oba ve sti li po li ci ju ko ja ni je `e le la da s tim ima ve ze. Ni je mi ja sno ka ko ne mo -

wu i igra wu, a ne ki mo `da i pr vi put u `i vo tu, na pra voj sce ni uz ozvu ~e we i mno go broj nu pu bli ku.

Ina ~e, ovo tak mi ~e we na ba ze ni ma sva ke go di ne ma li {a ni od li~ no pri hva te, pa su se i ovog pu ta po red do bre za b a v e mo g li osve ` i t i uz „Fri k o m o v e” sla d o l e d e i „Mi na kvi na” osve `e wa, ko ji su i spon zo ri ove de~ je ma ni fe sta ci je.

Q. Na.

NEVOQE SUGRA\ANINA S TELEPA

IZGUBQENI ME\U BANKARSKIM SISTEMIMA

Na za vr {et ku de se to dnev nog obi la ska Ju go sla vi je, 8. avgusta 1962. u No vi Sad je do pu to va lo pet na e stak stu de na ta Arap skog uni ver zi te ta Ra bat. Pre ma pro gra mu, Ma ro kan ci su ob i {li re dak ci ju li sta „Dnev nik”, gde su sa ne ko li ci nom ured ni ka raz go va ra li o ure |i va~ koj po li ti ci li sta i na ~i na we nog utvr |i va wa i ostva ri va wa, a po seb no ih je za ni mao dru {tve ni

c m y

Foto: F. Baki}

„Emo ci o nal na al he mi ja”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na „Obe }a we kr vi“ Ri{el Mid. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Po greb no pred ze }e „Li sje” usko ro kre }e u iz grad wu osa ri ju ma po {to je do bi lo ga |e vin sku do zvo lu za obje kat ko ji }e gra di ti na Grad skom gro bqu u ne po sred noj bli zi ni vr ta se }a wa. Tre ba lo bi da bu de za vr {en do kra ja go di ne nov cem iz ka pi tal nih investicija. Grad je za tu na me nu pred vi deo dva mi li o na di na ra.

Obje kat }e bi ti po vr {i ne 35 kva dra ta i vi sok dva i po me tra. Re~ je o za jed ni~ koj grob ni ci za ~u va we eks hu mi ra nih po koj ni ka i ur ni. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK“ I „STILOS ART“ DARUJU KWIGE

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Emo ci o nal na al he mi ja“ auto ra Tare Benet Golmana. „Svi mi `e li mo sre }u i iz be ga va mo pat wu. Po {to pra va svr ha `i vo ta je ste da bu de mo sre} ni, va `no je ot kri ti {ta je to {to }e nam do ne ti naj vi {i

Oslo bo |e wa 33-51; od 9 do 12 In di vi du al na grad wa u Ma je vi~ koj uli ci od Mi ~u ri no ve do Ma ro di }e ve, In di vi du al na grad wa u uli ci bog da na Ga ra ban di na i uli ca Ma ro di }e va od Ma je vi~ ke do Slo bo da na Ba ji }a. Sremska Kamenica: od 8 do 12 Uli ca Ru `a i Ke ste no va. ^ortanovci: od 8,30 do 13 deo vi kend na se qa is pod Vi le stan ko vi} i deo na se qa Ka ra{. Petrovaradin: od 10 do 12 Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 30a. Koviq: od 8 do 13 deo na se qa od Tr ga So lun skih do bro vo qa ca pre ma ma na sti ru, crp ka na na si pu, Du na vac, Fa za ne ri ja CS i Rat no ostr vo.

gu da do bi jem svo ju kar ti cu na zad ako li~ nim do ku men ti ma do ka `em da je mo ja. Na {a ma ti~ na ban ka re kla nam je u sti lu da je ovo ov de Bal kan i da je naj bo qe da pre sta ne mo sa po tra `i va wem ne go da se vra ti mo na zad gde nas ~e ka no va kar ti ca, a ova }e bi ti blo ki ra na - re kao je No vi to vi}.

Iz OTP ban ke su nam sa op {ti li da se po ope ra tiv nim pra vi li ma „VI SAe„ i „Ma ster Card-a” za dr `a na kar ti ca na ban ko ma tu ne vra }a kli jen tu iz raz lo ga za {ti te ko ri sni ka od zlo u- po tre be kar ti ca ve} se pre se ~e na {a qe ban ci iz da va o cu. U ret kim slu ~a je vi ma, ka ko na vo de iz OTP-a, „kar ti ca se mo `e vra ti ti kli jen tu stran cu ali is kqu ~i vo uz sa gla snost ban ke iz da va o ca” gde je igle da u ovom slu ~a ju i do {lo iz o s tan k a ko mu n i k a c i j e i funk ci o ni sa wa.

A. L.

Sme }u me sto u kon tej ne ri ma i kan ta ma Su gra |a nin D. T. s Te le pa po `a lio se na {oj re dak ci ji ka ko mu „^i sto }a” ne od no si sve sme }e ko je ba ci.

- Boj ler lo `im sva ki dan u go di ni, ta ko da imam i mno go pe pe la, ko ji od la `em u ke se - `a li se D. T. - Wih ve `em i osta vim po red kan te, ka ko se pri li kom is to va ri va wa sme }a u ka mion ne bi de si lo da ke sa puk ne i pro spe se sa dr `aj. Pre me sec da na su do {li rad ni ci i pr vi put ni su ba ci li ke su u ka mion. Na zvao sam wi ho vog dis pe ~e ra i ka mion se vra tio. Ali ovog po ne deq ka se si tu a ci ja po no vi la.

U „^i sto }i„ ka `u da gra |a ni tre ba da ba ca ju sme }e u kan te ko je su im do de qe ne.

- Sme }e ne tre ba osta vqa ti po red, jer u kan ta ma ima do voq no pro sto ra, a po de qe ne su sra zmer no sa bro jem uku }a na u do ma }in stvu - ka `e port pa rol „^i sto }e” Milica Vlaisavqevi}. - Gra |a ni tre ba da ba ca ju sme }e u skla du s pro pi si ma, a ne ka ko oni ho }e. Ta ko |e, sva ko mo `e da se obra ti na {im dis pe ~e ri ma, ko ji ra de od 6 do 20 ~a so va ako ima ju ne ke pro ble me ili ne do u mi ce.

A. Va.

Jo{ jed na bi ci kli sti~ ka sta za Na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, od zgra de DTD-a ka Pi o nir skoj uli ci u to ku je iz grad wa bi ci kli sti~ ke sta ze. Na kon {to su ugra |e ne in sta la ci je, deo pe {a~ ke sta ze pre u re |u je se u bi ci kli sti~ ku. Po red to ga, ra di se i na sre |i va wu par kin ga. Qu bi te qi bi ci ka la usko ro }e mo }i neo me ta no da se vo ze po ovom de lu cen tra gra da, a pe {a ci ne }e mo ra ti da se skla wa ju da dvo to~ ka {i pro |u.

A. J.

„Ma gi~ na vr te {ka” Ani mi ra ni film za de cu „Ma gi~ na vr te {ka” bi }e pri ka zan da nas, u 11 ~a so va, u Kul tur nom cen tru gra da. Pro jek ci ja je deo ci klu sa De ~i jeg film skog le ta ko je se od vi ja od 1. do 12 av gu sta. Ce ne ula zni ca su 100 di na ra, a svi fil mo vi su sin hro ni zo va ni.

A. J.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak8.avgust2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ele na, Pe tra i \u ro u po ro di ci Ra |e no vi} Trojke Ele na, Pe tra i \u ro - Biqane i Milanka Ra|enovi}a.

Blizanci Tea i La ra - Lidije i Kristiana Bogde i Slo bo dan i Sa ra - Sla|ane i Jovana Lazi}a.

Devoj~ice Ka ta ri na - Jelene i Du{ana Veli~kovskog, Ni na - Karole Gajo Wegomir i Nikole Wegomira, Ne ve na - Silvije i Nenada Joji}a, Na |a - Vesne i Aleksandra Kolara, Lej la - Dijane i @eqka Mumleka, Lu na - Ivane i Miroslava Beara, Mia - Sne`ane i Branislava Buneta, An |e li ja - Jovane i Radovana \ur|evi}a, La ra - Ildike i \or|a Kopli}a, Sa ra - Dragane Popovi} Trtice i Lazara Trtice, Sta {a - Ma{e Popare-Konakov i Sr|ana Konakova, Mi la - Jelene i Marijana Zbu}novi}a, Ta ma ra - Jelice i Zorana \uki}a, Ha na - Sandre i Milana Vlajkovi}a, Ha na - Sanele i Dejana Guduri}a, Ne ve na - Goranke i Aleksandra Tomina, Te o do ra - Tamare i Vlade Jovanovi}a, Mi li ca - Marije i Darka Kovi}a, Ta ma ra - Sla|ane i Predraga Govedarice, Ana Marije i Petra Maksi}a, Ni ko li na - Marine i \ure Vin~i}a, Ma ja - Milke i Radenka Mari}a, Ti na - Jelene i Milana Dovedana, Iskra - Sawa i Bogdan Kora}, Du wa - Dijane i Zorana Bijeli}a, Ta ma ra - Sne`ane i Neboj{e Te{i}a, Du wa - Milijane i Nemawe Dragi~evi}a, Ani ko Rea - Nata{e Le~i} i Hajime Kubote, Ti ja na - Angeline i \or|a Lon~areva, Adri ja na - Sawe Dra{kovi} i Predraga @ivanovi}a, Mi li ca - Zdravke i Dragana Medi}a, So wa - Daliborke i Vasa Gari}a, Sa ra - Mirjane i Slavena Milijevi}a, Ana - Katice i Qubana Gazepova, Ma ri na - Milene Vasili} i Marjana Laci}a, Ana - Zorice i Mirka Begovi}a, Sve tla na - Tine i Sa{e Mihajlovi}a, An dre ja Zorice i Rajka Tep{i}a, An |e la - Renate Damjanovi} i Draga Ka~avende, Kri sti na - Dijane i Sa{e Popovi}a, Ana be la - Evice i Samuela Jurika, Na -

ta li ja - Svetlane Popmihajlov Zeremski i Borisa Zeremskog, Sa ra - Milice i Dragana Ninikovi}a, Te o do ra - Jasmine i Dejana Vidakovi}a, Na ta li ja Jelene i Vladana Nikoli}a, La ri sa - Olge Ohnaq i Dra`ena ]osi}a, Iva - Marije i Ninoslava Zubera, Da ri ja - Dijane Zekovi}-Raki} i Danila Raki}a, Je le na - Zorice i Gorana Igi}a, De ja na - Milane i Dejana Drobwaka, Je le na - Dubravke i Milana Pani}a, Ta ra - Irene i Dragana Ludo{kog, Ta ma ra - Verice [arac i Milana ^uli}a, Ti ja na Sowe i Predraga Milo{evi}a, La na - Ranke Kne`evi} i Damjana Voki}a, Sa ra - Sne`ane i Milo{a Pavi}evi}a, Ni ko li na - Svetlane i Sini{e Te{anovi}a, Di na - Nata{e i Radeta Mihajlovi}a, La ra - @ane i Darka Jankovi}a, Ja na - Jovane i Bojane Naskovi}a, Ana - Sawe i Miroslava Karagi}a, La ra - Gizele i Sr|ana Jovanovi}a, Ha na - Vesne Gvero i Janka Nikoli}a, Una - Sne`ane Ajdukovi} Gagi} i Vladimira Gagi}a, Du wa - Bogdane i Slobodana @ivkova, Lej la - Vesne Popac i Mladena Ordina~eva, Sa wa - Sne`ane i Radenka Kara}a, Xsin - Sijao Xang i Xou ]iuhua, An |e la - Dragice Macakawe i Neboj{e Sabatu{a, Ma ri na - Dragane Milenkovi} Popovi} i Nenada Popovi}a, An drea - @ane i Milivoja Stojanovi}a, Jo va na - Milice i Nenada Kokora, Je le na - Milene i Dalibora \ukanovi}a, Ja na - Gordane i Bojana Prodanovi}a, Za ra - Tatiane Toposke i Ivana Hansmana, An |e la - Danice Bogdanovi} Simovi} i Vladimira Simovi}a, Mi li ca - Milke i Sini{e \okovi}, Ti ja na - Sawe i Jovana Radovi}a, Mi li ca - Mirjane Sto{i} ^egar i Obrada ^egara.

Ven~ani Dra ga na Pe tro vi} i Bo ri slav Mi lo {e vi}, Si mo na Ste fa nov i \or |e \a ko vi}, Dra ga na Mar ko vi} i Bo ja na Cve ta no vi}, Mi li ca An |u {i} i Jo va na Mi ra no vi}, Ro ma na Anoj ~i} i Alek san dar Ra do sa vqe vi}, Jo va na Sa la ti} i Mi lo{ Mi lo {e vi}, Me i la Ma ria To me de Abreu i Vla di mir Pi hler, Ra do sla va Vi {e kru na i Vla dan An |el ko vi}, Jo va na Iva no vi} i Slo bo dan Ri sti}, Ma ri ja Bla go je vi} i Da niel [a ro {i, An ka Kr sta ji} i Bran ko Mi ja no vi}, Ma ja Ka ~ar i Bo ris Sta ni {i}, Ja smi na Mu ja gi} i Ne ma wa Ra do wi}, Da ni je la Nin ko vi} i Dra ga na Mi trov ~an, Sil vi ja Mi ka e li jan i Jo `ef Se re {i, Ma ri na Ja {ko i Vla di mir Mi qa no vi}, Alek san dra An ti} i Bra ni slav Pla~ ki}, Eva Ve ka{ i Ni ko la Gla vi ni}, Kse ni ja [u {ki} i Dra gan Mal ba {a, Ma ri na Ar si} i Bo ja na Jo va no vi}, Sve tla na Sa vi} i Vla di mir Maj sto ro vi}, Ma ja Pe {i} i Dra gan Gr li}, Ma ri ja Mar ja no vi} i Mi haj lo \e ri}. Iva na Ar na ut i Alek san dar Svor can. Gi na Pia Fe ra ro i Mar ko Ne deq ko vi}, Adri a na @e ga rac i Ne ma wa Sta no je vi}.

Mi hail i Zo ra na Ma ra {a no vi} sa si nom Ser ge jom

De~aci Vu ka {in - Nata{e i Vladimria Pani}a, Stra hi wa - Tawe i @eqka Pavlovi}a, Lu ka - Dejane i Gorana Stoj~i}a, Mar ko - Jovane i Slavka Markovi}a, Leon - Ane i Miroslava Savi}a, Mar ko - Jelene i Qubomira Stojiqkovi}a, Mi lan - Aleksandre i Qubomira Tadi}a, Ili ja - Olge i Bojana Dr~eli}a, Ili ja - Olge i Bojana Dr~eli}a, Stra hi wa - Manuele i Sini{e Uveri}a, Lu ka - Vesne i Dragana Guli}a, Vu ka {in - Ivane i Igora Markovi}a, Ma te ja - Sne`ane i Du{ana Rusmira, Pe tar - Bojane i Rajka Prodanovi}a, Ni ko la - Dragane i @eqka Joki}a, Ste fan - Milane i Daria Mati}a, An drej - Qupke i Ivice Fedovi}a, Uro{ - Sawe i Du{ana Elezovi}a, Vik tor - Ivane i Nikole Krkqi}, Da ni lo - Danijele i Wego{a I~evi}a, Pe tar - Aleksandre i Stanislava Lazendi}a, Vuk Sun~ice i Ivana Jovi}a, Jak {a - Mirjane i Aleksandra Matovi}a, Vik tor - Maje [ajatovi} Burbah i Andreasa Burbaha, Mi lan - Biqane i Mileta Suzi}a, Ni ko la - @u`ane Gergeq i Vlade Petrovi}a, Uro{ - Suzane i Dragana Stojakovi}a, Mi lo{ - Jelene Zekanovi} i Dragana \urkovi}a, Stra hi wa Olivere i Stevana Be~eli}a, La zar - Tijane i Aleksandra Radovanovi}a, Lu ka - Antonije i Dejana Ili}a, Lu ka - Ankice i Zorana Popovi}a, Ma te ja - Sanele i Jovana Radomirovi}a, Stra hi wa Milene i Predraga Malobabi}a, Fi lip - Jelene i Gorana Antanasijevi}a, Og wen - Dragane i Petra Budimlije, Ste fan - Marijane i Predraga Mari}a, Uro{ - Ivane Karakli}-Nikoli} i Vladimira Nikoli}a, Alek - Dragane Stankovi}-Gai} i Marka Gai}a, Ma te ja - Biqane i Marka Jovanovi}a, Pe tar - Renate i Zorana Kasalice, Mi ro slav Emine Powi~an Hemele i Miroslava Hemela, Oleg - Jadranke i Jovana Savina, Mi lu tin - Biqane i Veqka Baji}a, Ri ~ard - Aniko i ^abe Horwika, Bra ni slav - Milice Geli} i Bojana Kova~evi}a, Da ni lo - Aleksandre i Dejana Ivi}a, Ma te ja Jelene i Nedeqka Peji}, Du {an - Dragane i Draga-

na Kne`evi}a, An dri ja - Jelene i An|elka Joki}a, Og wen - Gabriele i Dragana Mari}a, Vuk - Aleksandre i Dragana Petkovi}a, Ste fan - Daliborke i Bo`e Jankovi}a, Jo van - Sne`ane Vasiqev i Laze Kotarca, Ili ja - Milice i Milenka Kova~evi}a, Vla di mir - Sne`ane i Milenka Ani~i}a, Ko sta - Jasmine i Neboj{e Raki}a, Mi haj lo - Andrijane i Bojana \uragina, Veq ko - Branke i Radice Stelki}, Pe tar - Branislave i Zorke Geli}, Vu ka {in - Sandre i Miodraga Novkovi}a, Stra hi wa Dragane i Du{ka Kovanxi}a, Ste fan - Qiqane i Milana Jovanovi}a, Mir ko - Katarine i Dejana Skorupana, Ti bor - Tawe i Jana Vrbovskog, Me met - Mahie i Mustafa [akola, An drej - Kasandre i Neboj{e Blagojevi}a, Ne ma wa - Ranke i Mileta Stepanovi}a, Va si li je - Mileve i Mladena Krtoline, Ili ja - Dragane i \or|a Tutorova, Dra gan Du{ice Kordi} i Ivana Joji}a, Fi lip - Bojane i Vladimira Kize, Alek sa - Jelene i Gorana Lazarevi}a, Jo van - Branislave i Zoltana Serbaka, Da mjan - Olivere Vu~ini} Leko i Gorana Leke, Du {an - Danijele i Zorana Ani~i}a, Lu ka - Jelene i Petra Krompi}a, Da mir - Emire Ibraim i Burima @ivolia, La zar - Sawe i Radoslava Kalabe, Stra hi wa - Jelene i Du{ka Jo{i}a, An drij - Ivane Bereg - Aladin i Haris Aladina, La zar - Rade i Mladena Lepoji}a, Lu ka - Jelene i Miodraga \iki}a, Ser gej - Bojane i Milomira Male{a, Ste fan - Oksane i Mladena Krezovi}a, Ji si jou - @ong @ong Xoi i \ing Vuang, Va wa - Lidije i Aleksandra ^abradia, Alek sa - Marijane i Bogdana Samarxije, Mi }o - Anite Stojecki i Milorada Latinovi}a, Te o dor - Qubice i Dragana Jovanovi}a, Alek sa Jelene i Kristijana Bak{a, Lu ka - Sne`ane i Zlatka Gilica, Og wen - Mirjane i Dragana Radujkovi}a, Pe tar - Qupke i Igora Vasiqevi}a, Kon stan tin - Danijele i Predraga Risti}a, Ne nad Nata{e i Jovana Milivojevi}a, Alek sej - Monike Markovi} Bor|o{ki i Mirka Bor|o{kog.

Umrli Laslo Crepi} (1925), Tihomir Ungar (1930), Mitar Gali} (1935), Jordan Agatonovi} (1933), Rizan Zoni} (1949), Zlatko Haxi} (1942), [tefan Zarecki (1962), Ivan Zarecki (1945), Nedeqko Laki} (1947), Bojan Pandrc (1985), Jovan Anani} (1949), Nikola Joveti} (1941), Ondrej Klin ko (1955), Pe tar Di mi tri je vi} (1929), Dragan \or|evi} (1937), Stojan Stojisavqevi} (1937), Aleksandar Xilitov (1953), Du{an [ija~i} (1933), Milica Hutalarovi} ro|. Risti} (1929), Jolan Grek ro|. Farka{ (1951), Dragoqub Blizanac (1934), Katarina Pi ler ro|. se der (1938), Bo `i dar Mi li} (1927), Dragojlo Jerni} (1946), Dragica Lon~ar ro|. Ivankovi} (1936), Marica Maksimovi} ro|. Krsmanovi} (1930), Radislav Stan~ul (1928), Mijo Ki{ (1947), @ivka Krsti} ro|.

Krsti} (1937), Ivan Draga{ (1950), Du{anka ^onki} (1935), Jovan Jelenkovi} (1925), Aleksandar Veselinovi} (1942), Branko Stojanov (1924), Quba [panovi} ro|. Mili} (1935), Novica Macura (1956), Rada Verki} (1947), Predrag Ja}ovi} (1990), Jo`ef [imon (1927), Ana Yo na tan Lir tat i Da ni je la Ka lu |e ro vi}

Kova~evi} ro|. Poqak (1936), Stoja Milovac ro|. Vojnovi} (1947), \or|e Ka}ibo (1942), Jelene Stanimirovi}-Gaji} ro|. Stanimirovi} (1923), Zagorka Radosavqevi} ro|. A}imovi} (1930), Dragan Novakovi} (1953), Dmitar Rado{evi} (1949), Gorinka Laki} ro|. Ninkov (1944), An ge li na Ma noj lo vi} ro|. Vin ki} (1921), Dragi{a Vlaji} (1952), Tekqa Lepkij ro|. Bar~evski (1926), Radislav @eki} (1923).

Dragica \akovi} ro|. Bu~evi} (1963), Rajko Smiqani} (1944), ^edomir Mi{kovi} (1927), Du{an Nikoli} (1946), Zorka Krtini} ro|. Stan~evi} (1938), Desa Topi} ro|. Suba{i} (1921), Danica Karan ro|. Budisavqevi} (1957), Mihajlo Kalembah (1948), Jelka Milankovi} ro|. Kokanovi} (1934), Katica Ortak (1934), Juro Beki} (1937), [tefanija Na|meqkuti ro|. [lothauer (1933), Savo Ili} (1939), Milivoj Akov (1958), Qubinka Mili~i} ro|. Kerac (1922), Krsto Sta{evi} (1931), Ivica Kezi} (1937), Milisav Sto{i} (1937), Danica Bojkovi} (1927), Milan Pavlovi} (1956), Milan Gavrilovi} (1930), Andrija Ba|inski (1931). Vjera Hudak ro|. Besermewi (1927).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

9

UZ POMO] ZAJMA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE

Kli sa do bi ja no vu {ko lu U sep tem bru bi mo gla da po~ ne ob no va dve i iz grad wa jed ne no ve osnov ne {ko le, a u okvi ru pro jek ta s ko jim je Mi ni star stvo pro sve te kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Ka ko je za „Dnev nik“ re kao ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Mi lan \u ki} Grad je uglav nom is pu nio sve oba ve ze ko je je pre u zeo na se be, a to su teh ni~ ka do ku men ta ci ja i do zvo le za ko mu nal ne pri kqu~ ke i in fra struk tu ru.

- Mi n i s tar s tvo pri v o d i kra ju ten der, ko ji je ras pi san i mo `da bi mo gli da o~e ku je mo pr ve ra do ve na do grad wi dve osnov ne {ko le u sep tem bru. Ka da je re~ o iz grad wi no ve {ko le na Kli si, tu je di na mi ka ma lo dru ga ~i ja zbog kom plek sno sti po sla, ta ko da za vr {a va mo glav ni pro je kat,

a na kon to ga sle de ten de ri i iz grad wa – ob ja snio je \u ki} i do dao da bi sle de }eg me se ca mo glo da se o~e ku je i sve ~a no pot pi si va we pro to ko la.

Po red iz grad we no ve {ko le na Kli s i, ovaj pro g ram Mi n i s tar s tva pro s ve t e i EIB-a, ka da je re~ o No vom

Sa du ob u hva ta i pro {i re we osnov n ih {ko l a „Sve t o z ar Mar k o v i} To z a“ i „Ko s ta Trif ko vi}“.

Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}“ Mi lan Spa so je vi} se na da da }e ra do vi bi ti za vr {e ni do sle de }e {kol ske go di ne u ko ju bi on da kre nu li s

na sta vom u dve sme ne, s tim da po sto ji mo gu} nost da u bu du} no sti na sta vu or ga ni zu ju sa mo u jed noj sme ni. Ovom do grad wom {ko la }e do bi ti neo p ho dan do dat ni pro stor, a {ko la }e i pr vi put po sle 44 go di ne do bi ti pra vu zbor ni cu.

Na kon {to {ko la bu de pro {i re na s 12 no vih u~i on i ca i jo{ tri ko je }e bi ti do bi je ne re kon struk ci jom sta rog de la zgra de, sva ki }e pred met ima ti svoj ka bi net, a mo }i }e i da fi zi~ ki odvo je ni `e od vi {ih raz re da, ob ja {wa va Spa so je vi}. Osim u~i o ni ca i zbor ni ce {ko la }e po ra sti za kan ce la ri je psi ho lo {ke i pe da go {ke slu `be, u~i o ni cu za zdrav stve nu za {ti tu u~e ni ka i vi {e na men sku sa lu.

- Ovom do grad wom }e mo bi ti u mo gu} no sti da do dat no una pre di mo kva li tet na sta ve.

Ova {ko la gra |e na je za 600 |a ka, a ve} 1985. go di ne ih je ima la 700. Po sled wi put je bi la do gra |i va na 2006. go di ne, ali to ni je bi lo do voq no jer {ko lu „Ko sta Trif ko vi}“ po ha |a sve vi {e u~e ni ka iz ra znih de lo va gra da i sa da bro ji mo 946 |a ka – is ti ~e na{ sa go vor nik.

Iako pro je kat po {i re wa {ko le sa dr `i i na crt ma log ba ze na on ne }e bi ti gra |en u pr vim fa za ma ra do va. Spa so je vi} ovaj ma li {kol ski luk suz ob ja {wa va ti me da su una zad 10 go di na raz mi {qa li o we m u i pred v i d e l i ga za zdrav stve no ko rek tiv ni rad sa de com. Ipak, ne }e se od re }i te ide je jer sma tra ju da se pru `a we ra znih mo gu} no sti i kva li tet nih uslo va de ci uvek is pla ti. Ka da bu du vi de li ka ko te ku ra do vi Spa so je vi} ka `e da }e po ku {a ti da spro ve du ovaj plan.

A. Vidanovi}

ZAVR[ENA 19. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA U KARLOVCIMA

Odu {e vi li pu bli ku pe va wem - Po ~e li smo do sta ne ve se lo ove go di ne ve {}u da nam Po kra ji na ni je odo bri la ni ka kvu fi na sij sku po mo}, a evo, ipak smo ov de sa svim ovim mla dim qu di ma i na {im dra gim Kar lov ~a ni ma ko ji su uvek sprem ni da obez be de i pru `e lo gi sti~ ku ba zu i to na naj bo qi mo gu }i na ~in. Sa mo oni zna ju ka ko to uspe va ju, ali is tra ja va ju, mi slim pre sve ga za hva qu ju }i qu ba vi pre ma svom gra du, cr kvi, svo joj i svih nas bu du} no sti, ko ju pred sta vqa ova mla dost is pred nas. Qu di ko ji su sa wi ma ra di li, Ra di slav Nu ni} sa Aka de mi je u Is to~ nom Sa ra je vu ko ji je vo dio gru pu po ja ca i di ri gent ko ji je sa na ma ve} ~e ti ri go di ne mr Ra de Ra do vi} sa iste aka de mi je i je di ne vi so ko {kol ske usta no ve za u~e we cr kve ne mu zi ke u ovom re gi o nu, u~i ni li su naj bo qe {to mo gu u sva kom po gle du re kla je di rek tor ka Mu zi ko lo {kog in sti tu ta SA NU prof. dr Da ni ca Pe tro vi} na za vr {nom

kon cer tu po la zni ka ovo go di {we, 19. po re du Let we {ko le cr kve nog po ja wa *Kor ne li ju u spo men*, ko ji je odr `an u su bo tu u Kar lo va~ koj gim na zi ji.

Po se ti ci ma, ver noj pu bli ci iz Srem skih Kar lo va ca, No vog Sa da, Be o gra da i dru gih me sta u~e sni ci ovog kam pa cr kve ne mu zi ke, po da ri li su i ovog pu ta mu zi~ ki u`i tak - ra zno vr stan re per to ar sa sta vqen od du hov nih i sve tov nih kom po zi ci ja po iz bo ru di ri gen ta Ra do vi }a, po ka zav {i jo{ jed nom da uz ogro man trud mo `e za krat ko vre me da se pri pre mi zah te van pro gram ka kav se po sta vqa pred wih sva ke go di ne. U~e {}em na li tur gi ji u Sa bor noj cr kvi u Kar lov ci ma ju ~e je na kon sed mo dnev nog ra da za vr {e na ovo go di {wa let wa {ko la cr kve nog po ja wa, ko ju u sa rad wi sa Mu zi ko lo {kim in sti tu tom SA NU or ga ni zu je Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca.

Tekst i foto: Z. Ml.

UPOZNAJTE NOVOSADSKE MESNE ZAJEDNICE

U cen tru ne kad lo vi li ri be iz ~am ca Sta ri grad, po znat i kao Cen tar je naj sta ri ji i cen tral ni deo Novog Sada. Nalazi se na ba~koj obali Dunava. Naseqe iz koga se r azvio dana{wi S tar i gr ad (i Nov i Sad) o sn ov ano je 169 4. godine. Bilo je poznato kao Racka varo{ ili Petrovaradinski {anac i nalazilo se u sastavu Podunavske vojne granice. Prvo bitno podru~je Petrovaradinskog {anca prostiralo se u severozapadnom delu dana{weg Starog grada i jugozapadnom delu dana{we Podbare. Do polovine 19. veka, naseqe se uglav nom {i ri lo pre ma za pa du, gde su for mi ra ne no ve grad ske ~e tvr ti - Rotkvarija, Salajka i Grbavica, a tek kasnije se {iri pr ema istok u i jugu , tak o da su n eki delovi dan a{ weg S tarog g rada

Da nas je ov de Po zo ri {ni trg

Naj stro `i cen tar gra da

nov ij i po nasta nku od n ek ih susednih gradskih ~etvrti.

Jugoisto~ni deo da na{weg Starog grada u pro{losti se nazivao Mali Liman, a postojao je i Veliki Liman, koji se nalazio na podru~ju dana{weg Limana. Sve do po~etka tri de se tih go di na 20. ve ka, na Ma lom Li ma nu su bi le ba re, pe {~a ni spru do vi, vo de no bi qe, vr be i li va de. Po Ma lom Li ma nu se lo vi la ri ba iz ~a ma ca, a uz Du nav, pre ma Tvr|avi, postojao je skup zgrada zvanih Bruk{anac, malo utvr|ewe kojim se obezbe|ivao pontonski most. Koju stotinu metara

uzvodno bilo je kupali{te, s drvenom zgradom na vodi. Ovo kupali{te je kasnije zameweno [trandom.

Naziv Mali Liman se sasvim izgubio kad je teren potpuno izgra|en i time centralno gradsko jezgro povezano sa Du na vom.

Mno ge zna ~aj ne gra |e vi ne No vog Sa da na la ze se u ovom de lu gra da To su Ba no vi na, Vla di ~an ski dvor, Spens, Ho tel „Voj vo di na„, Ta nur xi }e va pa la ta kao i sta dion Ka ra |or |e. Tu su i zna ~aj ne po li ti~ ke usta no ve kao {to su Grad ska upra va, Skup {ti na Voj vo di ne, Vla da Voj vo di ne, Skup {ti na gra da kao i tri me sne za jed ni ce i su do vi.

Ovaj deo sa dr `i i mno go obra zov nih usta no va me |u ko ji ma su {est sred wih {ko la, dva fa kul te ta i jed na vi {a {ko la. Tu su i raz ne cr kve - Sa bor na pra vo slav na, Us pen ska pra vo slav na, Ni ko la jev ska pra vo slav na, adven ti sti~ ka, pro te stant sko-evan |e o ska, uni jat ska, kao i adven ti sti~ ki mo li tve ni dom. Ka to li~ ka cr kva ime na Ma ri ji nog ta ko |e spa da u ovaj deo gra da, i na la zi se na Tr gu slo bo de. U Sta rom gra du je i Si na go ga, ko ja je jed na od ~e ti ri Si na go ge ko je po sto je da nas u Sr bi ji.

Ov de je ne kad po sto ja la i Jer men ska cr kva, ko ja je sru {e na 1963. go di ne pri li kom pro {i re wa Bu le va ra mar {a la Ti ta, da na {weg Bu le var Mi haj la Pu pi na. A. Va.

SNIMA SE NASTAVAK SERIJE „SVA TA RAVNICA“

„Ja go di }i“ u na {em gra du

Cen tar na {eg gra da, ju ~e je za tre nu tak bio vra }an u pro {lost, a mno go broj ni pro la zni ci ra di zna lim o~i ma, pi ta li su se o ~e mu se ra di. Kroz Du nav ski park i Pa {i }e vu

go di ne. U se ri ji glu me na {i po zna ti i omi qe ni dram ski umet ni ci, kao i mla di uspe {ni glum ci ko ji ma je ovo pri li ka da pri ka `u naj {i roj pu bli ci svoj ta le nat. To su, u

uli cu, de fi lo va le su ko ~i je, a pi ja ca ko ja je bi la po sta vqe na tik uz Vla di ~in dvor, na tre nu tak je No vo sa |a ne vra ti la na po ~e tak 19. ve ka. Za ova kav iz gled gra da „kri vac“ je po pu lar na se ri ja “Sva ta rav ni ca”, ko ja do bi ja svoj na sta vak u vi du se ri ja la “Ja go di }i”. Ka kos mo ju ~e sa zna li no va se ri ja ima }e 12 epi zo da i gle da o ci RTS-a ima }e pri li ku da u`i va ju u woj ve} po ~et kom 2012.

ulo zi tro ji ce bra }e iz gro fov ske po ro di ce Ja go di}: De jan Lut ki} (Jo van), Gor dan Ki ~i} (Bran ko) i Ivan Bo siq ~i}(Laj ko), u ulo zi wi ho vog oca gro fa Mi la na je Dra gan Ni ko li}... Sce na rio je na pi sao \or |e Mi lo sa vqe vi},, a re `i ser je Mi ro slav Le ki}.

Sem u No vom Sa du se ri ja }e se sni ma ti u Pe tro va ra di nu i u Srem skim Kar lov ci ma.

Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak8.avgust2011.

ОД ХОРГОША ДО КАЊИЖЕ МИНУЛЕ СУБОТЕ

DNEVNIK

c m y

10

ЗАВРШЕНИ МОРОВИЋКИ ЛЕТЊИ ДАНИ

Пешачка тура љубитеља природе

КАЊИЖА: Друштво пријатеља природе „Кањижа„ из истоимене потиске варошице приредило је у суботу шесту међународну пешачку туру која је у шетњи севером Бачке и Потисјем окупила 150 учесника. Окупљање љубитеља пешачења било на обали Тисе у одмаралишту Гастро клуба „Кереш„, одакле су аутобусом превезени до Хоргоша, одакле се кренуло на исто одредиште. Председник Друштва љубитеља природе „Кањижа„ Шандор Берец задовољан је одзивом, посебно због чињенице да је било и гостију из Будимпеште, Сегедина и још неких места из Мађарске, затим из Зрењанина, Палића, Суботице, док су остали били из Кањиже, Хоргоша и околних ме- Пријављивање учесника пред шетњу на северу Бачке ста. Међу њима био је и један гастарбајтер из Канаде тара. На циљу сви су добили дипломе, организован је који се зажелео шетње по завичају. квиз из области туризма и заштите животне средине, а Учесници су од Хоргоша, преко Камараша и Марто- приређен је и заједнички ручак на обали Тисе. ноша превалили предвиђену маршуту од 26,6 киломеМ. Мр.

Удружење жена Беркасова првак етно-фестивала МОРОВИЋ: Моровићки летњи дани, који су почели још 25. јула, завршени су у петак етнофестивалом. У протеклих 10 дана било много различитих и врло успешних спортских активности, као што је турнир на песку. Врхунац свих догађања у последњих 10 Моровићких дана, свакако је етно-фестивал. На овом фестивалу значајно место добило је КУД „Свети Сава„ које је сплетом игара Србије и Војводине забављало бројну публику испред Дома културе. Око 20 удружења жена из шидске и сремско-митровачке општине изложили своје ручне радове и кулинарске вештине, а комисија је оцењивала чији штанд је најлепши. Прво место припало је Удружењу жена из Беркасова и оно ће имати част да наредне го-

Удружење жена „Сремице“

дине отвори етно-фестивал у Моровићу.

Сремски фронт и за туристе Директор Туристичке организације Шид Мирослав Мића Јањић је госте: директора Туристичке организације Војводине Гвоздена Перковића, директора Туристичке организације Бјељине Симу Лакетића и помоћника директора Туристичке организације Бањалука Стевана Келечевића одвео на спомен обележје Сремски фронт. Ту им је презентовао нови пројекат идејног решења овог спомен обележја, којеће га, након реализације, претворити поред историјске, у туристичку дестинацију.

Моровић има два удружења жена: „Моровићанке“, које ове године нису биле присутне на фестивалу и „Сремице“, које су прошле године на Међународном фестивалу ручних радова Војводине у јакој конкуренцији од 2.000 излагача на Бездану, освојиле шест диплома појединачно и групно. Ове године на златном котлићу у Моровићу освојиле су треће место и летовање за две особе на црногорском приморју. Д. Савичин

Ретроспектива Барошевих радова

ЗРЕЊАНИН: У Салону Народног музеја Зрењанин, вечерас, у 19 часова, биће отворена изложба под називом „Маријан Барош - ретроспективна изложба 1981 - 2011“. Аутор текста каталога и изложбе је ликовни критичар Сава Степанов, а посетиоци ће имати прилику да погледају тридесетак радова насталих током тридесетогодишњег стваралаштва зрењанинског сликара Маријана Бароша.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.40), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.20, 22.35), „Rio” 3D (13.20), „Kung fu panda 2”, 3D (13.10, 15.10, 15.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (20.30, 22.30), „Transformers 3” (17.15), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.20, 17.45, 20, 22.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (15.45, 18, 20.15, 22.25). „ „Green lantern” ( 16, 18.10, 20.25, 22.40) Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Hana” (21) KCNS: „Magi~na vrte{ka” (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Bo`a Mandi} (1911) u 12 sati, Ilinka Petra [}eki} (1926) u 12.45, Milka Save Risti} (1937) u 13.30 i Judita Lazara Vukojevi} (1932) u 14.15 sati.

TELEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Барош је, иначе, рођен 1950. године. Академију уметности (сликарски одсек) завршо је у Новом Саду 1981. у класи професора Бошка Петровића. Члан ја СУЛУВ-а од 1983. Запослен је у зрењанинској Савременој галерији као ликовни педагог и дизајнер. Излагао је на преко 200 колективних изложби у земљи и иностранству, и дизајнирао више од 200 каталога, плаката, позивница… Ж. Б.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СДПС – РАВНОПРАВНОСТ УПОЗОРАВА НА БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ

Званични подаци нису тачни ЗРЕЊАНИН: Ситуација у Зрењанину је изузетно тешка, а све је последица катастрофалног стања у зрењанинској привреди, приметио је члан Извршног одбора Градског одбора Социјалдемократске партије Србије – Равноправност Јаков Кипић, и подсетио да је, према подацима Националне службе за запошљавање, овде 12.000 људи без посла. Кипић је, међутим, на конференцији за новинаре поставио питање у којој мери ови подаци осликавају право стање у Зрењанину.

-Подаци НСЗ о броју незапослених нису поуздани јер се велики број људи који траже посао не пријављује на евиденцију те службе. Праву слику о броју незапослених у граду Зрењанину можемо добити ако се осврнемо на стање у коме се налази овдашња привреда. Некад један од најразвијенијих индустријских центара на целом Балкану, чија привреда је запошљавала више десетина

хиљада људи, данас је само бледа слика онога што је био. У граду који је изгубио све своје индустријске гиганте, попут комбината „Серво Михаљ“, „Пролетера“, „Слоге“, ГИК-а „Банат“, Фабрике шешира, „Ударника“ и многих других предузећа, не може се озбиљније причати о смањењу незапослености без покретања производње и поновног отварања предузећа – напоменуо је Кипић и истакао да, иако су пропадање привреде пратила обећања о гринфилд инвестицијама, мали број новоотворених фабричких погона у новој индустријској зони ни изблиза није довољан да замени некада импозантну зрењанинску привреду. СДПС – Равноправност, додао је он, сматра да је прави и једини пут опоравка привреде привлачење нових инвестиција и покретање производње у предузећима која још увек нису у потпуности изгубљена. Ж. Б.

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ

Братимљење Вршца и Решице

ВРШАЦ: Општина Вршац већ дуже време има богату међусобну сарадњу са градом и општином Решице из суседне Румуније. Овај град је седиште Жупаније Караш – Северин и са Вршцем сарађује у реализацији пројеката прекограничне сарадње. Како у локалној самоуправи Вр-

борници Скупштине општине града под кулом донели одлуку о братимљењу две општине, а иницијативу је дао градоначелник Решице Михај Степанеску. Ово побратимство, истичу вршачки челници, допринеће и већој афирмацији румунске националне мањине у вршачкој општи-

Споменик на јеврејском гробљу Скупштина општине Вршац донела је одлуку о подизању спомен обележја на локацији Старо јеврејско гробље, где ће се уредити јавна зелена површина и подићи споменик у знак сећања на припаднике јеврејског народа у Вршцу несталим у Холокаусту током Другог светског рата. Надовезујући се на ову тему, др Предраг Мијатовић је рекао да је након ослобођења града 1944. године ухапшено око три стотине Вршчана и сви су стрељани без суђења. Мијатовић је затражио да се покрене процес рехабилитације. То им дугујемо, да скинемо љагу са имена наших предака, рекао је др Мијатовић као један од оних чији су рођаци овде без доказане кривице стрељани. шца истичу, ради се о градовима и локалним самоуправама које су географски и културно блиски и који су то показивали кроз разна гостовања спортских и културно уметничких удружења, као и кроз размену искустава у управљању локалним ресурсима. Како већ постоје бројни контакти указала се потреба да се сарадња подигне на виши ниво и добије карактер братских односа. Отуда су и од-

ни и српској заједници на подручју града Решице и у Жупанији Караш - Северин.

- Као део јединственог банатског географског и културног простора, обе општине посвећене су регионалној сарадњи у циљу стварања заједничког европског дома оба народа - истиче се у документу о братимљењу. На ову одлуку чека се и сагласност репуР. Ј. бличких органа.

У ДРЉАНУ ПРОСЛАВИЛИ ДАН СЕЛА

Мелашевци бољи кулинари ДРЉАН: Мештани Дрљана, насеља у бечејској општини крај пута за Бачку Тополу, искористили су сеоску славу Преображење господње по римокатоличком календару и за освећење хлеба од новог брашна у сеоској цркви. Месни КУД „Куташ Пуста“ организовао је низ активности, а најатрактивније је било, свакако, кулинарско такмичење у кувању паприкаша од петла. С обзиром на то да је реч о симболу раног устајања петлу, кулинари су отворили целодневни програм већ у јутарњим сатима. Пријавило се шест екипа. Победнички пехар освојила је комшијска екипа „Џемини девет“ из Милешева у саставу Петар Бајић и Драган Макић, а пехаре за друго и треће место добили су мештани Шандор Дели, односно Ото Верт. После свечане мисе у сеоској римокатоличкој цркви, бечејско МКД „Петефи Шандор“ приредило је тачно у подне пригодан

забавни програм. Пре заједничког славског ручка у Дому културе, обављено је проглашење победника и уручење награда најбољим кулинарима. У вечерњим сатима забава је настављена на традиционалном балу. У маленом Дрљану ће се овог месеца одржати још једна светковина, када се очекује и далеко већи број гостију. За 27. август је планирано свечано отварање хиподрума на парцели познатог одгајивача коња у Дрљану Саве Попова. Тада ће, поред касачких трка на лане изграђеном спортском објекту, гости уживати у разним кулинарским ђаконијама, од којих ће, свакако, најатрактивније бити дегустација печеног вола и туријских кобасица. С обзиром да ће почасни круг на новом хиподрому провозати и бајкери, то ће и љубитељи машина с много коња имати разлог да дођу у Дрљан. В. Јанков

Коначари на Летенци ТЕМЕРИН: Извиђачи из Темерина боравиће наредних десет дана у кампу Летенка на Фрушкој Гори. Коначари су три дана уређивали табор, поставили ша-

торе и пољску кухињу. Сем извиђачких дисциплина, организоваће се многе креативне радионице, спортска такмичења и надметања у знању. М. М.

ponedeqak8.avgust2011.

11

СУБОТИЧКА КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈА ПОЧЕЛА ДА РАДИ

Нове комшије на задатку

СУ БО ТИ ЦА: У Суботици је коначно почела да ради Комунална полиција. Иако је била један од првих градова у којима надужност треба да ступе комунални полицајци, с годином закашњења коначно је прорадила полиција која треба да брине о комуналном реду. По суботичким улицама за сада патролира 20 комуналних полицајаца, а план је да се у будућност запосли још десет. У Кули су прошли све обуке, радиће у три смене и дневно ће бити ангажовано од два до осам полицајаца. Њиховој промоцији у центру

града присуствовале су њихове колеге из Београда и Новог Сада, као и инструктори из Куле. Суботичким новим „комшијама“ прва се обратила начелница Комуналне полиције у Београду Гор ја на Обре но вић, која им је пожелела срећан рад и поручила да ће им колеге из Београда помоћи својим знањем, искуством и логистиком. Први задатак комуналних полицајаца биће да обиђу све месне заједнице и упознају се с проблемима Суботичана.

– Очекујемо да будемо на услузи грађанима. Прво ћемо се упо-

знати с представницима месних заједница и проблемима. За оно за шта нисмо надлежни упутићемо грађане на праву адресу. Од опреме, осим аутомобила с грбом града, имамо лисице и пендреке, док за ватрено оружје немамо овлашћење – објашњава комунални полицајац Зо ран Га брић, који је дуго радио у Комуналној инспекцији. У градској управи кажу да ће унутар куће да разрешавају шта је чија надлежност између инспекције и полиције. Комунална полиција има овлашћења да контроли-

ЗА ШТИ ТА ПО ТРО ША ЧА НА ДУ ГОМ ШТА ПУ

Чек про шао, пен зи ја на од ло же но

АПА ТИН: Пензионерка Ма ри ја Бо гић из Апатина, била је не мало изненађена, када су јој у банци „Интеза” рекли да не може да подигне пензију, јер јој је рачун блокиран и да је у минусу због пуштеног чека од пет хиљада динара. Прегледала је све своје рачуне утврдивши да је у маркету „Макси“ пазарила чеком 14. маја и да је тај рачун требао да стигне на наплату тек 14. августа. После 11 дана грешка којом је рачун превремено наплаћен је исправљена тако што је чек сторниран, а банка за то време неће наплатити затезну камату.

- Са пензијом од 16.000 динара морам плански да располажем приликом куповине намирница. Због тога чувам рачуне и бележим датуме издавања чекова - каже Марија Богић, која намерава да ствар истера до краја, јер сматра да су потрошачи без икакве заштите, уз претпоставку да они који располажу са више новца на рачуну, вероватно не проверавају тако прецизино свој банковни салдо. Удружење за заштиту потрошача у Апатину не постоји, а инспекцијске службе делују само по појединачном пријављивању. У инспекцији рада ка-

Ма ри ја Бо гић

жу да они нису надлежни за овакве случајеве те да је за то надлежна тржишна инспекција.

- Потрошач може да тражи да се утврде све околности због којих је дошло до грешке али тешко да ће моћи, осим моралне сатисфакције, добити надокнаду. У оваквим случајевима једино могу да се санкционишу кривци уколико се утврде - рекао је Вла до Ба са рић из Републичке тржишне инспекције. Осим појединачних случајева, постоје и трајне недоумице потрошача

повезане са пазаром на зеленој пијаци где нема контролне ваге.

- На пијаци продавци мере поврће дигиталном вагом или кантаром. Куповала сам дињу и када ми је продавац рекао да је тешка два килограма посумњала сам у то. Како нема пијачне контролне ваге обратила сам се другом продавцу да ми провери тежину диње. Није пристао јер не жели да контролише колеге са пијаце - каже домаћица Ро жа Хор ват. Јавно комунално предузеће „Наш дом”, које газдује зеленом пијацом, има дигиталну контролну вагу која мери воће и поврће до 10 килограма, али се она не налази на пијаци већ у просторијама ове фирме и чека да се коначно изгради зелена пијаца.

- Било је предвиђено да контролна вага буде у ограђеном простору на зеленој пијаци, али одлучено је да је поставимо на новој пијаца која се гради. Ваге продаваца контролише тржишна инспекција и требало би да су све баждарене без обзира да ли су дигиталне или су обични кантари на које се ставља жиг као доказ да су исправни - рекао је Ми ле Глу мац из ЈКП „Наш дом“ Ј. Прел чец

НА ТАКМИЧЕЊУ У КУВАЊУ РИБЉЕ ЧОРБЕ У МАРТОНОШУ

Златни котлић Предрагу Анђелковићу МАРТОНОШ: Такмичење кулинара у кувању рибље чорбе „Златни котлић Мартоноша 2011” у Мартоношу код Кањиже, окупило је 42 екипе из Суботице, Кикинде, Новог Кнежевца, Кањиже, Палића, Сенте, Аде, Хоргоша, Мартоноша и других војвођанских места. Одлуку о најбољима деонео је петочлани жири одабран од представника такмичара, којим је руководио Стипан Видаковић из Суботице. Победнички пехар за најукуснију чорбу припао је Предрагу Анђелковићу из Шупљака, другопласирани је Миодраг Кујунџић из Суботице, а трећепласирани Дамир Будановић из Суботице. Најбољима су уручени пехари и нови котлићи, а поред њих медаље су добили и њихови помоћници. Домаћин и организатор дружења кулинара било је месно Удру-

Награђени кулинари „Златног котлића Мартоноша“

жење спортских риболоваца „Шаран„, уз подршку главног спонзора „Телек паприке„ из Мартоноша. За мештане и посе-

тиоце чланови УСР „Шаран„ су по популарним ценама припремили рибчју чорбу и печену рибу. М. Мр.

Ре кон стру и са на Мо рав ска улица КИ КИН ДА: Најкасније почетком наредне недеље завршиће се сви радови у Моравској улици, сазнајемо у ЈП Дирекција за изградњу Кикинде. У овој улици урађен је нов коловоз, колски улази, површине за паркирање и тротоари. Изграђена је кишна канализација, а замењене су поштанска инсталација и део водоводне и канализационе мреже. У Радове је утрошено око 16 милиона динара. Неопходно је још поставити вертикалну и хоризонталну сигнализацију, као и уредити део тротоара, сазнајемо од Зо ра на Стан ко ви ћа из Дирекције за изградњу града: - До краја ове или почетком наредне недеље улица ће бити пуштена у саобраћај. Ширина коловоза Моравске улице након реконструкције је 5,5 метара, а дужина која је потпуно уређена је 270 ме-

Ра до ви при кра ју

тара односно од Светосавске до Војводе Мишића. Изграђена је и кишна канализација, а замењене су поштанска инсталација и део водоводне и канализационе мреже. Извођач радова је фирма „Градитељ”.

- Вредност радова је око 14 милиона динара - каже Станковић. -

Изградња тротоара је накнадно уговорена, јер овај посао није био предвиђен пројектом, па је за ову намену издвојено још два милиона динара. Радови у Моравској улици започети су у септембру прошле године, а реконструкција је била неопходна, јер је коловоз био у фази распадања. А.Ђ.

ше рад јавних комуналних предузећа, да утврђује идентитет, по потреби одузима поједине предмете, као и да у случају нужде приведе лица до полицијске станице.

– Очекујем да нам град буде уреднији и безбеднији. Пред њима је велики задатак да идентификују оне који су последњих година наружили неке делове града и довели га у стање непрепознатљивости – истакао је градоначелник Суботице Са ша Ву чи нић. А. А.

Ператонице за прваке КИКИНДА: Председник општине Кикинда Илија Војиновић посетиће 1. септембра овдашње основне школе и свим првацима уручити пернице са прибором за писање. Из локалне самоуправе обавестили су родитеље благовремено, како не би унапред куповали прибор. А.Ђ.

Га си фи ка ци ја при хват не ста ни це СР БО БРАН: Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију одобрио је Центру за социјални рад општине Србобран 350 000 динара за наставак реализације пројекта „Сигуран прихват бескућника“. Одобрена средства биће искоришћена за гасификацију Прихватне станице за хитно збрињавање угрожених лица у Србобрану. М. Кк.

За ба ва у пе ни по дру ги пут РУ МА: Други по реду „RU Foamfest“ биће одржан 13. августа са почет ком у 21 час, на спортским теренима на Брегу у Руми. Прошле године овом догађају је присуствоало 2.500 младих људи из свих крајева земље, а организатори „ECOorganization“ ове године очекују још већу по сећеност. Овогодишњи „RU Foamfest“ организован је уз подршку Канцеларије за младе Општине Рума.

- По сетиоце очекују, на нашим про сторима до сада невиђени аудио, видео и људски перформанси, као и неколико хиљада литара пене која ће прено сити позитивне вибрације и хладити узаврелу атмосферу. Ове године наступиће млада DJ звезда и продуцент Игор Гар ни ер из Београда, који је недавно издао и свој први албум под називом „Belgrade People“, затим београдски познати DJ duo Mirko & Meex, састав „Osaka Vibe“, DJ Bel Fabio и крагујевачкиi DJ duo Lazzaro & Jevrem. Као специјални го сти на овогодишњем румском фе стивалу пене наступиће познати ново садски хип-хоп извођач Tatula, уз подршку продуцента KC Blaze-a i DJ Sinke, који ће представити нешто потпуно ново на овим про сторима – најављује Координатор румске Канцеларије за младе Го ран Ми хај ло вић. Ј. А.

vojvodina

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ОДРЖАНА 12. „СРБОБРАНСКА БРАЗДА“

Орачи показали спретност и умеће

СРБОБРАН: Традиционална манифестација „Србобранска бразда“ која већ дванаест година окупља ораче из целе Војводине одржана је протеклог викенда у Србобрану. Укупно 40 орача из десетак места такмичило се на парцели Земљорадничке задруге „Србобран“ у три категорије, лакој А, средњој Б и тешкој Ц категорији. Организатори овогодишње „Србобранске бразде“ били су Месна заједница Србобран и Комисија за пољопривреду. „Србобранску Бразду“ посетио је заменик покрајинског секретара за пољопривреду Јанош Добаи, који је овом приликом истакао задовољство што ова манифестација сваке године има све више такмичара и посетилаца.

- Ова манифестација има своју будућност. Морамо чувати нашу Традиционално такмичење орача отворио је председник општине Србобран Бранко Гајин, истакавши да је овогодишња „Србобранска бразда“ најуспешнија до сада. Сви такмичари имали су задатак да одређене парцеле обраде у дубоком орању, а стручни жири је

Дубоко орање за награду

био састављен од неколико инжињера пољопривреде.

-За оцењивање је било важно како орачи отварају бразду, како држе правац орања и равномерност дубине, а затим и какав је општи утисак и резултат њиховог рада. Било је подједнако важно како узоравају овратину и да ли изоравају ленију или уништавају међе - истакао је члан Комисије за оцењивање Стеван Ергелашев.

Такмичење у завртању шрафа и матице

За овогодишњег победника у лакој А категорији, у којој су се такмичили орачи са једнобраздним и двобраздним плуговима и плуговима превртачима, проглашен је Брана Ковачевић из Србобрана, док су друго и треће место заузели његови суграђани Тибор Канчар и Влада Јајић. У средњој Б категорији, где су се такмичили они са тробраздним класичним плуговима или плуго-

вима обртачима, по оцени жирија, титулу најбољег орача заслужио је Никола Анчић из Србобрана, други је био такође Србобранац Петар Мацура, а трећи Геза Пастор из Темерина. У тешкој Ц категорији орача чији плугови имају четири или више раоника прво место освојио је Золтан Чех из Бачког Градишта, док су други и трећи били Србобранци Ивица Шарчев и Дејан Пирошки.

Овогодишња „Србобранска бразда“ била је богатија за такмичење у још једној дисциплини. Наиме, они најмлађи, али и нешто старији такмичили су се у спајању шрафа и матице у замућеној води у кофи. У категорији деце, међу 12 малишана, најбољи је био Вендел Барна, док су други и трећи били Мартин Желер и Сузана Јовановић. У такмичењу одраслих била су пријављена 24

учесника, а најбољи је био Бранислав Попов. Друго место освојио је Јован Белић, а треће Атила Пулаи. Посебну пажњу многобројних посетиоца „Србобранске бразде“ привукло је орање на старински начин, када је Антал Футо показао како се то некада радило са једнобраздним плугом и коњском запрегом и заслужено добио посебну награду од организатора ове манифестације. Награде су понели и најмлађи такмичар осамнаестогодишњи Стеван Симин, али и најстарији осамдесетдвогодишњи Лазар Антић. За најспретнијег такмичара проглашен је Тибор Молнар, други је био Јанош Ковач, а трећи Ерик Рац. Најопремљеније тракторе имали су Мирослав Крстић и Иштван Денци, који су поделили прву награду у овом избору. За најуспешније такмичаре, првопласиране, другопласиране и трећепласиране у свим категоријама, биле су обезбеђене вредне новчане и робне награде. Прво место вредело је 20.000 динара и летовање у Сутомору, друго 15.000 динара, а треће 10.000 динара. М. Кековић

НА 11. ЛИЧКОМ ВИШЕБОЈУ

Такмичари из Невесиња најбољи Млади волонтери у Старој Пазови

ВОЛОНТЕРСКИ КАМП У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Бољим разумевањем до пријатељства и мира СТАРА ПАЗОВА: И овог лета, по пети пут, у Старој Пазови је организован међународни волонтерски камп, који ће трајати до 10. августа.То је, како кажу у Општинској организацији горана, један од двадесет волонтерских кампова које организују млади истраживачи Србије и Покрет горана Војводине са локалним самоуправама. Покровитељ међународног кампа на расаднику „Брест” је Општина Стара Пазова, а суорганизатор Канцеларија за младе општине.

- Циљ организовања овог кампа је упознавање младих из разних земаља, те приближавање различитих култура младима из наше земље и ове локалне заједнице, али и развијање навика волонтерског рада међу младима. Истовремено је то и упознавање младих из других земаља са са локалним становништвом, његовим начином живота и обичајима, чиме се доприноси бољем разумевању народа и култура, пријатељству и

миру - каже председник Општинске организације горана Никола Клашњић. Ове године, у волонтерски камп у Старој Пазови стигли су млади волонтери из Шпаније, Француске, Русије, Немачке, Словеније, Ирске, али и из Сремских Карловаца, Сремске Каменице и наравно Старе Пазове. Волонтери се током овог дружења баве еколошким и другим проблемима средине, али имају прилику да обиђу и упознају овај део Срема, те учествују на локалним приредбама као што су конмцерти у оквиру Пазовачког културног лета, традиционални програми вишевековних слава у насељима старопазовачке општине. Волонтери кажу да се из њихових медија стиче сасвим другачија слика о Србији и народу који ту живи, а Пјер, Жан, Марија, Тереза и Розалинда су обећали да ће, ако икако буду могли, поново доћи у Србију и Стару Пазову. А.Мали

Сунчани забати Бечеја

БЕЧЕЈ: Дуго најављивана књига на мађарском језику „Сунчани забати Бечеја” Андраша Серде изашла је из штампе и ових је дана представљена у Народној библиотеци у Бечеју.

Стара кућа са сунчаним забатом у Првомајској улици 73

- Захваљујући љубави према фолклору и етно музици, упустио сам се у авантуру истраживања нечега што припада народном стваралаштву у мом Бечеју. Мало по мало и стигао сам и до дрвених забата који су рађени са специфичним „сун-

чаним зрацима” и прве фотографије таквих забата снимио сам још 1993. године. Првобитна идеја била је да урадим документарни филм о старим кућама са сунчаним забатима, а временом сам стигао до књиге. Волео бих да књига осване на српском и енглеском језику, како би се што већи број упознао с овим наслеђем, које великом брзином нестаје - прича аутор. Када је пре десетак година почео истраживање, у Бечеју је било 77 кућа с „сунчаним забатима“, а данас их је 35. До наглог смањења дошло је зато што су куће старе и власници их руше, па са њима одлазе у неповрат и њихови специфични забати.

- Успео сам, после рушења кућа, да сачувам три оригинална забата. Имам идеју како да их на неки начин поставимо и спасимо од заборава, рекао нам је Андраш Серда. В. Јанком

АПАТИН: На платоу код ресторна „Шаран“ на обали Дунава одржан је 11. по реду Лички вишебој, само месец дана након што је на теренима бање „Јунаковић“ одржана Личка олимпијада, друга по реду. Манифестацију је отворио Жика Гојковић из Сомбора, народни посланик у републичкој скупштини у присуству учесника имногобројне публике. На Личком вишебоју учествовало је 12 екипа-Грачац (Хрватска), Невесиње (Република Српска), Трпиња (Хрватска), Стара Пазова, Банатско Карађорђево, Сомбор, Бачки Соколац, Врбас, Београд две екипе „Ћиро из Личке Калдрме“ и „Завичај“, Ужице и Банатско Велико Село. Победник Личког вишебоја је екипа „Српски соко“ из Невесиња са освојених 920 бодова.Са 200 бодова мање друго место освојилала је екипа „Стефан и див“ изУжица а екипа „Металелектро“ из Сомбора је трећа са освојених 540 бодова. Манифестација је одржана под покровитељством министарства за дијаспору Владе Србије, а пријатељ вишебоја и ове године је била пивара „Пчеларево“. Лички вишебој је, по традицији, почео тркама у врећама у којој су учествовали најмлађи а победници су Марија Ђорђевић, Бошко Бановић и Драган Узелац, сви из Апатина. Најмлађи учесник био је трогодишњи Драган Караица. Сви су они уз дипломе добили и личке капе. Скок у вис из места било је једно од најинтересантнијих такмичења које се одвијало уз бурно бодрење присутних.У скоро изједначеној борби победио је Станко Јеротић из екипе „Стефан и див“ из Ужице који је

прескочио 150 цм. Други је, са прескочених 2,5 сантиметара мање Рашо Видачић, из екипе „Крајишници“ из Банатског Великог Села, а трећи Зоран Шуковић „Српски соко“ Невесиње

ран Ћопић „Металелектро“ Сомбор а трећи је био Светко Шкондра из екипе „Крајишници“ Банатско Велико Село У трци у врећама за одрасле најбољи је био Радомир Ан-

Победници из Невесиња

Меморијалне дисциплине На почетку Личког вишебоја одата је пошта преминулима капитену „Личких манекена“ Жељку Жакули из Старе Пазове, који је учествовао од 2. до 10. Личког вишебоја и Милораду Мишковићу – Мишку из Лазаревца, који је наступао за екипу „Џими комерц“ од 4. до 10. Личког вишебоја, као и свим пријатељима и учесницима којих више нема. У договору харамбаша екипа и организатора „Матице личке“ одлучено да се екипе одрекну награда и да се комплетан наградни фонд, у износу од 145.000 динара, уплати породици покојног Милорада Мишковића. Дисциплина пењање уз стожина била је меморијал Жељка Жакуле, а превлачење конопа меморијал Милорада Мишковића. прескочивши 145 сантимертара. Шуковић је лане прескочио 153 сантиметара и тај рекорд није достигнут. У бацању камена с рамена најбољи је био Дражен Куљић („Српски соко“) Невесиње 13,59 метара, на другом месту је Го-

дрић „Српски соко“ Невесиње, а иза њега су се пласирали Миодраг Јакшић „Металелектро“ Сомбор и Ненад Пантић Трпиња. Шести пут заредом на Личком вишебоју у вучењу куке најбољи је био Саша Станић из Невесиња, а иза њега су се пла-

сирали Александар Баста „Лика“ Грачац и Бранко Вуковојац, „Завичај“ Београд.У скоку у даљ из места прво место је са прескочених 3,13 сантиметара освојио је Зоран Шуковић, „Српски соко“ Невесиње, други је био Станко Јеротић, „Стефан и див“ Ужице, а трећи Рашо Видачић, „Крајишници“ Банатско Велико Село. У претезању штапа награде су освојили Драган Зубац „Српски соко“ Невесиње, Далибор Елез „Металелектро“ Сомбо и Драгош Мијатовић „Стефан и див“ Ужице. Најбржи у трчању по брвну били су Светозар Скочајић, „Српски соко“ Невесиње, Никола Димић „Чиро са Личке Калдрме“ Београд и Мирослав Кијук „Металелектро“ Сомбор. У обарању руке најбољи су били Далибор Станчевић, „Стефан и див“ Ужице, Драган Вигњевић „Лика“ Грачац и Александар Вујков „Лички манекени „Стара Пазова“. На стожину се најбрже попео Никола Ковачевић Банатско Карађорђево, а за нијансу спорији били су Слободан Иванчевић „Завичај“ Београд (10 година био неприкосновен на Личким окама у Дивоселу, ) и Штефко Фабијанов „Стефан и див“ Ужице. Надвлачење конопа увек је наинтересантнија за публику, па је то било и овога пута, поготово што су и такмичари уложили максимум снаге да би постигли најбоље резултате. Ипак, нико није могао да надмаши екипу„Српски соко“ из Невесиња који су се у финалу састали са екипом „Стефан и див“ из Ужица. Изненађење на Личком вишебоју је екипа „Металелектро“ из Сомбора који су освојили треће место. Ј. Прелчец

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ „INOCOOP“ ОД 25. ДО 27. АВГУСТА

Шанса за нове инвестиције

ЗРЕЊАНИН: Међународни сајам иновација, кооперација и предузетништва “Inocoop”, дванаести по реду, биће одржан од 25. до 27. августа у Зрењанину, најавили су организатори – зрењанинска Регионална привредна комора и Опште удружење предузетника. Овај сајам је, по речима организатора, јединствена прилика да се у средњобанатском региону квалитетно промовишу производи и услуге, и у релативно кратком времену остваре по-

зитивни контакти са већим бројем потенцијалних клијената. На досадашњих једанаест сајмова учествовало је преко 1.700 излагача из земље и иностранства. Под слоганом иновација, кооперација и предузетништва у структури “Inocoopa” доминирају производни послови са преко 85 одсто, док остатак представљају туристичке и услужне делатности. По организационој структури, учесници сајма махом су предузетници, мада учешће у

значајној мери имају и велике компаније, удружења, агенције и представници старих заната. У претходних једанаест година “Inocoop” је посетило преко 22.000 људи из целе Србије и околних земаља, али и многобројне привредне делегације, државници, амбасадори и представници других република, региона и градова са којима Регионална привредна комора, град Зрењанин и читав Средњобанатски округ имају успешну пр-

ивредну, културну и институционалну сарадњу. “Учешће страних излагача и интернационализација сајма прилика је за све учеснике са домаћег тржишта, али и за локалну средину, да створе шансу ка новим инвестицијама којима ће се унапредити привредни садржаји, отворити евентуално нова радна места, разменити знања и искуства и стећи услови за бржи излазак из економске кризе”, кажу у зрењанинској РПК. Ж. Б.

crna hronika

dnevnik

NA KON IN DI CI JA O UME [A NO STI U UBI STVO NO VI NAR KE DA DE VU JA SI NO VI]

MUP Hr vat ske }e sa slu {a ti Pa ra vi wu

Predstavnici hrvatskog Ministarstva unutra{wih poslova izjavili su ju~e da }e od istra`nog sudije biti zatra`eno da bude saslu{an Dra gan Pa ra vi wa koga hrvatski mediji dovode u vezu s ubistvom novinarke RadislaveDade Vujasinovi}. Naime, He le na Bi o ~i} iz odeqewa MUP-a Hrvatske za odnose s javno{}u rekla je da su sa srpskom stranom razmewene informacije vezane za ubistvo novinarke i da }e Paraviwino saslu{awe biti zatra`eno na osnovu tih informacija, prenela je hrvatska agencija Hina.

Republi~ka javna tu`iteqica Srbije Za gor ka Do lo vac izjavila je prekju~e da }e Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu u najkra}em roku poslati zahtev istra`nim organima u Hrvat-

skoj da se Paraviwa saslu{a u vezi s ubistvom novinarke Vujasinovi}. „Informacija o tome da je Paraviwa povezan s ubistvom novinarke Vujasinovi} za nas je potpuno nova i zatra`i}emo od hrvatskih kolega da ispitaju Paraviwu i provere medijske navode”, najavila je Zagorka Dolovac u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima. „Taj slu~aj je jedan od prioriteta Tu`ila{tva u Srbiji i svaki trag koji bi mogao dovesti do rasvetqavawa Tu`ila{tvo odmah provereva”.

Hrvatski „Jutarwi list” objavio je u subotu, pozivaju}i se na izjave srpskih i hrvatskih istra`ilaca, da je voza~ kamiona Dragan Paraviwa, koji je osumwi~en za ubistvo 17-godi{we Drni{anke Antonije Bili}, ume{an u organi-

zovawe ubistva srpske novinarke 1994. godine, koje do danas nije re{eno. List podse}a na to da je Dada Vujasinovi} o{tro pisala protiv @eqka Ra`natovi}a Arkana, koji joj je i li~no pretio, kao i da bi Paraviwina povezanost s ovim slu~ajem mogla baciti novo svetlo na slu~aj nestale Antonije.

Paraviwa je i u Srbiji pravosna`no osu|en na ~etiri i po godine zatvora zbog silovawa, a povezuje se s jo{ dva silovawa. On je sada u pritvoru {ibenskog suda.

– Bi}e to prilika da se Paraviwa ponovno ispita o nekim drugim slu~ajevima, a novo ispitivawe za slu~aj nestanka Antonije Bili} je u rukama nadle`nog istra`nog sudije – rekla je Helena Bio~i}.

(Ta njug)

BIA U BE O GRA DU PRE SE KLA LA NAC KRI JUM ^A RE WA „TRO DO NA” I „KSA NAK SA” IZ MA KE DO NI JE

Le kar ka iz Be o gra da uhap {e na s 50.000 ta ble ta

Doktorka Oli ve ra K. (44) iz Beograda uhap{ena je u akciji Bezbednosno-informativne agencije (BIA) pod sumwom da je u tom trenutku preuzimala 35.000 tableta „trodona” i 15.000 „ksanaksa”, pro{vercovanih iz Makedonije. Osim we, li{eno je slobode jo{ pet osoba iz Novog Sada, Vrawa, Beograda i Vlasotinca osumwi~enih za u~estvovawe u nelegalnom poslu kupoprodaje psihoaktivnih tableta. Olivera K. je lekarka op{te medicine i zaposlena je u privatnoj kompaniji koja se bavi prometom softvera i farmaceutskih proizvoda. Pretpotavqa se da su lekovi bili nameweni tr`i{tu Beograda i Novog Sada, saop{tila je ju~e „Es medija”.

Po nezvani~nim saznawima, doktorka Olivera K. je li{ena slobode u ~etvrtak uve~e na

Ekonomska kriza zasad nije zna~ajnije omela najupornije gra|ane u nastojawu da isteraju pravdu pokretawem parnica vezanih za ozbiqne `ivotne situacije, ali neretko i povodom bizarnih sporova kom{ijskih i rodbinskih relacija. Podaci sudske statistike Prvog osnovnog suda u Beogradu, najve}eg „parni~nog suda“, na ~ijoj se adresi, osim obi~nih gra|anskih, odvija i najve}i broj onih parnica u kojima se kao stranka pojavquje dr`ava, pokazuju da je svaki od ukupno 80 sudija parni~nog odeqewa na kraju juna ove godine prose~no u radu imao oko 350 predmeta.

Portparolka Prvog osnovnog suda sudija Gor da na Vu ko vi} u razgovoru za „Dnevnik“ navodi da svaki sudija prose~no mese~no primi u rad 24 nova predmeta.

Ina~e, posle formirawa nove sudske mre`e u januaru pro{le godine, kad je ovaj sud preuzeo predmete po gra|anskim tu`bama od dotada{wih pet op{tinskih sudova, svaki sudija je prose~no imao oko 500 predmeta u radu. Od 16.724 predmeta u kojima je dr`ava Srbija jedna od stranaka u sporu, bilo na mestu tu`ioca ili tu`ene, re{eno je 12.831, dok je 4.343 ostalo nere{eno.

– Kad je Srbija tu`ena strana, prete`no su to sporovi radi naknade {tete i radi isplate neispla}enih zarada ili razlika zarada, kao i radi naknade {tete zbog nezakonitog rada dr`avnog organa – ka`e sudija Vukovi}. – U situacijama kad je Republika Srbija, odnosno neko ministarstvo, tu`ilac, predmeti sporova su razli~iti. Li~no, u radu imam ve-

parkirali{tu ispred zgrade u kojoj stanuje na Vo`dovcu. Sumwa se da su lekove pro{vecovali Ne nad M. (29) i wegov ro|ak istog prezimena Vla di mir M. (23) iz Vrawa koji su ro|eni u Skopqu i iskoristili svoja poznanstva u Makedoniji. Ina~e, u Srbiji se „trodon„ pro-

daje na veliko po komadu za dva evra, a „ksankas” za 50 centi vi{e. Roba je najverovatnije preuzeta u Vlasotincima, odakle je osumwi~eni lekarkin prijateq Bo ban D. (39), ina~e lokalni preduzetnik. Za u~estvovawe u krijum~arskom lancu terete se \u ra S. (28) iz Novog Sada i Pre drag J. (33) iz Beograda, odranije poznati policiji po delima u vezi s narkoticima. Oni su uhap{eni u isto vreme na parkirali{tu, a narednog dana u Vrawu li{eni su slobode Nenad M. i Vladimir M. za koje se sumwa da su rukovodili poslom. U akciji su u~estvovali i pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a.

Po nezvani~nim saznawima, osumwi~ena lekara je prilikom davawa izjave u policiji priznala delo. Danas o~ekujemo zvani~no saop{tewe o ovom doga|aju.

E. D.

ponedeqak8.avgust2011.

Mu {kar ca iz u je da la tri pit bu la Tri pitbul terijera izujedala su pretpro{le no}i 30-godi{weg mu{karca, koji je zbog povreda preba~en u zemunsku bolnicu, re~eno je ju~e Tanjugu u Hitnoj pomo}i. Nesre}ni slu~aj se dogodio oko 23 ~asa u Ulici Ogwena Price, kada su mu{karca napala i izujedala tri pitbula u dvori{tu jedne ku}e.

– On je imao mnogobrojne duboke i prostrane razderotine po kukovima i dowim ekstremitetima, posebno na desnoj nozi. Pod hipotenzijom i u {oku preba~en je u Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, na ortopediju, vaskularnom hirurgu – rekla je portparolka beogradske Hitne pomo}i dr Na da Ma cu ra.

Ona je kazla da je u toku pretpro{le no}i bilo ukupno 110 intervencija, od ~ega 26 na javnom mestu. Dogodile su se i dve tu~e, u kojima su povre|ena tri mu{karaca, i dve saobra}ajne nezgode. U tu~i koja na ulazu na Adu Ciganliju,

Ekipa Norve{ke narodne pomo}i koja radi na razminirawu terena na jugu Srbije, uni{tila je 48 kasetnih bombi u ataru sela Bu{trawe kod Pre{eva, ~ime je zavr{eno razminirawe prve od dve lokacije u toj op{tini, saop{tio je ju~e regionalni direktor Emil Je re mi}.

On je rekao da su kasetne bombe tipa „blu-97”, kojima je 1999. godine NATO ga|ao ciqeve na jugu Srbije, uklowene s povr{ine od 20,5 hektara. „Od aprila, kada smo po~eli, s ovog podru~ja smo uklonili vi{e kasetnih bombi nego {to smo o~ekivali, kao i 12 drugih neeksplodiranih ubojitih sredstava“, naveo je Jeremi} u saop{tewu. On je

set godina neprekidno a da nikad nije presu|eno, ve} je re~ o postupcima u kojima je presu|ivano vi{e puta, ali su prvostepene odluke ukidane. Tako|e, u slu~ajevima u kojima je od podno{ewa tu`be pro{lo ~ak i tridesetak godina, obi~no je bilo prekida postupka po deset, pa i petnaest godina, zbog smrti neke od stranaka ili je u razli~itim periodima vi{e stranka preminulo, a onda wihovi naslednici odlu~uju o to-

objasnio da je taj teren, podrazumevaju}i i poqoprivredna imawa, sada u potpunosti bezbedan, navode}i da se ekipa za razminirawe, posle Bu{trawa, seli na nepristupa~an planinski teren zvani [atkin vir, ~ija je povr{ina oko 12 hektara.

Ovaj projekt uklawawa neeksplodiranih kasetnih bombi, koji realizuje Norve{ka narodna pomo}, finansira Ministarstvo spoqnih poslova Kraqevine Norve{ke s 3,5 miliona evra. Projektom je predvi|eno da se neeksplodirane kasetne bombe, posle 12 godina od NATO-ovog bombardovawa, uklone s povr{ine od 4,3 kvadratna kilometra u Pre{evu, Bujanovcu i Kur{umliji. (Ta njug)

Kra si}: Hag se pla {i [e {e qe vih do ka za – Ha{ki tribunal se pla{i dokaznog postupka odbrane Vo ji sla va [e {e qa jer nema optu`be protiv lidera radikala – izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Zo ran Kra si} na konferenciji za novinare. – Ha{ki tribunal se boji onoga {to bi [e{eq mogao uraditi s konceptom Haga u udru`enom zlo~ina~kom

Dr `a va stran ka u vi {e od 16.000 spo ro va

kovine, na primer, traju du`e.

Me|utim, u radu suda jo{ uvek ima starih i najstarijih predmeta, koji su preuzeti od biv{ih op{tinskih sudova, pri ~emu se u stare uvr{}avaju svi stariji od dve godine, dok se kod najstarijih pomiwu decenije, a sudije predano rade na wihovom re{avawu.

– Najstarijih predmeta, koji su stari dve-tri decenije, ostalo je jo{ dva-tri. To nisu predmeti u kojima postupak traje svih tride-

ubod no`em dobio je mu{karac star 23 godine.

– Imao je povr{insku posekotinu dugu deset centimetera du` desne podlaktice, nije gubio svest i preba~en je u Urgentni centar.

Drugi mu{karac bio je star 24 godine, imao je povredu glave, nije gubio svest i prevezen je tako|e neourohirurgu u Urgentni centar – kazala je dr Macura. – Druga tu~a dogodila se u Krwa~i i u woj je povre|en mu{karac oko 20 godina, ima razderotinu na ~elu, sumwa se na potres mozga, ali je stabilnih vitalnih funkcija. Prva saobra}ajna nesre}a dogodila se kod Doma zdravqa „Sur~in”. ^ovek star 55 godina pao je s bicikla, i s duplom povredom glave i modricom oko prevezen je u Urgentni centar.

Drugi udes dogodio se u Ulici Ivana Ribara 128 kada je mladi} pao s motora i zadobio razderotine na glavi i oguqotine ekstremiteta.

Uni {te no 48 ka set nih bom bi

GRA \A NI NE PO SU STA JU U IS TE RI VA WU PRAV DE I POD NO [E WU NAJ RA ZLI ^I TI JIH TU @BI

}i broj takvih predmeta, me|u kojima i nekoliko u kojem Ministarstvo odbrane zahteva iseqewe odre|enog broja osoba iz stanova koji su im ranije dati na kori{}ewe jer su se, po nala`ewu tu`ioca – dr`ave, stekli uslovi za iseqewe.

Kad je re~ o tu`bama gra|ana, ima predmeta u kojima se po razli~itim osnovama potra`uju naknade nematerijalne {tete, ima zahteva za naknadu materijalne {tete, kao i tu`bi po kojima se, osim naknade za nematerijalnu {tetu potra`uje i ona za materijalnu, kao i neke druge vidove {tete. [to se ti~e trajawa parni~nih postupaka, najve}i broj parnica se zavr{i u periodu od godinu i po do dve pa se tako, na primer, ovih dana presu|uje u predmetima u kojima su tu`be podnete lane.

No, takvi slu~ajevi, prime}uje sudija, nekako nisu interesantni ni medijima ni strankama. Niko se, napomiwe ona, ne obra}a medijima da ka`e da mu je parnica trajala kratko, nego se svi obra}aju kad imaju neki problem.

Parnice za naknadu {tete se u principu veoma brzo zavr{avaju, dok one u kojima je predmet spora utvr|ewe svojine ili bra~ne te-

13

me kada `ele da stave predlog za nastavak postupka – navodi sudija Vukovi}.

Na du`inu postupka, naravno uti~u sve objektivne okolnosti, me|u kojima dinamika izvo|ewa dokaza, s obzirom na to da je svaka od strana u sporu du`na da doka`e ono {to tvrdi. Me|utim, o pitawu prose~ne visine iznosa obe{te}ewa, koji se dosu|uju u najte`im slu~ajevima, nema generalnog odgovora koji bi sadr`ao konkretne cifre jer se, kako nagla{ava sudija, visini naknade {tete odre|uje tako da bude pravi~na u odnosu na konkretne okolnosti svakog slu~aja.

– Za nematerijalnu {tetu se dosu|uju naknade za fizi~ke i za du{evne bolove, zbog umawewa `ivotne aktivnosti, zbog naru`enosti, povrede ugleda, ~asti ili slobode ili prava li~nosti, smrti bliskog lica, kao i za pretrpqeni strah – obja{wava sudija Vukovi}. – Sud dosu|uje pravi~nu naknadu, nezavisno od materijalne naknade, ako na|e da okolnosti slu~aja, a naro~ito ja~ina bolova, straha i wihovo trajawe, to opravdavaju. Prilikom odlu~ivawa sud vodi ra~una o zna~aju povre|enog dobra i ciqu kojem slu`i ta naknada, ali i o tome da

poduhvatu koji se koristi protiv Srba, jer bi on u dokaznom postupku odbrane rasturio tu kvaziteoriju. On je naveo da se okon~awe postupka protiv [e{eqa u Ha{kom tribunalu najavquje tek slede}e godine, a s druge strane, uo~i po~etka postupka odbrane, lideru radikala se uskra}uju sva prava koja se odnose na izvo|ewe dokaza odbrane.

(Ta njug)

se wom ne pogoduje te`wama koje nisu spojive s wenom prirodom i dru{tvenom svrhom.

Po re~ima na{e sagovornice, ima predmeta u kojima su stranke u sporu bliski srodnici, onih gde se tu`e biv{i supru`nici, ili roditeqi i deca, ili bra}a i sestre, i u tim parnicama su odnosi izme|u stranaka uvek povezani s emocijama pa je samim tim i u~esnicima u postupku te{ko da se koncentri{u na predmet spora i dokazivawe. Neretko se ti predmeti zavr{e dogovorno, {to je i najboqe za wih.

U posledwe vreme sti`u tu`be koje protiv dr`ave podnose advokati povodom dugovawa za odbrane po slu`benoj du`nosti. Ima i parnica koje se vode po tu`bama stranih dr`avqana, ali broj takvih sporova nije veliki.

– Ina~e, najmawa taksa na tu`bu je 1.900 dinara, a najvi{i iznos takse od 97.500 dinara predvi|en je u slu~ajevima kad je vrednost spora ve}a od 9.740.000 dinara. Postupak podrazumeva da`bine dr`avi, {to zna~i da tu`ilac prilikom podno{ewa tu`be postaje „takseni obveznik“ pla}awa takse na tu`bu i takse na odluku, a nezadovoqna strana, koja se `ali, podno{ewem `albe postaje takseni obveznik pla}awa takse na `albu i drugostepenu odluku.

Ona strana koja izgubi spor du`na je da drugoj naknadi tro{kove spora, koji, osim sudskih taksi, obuhvataju i tro{kove anga`ovawa advokata, tro{kove vezane za izvo|ewe dokaza, recimo dolaska svedoka, tro{kove ve{ta~ewa i druge – ka`e sudija Vukovi}.

Ja ska Ja ko vqe vi}

RePORTA@e

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

piLOT Ju@nOKOREJSKE nACiOnALnE AViO-KOMpAniJE BRAnKO BLAGOJEVi] DO[AO u ZREWEWAnin SAMO DA Bi JEDRiO

Lak {e je vo zi ti „bo ing” ne go je dri li cu nad Ba na tom va ko ja ke za ni mqi ve bi o- gra f i j e {par ta l e su ono mad po aero dro mu “E~ k a”, na do mak Zre w a n i n a, sve dok je tra ja lo ovo go di {we dr `av no pr ven stvo u va zdu ho plov nom je dri li ~ar stvu Sr bi je i Slo ve ni je. Svi ma je za jed ni~ ka pra va qu bav pre ma le te wu, dok su sred stva i alat ke da se pop nu do obla ka ma we bit ni.

Prin cip je isti, ret ki jo{ ma re za ni jan se.

Bo ga tog je `i vot nog is ku stva mla do lik iz gle dom Bran ko Bla go je vi}, ro |e ni Sa raj li ja. Od 1981. pro fe si o nal ni je pi lot, tre nut no na pla ti u ju `no ko rej skoj na ci o nal noj avio-kom pa ni ji. Po ~eo je, na rav no, u „Ja tu„, a u me |u vre me nu „{o fe ri rao„, kad za tre ba, u put ni~ koj i po qo pri vred noj avi ja ci ji. Sa da je za apa ra te 737-900, na me we ne za pre voz oko 200 put ni ka, nad le `an za azij ske kon ti nen tal ne li ni je do Ja pa na, Ki ne, Vi jet na ma, Fi li pi na ili eg zo ti~ nih pa ci fi~ kih de sti na ci ja.

Pre ko po la pla ne te “za pu cao” je iz Se u la i po tro {io dve sed mi ce go di {weg od mo ra sa mo da bi se tak mi ~io na 57. va zdu ho plov nom {am pi o na tu Sr bi je.

Ne mo `e, ve li, ni ka ko odo le ti, a da se na ro man ti~ no jed no stav nim je dri li ca ma ne nad me }e s is ku snim ko le ga ma, ko ji su mu odav no i pri ja te qi. Oni ko je je u va zdu hu te {ko iz ne na di ti i nad mu dri ti. Ako po be di ta kve, lo gi ka je Bran ko va, zna ~i da mo `e i mno ge dru ge na po qu. Uvek

S

je, ina ~e, na za vi ~aj nim {am pi o na ti ma bio ne gde bli zu vr ha, a jed nom se po peo i na po bed ni~ ko po sto qe.

– Me ne je, bo lan, za pra vo je dri li ~ar stvo iz Bo sne do ve lo u Ba nat i pet na e stak go di na sam ~lan Aero klu ba “Zre wa nin” zbog re zul ta ta ko je je ra ni je po -

Ka pe tan Bran ko pu tu je, pu tu je…

sti zao, a i qu di oku pqe ni oko we ga su me za na vek ku pi li – ob ja {wa va Bran ko za “Dnev nik” svo ju taj nu ve zu.

Vaj ka se {to ne ma mno go vre me na za spe ci fi~ ne tre nin ge,

le to ve sem pro fe si o nal nih, kao ni ba {ka re we po Sr bi ji, pa gle da da is ko ri sti sva ki dr `av ni {am pi o nat ne bi li se po sve tio svo joj ve li koj pa si ji – je dri li ca ma.

– Pr vi put sam na dr `av nom pre ven s tvu u~e s tvo vao jo{ 1977. – se }a se ka pe tan Bla go je vi}. – Na sta rom zre wa nin skom aero dro mu na Ba gqa {u pred sta vqao sam svoj ta da

Ma te ma ti~ ka bor ba sa sun cem, ve trom i ki {om

Sa raj li ju za po sli le ga zde u Se u lu

ma ti~ ni klub “Sa ra je vo”. Od ta da me ne {to pod sve sno vu klo da traj ni je ate ri ram kraj Be ge ja.

Ne vo li da mi sti fi ku je svoj pro fe si ju i ob ja {wa va da teh -

ni~ ki ne ma ve li ke raz li ku iz me |u vo `we put ni~ kog avi o na i je dri li ce, ali se le po tom ni ka ko ne mo gu me ri ti. Kad upra vqa avi o nom, tad za pra vo oba vqa po sao, dok u je dri li ci ba{ u`i va.

F

vla daj i ne moj da pro go va ra{ osim ako ba{ bu de pre ka po tre ba. Bo qe i da mi sle da si glum pav ne go da to i zna ju!

Qu di se pro tiv svog fe le ra, ako shva te da ga ima ju, bo re ka ko zna ju i ume ju. Ili ga pre tva ra ju u po se ban dar. Ne ki ba{ sa svim uspe {no. Re ci mo, kod nas je ne ve ro vat nu po pu lar nost do `i veo po li ti ~ar s ja kim mund-fe le rom. Ni je mo gao da iz go vo ri slo vo „r” ali su ga ma se obo `a va le. Vaq da jer su re ~i kao „ro do bra ni teq stvo„ i „rat„ iz we go vih usta zvu ~a le kao ne {to ve li ~an stve no i slav no. Da, ima ne {to {to pri vla ~i kod fe le ri~ nih. Ka `u da su hro me `e ne neo do qi vo `e qen ciq za pra ve mu {kar ce. Ima ju Dal mo {i o to me i po slo vi cu (“Ko ni je Co tu...”). Mu ca we, {u {ka we i te pa we je ta ko |e mund-fe ler, ali ne mo ra da sme ta. Je dan na{ ~u ve ni te ni ser sta ri je ge ne -

Fe ler ra ci je je sa ~u vao iz go vor iz pred {kol skog do ba i ni je po gre {io jer mu ba{ do bro sto ji. Ne ki s mund-fe le rom, mal te ne po pra vi lu, po sta ju ra dio i te le vi zij ski no vi na ri, dru gi is tak nu ti glum ci. Ne ki, pak, po ku {a va ju da se li {e go vor ne ma ne. Po znat je di ja log dva pri ja te qa. “Zzzzna{ llli da }u iii}i u {{ko lu za mu-mu-mu cav ce?” – hva li se je dan pri kan dru ga ru. “Ta, {ta }e ti to? Ti sa svim do bro mu ca{!” – uve ra va ga pro tiv nik ve {ta~ ke ele gan ci je go vo ra. No, ima i upor ni jih. Je dan mu ca vac je in si sti rao kod svog iza bra nog le ka ra da mu iz ra di uput za le ~e we mu ca vo sti. “Ne mo gu ba{ da vas raz u mem do kra ja – oko li {io je dok tor. Vi ima te ve} sko ro pe de set, o`e we ni ste, ima te po ro di cu. Za {to sad da se le ~i te? Zzzza to {{to uvek kkkad ho-ho-}u da po {a qem ```e nu u pi–pi–pi – ma te ri nu, oko me ne se sku pe pi–pi–pi li }i!”

Ni su sa mo qu di fe le ri~ ni. To se de {a va i `i vo ti wa ma, a i stva ri ma. U na ~e lu, sva ki kow je na va {a ru bio za to {to je imao ne ki fe ler pa su kup ci po ku {a va li da ga ot kri ju gle da ju }i mu u zu be, pi pa ju }i no ge, za vi ru ju }i pod rep. Sre di nom av gu sta mal te ne sve lu be ni ce po sta ju fe le ri~ ne jer ih je uda ri la “lo vra” a to se ne vi di spo qa, mo `e i dumst da bu de fe le ri ~an a da se ne uple sni vi, se no isto, kao i pra se ko je zdra vo pu no je de a ne go ji se.

Bu de i ro ba fe le ri~ na. Na mer no, da bi bi la jef ti ni ja. Tr ~a li smo kao lu di ne kad u Trst po bofl, ro bu s gre {kom ili sa mo ni skog kva li te ta. Po sle }e se po ka za ti da je su eti ke te “Ma d e in Italy” i “Pu r a la n a” maj ka Ja wa za la `wa ke {to }e ih na sle di ti.

Uosta lom, ~ak i ako je ne ko bez vi dqi ve ma ne, zli je zi ci }e mu je na }i. ”Ima i ona fa lin ku, ali jo{ ne znam ko ju?” – go vo ri la je za kom {ij sku }er ku, naj lep {u mi ra` yi ku u se lu, jed na o{tro kon |a, ina ~e ma ti dva mom ka, sta ri ja a jo{ neo `e we na. “Znam ja, dra ga mo ja pri jo!” – po ve ri la joj se dru ga. “A ko ju fa lin ku ima?” – upe ca la se pr va. “Tu {to je ka za la da se ni lu da ne }e uda ti u va {u ku }u!” pa vle Ma le {ev (Gra | a za kwi g u „Tri r ed ri b a pli v a / Di v a n i o re ~ i m a”)

dok se te lo pri slo bod nom pa du ne kre }e br zi nom od 200 i ku sur ki lo me ta ra na sat, dok ne ukro ti te pa do bran i on da dik ti ra te pri ze mqe we, po vre me no iz vo de }i ko je ka kve akro ba ci je, za pra vo ni ste ni le te li. Go to vo je pod ra zu mqi vo da se Bran ko ni je slo `io s ova ko po e ti~ nim op ser va ci ja ma.

– Ose tio sam ja, ja ra ne, {to bi oni ka za li, da mar ve tra i bez ka bi ne i s ka bi nom. Ali, kod nas je sve ma te ma ti ka i bor ba s vre men skim uslo vi ma. Ceo dan si na sun cu, ne ka da me wa{ tem pe ra tu ru ili tr pi{ ki {u, jed no stav no mo ra{ po be di ti vre me, is pu ni ti za da tak i bi ti pr vi. Pa do bran stvo, pak, pod ra zu me va da sko ~i{ i na ci qa{ nu lu.

Mno go je to jed no stav ni je od ono ga {to mi ra di mo. Ni je ni ma we bit no {to je pa do bran stvo i mno go jef ti ni je od je dri li ~ar stva. Pa do bran ko {ta 10.000-12.000 evra, a je dri li ca 60.000. Na{ od la zak na pr ven stvo 5.000 evra, a wi hov mo `da hi qa dar ku. @eqko Balaban

KO[ARKu S TABLAMA BEZ OBRu^A pATEnTiRALA BA^KA „OLiMpiJSKA” pALAnKA

PRE^ANSKA LEKSIKA

ilm “Ne ki to vo le vru }e” za vr {a va se re ~e ni com: Ni ko ni je sa vr {en! Iz go va ra je mi li o ner na gli se ru, kad mu “ve re ni ca” u li ku Ye ka Le mo na sa op {ta va da se ne mo `e uda ti za we ga jer je – mu {ko! Ipak, ne ma ju ba{ svi qu di i stva ri fe ler, ma kar bi li i ne sa vr {e ni. Ima ti fe ler zna ~i bi ti fa li ~an, ozna ~en obi~ no ne kom vi dqi vom ma nom.

Bi ti ro va {en, ro ba ili bi }e s gre {kom. Kao onaj La la kog su pi ta li {ta bi vi {e vol’o: da je glum pav ili }e lav. Ka zao je: Glum pav. Jer se to ne vi di iz da le ka.

Ne ki fe le ri se za i sta ne vi de iz da le ka, ma da na vi de lo iz bi ju kad-tad, ali su naj go ri oni {to se “vi de iz avi o na”. Kad si zri kav, {an tav, ne ma{ jed nu ru ku, ima{ gr bu ili no ge kri vqe od lev ~i. Ne ki dru gi se ta ko la ko ne vi de ili ne ~u ju, dok je fa li ~an sam ne ot kri je. Za to je La la sve to vao ne kog svog mla |eg dok ga je is pra }ao u go ste: On da utu vi! Le po se

– Osim qu di iz fa ha, ret ki zna ju da je ona zah tev ni ja i od „bo in ga”, po {to ~o vek mo ra da se bo ri ne sa mo pro tiv se be i svo jih mo gu} no sti ve} i pro tiv pri ro de. Avion je mno go jed no stav ni ji, ima mo to re, pa se u we mu igra po pro pi si ma ko ja na la `u dr `a va i avio-kom p a n i j a.

Je d ri l i ~ ar s tvo me za pra vo pri vla ~i jer je to pra vi „tr ka~ ki„ sport.

Ne z a o b i l a z na te ma je, na rav no, i ve} uvre `en ri va li tet iz me |u pi lo ta i pa do bra na ca. Jer, ~e sto pa do bran ci na gla {a va ju da ako je vo `wa bro dom pli va we, on da je upra vqa we avi o nom le te we. Po wi ma, dok ne ose ti te udar va zdu ha po li cu,

Pu ca i ko no pac kad ga da me ras te `u i o{tu co va ni, ma, kao da se ti ri go di ne je na ja vqi va no da ri se ti li se po sled wih spre m a re p ri z a Vimbldo n a. }e grad ima ti sil nu ko rist jer ne ko li ko da na Ba ~va ni Uo~i pr ve utak mi ce ko {ar ka }e do bi ti ba zen, aneks sport ve} go to vo za bo ra vqe {kog de la tur ni ra, is tr ~a li ske dvo ra ne u ko jem }e bi ti me ne pre da~ ke po slo vi ce ka ko je na te ren igra ~i i su di je i po sta za stre qa nu, ples i ob no od Sve to ga Ili je sun ce sve mi mi sli li da ih je ne ko, ne pre vqe nu auto mat sku ku gla nu, ali li je, pa po pu la ci ja Pa lan ke i vi {e du ho vit, an ga `o vao kao ni { ta od to g a. Sa m o su na se la po ata ru sve vi {e dru {te sta ti ste u skri ve noj ka me ri – {min ka ni otvo re ni sport ski ni `i vot po me ra s du nav skih na ta bla ma ni je bi lo obru ~e va! te re ni, ku hi wa i spa va o ne u ku pa li {ta i ba ze na na kop no.

Ci ni ci su in si sti ra li na to biv {oj ka sar ni „Ba gre ma ra“, Pr vo je op {tin ska pre sto te jo{ ne ke sit ni ce pri de. me da se oba ve zno igra pa da u ni ca sem grad ske sla ve Ivaw da na, bi la do ma }in „Du nav skog ba la“ i Sport ske oli mi ja da rad n i k a Voj v o di n e. Po t om je u Gaj d o b ri odr ` a n a „Ra {ta ni ja da“, gde je ku va na har ce go va~ ka va ri jan ta ku pu sa s, na rav no, do sta me s a, po s eb n o su ve ov ~e ti ne, dok su u sre ma~ kom se lu Vi zi }u u ko tli }i m a kr~ k a l a di vqa~. Da se sa vla da to l i k a ko l i ~ i n a hra n e do m a } i n i m a su do {li da po mog nu i broj ni go sti, a ga ran to va no }e bi ti gu ` va i ka d a usko ro bu du ku va ne ri b qe ~or b e, pa pri ka{ i, na rav no, za gur ma ne ne iz be `ni {kem b i } i.

Dok je ak tu e lan „ho - O{qa re we or ga ni za to ra u{lo u vi ce ve le s te r ol“ tu r i z am, Gi ni so vu kwi gu re kor de u|e za Ipak, ne ki pri me ri o{qa iz b e g a v a j u se ozbiq n e, eg z i sva vre me na ne pre va zi |en re re w a u sa m oj or g a n i z a c i j i sten ci jal ne i po li ti~ ke te me. zul tat 0 : 0. Tek da bru ka bu de Olim pi ja de iz ve sno je da }e se Po ova kvoj spa ri ni mo gla bi bar ma lo ma wa, ras tr ~a li su se go di na ma pre pri ~a va ti kao an ne ko me pro kqu ~a ti mon ta war maj s to r i po ~i t a v om gra d u, to lo gij ski vi ce vi. Ta ko dok su ska krv, ko ju ni rav ni ca ne mo ski d a l i obru ~ e v e s ne k ih se nad vla ~i le `en ske eki pe, `e da pri pi to mi, pa eto ne pla {kol skih i jav nih igra li {ta sa mo {to ni je pu kao ko no pac. ni ra nog be la ja. pa ih eks pre sno va ri li i za {a Is po sta vi lo se, ipak, da da me Stra n a~ k e fi l i j a l e su se ra fqi va li, tr pe }i za je dqi ve ni su ni ~im do pin go va ne ve} je uglav nom pre pu ca va le oko pro opa ske pu bli ke. Za ku ca va we u „sa mo” u`e, do ne to iz ko zna le ter ske olim pi ja de. Opo zi ci ma ni ru [e ki la O’ Ni la zbog ko jeg ma ga ci na, bi lo na tru lo. ja je upor no tvr di la da je smo zdra vqa i bez bed no sti ni su bi Me se ci ma su, pak, do te ri va tra sku pa i jo{ pri de sla bo or la pre po ru~ qi va. ni te re ni za ma le spor to ve SC ga ni zo va na, dok se vlast sme la Uosta lom, {te ta je da de ca „Ti kva ra“, pred sa mo tak mi ~e i u naj da qu rod bi nu za kle ti da to kom le ta gu be vre me na ba we pre svu ~e ni su no vom tar je va ro{ bi la ta ko do bar do ma ske tu. tan-pod lo gom, ogra de ofar ba }in, ko me sa mo zlob ni ci mo gu, ne, ze le ni lo i tra va o{i {a ni ali te {ko, na }i za mer ku. ^e M. Suyum

P

dRU[TvO

dnevnik

DILEMA – JESTI ILI NE?

Qu di bu du} no sti Pro se ~an gra |a nin ze mqe Sr bi je ve} dva de se tak go di na sva ko dnev no se da za svo ju tr pe zu i ta mo na la zi ta nu {ne por ci je (uglav nom) se zon skog ze le ni {a s ma ju {nim trun ka ma me sa; da ne ma dr `av nih pra zni ka, po ro di~ nih pro sla va i mr snih sla va, mno gi ne bi ima li raz lo ga da po ve ru ju da se me so mo `e ku po va ti i pe }i u ko ma di ma te `im od 100-200 gra ma. Re~ ju, „me so `der stvo“ je ret ko u ovim kra je vi ma a (pri nud no) br{}we sva ko ja kog bi qa re dov na i nor mal na po ja va.

Ma ko li ko po je din ci gun |a li zbog ovog sta wa, bi lo za to {to se se }a ju ka ko se ne kad „do bro je lo“ ili za to {to ta ko ne {to pri `eq ku ju ba rem jed nom ne deq no, ne dav no ob ja vqe ni sta vo vi i pre po ru ke stru~ wa ka UN ne dvo smi sle no po tvr |u ju da smo svi mi, ni ma we ni vi {e ne -

ni za ci je tvr de da je ~o ve ~an stvo spo sob no da, sa sa da {wom teh no lo gi jom, bez pro ble ma is hra ni 12 mi li jar di qu di u sle de }ih 100 go di na! Tre }i stru~ wa ci (na iz da {nom plat nom spi sku UN) tvr de da je vrh kri ze ce na hra ne pro {ao jo{ 2009. go di ne i da nam pred sto je da ni jef ti ni jih na mir ni ca, ma da, ge ne ral no, hra na vi {e ni ka da ne }e bi ti jef ti na ko li ko je bi la kra jem pro {log ve ka. Otu da sva kog da na u sve tu od gla di umre 40.000 de ce. Po po da ci ma FAO-a, or ga ni za ci je za po qo pri vre du i hra nu UN u Ri mu, go di {we od gla di umre 30 mi li o na qu di, od ~e ga je 18 mi li o na de ce, a broj glad nih go di {we se po ve }a va za 80 mi li o na.

Glad i u 21. ve ku osta je naj ve }a sra mo ta ~o ve ~an stva. Ze mqe u tzv. raz vo ju kao svo je ci qe ve po sta vqa ju do sti za we sa mo pre -

ponedeqak8.avgust2011.

NOTARI SE VRA]AJU U SRBIJU

Kon kurs do go di ne, a pr ve ove re 2013. go di ne Po sle {est de ce ni ja Sr bi ja je po no vo do bi la jav ne be le `ni ke ili no ta re. Za kon o jav nim be le `ni ci ma usvo jen je u ma ju, a po ~et kom na red ne go di ne Mi ni star stvo prav de ras pi sa }e kon kurs za ime no va we prih sto jav nih be le `ni ka.

Uvo |e we no ta ra u prav ni `i vot tra ja }e ce le na red ne go di ne da bi u 2013. gra |a ni ko ji po `e le da na pra ve te sta ment, sa ~i ne ugo vor o ras po de li imo vi ne, pri zna ju o~in stvo ili ne {to dru go, mo gli to ~i ni ti kod wih, a ne u su du. No tar }e gra |a ne pri ma ti u svo joj pri vat noj kan ce la ri ji, oba vi ti po sao, ko ji }e ima ti sna gu jav ne is pra ve, uda ri ti na we ga pe ~at i na pla ti ti ta ri fu ko ju od re di dr `a va. Deo tog nov ca od la zi }e u dr `av ni bu xet, a deo u za ra du no ta ra. Za -

star. Me |u tim, to, ba rem za sa da, ne zna ~i da }e i srp ski be le `ni ci ima ti pla tu oko 5.000 evra ko li ko sa da ima ju wi ho ve ko le ge u Bo sni i Her ce go vi ni. O po ten ci jal nim za ra da ma jo{ uvek se ne pri ~a, ~ak ne ma ni na go ve {ta ja o to me ko li ka bi ta ri fa mo gla bi ti, ali je sa svim iz ve sno da je wi ho vo uvo |e we u prav ni `i vot Sr bi je ne {to {to }e ras te re ti ti rad su do va, ali i u{te de ti vre me gra |a ni ma.

No ta ri ne }e sme ti bi ti stra na~ ki opre de qe ni za to {to }e ima ti ovla {}e we da ove ra va ju pot pi se na ra znim do ku men ti ma, da ~u va ju or gi na le is -

Ho}e li notari opet biti „na ceni”?

Da kle, Sr bi ja }e se vra ti ti {est de ce ni ja una zad ka da je du `nost jav nog be le `ni ka i no ta ra bi la “na ce ni” i ka da ih je ima la sva ka ta da {wa op {ti na. Ka dro vi, wih ~ak 500, ve} su na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du za vr {i li spe ci ja li sti~ ke stu di je za no ta re, ~e ka ju da dr `a va ras pi {e kon kurs, a gra |a ni da naj zad pre sta nu da sto je u re do vi ma u su du za sva ki do ku ment ko ji je po treb no ove ri ti. Jer, sva do ku men ta ko je bu de sa sta vio i ove rio no tar ima }e istu prav nu sna gu kao da su ove re na u su du ili u op {ti ni. go – qu di bu du} no sti. Na i me, UN s vre me na na vre me obe lo da ni svo je za kqu~ ke o glo bal noj si tu a ci ji, o pred vi |a wi ma bli `e bu du} no sti i pre po ru ka ma ka ko se po na {a ti da bi se do te bu du} no sti sti glo. Naj no vi ji iz ve {ta ji ka `u da je, ima ju }i u vi du sta we u svim kra je vi ma be log, cr nog i `u tog sve ta, po `eq no da se me |u sta nov ni {tvom pro pa gi ra ve ge ta ri jan stvo jer je (osim {to je zdra vo) is pla ti vi je od ga je wa do ma }ih `i vo ti wa na me we nih is hra ni qu di. Po {to je bez broj pu ta kon sta to va no da se qu di raz mno `a va ju ubr za no– na po ~et ku

hra ne sta nov ni {tva (se ti mo se po sle rat nih ko mu ni sta ko ji su go vo ri li da im je ciq da sva ki Ki nez ima {a ku pi rin ~a dnev no). S dru ge stra ne ba ri ka de, naj mo} ni je ze mqe sma wu ju po qo pri vred ne po vr {i ne, sti mu li {u po qo pri vred ni ke da ne pro iz vo de hra nu i, ko na~ no, uni {ta va ju ogrom ne ko li ~i ne pro iz ve de ne hra ne da bi joj odr `a li tr `i {nu ce nu. Hra na je bi la i osta la ubi stve no oru` je u ru ka ma naj bo ga ti jih. Ka da bi se sva ba ~e na hra na po de li la si ro ma {ni ma, gla di bi bi lo mno go ma we ne go sa da, ali – to li ku hu ma nost ni ko ne mo `e da

Sa op {te wa UN o ide al nim di je ta ma, zdra vom `i vo tu i ve ge ta ri jan stvu ne }e na hra ni ti glad ne ni ti im po mo }i da pre `i ve, pa otu da i wi ho va ne za in te re so va nost za te bes ko ri sne mu dro sti ovog mi le ni ju ma bi lo nas je ve} 6,2 mi li jar di – za kqu ~e no je (sa svim in ge ni o zno!) da qu di ubr za no tro {e re sur se pla ne te Ze mqe i da bi bi lo ve o ma do bro da se ono {to je osta lo ko ri sti ra zum no. A ra ~u ni ca ka `e da je jef ti ni je ga ji ti `i ta ri ce ne go sto ku i za to je po treb no da se na ro di od rek nu ne u me re nog me so je |a i ba ce na ve ge ta ri jan stvo. [to na ro di ma iz Sr bi je ne }e bi ti te {ko jer se ve} du `e ve `ba ju u tim ve {ti na ma.

Pre po ru ka o po `eq no sti ve ge ta ri jan stva na sta vqa se na sa ve te ko ji su da va ni pro {le go di ne a ko ji ka `u da se, gde god je to mo gu }e (a mi sli se na si ro ma {ne ze mqe Afri ke i Azi je) u is hra ni ko ri ste in sek ti (od ska ka va ca do de be qu {ka stih lar vi) jer su vr lo hran qi vi, a mo gu se sa ku pqa ti po {u ma ma ili sa va na ma. Ti me bi se sma wio broj glad nih qu di, ko jih ima oko mi li jar du – da kle, sva ki {e sti Ze mqa nin ne ma do voq no hra ne da za do vo qi svo je dnev ne po tre be. Eks per ti pred vi |a ju da }e se ovaj broj po ve }a va ti jer }e qu di bi ti sve vi {e.

Ne ko od wih, kon kret no agen ci ja UNEP, ko ja je u UN za du `e na da se ba vi Pro gra mom za `i vot nu sre di nu, a tu spa da i o~u va we pri rod nih re sur sa, pro ra ~u na la je da bi za sa ~i wa va we pla na za iz ra du stra te gi je o za {ti ti `i vot ne sre di ne tre ba lo sku pi ti – hi qa du mi li jar di do la ra. Ni ma we ni vi {e. Dok se ta sit ni na ne na mak ne, uoko lo }e se de li ti sa ve ti o po `eq nom bu bo `der stvu i pre la sku na is hra nu bez me sa. Ta ko, s jed ne stra ne, iz UN sa op {te wa pro ve ja va fa ta li zam a, s dru ge, ne ki dru gi stru~ wa ci iste or ga -

smi sli i spro ve de u de lo. Svo je vre me no je fi lo zof Karl Marks tvr dio da je ko li ~i na ma te ri jal nih do ba ra ogra ni ~e na i da je pro blem sva kog dru {tva (i ~i ta vog ~o ve ~an stva) u ras po de li ono ga {to se ima; ta ras po de la mo `e bi ti pra ved na ili se svo di ti na oti ma ~i nu u ko joj bo ga ti ima ju vi {e ne go {to im tre ba jer su to od u ze li sla bi ji ma od se be i ta ko ih li {i li uslo va za do sto jan `i vot.

Ovaj prin cip va `i i dan-da nas (i na sta vi }e se u sle de }im de ce ja ma i ve ko vi ma).

Sve op {te li ce mer je ko je kra si qud sku ra su po pi ta wu gla di i si ro ma {tva na po ~et ku 21. ve ka obe smi {qa va te ze o ^o ve ku kao vr hun cu evo lu ci je (ili Bo `an skoj kre a ci ji). Sa op {te wa UN o ide al nim di je ta ma, zdra vom `i vo tu i ve ge ta ri jan stvu ne }e na hra ni ti glad ne ni ti im po mo }i da pre `i ve, pa otu da i wi ho va ne za in te re so va nost za te bes ko ri sne mu dro sti. S dru ge stra ne, bo ga ti ima ju svo je ra ~u ni ce i pla no ve (da osta nu to {to su – da kle, bo ga ti) pa ne mo gu i ne }e da bri nu tu |e bri ge.

Obi ~an `i teq ze mqe Sr bi je, si tan prah u glo bal nim ra ~u ni ca ma, vi {e gla dan ne go sit, vi {e `e qan ne go na mi ren, vi {e ve ge ta ri ja nac ne go {to bi vo leo, ta ko |e ne zna {ta }e mu UN sa ve ti – od wih mu ne }e bi ti ni bo qe ni lak {e. Jer, on do bro zna onu sta ru „sit glad nom ne ve ru je“, pa s TV-ekra na ko ji emi tu ju UN pa me to va wa po gled skre }e pre ma hlad nom i po ha ra nom fri `i de ru, po ku {a va ju }i da se se ti bi lo ka kvog jef ti nog je la ko je }e ga, ako je mo gu }e {to du `e, za si ti ti. Ilija Baki}

15

ko nom je pro pi sa no da jav ni be le `nik ima pra vo na na gra du za svoj ra di i na kna du tro {ko va na sta lih u ve zi s oba vqe nim po slom u skla du s jav no be le `ni~ kom ta ri fom ko ju do no si mi ni -

pra va i dru gih po ver qi vih do ku me na ta, no vac ili dru ge vred no sti, jav no po tvr |u ju ~i we ni ce i da ju sa ve te gra |a ni ma. Po Za ko nu o jav nom be le `ni {tvu, sva ka op {ti na u Sr bi ji ima }e

po jed nog no ta ra, ali se, sto ji u ovom ak tu, “na pod ru~ ji ma s ve }om kon cen tra ci jom sta nov ni {tva i intnziv ni jim pri vred nim po slo va wem broj jav no be le `ni~ kih me sta od re |u je ta ko da se na sva kih 25.000 sta nov ni ka po sta vi je dan no tar”.

Za to se pret po sta vqa da }e Sr bi ja ima ti oko 300 jav nih be le `ni ka, a wi hov ta ~an broj od re di }e mi ni star prav de.

Kon kurs za ime no va we jav nih be le `ni ka bi }e ob ja vqen po ~et kom na red ne go di ne, a mo gu kon ku ri sa ti prav ni ci s po lo `e nim pra vo sud nim is pi tom i naj ma we pet go di na rad nog is ku stva, kao i is pi tom za jav nog be le `ni ka, mo ra ju ima ti srp sko dr `a vqan stvo, bi ti po slov no i zdrav stve no spo sob ni. Kad mi ni star prav de iza be re no ta re, oni po la `u za kle tvu, ali mo ra ju i da bu du ~la no vi jav no be le `ni~ ke ko mo re. Do bi ja ju {tam biq ~i ji se ob lik od re |u je jav no be le `ni~ kim po slov ni kom. Sva ki no tar ima oba ve zu da vo di jav no be le `ni~ ke kwi ge i ~u va spi se i is pra ve jer gra |a ni im po ve ra va ju na ~u va we ne sa mo do ku men ta ve} i no vac, na kit, umet ni~ ke pred me te, od li ko va wa, har ti je od vred no sti. Sve to mo ra da se ~u va u po seb nom de po zi tu.

No ta ri ma je, osim za bra ne po li ti~ ke ak tiv no sti, za bra we no

da u isto vre me bu du i advo ka ti jer je pro ce we no da je wi ho vo zva we ne spo ji vo s oba vqa wem advo ka tu re, kao i bi lo ko jeg dru gog pla }e nog za ni ma wa od no sno funk ci je, kao i po slo va ko ji ni su u skla du s ugle dom, ne za vi sno {}u, sa mo stal no {}u i jav nim po ve re wem jav nog be le `ni {tva. Ako iza bra ni no tar ipak pre kr {i ne ko od za bra we nih pra vi la, mo `e sno si ti di sci plin sku od go vor nost ko ja pod ra zu me va od nov ~a ne ka zne do gu bit ka po sla.

Dr `a va, po usvo je nom za ko nu, ne }e od go va ra ti za {te tu na sta lu ne sa ve snim po stu pa wem no ta ra jer }e gra |a ni mo }i tu {te tu da na pla te iz oba ve znog osi gu ra wa no ta ra od pro fe si o- nal ne od go vor no sti. To, pak, zna ~i da su svi no ta ri, osim stru~ nih kva li fi ka ci ja, oba ve zni da ima ju osi gu ra we u ne po kret no sti ma ili nov cu. To je po treb no, ka ko je ob ja {we no, da se ne bi po no vi lo is ku stvo iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka gde je bi lo mno go pre va ra, na ro ~i to s du plom pro da jom sta no va, u ko ji ma su u~e sto va li no ta ri. Do dat no osi gu ra we bi }e i to {to }e Mi ni star stvo prav de umre `i ti no ta re s je din stve nom ba zom po da ta ka o ugo vo ri ma o ku po pro da ji ne po kret no sti, ali }e ta ba za osta ti ti u su du pa, ako ipak do |e do zlo u po tre ba, po sto ja }e fond od oba ve znog osi gu ra wa no ta ra iz ko j eg bi bi l e re f un di r a n e even tu al ne {te te gra |a na.

Q. Male{evi}

^ETIRI ZREWANINSKA SELA PRIJAVILA SE NA KONKURS „BOGATSTVO RAZLI^ITOSTI“

Tu ri sti~ ka me ka usred Ba na ta Or lo vat, To ma {e vac, Bo to{ i Be lo Bla to ~e ti ri su se la s te ri to ri je gra da Zre wa ni na pri ja vqe na na kon kurs „Bo gat stvo raz li ~i to sti Voj vo di ne – Po du na vqa“ ko ji je ras pi sa lo udru `e we za una pre |e we sa rad we i raz voj tu ri zma „Du nav ski tu ri sti~ ki kla ster – Is tar 21“, uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du. Na ovom kon kur su bi }e iza bra no de set naj bo qih se la ko ja su pri mer „bo gat stva raz li ~i to sti“, a ciq ovog pro jek ta je da se kre i ra tu ri sti~ ka mul ti kul tu ra u Po du na vqu ko ja bi mo gla bi ti je din stven tu ri sti~ ki pro iz vod po ko jem bi ovaj deo Sr bi je bio pre po zna tqiv. Ide ja je da se iza be ru se la ko ja na naj bo qi na ~in mo gu pred sta vi ti auten ti~ nost Voj vo di ne/Po du na vqa kroz bo gat svo kul tu ra, obi ~a ja, ga stro no mi je, fol klo ra i mu zi ke na ro da ko ji ov de `i ve, ali i ka rak te ri sti~ no gra di teq sko na sle |e ovog re gi o na.

Za sva se la ko ja se kan di du ju bi }e sa ~i wen pre gled ide ja, pro je ka ta, edu ka ci je ko je je po treb no re a li zo va ti da bi se ona {to bo qe pri pre mi la za tu ri sti~ ku pro mo ci ju. Pre gled }e bi ti do sta vqen Vla di Voj vo di -

ne u ci qu pla ni ra wa ak tiv no sti za na red nu go di nu. Osta la se la ko ja ne u|u u iz bor od de set naj bo qih }e sva ka ko bi ti ukqu ~e na u od re |e ne ak tiv no sti, a pre sve ga edu ka ci je, da bi mo gla do sti }i ona ko ja su ve} mno go ura di la na svo joj tu ri sti~ koj po nu di i pro mo ci ji. Na ovaj kon kurs, za jed no s jo{ 45 se la Voj vo di ne i is to~ ne Sr bi je, kon ku ri sa la su i na se qe na me sta Or lo vat, To ma {e vac, Bo to{ i Be lo Bla to, ko ja je ko mi si ja ob i {la ove sed mi ce.

Be lo bla }a ni se odav no tru de da od svog me sta na pra ve tu ri sti~ ku me ku. A ve le da ima po do sta to ga {to ih iz dva ja od osta lih. Sme {te no na obo du Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de „Sta ri Be gej – Car ska ba ra“, Be lo Bla to je po zna to po to me {to se u we mu ima naj vi {e ro da po ku} nom kro vu. Sve pre po zna tqi vi ji je i Et no-cen tar „Luj za“, oform qen u sklo pu po qo pri vred nog do ma }in stva To {kov.

“Luj za” go sti ma omo gu }a va iz let ni~ ki od mor u pri rod nom am bi jen tu – uz do bru hra nu, dru `e we i po sma tra we do ma }ih `i vo ti wa ra znih vr sta, ba vqe we lo vom i ri bo lo vom u obli `wem okru `e wu... Tu je i dud

Be lo Bla to

star vi {e od 130 go di na, bu nar is ko pan pre jed nog ve ka, se o sko dvo ri {te ko je da nas iz gle da ba{ kao i on da ka da su ov de pri sti gli pr vi sta nov ni ci… Za {tit ni znak Be log Bla ta, ne ma sum we, je ste i pro iz vod wa tr ske. Kad zi mi sva se la utih nu, u ovom se, ne gde iz da qi ne, ~u ju po vi ci. Po ne ki stih sta re pa -

non ske pe sme se ot pe va, a pa ra se di `e iz nad ko sa ca. Tad Be lo bla }a ni se ku tr sku i de nu je u ku pe, a dru ga gru pa to va ri i no si na si gur no i su vo me sto. Ovo, i jo{ mno go raz lo ga, sma tra ju me {ta ni, do voq no je da se wi ho vo se lo na |e na spi sku de set naj za ni mqi vi jih. @. Balaban

Po ~i we 51. dra ga ~ev ski sa bor u Gu ~i Uz svi ra we sa bor ske him ne „Sa Ov ~a ra i Ka bla ra” i puc we pran gi ja s okol nih br da, da nas }e u Gu ~i po ~e ti je din stve na smo tra iz vor nog na rod nog stva ra la {tva, jed na od naj ve }ih u sve tu – 51. dra ga ~ev ski sa bor tru ba ~a.

Sve do sle de }e ne de qe, 14. av gu sta, ma le na Gu ~a bi }e do ma }in 1.200 ~la no va tru ba~ kih or ke sta ra, fol klor nih i pe va~ kih gru pa, sa mo u kih sli ka ra i va ja ra, tka qa, ve zi qa i ple ti qa. Do ma }i ni o~e ku ju do la zak vi {e od po la mi li o na po se ti la ca iz ze mqe i sve ta, a or ga ni zo va ni do la zak na ja vi li su go sti iz En gle ske, Bel gi je, Slo ve ni je, Hr vat ske, ~ak i Kon ga, s Islan da...

Sva kog da na go ste }e ~e ka ti po ne ko pri jat no iz ne na |e we. Po seb no za ni mqi va bi }e

pri red ba „Po be di li su, za slu `i li su”, u ~e tvr tak, 11. av gu sta, na ko joj u~e stvu ju or ke stri De ja na Pe tro vi }a s Big-ben dom, Ekre ma Ma mu to vi }a i Dra ga na Ig wi }a, po sle ~e ga sle di kon cert Mi ro sla va Ili }a. U su bo tu je de fi le svih u~e sni ka sa bo ra, sle de pri ka zi va we sta re dra ga ~ev ske svad be, na stup re pre zen ta tiv nog or ke stra Gar de Voj ske Sr bi je, fi nal no tak mi ~e we 18 naj bo qih or ke sta ra i kon cert or ke stra Bo ba na i Mar ka Mar ko vi }a.

U pro te klo po la ve ka u Gu ~u je ovim po vo dom do {lo naj ma we 15 mi li o na go sti ju iz 83 ze mqe, dok se u tru bqe wu nad me ta lo 1.000 or ke sta ra s 10.000 tru ba ~a.

SPORT

ponedeqak8.avgust2011.

c m y

16

SLIKOM I RE^JU S EVROPSKOG PRVENSTVA U GA\AWU MK ORU@JEM U KOVILOVU

Ne ma ne za do voq nih Evrop sko pr ven stvo u ga |a wu MK oru` jem odr `a va se u Ko vi lo vo, gde se vi {e od 1000 stre la ca nad me }e za od li~ ja i kvo te za Olim pij ske igre. Iako su sme {te ni u raz li ~i tim ho te li ma u Ko vi lo vu, oko li ni i Be o gra du strel ci su po ceo dan u „Bg sport skom cen tru�. Ako ne ma ju tak mi ~e we, on da bo dre dru go ve iz re pre zen ta ci je ili dru ga re iz dru gih ze ma qa, tre ni ra ju i od ma ra ju se. Mno ge eki pe su za ku pi le {a to re, a ne ke or ga ni zo va le i mi ni kam po ve. Uti sak je da ne ma ne za do voq nih.Naj broj ni je se lek ci je na Evrop skom pr ven stvu ima ju Ru si ja (71 tak mi ~ar) i Ne ma~ ka (65).

U pres cen tru je naj vi {e stra nih iz ve {ta ~a ko ji ma je bo ra vak u na {oj ze mqi pla tio pred sed nik Evrop ske stre qa~ ke kon fe de ra ci je

Vla di mir Li sin. Isti ~o vek or ga ni zo vao je i re vi jal na nad me ta wa u pi {to qu, pu {ci i tra pu, a po bed ni ci su do bi li i po za ma {ne na gra de od 3000 i 2000 evra. Da sve u Ko vi lo vu ide svo jim to kom bri ne se i ar mi ja vred nih qu di, su di ja, kon tro lo ra, vo lon te ra, no vi na ra i osta lih bez ko jih jed na ma ni fe sta ci ja u stre qa {tvu ne bi bi la mo gu }a.

Ko vi lo vo je po se ti la i Li di ja Mi haj lo vi}, na {a pro sla vqe na re pre zen ta tiv ka, ko joj je pre ne pu na dva me se ca uspe {no pre sa |en bu breg. Ona je do {la da bo dri svo je re pre zen ta tiv ne dru go ve. Li di ja se uspe {no opo ra vqa, a tre ni ra we i stre qa {tvo }e ma lo da pri ~e kju.

G. Malenovi} Fo to: F. Baki}

dnevnik

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

UZ REMI VOJVODINE S UTOM IZ ARADA

UO^I UTAKMICE RUSIJA – SRBIJA

Ri stov ski: Ide nabo qe

Bez Stan ko vi }a i Iva no vi }a

Voj vo di na je u ge ne ral nog pro bi pred po ~e tak fud bal skog pr ven stva (13. av gu sta do ~e ku je Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca) na svom „Ka ra |or |u” re mi zi ra la s ru mun skim dru go li ga {em, eki pom UTA iz Ara da -

me nat kod igra ~a, upor nost i `e qa. Ukup no gle da ju }i, sve ide po la ko na bo qe - re kao je Ri stov ski.

Tre ner cr ve no-be lih po seb no je bio be san zbog dru gog pri mqe nog go la.

Apla u zi de ci iz Ru me i Sta re Pa zo ve U po lu vre me nu utak mi ce Voj vo di na - UTA te ren „Ka ra |or |a” pre pla vi li su de ~a ci u cr ve no-be lim ma ji ca ma. Bi li su to po la zni ci {ko le fud ba la FK Voj vo di na iz Ru me i Sta re Pa zo ve. Pre na stav ka utak mi ce, de ~a ci su pro {li po red se ver ne i za pad ne tri bi ne di ri gu ju }i pu bli ci, ko ja im je ot po zdra vi la apla u zom.

2:2 (1:1). Me~ }e se pre re zul ta ta vi {e pam ti ti po to me {to su po sle se dam go di na za sja li re flek to ri, ~i je je osve tle we de lo va lo im po zant no sa ~e ti ri stu ba, uz do dat ne lam pe sa ogra de za pad ne tri bi ne, pa je na te re nu bi lo sve na evrop skom ni vou.

- Ne do pu sti vo je da do bi je mo gol ka d a su p ar n ik kre n e sa cen tra! Ta ko ne {to ne sme vi {e da nam se po na vqa i ako tre ba da iz dvo jim ne {to zbog ~e ga ni sam za do vo qan on da je to upra vo ovaj de taq iz pr vog mi nu ta dru gog po lu vre me na ve li Ri stov ski.

De jan Stan ko vi} i Bra ni slav Iva no vi} zbog po vre da ne }e bi ti u sa sta vu na ci o nal nog ti ma na pred sto je }oj pri ja teq skoj utak mi ci pro tiv Ru si je.

Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} od lu ~io je da na knad no ne po zo ve ni jed nog igra ~a, jer sma tra da je kon ku ren ci ja od 21 fud ba le ra do voq na za pri ja teq ski duel u Mo skvi. Stan ko vi} je pro {le ne de qe na tre nin gu do bio uda rac u ko le no, ali je upr kos to me od i grao vi {e od 70 mi nu ta utak mi ce pro tiv Mi la na u okvi ru Su per ku pa Ita li je. Po sle me ~a, ko ji je Mi lan u Pe kin gu po be dio sa 2:1, Stan ko vi} je ose tio jak bol, zbog ~e ga u ovom tre nut ku ne mo `e ni da tre ni ra.

- Bol je za i sta ve li ki. @e leo sam naj bo qe i za klub i za re pre zen ta ci ju. Pri mio sam iwek ci ju i ve ro vao da }e mi to po mo }i da iz dr `im na po re. Me |u tim, sa da mi je po no vo te {ko i ova po vre da za slu `u je od re |e no vre me i me di cin sku pa `wu u ci qu pu nog opo rav ka - re kao je Stan ko vi} za sajt Fud bal skog sa ve za Sr bi je.

Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je je do dao da mu je ve o ma `ao {to mo ra da pro pu sti za vr {nu pro ve ru u Mo skvi i da }e u na red nih se dam da na bi ti pod po seb nim te ra pi ja ma.

- U~i ni }u sve da se {to pre opo ra vim i pot pu no spre man do ~e kam sep tem bar ske utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma pro tiv Se ver ne Ir ske i Far skih Ostr va. Na -

17

Bra ni slav Iva no vi} i De jan Stan ko vi}

dam se da }e mo tom pri li kom svi bi ti na ni vou po treb nom da osvo ji mo va `ne bo do ve i pri bli `i mo se is pu we wu tak mi ~ar skog ci qa. Te utak mi ce su od da nas u mom fo ku su - re kao je Stan ko vi}.

Dru gi po vre |e ni re pre zen ta ti vac Bra ni slav Iva no vi} pro {le ne de qe je na tre nin gu ^el zi ja ose tio bol u pre de lu pred we lo `e, a na kon de taq nih me di cin ski pre gle da utvr |e na je

rup tu ra u du `i ni od sko ro tri san ti me tra. ^la no vi me di cin skog ti ma iz Lon do na pred lo `i li su da Iva no vi} u na red nih se dam da na bu de pod po seb nim tret ma nom, te ra pi jom i bla gim tre nin zi ma, a o~e ku je se da bu de u pot pu no sti spre man za de set da na.

- Sa ve li kom `e qom o~e ki vao sam av gu stov sko go sto va we u Ru si ji, ujed no i po sled wu pro ve ru pred na sta vak kva li fi ka ci ja.

Na `a lost, po vre da me je u to me spre ~i la. U ovom tre nut ku osta je mi da se {to pre opo ra vim i mak si mal no spre man do ~e kam sep tem bar ske utak mi ce u bo ju za od la zak na pr ven stvo Evro pe re kao je Iva no vi}.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas pu tu je za Mo skvu, gde je u sre du (10. av gu sta, od 17 ~a so va po na {em vre me nu) o~e ku je duel sa se lek ci jom Ru si je.

SELEKTOR VELSA GERI SPID

Mo `e mo sva kog da po be di mo Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Vel sa Ge ri Spid uve ren je u uspeh u kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal.

- U ovom tre nut ku, po mom mi {qe wu, mi mo `e mo da po be di mo sve eki pe u na {oj gru pi - iz ja vio je Spid.

Mno gi sma tra ju da bi Vels tre ba lo da bu de naj lak {i pro tiv nik Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu. To je mi {qe we jed ne stra ne i ono se pot pu no raz li ku je od raz mi {qa wa se l ek t o r a Vel s a. Biv { i ve z i s ta Lid sa, Ever to na, Wu ka sla, Bol to na

i [e fild ju naj te da sma tra da u kon ku ren ci ji Sr bi je, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Bel gi je i [kot ske, Vels mo `e da stig ne do Mud ni ja la - pr vi put od 1958. go di ne.

- Mo ji igra ~i mo ra ju da se fo ku si ra ju i da opet ode mo na za vr {ni cu ve li kog tak mi ~e wa - re kao je 41-go di {wi Spid i do dao: - Mi slim da nam ova gru pa pru `a tu mo gu} nost.

Ve ru jem u kva li tet svo jih igra ~a i u ovom tre nut ku, po mom mi {qe wu, mi mo `e mo da po be di mo sve eki pe u na {oj gru pi.

KONFERENCIJA KLUBOVA VOJVO\ANSKE LIGE – ISTOK

Slo bo dan Me do je vi} {u ti ra po red dvo ji ce ru mun skih igra ~a Fo to: F. Ba ki}

Ipak, na te re nu ni je sve bi lo ta ko ide al no, ma da se po mak u igri na ma ho ve vi deo. Osnov ni uti sak je da eki pa ne ma pro {lo go di {we sa mo po u zda we, da igra ofan ziv ni je, da stva ra vi {e {an si, ali i da je od bra na po ro zni ja u po re |e wu s mi nu lom se zo nom. No vo sa |a ni ~e sto ula ze u {an se, te {ko da ju go lo ve i ola ko ih pri ma ju.

Ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} po seb no je po hva lio pu bli ku ko ja je do {la da po dr `i tim u ve li kom bro ju.

- Bli zu pet hi qa da na vi ja ~a na tri bi na ma do kaz je da je pu bli ka uz nas, bez ob zi ra na to {to smo je raz o ~a ra li u re van {u kva l i f i k a c i j a za Li g u Evro pe s Va du com. Za to po seb no `e lim da se za hva lim na vi -

Bo jo vi} pot pi su je?

Voj vo di na bi po sle an ga `o va wa de fan ziv ca iz Ga ne Frim pon ga da nas tre ba lo da ozva ni ~i ugo vor i s na pa da ~em Mi la nom Bo jo vi }em (24 go di ne), ko ji je igrao u Ja go di ni i ^u ka ri~ kom. Ovaj fud ba ler imao je po nu du za Ju `nu Ko re ju ko ju ni je pri hva tio i pre ma sve mu su de }i no si }e cr ve no-be li dres. Po red we ga, Voj vo di na bi tre ba lo da an ga `u je i is ku snog ve zi stu, 30-go di {weg Mar ka Qu bin ko vi }a, ko ji je no sio dres ru mun skog Va slu ia.

Upra v o ovim ~i w e n i c a m a mo ra }e da se po za ba vi {ef stru~ nog {ta ba Qu bo mir Ri stov ski sa svo jim sa rad ni ci ma, ko ji je po sle utak mi ce re kao: - Ima li smo {an se, ini ci ja ti vu i po sti gli sa mo dva go la.

Sa dru ge stra ne, Ru mu ni su nam iz dva {u ta da li dva go la. Ka da to upo re dim sa {est-se dam na {ih ta ko re }i zi ce ra on da re zul ta tom sva ka ko ne mo gu da bu dem za do vo qan, ali pri ka za nim mo gu. Vi deo se voq ni mo -

ja ~i ma. Na te re nu smo se tru di li, stva ra li {an se, ima li ve }i po sed lop te, gra di li i vo di li igru, ali je ne shva tqi vo ka ko te ren sku ini ci ja ti vu ni smo us pe li da pre tvo ri mo u po be du. Na dru goj stra ni, dva po ku {a ja Ru mu ni su na pla ti li re mi jem. Pre o sta je mi da ve ru jem ka ko }e mo do po ~et ka pr ven stva is pra vi ti gre {ke i ve} na star tu ob ra do va ti na vi ja ~e po be dom nad Kra gu jev ~a ni ma - re kao je Me do je vi}. .

S. Savi}

Se zo na s jed nim bo nus igra ~em Fud b al s ki klub AFK iz sve od lu ke IO FSV, po seb no na jed nog u ovoj se zo ni, pa je Ade bio je do ma }in Kon fe apo stro fi ra ju }i do pu nu od lu pred stav nik su bo ti~ ke Ba~ ke ren ci je klu bo va Voj vo |an ske ke pro po zi ci ja tak mi ~e wa u 1901 pred lo `io da se ogra ni li ge - is tok. S iz u zet kom Obi voj vo |an skim fud bal skim li - ~i broj igra ~a sta ro sti pre ko li }a (No vi Kne `e vac), bi li ga ma ko jom klu bo vi ko ji ima ju 27 ili 30 go di na, a ne da se su pri sut ni pred stav ni ci svih du go va wa ne mo gu po ~e ti tak - sma wu je broj bo nus igra ~a za klu bo va.Po sle po zdrav nih re mi ~e we. To mi} je pot se tio i na s tup u pr v im ti m o v i m a. ~i do ma }i na, pot pred sed ni ka na to da se tak se i na kna de Pred stav nik su bo ti~ kog klu AFK-a Ege to na Ko bo ka, pred slu `be nim li ci ma ve} go di - ba imao je i pri med bu i na od sed ni ka Su dij ske or ga ni za i cje PFS Su bo ti ca Mi la na Pri bi } a i pred s ed n i k a FSO Ka wi `a-Sen taAda Pe tra Bi li }a, za pred s ed n i k a Kon f e ren c i j e iza b ran je Ivi ca Bo {wak iz Su bo ti ce.

Pri hva }e ne su sve od lu ke Iz vr {nog od bo ra FS Voj vo di ne od 14. ju n a ove go d i n e, ko ji ma je utvr |en sa stav li ge za ovu tak mi ~ar sku se zo nu, ka len d ar tak m i ~ e w a, ime no van sa stav tak mi ~ ar s kih, di s ci - U~e sni ci kon fe ren ci je klu bo va Voj vo |an ske li ge – is tok u Adi plin skih i su dij skih or g a n a i kva l i f i k a c i o n a na ma ni su me wa le, pa ne }e ni lu k u o kva l i f i k a c i o n oj struk tu ra tre ne ra u klu bo vi sa da. Klu bo vi iz ove li ge ne - struk tu ri tre ne ra, ko jom je ma ovog ran ga tak mi ~e wa. Po ma ju ve li kih du go va wa, pa je pred v i | e n o da klu b o v e zon ~e tak se zo ne je 20. av gu sta, ne To m i} uve r en da ne } e bi t i skih i pod ru~ nih li ga do tak }e bi ti van red nih ko la sre pro ble ma da ih re gu li {u do mi ~ ar s ke 2012./2013. go d i n e dom, a pre ma ka len da ru je se wi po ~et ka se zo ne. mo gu da vo de i tre ne ri sa C deo pr ven stva za vr {a va se 26.

Raz li ~i ta su bi la mi {qe wa li cen com. On sma tra da se ti i 27. no vem bra. pred stav ni ka klu bo va kod od - me uru {a va kva li tet ra da jer Ge n e r al n i se k re t ar FSV lu ke o sma we wu bro ja mla dih, ovu li c en c u ne pri z na j e Du {an To mi} obra zlo `io je ta ko zva nih bo nus igra ~a s tri UEFA.

To mi} je obra zlo `io raz lo ge do no {e wa ova kvih od lu ka, is ti ~u }i da je urav no te `en od la zak mla dih igra ~a i do la zak iz ze mqe i ino stran stva, a pred sed nik IO Udru `e w a fud b al s kih tre n e r a FSV Du {an Pa pri ca do dao je da je za jo{ jed nu se zo nu odo bren rad tre n e r a u ovom ran gu tak mi ~e wa sa C li cen com, ka ko bi se klu b o v i m a da l a mo g u} n ost da {ko lu ju tre ne re. [est klu bo va kao do ma }i ni igra ju su bo tom, a pre o sta li ne de qom. Za no vu se zo nu od re |e ni su sle de }i tak mi ~ar ski bro je vi: 1. Ba~ ka 1901. (Su boti ca), 2. Bo rac (Star ~e vo), 3. Di na mo (Pan ~e vo), 4. Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko Se lo), 5. Obi li} (No vi Kne`e vac), 6. AFK (Ada), 7. Ba~ ka (Pa ~ir), 8. Rad ni~ ki (Zre wa nin), 9. Bu du} nost (Srp ska Cr wa), 10. Rad ni~ ki (Baj mok), 11. Pro le ter (Ba nat ski Kar lo vac), 12. Je din stvo (No vi Be ~ej), 13. Slo bo da (No vi Ko zar ci), 14. Ko lo ni ja (Ko vin), 15.

Voj vo di na (No vo Mi lo {e vo), i 16. Je din stvo (Ba nat sko Ka ra |or |e vo).

Tekst i fo to: M. Mitrovi}

18

sport

ponedeqak8.avgust2011.

DI SCI PLIN SKA KO MI SI JA FSS-a

Ka `we ni i ve ~i ti

Di sci plin ska ko mi si ja FSS iz re kla je me re za bra ne re gi stro va wa no vih igra ~a svih uz ra sta za 14 klu bo va Su per li ge i Pr ve li ge! Raz log za di sci plin sku me ru su ne is pu we ne oba ve ze klu bo va pre ma klu bo vi ma, igra ~i ma i tre ne ri ma. Na sa stan ku Di sci plin ske ko mi si je, ko jom je pred se da vao Slo bo dan Pa jo vi}, kon sta to va no je da su svi du `ni ci upo zna ti sa si tu a ci jom pre dve ne de qe.

Ka `we ni su sle de }i klu bo vi: Par ti zan, Cr ve na zve zda, Ja go di na, OFK Be o grad, Bo rac, Rad, Sme de re vo (Su per li ga), Ba nat, Ko lu ba ra, Na pre dak, Rad ni~ ki Ni{, In |i ja, Srem Srem ska Mi tro vi ca i ^u ka ri~ ki.

Ka `we ni klu bo vi mo gu da pro da ju igra ~e ka ko bi ostva ri li ma te ri jal nu do bit. ^im is pu ne oba ve ze klu bo vi ma }e bi ti ski nu ta su spen zi ja. Uko li ko to ne u~i ne do 29. av gu sta bi }e su o ~e ni sa znat no o{tri jim ka zna ma, kao {to su za bra na tak mi ~e wa, od u zi ma we bo do va‌

KO NA^ NO PO BE DA EVROP SKOG [AM PI O NA U SAD

Bar si na tre }a-sre }a Fud b a l e r i Bar s e lo ne okon ~a li su ame ri~ k u tur n e j u utak mi com u Ar ling to nu pro tiv Klub Ame ri ke iz Mek si ka. Po sle ne u spe ha u me ~e vi ma s Man ~e ster ju naj te dom i ^i v a s om, pr v ak Evro p e je po b e d io mek si~ ki tim 2:0.

Pred 60 hi q a d a gle da la ca na sta di o- nu Da l as Ka u b oj s a, vo de }i gol Ka ta lon ci su po sti gli su u 24. mi nu tu, a u ak ci ji ko ja je pret ho di la go lu Da vi da Vi qe u~e sto vo a l i su ]a v i i Adri j a n o. Ko n a ~ an re z ul t at po s ta v qen Stre lac u Da la su: Da vid Vi qa je u za vr {ni ci me ~a.

Strel cu Ke i ti po sao je zna ~aj - otvo ra se zo nu pr vom utak mi no olak {ao 17-go di {wi \e rar com Su per ku pa [pa ni je pro Del fue. Bar se lo na 14. av gu sta tiv Real Ma dri da.

dnevnik U 1. KO LU NO VOG PR VEN STVA NE MA^ KE

Na tri bi na ma 450.000 gle da la ca Nem c i obo ` a va j u fud b al, {to su jo{ jed n om do k a z a l i ovog vi ken da. Tri bi ne bun de sli ga {kih sta di o na su naj po pu we ni je na sve tu. S ovom ti tu lom naj bo qi klu bo vi Na ma~ ke do ~ e k a l i su no vu se z o n u 2011./2012.Ako na vi ja ~i na sta ve da pu ne sta di o ne kao {to je to bio slu ~aj u pr vom ko lu na ci o- nal nog {am pi o na ta, go to vo je ne mo gu }e da Nem ce ne ko sklo ni sa vo de }e po zi ci je.

Na sta di o ni ma bun de sli ga {a se u pe tak i su bo tu (bez dve utak mi ce ko je su igra ne u ne de qu) oku pi lo ta~ no 350.656 gle da la ca.

Ka da se pre mi jer ne utak mi ce u no voj se zo ni od i gra ju na Ali anc Are ni u Min he nu (ka pa ci tet 69.901) i no vo i zgra |e noj Ko fejs Are ni u Majn cu (34.034), ova ci fra bi }e bli zu po la mi li o na.

To li ko na vi ja ~a, po re |e wa ra di, ne do |e na srp ske sta di o ne ni za ~i ta vu jed nu se zo nu.

Naj po se }e ni ji je bio Sig nal Idu na Park u Dort mun du. [am pi o ne je po zdra vi lo 80.720 na vi ja ~a - ta~ no ko li ki je ka pa ci tet naj ve }eg sta di o na u Ne ma~ koj. Na dru gom me stu }e go to vo si gur no bi ti Ba jern, ko ji je

De taq s Olim pij skog sta di o na u Ber li nu

pro {le se zo ne bio dru gi klub po po se ti. Ali anc Are na ima 69.901 me sto, ali se ka pa ci tet sma wu je za oko 3.000 se di {ta zbog go stu ju }ih na vi ja ~a.

Naj ma we pu bli ke bi lo je u Aug sbur gu, gde je no vi pr vo li -

LIN - Olim pij ski sta dion: 61.118, [TUT GART - Mer ce des Benc Are na: 60.000, KELN - Raj ne ner xi Are na: 47.000, BRE MEN - Ve zer: 41.100, HA NO VER AVD Are na: 40.315, AUG SBURG - SGL Are na: 30.403 gle da la ca.

NE VO QE CR NO GOR SKOG RE PRE ZEN TA TIV CA U ITA LI JI

Jo ve ti} mo ra da po la `e vo za~ ki Ste van Jo ve ti} usko ro }e opet da pred vo di na pad Fi o ren ti ne.

Mla di Cr no go rac opo ra vio se od ope ra ci je i po vre de li ga me na ta ko le na i pot pu no je spre man da se vra ti na te ren. Ali, na tre nin ge }e o~i gled no mo ra ti auto bu som, tak si jem ili ka ko se ve} sna |e.

Cr no gor ski re pre zen ta ti vac bi mo gao da se pri se ti i pe ri o da dok je bra nio bo je Par ti za na, jer je kao ma lo let nik na tre nin ge cr no-be lih u Ze mu ne lu znao da do |e i grad skim pre vo zom.

Na i me, pre ma pi sa wu pod go ri~ kih Vi je sti, ita li jan ska sa o- bra }aj na po li ci ja pro {log me se ca je u zo ni Ko ver }a no u Fi ren ci, gde se ina ~e na la zi tre ning kamp qu bi ~a stih, usled ru tin ske kon tro le za u sta vi la por {e Ka jen ko jim je upra vqao je dan od naj ta len to va ni jih fud ba le ra Evro pe. Tom pri li kom usta no vqe no je da Jo ve ti} ne po se du je is prav nu vo za~ ku do zvo lu za te ri to ri ju Ita li je. On je kod se be imao cr no gor sku do zvo lu, ko ja po ita li jan skom za ko nu, s ob zi rom da Cr na Go ra ni je deo Evrop ske uni je, va `i go di nu da na. Fud ba ler je bio du `an da po is te ku pred vi |e nog ro ka po la `e vo za~ ki is pit. Sa o bra }aj na po li ci ja je za to pro tiv na pa da ~a Fi o ren ti ne pod ne la pri ja vu.

Po zi va ju }i se na ita li jan ske me di je, Vi je sti pi {u da je Joveti} upi sao {ko lu vo `we, ali jo{ uvek ni je po lo `io te o rij ske te sto ve, {to je pred u slov za do bi ja we do ku men ta s ko jom bi igra~ mo gao da vo zi jed no vre me pod od re |e nim uslo vi ma. Na kon is te ka tog pe ri o da neo p hod no je po la ga we prak ti~ nog de la is pita, od nosno vo `we.

Go lu bo vi tak ti zi ra li Spar tak Zla ti bor vo da – Rad ni~ ki (S) 1:0 (0:0) SU BO TI CA, Grad ski sta dion, gle da la ca: oko 250. Su di ja: Ne ma wa Pa vlo vi} (Su bo ti ca), strel ci: Da bi} (auto gol u 74. mi nu tu).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si}, Ste va no vi}, Jok si mo vi}, Mi lan ko vi}, Bra ti}, Tor bi ca, De spo to vi}, Ota {e vi}, Ni ko li}, \ur |e vi}, Mi ri}. Igra li su jo{: Si mo vi}, Pu {ka ri}, No sko vi}, [a rac RAD NI^ KI (S): @a ku la, Ve se li no vi}, \u li}, \o ko vi}, Da bi}, To ma no vi}, Ze li}, Vej no vi}, @dr wa, Be li}, Ko ji}. Igra li su jo{: Mi li vo je vi}, Me mi {e vi}, Me di}, La ki}, Smi la nov ski Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de sa vla da li su eki pu Rad ni~ kog iz Som bo ra u ge ne ral noj pro bi (1:0) za na stu pa ju }u se zo nu. U me ~u pu nom tak ti zi ra wa go lu bo vi su tek ma lo ot kri li {ta se od wih mo `e o~e ki va ti to kom tak mi ~e wa, a do bra igra u dru gom po lu vre me nu na ja vqu je da ni ove se zo ne ne }e igra ti mar gi nal nu ulo gu u Su per li gi.

N. S.

ga{ ugo stio Fraj burg. Re mi dva klu ba (2:2) po sma tra lo je 30.403 na vi ja ~a - sve ga 200 ma we od ka pa ci te ta SGL Are ne.

U pr vom ko lu svi sta di o nu su bi li ras por da ti - DORT MUND Sig nal Idu na Park: 80.720, BER -

Ste van Jo ve ti}

IGRE NA PE SKU U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Naj mla |i naj bor be ni ji U Srem skoj Mi tro vi ci su i ove go di ne odr `a li igre na pe sku u okvi ru ak ci je -Ukqu ~i se u igru na oba la ma re ka i je ze ra. Or ga ni za to ri ma ni fe sta ci je bi li su Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Grad ska upra va za sport Srem ske Mi tro vi ce.

Tak mi ~e we na oba li Sa ve tra ja lo je dva da na, da bi se u za v r { ni c i na { li naj b o q i.

Naj mla |i su se tak mi ~i li na po li gu nu, a u~e stvo va la su de ca pred {kol skog uz ra sta, kao i u~e ni ci od pr vog do ~et vrog, od no sno 5. i 6. raz re da. Po li gon je bio iz u zet no na me {ten,

sa pre pre ka ma na pe sku i u vo di. Ni je bio ni lak, ali su ga ma li {a ni uspe {no sa vla da li.

Bi lo je i ve li kog na vi ja wa i bo dre wa, po seb no onih naj mla |ih da is tra ju i sa vla da ju po li gon. Na kra ju, pri pa la su im za slu `e na pri zna wa.

Ba ske ta {i su po sle pr vog da na ima li ~e ti ri pred stav ni ka u fi nal noj kon ku ren ci ji.

Igra lo se 15 mi nu ta, ili ako ne ka od eki pa stig ne pre tog vre me na do 21 po e na. ^e ti ri eki p e su u fi n al n om de l u igra la po bod si ste mu sva ko sa sva kim. Bor be su bi le ne iz ve -

sne i za ni mqi ve, a na sprem ni ji su ovo ga pu ta bi li tak mi ~a ri iz eki pe Sir mi jum in fo, is pred Grad ske upra ve i omla di na ca KK Srem.

Po seb no za ni mqi vo bi lo je na od boj ka {kim te re ni ma. In te re sant no je da je bi lo osam eki p a od b oj k a { i c a u za v r {nom de lu i da su se svi me ~e vi igra li go to vo isto vre me no, na dva od ~e ti ri te re na. I {to je po se ban ku ri o zi tet, jed na mre `a po kri va dva te re na. Na rav no da ova kve igre svi shva ta ju pre vas hod no kao za ba vu, ali i svi vo le da po be de. Za to

su se na te re nu vo di le ve li ke bor be. Sla vi la je eki {a P~e li ca1 is pred P~e li ce 2, dok je tre }e me sto pri pa lo Grad skoj upra vi.

U fud ba lu je igra na sa mo fi nal na utak mi ca u ko joj su sna ge od me ri li Eaton i JP Ko mu na li ja. Uspe {ni ji su bi li tak mi ~a ri Eato na i po di gli po bed ni~ ki tro fej.

Da bi ove dvo dnev ne igre, ko je se odr `a va ju i u okvi ru tra di ci o nal nih Let wih iga ra na Sa vi, bi le uspe {ne po bri nuo se Sa { a Rad m a n o v i}, stru~ ni sa rad nik za re kre a -

Za ni mqi vo je bi lo pod ko {e vi ma

Naj mla |e u~e sni ce po la ga no {e ta ju me da qe i osve `a va ju se sla do le dom

Po gled na tak mi ~e we na od boj ka {kim te re ni ma

Vo de na pre pre ka je la ko sa vla da na

tiv ni i {kol ski sport, kao i Bog dan Bo `in, za me nik na ~el ni ka za sport u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji je i uru ~io pe ha re, me da qe i pri zna wa naj u spe {ni ji ma.

U ukup nom pla sma nu naj u spe {ni ja je bi la P~e li ca is pred Grad ske upra ve i Eato na.

Ne ma sum we da je ak ci ja ko ju su po kre nu li Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu za `i ve la i da }e po sta ti tra di ci ja u Srem skoj Mi tro vi ci, kao i u me sti ma {i rom Voj vo di ne ko je ima ju re ke i jeze ra.

S. Ja ko vqe vi}

c m y

dnevnik

SPORT

19

ponedeqak8.avgust2011.

PRVI TURNIR GRAN PRIJA U KINI – D GRUPA

Na {e u Ja pan no se se dam bo do va Srbija – Kazahstan 3:0 (25:19, 25:15, 25:22)

Ana Iva no vi}

TURNIR U KARLSBADU (SAD)

Ana bez fi na la Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} ni je us pe la da se pla si ra u fi na le tur ni ra u ame ri~ kom gra du Karls ba du.

Ona je u po lu fi na lu po ra `e na od Ru ski we Ve re Zvo nar jo ve sa 5:7, 6:4, 6:4, po sle dva sa ta i 23 mi nu ta igre.

Po sle iz jed na ~e ne igre na po ~et ku me ~a i po jed nog brej ka na obe stra ne, Iva no vi }e va je u spe la da jo{ jed nom Ru ski wi odu zme ser vis, u 12. ge mu, i do |e do vo| stva u se to vi ma. Ipak, Zvo nar jo va, pr vi no si lac na tur ni ru, po tom je na pra vi la pre o kret za ko ji joj je u dru gom se tu bio po tre ban je dan brejk, a u tre }em i od lu ~u ju }em dva, po {to je i Iva no vi }e va ima la je dan.

Ru ski wa je u tom du e lu ima la ve li ki broj vi ne ra, a sa mo dve dvo stru ke ser vis gre {ke, od ko jih je po sled wa bi la u pr vom se tu, ka da je Iva no vi }e va za hva qu ju }i to me po ve la sa 1:0 u se to vi ma. S dru ge stra ne, Iva no vi }e va je igra la do bro, ali ni je

is ko ri sti la pri li ke da se vra ti u me~ ka da joj ih je Zvo nar jo va po kla wa la.

- Raz o ~a ra na sam. Ka da je bi lo 4:3 za wu u dru gom se tu mo gla sam da se vra tim, ali sam svo jim gre {ka ma do zvo li la Ve ri da pre o kre ne. ^ak i pri we nom vo| stvu od 5:4 sam ima la {an se ko je ni sam is ko ri sti la, a to me je ko {ta lo dru gog se ta - is ta kla je Iva no vi }e va.

Srp ska te ni ser ka je re kla da je, ka da je me~ u{ao u tre }i set, ve} bi la ve o ma umor na, dok je Zvo nar jo va igra la u istom rit mu kao i do ta da.

- Ima la sam fi zi~ kih pro ble ma. Pa la sam, a ka da sam po ~e la da se ose }am bo qe bi lo je pre ka sno. Pret hod nih da na sam od i gra la mno go me ~e va i ba{ sam bi la umor na, dok je Ve ra ju ri la i ni sam mo gla da se vra tim - na gla si la je Iva no vi }e va.

Na {a te ni ser ka na red ne ne de qe igra u To ron tu gde je na star tu o~e ku je duel s Ame ri kan kom Ve nus Vi li jams.

DANAS PO^IWE ROYERS KUP U MONTREALU

No le spre man za no ve iza zo ve Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} sprem no ~e ka iza zo ve ko ji ga o~e ku ju na red nih ne de qa, a pr vi je Ro xers kup u Mon tre a lu, ko ji po ~i we da nas. \o ko vi} ni je od i grao ni je dan me~ na ATP tu ru vi {e od me sec da na, a po sled wi put na te re nu se na {ao u du e lu Sr bi je i [ved ske u ~e tvrt fi na lu Dej vis ku pa.

U pr vom obra }a wu me di ji ma pred Ma sters u Mon tre a lu, \o ko vi} je upi tan da li }e zbog to -

na Ma ster si ma na ko ji ma je u~e stvo vao, po {to je osvo jio ti tu le u In di jan Vel su, Ma ja mi ju, Ma dri du i Ri mu. Po sle to ga usle dio je po raz na Ro lan Ga ro su u po lu fi na lu od Ro xe ra Fe de re ra, ali se srp ski te ni ser is ku pio za sve osva ja wem Vimbldo na, po sle ~e ga je oti {ao na za slu `e nu pa u zu.

- Mi slim da je pa u za do {la u pra vo vre me za me ne, ali i osta le igra ~e ko ji su pri vr hu. Ima -

No vak \o ko vi}

ga {to je sa da pr vi te ni ser sve ta ne ka ko pro me ni ti we gov pri stup me ~e vi ma.

- Tru dim se da ni {ta ne me wam, da stva ri ra dim jed no stav no, od na ~i na na ko ji sam tre ni rao, do ge ne ral nog pri stu pa mo joj te ni skoj ka ri je ri i do tre nut ka ka da sam po stao broj je dan. I do sa da je sve osta lo isto.

Je ste, ne ke stva ri se me wa ju, qu di {i rom sve ta na me ne gle da ju dru ga ~i je, ali ja imam isti pri stup, kao i moj tim - re kao je \o ko vi}.

U do sa da {wem de lu se zo ne \o ko vi} ima mak si ma lan skor

li smo ve o ma is cr pqu ju }ih {est me se ci, a po seb no ja, ko ji sam od i grao ve li ki broj me ~e va.

Bio sam us pe {an, ne `a lim se, ali sam sa da na pu nio ba te ri je i spre man sam za na red nih ne ko li ko me se ci - is ta kao je \o ko vi}. \o ko vi} je slo bo dan u pr vom ko lu Mon tre a la, a u dru gom ga ~e ka naj ve ro vat ni je Rus Ni ko laj Da vi den ko, ko ji na star tu igra pro tiv jed nog od kva li fi ka na ta.

Ma sters iz Mon tre a la mo }i }e da pra te i gle da o ci u Sr bi ji na TV B92, ve ~e ras od 19 ~a so va.

LU O HE: Grad ska dvo ra na Lu o he, gle da la ca 4.500, su di je: Kom dum (Ka me run), Mah mud (Ka tar).

SR BI JA:La za re vi}, Bra ko ~e vi}, Ma la gur ski 16, Kr sma no vi}, Ma le {e vi} 10, Mol nar 10, An to ni je vi} 4, Ve so vi}, Og we no vi}, Nin ko vi} 7, Ra {i} 9, Po po vi} (l).

KA ZAH STAN: Pi me no va 5, Na {ed ki na 4, Tal bi na 2, Omel ~en ko 1 I{im ce va 6, Lu kom ska ja, Stro `en ko (l), Be re {ne va 10, Sit ka zi no va 2, [en ber ger 1, Dro bi {ev ska ja, Ku li ni~ 2.

Dve po be de i mi ni mal ni po raz, uz se dam osvo je nih bo do va, bi lans je od boj ka {i ca Sr bi je po sle pr vog tur ni ra 19. svet skog Gran pri ja u Ki ni i za sa da je na {a re pre zen ta ci ja naj pri jat ni je iz ne na |e we ovog nad me ta wa. Po sle do brih pr ti ja pro tiv SAD-a i Ki ne, Srp ki we su bez ve }ih pro ble ma oprav da le ulo gu fa vo ri ta pro tiv Ka zah sta na i na naj bo qi na ~in za o kru `i le na stup na de bi ju u naj pro fi ta bil ni jem ta ki ~e wu `en ske od boj ke.

Kom bi no va na po sta va, bez Bra ko ~e vi }e ve, Og we no vi }e ve i Kr sma no vi }e ve, ni je ima la ve li kih pro ble ma sa Ka zah stan ka ma i ve} na star tu me ~a po ka za la da ne }e ni {ta pre pu sti ti slu ~a ju. So lid ni ser vi si i igra u po qu omo gu }i li su kon tre i po en ti ra we pre ko sred wih blo ke ra. Ma la gur ska je po no vo bi la ve o ma do bra, za raz li ku od pro {la dva me ~a sa da sa po zi ci je ko rek to ra, i uz sa i gra ~i ce pred nost u ra noj fa zi se ta na {e su sa ~u va le do kra ja.

Ka ko u pr vom, ta ko i u dru gom se tu su na {e de voj ke mno go gre {i le iz ser vi sa, ali ipak Ka zah stan ni je uspe vao da bu de rav no pra van tak mac. Vid no opu {ta we Srp ki wa vi de lo se pre sve ga u sla bi jem pri je mu, ali su i po red to ga oprav da le ulo gu fa vo ri ta. Pri ma ~i Ma le {e vi} i Mol nar ni su ima li pro ble ma sa blkom Ka zah sta na, so lid na je bi la An to ni je vi }e va, a Ma la -

A grupa Poq ska – Ita li ja Do mi. Rep. – Ar gen ti na 1. Ita li ja 2. Poq ska 3. Dom. Rep. 4. Ar gen ti na

2 2 2 2

0 1 1 2

6:2 5:3 4:5 1:6

6 4 2 0

B grupa Pe ru – Ku ba Ru si ja – Taj land 1. Ru si ja 2. Taj land 3. Ku ba 4. Pe ru

3 3 3 3

0:3 3:0 3 2 1 0

0 1 2 3

9:1 6:5 6:6 0:9

9 5 4 0

C grupa Ko re ja – Bra zil Ja pan – Ne ma~ ka 1. Bra zil 2. Ja pan 3. Ko re ja 4. Ne ma~ ka

3 3 3 3

0:3 3:0 3 2 1 0

0 1 2 3

9:1 6:3 3:7 2:9

9 6 3 0

D grupa Ki na – SAD Sr bi ja – Ka zah stan 1. SAD 2. Sr bi ja 3. Ki na 4. Ka zah stan

Bri `it ka Mol nar u na pa du

gur ska je uz sred we blo ke re igra la ta man ko li ko tre ba da se la ga no do |e do dvo se tov nog vo| stva.

Opu {ta we po sle la ga nog i ube dqi vog vo| stva uquq kao je na {e de voj ke i za to je Ka zah stan bio rav no pra van tak mac sve do

3 3 3 3

To pi} po pra vio svet ski re kord

Dra gu tin To pi}

3 2 1 0

0:3 3:0 0 1 2 3

9:2 8:4 4:6 0:9

8 7 3 0

re zul ta ta 13:13. Osva ja le su obe eki pe po e ne u se ri ja ma, ali su na {e de voj ke us pe le da se od le pe pre ko Ti ja ne Ma le {e vi} do 21:17. Pri jem ser vi sa Sr bi je je stao, Mol nar je bi la op te re }e na ser vi si ma, a ve za ne gre {ke do ve le su do 21:21 i ne po treb ne ne iz ve sno sti u za vr {ni ci tre }eg se ta. Se ri ja 3:0, po sle tajm-auta na {eg se lek to ra Ter zi }a, obez be di la je pr vu mak si mal nu po be du.

Da nas se na {e de voj ke se le u Ja pan gde }e od i gra ti na red na dva tur ni ra Gran pri ja, a u Ko ma ki ju }e sle de }eg vi ken da sna ge od me ri ti sa re pre zen ta ci ja ma SAD-a, Do mi ni kan ske Re pu bli ke i do ma }i na Ja pa na.

M. R.

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE U KRAGUJEVCU

Dra g u tin To p i} pre s ko ~ io je 224 cen ti me ta ra u di sci pli ni skok uvis na dr `av nom pr ven stvu u Kra gu jev cu i ta ko po sta vio no vi svet ski re kord za ve te ra ne.

Mla |i ju ni or Mi lo{ Ra o vi} (FAP) po be dio je na 400 me ta ra re zul ta tom 48,60 se kun di i obo rio dr `av ni re kord Jo `e fa Ke re {i ja star 33 go di ne.

Dra gu tin To pi} je sve bli `i vi si ni 2,28 me ta ra, ko ja bi mu omo gu }i la od la zak na {e ste Olim pij ske igre.

- Na dam se da }u ove go di ne pre sko ~i ti nor mu. Imam je dan san i ju rim ga. Bi qa na je fan ta s ti~ n o ska k a l a, sa da smo do sta ras te re }e ni i usme re ni na SP u Da e guu i dva ve li ka tak mi ~e wa ko ja nas o~e ku ju na red ne go di ne - re kao je To pi}.

We g o va su p er u g a Bi q a n a To pi} tri jum fo va la je u tro sko ku (14,19 me ta ra) po tvr div {i nor mu za od la zak na Pr ven stvo sve ta u Da e guu i Olim pij ske igre u Lon do nu.

Od li ~an je bio i Asmir Ko la {i nac ko ji je po be dio u ba ca wu ku gle (20,21 me ta ra)

2 1 1 0

20

sport

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

JU NI OR SKO SVET SKO PR VEN STVO U ITO NU

Na{ dvo jac Zo ra na Aru no vi} osma pe ti Dvo jac bez kor mi la ra Sr bi je Ni ko la Si mo vi} i Vuk Ma to vi} osvo jio je pe to me sto na ju ni or skom Svet skom pr ven stvu u bri tan skom Ito nu. Si mo vi} i Mat ko vi} ta ko ni su us pe li da po no ve uspeh s Evrop skog {am pi o na ta u Poq skoj, sre di nom ju na, ka da su po sta li vi ce {am pi o ni Sta rog kon ti nen ta.

Si mo vi} i Ma to vi} su u fi na lu, s vre me nom 6:57.53 mi nu ta, za u ze li pe to me sto iza po sa da Ru mu ni je, ko ja je ob je di ni la ti tu le svet skog i evrop skog pr va -

Ni ko la Si mo vi} i Vuk Ma to vi}

ka, [pa ni je, Gr~ ke i Ne ma~ ke.

Po sled wa u fi na lu bi la je Ju `no a fri~ ka Re pu bli ka.

- Mom ci ma sva ka ~ast na iz ve sla noj tr ci, bez ob zi ra {to ni su us pe li da osvo je me da qu. Od po ~et ka do kra ja je du vao jak bo ~an ve tar, a naj vi {e na uda ru su bi le pr va i dru ga sta za u ko joj su ve sla le po sa de Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke i Sr bi je. Upr kos to me, na{ dvo jac bez kor mi la ra je sve do 1.500. me tra kon ku ri sao za me da qu, ali ni je imao sna ge za bo qi fi ni{ jer je, zbog ve} po me nu tog ve tra, po tro {io mno go sna ge da bi se uop {te ostao kon ku ren tan u tr ci. U fi na lu su ve sla le iz u zet no ujed na ~e ne po sa de, pa su o ko na~ nom pla sma nu od lu ~i va le i osta li fak to ri kao {to je bio `reb - re kao je tre ner re pre zen ta ci je Sr bi je Alek san dar Iv ko vi}.

Srp ski ~e tve rac skul - Ni ko la Se la ko vi}, Bo jan Do {qak, Mi qan Mi lo {e vi} i An dri ja [qu ki} - s vre me nom 6:19.87 mi nu ta osvo jio je dru go me sto u C fi na lu, pa je {am pi o nat za vr {io na 14. me stu u kon ku ren ci ji 21 po sa de.

Tri jumf u toj tr ci od ne la je po sa da Le to ni je, tre }a je bi la Nor ve {ka, is pred Hr vat ske, Dan ske i Fran cu ske.

Srp ska re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu Zo ra na Aru no vi} osvo ji la je osmo me sto u ga |a wu MK pi {to qem 30+30 me ta ka sa 779,2 (580) kru go va na Evrop skom pr ven stvu, ko je se o dr `a va u „Bg sport skom cen tru” u Ko vi lo vu kraj Be o gra da. ^la ni ca be o grad ske Cr ve ne zve zde je u fi na le u{la sa osme po zi ci je sa 580 kru go va (pre ci zna 293, br za 287), a istu je i za dr `a la po sle fi nal ne se ri je od 199,2 kru ga. Ja sna [e ka ri} je za u ze la

Na gra de Osva ja ~i me da qa na EP u Ko vi lo vu uz me da qe do bi ja ju i nov ~a ne na gra de. Ti tu la se ni or skog {am pi o na Evro pe vre di 3000, sre bro 2000, a bron za 1500 evra.

Na gra de za ju ni o re su du plo ma we.

19. me sto sa 576 kru go va (pre ci zna 289, br za 287), a Je le na Aru no vi} je bi la 20. sa istim bro jem kru go va (pre ci zna 285, br za 291) od 48 tak mi ~ar ki. Zla to je pri pa lo [vaj car ki wi Haj di Di e telm sa 788,2 (587) kru go va, sre bro je uze la Ru ski wa Ki ra Kli mo va sa 787,8 (583), a bron zu Fran cu ski wa Ste fa ni Ti ro de sa 785,4 (582) kru ga. Ekip no su sla vi le Ru ski we sa 1745 kru go va is pred Fran cu ski wa sa 1739 i Bu gar ki sa 1737 kru go va. Sr bi ja je za u ze la ~et vro me sto sa 1732 kru ga od 12 re pre zen ta ci ja, a od me da qe ih je de li lo pet kru go va.

U di sci pli ni MK pu {ta tro stav (3h40 me ta ka) ni je dan srp ski re pre zen ta ti vac ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Naj bo qe pla si ra ni je bio Ne ma wa Mi ro -

Ne ste ro vi} bli zu Par ti za na Ra do slav-Ra {o Ne ste ro vi} ni je pri hva tio po nu du qu bqan ske Olim pi je, pi {e spe ci ja li zo va ni ko {ar ka {ki sajt „TalkBasket”. Zmaj~eki su ~ekali punih mesec dana da nekada{wi reprezentativac Slovenije odgovori na ponu|ene uslove, ali uzalud.

Nesterovi} je ~elnicima Olimpije rekao da ne namerava da se vrati u rodni grad i da razmi{qa o Beogradu kao slede}oj destinaciji za `ivot.

Dugogodi{wi NBA igra~ posledwih dana je, prema pisawu medija, bio na korak od dogovora sa Partizanom klubom u kojem je 1992. godine po~eo karijeru. Ova informacija, bez obzira {to su u Humskoj demantovali pregovore sa Nesterovi}em, sigurno }e dodatno raspaliti ma{tu kod navija~a srpskog i regionalnog {ampiona.

Re pre zen ta ci ja glu vih po se ti la Ko vi lo vo Stre qa~ ka re pre zent ci ja glu vih Sr bi je po se ti la je „Bg sport ski cen tar“ Ko vi lo vo. Do veo ih je ge ne ral ni se kre tar sa ve za glu vih i na glu vih Sr bi je Ivi ca Ali voj vo di}. Tre ner re pre zen ta ci je je pro sla vqe na re pre zen ta tiv ka, vla sni ca olim pij ske bron ze iz Bar se lo na Aran ka Bin der iz No vog Sa da, ko ja je na [am pi o na tu Evro pe u Be o gra du je dan od su di ja. U re pre zen ta ci ji su Gor da na Mi ko vi} Mu ~i ba bi}, Sne `a na ^e gar, Ja smi na Rim ski i Fi lip Ko sti}.

kru go va, ali ma wim bro jem unu tra {wih cen ta ra (158 Fran cu zi, 151 Ru si). Sr bi ja je za u ze la 10. me sto sa 3470 kru go va od 18 re pre zen ta ci ja, a od me da qe ih je de li lo 13 kru go va.

Ovim su za vr {e ne di sci pli ne na 50 me ta ra, a u dru goj ne de qi Evrop s kog pr ven s tva na pro gra mu }e bi ti di sci pli ne u ga |a wu pu {kom na 300 me ta ra (u Pan ~e vu), kao i pi {toq sre di {weg pa qe wa i ga |a we le te }ih me ta (di sci pli na skit). Sr bi ja }e ima ti pred stav ni ke u ski tu, ko ji je na pro gra mu 12. i 13. av gu sta (Jo van Ama no vi}, Go ran Sto j a di n o vi} i Ne n ad Ra do vi}), kao i u ga |a wu pi {to qem sre di {weg pa qe wa ko je je na pro gra mu 13. av gu sta (Sa {a Pe tro vi}, Sa {a Mu dri ni} i Mi lo rad Miq ko vi}).

G. M.

Su per te {ka{ Bar na sve nad ma {io

Sr bi po bed ni ci

KAKO PI[E SAJ TA „TOK BA SKET”

}i 386) od 66 tak mi ~a ra. Po be dio je Ma |ar Pe ter [i di sa 1273,7 (1171) kru gom is pred Ita li ja na Mar ka de Ni ko le sa 1269,5 (1171) i Bu ga ri na An to na Ri zo va sa 1268,3 (1170) kru go va.

Ekip no zla to su uze li Nor ve `a ni sa 3488 kru go va, sre bro je pri pa lo Fran cu zi ma sa 3483, a bron za Ru si ma sa istim bro jem

ME \U NA ROD NI KUP VOJ VO DI NE U KA WI @I

TAK MI ^E WE U ULI^ NOM BA SKE TU U QU BQA NI

Na pr vom zva ni~ nom tur ni ru biv {ih ju go slo ven skih dr `a va u uli~ noj ko {ar ci, odr `a nom u Qu bqa ni, po be di la je dru ga eki pa Sr bi je. Na{ tim je u kon ku ren ci ji {est dr `a va u fi na lu po be dio pr vu eki pu svo je ze mqe sa 15:14.

Na tur ni ru ko ji je odr `an pod po kro vi teq stvom FI BA su, po red eki pa iz Sr bi je, u~e stvo va le eki pe iz Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Slo ve ni je.

Od lu ka o po bed ni ku pa la je na sa mom kra ju fi nal ne uta mi ce, ka da je Bo go qub De vri wa 36 se kun di pre kra ja po sti gao od lu ~u ju }i ko{.

U tak mi ~e wu u da va wu ko {e va po be dio je slo ve na~ ki tak mi ~ar Ti jan Mi li}, ko ji je sa vla dao Ma ke don ca Hri stja na Ri sto va.

Zo ra na Aru no vi}

sa vqev na 13. me stu sa 1165 kru go va (le `e }i 391, sto je }i 382, kle ~e }i 392). ^la nu Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 do fi na la je ne do sta ja lo tri kru ga. Ste van Ple ti ko si} je za u zeo 33. me sto sa 1156 (le `e }i 394, sto je }i 383, kle ~e }i 379), a Mi len ko Se bi} 53. me sto sa 1149 kru go va (le `e }i 393, sto je }i 370, kle ~e -

Mo me nat s utak mi ce u uli~ nom ba ske tu u Qu bqa ni

PRE MA SA ZNA WI MA BE O GRAD SKIH ME DI JA

^o vi} de fi ni tiv no u Crvenoj zve zdi Po sa zna wi ma po je di nih be o grad skih sport skih me di ja, u pe tak uve ~e je po stig nut do go vor o re or ga ni za ci ji Ko {ar ka {kog klu ba Cr ve na zve zda, ko ji }e do bi ti no vo ime – Cr ve na zve zda Be o grad.

U ak ci ju spa sa va wa cr ve no-be lih ukqu ~io se i pred sed nik Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je i gra do na ~el nik gra da Be o gra da Dra gan \i las, ko ji se sreo s Ne boj {om ^o vi }em, je di nim kan di da tom za pred sed ni ka klu ba ko ji je dao svoj

Ne boj {a ^o vi}

pro gram iz la ska iz kri ze. Sa stan ku je pri su stvo vao i po mo} nik gra do na ~el ni ka @i vo rad An |el ko vi}, ne ka da {wi pr vi ~o vek Cr ve ne zve zde.

Ka ko se sa zna je, pro na |en je mo da li tet ka ko da se klub bo ga te isto ri je spa si iz bez na |a u ko jem je go di na ma, pri ti snut mi li on skim du go vi ma i blo ka dom ra ~u na, pa mu je pre tio i ste ~aj. Spa so no sno re {e we je ste da se spo je cr ve no-be li i FMP i da ^o vi} sa svim re sur si ma klu ba iz pred gra |a pre u zme bri gu o no vom klu bu ko ji }e se no si ti ime Cr ve na zve zda Be o grad. Na taj na ~in klub bi bio oslo bo |en ogrom nog te re ta du go va i bi la bi pre ki nu ta du go go di {wa blo ka da ra ~u na.

Sa da pred sto ji da se {to pre sa zo ve Skup {ti na cr ve no-be lih i ozva ni ~e me re za re or ga ni za ci ju klu ba s Ma log Ka le meg da na, iza ko jeg }e sta ja ti ^o vi}, kao pred sed nik Uprav nog od bo ra.

Pre ma in for ma ci ja ma iz istih iz vo ra, ^o vi }u bi od po mo }i bio i An |el ko vi}, ko ji bi pre u zeo funk ci ju pred sed ni ka Skup {ti ne klu ba. Po sle to ga bi do {ao na red iz bor no vog tre ne ra, gde tro fej ni stru~ wak Sve ti slav Pe {i} fi gu ri ra kao naj o zbiq ni ji kan di dat.

^e tvr ti me |u na rod tiv ca Bu gar ske Iva na Ili je va. U ska), do 81 kg: La slo ^ok wai (Ma ni se ni or ski Kup Voj po lu fi na lu Bar na je bez po te - |ar ska), Uro{ Nen ko vi} (Par ti vo di ne oku pio je na bo {ko }a sa vla dao klup skog ko le gu zan), Ivan Ma le{ (Re kord), Bo ri li {ti ma u sport skoj Ako {a Pet ko Jo `u, a Ili je va je jan Do {en (Pan ~e vo), do 90 kg: ha li Ba we Ka wi `a xu di ste i xu pro pi sno na mu ~io per spek tiv ni Ni ko la Ni ko li} (Cr ve na zve zda, di ski we iz Ma |ar ske, Hr vat ske, bo rac be o ~in skog Ce men ta Go - Be o grad), Bo go qub \ur |e vi} Bu gar ske, Bo sne i Her ce go vi ne i ran Pr go wi}.

(Ce ment), Bran ko Duv wak (Su bo Sr bi je. U pri su stvu pred sed ni ka Ve o ma `e sto ka bor ba vo di la ti ca), Adri jan Hor vat (Ma |ar XS Voj vo di ne Sve ti sla va Vuk se u ka te go ri ja ma do 60 gde je po - ska), do 100 kg: Ja dran ko ja ni} mi ri ce i dur gih is tak nu tih po be du od neo Ja ni slav Ger ~ev (Bu (Bo sna i Her ce go vi na), Slav ko sle ni ka ovog spor ta iz re gi o na, gar ska) i 73 ki lo gra ma gde je Ne An |e li} (Slo ven), Ne ma wa Ru so kao i tre ne ra mu {ke i `en ske re pre zen ta ci je Sr bi je Mi lo {a Stan ko vi }a i Ve se li na No va ko vi }a, u ime do ma }i na i or ga ni za to ra re ~i do bro do {li ce upu tio je di rek tor kam pa i ~lan Uprav nog od bo ra XS Voj vo di ne Mu nir [a bo ti}, a tur nir za Kup Voj vo di ne na ko ji se do 12.av gu sta na do ve zu je {e sti me |u na rod ni kamp otvo rio je pred sed nik XK Ka wi `a \or |e Man da ri}.

Za do pri nos afir ma ci ji xu do spor ta i me |u na rod nog Ku pa Voj vo di ne i ka wi {kog kam pa spe ci jal ne pla ke te su do de qe ne no vi na ru „Dnev ni ka” Mi lo ra du Mi tro vi }u, tre ne ru re pre zen ta i cje Ma |ar ske La slu Han |a {i ju i Su per te {ka {i na po bed ni~ kom po sto qu i di rek tor tur ni ra i kam pa pred sed ni ku Xu do sa ve za Mu nir [a bo ti} Bo sne i Her ce go vi ne Bra ni sla vu Cr no gor cu. ma wa Pet ko vi} (Re kord) u fi na (Di na mo), Ju ri ca Ka ti} (Hr vat Kon kur nci ja kod se ni or ki bi - lu nad vi sio Sr |a na ]ur ~i }a ska), +100 kg: Bor Bar na (Ma |ar la je skrom na, jer se nad me ta lo (Slo ven, Ru ma), a pre to ga u po lu - ska), Ivan Ili jev (Bu gar ska), Go sa mo 11 tak mi ~ar ki, pri ~e mu je fi na lu Ati lu Ada ma (Pak{, Ma - ran Pr go wi} (Ce ment), Ako{ naj vi {e uz bu |e wa bi lo u ka te go - |ar ska).

Pet ko Jo `a (Ma |ar ska). ri ji do 63 ki lo gra ma gde je tri Pla sman se ni o ra - do 60 kg: Ja Se ni or ke - do 48 kg: Mi re la jum fo va la re pre zen ta tiv ka Bu - ni slav Ger ~ev (Bu gar ska), Fe li Sa li je vi}, Mi le na Mi }u no vi} gar ske Ive li na Ili je va, ko ja je i cian Eri (Ma |ar ska), Pre drag (obe Par ti zan, No vi Sad), do 52 pro gla {e na za naj bo qu tak mi - Ni ko la je vi} (Di na mo, Pan ~e vo), kg: Ve sna Ran ko vi} (Par ti zan), ~ar ku na tur ni ru. U kon ku ren ci - Ber nard Azi no vi} (Hr vat ska), do 63 kg: Ive li na Ili je va, Ele na ji se ni o ra, gde su se na ta ta mi ju do 66 kg: La slo Ju ra ~ek (Ma |ar Gri go ro va (obe Bu gar ska), An na {la 42 kva li tet na bor ca, sve je ska), Ivan Osto ji} (Di na mo), Ja - dre ja \a ko vi} (Hr vat ska), do 70 nad ma {io su per te {ka{, no si lac no{ @o brak (Ma |ar ska), Mi ro - kg: Ma ri ja ]o si} (Hr vat ska), evrop skih i svet skih me da qa re - slav Jan ko vi} (Ce ment, Be o ~in), Iva na Jan dri} (Par ti zan), do 78 pre zen ta ti vac Ma |ar ske Bor 73 kg: Ne ma wa Pe tro vi} (Re kord, kg: Iva na Ma ra ni} (Hr vat ska), Bar na. Bar na je tri jum fo vao u Be o grad), Sr |an ]ur ~i} (Slo - Je le na @a bi} (Par ti zan), +78 kg: ka te go ri ji +100 kg po be div {i ven, Ru ma), Mi lo je Mi li no vi} Mi li ca @a bi} (Par ti zan). efekt nim ba ca wem re pre zen ta - (Re kord), Ati la Adam (Ma |ar Tekst i foto: M. Mi tro vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

23

Sna ga qu ba vi Qu bav mo ra bi ti pre ma ma mi, se ki i ba ti; ona je div na sli ka ko ju }u uvek ra do da ti.

Ko je ima ve dro to po ka zu je; ona je sna ga {to se ne pro da je.

Qu bav nas di `e do obla ka (i vi {e), bo dri nas ne se bi~ no da mu bu de mo bli `e.

Mo ra da se ~u va i pa zi jer nam sa mo ona po ka zu je put ka pra voj sta zi.

Te o do ra Sa vi}, IV-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Mi li ca Ber, III-5, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Sa ra Po pov, II-1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

Ne vi dqi vi pri ja teq

e znam da li ste ne kad bi li usa mqe ni? Ja je sam jer ni N sam ima la dru ga re u uli ci. ^e -

sto sam mo ra la da se igram sa ma, pa mi se de {a va lo da za mi {qam ne vi dqi vog pri ja te qa. @e li te li da vam ka `em ka kva je mo ja pri ja te qi ca bi la?

Ona je bi la do bra, ve se la i uvek ras po lo `e na za igru. Naj vi {e smo se igra le lut ka ma u mo joj so bi, jer smo ta da mo gle da bu de mo sa me i da pri ~a mo do mi le vo qe.Ma mi i ta ti je bi lo ~ud no {to ja to li ko vre me na

pro vo dim sa ma u so bi, a ni su zna li da se nas dve div no za ba vqa mo. Le po smo se igra le i ni smo se sva |a le. Igra bi pre sta ja la ka da je bi lo vre me za spa va we, a na sta vqa la se od mah su tra dan.

Du go sam se igra la s mo jom ne vi dqi vom pri ja te qi com, ali ka da su po ~e li mo ji pr vi {kol ski da ni stva ri su se pro me ni le.

Ona me je sve re |e po se }i va la, a on da pot pu no ne sta la. Du go sam mi sli la da je na {la ne ku no vu dru ga ri cu i da me je na pu sti la.

Upo zna la sam mno go no vih dru ga ra i dru ga ri ca s ko ji ma pro vo dim mno go vre me na. Mi sli la sam da sam sa da sta ri ja i da vi {e ne mo gu `i ve ti u ma {ti. Ali po ne kad se u mi sli ma vra tim svo joj za mi {qe noj dru ga ri ci i se tim se ka ko mi je bi lo le po. Na dam se da }u po no vo sre sti ta ko do brog dru ga ka kva je bi la mo ja ne vi dqi va pri ja te qi ca.

Iva na Ma go~, III raz red O[ „Mi lo{ Cr wan ski” Hrt kov ci

Bio Sr bin ili Rom, sva ko li ~i na dru ga svog.

Ne di raj ni kog pr vi ti, jer u tu ~i gu be svi.

I na rav no, de co, znaj te vi da smo za {ti }e ni mi.

Do bro sr ce po ka `i ti i svi }e te vo le ti.

Bi ti do bar - to ne bo li, a do bro tu sva ko vo li.

Ta ma ra Go lub, VI O[ „@. Zre wa nin - U~a” Na daq

^u vaj mo pla ne tu, od di ma i sme }a, ~u vaj te je dje co, da nam bu de ve }a!

Svi u na pad, pro tiv {tet nih stva ri, uni {ti mo sve {to pla ne tu kva ri! [ti ti mo je gla vom, bra ni mo ru ka ma, pla ne ta ne sta je u stra {nim mu ka ma!

Po hva lu }e mo do bi ti, do bit’ ite ka ko, o~u va ti pla ne tu, vi {e ni je la ko!

An |e la Dra go vi}, VII-1 O[ Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

sme |u ko su, i ve o ma je zgod na. ^e sto joj osmeh kra si li ce. Po ne kad, ka da do |e s po sla, bu de po ma lo ner vo zna. Mo ja ma ma je uvek do te ra na i ve o ma le pa. Po za ni ma wu je di plo mi ra ni eko no mi sta.

Zbog broj nih oba ve za ne osta je joj vre me za ho bi. We na naj va `ni ja oso bi na je da je vred na. Po red to ga je od go vor na,

od lu~ na, stro ga i bri `na maj ka. Uvek ka da je ne kom po treb na po mo}, u~i ni sve {to je u woj mo }i. Tru di se da se pre ma dru gi ma uvek le po po na {a i to me u~i me ne. Pre ma me ni se op ho di kao da smo vr {wa ci.

Vo lim je bes kraj no za to {to bi `i vot da la za me ne.

Ili ja Zu bac, II-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

ma jed n o me s ta { ce kod mo je ba ke u se lu.

I Na la zi se u ba {ti. To je

Sva ko de te pra vo ima da se dru `i s dru ga ri ma!

^u vaj mo pla ne tu, da nam bu de ~i sta, ~u vaj mo je, ~u vaj mo, da ni je ona ista!

~a }u vam o svo joj maj ci. Mo ja ma ma se zo ve Na ta {a Nov ~i}.

POna ri je, vi so ka, ima ze le ne o~i, du gu

Taj no me sto

Mo ji sa ve ti

^u vaj mo pla ne tu!

Li~ nost ko ju vo lim

Bla go ja Mi le ki}, III 5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

dr v o tre { we i ja k o je sta ro.

Ono je iz me |u go mi le dr ve }a i po pri li~ no je vi so ko. Svi zna ju to dr vo, ali ne zna ju da je mo je taj no me sto. Uvek kad do | em kod ba b e, pr v o odem do tre {we. Po sle ru~ ka se pop nem na dr vo i ~i tam ili gle dam pre le pu ba bi nu ba {tu, pu nu vo }a i po vr }a. Ka da do |em s ma mom u ba {tu, uvek po~ nem da se pen tram po dr ve }u, ali woj se to ba{ i ne svi |a jer mi sli da }u pa sti. Ne vi |am tu tre {wu ba{ ~e sto jer ipak ne `i v ot bli z u ba b e. Kad do | e pro l e } e, ja be r em tre {we i na rav no je dem ih.

Moj naj bo qi drug ru go vi su de ca ko ja ti pra ve dru {tvo i ko ji D te te {e ka da si tu `an.

Moj naj bo qi drug se zo ve Ne ma wa Ris. On ima gu stu, cr nu ko su. Ima le pe sme |e, sve tlu ca ve o~i, ko je za si ja ju ka da pri ~a.

We g o v o li c e, ko je se stal no sme je, je o~a ra va ju } e. Ka d a {e t a za s i ja pod. On mno go vo li ka da mu se ne ko na sme {i. Ve o ma je vi sok. Ve o ma je hu man i kul tu ran, za to {to po m a ` e qu d i m a i za t o {to se iz vi wa va sta ri jim qu di ma ka da ih slu ~aj no gur ne ili na le ti na wih. Mno go je pa me tan i do bar, za to {to sva {ta zna i za to {to ni ka da ne

pr ko si ni ko me. Ve o ma je po { ten, za t o {to ka d a obe }a da }e do ne ti lop tu i do ne se je. Vo li da pe va par ti zan ske pe sme.

Dru gar stvo i sre }a se ne mo g u ku p i t i nov c em.

Sa mo drug mo `e da ti do ne se dru gar stvo i sre }u, jer ka da si sam, ne ma{ ni kog da se dru `i{ sa wim (wom) i on da si tu `an, a ka da ima{ ne kog on da se dru `i{ sa wim (wom) i on d a si ve o m a sre } an, jer pri ~ a t e i igra te se.

Pe tar Pa v li ca, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Sve tla na Gru ji}, IV-4, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

Vo lim ta mo da se sklo nim, jer mi ne kad ne pri ja bu ka u ku }i. Jed nog da na sam oti {la na tre {wu i ~i ta la kwi gu. Ma ma me je zva la da joj po mog n em oko ru~ k a. Dok sam ~i ta la, ma ma je du bqe i du bqe ula zi la u ba {tu, a me ni je slu ~aj no pao mrav na ru ku i vri snu la sam. Ma ma je to ~u la, a ja sam br zo si {la s dr ve ta i se la na sto li cu ko ja mi je bi la pri ru ci.

Pra vi la sam se da ni sam ~u la, a ma ma me je vi de la i od ve la u ku }u.

Lak nu lo mi je {to ni je sa zna la gde je mo je taj no me sto.

Mi li ca Le ti}, VI-g O[ „\or |e Na to { e v i}” No v i Sad

22

filmska planeta

ponedeqak8.avgust2011.

ТОКОМ ОЛИМПИЈАДЕ У ЛОНДОНУ 2012

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Осам сценарија у такмичарском програму На 35. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, који ће бити одржан од 13. до 17. августа, за такмичарски програм одабрано је осам остварења српске кинематографије снимљених у протеклих годину дана. На свечаном отварању биће приказан филм „Непријатељ„ по сценарију Ђорђа Милосављевића у режији Дејана Зечевића, објављено је на сајту фестивала.У конкуренцији су и „Заједно” по сценарију и у режији Младена Матичевића, „Тилва Рош” сценаристе и редитеља Николе Лежаића, „Ма није он такав” сценаристе и реди- Филм „Непријатељ” отвара фестивал теља Мирослава Петковића, ом- и Стевана Филиповића, у режији нибус „Октобар„ групе диплома- Филиповића и „Како су ме украца Факултета драмских уметно- ли Немци” по сценарију Мише сти у Београду. Радивојевића, Владиславе ВојноЗа награде се такмиче и „Бокс„ вић и Светозара Влајковића, у репо сценарију Андријане Стојко- жији Радивојевића. вић и Славољуба Станковића, у На овом специјализованом фережији Стојковићеве, „Шишање” стивалу, који је посвећен уметнопо сценарију Димитрија Војнова сти писања за филм, додељују се

ЛЕГЕНДАРНУ ЗВЕЗДУ ИГРА МИШЕЛ ВИЛИЈАМС

Филм о Мерилин Монро

Филм о боравку Мерилин Монро у Великој Британији 1956, у којем легендарну звезду игра

Мишел Вилијамс, биће приказан на Нујоршком фестивалу, јавио је Би-Би-Си. „My Week With Marilyn” је заснован на сећањима асистента на снимању Колина УСКОРО СНИМАЊЕ ФИЛМА О ЧИЛЕАНСКИМ РУДАРИМА

Победa људског духа Тридесет три рудара, који су 69 дана били заробљени под земљом у руднику Сан Хосе у Чилеу, продали су права за снимање филма о њиховој причи продуценту Мајку Медавоју, саопштили су представници рудара и Медавој. Медавој, који је одрасао у Чилеу, познат је по продуцирању „Црног лабуда” за кога је глумица Натали Портман ове године добила Оскара за најбољу глумицу и „Затвореног острва” Мартина Скорсезеа. Сценариста „Дневника мотоциклисте” Хосе Ривера, филма који је описао путовање Че Геваре и његовог пријатеља Алберта Гранада мотоциклом кроз Јужну Америку, требало би да напише сценарио за сагу о чилеанским рударима. „У суштини, ово је прича о победи људског духа и сведочанство храбрости и истрајности чилеанског народа. Не могу да замислим бољу причу од ове да буде филмована”, рекао је Медавој у саопштењу. Рудар Хуан Иљанес назвао је будући филм „једином званичном и ауторизованом верзијом о ономе шта су рудари преживаљавали у (руднику) Сан Хосе”. „Највећи део наше приче никада није испричан”, рекао је Иљанес. Планирано је да снимање филма почне следеће године.

Кларка који је водио дневник у време док је сниман филм „Принц и играчица” у којем је холивудској звезди партнер био Лоренс Оливије. У то време Мерилин Монро је такође била на меденом месецу са драмским писцем Артуром Милером. Оливијеа игра Кенет Брана, а филм је режирао Британац Сајмон Кертис. Мишел Вилијамс је најпознатија по улогама у филмовима „Блу Валентин”, „Планина Броукбек”, „Затворено острво” и „Земља изобиља”. Њујоршки фестивал, који траје од 30. септембра до 16. октобра, отвориће нови филма Романа Поланског „Carnage”, по позоришној драми Јасмине Резе „Бог масакра”.

прва, друга и трећа награда за најбољи сценарио. У жирију ће ове године бити сценариста Предраг Перишић, редитељ Михајло Вукобратовић и књижевник Михајло Пантић. За програм „Млади лавови” одабрано је 11 краткометражних играних и документарних фил-

dnevnik

мова чији су аутори још студенти Факултета драмских уметности и Академије уметности из Београда. Жири ће у тој селекцији доделити награду за најбољи филм. програм Пратећи „Преко плота” представиће публици актуелне филмове из региона. То су „Ако зрно не умре” Синише Драгина, у копродукцији Србије, Аустрије и Румуније, македонско-српска копродукција „Панк није мртав” Владимира Блажевског, босански „Циркус Колумбија” Даниса Тановића и црногорски омнибус „Љубав, ожиљци” студената Академије уметности са Цетиња. Традиционални симпозијум овога пута бавиће се темом „Писање за филм и телевизију у новом миленијуму”. Организатор ФФС-а је Културни центар Врњачке Бање, а директор је филмски новинар, критичар и аутор Милан Никодијевић.

Хичкокови неми филмови Рестаурисани неми филмови Алфреда Хичкока биће приказивани уз пратњу оркестра током Олимпијских игара у Лондону 2012. године, саопштио је Британски институт за филм (БФИ). Филмови из 1920-их су очишћени и рестаурисани како би били пребачени у дигиталне верзије које ће премијерно бити приказане током Културне олимпијаде, пратећег програма Олимпијских игара. Хичкок је добар избор будући да је рођен у источном Лондону у близини Олимпијског парка у Стратфорду, пренeла је агенција Франс прес. Индијско-британски композитор Нитин Совни написаће музику за филм из 1926. године ‘’The Lodger: A story Of The London Fog” (Станар: Прича о лондонској магли), а музику ће изводити лондонски симфонијски оркестар. Дипломац Краљевске музичке академије Денијел Коен компоноваће музику за филм из 1925. године ‘’The Pleasure Garden„ (Врт задовољства) - Хичкоков редитељски деби. Пре пробоја у Холивуду, Хичкок је био познато име у Британији захваљујући својим црно-белим немим филмовима хорора, трилера и мистерије. На жалост, зуб времена начео је његове филмове и БФИ је покренуо огроман пројекат рестаурације и пребацивања на дигитални

формат. ‘’Хичкок је један од највећих уметника 20. века. Његов допринос свету филма је огроман”, рекла је креативни директор БФИ Хедер Стјуарт. ‘’БФИ је одушевљен што ће приказати ране Хичкокове филмове на фестивалу 2012”.’ ’Они су основа његовог рада и нова публика ће моћи да први пут ужива у њима у свој њиховој лепоти и уз нову музику британских музичких талената„, додала је она. Недавно је саопштено да је један од раних филмова Хичкока нађен је у Филмском архиву Новог Зеланда,. У питању је први део шеснаестмилиметарског немог филма „Бела сенка”, снимљеног 1923. на коме је Хичкок радио као косценариста и асистент режије. Филм прати две сестре - једну анђеоског лика и другу која је сушта супротност и може се окарактерисати као права „дивља мелодрама”. „Ово је веома значајно откриће, јер нам пружа увид у то како је Хичкок, тај касније генијални режисер, добијао и развијао идеје”, рекао је председник Националног удружња филмских критичара Дејвид Стерит. Филм је пронађен међу гомилом немих филмова које је Филмском архиву 1993. дала породица филмског оператера и колекционара Џека Муртага по његовој смрти.

НОВИ АКЦИОНИ ТРИЛЕР У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Каубоји и ванземаљци Најновије остварење Стивена Спилберга као продуцента „Каубоји и ванземаљци” од четвртка 11. августа, стиже на велика платна наших биоскопа. Филм ће се приказивати у биоскопима Колосеј, Стер, Рода, у Београду и Арена синеплекс у Новом Саду. Редитељ блокбастера Џон Фавро режирао је филм који ће подићи прашину у коме главне улоге тумаче Данијел Крег и Харисон Форд. „Каубоји и ванземаљци” је мешавина класичног вестерна и филма о инвазији ванземаљаца на један потпуно оригиналан начин. Уз помоћ врхунских филмаџија – Стивена Спилберга, Рона Хауарда, Брајана Грејзера, Алекса Курцмана и Роберта Орција – он доноси нови жанр акционог трилера који ће публику одвести на Дивљи Запад, где ће усамљени каубој повести буну против терора који стиже изван наше планете. На територији Аризоне 1873.. Странац (Крег) који се не сећа своје прошлости наба-

сава на несрећни пустињски град Абсолушон. Једини траг о његовој прошлости је мистериозни оков на његовој руци. Он ће открити да људи у Абсолушону не дочекују странце отворених руку, а нико не сме ни корак да направи на улици без дозволе пуков-

ника челичне руке, Доларајда (Форд). То је град који живи у страху.Али Абсолушон ће управо доживети страх непојмљивих размера када опустошени град буде нападнут од стране небеских пљачкаша. Они ће се обрушити на град брзином која одузима дах у возилима са заслепљујућим светлима и отимаће беспомоћне људе једног по једног Сада је странац кога су одбацили њихова једина нада за спас. Док се овај револвераш буде полако присећао ко је и где је био, схватиће да поседује тајну која ће граду дати шансу да се избори с ванземаљском силом. Уз помоћ лукаве Еле (Оливија Вајлд), он ће саставити потеру коју ће сачињавати бивши противници – мештани, Доларајд и његови момци, одметници и Апачи ратници – сви у опасности од уништења. Удружени против заједничког непријатеља, они ће се припремити за невиђени обрачун за опстанак.

У СЕПТЕМБРУ НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ТОРОНТУ

У ФИЛМУ О СЕРИЈСКОМ УБИЦИ НА АЉАСЦИ

Документарац о U2 на отварању

Николас Кејџ у улози детектива

Документарни филм о ирској рок групи „U2” под називом „From the Sky Down” отвориће овогодишњи Међународни филмски фестивал у Торонту који ће трајати од 8. до 18. септембра, саопштили су организатори.То ће бити први пут у 36 година дугој историји фестивала да смотру отвара неко документарно остварење. „From the Sky Down”, хронику бенда и његовог лидера Боноа, снимио је режисер Дејвис Гугенхајм, који је добио Оскара за документарац „Неугодна истина” с Алом Гором. На једном од највећих светских фестивала биће одржане светске премијере најновијих дела аутора као што су Френсис Форд Копола и Лик Бесон, пренеле су агенције. Америчке премијере имаће и нова остварења Педра Алмодовара, Нанија Моретија, Џорџа Клунија, Мадоне, Дејвида Кроненберга и Ларса вон Трира. Кроненберг ће представити драму о Сигмунду Фројду и Карлу Јунгу „A Dangerous Method”, а Џорџ Клуни има два филма,

„Мартовске иде” које је режирао и у којима игра и породичну причу „The Descendants” у режији Александера Пејне („Странпутице”). Рејф Фајнс у Торонто доноси свој редитељски деби, адаптацију Шекспировог „Кориолана” снимљену у Србији, а Фрида Пинто ће бити виђена у филму „Trisha”, адаптацији романа „Те-

са од Убервила” Томаса Хардија, причу пренету у савремену Индију. Копола ће приказати причу о мистериозном убиству „Twixt” са Валом Килмером, а Мадона филм „Е.W.” инсипирисан љубавном причом енглеског краља Едварда Осмог и америчке распуштенице Волис Симпсон због које је он абдицирао.

Оскаровац Николас Кејџ играће детектива у филму о озлоглашеном серијском убици с почетка осамдесетих са Аљаске Роберту Хансену, осуђеном за убиство 17 и силовање још 30 жена. У филму под радним називом „Frozen Ground”, чије снимање треба да почне у октобру на Аљасци, Кејџ игра детектива који истражује монструозне злочине серијског убице познатог под надимком „Пекар касапин”, преноси лист „Варајети”. Компанија „Еммет Фурла Филмс” уложиће 27 милиона долара у овај Кејџов пројекат. У филму ће убицу Хансена играти Џон Кјусак. Режисер филма биће Новозеланђанин Скот Вокер коме ће то бити редитељски деби. Вокер је и аутор сценарија. Хансен је осуђен 1984. године на 461 годину затвора након што је признао да je убио 17 и силовао још 30 жена у периоду од 12 година. Државна полиција Аљаске пронашла је само 12 тела од 17 убијених жена, а остала никада нису лоцирана. Наиме, током 70-их и 80-их година Хансен је био власник пе-

каре и водио два паралелна живота - био је масовни убица и силоватељ а истовремено је живео мирно са женом и децом који нису знали ништа о његовом паралелном животу. Прича филма пратиће полицајца који налази једну од Хансеновихпреживелих жртава. Она помаже полицајцу да ухвати убицу.

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

23

КОНЦЕРТ КВАРТЕТА „ДОМИНАНТ“ И РИТЕ КИНКЕ НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Спој префињене осећајности и снажног интелекта Ако су потекле из камерне класе Валентина Берлинског, виолончелисте чувеног Квартета „Бородин“, потом биле сараднице маестралног Јурија Башмета и добитнице највиших награда на најзначајнијим међународним такмичењима гудачких квартета, затим снимиле седам раритетних носача звука, најзад ако су добиле и прихватиле прилику да сарађују с уметницом високе класе каква је наша пијанисткиња Рита Кинка, а при томе, иако с петнаест година дугом каријером још увек припадају млађој генерацији, онда се од њих с поуздањем очекује врхунско концертирање, односно изузетан уметнички догађај. Добили смо га на првом сусрету с чланицама руског Гудаког квартета „Доминант“, уприличеном у Синагоги, 5. августа, на Новосадском музичком лету. Разумљиво је да припадност истој школи подразумева блискију „унутрашњу“ везу и усаглашеније схватање личног и изражајног доживљаја музике и интерпретације, боље слагање и „подупирање“ идеја, стварање јединственијег, култивисанијег и експресивнијег, финије избалансираног звука. Све то, приказале су виолинисткиње Елена Ревих и Екатерина Погодина, виолисткиња Ана Сазонкина и виолончелисткиња Татјана Егорова, свирајући озбиљно, без „параде“ и спољних ефеката. Испољавајућу при то-

ме свака и свој специфичан, сензибилан индивидуални глас, али и велику посвећеност заједничком музицирању, приказале су нам, с освојеном првом наградом на Међународном такмичењу „Дмитриј Шостакович“ (Санкт Петербург, 1996) и свој афинитет за опус овог композитора, посветивши му први део вечери. Навикнути да једно од најпотреснијих дела 20. века, Шостаковичев Осми гудачки квартет у це-молу, оп.110 чешће са концертног подијума пратимо у преради за гудачки оркестар, као веома радо извођену Камерну симфонију оп.110а, представљање Квартета „Доминант“ овог узбудљивог остварења доживели смо као веома лепо искуство. И поред мање и суспрегнутије звучности коју пружа оригинални квартетски састав, интерпретација је с друге стране добила на личнијој и племенитијој исповедности сваке инструменталне деонице, а да при томе није изгубила на упечатљивој драматичности, оштрини акцената, контраста и рескости (партија чела у 2. ставу), као ни на истицању енергичности, али и медитативности, те огромном карактерном преображавању водеће теме. Врхунац је постигнут у четвртом ставу, с небески озвученим певом појединачних линија над „болним“ виолинским остинатом,

Фото: С. Дорошки

и попут зрачка сунца, из туробне атмосфере изроњеном челистичком мелодијом. Обележја гротескно карикираног валцера трећег става (Allegretto), уметнице су пренеле и у потоњу Полку истог аутора, с шармантним дисонанцама, хуморним и персифлажним елементима, а у претходној Елегији поново исказале смисао за софистицирану, кантабилно обликовану сонорност и снажно истицање експресивности.

Када је у питању извођење Брамсовог Клавирског квинтета у еф-молу, оп.34, који је почео живот као Гудачки квинтет, па Соната за два клавира, у коначном облику ове композиције, Квартету „Доминант“ придружила се и овог пута изванредна Рита Кинка, која је својим пресудним утицајем у многоме допринела креацији која спаја особине свих верзија дела. Уметници су је остварили као компромисно решење између концертантног и ка-

мерног стила, што је превасходно добијено јарком звучношћу, али и испреплетеношћу једнакоправних инструменталних партија, међу којима је клавир често иницијатор експанзивно незадрживог музичког тока и маестетичне изражајности, али и грађења кохерентне звучне и формалне структуре. У складу са Шумановим познатим ставом о Брамсовим клавирским сонатама као „пригушеним симфонијама“, и понуђено тумачење овог најзначај-

нијег композиторовог камерног опуса доживели смо као понешто звучно „затомљену симфонију“ с облигатним клавиром у којој је он и врло експресиван али и медитативан медиј, с богатим нијансама боја, с којим потпуно, и на истој таласној дужини позиционирани гудачи, подједнако доприносе концепту који базира на смени медитативности и експлозија страственоси и драматичности. Највише се замишљеној идеји приближио лагани став, један „носталгични лендлер“, меких гудачких потеза и нежне клавирске акордике, који се узбудљиво уздиже из меланхолије, а повременом анђеоском прозрачношћу добија готово вокалне карактеристике и расположење продубљене медитације. Најближи симфонијској музици био је 3. став, с извлачењем појединачних инструменталних линија али и њиховим преплитањем, те истовременим током у неколико нивоа. А сличан сукоб појединачног и целине, детаља и сагледавања комплетне форме, еруптивности и болно проосећане меланхолије, оркестарски „пропињуће“ звучности и оаза смирености и прозирности, могли смо пратити до краја предавања, које бисмо у целни оценили као спој префињене, али јарке осећајности и снажног интелекта. Узбудљиво. Марија Адамов

НОВИТЕТ НА НАРЕДНОМ ФЕСТИВАЛУ „ЏЕЗ, ИМПРОВИЗОВАНА МУЗИКА”

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „ДЕЛИБЛАТСКИ ПЕСАК“ У ДЕВОЈАЧКОМ БУНАРУ

Фил Минтон окупља хор у Кањижи

Природа као подстицај за уметност

На 17. међународном фестивалу „Џез, импровизована музикa„, који се одржава од 8. до 10. септембра представи ће се несвакидашњи хор, који ће окупити познати певач Фил Минтон из Енглеске. Члан несвакидашњег хора може постати свако ко осећа у себи довољно елана и разиграности, а организатори ове јединствене радионице из Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ” из Кањиже очекују да се укључи око 40 заинтересованих.

- Заједнички рад се заснива на фантазији и отвореношћу, а вођа хора очекује од учесника само једно, да људи са слободним духом и отвореношћу приступе овој игри - каже директор РКА „Јожеф Нађ” и уметнички директор Фестивала „Џез, импровизована музика” Золтан Бичкеи. - Сличним хоровима, које Минтон води по Европи, свако, свако дословно може приступити са улице. Минтон налази задатак и место за сваки тип гласа и способности, тако да разиграност групе ће формирати једну специфичну целину. Заинтересовани за учешће у хору Фила Милтона могу се пријавити у РКА „Јожеф Нађ” телефоном 024/879-200 и 875-144, или на email:direktornjrkm@sks.co.rs. Могу ЗА ЕВРОПСКУ ПРЕСТОНИЦУ КУЛТУРЕ

Београд први по рејтингу Европски комесеријат за културу и образовање званично је објавио резултате након вишемесечних консултација у Бриселу да је Србија прва по рејтингу за Европску престоницу културе, саопштио је пројекат „Београд 2020”. Управо овај документ Европске комисије у коме су учествовале 34 земље, директно утиче на формирање нове одлуке Европе која ће дефинисати правила пројекта и будуће титуларе Европске престонице културе после 2019. године. У Бриселу је почетком марта одржана конференција у организацији Европског комесеријата за културу и образовање под називом „Европске престонице културе после 2019.„ у чијем раду је учествовала делегација пројекта „Београд 2020”. Том приликом су представљени резултати консултација које су трајале неколико месеци, по којима је Србија, предвођена пројектом „Београд 2020”, прва по рејтингу.

Фил Минтон

се пријавити заинтересовани свих узраста, а учешће у хору је бесплатно. Пробе ће бити у пробној сали РКА „Јожеф Нађ” од 6. до 8.септембра, а финале ће бити концерт на програму самог Фестивала „Џез, импровизована музика„ 8. септембра на сцени кањишког Дому уметности од 21 часова.

- Предвиђено је да овај несвакидашњи хор од импровизованих материјала припреми програм од око 45 минута. Користиће се све, од разиграних тонова, људских гласова, преко чудних мелодија до нетемперираних гласова и разних шумова.

Све ће се то уобличити у једну целину под вођством Фила Милтона. Мада од 50-тих година прошлог века постоји хорска музика са нетемперираним гласовима, шумовима, људских узвика и уздаха, наша публика не зна за то. Свакако ће бити новост вокалитет овог хора, који се не ослања на тоналитет, али хумор и разиграност Фила Минтона умногоме ће привућу не само учеснике, него у публику у ову несвакидашњу игру - сматра Бичкеи. Организатори кањишког фестивала „Џез, импровизована музика„, чије је обележје разноврсност музичких и уметничких стилова, за предстојећу овогодишњу манифестацију, поред хора који ће окупити Минтон првог дана 8.септембра и представе Јожефа Нађа „На почетку” која је предвиђена сутрадан 9.септембра, најављују наступ трија Арпада Бакоша, дуа Стевенс-Мезеи, Дреш квартета, дуа Врсајков-Надлес, Астилеро оригинал танго групе, квартета Бурањ-Мезеи, посебна послатица биће гостовање познатог америчког клавиристе Метју Шипа који ће наступати са триом Пери Робинсона, а све три вечери на џем сешне задужен је три Виктора Тота из Мађарске. М. Митровић

У ово летње време, од краја јула до почетка августа у познатом излетишту Делиблатске пешчаре Девојачком бунару већ десетинама година одржава се чак и у свету позната ликовна колонија „Делиблатски песак“. На овогодишњој 43. по реду у атељеима Културно просветне заједнице Панчева, као и у околини на песковитим динама и у хладовини столетних храстова ствара 21 академски сликар. Они су, као и обично, из различитих земаља, а

ву „Европска Сахара“, признати сликари кажу да овде инспирација има на претек и за сликање током целе године. Понеће пуно скица и сећања, а доживљено делује подстицајно да у својим атељеима наставе са ликовном обрадом импресија из овог краја. Истини за вољу, првих неколико дана било је тмурно и са кишом, ипак пет дана су били повољни за рад. Међу учесницима овогодишњег сазива био је и оснивач ове Колоније још увек чио,

ове године највише их је из Србије. Ту су три сликара Бугарске, Румуније и Македоније, као и уметници из Новог Сада, Београда, Панчева, Ниша и Зајечара.

-На ову најстарију ликовну колонију учесници долазе по позиву још од прве колоније пре 43 године. То нам је прилика да одаберемо уметнике посебног сензибилитета и карактеристичног правца у уметничком стварању. Сви су добили по четири платна, а два рада остају колонији и биће приказани на изложби наредне године у Панчеву. Колонија „Делиблатски песак“ је још у време Југославије била најзначајнија ликовна радионица у земљи, па и з Европи. Сада је мало теже, али утврђене критеријуме и даље поштујемо и овде настају ликовна дела изузетног квалитета- каже председник КПЗ Панчева Стојан Бошков. У амбијенту овог необичног природног локалитета специјалног резевата природе познатог по нази-

и како каже увек надахнут овом лепотом природе, Миливоје Ђорђевић.

-Било је то 1969. дошло је лето, требало је негде отићи и уз рад уживати у лепом времену. Овде сам довео сликаре о свом трошку, није ми било тешко, слике су ми ишле добро. Касније су овде долазили пробрани сликари из целе ондашње Југославије, па потом и из других земаља Европе. Како тад, тако и данас, Колонија је најпрестижније културно жариште у Србији.Осим сликара са нама су се дружили познати уметници из других професија, песници, глумци, режисери и свима је ово био непоновљив доживљај. Овде доводим моју сестру познату балерину Вишњу Ђорђевић, па и ћерку балерину Душанку Ђорђевић, као и друге пријатеље - прича Ђорђевић. Тара Родић је као најбољи студент Академије уметности из Новог Сада добила награду за учешће на овој колонији. Рече да се није по-

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗЛОЖБА У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Јубилеј Ломоносова Девету електронску изложбу у овој години Библиотека Матице српске посветиће великом руском научнику, књижевнику и академику Михаилу Васиљевичу Ломоносову (1711-1765), поводом 300 година од његовог рођења. Изложба, са делима Ломоносова која се чувају у збиркама Библиотеке, као и литературом о његовом животу и раду, моћи ће да се погледа до 28. августа у јавном каталогу Библиотеке. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Михаил Васиљевич Ломоносов рођен је 1711. у селу Денисовка (данас Ломоносов). Заслужан је за важна открића у области физике и хемије. Између осталог формулисао је Закон одржања материје, објаснио појаве сагоревања, створио научну теорију о светлости, објаснио порекло поларне светлости. Из-

умео је читав низ метеоролошких, оптичких и других инструмената. Писао је оде, беседе и драмска дела. Поставио је темеље научној терминологији руског књижевног језика, реформисао руски стил и написао прву граматику руског језика.Утемељивач је Московског државног универзитета који од 1755. године носи његово име Ломоносов је преминуо 1765. у Санкт Петербургу. Претходне електронске изложбе посвећене су Рабиндранату Тагори, Сави Текелији, Руђеру Бошковићу, Емилу Сиорану, Катарини Ивановић, Францу Листу, Ђорђу Јовановићу и часопису „Жена”. Електронски каталози изложби трајно се чувају и доступни су на ЦД-у, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту www.bms.rs.

кајала, доживљаји су пуни интезитета, очарана је лепотом овог дела Војводине, другачијег од Бачке и Срема. Ребека Чешновар из Београда слика три месеца код куће, потом три у Немачкој и за њу је ово посве ново и несвакидашњи естетски догађај, нешто недоживљено и радо ће поново доћи, ако је позову. Дејан Божиновски је дошао из Куманова учествовао је и на другим колонијама широм света, али му је овде заиста подстицајно за сликање. Јелена Лалић је магистар сликарства из Панчева, ради на дигиталној презентацији својих ликовних дела, а Делиблатска пешчара, мада је родом из оближњег Фердина, јој је непресушни извор за стварање у дигиталним и другим сличним техникама. Професор и вршилац дужности декана Факултета ликовних уметности из Београда Зоран Граовац је овде са супругом Александром Ракоњац, такође сликарком. Њему је ово четврти долазак, радује се што долазе и млади уметници и стичу искуство које нигде неће моћи да покупе. Додаје да је ово непревазиђен амбијент, са непресушним детаљима и у сваком добу године другачије лепоте нетакнуте природе. Али и дружење и размена искустава са сликарима из три генерације пружају нова искуства и сазнања који отварају нове видике и могућности за ликовно изражавање. За Адријану Илин Томићи из Темишвара сликање у овом крају Србије је необичан догађај и радује се, можда, поновном доласку и сусретима. Иако јој је отац Србин, разговарало се на француском и енглеском. Санела Стефановић је из Зајечара, користи разне технике и материјале за ликовно изражавање, и, гле чуда, наишла је на необичан песак у којем ради, а овде га има у изобиљу. За Николаја Бузова из града Русе на Дунаву у Бугарској који се сликарством бави 25 година боравак у овој колонији нешто посве другачије од оног што је до сада доживео, и како рече „чудесност, лепота, дивота“. Р. Јовановић

24

svet

ponedeqak8.avgust2011.

NE RE DI U GLAV NOM GRA DU VE LI KE BRI TA NI JE

Osam po li ca ja ca po vre |e no u se ver nom de lu Lon do na LON DON: Vi{e od 40 qudi privedeno je u neredima u Totenhemu, siroma{noj ~etvrti severnog dela Londona, tokom kojih su izgrednici napali policiju, zapalili objekte i vozila i pqa~kali prodavnice, javili su ju~e britanski mediji.

Totenhem je u no}i izme|u subote i nedeqe bio popri{te nereda kakve britanska prestonica ne pamti godinama, koje politi~ari i policija pripisuju kriminalnim elementima, dok stanovni{tvo tog dela Londona smatra da su nasiqu doprinele lokalne tenzije i bes zbog sve ve}ih finansijskih te{ko}a, navela je agencija Rojters.

Kako se navodi, neredi u kojima je povre|ena osam policajaca i zapaqena dva policijska vozila i autobus, izbili su zbog to-

Izgrednici zapalili objekte i vozila i pqa~kali prodavnice

ga {to je policija u ~etvrtak ubila jednog 29-godi{weg mladi}a na ulici u tom kvartu. O~e-

vici navode da je izme|u 400 i 500 razjarenih qudi blokiralo policijsku stanicu u Totenhe-

NA SI QE U SI RI JI NE PRE STA JE

Na grad Der al Zur 200 ten ko va DA MASK: Sirijska vojska ju~e je ubila najmawe 29 qudi u gradovima Der al Zur i Homs, saop{tili su aktivisti udru`ewa za za{titu qudskih prava. Najmawe 20 osoba ubijeno je u Deru al Zuru, koji je vojska ju~e prvi put napala „Oko 200 tenkova u{lo je rano u grad, uz bara`nu vatru iz mitraqeza”, rekao je za DPA aktivista Rami, koji je iz straha od odmazde tra`io da mu se ne navodi puno ime.

U gradu Homs ubijeno je devet osoba, me|u kojima je bilo i jedno dete. „Pored devetoro ubijenih, bilo je dosta rawenih qudi,

Udva grada ju~e ubijeno najmawe 29 qudi

ali oni nisu mogli da budu preba~eni u bolnicu, zbog kontinuiranog granatirawa”, rekao je Mohamed al Homsi za „Al Xaziru„. Uslovi u Der al Zuru, koji

Er do gan: Tur ska ne mo `e da bu de sa mo po sma tra~ Turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu otputova}e u utorak u Siriju, gde }e preneti poruku da Ankari „ponestaje strpqewa” zbog nasiqa u toj zemqi, saop{tio je premijer Rexep Erdogan. „Stigli smo do krajwe ta~ke strpqewa i zato u utorak {aqem ministra spoqnih poslova u Siriju”, izjavio je Erdogan, prenela je turska novinska agencija Anadolija.

Erdogan je istakao da Turska ne mo`e da ostane samo na nivou posmatra~a povodom doga|aja u susednoj Siriji. „Probleme u Siriji ne smatramo pitawem spoqne politike, ve} unutra{wih stvari”, naveo je Erdogan.

je ve} devet dana pod opsadom, vrlo su te{ki i nedostaju lekovi, hrana i benzin, javqaju stanovnici grada.

Ono {to ~ini Der el Zur strate{kom ta~kom u Siriji jeste {to je grad prestonica istoimene provincije bogate naftom.

Tako|e,taj deo zemqe naseqen je arapskim plemenima koja `ive i u susednom Iraku.

Sirijske vlasti su u pro{losti naoru`avale brojna plemena u Der al Zuru kako bi se borili sa Kurdima. U nastojawima sirijskog re`ima da pobunu ugu{i silom do sada je ubijeno oko 1.650 civila i uhap{eno na hiqade wih.

Najnovija ofanziva vojske usledila je samo nekoliko ~asova nakon {to je sirijski ministar spoqnih poslova Valid al Moalem poru~io sunarodnicima da }e se do kraja godine odr`ati „slobodni i fer” izbori i da }e novi parlament predstavqati te`we sirijskog naroda.

mu, posle ~ega je u taj kvart moralo da bude poslato poja~awe.

Na ulicama Londona do kasno u no} ~ule su se sirene, a protiv demonstranata intervenisala je specijalna policija u punoj opremi i na kowima. Policija navodi da je u neredima u~estvovalo oko 300 qudi. Opqa~kano je i vi{e prodavnica, a britanski mediji navode da su se na ulicama mogli videti qudi koji iz prodavnica odnose sve do ~ega su mogli da do|u.

Policija navodi da }e istra`iti kako je do{lo do ubistva 29-go di {weg Mar ka Da ga na, {to je bio razlog za izliv besa lokalnih gra|ana i blokadu policijske stanice. Prvobitno je saop{teno da je mladi} poginuo u oru`anom obra~unu sa policijom.

Bir Ga nam u ru ka ma Ga da fi ja TRI P O L I: Li bij ski re `im sa op {tio je da su sna ge Mo a me ra ga da fi ja us pe le da po vra te kon tro lu nad stra te{ki va `nim gra dom Bir Ga nam, 80 ki lo me ta ra ju `no od Tri po li ja, ko ji su po bu we ni ci pre kju ~e bi li za u ze li. „@i vot se vra tio u nor ma lu u Bir Gana mu, a ovaj grad je pod pot pu nom kon tro lom re `i ma”, iz ja vio je li bij ski pre mi jer Bag da di Mah mu di, ja vi laje agen ci ja Frans pres.

Po bu weni ci su ju~e sa op {ti li da su osvo ji li ovaj grad, a u toj ak ci ji su u~e stvo va li pri pad ni ci tzv. „Ba ta qo na Tri po li ja”, sa sta vqe nog od do bro vo qa ca iz pre sto ni ce i dru gih pri o bal nih gra do va ko ji su pro {li obu ku u plani na ma Na fusa, odakle kre }u u ofan zi ve pro tiv re `imskih sna ga.

Po red to ga, NATO je sa op {tio da su we go vi bor be ni avi o ni ju ~e napa li 45 me ta {i rom Li bi je, ukqu ~u ju }i jed no skla di {te mu ni ci je i mi no ba ca~ ki si stem u oko li ni Bir Ga na ma.

U me |u vre me nu, li der po bu we ni ka Musta fa Ab del Xa lil je iz dao saop {te we u ko jem je po zvao na je din stvo po bu we ni~ kih sna ga ka ko bi se okon ~a la 41-go di {wa Ga da fi je va vla da vi na.

dnevnik

IZRAEL

Jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih TEL AVIV: Izraelski ministar finansija Juval Stajnic izjavio je ju~e da }e vlada preduzeti hitne mere kako bi smawila tro{kove `ivota. Stajnic je u izjavi za izraelski radio rekao da }e premijer Bewamin Netawahu uskoro objaviti listu ministara i eksperata koji }e u}i u

valo je oko 150.000 qudi {irom zemqe. U Izraelu postoji izra`en jaz u zaradama izme|u bogatih i siroma{nih, a cene stanovawa, hrane i goriva porasle su tokom posledwih meseci.

Prose~na zarada jednog Izraelca iznosi oko 2.500 dolara mese~no, dok nastavnici i socijal-

Msovno nezadovoqstvo na ulicama Tel Aviva i Jerusalima

poseban komitet koji bi trebalo da se bavi pitawem pove}awa `ivotnog standarda gra|ana.

Portparol policije rekao je da je oko 250.000 qudi u~estvovalo na dvo~asovnom protestu.

Izraelske televizije prikazale su ulice Tel Aviva i Jerusalima preplavqene demonstrantima, dok su mawi protesti odr`ani i u drugim gradovima. Na sli~nom protestu pro{le nedeqe u~etvo-

ni radnici zara|uju i mawe od 2.000 dolara. Primera radi, iznajmqivawe trosobnog stana u centru Jerusalima ko{ta do 1.500 dolara mese~no, a cene su jo{ ve}e u prestonici Tel Avivu. Cena stana od 100 kvadrata u nekoj od boqih gradskih zona u Jerusalimu i Tel Avivu je ~ak oko 600.000 dolara, dok je za one na periferiji potrebno izdvojiti od 200.000 do 300.000 dolara.

IRAK

U na pa du {e sto ro mr tvih, 14 po vre |e no BAG DAD: Najmawe {est qudi je ju~e poginulo, a 14 povre|eno u napadu u gradu Iskandarija u centralnom Iraku, saop{tili su zvani~nici. Poginuli su civili, me|u kojima jedna `ena i dvoje dece, a stradali su u eksploziji ~etiri bombe podmetnute u blizini dve stambene ku}e, prenosi AP. Motivi napada za sada nisu poznati, saopstio je policijski zvani~nik. Iskandarija je udaqena 50 kilometara ju`no od Bagdada, a taj grad je do 2007. imao izuzetno veliku stopu nasiqa koja je, me|utim, od tada opala.

JAPAN

Ban Ki-mun u zo ni Fu ku {i me TO KIO: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun danas je doputovao u Japan, gde bi trebalo da poseti opusto{enu zonu oko nuklearke Fuku{ima.

Generalni sekretar UN je jedan od najvi{ih me|unarodnih zvani~nika koji }e obi}i tu oblast nakon katastrofalnog zemqotresa i cunamija 11. marta, u kojima je `ivot izgubilo oko 23.000 qudi. prenosi AFP. Ban bi danas trebalo da obi|e neke od

85.000 qudi koji su evakuisani iz podru~ja oko havarisane nuklearke. „@eleo sam da do|em u Japan nakon tragedije od 11. marta i izrazim solidarnost i duboko saose}awe koje ~itav svet ose}a prema narodu va{e velike zemqe”, rekao je Ban pro{le sedmice.

On }e se sresti i sa premijerom Japana Naoto Kanom i ministrom spoqnih poslova Takeaki Matsumotom u Tokiju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Britansko Ministarstvo spoqnih poslova izrazilo je zabrinutost zbog pritvarawa biv{e premijerke Ukrajine Julije Timo{enko, koja je osumwi~ena za zloupotrebu slu`benog polo`aja. Ministar u britanskoj vladi Alister Bert najavio je da }e Britanija, zajedno sa EU i drugim partnerima, nastaviti blisko da prati postupak protiv Timo{enkove i saradnika.

HA MID KAR ZAI Predsednik Avganistana Hamid Karzai izjavio je da su 31 pripadnik ameri~kih specijalnih snaga i sedam avganistanskih specijalaca stradali kada se na istoku zemqe sru{io helikopter. Zvani~nici tvrde da nesre}a u pokrajini Vardak predstavqa najsmrtonosniji incident za me|unarodne snage od po~etka rata u Avganistanu, pre skoro 10 godina.

SIL VIO BER LU SKO NI Italijanski premijer Silvio Berluskoni kategori~ki je odbacio mogu}nost sazivawa prevremenih izbora 2012. godine. „Apsolutno nije bilo govora o tome ni u jednom trenutku”, rekao je Berluskoni. Wegova vlada oslabqena je unutra{wim sporewima, dok je levi~arska opozicija pozvala vladu da povrati poverewe i finansijsku sposobnost zemqe.

Op{ti izbori trebalo bi da budu odr`ani 2013.

Taj fun „Mu i fa” do ta kao [an gaj i na sta vio ka severu [AN GAJ: Kineski grad [angaj neznatno je ju~e pogodio tajfun „Muifa”, koji je prethodno protutwao kroz Filipine i Japan ostavqaju}i za sobom pusto{, poginule i rawene. Tajfun nastavqa kretawe na sever uz isto~nu obalu Kine, javile su novinske agencije.

Jak nalet tajfunskog vetra obarao je reklamne panoe i nakratko izazvao nestanak struje u najmawe dve stambene ~etvrti, saop{tio je zamenik na~elnika {angajskog {taba za kontrolu poplava Sang Baolijang, prenela je ki neska agen ci ja Sinhua.

Prema izve{tajima lokalne televizije, olujni vetar je u [angaju obarao dalekovode i nosio bilborde, a jedan 24. godi{wi mladi} se vodi kao ne-

stao. Za sada nema izve{taja o povre|enima tokom nevremena u ko mer ci jal noj presto ni ci Kine. Rojters avodi da je tajfun

oslabio i da je zauzeo pravac ka provinciji [andong.

Sinhua navodi da }e, prema o~ekivawima Nacionalnog me-

Na Filipinima Muifa ostavio pusto{

teo ro lo {kog cen tra, taj fun sti}i do [andonga severno od [angaja u ponedeqak ujutro. Po podacima od ju~e ujutro po lokalnom vremenu, epicentar tajfuna bio je 300 kilometara severoisto~no od [angaja i kretao se po Isto~nom kineskom moru na severozapad brzinom oko 23 kilometara na sat, preneo je Aso{ijeted pres.

U o~ekivawu razornog tajfuna preventivno je na istoku Kine otkazano nekoliko deseti na avi on skih leto va, a iz priobalnih oblasti evakuisano je vi{e od 400.000 qudi.

Sa aerodroma u [angaju, kompanije su otkazale 75 letova zakazanih za subotu uve~e. Vanredna situacija u okolini [angaja bila je uvedena i za brzi `elezni~ki saobra}aj.

BALkAn

dnevnik

GOVOR HRVATSKE PREMIJERKE U KNINU IZAZVAO BURNE REAKCIJE

Ko sor: Bi lo je opa sno ne re a go va ti na Ta di }e ve zah te ve SIW: Hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Kosor izjavila je ju~e da je na proslavi godi{wice operacije Oluja uputila pozdrav generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u jer je „bilo opasno” pre}utkivati zahtev predsednika Srbije Borisa Tadi}a da se ne proslavqa „Oluja”. „Mislimo da je bilo iz u zet no opa sno pro {le godine ne reagovati... na zahteve iz Srbije predsednika Tadi}a da ne smemo slaviti pobedni~ku operaciju „Olu ju”, da ne sme mo Dr`avni vrh Hrvatske na proslavi u Kninu slaviti oslobo|ewe Hrvatske Kosorova, a prenela Hina. Reaod velikosrpske agresije. To je guju}i na izjavu potpresednika opasno, kao {to je opasno i veSamostalne demokratske srpli~awe ~etni{tva”, navela je ske stranke (SDSS) Milorada

Pupovca da je upu}ivawe pozdrava generalima „zabriwavaju}e i opasno”, ona je rekla da je Hrvatska „upravo pobedom u

toj akciji (Oluji) skr{i la zu be ti ra ni nu Mi lo {e vi }u, ali i omogu}ili susedima da {i rom otvo re vra ta dmokratiji”.

Kosorova je ponovila da Hrvatska „nikom ne}e dopustiti da revidira isto ri ju”. Upi ta na da li je po zdra vqa we Gotovine i Marka~a u Kninu bilo predizborno jer ih godinama nije spo mi wa la ni po zdra vqala, premijerka Kosor je odgovorila da je to „slabo pam}ewe”. „ „Ja sam jedini visoki dr`avni zvani~nik koji je posetio na{e generale Gotovinu i Marka~a u Hagu”, podsetila je hrvatska premijerka.

(Tanjug)

Pu po vac: Po zdra vqa we Go to vi ne i Mar ka ~a „za bri wa va ju }e i opa sno”

ZA G REB: Pred sed nik Srp skog na rod nog ve }a Mi lo rad Pu po vac oce nio je „za bri wa va ju }im i opa snim” po zdra ve ko je je, na pro sla vi Da na po be de u Kni nu, hr vat ska pre mi -

ci”, rekao je Pupovac. Na takav gest hrvatske premijerke reagovala je i „Koalicija udru`ewa izbeglica u Srbiji”, koja je saop{tila da je pozdrav hrvatske premi jer ke Go to vi ni i

Evropske unije”, pi{e u saop{tewu.

U istom govoru, Kosorova se prisetila i pokojnog predsednika Frawe Tu|mana. Kritike na ra~un hrvatske premijerke stigle su iz opozicionih redova koje isti~u da je na delu predizborna retorika.

U Hrvatskoj narodnoj stranci smatraju da je Kosorova oce-

love dru{ta, od ~ega na kraju ne}e bi ti ni {ta”, is takla predsednica Kluba zastupnika HNS/HSU. I stranke desnice osudile su govor hrvatske premijerke, ali iz drugog razloga.

Za Hrvatski demokratski savez Slavonije i Barawe nije sporno veli~awe ha{kih optu`enika, ve} ko ih veli~a. „Osobe koje su u stawu progo-

SDP: HDZ izgubio busolu I u Socijaldemokratskoj partiji iznenadno prise}awe Kosorove na ha{ke optu`enike i Tu|mana dovode u vezu sa skorim izborima. „Godinama u HDZ-u nisu spomiwali Tu|mana. Bilo im je zabraweno da ga spomiwu, a sada ga i mrtvog prizivaju u pomo}. Ne rade to iz uverewa, nego iz te{kog licemerja. To je zloupotreba i `ivih i mrtvih osoba”, rekla je potpredsednica Kluba zastupnika SDP-a Ingrid Anti~evi} Marinovi}.

Po wenim re~ima pre samo nekoliko godina Kosorova je govorila da ne bi prepoznala Gotovinu da ga sretne, upitav{i da li bi ga sada prepoznala. „HDZ je izgubio svaku busolu. To im je zadwa linija kako misle da mogu prevariti narod”, zakqu~ila je Marinovi}.

Milorad Pupovac

jer ka Ja dran ka Ko sor upu ti la ha {kim osu |e ni ci ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, za po ved ni ci ma voj ne ope ra ci je „Olu ja”. „Vr lo je zabri wavaju}e i opasno kada se osu|ene osobe, koje su optu`ene za najte`e ratne zlo~ine, pozdravqaju na takvom mestu i u takvoj prili-

Marka~u skandalozan, dodav{i da se takav gest kosi sa evropskim vrednostima, prenosi Indeks.hr. „Dr`ava ~iji najvi{i zvani~nici u Vladi negiraju zlo~in i ne po{tuju qudska prava svojih gra|ana druge nacionalno sti ne is puwava osnovne uslo ve da po stane ~lani ca

nila da HDZ-u preti neka organizacija desne orijentacije, pa su „malo zaboravili na pravnu dr`avu, Evropsku uniju, zavr{etak pregovora i Poglavqe 23”. „U HDZ-u vredi pristup ‘izloga’, da se ponudi puno razli~itih stvari za razli~ite de-

Se }a we na `r tve usta {kog zlo ~i na ^A PQI NA: Usta{e su pre 70 godina, u Prebilovcima kod ^apqine zarobile vi{e od 800 Srba, mu~ile ih i bacile u jamu [urmanci. Na mestu gde je bila kripta sa vi{e od 4.000 kostiju, izva|enih iz hercegova~kih jama i gde je zapo~eta gradwa crkve, vladika Grigorije slu`io je parastos. Kripta sa kostima minirana je u posledwem ratu.

Osamdesetogodi{wi Mladen Ek me ~i} se }a se stra vi~ nog usta{kog zlo~ina prvih dana avgusta 1941. godine, kada je kao de ~ak us peo da iz beg ne smrt. Samo iz wegove porodice u jami je stradalo 14 osoba, a ostalih Ekme~i}a i mnogo vi{e. Samo mali broj Prebilov~ana, koji su uspeli da pre`ive, for mi ra li su po ro di ce drugi put. Iz drugog potomstva je i Mladen Ekme~i}. „Prebilovci su hercegova~ka gol go ta, naj sim bo li~ ni je mesto u kome je izvr{en najstravi~niji i najbezo~niji pokoq”, rekao je vladika Grigo-

Parastos u Prebilovcima

rije. Isti qudi stradali su vi{e puta, najpe kada su mu~eni, a onda i minirawem wihovih kostiju. „Mo`da je te`e ali je sigurno boqe biti danas brat, potomak i sunarodnik onih koji su ubijani nego onih koji su ubi-

jali”, rekao je vladika Grigorije.

Vladika Grigorije je pozvao dobronamerne qude da se ukqu~e u obnovu kripte i gradwi crkve i pozvao je sve Prebilov~ane da se vrate na svoja ogwi{ta i obnove svoja imawa.

niti i zatvarati, a onda, kada im treba, bez imalo srama u iste se qude zakliwati”, rekao je predsednik HD[B-a Vladimir [i{qagi}, dodav{i da je „tu`no bilo gledati ushi}ewe hrvatske premijerke koja nije razumela da se pqeskalo Gotovini i Marka~u, a ne woj.

Po zi v na oprez zbog kri ze BU KU RE[T: Rumunski premijer Emil Bok pozvao je ju~e na oprez lokalne vlasti u tro{ewu javnog novca zbog sni`avawa kreditnog rejtinga SAD i zbog ekonomske situacije u Evropi gde se, kako je on to rekao, „vode jo{ nisu smirile i du`ni~ka kriza se nastavqa”.

Premijer je u tom kontekstu tra`io da zvani~nici odustanu od populizma koji je u ovim okolnostima zapravo opasan.

Bok je naveo da Rumunija ne stoji tako lo{e jer wen javni dug predstavqa 31,4 odsto BDP-a, pa je ipak tra`io da prefekti preduzmu mere kako bi izbegli dugove i rekao „u~inite to pre nego {to pru`ite ruku za novcem”.

Premijer se sastao ju~e sa prefektima - visokim funkcionerima koji redstavqaju vladu u 42 rumunske `upanije. Wih imenuje vlada, dok su predsednici `upanijskih saveta birani na izborima.

ponedeqak8.avgust2011.

25

GR^KA

[ted wa va `i i za cr kvu ATI NA: Kriza u Gr~koj pogodila je i crkvu.

Na pet sve{tenika i |akona koji odlaze u penziju ili mewaju profesiju crkva sme da rukopolo`i jednog. Odnos 1:5 va`i i za druge primaoce plate iz buxeta. Kako dr`ava sve{tenstvu daje mese~nu platu, rigorozne mere {tedwe poga|aju i crkvu, mora se smawiti broj onih koji su pla}eni od dr`ave, bili oni ~inovnici ili sve{tenici.

Ako crkva rukopolo`i vi{e od ovih proporcija, onda je sama du`na da se pobrine za wihove mese~ne prinadle`nosti. Saop{teno je da dr`ava finansira plate 10.368 klirika, stawe 31. decembar 2010. Iz buxeta se za crkvu izdvaja godi{we preko dve stotine mili-

ona evra. Gr~ka ministarska obrazovawa, koja je nadle`na i za religiju, Ana Diamantopulu, saop{tila je u parlamentu da dr`ava ostaje pri ovoj meri o kojoj je crkva obave{tena jo{ pre vi{e meseci.

Gr~ko pravoslavqe je pod razli~itim jurisdikcijama, dr`ava finansira sve. Crkva je ove mere dr`ave prihvatila kao „nu`no zlo”.

Ume re ni ze mqo tres na Hal ki di ki ju SO LUN: Zemqotres ja~ine 4,1 stepen Rihterove skale pogodio je ju~e poluostrvo Halkidiki, na severu Gr~ke, i za sada nema podataka o eventualnoj {teti. Epicentar zemqotresa je bio na 80 kilometara ju`no od Soluna i osam kilometara zapadno od mesta Poseidio, na dubini od 10 kilometara, navela je gr~ka agencija Ana. Poluostrvo Halkidiki je popularna turistri~ka destinacija gde svake godine letuje veliki broj turista iz Srbije.

Gr ci ogra |u ju gra ni cu pre ma Tur skoj ATI NA: Ministarstvo civilne za{tite Gr~ke je pokrenulo proceduru za izgradwu ograde od bodqikave `ice na gr~ko-turskoj granici zbog ilegalnih imigranata. O tom planu pri~a se ve} mesecima i Turska se nije izjasnila protiv wega, ali je Evropska komisija u januaru izrazila rezerve prema tome.

Ograda }e se sastojati od dve paralelne barijere od bodqikave `ice u du`ini od po 10,3 kilometra i visine izme|u 2,5 i tri metra i bi}e izgra|ena na grani~noj liniji blizu prelaza Kastanijas, koji najvi{e koriste imigranti. „Sufinansiran iz evropskog Fonda za za{titu granica, plan }e ko{tati 5,5 miliona evra, a javni poziv }e biti raspisan do kraja septembra”, izjavila je in-

`ewer tehni~kog odseka tog Ministarstva civilne za{tite Gr~ke Efstahija Latifi. Kopnena granica izme|u Gr~ke i Turske prote`e se na oko 150 kilometara i postala je glavna kapija za ulazak ilegalnih imigranata u EU. Gotovo polovina otkrivenih ilegalnih imigranata u|e ovuda.

Nakon dru{tvenih revolucija u severnoj Africi, neke evropske zemqe su se zalo`ile za poo{travawe mera protiv imigracije.

Na gr~koj televiziji je nedavno objavqeno da je u toku izgradwa jarka du`ine 120km u blizini reke Evros, na pomenutom delu granice, ~ija funkcija }e biti za{tita regiona od izlivawa vode, ali i od priliva ilegalnih imigranata.

CRNA GORA

Raz li ~it tret man Pe tro vi }a i Ka ra |or |e vi }a POD GO RI CA: Funkcioner sno da se na isti na~in tretira Demokratske partije socijalista obaveza Crne Gore prema wima, kaMiodrag Vukovi} kazao je da se odzao je Vukovi} agenciji MINA. nos Crne Gore prema dinastijama Skup{tina Crne Gore usvojila Petrovi} i Kara|or|evi} ne moje nedavno Zakon o statusu poto`e povezivati, kao ni obaveze drmaka dinastije Petrovi}-Wego{. `ave prema wima.

Potomcima je na Iz opozicione trajno kori{}ewe Nove srpske demodata ku}a i zemqikratije prethodno {te kraqa Nikoje saop{teno da Kale u Wegu{ima, a ra|or|evi}e treba na Cetiwu }e im obe{tetiti na biti izgra|ena isti na~in kao diporodi~na ku}a do nastiju Petrovi}, 300 kvadratnih odnosno da im tremetara sa zemqiba vratiti oduzetu {tem do pet hiqaimovinu koju su da kvadratnih mesvojevremeno ste- Miodrag Vukovi} tara. kli u Crnoj Gori Oni }e dobiti na potpuno legalan na~in. Vukovi} i stan u Podgorici do 130 kvasmatra da je taj zahtev NOVE vrlo dratnih metara, a zakon predvi|a upro{}en i banalizovan. „Ne mogu da potomci te dinastije imaju i se Petrovi}i i Kara|or|evi}i, u finansijske prihode. bilo kom smislu, povezivati, odno-

Spre ~en po mor ri be POD GO RI CA: Pu{tawem vode u akumulaciju ve{ta~kog jezera Slano kod Nik{i}a spre~en je daqi pomor ribe u tom jezeru, preneli su podgori~ki mediji. U subotu je u Slanom uginulo oko pola tone ribe jer je voda zbog remonta hidrocentrale „Peru}ica” i pra`wewa jezerske akumulacije pala ispod biolo{kog minimuma. Sportsko ribolovno dru{tvo Nik{i} za pomor ribe u akumulacionom jezeru optu`uje Elektroprivredu Crne Gore. Tokom pu{tena je voda u kanal, ~ime je spaseno preostalih nekoliko tona ribe, saop{tilo je Ribolovno dru{tvo „Nik{i}”.

To udru`ewe navodi da se svake godine ponavqa ista situacija u vreme pra`wewa ve{ta~kog jezera zbog ~ega se riba ugu{i usled nedostatka kiseonika. Ribolovci su incident prijavili nadle`nim inspekcijama ukazuju}i da je zakonom predvi|eno da EPCG uradi prepreke u akumulaciji jezera kako bi se izbeglo uginu}e ribe tokom remonta hidricentrale Peru}ica. U EPCG odbacuju optu`be ribolovaca i navode da je u pitawu „negativna posledica tehnolo{kog procesa pra`wewa akumulacije jezera prilikom remonta, koja se ne mo`e izbe}i”.

ponedeqak8.avgust2011.

SveT POZnATiH

c m y

26

dnevnik

3Д Ким Кардашијан

PAPARACO

С

топама најпознатије навијачице на свету која је позирала за 3Д насловницу бразилског „Плејбоја”, кренула и холивудска старлета Ким Кардашијан. Ким Кардашијан се није сликала за „Плејбој” као Лариса Рикелме, али је позирала за први 3Д магазин на свету „World’s most beautiful„ који ће се ускоро наћи у продаји. Звезда ријалитија је позирала за магазин одевена само у провидни боди, а вест да „долази на киоске у 3Д формату”, поделила је са својим фановима на Твитеру. „Ово је невероватно! Морала сам да кријем да ћу бити на насловној страни првог 3Д магазина на свету! Не могу да дочекам”, написала је Ким.

Џек Николсон има костуре у ормару Г

лумачка легенда Џек Николсон у последње време заокупљен је само једном ствари - да спречи своју бившу партнерку Анђелику Хјустон да објави своје мемоаре који су пуни његових „малих тајни” Николсон је у вези са Анђеликом Хјустон био пуних 16 година, што значи да је она у доброј мери упућена у сав његов „прљав веш”. Неименовани извор, наводно близак глумцу, изјавио је за магазин „Натионал Енквиирер”: „Џек има пуно костура у ормару, а Ађелика зна где је покопана већина лешева. Не само да зна за његове бројне љубавни-

Д

це, него и за његове проблеме с дрогом, алкохолом и разне сексуалне перверзије”. Медији пишу да глумац користи све тактике како би одобровољио Анђелику, и како би је убедио да неке ствари. У то име глумац (74) јој је прошлог месеца, за њен 60. рођендан, поклонио скупоцену огрлицу са дијамантима и рубинима. „Пољубио ју је и рекао јој: ‘Ово је баш као у стара времена, зар не, срце?’. Анђелика је најпре била одушевљена овим лепим гестом свог бившег партнера, али је убрзо прозрела његову игру што ју је паклено разљутило. Чини се да су Џек и његове тајне сада у још већој опасности.

„Баш си сладак, шта радиш вечерас?”, као да су биле речи адвоката Слободне странке Италије, Микаеле Бјанкофјоре упућене Берлусконију, током паузе у скупштини на којој се водио разговор о изласку из економске кризе и борби са дуговима.

Џорџ Клуни има нову девојку, плавушу

Ко је Пипа Мидлтон?

евојка која је залудела добар проценат јачег пола - Пипа Мидлтон је можда оставила трага на срцима Европљана, али изгледа да је за Американце потпуни анонимус Према анкети коју је спровео магазин „Венити фер” и ТВ програм „60 минитс” две трећине Американаца признаје да немају појма ко је „најлепша гуза старог континента„, а од оних који ‘знају’ ко је Пипа, два процента мисли да је она порно звезда (?!). Али ‘срећом по Пипу’, шест процената оних ‘који је препознају’ мисли да је она америчка спикерка која води временску прогнозу. Ово није први пут да порно ‘сенка’ прати Пипу Мидлтон. Сестри војвоткиње од Кембриџа је недавно била понуђена улога у филму за одрасле за коју је наводно требало да добије пет милиона долара, и то за појављивање у само једној сцени. Једно је сигурно, многи би волели да Пипу виде у том филму!

К

луни баш воли да комбинује, нежну бринету која га је умало одвела до олтара заменио је плавушом - бившом рвачицом. После раскида са Елизабетом Каналис најпожељнији нежења је, наводно, у вези са бившом рвачицом Стејси Киблер. Према писању америчких медија, Стејси (31) је почетком недеље одлетела за Италију, а њени пријатељи су открили да је „одсела на језеру Комо код Клунија (50)”. „Осећам се као у рају. Живот не може бити лепши,

Адријана Лима

OUT

IN

смејем се цео дан”, написала је Стејси на свом Твитер профилу, што је само довољно распламсало гласине да је у вези са проседим заводником. Пар се наводно тајно виђа још од Клунијевог раскида са Елизабетом у шта и није тешко поверовати јер Џорџ важи за једног од највећих заводника, а још увек је најпожелнији нежења. Стејси је поред рвања бавила и моделингом, а у последње време глума јој је главна преокупација.

Светлана Ражнатовић

Кад се пробудиш у аутомобилубомби

Р

ежисер Марк Стивен Џонсон снимиће филм „Аутопут„ о некадашњем возачу Формуле један који се буди дуж аутопута, заробљен у аутомобилу, објавио је данас филмски магазин Емпајер. Возач сазнаје да је аутомобил темпирана бомба и да мора да га за 90 минута одвезе до циља пре него што његове жена и ћерка буду убијене. Сценарио за филм чија се радња одвија у Немачкој, на аутопуту на којем нема ограничења брзине, написао је Грег Русо. Глумачка екипа још није састављена. Марк Стивен Џонсон је редитељ филмова „Кад си у Риму”, „Гост рајдер„ и „Дердевил”.

С

Ерос Рамацоти други пут тата

лавни италијански музичар Ерос Рамацоти добио је са моделом Марисом Пелегрини ћерку којој су дали има Рафаела Марија. Девојчица се родила у уторак, а поносни тата вест је објавио на Фацебооку и захвалио се својој драгој на „дивном поклону”. Рафаела Мариа је друга ћерка италијанског кантаутора. Прву девојчицу, Аурору (15), добио

је док је био у браку са швајцарском манекенком Мишел Хунзинкер. Певач који је међународну славу стекао још 1993. године, који иза себе има 11 студијских албума и који је сарађивао са највећим именима из света музике, попут Тине Тарнер, изјавио је да „му је срце пуно, и да се дуго није осећао овако добро”.„Ја сам најсрећнији човек на свету”, изјавио је поносни тата.

MU[kA POSLA

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

Истине и заблуде о трбушњацима П

опуларни трбушњаци су, за оне који редовно вежбају, симбол развијеног и дефинисаног тела. Постоје многи митови и препоруке како најбоље да тренирате трбушне мишиће. Ми вам доносимо неколико савета који ће вам помоћи да све „плочице“ буду на свом месту. „Удах док падате, издах док се дижете“ – нетачно! Иако је раширено мишљење да морате да дишете искључиво по претходном кључу, стручњаци тврде да то није сасвим тачно. Доктор Мел Сиф, аутор књиге „Чињенице и заблуде о фитнесу”, објашњава да такво дисање заправо смањује активност унутар мишића. Препустите телу да се понаша природно приликом контракције мишића. Слободно накратко задржите дах приликом дизања. „Што више згибова, то видљивији трбушни мишићи“ – нетачно! Видљивост трбушних мишића се постиже аеробним (кардио) вежбама (трчање, пливање, брзо ходање…) Кардио вежбе доводе до губљења масног ткива и истицања мишићне дефиниције. Облик и величина трбушних мишића зависи од броја понављања згибова и тежини терета. Конкретно, ако желите веома чврсте и мање трбушне мишиће, радићете велик број понављања и серија под мањим оптерећењем. Ако пак желите веће и изражене трбушне мишиће, радићете мање серија и понављања под већим оптерећењем (користите тег на прсима код дизања и спуштања). Почетници увек крећу с мањим оптерећењем и лагано дижу

број понављања како би се мишићи првих месеци могли издефинисати. После тога, променом ритма и већим оптерећењем, мишиће можете „пунити“. „Протеини су нужни за квалитетну дефиницију мишића“ – тачно! Људи у просечној дневној исхрани не уносе довољно протеина у тело. Ако притом још и вежбате, нужно је да уносите додатке исхрани као што су витамини и концентрати или изолата протеина. Популарни протеински прах од који се прави шејк је ништа друго него при-

ШТА ЖЕНЕ НАЈВИШЕ ПРИВЛАЧИ?

Шта јести за раван стомак? До равног стомака се не долази лако. Важно је вежбати или се барем што више кретати. Али једнако је важно и шта једете. Неке од намирница веома повољно делују на пробавни систем и топљење масних наслага. Та храна би чешће требала да буде део вашег јеловника. Уз већ познате изворе протеина, попут посног сира, белог меса или туњевине, доносимо вам и неколико једнако важних намирница кад је раван стомак у питању.

Јаја Јаја садрже савршену размеру храњивих материја. Беланце чине чисти протеини који граде ваше мишиће, а жуманце се састоји од масноћа, витамина и минерала који вам дају енергију. Управо зато је јаје врло популаран јутарњи оброк. Истраживања су показала да људи који конзумирају намирнице богате протеинима дугорочно одржавају идеалну телесну тежину. Конкретније, континуираним конзумирањем такве хране, у годину дана можете смршавити преко 3 килограма без икаквих додатних напора.

Кефир Овај ферментисани млечни производ је познат у народу као еликсир младости. Осим што садржи висок ниво протеина, кефир је обогаћен многим пробиотицима који врло повољно утичу на вашу пробаву обогаћујући

цревну микрофлору. Британски начници су пак доказали како управо пробиотици уништавају масне ћелије. Учинак је потврђен на мишевима а следи и тестирање на људима.

Грејп Киселина коју садржава грејп помаже у варењу и даје осећај ситости. Висок ниво витамина Ц пак директно утиче на смањење холестерола у крви и смањује ризик од срчаног удара. Грејп такођер, као и остало воће и поврће има ниску енергетску вредност. Другим речима, подстиче организам да троши своје залихе енергије (масти).

Интегрална тестенина родно концентриса или изолован протеин из сирутке. С обзиром да су му додане ароме ваниле, чоколаде, јагоде… врло је пријатног укуса. Аминокиселине, протеини и вода су основни градивни елементи мишића и немогуће је имати квалитетно развијен мишић ако не уносите довољно тих састојака у тело.

27

Интегрална тестенина је прављена од целовитих житарица и има низак гликемијски индекс. То значи да након што ју конзумирате, она не повећава нагло ниво шећера у крви већ се енергија из интегралне хране отпушта постепено и оптимално. Обичне тестенине од рафинираних житарица нагло дижу ниво глукозе у крви коју у кратком року не стигнете да потрошите, па се она таложи у организму у облику масти.

Зелени чај Ова врста чаја има небројено много позитивних учинака на организам. Бодибилдери често након тренинга узимају зелени чај. Препун је оксиданата који у организму вежу слободне радикале, регулишу масноћу у телу и делују смирујуће.

Ж

Заборавите н а ос м ех

е не во ле та јан стве не ду ше ко је не што му чи. До овог за кључ ка су до шли ис тра жи ва чи Уни вер зи те та Бри тиш Ко лум би ја, ко ји су по ку ша ли да об ја сне тај ну при влач но сти „не ва ља лих мо ма ка”. Уста но ви ли су ка ко по сто је зна чај не раз ли ке у на чи ну оце не сте пе на при влач но сти кад су у пи та њу же не и му шкар ци. Ви ше од хи ља ду ис пи та ни ка по гле да ло је сто ти не фо то гра фи ја осо ба су прот ног по ла на ко ји ма су би ли при ка за ни уни вер зал но ра зу мљи ви осе ћа ји, по пут сре ће (ши ро ки осмех), по но са (по диг ну та гла ва, из ба че на пр са) или сти да (по гну та гла ва, очи ко је гле да ју у стра ну). Осмех ни је био адут ко ји чи ни при влач ног му шкар ца, с об зи ром

да су же не ве ћом оце ном на гра ди ле му шкар це ко је су из гле да ли по но сно и моћ но или по сти ђе но и ћу дљи во. Ка ко се му шкар ци и же не раз ли ку ју у мно го ства ри, та ко је и слу чај у овом под руч ју. Му шкар ци ма су би ле нај при влач ни је же не ко је су се чи ни ле срећ не, док су по но сне и са мо у ве ре не же не би ле ло ши је оце ње не.

-Ва жно је за пам ти ти да је овом сту ди јом ис тра жен пр ви ути сак сек су ал не при влач но сти ка да су у пи та њу сли ке осо ба су прот ног по ла. Ни смо за мо ли ли ис пи та ни ке да нам ка жу да ли ми сле да би те осо бе би ле до бре за ве зу – хте ли смо њи хо ве при мар не ре ак ци је на фи зич ку, сек су ал ну при влач ност - об ја снио је ап сол вент пси хо ло ги је Алек Би ал, је дан од ауто ра ис тра жи ва ња.

Сти же ви бра тор за му шкар це

А

ме рич ка фон да ци ја за хра ну и ле ко ве одо бри ла је про из вод њу апа ра та „Вај бе рект” од про из во ђа ча Ре флек со ник. Њи хов апа рат је ди зај ни ран с ци љем да се бо ри про тив про бле ма ерек тил не дис функ ци је. У име ну уре ђа ја на зи ре се и ка ко сам уре ђај функ ци о- ни ше. Ра ди се о руч ном уре ђа ју ко ји сти му ли ше жив це пе ни са уз по моћ ви бра ци ја ко је се ша љу пу тем ме ка них ја сту чи ћа. На па ја се ба те ри ја ма. У су шти ни реч је за пра во о хај-тек ви бра то ру за му шкар це. Ко год је осе тио нус по ја ве ко је са со бом до но си узи ма ње та бле та као што су „ви jа гра” или „ци а лис”, по здра ви ће Вај бе рект као до бро до шлу ал тер на ти ву. Упо тре ба овог апа ра та не до но си не га тив не по -

прат не ефек те све док се при др жа ва те упут ства за упо тре бу. То кон -

крет но зна чи јед на упо тре ба днев но и не ви ше од 10 ми ну та. На кон то га про из во ђач овог уре ђа ја обе ћа ва да ће те би ти спрем ни да кре не те у ак ци ју. Це на „Вај бе рек та” у САД-у је 300 до ла ра и за са да је до сту пан са мо на ре цепт.

СА ЗНАЈ ТЕ НА ВРЕ МЕ

В

Б

Сандале или папуче… шта одабрати?

аш као и одећу, топлијим данима прилагођавамо и обућу. Сезона сандала и папуча је у пуном јеку. Сезона снижења је почела па ако намеравате да обновите свој летни „возни парк“, препоручујемо вам неколико следећих модела:

„Дизел” папуче су свакако добра инвестиција. Квалитетна и мека кожа их чини удобнима за ношење. Класични неупадљиви кежуал модели функционишу уз различите одевне комбинације. „Тимберленд” представља нешто конзервативније моделе папуча и сандала. Оне могу да вас служе и неколико сезона захваљујући свом квалитету. Чврста

кожа се након кратког ношења прилагођава стопалу без неугодног жуљања. „Гуркис” сандале су већ неколико сезона хит на тржишту. Настале 80-их година прошлог века, ове ручно рађене хипи сандале карактерше велика удобност. Осим што ће вашем стајлингу дати дозу оригиналности,

„Гуркис” сандале су израђене од рециклираног конопца те ће задовољити и оне најзахтевније, кад је очување околине у питању. „Алпина” је представила стандардно квалитетне моделе папуча. Удобне, једноставне и практичне – савршен су избор за летни дневни аутфит.

ећ не ко вре ме ин тен зив но раз ми шља те о то ме да за про си те сво ју де вој ку? Раз ми сли те још јед ном о то ме је сте ли си гур ни да је она пра ва за вас или сте мо жда на ко рак од брач ног па кла. Са ма љу бав че сто ни је до вољ на за сре ћан брак. По сле вен ча ња пред ва ма је цео жи вот ко ји би сте тре ба ли да де ли те с дру гом осо бом, а ако она ни је до бар „ма те ри јал„ за брак он да би би ло бо ље да од у ста не те на вре ме. По сто ји не ко ли ко зна ко ва ко ји вам мо гу по мо ћи да от кри је те у ка кву ће се су пру гу пре тво ри ти ва ша де вој ка.

Хо ће ли се ваш брак пре тво ри ти у па као? ши при ја те љи нор мал ни и при стој ни, она би тре ба ла да има мно го по ве ре ња и раз у ме ва ња. За сва ку ве зу, па и за брак, ва жно је да сва ки парт нер за др жи и део не за ви сно сти.

По ку ша ва да вас про ме ни Ако стал но кри ти ку је ваш из глед, по на ша ње, ка ри је ру, при ја те ље или на ви ке, он да за пра во по ку ша ва да вам ка же да

Не мир на је Она је не мир ног ду ха и у ње ном реч ни ку по јам „за у век„ јед но став но не по сто ји. Ако ва ша де вој ка стал но ме ња по сао, при ја те ље па и фри зу ре, мо жда и ни је баш нај бо ља осо ба ко јој би се тре ба ли за кле ти на веч ну ода ност. Чак и ако јој не до са ди те бр зо, че сте про ме не у ње ном жи во ту, без ко јих она очи глед но не мо же, ваш жи вот мо гу из ба ци ти из ко ло се ка.

Љу бо мор на је Бур ма на пр сту јој не ће ули ти си гур ност, она ће по ста ти још љу бо мор ни ја. Ако ва ша де вој ка љу бо мор но ре а гу је на сва ку же ну у ва шој бли зи ни, по се сив на је и ира ци о нал на, за пи тај те се ка ко ће ваш брак из гле да ти. Ве ро ват но ће те по ла да на про ве сти об ја шња ва ју ћи јој где сте би ли, с ким сте би ли, за што...

Не сла же те се у кре ве ту Секс је вр ло ва жан део сва ког од но са. Ако је секс до бар, лак ше ће те пре бро ди ти и дру ге не су гла си це. Би ло да је мно го ве ћи или до ста ма њи од ва шег, њен ли би до има огро ман ути цај на брач ну сре ћу. За то, не че кај те пр ву брач ну ноћ да про ве ри те сла же те ли се у кре ве ту.

Не одо бра ва из ла ске с при ја те љи ма Де вој ка ко ја не одо бра ва ва ше дру же ње с при ја те љи ма он да

ка да по ста не ва ша же на не ће вам до зво ли ти да има те жи вот ван бра ка. Под усло вом да су сви ва -

ни сте до вољ но до бри за њу. Кри ти ка у ра зум ним ко ли чи на ма мо же вам по мо ћи да на пре ду је те, али не пре ста но при го ва ра ње брак ће пре тво ри ти у па као.

28

GLOBUS / OGLaSi

ponedeqak8.avgust2011.

М

dnevnik

Најјачи човек на свету?!

ислили сте да имате јаке стомачне мишиће? Нисте упознали Вуа Жилонга! Овој момак користећи „само” снагу својих стомачних мишића, може да „залепи” предмете у облику посуде тако чврсто за свој стомак да може да повуче аутомобил...и са њим још 12 људи (?!). Ву је свој несвакидашњи „таленат” открио сасвим случајно 2008. године. Да би демонстрирао своје вештине Ву је за свој стомак залепио металну посуду, а присутни су могли да буду сведоци несвакидашњег призора. Ву је најпре дозволио присутнима да покушају да посуду одлепе са његовог стомака, што никоме није пошло за руком, а затим је прешао на тежи део демонстрације. Ву је на изненађење свих присутних успео да читавих

20 метара вуче аутомобил и 12 људи, укупне тежине 2,2 тоне. „Ово је први пут да вучем аутомобил.Никада раније нисам покушао да повучем толико тежак предмет, углавном су то до

сада биле значајно мање ствари”, изјавио је Ву. Мој сан је да свакодневно и вредно вежбам, и да једнога дана уђем у Гинисову књигу рекорда”, рекао је Ву.

Пусти Ријану, гледај публику!

Ф

анове на Ријанином концерту у Филаделфији забављао младић из публике који је ђускао уз „Sin gle la di es”. Ријана је наступала у „Велс Фарго” центру Филаделфији у оквиру своје „Loud” турнеје. Пре него што је изашла на бину, публика се забављала уз му-

К

зику са разгласа. Један момак више од осталих... Младић који се зове Грег загрејао је атмосферу плешући уз хит сингл Бијонсе Ноулс „Sin gle la di es”. У једном тренутку, цела дворана је почела да му тапше, а након концерта је добио чак и неколико понуда за брак.

Нилски коњ - балетан

А

ко сте мислили да је нилске коње који плешу балет могуће видети само у Дизнијевом цртаћу, преварили сте се! Младунче нилског коња Адхана рођен је као прави балетан, а његово плесно умеће виделе су стотине хиљада људи на Интернету. Адхана је рођен у јануару у Зоолошком врту у Сан Дијегу, а чувари су му дали име Адхана што значи „слава” на Свахилију и за кратко време он је оправдао име. Стотине туриста сваки дан долази само да би видело њега, а он им поносно изводи пируете под водом.

Шта ће ми дубак, имам лубеницу! ра може бити готово невероватан. Наиме, ово дете ужива у грицкању свог омиљеног воћа седећи у њему! Родитељи овог малишана одлучили су да испробају нову „седељку”, која је уједно и „хранилица” - издубљену лубеницу, а њу су стационирали на фотељу. Малиши није сметао „изум” негових родитеља, он је сво време гризао своју „столицу” и уживао.

ада једу, све бебе изгледају п р е с л ат ко , умусаве се, просипају, бацају храну на све стране, али ова беба има посебан начин на који једе. Она седи у својој храни буквално! Овај слатки малишан не жели да губи време у колицима или дупку, он има своју лубеницу! (?!) Није нимало необично да беба једе лубеницу, али начин на који јој се серви-

Колумбијке су закон

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge.

Telefoni: 6393-737, 064/160-4725.

34507 SAMO ZA PENZIONERE i prosvetare relativno povoqno molersko - farbarski radovi.

Telefon 6435-231, 6430-549, 064/230-68-98.

34575

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267

Posledwi pozdrav sestri

К

ада припаднице закона заплешу на аеродрому то значи само једну ствар - стигла репрезентација. Припадници закона нам обично „праве проблеме”, али некада знају и пријатно да нас изненаде - поготово полицајке. Када је енглеска фудбалска репрезентација слетела у Колумбију, играчи нису могли ни да сањају какав дочек их чека. Расположено обезбеђења аеродрома је решило да изненади енглеске репрезентативце који су допутовали на Светско првенство за играче до 20 година тако што је, док је трештала музика са разласа, почело да плеше. Прво су Колумбијке извеле малу кореографију, а онда „зграбиле” фудбалере.

Borki od sestre Zore sa porodicom.

34601

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i bolom vas obave{tavamo da je u 68. godini preminula na{a draga supruga i mama

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini ispustila plemenitu du{u na{a draga majka, svekrva i baba

1949 - 2011.

iz Despotova

Sahrana je danas, 8. 8. 2011. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: suprug Laslo, sin Aleksandar, snaja Gordana i }erka Sowa.

Sahrana je u ponedeqak, 8. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, u Despotovu.

Baba na{a, hvala ti za sve, zauvek tvoji: sin Radomir, snaha Mirjana i unuci Sa{a i Milan.

OG-1

34602

voqenoj

Posledwi pozdrav dragoj

Emiliji Luba{~ik

Nikada ga ne}emo pre`aliti. Ni{ta vi{e ne}e biti kao pre.

Sahrana je danas, 8. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, u [ajka{u.

34609

3

Trifun Mili}

Katice Grigorijevi}

Tvoj vedri lik i tvoja dobrota osta}e ve~no u na{im srcima i neka ti je ve~na slava.

1949 - 2011.

Neka joj je ve~na slava i hvala! od porodice Krsmanovi}.

K}erka Ivanka, zet Qubomir, unuka Sofija i unuk Uro{.

„Stasao si do visina ~ovekovog nedohvata, potisnuo pomra~ine da nebeska krasi{ vrata. Dok spava{ nad tobom }e qubav bditi, zaborava ne}e biti.�

Tuguju za tobom: tvoje sestre Perka, An|a, Nada i brat Gojko sa porodicama.

34603

34608

OG-2

OG-3

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

od: supruge Nade, sina Dragana, snaje Danijele i unuka Milana i Sa{e, koje je neizmerno voleo.

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene majke, ta{te i babe

Emiliji

Sestra Darinka, sestri~ine Slavica i Svetlana i unuk Dalibor.

3 Posledwi pozdrav

Katica Grigorijevi}

1943 - 2011.

pozdrav

29

Trifunu Mili}u

Emilija Luba{~ik

Posledwi sestri

ponedeqak8.avgust2011.

3

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

3

Posledwi pozdrav dragoj

Emiliji Luba{~ik

Anici Krmar

od: Igora i Tatjane Markovi} sa porodicom.

Porodica [ugin.

Katice Grigorijevi}

Katici Grigorijevi}

ro|. \orgin iz Despotova Zauvek }e{ `iveti u na{im mislima.

Trifun Mili}

Po~ivaj u miru.

Weni: sestra Mila, {ogor Bo{ko, i sestri~ine Dragana i Qiqana.

Tinka Vinoki} sa }erkama Jelicom i Rankom i wihovim porodicama.

1949 - 2011.

34604 34606

OG-6

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i prijateq.

34599

Posledwi pozdrav na{em

Umrla je na{a dobra majka, ta{ta, baka i prabaka

Posledwi pozdrav mom dragom stricu od Nenada sa porodicom.

34610

Miodrag \or|evi} Bojs

Anici Krmar od: Ne{e, Milane i Ivane Gojkovi}.

Sahrana je u utorak, 9. 8. 2011. u 12.45, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Lela, sin Sa{a, }erka Nata{a sa porodicom i najbli`i prijateqi.

34607

OG-5

Anica Krmar ro|. Leti}

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da nam je na{ dragi i voqeni

Mirku

Sahrana }e biti obavqena 8. avgusta 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Jasna i Gojko Gojkovi} sa porodicom.

od }erke Milice sa porodicom.

34605

34612

Posledwi pozdrav svom ocu

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 8. 2011. godine preminula na{a voqena

Mirko Bejatovi}

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, dedi i tastu

ro|. 1926. godine

preminuo u svojoj 85. godini.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 8. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Blagica Pej~i} Miodragu \or|evi}u \oletu

Mirku

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 8. 8. 2011. u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}ena }erka Nata{a, unuk Derol - Dra`a i zet Paul.

O`alo{}ena porodica: sin Sa{a, }erka Jelena, zet Dule, snaja Maja, unuci Dejan, Marko i Aleksandar.

OG-4

34597

Po~ivaj u miru.

od }erke Jelene sa porodicom.

O`alo{}eni: porodica Bejatovi} sin Milan i unuke Dragiwa i Svetlana.

34611

34598

Космос Новo издање емисије одговара на питање колико наша срећа, здравље, успех и задовољство имају везе са постигнутим балансом у организму. Гости: др мед. наука Ни на Ни ко лов ска Си ниц ки, спец.ОРЛ и биорезонантне медицине, др Алек с ан дар Си ниц ки, спец.неуропсихијатрије, субспец.за психотерапију, спец.за биорезонантну медицину и Ве сна Да ни ло вац, лекар опште праксе и life coach (едукативни тренинзи за рад на себи). Уредница: Ни на Мар ти но вић (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.05

06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45

15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.50 00.00

tv program

ponedeqak8.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Знање Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Дијалози војвођанских култура Све(т) око нас Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Алтајски призори Вести Бразде Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Лубеница Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Фрушкогорски маратон, репортажа Слободан пад Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Не боли ме, филм Музички програм

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Дуриндо 2011. фестивал изворних мађарских песама Мађарска галерија историјских ликова (мађ) Емисија (мађ) Вести (мађ) Заједно Десило се Лилихип 51. велики фестивал румунске музике и фолклора Румуна у Војводини - Куштиљ 2011. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Емисија (мађ) Несрећа невиних, филм Серија Десило се ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.05 14.40 15.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Освета Моје дете Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Инф. преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести

Без цензуре (Па но ни ја, 20.30) 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

Вести Храна и вино Агро дан Неон сити Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Дунавска салетла Док. програм Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртанифилм Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Лична грешка Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

08.15 Барса ТВ: Барселона – Манчестер јунајтед 10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Вашингтон финале 13.00 ФА Комјунити шилд. Манчестер Сити – Манчестер јунајтед 14.45 Холандска лига 15.45 Преглед АТП Вашингтон 17.15 Тенис Мастерс, студио 18.00 АТП Мастерс Монтреал 04.00 Холандска лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.52 13.38 15.05 16.00 16.49 17.00 17.23 18.24 19.00 19.30 20.05 20.51 23.04 23.33 00.20 00.45 01.06 03.44 04.28 05.03

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Лов и риболов Еко караван Дизни на РТС Дневник Спорт плус Одбојка спаја Злочиначки умови Летњи биоскоп: Тајна магичне бундеве, филм Ово је Србија Отписани Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Отписани РТС караван Око, инфо Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Нешвил, филм Оно као љубав Лов и риболов Отписани

Хју Џекмен

Шифра Сабљарка Габријел Шир очајнички покушава да дође до информација закључаних у компликованом комјутерском систему. Технолошко чудо скрива многе владине тајне, али и паре. Унајмљује Стенлија Џобсона, компјутерског експерта, да му помогне да „провали” систем. Улоге: Џон Тра вол та, Хју Џек мен, Ха ле Бе ри, Сем Ше пард, Ви ни Џонс (Пр ва, 21.45) 07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.50 17.10 17.15 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.45 23.45 00.45 01.15 01.30

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Трачара Матрикс Срећне вести Кад лишће пада Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Шифра Сабљарка Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

07.15 07.52 07.58 08.03 08.15 08.38 08.48 09.20 09.37 09.59 10.17 10.47 11.12 11.40 12.13 13.00 13.58 14.29 14.46 15.10 15.08 15.41 16.26 16.58 17.55 19.46 20.00 21.00 21.55 23.36 00.06 01.09

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

dnevnik

c m y

30

Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Чувари традиције Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме Филозофија и...уметност Еко рецепт за здрав живот Клиника вет Бернштајн Трезор Чувари традиције Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Савремени писци Сат Све боје живота Капри Кошарка: Куп шест нација, Србија - Босна и Херцеговина, пренос Верски календар Песма и бинго Капри Тунел слободе, филм Ад либитум Трезор Кошарка: Куп шест нација, Србија - Босна и Херцеговина (р)

ВОА Друга страна Србије Маратон А шта да радим Милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм Вести Милица² Инфо Здравље и Ви Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: Умри мушки НЦИС Вести Милица² Филм: После олује Друга страна Србије

СЕРИЈА

05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.35 Топ шоп 10.00 Све о животињама 10.25 Топшоп 10.35 Сунђер Боб Коцкалоне 11.05 Пингвини с Мадагаскара 11.30 Трнавчевићи у дивљини 11.55 Топ шоп 12.20 Најбоље године 13.10 Наша мала клиника 14.00 Филм: Стубови земље 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: У змајевом гнезду 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Сузанин паклени план

У змајевом гнезду Мајстор борилачких вештина је одлучан да ухвати шефа нарко-банде, која је одговорна за смрт његове сестре. Банда је смештена на утврђеном оструву, где повремено организују турнире у борилачким спортовима. Ли се пријављује на турнир, а једном када уђе на оствро више ништа не може да га заустави да се докопа злогласног вође. Улоге: Брус Ли, Џон Сак сон, Џим Ке ли Режија: Ро берт Клоз (Б92, 21.00)

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45

Брус Ли

Завршница Детективка обучавана у ЦИА која је из Атланте дошла у Лос Анђелес да би била предводник специјалне јединице лосанђелеске полиције решава случајеве убиства високог профила. Бренда је изабрана за вођу тима пре свега због тога што је светски познати истражитељ... Улоге: Ки ра Сеџ вик, Џеј Кеј Си монс, Ко ри Ре нолдс, Ро берт Га сет, Џон Те ни, Ен то ни Џон Де ни сон, Фи лип Кин (Ава ла, 17.02)

Здраво, Кити Безбрижна и разиграна Кити вас позива у свој чудесни и раздрагани свет у коме ћете моћи да се играте и да певате са њом и њеним многобројним другарима. Позвани су сви који уживају у игри, песми, дружењу, припремању бајних посластица, али и учењу и музицирању. (Хе пи, 10.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Ћирилица Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Птице које не полете Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Резервисан термин Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Наслеђе једне даме Мењам жену Гранд народ пита Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Четврти рат

Radio Novi Sad

Кира Сеџвик

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak8.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

25

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Четири венчања Венчаница из снова Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Лепота по сваку цену Компулзивно гомилање Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Мајами инк Лепота по сваку цену Компулзивно гомилање

08.00 Импресионисти 09.00 Фараони који су изградили Египат 10.00 Свет новца. Бил Гејтс – како је штребер променио свет 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Хамбуршка ћелија 14.00 Последњи бастион самураја 15.00 Прави Казино ројал 16.00 Мистерије историје 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Ана Летенска – глумица и нацисти 19.00 Ми Европљани 20.00 Поздрав 21.30 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Азијске монархије 00.00 Мистерије историје 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Живот у крошњама, док. серија 11.00 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.31 Господарица твога срца 13.16 Капри 14.20 Назови 112, док. серија 14.55 У потрази за светим, док. серија 15.45 Културна баштина 16.06 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.55 Све ће бити добро 18.40 Летња слагалица 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.04 Емисија под покровитељством 20.10 ТВ Бинго 20.35 Капри 21.35 У крупном плану 22.50 Дневник 3 23.25 Музички салон Гвоздановић 00.34 Небо, јапанска ратница 01.57 Бостонско право 02.39 Скица за портрет 03.02 Назови 112, док. серија

СЕ РИ ЈА

СЕ РИ ЈА

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Снежана и Ружица Дигсвил Ози Бу – сезона 2 Шумска вештица Дигсвил Шампион картинга Љубавни живот Будимира Трајковића Дина Четири пера Сати Тајна манастирске ракије Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Шам пи он кар тин га Че тр на е сто го ди шњи Вотс Деј вис је оту ђен од сво га оца, бив шег шам пи о на у кар тин гу. Вотс од лу чу је да се так ми чи на пред сто је ћем ре ги о нал ном шам пи о на ту. Њи хо ве раз ми ри це сад је ња ва ју и они се удру жу ју у оства ри ва њу за јед нич ког сна... Уло ге: Рен ди Квејд, Вил Ро тар, Џе ни фер Виг мур Ре жи ја: Стју арт Ги лард (Си не ма ни ја, 11.00)

Бо стон ско пра во Џеј се по сва ђао са јед ним на сил ни ком и на пао га па же ли да се сам бра ни на су ду што ње го ве парт не ре ба ца у очај. За то вре ме ма ло лет на труд ни ца же ли да по ба ци, а Шир ли и Алан по ку ша ва ју да по мог ну... Уло ге: Џејмс Спај дер, Ви ли јам Шет нер, Кен дис Бер ген, Џон Ла ро кет, Кри сти јан Кле ме сон Аутор: Деј вид Еј Ке ли (ХРТ 2, 17.05) 08.18 08.44 09.06 09.20 09.35 10.01 10.45 11.30 12.10 12.33 13.09 13.30 15.25 16.07 16.40 17.05 17.49 18.40 19.16 19.28 20.11 20.55 22.55 23.40 00.01 00.43 01.06

Џе ни фер Виг мур

06.00 07.25 09.05 11.10 12.35 13.00 14.25 16.30 18.35 20.05 21.05 21.40 22.30 00.15 01.55 03.35

Љубав у четрдесетој Прича о играчкама 3 Огледало са два лица Кардиофитнес Холивуд на снимању Џорџија О‘Киф Секретаријат Мртав угао (2009) Надарене руке Велика љубав В, еп. 7 Сједињене Тарине Државе Пацифик, еп. 7 Версо Мачета (2010) Симон Кониански Дечко који не обећава

07.00 Драгон балл 07.50 Стаклен дом 08.40 Кобра 11 11.20 Наследници 12.10 Врата раја 13.05 1001 ноћ 14.30 Кобра 11 17.05 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 На лицу места 23.15 Заборављени случај 00.10 РТЛ Вести 00.25 ЦСИ Мајами 01.10 Астро шоу 02.10 ЦСИ Мајами

Мен та лист

Кен дис Бер ген 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15

Филм: Отета: Бегунац љубави Да ли знате ко сте? Домаћице из округа оринџ Судија ејми - сиии Дијагноза. Убиство ви Судија ејми - сиии Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис с 5 Филм: Сигурна лука Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство ви Неш бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Филм: Ејс вентура: Детектив за кућне љубимце 22.50 Филм: Председников човек

00.50 02.40 03.40 04.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.20 22.00 00.10 02.00

Жутокљунац Конор на тајном задатку Брлог Спортске игре младих Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Ружна Бети КС аутомагазин Мењам свет Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Џони Кеш, специјал Браћа и сестре Кошаркашки турнир: Хрватска - Словенија, пренос Лажи ми Увек је сунчано у Филаделфији Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер

Интермецо 1 Корак даље Затворски воз Интермецо 2 Невероватне приче Седам врата до смрти Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Парк из доба Јуре 2 Трава Изнад правде Манипулатор Чудовиште из уклетог мора

08.00 Ужасно велика авантура 10.00 Пајкан и по 12.00 Прича о сексу 14.00 Вашингтонски такси 16.00 Плачи слободо 18.35 Усамљени момак 20.10 Независни 22.00 Тајанствени странац 00.00 Лудило

Пред мет ис тра ге је смрт Кри стен Мар ли ста жист ки ње у кан це ла ри ји се на тор ке Бет сон. Као узрок Џејн ис кљу чу је са мо у би ство кад при ме ти да на те лу де вој ке не до ста је ци пе ла... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 20.50)

Аман да Ри ге ти

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Какав алат!: Нафта, зној и нафтне платформе Америчка лука Америчке дрвосече Амерички чопери Генералка

08.35 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 00.15

Фудбал Скијашки скокови Тенис Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Тенис Фудбал Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Тенис

Шам па њац и пал ме украс му зе ја

Г

роф Ме тер них је уза луд при го ва рао сво јој ко Уско ро је до шло још не мач ких офи ци ра, ме ђу ман ди да се од но ше њем умет нич ких де ла из њи ма и ба рон Курт фон Бер, шеф ЕРР-а у Фран цу Фран цу ске кр ши Вер мах тов де крет по ко јем ској, об у чен та ко спек та ку лар но да је и скеп тич на све оста је та мо где је за те че но, као и Ха шка кон - го спо ђи ца Ва лон би ла за се ње на. Но сио је уни фор вен ци ја, ко ја за бра њу је од у зи ма ње при ват не сво ји - му не мач ког Цр ве ног кр ста, чи ји је ба рон био ва не. Вој на ко ман да га је чвр сто по др жа ла. По што је жан зва нич ник. Он за пра во ни је имао ни ка кав вој у Фран цу ској ра стао от пор Вер мах та пре ма кон фи - ни чин. Љу ба зно је при хва тио да фран цу ски ку стос ска ци о ним си сте ми ма ко ји су у оку пи ра ним зе мља - оста не. Чи та во по под не ужур ба но се ра ди ло, док је ма под „ци вил ном“ ад ми ни стра ци јом глат ко функ ци о ни са ли, уски на ци стич ки круг, да над му дри не згод ну са вест, на пра вио је чу де сан ком про мис. Хи тлер је на ло жио вој сци да што ви ше по ма же ај нзац штаб-рај хлај те ру Ро зен бер гу (ЕРР), јер је „овла шћен да пре не се у Не мач ку кул тур на до бра ко ја му се чи не вред ним и та мо их чу ва“. За то вре ме, вој на ко ман да је на ре ди ла да се сви за пле ње ни ра до ви од не су у пра зни Лу вр. Ме тер них се на дао да ће их та ко бар за др жа ти у Фран цу ској. Ам ба са дор Абец је твр до гла во за др жа вао три гру пе сли ка: 74 су као „ин вен тар ам ба са де по ста ле вла сни штво Рај ха“, 21, ме ђу ко ји ма су – што је из не на ђу ју ће – и ра Из хо те ла „Риц” Ге ринг кре тао да ха ра по Па ри зу до ви Утри ла, Мо неа, Де гаа и Бо на ра, „ре зер ви са не за де ко ра ци ју ку ће и кан це ла ри - гру па Не ма ца би ра ла нај бо ље сли ке, ка че ћи их као је ми ни стра спољ них по сло ва“, а „де ге не ри са ни да су на из ло жби. И за и ста, јед на је и пла ни ра на. ра до ви ко ји су при па да ли Је вре ји ма“, ме ђу ко ји ма Из мо рен и раз гне вљен не до вољ ним успе хом у би 14 Бра ко вих и се дам Пи ка со вих, на ме ње ни за „раз - ци за Бри та ни ју, Ге ринг се вра ћао у град. Од се дао ме ну за де ла с умет нич ком вред но шћу“. је у „Ри цу„, где га је по се ћи вао ко ман дант Луфт ва Но ви фран цу ски ре жим, осно ван у Ви ши ју 10. феа за Па риз, ге не рал Ха не се. У ме ђу вре ме ну, ње ју ла 1940, усва јао је јед на ко ре стрик тив не ме ре као го ви ди ле ри Хо фер и Ан ге рер ис тра жи ва ли су мо и Не мач ка. Пе тен, ко ји се ни кад ни је бак тао чи та - гућ ност на бав ке. Упр кос Ме тер ни хо вом от по ру, њем „Мајн камп фа„, и ње гов пре ми јер Ла ва лу на - оби ла зи ли су збир ке ко је је тре ба ло да бу ду за пле ив но су оче ки ва ли по вра так сво је вла де у Па риз, ње не. На ре ђи ва ли су да се ко ма ди ко ји им се до пад где би уче ство ва ли у ми ров ним пре го во ри ма рав - ну од не су у Же де пом, где би би ли под над зо ром но прав но с Хи тле ром. Ме ђу ЕРР-а. Зва нич ник, при др жа ва но во у сво је ним де кре ти ма био ју ћи се Вер мах то вог де кре та, је и да Фран цу зи ко ји су на пу на гла ша вао је да не ће би ти мо Ма да га је нео до љи во сти ли зе мљу из ме ђу 10. ма ја и ма мио Вер мер за пле њен из гу ће из не ти их из Фран цу ске.

30. ју на ви ше ни су фран цу ски збир ке фа ми ли је Рот шилд и Ге ринг је Же де пом за те као гра ђа ни и њи хо ва имо ви на мо сре ђен као да се спре ма ло ве сме штен у де по фи ли ја ле же би ти од у зе та. Ви ши јев ски ли ко отва ра ње. По до ви су би ли Лу вра, Ге ринг је био ре жим, и да ље ве ру ју ћи у сво ју за стр ти пре див ним те пи си ма, а не за ви сност, жа лио се да је пре ви ше па ме тан да по но ви га ле ри је на пу ње не на ме шта јем сли чан за кон ко ји су Нем ци до и укра сним пред ме ти ма па гре шку ко ју је на чи нио у не ли у Оку пи ра ној зо ни био жљи во ком би но ва ним са сли Аустри ј и. Ре м ек-де л о по вре да Ха шке кон вен ци је, ко ка ма. Би ло је шам пањ ца и пал на ме нио је свом фи ре ру ја за бра њу је оку па ци о ним вла ми у сак си ја ма. До дат ни украс сти ма да се ме ша ју у ци вил не пред ста вља ле су од гла ве до за ко не осво је не зе мље. И од у пе те жи во пи сне уни фор ме Ге зи ма ње при ват не сво ји не би ло је тач ка су ко ба па је рин го вих офи ци ра, ко ји су би ли све сни рајх мар ша Пе те но ва вла да про те сто ва ла про тив Абе цо вих ло ве љу ба ви пре ма тој вр сти при ка зи ва ња. Али, Ге рад њи. Но, не мач ке аген ци је су твр ди ле да Фран цу - ринг се, нео бич но за се бе, по ја вио у при лич но из ска не ма ни ка кве ве зе с Рот шил до вом имо ви ном, гу жва ној ци вил ној оде ћи и де ло вао пот пу но не при као ни мно гих дру гих ко ји су на пу сти ли Фран цу - клад но у ду гом ман ти лу и фил ца ном ше ши ру. ску и та ко се са ми од ре кли др жа вљан ства. Због из бо ра ко ји је пред ста вљен, за ди вље ни Ге До кра ја ок то бра у Лу вру се на ку пи ло то ли ко ма - ринг је про вео цео дан у му зе ју. Но још је до ста те ри ја ла да се мо рао тра жи ти при ме ре ни ји про - то га би ло у скла ди шту па је од ло жио свој од ла зак стор. Иза бран је Же де пом, ма ли му зеј ко ји је Лу - док сва де ла ни су из не та. За се бе је иза брао 27 вр ко ри стио за из ло жбе ино стра них и мо дер ни - сли ка, углав ном хо ланд ских и фран цу ских ра до ва стич ких ра до ва. Али, и ЕРР ће се слу жи ти тим про - из збир ки Еду ар да де Рот шил да и Вил ден стај на, сто ри ја ма. До го во ре но је да фран цу ски ку сто си ра - ме ђу ко ји ма су би ли Рем бран тов „Де чак с цр ве ном де за јед но с не мач ким, а пе то ро за по сле них из Лу - бе рет ком„ и ве ли чан стве ни Ван Дај ков „Пор трет вра по сла то је да по мог не ку сто ски њи Роз Ва лон. У да ме„, те ве ћи број сце на ло ва. Од оте те имо ви не прат њи стра жа ра Луфт ва феа, до не то је ви ше од 400 по ро ди це Зе лиг ман за свој Ка рин хал је узео пет сан ду ка. Же ле ћи да по ка же да су Фран цу зи ком пе - ви тра жа, че ти ри та пи се ри је, три скулп ту ре ан ђе ла тент ни као и Нем ци, од луч но је по че ла рад. Око по - и па сти ра, као и леп ди ван из 18. ве ка са шест сто дне ва је др Бу њес, је дан од Ме тер ни хо вих по моћ - ли ца. ни ка, гле да ју ћи у ње ну све ску, узео и чвр сто за тво Пам те ћи до га ђа је из Аустри је, био је су ви ше па рио: фран цу ских по да та ка не ће би ти. Пет за по сле - ме тан да по ку ша да узме чу ве ног Рот шил до вог них до би ло је на ре ђе ње да се не вра ћа. Вер ме ра, ко ји је ма мио са зи да. То ће ићи фи ре ру. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak8.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Успешан почетак радне недеље је пред вама. Имате добре односе с иностранством, било за пословање или неке личне контакте, па и путовање. Уколико још нисте били на одмору, крените!

BIK 20.4-20.5.

На личном плану сте успешни и имате много разлога да будете задовољни. Међутим, предстоје вам жестоке комуникације, у којима морате сачувати свој став и позицију. Пажљиво у саобраћају!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. avgust 2011.

Партнерски однос је динамичан и заслужује пажњу. Драга особа је склона туђим утицајима ових дана па се потрудите да наметнете и остварите своје захтеве и жеље. Трошкови.

Месец је данас и сутра у ватреном знаку Стрелца, што вам улива ветар у једра и ентузијазам, на пословном плану пре свега, али и у свему што се односи на иностранство, путовања, успехе, напредак.

Леп љубавни период проводите што више у друштву вољене особе. Изласци у јавност вам доносе публицитет. Имате много више утицаја на друге но што сте свесни. Уживајте у љубави. И док се други проводе, вама предстоје пословне обавезе. Истина, могли бисте и сами, али не у потпуности сами, да се отиснете на неко море, реку или језеро током ове седмице. Немири.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Очекује вас права бура у каријери, уколико још увек имате стрпљења да будете присутни на радном месту. Уколико не, онда чините праву ствар – одмарате се у друштву вољене особе, сталног партнера.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак плови Месец, који ће изнети на површину неке несвесне немире и намере. Партнер је у недоумици шта и како да чини, док ни ви нисте сасвим одлучни. На послу проблеми. У контактима с другима наилазите на неразумевање. Понеко ће вам чак деловати и сувише агресивно. То је само пролазна фаза, коју треба да презивите са што мање последица по будућност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Понедељак је, и можете бити веома напети и пословно ангажовани. Трошкарите новац некако спонтано и лако, неосетно, док вам пажњу привлаче и фиксирају неки озбиљни односи и проблеми.

Не слушате пријатеље, али ни партнера. Могли бисте идеализовати драгу особу, која није сасвим искрена с вама. Неко би некога могао и да вара, на било који начин. Али, не брините превише.

Имате добру комуникацију и пословне контакте, мада вам је тешко да се дуже усредсредите на рад. Лето је, многи су одсутни, а ви можете како хоћете. Приватан бизнис цвета. Страсти.

TRI^-TRA^

Сек си Ни кол V REMENSKA

PROGNOZA

Вруће

Vojvodina

Evropa

Novi Sad

35

Subotica

33 источни. Притисак око нормале. Минимална температура 20 степе-

Sombor

32

Kikinda

34

Vrbas

34

B. Palanka

35

Zrewanin

34

S. Mitrovica 35 Ruma

34

Pan~evo

35

Vr{ac

33

Srbija Beograd

36

Kragujevac

35

K. Mitrovica 34 Ni{

35

НО ВИ САД: Сунчано и врло топло. Ветар слаб до умерен југо-

Madrid

33

Rim

30

ни, а максимална до 35.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и врло топло. Ветар слаб до умерен јуCirih жни и југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура од 18 до 23 степена, а максимална од 32 до 35.

Berlin СР БИ ЈА: Претежно сунчано и вруће време. Ветар слаб до умеBe~ рен јужни и југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура од 15 до 23 степена, а максимална од 31 степен до чак 37.

Var{ava Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Освежење са кишом Kijev захвата у уторак северне пределе земље, док ће на југу и даље бити топло, а касније поподне и увече и у ове пределе стижу пљускоMoskva ви. У среду у целој земљи свежије и понегде са слабом кишом. У Oslo четвртак свеже и сунчано уз врло хладно јутро. У петак сунчано уз благи пораст дневних температура, јутро и даље свеже.

St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Прогнозирана биометеоролошка ситуација неповољно ће утицати на већину хроничних болесника. Опрез се препоручује нервно лабилним особама. Могуће су метеоропатске реакције у благој форми у виду нерасположења и смањењења радних способности. Опрез се саветује свим учесницима у саобраћају.

21 22 21 20 21

Певачицу Ни кол Шер цин гер бисмо могли слободно назвати тренутно најсексепилнијом музичком звездом. Нови спот и фотографије с последњег наступа доказују да јој тренутно нитко није раван, барем када је сексепил у питању. Никол је у холивудском Хард рок кафеу одржала промоцију новог сингла „Wet”. Песму прати врући спот па ни њен наступ није био ништа мање провокативан. Промоција је одржана пред одабраним званицима, а 33-годишња певачка звезда је за њих припремила кратак, али упечатљив наступ. То пак није ништа према ономе што је показала у споту који обилује провокативним кадровима, од туширања до секси плесне кореографије у којој је Никол показала сву раскош свог талента.

VIC DANA Шта је вишак вредности?

- Када је неки фрајер веома згодан, али и веома паметан!

28 28 18 23

Atina

35

Pariz

21

Minhen

20

Budimpe{ta

28

Stokholm

22

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

172 (-7)

Slankamen

292 (-4)

Apatin

234 (-8)

Zemun

320 (-1)

Bogojevo

214 (-6)

Pan~evo

340 (-2)

Smederevo

500 (2)

Ba~. Palanka 223 (-7) Novi Sad

222 (-6)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

314 (-9)

S. Mitrovica

80 (0)

Tendencija opadawa

Senta

341 (-8)

Beograd

274 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

300 (-6)

NERA

Hetin

76 (-14)

TISA

16 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

54 (0)

Re{ewe iz pro{log broja