Dnevnik 8.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 8. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23520 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PEKARI ]E NOVU CENU HLEBA UMESITI I PRE JESENI

Ode vekna na 54 dinara i tu ne}e stati? str. 6

NA PUMPA MA NO VE CE NE NAFT NIH DE RI VA TA

MINISTRI NOVOG SRPSKOG KABINETA PRIJAVILI IMOVINU

Veqa Ili} „najte`i” u Vladi

NASLOVI

Politika 2 Predsednik Srbije razgovarao sa {efom UNMIK-a o Kosovu

Ekonomija 4 Zbog niske cene odbijena ponuda za „29. novembar” 4 Vasin: Vlada Vojvodine }e pomo}i privredi 5 Neimari be`e na strana gradili{ta

str. 3

VOJVO\ANSKI PARLAMENT OD JESENI U ZAKONODAVNOJ INICIJATIVI?

Poqoprivreda

Na dnevnom redu novci

6 Na severu Banata presu{uju vimena zbog spr`ene trave

Novi Sad

str. 3

MINISTAR POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE GORAN KNE@EVI]

str. 6

Foto: B. Lu~i}

Bi}e obe}anih 12.500 dinara G o r i v o p o s k u p e l o z b o g a k c i z a s tr . 4 po hektaru NOVA VLADA DOBILA PRVU OCENU OD ME\UNARODNIH INSTITUCIJA

8 Gradsko zelenilo o~istilo Be}arac 9 Pripreme deteta za {kolu udar na ku}ni buyet

Vojvodina 10 Nadmetawe Be~ejaca i Zrewaninaca – najve}e zvezde kraj Tise

Reporta`e 12 U Deliblatskoj pe{~ari kuju plan za o`ivqavawe sela

Toplo, bez vru}ine

Sni`en kreditni rejting Srbije

Najvi{a temperatura 32 °S

U NOVOM SADU, KOD @E@EQEVOG MOSTA

str. 5

U CENTRU ZA ODVIKAVAWE OD DROGA

Ubio {ti}enika {ipkom TRAGEDIJA U VAJSKOJ, KOD BA^A

Utopio se mladi par SPORT

n SESTRE MOLDOVAN U FINALU

str. 13

str. 14 – 19

n VATERPOLISTE POBEDA VODI U POLUFINALE

n PARTIZAN UVEREN U PROLAZ

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Dolijao som od 62 kile

str. 7

POLiTikA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

PREDSEDNIK RS U ZVANI^NOJ POSETI BEOGRADU

PREDSEDNIK SRBIJE RAZGOVARAO SA [EFOM UNMIK-a

Da nas su sret Ni ko li }a i Do di ka Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa sta }e se da nas s pred sed ni kom Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra dom Do di kom. Sa sta nak u zgra di Pred sed ni {tva bi }e i pr vi zva ni~ ni raz -

go vor dva pred sed ni ka od Ni ko li }e vog iz bo ra 20. ma ja ove go di ne. Do dik je uo~i raz go vo ra s Ni ko li }em iz ja vio da ve ru je da }e ima ti do bar sa sta nak o me |u sob noj sa rad wi i otvo re nim pi ta wi ma, kao i o ak ti vi ra wu ra da Sa ve ta za im ple -

Usko ro plan o Ko so vu

men ta ci ju spo ra zu ma o spe ci jal nim i pa ra lel nim ve za ma RS i Sr bi je. Raz go va ra }e se, ka ko je do dao, i o sa rad wi za ko no dav nih i iz vr {nih or ga na vla sti RS i Sr bi je, pre ne la je FE NA. – Spo ra zum o spe ci jal nim ve za ma je ak ti van i le gi ti man, i u tom po gle du po sto je ja sni okvi r i u na { em po n a { a w u. Ne ma ni jed nog raz lo ga da se ne na sto ji da od no si ne bu du do bri i jo{ bo qi – re kao je Do dik, i do dao da je i s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em po stig nut do go vor da se po sle iz bo ra Vla de Sr bi je odr `i po se ban sa sta nak o sa rad wi RS i Sr bi je. – Uve ren sam u to da }e od no si bi ti jo{ bo qi i kva li tet ni ji. Do dik je, uz pred sed ni ka Cr ne Go re Fi li pa Vu ja no vi }a, bio je di ni vi so ki zva ni~ nik iz re gi o na ko ji je pri su stvo vao Ni ko li }e voj ina u gu ra ci ji. Od ta da je jo{ tri pu ta bo ra vio u Sr bi ji, ali su sret s Ni ko li }em i raz go vo ri na naj vi {em ni vu ni su upri li ~e ni, ~i me se od stu pi lo od prak se ~e stih „su sre ta na vr hu”, usta no vqe ne to kom man da ta biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

Sti `u ~e stit ke Pre mi je ru Sr bi je Ivi ci Da ~i }u stu pa we na du `nost ~e sti tao je pred se da va ju }i Sa ve ta mi ni sta ra Bo sne i Her ce go vi ne Vje ko slav Be van da, ko ji je iz ra zio na du }e za jed ni~ ki ra di ti na raz vi ja wu sve stra ne

sa rad we iz me |u BiH i Sr bi je, sa op {te no je iz ka bi ne ta pre mi je ra. U sa op {te wu se do da je da je ~e stit ku Da ~i }u upu tio i pre mi jer Re pu bli ke Ko re je Kim Hu ang-sik.

vlada srbije

Je re mi }u 1,5 mi lion evra, uki nu ta Kan ce la ri ja Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e od lu ku da se za po tre be pred se da va wa Sr bi je za se da wem Ge ne ral ne skup {ti ne Uje di we nih na ci ja odo bri ukup no 1,5 mi lion evra i uki nu la je kan ce la ri ju za pra }e we tog pred se da va wa. Ka ko je sa op {te no po sle sed ni ce Vla de, ta od lu ka je do ne ta u skla du s Vla di nim opre de qe -

wem da se sma we tro {ko vi na svim ni vo i ma. Po {to je uki nu la Kan ce la ri ju za pra }e we pred se da va wa Ge ne ral nom skup {ti nom UN, Vla da je za du `i la Mi ni star stvo spoq nih po slo va da or ga ni zu je stru~ ne i ope ra tiv ne po slo ve u ve zi s pred se da va wem Sr bi je 67. za se da wem Ge ne ral ne skup {ti ne.

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa stao se ju ~e sa {e fom UN MIK-a Fa ra dom Za ri fom, ko ji je po dr `ao Ni ko li }ev pred log da se Uje di we ne na ci je ak tiv no ukqu ~e u da qi tok pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne. Ka ko je sa op {ti la pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je, u „sr da~ nom i pri ja teq skom raz go vo ru” ulo ga UN MIK-a po zi tiv no je oce we na, i is tak nu to da na sta vak di ja lo ga Be o -

pred log me ra da prav no i isto rij ski spor ni do ga |a ji iz pro {lo sti ne ugro `a va ju do bre me |u na ci o nal ne od no se u Sr bi ji i an ti fa {i sti~ ko opre de qe we Vla de Sr bi je. Ta bla u ~ast A}if-efen di je po sta vqe na je u su bo tu u cen tru No vog Pa za ra, u pe {a~ koj zo ni, na me stu na ko jem je ne ka da bi la we go va ku }a.

kve jed no stra ne ak ci je, na vo di se u sa op {te wu. Ni ko li} je na gla sio da ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, do dav {i da }e ve o ma br zo iz ne ti plan, o ko jem o~e ku je kon sen zus svih re le vant nih po li ti~ kih i dru gih fak to ra. Po we go vim re ~i ma, u taj pro ces mo ra da bu de ukqu ~e na i Skup {ti na Sr bi je, uz po {to va we Usta va kao naj vi {eg prav nog ak ta.

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE U NIKOZIJI

Po dr {ka Ki pra Sr bi ji na pu tu ka EU Mi ni stri spoq nih po slo va Sr bi je i Ki pra, Ivan Mr ki} i Era to Ko za ku-Mar ku lis, slo ì li su se ju ~e da su od no si dve dr à ve od li~ ni i po tvr di li uza jam nu po dr {ku te ri to ri jal nom in te gri te tu, kao i po dr {ku Ki pra evo ro i n t e g ra c i j a m a Sr bi je. Mr ki} je bio u jed no dnev noj po se ti Ki pru, pr voj zva ni~ noj po se ti ne koj ze mqi od stu p a w a na du ` nost {e fa di plo ma ti je. Obra } a j u } i se no vi na ri ma po sle su sre ta, ki p ar s ka mi n i star ka je is ta kla da je to kom raz go vo ra po tvr |e no da su od no si iz me |u Sr bi je i Ki pra tra d i c i o n al n o od l i~ n i, pri j a t eq ski, i da su raz ma tra ni da qi ko ra ci za wi ho vo una pre |e we. Ona se za hva li la na po dr {ci ko ju Sr bi ja iz ra à va ka da je re~ o te ri to ri jal nom in te gri te tu i su ve re ni te tu Ki pra, i na gla si la da i we na ze mqa sna `no po dr à va te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet Sr bi je. Mr ki} je is ta kao da je „Ki par do ka za ni pri ja teq Sr bi je”.

– Ka da sam do pu to vao na Ki par i iza {ao iz avi o na, imao sam uti sak da sam do {ao ku }i. Ono {to uvek ka r ak t e r i { e na {e raz go vo re je pri ja teq stvo, sli~ nost ako ne i iden ti~ nost sta vo va o svim pi ta -

– To kom pred se da va wa Sa ve tom EU, Ki par }e ulo `i ti sve na po re da pro mo vi {e evrop sku per spek ti vu Sr bi je. Na da mo se, i to je na {a am bi ci ja, da }e do kra ja ki par skog pred se da va wa Sr bi ja mo }i da do bi je da tum za

wi ma od obo stra nog zna ~a ja – re kao je on. Mar ku li so va, ko ja je po ~et kom ju la, na kon {to je Ki par pre u zeo pred se da va we EU, oda bra la Be o grad za pr vu po se tu, re kla je da je Mr ki }u po no vi la po ru ke iz ne te ta da u ve zi s evrop skom per spek ti vom Sr bi je.

po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu. To je iza zov, ali do sti `an ciq – po ru ~i la je ona. – Ipak, da bi se to ostva ri lo, po treb no je is pu ni ti kri te ri ju me ko je je Bri sel po sta vio u de cem bru, ukqu ~u ju }i i one ko je se ti ~u di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. Sle de }i iz ve {taj EK-a }e bi ti ob -

Ste fa no vi}: Pro me na Usta va je ozbiq na stvar Po vo dom ra ni jih ini ci ja ti va za pro me nu Usta va, pred sed nik Skup {ti -

Spor na ta bla Vla da je ras pra vqa la i o pri su stvu mi ni stra Su lej ma na Ugqa ni na do ga |a ju po sta vqa wa spo men-plo ~e u No vom Pa za ru. Ka ko je sa op {te no, po tvr |e no je Vla di no opre de qe we da se u Sr bi ji gra de do bri me |u na ci o nal ni od no si. Vla da je za du `i la Mi ni star stvo prav de i dr `av ne upra ve i Mi ni star stvo kul tu re i in for mi sa wa da pri pre me

gra da i Pri {ti ne tre ba po di }i na vi {i ni vo, i una pre di ti bez bed nost i si gur nost. Ima j u } i u vi d u spe c i f i~ n o s ti svih pro ble ma na Ko so vu, Ni ko li} je is ta kao da wi ho vom re {a va wu tre ba pri stu pi ti na od go va ra ju }i na ~in, po {tu ju }i Re zo lu ci ju 1244. Za fir je u raz go vo ru po ru ~io da se za la `e za mir i bez bed nost na ce loj te ri to ri ji Po kra ji ne, is ti ~u }i da ne }e bi ti to le ri sa ne bi lo ka -

ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} ka `e da jo{ ne ma raz go vo ra o kon kret nim re {e wi ma i da za sa da ne ma in for ma -

ci ju o to me da po sto ji vo qa za tu pro me nu. – Pro me na Usta va je ve o ma ozbiq na stvar i uvek je va `no oce ni ti po li ti~ ki mo me nat. Ne bih vo leo da ta kvu ini ci ja ti vu ne ko po ku {a da zlo u po tre bi ili pred sta vi po gre {no – {to se de {a va lo u pret hod nom pe ri o du – re kao je Ste fa no vi} za Be tu, a pre no si RTS. Pred sed nik Skup {ti ne je po ru ~io da }e even tu al na pro me na Usta va i}i ka ja ~a wu dr `a ve i we ne or ga ni zo va no sti, a na pi ta we o to me da li to zna ~i da iz Usta va ne }e bi ti iz ba ~e na pre am bu la u ko joj je Ko so vo de fi ni sa no kao sa stav ni deo Sr bi je, Ste fa no vi} je re kao da ne o~e ku je da }e bi lo ko to tra `i ti.

ja vqen u ok to bru i on je od su {tin skog zna ~a ja. Sr bi ja }e, ka ko je is ta kao Mr ki}, sna `no na sta vi ti ko ra ke ka EU. – O~e ku je mo da ti na {i ko ra ci bu du pri zna ti, pro ce we ni na od go va ra ju }i na ~in – is ta kao je on. Go vo re }i o Ko so vu, Mar ku li so va je po no vi la da na ci o nal ni stav Ki pra, kao dr à ve ko ja ne pri zna je jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va, osta je ne pro me wen. – Ali, kao pred se da va ju }i EU, Ki par }e ima ti iz ba lan si ran pri stup, uzi ma ju }i u ob zir sta vo ve svih dr à va ~la ni ca – i onih ko je su pri zna le Ko so vo i onih ko je to ni su – re kla je {e fi ca ki par ske di plo ma ti je. Mr ki} je pod se tio na to da je Ki par od u vek pru ào sna `nu po dr {ku te ri to ri jal nom in te gri te tu Sr bi je. – Po dr à va li smo i po dr à va }e mo sve o bu hvat no i traj no re {e we ki par skog pro ble ma – po ru ~io je {ef srp ske di plo ma ti je.

Ostav ke pred sed ni ka i dva ~la na Sa ve ta NBS-a Neo po zi ve ostav ke ju ~e su pod ne li pred sed nik Sa ve ta gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je Bo {ko @iv ko vi}, i Zo ri ca Mla de no vi} i Mi loj ko Ar si} – ~la no vi Sa ve ta ko ji ~i ni ukup no pet funk ci o ne ra. Ka ko je sa op {tio NBS, oni su o to me oba ve sti li pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {u Ste fa no vi }a. U obra zlo `e wu ostav ke na vo di se da je NBS, iz me na ma i do pu na ma Za ko na o NBS-u ko je je Skup {ti na do ne la 4. av gu sta, po stao funk ci o nal no i per so nal no za vi san od po sla ni~ ke ve }i ne u Skup {ti ni, od no sno od Vla de Sr bi je. „Usvo je nim iz me na ma i do pu na ma Za ko na gru bo su pre kr {e n i osnov n i me | u n a r od n o op { te p ri h va } e n i prin ci pi sa mo stal no sti i ne za vi sno sti cen tral ne ban ke od Vla de i po je di na~ nih in te re snih gru pa”, uka zu je se u sa op {te wu.

TVIT CRTICA Di gli ru ke Dok no va Vla da po ku {a va da shva ti gde se na la zi, Olim pij ske igre i ne ke dru ge te me iz ba ci le su je iz fo ku sa. To je za sme ta lo sa vet ni ku biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {i Kr sti }u: „Ni ko vi {e ne po mi we no vu Vla du. Da li to zna ~i da smo di gli ru ke od svog `i vo ta?„

Ve ra u di nar, ko ba ja gi Mo ne tar na po li ti ka je glav na pre o ku pa ci ja u ze mqi ot ka ko je vla da ju }a ko a li ci ja po ~e la da gu ra Jor go van ku Ta ba ko vi} u NBS. Po {to je taj ma ne var is pao us pe {an, {u ma dij ski po li ti ~ar Dra go Ko va ~e vi} se gro ho tom na smjao: „Sad kad se osve do ~e ni eks per ti, Din ki} i Xor go van ka, do hva te fi skal ne i mon tar ne po li ti ke, na rod ima ma sov no da ku pu je di na re za de vi ze :))„ Us put se osvr nuo i na po hva le Mi li ci De le vi}: „Hva le Mi li cu De le vi}, ve ro vat no s raz -

lo gom. Ja bih je, kad bih imao pri li ku, pi tao – {ta je ta~ no u we noj agen ci ji ra di la Din ki }e va `e na?„

Za stra {u ju }e Vest o ubi stvu {ti }e ni ka u pse u do le ~i li {tu „Cr na re ka„ po tre sla je sve, a po naj vi {e one ko ji su upo zo ra va li na na sil ne me to de sve {te ni ka Bra ni sla va Pe ra no vi }a. Ta ko je po ve re nik za in for ma cij od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} na pi sao: „Ubio {ti }e ni ka {ip kom zbog dro ge… I to po sle kraj we upo zo ra va ju }ih pret hod nih eks ce sa. Za stra {u ju }e je da je to mo gu }e„.

pra vio je ma lu pa ra le lu sa Sr bi jom: „Fa sci ni ra me ova pri ~a oko pa ra u US pred sed ni~ koj kam pa wi. Kod nas bi de `ur ni de ma go zi stre qa li Oba mu i Rom ni ja„.

No va di men zi ja uspe ha De mo krat ska stran ka po ku {a va da se pre sa be re uz {to ma we bu ke. Su de }i po „tvi to vi ma„ Zo ra na @iv ko vi }a, to ne }e i}i ta ko la ko. On una pred zna sve eufe mi zme ko je bi stran ka mo gla upo tre bi ti ne bi li za me ni la re~ „po raz„: „Ne ve ru jem da }e ovo ru ko vod stvo DS-a pri hva ti ti for mu la ci ju ’iz gu bi li iz bo re’. Mo `da ’no va di men zi ja na {eg uspe ha’...„

De `ur ni de ma go zi

Vlast i li si ce

U ne do stat ku iz bo ra u Sr bi ji, za ni mqi vo je pra ti ti ame ri~ ke. Ne ma te slam ke za ko ju se Oba ma i Rom ni ne }e uhva ti ti u tr ci do Be le ku }e. Funk ci o ner SPS-a Bo ris Mi li }e vi} na -

Li der ka Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} bo ra vi la je u Gor woj Trep ~i. Dok je za pa `a la ka ko je [u ma di ja na {e bla go, po re div {i je sa [vaj car skom, sti gla je i da se spo me ne srp ske

po li ti~ ke sce ne: „Ko je da nas bio na in for ma tiv nom raz go vo ru, a da ni je sad na vla sti, je l’ zna ne ko?„

Ne ma prav de za tri cikl Slu ~aj ukra de nog ja pan skog bi ci kla pre va zi {ao je sve gra ni ce do brog uku sa i po li ti~ ke pa te ti ke. Na taj kon zer vi ra ni po pu li zam uka zao je i di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac: „Tro go di {wa ku na Mi ri je vu je ukra den tri cikl. De te ni je stra nac ta ko da se ne mo ra mo pre te ra no uz bu |i va ti”.

Pi no ki Jo Na rod ne mu dro sti i bi se ri kri ti ka upu }e nih ne po zna tom pri ma o cu kra se na „Tvi te ru„ Sla vi cu Ka ri}. Dok mi o po {te wu, u ime Pi no kio us pe la je da ugu ra i jed no J: „Po {te we je opet na ce ni! Ko li koj? Pi no ki jo na pre du je, nos mu sve vi {e ra ste”. P. K.

politika

dnevnik

VOJ VO \AN SKI PAR LA MENT OD JE SE NI U ZA KO NO DAV NOJ INI CI JA TI VI?

Na dnevnom redu novci Usta vom 2006. go di ne Voj vo di na je, po ne ki ma, do bi la tek fa sad nu auto no mi ju, a po ne ki ma in ge ren ci je ko je joj omo gu }a va ju eko nom ski raz voj. U prak si se, me |u tim, po ka za lo da je „pro ce du ra” za za kon sko re gu li sa we nad le `no sti, imo vi ne i pri ho da Po kra ji ne mno go te `a i kom pli ko va ni ja od sa me ustav ne pro ce du re. Na i me, re pu bli~ kom par la men tu tre ba lo je go to vo dve go di ne da sva ri voj vo |an ski Za kon o nad le `no sti ma i ove ri po kra jin ski Sta tut, dok je ustav na oba ve za ve za na za re gu li sa we fi nan si ra wa APV apo slut no ig no ri sa na. Za kon o jav noj svo ji ni, ko jim je lo kal nim sa mo u pra va ma i APV vra }en deo imo vi ne od u ze te 1995. go di ne, usvo jen je tek pro {le je se ni, ali je u tom pro ce su bi lo do sta za te za wa oko voj vo |an ske imo vi ne pa je ta ko Vla da Sr bi je naj pre for mal no od bi la amand ma ne Po kra jin ske vla de ko ji su

usle di li, da bi ih na kon ne for mal nih unu tar stra na~ kih raz go vo ra, pri hva ti la, na rav no, u mo di fi ko va noj ver zi ji. Me |u tim, pi ta we nov ca osta lo je ne re gu li sa no, a Voj vo di na je po sled wih ne ko li ko go di na bi la pri mo ra na i na ste za we ka i {a po {to joj ni je sti za lo ni ono sle do va we ko je joj je bi lo na me we no bu xe tom. Za ki da we je bi lo naj dra sti~ ni je to kom pret hod ne go di ne, a zbog ~e ga su u ne vo qe do spe li i iz vo |a ~i ra do va an ga `o va nih na in ve sti ci ja ma u Po kra ji ni. Ina ~e, u Ba no vi ni su iz ra ~u na li da je Voj vo di na za po sled wih pet go di na us kra }e na za vi {e od 60 mi li jar di di na ra u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku, od no sno za ceo jed no go di {wi bu xet. U istom pe ri o du, u po kra jin skom bu xe tu ra ste udeo tran sfer nih sred sta va na me we nih naj pre za pla te u pro -

sve ti a po tom i lo kal nim sa mo u pra va ma na te ri to ri ji APV, a sma wu je se iz nos re al nog nov ca za fi nan si ra we nad le `no sti APV. Ta ko je funk ci o ni sa la po kra jin ska ad mi ni stra ci ja, u sa zi vu u ko jem su ve }i nu ~i ni le

vo di ne, {to }e se, po svoj pri li ci, pre sli ka ti na po kra jin ski Sta tut, a pro me wen je i od nos po li ti~ kih sna ga na re pu bli~ kom ni vou. Iako bi ne ki ma iz gle da lo da je ti me no va-sta ra voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja u pat-po zi ci ji, ve ro vat ni je je da

iste stran ke – ko je su, vi {e ili ma we do sled no po ku {a va le da iz gu ra ju Sta tut i za kon o nad le `no sti ma – kao i one ko je su bi le ve }i na u Re pu bli~ koj vla di i

}e od no se s cen tral nom vla {}u ipak gra di ti iz do sta otvo re ni je i re lak si ra ni je po zi ci je, s ob zi rom na to da de mo kra te u Ba no vi ni vi {e ni su ta o ci unu tar par tij skih ste ga ko je su u naj ve }oj me ri obe le `i le od no se dva ni voa vla sti u pret hod nom man da tu. Da su na stu pi voj vo |an skih zva ni~ ni ka sad ipak ener gi~ ni ji, po ka za lo se i u re ak ci ja ma na od lu ku Ustav nog su da, a u na red nim me se ci ma vi de }e se i ko li ko su do sled ni u re a li za ci ji pred iz bor nih i po sti zbor nih obe }a wa u po gle du re {a va wa pi ta wa fi nan si ra wa APV. Pod se ti mo, u pret hod nom man da tu, ta kvu in ci ja ti vu po ku {ao je da po kre ne ta da {wi pred sed nik po kra jin skog par -

Ne u speo po ku {aj Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja po ku {a la je pret hod no da iz dej stvu je da se pi ta we fi nan si ra wa re {i za ko nom o nad le `no sti ma, pa je pr va ver zi ja tog ak ta ko ju s sa ~i ni li u Ba no vi ni ukqu ~i va la i po seb no po gla vqe o iz vo ri ma pri ho da APV. Me |u tim, pri li kom usa gla {a va wa fi nal ne ver zi je za kon skog pred lo ga u Vla di Sr bi je, taj ode qak je iz bri san, a uba ~en je ~lan u ko jem se na vo di da }e se to re {i ti po seb nim za ko nom. Taj za kon ni kad ka sni je ni je bio te ma u Ne ma wi noj 11, ta ko da je osnov za de fi ni sa we po kra jin skog bu xe ta bi la ustav na od red ba po ko joj Voj vo di ni pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta. Ni taj ustav ni bu xet ski mi ni mum ni kad, me |u tim, ni je is po {to van. par la men tu – ko ja se svoj ski tru di la da te pro ce se od lo `i, za te `e ili ig no ri {e. U me |u vre me nu, Ustav ni sud je obo rio deo nad le `no sti Voj -

la men ta [an dor Ege re {i, ali ta da u voj vo |an skoj ko a li ci ji ni je bi lo kon sen zu sa o to me da pre u zmu za ko no dav nu in ci ja ti vu. U DS-u su sma tra li da to ne

bi bi lo pro duk tiv no, po zi va ju }i se na ne ga tiv no is ku stvo s pret hod nim za ko no dav nim ini ci ja ti va ma ko je, po pra vi lu, ni su sta vqa ne na dnev ni red Skup {ti ne Sr bi je. Ipak, i u toj stran ci bi lo je do sta jav nog ne go do va wa zbog za sto ja u pre ba ci va wu nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku, ali su ta ne go do va wa uglav nom za vr {e na na iz ra `e nim o~e ki va wi ma da }e se tim pi ta wem ba vi ti re sor ni re pu bli~ ki mi ni stri, od no sno wi ho ve par tij ske ko le ge. Pret hod ni po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} u vi {e na vra ta iz ja vqi vao je da se to pi ta we mo ra re {i ti u Vla di Sr bi je te da bi Po kra ji ni tre ba lo da se ustu pe od re |e ni po re zi. – To je si stem ski za kon i on tre ba da se pri pre mi u Re pu bli~ koj vla di, ali, na rav no, u kon sul ta ci ja ma s Po kra ji nom. Kao {to je Za kon o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va pri pre man u sa rad wi sa Stal nom kon fe ren ci jom gra do va i op {ti na – tvr dio je \u ki}. De mo kra te, ko je su tad vo di le i Re pu bli~ ku vla du, ni su se, ipak, oba zi ra le na po zi ve par tij skih ko le ga iz voj vo |an ske ad mi ni stra ci je. Ali, ni na ustav nu oba ve zu po ko joj su za ko ni o nad le `no sti ma, imo vi ni i pri ho di ma Voj vo di ne mo ra li bi ti do ne ti do kra ja 2008. go di ne. No vu ini ci ja ti vu za do no {e we za ko na o fi nan si ra wu po kre nuo je ovih da na ak tu el ni pot pred sed nik Vla de APV de mo kra ta Go ran Je {i}, ko ji je i ra ni je po zi vao po kra jin sku ad mi ni stra ci ju da sa ma sa ~i ni taj za kon ski pred log, ume sto da stal no ~e ka Be o grad. A u po sled woj iz bor noj kam pa wi go to vo sve stran ke za la ga le su se za za kon sko de fi ni sa we iz vor nih pri ho da Voj vo di ne. Za re gu li sa we to ko va nov ca za la ga li su se i voj vo |an ski po li ti ~a ri iz Srp ske na pred ne stran ke i Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ji su za pro ble me u tom po gle d u kri v i l i De m o k rat s ku stran ku. Ra di ka li su, na i me, uka zva li na to da su to ko vi nov ca ne re gu li sa ni i ne tran spa rent ni zbog unu tar stra na~ kih tr ve wa u DS-u, dok su na pred wa ci u pret hod nom sa zi vu tra `i li da se u okvi ru po kra jin skog par la men ta po stig ne kom pro mis o mo de lu fi nan si ra wa Voj vo di ne. B. D. Sa vi}

DS: Sve zbog Dinki}a Po vo dom tvrd we mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a da je Sr bi ja do `i ve la pad kre dit nog rej tin ga zbog pret hod ne Vla de, De mo krat ska stran ka sa op {ta va da je kre dit ni rej ting uvek od raz o~e ki va wa, a o~i to je da po sto ji ozbiq na za bri nu tost zbog no ve

Vla de. Pad kre dit nog rej tin ga je u zna ~aj noj me ri po sle di ca neo d go vor nih i stru~ no ne u te me qe nih iz ja va sa da {wih zva ni~ ni ka da je dr `a va pred ban kro tom, sa op {ta va DS. „Kqu~ ni raz log za po ve }a we de fi ci ta i za du `e wa pred sta vqa pri me na Za ko na o de -

cen tra li za ci ji, ko ji je pro je kat Mla |a na Din ki }a, zbog ko jeg je de fi cit po ras tao za 30 mi li jar di”, na vo di se u sa op {te wu. De mo krat ska stran ka po zi va Din ki }a da pre sta ne da kon stant nim iz no {e wem ne i sti na pri kri va sop stve nu od go vor nost

za eko nom sku i fi nan sij sku si tu a ci ju u Sr bi ji. „Pod se }a mo jav nost da je Din ki} u po sled wih 12 go di na u~e stvo vao u svim Vla da ma, i da je svih tih go di na, kao i da nas, kre a tor fi nan sij ske i eko nom ske po li ti ke”, na vo di se u sa op {te wu DS.

REKLI SU Da~i}: Iz krize investicijama

Vulin: Tra`imo me|unarodnu reakciju

Jawi}: Mogu} „sastanak mamuta”

Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da se ze mqa ne mo è iz vu }i iz kri ze kre sa wem bu xe ta i {ted wom ve} no vim pro jek ti ma i in ve sti ci ja ma, kao i da Sr bi ja tre ba pre sve ga da raz vi ja ono {to ima, a to su ener ge ti ka, ru dar stvo, po qo pri vre da, in fra struk tu ra i gra |e vi nar stvo. – Ne mo è mo iz vu }i ze mqu iz kri ze kre sa wem bu xe ta i {ted wom ve} iz laz tre ba tra ì ti u no vim pro jek ti ma, otva ra wu no vih rad nih me sta i in ve sti ci o noj po tro {wi – re kao je Da ~i}. On je pod se tio na to da su li ko vi ru da ra u biv {oj Ju go sla vi ji bi li na nov ~a ni ca ma, a da da nas, u op {toj ero zi ji vred no sti ko ju ima mo, pro fe si je ko je su naj te è, do la ze u si tu a ci ju da se mo ra ras pra vqa ti s ra znim in sti tu ci ja ma o to me da li }e ima ti be ni fi ci ra ni rad ni sta`, i ko li ki. – Kao da se u rud nik ula zi po ka zni – pri me tio je Da ~i}. On je po ru ~io da è li da iz vu ~e ze mqu iz kri ze i po sta vi osno vu za pri vred ni i ce lo kup ni raz voj Sr bi je.

Di r ek t or Kan c e l a r i j e za Ko s o v o i Me t o h i j u Alek san dar Vu lin za tra `io je od me | u n a r od n ih pred stav ni ka na Ko so vu da hit no re a gu ju da bi se Sr bi ma u Pri {ti ni omo gu }i lo da i da qe ne sme ta no ko ri ste pro sto ri je Cen tra za mir i to le ran ci ju. Po vo dom od lu ke ko sov ske po li ci je o pre u zi ma wu tih pro sto ri ja, Vu lin je u pi smi ma me |u na rod nim pred stav ni ci ma na Ko so vu is ta kao da je Cen tar za mir i to le ran ci ju zna ~io si gur nost, me sto sa sta ja wa i do bi ja wa osnov ne me di cin ske po mo }i za Sr be. „Uko li ko se to uki ne, Sr bi bi osta li bez svo jih osnov nih pra va i slo bo da”, po ru ~io je Vu lin, sa op {ti la je Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju. On je, ka ko se pre ci zi ra u sa op {te wu, za tra `io „hit no re a go va we me |u na rod nog pri su stva na Ko so vu” na osno vu ovla {}e wa ko ja su im da ta Re zo lu ci jom 1244, da bi se Sr bi ma u Pri {ti ni omo gu }i lo da i da qe ne sme ta no ko ri ste pro sto ri je tog Cen tra.

Di rek tor Cen tra za et ni~ ke od no se Du {an Ja wi} uka zao je u iz ja vi Ta nju gu na to da tre ba raz li ko va ti teh ni~ ki di aj log, ko ji je po ~eo na osno vu re zo l u c i j e Sr b i j e i EU usvo j e n e u Ge n e r al n oj skup { ti n i UN, i po l i ti~ ki di ja log, ko ji je ini ci rao pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. – Ne is kqu ~u jem su sret Da ~i }a i Ta ~i ja na po ~et ku pr ve run de na sta va ka teh ni~ kog di ja lo ga ili na we go vom kra ju, kao ni na ne kom re gi o nal nom sku pu jer je upra vo to re zul tat do go vo ra o re gi o nal nom pred sta vqa wu po stig nu tog u teh ni~ kom di ja lo gu – re kao je Ja wi}. – Ne ke vr ste po li ti~ kog dij lo ga }e bi ti, a bu du }i da ga je ini ci rao pred sed nik Ni ko li}, nor mal no je i da wi me ko or di ni ra, iako ve ru jem da ne }e is kqu ~i ti Vla du Sr bi je. Obi~ no ti pre go vo ri po ~i wu‚ ta ko zva nim ’sa stan kom ma mu ta’, a to su u ovom slu ~a ju Ta ~i, Da ~i}, Ni ko li} i Ja hja ga.

sreda8.avgust2012.

MI NI STRI NO VOG SRP SKOG KA BI NE TA PRI JA VI LI IMO VI NU

Veqa Ili} „najte`i” u Vladi No vo i za bra ni mi ni stri srp skog ka bi ne ta is po {to va li su za kon sku oba ve zu da od mah na kon iz bo ra i po sta vqe wa na funk ci ju pod ne su imo vin sku kar tu Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci ji. Ve} na pr vi po gled ja sno je da ni sa da {wi mi ni stri ni su bo ga ti i da, po ono me {to pi {e u wi ho vim imo vin skim kar ta ma, “ne od u da ra ju” od obi~ nih smrt ni ka. Naj bo ga ti ji me |u mi ni stri ma no vog srp skog ka bi ne ta je Ve li mir Ili} ko ji je pri ja vio 22 ne -

Mi ni star eko no mi je i fi nan si ja Mla |an Din ki} sa da u imo vin skoj kar ti ima stan od 110 kva dra ta, ga ra `u od 16 kva dra ta i u{te |e vi nu. On je u pret hod nom man da tu pri ja vio ku po vi nu ve }eg sta na, ali i po ka zao da je stan vre dan 353.500 evra u elit noj zgra di na No vom Be o gra du ku pio na kre dit te da mu je me se~ na ra ta sa da oko 1.000 evra. Na i me, u pret hod nom imo vin skoj kar ti na veo je da je vla snik dvo sob nog sta na od 73 kva dra ta i pred stav ni ci sed me si -

kret ni ne: ~e ti ri ku }e, dva po slov na pro sto ra, dva objek ta u iz grad wi, vo} wa ke, gra |e vin sko ze mqi {te, wi ve, po slov ni pro stor od 332 kva dra ta, po slov ni pro stor od 150 kva dra ta i se o sko ima we. Bez pri ja vqe ne imo vi ne su je di no mi ni stri Mi lu tin Mr ko wi} i Ni ko la Se la ko vi}. Da li ni su na vre me pod ne li iz ve {taj ili u we ga za i sta ne ma ju {ta da upi {u, osta je ne ja sno. Me |u tim, ako se po re di i pret hod na imo vin ska kar ta mi ni stra Mr ko wi }a, vi di se da on ni u woj ni je imao ni {ta od imo vi ne, ali je za to ured no pri ja vio sva pri ma wa iz bu xe ta Sr bi je. Pre mi jer srp ske Vla de Ivi ca Da ~i} pri ja vio je tro so ban stan u Be o gra du, {to je u svo joj imo vin -

le su ima li pri li ke da isti obi |u i uve re se ka ko i gde mi ni star i we go va su pru ga `i ve. No vo i za bra ni mi ni star spoq nih po slo va Ivan Mr ki} ima ~e tvo ro so ban stan od 118 kva dra ta, vi ken di cu od 48, plac od 1.000 kva dra ta i auto mo bil “su zu ki” 1993. go di {te. Dva dvo sob na sta na i ne u se qi vu ku }u i ovo ga pu ta u svo ju imo vin sku kar tu une la je mi ni star ka Ve ri ca Ka la no vi}. Biv {a pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je a sa da mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} pri ja vi la je dvo so ban stan i aubo mo bil “opel astra”. Ne ma iz me na ni u imo vin skoj kar ti biv {eg i sa da {weg mi ni stra pro sve te @ar ka Ob ra do vi }a.

Imo vin ska kar ta To mi sla va Ni ko li }a Pr vi ~o vek srp ske dr `a ve To mi slav Ni ko li} 11. ju la ove go di ne pod neo je Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je imo vin sku kar tu. Na veo je da ima me se~ nu pla tu kao pred sed nik Sr bi je od 132.355 di na ra. Od imo vi ne, pri ja vio je po lo vi nu pe to sob nog sta na od 191,51 kva dra ta, i ~e tvr ti nu wi va i vo} wa ka od 16,83 ara, ko je je na sle dio. I da qe vo zi “la du ni vu” iz 1998. go di ne, ne ma u{te |e vi nu i po se du je pet od sto ak ci ja “Ve li ke Sr bi je” d. o. o. no mi nal ne vred no sti 584,86 evra. skoj kar ti imao i u pret hod nom sa zi vu srp skog ka bi ne ta. Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi ni star za od bra nu Alek san dar Vu ~i} ima stan na No vom Be o gra du i auto mo bil “{ko da” star se dam go di na. Pot pred sed nik Vla de Ra sim Qa ji}, kao i u pro te klom man da tu, u imo vin skoj kar ti ima po ro di~ nu ku }u u No vom Pa za ru i auto mo bil “pa sat”. Ne ma iz me na ni u imo vin skoj kar ti Jo va na Kr ko ba bi }a, pot pred sed ni ka Vla de, ko ji je pri ja vio tro so ban stan. No va pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Su za na Gru bje {i} pri ja vi la je jed no so ban stan.

I da qe ima sa mo stan od 217 kva dra ta i auto mo bil “{ko da ok ta vi ja”. Mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin pri ja vio je, a ta ko je bi lo i u pro te kle ~e ti ri go di ne, po ro di~ nu ku }u od 273 kva dra ta i auto mo bil „mer ce des 220„. Mi ni star Go ran Kne `e vi} u imo vin sku kar tu uneo je stan od 70 kva dra ta i plac od 15 ari, dok je mi ni star ka Zo ra na Mi haj lo vi} upi sa la stan od 100 kva dra ta, auto mo bil “to jo ta” i u{te |e vi nu. Mi ni star kul tu re i in for mi sa wa Bra ti slav Pet ko vi} ima dva sta na, od 142 i 86 kva dra ta, i plac od 15 ari. Q. Ma le {e vi}

SNS: Notorne laì Srp ska na pred na stran ka ju ~e je, ne gi ra ju }i po je di ne me dij ske iz ve {ta je, kon sta to va la da ni ko ni ka da ni je od lu ~i vao ni o sme ni tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne, ni ti o to me ko }e bi ti dr àv ni se kre ta ri u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va.

U sa op {te wu SNS-a is ti ~e da po {tu je ap so lut nu slo bo du in for mi sa wa, ali se pro ti vi to me da me di ji {i re „no tor ne la `i s ci qem da se uni zi rej ting Vla de”, a isto vre me no omo gu }i po ve }a we ugle da De mo krat ske stran ke.

„Dveri”: Nismo u koaliciji s DS-om u Lapovu Po kret „Dve ri„ de man to vao je na vo de pot pred sed ni ka Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dra Ju go vi }a da su od bor ni ci tog po kre ta u La po vu for mi ra li ko a li ci ju s De mo krat skom stran kom. Ju go vi} je to iz ja vio u ne dav nom in ter vjuu za “Dnev nik”. U sa op {te wu „Dve ri„ tvr di se, me |u tim, da su ta kvi na vo di ne ta~ ni “po {to od bor ni ci ko ji su u La po vu for mi ra li vlast s De mo krat skom star nkom ni su pri pad ni ci po kre ta ’Dve ri’”. B. D. S.

ekonomija

sreda8.avgust2012.

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA PRI VRE DU MI RO SLAV VA SIN

Vla da Voj vo di ne }e po mo }i pri vre di Vlada Vojvodine priprema mere podsticaja malim i sredwim preduze}ima i privredi Vojvodine, a bi}e obelodawene u narednih mesec i po dana, izjavio je ju~e u Subotici pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. On prilikom posete turisti~kom klasteru mikro-regije Subotica - Pali} i Poslovnom inkubatoru u Subotici ocenio da ove dve organizacije mogu biti primer podr{ke preduzetnicima i privrednicima u ostalim regijama u Vojvodini. Govore}i o najavqenim merama koje }e se odnositi na klastere, Vasin je otkrio da se radi o podsticajnim merama preko Razvojne banke Vojvodine, kao i merama koje }e biti afirmisane “kroz organizovawe onih sadràja i povlastica za preduzetnike koje do sada nisu imali”. „Turisti~ki klaster mikroregije Subotica – Pali} me je ohrabrio da u Vojvodini postoji ne{to {to moè biti primer svim ostalim regijama, wegova dostignu}a }emo prezentovati i drugim regionima u Vojvodini kako bili podsticaj osnivawe i otvarawu ovakvih institucija i u drugim delovima pokrajine”, rekao je Vasin. On je obi{ao i Poslovni inkubator u Subotici, najaviv{i da }e u sklopu pomenutih mera biti i daqa afirmacija otvarawa ovakvih oblika podr{ke po~etnicima u biznisu. „Nema boqe podr{ke mladom preduzetniku nego kada mu pruì{ prostor, opremu, stru~nu i savetodavnu pomo} i kada mu da{ subvenciju kako bi zapo~eo svoje poslovawe. Kada se na to nadoveù jo{ i na{i predlozi da se preduzetnici u prvoj godini svog poslovawa zna~ajno oslobode poreskih obaveza, ovaj set mera }e podsta}i preduzetni{tvo u Vojvodini”, ocenio je Vasin i dodao

da }e dosada{we pozitivne mere sekretarijata za rad i sekretarijata za privredu ostati na snazi. Vasin je podsetio da su kao instrument podr{ke za mala preduze}a i preduzetnike u okviru Programa privrednog razvoja Vojvodine od 2006. osnovana ~etiri poslovna inkubatora, i to u Zrewaninu, Subotici, Novom Sadu i Senti. Tako|e je podsetio da je u Vojvodini tokom prethodnih godina pomognuto i finan-

Ne za po sle nost ma lo ma wa ne go la ne Posledweg dana juna, kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bilo je registrovano 754.967, nezaposlenih, {to je za 1.288 ili za 0,17 odsto mawe nego u istom mesecu lane, objavqeno je u najnovijem biltenu Kowukturni trendovi Srbije. Posebno zabriwava rast dugoro~ne nezaposlenosti, jer je broj osoba koje ~ekaju na posao du`e od godinu dana pove}an u tom periodu za 1,46 odsto. Stopa registrovane nezaposlenosti za jun iznosi 28,29 odsto, {to predstavqa rast od 0,17 procenata u odnosu na prethodni mesec, navo-

di se u biltenu koji izdaje Privredna komora Srbije. U na{oj zemqi je, prema procena ma, u apri lu ukup no bi lo 1.733.802 zaposlenih, {to je u odnosu na mart neznatno pove}awe, a u odnosu na april pro{le godine smawewe za 18.900 lica, odnosno za 1,1 odsto. Od ukupnog broja zaposle nih, 1.332.786 je ra di lo kod pravnih lica, dok se broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih procewuje na 401.016, navela je PKS, pozivaju}i se na Republi~ki zavod za statistiku.

NA PUMPA MA NO VE CE NE NAFT NIH DE RI VA TA

Go ri vo po sku pe lo zbog ak ci za sijski podràno vi{e od 15 klastera. Turisti~ki klaster mikroregije Subotica-Pali} okupqa trenutno 26 profitabilnih ~lanova i {est organizacija. Osnovan je 2007. sa ciqem da kroz realizaciju projekata unapredi promociju i novo kvaliteta usluga u turisti~koj ponudi mikro-regije. U Poslovnom inkubatoru u Subotici posluje 15 stanara, a pet je u virtuelnom reìmu, {to zna~i da koriste pogodnosti ali nisu fizi~ki prisutni u wihovim prostorijama. Inkubator postoji od 2006. godine, nudi preduze}ima u osnivawu razne pogodnosti kako bi {to lak{e zapo~eli biznis, a do sada je devet preduze}a uspe{no pro{lo proces inkubacije i nastavilo rad u trì{nim uslovima. Sada{wi stanari inkubatora zapo{qavaju ukupno 50 zaposlenih.

Ni ska po nu da za „29. no vem bar” Odbor poverilaca suboti~ke Industrije mesa i konzervi „29. novembar” u ste~aju odbacio je ponudu za prodaju najva`nije celine preduze}a – fabrike u Tolminskoj ulici. Kako se navodi u saop{tewu Agencije za privatizaciju, suboti~ko preduze}e za proizvodwu ambala`e „Al pak” ponudio je 81 milion dinara za ovu celinu, {to predstavqa 10,77 odsto od procewene vrednosti imovine, a ona iznosi preko 750 miliona dinara. „Al pak” se nalazi u istoj ulici kao i fabrika „29. novembar”. Dve od tri celine nekada{weg „Carstva dobre hrane” - Industrije mesa i konzervi „29. novembar” iz Subotice prodate su posledweg dana jula. Kako je saop{teno, maloprodajni objekat ovog preduze}a sa opremom na Trgu Jakaba i Komora u Subotici prodat je za vi{e od 5,2 miliona dinara izvesnoj Ma ri ji

dnevnik

Usko ko vi} iz Pan~eva. Tre}a ponu|ena celina fabrike – ma{ine, alati i oprema pogona „Limarnica” i „Novi program” prodata je suboti~kom preduze}u „Pro as” po ceni od skoro 1,4 miliona dinara. Prodaja imovine usledila je nakon {to je ste~ajni upravnik Industrije mesa i konzervi „29. novembar” krajem juna po ~etvrti put oglasio prodaju imovine ovog nekada{weg giganta. Agencija za privatizaciju je do sada objavqivala tri tendera za prodaju kapitala preduze}a, a u aprilu 2008. tender je progla{en uspe{nim. Me|utim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine preduze}e je zbog stawa u kojem se nalazi - oti{lo u ste~aj. Prva prodaja iz ste~aja ogla{ena je u novembru 2010. godine, koja je kao i dve pro{logodi{we bila - neuspe{na.

Gorivo na pumpama u Srbiji ponovo je poskupelo, ali ovog puta razlog su akcize. Litar je sada skupqi oko 1,5 dinar u proseku, koliko je pove}ana akciza. Akcize za naftne derivate privremeno su smawene 1. maja, zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tr`i{tu, a iznos akciza je sada, nakon tri meseca, vra}en na onaj utvr|en Zakonom o akcizama. Tako se sada na svaki litar benzina pla}a akciza od 49,60 dinara za litar (umesto dosada{wih 48,10 dinara), a na dizel-goriva 37,07 dinara (umesto 35,57 dinara) za litar. Gorivo je na pumpama uglavnom skupqe od ju~e, pa se litar vi{e ne mo`e kupiti za mawe od 142 dinara. Naime, prose~ne cene goriva je vi{a od 150 dinara, a najpovoqnije je u rezervoar sipati dizel D-2, koji sad ko{ta oko 143 dinara. Na pumpama Naftne industrija Srbije cena evrodizela i dizela D-2 vi{a je 1,5 dinar, bezolovni benzin BMB-95 skupqi je dva dinara,

Da bi napunio rezervoar od 40 litara, voza~ sada iz nov~anika mora da izvadi i preko 50 evra dok je litar evropremijuma BMB-95 skupqi 2,5 dinara po litru. Tako je prose~na cena bezolovnog benzina BMB-95 ne-

izvodwe ukqu~i {to vi{e malih i sredwih preduze}a sa doma}eg trì{ta. Da podsetimo, gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} kaè da su kritike italijanske kompanije „Fijat„ na odnos na{e dràve prema FAS-u opravdane. I da ~elnici te farbrike imaju pravo da se qute na Srbiju. Stevanovi} je izrazio nadu da }e nova Vlada Srbije na}i sredstva da se do kraja 2014. godine izgradi ju`na obilaznica oko Kragujevca, a narednih godinu i po dana zavr{i i autoput do Lapova koji }e taj grad povezati sa Koridorom 10.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

115,8687

118,2334

120,9528

115,5140

Australija

dolar

98,9401

100,9593

103,2814

98,6372

Kanada

dolar

93,4802

95,3880

97,5819

93,1941

Danska

kruna

15,5666

15,8843

16,2496

15,5190

Norve{ka

kruna

15,6747

15,9946

16,3625

15,6267

[vedska

kruna

13,9245

14,2087

14,5355

13,8819

[vajcarska

franak

96,3966

98,3639

100,6263

96,1015

V. Britanija

funta

145,6919

148,6652

152,0845

145,2459

SAD

dolar

93,5104

95,4188

97,6134

93,2242

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 8. 2012. godine

Zbog pove}awa obima proizvodwe novog Fijatovog modela „500L”, u Kragujevcu je u fabrici „Fijat automobili Srbija” po~ela da radi i druga smena. Radno vreme prve smene je od {est do 16 ~asova, dok se u drugoj, koja je zvani~no uvedena preksino}, radi od 20 sati uve~e do {est sati ujutro narednog dana. Kako Tanjug saznaje, sa proizvodnih traka trenutno dnevno silazi 100 modela „500L”, a u obe smene u proizvodwi radi po 300 radnika. Rukovodstvo Samostalnog sindikata u fabrici „Fijat automobili Srbija” nije saglasno sa radnim vremenom druge smene, ali za sada ne}e ni{ta preduzima-

ti, ve} }e sa~ekati da se sami radnici izjasne da li im je naporno takvo radno vreme. „Nismo saglasni sa radnim vremenom druge smene jer smatramo da }e se radnici vi{e opteretiti nego {to }e biti produktivni”, rekao je zamenik predsednika Samostalnog sindikata Zo ran Mar ko vi}. Porede}i „Fijat” sa drugim svetskim automobilskim kompanijama, on je naveo da takvo radno vreme druge smene postoji i u fabrikama „Tojota” i „Suzuki”. Novi Fijatov model „500L”, koji se proizvodi u Kragujevcu, prema najavama }e zvani~no po~eti da se prodaje u Evropi od 1. oktobra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Stari Tami{, Pan~evo

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Na dan 100 no vih „fi ja ta”

Din ki}: Ni su hte li da pla te Ministar finansija Mla |an Din ki} izjavio je da prethodna vlada nije ni planirala u buxetu stavku od 60 miliona evra, koliko je bila obavezna da ulo`i u „Fijat„. Dinki} je na konferenciji za novinare optu`io prethodnu vladu da su weni ~lanovi, kako je rekao, ~esto i{li da se slikaju sa predstavnicima „Fijata„, a nisu razmi{qali da moraju da ispune obaveze iz ugovora. On je rekao da u narednom periodu o~ekuje da }e u Srbiju do}i jo{ vi{e velikih svetskih kompanija, koje }e otvoriti nova radna mesta i da se u proces pro-

{to vi{a od 152 dinara, litar evropremijuma je oko 156,50 dinara, dizel D-2 skoro 143, dok je evrodizel ne{to ispod 149 di-

nara. Iako cena goriva na doma}em naftnom tr`i{tu nisu iste jer to zavisi od kompanije, ali i lokacije pumpe, sli~ne su i na pumpma drugih naftnih kompanija i privatnih pumpa{a. ^ak ima i onih koji litar najskupqeg, evropremujuma, prodaju i za vi{e od 170 dinara. Nema sumwe da }e ovo novo pove}awe cena goriva, uz prethodna dva u posledwe dve nedeqe, dodatno uticati na pad prometa goriva, koji je u odnosu na pro{lu godinu smawen oko deset odsto. Za rezervoar od 40 litara treba gotovo 5.700 dinara, ako se to~i dizel D-2, pa do iznad 6.200 dinara, ukoliko se kupuje evrodizel. Kada se to prera~una u evre, onda iz nov~anika treba izvaditi od 46 do 52 evra, {to je, svakako, veliko optere}ewe za voza~e. Zato se, budu}i da su ku}ni buxeti sve tawi, automobil koristi samo kad je to neophodno i za mnoge je vi{e nego luksuz. D. Mla |e no vi}

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (440,58 -0,25)

10,00

1.100

112.200

[ajka{ka {e}erana, @abaq

3,17

4.235

8.470

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

666.540

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

NIS, Novi Sad

0,33

611

4.070.495

Mlekara, Subotica

1,31

1.317

1.626.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.280

0,00

0,94 Promena %

430 Cena

447.656 Promet

Imlek, Beograd

-0,28

2.478

951.539

Soja protein, Be~ej

Prvi partizan Emo, U`ice

-19,98

813

163.413

-1,70

520

415.800

Energoprojekt holding, Beograd

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-15,38

550

89.100

-3,11

436

156.088

-6,25

300

1.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,94

430

447.656

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.492

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,41

1.685

3.370.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Go{a FOM, Smederevska Palanka Impol Seval, Sevojno Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,06 -3,11 Promena %

620 436 Cena

620 156.088 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

NIS, Novi Sad

0,33

611

4.070.495

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

1.626.840

Tigar, Pirot

-0,68

290

20.300

Veterinarski zavod, Subotica

2,12

337

5.655.197

Mlekara, Subotica

1,31

1.317

Soja protein, Be~ej

-1,70

520

415.800

[ajka{ka {e}erana, @abaq

3,17

4.235

8.470

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

„Su no ko” u gr~ kim {e }e ra na ma? Upravni sud ukinuo je odluku Komisije za za{titu konkurencije kojim se poni{tava re{ewe o zabrani tr`i{ne koncentracije preduze}u „Sunoko” kroz kupovinu gr~ke kompanije za proizvodwu {e}era „Helenik [ugar„, potvr|eno je u kompaniji „MK Group”. Tim povodom oglasila se i Komisija za za{titu konkurencije koja je postavila pitawe „da li postupaju}i na ovakav na~in Upravni sud kontroli{e odluke Komisije za za{titu konkurencije ili poku{ava da dezavui{e wen rad?” Komisija za za{titu konkurencije je krajem januara ove godine, kompaniji „Sunoko” zabranila koncentraciju i kupovinu „Helenik [ugara” i odbila predlog strukturnih mera koje je predlo`io „Sunoko”. Kompanija „Sunoko” sastavni je deo „MK grupe” u vlasni{tvu biznismena Mi o dra ga Ko sti }a koji je odmah nakon te odluke najavio i pokrenuo spor pred Upravnim sudom.

„Ti gar” i „Bo{” ula `u Kompanija „Tigar tajers” planira da investira 170 miliona evra u pro{irewe proizvodnih kapaciteta u Pirotu i zaposli novih 700 radnika, a nema~ki „Bo{„ 71 milion evra, uz otvarawe 620 radnih mesta u fabrici u Pe}incima, izjavio je ministar finansija i privrede Mla |an Din ki}. Posle odvojenih razgovora sa predstavnicima te dve kompanije, Dinki} je rekao da francuski proizvo|a~ automobilskih guma „Mi{len”, koji je 2005. kupio fabriku „Tigar tajers” u Pirotu, planira da duplira proizvodwu koja je namewena za izvoz. Nema~ki „Bo{„ planira izgradwu fabrike u op{tini Pe}inci za proizvodwu sistema brisa~a za automobile, koju bi trebalo da zavr{i do kraja godine i to }e biti prva faza, rekao je Dinki} i napomenuo da do kraja godine bi trebalo da bude podignuta proizvodna hala od 22.000 metara kvadratnih, a naredne godine bi}e duplirana wena povr{ina.

NO VA VLA DA DO BI LA PR VU OCE NU OD ME \U NA ROD NIH IN STI TU CI JA

Sni èn kre dit ni rej ting Sr bi je Srbija se ni do sada nije mogla pohvaliti kreditnim rejtingom, a od ju~e je on za jo{ stepen niì. Poznata svetska agencija”Standard end Purs” snizila je kreditni rejting Srbije s BB plus na BB minus. U obrazloèwu koje su dali eksperti te svetske agencije kaè se da su s pozitivnog izglede prebacili na negativne jer, po wihovim procenama, nova srpska vlada nije uspela da brzo usvoji mere koje }e povratiti fiskalnu stabilnost i podsta}i poverewe u monetarnu politiku. To }e pogor{ati spoqne i unutra{we pritiske na srpsku ekonomiju. Kao poseban razlog navode se izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije. One }e oslabiti nezavisnost centralne banke, odnosno izmene mogu dovesti do politizacije monetarne politike. Iza tih ocena i procena stoje jasne posledice koje }e na{i privrednici i gra|ani osetiti kroz poskupqewe kredita. – Sasvim je izvesno da }e poskupeti zaduìvawe u inostranstvu, bilo da se radi o zajmovima koji se uzimaju za javne rashode ili onima koje }e podizati na{i privrednici – kaè strani konsultant Mi lan Ko va ~e vi}. – To ni za koga nije dobro, a posebno }e te{ko pasti pri vred ni ci ma-iz vo zni ci ma koji svoje aktivnosti finansiraju kroz zaduìvawe u inostranstvu. Do sada su bili prinu|eni na to da se zaduùju uz kamate koje su nekoliko puta vi{e od onih koje su dostupne sli~nim stranim preduze}ima.

Din ki}: Oprav da no Srbija je doìvela pad kreditnog rejtinga potpuno opravdano, jer je ove godine imala rekordni buxetski deficit i veliko pove}awe javnog duga, izjavio je ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} i najavio mere fiskalne konsolidacije koje }e biti spremne u septembru. Dinki} je optuìo prethodnu vladu da snosi veliku odgovornost za rekordni buxetski deficit i veliki rast javnog duga, ali je dodao da on preuzima odgovornost za sve budu}e korake koje planira da preduzme da bi se to stawe popravilo. On je u izjavi novinarima rekao da }e ve} danas obelodaniti planove za fiskalnu konsolidaciju i najavio da bi ve} u septembru trebalo da bude spreman potpuni plan za poboq{awe situacije u javnim finansijama. Isti~u}i da Srbija nije mogla da izbegne pad kreditnog rejtinga, Dinki} je naveo da je to rezultat krize na trì{tu EU, gde su mnogo razvijenije zemqe tako|e doìvele snièwe rejtinga. Drugim re~ima, to im direktno smawuje konkurentnost. Sniàvawe rejtinga, pa makar i samo malo kao sada, kod nas ima i posredne uticaje. Zemqa u kojoj se to doga|a mawe je zanimqiva za strane investitore nego ona koja ima vi{i kreditni rejting. Osim toga, BB minus u ovom

DA NAS JE DAN GRA \E VI NA RA SR BI JE

Ne im a ri be è na stra na gra di li {ta Kao jedna od najzna~ajnijih privrednih grana zemqe, koja vu~e za sobom tridesetak ostalih delatnosti, gra|evinarstvo Srbije danas je spalo na niske grane, a gra|evinska operativa je u posledwe dve decenije prepolovqena. Sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} izjavio je da od nekada{wih 110.000 gra|evinaca danas radi oko 60.000, s tim {to je polovina na pla}enom odsustvu i traì novi posao, a oni {to rade, uglavnom su angaòvani kao podizvo|a~i kod stranih kompanija. Kada te{ko uspevaju na doma}im tenderima, na{i neimari su prisiqeni na to da lutaju svetom, sele se s gradili{ta na gradili{te i privikavaju na nove klimatske uslove kojima su tamo izloèni. Upravo zbog toga gra|evinari od nove Vlade Srbije

nije dovoqno. Rodi} ka`e da upravo veliki gra|evinski sistemi vuku male, pa ako nemaju veliki, nemaju ni mali. Od nove Vlade se o~ekuje da omogu}i prihvatqivije uslove tendera u zemqi da bi se doma}i

Po ziv iz Mjan ma ra – Veliki gra|evinski sistemi su propali, ovi koji su opstali, funkcioni{u zahvaquju}i uglavnom stranim trì{tima – kaè Goran Rodi}. – Kako posla nema u zemqi, neimari su ra{trkani {irom Rusije, Kazahstana... a ovih dana na{im gra|evinarima je stigao poziv i iz Mjanmara, nekada{we Burme, dràve u jugoisto~noj Aziji sme{tene na obalama Bengalskog zaliva i Andamanskog mora, da u~estvuju na tenderu za izgradwu modernog aerodroma. o~ekuju da stvori osnovne preduslove za rad u vlastitoj zemqi: da se osnuje banka koja }e im mo}i obezbediti validne garancije, da se PDV pla}a po napla}enoj realizaciji jer to {to je predloìo ministar finansija Mla |an Din ki} da se iza|e u susret samo malim i sredwim preduze}ima

sreda8.avgust2012.

ponu|a~i mogli izboriti u konkurenciji sa strancima. Predsednik Sindikata gra|evinara Du {ko Vu ko vi} ka`e da je neophodan partnerski odnos doma}ih gra|evinskih preduze}a s inostranim kompanijama, a ne sada{wi status podizvo|a~a, koji trajno elimini{e nu`ne refe-

rence za pobedu na tenderima. Poslovi se moraju ugovarati tako da inostrane kompanije obezbede doma}im preduze}ima najmawe 50 odsto vrednosti ugovorenih radova. Tako|e, dr`ava mora da plati dugove gra|evincima, koji su blizu milijardu evra. Industrija gra|evinskog materijala je na izdisaju, potro{en je ceo mandat protekle Vlade u kojem se o~ekivala izgradwa stanova za najsiroma{nije, koja bi pokrenula gra|evinsku industriju. Ono {to dr`ava danas gradi je nedovoqno da zaposli i zidare i ciglane, zbog ~ega je pozdravqeno obe}awe novog ministra gra|evine Ve li mi ra Ili }a da se planira izgradwa stanova {irom Srbije. Me|utim, isto je obe}avao i wegov prethodnik Oli ver Du li}, ali se sve svelo na dva beogradska gradili{ta, tako da, umesto da rade i zara|uju, neimari su spali na prosja~ki {tap i gledaju kako da zbri{u preko granice. R. Da u to vi}

trenutku direktno uti~e na budu}e pregovore s Me|unarodnim monetarnim fondom. Oni veoma uva`avaju mi{qewa priznatih agencija, a „Standard end Purs” tu spada. Drugim re~ima, {anse da budu}i aran`man bude nepovoqniji nego da smo ostali u BB plusu su tu.

U bankarskim krugovima rejtinzi agencija poput „Standarda” ili „Mu di za” se pom no prate. Poznato je da je srpski bankarski sektor znatno u stranim rukama. Tamo ovih dana sledi prera~unavawe, a rizici prilikom odobravawa zajmova }e se jo{ pa`qivije meriti. – Uobi~ajeno je da u takvim uslovima strani izvori finansirawa poskupe – kaè ~lan Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Go ran Ko sti}. – Mi se oslawamo na doma}e izvore pa tu promenu ne}emo toliko osetiti. Kada su pre nekoliko meseci pitali sekretara Udruèwa banka Srbije Ve ro qu ba Du ga li }a da li bi Srbiju mogao zadesiti i pad rejtinga uo~i izbora, odgovorio je da je on ve} dovoqno nizak da bi jo{ padao. A to dovoqno obja{wava {ta zna~i prelazak u „minus”. Ima li u ovoj pri~i ne{to za utehu? Slabo, ali se ipak na|e. „Standard end Purs” je snizio i kreditni rejting Slovenije. Onu su s A plus pali na ~isto A. Kao jedan od razloga za snièwe navodi se narastaju}a politi~ka polarizacija i nedostatak konsenzusa izme|u politi~kih partija, a to predsta vqa ri zik za pla ni ra we strukturne reforme u dràvi. Zvu~i poznato, ali s obzirom na ocenu A i na ~iwenicu da je biv{a republika SFRJ ~lanica Evropske unije, oni su u svakom slu~aju u boqoj poziciji nego mi. D. Vu jo {e vi}

Na je sen vi {i po re zi Od 1. oktobra ~etiri poreza u Srbiji bi}e pove}ana, najavila je u intervjuu za NIN-a Mi li ca Bi si}, savetnica za poreski sistem u Ministarstvu finansija. „Gleda}emo da {to mawe podignemo poreze, ali je to neophodno da bismo smawili ogroman deficit. PDV }e verovatno biti pove}an na 20 odsto, s tim {to bi ni`a stopa ostala osam odsto. Porez na dobit }e biti pove}an sa 10 na 15 odsto„, rekla je Bisi}eva. Ona je dodala da }e biti pove}ane i akcize i izmewen porez na dohodak gra|ana, tako da daje vi{e prihoda, ali o detaqima ovih pove}awa nije mogla da govori, jer se, kako je istakla, jo{ rade

Mi li ca Bi si}

kalkulacije. Kao razlog za podizawe poreza, Bisi}eva je navela nasle|enu ispra`wenu kasu toliko da }e deficit na kraju godine biti za 50-100 milijardi ve}i planiranog. „Verujem da su projekcije Fiskalnog saveta o tome da }e deficit na kraju godine biti umesto 152 oko 207 milijardi dinara bliske realnom stawu„, istakla je Bisi}eva, napomiwu}i da su neke stavke buxeta potpuno potro{ene u prvoj polovini godine. Prema wenim re~ima, rebalans buxeta za ovu godinu se priprema tokom avgusta da bi bio usvojen u Skup{tini u septembru, a Misija MMF-a je ve} pozvana da do|e u Srbiju krajem meseca. Tvrdi da nije realno o~ekivati da se nastavi aran`man koji je prekinut u februaru, kao ni da rebalans buxeta za ovu godinu bude usvojen uz aran`man sa MMF-om.

Je {i}: Agrar mo ra na tr ì {te Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu Go ran Je {i} razgovarao je ju~e sa predstavnicima tri najbrojnija udruèwa poqoprivrednika: Klub 100P Plus, Vojvodina agrar i Asocijacija poqoprivrednika, o osnovnim merama za unapre|ewe poqoprivrede i poloàja poqoprivrednika u Vojvodini, posebno u ovoj godini, saop{tila je pokrajinska Vlada. Je{i} je istakao da poqoprivreda treba da bude trì{no konkurentna i da se preko we ne sme voditi socijalna politika. - Mali poqoprivredni proizvo|a~i treba da postanu sredwi, a sredwi veliki i sve mere treba da budu usmerene da poqoprivrednici dobro privre|uju i {to vi{e zarade - rekao je Je{i} i predloìo da se u zajedni~kom radu do oktobra

ove godine pripreme mere agrarne politike u Vojvodini za koje }e biti obezbe|en novac u buxetu Vojvodine, a koje }e jednako va`iti od 2013. naredne tri godine, kako bi se

obezbedila izvesnost i mogu}nost za uspe{no poslovawe poqoprivrednika. Zajedno sa poqoprivrednicima, istakao je Je{i}, napravi}emo i akcioni plan za neredni period. Taj princip i model trebalo bi da bude primer za definisawe agrarnog bu-

xeta i agrarne politike u Republici. Asocijacija Vojvodina agrar, Klub 100P Plus i Asocijacija poqoprivrednika smatraju tako|e da poqoprivreda Vojvodine treba da bude zasnovana na komercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima koja sara|uju me|usobno i koja su okupqena oko poqoprivrednih preduze}a ili zemqoradni~kih zadruga u nabavci repromaterijala i prodaji svojih proozvoda. Kao nazna~ajnija pitawa bitna za razvoj poqoprivrede smatraju re{avawe problema koji se, izme|u ostalog, odnose na zemqi{nu politiku i sporovo|ewe Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, na politiku podr{ke i subvencija, na naknade i poreze, kao i na mere kojima bi se ubla`ile posledice ovogodi{we su{e u rangu elementarne nepogode.

Pod „Del ti nom” kru nom 75 fir mi Agencija za privredne registre (APR) objavila je na svom sajtu saop{tewe o poslovawu 757 ekonomskih celina u Srbiji u pro{loj godini, prema kome su svi poslovali sa pozitivnim neto finansijskim rezultatom, izuzev brokersko-dilerskih dru{tava. „Od 757 ekonomskih celina u privredi sa 2.285 zavisnih pravnih lica, ~iji su konsolidovani finansijski izve{taji za 2011. godinu obra|eni, najve}i broj zavisnih pravnih lica imaju „Delta holding„ iz Beograda (75), „Industrija mesa Matijevi}„ iz Novog Sada (50) i „beogradski „Verano motors„ (28)”, navodi se u saop{tewu koje je APR objavila na svom sajtu.

U saop{tewu su navedeni podaci o poslovawu ekonomskih celina u privredi, bankarstvu, sektorima osigurawa i finansijskog lizinga, zatim o ekonomskim celinama u oblasti poslovawa sa hartijama od vrednosti, kao i u neprofitnom sektoru. U pro{loj godini poslovale su 842 ekonomske celine, a konsolidovani finansijski izve{taji su obra|eni za 786 celina koje u svom sastavu imaju 2.363 zavisna pravna lica. U krugu konsolidovawa je bilo 40 pravnih lica mawe u pore|ewu sa prethodnom godinom. Ekonomske celine su zapo{qavale 371.042 radnika, {to je za 13,6 odsto mawe u odnosu na prethodnu godinu.

POQOPRivRedA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

PE KA RI ]E NO VU CE NU HLE BA UME SI TI I PRE JE SE NI

Ode vekna na 54 dinara i tu ne}e stati? Mlinari i pekari uveliko najavquju poskupqewe hleba, a po oceni „@itovojvodine”, udruèwa koje okupqa najve}e industrijske mlinove, pekare i proizvo|a~e testenine u zemqi, vekna bi trebalo da ode 30 do 40 posto. Toliko su, vele, sko~ile cene bra{na i pove}ani drugi tro{kovi. U Uniji pekara Srbije traè da se maksimalna cena osnovne vrste hleba „sava” sa 44 dinara za veknu od pola kilograma pove}a na 54. Pekari okupqeni u tom udruèwu o~ekuju da se najkasnije za sedam dana izmeni Uredba o ceni osnovne vrste hleba kojom je vekna limitirana. – Ako je pro{log leta kilogram p{enice bio 18 dinara, a sada je 26 i ako je cena bra{na 36 do 40 dinara kilogram, i hleb bi uskoro morao da poskupi – izjavio je Si ma Ma ti} iz „@itovojvodine”. Na to da je poskupqewe bra{na i hleba neminovno ukazuju i pred-

Agronomima plate, mo`da i posao Agronomi s kojima je Ministarstvo poqoprivrede u petak raskinulo saradwu u okviru rada poqoprivrednih stru~nih slu`bi protestovali su ju~e ispred Vlade Srbije. Wih vi{e stotina od ukupno 1.658, koliko ih je dobilo otkaze, spontano su se okupili da bi izrazili nezadovoqstvo zbog raskida ugovora, a potom su razgovarali sa ministrom poqoprivrede Go ra nom Kne è vi }em. Kako je “Dnevniku” potvr|eno u Ministarstvu poqoprivrede, Kneèvi} je agronomima ~vrsto obe}ao da }e im biti ispla}ene zaostale zarade i doprinosi. Me|utim, kako nam je re~eno, projekat „Stru~no znawe za va{e imawe” koje je zapo~elo biv{e ministarstvo ne}e biti nastavqen. - Predstavnicima asistenata savetodavaca re~eno je da }e nakon rebalansa buxeta biti doneta odluka o tome kako se moè pomo}i agronomima koji su angaòvani u projektu “Stru~no znawe”. Vide}e se na kojim }e projektima I poslovima biti angaòvani i verovatno }e se za neke od wih na}i re{ewe. Takav dogovor je postignut i o tome postoje potpisane slu`bene bele{ke – re~eno nam je u kabinetu ministra Kneèvi}a. Kako su nakon sastanka kazali predstavnici nezadovoqnih agronoma obe}ano im je da }e zaostale plate biti ispla}ene iz dva dela u roku od deset dana. Kaù da je napravqen kompromis sa obe strane I da su svesni da na posao ne}e mo}i da se vrati svih 1.658 savetodavaca. Asistenti savetodavaca, gotovo wih 1700 je dobilo SMS poruku kojom su obave{teni o prestanku radnog odnosa, odnosno posla na odre|eno vreme. Kneèvi} je to obrazloìo velikim mawkom u buxetu.

stavnici suboti~ke kompanije „Fidelinka” i sen}anskog „@itoprometa”. De jan Pi qa iz „Fidelinke” je kazao da je realno ve}

Vojvodini i Srbiji – „@itopromet-mlina” Pre drag \u ro vi} u razgovoru za „Dnevnik” je ukazao na to da ta kompanija pove}ava ot-

hlebno ìto koje je u na{im silosima davati 24 dinara, plus PDV – kazao je \urovi}. – Ako je, uz cenu p{enice od 21,6 dinar bra{no bilo 37 dinara kilogram, onda bi, uz otkup hlebnog ìta po 24 dinara, ono trebalo da ko{ta 40 dinara. Predstavnik Asocijacije pekara pri Udruèwu zanatlija Novog

je Stri~evi}, i dodao da u toj strukovnoj organizaciji zanatskih pekara jo{ nisu zvani~no razgovarali o eventualnoj promeni cena. On je napomenuo da su pekari vrlo oprezni u tom pogledu, imaju}i u vidu te{ku op{tu situaciju u dru{tvu, odnosno socijalni faktor. Stri~evi} je dodao da su cene

Mo `e sa mo pet di na ra vi {e – Polukilogramska vekna ne bi trebalo da poskupi vi{e od pet dinara, odnosno wena cena ne bi smela da pre|e 50 dinara – kazao je za na{ list savetnik u Privrednoj komori Srbije Vo ji slav Stan ko vi}. On je naglasio da dr`ava treba da spre~i svako ve}e poskupqewe koje }e negativno uticati na potro{a~e i wihov standard.

krajem septembra o~ekivati nove cenovnike, s obzirom na ~iwenicu da se novo `ito u odre|enom procentu meqe ve} u avgustu. Predsednik Upravnog odbora najve}eg `itomlinskog preduze}a u

kupnu cenu p{enice, a wu prati i cena bra{na. – S 21,6 dinar kilogram, podigli smo 1. avgusta otkupnu cenu p{enice na 23, plus PDV, a ona na tom nivou ne}e ostati ve} }emo za

Sada Slo bo dan Stri ~e vi} rekao je da }e vekna uskoro verovatno oti}i navi{e, ali nije precizirao koliko. – Do{lo je do relativno velikog pomerawa cene bra{na navi{e, {to }e verovatno prouzrokovati i poskupqewe hleba – rekao

hleba u Srbiji gotovo upola ni`e nego u regionu i drugim zemqama, i istakao da }e se o korekcijama cena razgovarati najverovatnije posle godi{wih odmora. – Realna cena „save” je pola evra. Hleb }e mo`da negde poskupeti deset dinara, negde sedam,

pet ili tri, ali to ne bi trebalo previ{e da uti~e na strandard gra|ana – kazao je predsednik Unije pekara Zo ran Pra li ca, dodav{i da su predstavnici pekarske industrije upoznali ministra poqoprivede Go ra na Kne `e vi }a s novonastalom situacijom, ali da je cena u nadle`nosti Ministarstva trgovine pa se uskoro o~ekuje sastanak i s ministrom Ra si mom Qa ji }em. Pralica smatra da je pola evra za veknu hleba od 500 grama cena kojom se zadovoqavaju proizvo|a~i, vodi se ra~una o standardu stanovni{tva, a hleb u Srbiji bi bio najjeftiniji u regionu. On o~ekuje da }e cena p{enice i daqe rasti, da nas drugi talas poskupqewa o~ekuje u novembru i decembru, a dotle bi svi u~esnici na tr`i{tu trebalo da se pripreme, da reaguju Robne rezerve i da maksimalna cena hleba „sava” ostane do 54 dinara. S. G.

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE, [U MAR STVA I VO DO PRI VRE DE GO RAN KNE @E VI]

Bi}e obe}anih 12.500 dinara po hektaru Poqoprivrednici mogu o~ekivati obe}anih 12.500 dinara po hektaru koje su paori izdejstvovali u prole}nim protestima. Naime, ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Go ran Kne `e vi}, u razgovoru za „Dnevnik”, izrazio je o~ekivawe da }e dogovor paora s biv{im ministrom Du {a nom Pe tro vi }em biti

qoprivrednicima, prvi ~ovek srpskog agrara naglasio je da }e, i pored toga {to je zatekao lo{e stawe u agrarnoj kasi, preuzete obaveze po{tovati. O~ekuje da pri tome ne bude ve}ih zaka{wewa. Na pitawe na kakav sistem subvencija poqoprivrednici mogu ra~unati dogodine, odnosno da li }e se premirati hektari, kilogrami

Pr vi test po la è na su {i Goran Kneèvi} kaè da }e nastaviti sve projekte biv{eg ministarstva koji su se pokazali efikasnim, a jedan od wih je navodwavawe, u koji vredi ulagati novac. – Navodwavawe je nasu{na potreba Srbije i usmerava}emo novac u tom smeru – naglasio je on. Ministar o~ekuje da s pozicije prvog ~oveka srpskog agrara prve rezultate vidi u pomo}i poqoprivrednicima u situaciji sa su{om. Iz wegovog kabineta upu}ena je, podsetimo, inicijativa Vladi Republike Srbije da na osnovu podataka o razmerama {tete, resorno ministarstvo donese set mera kojima }e pomo}i paorima koji su pretpreli {tetu. Kneèvi} dodaje da }e wegovo ministarstvo pomagati poqoprivredne proizvo|a~e, i male i velike, a odgovaraju}i na pitawe da li je srpska poqoprivreda monopolizovana i tajkunizovana, ukazuje da analizom monopola treba da se bave drugi dràvni organi. ispo{tovan, ali nije precizirao kada }e biti donete uredbe vezane za premije po hektaru. – Nadam se da }emo na}i na~in da usmena obe}awa biv{eg ministra uvedemo u legalne okvire da bi re~eno bilo i ura|eno – kazao je Kneèvi}. Osvr}u}i se na trenutno stawe u agrarnom buxetu iz kojeg treba da budu ispla}ene obaveze prema po-

ili pak ni jedno ni drugo ve} se ulagati u investicije, on nije mogao da da konkretan odgovor jer, naglasio je, sve zavisi od dogovora s poqoprivrednicima. – Agrarni buxet namewen je poqoprivrednicima, stoga }emo s wima i dogovarati modele subvencija – podvukao je Kne`evi}. Po wegovim re~ima, prilikom dono{ewa novih mera u oblasti

ruralnog razvoja i u saradwi s Ministarstvom rada, zapo{qavawa i socijalne politike, bi}e uzete u obzir i potrebe stara~kih doma}instva, koja nisu sposobna da se bave poqoprivredom. Komentari{u}i raskid ugovora s agronomima-savetodavcima, ministar je kazao da se radilo se o megalomanskom projektu biv{e Vlade, preskupom i neprimerenom za Srbiju. Rezultata je, kako kaè, bilo ali nedovoqno za uloèna sredstva. Kneèvi} je optimista kada je re~ o pove}awu izvoza i smatra da srpska poqoprivreda moè ra~unati na ozbiqne pomake podizawem nivoa kvaliteta proizvoda i pronalaskom novih trì{ta. On je, ina~e, najavio da }e zatraìti od Evropske komisije da Srbiji produì rok za liberalizaciju uvoza poqoprivrednih proizvoda iz EU, oceniv{i da poqoprivreda

Srbije 2014. godine ne}e biti u stawu da se nosi s pritiskom proizvoda iz Evrope s prose~nom carinskom stopom od dva i po odsto. Trgovinski sporazumi s EU potpisani su, naime, uz o~ekivawe da bi Srbija 2015. godine mogla postati ~lanica EU, {to je, sada je savim jasno, nemogu}e. – Bitno je napomenuti da }e puna liberalizacija trgovine industrijskom robom biti zavr{ena 1. januara 2014. godine, dok carine na uvoz najva`nijih poqoprivrednih proizvoda ne}e biti u potpunosti ukinute ni nakon tog datuma ve} }e za odre|ene robe kao {to su meso, mleko, maslac, sir, kururuz, {qive, jagode, tre{we, paradajz, paprika, sir}e, {e}er, duvan, vo}ni sokovi..., ostati sve do ulaska Srbije u EU. Prose~no carinsko optere}ewe u odnosu na prethodnu godinu u 2012. smaweno je za poqoprivredne proizvode sa 7,2 odsto na 5,32.

Po zavr{etku perioda liberalizacije, za poqoprivredne i prehrambene proizvode prose~na carinska za{tita za uvoz iz Evropske unije iznosi}e, orijentaciono, 3,5–3,9 odsto, u zavisnosti od kretawa cena tih proizvoda na svetskom trì{tu. Svaki aspekt poqoprivredne proizvodwe }e biti tema razgovora s partnerima iz Evropske unije i u skladu s odgovaraju}im odredbama SSP-a – naglasio je Kneèvi}. Na pitawe da li }e poku{ati da izdejstvuje i odloì zabranu prodaje poqoprivrednog zemqi{ta strancima, on je podsetio na to da Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu to ne dozvoqava, me|utim, potpisanim me|unarodnim sporazumom Vlada se obavezala na to da }e po ratifikovawu SSP-a od svih ~lanica EU uskladiti doma}e zakonodavstvo s me|unarodnim ugovorom. Wim je, dodao je, propisano da }e se u roku od ~etiri godine dozvoliti prodaja poqoprivrednog zemqi{ta pravnim i fizi~kim licima iz EU. Ministar poqoprivrede kaè i da je wegov resor spreman da se ukqu~i u revitalizaciju poqoprivrednih preduze}a koja su u privatizaciji uni{tena, ako dràva to kani u~initi. – Ali, to je prvenstveno pitawe za Ministarstvo finansija i privrede. Ukoliko se Vlada odlu~i za takvu politiku, Ministarstvo poqoprivrede }e pomo}i u svom domenu – kaè Kneèvi}. S. Glu {~e vi}

MLE KO SA SA VER NO BA NAT SKIH PA [WA KA

Presu{uju vimena zbog sprène trave U se ver no ba nat skom se lu Siget sto~ari se mahom oslawaju na ekstenzivniju proizvodwu mleka ispa{om krava na pa{waku. Zbog suve trave, sprène tropskom vru}inom, presu{uju vimena muzara pa dnevno daju svega desetak litara mleka. Bez obzira na su{u, koja je pogodila i useve pa usled o~ekivanog drasti~nog smawewa prinosa poskupquju kukuruz i kabasta sto~na hrana, ovda{wi sto~ari ne namaravaju da rasprodaju muzare jer im od proizvodwe mleka zavisi egzistencija. Osim devet muzara koje idu na ispa{u, u staji Ili je Vran ko vi }a je jo{ sedam ènske teladi, ukupno 16, a kaè da je, na svu sre}u, mu{ku telad prodao jer nema hrane pa je to olak{avaju}a okolnost. – Da sam mu{ku telad zadrào radi tova kao ranijih godina, bilo bi vi{e problema

jer je ova su{a nama paorima donela veliku nevoqu – predo~ava Vrankovi}. – Prazni su nam ~ardaci, kukuruza nema, slabo }e ga biti iz ovogodi{we berbe, a na {est jutara deteline u posledwem ko{ewu bilo 120 umesto 500 bala. Sre}a nas Sige}ana – jer od kada je selo ustanovqeno, krda krava se isteruju na pa{wak – ta praksa zadràna je vi{e od 80 godina. Zbog kori{}ewa pa{waka ne pripremamo za zimski period toliku koli~inu hrane kao oni sto~ari koji krave drè samo u staji. Mada, koli~ina mleka koja se dobije s pa{waka mawa je nego kod onih {to ih drè u stajama. Od devet muzara razli~ite laktozne dobi, Vrankovi} je pomuzao 110 litara, odnosno oko 12 litara po kravi, a kada je ispa{a dobra, najboqe daju i do 30 litara dnevno.

Ili ja Vran ko vi} – mu `a po sle is pa {e

– Ima krava koje su se skoro telile i onih koje treba zasu{ivati. Da su samo u staji, dale bi dnevno 30 do 40 litara vi{e, me|utim, nema hrane, a i vi{e nam odgovara da idu na ispa{u. Mawe je prihoda, ali krave su zdravije. Dogovor s kravarom od pre nekoliko godina je da mu mese~no za ~uvawe dajemo u vrednosti deset litara mleka po kravi. Ra~unali smo da, ako cena mleka bude povoqnija, i wegova }e zarada biti ve}a. Paradoks je da mi u posledwe dve godine za mleko dobijamo mawe, a za ~uvawe po kravi mese~no dajemo 300 dinara, odnosno 10 dinara dnevno. Radovali bismo se da za ~uvawe dajemo i vi{e, da je cena mleka povoqnija. Pre dve godine sam dobijao 29 dinara, pa se smawivala i doskoro bila 26, a posledwa isplata, koja je bila u sredu, je 27 dinara po litru, plus premija. Premiju ne dobi-

jaju proizvo|a~i koji predaju mawe od hiqadu litara, {to smatram da nije u redu jer su mali proizvo|a~i ina~e u najteòj situaciji. Oni koji drè dve ili tri krave od toga preìvqavaju i drè ku}ni buxet prihodom od mleka – ukazuje Vrankovi}. Za razliku od onih koji u sezoni ispa{e krave prehrawuju sa mo na pa {wa ku, du go go di {wa praksa Vrankovi}a je da „Lifamovom” se~kom, koju drì kod jasala, kada je kukuruz u fazi bacawa roda, odmetawa prvih klip~i}a, tarupira zelenu kukuruzovinu i napuni jasle pri povratku krava s ispa{e, pa to doprinosi da bude vi{e mleka. Silaù na~iwe kada krave posledwi dan u szeoni do|u s ispa{e i tako do prole}a. Duìna ispa{e zavisi od vremenskih prilika, potraje i vi{e od sedam meseci. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

No se ba {ten ski ot pad

Fo to: B. Lu ~i}

Po ~e li ra do vi u Rad ni~ koj uli ci Pred u ze }e „Vo do vod i ka nal li za ci ja„po ~e lo pred u ze }a. Ta da se }e ta~ no zna ti ko li ka je vred je sa ra do vi ma na vo do vod noj i ka na li za ci o noj nost ra do va i ko ji je rok za wi hov za vr {e tak. mre `i u Rad ni~ koj uli ci, a sem wih u ovoj uli ci Pre ma ra ni jim na ja va ma iz ovog pred u ze }a vred svoj deo po sla ura di }e i „No vo sad ska to pla na”. nost ra do va je oko 90 mi li o na di na ra. Ka ko sa zna je mo od port pa ro la u “Vo do vo du” San tra~ je na gla sio da }e se gra nit na koc ka u Da vo ra San tra ~a kra jem ne de qe bi }e odr `a na i Rad ni~ koj sa ~u va ti kao am bi jen tal na vred nost kon fe ren ci ja za no vi na re, na ko joj }e go vo ri ti jed ne od naj sta ri jih uli ca u No vom Sa du. gra do na~ lnik Igor Pa vli ~i} i di rek to ri ovih Q. Na.

Novosadska sreda8.avgust2012.

Ze le no sve tlo krat ko tra je

li ze le no sve tlo mo `e te po ~e ti da pre la zi te uli cu, ali ~im se upa li cr ve no du `ni ste da sta ne te na raz del nom ostr vu i sa ~e ka te no vi ze le ni ta las. Ako vas cr ve no za tek ne ka da ste ve} za ko ra ~i li na dru gu po lo vi nu pre la za opet ste slo bod ni da pre |e te, ali ako ste ko ra ku da li odu {ka i na sta vi li na cr ve no po sle we go vog pa qe wa, sle di po me nu ta ka zna. Sve zvu ~i ma lo kon fu zno, ali pro sto je ta ko. Me |u tim, su gra |a ni ba{ i ni su upo zna ti sa ova kvim funk ci o ni sa wem po je di nih se ma fo ra pa ~e sto do la zi do pri li~ ne gu `ve ko ja pre ra sta u pra vu zbr ku. Za to nije zgo reg pod se ti ti na po me nu tu ~i we ni cu, jer u si tu a ci ji ka da su nov ~a ni ci tan ki, da ti „pet cr ve nih” ako vas uhva te da na pro pi sno pre la zi te pre ko uli ce, de lu je kao udar gro ma. B. Markovi}

„Mo} ne pri ~e” u CK13 Pro mo ci ja kwi ge pri ~a „Ko se bo ji vu ka jo{? Mo} ne pri ~e za od va `ne i ra do zna le” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13. Autor ke pri ~a su Iva na Mi lo je vi} i Alek san dra Iz gar jan, a po red wih, na pro mo ci ji }e go vo ri ti i Bo jan Kri vo ka pi}. In for ma ci je o kwi zi i autor ka ma mo gu se na }i na in ter net stra ni ci moc ne pri ce.com. J. Z.

V remeploV

Ozbiq ne pri pre me za grad wu ka na la U o~e ki va wu zva ni~ ne od lu ke o pro ko pa va wu pro du `et ka ka na la Du nav - Ti sa kroz Ba nat, du` pred vi |e nog to ka bu du }e ve {ta~ ke re ke, omla din ske rad ne bri ga de su 8. av gu sta 1947. po ~e le da is ko pa va ju son da `ne ru pe. Pod nad zo rom stru~ wa ka iz vod nih upra va va |en je ma te ri jal sa du bi ne od dva do {est me tar, ka ko bi ga pe do lo zi pro u ~a va li pre ko zi me u la bo ra to ri ja ma u No vom Sa du. Isto vre me no, na

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

u `ve u sa o bra }a ju na no vo sad skim uli ca ma po sta le su sva ko dnev ni ca i vo za ~i su ma hom na to na vi kli, dok je pri met no da u ne kim de lo vi ma gra da pe {a ci mu ku mu ~e sa sna la è wem na ras kr sni ca ma i uglav nom su ne za do voq ni jer mo ra ju br zim ho dom ili, ka ko ka ù, ~ak tr kom da pre la ze sa jed ne stra ne uli ce na dru gu. Naj vi {e pri med bi su gra |a ni ima ju na ras kr sni cu na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na i onu kod Fu to {ke pi ja ce jer je in ter val ze le nog sve tla ja ko kra tak, na po la pu ta se pa li cr ve no, pa pe {a ci ni su ni tu, ni ta mo. û dom se ~u de zbog ~e ga je to ta ko, mr mqa ju se bi u bra du, a po seb no ka da ih po li ci ja „sni mi” pa zbog to ga pa za re ka znu od pet hi qa dar ki. Ob ja {we we za po me nu tu si tu ac i ju je vr lo jed no stav no i gla si: ka da se upa -

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vi, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci po po zi vu, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Ovo sme }e tre ba da bu de upa ko va no u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve. A. L.

I PITAWE NAMENE E\[EGA NA LETWOJ PAUZI

Ob no vqe na stre qa na ~e ka ga zdu i po se ti o ce Sta ra stre qa na E| {eg, ko ja na kon ob no ve vi {e li ~i na dvo rac, i po red to ga {to su ra do vi za vr {e ni po ~et kom ju la, jo{ uvek sto ji pra zna. Na ja ve da }e E| {eg ugo sti ti pr ve po se ti o ce po ~et kom pro le }a o~i gled no se ni su ob i sti ni le, a sva je pri li ka da }e tek s je se ni, ka da ne for mal no po~ ne no vi rad ni ci klus, i E| {e go va na me na bi ti po zna ta. No vi ~lan Grad skog ve }a za du èn za kul tu ru Vla di mir Ko picl ka è da jo{ uvek ne ma ta~ ne in for ma ci je za {ta }e se ob no vqe nih 400 kva dra ta ko ri sti ti. Ka da su se ra do vi pri bli ì l i kra j u, gra do n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i} na ja vio je da }e cen tral na sa la E| {e ga naj ve r o vat n i j e ko r i s ti ti kao kon cert ni pro stor, na ro ~i to zbog ~i we ni ce da gra du ne do sta je ova kvih pro sto ra. On je

ta da do dao da bi kon cer ti ko ji se odr à va ju u Grad skoj ku }i mo gli bi ti pre me {te ni u E| {eg, ko ji bi ko ri sti le i mu zi~ ke {ko le i Aka de mi ja umet no sti. Po red cen tral ne sa le, u E| {e g u se na l a z e i svla ~i o ni ce i no va ku pa ti la ko ji bi slu ì li spor ti sti ma. Ob no va sta re stre qa ne u Uli ci An to na ê ho va 4 po ~e la je pro {le je se ni, na kon vi {e de ce nij s kog pro p a da w a. U ob no vu je iz grad skog bu xe ta ulo è no oko 55 mi li o na di na ra, a ciq ob no ve bio je da se E| {e gu vra ti pr vo bi tan iz gled iz 1890. go di ne. Ovaj spo me nik kul tu re na ro ~i to je in te re san tan zbog ta va ni ce u cen tral noj sa li ko -

DVE RASKRSNICE BI]E NAIZMENI^NO ZATVORENE

Le `e as falt u Alek se [an ti }a Rad ni ci JKP “Put” da nas po sta v qa j u za v r { ni as f alt n i sloj u de lu Uli ce Alek se [an ti }a, od ras kr sni ce sa Uli com Ve re Pa vlo vi} do ras kr sni ce sa Pu {ki no vom. Ove dve ras kr sni ce }e zvog ra do va bi ti na iz me ni~ no za tva ra ne (ra do vi po ~i wu od ras kr sni ce Ve re Pa -

vlo vi}-Alek se [an ti }a). As fal ti ra we po ~i we u ra nim ju tar wim sa ti ma, pa se iz tog raz lo ga upu }u je apel sta na ri ma ko ji `i ve na ovoj de o ni ci uli ce da bla go vre me no uklo ne svo ja vo zi la; ka ko bi pro ces ugrad we as fal ta mo gao da se od vi ja ne sme ta no.

ZAVR[AVA SE LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA

Kwi `ev no ve ~e i pri red ba po la zni ka

osno vu na la za iz son di, ge o lo zi su utvr |i va li kre ta we pod zem nih vo da. N. C.

Ovo go di {wa Me |u na rod na let wa {ko la srp skog je zi ka, kul tu re i isto ri je za vr {a va se ve ~e ras pro gra mom „Srp ska qu bav na pe sma da nas” u 20 sa ti u sa li 30 na pr vom spra tu Fi lo zof skog fa kul te ta. Na kwi `ev noj ve ~e ri }e po tra di ci ji go vo ri ti dr Dra {ko Re |ep, a gost je

pe snik Pe ro Zu bac. U~e sni ci let we {ko le u pe tak }e iz ve sti za vr {nu pri red bu u 19 ~a so va u Ki no-sa li Fi lo zof skog fa kul te ta. Pe smom, igrom, glu mom i pre zen ta ci jom svo jih je zi ka i kul tu ra, po la zni ci }e po ka za ti {ta su na u ~i li o srp skom je zi ku, kul tu ri i isto ri ji. J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

ja je naj a trak tiv ni ji deo E| {e ga te joj je pri li kom ob no ve po sve }e na po seb na pa `wa, a na woj su ra di li re sta u ra to ri i sli ka ri grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. E| -

{eg je opre mqen sa vre me nim elek tro e ner get skim in sta la ci ja ma, si ste mom za auto mat sku do ja vu po pla ve i po `a ra, ima ugra |en vi deo nad zor i ozvu ~e we. J. Z.

Kon cert „Bal kan ske ka mer ne aka de mi je” Mu zi~ ki sa stav „Bal kan ska ka mer na aka de mi ja” pri re di }e kon cert su tra u 21 ~as u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Ni ko la jev ska uli ca 1. U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e se odr `a ti u Si na go gi. Ula zni ce po ce ni od 300 di na ra pro da ju se u Mu zi~ koj omla di ni, Ka to li~ ka por ta 2, rad ni ma da ni ma od 8 do 14 ~a so va, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta na me stu odr `a va wa pro gra ma. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 12 sa ti Pe tra Drap {i na od 45 do 53, 59, od 50 do 56; od 9.30 do 10.30 sa ti Bog da na Ata nac ko vi }a i Pa ri ske ko mu ne 8; od 8.30 do 10.30 sa ti Mi le ve Si mi} od 7 do 19, od 8 do 22, Kli san ski put od 42 do 90, od 47 do 57 i Zdrav ka Er de vi ka od 1 do 7, 4. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti La di sla va Dem {a ra od 1 do 23, od 4 do14 i Iva na Fran ka od 1 do 15, od 2 do 18; od 8 do 10 sa ti deo na se qa âr dak oko Uli ce Ke trin Maks fel; od 10 do 12 sa ti deo na se qa âr dak pre ma Gla vi ci. ôr ta nov ci: od 9 do 12 sa ti po tez Sred wi breg i Mi len ka Opa ~i }a. Su sek: od 8.30 do 10.30 sa ti Mar -

{a la Ti ta od 3 do 33, od 2 do 30, Ri bar ska od 3 do 49, od 2 do 48, Vu ka Ka ra xi }a od 6 do 22 i He ro ja Pin ki ja od 9 do 47, od 28 do 58. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13.30 sa ti @e le zni~ ka, Bo go slo vi ja i In ter nat, Bra }e De ja no vi}, Te o do ra Kra ~u na, Tr `ni cen tar, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a od 7 do 15, Vr ti} „Koc ki ca”, Be o grad ski put do `e le zni~ ke sta ni ce, Sa ve zni cen tar za me ha ni za ci ju, Ste fa ne um, Du nav ska, pre daj nik Te le ko ma, Bra }e An |e li} od 15 do 55, od 16 do 50, Mi ~u ri no va, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a od cr kve do cen tra, Po {tan ska, Voj vo |an ska, am bu lan ta i @e le zni~ ka sta ni ca.

Do li jao som od 62 ki le

Bez to ple vo de De te li na ra i deo Na se qa

Ni je som, ne go som ~i na! Ovu gr do si ju od 62 ki le je u po ne de qak oko 22 ~a sa kod Drum sko `e le zni~ kog mo sta upe cao su gra |a nin Ran ko Dra go je vi}. Ka kao nam je ka zao pe cao je sa oba le, bor ba je tra ja la pre ko sat vre me na, ni je se da la ni ve li ka ri ba, ali ni pe ca ro{. Ka da je shva tio ka kva je to lo vi na, Ran ko je bio upo ran, ali i str pqiv, a iz vo de ga je iz ~u pao 200 me ta ra niz vod no od me sta na ko me je ri ba za gri zla. Som je uhva }en na {tap „Spro”, 60 120 gra ma, ma {i ni ca je „[i ma no”, i stru na „Da i va” 0,24. Ka ko je re kao Ran ko, vo bler je sam pra vio, a so ma je od mah hteo da pro da, me |u tim bi lo je ka sno uve ~e, pa ni je na {ao kup ca. Za to je ri be ti nu na to va rio u xak, od neo ku }i gde ga je ise kao na de lo ve ko je je ka sni je pro dao kom {i ja ma. Oni su u`i va li u ve li kim i uku snim {nic la ma od me ga so ma, a Ran ku za uspo me nu osta je ova fo to gra fi ja i po nos {to je upor no {}u do {ao do ta kvog ulo va. B. M.

Do tra ja li vre lo vod u Uli ci To do ra Jo va no vi }a To ze rad ni ci JKP „No vo sad ska to pla na” re kon stru i sa }e da nas od 7.30 ~a so va. Zbog ra do va bez to ple vo de }e bi ti uli ce To do ra Jo va no vi }a – To ze, Sto ja na No va ko vi }a 1-27, bb, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a 2224, Ra do mi ra Ra duj ko va – Ra {e 3-7 i \or |a Nik {i }a – Jo ha na 18-30. Da nas se ra di i re kon struk ci ja vre lo vo da u Uli ci Ili je Bir ~a ni na, a bez to ple vo de osta }e sta nov ni ci Sta re i No ve De te li na re, osim onih ko ji `i ve u Uli ci Bran ka Ba ji }a. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to plot ne ener g i j e za pri p re m u to p le po tro {ne vo de o~e ku je se da nas u ka snim po po dnev nim ~a so vi ma. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda8.avgust2012.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

U AKCIJI „GRADSKOG ZELENILA”

„Ca ri grad ska pro ro ~i ca” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬re d¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Ca ri grad ska pro ro ~i ca” Maj kla Dej vi da Lu ka sa u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Go di na je 1877. Na oba la ma Cr nog mo ra, pred ska za wa u ve zi sa tek ro |e nom Ele o no rom Koen ni ka ko ne obe }a va ju. Ne sa mo da joj maj ka umi re na po ro |a ju, ve} joj je

se lo na pa la i car ska ko wi ca. Me |u tim, bez ob zi ra na ova ko lo{ po ~e tak, bez ob zi ra na to {to je ma }e ha ne vo li i {to mo ra da pu tu je za tvo re na u pot pa lu bqu bro da, mla da Ele o no ra iz ra {}e u iz u zet no pa met nu i spret nu de voj ~i cu. Me |u tim, ka da je tra ge di ja osta vi na su ka nu u Istam bu lu, gde se ha rem ske splet ke, {pi ju na à i iz ne nad na smrt me {a ju sa opoj nim za ~i ni ma, vi so kom pa ri skom mo dom i ru ì nom vo di com, Ele o no ri na iz u zet na hra brost i sna ga vo qe do ve {}e je na sul ta nov dvor i do iz ba vqe wa... â ro ban isto rij ski ro man o ne ve ro vat noj de voj ~i ci i po sled wim da ni ma Oto man skog car stva. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Uli ca [ar lot”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Uli ca [ar lot„ De ni ja Vo la sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Sve je po ~e lo zbog de voj ke. (Na rav no, sve je uvek zbog de voj ke.). Sta jao sam na uglu Uli ce [ar lot ka da se to do go di lo. Ne ka de voj ka se mu ~i la da otvo ri vra ta tak si ja dr `e }i go mi lu pa ke ta. Ne znam za {to, ali pri {ao sam joj i pi tao

je mo gu li joj po mo }i. Taj ne ve ro va tan osmeh... Od jed nom sam ose tio na let sa mo po u zda wa i od lu~ no sti, kao da sam maj stor ko ji zna ta~ no ko ju vr stu ek se ra da upo tre bi, i ve} joj pri dr `a vam tor be, i ona mi ka `e hva la, i on da… to je bi lo to. Iz gle da lo je kao po ~e tak. Ali tak si sta je bio ne str pqiv, a mi smo, pret po sta vqam bi li su vi {e bri tan ski u{to gqe ni da bi smo jed no dru gom re kli ne {to vi {e… i ta ko se to de si lo, hva la, i jo{ je dan osmeh. Za tvo ri la je vra ta, a ja sam gle dao ka ko tak si od la zi dok je mo ja na da vi si la i klo pa ra la po pu tu za wim. A on da sam spu stio po gled. Ne {to mi je bi lo u ru ka ma. Ma la pla sti~ na ku ti ja. Pro ~i tao sam re ~i na woj: fo to-apa rat za jed no krat nu upo tre bu, 35mm. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22) Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Je li ca Pa ro {ki iz No vog Sa da (de ~a ci), DE VOJ Î CE: Ma ri ja Mer da no vi}, Dra gi ca Je {i}-Put nik, Bi qa na Ha ran go zo i Je le na Pro di} iz No vog Sa da, Bo ì ca Po po vi} iz Ko vi qa, Ja sna Mac ko va iz Ba~ kog Pe trov ca, Mi le na Pe ro vi} iz Ve ter ni ka, Ve sna De spo to vi} iz Kul pi na i Na da Ka va ri} iz Cr ven ke, DE Â KE: Ana \u ro vi} iz No vog Sa da, Ma ri na Igi} iz De spo to va, Oli ve ra Kaj tez iz Ka ra |or |e va, Bran ka Di ki} i Go ra na Sta ni sa vqe vi} iz Ve ter ni ka, Sla |a na Ka ra li} iz Cr ven ke, Mir ja na Di zi ja iz Apa ti na, Ma nu e la Ko ki} iz Te me ri na, Bi qa na Ivan ~e vi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Je le na Ni ko li} iz No vog Slan ka me na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milan Stevana Grahovac (1934) u 10.30 sati, Biqana Milo{a Jablan (1955) u 11.15, Olivera Miodraga Milenkovi} (1974) u 12, Soka Luke ^u~kovi} (1943) u 12.45, Er`ebet Pala Ili} (1954) u 13.30, Magda Nikole Pavlovi} (1929) u 14.15, Svetislav Novice Krkeli} (1941) u 15 i Zora Dmitra Kova~evi} (1927) u 15.45 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Marta [andora Na~a (1930) u 11 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni \ur|ija Jove Bala} (1925) u 11 sati, Milan Stojana Li~ina (1949) u 13 sati i Ostoja Jove Zori} (1931) u 15.

DNEVNIK

O~i {}en Be }a rac Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” su to kom ju ~e ra {weg pre po dne va o~i sti li po pu lar nu di vqu pla ù Be }a rac, na ko joj se na la zi la ve li ka ko li ~i na sme }a. Krup ni ji ot pad rad ni ci su sa ku pqa li ru~ no i to na po te su od Ve sla~ kog klu ba „Da nu bij us” do Ke ja `r ta va ra ci je, a pe sak na pla ì je pre ~i {}en ma {i na ma za ~i {}e we pe ska ko je su za ovu pri li ku do ne te sa [tran da. S ob zi rom na to da se Be }a rac, kao ni Ofi cir ska pla à ko ja je ne dav no o~i {}e na, ne na la ze u re dov nom odr à va wu, ovo pred sta vqa, ka ko ka ù, jo{ je dan po klon „Grad skog ze le ni la” No vo sa |a ni ma i po {to va o ci ma Du na va. B. M.

„ZORA” EDUKUJE I POMA@E @RTVAMA NASIQA U PORODICI

Bes plat ni prav ni sa ve ti i po dr {ka Sta ti sti ka po ka zu je da go di {we 500 è na pri ja vi mu è ve zbog fi zi~ kog mal tre ti ra wa, kao i to da se na si qe de si i do 20 pu ta pre ne go {to `r tve od lu ~e da pri ja ve tor tu ru. Sve ~e {}e su `r tve fi zi~ kog na si qa i de ca. Ka ko bi se oso ba ma ko je tr pe na si qe omo gu }i la br à i efi ka sni ja za {ti ta, kao i psi ho lo {ka, pe da go {ka ili prav na po mo}, osno va na je Ope ra tiv na mre à za za {ti tu è na i de ce od na si qa u po ro di ci „Zora”. U pi ta wu je mre à od 13 grad skih in sti tu ci ja ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom, a no si lac pro jek ta je Cen tar za so ci jal ni rad i Re gi ja Emi li ja Ro ma wa iz Ita li je. Ot ka ko je ko or di na tiv no te lo „Zore” po ~e lo da ra di, 4. ja nu a ra pro {le go di ne, 160 è na ko je su pre tr pe le na si qe se obra ti lo za po mo}. - Raz vi ja we mre è „Zora” do pri no si bo qoj in for mi sa -

sta vqa ne u po ro di ci je ste ta da sa da ima ju mo gu} nost po mo }i pri sa sta vqa wu ne kog prav nog do ku men ta i po mo} u vi du po dr {ke, osna `i va wa i pri pre me za sud ski po stu pak,

U maju i junu zavr{ena je edukacija zaposlenih u PU „Radosno detiwstvo”, tokom jula i avgusta organizuje se obuka policijskih slu`benika, a od septembra su na redu pravosudni organi, javno tuìla{tvo i zdravstveni radnici da ta ka na ni vou gra da. Ka da se svi po da ci sa be ru i sli ju na jed no me sto, mo }i }e da se od re di ta~ na ci fra oso ba ko je tr pe na si qe, kao i wi ho vi de mo graf ski po da ci - ob ja sni l a je ulo g u Ope r a t iv n e mre è Qi qa na Bor |o {ki za du è na za od no se sa jav no {}u. No vi na u pru à wu po mo }i oso ba ma ko je su fi zi~ ki zlo -

na p o m e n u l a je sa g o v or n i c a, do d a j u } i da su sve stru~ n e uslu ge bes plat ne. Jed na od ak tiv no sti Mre `e je su i edu ka ci je ko je su na me we ne za po sle ni ma u okvi ru in sti tu ci ja ko je se ba ve ovom te ma ti kom, a ciq je efi ka sni je re a go va we u slu ~a ju na si qa. Ta ko je u ma ju i ju nu za vr {e na edu ka ci ja za po sle nih

u Pred { kol s koj usta n o v i „Ra do sno de tiw stvo”, to kom ju la i av gu sta or ga ni zu je se obu ka po li cij skih slu `be ni ka ko ji su u di rekt nom kon tak tu sa oso ba ma ko je tr pe na si qe i po li ca ja ca na te re nu. Od sep tem bra je pred vi |e na edu ka ci ja pra vo sud nih or ga n a, jav n og tu ` i l a { tva i zdrav stve nih rad ni ka. Pro blem je {to je to za sa da sa mo pro jekt na ak tiv nost, ko ja je vre men ski ogra ni ~e na, a zna ~aj no bi bi lo da to pre ra s te u re d ov n u de l at n ost slu `be na ni vou gra da, is ti ~e Bor |o {ki. Oso be ko je tr pe na si qe u po ro di ci mo gu da se obra te za po m o} na broj te l e f o n a 021/421-166, lo k al 101 ili 062/88-63-140. Se di {te Ko or di na tiv nog te la Ope ra tiv ne mre `e „Zora” je u Cen tru za so ci jal ni rad, Zmaj Og we na Vu ka 15. I. Dragi}

NA SAJTU GRADA NOVOG SADA

telefoni

Spi sak kan di da ta za in struk to re

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

no sti i edu ka ci ji `r ta va, us po sta vqa wu bo qe sa rad we sa svim in sti tu ci ja ma ko je mo gu da po mog nu oni ma ko ji pre tr pe na si qa, a ra di se i na de fi ni sa wu za jed ni~ ke ba ze po -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pre li mi nar ni spi sko vi kan di da ta za eli mi na ci o ni pre test za obu ku za op {tin ske in struk to re u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de za No vi Sad i Pe tro va ra din ob ja vqe ni su na saj tu

Gra da No vog Sa da www.novisad.rs. Kandidati za instruktore dokumenta mogu predati od petka, 10. avgusta do nedeqe, 12. avgusta na {alteru 13 u Gradskoj ku}i, Trg slobode 1, a na tom mestu mogu se

uputiti i `albe. Radno vreme {altera u petak, 10. avgusta je od 12 do 20 sati, a u subotu, 11. i nedequ, 12. avgusta dokumenta }e mo}i na {alteru da se predaju od 8 do 16 sati. N. R.

ZA ROBU KUPQENU U DRUGIM RADWAMA NIKO NE ODGOVARA

Ne za {ti }en pa zar na me ti lo po va Pro dav ni ce, me sa re, ve li ki mar ke ti i ve le dro ge ri je uve le su pra vi lo po kom su gra |a ni, ko ji `e le kod wih da pa za re, mo ra ju sve stva ri, ko je su do ne li sa so bom da osta ve na ve {a li ca ma, bli zu ula za u rad wu. Na ovaj na ~in obez be di li su se od kra |e, jer se de {a va lo da su gra |a ni ume sto u kor pu, str pa ju po ne ki ar ti kal i u tor bu. Pri li kom uvo |e wa ove me re ni su raz mi {qa li o po tro {a ~i ma, kao i bez bed no sti wi ho vih li~ nih stva ri, o ~e mu sve do ~i slu ~aj su gra |an ke, ~i je je ime po zna to re dak ci ji. Po we nim re ~i ma, ne pri jat na si tu a ci ja za de si la ju je u jed noj me sa ri, ka da su joj sa po li ce za od la ga we stva ri ukra de ne na mir ni ce za ce lu ne de qu. - Sa pu nom ke som stva ri u{la sam u me sa ru da ku pim ne ko li ko kr me na dli i osta vi la sam pr tqag na za to pred vi |e noj po li ci- pri ~a na {a sa go vor ni ca.- Ina ~e po li cu, ko ja je od ka se uda qe na sve ga po la me tra, jer je me sa ra sku ~e na, gle da ju ka sir ke. Ka da sam se vra ti la sa me som na bla gaj nu, pre ne go {to sam do {la na red pri me ti la sam da ne ma mo je ke se sa stva ri ma. Od mah sam is tr ~a la na po qe, ob i {la sve obli `we auto bu ske sta ni ce, ali uza lud. Su gra |an ka se vra ti la u me sa ru da pla ti me so i pi ta la tr gov ce da

li me sa ra od go va ra za ukra de ne stva ri, na {ta je do bi la ne ga ti van od go vor. Za po sle ni su joj po ka za li ma lu ce du qu na le pqe nu na zi du iz me |u de se tak ra znih oba ve {te wa, na ko joj je pi sa lo da za osta vqe ne stva ri ni ko ne od go va ra.

- Da bi tu ce du qu ne ko pro ~i tao mo rao bi bar po la sa ta sta ja ti na ula zu i re dom sve ~i ta ti, naj pre ono {to naj vi {e ma mi oko, a za tim i ono naj sit ni je is pi sa no. Ob ja sni li su mi da ne mo gu da pa ze na to {ta je ~i je, jer su za o ku pqe ni po slom. Kup ci mo ra ju do bro da raz mi sle da li }e sa pu nim ru ka ma u}i u ne ku pro dav ni cu i ri zi ko va ti da ku pqe nu ro bu osta ve na mi lost i ne mi lost lo po vi ma ili }e pre sko ~i ti ku po vi nu, pa stva ri od ne ti ku }i na si gur no - ka `e ova su gra |an ka. Sli~ ne si tu a ci je de {a va ju se i u osta lim rad wa ma, a ve o ma ma lo

je onih u ko ji ma po sto je or ma ri }i sa kqu ~em, gde se mo gu od lo ì ti stva ri ku pqe ne u dru goj pro dav ni ci. U je dan od ta kvih pri me ra spa da i “Uni ve rek sport”, ko ji je svo jim kup ci ma omo gu }io bez bed no od la ga we stva ri. Po re ~i ma port pa rol ke tog tr go vin skog lan ca Oli ve re ]ir ko vi}, me ra od la ga wa stva ri uve de na je da bi se iz be gle ne pri jat ne si tu a ci je, a taj na ~in ~u va wa ro be po sto ji svu da u sve tu. - Mo è se de si ti da ku pac u|e u obje kat i da sa so bom no si ro bu, ko ju je ku pio u dru goj pro dav ni ci. Na ka si ta da mo è do }i do ne pri jat ne si tu a ci je, jer ku pac mo ra da ob ja {wa va da ro ba ni je iz na {e rad we, {to za we ga mo è bi ti ve o ma ne u god no ka è ]ir ko vi}. Is ti ~e da je i u “Uni ve rek spor tu”, pre uvo |e wa or ma ri }a, ro ba od la ga na na ve {a li ce, ali da ne pri jat nih si tu a ci ja ni je bi lo, jer su tor be uglav nom bi le pra zne, a i ro bu je pa zi lo obez be |e we objek ta. Ne pri jat na si tu a ci ja, u ko joj se na {la na {a sa go vor ni ca, sve do ~i o to me da je si ro ma {tvo su gra |a na do sti glo kri ti~ ne raz me re, jer su po red nov ca i vred nih stva ri, na me ti lo po va i na mir ni ce sa pi ja ce. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda8.avgust2012.

GRA\EVINSKA DOZVOLA STI@E ZA NEKOLIKO DANA

PRIPREMA DETETA ZA [KOLU UDAR NA KU]NI BUYET

Usko ro re kon struk ci ja sta di o na „Ka ra |or |e” Gra|evinska dozvola za po~etak rekonstrukcije stadiona „Kara|or|e” mogla bi da bude izdata u narednih nekoliko dana, a kako je kazala Ju li ja Po pi} iz Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove ne postoji nikakva ozbiqna prepreka za izdavawe dozvole. Dodala je da su u pitawu sitni tehni~ki propusti koji su napravqeni prilikom predaje zahteva, ali da }e oni uskoro biti otkloweni, tako da nema razloga da se dozvola ne izda u narednim danima. Prva faza radova podrazumeva}e rekonstrukciju ju`ne tribine, dok }e se u drugoj fazi rekonstruisati isto~na tribina. Drugom fazom bi}e obuhva}eno i ure|ewe i opremawe tribina, svla~ionica i prostora namewenih slu`benim licima. B. M.

Na osnov ca ode pla ta i po

Fo to: F. Ba ki}

MUKE GRA\ANA KOJI SU RE[ILI DA SRE\UJU STANOVE

Za re no vi ra we i tre ba i ne tre ba do zvo la Ve}ina Novosa|ana godi{wi odmor iskoristi odlaze}i na more, planine, reke... Me|utim, ima i onih kojima je odmor idealna prilika za renovirawe i sre|ivawe stana, pre svega kre~ewe, mewawe ili lakirawe parketa, postavqawe izolacije ... Mnogi od wih obratili su se redakciji na{eg lista kako bi saznali da li su im i za {ta potrebne dozvole i gde mogu odloìti {ut iz stana. Ovo posledwe ih naro~ito zanima, jer kako kaù, ne èle da pla}aju velike kazne komunalnoj policiji. Na~elnik komunalne policije Ne boj {a Ra do va nac kaè za na{ list da postoje dve vrste radova u stanovima, za jedne je potrebna do-

zvola, odnosno odobrewe gra|evinske inspekcije, dok za druge nije. - Radovi za koje gra|anima ne treba nikakva dozvola jesu kre~ewe, farbawe, malterisawe, zamena podnih ili zidnih obloga - plo~ica i parketa. Kada se mewaju radijatori, sanitarije ili vrata i prozora istih dimenzija i za pretres krova, sa zamenom o{te}enih

Iznajmqivawe kontejnera za {ut Govore}i o kontejnerima za {ut, na~elnik komnalne policije Neboj{a Radovanac nagla{ava da se on mo`e naru~iti od 7 do 13 sati u JKP „^isto}a“ na Sentandrejskom putu u slu`ni za izno{ewe sme}a. Ovaj kontejner se iznajmquje na 24 sata, potpisuje se ugovor i za to treba izdvojiti 2.290 dinara.

DP „NOVI SAD – GAS” ISKQU^UJE DU@NIKE SA MRE@E

No vo sa |a ni za gas du gu ju po la mi li jar de Novosa|ani, koji za zagrevawe domova ili poslovnih prostora koriste prirodni gas, du`ni su preduze}u DP “Novi Sad - Gas” pola milijarde dinara. Od ove sume tre}inu duguje privreda, dok je ostatak duga na teretu doma}instava. Iz tog preduze}a kaù da su radi naplate neizmirenih ra~una primorani da korisnike iskqu~uju sa gasne mreè. - Jedini na~in naplate zaostalih dugovawa, koje trenutno primewujemo, jeste iskqu~ivawe sa mreè i utuìvawe du`nika. Iako je stupio na snagu pravilnik po kojem privatni izvr{iteqi mogu da nastupaju u ime preduze}a i napla}uju dugove, mi ih jo{ uvek nismo angaòvali - rekla je za na{ list sekretar preduze}a So wa Zr ni}. Po wenim re~ima o angaòvawu privatnih izvr{iteqa razmisli}e krajem leta, kada pro|u godi{wi odmori.

crepova, tako|e nije potrebna dozvola. Sve ove popravke mogu se raditi, ali naravno pod uslovom da se ne remeti ku}ni red, a to podrazumeva da se ne pravi buka od 14 do 17 sati i posle 22 ~asa - ka`e Radovanac. Za neke druge, malo komplikovanije radove po stanovima treba podneti zahtev gra|evinskoj in-

Kako smo saznali u DP “Novi Sad - Gas” korisnici, koji zbog duga budu iskqu~eni sa mre`e, ponovno prikqu~ewe mora}e da plate oko 5.000 dinara. Ovo preduze}e prethodne grejene sezone svojim potro{a~ima iza{lo je u susret i omogu}ilo im da gas pla}aju tokom cele godine, ~ime su olak{ali izmirewe ra~una. Po re~ima Zrni} za predstoje}u grejnu sezonu jo{ uvek nije odlu~eno da li }e se gas pla}ati cele godine. - O na~inu na koji }e potro{a~i pla}ati ra~une, razmi{qa}emo tek u okotbru, pred po~etak grejne sezone- istakla je Zrni}. Da bi pomogli sugra|anima oko pla}awa ra~una uprava DP “Novi Sad - gas” omogu}ila je i popust. Kupcima koji na vreme i u celost plate ra~un odobreno je umawewe iznosa za pet odsto. N. R.

spekciji. Radovanac navodi da u te radove spadaju popravka ili zamena instalacija - vodovodne, kanalizacione, grejne, ventilacione i elektro. On kaè da gra|ani koji èle da ugrade termo ili hidroizolaciju u podove ili zidove tako|e treba da traè saglasnost, kao i oni koji mewaju krovnu konstrukciju i neke druge elemente na krovu. - Sugra|ani koji èle skroz da renoviraju stan u organizacionom smislu, uz ru{ewe ili pomerawe zidova, trebalo bi da podnesu zahtev za adaptaciju i inspekciji. Ukoliko dobiju saglasnost i ako je to izvodqivo, mogu da po~nu sa poslom - objasnio je Radovanac. Q. Nato{evi}

NOVINE NA JULSKIM RA^UNIMA ZA KOMUNALIJE

Uki nu ta stav ka vi deo nad zo ra

Na julskim ra~unima objediwene naplate nema stavke za pla}awe video nadzora. Kako ka`e Gor da na Ga le {ev iz „Informatike”, odlukom republi~kog Ustavnog suda, video nadzor

}e se napla}ivati iz gradskog buxeta, a ne od fizi~kih i pravnih lica, te se ova stavka na ra~unu ukida. Tako|e, na ra~unu objediwene naplate za juli stigao je i dvostruki Informator plave ku}ne ra~unaqke s informacijom o akciji ispravqawa neispravnih podataka gra|ana (JMBG) kao i vlasnika ili korisnika prostora koji su registrovani na osobu koja je preminula. U informatoru je detaqno obja{weno na koji na~in sugra|ani mogu da isprave neispravne podatke. Ra~une za komunalije ovog meseca dobilo je 150.575 doma}instava i 12.144 poslovna prostora. U akciji “Plava ku}na ra~unaqka” 842 doma}instva oslobo|ena su pla}awa ra~una, a minimalan broj bodova iznosio je 731. J. Z.

ZBOG EKSTREMNO VISOKIH TEMPERATURA

Kako bi spremili dete za {kolu roditeqi moraju da izdvoje najmawe jednu i po prose~nu platu, a |a~ki dinar, u`ina, ekskurzije, osigurawe, {kolsko obezbe|ewe i de~ji ~asopisi predstavqaju dodatni udar na ku}ni buxet. Zato roditeqe, posebno |aka prvaka koji pripre ma ju de te za po ~e tak {kolske godine, ve} hvata muka. Za uxbenike, {kolski pribor i najosnovniju garderobu i obu}u mora}e da izdvoje od 16.500 do ~ak 50.000 dinara. Uxbenici za prvi i drugi razred osnovne {kole su besplatni, me|utim, roditeqi prvaka, koji u ku}i nisu imali pre toga {kolarca, ima}e i dodatni tro{ak, a to je radni sto koji staje od tri do devet hiqada dinara. U zavisnosti od zahteva nastavnika i profesora, tro{ak bi mogao biti i daleko ve}i. Zbog svih ovih potrep{tina roditeqe boli glava, a neki }e morati da podignu kredit kako bi svom detetu priu{tili sve ove {kolske stvari. - Prodajem garderobu, a mu` je taksista tako da nam mese~ni prihodi nisu fiksni. Imamo dvoje dece. Starije sada kre}e u ~etvrti, dok mla|e u prvi razred, tako da ne znam gde mi je glava od svih stvari koje treba da

kupim. Samo za sitnice u kwiàri potro{i{ nekoliko hiqada dinara. Me|utim, to nije sve, decu vaqa i ponoviti garderobom pred polazak u {kolu – kaè majka dvoje dece, ~ije ime je poznato redakciji. A od cena glava zaista boli. \a~ka torba je od 1.500 do 6. 000 dinara, 10 komada velikih svesaka 490 do 800, a isto toliko malih 260 do 400 dinara. Prazna peratonica je od 150 do 400, a ona sa Diznijevim junacima i do 800 dinara. Drvene bojice su od 120 do 400, vodene od 155 do 300, flomasteri staju od 150 do 400 dinara, grafitna olovka ( tri komada) od 40 do 60 dinara. Za gumice treba izdvojiti od 40 do 120, blok 5 staje oko 100 dinara, notna sveska je oko 70 dinara, a komplet lewira od 255 dinara, pa navi{e. Za majicu treba izdvojiti od 500 do 1.000 dinara, pantalone su od 1.500 do 3.500, dok su jakne od 2.000 do 5.000 dinara. Dukserice su od 1.000 do 3.000 dinara, a patike od 2.000 do 8.000. Cene uxbenika, u zavisnosti od razreda, kre}u se od 5.000 do 9.000 dinara. Naravno, moè da se na|e i jeftiniji {kolski probor, ali on nije kvalitetan. Q. Nato{evi}

ANKETA ANKETA: KAKO [KOLARCIMA KUPITI SVE [TO JE NEOPHODNO

Po lov ne kwi ge ~u va ju nov ~a nik [to je bilo daleko, do{lo je blizu. Do po~etka nove {kolske godine ostalo je mawe od mesec dana. Pitali smo sugra|ane kako uspevaju da svojoj deci obezbede sve {to je neophodno za predstoje}u {kolsku godinu.

Be ri bor ka Ban du ka, trgovkiwa: - Najmla|e dete }e dobiti kwige u {koli, dok za drugo dvoje nabavqamo polovne kwige. Pre nego {to po~ne nova {kolska godina, mu` i ja odvajamo od plate, pa ostali pribor kupujemo od te u{te|evine.

Gor da na Vu ja ni}, ugostiteqska radnica: - [kolujemo jedno dete i zaista ne mo`emo da se po`alimo. Moja i suprugova plata su dovoqne da mu kupimo sve {to je potrebno.

Ko `a na uda ru aler gi ja i in fek ci ja Osim nesvestica, malaksalosti i sun~anice, izuzetno visoke temperature uzrok su i brojnih infekcija i alergija na ko`i, koje su vrlo neugodne i zahtevaju lekarsko le~ewe. U ordinaciju dermatovenerologa javqa se veliki broj pacijenata zbog osipa na telu, uzrokovanog virusnom infekcijom.

- Svakodnevno imam barem tri pacijenta s ko`nom virusnom infekcijom, pra}enom osipom i blagom temperaturom, bez svraba. Ova infekcija traje do pet dana uz adekvatnu terapiju, zato je neophodno da se pacijent posavetuje sa lekarom - napomenula je specijalista dermatovenerologije u novosadskom Domu zdravqa Ve ra Mr ka ji}. Polen ambrozije je trenutno naj~e{}i uzro~nik ko`nih alergija koje se ispoqavaju u vidu osipa i svraba. Ranije je svaki peti gra|anin imao tegoba zbog ove biqke, a sada svaki tre}i pati zbog alergijskih simptoma, istakla je dr Vera Mrkaji}. S obzirom na

Epidemija kondiloma U toku letweg perioda polne bolesti su u porastu, navodi specijalista dermatovenerologije u novosadskom Domu zdravqa Ve ra Mr ka ji}. Kondilomi ili polne bradavice su polno prenosiva bolest koja u dana{we vreme poprima razmere epidemije. Vrlo bolna i neprijatna, inkubacija traje do {est meseci, a slabqewem imuniteta, postoji opasnost da se virus ponovo pojavi, obja{wava sagovornica. Napomiwe da je neophodno da se omladina odgovorno pona{a prilikom seksualnih odnosa i nagla{ava da je prezervativ jedina za{tita od polno prenosivih bolesti, koje mogu da ostave dugotrajne posledice. to da je te{ko iskoreniti ambroziju, najefikasnije re{ewe je izbegavati ovu biqku. Pored toga odre|eni parfemi i lekovi u kontaktu sa suncem ~ine koù posebno osetqivom i moè se pojaviti crvenilo i qu{tewe koè, napomenula je dr Mrkaji} dodaju}i da ~im se jave prve promene na koì, pacijen-

ti treba da se jave lakaru, kako bi se utvrdio i uklonio uzro~nik ko`nih alergija. To se naziva fotosenzitivna reakcija. Kako bi se spre~ili ko`ni osipi, neophodna je adekvatna za{tita od sunca, poput velikih {e{ira, pamu~ne ode}e i krema sa za{titnim faktorom, savetuje sagovornica. I. D.

Ta wa \ur |e vi}, mu{ki frizer: - Za decu uvek mora da se na|e novac. Najosnovnije potrebe mogu da se priu{te. Jedna olovka ko{ta 30 dinara, polovne kwige tako|e nisu skupe, tako da je sasvim izvodqivo platiti sve to.

Dra g a n a Kraq, do ma }i ca: - Kupujemo polovne kwige i to nam pomaè da uskladimo bu xet. Po di è mo tro je dece i stvarno nam nije te{ko da im pruìmo najosnovnije. M. Vilotijevi} T. Stoj{in fo to: M. Stijakovi}

vOJvOdinA

sreda8.avgust2012.

dnevnik

„ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ДАНИ” ПРЕТЕКЛИ ЗРЕЊАНИНСКЕ „ДАНЕ ПИВА”

Највеће звезде наступају крај Тисе

ЦРВЕНИ КРСТ ШИД ПОМАЖЕ ОБОЛЕЛОМ ДАРИЈУ БУЛАТУ

Штанд у Гучи за прикупљање помоћи ШИД: Штанд на коме ће се прикупљати помоћ за Дарија Булата да победи леукемију постављен је јуче у Гучи. Како је рекла стручни сарадник Црвеног крста у Шиду Душица Полетан, у организацији Црвеног крста Шид отишли су комбијем у Гучу и уз помоћ Црвеног крста из Лучана обезбедили бесплатну локацију за постављање штанда у коме ће бити девојка Јелена и њена мајка Милица. - Простор за постављање штанда такође смо добили од општинске управе Лучани и то бесплатно, иначе се у овој општини на манифестацији Сабора трубача један квадратни метар плаћа десет хиљада динара. Иако је време било изузетно вруће ми у Црвеном крсту Шид као суорга-

низатори ове велике акције у којој је потребно обезбедити 150 хиљада евра за пресађивање коштане сржи у једној од европских земаља, нисмо жалили утрошено време ни новац да стигнемо до Гуче и на српском и енглеском језику затражимо помоћ од људи добре воље који ће схватити потребу Дариа Булата и помоћи му. Очекујемо да ће неке организације а и црквена општина из Гуче пружити материјалну помоћ нашем суграђанину - рекла је Душица Полетан У овој акцији Јелени и Милици пуну подршку пружиће Шидски трубачи који ће обићи овај штанд и својим представљањем покушати да привуку пажњу људима који желе да дају добровољни прилог. Д. Савичин

НОВИ БЕЧЕЈ: Некада називана једном од највећих фешти у Србији, традиционална зрењанинска манифестација “Дани пива” остала је у сенци новобечејских “Великогоспојинских дана”. Док локална власт у Зрењанину брине како да организује овогодишњу пиваријаду, дотле су у Новом Бечеју већ утаначили програм и, као и ранијих лета, најавили долазак најпознатијих имена домаће и ексјугословенске музичке сцене. Седми пут, од 23. до 27. августа, организатори новобечејског хепенинга дочекаће госте у најбољем расположењу, с “умивеним” градом и одличним разноликим програмом. У петак, у вечерњим сатима, на главној бини, на тиском платоу, наступиће хрватски певачи Тони Цетински и Јелена Розга, у суботу ће публику забављати бенд “Омега” из Мађарске и рок група “Ван Гог”, а у недељу концерт ће одржати фолк дива Лепа Брена. Председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић каже да се очекује још посећенија и квалитетнија манифестација у односу на лане, док директор манифестације “Великогоспојински дани” Немања Васковић поручује да сви они који одлуче да од 23. до 27. августа буду у Новом Бечеју могу очекивати изузетан провод и много добрих концерата.

Саобраћај локалних путничких возова на прузи Београд - Нови Сад Суботица од јуче је привремено измењен због грађевинских радова између станица Врбас и Ловћенац, а нови режим који наступа после 20 часова и траје до иза поноћи биће на снази до 11. августа, саопштиле су „Железнице Србије“. У том периоду локални путнички воз из Суботице у 19,27 сати за Нови Сад саобраћаће до Бачке Тополе и од Врбаса до Новог Сада, а изостаће на деоници Бачка Топола - Врбас. Композиција која креће из Новог Сада у 20,06 сати за Суботицу возиће до Врбаса и од Бачке Тополе до Суботице, а изостаће на релацији Врбас - Бачка Топола. Р. Д.

- Сада већ сви знају да је најбоља забава преко лета овде код нас. Многи љубитељи доброг провода упућују се у ову питому војвођанску варошицу, логички размишљајући да, ако је добро Северини, Здравку Чолићу, Влади Георгијеву, Лоши из “Плавог оркестра” и другим звездама, које су претходних година наступале на “Великогоспојинским данима”, зашто и они не би проверили шта то има Нови Бечеј – вели Шућуровић. А има свега и за сваког по нешто. Такмичење у кувању рибље чорбе, надметање тамбурашких оркестара, Етно базар, Дечија улица, ревија парадних запрега, само

су неки од садржаја који ће додатно обогатити овај хепенинг. Вешто комбинујући спој традиционалног и модерног у програму, који је намењен свим генерацијама, “Великогоспојински дани” су се својим квалитетом наметнули као једна од најбољих манифестација у Србији, за шта су организатори добили и најпрестижнија признања. Највеће признање свакако је похвала публике која из године у годину долази у све већем броју. У град који има само 14.000 становника, за четири дана феште дође око 180.000 људи, а ипак не буде непријатне гужве и било каквих Ж. Балабан инцидената.

СУТРА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Почиње „Срем фолк фест”

ДО 11. АВГУСТА НА ПРУЗИ ВРБАС – БАЧКА ТОПОЛА

Без вечерњег воза

С једне од претходних манифестација

РУМА: Девети међународни фестивал фолклора „Срем фолк фест“ ће бити одржан од 9. до 12. августа у Сремској Митровици. Ове године овај фестивал носи титулу највеће фолклорне смотре у Србији. На овогодишњем „Срем фолк фесту“ учествује 17 ансамбала из 11 земаља, Турске, Италије, Украјине, Естоније, Бугарске, Холандије, Грчке, Словачке, Гвинеје, Хрватске и Србије, што броји преко 500 учесника. Током четири фестивалске вечери, биће прво одржан дефиле земаља учесница у 19,30 часова, а потом концерти од 20,30 часова. Новина од ове године је да се и општина Рума укључила у орга-

низацију манифестације, па ће део програма бити изведен и у овом граду. -Ово је највећи међународни фестивал фолклора на Балкану, и велика част за град Руму је да угости и буде домаћин фолклорних делегација из Грчке, Словачке и Гвинеје. Свако фестивалско вече започињемо дефилеом кроз централне румске улице до Градског трга, где ће бити одржани концерти. Део програма ће бити приказан и у Иригу, Шиду и Врднику- рекао је начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук. М. М.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Велимир Цвејанов и мр Здравко Петровић

ЗАЈЕДНИЧКА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА СТАРОГ И НОВОГ ДИРЕКТОРА БЕЧЕЈСКОГ ПОЗОРИШТА

Коректна примопредаја дужности

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

БЕЧЕЈ: У Градском позоришту Бечеј радом потврђују да су установа из области културе, а и прес-конференција старог и новог директора, Велимира Цвејанова и мр Здравка Петровића, потврдила је да се примопредаја посла, услед политичких промена, може обавити на културан начин. - Промена директора је циклична и добра. После шест и по година рада у Градском позоришту Бечеј, све и да не осећам, верујем да би дошло до одређеног засићења. Поготово после неколико последњих година, где смо имали голу борбу за опстанак. Наравно, не физички, јер су нам стизала средства за личне дохотке и најосновније потребе, али за делатност и нове продукције... А да би се, иоле, шта радило у кући каква је позориште, потребна је подршка оснивача не у сервисирању одређених износа за плате, воду, грејање, струју, телефоне, већ за делатност којом бисмо оправдали реноме који кућа има ван Бечеја - нагласио је у свом последњем обраћају из Градског позоришта Бечеј досадашњи директор Велимир Цвејанов. У даљем обраћању представницима медија досадашњи директор је апострофирао да је

срећна околност то што је на место новог директора дошао неко кога је редовно виђао на представама, концертима, изложбама или другим активностима под кровом Градског позориште Бечеј, неко ко у свом менталном склопу има културу. - С обзиром на то да се код нас на културу гледа, на жалост, као на буџетску ставку, на нешто што мора да се обезбеде средства, мораћемо неке ствари да променимо у том схватању и локалну самоуправу убедимо да је неопходно да обезбеди веће учешће у делатност установе која би требало да буде стожер дешавања из области културе не само Бечеја, већ и знатно шире. Прво ваља надоградити оно што је било добро у минулом периоду, неке раније активности обновити, увести нове... Ипак, о плановима ћемо на некој новој прес конференцији, када буде јаснија слика о учешћу оснивача, донатора и других добротвора у делатност - рекао је на првом обраћању нови директор Градског позоришта Бечеј магистар књижевности Здравко Петровић, који је до сада радио као професор српског језика и књижевности у бечејској Гимназији. В. Јанков

Могућ штрајк зубара ПАНЧЕВО: Панчевачки радници у стоматолошкој здравственој заштити су незадовољни условима рада и исплатом личних доходака, тако да је могућа обустава рада до краја недеље констатовала је др Зорица Парежанин, начелница Стоматолошког диспанзера Панчево. Поред тога недостаје новац за набавку матријала и лекова, али и за сервисирање опреме, због чега ће стоматолошки диспанзер помоћ потражити од локалне власти. - Незадовољство је проузроковано неисплаћеним личним доходцима. Држава нас је деградирала 2006. године, па ни плате не можемо да исплатимо. Листа осигураника се проширила, а ми немамо ни материјал - рекла је Зорица Парежанин. Према прорачунима из 2006.године, када је велики број грађана изгубио право на плаћене стоматлошке услуге, Дому здртавља Панчево, потребно је 69 медицинских радника, а у служби тренутно има 123 запослених. На месечном нивоу, пацијентима са територије Панчева, пружи се око 10.000 стоматолошких услуга. З. Дг.

Фо то гра фи ја ма пред ста ви ли се ло

БАЧ КО ПЕ ТРО ВО СЕ ЛО: Још једна активност Омладинске групе „Млади за наше село“, којом је настваљена сарадња с Ново садским хуманитарним центром и уз подршку Министарства омладине и спорта, добила је опште похвале. У питању је фото конкурс по имену „Наше село, наш дом“ на ком се пријавило шест младих стваралаца, који су приложили 42 фотографије. - Жири је одлучио да прва награда припадне Ана ма ри ји Ки раљ, Жо фи ја Пе це је друга, а Кри сти ан Пе тер трећи, па су им припале вредне награде у виду техничке опреме за фото стваралаштво. Сви учесници конкурса послали су фотографије на којима се виде аутентичне вредности нашег села и сва пристигла дела су изложена у Месној заједници, како би мештани могли да их виде - рекао је у име организатора Ати ла Са бо. В. Ј.

Апел за ра ци о нал ну по тро шњу во де ИН ЂИ ЈА: ЈКП „Водовод и канализација“ апелује на кориснике да због изузетно високих температура у овом периоду рационализују потрошњу воде из мреже јавног водовода јер је потрошња у претходном периоду изузетно порасла. Посебно се апелује на кориснике који заливају своје повртњаке и воћњаке водом из мреже да користе алтернативне изворе: у Новом Сланкамену са бунара Месне заједнице, у изворишту Бешка са каптажног бунара или из својих кућних бунара и слично.Надлежни у ЈКП „Водовод и канализација“ упозоравају да уколико се потрошња воде не буде рационализовала, да ће ово предузеће бити приморано да смањује притисак у мрежи или поново уведе делимичне ре стрикције воде у раним јутарњим сатима како би се резервоари воде пунили.

dru[tvo

dnevnik

U SR BI JI VO LON TI RA WE JO[ NI JE ZA @I VE LO NA PRA VI NA ^IN

(Ne) èle da budu korisni Vo l on t e r i iz Slo v e n i j i ovih da na s po seb nom pa `wom i qu ba vqu u Iva wi ci bri nu o ma li {a ni ma iz ce le Sr bi je ko ji su se iz le ~i li od kar ci no ma. Oni su se pri ja vi li da vo lon ti ra ju u kam pu “Nur do ra”, ko ji sva ke go di ne or ga ni zu je de se to dnev ni bo ra vak de ~a ka i de voj ~i ca i wi ho vih ro di te qa na kon on ko lo {ke te ra pi je, da bi po ma ga li u re ha bi li ta ci ji ma lih he ro ja ko ji su po be di li smrt, ali i po se ti li ovaj deo Sr bi je. Vo lon ti ra we je je dan od na ~i na da mla di po ka ù svo ju hu ma nost, kao i da obi |u svet. U raz vi je nim dr à va ma vo lon ti ra we je pri sut no mno go go di na, dok je u Sr bi ji jo{ u “po vo ju” i na {i mla di ni su sve sni to ga ka kve sve mo gu} no sti i za do voq stvo ono pru à. Na i me, na kon go di ne pri me ne Za ko na o vo lon ti ra wu u Sr bi ji, sa mo 86 fir mi pri ja vi lo je vo lon te re. Na spi sku sa ve snih su, iz me |u osta lih, Ka zne nopo prav ni za vod u Ni {u, JKP “Ko m u n a l ac”, Do b ro t vor n i fond Srp ske pra vo slav ne cr kve, Fud bal ski klub “Me ta lac” iz Gor w eg Mi l a n ov c a, Fond B-92, Kan c e l a r i j a za mla de... Ta ko ma li broj pri ja vqe nih pred u ze }a za mno ge ko ji po zna ju Za kon o vo lon ti ra wu ni je iz na na |e we jer su od sa mog po ~et ka sve sni to ga da je te {ko is pu ni ti ono {to se od onih ko ji an ga ù ju vo lon te re tra ì. Ne ma ni po da ta ka o to me ko li ko vo lon te ra u na {oj ze mqi ima. Zva ni~ ni po da ci go vo re da or ga ni za ci ja „Vo lon te ri Sr bi je„ oku pqa vi {e od 500 ~la no va. U ne dav noj ak ci ji

Obla sti vo lon ti ra wa Mno go je obla sti u ko ji ma vo lon te ri ima ju pri li ke da po ka ù svo ju hu ma nost, zna we i ume }e. Rad na sma we wu si ro ma {tva, pre va zi la è we kri znih si tu a ci ja, po mo} u slu ~a ju pri rod nih ka ta stro fa, za {ti ta ì vot ne sre di ne, po di za we eko lo {ke sve sti, dru {tve no ko ri stan rad, rad s de com i sta ri ma, una pre |e we men tal nog zdra vqa, po mo} i po dr {ka mar gi na li zo va nim gru pa ma, po mo} oso ba ma sa smet wa ma u raz vo ju, rad sa ì vo ti wa ma, rad u ver skim za jed ni ca ma... “O~i sti mo Sr bi ju” bi lo je an ga ` o v a n o 300.000 vo l on t e r a, na ovo go di {wem “Eg zi tu” ra di lo je 1.600, a na Uni ver zi ja di 2009. bi lo je an ga ò va no 10.000 vo lon te ra ko ji su ra di li na do ~e ku go sti ju, no si li za sta ve, me da qe. Na „Evro son gu„ 2008. go di ne u~e stvo va lo je oko 1.500 vo lon te ra. U Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke ob ja {wa va ju da se kod nas mla di pri ja vqu ju za

vo lon ti ra we iz ra znih raz lo ga, ali da je ve }i nom re~ o oni ma ko ji ima ju po tre bu da do |u do po tvr de da su vo lon ti ra li jer im je ona neo p hod na za da qi ì vot. Ta ko se is ti ~e da ne ki po tvr du o vo lon ti ra wu uzi ma ju jer è le da je uvr ste u svo ju rad nu bi o gra fi ju, na ne kim fa kul te ti ma ta po tvr da je uslov za do bi ja we bo do va, a ne ki ma je ona va `na jer è le da kon ku ri {u za od re |e ni po sao

ko ji je u bli skoj ve zi s wi ho vim oba vqe nim do bro voq nim ra dom. Za rad na Olim pi ja de 2012. go di ne, ko ja je u to ku u Lon do nu, an ga ò va no je 70.000 vo lon te ra. Wih oko 1.000 ra di na aero dro mu “Hi trou” na do ~e ku spor ti sta, funk ci o ne ra, me di ja. Mi lion vo lon te ra pri sko ~i lo je u po mo} Ja pan ci ma po sle ra za ra ju }eg ze mqo tre sa i cu na mi ja ko ji je pro {le go di ne za hva tio Ze mqu iz la ze }eg sun ca. Oni su po ma ga li u ot kla wa wu wi ho vih po sle di ca i opo rav ku ze mqe. Oko 1,3 mi lion vo lon te ra u sve tu an ga ò va no je pri Cr ve nom kr stu i Cr ve nom po lu me se cu. Oni {i rom sve ta ra de na pro mo ci ji zdra vqa, le ~e wa i uslu ga iz tih obla sti, so ci jal noj in klu zi ji... Po zva ni~ nim po da ci ma, u Evro pi vo lon ti ra oko 100 mi li o na qu di jer su mno gi u to me pre po zna li mo gu} nost da bu du hu ma ni, upo zna ju dru ge qu de i obi |u svet. U Ve li koj Bri ta ni ji vo lon ti ra wem se ba vi ~ak 38 od sto sta nov ni {tva, u Poq skoj vo lon ti ra oko 18 od sto, u Ir skoj i Ne ma~ koj vi {e od 33 od sto. Sve wih po ve zu je è qa da po mog nu dru gi ma, ali i svom dru {tvu, da na pre du ju u ka ri je ri – jer su sve sni da i vo lon ti ra wem sti ~u no va zna wa i ve {ti ne bit ne za pro fe si o nal ni raz voj, po tre ba da upo zna ju qu de i stek nu no va pri ja teq stva. Ve }i na kao mo tiv za vo lon ti ra we na vo di i sre }u ko ju ose }a ju ka da su ko ri sni dru {tvu, a ve li ki broj wih is ti ~e i pu to va we ko je im taj vid hu ma no sti omo gu }u je. Q. Ma le {e vi}

PRI VRE ME NO OTVO REN GRA NI^ NI PRE LAZ JA [A TO MI] – FEW

Najezda rumunskih kupaca Na {e i ru mun ske vla sti po sti gle su do go vor da gra ni~ ni pre laz Ja {a To mi} – Few pri vre me no po no vo bu de otvo ren do 20. av gu sta, od 9 do 18 ~a so va. To }e na ro ~i to po go do va ti vla sni ci ma tr go vi na u po gra ni~ noj op {ti ni Se ~aw, ali i ru mun skim kup ci ma ko ji pre la ze dr àv nu me |u u po tra zi za jef ti ni jim pre hram be nim ar ti kli ma. Ru mun ski gra |a ni, pre te è no iz su sed nog Fe wa, do la ze u Ja {u To mi} da bi se snab de li ì vot nim na mir ni ca i slat ki {i ma po mno go ni ìm ce na ma, a ne pro pu {ta ju pri li ku da tor be i ge pe ke na pu ne i jef ti nim ci ga re ta ma i pi }em. Ta ko oni obez be |u ju svo je me se~ ne po tre be za sred stvi ma za hi gi je nu, {e }e -

rom, uqem, bra {nom i tra di ci o nal nom “ve ge tom”. Pu tu ju i na {i za Ru mu ni ju, pre te `no za Te mi {var, gde ima ro be ko ja je jeft ni ja ne go kod

nas. U ve li kim tr `nim cen tri ma u se di {tu Ti mi {ke ù pa ni je mo è se pro na }i kva li tet na i bren di ra na sport ska opre ma. Ali, i ko `ne èn ske i mu {ke

ci pe le, san da le po zna tih ita li jan skih mar ki – za sa mo 20 do 30 evra. Pri vre me no otva ra we gra ni~ nog pre la za sprem no je do ~e ka la i tr go vi na “Agros” iz Ja {e To mi }a i obez be di la do voq no ro be da pod mi ri po tre be svo jih stal nih ku pa ca i kom {i ja Ru mu na. Gra ni~ ni pre laz Ja {a To mi} – Few, iako opre mqen po evrop skim stan dar di ma, i da qe ima sta tus pri vre me nog i otva ra se sa mo to kom ve }ih pra zni ka, do go vo rom ru mun ske i srp ske stra ne. Pla ni ra se, me |u tim, we go va pre ka te go ri za ci ja u me |u na rod ni, za {ta je sa gla snost da la Vla da Sr bi je. @. Ba la ban

VESTI Tajnost podatka i maloletne `rtve

Mogu li Romi da jedu u „Mekdonaldsu”

Za {tit nik gra |a na, Udru è we no vi na ra Sr bi je i Ne za vi sno udru è we no vi na ra Sr bi je naj o {tri je su osu di li ob ja vqi va we po da ta ka ko ji ma se omo gu }a va pre po zna va we ma lo let nih `r ta va kri vi~ nih de la i wi ma i wi ho vim po ro di ca ma na no se do dat ne pat we. Ovih da na ob ja vqe no je vi {e tek sto va o si lo va wu mla |e ma lo let ni ce, s fo to gra fi ja ma we ne po ro di~ ne ku }e, na zi vom me sta i uli ce gde ì vi, i da ti su ini ci ja li li~ nih ime na. Ti me je prak ti~ no ot kri ven wen iden ti tet i do dat no joj je i du go ro~ no ote à na ve} pre te {ka si tu a ci ja, na vo di se u za jed ni~ kom sa op {te wu. Ta kvi na pi si, ka ko se oce wu je, ni su no vi nar stvo i ne ma ju ve ze s jav nim in for mi sa wem. Wi ma se na no si do dat ni bol `r tvi i we noj po ro di ci i uru {a va ugled no vi nar ske pro fe si je. Za {tit nik gra |a na i oba na ci o nal na udru è wa no vi na ra upu ti li su apel ~la no vi ma po ro di ca i dru gim gra |a ni ma da se, bez ob zi ra na {ok u ko jem su zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la, uz dr è od iz no {e wa li~ nih po da ta ka i po ro di~ nih pri li ka naj {i roj jav no sti.

Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} pod ne la je tu `bu pro tiv re sto ra na „Mek do nalds„ u No vom Sa du jer je obez be |e we re sto ra na za bra ni lo ula zak rom skoj de ci, ja vqa ju agen ci je. Po ve re ni ca ka è da je tu `ba pod ne ta jer je oce we no da je re~ o „stra te {ki va `nom slu ~a ju”: – Pod no si mo tu `be on da ka da pro ce ni mo da je to stra te {ki va àn slu ~aj. Ni na ko ji na ~in ne sme bi ti dis kri mi na ci je u pru à wu uslu ga – na ve la je Ne ve na Pe tru {i}. Tu `ba je pod ne ta pro tiv pri vred nog dru {tva „Naj sfuds re sto ra ni” iz Be o gra da, vla sni ka re sto ra na „Mek do nalds„ u Sr bi ji, a slu ~aj je “po kre nu la” No vo sa |an ka ko ja je pro te sto va la zbog to ga {to obez be |e we re sto ra na „Mek do nalds„ u No vom Sa du 10. ju la ni je do zvo li lo da s wom u re sto ran u|e i tro je rom ske de ce. Kom pa ni ja „Mek do nalds„ sa op {ti la je ta da da }e is pi ta ti slu ~aj dis kri mi na ci je ma lih Ro ma u re sto ra nu u No vom Sa du i na ja vi la da }e naj stro è ka zni ti obez be |e we.

Neèqena reakcija na vakcinu protiv novog gripa? Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je (ALIMS) do bi la je od Hr vat ske agen ci je za le ko ve in for ma ci je da se kod ne kih pa ci je na ta is po qio ta ko zva ni @i li janBa re ov sin drom na kon pri me ne vak ci ne ti pa „fo se tri ja”, pro tiv no vog gri pa H1N1, me |u ko ji ma je i jed na hr vat ska dr à vqan ka ko ja je vak ci ni sa na u Sr bi ji i le ~e na na VMA. – Sam slu ~aj iz {tam pe ni je me di cin ski po tvr |en i po treb no je jo{ do dat nih in for ma ci ja da bi se pro ce nio: od ~e ga je sve pa ci jent ki wa bo lo va la, ko je le ko ve je isto vre me no pri me wi va la, kom plet na kli ni~ ka sli ka is po qa va wa ne è qe ne re ak ci je i to ka da su po ~e li simp to mi, ko li ko su tra ja li, da li su se po vu kli – iz ja vio je Ta nju gu ru ko vo di lac Na ci o nal nog cen tra za far ma ko vi gi lan cu ALIMS-a Mar ko Eri}. Eri} ka è da je ALIMS od mah po do bi ja wu in for ma ci je oba ve stio stru~ wa ke s VMA da bi oni da qe is tra ì li slu ~aj jo{ iz 2010. go di ne i pro ve ri li re le vant nost in for ma ci ja i even tu al no po sto ja we sum we u ne è qe nu re ak ci ju na vak ci nu.

sreda8.avgust2012.

BAK TE RI JE I GQI VI CE VRE BA JU U TA WI RU

Mleko najosetqivije Ka kvu hra nu je de mo i mo è li u ki o sci ma br ze hra ne, mle ve no se tvr di ti da su nam na mir ni ce is - me so, pqe ska vi ce i }e vap ~i }i sa prav ne, pi ta wa su ko ja u ove trop - ti ma sto je i ~e ka ju kup ce. Iz nu ske da ne ~e {}e po sta vqa mo jer tri ce i pa {te te ta ko |e su pod lo smo, upr kos stal nim re dov nim i `ne kva re wu uko li ko se ne ~u va ju van red nim kon tro la ma wi ho ve is - pra vil no. Wih va qa is kqu ~i vo prav no sti, sve do ci ~e stih tro va - ~u va ti u fri ì de ri ma, i to sa mo wa, aler gi ja i te ìh obo qe wa dan ili dva. iza zva nih ne is prav nom hra nom. I Re dov noj kon tro li pod le ù i do ma }i pro iz vo |a ~i i uvo zni ci so ko vi i bez al ko hol na pi }a ko ji oba ve zni su po si li za ko na na sta - su po sled wih go di na pre pla vi li lan nad zor i kon tro lu kva li te ta na {e tr ì {te, a ~i ja po tro {wa i zdrav stve ne is prav no sti pre - znat no ra ste u let wim me se ci ma. hram be nih pro iz vo da. Tu su i re - Pro iz vo di ih sva ko, od ve li kih dov ne me re ra znih in spek ci ja, od fa bri ka do ma lih za nat skih rad Mi ni star stva zdra vqa (sek to ra wi. [ta se kri je u ~a {i tih na pi za sa ni tar ni nad zor), do Po qo - ta ka? pri vred ne i Tr ì {ne in spek ci je. – Kon tro le so ko va i bez al ko Pro pu sti se ipak de {a va ju, ka ko u hol nih pi }a po ka zu ju da su oni mi ma wim ra di o ni ca ma i po go ni ma, kro bi o lo {ki do bri, ali he mij ski ta ko i u fa bri ka ma pre hram be nih ar ti ka la. Od svih epi de mi ja ko je po ga |a ju Ju `no ba~ ki okrug, 80 od sto na sta je zbog za ga |e wa hra ne. Re zul ta ti is pi ti va wa po ka zu ju da su naj ~e {}i raz lo zi to me bak te ri je, ple sni i gqi vi ce. Mo è se re }i da je 30 od sto svih na mir ni ca bak te ri o lo {ki za ga |e no, {to je po sle di ce to ga {to ne zna mo da {a ro li ki – ka è na {a sa go vor ni ~u va mo hra nu, i to u svim seg men - ca. – To je pod ru~ je pro iz vod we ti ma we nog pu ta od wi ve do tr pe - ko je do zvo qa va raz ne kom bi na ci je ze. Ona se za ga |u je jo{ u vre me u pra vqe wu na pi ta ka, pa su i he pro iz vod we, gde je mno go kri ti~ - mij ski sa stoj ci ra zno li ki. nih ta ~a ka ka da mi kro or ga ni zmi Aler ge ni u na mir ni ca ma po do spe va ju u hra nu. To se do ga |a i seb no su ak tu el ni. In ter na ci o na pri li kom tran spor ta, ~u va wa i li za ci ja je la i {i re we lan ca br ze pri pre me hra ne. hra ne, kao i no vi na ~i ni ku va wa i Ko je na mir ni ce su po seb no ose - ~u va wa na mir ni ca, znat no su pro tqi ve? Naj ~e {}e su za ga |e ni mle - me ni li na {u is hra nu. Do la zak no ko i mle~ ni pro iz vo di. vih mo le ku la na ko je na{ or ga ni – Mle ko naj ~e zam ni je us peo da se {}e ku pu je mo pa pri la go di do pri Trideset odsto ste ri zo va no, ali neo je eks plo zi ji namirnica je ako se ne ~u va pra nu tri tiv nih aler vil no, la ko se ge na. Aler gi je od bakteriolo{ki kva ri – ka è nu ta kve hra ne mo gu zaga|eno, jer tri c i o n ist k i w a bi ti bla ge, ali se ne zna mo da ~u va mo Sne à na Po pin. – mo gu is po qi ti i hranu, i to u svim Za to mle ko u pro na pa di ma ast me. segmentima wenog dav ni ca ma mo ra Adi ti vi, ve {ta~ ke sve vre me bi ti u bo je, è la tin, sul puta od wive f r i ` i d e r i m a . fi di, glu ta ma ti, do trpeze Isto se od no si i tar ta zin, ni tra na be le si re ve, pa ti... omo gu }a va ju vla ku i mle~ ne na ma ze. Sla do led ~u va we i sta bi li za ci ju na mir ni spa da u po sla sti ce ko je zah te va ju ca, po boq {a va ju ukus i da ju im le po seb nu pa `wu pri li kom pri pre - pu bo ju. Pre 20 go di na adi ti vi su me i ~u va wa. Za fi lo ve za tor te i ima li sto ti nak pro te i na, a da nas ko la ~e ni ka ko ne bi tre ba lo ko - ih ima ju na hi qa de. ri sti ti ter mi~ ki neo bra |e na ja ja – Ti pro te i ni su uzrok aler gi ja zbog opa sno sti od sal mo ne le. Dru - i ne to le ran ci je or ga ni zma na hra ga gru pa na mir ni ca ose tqi vih na nu. Za sve one ko ji su aler gi~ ni na kva re we su me so i me sne pre ra |e - „ne {to” u hra ni je di ni iz laz je iz vi ne. Po seb no je ose tqi vo ono me - be ga va we ta kvih na mir ni ca, {to so ko je je bi lo za le |e no. Va qa ga ni je la ko. Na i me, na de kla ra ci ja br zo za le di ti i br zo ota pa ti, a ne ma ~e sto ne do sta ju po da ci o sa da sto ji na sob noj tem pe ra tu ri i stoj ci ma pa po tro {a ~u ni je la ko sa ti ma se po la ko od mr za va. Jed - na iz beg ne na mir ni cu ko ja mo è nom oto pqe no me so vi {e se ne sme na ne ti {te tu we go vom zdra vqu. za le |i va ti. Mle ve no me so na ro - Uz to, ni po tro {a ~i ne ma ju na vi ~i to je ose tqi vo, ali upr kos tom ku da ~i ta ju sa dr àj de kla ra ci ja – sa zna wu, u na {im me sa ra ma, kao i ka è dr Po pin. J. Bar bu zan

EVROP SKA UNI JA PO MA @E NA [E PRED [KOL SKO VAS PI TA WE

Milioni evra poboq{avaju vrti}e U okvi ru pro jek ta “Una pre |i va we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa u Sr bi ji” (IM PRES), ko ji za jed ni~ ki spro vo de Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je i Evrop ska uni ja, ovog le ta u to ku su iz ra da pri ru~ ni ka o sa mo vred no va wu vas pi ta ~a, ko ji na {i eks per ti za tu oblast ra de u sa rad wi s eks pe ti ma iz Ir ske, kao i raz voj spe ci jal nih pro gra ma za rad s de com iz ose tqi vih gru pa, na ~e mu, osim eks pe ra ta iz Bel gi je, sa ra |u ju i stru~ wa ci iz Unicefa. Ovog le ta bi }e za vr {en i pra vil nik o is hra ni, ne zi i pre ven tiv noj za {ti ti, kao i pra vil nik o so ci jal noj za {ti ti, a u to ku je i iz ra da pro gra ma za rad s de com na bol ni~ kom le ~e wu. Ovaj pro je kat, ko ji s 3,75 mi li o na evra iz pret pri stup nih

fon do va na me we nih Sr bi ji fi nan si ra Evrop ska uni ja, ima za ciq da do pri ne se so ci jal noj in klu zi ji i sma we wu si ro ma {tva una pre |i va wem uslu ga u obla sti pred {kol skog vas pi ta wa i {i re wem we go ve do stup no sti za svu de cu, a po seb no onu iz ose tqi vih gru pa. To je za sa da pi lot-pro je kat u ko jem u~e stvu je 15 op {ti na iz ce le Sr bi je, me |u ko ji ma su i voj vo |an ske – Ru ma i Be o ~in. Pro je kat je za po ~et pro {le go di ne i tra ja }e do 2014, a do sa da se u okvi ru we ga radi i na una pre |i va wu za kon skog okvi ra s po seb nom pa `wom po sve }e nom po tre ba ma ose tqi vih gru pa, una pre |u je se pri stup pred {kol skom vas pi ta wu i kva li tet we go ve po nu de da bi {to vi {e od go va ra li sa moj za jed ni ci, ali i ro di te qi ma i de ci iz ovih gru pa. D. D.

reporta@e

sreda8.avgust2012.

dnevnik

NA DE LI BLAT SKOJ PE [^A RI KRAJ KO VI NA KU JU PLAN ZA O@I VQA VA WE SE LA [U MA RAK

Vred ne è ne i pe sak pri pi to me o ze }i se pi to mom voj vo |an skom rav ni com od Be o gra da do di vqeg [u mar ka, ka ko ga na zva {e we go vi se qa ni, bi lo je po treb no ne kih sat i po, ili ti osam de set ki lo me ta ra pu ta. Pro |o smo sva po zna ta nam me sta: Pan ~e vo, Ko vin, Ba va ni {te, Gaj i kad smo ve} po mi sli li da smo za lu ta li, na i |o smo na ta blu „[u ma rak”. A [u ma rak, pa ba{ i ni je {u ma rak, pre bi se re klo ma lo di vqi ne u pi to mi ni. Jer u {u mar ku ra ste smre ka, ra stu mno ge le ko vi te biq ke, a od sko ro i aro ni ja, ko ja nas je i pod sta kla na ova ko „da lek” put. Ma, ra ste i far ma ko za, od ~i jeg se mle ka pra vi sa pun, ra stu i ma gar ci, kra ve, ra ste i et no-so ba za po nos i po se te eks kur zi ja. Sve ga ima u [u mar ku, qu di naj ma we. – Do bro do {li u di vqi [u ma rak. Do bro je da do |o ste kad je pa la ki {a, ina ~e od pe ska ne bi ste mo gli vo zi ti – do ~e ka la nas je Du {i ca De jak, na {a do ma }i ca, po qo pri vred ni ca i pred sed ni ca Ak ti va è na 1 iz ovog ma log me sta od sve ga 80 du {a u dva de se tak ku }a. Za go ste pri sti gle iz mi li on ske me tro po le osam de set qu di zvu ~i pro sto ne ve ro vat no. Zna ju jed ni dru ge u ma li prst, zna ju ka ko di {u, {ta ku va ju do ma }i ce za ru ~ak, {ta ko u wi vi i ka da sa di. – Pre ne ko li ko go di na smo se le i do go vo ri le se da osnu je mo Ak tiv è na 1. Ne ma tu ne ke ve li ke pri ~e, sve {to se do go vo ri mo, to i ura di mo. Na rav no, uvek nam po mog nu i na {i mu {kar ci. Ta ko smo sre di li i Dom kul tu re ko ji je bio za pu {ten, okre ~i li ga i sa da u we mu sla vi mo No vu go di nu, or ga ni zu je mo ma ni fe sta ci je kao {to je Krof ni ja da, Gu la {i ja da, Po kla de, pro sla va Pr vog ma ja kao na {e se o ske sla ve – pri ~a Du {i ca u da hu, dok nas po sta vqa za sto is pred ku }e ku va ju }i do ma }u ka fu, onu s mno go kaj ma ka – ne {te di. Iz ku hi we i da qe do pi re wen glas, ne sta je s pri ~om ova ve dra è na, okret na i spret na i u {e zde se tim.

Ve ra Fi li po vi} vo di far mu, a sa dru ga ri ca ma pri pre ma et no-ku }u u ko joj }e se na }i i sto let ni }i lim

Ka roq De jak ga ji aro ni ju

– Pr vi maj sla vi mo kao se o sku sla vu jer smo ina ~e po de qe ni, ima i Ma |a ra i Sr ba, pa smo hte li ne {to {to je za jed ni~ ko. Moj su prug je Ma |ar, a ja sam Srp ki wa, `i vi mo le po, ni ka da ni smo ose ti li tu raz li ku, je di no {to sam mo ra la da na u ~im ma |ar ski zbog sve kr ve. Ni je hte la sa mnom da pri ~a srp ski – sme je se Du {i ca gro ho tom, dok se wen su prug Ka roq uba cu je u raz go vor svo jim ti him, od me re nim gla som – su {ta su prot nost su pru zi.

– Vi di te ova br da {ca na ko ji ma je smre ka? – okre }e se i po ka zu je ru kom. – E, tu ima i ra znog le ko vi tog bi qa. Do sko ra sam pra vio ra ki ju od smre ke, od li~ na je, ali sa da ne sme mo da je be re mo u {u mi, sa mo ov de po br du. No, ono {to je bit no, zbog ~e ga sam to po me nuo, je ste i da pla ni ra mo pri ku pqa we le ko vi tog bi qa i smre ke, ma lo da za po sli mo qu de i oì vi mo se lo. Na rav no, sve }e to i}i pre ko Ak ti va è na 1 jer je i to bi la wi ho va ide ja – pri ~a Ka roq. @e le li smo da nam po ka è te za sa de aro ni je ko ja }e we mu, su pru zi i se lu do ne ti ko rist u sko ra {we vre me. Dok ga zi mo na kva {e nim pe skom, gle da mo ka ko da se ne ugli bi mo, a Ka roq kao da se prav da. – Po gle daj ka kva nam je ba {ta, ma, i pa ra dajz je od li ~an, a ra ste na pe sku. Ni je ov de ba{ to li ko lo {a ze mqa, mo è da se uz ga ji sve, sa mo tre ba str pqe wa i ra da. Ja po sle po sla u Ko vi nu, gde ra dim za „Voj vo di na {u me„, do |em ov de i ba vim se aro ni jom. Bi la je ne {to pro pa la pa sam mo rao da je opo ra vqam, sa da na pre du je, ta ko da se na dam ro du sle de }e go di ne jer ona ra |a tek tre }e go di ne po sa |e wu – ob ja {wa va ovaj ti hi Ma |ar dok

TE REN QU BAV NE PO E ZI JE STAN KA HOL CE RA, SI NA PO ZNA TOG FUD BA LE RA NE KA DA [WE JU GO SLA VI JE

PA RA PLE GI ^A RI IZ OPOV SKOG UDRU @E WA NA „APA TIN SKIM RI BAR SKIM VE ^E RI MA”

Pri ~a ko ja ne ma ve ze s fud ba lom

Ve {ti s var ja ~om i rav no prav ni o kom „Apa tin skih ri bar skih ve ~e ri„, me |u broj nim tak mi ~ar skim eki pa ma, kraj va tre i ko tli }a u ko ji ma je kr~ kan pa pri ka{, za te kli smo i osmo ~la ni tim opov skog Udru ` e w a pa r a p le g i ~ a r a i kva dri ple gi ~a ra. – I na ovaj na ~in è le li smo da do ka è mo i po ka è mo da mo è mo bi ti rav no prav ni s oni ma ko ji ni su ve za ni za ko li ca. Pre vas hod no je bit no da bu de mo vi dqi vi i pri me }e ni

Go ran Ve zmar i Sa va La zin

u dru {tvu pa se i ta ko iz bo ri mo za pri stup svim objek ti ma – ob ja {wa va ci qe ve pred sed nik udru `e wa Sa va La zin. Ne dav no je osno va no i oku pi lo oso be s in va li di te tom iz ~i ta ve Voj vo di ne, ko ji ni su bi li za do voq ni tret ma nom i ak tiv no sti ma svo jih ma ti~ nih me snih sa ve za. – Na{ ~lan je i Apa ti nac Go ran Ve zmar, ko {ar ka {ki

re pe zen ta ti vac i mno go pu ta naj br ì sprin ter Sr bi je na to~ ko vi ma, Zo ran Pe te, u{ao u Gi ni so vu kwi gu vo ze }i ma ra ton do So lu na, a sport skim re zul ta ti ma se i ja, eto, mo gu po hva li ti kao pr vi re pre zen ta ti vac u eki pi biv {e Ju go sla vi je – skro man je La zin. Pri zna je da je upra vo Ve zmar pred l o ` io da, s pro gram s kim ci q em, pr v i put u~e stvu ju na ovoj ma ni fe sta ci ji. Ne i po sled wi. – Do {li smo da bi smo i sa mi ne {to sli~ no or ga ni zo va li, ali ne sa m o za oso b e s in v a l i d i t e t om – ob ja snio je La zin. ^la n o v i Udru è w a iz Opo v a bo r a v i l i su dva da n a u Apa t i n u, ra do bi osta li i du è, ali za vi {e ni su ima li pa ra. Mal te ne, ne bi ima li do voq no ni za vo du i hleb bez ma l e do n a c i j e Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke. – Zbog ve li ke vru }i ne ni smo mo gli da vi di mo sve {to pru à grad i oko li na, ali ono {to je smo – odu {e vi lo nas je. Na ro ~i to go sto qu bi vi qu di! Ve ru je mo da }e mo usko ro opet do }i, da obi |e mo i Re z er v at pri r o d e „Gor w e Podu na vqe„, pa mo `da i za baci mo udi ce u Du nav – pla ni ra La zin. J. Prel ~ec

– Ov de je sve pri rod no, ni {ta se ne pr ska, ima i Sta ri bu nar po no vo ra di mno go le ko vi tog bi qa ko je mo è mo ko ri sti ti u pro iz vod wi – Ma, sve ga ima mo, do la ze nam i sa pu na od ko zjeg mle ka. Zbog to ga eks kur zi je da vi de et no-so bu ko ju je far ma i osno va na u [u mar ku. smo po ~e le da opre ma mo – u ho du Za sa da ima mo sta do od 23 ko ze, 45 pri ~a ju uvo de }i nas u ku }u. U so bi sve mi ri {e na sta ro, ov ce, dva ma gar ca, kra ve, te lad, ko mo de, lam pe od sto go di na, fe ì vi nu. Sve je na pri rod noj is pa wer, po su de za xem, }i li mi, ku {i, a te lad, po mo joj ide ji, hra ni va ri ce, mi qei, ja stu~ ni ce s ri mo ko zjim mle kom, {to se po ka za {e qe-ra dom i ured no na ve ze nim lo vr lo uspe {nim. Ko zje mle ko ini ci ja li ma, pe {kir s gr bom ne ma ve li ku ma snu je di ni cu, ali Sr bi je ko ji je ve zla Ve ri na pra ima ve li ki broj pro te i na – po no ba ka. Zi do vi na ~i~ ka ni di plo sno pri ~a Ve ra dok nam la ga no ma ma, pri zna wi ma ko ja su za slu pri la ze ma gar ci i po sta vqa ju se è na na mno go broj nim su sre ti za ~e {ka we. ma i tak mi ~e wi ma è na, {to u Voj vo di ni, {to {i rom Sr bi je. Op {ti na ne ma za le ko vi to bi qe Po no sno po ka zu ju ~i tav ko fer pun isto ri je, ne zna se {ta je Ak tiv è na 1 tra ìo je od op {ti ne Ko vin pro sto ri je u ko ji vred ni je i lep {e, da li to tka ma bi se pri ku pqa lo le ko vi to bi qe. Za sa da je op {ti na osta la we, ve ze we i he kla we, ili wi ho ne ma, ali se [u mar ~a ni na da ju da }e ume sto pla ni ra ne pro dav va è qa da ma li „di vqi [u ma ni ce ko ja ne bi ima la ni ka kvog zna ~a ja, ni }i ot kup no me sto. Bi rak” pri ka ù sve tu kao me sto qa ima do voq no, a qu di su voq ni da ga sa ku pqa ju, jo{ osta je na vred no po me na. vla sti ma da pre po zna ju ide ju i po dr è je. La ga no, ona ko voj vo |an ski, kre nu smo ku }i. Du {i ca i Ve ra pra te dva mi nu ta. Kad ta mo, a ono stvar Je dan nam sta je pod ru ku, dru gi nas do ka pi je. no far ma, jo{ uvek u grad wi i se ku pa u pe sku, a Ve ra i Du {i ca – Vi de }e te, bi }e ov de mno go de opre ma wu, ali far ma. Far mom ru - ot kri va ju {ta sve ima ju na far mi. {a va wa, do la zi }e te vi kod nas ko vo di è na Ve ra Fi li po vi}, jer U {ta li se na se nu ba {ka re ma~ jo{! – po vi ka {e uglas. u ovom se lu bez è ne ne ma ni ku ke ke, sklo ni le se od vru }i ne, a te le Na sme ja smo se – ve ru je mo da ho ni mo ti ke. Mil ka usta je da nas po zdra vi. }e mo. Z. Dra go je vi} ru kom mi lu je za sad, kao da è li da ga do di rom pod stak ne na rast. I usred na {e ma le pri ~e po ja vi se Du {i ca, mo ra mo da kre ne mo na far mu u cen tru se la ko ju je osno vao, ko bi dru gi ne go Ak tiv è na 1. – Do {la je è ni ca iz Ga ja ko ja ra di na far mi pa da ode mo da vi di te – po zi va nas Du {i ca. K’o po na re |e wu tr ~i mo za wom, je dva je sti è mo, mi sli mo se „br za li je”, ne ~u di {to su za ta ko krat ko vre me ove è ne po sti gle to li ko uspe ha sa svo jim udru è wem. U|o smo u „golf”, ve ro vat no pu no le tan, ali jo{ uvek vo ze }i i kre nu smo u cen tar, uda qen ~i ta va

re zi me Hol cer na pro sto ri ma eks-Ju go sla vi je evo ci ra uspo me ne na fud bal, a u Sr bi ji na Ni{. Ipak, Stan ko Hol cer, ro |en 1975. u Ma ri bo ru, ne `e li da raz go vor s no vi na ri ma ide u tom sme ru – fud ba lu. Krat ko }e re }i – da, Dra gan Hol cer i ja smo krv ni srod ni ci (otac i

sim pre zi me Hol cer ko je je po zna to i po mom de di, bor cu pro tiv fa {i zma ko ji je po gi nuo u Dru gom svet skom ra tu, a i da nas jed na uli ca u Ma ri bo ru no si we go vo ime. Po ro di ca Hol cer ima slo ve na~ ko, ne ma~ ko i ita li jan sko po re klo, a ja, na pri mer, od 2000. go di ne `i vim u Am ster da mu.

Hol ce ri su i Ni {li je Ma ko li ko Stan ko be ào od fud ba la, kroz ì vot ga pra te se }a wa sta ri jih i sre do ve~ nih, a na we go vog pre zi me wa ka Dra ga na, od no sno oca. Taj Hol cer za de vet go di na igra wa za re pre zen ta ci ju SFRJ upi sao je 52 utak mi ce u dre su na ci o nal ne se lek ci je. Iz ni {kog „Rad ni~ kog„ 1967. go di ne od la zi u split ski „Haj duk„ i to je u to vre me bio tran sfer ko ji je po di gao do sta pra {i ne. U Spli tu }e vam re }i da je Hol cer dru gi igra~ u isto ri ji tog klu ba ko ji je, po sle Vu ka sa, bio ka pi ten eki pe, a ni je bio ro |e ni Spli }a nin. Po tom je {est go di na igrao u Ne ma~ koj za „[tut gart„, a ka ri je ru je za vr {io u „[al keu„, du go ì vi u Spli tu. Ina ~e, Dra gan Hol cer ro |en je ja nu a ra 1945. u ba ra ci jed nog ne ma~ kog lo go ra ne da le ko od Ber li na. Otac Ma ri bor ~a nin po gi nuo je u par ti za ni ma, a maj ka Ni {lij ka po za vr {et ku ra ta vra ti la se u Ni{. @i vot na pri ~a ko ja ve ro vat no za slu ù je film, a mo `da }e je ba{ Stan ko is pri ~a ti. sin), ali ovo je pri ~a ko ja ne ma ve ze s fud ba lom. Po vod za raz go vor je no va kwi ga pe sa ma „Nek ì vi qu bav„ {tam pa na u edi ci ji „Be li lo„ iz da va~ ke ku }e „Ka i ros„ iz Srem skih Kar lo va ca. Pla ni ra da u sep tem bru do |e u No vi Sad i Be o grad ra di pro mo ci je kwi ge, ali i da se sret ne sa sta rim po zna ni ci ma. – Sve {to sam do sa da ra dio, è leo sam da ura dim sam i da ta ko do |em do uspe ha – ka è Stan ko. – S dru ge stra ne, ve o ma sam po no san na to {to no -

Stan ko se pri se }a da je i on {u ti rao lop tu u Ma ri bo ru, ali da su mu zi ka i po e zi ja od ne le pre va gu i da je tu po ka zao svoj ta le nat. Pet na e stak go d i n a bio je pri s u t an na estra di, po seb no u vre me ka da je ra dio kao pro du cent i me na xer Vla de Ka lem be ra, Sa we Do le `al, Vla di mi ra Ko ~i {a Ze c a iz „No v ih fo s i l a„, Zdrav ka [ken de ra, Da ni je la Po po vi }a... – Zbog stal ne iz lo `e no sti u jav no sti i po sla ko jim sam se

Po no san na pre zi me Hol cer

ba vio na estra di, a na ro ~i to zbog pi sa wa ù te {tam pe o mo jim, na vod nim, skan da li ma i afe ra ma, od lu ~io sam da se po vu ~em i od se lio sam se u Am ster dam, gde sam ku pio stan, ma da mi je Ju ga osta la u sr cu i u wu se ra do vra }am – pri ~a Stan ko. – Ipak, ni sam od onih ko ji mo gu da se ve ù za jed no me sto pa mo gu da ka èm da sam ob i {ao ceo svet. Dve i po go di ne ì veo sam na Flo ri di, a po tom go di nu i po kod ro |a ka u Austra li ji. Bio sam ne dav no u Ni {u kod se stre, se }am se popfe sti va la u Zre wa ni nu pre vi {e od de ce ni je, ’98–’99. I da nas ima po nu da da na sta vim mu zi~ ku ka ri je ru i po e zi ju, ali dok se ne od lu ~im pi {em. Stan ko ka è da je zbir ka pe sa ma „Nek ì vi qu bav„ – a aso ci ra na ne ki od mu zi~ kih

hi to va – plod du go go di {weg ba vqe wa po e zi jom i pro zom i da je sti ho ve po sve tio svo joj maj ci i svim è na ma sve ta – to li ko je kwi ga o qu ba vi, a qu ba vi ni ka da do sta. Do da je da iz we cr pi in si pra ci ju kao i iz svog do sa da {weg bur nog ì vo ta. – Do go vo rio sam pre vod svo je kwi ge qu bav nih pe sa ma na ru ski i en gle ski, u pla nu je da iz {tam pe iza |u do kra ja go di ne, a do ta da }e se pro mo vi sa ti na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je – pla ni ra Stan ko, ba{ kao {to o~e ku je da se opro ba i kao ro ma no pi sac. – Te mat ski ro man bi bio ve zan za moj ì vot i do ga |a je na estra di s ko je sam se po vu kao pre osam go di na. O sve mu }e mo vi {e pri ~a ti u sep tem bru, eto me ne kod vas u No vom Sa du. M. Suyum

crna hronika

dnevnik TRA GE DI JA U VAJ SKOJ, KOD BA ^A

Uto pio se mla di par Le {e vi mla di }a i de voj ke pro na |e ni su ju ~e oko {est sa ti u je ze ru Pro va la na do mak Vaj ske, kod Ba ~a. Po pr vim ne zva ni~ nim sa zna wi ma, re~ je o Vi o le ti \. (1996)

iz To va ri {e va i Bo ja nu [. (1992) iz De ro wa, mla dom pa ru ko ji je u po ne de qak po pod ne s dru {tvom i ~la no vi ma po ro di ce do {ao na ku pa we na ovo po zna to iz le ti {te. Po sled wi put su vi |e ni prek si no} oko 19 sa ti, a wi hov ne sta nak su pri ja vi li ro di te qi. Na be `i vot nim te li ma pro na |e nim ju ~e uju tru ni je bi lo tra -

go va na sil nih po vre da, a uzrok smr ti dvo je mla dih, ko ji su bi li ne pli va ~i, je uta pa we. Pret po sta vqa se da je do uta pa wa do {lo ubr zo na kon {to su u{li u je ze ro jer ni ko ni je pri -

me tio {ta se de si lo. Ve ro vat no ih je kao ne pli va ~e iz ne na di la du bqa vo da jer se na de lu pla `e gde se de si la tra ge di ja du go mo `e ho da ti po pli }oj vo di sve do za se ka na dnu gde se od jed nom na i la zi na du bi nu. Vi {e de ta qa o do ga |a ju i sa op {te we o~e ku je mo da nas iz no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

MA TI ^AR DVE GO DI NE UBI RAO OP [TIN SKI PRI HOD

Za dr ào mi lion di na ra od tak si Po à re va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Pe tra A. (1950) iz Za bre ge zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, sa op {te no je u PU Po à re vac. Pe tar A. je osum wi ~en da je ra de }i kao ma ti ~ar u Me snoj kan ce la ri ji Ku la, Ko bi qe i Za bre ga u Op {ti ni Ma lo Cr ni }e, to kom 2010. i 2011. go di ne, no vac do bi jen na ime tak si za iz da -

va we iz vo da iz ma ti~ nih kwi ga ro |e nih, ven ~a nih i umr lih kao i uve re wa o dr à vqan stvu za dr ào za se be ne u pla }u ju }i na ra ~un op {ti ne Ma lo Cr ni }e, na vo di se u sa op {te wu PU Po à re vac. Iz vr {e nim pro ve ra ma po li ci ja je utvr di la da je osum wi ~e ni ma ti ~ar za dr ào za se be oko 1.000.000 di na ra, ko je po tro {io, ka ko tvr di, za sop stve ne po tre be. (Ta njug)

sreda8.avgust2012.

UBI STVO U CEN TRU ZA OD VI KA VA WE OD DRO GA

Ubio {ti }e ni ka {ip kom Bra ni slav Pe ra no vi}, uprav nik Cen tra za od vi ka va we od dro ge „Sre te we” ubio je udar cem {ip kom u gla vu Ne boj {u Za rup ca (39), {ti }e ni ka ovog cen tra u Ja dran skoj Le {ni ci, kod Lo zni ce. Pe ra no vi} je po sum wao da je {ti }e nik uneo dro gu, zbog ~e ga ga je uda rio u gla vu i usmr tio na me stu. Ubi stvo se do go di lo prek si no} oko 22.20 ~a so va u dvo ri {tu Cen tra, a Pe ra no vi} je ubr zo uhap {en i od re |en mu je pri tvor. Po re ~i ma is tra `nog su di je Slo bo da na Ve li sa vqe vi }a, po sto ji sum wa da je ubi je ni {ti }e nik i ra ni je bio iz lo `en fi zi~ kom ka `wa va wu, ali }e se vi {e zna ti na kon {to stig nu re zul ta ti ob duk ci je. Si nod SPC je jo{ 2009. go di ne, ka da je sni mak bru tal no sti Bra ni sla va Pe ra no vi }a u pret hod nom cen tru za od vi ka va we ko ji je vo dio „Cr noj Re c i„ ob j a v qen u jav n o s ti, pre p o r u ~ io Ra { ko-pri z ren skoj epar hi ji da po kre ne cr kve no-sud ski po stu pak pro tiv we ga i da se Cen tar „Cr na Re ka„ras p u s ti, me | u t im, ta d a {wi epi skop Ar te mi je je to od bio da u~i ni. Po tom je i sam Ar te mi je ra{ ~i wen, ali ni je i Pe ra no vi}, ko ga je pro -

qa na osnovu snimaka iz „Crne Reke„. On je u po~etku negirao da je naredio batine u Centru, ali je kasnije priznao i poku{ao da ih opravda kao terapeutske i neophodne za dobrobit {ti}enika. Peranovi} je u me|uvremenu napustio manastir Crna Reka, ali je pre dve godine oti{ao u Jadransku Le{nicu, gde je osnovan novi Centar za odvikavawe od bolesti zavisnosti èm po {te no, za to {to ni smo ozbiq no shva ti li {ta je dan ne u rav no te èn ~o vek mo è ura di ti. Si nod ne ma vlast nad me snim epi sko pi ma, on ni je ~i nov nik Si no da, ali na{ stav ni je uzet u ob zir. Vi de lo se da je taj ~o vek ne u rav no te èn i na sil nik, ali, na à lost, ni cr kve ni po stu pak ni je po kre nut. U Epar hi ji ba~ koj pri zna ju da su po tom pre sta li da pra te taj slu ~aj, u i{ ~e ki va wu re ak ci je cr kve nog su da. Ogla si la se i Epar hi ja {a ba~ ka, ko ja je na ja vi la da }e se, uko li ko se do ka è da je sve{tenik Branislav Peranovi} ubio {ti}enika Centra za odvikavawe od droge, u slu~aj ukqu~iti i crkveni sud. U Eparhiji isti~u da je wihovo ogla{avawe o tom slu~aju

U Ministarstvu podse}aju na to da se le~ewe bolesti zavisnosti mo`e obavqati iskqu~ivo u zdravstvenim ustanovama dr`avnog, odnosno privatnog sektora, kojima je Zdravstvena inspekcija izdala dozvolu za rad. Uslovi koje zdravstvena ustanova mora da ispuni da bi se bavila le~ewem bolesti zavisnosti regulisani su Zakonom o zdravstvenoj za{titi, a

SPC ima {est centara za le~ewe zavisnika od droge Srpska pravoslavna crkva ima {est centara za le~ewe zavisnika od droga. U wima je le~ewe besplatno, a boravak dobrovoqan. Terapija traje tri godine, na~in `ivota tokom le~ewa je sli~an manastirskom, a kako tvrde u tim centrima, uspeh u izle~ewu je oko 95 odsto. Me|utim, pored tih zvani~nih crkvenih centara, bez ikakve stru~ne i dr`avne kontrole u Srbiji, prakti~no ilegalno, radi jo{ nekoliko kampova za le~ewe od bolesti zavisnosti.

Zakasnelo hap{ewe Proletos je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}, prilikom potpisivawa Memoranduma o saradwi MUP-a i SPC u borbi protiv kori{}ewa droga, izjavio da je „Crna Reka„ „stvar za hap{ewe”. Rekao je da su ga patrijarh SPC Irinej i vladika Porfirije molili da pohapsi organizatore nekada{weg centra za le~ewe narkomanije u manastiru „Crna Reka” jer imaju informacija da se time bave na drugoj lokaciji. – „Crna Reka„ je stvar za hap{ewe, to nema veze s crkvom. Nije dovoqno samo da policija hapsi dilere i one koji {vercuju drogu, potrebno je i da se ti qudi le~e. „Crna Reka„ nije model kako se to le~i u crkvi. Jedno je kad radi batina, a drugo kad neko le~ewe uradi svojom voqom – rekao je tada Da~i} pu sti la da ra{ ~i ni i [a ba~ ka epar hi ja. – Od go vor nost za tra ge di ju u Cen tru za le ~e we za vi sno sti sno se svi, pa i Srp ska pra vo slav na cr kva – iz ja vio je epi skop ba~ ki Iri nej. – Sma tram da, po sred no, svi mi sno si mo od go vor nost, i to mo ram da ka -

RA SVE TQE NA TE [KA KRA \A U DE SPO TO VU

Dvo jac osum wi ~en za kra |u i mu ~e we `i vo ti wa

posledica sve{teni~kog ~ina osumwi~enog Peranovi}a, i dodaju da Centar ~iji je Peranovi} upravnik nije u sklopu crkve. Op{tinsko tu`ila{tvo u Tutinu podnelo je svojevremeno optu`nicu protiv wega za krivi~no delo mu~ewa i nasi-

„Sretewe”. Tvrdio je da nikada nije prestao da se “bavi spasavawem du{a onih koji su na svom ìvotnom putu posrnuli” te da ni posle “ hajke koja se vodila protiv wega, kada je optuìvan da je batina{ i silexija”, nije odustao od svoje misije. Centar za odvikavawe od droge u Jadranskoj Le{nici kod Loznice nije imao saglasnost za obavqawe zdravstvene delatnosti i Ministarstvo zdravqa }e, u skladu s nalazima drugih dràvnih organa, ispitati podatke koji se odnose na status i wegovu delatnost, saop{teno je u tom ministarstvu.

bli`i uslovi u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova – Pravilnikom o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu`be. Pacijenti oboleli od bolesti zavisnosti le~e se i na psihijatrijskim odeqewima zdravstvenih ustanova, a na primarnom nivou – u domovima zdravqa. Tako|e, vi{e 1.000 pacijenata le~i se u Specijalnoj bolnici za le~ewe bolesti zavisnosti u Beogradu, kao i u sedam ustanova u privatnoj praksi. Q. Male{evi}

VRU ]I NA UZI MA DA NAK

Pre mi nuo na auto bu skom sta ja li {tu

Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan nog se la Piv ni ce. Po seb na te Na pla tou is pred @e ci pod ne la je kri vi~ nu pri ma me |u me {ta ni ma je bru tal le zni~ ke sta ni ce u No vom ja vu pro tiv @eq ka V. (1989) nost ko ju su po ka za li pre ma Sa du, od no sno na po ~et iz De spo to va i Alek san dra psu ~u va ru ko jeg su pre kla li. nom sta ja li {tu grad skog J. (1989) iz Piv ni ca zbog – Od pred s tav n i k a Dru auto bu sa li ni je 4, ju ~e pre osno va ne sum we da su iz vr {tva za za {ti tu ì vo ti wa pod ne oko 10.30 ~a so va {i li kri vi~ na de la te {ke do bio sam sa vet da i pri vat pro na |e no je be ì vot no kra |e i mu ~e wa ì vo ti wa. nom tu `bom te re tim iz vr {i te lo sta ri jeg mu {kar ca. Oni se te re te da su 5. av gu o ce zbog mu ~e wa ì vo ti wa – Ubr zo je na li ce me sta sta pro va li li u ra di o ni cu ka è nam Mi ja tov, ko ji je od sti gla po li ci ja, a po ne jed nog me {ta ni na De spo to pro {le zi me pa do ne de qe ~e zva ni~ nim in for ma ci ja va oda kle su ukra li raz li ti ri pu ta po kra den. – Imam ma od qu di ko ji su se za te Pqa~ka{i presudili psu ~uvaru ~i te ala te, te da su pri li ra di o ni cu i mo ram da ra dim kli u bli zi ni, ~o vek se kom iz vr {e wa tog kri vi~ nog de la za kla li psa ko - pa ne mo gu da ~e kam da po li ci ja, even tu al no, iz ne na da sru {io i pre mi ji je ~u vao ra di o ni cu. Po li ci ja na sta vqa is tra gu pro na |e ala te ko ji vre de oko 1.000 evra. Mo ram, nuo na li cu me sta. N. P. da bi ra sve tli la sve okol no sti po me nu tog do ga |a - na pri mer, ku pi ti bru si li cu, apa rat za va re we... ja i pro na {la pred met kri vi~ nog de la, ka è se u Od za liv nog si ste ma, po qo pri vred nih ma {i na, BRA NI O CI IZ DR @A VA U OKRU @E WU OSNI VA JU ASO CI JA CI JU zva ni~ nom sa op {te wu MUP-a. ve {ta~ kog |u bri va ko ji su mi po kra de ni u pret Ka ko smo sa zna li od me {ta na De spo to va, dvo jac hod ne tri kra |e za sa da ne ma ni tra ga ni gla sa, a ko ji je po ha rao ra di o ni cu Mi lo {a Mi ja to va ~i - vred nost je oko 12.000 evra – ka è Mi ja tov. ni li su mla di qu di iz kom {i lu ka, od no sno su sed M. Su yum

PO LI CI JA SUM WI ^I STA RI JEG NI [LI JU ZA BLUD NI ^E WE

Pro ve ra va ju pre gle de na dri le ka ra

Ni {ka po li ci ja po zva la je ro di te qe da pri ja ve ako su pri me ti li sum wi vo po na {a we Pre dra ga N. (74) iz Ni {a ko ji se ba vio na dri le kar stvom i ko ji je pro {le sed mi ce pri ve den zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pol ne rad we u po ku {a ju nad ma lo let ni kom. – @e li mo da u pot pu no sti ra sve tli mo taj slu ~aj i po zi va mo sve dru ge ro di te qe da nam se ja ve i pri ja ve osum wi -

~e nog, uko li ko su pri me ti li we g o v o sum w i v o po n a { a w e ka da su de cu vo di li na tret man – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re na ~el nik Od se ka za su zbi ja we ma lo let ni~ ke de lin kve ni ci je ni {ke Po li cij ske upra ve Bra ti slav Ti mo ti je vi}. Pro tiv Ni ko li }a je jo{ 2004. pod ne ta kri vi~ na pri ja va za na dri le kar stvo i blud ne rad we, kao i pri ja va za fal si fi ko va we nov ca, na veo je Ti mo ti je vi}, i

do dao da je on bio osu |i van zbog tih de la. – Ni ko li} je de lio svoj pro pa gand ni ma te ri jal, a tvr dio je da uspe {no otka la wa no} no mo kre we kod de ce ili od re |e ne psi hi~ ke smet we – ka zao je Ti mo ti je vi}. Po sle pri vo |e wa nad le `nom is tra `nom su di ji pro {le sed mi ce Ni ko li }u je od re |en pri tvor u tra ja wu od osam da na, na ve li su u po li ci ji. (Ta njug)

For mi ra se re gi o nal ni od bor za za {ti tu advo ka ta

Advo ka ti Sr bi je i wi ho ve ko le ge iz ze ma qa re gi o na odr `a }e ovog me se ca skup po sve }en ini ci ja ti vi za for mi ra we re gi o nal nog od bo ra za za {ti tu advo ka ta, ~i ji je osnov ni pro kla mo va ni ciq – za {ti ta i ja ~a we ne za vi sno sti advo ka tu re, pro fe si o nal nog in te gri te ta, slo bo de i bez bed no sti advo ka ta kao no si la ca od bra ne qud skih pra va i slo bo da, sa zna je Dnev nik“. Pred sed nik Advo kat ske ko mo re Be o gra da Slav ko Je lo vac po tvr dio je za „Dnev nik“ da su u prav cu re a li za ci je ini ci ja ti ve ostva re ni kon tak ti s advo ka ti ma u Fe de ra ci ji BiH, Slo ve ni ji, di strik tu Br~ ko, Ma ke do ni ji i u Re pu bli ci Srp skoj, a u pla nu su i kon tak ti s pred stav ni ci ma advo ka tu re u Hr vat -

skoj. Ini ci jal ni kon cept, za ko ji su iz u zet no za in te re so va ni i advo ka ti u Sr bi ji, fo ku si ra za sa da, is kqu ~i vo re gion ne ka da {we SFRJ. Po Je lov ~e vim re ~i ma, advo ka ti u Slo ve ni ji su po ka za li ve li ko in te re so va we za ide ju da se for mi ra re gi o nal ni od bor za za {ti tu advo ka ta. Po ak tu el nim na ja va ma, u pla nu je da se pred stav ni ci advo ka ta iz dr `a va re gi o na sa sta nu kra jem av gu sta, naj ve ro vat ni je u Be o gra du. U to ku su ak tiv no sti usme re ne ka to me da se na tom pr vom sku pu for mi ra ini ci ja tiv ni od bor bu du }e aso ci ja ci je, a u per spek ti vi bi tre ba lo da bu de osmi {qen i wen even tu al ni prav ni mo del. Ide ja o osni va wu re gi o nal nog od bo ra za za {ti tu

advo ka ta pr vi put je u jav no sti po me nu ta pre dva me se ca, na kon {to je u Be o gra du, sre di nom ju na, u svo joj slu `be noj ka ce la ri ji bru tal no pre tu ~en advo kat Ne nad Vu ka so vi}, ko me su ma ski ra ni na pa da ~i ba ci li ki se li nu u o~i i li ce. Vu ka so vi} se u me |u vre me nu opo ra vio, ali jo{ uvek ne ma in for ma ci ja o to me da li je po li ci ja us pe la da iden ti fi ku je na pa da ~e i da im u|e u trag. U Be o gra du je 2. apri la ove go di ne na uli ci na pad nut advo kat Dra gi {a Vu ka {i no vi}, ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de. Je dan od dvo ji ce na pa da ~a ko ji su Vu ka {i no vi }a bru tal no pre tu kli, uda ra ju }i ga gra nit nim koc ka ma za kal dr mu, ot kri ven je i uhap {en. J. J.

sport

sreda8.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST)

Mi ni star ka u po se ti olim pij ci ma Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sr bi je Ali sa Ma ri} na la zi se u pe to dnev noj po se ti re pre zen ta tiv ci ma Sr bi je u Lon do nu. To je pr va zva ni~ na po se ta mi ni star ke ino stran stvu od ka ko je pre u ze la du `nost. Ka k o je sa o p { ti l o Mi n i star stvo, ciq po se te je raz gle da we bo ri li {ta i pru `a we po dr {ke olim pij ci ma Sr bi je, us po s ta v qa w e i pro d u b qi v a w e od no sa sa vi so kim zva ni~ ni ci ma i pred stav ni ci ma dru gih ze ma qa. Po se ta }e tra ja ti do 12. av gu sta ka da se za vr {a va ju Olim pij ske igre. Tatjana Jela~a

VLA DE DI VAC, PRED SED NIK OKS

Ra no je re }i da je ne u speh Pred s ed n ik Olim p ij s kog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac je re kao da je ra no za oce nu da je u~i nak srp skih spor ti sta u Lon do nu ne u spe {an. Di vac je pod se tio da je uo~i po la ska u Lon don go vo rio o de set re al nih {an si za me da qe, a da od to ga ~e ti ri ni su is ko ri {}e ne. - Na Olim pij skim igra ma je kao u `i vo tu, ima cr nih, ali i sve tlih da na. Ne kad ide{ go re, pa do le, ima li smo le pa iz ne na |e wa, ima li smo i ne pri jat na, ali u sva kom slu ~a ju ne bih sad da pod vla ~im li ni ju, ne g o kad se sve za v r { i. Zla ti} nam je ostao bez dru ge

me d a q e u po s led w oj se r i j i, Aru no vi }e va, ^a vi} i \o ko vi} su za u ze li ~e tvr to me sto, ali je sa dru ge stra ne Iva na Mak si mo vi} uze la me da qu gde ba{ i ni smo o~e ki va li. Ni smo ni ka da ga ran to va li me da qe, ta ko je to u spor tu, me da qe ne kad do |u, a ne kad odu kon sta to vao je Di vac. Sve stan je ko li ko se qu di u Sr bi ji ner vi ra ju zbog ~e tvr tih me sta, ali da i tu tre ba bi ti po zi ti van. - Me ne to ra du je, jer nam po ka zu je da ima mo per spek ti vu. Va `no je da ona ko ka ko smo ra di li u po sled we tri go di ne na sta vi mo u istom tem pu i da

ova ~e tvr ta me sta za ~e ti ri go di ne bu du me da qe - na gla sio je Di vac. Di vac je pri znao da je vi {e o~e ki vao od od boj ka {a i ru ko me ta {a. - Ni sam raz o ~a ran u wih, ali li~ no, kao na vi ja~, o~e ki vao sam vi {e. Od boj ka {i su ima li {an su, po go to vo po sle vo| stva od 2:0 pro tiv Ne ma~ ke, te {ko je po sle va di ti se pro tiv naj bo qih. I ru ko me ta {i su ima li {an su, ni su je is ko ri sti li. Gle da no sa sport ske stra ne, ako ne ma{ ve li ki kva li tet ne sme{ se bi da do zvo i li{ da ne ko ri sti{ ta kve {an se. S dru ge stra ne, od boj ka {i ce su do ì ve le pet po ra za, ali wi ma ne mo gu da za m e r im ni {ta, one su ve li ki re z ul t at na pra v i l e sa m im pla s ma n om, ov d e su do { le u ne zgod no vre me, po vre |e ne i re zul tat je epi log to ga. Di v ac je apo stro fi rao zna ~aj \o ko vi }a za srp ski tim, bez ob zi r a na to {to ni je us peo da osvo ji me da qu. - Sa No le tom sam raz go va rao od mah po sle me ~a sa Del Po trom, mno go mu je te {ko pa lo {to je ostao bez me da qe, jer je on per ja ni ca ove eki pe, pod re dio je ce lu go di nu Ro lan Ga ro su i Olim pij skim igra ma i, na à lost, ni je us peo. Po è leo sam mu pu no sre }e, a on mi je re kao da u Ri ju ide na zla to. Mo lio bih gra |a ne da mu da ju po dr {ku, on je ipak pla ne tar na zve zda. Od kli na ca ko ji do la ze o~e ku jem jo{ bo qe re zul ta te u Ri ju, na rav no, osim â vi }a, jer ako on bu de ta mo, on da }u i ja igra ti ko {ar ku - na {a lio se Di vac.

ASMIR KO LA [I NAC, RE PRE ZEN TA TI VAC SR BI JE

Vo leo bih da pe vam him nu Srp ski atle ti ~ar Asmir Ko la {i nac iz ja vio je da se na da da }e u bu du} no sti, kao po bed nik ve li kog tak mi ~e wa, ima ti pri li ku da pe va him nu “Bo `e prav de”. Ko la {i nac je de man to vao

Je la ~a raz o ~a ra na Srp ska atle ti ~ar ka Ta tja na Je la ~a ni je us pe la da se pla si ra u fi na le tak mi ~e wa u ba ca wa ko pqa. Je la ~a je u kva li fi ka ci ja ma za u ze la 13. me sto u svo joj gru pi u kon ku ren ci ji 21 tak mi ~ar ke. Ukup no je Je la ~a za u ze la 26. me sto od 41 tak mi ~ar ke ko li ko je na stu pi lo u dve kva li fi ka ci o ne gru pe. Na {a atle ti ~ar ka je u pr vom po ku {a ju ba ci la ko pqe 52,58 me ta ra, u dru gom je pre stu pi la, dok je u tre }em za be le `i la re zul tat od 57,09 me ta ra. Naj bo qi re zul tat

u gru pi ostva ri la je ^e hi wa Bar bo ra Spo ta ko va sa 66,19 me ta ra, {to je bio i naj bo qi re zul tat kva li fi ka ci ja. Je la ~a je iz ja vi la po sle ne u spe ha u kva li fi ka ci ja ma da je raz o ~a ra na i da je mno go vi {e o~e ki va la od na stu pa na OI. - Raz o ~a ra na sam, mno go vi {e sam o~e ki va la. Dve ne de qe pre ovo ga ba ci la sam 60,89 me ta ra, {to bi sa da bi lo do voq no za ula zak me |u pr vih 12. Znam da mo gu mno go vi {e od to ga i bi la sam sprem na mi ni mum za 62,3 me tra. Spa va la sam tri sa ta pred ova ko

va `no tak mi ~e we, to je ka ta stro fa, ne de qu da na ni ko ne mo è da spa va, svi se à le zbog to ga. Or ga ni za ci ja je nu la. Sva ka ~ast ono me ko mo è - po à li la se Ta tja na. - Pr vi hi tac sam to tal no pro ma {i la, ni sam ima la ose }aj da sam do {la na sta dion. Ne tra ìm ni ka kvo oprav da we, ni sam za do voq na jer znam da sam sprem na za vi {e. Ni sam to po ka za la. Da se raz u me mo - 57 me ta ra ni je lo{ re zul tat, ali ni je do vo qan - is ta kal je Je la ~a. Fi na le u toj di sci pli ni za ka za no je za ~e tvr tak od 22 ~a sa.

RVA^ KA TAK MI ^E WA

Mak si mo vi} po ra `en na star tu Rva~ Alek s an d ar Mak s i m o v i } i iz g u bio je sa 2:0 u pr v om ko l u u Lon do n u u ka -

te g o r i j i do 66 ki l o g a r a ma od Dar h a n a Ba j ah m e t o v a iz Ka zah s ta n a. Ba j ah me t ov je u po sled w oj se k un d i pr v e run d e

pi sa we po je di nih me di ja da ne è li da pe va srp sku him nu, u ko jem on na vod no, iz me |u osta log, ka è da ga tre ner ne te ra da pe va srp sku him nu i da mu “Bo è prav de” ne sme ta, osim sti ha u ko jem se po mi we srp ski rod. - @ao mi je {to moj uspeh na Iga ma i re zul ta ti po stig nu ti pod obe le` ji ma Sr bi je ni su do voq na vest za po je di ne me di je. Ni u jed nom tre nut ku ni sam iz ja vio da ne }u da pe vam him nu Sr bi je. Vo leo bih da sam olim pij ski {am pion i da sam imao pri li ku da pe vam him nu. Na dam se da }u u bu du} no sti kao po bed nik ne kog ve li kog tak mi ~e wa ima ti tu sre }u - re kao je Ko la {i nac. Srp ski atle ti ~ar je u Lon do nu za u zeo sed mo me sto u ba ca wu ku gle, dok je na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju osvo jio bron za nu me da qu.

AN DRI JA GE RI], ZLAT NI OD BOJ KA [KI OLIM PI JAC

Na {a re al nost

No si lac zlat ne olim pij ske me da qe iz Sid ne ja An dri ja Ge ri} re kao je da je raz o ~a ran ra nom eli mi na ci jom srp skih od boj ka {a sa Iga ra u Lon do nu, ali i da je to re al nost s ob zi rom na sa stav u ko jem je na stu pao. Iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a tak mi ~e we u B gru pi za vr {i li su sa jed nom po be dom ( pro tiv Tu ni sa) i ~e ti ri po ra za, a u od lu ~u ju }em me ~u za pla sman u ~e tvrt fi na le iz gu bi li su sa 3:0 od se lek ci je Ru si je. - Re al nost je ta kva, dru go je to {to su na vi ja ~i o~e ki va li da uzmu me da qu. I dru ge re pre zen ta ci je igra ju od boj ku i po ka za le su da su bo qe od nas. Raz li ke iz me |u se lek ci ja su ma le i de ta qi od lu ~u ju po bed ni ka - re kao je Ta nju gu Ge ri}. On je do dao da je vi {e o~e ki vao od eki pe ko ja je pro {le go di ne osvo ji la zla to na Evrop skom pr ven stvu u Be ~u.

BA CA WE KO PQA ZA DA ME

- Ni je bi lo re al no o~e ki va ti da pro tiv ja ke Ru si je iz bo ri mo pla sman u ~e tvrt fi na le. Ono {to je po zi tiv no, to su igre mla dog Alek san dra Ata na si je vi }a, ko ji je is pli vao, po stao star ter, kao i do bre igre Mar ka Pod ra {~a ni na, a svi osta li su pod ba ci li - do dao je Ge ri}. Pro sla vqe ni od boj ka{ osvr nuo se i na u~i nak `en ske se lek ci je, ko ja je u Lon do nu do `i ve la pra vi de bakl. Iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a za u ze le su po sled we me sto u gru pi bez ijed nog bo da, uz po ra ze na svih pet utak mi ca - Ki na (3:1), Ju `na Ko re ja (3:1), Tur ska (3:0), SAD (3:0) i Bra zil (3:0). - Mo ram da pri znam da ni sam gle dao sve utak mi ce, ali ono {to sam vi deo ni je za po hva lu. Ni su se bo ri le, {to je osnov na stvar u spor tu. On da ni je pro blem ako iz gu bi{, jer si dao sve od se be - is ta kao je Ge ri}.

Trud nestao za dve sekunde: Aleksandar Maksimovi} (desno)

osvo j io poen, da bi u dru g oj us peo da se od b ra n i u par t e r u i osvo j i bod ko j i mu je do n eo po be d u. Mak s i mo v i} bi mo g ao da se na | e u re p e s a ` u, ali pod uslo v om da se ka z ah s tan s ki bo rac pro b i j e u sa mu za v r {ni c u tur n i r a. Alek s an d ar Mak s i mo v i} re kao je da su po s led w e dve se kun d e pr v e run d e bi l e pre s ud ne za po r az. - Osta l e su dve se k un d e i na pra v io je bod. Da sam to od r a dio do kra j a, bi l a bi skroz dru g a pri ~ a. Ova k o, za v r {io sam u~e {}e na OI, kri v o mi je, ali {ta da ra d im - re k ao je Mak s i mo v i}. Se l ek t or Mi l o r ad Dok m a nac oce n io je da je srp s ki rva~ bio do b ar sve do za v r {ni c e pr v e run d e. - [ta da ka ` em, to l i k o tru da i mu k e ne s ta l o je u dve se kun d e. Da je osta l o 0:0, do b io bi pr v u run d u i sve bi bi l o dru g a ~ i j e. Ba j ah m e t ov je osvaj~ svet s kih me d a q a i pe t i sa Olim p ij k sih iga r a, na ` a lost dva pu t a ga je po b e d io u po s led w e dve go d i n e - re k ao je Dok ma n ac.

TAK MI ^E WE KA JA KA [A

ê tvo ro sed bez fi na la Srp ski ka ja ka {ki ~e tvo ro sed u sa sta vu Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi} ni je us peo da se pla si ra u A fi na le. Na {a po sa da ima la je sed mo vre me u po lu fi na lu, a za pla sman u fi na le ne do sta ja le su joj tri i po de se tin ke, po {to je u bor bu za me da qe oti {lo {est naj bo qih po sa da. Srp ski ~e tvo ro sed ostva rio je vre me od 2:56.346 mi nu ta i tak mi ~e we je za vr {io iza po sa da Austra li je, Ne ma~ ke, ê {ke, Ru si je, Ru mu ni je i Dan ske, a is pred Ki ne. Austra li jan ci su bi li naj br ì u po lu fi na lu, u vre me nu od 2:52.505, dok su

pret hod no di rekt no iz kva li fi ka ci ja pla sman u fi na le iz bo ri li Ma |a ri (2:54.153) i

Slo va ci ( 2:55.173). Fi na le u di sci pli ne K-4 na pro gra mu je u ~e tvr tak od 10.48.

SPORT

dnevnik

sreda8.avgust2012.

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) VATERPOLISTI SRBIJE DANAS IGRAJU ^ETVRTFINALNI DUEL SA AUSTRALIJOM

Jo{ ko rak do bor be za me da qu Po s le pet ko l a u gru pi B va ter po li sti Sr bi je osta li su ne po r a ` e n i sa ~e t i r i po be de (Ma |ar ska, SAD, Ve li ka Bri ta ni ja, Ru mu ni ja) i jed nim re mi jem (Cr na Go ra) {to im je do ne lo pr vo me sto. Ri val del fi ni ma u ~e tvrt fi na lu bi }e re pre zen ta ci ja Austra li je, ko ja je u di rekt nom du e lu za pla sman da qe na olim pij skom tur n i r u eli m i n i s a l a Gr~ k u. Sa ken gu ri ma }e da nas od 16.50 ~a so va Sr bi od me ri ti sna ge na star tu no ka ut fa ze. Ono {to hra bri pred naj va `ni je du e le u bor bi za me da qe je to {to na {i mom ci igra ju sve bo qe i bo qe, ka ko u od bra ni, ta ko iu na pa du, a po boq {a na je i re a li za ci ja igra ~a vi {e. I se lek tor De jan Udo vi ~i} je za do qan.

PROGRAM Danas Atletika 10.00 Desetoboj (Mihail Duda{) Vaterpolo 16.50 Australija - Srbija

Der bi Ita li ja – Ma |ar ska Der bi su sret ~e tvrt fi na la }e od i gra ti Ita li ja – Ma |ar ska, dok }e naj za ni mqi vi ji me~ za ula zak u po lu fi na le bi ti me~ [pa ni ja - Cr na Go ra. Pa ro vi ~e tvr fi na la: Hr vat ska - SAD (21), [pa ni ja - Cr na Go ra (15.30), Ita li ja - Ma |ar ska (19.40), Austra li ja - Sr bi ja (16.50). Po lu fi na la se igra ju 10. av gu sta. Me ~e vi za pr vo i dru go me sto za ka za ni su za 12. av gust.

Va ter po li sti Sr bi je su fa vo ri ti u du e lu sa Austra li jan ci ma

- Re kao sam igra ~i ma da tre ba da se fo ku si ra ju sa mo na se be i da ~ak ne gle da ju va ter po lo ni na TV - u. Ima li smo ozbiq nu od bra nu pro tiv Ru mu -

ni je na kra ju nad me ta wa u gru pi, a sa da se okre }e mo na red nom ri va lu. Mo ra mo s ne kim da igra mo u ~e tvrt fi na lu, a ka da igra te taj duel kao pr vi u gru -

Ne sta lo se dam Ka me ru na ca Sed mo ro ka me run skih olim pi ja ca ne sta lo je i ve ru je se da su pre be gli u Evro pu. Ka ko pre no si Roj ters, pe to ro bok se ra, pli va~ i fud ba ler ka naj ve ro vat ni je su pre {li na Sta ri kon ti nent iz eko nom skih raz lo ga. - Ono {to je po ~e lo kao gla si na is po sta vi lo se da je isti na. Sed mo ro ka me run skih spor ti sta ne sta lo je iz Olim pij skog se la - re kao je {ef ka me run ske mi si je Dej vid Oxong. Sve je po ~e lo sa re zer vnom gol man kom `en skog fud bal skog ti ma Dru si lom Nga ko. Ne ko li ko da na ka sni je, pli va~ Pol Eka ne Edin ge ne stao je, za jed no sa

stva ri ma, iz svo je so be u Olim pij skom se lu. Pro te klog vi ken da, pe to ri ca bok se ra, To mas Esom ba, Kri sti jan Don fak Axu fak, Ad bon Me vo li, Blejs Jem pu Men duo i Serx Am bo mo, po be gli su kri {om iz se la. Zva ni~ ni ci Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta re kli su da ni su ni zna li da su ka me run ski spor ti sti ne sta li. Ovo ni je pr vi put da spor ti sti iz Ka me ru na odu bez do zvo le sa ne kog me |u na rod nog tak mi ~e wa. Na pro {lim fran ko fo nim i igra ma ko mon vel ta, kao i na tak mi ~e wi ma mla dih, ne ko li ko Ka me ru na ca kri {om je na pu sti lo svo ju de le ga ci ju.

pi on da ste fa vo rit - re kao je Udo vi ~i}. Od l i~ n e par t i j e pru ` a cen tar Slo b o d an Ni k i}. On upo zo r a v a da su Austra l i j an c i

od l i~ n o pli v a~ k i pri p re mqe n i. - Sa da sti `u pra vi me ~e vi. Ne ma mo vi {e pra vo na lo{ dan i mo ra mo da da je mo mak si mum. Ni je va -

`no ko nam je ri val. Austra li ja je igra la od li~ no pro tiv Gr ka za pro laz u ~e tvrt fi na le, pa mo ra mo bi ti opre zni s wi ma od po ~et ka do kra ja utak mi ce - re kao je Ni ki}. Fi lip Fi li po vi} na gla {a va da i u ~e tvrt fi na lu tre ba po no vi ti igru iz me ~a s Ru mu ni ma. - Ta kva od bra na i na pad bi tre ba lo da bu du do voq ni za me~ sa Austra li jan ci ma. Oni su ve} do sta ura di li pla sma nom u ~e tvrt fi na le. Ipak je ovo me~ u ko jem sa mo mi mo `em da iz gu bi mo, dok oni ne ma ju {ta - re kao je Fi li po vi}. U du e lu sa Ru mu ni ma {an su da bra ni u po sled woj ~e tvr ti ni do bio je i Goj ko Pi je tlo vi} i do bro ju je is ko ri stio. - Ni je bi lo ten zi je u tom du e lu, sa da nam pred sto ji da se {to bo qe kon cen tri {e mo i da po no vo od i gra mo od li~ nu od bra nu pro tiv Austra li je - re kao je Pi je tlo vi}. Mla di Alek sa [a po wi} je do dao: - Okre }e mo se me ~u ko ji }e bi ti ve o ma zah te van, pre sve ga fi zi~ ki.

TRKA KAJAKA DVOSEDA ZA DAME

Se stre Mol do van u fi na lu

BOLT NE ODUSTAJE OD FUDBALA

^e ka po ziv Fer gu so na

Ju sein Bolt bi da igra fud bal u Ju naj te du

Bolt se pro {e tao Olim pij ski i svet ski {am pion na 200 me ta ra Ju sein Bolt bez pro ble ma je iz bo rio pla sman u po lu fi na le te di sci pli ne. Bolt se bu kval no pro {e tao u po lu fi na le u vre me nu od 20.39 se kun di. Ja maj ~a nin je imao ukup no pe to vre me kva li fi ka ci ja, a is pred we ga se na {ao i we gov su na rod nik Jo han Blejk, ko ji ga je nad ma {io za sa mo sto tin ku.

Naj b r ` i ~o v ek na sve t u Ju s ein Bolt po no vio je da bi vo leo da do bi je {an su da za i gra fud bal za Man ~e ster ju naj ted. Svet ski re kor der na 100 i 200 me ta ra ve li ki je na vi ja~ cr ve nih |a vo la, a po sle pret hod nih Iga ra u Pe kin gu imao je pri li ku da po se ti Ju naj ted i upo zna me na xe ra Alek sa Fer gu so na. - Qu di mi sle da se {a lim, ali da me Fer gu son po zo ve i ka è: “Haj de do |i na pro bu”, bi lo bi ne mo gu }e da ga od bi jem. Ne bih pri stao na ta ko ne {to da ne mi slim da sam spre man. Mo `da bih mo gao da na pra vim raz li ku na te re nu - re kao je Bolt. Bolt je pre ne ko li ko da na od bra nio olim pij sku ti tu lu u tr ci na 100 me ta ra, a u Lon do nu ga jo{ ~e ka ju tr ke na 200 i {ta fe ta na 4h100 me ta ra. - Si gur no bih osvo jio ti tu lu naj br èg fud b a l e r a u Ju n aj t e d u, ali ja umem i da igram. U Bri ta ni ji sam jo{ ne ko li ko da na, ako Fer gu son è li, mo è da me po zo ve, zna gde }u bi ti do dao je Bolt.

Se stre Ni ko li na i Oli ve ra Mol do van pla si ra le su se u fi na le ka ja ka dvo se da na 500 me ta ra. Wih dve su u svo joj po lu fi nal noj gru pi za u ze le ~e tvr to me sto u vre me nu 1:43.586 mi nu ta. Naj br `e u toj gru pi bi le su Ki ne ski we Ju @u ou i Ja nan Vu sa vre me nom 1:41.863 mi nu ta, a po -

red wih pla sman u fi na le iz bo ri le su po sa de Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Austri je, Poq ske, Por tu ga la i No vog Ze lan da. U kva li fi ka ci o noj tr ci se stre Mol do van su bi le tre }e u gru pi sa 1:44,335 i pro {le u po lu fi na le. Fi na le je na pro gra mu u ~e tvr tak od 11.35 po na {em vre me nu.

Isin ba je va raz mi {qa o Ri ju Ru s ka {am p i o n k a Je le na Isin ba je va re kla je da jo{ ne mo `e da od lu ~i da li }e se i ka d a pen z i o n i s a t i. Biv { a olim p ij s ka i svet ska {am pi on ka u sko ku s mot kom Isin ba j e v a zbog po v re d e mi {i }a ni je mo gla do voq no da tre ni ra za Olim pij ske igre, zbog ~e g a je ovo g a pu t a osvo ji la bron zu. - Moj plan je bio da osvo jim zla to u Lon do nu i pen zi o ni {em se. Ali, ne `e lim da se pen zi o ni {em sa bron zom. Sa da raz mi {qam o Ri ju. Mo `da }u ta mo osvo ji ti zla to i on da se po vu }i. Me wam od lu ke sva kog da na - re kla je Ru ski wa.

U ZOO–VRTU U VA[INGTONU

Ge par di ma ime na atle ti ~a ra

Tro me se~ ni ge par di u Na ci o nal nom zo o lo {kom vr tu u Va {ing to nu na zva ni su po naj br ìm Ame ri kan ci ma na Olim pij s kim igra m a u Lon d o nu.Mla dun ci su na zva ni Kar me li ta i Xa stin po Kar me li ti Xe ter i Xa sti nu Ge tli nu ko ji su bi li naj br ì Ame ri kan ci u tr ka ma na 100 me ta ra. Xe te ro va je osvo ji la sre bro u èn skoj kon ku ren ci ji, a Ge tlin bron zu u mu {koj. Ge par di su naj br è kop ne ne ì vo ti we. Na u~ ni ci ka ù da je sva ko mla dun ~e od su {tin ske va `no sti za o~u va we vr ste ko ja je u di vqi ni ugro è na. Kar me li ta i Xa stin su, ka ko pre no si AP, ge net ski vred ni jer su pr vi mla dun ci svo jih ro di te qa. @i vo ti we su ro |e ne u apri lu.

sport

sreda8.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) TUR NIR RU KO ME TA [A – ^E TVRT FI NA LE

NE NAD PE RU NI ^I] O NE U SPE HU RUKO ME TA [A

Mo ra ju da is tr pe kri ti ke Po taj no je po sto ja la na da da bi ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je mo gla da po no vi uspeh sa Evrop skog pr ven stva i do mog ne se me da qe na Olim pij skim igra ma. Me |u tim, za vr {ni ca naj ve }e svet ske smo tre spor ta pro}i }e bez izabranika Veselina Vukovi}a. Ali, sami su krivi. Posle pet kola u Grupi B, orlovi su osvojili samo dva boda, po{to su bili boqi samo od Ju`ne Koreje. Proslavqeni reprezentativac na{e zemqe Nenad Peru ni~i}, trener Crvene zvezde, razo~aran je ovakvim rezultatom na velikom takmi~ewu i smatra da su na{i rukometa{i be`ali od srebrne medaqe, osvojene na Evropskom prvenstvu u Beogradu pet meseci ranije. Kakav je va{ utisak o u~e{}u na{e reprezentacije na Olim pijskim igrama? - Nedore~eno. Bile su ogromne oscilacije u igri. Bilo je toga i kod drugih selekcija, ali kod nas ekstremno. Nedopustivo za vice{ampiona Evrope. Iz nekih izjava ~lanova na{eg tima sti~e se utisak kao da su oti{li u London da pobegnu od srebrne medaqe. Bili smo u grupi sa reprezentacijama koje smo pobe|ivali, a meni je smetalo to {to su se stalno i samo spomiwale Ma|arska i Ju`na Koreja. Jesmo bili u najte`oj grupi, ali ni [panci, ni Ma|ari nisu vrhunske ekipe - rekao je Peru ni~i}. [ta su razlozi ovakvog ishoda i neuspeha na OI?

- Ne znam zaista. Imali smo dosta vremena da se ozbiqno spremimo. Razumem da su bili impresionirani olimpijskim selom i zvezdama svetskog spor ta, ali oni nisu klinci, prosek godina u reprezentaciji je 28, dakle oni su u ozbiqnim igra~ kim godinama. Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo su slabija takmi~ewa od Evropskog prvenstva. Oti{li su tamo bez ikakvog pobedni~kog karaktera i gledali kako gube. Previ{e zavise od golmana Stani}a, za koga nemamo adkvatnu zamenu i momak svaku utakmicu „riqa„. ^ini se da smo na krilima najvi{e podbacili? - To sve deluje mnogo sporo. Nismo ubita~ni. Nenad Peruni~i} Imamo Nik ~evi}a, koji je igra~ menu dogodilo? Imali smo pre svetske klase na toj poziciji i vi{e glupih iskqu~ewa na me~e nismo ga uop{te koristili vima u Londonu. koliko bi to trebalo. Ko vas je odu{evio, a ko razo Odgovornost selektora? ~arao? - Sa~ekati, pa videti obraz- Ne bih da ih gledam kao pojedlo`ewe selektora. Sada se spo ince, jer je rukomet kolektivni miwu povrede Ili}a i Manoj - sport. Kao kolektiv su podbalovi}a. Kapiten definitivno cili skroz. Od plus ~etiri nije bio na onom nivou na kom je gubili su sa pet-{est razlike u igrao na Evropskom prvenstvu. drugom poluvremenu. Dakle, priO~ekivao sam prolazak u ~etvrt- mali su u seriji po devet golova. finale, ipak smo mi vice{ampi- Da li su bili dovoqno fizi~ki oni Evrope, a od tada je pro{lo spremni, da li su ih omele tek pet meseci. [ta se u me|uvre- sada pomenute povrede? Na

Zla to i bron za Rajs ma no voj Naj ve }e iz ne na |e we da na u fi na li ma po spra va ma u sport skoj gim na sti ci na Olim pij skim igra ma na pra vio je Ho lan |a nin Ep ke Zon der land, ko ji je osvo jio zlat nu me da qu na vra ti li sa 16,533. On je osvo jio pr vu me da qu za Ho lan di ju u gim na -

Alek san dra Rajs man

sti ci jo{ od 1928. go di ne. Sre bro je pri pa lo Nem cu Fa bi ja nu Ham bu he nu sa 16,400, dok je Ki nez Zou Kaj mo rao da se za do vo qi tek bron za nom me da qom sa 16,366. Ki nez Feng @e osvo jio je zlat nu olim pij sku me da qu u mu {koj sport skoj gim na sti ci na raz bo ju u Lon do nu. On je za svo ju ve `bu za ra dio 15,966 i za slu `e no do {ao do ti tu le. Sre bro je pri pa lo nem cu Mar se lu Ngu e nu sa 15,800, a do bron ze je na ve li ko iz ne na |e we do {ao Fran cuz Ha mil ton Sa bot sa 15,566. Zla to na par te ru uze la je Ame ri kan ka Alek san dra Rajs man sa 15,600, sre bro je pri pa lo Ru mun ki Ka ta li ni Po nor sa 15,200, a bron za Ru ski wi Aqi Mu sta fi ni sa 14,900. Na gre di su zla to i sre bro oti {le u Ki nu. Deng Lin lin je sla vi la sa 15,600 is pred su na rot ki we Lu Sui, dok je bron za na me da qa pri pa la Alek san dri Rajs man sa 15,066. Rajs ma no va je po sta la i naj u spe {ni ja gim na sti ~ar ka Iga ra sa dva zla ta i jed nom bron zom.

Otva ra we Iga ra gle da lo sko ro 900 mi li o na qu di Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) sa op {tio je da je, na osno vu pro ce ne, otva ra we Iga ra u Lon do nu pu tem te le vi zi je gle da lo sko ro 900 mi li o na qu di. Di rek tor mar ke tin ga MOK-a Ti mo Lu me je is ta kao da }e po be da svet skog re kor de ra Ju se i na Bol ta u tr ci na 100 me ta ra, ko ja j odr `a na u ne de qu, ve ro vat no bi ti naj gle da ni ji te le vi zij ski do ga |aj na Olim pij skim igra ma. Bri tan ska na ci o nal na te le vi zi ja Bi-Bi-Si ob ja vi la je da je ce re mo ni ju gle da lo oko 27 mi li o na qu di, {to je vi {e ne go {to je bi la ci fra ka da je bio pre nos ven ~a wa prin ca Vi li ja ma i Kejt Midlton pro {le go di ne. Ame ri~ ka mre `a NBC sa op {ti la je da je na toj te le vi zi ji otva ra we gle da lo 40,7 mi li o na qu di, {to je vi {e ne go {to je po sma tra lo Igre u Atlan ti 1996. go di ne. Olim pij ske igre u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne zva ni~ no je pu tem te le vi zij skih ekra na po sma tra lo 593 mi li o na, ali se ve ru je da ih je za pra vo gle da lo vi {e od mi li jar du qu di. Otva ra we Olim pij skih iga ra je sa fi na lom Svet skog pr ven stva u fud ba lu naj ve }i glo bal ni te le vi zij ski do ga |aj. 2010. go di ne, 909,6 mi li o na qu di od gle da lo je ma kar je dan mi nut fi nal ne utak mi ce Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci u ko jem je [pa ni ja sa vla da la Ho lan di ju.

Po sle od i gra nih utak mi ca u gru pa ma na re du su ~e tvrt fi nal ni me ~e vi na olim pij skom ru ko et nom tur ni ru. Na `a lost, re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da se pla si ra u ~e tvrt fi na le, jer je za u ze la pe to me sto u B gru -

pi po {to je u po sled wem ko lu po ra `e na od Ma |ar ske 26:23. U ~e tvrt fi na lu }e da nas igra ti: Island - Ma |ar ska (12), Hr vat ska - Tu nis (22.30), Fran cu ska - [pa ni ja (15.30) i Dan ska - [ved ska (19).

TUR NIR OD BOJ KA [A – ^E TVRT FI NA LE

Ru si na Po qa ke

Po za vr {et ku me ~e va po gru pa ma na olim pij skom od boj ka {kom tur ni ru oba vqen je `reb za ~e tvrt fi na le u kon ku ren ci ji mu {ka ra ca. ^e tvrt fi na le je na pro gra mu da nas, a pa ro vi su: SAD – Ita li ja (17), Bu gar ska – Ne ma~ ka (22.30), Poq ska – Ru si ja (20.30) i Ar gen ti na – Bra zil (15). U po lu fi na lu }e igra ti po bed ni ci me ~e va Bu gar ska – Ne ma~ ka i Poq ska – Ru si ja, od no sno po bed ni ci utak mi ca SAD – Ita li ja i Ar gen ti na – Bra zil.

TUR NIR KO [AR KA [A – ^E TVRT FI NA LE

Li tva ni ja i Ru si ja de le meg dan

me~evima je uvek neko odskakao, ali to je bilo nedovoqno. Tako|e, tragedija ^uture sigurno je uticala i na wega i na atmosferu u timu. Kao da nije bio tamo. Ipak, posle gubitka deteta, tako ne{to je u ~oveku prisutno 24 sata i ~ini ga tu`nim. Na kraju, o~ekivao sam vi{e. Sada moraju da istrpe kritike. Nije problem osvajawe medaqe pod obavezno, ali trebalo je da budu tu gore, me|u najboqim selekcijama - podvukao je Peruni~i}.

Felps ide u gol fe re N a j t r o f e j n i j i olim pi jac svih vre me na Majkl Felps pre ne ko li ko da na je za vr {io ka ri je ru, pa su se mno gi pi ta li {ta je sle de }e za we ga. Felps je is ta kao da sa da, po za vr {et ku ka ri je re, ima tri ci qa, a to su: da osta ne vi tak, da pro pu tu je svet i po boq {a svo ju golf igru. - Ne è lim vi {e da do ve dem se be u te le sno sta we u ka kvom sam bio 2009. go di ne. Ta da sam, za {est me se ci po sle Olim pij skih iga ra u Pe kin gu do bio 12 ki lo gra ma. Ovo ga pu ta }u po ku {a ti da odr ìm svo ju te ì nu re kao je 27-go di {wi Felps, ko ji je ka ri je ru za vr {io kao osva ja~ 22 olim pij ske me da qe, od ko jih je 18 zlat no. Felps je is ta kao da jo{ uvek ne shva ta da mu je ka ri je ra za vr {e na, ali da }e usko ro sve do }i na svo je. - @e lim da pro pu tu jem svet i è lim da na u ~im da igram golf. Ako bu dem ika da vi {e pli vao,

Der bi Fran cu ska–[pa ni ja

sa mo }u se br~ ka ti u pli }a ku. Ka da sam u ret kim pri li ka ma po sled wih go di na bio na od mo ru, uop {te ni sam `e leo da ula zim u okean. Bi lo mi je vo de pre ko gla ve. Ali, sa da je tak mi ~ar ski deo mo je ka ri je re za vr {en, {to ne zna ~i da sam za vr {io sa spor tom. Ovaj sport mi je pru `io to li ko to ga, vo lim pli va we i na sta vi }u i da qe da ra dim na svom ci qu, a to je da do ve dem pli va we na je dan sa svim dru gi no vo. To ni sam us peo to kom svo je ka ri je re, ali ni ka da ni je ka sno - na gla sio je Felps. Felps je is ta kao da pla ni ra da osta ne u spor tu, {to po tvr |u je re ~i ma da }e sle de }e go di ne si gur no pri su stvo va ti Svet skom pr ven stvu u vo de nim spor to vi ma u Bar se lo ni. Ta ko |e, maj ka ga je na te ra la da joj obe }a da }e je vo di ti na Olim pij ske igre u Rio de @a ne i ru 2016. go di ne, ali }e ta mo bi ti u ulo zi gle da o ca.

Naj ve }i fa vo rit za osva ja we zlat ne me da qe na ko {ar ka {kom tur ni ru eki pa Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va }e se u ~e tvr fi na lu da nas sa sta ti sa Austra li jom (23.15). Me |u ~e ti ri pa ra ~e tvr fi na la je i duel dve naj bo qe ju `no a me ri~ -

ke eki pe Bra zi la i Ar gen ti ne (21). Evro pa }e u Lon do nu ima ti dva ve li ka du e la. Evrop ski pr vak [pa ni ja }e se na me ri ti na Fran cu sku (17.15), dok }e ne ka da {wi ze mqa ci Ru si ja i Li tva ni je (15) po de li ti meg dan za ula zak me |u ~e ti ri naj bo qe na ci je.

Ksi jang se po vre dio Biv {i svet ski re kor der u di sci pli ni 110 me ta ra sa pre po na ma, Ki nez Liu Ksi jang za vr {io je tak mi ~e we u Lon do nu zbog po vre de. Ksi jang je u kva li fi ka ci ja ma za ka ~io pr vu pre po nu i za vr {io na sta zi. Olim pij ski {am pion iz Ati ne je i u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne mo rao da od u sta ne od tak mi ~e wa zbog po vre de Ahi lo ve te ti ve. Naj bo qe vre me u kva li fi ka ci ja ma po sti gao je Ame ri ka nac Eri jes Me rit - 13.07 se kud ni. PA RO VI PO LU FI NAL NIH DU E LA

Bri tan ke na Ar gen tin ke

U po lu fi na lu `en skog olim pij skog tur ni ra u ho ke ju na tra vi igra }e Ho lan di ja - No vi Ze land i Ar gen ti na - Ve li ka Bri ta ni ja. Po lu fi nal ni me ~e vi se igra ju da nas. Fi nal na utak mi ca i me~ za tre }e me sto za ka za ni su za 10. av gust.

Ri zni ca me da qa Ze mqa Z 31 Ki na SAD 29 V. Bri ta ni ja 18 J. Ko re ja 11 8 Fran cu ska Ru si ja 7 Ita li ja 7 6 Ka zah stan Ne ma~ ka 5 Ma |ar ska 4 S. Ko re ja 4 3 Ho lan di ja Ku ba 3 Be lo ru si ja 3 No vi Ze land 3 J. Afri ka 3 Ukra ji na 3 Ja pan 2 Austra li ja 2 Da na ska 2 Ru mu ni ja 2 Bra zil 2 Poq ska 2 Iran 2 Ja maj ka 2 Hr vat ska 2 Eti o pi ja 2 Ka na da 1 [ved ska 1 ^e {ka 1 Ke ni ja 1 Slo ve ni ja 1 Dom. Re pu bli ka 1 Gru zi ja 1 [vaj car ska1 1 Li tva ni ja 1 Gra na da 1 Ve ne cu e la 1 Mek si ko 0 Ko lum bi ja 0 [pa ni ja 0 Egi pat 0 Slo va~ ka 0 Azer bej yan 0 Bel gi ja 0 In di ja 0 Jer me ni ja 0 In do ne zi ja 0 Mon go li ja 0 Nor ve {ka 0 Sr bi ja 0 Tu nis 0 Ki par 0 Esto ni ja 0 Gva te ma la 0 Ma le zi ja 0 Taj land 0 Taj peh 0 Gr~ ka 0 Mol da vi ja 0 Ar gen ti na 0 Hong Kong 0 Saud. Ara bi ja 0 Ku vajt 0 Por to ri ko 0 Ka tar 0 Sin ga pur 0 Tri ni dad i To ba go 0 Tur ska 0 Uz be ki stan 0

S 19 15 11 5 9 17 6 0 10 1 0 3 3 2 1 1 0 12 12 4 4 1 1 1 1 1 0 3 3 3 2 1 1 1 0 0 0 0 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 14 64 19 63 11 40 6 22 9 26 18 42 4 17 1 7 7 22 3 8 1 5 4 10 1 7 3 8 4 8 0 4 6 9 14 28 8 22 2 8 2 8 5 8 3 6 1 4 1 4 0 3 2 4 6 10 2 6 1 5 2 5 2 4 0 2 0 2 2 1 2 0 1 0 1 2 5 1 4 1 3 0 2 3 4 2 3 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

TRE ]E KO LO KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU [AM PI O NA: PAR TI ZAN DO ^E KU JE AEL

Pa met i str pqe we bri {u mi nus

Ho }e li fud ba le ri Par ti za na pre ki nu ti tra di ci ju ko ja ka è da u po sled wih 12 go di nu ni su us pe li da iz bo re pla sman evrop skim tak mi ~e wi ma, a da su u pr vom me ~u ima li gol za o stat ka? Svi u Hum skoj ve ru ju da ho }e jer ih AEL ni je nad i grao. Ve ru ju u svoj kva li tet i na da ju se pro la zu u na red nu run du kva li fi ka ci ja. Me |u tim, tre ner Ver me zo vi} ne stva ra pre si ju, utak mi ca se igra 90 mi nu ta pa je kon cen tra ci ja naj va `ni ji fak tor. - Ne è lim da se bu sa mo bom ba sti~ nim iz ja va ma i tro {i mo ener gi ju ulu do. Ima mo po vo qan re zul tat iz pr vog me ~a ko ji se mo è na dok na di ti. Da li }e to bi ti u pr vih ili po sled wih 15 mi nu ta ni je bit no – re kao je tre ner cr no – be lih. [ef stru ke ot kri va da je uve `ba vao i si ste me sa dva i tri na pa da ~a. - Le po je to bi lo za gle da ti. Me |u tim, jo{ ne znam sa stav, jo{ imam jed nu di le mu - iskren je tre ner. Ver me zo vi} je na ja vio da }e me~ po ~e ti La zar Mar ko vi}. - On }e si gur no na stu pi ti, a ko }e na klu pu to jo{ ne znam. Tre ner se ne pla {i even tu al nih gre {a ka svo jih igra ~a.

Dudelan` - Maribor Nef~i - Ironi Kirijat Helsingborg - Slask Ekranes - Anderleht Helsinki - Seltik Liberec - - Klu` Bazel - Molde Vaslui - Fenerbah~e Klub Bri` - Kopenhagen Dinamo (Z) - [erif Panatenaikos - Matervel Partizan - AEL

VOJ VO DI NA DA NAS PU TU JE U BE^ NA RE VAN[ RA PI DU

Op ti mi zam ni je ma na Fud ba le ri Voj vo di ne da nas pre pod ne od la ze(avi o nom od Be o gra da do Be ~a)na re van{ utak mi cu 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, u ko joj ih o~e ku je duel s do ma }im Ra pi dom. Ne k a d a ve l i k o ime evrop skog fud ba la, u sva kom slu ~a ju i da nas je dan od gi ga na ta u mi qeu austrij ske „naj -

voj eki p i ko j a ne sr q a. Austri j an c i stva r a j u ma l o {an si, ali, ka da ih na pra ve, re~ je o sto po stot nim pri li ka ma. Vo le da do mi ni ra ju i to je wi ho vo naj ja ~e oru` je. Si gur no je da }e po ku {a ti da ra nim go l om anu l i r a j u na { u pred nost, ali upra vo wi ho va ofan zi va mo gla bi da bu de

Su di Po qak Ma lek Utak mi cu u be ~u su di }e ar bi tar iz Poq ske Ro bert Ma lek (41). Re~ je o is ku snom de li o cu prav de, ko ji znak FI FA no si od 2001. go di ne, s bla ìm kri te ri ju mom, ko ji pro se~ no po ka è dva ù ta kar to na po me ~u, a tek u sva koj pe toj utak mi ci la ti se cr ve nog.

Mo me nat iz pr vog me ~a AEL–Par ti zan

- Svu od go vor nost sno sim ja. Te {ko je igra ti ova kve me ~e ve i do no si ti od lu ke u de li }u se kun de. Ako se i de se te gre {ke ne }e uti ca ti na moj od nos pre ma igra ~i ma. Ver me zo vi} zna ka ko }e na stu pi ti go sti sa Ki pra.

Da nas 17.00: 18.00: 18.00: 19.00: 19.00: 19.00: 20.00: 20.00: 20.30: 20.45: 20.45: 20.45:

sreda8.avgust2012.

(1:4) (0:4) (0:3) (0:5) (1:2) (0:1) (1:0) (1:1) (0:0) (1:0) (2:0) (0:1)

- Wi hov tre ner je i u re van {u sa Lin fil dom i pr voj utak mi ci sa na ma na te ren iz veo dva na pa da ~a. Ve ru jem da }e ta ko bi ti i sa da. Ta ko |e, fo ku si ran je i na svo ju eki pu. - Mi mo ra mo igra ti na {u igru i kroz wu tra ì ti pro laz da qe. Ovo je ve li ki is pit za nas, po zna ti ji smo i od nas se o~e ku je po be da. Svi u klu bu ve ru je mo da do we mo è mo i sti }i. Hi ste ri ja ne do la zi u ob zir, mo ra mo utak mi cu od i gra ti pa met no i str pqi vo. Na Ki pru nam je to fa li lo pa smo izvu kli po u ke. Na vi ja ~i }e nam opro sti ti po raz, ali ne za la ga we ni ka ko. Po zi vam sve ko ji ma je Par ti zan u sr cu da do |u na sta dion, po dr è nas, a po sle da se za jed no ra du je mo. Cr no–be li su ve `ba li i pe na le.

- Art me di ja se ne sme po no vi ti, ovo ga pu ta }u ja da bi ram pe nal xi je. Ume sto Zvo ni mi ra Vu ki }a ima mo Ne ma wu To mi }a, ako bu de igrao tu je i [}e po vi}, dok }e Vla da Stoj ko vi} bi ti na go lu. Iva nov i Osto ji} su go spo da ri li u sko ku u pr vom me ~u. - To je na {e oru` je. U pr vom me ~u AEL je po ku pio sa mo jed nu lop tu ta ko da }e mo i na to me ba zi ra ti igru. Agre siv nom igrom tre ba do }i do pre ki da, a on da u sko ku pre ti ti Ki pra ni ma. Ver me zo vi} se ne bo ji tra di ci je. - Vre me je da i Par ti zan po sle go la mi nu sa iz pr vog me ~a iz b o r i pla s man u re van {u. Ali, naj va `ni je od sve ga je da na vi ja ~i sta dion na pu ste ras po lo `e ni – is ta kao je tre ner Par ti za na. I. La za re vi}

RO BERT PRO SI NE^ KI UO^I RE VAN [A S OMO NI JOM NA KI PRU

Ne bismo se bra ni li ni pro tiv Li ver pu la Pred put u Ni ko zi ju, tre ner kao u Be o gra du, ve} }e pred svo jim kon tru, po lu kon tru, ali raz mi fud ba le ra Cr ve ne zve zde Ro bert na vi ja ~i ma mo ra ti da kre ne na - {qam i o to me da im ne da mo Pro si ne~ ki re kao je da jo{ ni je pred i po stig ne gol. Ipak, tvr di lop tu u pot pu no sti. Ne }e mo mo od lu ~io ka ko }e po sta vi ti eki pu da to ne }e iz ko re na me wa ti pri - }i da je dr ì mo 70 od sto kao u za re van{ me~ tre }eg ko la kva li stup we go vog ti ma, ve} da }e se Be o gra du, ali ho }u da je i ta mo fi ka ci ja za Li gu Evro pe pro tiv otvo ri ti pro stor za br ù igru. ~u va mo, da igra mo. Omo ni je. On, ipak, kao za kle ti - Kad se ne ko bra ni, on da ne ma Pro si ne~ ki je sa mo „po ja ~ao” op ti mi sta sma tra da }e cr ve no-be br ze igre. Na ma do |u u Be o grad ono {to je ve} re kao i pod vu kao, li pro }i Ki pra ne po za slu ~aj da je ne ko za bo ra vio sle be o grad skih 0:0. {ta je na ja vio ka da je do la zio - Mo ram pr vo da vi u Zve zdu. dim {ta se do ga |a sa - Ja se ni kad ne }u bra ni ti, Mi la nom Jo va no vi ni kad ne }u re }i mom ci ma da }em. Uz kva li tet ko ji sta nu po za di i ~e ka ju, jer to po se du je, do neo nam je on da ni je Cr ve na zve zda, to i ozbiq nost. Uosta on da ni smo mi, ni sam ta kav lom, za to smo ga i do ni ja. Ne bih se bra nio 90 mi ve li. On nam je mno go nu ta ni pro tiv Li ver pu la. A po mo gao u pr voj utak tre ner Omo ni je Neo fi tos mi ci. Na dam se da }e Lar ku ov de ni je hteo ni {ta! do ~e tvrt ka bi ti pra Ne }e mo }i ta ko u re van {u vi, a on da }e mo mo }i is ta kao je Pro si ne~ ki, ko ji da raz mi {qa mo o tak ve ru je da }e je dan gol bi ti do ti ci - re kao je Pro vo qan za pro la zak da qe i si ne~ ki. sto ga pri zna je da se eki pa ne Jo va no vi} je za mo }e spre ma ti za pe na le. lio {e fa da od ra di Tre ner Zve zde i da qe tra lak {i tre ning, jer ì vre me i raz u me va wa za ovu ose }a po sle di ce is cr ge ne ra ci ju, ~i ji kva li tet ni pqe no sti na kon od i je pre po znao sa mo on, ve} i gra nih 90 mi nu ta pro se lek to ri svih se lek ci ja Sr {log ~e tvrt ka, a sve bi je, pa i Cr ne Go re. Pro si po sle pa u ze od osam ne~ ki o~e ku je de se tak po zi va me se ci. Pro si ne~ ki u na red nim da ni ma od Si ni je apo stro fi rao we {e Mi haj lo vi }a, Alek san dra go vu sprem nost kao Ro bert Pro si ne~ ki: Zve zda se ne }e bra ni ti na Ki pru Jan ko vi }a, Bran ka Br no vi }a bit ni ju stvar u ovom i Zo ra na Fi li po vi }a. tre nut ku od to ga da li }e i na GSP eki pe ti pa Ja vor ili ko ve}, - Da li Cr ve na zve zda i da qe sta di o nu igra ~e iz ve sti u for ma sta nu sa 11 igra ~a iza lop te i ima vre me na da ~e ka ove igra ~e? ci ji 4-3-3 ili 4-4-2. gde }e{ on da!? Tre ba pro }i to, Pa, ima... Mo ra da ima. [ta god da - Sma tram da je naj va `ni je da to ni je la ko... Kad dve eki pe vo se do go di u ~e tvr tak, ova ge ne ra u|e mo mo ti vi sa no i ~vr sto, da se le da igra ju fud bal, on da mo è ci ja }e ima ti kva li tet. Oni }e mom ci bo re u sva kom du e lu, a on da i br è. Da su se oni otvo ri li osva ja ti pr ven stvo i igra ti Evro }e kva li tet do }i. Ta da ne }e bi ti jed ne se kun de ov de, pa ko ne bi pu - za vr {io je tre ner Cr ve ne zve va `no da li sto ji mo u 4-3-3 ili 4dao lop tu u pro stor? Ne mo è zde. 4-2. Sa mo da mom ci bu du ras po lo sa mo jed na eki pa da igra, dru ga Fud ba le ri Cr ve ne zve zde ot pu è ni kao {to su bi li u ne kim da sto ji u blo ku i da se on da igra to va li su u Ni ko zi ju, gde }e ve ~e utak mi ca ma. do bar fud bal - re kao je Pro si - ras tre ni ra ti u ter mi nu po ~et ka Pro si ne~ ki sma tra da Omo ni ja ne~ ki i do dao:- Zve zda ne }e mno - me ~a (19 ~a so va po lo kal nom vre ne }e mo }i da igra de struk tiv no go me wa ti za re van{, pro ba }e mo me nu).

\OR \E VUJ KOV, LE GEN DA VOJ VO DI NE

Na dam se le pim ve sti ma iz Be ~a Na pro sla vi 80 go di na po sto ja wa Slo ge iz Lo ka me |u mno go broj nim zva ni ca ma bio je \or |e Vuj kov, biv {i fud ba ler Voj vo di ne, za ko ju je u pe ri o du od 1973. go di ne do 1983. go di ne od i grao 523 utak mi ce i me |u pe to ri com je igra ~a sa naj ve }im bro jem na stu pa u dre su no vo sad skog ve li ka na. Pi ta mo biv {eg re pre zen ta tiv ca {ta o~e ku je od go sto va wa Vo {e u Be ~u. - Da ni je pri mi la gol na svom te re nu go to vo bih bio si gu ran da }e pro }i u na red ni krug.No, bez ob zi ra na to na dam se da }e od i gra ti jo{ bo qu par ti ju od one u No vom Sa du i da }e ob ra do va ti sve qu bi te qe fud ba la u Sr bi ji pla sma nom u sle de }e ko lo. Iskre no, na dam se le pim ve sti ma iz Be ~a - op ti mi sta je pro sla vqe ni as. Po za vr {et ku ka ri je re, de se tak go di na ste bi li ak tiv ni u Voj vo di ni, pa mo `e te da po re di te pe riod ka da ste vi igra li i sa da {we vre me. - Voj vo di na je bi la i osta la moj klub. Dok sam igrao jed na eki pa je sa ma lim iz me na ma igra la vi {e se zo na, sa da se sa sta vi me wa ju od se zo ne do se zo ne, mla di igra ~i ra no us ka ~u u va tru i lo gi~ no je da je neo p hod no vre me da sta sa ju i po ne su te ret ve li kog klu ba. Bi li ste re pre zen ta ti vac, svr sta va ju vas u Vo {i ne le gen da, a opet ka ri je ru ste za vr {i li u Lo ku? - Is pu ni la mi se `e qa da za i gram i za Slo gu i taj pe riod na stu pa pred mo jim Lo ~a ni ma mi je ve o ma drag - is ta kao je Vuj kov. @. M.

va `ni je spo red ne stva ri na sve tu”, su tra uve ~e (od 21.05 ~a so va) po ku {a }e da na dok na di mi nus iz No vog Sa da, ali }e i je dan od naj bo qih klu bo va u Sr bi ji ima ti pred so bom za da tak da tu istu pred nost (2:1) od bra ni. ^i ja }e `e qa bi ti ve }a, a mo gu} no sti re al ni je, sa zna }e mo, da kle, su tra uve ~e, a No vo sa |a ni u pre sto -

na{ adut. Sta } e m o is p red igra ~a ri va la i ne }e mo do zvo li ti ono {to on pri èq ku je, a vi so ko iz la è we be ko va ti ma iz Be ~a otvo ri }e nam pri li ku po bo ko vi ma. Na dam se da }e mo to us pe ti da is ko ri sti mo i do |e mo do è qe nog go la. Stre lac dru gog go la u utak mi c i u No vom Sa du Mi l an

Mi lan Bo jo vi} i Zla to mir Za gor ~i} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je

ni grad Austri je pu tu ju s na me rom da obez be de se bi pra vo da igra ju no ve evrop ske utak mi ce. - Sve sni smo i na {eg i kva li te ta Ra pi da - re kao je na ju ~e r a { woj kon f e r en c i j i za me di je {ef stru~ nog {ta ba no v o s ad s kih cr v e n o-be l ih Zla to mir Za gor ~i}. - U pr vom su sre tu vi de li smo da mo `e mo da se no si mo s ve li kim ti mom iz Be ~a, pa nam je ciq da se pla s i r a m o u na r ed n u run d u kva l i f i k a c i j a. Svi igra ~i su zdra vi i sprem ni, ta ko da pro ble ma ove vr ste ne ma mo. Go vo re }i o ri va lu, Za gor ~i} je is ta kao: - Ra pid se na la zi u se ri ji te {kih utak mi ca, jer po sle po ra za od nas usle dio im je ne u speh u du e lu s grad skim ri -

Bo j o v i} kao za p e t a pu { ka o~e ku je utak mi cu u Be ~u. - Po sled pr vog me ~a uokvi ri li smo sli ku da ni smo ni {ta lo {i ji od Ra pi da - is ta kao je spret n i gol g e t er. Sve s ni smo da mo ` e m o da igra mo s Austri ja ci ma i u Be~ pu tu je mo s ci qem da pro |e mo da qe. Mo ra mo da bu de mo fo ku si ra ni na utak mi cu i za dat ke ko je ima mo, a ~i we ni ca da }e sta dion bi ti pun ne tre ba da nas op te re }u je. Op ti mi sta sam i ve ru jem da mo `e mo da is pu ni mo `e qe nas sa mih, kao i na {ih na vi ja ~a. Bo jo vi} je za tim do dao: - U pr v om po l u v re m e n u no vo s ad s kog du e l a is p i t i v a l i smo sna g e i za t o smo igra l i ne { to re z er v i s a n i j e.U na stav k u smo mi bi l i eki p a ko ja je do m i n i r a l a i u fi n i { u

[to pe ri Zla to mir Za gor ~i} jo{ uvek ni je od re dio tim ko ji }e is tr ~a ti na tra vu sta di o na u Be ~u. U tim se vra }a Bra ni slav Traj ko vi} ko ji je od ra dio su spen zi ju zbog cr ve nog kar to na, pa je tre ner, ka da se po ve la re~ o sa sta vu, re kao: - [to per ski par }e naj ve ro vat ni je ~i ni ti \u ri} i Traj ko vi}. Ipak, ima mo da od ra di mo jo{ dva tre nin ga do utak mi ce. Ko na~ nu od lu ku do ne }e mo pred po ~e tak su sre ta, a po sto ji op ci ja jo{ ne kih iz me na u od no su na tim ko ji je igrao u pr voj utak mi ci. Pre sve ga, tu mi slim na po zi ci ju le vog be ka... va lom Austri jom (0:3), a na kon re van {a s na ma ide na meg dan Salc bur gu. Ne ve ru jem da }e ko le ga [u tel ne {to me wa ti u eki pi, ni ti u mo de lu igre, jer Ra pid ima si stem ko jem te `i i tru di se da uvek igra na isti na ~in. Sa da se ve} mno go do bro po zna je mo i tvr dim da, ako bu de mo od i gra li mak si mal no di sci pli no va no to kom svih 90 mi nu ta, mi }e mo bi ti tim ko ji se pi ta. Si gur no je to da se ne }e mo bra ni ti, a na sto ja }e mo da po stig ne mo gol ko ji bi nam, ube |en sam, do neo uspeh. [to se pro tiv ni ka ti ~e, ka rak te ri sti~ no je da je re~ o str pqi -

go s ti ni s u zna l i {ta ih je sna { lo. Ka d a sam po s ti g ao dru g i gol, za i s ta sam ~uo zvi `duk s tri b i n a, ali sam po gle d ao u ar b i t ra ko j i je po ka z ao da se igra na s ta v i. Fo ku s i r ao sam se u tom tre n ut ku na gol m a n a i is k o r i s tio lop t u ko j u mi je do d ao. [te t a je sa m o {to smo u po s led w im tre n u c i m a pri m i l i gol, ali {ta da se ra d i. Igra ~ i Voj v o d i n e }e, pre ma pla n u, ve ~ e r as od r a d i t i tre n ing na sta d i o n u „Ger hard Ha n a p i”, a po ~ e t ak su tra { weg me ~ a je u 21.05 ~a s o va. Tekst i foto: A. Pre do je vi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda8.avgust2012.

VI KEND U LU KI ]E VU

Ra di {a iz ne na dio Hao Vang

FE STI VAL U BI LU

Hao Vang za no vi rang Kreatori formata “tri poena za pobedu” slavili su uspeh. Nema boqeg dokaza za spektakularnu predstavu nego posledwi dani super velemajstorskog turnira koji je odràn u Bilu. Da vas podsetimo: Karlsen je pobedio u me|usobnom susretu sa Vangom u sedmom kolu i stigao ga sakupiv{i jednak broj poena. Zatim su obojica dobili svoje partije. Kineski {ahista je poraèn u pretposledwem kolu i Karlsen je pre{ao u vo|stvo po{to je remizirao. Na kraju, u posledwem kolu Vang je dobio odlu~uju}u partiju protiv Girija, dok je rejting favorit Karlsen posle dugotrajne borbe remizirao sa Bakroom. Kao rezultat ovoga nastao je neobi~an slu~aj. Razlikuju se rezultati po klasi~nom sistemu i “modernizovanom”. Hao Vang je poraèn u tri partije – vi{e nego wegovi najbliì rivali Karlsen, Giri i Nakamura, ali je postigao dve pobede vi{e od wih {to je odlu~ilo po sistemu bodovawa koji forsira borbenost. Kona~ni plasman po formatu tri poena za pobedu: 1. Hao Vang 19, 2. Magnus Karlsen 18, 3-4. Hikaru Nakamura, Ani{ Giri 16, 5. Etjen Bakro 7, 6. Viktor Bologan 4. Ovako bi izgledala tabela po klasi~nom sistemu: 1. Magnus Karlsen 7, 2. Hao Vang 6,5, 3-4. Hikaru Nakamura, Ani{ Giri 6, 5. Etjen Bakro 3, 6. Viktor Bologan 1,5. FI DE GRAN PRI ZA MU [KAR CE

Ras po red igra wa Na sajtu FIDE je objavqen kalendar takmi~ewa i spisak u~esnika u novoj seriji Gran pri takmi~ewa za mu{karce koji po~iwu u oktobru ove godine a zavr{avaju se istog meseca naredne godine. Igra}e 18 igra~a na 6 turnira a napravqen je i raspored za svakog igra~a koji }e igrati na ~etiri turnira po 12 u~esnika. Igra}e se u Londonu (20.93.10.), Ta{kentu (21.11-5.12.), Lisabonu (17.4-1.5.), Madridu (22.54.6.), Berlinu (2-17..7.) i Parizu (18.9-2.10.). U~esnici su: Tajmur Raxabov, Sergej Karjakin, Hikaru Nakamura, Fabio Karuana, Aleksander Morozevi{, Vasilij Ivan~uk, Aleksander Gri{~uk, Veselin Topalov, Peter Svidler, Hao Vang, Boris Geqfand, Vugar Ga{imov, Peter Leko, Ruslan Ponomarjov, [akrijar Mame|arov, Perez Domingez, Ani{ Giri i Rustam Kasimxanov. PRO BLEM BR. 401

Be li da je mat u dva po te za Ge or ge Car pen ter La Presse, 1911.

Re{ewe problema br. 400 (Ge or ge Car pen ter, Schac hmi ni a tu ren 1902.) sa pozicijom: beli – Kd1, Da3, Sd2, Sd3; crni – Ke3, Td5, pe{ak d4; je 1.Da8! Na 1...K:d3 sledi Da3 mat. Na 1...Tf5 sledi 2.De4 mat. Na 1...Te5 sledi 2.Df3 mat.

[ahovski klub Mladost iz Luki}eva organizovao je peti po redu vikend turnir povodom seoske slave Svetog Ilije. Na turniru je u~estvovalo 23 igra~a iz Zrewanina, E~ke, Toma{evca i Luki}eva. Turnir je igran po [vajcarskom sitemu, 7 kola, 15 minuta po igra~u uz kompjutersko parovawe za koje je bio zadu`en regionalni sudija Sr|an Blagojevi} iz Luki}eva. Posle zanimqivih borbi na 64 poqa savim zaslu`eno, i pomalo neo~ekivano, prvo mesto osvojio je doma}i predstavnik, majstorski kandidat Radi{a Miqanovi}, ostaviv{i iza sebe renomirane zrewaninske FIDE majstore Radivoja Peri{i}a i Neboj{u Somborskog. Osvojio je 6 poena i prvi put trijumfovao na turniru. Drugo mesto zauzeo je majstorski kandidat iz Luki}eva ~lan, [ahovskog kluba Partizan iz Toma{evca, Sr|an Blagojevi} sa 5,5 poena. Na tre}em mestu zavr{io je Radivoj Peri{i} sa 5 poena. Majstorski kandidat i doajen luki}eva~kog {aha, Nikola

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Otva ra we za ma zo hi ste Bio nedavno GM Najxel [ort u Torontu i igrao simultanku na 20 plo~a i sve dobio. Odr`ao je i predavawe, demonstrirao je neki svoj Benoni, partiju koju je dobio, pitao publiku igra li neko od wih Benoni. Neki odgovore da igraju a on ka`e: - Svi koji igraju Benoni su mazohisti! Latili smo se baze podataka i prona{li jednu jedinu partiju u kojoj je [ort igrao Benoni kao crni i – izgubio!

Van der [te ren – [ort Am ster dam, 1983. Naj u spe {ni ji: Bla go je vi}, Mi qa no vi} i Pe ri {i}

Maksimovi}, odigrao je turnir na visokom nivou, savladao je obojicu majstora ali ga je poraz u me|usobnom susretu sa Miqanovi}em stajao pobede na turniru. Wima uz rame je i majstor ski kan di dat Sla vo qub Pavlovi} iz Luki}eva na petom mestu. Wegovim rezultatom upotpuwen je sjajan dan doma}ih {ahista koji su pokaza-

U~e sni ci tur ni ra u Lu ki }e vu

li gostuqubivost za svoje {ahov ske pri ja te qe, ali ovom prilikom na 64 poqa nisu imali milosti. Trojica prvoplasiranih nagra|ena su nov~ano, dok su omladinci, omladinke, veterani, pioniri, kao i najboqi doma}i igra~ dobili specijalne nagrade. Organizacija turnira, kao i svake godine, bila je na visokom nivou, qubazni doma}ini obezbedili su za u~esnike turnira osve`avaju}e napitke a posle turnira lova~ki gula{. Plasman: 1. Radi{a Miqanovi} 6, 2. Sr|an Blagojevi} 5,5, 3-5. Radivoj Peri{i}, Niko la Mak si mo vi}, Slavo qub Pavlovi} 5, 6-13. Neboj{a Somborski, Miladin Kandi}, Mi}o Jovi}, Pera Raci}, Slobodan Sto jano vi}, Vladi mir Po po vi}, Danilo Babi}, Ratko Lazi} 4, 14-20. [andor Mesaro{, Nikola Kara~i}, Danka Lali}, Aleksa Savin, Milo{ Ajdari}, Ivana Litri~in, Tanasko Tomi} 3, 21. @ivojin Cvetinovi} 2, 22. Teodora Raci} 1,5, 23. Sini{a Pavkovi} 1. Mi la din Kan di}

SVET SKO OMLA DIN SKO PR VEN STVO

Na je zda ve le maj sto ra U Atini se od 2-15. avgusta igra Svetsko prvenstvo za omladince i omladinke. Na mu{kom {ampionatu u~estvuje 130 igra~a iz 54 zemqe. Najezda mladih, jakih igra~a, odrazila se i na sastav: 13 velemajstora, 33 intera i 23 FIDE majstora! Posle 4 odigrana kola vode Jan`i Ji (Kina) i Aleksandar Ipatov (Turska) sa po 4 poena. Srpski intermajstor Aleksandar In|i} ima 3 poena i nala-

zi se u grupi od 9-27. mesta. U tre}em kolu poraèn je od vode}eg Kineza. Na ènskom turniru u~estvuje 66 devojaka iz 40 zemaqa, od toga 8 velemajstora, 12 intera i 9 ènskih FIDE majstora. Posle 4 kola vode 5 devojaka sa po 3,5 poena a na{a predstavnica Bogdana Nonkovi} ima 1 poen i nalazi se u grupi 52-61. mesta.

SLO VA^ KE NA ROD NE SVE ^A NO STI

Akva-park za sve u~e sni ke [ahovski klub Mladost iz Ba~kog Petrovca organizovao je u nedequ 5. avgusta tradicionalni vikend turnir u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti. Turnir se igrao u klimatizovanoj sportskoj sali osnovne {kole „Jan âjak“. Igralo se 9 kola po [vajcarskom sistemu, 15 minuta po igra~u. Organizator je, prijatno iznena|en brojem u~esnika, pove}ao broj i iznose predvi|enih nagrada, a posebno iznena|ewe za sve igra~e je usledilo podelom besplatnih ulaznica za fenomenalni akva-park. Naravno, nije izostala ni tradicija dodele kulena i legendarnih petrova~kih metli. êtiri velemajstora, tri intera i deset FIDE majstora, bio je izazov za 62 majstorska kandidata i 54 kategornika pa iznena|ewa nisu izostajala. Tako je mk Vladimir Lazor savladao pobednika turnira Sini{u Draì}a {to mu je donelo i ulazak me|u nagra|ene. I Sini{a Paro{ki se moè pohvaliti deobom tre}eg mesta sa mnogo poznatijim u~esnicima. Sudio je me|unarodni sudija Bogoqub Dankovi}. Plasman: 1. Sini{a Draì} 8, 2. Miroqub Lazi} 7,5, 3-7. Jovan Radlova~ki, Goran M. Todorovi}, Zoran Arsovi}, Bo{ko Abramovi}, Sini{a Paro{ki 7, 8-15. Vladimir Lazor, Nenad Dimitrijevi}, Zoran Gruji}, Miloje Braji}, Milan Skoko, Sava Manojlovi}, Ivan Banovi}, Rastislav Usiak 6,5, 16-28. Milo{ Roganovi}, Milan Ilij}, @eqko Medar, Danijela Petrovi}, Mi-

dnevnik

lo{ Torbica, Milan Popovi}, Krasoje Notaro{, Tomislav Navratil, Milenko Jovanovi}, Milo{ Zowi}, Nevenko Okiq, Spasoje âbarkapa, Sini{a Drowi} 6, 29-43. Milorad Andrejevi}, Jovica Radovi}, Luka Rajak, Dragan Kova~evi}, Dobrivoj Popovi}, Nedeqko Peceq, Milo{ [ebez, Pavel Mar~ok, Gavra Kolari}, Boò Protu|er, Branislav Vujovi}, Slavko Milovanovi}, Marko Marovi}, Milorad Le|enac, Stanko Mo{i} 5,5, 44-63. Nedeqko Utje{anovi}, Miodrag Jevti}, Du{an Sekuli}, Neboj{a Pavkov, Dragan Igwatovi}, Uro{ Petakov, Stevan Peri}, Dragan Kozomora, @iva Markov, Tigran Okiq, Dragan Ostojin, Zoltan Selewi, Stipa Dermi{ek, Nikola Tadi}, Aleksandar Aleksi}, Boìdar Kra~unov, Slavko Popovi}, Milan Vojinovi}, Ivan Stankovi}, Petar Radosavqev 5, 64-78. Zlatko Parnicki, Dragan î~a, Miroslav âbarkapa, Boìdar Karli~i}, Mladen [ipka, Darko Ka~ar, Miladin Tubi}, Mileta Tadi}, Tomislav Bakmaz, Branislav ânak, Davorin Vrane{, Pavel Topoqski, Juraj Sadlon, Stefan Gogi}, Vladan Petrovi} 4,5, 79-103. Milorad Obradovi}, Mihael Farka{, Danijela Gruji}, Ratomir Bogdanovi}, Zoran Pe{i}, Jano Barto{, Mihal Hegedu{, Zdeno \ur~ianski, Nedeqko Hajder, Zoran Mutlak, Zoran \or|evi}, Jan Manda~, \or|e Trifunovi}, Mihal Ga{parovski, Mihal Grwa, Radivoj Miluni}, Pavel Ja{ko, itd.

CU GER U BA^ KOJ PA LAN CI

Tri jumf Mi lo {a [e be za

U prostorijama [K „Ba~ka Palanka“, odràn je osmi brzopotezni turnir, koji je okupio 18 {ahista iz ba~kopalana~ke op{tine. Pobednik turnira odlu~en je u posledwem kolu, kada je Fide majstror Milo{ [ebez efektno re{io partiju u svoju korist, i osvajawem celog poena, pretekao do tada vode}eg Popovi}a. - Zadovoqan sam igrom koju sam pruìo na ovom turniru. Svakako da sam jo{ zadovoqniji osvajawem prvog mesta u konkurenciji osamnaestorice {ahista. Po neizvesnosti u pogledu pobednika, ovaj cuger je bio ispred svih koji su ove godine odràni. Koliko je zavr{nica bila uzbudqiva i neizvesna, mo`da najre~itije govori podatak da su trojica {ahista koji su bili plasirani od drugog do ~etvrtog mesta osvojili istri broj poena – istakao je Milo{ [ebez. Milo{u [ebezu pripalo je prvo mesto sa devet osvojenih poena, drugi je Perkovi}, tre}i Kova~evi}, a ~etvrti Popovi}. Sva trojica {ahista sakupila su po 8 ½ poena, ali je poredak odre|en na osnovu Buholca. Organizator takmi~ewa [K „Ba~ka Palanka“, nov~ano je nagradio trojicu najboqe plasiranih {ahista. Naredni brzopotezni turnir u Ba~koj Palanci bi}e odràn 1. septembra. M. \. Kre me no vi}

1.d4 e6 2.Sf3 Sf6 3.c4 c5 4.d5 e:d5 5.c:d5 d6 6.Sc3 g6 7.g3 Lg7 8.Lg2 0–0 9.0–0 a6 10.a4 Te8 11.Sd2 Sbd7 12.h3 Tb8 13.Sc4 Sb6 14.Sa3 Lf5 15.g4 Ld7 16.Lf4 Sc8 17.Dd3 Te7 18.Sc4 Le8 19.Dg3 Td7 20.a5 Lf8 21.e4 b5 22.a:b6 S:b6 23.S:d6 Sf:d5 24.e:d5 L:d6 25.T:a6 g5 26.L:d6 T:d6 27.Se4 Tg6 28.Td1 Lb5 29.Ta7 Tc8 30.Sc3 Ld7 31.d6 Le6 32.Le4 Th6 33.Sd5 L:d5 34.L:d5 Sd7 35.Te1 Kh8 36.Te7 Sb6 37.De5+ f6 38.D:f6+

@rtva dame s matom u narednom potezu. 1:0 Vaspitani Svetozar Gligori} nikada ne bi rekao za benoniste da su mazohisti ali ih je uredno evidentirao.

Gli go ri} – Puc Vid ma rov me mo ri jal Qu bqa na/Por to ro`, 1973. Kada sam postigao svoj prvi veliki me|unarodni uspeh u Var{avi 1974. godine, prvi mi je poslao telegram dr Milan Vidmar, u kome je stajalo da “~estita svom nasledniku”. Bilo je to veliko priznawe u re~ima odmerenog a u svetu ~uvenog starog jugoslovenskog velemajstora. Svoje po{tovawe prema wemu iskazao sam i time {to sam u~estvovao na svim me|unarodnim Vidmarovim memorijalima koji su organizovani u Sloveniji posle wegove smrti. 1.d4 c5 2.d5 e5 3.e4 d6 4.Sc3 Dolazi u obzir i najpre 4.c4, ali `ure}i s razvojem figura u partiji, beli `eli da {to pre i efikasnije udari na centralnu ta~ku e5. 4...Sd7 5.f4 Le7 6.Sf3 a6

Crni mora da izgubi tempo na ovaj potez, jer ne ide odmah `eqeno 6...Lf6 zbog 7.Sd5 Db6 8.Sd2 i 9.Se4. 7.Le2! Opet brz razvoj – pre svega. Na 7.a4 crni bi imao vi {e vre me na za 7...Lf6 i daqe u~vr{}ivawe centra. 7...Lf6 8.0–0 De7 9.De1 b5 10.Dg3 Lb7 Crni se zatrpao na kraqevom krilu i ne zna kako da normalno zavr{i svoj razvoj figura. 11.f:e5 S:e5 12.Lf4 h5 13.S:e5 d:e5!? Crni mora da bira lo{ije re{ewe, jer na 13...L:e5 14.L:e5 D:e5 15.D:e5 d:e5 16.Tf5 f6 17.T:h5 beli osvaja pe{aka. 14.Le3 Dd6 15.a4 b4 16.Sb1 Se7 17.Sd2 Sg6 18.Sc4 Dc7

19.T:f6! g:f6 20.Tf1 De7 21.Df2 Tc8 22.Sa5 Crni je potpuno razbijen na oba krila. Na 22...La8 ide 23.L:a6. 22...Sf4 23.L:f4 e:f4 24.D:f4 Tg8 25.L:h5 Tg5 26.Lg4 Td8 27.Sc4 a5 28.S:a5 La6 29.Sc6 Crni predaje. 1:0 Slede}a partija predstavqa dobar primer uzornog vo|ewa kombinovane akcije figurama i pe{acima na oba krila u poziciji sa blokiranim centrom.

Gli go ri} – Iv kov No vi Sad, 1975. 1.d4 Sf6 2.c4 c5 3.d5 d6 4.Sc3 g6 5.e4 Lg7 6.Sf3 0–0 7.h3! Novija ideja u odnosu na nastavak 7.Le2 e6 8.0-0 Te8! u kome crni poku{ava Polu Benoni postavu. Potezom u partiji beli obezbe|uje skaka~a na f3, oduzima poqe g4 crnim figurama i priprema 8.Ld3 radi efikasne za{tite ta~ke e4. 7...e5 Prevodi partiju u Benoni postavu. ê{}e se igralo 7...e6 8.Ld3 e:d5 9.e:d5 Te8+ 10.Le3. 8.Lg5! Odli~an potez, u pravi trenutak. Crni sad ne moè dobro da oslobodi put f-pe{aku bez slabqewa svog kraqevog krila. 8...Sbd7 U partiji Gligori} – Qubojevi}, Manila 1974, crni je poku{ao 8...h6, ali posle 9.Le3 Sa6 10.Le2 Sc7 11.0-0 Sh7 12.Dd2 h5 13.Sh2 Se8 14.f4 e:f4 15.L:f4 a6 16.Sf3 f6 17.Ld3 Tf7 18.Lg3 Sf8 19.Sh4 je stajao lo{e. 9.Le2 a6 10.0–0 h6 11.Le3 Sh7 12.Dd2 h5 13.Sg5 De7 14.Tae1 Beli brzo mobile{e svoje snage i ima jasnu nadmo}nost. 14...Tb8 Crni uzalud traì plan za protivigru, a slede}i odgovor belog ukazuje na iluzornost poku{aja crnog na daminom krilu. 15.a3! De8!? Ne bi li za{titio ta~ku h5 posle izmene na g5 i f7-f5. 16.Ld3 Bele snage su boqe razvijene, sara|uju, pa crni ne sme ni da pomisli na otvarawe centralnih linija posle f7-f5 i belog protivudara sa f2-f4. 16...b6

17.Kh1! Pre otvarawa pozicije na kraqevom krilu bitno je da se ima kontrola nad ta~kom e5, a tome }e poslu`iti manevar Sc3e2-g1-f3! 17...Dd8 18.b4 Sdf6 19.Se2 Ld7 20.Sg1 S:g5 21.L:g5 Dc7 22.Le3 Proboj po f-liniji. Ne odmah 22.f4 Sh7 s nejasnim posledicama. 22...Sh7 23.f4 e:f4 24.L:f4 Tfe8 25.Sf3 Tbd8 26.Df2 Crni strategijski stoji vrlo lo{e, a pored toga je i u vremenskom tesnacu, {to obja{wava wegove slede}e “ofanzivne” poteze. 26...Lc3?! 27.Te2 Sada preti 28.Dg3. 27...b5 28.b:c5 D:c5 29.Le3 D:a3 30.Ta2 Db3 31.Sd4 L:d4 32.D:f7+ Kh8 33.L:d4+ Te5 34.De7 Te8 35.D:d7 Crni predaje. 1:0 Ko men tar: S. Gli go ri} Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

Ce men ta {i sprem ni Be o ~in ski fud ba le ri, pod nad zo rom tre ne ra Zo ra na Gru ji }a i we go vih sa rad ni ka Mi la di na Bu ra }a i @eq ka Bla go je vi }a, mar qi vo se pri pre ma ju za pr ven stve nu tr ku u Srp skoj li gi. - Iz u zet no sam za do vo qan do sa da {wim ra dom.Naj bit ni je je da smo sa ~u va li ko stur eki pe (Mi lo vi}, Su ba {i}, Ga {pa re vi}, ^o vi}, Ki{, Mi li }e vi}, Ka li nov, Gr ko vi}, Ra ki}...), do ve li smo ne ko li ko mla |ih igra ~a i pr vo tim ci ma pri dru `i li pe to ri ca mo ma ka iz na {e {ko le. Od i gra li smo do sa da se dam kon trol nih utak mi ca, a ge ne ral nu pro bu ima }e mu u du e lu sa {a ba~ kom Ma ~vom. Ve ru jem da

smo sprem ni za pr ven stve nu tr ku - ka è tre ner Ce men ta Mi la din Gru ji}. Ce men tov igra~ ki po gon ~i ne: gol ma ni Mi lo{ Su ba {i}, Ni ko la Sa kan, Vla di mir Be ~e li}, igra ~i: @eq ko Ga {pa re vi}, Ivan ô vi}, De jan Ki{, Mi qan Mi lo vi}, Gor dan \e ri}, Mi lo{ Bur sa}, De jan Mi li }e vi}, Alek san dar Gr ko vi}, Pe tar Ili}, Ra de Lu ka ja, Ra do ji ca Ka li nov, Mi lan ân ko vi}, Ne boj {a De sni ca, Ni ko la Ba ~i}, Mi lo{ Pe tro vi}, Bo jan \u ri}, Lu ka Ne di mo vi}, Da ni jel Ha xi}, Jo van Vu ko vi}, Ro bert Pa stor, Da vor Pod nar, Mi tar Bu de ~e vi}, Fi lip Pan ka ri ~an i Ve dran Bje la jac (sta tus Alek san dra Ra ki }a je pod zna kom pi ta wa). B. S.

Je len osta je uz sup per li ga {e Za jed ni ca fud bal skih klu bo va Su per li ge Sr bi je i Apa tin ska pi va ra na sta vqa ju sa rad wu, ko jom je pred vi |e no da zva ni ~an na ziv li ge osta ne Je len Su per li ga. Na sta vak sa rad we sa Apa tin skom pi va rom obez be di }e Za jed ni ci sta bil no fi nan si ra we i neo me tan rad na red ne tri se zo ne, dok }e Je len Pi vo, naj o mi qe ni ji piv ski brend mu {ka ra ca, na sta vi ti da bu de sna `na po dr {ka i oslo nac u da qem raz vo ju naj gle da ni jeg i naj kva li tet ni jeg fud bal skog tak mi ~e wa u ze mqi.

DO LI NA IZ PA DI NE SPREM NA ZA TAK MI ^E WE

Ko va~ i Lu ki} tan dem za uspe he Fud ba le ri srp sko li ga {a Do li ne iz Pa di ne u po sled wim pro ve ra ma po ka za li su da }e bi ti mno go ja ~a u od no su na pret hod nu se zo nu. U pre la znom ro ku do {li su Da ni lo Ko va ~e vi}, Slo bo dan Spa skov ski, De jan Bo gu no vi}, No vak [a li pu ro vi} (Di na mo, Pan ~e vo), Ivan ]i -

ri} (Par ti zan, Be o grad), Slo bo dan Gi go vi} (Mi haj lo vac), Fi lip An ti} (Mla dost, Omo qi ca) i Mi lan [}e pa no vi} (Rad ni~ ki, Be o grad). Pred sed nik klu ba Mi ro slav Ko va~ za do vo qan je do sa da {wim ra dom i op ti mi sta je {to se re zul ta ta ti ~e u do la ze }oj sezo ni.

Dra gan Lu ki} i Mi ro slav Ko va~

- Po vra tak di rek to ra Lu ki }a je naj ve }e ovo se zon sko po ja ~a we, jer sa wim smo pro te klih go di na zna li sa mo za uspe he i ve ru jem da }e i sa da ta ko bi ti.U no voj se zo ni `e li mo pla sman me |u pr vih pet eki pa i ve ru jem da ovaj igra~ ki sa stav to mo `e i da ostva ri - na da se Ko va~. Po sle go di nu da na pa u ze u klub se na funk ci ju di rek to ra vra t io Dra g an Lu k i}, a za sekre ta ra je iza bran Pa vel Ro ha rik. - U Pa di ni sam ra dio osam go di na, a na kon pa u ze ni sam mo gao da od bi jem po ziv mo jih pri ja te qa da se vra tim u klu bu. Ve ru jem da smo na pra vi li do bar po tez do vo |e wem tre ne ra Ma xev skog, a do kra ja pre la znog ro ka mo gu }e je da do ve de mo jo{ dva igra ~a - ve li Lu ki}. - Do sta do bro smo ra di li to kom pri pre ma i za do vo qan sam za la ga wem igra ~a na kon trol nim me ~e vi ma. Do po ~et ka se zo ne ima mo jo{ vre me na da uigra mo sve li ni je ti ma ka ko bi smo ostva ri li pla sman ko ji se od na o~e ku je - re kao je tre ner Ma xevski. B. Stoj kov ski

PRI PRE ME PO TI SJA IZ KA WI @E

Op sta nak na me }e do dat ne na po re Fud ba le ri Po ti sja iz Ka wi `e i na red ne se zo ne }e se tak mi ~i ti u Su bo ti~ koj pod ru~ noj li gi za hva qu ju }i ~i we ni ci da su pr va ci iz tri li ge naj ni `eg ran ga od u sta li od tak mi ~e wa zbog ne do stat ka fi nan sij skih sred sta va i ne is pu wa va wa uslo va.

nak se ni or skog po go na sta bi li zu ju. Ti me bi se iz be gle strep we od is pa da wa ko je se po na vqa ju iz se zo ne u se zo nu i hva ta we za slam ku spa sa u ~i we ni ci da pr va ci iz naj ni `eg ste pe na tak mi ~e wa ne ma ju mo gu} no sti za pre la zak u vi {i rang.

deq ko vi }a i Zo ra na Ter zi na iz No vog Kne `ev ca, svi osta li iz Ka wi `e, a po no vo je po ~eo da tre ni ra i Sve to zar Lon ~ar. Ukqu ~u ju }i ka de te ko ji su se pri kqu ~i li tre nin zi ma se ni or ske eki pe, na ras po la ga wu su 22 igra ~a, od ko jih je ne ko li -

sreda8.avgust2012.

PR VEN STVO SR BI JE U BI^ VO LE JU

Ba ~a ni uì va li u od boj ci na pe sku U Ba ~u je odr àn ~e tvr ti tur nir Vip bi~ vo lej li ge (Pr ven svo Sr bi je), ko ji je pri vu kao ve li ku pa `wu qu bi te qa od boj ke na pe sku u ovom kra ju. Ure| ne pla è je ze ra Pro va la kraj Ba ~a bi le su te sne za sve na mer ne da gle da ju nad me ta wa u ovom atrak tiv nom spor tu. Naj u spe {ni ji u èn skoj kon ku ren ci ji bio je par Na ta {a [e va ri ka-Ni na [ka ri}, a u mu {koj Igor Te {i}- Ste fan Ba sta. [e va ri ka i [ka ri} su u fi na lu sa vla da le Alek san dru Fraj to vi} i Awu Vra zli} sa 2:0 (21:19,21:19), dok su Te {i} i Ba sta bi li bo qi od pa ra Si ni {a An to ni} i Mar ko Ga le {ev sa 2:1 (19:21,21:16,15:8). Na tur ni ru u Ba ~u je u~e stvo va lo 11 eki pa u èn skoj i dva de set dva ti ma u mu {koj kon ku ren ci ji. Me da qe i pri zna wa naj u spe {ni ji ma uru ~i li su za me nik pred sed ni ka op {ti ne Ba~ Bo ri slav An to ni} i pro sla vqe ni od boj ka{ Vla di mir Gr bi}. S. Mi ler

ODR @A NE DVE TR KE DU NAV SKOG KU PA

Oba pu ta sla vio Mir ko vi} Sjaj ni bi ci kli sta no vo sad skog Fa na ti ka Alek san dar Mir ko vi} po be dio je u dve tr ke

Du nav skog ku pa, naj ve }eg tak mi ~e wa re kre a ti va ca, ama te ra i ma ster sa u re gi o nu ko je su odr `a ne na sta za ma No vo sad skog

Po bed ni ci 13. tr ke Du nav skog ku pa

saj ma! Sla vio je i u drum skoj tr ci i u kri te ri ju mu u kon ku ren ci ji 44 vo za ~a iz Sr bi je, Hr vat ske i BiH. Vo è ne su i dve tr ke Ma log Du nav skog ku pa za uz rast do 13 go di na i ukup ni po bed nik bio je po le ta rac va qev skog Bo be \or |e Pa vlo vi}. Du nav ski kup, 12. tr ka, 44 km: 1. Alek san dar Mir ko vi} (Fa na tik, No vi Sad), 2. Mi lo{ Voj ni} (Spar tak, Su bo ti ca), 3. Da rio Nim ~e vi} (Spar tak, Su bo ti ca) itd.Tri na e sta tr ka, 28 km - kri te ri jum: 1. Alek san dar Mir ko vi} (Fa na tik) 18 bo do va, 2. Da rio Nim ~e vi} (Spar tak) 13 bo do va, 3. Haj ru din Tr le (Tu zla) 10 bo do va.Tr ke Ma log Du nav skog ku pa, pr va, 11,2 km: 1. Da vor Bo ì} (So kol, Vin kov ci), 2. \or |e Pa vlo vi} (Bo b a, Va q e v o), 3. An t o n io Bo ì} (So kol) itd. Dru ga tr ka, 5,6 km: 1.\or |e Pa vlo vi} (Bo ba), 2. Lu ka Ra ki} (Bo ba). Ukup ni po bed nik bio je je \or |e Pa vlo vi}.

BE ^EJ CI USPE [NO OR GA NI ZO VA LI 12. PLI VA^ KI MA RA TON

Sve po ~a sti Jan ku Rad ma no vi }u Za hva qu ju }i vred nim en tu zi ja sti ma Pli va~ kog klu ba Be ~ej, tra dici ja da qin skog pli va wa u Be ~e ju na sta vqe na je or ga ni za ci jom 12. pli va~ kog ma ra to na, ko ji se bo du je za SRB OPEN kup. Naj vi {e bo do va u po me nu tom se ri ja lu sa Ti se po neo je Jan ko Rad ma no vi} iz Be o grad skog pli va~ kog klu ba, jer je u vre me nu 1:00,37 pr vi sa vla dao de o ni cu du gu 5000 me ta ra. Ve ~i to dru gi Be ~e jac Se ba stian Sa bo po sled wih dva de se tak me ta ra is pli vao je del fin sti lom i za be le ìo vre me 1:03,43, a tre }i u mu {koj kon ku ren ci ji bio je To de \u ro vi} iz Be o grad skog pli va~ kog klu ba s vre me nom 1:07,49. Na gla si li smo u mu {koj kon ku ren ci ji, jer je pre we ga kao tre }a u ciq do pli va la Ivo na ô la ko vi} iz dru gog be ~ej skog klu ba Swim Star u vre me nu 1:04,50. U èn skoj kon kuren ci ji su po tom, go to vo za jed no, sti gle dve Som bor ke, dru ga s

vre me nom 1:10,02 bi la je Jo va na Du da ko vi} iz klu ba Fe niks, a tre }a Bo ja na De di} iz PVK Po let s 1:10,05. Ovo go di {wi be ~ej ski ma ra ton odr `an je po iz u zet no po voq ni

Po bed nik ma ra to na na Ti si kod Be ~e ja Jan ko Rad ma no vi}

uslo vi ma za pli va ~e, ali se ni je oku pio, ba{, o~e ki van broj tak mi ~a ra. Na sta zi du goj 5.000 me ta ra star to va lo je 52 tak mi ~a ra u se dam uz ra snih ka te go ri ja èn ske i mu {ke kon ku ren ci je. I dok su oni za ve sla ji ma â&#x20AC;&#x17E;re me ti liâ&#x20AC;&#x153; let wi ti ski mir, is pred be ~ej skog iz le ti {ta, gde je bio ciq ma ra to na, odr à ne su bu ba ma re tr ke u ko ji ma je na stu pi lo ukup no 19 de ce. Naj mla |i de ~a ci su pli va li de o ni cu du gu 100 me ta ra. Be ~e jac Fi lip Ko va ~ev je bio pr vi, Som bo rac Alek sa Du du ko vi} dru gi, a tre }i Be ~e jac Mi haj lo @i voj no vi}. Na sta zi od 200 me ta ra na stu pio je sa mo ma lo sta ri ji uz rast. Kod de voj ~i ca pr ve dve su bi le Be ~ej ke i to po bed ni ca Jo va na Je ~an ski, dru ga je bi la Ka ro li na Tot-Ha sno {i, a tre }a Ana Fe je{ iz Ka wi è. Kod mu {ka ra ca su Be ~ej ci osvo ji li pr va tri me sta i to ovim re dom: Vu ka {in Vu ka ni}, Ne ma wa Mar ko vi} i Uro{ Ko va ~ev. V. Jan kov

EVROPSKO PRVENSTVO JU NI O RA U LI TVA NI JI I LE TO NI JI

Mi ja to vi} od re dio sa stav Se ni or sko-ka det ski po gon Po ti sja iz Ka wi `e

Pla sman pri dnu ta be le dr `ao je to kom le ta ru ko vod stvo i eki pu Po ti sja u ve li koj ne iz ve sno sti, pa je svi ma lak nu lo ka da je pre de se tak da na Iz vr {ni od bor PFS Su bo ti ce kon sta to vao op sta nak Po ti sja. Sti ca jem okol no sti Ka wi `a ni osta ju u pod ru~ nom ran gu tak mi ~e wa, {to je s jed ne stra ne do bro, jer Po ti sje ima sve pred u slo ve, ali du go go di {we ta vo re we na me }e oba ve zu upra vi da se u~i ne do dat ni na po ri da se klub i u~i -

Zbog ne iz ve sno sti oko sta tu sa u na red noj se zo ni ni su od vi {e bi li ak tu el ni do la sci igra ~a u Po ti sje, ali su u To to vo Se lo, ko je se spre ma da se ni or sku eki pu ukqu ~i u Po ti sku li gu, oti {li Dar ko Ve se li nov i Igor Te sli}, dok je No vok ne `ev ~a nin Mi lan Sa vi} oka ~io ko pa~ ke o klin. ^lan upra ve i tre ner ka de ta Ru dolf Bo ha ta ka `e da su od igra ~a na ko je se ra ~u na za pr vi tim, iz u zev Pre dra ga Ne -

ci na ka de ta jo{ pre mla da za pr vi tim. - Sa stav je mo `da sla bi ji ne go pro {le se zo ne, ali sve za vi si ka ko }e mo se do po ~et ka pr ven stva pri pre mi ti.Si gru no je da smo u od bra ni mno go iz gu bi li od la skom Dar ka Ve se li no va. Od ka de ta ko ji su sta sa li za pr vi tim ve} su igra li i mo gu da igra ju Bi~ kei, Hu sta, Bu za, Na| i Se gi - ka `e Bo ha ta. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Se lek tor mu {ke ju ni or ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci ja De jan Mi ja to vi} od re dio je sa stav ko ji }e u~e stvo va ti na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji i Le to ni ji, od 9. do 19. av gu sta. Ne po sred no pred po la zak u Viq nus, se lek tor Mi ja to vi} se za hva lio Lu ki Ni ko li }u, Obre nu Do bri }u i Ni ko li Mi lu ti no vu. - Do po sled weg ~a sa smo ~e ka li da vi di mo da li }e Ni ko la Mi lu ti nov us pe ti da se opo ra vi i pu tu je na {am pi o nat. Ve} ne ko li ko da na, usled vi ru sne in fek ci je, ima vi so ku tem pe ra tu ru, opao mu je imu ni tet i za i sta ni smo sme li da ga iz la `e mo ri zi ku i vo di mo u Viq nus. Su vi {no je pri ~a ti da je Ni ko la bio je dan od no si la ca igre i ve o ma bi tan ~lan na {eg ti ma. Me |u tim, odav no smo na pra vi li si stem ko ji ne za vi si od po jed ni ca. Ve ru je mo da }e ga Mi lo{ Jan ko vi} uspe -

{no od me ni ti. [to se ti }e Ni ko li }a i Ob ri }a, ko ju su od pr vog da na prir pe ma od li~ no ra di li i po na {a li se, od lu ~i va le su ni jan se i in te re si ti ma - re kao je De jan Mi ja to vi}. Sr bi ju }e na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji i Le to ni ji pred sta vqa ti sle de }ih 12 ko {ar ka {a: Ni ko la Ra di ~e vi}, Mi haj lo An dri}, Lu ka An |u {i}, Mi lo{ Jan ko vi}, Ni ko la ^vo ro vi}, Ni ko la Re bi}, Du {an Ri sti}, Ni ko la Jan ko vi}, Bra no \u ka no vi}, Du {an Ku tle {i}, Ste fan Pot i \o ko [a li}. Po red se lek to ra De ja na Mi ja to vi }a, u stru~ nom {ta bu bi }e jo{ po mo} ni tre ne ri \or |e Axi}, Mar ko Ba ra} i Ni ko la Mar ko vi}, kao i fi zi o te ra pe ut Mar ko So ki}. Pr vu utak mi cu re pre zen ta ci ja Sr bi je igra 9. av gu sta (12.30) pro tiv se lek ci je Ukra ji ne.

svet

sreda8.avgust2012.

dnevnik

VEST KOJU JE PRENEO KUVAR BIV[EG SEVERNOKOREJSKOG LIDERA KIM YONG ILA

MA\ARSKA

Se ver na Ko re ja ide sto pa ma Ki ne PJON GJANG: Se ver no ko rej ski li der Kim Xong Un spre ma se da spro ve de re for me sli~ ne onim ko je su u Ki ni ura |e ne pre vi {e de ce ni ja. Tu vest pre ne la je ja pan ska agen ci ja Kjo do, po zi va ju }i se na po ma lo ne u o bi ~a jen iz vor – ku va ra biv {eg li de ra te ze mqe Kim Xong Ila. Ku var ko ji ko ri sti pse u do nim Ken xi Fu xi mo to pre be gao je u Ja pan pre de se tak go di na, a ne dav no je na po ziv no vog se ver no ko rej skog li de ra bo ra vio u Pjon gjan gu. Fu xi mo to je bio li~ ni ku var pred sed ni ka od 1989. do 2001. go di ne i u do brim je od no si ma sa vla dar skom po ro di com, upr kos ~i we ni ci da je po be gao iz Se ver ne Ko re je. Na kon bek stva ob ja vio je ne ko li ko kwi ga o svo jim is ku stvi ma dok je `i veo u Pjon gjan gu. Kim Xong Un mu, ka ko tvr di, ne za me ra {to je oti {ao i pri re dio mu je sr da ~an do ~ek. Ku var je re kao da Kim pla ni ra da spro ve de re for me po uzo ru na ki ne ski si stem tr `i {nog so ci ja li zma.

UKRATKO

Kenyi Fuyimoto

„Ka da odem u Evro pu ili Ja pan, vi dim obi qe hra ne i ra znih pro iz vo da, ali ka da idem u Se ver nu Ko re ju ne vi dim ni {ta. Tre ba da pro u ~i mo ki ne ske po te ze i pra vi la„, re kao je, pre ma na vo di ma Fu xi mo toa, se ver no ko rej ski li der u wi ho vom raz go vo ru.

Ove tvrd we do la ze u vre me ka da je Kim oti {ao u Vi jet nam u tro dnev nu po se tu. Ana li ti ~a ri vi de sa sta nak Fu xi mo toa i se ver no ko rej skog li de ra kao jo{ je dan znak da mla di Kim è li da se uda qi od re ì ma i na ~i na vla da wa ko ji su prak ti ko va li we gov otac i de da „Su de }i po ono me {to je Kim Xong Un ura dio pro te klih me se ci, on se ne sa mo dis tan ci ra od re ì ma svog oca, ve} to ra di sa iz u zet nom hra bro {}u i br zi nom„, re kao je An drej Lan kov, pro fe sor ko ji je stu di rao u Pjon gjan gu, a sa da pre da je na ju `no ko rej skom Uni ver zi te tu „Kum kin„. Me |u tim, Fu xi mo to ka è i da u Se ver noj Ko re ji ve li ku mo} ima ju pred sed ni kov ujak i uj na, Jang Song Tek i Kim Xong Hui. „Iako je Kim Xong Un iza brao svog na sled ni ka, tek }e je dan od de set za ko na ko je on pred lo ì bi ti im ple men ti ra no„, za kqu ~io je Fu xi mo to.

â ta ri ni je ume {an u de por ta ci ju? BU DIM PE [TA: Tu `ba Cen tra „Si mon Vi zen tal” pro tiv La sla â ta ri ja zbog de por ta ci ja 1941. u Ukra ji ni je neo sno va na, sa op {ti lo je tu ì la {tvo u Ma |ar skoj. Tu ì la {tvo na sta vqa is tra gu o we go voj ulo zi u de por ta ci ja ma iz ge ta u Ko {i ca ma 1944. „Pre ma na {im in for ma ci ja ma, La slo â ta ri ni je ume {an u de por ta ci je u Ukra ji ni i ne po sto ji ni ka kva mo gu} nost da se in ter ve ni {e u tom slu ~a ju”, re kla je agen ci ji Frans pres port pa rol ka tu ì la {tva Be ti na Ba goq. Di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal” Efra im Zu rof pod neo je

NIGERIJA

Ma sa kr hri {}a na u bo go mo qi

VLADINE SNAGE NANELE TE[KE GUBITKE POBUWENICIMA U ALEPU

Jo{ je dan ge ne ral po be gao od Asa da

U Afri ci ve je JO HA NES BURG: Dok trop ske vru }i ne mu ~e sta nov ni ke de la Evro pe, u Jo ha nes bur gu su qu di iza {li na uli ce ka ko bi po sle pet go di na vi de li sneg u naj ve }em gra du Ju `ne Afri ke. Obil ne pa da vi ne u pla nin skim pre de li ma za tvo ri le su glav ni auto-put ko ji po ve zu je Jo ha nes burg s naj pro met ni jom lu kom Dur ba nom na is to ku. Port p a r ol k a slu ` be za odr `a va we pu te va iz ja vi la je za agen ci ju Frans pres da je ne ko li ko qu di osta lo za ro bqe no na auto-pu tu N3 i da vla sti po ku {a va ju da do wih do pru kroz sne `ni na nos. Vo za ~i ma je upu }en apel da bu du iz u zet no opre zni, bu du }i da ma lo qu di ima is ku stva u vo `wi po sne gom pre kri ve nim uli ca ma u ovoj obla sti, ali za sad ni je za be le `e na ni jed na sa o bra }aj na ne sre }a.

Bom ba u ba {ti STOK HOLM: Je dan [ve |a nin pro na {ao je bom bu od 50 ki lo gra ma dok se spre mao da po k o s i trav w ak, na v e l a je {ved ska po li ci ja. Bom ba je tu bi la ve} du `e i pre kri la ju je tra v a, iz j a v i l a je agen c i j i Frans pres port pa rol ka po li ci je u Is ta du, gra du na ju gu [ved ske, Eva Vest ford. Po {to je ot krio bom bu, mu {ka rac je od mah po zvao po li ci ju, ko ja se obra ti la za po mo} voj sci, do da la je port pa rol ka. „Mi sli mo da je re~ o bom bi”, re kla je Vest for do va i do da la da }e bi ti spro ve de na is tra ga ka ko bi se utvr di lo po re klo bom be. Sa da se bom ba dez a k t i v i r a, a sta n ov n i c i obli `wih ku }a su eva ku i sa ni i ob u sta vqen je sa o bra }aj.

DA MASK: Si rij ska dr à va na te le vi zi ja emi to va la je sni mak sa stan ka pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da sa {e fom oba v e { taj n e slu ` be Ira n a Sa i dom Xa li li jem, iza sla ni kom iran skog vr hov nog vo |e Ali Ham ne i ja. To je Asa do vo pr vo po ja vqi va we u me di ji ma od 22. ju la. „Re {e we za kri zu u Si ri ji mo ra da do |e iz sa me ze mqe i kroz na ci o nal ni di ja log, a ne in ter ven ci jom si la sa stra ne”, re kao je Xa li li po do la sku u Da mask, pre ne la je iran ska te l e v i z i j a na arap s kom Al-Alam. Si rij ska voj ska na sta vi la je ofan zi vu na po bu we ni~ ke po lo à je {i rom ze mqe. Dr àv na te le vi zi ja je ja vi la da su vla di ne sna ge na ne le te {ke gu bit ke po bu we ni ci ma u Ale pu i po vra ti le dve po li cij ske sta ni ce. Opo zi ci o na Op ser va to ri ja za za {ti tu qud skih pra va iz Lon do na na vo di da se u Ale pu

dve tu `be pro tiv â ta ri ja. Jed na se od no si na de por ta ci ju 15.700 qu di iz ge ta u Ko {i ca ma iz me |u 1941. i 1944. u na ci sti~ ki lo gor Au{vic, a dru ga na de por ta ci ju 300 qu di u lo gor u Ukra ji ni, Ka mja nec-Po dil ski 1941. go di ne. „Osum wi ~e ni ne mo è da bu de do ve den u ve zu sa de por ta ci ja ma u Ka mja nec-Po dil ski, jer ni je bio na li cu me sta, ni ti je imao neo p ho dan ~in da bi uti cao na do no {e we od lu ka”, re kla je port pa rol ka tu ì la {tva. Ona je, me |u tim, do da la da se „na sta vqa is tra ga ve za no za de por ta ci je iz Ko {i ca 1944”.

ABU YA: Na o ru `a ni na pa da~ ubio je naj ma we 19 oso ba u hri {}an skoj cr kvi u cen tral noj Ni ge ri ji, re kao je je dan voj ni zva ni~ nik. Ge ne ral-pu kov nik Ga bri jel Olo ru wo mi re kao je agen ci ji Aso {i je ted pres da je na pa da~ prek si no} u{ao u cr kvu u gra du Oti te, u bli zi ni Oke ne, ka da su se ver ni ci oku pi li za mo li tvu. Ubi jen je i pa stor, a mno gi su ra we ni, re kao je ge ne ral, ali je od bio da ka `e na ko ga se sum wa. Ni ko jo{ ni je pre u zeo od go vor nost za na pad. Ra ni je je ni ge rij ska sek ta ra di kal nih isla mi sta Bo ko ha ram pre u ze la od go vor nost za ne ko li ko na pa da na cr kve ove go di ne. Ka ko ja vqa sajt „Ala fri ka”, na pa da~ je

prek si no} sti gao auto mo bi lom do cr kve u vre me slu `be, blo ki rao ulaz u bo go mo qu i iz auto mat skog oru` ja od mah otvo rio va tru na ver ni ke, a na pad je tra jao ~ak 20 mi nu ta. Bo ko Ha ram, {to u pre vo du zna ~i „Za pad no obra zo va we je greh”, naj o zlo gla {e ni ja je eks trem na isla mi sti~ ka gru pa u Ni ge ri ji. Bo ko Ha ram je 2001. go di ne ofor mio Mu ha med Ju suf, a gru pa se o{tro pro ti vi qud skim za ko ni ma i bo ri se pro tiv hri {}an stva. Ve ru je se da je Bo ko Ha ram od svog osni va wa od go vo ran za naj ma we 10.000 ubi sta va. Sa mo u pro {loj go di ni, pri pad ni ci gru pe ubi li su 450 qu di, a u pr vih {est me se ci ove go di ne ~ak 620.

NEMA^KA Said Yalili i Ba{ar el Asad

vo de `e sto ke bor be, i da je voj s ka iz he l i k op t e r a bom bardo va la ~e tvr ti na is to ku gra da. Pre ma po da ci ma bez bed no snih slu `bi, oko Ale pa je raspo re |e no naj ma we 20.000 pri pad n i k a re g u l ar n e si r ij s ke voj ske, a u gra du je {est do osam hi qa da po bu we ni ka. Po bu we ni ci ipak tvr de da pod

kon t ro l om dr ` e po l o v i n u gra da. Ju ~e su u Tur sku pre be gli jo{ je dan ge ne ral, 12 ni `ih ofi ci ra i 1.137 ci vi la. Opo zi ci o ni ak ti vi sti na vo de i da je mi ni star fi nan si ja uhap {en u po ku {a ju be ga, dok za pad ni me di ji pre no se da on to po ri ~e i da i da qe oba vqa funk ci ju mini stra. (Tanjug)

SAD od go vor ne za ot mi cu TE HE RAN: Zva ni~ ni Te he ran je ju ~e sa op {tio da sma tra SAD od go vor nim za ot mi cu gru pe od 48 iran skih ho do ~a sni ka, ko je su po bu we ni ci ote li iz auto bu sa u Da ma sku u su bo tu. Iran po ku {a va da osi gu ra wi ho vo oslo ba |a we. Di plo mat ska no ta, iz da ta na kon in for ma ci je o smr ti tro ji ce iran skih ho do ~a sni ka to kom bom bar do va wa u Si ri ji, uru ~e na je Am ba sa di [vaj car ske u Te he ra nu, ko ja za stu pa in te re se SAD u Ira nu. „S ob zi rom na o~i gled nu po dr {ku SAD te ro ri sti~ kim gru pa ma i sla wu oru` ja u Si ri ju, ta ze mqa je od go vor na za `i vot 48 iran skih ho do ~a sni ka ote tih u Da ma sku”, na vo di se u no ti. Si rij ski

po bu we ni ci ko ji su u su bo tu ote li 48 Ira na ca, ob ja vi li su ju ~e da su tro ji ca ote tih po gi nu la u bom bar do va wu Da ma ska. Iran je jo{ u su bo tu za tra ìo od Tur ske i Ka ta ra, ko ji po dr à va ju po bu we ni ke, da in ter ve ni {u ka ko bi ote ti bi li oslo bo |e ni. Ote ti Iran co op tu è ni su da su pri pad ni ci elit ne je di ni ce islam skog re ì ma „û va ra re vo lu ci je”, {to Te he ran de man tu je. Iran, glav ni sa ve znik Si ri je u re gi o nu, sa op {tio je da je me |u na rod ni sa sta nak o Si ri ji pla ni ran za ~e tvr tak. Ir na ski {ef di plo ma ti je Ali Ak bar Sa le hi pu tu je u An ka ru na raz go vo re o Si ri ji, ja vio je Bi-Bi-Si.

Uhap {en {pi jun NA TO-a BER LIN: Ne ma~ ka po li ci ja uhap si la je jed nog slu `be ni ka NA TO osum wi ~e nog za {pi ju na ù u ame ri~ koj ba zi u Ram {taj nu, sa op {ti lo je ne ma~ ko dr àv no tu ì la {tvo. Kan ce la ri ja tu ì la {tva u gra du Kar lsru he na ju go za pa du ze mqe na vo di da je ne ma~ ki dr à vqa nin Man fred K. (60) osum wi ~en da je krao „dr àv ne taj ne,” za ne i den ti fi ko va na „tre }a li ca,” pre no si AFP. Ve ru je se da je on kao ci vil ni slu `be nik NA TO do la zio do po ver qi vih in for ma ci ja na ras po la ga wu we go vom po slo dav cu u ame ri~ koj va zdu ho plov noj ba zi u Ram {taj nu i da ih je ko pi rao na svoj ra ~u nar,” na ve de no je u sa op {te wu. „Sum wa se da je to ra dio sa na me rom da do bi je ne in for ma ci je pro sle di tre }oj stra ni,” do da je tu ì la {tvo, ne na vo de }i ko je even tu al no è leo da do bi je te po dat ke ni ko li ko su bi li po ver qi vi. Uhap {e nom je od re |en pri tvor.

KONGO

Sto ti ne mr tvih GA MA: U is to~ nom Kon gu ubi je no je i si lo va no na sto ti ne qu di, a pa ra voj ne for ma ci je ko ri ste bez bed no sni va ku um dok se voj ska su o ~a va sa no vom po bu nom, na vo di Oks fam. Elo di Mar tel, di rek tor bri tan ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je Oks fam za Kon go, opi su je si tu a ci ju u is to~ nom Kon gu kao hu ma ni tar nu ka ta stro fu. „Do sti gli smo no vu naj ni `u ta~ ku u kon go an skom kon flik tu ka da ma sa kri pro la ze prak ti~ no ne pri me }e no”, ka `e on. Oko ~e tvrt mi li o na qu di je na pu sti lo svo je do mo ve, na vo di AP. Ne ki voj ni ci su po kre nu li po bu nu u apri lu i sa da kon tro li {u ve li ke de lo ve is to~ nog Kon ga, bo ga tog rud nim na la zi {ti ma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin ni je `e leo da ga sve {te nik Ru ske pra vo slav ne cr kve po qu bi u ru ku pri li kom po se te ma na sti ru na ostr vu Va lam. Pu ti na je ne pri jat no iz ne na dio gest jed nog sve {te ni ka, ko ji je pr vog ~o ve ka ze mqe hteo da po zdra vi po qup cem u ru ku. Pred sed nik Ru si je, ko ji je bio iz ne na |en ovim po te zom, sa mo je po vu kao ru ku i po gle dom je o{i nuo sve {te ni ka.

AB DUL RA HIM VAR DAK Av ga ni stan ski mi ni star od bra ne Ab dul Ra him Var dak pod neo je ju ~e ostav ku po {to mu je pret hod no par la ment iz gla sao ne po ve re we, ~i me je jed no od naj va `ni jih me sta u ka bi ne tu osta lo upra `we no u tre nut ku in te zi vi ra wa na pa da eks tre mi sta. Var dak je re kao da po {tu je od lu ku par la men ta, ko ja bi, mo gla da is kom pli ku je pla no ve NA TO o pre ba ci va wu ovla {}e wa na avganistanske snage do kraja 2014.

LI DI JA KA Ô Mek si~ ka no vi nar ka Li di ja Ka ~o, ko ja je go di na ma iz ve {ta va la o na si qu nad è na ma i de com, na pu sti la je ze mqu po {to je do bi ja la u~e sta le pret we smr }u, sa op {ti la je me dij ska or ga ni za ci ja „Ar ti kal 19” iz Lon do na. Ka ~o je 2000. osno va la udru è we za za {ti tu è na i de ca od po ro di~ nog na si qa i sek su al nog zlo sta vqa wa. Ot kri la je, svo je vre me no, mre ù u~e sni ka u pe do fi li ji.

Tri godine zatvora za „Pusi rajot”? MO SKVA: Tu ` i l a { tvo u Mo skvi za tra ì lo je tro go di {wu za t vr s ku ka z nu za tri ~la ni ce ru ske pank gru pe „Pu si ra j ot”, zbog hu l i g an s tva. Gru p a je u fe b ru a r u, uo~i pred sed ni~ kih iz bo ra, u glav nom Hra mu Hri sta Spa si te qa u Mo skvi iz ve la per for mans u ko jem je ot pe va la pe smu „Bo go ro di ce, sa pa si nas Pu ti na”. ^la ni ce sa sta va su po tom uhap {e ne i ve} pet me se ci se na la ze u pri tvo ru, dok je su |e we u to ku. One od bi ja ju kri vi cu, na vo de }i da ni su ne me ra va le da po vre de ose }a wa ver ni ka, ve} da su is tu pi le pro tiv su vi {nog zbli à va wa Ru ske pra vo slav ne cr kve i vla sti. Tu ì lac je, ob ja {wa va ju }i pred l og o tro g o d i { woj za tvor skoj ka zni, na veo da su se ~la ni ce pank gru pe po ja vi le u hra mu u „kraj we neo d go va ra ju }oj ode }i, u iza zov nim ha qi na ma jar kih bo ja”, a da je wi ho -

^lanice grupe „Pusi rajot” na su|ewu

vo po na {a we bi lo „vul gar no, iza zi va ju }e i ci ni~ no”. Pred s ed n i c a ne v la d i n e Hel s in { ke or g a n i z a c i j e za za {ti tu qud skih pra va Qud mi la Alek se je va iz ra zi la je

ju ~e na du da su di ja ne }e po zi tiv n o od g o v o r i t i na zah t ev Tu `i la {tva i da }e de voj ke oslo bo di ti. „Po lu de li su. Ako ih op tu `e, to }e bi ti sra mo ta i za dr -

à vu i za Ru sku pra vo slav nu cr kvu”, re kla je Alek se je va. Op tu è ne de voj ke po dr à le su mno ge ru ske kul tur ne i jav ne li~ no sti, kao i svet ske zve zde. Pop-zve zda Ma do na, ko ja je si no} ima la kon cert u Mo skvi, iz ja vi la je no vi na ri ma da se na da }e de voj ke usko ro bi ti oslo bo |e ne. „Ce li ì vot sam bi la pro tiv cen zu re i bo ri la sam se za slo bo du re ~i. Na dam se da }e su di ja bi ti mi lo stiv, da ih ne }e osu di ti na se dam go di na za tvo r a i da }e usko r o bi t i oslo bo |e ne”, iz ja vi la je ona. Ra ni je su ih po dr à li Sti ven Fraj, Sting, „Red hot ~i li pe pers”, „Franc Fer di nand”, Pi t er Ge b riel, „Fejt nou mor” i Ni na Ha gen. Pu tin je po ~et kom av gu sta no vi na ri ma iz ja vio da u ak ci ji „Pu si ra jot” ne vi di ni {ta do bro, ali da ih „ne tre ba ba{ ta ko stro go osu di ti”.

balkan

dnevnik

OBELE@AVAWE „OLUJE” U HRVATSKOJ IZAZVALO PRAVU POLITI^KU BURU

Pu po vac: Pr vo od re di {te Vu ko var, a ne Knin ZA GREB: „ Vukovar, a ne Knin trebalo bi da bude prvo mesto gde bi mogli da se na|u predstavnici Srba iz Hrvatske, izjavio je saborski poslanik i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac u preksino}nom Dnevniku 3 Hrvatske televizije. Isti~u}i da se o tome vode razgovori sa vladom i da se nada da }e se uslovi za to ste}i u novembru, Pupovac je ocenio i da }e biti prilike za susret wega i predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a. Isti~u}i da od predsednika Ive Josipovi}a nije dobio poziv za dolazak u Knin, Pupovac je izjavio da postoji uobi~ajeni slu`beni poziv ili neslu`beni.

Milorad Pupovac

rodno ve}e sa 1.800 ve}nika i 18 `upanijskih ve}a i SDSS sa tri poslanika i brojnim zvani~nici-

Milo{evi}: Srbi ne mogu da prihvate slavqe u Kninu Obeleàvawe godi{wice „Oluje„ nije dan koji Srbi ho}e i mogu da slave, rekao je zamenik predsednika Srpskog narodnog ve}a i predsednik srpskog mawinskog ve}a u Zagrebu Sa{a Milo{evi}. „Dolazak na proslavu u Knin za nas je za sada neprihvatqiv. Oni koji to rade nisu na{i predstavnici i rade to da bi ne{to u{i}arili, a ne zbog Srba u Hrvatskoj, na{ih prava ili pozicija”, rekao je Milo{evi} za „Jutarwi list”. On je istakao da Srbi ne mogu prihvate slavqe u Kninu sve dok se ne izrazi àqewe zbog egzodusa vi{e od 200.000 Srba i dok god se ne èli da se Srbi prihvate kao `rtve rata On, me|utim, navodi da se za „takav poziv mora stvoriti dovoqno pretpostavki da institucije srpske zajednice - Srpsko na-

Do dik pro tiv La gumyije BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik pozvao je ju~e {efa diplomatije BiH Zlatka Lagumxiju da podnese ostavku, optuùju}i ga da je instrukcijom da se u Generalnoj skup{tini UN glasa za rezoluciju o Siriji prekr{io Ustav. Dodik, lider SNSD, poru~io je da }e, ukoliko Lagumxija ne podnese ostavku, poslani~ki klubovi stranaka iz RS, „u neko dogledno vreme”, u dràvnom parlamentu pokrenuti pitawe wegove smene. Dodik je Lagumxiju optuìo da je instrukcijom predstavniku Stalne misije BiH pri UN da podrì rezoluciju o Siriji prekr{io Ustav i zakone i, kako je naveo, politi~ki dogovor „{estorke”, koji vi{e ne vaì sve dok se ne re{i ovaj zahtev za ostavku ili smenu {efa diplomatije. „Svi dogovori ‘{estorke’ su suspendovani i ne vaè, a mo}i }e se odmrznuti ili staviti u funkciji tek kada se ova situacija oko Lagumxijinog nezakonitog i vanustavnog pona{awa razre{i”, rekao je Dodik. Predsednik RS je naglasio da to podrazumeva i da ne vaè svi raniji dogovori o imovini, rekonstrukciji Saveta ministara BiH, koje predstavnici RS ne}e podràti, dok se ne razre{i ovo pitawe, javila je Fena.

ma, mogu tako zna~ajnu stvar razmotriti i doneti odluku da li su se i uz koje pretpostavke za to stekli uslovi”.

Na pitawe da li ~iwenica da nije pozvan u Knin, kao ni da ga predsednik Srbije Tomislav Nikoli} nije pozvao na inauguraciju, zna~i da gubi uticaj kao predstavnik Srba u Hrvatskoj, on je rekao da nije imao priliku da se sretne sa Nikoli}em i da nije bio me|u onima koji su podr`avali wegovu politi~ku stranku, ni kandidaturu. „[to se ti~e na{ih me|usobnih odnosa, za to }e biti prilike, a inicijativu ne}e odre|ivati neko drugi, nego mi”, rekao je Pupovac. „I ako odlu~imo biti most izme|u Zagreba i Beograda, izme|u predsednika Hrvatske i predsednika Srbije, kao {to smo to znali biti i do sada, onda }emo mi odlu~iti kada }emo biti i koliko }emo biti most”, rekao je Pupovac i dodao da to ne}e odlu~ivati niko drugi, niti sa predsednikom Srpskog demokratskog foruma Veqkom Xakulom koji je do{ao u Knin, niti bez wega. Pupovac je rekao da bi mo`da cela pri~a oko Knina izgledala druga~ije da se srpskim predstavnicima reklo {to se namerava. Odgovaraju}i na pitawe za{to u nedequ ipak nije bio u Kninu, Pu-

povac je podsetio na to da su Srbi odatle morali oti}i, a da se vratio mali broj, prilikom ~ega su se sretali sa brojnim problemima. „Za{to to pitate mene koji sam 22 godine ìvota posvetio upravo tome, da ne bi do{lo do takvog rata, da ne bi do{lo do takvog stradawa i kada je ve} do{lo, posvetio 22 godine ìvota tome da se popravi {teta koja je nastala”, rekao je Pupovac. Proslavu u Kninu ocenio je kao nedovoqno pripremqen doga|aj, oceniv{i da je „prili~an nesporazum zakqu~iti da wegov nedolazak ne doprinosi normalizaciji odnosa”. „Obrnuto, ne~iji dolazak ne doprinosi ni pomirewu, ni normalizaciji, niti iskoraku u tom pogledu”, rekao je Pupovac. „Tvrdwe da je Xakula prvi predstavnik Srba koji je slu`beno do{ao na proslavu Oluje u Knin su falsifikat”, rekao je Pupovac, podsetiv{i da je 1995. tamo bio Srbin iz tada{we vlade, 2004. je bio poslanik SDSS, a nakon toga ~lan vlade iz SDSS-a. „Niko od toga nije pravio predstavu. Za{to je neko odlu~io da od nekog ko nema politi~ki legitimitet me|u Srbima, koga ne podràva niti jedna srpska organizacija i pitawe je da li bi ga podràla wegova sopstvena, koji nema moralnog autoriteta me|u Srbima u Hrvatskoj ni generalno u Hrvatskoj, bude progla{en kao istorijski akter u stvari koja je od ogromne va`nosti za Hrvate i Srbe i za odnose izme|u Hrvatske i Srbije”, rekao je Pupovac.

ZBOG SVE VE]E SAOBRA]AJNE IZOLOVANOSTI I PROPADAWA

Po vra tak Du bro va~ ke re pu bli ke? ZA GREB: Dubrovnik gubi obele`ja grada i postaje izolovano ostrvo koji ìvi samo leti, a zimi tavori odse~eno od matice domovine. Takav stav ima ve}ina Dubrov~ana koji prstom upiru u politi~are svih opcija i prozivaju ih da Dubrovnik koriste samo u promotivne svrhe ili za krpqewe buxetskih rupa zaradom od turizma, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Lepote Dubrovnika hvale svetski mediji, a za napredak grada na nacionalnom nivou malo ko mari, kaù Dubrov~ani i upozoravaju na letargiju u koju je zapao grad zbog nebrige odgovornih. Od pro{le godine, Dubrovnik je, uprkos protivqewu ekonomista, ostao bez samostalnog Trgova~kog suda. Osam vekova stara dubrova~ka carinarnica od ovog leta posluje kao filijala Carinarnice Plo~e, a odnedavno je i zajednica zdravstvenog osigurawa Dubrovnik pripojena Splitu. Poigravawe biv{ih i sada{wih vlastodràca s saobra}ajnom nepovezano{}u Dubrovnika posebna je pri~a, pi{e list. Mnogi gra|ani peqe{ki most, trajekte, autoputeve i pontone odavno doìvqavaju kao politi~ki spin od kojeg koristi imaju i vlast i opozicija, ali ne i stanovnici Dubrovnika. U gradu sa najvi{e hotela s pet zvezdica, uz svaku ki{u treba prokuvavati vodu, polovina grada nema kanalizacionu mreù, kaù Dubrov~ani. U Dubrovniku zbog svega toga raste broj zagovornika Dubrova~-

Dubrovnik

ke republike, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Dubrova~ki konceptualni umetnik i gra|anski aktivista Slaven Toq izjavio je da se opet ma{e zastavama i ustaje smelo u odbranu nacionalnog bi}a i teritorija. To su isti oni qudi koji godinama zatvaraju o~i pred uni{tavawem i prisvajawem javnog prostora i hladno poklawaju Sr| (brdo kod Dubrovnika) interesima jednog sumwivog „investitora” - me{etara, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Oni sad recituju o nacionalnom ponosu i za{titi teritorija, o istorijskom pravu i specijalnom ratu protiv Hrvatske, rekao je Toq. Dubrovnik je saobra}ajno izolovan smawewem broja letova od kraja oktobra do po~etka apri-

la. Udaqen je vi{e sati od ostalih centara Hrvatske, grani~ni prelaz sa Neumom dodatno pove}ava izolovanost, navodi splitski list. Dubrova~ki akademski slikar Davor Lucianovi} rekao je da je ìvot u Dubrovniku teàk je jer su zbog udaqenosti i saobra}ajne izolacije cene roba i usluga u gradu znatno vi{e nego u ostatku zemqe. U uslovima marginalizacije Dubrovnika, stvara se raspoloèwe nezadovoqstva, {to moè i}i na ruku zagovornicima separatisti~kih stavova, obnovi ideje Dubrova~ke Republike i sli~nim opasnim stremqewima, rekao je Lucianovi}. Nadam se samo da se ovakva klima ogor~ewa ne stvara ve{ta~ki, kako bi se pove}ao broj nezadovoqnika sklonih separatizmu, rekao je Lucianovi}.

ME\UNARODNI KREDITORI SAMO PRODUBQUJU RECESIJU

MMF spre man na ustup ke Gr~ koj WU JORK: Me|unarodni monetarni fond je spreman na ustupke Gr~koj, objavio je wujor{ki „Volstrit xornal”, pozivaju}i se na dobro informisane izvore. Nakon {to je okon~ao proveru vezanu za gr~ko ispuwavawe uslova iz me|unarodnog paketa za spasavawe, MMF je pozvao lidere evrozone da preduzmu mere za ubla`avawe tih uslova, naveo je list.

MMF je spreman da omogu}i Gr~koj povoqnije uslove, zbog sve ja~ih znakova da recesija u toj zemqi, koja traje ve} petu godinu, spre~ava Atinu da normalno ispuwava obaveze koje je prihvatila. Sa druge strane, program kresawa dr`avnih rashoda i ekonomske reforme, na kojima insistiraju me|unarodni kreditori, samo produbquju recesiju, ukazao je MMF.

Rukovodstvo Fonda je saop{tilo da dr`avni dug Gr~ke treba da bude smawen na prihvatqiviji nivo, pre nego {to MMF pusti Atini slede}e tran{e obe}ane pomo}i. Po mi{qewu stru~waka koje su kontaktirali novinari „Volstrit xornala”, najjednostavniji i najefikasniji na~in je da se Gr~koj oprosti deo duga. MMF nije zvani~nio komentarisao tu informaciju, objavqeno

je na sajtu „Finmarket.ru”. Ve}ina ~lanica evrozone bi, me|utim, takav korak do~ekala s velikim protivqewem, pre svega Nema~ka koja snosi najve}i teret finansirawa problemati~nih ~lanica tog monetarnog bloka. Evrozona je odobrila Gr~koj kreditnu liniju od 127 milijardi evra i weni zvani~nici su vi{e puta podvla~ili da ne treba o~ekivati nove ustupke.

sreda8.avgust2012.

CRNA GORA

Front od bi ja po nu du SNP-a POD GO RI CA: Demokratski front poru~io je da mu ne odgovara predlog koalicionog sporazuma koji mu je ponudila Socijalisti~ka narodna partija, ~ime se nastavqa dilema da li }e crnogorska opozicija na izborima 14. oktobra, nastupiti u jednoj ili vi{e kolona. Iz Demokratskog fronta je, ipak, saop{teno da i daqe dr`e otvorena vrata za nastavak komunikacije sa SNP-om, kao najja~om opozicionom strankom, o zajedni~kom nastupu na parlamentarnim izborima. Demokratski front, za sada, ~ine Nova srpska demokratija i Pokret za promene, a na ~elu tog opozicionog saveza nalazi se biv{i diplomata Miodrag Leki}. SNP je predlo`ila Demokratskom frontu zajedni~ki nastup na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, ali pod uslovima koje je odredila SNP. U predlogu koalicionog sporazuma, koji je ponudila SNP, predvi|eno je da Demokratski front na zajedni~koj izbornoj listi ima prvo mesto na

listi i jo{ 40 poslani~kih mandata, dok bi SNP-u pripalo 40 poslani~kih mesta na izbornoj listi. Glavni odbor SNP-a ostavio je Demokratskom frontu rok do 10. avgusta da se odredi o predlogu koalicionog sporazuma, a, u slu~aju izostanka odgovora, SNP }e na izbore nastupiti samostalno. Iz Demokratskog fronta ju~e je saop{teno da ne postoji mogu}nost pravqewe koalicije sa tim opozicionim savezom, ve} da bi SNP samo mogla da se pridru`i Frontu. ^lan Predsedni{tva Demokratskog fronta Goran Danilovi} rekao je da je prerano govoriti i o raspodeli poslani~kih mandata, jer Front jo{ nije zatvorio vrata za prijem ostalih politi~kih subjekata. On je, u izjavi medijima, dodao da Demokratski front, ipak, i daqa otvara mogu}nost za nastavak komunikacije sa SNP-om, kao najja~om opozicionom strankom, o zajedni~kom nastupu na parlamentarnim izborima.

kultura

sreda8.avgust2012.

INTERVJU

dnevnik

МИЊА ПЕКОВИЋ, ГЛУМИЦА СУБОТИЧКОГ ПОЗОРИШТА

Вера у жељно ишчекивано ново Међу глумцима млађе генерације има много оних који вредно раде, непосустали, пуни ентузијазма, озбиљни и темељни у свом послу, иако нису у центру медијске пажње и збивања, можда баш и због свега тога. Једна од њих је глумица суботичког Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз Миња Пековић, која је, додуше, ипак у центру позоришних збивања, јер Суботица то јесте и била и остала и у овом тренутку код нас. Миња Пековић је рођена 1983. у Сарајеву, дипломирала глуму на драмском одсеку Академије уметности у Новом Саду, у класи Бориса Исаковића, а убрзо потом постала је стални члан суботичког позоришта и тамо одиграла низ улога. Добитница је награде за најбољу младу глумицу на Данима комедије у Јагодини 2010, као и „Предраг Пеђа Томановић”, за најбољег дипломираног студента глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду. И публика јој је у Суботици одавала признање и проглашавала је за глумицу претходне две сезоне. Класа Бориса Исаковића у којој сте били и ви, показала се као врло успешна, али јој, нажалост, кризно време не иде на руку, те нема много могућности да се искаже. Када би говорили о томе „шта би било кад би било”, шта би било са глумцима те класе, шта мислите да би постигли? - Шта би било, кад би било... Хм... На креденцима би прашину скупљало бар неколико Стерија, Медведа, Палми, Лавова, Глобуса, Оскара и свега онога што се да позлатити... или помлатити! Шалим се! Тешко је говорити о ономе што би могло бити, кад је све већ овако како јесте... Са мојом класом је тако од уписа. Ништа нам није дошло ни

брзо, ни лако, ни случајно. И ко зна зашто је баш тако добро. А што се кризе тиче... „Не пада снег да помори свет, већ да свака зверка свој траг покаже.” Уосталом, криза није смак света, већ само смена старих вредности новим. Нисам престала да верујем да моја класа припада том жељно ишчекиваном новом. Откуд ви у суботичком позоришту? Како сте се тамо обрели већ одмах након завршене академије? - Када сам била студент четврте године, суботичко позориште је правило кастинг за улогу у представи „Шта је собар видео” у режији Ане Ђорђевић. Тако сам добила прву професионалну улогу. Одиграла сам премијеру, онда је дошла летња пауза и, мислила сам, то је то. Након пар месеци, тачније, око мог рођендана, директорка драме Оља Ђорђевић позвала ме је да ускочим у представу „Апартман А”, што сам и прихватила. Убрзо ме је позвала још једном - „на разговор”. Била сам убеђена да се она предомислила око тог ускакања и да хоће да откаже сарадњу. Кад ми је, уместо свега тога, понудила да постанем члан ансамбла суботичког Народног позоришта, ја сам занемела! Судећи по њеном смеху, мислим да сам уз то и зинула као сом! Ето, то је прича о прелепом рођенданском поклону који још траје. Већ пет година, односно пет сезона, играте у представама суботичког позоришта. Колико вам је то донело искуства? - Много сам разноразних искустава стекла. У мом случају, најзначајнија се односе на сам процес проба. Нека су искуства била јако лепа, нека јако ружна. Она лепа теше, она ружна уче. Али се ни једних ни других не бих одрекла. Ако, пак, го-

ворим о процесу играња представа, морам да кажем да је то најбољи могући кондициони тренинг за глумца и, наравно, непресушни извор анегдота! У представу „Pas sport„ суботичког позоришта „Деже Костолањи” којом је недавно завршена њихова сезона, „упали” сте на необичан начин, и практично сте у једном дану морали да научите улогу, и да чак и у једном делу говорите текст на мађарском језику. Колико је изгледало немогуће да савладате све то? - Јесте се чинило немогућим! Али, мање од 24 сата, и чињеница да нисам имала прилику да представу претходно погледам, само су увећали изазов! Свакоме од нас је повремено потребан „адреналински шок”. Неко ће стиснути петљу за „bun gee jum ping„, ја могу скочити само у - представу! Имала сам огромну и свесрдну помоћ свих чланова екипе, па сам, захваљујући томе, имала осећај неке сулуде сигурности. Играла сам две представе тог дана, са кратком паузом између. Прва је протекла без грешке, па сам зато у другој морала да платим и за прву! Наиме, на самом почетку другог играња сломила ми се чаша, да би ми се, недуго потом, заглавило стопало у столицу! Помислила сам, шта ли ће све још да ме снађе и, у том тренутку, схватила како сам преуморна да бих се нервирала. За дивно чудо, до краја више није било непријатних изненађења! Шта раде глумци лети? Да ли желе да се одморе од улога, или воле да и даље буду у њима, путују и учествују на фестивалима? - Како ко, како шта и како кад. Одговор је штур, али тако је. Некада је глумцу потребан само одмор, некад размена искустава, некад нови проје-

кат. Ја лети сумирам и анализирам све што сам урадила протекле године и започињем ново. Некад на личном, некад на професионалном плану, некад на оба истовремено. Неко то ради од 1.јануара, ја радим од 1.јула. То је, ваљда, мој начин да се квалитетно одморим. Провести лето под паролом „све четири увис” није моја шоља чаја. Увертира за нову сезону не може да буде „стара песма”! Наташа Пејчић

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО У НОВОСАДСКОЈ ГРАДСКОЈ КЊИЖАРИ

ПРЕД АУКЦИЈСКОМ КУЋОМ СОТБИ МОЖДА ПОСЛЕДЊА ЛЕОНАРДОВА СЛИКА

Слике претворене у речи

Девица Марија или Магдалена?

Неки кажу да је метафораалатка коју је Бог заборавио када је стварао свет. А Владимир Пиштало додаје да је метафораосновно средство књижевног стварања. То се најбоље може уочити у његовом роману „Венеција“ („Агора“, 2011), о коме је

Многе његове читаоце привукла је квалификација да је „Венеција“ најличнији Пишталов роман, што је аутор и потврдио. У темеље тог града уграђени су трагови неких његових предака, многих сународника, измешали су се ту и

аутор јуче разговарао са читаоцима у Новосадској градској књижари. У друштву његовог издавача Ненада Шапоње и новосадских пријатеља, углавном писаца, говорило се и о новим Пишталовим рукописима.

Балкан и Медитеран. Зато је сваки билдунгсроман, па и „Венеција“, заправо потрага за идентитетом. И ова Пишталова књига кренула је од емоција, а затим су се мисли претварале у слике и речи.

Фото: Р. Хаџић

- Чим завршим једну књигу, ја одмах почињем да пишем другу, објашњавао је јуче Пиштало.-Не иде то тако лако као што звучи, јер се мој дух и тело опиру тој журби, па настају паузе у писању. Наравно, уз стално белешкарење. Мислим да је у прозном стваралаштву добро радити стално, јер проза је плод многих малих инспирација. Желим да напишем књигу о Иви Андрићу, већ сам је, на неки начин и започео. Можда ће то бити нека врста биографије, мада Андрић није волео тај жанр. Андрић је некако изнутра гледао људе, разумео их је и волео, а тако је и писао о њима. Због тога је његова литература блиска свима. Познато је да је волео жене, да им је дубоко и целог живота био посвећен-и психолошки и еротски и на сваки други начин. О таквим моментима бих волео да говори моја будућа књига, а не о баналностима типа- да ли је Андрић остављао бакшиш у кафанама и да ли је имао љубавнице. Јуче смо у Новосадској градској књижари сазнали и да је Владимир Пиштало завршио књигу путописа. Радује се унапред што је читаоцима који воле, а не могу да путују- „позајмио очи“ да виде многа чаробна места. Онако како је њему и другим читаоцима путописа Зуко Џумхур омогућио да види Авганистан. Р. Лотина

НА НОВОМ АЛБУМУ „ТЕМПЕСТ”

Дилан пева и о „Титанику” Нови албум Боба Дилана почео је као албум „верских песама”, али се завршио као нешто потпуно другачије, са песмом о „Титанику” у којој се помиње и Леонардо Дикаприо. „Мислим да песма не би била иста без њега, или филма”, рекао је Дилан листу „Ролинг Стон”. Популарни глумац помиње се на насловној нумери „Темпест” у 14-минутној оди несрећном броду. Дилан је песму урадио користећи мелодију пионира кантри музике - породице Картер, који су и сами написали песму о потонућу „Титаника”. „Играо сам се са том мелодијом једне вечери. Много ми се допала. Али сам се онда запитао шта ћу даље са њом” и тако је настала песма „Темпест” у којој се помиње и глумац који је светску славу стекао филмом „Титаник” Џејмса Камерона. Албум „Темпест” је замишљен као колекција песама посвећених вери. „Желео сам да снимим нешто више религиозно. Одређене религиозне песме које сам желео да урадим али нисам. Било је потребно много концентрације да се пронађе нешто што је већ 10 пута раније урађено”, рекао је Дилан. Када је реч о „Титанику” Дилан је опуштенији. И поред велике количине материјала везаног за „Титаник”, овај 71-годишњак је већину измислио. „Људи ће рећи да то није баш истина, али текстописца не интересује истина. Оно што њега интере-

Сензационализам или не, али острвски медији већ брује од открића нове, како многима изгледа, последње слике Леонарда да Винчија, коју је „препознао“ један од директора чувене аукцијске куће Сотби, када му је Фиона Мекларен донела на процену прашњави и од кречења уфлекани артефакт на платну, пронађен на имању у Шкотској. Хари Робертсон је занемео кад је видео слику онога што се чини класичним приказом девице Марије са децом Исусом и Јованом, приказаним као деца, димензија 58 пута 71 центиметар, а температуру је додатно подгрејала позадина слике са остацима оног што изгледа као папска була Јована петог из раног петнаестог века. Епилог целог догађаја је да ће се на коначан одговор чекати минимум годину, колико ће трајати анализе на престижном Институту „Хамилтон Кер“ у Кембриџу. У међувремену, госпођа Мекларен је одлучила да инвестира и у књигу коју је назвала „Da Vin ci’s Last Com mis sion: The Most Sen sa ti o nal De tec ti ve Story In The Hi story Of Art“, што не чуди, јер и сама фама доноси вредност, а званична потврда би јој донела стотинак милиона фунти. Прича гласи да је слику као поклон од свог пацијента, добио Фионин отац који је био доктор, 1960. године. Након његове смрти, 1979. године, Фиона Мекларен је слику добила као рођендански поклон од своје мајке, али

„Магдалена“, „Исус“, „слика“, „Леонардо да Винчи“, кључне су речи за роман Дена Брауна који је изазвао планетарну сензацију, па је сасвим логично што и Фиона Мекларен покушава кренути сличним путем, само са потен-

Милионски користан „фалсификат“ Колико откриће слике која чак и да је дело Леонардових ученика може бити корисно за њеног власника, говори податак о последњем сличном случају, портрету жене за који се дуго мислило да је Да Винчијев, а заправо припада неком од његових следбеника из 18. века, који је Сотби у Њујорку пре неколико дана продао за милион и по долара. У каталогу, слика је и рекламирана као предмет лепоте и уметности саме, у оквиру које, у начелу, не постоји неспорна категорија аутентичности. Занимљиво, и о овој слици, њеном пореклу и путу, писане су књиге.

сује је оно шта је требало да се догоди, шта је могло да се догоди. То је његова истина”, објаснио је Дилан. Диланов нови албум у продаји ће се појавити 10. септембра. (Танјуг)

није посебно обраћала пажњу на њу, чак је слику депоновала на фарми заједно са осталим стварима приликом селидбе из Лондона, да би се у последњем великом спремању у њој јавио осећај да је можда вреднија него што мисли. Осећају је допринело и препознавање речи „Магдалена“ на оном што ће се показати као печатирана повеља једног од поглавара католичке цркве.

цијалним материјалним доказом више. Искористивши записе да је Марија Магдалена након Исусовог распећа живот наставила на југу Француске, Ден Браун је, испоставиће се бриљантно успешно, осмислио причу у којој свети Грал није предмет, него сама крв, Исусова родбинска лоза. Будући да је Католичка црква такве приче увек сматрала за јерес, постаје заиста интригантно шта

је све и како проживела слика у поседу госпође Мекларен. На њој, стручњаци не поричу могућност, можда је насликана Магдалена, јер косина тела, раздељак, потпуно одговарају Магдалени са Леонардове „Послед-

ње вечере“. За сладокусце, у тренутним острвским анализама се спомињу још неке стручне експертизе: детету Исусу је средњи прст ноге већи него палац, изнад левог рамена нема ништа, недовршено је поље слике, што су, такође, карактеристике неких ранијих Леонардових радова. Они који су скептичнији тврде да у најбољем случају слика може бити само скицирана од стране Да Винчија, док јој је коначне боје и облике могао подарити неки од његових ученика, или каснијих имитатора. А за теже случајеве, који се јеже и на помисао о кодирању слика за поколења која ће доћи после петсто година, нема ни зрнца сумње да је реч о јефтином, сензационалистичком покушају дизања цене ономе што се може наћи на сваком бувљаку уметничких дела. И. Бурић

iZ dRUGOG UGLA

dnevnik

sreda8.avgust2012.

Допинг, алкохол, преваре: Ф О т О г рА Ф И ј е Д А Н А неславне олимпијске епизоде Национална Радио Слободна Европа

ијане прославе, трикови с мачевима и непристојни гестови свакако не би требали да буду део олимпијских игара. Али и такве ствари су разлог за неке од незаборавних епизода у историји летних и зимских игара.

Аустралијски олимпијски комитет је овог месеца одлучио да двоје пливача, Ник Д’Аркy и Кенрик Монк, казни хитним повратком кући након наступа на играма. Разлог? Постављање фотографија на Фејсбуку на којима

Бронзана медаља коју је бацио Ара Абрахамиj ан на ОИ у Пекингу 2008.

них инцидената. На играма у Атини 2004. године, ирански џудиста Араш Миресмаили се почастио обилном гозбом ноћ уочи борбе након чега је био дисквалификован због прекорачења дозвољене тежине. Његово објашњење је било да је то био његов начин протеста због тога што се требао суочити са противником из Израела, земље коју исламска република не признаје. Тај случај призива потез пољског скакача с мотком Владислава Козакијевича који је на играма у Москви направио опсцени гест према публици која му није била наклоњена и која је навијала за руског атлетичара Константина Волкова. Гест, који је био слављен у Пољској, тадашњем совјетском сателиту, умало га је коштала златне медаље. Понекад, лоше понашање укључује и употребу реквизита. За време летних игара у Монтреалу, Борис Онишченко, мачевалачка звезда из бившег Совјетског Савеза, је запрепастио свог британског супарника када је забележио поен иако

Руска влада је у мају јавно двоје спортиста позира са ваобзнанила да ће олимпијском треним оружјем. Званичници тиму бити забрањено да кон- су рекли да је такво понашање зумира алкохол током игара. дијаметрално супротно имиџу Не само атлетичарима, већ и члановима делегације који су у њиховој пратњи. Москва није објаснила разлог за ову одлуку. Међутим, на прошлим зимским играма у Ванкуверу пре две године руски тим је био велико разочарење. Кући су дониели само 14 медаља, а неки су их видели као кандидате за 50 одличја. Оно у чему је тим био изванредан су биле забаве. Током једне од њих чак су поставили имитаци- Брзи клизач Иван Скобрев слави своју сребрну медаљу у Ванкуверу 2010. ју два апарата за точење горива који спортисти требају имати у га није ни дотакао својим из којих су гостима служили јавности. оружјем. вотку и виски. Током година, листа случајеСудије су откриле да је ОниАли пијанчење није једини ва неспортског понашања на шченков мач био опремљен начин лошег понашанаја о ко- Играма је толико нарасла да би дугметом помоћу којег је, када јем се прича уочи лондонских могла послужити као основа за га притисне, бележен поен у игара. мини-Олимпијаду озлоглаше- електронском систему за бро-

јање. Након тога, и он и читав совјетски мачевалачки тим су били дисквалификовани. Други начини помоћу којих су олимпијци постајали озлоглашени иду у распону од кориштења недозвољених стимуланса до показивања незадовољства приликом примања одличја. Канадски спринтер Би Џонсон је експресно постао познат, а одмах затим и озлоглашен, када је освојио златну медаљу у трци на сто метара на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године која му је убрзо одузета због допинга. На зимским играма у Нагану 1998. године, Џонсонов сународњак Рос Ребаглиати ушао је у историју као први освајач златне медаље у сноубордингу. Неколико сати после она му је одузета јер је допинг тест открио да је користио марихуану. У још мање уобичајеном преокрету, медаља му је враћена јер марихуана тада није била на листи забрањених супстанци Међународног олимпијског комитета. Шведски рвач арменског порекла Ара Абрахамиан је постао познат због погрешног разлога када је на летним играма у Пекингу намерно на под бацио бронзану медаљу, само неколико тренутака након што му је окачена око врата. Овај потез, којим је протестовао због губитка у полуфиналу, донео му је директну дисквалификацију. Најнасилнији испад ипак је демолирање хотелских соба од стране америчког хокејашког тима у Нагану, након што их је низ пораза коштао наставка такмичења. Ове епизоде из олимпијске историје вероватно нису инспирација коју свет очекује од Игара, али без њих оне не би биле исте.

Пловећи универзитет осигурава запослење Глас Америке

туденти Калифорнијске трговачко-поморске академије пролазе тешке студије, али су им после дипломирања отворена многа врата. Због посустале привреде многи дипломци америчких колеџа и универзитета дуже него обично проводе у тражењу запослења. Али студенти Калифорнијске трговачкопоморске академије, једине школе те врсте на западној обали, немају проблема у налажењу посла. Дубоко у утроби брода Голден бер вруће је и бучно. То је место на коме Василе Тудоран проводи време радећи оно што највише воли. „Знао сам још као мали да ћу волети да поправљам ствари“, каже Василе. Василе је студент машинства на Калифорнијској трговачко-поморској академији. Иако је зграда универзитета у предграђу Сан Франциска студенти много времена проводе на броду. Током двомесечног крстарења, 288 студената препловило је 15 хиљада километара, прошло кроз Панамски канал и посетило неколико земаља Централне Америке и Кариба. „Када завршимо школу посао нам је практично загарантован“, каже Василе Тудоран. „Већина наших студената добија једну до две понуде за посао још пре дипломе, са годишњом бруто платом од између 60 и 120 хиљада долара. Наши студенти стекну широка знања па могу да раде где хоће“, каже један од предавача Роберт Џексон. Џексон додаје да по-

ред места на бродовима студенти машинства добијају понуде од електрана и сателитских компанија. Студенти одељења за поморски транспорт уче како да управљају бродовима. Предавач Бил Шмид каже да су студенти са тог одсека добијали и по неколико понуда за посао. „После погоршања економије то поље није тако отворено као пре али се опоравља. Мислим да би већина њих могла да се запосли у индустрији ако би хтели“, каже Шмид. Али, чак и са процентом запошљавања од 94 одсто академија има само 900 студената. Разлог томе, каже студент поморског транспорта Ендру Ди Туси, је строга дисциплина. „Ова школа није као сваки други колеџ. Ми смо паравојна школа, носимо униформе, подељени смо у јединице. Морате да се навикнете да долазите на време, да водите рачуна о изгледу, да на време будете где треба да будете, да седнете и учите“, каже Ендру. Студенти имају одређене одговорности на броду, а градиво је обимно. „Бродски официри су као хирурзи или пилоти. Не желите да буду у праву у само 70 одсто случајева већ практично у сто одсто случајева. Није лако научити младе људе да имају нулту толеранцију за грешке“, каже Шмид. Али Ендру Ди Туси каже да живот на мору носи и награде. „Највише волим када устанем ујутро и око себе видим само океан. То ме узбуђује“, каже Ди Туси. Доживљавати то узбуђење и још бити плаћен за то је оно што мотивише ове студенте да се одлуче за овако захтевне студије.

географија

1. Бото, ружичасти амазонски делфин (Inia geoffrensis), савршено је прилагођен животу у реци. У стању је да врда и путује између подводног корења и да користи своју ехолокацију за лов у мутним водама. Ова фотографија је из серије „Дивљи Амазон”. Light & Sha dow GmbH/ Chri stian Ba u me i ster

2. Рогати гуштер у пустињи Соноран, Северна Америка. Ова фотографија је из серије „Untamed Americas”. NGT

3. Кенија: Масаји ратник Лемарти. Ова фотографија је из серије „Warrior Road Trip”. OSF Austra lia

4. Луангва, Замбија: Нилски коњ у реци показује своје зубе у овом блиском кадру снимљеном са ивице воде. Ова фотографија је из серије „Africa’s Deadliest”. qu a vi si on TV Pro duc ti ons / Fran co is Bot ha

5. Пеликан у Пунти Сан Хуан, Перу. Ова фотографија је из серије „Untamed Americas”. NGT

OGLASi l ^iTUQe

sreda8.avgust2012.

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe i sve koji su je voleli i znali da je u 79. godini izdahnula na{a voqena sestra, tetka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Boris ^udanov 1963 - 2012.

Qubinka - Qup~e - Dada Brki} ro|ena Maleti} Sahrana }e biti u sredu, 8. avgusta 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u ^eneju. O`alo{}eni: brati} Svetozar Maleti}, snaja Nada i unuka Isidora. 58248

Posledwi pozdrav po{tovanoj sestri

Qubinki Brki} Dadi ro|. Maleti}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki i baki

Qubinki Brki} Dadi

Sahrana }e se obaviti 9. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: sin Nikola, supruga Dragana i brat Igor. 58247

Posledwi pozdrav

Marta Na~a

Bila si moj an|eo ~uvar podre|uju}i se punim srcem mojoj sre}i. U tuzi si mi bila uteha, u radosti podstrek. Neka te sada an|eli na nebu prime i u~ine sre}nom i bezbri`nom kao {to si ti to ~inila meni. Hvala Ti {to si me vaspitala da budem ovakav i nadam se da }u imati tvoju snagu i mudrost da nastavim tvoj put. Jedna je Majka i u mom srcu ostaje{ da `ivi{ ve~no...

Soki ^u~kovi} Sa qubavqu, tvoj sin @olt.

Po~ivaj u miru draga kumo! od sestre Zore Pla~kov sa porodicom.

Brati~ina Daca, zet Dragan Latinovi} i unuke Vesna i Marina.

Porodica [iqegovi}.

58250

58249

58245

Posledwi pozdrav po{tovanoj sestri

Posledwi pozdrav po{tovanoj snaji

Qubinki Brki} Dadi od brata Paje Brzaka sa porodicom i brata Miroslava Ma{i}a sa porodicom.

Qubinki Brki} Qup~etu

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moja supruga

Jelena Nedeqkovi}

od zaove Slavice Ki{ - Cice sa porodicom.

iznenada preminula 6. avgusta u 79. godini. 58251

58253

Posledwi pozdrav {ogorici, tetki, babi i prababi

Posledwi pozdrav na{oj

58239

Sahrana je 8. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Suboti~kom - Kerskom grobqu.

O`alo{}en suprug Dragoqub.

IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-22. 58189

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 57272

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 57881

Tvoj vedri duh }e zauvek ostati u na{im srcima.

58256

Qubinki Brki} Dadu{ici

Dadi od wenih Mire Api} sa porodicom i Qube Seni} sa porodicom.

od Vlaovi}: Gavre, To{ice, Ranke, Sr|ana, Milana, Zorice, Mihajla i An|ele.

58254

58252

Posledwi pozdrav

POMEN Pro{le su dve godine...

Posledwi pozdrav

Radovanu Saxakovu Jovan ^eki}

VODOINASTALATER - izrada kupatila, zamena i snimawe cevi, ma{insko odgu{ewe kanalizacije, kamera, hitne intervencije. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25. 58049 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58096

dugogodi{wem zameniku predsednika Skup{tine zgrade Bulevar oslobo|ewa br. 1.

Svetislav Krkeli} Gavra i Maca sa porodicom.

58217

Porodice: Ne{kovi}, Kusi} i Jolovi}.

Dadu{ici od sestri~ina Jasne i Milice sa porodicama. 58255

Sa po{tovawem, stanari zgrade.

58246

58242

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav priji

\uki Bala}

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{a draga kuma

od prijateqa Pili}: Stevana, Du{anke i Gorana.

Zora Kova~evi}

preminula 6. 8. 2012. godine u 84. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 8. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoju dobrotu i plemenitost ve~no }emo ~uvati u srcima. Tvoji kumovi: Goran i Sawa sa porodicama.

Sahrana je danas, 8. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Autobus polazi sa Beogradskog keja 43 u 14.45 ~asova. O`alo{}en sin @eqko sa porodicom. 58203

58208

58226

58227

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 8. 2012. godine u 85. godini preminula na{a draga majka

Magda Pavlovi}

\uki Bala}

od brata Marka sa porodicom.

sreda8.avgust2012.

Posledwi pozdrav majci

Posledwi pozdrav sestri

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragoj majci

\ur|iji Bala} \uki \uki Bala} od brata Save sa porodicom.

Sahrana je danas, 8. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Skup je u kapeli Centralnog grobqa u Futogu.

1941 - 2012. od }erke Mire sa porodicom.

Sinovi Slavko i Dragan sa suprugama i decom.

Sahrana }e se obaviti danas, 8. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dragica, }erke Jelena i Nata{a sa decom.

58225

58215

58204

58228

Posledwi pozdrav sestri

Zori Kova~evi}

Svetislav Krkeli}

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragom bratu

\uki Bala}

Posledwi pozdrav dragoj majci

Svetislavu Krkeli}u

od brata Branka sa porodicom.

od brata Nikole sa porodicom.

58229

58230

Zori Kova~evi}

od bra}e: Miodraga, Borislava sa porodicama i brata od strica Mom~ila sa porodicom.

POMEN

Posledwi pozdrav voqenom tati

Petar P. Verzoti \uki Bala} [est dugih godina od kako na{ voqeni tata nije sa nama. K}erke Elena i Antonija sa porodicama.

58231

od }erke Jelene i Nata{e sa decom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je na{ voqeni suprug, tata i deda

Dimitrije Savi}

dragom

Milanu Li~ini Mi}i od: sestre Jovanke, sestri}a Mi{e, sestri~ine Sla|ane i wihovih porodica.

58152

58207

Bolno se}awe

dr Jugoslava Krajnov

Radovan Saxakov

1937 - 2012.

Danas, 8. avgusta navr{ava se godina dana od kako te nema, a za tobom }u plakati u samo}i, sve dok suze ne presu{e. Zauvek }e{ ostati deo moje du{e. Tvoja Dragica.

58213

58222

Posle kratke i te{ke bolesti napustio nas je na{

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Svetislav Kosti}

Svetislavu Krkeli}u

od brata Jove sa porodicom.

58205

58214

8. 8. 2006 - 8. 8. 2012.

Posledwi pozdrav sestri

od }erke Milkice sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Jasna, zet Zoltan, unuci Tamara, Sawa i Viktor.

O`alo{}eni: supruga Anka, }erke Sne`ana i Biqana, unuci Ivona, Sara, An|ela, Ivana i Andrija i zet Ivica.

Draga na{a i voqena Jugo! [est meseci je pro{lo, ali tuga i se}awe pro}i nikada ne}e! Ve~no }e{ `iveti u srcima i mislima tvojih najro|enijih: mame Mirjane, brata Jugoslava, snaje Sawe i male Awe.

58238

58241

58209

Sahrana je u ~etvrtak, 9. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru.

iznenada napustio i ostavio u neizmernom bolu.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Олимпијска хроника 09.30 Под истим кровом,15.емисија о европским интеграцијама 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Кариби–егзотика која траје 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? – Дрвени лежај 12.40 Здраво живо 13.05 Ноћна смена 13.30 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Бахами–егзотика која траје 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Франк Рива 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Оперативци 23.50 Франк Рива 00.45 Документ 01.10 Повратак на село 01.35 Концерт - Грување уживо у студију М

Џастин Тимберлејк

Биографије: Џастин Тимберлејк Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 22.25) 06.30 07.00 08.55 09.10 09.30 09.55 10.20 10.45 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.05 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10 23.35

tv program

sreda8.avgust2012.

Кухињица – мађ. Концерт: Вампири Лето за све ФЛУОШ, луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Уличаролије Падам на памет-фестивал науке Уличаролије Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид НС Концерт: Мирослав Илић СПС 2012. ТВ баштине Алтајски призори Добро вече, Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије: Џастин Тимберлејк Плави круг ТВ баштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке

ФУД БАЛ: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛИ ГУ ШАМ ПИ О НА

Пар ти зан – АЕЛ Ли ма сол

dnevnik

06.01 Летње олимпијске игре 2012, р. 10.25 Летње олимпијске игре 2012. најава програма 10.30 Летње олимпијске игре 2012, пренос 15.00 Кошарка: ЛОИ 2012, четвртфинала 15.30 Ватерполо: ЛОИ 2012, четвртфинала 15.30 Одбојка (м): ЛОИ 2012, четвртфинала 17.55 Кошарка: Турска-Словенија, трофеј Београда, пренос 20.25 Кошарка: Србија-Мађарска, трофеј Београда, пренос

Алесандра Мартинез

Мусолинијева кћи

(РТС 1, 20.00) 08.00 09.00 09.54 10.19 11.05 12.00 12.15 12.31 13.20 13.45

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.32 ЦИ 5 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Спринт 16.00 Документарни програм 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.00 22.35 23.08 23.45 00.10 00.20 01.05

Јутарњи дневник Камионџије Траг Куба Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Прича о играчкама 2, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Фудбал - квалификације за лигу шампиона: Партизан АЕЛ Лимасол, пренос Шести круг Место злочина Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Њена тајна, филм

Руска лига: ЦСКА – Зенит Преглед белгијске лиге Преглед руске лиге Преглед аргентинске лиге АТП Мастерс Торонто Барса ТВ: ПСГ – Барселона СК Тенис АТП Мастерс Торонто Квалификације ЛШ: Даделанџ – Марибор

Пипи шоу Финални циклус такмичења „Пипи шоуа” се завршио и добили смо победнике. Најбољи Пипијевци ће добити заслужене награде. Представићемо вам патуљасту кокицу. Сазнаћете нешто више о виолончелу. Сазнаћете све о кик боксу, а упознаћете се са занимањем конзерватора и планинара. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

ЛОИ 2012: Десетобој (РТС 2, 11.10)

Вања Удовичић

ЛОИ 2012: ВАТЕРПОЛО

Србија – Аустралија (РТС 2, 15.30)

Џенифер Аспен

Њена тајна 06.00 09.30 10.30 11.00 12.00 14.30 16.30 17.00 03.00

Михаил Дудаш

Елен је срећно удата млада професорка. Брутално ју је силовао и претукао у сопственој кући један мушкарац, који је претходно претио њој и њеном мужу. Примљена је у болницу и тамо сазнаје да је трудна. Улоге: Пери Гилпин, Џери Бурнс, Рон Перкинс, Алисон Рид, Џенифер Аспен Режија: Дин Лернер (РТС 1, 01.05)

07.00 08.50 09.50 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 00.00 00.55 01.00 01.30

Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Кревет од ружа Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Телохранитељ Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Вирџина 12.30 Мирослав Лазански 13.00 Љубав у залеђу 15.00 Мућке 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Лагер Ниш 20.00 Мућке 21.00 Филм: Хајлендер 3 23.00 Удовице 00.00 Мућке 01.00 Филм: Ефекат вампира

Дебора Кара Унгер

Горштак 3 У феудалном Јапану Конор Меклауд, бесмртни горштак, трага за бесмртним мајстором илузије са намером да научи ту магичну вештину. Конора прати зао бесмртник Кејн који га жели мртвог. Долази до борбе и Кејн остаје заробљен у пећини... Улоге: Кристофер Ламбер, Марио ван Пиблс, Дебора Кара Унгер Режија: Ендрју Морахан (Авала, 21.00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристич12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Еда је прворођена ћерка Бенита Мусилијина, с којом је Дуче одувек имао посебан однос. Одувек је подржавала свог оца, који се уздигао од сиромашног наставника без пребијене паре до функције премијера. Удала за Галеаца Ћана, блиског очевог сарадника. У браку је рођено троје деце... Улоге: Алесандра Мартинез, Клод Брасер, Масимо Ђини Режија: Ђорђо Капитани (Б92, 00.45) 06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Као случајно 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Гладијатори 21.10 Филм: Свадбени певач 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Мусолинијева кћи, 1. део 02.25 Саут Парк 02.50 Гладијатори 03.40 Амерички топ-модел 04.30 Увод у анатомију 05.15 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30 04.00 05.00 05.45 06.30

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Јелена Телешоп Вести Граница Насловна страна-квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља, једна песма Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Мелроуз Плејс Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Дејан Петровић и Биг бенд

Једна жеља, једна песма Гледаоци имају ексклузивну прилику да чују музику Балкана која оставља без даха и речи. Дејан Петровић и Биг бенд у пратњи КУД-а „Абрашевић“ доносе атмосферу из Гуче у ваше домове! (Хепи, 20.05)

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Град шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Гуча 2012, специјал Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Брачни судија Црна хроника Филм: Еволуција Вештичарење Велики дан Златни сат Моје срце куца за Лолу Кукавица Академија дебелих - преглед дана

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda8.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

08.00 Тајни рат 09.00 Геније дизајна 10.00 Германска племена 11.00 Вучице 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Завођење у граду 14.00 Импресионисти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Трачко злато 20.00 Историја америчких индијанаца 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Прича о пољопривреди 01.00 Авантуре афричког фудбала

08.00 Ловци на змајеве 09.30 Ози Бу 11.00 Батлер Боб 13.15 Гости из галаксије 16.00 Моја година без секса 18.00 После секса 20.00 Тајанствена сила 22.00 Торенте 1 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

По сле сек са Пет ка ли фор ниј ских па ро ва из ‘90их, од ко јих је че тво ро вен ча но, по твр ђу ју или по би ја ју те о ри је о сек су ал ним од но си ма ко је из но се во ди те љи ток-шоу еми си ја... Уло ге: Дeн Kортес, Вирџинија Медсен, Марија Питиљо Режија: Камерон Тор (Синеманија, 18.00)

Марија Питиљо

06.00 07.35 09.05 10.45 12.10 12.40 14.30 16.35 18.20 20.05 22.15 23.15 00.50 02.20 03.55 05.30

Париз експрес Драгоцени живот Загробни живот је леп Провидне лажи Холивуд на снимању ИX Сати Кокова Дадиља Мекфи и велики прасак Матурско X-Мен. Прва класа Борџије ИИ Експеримент Паранормална активност 2 Тринаести спрат Најбољи тата на свету Филмови и звезде ИВ

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Ве ро ни ка Блум

Ма гич но пу то ва ње у Афри ку Док Ја на с оцем је де пи цу, сто ло ве оби ла зи ма ли цр ни де чак ко ји про да је но ви не. Отац не же ли но ви не, а Ја ни је жао де ча ка, чак и кад јој отац об ја сни да је он ло пов. Уло ге: Ге рит Ба ден хорст, Сем Ба ден хорст, Ве ро ни ка Блум Ре жи ја: Јо р ди Лом парт (ХРТ 1, 02.36) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме хумористична серија (5/18) 10.12 Заволите свој дом 11.00 Експедиција тигар 3, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.16 Магично путовање у Африку, филм 15.12 Дубине, док. серија 15.42 Тетис - добри делфини, док. филм 16.13 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.18 Лоза 19.08 20пет, квиз 19.20 Лото 19.30 Дневник 20.10 Велики бродоломи Јадрана, док. серија 20.55 Стипе у гостима 21.35 Дневник 3 22.21 Орлови правде, филм 00.23 Секс и град

09.15 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - четвртфинале: Хрватска - ?, снимак 10.30 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.50 ОИ Лондон 2012.: Фудбал полуфинале, снимак 12.30 ОИ Лондон 2012.: Кајак на мирним водама - финале, снимак1. полувреме 13.00 ОИ Лондон 2012.: Коњички спорт - скокови, пренос 14.30 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 49 кг - квалификације, снимак 15.05 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, снимак 15.25 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо - четвртфинале, пренос 16.40 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 49 кг - четвртфинале, пренос 17.00 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 17.20 ОИ Лондон 2012.: Коњички спорт - скокови, снимак 18.30 ОИ Лондон 2012.: Теквондо до 49 кг - полуфинале, пренос 18.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) - четвртфинале, пренос 20.30 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финала 20.40 Фудбал Лига првака квалификације, 3. претколо: Динамо - Шериф, пренос 22.35 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 23.10 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М) - четвртфинале, пренос

07.30 Потрага за веселим Божићем 09.00 Биографија - Сесил. Б. Демил 10.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 11.30 Потрага за веселим Божићем 13.00 Биографија - Дени Девито 14.00 Осветник са гитаром 16.00 Лице терора 17.30 Биографија - Сесил. Б. Демил 18.30 Потрага за веселим божићем 20.00 Биографија - Дени Девито 21.00 Дивље страсти 23.00 Подмукле жеље

08.00 Празници са Ејприл 10.00 Преко палубе 12.00 Стела 14.00 Много буке ни око чега 16.00 Оженио сам убицу 18.00 Жртве рата 20.00 Деца 22.00 Мод сквод

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Монк Краљевски болесници Суперерупција Ухвати Картера Медијум

07.40 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.45 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Клијент, филм 23.10 Оптужен без доказа, филм 01.05 РТЛ вести 01.20 Закон и ред 02.10 Астро шоу 03.10 Закон и ред

Кли јент Марк Свеј од 11 го ди на слу чај но све до чи са мо у би ству ма фи ја шког адво к а та Џе ро ма Кли фор да. Ма фи ја ве ру је да је адво кат пре смр ти Мар ку от крио де та ље о уби ству се на то ра Боyда Боyета и ме сту где је те ло са хра ње но. У од бра ну де ча ка ста је јед на адво ка ти ца … Уло ге: Су зан Са ран дон, То ми Ли Џонс, Бред Рен фро Ре жи ја: Џо ел Шу ма хер (РТЛ, 20.50)

Су зан Са ран дон

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске

06.00 08.30 10.30 12.00 14.40 14.45 16.45 17.10 17.15 19.00 23.00 23.30 00.15 01.00 01.30 02.30

Олимпијске игре Атлетика Кануинг Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Коњички спорт Олимпијске игре Стони тенис Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Кошарка Скокови Кануинг Коњички спорт

Про све ће ње или ни шта

а ло ше вић је по здра вљао и ак тив но сти ко је ном без гра нич ном оду ше вље њу, а да нас су пред су чи ни ле зна чај не по ма ке у ор га ни зо ва њу став ни ци пе си ми зма и скеп ти ци зма’’. јав ног жи во та Ср ба. Та ко је по здра вио иде ју Та кву кон фу зи ју у на ци о нал ној иде ји би ло је мо ча со пи са При вред ник да се осну је Срп ски на род ни гу ће пре ва зи ћи са мо да љим обра зо ва њем и кул тур са вет ко ји би об је ди нио све на по ре на кул тур ном и ним ра дом ме ђу ста нов ни штвом, а на че му је Ла при вред ном ор га ни зо ва њу Ср ба. ‘’...Бу де ли се ло ше вић, као што смо и ви де ли, не бро је но пу та до ство рио у жи во ту на род ном ор ган, ко ји ће бри ну ти та да, као и ка сни је, ин си сти рао. Отва ра ње пре ма о сви ма оп штим на род ним по тре ба ма, те пре ма њи - евоп ској кул ту ри, у сво јој хи три ни, за ма ху и ши ри ма опре де ли ти где, шта и ка ко тре ба ура ди ти; ко ји ће по де ли ти уло ге и ка за ти ко... Наш лист већ одав но пи ше о по тре би ова ко ве ор га ни за ци је’’. За ње га су по ма ци у на ци о нал ном ра ду би ли је ди но мо гу ћи ло кал ним, кон крет ним ак тив но сти ма ко је су чи ни ле по је ди нач но ја ча ње срп ских ин те ре са. Њи хо ва број ност пред ста вља ла је, по Ла ло ше ви ћу, је дин ствен сна жан под сти цај ја ча њу Срп ства и ти ме и ње го вог по ли тич ког по ло жа ја у Угар ској. ‘’Ко мо же, и где се мо же ви ше по сти ћи, тре ба по сти за ва ти то ви ше, али тре ба по што ва ти и нај скром ни ји и нај ма њи успех, јер за и ста, не број сит них и ма лих ми ши ћа да ју тек сна гу и моћ де сни ци, да сло ми је око ве роб ства и утре пут леп ше сре ће и бу дућ но сти... Ма ле ни, сла би на ро ди не тре ба да се од ри чу и не тре ба да се сти де сит ног на род ног ра да ни на по ли тич ком по љу’’. За мно ге Ла ло ше ви ће ве кри ти ча ре овај ‘’си тан на род ни рад’’ био је по ка за тељ опор ту ни зма и су ви шног ком про ми са ко ји је обе сми слио и ана ци о на ли зо вао срп ску иде ју и из вор ни на род ни по крет. Очи глед но је да се та иде ја по сте пе но сти и праг ма ти зма у на ци о нал ној де лат но сти и ак ци ји ни је че сто по ду да ра ла с ак ту ел ним и тра ди ци о нал ним до ми нан тим по гле дом на на ци о нал ни иден ти тет Ср ба у окол но сти ма пр ве по ло ви не 20. ве ка. По ру ка је би ла ја сна. На ме ра је би ла не ких пред став ни ка срп ске гра ђан ске ин те ли ген ци је, ме ђу ко ји ма је био и Ла ло ше вић, да се при сту пи ана ли тич ни јем и ме то до ло шки све стра ни јем по гле ду на на ци о нал ну иде ју. Тим по во дом је Сло га и пре у зе ла је Јеф то Де ди јер, кри ти чар на ци о на ли зма дан ве о ма ин те ре сан тан чла нак из са ра јев ске Срп ске ри је чи под на зи вом „Наш на ци о на ли зам„, не ни мо гло је има ти за по сле ди цу и ута па ње у ши ре кри ју ћи да се у пот пу но сти сла же с из не тим иде ја - на ци о нал не иден ти те те број ни јих и ја чих на ро да. ма. Аутор је био млад до цент ге о гра фи је на Бе о - Отуд је Ла ло ше вић и ре го вао у сми слу да је срп град ском уни вер зи те ту др Јеф то Де ди јер. Са зна чај - ском на ро ду по треб но ускла ди ти тзв. про цес де мо но при сут ном до зом са мо кри тич них по гле да и од - кра ти за ци је, од но сно оса вре ме њи ва ње и мо дер ни луч них по те за, спрем них и на ко пер ни кан ске за о - за ци ју срп ског на ро да у ин сти ту ци о нал ном и прав кре те, а осла ња ју ћи се на ис тра жи ва ња Јо ва на Цви - ном по гле ду с про це сом раз во ја на ци о нал ног про ји ћа, аутор је чи т а лач кој пу бли ци пред ста вио гра ма. ‘’Де мо кра ти зам као оруж је и сред ство за основ не сла бо сти на ци о на ли зма Ср ба и на ме ру да осло бо ђе ње на ше и за обез бе ђе ње сло бод ног на се оне пре ва зи ђу. Основ ни не до ста так био је еп ски род ног нам жи во та, ко ри стан је, по тре бан је, до бар је. Али де мо кра ти зам опре де љен по глед на про као крај њи циљ, као пра шлост, ко ји је афир ми сао При л и к ом епи д е м и ј е ко л е р е вац ко ји во ди ин тер на ци ира ци о нал ну мо ти ва ци ју, а Ла ло ше вић je ре а го вао: о на ли зму ни је још за оне мо гу ћа вао ра ци о нал но нас, ште тан је и уби та ра су ђи ва ње. ‘’Ми смо на „Ова по след ња за ра за до ка за ла је чан... Јер ако је исти на да род ко ји се еп ски вас пи та не по бит ним до ка зи ма ка ко је наш ће нас де мо кра ти ја осло вао, и ко ји на бор бу и на на род кул тур но стра шно за о стао” бо ди ти да на шњих око ва, жи вот су ви ше еп ски гле да. исти на је и то да нас не У јав ном жи во ту не ви ди мо це ли на, њи хо ва ин тен ци ја и ин те ре са већ по је - ће де мо кра ти ја, не го је ди но на ци о на ли зам одр жа дин це, лич но сти, ма хом се бе као ју на ке. Опи је ни ти и са чу ва ти од од на ро ђе ња. Де мо кра ти зам је мач, смо лич ном су је том и глав ни мо тив јав ног ра да је на ци о на ли зам је штит; у бор би за оп ста нак и на пре дак по треб ни су нам обо је’’. лич на сла ва или чак и лич на ко рист’’. У та квој си ту а ци ји ни је по сто јао кон ти ну и тет Ла ло ше вић је био све стан и то га да је про све ће на ци о нал ног осе ћа ња, а др жав на на ци о нал на по - ње на ро да из у зет но му ко тр пан, ду го тра јан и зах те ли ти ка те шко да је мо гла оства ри ти стра те шку ван али не за о би ла зан про цес ко јем тре ба те жи ти и иде ју на ци о нал ног про гра ма. Он је тре ба ло да бу - у би ло ка квим окол но сти ма је би ло по треб но ука де по сле ди ца са гле да них мо гућ но сти и ка рак те ра зи тва ти на ње га. Та ко је и при ли ком епи де ми је ко по је дин ца или ви ше њих ко ји су га при пре ма ли и ле ре ко ја се по ја ви ла у Сом бо ру Ла ло ше вић ре а го ко ји су би ли там ни ча ри или об ве зни ци по гле да вао, про зи ва ју ћи и оп ту жу ју ћи за о ста лост као из усло вље ног окви ром свог вре ме на, али не и пер - вор број них про бле ма. ‘’Ова по след ња за ра за до спек ти ве раз во ја ко ја се мо гла ство ри ти про у ча ва - ка за ла је не по бит ним до ка зи ма, ка ко је наш на род њем и на уч ним при сту пом. ‘’На ше на ци о нал но кул тур но стра шно за о стао, ка ко је ужа сно овла да осе ћа ње нам че сто из гле да мо мен тал но и пра ска - ло у на ро ду на шем су је вер је, враџ би на и глу пост... во. Ми се оду ше вља ва мо од вре ме на на вре ме. У Нео д ло жна, све та нам је ду жност, ла ти ти се по сла нас се из ме њу ју ста ња сан гви нич ног ен ту зи ја зма и на род ног про све ћи ва ња те збри са ти ту сра мо ту да јед не стра шне апа ти је. Те про ме не има ју не што је Ср бин у овој ва ро ши нај ло ши ји и нај на зад ни ји, што на ли чи на ду шев но ста ње јед ног ал ко хо ли ча - и да је срп ска ку ћа ле гло сва ких за ра зних бо ле ра. Има чи та вих кра је ва ко ји су жи ве ли ду го у јед - сти’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda8.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сре д а вам до н о си пре у сме ре ње на ма те ри јал н у и хе д о ни стич к у си т у а ци ју. Мо же те уре ђи ва ти свој дом, с уку ћа н и ма ужи ва ти у по ро д ич н ој ат мос фе ри.

BIK 20.4-20.5.

У ваш знак је упло вио Ме сец и омек шао вам осе ћа ња. Исто вре ме н о, ва ш а бо г и њ а Ве н е р а је про ме ни ла знак, што до но си емо тив ни ју и ро ман тич ни ју ат мос фе ру.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. avgust 2012.

Од да нас по чи ње пе ри од љу ба ви за вас. Пр во ће те се до те ри ва ти, ићи у шо пинг, а за тим по к а за ти сво ју на кло ност дра гој осо би. Не жно шћу осва ја те све око се бе.

Мо же те с дру штвом иза ћи у не ки ре сто ран или би ло где где ће те се до бро про ве сти. У љу ба ви вла да при ја тељ ство и за во дљи вост. Не ка ко об је ди ња ва те раз ли чи те ути ске.

Си ту а ци ја у ка ри је ри до кра ја сед ми це ни је то ли ко ста бил на као што из гле да. По ве ди те ра чу на о то ме ко ме оста вља те или по ста вља те по сао. Ви сте ста бил ног здра вља.

Има те по во љан уплив Ме се ца из зе мља ног зна к а Би к а па и по у зда не од но се с осо ба ма из да ле к а. Узми те у об зир жен ско би ће по во дом ре а ли за ци је ци ље ва.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обра ти те па жњу на парт нер скољу бав ни од нос, ко ји упра во од да нас по чи ње да се раз ви ја на осо бен на чин. Би ло да је у пи та њу стал на ве за или не што по све но во.

Вре м е ја да се по с ве т и те не крет н и н а м а или не к ом ви д у ту ђе имо в и н е с ко јом мо ж е те па мет н о и ко р и с но ра д и т и. Пу то ва њ а и од м о р и су у то к у па кре ни те!

Љу бав ни од нос је под по вољ ним и по у зда ним окол но сти ма, та к о да се мо же те с по ве ре њем и љу ба в љу по с ве т и т и дра гој осо би. По к ло ни те по к лон. Из ла зак.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уко ли ко се ко ле ба те у ве зи с не крет ни на ма или кре ди том, уко ли ко ра ди те на то ме или с ту ђим нов цем, узми те у об зир све окол но сти. Лич не ли ми те и мо гућ но сти та ко ђе.

Има те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом, да уго сти те дра гу осо бу или де цу ко ја увек за слу жу ју ва шу па жњу. По слов на си ту а ци ја је на не к ом но вом по чет ку.

Об у зе ти сте мно го број ним ми сли ма, пла но ви ма и по сло ви ма. На и ла зи те на не ра зу ме ва ње и ме ша ње дру гих, што вам сме та. Чу вај те се сплет ки и ком пли к а ци ја.

TRI^-TRA^

Љу бав ник број два? V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, без

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 36 Niш

Глу мац Ро берт Па тин сон, на вод но, оп ту жио је сво ју бив шу дра гу Кри стен Стју арт да га је ва ра ла и са про ду цен том Ђо ва ни јем Ани је ли јем, на кон што је глу ми ца при зна ла да га је пре ва ри ла са ре ди те љем фил ма „Сне жа на и ло вац” Ру пер том Сан дер сом. Аме рич ки ме ди ји пи шу да је мла да глу ми ца има ла афе ру са Ђо ва ни јем то ком сни ма ња фил ма „Welcome To The Rileys” из 2010. у ко јем је игра ла јед ну од глав них уло га. Кри стен се још увек ни је зва нич но огла си ла по во дом ових оп ту жби, а јав ност че ка и на зва нич ни став Ро бер та. Та ко ђе је не из ве сно да ли ће се „Едвард” и „Бе ла” у но вем бру по ја ви ти на пре ми је ри по след њег де ла „Су мрак са ге”.

VIC DANA

Evropa

велике врућине

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло, али без ве ли ке вру ћи не. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на до 31 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло, али без ве ли ке вру ћи не. По под не мо же би ти вр ло ма ло обла ка. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 32 сте пе на. СР БИ ЈА: На ју гу ма ња вру ћи на, али тем пе ра ту ра не ће би ти ис под 30 сте пе ни, осим на крај њем се ве ру Вој во ди не. Оче ку је се до ста сун ча них са ти уз днев ни раз вој обла ка и вр ло рет ку по ја ву ло кал них пљу ско ва по под не на ју гу. Прак тич но ће би ти су во у ве ћи ни кра је ва. Ве тар слаб до уме рен се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 35 сте пе ни у Ни шу и Ле сков цу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У дру гој по ло ви ни сед ми це све ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра, па би за ви кенд у свим кра је ви ма би ло ис под 30 сте пе ни. Би ће до ста сун ча них са ти уз днев ни раз вој обла ка и мо гу ће је вр ло ма ло крат ко трај не ки ше по не где. У ве ћи ни кра је ва би оста ло су во вре ме.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се не што по вољ ни је вре ме, али опрез се и да ље са ве ту је ср ча ним и пси хич ким бо ле сни ци ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља и бо ло ви у ми ши ћи ма.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пла ву ша ула зи у по љо при вред ну апо те ку и ка же: - Мо лим вас, дај те ми се ме за пти це. - Ко ли ко пти ца има те. - пи та апо те кар. - Па, не мам ни јед ну, али хо ћу да за са дим не ко ли ко.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

132 (-8)

Slankamen

215 (-17)

Jaшa Tomiћ

Apatin

212 (-14)

Zemun

257 (-14)

Bogojevo

205 (-16)

Panчevo

272 (-14)

Smederevo

450 (-12)

Baч. Palanka 222 (-16) Novi Sad

194 (-18)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

190 (0)

S. Mitrovica

37 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-1)

Beograd

201 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

198 (-18)

NERA

Hetin

96 (0)

TISA

-38 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja