Dnevnik 8.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 8. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23551 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA BRA NA IZ VO ZA NE KO ME MAJ KA, A NE KOM MA ]E HA

Taj ku ni ma u ye pu osta lo naj ma we 50 mi li o na evra str. 6

NA FE STI VA LU ULI^ NIH SVI RA ^A U NOVOM SADU

PRED DA NA [WU SED NI CU GLAV NOG OD BO RA DE MO KRAT SKE STRAN KE

str. 7

Ta di}: Iz bo ri da bu du op {ti, kan di du jem se za pred sed ni ka

NASLOVI

Politika 2 Neuspe{an poku{aj prekomponovawa vlasti u Somboru 3 Jelena Trivan podnela ostavku

Ekonomija 4 Banke neka kreditiraju, a ne da trguju parama 5 Vlast nema petqu za bolne reforme

Poqoprivreda

Da~i}: Sr bi ji pre ti du `ni~ ko rop stvo

str. 5

6 Repa dogurala do 4,5 dinara Foto: S. [u{wevi}

Voj vo |an ske de mo kra te za delegatsko glasawe 14. ok to bra str. 3

^ov ek ork es tar, bend ov i , ` o n g l e r i… AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE IZ VE [TA VA O MITU U ZDRAV STVU

Pod mi }u je mo dok to re sa 178 evra

Gra |e vin ske do zvo le bru ka srp ske eko no mi je

str. 4

str. 14 – 18

Foto: B. Lu~i}

SPORT

n NADA I BEBA ZA BRONZU NA POI

JU^E PO^ELO 41. BRANKOVO KOLO

str. 19

8 Bege~ani zbog peska najavili blokadu 9 Cvetaju poroci i maloletni~ke trudno}e

Vojvodina 11 [ansa za one koji imaju i umeju

Dru{tvo 12 Crkve tri meseca bez dr`avnih para

Crna 13 Ubio suprugu, }erku, pa sebe

str. 12

HIT NO UKLO NI TI PRE PRE KE ZA ULA GA WE U IZ GRAD WU

Nezaobilazan izazov srpskog ~itala{tva

Novi Sad

n VO[A DANAS IGRA U NANTU

n VERBALNI RAT SINI[E I [KOTA

Hladno jutro, sun~an dan

Najvi{a temperatura 28 °S

POLiTikA

subota8.septembar2012.

PO LI CI JA SPRE ^I LA DI REK TO RA KAN CE LA RI JE ZA KO SO VO DA PO SE TI SE VER NI DEO MI TRO VI CE

Da ~i}: Pro tiv srp skih in te re sa Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} naj o {tri je je osu dio na pad na vo zi la Eulek sa i ko sov ske po li ci je na se ve ru Ko so va i Me to hi je, oce niv {i da je taj akt upe ren pro tiv srp skih in te re sa na KiM, kao i da bi mo gao bi ti ali bi da ne ko na pad ne se ver Ko so va. „Ovo ko god da je ura dio, ura dio je na {te tu srp skih in te re sa na KiM. In ci dent se de sio na se ve ru Ko svoa i pr va re ak ci ja ide ka to me da su to po ~i ni li Sr bi. To ni su po ~i ni li Sr bi ve} kri mi nal ci i oni ti me na ru {a va ju in te re se Sr ba”, iz ja vio je Da ~i} no vi na ri ma. Da ~i} je za pi tao ka ko ne ko mi sli da Sr bi ja stek ne po voq nu po zi ci ju u pre go vo ri ma oko Ko so va ako pu ca na pri pad ni ka Eulek sa i ko sov ske po li ci je. „Ne mo è mo po dr à ti ova kav be smi slen akt upe ren pro tiv srp skih in te re sa na KiM i pru ì }e mo po mo} da se uhap se od go vor ni”, re kao je Da ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma, sa op stan kom Sr ba na KiM se ne tre ba igra ti, a ju ~e ra {wi na pad bi mo gao bi ti ali bi da ne ko na pad ne se ver Ko so va. „Vla da }e ras pra vqa ti sa svim struk tu ra ma na se ve ru Ko so va, jer ako }e mo da ra di mo za jed no mo ra mo da ima mo i za jed ni~ ku po li ti ku”, po ru ~io je Da ~i}. Mi si ja Evrop ske uni je na Ko so vu sa op {ti la je da su „ma ski ra na li ca” otvo ri la va tru na vo zi la Eulek sa i ko sov ske po li ci je na pu tu Zup ~e–Zu bin Po tok na se ve ru Ko so va. Oba vo zi la su, ka ko je na veo, o{te }e na, a jed na pri pad ni ca po li ci je, srp ske na ci o nal no sti, ko ja je bi la u pa tro li, lak {e je po vre |e na od sta kla na vo zi lo ko je je pr slo usled puc wa. Na pad je osu dio i biv {i mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi}, is ta kav {i da je na pad na Euleks i pri pad ni ke KPS-a neo d go vo ran ~in ko ji mo è ima ti ne sa gle di ve po sle di ce po sta bil nost u po kra ji ni.

dnevnik

Vu lin: Ne kom je u in te re su da ten zi je bu du ve }e Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je Alek san dar Vu lin iz ja vio je ju ~e da je to {to su ga pri pad ni ci ko sov ske po li ci je one mo gu }i li da po se ti se ver ni deo Ko sov ske Mi tro vi ce u funk ci ji op struk ci je na stav ka di ja lo ga Pri {ti ne i Be o gra da. Vu li na su, na i me, vra ti li pri pad ni ci ko sov ske po li ci je iz ju `nog de la Ko sov ske Mi tro vi ce na zad, od no sno pre ma ad mi ni stra tiv nom pre la zu Mer da re ne do zvo liv {i mu da po se ti se ver ni deo tog po de qe nog gra da gde je tre ba lo da raz go va ra sa pred stav ni ci ma Sr ba sa se ve ra po kra ji ne i UN MIK-a. On je uka zao da se sa da vi di ka ko se in ci dent ko ji se do go dio kod Zu bi nog Po to ka, gde su ne po zna ti na pa da ~i pu ca li na po li cij ska vo zi la, odr `a va na sve i da to {to se do go di lo ni je, ka ko je re kao, u in te re su Vla de i gra |a na Sr bi je. “Ko sov ski po li caj ci ima ju na re |e we da me, bez ob zi ra {to ni sa mi ni su us pe li da utvr de da sam ura dio i je dan pre k r { aj to k om po s e t e Po kra ji ni, ne pu ste da u|em u se ver ni deo Ko sov ske Mi tro vi ce”, re kao je Vu lin no vi na ri ma u ju `nom de lu Mi tro vi ce.

On je pod se tio da je u se ver nom de lu Mi tro vi ce tre ba lo da raz go va ra sa pred sed ni ci ma op { ti n a sa se v e r a Ko s o v a, pred s tav n i c i m a UN M IK-a, kao i da je bi lo u pla nu za ka zi va we sa stan ka sa pred stav ni ci ma Eulek sa. Vu lin je ob jan snio da je na ovim sa stan ci ma tre ba lo da

bu de re ~i o in ci den tu ko j i se ju ~ e do g o d io kod Zu bi nog Po to ka, ka ko bi se, ka ko je re kao, uti ca lo na smi ri va we ten zi ja. “Ne kom je o~i gled no u in te re su da ten zi je bu du ve }e. Ja go vo rim u ime Vla de Sr bi je mi }e m o u~i n i t i sve da sma wi mo ten zi je i ne }e mo do zvo li ti da se na si qe i ova kve stva ri po na vqa ju, a ovaj vi {e ne g o ne k o r ek t an po stu pak pred stav ni ka ko s ov s kih pri v re m e nih or ga na u Pri {ti ni sa mo go vo ri da oni ima ju pro blem sa di ja lo gom i da è le da se pre go vo ri od lo è, da ih ne ma”, re kao je on. Mi smo za di j a l og sprem n i da n as, od n o sno su tra, ho }e mo da u~e stvu je mo na bi lo ko ji na ~in i u even tu al noj is tra zi ovog in ci den ta i sprem ni smo da po nu di mo po mo} a mo je za dr à va we i za bra na da bu dem ta mo gde je te {ko sa pred sta ni ci ma mog na ro da sa mo go vo ri da po sto ji strah ko ji ni je stvo ren od nas”, po ru ~io je Vu lin.

Lu na ~ek: Sr bi ne tre ba da se bo je ne za vi snog Ko so va Sr bi se ver no i ju `no od Ibra ne tre ba da se bo je pred sto je }eg kra ja nad gle da ne ne za vi sno sti Ko so va, a od Sr bi je se o~e ku je da “na ne ki na ~in” pri zna ko sov sku dr `a vu, iz ja vi la je ju ~e iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Ko so vo Ul ri ke Lu na ~ek. Lu na ~ek je na kon fe ren ci ji za no vi na re u EP re kla

da za tva ra we Me |u na rod ne ci vil ne kan ce la ri je u Pri {ti ni Ko so va, na ja vqe no za po ne de qak, 10. septembar, ozna ~a va kraj nad gle da ne, i po ~e tak pu ne ne za vi no sti Ko so va, {to je oce ni la kao “ve li ki uspeh”. Ona je po dr `a la ne dav nu iz ja vu pred sed ni ka Evrop skog par la men ta Mar ti na [ul ca da

Sr bi ja tre ba da pri zna Ko so vo pre pri stu pa wa EU. “Ja sno je da na kra ju pre go vo ra o pri dru `i va wu Sr bi je, ko ji jo{ ni su ni po ~e li, mo ra na ne ki na ~in do }i do me |u sob nog pri zna wa Sr bi je i Ko so va”, re kla je Lu na ~ek, i is ta kla da je to i stav ve }i ne u Evrop skom par la men tu.

NE U SPEO PO KU [AJ PRE KOM PO NO VA WA VLA STI U SOM BO RU

Ak tu el na ve }i na i da qe ima ve }i nu

Na hit n o sa z va n oj, ju ~ e r a {woj sed ni ci som bor ske grad ske Skup { ti n e, od b or n i c i stra na ka na mer nih da iz vr {e pre kom po zi ci ju vla sti, pred vo | e n ih Srp s kom na p red n om stran kom ( SPO, URS, DZVM, GG“Bo qi Som bor“ i SDPS) ni su se ni po ja vi le, te na kon ne iz gla sa va wa dnev nog re da pred lo `e nog od stra ne 21 opo zi ci o n og od b or n i k a, ak t u e l n om

pred sed ni ku Skup {ti ne Gra da Som bo ra, Si ni {i La zi }u (DS) ni je pre o sta lo ni {ta dru go do da ju ~e ra {wu sed ni cu pro gla si „ne u spe lom“, od no sno za vr {e nom. U klu pa ma vla da ju }e ve }i ne, ko ja je i od bi la da ras pra vqa o La zi }e voj i sme ni som bor skog gra do na ~el ni ka Ne ma we Da li }a (DS), se de la su i ~e ti ri od bor ni ka So ci ja li sti~ ke par -

ti je Sr bi je, kao i tri od bor ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, za ko je je opo zi ci o na ko a li ci ja SNS, URS, SPO,DZVM, SDPS i GG“Bo qi Som bor“ pre ne ko li ko da na us tvr di la da }e im se pri dru `i ti u pre kom po zi ci ji som bor ske vla sti, {to je vla da ju }u ve }i nu do ve lo do „ko te“ 35. U som bor ska skup {ti na je 61 od bor nik. Od opo zi c i o n ih od b or n i k a, ju ~ e r a -

{woj sed ni ci je pri su stvo vao sa m o no v o p e ~ e n i ~lan SNS Mi do rag Mi }a Se ku li}, ko ji je u ime ove ko a li ci je na ja vio pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro t iv pred s ed n i k a som b or skog par la men ta Si ni {e La zi }a zbog, ka ko je re kao, ne za ko ni tog na ~i na na ko ji je uop {te sa zvao hit nu skup {tin sku se si ju. M. M-}

Gru ji}: Po dr {ka svi ma ko ji su na spi sko vi ma - Mi sli li smo i ve ro va li da je za u vek pro {lo vre me raz li ~i tih spi sko va ko jim se qu di pro gla {a va ju mo ral no i po li ti~ kim ne po dob nim ali su ovu ve ru po sled wi do ga |a ji de man to va li. Opet su se po ja vi li spi sko vi na ko ji ma je niz po zna tih i ugled nih srp skih umet ni ka pro gla {en za „an ti srp ske”, ne pri ja te qe ko je je le gi tim no od stre li ti. Stra {no je da se bi lo ko, zbog raz li ke u po li ti~ kim sta vo vi ma, pro gla {a va ne pri ja te qem ze mqe i na ro da. Jo{ je stra {ni je ka da se ta kvim pro gla {a va ju i oni ko ji su svo jim de lom do stoj no pred sta vqa li ovu ze mqu i do pri no si li we nom ugle du u sve tu. I u naj mra~ ni jim tre nu ci ma, kul tu ra i sport su pred sta -

vqa li sve tle ta~ ke zbog ko jih su nas mno gi po {to va li- sa op {tio je ju ~e po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} ko men ta ri {u }i tekst po mo} ni ka mi ni stra kul tu re Dra ga na Ko la re vi }a „Vre me je za pr vi srp ski kul tur ni usta nak”. „Se kre ta ri jat iz ra `a va po dr {ku i po {to va we pre ma svim onim stva ra o ci ma ko ji su na ovim spi sko vi ma na {li kao, uosta lom, i pre ma stva ra o ci ma ko ji na tim spi sko vi ma ni su. Mi ni ka da ne }e mo umet ni ke i in te lek tu al ce vred no va ti i de li ti pre ma wi ho vim po li ti~ kim sta vo vi ma. Po {tu je mo stva ra la {tvo i po {tu je mo de lo”, pi {e u sa op {te wu.

REKLI SU

Be ri sa vqe vi}: Udar na Voj vo di nu Ko pred sed nik Voj vo |an ske kon ven ci je @i van Be ri sa vqe vi} za lo `io se za for mi ra we usta vo tvor nog po kre ta Voj vo di ne i oce nio da je pro me na Usta va Sr bi je uslov svih uslo va za de fi ni sa we voj vo |an ske auto no mi je. „Po treb no je or ga ni zo va ti ot por. Tre ba ar ti ku li sa ti usta vo tvor ni po kret Voj vo di ne. Tre ba na pra vi ti blok po li ti~ kih par ti ja ko ji }e se u par la men ti ma Voj vo di ne i Sr bi je bo ri ti za in te re se po kra ji ne”, re kao je Be ri sa vqe vi} na tri bi ni „Voj vo di na no }u ili gu {e we auto no mi je”. On je oce nio da su se po kra jin ske in sti tu ci je po pr vi put okre nu le pro tiv jed ne od lu ke iz Be o gra da, od no sno pro tiv od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, dok su do sa da no si o ci ot po ra bi le ne vla di ne or ga ni za ci je. „Ovaj udar na Voj vo di nu, tre }a jo gurt re vo lu ci ja, ni je ni slu ~a jan ni spon tan. Ciq mu je za ti ra we po li ti~ kog su bjek ti vi te ta i re gi o nal nog iden ti te ta Voj vo di ne”, ka zao je Be ri sa vqe vi}.

Kr ko ba bi}: Be o grad je po sled wa ta~ ka Pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} ka è da ne tre ba po sva ku ce nu uskla |i va ti vlast na re pu bli~ kom i lo kal nom ni vou i is ta kao Be o grad do bar pri mer.„Mil sim da }e Be o grad bi ti po sled wa ta ~a ka ko ja bi se u tom prav cu raz ma tra la, s ob zi rom na to da Be o grad do sta do bro funk ci o ni {e i u ovim uslo vi ma. Ne vi dim ako je ne {to do bro i ako funk ci o ni {e da ga tre ba me wa ti”, ka zao je Kr ko ba bi} u in ter vjuu agen ci ji Be ta. PUPS na lo kal nom i re pu bli~ kom ni vou u vla sti uce {tvu je u okvi ru ko a li ci je sa so cij la i sti ma i Je din stve nom Sr bi jom, a wen li der is ti ~e da taj prin cip tre ba da va ì bez ob zi ra na to da li u lo kal noj val sti u~e stvu je i we gov PUPS, a je di ni va àn kri te ri jum je da lo kal na sa mo u pra va do bro funk ci o ni {e. Kr ko ba bi} mi sli da ras po red sna ga na lo kal nom ni vou tre ba uskla di ti sa re pu bli~ kim ta mo gde je to mo gu }e i gde to pri ro dan ras po red sna ga par ti ja do zvo qa va, i ako to za lo kal nu sa mo u pra vu obez be |u je bo qe re zul ta te

Vu ~i}: Nek me zo ve i sve ti Pe tar Pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} ka è da mo è da ga zo ve i sve ti Pe tar, ali da „ni za pe daq” ne od stu pa od ot kri va wa afe ra i onih ko ji su uple te ni. Vu ~i} ka è da ga zo vu mno gi, ali da „im je xa ba”. „ Ne ma ju ~i me da me uce ne. Ni sam se dru ìo sa taj ku ni ma, ni ko me ni {ta ne du gu jem, ni ti sam od bi lo ko ga ne {to uzeo”, ka è Vu ~i}. „ Do sa da su sa mo oni ko je je DS ve zi vao za SPS za vr {i li iza re {e ta ka, a ne vi dim da je bi lo ko iz DS od go va rao. Osim, ako ne }e una pred da ka ù, po {to zna ju {ta su ra di li, da }e i to da bu de ne ka kav po li ti~ ki re van {i zam. Dr à }e mo se strikt no za ko na, a ako ne ko mi sli da }e ja di ko va wem i spi no va wem da okre ne jav nost pro tiv onih ko ji }e da uve du po {to va we pra va, on da ne ka im je na ~ast. Ali, to me ne }e spre ~i ti. Qu di ma u Sr bi ji vr lo br zo }e bi ti ja sno {ta je pret hod na vlast ra di la, ka è Vu ~i}.

TVIT CRTICA Ni je to – to De {a va wa u De mo krat skoj stran ci ni su pre pla vi la sa mo no vin ske stup ce, ve} i dru {tve nu mre ù „ Tvi ter „ Funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} „ pri me }u je“: - Je le na Tri van ni je tvit nu la ostav ku, ve} za istu sa zna je mo u me di ji ma, tvit nuo je DS al ni je to to. Ana li ti ~ar Rat ko Dmi tro vi} (pre)po ru ~u je: - Pro ~i taj te tekst ostav ke Je le ne Tri van; sa vr {e na di jag no za DS-a i re ì ma ko ji je do sko ra vla dao Sr bi jom. Ko nas je vo dio na ma je i do bro! LDP – ov ka Jo va na Tav ~ar ob ja {wa va zbog ~e ga je is pr va na ostav ka Je le ne Tri van: - We na od go vor nost je u to me sto ne znam ni jed nu è nu ko ja se sa wom iden ti fi ko va la, ni ti ko ja je zbog we gla sa la za DS“.

Ka ko gla sa Mi }un ^la ni ca DS Emi na Ko va ~e vi} za pi ta la je ju ~e tvi te ra {e: „ Pro }i }e i GO oko ~e ga }e te on da da pra vi te te o ri je za ve re? “

Wen stra na~ ki ko le ga Vla di mir Pe {i} za pi su je na laj ni: „Mo ral ni de da Mi }un. On gla sa za DS ka `e, iz me |u Ta di }a i \i la sa. Isto ta ko je gla sao za DS i kad je osno vao De mo krat ski cen tar.“

Slat ka mo ja Su pru ga pr vog pot pred sed ni ka Vla de, no vi nar ka Kse ni ja Vu ~i} pi ta na laj ni: Je l’ i vas ne vi |e no za ni ma sta }e bi ti na sed ni ci GO DS? Ni me ne... Ak ti vi sta gej po kre ta Pre drag Azdej ko vi} joj ne ve ru je:„ eeeeee, da mo `e{ u mu {i cu da se pre tvo ri{:) „ - Pot pu no ne za in te re so va na. Iskre no- tvr di Kse ni ja Vu ~i}, na {ta }e Azdej ko vi}: aha, a po sle }e{ da me ci ma{ da ide mo na ka fu da ti sve is pri ~am... e pa slat ka, ne }u!

Ko ki ce i pi vo Ne ka da {wi pre mi jer i funk ci o ner DS Zo ran @iv ko vi} kon sta tu je: - Da na {wa sed ni ca GO DS je ste {an sa za no vi po ~e tak. Po {te no!

Isto vre me no na pred wak Ma rio Ma le ti} “pri zna je”: - Da nas }u da uzmem ko ki ce, se men ke i pi vo i da pra tim sed ni cu Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke.

Za GE Ja va we Iz po kre ta „Dve ri“ ju ~e su oba ve sti li tvi te ra {e: Ne bri ni te, ni smo za bo ra vi li. „Dve ri„ u bor bi pro tiv glo bal nog za GE Ja va wa, ak ci ja po ~i we za par da na... Sle de }e ne de qe no va kwi ga u iz da wu Srp skog sa bo ra „Dve ri“ u edi ci ji pre }u ta no slo vo „ Glo bal no za GE Ja va we“!, po ru ~u ju iz „Dve ri“.

ô la dr ma spi sak Dra ma tur {ki wa Mi wa Bo ga vac “ ot kri va na laj ni “: - U Po zo ri {tu na Te ra zi ja ma, na kon let we pa u ze, po ~e le su pro be za mju zikl o Zdrav ku ô li }u. Da kle, u di rek ci ji Bi te fa tre {ti ô la! Na tu vest „re a gu je“ film ski kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov: Ali zar ni je i ô la him self na li -

sti (po mo} ni ka mi ni stra Ko la re vi }a)? Zar to ipak ni je naj ve }e lu di lo?

[ta je (ne)ta~ no De mo kra ta Mi lo{ \a ji} ka te go ri~ no de man tu je pi sa we po jed nih me di ja: - Pot pu no ne ta~ no - Ostav ka ili sme na: Paj ti}, \i las i Je {i} po sta vi li ul ti ma tum Ta di }u. Po tvr di li mi Voj vo |a ni -

TN li~ no na laj ni Iz pred sed ni {tva Sr bi je po ru ~u ju da je laj na @pred sed ni krs zva ni~ na pre zen ta ci ja pred sed ni ka Sr bi je, a da li~ ni tvi to vi pred sed ni ka po ~i wu sa TN. Na pi ta we tvi te ra {a: Da li na me ra va te da zva ni~ ni na log ko ri sti te kao te le vi zi ju - jed no smer no? Ili kao Tvi ter - dvo smer no?, iz ka bi ne ta od go va ra ju: - Na rav no da je ko mu ni ka ci ja dvo smer na, mo `e te kon tak ti ra ti pred sed ni ka i pre ko „ Tvi te ra“, a od sle de }e ne de qe i pre ko no vog saj ta. S. St.

politika

dnevnik

subota8.septembar2012.

PRE GO VO RI U DE MO KRAT SKOJ STRAN CI PRED DA NA [WU SED NI CU GLAV NOG OD BO RA DO BI LI SI NO] EPI LOG

Ta di}: Iz bo ri da bu du op {ti, kan di du jem se za pred sed ni ka Pred da na {wu sed ni cu Glav nog od bo ra DS ko ju srp ska jav nost, a i svi ~la no vi ove stran ke sa ne iz ve sno {}u i{ ~e ku ju obe le ìo je niz do ga |a ja ko ji ipak ni su u~i ni li da se ras plet mo è na zre ti. Ju ~e je do {lo je do pr ve ostav ke u stra na~ kom ru ko vod stvu, pot pred sed ni ce DS Je le ne Tri van, za se da lo je Pred sed ni {tva stran ke, be o grad ski od bo ra, ko ji ka ko se tvr di je pod kon tro lom za me ni ka pred sed ni ka DS Dra gan \i la sa, te voj vo |an ska or ga ni za ci ja DS, ko ju pod so bom dr ì pot pred sed nik DS i po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti}. Svi ovi sku po vi su zbog za u zi ma wa sta va o za ka zi va wu iz bor ne skup {ti ne stran ke. Po sle vi {enedeqnih me dij skih spe ku la ci ja o to me {ta se de {a va u DS-u, da li }e pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} pod ne ti ostav ku ili ne, si no} se ogla sio li der DS-a. Ta di} se za lo ìo za op {te stra na~ ke iz bo re, i na ja vio da }e se kan di do va ti za me sto pred sed ni ka stran ke. On je po ru ~io da ne }e do pri ne ti po de li DS i

na ja vio da }e da na {wi GO de fi ni sa ti ka ko }e stran ka bi ra ti svo je ru ko vod stvo.

On je do dao da je sa za me ni kom Dra ga nom \i la som u do brim od no si ma i da su se na ju ~e ra {woj sed -

Voj vo |an ske de mo kra te tra è gla sa we 14. ok to bra Voj vo |an ske de mo kra te na GO DS za tra ì }e da nas za ka zi va we pro gram ske iz bor ne skup {ti ne, od lu ~io je si no} jed no gla sno Po kra jin ski od bor DS. Pre ma sa zna wi ma „Dnev ni ka”, Po kra jin ski ord bor DSa za tra ì }e da se unu tar stra na~ ki iz bo ri na svim ni vo i ma ras pi {u za 14.ok to bar. Upr kos o~e ki va wi ma da }e na da na {woj sed ni ci GO bi ti otvo re no i pi ta we po zi ci je li de ra Bo ri sa Ta di }a, voj vo |an ske de mo kra te se o to me ni su si no} iz ja {wa va le. A, pre ne ko li ko da na po tr ped sed nik DS Bo jan Paj ti}, ko ji je i pred sed nik Vla de Voj vo di ne, po ru ~io je da GO ne }e do ne ti ni ka kve spek ta ku lar ne ras ple te ni ti }e bi ti eg ze ku ci je u stran ci. Ina ~e, u Po kra jin skom od bo ru DS- a, ka ko sa zna je mo, sma tra ju da se su ko bi u stran ci mo ra ju re {a va ti is kqu ~i vo unu trar stra na~ kim iz bo ri ma jer sma tra ju da se sa mo ta ko stran ka mo è za {ti ti ti op sta ti. B. D. S. „Ja sam se uvek bo rio... Iza }i }u i ovaj put na iz bo re, moj pred log je da stran ka do bi je no vi le gi ti mi tet za ru ko vod stvo. Obe }ao sam da ni kad ne }u od u sta ti. Ne }u ni ovaj put”. re kao je Ta di} TV Pin ku.

ni ci Pred sed ni {tva po zdra vi li sa „Gde si \i ki, gde si Bo ki”. Ta di} je do dao da }e se na sed ni ci Glav nog od bo ra vo di ti o{tra po le mi ka i da }e zah te va ti utvr |i va we kri vi ce od go vor nih za iz bor -

ni re zul tat i de {a va wa u stran ci. „O to me }e mo ima ti o{tru i ja snu raz pra vu, ali to ne sme da po re me i ti li~ ne od no se. Ja sam \i la sa do veo u DS sa wim gra dio li~ ne i pro fe si o nal ne od no se. Su tra }u ja re }i svi ma sve - Po pu pop a bo bu bob”, po ru ~io je Ta di}. Ta di} je re kao je da je za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las

Je le na Tri van pod ne la ostav ku Je le na Tri van je pr vi stra na~ ki funk ci o ner ko ji je „ab di ci rao“ na kon iz bo ra u ma ju, po sle ko jih je ta stran ka pre {la u opo zi ci ju. Tri van je ob ja sni la da je ostav ku na pot pred sed ni~ ko me sto u stran ci pod ne la iz mo ral nih raz lo ga, jer, ka ko je na ve la u tek stu ostav ke, oni ko ji sno se stvar nu od go vor nost ni su to u~i ni li. Tri van u tek stu ostav ke kon sta tu je da se stvar ni po raz DS ni je do go dio na iz bo ri ma, ne go on da ka da je stran ka po ~e la da se ba -

vi so bom, a da za bo ra vqa gra |a ne ko ji su za wu gla sa li i svo je ~la no ve. - ^la no vi stran ke me se ci ma pre `i vqa va ju po li ti~ ki pro gon, osta ju bez po sla, tr pe pret we i uce ne, a DS ne ma sna ge da to me sta ne na put i za {ti ti svo je qu de, od ko jih je unu tar stra na~ ka po le mi ka po sta la va `ni ja, na vo di se u tek stu ostav ke - sa op {ti la je Tri van i do da la da se na jav noj sce ni do ga |a lin~ de mo kra ta, a da svi }u te bo re }i se sa mo da „wih ta la -

vi na ne pro gu ta”. Isto vre me no, na vo di Tri van, „ime za po be de, ~o vek ko me du gu je mo uspe he, na {e stra na~ ke i li~ ne, Bo ris Ta di} po ku {a va se u~i ni ti od go vor nim za sve”.S dru ge stra ne, sma tra Tri van, kon cep tom ko lek tiv ne od go vor no sti po ku {a va ju da se sa kri ju oni ko ji su kri vi za per cep ci ju o DS, za lo {a ka drov ska re {e wa, za po gre {ne po li ti~ ke od lu ke, za lo{ rad i vo |e we ze mqe. Ne `e le }i li~ no da u~e stvu je ni u ka kvim pro ce si ma ko ji bi

uru {i li DS, Tri van na po mi we da od sva ke li~ ne am bi ci je ili su je te mo ra da bu de va `ni ja stran ka ko ja tra je ve} 22 go di ne.

pre kr {io Sta tut ti me {to je, ka ko je na veo, van or ga na stran ke u jav no sti ospo rio we gov auto ri tet. „\i las je ospo rio moj auto ri tet na me stu pred sed ni ka stran ke i ti me smo pri rod no u{li u fa zu kon ku ren ci je. To je ura dio u jav no sti i van or ga na stran ke, {to je po mom mi {qe wu kr {e we Sta tu ta DS”, re kao je Ta di} u in ter vjuu be o grad skom li stu „Da nas” ob ja vqe nom na saj tu tog li sta. Ka ko je na veo, pret hod nih ne de qa je }u tao jer ni je hteo da u~e stvu je u me dij skoj kam pa wi ko ja se vo di la u ta blo id noj {tam pi i ko jom se bla tio ugled DS-a, a iza ko je su, pre ma we mu, sta ja li ele men ti krup nog ka pi ta la i ne ki de lo vi stran ke. „Sa svim si gur no iza te pr qa ve kam pa we sto je ele men ti krup nog ka pi ta la, sa svim si gur no su tu i qu di iz De mo krat ske stran ke ko ji su u pro {lo sti kre i ra li lo {u sli ku o DS, ko ji su od go vor ni za afe ru Bo drum... Ne bih ni ko ga ime no vao, ali i o to me }e mo raz go va ra ti na Pred sed ni {tvu i

Glav nom od bo ru DS, a ne u me di ji ma”, re kao je Ta di}. Pred sed ni {tvo De mo krat ske stran ke u uèm sa sta vu( Bo ris Ta di}, Dra gan \i las, Dra go qub Mi }u no vi}, Bo jan Paj ti}, Du {an Pe tro vi}, Dra gan [u ta no vac, Bo ri slav Ste fa no vi} i Mi o drag Ra ki}) od lu ~i lo je si no} da for mi ra tim za pru à we prav ne i me dij ske asi sten ci je svo jim ~la no vi ma ko ji su na uda ru me dij skih i dru gih na pa da mo ti vi sa nih re van {i sti~ kim po ri vi ma, na vo di se u sa op {te wu In for ma tiv ne slu `be te stran ke. Do ova kve od lu ke je, ka ko se na vo di, do {lo na kon raz ma tra wa vi {e slu ~a je va po li ti~ kog i me dij skog re van {i zma no ve vla sti pre ma ~la no vi ma DS-a. Uè Pred sed ni {tvo je, ka ko se na vo di, do ne lo jed no gla snu od lu ku da se da na {wa sed ni ca Glav nog od bo ra DS odr ì u skla du sa Po slov ni kom Glav nog od bo ra stran ke, od no sno da za se da we bu de za tvo re no za jav nost na kon uvod nog iz la ga wa pred sed ni ka DS Bo ri sa Ta di }a. Na sed ni ci Glav nog od bo ra DS bi }e od lu ~e no o da qim ko ra ci ma stran ke, na vo di se u sa op {te wu. Ka ko na vo de ne ki iz vo ri Ta di} je u ~e tvr tak uve ~e, na kon sed ni ce Po li ti~ kog sa ve ta, u No vom Sa du imao sa sta nak sa pot pred sed ni kom DS Paj ti }em s osnov nim ci qem raz ja {we wa ka ko }e ~la no vi GO DS iz Voj vo di ne na stu pi ti i {ta mo è da o~e ku je. Na{ iz vor uka zu je da na kon tog sa stan ka, ko ji je odr àn mi mo za me ni ka \i la sa, Ta di} ne mo ra da stre pi, jer je Paj ti} ostao i pri jav no iz re ~e nom sta vu da u su bo tu ne }e bi ti eg ze ku ci je, te da ne bi bi lo pri me re no da se iz ve {taj li de ra ne usvo ji, ni da de mo kra ta za ta ko ne ~im po seg nu na GO. Dra gan Mi li vo je vi}

ekonomija

subota8.septembar2012.

dnevnik

GU VER NER KA NBS JOR GO VAN KA TA BA KO VI] TVR DI DA NE ]E BI TI MA RI O NE TA

Ban ke neka kre di ti ra ju, a ne da tr gu ju pa ra ma Gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jorgovanka Tabakovi} iz ja vi la je ju ~e da }e cen tral na ban ka sa mo stal no do no si ti od lu ke, ali i da }e pri hva ta ti kon struk tiv ne sa ve te i kri ti ke. Ta ba ko vi} je, u pr vom obra }a wu jav no sti po iz bo ru na me stu gu ver ne ra, is ta kla da ni ona kao gu ver ner, ni vi ce gi ver ne ri, ni ti di rek to ri sek to ra u NBS ne }e pre pu {ta ti ni ko me da do no si od lu ke ume sto wih, ali ne }e ni sa vet, kri ti ku ili pri med bu do ì vqa va ti kao na pad na sa mo stal nost. „Ova kon fe ren ci ja mo gla bi da ima na slov „Do bi li ste gu ver ne ra, a ne pre zen te ra tu |ih sta vo va”, re kla je Ta ba ko vi} is ti ~u }i da woj ni ko ne }e su ge ri sa ti od lu ke ili sta vo ve ko je }e iz no si ti. „Uve re na sam da }e mo ume ti da iza be re mo me re i in stru men te, dr è }i se za ko nom de fi ni sa nog ci qa, ko ji }e vo di ti po voq nim is ho di ma za dr à vu i sve gra |a ne Sr bi je”, na gla si la je gu ver ner. Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je da nas da u iz me na ma Za ko na o cen -

tral noj ban ci ne ma ni ka kvih ele me na ta ko ji bi do ve li u pi ta we sta bil nost te in sti tu ci je, ali da je sprem na da sa slu {a sve ar gu men te ko je Me |u na rod ni mo ne tar ni

fi nan sij skom in sti tu ci jom. Ona je iz ra zi la o~e ki va we da }e Sr bi ja po sti }i aran `man sa MMF u ovoj go id ni jer je to neo p hod no zbog kre dit nog rej tin ga i vi si ne

Sma we we sram no vi so ke pla te Jor go van ka Ta ba ko vi} na ja vi la je da }e svo ju pla tu sma wi ti za ~e tvr ti nu, jer su pri ma wa gu ver ne ra bi la „sram no vi so ka“. „Uve re na sam da }u svo ju pla tu sma wi ti za 25 od sto“, po ru ~i la je ona na kon fe ren ci ji za no vi na re i is ta kla da je wen zah tev da se ni ko me od za po sle nih u NBS ne sma we pla te. „U NBS qu di ra de ozbi qan i od go vor ni po sao, a je dan ve li ki broj qu di ima iz u zet no ni ske pla te”, re kla je ona. Ta ba ko vi} je, u pr vom obra }a wu jav no sti po iz bo ru na me sto gu ver ne ra NBS, ka za la da je sa ko le ga ma po sti gla spo ra zum o sma we wu ra spo na pla ta. Pre ma we nim re ~i ma, sma we wem svo je pla te, ona bi ima la pla tu ko ju ima ju vi ce gu ver ne ri, {to joj ne sme ta, jer vi ce gu ver ne ri ra de ve li ki po sao, kao i ona. Ina ~e, pla ta gu ver ne ra NBS bi la oko 660.000 di na ra, a vi ce gu ver ne ra od 490.000 do 580.000 di na ra. fond (MMF) bu de imao tim po vo dom. Ta ba ko vi} je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, is ta kla da ne zna ta~ no na {ta se od no se pri med be MMF-a i da NBS ima re dov nu ko mu ni ka ci ju sa tom me |u na rod nom

PA STOR I FI LI PO VI]

ban ke u Mi ni star stvo fi nan si ja do go vo rom gu ver ne ra i min si tra fi nan si ja. Ona je oce ni la da je NBS ku }a ko ju jav nost Sr bi je ne po zna je do voq no, da se ta in sti tu ci ja „po ma lo za tvo ri la sa ma u se be, sa ma unu tra svo jih di rek ci ja i de lo va, i iz gu bi la pre gled nost i ose }aj za re a lan `i vot”. „Mi zna mo {ta je na{ po sao, ti me }e mo se ba vi ti, a to je da omo gu }i mo da se Sr bi ja urav no te `e no raz vi ja. Da NBS bu de ban -

pre mi je ri zi ka ze mqe, od no sno da bi se omo gu }i lo da qe neo p hod no za du `i va we. Ona je po sta vi la pi ta we i za {to MMF ni je re a go vao ka da je ra ni je, mi mo za ko na o NBS, 28 qu di pre ba ~e no iz cen tral ne

ka svih ba na ka, ku }a otvo re nih vra ta za po slov ne ban ke, za re al ni sek tor sa ko jim po slov ne ban ke sa ra |u ju i sve osta le ko ji Na rod nu ban ku tre ba da do `i ve svo jom”, na ve la je Ta ba ko vi}. Ona je kon sta to va la da je u pret hod nom pe ri o du, po red „ne do voq ne pre gled no sti”, kod NBS po sto ja la i ma la pa siv nost i uve re we da su re {a va wem pro ble ma in fla ci je re {e ni svi pro ble mi. Pre ma re ~i ma Ta ba ko vi}, NBS }e ra di ti na to me da upu -

}e nost u in for ma ci je iz fi nan sij skog sek to ra bu de pra vo naj {i reg slo ja gra |a na u me ri u ko joj za kon do zvo qa va, „a da ne bu de pri vi le gi ja po vla {}e nih”. Ona je is ta kla da }e je dan od glav nih za da ta ka cen tral ne ban ke bi ti da vra ti ugled ban kar stvu, i da ban ka ma bu de pro fit no kre di ti ra we re al nog sek to ra i gra |a na, ume sto tr go vi ne nov cem. „Na }i }e mo sti mu la tiv ne me re da za in te re su je mo ban ke da se pri bli `e gra |a ni ma i da na la ze pra ve iz vo re za svoj po sao, a to je {ted wa”, re kla je gu ver ner. „Da bi ona bi la iz vor kre di ti ra wa, mi }e mo mo ra ti u raz go vo ru da pro na |e mo na ~i ne da sa vla dom sa ra |u je mo na eko nom skoj po li ti ci, gde bi za po sle nost tre ba lo da bu de za jed ni~ ki ciq”, do da la je ona. Ta ba ko vi} je iz ra zi la uve re we da }e vla da ozbiq no da po ra di na fi skal noj kon so li da ci ji, na sma we wu bu xet skog de fi ci ta ~i me bi NBS omo gu }i la da re lak si ra ni je vo di mo ne tar nu po li ti ku. E. Dn. SRP SKO-RU SKA SA RAD WA

HIT NO UKLO NI TI PRE PRE KE ZA ULA GA WE U IZ GRAD WU

Lo{ Za kon o ko mo ra ma Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor i pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Ratko Filipovi} kri ti ko va li su re {e we iz Za ko na o pri vred nim ko mo ra ma, po ko jem se uki da oba ve zno ~lan stvo pred u ze }a u ko mo ra ma.

Pa stor i Fi li po vi} su na sa stan ku u Skup {ti ni Voj vo di ne oce ni li da }e se pri me nom iz me na Za ko na o pri vred nim ko mo ra ma na sta ti pro ble mi u funk ci o ni sa wu pri vred nog si ste ma, pre neo je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je. „Ovim za ko nom uki da se oba ve zno ~lan stvo u ko mo ra ma i li be ra li zu je po lo àj pred u ze }a, od no sno uvo di se mo gu} nost da pred u ze }a sa ma iza be ru na ~in na ko ji }e se udru ì va ti. Ta kva prak sa je po sto ja la i u dr à va ma u re gi o nu i do ve la je do ne ga tiv nih re zul ta ta”, is ta kao je Pa stor. Sa go vor ni ci su oce ni li da pro me ne Za ko na o pri vred nim ko mo ra ma u naj go ri po lo àj sta vqa ju ma la i sred wa pred u ze }a, ko ja ne }e mo }i funk ci o ni sa ti bez ure |e nog ko mor skog si ste ma. No vi Za kon o pri vred nim ko mo ra ma stu pa na sna gu 1. ja nu a ra 2013. go di ne.

Gra |e vin ske do zvo le bru ka srp ske eko no mi je Mi ni star gra |e vi ne Velimir Ili} iz ja vio je da je po treb no uklo ni ti pre pre ke na pu tu in ve sti to ri ma, po seb no u obla sti do bi ja wa po treb ne do ku men ta ci je za iz grad wu obje ka ta. Sma tra da je `a lo sno {to se Sr bi ja na la zi na 175. me stu na li sti od ukup no 178 ze ma qa sve ta po br zi ni do bi ja wa do zvo la. Mi ni star Ili} is ti ~e da je to lo {a po ru ka in ve sti to ri ma, zbog ~e ga lo {u prak su tre ba pro me ni ti, ka ko bi ima li vi {e i in ve sti ci ja, a sa mim tim i rad nih me sta. U Iz ve {ta ju Svet ske ban ke s kra ja pro {le go di ne se tvr di lo da iz da va we do zvo le u Sr bi ji tra je u pro se ku 279 da na, a zah te va 19 pro ce du ra, {to je ta da {wi mi ni star za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we Oliver Duli} de man to vao, re kav {i da se na do zvo lu ~e ka u pro se ku 160 da na(!), a ume sto 19 da ima „sa mo” 16 pro ce du ra. Na na {e pi ta we zar i to ni je pre vi {e, Du li} je svo je vre me no re kao „na rav no da je ste, ali je na ovom ste pe nu raz vo ja na {ih op {ti na i gra do va to neo p hod no”. Ta ko is pa da da je dan te isti za kon ni je jed nak za sve, jer ima pri me ra da ne ke op {ti ne iz da ju do zvo le za iz grad wu u ro ku od 30 do 60 da na, a u ne ki ma se ~e ka ne shva tqi vih 12 me se ci. Me |u raz lo zi ma za du go ~e ka we bi li su ne do sta tak plan ske

Vi {ku prav ni ka za o sta li pred me ti Mi ni star Ili} ka è da su prav ni ci za tr pa ni za o sta lim pred me ti ma. Do da je da je vi deo ka ko je dan prav nik ko ji ra di na do zvo la ma ima ~ak 18.000 ne re {e nih pred me ta, a mo è dnev no re {a va ti dva do tri. Sr bi ja zbog to ga mo ra ubr za ti pro ces iz da va wa gra |e vin ske do zvo le. Ka ko bi se to re a li zo va lo, mi ni star se za po mo} obra tio Vla di sa zah te vom da se vi {ak prav ni ka u dr à vi, agen ci ja ma ko je se ga se i jav nim pred u ze }i ma, sta vi na ras po la ga we za re {a va we za o sta lih pred me ta i do ku men ta ci je u obla sti re {a va wa gra |e vin skih do zvo la. do ku men ta ci je i ka ta stra ne po kret no sti, {to bi do da nas tre ba lo bi ti za vr {e no u svim iop {ti na ma u Sr bi ji. Mi ni star Ili} ka è da ima in ve sti to ra ko ji bi do {li u Sr bi ju, me |u ko ji ma su i bri tan ski, ali svi

tra `e ubr za we pro ce sa do bi ja wa do zvo la. In ve sti to ri `e le da su na ze mqi {tu na ko me bi da gra de re {e ni imo vin sko-prav ni od no si, da se zna ko je vla snik, a ne da go di na ma ~e ka ju da se raz re {e srp ske za vr zla me do ka zi va wa {ta je ~i je. Za

do bi ja we gra |e vin ske do zvo le po treb ni su: lo ka cij ska do zvo la, iz vod iz ka ta stra pod zem nih in sta la ci ja, do kaz o vla sni {tvu ne sta ri ji od {est me se ci, ko pi ja pla na i glav ni pro je kat, ko ji mo ra bi ti teh ni~ ki pro ve ren. Na kra ju se pot pi su je ugo vor sa di rek ci jom za gra |e vin sko ze mqi {te o na kna di za ure |e we. U za vi sno sti od vr ste, na me ne i mi kro lo ka ci je objek ta za ko ji se do zvo la tra ì, neo p hod no je pri ba vi ti i do dat nu do ku men ta ci ju ko ju iz da ju nad le `ni dr àv ni or ga ni i jav na pred u ze }a, {to ta ko |e uti ~e na du ì nu tra ja wa po stup ka. U ve zi od red be ko ja se od no si na to da in ve sti tor mo ra pri lo ì ti do kaz o pra vu svo ji ne, od no sno za ku pa na gra |e vin skom ze mqi {tu, pri ja {we Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa je na lo ì lo svim upra va ma nad le `nim za iz da va we gra |e vin ske do zvo le da se pra vo ko ri {}e wa gra |e vin skog ze mqi {ta na par ce li na ko joj se gra di obje kat ne mo è sma tra ti pro pi sa nim do ka zom, ve} se to pra vo ko ri {}e wa mo ra kon ver to va ti u pra vo svo ji ne. Ka ko je po stu pak kon ver to va wa u nad le `no sti dru gih dr àv nih or ga na, on ta ko |e zna ~aj no uti ~e na du ì nu tra ja wa po stup ka iz da va wa gra |e vin ske do zvo le. R. Da u to vi}

Otvo re na vra ta

U na red nom pe ri o du bi }e pot pi san me |u vla din spo ra zum iz me |u Sr bi je i Ru si je, kao i ugo vo ri ko ji ma }e bi ti omo gu }e na uspe {na re a li za ci ja pla ni ra nih pro je ka ta, sa op {te no je ju ~e po vo dom po vrat ka mi ni stra pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Milana Ba~evi}a iz vi {e dnev ne po se te Ru skoj Fe de ra ci ji. De le ga ci ja na ~i jem ~e lu je bio mi ni star Ba ~e vi} sa sta la se sa de le ga ci jom Ru ske Fe de ra ci je ko ju je pred vo dio mi ni star za ener ge ti ku Ru ske Fe de ra ci je Novakom Aleksandrom Valentinovi~em, na ve de no je u sa op {te wu mi ni star stva. To kom sa stan ka, bi lo je re ~i o mo gu} no sti odo bre wa kre di ta od stra ne Ru ske Fe de ra ci je Sr bi ji za po dr {ku bu xe tu u iz no su od 300 mi lo na do la ra do kra ja 2012. go di ne i 700 mi li o na do la ra u 2013. go di ni. Do go vor je po stig nut po pi ta wu u~e {}a ru skih kom pa ni ja u una pre |e wu è le zni~ ke in fra struk tu re na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je uz ru sko dr àv no fi nan si ra we i iz ra du kon kret nih pro je ka ta u toj sfe ri, ~i ja je re a li za ci ja pla ni ra na na ra ~un pred vi |e nog kre di ta. Ta ko |e je pred vi |e na re a li za ci ja pro jek ta za vr {a va wa iz grad we ak ce le ra tor ske sta ni ce u In sti tu tu za nu kle ar na is tra ì va wa ‘’Vin ~a’’. Bi lo je go vo ra i o pro du è wu ro ka me |u vla di nog Spo ra zu ma o re gu li sa wu kli rin {kog du ga Ru si je pre ma Sr bi ji, ak ti vi ra wu ra da Jav ne kor po ra ci je „Sber bank Ru si je“ pre ko }er ke kom pa ni je Volk sbank In ter ne {nal AG u Re pu bli ci Sr bi ji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Srpska banka a.d. , Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

115,3509 94,1486

117,7050 96,0700

120,4122 98,2796

114,9978 93,8604

Kanada

dolar

92,9949

94,8928

97,0753

92,7103

Danska

kruna

15,4767

15,7925

16,1557

15,4293

Norve{ka

kruna

15,5909

15,9091

16,2750

15,5432

[vedska

kruna

13,5143

13,7901

14,1073

13,4729

[vajcarska

franak

95,6634

97,6157

99,8609

95,3705

V. Britanija

funta

145,4614

148,4300

151,8439

145,0161

91,2658

93,1284

95,2704

90,9864

399.594

BIP a.d. , Beograd

6,06%

7.000

Imlek a.d. , Beograd

2,23%

2.792

164.750

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,28%

363

181.500

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

1,74%

410

297.410

Pet akcija s najve}im padom Albus a.d. , Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

-17,81%

120

12.570

-3,51%

5.500

33.000

BELEX 15 (438,16 0,41 Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,22%

1.370

1.627.560

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,28%

363

181.500

Galenika Fitofarmacija a.d.

-0,39%

2.289

169.350

Imlek a.d. , Beograd

2,23%

2.792

164.750

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.380

43.800

NIS a.d., Novi Sad

-1,11%

621

1.114.525

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

225

793.800

1,74%

410

297.410

Projektomonta`a a.d. , Beograd

-3,13%

3.100

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

-2,60%

750

10.500

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

Harder Digital Sova a.d. , Ni{

-2,49%

900

48.600

Energoprojekt holding a.d.

-1,49%

463

66.209

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,10%

467

59.732

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

-5,88%

1.600

76.800

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,28%

363

181.500

Crvenka fabrika {e}era a.d. ,

0,00%

9.150

91.500

Komercijalna banka a.d. ,

0,00%

1.100

7.700

0,00

5.700

0,00

10.399

0,00

Dijamant a.d. , Zrewanin Albus a.d. , Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 9. 2012. godine

Promet

8.502

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

10,34%

Dijamant a.d. , Zrewanin

SAD

Promena %

Integral betonirci a.d.

-3,51%

5.500

33.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

-17,81%

120

12.570

Jubmes banka, Beograd

0,00%

1.012

75.900

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik OZBIQ NO UPO ZO RE WE PRE MI JERA IVI CE DA ^I]A

Sr bi ji pre ti du `ni~ ko rop stvo Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} kaè da Srbiji prete du`ni~ka kriza i du`ni~ko ropstvo, nemogu}nost isplate plata i penzija i normalnog funkcionisawa dràve. „Zato }e vlada slede}e nedeqe predloìti antikri`ne mere ~iji je ciq u{teda od milijardu evra. Procewuje se da je stopa zaduènosti 50 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) i da moè da poraste do 60 odsto”, rekao je Da~i} novinarima u Palati Srbije posle vanredne sednice Republi~kog {taba za vanredne situacije.

Da~i} je naveo da mere podrazumevaju rebalans buxeta i dono{ewe desetina zakona koji bi trebalo da smawe nepotrebne tro{kove dràve, spre~e recesiju i pad BDP-a i industrijske proizvodwe. Premijer je kazao da je Srbiji potrebno vi{e milijardi evra i da zato treba razgovarati sa Me|unarodnim monetarnim fondom, kao i sa Rusijom, Kinom, Azerbejdànom, [vajcarskom i svima koji imaju interes da daju novac. Da~i} je naveo i da Srbija ima najvi{u cenu kapitala u regionu, najnestabilniju valutu i najniè plate i da se uslovi poslovawa ne mogu porediti ~ak ni sa zemqama u regionu.

Prema wegovim re~ima, „uz najminimalnija pove}awa nekih davawa” rastereti }e se privreda i gra|ani i bi}e ukinuto 130 poreza, taksi i da`bina i desetine nepotrebnih agencija. „To su mere za zaustavqawe krvarewa i spre~avawe bankrota, ali su potrebne i dugoro~ne mere za pravi privredni oporavak. Radi}e se istovremeno na obe stvari”, rekao je Da~i}. Premijer Srbije je istakao da formirawe Nacionalnog saveta za privredni oporavak nije alibi za pogre{nu politiku vlade nego

da su sindikati, privrednici i ekonomisti od wega traìli dijalog. „[ta ste traìli, to ste dobili. Izvolite predloìte mere. Rekao sam biznismenima: Kao {to ste radili za sebe, sada malo da radite za dràvu i narod” rekao je Da~i}. On je najavio da }e od ponedeqka po~eti proces dono{ewa zakona, da }e sutra biti odràna sednica Socijalno-ekonomskog saveta i da }e posle toga biti predloèn rebalans budèta, a do kraja slede}e nedeqe bi}e doneti predlozi svih zakona i akata koji bi trebalo da omogu}e normalno funkcionisawe i stabilizaciju finansijskog stawa.

subota8.septembar2012.

ASO CI JA CI JA MAL IH I SRED WIH PRED U ZE ]A NE ZA DO VOQ NA VLA DI NIM ME RA MA

Vlast ne ma pe tqu za bol ne re for me - Privreda o~ekuje rastere}ewa, a ne jeftin estradni populizam, kako se krenulo. Naàlost, opet imamo potpuno istu matricu u kojoj sve predloène mere samo diù tro{kove poslovawa, a u su{tini nijedna ne pomaè privredi - kaè za na{ list predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne è vi} komentari{u}i mere koje Vlada Srbije najavquje za oporavak privrede. Ne moè se, izgleda, niko odvaìti na srukturne reforme koje su politi~ki, sociolo{ki i ekonomski jako bolne. A bez toga ne verujem da nas iko moè le~iti, a kamoli oni koji su nas inficirali. I uz radikalne mere na{a ekonomska budu}nost bila bi jako neizvesna, a ovako je sasvim izvesno da privreda srqa u najve}e probleme. Kneèvi} je dodao da je najgora od tih mera novo najavqeno zaduìvawe po modelu podsticajnih kredita, jer 70 odsto privrede ne moè uzeti te kredite kratke ro~nosti. On je istakao da je zaduèwe privrede u vreme recesije i pada privredne aktivnosti i kupovne mo}i najkra}i put za wen kolaps i dodao da se privredom bave qudi da bi zaradili i ona vi{e ne}e sluìti kao socijalni program Vlade i wenih nepouzdanih mera. Stimulisati zaduìvawe u vreme kada padaju strane invsticije i kada su svi agregati negativni zna~i, u najkra}em, da }e privreda oti}i u jo{ ve}u dubiozu. - Stimulisati prodaju kredita, odnosno ono {to vlada radi kao bankarski agent je dobro za prihod banaka i prihod dràve, ali }e privreda zbog toga osta-

Se qa ci ni su u pra vu - Seqaci nisu u pravu kada se bune da su na ime subvencija i drugih vidova dràvne pomo}i dobili malo. Jer, konstantno se daju subvencije poqoprivredi. To jeste praksa u EU, ali privrednici nisu dobili nijedan jedini znak rastere}ewa privrede koja mnogostruko vi{e stvara od poqoprivrede. Dakle, ne mogu seqaci da traè maksimalnu pomo} u situaciji kada je dràva u krizi. Na kraju krajeva nudi im se 160 miliona evra, a privreda koja je izdvojila sredstva nije dobila nijednog dinara - kaè Milan Kneèvi}. ti jo{ vi{e du`na - ukazao je Kneèvi}. On je ocenio da }e jedan deo tih kredita oti}i na vra}awe starih dugova, dràva }e imati prihod po osnovu dodatnih rastere}ewa poreza i doprinosa, a privreda }e postati jo{ vi{e du`na. U posledwe tri godine, zbog subvencionisanih kredita, privreda se zaduìla sa 2,84 milijardi evra, podsetio je. Naglasio je i da je iracionalna odluka Vlade Srbije da ne otpu{ta radnike u javnom sektoru dok traje kriza. Govore}i o tome {ta bi Vlada trebalo da uradi da pomogne

privredi on je podsetio da su pred la ga na tri se ta me ra. Kratkoro~no, to su depratizacija, depolitizacija privrede i ustavom zagarantovana jednakopravnost na trì{tu, a u sklopu toga borba protiv sive ekonomije i crnog trì{ta, kao i efikasna primena zakona i, potom, razduìvawe dràve. Kada se ti op{ti uslovi stvore na redu su strukturne reforme, veli Kneèvi} dodaju}i da je neophodna prvo poreska reforma koja bi smawila poreze na rad, a pove}ala poreze na imovinu i na profit, a u tom slu~aju pove}awe PDV-a

ne bi bio veliki tro{ak za privrednike. - Zatim, uz radikalnu borbu sa crnim trì{tem i sivom ekonomijom , trebalo bi doneti zakon o oro~enim pla}awima s tim {to bi upravo dràva, javna preduze}a i lokalne samouprvae bili prvi koji bi se razduìli. Iznos wihovog duga je oko 1,1 milijardu evra pa bi to bilo upravo onoliko koliko kroz kredite nameravaju da upumpaju obja{wava na{ sagovornik. On je za ~etvrtak najavio javni panel na kojem }e se raspravqati o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, {to bi, kako kaè, mogao da bude po~etak uspostavqawa vaqanih socioekonomskih odnosa. - Najve}i deo realhnih primedbi, koje }e biti zakonski uobli~ene, posta}e satavni deo tog zakona. Ina~e, wega ne}e vi{e predlagati Vlada, Skup{tina ili agencija, ne}e biti u interesu odre|enih interesnih grupa i pojedinaca. Sve zainteresovane grupe i nevladin sektor da}e svoje predloge za zakon, i svi }e biti razmotreni - kaè Kneèvi} dodaju}i da dosad nije bilo prakse da zakon pro|e realnu javnu raspravu, da o wemu mi{qewa daju neposredno zainteresovani privrednici, gra|ani, udruèwa, tj. oni na koje se zakonska regulativa odnosi pa da tek onda, tako usagla{en, ide u parlamentarnu proceduru. To je, ukazuje, minimum demokratizacije privredno-ekonomskih odnosa, gde su gra|ani, privreda i udruèwa partneri Vladi i traè najboqe re{ewe u ime najvi{eg interesa dràve. S. Glu {~e vi}

POQOPRivRedA

subota8.septembar2012.

dnevnik

STRA TE GI JA PO QO PRI VRE DE U NOVEMBRU PRED VLA DOM

Politika kakva do sada nije vo|ena Pred Vladom Srbije u novembru }e se na}i Strategija razvoja poqoprivrede, koju }e sa~initi Nacionalni agrarni savet, najavio je ju~e predsednik tog novoosnovanog vladinog savetodavnog tela Za ha ri je Tr nav ~e vi}. Re~ je o dugoro~nom dokumentu sa va`ewem od 20 do 25 godina, kazao je on preciziraju}i da bi strategija trebalo da bude napisana najkasnije do 20. novembra. Trnav~evi} je objasnio da }e Strategija razvoja poqoprivrede biti dostavqena vladi pre po~etka rasprave o buxetu za 2013. godinu. On je podvukao da }e ta strategija biti napisana „narodnim jezikom”, shvatqiva

i ~itqiva, sa `eqom da obavesti i pridobije sve gra|ane, ukqu~uju}i i poqoprivrednike i potro{a~e, za „jednu politiku kakva do sada nije vo|ena”. Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vi to mir Vi do vi} kazao je da bi Srbija trebalo da umesto sada{we vrednosti poqoprivredne proizvodwe po hektaru od 700 evra dostigne 10.000 evra, dodaju}i da bi nam u tom slu~aju „falilo 250.000 radnika, a prose~na plata bi bila 1.300 evra”. Predstavnik poqoprivrednih proizvo|a~a, vo}ar Mir ko Pe ri}, rekao je da zemqoradnici od vlade i resor-

PR O A GRO LI DE RI U PO SE TI SLO VA^ KOJ I ^E [KOJ

Uz rame s evropskim farmerima Za pobednike na konkursu za izbor najuspe{nijih poqoprivrendih gazdinstava u Srbiji „Proagro lider 2012” vode}a banka u podr{ci razvoju doma}e poqoprivrede Prokredit banka priredila je od 27. avgusta do 2. septembra studijsko putovawe u Slova~ku i ê{ku. Uspe{ni farmeri, ratari, sto~ari i vo}ari iz Srbije, predstavnici banke i medija posetili su poznati Sajam poqoprivrede „Zemqa hraniteqka” u ê{kim Budejovicama, na kome se predstavilo 539 izlaga~a iz petnaestak zemaqa, a obi{lo ga jer oko 100.000 posetilaca. U slova~koj prestonici Bratislavi uprili~lena je poseta Poqoprivrednoj komori Slova~ke, gde je glavna tema bila iskustvo poqoprivrede te zemqe u okviru Evropske unije. I poseta poqoprivrednim firmama u Slova~koj i ê{koj iz oblasti biqne proizvodwe, govedarskim farmama ~ija je delatnost proizvodwa mleka i tov junadi, ergeli kowa i jednoj vi-

nariji, bili su prilika da se vojvo|anski i srpski farmeri suo~e sa dostignu}ima kolega. Pri tome, u pogledu rezultatata koje ostvaruju, na{i uspe{ni farmeri, ratari, sto~ari, vo}ari i drugi, konstatovali su da ne zaostaju u proizvodwi i da imaju potencijala, tako|e, da bi mogli biti jo{ uspe{niji i konkurektni na evropskom trì{tu, ukoliko bi ostvarivali subvencije, kakve imaju proizvo|a~i u EU. Najvi{e interesovawa bilo je za uslove proizvodwe i plasmana proizvoda na trì{tu, a tako|e i subvencijama koje ostvaruju iz fondova EU, pri ~emu su doma}ini iz iz Slova~ke i ê{ke preodo~avali da su u nepovoqnijem poloàju na proizvo|a~e iz starih ~lanica EU, poput Nema~ke, Austrije, Holandije i drugih, posebno kada je re~ o niìm cenama proizvoda, a tako|e i znatno mawim subvencijama koje ostvaruju iz fondova EU poqoprivrednici u zemqama novim ~lanicama. M. Mi tro vi}

TR GO VA WE NA PRO DUKT NOJ BER ZI

Kukuruz ide uvis

Dràva se vrlo eksplicitno izjasnila o merama koje }e preduzeti u neposredno nastupaju}em periodu u ciqu ublaàvawa posledica su{e, odnosno trì{nih intervencija. Neke od tih mera rezultirale su blagom uzdràno{}u trì{nih u~esnika na pojedinim trì{ti-

be u ovoj godini. U odnosu na prose~nu cenu u prethodnoj nedeqi to je rast od 1,97 odsto. Realna su o~ekivawa da naredne nedeqe startuje trgovawe kukuruzom ovogodi{weg roda i to svakako ne ispod danas aktuelne cene - navodi se u saop{tewu Berze.

nog ministarstva o~ekuju jasnu strategiju razvoja agrara, ali i kratkoro~ne mere kao {to su intervencija sa sto~nom hranom ili nov~ana pomo}, kako bi se sa~uvao sto~ni fond. Vlada Srbije osnovala je 2. septembra Nacionalni agrarni savet koji treba da analizi-

ra stawe u poqoprivredi, poqoprivrednoj proizvodwi i na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda i pripremi mere za unapredewe poqoprivrede Srbije. Predsednik saveta je novinar Za ha ri je Tr nav ~e vi}, telo ima 16 ~lanova koji su vrsni stru~waci iz te oblasti.

Kod Rusa po zajam za zalivawe Za ha ri je Tr nav ~e vi} je kazao da }e Nacionalni agrarni savet predlagati dugoro~ne mere, koje }e sadràti Strategija, a osim toga }e vladi davati i savete za hitne i neodlo`ne mere koje bi trebalo da budu donete. Trebalo bi da se na|e i predlog da se Srbija „zaduì kod Svetske banke i drugih me|unarodnih banaka, mo`da i kod Rusa za jedan veliki kontigent novca koji bi bio upotrebqen za brù izgradwu sistema za navodwavawe”.

ZA BRA NA IZ VO ZA NE KO ME MAJ KA, A NE KOM MA ]E HA

Tajkunima u yepu ostalo najmawe 50 miliona evra Od zabrane izvoza industrijskog biqa koristi }e imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgova~ke firme kojima bi prekju~era{wa odluka Vlade Srbije mogla da u{tedi, prema proceni vojvo|anskih poqoprivrdnika, najmawe 50 miliona evra. Naàlost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se ti~e poqoprivrede doneta je zrad interesa pojedinaca. Agrar i seqaci wome su izgubili, a milioni }e se preliti u tek nekoliko xepova. Naime, kada je re~ o uqaricama, izvoznici su napravili terminske ugovore po cenama dobrano niìm od sada{wih, te bi u slu~aju realizacije tih poslova bili na gubitku. Sada, kada je dràva uvela zabranu, niko ih ne obavezuje da dogovore sa stranim kupcima ispo{tuju. Kod {e}erne repe je specifi~na situacija u kojoj, u slu~aju zabrane izvoza, najdebqi kraj izvla~e ratari. Naravno, pod uslovom da {e}erane zadrè sada{we otkupne cene repe. Jer, na doma}em trì{tu paorima se nude cena od najvi{e 40 evra po toni, a hrvatske {e}e-

rane, recimo, slatki koren pla}aju 50 evra. Sada, kada je rampa za repu spu{tena, doma}e {e}erane teoretski mogu da ucewuju ratare, da im nude najni`u mogu}u cenu a da pri tome imaju mogu}nost da s dovoqno sirovine

uposle svoje preradne kapacitete i ne brinu da li }e imati dovoqno {e}era i da li }e s wega pokupiti kajmak. Da je ra~unica o vi{e od 50 miliona evra za velike kompanije u{te|enih para realna la-

Raz me na |u bri va od po ne deq ka Razmena 9.100 tona mineralnog |ubriva iz robnih rezervi za p{enicu i kukuruz ovogodi{weg i roda 2013. godine po~e}e u ponedeqak, 10. septembra, najavio je ju~e direktor Republi~kih robnih rezervi Srbije Go ran Ta si}. „Zna~ajno je da su pariteti razmene ni`i od utvr|enog paritetnog odnosa tih roba od 10 do 20 odsto, radi stimulacije poqoprivredne proizvodwe i ubla`avawa posledica velikih su{a”, kazao je on i dodao da }e se razmena obavqati u Azotari „Pan~evo”. Tasi} je naveo da }e kilogram NPK mineralnog |ubriva mo}i da se dobije za 1,65 kilograma merkantilne p{enice roda 2012. godine, odnosno 1,9 kilograma p{enice roda 2013. Najavio je i da }e kilogram NPK |ubriva biti mewan za 1,55 kilograma kukuruza ovogodi{weg roda, odnosno za dva kilograma roda 2013.

„Od ponedeqka Robne rezerve }e primati zahteve, detaqne informacije mogu da se na|u na na{em sajtu www.rdrr.gov.rs, a |ubrivo }e se preuzimati u na{em skladi{tu u Azotari Pan~evo”, rekao je on. Tasi} je kazao da }e uskoro po~eti i najavqeni otkup 200.000 kukuruza ovogodi{weg roda za potrebe Robnih rezervi. Prema wegovim re~ima, cena za otkup kukuruza }e se najverovatnije utvr|ivati na nedeqnom nivou na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Tasi} je kazao da je do sada za potrebe Robnih rezervi otkupqeno i 15.000 tona p{enice ovogodi{we roda i naveo da ne o~ekuje da se ta koli~ina pove}a, iako je dràva ponudila da otkupi 100.000 tona. Tasi} je naveo da Robne rezerve ne mogu da zamene trì{te, ali je istakao da Robne rezerve „u ovom trenutku mogu da interveni{u na trì{tu i uqem i {e}erom, p{enice ima dovoqno, a i berba kukuruzom je na pragu”.

ko je objasniti. Sve i da u wu ne ulazi {e}erna repa. Naime, prema podacima kojima se barata u poqoprivrednoj bran{i, samo jedna doma}a kompanija imala je terminski, sa stranim kupcima, ugovoreno 80.000 tona soje po 400 evra. S obzirom na to da je soja sada 600 evra, to joj ne odgovara i takve ugovore ne}e realizovati te }e „biti dobra” 16 miliona evra. Na suncokretu, po istom principu, ista kompanija }e dobiti oko ~etiri miliona evra... Ovo je primer za samo jednu kompaniju i samo dve industrijske biqke, a kada se pridodaju svi ostali koji trguju i kupuju onda je jasno o kakvim razmerama se radi. Kada dràva zabrani i izvoz kukuruza, {to se kao mogu}nost pomiwe krajem godine, dobit pojedinih kompanija bi}e vi{estruko ve}a. Drugo je pitawe za{to dràva, dono{ewem zabrane izvoza za pojedine kulture, forsira samo pojedine agrarno-industrijske grane. A pitawe je i kakve }e gra|ani imati koristi od ove mere kojom se navodno {tite trì{te, a naravno i seqaci. Najboqe se, pri tome, prisetiti {ta je bilo kada je ministar Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} donosio iste mere. Cene su svakako rasle jer uvek prera|iva~i, trgovci, dobavqa~i ili ve} ko, na|u opravdawe za to. Poqoprivrednici su tako|e bili na gubitku jer su zbog zabrane izvoza bili prinu|eni da svoju robu prodaju po cenama znatno niìm od trì{nih. Zaradili su, kao {to }e i ovog puta, samo pojedinci. Sve ovo su u posledwih par godina svi pomiwali kao mantru pa je rampa za paorsku robu ipak spu{tena. Sve uz obe}awe novog ministra poqoprivrede Go ra na Kne è vi }a da }e obezbediti paorima stabilne uslove poslovawa. Ne daj boè da je obezbedio stabilnije. S. Glu {~e vi}

Repa dogurala do 4,5 dinara ma. Fizi~ki obim prometa roba trgovanih na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu je od 3. do 7. septembra iznosio 2.579 tona, {to je u odnosu na rekordni promet iz prethodne nedeqe pad za ~itavih 63,68 odsto. - Najneizvesnije je svakako na tr`i{tu kukuruza. Prose~na cena trgovawa protekle nedeqe je iznosila 28,71 din/kg ( 26,59 bez PDV), {to je najve}a prose~na nedeqna cena ove ro-

Cena p{enice na SPOT tr`i{tu se stabilizovala na nivou izme|u 27,00 din/kg bez PDV i 27,50 din/kg. Prose~na cena trgovawa iznosila je 29,31 din/kg (27,14 bez PDV). To je za 3,18 odsto ni`a cena od prose~ne cene trgovawa u prethodnoj nedeqi. Protekle nedeqe na bazi osam kupoprodajnih ugovora realizovana je prose~na cena trgovawa soje od 76,53 din/kg ( 70,86 bez PDV).

Potpalom kre~ne pe}i, ju~e je u Fabrici {e}era „Crvenka“ po~ela 100. jubilarna kampawa prerade {e}erne repe. U crvena~koj {e}erani ~iji je vlasnik gr~ka kompanija „Helenik {ugar“ u naredna dva meseca planiraju da prerade oko 300.000 tona {e}erne repe. Ari s te i d is Va s i l o p o u l os, generalni direktor {e}erane je istakao da je pred wima te{ka kampawa zbog vremenskih uslova koji, kako je rekao, nisu i{li na ruku proizvo|a~ima {e}erne repe. - S obzirom na to da je ova godina bila izuzetno su{na i te{ka za poqoprivredne pro-

izvo|a~e, odlu~ili smo da za wih na pra vi mo od re |e ne ustupke. Mi }emo pove}ati na{u baznu cenu otkupa za pet odsto, tako da }e ona biti oko 4,2 dinara po kilogramu repe, a bi}e i premije za kvalitet repe {to }e ukupno da iznosi do 4,5 dinara po kilogramu – najavio je Vasilopoulos. Komen ta ri {u }i Ured bu Re pu blike Srbije o zabrani izvoza {e }er ne re pe na ino stra no tr`i{te, on je naglasio da se sla`e sa tom odlukom, pre svega zbog, dodao je on, nepovoqnih vremenskih uslova i maweg roda sirovine za proizvodwu {e}era. M. K.

Su tra kraj sezone na otvo re nim ba ze ni ma Po sled wi dan ku pa wa ove se zo ne na otvo re nim ba ze ni ma Spen sa je su tra, a od po ne deq ka }e su gra |a ni ma na ras po la ga wu bi ti za tvo re ni ba ze ni. Rad nim da ni ma sme ne }e se odr `a va ti od 10.45 do 12.45, od 13 do 15 i od 17 do 19 ~a so va. Vi ken dom }e sme ne bi ti od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sa ti, dok }e se no} no ku pa we odr `a va ti pet kom od 22 do 24 i su bo tom od 21 do 23 ~a sa. B. M.

No se ba {ten ski i krup an ot pad Ba {ten ski ot pad od no si }e se u po ne de qak sa Te le pa, a u uto rak iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi dov dan skog na se qa i Kli san skog bre ga.Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 sa ti. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Bo {ko Bu ha” do su tra u uli ca ma Fru -

Novosadska subota8.septembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Grm u kom le`i profit Yep pro se~ nog gra |a ni na je pli tak i u we mu me sta ne ma za luk suz ve} sa mo za ono {to se mo ra. Ra ~u ni i hra na su glav ne me te ko je se ga |a ju, ali ka ko ce ne ga lo pi ra ju pi ta we je da li }e usko ro u po tro {a~ koj kor pi bi ti ne {to vi {e od hle ba mle ka i po ne kog sti dqi vog ko ma da me sa. Ka da smo ve} kod me sa, ko je je na sva koj tr pe zi do bro do {lo, ono po sku pqu je iz ne de qe u ne de qu pa ni ni je ~u do ka da su gra |a ni u mar ke ti ma pa za re dve kr me na dle, par kri li ca ili ba ta ka. Skrom no, za to {to je sku po. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku u No vom Sa du je naj sku pqa te le ti na u dr `a vi jer je za ki lo gram kra jem av gu sta

tre ba lo iz dvo ji ti 915 di na ra, {to je zna ~aj no sku pqe ne go o osta lim gra do vi ma u Sr bi ji. Pri tom, {u {ka se da se ni tre nut na ce na ne }e za dr `a ti ba{ du go i da }e od le te ti na hi qa dar ku. Na rav no i oni ima ju svo ju ra ~u ni cu pa ta ko even tu al no po sku pqe we prav da ju ne do stat kom sto~ ne hra ne ko ju je pro u zro ko va la su {a, ali ka ko bi lo, ce ne }e i}i go re. Sta ra pri ~a da ne ki je du ku pus a ne ki me so, pa ta ko svi u pro se ku je de mo sar mu, bi }e sve u~e sta li ja, kao i ona we na ver zi ja da je od kad je sve ta i ve ka pro fit naj ve }i i naj si gur ni ji u tr go vi ni. Da li u tom grad skom gr mu le `i taj na {am pi on ske ce ne? B. Mar ko vi}

V remeploV

Sud bi na sru {i la trud Na da ju }i se da }e u ve }em gra du mo }i da ra di bo qe i za ra di vi {e, u No vi Sad se iz Ve li kog Be~ ke re ka do se lio sa po ro di com ]i ra Stan ko vi}, `en ski kro ja~. Po sao mu ni ov de ni je i{ao od ru ke. Za to je 8. septembra 1873. mo rao da za svog si na Sve to za ra, ko ji je sa le pim uspe hom za vr {io no vo sad sku gim na zi ju, za tra `i „sve do `bu o si ro ma {tvu” ko ju je iz da vao Ma gi strat. Po mo }i we ovaj se upi sao na stu di je pra va u Gra cu. Ni we mu ni je za si ja la zve zda. Jer sa mo {to se za po slio kao prav nik u Za gre bu, umro je po svoj pri li ci od tu ber ku lo ze. N. C.

{ko gor ska 6, Bo {ka Bu he 8, Dra gi {e Bra {o va na 12 i Ra va ni~ koj 1. Od da nas do po ne deq ka kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „Li man” u Uli ci Dra ge Spa si }a 2a, na uglu uli ca Veq ka Pe tro vi }a i Mil ke Gr gu ro ve, u Fru {ko gor skoj 21 i u Veq ka Pe tro vi }a po red zgra da broj 6 i 8. A. L.

DANAS U CENTRU

De fi le ma `o ret ki wa i du va~ ki or ke star Du va~ ki or ke star op {ti ne Du plek iz Slo ve ni je da nas }e od 13 do 14 ~a so va za jed no sa ma `o ret ki wa ma na stu pa ti na Tr gu slo bo de, u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci. Na re per to a ru }e bi ti pol ke, ko ra~ ni ce i dik si. Or ga ni za tor je Dru {tvo Slo ve na ca „Kre da ri ca”. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„VOJVODINA FEST” DANAS I SUTRA

Car stvo do brog za lo ga ja na [tran du Ma ni fe sta ci ja „Voj vo di na fest”, ko ja pro mo vi {e bo gat stvo raz li ~i to sti, mul ti kul tu ral nost i po ten ci ja le Voj vo di ne bi }e odr `a na da nas i su tra od 9 do 21 ~as na no vo sad skoj pla `i [trand. Na fe sti va lu }e se oku pi ti gur ma ni i maj sto ri ku li nar skih ve {ti na, maj sto ri sta rih za na ta i oni ko ji se do ka zu ju do brim ide ja ma i kva li tet nim ru ko tvo ri na ma. Po red to ga po se ti o ci ma }e se pred sta vi ti i kul tur no umet ni~ ka dru {tva. Ovo go di {wu ma ni fe sta ci ju da nas u 11 ~a so va na cen tral nom pla tou [tran da otvo ri }e autor i vo di teq „Pet ka za wa” Bora Oti}, dok je za 12 ~a so va pla ni ran na stup vi {e stru kog po bed ni ka Zlat ne voj vo |an ske tam bu ri ce Milana Pruni}a u prat wi Ve li kog tam bu ra {kog or ke stra Ra dio - te le vi zi je Voj vo di ne. B. M.

Pe {a ~e we od Pa ra go va Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Pa ra go va pre ko Iri {kog ven ca, Ne ra di na do Pa ra go va. Sta za je sa do sta uspo na i du `i ne oko 20 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Vojislav Kere{evi}. Po la zak je u 8.50 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72 za Pa ra go vo. Za sve bli `e in for ma ci je broj te le fo na je 061-185-3369. A. L.

Fla men ko u sa le tli Kon cert ple sa i mu zi ke fla men ka „Park Fla men ko - La Sed Gi ta na” odr à }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u sa le tli u Du nav skom par ku. Za mu zi ku i ples za du è ni su ~la no vi No vo sad skog cen tra za is tra ì va we ple sa i umet nost fla men ka „La Sed Gi ta na”, a ulaz je bes pla tan. G. ^.

\a ko ni je i ra ni jih go di na pri vla ~i le mno {tvo

NA FESTIVALU ULI^NIH SVIRA^A

ô vek or ke star, ben do vi, òn gle ri… In stru men ta li sta Bandolina bio je ju ~e je dan od naj a trak tiv ni jih u~e sni ka dru gog da na Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a u Zmaj Jo vi noj uli ci.ô vek or ke star ka ko su or ga ni za to ri Fe sti va la na ja vi li ovog umet ni ka ì vi u Fran cu skoj, svi ra na 15 in stru me na ta i na re per to a ru ima dva de se tak pe sa ma ~i ji je autor. Ju ~e je svi rao na man do li ni, usnoj hr mo ni ci, a bu baw mu je bio na le |i ma. Bio je pri su tan na svi punk to vi ma i svu da pri vla ~io pa `wu, po go to vo naj mla |ih. Po sle na stu pa u na {em gra du, Ban do li na je ka zao, da pu tu je za Slo ve ni ju, na sli ~an fe sti val. Si no} je na stu pi lo dva de se t ak mu z i ~ a r a, òn g le r a,

li sac”, „Brik heds”, ”Ate ist rep”... A da nas pro gram nu di pra ve po sla sti ce oni ma ko ji vo le adre na -

va i akro ba ci ja deo je ka ska der skog {o ua ne ma~ ke tru pe „Bang di tos”, ko ji }e iz ve sti svo ju ta~ ku da nas u 19 ~a so va u dvo ri {tu So kol skog do ma. Zve zda ve ~e ri de fi ni tiv no je ho da~ po `i ci Ramon Kelvink Xunior ko ji }e ko -

Da nas zve zda ve ~e ri ho da~ po `i ci Ra mon Kel vink Yu ni or, ko ji }e ko ra ~a ti iz nad Tr ga slo bo de u 21.15 ~a so va

ple s a ~ a... Za p a ` en na s tup ima la je Katarina Duman~i} i bend „Lost pro fe sors”, te no vo sad ski ben do vi „Jo si pa a

Uybe ni ci i lek ti re na raz me ni Udru `e we gra |a na “Ns Blok” da nas od 9 do 18 ~a so va u pro sto ri ja ma udru `e wa na Bu le va ru oslo bo |e wa 151 or ga ni zu je bes plat nu raz me nu {kol skih ux be ni ka i lek ti ra za osnov nu i sred wu {ko lu. U~e ni ci }e po red to ga mo }i da raz me wu ju i {kol ske tor be, pe ra to ni ce i sli~ no. A. Va.

lin ski skok. Auto mo bil ko ji jur ca osta vqa ju }i trag spa qe ne gu me, a us put slu `e }i svo joj po sa di kao po li gon za niz ne ve ro vat nih ge go -

ra ~a ti iz nad Tr ga slo bo de u 21.15 ~a so va. Na bi ni u Ka to li~ koj por ti, iz me |u osta lih, ve ~e ras na stu pa ju ben do vi „Strej dog” u 20.15 ~a so va i „Zaa” u 23 ~a sa. Dva na e sti “Fe sti val uli~ nih svi ra ~a” za vr {a va se su tra. Z. D. - J. Z. Fo to: S. [u{wevi}

„Vajt par ti” na kro vu „Pa ri skog ma ga zi na” „Vajt par ti - ùr ka u be lom” bi }e odr à na ve ~e ras od 21 sat u klu bu „Stam gast”, na kro vu tr `nog cen tra „Pa ri ski ma ga zin” u or ga ni za ci ji „Old tajm dis ko gen ga„. Pu {ta }e se naj ve }i hi to vi sa let wih ùr ki „Old tajm dis ko gen ga„, a pred vi |e ni su i ì va svir ka mu zi ~a ra na per ku -

si ja ma, kao i ka ba ret ske ta~ ke. Oni ko ji do |u na `ur ku mo }i }e da u~e stvu ju u ple su i ma sov nim ko re o gra fi ja ma ko je }e pri pre mi ti ani ma to ri. Ula zni ce }e se pro da va ti na vra ti ma klu ba po ce ni od 100 di na ra, za one ko ji su ob u ~e ni u be lo, i 200 di na ra za osta le. J. Z.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota8.septembar2012.

NA 41. BRANKOVOM KOLU

NA^IN NA KOJI SE GRADI KANALIZACIJA NAPRAVIO SILNE PROBLEME

Uru ~e we na gra de „Stra ì lo vo” U okvi ru 41. Bran ko vog ko la da nas u 10 ~a so va De jan Alek si} }e po lo ì ti cve }e na Bran kov grob na Stra ì lo vu. U 11 ~a so va na „Bran ko vom ~ar da ku” bi }e uru ~e na na gra da „Stra ì lo vo” la u re a ti ma Du brav ki Mi len ko vi}, Ve li bo ru Si ki mi }u i Alek san dri Ma ri lo vi}. Na kon to ga bi }e odr àn i mi ting po e zi je. U Grad skoj bi bli o te ci u Du nav skoj uli ci 1 u 19 ~a so va odr à }e se „Po et ski te a tar”, na kom }e bi ti pred sta vqe ni pe sni ci ro man ti -

~a ri iz „An to lo gi je srp ske po e zi je”, ob ja vqe ne u iz da wu Bran ko vog ko la pred po ~e tak ma ni fe sta ci je. Po la sa ta ka sni je na istom me stu bi }e pro mo ci ja no vih pe sni~ kih kwi ga Bran ko vog ko la - „za/LET” Bo ja ne Ve sin i „I{ ~e zli cvet” Bo ri sla ve Dvo ra nac. U 20 sa ti u Grad skoj bi bli o te ci pred sta vi }e se do bit ni ci na gra de „Stra `i lo vo” Du brav ka Mi len ko vi}, Ve li bor Si ki mi} i Alek san dra I. D. Ma ri lo vi}.

OD PONEDEQKA NA NOVOM NASEQU I DETELINARI

Bi ci kle iz da je auto mat

Dva no v a sta j a l i { ta „NS baj k a”, na De t e l i n a r i kod ABC cen tra i na No vom na se qu, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, po ~e }e da ra de u po ne de qak. Ova dva no va punk ta raz li ko va }e se od onih na [tran du, kod Spen sa, SNP-a, @e le zni~ ke sta ni ce i Kam pus uni ver zi te ta po to me {to }e bi ti pot pu no auto ma ti zo va na. To zna ~i da na wi ma ne }e bi ti rad ni ka „Par king ser vi sa”ko ji }e iz da va ti bi ci kle, ve} }e se sve oba vqa ti pre ko auto ma ta u ko ji }e se uba ci va ti kar ti ca. Kar ti ce }e se na ba vqa ti na punk to vi ma gde ima rad ni ka “Par king ser vi sa”. Kao i na

osta lim, i na ova dva sta ja li {ta bi }e 14 bi ci ka la, ali i pot pu no ob ja {we we ka ko se iz najm qu ju. U „Par king ser vi su” ka `u da je i ove se zo ne in te r e s o v a w e No v o s a | a n a za ovaj vid pre vo za vr lo do bro, kao i da sa da ima oko 1.600 re gi stro va nih ko ri sni ka. Pod se }a mo, re gi stra ci ja za ovu uslu gu, ko ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko {ta 500 di n a r a {to je jed n o k rat n i tro {ak, jer je neo gra ni ~e nog tra ja wa. Rad no vre me sta ni ca za iz najm qi va we bi ci ka la je od 7 do 21 sat. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za sat vre me na, od no sno 100 di na ra za ce lo dnev no ko ri {}e we. B. M.

Sa jam le pih stva ri Ma li sa jam le pih stva ri bi }e odr `an su tra od 13 do 20 ~a so va u Stu di ju „M”. Na saj mu }e bi ti iz lo `en na kit, tor be i nov ~a ni ci, opre ma i igra~ ke za de cu, pri rod na ko zme ti ka, ode }a...Ulaz je bes pla tan. B. M.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18), „Za~in za brak” (20.20, 22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Li di ja Mi li ~i} iz No vog Sa da (de ~a ke), DE VOJ Î CE: Ja sna Om ~i kus, Kri sti na Bu gar ski, Ja dran ka Jan ko vi}, Li di ja La zu ki}, Dra ga na Jo va no vi}, Bo ja na Per duv i Dra ga na @iv ko vi} iz No vog Sa da, Ja dran ka Za kaw iz û ru ga i Ana ma ri ja [u ster iz Piv ni ca, DE Â KE: Sen ka Bo go je vi}, Awa Mu ~en ski, Je le na Sto ku }a, Gor da na ]u lum i Gor da na Zdrav ko vi} iz No vog Sa da, Da ni ca Etin ski i Va len ti na Ma cu ra iz Ka }a, Ra do van ka Ri si mo vi}-Kur ci nak iz Go spo |i na ca, Ana La ~ok iz Ba~ kog Pe trov ca, Iva na [i mu no vi} iz Pe tro va ra di na i Ta wa Pe tro vi} iz Bu kov ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Ka roq Imrea Gu sman -Gin ter (1927) u 10.30 ~a so va - ur na, Ni ko la Mi le ta Ste vi} (1940) u 11.15 - ur na, Ma ra Ko ste San tra~ (1940) u 12, Ili ja To do ra Mi li vo je vi} (1925) u 12.45 - ur na, Ili ja Va se Bo be ri} (1957) u 13.30, An ka Pa vla Ba be qa (1935) u 14.15 i Ani ca Mi haj la Vi naj (1931) u 15.

DNEVNIK

Be ge ~a ni zbog pe ska na ja vi li blo ka du Sta nov ni ci Be ge ~a ogor ~e ni su na ~i - re {i, vo zi li ma blo ki ra ti ma gi stral ni Sta nov ni ci ma sme ta i lo {e sta we u kom nom na ko ji se gra di ka na li za ci o na mre à put pre ma Ba~ koj Pa lan ci, ka è se u iz ve - se na la zi spo me nik u cen tru Be ge ~a. Sa mi u ovoj me snoj za jed ni ci. Za to je grad skog {ta ju kan ce la ri je Za {ti ti ni ka gra |a na. su hte li da ga o~i ste, sre de i po pra ve klu om bud sma na ne dav no is pred pro sto ri ja ove Po red ovo ga, pro blem je i {to do ma }in - pe ko je se na la ze oko spo me ni ka ali to ni me sne za jed ni ce do ~e kao ve li ki broj Be ge stva ni su pri kqu ~e na na ka na li za ci o nu su u~i ni li jer su oba ve {te ni da taj po sao ~a na, ko ji su se po à li li na rad mo è da ra di sa mo Za vod za za Za vo da za iz grad wu gra da i „Vo {ti tu spo me ni ka kul tu re. Do Ru pe pro ko pa ne za ka na li za ciju za tr pa ne pe skom, pi se su sla li vi {e pu ta, ali bez do vo da i ka na li za ci ja„. Zbog a ne tu ca ni kom, pa se pe sak raz no si po ku }a ma, ra do va na ka na li za ci ji raz ro re zul ta ta, ka è se u iz ve {ta ju va ne su uli ce i tro to a ri do te Za {tit ni ka gra |a na. ote à va sa o bra }aj, qu di ne mo gu da otvo re me re da one mo gu }a va ju nor ma Ma li {a ni ko ji ì ve u ovoj pro zo re. Uko li ko se pro blem ne re {i, lan sva ko dnev ni ì vot. Ka ko me snoj za jed ni ci ne ma ju ade blo k i r a } e put pre m a Ba~ k oj Pa l an c i ka ù iz kan ce la ri je Za {tit ni kvat no igra li {te, ~ak ni u vr ka gra |a na, ru pe ko je su pro ko ti }u „Pi no kio„, a u vi {e uli ca pa ne za ka na li za ci o ne ce vi u gor wem slo - mre ù, a pri kqu ~e we je od lo è no za sle de - pro blem su i od vod ni ka na li za pa da vi ne, ju za tr pa ne su pe skom, a ne tu ca ni kom, ta ko }u go di nu. Be ge~ je je di na me sna za jed ni ca ta ko da ka da pa da ki {a u jed noj od uli ca da se pe sak raz no si po ku }a ma, ote à va sa - ko ja ima sop stve ni vo do vod {to zna ~i da sa - ku }e bi va ju po pla vqe ne. o bra }aj, qu di ne mo gu da otvo re pro zo re, mi pro iz vo de, is po ru ~u ju i na pla }u ju vo du Iz kan ce la ri je Za {tit ni ka gra |a na ka ne mo gu da ho da ju uli ca ma i tro to a rom i za sta nov ni ke. Pre ma re ~i ma Be ge ~a na, ù da su po hit nom po stup ku po sla li do pi vo ze bi ci kle. pred vi |e no je da pred u ze }e „Vo do vod i ka na - se ovim jav nim pred u ze }i ma ka ko bi se {to Be ge ~a ni pred la ù da se sve otvo re ne li za ci ja„ pre u zme upra vqa we ovim vo do vo - pre utvr di lo na ko ji se na ~in mo gu re {i ti ru pe na as fal tu po kri ju tu ca ni kom i na ja - dom ka ko bi se obez be di la si gur na i sta bil - pro ble mi Be ge ~a na. vi li su da }e, uko li ko se ovaj pro blem ne na is po ru ka vo de, {to se jo{ ni je de si lo. J. Zdjelarevi}

RADOVI NA RASKRSNICI VOJVO\ANSKE ULICE I BULEVARA OSLOBO\EWA

Se ma for na „cr noj ta~ ki” Ra do vi na po sta vqa wu se ma fo ra na pe {a~ kom pre la zu kod sta di o na “Ka ra |or |e” na ras kr sni ci Voj vo |an ske uli ce i Bu le va ra oslo bo |e wa za po ~e ti su ju ~e, a po sao bi tre ba lo da se za vr {i za ne ko li ko da na. Ovo me sto va `i lo je za naj kri ti~ ni je, jer se upra vo tu de sio ve li ki broj sa o bra }aj nih ne sre }a. Ove go di ne Za vod za iz grad wu gra da pred vi deo je Pro gra mom ure |i va wa gra |e visnkog ze mqi {ta po sta vqa we se ma fo ra na jo{ dve ta ko zva ne cr ne ta~ ke, zbog ko jih je sti gao i naj ve }i broj zah te va gra |a na, ka `u u ovom pred u ze }u. Sa o bra }aj na sig na li za ci ja tre ba lo bi da bu de po sta vqe na na

pu tu No vi Sad - Fu tog i to na ras kr sni ci No vo sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku, i na ras kr sni ci Uli ca Ive Lo le Ri ba ra i No vo sad ske u Fu to gu. Ra do vi na ova dva me sta tre ba lo bi da po~ nu usko ro. U ovom pred u ze }u do da ju da je jav nom na bav kom za naj po voq ni jeg iz vo |a ~a iza bran DOO „In ve stin `e we ring” iz No vog Sa da i da je vred nost ra do va oko 14.650.000 di na ra. Pro gra mom je pred vi |e no i po sta vqa we pe {a~ kog se ma fo ra na ras kr sni ci Ki sa~ ke i Uli ce Be ri sla va Be ri }a i na ras kr sni ci Som bor skog bu le va ra i Uli ce Jo `e fa Ati le na Te le pu. G. ^.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Pro {lo je vi {e od dve go di ne ka ko je stu pio na sna gu no vi Za kon o bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma, ko ji je od stra ne svo jih pro ta go ni sta (mi ni stri Da ~i} i Mr ko wi} sa svo jim eki pa ma) pro gla {a van re vo lu ci o nar nim i da }e od mah re {i ti ka ta stro fal no sta we u ovoj obla sti. Za hva qu ju }i me dij skoj pro pa gan di u pr vo vre me je i bi lo ne kih po ma ka na bo qe. Me |u tim, br zo se po ka za lo da je to pu caw u pra zno. Kre a to ri za ko na su po ka za li svo ju neo d go vor nost ne do no {e wem svih po treb nih pod za kon skih aka ta ni po sle dve go di ne od do no {e wa za ko na. Ta ko smo do {li u si tu a ci ju da je sa da sta we bez bed no sti sa o bra }a ja, na ro ~i to po bro ju po gi nu lih, go re ne go ika da, ni ka da ni je bi lo vi {e in sti tu ci ja ko je se bri nu o to me. Pre je to ra di la sa mo po -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

065/47-66-452

Pu no ba bi ca, ki la vo de te

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Fo to: R. Ha yi}

li ci ja, a sa da ima mo Agen ci ju za bez bed nost sa o bra }a ja, za tim Ko mi tet za bez bed nost sa o bra }a ja i bez broj sa ve ta ko ji se, ta ko |e, bri nu o bez bed no sti sa o bra }a ja. U ovom slu ~a ju pot pu no va `i ona na rod na iz re ka, da gde je pu no ba bi ca de ca su ki la va. 069/2907... * * * Ka da }e JGSP za me ni ti red vo `we na sta ja li {ti ma u No vom Sa du? 064/2850... * * * Ni j e mi ja s no ka k o za m e n ik di r ek t o r a JKP „^i s to } a“ Sr b o q ub Bub w e v i} mo ` e da iz j a v i

da je za p o s le n im stu d en t i m a is p la t io sve za o - sta l e pla t e, a jo{ uvek nam du g u j e ~e t i r i de la. 060/0204... * * * Kao pen zi o ner gla sao sam za PUPS, a oni po red ko a li ci je sa SPS odo {e u za gr qaj na rod wa ci ma (ra di ka li ma). E, sad su do bi li moj glas, pa ne ka za bo ra ve vi {e.. 065/2223... * * * A od ko ga i gde je to, gra do na ~el nik No vog Sa da, u ve li kom stra hu, sklo nio svo ju po ro di cu: u Pa riz, Lon don, Be~, ili u Ve ter nik?! S po {to va wem! 063/5230... * * * Ka ko su ba ha to pre {li uli cu (van pe { a~ k og pre l a z a) ka d a su pre da va li zah tev za sme nu gra do na ~el ni ka, Vu ~e vi} i ~la no vi SNSa sa mo po ka zu je ka ko ho }e da ru ko vo de gra dom. 065/5206... * * * Na sve stra ne isu {e na tra va i biq ke! 064/0400... * * * Po kre ni te ini ci ja ti vu za pri me ren do ~ek na {ih pa ra o lim pi ja ca! 061/6897... * * * Nad stre {i ce na BUS sta ja li {tu u Na rod nog Fron ta 2 i da qe ne ma. Sve dok ka è da ju je „po ~i stio” zglob ni bus. 064/2850... * * * Oma to rio sam, iz da je me sna ga, ali pa met na sre }u jo{ uvek ne! Zna te, naj du ì put na sve tu, du ga ~ak je sve ga 60 cm, a to je onaj put, ko jim ne kom ne {to tre ba da do |e iz do weg de la te la u gla vu! Se ti te se ovo ga kad pla ni ra te ne {to da ra di te, a na ro ~i to on da kad sle de }i put kre ne te na gla sa we! Me wa~ br zi na je do bro do {ao u sva kom vo zi lu, dok „me wa~” par tij skih kwi ì ca ni je po è qan nig de, a na ro ~i to ne u po li ti ci. A o vla sti da se ne go vo ri. 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota8.septembar2012.

U FUTOGU POSAO NA SAMOM KRAJU

Am bu lan ta ~e ka do zvo lu za rad Opremawe name{tajem novog objekta Doma zdravqa u Futogu usledi}e u ponedeqak 10. septembra, po{to su zavr{eni unutra{wi radovi, kao i ure|ewe dvori{ta. U toku je tehni~ki pregled i ~im dobije dozvolu za rad ambulanta }e biti otvorena. Tako }e se zavr{titi vi{emese~no putovawe Futo`ana do svojih izabranih lekara, koji su privremeno bili sme{teni u ambulantama u Bege~u, Veterniku i na Novom nasequ. Iako je najavqeno da }e svi radovi biti zavr{eni do kraja juna, kod velikih gra|evinskih projekata dinamika radova zavisi od vremenskih uslova i drugih objektivnih okolnosti, navode u saop{tewu iz Kabineta gradona~elnika. Prva faza izgradwe ovog objekta podrazumevala je ru{ewe i demonta`u, zemqane, zi-

darske, betonske, tesarske, pokriva~ke, izolaterske i limarske radove i postavqawe gromobranske instalacije. U okvi-

ru druge faze radilo se na zavr{etku objekta, unutra{wim radovima i ure|ewu dvori{ta oko ambulante.

Novi Dom zdravqa povr{ine 1.200 kvadratnih metara, koji se gradi od decembra pro{le godine, ima}e odeqewa op{te medicine, pedijatrije, stomatologije, ginekologije, laboratoriju, kao i prostorije za patrona`u i ku}no le~ewe. U skladu sa normativima, planira se i internisti~ka ordinacija nekoliko dana u nedeqi. Ovo je najve}a investicija Grada u Dom zdravqa i najve}i novoizgra|eni objekat, ra~unaju}i i objekte u Sremskoj Kamenici i [angaju, koji su pro{ireni i adptirani pro{le godine. Vrednost projekta je oko 80 miliona dinara. U toku je analiza uslova i is ka za nih po tre ba usta no va ~iji je osniva~ Grad, nakon ~ega }e biti odlu~eno koji su prioriteti u daqem ulagawu u zdravstvo. I. D.

SVE TAMNIJE U SVETU TINEJYERA

DIREKTOR „STANA” O PROTESTU SINDIKATA „NEZAVISNOST”

Boj ~i}: [trajk upo zo re wa po li ti~ ki - Ne postoje realni razlozi za {trajk upozorewa, koji je sindikat „Nezavisnost„ odrào u ~etvrtak. Zarade se u preduze}u redovno ispla}uju kao i druga radni~ka primawa, a i servisiraju se i obaveze prema dràvi - kazao je ju~e direktor JKP „Stan”Raj ko Boj ~i} na konferenciji za {tampu. Podvukao je da u proteklih {est meseci „Stan” vodi bitku sa teku}om likvidno{}u i naveo da je „Informatika” du`na”Stanu” oko stotinu miliona dinara i da taj dug poti~e iz 2011. i iz prvih {est meseci ove godine. - Banke i dobavqa~i i korisnici usluga su se zabrinuli kada su ~uli da je u preduze}u odràn {trajk upozorewa. Boje se da im poslovawe sa “Stanom” ne ugrozi wihov biznis. Sindikat„Nezavisnost” je preuzeo veliku odgovornost. Nije uloga sindikata samo

da se bori za radni~ka primawa, ve} mora da vodi ra~una i o obavezama -rekao je Boj~i}. Direktor u organizovawu {trajka upozorewa vidi upliv dnevne politike i me{etarawe nekih stranaka. - Pozivam politi~ke stranke da {to pre formiraju skup{tinsku ve}inu kako bi se u javnosti prestalo sa negativnim pozicionirawem javnih komunalnih preduze}a - rekao je Boj~i}. Istakao je, izme|u ostalog, da je lane „Stan” vratio 57 miliona dinara dobavqa~ima, da je vra}eno i 20 miliona bankarskog kredita i da je pla}en i penzijski doprinos koji zaposlenima nije upla}ivan od 2004. godine. Podse}amo da {trajk upozorewa nije podr`ao drugi sidnikat u „Stanu”, a to je Samostalni, koji ima oko tri stotine ~lanova, dok je u „Nezavisnosti„ 82 radnika. Z. Deli}

Cve ta ju po ro ci i ma lo let ni~ ke trud no }e Odrastao ~ovek ~esto ne ume da bude gospodar situacije i u ovakvom ritmu svakodnevnice ne ume da se sna|e. Kako li je tek adolescentu, ~ijim telom „jurcaju” hormoni, a isku{ewa vrebaju sa svih strana. Psiholozi smatraju da je adolescentsko doba najosetqiviji period i da je ovaj uzrast najrawiviji i najpodlo`nija raznim uticajima. U multidisciplinarnom Savetovali{tu za mlade od 10 do 19 godina ìvota pri novosadskom Domu zdravqa, u posledwe dve godine znatno je porastao broj adolescenata koji traè stru~nu psiholo{ku pomo}, a i problemi su teì. U dana{we vreme najve}i rizici po zdravqe mladih su sve ve}a zloupotreba alkohola, opojnih droga i stupawe u neza{ti}ene polne odnose. - Ranijih godina, a Savetovali{te radi od 2004. godine, dolazila su nam deca sa bezazlenim problemima, koji su se u

Hu ma ni tar ni tur nir za Mi li cu Udruèwe gra|ana „ôvek u wudima” organizova}e humanitarni turnir u malom fudbalu 15. septembra na terenima kraj Dunavskog parka kako bi se sakupio novac za le~ewe osmogodi{we Novosa|anke Mi li ce Jo va no vi} koja pati od te{kog oboqewa mozga. U~e{}e su potvrdila brojna javna preduze}a, sportisti, umetnici, politi~ke partije. Milici je za transplantaciju mati~nih }elija u klinici u Be~u potrebno 10 hiqada evra, a nedostaje polovina te sume. Na ju~era{woj konferenciji za novinare su prisustvovali proslavqeni odbojka{ i predsednik OK Vojvodina Va sa Mi ji}, petostruki {ampion sveta u kik boksu Ne nad Pa go nis. Podr{ku su dali glumica Jo va na Sti pi}, rukometa{ Vla di mir Man di}, profesionalni {ampion Evrope u boksu Ne nad Bo rov ~a nin, bend „Apsolutno romanti~no“. Broj ìro ra~una na koji se mogu uplatiti sredstva je 330-0000015006860-22, a sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 062 978 05 72. I. D.

tom trenutku samo wima ~inila velikim i bitnim. To su bile nedoumice tipa kako da zavedem devojku, kako da se svidim momku, kako da uspostavim boqu komunikaciju s vr{wacima, poboq{am ocene i koncentraciju dok u~im… a sada imamo vrlo ozbiqne i te{ke probleme, koji uti~u na wihovo zdravqe. Wiho-

sije, dok su zajedni~ki problemi oba pola zavisnost od interneta, rano stupawe u neza{ti}ene seksualne odnose, a dosta je zastupqena i depresija. -Svaki izlazak adolescenata podrazumeva napijawe i to je lo{e iz vi{e razloga. Tada stupaju u neza{ti}ene seksualne odnose, potuku se i probaju neki

U Savetovali{te za mlade od 10 do 19 godina pri Domu zdravqa ranijih godina dolazila deca sa bezazlenim problemima, a sada… vi uzori i modeli pona{awa su u potpunosti pogre{ni i lo{i – ukazala je psiholog u Savetovali{tu An ki ca Go sto vi}. Po wenim re~ima, momci najvi{e dolaze zbog problema sa kockom, vr{wa~kim nasiqem, drogom, dok alkohol i ne smatraju porokom, ve} sastavnim delom zabave. Devojke se uglavnom obra}aju za pomo} zbog maloletni~ke trudno}e i anorek-

narkotik. Tako|e, granica stupawa u seksualne odnose se sve vi{e pomera, te tako imamo devoj~ice od 12, 13 godina koje zatrudne, pa ~ak i slu~ajeva da za jedno ve~e spavaju sa vi{e momaka i ni ne znaju s kim su ostale u drugom stawu. Vr{wa~ko nasiqe je ba{ u porastu i ono je postalo toliko brutalno, pa tome treba posvetiti mnogo vi{e pa`we i u~initi ne{to da se

trend zaustavi – kaze zabrinuto sagovornica. Po wenom mi{qewu problemati~no i neodgovorno pona{awe adolescenata je odraz celokupnog stawa u dru{tvu i nametnutog brzog tempa `ivota, siroma{tva, odsustva roditeqa zbog posla, te mawkA kvalitetno provedenog vremena i zajedni~ke komunikacije. Kako ona isti~e, porodica je stub svega i na stavove i pona{awe pojedinca najvi{e ona mo`e uticati, a ukoliko porodica ne predstavqa jak oslonac i podr{ku posledice po psihi~ko zdravqe adolescenta su trajne. Sa mladima se radi kroz individualne razgovore i grupno, organizuju se radionice, predavawa po {kolama i edukuju vr{wa~ki edukatori. Savetovali{te za mlade nalazi se u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19 u sobi 121. Broj telefona je 4879-423. I. Dragi}

ZBOG BICIKLISTI^KE TRKE

Su tra autobusi za Srem dru gim pu tem Zbog bi ci kli sti~ ke tr ke „Trofej sajamskih gradova” sutra }e od 10 do 14.30 ~asova autobusi na gradskim linijama 3 (Petrovaradin - Centar - Detelinara), 9 i 9 a (Novo naseqe - Liman - Petorvaradin), i na pri grad skim li ni ja ma 61 (Srem ski Kar lov ci - Vi no gradska), 62 (Sremski Karlovci - Dudara) i 64 (za Bukovac) i}i drugim putem.

Autobusi na ovim linijama }e se umesto Beogradskom i Preradovi}evom ulicome kretati Kejom Skojevaca i Reqkovi}evom ulicom do raskrsnice sa Preradovi}evom, odakle }e se vratiti na redovnu trasu. Autobus na liniji 69 (Sremska Kamenica - ^ardak) umesto Varadinskim mostom saobra}a}e mostom Slobode a sa petqe na Mi{eluku ukqu~i}e se u re-

dovnu trasu. I u suprotnom smeru autobusi }e saobra}ati izmewenim delom puta. Za linije 3, 9, 9 a, 61, 62 i 64 bi}e otvorena privremena stajali{ta na Keju Skojevaca i kod Varadinskog mosta, i na uglu [enoine i Reqkovi}eve (kod To~ka). Sve navedne linije na izmewenim delovima trase koristi }e po sto je }a sta ja li {ta drugih linija. Z. D.

„CENTAR” I „DNEVNIK” DARUJU

Me sec da na bes plat ne jo ge Hata joga dru{tvo „Centar” upisuje nove ~lanove i tim povodom ~italac na{eg lista koji se danas prvi javi na broj telefona 528-765 od 16 do 16.05 ~asova dobi}e na poklon mesec dana besplatnog ve`bawa u ovom joga dru{tvu. „Centar” se nalazi u Wego{evoj ulici 22. A. L.

SPRUD BIO, SPRUD NESTAO

Fo to: R. Ha yi}

Du nav na ni vou Sad ga vidi{, sad ga ne vidi{. Sprud kod [tranda, toliko pomiwani ovih dana, nestao je. Izronio je pre nekoliko nedeqa, povratio uspomene starijim Novosa|anima stavqaju}i im pred o~i neka mla|a i ~ini se veselija vremena, kada je posledwi put bio sa wima i kroz skoro jedno ve~e

bezobrazno potonuo. Kao da su se Dunav i nebo ponovo dogovorili. ^im se okon~ala sezona kupawa, reka no{ena maticom prekrila je i najomiqeniju pla`u ovog leta. Jedino su spasioci, koji dodu{e u ovim danima ionako imaju mawe posla, skinuli jednu brigu s vrata. A. L.

Fo to: R. Ha yi}

Sta bla za bo ra vi la pra vu ki {u Su{a, su{a, su{a, pa stidqiva ki{a, a kako ka`u progno sti ~a ri, mo gu }e je da }e biti i nekih ja~ih pquskova. Zato su radnici “Gradskog ze-

lenila” prionuli na okopavawe stabala u gradu, izvr}u}i zemqu kako bi ona lak{e upila vodu. Biqke su vi{e nego `edne. B. M.

dnevnik

subota8.septembar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota8.septembar2012.

ПРО МЕ НЕ У ОП ШТИН СКОЈ ВЛА СТИ СЕН ТЕ

Фе ренц Бор бељ за ме ник пред сед ни ка оп шти не ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ АПВ ОТВОРИО САЈАМ У БАЧКОЈ ТОПОЛИ

Шанса за оне који имају и умеју

БАЧКА ТОПОЛА: Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор заложио се јуче у Бачакој Тополи за опстанак и развој локалних сајамских манифестација у Војводини и нагласио да су они животно важни за развој локалних средина и произвођача. Отварајајући девети Сајам пољопривреде, индустрије и вашар заната Топ-експо у Бачкој Тополи, председник Пастор је нагласио да поред Новосадског сајма, те више од 20 сајамских манифестација које се на њему организују, у Војводини се у току године у низу организује и још шест значајних локалних сајмова.

- Сајмови се одржавају на различитим локалитетима, организају их различити људи, привлаче друге и другачије излагаче и посетиоце - истакао је Пастор и додао да ће, управо из тих разлога, покрајинска администрација наставити да, као и до сада, финансијски подржава организацију оваквих сајмова. Он је нагласио и да су ови сајмови шанса да се излагачи одређеног дана спреме и покажу оно што најбоље умеју и имају, те да је представљање на сајму јединствена шанса и инвестициони подухват за свакога ко размишља о будућности својих производа и предузећа. Сајам Топ-експо одржава се од 7. до 9. септембра. В. Х.

Учесници семинара

ТРОДНЕВНИ СЕМИНАР О ПРАВИМА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА

Прекогранична сарадња синдиката

РУМА: Општински Савез самосталних синдиката Србије и Рума били су домаћини овогодишње тродневне међународне конференције, на тему промена Закона о пензијском и инвалидском осигурању, учешће синдиката у тим активностима и размена искуства синдиката. На овој конференцији учествовали су представници по два синдиката из Мађарске и Румуније и Савез самосталних синдиката Србије. Конференцију је отворио Милорад Мијатовић председник Савеза самосталних синдиката Војводине, а о променама Закона о пензијском и инвалидском осигурању је говорио Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине. Након тога гости из Румуније су поделили своја искуства на исту тему. -Овде је реч о међуграничној сарадњи о питањима који су у интересу синдиката, саветовање у оквиру еврорегије Дунав- Криш- Мориш- Тиса. Све ове земље се налазе у великој кризи и ми морамо наћи одговоре везано за пензијски систем и инвалидско осигурање, јер

се по закону иде на повећање старосне границе и година стажа. Морамо реаговати на време, јер сви захтеви ММФ-а и Светске банке иду у том смеру. Услови у свим земљама су слични, зато су битне ове конференције и размена искуства, да можемо на време избећи могући проблем - истакао је председник Савеза самосталних синдиката Војводине Милорад Мијатовић. Другог дана конференције своја искуства су поделили експерти и гости из Мађарске, а затим је о променама овог закона говорио председник Савеза самосталних синдиката Србије и председник Управног одбора Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање Љубисав Орбовић. На крају конференције, сви учесници су имали евалуацију семинара, што је једна од активности у оквиру пројекта „Радни односи и социјални дијалог у југоисточној Европи“. Носилац овог пројекта је фондација „Friedrich Ebert“, а обухвата све земље бивше СФРЈ и Грчку, Турску, Албанију, Румунију, Бугарску и Кипар. М. Марушић

СЕН ТА: На заседнају Скупштине општине Сента прихваћена је оставка заменика председника општине Јожефа Шандора из редова Уједнињених региона Србије (УРС), а уместо њега на ову дужност изабран је досадашњи заменик председника Скупштине општине Ференц Борбељ. Шандор је оставку поднео због тога што је добио мандат посланика УРС-а у Народној Скупштини Републике Србије. За заменика председника СО Сента изабран је одборник УРС-а Ласло Бера, а због избора на дужност заменика председника општине мандат одборника УРС-а уместоФеренца Борбеља потврђен је Елеонори Бало. Дошло је до промена и у саставу одборничке групе Савеза

војвођанских Мађара (СВМ). Уместо Јожефа Бобана, који је поднео оставку, верификован је мандат Игору Сегединском. Одборничка група СВМ-а постала је бројнија још за два мандата, јер су одборници Грађанског савеза Мађара (ГСМ) Анико Деме и Силард Нађ приступили СВМ-у, тако да је одборничка група ГСМ-а престала да постоји. У СО Сенте од 29 одборника, једини у опозицији остао је Ласло Рац Сабо из ГСМ-а. До промена је дошло у Центру за социјални рад, где је дужности директора разрешена Милијана Поповић, која је на претходном заседању изабрана за члана Општинског већа Сенте, па је уместо ње за в.д. директора име-

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ НЕОПХОДНИ КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Слушаће се глас народа и привредника КИКИНДА: Однедавно чланица Општинског већа задужена за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Едита Дивковић, како истиче, у наредном периоду највише ће се залагати за доношење урбанистичких планова у општини Кикинда, јер су ови документи важни за развој општине. -Урбанистички планови су основа на којој се развија све остало у једној општини. У кикиндској општини делом постоје основни кровни планови, а у току је израда просторног и генералног плана Кикинде. Просторни план општине је у завршној фази, док је израда генералног плана на самом почетку. Предстоји нам и израда регулационих и планова за насељена места. Очекује нас пуно посла који ће дуго трајати и инсистираћу да се јавност што више укључи. Важно је да чујемо глас наших суграђана, привредника и осталих, јер ћемо на тај начин добити квалитетне планове који могу да одговоре на све захтеве будућих инвеститора и потреба грађана - каже Едита Дивковић.

Послови за које је она задужена упућују на уску сарадњу са Јавним предузећем „Дирекција за изградњу града” те ће она, како каже, инсистирати на томе да се програм ове фирме за 2012. годину оствари. - Наставићемо изградњу фекалне канализације, те санацију и изградњу путева где их нема, водећи рачуна и о месним заједницама. Проблем који је неопходно ускоро решити је недовршена јавна гаража у Доситејевој улици која се често спомиње. На скупштинском заседању у априлу био је добар предлог да се овом објекту промени намена и још увек се води полемика око тога. Гаража стоји већ година и нико до сада није заинтересован да је приведе намени. Ако се појавио неко спреман да уложи новац у промену намене радо бих то прихватила, јер све је боље од тренутног стања - наставља Дивковић. У скоријем периоду неопходна је и реконструкција дела Градског трга односно улице др Зорана Ђинђића и споменик жртвама фашизма. Идеја је да се објави јавни конкурс за кикиндске архитекте и да се сви опре-

Изграђена четири дечја игралишта

деле око тога шта је оно што треба да се нађе на поменутом простору. За четири дечја игралишта и фитнес парк на отвореном у Микронасељу који су током лета постављени у Кикинди и Мокрину из буџета локалне самоуправе утрошена су три милиона динара. Део справа у фитнес парку, који је отворен половином августа на травнатом платоу испред вр-

ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ ОТ КРИ ЋА ЈЕД НОГ ОД НАЈ ЗНА ЧАЈ НИ ЈИХ МА МУ ТА НА СВЕ ТУ

Изложбе Кики за рођендан

КИ КИН ДА: Кикинђани јуче и данас про слављају рођендан мамутице Кике, манифестацијом под називом “Мамутфест”. Ово је шести пут да се одржава ова манифестација, намењена деци, којом се обележава годишњица открића једног од најзначајнијих мамута на свету.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић истакао је да ће поставке остати у Кикинди наредних месец дана. - Изложене су слатководне врсте које су пореклом из Дунава и других река Србије, као и морске врсте које су пореклом из јужног Јадрана. Експонати су дермопла-

Хитна седница због незаконитог уговора

ПЕЋИНЦИ: На седници Општинског већа општине Пећинци, која је сазвана по хитном поступку, донета је одлука да се ангажује приватна адвокатска канцеларија, која ће штитити интересе општине, у случају уговора између локалне самоуправе и грађевинског предузећа „Градитељ“ из Новог Сада, као и поводом гаранција које је пећиначка општина издала овом предузећу код АИК банке 2010. године за 1.900.000 евра. -Пре две године је издато укупно седам меница, које је АИК банка намеравала да активира пре двадесетак дана. Поднели смо и добили тужбу за изрицање привремене мере на располагање меницама, чиме је спречено да се рачун општине нађе у блокади, а адвокатска канцеларија коју смо ангажовали тврди да можемо да добијемо и извршну пресуду за надокнаду штете од 70 милиона динара са припадајућим каматама насталим овим, сада већ слободно можемо рећи, незаконитим уговором. Све остало је сада на надлежним органима - изјавио је председник општине Пећинци Сава Чојчић и додао да су чланови Општинског већа обавештени да је само у првој од девет тачака утврђено да је извршено двоструко плаћање према „Градитељу“. В. Х.

нован Деже Кечкеш. Дужности директора разрешена је директорка ЈСКП „Сента„ Ерика Репаш и за в.д. директора именован Тибор Корпонаи. На дневном реду пред одборницима је била 81 тачка, од којих се већи део односио на разрешења досадашњих и именовања нових чланова управних и надзорних одбора у јавним установа чији је оснивач општина. Прихваћен је обрачун Фабрике шећера ТЕ-ТО за прошлу грејну сезону, према којем је потврђена раније утврђена аконтативна цена. Пошто није било промене цене енергената, за предстојећу грејну сезону остала је досадашња цена грејања. Текст и фото: М. Ми тро вић

Де цу за ин те ре со вао свет ри ба

Овогодишњу манифестацију је отворио и председник Општине Кикинда Саво Добранић: - Кикинда је постала препознатљива по Кики, која полако постаје наш заштитни знак. У оквиру манифестације први пут премијерно у Кикинди, отворене су и две изложбе из београдског Природњачког музеја: „Свет риба” и „Додирнимо природу”.

стични, а то значи да су потпуно верне оригиналним рибама. Све рибе су уловљене и препариране у последњих двадесетак година рекла је на отварању кустос ихтиолог, ауторка изложбе „Свет риба” Дубравка Мићковић, - Ова изложба намењена је целокупном грађанству. Сви експонати се могу додиривати, као што је на пример јаје ноја или глава

крокодила. Текстови о експонатима написани су на српском, енглеском и на Брајевом писму - нагласила је ауторка изложбе „Додирнимо природу” мр Гордана Јовановић. Оригиналан скелет мамутице, који је пронађен 1996. године у глинокопу фабрике „Тоза Марковић” налази се у Музеју на спрату и може се погледати свакодневно, док је верна реплика изложена у дворишту Музеја. Најмлађи по сетиоци имаће прилику да уживају у популарној радионици “Детектив у музеју”, као и у радионицама “Дечја сонда”, “Обуците Кикиу”, “Глинена Кика”, “Праисторијска маска” и “Праистроријски ловац”. Деца ће ловити мамута помоћу лука и стреле. Данас је планирана маскирана поворка, концерт дечјег хора “Чуперак” и наступ Хуманитарног театра “Гусани у магли”. Биће ту и популаран кловн Смехуљко, а приказиваће се и 3Д филм о мамутици Кики. Организатор “Мамутфеста” је Народни музеј, а покровитељи су Општина Кикинда, НИС, док је међу спонзорима фабрика “Банини”. А. Ђу ран

тића „Мики”, већ је поломљен. Наша саговорница истиче и да је приликом отварања апеловала и замолила Кикинђане да чувају овај простор. Фитнес парк има осам справа, од којих три тренутно нису у функцији. Са фирмом „Еуроинекс” из Бечеја, која је била извођач радова, договорено је да се замене поломљене А. Ђуран справе.

Три милиона за месне заједнице СУБОТИЦА: У Суботици су потписани уговори о суфинасирању пројеката из области животне средине између представника месних заједница и града. За реализацију пројеката град је издвојио три милиона динара, а поднето је било 25 пројеката, од којих је одобрено 24, пошто је једна месна заједница аплицирала са два пројекта.Члан Градског већа задужен за животну средину др Атила Ченгери уручио је уговоре о реализацији пројеката представницима месних заједница. - Циљ конкурса је био јачање капацитета месних заједница за решавање локалних проблема заштите животне средине, кроз волонтерске акције и образовне програме. За реализацију активности месне заједнице су добијале од 74.000 до 100.000 динара. Већина пројеката се односила на набавку опреме и горива за сузбијање амброзије, решавање проблема прикупљања и селектовања отпада и уређење простора. Има и пројеката који комбинују образовне активности од најмалађег узраста са волонтерским акцијама у које ће бити укључено више људи на нивоу месне заједнице - рекао је др Атила Ченгери. С. И.

dRU[TvO

subota8.septembar2012.

IME NO VAN DI REK TOR KAN CE LA RI JE ZA SA RAD WU SA CR KVA MA

Cr kve tri me se ca bez dr`avnih para Vlada Srbije je dva meseca nakon ukidawa Ministarstva vera imenovala Mi le tu Ra do je vi }a za direktora Kancelarije za saradwu sa crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama. Tako je najzad Kancelarija za saradwu sa crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama preuzela nadle`nost Ministarstva vera koje je postojalo u prethodnoj Vladi Srbije.

Imenovawem direktora Kancelarije za saradwu sa crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama bi}e odblokiran novac koji je prethodno Ministarstvo vera upla}ivalo verskim zajednicama. Naime, zbog dvome-

da se nastavi finansirawe odr`avawa i rekonstrukcije crkava u nerazvijenim krajevima zemqe. Prethodna tri meseca najvi{e su trpeli zaposleni i u~enici na bogoslovijama na Cetiwu, u Fo~i i u manastiru Krka, kao i dve novopazarske medrese. [kolska godina je po~ela a wima od juna nije upla}en nijedan dinar iako je u buxetu za ovogu godinu za wih nameweno 112 miliona dinara. Taj novac, dakle, postoji ali problem je bio u tome {to nakon prestanka rada Ministarstva vera niko nije imao ovla{}ewe da potpisuje naloge za isplatu buxetskog novca tako da je sve zapravo bilo blokirano. U buxetu za ovu godinu planirano je i 50 miliona dinara za projekte za visokoteolo{ko obrazovawe, kao i 55 miliona za rad sve{tenicima u ju`noj pokrajini. Dr`ava je po~etkom godine rezervisala 678 miliona dinara za pomo} svim crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama,

Novac postoji, ali problem je bio u tome {to nakon prestanka rada Ministarstva vera niko nije imao ovla{}ewe da potpisuje naloge za isplatu buyetskog novca se~ne rupe, dr`ava je crkve i verske zajednice ostavila bez dinara tako da one od juna nisu dobile novac iz dr`avnog buxeta koji im prema zakonu pripada. Sada }e prvi zadatak ~elnika Kancelarije biti da sa tromese~nim zaostatkom zapo~ne isplatu zarada u bogoslovskim {kolama, medesama, verskim institutima, da nastavi isplatu pomo}i sve{tenicima i monasima na Kosovu i Metohiji, ali i

ali je sve obustavqeno jo{ u maju. No, ~ak i nakon imenovawa direktora Kancelarije novac ne}e mo}i da dobiju svi jer je potrebno dodatno vreme da novouspostavqena institucija, umesto Ministarstva vera, sklopi nove ugovore sa crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama, kao i da se izradi pe~at nove institucije, mati~ni broj i sve druge formalnosti. Q. M.

dnevnik

BEZ NO VIH OBOLELIH OD VI RU SA „ZA PAD NOG NI LA” U VOJ VO DI NI

U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne ne ma za ra `e nih Infekcijom virusa “zapadni Nil”, koji se prenosi ubodom komarca, u Srbiji je do sada zara`eno 37 pacijenata, a tri osobe su preminule. Sve tri preminule osobe imale su zapaqewe mozga, starije su od 60 godina i imale su jo{ neku hroni~nu bolest. Na infektivnoj klinici u Beogradu trenutno se le~i 16 pacijenata kod kojih je potvr|ena groznica “zapadnog Nila” i svi imaju klini~ke znake infekcije centralnog nervnog sistema, meningitis i encefalitis. Neki se le~e na intenzivoj nezi a neki, uglavnom oni koji imaju meningitis, na Odeqewu za le~ewe infekcija centralnog nervnog sistema Klini~kog centra Srbije. U Vojvodini je od virusa “zapadnog Nila” do sada obolelo {est osoba, od kojih je jedna preminula. Proteklih nekoliko dana nije bilo novih pacijenata tako da se u ovom trenutku, kako

Od {est obolelih u Vojvodini, sve osobe su le~ene bolni~ki, pet je izle~eno, a jedna, starija od 60 godina, preminula je

nam je re~eno u Klini~kom centru Vojvodine, na Klinici za infektivne bolesti ne nalazi niko na le~ewu. I u Institutu za javno zdravqe Vojvodine potvr|eno nam je da nema novih slu~ajeva oboqewa od ovog virusa u Vojvodini ili, kako nagla{avaju, wima nisu prijavqeni. Ina~e, od {est obolelih u Vojvodini sve osobe su le~ene bolni~ki, pet je izle~eno a jedna uzrasta preko 60 godina je preminula. ^etiri obolele osobe su bile sa teritorije Ju`noba~kog okruga, a po jedna iz Sremskog i Severnoba~kog okruga. Dve su mu{karci a ~etiri `ene. Dva pacijenta su mla|a od 30 godina, dok su preostala ~etiri preko 45 godina. Od {est pomenutih osoba u inkubacionom periodu bolesti, koji traje 15 dana, dva pacijenta bila su van Srbije i to jedan u Crnoj Gori a drugi u Gr~koj. Q. M.

BRU CO [I FTN-a VE] OD 10. SEP TEM BRA NA PRI PREM NOJ NA STA VI

Oba ve zni ~a so vi ma te ma ti ke i na crt ne geometrije Postala je tradicija da pre zvani~nog po~etka svake nove akademske godine taze upisana generacija studenata, bruco {a Fa kul te ta teh ni~ kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ve} u septembru krene na nastavu. Istina, ne po redovnom rasporedu ~asova za prvu godinu studija, ve} samo iz (mnogima najte`eg predmeta) matematike, a petodnevna pripremna nastava, po pet sati dnevno, obavezna je za svakog bruco{a, bez obzira na studijski program na koji je upisan. Ta obaveza ne}e zaobi}i ni bruco{e 2012/13, pa }e za wih na sta va star to va ti ve} 10. septembra (do 14. septembra) za studente saobra}aja, industrijskog in`ewerstva i industrijskog menaxmenta, kao i

ma{instva, dok }e wihove kolege sa svih ostalih 11 studijskih programa na ~asove i}i od 17. do 21. septembra. Prvi put ove godine FTN za svoje poletarce u nekolikim in`ewerskim strukama organizuje i obaveznu pripremnu nastavu iz nacrtne geometrije. Wu }e, tako|e podeqeni u dve grupe i u istom tra ja wu, po ha |a ti bruco{i gra|evine, arhitekture i urbanizma, geodezije i geomatike, ma{instva i saobra}aja. Svi studenti pre po~etka ovih priprema iz matematike, odnosno nacrtne geome tri je, du `ni su da ura de test, jer }e ova provera znawa biti dragocen putokaz profesorima gde su eventualne rupe u znawu svakog od bruco{a. A wih va qa po pu ni ti dok ne po~ne redovna nastava, jer su

pomenuti predmeti kamen temeqac na kojima se zidaju no-

va znawa iz tehni~kih disciplina. V. ^.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE IZ VE [TA VA O KO RUP CI JI U ZDRAV STVU

Pod mi }u je mo dok to re sa 178 evra Agencija za borbu protiv korupcije sa~inila je Izve{taj o oblicima, uzrocima i rizicima korupcije u zdravstvu. Ovaj dokument predstavqa analizu predstavki koje su fizi~ka i pravna lica uputila Agenciji, a koje se odnose na oblast zdravstva i korupcije u wemu. Agencija je po{la od rezultata istraìvawa Medija galupa prema kojem 73,6 odsto gra|ana smatra da je sektor zdravstva korumpiran i da se ovaj sektor nalazi drugi na lestvici korumpiranih sektora, kao i ~iwewnice da je prema izve{taju Nacionalnog evropskog sistema zdravstvene za{tite Srbija na posledwem mestu na listi kvaliteta zdravstva u Evropi. Taj podatak, po oceni Agencije, ukazuje na niz problema u oblasti zdravstva i kvalitet pruàwa zdravstvenih usluga. Korupcija u zdravstvu ispoqava se u razli~itim oblicima koji se mogu podvesti pod odre|ena krivi~na dela korupcije, kao {to su primawe i davawe mita, zloupotreba slu`benog poloàja i trgovina uticajem, ukazuje se u izve{taju Agencije koja je do ovog zakqu~ka do{la uz kori{}ewe podataka iz upitnika koji su dostavqeni od strane Lekarske komore Srbije i Ministarstva zdravqa - Sektor za organizaciju zdravstvene slu`be i zdravstvenu inspekciju. Pored slu~ajeva korupcije prijavqenih Agenciji u izve{taju je ukazano i na medijski propra}ene slu~ajeve korupcije u oblasti zdravstva od kojih su neki procesuirani pred drugim organima.

U izve{taju je navedeno da gra|ani Srbije u proseku za mito daju 178 evra, a oni koji su dali mito, u 70 odsto slu~ajeva to su u~inili samoinicijativno, a u 37 odsto slu~ajeva je traèn. Mito se naj~e{}e daje u novcu i u vidu poklona ili usluga. Kod nas je postala praksa, stoji u izve{taju, da se plati pa`wa i boqi tretman, brì odlazak na specijalisti~ke preglede ili prevazilaèwe problema na listama ~ekawa, kao i obavqawe operacija od strane odre|enog lekara. Prema istraìvawima, svaki peti gra|anin je platio za neophodnu zdravstvenu uslugu, a u 44 odsto slu~ajeva mito je dato lekarima. Zdravstvena inspekcija je primila 80 prijava za eventualna koruptivna dela primawa i davawa mita u zdravstvu {to Agenciju navodi na zakqu~ak da pacijenti kojima se traì novac to prijavquju u malom broju jer se boje {tetnih posledica za sebe i svo-

ju porodicu i da se ne zamera lekarima iz te ustanove jer se pribojavaju da }e imati lo{ tretman. Pored toga, saznawe o izvr{enom delu imaju samo primalac i davalac mita, koji su, prema zakonskim re{ewima, izlo`ena krivi~nom gowewu i niko od wih nema motivaciju da prijavi delo.

Prema istra`ivawima, navodi Agencija, gra|ani koji su imali iskustvo sa korupcijom te slu~ajeve naj~e{}e nisu prijavili, u 35,8 odsto slu~ajeva ispitanika smatra da je to beskorisno, 28,1 odsto na mito gleda kao na poklon u znak zahvalnosti, 20,3 odsto smatra da ne treba da prijave slu~aj jer su imali korist od usluge koja im je u~iwena. Od januara 2010. do kraja pro{le godine Agenciji je podneto 26 predstavki iz oblasti zdravstva. Predstavke su podnosila fizi~ka i pravna lica, a u nekoliko slu~ajeva one su bile anonimne. Agencija je u tri slu~aja predstavke prosledila MUP-u radi preduzimawa mera. Analize predstavki pokazuju da su oblasti u kojima se korupcija naj~e{}e ispoqava javne nabavke u zdravstvu, dopunski rad lekara, tro{ewe sredstava iz buxeta i donacija, primawe poklona, sukob interesa, liste ~ekawa, pru`awe vanstandard-

nih usluga, odnos izme|u farmaceutskih ku}a i lekara, kao i prijem u radni odnos zdravstvenih radnika. Kao slu~ajeve korupcije Agencija u svom izve{taju navodi slu~aj zloupotrebe prilikom nabavke vakcina za pandemiju sviwskog gripa 2009. godine kada je Ministarstvo zdravqa odbilo ponudu farmaceutske ku}e koja je ponudila

nog osigurawa bili na listi ~ekawa. Za ovu uslugu su pla}ali iako je obuhva}ena obaveznim zdravstvenim osigurawem jer su je lekari pru`ali u dopunskom radu, a pored toga neki pacijenti su dodatno pla}ali za boqe mesto na listi ~ekawa. Na listi slu~ajeva koji ukazuju na korupciji Agencije nalaze se i malverzacije prilikom na-

Ni jed na pra vo sna `na pre su da Po re~ima Zo ra ne Mar ko vi}, direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, nijedan od navedenih slu~ajeva korupcija u zdravstvu nije zavr{en pravosna`nom presudom {to, kako isti~e, dovodi do pove}awa indeksa percepcije o korupciji u zdravstvu. U izve{taju su date i preporuke i mere koje bi mogle dovesti do smawewa rizika od korupcije ali bi i unapredile sistem zdravstva. Tu se u prvi plan isti~e da bi polazna osnova za suzbijawe korupcije u zdravstvu bila uspostavqawe sistema na osnovu zakona koji obezbe|uje po{tovawe kriterijuma objektivnosti i odgovornosti i uvo|ewe jakih kontrolnih mehanizama. direktnu prodaju vakcina i kupila vakcine od drugog ponu|a~a plativ{i 30 odsto ve}u cenu nego u susednoj zemqi. Kao slu~aj koji ukazuje na korupciju Agencija navodi i trgovinu listama ~ekawa na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. U izve{taju se isti~e da je ovaj institut zakqu~io ugovor o rentirawu kapaciteta za zra~ewe iako postoje liste ~ekawa sa pacijentima sa obaveznim zdravstvenim osigurawem. Na osnovu ugovora sa stranom osiguravaju}om kompanijom, navodi se daqe, da imaoci polisa dobiju prioritetni status dok su imaoci dr`avnog zdravstve-

bavke citostatika na Onkolo{kom institutu u Beogradu i to u postupku nabavke citostatika kada su lekari primali mito od predstavnika farmaceutskih ku}a koje ove lekove distriburiraju da bi favorizovali nabavku i potro{wu ovih lekova. Navode se i nepravilnosti i zloupotrebe na odeqewu hemodijalize u Zdravstvenom centru Studenica u Kraqevu, korupcija u Zdravstvenom centru u U`icu od strane lekara koji su upu}ivali pacijente po ortopedska pomagala u odre|ena preduze}a koja se bave prodajom i od kojih su dobijali proviziju. Q. Ma le {e vi}

crna hronika

dnevnik

Biv{i ~lan OVK pretio tu`iocu osvetom

Ubio suprugu, }erku, pa sebe

NALOG ME\UNARODNOG SUDA U STRAZBURU

Dr`ava da isplati radnike „Zorke” Me|unarodni sud u Strazburu nalo`io je Srbiji da isplati zaostale zarade biv{im radnicima {aba~ke fabrike „Zorka - Mineralna |ubriva”, kao i nematerijalnu {tetu i sudske tro{kove od 6.200 evra. Tom sudu obratilo se 40 radnika, a sedmorica su ve} dobila novac, preneo je Radio slobodna Evropa. Po re~ima radnika koji su dobili presude, wima se duguje 10 do 15 mese~nih zarada, odnosno od 500.000 do milion dinara. Fabrika je privatizovana 2009. godine za 3,4 miliona evra. Odlukom Agencije za privatizaciju, kupac „Viktorija grupa” nije preuzela izmirewe obaveza prema biv{im radnicima koji su ve} imali izvr{ne sudske presude. (Tanjug)

Izricawe presude Gwilanskoj grupi OVK zbog zlo~ina nad Srbima i drugim nealbanskim stanovni{tvom u Gwilanu 1999. godine, zakazano je za sredu 19. septembra pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, po{to je ju~e okon~an glavni pretres, izlagawem zavr{nih re~i optu`be i odbrane. Ju~era{we su|ewe ipak je obeleìo incident, kada je prilikom izlagawa zavr{ne re~i prvooptuèni Agu{ Me mi {i zapretio osvetom zameniku tuìoca za ratne zlo~ine Mi o qu bu Vi to ro vi }u, koji zastupa optu`nicu protiv wega i ostalih pripadnika te grupe. „Osveti}u ti se, ako ne ja, onda moja deca, ako ne oni, onda moji unuci”, poru~io je Memi{i, zvani Xabiri, zameniku tuìoca. Potom je, prete}i prstom tuìocu, rekao da nikada nije izvr{io ni jedno kri-

Nedostaje

„Srbija mora da se posveti izgradwi kapaciteta za reagovawe u vanrednim situacijama, hrabrosti ne nedostaje, ali ne mo`e se samo srcem i hrabro{}u protiv rizika koji su sve ve}i i u~estaliji. Pred nama je izbor da li }emo ovako ili da li }emo kao dr`ava ulagati u preventivu a ne samo u naknadu {tete”, zakqu~io je Mari}.

Ne mawka hrabrost, ve} jo{ vatrogasaca

podr{ka mora da se poja~a po{to se mnogi od ovih po`ara ne bi razbuktali da je bilo boqeg dejstva iz vazduha u po~etnoj fazi”, objasnio je on. Mari} je upozorio i na ~iwenicu da u Srbiji nema dovoqno protivpo`arnih puteva i proseka, posebno u privatnim {umama.

Premijer Da~i} zahvalio je svima koji su u~estvovali u ga{ewu po`ara, ali je i konstatovao da je neophodno zaposliti nove vatrogasce i modernizovati opremu kako bi u budu}nosti velike {tete bile spre~ene. On je konstatovao da je u~iwen veliki napredak konstituisawem sistema reagova-

wa u slu~aju vanrednih situacija, ali da i pored toga {to je nadle`ni sektor preuzeo oko 600 qudi od Vojske, i daqe nedostaje oko 1.000 vatrogasaca. Da~i} je upozorio da Srbija raspolaè sa samo 47 vozila za ga{ewe {umskih poàra prose~ne starosti 25 godina. „Imaju}i u vidu ekonomsku krizu, ali i potrebu za postojawem specijalizovanih vatrogasnih jedinica, moramo da izna|emo mogu}nost da budemo u funkciji za{tite gra|ana, wihove imovine i javnih dobara”, rekao je Da~i}. Na sednici {taba govorio je i ministar gra|evine Ve li mir Ili} koji smatra da je za divqewe na~in na koji su se vatrogasci nosili sa poàrima, ali i zatraìo sankcije za sve koji su nemarno{}u uzrokovali poàre. On je tako zapitao ko je dozvolio bojevo ga|awe koje je prouzrokovalo {umski poàr i ko je dopustio da zbog varni~ewa na èlezni~kim {inama pet puta na istom mestu izbija poàr. „Postoje neka preduze}a koja su neodgovorna„, rekao je Ili}. Na sednici je usvojen niz mera za poboq{awe preventivnog delovawa protiv poàra na otvorenom. Zakqu~eno je i da je Sektor za vanredne situacije do kraja slede}e godine potrebno popuniti sa novih 500 qudi.

Ruski demineri vra}aju se ku}i Ruski demineri su okon~ali petogodi{wi program uklawawa mina na teritoriji Srbije, tokom kojeg su neutralisali vi{e od 11.000 eksplozivnih naprava, saop{tilo je ju~e Ministarstvo za vanredne situacije Rusije. Isti~u}i da se ruski demineri nakon zavr{enog rada u Srbiji vra}aju ku}i, u saop{tewu se navodi da su se stru~waci tog ministarstva

od 2008. godine bavili uklawawem mina, granata i kasetnih bombi preostalih nakon bombardovawa NATO u Srbiji. Prvi odred deminera po~eo je rad na teritoriji aerodroma u Ni{u, gde je ukupna povr{ina deminirawa iznosila 727.000 kvadratnih metara i prona|eno je 450 eksplozivnih naprava, ukqu~uju}i 31 kasetnu bombu.

TU@ILA[TVO TRA@I DOKAZE

Draga{ o ministrima i korupciji

500 vatrogasaca Po wegovim re~ima, problem je i to {to Srbija za ga{ewe poàra raspolaè samo sa dva helikoptera MUP-a, tri helikoptera vojske i tri poqoprivredna aviona i da postoji jo{ nekoliko helikoptera koji se mogu modifikovati za ga{ewe poàra. „Na{ problem je dejstvo iz vazduha u po~etnoj fazi poàra, i ta

vi~no delo, ali da }e to biti prvo koje }e u~initi. Ovakve pretwe Albanci zovu „besa”, i predstavqaju vrstu zakletve na osvetu. Glavni tuìlac za ratne zlo~ine Vla di mir Vuk ~e vi} rekao je u izjavi za Tanjug da se on i wegove kolege svakodnevno suo~avaju sa sli~nim pretwama, ali da je to deo wihovog posla. „Ovakve pretwe, pokazuju koliko su te{ki uslovi u kojima radimo”, kazao je tuìlac Vuk~evi}. Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Srbije tereti 17 pripadnika OVK da su od po~etka juna do kraja decembra 1999. surovo, do smrti mu~ili najmawe 80 osoba, a najmawe 34 osobe se vode kao nestale. Pored toga, kako se navodi, najmawe 153 osobe su protivpravno li{ene slobode i mu~ene, a zatim pu{tene. (Tanjug)

Privo|ewe Gwilanske grupe (arhiva)

REPUBLI^KI [TAB USVOJIO MERE ZA ZA[TITU OD VATRENE STIHIJE

[teta od poàra na otvorenom tokom jula i avgusta bila je oko 30 milona evra, a od po~etka godine oko 50 miliona evra, saop{tio je ju~e na~elnik Repubi~kog {taba za vanredne situacije Pre drag Ma ri}, podnose}i Izve{taj na vanrednoj sednici [taba. Mari} je na sednici, kojoj je predsedavao komandant [taba premijer Ivi ca Da ~i}, precizirao da je u 2012. zabeleèno 18.115 poàra na otvorenom, a gorelo je 20.238 hektara {ume, 8.549 hektara livada, 260 hektara vo}awaka i vinograda i 1.602 hektara strnih useva. On je upozorio da, zbog klimatskih promena, broj poàra na otvorenom iz godine u godinu raste. U 2007. bilo je osam velikih {umskih poàra, u 2011. - 14, a u 2012. godini 20 poàra. Mari} je kazao da je u poàrima na otvorenom ove godine poginulo 16, a povre|eno 79 osoba, a u ga{ewu je svakodnevno u~estvovalo oko 700 vatrogasaca, od ukupno 3.000, koliko ih ima u Srbiji. „Po broju vatrogasaca od nas je u regionu gora jedino Albanija. Potrebno je boqe opremawe vatrogasaca, i primiti jo{ 500 vatrogasaca u 2013. godini, {to }e ko{tati oko pet miliona evra na godi{wem nivou i tri miliona za opremawe na trogodi{wem nivou”, rekao je Mari}.

PRESUDA GWILANSKOJ GRUPI 19. SEPTEMBRA

U RITI[EVU KOD VR[CA

U Riti{evu kod Vr{ca ju~e je Pe tar B. (57) pi{toqem usmrtio suprugu Ma ri cu (49) i }erku Sa ne lu (28), a potom izvr{io samoubistvo, saop{tila je pan~eva~ka policija. Porodi~na tragedija dogodila se oko 15 sati, a motivi se utvr|uju. Uvi|aj je u toku. Petar B. je pi{toq imao u legalnom posedu, napomiwe se u saop{tewu.

subota8.septembar2012.

Tokom 2009. neutralisana je 731 eksplozivna naprava, 2010. godine 521, a 2011. demineri 294. centra za sprovo|ewe spasila~kih operacija od posebnog rizika „Lider“ pregledali su 53,9 hektara teritorije blizu Para}ina, kuda }e pro}i krak gasovoda Ju`ni tok i pritom je prona|eno 374 eksplozivnih naprava.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal saop{tilo je ju~e da im je Or han Dra ga{ izneo informacije kojima raspola`e Me|unarodni institut za bezbednost, a koje se odnose na u~e{}e biv{ih i sada{wih ministara u navodnoj korupciji i kriminalu. Me|unarodni institut za bezbed-

nost je pre sastanka u Tuìla{tvu za organizovani kriminal otkazao konferenciju za novinare, dodaje se u saop{tewu Tuìla{tva. Tuìla{tvo je saop{tilo da su, s obzirom da je Draga{ izneo samo usmene informacije, zatraèni podaci i dokazi kojima raspolaè Institut. (Fonet)

UHAP[ENO SEDMORO IZ BEOGRADA I PAN^EVA

Vrbovali `ene za prostituciju u EU Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala li{ili su slobode sedmo~lanu kriminalnu grupu osumwi~enu da je u Srbiji i Moldaviji trgovala qudima, saop{tio je MUP. Uhap{eni su, kako se navodi, Sa {a A. (42), Ne nad K. L. (36), Qu bi ca A. (33), Zo ran D. (47), svi iz Beograda, kao i Sa {a I. (39), Zo ran @. (32) i Dra gan K. (37) iz Pan~eva. „Oni su osumwi~eni da su kao pripadnici kriminalne grupe tokom juna, jula i avgusta ove godine vrbovali vi{e `enskih osoba u ciqu seksualne eksploatacije u zemqama EU”. Sumwa se da su, posledwi put, krajem avgusta na podru~ju Moldavije zavrbovali moldavsku

dràvqanku u nameri da je na ilegalan na~in prevedu na teritoriju Srbije, a potom i u zemqe EU, dodaje se u saop{tewu. Policija sumwa da je ova grupa pripremala ilegalan ulazak u Srbiju za jo{ najmawe dve devojke koje su zavrbovane na podru~ju Moldavije. U poku{aju ilegalnog prebacivawa dràvqanke Moldavije, osumwi~eni su uhap{eni na podru~ju Pan~eva, a dràvqanka Moldavije je kao potencijalna `rtva trgovine qudima zbrinuta shodno praksi postupawa sa `rtvama trgovine qudima, naveo je MUP, dodaju}i da }e osumwi~eni uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. E. D.

KOD PO@AREVCA

Udario u kamion i poginuo Jedna osoba je poginula u direktnom sudaru putni~kog i teretnog vozila, na putu Poàrevac - Veliko Gradi{te, u blizini skretawa za Breàne, saop{tila je ju~e poàreva~ka policija. Do udesa je do{lo kada je M. D. (59) upravqaju}i „{kodom” pre{ao na levu saobra}ajnu traku i direktno udario u teretno vozilo marke „man” koje se kretalo iz suprotnog pravca. Voza~ putni~kog automobila preminuo je na licu mesta, dok je voza~ teretnog vozila N.A. iz Grocke, ~ije je vozilo probilo za{titnu ogradu i prevrnulo se u obli`woj wivi, ostao nepovre|en. Udes se dogodio prekju~e oko 17.30 sati. (Tanjug)

PRIJAVE U BA^KOJ PALANCI

Kra|e bakra sa crkve Policija u Ba~koj Palanci podnela je krivi~nu prijavu protiv me{tanina Alek san dra M. (1982) zbog osnovane sumwe da je izvr{io {est krivi~nih dela na {tetu Srpske pravoslavne crkve, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu. On se tereti da je u avgustu izvr{io ~etiri krivi~na dela kra|e i dva krivi~na dela sitne kra|e, prevare i utaje, tako {to je sa crkve Svetog Jovana Krstiteqa skidao bakarne okapnice i prodavao ih, a osnovano se sumwa da je dve kra|e izvr{io zajedno sa Ne na dom J. (1992), protiv koga je, tako|e, podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, dodaje se u saop{tewu. Policija je, kako se navodi, prona{la deo ukradenih okapnica i vratila ih predstavniku Crkvene op{tine. E. D.

ZA KRA\E U TRSTENIKU

Osumwi~ena Sneàna N. Sne à ni N. (27) iz okoline Rume odre|ena je mera zadràvawe zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila vi{e krivi~nih dela te{ka kra|a, saop{tila je kru{eva~ka policija. Sumwa se da je Sneàna N. u protekla tri meseca u selima na teritoriji op{tine Trstenik, sa sau~esnicima ulazila u ku}e iz kojih su oduzimali novac i zlatni nakit. Osumwi~eni su iz porodi~nih doma}instava vi{e o{te}enih lica otu|ili ukupno 64.000 dinara, 13.000 evra, 1.000 {vajcarskih franaka i zlatan nakit u iznosu od nekoliko hiqada evra. Policijski slu`benici preduzimaju sve mere i radwe na pronalaèwu ostalih u~inilaca ovih krivi~nih dela. Osumwi~ena }e uz krivi~nu prijavu biti privedena istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kru{evcu. (Tanjug)

POSLEDWIH GODINA U VRAWU DVA UBISTVA, ORU@JE NA ULICI, TU^E BANDI I BROJNE PAQEVINE

Nova generacija kriminalaca Brojni slu~ajevi naru{avawa javnog reda i mira, uni{tavawe dràvne i imovine gra|ana, desetak paqevina automobila, vandalizam na ulicama, tu~e po kafi}ima u Vrawu, sve su ~e{}e predmet rasprave na najvi{im politi~kim forumima u gradu. Na posledwoj sednici Skup{tine grada, na Otvorenom danu za medije vrawskih socijalista, kao i na sednicama gradskih mesnih zajednica, odavno se govori o organizovanim kriminalnim grupama koje su „iznad zakona”, koje „haraju gradom” i „disciplinuju vlast i gra|ane”. Jednom od najè{}ih zagovornika borbe protiv kriminala gradona~elniku Vrawa Zo ra nu An ti }u „piromani” su lane zapalili auto, a februara ove godine i kola wegovog oca. Anti} kaè da su najve}i lokalni kriminalci i silexije odavno iza re{etaka, ali je wihov teren delovawa posledwih godinu-dve „popunila generacija novih, mladih kriminalaca èqnih dokazivawa”. „Nije tajna da u gradu postoji {est-sedam organizovanih kriminalnih grupa, ~iji su

~lanovi mladi qudi, iz socijalno ugroènog miqea, puni snage i èqe za dokazivawem. To je nova generacija kriminalaca koja seje strah na na{im ulicama i javnim mestima”, kaè Anti}. Me|utim, gradona~elnik smatra da se s tim grupama moè iza}i na kraj, isti~u}i da organi reda moraju da se pozabave wihovim „ideolozima i finansijerima”.

Naj ve }i lo kal ni kri mi nal ci i si le yi je odav no su iza re {e ta ka, ali je wi hov te ren po pu ni la ge ne ra ci ja no vih, mla dih kri mi na la ca `eq nih do ka zi va wa „Postoje u Vrawu najmawe dvojica mladih qudi koji su na krajwe sumwiv na~in do{li do ogromnog novca od vi{e miliona evra. Tim parama se najpre formiraju, a potom i finansiraju novi kriminalci i nove grupe. Za po~etak, ta dvojica moraju biti u zatvoru”,

poru~io je gradona~elnik policiji i pravosu|u. On, me|utim, priznaje da je u svim dosada{wim slu~ajevima hap{ewa dokazni postupak i{ao jako te{ko, zbog ~ega je konstatovao da je „u vrawskom pravosu|u situacija katastrofalna“. „Ta ~iwenica je kod tih kriminalaca i grupa izgradila svest da su mehanizmi dr`ave za wih slabi, da su oni ja~i od institucija sistema, te da je normalno da oni u Vrawu mogu da rade {ta ho}e, ~ak i pozori{te da zapale”, navodi on. Anti} je poru~io gra|anima Vrawa da vlast ima snagu i mehanizme da tim banditima „polomi rogove”. U posledwe tri-~etiri godine u Vrawu je bilo nekoliko slu~ajeva potezawa vatrenog oru`ja na ulici, dva ubistva, vi{e tu~a i obra~una kriminalnih bandi, zapaqeno je desetak automobila, nekoliko kafi}a i restorana, a vrhunac svega je podmetawe po`ara u diskoteci „Paladijum”. Tada je izgorela i zgrada pozori{ta „Bora Stankovi}”, stara 120 godina. (Tanjug)

SPORT

subota8.septembar2012.

„SKO TLAND HE RALD” PRED DUEL [KOT SKA–SR BI JA

[ko ti bez od bra ne, ka vez za Mi haj lo vi }a Dok selektor [kotske Krejg Livajn brine koga }e staviti u liniju pred rovitog golmana Mekgregora, „Skotland Herald„ predla`e da oko selektora Srbije Sini{e Mihajlovi}a bude postavqen kavez na stadionu. [koti se raduju oporavku prvog golmana, ali strahuju zbog osaka}ene odbrane pred me~ sa Srbima. „Kqu~ uspeha” protiv Srbije, danas od 16 ~asova na „Hempden Parku”, kako su ga nazvali mnogi {kotski analiti~ari, je golman Alan Mekgregor ose}a se boqe i verovatno }e stati me|u stative, iako je izjavio da nije sto odsto spreman. Mekgregor se povredio na prijateqskoj utakmici [kotske protiv Australije (3:1), zbog toga propustio prva dva me~a u ligi za Be{ikta{, ali je branio pro{log vikenda u pobedi crno-belih od 3:0 nad Karabuksporom. I ako ne bude mogao da ra~una na Mekgregora, selektor [kota Krejg Livajn samouveren je: - Svaki igra~ kojeg imam u sastavu vi{e je nego sposoban da obavi zadatak u uluzi startera, rekao je Livajn pred start kvalifikacija. Ipak, ova izjava vi{e se odnosi na posrnulu odbranu, za koju zbog brojnih povreda konkuri{e veliki broj igra~a bez ikakvog reprezentativnog iskustva. Dok se predvi|a Mekgregorov start na liniji, uz uzimawe lekova protiv bolova, [koti pi{u da je ve}a dilema oko toga ko }e igrati u odbrani, ispred wega. Oni su ostali bez defanzivca Seltika ^arlija Malgrua, koji je povredio Ahilovu tetivu, {to je Livajna nateralo da naknadno pozove Rikija Fostera. Ako zaigra, ovaj igra~ debitova}e za nacionalni tim u 28. godini i wegovo neiskustvo moglo bi da bude {ansa za orlove. Foster bi mogao da pokriva levi bok, jer je na desnom zacrtan Alan Haton iz Aston Vile. Levi bek kod Livajna uglavnom je Dani Foks iz Sautemptona, ali je i on povre|en. Alternativa je i naknadno pozvani Pol Dikson iz Hadersfilda. Ni Foster, ni Dikson nemaju nijedan nastup za reprezentaciju. Ni Geri Mekenzi, iz MK Donsa, tako|e nije nikada pre igrao za [kotsku.

^ar li Adam najve}a opasnost

Od defanzivaca, Livajn ne mo`e da ra~una ni na Rasela Martina i Stivena Vitakera iz Nori~a, Lija Valasa iz Renxersa, kao i Fila Bardslija iz Sanderlenda, {to upu}uje na to da }e odbrana zaista biti skrpqena u posledwi ~as. Ipak, najve}e {anse da stoje ispred Mekgregora, u tandemu {topera, imaju roviti Kristof Bera iz Vulverhemptona i Endi Vebster iz Hartsa. To }e Livajnu omogu}iti da, ina~e {topera, Gerija Koldvela iz Vigana, iskoristi kao zadweg veznog u odsustvu Darena Fle~era. Koldvelovo iskustvo trebalo bi da bude od pomo}i dvojici, na prvi pogled, „tankih” {topera. Znatno mawu dilemu Livajn ima kada planira sastav veznog reda, gde bi ispred Koldvela trebalo da zaigraju ^arli Adam i Xejms Morison, dok bi bokovi pripali Stivenu Nejsmitu i Robertu Snodgrasu. Keni Miler trebalo bi da ostane usa-

mqeni {pic u sada ve} standardnoj postavi 4-5-1. Milera ne bi trebalo da ugrozi ni gol Xordana Roudsa protiv Australije. Livajnov asistent, Piter Hjuston, najavio je da }e taktika [kota za me~ sa Srbijom verovatno izgledati ovako: napada~ki, „u lice rivalu”, diktiraju}i visok tempo. [koti `eqno i{~ekuju sudar svojih qubimaca sa ekipom Sini{e Mihajlovi}a, kojeg su doma}i mediji do~ekali u Glazgovu tekstovima o tome kako je na{ selektor osvedo~eni rasista i nacionalista. „Skotland Herald” objavio je ~lanak u kojem podse}a na burnu karijeru na{eg legendarnog fudbalera, to odakle poti~e, ko mu je otac, a ko majka i s kim se sve sukobqavao kao igra~. Preterivawu nije bilo mere, pa je tako u „lidu” teksta navedeno da bi Mihajlovi}a zbog wegovog temperamenta trebalo ograditi kavezom na Hempden parku!? (Mondo)

dnevnik MI HA J LO VI] OD GO VO RIO NA PRO ZIV KE DO MA ]I NA

Za mo li te [ko te da pe va ju i ako gu be „Najboqi igra~ im je Fle~er”, na~isto je zbunio srpski selektor {kotske novinare u Glazgovu, koji nisu znali da li se {ali ili je ozbiqan kada je kao najve}u opasnost naveo fudbalera koji ne mo`e da igra. „Rasista i nacionalista” je stigao u Glazgov i imao prvi susret s lokalnim novinarima. Priznao im je, mo`da i igraju}i se psiholo{kih igara, da je [kotska blagi favorit u odnosu na Srbiju pred po~etak me~a na Hempden Parku, a onda ih potpuno zbunio. Selektor srpske reprezentacije Sini{a Mihajlovi}, za kojeg je novinar „Scotland Heralda„ napisao da mu je mo`da potreban kavez kraj terena”, bio je krajwe opu{ten odgovaraju}i na pitawa predstavnika medija, a na ono vezano za najboqeg igra~a {kotskog tima, odgovorio je sa: - Fle~er. I zbunio prisutne, sa osmehom na licu. Jer, Daren Fle~er jeste verovatno najboqi fudbaler [kotske, ali nije igrao takmi~arski fudbal jo{ od 22. novembra pro{le godine kada je posle utakmice sa Benfikom u Ligi {ampiona (2:2), ustanovqeno da ima ~ir na crevima. Poslat je na le~ewe i nije odigrao nijednu utakmicu do kraja sezone 2012/13. Iako je bio na terenu 45 minuta u prijateqskoj utakmici Man~ester junajteda protiv Aberdina, 14. avgusta, selektor [kotske Krejg Livajn nije ga uvrstio u sastav za duele sa Srbijom i Makedonijom. O utakmici... - Bi}e veoma te{ko. Ovo je jedno od na{ih najte`ih gostovawa u grupi, rekao je Mihajlovi}, a Fle~era je pomenuo i Aleksandar Kolarov iz Man~ester sitija.

- Svesni smo da je dobro za nas {to Fle~er ne}e mo}i da igra. Jo{ jedan fudbaler iz Premijer lige, kapiten orlova i defanzivac ^elsija Branislav Ivanovi} rekao je: - Puni smo po{tovawa prema timu [kotske, ali se nadam da }emo teren napustiti bez negativnog rezultata.

Si ni {a Mi ha j lo vi}

Mihajlovi} ne krije da }e „quti” {kotski navija~i na Hempdenu biti razlog zbog kojeg }e doma}in biti blagi favorit, ali... - Boqe je igrati pred punim stadionom, rekao je Miha i dodao: - Molim vas, recite navija~ima da nastave da pevaju ~ak i ako budu primili gol... Mihajlovi} je dodao: - Na{a grupa, sa Hrvatima, Belgijancima, Makedoncima i Vel{anima veoma je izjedna~ena. [kotska ima {anse da se kvalifikuje. Ali, imamo i mi. Znamo dobro wihove igra~e i upoznati smo sa taktikom koju spremaju. Znamo i ko im je najopasniji igra~, ali znamo i gde su im mane.

SPORT

dnevnik

subota8.septembar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Fereru, do|i kod Novaka Novak \okovi} je ma k si mal nim re zul tatom savladao Huana Martina del Potra i pla si rao se u po lu fi na le grend slem turnira u Wujorku - 6:2, 7:6 (7:3), 6:4. Branilac titule i drugi nosilac danas }e se sastati sa [pancem Davidom Fererom (4), koji je u najboqem me~u ovogodi{weg US opena eliminisao Janka Tipsarevi}a. Jo{ u no}i izme|u srede i ~etvrtka, mesta u polufinalu obezbedili su Endi Marej (3) i Toma{ Berdih (6). Zanimqivo je da me|u preostalim teniserima samo Novak ima iskustvo osvajawa grend slem titule (ukupno pet), a da bi bilo kome od preostale trojice eventualni trijumf bio prvi u karijeri na najzna~ajnijim turnirima. Duel sa Del Potrom nije bio tako lak, kako mo`da sugeri{e kona~an rezultat, naro~ito u posledwa dva seta, koja su trajala 84, odnosno 63 minuta. Ipak, Novak je sa 18 vinera vi{e (43:25), pet neiznu|enih gre{aka mawe i znatno sigurnijom igrom na

Novak \okovi}

svoj servis, pokazao da je u ovom trenutku kvalitetniji igra~. Argentinac, koji je ovaj turnir osvojio 2009. godine, savladao ga je u borbi za bronzanu medaqu na Olimpijskim

igrama, ali to je bila trava... Na tvrdoj podlozi je \okovi} krupniji zalogaj. - Imali smo neke neve rovatne razmene udaraca, odigrali neke sjajne poene... Bio sam sre}an da povedem sa 2:0 u

Del Potro: Nole je ratnik Huan Martin del Potro izjavio je da nema za ~ime da `ali jer je izgubio od boqeg igra~a. Argentinac je takmi~ewe na US openu zavr{io u ~etvrtfinalu porazom od Novaka \okovi}a u tri seta. - Imao sam {ansu da osvojim drugi set, ali Nole je u principu odigrao dobro va`ne poe-

Huan Martin del Potro

ne. U taj-brejku je imao i malo sre}e u nekim poenima, pogodio je linije, mreà mu je bila naklowena, ali da biste dobili ovakve me~eve potrebna vam je i sre}a. - On je danas zasluìo, igrao je mnogo boqe od mene u preostalom delu me~a i jednostavno je danas bio preveliki zalogaj za mene. Uvek iskreni Argentinac priznao je da je \o ko vi} fa vo rit za osva ja we turnira. - On igra sve boqe svakog dana, na svakom turniru. On je favorit da osvoji turnir. Odigrao je na veoma visokom nivou tokom tri sata koliko je trajao me~, on ima sve {to je potrebno da bi dobio sve me~eve na turniru i ja mu to èlim - rekao je Del Potro. Del Potro je dodao i da ne àli jer je izgubio od boqeg igra~a. - Uvek poku{avam da se borim i veoma je te{ko kada ispred sebe imate ratnika. On je veoma dobar igra~, ima fantasti~ne fizi~ke predispozicije. Nije lako kada igrate protiv takvih stvari, Nole je ve~eras jednostavno bio boqi, a meni preostaje da nastavim da radim.

\okovi}: Imam dobre {anse da pobedim Novak \okovi} rekao je za B92 da je zadovoqan svojim izdawem u ~etvrtfinalu US opena. Branilac titule nastavio je put ka novom peharu bez izgubqenog seta pobediv{i Argentinca Del Potra 6:2, 7:6, 6:4. - Bio je zaista interesantan me~, vrlo uzbudqiv. Publika je igrala va`nu ulogu, oni su ose}ali, pogotovo u drugom setu, da je pitawe pobednika i daqe neizvesno. On je servirao za set, bio je jako blizu da izjedna~i. Ja sam odigrao odli~an gem kada je trebalo i naravno boqe je kada imate dva seta prednosti. Fizi~ka priprema, deluje{ fantasti~no? - Svi igra~i poku{avaju da se pripreme {to boqe fizi~ki i mentalno za Gren slemove. Ovo je najva`niji turnir u ovom delu godine za mene, za sve nas. Jedna nedeqa odmora bez turnira, pre po~etka US opena mi je dobro do{la da napunim baterije, da se oporavim, da poradim na nekim stvarima u svojoj igri i da u|em sve` u jako naporne dve nedeqe. Sad sam u jo{ jednom polufinalu, to me izuzetno raduje. Mislim da sam danas odigrao svoj najboqi tenis kada god je to bilo potrebno. Ja se iskreno nadam da }u nastaviti u istom ritmu. Da li si imao prilike da se vidi{ sa Jankom? - Sreo sam ga odmah nakon me ~a. Pri pre mao sam se za

svoj me~, on je bio razo~aran {to je i normalno posle takvog me~a. Re~ utehe je uvek dobrodo{la ali naàlost ne moè mnogo da se kaè, pustio sam ga da bude sam. Jako mi je ào zato {to mislim da je bio boqi igra~ na terenu, mo`da fizi~ki nije izdrào do kraja, mo`da ga je to omelo na kraju kada je mogao da dobije me~. Imao je 4:1 u petom setu ali to se de{ava u dana{wem tenisu kada igrate protiv tako upornog igra~a koji se nikada ne predaje i igra svaki poen. On je jo{ jednom dokazao za{to je jedan od najspremnijih igra~a na turu. Poraz Tipsarevi}a bi}e i motiv vi{e za \okovi}a u polufinalu. - Pa jeste. Ja motiva uvek imam na pretek, kada su Gren slemovi u pitawu. Svaki me~ poku{avam da odigram maksimalno skoncentrisano sa puno zalagawa i koga god da imam preko puta mreè èlim da pobedim. to je deo moje karijere, mog karaktera... Igra}u protiv Ferera koga jako dobro poznajem, video sam i danas kakav kvalitet ima. Fizi~ki ne mogu da o~ekujem da }u biti sveìji od wega iako je on igrao duè danas. Ja }u poku{ati da budem {to agre siv ni ji, mi slim da trebam da igram svoju igru i imam dobre {anse da pobedim zakqu~io je \okovi}.

setovima, posle toga mi je bilo lak{e da zavr{im posao - rekao je Novak. On je na me~u iskoristio ~etiri od 13 brejk {ansi, dok je Delpo imao samo tri i iskoristio jednu, upravo u najneizvesnijem, drugom setu. Imao je visoki Ju`noame rikanac veliku {ansu da osvoji taj set i izjedna~i rezultat, ali se Novak nije dao. Brejk izgubqen na po~etku (0:2) vratio je kod rezultata 4:5 i potom na 6:5 mogao ~ak da izbegne „taj-brejk”. Dvanaesti gem trajao je 17 minuta i pripao je Del Potru nakon ~ak osam izjedna~ewa i tri set lopte. Na polovini „taj-brejka” rezultat je bio nere{en, da bi \okovi} uzeo ~etiri poena zaredom i vinerom iz bekhenda za 7:2 napravio kqu~ni korak ka polufinalu. - Imao sam {ansu, ali on je igrao boqe, nije odustajao. Te{ko je kad na drugoj strani mre`e imate takvog ratnika, koji uporno odgovara na va{e najja~e oru`je (servis) izjavio je Del Potro. Tre}i set re{en je, ispostavilo se, kada je Novak ve} u prvom gemu oduzeo protivniku servis, a onda kod 1:0 i 2:1 spasio po jednu brejk loptu. Wegovo vo|stvo u nastavku me~a nije stavqeno na ozbiqniji test. Predstoje}e polufinale bi}e mu 10. uzastopno na grend slem turnirima, po~ev od Vimbldona 2010, ~ime se na „ve~noj listi” izjedna~io sa drugoplasiranim Ivanom Lendlom i Rodom Lejverom. Daleko ispred svih je Roxer Federer sa ~ak 23 vezana polufinala! \okovi} protiv Ferera vodi sa 8:5 u me|usobnim okr{ajima, od toga je 7:2 na tvrdoj podlozi, a 2:0 bez izgubqenog seta u 2012. Sastali su se u ~etvrtfinalu ovogodi{weg Australijan opena, kada je bilo 6:4, 7:6, 6:1.

Tipsarevi}: Patim, tu`an sam Janko Tipsarevi} je svestan da je propustio {ansu da se plasira u polufinale US Opena, ali i da ostvari najve}i uspeh u dosada{woj karijeri. Malo, samo malo je nedostajalo Janku Tipsarevi}u da savlada Davida Ferera u ~etvrtfinalu US Opena. Kada je u petom setu po-

Janko Tipsarevi}

veo 4:1 izgledalo je da je polufinale sasvim izvesno, ali [panac je napravio preokret, na{eg tenisera je izdala i sre}a i snaga. Posle vi{e od ~etiri sata igre, Janko je vidno iscrpqen i umoran do{ao na konferenciju za novinare. Svestan je da je igrao dobro na ovogodi{wem Otvorenom prvenstvu Amerike ali i da je propustio sjajnu priliku da napravi korak daqe od ~etvrtfinala na ovom turniru.

- Odigrali smo me~ visokog kvaliteta, bez mnogo oscilacija, osim mog lo{eg tenisa sredinom prvog seta, kada sam izgubio nekoliko gemova u nizu. Mislim da osim tog, nije bilo drugih delova duela u kojima je bilo koji od nas igrao lo{e - smatra Janko i dodaje: - Logi~no, tuàn sam posle poraza u ovakvom me~u. Te{ko je. S druge strane, obojica igramo sli~an tenis, veliki smo fajteri i ovako ne{to se i o~ekivalo. Janko nema puno zamerki za svoju partiju u ~etvrtfinalu. - Kada prevrtim me~ u glavi, mogu da kaèm da sam dobro igrao do 4:2. Ferer je bio defanzivan ali u stawu da vra}a loptu svaki put kada sam iza{ao na mreù. Imao sam i fizi~kih problema , ali nije onaj pad kriv {to sam izgubio prednost i dozvolio rivalu da se vrati u peti set. Sve u svemu, me~ je bio dobar, nekoliko poena je odlu~ilo pobednika. Ge ne ralno, dobar turnir. Idemo daqe - tu`no je konstatovao Janko Tipsarevi}.

PARAOLIMPIJADA – POLUFINALE STONOG TENISA – @ENE EKIPNO

Beba i Nada za tre}e mesto Srbija – Kina 0:3 (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

LONDON: Rezultati po partijama: Nada Mati} - Xang Bian 0:3 (-12, -6, -7), Borislava Peri}-Rankovi} - Xou Jing 0:3 (-8, -9, -4), Borislava Peri}-Rankovi} - Xan Bian 1:3 (-7, -7, 12, -3). Stonoteniserke Srbije pora`ene su od Kine u ekipnom polufinalu Paraolimpijskih igara u Londonu, u klasi 4/5, 0:3. Kineskiwe su bile prejake, iako su i Nada i Beba dobro po~ele svoje partije. Nada je prvi set izgubila na razliku, a u preostala dva dobro se dr`ala u prvom delu. Beba je svoj

- Te{ko mi je uvek kada izgubim - rekla je Beba posle me~a. Ne znam kako sam u drugom setu prve partije prokockala vo|stvo od 9:4. Verovatno je to kasnije uticalo na moju igru. Znale smo da su Kineskiwe u prednosti, te{ko je igrati sa wima, ali uvek se nadamo da mo`emo boqe. Imamo dosta vremena da se odmorimo do me~a za tre}e mesto i poku{a}emo da osvojimo prvu ekipnu medaqu za Srbiju. Na pitawe da li zna da iz Srbije sti`e velika podr{ka, Beba je rekla:

Borislava Peri}-Rankovi}, Nada Mati} i Zlatko Kesler

prvi set izgubila na 8 poena, a u drugom je vodila 9:4 i izgubila 9:11, {to je verovatno uticalo na daqi tok me~a. U svojoj drugoj partiji Peri}-Rankovi} uspela je da otkine set Xan Bian i to je bilo sve {to su na{e stonoteniserke uspele protiv prejake Kine, aktuelno olimpijskog prvaka koji je u London doputovao sa ~etiri stonoteniserke. Na{e stonoteniserke igra}e danas u 16.30 sati protiv pora`enog iz me~a Ju`na Koreja [vedska. Posle me~a na{e stonoteniserke bile su vidno deprimirane, naro~ito Borislava Peri}-Rankovi}, koja veoma te{ko podnosi poraze.

- Lepo je to ~uti, ali po pravilu svi su uz nas kada pobe|ujemo i osvajamo medaqe. Pre toga malo ko se seti nas invalida rekla je Peri} Rankovi}. Nada Mati} je istakla da je dala sve od sebe. - Kada prvi set izgubite na razliku, a vratite se u duel posle vo|stva protivnice od 9:5, onda je posle te{ko da bilo {ta u~inite, naro~ito ako naspram sebe imate Kineskiwu. Preostaje nam da se odmorimo i dobro pripremimo za bitku za medaqu, a ne bih se izja{wavala koji bi nam rival bio lak{i. Odli~ne su i [ve|anke i Korejke - rekla je Nada. Sava Savi}

NBA LIGA

Reyi Miler u Ku}i slavnih Rexi Miler pridru`i}e se svojoj sestri [eril u ko{arka{koj Ku}i slavnih. Miler }e u petak biti zvani~no predstavqen kao ~lan Ku}e slavnih, zajedno sa najtrofejnijim trenerom u istoriji NBA lige, Donom Nelsonom, kao i jednim od osniva~a kompanije Najk, Filom Najtom.Miler, nekada najboqi trojka{ NBA lige ~itavu svoju karijeru proveo je u Indijani, za koju je tokom 18 sezona prose~no postizao 18,2 poena po

utakmici. Miler je pet puta u~estvovao na Ol-star vikendu, a sa reprezentacijom SAD osvojio je zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, kao i Svetsko prvenstvo dve godine ranije u Kanadi. U Ku}u slavnih bi}e primqeni i trostruki najboqi igra~ ameri~ke kolex ko{arke Ralf Sampson i Xamal Vilks, koji je osvojio dve NCAA i ~etiri NBA titule, kao i jo{ nekoliko biv{ih ko{arka{kih radnika.

sport

subota8.septembar2012.

OLIM PI JA DA U IS TAN BU LU

Ki ne ska ~e tvrt U Istanbulu je odigrano 9. kolo jubilarne 40. {ahovske olimpijade. Obe na{e selekcije imale su blagu rejting prednost nad protivnicima {to je trebalo da pretpostavi i o~ekivane pobede. Mu{karci su igrali u, najja~em, osnovnom sastavu, dok je selektor ènske ekipe, Igor Miladinovi}, u ovom kolu, odmorio Nata{u Bojkovi} za fini{ takmi~ewa. Bila je to {ansa da se u posledwa dva kola, eventualnim pobedama, pribliìmo povoqnom plasmanu. Ali, taj posledwi korak nam je odavno nekako traqav i trapav, pa nije nikakvo ~udo da se to desilo i ovoga puta, ili, kako bi klinci na grafitu to preveli – xaba smo kre~ili, odnosno, nadali se. Borili su se na{i momci, nije da nisu, ali rezime su tri borbena remija i poraz Ivani{evi}a. Jo{ ve}i {ok doìvele su na{e dame, {to je posebno obeleèno u komentaru na sajtu Olimpijade. Posle neo~ekivane

pobede Amerikanaca nad Rusijom Kinezi su i na mu{koj olimpijadi zauzeli prvu poziciju, ba{ kao {to se i wihove koleginice od po~etka nalaze na samom vrhu u ènskoj selekciji, i tako, zajedno, od Olimpijade napravili kinesku ~etvrt. Va`niji rezultati: SAD – Rusija 2,5:1,5, Filipini – Kina 0,5:3,5, Jermenija - Nema~ka 2,5:1,5, Poqska – Azerbejxan 2:2, Ukrajina – Francuska 3:1, Holandija – Izrael 3:1, Srbija Argentina 1,5:2,5 (Ivani{evi} - Peralta 0:1, Marku{ - Flores remi, Perunovi} - Felgaer remi, Sedlak - Mareko remi), Ma|arska – Italija 3:1, Gruzija – Indija 2:2, Vijetnam – Engleska 3:1, Uzbekistan – Slovenija 2:2, Austrija - ê{ka 0:4, Brazil – Belorusija 1,5:2,5, Danska – Makedonija 2,5:1,5, itd. Plasman: 1-4. Kina, Rusija, Jermenija, SAD 15, 5-7. Ukrajina, Holandija, Argentina 14, 816. ê{ka, Azerbejxan, Ma|arska, Nema~ka, Filipini, Dan-

ska, Belorusija, Poqska, Vijetnam 13, itd. 31. Srbija 11 bodova. U narednom kolu Srbija igra sa [vajcarskom. @enska selekcija. Va`niji rezultati: Kina Francuska 3:1, Indija - Rusija 1:3, Kazahstan - Uzbekistan 2,5:1,5, SAD - Ukrajina 1:3, Bugarska - Poqska 1,5:2,5, Iran Jermenija 1:3, Gruzija - Azerbejxan 1,5:2,5, Izrael - Srbija 3:1 (Porat - Manakova 0:1, Efroimski - Stojanovi} 1:0, Klinova Raki} 1:0, [vajger - Bendera} 1:0), Ma|arska - Slovenija 2:2, Vijetnam - Nema~ka 1,5:2,5, [panija - Litvanija 3,5:0,5, Slova~ka - [vajcarska 2:2, Austrija ^e{ka 2,5:1,5, Rumunija - Filipini 2,5:1,5, itd. Plasman: 1. Kina 16, 2. Rusija 15, 3-6. Ukrajina, Kazahstan, Poqska, Jermenija 14, 7-13. Francuska, Izrael, Azerbejxan, [panija, Uzbekistan, Indija, Nema~ka 13, itd. 27. Srbija 11 bodova. U desetom kolu Srbija igra sa Kolumbijom. B. Dan ko vi}

PRI JEM @FK SPAR TAK U VLA DI VOJ VO DI NE

ô ba nu pri mi la Su bo ti ~an ke Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinka ôbanu primila je igra~ice, stru~ni {tab i rukovodstvo @FK Spartak iz Subotice, povodom wihovog plasmana u grupno takmi~ewe Lige {ampiona za ène za 2012/2013. godinu. Istaknuto je da je ovo kruna dosada{wih uspeha koje je ostvarila ova generacija nadarenih sportistkiwa, koje su pored odbrane titule prvaka nacionalnog prvenstva Prve lige za ène, osvojile i ovogodi{wi nacionalni kup. Takmi~ewe u Ligi {ampiona za ène zapo~iwu 2. oktobra utakmicom u Geteborgu u [vedskoj.

êstitaju}i mladim sportiskiwama na ostvarenim rezultatima, resorna sekretarka ôbanu je naglasila da su one primer od kojih se moè u~iti, odnosno da svojim trudom i radom potvr|uju da timski rad ne moè da ostane bez rezultata. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu kontinuirano i sistematski radi na unapre|ewu i afirmaciji ènskog sporta u Vojvodini, naglasila je ôbanu. Takmi~iti se u tako visoko rangiranom evropskom takmi~ewu predstavqa istorijski uspeh ne samo ovog ènskog tima, nego i na{eg sporta u celini, istakla je ôbanu.

dnevnik

Ku bi ca se vra }a re li ju Poqak Robert Kubica za vikend }e se vratiti takmi~ewu prvi put posle nesre}e pre godinu i po dana, po{to }e u~e-

stvovati na Ronde Gomitolo di Lana reliju. Kubica je u februaru pro{le godine do`iveo te{ke povrede

Ro bert Ku bi ca

noge, ruke i {ake na reliju, tako|e u Italiji, zbog ~ega je proveo nekoliko meseci u bolnici i tako je prekinuta wegova karijera u Formuli 1. Zbog ozbiqnosti povreda koje je do`iveo i duge rehabilitacije, Kubica jo{ uvek nije spreman za povratak u bolid, ali za povratak za volan jeste. To je pokazao pre nekoliko nedeqa, kada je imao uspe{an test fabri~ke Fijeste, sa kojom se Ford takmi~i u Svetskom reli {ampionatu. Poqski voza~ je, ina~e, najavio da postoji mogu}nost da wegova Subaru Impreca VRC ne bude spremna za reli ovog vikenda, a u slu~aju da ne bude, wegov povratak }e biti pomeren za nedequ dana, pa }e u~estvovati na San Martino di Kastorca reliju.

KUL SKI HAJ DUK VRE DAN U PA U ZI

Ot kla wa we sla bo sti êtiri kola superliga{kog prvenstva su pro{la, dakle, jedan takmi~arski ciklus, pa se ve} mogu izvesti neke ocene u~iwenog. Kada je superliga{ Hajduk iz Kule u pitawu stawe je slede}e: od 12 mogu}ih osvojena tek dva boda, dakle, bez pobede i sa samo jednim postignutim golom, ali ne iz igre ve} iz penala. Ovakvo stawe je i bilo povod za razgovor sa {efom stru~nog {taba Hajduka Veli~kom Kaplanovi}em, kojeg prvo pitamo kako „hajduci“ provode pauzu nastalu zbog obaveza reprezentacije Srbije? - Start prvenstva nije bio onakav kakav smo èleli, pa }emo pauzu koristiti za otklawawe nekih uo~enih slabosti. Odigrali smo kontrolni susret sa vojvo|anskim liga{em Srbobranom i u wemu smo priliku dali onim igra~ima koji u prva ~etiri kola nisu igrali. ( Hajduk pobedio sa 4:2, golove dali Mirosavqev dva, te Bo{kovi} i Ki{, a vaqa re|i da je za Srbobran oba gola postigao Pejovi}, igra~ kojeg je Hajduk pozajmio Srbobrancima). Danas u Crvenki igramo protiv Borca iz Bawaluke, a ono {to smo radili cele ove nedeqe jeste poku{aj da se nedostaci uo~eni u prva ~etiri kola otklone - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}.

Ono {to se u kona~nici bele`i, a to je rezultat, proizvod je onoga {to na terenu poka`u „neposredni proizvo|a~i”, fudbaleri. Kako cenite pojedina~ni u~inak u prva ~etiri kola? - Ne bih o imenima. Mi unutar kluba znamo {ta je i ko dao u prva ~etiri kola i ko su oni od kojih se vi{e o~ekivalo. Jesu pro{la ~etiri kola, jesmo imali lo{ start, i sada je za nas najbit-

velikih igra~i podnose teret. U do sada odigranim utakmicama na doma}em terenu bilo je perioda kada smo dobro stajali, ali isto tako bilo je perioda kada nismo ba{ dobro izgledali. No, ja sam ueveren da kako vreme bude odmicalo stvari }e do}i na svoje mesto – ka`e Kaplanovi}. Ve} u nekoliko navrata {ef stru~nog {taba Hajduka se poziva na strpqewe, vreme...

Jo{ dva „haj du ka” u stro ju Pred naredne prvenstvene susrete protiv Partizana i Crvene zvezde igra~ki pogon Hajduka }e biti brojniji za dva nova imena. Pravo nastupa sti~u Ivan Obrovac, vezni igra~ koji je do{ao iz kragujeva~kog Radni~kog, ba{ kao i Aleksandar Stojkovi}, tako|e vezni igra~, koji je u Kulu do{ao iz Jagodine. nije da igra~i shvate da mogu. Jedan dobar rezultat, jedna pobeda bi vratila preko potrebno samopouzdawe i ja zaista verujem u moje momke, verujem u rad koji ulaèmo i duboko verujem da }emo ve} u narednim utakmicama pokazati da smo pravi -isti~e Kaplanovi}. Nakon pauze, Kuqanima predstoje utakmice sa Partizanom i Crvenom zvezdom, za koje mnogi umeju da kaù da su najlak{e za igrawe, jer motiva je na pretek, a nema se rezultatski imperativ. - Apsolutno je tako i u tim utakmicama moèmo da sagledamo na{ karakter, kako protiv

- Jesam, ali isto tako znam da su u fudbalu stvari mnogo jednostavne: ili ima{ ili nema{ rezultat i na klupskom rukovodstvu je koliko }e imati strpqewa za sve ovo. Ja ka`em da se po{teno radi, da se momcima ukazuje gde gre{e i da te stvari poku{avamo da otklawamo. Mi imamo problema u zavr{nici, u prva ~etiri kola nismo dali gol iz igre, ali se ne mo`e re}i da nismo stvarali {anse. Dakle, bilo je prilika, a kad ima prilika bi}e i golova – rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}. \. Bo ja ni}

U PO SE TI UDRU @E WU SPORT SKIH RI BO LO VA CA „DU NAV” IZ KO VI NA

Me |u naj bo qi ma u Sr bi ji Akcija Saveza sport za sve Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu „Ukqu~i se u igru – na obalama reka i jezera“ po drugi put je ovog leta odràna u Kovinu. Takmi~ewa su odràna na terenima pored jezera [qunkara koje je i gradska plaà, a terene i samo jezero odràvaju sportski ribolovci iz ovog mesta. Bila je to prilika da porazgovaramo s predsednikom Udruèwa sportskih ribolovaca „Dunav” Ivicom Jov~i}em, ujedno i trenerom pionira i omladinaca. Sportski ribolovci iz Kovina su jedno od najpoznatijih i najboqih udruèwa u Srbiji, o ~emu svedo~e brojne titule i trofeji s doma}ih i me|unarodnih takmi~ewa. - Na{e udruèwe ima preko 550 ~lanova od toga je impozantan broj de~aka i devoj~ica {kolskog uzrasta, wih 135. Ove godine na{a deca, {kolskog uzrasta, po tri de~aka i devoj~ice, u~estvuju na svim takmi~ewima i redovno osvajaju prva mesta i bez premca su u regionu. Na{ omladinac Du{an Bogdanov izborio je drugo mesto na prvenstvu Srbije do 18 godina i time izbori mesto u reprezentaciji za nastup na Svetskom prvenstvu u Sloveniji. Srbija je osvojila tre}e mesto iza Slova~ke i Engleske. [to se na{eg udruèwa ti~e to je jedan od na{ih najve}ih uspeha. Mi postojimo od 1959. godine i jedan smo od osniva~a Sportskog ribolova~kog saveza Srbije - kaè Jov~i}. Govorite o najmla|ima, a vidim veliki brpj pehara u vitrini iz ove godine koje su osvajali i seniori.

Ivi ca Jov ~i}

- Seniorska ekipa je, do sada, u ovoj godini od {est takmi~ewa, pozivni kupovi, ubedqivo osvajala prva mesta na ~etiri takmi~ewa, u Aran|elovcu, Kragujevcu, Pan~evu i Lazarevcu. Ipak, mi veliku pa`wu posve}ujemo mladima i na{e manifestacije, koje se odr`avaju svake godine, u{le su i u turisti~ke mape Vojvodine i Srbije, kao i u program Sportskog saveza Kovina, ali i

pokrajine i Srbije. Jedna od na{ih najve}ih akcija je „Udicom protiv droge“ za decu {kolskog uzrasta i ove godine na terenima jezera [qunkara imali smo najmasovnije takmi~ewe tog uzrasta u Srbiji gde je bio ta~no 131 u~esnik. Svima je bio obezbe|en doru~ak i prigodni pokloni u vidu {tapova i ribolova~ke opreme i naravno medaqe. Primetili smo da se u kovinskom Dunavcu ure|uje vrlo moderna marina, a imate i veoma lep klupski prostor. - Zgradu smo uspeli da prevedemo na Udruèwe sportskih ribolovaca, a lokal u kojem je restoran izdajemo da bismo preìveli. To je dovoqno da izmirimo reìjske tro{kove. A {to se ti~e odlaska na pozivne kupove ili zonska takmi~ewa, prvenstva Vojvodine i Srbije snalazimo se, a radimo i neke dodatne poslove, jer na{ sport je veoma skup. Vi odràvate i prostor u Dunavcu, a brinete i o marini. Ho}e li va{ klub imati neke koristi od toga. - Trudimo se da imamo koristi od toga. Jo{ nije doneta nikakva op{tinska odluka. Sve {to se ti~e izgrdwe marine povereno je nama, od toga kako treba postaviti pontone i kako }e plovila biti privezana za wih. Verujem da }emo se izboriti da zaposlimo bar jednog ~oveka zbog odràvawa akvatorijuma, ~i{}ewa, skupqawa sme}a, jer sve to nekome treba da se plati, pa bar da tu imamo neku korist. Da se vratimo na uspeh Bogdanova. - Rezultatom ostvarenim u Sloveniji on se plasirao direktno na Svetsko pr-

Ma ri na u ko vin skom Du nav cu

venstvo u Lionu, Francuska, idu}e godine. I sada smo imali problema oko odlaska u Sloveniju. Bogdanovu je sve obezbedio Ribolova~ki savez Srbije, a za mene kao wegovog trenera morali smo da se snalazimo i mnogo su mi pomogli Sportski savez kovina i lokalna samouprava s kojima imamo odli~nu saradwu. Jer, u sportskom ribolovu, pecawe na plovak, u Sloveniji smo imali pet dana treninga i dva dana takmi~ewe. I tokom treninga videlo se da smo konkurenti za medaqe, jer smo pratili i rad drugih, a takmi~ile su se 23 ekipe. Takmi~ewa su odr`ana kod Kr{kog, izme|u tri hidroelektrane, od Rade~a do Sevnice, na Savi. Mesta su zaista prelepa, a piste fantasti~no ure|ene, {to nama u Srbiji nedostaje.

[ta vas o~ekuje u narednom periodu. - Prva ve}a manifestacija je Kup Kovina koji se odràva sutra, gde nam dolaze ekipe iz 17 gradova, po pozivu, a me|u wima }e biti i ekipa iz Srpskog Kovina iz Ma|arske, iz Rac Kelea. Mi, kao doma}ini ima}emo tri ekipe, jer zaista imamo masovnost i kvalitet, a mnogi jedva sastavqaju svoje ekipe. Takmi~ewe }e se odràti na [qunkari. Kakva su o~ekivawa. - O~ekujemo plasman koji donosi medaqu, zna~i me|u prve tri ekipe. Va`no je odraditi dobro treninge, vodu poznajemo, i va`no je znati koju vrstu ribe }emo pecati, a to moè da bude na{a prednost, kaè na kraju Ivica Jov~i}. S. Ja ko vqe vi}

SPORT

dnevnik KOM BI NO VA NI TIM VOJ VO DI NE DA NAS GOST NAN TA

Pri li ka za Vo {i nu mla dost Iako su po sle re van{ me ~a s Ra pi dom u Be ~u ne za slu è no eli mi ni sa ni iz kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e da nas u Nan tu no vu me |u na rod nu pri ja teq sku utak mi cu s isto i me nim fran cu skim dru go li ga {em. Bi }e to le pa pri li ka da se cr ve no-be li pred sta ve u {to bo qem sve tlu ta mo {wim qu bi te qi ma „naj va `ni je spo red ne stva ri na sve tu”, ko ji su, uz to, pu bli ka ko ja se ja ko do bro raz u me u fud bal i va è za jed ne od naj bo qih i naj va tre ni jih na vi ja ~a u Fran cu skoj. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} ju ~e je na put po veo ukup no 19 igra ~a, ko ji su pre ko Bu dimp{te i Pa ri za kre nu li put Nan ta. Me |u put ni ci ma ne ma pr vog ~u va ra mre è Ne ma we Su pi }a, ka pi te na Mi ro sla va Vu li }e vi }a, cen tral nih be ko va Igo ra \u ri }a i \or |a Jo ki }a, ve znih igra ~a Al ma mi ja Mo re i re (~i ji se po vra tak iz Por tu ga la o~e ku je su tra) i Mar ka Po le ta no vi }a, kao ni na pa da ~a Alek san dra Ka ta i ja i An tvi ja Ja oa. Na rav no, na ras po la ga wu tre ne ru ni su ni igra ~i ko ji ima ju re pre zen ta tiv ne oba ve ze, a to su Abu ba kar Ouma ru (Ka me run), Mi ro slav Ste va no vi} (mla da se lek ci ja BiH), Vuk Mi to {e vi} (mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je), Bo jan Na sti} (omladnska se lek -

kom bi no va nom sa sta vu, s do sta mla dih igra ~a ko ji su bu du} nost ovog klu ba. - Na {a je oba ve za da se fran c u s kim qu b i t e q i m a fud ba la pred sta vi mo u {to lep {em sve tlu i shod no bo ga toj tra di ci ji Voj vo di ne re kao je pred po la zak na put Zla to mir Za gor ~i}. - Ne do sta ja }e nam u Nan tu do sta stan dard nih pr vo ti ma ca, pa }e moj po mo} nik Zol tan Sa bo i kon di ci o ni tre ner Mi lan [o la ja osta ti u No vom Sa du ka ko bi ra di li s igra ~i ma ko ji ne pu tu ju. Uz è qu da pri k a ` e m o kva l i t et n u par ti ju, ciq nam je da na {i mla di igra ~i stek nu dra go ce no is ku stvo, ali i da vi di mo gde se tre nut no na la ze i ko li ko na wih mo è mo da ra ~u na mo. Da kle, na {a de ca do bi }e {an su i ube |en sam da }e je is ko ri sti ti. Za gor ~i} je put Nan ta po veo sle de }e fud ba le re: gol ma ne @a ku lu i Ke si }a, kao i igra ~e: Ra do ju, Bran ko vi }a, Gri na, Iva ni }a, Traj ko vi }a, [ku le ti }a, Bo jo vi }a, Spre Mogu}nost za dokazivawe: Milan ma, De le ti }a, Ka ra na, Se ku Spremo (s loptom) Fo to: F. Ba ki} li }a, A|u rua, Pa vlo vi }a, ci ja Sr bi je) i Ne ma wa Bil bi ja Smi qa ni }a, Ga }i no vi }a, Ili }a (mla da re pre zen ta ci ja BiH), pa i Ma ka ri }a. mo è mo da kon sta tu je mo ka ko }e Utak mi ca Nant - Voj vo di na No vo sa |a ni da nas za i gra ti u igra se od 15 ~a so va. A. P.

VU ^I ]EV PRO JE KAT ZA SPAS I BO QE ZVE ZDI NE DA NE

Yaji} i Ru si glav ni adu ti

No vo for mi ra na vlast sti è svu da, ~i ni sve da nam ubla ì du bo ku eko nom sku kri zu, pre ba ci je na ple }a bo ga tih. Na ro du uz hleb, ko jeg je sve ma we, tre ba i iga ra. Zbog to ga je pod pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, kao osve do ~e ni Zve zda{, za su kao ru ka ve i re {io da po mog ne, sre di sta we na Ma ra ka ni. Du go se ve} {u {ka i naj va qu je ra di aklna ak ci ja za spas Zve zde,ko ja svo jom na vi ja~ kom ar mi jom pred sta vqa za vid no bi ra~ ko te lo, pod pa tro na tom dr à ve, po li ti ke. A, za br zi po vra tak na sta re sta ze uspe ha. [ta Vu ~i }e va stra te gi ja pod ra zu me va jo{ se ne zna ta~ no, ali pr vi ko ra ci uka zu ju na è qu da ak ti vi ra Dra ga na Xa ji }a ko ji svo jim auto ri te tom, zna wem i is ku stvom tre ba da bu de ga rant za do dat na ula ga wa „Ga spro ma“... Uti sak je da su koc ki ce po br ka ne, re do sled po te za po no vo ot kri va da si stem ne funk ci o- ni {e na pro kla mo va nim pra vi li ma i za ko ni ma, ka ko de mo kra ti ja na la è u ko ju se svi, do bor be za fo te qu, za kli wu.... Kao pr vi za da tak u svom man da tu go spo din Vu ~i} na ja vio je okr {aj sa ko ru pu ci jom, u ko joj ne }e bi ti mi lo sti, ni po vla {}e nih ni „za o be |e nih“. Pa eto, Ma ra ka na je kao stvo re na, da se is pi ta ko je i ka ko is pran zio ka su, i dug po di gao do go to vo 40 mi li o na evra. Na rav no, ne sme ovo ga pu ta u „pro ce su“ da bu de za o bi |en ni Par ti zan, od no sno svi sport ski ko lek ti vi u ko ji ma po sto ji sum wa da se ne ~a sno ra di lo, da su se po je din ci obo ga ti li a lop tu do ve li do pro sja~ kog {ta pa. Ma te ri ja la imao ba{ u iz o bi qu, a po {to se ve} kre nu lo sa „Agro ban kom“ ~i je ve ze sa fud ba lom ni su ne bit ne... Kra jem ma ja u Zve zdi su po no sno oba vi li pr ve ne po sred ne iz bo re, na ko ji ma je Vla dan Lu ki}, kao je di ni pred sed ni~ ki kan di dat, do bio go to vo re fe ren dusmsku po dr {ku ~lan stva. I sa da sve to tre ba po ga zi ti, vaq da za rad pre kom po no va wa vla sti, ka ko se ~i ni u lo kal nim sre di na ma sa mo da bi se pre sli ka la “for ma ci ja“ re pu bli~ kog par la men ta. Isti na, sam Lu ki} je spre man za rad pro spe ri te ta klu ba ko ji „go ri“ da u~i ni sve, po stu pi po „na lo gu sa vr ha“, jer bez ob zi ra na ve li ki do pri nos to kom pret hod ne tri go di ne da

se klub ne uga si, ne ma re {e we za we go vo da qe spo koj ni je funk ci o ni sa we. Dra gan Xa ji} je istin ska fud bal ska le gen da ko joj je na ne ta ne prav da bru tal nim na ~i nom hap {e wa zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i pri sva ja wa ne ko li ko mi li o na evra. Dug, ~e sto op stru i san sud ski pro ces ula zi u za vr {nu fa zu. O~i gled no, u Vla di ve} zna ju da }e pre su da bi ti oslo ba |a ju }a, ma da je bi lo i po nu da za abo li ci ju. Uosta lom, da se ne o~e ku je ta kav is hod da li bi se Xa ji }u nu dio an ga `man, uz re klo bi se mol bu za po vra tak na Ma ra ka nu, jer je pro ce na da je di ni svo jom ha ri zmom mo è do pri ne ti re ne san si po sr nu log gi gat nta. I jo{ ne {to, vre me na su se pro me ni la, na ~in po slo va wa u fud ba lu ko ji je ve li ki i pr qav bi znis, ta ko |e. Na ~in na ko ji je stva ra na {am pi on ska ge ne ra ci ja iz Ba ri ja, ko ja je de lo Dra gan Xa ji }a, te {ko bi bio pri men qiv sa da. Ne ka da je bio do vo qan sa mo te le fon ski po ziv le gen dar nog le vog kri la da se an ga ù je naj bo qi ili naj per spek tiv ni ji igra~ sa pro sto ra i {i ro kog tr ì {ta ne ka da {we Ju go sla vi je. Sa da je za ta kve po du hva te, a okre nu ti su uglav nom ino stran stvu, neo p ho dan sve` no vac, ko ji Zve zda ne ma. Ono {to uspe da za ra di od la zi na sa na ci ju du go va. Xa ji} je du go van „mo der nih“ fud bal skih to ko va. Na ra va no, ni je spor no is ku stvo i è qa da po mog ne vo qe nom klu bu, iz ko jeg je oti {ao ka da su se pr vi put sa tri bi na ogla si li na vi ja ~i i to zah te va li. Du go go di {wi o~aj usled sla bih re zul ta ta i iga ra pod pa li com ~el ni ka ko ji su vo le li Zve zdu do po sled weg di na ra, ne po zna va ju }i su {ti nu i duh bi ti sa wa ovog klu ba, na met nuo je kao je di nu slam ku spa sa po vra tak Dra ga na Xa ji }a na Ma ra ka nu. Ma ko li ko bio ve li ki Xa ja na svo jim ple }i ma ne mo è sam da po ne se te ret pro {lo sti prot kan sla vom, us pe si ma ali i pro pa da wem biv {eg evrop skog i svet skog {am pi o na. Na red ni da ni po ka za }e kon kret no ka kav to pro je kat nu di Zve zdi pod pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, i ho }e li br zo bi ti vi {e hle ba i bo qih iga ra na Ma ra ka ni, ili }e sve osta ti na onoj na rod noj:ko li ko pa ra to li ko i mu zi ke... Zo ran Ran ge lov

subota8.septembar2012.

SRE TEN SRE TE NO VI] NO VI [TO PER CR NO-BE LIH

Par ti zan se ne od bi ja Do sko ra {wi ka pi ten slo ve na~ ke Olim pi je i no vi {to per Par ti za na, Sre ten Sre te no vi} re kao je da je do la zak u klub iz Hum ske bio spon tan. On je do dao da je za do vo qan {to se po sle pet go di na igra wa u ino stran stvu vra tio u srp ski fud bal. - Do la zak u Par ti zan je do {ao spon ta no. Po ziv od ta kvog klu ba se ne od bi ja. Za do vo qan sam {to sam se po sle pet go di na igra wa u ino stran stvu vra tio u srp ski fud bal re kao je Sre te no vi} agen ci ji Be ta. On je sa Par ti za nom pro {le ne de qe pot pi sao tro go di {wi ugo vor, a pri li ku da de bi tu je ima }e 15. sep tem bra na utak mi ci pe tog ko la Su per li ge Sr bi je pro tiv Haj du ka iz Ku le. - Fi zi~ ki sam spre man, od ra dio sam kom plet ne pri pre me sa Olim pi jom. Ma lo smo ra ni je po ~e li pr -

Sreten Sretenovi}

ven stvo, a i igra li smo evrop ske utak mi ce. Kon ku ren ci ja }e bi ti ja ka, Par ti zan je ve li ki klub, a do bra kon ku ren ci ja do no si bo qe par -

ti je svih nas - ka zao je ovaj 27-go di {wi ^a ~a nin. Sre te no vi} je is ta kao da o~e ku je te {ku i na por nu se zo nu, s ob zi rom da cr no-be li igra ju u Su per li gi i Ku pu Sr bi je, kao i Li gi Evro pe, gde }e bi ti u gru pi sa ita li jan skim In ter om, ru skim Ru bi nom i azer bej xan skim Nef ~i jem. - O~e ku jem te {ku i na por nu se zo nu na tri fron ta, ali i se zo nu sa tro fe ji ma. Li ga Evro pa }e bi ti ve li ki iza zov, gru pa je ve o ma ja ka. To }e bi ti no vo is ku stvo za nas, ali o~e ku jem do bre par ti je, da se do ka `e mo na evrop skoj sce ni - is ta kao je Sre te no vi}. Ka ri je ru je po ~eo u be o grad skom Ra du, oda kle je na le to 2007. go di ne pre {ao u Ben fi ku, a igrao je jo{ za poq sko Za gle bje, ru mun sku Po li teh ni ku, ru ski Ku ban i por tu gal ski Le i {o e{.

Igra ~i No vog Pa za ra u {traj ku Fud ba le ri No vog Pa za ra od bi li su da tre ni ra ju zbog ne is pla }e nih za ra da, sa zna je Be ta. Pr vo tim ci tre nut no de ve to pla si ra ne eki pe u Su per li gi Sr bi je su iz istog raz lo ga od u sta li i od po po dnev nog tre nin ga za ka za nog za pe tak, a klub im, pre ma sa zna wi ma, du gu je ~e ti ri pla te, pre mi je i de lo ve ugo vor nih ra ta za pro {lu i ovu se zo nu. Pod pred sed nik klu ba Ta rik Ima mo vi} re kao je da po sto je fi nan sij ski pro ble mi i da su oni pro u zro ko va ni lo {om fi nan sij skom si tu a ci jom u grad skoj upra vi, ali i ka zna ma ko je je no vo pa zar ski su per li ga{ do bio od Di sci plin ske ko mi si je Fud bal skog sa ve za Sr bi je. - Grad je glav ni fi nan si jer klu ba, pa se te {ka fi nan sij ka si tu a ci ja pre no si i na fud bal. Mi slim da

is ku sta va, sa istom ra do {}u ra dim, ose }am istu `e qu za po be da ma, isti bes i raz o ~a re we ka da iz gu bim - re kao je Mu ri wo. Ipak, osta vio je tro fej ni Por tu ga lac ma li pro mil na de da se ne ka da opro ba u ulo zi se lek to ra. - Mo `da, za ne ko li ko go di na, u da le koj bu du} no sti, ali

bi, na {i pro ble mi bi li ma wi da smo mo gli da ostva ri mo pro fit od ula zni ca u su sre tu sa Cr ve nom zve zdom, ali smo zbog ne za slu è ne ka zne di sci plin skih or ga na tu utak mi cu igra li pred pra znim tri bi na ma re kao je Ima mo vi}. Ima mo vi} je do dao da zbog no vo na sta le si tu a ci je ne }e bi ti do ve de no u pi ta we od i gra va we pri ja teq ske utak mi ce iz me |u No vog Pa za ra i sa ra jev skog @e qe zni ~a ra, ko ja bi tre ba lo da se od i gra u ne de qu u 17 ~a so va na no vo pa zar skom Grad skom sta di o nu. Fud bal ski klub No vi Pa zar je to kom let weg pre la znog ro ka an ga ò vao 13 no vih fud ba le ra, a ì ro ra ~un klu ba je, pre ma po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS), blo ki ran u po sled wih 367 da na.

Fa bre gas: Sa Nou Kam pa u pen zi ju

Mu ri wo: Ma, ni sam ja za se lek to ra Por tu gal ski stru~ wak od ba cu je mo gu} nost da iz klup skog pre |e u re pre zen ta tiv ni fud bal. Da li }e @o ze Mu ri wo sta ti za kor mi lo ne ke na ci o nal ne se lek ci je?! Por tu ga lac od lu~ no od go va ra da ne }e, bar u sko ri joj bu du} no sti. - Mo ram da vo dim 400 tre nin ga go di {we i 60 ili 70 utak mi ca. Po treb no je i vo -

Sesk Fa bre gas iz ja vio da è li ka ri je ru da za vr {i u Bar se lo ni i po red ot kri }a da je ne sre }an u ka ta lon skom klu bu. Da li se iz la nuo ili mu je skre nu ta pa `wa da ubla ì po sle di ce iz ja ve da je nesre}an u Barseloni, tek Sesk Fabregas se oglasio s novim otkri }em: èli karijeru da zavr{i na Nou Kampu. [panski reprezentativac (25) rekao je da nema potrebe potezati pri~u da nije zadovoqan u dresu katalonskog tima. - Cela situacija je naduvana - tvrdi Sesk Fabregas Fabregas a prenose {panski Miran sam. Radim svoj posao kao mediji.- Sre}an sam. Igram u i svako drugi u nameri da se velikom klubu ~ije boje èlim nametnem treneru. @elim da u da branim jo{ mnogo sezona. penziju odem sa Nou.

Na ni ba{ pre te rao Ru s ki pr v ak Ze n it u fi n i {u pre l a z nog ro k a je uz d r m ao Evro p u tran s fe r i m a Hul k a iz Por t a i Ak s e l a Vit s e l a @oze Muriwo

lim da bu dem sa igra ~i ma, na te re nu i u svla ~i o ni ci, sva ki dan - re kao je Mu ri wo i in ter vjuu za {pan ski As za {to je mi qa ma da le ko od re pre zen ta tiv nog fud ba la. - Do kra ja ove se zo ne na pu ni }u 50 go di na, ali i da qe se ose }am kao da sam na po ~et ku ka ri je re. I da nas, po sle svih

sa mo mo `da. Sa da ja ni sam za se l ek t o r a! Is k qu ~ i v o sam klup s ki tre n er, sto od s to svog vre me na - ka te go ri ~an je Mu ri wo, tre ner Real Ma dri da, ko ji je, svo je vre me no, bio pr vi pik za me na xe ra re pre zen ta ci je En gle ske, od no sno se lek to ra na ci o nal nog ti ma Por tu ga li je.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok BAJ MOK: Rad ni~ ki - Slo bo da (NK), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Pro le ter (BK), BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Za dru gar, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Bi le }a nin, KO VIN: Ko lo ni ja -. Rad ni~ ki (K), VR [AC: Vr {ac - Bu du} nost (SC), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - AFK. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad SI VAC: Po let - Mla dost

(BJ), NO VI SAD: Bo rac Sta ni {i}, RU MA: Pr vi maj Cr ve na zve zda, SR BO BRAN: Sr bo bran - Ba~ ka (BP), ER DE VIK: Slo ga - Ju go vi}. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me ta lac AV - Ka bel. Utak mi ca po ~i we u 16.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: Mla dost - Di na mo, Sla vi ja - Fu tog. Oba me ~a po ~i wu u 16.30 sa ti.

Nani

iz Ben f i k e, a la k o je mo g ao da do v e d e jo{ jed n o zvu~ n o ime - Na n i j a. Man ~ e s ter ju naj t ed bio je spre m an da se od r ek n e por t u g al skog dri b le r a, me |u t im, ovaj je u pre go v o r i m a us p eo da „za l e d i” ~ak i ga lant n e ~el n i k e Ze ni t a, ko j i nov c em kom p a n i j e „Ga sprom” ku p u j u go t o vo sve {to po ` e l e. - Da je Hulk tra `io osam ili 10 mi li o n a evra go d i {we, ne bi smo do ve li ni we ga. Na ni jev tran sfer pro pao je is kqu ~i vo zbog we go vih enorm nih zah te va u po gle du pla te i pre mi ja. - re kao je ge ne ral ni di rek tor Ze ni ta Mak sim Mi tro fa nov.

PRI JA TEQ SKI ME^ SU BO TI^ KOG SU PER LI GA [A

Da nas sa Zvi je zdom

Dok tra je pa u za u Su perli gi Sr bi je, fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de spre ma ju se za na sta vak. Pred no vim tre ne rom Zo ra nom Ma ri }em je de li kat na si tu a ci ja da iz vu ~e eki pu sa za ~e qa ta be le, a sem tre nin ga, za to }e mu po slu `i ti i pri ja teq ska utak mi ca. Da nas, od 13 sa ti, na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci Spar tak do ~e ku je eki pu Zvi je zde iz Gra da~ ca. N. S.

sport

subota8.septembar2012.

PRED DA NA [WI SU SRET ESTO NI JA–SR BI JA U TA LI NU

TRI NA E STI ME MO RI JAL NI TUR NIR „SLO BO DAN – ^I LE MI [KO VI]”

Iv ko vi}: Kqu~ po be de skok Kqu~ pobede u Estoniji je skok, ka`e selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi}. Srbija u Talinu danas igra odlu~uju}i me~ za plasman na EP 2013, jer u slu~aju pobede gotovo izvesno ide na {ampionat.

Du {an Iv ko vi}

U dosada{wem toku kvalifikacija na{ tim je zabele`io pet pobeda i tri poraza. U prvom me~u sa Estoncima Srbije je rutinski pobedila rezultatom 88:63. - U tri dana nas o~ekuju dva jaka me~a. Estonija ima jak doma}i teren i dva kola pre kraja ima {ansu da pro|e daqe. Igraju atipi~nu ko{arku, sa mnogo {uteva sa distance, ali nisu uvek precizni i zato moramo da igramo dobro pod ko{em i da zatvorimo {uteve iz svih uglova. Dobro smo se pripremili za taj me~ i analizirali igru ri-

Gru pa A Island - Crna Gora Estonija - Srbija Izrael - Slova~ka

(15.45) (20) (21)

1. Crna Gora 8 8 0633:557 16 2. Srbija 8 5 3682:566 13 3. Izrael 8 5 3688:595 13 4. Estonija 8 4 4600:622 12 5. Slova~ka 8 1 7583:700 9 6. Island 8 1 7593:739 9 Deseto kolo(11. septembra): Estonija - Island (18), Srbija - Izrael ( Beograd - Kombank Arena 20.30), Crna Gora - Slova~ka (20).

vala - rekao je Ivkovi} novinarima na treningu u beogradskoj hali Pionir. On je dodao da za Srbiju u Talinu zbog povreda ne}e igrati Marko Ke{eq i Ivan Pauni}. Me~ u Talinu }e po~eti u 19.00. U posledwem kolu Srbija }e igrati u utorak u 20.30 protiv Izraela u Beogradu.

Sa Izra el om u Pi o ni ru Reprezentacija Srbije igra}e posledwi me~ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u dvorani Pionir, umesto u znatno ve}oj Kombank areni. Promenu o kojoj se {u{kalo prethodnih dan-dva potvrdio je ju~e Ko{arka{ki savez Srbije. Na{a reprezentacija je pro{log meseca u Areni ugostila Crnu Goru, a bilo je planirano da se tamo igra i me~ 10. kola A grupe protiv Izraela. S obzirom na va`nost utakmice i delikatnu situaciju u pogledu plasmana na Evropsko prvenstvo, oceweno je da }e orlovi u Pioniru imati boqe preduslove da zabele`e pobedu i ostvare takmi~arski ciq.

To je dvorana u kojoj su ovog leta naj~e{}e trenirali, a uz to je poznata {irom Evrope kao vru} doma}i teren, za razliku od Arene, koju ovog puta ne bi bilo lako napuniti - kako zbog lo{ijih partija Ivkovi}evih izabranika u posledwe vreme, tako i zbog fudbalskog me~a Srbije i Velsa, koji }e se igrati iste ve~eri u okviru kvalifikacija za Mundijal 2014. KSS je saop{tio da je me~ Srbija - Izrael na rasporedu u utorak 11. septembra od 20.30 ~asova. Informacije o na~inu i terminu podele besplatnih ulaznica bi}e objavqene naknadno.

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA PR VU LI GU

Te àk po sao pred klin ka ma Posle ispadawa iz elite u Prvu ligu, odbojka{ice Vojvodine pretrpele su ogromne izmene u igra~kom kadru i sa prakti~no novom ekipom ulaze u novu sezonu. Mladi trener Vladimir Kapri{ ima pred sobom teàk zadatak da ukomponuje tim ispo~etka za velike izazove. Iz Vojvodine su oti{le Nitrovi}, Antanasijevi}, Bajat, Jovanovi}, Kla{ni}, Klisura, Rankovi} i Reqi}, a nove u crveno-belom taboru su Pilipovi}, Kalman, Babi} i prvakiwa Srbije u bi~-voleju Egi}, uz jo{ ~etiri devojke iz mla|ih kategorija, pa je zato veoma te{ko re}i koliki su dometi u Prvoj ligi. - Za sada ne moèmo da dajemo nikakve prognoze, jer je ekipa ekstremno mlada i potpuno nova, ali sam izuzetno zadovoqan ura|enim do sada. U pogonu smo

Isi do ra Egi} po ja ~a la Voj vo di nu

mesec dana i naporno radimo, ekipa je `eqna rada i dokazivawa i nadam se da }emo sezonu do~ekati maksimalno spremni. @elimo da napredujemo iz utakmice u utakmicu, da afirmi{emo {to vi{e novih devojaka i da kroz ligu vidimo {ta smo ura-

PO SLE PR VE PRI PREM NE UTAK MI CE VOJ VO DI NE NS SE ME

Sa la ti} za do vo qan

Posle uvodnog meseca, pre svega, fizi~kih priprema i veoma malo rada s loptom, odbojka{i Vojvodine NS seme imali su premijernu utakmicu s turskim liga{em BBSK Istanbulom i

Stra hi wa Br za ko vi}

{ef struke Novosa|ana Nikola Salati} zadovoqan je prikazanom igrom svojih pulena. Izgubili su crveno-beli 3:1, ali su prikazali visok nivo `eqe, rezona u igri, {to samo mo`e da ohrabruje u ovom periodu priprema.

- Radili smo veoma naporno, jo{ smo te{ki od fizi~kih priprema, pa zaista nisam o~ekivao da }emo da pru`imo tako jak otpor turskoj ekipi koja je ve} dugo u trena`nom procesu i koja je spremna za Balkanski kup. Igrali smo bez dva startna korektora, mladi Brzakovi} se solidno pokazao, a veoma sam zadovoqan prijemom servisa koji do sada nismo ni radili. Videlo se da je Roqi} ro|eni prima~ i da mnogo zna~i mladoj ekipi i moramo da radimo na tome da ga zadr`imo u na{em timu. Ove sezone Vojvodina ne}e biti razbija~ka ekipa kakva je bila pro{le sezone, ve} }emo morati vi{e pa`we da posvetimo prijemu servisa i rezonu u igri kako bismo {to vi{e olak{ali posao za dva mlada tehni~ara - rekao je Salati}. Do po~etka sezone Vojvodina NS seme odigra}e jo{ 13 utakmica. Slede}i me~ s ekipom iz Turske o~ekuje ih u ponedeqak, a planirani su me~evi u Budvi (dva s doma}inom i tri na wihovom turniru), zatim tri me~a na turniru u Kladovu i tri na Memorijalu „@arka Petrovi}a”, kao i jedan susret Superkupa Srbije (4. oktobar). M. Ri sti}

dnevnik

dili u pripremnom periodu - istakao je Kapri{. Trenirale su Novosa|anke va puta dnevno, baza je na po~etku bila na \a~kom igrali{tu i, kako isti~e trener, ura|en je veliki posao, a sada sledi period uigravawa kroz pripremne utakmice. - Sada kre}emo s prijateqskim utakmicama kako bismo na dobar pripremni period udarili finalnu glazuru i kako bismo se najboqe mogu}e uigrali pred po~etak sezone. Istina, ima do prvenstva jo{ vremena, `elimo da se poja~amo s jo{ jednim tehni~arom i prima~em servisa, a o~ekujem da }e na{a kadetska reprezentativka Vujnovi} i juniorska Gligori} maksimalno napredovati u novoj sezoni i uz jo{ nekolicinu devojaka ~initi udarne igle u na{oj igri - zakqu~io je mladi {ef struke Vojvodine Vladimir Kapri{. M. Ri sti} KUP SR BI JE NA TE RI TO RI JI VOJ VO DI NE

Fu to àn ke u In |i ji Danas i sutra se igraju me~evi prvog kola Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine u mu{koj i ènskoj konkurenciji. Igra se jedna utakmica, a doma}ini su slabijeplasirane ekipe. Najzanimqiviji me~ odigra}e odbojka{ice in|ijske Mladosti i Futoga, quti rivali iz pro{losezonskih okr{aja u Drugoj ligi iz kojih su Futoànke iza{le kao pobednice jer su na{le mesto u vi{em rangu. @e ne - da nas (pr vo ko lo) - VR[AC: Vr{ac - Ruma (17.15), IN\IJA: Mladost - Futog (18.30), su tra - VRBAS: Vrbas - Ki 0230 (14.30), SREMSKA MITROVICA: Srem tempo - Klek Srbija{ume (16), 12/13. sep tem bar - Vrbas/Ki 0230 - MD Zrewanin, Vr{ac/Ruma - NS volej tim. Polufinala se igraju 15. septembra. Mu {kar ci - da nas (pr vo ko lo) SREMSKA MITROVICA: Srem Iton - Vojvodina NS seme 2 (17.30), ZREWANIN: Proleter Mladost Ekspans (17), KOVIN: Bavani{te - In|ija (18), 12. sep tem bar - VRBAS: Vrbas - RFU (Futog) (21.30). êtvrtfinala se igraju 15. septembra, a nosioci u toj fazi takmi~ewa su Borac, Dunav volej, Novi Sad i Sloven i oni ~ekaju pobednike prvog kola. M. R.

Fi na le: Voj vo di na – Pro le ter Agro `iv

U finalu trinaestog memorijalnog turnira „Slobodan île Mi{kovi}”, danas od 19 ~asova, sasta}e se rukometa{i novosadske Vojvodine, koji brane trofej, i zrewaninskog Proletera. Za tre}e mesto snage }e odmeriti (17 ~asova) Jugovi} Unimet iz Ka}a i doma}in Crvenka. To je epilog polufinalnih me~eva. Po~etak je bio u znaku Ka}ana koji su ve} u 4. minutu imali prednost od tri gola (0:3) a dva minuta docnije jo{ ubedqivije vo|stvo (1:6), ~emu je najvi{e doprineo Bojan Perovi} sa pet odbrana, {to je primoralo trenera ]irkovi}a da u tajm autu na|e preokret. Ubrzo je bila druga slika na terenu. ^vr{}a igra u odbrani Vojvodine otupquje napade Jugovi}a, dok weni igra~i postiù zaredom ~etiri gola pa je u 12. minutu rezultat bio 5:6. Prvo izjedna~ewe golom Jo{i}a stiè u 18. minutu (9:9) a od tada sledi potpuna dominacija ]ir-

Mo me nat iz ra ni jeg du e la Voj vo di ne i Ju go vi }a

kovi}eve ekipe. Naizmeni~nim golovima Veselinova, Mitrovi}a, Jo{i}a i M. Radi{i}a Vojvodina pove}ava prednost i na odmor odlazi sa velikih devet golova.

Voj vo di na – Ju go vi} Uni met 34:24 (17:10) CR VEN KA: Sportska dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}”, gledalaca 400, sudije: Adamovi} (Crvenka) i Miskin (Sombor). Sedmerci: Vojvodina 2 (2), Jugovi} 1 (1), iskqu~ewa: Vojvodina 12, Jugovi} Unimet 10 minuta. VOJ VO DI NA: B. Radi{i}, Popov, M. Radi{i} 3, Bari{i} 1, Veselinov 6, Stjepanovi} 1, Abaxi} (12 odbrana), Stojanovi} 4 (1), L. Arseni} (2 odbrane), ^upkovi} 3 (1), Pu{ica, Jo{i} 8, Marijanac 2, Milo{evi} 2, Mitrovi} 2, Stankovi} 2, ]u}uz (2 odbrane). JU GO VI] UNI MET: Perovi} (14 odbrana), Dobrijevi}, Vrgovi}, Vasi} 3, Belo{ 2, Kankara{ 5, Radakovi}, Ili}, Vugdragovi} 4, Travar, Krsman~i} 2, Milosavqev, Suxum 2 (1), Vu}i~evi} 1, Stejin 2, Joki}, Vukovqak 3.

Cr ven ka Ja fa – Pro le ter Agro ìv 23:27 (14:12) CR VEN KA: Sportska dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca 400, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka). Sedmerci: Crvenka -, Proleter 1 (0), iskqu~ewa: Crvenka 4, Proleter 6 minuta. CR VEN KA JA FA: Vitas (6 odbrana, sedmerac), N. Ra~i} (3 odbrane), Miri} 1, Perovi} 5, Nikoli} 1, Slavuqica 2, Egi}, V. Ra~i} 1, Radowi} 2, Sunajko, @egarac 2, Gugleta 6, Pu{ica, Gruji~i} 2, Tunguz, Ivi} 1. PRO LE TER AGRO @IV: Ili} (9 odbrana), Momirov, Trnini}, M. Kneèvi} 2, V. Kneèvi} 3, Bjelica, Kova~evi} 2, âgaq, Lojani~i} 10, Stojilkovi} (2 odbrane), Kostelac 1, Doko, Ga}inovi} (1 odbrana), S. Dimitri} 3, Davidovi} 3, Gojkovi} 3.

U 40. minutu golovima Suxuma i Krsmanovi}a Jugovi} nagove{tava ozbiqniji otpor (21:17), ali je to o~ekivawe ubrzo raspr{eno jer uzastopnim golovima ûpkovi}a dva puta, Marjanca i Stojanovi}a, Vojvodina u 45. minutu otklawa svaku dilemu (25:17). U posledwih desetak minuta bilo je samo pitawe ho}e li pobeda Vojvodine biti i dvocifrena. Na to je najboqe odgovorio Jo{i} u 56. minutu golom sa igra~em mawe u svojoj ekipi (31:19). U drugom susretu dosta dugo je izgledalo da }e doma}ini biti drugi finalista. Tokom prvog poluvremena, od 13. minuta, kada su golovima Perovi}a i Guglete stekli prednost od 6:4, uspeli su da je sa~uvaju pa i pove}aju (16:13) sve do 36 minuta. Tada su Zrewaninci izjedna~ili golom Kostelca (16:16) a u 37. minutu golom V. Kneèvi}a i pre{li u vo|stvo (17:18). Od tada sve vi{e brzopletosti i nervoze u igri Crven~ana, nasuprot Zrewanincima koji uzvra}aju samopouzdawem i borbeno{}u pod komandom trenera Momira Rni}a. Dva gola Vuka Perovi}a u 45. i 48. minutu (18:19: i 19:20), ne uspevaju da zaustave razigranog protivnika pa u posledwih pet minuta oni postiù dosta lake golove i obezbe|uju zasluènu pobedu. T. Jo vo vi} i J. Ga li}

SUSRET SA SVET SKIM PR VA KOM U SA VA TEU SI NI [OM ZEQ KO VI ]EM

Tek sad ne ma sta ja wa

Sini{a Zeqkovi}, ~lan SK Vojvodina, svetski je prvak u savateu, u disciplini aso. Ovom skromnom momku iz Ka}a, koji se ve} deset godina bavi ovim borila~kim sportom, ni{ta ne pada te{ko. Skoro svakodnevno putuje na treninge u Novi Sad i wegova posve}enost savateu donela mu je i odli~ne rezultate na me|unarodnoj sceni. Trener

Si ni {a Zeq ko vi}

mu je Miroslav Oxi}, koji se jo{ uvek bori za srpsku reprezentaciju. - Ovo mi je prvo svetsko zlato u savateu - istakao je Zeqkovi}. - Mnogo sam ga `eleo i najzad ga i osvojio. Mnogo puta bio sam u finalima, ali uvek je ne{to nedostajalo da se popnem na najvi{u stepenicu pobdeni~kog postoqa. Ina~e, aso savate je polu-

kontaktni i treninzi se razlikuju od onih koji se rade u kontaktnom (kombat). Naravno i ovde ima udaraca i rukama i nogama, a dozvoqeni su i lou kikovi. Ve} od juniorskih dana na{ sagovornik je pokazao da je pred wim lepa budu}nost. Skoro da nije bilo velikog takmi~ewa s kojeg nije doneo odli~je. - Od malena sam zavoleo ovaj sport, ali nisam imao uslova da se wime bavim. Tek kada sam po{ao u srewu {kolu krenuo sam na tre nin ge kod Mi ro sla va Oxi}a. Tada sam shvatio da moram da se odreknem mnogih stvari ako ho}u da postignem ne{to u sportu. Mesec dana pred takmi~ewa nigde ne izlazim. Pripremam se maksimalno i na po~inak idem veoma rano. Organizam mora da se navikne na napore. Eto, ostvario sam i èqu da se popnem na prvu stepenicu pobedni~kog postoqa na svetskoj smotri - rekao je. Ne èli Zeqkovi} da se zadovoqi ovim uspehom. Naprotiv, ho}e titulu da brani, a u klubu ima odli~ne uslove za rad. - Bori}u se dokle god budem mo gao. Od go va ra mi ba vqe we ovim sportom. Posle treninga se boqe ose}am, a imam i veliku obavezu u ìvotu. Istina, mnogo mi smeta to {to se uspesi u borila~kom sportu, kakav je ovaj, skoro nikako ne vrednuju ni u mom Ka}u ni u Novom Sadu. Satisfakcija mi je samo to {to nas mediji proprate i izveste o na{im uspesima - naglasio je Sini{a Zeqkovi}. M. Pa vlo vi}

Her mi na Lu ka~

PRI PRE ME @EN SKE RE PRE ZEN TA CI JE U VR BA SU

û kvas iza brao naj bo qe Selektor ènske seniorske kugla{ke reprezentacije Srbije Mirko ûkvas odredio je {est kugla{ica, koje }e se od 10. do 13. septembra, okupiti na priremama u Vrbasu. Svetsko prvenstvo u pojedina~noj konkurenciji }e se odràti od 21. do 27. oktobra u poqskom mestu Lesno. ûkvas je na pripreme pozvao slede}e kugla{ice: Nevenka Jokovi}, Renata Vilov, Zorica Bara}, Livia Santo (Pionir), Marija Kresovi} – Gajin (SPC Vojvodina) i mlada Hermina Luka~ (Jedinstvo, Novi Be~ej). - Pripreme su u na{oj staroj bazi, uvek gostoqubivom kugla{kom gradu Vrbasu - rekao je ûkvas i dodao: - Jo{ jedno okupqawe planiram na nekoliko dana pre polaska u Lesno. [amionat sveta je uvek jak motiv - iskusnijima da se dokaù me|u najboqim svetskim kugla{icama, a onim mla|ima da se pokaù i steknu iskustvo - kazao je selektor.

kultura

dnevnik

subota8.septembar2012.

JU ^E U KAR LO VA^ KOJ GIM NA ZI JI PO ^E LO 41. BRAN KO VO KO LO

Ne za o bi la zan iza zov srp skog ~i ta la {tva Pod svodovima najstarije srpske gimnazije u Sremskim Karlovcima, u kojoj se od 1835. do 1841. godine {kolovao Branko Radi~evi}, ju~e je sve~ano otvoreno 41. Brankovo kolo, manifestacija posve}ena tom velikom pesniku srpskog romantizma, koja }e na vi{e mesta u Novom Sadu, Karlovcima i Stra`ilovu trajati do 17. septembra. ^ast da otvori ovaj svojevrsni festival nesvakida{we lepote i zna~aja, koji za osnovu ima poeziju, dobio je pesnik odnedavno i predsednik Matice srpske Ivan Negri{orac. U svojoj besedi o Branku Radi~evi}u i wegovoj poeziji, Negri{orac je istakao da Radi~evi}eva poezija predstavqa nezaobilazan trajni izazov za pesni~ki senzibilitet srpskog ~itala{tva. - O Branku }emo morati da promislimo i da se prema wemu odredimo kad god se zapitamo o po~ecima i o poeti~koj raznovrsnosti novijeg srpskog

pevawa i mi{qewa, a pogotovo kada se zainteresujemo za tanan lirizam i ne`nu dilemu pesni~ke re~i u kojoj se melodija i zna~ewe spajaju u nerazmrsiv pokret - rekao je izme|u ostalog Negri{orac. - Re~ je o jednom od najva`nijih magistralnih tokova srpskog pesni{tva, tokova koji su dali visoke, najvi{e estetske domete, a koje su od usmene lirike i gra`danskog pesni{tva Jovana Ka~i}a, Sime Milutinovi}a Sarajlije, preko Branka, \ure, Zmaja, Laze, potom Crwanskog, Rainca, vodile do Rai~kovi}a, Rajka Noga i drugih. Na takvoj istorijskoj poeti~koj ideji o Branku kao vesniku velike pesni~ke revolucije, na~iwena je slika razvojnih tokova srpskog pesni{tva, koja jasno odvaja, ~ak i o{tro suprodstavqa predbrankovski i brankovski period.

У част изговорене беседе, а за укупно песничко дело и допринос развоју са-

Ивану Негришорцу статуету Бранка Радичевића уручио Ненад Грујичић

УРУЧЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ”

Лауреат Селимир Радуловић На свечаности у Матици српској у Новом Саду прексиноћ је уручена награда „Теодор Павловић“ за најбољу књигу, чији је

овогодишљи лауреaт новосадски песник Селимир Радуловић. Награда му је припала за књигу песама „Под кишом суза с Пат-

моса”, коју је објавила Српска књижевна задруга. О књизи су говорили др Драган Станић, председник Матице

српске, Драгана Белеслијин, књижевни критичар, а награду су уручили Радован Влаховић, председник жирија за Награ-

ду „Теодор Павловић”, и др Мирјана Брковић, члан жирија. Лауреат је изразио захвалност што му је додељена награда којa носи име Теодора Павловића, значајног културног посленика, и надахнуто говорио стихове из књиге „Под кишом суза с Патмоса“. Награда „Теодор Павловић“ се додељује већ тринаест година у оквиру манифестације Дани Теодора Павловића у Новом Милошеву, а у сарадњи са Матицом српском, чији је први секретар, реформатор, уредник Летописа и оснивач Галерије Матице српске био Теодор Павловић. О животу и делу Теодора Павловића говорио је председник жирија и прошлогодишњи добитник награде Радован Влаховић из Новог Милошева.

Fo to: B. Lu ~i}

времене српске поезије Негришорац је јуче добио највише признање Бранковог кола, статуету Бранка Радичевића, рада вајара Јована Солдатовића, коју му је уручио директор Бранковог кола Ненад Грујичић. Na ju~era{woj sve~anosti u Karlova~koj gimnaziji, po tradiciji, u ~ast velikog pesnika nastupili su brojni dramski i muzi~ki umetnici, pesnici... To isto doga|a}e se i narednih 10 dana. Svakodnevno }e publika imati priliku da prisustvuje predstavqawu pesnika iz Antologije srpske poezije (1847-2000), koja je povodom 165-godi{wice izlaska prve kwige Branka Radi~evi}a u Be~u objavqena ovih dana u izdawu Brankovog kola, a kroz pet programa i da prati na koji na~in se ova pesni~ka institucija odnosi prema nematerijalnoj kulturnoj ba{tini, {to je tema 41. Brankovog kola. Z. Milosavqevi}

УДРУЖЕЊЕ ИЗДАВАЧА ВОЈВОДИНЕ, ЛОБИРАЈУЋИ КОД НАДЛЕЖНИХ, НАСТАВЉА БОРБУ ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ КЊИГЕ

У потрази за изгубљеном равнотежом Након прекјучерашњег састанка Удружења издавача Војводине (УИВ) са покрајинским секретаром за културу и информисање Владе Војводине, Славишом Грујићем, и има и нема разлога за задовољство, говоре они чији је примарни интерес књига. Председник Скупштине УИВ Зоран Стојановић нешто је суздржанији кад је у питању апаратура власти, док његов саборац, председник Управног одбора УИВ Зоран Колунџија, сматра да треба ићи корак по корак како би се стигло до циља. Најважније је да се поправи дисбаланс у расподели буџета намењеног за културу, који се од деведесетих на овамо константно окреће против књиге, најзначајнији је закључак и задатак поново предстојеће борбе за олакшице у бављењу не баш лукративним послом какав је издаваштво, слажу се саговорници „Дневника“. Чак и популистички гледано, Егзит и Гуча су манифестације које имају мање посетилаца од Сајма књига, а небројено више по-

број тема, некима које, као питање поштанских такси и царине, и превазилазе надлежности Владе Војводине. - Нама је значајно и тих 20 квадрата на заједничком штанду на Сајму књига, јер ни ту без сопствених улагања прошле године нисмо

Егзит или Гуча, или Сајам књига

ОСАМ КОНЦЕРАТА НА ФЕСТИВАЛУ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Царина и на каталоге

Септембарски процват „Тисиног цвета”

- Триста динара царине платио је један издавач из Новог Сада за каталог који му је послао издавач из Франкфурта. За каталог! – вајка се Зоран Стојановић у име Удружења издавача Војводине. – Је ли то добро домаћинство кад је у питању књига и наша потреба да комуницирамо са светом?

Осми фестивал камерне музике „Тисин цвет„ у Новом Кнежевцу, у оквиру којег је неколико концерата приређено током лета, прави процват очекује током овог месеца. Народна библиотека „Бранислав Нушић„ која је у сарадњи са Основном музичком школом „Нови Кнежевац„ организатор манифестације и уметнички директор фестивала, познати композитор и професор Александар С. Вујић из Београда, најављују да ће у септембру бити уприличено чак осам концерата реномираних извођача из наше земље и иностранства, а за све концерте за љубитеље музике улаз је бесплатан. У концертној сали Основне музичке школе „Нови Кнежевац„ вечерас од 19 сати је концерт београдских флаутиста Миомира и Тање Симоновића уз клавирску пратњу Ивана Вељковића. У недељу 16.септембра у варошици крај Тисе наступиће београдски квартет „Роћер„ у чијем саставу су Радмила Вардалић и Александра Дотлић (виолина), Дејан Роквић (виола) и Горан Мрђеновић (виолончело), а два дана касније 18.септембра је концерт познате пијанисткиње Рите Кинке из Новог Сада. Пијаниста Дејан Јанковић из Бања Луке овдашњим љубитељима музике представиће се 20.септембра, а 21.септембра наступају Суботичани Тамара Марковић (мецосопран), Мирна Мирков Стес (клавир) и Виктор Јускан (гитара). Трио „Фантастикус„ из Бања Луке гостује 27.септебра у чијем саставу су Соња Војводић (виолина), Лидија Паулин (виолончело) и Дејан Јанковић (клавир), а 28 септембар резервисан је за наступ гитариста Дениса Палоша из Сенте и Петра Поповића из Новог Сада. Завршетак овогодишњег фестивала „Тисин цвет„ је 28.септембра када ће музицирати гости из Будимпеште Чаба Онцаи (виолончело) и Жужана Хомор (клавир). Покровитељ фестивала је општине Нови Кнежевац, уз финансијску подршку Министарства

дршке од републичког до локалног нивоа управљања. Док се за књигу на покрајинском нивоу издваја до 15 милиона динара, толиким субвенцијама не желе ни да се хвале у овом тренутку крупнији играчи у очима надлежних администратора. - То је зато што се од 2000. године у тим структурама никад није појавио интелектуалац од интегритета – рећи ће Стојановић. – Па ја ни не знам ко је тај Славиша Грујић, као што не знам ни многе пре њега, као што сам за оне који су често били у републичкој влади знао да су глумци. Нешто умеренији био је Колунџија, који нам је предочио да је Грујић био предусретљив, успостављајући уредан, људски однос са представницима војвођанских издавача који су забринути за велики

манистике, награђују најбоље преводе и гледају да библиотеке буду што снабдевеније новим насловима. Образац који је Србија потпуно заборавила. - Шта ће нам библиотеке, ако у њима нема књига?! – пита се Колунџија. – У Војводни се одржава

имали места – каже Колунџија за Грујићеву пронто руку подршке. - Сајам књига је препуштен сам себи, односно издавачима који све самофинансирају, да би се касније сав профит слио у буџет Града Београда – надовезује се Стојановић, који је мишљења да је одлика пропалих економија политика да се од свих узме колико год се може, не би ли држава профитирала. За то је посебно упадљива илустрација да су поштанске таксе колико и вредност књига, а да царина тражећи фактуре на бесплатне примерке практично приморава издаваче да ангажују шпедиције како би увезли књиге, најчешће оне за читање, за пуку информацију шта се дешава на страном тржишту. А на „страном тржишту“ државе субвенционишу сваку књигу из ху-

33.000 квадратних метара библиотека, а откупи свега 3,4 одсто нових књига. Па, то вам је као да имате најмоћнији ауто, а горива само до оближњег села! Ми имамо огранке библиотека у које 20 година није ушла нова књига. У школама је, наводи Колунџија, још горе. Почетком деведесетих смо, каже он, имали мањак од четири милиона књига, а минус се годишње повећавао и за 600.000 наслова. Ипак, радује га да су у свим већим странкама још раније, на састанцима са удружењем издавача и књижара Србије, показали интерес да њихове посланичке групе при свом раду у Скупштини Србије обрате пажњу на расподелу буџета и непримерену запостављеност књиге у односу на филм, или позориште. Из кабинета покрајинском секретара за културу и информисање, поводом састанка са представницима Удружења издавача Војводине, саопштено је да је подршка књизи, њеним издавачима и култури читања веома важна и да ће се наведени проблеми постепено решавати. И. Бурић

НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА КУЛТУРУ

Нови председник Душко Паунковић

Детаљ с плаката

културе Србије, Покрајинског секретаријата за културу и информисање АП Војводине и ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија. М. Митровић

На Десетој редовној седници Националног савета за културу за новог председника тог тела изабран је преводилац Душко Паунковић, а чланови Савета сагласили су се, поводом информација о могућем укидању Завода за проучавање културног развитка, да он као установа од великог културног значаја за Републику Србију треба да настави са радом. Паунковић је једногласно изабран за новог председника на предлог Душана Оташевића, који је вршио ту функцију од септембра 2011. до септембра 2012, али се из личних разлога повукао с положаја по истеку једногодишњег мандата, предвиђеног По-

словником о раду Националног савета за културу, саопштио је Савет. На дневном реду Десете редовне седнице Савета били су и расправа о годишњем извештају о раду Савета, који Савет подноси Народној скупштини и информација о стању у заштити културног наслеђа. Два члана Савета поднела су оставку на чланство у Савету: Мухедин Фијуљанин, који због именовања на положај државног секретара у Министарству просвете, науке и технолошког развоја не може више да обавља дужност члана Савета и Гордана Комад Арсенијевић, која је онемогућена да учествује у раду Савета због повећаног обима професионалних обавеза.

svet

subota8.septembar2012.

OBAMA ZVANI^NO PRIHVATIO NOMINACIJU ZA DRUGI MANDAT

UKrAtKO

Moj put je te`ak, ali done}e rezultate

Pao ma li avion RIM: Dve osobe su poginule kada se jedan mali avion sru{io na automobilsku garaù na periferiji Rima, nakon ~ega je izbio poàr. Portparolka rimske vatrogasne slu`be Simona Powant rekla je da je vatra zahvatila oko 30 automobila u garaì, koja se nalazi nedaleko od rimskog aerodroma âmpino. U garaì su se nalazila vozila koja je policija zaplenila. Powant je rekla da je avion cesna leteo od Montikjarija, nedaleko od Bre{e, ka malom rimskom aerodromu Urbe. Vatrogasci, koji su izvukli tela dvoje poginulih iz letelice, lokalizovali su poàr.

No vi na ru ro bi ja HA NOJ: Vijetnamski novinar koji je tajnom istragom razotkrio korupciju u redovima policije osu|en je na ~etiri godine zatvora zbog davawa mita, preneli su mediji. Hoang Kuong, no vi nar li sta „Tuoi Tre”, osu|en je zbog podmi}ivawa policajca sa 710 dolara kako bi mu bio vra}en zapleweni bicikl. Kuong je podmitio policajca u okviru pripreme teksta o korupciji u redovima policije i o tome je kasnije napisao dva ~lanka objavqena u listu Tuoi Tre. Na istom su|ewu policijski slu`benik koji je primio mito je osu|en na pet godina zatvora. Po podacima organizacije Reporteri bez granica, u Vijetnamu je trenutno pet novinara i 19 blogera u zatvoru, pod razli~itim optu`bama.

[ARLOT: Ameri~ki predsednik Barak Obama, koji je zvani~no prihvatio nominaciju za predsednika na novembarskim izborima, poru~io je da se bira~i u SAD nalaze pred dva razli~ita puta, od kojih }e wegov put biti te`ak, ali }e dovesti do ekonomske obnove zemqe. U govoru na konvenciji Demokratske partije u [arlotu, koji su prenosile sve ameri~ke televizije sa nacionalnom frekvencijom, Obama je istakao da on i republikanski predsedni~ki kandidat Mit Romni imaju fundamentalno razli~ite poglede na budu}nost Amerike. „Ne}u vam re}i da je put koji nudim lak i brz. Nikada to nisam ni govorio i vi me niste ni izabrali da bih vam govorio ono {to `elite da ~ujete, ve} da bih vam kazao istinu. Bi}e potrebno vi{e od samo nekoliko godina da se popravi stawe ameri~ke ekonomije”, kazao je kandidat demokrata. Kao ciqeve koje je postavio pred sebe u slu~aju da bude izabran u jo{ jednom mandatu,

Se ri ja po tre sa, 50 mr tvih PE KING: Najmawe 50 osoba su poginulo,150 povre|eno, a oko 20.000 ku}a je poru{eno kada je serija zemqotresa pogodila jugozapad Kine. Najsna`niji zemqotres, ja~ine 5,7 stepeni po Rihteru, dogodio se u 11 sati po lokalnom vremenu na granici provincija Junan i Guizu, na dubini od 14 kilometara, saop{tio je Centar za nadzor zemqotresa, navode}i da je najte`e pogo|ena provincija Junan. Vi{e desetina hiqada qudi moralo je da napusti svoje domove, ja-

vila je kineska novinska agencija Sinhua. Spasila~ke slu`be odmah su se uputile na podru~ja pogo|ena zemqotresima, a vlasti su poslale {atore i prekriva~e stanovni{tvu. „[etao sam ulicom kada sam osetio da se zemqa pod nogama trese. Qudi su po~eli da jure van zgrada, vri{te}i”, naveo je jedan Kinez preko socijalne mre`e „Sina Veibo”, prenosi AFP. Nakon najja~eg potresa usledio je niz naknadnih, koji su bili slabiji, ali su se osetili i u susednoj provinciji Sihuan.

Princ Ha ri po slat u Av ga ni stan

Porodica Obama na konvenciji demokrata

Tokom konvencije demokrata, na Tviteru je poslato devet miliona poruka ~ija je tema bio skup u [arlotu. „Va{ington post” ocewuje da Obamino obra}awe ne}e biti upam}eno kao istorijski govor, ali ni kao kolosalni proma{aj. „Vi{e je delovao kao govor radnog stvaraoca, nego {to je imao inspirativni karakter”, navodi va{ingtonski dnevnik. Saradnik i analiti~ar „Foks wuza” ^arls Krothamer ocenio je Obamin govor kao jedno od „najpraznijih obra}awa na konvencijama” koje on pamti. „Zapawen sam, on je ~ovek koji je imao odli~ne govore ranije. Ovo je bio ravan govor bez ikakve sadr`ine„, smatra „Foksov” analiti~ar. Mediji prenose i da je Obama tokom govora deset puta vi{e od Romnija upotrebio re~ porezi, kao i da je vi{e pa`we posvetio temi nacionalne bezbednosti SAD i u~e{}u Amerike u ratnim operacijama u svetu, dok je kandidat republikanaca vi{e govorio o otvarawu novih radnih mesta. Obama je naveo smawewe fakultetskih {kolarina za 50 odsto u narednih deset godina i otvarawe novih milion radnih mesta u proizvodwi.

sednik, pomenuv{i temu ameri~kih vojnika koji se nalaze u Avganistanu. „Znam {ta zna~i slawe mladih Amerikanaca u borbu, kao i {ta zna~i kada se roditeqima ne vrate sinovi i }erke koji su tamo. Delim wihovu bol”, kazao je Obama. Mediji su podsetili da se republikanski kandidat Mit

KINA

veLIKA BrItANIJA

Devet miliona poruka

U ofan zi vi 19 mr tvih AN KA RA: Najmawe 18 pripadnika Kurdistanske radni~ke partije i jedan turski vojnik ubijeni su u ofanzivi vojske na jugo-istoku zemqe, saop{tili su turski vojni izvori Operacija vojske protiv pobuwenika po~ela je u sredu, po{to je 10 turskih vojnika i dvadesetak pobuwenika ubijeno u nedequ u provinciji [irnak, gde je jedna jedinica KRPa na pa la je dan bez bed no sni centar. Kurdski pobuwenici su ovog leta intenzivirali napade na turske bezbednosne snage u jugo-isto~nom delu Turske, ve}in ski na se qe nom Kur di ma. Kako navodi agencija Frans pres, tenzije su poja~ane u trenutku kada Ankara optuùje Si ri ju da po dr à va kurd ske pobuwenike, sa ciqem da oslabi Tursku, koja podràva sirijske pobuwenike.

Ciq kandidata demokrata na predstoje}im izborima predstavqa duplirawe ameri~kog izvoza do kraja 2014. godine i duplo mawi uvoz nafte do 2020. godine. Obama je u govoru vi{e puta istakao da sve zavisi od bira~a, pozvav{i svoje pristalice da masovno iza|u na birali{ta 6. novembra. „Gra|ani Amerike mogu

dnevnik

da budu uvereni da }emo zavr{iti ono {to smo zapo~eli pre ~etiri godine”, kazao je Obama. On je rekao da sada nije samo kandidat, kao pre ~etiri godine, ve} i pred-

Romni tokom pro{lonedeqnog govora na konvenciji svoje stranke nije obratio ratnim vojnim veteranima. Obama je tokom govora pomenuo i gej populacije i pitawe abortusa, kazav{i da neki politi~ari u Va{ingtonu èle da „odre|uju ko sa kim moè da se ven~a”, kao {to ènama èle da nametnu kako da se pona{aju u vezi kontraceptivnih sredstava. On je svoj govor zakqu~io re~ima da su demokrate mo`da izabrale teì put, ali da to zna~i da niko na tom putu, ko posrne, ne}e biti ostavqen i svi }e zajedno i}i napred. Na kraju su mu se na bini pridruìle supruga Mi{el i }erke Malija i Sa{a. Isto je bilo i prilikom republikanske konvencije, na kojoj se Romni pojavio sa suprugom En i svojim sinovima.

Vra }a se po ve re we u EU BRI SEL: Gra|ani EU po~eli su da vra}aju izgubqeno poverewe u institucije EU, pokazuje najnovija anketa glavne evropske agencije za ispitivawe javnog mwewa. ^etrdeset odsto Evropqana danas ima povoqno mi{qewe o EU, dok je u novembru pro{le godine taj procenat jedva prelazio 30 odsto, navodi se u saop{tewu „Evrobarometra”. Istovremeno, procenat gra|ana koji smatraju da je EU „dobra stvar” porastao je u istom priodu sa 47 na 50 odsto, utvrdila je agencija. Istra`ivawe, koje je obuhvatilo vi{e od 26.000 ispitanika iz 27

zemaqa ~lanica, pokazalo je da gra|ani imaju najvi{e poverewa u Evropski parlament, dok je znatno mawi broj povoqno ocenio rad Evropske komisije i Saveta. Me|utim, vi{e od polovine Evropqana (54 odsto) jo{ smatra smatra da wihov glas nema uticaja na politiku koja se vodi u Briselu, {to potvr|uje tezu o „demokratskom deficitu” EU. Gra|ani su, sem toga, ocenili da bi glavni prioritet EU u narednom periodu trebalo da bude otvarawe novih radnih mesta.

LON DON: Samo dve nedeqe posle afere sa goli{avim fotografijama, princ Hari raspore|en je u ~etvromese~nu misiju u okviru me|unarodnih snaga u Avganistanu. Britansko ministarstvo odbrane saop{tilo je da je princ Hari, koji je pilot helikoptera „apa~”, doputovao u ~etvrtak uve~e u glavnu britansku bazu u Avganistanu, Kamp „Bastion”, u provinciji Helmand. Ovo je drugi odlazak u Avganistan 27-godi{weg princa od Velsa, koji je posle deset nedeqa borbenih misija u provinciji Helmand izme|u 2007. i 2008. godine povu~en nakon {to su mediji otkrili wegov tajni anga`man. Kapetan od Velsa, kako ga zovu u britanskoj vojsci, u Avganistanu }e u~estvovati u borbenim misijama protiv talibana. Princ Hari je tre}i u nizu prestolonaslednika, a prvi je pripadnik kraqevske porodice koji u~estvuje u borbama otkad je wegov stric, mla|i sin Elizabete II princ Endrju u~estvovao u Foklandskom ratu.

Princ Hari, koji }e slede}e sedmice napuniti 28 godina, poloìo je za pilota helikoptera „apa~” u februaru, posle 18 meseci obuke u Britaniji i SAD. Prema procenama britanskog ministarstva odbrane, opasnost kojoj su izloène posade „apa~a” ozna~ena je kao „niska”. „Apa~i” su predvi|eni za pra}ewe i uni{tavawe trenkova i opremqeni su raketama, projektilima i mitraqezima. Bi-Bi-Si pi{e da }e princ Hari u Avganistanu biti sme{ten sa ostalim vojnicima, u vojnim barakama. U kampu postoji bar koji ne sluì alkoholna pi}a - koja su zabrawena u celoj vojnoj bazi, cigaret-bar i restoran. Od zabave, postoji stoni fudbal, bilijar i razne video igre. Posle Olimpijskih igara u Londonu, princ Hari je letos otputovao u Las Vegas, a krajem avgusta internet je bio preplavqen fotografijama sa tog putovawa - na kojima, u hotelskoj sobi, sa golom devojkom pozira nag prestolonaslednik.

LIBIJA

Osam kan di da ta za pre mi je ra TRI PO LI: Libijski parlament je imenovao osam kandidata za premijera, a me|u wima se nalaze i sekularni politi~ar koji je obavqao tu funkciju tokom borbe protiv Moamera Gadafija, kao i jedan ~lan Muslimanske bra}e. Me|u glavnim kandidatima je Mahmud Xibril, koji je bio visoki zvani~nik i ekonomista za vreme Gadafijeve vlasti dok se pro{le godine nije pridru`io pobuwenicima i skoro osam meseci je bio ratni premijer. Xibril je i lider liberalne koalicije Alijansa nacionalnih snaga koja je osvojila najvi{e poslani~kih mesta u paralmentu na prvim slobodnim izborima u Libiji posle nekoliko decenija.

Drugi kandidat je Mustafa Abu-[akur, koji trenutno obavqa funkciju zamenika prelaznog premijera Abdurahima el-Keiba. On ima veze sa islaimist~kom grupom Muslimanska bra}a, ali tvrdi da je nezavisan kandidat. Godinama je ìveo u egzilu u SAD zbog toga {to je bio protiv Gadafijevog reìma, navodi AP. Jedan od kanidata sa najve}im izgledima da budu izabrani je i Avad el-Barasi koga podràva partija Pravda i izgradwa, glavna politi~ka ruka Muslimanske bra}e. On trenutno obavqa funkciju ministra energetike. Kandidati }e parlamentu predstaviti svoje platforme slede}e nedeqe uo~i glasawa koje je zakazano za 13. septembar.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VAC LAV KLA US ^e{ki predsednik Vaclav Klaus izjavio je da je razo~aran Zapadom jer se dana{wa Evropa i Zapad uop{te vra}aju u socijalizam i dru{tvo kojim upravqa dr`ava. Kao najva`nije pretwe za liberalnu demokkratiju su gubitak tradicionalnih vrednosti, populizam i demagogija demokratskih politi~ara, sve ve}a mo} sudova, nevladinih organizacija i medija. „Za mene dana{wi svet predstavqa razo~arawe”.

RIM [A MA SIH Pakistanski sud odobrio je pu{tawe na slobodu uz kauciju hri{}anske devoj~ice koja je la`no optu`ena za bogohuqewe nakon {to je spalila papire sa stihovima Kurana. Sudija je precizirao da je odobreno pu{tawe na slobodu Rim{e Masih uz isplatu dve rate kaucije od po 5.200 ameri~kih dolara. Borci za qudska prava su se usprotivili zatvarawu devoj~ice.

HAJNC [A DEN Pojedini austrijski gradona~elnici li~no su se angaòvali da spre~e proterivawa stranaca kojima bi bile razdvojene porodice. Gradona~elnik Salcburga Hajnc [aden i javno se zaloìo da se wegove kolege {irom Austrije vi{e angaùju po ovom pitawu. Smatra da su trenutno op{tinske vlasti, koje su nadle`ne za ova pitawa, previ{e vezane za odluke Direkcije za bezbednost.

Sva |a bra }e oko nov ca me |u mo ti vi ma zlo ~i na PA RIZ: Francuska policija istraùje da li je sukob bra}e oko novca mogao da bude motiv ubistva tro~lane britanske porodice, ~ija tela su otkrivena pre dva dana u u automobilu u blizini jezera Ansi, u francuskim Alpima. „Izgleda da je postojao spor bra}e oko novca. îni se da je sad re~ o verodostojnoj informaciji, koju smo dobili od britanske policije”, rekao je tuìlac Erik Mejo u izjavi Frans presu. „Brat }e biti detaqno ispitan. Svaki trag mora biti pedantno ispitan”, ukazao je francuski tuìlac. On je upozorio da, ipak, ne treba izvla~iti preurawene zakqu~ke jer je, kako je ocenio, te{ko i zamisliti da je porodi~na

sva|a oko novca mogla da preraste u ~etvorostruko ubistvo. Izvor iz francuske policije preneo je da je brat ubijenog Britanca ira~kog porekla Saada alHilija (50) u ~etvrtak sam oti{ao u britansku policiju kako bi dokazao da je nevin i da bi sara|ivao tokom istrage. Tu`ilac Mejo je naveo da su se ju~e o~ekivali rezultati obdukcije tela, dok }e DNK uzorci iz Britanije sti}i danas. Tela Hilija, wegove supruge i ta{te prona|ena su u automobilu na parkingu u blizini jezera Ansi, dok je Hilijeva sedmogodi{wa }erka sa te{kim povredama zbrinuta u bolnici i nalazi se u komi, a ~etvorogodi{wa }erka, koja se

Istraga na mestu zlo~ina

krila osam sati ispod tela mrtve majke, ostala je nepovre|ena. Nedaleko od automobila prona|eno je i be`ivotno telo bicikliste Silvana Molijea, za koga se veruje da se slu~ajno zatekao na mestu zlo~ina. On je radio u obli`woj nuklearnoj kompaniji i otac je troje dece. Iskaz mla|e }erke Zene mogao bi da bude od kqu~nog zna~aja za istragu, ali kako navodi Mejo, razgovori sa wom do sada nisu doneli nikakav pomak.

„Zena nije u stawu da nam pruì bilo kakvu pomo} u istrazi, ona je ponovo pro{le no}i ispitana, ali nije puno toga rekla. Moramo da budemo izuzetno pa`qivi sa izjavama koje nam daje mala devoj~ica koja je doìvela traumu”, rekao je tuìlac. On je preneo da je starija }erka ponovo operisana i da joj se sada boqe. Susedi porodice Hili su policiji preneli da je Hili bio inèwer, da je wegova supruga imala ira~ki, a ta{ta {vedski paso{.

BALkAn

dnevnik

UPO ZO RE WE DI REK TO RA @U PA NIJ SKOG ZA VO DA ZA JAV NO ZDRA VQE U SLA VON SKOM BRO DU

Pa ci jent obo leo od gro zni ce „za pad nog Ni la” za ra `en u Voj vo di ni

ZA GREB: Prvi pacijent verovatno oboleo od groznice „zapadnog Nila„ u Hrvatskoj, 65godi{wak koji je hospitalizovan u Slavonskom Brodu, boravio je tokom jula u Vojvodini. Zbog ovog slu~aja bolesti ministar zdravqa Rajko Ostoji} najavio je da }e organizovati {tab svih `upanija u Slavoniji, a naro~ito uz reke Dunav i Savu. Direktor `upanijskog zavoda za javno zdravqe u Slavonskom Brodu Ante Cvitkovi} izjavio je da se radi „o pacijentu koji je boravio u Vojvodini, u Ba~koj, krajem jula”. Pacijent je u Op{tu bolnicu u Slavonskom Brodu primqen po~et-

kom avgusta, u te{kom stawu s upalom mozga i mo`dane opne, a sada je u stabilnom stawu. Rezultati prvih analiza ukazali su na verovatnu infekciju virusom „zapadnog Nila„, koju je jo{ potrebno dodatno potvrditi testovima u referentnoj laboratoriji. Na infekciju virusom posumwalo se na temequ klini~ke slike meningoencefalitisa i zbog wegovog boravka u Srbiji, saop{teno je iz Hrvatskog zavoda za javno zdravqe (HZJZ). Epidemiolog Tatjana Nemet Bla`i} iz HZJZ isti~e da ne treba biti ni straha niti

panike, jer se bolest prenosi putem uboda zaraènog komarca, ali ne s ~oveka na ~oveka. U 80 odsto slu~ajeva infekcija prolazi bez simptoma, dok se u 20 odsto slu~ajeva razvije bolest s blagim simptomima sli~nim nazebu ili gripu. Retko se moè razviti teà bolest s simptomima meningoencefalitisa, upale mo`dane opne i mozga. Rizi~ne grupe su starija lica i lica s o{te}enim imunitetom. Do pojave prvog slu~aja groznice, virus je u Hrvatskoj detektovan kod {est kowa u Slavoniji iz gazdinstava du` Dunava.

PRI HVA ]E NA TU @BA SR BA U AME RI CI

„Olu ja” i pro gon idu pred sud u î ka gu Î KA GO: Sud u îkagu prihvatio je tu`bu koju su protiv protiv ameri~ke kompanije Mi li tary Pro fes si o nal Re so ur ces Inc. (MPRI) podnele srpske organizacije u SAD „@rtve genocida u Krajini” i „Srpski kraji{ki sabor”, pi{e „Slobodna Dalmacija”. Srbi u Americi tuè MPRI za u~e{}e u genocidu i progonu 200.000 Srba iz Krajine, a u tu`bi se navodi da je ova agencija instruisala hrvatsku vojsku u „Oluji” i da je u~estvovala u toj operaciji. Uz tu`bu, sudu je dostavqen i ugovor izme|u MPRI i Hrvatske o obuci hrvatskih oficira i vojnika.

nije ovla{}en da javno nastupa u weno ime. Srbi su u tu`bi naveli da od MPRI tra`e 10 milijardi dolara, odnosno 25.000 za svakog od 200.000 izbeglih Srba, tvrde}i da je MPRI instruisao oficire HV za izvo|ewe „Oluje”, pa je tako suodgovoran za etni~ko ~i{}ewe, pale` i ubijawa na tom podru~ju. „MPRI nije nikakva tajna organizacija, niti obavqa prqave poslove za ameri~ku vladu, kako navode neki srpski mediji. MPRI globalno pru`a {iroki spektar usluga u vojnim pitawima, kako privatnim tako i javnim subjektima”, isti~e, me|utim, wihov predstavnik.

Sr bi su u tu `bi na ve li da od MPRI tra è 10 mi li jar di do la ra, od no sno 25.000 za sva kog od 200.000 iz be glih Sr ba, tvr de }i da je MPRI in stru i sao ofi ci re HV za iz vo |e we „Olu je” Sudija Ruben Kastiqo iz federalnog suda u îkagu proglasio je dràvu Ilinois nadle`nom za su|ewe s obzirom da MPRI ima svoje filijale i poslove u toj dràvi, a Srbi iz Hrvatske koji su podneli tu`bu ìve u îkagu, Milvokiju, Rokfordu i okolnim mestima. Po re~ima predstavnika MPRI, sud se proglasio nadle`nim i to samo zna~i da }e se voditi postupak, ali da tu`ba koju su podneli Srbi iz biv{e Krajine, nema ozbiqnog upori{ta. List pi{e da je doti~ni predstavnik 90-ih godina radio u kancelariji kompanije u BiH, ali da je èleo da ostane neimenovan jer

Jedan od najve}ih korisnika usluga MPRI je ameri~ko Ministarstvo odbrane. Kompanija koja je osnovana 1987. i na ~ijem su ~elu penzionisani ameri~ki oficiri ima 25 sedi{ta u razli~itim saveznim dràvama u SAD-u i sara|uje s preko 40 zemaqa sveta, s glavnim kancelarijama u Avganistanu, BiH, Nema~koj, Iraku, Koreji i Kuvajtu. Sagovornik „Slobodne Dalmacije” priznaje da je MPRI 1994. sara|ivao s HV-om ali ne vidi u tome kr{ewe embarga UN-a na naoruàvawe Hrvatske. „Mi ne naoruàvamo, na{a misija je obu~avawe kroz proces in-

Iz Krajine prognano oko 200.000 Srba

tegrisanog treninga, s ciqem da se korisnici podu~e kako organizovati logisti~ku podr{ku, kako kadrovirati svoje vojne misije, pruàmo i intelektualni servis s ciqem razvijawa pune svesti vojnog sektora o wegovoj ulozi u demokratskom dru{tvu, o mehanizmima demokratske kontrole vojske i sli~no”, isti~e predstavnik MPRI. îwenicu da se Federalni sud u îkagu proglasio nadle`nim za slu~aj tu`be Srba protiv MPRI -a, on smatra normalnom pravosudnom procedurom, ali tu`bu ocewuje proma{enom i u time vidi „organizovani poku{aj da se, koriste}i jedan ratni doga|aj, olako do|e do zarade”. „Sme{no je za akciju kakva je bila ‘Oluja’ optuìvati jednu kompaniju”, rekao je taj predstavnik i dodao: „Ante Gotovina je uo~i ’Oluje’ posetio centar za obuku u ameri~kom Fort Arvajnu a nakon toga je u dru{tvu dvoji-

ce ameri{kih ata{ea obi{ao planinu Dinaru. Tu|man je od Bila Klintona dobio zeleno svetlo za po~etak akcije. Dakle, te su se stvari odvijale na najvi{em vrhu”, rekao je predstavnik MPRI. On kaè da kompanije ne moè biti odgovorna ako weni partneri, a sara|uju s javnim i privatnim sektorom {irom sveta, svojim delovawem prekr{e bilo koje nacionalne ili me|unarodne zakonske norme. „U Hrvatskoj je, po ugovoru s MPRI, obuku vr{io general major Ri~ard Grifit, a obuka se odnosila na temu nacionalne bezbednosti i odbrane tranzicionog dru{tva kakvo je tada bilo hrvatsko. Ako je kasnije i bilo kr{ewa me|unarodnih normi ratovawa, odnosno proterivawa i razarawa, za to se ne moè okriviti MPRI „, smatra wen predstavnik. On dodaje da kompanija ne moè da ~ita misli i namere svojih partnera s kojima sara|uje. (Ta njug)

VESTI Ot kri li ko pre ti Jo si po vi }u ZA GREB: Hrvatska policija otkrila je ko stoji iza pretwi predsedniku Hrvatske Ivi Josipovi}u i vladi koje su se pojavile na vladinim Fejsbuk stranicama. Hrvatska policija zadr`ala je na kriminalisti~kom ispitivawu jednu maloletnu osobu, saop{teno je iz MUP-a Hrvatske. U saop{tewu se navodi da }e detaqi biti obajvqeni po okon~awu kriminalisti~kog istra`ivawa koje je u toku. Po nezvani~nim informacijama TV Nova, radi se o 17-godi{wem mladi}u, a jo{ nije poznato odakle je po~initeq ni koje }e mere protiv wega biti preduzete. Na Fejsbuk profilu Vlade Hrvatske u ~etvrtak poslepodne pojavila se pretwa atentatom predsedniku Ivi Josipovi}u, a zatim i pretwa dizawem zgrade vlade u vazduh. Slu~aj je prijavqen policiji, a zbog otvorenih pretwi vlada je blokirala profil s kojeg su pretwe upu}ene.

Su dar vo za i ka mi o na POD GO RI CA: Na pru`nom prelazu u mestu Vukovci, u Zeti, ju~e je do{lo sudara putni~kog voza i kamiona, a u nesre}i je povre|eno 10 osoba, saop{teno je u Podgorici. Crnogorska policija je navela da je do udesa do{lo kada je putni~ki voz, koji saobra}a na relaciji Bar-Podgorica, naleteo na kamion kompanije „Geneks„, koji se nalazio na pru`nom prelazu u mestu Vukovci. U nesre}i su

povre|eni ma{inovo|a, dvojica konduktera, voza~ kamiona i {est putnika. U Klini~ki centar primqeno je 10 osoba povre|enih u `elezni~koj nezgodi koja se dogodila u Zeti. - Te{ke povrede glave zadobio je voza~ kamiona koji je zadr`an u bolnici, dok su ostali, nakon medicinskog zbriwavawa i ukazane pomo}i, pu{teni na ku}no le~ewe, kazao je direktor Urgentnog centra Vladimir Dobri~anin. @elezni~ki saobra}aj na relaciji Podgorica-Bar bio je u prekidu. Uprava policije Crne Gore je saop{tila da je istraga o udesu u toku. Pretpostavqa se da voza~ kamiona nije po{tovao signalizaciju koja je najavila nailazak voza, ve} je krenuo vozilom preko pru`nog prelaza.

Spi sak za hap {e we POD GO RI CA: Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} kaè da Brisel sprema spiskove onih koje treba uhapsiti u Crnoj Gori, nakon {to po~nu pregovori sa Evropskom unijom. „âst mi je da znam da me|u opozicijom nema imena koja }e biti na tom spisku”, rekao je Medojevi} na predstavqawu programa Demokratskog fronta u Pqevqima. Medojevi} je, kako prenose podgori~ki mediji, kazao da je za Crnu Goru va`no da nastavi sa procesom evropskih integracija, jer je to uslov da bude dràva pune vladavine prava. Okosnicu DF-a, koji predvodi biv{i diplomata Miodrag Leki}, pored Medojevi}evog PZP-a, ~ine i Nova srpska demokratija An-

drije Mandi}a i deo Socijalisti~ke narodne partije predvo|en Milanom Kne`evi}em, a tom opozicionom savezu pristupio je i veliki broj istaknutih pojedinaca. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar.

Strah su se da ZA GREB: Hrvatski susedi koji se pribliàvaju EU pla{e se da }e Hrvatska da im radi ono {to woj radi Slovenija, kaè hrvatska ministarka spoqnih poslova Vesna Pusi}. Ona je u razgovoru za qubqanski dnevni list „Dnevnik” istakla da odnosi Slovenije s Hrvatskom mogu doprineti stabilnosti celog regiona. „Mi imamo druga~iji pristup nego Slovenija jer smo geografski i demografski uroweni u region”, rekla je Pusi}eva, dodav{i da je napredak tih zemaqa u ostvarivawu wihovih evropskih ambicija i bezbednosno pitawe. Na pitawe kako susedne zemqe na Zapadnom Balkanu gledaju na sporove izme|u Slovenije i Hrvatske, Pusi}eva je rekla da se sporovi re{avaju i podsetila da su dve vlade imenovale svoje finansijske stru~wake koji traè re{ewe za pitawe Qubqanske banke i wenih hrvatskih {tedi{a, ali je dodala da Hrvatska prema zemqama u regionu koje se pribliàvaju EU ima druga~iji pristup. „Za na{u je stabilnost i bezbednost od izuzetne va`nosti da zemqe u regionu koje nisu u Uniji na tom putu napreduju. Imamo hiqadu kilometara granice s BiH. Nemogu}e je zamisliti stabilnost Hrvatske, a mislim i Slovenije, bez stabilnosti ostatka regiona”, rekla je ona.

subota8.septembar2012.

CR NA GO RA I EVROP SKA UNI JA

Fi le: Pod go ri ca da uredi pra vo su |e BRI SEL: Evropski komesar |a. U tom ciqu je odlu~eno da i [tefan File kaè da Crna Gora evropska policijska agencija mora nastaviti napore za ja~awe Europol zato podnese izve{taj o nezavisnosti pravosu|a, bitku stawu oko korupcije i organizoprotiv korupcije i organizovanog vanog kriminala u Crnoj Gori. kriminala. File je predo~io da je Evropski komesar za pro{iri„veoma zahtevan proces pregovora vawe je stavio do znawa da, „uz uvao ~lanstvu”, koje Podgorica o~e- àvawe obavqenog posla, pregokuje da po~ne s Evropskom unijom. vori o ~lanstvu jesu veoma zahteFile je to rekao posle razgovora s novim crnogorskim ministrom inostranih poslova Neboj{om Kalu|erovi}em, naglasiv{i da je junska odluka vo|a EU da se pokrenu pregovori o ~lanstvu s Podgoricom bila „po{teno priznawe za upe~atqiv napredak koji je Crna Gora ostvarila u sprovo|ewu reformi”, saop{tio je kabinet evropskog kome[tefan File sara u Briselu. Evropska komisija sada vr{i van proces i Crna Gora to mora „dubinsko snimawe” reformi koje nastaviti s istom predano{}u”. sprovodi Crna Gora i, najverovat„Ustavna reforma, op{te ja~anije, u decembru se o~ekuje da Sa- we nezavisnosti pravosu|a, kao i vet EU odredi i datum po~etka suzbijawe korupcije i organizovapregovora s Podgoricom, najpre o nog kriminala su tu najva`nije poglavqima temeqnih sloboda, stvari”, naveo je File. Evropski nezavisnosti pravosu|a, kao i su- komesar je dodao da se „du`na pazbijawe korupcije i organizova- `wa mora mosvetiti i nere{enim nog kriminala. regionalnim i bilateralnim piU junu su ministri inostranih tawima”. poslova EU naglasili da vlasti u File i Kalu|erovi} su razgoPodgorici moraju odmah da poka- varali i o pripremama za parlaù opipqive rezultate u vladavi- mentarne izbore u Crnoj Gori 14. ni zakona i nezavisnosti pravosu- oktobra.

subota8.septembar2012.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM jednosoban uli~ni stan name{ten iskqu~ivo jednoj zaposlenoj `enskoj osobi, Ul. Temerinska. Tel.: 6610-931. 60008 IZDAJE SE dvosoban name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom, Ulica Pariske komune blizu Sajma i Med. fakulteta. Tel. 063/749-55-86. 60067

U NOVOM SADU, kupujem od vlasnika dvosoban stan za sebe, ukwi`en, bez agencije. Telefon: 063/528-759. 60005

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Tel. 063/239-411. 59572

LIMAN IV, dvoiposoban ukwi`en stan, 80m2, na lepoj lokaciji, dvostrano orjentisan, cena 68.000E. Telefon: 064/888-3428 i 063/605-089. 60027

PRODAJEM odmah useqiv salonski stan, 119m2, drugi sprat, centar Novog Sada. Telefon: 661-7959. 60044

SOKOBAWA - Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Tel.: 063/8154-200 i 018/880-100. 59456

IZDAJEM studentkiwama name{ten dvoiposoban stan 180E + reìja, 3 leàja 60E, 4 leàja 45E. Ulica Sowe Marinkovi}, kod univerziteta. Telefon 069/4-201-701. 60149 IZDAJEM dvokrevetnu sobu studentima nepu{a~ima na Limanu IV. Tel.: 6361749. 59951

IZDAJEM jednosoban stan kompletno name{teno, kod Sajma, blizu medicinskog fakulteta za studenta - studentkiwe. Telefon 063/837-8247. 59905 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Novom Nasequ, prvi sprat, terasa, klima, kablovsla, internet. Telefoni: 064/122-33-28 i 064/18442-90. 59923 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma 9. Telefon: 060/0442-714. 59953 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Limanu II. Sve informacije na telefon 064/242-2411. 59970 IZDAJEM potpuno opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon: 064/158-51-91 i 063/814-22-34. 60000

BEO^IN ku}a 140m2 sa nusprostorijama, gara`a, plin, telefon, dva lokala u posebnoj ku}i, veliko dvori{te. Cena 40.000 eura. Tel. 063/845-87-57. 59859 U SRBOBRANU prodajem 2, 3 jutra zemqe koja izlazi na reku Krivaju. Zemqa je pogodna za lovni i ribolovni turizam, plasteni~ku proizvodwu, vo}wak. Tel. 069/730-306. 59995

PRODAJEM lokal 43m2 bulevar Kraqa Petra 2. Cg, klima, telefon i internet. Telefon 065/55-106-55. 59848

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60094

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Dragi moj tata

Posledwi pozdrav nekada{wem sekretaru za informacije

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

Aleksandar Sekuli} OZBIQNE `ene za ozbiqan posao. Rad na procenat. Telefon 063/514-406. 59805 INTERNACIONALNOJ kompaniji potrebne komunikativne osobe do 35 godina. Pozicija office sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822 RENOMIRANOM restoranu u Novom Sadu hitno potrebni kuvari i konobari. Tel. za informacije 061/61-33-065. 60101

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 59804

Uz tebe smo imali veru da postoji boqe sutra, imao si osmeh i kada boli... O`alo{}eni: otac Stevo, majka Radmila, brat Slobodan, snaja Ivana, bratanica Aleksandra i bratanac Stefan.

subota8.septembar2012.

pokrajinskom

Radoman V. Perkovi} Hvala ti za sve {to si za nas u~inio i svu qubav koju si nam pru`io. Ponosni smo na tebe i sigurni da }e tvoj sna`ni i ne`ni duh uvek biti uz nas. Tvoja }erka Gordana, zet Vladimir i unu~ad Jana i Luka.

Radomanu Vukotin Perkovi}u Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe.

3020/P

8092012-P1

60163

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 9. 2012. godine preminuo na{ dragi suprug i otac

Dragi moj Radomane,

Sau~estvujemo u bolu na{eg biv{eg direktora Gvozdena Perkovi}a za izgubqenim ocem

Radoman V. Perkovi} Aleksandar Sekuli} 1975 - 2012.

Radoman Vukotin Perkovi}

Nedostaje mi tvoja pa`wa, savjet i topla rije~. Hvala ti za bezgrani~nu qubav koju si mi pru`io. @ivje}e{ vje~no kroz dobra dijela koja si napravio.

Zaposleni JKP â&#x20AC;&#x17E;Tr`nicaâ&#x20AC;? Novi Sad.

Tvoja Koka.

Sahrana je danas, 8. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sirigu.

59865/P

8092012-P2

Posledwi pozdrav zetu i te~i Qubav prema tebi `ive}e dok mi `ivimo. Beskrajno te volimo.

Dragi tata,

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi i majci

Posledwi pozdrav od: supruge Bose, sina Marka i }erke Sla|ane.

60162

Aleksandru Sekuli}u

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

Radoman V. Perkovi}

Anici Vinaj

Uvek }emo biti ponosni na tebe i zahvalni zbog svega ~emu si nas nau~io.

od: svastike Stojanke, pa{e Ilije, Milane i Dragane.

Sin Gvozden, snaja Borka i unuka Tara.

ro|. \uri} Sahrana je danas, 8. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Suprug \ura, sin \or|e i snaja Ksenija. 60170

8092012-P3 60165

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nade`di @ivanovi}

Nani

Posledwi pozdrav na{oj snaji i ujni

Nade`di @ivanovi}

Puno te vole tvoji: unuk Mihajlo, snaja Nata{a, sin Vladimir i prija Mirjana.

Aleksandru Sekuli}u

Po~ivaj u miru. od: {uraka Stojana, tasta Gojka i ta{te Milice. 60164

60168

Anici Vinaj

od: Miodraga, Dragiwe i Jasmine @ivanovi}.

Julka.

60169

60171

POMEN

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Nade`da @ivanovi}

Svetlana Jazi}

Sahrana je danas, 8. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi. Tvoji: sinovi @eqko i Zlatko sa porodicama. 60178

60173

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, supruga i sestra

Danas se navr{avaju dve godine od kada nisi sa nama

Tihi Jakovu

O`alo{}ene Melanija i Maja.

ro|. Pare`anin

Sahrana je danas, 8. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Sa neizmernom qubavqu: majka Ana, otac Vladislav, }erka Sowa i brat Darko sa porodicom. 60166

Zauvek o`alo{}eni: suprug Milan, sestra Milena, sinovi Aleksandar i Vladimir sa porodicom. 60167

^iTUQe l POMeni

subota8.septembar2012.

Posledwi pozdrav

Uvek }e nam ostati u dragoj uspomeni na{i:

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. 9. 2012. godine, u 55. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i brat

Divna [evar

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana, 31. jula 2012. godine oti{la je tiho u nezaborav

razredni stare{ina i kolege

Bernat Gasman Slobodan Kanban Stanimir Mladenovi} Branislav Hain Milan Radi} Du{an Le|enac

dr Pal Tiboru Osta}e{ u ve~nom se}awu porodicama: Na|, Bohocki i Pavlovi}.

G 43 Generacija 1996/67. 60137

Ilija Boberi}

Radinka Geri}

Sahrana je danas, 8. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

ro|. Vlajankov

60126

Posledwi pozdrav voqenom kumu

na{em

Danas je ~etrdesetodnevni pomen na{em

Iliji Bodro`i}u Stevi Mitrovi} Milijana, Vojkan i Mirko.

Dragi Ilija, te{ko je prihvatiti da nisi sa nama, da nikad vi{e ne}emo ~uti: sine moj i moja Nada. Ne verujemo da nam je ostalo samo da te ~uvamo u qubavi i se}awu. Po~ivaj nam u spokoju.

Posledwi pozdrav

60079

60115

POMEN Pro{le su tu`ne godine od smrti na{ih dragih.

Radomanu V. Perkovi}u

U se}awu je ~uvaju: mama Nada i sestra Qiqa sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Qiqana, }erka Biqana, sin Milan, bra}a i sestre i ostala rodbina.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

in`. \or|e Bor|o{ki

Stanojlu Jo~i}u

2011 - 2012.

obele`i}emo danas, 8. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

velikom ~oveku i iskrenom prijatequ.

Ve~no o`alo{}eni wegovi najmiliji.

Branka i Slobodan Tadijin.

Tvoje Ivana i Nada. 60160

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, tastu, svekrvu i dedi

Radomanu Perkovi}u

60136 60129

60139

Milanu Gaxi}u

Porodica Damjanovi}.

obele`i}emo danas, 8. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Mesnom grobqu, u Gospo|incima. Nikada te ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru. Tvoja supruga Joka, sinovi Milorad i Zoran, }erke Zorica i Qiqana sa porodicama.

60142

60138

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Ana Milak

na{oj dragoj

ro|. ]osi} 2002 - 2012.

Radomanu Perkovi}u

Radinki Geri}

Kuzman Milak 1989 - 2012.

od: Mi{e i Bobe sa porodicom.

Pomen }e se odr`ati u nedequ, 9. septembra u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica Bor|o{ki.

Posledwi pozdrav mom tati

60144

60121

60135

Posledwi pozdrav na{em velikom drugu

Uvek si u na{im mislima i se}awu. Mnogo nam nedostaje{. O`alo{}eni: suprug Petar, }erka Dara i sin Goran.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

POMEN Petnaest godina je pro{lo od kada nije sa nama na{ dragi

Stevi

od drugara: @eqka, Joce, Gojka, Qubi{e, Majki}a, Stoli}a, Do{ena, \ovanija i [ogija.

Anki

od sina Bojana.

Milan Vajagi}

Stanari zgrade Save Kova~evi}a 3.

Sa qubavqu ~uvamo uspomene. An|elka i Miroslav sa porodicama.

60130

GODI[WI POMEN

Jovanka Tubi}

60123

Prestalo je da kuca plemenito srce

Posledwi pozdrav sestri}u, bratu, stricu i deveru

Stevanu Zoranovi}u

1962 - 2011. Bila si nam verna, iskrena i po`rtvovana supruga, mama i baka. Uvek si bila tu, sa nama da se tiho, nenametqivo i sa puno qubavi brine{ o nama. Nedostaje{ nam puno mama. Volimo te. Tvoji: Brane, Rajka, Brana, Vuka{in, Vawa i Novica. 60134

Posle duge i te{ke bolesti oti{ao si zauvek i ostavio nas da ve~no tugujemo za tobom. Neute{ni su: tvoja tetka Du{ica, te~a Mi}a Lazarevi}, brat Steva, bratanac Sr|an, snaja Qiqa Bo{kovi}, wegova Beca Sla|a, zet Bojan i mali Aleksa Koledin. 60127

60120

60122

Steve Zoranovi}a

Preminuo je na{ plemeniti i dobar sin, otac, suprug i brat

Steva Zoranovi} Sahrana je u ponedeqak, 10. septembra, u 15.45 sati, iz kapele, na Gradskom grobqu.

Tast To{a i Toni sa porodicom.

60125

U dubokoj tuzi je ostavio: majku Milicu, sina Bojana, suprugu Slavicu sa sinom Miqanom, sestru Jelicu sa }erkom Macom. 60124

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N na {im dra gim ro di te qi ma

subota8.septembar2012.

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I

D V O G O D I [ W I P O M E N Da nas, 8. sep tem bra na vr {a va ju se dve tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni

Prof. dr sci. med. Mi ro sla vu - Mi {i Ili }u, we go vim ko le ga ma i sa rad ni ci ma, me di cin skoj se stri Ta ma ri Bo {wak i me di cin skom oso bqu Spe ci jal ne bol ni ce â&#x20AC;&#x17E;Ge ne sisâ&#x20AC;?, iz ra `a va mo du bo ku za hval nost na vr hun skom stru~ nom za la ga wu, ne iz mer noj hu ma no sti i po dr {ci.

Mi ro sla vi i Si ni {i 1938 - 1989. 1934 - 2010.

@iv ko vi} Na {a qu bav pre ma Va ma je ve~ na, a za hval nost za Va {u do bro tu, mu drost, bri gu i po mo} u sve mu, ne iz mer na. Bi le smo Va {a sre }a, a Vi na{ oslo nac i sna ga. Sa po no som Vas ~u va ju od za bo ra va: Va {e }er ke Qi qa na i Gor da na.

2010 - 2012. 60035

59885

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N

Mi lan To do rov ski

Po ro di ca Zdrav ka Man di }a.

P O M E N

Da na, 8. 9. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va da va }e mo ~e tr de se to dnev ni po men

1993 - 2012.

Re ~i ne mo gu da is ka `u tu gu, bol, pra zni nu i qu bav na {u. U na {im sr ci ma po sto ji{ i tra je{ kroz naj lep {e uspo me ne ko je se }a ju na sve {to je tvo jim od la skom iz gu bqe no. Po men obe le `a va mo da nas, 8. 9. 2012. go di ne, u 11 ~a so va.

Tvo ji naj mi li ji.

59733

Ra do van Ko lar ski Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo da nas, 8. 9. 2012. go di ne, odr `a ti po men na {em dra gom su pru gu, ocu, de di i sve kru. S qu ba vqu, po {to va wem i za hval no {}u ~u va mo naj lep {e uspo me ne na te be. Tvo ji: su pru ga Go spa va, si no vi Dra gan i Mi lan, unuk Ra do van i sna ja Jo va na.

Du {an Ne na di} Du le 8. 9. 2002 - 8. 9. 2012. Pro {lo je de set go di na ot ka ko ni si sa na ma.

Rad mi li Ko sti} ro|. Vin ~i}

Tvo ji: Mi li ca, Na da i Bo ra.

Od za bo ra va }e te ~u va ti po ro di ca Vin ~i}.

59902

59985

60068

P O M E N

JED N O G O D I [ WI PO M EN na{em dragom

Gra di mir Bu la to vi} Ro |a 1942 - 2012.

Vre me br zo pro la zi, ali se }a we na te be osta je, jer te ne }e mo za bo ra vi ti. Tvo ji: su pru ga Ma ri ca sa de com, se stre, ze to vi, se stri }i i unu ke.

S po no som te spo mi we mo, s qu ba vqu u sr cu ~u va mo, s ve~ nom tu gom bez te be `i vi mo.

Tvo ji naj mi li ji.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N Da nas, 8. 9. 2012. go di ne na vr {a va se ~e tr de set da na bez na {e vo qe ne ma me, ba be i pra ba be

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ~etrdeseto dnevni pomen

Stojanki - Seki Kuzman~ev

Si la |i Ane

odr`ati danas, 8. 9. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

1928 - 2012.

Oti {la si ti ho i mir no u svo joj bo le sti, u na {im sr ci ma osta vi la si bes kraj nu pra zni nu, tu gu i bol.

oba vi }e mo da nas, 8. 9. 2012. go di ne, u 9.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu. U za bo rav ne od la ze ta kvi kao ti: po {te ni, do bro du {ni, skrom ni, ple me ni ti, ve li ki qu di. Iz na {ih sr ca te ni ka da ni ko ne mo è uze ti, u wi ma }e{ ve~ no ì ve ti, do bri na{ Bo ò. Tvo ji naj mi li ji: Pe tar, Alek san dar, Ma {a i Jo van ka.

59925

59356

]erka Olivera.

2009 - 2012.

dragom

Uspo me nu na te be ~u va }e mo za u vek.

Slav ko \or |e vi} Ba to, zna mo da si stal no sa na ma, u sva koj na {oj mi sli, re ~i i sr cu. Mno go nam ne do sta je{.

3 [ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Mi ro sla vu Mur ga {kom

iz ra à va mo du bo ku za hval nost prof. dr Dar ja ni Jo va no vi}, za veliko po `r tvo va we, po mo} i raz u me va we u naj te ìm tre nu ci ma. Ta ko |e, iz ra à va mo za hval nost i dr Dra ga ni Pe tro vi}, kao i ce lom ko lek ti vu Kli ni ke za in ter nu on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci.

Po men }e mo obe le `i ti da nas, 8. 9. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, poqe dva, u No vom Sa du. Tvo ja ne se bi~ na qu bav i ple me ni tost osta }e za u vek u na {im sr ci ma.

Hva la svi ma ko ji su upu ti li iz ra ze sa u ~e {}a i is pra ti li na {u maj ku do ve~ ne ku }e.

Uvek tvo je: }er ke Qi qa na i Sne `a na sa po ro di ca ma.

60025

60028

60070

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

1998 - 2012.

Ra do mi ru No va ko vi }u

Mom ~i lo Mi lo vi}

Ni ka da te ne }e za bo ra vi ti brat Mi lo rad sa po ro di com. 59936

60052

G O D I [ W I P O M E N

[E S TO M E S E^ N I PO M EN na {em dra gom su pru gu, ocu i de di

Ra do slav ki Do zet

]er ke: Qu bi ca Ga lo vi} i Ma ri ja \or |e vi}.

obe le `i }e mo da nas, 8. 9. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca No va ko vi}.

Mi li ce Kqa i} - Ra da ko vi}

Vo le te tvo ji: Dra ga na, Ne nad, Du wa, Jo van, Mi na, Lu ka, Ma ri ja i Mar ko.

59939

60099

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

na {oj dra goj maj ki

Vo qe ni i po {to va ni na{

Bo `i Ra do vi }u Bo `i dar Po pov

po vo dom upo ko je wa na {e maj ke, dram ske umet ni ce

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

I da qe nam ne do sta je{.

Uspo me nu na te be ~u va ju Tvo ji naj mi li ji: Mi le, Sa {a, Da ca i maj ka Dra gi ca.

60034

S E D M O G O D I [ W I P O M E N Da na 8. sep tem bra 2012. go di ne na vr {a va se se dam go di na od ka ko ni je sa na ma na{

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I

Ra do slav Vu ji} Bra ca

Pro {la je tu `na go di na od ka da nas je na pu stio na{ dra gi su prug, otac i de da

Vo li mo te. Tvo ji: Mi ra i Pe tar. 60009

T U @ N O S E ] A W E Na vr {a va se 20 go di na od ka ko ni je sa mnom moj su prug

Pam ti }e mo te po do bro ti i s tu gom `i ve ti bez te be. Ma ma, spa vaj u ra ju me |u zve zda ma i ne ka te an |e li ~u va ju.

Miletu Jankovi}u K}er ka Ana i si no vi I{tvan i \u ri ka sa po ro di ca ma.

Mnoge smo godine proveli zajedno. Sa bolom u srcu i du{i opra{tamo se od tebe. Nikola ]uruvija sa porodicom.

60023

60096

Bran ko Ste pa nov

Mi ro sla vu Mur ga {kom

Sa vo Qu bo je vi}

Pa ra stos }e se odr à ti da nas, 8. sep tem bra, u 10 ~a so va, u ê nej skoj cr kvi. Osta je nam sa mo pra zni na za to bom i se }a we. Oà lo {}e ni: su pru ga Slo bo dan ka sa de com. 59935

iz Ko vi qa Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma. Tvo ji naj mi li ji. 60047

Dra gi moj, vre me ko je je pro {lo i ko je do la zi, ne mo è da ubla ì bol, tu gu i pra zni nu ko ju ose }am za to bom. Tvo ja ple me ni ta du {a i ve li ko sr ce za slu ù ju ve~ no se }a we. Tvo ja su pru ga Ka ja. 59989

tv program

subota8.septembar2012.

Мишел Вилијамс

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Екон њуз Перископ Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Венди и Луси

07.00 07.30 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.45 14.30 15.00 15.24 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Пловидба сећања Сведоци времена Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино Припадање Сведоци времена Вести (мађ) Чији је то салаш Тамбурица фест 2012. Биографије Змајеве дечије игре Музички фестивал „Шкољкице” Уличаролије Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Мађарска историјска галерија ликова (мађ) 22.00 ВИВЕ 2011. 22.30 Музички програм 23.40 НОМУС 2010.

15.46 15.49 16.48 17.15 18.59 19.30 20.05 20.59

Венди Керол вози ка Кечикану на Аљасци, у нади да ће добити уносни летњи посао у фабрици за конзервирање рибе и започети нови посао са својим псом Луси. Њена кола се, међутим, кваре негде у Орегону... Улоге: Мишел Вилијамс, Луси, Дајвид Копел Режија: Кели Рајхард (РТВ 1, 22.50) 08.05 Змајеве дечије игре 08.35 Музички фестивал „Шкољкице” 09.00 Уличаролије 09.25 ФЛУОШ 09.45 Лулу 10.10 Хајде са мном у обданиште 10.35 Питам се,питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља: Фудбал 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Како...? 18.10 Биографије 19.00 Улични свирачи 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела: За једну ноћ љубави, филм 21.05 Ноћна смена 21.35 Фестивал Кантат-специјал 22.05 Војвођански дневник 22.40 Хроника „Бранковог кола” 22.50 Филмска премијера: Венди и Луси, филм 00.40 Циклус француских ТВ новела: За једну ноћ љубави, филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 11.00 11.05 12.43 13.00 13.15 13.30 14.14 14.50 14.56

23.20 23.20 01.36 02.12 03.00 03.03 03.26 03.40 04.15 04.55 05.48

09.15 Време је на мојој страни 09.35 Рецепти Лауре Равајоли 10.00 Африка од врха до дна 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.05 Серијски програм 14.30 Бели мантил 15.00 Дунавска салетла 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Серијски програм 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.45 Конак 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица: Небојша Глоговац....као сав нормалан свет Вести Срећни људи Квадратура круга Промоција нових официра Војске Србије, пренос Слагалица, квиз Дневник Срећни људи Пола века Бонда: Никад не реци никад, филм Вести Хичкок на РТС: Топаз, филм Ексклузивно ТВ лица: Небојша Глоговац....као сав нормалан свет Вести Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила Моја лепа Србија, репортажа Увиђај Срећни људи Верски календар

Промоција нових официра Војске Србије

06.18 Бразде 07.09 ТВ лица: Горан Марковић...као сав нормалан свет 07.58 Велики је свет 08.26 Бернард 08.29 Вејбалу 08.48 Руске бајке 09.01 Плава птица 09.27 Датум

РУКОМЕТ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА

Партизан–Порто (РТС 2, 16.55) 09.33 09.43 10.29 11.00 11.30 12.10 12.40 12.46 12.56

Естонија–Србија (РТС 2, 18.55)

05.06 05.29

Грађанин Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Царевчеви дани Биографије Верски календар Рукомет - Квалификације за Лигу шампиона: ПартизанПорто, пренос Стони тенис: Параолимпијске игре 2012, екипно, финале Датум Верски календар Кошарка - Квалификације за ЕП 2013: Естонија-Србија, пренос Вреле гуме Спортски програм Потрошачки саветник Свет спорта Спортски програм Ликовна колонија Бокс: Витали Кличко-Мануел Чар, пренос Музички програм Вреле гуме Рукомет-Квалификације за Лигу шампиона: ПартизанПорто Кошарка-Квалификације за ЕП 2013: Естонија-Србија Бокс: Витали Кличко-Мануел Чар, р. Потрошачки саветник Клиника вет

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Маратон Здравље и Ви Филм: Земаљски дани теку Топ шоп Филм: Повратак отписаних Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мућке специјал Филм: Мемоари једне гејше Филм: Краљеви и краљица Еротска серија Мини серија Филм: Земаљски дани теку

18.30 18.39 18.45 18.55 20.41 17.30 21.12 21.35 22.00 22.24 23.00 23.30 00.32 02.02 06.00 09.00 10.30 13.30 15.00 16.00

Седам НС дана (Новосадска ТВ, 20.30)

09.30 Квалификације СП: АлбанијаКипар 11.30 Премијер лига Магазин 12.00 ЕБЕЛ: Телемах Олимпија – Вијена капиталс 14.00 Фудбал Квалификације ЕП У21: Словенија–Шведска 16.00 Сегунда дивизион: Рекреативо - Мурсија 18.00 Шпански рукомет Суперкуп: Ат Мадрид - Барселона 20.00 КХЛ: Слован – Динамо Рига 22.00 Фудбал: Реал Мадрид - Ксерез 00.00 Квалификације СП: Русија – С. Ирска

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

18.00 19.00 19.15 20.20 22.00 22.00 00.00

Рањено срце Домаћин Филм: Присни пријатељи Езел Изгубљена част Филм: Астерикс и Обеликс против Цезара Галилео Вести Изгубљена част Езел Први глас Србије Филм: Сломљена крила Трачара

Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Датум Верски календар Моја лепа Србија

КОШАРКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2013.

13.30 14.00 14.29 15.15 16.00 16.44 16.55

Већ по традицији, седму годину заредом, на тргу испред Дома народне скупштине, Војна академија промовише најмлађе официре Војске Србије у чин потпоручника. Ове године то су кадети 133. класе Војне академије. (РТС 1, 17.15)

dnevnik

03.20 03.45

07.20 Острво ајкула Најџела Марвена 08.10 Добра земља 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Прљави Хари 18.30 Вести 19.05 Филм: Борнова надмоћ 21.00 Филм: Америчка пита 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Прави непријатељ 01.30 Филм: Моја бесмртна љубав 03.30 Интернат 04.45 Укључење у Б92 Инфо

Прави непријатељ Берзанском брокеру Теду Робардсу посао иде лоше, штавише, ствар се толико закомпликовала да му прети потпуни банкрот. То се дешава у тренутку када се његов син спрема на колеџ, а његова жена Сенди очекује друго дете. Сасвим неочекивано у помоћ му прискаче млади брокер Џереми. Улоге: Доналд Садерленд, Вилијам Макнамара, Лесли Ен Ворен Режија: Даглас Џексон (Б92, 23.55)

Миломир Марић

Голи живот Вук Бојовић, директор Зоолошког врта у Београду, пред камерама је Миломиру Марићу, у емисији „Голи живот“, испричао нове детаље о свом сину Луки. Директор Зоо врта каже да је последњи пут видео сина кад је изашао из београдског затвора, испричао је да му је финансијски помагао у животу... (Хепи, 21.00) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30

Лесли Ен Ворен

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45 03.30 05.00

00.00 02.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Змајеви – метално доба Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Предатори у опасности Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Заклети на ћутање Телемастер Моја Србија Хајдук, филм Голи живот Детективски пар 10, филм Агенција Голи живот Моја Србија Заклети на ћутање

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Сок од шљива Мала невеста Магазин ин Национални дневник 48 сати свадба Звезде гранда - специјал Смешно ћоше код Ђоше Филм: Промени ме Филм: Тихи Американац Филм: Каубој Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota8.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАд сРП сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

соул фуд породица венчаница из снова Мајами инк девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући Четири венчања - Америка Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце најбољи амерички кувар нова нада посластичара стручњак за торте Зависници од хране Чудни облици зависности Ја, човек-слон Л.А. Инк стручњак за торте

Ла Џоја и ратници у магли Исток-Запад Разбијачи шифара Једна ноћ у Торину Једном браћа наполеон Рим. последња граница Рим није изграђен за један дан Ратници средњи век вучице 1066. Породица која је преживела Хитлера Траговима Тинтина Ла Џоја и ратници у магли Изгубљене мумије Папуе нове Гвинеје

сем и Макс Ози Бу Чаробњаци и џинови Филм: Последњи сати на Земљи Филм: Песница беса Филм: византијско плаво Филм: БЛООд РАYне Филм: Чудније од фикције Филм: небеске висине еротски филм еротски филм

Чуд ни је од фик ци је Јед не но ћи че тво ро при ја те ља би ва ју упле те ни у низ чуд них до га ђа ја. Уби ство ко је, игром слу ча ја, по ста је дво стру ко уби ство, све ма ње из гле да као зло чин, по го то во ка да им и тре ћа жр тва ста не на пут... Уло ге: Ма кен зи Астин, Тод Филд, Ди на Ме јер, На та ша Грег сон Ваг нер Ре жи ја: Ерик Брос (Си не ма ни ја, 20.00)

08.12 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек из Аризоне, филм 09.28 Глобално село 10.13 Кућни љубимци 10.48 Жетва у Цркварима 11.21 нормалан живот 12.00 дневник 12.35 ветерани мира 13.22 духовни изазови 13.55 Призма 14.43 еко зона 15.14 Репортери 16.10 Паралеле 17.11 Фотографија у Хрватској 17.30 евромагазин 18.07 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.14 Прича о лаву Кристиану, док. филм 21.00 Фестивал кајкавске попевке Крапина 2012. 22.36 дневник 3 23.16 Инспектор Џорџ Гентли 00.50 Обрачун на дан св. валентина, филм 02.26 Човек из Аризоне, филм

Џа да Пин кет Смит

07.55 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.35 вотерлу роад 11.00 Три жеље, филм 13.25 силе природе, филм 15.25 Подстанарка, филм 17.25 нострадамус: 2012, док. серија 18.30 РТЛ данас 19.10 Галилео 20.00 Јуху-ху, филм 22.05 Луђаци у подморници, филм 23.50 Обмана, филм 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ данас 03.20 Момачка забава 2, филм

Џо на тан је ра чу но во ђа без има ло стра сти за жи во том. Ка да га ње гов но ви при ја тељ вајт од ве де у рас ка ла ше ни ерот ски клуб, де пре си вац ми сли да је ви дио же ну свог жи во та. Али но во про на ђе на сре ћа уско ро се пре тво ри у пра ву ноћ ну мо ру ка да де вој ка не ста не... Уло ге: Хју Џек ман, Ју ан Мек гре гор, Ми шел Ви ли јамс, Брус Алт ман Ре жи ја: Мар сел Лан ге не гер (РТЛ, 23.50)

Луц ка сти про фе сор Шер ман Клумп је сти дљив, али ге ни јал ни на уч ник ко ји је из ра зи то де бео. Жи ви ре ла тив но срећ но, скром но де ле ћи сва ко днев не жи вот не тре нут ке са сво јом јед на ко де бе лом мно го број ном по ро ди цом. Про бле ми на ста ју кад у шко лу у ко јој пре да је до ђе но ва при влач на мла да на став ни ца... Уло ге: Еди Мар фи, Џа да Пин кет Смит, Џејмс Ко бурн, Ле ри Ми лер Ре жи ја: Том Ше ди јак (ХРТ 2, 14.27) 07.44 08.41 09.24 09.54 10.20 10.40

18.20 19.07 19.32 20.00 22.10 23.45 00.01 00.50 02.30

06.00 срећа је топло ћебенце, Чарли Браун 06.45 10 ствари које мрзим код тебе 08.20 Артур 10.10 Моја љубавна песма 11.50 Преваранти 13.20 Има ли тамо кога? 14.55 Рио 16.30 незаустављив 18.05 Промена игре 20.05 друга жена 21.45 дивни дечак 23.25 Зелени стршљен 01.20 Лов на вештице 02.50 Изненадни ударац 04.40 вампири смарају

Анђела анаконда Атомик Бети Мало краљевство Јагодица Бобица Потрага за делтором нињаго супер шпијунке М.А.Р Бејблејд супер шпијунке Хаотик Миа и ја Галактички фудбал Потрага за делтором Квиз. Коцка др Ху

Об ма на

12.40 13.11 13.41 13.43 14.23 14.27 16.00 16.56

Ди на Ме јер

11.30 12.20 13.10 13.45 14.35 15.25 16.20 17.10 18.00 19.30 20.00 20.55 21.45 22.10 23.00 00.30

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Пријатељи Мерлин Мала Тв Телетабис спортске игре младих Пиратски радио, најопаснији радио на свету, филм Кс аутомагазин 4 зида наврх језика Бриљантин наврх језика Луцкасти професор, филм Чудесна Хратска, док. серија Музички фестивал славоније - Пожега 2012, снимак Боје туризма Музички специјал Шато Монти, док. серија Џингис Кан - ратник и владар, филм Балкански шпијун, филм Параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Репортери Тајна слу-ба ноћни музички програм

Банда на моторима У сенци моје сестре После Џимија срце пуно кише наоружан и невин Татини анђели Блеф слепог човека Магла рата Биографија - Мартин Шорт Tамо далеко Принц плиме Татини анђели

06.00 Пеги су се удаје 08.00 Запослени људи 10.00 елмове авантуре у земљи гунђања 12.00 Корак испред 14.00 Млади револвераши 2. 16.00 непогрешиви пријатељ 18.00 Остани уз мене 20.00 Бронсон 22.00 Обучена да убије 00.00 Анђеоске очи 01.00 Тинејџерке у земљи играчака 02.15 Гледај ме

Ју ан Мек гре гор

07.15 08.10 09.05 09.55

22.00 23.00 00.00

Пета брзина Мегаградитељи десет најбољих незаустављиве ланчане реакције врхунско градитељство деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави екстремне експлозије Борна кола браће Хау Како се прави? Мајстори за пиво незаустављиве ланчане реакције Живот на жици најбољи остају Тренуци ужаса

08.30 10.30 11.15 12.15 14.30 15.15 17.45 00.00 01.45

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Бициклизам Тенис Тенис Тенис

13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Ka ko se ota ra si ti Bro za

oni koji su bili za slobodu govora, reci- pe ò a zi ja“. To se ne mo è po re di ti sa ovim {to mo, protivili su se slobodi privre|i- se de {a va po sle 2000. Da i ne go vo rim da je re vawa? VLA DI MIR GLI GO ROV: Ma lo for ma iz {e zde se tih, u po re |e wu sa ovim {to se se qu di sla ga li sa \i la som kad se u „Ogle du o ra di od 2000. bi la su per od go vor na po li ti ka. ne sa vr {e nom dru {tvu“ za la gao za ~i sti de mo - Pre ma ana li zu Alek san dra Baj ta, efi ka snost in krat ski ka pi ta li sti~ ki si stem. To je bi lo su vi - ve sti ra wa to kom dru ge po lo vi ne {e zde se tih, bi {e de sno za qu de u Za gre bu, Be o gra du, pa i Qu - la je, isto rij ski po sma tra no, naj vi {a i sa mo je bqa ni. Le vi ca u Ju go sla vi ji bi la je ne to li ko za tad Ju go sla vi ji bi la na ni vou s wom upo re di vih prin cip slo bo de go vo ra, ko li ko za pra vo na kri - dr à va. Glav na ide ja po li ti ke po sle 2000. bi la je ti ku u jed no par tij skom si ste mu. Me |u ta da {wim za go vor ni ci ma slo bo de go vo ra ma lo je qu di ko ji bi se slo ì li da to pra va va ì za pri sta li ce po vrat ka kra qe vi ne, ili re ci mo ~et ni ke, usta {e, do mo bra ne. Pod ra zu me va lo se da se to ne od no si ba{ na sve. Da li slo bo da ide do tle da mo è da se kri ti ku je Go li otok ili ne, bi la je jed na te ma. Dru ga, Le win a u slu ~a ju La za ra Sto ja no vi }a, Broz. Isto je i sa plu ra li zmom. Da li ne ko ko osnu je mo nar hi sti~ ku par ti ju ili to za go va ra ima pra vo da se kan di du je na iz bo ri ma to pi ta we se ni je po sta vqa lo. Sma tra lo, to je na ne ki na ~in pr vo bit na \i la so va ide ja, da tre ba da po sto je dve ko mu ni sti~ ke ili le ve par ti je, pa da se tak mi ~e. Oni ko ji su za go va ra li li be ra U mladosti dr Mi}unovi} ratovao i protiv „peòazije” li za ci ju pri vred nog ili dru {tve nog ì vo ta sma tra li su da ni je mo gu }e sklo - da se tro {i dok ima a po sle ne ka o to me vo di ra ni ti Bro za tek ta ko, ni ti ru ko vo de }u po zi ci ju ~u na ko bu de mo rao. SK. Po {to ne mo è da se raz la ba vi po li ti~ ka Da nas ne ma ide o lo {kih ogra ni ~e wa, dok je u ste ga, mo ra se i}i pre ko li be ra li za ci je tr ì - ono vre me ori jen ta ci ju na tr ì {te tre ba lo de {ta, osa mo sta qi va wa pri vred nih, pa i dru {tve - be lo obra zlo ì ti, po go to vo zbog do sta kom pli nih fak to ra. Ali, za one dru ge eko no mi ja je tre - ko va ne so ci jal ne si tu a ci je u ve li koj i vr lo raz ba lo da bu de kon tro li sa na i pla ni ra na. Po tro - u |e noj ze mqi. [e zde se tih je go to vo mi lion qu di {a~ ko dru {tvo je ja ko kri ti ko va no, kao i da nas. oti {lo iz Ju go sla vi je; uglav nom su Sr bi i Hr va Uz kul tu ro lo {ke ar gu men te da }e na rod da se ti od la zi li da ra de u Ne ma~ ku pre sve ga, ali i pro a me ri ka ni. [ved sku, Fran cu sku, ka sni je Krajem ’68. u Srbiji na ~elo Austri ju i Bel gi ju. Po sle su partije dolazi novo rukovod- [e zde se tih je go to vo mi lion i Al ban ci od la zi li sa Ko so stvo. qu di oti {lo iz Ju go sla vi je va i iz Ma ke do ni je. Da su mo - Do la zak Mar ka Ni ke zi }a gu} no sti kao ta da, po la ze mqe da ra di, pre sve ga, i La tin ke Pe ro vi} na ~e lo bi oti {lo na po qe zbog si tu a u Ne m a~ k oj. Da su da n as SK bio je iz ne na |e we, jer ni ci ja ka kva je da nas. mo gu} no sti ka kve su bi le su pri pa da li naj u èm par tij Li be ra li zam je od usta va skom vr hu. Ni ke zi} je bio di - ta da, po la ze mqe bi oti {lo ’63. imao efek te i na ru ko vo plo ma ta naj vi {eg ran ga, ali de }e gar ni tu re. U Slo ve ni ji na po qe zbog ak tu el ne ne par tij ski ~o vek a La tin ka je bio Kav ~i~, u Hr vat skoj si t u a c i j e mla da. Dra à Mar ko vi} je Mi ko Tri pa lo i Sav ka Dab bio mno go po zna ti ji i is tak ~e vi}, u Ma ke do ni ji je do {ao nu ti ji ru ko vo di lac. Mi len ti je Po po vi} i Mi jal Kr ste Cr ven kov ski, pot pu no dru gi ja fi gu ra od ko To do ro vi} su ta ko |e bi li sta ri i ugled ni ka svog pret hod ni ka; i u Cr noj Go ri su do {li mla |i dro vi, ali je pri iz bo ru kqu~ nu ulo gu imao Pe qu di, po put Bu di sla va [o {ki }a. Sa mo je u Bo tar Stam bo li}. On je shva tao da Sr bi ja ne mo è sni bi lo ka ko je bi lo uvek. da se na met ne si lom, ve}, even tu al no, pre ko ~i we Odnosi Srbije i Hrvatske su kqu~ni za Jugoni ce da je naj ve }a i eko nom ski naj zna ~aj ni ja. Ma slaviju. Za{to se srpsko i hrvatsko rukovodda je ma we raz vi je na od Slo ve ni je, ipak ima de set stvo nisu me|usobno dogovorili? a Slo ve ni ja dva mi li o na sta nov ni ka. I da je otvo - Po li ti ka ko ju je vo di lo ta da {we srp sko ru re na pri vre da za Sr bi ju mno go pri hva tqi vi ja, ko vod stvo, pre sve ga Ni ke zi} po ru ~i va la je: mi ne go za Slo ve ni ju ili Hr vat sku. To je pa ra doks ne ma mo po seb nih in te re sa. Da kle: ne }e mo na me ko ji ta da {wi pro tiv ni ci tr ì {ta u Sr bi ji ni su ta ti re {e wa i sig na li zi ra li su da su sprem ni da shva ti li. I za to su oni, u su {ti ni, ra di li pro tiv se do go vo re. Tri pa lo je bio in te li gen tan, u osno srp skih in te re sa. To se po ka za lo i de ve de se tih vi li be ra lan ~o vek i sa Cr ven kov skim se ja ko go di na. A od ka ko su de fi ni tiv no do {li na vlast do bro raz u meo. Cr ven kov ski je vr lo do bro funk 2000. po na {a li su se mno go go re ne go oni pro tiv ci o ni sao i sa ru ko vod stvom Sr bi je. Ne ki krug je ko jih su bi li kra jem {e zde se tih, ko je su na zi va i- ve} po sto jao, mo gli su tu da ukqu ~e, mo `da ne Do li „pe ò a zi jom“, {to je bi la glav na te ma Mi }u lan ca, ali ne ke po put Ku ~a na ve ro vat no, ma da je no vi }e va. A {ta je, za pra vo, bi la „pe ò a zi ja“? sa Slo ven ci ma to bi lo ma lo kom pli ko va ni je, Ta da {wi funk ci o ne ri su, na i me, do bi li mo gu} pre sve ga jer su oni tek do {li na vlast. Ali, nost da „pe òe 404“, ko je je pret hod no ku pi la dr kqu ~an je bio spo ra zum Hr va ta i Sr ba. No, ma à va, ot ku pe na kre dit. To se sma tra lo ve li kom ko li ko da su ge ne ra cij ski bi li sli~ ni, kao i in pri vi le gi jom, pa su stu den ti no si li pa ro le „do le te re si, oni ni su zna li da na |u za jed ni~ ki je zik.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис ПРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota8.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће те има ти ве о ма ди на мич не су сре те и дру же ња, по го то во са род би ном и нај бли жи ма. Кра ћи пут је под по вољ ним окол н о с ти м а. Ис п ра в ља те свој пут.

BIK 20.4-20.5.

Има те пу но по сла и оба ве за, ко је не мо гу да че ка ју. Нај ра ди је би сте се од ма ра ли или пу то ва ли, уре ђи ва ли свој дом, ку по ва ли све и сва шта. По чи ње те да ми сли те о ста ту су.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

8. septembar 2012.

Кроз ваш знак про ла зи Ме сец и ства ра вам пу но сум ње и не си гур но сти, ве ли ке же ље и оче ки ва ња. По тру ди те се да бу де те пра вич ни и ја сни у пре зен то ва њу сво јих ста во ва.

Рас тр за ни сте на раз не стра не и те шко се са ста вља те са вре ме ном и про сто ром. Ме ња те дру штво, то ко ве ми сли и кон так те, са до зом ла ко ће. До не си те од лу ке о при о ри те ти ма.

У ваш знак је упра во упло ви ла бо ги ња Ве не ра, грч к а Афро ди та, и до не ла вам љу бав. До те ру је те се, уга ђа те се би и дра гој осо би, по ста је те део не чи је ма ште.

За бо ра ви те на по сао и по тро ши те ви кенд на свој хо би и дру штво ко је вам при ја. Про сла ви те свој ро ђен дан из ви ше пу та, са ра зно ли ким ли ко ви ма. Де ца вас ани ми ра ју.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас не ће те мо ћи да укло пи те све де ло ве у це ли ну, ни ти да по ве же те си ту а ци је и осо бе ко је же ли те, та ко да не мој те пре ви ше оче ки ва ти, ни ти дра ми ти. Ак тив ни сте.

Не к о ће би ти ве о ма за до во љан. Парт нер ће вам тач но ре ћи шта и ка к о же ли, а на ва ма је са мо да то по слу ша те и спро ве де те у де л о. Не по и гра вај те се са дру ги ма.

Су бо та је пр ви дан ви кен да, па све оно што не ће сти ћи да нас, мо же те на ста ви ти су тра. Уко ли ко не од у ста је те од при ват ног би зни са, не ће те по гре ши ти. Ди на ми к а.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Још ма л о, па го то во. Са т урн ће иза ћи из ва шег зна к а, за ме сец да на, и ски ну ће те са се бе тај те жак олов ни ка пут. А до та да, ра ди те на се би и свом са мо по у зда њу.

Са мо се не мој те нер ви ра ти уко ли ко вам дру ги ре ме те пла но ве. Ко му ни к а ци ја са де цом или дра гом осо бом је зна чај на. За у зми те став и бу ди те до след ни.

До ла зе вам го сти, или се уку ћа ни игра ју сво јих игри ца, све јед но је. Не што се де ша ва и то не мо ра би ти озбиљ но и трај но. По пра ви те и оспо со би те ма ши не, ком пју тер.

TRI^-TRA^

Без кациге, одела, мајице V REMENSKA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Во зач Фор му ле 1 Лу ис Ха мил тон у па у за ма из ме ђу тр ка ко ри сти вре ме за хо би је, а је дан од њих је и пла ни на ре ње. Фо то гра фи је са пе ња ња уз стр ме ли ти це јед не пла ни не у Ко ло ра ду Лу ис је по де лио са ви ше од ми ли он фа но ва на свом Тви тер про фи лу. Са мо не ко ли ко са ти по сле об ја вљи ва ња фо то гра фи је Лу и са у то пле су су по ста ле сен за ци ја на дру штве ним мре жа ма, јер во за ча Фор му ле 1 је те шко ви де ти без ка ци ге и не за коп ча ног до гр ла.

PROGNOZA

јутро , Сунчан дан

VIC DANA

Evropa

НО ВИ САД: На кон хлад ног ју тра, сун ча но и ма ло то пли је. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру ве о ма хлад но. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го јуче. Ве тар слаб се ве ро за пад ни и се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру хлад но. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го у пе так. Ве тар слаб се ве ро за пад ни и се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 29 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу и по чет ком на ред не сед ми це сун ча но и све то пли је, па ће тем пе ра ту ре од по не дељ ка по но во би ти ма ло пре ко 30 сте пе ни. Пр ва три да на иду ће сед ми це ду ва ће уме рен и то пао ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. Од че тврт ка ма ло ни же тем пе ра ту ре уз мо гу ћу про ла зну ки шу у че твр так. За иду ћи ви кенд сун ча но и при јат но вре ме. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич но обо ле лих. Ср ча ни бо ле сни ци мо гу осе ти ти те го бе у бла жој фор ми. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у ви ду гла во бо ље и по ре ме ћа ја сна.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Сто ји Ла ла на ауто бу ској ста ни ци и љу би сва ки ауто бус ко ји се за у ста ви. Пи та га је дан чо век: - Ла ло, ти си баш от ка чио, за што љу биш ауто бу се? - Та, је дан ми је за ка чио та шту, а не знам ко ји, па их све во лем.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

196 (-21)

Slankamen

228 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

274 (-18)

Zemun

253 (8)

Bogojevo

256 (-4)

Panчevo

270 (8)

Baч. Palanka

258 (4)

Smederevo

454 (6)

Novi Sad

223 (13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-1)

S. Mitrovica

9 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-1)

Beograd

196 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

208 (16)

NERA

Hetin

74 (4)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja