Dnevnik 8.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 8. OKTOBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23581 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

KAKO ]E GRADOVI I OP[TINE ZAKRPITI BUYETSKI MAWAK POSLE UKIDAWA PARAFISKALNIH NAMETA

Mo `e (li) lo kal na vlast bez fir ma ri ne str. 2

SKUP[TINA SRBIJE DANAS PO^IWE REDOVNO JESEWE ZASEDAWE

Du li }ev imu ni tet pred po sla ni ci ma

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KAKO OVE ZIME ZAGREJATI DOMOVE I KOLIKO ]E NAS TO KO[TATI

str. 3

^LAN PREDSEDNI[TVA SNS I MINISTARKA ZORANA MIHAJLOVI]

O~e ku jem ak ci je u sek to ru ener ge ti ke

str. 3

I GODINU DANA PO ZAVR[ETKU NOVOG MOSTA PREKO DUNAVA NEPOZNATO KOLIKO ON KO[TA

G r e j a w e na drv a Ni ko ne zna ko li ko je i u g a q z a d l a k u Be {ka u milionima j e f t in i j e o d s t r u j e ! ? evra te {ka? str. 5

NASLOVI

Ekonomija

U KUCURI, KOD VRBASA, TAST OSUMWI^EN ZA UBISTVO ZETA

Vojvodina

5 Bez plate radi 60.000 radnika

Tra ge di ja ume sto po mi re wa

11 Senta: Svi |aci u jednoj smeni 11 ^arda{ kukuruzu u ~ast

Dru{tvo 6 Dadiqe i wihov polo`aj u na{em dru{tvu

Novi Sad 7 Dogovori o sanaciji biciklisti~kih staza

Reporta`e 12 Konobarice s mi{i}ima Alije Sirotanovi}a

Kultura 21 Povratak u budu}nost

Hladnije Najvi{a temperatura 16 °S

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : FALSIFIKOVANIH NOV^ANICA IMA NA SVAKOM KORAKU

Vre ba ju la `ni i di na ri i evri

str. 13

„[etw a za sl ob od u” u Nov om Sad u

Foto: F. Baki}

str. 4

SPORT

str. 3

n NOLE OSVOJIO PEKING

str. 14 – 18

n VOJVODINA DONELA BOD IZ U@ICA

POLiTikA

ponedeqak8.oktobar2012.

KA KO ]E GRA DO VI I OP [TI NE ZA KR PI TI BUYET SKI MA WAK PO SLE UKI DA WA PA RA FI SKAL NIH NA ME TA

PRO ME NE NA ^E LU RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

Go ran Ko sti} no vi di rek tor

Od po ~et ka ove sed mi ce do la zi do pro me na na ~e lu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.Funk ci ju pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra ili di rek to ra ka ko se kod nas uobi ~a je no ka `e oba vqa }e ma gi star Go ran Ko sti} ko ji je i do sa da bio ~lan istog te la u Ban ci. Ko sti} je, pre do la ska u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, ra dio u Er ste ban ci u Sr bi ji kao di rek tor sek to ra za po slo va we sa sta nov ni {tvom, bio je pred sed nik Uprav nog od bo ra Pa non ske ban ke, a jed no vre me bio je i di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da u No vom Sa du. D. V.

LI DER DSS VO JI SLAV KO [TU NI CA

Do bro je {to se no va vlast ne kla wa Bri se lu Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e da je do bro {to se no va vlast „ne klad wa Bri se lu”, ali da je po gub no {to vlast i da qe te `i u~la we wu Sr bi je u Evrop sku uni ju. „Bri sel Sr bi ju vi di ta~ no do in te gri sa no upra vqa nih pre la za. To je za EU gra ni ca Sr bi je ne sum wi vo, me |u tim, no va vlast vi di da je u EU pre sta lo da te ~e med i mle ko, pa je pi ta we da li }e ona uop {te op sta ti u ovoj for mi i vi di da su uce ne i pri ti sci Bri se la po sta li ogo qe ni”, re kao je Ko {tu -

ali ne i da po {tu je spo ra zu me ko ji su pro tiv u stav ni i „ko ji stva ra ju ne za vi snu dr `a vu Ko so vo na te ri to ri ji Sr bi je”. DSS }e za to, ka ko je re kao Ko {tu ni ca, pred Ustav nim su dom po kre nu ti po stu pak za oce nu ustav no sti svih ured bi ko je se za sni va ju na „bri sel skim spo ra zu mi ma”, kao i zah tev da se za bra ni pri me na svih ured bi dok tra je po stu pak oce ne ustav no sti. Is ta kav {i da „ni je ra zu mqi vo da su nam in te re si Bri se la bli `i od in te re sa vla sti tog na ro da”, Ko {tu ni ca je po hva lio no vu vlast

Usa gla si ti Sta tut Voj vo di ne s Usta vom Go vo re }i o Voj vo di ni, Ko {tu ni ca je re kao da „ako no va vlast ne }e da po no vi kob ne gre {ke biv {eg re `i ma on da mo ra da se usred sre di na do sled no po {to va we Usta va, a to zna ~i da Sta tut Voj vo di ne mo ra da se usa gla si sa Usta vom Sr bi je”. „Na ka rad na je ne po jam na prav na lo gi ka da se me wa Ustav i pri la go |a va Sta tu tu”, is ta kao je Ko {tu ni ca. ni ca na sed ni ci Gla vog od bo ra DSS u Cen tru „Sa va”. Pod se tiv {i da je no va vlast sa op {ti la da }e po {to va ti sve do go vo re ne spo ra zu me, Ko {tu ni ca je ka zao da to je ste oba ve za dr `a ve,

{to ne po mi we vi {e „sta ru dog mu” da EU ne ma al ter na ti vu, oce niv {i da ona, ipak, jo{ ne ma ni `e qu ni sprem nost da ozbiq no raz mo tri po li ti ku ne u tral no sti ko ju pro pa gi ra DSS.

DA NAS U BE O GRAD STI @E BRA MERC

O po ma ga ~i ma i tr go vi ni or ga ni ma Glav na te ma raz go vo ra srp skih zva ni~ ni ka sa tu ì o cem Ha {kog tri bu na la Ser òm Bra mer com, ko ji da nas do la zi u Be o grad, bi }e mre à po ma ga ~a ha {kih be gu na ca, ali i tr go vi na qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji, na ja vio je pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu sa Ha {kim su dom Ra sim Qa ji}. Qa ji} je, u iz ja vi za Te le vi zi ju B92, ka zao da }e is tra ga o mre ì po ma ga ~a ha {kim be gun ci ma bi ti te ma raz go vo ra na {eg Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne sa Bra mer com. „U sva kom slu ~a ju, to je unu tra {we pi ta we Sr bi je, mi zbog nas tre ba tu is tra gu da do ve de mo do kra ja”, ka zao je Qa ji} i do dao da „u sva kom slu ~a ju ni na ko ji na ~in to ne mo è da po re me ti kom plet nu oce nu sa -

rad we Sr bi je sa Ha {kim tri bu na lom”. Qa ji} je na veo i da }e srp ski zva ni~ ni ci sa Bra mer com raz go va ra ti i o is tra zi o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi je. Bra merc da nas do la zi u dvo dnev nu po se tu Sr bi ji, to kom ko je }e se sa sta ti s naj vi {im srp skim zva ni~ ni ci ma, a glav na te ma raz go vo ra }e, ka ko je na ja vqe no, bi ti pi ta wa ve za na za du go go di {we skri va we ha {kih be gu na ca i mre à wi ho vih po ma ga ~a. Glav ni ha {ki tu ì lac }e se, osim sa Qa ji }em, sa sta ti i s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em, pr vim pot pred sed ni kom vla de i mi ni strom od bra ne Alek san drom Vu ~i }em, tu ì o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em i pred stav ni ci ma bez bed no snih slu `bi.

dnevnik

Mo è (li) lo kal na vlast bez fir ma ri ne Gra do vi i op {ti ne vi {e ne mo gu da ra ~u na ju na po je di ne iz vor ne pri ho de, po put tak se za is ti ca we na zi va fir mi, jer je 1. ok to bra na sna gu stu pio dr àv ni pa ket me ra o uki da wu ukup no 138 pa ra fi skal nih na me ta za pred u zet ni ke i vla sni ke ma lih pred u ze }a. Bu xet Ki kin de bi }e zbog to ga ta wi za oko 10 mi li o na di na ra, Ru me - 15-20 mi li o na, Uì ca - 40 mi li o na, a Pan ~e va za oko 100 mi li o na di na ra, pr ve su pro ce ne lo kal nih ~el ni ka. S dru ge stra ne, po ra ~u ni ci Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de, taj pa ket me ra }e do ne ti u{te du do 200.000 di na ra go di {we za vi {e od 300.000 pred u zet ni ka i vla sni ka ma lih pred u ze }a ko ji po slu ju u uslo vi ma kri ze. - Ako ve} pri vre da mo ra da se ras te re ti, on da je bo qe ta ko - ka è za „Dnev nik” pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Ru ma Ne nad Bo ro vi} (DS). Po we go vim re ~i ma, 15-20 mi li o na di na ra, ko li ko su u Ru mi ove go di ne o~e ki va li od sa da uki nu tih tak si, ni su pri hod od ko jih za vi si

Pan ~e vo se, ina ~e, znat nim de lom fi nan si ra iz eko lo {ke tak se, bu du }i da je ta mo sme {te na he mij ska i naft na in du stri ja. - Za do voq ni smo {to ta tak sa ni je uki nu ta - is ta kao je Pa vlov. Pred sed nik op {ti ne Ki kin da Sa vo Do bra ni} (DS) tek o~e ku je zva ni~ nu in for ma ci ju o na me ti ma ko ji su uki nu ti, ali pro ce wu je da }e lo kal ni bu xet zbog uki da wa tak se za is ti ca we re kla ma bi ti „kra }i„ za de set mi li o na di na ra ove go di ne. - Po zdra vqam ide ju re pu bli~ ke vla de, me |u tim, is pa da da se te ret kri ze sva qu je na lo kal ne sa mo u pra ve. Naj lak {e je pre ko tu |ih le |a pra vi ti u{te du - ka On sma tra da „oni ko ji se bu ne„, tre ba da se po za ba ve stva ra wem uslo va za no vo za po {qa va we qu di. - Tre ba se po tru di ti i oko na pla te po re za na imo vi nu, po slov nog pro sto ra... Pred sed ni ci op {ti na tre ba da bu du spret ni me na xe ri - do dao je Bo ro vi}, po hva liv {i se po dat kom da Ru ma „ni di na r”

Uki nu te tak se Pred u zet ni ci vi {e ne }e ima ti oba ve zu da pla }a ju fir ma ri nu, ko ja se u za vi sno sti od op {ti ne, de lat no sti i zo ne po slo va wa, do sa da pla }a la od 24.000 do 120.000 di na ra go di {we, kao ni ko mu nal nu tak su za is ti ca we re kla me, ko ja je do sa da bi la od 9.250 do 98.400 di na ra na go di {wem ni vou. Uki nu te su i ko mu nal na tak sa za dr à we i ko ri {}e we ~a ma ca, so je ni ca i dru gih obje ka ta na vo di, kao i tak sa za dr à we re sto ra na i dru gih ugo sti teq skih obje ka ta na vo di (spla vo vi). Ne ma vi {e „{u ma ri ne” ko ju su do sa da mo ra la da pla }a ju sva pred u ze }a na uku pan pri hod ko ji ostva re, ne za vi sno od to ga da li wi ho va de lat nost ima ika kve ve ze sa za {ti tom {u ma. Uki nu te su po je di ne tak se za re gi stra ci ju auto mo bi la, i dru gih mo tor nih vo zi la. Iz ta rif ni ka su iz bri sa ne i tak se na dr à we ku} nih i eg zo ti~ nih ì vo ti wa, kao i tak sa za dr à we mu zi~ kih ure |a ja i pri re |i va we mu zi~ kog pro gra ma u ugo sti teq skim objek ti ma. funk ci o ni sa we te sa mo u pra ve. Ta mo vi {e ra ~u na ju na pri liv od po re za na do bit pred u ze }a. - Sve vi {e }e se na taj na ~in mo ra ti ra di ti, na la zi ti dru ge na ~i ne fi nan si ra wa lo kal nih nad le `no sti i okre nu ti se pri vre di. S wom tre ba bi ti part ner, a ne ote à va ti joj - ka è Bo ro vi}.

ni je kre dit no za du `e na i da je u pr vih {est me se ci ove go di ne ima la 205 mi li o na di na ra vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. Zbog tak si ko je su uki nu te, grad Pan ~e vo }e, po re ~i ma za me ni ka gra do na ~el ni ka Sa {e Pa vlo va (URS), pre ma pr vim pro ce na ma bi ti kra }i za oko 100 mi li o na di na -

Uì~ ki pro test Uki da we pa ra fi skal nih na me ta sma wi lo je bu xet gra da Uì ca za 40 mi li o na di na ra, a uve de ne su no ve nad le `no sti po put odr à va wa pu te va, vo do to ko va i dru gih in sti tu ci ja ko je }e grad sku ka su op te re ti ti sa 250 mi li o na di na ra, iz ja vio je Ta nju gu gra do na ~el nik Uì ca Jo van Mar ko vi}. On sma tra da je no va Vla da do ne la broj na re {e wa ko ja „ni su ute me qe na u re al nom ì vo tu”. - Po lu li sti~ ka po li ti ka no ve vla de do ve {}e nas u si tu a ci ju da }e mo te {ko re a li zo va ti bu xet i osnov no funk ci o ni sa we, a da ne go vo rim o ne kim ve li kim in ve sti ci ja ma - is ti ~e Mar ko vi}. Gra do na ~el nik Uì ca sma tra da u ovoj obla sti mo ra do }i do ne kih iz me na jer je udar na bu xet lo kal nih sa mo u pra va pri li~ no ve li ki a da za sa da ne po sto ji re al no re {e we ka ko da se to sma we we nov ca u bu xe tu na dok na di. ra. U toj su mi, do da je on, „fir ma ri na”, ko ja je iz me |u osta log uki nu ta, uzi ma naj ve }i deo - 80-90 od sto. - Na ~el no, to ni je do bra stvar, ali to ne tre ba gle da ti kao bu xet ski ma wak ne go kao pod sti caj nu me ru za pred u ze }a - ka è za „Dnev nik” Pa vlov. Da bi se grad ski bu xet po pu nio, na veo je Pa vlov, in si sti ra }e se na no vom za po {qa va wu u pri vre di ili, ka ko ka è, na iz la sku iz „si ve zo ne” za po {qa va wa, tj. na pri ja vqi va wu rad ni ka. - Ti me o~e ku je mo i da }e po rez od za ra da bi ti ve }i - ka è Pa vlov, pod se }a ju }i da od tog po re za gra du po za ko nu osta je 80 od sto.

`e Do bra ni} za „Dnev nik”. - Ni je do bro da se uki da bi lo ko ji pri hod ko ji je iz vor ni za lo kal nu sa mo u pra vu. E sad, ko li ko je to do bro za pri vred ni ke - vi de }e mo. S jed ne stra ne je taj pa ket me ra do bar, s dru ge - lo{. U No vom Sa du jo{ ne ma ju pro ce nu ko li ko }e se uki da we pa ra fi skal nih na me ta za ma lu pri vre du od ra zi ti na grad ski bu xet, ali na ja vqu ju da }e ma wak po kri ti u{te da ma. - Si gur no }e bi ti u{te da na ras ho di ma. Ne ka ko }e mo iz ba lan si ra ti - ka `e za na{ list ~lan Grad skog ve }a za bu xet i fi nan si je De jan Man di} (SNS). S. Ko va ~e vi}

Vr {ac: Na pred wa ci uz vlast Po kret „Vr {a~ ka re gi ja evrop ska re gi ja“ (VRER) i Srp ska na pred na stran ka u Vr {cu pot pi sa li su ko a li ci o ni spo ra zum ~i me je se dam od bor ni ka na pred wa ka da lo po dr {ko lo kal noj vla sti ovog gra da u ko joj su Po kret VRER sa 15 od bor ni ka, DS (8) i LSV (3). - Po kret je ovim spo ra zu mom è leo da na pra vi spo nu iz me |u op {ti ne i re pu bli~ kih fon do va. î we ni ca je da po sto je ve li ke ide o lo {ke raz li ke ne kih stra na ka, ali sve to tre ba da pre va zi |e mo i da svi ra di mo u in te re su gra |a wa – re kao je o ovo me pred sed nik op {ti ne ê do mir @iv ko vi}.

U opo zi ci ji su osta li SPS (de vet od bor ni ka) i GG „Za bo qi Vr {ac“ (tri od bor ni ka) kao i dva smo stal na od bor ni ka. Na na red noj sed ni ci Skup {ti ne vi de }e se ko je }e funk ci je na rod wa ci do bi ti u lo kal noj vla sti {to se o~e ku je po sle pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma. We ni ~el ni ci su na jed noj od pret hod nih sed ni ca re kli da ne `e le sa mo svo jim pri su stvom da da ju le gi mi tet od lu ka ma Skup {ti ne bez da ne par ti ci pi ra ju u vla sti. Ovi me je no va ko a li ci ja do bi la ko mot nu ve }i nu u lo kal nom par la men tu. R. Jo va no vi}

TVIT CRTICA Od su tan na „ne ko vre me” „Slu ~aj” eks mi ni stra Oli ve ra Du li }a cen tral na je te ma „Tvi te ra“. No vi nar ka Ma ri ja na Je re mi} krat ko je kon sta to va la : Osta de „Prajd me |u ~e ti ri zi da” u sen ci Du li }a! Sam Du li} „ opro stio se“ ipak sa svo jim fa no vi ma na laj ni : „Dra gi mo ji, upr kos na po ri ma mno gih ja sam mi ran kao i sva ki po {ten ~o vek..{to }u br zo do ka za ti..ne }e me bi ti ne ko vre me ali }u po be di ti :) Sa vet ni ca za me di je Bla gi ca Ko sti} sma tra da „ ne ma me sta „ iz ne na |e wi ma : Da ~i} je na vre me re kao Du li }u {ta mu se spre ma pro {lo ne deq nom iz ja vom:”U to ku je ve li ka ak ci ja ~i {}e wa Sr bi je od kri mi na la i ko rup ci je.”

Kad je Ta di} pro gle dao Ne ka da de mo kra ta, da nas na pred wak mi ni star Go ran Kne `e vi} ci ti ra li de ra DS Bo ri sa Ta di }a da „ DS ne {ti ti ni ko ga ko je kriv, zah te va od svih in sti tu ci ja

da ra de svoj po sao, ali ne do zvo qa va da se stva ra at mos fe ra lin ~a u ko joj se kriv ci za even tu al ne zlo u po tre be kri ju, a vr lo ~e sto na pa da ju ne du `ni qu di, bez ika kvog do ka za“, i da je kra tak ko men tar : „Pro gle dao” s pet go di na za ka {we wa.

Tek }e bi ti… Tvi te ra {i su kon sta to va li da je Me |u na rod ni in sti tut za bez bed nost „ne po gre {i vo “ pro te kle ne de qe na ja vio da }e do su bo te, ko ja je za na ma, bi ti hap {en je dan mi ni star. Na zna ti `e qu tvi te ra {a {ta da qe sle di od go va ra ju : O~e ku je mo da Du li}, bra ne }i se be, iden ti fi ku je ceo la nac kri mi na la i ko rup ci je u pro {loj Vla di. Tek }e bi ti hap {e wa!

A {ta je Ivi ca ra dio Funk ci o ner ka LSV Alek san dra Jer kov u „ ne do u mi ci“ je na laj ni : „ a {ta je ra dio mi ni star po li ci je ako su mi ni stri iz DS-a pqa~ ka li dr `a vu? Ako ga je ne ko spre ~a vao, {to ni je pod neo ostav ku? #sa mo pi tam

Gde su pra vi qu di Pra ve se li ste bu du }ih funk ci o ne ra DS. Je dan od fa no va kan di da ta za pred sed ni ka stran ke Ba ne ta Ku zma no vi }a pi ta ga na laj ni : Ima te pu no kva li tet nih i do ka za nih qu di, ali je pi ta we gde su oni i ho }e li se kan di do va ti - Ivan Vu ja ~i}, Go ga Mat ko vi}… Ku zma no vi} od go va ra : Na ve li ste dve oso be ko je iz u zet no ce nim, ali ni sam si gu ran da }e bi ti na bi lo kom gla sa~ kom li sti }u, na `a lost...

Slo bo dan grad – No vi Sad Funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} pri ~a na laj ni : Bio u {et wi za slo bo du kao i svih pret hod nih go di na, dra go mi je da je NS grad u ko me se slo bod no oku pqa, {e ta, mi sli i go vo ri. Ide je slo bo de, an ti fa {i zma i qud skih pra va ve }e su od na {ih dnev no po li ti~ kih raz li ka, a raz li ke su bo gat stvo. Ne ki mo ji sta vo vi dru ga ~i ji su od onih ko ji su ju ~e dr `a li po li ti~ ke go vo re, ali }u se

za la ga ti da mo gu slo bod no da go vo re, uvek i o svi ma, po ru ~u je \u ki} sa laj ne.

Gde je Din ki }e vo LDP –ovac Dra go Ko va ~e vi} ko men ta ri {e na „Tvi te ru“ : ^u jem da Kra gu je vac zo vu „Din ki }e vo”. Bru ka za sta ru srp sku pre sto ni cu:)

Bra te Vla di mi re Funk ci o ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or han Dra ga{ ba vi se istom te mom : Pa do bro gde su sad na {i Ru so fi li?! Pu ti nu 60.ro |en dan, a u Be o gra du ne ma ni sle ta, ni {ta fe te vo qe nom im vo |i Vla di mi ru. :-) Me |u tim ima onih ko ji sa laj ne {a qu po zdra ve i ~e stit ke. Ra di kal Bo ris Alek si} se ova ko ogla sio : Sre }an ro |en dan bra te Vla di mi re! Ru si ja i Sr bi ja za jed no za u vek..

Ko no si {ta fe tu A Ko va ~e vi} ima jo{ pi ta wa : Pa gde su ovi SNS-ov ci. Wi hov idol Pu tin sla -

vi ro |en dan, a oni ni {ta. Ni ti ~a ste, ni ti se ogla {a va ju. Ni je fer:)Ne, stvar no. [to SNS ne bi sle de }e go di ne or ga ni zo vao {ta fe tu po vo dom Pu ti no va ro |en da na. Da im do ko ni pod mla dak, bar tr ~i za dra gog vo |u:)) Od go vo ri la mu je no vi nar ka Kse ni ja Vu ~i} : Ma ,ni je mo glo, re ~e no je da su ter mi ne za u ze li ovi iz omla di ne LDP, ko ji tr ~e sa {ta fe tom za ^e din ro |en dan:)))

Kao kod ku }e

Pred se da va ju }i Ge ne ral nom skup {ti nom SB UN Vuk Je re mi} oka ~io je sli ku sa svo jim fa nom na „ Tvi te ru“ uz kra tak ko men tar: Zdrav ko ^o li} u Wu jor ku, ba{ kao kod ku }e. S. St.

politika

dnevnik

SKUP[TINA SRBIJE DANAS PO^IWE REDOVNO JESEWE ZASEDAWE

Du li }ev imu ni tet pred po sla ni ci ma Skup {ti na Sr bi je raz mo tri }e da nas pred log od lu ke o uki da wu imu ni te ta po sla ni ku DS i eks mi ni stru Oli ve ru Du li }u, na zah tev Ad mi ni stra tiv nog od bo ra. Sed ni cu re pu bli~ kog par la men ta sa sa mo tom jed nom ta~ kom dnev nog re da sa zvao je pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi}. Iako }e se par la ment ba vi ti te mom ko ja sa so bom ne no si ni {ta sve ~ar sko, bu du }i da je re~ o pr voj se si ji re dov nog je se weg za se da wa par la men ta, ona bi tre ba lo da ot po~ ne u skla du sa Za ko nom o Na rod noj skup {ti ni, in to ni ra wem him ne „Bo è prav de“, a par la men tar ce na ula zu do ~e ka }e gar di sti Voj ske Sr bi je. Ad mi ni stra tiv ni od bor u su bo tu je odr ào sed ni cu i pro sle dio par la men tu zah tev za uki da we imu ni te ta Oli ve ru Du li }u, ko ga je po li ci ja tog da na po ku {a la da pri ve de na zah tev Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal. Po {to se Du li} po zvao na po sla ni~ ki imu ni tet,

Tu `i la {tvo je za tra `i lo od par la men ta ski da we imu ni te ta zbog vo |e wa kri vi~ nog po stup -

no za iz da va we do zvo le slo ve na~ koj fir mi „Nu ba in vest“ za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va.

ka i osno va ne sum we da su tri li ca, me |u ko ji ma je i biv {i mi ni star i ak tu el ni po sla nik, iz vr {i la kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, ve za -

Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Zo ran Ba bi} ( SNS ) na ja vio je za „Dnev nik“ da }e se da nas vo di ti ras pra va o pred lo gu da se Du li }u uki ne imu ni tet,

a po tom }e se o od lu ci gla sa ti. Da bi Dul} ostao bez imu ni te ta po treb no je da gla sa „ za „ 126 po sla ni ka. - Pred sed nik skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} i ja kao ~el nik AO po na vqa mo i sa da, kao {to smo re kli ka da je bi lo re ~i o Ne na du ân ku, da ni ko ko je op tu èn za ne ko kri vi~ no de lo ne }e mo }i da na |e uto ~i {te u skup {ti ni bez ob zi ra ko ji dres no sio i bez ob zi ra za ko ji klub igra. To mi slim na rav no u pre no snom smi slu, da to va ì za sva kog ma ko joj stran ci pri pa dao, da }e ako je svo jim ~i we wem o{te tio gra |a ne Sr bi je mo ra ti da bu de bi ti pro ce su i ran. To ni je po li ti~ ki pro ces, ve} uvo |e we no vog si ste ma vred no sti, ko ga se pla {e sa mo oni ko ji ma je sa vest op te re }e na pro {lo {}u. Ovo je bor ba pro tiv ko rup ci je, za po ~e ta na iz bo ri ma 6. i 21. ma ja i za i sta ne po sto ji ni ko ko mo è da je za u sta vi, ka te go ri ~an je Ba bi}. S. St.

Ja wi} sa slu {an i pu {ten da se bra ni sa slo bo de Biv {i po mo} nik mi ni stra ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Ne boj {a Ja wi} pu {ten je da se bra ni sa slo bo de po sle sa slu {a wa u Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal, re kao je ju ~e Ta nju gu spe ci jal ni tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. Sa slu {a we je tra ja lo od 12 do 15 sa ti, po sle ~e ga je Ja wi }u uki nu ta me ra za dr à va wa ko ja mu

Vu lin: Vu ~i} ima po dr {ku svih Vla da ju }a ko a li ci ja ja sno je opre de qe na u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i u to me }e pru `i ti svu neo p hod nu po mo} pot pred sed ni ku vla de Alek san dru Vu ~i }u, re kao je ju ~e pred sed nik Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin. „Ove vla de ne bi bi lo da ni je bor be pro tiv ko rup ci je, a bor be pro tiv ko rup ci je ne bi bi lo da ni je Alek san dra Vu ~i }a, da je vo di”, re kao je Vu lin u iz ja vi Ta nju gu.On je na gla sio da Vu ~i}, ko ji je za du `en za bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, „ima ap so lut nu po dr {ku svih iz ko a li ci je i je di ni je ga rant da ne }e bi ti do go vo ra po li ti~ kih eli ta, taj ku na i onih ko ji su se u ovih 12 go di na ta ko ne pri stoj no i bez o bra zno obo ga ti li”. Vu lin je do dao da se po ne kad sti ~e uti sak da je Vu ~i} u to me sam, is ta kav {i da to ni je ta ko i da u to me ima po dr {ku svih iz vla da ju }e ko a li ci je.

je bi la od re |e na pre kju ~e u po li ci ji, pre ci zi rao je Ra di sa vqe vi}. Biv {i mi ni star za za {ti tu `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}, kao i we gov po mo} nik Ja wi} i di rek tor „Pu te va Sr bi je” Zo ran Drob wak sum wi ~e se da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u ve zi sa

iz da va wem do zvo le slo ve na~ koj fir mi „Nu ba in vest” za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va du` pu te va u Sr bi ji i tom pri li kom pre kr {i li Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi. Drob wak je u su bo tu sa slu {an u po li ci ji i pu {ten je, dok je Ja wi }u po sle sa slu {a wa u po li ci ji od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti.

^LAN PREDSEDNI[TVA SNS I MINISTARKA ZORANA MIHAJLOVI]

O~e ku jem ak ci je u sek to ru ener ge ti ke

^lan Pred sed ni {tva SNS Zo ra na Mi haj lo vi} ne gi ra la je ju ~e da slu ~aj ko ji je po kre nut pro tiv biv {eg mi ni stra za za {ti tu ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ve ra Du li }a ima ve ze sa po li ti~ kim pro go nom. „Ko li ko znam ovaj pred met (Du li}) po ~eo je ra ni je da se ob ra |u je, mno go pre ne go {to ga ob ra |u je ova vla da. To je pred met ko ji je ostao i u spi si ma po koj ne Ve ri ce Ba ra}, da kle Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je i pred met ko ji se na la zi me |u oni ma ko je je po me nu la EU”, re kla je Mi haj lo vi}. „Ne vi dim da to ima ve ze sa po li ti~ kim pro go nom”, po ru ~i la je Mi haj lo vi }e va na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke i pod se ti la da je sa da {wi mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} dr àn u pri tvo ru 13 me se ci i „da je to, za raz li ku od slu ~a ja Du li}, bio po li ti~ ki pro gon”.

Ona je oce ni la da u pret hod noj vla di ni je po sto ja la po li ti~ ka vo qa za su zbi ja we ko rup ci je i kri mi na la i na ja vi la da o~e ku je no ve ak ci je i u sek to ru ener ge ti ke. Mi haj lo vi }e va je re kla da }e se is tra `i va ti, iz me |u osta log, na bav ka stru je i tr go vi na ugqem. „O~e ku jem ak ci je u sek to ru ener ge ti ke, jer se pro ne ve re i kra |e me re mi li jar da ma... u na red nom pe ri o du bi }e no vih slu ~a je va, ze mqa je opu sto {e na, qu di osi ro -

ma {e ni i oni ko ji su za to kri vi mo ra ju da od go va ra ju”, ka za la je Mi haj lo vi }e va. Mi ni star ka Mi haj lo vi} je re kla da je i sam pred sed nik SNS Alek san dar Vu ~i} na ja vio da }e u na red nim da ni ma i ne de qa ma bi ti no vih ak ci ja u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Ona je ka za la da se po sled wih da na u me di ji ma mo gu ~u ti od re |e ni na pa di na pred sed ni ka SNS Vu ~i }a zbog bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i do da la da ve ru je da }e ih bi ti jo{ vi {e u na red nom pe ri o du. „Mi iz ce log SNS-a sto ji mo uz Vu ~i }a i ne sa mo uz we ga, ve} i uz vla du ko ja `e li da se bo ri pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. Mi ve ru je mo da je to bor ba za bu du} nost”, na gla si la je Mi haj lo vi}.

REKLI SU

Da ~i}: Po no vo na vr hu vla sti

Ho men: Za Ta di }a 80 od sto ~lan stva

Li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je pla ti la gre {ke iz pro {lo sti i da je uve ren da }e SPS po no vo bi ti na vr hu vla sti.On je re kao da je svih ovih go di na po sle pe to ok to bar skih pro me na bio uve ren da }e ide ja so ci ja li zma pre ì ve ti. „SPS je pla tio gre {ke iz pro {lo sti i po sle to ga je usle dio dug i te àk opo ra vak. Sva {ta smo pro {li i od par ti je od ko je su svi okre ta li gla vu iz go di ne u go di nu smo po sta ja li sve bit ni ji po li ti~ ki fak tor i sve po èq ni ji ko a li ci o ni part ner. Evo nas opet na vr hu vla sti”, ka zao je Da ~i} za „Pres„. Na opa sku da su ~e ste oce ne gra |a na da je, za pra vo, za me nik pre mi je ra Alek san dar Vu ~i} mo} ni ji i bit ni ji od pre mi je ra, Da ~i} je bio de ci dan da je on pred sed nik Vla de.

^lan Iz bor nog {ta ba Bo ri sa Ta di }a i na rod ni po sla nik De mo krat ske stran ke Slo bo dan Ho men iz ja vio je da }e Ta di} po be di ti na iz bor noj skup {ti ni DS 10. no vem bra, na vo de }i da „ana li za po ka zu ju da je ube dqi va ve }i na ~lan stva DS, 80 od sto, za Ta di }a”. „Tek 20 od sto je za \i la sa, na ~i joj stra ni je ve }i na funk ci o ne ra i mi ni sta ra iz biv {e vla de. Za i sta ne sma tram da je bit no na ~i joj su stra ni funk ci o ne ri, ve} na ~i joj su stra ni ~la no vi, ko ji su su {tin ska sna ga i po kre ta~ DS. Mno gi od funk ci o ne ra su sve sni da zbog ne do voq no kva li tet nog ra da u stran ci i dr `a vi za wih ne }e bi ti me sta u re for mi sa noj par ti ji”, re kao je Ho men za „Ku rir”. On je ka zao da „gde god se u Sr bi ji po ja vio Ta di}, vi de la se po dr {ka, pa ~ak i u od bo ri ma ko ji su pr vo da li po dr {ku Dra ga nu \i la su„. \i las je ne spor no spo so ban me na xer, ali ako bi ra mo pred sed ni ka DS, a ne gra do na ~el ni ka Be o gra da, iz bor je jed no sta van”, re kao je Ho men.

Goj ko vi}: Gru pa pri ja teq stva s Ne ma~ kom Pred sed ni ca po sla ni~ ke gru pe Na ci o nal ne ma wi ne, Na rod na par ti ja i Bo ga ta Sr bi ja Ma ja Goj ko vi} za tra ì la je osni va we gru pe pri ja teq stva sa Ne ma~ kom. Ma ja Goj ko vi} je iz ra zi la o~e ki va we da }e Od bor Skup {ti ne Sr bi je za ino stra ne po slo ve na jed noj od pr vih sed ni ca do ne ti od lu ku o for mi ra wu Po sla ni~ ke gru pe pri ja teq stva sa Ne ma~ kom. Ona je pod se ti la da je Ne ma~ ka naj va `ni ji tr go vin ski part ner Sr bi je i dr à va sa zna ~aj nom ulo gom u Evrop skoj uni ji, a da }e pred lo è ni vid in sti tu ci o na li zo va wa pri ja teq skih od no sa po zi tiv no uti ca ti na da qi raz voj od no sa Ne ma~ ke i Sr bi je. Ma ja Goj ko vi} je na ve la da su i Sr bi ja i Ne ma~ ka is ka za le uza jam ni in te res za ostva ri va we i raz voj sa rad we dva par la men ta.

ponedeqak8 . oktobar2012.

UO^I IZBORA U DS-u

Ta di}: \i las ni je u sta wu da vo di stran ku Ve ru jem u po be du na iz bo ri ma za pred sed ni ka De mo krat ske stran ke jer da ne ve ru jem ne bih u~e stvo vao na wi ma, iz ja vio je u in ter vjuu Fo Ne tu pred sed nik DS Bo ris Ta di}, ko ji sma tra da Dra gan \i las ni je u sta wu do bro da oba vqa du `nost pred sed ni ka DS. „Uvek ve ru jem u iz bor nu po be du, ~ak i ako je ona ma lo mo gu }a, a sko ro uvek je bi la ma lo mo gu }a ka da sam ja u~e stvo vao na iz bo ri ma i 2004. i 2008. i 2012. go di ne”, re kao je Ta di}. Ka ko je ob ja snio, DS ne sme po sta ti stran ka po slov ne ori jen ta ci je, ve} mo ra za dr `i ti svo ju ja snu ide o lo {ku, so ci ja de mo krat ku li ni ju. „Ovu stran ku mo ra ju da vo de qu di ko ji su sprem ni da pre u zmu sva ki ri zik. @e lim svu sre }u svo jim opo nen ti ma, ali ne vi dim da su u sta wu da vo de ta kvu po li ti ku”, re kao je Ta di} i oce nio da o svim ovim ta~ ka ma \i las ima dru ga ~i ji pri stup. On sma tra da je \i las da ro vit po li ti ~ar, vr lo prak ti ~an i da od li~ no upra vqa gra dom Be o gra dom, ali se po li ti~ ki

po slo vi upra vqa wa stran kom i kre i ra we vi zi je za dr `a vu raz li ku ju od to ga. „O~e ki vao sam svih ovih go di na da }e \i las iz ra sti u ta kvog po li ti ~a ra, ali to se ni je do go di lo”, re kao je Ta di} i na po me nuo da ne ma ni ka kve di le me da je Bo jan Paj ti}, upra vqa ju }i Vla dom Voj vo di ne, do {ao do tog ni voa. Ta di} je pri znao da je je dan od we go vih ne do sta ta ka bio {to u pro te klih osam go di na ni je do voq no uti cao da se stvo ri ja ~a kon ku ren ci ja za me sto pred sed ni ka DS. Ta di} je na po me nuo da se, re ~e no bok ser skom ter mi no lo gi jom, unu tar stra na~ ka bor ba vo di iz nad i is pod plek su sa, ali je to uobi ~a je no. On je, me |u tim, po ru ~io da po sle iz bo ra, bez ob zi ra na is hod, ne }e u~e stvo va ti u ce pa wu DS, jer je de te ove or ga ni za ci je. Ta di} `a li {to ~la no vi Glav nog od bo ra ni su do ne li hra bru od lu ku da DS ima ne po sred ne iz bo re na ko ji ma bi sko ro 200.000 ~la no va bi ra lo pred sed ni ka.

BORBA ZA QUDSKA PRAVA, RAVNOPRAVNOST I JEDNAKOST

„[et wa za slo bo du” u No vom Sa du An ti fa {i sti~ kom sku pu „[et wa za slo bo du” ju ~e u No vom Sa du pri su stvo va lo je oko 2.000 gra |a na, ko ji su u ko lo ni, na ~e lu sa ve li kim tran spa ren tom „Stop fa {i zmu”, pro {e ta li Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com do Ke ja `r ta va ra ci je, gde su kod spo me ni ka „Po ro di ca” mi nu tom }u ta wa i po la ga wem cve }a oda li po ~ast svim `r tva ma fa {i sti~ ke i na ci sti~ ke ide o lo gi je. Gra |a ni, pred stav ni ci ne vla di nog sek to ra, ~la no vi LSV-a, DS-a, LDP-a, kao i zna tan broj pri pad ni ka LGBT po pu la ci je, ju ~e ra {wim sku pom obe le `i li su pe to go di {wi cu od odr `a va wa ve li kog an ti fa {i sti~ kog sku pa u No vom Sa du, ka da su neo na ci sti na ja vi li da }e mar {i ra ti gra dom. Gra |an ski skup je po ~eo ju ~e ma lo iza po dne va mi nu tom }u ta wa za pre mi nu log bor ca za qud ska pra va, pro fe so ra Vo ji na Di mi tri je vi }a. Po tom su usle di li go vo ri u du hu bor be za qud ska pra va, rav no prav nost i jed na kost i slo bo du. - Neo na ci sti ko ji su 2007. go di ne po ku {a li da na pra ve skup u No vom Sa du sa da su za bra we ni, ali su ih za me ni li no vi. @i vi mo u gra du gde je zbog la ti ni~ nog nat pi sa na ta bli sme wen di rek tor jed ne kul tur ne usta no ve, u ko joj se vlast od ri ~e an ti fa {i zma i re ha bi li tu je sa rad ni ke na ci sta iz Dru gog svet skog ra ta - re kao je pred sed nik Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne i je dan od ~la no va or ga ni za to ra iz „Gra |an ske Voj vo di ne” Din ko Gru ho wi}. Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov na veo je da se, na kon {to je No vi Sad pre pet go di na iza {ao na uli ce ka ko bi za u sta vio Na ci o nal ni stroj, lak {e di {e, ali da bor ba ni je za vr {e na, jer i da qe po sto je eks tre mi sti~ ke gru pe ko je ru {e gra do ve i spre ~a va ju ostva ri va we qud skih pra va. Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov po zdra vi la je sve

ko ji ve ru ju u rav no prav nost i ko ji `e le da spre ~e sva ko ga ko mi sli da ima pra vo da raz dva ja i pra vi po de le. - Pre pet go di na smo do bi li bit ku, ali ne i rat. Sve dok se u No vom Sa du sme wu ju di rek to ri zbog la ti ni~ nih nat pi sa, dok se spa qu ju za sta ve dru gih ze ma qa i dok se se ki ra ma lu pa ju vo zi la stra nih na vi ja ~a, taj rat ni je do bi jen. Zna mo na ko joj stra ni smo se bo ri li u Dru gom svet -

Fo to: N. Sto ja no vi}

skom ra tu i ne }e mo ni ko me do zvo li ti da nas gu ra na dru gu stra nu. No vo sa |a ni su krv pro li li u an ti fa {i sti~ koj bor bi. Ovaj grad je grad he ro ja. Stop fa {i zmu, mr `wi i na ci zmu na gla si la je Jer kov. ^lan or ga ni za ci je „Be o grad prajd” Go ran Mi le ti} na veo je da se so li da ri {e sa gra |a ni ma i or ga ni za ci ja ma ko ji su wi ma da li po dr {ku. - Ru `na sli ka je bi la u su bo tu u Be o gra du, za raz li ku od ove u No vom Sa du - re kao je Mi le ti}. Iako su pra vi la sku pa bi la, da osim za sta ve No vog Sa da, Voj vo di ne, Sr bi je i Evrop ske uni je, ni su do zvo qe na dru ga obe le` ja, pred stav ni ci po li ti~ kih par ti ja su raz vi li svo ja obe le` ja. Po re ~i ma or ga ni za to ra Din ka Gru ho wi }a „to slu `i wi ma na ~ast”. Po li cij ske sna ge su to kom „[et we za slo bo du” bi le ras po re |e ne u u`em i {i rem cen tru gra da, a osim ver bal nih uvre da ni je bi lo in ci de na ta. I. Dragi}

ekonomija

ponedeqak8.oktobar2012.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

dnevnik

KA KO OVE ZI ME ZA GRE JA TI DO MO VE I KO LI KO ]E NAS TO KO [TA TI

Gre ja we na dr va i ugaq za dla ku jef ti ni je od stru je!?

ROB NA RAZ ME NA SA SVE TOM

Voj vo di na naj vi {e iz vo zi Naj ve }e u~e {}e u iz vo zu Sr bi je u pr vih osam me se ci ove go di ne imao je re gion Voj vo di ne - 37,7 od sto, dok je naj ve }e u~e {}e u uvo zu imao Be o grad ski re gion - 44,9 od sto, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS). Po sle Voj vo di ne, naj ve }e u~e {}e u iz vo zu imao je Be o grad ski re gion - 24,8 od sto, Re gion [u ma di je i Za pad ne Sr bi je - 20,9 od sto, Re gion Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je 14,5 od sto, a oko 2,1 od sto iz vo za je ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma. Naj ve }e u~e {}e u uvo zu, po sle Be o grad skog re gi o na, imao je Re gion Voj vo di ne - 30 od sto, Re gion [u ma di je i Za pad ne Sr bi je - 13,2 od sto, Re gion Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je 8,2 od sto, a oko 3,7 od sto uvo za je ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma. Iz voz i uvoz po re gi o ni ma dat je pre ma se di {tu vla sni ka ro be u mo men tu pri hva ta wa ca rin ske de kla ra ci je, {to zna ~i da vla sni ci ro be, po ca rin skom za ko nu, mo gu bi ti pro iz vo |a ~i, ko ri sni ci, iz vo zni ci ili uvo zni ci ro be. Tu ~i we ni cu tre ba ima ti u vi du pri li kom tu ma ~e wa po da ta ka po re gi o ni ma. Na pri mer, uvoz naf te i ga sa naj ve }im de lom se ob u hva ta u re gi o ni ma Voj vo di ne i Be o gra da, a to su ener gen ti za ukup nu te ri to ri ju Sr bi je, na veo je RZS. Naj ve }e u~e {}e u iz vo zu ima li su `i ta ri ce i pro iz vo di od wih sa 591 mi li o nom do la ra, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti - 521 mi lion, obo je ni me ta li - 445 mi li o na, po vr }e i vo }e - 348 mi li o na i pro iz vo di od me ta la - 336 mi li o na do la ra.

Za de se tak da na i zva ni~ no star tu je grej na se zo na, pa }e se iz dva ja we iz ku} nog bu xe ta po ve }a ti za za gre va we do ma }in sta va. U za vi sno sti od ener gen ta ko ji se ko ri sti ( gas, stru ja, ugaq i ogrev no dr vo), za vi si ko li ko }e ko {ta ti gre ja we.

Mno ge to pla ne ~e ka ju vi {e ce ne Ce na gre ja wa pre ko to pla na u nad le `no sti je lo ka la nih sa mo u pra va, pa od wi ho ve od lu ke za vi si da li }e ce na bi ti vi {a ne go pro {le grej ne se zo ne. Mno ge to pla ne su jo{ to kom le ta na ja vi le da je po sku pqe we ne mi nov no jer su su o ~e ne s ve li kim du go va wi ma i od nad le `nih su za tra ì le po sku pqe we, ko je ni je is pod 10 od sto, a ima i onih su tra ì li po ve }a we ce ne i do 30 od sto. Za sa da su ne gde ce ne po ve }a ne, kao re ci mo u Zre wa ni nu, a ne gde ni su, kao re ci mo u No vom Sa du. Ina ~e, pro ce ne stru~ wa ka go vo re da bi eko nom ska ce na gre ja wa tre ba lo da bu de iz me |u 110 i 120 di na ra, a sa da {wa ce na gre ja wa pre ko to pla na je od oko 70 do oko 100 di na ra. Za sa da se zna da do kra ja go di ne ne }e po sku pe ti gas i stru ja, u mno gim to pla na ma gre ja we kva drat nog me tra sta na ve} je sku pqe ne go pro {le grej ne se zo ne, a ne ke jo{ ~e ka ju odo bre we za po sku pqe we, dok ce nu ugqa i dr va, ko ji ne do sta ju na sto va ri {ti ma, dik ti ra tr ì {te i

{to }e bi ti ve }a tra `wa, su gur no je da }e i ce nu „po te ra ti” na vi {e. S ob zi rom na dra sti~ no sta we ne ku} ne bu xe te, zbog stal nih po sku pqe wa osnov nih `i vot nih na mir ni ca, iz ve sno je da }e tro {ko vi gre ja wa zna ~aj no op tre ti ti ku} ne bu xe te. Iako ce na me se~ nog iz dat ka za gre ja we za vi si od mno go ~e ga, po sve mu su de }i naj po voq ni je }e bi ti gre ja we na ugaq i dr va, a naj sku pqe za one ko ji ko ri ste elek tri~ nu ener gi ju i ne vo de ra ~u na o vre me nu kad tro {e stru ju. Ta ko }e gra |a ni No vog Sa da, gde je ce na kva drat nog me tra gre ja wa 86 di na ra, bez po re za na do da tu vred nost, a uz ovu stav ku 92,90 di na ra, za stan od 60 kva drat nih me ta ra me se~ no za gre ja we iz dva ja ti oko 5.600 di na ra. Bu du }i da se gre ja we u No vom Sa du pla }a to kom ce le go di ne, go di {we za ovu stav ku tre ba iz dvo ji ti oko 67.000 di na ra. [to se ti ~e in di vi du al nih po tro {a ~a ga sa, ce na ku bi ka u Sr bi ji je {a ro li ka, ali go to vo da ne ma di stri bu te ra ko ji ga is po ru ~u je is pod 40 di na ra, bez PDV-a. Uz ob ra ~un i te stav ke, ce na ku bi ka je, u pro se ku, oko 45 di na ra. Za za gre va we sta na od 60 kva drat nih me ta ra i me se~ nu po tro {wu od oko 300 kub nih me ta ra pri rod nog ga sa, {to je 10 ku bi ka dnev no, po treb no je, u pro se ku, oko 13.500 di na ra, a za {est me se ci, ko li ko se sta no vi gre ju, ne {to vi {e od 80.000 di na ra. Ova ra ~u ni ca se raz li ku je od one iz Agen ci je za ener ge ti ku, gde je ra ~u na ta ce na kub nog me tra ga sa od 40,80 di na ra. Oni ma ko ji svo je sta no ve za gre va ju ko ri ste }i elek tri~ nu ener gi ju, ra ~u ni mo gu bi ti pri hva tqi vi, ali mo gu na ra sti i do ogrom nih ci -

Ra ~u ni ca Agen ci je za ener ge ti ku Naj ve }e tro {ko ve za gre ja we ove grej ne se zo ne ima }e do ma }in stva ko ja ko ri ste lo` uqe, pro pan bu tan gas i elek tri~ nu ener gi ju di rekt no u grej nim te li ma i ko tlo vi ma za eta `no gre ja we, is ti ~u iz Agen ci je za enr ge ti ku, a ra ~u ni ca je ra |e na na osno vu ce ne ener ge na ta s po ~et ka ovog me se ca. Do ma }in stva ko ja za gre ja we ko ri ste lo` uqe za gre ja we sta na od 60 kva drat nih me ta ra to kom ce le se zo ne iz dvo ji }e oko 223.000 di na ra, 146.000 di na ra za pro pan bu tan gas, od no sno 125.000 di na ra za elek tri~ nu ener gi ju. U Agen ci ji is ti ~u da su tro {ko vi od oko ~e ti ri do dva pu ta ma wi ukolk ko se do ma }in stva gre ju pri rod nim ga som i iz no se oko 57.000 di na ra. Naj jef ti ni je gre ja we }e pla }a ti do ma }in stva ko ja ko ri ste ter mo a ku mu la ci o ne pe }i- oko 42.000 di na ra, ali sa mo uko li ko ih ko ri ste no }u, ka da je stru ja jef ti ni ja. Sva ko do pu wa va we pe }i to kom da na, ka da je stru ja sku pqa zna ~aj no uve }a va tro {ak - re ci mo do pu wa va we dve pe }i sna ge od po tri kil vo a ta to kom dva sa ta dnev no tro {ko ve gre ja wa po ve }a }e za oko 44 od sto, na 60.400 di na ra. Do ma }in stva ko ja ko ri ste ugaq }e, za vi sno od vr ste ugqa, uz ura ~u na te tro {ko ve pre vo za, gre ja we pla }a ti od 48.000 do 56.000 di na ra. fa ra, {to za vi si i od bro ja ki lo va ta ko ji se me se~ no tro {e, ali i od vre me na ka da se tro {e. Za to je po tre ban ve li ki oprez, po {to se ce na ki lo va ta zna ~aj no uve }a va ako se u|e u cr ve nu zo nu, pre ko

KOM PA NI JA „FAR MAS SR BI JA” PO ^I WE PRO IZ VOD WU

Far ma ce u ti iz Hr vat ske za po {qa va ju Zre wa nin ce Kom pa ni ja “Far maS Sr bi ja”, iza ko je sto ji je dan od naj ve }ih hr vat skih bi zni sme na Lu ka Ra ji}, usko ro }e za po ~e ti pro iz vod wu u Zre wa ni nu, po tvr |e no je “Dnev ni ku” u ovoj far ma ce ut skoj ku }i, ~i ji su po go ni sme {te ni u in du strij skoj zo ni “Ba gqa{”. Di rek tor ove fir me Ra di voj To pa lov ka `e da je ob ja vqen oglas za za po {qa va we do dat nih ka dro va, ~i me }e se stvo ri ti uslo vi za po kre ta we pro iz vod we. Kon kurs }e bi ti otvo ren do 15. ok to bra. - Do sa da smo do vr {i li kom plet nu grad wu, te pri ba vi li sve po treb ne do zvo le, upo treb ne i pro iz vod ne. Svi va li da cij ski pro ce si su odo bre ni i sa da pro -

vo di mo po sled wa te sti ra wa. Mo `e mo re }i da po kre ta we pro iz vod we o~e ku je mo za me sec da na - re kao je To pa lov i do dao da }e se u pr voj fa zi u fa bri ci pro iz vo di ti {est le ko va ko ji su na li sti Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. “Far maS Sr bi ja” je far ma ce ut ska kom pa ni ja spe ci ja li zo va na za pro iz vod wu ge ne ri~ kih le ko va i tre nut no za po {qa va 70 stru~ wa ka. Fir ma je na srp skom tr `i {tu pri sut na od kra ja 2010. go di ne, ka da je do {lo do akvi zi ci je dve far ma ce ust ke kom pa ni je ko je ima ju svoj po gon u Be o gra du. Ka pa ci te ti tog po go na ve} su po pu we ni ta ko da je na sta la po tre ba za stva ra wem no -

ve fa bri ke. Ona }e ima ti ka pa ci te te sa svim do voq ne za te ri to ri ju Sr bi je i za iz voz van ze mqe. A za {to po go ni ba{ u Zre wa ni nu? Lu ka Ra ji} je, na i me, us po -

sta vio sa rad wu sa be o grad skom kom pa ni jom “In med” ko ja je 2008. go di ne u in du strij skoj zo ni “Ba gqa{”, u Zre wa ni nu, za po ~e la iz grad wu fa bri ke le ko va, ko ja je tre ba lo da pro iz vo di kap su le i ta ble te. Te me qi no vih po go na po sta vqe ni su na po vr {i ni od 2,6 hek ta ra. Ali, be o grad ska fir ma ni je mo gla sa ma da na sta vi po sao, ve} je od lu ~i la da na |e stra te {kog part ne ra – Lu ku Ra ji }a, ko ji se na pri vred nu sce nu vra tio kao vla snik kom pa ni je “Far maS” u ko ju je do sa da, po pi sa wu hr vat skih me di ja, ulo `io mi li o ne evra i ko ja, osim na tr `i {tu Sr bi je, po slu je i u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni. @. Ba la ban

JASNA MATI]:

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

112,7285

115,0291

117,6748

112,3834

Australija

dolar

88,8816

90,6955

92,7815

88,6095

Kanada

dolar

88,3522

90,1553

92,2289

88,0817

Danska

kruna

15,1123

15,4207

15,7754

15,0660

Norve{ka

kruna

15,1733

15,4830

15,8391

15,1269

[vedska

kruna

13,0760

13,3429

13,6498

13,0360

[vajcarska

franak

93,0180

94,9163

97,0994

92,7332

V. Britanija

funta

140,2445

143,1066

146,3981

139,8151

SAD

dolar

86,6077

88,3752

90,4078

86,3426

Kursevi iz ove liste primewuju se od 05. 10. 2012. godine

Zna we do no si naj ve }i pro fit Ma sov na pro iz vod wa ni je vo j a teh n o l o g i j e i glo b a l i ono {to do no si ve li ke pro - za c i j e. fi te, ve} zna we {ta ku pac ’Glav ni oslo nac tog raz mi ho }e i ko ji pro blem on re {a {qa wa je da je zna we ustva ri va ku po vi nom pro iz vo da ili je d i n i iz v or kon k u r ent s ke uslu ge, {to je osnov eko no pred n o s ti, i da kad ne { to mi j e zna w a, zna t e mo ` e t e ka z a l a je sa ra ~ u n a t i da Ma sov na pro iz vod wa vet n i c a za }e te na }i svo ni je ono {to do no si je me s to na eko no mi ju zna ve li ke pro fi te wa i in for ma svet s kom tr ci o no ko mu ni ì {tu, gde }e ka ci o nih teh no lo gi ja (IKT) te mo }i da se tak mi ~i te sa u Mi ni star stvu fi nan si ja i dru gim fir ma ma i dru gim ze pri vre de Ja sna Ma ti}. mqa m a i da na tom zna w u Sa v et n i c a Ma t i} je u in stal n o mo r a t e da ra d i t e’’, ter v juu Ta n jug u is t a k la da ob ja sni la je Ma ti}. ov d a { wa eko n o m i j a zna w a Osim to ga, ka ko je na ve la, ni j e ba{ ak t u e l n a, iako ve sa kup cem je po treb no ima ti }i n a eko n om s kih te o r e t i ~ a sta lan od nos uza jam ne po mo ra u sve t u sma t ra da ~o v e ~ an }i kroz ko ju on raz vi ja svoj stvo ì v i u tom sta d i j u m u bi znis, a pro iz vo |a~ uslu ge ko j i je na s tao na svet s kom i pro iz vo de, ko ji opet we mu tr ` i { tu kao po s le d i c a raz po ma ù.

1.600 ki lo va ta, a oprez je po tre ban i pri oda bi ru ter mi na ka da se pe }i pa le, jer ce na za vi si i od to ga da li se stru ja tro {i u ni `oj ili vi {oj ta ri fi. Ta ko je re ci mo, za po tro {wu od 1.000 ki lo va ta (400 sku -

pqih, a 600 jef ti ni jih), me se~ ni iz da tak ne {to ma wi od 5.000 di na ra, od no sno za se zo nu, {est me se ci, oko 30.000 di na ra, za po tro {wu od 1.600 ki lo va ta (600 vi {a ta ri fa, 1.000 ni à ta ri fa) me se~ ni ra ~un bi }e oko 7.600 di na ra, od no sno oko 45.000 di na ra. Za po tro {wu 1.700 ki lo va ta (650 vi {a ta ri fa, 1.050 ni à ta ri fa) - me se~ ni ra ~un bi }e ne {to ve }i od 8.600 di na ra, od no sno oko 51.600 di na ra, dok je za isti broj po tro {e nih ki lo va ta, ali u obr nu toj sra zme ri, me se~ ni ra ~un oko 11.300 di na ra, od no sno za se zo nu oko 68.000 di na ra. Me |u tim, po tro {a ~i ma ko ji, re ci mo, po tro {e, 2.500 ki lo va ta (isti broj ki lo va ta jef ti ne i sku pqe stru je), tro {ak }e bi ti da le ko ce }i, jer }e me se~ no pla }a ti oko 19.000 di na ra, za se zo nu 114.000 di na ra, pa otud i upo zo re we o opre zu pri li kom tro {e wa. Ce na ogrev nog dr ve ta za vi si od vr ste i ko {ta od oko 2.800 di na ra, ko li ko je ku bik me kog dr ve ta, pa do oko 4.200 di na ra, ko li ko ko {ta tvr do ogrev no dr vo. To na ugqa je od 5.000 di na ra pa i do iz nad 14.000 di na ra, {to, ta ko |e za vi si od kva li te ta i vr ste. U za vi sno sti od to ga ko je se dr vo i ugaq ko ri ste za vi si i tro {ak do ma }in stva za gre ja we, pa se mo è re }i da }e tro {ak za grej noj se zo ni bi ti od oko 30.000 pa do iz nad 55.000 di na ra. Da kle, bez obi zi ra ko ji se ener gent ko ri sti, za gre ja we je po treb no do sta nov ca. Sre }om, na stra ni gra |a na je, bar po na ja va ma me te o ro lo ga, vre me, jer se i na red ne ne de qe o~e ku je vi so ka tem pe ra tu ra za ovo do ba go di ne. Ipak, to }e sa mo zakrat ko od lo ì ti pa qe we pe }i i ko tlo va jer hlad ni da ni su na pra gu. D. Mla |e no vi}

APA TI JA NA BER ZI

Du bo ka stag na ci ja tra je me se ci ma Pro te klih pet tr go va~ kih da na pro {li su u apa ti~ noj at mos fe ri me |u ula ga ~i ma ko ja je re zul ti ra la vi {e ne go skrom nim pro me tom od 1,8 mi li o na evra. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 do bio je na vred no sti 0,7 od sto, pre ki nuv {i ta ko dvo ne deq ni si la zni trend. Iako se ne znat no po pra vi la tra `wa za naj li kvid ni jim do ma }im ak ci ja ma, in ve sti to ri i da qe ni su sprem ni za agre siv ni ji na stup na tr ì {tu te se mo è re }i da se tr ì {te ve} ne ko li ko sed mi ca na la zi u fa zi du bo ke stag na ci je. N a j p r o m e t n i j a har ti ja pro te kle ne de qe bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je sed mi cu okon ~a la na ni vou od 622 di na ra uz pro met od 82,1 mi lion di na ra. Naj ve }i deo pro me ta ostva ren je u sre du ka da je u jed noj tran sak ci ji is pro me to va no gro re a li za ci je na ni vou od 621 di nar. I da qe po sto ji pri li~ no so lid na tra `wa za ak ci ja ma ove naj ve }e do ma }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi, ali ula ga ~i za sa da ni su sprem ni pre u ze ti ve }i ri zik i po di }i ce nu za ovu har ti ju. Ve }i ni vo ak tiv no sti va qa o~e ki va ti na kon ob ja ve de ve to me se~ nih re zul ta ta kom pa ni je ka da }e bi ti po zna to da li je me nax ment na pra vio na pre dak ka da je u pi ta wu na pla ta ve li kih po tra ì va wa od stra ne Sr bi ja ga sa. Od osta lih har ti ja iz re al nog sek to ra naj vi {e se tr go va lo Imle kom ko ji se po no vo do mo gao ni voa od 3.000 di na ra uz pro met od 20,3 mi li o na di na ra. Ka da je pro le tos ob ja vqen me mo ran dum o na me ri pre u zi ma wa ove kom pa ni je od stra ne ho land ske Cam pi ne, ak ci je Imle ka su sti za le do ni voa od 3.120 di na ra, da bi ne u speh ovih pre go vo ra

gur nuo ovu har ti ju du bo ko is pod gra ni ce od 3.000 di na ra. Sa da su se ak ci je ove naj ve }e do ma }e mle ka re po no vo vra ti le do ove psi ho lo {ke gra ni ce prem da ne ma no vih jav nih in for ma ci ja po pi ta wu pro da je ove kom pa ni je. Jo{ jed na Sal for do va kom pa ni -

ja, Bam bi ima la je so lid nu tr go va~ ku sed mi cu po pev {i se do ni voa od 23.000 di na ra, a i sa ma kom pa ni ja je u pe tak ob ja vi la sti ca we sop stve nih ak ci ja po isto vet noj ce ni. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla“ (AERO) za be le `io je pro met od 3,7 mi li o na di na ra, uglav nom na ni vou od 420 di na ra uz rast od 3,4 od sto. Na kon ve li kog pa da u sep tem bru, be ~ej ski So ja pro tein se opo ra vio 9,5 pro ce na ta, a po nu da ovih har ti ja upr kos ovom ra stu osta la je na pri li~ no skrom nom ni vou. Ak ci je iz fi nan sij skog sek to ra i ove sed mi ce ni su na i {le na ve }e in te re so va we ula ga ~a, ali su se ne ke od wih ipak pro bi le na spi sak naj pro met ni jih har ti ja. Ni {ka AIK ban ka je ne de qu za vr {i la na ni vou od 1.354 di na ra uz pro met od 15,1 mi lion di na ra i ne zna tan pad na ne deq nom ni vou. I da qe su port feq ni in ve sti to ri pril~ no umrt vqe ni na ovoj ne ka da naj li kvid ni joj har ti ji tr `i {ta, dok je glav ni ku pac dru gi po ve li ~i ni ak ci o nar – Su no ko.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

NI GO DI NU DA NA PO ZA VR [ET KU NO VOG MO STA PRE KO DU NA VA NE PO ZNA TO KO LI KO ON KO [TA

Ni ko ne zna ko li ko je Be {ka u milionima evra te {ka? ARAN @MAN S MMF, UZ RE PRO GRAM DU GA

Sr bi ji tre ba pre dah za re for me Sa r ad n ik Eko n om s kog in sti tu ta u Be o gra du Mi la din Ko va ~e vi} iz ja vio je ju ~e da je Sr b i j i neo p h o d an no v i aran ` man sa Me | u n a r od n im mo ne tar nim fon dom, a da bi bi lo do bro uko li ko bi on pod ra z u m e v ao re p ro g ram jav n og du g a, na sli ~ an na ~ in kao 2002. go di ne. Ko va ~e vi} je, u iz ja vi Ta njug u, oce nio da bi aran `man po ta kvim uslo vi ma obez be dio Sr bi ji neo p ho dan pre dah da mo `e da po~ ne re for me. „Na da mo se da }e mo ima ti no vi aran `man, i da }e on bi ti po vo qan”, is ta kao je Ko va ~e vi} oce wu ju }i da se to ne }e do go di ti ove go di ne, ali da bi bi lo do bro da spo ra zum Sr bi je i MMF bu de sklo pqen 2013. Ko va ~e vi} je pod se tio da je osnov na mi si ja MMF o~u va we sta bil no sti za {ta je po treb na pri me re na mo ne tar na po li ti ka. Zbog to ga su me re Na rod ne ban ke Sr bi je, od no sno no vog gu v er n e r a, „obru ~ e n e” aran `ma nom sa tom fi nan sij skom in sti tu ci jom, za kqu ~io je Ko va ~e vi}.

Ni go di nu da na po sle pu {ta wa u sa o bra }aj no vog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke ne po zna ta je ce na we go ve iz grad we. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, ce na bi mo gla da se za o kru `i za pet na e stak da na, ka da bi se in ve sti tor ovog pro jek ta, JP „Pu te vi Sr bi je” i iz vo |a~ ra do va, austrij ska fir ma „Al pi na” usa gla si li s tro {ko vi ma iz grad we. Me |u tim, sli~ ne in for ma ci je ~u le su se i do sa da, ali do go vo ra ni je bi lo. Jo{ pri li kom pu {ta wa u sa o bra }aj no vog mo sta mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} i di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je Zo ran Drob wak da li su na slu ti ti da }e to bi ti vi {e od ugo vo re ne su me od oko 37 mi li o na evra, ali ko li ko, do da nas se ne zna. U jav no sti se mo glo ~u ti da „Al pi na” tvr di ka ko je iz grad wa ko {ta la ne {to vi {e od 100 mi li o na evra, a in ve sti tor nu di tek ne {to vi {e od po lo vi ne te su me. Pre ma pro ce du ra ma kon sul tant ska ku }a „Skot Vil son” je tre ba la da raz re {i ovaj pro blem i utvr di ko na~ nu ce nu, pre ~e {qa va ju }i pa pi re za jed no s Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj, ko ja je odo bri la kre dit za iz grad wu mo sta. Uko li ko i na kon is po sta vqa wa ko na~ ne ce ne jed na od stra na ne bu de za do voq na, spor }e se pre ne ti na me |u na rod no ne za vi sno te lo u ko jem su stru~ wa ci s li cen ca ma „fi di ka”.

kriv iz vo |a~, jer je pri hva tio po sao ko ji je u star tu pod ce nio, ura dio lo {u pro jekt nu do ku men ta ci ju, ko ja ni je do bi la ze le no sve tlo nad le `nih or ga na, na kon ~e ga je po ~eo sve is po ~et ka, tra `e }i spo sob nu pro jek tant sku ku }u svet skog gla sa, {to je po je lo vre me. S dru ge, pak, stra ne, iz vo |a~ se po zi va na ne pri pre -

U javnosti se moglo ~uti da „Alpina” tvrdi kako je izgradwa ko{tala ne{to vi{e od 100 miliona evra, a investitor nudi tek ne{to vi{e od polovine te sume Jo{ kra jem ja nu a ra ove go di ne „Pu te vi Sr bi je i „Al pi na” su pot pi sa li me mo ran dum ko jim su

Kri vac idej ni pro je kat Bi lo bi mno go ma we pro ble ma da po sao ni je do go vo ren tek na osno vu idej nog pro jek ta, a na ten de ru je „Al pi ni” do de qe no i pro jek to va we i iz grad wa. Tek glav nim pro jek tom usta no vqe no je ko ji su sve do dat ni ra do vi neo p hod ni, {to je znat no po di glo ugo vo re nu su mu i pro du `i lo rok iz grad we, pa je most za vr {en 3. ok to bra 2011. Ugo vor je pot pi san 2006. go di ne. usa gla {e ne 42 od ukup no 43 stav ke u pre go vo ri ma oko ce ne i ta da se do {lo do su me od oko 50 mi li o na evra. Ta da je osta lo

PO SKU PQE WA OSTA VQA JU SVE TE @E SO CI JAL NE PO SLE DI CE

Sve je sta lo, sa mo si ro ma {tvo ra ste

Zbog po sku pqe wa hra ne i re `ij skih tro {ko va, ko je se o~e ku je do kra ja go di ne, je dan deo sta nov ni {tva bi }e po me ren is pod gra ni ce si ro ma {tva, oce nio je IZIT.

„Bi }e mo sve do ci po tre be po ja ~a nog an ga `o va wa na ra du na rod nih ku hi wa, zbog pri ti ska ve }eg bro ja qu di ko ji ma }e po mo} bi ti po treb na”, na vo di se u

ana li zi IZIT-a. Ka ko se na vo di, pro se~ no do ma }in stvo u Sr bi ji i da qe naj vi {e nov ca tro {i na hra nu i re `ij ske tro {kve.Oko 44 od sto pri ho da do ma }in stva od la zi na

hra nu, dok je u EU taj pro ce nat 16 od sto. Ka ko se na vo di, i da qe }e se sma wi va ti iz da ci za zdra vqe, kul tu ru i obra zo va we, ko ja su i

sa da ni ski i iz dva ja se se 4,2 od sto pri ho da. Ka ko se do da je, na ove obla sti iz dva ja se ma we ne go na al ko hol i du van, na ko ji se tro {i 4,4 od sto pri ho da. „Sa na ve de nom struk tu rom li~ ne po tro {we, Sr bi ja ne ma ni eko nosmke ni dru {tve ne per spek ti ve„, na vo di IZIT. Ka ko se na vo di, da bi se na pra vio za o kret od po sto je }eg sta wa, neo hod no je pro me ni ti si stem funk ci o ni sa wa dr à ve, pre ko su {tin skih re for mi jav nog sek to ra, od no sno dr àv ne upra ve na svim ni vo i ma, ali i pen zi o nog, zdrav stve nog i obra zov nog si ste ma i re struk ti ra we dr àv nih i po dr à vqe nih pred u ze }a. Na taj na ~in bi si stem po stao funk ci o nal ni ji, efi ka sni ji i kon ku ren ti ji i stvo ri li bi se te me qi za eko nom ski raz voj ze mqe i na re al nim osno va ma rast ì vot nog stan dar da sta nov ni {tva.

NA CI O NAL NI SA VE T ZA PRI VRED NI OPO RA VAK IMA RE [E WE?

Po la ko se pi {u hit ne me re Pot pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za pri vred ni opo ra vak Bra ni slav Gru ji} iz ja vio je ju ~e da }e to vla di no te lu u na red nih ne ko li ko da na pred lo ì ti ur gent ne me re za opo ra vak re al nog sek to ra, ko je }e po sle jav ne ras pra ve sa pred stav ni ci ma, pri vre de, ba na ka i Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de bi ti da te na uvid pre mi je ru Sr bi je, kao pred log da se {to br è spro ve du. „Mi smo na pra vi li niz sa sta na ka sa pred stav ni ci ma svih udru è wa pri vre de, sa ku pi li ono {to ja na zi vam me re ko je ne ko {ta ju ni {ta, a mo gu br zo, ur gent no, da se pri me ne”, re kao je Gru ji} za Ta njug. „Srp ska pri vre da tro {i oko mi li jar du evra go di {we na ne po treb ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re”, pre do ~io je Gru ji}, oce wu ju }i da sve me re ko je se pri pre ma ju, za jed no

otvo re no pi ta we oko pro du `et ka ro ka grad we, na osno vu ~e ga iz vo |a~ ra do va tra `i do dat ni

sa uki da wem su vi {nih pro pi sa ko je je ra ni je do ne lo Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de, tre ba da omo gu }e kva li tet ni ji am bi jent da bi se po kre nu la srp ska pri vre da. Od go va ra ju }i na pi ta we da li 10 naj ve }ih pri vat nih kom pa ni ja u Sr bi ji mo `e da do pri ne se ra stu in ve sti ci ja i otva ra wu no vih rad nih me sta, Gru ji} je re kao da se ne tre ba fo ku si ra ti pr vo na wih, iako si gur no ima ju ve li ki po ten ci jal, na gla {a va ju }i da Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak mno go vi {e o~e ku je od ma lih i sred wih pred u ze }a. „O~e ku jem da se iz Fon da za raz voj bez be di 0,5 mi li jar di evra ba{ za pod sti ca we ma lih i sred wih pred u ze }a, ko je tre ba da do bi ju mo gu} nost da se da qe raz vi ja ju ili op sta nu”, na gla sio je Gru ji}, ko ji je i di rek tor kom pa ni je PSP Far man.

no vac. Za {to su ro ko vi dra sti~ no pro du `e ni i ko je za to od go vo ran do da nas ni ko ni je us peo da utvr di. Jed ni ka `u da je

mqen te ren za iz grad wu, neo ~i {}en od mi na, kli zi {te... ta ko da je neo p hod no po mi ri ti dva pot pu no opre~ na zah te va in ve sti to ra i iz vo |a ~a. Pro je kat no vog mo sta ura |en je po uzo ru na po sto je }i most „bli za nac”. Ukup na du `i na mo sta je 2.205 me ta ra, {i ri na 14,4 me tra, u kon struk ci ju je ugra |e no 62.150 ku bi ka be to na, 6.324 to ne ar ma tu re, a u te me qe kon struk ci je 26.800 ku bi ka be to na i iz ve de no vi {e od 13.685 me ta ra {i po va pre~ ni ka 1,2 me tra. most ima ukup no 43 stub na me sta. R. Da u to vi}

SVE MA SOV NI JE KR [E WE RAD NI^ KIH PRA VA

Bez p la te ra di 60.000 zaposlenih

Fon da ci ja Cen tar za de mo kra ti ju i {est or ga ni za ci ja oku pqe nih u Ak ci ju za do sto jan stven rad upo zo ri lo je ju ~e da u Sr bi ji po sto ji za bri wa va ju }i ste pen kr {e wa pra va u obla sti ra da i od stu pa wa od pro pi sa. „Pro ce ne go vo re da da nas na cr n o u Sr b i j i ra d i iz m e | u 300.000 i mi lion qu di, da vi {e od 60.000 za po sle nih me se ci ma ne do bi ja pla tu, a prob ni rad se zlo u po tre bqa va i ko ri sti kao sred stvo bes plat nog ra da”, na vo di se u sa op {te wu Fon da ci je. Pod se }a se da je pre ma pro ce ni Pri vred ne ko mo re Sr bi je, u av gu stu sto pa ne za po sle no sti iz no si la 28,3 po sto i iz r a ` a v a za b ri n u t ost zbog dra s ti~ n og od s tu p a w a od prak se pro pi sa ne u za ko no dav stvu ko ji ma se jem ~i za bra na dis kri mi na ci je, pra vo na bez bed ne i zdra ve uslo ve ra da, ogra ni ~e no rad no vre me, pra vi~ na na kna du za rad, a `e na ma, omla di ni i oso ba ma sa in va li di te tom po seb na za {ti tu na ra du i po seb ni uslo ve ra da, u skla du sa za ko nom.

PRI VRE DA SR BI JE IDE KA RE CE SI JI

Pro iz vo di mo 30 od sto ma we ne go pre 30 go di na Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin re kao je da je in du strij ska pro iz vod wa u ze mqi na oko 40 od sto ni voa iz 1989, a eko no mi sta Dra gan \u ri ~in je iz neo po da tak da je bru to do ma }i pro iz vod (BDP) za 32 od sto ma wi ne go pre 30 go di na. Bu ga rin je iz ja vio da }e srp ska pri vre da ovu go di nu ve ro vat no za vr {i ti u re ce si ji, oce wu ju }i da no va vla da mo ra da oja ~a fi skal nu di sci pli nu, ali i da po boq {a po slov ni am bi jent, spro ve de re for mu jav nog sek to ra, uve de pro fe si o na li za ci ju u upra vqa -

upu ti ti pa ket me ra za opo ra vak pri vre de do 2015. go di ne, kao i da }e Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak pred lo `i ti me re sa istim ci qem.

Pred sed nik PKS je uka zao i na ne sra zmer ni broj za po sle nih u jav nom i re al nom sek to ru, jer

Na gra ni ci pre za du è no sti „Sr bi ja se na la zi na gra ni ci pre za du è no sti”, upo zo rio je \u ri ~in i uka zao da na {a ze mqa tre ba da uspo ri spoq no za du ì va we, a pri o ri tet da kon ce si ja ma i do ka pi ta li za ci ji u pro iz vod wa ma ko je su per spek tiv ne, kao {to su ener ge ti ka, in fra struk tu ra... Pred nost tre ba da ti i jav no-pri vat nim part ner stvi ma, a stra ne di rekt ne in ve stu ci je su do bro do {le i to ne tre ba ni ko da spre ~a va, do dao je on. wu jav nim pred u ze }i ma i re for mu pen zi o nog i obra zov nog si ste ma. On je na ja vio da }e PKS do kra ja go di ne vla di pred lo ì ti pa ket me ra za po boq {a we sta wa i ja ~a we pro iz vod we u po qo pri vre di. Bu ga rin je na ja vio da }e PKS kra jem go di ne, pre usva ja wa bu xe ta za na red nu go di nu, vla di

u jav nom ima oko 500. 000, a u re al nom ne {to vi {e od 400.000 za po sle nih, {to je ne pri rod no i mo ra da se pro me ni. Pot pred sed ni ca PKS Vi do sa va Xa gi} re kla je da je u dru gom kvar ta lu ove go di ne za be le `en pad bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), ko ji je pre ma po da ci ma MMF-a iz no sio 0,6 od sto, i

uka za la da }e rast ce na na ma lo od 10 od sto u ovoj go di ni „po gu ra ti” in fla ci ju i u 2013. Kurs di na ra je opao za 11,6 od sto u ovoj go di ni, dok su de vi zne re zer ve sma we ne sa 11,6 mi li jar di na 10,1 mi li jar di evra, zbog in ter ven ci ja na de vi znom tr `i {tu u ci qu od bra ne sta bil no sti kur sa, pod se ti la je ona. Jav ni dug Sr bi je do sti gao je oko 80 od sto BDP-a , pre ma m e t o d o l o g i j i Svet ske ban ke, pre do ~i la je Xa gi }e va i do da la da je na {a ze mqa do kra ja ma ja mo ra la da iz dvo ji 42,6 od sto vred no sti iz vo za za ot pla tu du go va i te oba ve ze ima ju ten den ci ju ra sta. In du strij ska pro iz vod wa je u av gu stu opa la 3,7 od sto u od no su na po ~e tak go di ne i taj trend se na sta vqa, upo zo ri la je ona i na po me nu la da se sma wu je iz voz, a ra ste de fi cit spoq ne tr go vi ne. Dra gan \u ri ~in, u~e stvu ju }i u ra du Skup sti ne PKS, re kao je da je u pro te klih de se tak go di na po tro sen ve li ki no vac od pri va ti za ci je i deo pri li va stra nih in ve sti ci ja da bi se vo di la bez u spe {na eko nom ska po li ti ka u Sr bi ji, pri ~e mu je ak cent bio na fi skal noj i mo ne tar noj po li ti ci, ali ne i u obla sti in du stri je. Re {e we je da se ap so lut ni pri o ri tet da unu tra {woj i spoq noj li kvid no sti ze mqe, ka zao je \u ri ~in, uz opa sku da je re ba lans bu xe ta ove i pri pre ma bu xe ta za 2013. po zi ti van ko rak u

ponedeqak8.oktobar2012.

DA DI QE I wI hOV PO LO @AJ U NA[EM DRU [TVU

Preporuke umesto pravila

Sva ke go di ne pre ko hi qa du de ce osta je bez me sta u ja sli ca ma ili vr ti }i ma pa su ro di te qi ko ji ne ma ju “ba ka i de ka ser vis” pri nu |e ni da an ga ù ju è nu da im ~u va de te dok oni ra de. ê sto se is po sta vi da je pr on a }i i obez be di ti do bru da di qu pra va lu tri ja: jo{ uvek se naj vi {e ra di po prin ci pu “pre po ru ke” i to je po stao efi ka sni ji na ~in ne go uzi ma we ne ko ga pre ko ogla sa. Na i me, zbog po tre be da se {to pre do |e do è ne ko ja bi u svom ili u sta nu po ro di ce ~u va la de te ro di te qi ne ma ju vre me na da pr o ve re o ka kvoj oso bi se za pra vo ra di i da li }e ona sa ve sno bri nu ti o de te tu. Zbog to ga su gre {ke ~e ste, a is ku stva ne kih ro di te qa lo {a. S dru ge stra ne, ima i is ku sta va ko ja su po zi tiv na, gde su se de ca ve za la za “te te” pa osta ju sa wi ma u bli skom kon tak tu i ka da od ra stu. U sva kom slu ~a ju, sva ka od lu ka da se za ~u va -

i sta à. Ro di te qi im za ~u va we de te ta, ko je kat kad ukqu ~u je i oba vqa we ku} nih po slo va, da ju pla tu “od o ka tiv no”, jer je po nu da za ~u va we de ce po sled wih go di na po ve }a na. @e ne ko je u po znim go di na ma osta ju bez po sla a jo{ ni su ste kle uslo ve za od la zak u pen zi ju, ~e sto ~u va ju de cu ka ko bi do pu ni le ku} ni bu xet i sprem ne su da to ra de za ma le pa re. Pri ~a lo se ve} o ini ci ja ti vi da da di qe do bi ju za kon o svom po slu, ali se da qe od to ga ni je ma klo. Upra vo ovih da na u Hr vat skoj je pred sta vqen pred log za ko na o da di qa ma jer je vlast u su sed noj nam dr à vi po sta la sve sna da je re~ o pr o ble mu ko ji se mo ra re {i ti. U Hr vat skoj tre nut no ima oko 15.000 da di qa i sve one ra de na cr no i dr à vi bi se is pla ti lo ka da bi one po sta le obrt ni ce i za to pla }a le po rez. Da di qa ma bi, pak, to zna ~i lo si gu ran po sao kao i pra vi la

dru[tvo

dnevnik

OD PAR KIN SO NO VE BO LE STI U SR BI JI BO LU JE OKO 23.000 QU DI

Rana dijagnoza i lekovi kontroli{u oboqewa Na ~el no se sma tra da je Par kin so no va bo lest ne u ro lo {ki po re me }aj ko ji po ga |a sta ri ju po pu la ci ju, ali ~e {}e ne go kod jed ne od de set obo le lih oso ba di jag no za se po sta vqa pre 50. go di ne. Od tog glo bal nog obo qe wa ko je po ga |a sve kul tu re i ra se, po pro ce na ma, obo leo je 1,2 mi lion oso ba u Evro pi. Pro ce wu je se da je u Sr bi ji od we obo le lo oko 23.000 qu di. Ta bo lest je dru gi naj ~e {}i ne u ro lo {ki po re me }aj, po sle Al chaj me ro ve bo le sti. Bo lest pro se~ no po ~i we s 55-60 go di na, a ri zik od we ne po ja ve zna ~aj no se po ve }a va s go di na ma. Sma tra se da se bo lest ne na sle |u je, ali po sto ji ne ka vr sta na sled nog fak to ra ko ja do vo di do to ga da ne ki qu di bu du pod lo `ni ji efek ti ma {tet nih fak to ra sre di ne, {to mo `e do ve sti do ri zi ka za na sta nak bo le sti. – Za Par kin so no vu bo lest je spe ci fi~ no pro pa da we du bo kih mo `da nih je da ra, na ko je uka zu je ne mo gu} nost kon tro le po kre ta – ka `e ne u ro log dr Uro{ La li}. – Kod Par kin so no ve bo le sti po sto ji ma wak he mij ske sup stan ce u mo zgu ko ja se na zi va do pa min. To je po sle di ca to ga {to je mo zak iz gu bio ner vne }e li je ko je ga nor mal no pro iz vo de. To je pro gre siv no obo qe we, {to zna ~i da se simp to mi po ste pe no po gor {a va ju to kom vi {e go di na.

Evro pa za o sta je za SAD – Osim le ko vi ma, Par kin so no va bo lest se mo è u iz u zet nim i te {kim slu ~a je vi ma le ~i ti i hi rur {ki, ali na pla nu hi rur {kog za hva ta i du bo ke sti mu la ci je sve bal kan ske ze mqe i ve li ki deo Evro pe za o sta ju za SAD – iz ja vio je za na{ list {ef ne u ro fi zi o lo gi je u wu jor {kom Me di cin skom cen tru prof. dr Alek san dar Be ri}, ko ji je pre ne {to vi {e od go di nu da na odr ào pre da va we u No vom Sa du. On je ka zao da se ve li ka na da po la è u tran splan ta ci ju i gen sku te ra pi ju, ali pro blem je u to me {to naj ~e {}e va ri ja te ove bo le sti ni su na sled ne pa uba ci va we ge na ne }e do ve sti do pro me ne. Me |u tim, po sto ji mo gu} nost do da va wa }e li ja ko je mo gu za me ni ti ono {to fa li. Iako su osnov ni simp to mi po ve za ni s po kre ti ma - mo tor ni simp to mi - sma tra se da naj ra ni ji zna ci bo le sti ni su po ve za ni s wi ma, ve} da su to, na pri mer,

osla bqen ose }aj mi ri sa, za tvor, de pre si ja i po re me }a ji sna. U to ku su is tra `i va wa ra di ot kri va wa ka ko uo~a va we tih simp to ma mo `e po mo }i u ra nom

po sta vqa wu di jag no ze. Mno gi simp to mi te bo le sti se po gor {a va ju stre som i si tu a ci ja ma ko je do vo de do uz ne mi re no sti, dok se mo gu po boq {a ti pra vil nim spa va wem i od mo rom i re lak sa ci jom. Le ko vi se ko ri ste za le ~e we simp to ma bo le sti. Uz sa vre me nu te ra pi ju mo gu }e je pro ì ve ti ì vot ni vek a da se ni ka da ne stig ne u naj te ù fa zu bo le sti. Va `no je na gla si ti da bo lest ni je fa tal na i da po sto je de lo tvor ni le ko vi. Le ~e we simp to ma bo le sti uspe {no je, po seb no u ra nom sta di ju mu, ali ne za u sta vqa we no na pre do va we. Va `na je ra na di jag no za, uzi ma we spe ci fi~ nih le ko va, na ~in is hra ne i ve `ba we. – Do ne dav no je pri me na me di ka men to zne te ra pi je od la ga na do fa ze ka da bo le snik bez we vi {e ni je mo gao funk ci o ni sa ti, da bi se iz be gla ne è qe na dej stva. Me |u tim, no va sa zna wa o wi ho vom de lo va wu ob no vi la su sta re kon cep te le ~e wa pa se pri me wu ju po je di ni le ko vi za ko je se ve ro va lo da iza zi va ju niz ne è qe nih efe ka ta. Da nas zna mo da ne po sto ji ni je dan kli ni~ ki do kaz o tok si~ no sti tih le ko va. Is tra ì va wem je ta ko |e po tvr |e no da, i po sle de set i vi {e go di na upo tre be, ti le ko vi i da qe ot kla wa ju uspo re nost, uko ~e nost i drh ta we – ka è na{ sa go vor nik. J. Bar bu zan

KAM PA wA zA DE STIg MA TI zA cI JU MEN TAL NO OBO LE LIh

Po ro di~ ne da di qe Za kon sko re gu li sa we pr o fe si je “da di qa” go di na ma ve} funk ci o ni {e u ve }i ni za pad no e vrop skih ze ma qa i pod ra zu me va po ro di~ ne da di qe - è ne ko je u svo jim ku }a ma ~u va ju do {e sto ro de ce, ima ju vla sti tu imo vi nu a dr à va ili lo kal na sa mo u pra va im da ju sub ven ci je kao i vr ti }i ma, ali i nad zi ru kva li tet wi ho vog ra da. Utvr |e no je da je tim dr à va ma sub ven ci ja da le ko ma wi tr o{ ak od iz grad we vr ti }a, ali i da su ro di te qi za do voq ni uslu gom i bri gom o de ci. Tu su i da di qe ko je se an ga ù ju za od la zak u ku }e. One ta ko |e mo ra ju za taj po sao ima ti li cen cu, dr àv ni orga ni ih re dov no kon tro li {u i pr o ve ra va ju wi ho ve psi ho fi zi~ ke mo gu} no sti. we de te ta, bi lo ce lo dnev no ili po vre me no, an ga ù je è na “sa stra ne”, no si ve li ki ri zik. Ta pri ~a bi bi la sa svim dru ga ~i ja ka da bi u Sr bi ji po sto ja le zva ni~ ne agen ci je za da di qe u ko ji ma bi na ras po la ga wu ro di te qi ma bi le one è ne ko je su ob u ~e ne za pr o fe si o nal nu ne gu de ce i za to do bi le zva ni~ nu dr àv nu po tvr du. To bi pod ra zu me va lo i da nad le `ni dr àv ni orga ni pr o ce wu ju da li su è ne ko je bi se pri hva ti le bri ge o ~u va wu de te ta zdra ve, da li bo lu ju od ne ke psi hi~ ke bo le sti ko ja mo è bi ti opa sna po de te, da li su sklo ne kra |i, da li ima ju br zi nu ko ja je po treb na da bi se sta ra le o ma lom de te tu ko je je ì vah no i ko je tra ì stal nu pa `wu, da li su ve {te u spre ma wu hra ne... Dru gim re ~i ma, sa mo one ko je is pu wa va ju sve pr o fe si o nal ne uslo ve za da di qu mo gle bi pre ko agen ci je bi ti an ga ò va ne. To bi tim è na ma ko je da nas ra de na cr no, a ni su u pri li ci da bi ra ju jer im je sva ki di nar pre ko po tre ban, omo gu }i lo da svoj po sao le ga li zu ju, ali i da se dr à va sta ra o to me da se one po {tu ju i da za svoj rad ade kvat no bu du pla }e ne. Nig de ne po sto je po da ci ko li ko se è na u Sr bi ji ba vi ~u va wem de ce jer sve ra de na cr no, bez ra ~u na

pod ko ji ma ~u va ju de cu. Ta ko bi u tom za ko nu bi lo od re |e no ko je da di qe mo gu da ~u va ju de cu u svo jim ku }a ma a ko je bi i{le po ku }a ma ro di te qa ko ji ih an ga ù ju. Ka ko se i mla de de voj ke sve ~e {}e od lu ~u ju da za od re |e nu svo tu nov ca ~u va ju de cu u ve ~er wim sa ti ma ili pre ko vi ken da ka ko bi se bi obez be di le xe pa rac dok stu di ra ju, i one bi mo ra le da se na |u u re gi stru da di qa i ne bi sva ka mo gla da se ba vi ovim po slom. Ta ko bi se one mo gu }i lo da de cu do |e da ~u va de voj ka ko ja pi je ili se dr o gi ra i kod ko je po sto ji mo gu} nost da za ka è u oba vqa wu ove od go vor ne du `no sti. Upra vo u pr o fe si o nal noj ne gi de ce (i sta ri jih) vi di se re {e we za za po {qa va we du go traj no ne za po sle nih i ne ak tiv nih è na sta ri jih od 45 go di ne. Svim è na ma ko je ima ju iz nad 45 go di na i ko je se re dov nim pu tem ne mo gu za po sli ti, jer im upra vo go di ne ì vo ta pred sta vqa ju ne pre mo stiv pr o blem, pru à se {an sa da se edu ku ju i do bi ju li cen cu za ~u va we de ce ili ne gu sta ri jih oso ba. Za ta kvim pr o fe si o nal nim da di qa ma po sto ji po tre ba u svim dr à va ma, pa ta ko i kod nas. Q. Ma le {e vi}

Kongres radnika Instituta u Sremskoj Kamenici Pod mo tom „Vre me je za pro me ne, u~i ni mo ne {to i za se be”, na In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci uo~i vi ken da odr àn je dvo dnev ni Pr vi kon gres Udru è wa zdrav stve nih rad ni ka In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci. Ciq sku pa bio je ja sno de fi ni sa we sta tu sa i ulo ge sa vre me nog se strin stva u im ple men ta ci ji pro ce sa zdrav stve ne ne ge u si ste mu zdrav stve ne za {ti te. U ra du su u~e stvo va li le ka ri, me di cin ske se stre i me di cin ski teh ni ~a ri iz sva tri in sti tu ta u Ka me ni ci, a go vo ri lo se o te ma ma zna ~aj nim za una pre |e we sva ko dnev nog ra da. Iz me |u osta log, za tra è no je ve }e u~e {}e se sta ra i teh ni ~a ra u na u~ no i stra ì va~ kom ra du, kao rav no prav nih ~la no va mul ti di sci pli nar nih ti mo va. Udru è we zdrav stve nih rad ni ka In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci, s vi {e od 800 ~la no va, ne stra na~ ko je, ne vla di no i ne pro fit no udru è we zdrav stve nih rad ni ka sva tri in sti tu ta, po sto ji jo{ od 2003. go di ne u okvi ru Sa ve za zdrav stve nih rad ni ka Voj vo di ne, a kao sa mo stal na or ga ni za ci ja re gi stro va no je av gu sta 2010. go di ne. J. B.

Kom{ije ih ne}e u blizini Hu m a n i t ar n a or g a n i z a c i j a “Ka ri tas” iz Zre wa ni na i ove go di ne }e spro ve sti kam pa wu pro tiv so ci jal ne is kqu ~e no sti qu di sa men tal nim pro ble mi ma. U kam pa wi pod na zi vom “365 da n a za men t al n o zdra vqe”, kao part ner, u~e stvu je i Hu m a n i t ar n i cen t ar “Du g a”. Ak ci ja }e po ~e ti da nas i tra ja }e do 22. ok to bra. Ko o r d i n a t or kam p a w e Ti bor Hal mai na ja vqu je da }e u ovom pe ri o du u in sti tu ci ja ma so ci jal ne za {ti te i u zdrav stve nim usta no va ma u Zre wa ni nu bi ti iz le pqe ni po ste ri na ko ji ma je pred sta vqe na ak ci ja, kao i da }e u sre du, na Tr gu Slo bo de, is pred Ri mo ka to li~ ke ka te dra le, bi ti po sta vqen pro mo tiv ni {tand i de -

qen pro pa gand ni ma te ri jal na te mu de stig ma ti za ci je men tal no obo le lih. - O~e ku je nas i sto no te ni ski tur nir pod na zi vom “Svi smo mi isti a po seb ni”, ko ji }e bi -

kam pa wu ~i ji je ciq de stig ma ti za ci ja men tal no obo le lih i pod sti ca we wi ho vog va nin sti tu ci o nal nog le ~e wa, kod oso ba gde je to mo gu }e, a sve da bi se ubr za la wi ho va re so ci ja li za -

Po ra zna je ~i we ni ca da se mno gi pla {e men tal no obo le lih, ne è le ih u svo joj bli zi ni, na ro ~i to ako se ra di o qu di ma iz kom {ij skih po ro di ca ti odr àn 20. ok to bra, a dva da na ka sni je bi }e upri li ~e na tri bi na „Zdrav ì vot”, ka da }e mo po sta vi ti i pro daj nu iz lo `bu ra do va ko ri sni ka Hu ma ni tar nog cen tra “Du ga” – ob ja {wa va Hal mai. “Bi sku pij ski Ka ri tas” je i ra n i j ih go d i n a u~e s tvo v ao u

ci ja. U ovoj or ga ni za ci ji po ku {a va ju da de lu ju na svest qu di da pri hva te one su gra |a ne ko ji ima ju men tal ne smet we. - Va `no je da oni ose te da su deo dru {tva i da su nam va `ni, a na taj na ~in wi ma }e mo po mo }i da na |u smi sao `i vo ta – ve li Hal mai.

Po ra zna je ~i we ni ca da se mno gi pla {e men tal no obo le lih, ne è le ih u svo joj bli zi ni, na ro ~i to ako se ra di o qu di ma iz kom {ij skih po ro di ca. Jed no od oprav da wa za ta kvo ig no rant sko po na {a we je ste da ta kve oso be, kad im do |e “ù ta mi nu ta”, mo gu sva {ta da u~i ne. U “Ka ri ta su”, me |u tim, sma tra ju da one men tal no obo le le oso be ko je su spo sob ne za rad tre ba da bu du ukqu ~e ne u sva ko dnev ni ì vot. Ti qu di, po ne kad, i sa mi se be izo lu ju jer se ose }a ju ma we vred ni ma. ê sto iz be ga va ju da go vo re o svo jim du {ev nim te go ba ma. Ovom kam pa wom im se upra vo po ru ~u je da se ne sra me i da po tra è po mo} stru~ nih slu `bi kad god ose }a ju po tre bu za tim. @. Ba la ban

KO ^E KA – PLA TI SKU PQE

I ja sam bio momak pre 20 godina Pi ja ca u le poj va ro {i rav ni ~ar skoj. Raz mi leo se svet iz me |u te zgi, sve raz gle da i vr ti gla vom, pre sa bi ra se i ova ko i ona ko i – uvek je kra tak. A je sen je sti gla i vre me je za spre ma we zim ni ce. Po obi ~a ji ma ko ji su od sta rih osta li, tre ba spre mi ti zim ni cu za na do la ze }e le de ne da ne. Naj bo qe je kad do ma }in ska ku }a na pu ni {pajz i po drum jer – ni kad se ne zna ka ko o{tra i ja ka }e bi ti zi ma, ko li ki }e da za pad ne sneg i steg ne mraz. Vre me {ni ji se jo{ se }a ju zi ma kad je sneg bio to li ko vi sok da se dru ga stra na uli ce ni je vi de la. Oni mla |i mo gu ih pod se ti ti da je ko li ko zi mus tem pe ra tu ra bi la i mi nus 28 ste pe ni. Ka ko bi lo da bi lo – va qa se spre mi ti na sva ka kve mu ke. A one su ve} po ~e le jer mno go je ma we pi ja~ ne po nu de ne go pre. Ima pa pri ka i krom pi ra, {qi va i bre sa ka, bi lo je i pa ra daj za kad je ono tre ba lo da se ku va ali – sve ga ma we ne go pre. Na rav no, kad ne ma ro be – ce ne ra stu. Sta ri ji bra~ ni par obi la zi pi ja cu. Sti gli su dr `e }om „la dom“ ko joj bi do bro do {la ge ne ral ka, ali i da qe gu ra po gra du. Go spo din je u o~u va nom ode lu ko je je ku pqe no pre dve-tri de ce ni je, a we go va go spo |a u kom ple tu de ce ni ju mla |em. Pro la ze

kroz deo na me wen sit nim ku po vi na ma, ku pu ju ne ko li ko qu tih pa pri ~i ca pa niz pro laz iz me |u rad wi ca s ka fom i pqe ska vi ca -

se di u hla do vi ni na sklo pi voj sto li ci. – Po {to krom pir? – pi ta go spo din.

Go la le di na: tek dva ka mi o na s krom pi rom i cr ve nim pa pri ka ma, po red ko jih su trak to ri s pra znim gaj bi ca ma ma, iz bi ju na dvo ri {te sta rog mli na u ko jem je sa da kvan ta {ka pi ja ca. Ta mo ih do ~e ka go la le di na: tek dva ka mi o na s krom pi rom i cr ve nim pa pri ka ma, po red ko jih su trak to ri s pra znim gaj bi ca ma. Pri la ze pro dav cu ko ji

– Se dam ban ki ki lo. U xa ku ima oko 20 do 25 ki la, ka ko ko ji. – Pa, pro {le ne de qe je bio 60 di na ra ki lo – ka `e do ma }i ca. – Bio, bio. I ja sam bio mo mak pre 20 go di na. – Pa, {to je po sku pe lo?

– Za to {to ga ne ma, go spo |o. Su {a bi la ja ka i ni je ro di lo k’o pre. A na rod se pre sa bi ra pa ra ~u na da je bo qe da ku pi krom pir sad ne go da ga po sle ne bu de. Ili da bu de pa pre no skup. Bio je krom pir 50, a bi }e i 100 di na ra. Da vam ne pri ~am ko li ko je sve dru go po sku pe lo... – Sa mo na {e pen zi je ni su se po ve }a le – kon sta tu je ne su |e ni ku pac. – Ni su, {to je ste – je ste. Ne ma na rod pa ra a mo ra da ì vi. Mu ka je to. – A, ako bi smo uze li vi {e krom pi ra, da li bi bi lo jef ti ni je? – ne od u sta je do ma }i ca. – Ko li ko je to vi {e? – Pa, jed no 100 ki la. – Go spo |o, da ste re kli 500 ki la pa i da pri ~a mo o po pu stu. Ali, 100 ki la za me ne ni je mno go. Zna te vi oda kle sam ja po te gao do vas? I ja bi’ {to pre ku }i ali ne da bu dem na {te ti. Go spo din i go spo |a se zgle da ju. – Pa, do bro, on da ni {ta. Hva la. – Mo lim. Ali da vam ka èm – ako ima te pa ra, ne okle vaj te, ku pi te jer ne }e bi ti jef ti ni je. Mo è sa mo da po sku pi. Pa }e te se ka ja ti. Sad je ta kvo vre me do {lo – ko ~e ka, ili iz vi si ili pla ti sku pqe. Ajd’ uz dra vqe vi me ni bi li. Ili ja Ba ki}

Bez vo de Spens, Sud Ra do vi ob u sta vqa ju i Rad ni~ ka uli ca sa o bra }aj

V remeploV

Zbog po li ti ke pre dao ko man du \or |e Stra ti mi ro vi}, ro |en 1822. na spa hi lu ku Kul pin, ko ji je we go voj po ro di ci do de li la ca ri ca Ma ri ja Te re zi ja za jed no sa ple mi} kom ti tu lom, bio je austrij ski pot po ru~ nik i po sle dve go di ne ra to va wa u Ita li ji na pu stio voj sku. Ipak, na Maj skoj skup {ti ni u Srem skim Kar lov ci ma 1848. iza bran je za ko man dan ta srp ske na rod ne voj ske i od mah ostva rio tri po be de za re dom nad ma |ar skom voj skom. Zbog

svo jih po li ti~ kih ra ~u ni ca na {ao se u su ko bu sa pa tri jar hom Jo si fom Ra ja ~i }em, neo spor nim vo |om sr skog na ro da, i bio pri nu |en da 8. oktobra 1848. ko man du pre da Ste va nu [u pqik cu, austrij skom pu kov ni ku i ne ka da {wem na po le o nov skom ofo ci ru. Po sle pro pa sti Ma |ar ske bu ne Stra ti mi ro vi} je po stao austrij ski ge ne ral, a kao pen zi o ner bio po sla nik Ugar skog sa bo ra. Umro je 1908. N. C.

Zbog ra do va na vo do vod noj mre ì da nas od 7 do 22 ~a sa vo de ne }e bi ti u Rad ni~ koj uli ci, od Su tje ske do Stra ì lov ske uli ce i u Su tje skoj uli ci, od Bu le va ra ca ra La za ra do Uli ce Mak si ma Gor kog. Bez vo de }e bi ti i Spens, Sud i se ver na tri bi na sta di o na Ka ra |or |e. Po sto ji mo gu} nost da bez vo de osta nu i okol ne uli ce, a ci ster ne s pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne is pred Su da i na uglu Stra ì lov ske i Rad ni~ ke uli ce. J. Z.

Novosadska ponedeqak8.oktobar2012.

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj

Do go vo ri o sana ci ji sta za u to ku Ide ja o mo ni to rin gu bi ci kli sti~ kih sta za u gra du usko ro }e do bi ti epi log s ob zi rom na to da je ana li za po da ta ka pri kra ju i ra de se po sled we pri pre me za skla pa we ko na~ ne ver zi je ini ci ja ti ve ko ju je po kre nu lo udru è we „No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va” (NSBI). Pre de se tak da na ~la no vi ovog udru è wa su za po ~e li ana li zu po da ta ka o sta wu bi ci kli sti~ kih sta za ko je su sa mi na ba vi li, ali i uz u~e {}e gra |a na. Oni su ob i {li sve sta ze u gra du, za be le ì li pro ble me na ko je su na i {li i fo to gra fi sa li ih, dok su im gra |a ni pre ko mej la i te le fo na pre do ~a va li ka kve su sta ze u wi ho vom kra ju. - Ana li za je go to va, za vr {a va ju se de ta qi i ra di se gra fi~ ka pri pre ma. Usko ro bi sve tre ba lo bi ti go to vo i o~e ku je mo da }e za se dam do 10 da na bi ti pri pre mqe na pre zen ta ci ja re zul ta ta mo ni -

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika OBLIKUJE SE MAPA BICIKLISTI^KIH RUTA

„Po tra ga za sun cem” te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Po tra ga za sun cem“ To nija Parsonsa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Pri ~a o po ro di ci ko ja po la zi u po tra gu za ra jem, a pro na la zi – se be. Ka da se tak si sta Tom Fin su ko bio s dvo ji com pro val ni ka u svo joj ku }i i zbog to ga za ma lo ni je za vr {io u za tvo ru, od lu ~io je da se s po ro di com pre se li na trop sko taj land sko ostr vo Pu ket. Pu ket je ostva re we svih sno va po ro di ce Fin – trop ski raj u kom de ca pli va ju sa slo no vi ma, gi bo ni pe va ju qu bav ne pe sme u xun gli, An da man sko mo re li ~i na tir ki zno sta klo, a mla da po ro di ca mo `e slo bod no da se raz vi ja. No, ne sre }e iza zva ne qud skom vo qom i ne u kro ti ve si le pri ro de pre te ovoj trop skoj idi li. N. R.

Ba {ten ski ot pad }e se da nas od no si ti sa Te le pa, a su tra iz Ko vi qa, sa Kli se, Sla ne ba re, Vi dov dan skog na se qa i Kli san skog bre ga. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Od da nas do sre de krup ni ot pad mo è se od la ga ti u Me snoj za jed ni ci „[an gaj” na uglo vi ma uli ca Sed me i Osme, Pr ve i Osme, Sed me i pro tiv po àr nog pu ta i na kra ju ê tvr te uli ce. A. L.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

Iz grad wa vre lo vo da i vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u Uli ci Ko per ni ko voj 8 po ~i we da nas i zbog to ga }e do 26. ok to bra u ovoj uli ci bi ti iz me wen sa o bra }aj, od ras kr sni ce s Uli com Ili je Bir ~a ni na do no vo i zgra |e nog objek ta na bro ju 8. To kom pre se ca wa ko lo vo za i po la ga wa vre lo vod nih ce vi, sa o bra }aj }e na ovoj de o ni ci bi ti pot pu no ob u sta vqen. J. Z.

No se ba {ten ski i krup an ot pad

to rin ga - ka za la je ko or di na tor ka ove ak ci je Jelena [tula. Ka ko je ob ja sni la, NSBI je kon tak ti ra la pred u ze }a po put Za vo da za iz grad wu gra da, Ur ba ni zma i “Par king ser vi sa”, ka ko bi se ostva ri la za jed ni~ ka sa rad wa pri li kom sa na ci je sta za. [tu la je re kla da sva pred u ze }a ~e ka ju ko na~ ne re zul ta te, ali da je sa “Par king ser vi som” tre nut no po stig nut na ~el ni, usme ni do go vor pre ma ko jem bi ovo pred u ze }e u~e stvo va lo u sa na ci ji, a ~la no vi NSBI bi bi li pro mo te ri bi ci ka la ko je po se du je po me nu ta fir ma. - ^la no vi ovog udru `e wa su nam se obra ti li po vo dom ide je o ma pi ra wu bic kli sti~ kih sta za {to smo mi uve li ko po dr `a li s ob zi rom na to da, pu tem ser vi sa „NS bajk”, ima mo isti ciq - pro mo ci ju bi ci kla kao pre vo znog sred stva. Mi smo 2009. go di ne ra di li stu di ju „In fra struk tur ne osno ve za ra zoj bi ci kli sti~ kog sa o bra }a ja” i

Fo to: S. [u {we vi}

wu smo im pre pu sti li, jer sma tra mo da }e im do bro do }i - ka za la je port pa rol ka “Par king ser vi sa” Jasna Kov~in. [to se ti ~e ini ci ja ti ve, ona }e, u od go va ra ju }em ob li ku, bi ti pre da ta Grad skoj ku }i ka ko bi se na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve re {i li pro ble mi sa ko ji ma se bi ci kli sti su sre }u to kom vo `we.

U DOMU ZDRAVQA NOVI SAD ODLU^ILI:

Pe di ja t ri osta ju u pri grad skim na se qi ma „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Dom zdra vqa „No vi Sad“ je do neo od lu ku po ko joj }e pe di ja ta ri i da qe ra di ti po istom rad nom re ì mu u am bu lan ta ma u Bu kov cu, Ko vi qu i Ste pa no vi }e vu, {to je bio zah tev Me snih za jed ni ca u po me nu tim pri grad skim na se qi ma. Iako ta me sta ne ma ju do vo qan broj de ce da bi ima la stal nog pe di ja tra, Do mu zdra vqa su naj mla |i pa ci jen ti pri o ri tet i è le da im bu de obez be |e na zdrav stve na za {ti ta u me stu sta no va wa, sa op {te no je iz ove usta no ve. - Shva ta mo da nam je to naj bit ni ja po pu la ci ja i è li mo da na {i naj mla |i pa ci jen ti ima ju do stup nu zdrav stve nu za {ti tu ko ja je u tom uz ra stu vr lo va `na. Ipak, na da mo se da su na {i naj mla |i su gra |a ni do brog zdra vqa i da ne }e ~e sto po se }i va ti le ka re, jer zna mo za wi hov strah od be lih man ti la – na gla sio je po mo} nik di rek to ra Do ma zdra vqa dr Oliver Stojanov. I. D.

Is kqu ~e wa stru je

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Susek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka. Srem ska Kamenica: od 8 do 13 sa ti deo Uli ce srem skih par ti za na i Pli tvi~ ke na âr da ku. Beo~in: od 8 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Sremski Kar lovci: od 8.30 do 11.30 sa ti Do ka1 bro je vi 80 i 82, Do ka 2 od bro ja 7 do 27, ê rat ska od 2 do 36 i od 1 do 37, ê rat ska 1 od bro ja 2 do 54 , od 1 do 19, crp na sta ni ca Do ka, Uli ca kar lo va~ kih |a ka od 22 do 42 i od 9 do 29, Uli ca bra }e An |e li }a od 2 do 16 i od 1 do 23, @ar ka Zre wa ni na od 2 do 18 i od 1 do 25, Sa ra jev ska od 2 do 40 , od 1 do 15, gro bqe, Va se Pe la gi }a od 2 do 38 i

od 1 do 37, Fru {ko gor ska od 8 do16 i od 9 do 13, Uli ca 23. ok to bra od 2 do 22, od 1 do 43, Jo va na Gr ~i }a od 16 do 42 i od 13 do 43, Bal kan ska od 2 do 22, od 1 do 51, Va se Pe la gi }a od 2 do 8 i od 1 do 37; od 8 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Futog: od 9 do 12 sa ti Uli ca ca ra La za ra od 204 do 230, od 227B do 235, Ru me na~ ka od 3 do 13, crp na sta ni ca (ka na li za ci ja), pod sta ni ca gas, Ra de Kon di }a od 187 do 189, 178. Budisava: od 8 do 9 sa ti Pe tra Drap {i na od 40 do 54 i od 39 do 49, Vu ka Ka ra xi }a od 147 do 195 i od 152 do 198. Peji}evi sala {i: od 9 do 10 sa ti Pe ji }e vi sa la {i od 9 do 48.

U No vom Sa du tre nut no ima oko 70 ki lo me ta ra bi ci kli sti~ kih sta za.Ka ko na vo de u NSBI, u ne kim de lo vi ma su sta ze ne do vr {e ne, ima ju o{te }e wa, udar ne ru pe i iz bo ~i ne, te vi so ke ivi~ wa ke. Na ne ki ma ne do sta ju {ah to vi, po vr {i ne su za su te {qun kom, {u tom, sta klom i sli~ no. A. Jerini} U KOLU SRPSKIH SESTARA

Bes plat ne {ko le ve za i he kla wa [ko la ve za po pi smu u or ga ni za ci ji Ko la srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke u to ku je u pro sto ri ja ma ovog udru `e wa, u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a 8. Po la zni ci u~e vez dva pu ta ne deq no po sat i po vre me na, po ne deq kom i ~e tvrt kom od 17 ~a so va, do 26. no vem bra. [ko la je bes plat na, a ma te ri jal obez be |u je Ko lo, s tim {to po la zni ci tre ba da ima ju gra fit nu olov ku, ma ka zi ce i le wir. Po za vr {et ku te obu ke, ta~ ni je 29. no vem bra, po ~e }e i [ko la ku ku ~a wa - he kla wa. Od vi ja }e se u pro sto ri ja ma Ko la dva pu ta ne deq no, po ne deq kom i ~e tvrt kom, od 17 ~a so va. Za [ko lu ku ki ~a wa pri ja ve se pri ma ju do 26. no vem bra rad nim da nom od 10 do 13 ~a so va, na bro je ve te le fo na 898 - 283 i 064 581 - 62 - 31. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak8.oktobar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Vid, Vlad i Vuk obradovali Stojanovi}e Trojke Vid, Vlad i Vuk - Marije i Neboj{e Stojanovi}a.

Blizanci Je le na i Mi lo{ - Gordane Guli} i Radivoja Mati}a, Re qa i Uro{ - Sawe Novakovi} i Dragana Vukomanovi}a, La ra i Sa ra - Svetlane i Mirka Kokote.

Devoj~ice Te o do ra - Aleksandre Gini} i \or|a Mi}i}a, Mi li ca - Ane Markovi} @uà i Sava @uè, La na - Anite i Slobodana ônki}a, Ma ri ja - Biqane i Miodraga Todor~evi}a, Alek san dra - Biqane i Nikole Duki}a, He le na - Boàne i Dragana Drqa~e, Ana sta si ja - Verice Azirovi} i Nenada Asanovi}a, Bo ja na - Vesne i Zorana Bogunovi}a, Sla vi ca - Vesne Jovanovi} i Nenada Rajkova, Mia - Gorane i Igora Perovi}a, Te o do ra - Gordane i Vladimira Poli}a, Lea - Daniele i Atile Kaba~a, Le na - Danijele i Vladimira Srdi}a, Mia - Danijele i Nenada Bobara, Ni ko li na - Danice Radoni} i Milana Vreki}a, Ta ra - Dragane i Jovana Ta nasijevi}a, Mia - Dragane i Mladena @ivkovi}a, Va wa - Ivone i Sa{e Stojanovi}a, Ta ra Jane i Milana Lazarevi}a, Alek san dra - Jelene Arsenovi} i @ivana Milinova, Ele o no ra Jelene i Zvonimira Milera, Ka ta ri na - Jelene i Kristijana Bak{e, Ni ko li na - Jelene Jovanovi} i Nenada Ceki}a, Ti ja na - Jovane i Petra Panteli}a, Ha na - Kristine Fun}ik i Miroslava Fun}ika, Ne ve na - Maje i Mom~ila Raji}a, Du wa - Maje i Stevana Karana, Mi la - Ma-

rije i Vojislava Kavaje, Ti ja na - Marije i Mladena Miqkovi}a, Jo va na - Marije Pasti i Steve Savi}a, Te o do ra - Marijane i Marka Marko vi}a, Le na - Marijane i Nikole Tobxi}a, Gor da na - Marine i Ivana Juri{i}a, An |e la - Marine i Ratka Dragojevi}a, Ha na - Mie i Bo{ka Soviqa, Ana be la - Milice i Petera Petea, Jo va na - Miqane Radi} i Marka Krkqe{a, Du wa - Mirjane i Sreta \ur|evi}a, Ta ra - Miroslave Boì} i Slavka Vanovca, Alek san dra - Nata{e i Aleksandra [ar~evi}a, Le na - Nata{e i Branka Kalawe, Da ni je la - Nedeqke i \ura Pani}a, Ana - Sawe i Nenada [evi}a, Sa ra Simone i \or|a \akovi}a, So fi ja - Slavice i Ivana Pazmana, î la - Slavice i âbe Daniela, Pe tra - Sla|ane i Petka Vukovi}a, Te o do ra - Sowe i Zorana Gari}a, Sr na - Sowe Toma{evi} i Milo{a Tintora, Ka ta ri na - Sofije i Neboj{e Rako~evi}a, Sta {a - Spomenke i Aleksandra Pe{i}a, Ve sna - Tatiane i Ivana Kohuta, Sa ra - Tatjane Jovanovi} i Rajka Prodanovi}a, Ni ko li na - Tijane Jovanovi} i Maria Borojevi}a, Asia - Fatime i Muhameda Eq{anija.

Ven~ani Dra ga na Ga gi} i Go ran Cvi ja no vi}, Va wa Kvr gi} i Du {an Ze rem ski, Ma ja Osto ji} i Dra gan Bu gar ski, Gor da na Si ki ri ca i Ni ko la Pav kov, Ana Kan di} i \or |e Mi lin ko vi}, Slo bo dan ka Stan ~i} i Bo ris Ra ko vi}, Su za na Stan ko vi} i Ne ma wa Ob ra dov, Je le na ^vo ki} i Alek san dar Aj der, Ta ma ra Tri va no vi} i \u ro Mom ~i lo vi}, Kri sti na Bu gar ski i Da ni jel Po wi ~an, Bran ka Cr ve ni i Bo jan Vu ~i na, Sne `a na Ba bin i Vla di mir Umi }e vi}, Ga bri je la Ma ti ~i} i Mi lan Sta ni}, Mir ja na \u ra {ko vi} i De jan Fur ja no vi}, Iva na Vi di} i Og wen Mi qa ni}, Ran ka ]a }i} i Qu bi {a Ba bi}, Ja dran ka Mar ti nov i Ivan Mi la, Mil ki ca La zi} i Ne nad Ra do vi}, Ma ja Jo vi} i Da niel ]o lak, Mi ra Bu di} i Du {ko Pri bi ~e vi}, Iva na Ivi} i Mi lan Mra o vi}, Miro sla va Do mo wi i Pe ri ca Pe tri}, Ma ja De la~ i Bra ni mir Jan ko vi}, Da ri ja Go ro wa i Miro Ba ji}, Na ta {a Da vi dov i Ni ko la Ma rin ko vi}, Qi qa To pi} i Veq ko Dre cun, Sve tla na \ur |i} i Da li bor Ar let, Na ta {a La ti no vi} i Dar ko Po po vi}, Iva na Di vjak i Mar ko Jo vi ~in, Jo va na Mi ol ~i} i Ili ja Dmi tro vi}, Bo ba na Jo vi} i Mar ko Je li ~i}, Dra ga na Se kiz i Alek san dar Pe jin, Mir ja na Je li} i Da mir Ne {i}, Gor da na Vla ji} i @eq ko Kr kqu{, Mir ja na Nin ko vi} i Si ni {a Tri fu no vi}, Sve tla na \o ki} i Jo van Mi li vo je vi}, Mir ja na Zec i \u ro Va si}, Mir ja na Sa ~i} i Mi lan Sta ni}, So wa Mi li }e vi} i Lu ka La zi ~i}.

Sa {a i Ta tja na Ste fa no vi} s ma lim Ste fa nom

De~aci Mi lo{ - Karoline Agate i Nenada Jandri}a, Ste fan - Aldijane i Mladena Popovi}a, Alek sa - Aleksandre i Aleksandra Dragoqevi}a, Da ni lo - Aleksandre i Dejana Jovanovi}a, La zar - Aleksandre i Sa{e Damwanovi}a, Sr |an Aleksandre Todorovi}, Alen - Ane Tomi~i} i Durmi{ija Emrana, Fi lip - Angeline Prwa vorac, Fi lip - Andree i Edvarda Sabado{a, Alek sa - Andrijane i Jovana Barajevca, Da vor An|e Markovi} i Mihaqa Horvata, Ste fan Boìce Ba}anov i Stevana Jockova, Va si li je Vesne i Vladimira Ran|elovi}a, Da vid - Dajane Boàni}, Ser gej - Danijele i Milo{a Pani }a, \or |e - Danijele i Pavla Urumovi}a, Vu kan - Danice i Dragana Leki}a, Mi lan - Darin ke i \urike Tota, Da li bor - Dejane Palko i Dalibora Nikoli}a, Ne ma wa - Dejane Raketi}, Ni ko la - Dijane i Ivana Spaji}a, Mar ko - Di jane Sto{i} i Tomislava \or|evi}a, Dra gan Dragane i Branislava Nikoli}a, Ko sta - Dra gane i Gorana Mati}a, Erik - Eleonore i Arona [iketa, Da niel - Eleonore Sabo i Zoltana Varge, Vuk - Emine i Sa{e \urovi}a, Fi lip Zorice i Rudolfa Boboj~eka, Alek sa - Ivane i Sre}ka Kriàna, Vuk - Ivone Vidosavqevi}a i Zvezdana Si~a, Mar tin - Ilirijane i Dragana Traj~evski, Ne ma wa - Jasmine Vasi} i Neboj{e Ili}a, Vu ka {in - Jelene i Vladimira Ili}a, Uro{ - Jelene i Gorana Oqa~e, Pre drag - Jele ne i Darka Ili}a, Ste fan - Jelene i Mirosla-

va Gwati}a, Jo van - Jovane i Sini{e Tanasi}a, An drej - Karoline Mandi} i Neboj{e Toma{evi}a, La slo - Aron - Katalin i Lasla ôrda{a, Da ni lo - Qiqane i Nikole Joki}a, Mar ko Maje i Gorana Rudeà, Mar ko - Maje i Sr|ana Klinara, Og wen - Maje Topalovi} i Igora Par~eti}a, Ni ko la - Marije i Igora Stojkova, Og wen - Marije i Nemawe Ostojina, Noel - Marije i Pavla Isakova, Ni ko la - Marijane i Du {ana Savi}a, Ma te ja - Marine i Milana Mirkovi}a, La zar - Marine i Radeta Stankovi}a, Sve to zar - Milijane Trivanovi} i Jovana Nasti}a, Jo vi ca - Milinke i Neboj{e Deli}a, Lu ka - Marijane i Nikole Mrk{e, Mi lan - Mirjane i Sr|ana Milo{evi}a, Ste fan - Mirjane Markovi}- ûbra i Zorana ûbre, Alek sa - Nata{e Vujnovi}- Sedlar i Draèna Sedlara, Mar ko - Nata{e i Milana Dra~e, Mi lo{ - Ni koline i \or|a Stojanovi}a, Ste van - Olgice Boti}- Joji} i Mileta Boti}a, Og wen - Radmi le Trivunovi} i To{e Brankova , Alek san dar Svetlane i Vojina Radmilovi}a, Sa mi - Silvije Sejdija i Arsima Bajramija, Mi haj lo - Sneàne i Marka @arkovi}a, Za ri je - Sowe i Neboj{e Keqevi}a, Fi lip - Stanislave i Gorana Petkovi}a, Alek sa - Tawe i Zorana Bodroì}a, Mi haj lo - Teodore Drami}anin Jani} i Stevana Drami}anina, Alek san dar - Tijane \uri} - Bosanac i Milisava Bosanca, Mar ten - Helene Stanko i Damira Grci}a.

Umrli Desanka \uri} ro|. Materi} (1923), Predrag Jerkovi} (1976), Dragomir Qubi{i} (1941), Bo{ko Adamovi} (1931), Sofija An|elkovi} ro|. Radosavqevi} (1934), Teodor Andrijevi} (1956), Sava Babi} (1936), Katarina Bala` (1945), Quba Bera ro|. Karanovi} (1928), Milo{ Be~eli} (1933), Kristina Brankov ro|. Qubi~i} (1933), Van Den Ende Johanes Edvard (1952), Borivoj Vasin (1953), Ru`ica Vesi} ro|. Novi} (1950), \ur|inka Gavran~i} ro|. Batanski (1923), Zorka Gostovi} (1923), Frawa Demeter (1925), \uro Dra{kovi} (1962), Marija Duli} ro|. Kova~ (1927), \ur|ica Kamatovi} ro|. Apatovi} (1946), Jelena Kne`evi} ro|. Novkovi} (1939), Viktorija Kova~evi} ro|. Ladika (1932), Stevan Krsti} (1954), Qubica Ku~ (1933), Ivanka La}a rak ro|. Baj~ev (1936), Smiqana Majki} ro|. Stojkovi} (1940), Ferenc Makra (1946), An|a Manojlovi} ro|. Pavlovi} (1937), Simeun Markovi} (1967), Gospava Ma~ki} ro|. Petkovi} (1939), Evica Nai} ro|. Dragi{i} (1920), Bogdan Opa~i} (1936), Nikola Papharhaji (1980), Da ni jel Ko si jer i Bo ja na Fr zo vi}

Slobodan Pejovi} (1953), Savka Plakalovi} (1935), Qubica Popovi} ro|. Radovanovi} (1925), Vera Popovi} ro|. Spasojevi} (1936), Milka Popovi} ro|. Mitri} (1948), Milan Risti} (1944), Bosiqka Ron~evi} ro|. Stojakovi} (1934), Milutin Rujevi} (1954), Stojanka Ruìn (1955), Jagoda Savi} ro|. Jeli} (1934), Margita Savin ro|. Mondom (1928), @arko Salati} (1940), Desanka Stan~i} ro|. Batinac (1930), Terezija Fa~ko ro|. Kova~ (1926), Pavle îliak (1946), Sofija Jovanovi} ro|. Jovanovi} (1946), Mi}o @igi} (1958), Milana Zbiqi} ro|. Bo{kovi} (1954), Zoran Kavraja (1951), \uja Karanovi} ro|. Radi{i} (1948), I{tvan Kova~ (1943), Milo{ Kova~evi} (1930), Toma{ Kova ~i} (1942), Ilinka Kuru{i} ro|. Kuru{i} (1935), Dragiwa Martinov ro|. Sladojevi} (1947), Qubica Milinkov ro|. Mi{in (1943), Aleksandar Novi~i} (1974), Velibor Rak (1937), Vlado Staki} (1936), Boldiàr Tama{ (1944), Nikola Cvejanovi} (1966), Evica [ajn ro|. Kova~evi} (1953) i \ura Stankovi} (1930).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak8.oktobar2012.

De bi si ju u ~ast

NOVI DIREKTOR „TR@NICE” MILO[ TUBI] ZABRINUT ZBOG PRIHODA PREDUZE]A

No vi di rek tor „Tr `ni ce” elek tro in è wer Mi lo{ Tu bi}, na kon {to se upo znao sa si tu a ci jom na no vo sad skim pi ja ca ma, za bri nut je zbog pri ho da pred u ze }a ko ji, ka ko ka è, dra sti~ no opa da ju, i iz ra zio bo ja zan da }e u fe bru a ru na red ne go di ne zva ni~ no bi ti ve }i ras ho di od pri ho da. Po we go vim re ~i ma, osim lo {e eko nom ske si tu a ci je i iz u zet no ma le ku pov ne mo }i, pro met na no vo sad skim pi ja ca ma di rekt no ugro à va ju tr `ni cen tri i hi per mar ke ti. - Ni jed no jav no pred u ze }e kao „Tr `ni ca” ni je pod to li kim di rekt nim uda rom kon ku ren ci je pri vat nog sek to ra. Tr `ni cen tri nu de svo jim ko ri sni ci ma ve }e olak {i ce, ne go {to omo gu }a va ku po vi na na pi ja ca ma, kao {to su ko ri { }e w e elek tron skih kar ti ca, od lo è no pla }a we... Eko nom ska si tu a ci ja je to li ko lo {a da kup ci vi {e ne gle da ju kva li tet po qo pri vre dih pro iz vo da, ne go je pri oda bi ru pre sud na ce na - ob ja snio je Tu bi}. Di rek tor „Tr `ni ce” ka è da re dov no obi la zi pi ja ce ka ko bi vi deo pod ko jim uslo vi ma ra de za kup ci i po ku {a }e da na pra vi ba lans iz me |u po tre ba pred u ze }a i ko ri sni ka. Pre sve ga, tru di }e se da oì vi ma we pi ja ce kao {to su Te me rin ska, Pe tro va ra din ska i Ka me ni~ ka, ko je do no se pri hod od 18.000 di na ra,

Fo to: F. Ba ki}

Ma we pi ja ce tre ba o`i ve ti

{to ni je do voq no ni da se po kri ju tro {ko vi odr à va wa. Po we go vim re ~i ma, Te me rin ska pi ja ca ne mo è ni za ì ve ti dok se u oko li ni ne iz gra de stam be ni objek ti. Pro ba lo se sa pro da jom an ti kvi te ta, or gan skih pro iz vo da i ni {ta ni je us pe lo da pro met kre ne na bo qe. Iz bor lo ka ci je za Ka me ni~ ku pi ja cu je lo{, a mo gu }e re {e we je da se iz najm qu je {to vi {e lo ka la ka ko bi se pro {i ri la de lat not i pri vu kli kup ci. Za za kup ce na

Pe tro va ra din skoj pi ja ci pro blem je {to se u okvi ru pi ja~ nog pla toa na la zi mar ket, ko ji pa ri ra ce na ma. - Si tu a ci ja na pi ja ca ma je vr lo lo {a. Na Fu to {koj pi ja ci broj pra znih te zgi u rob nom de lu do sti `e ~ak 50. Na naj sta ri joj grad skoj tr `ni ci, Ri bqoj, vi {e od tre }i ne te zgi je slo bod no i ona je u pot pu no sti de va sti ra na na kon {to je sa te lok ci je iz me {te na auto bu ska sta ni ca. Na Naj lon pi ja ci je dra sti~ no

opao broj vo zi la za pro da ju. Pre tri go di ne bi lo je iz me |u 570 do 710 auto mo bi la, a da nas 150. Pro blem je {to mno gi pro dav ci iz la ze sa svo jom ro bom van pi ja~ nog pla toa, te pro da ju na ze le nim po vr {i na ma, uni {ta va ju }i na taj na ~in ze le ni lo i osta vqa ju }i pr qav {ti nu za so bom. Pro blem De te li nar ske pi ja ce je {to je sa obe stra ne za klo we na, s jed ne stra ne ga ra à ma, a s dru ge mar ke tom. Ta mo ima 44.000 sta nov ni ka, te ova pi ja ca, po put Sa te lit ske ima po ten ci ja la da za ì vi - is ta kao je na{ sa go vor nik. Po re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce”, iz grad wa Ve le tr `ni ce je pra vo re {e we za pro cvat po qo pri vred ne de lat no sti i da je to tre ba lo jo{ dav no re a li zo va ti. - Ve le tr `ni ca }e da in te gri {e hi qa de ma lih pro iz vo |a ~a ko ji }e da snab de va ju sred we i ve li ke pro iz vo |a ~e, a po tom }e ovi da iz vo ze ro bu. Ve le tr `ni ca ujed no omo gu }a va i „Tr `ni ci” da u|e u tr ì {nu bor bu i da kon ku ri {e su per mar ke ti ma. Na me ni je da na |em ula ga ~e, a na Gra du da obez be di ze mqi {te i da „ze le no sve tlo” za re a li za ci ju pro jek ta - za kqu ~io je Tu bi} do da ju }i da je po ten ci jal na lo ka ci ja za Ve le tr `ni cu grad ski plac na Kli si, ~i ja je pred nost to {to je na auto pu tu. I. Dragi}

Kam pa wa „365 da na za men tal no zdra vqe” An ti stig ma kam pa wa “365 da na za men tal no zdra vqe”, ko ja se or ga ni zu je po vo dom 10. ok to bra, Svet skog da na men tal nog zdra vqa, bi }e sve ~a no otvo re na u sre du 10. ok to bra u 10.30 u Tu ri sti~ ko-in for ma tiv nom cen tru, Uli ca Mo de ne 1. Is pred tog cen tra bi }e po sta vqe ni {tan do vi or ga ni za ci ja ko je su se pri kqu ~i le kam pa wi i ko je }e pro mo vi sa ti svo je ak tiv no sti. Od 11 do 11.30 sa ti odr `a }e se kra tak per for mans, a na red nih po la sa ta bi }e pred sta vqe na rad na te ra pi ja u okvi ru Cen tra za po mo} i po dr {ku oso ba ma sa

DAnAS U GRADU PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Mileva” (19), Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Put roud„ (19.30) novosadsko pozori{te „Marat d sade” (19)

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ri tam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stra timirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRAnE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Na da @i va na Stan ko vi} (1926) u 11.15 sa ti, Mi li voj Pe tra Bu dim ~i} (1940) u 12, Bi qa na Bo ri sla va Bu rai (1951) u 12.45, Zdrav ko Sto ja na Sav ko vi} (1940) u 15 ~a so va. Na me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra we na Vi do sa va Pe tra Ba bi} (1934) u 15 ~a so va.

men tal nim te {ko }a ma. U za bav nom de lu od 12 do 12.30 sa ti de ca iz [O SO “Mi lan Pe tro vi}” iz ve {}e ple snu ta~ ku. Kam pa wu spro vo di Ka ri tas u sa rad wi sa Mi ni star stvom zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je, Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za za drav stvo, Grad skom upra vom za za drav stvo i Grad skom upra vom za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu, a u part ner stvu sa kan ce la ri jom SZO u Sr bi ji i In sti tu tom za psi hi ja tri ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. N. R.

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Pro jek ci ja ope re Klo da De bi si ja „Pe le as i Me li zan da” u iz vo |e wu ho ra i or ke stra Na ci o nal ne ope re Vel sa, bi }e pri ka za na ve ~e ras od 19 sa ti u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, u sklo pu „De bi si fe sta”, fe sti va la po s ve }e nog ovom stva ra o cu. De bi si fest tra je do sre de, a or ga ni zo van je po vo dom 150 go di na od ro |e wa kom po zi to ra. Po kro vi teq je Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Z. Ml.

PLAN ZA KANALIZACIONI ISPUST POSTOJI, ALI ZAHTEVA PUNO PARA

Jo{ du go }e ke jom ha ra ti mi ri si Na No vo sad skom ke ju je je dan od glav nih ka na li za ci o nih is pu sta oda kle se {i ri ne pri ja tan mi ris a i ve li ka ko li ~i na sme }a. Re {e we po sto ji, ali za we ga sva ka ko tre ba no va ca. Port pa rol u “Vo do vo du i ka na li za ci ju” Da vor San tra~ ka è za “Dnev nik” da u ne ko sko ri je vre me ka na li za ci o ni is pust na Ke ju ne }e bi ti na pu {ten, iako plan o to me po sto ji. - Da bi se to do go di lo, po treb no je da se pret hod no do go di ne ko li ko nov ~a no i gra |e vin ski zah tev nih in ve sti ci ja. Ne ki od tih pred u slo va je su grad wa no ve crp ne sta ni ce ka na li za ci je na pro sto ru u bli zi ni @e è qe vog mo sta kod Kvan ta {ke pi ja ce, spa ja we GC (glav na crp na sta ni ca ka na li za ci je) 1 i GC 2 kroz grad wu tzv. in ter cep to ra, na pu {ta we po sto je }e crp ne sta ni ce ka na li za ci je na uglu Rad ni~ ke i Ke ja i, u naj du go ro~ ni jem smi slu, grad wa cen tral nog pre ~i sta ~a ot pad nih vo da – pre do ~a va San tra~. Ipak, od sve ga po bro ja nog, ovo pred u ze }e }e u bu xet za na red nu go di nu uvr sti ti no vac za pro jek to va we in ter cep to ra, a do grad we bi mo glo do }i naj ra ni je 2014. go di ne. Ja sno je da se, s ob zi rom na ko li ~i nu ras po lo ì vih sred sta va za in ve sti ci o ni bu xet JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, na pu {ta we ka na li za ci o nih is pu sta na Ke ju mo è de si ti, u naj bo qem slu ~a ju, u na red nim go di na ma. Sem ovog po sto je i dru ga re {e wa,

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

ko ja ta ko |e tra `e no vac. Cen tral ni pre ~i sta~ ot pad nih vo da znat no bi po boq {ao si tu a ci ju i olak {ao bor bu re ke sa 24 to ne ot pad nih vo da ko li ko No vi Sad sva ko dnev no is pu sti u Du nav. Sa dru ge stra ne, iz grad wa cen tral nog pre ~i sta ~a ot pad nih vo da pred u slov je za pri vred ni raz voj gra da, a po seb no je neo p hod na za za {ti tu Du na va ko ji se sa da od ot pad nih ma te ri ja ~u va sa mo re {et ka ma. Grad ima plan za iz grad wu, a Ge ne ral nim ur ba ni sti~ kim pla nom No vog Sa da pred vi |e na je iz grad wa cen tral nog po stro je wa le ve oba le na lo ka ci ji iz me |u sta rog Ka} kog pu ta i pu ta E-75 Be o grad – Su bo ti ca, lo ka li tet ”Se ver IV”. Glav na crp na sta ni ca GC-1 pri hva ta ot pad ne i at mos fer ske vo de de la gra da ju `no od Fu to {ke i Je vrej ske uli ce do Du na va, kao i ot pad ne vo de Ve ter ni ka i Fu to ga, a iz liv ove crp ne sta ni ce na la zi se uz {e ta li {te du` oba le Du na va, na po ~et ku Bu le va ra ca ra La za ra i Rad ni~ ke uli ce i oku pi ra jed nu od naj a trak tiv ni jih lo ka ci ja u gra du. Iz liv ka na li za ci je se ver nog sli va je po me ren niz vod no i na la zi se u ne po sred noj bli zi ni drum sko `e le zni~ kog mo sta, pa crp na sta ni ca GC-2 pri hva ta ot pad ne vo de se ver nog de la gra da iz nad Fu to {ke pi ja ce. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Sen dvi~, al’ bez le ba Po {to su na mir ni ce ba{ po sku pe le, re {io sam na da qe da sen dvi ~e je dem pra zne, bez le ba. A ko la }u re gi stro va ti sva ki me sec da is ko ri stim po jef ti we we. Ako jo{ i tra fo sta ni ce bu du jef ti ni je, raz mi sli }u da ku pim ko ju! 064/2466... * * * Me wa se grad ska vlast, do la ze, od la ze, pro la ze... Uli ca Pe tra Drap {i na, od Si na go ge do Bu le va ra, ne ma ni jed nog kon tej ne ra ili kor pe za ot pat ke!!? 063/5417... * * * Ka me ra lo vi pe {a ke. Gde da mi da pre |e mo Bu le var oslo bo |e wa iz me |u se ma fo ra No vo sad skog saj ma i se ma fo ra na Bu le va ru oslo bo |e wa ili Bu le va ra kra qa Pe tra pr vog? Iz me ri te ra sto ja we. Ver ni ~i ta lac Bran ko. 063/5168... * * * Ne ka da dav no u~i li su nas da ni je sra mo ta ima ti za kr pqe nu ode }u, ve} je sra mo ta bi ti pr qav i po de ran. E pa ne ki dan sam pu to vao vo zom od No vog Sa da do Be o gra da. Svi zna mo ka ko nam vo zo vi, ba rem ovi lo kal ni put ni~ ki, iz gle da ju spo qa, ona ko iz `vr qa ni gra fi ti ma, pa jo{ i neo pra ni, od ka ko su na pra vqe ni, tu ga jed na. A tek iz nu tra, ka da u|e te za plah ne vas neo pi siv smrad, ta pa ci rung na se di {ti ma pr qav i po de ran. A da sli ka bu de kom plet na, ni oso bqe, mi slim na za po sle ne na `e le zni ci, ne iz gle da ju pu no bo qe. Na ne koj od us put nih sta ni ca gle dam {e fa sta ni ce, onaj sa cr ve nom {ap kom, ode lo ne znam ka da je vi de lo pe glu, a {ap ka iz ble de la, ne ka da bi la cr ve na, a sa da jo{ i pr qa va od ma snih pr -

sti ju, sve se cr ni ka ko je hva ta na uvek na istom me stu. Ne znam da li je ne ko od zva ni~ ni ka nad le `nog mi ni star stva sko ro pu to vao vo zom, ako ni je to plo bi im pre po ru ~io. Pa ovu da, za sa da, jo{ uvek pro la ze me |u na rod ni vo zo vi. 062/8583..

* * * O~aj na je „no va” je se wa {e ma RTS-a! U udar nom ter mi nu (po sle dru gog Dnev ni ka) - sve sa me re pri ze sta rih fil mo va i sta rih se ri ja! Gde su ve dri je emi si je kvi zo vi, za bav ne emi si je, do bra pop-rok i xez mu zi ka? Zar ni ko ni je spo so ban da na pra vi ne ku do bru emi si ju za de cu po put

„Mu zi~ kog to bo ga na” ili „Koc ki ce” u ko joj bi u`i va li i mi od ra sli? Fa li nam ra zo no da, a oni nam ser vi ra ju tu gu i o~aj! 064/3078... * * * Vo leo bih da ob ja vi te i ne {to le po o po li ci ji. Pu no po zdra va i le pih `e qa svim za po sle nim u PU Su bo ti ca, po seb no slu `bi 92. Iz No vog Sa da sam, bo le stan sam ~o vek, u pen zi ji, ~e kam ne ku ope ra ci ju, a mo rao sam pu to va ti. Ra di ~e ga? Ono {to ni su mo gli da re {e advo ka ti, re {i li su u slu `bi 92 u re kord nom ro ku. Si no} sam pro va qi vao u svo ju ku }u, kom {i je iz Su bo ti ce me oba ve sti le da onog {to sta nu je ta mo vi {e ne ma, ne ja vqa mi se na te le fon, kqu ~e ve ni je osta vio, a ide olu ja. Mo ram se za hva li ti, pu no po zdra va svi ma u PU Su bo ti ca na prav nom sa ve tu, stvar no ste ob u ~e ni. Po zdrav, Dra gan 061/1571... * * * Sva ko po pod ne oko 18 sa ti sta ri ji ~o vek se dih br ko va na Ke ju kod spo me ni ka na be re po ve lik bu ket la van de? 066/6615... * * * Grad s ka bu xet s ka in spek c i j a i kon tro la je za ka za la na svim po qi ma. Za { to ni s u kon tro li sa li „Ra do s no de t iw s tvo“, ko je du gu je do pri no se za svo je za po sle ne? Oni ko ji su ra di li na od re |e no i sad do bi li ot kaz su o~aj ni zbog to ga {to im ni su upla }i va ni do pri no si. 064/8249...

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „Du{an Radovi}”, Novi Sad

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „@arko Zrewanin”, Novi Sad

Sutra: O[ „@arko Zrewanin” i O[ „Petefi [andor”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

„Парк достојанства” за оболеле од рака Детаљ са свечане академије

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА БЕЧЕЈА

Сећање на 8. октобар 1944. БЕЧЕЈ: У Градском позоришту у бечеју организована је свечана академија поводом Дана ослобођења Бечеја од фашизма. Међу бројним посетиоцима биле су гошће из Русије, заменица начелнице Истринског округа Московске области Ирина Јулинцева Борисовна и начелница канцеларије за културу и спорт округа Марина Жерлигина Борисовна, те представници комшијских општина Новог Бечеја, Србобрана и Титела. Пошто је Градски хор својим наступом отворио свечани програм, скупу су се обратили председник општине Бечеј мр Вук Радојевић, његова заменица Тамара Иванишевић, аташе за културу амбасаде Руске Федера-

ције у Београду Александар Конањихин, председник ОО СУБНОР Бечеј Градимир Џигурски и свештеник овдашњег православног храма Милан Малинић. У оквиру програма, прочитан је одломак из књиге Виде Брчин „Више од живота“, који говори о времену пре 68 година, приказан је видео прилог сведочења сестре и брата Меланије и Михајла Шевића о 8. октобру 1944. године, Јелисавета Кекић је на руском језику рецитовала песму Константина Симонова „Сећаш ли се?“, Градски хор је отпевао, уз помоћ многих у сали, „Рабињушку“, а на крају је АНИП „Ђидо“ својим наступом потврдио квалитет на сцени. В. Ј.

Зоран Јовичић се обраћа посетиоцима

Отворена учионица за словеначки језик

РУМА: У просторијама Удржења Словенаца „Емона“ у Руми, је отворена учионица, у којој ће се одржавати настава на словеначком језику. Отварању је присуствовао заменик словеначког амбасадора у Србији Милан Предан, који је истакао одличну сарадњу Словеније и овог друштва у Руми, да Словенци који живе у Војводини представљају мост између Србије и Словеније и да је ова учионица још један корак ближе све већем доласку словеначких инвеститора овде.

- Отварање ове просторије финансирало је Удружење Словенаца, пријатељи и спонзори овог друштва и сад имамо могућност да позовемо предаваче са Филолошког факултета у Београду и стране предаваче са Филозофског факултета у Љубљани. Наше удружење сада броји око 300 чланова и позивамо све људе које интересује да упознају културу и традицију Словеније, а немају словеначке корене да нам се прикључе - истакао је председник Удружења Словенаца Зоран Јовичић. М. Ма.

АПА ТИН: У Апатину је отворен „Парк достојанства“, у којем су чланови Друштва за борбу против рака Апатина и Сомбора засадили нарцисе и лале у центру града, обележавајући тиме октобар, месец бриге о старим и болесним људима, месец обележавања палијативне бриге и терапије, као и месец борбе против рака дојке. Акција је део пројекта Национал не организације лечених од рака „Налор“, а водила се под мотом „Рак је излечив, осврнимо се око себе, неком треба твоја пажња“. -Није довољно да старе и болесне особе имају здравствену и социјалну заштиту, која се пружа у установама. Свако од нас може да им пружи пријатељску, топлу реч, посети их, донесе хлеб и новине, или бар понекад позове телефо-

ном - рекла је Би ља на Бе нић из Друштва за борбу против рака. Председница Друштва др Ђер ђи Ша рић из Сомбора говорила о значају превентиве код ове опаке, али излечиве болести. -У апатинском Дому здравља ради кућна нега која има пет сестара и једног лекара која помаже старијим, болесним, непокретним - рекла је др Са шка Ву кас из Дома здравља, док је заменик председника општине Ми о драг Ба кић рекао да општина помаже службу геронтодомаћица при Центру за социјални рад, које пружају помоћ старачким домаћинствима. Манифе стацију су улепшали најмлађи чланови КУД „Дунав“, сплетом песама и игара. Ј. П.

Сађење нарциса и лала

ТУРСКА ДОНАЦИЈА СЕНЋАНСКОЈ ШКОЛИ „ТУРЗО ЛАЈОШ”

Сви ђаци у једној смени

СЕНТА: Шест нових учионица изграђених донацијом Владе Турске посредством Фондације ТИКА, предато је на употребу у Школи „Турзо Лајош„, Радној јединици Основне школе „Стеван Сремац„ у Сенти, која има 529 ученика. Тим поводом ученици су приредили свечану приредбу у дворишту школе на недавно изграђеном спортском терену. Директорка Основне школе „Стеван Сремац„ Габријела Шароши је истакла да је од пет школа у општини ова са највећим бројем ђака, те да је због недостатка учионица посебан проблем представљала организација наставе за више разреде, као и да су у оквиру ове школе одељења за децу са посебним потребама. Доградња шест учионица омогућава да се настава за све ђаке организује у једној смени. Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи је потсетио да је реализацију помогла и локална самоупра-

Свечаност у сенћанској школи „Турзо Лајош”

ва која је припремила све пројекте и предала их Фондацији ТИКА, када је амбасадор Турске 2009. године приликом посете Сенти за Дан општине и обележавање годишњице Сенћанске битке обећао помоћ за адаптацију школске зграде старе 100 година. У години када ова сенћанска школа „Турзо Лајош„ обележава јубилеј ученици су

Фото: М. Митровић

добили знанто боље услове за несметано одвијање наставе. Представник Фондације ТИКА из Турске Емрах Устаемер нагласио је да је ова владина фондација у прошлој години у образовне и васпитне установе у Србији, уложила око шест милиона евра и да очекује да ће у наредном периоду овај износ бити још већи. М. Мр.

НА ФЕСТИВАЛУ У КАЊИЖИ

Чардаш кукурузу у част КАЊИЖА: Седми пут одржан је „Фестивал кукуруза„, који је у суботу пре подне испред Градске куће свечано отворио председник Скупштине општине Кањижа Ервин Хужвар. Тродневни програм био је у знаку неговања традиција везаних за најраспрострањенију ратарску културу на нашим пољима, за шта су се побринули организатори из кањишког Културно плесног друштва „Тиса„, као и бројни учесници. Иако је род кукуруза из овогодишње бербе веома скроман, што се видело и по клиповима кукуруза допремљеним испред Градске куће ради такмичење деце у комушању, ручном круњењу и другим играма, фолклорни ансамбли културноументичких дурштава су у част кукуруза су издашно играли чардаш и приказали богат програм. У оквиру манифестације приређен је вашар рукотворина, у радионицама деца су се забављала прављењем играчака од кукурузовине, љуштике и бундева. Приказана су и

Ленте на завршетку дечје недеље

традиционална јела од кукуруза, понуду су обогатили и винари из Кањиже, Хоргоша, Темерина, Хајдукова и гости из мађарског града Сексарда. На економији Средњошколског пољопривредно техничког центра „Беседеш Јожеф„ одржана су пригодна предавања истакнутих стручњака о кукурузу, а представљен је и пројекат противпроградне заштите који се реализује у оквиру ИПА програма

прекограничне сарадње МађарскаСрбија за погранично подручје две земље. У Дому уметности у суботу

и недељу приређени гала концерти фолклорних и музичких народних ансамбала, а одржан је и „Бал кукуруза„, а у оквиру фестивала у Галерији „Тихамер Добо„ отворена је изложба радова дизајнера, позоришног декоратера и костимографа Еве Гемери из Кањиже. Текст и фото: М. Митровић

БЕЧЕЈ: Наставница географије у ОШ „Петефи Шандор“ Ерика Какоњи, професор физике Александар Егић и физичког васпитања Зоран Пејић у бечејској Гимназији добитници су традиционалног признања Друштва пријатеља деце општине Бечеј „Грађанин су по мери деце“ и пред неколико стотина деце и младих на централном градском тргу, у оквиру хепенинга поводом завршет-

ка Дечје недеље, уручене су им ленте. Завршну манифестацију поводом Дечије недеље красили су препознатљива дечија раздраганост, маштовитост и креативност у различитим областима стваралаштва.Читава бечејска Погача била је једна велика сцена, на којој су ствараоци из јаслица, нешто старији предшколци, основци, средњошколци, одрасли и посетиоци, хармонично деловали. В. Ј.

Милош Мандић победник АПАТИН: Најбољу фотографију за конкурс који је расписала Канцеларија за младе и Општински културни центар, по оцени жирија, направио је Милош Мандић. Друго место освојио је Ђорђе Радонић, а треће Бранка Репац. Ово је пети пут да Канцеларија за младе организује овакву манифестацију, а ове године конкурс је носио назив „Пусти машти на вољу“, што значи да су млади до 30 година старости са подручја апатинске општине, могли сами да изаберу тему за своју фотографију. Милош Ђерић је, у име Канцеларије за младе, победнику уручио дигитални фотоапарат.

ПАНЧЕВО: На седници Градског одбора СПС - а у Панчеву промењен је састав овог тела. Од сада ће Градски одбор, уместо 51, бројати 44 члана. Извршни одбор СПС - а у Панчеву је најпре предложио да Градски одбор буде смањен за 10 људи, али је донета одлука да то буде седам чланова. По речима Мирка Николића, рад Градског одбора ће бити бољи и оперативнији, а како је нагласио, овом приликом је једногласно подржан досадашњи учинак преговарачког тима СПС - а унутар владајуће коалиције, на чијем је он челу, као и досадашњи рад социјалиста као дела градске власти. З. Дг.

Смо тра сли ка ра ама те ра

РУ МА: Удружење ликовних стваралаца Рума, у сарадњи са Кул турним центром, организовала је 13. по реду зонску смотру ликовних стваралаца аматера Срема. Своје радове изложили су уметници из шест сремских општина: Сремске Митровице, Шида, Ирига, Старе Пазове, Инђије и Руме. Све приспеле слике и скулптуре, којих укупно има 111, жириране су на нивоу наведених општина. Селектор овогодишње изложбе академски сликар Шан дор Шлајф одабрао је 40 радова, који даље иду на Покрајинску смотру. -Као и сваке године, једна од најзахтевнијих смотри је управо ова у Срему, јер овде раде и стварају талентовани уметници. Замерку упућујем Завичајном Музеју у Руми, који није дозволио да се ова изложба тамо постави, јер овде има одличних слика, чија лепота не може да се сагледа у скученом простору галерије Културног центра - истакао је председник Савеза аматера Војводине Са во Му чи ба бић. М. Ма.

Опово добија гас Фестивал кукуруза у Кањижи

ЗАВРШЕН КОНКУРС ЗА НАЈБОЉУ ФОТОГРАФИЈУ

Лепо време и још лепши хепенинг

Смене у Градском одбору СПС-а

ни афирмисани фотографи. -Ово ми је први пут да сам нешто добио у животу. Мало се чудно осећам, али је осећај леп. Изложене фотографије ми се допадају и убудуће ћу чешће долазити у овај галеријски простор. Фотографијом се бавим тек нешто више од Милош Ђерић, Бранка Репац, годину дана и веома сам је Милош Мандић и Ђорђе Радонић заволео - рекао је победДиректор Нино Кустурица је ник Милош Мандић, који је учеистакао да су млади показали пу- ник четвртог разреда Средње муно смисла за фотографију, па се зичке школе „Петар Коњовић“ у међу 80 изложених, налазе фото- Сомбору. Ј. П. графије које се не би постидели

ОПОВО: Oпштина Опово потписала је уговор о гасификацији. Уговор су потписали представници Опова, ЈП „Србијагас„ и стратешког партнера „Промонт групе„. Гасовод ће, поред Опова, добити Сефкерин, Сакуле и Баранде. Радови треба да буду завршени до краја 2013. године. Уговором је предвиђена изградња 85 километара дистрибутивне мреже ниског притиска и 23 километара челичног гасовода, што ће омогућити снабдевање око 3.000 домаћинстава. Цена прикључења по домаћинству биће од 600 до 700 евра, док ће цена гаса бити иста као у целом систему. По потписивању уговора о гасификацији, најпре следи израда пројектне документације. З. Дг.

reporta@e

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

TEK OTVORENI PRIVATNI PIVSKI MUZEJ ZREWANINCA @EQKA GRUJINA SVRSTAN ME\U PET NAJZNA^AJNIJIH U EVROPI

Ko no ba ri ce s mi {i }i ma Ali je Si ro ta no vi }a vogodi{wi be~kere~ki varo{ki va{ar, ina~e ve} 27 godina poznatiji pod imenom “Dani piva”, zakazao je, i dobronamerne lokalpatriote se sla`u, u gotovo svakom pogledu. Posetioci nisu imali bogzna {ta da vide, ali jesu opet imali priliku da ~uju dobrano zaboravqene estardne asove koji “idu preko zemqe Srbije” jer nemaju “kartu ni do Pri{tine”. Zato su se isprsilili Turisti~ki centar i lokalna samouprava pa im platili, ne samo pre-

voz nego i masnu tezgu, ali do Zrewanina. Ipak, vaqa priznati, nije bilo ba{ sve tako crno i sumorno na banatskoj “pivijadi”. Dodu{e, tome nisu doprineli dobro pla}eni, dotirani i izdr`avani, oficijelni organizatori, ve} sektor privatluka, ta~nije – zrewaninski kolekcionar @eqko Grujin, po nadimku Gruja, koji je neposredno pred manifestaciju otvorio jedinstvenu muzejsku postavku pivskih ~a{a, bokala, krigli, ~izmica i druge staklarije bez koje se ne mo`e, ali s merakom,

Si ro ti wa je pi la te~ ni hleb i na litar

cev~iti „te~ni lebac”. Posetioci fe{te su mogli pogledati {ta je, tokom posledwih petnaestak godina, sa svih strana prikupio Gruja za svoju tematsku zbirku i izloìo u bri`qivo gra|enom objektu, u dnu dvori{tu svoje porodi~ne ku}e u Balzakovoj ulici. A na spisku kolekcija je ta~no 3.300 eksponata, od najmawih, naoko rakijskih ~a{ica, pa do krigli od 4,8 litara. Morale su vaqda konobarice imati mi{i}e k’o Alija Sirotanovi} ili bilder na steroidima da bi ih prenele od {anka do megaèdnih gostiju. A staklenke krase {tampani logoi planetarno prepoznatqivih, ali i gotovo anonimnih pivara iz svih krajeva sveta. – Nabavqao sam na razne na~ine – obja{qavao Grujin. – Naj~e{}e na dogovorenim razmenama, susretima birofelisti~ara i internet-aukcijama, ali i turnenejama po buvqim pijacama, od prijateqa, iz kafi}a, ma, svakako sam se snalazio! U muzej, i pored najboqe voqe, nisam uspeo da naguram sve predmete iz kolekcije. Naàlost, ne moè se ni{ta protiv Arhimedovog zakona po kojem ne mogu dve stvari stajati u isto vreme i na istom mestu. U kutijama je ostalo jo{ 1.400 ~a{a pa sam primoran na to da tek otvoreni muzej znatano pro{irujem. Mnogo je vrednih primeraka u ovoj zbirci, sve zavisno od godine

ANSAMBL SALA[KOG POZORI[TA NA TURNEJE PO VOJVODINI PUTUJE TRAKTORIMA

Pa met nu kor pu ne mo gu tr gov ci pre va ri ti a nedavnoj Izlo`bi pronalaza~a i inovatora „Ideja 7“ u Be~eju bila je izlo`ena i korpa pletena od pru}a s ukrasnom crvenom dekoracijom oblika cveta u podno`ju dr{ke. Svi su je zagledali, ube|eni da ju neko, obilaze}i razne domi{qate skalamerije, jednostavno zaboravio. – Ovo je zapravo „pametna korpa“, koja slu`i za kontrolisawe izmerene robe na pija-

{tedite novac jer moète na vreme reagovati ako je prodavac slu~ajno ili namerno omanuo. Znaju}i na{e qude, ne ve rujem da bi se iko javio ako je ~uo teìnu mawu od one na displeju. Onda su krenule nove „teorije“ dokonih kibicera. Tako se, eto, u{tedi i vreme jer o{te}ena mu{terija ne mora da se vra}a od ku}e, gde na svojoj vagi utvrdi koli~inu robe mawu od pla}ene. A i ko ji bi pro da vac uva ìo na knad nu pri med bu. Od mah bi tvrdio da je ku pac sam izvadio odre |e nu ko li ~i nu pa do{ao da se okoristi. – Ma, qudi, da vam pokaèm i moju motiku. Bila bi obi~na da nema ovog malog rezervora na dr{ci u kojem je seme. Jednim potezom motike iskopa se rupa, pri tisne se rezervoar i ispadne seme u zemqu, a onda se povu~e motika i rupa se zatrpa. Za{to je to inovacija? Sem {to se sve uradi u samo jednom potezu, znamo da je svako seme tretirano otrovom. Seja~ ga hvata rukom, zatim vadi cigaretu da pu{i, ~ak neki i jeSmi slio \er| Sa bo i pa met nu mo ti ku du takvim rukama ci ili u prodavnici – naglajer nemaju vode na wivi da ih {avao je konstruktor Be~ejac operu. Ovako, nema dodira sa \er| Sabo. – Displej u podzatrovanim semenom. Naj~eno`ju dr{ke ta~no pokazuje {}e se koristi kad kukuruz, teìnu u gramima i funtama, suncokret, soja ili neka druga kao i vreme kupovine. Staviratarska kultura lo{e iznikte robu u korpu, pogledate kone pa se ovako brzo popune liko je te{ka i ~ekate da pro- praznine – hvali svoj patent davac kaè teìnu. Ako je Sabo. ta~no, platite, anulirate Ina~e, cene su prava sitnidisplej i korpa je spremna da ca: kontrolna korpa ko{ta kontroli{e teìnu slede}e 3.000 a motika seja~ica 2.000 nabavke. Kontrolnom korpom dinara. V. Jankov

proizvodwe i loga pivare. Me|u hiqadama eksponata, od kojih svaki ima svoju pri~u, vi{e od 200 su rariteti. Samom kolekcionaru ipak je najdraà ~a{a od tri litre koju mu je poklonila supruga za pravoslavni Boì}, kada su bili u Nema~koj. Nije znala kakvu }e kod wega znatièqu i kolekcionarsku strast probuditi! – Najvrednija u kolekciji je ~a{a za nema~ko pivo “Han nen alt”, koja je proizvedena u svega stotinak primeraka, povodom jubileja pivare – otkriva Grujin, koji se sa svojom zbirkom svrstao me|u pet najve}ih evropskih kolekcionara. – Zanimqiv je i bokal piva “tiger” iz Hongkonga, tako |e veoma redak i Su pru ga Gru ji pro bu di la ko lek ci o nar sku strast vredan. Pribavio sam ga licitacijom u zemqi porekla, a rih cigala, greda i crepova, koje cija. âk je i na podovima re|an po{tarina i osigurawe dopreme je pribavqao posle ru{ewa stalomqeni biber-crep, pa onda te bili su papreni, skupqi od samog rih ku}a. meqno izgla~an. Police i vitribokala. Drag mi je i bokal iz – Cigle starog {vapskog forne tako|e su od starih greda. 1922. s poklopcem. mata imaju pe~ate ili ìgove Ponosni su sugra|ani na Gruju Muzej, na~iwen u rustikalnom onovremenih ciglana, dok sam koji je svojom posve}eno{}u, pa duhu, Gruja je sam osmislio i isgrede i slemena povezivao klanjo{ „o svom kruvu i ruvu”, i ovako planirao sve do najsitnijih detafama a ne ekserima – opisuje Grupodigao „nivo” varo{i. A ne k’o qa, a potom i sagradio svojim ruja. – Nema nijedne betonske plo~e neki i mnogi drugi. kama. Objekat je izgra|en od staili stuba, sve je drvena konstruk@eqko Balaban

Go spo do glum ci, ose dla ni su ma gar ci

ntuzijasti okupqeni u Sala{kom pozori{tu zaokruìli su minulog leta 35. sezonu igraju}i predstave {irom Vojvodine. Za svoj trud u popularisawu pozori{nog stvarala{tva dobili su najvi{e op{tinsko priznawe Ba~ke Topole, ne slu~ajno, jer je to jedinstvena institucija od zna~aja za kulturu vojvo|anskih Ma|ara ukorenila u malenom selu Kavilo. Tu su glumci pripremili predstavu „Prekretnica” po tekstu Kate \armati i igrali je u tridesetak mesta, od svoje „baze”, preko Kawiè, Adorjana i Majdana do ântavira, ~ak prebaciv{i normu jer su uprili~ena ~etiri gostovawa vi{e nego {to je prvobitno planirano. Posledwi nastup je ~ak uìvo emitovan preko interneta, da ga vidi ceo svet. – Publika u mawim sredinama uvek nas rado do~ekuje i gostova-

Ume sto pla }e nih ula zni ca, na kon pred sta ve glum ci za |u sa {e {i rom me |u pu bli ku i sku pqa ju pri log. Pa, ko li ko ko da, po svo joj ~a sti i obra zu we Sala{kog pozori{ta doìvqava kao najve}i praznik, poput Boì}a ili Uskrsa. Za „Prekretnicu” su angaòvani sudenti Akademije umetnosti iz Novog Sada, nekoliko glumaca amatera, te gosti iz Rumunije i Ma|arske – obja{wava glavni koordinator Sala{kog pozori{ta Atila Ma|ar E~i. Kroz predstave ovog unikatnog pozori{ta da sada su prodefilovala 264 umetnika. – Mnogi su u~estvovali samo jednom, neki su se vra}ali vi{e puta, ali prakti~no nema nijednog imena relevantnog za pozori{ni ìvot vojvo|anskih Ma|ara koje nije doprinelo, mawe ili vi{e, radu Sala{kog pozo-

ri{ta jer je ono u neku ruku „obdani{te” budu}im profesionalnim glumcima – konstatuje Ma|ar. Mada je za bitisawe „sala{ara” presudan entuzijazam, ~itav ansambl profesionalno pri-

stupa svom prosvetiteqskom poslu. – Navikli smo na te{ke uslove i da nema para. Imamo na{u bazu u Kavilu, pozori{nu radionicu koju gradimo ve} godinama, a letos smo premijeru prvi put odi-

grali na na{oj bini. Sve zavisi od finansijske podr{ke dr`ave i drugih, a mi }emo nastaviti da radimo. Na prve turneje ansambl je i{ao zapregama, sada ve} imamo traktor, zbog znati`eqne publi ke pre{li smo hiqade kilometara, spavamo gde stignemo. Kao pozori{te, pripadamo nikome i sva kome. Svake sezone konkuri{emo za novac i krpimo prema mogu}nostima – napomiwe Ma|ar. Na predstavama pod vedrim nebom u pojedinim mestima znalo je da se skupi i po 1.500 gledalaca, a umesto pla}enih ulaznica, posle predstave glumci za|u sa {e{irom me|u publiku i sakupqaju prilog. – To je tek mali deo da bi pozori{te opstalo. Na{e predstave su otvorene za sve, bez obzira na to da li imaju para ili su im xepovi prazni, a onom ko ima para i u {e{ir ne ubaci ni{ta, nek je na wegovu ~ast i sramotu – nagla{ava Ma|ar. M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

NE SRE ]A KOD KRA GU JEV CA

Po gi nu la dvo ji ca mla di }a U saobra}ajnoj nesre}i u selu Dra~a kod Kragujevca, ju~e rano ujutro poginuli su voza~ i suvoza~ u automobilu „pe`o” Darko S. (21) iz Kamenice i Milo{ R. (24) iz Kragujevca, saop{tila je kragujeva~ka policija. Kako je navedeno u saop{tewu, nesre}a se dogodila u 2.30 minuta kada je „pe`o” kojim je,

neprilago|enom brzinom, upravqao Darko S. Ulaskom u krivinu Darko S. je izgubio kontrolu nad vozilom koje je udarilo u saobra}ajne znake i betonsku ban deru, a potom se prevrnulo. Vozilo je potpuno uni{teno, a od siline udarca oborena je i betonska bandera, navedeno je u saop{tewu. (Ta njug)

LAN ^A NI SU DA R NA IBAR SKOJ MA GI STRA LI

Po vre |e ne su di je Ka sa ci o nog su da U saobra}ajnoj nesre}i na Vidikovcu lak{e su povre|ene ~etiri sudije Vrhovnog kasacionog suda, re~eno je Tanjug u u MUP-u Srbije. Nesre}a se dogodila ne{to posle 13 sati kod iskqu~ewa za Vidikovac, na Ibarskoj magistrali, prilikom sudara tri vozila, me|u kojima je bilo i vozilo Vrhovnog kasacionog suda Srbije. Povre|enim sudijama je, kako navode u MUP-u, ukazana lekarska pomo}, a u pitawu su lak{e telesne povrede. Nakon ukazivawa pomo}i na licu mesta, oni su odvezeni su na Vojnomedicinsku akademiju.

U BO GU TOV CU, KOD KRA QE VA

Za ple we no dve i po ki le skan ka Pri pad ni ci kri mi na li sti~ke policije zaplenili su u Kraqevu 2,5 kilograma skan ka i tako presekli jo{ jedan lanac trgovine drogom, saop{tila je Policijska uprava u tom gra du. To kom za ple ne uhap{en je 25-godi{wi Bo ban S. iz Bato~ine kod Kragujevca, kome je odre|en pritvor do 48 sati. Po li ci ja je, na Ibar skoj magistrali u Bogutovcu kod Kraqeva, zaustavila putni~ko vozilo marke „opel astra”, pri {tin skih re gi star skih oznaka, kojim je u pravcu Kraqe va upra vqao Bo ban S. Prilikom pregleda vozila, u rezervnom to~ku, policajci su pro na {li pet pa ke ta s 2,5 kilograma biqne materije za

koju se sumwa da je opojna droga skank. Sumwa se i da je droga na ba vqe na na pod ru~ju Kosova i Metohije i da je bila namewena kragujeva~kom trì{tu. Uvi|aj je izvr{ila istra`ni sudija Vi{eg suda u Kraqevu u prisustvu kraqeva~ke kriminalisti~ke policije. Zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dràwe i sta vqa we u pro met opoj nih droga osumwi~eni }e, nakon isteka zadràvawa, biti pri veden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kraqevu. U toku je rad na rasvetqavawu svih okolnosti nabavke i daqe distribucije droge, navo di se u saop{tewu. (Ta njug)

PRE KO SU TRA U VI [EM SU DU U BE O GRA DU

Su |e we za na kna du {te te za ubi stvo Ta to na Sudski postupak za naknadu {tete porodici francuskog navija~a Brisa Tatona, koji je na smrt pretu~en u Beogradu 2009. godine, trebalo bi da po~ne u sredu, 10. oktobra, u Vi{em sudu u Beogradu. Proces bi trebalo da po~ne pripremnim ro~i{tem.

Bris Ta ton

Pu no mo} nik Ta to no vih, advokat Slo bo dan Ru `i} re kao je Tanjugu da roditeqi nastradalog Francuza ne}e do laziti na to su|ewe.

Tatonov otac Alan, majka Su z an i se stra Ver ` in tu `bom protiv Republike Srbije, odnosno Ministrastva unutra{wih poslova, tra`e od{tetu od 300.000 evra za smrt sina i brata. Interese dr`ave, odnosno policije zastupa}e u ovom po stupku Republi~ko jav no pra vo bra ni la{tvo. Ta ton je pre tu ~en u centru Beograda na Obili}evom vencu 17. septembra 2009, neposred no pred fud bal sku utak mi cu „Par ti zan„ - „Tu luz„, koju je kao navi ja~ fran cu skog tima do{ao da prati. Od povreda zado bi je nih u tu ~i preminuo je 12 dana kasnije u Klini~kom centru Srbije. Zbog tog zlo~ina su huligani, mahom navija~i „Partizana„, osu|eni na kazne zatvora od ~etiri do 15 godina.

JP „PO SLOV NI PRO STOR” U NO VOM SA DU

Ukra den lim U Novom Sadu, na {tetu JP „Poslovni prostor“, nepoznati u~i nioci su izvr{ili krivi~no delo te{ka kra|a, saop{tila je Policijska uprava u Novom Sadu. Oni se terete da su, u periodu izme|u 3. i 5. oktobra, iskoristili odsustvo radnika, presko~ili bedem, koji se nalazi oko firme i s wega otu|ili limena vrata, a nakon toga su obili radionicu, ukrali ve}u koli~inu lima i tako pri~inili materijalnu {tetu od oko 200.000 dinara. Novosadska policija intenzivno radi na rasvetqavawu doga|aja i pronalasku izvr{ilaca, dodaje se u saop{tewu.

Ku }a u ko joj se do go di lo ubi stvo

Kr va vi tra go vi ob ra ~u na

U KU CU RI, KOD VR BA SA, TAST OSUM WI ^EN ZA UBI STVO ZE TA

Tra ge di ja ume sto po mi re wa Planirano pomirewe pretvorilo se u porodi~nu tragediju u Kucuri, kod Vrbasa, u kojoj je ubijen Aleksandar Stankov (1990) iz Beograda kojeg je, kako se sumwa, no`em usmrtio wegov tast Zo ran D. (1962) iz Kucure. Ubistvo se dogodilo u subotu oko dva sata posle pono}i u ku}i Zorana D. u Kucuri, Ulici Ive Lole Ribara. - Prema prvim saznawima, ubijeni Stankov je kod tasta do{ao kako bi se pomirio sa suprugom Dra ga nom (19), }erkom Zorana D. s kojom se nedavno posva|ao. U ku}i, u kojoj se dogodilo ubistvo su, osim Zorana D. bili prisutni i }erka Dragana i sin Alek san dar.

Za sada je poznato da se ubistvo dogodilo nakon vi{esatne rasprave tasta i zeta koji su bili pod uticajem alkohola. Zoran D. je u jednom trenutku posegnuo za no` i s vi{e uboda u telo usmr tio Stankova i jo{ uvek ne mo`emo govoriti o svim detaqima i okolnostima u kojima se desilo ubistvo - rekao je de`urni istra `ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Mi ro slav Alim pi}. Prema wegovim re~ima, Zoran D. je sa~ekao u ku}i dolazak policije koja mu je odredila 48-~asovni pri tvor odakle }e biti sproveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

„DNEVNIKOVA” TEMA:

Prema re~ima Dra ga ne D., nakon godinu dana zajedni~kog ìvota u Beogradu, pre nekoliko dana do{lo je do sva|e, kada je odlu~ila da se vrati u Kucuru. - Mislila sam da }e sve biti u redu, jer je Aleksandar do{ao da se pomirimo i dogovorimo. Dogovarali smo se da iznajmimo stan gde smo trebali da ìvimo s na{om bebom, ali se tata sva|ao sa wim i na kraju ga je ubio - rekla je Dragana, koja je ostala udovica s dvomese~nim sinom. Zorana D., osumwi~enog za ubistvo, u kom{iluku slabo poznaju i nisu èleli da komentari{u tragediju koja se desila, a prema

Draganinim re~ima tast i zet se ranije nisu sva|ali kao i da je Aleksandar Stankov u subotu prvi put bio u ku}i u Kucuri. - Prvi put je u{ao u tu ku}u i nije iza{ao. Ne mogu da verujem {ta se desilo, {ta mu je tata uradio. Aca je hteo da se pomirimo i da idemo, a tata ga je celo ve~e provocirao i na kraju ga je ubo no`em - ka`e Dragana. Policija i hitna pomo} su stigli za dvadesetak minuta na lice mesta, ali su lekari mogli samo da konstatuju smrt Aleksandra Stankova koji je izdahnuo pred o~ima uku}ana. N. Per ko vi}

FA L SI FI KO VA NIH NOV ^A NI CA IMA NA SVA KOM KO RA KU

Vre ba ju la `ni i di na ri i evri Falsifikovanih nov~anica u ju`noj Ba~koj je bilo mawe u opticaju tokom ovog leta nego ranije, ali on je konstantno prisutan i to uglavnom u mewa~nicama, radwama, na pijacama i ponaro~ito u sitnijim poslovima kod poqoprivrednika, a veoma ~esto u satima kad se smrkava i pod izgovorom ùrbe. - U zajedni~koj akciji s jo{ pet policijskih uprava pro{le sedmice smo rasvetlili pu{tawe u promet nov~anica vrlo dobrog kvaliteta - kaè za „Dnevnik” inspektor u Odseku za privredni kriminal novosadske Policijske uprave Du {an Alek si}. - [est „la`waka” u apoenima od 200 evra otkriveno je u Novom Sadu, ali odmah potom u Kru{evcu je uhap{eno dvoje bugarskih dràvqana, majka i sin, kojima se stavqa na teret da su proizvodili i svesno koristili falsifikovani novac. Tako|e, upravo radimo radimo na rasvetqavawu rasturawa la`nih dolara proturenih kod kupovine automobila. Ponekad su la`ne nov~anice toliko lo{e i neobi~no ura|ene da je bilo slu~ajeva da na wima ~ak i pi{e falsifikat. Neke „prekre~ene” flomasterom ponekad izgledaju kao da se neko {alio, a bivale toliko su lo{eg kvaliteta da se ne radi o krivi~nom delu falsifikovawa novca, ve} o prevarama. U sudskom postupku se de{avalo da je zahtevano psihijatrijsko ve{ta~ewe o{te}enih, jer je bilo te{ko poverovati da ih je neko primio kao prave. - Procene su da je uvek od 10 do 15 odsto papirnog novca na svetskom nivou falsifikovano. Srbija nema izraèn problem s falsifikovanim nov~anicama dinara i {to je najbitnije ne ra di se o o falsifikatima „opasne„ izrade, odnosno obi~no nije re~ o la`nim nov~anicama koje

imaju jako malo razlike izme|u falsifikata i originala - isti ~e Aleksi}. - Iskustvo Narodne banke Srbije, koja je najmerodavnija i najopremqenija za prepoznavawe la`nih nov~anica, pokazuje da se falsfikati u na{oj zemqi uglavnom kopiraju, bilo da se skeniraju ili da se izra|uju na dobrim foto-kopir apratima, prili~no dostupnim portabl ure|ajima visokog kvaliteta uz kutijice boja koje se sme{taju u male prostorije. Jako je malo slu~ajeva da su nov~anice {tampane u ofset {tampi. Sagovornik „Dnevnika” ka`e da se po dojavi o pronalasku fal-

sifikovanih nov~anica odmah obave{tava ceo sistem Ministarstva unutra{wih poslova i me|usobno se razmewuju infor macije. Kad su uhva}ene pomenute osobe, sve uprave su cirkularno obave{tene o tome uz opis lica i nov~anica stavqanih u promet. Kod osumwi~enih prilikom pretresa nisu prona|ene la`ne nov~anice, ali se pretpostavqa da imaju sau~esnike i jo{ uvek s radi na rasvetqavawu ovog slu~aja. Predmet nije zavr{en, a la`ne nov~anice su rasturene na teritoriji {est policijskih uprava s bliskim kvalifikacijama kvaliteta i serijskih brojeva apoena. - „U ve„ detektor o{te}ene mewa~nice u strogom centru gra-

da nije prepoznao la`ne nov~anice, a najnoviji sistem za{tite magnetnim zapisom nije imala obja{wava Aleksi}. - Starija dama s upadqivio lo{im naglaskom u junu je zamenila je 400 evra u dinare, a 200 je usitnila. Odmah potom do{ao je mu{karac, s tako|e neobi~nim akcentom, i ponudio da zameni 2.600 evra uz obrazlo`we da ho}e da kupi televizore zbog biznisa u Makedoniji. Radnik u mewa~nici je posumwao, radili smo na tome i klupko je po~elo da se odmotava. Ovakve nov~anice se ne {tampaju dvostrano, nego na jednoj strani i potom se lepe ti papiri, a kad je fini{irana, ona je skoro iste debqine kao i original. Te{ko je prepoznati da nije ispravna, ali kad se lomi, razilazi se papir. Ista tehnologija je kori{}ena i u posledwem slu~aju falsifikovawa dinara. Izgrednici obi~no ciqaju male mewa~nice, jer pretpostavqaju da one imaju ni`i stepen obezbe|ewa. - Moram napomenuti da bi gra|ani znali, da kad se la`na nov~anica na|e kod wih, to nije krivi~no delo, pa stoga treba nama {to pre prijaviti takav slu~aj. Vaqalo bi prodrmati }o{ak nov~anice, saviti je i posmatrati u pravcu svetla da bi se utvrdilo da li se hologram prelama, uz proveru klasi~nih uobi~ajenih za{tita, vodenog `iga i niti ko-

ja prilazi kroz papir. Ako nov~anica daje znake vi{eslojnosti, nedvosmisleno je re~ o falsifikatu. Nekad su serijski brojevi na la`nim nov~anicama isti, a ~esto se de{ava da je jedan deo identi~an, a drugi se mewa. Krivi~no delo je kad neko zna {ta ima u rukama, a protura takav novac - obja{wava Aleksi}. Falsifikuju se sve vrste nov ~anica, najvi{e one koje su i naj~e{}e u prometu - dinari ( po brojnosti: 500, 2.000, 1.000 i 5.000 dinara) i evri (50,100, 200 i 500). Dolari se naj~e{}e javqaju u apoenima u 100 i naj~e{}e su istih serijskih brojeva. - Krivi~no delo falsifikovawa novca je jedno od osnovnih, najva`nijih, najte`ih krivi~nih dela u zakonodavstvu u oblasti privrednog kriminala, usmerno na za{titu privrednog sitema jer se wime naru{ava ekonomska stabilnost na{e zemqe i smatram da je to vrlo te{ko delo, pa je zapre}ana nov~ana kazna ili od dve do 12 odnosno pet do 15 godina zatvo ra, ukoliko vrednost prelazi 1,5 miliona dinara stavqenih u promet. Falsifikovane nov~anice obi~no samo odjednom zapqusnu teritoriju i rasturaju se dok im ne u|emo u trag. To je kratko vreme, ali ipak gra|ani treba da budu oprezni. Dug je i neizvestan put do od{tete - upozorava inspektor Du{an Aleksi}. M. Vu ja ~i}

SPORT

ponedeqak8.oktobar2012.

SELEKTOR SINI[A MIHAJLOVI] UO^I DUELA S BELGIJOM I MAKEDONIJOM

Raz mi {qam o {est bo do va

Re pre zen ta ci ju Sr bi je u na stav ku kva li fi ka ci ja za SP, u okvi ru gru pe A, o~e ku je utak mi ce s Bel gi jom na Ma ra ka ni (12. ok to bar) i Ma ke do ni jom u Sko pqu (16. ok to bar). Ne ma di le me, bi }e ovo ve li ka is ku {e wa za pod mla |e ni sa stav or lo va, is pit zre lo sti, pra vi test tre nut -

Bel gi je ne kih po la sa ta, a da po~ ne u Ma ke do ni ji. On je per fek tan na pa da~, kao stvo ren za mo ju vi zi ju igre- obe lo da nio je Mi haj lo vi} deo svo jih za mi sli. Na spi sku po zva nih ne ma zbog po vre da To mi }a, Nin ko vi }a i Ba ste. Ro vi ti Su lej ma ni sti `e u Be o grad.

Se lek to rov iz bor Gol ma ni: Vla di mir Stoj ko vi} (Par ti zan), @eq ko Br ki} (Udi ne ze), Da mir Ka hri man (Ta vri ja).Od bra na: Bra ni slav Iva no vi} (^el si), Alek san dar Ko la rov (Man ~e ster Si ti), Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund), Ma ti ja Na sta si} (Man ~e ster Si ti), Ne nad To mo vi} (Fi o ren ti na), Mi lan Bi {e vac (Lion), Ni ko la Mak si mo vi} (C. Zve zda), Alek san dar Lu ko vi} (Ze nit).Sre di na te re na: Sr |an Mi ja i lo vi} (Cr ve na zve zda), Qu bo mir Fej sa (Olim pi ja kos), Alek san dar Ig wov ski (Ver der), Ra do sav Pe tro vi} (Gen ~ler bir li gi), Ne ma wa Ma ti} (Ben fi ka). Na pad: Zo ran To {i} (CSKA Mo skva), Ne nad Kr sti ~i} (Samp do ri ja), Mar ko [}e po vi} (Par ti zan), Du {an Ta di} (Tven te), De jan Le ki} (Osa su na), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven), Alen Ste va no vi} (To ri no), Mi ra lem Su lej ma ni (Ajaks), La zar Mar ko vi} (Par ti zan).

nog kva li te ta i po ten ci ja la na {eg na ci o nal nog ti ma. Do bi }e mo i od go vor da li je â&#x20AC;&#x153;{e sti caâ&#x20AC;? pro tiv Vel sa plod slu ~aj no sti, do brog da na, ili ula zak u si stem

Su bo ti}

- Raz go va rao sam sa Su lej ma ni jem, po vre da ni je to li ko ozbiq na. Ve `ba }e ne ko li ko da na sa mo stal no, a ra ~u nam da }e bi ti spre man za Mek do ni ju, gde mi je po tre ban. Bel gi jan ci spa da ju u krug fa vo ri ta, ima ju za i sta sna `a nu eki pu. - Ima ju 14 igra ~a u Pre mi jer li gi ko ji su no si o ci igre u svo jim klu bo vi ma. Opa sni su, fa vo ri te na pa pi ru, ali ne i na te re nu. Zna mo gde mo gu i ka ko da nam na pra ve pro blem, ali tra `i mo i mi svo je pu te ve da ih iz ne na di mo. U gla vi imam re {e wa, znam i sedam-osam fud ba le ra ko ji }e po ~e ti, ali iz ne na |e wa u po gle du pre o sta la tri me sta su mo gu }a. Ko ji bi u~i nak bio po me ri or lo va iz na red na dva du e la?

Ku zma no vi}

Za {to {an su ne do bi ja po u zda ni {to per Bo ru si je iz Dort m un d a Ne v en Su bo ti}? - Kod me ne ne ma stan drad nih i re zer vnih re pre z en t a t i v a c a. Svi su ve o ma va `ni za tim, isto va `i i za Su bo ti }a. Svi mo gu da igra ju, da bu du na klu pi ili na tri bi na ma. O to me se ne ras pra vqa, pri h va } e n a su od r e | e n a pra vi la po na {a wa. Ja do no s im od l u k e, od g o v or nost je mo ja, {to ne is kqu ~u je i pra vo na gre {ku- od go vo rio je se lek tor.

Se lek tor se od re kao i uslu ga Zdrav ka Ku zma no vi }a ko ji ne igra stan dard no u [tut gar tu. - Ne, to ni je raz log, jer ma li broj na {ih igra ~a u klu bo vi ma do bi ja {an su u kon ti nu i te tu. Ako bi to bio kri te ri jum mo rao bih i ja da se ski nem da po pu ni mo sva me sta. Opet to je i po zi tiv na stvar, jer su mo ti vi sa ni da se do ka `u, od mor ni ji su. Ku zma no vi }a vi dim na po zi ci ji iza {pic igra ~a, a \u ri ~i} i Ta di} tu pru `a ju vi {e. Na rav no, on je i da qe deo na ci o nal nog ti ma - ob ja snio je Mi haj lo vi}.

ko jem te ì se lek tor Mi haj lo vi}. - Bio sam za do vo qan od no som pre ma igri, for si ra li smo vi sok pre sing, lop ta je bi la na ze mqi i{ao je pas, me wa li smo me sta, ima li rav no te ù u fa zi od bra ne i na pa da. To je mo del ko jem te ìm, do kaz da smo na pra vom pu tu. Sa da su ri va li mno go te ì, pa }e mo po sle utak mi ca vi de ti ka ko smo od ra di li po sao, da li je sve to za ì ve lo. Ali, bez ob zi ra {to je re zul tat uvek va àn, igra iz No vog Sa da me ohra bru je, i da ni smo po be di li kao tre ner bio bih za do vo qan zbog sve ga pri ka za nog - is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji Si ni {a Mi haj lo vi}. Da li je pro blem ne e fi ka sno ti naj zad re {en? - Zna mo da u ovom tre nu ne ma mo pra vog {pi ca, {to je pro blem ve li kog bro ja se lek ci ja. Sa mo oni naj bo qi ima ju na toj po zi ci ji igra ~e ko ji pra ve raz li ku. Po sto ji ide ja, ali ka da se uve rim na na red nim tre nin zi ma da je spre man, da {an su do bi je Mar ko [}e po vi} ve} pro tiv

- Uvek raz mi {qam sa mo o po be di, da kle o 6 bo do va. Ve ru jem da je to re al no, a kad se cr ta pod vu ~e vi de} mo ko li ko }e mo bo do va ima ti na kon tu. In te re se o va we za der bi su sret sa Bel gi jom je ogrom no, a da li je pri su tan i strah od pu bli ke ko ja ni je na klo we na re pre zen ta tiv ci ma ? - Evo pri li ke da nas raz u ve re, da bo dre svo ju re pre zen ta ci ju na pra vi na ~in, po mog nu joj, bez zvi `du ka i ne go do va wa. Ako nas po ne se 50.000 qu di to je pra va stvar za mla du eki pu da pru `i mak si mum. Za {to da na star tu utak mi ce da mo pred nost ri va lu, pa i na ma ni ko ta kvu pri vi le gi ju ne omo gu }a va. Osta jem pri svom sta vu, bu de li zvi `du ka ne }e mo vi {e bi ti do ma }i ni u Be o gra du. U su prot nom od mah }u se iz vi ni ti na vi ja ~i ma. Pa, Bel gi jan ci zna ju za ovu pri ~u i ni su hte li ni po {to da or ga ni zu je mo duel u No vom Sa du - is ta kao je se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} ko ji }e da nas u pod ne oku pi ti re pre zen ta tiv ce u Sta roj Pa zo vi. Z. Rangelov

dnevnik

Bo jo vi} do neo bod No vo sa |a ni ma Sloboda Point - Vojvodina 1:1 (1:0) U@I CE: Sta dion Be gluk, gle da la ca: 3000, su di ja: Fi li po vi} (Be o grad). Strel ci: Ti ja go u 45. mi nu tu za Slo bo du Po int, a Bo jo vi} u 65. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: Ran ko vi}, Ran |e lo vi} (Slo bo da), a Bo jo vi}, \u ri}, Se ku li} i Jao (Voj vo di na). Cr ve ni kar ton: Ran |e lo vi} (Slo bo da Po int). SLO BO DA PO INT: Ran ko vi} 7, Va si li} 7, Kne `e vi} 6, Ma ri} 6, Ran |e lo vi} 5, Be qi} 6 (Jo va no vi}), Me me do vi} 6 (Sta ji}), Pi li po vi} 6, Ti ja go 8 (Goj ko vi}), Lo vri} 6, ]u li brk 6. VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Vu li }e vi} 7, Na sti} 6, Jo ki} 6, \u ri} 7, A|u ru 6 (Bil bi ja), Mi to {e vi} 5 (Se ku li} 6), Me leg 6 (Jao 6), Ste va no vi} 7, Abu ba kar 7, Bo jo vi} 7. Fud ba le ri Slo bo de Po int i Voj vo di ne od i gra li su za ni mqi vu utak mi cu u ko joj su do ma }i bi li bo qi u pr vom, a go sti iz No vog Sa da u dru gom po lu vre me nu. Pr vu pri li ku za gol pro pu stio je Bra zi lac Ti ja go u 5. mi nu tu. Po sle gre {ke Bo ja na Na sti }a, ka pi ten do ma }ih Va si li} upo slio je Bra zil ca na 14 me ta ra od go la, usle dio je do bar {ut, ali je Su pi} iz bio lop tu u kor ner. U 17. mi nu tu Voj vo di na je za pre ti la pre ko Ste va no vi }a, ko ji je do bio du bin sku lop tu od Mi to {e vi }a, me |u tim ni je je do bro is kon tro li sao i {an sa je oti {la u ne po vrat. De se tak mi nu ta ka sni je iz slo bod nog udar -

Mi lan Bo jo vi}

ca s 30 me ta ra po ku {ao je tob xi ja do ma }ih Slav ko Ma ri}, no i ovog pu ta je Su pi} bio na vi si ni za dat ka. U 30. mi nu tu usle di la je pr va ve li ka pri li ka za Voj vo di nu ko ja je, na `a lost No vo sa |a na, osta la ne is ko ri {}e na. Abu ba kar je u sprin tu pre tr ~ao Va si -

li }a, upu tio lep cen tar {ut, me |u tim Mi lan Bo jo vi} je za ka snio za de li} se kun de. U 42. mi nu tu is kqu ~en je do ma }i igra~ Ran |e lo vi }a, ko ji je ve} pret hod no imao `u ti kar ton. Po sle kor ne ra s de sne stra ne za Voj vo di nu, Bo jo vi} je u sko ku igrao ru kom, a cen tar -

PRVA LIGA SRBIJE

Vi sok let ka na ri na ca Novi Sad - Radni~ki (NP) 3:0 (1:0) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca 400, su di ja: Pa u no vi} (Kla do vo). Strel ci: Ne deq ko vi} u 33. i Mak si mo vi} u 67. Vi do vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Stan ~e ti} i Mi {an (No vi Sad), Bon xi}, Ra din i Pu ni {i} (Rad ni~ ki).

NO VI SAD: Ri sti} 7, Mi ji} 7 (La za rev ski), ô ba nov 7, Ba bi} 7, Bo ì ~i} 7, Stan ~e ti} 7 (Sko pqak), Ba la ba no vi} 7, Mi {an 7, Mak si mo vi} 8, Bo gu no vi} 7, Ne deq ko vi} 8 (Vi do vi}). RAD NI^ KI (NP): Uro {e vi} 6, Sa ra ~e vi} 6, Bon xi} 6 (Ra i ~e vi}), Ra din 7, Pu ni {i} 6, Ko {u ti} 7, A{}e ri} 7, Pa vlo vi} 6 (Mar ko vi}), Bo {ko vi} 6, Ga ji} 6, Jo vi} 6 (Ro mi} 7). Fud ba le ri No vog Sa da za be le ì li su pr vu pr ven stve nu po be du na De te li na ri sa vla dav {i no vaj li ju u li gi Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve sa 3:0. Naj za slu `ni ji za vi sok let ka na ri na ca bi li su Ne nad Ne deq ko vi} i No vi ca Mak si mo vi}. Pa zov ~a ni su pr vi pri pre ti li, ka da je Ra din pro {ao po le voj stra ni i si lo vi to {u ti rao po red sta ti ve. Uz vra ti li su ka na De taq sa utak mi ce No vi Sad â&#x20AC;&#x201C; Rad ni~ ki Fo to:F. Ba ki} rin ci sa dve le pe pri li ke pre ko

Mak si mo vi }a i Bo gu no vi }a. No vo sa |a ni su po ve li u 33. mi nu tu. Mak si mo vi} je od li~ no upo slio Ne deq ko vi }a po de snoj stra ni, ko ji se sju rio u {e sna e ste rac go sti ju i si lo vi to tu kao u le vu sta ti vu, a lop ta je na sre }u do ma }i na za vr {i la iza le |a Uro {e vi }a. Pri li ku da od mor odu sa du plo ve }om pred no {}u ka na rin ci su pro pu sti li u 40. mi nu tu. Bo `i ~i} je cen tri rao sa le ve stra ne, ali je na pr voj sta ti vi Stan ~e ti} za ka snio za ne ko li ko se kun di. Dru go po lu vre me obe le `i la je bor ba na sre di ni te re na, a pr vu pri li ku su ima li do ma }i fud ba le ri, da bi u 67. mi nu tu pu bli ka vi de la evro gol No vi ce Mak si mo vi }a, ko ji je si lo vi to tu kao sa ivi ce ka zne nog pro sto ra is pod sa me pre~ ke. Do bru par ti ju do ma }i fud ba le ri kru ni sa li su u 90. mi nu tu go lom Sa {e Vi do vi }a. I. Grubor

for do ma }ih re vol ti ran tim po stup kom na sr nuo je na Bo jo vi }a i obo rio ga na ze mqu. Su di ja Fi li po vi} po stu pio je pra vi li ma fud bal ske igre do de liv {i ù ti kar ton Bo jo vi }u i dru gi ù ti kar ton Ran |e lo vi }u {to je auto mat ski zna ~i lo we go vo is kqu ~e we. Ka da su svi na sta di o nu o~e ki va li kraj pr vog po lu vre me na, na sre di ni te re na po gre {io je Mi to {e vi}, do ma }i igra ~i su br zo du gom lop tom upo sli li Ti ja ga, ko ji je bio br ì i spret ni ji od Jo ki }a, iza {ao sam is pred Su pi }a i ru tin ski ga sa vla dao. Dru go po lu vre me u pot pu no sti je pri pa lo go stu ju }im fud ba le ri ma, dok su se do ma }i ni zbog igra ~a ma we opre de li li da bra ne vo| stvo. Voj vo di na je pr vu ve li ku pri li ku za iz jed na ~e we pro pu sti la u 57. mi nu tu, ka da je A|u ru neo me tan sa 16 me ta ra {u ti rao vi so ko pre ko go la. Iz jed na ~e we se de si lo u 65. mi nu tu, po sle pr ve pra ve fud bal ske ak ci je fud ba le ra Voj vo di ne. Du pli pas od i gra li su Ste va no vi} i Vu li }e vi}, ka pi ten Voj vo di ne upu tio je od li ~an cen tar {ut s de sne stra ne, a Bo jo vi} je bio naj vi {i u sko ku i udar cem gla vom sa vla dao Ran ko vi }a. Do kra ja utak mi ce ni je bi lo pri li ka za po sti za we go la, ako iz u zme mo {an su Slo bo de mi nut pre kra ja, ka da su Su pi} i Vu li }e vi} po `r tvo va nim star tom spre ~i li Ti ja ga da po stig ne i dru gi po go dak. S. R. No vi Sad - Rad ni~ ki (NP) In |i ja - Bo rac Be à ni ja - Pro le ter Mla de no vac - Ba nat Vo `do vac - Te le op tik Mla dost (L) - Ko lu ba ra Ti mok - Slo ga Na pre dak - û ka ri~ ki Je din stvo Pu te vi - Me ta lac 0:0 1. Na pre dak 9 2. û ka ri~ ki 9 3. Vo `do vac 9 4. Bo rac 9 5. Pro le ter 9 6. Je din stvo 9 7. In |i ja 9 8. Te le op tik 9 9. Mla de no vac9 10. Mla dost (L) 9 11. Be à ni ja 9 12. Slo ga 9 13. Me ta lac 9 14. Ti mok 9 15. Ba nat 9 16. Rad ni~ . (NP)9 17. No vi Sad 9 18. Ko lu ba ra 9

7 6 5 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 0

1 2 3 4 5 5 4 4 2 2 1 4 3 3 3 2 1 3

1 1 1 1 1 1 2 2 4 4 5 3 4 4 4 5 6 6

3:0 1:1 3:0 1:1 1:1 1:0 0:0 1:2

21:10 22 12:6 20 14:3 18 12:6 16 10:9 14 10:9 14 6:5 13 8:9 13 9:10 11 10:12 11 13:11 10 6:8 10 11:9 9 8:15 9 5:12 9 5:13 8 9:15 7 3:10 3

U sle de }em ko lu (13.ok to bra) sa sta ju se: Pro le ter - No vi Sad, Ba nat - Be `a ni ja, Rad ni~ ki (NP) - Ti mok, Vo `do vac - In |i ja, Bo rac Mla dost (L), Ko lu ba ra - Mla de no vac, Slo ga - Je din stvo Pu te vi, Me ta lac - Na pre dak, Te le op tik - ^u ka ri~ ki.

Ja nev ski spre ma Hr va ti ma pa klen do ~ek Po raz od Hr vat ske (1:0) i re mi sa [ko ti ma (1:1) u~i nak je ~e te se lek to ra Ma ke do ni je ^e do mi ra Ja nev skog po sle dva ko la kva li fi ka ci ja za Mun di jal u Bra zi lu.Me |u tim, bez ob zi ra na mr {av skor, Ma ke don ci ne gu be ve ru u svo je kva li te te, na da ju se bo qim re zul ta ti ma u na stav ku kva li fi ka ci ja u Gru pi A za pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014.U tre }em me ~u u gru pi iza bra ni ci Ja nev skog ugo sti }e Hr vat sku, sprem ni da se re van {i ra ju za po raz na Mak si mi ru. - Ne sre} no smo iz gu bi li. Ali ne pla ~e mo. To se do ga |a. Bod smo ap so lut no za slu `i li. U pr vom po lu vre me nu Pan dev je po go dio pre~ ku, Sr na je sa gol li ni je iz ba cio lop tu ko ju je upu tio [i kov. O{te }e ni smo za pe nal s ob zi rom da je Ple ti ko sa po ko sio Pan de va. A va {i su osim go la ima li sa mo jed nu po voq nu si tu a ci ju, Edu ar do vu u pr voj mi nu ti - re kao je Ja nev ski hr vat skim me di ji ma.

[ef stru~ nog {ta ba Ma ke do ni je sve stan je od no sa sna ga u Gru pi A ali ve ru je da we gov tim ima {an si za pla sman na Mun di jal u Bra zi lu. - Ni {ta jo{ ni je re {e no. Fa vo ri ti su Bel gi ja, Hr vat ska i Sr bi ja, tim re dom, ali mi se ne ose }a mo kao aut saj de ri. Upi tan za {to u Ma ke do ni ji vla da ta kva eufo ri ja pred me ~e ve sa Hr va ti ma i Sr bi ma, Ja nev ski od go va ra: - Zar to ni je nor mal no?! Bi li smo u is toj dr à vi, pro {li to li ko to ga, tak mi ~i li se u za jed ni~ koj li gi i Ku pu, dru ì li u re pre zen ta ci ji. Su par ni {tvo je sta ro. Mi smo uvek ma lo za o sta ja li pa za to da nas na sto ji mo da se do ka zu je mo u der bi ji ma. Tvr dim da ni smo bez {an si! Se lek tor Ma ke do ni je s otvo re nim kar ta ma ula zi u me~ sa Hr va ti ma. - Ako mi sli te da }u da pre tim, va ra te se, ne slu ìm se ta kvom re to ri kom. Bit no mi je da mo ja eki pa

^e do mir Ja nev ski sa svo jim iza bra ni ci ma

bu de pra va. Da is ko ri sti mo sve {to nam da je po zi tiv na at mos fe ra. I da utak mi ca bu de sport ski ko rekt na, bez ne ga tiv nih stra sti na te re nu i tri bi na ma - re kao je Ja nev ski po tvr |u ju }i da za utak mi cu vla da ve li ko in te re so va we:

- Do su bo te je pro da to vi {e od 15 hi qa da ka ra ta. Vaq da }e jo{ to li ko. Pu bli ka }e bi ti na{ dva na e sti igra~. Dr ì je zna ti è qa, no si eufo ri ja, pu ni su na ci o nal nog na bo ja -pod vla ~i ê do mir Ja nev ski.

SPORT

dnevnik

Su bo ti ~a ni no ka u ti ra li Zve zdu Spar tak Zla ti bor vo da – Cr ve na zve zda 3:0 (3:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 7.500, su di ja Ma ru {i} (Kra qe vo). Strel ci: No va ko vi} u 22. i 45, De spo to vi} u 30. mi nu tu za Spar tak ZV. @u ti kar to ni: M. Ada mo vi}, Tor bi ca, De spo to vi}, G. Ada mo vi}, \ur |e vi}, Bra ti} (Spar tak Zla ti bor vo da). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DE: Alek si} 8, An to ni} 8, Bra ti} 8, G. Ada mo vi} 8 /75. \ur |e vi}/, Pu {ka ri} 8, [a rac 8, No va ko vi} 8, Ko va ~e vi} 8 (Po pa ra), Tor bi ca 8 (Mi li vo jev), M. Ada mo vi} 8, De spo to vi} 8. CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Ve {o vi} 7, Mak si mo vi} 6, Pan ti} 6, Mla de no vi} 6, Mi ja i lo vi} 6 (Mi li vo je vi} 6), Di mi tri je vi} 7, Ka sa li ca 6, Mi li ja{ 7, La zo vi} 6, ( Mi lu no vi} 6), Mu drin ski 6 (Ba baq). U sja nom fud bal skom am bi jen tu fud ba le ri Spar ta ka su, {a hov skim `ar go nom re ~e no za da li Cr ve noj zve zdi mat u tri po te za i do ka za li da wi ho ve na ja ve do bre igre i do brog re zul ta ta ni su bi li bez osno va. Ra du je do ma }i ne i na sta vak gol se ri je Slo bo da na No va ko vi }a i \or |a De spo to vi }a ko ji su no ka u ti ra li ri va le. Mo ra se pri zna ti da su pr vi do go la mo gli do }i go sti, u 7. mi nu tu Di mi tri je vi} je do dao do La zo vi }a ko ji je bio u do broj pri li ci, a {ut mu je iz blo ki rao [a rac. Na sta vi li su go sti sa pri sit kom, usle di li su kor ne ri i {an sa Mi li ja {a, ali i do bra re ak ci ja Alek si }a.Na kon {to su iz dr `a li po ~et ni pri ti sak go sti ju, fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de su za po ~e li svo ju igru. U 22. mi nu tu po ve li su sa 1:0, ak ci ju je po ~eo Ko va ~e vi}, na sta vio je Pu {ka ri}, pro pu stio je da {u ti ra iz do bre pri li ke, upra vo kao i Tor bi ca ko ji je do dao do No va ko vi }a, a ovaj je jo{ jed nom po ka zao da po sti }i gol is ko sa

uop {te i ni je ni ka kav pro blem. Hte la je Zve zda br zo da se vra ti, ali na pad go sti ju pre se ca [a rac, lop tu je sjaj no u na stav ku ak ci je po vu kao Tor bi ca, pra vo vre me no je upo slio De spo to vi }a. Is ku sno je De spo to vi} pre va rio Pan ti }a, a po tom i Baj ko vi }a, pre ci zno je po slao lop tu u mre `u Zve zde.Spar tak je do tu kao pro tiv ni ka u pr vom mi nu tu su dij ske na dok na de u pr vom po lu vre me nu. Pri ti sak Zve zde po no vo je pre ki nut go lom. Ovo ga pu ta su kom bi no va li Tor bi ca i Ada mo vi}, Ada mo vi} je {u ti rao, Baj ko vi} lop tu od bio, ali sa mo do No va ko vi }a ko ji svo jim dru gim go lom kru ni {e ve li ku po be du Spar ta ka. Po ku {a li su fud ba le ri Cr ve ne zve zde da bar sma we re zul tat, iz ve li su niz ak - Fud ba le ri Spa ra ta ka u Cr ve ne zve zde vo di li su `e sto ke du e le ci je, ima li pet na e Fo to: G. Sa vi} stak kor ne ra, sko ro to li ko i slo bo nih uda ra ca je iz veo Mi li na pri mer ka da su u ve o ma po voq nim {an sa ja{, ali je od bra na Spar ta ka odo de la. Ne ko ma bi li Mu drin ski i Mi li ja{. li ko pu ta je i Alek si} sjaj no in ter ve ni sao, N. S.

Srem ci is pu sti li po be du Do wi Srem - Rad ni~ ki (N) 1:1 (1:0) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e“, gle da la ca 450. Su di ja: Bog da no vi} (Kra qe vo), stre lac: Dam wa no vi} u 43. ( iz pe na la) za D. Srem i Jo va no vi} u 92. (iz pe na la) za Rad ni~ ki.@u ti kar to ni: ^or da {i}, Je li ~i} i Mi lo sa vqe vi} (Do wi Srem), S. Pe -

tro vi} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Mi lo sa vqe vi}. DO WI SREM: Be li} 7, Jo si mov 7, Vu ko brat 7(Mi le ki}) Zeq ko 7 (Je li ~i} 7), La ki} Pe {i} 7, Birn 7, Ko {u ti} 7 (Jan ko vi} 7,), Pu tin ~a nin 7, ^or da {i} 7, Dam wa no vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 7.

Mo me nat sa utak mi ce Do wi Srem - Rad ni~ ki (N)

RAD N I^ K I: Pe r i} 7, \or |e vi} 6, Ran |e lo vi} 6, M. Pe tro vi} 7, Vu ko ma no vi} 7, Pej ~i} 7, Ko la re vi} 7, A. Jo va no vi} 7 (Sta men ko vi}), S. Pe tro vi} 7 ( Lu ki}), Sto ja no vi} 7, Bi ni}7 (M. Jo va no vi} 7).

Fo to: F. Ba ki}

Ve} od pr vih mi nu ta utak mi ce bi lo je ja sno da su se go sti iz Ni {a or jen ti sa li na po ja ~a nu od bra nu, sa is tu re ni jim Bi ni }em i Sto ja no vi }em, pre pu {ta ju }i ini ci ja ti vu Do wem Sre mu. Pr vu ozbiq ni ju pri li ku imao je Zeq ko, mla di na pa da~ Do weg Sre ma, ka da je u 6. mi nu tu za ka snio na uba ~e nu lop tu. Kiks Pu tin ~a ni na na sre di ni te re na, sre }om po do ma }e na vi ja ~e, po sle kon tre ko ja je usle di la ni je ka znio Alek san dar Jo va no vi }u 10. mi nu tu. Par mi nu ta ka sni je pred go lom Pe ri }a spe tqao se Zeq ko. U 38, mi nu tu Pu tin ~a nin, u na me ri da upu ti cen tar {ut pred gol Rad ni~ kog, po ga |a ra {qe. Ko na~ no, do pro me ne re zul ta ta do {lo je u 43. mi nu tu, ka pi ten Jo si mov ula zi u ka zne ni pro stor Ni {li ja, ka da ga pre kr {a jem za u sta vqa Stra hi wa Pe tro vi}. Za su di ju Bog da no vi }a ni je bi lo di le me i do su |u je pe nal, ko ji ru tin ski Dam wa no vi} pre tva ra u gol. U na stav ku utak mi ce Rad ni~ ki ima ini ci ja ti vu, ali je pr vu pri li ku ipak imao Zeq ko. I ka da su svi o~e ka vli da su di ja ozna ~i kraj utak mi ce, u na dok na di vre me na pe nal za Rad ni~ ki. Po mi {qe wu su di je Je li ~i} je na ~i nio pre kr {aj za ka zne ni uda rac a si gu ran re a li za tor bio je Jo va no vi}. @. Ra di vo je vi}

ponedeqak8.oktobar2012.

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 8. KO LO SU BO TI CA: Spar tak ZV – Cr ve na zve zda U@I CE: Slo bo da Po int – Voj vo di na NO VI SAD: Do wi Srem – Rad ni~ ki (N) KU LA: Haj duk - Sme de re vo BE O GRAD: BSK Bor ~a – Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: Par ti zan – Ja vor JA GO DI NA: Ja go di na – No vi Pa zar BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Rad 4. Ja go di na 5. Voj vo di na 6. No vi Pa zar 7. Do wi Srem 8. Rad ni~ ki (N) 9. Slo bo da Po int 10. Ja vor 11. BSK 12. Spar tak ZV 13. Haj duk 14. OFK Be o grad 15. Rad ni~ ki (K) 16. Sme de re vo

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 5 3 3 3 3 3 3 3 2 1 1 0 0

3:0 (3:0) 1:1 (1:0) 1:1 (1:0) 2:1 (0:0) 2:0 (2:0) 2:1 (1:1) 2:1 (1:1) 1:0 (1:0)

0 1 2 1 4 3 2 2 2 0 0 2 2 2 5 4

1 1 1 2 1 2 3 3 3 5 5 4 5 5 3 4

27:6 21 16:10 19 13:6 17 8:4 16 5:5 13 12:8 12 8:8 11 12:14 11 11:15 11 12:8 9 7:18 9 11:11 8 6:12 5 6:12 5 5:12 5 4:13 4

U sle de }em ko lu (20. i 21. ok to bra) sa sta ju se: NO BI SAD: Voj vo di na – Haj duk, IVA WI CA: Ja vor – Slo bo da Po int, BE O GRAD: Rad – Par ti zan, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – OFK Be o grad, NI[: Rad ni~ ki – Ja go di na, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Do wi Srem, BE O GRAD: Cr ve na zve zda – BSK Bor ~a, SME DE RE VO: Sme de re vo – Spar tak ZV.

Par ti zan opet prvi Par ti zan - Ja vor 2:1 (1:1) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 2.000, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). Strel ci: M. [}e po vi} u 6. i Mi tro vi} u 76. za Par ti zan, a Oni lo u 35. mi nu tu za Ja vor. @u ti kar to ni: La zev ski, Mi tro vi}, L. Mar ko vi} (Par ti zan), a Vi di}, Osto ji}, Oni lo (Ja vor). Cr ve ni kar ton: Oni lo (Ja vor). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6 (Pe tro vi} 6), Miq ko vi} 7, La zev ski 6, Osto ji} 6, Iva nov 6, Smi qa ni} 7, Jo ji} 6 (Mi tro vi} 7), Ili} 7, Nin ko vi} 6, L. Mar ko vi} 7, M. [}e po vi} 7 (S. [}e po vi} 6). JA VOR: Ni ko li} 6, \or |e vi} 6 (Mi {i}), Mom ~i lo vi} 6, Vla {i} 6, Mi lo vi} 6, Vi di} 6, Sil va 7, Ra di vo je vi} 6 (Mi lo va no vi}), Oni lo 7, Ja ki mov ski 7 (No va ko vi}). U 8. ko lu Je len su per li ge fud ba le ri Par ti za na na svom sta di o nu sa vla da li su Ja vor 2:1 (1:1). U za ni mqi voj utak mi ci Par ti zan je bio za ni jan su bo qi i za slu `e no po be dio. Pr vi put po sle po vre de na te re nu se kao {pic od po ~et ka po ja vio Mar ko [}e po vi}. Na klu pi za re zer vne igra ~e ostao je Ka ma ra, a za me nio ga je Smi qa ni}. Po sun ~a nom i le pom vre me nu obe eki pe su kre nu le ofan ziv no. Ta ko je ve} u 2. mi nu tu u {an si bio La zar Mar ko vi}. Do bio je jed nu lop tu ne gde oko pe na la i {u ti rao, ali mla ko u gol ma na Ni ko li }a. Za pre tio je i Ja vor, vr lo br zo. \or |e vi} je pro {ao po de snoj stra ni, od i grao je u {e sna e ste rac do Oni la, ko ji je {u ti rao, ali je iz blo ki ran. Par ti zan je dr `ao kon ce igre u svo jim ru ka ma i pri ti skao go ste na wi ho voj po lo vi ni. Me |u tim, u 20. mi nu tu vi de li smo pri li ku za Ja vor. Do bio je lop tu na 15 me ta ra od go la Oni lo, {u ti rao ali je Stoj ko vi} od bra nio. Mi lo{ Nin ko vi} u 22. mi nu tu po ku {ao je di rekt no iz kor ne ra i uma lo ni je po vi sio na 2:0. U 28. mi nu tu uma lo iz jed na ~e we. Cen tri -

rao je sa le ve stra ne Mom ~i lo vi}, a gla vom sa 10 me ta ra ne pre ci zno {u ti rao Oni lo. U 30. mi nu tu po vre dio se gol man Par ti za na Stoj ko vi}, pa ga je za me nio Pe tro vi}. Ne {to ka sni je bi lo je 1:1. Cen tri rao je na dru gu sta ti vu Ja ki mov ski, a Oni lo gla vom za tre sao mre `u. Na kon to ga Ja vor je do bro sta jao na te re nu i na po lu vre me oti {ao sa 1:1.

Jor ga ~e vi} me wa Stoj ko vi }a Gol man cr no-be lih Vla di mir Stoj ko vi} za ra dio je na utak mi ci pro tiv Ja vo ra te ù po vre du (pre lom kqu~ ne ko sti) pa mu sle du je du à pa u za. Se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} br zo je re a go vao i upu tio na knad ni po ziv Bo za ju Jor ga ~e vi }u ko ji je po sled wi put ~u vao mre ù or lo va na onoj fa mo znoj utak mi ci sa Slo ve ni jom u kva li fi ka ci ja ma za EP. U na stav ku ni je bi lo iz me na. Go sti su kre nu li ofan ziv no, ne do zvo qa va ju }i kom bi na ci je cr no-be lih. Ali, ni je to du go tra ja lo. Jo ji} je u 55. mi nu tu {u ti rao s pe nal ti ka, ali po red go la. Ne {to ka sni je Ja vor osta je sa igra ~em ma we. Oni lo je do bio dru gi ù ti kar ton i is kqu ~en je. Ma lo po tom {an sa i za Mar ko vi }a. [u ti rao je s ivi ce pe ter ca, ali je Ni ko li} od bra nio. U 67. mi nu tu ve li ka pri li ka za do ma }e. Cen tri rao je Mar ko vi}, a is pred Jo ji }a in ter ve ni sao je Sil va. U 74. mi nu tu od li~ na {an sa za Ja vor. Sil va se le po oslo bo dio ~u va ra i {u ti rao, ali da le ko po red go la. Od mah po tom bi lo je 2:1 za do ma }i na. Cen tri rao je Miq ko vi}, na pe ter cu se po klo nio Mi tro vi} i dao gol. Isti igra~ mo gao je da re {i sve u 84. mi nu tu, ali mu je Ni ko li} od bra nio {ut sa 10 me ta ra. I. La za re vi}

Ko na~ no i Ku qa ni osvo ji li ceo plen Haj duk – Sme de re vo 2:1 ( 0:0) KU LA: SPC Haj duk, gle da la ca 1.000, su di ja: Vu ka di no vi} ( Be o grad) . Strel ci: Ve se li no vi} 49. mi nut ( iz pe na la) i ]u lum u 69. za Haj duk, a Ni ko li} u 82. mi nu tu za Sme de re vo. @u ti kar to ni: Ob ro vac, Ve se li no vi} i ]u lum ( Haj duk), a Og wa no vi}, Mi o vi}, Miq ko vi} i Mo mi} ( Sme de re vo). HAJ DUK: Bra} 7, Cvet ko vi} 7 Cr no gla vac 7 ( od 64. La li} 6), Bu la to vi} 7, Ko va ~e vi} 7, Ob ro vac 7, Se ku li} 7, Stoj ko vi} 6, ( od 56. ]u lum 7), Ada mo vi} 7, Ve se li no vi} 8 ( od 81. Po po vi} -) i Zo ri ca 7. SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 6, La za rev ski 6, Ra do va no vi} 6, Og wa no vi} 7, Mi o vi} 6, Bo gi} 7, ( od 60. Osman 6), Kr mar 6, ( od 60 \or |e vi} 6,), Miq ko vi} 6 (od 84. Lu las

-), Ni ko li} 7, D. @iv ko vi} 7 i Mo mi} 6. Haj du ci raz bi {e sme de rev ski oklop i upi sa {e pr vu po be du u se zo ni. Sa vla da li su eki pu Sme de re va sa 2:1, za slu `e no, jer su iz gi nu li na te re nu , a za po be du i igru su na gra |e ni apla u zom gle da la ca ko ji su do {li na kul ski sta dion. Op hr va ne ~i we ni com da do ovog su sre ta ni su ose ti le slast po be de i jed na i dru ga eki pa su pr vih dva de se tak mi nu ta od i gra le u gr ~u, na sre di ni te re na, bez pri li ka do 24. mi nu ta, ka da je se Mo mi} u {e sna e ster cu do ma }ih okre nuo po red Cvet ko vi }a i sa 13 me ta ra {u ti rao po red go la. Tr gli su se po tom Ku qa ni i u 30. mi nu tu, na kon sjaj ne so lo ak ci je Ve se li no vi} je ide al -

no po vrat nu lop tu od i grao Ob rov cu ko ji sa 18 me ta ra {u ti ra pre ko pre~ ke. U 36. mi nu tu Cvet ko vi} je ide al no cen tri rao, a Stoj ko vi} sa de se tak me ta ra neo me tan za hva ta lop tu gla vom i {u ti ra kraj go la. Naj bo qu pri li ku u pr vom de lu go sti su pro pu sti li u 41. mi nu tu ka da je Ra do va no vi} od li~ no upo slio svog ka pi te na @iv ko vi }a, ovaj `e leo da {u ti ra, ali mu je lop ta pre {la pre ko no ge i pre vo ri la se u cen tar {ut, a na dru goj sta ti vi neo me tan Kr mar sa par me ta ra gla vom po ga |a sta ti vu, pa se na od mor oti {lo bez go lo va. U dru gom po lu vre me nu jo{ `e {}a bor ba za sva ku lop tu. U 49. mi nu tu Ve se li no vi} je ide al no gla vom u pra zan pro stor upu tio

je ka pi ten Haj du ka Ve s e l i n o v i } na kon ~i jeg udar ca se lop ta od sta ti ve od bi ja u mre `u za 1:0. U 56. mi nu tu sjaj na pri li ka da do ma }i ni uve }a ju vo| stvo. Se ku li} je od Ve se li no vi} po sti gao pr vi gol za Haj duk li~ nu {u ti lop tu Se ku li }u ko ji se stu {tio u rao sa oko 22 me tra, gol man @iv ka zne ni pro stor go sti ju i ka da je ko vi} od bi ja lop tu, a na pra zan hteo da {u ti ra oba ra ga Ra do va no gol sa par me ta ra uda qe no sti Zo vi} i su di ja Vu ka di no vi} svi ra ri ca {u ti ra kraj go la i ma mi uz pe nal. Si gu ran sa be le ta~ ke bio da he sa tri bi na. Ovaj pro ma {aj se

uma lo ni je osve tio jer je u 67. mi nu tu ka pi ten Sme de re va @iv ko vi} is ko sa {u ti rao, lop ta na dru goj sta ti vi do la zi do usa mqe nog \or |e vi }a ko ji sa par me ta ra uda qe no sti ume sto u mre ù lop tu {a qe u sta ti vu. Ka zna je usle di la u 69. mi nu tu ka da je Ko va ~e vi} iz veo kor ner za Haj duk, a naj vi {i u sko ku je bio ]u lum ik sa 6-7 me ta ra po ga |a mre ù za 2:0. Sme de rev ci su, is po sta vi lo se, po ~a sni po go dak po sti gli u 82. mi nu tu ka da je neo d lu~ nost La li }a ka znio \or |e vi}, od neo mu lop tu, {u ti rao, lop ta se od bi ja do usa mqe nog Ni ko li }a ko ji je sa par me ta ra uba cu je u mre ù za ko na~ nih 2:1 za Haj duk. \. Bo ja ni}

SPORT

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Het-trik Ko ste Ba ji }a Sloga - Dunav 4:0 (2:0) TE M E R IN: Sta dion Slo ge, gle da la ca: 400, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Strel ci: Ba ji} u 21. 62. i 68. Tut we vi} u 40. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ze ~e vi}, Jo ci}, Tut we vi}, Slep ~e vi} (Slo ga), a Ja gu zo vi} i \e maj (Du nav). Cr ve ni kar ton: \e maj (Du nav) u 90. mi nu tu. SLOGA: Jor gi} 7, Su vaj xi} 8, Slep ~e vi} 7, Mi qa no vi} 7, Ko va ~e vi} 8, Jo ci} 8 (Kra go vi}), Sa mar xi} 8, Tut we vi} 8 (Gra ho vac),

Ba ji} 9, Ba jat 7, Ze ~e vi} 8 (Le ti}). DUNAV: Vu ja ko vi} 6, Mi li ~i} 5, Pe tro vi} 5, Ja gu zo vi} 6, Lu ki} 6 (Du ki}), Mi la no vi} 5 (Jo va no vi}), Zo go vi} 6, Fi li po vi} 7, Dr qa ~a 5, \e maj 6, Ha ska 5 (]o so vi} 5). Po u ~e ni is ku stvom iz pro {le se zo ne ka da je Du nav sla vio u oba me ~a iden ti~ nim re zul ta tom (1:0), fud ba le ri Slo ge za i gra li su ozbiq no od pr vog mi nu ta i do od la ska na od mor tra si ra li put ka no voj po be di.

No va ra dost kraj Sa ve Srem - Senta 1:0 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca: 150, su di ja: Je le na Ba we glav (Ba~ ka To po la). Stre lac: Di mi tri je vi} u 55. mi nu tu. @u ti kar to ni: Di mi tri je vi} i Ste va no vi} (Srem), a Be sli} i Ha ben {us (Sen ta). SREM: Br ko vi} 7, Sta ni mi ro vi} 7, Vuj ~i} 7, Vi {ko vi} 8, Mi li} 7, Mi lo {e vi} 7, Ni ko li} 7, Trif ko vi} 6 ([to ki}), Ste va no vi} 6 (Je re mi}), Di mi tri je vi} 8 (Vu~ ko vi}), Va si} 7. SENTA: @iv kov 7, Do mon ko{ 7, Be sli} 6, Spa hi} 7, Ha ben {us 6, \er 7, Se ke ru{ 7, Po pov 6, Ge ci} 7, Ze ~e vi} 6, Va si} 6 (An dru {ko). Mi trov ~a ni su od star ta kre nu li agre siv no i re |a le su se {an se pre ko Di mi tri je vi }a,

Ni ko li }a i Ste va no vi }a, ali se si gur ni gol man go sti ju @iv kov ni je dao iz ne na di ti. U na stav ku go sti su us po sta vi li te ren sku rav no te `u i Ge ci} je imao ide al nu pri li ku da ob ra du je Sen }a ne, ali se mla di gol man Mi trov ~a na Br ko vi} is ta kao. U 55. mi nu tu te~ nu ak ci ju Sre ma spret no je kru ni sao Ni ko la Di mi tri je vi} i iz ne po sred ne bli zi ne lop ta se od pre~ ke od bi la iza le |a gol ma na go sti ju @iv ko va. U sa mom fi ni {u utak mi ce re zer vi sta An drej Vu~ ko vi} imao je ide al nu pri li ku da du pli ra re zul tat. Ka ko se i o~e ki va lo Mi trov ~a ni su igra li or ga ni zo va no, ali ne e fi ka snost je i da qa bri ga tre ne ra Pe tra Ka ra ji ~i }a. R. Artukov

Kor ner je u 21. mi nu tu iz veo \or |e Jo ci}, ~u va ri ma je po be gao Ko sta Ba ji} i udar cem gla vom za ku cao lop tu pod pre~ ku. Cen tar for do ma }i na po go dak je pro sla vio na neo bi ~an na ~in ba ca wem ko pa~ ke u vis okru `en sa i gra ~i ma. Pet mi nu ta pre od la ska na od mor Ba ji} i Sa mar xi} pro me {a li su od bra nu Du na va, kao {pil ka ra ta, is ku sni Ze ~e vi} je to pov ski {u ti rao, a ta len to va ni Ili ja Tut we vi} pro me nio smer lop ti i pre va rio gol ma na Vu ja ko vi }a. Ne u -

hva tqi vi Vla di mir Sa mar xi} pro tut wao je po red Pe tro vi }a i Lu ki }a, a na pe nal ti ku od li~ no se sna {ao Ko sta Ba ji} i upi sao no vu rec ku u gol ge ter sku ko lo nu. Du go }e go sti iz Sta rih Ba no va ca pam ti ti sjaj nog vo |u na va le Slo ge, u 68. mi nu tu kru ni sao je asi sten ci ju Jo ci }a i po sti gao het-trik. Mre `a Ne ma we Jor gi }a mi ru je ve} 498 mi nu ta, mla dog gol ma na cr ve no-be lih ni su ma ti ra li ni bez o pa sni strel ci Du na va. M. Meni}anin

\o ro vi} za ve se qe Tekstilac - Mladost 1:0 (0:0) OYA C I: Igra l i { te Tek stil ca, gle da la ca: 300, su di ja: Sar ka (Vr {ac). Stre lac: \o ro vi} u 68. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kr z nar, Dok n i}, Da n o j e v i}, Ne deq ko vi} (Tek sti lac), a \u ki}, Po p in, Vu k a n ac (Mla dost). TEK STI LAC: An d ri j a { e vi} 7, Pe ro vi} 8, Ri sti} 7, Kr znar 7, Dok ni} 8, Ili} 8, Ka u rin 7 (Ne deq ko vi} 7), Cr wan ski 7 (\o ro vi} 8), Pe ru ni ~i} 8, Jo so vi} 8, Da no je vi} 7 (Ste pan ~ev). MLADOST: Ra ji} 7, \u ki} 6, (Ko zo mo ra 6), Iva ni} 7, Ba ji} 7, To mi} 7, Mar ko vi} 7, Po pin 7 (Mi tro vi} 6), Vu ka nac 8, To mi} 7, Mak si} 7, Mu dri ni} 7. Odav n o ni j e vi | e n a bo q a utak mi ca u Oxa ci ma. Obe eki pe

su igra le otvo re no, a do ma }i su bi li sre} ni ji i spret ni ji. Od lu ~u ju }i mo me nat do go dio se u 68. mi nu tu, ka da je Pe ru ni ~i} is ko sa s le ve stra ne po go dio pre~ ku, a od bi je nu lop tu u ne bra we ni deo mre `e pro sle dio Mar ko \o ro vi} ko ji je do neo ve li ku ra dost svo jim sa i gra ~i ma. Go sti iz Ba~ kog Jar ka su na po ~et ku dru gog po lu vre me na po go di li sta ti vu, pra vi tra gi ~ar utak mi ce bio je Ni ko la Po pin, ko ji je u 60. mi nu tu iz bli zi ne pro pu stio da sa vla da do ma }eg gol ma na. Utak mi ca je bi la fer i ko rekt na sa pu no {an si na obe stra ne ta ko da je pu bli ka is pra ti la apla u zi ma obe eki pe ovog su sre ta. S. Jovin

Po be da za gor wi deo ta be le Ce ment - Ba~ ka Topola 2:0 (1:0) BE O ÎN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca: 250, su di ja: Ga li} (Srem s ka Mi t ro v i c a). Strel ci: Ra ki} u 35. i Ka li nov u 83. mi nu tu. @u ti kar to ni: ô vi}, De sni ca (Ce ment), a To do ro vi}, Ma slo va ra, Ke ke zo vi} (Ba~ ka To po la). CEMENT: Su ba {i} 8, Ki{ 8, Bur sa} 8, Ha xi} 7 (Gr ko vi} 7), Mi lo vi} 8, ô vi} 8, Vu ko vi} 7 (Ili} 7), De sni ca 8, Ka -

li nov 8, Ra ki} 8, Mi li }e vi} 9. BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, To do ro vi} 7, Ma slo va ra 7, \u ka no vi} 7, Bo jo vi} 6 (Mi lo va no vi} 6), Me zei 6, Ga xi} 6, Bo ro{ 6 (Alek san dri} 6), Ta ka~ 6, Ke ke zo vi} 6. Do la skom pro ve re nog tre ne r a Pu n i { e Me m e d o v i } a, Be o ~in ci su do bi li na `u stri ni i bor be no sti. To su i

Rad ni~ ki ([) – Rad ni~ ki (SM) 1:0 (0:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca: 200, su di ja: Pet ko vi} (Be o grad). Stre lac: Ba qak u 89. mi nu tu iz pe na la. @u ti kar to ni: Mla de no vi} i Ba qak (Rad ni~ ki [), a Sta ni} (Rad ni~ ki SM). RADNI^KI ([): Vu ja si no vi}, Sa vi no vi} 6, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, Ba bi} 7, Si mi ki} 7, Mla de no vi} 6, Ne di} 7, Mr ka ji} 6 (Aper li}), Ba qak 6, [u bert 6 (Vu ko vi}). RADNI^KI (SM): Re li} 7, Ra do va no vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6, Nin ko vi} 7, Si mja nov ski 7, Sta ni} 6 (\ur |e vi}), Ko va ~e vi} 6, Na gli} 6 (Lac ko vi}), So viq 6, Ste vi} 6, Tre bo vac 6 (Ivi}).

U srem skom der bi ju dva ime wa ka bo do vi su pri pa li [i |a ni ma, go lom Dar ka Baq ka iz pe na la u po sled wim mi nu ta ma utak mi ce. Me |u tim, ono {to je vi |e no to kom utak mi ce bi lo je is pod ni voa ove li ge, a sa mi ak te ri obe eki pe raz o ~a ra li su pri ka za nom igrom pri sut ne gle da o ce. Bez ide ja, s mno go gre {a ka, bez i jed ne iz gled ne pri li ke - osnov ne su ka rak te ri sti ke ovog ble dog iz da wa. Mi tro va~ ni su se bo ri li ko li ko su mo gli i da su ko jim slu ~a jem osvo ji li bod ne bi bi lo ne za slu `e no. I dok su go sti po gnu tih gla va i be sni na pu sti li sta dion, do ma }i fud ba le ri su se ra do va li sre} no osvo je noj po be di ko ja ih je za dr `a la u gor wem de lu ta be le. M. ]ur~i}

de m on s tri r a l i pro t iv vr l o do bre eki pe iz Ba~ ke To po la. Utak mi ca je bi la vr lo za ni mqi va, pa je pu bli ka u`i va la to kom svih 90 mi nu ta, pre sve ga u le pim {u te vi ma pre ma pro tiv ni~ kim go lo vi ma. Pr vo po lu vre me Ce men ta {i su do mi na ci ju is ko ri sti li pre ko is ku snog Alek san dra Ra ki }a, ko ji je po sti gao gol s 25 me ta ra na efek tan na ~in. U

Je din stvo – Rad ni~ ki (S) 2:0 (1:0) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca: 150, su di ja: [u tu lo vi} (No vi Sad). Strel ci: Kne `e vi} u 18. (iz pe na la) i @a ku la u 62. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vuj ~i} (Je din stvo), a Isma i li, Ma jor, Pe tre{ (Rad ni~ ki S). JEDINSTVO: L. Jo vi {i} 7, Kne `e vi} 8, \. Lu ki} 7, [u {a 8, N. Jo vi {i} 7, Vuj ~i} 7, Ha bok 7 (Igra~), Qu to vac 6 (Ogri zo vi} 7), @a ku la 7, Pej }i no vi} 6 (B. Lu ki}), Ste fa no vi} 7. RADNI^KI (S): [a ri} 6, De sni ca 6, Isma i li 5 (Stan ko vi} 6), [pe har 6, Ma jor 6, Pe tre{ 6, Ve se li no vi} 6, Ho sci e slav ski 6 (Bo ji} 6), Ma kar 6, Pa u no vi} 6, Bu jak 6.

LIGA [AMPIONA U KUGLAWU

U~e stvu ju i tri na {e eki pe Srp sko ku gla we ima }e u no voj se zo ni u Li gi {am pi o na ~ak tri pred stav ni ka. @en ska eki pa su bo ti~ kog Pi o ni ra pla si ra la se po no vo u ovo nad me ta we osva ja wem dru gom me sta u Svet skom ku pu. Ku gla {i Par ti za na osva ja wem sre br ne me da qe na Ku pu NBC fe de ra ci je obez be di li su u~e {}e u ovom elit nom klup skom tak mi ~e wu. Srp ski {am pion Be o grad Po {tan ska {te di o ni ca bio je osmi u Svet skom ku pu u Aug zbr gu, ali po {to je me |u pr vih se dam eki pa ko je su ste kle pra vo da igra ju Li gu {am pi o na na osno vu pla sma na u Svet skom ku pu bio i pro {lo go di {wi po bed nik Sport iz Pod bre zo ve, osmo me sto je Be o gra |a ni ma bi la ula zni ca za no vi iza zov. - Pro te kla sed mi ca do ne la je no ve uspe he srp skom ku gla wu, ovog pu ta na klup skom pla nu i ~e sti tam Pi o ni ru i Par ti za nu na sreb nim

dru g om de l u go s ti us p o s ta vqa ju rav no te `u, me |u tim Ra do ji ca Ka li nov je ma ti rao vr lo do brog gol ma na Kro ni }a u 84. mi nu tu. U to ku utak mi ce bi lo je {an si s jed ne i s dru ge stra ne me |u tim is ta kli su se vr lo do bri ~u va ri mre `e Su ba {i} i Kro ni}. Ovom po b e d om Ce m ent je na pra vio po mak ka gor wem de lu ta be le. B. Star~evi}

me da qa ma, ali i Sen ti Vi sa prom i Je din stvu iz No vog Be ~e ja na ~e tvr tim me sti ma u Ku pu Evro pe – re kao je pred sed nik Ku gla {kog sa ve za Sr bi je Uro{ Dra goj lo vi}. - Po ka za lo se da ima mo ne sa mo do be re pre zen ta ci je, {am pi o ne sve ta u se ni or skoj i ju ni or skoj mu {koj kon ku ren ci ji, ne go i da klu bo vi, i po red te {kih uslo va u ko ji ma ra de, mo gu da do |u do svet skog vr ha. U Ku pu Evro pe u Ba wi Ju na ko vi} ~e tvr ta me sta pri pa la su srp skim vi ce {am pi o ni ma mu {koj eki pi Sen te Vi sa prom i èn skom ti mu Je din stva iz No vog Be ~e ja, {to je iz u ze tan uspeh u kon ku ren ci ji 10 èn skih i 15 mu {kih eki pa. U Ku pu NBC fe de ra ci je, Cr ve na zve zda BN Bos je za vr {i la na 14. me stu od 22 ti ma, a èn ski tim be o grad skog EDB bio je osmi od 11 se lek ci ja.

Ce ment - B. To po la Slo ga - Du nav Pa li} - Do li na Radn. ([) - Radn. (SM) Srem - Sen ta ^SK Pi va ra - Di na mo Je din stvo (SP) - Radn. (S) Tek sti lac - Mla dost 1. ^SK Pi va ra 8 2. Slo ga 8 3. Do li na 8 4. Rad ni~ ki ([) 8 5. Pa li} 8 6. Srem 8 7. Tek sti lac 8 8. Rad ni~ ki (SM) 8 9. Sen ta 8 10. Du nav 8 11. Rad ni~ ki (S) 8 12. Ce ment 8 13. Je din stvo (SP) 8 14. Ba~ ka To po la 8 15. Mla dost 8 16. Di na mo 8

5 5 4 5 4 3 4 3 2 3 3 3 2 2 2 0

2 2 3 0 2 4 1 2 4 1 0 0 2 2 1 2

1 1 1 3 2 1 3 3 2 4 5 5 4 4 5 6

13:2 11:3 10:6 11:9 11:11 6:4 7:6 9:7 7:5 7:14 7:8 9:14 6:10 3:7 6:7 5:15

2:0 4:0 2:2 1:0 1:0 4:0 2:0 1:0 17 17 15 15 14 13 13 11 10 10 9 9 8 8 7 2

U sle de }em ko lu (14.ok to bra) sa sta ju se: Mla dost - Ce ment, Rad ni~ ki (S) - Tek sti lac, Di na mo - Je din stvo (SP), Sen ta - ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki (SM) - Srem, Do li na - Rad ni~ ki ([), Du nav Pa li}, Ba~ ka To po la - Slo ga.

ê la rev ci ~u va ju vrh ta be le ^SK Pivara – Dinamo 4:0 (3:0) Ê LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle d a l a c a: 250, Su d i j a: Blaon (Ru ma), Strel ci: Kr sta no vi} u 27. iz je da na e ster ca i 64. i Vu ka so vi} u 32 i 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ava ku mo vi} i Vu k a s o v i} (^SK Pi v a r a), Te o fa nov (Di na mo). ^SK PIVARA: Tan ko si} -, B.Je vi} 7 (Dan gu bi} 7), U. Je vi} 8, Vu~ ko vi} 8, Ava ku mo vi} 7, [vo wa 7 (P. Ili} 7), Vu ka so vi} 8, Ma ri} 7 (Vu ka no vi} 7), Te pi} 7, N. Ili} 7, Kr sta no vi} 8. DINAMO: Tr bo je vi} 6, Ra do vi} 6, Te o fa nov 6, Kra ~u nov 6, Sme de re vac 6 (Ne {o va no vi} 6), Oè go vi} 7 (Pe tro vi} -), Jan ko vi} 6 (Pe ri} 6), Pe {te rac 7, \u ki} 6, Sa va no vi} 6, An do nov ski 6. Gde bi da nas bi lo me sto mla di }i ma ^SK Pi va re... Br zo su „iz ra sli iz pe le na’’, po pu we ni su na br zi nu s par ne {to is ku sni jih igra ~a, a klub je jo{ uvek bez pa ra, bez pred sed ni ka i sla bo or ga ni zo va nog ru ko vod stva. No, to im ne sme ta da za bo ra ve na sve ne da }e, da po be |u ju i da, evo ve} dve ne de qe,

vo d e ko l o u srp s ko l i g a { koj Voj vo di ni. Zu bi }e la vo va ose ti li su i Pan ~ev ci, eki pa ko ja spo ro vo zno ga zi po put }i re, iako zna da igra. Odo le va li su go sti oko po la sa ta igre, a on da su skri vi li pe nal. Si gu ran eg ze ku tor je bio ka pi ten Kr sta no vi}. Raz i grao se i mla di Vuk sa no vi} na ko me je i na ~i wen je da na e ste rac i s dva po god ka do kra ja pr vog de la po neo i epi tet igra ~a utak mi ce. Zna ju de ca i da ma lo pri ko ~e ka da je to po treb no, pa su u dru g om po l u v re m e n u igra l i tek to li ko da odr `e la ku ini ci j a t i v u, a po s le ne k o l i k o pro pu {te nih pri li ka jed na je ipak lop t a sko r o po c e p a l a mreu. Sa oko 35 me ta ra is ko sa iz slo bod wa ka na sce nu je po no vo stu pio ka pi ten Kr sta no vi} i ski nuo pa u ~i nu iz le vog gor weg ugla ne mo} nog Tr bo je vi }a ko ji je sa mo po gle dom is pra tio lop tu. Bio je to i pe ~at na do bru igru i ube dqi vu po be du do ma }ih igra ~a. V. Vujanovi}

PREDNA ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U SO^IJU

Do ma }i su is ko ri sti li te ren sku ini ci ja ti vu i u 18. mi nu tu, po sle pra vil no do su |e nog pe na la, si gu ran re a li za tor je bio Kne `e vi}. Po sle vo| stva go sti su se pre nu li, igra se pre no si la na po lo vi nu do ma }i na, a ne ko li ko opa snih ata ka do ne lo je dve {an se od ko jih je Ho sci e slav skog bi la sto po stot na. U na stav ku do ma }i su ima li po ~et nu ini ci ja ti vu, ko ju su ma te ri ja li zo va li po sle gru be gre {ke gol ma na [a ri }a. Ni ube dqi vo vo| stvo do ma }ih ni je zbu ni lo Som bor ce, vi {e su na pa da li, ali ozbiq nih pri li ka ni su ima li. Do kra ja smo vi de li jo{ tri ide al ne pri li ke za do ma }e. M. Bzovski

Ba kqa ide kroz 2.900 me sta

Or ga ni za ci o ni od bor Zim skih iga ra u So ~i ju 2014. pred sta vio je put olim pij ske ba kqe, ko ji }e po ~e ti za ta~ no go di nu da na i po kri ti ve }i nu kra je va Ru si je. Or ga ni za to ri su re kli da }e put ba kqe bi ti naj d u ` i u isto r i j i Zim s kih olim pij skih iga ra. Pla men }e no si ti oko 14.000 qu di i on }e vi {e od ~e ti ri me se ca pu to va ti kroz 2.900 gra do va i me sta, po ~ev {i od 7. ok to bra 2013. go di ne.

Za me nik pre mi je ra Ru si je Alek san dar @u kov re kao je u ju lu ove go di ne da je pla ni ra no da ba kqa po se ti i Me |u na rod nu sve mir sku sta ni cu, ali o to me sa da ni je go vo re no. Pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Iga ra u So ~i ju Dmi trij ^er ni {en ko re kao je da }e put ba kqe bi ti pri li ka da oku pi ce lu ze mqu i na gla si ra zno vr snost i le po tu Ru si je. Zim ske olim pij ske igre u So ~i ju odr `a }e se od 7. do 23. fe bru a ra 2014. go di ne.

AKO ^ELNICI ALPSKOG SKIJAWA DOZVOLE

Vo no va }e se tak mi ~iti s mu {kar ci ma Ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von za tra ì la je do zvo lu od Me |u na rod ne ski ja {ke fe de ra ci je da se pri ja vi za mu {ku tr ku u spu stu u Lejk Lu i zu u okvi ru Svet skog ku pa. ê tvo ro stu ka osva ja ~i ca ve li kog Kri stal nog glo bu sa po sla la je pi smo di rek to ru mu {kih tr ka u elit nom tak mi ~e wu Gin te ru Hu ja ri sa zah te vom da u~e stvu je na tr ci u ka nad skom ski cen tru, u ci qu po pu la ri za ci je èn skog ski ja wa. U to vre me ski ja {i ce }e se u Aspe nu tak mi ~i ti u sla lo mu i ve le sla lo mu. Hu ja ra i osta li ~el ni ci vla da ju }eg te la alp skog ski ja wa o to me su ras pra vqa li ovog vi ken da . - Raz go va ra li smo o we nom zah te vu, ali ni smo do ne li ni ka kvu od lu ku, ve} }e to bi ti u~i we no to kom sle de }eg Sa -

ve ta FIS u no vem bru - re kao je Atle Skar dal, di rek tor `en skih tr ka u Svet skom ku pu. - Mo ra mo da pre gle da mo pra vi la da bi smo vi de li da li po sto ji na ~in da ta ko ne {to bu de u~i we no, ali i ka kav je raz log ta kvog zah te va. Kom pli ko va na je si tu a ci ja jer ni je dan od ski ja {a ne bi smeo da ski ja na sta zi ne de qu da na pre tak mi ~e wa, a uko li ko bi Lind zi tre ni ra la sa mu {kar ci ma u no vem bru sle de }e ne de qe bi ima la ve li ku pred nost u od no su na svo je ri val ke. Vo no va, ko ja je do sa da sa ku pi la 53 po be de u Svet skom ku pu, sa 26 tri jum fa u spu stu dru ga je naj u spe {ni ja ski ja {i ca u toj di sci pli ni, iza Ane ma ri Mo ser-Prel, ko ja je ostva ri la 36 po be da u spu stu. Pro {le go di ne, Ame ri kan ka je

po sta la tek tre }a ski ja {i ca ko ja je us pe la da tri jum fu je u svih pet di sci pli na u mo der nom alp skom ski ja wu. Uz to, osvo ji la je re kord nih 1.980 bo do va {to se ti ~e kon ku ren ci je ski ja {i ca, ali ni je us pe la da nad ma {i Her ma na Ma je ra, ko ji je osvo jio 2.000 bo do va na pu tu do ti tu le u Svet skom ku pu 2000. go di ne. Stru~ wa ci sma tra ju da bi Vo no va, uko li ko bu de do bi la do zvo lu da se tak mi ~i sa mu {kar ci ma, mo gla da ima za o sta tak od oko pet se kun di u od no su na naj br `e ski ja {e. Svet ski kup u obe kon ku ren ci je star tu je za tri ne de qe tra di ci o nal nim ve le sla lo mom u austrij skom Zel de nu. Spust u Lejk Lu i zu za ka zan je za 24. no vem bar u kon ku ren ci ji ski ja {i ca, a za 30. kod ski ja {i ca.

SPORT

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

ZAVR[EN KINA OPEN

No va kov het–trik u Pe kin gu Novak \okovi} je osvojio Kina Open. Tre}i put u karijeri, posle 2009. i 2010. srp ski teniser je slavio u finalu turnira u Pekingu, ovog puta skalp je skinuo Francuzu @o Filfred Congi - 7:6 (7:4), 6:2. Prvi set je doneo veliku borbu, brejkove na obe strane ali u taj brejku Novak je odigrao vrlo sigurno. Malo vi{e od sat vremena (64 minuta) trebalo je \okovi}u da slomi otpor Francuza. Conga je delovao sigurnije, fantasti~no je servirao i imao priliku za brejk ve} u prvom gemu, ali \okovi} mu to nije dozvolio. Conga u petom gemu imao je tri vezane prilike da oduzme servis svetskom broju dva i prvu je iskoristio.Visoku klasu Novak je ubrzo potvrdio, ve} u narednom gemu vratio je brejk i od tada je set obele`ila egal igra.U taj brejku je \okovi} poveo 3:0, koriste}i Conginu nervozu kod dugih razme na lopte. Francuz je imao i zamerke na neke sudijske odluke, bilo je jasno da mu koncetracija popu{ta, {to je iskoristio za dva mini brejka i rezultat 7:4 u dodatnom gemu.U drugom setu vi|ena je potpuna dominacija \okovi}a,

No vak \o ko vi} tre }i put tri jum fo vao na tur ni ru u Pe kin gu

dva puta je brejkovao rivala. Imao je snage Conga samo da ubla`i poraz, jer napraviti preokret protiv zahuktalog Novaka bilo je prakti~no neizvodqivo.

Novak \okovi} je odigrao osmo finale ove sezone i osvojio je ~e tvrtu titulu. Tokom ceremonije dodele pehara bio je odli~no raspolo`en. Publika u dvorani je to

iskoristila i bukvalno ovacijama naterala Srbina da zaigra ples koji prati planetarni hit „Gang nam style”. Novak je poku{ao da izvrda ali Kinezi nisu odustajali pa je svetski broj dva prekrstio ruke, zauzeo karakteristi~nu pozu i krenuo da |uska. Na op{te odu{evqewe svih prisutnih u dvorani! Posle me~a \okovi} se zahvalio publici na podr{ci i velikom gosto primstvu. - Nadam se da su svi u`ivali u finalu. Presre}an sam {to sam ponovo postao {ampion u Pekingu. Conga nije imao srece.Pro{le sezone nisam igrao zbog povrede, ali vratio sam se i pobedio. Ose}aj je neverovatan. Svaki put kada

do|em da igram u Aziji imam priliku da vidim koliko napreduje tenis i u Pekingu i u [angaju i

Nadal i Pit Sampras.Posle Pe kin ga \o ko vi} se se li u [angaj, tamo }e u~estvovati na

Aza ren ki pe har Najboqa teniserka sveta Beloruskiwa Viktorija Azarenka potvrdila je svoju dobru igru i prvo mesto na VTA listi po{to je osvojila titulu na turniru u Pekingu. Ona je u finalu ubedqivo savladala Ruskiwu Mariju [arapovu sa 6:3, 6:1. Me~ je trajao sat i 27 minuta, a Azarenka je do 13. titule u karijeri do{la dominantnom igrom, posebno u drugom setu. Azarenka je ovom pobedom u~vrstila poziciju broj 1 i poboq{ala me|usobni skor sa [arapovom na 7:4. TURNIR U TOKIJU

Tri jumf Ni {i ko ri ja Japanski teniser Kei Ni{ikori osvojio je prvu titulu ove sezone po{to je u finalu ATP turnira u Tokiju savladao Ka na|anina Milo{a Raoni}a sa 7:6 (7:5), 3:6, 6:0. Nagradni fond na turniru iznosio je milion i 280.565 dolara. veoma mi je drago zbog toga -istakao je srpski teniser. Tri jumf u Pe kin gu Ð\okovi}u je doneo nagradu od 530.570 dolara, ~ime je pre{ao granicu od 40 miliona dolara (40.380.755) od turnirskih nagrada u karijeri. Ispred wega su samo Federer, Rafael

Masters turniru koji po~iwe sle de }e sed mi ce.Na tur ni ru u~estvuju i Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki. Sva trojica na{ih predstavnika su na istoj strani `reba i ako opravdaju ulogu favorita u ~etvrtfinalu zakaza}e me|usobni okr{aj \okovi} i Tipsarevi}.

VELIKA NAGRADA JAPANA

Do mi na ci ja Sebastijana Fe te la Voza~ Red Bula Sebastijan Fetel trijumfovao je na Velikoj nagradi Japana, 15. trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan. Mladi Nemac je do tre}e pobede ove sezone, a 24. u karijeri, do{ao u vremenu od 1:28:56.262 sata na legendarnoj stazi Suzuki. Kao drugi kroz ciq pro{ao je Felipe Masa u Ferariju, sa 20 sekundi zaostatka, dok se na tre}em stepeniku

Kon struk to ri 1. Red Bul 325, 2. Meklaren 283, 3. Ferari 263, 4. Lotus 239, 5. Mercedes 136, 6. Zauber 115, 7. Fors Indija 81, 8. Vilijams 58, 9. Toro Roso 15. pobedni~kog postoqa na{ao voza~ Zaubera Kamui Kobaja{i, na odu{evqewe doma}ih navija~a. Japanac je do najve}eg uspeha karijere u Formuli jedan do{ao po{to je u samom fini{u uspeo da se odupre napadima Xensona Batona u Meklarenu. On je prvi Japanac od Agurija Suzukija 1990. godine koji se na{ao na podijumu u svojoj domo-

vini. Pre Kobaja{ija, posledwi japanski voza~ koji je do{ao do pobedni~kog postoqa bio je Takuma Sato, 2004. godine na Velikoj nagradi Sjediwenih Dr`ava. Fetel je u potpunosti dominirao, a nije se opustio ni kada je saznao da mu je glavni rival u borbi za titulu Fernando Alonso odustao odmah posle starta. Voza~ Ferarija je izleteo sa staze u prvoj krivini i po drugi put ove sezone ostao bez plasmana, a zahvaquju}i tome i sigurnoj pobedi mladi Nemac je svoj zaostatak u borbi za titulu smawio na samo ~etiri boda pred posledwih pet trka. Do najve}eg incidenata u prvoj krivini je do{lo posle malog kontakta izme|u Alonsa i Raikonena u Lotusu, posle kojeg je voza~ Ferarija izle teo sa staze. Vebera je u odvojenom incidentu drugi voza~ Lotusa Roman Gro`an izbacio na sli~an na~in kao {to je u~inio u Belgiji, samo su tada trojica voza~a bila u pitawu, dok je Rozberg imao kontakt sa Brunom Senom u Vilijamsu. Fernando Alonso je rekao da }e narednih pet trka za wega predstavqati pet mini sezona, po{to je

Vo za ~i 1. Alonso ([panija, Ferari) 194, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 190, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 157, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 152, 5. Veber (Australija, Red Bul) 135, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 131, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 82, 9. Masa (Brazil, Ferari) 69, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 50, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 44, 13. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 43, 14. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 37, 15. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 33, 16. Sena (Brazil, Vilijams) 25, 17. Verw (Francuska, Toro Roso) 8, 18. Rikardo (Australija, Toro Roso) 7. trku u Japanu zavr{io ve} u prvoj krivini. - U auto-moto sportu se nikada ni{ta ne zna, jednom ja odustanem, drugi put Fetel. Ostalo je jo{ pet

Sa mo ~e tri bo da ma we ima od Alon sa: Se ba sti jan Fe tel

trka, bi}e to kao pet mini sezona, jer u wih ulazimo sa skoro istim brojem bodova i bitno je da do kraja osvojimo bar jedan bod vi{e od wega. Poku{a}emo da to i u~inimo - rekao je Alonso. Alonso je posle odustajawa kri tikovao Raikonena:

- Nisam imao mesta sa desne strane, mislim da mi je Baton bio sa leve, a tu je bio i Kimi. Ne znam za{to Kimi nije odustao, jer nije bilo mesta uop{te za obojicu. Nije mi jasno o ~emu je razmi{qao, ali {ta da se radi, ovoga puta nismo imali sre}e - naglasio je [panac.

Re zul ta ti 1. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 1:28:56.242, 2. Ma sa (Brazil, Ferari) +20.639, 3. Ko ba ja {i (Ja pan, Za u ber) +24.538, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) +25.098, 5. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Meklaren) +46.490, 6. Raikonen (Finska, Lotus) +50.424, 7. Hil ken berg (Ne ma~ ka, Fors In di ja) +51.159, 8. Maldonado (Venecuela, Vili jams) +52.364, 9. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) +54.675, 10. Ri kar do (Austra li ja, To ro Ro so) +1:06.919, 11. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +1:07.769, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1:23.460, 13. Verw (Francuska, Toro Roso) +1:28.645, 14. Sena (Brazil, Vilijams) +1:28.709, 15. Kovalainen (Finska, Katerhem) +1 krug, 16. Glok (Nema~ka, Marusja) +1 krug, 17. Pe trov (Ru si ja, Ka ter hem) +1 krug, 18. De la Rosa ([panija, HRT) +1 krug. [ampionat Formule jedan nastavqa se slede}eg vikenda Velikom nagradom Ju`ne Koreje u Jeongamu.

TRE]I ME\UNARODNI MEMORIJALNI TURNIR „@ARKO PETROVI]”

Pe har bu gar skom {am pi o nu Vojvodina NS seme - Marek union 3:2 (32:34, 25:22, 25:23, 17:25, 15:12) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 100, sudije Glu{ac i Brki} (Novi Sad). VOJ VO DI NA NS SE ME: ^ubrilo 5, Martinovi} 4, ^. Stankovi}, Strugar 8, Roqi} 19, Vese linovi}, Vrban 8, @ivanovi}, Brzakovi} 1, Bo{ko}evi}, Mrdak 16, M. Stankovi} 23, Kapur (l).

igru i pariraju kvalitetnijem rivalu od sebe. Doma}e je od starta me~a predvodio mladi tehni~ar Rajko Strugar, ali su ovoga puta prima~i servisa bili veoma raspolo`eni i olak{avali mu posao. Uz Mrdaka i Roqi}a, koji su tokom turnira bili glavne napada~ke opcije, aktivirao se na pravi na~in i Mihajlo Stankovi}, pa je igra Vo{e kona~no poprimila `eqenu dimenziju.

Aris - Bu dvan ska ri vi je ra 0:3 (24:26, 18:25, 23:25) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 50: ARIS: Nikiforidis 7, Kircikas 5, Dinas 5, Bo`i dis, Babaliutos (l), Harito dinis, Orologas 5, Kiosis 4, Kselatis 16, Rizopulos 3. BU DVAN SKA RI VI JE RA: ]a}i} 15, ]uk 6, Petko vi} 3, Veno 15, Ra{ovi} (l1), Popovi} (l2), Stevanovi}, Kaldeira, Vujovi}, [uqagi} 8, Maksimovi}, Mili}, Mar kovi} 4.

Ta be la

Voj vo di na - Ma rek Aris - Bu dvan ska r. Od boj ka {i Ma re ka, Bu dvan ske ri vi je re i Voj vo di ne NS se me (Aris ra ni je ot pu ti vao) na za vr {ni ci tur ni ra

MA REK UNION: Ivanov 8, Gaxanov 10, Val~ev 22, Georgi 5, Gjorgiev 3, Bahov 9, Jordanov 6, Manxukov 6, Veli~kov 7, Bo`ilov (l), Stojanov, Apostolov 7. Odbojka{i bugarskog {ampiona Marek uniona osvojili su pehar na tre}em me|unarodnom me morijalnom turniru „@arko Pe trovi}”, iako su u posledwem me ~u pora`eni od doma}ina Vojvodine NS seme. Posle pobeda u pr ve dve utakmice, bugarskom {am -

Pet ko vi} naj bo qi Za najboqeg igra~a turnira progla{en je tehni~ar Budvanske rivijere Veqko Petkovi}. Pehar Marek unionu za prvo mesto, kao i Petkovi}u predala je Sowa Petrovi}, }erka pokojnog @areta. Drugoplasiranoj Budvanskoj rivijeri pehar je uru~io generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji}, tre}eplasirani Aris morao je ranije da otputuje u Gr~ku, a novosadskim odbojka{ima je plaketu za ~etvrto mesto uru~io wihov sportski direktor Nikola Mari}. Turnir je kratkim govorom zatvorio je Dragan-^ile Ni{i}, biv{i reprezentativac i @aretov dugogodi{wi saigra~.

Fo to: F. Ba ki}

pionu bio je potreban bod kako bi obezbedio prvo mesto, {to je i ostvario igraju}i taj-brejk u me~u s novosadskim crveno-belim. Doma}in je turnir zavr{io u velikom stilu, porazio je bugarskog {ampiona i u~esnika predstoje}e Lige {ampiona. Kako je turnir odmicao Novosa|ani su dizali nivo igre, u prvom me~u osvojili su svega set, zatim maksimalno ote`ali posao jakim Budvanima, a ju~e su pokazali da mogu u pet setova da dr`e dobru

1. Ma rek 2. Bu dvan ska r. 3. Aris 4. Voj vo di na

3 3 3 3

2 2 1 1

3:2 0:3 1 1 2 2

8:4 7:3 3:7 4:8

7 6 3 2

Prvi set su izgubili na neiskustvo, drugi i tre}i odigrali rutinski, bez trzavica i padova u igri, ~etvrti su bili u potpuno podre|enom polo`aju, ali su u taj-brejku smogli snage da zablistaju i pobede. Uprkos trijumfu, Novosa|ani nisu uspeli da pobegnu sa za~eqa tabele. M. Risti}

sport

ponedeqak8.oktobar2012.

PRE DRAG SVI LAR, ^LAN GRAD SKOG VE ]A NO VOG SA DA ZA DU @EN ZA SPORT I OMLA DI NU

Bi}e vi{e novca za sport

U razgovorima s predstavnicima novosadskih sportskih klubova, jedna stvar se nametnula kao zajedni~ki imeniteq za probleme s kojima se oni suo~avaju. Vreme u kom ìvimo jeste vanredno te{ko, ali qudi iz klubova podvukli su da novosadska lokalna samouprava buxetski s najmawe sredstava u~estvuje u ìvotu i radu sportskih kolektiva i da je to velika muka za wih u danima kada je jako te{ko da se obezbedi svaki dinar. Odgovor na pitawe zbog ~ega je to tako, ali i na jo{ neke nedoumice vezane za sport, potraìli smo od novog ~lana Gradskog ve}a zaduènog za sport i omladinu Predraga Svilara. - Naàlost, ta~no je da je procenat sredstava namewenih za sport iz buxeta grada najmawi u Srbiji - rekao je Svilar. - Ne mogu da dam odgovor na pitawe zbog ~ega je tako bilo, ali znam da }e u narednom buxetu, koji }u ja koncipirati, u~e{}e sporta sigurno biti ve}e. I ne samo to, struktura raspodele sredstava bi}e druga~ija, a tri su stvari koje }e dobiti prioritet. Pre svega, planiramo da pomognemo vrhunskim klubovima i pojedincima, {to konkretno zna~i da }e svi oni klubovi i sportisti koji mogu da se bore za titulu, ukoliko se radi o iznosima koji su prihvatqivi za Grad, dobiti na{u finansijku pomo}. Druga stavka, ni{ta mawe zna~ajna, jeste da po mognemo klubovima koji imaju kvalitetan program za rad s kadetskim i juniorskim selekcijama. Na taj na~in se stvara baza za seniorske pogone i time se direktno pomaè i prvi navedeni ciq. Uz to, ovaj segment obezbe|uje uslove da se Novi Sad prepozna kao centar koji je privla~an za mlade sportiste. Kona~no, pri raspodeli sredstava obrati}emo veliku pa`wu na {kolski sport. @elimo da populari{emo bavqewe sportom, zdrav na~in ìvota i vra}awe pravih vrednosti, ali i stvarawe baze za nastajawe budu}ih {ampiona. @elimo da na ovaj na~in {kolska deca imaju mogu}nost da se bave sportom i izvan sistema koji je danas veoma ~est i koji podrazumeva pla}awe ~lanarina. Obja{wavaju}i {ta ovim kritrijumima raspodele èli da se postigne, Svilar je dodao:

- U skladu s mogu}nostima, Grad }e se potruditi da stane iza sportista koji reprezentuju Novi Sad i Srbiju. Ovim putem pozivam posebno predstavnike u individualnim sportovima koji su ve} obezbedili u~e{}e ili se bore da to u~ine, na evropskim i svetskim prvenstvima, naravno i na olimpijadi da se obrate Gradu. Ne}emo mo}i da finansiramo ~itave programe, ali }emo sigurno videti {ta jeste u skladu s na{im mogu}nostima i potrudi}emo se da pove}amo pomo}.Otvore ni smo za razgovore i susrete sa svima i o~ekujem da oni budu ini cirani od strane klubova, a Uprava za sport i ja smo otvoreni za saradwu. Na nedavno odr`anim Paraolimpijskim igrama u Londonu odli~ne rezultate ostvarili su na{i repre zen ta tiv ci. Kakav }e odnos Grada biti prema wima? - Odnos prema sportistima-invalidima koji }emo imati najboqe se reprezentuje kroz ~iwenicu da je prvi prijem kojim smo napravili gra dona~elnik Milo{ Vu~evi} i ja bio prire|en upravo za paraolimpijce. Tom prilikom istaknuto je da wihov entuzijazam, trud i upornost treba da budu primer svima i povratku istin skih vrednosti na koje svi Novo sa|ani treba da budu ponosni. Pod va{om ingerencijom je i JP SPC „Vojvodina”. Ovo javno preduze}e u posledwe vreme optere}no je brojnim problemima? - Koliko sam upoznat, nova uprava JP SPC „Vojvodina” izuzetno agilno krenula je u re{avawe nagomilanih vi{egodi{wih problema i verujem da }e imati uspeha u tome. Iako se ne nalazi pod ingerencijom Uprave za sport, upoznati smo i s problemom vezanim za rekonstrukciju stadiona „Kara|or|e” i Grad }e sigurno gledati da se on re{i na najboqi mogu}i na~in. Ovaj objekat nalazi se u nadle`nosti drugih gradskih javnih preduze}a i resornih uprava, a mi }emo budno pratiti i u~ini}emo sve kako bi rekonstrukcija ovog sportskog objekta bila {to pre ura|ena, na zadovoqstvo svih wegovih korisnika i gra|ana Novog Sada - istakao je Predrag Svilar, ~lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za sport i omladinu. Alek san dar Pre do je vi}

dnevnik MU [KA SU PER LI GA

Der bi cr ve no–be li ma Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka 28:23 (14:14) NO VI SAD: Hala Slana bara, gledalaca: 400 , sudije: Bori~i}, Markovi}. Sedmerci: Vojvodina 8 (8), Metaloplasti ka 2 (1).Iskqu~ewa: Vojvodina 8, Metaloplastika18. minuta VOJ VO DI NA: Abaxi} (10 odbrana, jedan sedmerac), B. Ra di{i}, Popov 4, M. Radi{i}, Bari{i} 2, Veselinov 2, Stjepanovi} 1, Stojanovi} 10 (8), L. Arseni} (dve odbrane), ^upkovi}, N. Arseni}, Marjanac 4, Milo{evi}, Mitrovi} 1, Stankovi} 4, ]urkovi}. ME TA LO PLA STI KA: Ar si}( devet odbrana), Karanovi} 2, Milovanovi}, Aleksi}, Stevanovi}, Medi}, Palevi}, Mar janovi}, Draga{ 9 (1), Meduri}, Raji~i} (dve odbrane), Markovi}, Gruji~i} 4, Mitrovi} 4, Vejin, Prodanovi} 5. U derbi susretu ~etvrtog kola Superlige Srbije, rukometa{i Vojvodine, savladali su nezgodnu ekipu Metaloplasti ke 28:23, tek nakon boqe igra u drugom poluvremenu, ~ime su se delom revan{irali za pro{logodi{we neuspehe. Sudar nepora`enih superliga{a na Slanoj bari imao je dva lica, a slavili su borbeniji crveno-

beli koji nisu briqirali ali su pokazali ve}u `equ i borbenost u odnosu na rivala. U prvom poluvremenu boqu igru pri ka za li su [ap ~a ni koji su na krilima Draga{a i Prodanovi}a poveli 5:4. Nisu Novosa|ani imali u tim trenucima re{ewa za stasitog beka Metaloplastike, kao ni na zonu 5 - 1 gostiju koju su te{ko probijali. Trener ]irkovi} reagovao je i promenom golmana, ne bi li poremetio bekove gostiju, pa je umesto Abaxi}a me |u sta ti ve stao Ar se ni}. Sve do 19. minuta igralo se za gol na obe strane, da bi pogotkom Mitrovi}a, [ap~ani uspeli da se odlepe na 10:8. U fini{u prvog dela, Vojvodina je odgovorila preko Strahiwe Stankovi}a koji je sa tri pogotka doneo crveno - belima prednost 13:12. Ipak na odmor se oti{lo sa nere{enim rezultatom 14:14. U nastavku boqi start doma}ih rukometa{a. Mre`u Raja~i}a zatresli su Stojanovi} a u narednom napadu i kapiten Popov za 16:14 i najavu boqe igre crveno - belih. Od 40. minuta krenula je serija Novosa|ana koji su u tim trenucima

VOJ VO DI NA IZ ME \U BAR SE LO NE TE I BA WI CE

Umor uzi ma da nak Zgusnut kalendar i èstok ritam ostavili su traga na mlade vaterpoliste Vojvodine. U utakmicama sa Bre{om u L[ i Radni~kim u prvom kolu doma}eg prvenstva Novosa|ani su i pored poraza pruìli è stok otpor daleko ja~im rivalima, {to se nije desilo u duelu sa Barselonetom. Trudili su se u~enici trenera Dejana Stanojevi}a da {to duè izdrè, ali iskusni tim Barselonete na kraju je slavio sa 9:4. Ve} ve~eras Vojvodina igra u Beogradu utakmicu drugog kola dràvnog prvenstva sa Bawicom (19 ~asova).. Trener Stanojevi} je posle utakmice sa {panskim prvakom istakao da je Barseloneta naj kvalitetnija ekipa u C grupi i da je to najboqi pliva~ki tim s kojim su wegovi puleni igrali u posledwih {est, sedam godina.

lio je golmana Milo{a Marin kovi}a (deset odbrana). - Marinkovi} je jedini bio na nivou i da mo`da mo`emo i da iznenadimo. Ve} sam vi{e puta rekao da }e biti u na{oj igri uspona i padova i ovaj rezulta ne mewa ni{ta u na{im planovima, a ve} u ponedeqak ~eka nas nova utakmica - napomenuo je Stanojevi}. Milo{ Marinkovi} smatra da su mladost i neiskustvo krivci za ne{to lo{iju igru. - Sve golove smo primili iz na{ih gre{aka u napadu. Barseloneta je odigrala jako dobar presing i dosta su kvalitetniji tim od nas. Zahvalio bih se navija~ima {to su nas podr`ali i nadam se da }e to ~initi i ubudu}e - rekao je Marinkocvi}, a Nemawa Ubovi} se osvrnuo na naredni me~: - Utakmica sa Bawicom dola zi u za nas nezgodnom trenutku,

PR VEN STVO SR BI JE U GA \A WU PI [TO QEM

Bu ba lo i Pan ~ev ci od bra ni li ti tu le Strelac SD Pan~evo Jovica Bubalo od branio je titulu {ampiona Srbije u ga|awu pi{toqem velikog kalibra 20 plus 20 metaka sa 334 kruga i boqom posledwom serijom u brzoj

Jo vi ca Bu ba lo

paqbi. Srebrna medaqa pripala je Sa{i Mudrini}u iz beogradskog Akademca koji je tako|e imao 334 kruga. Bronzom se okitio Milan \or|evi} („Ra divoj ]irpanov“, Novi Sad) sa 332 kruga, ~etvrti je bio Rade Kova~evi} (Akademac) sa 329 krugova, a peti je u konkurenci ji 13 takmi~ara bio Dejan Rilak iz Pan~eva sa 325 krugova. Bubalo je tre}i put uzastopno na pobedni~kom postoqu jer je i 2010. godine bio tre}i. Ujedno on je ove godine osvojio obe titule pi{toqima velikog kali bra. Prvo je slavio na [ampionatu Srbije pi{toqem sredi {weg paqewa, potom i pi{to qem 20 plus 20 metaka. U ekipnoj konkurenciji Pan ~evo je odbranilo titulu sa 975 krugova (Bubalo 334, Petrovi} 318, Rilak 323). Drugo mesto pripalo je Akademcu sa 958 krugova, tre}e mesto osvojili su strelci Novog Sada sa 818 krugova, dok je ~etvrto mesto pri palo „Radivoju ]irpanovu“ iz Novog Sada.

Ne ma wa Uba vi} u ak ci ji

- Bilo je zadovoqstvo gledati igra~e Barselone kako plivaju kontranapad. Nije neobi~no to {to moj mladi i neiskusni tim nije uspeo da razvije kontranapad, {to se odrazilo i na krajwi rezultat. U odbrani smo se u dobrom delu utakmice i dr`ali, pogotovo kada smo igrali presing, ali je od starta bilo vidqivo da je Barseloneta boqa pliva~ka ekipa i da }emo te{ko do}i do gola, {to se pokazalo ta~nim. N ato se nadovezao i problem igra~a vi{e, te{ko je sa 16, 17 godina prepoznat {ta treba da uradi{ u takvoj situaciji, kada dodati, {utnuti i preuzeti odgovornost. U takvim situacijama se i prave i razvijaju igra~i - rekao je Stanojevi}. On je dodao i da wegovi puleni nisu bili na onom nivou na kojem je o~ekivao, a razlog je bio u igri Barselonete. Pohva-

Fo to: F. Ba ki}

jer }emo odigrati tri duela u samo sedam dana. U prethodna dva smo se jako istro{ili, ali }emo poku{ati da se oporavimo i pru`imo maksimum. Trener Barselonete Santijago Fernandez je rekao: - Igrali smo jaku odbranu od starta, {to se videlo po tome {to je Vojvodina te{ko dolazila do prilike za gol. Kqu~na je bila na{a dobra igra u odbrani s igra~em mawe, a odli~no je funkcionisao i na{ kontranapad. Prvotimac Barselonete Marko Petkovi} je dodao da mu je uvek motiv vi{e da igra sa srpskim timovima. - Imao jako dobru ekipu ove godie, treba nam jo{ malo da se uigramo i mislim da mo`emo daleko da doguramo u Ligi {ampiona - istakao je Patkovi}. G. Ma le no vi}

Po kre nuo No vo sa |a ne: Stra hi wa Stan ko vi}

sve golove postizali sa linije sedam metara a nepogre{iv je bio Vuka{in Stojanovi}. Posao Novosa|anima olak{ali su i rukometa{i Metaloplastike koji su imali dosta pogibenih startova, koje su sudije sankcionisale, pa su uglavnom na parketu bili sa igra~em mawe.

Fo to: F. Ba ki}

To su Stojanovi} i drugovi znala~ki iskoristili i u 48. minutu stekli velikih {est golova prednosti (24:18). Poga|ali su Marjanac i Popov pa se u{lo u neo~ekivano mirnu zavr{nicu derbija, koju su doma}i rukometa{i zaslu`eno dobili i tako nastavili pobedni~ku seriju. I. Gru bor

PR VA MU [KA LI GA

Ube dqi vi Pa lan ~a ni Som bo re lek tro – La vo vi 21:30 (10:17) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca 200, sudije:Ostoji}, Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Somborelektro 7(4), Lavovi: 4(2), iskqu~ewa: Somborelektro 6, Lavovi 6 minuta. SOM BO RE LEK TRO: Bogojevi}, Le`aji}, Dra{kovi}1, Penze{ 4(1), Nikoli} 1, @ivkovi} 2, Besla}, P. Koji}, Mijovi}, Smiqani} 1, Gardijan 5(1), Bo{kovi} 4, Vaci 3(2), Trti}, N. Koji}. LA VO VI: Porobi} 8, Kozomara 1,B. Ra|enovi} 3, Kolesar, Pejak 1, D. Ra|enovi} 1,Kova~evi} 1, Maksimovi} 1, Kraq, Perleta 3, Stanoj~i}, Karanovi}, Jovi} 7(1), Novakovi}, Pu|a 2, Kne`evi} 2 (1). PR VA @EN SKA LI GA – SE VER

Si gur ne No vo sa |an ke Voj vo di na – Ja bu ka 28:20 (13:10) NO VI SAD: Velika sala Spensa, gledalaca: 100, sudije: Miskin (Sombor) i Adamovi} (Cr venka), sedmerci: Vojvodina 3 (2), Jabuka 1 (0), iskqu~ewa: Vojvodina 4, Jabuka 4 minuta. VOJ VO DI NA: Gute{a (17 odbrana), Tomasovi} 2, Pudar 3, Bojani}, Bla`i} 2, Todorovi} 1, Ivanovi} 9, Dobanova~ki (3 odbrane), Andrija{evi} 5 (1), Berak, Ze~evi}, Beqi} 6 (1), Stupar, Tamburi}, Marjanac. JA BU KA 95: Vasilevski, Sekulovski, [krbi}, Traj~evski, M. Risti} 12, Miti} 2, Pani}, Krsteski (12 odbrana), Lazovi}, T. Risti} 6, Nikolovski. Rukometa{ice Vojvodine mnogo lak{e nego {to su o~ekivale savladale su go{}e iz Jabuke. Od po~etka susreta Novosa|anke su borbenom i anga`ovanom igrom otvorile utakmicu, gde su se posebno isticale golaman Jasmina Gute{a i organizator igre Marta Beqi}. ^vrstom i pokretnom odbranom, izabranice Mileta Ze~evi}a nisu dozvoqavale borbenim igra~icama Jabuke, koje su prevodile odli~ne Marija i Tawa Risti}, da nijednog trenutka ishod utakmice dovedu u pitawe. J. G.

@SK – Ti tel YD 36:37 (16:16) @A BAQ: SC @abaq, gledalaca 200, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka), sedmerci: @SK 5 (4), Titel 3 (3), iskqu~ewa: @SK 10, Titel 14 minuta. @SK: Stevanovi} (12 odbrana), Kezija, Dragoqevi}, B. Markovi}, Bosni} 10, Abazovi} 2, Milutinovi} 4, A. Markovi}, Straìvuk 2, Kotlaja, Radoj~i} 7 (3), Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 6 (1), Smoqan 5, M. Bojani}. TI TEL XON DIR: Todor~evi}, Perleta 2, Balog 4, \uri}, Vojnovi}, Petrovi} 8, Ivkovi} 7 (3), Kurte{ 2, Milosavqev (20 odbrana, 1 sedmerac), S. Ili} 10, Kova~ 1, Vje{tica 2, Kuzmanov, M. Ili} 1. Kada doma}in igra tako sterilno i bezvoqno kao {to su to ovoga puta u~inili @abaqci onda nema ni o~ekivane podr{ke publike, koja je tako|e ovoga puta zatajila.Titeqani zasluùju sve ~estitke za prikazanu igru od prvog do posledweg minuta. Od prvog kontakta sa loptom su pokazali da su do{li da se bore, nadigravaju i ostvare pozitivan rezultat. Wihovi rivali to nisu shvatili, ni prepoznali sve do posledwa dva minuta, ali je za preokret bilo prekasno. U redovima gostiju bilo je vi{e igra~a koji su ~inili prevagu, ali ne samo oni koji su bili realizatorski raspoloèni nego i oni mawe vidqivi. J. Ga li}

PR VA LI GA SR BI JE

Der bi Sen }a ni ma Sen ta - Po ti sje 5:2 SEN T A: Sala Osnovne {kole „Stevan Sremac”, gledalaca 150. Sudije: N. Nenadi} i N. Torbica (Zrewanin). RE ZUL TA TI - 55 kg: Seke Kova~ (Potisje) 0:1 (bez borbe), 60 kg: Horti - Gazdag 0:1 (0:4, 0:3), 66 kg: Na| - Luka~evi} 1:0 (2:0, 6:0), 74 kg: Neme{ - Zeldi 1:0 (3:1, 1:0), 84 kg: [efer Taboro{i 1:0 (2:0, 1:0), 96 kg: Lipaji} - [uqok 1:0 (7:0, 5:0), 120 kg: Varga - Tot 1:0 (3:1, 1:0).

Okr{aj potiskih rivala u 3.kolu Prve lige Srbije u rvawu pripao je Sen}anima, mada su gosti iz Kawiè poveli 2 :0, po{to doma}ini nisu imali predstavnika u najla{koj kategoriji, a do 60 kg iskusniji reprezentativac Kristijan Gazdag nije imao teàk zadatak da savlada mla|anog rivala Miklo{a Hortija. Ispostavilo se da je to sve {to su Kawiàni uspeli da ostvare. M. Mi.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

Putovawe jedne semenke

ednog lepog to~og dana semenka Veqko se sun~ao u dvori{tu. Dunuo je jak vetar i oduvao je semenku daleko u ba{tu. Posle nekog vremena izrastao sam u prelep cvet crvene boje i svi su se divili mojoj lepoti. Veq ko Va ja gi}, I-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Lep ti ri Ka da lep ti ri po le te sun ce se sme {i i sve oba sja va. Pti ce za pe va ju, pu poq ci se ras cve ta ju, p~e le le te od cve ta do cve ta. Mi li ca Kraj car, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Jesen je, jesen rana

osle dugog i toplog leta, u goste nam je do{la bogata i zlatna jesen. Ona je sebi stvorila carstvo opalog li{}a i jesewih plodova. Drve}u je ofarbala kosu u najlep{e nijanse ùte, crvene i braon boje. Snaàn vetar quqa ogolele grane drve}a. Sitna ki{a udara u crepove toplih ku}a. Li{}e se lagano ququ{ka, sve dok ne padne na meki, {areni, travnati }ilim. Vetar i daqe kida li{}e koje se zadràlo na granama. Veliki sivi oblaci pla~u sve vi{e. Grane drve}a se tako wi{u, da izgleda kao da igraju valcer. Toj muzici su se pridruìli i de~iji glasi}i jer deca koriste posledwe lepe dane da se poigraju u parku. Plodovi jeseweg vo}a su sti-

gli u na{ grad i ~ekaju vreme za berbu koja je ve} po~ela. U jutarwoj {etwi gradom posmatram prirodu i qude kako se mewaju. Qudi ubrzanim korakom odlaze u jutarwe nabavke i {apatom pozdravqaju kom {ije. Obrazi im postaju hladni i rumeni. Rumeno cve}e, koje je bilo mirisno celo leto, po~elo je da tamni, kao da je promrzlo. Trava po~iwe da vene, ali i daqe pru`a opojan miris prirode. Sve biqke su radosne {to je jesen do{la jer mogu da se spreme za zimski odmor. Samo su deca pomalo tu`na jer je do{ao kraj wihovim letwim igrama. Awa Te {i}, IV-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Letim na granama ma{te

glavi svakog ~oveka ima jedno zvezdano nebo. Na wemu se nalaze milioni i milioni zvezda, ali uvek postoji jedna koja sija najja~e. Znam da }e moja èqa mno ge za~uditi, jer devoj~ice retko zanimaju fudbaleri, ali eto uvek postoje izuzetci. Moja najve}a èqa je da upoznam mog omiqenog fudbalera Kaku. Svaki de~ak koji se bavi fudbalom kre}e se putem uspeha koji je Kaka odavno pre{ao. On je idol milionima dece {irom sveta. Kaka je ro|en u Brazilu, u Sao Paolu pre ta~no dveadeset i pet godina. Fudbal ga je zanimao jo{ od malena, ali je profesionalno po~eo da se bavi wime sa sedamnaest godina u rodnom kraju. Videv{i wegov ogroman talenat, svi klubovi su èleli da zaigra ba{ za wih. Fudbalski klub „Milan”

je bio najuporniji, a Kaki se ~inilo da je to najboqa sredina za wega i zaigrao je za „Milan”. Qude slava i bogatstvo promene, ali Kaka i daqe ~vr sto stoji na zemqi, iako je jedan od najboqih fudbalera na svetu. Wegova sportska gra|a, sme|a kosa i prelepe bademaste o~i nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim, pa ni modne kreatore koji ga ~esto angaùju u svojim reklamama i modnim revijama. Do ostvarewa moje velike èqe moram se zadovoqiti time da gledam wegove utakmice na televiziji. Znam da je moja èqa pomalo nestvarna, ali snovi se ponekad ostvaruju. Nadam se da }e moj san postati stvarnost. Je le na Ra ni to vi}, VI-3 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Dru gar stvo îm no gi ca ma kre ne, de te na |e dru ga. U dru {tvu je sre }an ì vot, u sa mo }i tu ga. Sve {to ti je mi lo i {to ti se le po de si, br è, bo qe ja vqaj dru gu i sve mu pre ne si. I ka da ti sve po vo qi ni je, ja vqaj svo me dru {tvu, ne sme da se kri je. Sa dru {tvom se sve br zo pre bo li, dru gar stvo se stal no ne gu je i vo li. Je le na Bi li}, V-4 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

Po ziv od ra sli ma Od ra sli su ima li ga dan peh, iz gu bi li su osmeh. Do |i te u na {e car stvo, pod se ti te se na dru gar stvo. Tu su pe sma, igra i ra dost, do |i te, pod se ti te se na mla dost. Ni je to na{ de~ ji hir, kod nas uvek vla da mir. Pu sti te da sre }a cve ta, mo le vas sva de ca sve ta. Dra ga na Jur je vi}, III-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Moj razred

a mi sli te li va du. Za mi sli te {arene cvetove na toj livadi. Takav je moj razred-buket sastavqen od poqskog cve}a. Poput cvetova ima nas raznih: ru menih, malih, visokih, debelih, tr{avih i pomalo {a{avih. U klupama de~ak i devoj~ica, drug do druga. Kada u|em u u~ionicu i vidim draga i nasmejana lica ose}am se sigurnim i sre}nim. Kao da smo jedna velika porodica. Za pri~awe i {u{kawe na ~asu zadu`en je Rodi}. Odmah uz wega je Maksim. Nezamenqiv u fudbalu, matemati~ki precizan Nikola i

umetnik Luka Mar~eti}. [to Luka ume da nacrta kowa! Najpravedniji je Bogdan. Ponekad se pona{amo nedrugarski jedni prema drugima, ali to traje do prvog odmora. Ta „prokleta” lopta ume da padne ba{ gde ne treba. I onda do|e kazna za sve. Lak{e mi je jer sam sa svojim drugovima. Drago mi je kada su moji drugovi uspe{niji. Wihov uspeh je i na{. Mi imamo na{e male tajne koje delimo me|u sobom. Umemo da delimo i u`ine i bombone. Zajedno se smejemo i strahuje mo, za jedno brojimo pe tice i

dvojke, a i poneku jedinicu. Kakav bi to bio razred da nema jedinica! Kada bih ponovo mogao da biram, opet bih izabrao V/a, jer moj razred je buket najlep{eg poqskog cve}a koji ne bi bio isti bez Saleta, Lazarevi}a, Nece ili sna`nog Egi}a i nemirnog Alekse. Ne bi bio isti bez na{e pametne Bude, bez savesne Sofije, koja ima najurednije sveske. Moj razred ima du{u jer mi smo ti koji ga ~ine ba{ takvim kakav jeste V/a. Alek san dar Vuk sa no vi}, V-a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

БИОСКОПСКА ЈЕСЕН У ЗНАКУ НОВИХ ДОМАЋИХ ФИЛМОВА

„Лед” о врлинама прошлог времена Редитељка Јелена Бајић-Јочић, која дебитује играним филмом „Лед”, изјавила је Танјугу да је желела да у свом првом филму направи запис једног прошлог времена и врлина које су данас запостављене. Филм је снимљен по мотивима монодраме њеног оца Радоша Бајића, а премијера ће бити 10. октобра у „Сава центру”. „Идеја је поникла у нашој фирми ‘’Контраст студио’’, 35 година од настанка монодраме. Одлучили смо да је екранизујемо, да на основама те приче изградимо нову причу”, рекла је она после новинарске пројекције филма о судбини једне српске сеоске породице 70-их година 20. века. Редитељка је истакла да је њој било „значајно да направи запис неког носталгичног времена, прошлости које више нема и људи каквих више нема, са свим врлинама и најдрагоцени-

коме је ово филмски деби, изјавио је да је срећан што је уопште успео да заврши филм у нашим материјалним условима, а да је при том веома задовољан резултатом. „Прошло је већ неколико година од самог снимања, али када сада гледам завршну верзију, видим да ништа не бих мењао”, рекао је он. Филм у жанру драме говори о судбинама три девојке из Београда које су упознају у Њујор-

јим људским карактеристикама, које су нажалост давно запостављене”. У ауторском тиму су сценариста Радош Бајић, директор фотографије Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, композитор Александар Сања Илић, сценограф Јасна Драговић. Главне ликове - чланове сеоског домаћинства - тумаче Велимир Бата Живојиновић, Олга Одановић, Нела Михаиловић и Момчило Оташевић. Мање улоге играју Ненад Јездић, Биљана Мишић, Рале Миленковић, Дубравко Јовановић, Недељко Бајић, Нађа Маршићевић, а као специјални гости учествују Емир Хаџихафизбеговић и Радош Бајић. Према речима редитељке, „Лед” је поетична елегија о људима разапетим између неба и земље, филм стања, унутрашњих немира и најтананијих стрепњи, филм атмосфере, носталгије и сете.

„Смрт човека на Балкану” Филм вишеструко награђиваног редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића „Смрт човека на Балкану„, после успешне фестивалске турнеје, свечано ће бити приказан у „Сава центру„ 16. новембра, чиме ће бити озваничено и приказивање у домаћим биоскопима. Како се наводи у саопштењу дистрибутера „Me ga Com Filma”, филм „Смрт човека на Балкану” је протеклог лета освојио чак 19 награда. Светску премијеру је имао на престижном интернационалном филмском фестивалу у Карловим Варима, где је добио награду за најбољи независни филм. На фестивалу Синема сити у Новом Саду освојио је награде за режију, сценарио, награду критике, а награда за најбољег глумца отишла је у руке главног јунака филма,

„Јелена, Катарина, Марија” Никите Миливојевића Играни филм „Јелена, Катарина, Марија” у режији Никите Миливојевића, који је са Душаном Микљом и аутор сценарија, имаће београдску

премијеру 12. октобра у „Сава центру”, најављено је на конференцији за медије у београдској књижари „Делфи“. Познати позоришни редитељ,

Милица Зарић у филму „Јелена, Катарина, Марија”

„Жућко” награђен у Русији Играно-документарни филм „Жућко - прича о Радивоју Кораћу” редитеља Гордана Матића на 9. међународном фестивалу спортског филма Атлант у граду Липетск, у Русији, проглашен је за најбољи филм фестивала. Ово је након награде за најбољи филм на фестивалу у Абуџи у Нигерији, две освојене награде на

фестивалу у Палерму прошле године, те награде „Сребрни витез“ у Москви у мају ове године и награде на Међународном фестивалу спортског филма на Златибору, шеста награда за филм „Жућко”. Тиме се „Жућко” сврстао у ред наших најнаграђиванијих филмова на међународним фестивалима ове године, саопштено је из „Радивој Кораћ филма”.

„У ПОТРАЗИ ЗА ОРТАНС” ПАСКАЛА БОНИЦЕРА

Жеђ за племенитом љубављу „У потрази за Ортанс“ је филм Паскала Боницера, фиктивног наслова, у коме професор оријенталистике, Дамиен, кога магистрално глуми Жан Пјер Бакри тражи све друго сем жене која се зове Ортанс. Он је ожењен, са женом која га варам са сином који га не чује, у потра-

зи за личним миром и срећом као и толики други, у потрази за породичним идентитетом који му измичем, у потрази за љубављу родитеља коју никада није осетио. Обрео се у ситуацији да на молбу свога шурака трага за боравишним папирима Српкиње Зорице, коју одиста вешто оживљава Изабел Каре, потрага у којој овај одиста талентовани и хумани глумац постаје још хуманији, боравећи у простору у коме се сударују невероватна људска самоћа и осећајност.

Глумац Бакри на својим плећима носи ово филмско остварење, он припада оној категорији « глумчина » којима можете поверити било коју улогу, хуману, као и оне мање хумане, његово лице већ по себи ће вас натерати да се замислите о правој поруци филма.

Овај позоришни глумац и редитељ је већ реализовао неколико филмских остварења са редитељем Боницером и у традицији великог Станиславског и Марлона Бранда, чији један поглед у небо је био довољан да нам представи целу филмску ситуацију, Бакри успева да сажме тугу човека који схвата да је у некој земљи, ту недалеко у Европи, владао грађански рат и да «малу Српкињу» треба спасити њене судбине по сваку цену.

ку, где су емигрирале, што је и тема Микљиног романа „Њујорк, Београд”, објављеног код „Лагуне” у више издања. Насловне улоге играју Борка Томовић, Јелена Ступљанин и Милица Зарић, а у ансамблу су и Џеј Мејер, Мики Карпентер, Доминик Маркус. Миливојевић је изјавио да му је мотив да уђе у ову причу била пре свега тема одласка младих из ове земље, што траје већ 20-ак година.

Наравно, све има своју цену и у срцу сваке велике потраге и великог жртвовања крије се љубав, обична, топла, људска, али се овај филм не би лако могао сместити у жанр обичне љубавне приче једног Француза и доста млађе Српкиње. У суштини Дамиеновог трагања

за изласком из царства апсолутне људске самоће и промашености живота налази се жеђ за љубављу, али пре свега оном људском, која оплемењује и која спаја бића која потичу са различитих планета. Народима који су, попут нашег, прошли кроз толико трагичних ратних ситуација, овај филм враћа наду да и такви ликови у свету постоје и да се не срећу искључиво на биоскопском платну. Нина Живанчевић

глумца Емира Хаџихафизбеговића. Након тога уследила су приказивања и награде на фестивалима у Сопоту, Херцег Новом, Нишу, Врњачкој Бањи, Тузли и Задру, а фестивалска турнеја још увек траје. Филм је уврштен и у селекцију за Европске филмске награде 2012, у којој се ове године налази 47 филмова из 31 европске земље. Емир Хаџихафизбеговић, Радослав Миленковић, Бојан Жировић Наташа Нинковић, Анита Манчић, Љубомир Бандовић, Бранислав Трифуновић, Милица Михајловић, Бојан Лазаров, Никола Ђуричко, Милош Самолов, Александар Ђурица, Мирјана Карановић и Никола Којо остварили су улоге у филму и 16. новембра поклониће се београдској публици у „Сава центру”

ВАНРЕДНА СКУПШТИНА АФУН

Паскаљевић наставља председнички мандат На недавно одржаној ванредној скупштини Академије филмске уметности и науке (АФУН) Србије одбијена је оставка председника Горана Паскаљевића, који ће наставити свој мандат, а примљено је 88 нових чланова, међу којима и актуелни министар културе Братислав Петковић. Скуп је одржан у сали биоскопа „Фонтана„, у присуству 50-ак старих и нових чланова тог непрофитног удружење. На позив председнице Скупштине Академије Ружице Сокић минутом ћутања одата је пошта многобројним члановима АФУН-а који су преминули од оснивања тог удружења, пре више од две деценије. Генерални секретар Мирко Беоковић подсетио је да су од првобитних чланова неки остали ван граница Србије, јер је АФУН формиран пре распада СФРЈ. Са новопримљенима, АФУН сада има 245 чланова, мада најистакнутији међу њима нису активни у раду удружења, због поодмаклих година. Беоковић је подсетио на, како је рекао, немили догађај протеклог лета око избора нашег кандидата за награду Оскар. Он је објаснио да је Паскаљевић понудио оставку на место председника када је за избор пријавио свој филм „Кад сване дан„ (који је касније и изабран), због могућег сукоба интереса, за шта га је оптуживао редитељ Срђан Драгојевић, који је такође пријавио свој филм. Председништво АФУН-а је тада закључило да је довољно Паскаљевића изузети из изборних активности, као што је и раније у више наврата чињено, а ту одлуку је сада ставило Скупштини на разматрање. На Скупштини је закључено да Па-

скаљевић својим поступцима није утицао на рад Стручног одбора и није повредио Статут АФУН-а па зато нема разлога за прихватање његове оставке. Та одлука је изгласана већином гласова, јер је сам Паскаљевић био уздржан. Затим је Скупштина једногласно примила нове чланове, на предлог Председништва АФУН-а које је

угледном удружењу. Паскаљевић се обратио колегама истичући да АФУН не сме да буде затворена, елитистичка организација и додао да се заинтересовани могу и убудуће пријављивати, а Председништво ће размотрити радну биографију и проследити предлог Скупштини (следећа редовна је у плану за јануар наредне године).

Горан Паскаљевић

претходних дана разматрало опус кандидата. Позив за пријем чланова, први после 15-ак година, био је објављен на сајту Филмског центра Србије. АФУН има 15 одбора или секција за различите области. У Одбору за филмске и ТВ институције и организације нови члан је министар Петковић. Председништво АФУН изразило је задовољство због великог интересовања нових чланова јер то, како је речено на Скупштини, показује да није реч о „фантомском„ већ

Нови чланови АФУН-а Међу редитељима примљени су Срдан Голубовић, Драган Маринковић, Мирослав Момчиловић, Горан Марковић, Горан Радовановић, Бобан Скерлић, Дејан Зечевић, Миша Радивојевић. Примљени су и сценаристи Срђан Кољевић и Милена Марковић, документристи Драган Елчић, Даница Аћимовић, Игор Тохољ, Тања Петернек, аутор анимираних филмова Растко Ћирић, продуценти Зоран и Светлана Поповић. Нови чланови су и глумци Радош Бајић, Иван Бекјарев, Драган Бјелогрлић, Тања Бошковић, Бранимир Брстина, Воја Брајовић..., као и већи број сниматеља, монтажера, композитора и других филмских стваралаца.

Председник је апеловао на одборе да буду активнији и да предложе наше ствараоце за чланство у Европској филмској академији, подсетивши да је од јануара ове године, када је преузео дужност, за ЕФА предложено 15 наших људи. Такође је позвао колеге који су већ чланови ЕФА да гласају за два српска филма који су ушли у шири избор за ЕФА награде, а то су „Смрт човека на Балкану„ и „Парада„. Паскаљевић је указао да су основни проблеми АФУН-а практични јер нема свој простор ни материјалну подршку, али да се управо ради на томе и позвао секције да се више укључе, посебно секцију продуцената. АФУН је покренуо поступак за добијање статуса установе културе од посебног националног значаја, рекао је Паскаљевић истичући да по саставу чланства Академија може да има водећу улогу у српској кинематографији. Он је најавио и планове за обнављање националне филмске награде „Кристална призма„. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Повратак у будућност Убити Зорана Ђинђића, према тексту Рајка Ђурића и Златка Паковића, адаптација и режија Златко Паковић, Студентски културни центар Нови Сад И пре него што се уђе у салу, представа је почела. Вијугави пут од улаза до столице, предворје је инсталације коју чине репродукције новинских страна с вестима о Ђинђићевој диктатури, његовом обезбеђењу које је изгурало Багзија са аутопута, а звучни део је хипнотички репетитивна изјава актуелног председника о томе како је и Тито пред смрт имао проблема са ногом. И кад представа почне, глумци – Емина Елор, Јована Стипић, Милијана Макевић, Игор Филиповић, Бојан Димитријевић, Никола Ђуричко – сви у улози Зорана Ђинђића, настављају са својеврсном индоктринацијом, отварањем очију, инсајдерској реконструкцији шта је и како претходило Ђинђићевом убиству, тачније подели улога 5. октобра, дилеми да ли ће Легијине Црвене беретке бити на страни Милошевића или народа, грађана и грађанки. Редитељ Златко Паковић дописао је ову сцену изворном тексту, која се завршава минутом ћутања, и таман кад се могло помислити да ће представа бити апотеоза трагично настрадалог Првог Демократског Премијера Србије, глумци навлаче своје маске, а шоу, баш онакав какав је написан, почиње. Текст Рајка Ђурића и Златка Паковића,

кад се чита, делује као епизода (због своје потенцијално реалне позадине) смртно озбиљног негатива „Алана Форда“, у којој су око политичког Броја Један, Војка, окупљени све сами специјалци. Раде би био Генерал Вар, Легија Суперхик, а Будалу, Пацова, Мајмуна, поставите сами. У њој се прво организује партија фудбала, како би се стартом са две ноге премијер успорио на једну, затим се кује завера на свим нивоима – црква, политика, медији, а онда се прелази на приватизацију, чисто да разлози и чувени патриотски мотиви добију чвршћу материјализацију од праха који дилују првобитно назочни. Паковић се у представи у великој мери одрекао властитог текста са сјајном интуицијом о могућностима његове инсценације и очигледно плодним процесом рада са још сјајнијим глумцима. Након почетног драматуршког трика, резултат је чист као суза и подједнако сјајан, тојест важан, тојест узбудљив. Реч која то на први и потпун начин класификује је – кабаре, данас често употребљаван као форма савременог позоришта у којем се свакојаким марифетлуцима, на прилично слободан, неустегнут начин, покушава постићи идентификација, али и изразити отуђење.

Позорница је конструисана као модна писта, што је јасан и недвосмислен знак „естрадизације“ и „површности“ поруке, односно изласка/ уласка у публику, а ту (негде) је и бенд који одличну певачку интепретацију сонгова прати уживо (композиције Божидара Обрадиновића, текстови Томислава Маркови-

ћа), дајући представи још један опипљив атрибут. Писта има и своје поднивое, означавајући подземно порекло представљених снага, а у сцени ревије ликова са маскама (сценографија Николе Џафа), или извлачења хероинске лајне и свој „прави“ смисао. И док завера, поред промене жанра, потпуно одго-

вара оној Шекспировој у „Јулију Цезару“, а о држави(ци) Србији(ци) редитељ размишља у стилу Аристотела („Драг ми је Платон, али ми је истина дража“), целина не би била цела да за разлику од пацова, мајмуна и будала у њој не васкрсава само „господин Легија“ (“Идеш у хотел, а не у затвор“), него и вр-

ховни командант Слободан Милошевић, и то као лутка, као грангињол. У урнебесној сцени његовог васкрсења, остаће да се чуди поткованом Расиму и четницима, да се чуди човек, јер моралну исправност његове политике је верификовала Српска православна црква, политици је интелектуални и научни печат дала Српска академија наука, народ јој је клицао и он сад нема од чега да се брани, он сад може само да се поноси. А ви, браћо и сестре, видите - боље рећи, прогледајте! Иако сасвим одговарајући Брехтовој идеји политичког театра, намењеног буђењу критичког у публици и буђењу ангажмана, Паковићев кабаре „Убити Зорана Ђинђића“ не посеже само за живописним сценама, сонговима и кореографијом (Андреја Кулешевић), забави још гротескнијој, ужаснијој због теме о којој говори, него он подстиче и осећај блискости међу истомишљеницима којима у друштвеној реалности не преостаје ништа друго него да се дозивају у тами. Тај осећај је појачан последњом сценом у којој се емитује Ђинђићева порука да он верује у будућност у којој ћемо се видети. Њега више нема, има ли будућности?! Игор Бурић

ОРКЕСТАР БЕЗ ГРАНИЦА У КАЊИЖИ

ВОЈВОЂАНСКИ ИЗДАВАЧИ УОЧИ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА: „АГОРА”

Увертира за отварање Бемуса

У знаку прве деценије

Љубитељи музике у Кањижи имаће прилике да уживају у концерту „Оркестра без граница - No Bor ders Or che stra„ (NBO), састављеног од најбољих музичара са

Кањижи биће му увертира за отварање овогодишњег Бемуса у Београду. Концерт „Оркестра без граница„ ће се у организацији Регионал-

простора некадашње Југославије, са диригентом Премилом Петровићем. Поред високих уметничких стандарда оркестар је основан са циљем да пшаље поруку заједништва, добре сарадње, разумевања и солидарности у региону, а наступ у

ног креативног атељеа „Јожеф Нађ„ из Кањиже и београдског „Југоконцерта„, подршку ОКУ „Кнеса„, Уметничке радионице „Кањишки круг„ и других кањишких институција, одржати у Дому уметности у Кањижи сутра у 20 сати уз

бесплатан улаз. Оркестар је састављен од најбољих музичара од Љубљане до Скопља, који су прошли аудицију. Они ових дана пре првог заједничког наступа вежбају у Кањижи. Окупљање и концерт у кањишком Дому уметности су припрема програма којим ће отворити 44. Бемус 11.октобра у Центру Сава у Београду. Програм на кањишком концетру биће исти као и у Београду: Сергеј Прокофјев Симфонија бр. 1, Класична, Чарлс Ајвз „Неодговорено питање„, Золтан Кодаљ „Игре из Галанте„, изузев Бетовеновог Концерта за клавир и оркестар бр. 5 и солисте Хајнриха Алперса који ће увеличати отварање овогодишњег Бемуса. Иницијатор за окупљање оркестра диригент Премил Петровића, каже да идеја није да се врате „нека стара добра времена„ и да у овом окупљању музичара нема југоносталгије, него да оркестар представља симбол превазилажења прошлости и даје пример будуће сарадње у региону. М. Митровић

ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА КОМПОЗИТОРА

„Дебиси фест” у Новом Саду Музичка омладина Новог Сада, поводом 150–годишњице од рођења славног композитора Клода Дебисија (1862-1918), најављује „Дебиси фест“, који почиње данас и траје до 10. октобра. На Академији уметности у Новом Саду (Ђуре Јакшића 7, мултимедијални центар) вечерас у 19 сати биће организована пројекција Дебисијеве опере „Пелеас и Мелисанда“, у извођењу хора и оркестра националне опере Велса, са музичким директором Пјером Булезом. Опера је настала према истоименом комаду Мориса Метерлинка, Дебисијевог савременика. За стваралштво овог композитора симптоматична је управо његова изражена наклоност ка уметности савременика, песника симболиста и сликара импресиониста, те се сматра да је њихов утицај био од пресудне важности за формирање Дебисијеве естетике и поетике. Из тог разлога, како напомињу у Музичкој омладини Новог Сада, друго вече фестивала биће посвећено музиколошком осврту на питање међусобног утицаја париских уметника краја XIX и почетка XX века. Сутра у 19.30 сати у Галерији Матице српске биће приређено музиколошко предавање „Плаво светло Париза – Клод Дебиси“ које ће одржати Мирела Иванчевић. Након предавања, чуће се и извођења Дебисијевих дела са фестивала „Номус“.

На концерту треће вечери публика ће бити у прилици да чује Дебисијеве композиције које су ретко извођене на овим просторима (Клавирски трио у ге-молу и Песме Билитис). Ипак, тежиште програма представља осврт на Дебисијево стваралаштво на пољу песме за глас и клавир и утицај које је оно остварило на композиторе млађих генерација, попут Ф. Пуланка, али и К. Сариахо, чија су дела такође уврштена у програм овог концерта. Поменутим концертом у Градској кући у среду у 19.30 часова биће завршен „Дебиси фест“. Учествују: Радица Ђедовић, флаута, Ивана Јурца, флаута, Луна Костадиновић, виолина, Chri stoph Mic hael Wil helm Jahn, виолончело, Ra qu el Ca ma rin ha, сопран (Француска), Александра Вељковић, наратор, Наташа Срдић Jahn, клавир, Весна Мишић Миликић, клавир, Ивана Павловић, харфа, и Милена Станишић, харфа. Биће изведена дела Дебисија, Шосона, Поуленка, и других композитора. Улаз на све програме „Дебиси феста“ је слободан. Покровитељ је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, продукција је поверена Музичкој омладини Новог Сада, а суорганизатори су Француски институт, Академија уметности у Новом Саду и Галерија Матице српске. Н. Пејчић

Од 21. до 28. октобра одржаће се 57. међународни сајам књига у Београду. Сем што је навећа домаћа културна манифестација, то је и најважније место и време за промоцију издавачке продукције у међусајамској години. Већина издавачких кућа из Војводине тада се представља у Београду, а међу

њима и зрењанинска „Агора“ Ненада Шапоње , коју ће заинтересовани и ове године пронаћи међу најбољима - у Арени хале један. Овај издавач постоји већ деценију, али јубилеј неће славити па-

- У оваквим условима пословања, великим успехом сматрамо што одржавамо достигнути ниво и што смо испунили планове за ову годину, објашњава оснивач и власник куће Ненад Шапоња.- А то значи да смо у међусајамској години објавили 25 нових наслова домаћих и страних аутора и неколико поновљених издања. Задовољни смо такође што већ неколико година успевамо да реализујемо „Агорину“ издавачку идеју да важне ауторе представљамо са више наслова. Тако ће у првом плану сајамског штанда у Београду бити одабрана дела четири добитника НИН-ове награде: Милисава Савића, Зорана Ћирића, Владана Матијевића и Владимира Пиштала. за сајамску публику преостало је још неколико десетина примерака награђеног Пишталовог романа „Тесла, портрет међу маскама“ са звучном књигом на компакт-диску, на коме је целокупан аудио-запис романа у трајању од 15,5 сати, а у интерпретацији Петра Божовића. Један од стубова издавачке концепције ове куће, од првог дана су домаћи аутори. Са новим књигама приповедака ове године представљају се Ђорђе Писарев „Велика

„Други ветар“, који је овде већ објавио роман „Ујед анђела“. Нове романе објавили су Мирко Демић- „По/в/ратнички реквијем“, Бранко Анђић-``Play back`` и Вучина Шћекић- „Позајмљени завичај“. Пажњу љубитеља поезије сигурно ће привући збирка Тање Крагујевић „Стаклена трава“, у којој је свака песма препевана на седам језика. У „Агори“ настоје да овдашњим читаоцима стално откривају велике писце који нису превођени на српски језик. То су, између осталих, Една О Брајен , Алис Манро, Ени Пру, Џамејка Кинкејд. Такође и Џон Барт, коме је овде објављен роман „Свака трећа мисао“, само пар месеци након првог, америчког издања. Уз библиотеке „Агора“, „Нова сатира“и „Календар“ отворене за нову прозу, ту је још „Огледало“, где се објављују есеји- рецепција савремене српске прозе и поезије.

Држава би морала да се забрине -Већ трећу годину траје дубока економска рецесија, а наши економисти и политичари признали су то недавно - каже Шапоња. Према подацима Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, већ две године за по 30 процената опада број нових издања у Србији. Због тога би држава морала веома да се забрине, јер је књига у фундаменту културе ове земље, а без културног идентитета нема ни народа ни државе. Поређења ради, Хрватска са дупло мање становника од Србије, три пута годишње организује откуп књига за 2,5 пута више новца него што се издваја овде. Било би добро да АП Војводина повећа буџет за откуп нових издања, а такође и да се врати пракса откупа књига за војвођанске библиотеке. радно већ радно, јер сматрају да у времену дубоке економске кризе треба још више радити. Најбољи доказ да је то рецепт и за остале, јесу „Агориних“ 250 наслова, сврстаних у једанаест високо профилисаних едиција.

очекивања“ и Александар Бјелогрлић „Цитадела“.Овај издавач настоји да равноправно третира приповетку и роман, јер сматра да је у свакој доброј причи- заметак романа. То се види и у приповедачкој збирци Павела Крусанова

Ненад Шапоња каже да му је пословни календар већ пун и за наредну годину, а отићи ће и на Сајам књига у Франкфурту. Један од првих наслова које ће „Агора“ објавити после Београдског сајма јесте антологија аустралијске приповетке „Приче из безвремене земље“ коју је приредио Мајкл Вајлинг са Наташом Кампмарк, која је превела књигу са енглеског на српски. Радмила Лотина

НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „БЕЧКЕ ЗВУЧНЕ ШЕТЊЕ“

Срђан В. Тешин у Бечу Српски књижевник и новинар Срђан В. Тешин (1971) гостоваће сутра у бечкој Кући књижевности у оквиру манифестације „Бечке звучне шетње“. Тешин је у ову манифестацију укључен заједно са другим средње и југоисточно европским ауторима. Он ће читати одломке из свог изузетно турбулент-

ног авантуристичког романа „Кроз пустињу и прашину“ (Драва, 2012.) који конфронтира стварност опустошену политичким и друштвеним превирањима и поетско путовање у 49 етапа – од босанског Сарајева преко Будимпеште и Беча до Африке. (Compress)

svet

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

NE SMI RU JU SE TEN ZI JE IZ ME \U TUR SKE I SI RI JE

Raz me na va tre du` gra ni ce DA MASK: Zbog sve ve}ih ten zija u odnosima Turske i Sirije i nastavka razmene vatru du` granice, SAD su izrazile zabrinutost da bi sukobi mogli da se pro{ire na susedne zemqe, dok je Nema~ka optimisti~nija i veruje da se situacija ne}e dodatno pogor{a ti.Turska vojska je uzvratila vatru nakon {to je jedna minobaca~ka granata, ispaqena sa teritorije Sirije, pala u oblasti na jugu Turske, javqaju zapadne novinske agencije. Granata je pala u provinciji Hataj blizu pograni~nog sela Guve~i, tokom intenzivne borbe izme|u snaga reìma sirijskog predsednika Ba{ara el-Asada i opozicionih snaga u sirijskoj provinciji Idlib. Kako je javila je sirijska dràvna televizija, sirijska vojska je ubila ~etvoro Turaka u grupi stranih pobuweni~kih boraca sa kojom se sukobila u centru grada Alepa. Sirijske reìmske snage su razorile dva vozila puna pu{komitraqeza i sedam „mercedesa” u kojima su se nalazili teroristi, me|u kojima je bilo i ~etvoro Turaka - u ~etvrti Bustan al-Kasr u centru Alepa, javila je televizija. Nema~ka kancelarka Angela Merkel je izrazila uverewe da }e Turska i NATO ispoqiti prisebnost, kako ne bi do{lo do pogor{awa situacije nakon nedav-

nog sirijskog napada na turski grad Ak~akale. - Iskreno se nadam da }e vlasti Turske i predstavnici NATO snaga pokazati visok stepen prisebnosti i uzdr`anosti kako se ne bi dodatno zakomplikovala situacija na tom podru~ju - kazala je Merkelova na sastanku koji je or-

ganizovao omladinski pokret wene Hri{}ansko-demokratske unije u nemackom gradu Ro{toku. [ef turske diplomatije Ahmet Davutoglu je, u me|uvremenu, izjavio da je potpredsednik Sirije Faruk [ara „razuman ~ovek” koji bi mogao da zameni predsednika Ba{ara Asada kao lider prelazne vlade, sa ciqem okon~awa gra|anskog rata u toj zemqi.

- Faruk [ara je razuman i savestan ~ovek i nije u~estvovao u pokoqima. Niko ne po znaje sirijski sistem boqe od wega - rekao je Davutoglu. Odnosi Ankare i Damaska, koji su napeti jo{ od po~etka pobune u Siriji u martu 2011. godine, drasti~no su se pogor-

{ali kada je pro{le nedeqe od granata ispaqenih sa sirijske teritorije stradalo pet turskih seqaka. Turska, koja ima granicu sa Sirijom dugu 900 kilometara i ugostila je skoro 100.000 si rij skih iz be gli ca, otvo re no po dr `a va po bu we ni~ku Sirijsku oslobodila~ku armiju i tra`i zbacivawe Asada sa vlasti.

AVGANISTAN

AUSTRIJA

Kan ce lar Faj man pod pri ti skom BE^: Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) u~vrstila je prvo mesto na lestvici popularnosti, dok istovremeno wen lider kancelar Verner Fajman pada u podr{ci stanovni{tva, pokazuju istra`ivawa Galup instituta. Prema novom istra`ivawu, SPO

mo`e ra~unati na 26 odsto glaso va bira~a, a kancelar, ukoliko bi bilo direktnog izbora {efa vlade, samo na 17 odsto podr{ke i to nedequ dana pred kongres stranke. Fajman je izgubio na popularnosti, pre svega, zbog afera sa koji ma se dovodi u vezu, kao i wegovog odbijawa da se pojavi pred istra`nim odborom austrijskog parlamenta. Koalicioni partner Na-

rodna stranka (OVP) je jedini gubitnik brojnih afera koje su uzdrmale Austriju u proteklom periodu. Ova stranka je pala na drugu poziciju sa svega 22 odsto podr{ke glasa~a, a odmah iza we je opoziciona Slobodarska partija (FPO) sa 21 odsto glasova. Na ~etvrtoj poziciji je stranka Zelenih, koja profitira od otkrivawa afera i dobila bi u ovom trenutku 14 odsto glasova. Odmah iza Zelenih se nalazi stranka koja je tek osnovana „Tim Sstronah”, za koju bi glasalo 12 odsto gra|ana.Na osnovu ovih podataka vi{e nije mogu}a koalicija od dva ~lana. Naime, budu}a vlada mora}e da se sastoji od tri stranke, po{to SPO i OVP sada mogu osvojiti zajedno svega 48 odsto, a FPO i OVP 43 odsto. Da bi formirali vladu i u budu}em mandatu, nakon izbora koji treba da se odr`e na jesen, SPO i OVP mora}e da pridobiju Zelene ili Franka [tronaha.

Ta li ba ni obe le ì li go di {wi cu KA BUL: Talibani su obeleìli ulazak u 12. godinu rata u Avganistanu saop{tewem u kome su poru~ili da snage NATO-a „beè iz Avganistana poniène i osramo}ene”. - Uz pomo} Alaha, hrabri Avganistanci, pod vo|stvom xihadisti~kog rukovodstva islamisti~kog emirata, porazili su vojnu mo} i mnogobrojne strategije SAD i NATO-a -poru~ili su talibani. -I sada, posle 11 godina neprestanog terora, tiranije, zlo~ina i divqa{tva, oni beè iz Avganistana toliko ponièni i osramo}eni da jedva uspevaju da pruè obja{wewe. Invazija Avganistana na ~elu sa SAD po~ela je 7. oktobra 2011. godine. Ciq je bilo svrgavawe talibanske vlade zbog toga {to je pruàla uto~i{te vo|i teroristi~ke mreè Al Kaida Osami bin Ladenu posle teroristi~kih napada na Wujork i Va{ington 11. septembra 2011. Talibani su brzo zba~eni, ali su zapo~eli pobunu koja je tokom godina ja~ala dok se broj vojnika NATO-a nije popeo na 130.000 iz 50 zemaqa koji su branili vladu avganistanskog predsednika Hamida Karzaija.

RE GION VE NE TO @E LI OT CE PQE WE OD RI MA

Pre da ta re zo lu ci ja za re fe ren dum o ne za vi sno sti VENECIJA: U Veneciji je odràn masovni miting u znak podr{ke otcepqewu regiona Veneto od Rima, a kako pokazuju ankete italijanskog lista „Korijere dela sera”, ~ak 80 odsto wih èli da se otcepi od Rima. Nakon mitinga koji je predvodio pokret „Indipendenca Veneta” usvojena je rezolucija koja je predata regionalnom savetu Veneta, a kojom se traì organizovawe referenduma o nezavisnosti, sa op{tio je lider pokreta Luka Acano Kantaruti: Velika ve}ina Venecijanaca podràva ovaj potez usred o{trih mera {tedwe koje name}e centralna vlast. Prema istraìvawu koje je pro{log meseca sproveo italijanski list „Korijere dela sera” , ~ak 80 odsto wih èli da se otcepi od

Rima, dok je na osnovu rezultata novije ankete lokalnog lista „Il Gazetino” zakqu~eno da nezavisnost `eli 70 odsto Venecijanaca: Pokrajina Veneto, ~ije je Venecija upravno sredi{te, bogatija je od ve}ine drugih oblasti u Italiji, a mnogi stanovnici tog regiona su kivni zato {to moraju da snose tro{kove ostalih delova zemqe. ^uveni turisti~ki grad se odlu~io na ovaj korak posle sli~nih poteza evropskih pokreta za nezavisnost u [kotskoj i Kataloniji. Venecija ima dugu istoriju neslagawa s centralnom dr -

`avnom upravom u Rimu, a kulminaciju su doneli udari ekonomske krize koji se i te kako ose}aju u tom regionu.Venecijanska republika je nekada bila dr`ava u kojoj je cvetala trgovina, trajala je hiqadu godina sve dok je ni je okupirao Napoleon Banaparta 1797, a u sastav Italije je u{la tek 1866. godine.

PAKISTAN

Pro te sti zbog ame ri~ kih bes pi lot nih na pa da ISLA MA BAD: Nekoliko hiqada Pakistana ca i ameri~kih antiratnih aktivista uputili su se u plemenski region Pakistana koji je pun eks tremista da bi protestovali zbog napada ameri~kih bespilotnih letelica, uprkos pretwama ta libana da }e izvoditi samoubila~ke napade. Nakon {to su preno}ili, kolona vozila, sa biv{im igra~em kriketa koji je postao politi~ar Imra nom Kanom na ~elu, uputila se u mesto Tank blizu plemenskog pojasa. SAD tvrde da su napadi bespilotnih letelica usmereni protiv ekstre-

mista, ali Pakistan smatra da se wima naru{ava wegov suverenitet i ubijaju civili. Pakistanske TV stanice prikazale su snimke barikade sa vi{e stotina policajaca pod punom opremom. Malo je verovatno da }e demonstrantima biti dozvoqeno da do|u u Ju`ni Vaziristan na protest. Kan je u govoru na televiziji zahvalio pristalicama i ameri~kim antiratnim aktivistima i istakao da su ostvarili svoj ciq da u svet po{aqu poruku da su protiv bespilotnih napada.

JAPAN

IRAN

Sma we we po tr o{we ne mi nov no TE HE RAN: Iranski parla ment odustao je od planiranog izglasavawa nepoverewa jednom ministru zbog devalvacije nacionalne valute i opredelio se za traèwe efikasnijih ekonomskih mera kao {to je smawewe potro{we. Predsednik iranskog parlamenta Ali Lari|ani prekinuo je raspravu o izglasavawu nepoverewa ministru omladine i sporta Muhamedu Abasiju, uz obrazloèwe da su se neki poslanici odustali od impri~menta zbog ekonomske situacije, ukazuju}i na to da je popravqawe privrednog stawa va`nije od politi~kih poteza. - Parlament je doneo ispravnu odluku, a {to se ti~e aktuelne politi~ke situacije, parlament vi{e èli da se bavi ekonomijom rekao je Lari|ani. - Privreda nije u dobrom stawu. Nacionalna valuta nije u dobrom stawu - kazao je Kamal Alipur ko-

ji je potpisao zahtev za izglasavawe nepoverewa. Drugi poslanik Muhamed Gasim Osmani je rekao da je valuta glavni problem. Zahtev za izglasavawe nepoverewa potpisalo je 10 poslanika, {to je neophodan minimum. Prekidawe procesa izglasavawa nepoverewa odra`ava nelagodnost zbog velikog pada iranskog rijala, do koga su najve}im delom dovele zapadne sankcije uvedene zbog iranskog nuklearnog programa. Otvoreno zasedawe pralementa direktno je prenosio iranski dr`avni radio.

Pre mi jer ob i {ao Fu ku {i mu TO KIO: Japanski premijer Jo{ihiko Noda obi{ao je nuklearnu elektranu Fuku{ima kako bi pokazao da je re{en da stavi ta~ku na nuklearnu katastrofu, izazvanu pro{logodiswom hava rijom u toj nuklearki. Noda, ko ji je pro{le nedeqe reskonstruisao vladu, pru`io je podr{ku timu koji u nuklearki radi opasan posao zaustavqawa curewa radioaktivnih ~estica iz istopqenih reaktora, prenose japanski mediji. Zemqotres i cunami su oborili rashladne sisteme nuklearke, {to je izazvalo najve}u nuklearnu katastrofu u svetu posle ^ernobila 1986. Nuklearka, koja se nalazi 220 kilometara severoisto~no od Tokija, i daqe ispu{ta radioaktivne ~estice u okolinu, pa je vi{e desetina hiqada stanovnika evkuisano iz oblasti oko Fuku{ime.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LEON PA NE TA

SA ZAKA[WEWEM OD TRI DANA

Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta izjavio je da kontinuirana razmena artiqerijske vatre izme|u Sirije i Turske podsti~e bojazni da bi konflikt mogao da ekskalira i pro{iri se na susedne zemqe. On je istakao da SAD koriste di plomatske kanale kako bi izrazile zabrinutost zbog sukoba dve dr`ave.

Barak i Mi{el Obama proslavili 20 godina braka

ALEK SEJ GRO MI KO Te`wa Srbije ka evrointegracijama ne sme ta ja~awu wenih odnosa sa Rusijom, ali Beograd ne treba da ùri u EU, koja preìvqava najte ù krizu u svojoj istoriji, ocenio je zamenik direktora Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Aleksej Gromiko. On smatra da }e Evropa doìveti veliku transformaciju.

MO HA MED MOR SI Egipatski predsednik Mohamed Morsi izja vio je, povodom 100 dana od dolaska na tu funkciju, da je wegova vlast za to vreme uspela da re{i mnoge probleme u vezi sa bezbedno{}u, za{titom okoline i kvalitetnijimm snabdevawem namirnicama i prevozom. Morsi je ista kao da je od dolaska na vlast re{io 70 odsto problema bezbednosti.

VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama i wegova supruga Mi{el proslavili 20 godina braka - tri dana kasnije, jer je Obama bio zauzet predsedni~kom kampawom.Par je proslavio godi{wicu u restoranu hotela ‘’Four Seasons’’ u Va{ingtonu, prenosi AP. Mesec dana pre izbora, Obama je uspeo da za ovaj specijalni dan na|e vremena u svom rasporedu uprkos prebukiranom rasporedu usled predsedni~ke kampawe.Obama se u sredu tokom debate u Denveru u kojoj je u~estvovao sa svojim rivalom Mitom Romnijem obratio svojoj `eni rekav{i da je postao „najsre}niji ~ovek na planeti” kada je ona pristala da se uda za wega.

- @elim, draga, da ti po`elim sre}nu godi{wicu braka i da te obavestim da od sada ne}emo proslavqati na{u godi{wi-

cu pred 40 miliona qudi rekao je Obama kroz smeh. - Siguran sam da je ovo ovde sa mnom najromanti~nije mesto koje mo`e{ da za mi sli{ - na {a lio se Romni ~estitav{i Obami. Pre ma an ke ti ko ja je sprovedena me|u Ameri kan ci ma po sle de ba te u Denveru, u Koloradu, pokazuje da je republikanski kan di dat de lo vao od lu~ni je i si gur ni je od Baraka Obame, pi{u zapadni mediji. Vest i fotografije o pro sla vi go di {wi ce braka Ba ra ka i Mi {el obi{le su svet, a analiti~ari tvrde daje ovo jo{ jedan doprinos predsedni~koj kampawi.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

PR VI „KAM PUS FEST” OD 10. DO 12. OK TO BRA U NO VO SAD SKOM UNI VER ZI TET SKOM KAM PU SU

Kon cer ti, iz lo `be, fil mo vi, ali i Uli ca ki {o bra na

MLA DA UMET NI CA GA LA ^A KI SPRE MA IZ LO @BU U AM STER DA MU, A NA DOK TOR SKE STU DI JE ]E U TO KIO

Is tra ì va we pro sto ra i zvu ka Mla da umet ni ca ro dom iz Zre wa ni na Ga la â ki (25), po sle za vr {e na dva ma ster pro gra ma na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, ko je je stu di ra la pa ra le no, bi }e pr va sli kar ka iz Sr bi je ko ja }e svo ja de la iz lo ì ti u naj sta ri joj cr kvi u Am ster da mu. Wen stil od li ku je ogro man broj cr te à, a ra do ve ka rak te ri {e slo je vi tost jer ko ri sti raz ne ma te ri ja le da bi sam pa pir {to vi {e de for mi sa la. Ciq joj je, ka è, da pred sta vi ne pred sta vqi vo pa je mno go we nih de la ve li kih di men zi ja, ura di la je i sli ku od ~ak 17 kva drat nih me ta ra. – Esen ci ja se ogle da u ras pro sti ra wu tan kog slo ja bo je, za pra vo jed ne mi ni ja tu re, u ogrom nom pro sto ru, da bi po sma tra~ mo gao do slov no da za |e u sa mo li kov no de lo – ob ja {wa va Ga la â ki. – Grad wa sli ke s mno go broj nim slo je vi ma stva ra u me ni ne ve ro va tan ose }aj igre i ne iz ve sno sti o ko na~ nom iz gle du ra da. Sve to ~i ni da sli ka bu de te {ka i ne ka ko mu~ na. Is pod tam nih bo ja se kri ju slo je vi to plih, ja kih bo ja, ko je stva ra ju sve tlost u ra du. In spi ra ci ju pro na la zi u pro sto ru i sma tra da je on „zbir sli ka ko je ~o ve ku da ju osno ve ili ilu zi je sta bil no sti”. We no in te re so va we za pred sta vqa we pro sto ra ko ji je ne pred sta vqiv i ne vi dqiv pro iz la zi iz kon sta ta ci je da se i sa mo bi }e sa sto ji od vi {e raz li ~i tih slo je va. Osim po ble ma ti kom pro sto ra, ba vi se i dru gim te ma ma, i ta ko ima broj ne se ri je por tre ta i pej za à ko ji na sta ju pe ri o di~ no. – Na tim se ri ja ma vi dqi vo je mo je sta we, iza zva no naj ~e {}e ne kim tra gi~ nim do ga |a ji ma u mom ì vo tu, te one do |u kao pot po ra za pra `we we. Se ri ja pej za à „Sa hra na” pred sta vqa na sim bo li ~an na ~in sli ke s po sled weg is pra }a ja mog pri ja te qa. Tra gi~ ne do ì vqa je po ku {a vam da po no vo iza zo vem u se bi da bi ta naj sna `ni ja ose }a wa po ~e la da tka ju sam cr te`, sli ku. Sve dru go, po mom mi {qe wu, ni je stva ra we – na vo di na {a sa go vor ni ca. Ka ko ka è, od ma le na je umet ni ca, i ne ma zi da u ku }i ko ji ni je is -

cr ta la. Od bo ji ca se ni je odva ja la, a pra va spo zna ja sli kar stva za po ~e ta je na Aka de mi ji. Na me ra joj je da svo je zna we ste ~e no na osnov nim i ma ster stu di ja ma pro {i ri na dok tor skim pa za to i u~i ja pan ski da bi {ko lo va we na sta vi la u To ki ju. Iako je, ka ko na vo di, u No vom Sa du, za hva qu ju }i od li~ nim po fe so ri ma, ste kla sve zna we o cr te ù i sli ci, kroz broj na iz la ga wa u ino stran stvu shva ti la je da se u ne kim dru gim ze mqa ma umet nost vi {e ne gu je i mla dim stva ra o ci ma uka zu je vi {e mo gu} no sti. – Po mom mi {qe wu, ni je va `no me sto gde se stva ra, va `na je na me ra stva ra o ca. Me ni je va `no to {to ve} sa da do bi jam po zi ve ino stra nih age na ta za umet nost i {to je ne ko li ko mo jih sli ka deo ve li ke ko lek ci je ko lek ci o na ra iz Ber li na. Za i sta bih vo le la da ta ko ne {to do ì vim i u Sr bi ji – ka è ova umet ni ca ~i ja su de la na gra |e na u Wu jor ku i In di ji, ima po ziv da iz la è u Fin skoj, a naj zna ~aj ni je su joj pr va na gra da Fon da „Mi li voj Ni ko la je vi}” za cr te`-stu di ju i pr va na gra da „Bo {ko Pe tro vi}” za naj u spe {ni ji umet ni~ ki rad iz stru~ no-umet ni~ ke di sci pli ne sli ka we. Na me ra va i da kon ku ri {e za iz la ga we na „Ber li ner li ste„ sle de }e go di ne. Ob ja {wa va da stu di je pred sta vqa ju sve ga pet go di na u ì vo tu, a na da se da }e je è qa za is tra ì va wem sop stve ne in spi ra ci je is pu wa va ti do kle god po sto ji. Ta ko se, na kon upo zna va wa mu zi ke Kar lhajn ca [tok ha u ze na, za in te re so va la i za zvu~ ne in sta la ci je. – Sa da je stva ra we za pra vo po ku {aj stva ra wa, a na dam se, jed nog da na – umet nost. Tre nut no su mi cr te` i sli ka je di ni na ~in iz ra à va wa. Ka ko sam za vr {i la kla si~ nu ba let sku {ko lu, in te re so va we za po kret i mu zi ku je pre ne to na pa pir. Mo} li kov nog iz ra à va wa je ogrom na, a ja sam tek na po ~et ku we nog spo zna va wa te mi slim da mi je po tre ban du go go di {wi niz is tra ì va wa da bih se mo gla po sve ti ti ne kom dru gom vi du iz ra à va wa – za kqu ~u je Ga la â ki. A. Je ri ni}

Kul tur na ma ni fe sta ci ja “Kam pus fest” po pr vi put, bi }e odr à na od 10. do 12. ok to bra u kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji Udru è wa gra |a na “Kam pus fest”, ko je ~i ne stu den ti svih go di na sa svih fa kul te ta UNS-a. - Hte li smo na nek na ~in da is ko ri sti mo ovaj je din stven pro stor, jer smo je di ni uni ver zi tet u ze mqi ko ji ima kam pus, u ko jem se na la zi ~ak se dam od 14 fa kul te ta u we go vom sa sta vu, tu su i stu dent ski do mo vi, men ze... - ka è di rek tor ka mar ke tin ga Fe sti va la Ka ta ri na Va si qe vi}. - Iz to ga se ro di la ide ja ka ko bi smo mo gli da pra vi mo ma ni fe sta ci ju za stu den te, u ko joj }e u~e stvo va ti i bu du }i aka dem ci. Vi de }e mo ka ko }e pro }i ovaj fest, a mi bi smo è le li da to po sta ne tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja, da se vre me nom usa vr {a va i po sta je sve bo qa i po pu lar ni ja. Pr vi “Kam pus fest” odr à }e se na 11 punk to va. Uli ce Kam pu sa bi }e pre tvo re ne u ga le ri je, bi o sko pe, po zo ri {ne sce ne, stu dent ske so be i igra li {ta. Ukras fe sta bi }e “Art um brel la stre et”, uli ca ko ju }e kra si ti ki {o bra ni ra znih bo ja ra |e na po uzo ru na ta kve uli ce u [pa ni ji i Por tu ga lu, a sva kog no vog

go sta fa e sti va la po zdra vi }e “Uli ca do bro do {li ce” s osli ka nim pla t ni ma i pan to mi mi ~a ri ma. Pra vo pu to va we kroz vre me od na stan ka Uni ver zi te ta pa do dana{weg da na stu den ti }e mo }i da do `i ve na punk tu “Vre me plov po int”, gde }e bi ti sme {te na ga le ri ja fo to gra fi ja No vog Sa da i UNS-a. Od raz gle da wa Kam pu so vih po nu da po se ti o ci }e mo }i da pre dah nu na “Ci ne ma sta geu„, ko ji }e kao bi o skop na otvo re nom pri ka zi va ti ra do ve stu de na ta

Aka de mi je umet no sti, kao i epi zo de kult nog se ri ja la “Kor to Mal te ze”. U ve ~er wim sa ti ma stu den ti glu me na stu pi }e na “The a tre sta geu” . Po red za ba ve i u`i va wa, Kam pus je spre mio i “Cul tu ra li za tion punkt”, na ko me }e po se ti o ci ima ti pri li ku da se upo zna ju naj ra zno vr sni jim sa dr `a jem ra di o ni ca- od ma ~e va wa i scen skih bor bi, pre ko ka pu e re i svi -

Uli ca ki {o bra na u Por tu ga lu, a mo `e i u No vom Sa du

ra wa gi ta re. Do ma }i ni fe sta su spre mi li i „Stu dent sku so bu„, me sto gde }e svi stu den ti mo }i da se od mo re na lej zi-be go vi ma ili opro ba ju u sto nom fud ba lu, pi ka du i do bro po zna toj igri ci „Ne qu ti se ~o ve ~e“, ali ovo ga pu ta u iks-iks-el ve li ~i ni. Svoj ku tak ima }e i ne vla di ne or ga ni za ci je u uli ci na me we noj sa mo wi ma. Ovaj pro stor }e bi ti oku pi ran {tan do vi ma or ga ni za ci ja ko je }e se pred sta vi ti kroz ak ci je i ra di o ni ce. Sport ski te re ni Uni ver zi tet skog gra da bi }e do ma }i ni punk tu “Igre bez gra ni ca”. Tur nir u igra ma kao {to su „To bo gan“, „I de voj ke bu {e“ i „Slat ki skle ko vi“ od vi ja }e se sva tri da na, a di na mi ku ce log Fe sta odr `a va }e kre a to ri igri ca „Isti na-iza zov“. “Kam pus fest” se odr `a va uz po dr {ku UNS-a i Stu dent skog kul tur nog cen tra „No vi Sad”. A. Var ga

IN FOR MA TI ^A RI S PMF-a BES PLAT NO PRI PRE MI LI BRU CO [E ZA PO ^E TAK STU DI RA WA

Neop hod no upo zna va we pro gra mi ra wa

Ovo go di {wi bru co {i, ko ji tek {to su kre nu li na na sta vu ili }e na po ne kom fa kul te tu to u~i ni ti da nas, u sep tem bru su ima li pri li ku da po ha |a ju pri prem nu na sta vu iz in for ma ti ke, ta ko zva ni CS-0 pro gram, or ga ni zo va nu na De part ma nu za ma te ma ti ku i in for ma ti ku Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na sta va je bi la bes plat na, a or ga ni zo va na je za stu den te upi sa ne u pr vu go di nu osnov nih stu di ja u 2012/13. ka ko bi bo qe upo zna li osno ve pro gra mi ra wa i {ta ih ~e ka na stu di ja ma. Bio je to uvod, neo p hod na osno va stu den ti ma da kre nu na pr vi fa kul tet ski kurs iz pro gra mi ra wa. – To je pri pre ma za pro gra mi ra we – ka è po mo} nik di rek to ra za du èn za in for ma ti ku Mi lo{ Rac ko vi}. – Po la zni ci je tre ba lo ne {to da na u ~e u sred wim {ko la ma, ne ki, pak, ni su ni {ta ra di li, a ovaj kurs im omo gu }a va da se upo zna ju s ne kim osno va ma. Na pri pre ma ma se dr ì mo pa ska lo id nog ob li ka. Su {ti na je da sa vla da ju te osnov ne struk tu re pro gram skog je -

zi ka po treb ne za gra na we, pe tqe i dru go, jer im je za da qe u~e we po treb no pred zna we. Uoli ko vi {e od po lo vi ne stu de na ta ne zna osno ve, stu di je }e im bi ti znat no ote `a ne jer pro fe so ri ne mo gu u vre me nu ko je ima ju to kom {kol ske go di ne da im na dok na de to zna we. Po la zni ka kur sa bi lo je do sta, a ve }i na je za we ga sa zna la pu tem saj ta PMF-a. Mo tiv za do la zak bi lo je – zna we. – Za vr {io sam Sred wu teh ni~ ku {ko lu „9. maj” u Ba~ koj Pa lan -

ci, a ina ~e sam iz No ve Gaj do bre – ka zao je Mar ko Stje pa no vi}. – U {ko li sam se su sre tao sa mo s pro gra mom „Ce”, ta ko da o „Pa ska lu” ni sam znao ni {ta. Ov de sam ga sa vla dao. S dru ge stra ne, Qi qa Ba srok iz Pri je do ra ni ka da pre se ni je sre la s pro gra mi ra wem. – Upi sa la sam ma te ma ti ku, pro fil M-1, i s ob zi rom na to da imam ne ke pro gra mer ske pred me te, od lu ~i la sam se da po ha |am ovaj kurs – na ve la je ona. – Mi slim

da }e mi do bro do }i pred zna we jer u {ko li, sred woj ge o det skoj, ni smo ima li pro gra mi ra we. Kurs CS-0 spro vo di se ve} tre }u go di nu za re dom, tra je po ne ko li ko da na, a ~a so ve dr è raz li ~i ti pro fe so ri, za vi sno od te me. Na jed nom od ~a so va pre da va~ je bio Qu bo mir Je ri ni}, ko ji je bru co {i ma, osim te me o ko joj je go vo rio, dao i ko ri sne sa ve te ka ko da „pre ì ve” stu di je. – Sa da {wi si stem u~e wa zah te va mno go ra da i ima }e te do sta oba ve za. Me |u tim, ako sve na vre me oba vi te, za vr {e tak }e vam bi ti olak {an. Ipak, ako se ne {to pre sko ~i, bez ob zi ra na sve, po ten ci jal ne mol be i pe ti ci je, kad-tad }e vas to ne {to do ~e ka ti, i sve {to pro pu sti te mo ra }e te na dok na di ti – upo zo rio ih je Je ri ni}, ko ji im je po è leo da, na kon stu di ja, na bu du sa mo „uno sa ~i ko da ve} oni ko ji }e pra vi ti mo de le”. Ide ja o po kre ta wu ova kve na sta ve je pro fe sor ke Mir ja ne Iva no vi}, a ~a so ve su dr à li i @i va na Ko mle nov, Sa {a To {i} i Ivan Pri be la. A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

OdMOR

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

КУДА ПУТОВАТИ У ОКТОБРУ

Јединствени фестивали – вечне успомене А

ко у сезони летњег одмарања нисте задовољили своју страст за путовањима, почетак јесени одлично је време за упознавање нових места због низа традиционалних фестивала који се одржавају диљем света Те манифестације су живи музеји древних традиција и културе који чувају локалне посебности у глобализованом свету. Туристима су зато савршена прилика за истинско упознавање земље или града у који су дошли.

ком октобра. Живописна трка није нимало налик опасној шпанској трци бикова. Заправо, паткице такичарке у трци између два моста уопште нису живе – оне су жута гумена створења која иначе живе у људским купатилима. У овој јединственој трци која се одржава на реци Некар учествује преко 7.000 гумених такмичара, а власник победнице осваја туристички ваучер вредан хиљаду евра. Ту је и низ утешних награда...

Октоберфест

Фестивал година

Место одржавања чувеног фестивала је Минхен, Немачка, у трајању од 16 дана, и то од краја

У поређењу са осталим фестивалима у јапанској древној престоници Кјоту, Фестивал година је “нов” јер се одржава тек од 1895. сваког 22. октобра. Тада је, наиме, приређена забава како би се грађанима подигао морал пољуљан чињеницом да се царски двор после више од хиљаду година преселио у Токио. Главни догађај је историјска парада у којој се могу видети свечани костими све од 794. године када је Кјото постао јапанско царско седиште.

наткривених пролаза који пружају уточиште од сахарског сунца.

Спајање парова Са око хиљаду келтских становника градић Лисдонвара (или скраћено Лисдон) у Ирској одувек је познат по две ствари – бањи и традицији спајања парова што се у локалном жаргону зове “басадоири” или енглески “мечмејкинг” и који се од-

септембра до прве половине октобра. Далеке 1810. одржана је коњска трка у част венчања баварског принца Лудвига. Тај догађај је постигао такав незапамћени успех да је прерастао у традиционално годишње окупљање и највећу народну забаву у Баварској. Коњске трке су коначно одбачене 1938. јер је све занимала само једна друга ствар – пиво. Процењује се да око шест милиона посетилаца Октоберфеста сваке године попије око 6,5 милиона литара златног пенушавог напитка.

туристичку атракцију организују од 20-их година прошлог века.

Фестивал датула На крају бербе датула у Гадамесу, Либијци одлазе у стари део града који је на списку светске културне баштине како би јели датуле и славили. Становници модерног града враћају се у своје старе поро-

Борба краљица Прва недеље октобра у Швајцарком граду Мартију у региону Вале резервисана је за много чуднији спорт од скијања, који се овде одомаћио сваког пролећа и јесени. Краве Ердингер, мале али агресивне “звери” међусобно се нагуравају како би се одлучило која ће постати краљица стада. Иако се ритуал одвија вековима, швајцарски фармери “борбе” као

дичне куће, често ненасељене већ тридесетак година, отварајући њихова врата песми, плесу и јавној забави за све посетиоце. Сеновити стари град посебан је и због мреже

играва првог викенда у октобру. Будући да локалне Купидоне, који уместо љубавне стрелице у рукама држе пинту Гиниса, бије глас да могу да помогну у проналаску партнера, место је у време фестивала пуно самаца који трагају за љубави. Уз традиционалне ирске забавне садржаје, попут аматерске трке коња, на фестивалу се одржавају и модерни облици спајања парова као што су тзв. брзи викенд састанци.

Пачије трке Ова необична трка одржава се у Еленбрику у Немачкој почет-

Господар чуда Главни град Перуа, Лима 18. 28. и 29. октобра је место једне од највећих процесија у Перуу. Ова велика процесија слави 350 година стар мурал Господара чуда, односно Христа, кога су насликали ослобођени робови. Слика је преживела осветољубиве власти, бесне обесправљене раднике и три земљотреса. Прва процесија одржана је 1687, када је земљотрес избрисао капелицу где се портрет налази оставивши у животу само олтар и овај чудотворни мурал.

Хотел небу под облаке П осле двогодишње реконструкције и градње, коначно је на Алпима отворен хотел на највишој надморској висини у Европи, а навероватније и у свету. Хотел „Рефуге ду Гоутер„ смештен је на 3.835 метара надморске висине, на путу ка врху планине Мон Блан. Овај хотел тренутно може да примити 96 особа, а власници планирају следеће године да повећају капацитет на 120. На овом истом месту је 1960. године са-

Отворена Климтова вила у Бечу

ила сликара Густава Климта у Бечу отворена је за посетиоце после реновирања које је трајало од априла 2011. године. У вили ће бити приказана стална поставка Климтовог атељеа и то је једина изложба на једном од његових некадашњих места стварања. Оригиналне просторије Климтовог „последњег“ атељеа су идентификоване након детаљних рестаураторских испитивања и поново стављене у функцију. Циљ је да се дочарају животна и радна атмосфера у периоду од 1911. до 1918. године на основу фотографија и оригиналних предмета као и модела и „клијенткиња“ које су биле значајне за Климтова дела у том периоду стварања.

Фестивал светла Адреса овог фестивала је Мумбаи у Индији, а одржава се петнаестог дана лунарног месеца картика, што тачније значи крајем октобра. Пошто су славили Кришнино рођење и Рамину победу над десетоглавим краљем демоном Раваном на фестивалима Јанмастами и Дусехра индијски хиндуси пале лампице напуњене путером или уљем како би Рами показали пут за повратак кући из изгнанства.

грађена кућица која је тада служила као свратиште за планинаре и љубитеље ове планине. Уколико желите да дођете до „Рефуге ду Гоутера„, морате да се возите успињачом до Мон Лаката, после чега следи вишесатно ходање. Цене преноћишта су од девет до 28 евра, у зависности од доба године и чланства у хотелском и планинарском клубу. Хотел је отворен од јуна до септембра. Извор: www.b92.net

Кофер о каквом сви сањамо

идео постављен на Јутјубу открио је прототип „Хоп!“ кофера који уз помоћ блутут сигнала на са вашег мобилног телефона прати свог власника. На снимку се види како кофер прати свог власника, а ова необична идеја потекла је од Родрига Гарсије Гонзалеса из Шпаније. Кофер уз помоћ три сензора прима сигнал

из телефона, а микропроцесор који покреће гусенице на коферу прати тај исти сигнал. Уколико кофер изгуби сигнал, аутоматски стаје и шаље поруку власнику. Иако је у питању само концепт, Гарсија се нада да ће сви проблеми бити превазиђени и да ће се кофер ускоро пронаћи у продаји. Извор: www.b92.net

Четири најчешће катастрофе на путовањима

ожда имате свој савршени водич са собом и добро сте се припремили за путовање истраживши где идете и шта ћете посетити, али јесте ли се унапред припремили на катастрофе које се свакоме могу догодити? Ако игноришете неке од најуобичајенијих катастрофа које се догађају на путовањима, нећете их спречити, али ако се припремите за њих, олакшаћете сами себи. Ево које су то четири које вам могу упропастити путовање:

Изгубљен пасош Ово је највећа ноћна мора сваког путника: отворите торбицу и схватите да је пасош нестао, а ви сте у страној земљи. Без обзира да ли је украдена или вам је испала негде или... требате одмах да реагујете. Постоји мала шанса да ћете се вратити у хотелску собу и наћи

је испод кревета, зато се вратите у хотелску собу и све добро претражите. Ако је нема, обратите се вашој амбасади у том граду или полицији. Е сад, било би добро да се пре пута припремите за ову ситуацију тако што ћете имати са собом све телефонске бројеве који вам требају за помоћ. Осим тога, многи саветују да фотокопирате ваше документе у више примерака. Један обавезно оставите у хотелској соби. Такође, пре пута се распитајте каква је процедура у случају губитка пасоша у страној земљи. Тако ћете знати шта треба да урадите и којим редоследом.

Пропуштен лет Није фер, кад ваш лет касни, нема објашњења, извињења ни попуста, али ако ви закасните на ваш лет коју минут, благо речено - надрљали сте. Немој-

те да не размишљате о овој ситуацији пре пута и сматрати како се то вама не може догодити. Свакоме се може догодити. Дакле, у овој ситуацији одмах се јавите на инфо-пулт авио компаније. Распитајте се кад је следећи лет, купите карту и чекајте. Може се догодити да тог дана више нема летова за вашу дестинацију, а онда ћете морати да потрошите још екстра новца за собу у хотелу или чекајте у чекаоници, и то се многима догодило.

Изгубљен пртљаг И чекате и чекате, остали путници из вашег авиона већ су покупили своје кофере, а вашег нема... И док се надате сад ће се појавити, негде у подсвести вам већ звони аларм - пртљаг је изгубљен. Не можете баш пуно да урадите осим да пријавите губитак пр-

тљага, али, ако сте о томе размишљали пре пута, припремили сте се на то и у некој малој торбици имате оно најнужније што вам треба за прву руку.

Болест или повреда на путу Добијање прве помоћи у некој другој земљи може бити поприличан шок. Било да сте добили доктора с којим не можете да се споразумете или су болнички услови страшни, бити болестан далеко од дома може бити поприлично застрашујуће. За ову се ситуацију треба припремити пре пута, путно осигурање добро дође, али и потребни подаци о адресама болница, вашег конзулата те телефонски бројеви који вам могу бити од помоћи. Имајте потребне податке код себе, саветују на страници индепенденттравелер.цом.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majci

Anici Alilovi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e i jagwad dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61392 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 61702

Posledwi pozdrav dragoj priji

Milenku - Miletu Radoj~i}u

Miletu Radoj~i}u

Anici

od porodice Vrsajkov: Joce, Marije, Jadranke i Jovane.

od prijateqa Vlade Govedarice.

61843

61823

61844

na{em

Draga ujna, neverica i tuga se smewuju, a ostaje velika praznina.

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ

Posledwi pozdrav

Sin Angelo i snaja Anette.

Posledwi pozdrav najdra`oj tetka

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61824

Posledwi pozdrav

iz Sremskih Karlovaca

Bio sam te i ostao `eqan.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

ponedeqak8.oktobar2012.

od: porodica Radoj~i} Slavka i Mireta iz Koviqa i porodice Stoji} iz Bukovca. 61835

Umro je na{ drug

Zdravku

Anici Weni: Martin, Tihomir, Aleksandra, Aleksa i Biserka Devald.

Hvala ti na lepom dru`ewu i svemu {to si u~inio za nas. Neka te an|eli ~uvaju.

Anica Alilovi}

Porodica Dragi} sa decom i Giletom. 61830

61842

Re}i }emo samo posledwe zbogom jer tamo gde ostaje qubav, zaborav ne postoji.

Mile Radoj~i} iz Sremskih Karlovaca

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Posledwi pozdrav od: Marije, Ane i Lele.

Posledwi pozdrav od drugova: Joce - Izolacije, Mileta Subi}a, Bate, Vlaje, Koleta, Zokija, drugova iz â&#x20AC;&#x17E;Mundijalaâ&#x20AC;?.

61839

Anica Alilovi} Pamtimo vas zauvek. Va{i: sin Dominik, snaja Maja, unuci Andrej i Filip.

Zdravko Savkovi} 1940 - 2012.

Dragi na{ deda

Sahrana je danas, 8. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga, sin i }erka sa porodicama. 61833

61841

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav snaji

61822

Milivoje puno te volimo i ve~no }emo te se se}ati. Tvoja unu~ad: Petar, Lazar, Mihajlo i Mila. 61832

Milivoju Budim~i}u

Anici

Porodica Brzica iz Sremske Kamenice.

Slavica, Dragica, Vladimir i Slavko sa porodicama.

61840

61845

3 Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je u 73. godini napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci i baki.

Upokojio se u Gospodu na{ voqeni brat i ujak

Milivoj Budim~i} Ispra}aj do wegove ve~ne ku}e je danas, 8. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Anica Alilovi} ro|. Devald

Milivoj Budim~i}

Sahrana je danas, 8. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. Suprug Blago, sinovi Angelo i Dominik sa porodicama kao i ostala tuguju}a rodbina. 61838

Tuguju za wim wegove sestre: Vera, Nada i Smiqa sa porodicama. 61834

O`alo{}eni: sin Svetozar i k}erka Tatjana sa porodicama.

61831

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 01.15 01.40 02.05

tv program

ponedeqak8.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони: Самопоуздање Зелени сат – 100.емисија Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Олдтајмери-историја на точковима Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Документарни филм Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Комшилук Музички програм Вреди знати Све(т) око нас Политбиро

Разговор о здрављу (Панонија, 19.00) 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас АМерике Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођански дневник Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника

06.05 08.00 06.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 13.35 14.40 15.15 16.00 16.55 17.00 17.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Јутарњи програм Вести Леваци Вести Лов и риболов Еко караван Вести Балкански ратови Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Евронет Слом Задња кућа, Србија Ово је Србија Цват липе на Балкану Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре

Сва та равница

16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.20

Кухињица – мађ. Таблоид Треће доба Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заљубљена географија (мађ) ВИВЕ 2012. (мађ) Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Кухињица - мађ. Наши дани (мађ) Концерт хора Феликс (мађ) Четири минута, филм ТВ баштине

Хана Херцспрунг

Четири минута Трауде Кругер ради као наставница клавира у једном женском затвору у Немачкој. Бирајући нове ученице, она упознаје Џени Фон Лебен и одбија да је обучава, зато што су јој руке превише грубе. Улоге: Хана Херцспрунг, Моника Блајбтрој, Вадим Гловна, Свен Пипиг, Ричи Милер Режија: Крис Краус (РТВ 2, 21.30)

06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 11.00 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серија Вести Ево нас код вас Неми сведок Вести Опчињени Ленија Вести Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Украдена срца Објектив Неми сведок Филм

07.30 08.00 16.30 16.45 17.45 20.00 21.30

Једрење 34. Амерички куп АТП Мастерс Шангај На данашњи дан Преглед АТП Токио КХЛ: ЦСКА – СКА Преглед Премијер лиге Сегунда дивизион: Херкулес – Реал Мадрид Б 23.30 Преглед Шпанске лиге 00.30 Преглед АТП Пекинг 01.30 Шпанска лига: Барселона – Реал Мадрид

О родној равноправности: Насиље Насиље над женама је резултат неравнотеже моћи између жена и мушкараца која доводи до озбиљне дискриминације жена, у оквиру друштва и породице. Учествују: проф. др Гордана Гасми, проф. др Невена Петрушић, др Наталија Мићуновић, проф. др Марија Бабовић, Јелена Секулић, Љиљана Петковић, Вера Деспотовић, Војислав Арсић. Водитељка: Мирјана Карановић (РТС 2, 20.35)

Ивана Поповић

СЕРИЈА

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 15.15 16.15

Мирјана Карановић

Хроника о породици Јагодић, која говори о мрачној тајни која прети да уништи породицу, грофа Милана Јагодића и његова два сина, Јована и Бранка. Из епизоде у епизоду пратимо узбудљиву причу о забрањеним љубавима, страстима, злочину и освети. Улоге: Драган Николић, Дејан Луткић, Гордан Кичић, Стеван Гардиновачки, Горица Поповић, Радоје Ћупић, Александар Ђурица, Јосиф Татић, Катарина Радивојевић, Ивана Поповић Режија: Мирослав Лекић (РТС 1, 20.05) 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 22.36 22.40 23.25 23.40 23.50 00.35

Београдска хроника Око Слагалица Дневник Сва та равница Уски пролаз, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Гледајући детективе, филм 02.10 Леваци

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 00.25 01.15 02.05 02.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Трачара Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Филм: Детокс Ноћни журнал Трачара Породичне тајне Експлозив Ексклузив

06.02 06.58 07.18 07.24 07.34 07.54 08.04 08.09 08.15 08.28 09.00 09.30 09.36 09.45 10.15 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.13 14.45 15.15 15.21 15.30 16.00 16.45 17.15 18.05 18.40 19.10 20.00 20.35 21.05 21.50 23.45 00.20 01.20

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Емисија из екологије Трезор У сенци облака Лицидерско срце Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Емисија из културе САТ Све боје живота Очајне домаћице Мариза Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Филм Добра стара времена Трезор Емисија из културе

Здравље и Ви Маратон Цртани филм Еурека Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Сваштарица Слике живота Монк Филм: Панично бекство Обични људи Слике живота Удовице Филм: Опасни траг Филм: Док ђаво не сазна да си мртав Удовице Филм: Питања и одговори Монк Домаћа музика Филм: Питања и одговори

dnevnik

06.35 06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 15.30 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.08 20.10 21.00 22.00 00.20 00.55 01.15 02.05 02.55 03.45

Шљака Увод у анатомију Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Б92 Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Скок из свемира Пријатељи Вести Б92 Спортски преглед Дневни магазин Скок из свемира Вести Б92 Нинџа ратници Никита Инсајдер: Патриотска пљачка, 3. део Филм: Делта одред Вести Б92 Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел Укључење у Б92 Инфо

Скок са ивице свемира Будите сведоци историјског скока са ивице свемира Феликса Баумгартнера. Он ће 8. октобра скочити са саме ивице свемира, из стратосфере, са висине од 36.576 метара. Процењује се да би његов слободни пад могао да траје око 5 и по минута. (Б92, 15.00)

Феликс Баумгартнер

07.00 10.30 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.30 05.30 06.30

Добро јутро Тренутак истине Смешно ћоше код Ђоше Први национални дневник Курсађије Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Слажи ако смеш Пинк таргет Север Југ Филм: Животи су у питању Филм: Ајкулин напад 3 Моје срце куца за Лолу Сити

Изабела Ферари

Двострука замка Богати индустријалац Данте Белардинели је киднапован када је са својом ћерком Кјаром излазио из фирме. Након што је проценио опасност ситуације и озбиљну намеру киднапера, судија је тражио да се у случај укључе специјалне снаге... Улоге: Лука Зингарети, Изабела Ферари (Хепи, 00.55) 05.00 08.00 08.15 08.30 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.40 00.55 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Гламур Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Лепи и мртви, док. серија Заклети на ћутање Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Долина вукова Љубавна докторка Беверли Хилс Гламур Двострука замка, 1. део, филм Ћирилица Долина вукова Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak8.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.10 Џон, Кејт и осморо деце 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Нисам знала да сам трудна 11.20 Све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Карсонов свет 21.50 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Затрпани

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

СВЕТСКИ БИСЕРИ:

22.00 23.00 00.00 01.00

Прича о сателитима Четири века телескопа Најгори послови у историји Како је Џејн Остин постала омиљена Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Тајм тим година XI Геније дизајна Варвари Терија Џонса Фарма из Едвардијанског доба Кракатау – последњи дани Древни светови Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора Тајни рат Варвари Терија Џонса Прича о Херкулеануму Стопама Густава Малера

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Капетан Кид Збогом 20. век Долазим са кишом Силом стрипер Нестанак Гарсија Лорке Професионалац Еротски филм Еротски филм

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Нестанак Гарсија Лорке Прича о новинару који покушава да истражи мистериозни нестанак чувеног песника и тада политичког агитатора који је нестао убрзо након избијања шпанског грађанског рата 30-их година... Улоге: Енди Гарсија, Еси Моралес, Наим Томас Режија: Маркос Зуринага (Синеманија, 20.00)

Либан – миљеник Блиског истока Зароните у богатство, чаролију и лепоту неких од најимпресивнијих светских одредишта. Нова сезона „Светских бисера” поклања вам путовање за памћење кроз традиције и историју земаља и крајева које свако чезне да посети: Балеари, Канарска острва, Либан, Бали, Египат, Јапан, Јерменију и друга чаробна места земаљске кугле. (ХРТ 1, 10.10) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Светски бисери, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Страни играни програм 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт. Грађанске минуте 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка, политички ток шоу 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 Филм 02.20 Др Оз, ток шоу

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 12.00 12.50 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 22.20 23.05 23.50 01.05 01.40

Енди Гарсија

06.00 07.40 09.25 11.15 11.45 12.45 14.35 16.25 18.20 20.05 21.05 22.50 00.30 02.25

Превелики за пропаст Двострука победа Артур 2: На танком леду Холивуд на снимању Том и Џери и Чаробњак из Оза Три мускетара Ја сам број четири Тор Туриста Царство порока Човек звани храброст Луда вожња Зелена зона Вес Кравенова нова страва у Улици брестова

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Тајне, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Ријека: Море Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило Непосредна опасност, филм Др Хаус Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

07.30 Божићни поклон 09.00 Момци с Медисона 10.00 Ватрени обрачун:Правда за једног 11.30 Прича Вернона Џонса 13.00 Момци с Медисона 14.00 Откачени професор 2: Клампови 16.00 Полицајац из вртића 17.30 Момци с Медисона 18.30 Смрт у породици 20.00 Момци с Медисона 21.00 Борнов идентитет 23.00 Шпијунска игра

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 01.25 02.40

Бени и Џун Војничине Откуцаји срца Друга шанса Нема ме Бул Дурам До последњег даха Супротно од секса Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Браћа и сестре Филм: Ел Дорадо: Град злата Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперајкула Монк Све по закону Хаваји 5-0 Филм: Напад двоглаве ајкуле Вокер, тексашки ренџер

08.00 Мекгвер 10.20 Ексклузив таблоид 10.40 Крв није вода 11.50 Ружа ветрова 13.00 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 21.50 Умри мушки 2, филм 00.10 РТЛ вести 00.25 ЦСИ 02.05 Астро шоу

Умри мушки 2 Годину дана после херојства које је показао у Лос Анђелесу, када је решио талачку кризу на тридесетом спрату Накатоми корпорације и спасио супругу, Џон поновно мора да спречи један терористички наум... Улоге: Брус Вилис, Вилијам Садлер, Бони Беделиjа, Вилијам Атертон, Реџиналд Вел Режија: Рени Харлин (РТЛ, 21.50)

Бони Беделиjа

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 09.45 10.30 12.00 12.15 12.30 13.15 14.15 15.15 16.30 17.30 18.15 19.15 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15

Мотоспорт Суперспорт Супербајк Мотоспорт Фитнес Бициклизам Тенис Сви спортови Билијар Бициклизам Фудбал Сви спортови Билијар Сви спортови Рвање Билијар Бициклизам Фудбал Сви спортови

Страх од женске мараме

ро сеч на аме рич ка за ра да 1999. би ла је де сет Ро берт Ку пер са свим оправ да но ис ти че да је „при про це на та ни жа не го 1973. Слич на, ма да не мат до ма ћег те ре на да нас очи гле дан у го то во свим зе та ко екс трем на, си ту а ци ја је у ве ћи ни зе ма ља мља ма. Оно што од ре ђе ну вла ду одр жа ва на вла сти чла ни ца Ор га ни за ци је за еко ном ску са рад њу и раз - ни су ме ђу на род ни од но си не го по ли ти ка ко ју она вој. Све је то по сле ди ца про бле ма ла жног по пу ли зма спро во ди у вла сти тој др жа ви.“ То што др жав но пре вла да ва над гло бал ним го во ри нам ко ли ко смо оста ви ко ји до при но си не га тив ном на ци о на ли зму. Фа ши сти су сма тра ли да дру штву скло ном кон зу - ли гло ба ли стич ку иде о ло ги ју иза нас и ка ко из мр твог ме ри зму нај ви ше од го ва ра њи хов до ла зак на власт. угла са да скре ће мо у ва ку ум. На зи ру се не ки не ја сни Исто су ми сли ли и о дру штви ма ко ја су до па ла ша ка оно га што да нас зо ве мо мул ти на ци о нал ним ком па ни ја ма. Му со ли ни ка же: „Кад ка пи та ли стич ко по сло ва ње пре ста је да бу де еко ном ски фе но мен? Он да кад ње го ва ве ли чи на пре ра сте у дру штве ни фе но мен.“ Уз гред на опа ска: Ера змо је не за о би ла зан за ма јац ху ма ни зма пре ре фор ма ци је. Кад је 2004. об ја вље но по пу лар но из да ње ње го вих пи са ма у Хо лан ди ји, ко ја има 11.000 би бли о те ка, са мо је њих де сет на ру чи ло књи гу. Све до ци смо и по врат ка иде је ра се као од ли ке при пад но сти. Али има оних опе ри са них од ра сних и вер ских пред ра су да. Не ке зе мље су да нас у ста њу да функ ци о ни шу као да ни кад ни је Много ће воде проћи док Хашки суд не разбистри митове би ло ра сне по де ле. И оту да ту има шко ла где се та по зи тив на збр ка пре о бра жа ва у об ли ци. Али за кљу чак је ве о ма ја сан. За што би др жав но пре вла да ва ло над ме ђу на род ним осим уко ли ко се кре а тив ну људ ску енер ги ју. Али ја вља се и дру га тен ден ци ја – она где Се вер - гра ђан ству не чи ни да гло ба ли стич ки екс пе ри мент на ли га, ко ја је на вла сти, „још ве ру је у мит ску бе лу ни је био то ли ко не у спе шан ко ли ко је њих оста вио на Ита ли ју зва ну Па да ни ја, где би би ло за бра ње но усе - це ди лу? Не ма ни чег истин ски не га тив ног у над мо ћи уну тра ља ва ње“. Јед на од нај о тво ре ни јих зе ма ља, Дан ска, има за кон ко ји за бра њу је гра ђа ни ма мла ђим од 24 шњих пи та ња. Али не га тив ни на ци о на ли зам је јед на од го ди не да скло пе брак са стра ним парт не ром и жи ве ве о ма ствар них, не ис кљу чи вих по сле ди ца то га. Ко ли ко у зе мљи. Европ ске др жа ве ко је су одав но раз дво ји ле је он за и ста не га ти ван? До вољ но је да се би ло ко ји за ре ли ги ју и по ли ти ку од јед ном европ ску кул ту ру пад њак ко ји је за у зи мао не ки по ло жај у вла сти при се ти де ве де се тих у зе мља ма по пут Ру опи су ју пре вас ход но као че до ан де или ко ли ко ју че ра шњег Кон Грч ке, Ри ма и хри шћан ства. А Мада важи за једну га и схва ти да су у те две зе мље ка ко да 17 ми ли о на му сли ма на од најотворенијих држава, по мр ли ми ли о ни љу ди, а да се за пред ста ве се би као пра ве Евро не само Европе, Данска пад на ци ви ли за ци ја на то го то во пља не, иако ту жи ве че сто не ко ни је ни освр ну ла. Као што је ис ли ко ге не ра ци ја, и чи не тек ма има закон којим забрањује та као ге не рал Да лер, бив ши ко ли про це нат по пу ла ци је од 450 својим грађанима млађим ми ли о на љу ди? Ре ше ња ко ја ну - од 24 године да склопе брак ман дант „пла вих шле мо ва“ у Ру ан ди, те шко је на ћи раз лог за ту де – по пут по сте пе ног убла жа са страним партнером ћут њу, осим ра сног. ва ња ими гра ци о них за ко на – и живе у земљи До вољ но је да се вра ти мо на не знат на су и сит ни ча ва. Хан тинг то но ву ана ли зу из 1996, Ни је про блем у по је ди но сти ма. Ра сне пре пре ке мо гу се по сте пе но пре ва зи ћи у ко ја свет ту ма чи кроз су коб ци ви ли за ци ја. След бе ни де мо кра ти ја ма. Про блем је у по врат ку ми та о ра си и ци гло ба ли за ци је ма сов но су иш чи та ва ли ње го ву ра сној по де ли. Лу из Ар бор, на кон ис ку ства сте че них књи гу и гор љи во твр ди ли да дру штви ма упра вља ју и као глав на ту жи те љи ца Ха шког три бу на ла за рат не др же их на оку пу за јед нич ке кул ту ре, а не еко но ми зло чи не по чи ње не на про сто ру бив ше Ју го сла ви је, је. Сад су схва та ли шта се око њих до га ђа. Спе ци фи упо зо ри ла је на „број не ми то ве и ле ген де, ко ји су чан је слу чај САД: оп ста нак Аме ри ка на ца за ви сио је нео спор ни за то што су не про вер љи ви те ми то ве ко - од то га да „они по твр де свој за пад њач ки иден ти тет“. ји пот хра њу ју екс тре ми стич ки дис курс ко ји во ди не Оп ште при хва та ње тог ар гу мен та ши ром За па да от са мо до ра та већ до ге но ци да, уби ста ва, си ло ва ња, кри ло је ко ли ко је са мо чу дан и не раз го ве тан на ста му че ња и про го на на ет нич кој или вер ској осно ви“. ли ва ку ум. Али нам је то та ко ђе по ка за ло и ко ли ко се Го во ри мо се би да је то иза нас. Али Ју го сла ви ја се љу ди пла ше све ве ћег ме те жа гло ба ли стич ке ере, ко до го ди ла ко ли ко ју че. Дан ски за кон и да нас ва жи, ту ли ко их уз не ми ра ва ју све оп шти, гло бал ни удар ци не су и фран цу ски ин те лек ту ал ци ко ји ма ра ме ислам - из бе жно сти. На кра ју кра је ва, пре са мо не ко ли ко го ске де вој ке на зи ва ју за ром, као и не пре ста но про фи - ди на сви су го во ри ли о еко ном ској не из бе жно сти. Отац Ан дреа Ри кар ди, осни вач хри шћан ског ла и- ли са ње му сли ма на у упла ше ним САД, као и по вра так му че ња, за сно ва ног углав ном на ра сном стра ху, ци стич ког по кре та Сант Еђи дио, чо век ко ји не од као и ме дре се ко је бр ка ју ислам с ра сном раз ли ком, сту па ни пред чим, при ме тио је да Хан тинг тон, у те на ру ша ва ње људ ских пра ва у де мо кра ти ја ма ко је сво јој по де ли кул ту ра на екс клу зив не гру пе ко је тре су пр ве усво ји ле та пра ва као за ко не. Ис под по вр ши - ба да се др же јед не дру гих, уоп ште ни је на шао за не тог угро жа ва ња људ ских пра ва кри је се страх ко - сход но да Афри ку од ре ди као ци ви ли за ци ју. Ни је то ји се то ком мо дер них вре ме на из ро дио из оп сед ну - пу ко не зна ње већ мо ра да је или све сно или по сле ди ца стра ха. то сти иде јом да су раз ли ке ме ђу љу ди ма не га тив не. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak8.oktobar2012.

dnevnik

8. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Нео че ки ва на по се та не ког ко жи ви да ле ко ће вам нај ве ро ват ни је зна чај но про ме ни ти рас по ред. Mораћете да од ло жи те мно ге са стан ке.Ипак, ужи ва ће те. Си гур но је да има те мно го то га да ка же те јед но дру гом. Би ће те у ста њу да раз го ва ра те са ти ма.Опу сти те се и за ба ви те!

VA GA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Нео че ки ва ни фи нан сиј ски не у спех би вам мо гао до не ти за стој у по чет ку. Мо жда сте има ли хит не и зна чај не тро шко ве ко је ни сте пла ни ра ли. Ве ро ват но ће те про на ћи на чин да иза ђе те на крај са овим. Бу ди те стр пљи ви!

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Осе ћа те се уз не ми ре но због раз дво BLI ZAN CI је но сти од парт не ра. Ово би мо гао би ти 21.5- 21.6. и по слов ни парт нер, али је ве ро ват но у пи та њу љу бав ни. Про на ђи те не што да ра ди те што ће скре ну ти ва ше раз ми шља ње. Иза ђи те са при ја те љи ма и за ба ви те се.

RAK 22.6-22.7.

При лич но уз не ми ру ју ће гла си не о ва шем по слу би сте мо гли чу ти. Пре не го што бр зо пле то до не се те би ло ка кав за кљу чак, те ле фо ни рај те не ко ме ко зна шта се де ша ва и са знај те це лу исти ну. Оно што сте чу ли је ве ро ват но са мо трач.

LAV 23.7-22.8.

Ве ли ки број сјај них иде ја о но вим кре а тив ним про јек ти ма или по бољ ша њу те ку ћих би вам мо гао оку пи ра ти раз ми шља ње. Ако их не за пи ше те од мах, мо гу ће је да ће не ста ти истом бр зи ном као што су се и по ја ви ле. Бу ди те стр пљи ви, сва ка ко се мо же те из бо ри ти са свим тим.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Осо ба са ко јом ра ди те, ве ро ват но жен ског по ла, би вас из не на да мо гла на пу сти ти без прет ход ног оба ве ште ња или пра вог раз ло га. За пи та ће те се да ли по сто је не ке про ме не у пред у зе ћу о ко ји ма Ви ни шта не зна те. По тру ди те се да са зна те шта је пра ви раз лог ово ме.

Не ко ко га же ли те да чу је те већ ду го вре ме на, мо жда ста ри при ја тељ ко ји жи ви да ле ко, би вас да нас мо гао по зва ти ка да не бу де те код ку ће. Сва ка ко да ће те би ти срећ ни ка да до би је те по ру ку, али чи ни се да ће ва ши по ку ша ји да ус по ста ви те кон такт про ћи не слав но. Не од у стај те, ус пе ће те у сво јој на ме ри. При лич но уз не ми ру јућ сан би мо гао по ре ме ти ти ва ше спа ва ње ве че рас. За пи ши те га и раз ми сли те о сим бо ли ма из сна и њи хо вом зна че њу. Сан по ку ша ва да вам ка же не што о спе ци фич ној си ту а ци ји у ва шем жи во ту на ма ло чу дан на чин.

Ко ле га или љу бав ни парт нер би да STRE LAC нас мо гао би ти у при лич но осе тљи вом 24.11- 21.12. рас по ло же њу. Мо жда ће вам због ово га би ти ве о ма те шко да раз го ва ра те са овом осо бом. Мо гу ће је да ће те би ти нер во зни. Оста ни те при бра ни и не ра ди те ни шта глу по. Све би се већ су тра тре ба ло вра ти ти у нор мал но ста ње.

JA RAC 22.12-20.1.

Схва ти ће те ка ко ва ши уви ди не функ ци о ни шу баш нај бо ље. По тру ди те се да не за ка зу је те би ло шта да нас. Ово не зна чи да су ва ше спо соб но сти бло ки ра не већ са мо да ни су то ли ко по у зда не као обич но. Ово је са мо јед на од ти пич них бло ка да, све ће по но во би ти по ста ром.

Мо гу ће је да ће те да нас до би ти не ке VO DO LI JA при лич но тра у ма тич не ве сти о при ја те 21.1-19.2. љу. Ово би мо гло би ти исти на, али је ве ро ват ни је да су чи ње ни це ис кри вље не и да је це ла си ту а ци ја пре у ве ли ча на. Про ве ри те све чи ње ни це пре не го што до не се те пре у ра ње не за кључ ке.

RI BE 20.2-20.3.

Да нас би сте мо гли ис ку су ти пре о крет не ке вр сте ка да је ка ри је ра у пи та њу, што би вам мо гло до не ти и не ки до дат ни но вац. Ло ша стра на је што ће те мо жда мо ра ти ма ло ви ше да ра ди те. Ова до бра сре ћа би мо гла при вре ме но иза зва ти про бле ме у ва шем лич ном жи во ту.

TRI^-TRA^

Ка ме рон Ди јаз: Срећ на сам што сам са ма V REMENSKA

PROGNOZA

ХлаДније

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 16 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

Evropa

NOVI SAD: Хladnije sa sun~anim intervalima uz malo oblaka. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna do 16 stepeni. VOJVODINA: Хladnije, ali suvo uz razvedravawe i sun~ane periode tokom dana. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 6 do 9, a maksimalna od 15 do 17 stepeni. SRBIJA: Сvugde znatno hladnije. U ju`nim predelima sa slabom ki{om ujutru, a na severu Srbije razvedravawe uz sun~ane periode. Bi}e vetrovito. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 6 do 12, a maksimalna od 14 do 19 stepeni na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak vrlo hladno jutro, a tokom dana toplije nego u ponedeqak, uz postepeno naobla~ewe popodne. U sredu i ~etvrtak malo sve`ije, uz temperature ispod 20 stepeni. U petak i za naredni vikend toplije, ali je mogu}a ki{a krajem sedmice. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu imati nepovoqan uticaj na cerebro-vaskularne bolesnike i astmati~are, kao i na osobe sa psihi~kim tegobama. Glavoboqa, neraspolo`ewe i bolovi u mi{i}ima su mogu}e meteoropatske reakcije. U saobra}aju je neophodna poja~ana pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

То ком де сет го ди на Ка ме рон Ди јаз се за ба вља ла са Ме том Ди ла ном, Џа сти ном Тим бер леј ком, Алек сом Ро дри ге зом и Џе ре дом Ле том. Али брак? Брак ни кад ни је био за њу, бар је та ко ре кла ле па глу ми ца за бри тан ско из да ње ма га зи на “Есqуире”. “Из гле да да ми ни је за пи са но да бу дем у бра ку. Ни сам хте ла да се удам са 20, али ни са 30 го ди на”, ре кла је Ди ја зо ва. Са да, ка да је ушла у че твр ту де це ни ју жи во та, дру га чи је раз ми шља о бра ку и за јед нич ком жи во ту. “Ви де ће мо још, за са да сам са ма. Же лим не ког по ред се бе ко бри не о се би и не ко ко је ОК, са тим да не ма де це, јер их ни ја тре нут но не же лим. Ми слим да ни сам ста ра да их имам, осе ћам да мо гу”, при ча Ка ме рон. Она је ис при ча ла да је пр ви пут у жи во ту за до вољ на и ис пу ње на и да то што ста ри је нај бо љи део ње ног жи во та. “Са да по зна јем се бе бо ље и ви ше не го ика да имам осе ћај да мо гу све, мно го ви ше не го кад сам има ла 25 го ди на”, ре кла је Ди ја зо ва.

VIC DANA Пре срет не чо век го спо ди на у оде лу, из ва ди пи штољ и за пре ти: - Дај ми своје па ре! - Али, ја сам ... по ли ти чар. - До бро он да, дај ми мојес па ре!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

62 (0)

Slankamen

175 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

144 (0)

Zemun

236 (-1)

Bogojevo

137 (-3)

Panчevo

258 (0)

Smederevo

446 (2)

Baч. Palanka 156 (-4) Novi Sad

130 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

163 (-1)

S. Mitrovica

70 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

Beograd

182 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

160 (-4)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

-94 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

sp26 (0)

Reшeњe:

DUNAV