Dnevnik 8.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 8. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23612 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZME\U GRA\EVINSKE I MA [IN SKE [KO LE U NO VOM SA DU

Foto: F. Baki}

Na pad nu t u~e nik no `em iz bo dva mla di }a? str. 13

PA STOR U BRI SE LU RAZ GO VA RAO S FI LE OM I KA CI NOM

SLE DI NO VA PRE RA SPO DE LA FI NAN SIJ SKOG TR @I [TA NA BAL KA NU

NASLOVI

Politika

Od lu ke Ustav nog su da i fi na nsi ra we Voj vo di ne pod lu pom EU

3 DS tra`i 160.000 evra iz Kne`evi}evog sefa

Dru{tvo 6 Betonskoj konstrukciji odzvonilo?

Novi Sad

ZA SE DA LA VLA DA VOJ VO DI NE

Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr bi jestr. 3

Bank e prod a j u A u s t r i j a , Slov en i j a , S r b i j a , a kup u j u R u s i str. 4

BES PA RI CA NA TE RA LA PU [A ^E DA ME WA JU NA VI KE I [TE DE NA PU [E WU

Sr bi ja osta vqa ci ga re te, ali zato mo ta du van

str. 4

UHAP [E NI BIV [I VLA SNIK I DI REK TOR ZRE WA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE” JO VI CA STE FA NO VI] NI NI I JO[ DVO JI CA

Osum wi ~e ni da su vred nost si ro vi na uve }a va li i do 70 pu ta str. 13

str. 14 – 18

SPORT

n PARTIZAN DO^EKUJE INTER

n \OKOVI] POBEDIO MAREJA

n DIVCU NOVI MANDAT

7 De~je ruke crtale mir 8 Puno posla za patrole u zelenom

Vojvodina 10 U Kawi`i nagrade najuspe{nijim pedagozima

Ekologija 11 Novobe~ejski hrast star vi{e od 300 godina

Crna 12 Na Fru{koj gori maltretirawe zbog kra|e droge

Hladno jutro, sun~an dan Najvi{a temperatura 14 °S

POLiTikA

~etvrtak8.novembar2012.

dnevnik ALEK SAN DAR VU ^I] NA JA VIO

Bi}e promena zbog prislu{kivawa poslani^ke teme

Gla sa we, pa vi ce gu ver ne ri Skup {ti na Sr bi je tre ba lo bi da nas da gla sa wem okon ~a dru gu sed ni cu re dov nog ze sa da wa, za po ~e tu 23. ok to bra. Po sla ni ci }e se iz ja sni ti o pred lo zi ma za ko na o am ne sti ji i o upra vqa wu mi gra ci ja ma, kao i o iz me na ma za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti i o le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma i o vi {e me |u na rod nih spo ra zu ma i ugo vo ra. Po tom }e bi ti za po ~e ta no va sed ni ca, na ko joj }e po sla ni ci raz ma tra ti pred lo ge od lu ka o iz bo ru Sa ve ta gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je i iz bo ru di rek to ra Upra ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma. Pred log od lu ke o iz bo ru Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a bio je na dnev nom re du ak tu el ne sed ni ce par la men ta, ali ga je Od bor po vu kao iz pro ce du re da bi pred sed nik i ~la no vi Sa ve ta bi li iza bra ni po no vim iz me na ma Za ko na o NBS-u, ko je je Skup {ti na usvo ji la pre dva da na.

Bi ber u ~or bu To kom ju ~e ra {we ras pra ve u po je di no sti ma o za ko nu o mi gra ci ja ma po sla nik DS-a Jan ko Ve s e l i n o v i} za m e r io je {to je pred po sla ni ci ma ume sto pre mi je ra i mi ni stra Ivi ce Da ~i }a, mi ni star ka zdra vqa Sla v i c a \u k i}-De j a n o vi}. – Za i sta sam raz o ~a ran zbog to ga. Ne po ri ~em Da ~i }e ve oba ve ze ko je ima kao pred sed nik Vla de, me |u tim, to je pro blem ko or di na ci je iz me |u we ga i pred se di na par la men ta Ne boj {e Ste fa no vi }a. Vi ste zna li da }e Da ~i} raz go va ra ti s Ta ~i jem, a isto ta ko ste zna li da }e bi ti ras pra ve o ovom za ko nu i

to je tre ba lo da uskla di te – po ru ~io je Ve se li no vi}. Pro te sto va la je i po sla ni ca DSS-a Don ka Ba no vi}. – Gde je pred sed nik Vla de? Ko le ge me pod se }a ju na to da je u Bri se lu, da ima za ka zan sa sta nak i rad nu ve ~e ru s Ha {i mom Ta ~i jem. Na toj rad noj ve ~e ri }e vaq da bi ti pri sut na i do ma }i ca, na dam se ne i ku va ri ca, Ke trin E{ton. Ne go vo rim o `e na ma u po li ti ci pe jo ra tiv no, sa mo se pla {im da go spo |a E{ton ne za bi be ri ~or bu pred sed ni ku Vla de pa }e on, kad se vra ti, za bi be ri ~i ti ~or bu svim gra |a ni ma Sr bi je – upo zo ri la je Don ka Ba no vi}.

Pri ~aj, pa pla }aj Od bor za ad mi ni stra tiv no-man dat na i bu xet sko-imu ni tet ska pi ta wa Skup {ti ne Sr bi je ka znio je po sla ni ka SNS-a Mar ka Atla gi }a zbog to ga {to je opo me nut jer se ni je dr ào dnev nog re da. Atla gi }u je od re dio nav ~a nu ka znu od 7.589 di na ra, od no sno de set od sto osnov ne pla te po sla ni ka, a taj no vac }e i}i u Fond so li dar no sti Skup {ti ne Sr bi je. Ju ~e su ~la no vi Od bo ra da li sa gla snost po sla ni ku JS-a Ra do sla vu Ko mle no vi }u da mo è, osim {to je po sla nik, bi ti i ~lan Uprav nog od bo ra EPS-a. Po sla ni ku NS-a Mla de nu Gru ji }u “do zvo qe no” je da bu de sa vet nik za uspe {nost po slo va wa u pri vred nom dru {tvu “Li li dro ge ri je”, po sla ni ku SPS-a Zo ra nu Ra do va no vi }u da mo è oba vqa ti funk ci ju vr {i o ca du `no sti di rek to ra Kli ni~ kog cen tra „Ni{„.

Sud se ras pi tu je za (ne ke) po sla ni ke Po sla nik klu ba DS-a Jan ko Ra da ko vi} pi tao je pred sed ni ka Od bo ra Zo ra na Ba bi }a (SNS) da li je tom rad nom te lu sti gao zah tev ne kog dr àv nog or ga na za uki da we imu ni te ta ne kom od po sla ni ka. Ba bi} je od go vo rio da Od bo ru ni je sti gao zah tev za uki da we imu ni te ta, ali da je bi lo in te re so va wa dr àv nih or ga na o to me da li ne ki od po sla ni ka uì va ju imu ni tet. – Sud u Ni {u in te re so vao se da li je dan po sla nik uì va imu ni tet, ali jo{ uvek ne ma zah te va za we go vo uki da we – tvr di Ba bi}, uz na po me nu da se ra di o sa -

o bra }aj nom pre kr {a ju, za ko ji je za pre }e na nov ~a na ka zna od 15.000 do 30.000 di na ra ili ka zna za tvo ra u tra ja wu od me sec da na. – Po sto ji i in te re so va we jo{ jed nog dr `av nog or ga na za jed nog po sla ni ka, a u ve zi s pre kr {a jem u obla sti pri vre de. Na pi ta we ~la no va Od bo ra do kle se sti glo s do go vo rom o no vom ras po re du se de wa u skup {tin skoj sa li, Ba bi} je re kao da jo{ ni je po stig nut i da }e ini ci ra ti sa sta nak Ko le gi ju ma da bi to te lo po ku {a lo da po stig ne kom pro mis. S. Stan ko vi}

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ra zio je ju ~e u par la men tu o~e ki va we da }e do }i do od re |e nih pro me na na kon „afe re pri slu {ki va we”. – Mi slim da }e od re |e nih pro me na bi ti, a na ko jim ni vo i ma, to }e mo vi de ti – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. On je po no vio da }e do kra ja ne de qe re }i sve {to ima da ka `e u ve zi s pri slu {ki va wem naj vi {ih dr `av nih funk ci o- ne ra.

– Ima tu vi {e in te re sant nih stva ri. Re kao sam da }u do kra ja ne de qe sve re }i, kao {to sam re kao da }u iza }i s in for ma ci ja ma o „Po li ti ci„, „Dnev ni ku„ i „No vo sti ma„. Tu sam ka snio dva da na, ovog pu ta ne }u ka sni ti – po ru ~io je Vu ~i}. Po we go voj na ja vi, u na red nu ne de qu da na bi }e “jo{ ve }ih pred me ta ne go {to je ’Ju go re me di ja’ jer se na sta vqa rad i po dru gim ko rup ci o na {kim pred me ti ma a ne sa mo ka da je u pi ta wu ta kom pa ni ja”.

Pod se tiv {i na to da je „Ju go re me di ja„ jed na od 24 spor ne pri va ti za ci je, Vu ~i} je re kao da se dr à va po na {a od go vor no i da sva kog da na ra di te àk po sao ka da je u pi ta wu bor ba pro tiv ko rup ci je, uz opa sku da su qu di ko ji se ne po sred no ba ve ti me iz lo è ni ra znim dru gim pri ti sci ma i opa sno sti ma. – Dr à va ra di svoj po sao. U ovoj ze mqi }e se po {to va ti za kon, bez ob zi ra na to ko je na vla sti – tvr di Vu ~i}. S. St.

DA ^I] I TA ^I PO NO VO U BRI SE LU

O Kosovu na ve~eri kod E{tonove Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} sa stao se si no} u Bri se lu dru gi put s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem, u pri su stvu vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton. Raz go vo ri u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne vo |e ni su to kom rad ne ve ~e re, a dnev ni red sa stan ka utvr |en je na kon krat kih odvo je nih su sre ta vi so ke pred stav ni ce s dvo ji com pre mi je ra, sa op {ti la je we na port pa rol ka Ma ja Ko ci jan ~i~. – O~e ku je mo da }e wih dvo ji ca otvo re no raz go va ra ti o na stav ku di ja lo ga i zna ~aj nim te ma ma – re kla je Ma ja Ko ci jan - Prethodni sastanak u Briselu ~i~. Me di ji ma ne }e bi ti omo gu ne, zva ni~ ni ci Sr bi je re kli }en ni ka kav kon takt s u~e sni su da od tog su sre ta ne o~e ku ju ci ma u di ja lo gu ve} }e im bi ti ni {ta spek ta ku lar no. pro sle |e no pi sa no sa op {te Di rek tor Kan ce la ri je Vla we E{to no ve na kon ve ~e re. de Sr bi je za KIM Alek san dar Ka bi net Ke trin E{ton sa Vu lin iz ra zio je si no} uve re op {tio je da je ciq su sre ta we da }e sa sta nak srp skog pre Da ~i }a i Ta ~i ja na sta vak di mi je ra Ivi ce Da ~i }a sa ko ja lo ga ko ji je po ~eo 19. ok to sov skim pre mi je rom i vi so bra, ra di nor ma li za ci je od no kom pred stav ni com EU bi ti sa dve stra ne. S dru ge stra kon struk ti van i do dao je ciq

Be o gra da da na kra ju pre go vo ra bu de po stig nu to traj no i prav de no re {e we. „Si gu ran sam da }e sa sta nak bi ti kon struk ti van, raz go va ra }e se o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, kul tur nom na sle |u, o svim onim stva ri ma ko je su ve} do go vo re ne, ali i o onim ko je }e tek bi ti do go va ra ne”, re kao je Vu lin.

Ka ko je re kao, sa sta nak u Bri se lu je tek po ~e tak i da jo{ ni je ni ka kav isto rij ski sa sta nak. On je po no vio da je po zi ci ja Be o gra da ja sna. Dr `i mo se po li ti ke na {e ze mqe i sve {to bu de mo ra di li ra di }e mo sa ide jom da ka da se pre go vo ri za vr {e bu de po stig nu to traj no, prav de no re {e we, za kqu ~io je on.

POT PRED SED NI CA VLA DE SU ZA NA GRU BJE [I] O DO GO VO RI MA PRI [TI NE I BE O GRA DA

Imenovawa Vla da Sr bi je po sta vi la je Dra ga na Mar ko vi }a za dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, a Dra ga na Ste va no vi }a za dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”. Za za stup ni ka Sr bi je pred Me |u na rod nim kri vi~ nim su dom od re |en je mr Mi li sav ô gu ri}, po mo} nik mi ni stra prav de i dr àv ne upra ve, ume sto Mi o dra ga Ma ji }a ko ji je raz re {en te du `no sti. Ste van Nik ~e vi} raz re {en je du `no sti di rek to ra JP „Ju go im port-SDPR” i po sta vqen za dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja. Za vr {i o ca du `no sti di rek to ra JP „Ju go im port-SDPR” ime no van je Ju go slav Pet ko vi}. Za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Upra ve za ve te ri nu u Mi ni star stvu po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de po sta vqen je mr Ivan So ~o, a za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Re pu bli~ ke di rek ci je za vo de u istom mi ni star stvu po sta vqen je Mi o drag Pje {~i}.

Platforma za nekoliko nedeqa Uo~i ju ~e ra {weg sa stan ka pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog Ha {i ma Ta ~i ja, pot pred sed ni ca Vla de za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je da od tog sa stan k a ne tre b a o~e k i va ti ni {ta spek ta ku lar no jer je re~ o „sa mom po ~et ku nor ma li za ci je od no sa Be o gra da i Pri {ti ne”. Po we nim re ~i ma, plat for ma Be o gra da za pre go vo re o Ko so vu mo gla bi se „u na red nih ne ko li ko ne de qa” na }i u par la men tu. – Ovo je sam po ~e tak nor ma li za ci je od no sa Be o gra da i Pri {ti ne, ali ne ve ru jem da se odr `i vo i dru go traj no re {e we mo `e po sti }i do de cem bra, {to bi nam otvo ri lo mo gu} no sti do bi ja wa uslov nog da tu ma za pre go vo re –

re kla je Su za na Gru bje {i} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. Na pi ta we za {to pre mi jer ide i na dru gi sa sta nak s Ta ~i jem bez plat for me Be o gra da, ona je ka za la da ima mno go te ma o ko ji ma se mo `e raz go va ra ti, iz teh ni~ kog di ja lo ga ko ji je vo di la pret hod na vla da, a me |u ko ji ma je naj kom pli ko va ni je spro vo |e we do go vo ra o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stratvnim pre la zi ma. – Ka da plat for ma bu de go to va, ona }e da ti pun ma dat za po li ti~ ke pre go vo re i pro stor za po sti za we do go vo ra s ko sov skim Al ban ci ma. O~e ku jem da }e plat for ma u par la men tu bi ti u na red nih ne ko li ko ne de qa – re kla je Su za na Gru bje {i}, i do da la da bez ko sov skih Sr ba ne tre ba ula zi ti u po li ti~ ke pre go vo re.

TVIT CRTICA Mla|ino drugarstvo Ni {ta ~ud no da se opo zi ci o na ri ba ve ra dom Vla de i mi ni stri ma. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} pod vla ~i: „Vu ~i} ne pre kid no sa op {ta va da }e nam ne {to sa op {ti ti :)„ Ko va ~e vi} na vo di i ovo: „Fa zon go di ne je Din ki }e va tvrd wa – ’U vla di vla da dru gar stvo’ :)„

Splavarewe Re di teq Jan ko Ba qak se “pla {i”: „Sa mo da nam se Ivi ca i Ha {im ne zbli `e pre vi {e. Kre nu za jed no na spla vo ve, utak mi ce, kod Iva na Iva no vi }a...„

Insajder „javqa” Tvi te ra {i ne pre ska ~u da ne {to pri u pi ta ju pred se da va ju }eg Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vu ka Je re mi }a o de {a va wi ma “pre ko ba re”: „Ne go, da ~u je mo in saj der ske ve sti iz UN-a da li }e Su zan Rajs (am ba sa dor ka SAD u Uje di we nim na ci ja ma) na sle di ti Hi la ri Kin ton?„

Vuk Je re mi} od go va ra: „Naj vi {e se pri ~a o woj i Xo nu Ke ri ju, vi de }e mo...„

[ta (ni)je bezazleno No vi nar Pe |a Va si qe vi} pri me }u je: „Ne zvu ~i be za zle no vest da SNS su tra dr `i pres-kon fe ren ci ju is pred Skup {ti ne gra da Be o gra da„. Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} }e “za go net no“: „Ni ma lo :-)„

(D)ru`ewe No vi nar Sla vi {a Le ki} ne pro pu {ta da pro ko men ta ri {e ak tu el no sti na po li ti~ koj sce ni: „Vu ~i} }e do kra ja ne de qe re }i ko je pri slu {ki vao. Opet. Mo `da sa zna mo i ko ji se mi ni star dru `io s Lu kom Bo jo vi }em. Do kra ja ne de qe. Ne ke„.

Prasi}i i su{i Sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} o pred sed ni~ kim iz bo ri ma u SAD: „^o ve ~e bo` ji! Sve isto kao kod nas. Sve isto kao kod nas„.

Il ij a Vojnovi} ima “ amand man“: „ Kod nas u { ta bovima se, vala, boqe jede„. Krsti} “replic ir a“ : „Ma, i to je mit... Sa d su i o ni s pr asi}ima pre{li na su{i„. Vojn ovi} do daje: „Al’ s e i daqe je de ru kama a bri {e rukav im a„ .

Novinarski (iz)govor Novin ar i se var aju ak o misle da mo gu prevariti {eficu Narodne partije Maju Gojkovi}. “# onokad novinar zaspi pa ka`e: jaoj, u hitnoj sam, je l’ mo`e posle podne? #izgovor”, “dosetila se” Maja na lajni.

Preko kafe do ve~ere Dopisnik RTS-a iz Brisela Du{an Gaji} komentari{e sastanak Da~i}a, Ta~ija i E{tonove. „Prvi put ni kafa, sad ve} radna ve~era. To je vaqda ta normalizacija„

Slavuj(ka) Poslanic a JS-a N ev ena S tojan ov i} “ne kr ije “ ko je w ena si mpatij a me|u pe va~ ima. Ok a~iv{i na lajnu s voju s liku s Miroslavo m Il i} em, kog a su nekada zva li “Slavu j iz Mr~aj ev aca”, ka`e : “E , ovog na ro dno g peva~a n e mo`et e da osporav at e”. S. St.

politika

dnevnik

Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Sr bi je obez be |i va wa uspe {nog i ne sme ta nog oba vqa wa po slo va iz nad le `no sti Po kra ji ne. Bo qa ko or di na ci ja neo p hod na je ra di re {a va wa ni za pro ble ma ~i ji su uzrok vi {e stru ko ospo ra va we nad le `no sti i ustav ne po zi ci je AP Voj vo di ne u pret -

Bo qa ko or di na ci ja neo p hod na je ra di re {a va wa ni za pro ble ma ~i ji su uzrok vi {e stru ko ospo ra va we nad le `no sti i ustav ne po zi ci je AP Voj vo di ne u pret hod nih ne ko li ko me se ci po stig nu tim do go vo rom pred sed ni ka Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de. „Raz lo zi za for mi ra we tog te la na la ze se u na me ri Vla de Voj vo di ne da us po sta vi bo qu sa rad wu s Vla dom Sr bi je ra di

hod nih ne ko li ko me se ci„, sto ji u sa op {te wu. Vla da Voj vo di ne je po ru ~i la da je sprem na da se pre ko Ko or di na ci o nog te la za sa rad wu, u skla du s do go vo rom we nog pred sed ni ka i re pu bli~ kog mi -

ni stra fi nan si ja, ukqu ~i u iz ra du za ko na ko ji se od no se na APV, po seb no onih ko ji se ti ~u bu xe ta i fi nan si ra wa nad le `no sti. Sa rad wa na iz ra di pro pi sa ta ko va `nih za Voj vo di nu i Sr bi ju, ko ja je na ja vqe na bez u~e {}a pred stav ni ka or ga na Po -

kra ji ne, neo p hod na je, sma tra Vla da Voj vo di ne, da bi se u sa mom po stup ku uskla di li sta vo vi i obez be di li za kon ski uslo vi ko ji pro is ti ~u iz Usta va Re pu bli ke Sr bi je, a od no se se na po lo `aj i funk ci o ni sa we AP Voj vo di ne. S. K.

PA STOR U BRI SE LU RAZ GO VA RAO S FI LE OM I KA CI NOM

Od lu ke Ustav nog su da i fi na nsi ra we Voj vo di ne pod lu pom EU Evrop ska ko mi si ja pra ti }e uti caj od lu ka Ustav nog su da Sr bi je i ana li zi ra ti fi nan sij sku si tu a ci ju u Voj vo di ni, a te in for ma ci je bi }e uvr {}e ne i u Iz ve {taj o na pret ku Sr bi je u pro ce su pri dru ì va wa EU, sa op {te no je ju ~e na kon sa stan ka pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva na Pa sto ra i ko me sa ra za pro {i re we i pre ko gra ni~ nu sa rad wu EU [te fa na Fi lea u Bri se lu. „Evrop ska ko mi si ja }e, u sa rad wi s po kra jin skom ad mi ni stra ci jom, pa `qi vo pra ti ti uti caj od lu ka Ustav nog su da Sr bi je na ì vot qu di u Voj vo di ni i da qi pro ces de cen tra li za ci je Sr bi je„, na vo di se u sa op {te wu iz Skup {ti ne Voj vo di ne. Do da je se i da je evrop ski ko me sar Fi le po ru ~io da }e pre ne ti vla sti ma u Sr bi ji vi |e wa EK-a po pi ta wu Voj vo di ne i za tra ì ti ana li zu fi nan sij ske si tu a ci je u Po kra ji ni, kao i re dov no iz ve {ta va we o da qim od lu ka ma Ustav nog su da. Fi le je, ka ko se pre no si, pod se tio na to da je Voj vo di na pro te klih go di na bi la na vo |e na kao po zi ti van pri mer de cen tra li za ci je i po lo à ja ma wi na, i iz ra zio na du da }e ta ko bi ti i u bu du} no sti, te na ja vio da }e pri li kom pr vog na red nog do la ska u Sr bi ju po se ti ti i No vi Sad. Pred sed nik voj vo |an skog par la men ta oce nio je da bi od lu ke Ustav nog su da mo gle do ve sti do iz ve sne po li ti~ ke na pe to sti iz me |u vla sti u Be o gra du i No vom Sa du, kao i da je iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu do ve de no

u pi ta we i funk ci o ni sa we prin ci pa vla da vi ne pra va. „Iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu do dat no se re la ti vi zu je Usta vom za ga ran to va nih se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta, ko li ko bi tre ba lo da iz no si voj -

pro te klih {est go di na Voj vo di na iz gu bi la ceo jed no go di {wi bu xet. U sa op {te wu se na vo di i da su se Pa stor i Fi le slo `i li u to me da se zbog fo ku si ra wa Sr bi je na re {a va we pi ta wa Ko so va

Eko nom ske ka pa ci te te Po kra ji ne tre ba ja ~a ti kroz im ple men ti ra we Sta tu ta Voj vo di ne i stva ra we ustav nog i za kon skog okvi ra ko ji }e to omo gu }i ti (Jel ko Ka cin) vo |an ski bu xet. Po na cr tu bu xe ta za 2013. go di nu, Voj vo di na do bi ja 20 od sto ma we nov ca„, uka zao je Pa stor. Do dao je da je do sa da ta ci fra „bar na pa pi ru bi la ko rekt na, a sa da ni to ni je slu ~aj„, te pre ci zi rao da je u

ne sme gu bi ti kon tro la nad dru gim va `nim pi ta wi ma, i da to uti ~e na da qi pro ces pri dru `i va wa Sr bi je EU. Sa stan ku s evrop skim ko me sa rom pri su stvo va li su i pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne

Mi li voj Vre ba lov i di rek tor voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu Pre drag No vi kov. To kom ju ~e ra {weg da na ~el ni ci po kra jin skog par la men ta u Bri se lu su raz go va ra li i s iz ve sti o cem Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel kom Ka ci nom i po sla ni ci ma tog par la men ta. Ka cin je na kon tog sa stan ka u pi sa nom sa op {te wu me di ji ma oce nio da je „u vr lo kon struk tiv nim raz go vo ri ma s Pa sto rom po tvr dio da pi ta we Voj vo di ne ne gu bi ni naj ma we na zna ~a ju u sve tlu di ja lo ga Be o gra da s Pri {ti nom i bor be pro tiv ko rup ci je”. On je is ta kao i da Voj vo di na osta je naj ja ~i adut Sr bi je u pro ce su pri bli `a va wu EU kao raz vi je na, mul ti kul tur na i mul ti na ci o nal na sre di na te po ru ~io da eko nom ske ka pa ci te te Po kra ji ne „tre ba ja ~a ti kroz im ple men ti ra we Sta tu ta Voj vo di ne i stva ra we ustav nog i za kon skog okvi ra ko ji }e to omo gu }i ti„. „In sti tu ci je EU }e i ubu du }e pra ti ti raz voj Voj vo di ne i ja se na dam da }e sa da {wa Vla da Sr bi je i sve bu du }e ima ti kon struk ti van pri stup tom pi ta wu u ko rist svih gra |a na, i Sr bi je i Voj vo di ne„, na veo je Ka cin. De la ga ci ja Skup {ti ne Voj vo di ne bo ra vi u dvo dnev noj po se ti Bri se lu, gde }e se sa sta ti s ne ko li ko pred stav ni ka evrop skih in sti tu ci ja, a pri su stvo va }e i ma ni fe sta ci ji „Mi ri si i uku si Voj vo di ne”, to kom ko je }e bi ti pred sta vqe na voj vo |an ska vi na u pro sto ri ja ma Kul tur nog cen tra „Hu ni neu”. B. D. Sa vi}

REKLI SU Paj ti}: \i las vra }a DS na vlast

SNS: Sa mo mo `e da sa wa

Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je da ka ta stro fal na po li ti ka Vla de Sr bi je u svim seg men ti ma dru {tve nog `i vo ta ga ran tu je po vra tak te par ti je na vlast. Kao pr ve ko ra ke Dra ga na \i la sa, kao bu du }eg li de ra DS-a, i we ga kao za me ni ka pred sed ni ka, Paj ti} je za „Ku rir” na veo po zi ci o ni ra we stran ke u no vim po li ti~ kim okol no sti ma. Na pi ta we da li mi sli da }e DS po no vo mo }i da do bi je po ve re we gra |a na po sle svih afe ra u ko je su uple te ni we ni ~la no vi, Paj ti} je od go vo rio da je je di ni za kqu ~ak ko ji se mo `e iz ve sti iz svih tih afe ra to da unu tar sva ke stran ke po sto je qu di sklo ni zlo u po tre ba ma. – Pro sto pre bro ja va we po ka za }e da su ne ke dru ge stran ke mno go za stu pqe ni je u tim afe ra ma ne go DS – uka zao je on.

Srp s ka na p red n a stran ka, re a gu ju }i na iz ja vu Bo ja na Paj ti }a, iz d a l a je sa o p {te we u ko jem se na vo di da DS u Voj vo di ni vi {e ne mo è ni sa w a t i o po d r { ci ka k vu uì v a j u na pred wa ci. „Upra vo je Bo jan Paj ti} sli ka i pri li ka De mo krat ske stran ke, bi zni smen i taj kun na ~e lu Po kra jin ske vla de, ~o vek ko ji je ra zo rio Fond za ka pi tal na ula ga wa, Raz voj nu ban ku Voj vo di ne i bu du} nost gra |a na Voj vo di ne”, na ve de no je u sa op {te wu SNS-a. „SNS ne ma ni {ta pro tiv to ga da bi lo ko, pa ni Bo jan Paj ti}, sa wa svo je sno ve, sa mo ga pod se }a mo na to da je, za jed no sa sta rim-no vim ru ko vod stvom De mo krat ske stran ke, ì vot svih gra |a na Sr bi je pre tvo rio u no} nu mo ru”, ka ù u SNS-u.

ZAH TEV DE MO KRA TA PO SLE OSLO BA \A JU ]E PRE SU DE BIV [EM G RA DO NA ^EL NI KU ZRE WA NI NA

ZA SE DA LA VLA DA VOJ VO DI NE

Vla da AP Voj vo di ne obra zo va la je na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko or di na ci o no te lo za sa rad wu s Vla dom Re pu bli ke Sr bi je, sa op {te no je iz Po kra jin ske vla de. To te lo je for mi ra no, ka ko se na vo di, u skla du s pret hod no

~etvrtak8 . novembar2012.

DS: Gnu sne la ì SNS DS ju ~e je naj o {tri je osu di la, ka ko je is ta kla, „sram no sa op {te we SNS u ko jem je iz net niz op tu `bi i kle ve ta na ra ~un pred sed ni ka Vla de APV i pot pred sed ni ka DS Bo ja na Paj ti }a”. Na zva ti Paj ti }a, pro fe so ra uni ver zi te ta, ~o ve ka sa ne spor nim ve li kim re zul ta ti ma u ra du, ko ji je Voj vo di nu svih ovih go di na vo dio na na ~in ko ji je do veo do ~i we ni ce da je ona da nas po sta la ure |e na evrop ska re gi ja i ~i ju po li ti ku gra |an ke i gra |a ni Voj vo di ne go di na ma po dr à va ju „ne pri ko sno ve nim taj ku nom i ~o ve kom ko ji je ra zo rio bu du} nost gra |a na Voj vo di ne“, otvo re no po ka zu je na me ru SNS da se najg nu sni jim la ì ma bo ri pro tiv po li ti~ kih pro tiv ni ka, sa op {ti la je DS. „Iz liv vla sti u mo zak kod SNS je ta ko dra ma ti ~an, da oni i ne vi de ko li ka je op {ta ne si gur nost u dr à vi pod Vla dom u ko joj se ne zna ko ko ga pri slu {ku je i ko ko me ra di o gla vi”, na gla si la je DS.

DS tra `i 160.000 evra iz Kne `e vi }e vog se fa

Grad ski od bor De mo krat ske stran ke u Zre wa ni nu za tra ìo je ju ~e od mi ni stra po qo pri vre de i biv {eg zre wa nin skog gra do na ~el ni ka Go ra na Kne è vi }a da toj par ti ji vra ti 160.700 evra na |e nih u se fu u ban ci u No vom Sa du. Pri li kom sud skog pro ce sa vo |e nog pro tiv Kne è vi }a i we go vih sa rad ni ka pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, vi so ki funk ci o ner SNS-a se bra nio tvrd wom da su u tom u se fu bi le pa re we go ve ta da {we stran ke, DS-a, do bi je ne od do na ci ja. Te pa re, na veo je Kne è vi} u od bra ni, ko ri {}e ne su za pla }a we ra znih ak tiv no sti par ti je, za {ta je on, kao pr vi ~o vek te stran ke u Zre wa ni nu, bio za du èn. “Sud je u obra zlo è wu pre su de ne dvo smi sle no po tvr dio da no vac pri pa da De mo krat skoj stran ci. Go ran Kne è vi} je u to ku pr vo ste pe nog po stup ka tvr dio da je no vac pro na |en u se fu – no vac DS-a pri ku pqen od

do na to ra. Uko li ko i na kon àl be Tu ì la {tva ta kva pre su da osta ne na sna zi, lo gi~ no je da se no vac vra ti DS-u, a ka ko stran ka ne ma sa zna wa o we go vom po re klu, ce lu su mu – 160.000 evra – usme ri la bi u hu ma ni tar ne svr he”, na ve de no je u ju ~e ra {wem sa op {te wu Grad skog od bo ra DS-a u Zre wa ni nu. Zre wa nin ske de mo kra te su oce ni le da je po stu pak pro tiv Kne è vi }a na neo ve li ku {te tu, ne sa mo stran ci ne go sve mu {to je ona ~i ni la u po li ti~ kom i pri vred nom mi qeu gra da u pro te klih de set go di na. “Pr vo ste pe na oslo ba |a ju }a pre su da Go ra nu Kne è vi }u, op tu è nom za or ga ni zo va ni kri mi nal, do ~e ka na je s olak {a wem za ~la no ve De mo krat ske stran ke u Zre wa ni nu jer je ti me ski nu ta ana te ma sa stran ke, ali i funk ci o ne ra ko ji su da nas u Grad skom od bo ru DS-a u Zre wa ni nu i ko ji su oslo bo |e ni op tu `bi”, za kqu ~u je se u sa op {te wu. @. B.

Tri van: Pret we i uce ne za pre le ta we De mo krat ska stran ka op tu `i la je ju ~e Srp sku na pred nu stran ku i So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je da pret wa ma i pri ti sci ma na we ne od bor ni ke, po seb no one za po sle ne u rud ni ci ma „Re sa vi ca”, po ku {a va da pro me ni vla da ju }u ve }i nu u Skup {ti ni op {ti ne De spo to vac. Ko or di na tor ka prav nog ti ma DS-a Je le na Tri van re kla je na kon fe ren ci ji za no vi na re da ta par ti ja u De spo tov cu sa ma ima ve }i nu – 23 od 45 od bor ni ka – i da stran ke ko a li ci je vla da ju }e u Sr bi ji po ku {a va ju ko rum pi ra wem, pret wa ma i uce na ma da ne ke od wih ih „pre ve du u dru gi ta bor”. Po we nim re ~i ma, oni su do bi li kon kret ne pret we i po nu de, a ka da su to od bi li, bi li su pod vrg nu ti raz li ~i tim vr sta ma re pre si je, po seb no za po sle ni u jav nom pred u ze }u „Re sa vi ca”, na ~i je ~e lo je do {ao pred sed n ik op { tin s kog od b o r a SNS. ^lan Prav no-me dij skog ti ma DS-a Jan ko Ve se li no vi} ob ja -

snio je na kra ju da od bor ni ci DS-a ima ju ozbi qan pro blem u svim op {ti na ma u ko ji ma je ta sran ka u ve }i ni, ali da se qu di uglav nom pla {e da iza |u u jav nost. – DS mo li me di je da ne shva te to kao po li ti~ ko ku ka we, ov de se ra di o ugro `a va wu dru {tve nog si ste ma i de mo krat skog si ste ma vred no sti – re kao je Ve se li no vi}. D. M.

\u ri}: Put ka izo la ci ji Po sta vqe we biv {eg {e fa BIA-e Ra de ta Bu la to vi }a na me sto {e fa Od se ka za Po kret ne svr sta nih u Mi ni star stvu spoq nih po slo va Sr bi je po oce ni po sla ni ka Li be ral no-de mo krat ske par ti je Bo ja na \u ri }a, pred sta vqa „jo{ jed no po ja ~a we izo la ci o ni sti~ ke po li ti ke”. – Ne ko ko je ci ni ~an re kao bi da je lo gi~ no da Bu la to vi} kao pred stav nik DSS-a, ko ji se za la `e za po li ti~ ku ne u tral nost, vo di sek tor za ne svr sta ne u Mi -

ni star stvu spoq nih po slo va. Me |u tim, bo jim se da su po sle di ce ta kvog ime no va wa mno go ozbiq ni je – re kao je \u ri} Ta nju gu. On je oce nio da Mi ni star stvo spoq nih po slo va pod mi ni strom Iva nom Mr ki }em i da qe funk ci ni {e kao mi ni star stvo ko je se na sva ki na ~in tru di da izo lu je Sr bi ju i po kva ri we ne od no se s naj zna ~aj ni jim cen tri ma po li ti~ ke mo }i u me |u na rod noj za je di ci.

Jer kov: â nak i Fej zu la hi tra ì li po dr {ku Port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov iz ja vi la je ju ~e da su za sa da Ne nad â nak i Emil Fej zu la hi je di ni kan di da ti za pred sed ni ka te stran ke ko ji su od lo kal nih stra na~ kih od bo ra za tra ì li po dr {ku. – Iz bor ni kon gres LSV-a bi }e odr àn 8. de cem bra – re kla je alek san dra Jer kov Ta nju gu. Ona je na ve la da je po dr {ku od lo k al n ih od b o r a LSV-a za tra ì lo i {est kan di d a t a za pot p red s ed n i k e stran ke, a to su: \or |e Stoj {i} iz Srem ske Mi tro vi ce, Alek san dar Jo va no vi} i Ma ja Ti mo ti je vi} iz No vog Sa da, Bra ni slav Bo ga ro {ki i

Ti bor Va{ iz Zre wa ni na i Ole na Pa pu ga iz Ku le. Ona je ob ja sni la da je po Sta tu tu stran ke pred vi |e no da kan di dat ko ji `e li da u~e stvu je na iz bo ri ma za pred sed ni ka mo ra da do bi je po dr {ku naj ma we tre }i ne lo kal nih od bo ra ili tre }i ne stal nog sa sta va Glav nog od bo ra.

ekonomija

~etvrtak8.novembar2012.

dnevnik

BESPARICA NATERALA PU[A^E DA MEWAJU NAVIKE I [TEDE NA PU[EWU

Sr bi ja osta vqa ci ga re te, ali mo ta du van Prodaja cigareta u radwama je opala, naro~ito posle najfri{kijeg oktobarskog poskupqewa, ali je zato procvetala trgovina duvanom, kako legalna tako i ona ispod ìta. Sve vi{e je pu{a~a koji „motaju” pa je i ponuda zlatnog lista sve boqa. Me|utim, zlatna boja duvana na pijacama i ulicama ~esto se preliva i u crnu jer se trgovina obavqa na nedozvoqenom trì{tu pa se, kako smo se mogli uveriti na novosadskim tr`nicama, ta roba moè prona}i na tezgama s vo}em i povr}em, pa ~ak i s dowim ve{om. Fabrike duvana u Srbiji kaù da jo{ nemaju procene o tome da li je to {to sve vi{e pu{a~a ostavqa cigarete i prelazi na duvan u kesi koji sami umotavaju u „rizlu„ ugrozilo wihovu prodaju, ali ukazuju na ~iwenicu da je takva „moda” postojala i u drugim zemqama koje su pove}ale akcize na cigarete zanemariv{i

kupovnu mo} potro{a~a. Napomiwu i da, zakonski, prodaja duvana na pijacama nije dozvoqena te da dr`ava gubi prihode od akciza i PDV-a. Koliko, jo{ se ne mo`e re}i ali, ako nezvani~an

~aju, motawe je isplativije. Koliko, ne moram ni da ra~unam jer sam zadovoqan samim tim {to umesto dve kutije dnevno, koliko sam donedavno pu{io, i {to bih platio 340 dinara, kesicu duvna od 40 grama razvu~em i na tri dana. Hteo – ne hteo, pu{i{ mawe jer ti vi{e vremena treba za „tehnologiju”, to jest za motawe duvana. Pomenimo, na kioscima i specijalizovanim prodavnicama najboqu pro|u imaju „holan|ani”, ali i „englezi”. Na{im pu{a~ima najomiqeniji su „dram”, „samson”, „van nele”, „zlatna virxinija”... Duvan koji se prodaje na pijacama je jeftinija varijanta. Zavisno od kvaliteta i ja~ine, kilogram se mo`e kupiti po 1.200 do 4.000 dinara. Ponuda je dobra – ima hercegova~kog, qubovijskog... Prodavci i kupci su izra~unali da paklo, uz tro{ak za papiri-

we pu{e, em im vi{e ostaje u xepu, em im je, listom ka`u, ukus lep{i a zadovoqstvo ve}e. – Kesica kvalitetnog uvoznog duvana od 40 grama ko{ta 250 dinara. To je skupqi ali finiji du-

Na pijaci alternativa Mi lan Ku `nik iz Grupacije proizvo|a~a i prera|iva~a duvana pri Privrednoj komori Srbije upozorava na to da svaki duvan na pijaci nije za motawe. – Postoji specijalni duvan za pu{ewe i retko ko to kod nas pravi, a to je me{avina pet-{est vrsta duvana, aditiva i sokova. A to {to je narod sada navalio da kupuje, samo je alternativa zbog cena cigareta – uveren je on. podatak mo`e biti neki orijentir, pomenimo da smo od prodavaca u novosadskim trafikama ~uli da je prodaja cigareta pala i 20 odsto. Elem, ra~unica „pu{a~a preleta~a” pokazuje da je rezani duvan i tri puta jeftiniji. Em ma-

van, upakovan, tako da je za{ti}en od vlage, ne su{i se... Kesica sa sto filtera ko{ta izme|u 100 i 150 dinara, a 60 papira za uvijawe, to jest rizla, ko{ta 40-50 dinara – ispri~ao nam je Novosa|anin A. G. koji je s cigareta pre{ao na duvan. – U svakom slu-

Fo to: S. [u {we vi}

}e s filterom koji se jednostavno pune a pojavili su se na tr`i{tu, ko{ta izme|u 60 i 140 dinara. Recimo i za dvesta komada „obi~nih” treba izdvojiti 200 dinara. Dodatna oprema, to jest presvlake za cigarete su 100, odnosno 200 dinara, ali to je ve} za one koji novu modu prate u potpunosti. Kilogram rezanog duvana dovoqan je za tri boksa, a kako ka`u prodavci, uz „mek{e motawe” i za ~etiri. Ma{inica za ru~no zavijawe, koja ko{ta izme|u 300 i 800 dinara, predstavqa

KANA\ANI TRA@ILI PA NA[LI BOGATU RUDU

SLEDI NOVA PRERASPODELA FINANSIJSKOG TR@I[TA NA BALKANU

GRA\ANI VERUJU BANKAMA

Na {ted wi osam mi li jar di evra

Ukupna devizna {tedwa gra|ana u Srbiji po~etkom novembra prema{ila je osam milijardi evra, saop{tila je ju~e Narodna banka Srbije. „U 2012. godini devizna {tedwa je pove}ana oko 400 miliona evra, uprkos negativnoj izloènosti pojedinih banaka u medijima i izrazito negativnog predstavqawa aktivnosti u prevazilaèwu wihovih problema”, navodi se u saop{tewu centralne banke. „Takav kontinuirani rast devizne {tedwe potvr|uje da poverewe gra|ana u bankarski sektor u Srbiji, ne samo da nije naru{eno nego da se i daqe pove}ava”, istakao je NBS, i naveo da je „o~ito da, u odnosu na visinu kamatnih stopa, {tedi{e prednost daju stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog sektora”. Ukazano je na toda se s rastom doma}ih izvora finansirawa banaka, kao {to su dinarska i devizna {tedwa gra|ana, smawuje izloènost banaka nepovoqnim trì{nim kretawima u inostranstvu i uve}ava finansijska stabilnost doma}eg bankarskog sektora.

Ban ke pro da ju Austri ja, Slo ve ni ja, Sr bi ja, a ku pu ju Ru si Bankarsko trì{te na Balkanu bi uskoro moglo izgledati ne{to druga~ije nego sada. Mawe bi bilo banaka koje imaju matice u zemqama Evropske unije, a vi{e ruskih i ku}a poreklom s Bliskog istoka, iz zemaqa naftnih rajeva. Razvijene dràve Evrope prodaju vlasni~ki udeo u bankama koje imaju, {to zbog krize, {to jer nisu zadovoqne prihodima koje ostvaruju. [ta je trenutno iz Srbije i regiona na prodaju i ko bi se mogao pojaviti kao kupac? Slovenija planira da proda Novu qubqansku banku, a razlog je te{ka finansijska situacija s kojom se deèla susre}e jo{ od lane. Srbija nudi na prodaju Privrednu banku Beograd s 250 filijala, 1,1 milionom klijenata, ali i gubitkom od 792 milijarde dinara pro{le godine. U ponudi je dràvni udeo od 65 odsto. Kupac }e se traìti i za Srpsku banku, nekada{wi finansijski servis JNA. Hipo grupa prodaje banke i lizing ku}e u bi{im republikama SFRJ: kod nas, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. U pomenutim ku}ama dràva Austrija je vlasnik sto odsto. Oni u Srbiji imaju pozitivno

Kinezi i Britanci dobrodo{li Me|unarodni konsultant Mi lan Ko va ~e vi} kaè da bi bilo dobro da kod nas do|u banke iz Kine i Velike Britanije. Naravno sve }e zavisiti od toga koliko je Srbija zanimqiva za wih. A podaci nisu ba{ za hvalu: od 32 banke koliko kod nas posluje, 13 ima gubitke. Svaki peti kredit je problemati~an za vra}awe. U tom pogledu od nas je u Evropi gora samo Ukrajina, gde ima te{ko}a u servisirawu ~ak 40 odsto zajmova. Ali to trì{te je neuporedivo ve}e od na{eg pa su i budu}e {anse ve}e. poslovawe, ali pomenuta trì{ta su usitwena pa su odlu~ili da odu. A ko dolazi? Za Privrednu su zainteresovani ruska Gasprom banka pa

grupa VTB tako|e odatle, koja je kod nas ve} prisutna jer u wenom sastavu posluje Moskovska banka. [to se ti~e Hipo banke i lizing ku}e, kao prvi kandidat javila se Erste banka. Oni bi

jednokratni tro{ak, a pravqewe cigareta tom „tehnologijom” traje, kako navode prodavci, mawe od pola minuta. Me|utim, pu{a~i ka`u da je ipak ekonomi~nije zavijawe jedne po jedne cigarete jer, ako se tabakera unapred pripremi i napuni, ruka prema woj ide ~e{}e, kao da se radi o paklici cigareta. U svakom slu~aju, kada se sra~una i duvan i papiri}i, boks cigareta koje sami pu{a~i naprave staje od 500 do 1.500 dinara. S. Glu{~evi}

èleli da postanu vlasnici obe ku}e samo u Srbiji. A u Hipo grupi kaù da oni prodaju ceo Balkan zajedno, ali da }e sve zavisiti od interesovawa i ponu|ene cene. Zna~i, zainteresovani za poslovawe u odre|enim zemqama mogu se javiti s ponudama. Ukoliko bi postala vlasnik srpskog dela Hipo banke, Erste bi po ja~ini postala tre}a grupacija na na{em trì{tu. Koliko }e se wihovi planovi sresti s interesima austrijske dràve, ostaje da se vidi. Za srpsko trì{te zainteresovane su i banke iz Abu Dabija. Me|utim, ni za Privrednu ni za Srpsku tenderi jo{ nisu raspisani. O tome ko bi mogao biti kupac stru~wak dr Si ni {a Osto ji} kaè: – Mislim da }e oni do}i iz zemaqa bogatih naftom i gasom. Ne ~udi me {to se kao kandidati pomiwu bankari iz Rusije i Abu Dabija: kretawe cena tih energenata na svetskom trì{tu prethodnih godina donela su im odli~nu zaradu i vi{ak novca. To treba uloìti pa za{to ne i kod nas? – navodi Ostoji}. D. Vujo{evi}

Cr ni vrh od zla ta

Kanadska kompanija „Avala risorsiz”, koja istraùje mineralne resurse u isto~noj Srbiji, otkrila je na istra`nom poqu „Korkan” na Crnom vrhu nove rezerve rude od koje se posle prerade moè dobiti 30 tona zlata, saop{teno je ju~e. – S ve} otkrivenim rezervama na istra`nom poqu „Bigar hil„ na istoj planini, to ukupno iznosi 72 tone zlata s grani~nim sadràjem zlata od 0,6 grama po toni – rekao je po za-

vr{etku posledweg prora~una rezervi menaxer istra`ivawa u toj kompaniji Xa stin van der Torn. Po wegovim re~ima, „Avala„ naporno radi da do|e do krajweg ciqa – da se nova otkri}a „razviju” do aktivnih rudnika. – Trenutno se fokusiramo na teh ni~ ke i eko nom ske aspekte od kojih }e zavisiti da li je taj rudarski projekat izvodqiv, i s tim u vezi u toku je izrada nekoliko studija u kojima se ispituju najboqe metode da bi se obezbedila ekonomska isplativost projekta otvarawa rudnika – rekao je Van der Torn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,3323

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,6044

116,2173

110,9915

Australija

dolar

90,4847

92,3313

94,4549

90,2077

Kanada

dolar

87,4910

89,2765

91,3299

87,2231

Danska

kruna

14,9187

15,2232

15,5733

14,8731

Norve{ka

kruna

15,1921

15,5021

15,8586

15,1456

[vedska

kruna

12,9876

13,2527

13,5575

12,9479

[vajcarska

franak

92,0939

93,9734

96,1348

91,8120

V. Britanija

funta

138,7664

141,5984

144,8552

138,3416

SAD

dolar

86,5591

88,3256

90,3571

86,2941

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 11. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (452,52 0,19)

18,64

713

2.448.356

Dunav osigurawe, Beograd

9,22

699

2.097

AIK banka, Ni{

-1,32

1.420

43.382.884

Impol Seval, Sevojno

7,14

750

22.500

NIS, Novi Sad

2,26

680

8.721.840

Kopaonik, Beograd

5,77

1.100

33.000

Imlek, Beograd

-0,23

3.000

12.580.050

2,78 Promena

37 Cena

37 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.050

2.100

Energoprojekt holding, Beograd

Albus, Novi Sad

-18,46

106

12.720

0,92

550

1.100

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vital, Vrbas

-16,54

1.110

7.770

-0,93

424

403.619

Meser Tehnogas, Beograd

-14,40

3.210

32.100

Soja protein, Be~ej

0,22

452

102.948

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.644

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.340

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

131.040

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

429

0,00

Tigar, Pirot

0,00

189

0,00

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Go{a monta`a, Velika Plana Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pobeda holding, Petrovaradin

-6,58 -5,75 Promena

2.002 82 Cena

338.418 88.600 Promet

2,26

680

8.721.840

18,64

713

2.448.356

0,00

210

Be~ejska Pekara, Be~ej

0,00

250

110.250

Soja protein, Be~ej

0,22

452

102.948

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

IZ GRAD WA NO VOG KLI NI^ KOG CEN TRA VOJ VO DI NE NA JA VQE NA ZA SLE DE ]U GO DI NU

Be ton skoj kon struk ci ji od zvo ni lo?

Iz grad wa i re kon struk ci ja ~e ti ri kli ni~ ka cen tra u Sr bi ji na ja vqu je se ve} ne ko li ko go di na, ali ra do vi ni su po ~e li ni na jed noj od lo ka ci ja. Ovaj put ni je u pi ta wu no vac jer je Sr bi ja do bi la kre dit Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. Ka ko je ne dav no za na{ list iz ja vi la mi ni star ka zdra vqa dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, go di na ma ni je za vr {e na ni pro jekt na ak tiv nost, iako ima mo pro jekt nu je di ni cu. S ka drov skim pro me na ma za ko je se opre de li la, iz ra zi la je na du da }e pro jek ti bi ti usko ro zvr {e ni, ~i me }e se stvo ri ti uslo vi da se sle de }e go di ne po~ nu ra do vi. To ne }e mo }i da se de si isto vre me no u sva ~e ti ri kli ni~ ka cen tra, ali su Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne i Kli ni~ ki cen tar Ni{ u pla nu da kre nu pr vi. Jo{ pre tri de se tak go di na za po ~e to je po di za we no ve zgra de ta da {we Po kra jin ske bol ni ce, da na {weg Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. Po dig nu ta je be ton ska kon struk ci ja i tu se sta lo – ~e ka la su se ne ka bo qa vre me na. Pre ne ko li ko go di na ~i ni lo se da su ona ko na~ no do ~e ka na, u ne ko li ko na vra ta na ja vqi van je po ~e tak ra do va, ali se uvek ne {to is pre ~i lo.

– Jo{ pre tri go di ne pot pi sa li smo ma ster-plan za ure |e we pro sto ra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, a na kon to ga je pot pi san osnov ni plan za re kon struk ci ju B i C la me le, od no sno be ton ske kon struk ci je ko ja sto ji ve} tri de ce ni je – ka `e di rek tor Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. – Zdrav stve no-teh no lo {ki pro jek ti su pri ve de ni kra ju i mi smo u~e stvo va li u wi ho voj iz ra di sa stra nim i do ma }im pro jek tant skim bi o ri ma, ka ko je i na lo `i lo Mi ni star stvo zdra vqa, a {to je i uslov da se do bi je kre dit. U to ku je ten der za iz vo |a ~a ra do va, vo di ga Mi ni star stvo zdra vqa. Mi slim da }e pr vi ra do vi po ~e ti u pro le }e. Be ton ska kon struk ci ja je pri pre mqe na za ra do ve. U B i C la me la ma }e bi ti sme {te ne hi rur {ke gra ne, ne ke in ter ni sti~ ke, osnov na la bo ra to rij ska i ra di o lo {ka di jag no sti ka... No vi obje kat }e ho ri zon tal no bi ti po ve zan s Ur gent nim cen trom, ko ji je i pro jek to van ta ko da bu de sa mo po ~e tak ne ~e ga {to }e se na sta vi ti u vi du sta ci o nar nog de la Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. J. Bar bu zan

SBB: NE DO DE QU JE MO FRE KVEN CI JE

„Pink” ume sto cr nog ekra na Kom pa ni ja Srp ske ka blov ske mre è (SBB) sa op {ti la je da ni na ko ji na ~in ne mo è, ni ti è li da uti ~e na do de qi va we na ci o nal nih fre kven ci ja, ali da je od lu ~i la da ume sto cr nog ekra na, po pre stan ku emi to va wa TV „Ava la„, uvr sti u po nu du

„Pink 2„ kao naj sli~ ni ji pro gram. „Od TV ’Ava la’ smo do bi li do pis u ko jem nas oba ve {ta va ju o pre stan ku ra da. Re pu bli~ ka ra di o di fu zna agen ci ja (RRA) je TV ’Ava la’ od u ze la li cen cu za emi to va we„, pod se ti la je kom pa ni ja SBB. „Ne è le }i da ne sprem no do ~e ka mo po ja vu cr nog ekra na na me stu TV ’Ava la’, od lu ~i li smo da na tr ì {tu po tra ì mo sli ~an sa dr àj, a naj a trak tiv ni ju po nu du smo do bi li od ka na la ’Pink 2’, ko ji smo uvr sti li na to me sto.

SBB is ti ~e da je o~i gled no do {lo do za bu ne u jav no sti u ve zi s na ci o nal nom fre kven ci jom TV „Ava la”, i na po mi we da SBB ni na ko ji na ~in ne mo è, ni ti uti ~e na do de qi va we na ci o nal nih fre kven ci ja. Da li }e ne ko do bi ti no vu fre kven ci ju, i ko, o to me }e od lu ~i ti RRA, uka zu je ta kom pa ni ja u svom ju ~e ra {wem sa op {te wu. Isto v re m e n o, za p o s le n i u TV „Ava l a„ sa o p {ta va ju da im se, da ni ma po sle ga {e wa sig na la te te le vi zi je, ni ko ni je obra tio ni ti ob ja snio no vo na sta lu si tu a- ci ju, i ape lu ju na nad le `ne or ga ne da re a gu ju i raz ja sne sta tus rad ni ka. „Is cr pqe ni vi {e me se~ nim i{ ~e ki va wem raz re {e wa mo li mo da se ago ni ja {to pre okon ~a. Od mar ta, ka da smo do bi li deo no vem bar ske pla te za pret hod nu go di nu, ni smo ni {ta pri mi li„, pod se }a ju za po sle ni, i tra è od dr àv nih or ga na da im omo gu }e da se {to pre pri ja ve na Bi ro za za po {qa va we i spre ~e vla sni ke da odu go vla ~e s pro gla {e wem ste ~a ja.

Ban ka hu ma nog mle ka i u Voj vo di ni Pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva zdra vqa i uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju i In sti tu ta za neo na to lo gi ju u Be o gra du, „Ro sa” je u okvi ru svo je tra di ci o nal ne ak ci je ini ci ra la osni va we ban ke hu ma nog mle ka u No vom Sa du, na In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, i ti me oti {la ko rak da qe u po dr {ci pre vre me no ro |e nim ma li {a ni ma. U okvi ru kam pa we „Po dr `i mo raz voj ba na ka hu ma nog mle ka”, In sti tut u No vom Sa du bi }e opre mqen naj sa vre me nim me di cin skim apa ra ti ma da bi pre vre me no ro |e ne be be i one sa zdrav stve nim pro ble mi ma iz ovog re gi o -

na ima le {to ade kvat ni ju zdrav stve nu ne gu. – Iz u zet no nam je dra go {to je „Ro sa” pre po zna la zna ~aj osni va wa ba na ka mle ka {i rom Sr bi je, a za do voq stvo nam je {to }e se dru ga ban ka hu ma nog mle ka for mi ra ti upra vo na na {em in sti tu tu da bi {to vi {e pre vre me no ro |e nih be ba ima lo od go va ra ju }e uslo ve za raz voj u pr vim me se ci ma `i vo ta – ka `e di rek tor In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di nu Voj vo di ne Slo bo dan Gre bel din ger. – Naj mo der ni ja me di cin ska opre ma ko ja bu de na ba vqe na po boq {a }e rad na {e usta no ve, dok }e edu ka tiv ne ak tiv no sti po mo }i mno gim ma lim pa ci jen ti ma da se raz vi ja ju na pra vi na ~in. J. B.

dRU[TvO

dnevnik

DO SO CI JAL NOG PRA VA PRE KO BR DA PA PI RA

Od u sta ju zbog pro ce du re Iz me se ca u me sec sve je vi {e zah te va gra |a na Sr bi je za nov ~a na da va wa, a sa svim si gur no da bi ih bi lo i vi {e da ni je kom pli ko va ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re ko ja se mo ra pro }i da bi se sta lo na so ci jal ni {al ter dr à ve. Na i me, da bi se da nas ostva ri lo bi lo ko je so ci jal no pra vo, po treb no je pri ku pi ti br do pa pi ra, obi }i i po ne ko li ko dr àv nih in sti tu ci ja, svu da ~e ka ti u re do vi ma i na kra ju bi ti u ne iz ve sno sti da li }e po mo} za i sta i sti }i. Iako je de~ ji do da tak, ko ji da nas pri ma 404.427 de ce, oko 20 evra i svi ma je ja sno da se od we ga de te ne mo è na hra ni ti ni ne de qu da na, da bi ro di te qi ostva ri li pra vo na we ga, mo ra ju pri ku pi ti naj ma we 11 pa pi ra, a ako je re~ o sa mo hra nom ro di te qu, on da ~ak 16. Za ro di teq ski do da tak, a tre nut no ga pri ma oko 62.000 ko ri sni ka, po treb no je naj ma we de set do ku me na ta, a u slu ~a ju da ga tra ì otac – 15. Pri me ra ra di, da bi se do bio de~ ji do da tak, iz me |u osta log, tre ba pod ne ti iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za svu de cu u po ro di ci, uve re we o dr à vqan stvu Sr bi je, do ka ze o pre bi va li {tu, fo to ko pi ju ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce, do ka ze o po se do va wu od no sno ne po se do va wu ne po kret no sti, po tvr du o pri ho di ma, po tvr du o ka ta star skim pri ho di ma u pret hod noj go di ni, po tvr du o svoj stvu re dov nog u~e ni ka za de cu {kol skog uz ra sta... Zna ~i, da bi ro di te qi pri ku pi li svu neo p hod nu do ku men ta ci ju –

jer ako bi lo {ta ne do sta je do bi ja ju od bi je ni cu – tre ba da po se te naj ma we pet in sti tu ci ja, od op {ti ne i SUP-a, ma ti ~a ra, Ka ta -

ci jal nu po mo} ili su ne za po sle ni. U Na ci o nal noj ali jan si za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED) su iz ra ~u na li da ne po treb ne pro ce du re dr `a vu i na rod go di {we ko {ta ju 1,35 mi li jar du evra. U to ni su ubro ja li vre me iz gu bqe no ~e ka wem u re do vi ma. Po wi ho voj ra ~u ni ci, sa mo za ostva ri va we po ro diq ske na kna de po treb no je 86 do ku men ta, od ko jih je 80 ne po treb no. Na vo de i pri mer da, ako bi trud ni ca bi la pet me se ci na trud ni~ kom bo lo va wu, mo ra sva ki me sec da do ka zu je da je trud na no se }i iste do ku men te, {to bi zna ~i lo da joj je po treb no 43 pa pi ra. Gra |a ni go di {we sa mo na ime re pu bli~ ke ad mi ni -

De~ ji do da tak 2.964 di na ra De~ ji do da tak za pr vo, dru go, tre }e i ~e tvr to de te sa da iz no si 2.964 di na ra. Ro di teq ski do da tak za pr vo de te do de qu je se jed no krat no i iz no si 35.045 di na ra, za dru go de te po 5.710 di na ra u 24 ra te, za tre }e po 10.277 ta ko |e u 24 ra te, a za ~e tvr to po 13.703 u to ku dve go di ne. stra, Po re ske upra ve, pa do su da u ko jem sve do ku men te mo ra ju ove ri ti. Pri tom mo ra ju bi ti sprem ni i da pla te tak su, ko je su oslo bo |e ni sa mo oni ko ji pri ma ju so -

stra tiv ne tak se, ka da va de iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr `a vqan stvu i osta la do ku men ta, is ti ~u u NA LED-u, pla te 9,27 mi li jar di di na ra. Ka da bi

se ta do ku men ta raz me wi va la elek tron ski, u{te de lo bi se 4,61 mi li jar de di na ra. – Da bi ne ko do bio so ci jal nu po mo}, mo ra da pod ne se li~ ni zah tev i jo{ bar 14 do ku me na ta, me |u ko ji ma su fo to ko pi ja li~ ne kar te, iz vod iz ma ti~ ne kwi ge, pra vo sna `na sud ska od lu ka o iz dr à va wu od srod ni ka, uve re we o imo vin skom sta wu, po ro di ci, ku} noj za jed ni ci i dru go – na vo di pred sed ni ca NGO “Ama ti” ko ja se ba vi bri gom o sta ri ma i si ro ma {ni ma u Sr bi ji Na de `da Sa ta ri}. Ona tvr di da so ci jal na po mo} upra vo zbog ni za pa ra dok sal nih uslo va i go le me bi ro kra ti je i ne sti è oni ma ko ji ma je za i sta po treb na i ko ji ne ma ju od ~e ga da ì ve. Is ti ~e da mno gi sta ri, po go to vo u se li ma, od u sta ju u star tu od zah te va za so ci jal nom po mo }i jer su sve sni to ga da ne mo gu pri ku pi ti sve pa pi re ko je dr à va od wih tra ì. U Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke su sve sni kom pli ko va ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du ru za ostva ri va we ne kog od so ci jal nih pra va i na ja vqu ju iz ra du je din stve nog in for ma ci o nog pro gra ma ko ji }e olak {a ti pro ce du ru i ko ji bi tre ba lo da se za vr {i do po lo vi ne na red ne go di ne. Oni tvr de da }e taj no vi pro gram po ve za ti raz li ~i te re so re ko ji ima ju po dat ke o naj u gro è ni ji ma pa }e bi ti po treb no ma we pa pi ro lo gi je u ostva ri va wu pra va na so ci jal nu po mo}. Q. Ma le {e vi}

OSIM STRU KE, PO SLO DAV CI OD MLA DIH IN @E WE RA TRA @E RAZNA ZNA WA I VE [TI NE

Do bar staj ling i – ne moj ka sni ti Sa jam po slo va za stu den te i di plom ce teh ni~ ko-teh no lo {kih na u ka „Job Fa i re 12 – Kre i raj svo ju bu du} nost”, odr àn, 5. i 6. no vem bra u Be o gra du, u or ga ni za ci ji Evrop skog udru è wa stu de na ta teh ni ke – BEST Be o grad, bio je po seb na pri li ka da se bu du }i in è we ri sret nu s po ten ci jal nim po slo dav ci ma, od no sno pred stav ni ci ma vi {e po zna tih i ugled nih kom pa ni ja. Uz zlat nog po kro vi te qa Saj ma, NIS-a, bi li su tu i stru~ wa ci iz „Mic ro sof ta„, „Ball Pac ki gin ga„, TI TAN-a i „PSTec ha„, a po red za ni mqi vih i edu ka tiv nih pre da va wa stu den ti ma (po seb no je pri vla~ no bi lo ono o to me „Ka ko za ra di ti 2.000 evra me se~ no od mah na kon za vr {et ka stu di ja„), bu du }i in è we ri mo gli su i da „tre ni ra ju” ka ko da na stu pe pred pu bli kom, pri pre me se za po sao... Te ma ovo go di {weg sa jam skog okru glog sto la bi la je po sve }e na pi ta wu ko ja se

zna wa i ve {ti ne, osim stru ke, tra è od mla dih in è we ra. Uz 25 pred stav ni ka kom pa ni ja, pri su stvo va li su mu i pred stav ni ci Mi ni star stva omla di ne i spor ta, Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we... Mo gle su se ~u ti dra go ce ne po u ke i za ni mqi ve kon sta ta ci je. Ta ko je me na xer ka za qud ske re sur se (HR) „Te le no ra„ Je le na Mi li vo je vi} na gla si la da stu den ti na fa kul te ti ma sti ~u te o rij sko zna we, u ~e mu pred wa ~e dr àv ni fa kul te ti, a da se u prak ti~ nim zna wi ma i, re ci mo, in ci ja ti vi za raz vo je i usa vr {a va we is ti ~u oni s pri vat nih. S dru ge stra ne, HR di rek tor NIS-a Bi qa na Du ko vi} u svo joj prak si pri me }u je vid nu raz li ku iz me |u dr àv nih i pri vat nih fa kul te ta, u ko rist dr àv nih. Ta ko |e je uka za la na to da je dra go ce no is ku stvo stu de na ta ko ji su ra di li u stu dent skim or ga ni za ci ja ma. U toj kom pa ni -

ji, re ci mo, osim en gle skog je zi ka, za po sle ni sti ~u kom pa ra tiv nu pred nost u~e wem ru skog. U „Mic ro sof tu„ kan di da te za po sao in ter vju i {u sa mi in è we ri, {to se po ka za lo kao do bar si stem, a Dra èn [u mi} iz te kom pa ni je is ti ~e va `nost prak se to kom stu di ra wa, ko ju ta fir ma or ga ni zu je to kom ce le go di ne. Go vo re }i o te sto vi ma na in ter vju i ma za po sao, Iva na Dam wa no vi} iz Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we is ta kla je da se ~e sto de {a va da ni su od go va ra ju }i pa su iz NSZ-a pro na la zi li slu ~a je ve ko ri {}e wa kli ni~ kih te sto va za di jag no sti ku li~ no sti. [e fi ca slu `be za re gru to va we kom pa ni je Te le kom „Sr bi ja„ Sve tla na Ra do vi} is ta kla je da su naj ~e {}e gre {ke kan di da ta za po sao ka {we we, ne pri klad no obla ~e we, pre te ra na ne for mal nost u ko mu ni ka ci ji itd. V. ê ki}

U PE TRO VA RA DI NU ODR @A NA BI SKUP SKA KON FE REN CI JA SV. ]I RI LA I ME TO DI JA

Re sti tu ci ja pro ble ma ti~ na i spo ra – Ka to li~ ka cr kva u Sr bi ji ni je za do voq na br zi nom re sti tu ci je ko ju spro vo di dr à va – iz ja vio je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re zre wa nin ski bi skup La di slav Ne met na kon 28. van red ne bi skup ske kon fe ren ci je sv. ]i ri la i Me to di ja, odr à ne u Pe tro va ra di nu. Po we go vim re ~i ma, Za kon o re sti tu ci ji se pri me wu je ve o ma spo ro, a ~i ni se da se tra è po seb ni raz lo zi za od la ga we od lu ka o vra }a wu imo vi ne Ka to li~ koj cr kvi. – Za kon je na sna zi ve} {est go di na, a vr lo ma lo to ga smo do bi li na zad, pod naj ra zli ~i ti jim iz go vo ri ma. Pro blem se pra vi ~ak i kod ne kih stva ri kod ko jih ne ma ni ka kvih pre pre ka za vra }a we – re kao je Ne met. Po we go vim re ~i ma, bi sku pi s te ri to ri je Sr bi je na da ju se da }e no va Vla da ubr za ti taj pro ces. Go vo re }i o osi gu ra wu sve {te ni ka i re dov ni ka, Ne met je re kao da se taj pro blem vu ~e ve} ne ko li ko go di na. – @e li mo to da re {i mo na te me qu ne kog ugo vo ra s dr à vom. Sve {te ni ci su deo ovog dru {tva, a ne -

ma ih vi {e od 250, te mi slim da bi to tre ba lo re {i ti mno go br è – is ta kao je Ne met. Na pi ta we da li je za ì ve la sa rad wa s no vo for mi ra nom Vla di nom Kan ce la ri jom za od no se s ver skim za jed ni ca ma, Ne met je ka zao da je kon takt ostva rio nad bi skup be o grad ski Sta ni slav Ho ~e var, ali da }e za tra ì ti zva ni ~an sa sta nak {e fa Kan ce la ri je s pet bi sku pa s te ri to ri je Sr bi je. – Usled uki da wa Mi ni star stva ve ra, ne ke nad le `no sti su pre {le u dru ga mi ni star stva. Tre nut no ne ma mo uvid u to ko ja pra va u ko jem mi ni star stvu mo è mo ostva ri ti. Kan ce la ri ja ne ma ni svoj sajt gde bi smo se mo gli in for mi sa ti o kon tak ti ma – re kao je Ne met. Bi sku pi su raz ma tra li i na stup na pro sla vi 1700 go di na od Mi lan skog edik ta, pla ni ra noj sle de }e go di ne u Ni {u, a zre wa nin ski bi skup Ne met ka è da su se na da li te {woj sa rad wi sa SPC. – Pre tri go di ne, ka da je kre nu lo pla ni ra we pro sla ve, ta da {wi epi skop ni {ki Iri nej, sa da pa -

tri jarh SPC, iz ra zio je otvo re nost za sa rad wu. U me |u vre me nu, zbog do ga |a ja o ko ji ma ~e sto ne zna mo do voq no, ta sa rad wa sa da ni je ba{ naj bo qa. Za to smo od lu ~i li da da mo svoj do pri nos pro sla vi, ne is kqu ~u ju }i sa rad wu sa

ti ci kar di na la Ze no na Gro ho lev skog, va ti kan skog mi ni stra obra zo va wa, da bi s Re pu bli kom Sr bi jom pot pi sao ugo vor o me |u sob nom pri zna va wu aka dem skih ti tu la i vi so ko {kol skih di plo ma.

Pa pa ne do la zi Bi skup zre wa nin ski La di slav Ne met iz ja vio je da ne ma iz gle da da pa pa sle de }e go di ne po se ti Sr bi ju. – Ka to li~ ki po gla var do bio je po ziv od ne ka da {weg pred sed ni ka SRJ Sve to za ra Ma ro vi }a, a ka sni je i od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. U oba slu ~a ja SPC je to blo ki ra la. Zna mo da po sto je stra ho vi od do la ska pa pe. On je spre man na do la zak jer ide gde god ga po zo vu. Po zi va za Ni{ sle de }e go di ne jo{ ne ma, a tre ba zna ti da se po se te ka to li~ kog po gla va ra pla ni ra ju tri-~e ti ri go di ne una pred. SPC i dru gim cr kva ma. Srp ska pra vo slav na cr kva }e ima ti niz pro gra ma u Ni {u i sa svim je iz ve sno da }e po zva ti pred stav ni ke Va ti ka na. U tom smi slu sa rad we }e bi ti, ali ne u obi mu u ko jem smo `e le li – re kao je Ne met. On je za po ~e tak de cem bra na ja vio i po se tu Be o gra du i Su bo -

Bi sku pi su ju ~e raz ma tra li i smer ni ce Si no da bi sku pa u Ri mu o to me ka ko spro vo di ti je van |e qe u sa vre me nim okol no sti ma, te o pro sla vi „Go di ne ve re”, ko ju je pro {log me se ca pro gla sio ri mo ka to li~ ki po gla var pa pa Be ne dikt XVI. P. Kla i}

Po mo} na rod nim ku hi wama Ko lo srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke pri ku pqa }e do 20. no vem bra po mo} za na rod ne ku hi we na Ko so vu i Me to hi ji. Po mo} u ro bi i nov cu se mo `e do ne ti od po ne deq ka do pet ka, od 10 do 13 ~a so va, a u to vre me se mo gu do bi ti i in for ma ci je na broj te le fo na 452 229. Se di {te Ko la srp skih se ta ra je u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a 8. Z. D.

Bes plat na {ko la za trud ni ce U [ko li za trud ni ce Do ma zdra vqa u to ku je upis trud ni ca ko je tre ba da se po ro de u ja nu a ru 2013. go di ne. [ko li ca po ~i we u 28. ne de qi trud no }e, a obu ka tra je sve do po ro |a ja. No vo sa |an ke ko je }e se po ro di ti u fe bru a ru mo gu da do |u da se in for mi {u o upi su. Bu du }e maj ke }e, po ha |a wem ove bes plat ne [ko le za trud ni ce, na u ~i ti ka ko da se naj bo qe pri pre me za po ro |aj i ka ko da bez stra ha i pa ni ke kre nu da ro de svoj de te. Trud ni ce }e u [ko li bi ti pri pre mqe ne i za pr ve ko ra ke ma te rin stva, za pe riod ko ji ih ~e ka po sle po ro |a ja, u~i }e ka ko da do je,

Novosadska ~etvrtak8.novembar2012.

V remeploV

kao i {ta da ra de kad se po ja ve pro ble mi zbog do je wa. Pred vi |e na je i obu ka za bu du }e ta te ko je }e na u ~i ti ka ko da po mog nu svo jim su pru ga ma i ka ko da ne gu ju no vog ~la na po ro di ce. Trud ni ce mo gu da se upi {u u [ko lu ko ja se na la zi u uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19 i u Ru me na~ koj 102. Pri ja vqi va we za po ha |a we kur sa je te le fo nom (Zmaj Og we na Vu ka 19, 021/4879-580 i 4879-574, sva kog da na u 12 i od 18 ~a so va, Ru me na~ ka 102, 021/4879-309 rad nim da ni ma od 9 ~a so va) ili li~ nim do la skom. I. D.

Udru ì li se pri me we ni umet ni ci Me |u pr vim ~la no vi ma Udru è wa pri me we nih umet ni ka Sr bi je, osno va nog u pro le }e 1953. bi lo je i pe to ro wih iz Voj vo di ne, me |u ko ji ma je naj po zna ti ja bi la Zla ta Mar kov Ba ra wi. To kom na red nih go di na u ovom Udru è wu je bi lo sve vi {e ~la no va iz Voj vo di ne, npr. ko sti mo graf Sta ni sla va Ce raj Ja ti}, sli kar Mi o drag Ne deq ko vi}, umet ni ca ta pi se ri je Etel ka To bol ka, ar hi tek ta \or |e Ta ba ko vi}, Du {an No nin i dru gi...Ko na~ no, 8. no vem bra 1964. osno va no je sa mo stal no Udru è we pri me we nih umet ni ka Voj vo di ne. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ar ~e se kun de ko je `i vot zna ~e prvih deset meseci ove U godine skoro deset hiqada po zi va Hit noj po mo }i

u~iweno je iz ~iste dosade, ili zlobe. Kada se tome doda i preko 41 hiqada nenamernih uzmemiravawa ove slu`be, ili okretawa pogre{nog broja jasno je da ovi la`ni pozivi oduzimaju drago ce no vre me ko je ne kom zna~i ìvot. Ono {to nije jasno je da, ako ve} neko mora da istresa svoje kra}e ili duè frustracije i to ne èli da plati, za{to od cele gomile besplatnih brojeva zove ba{ Hitnu pomo}? Prevelik je ulog da bi strukture koje odlu~uju ov-

de ostale neme. Napla}ivawe neopravdanog izlaska na teren hitnih slu`bi u mnogim zemqama je odavno uvedeno i sigurno bi za po~etak da lo ne ke re zul ta te. Ono drugo, teè za sprovo|e we, ali efi ka sni je, je edu ka ci ja sta nov ni {tva u kojim slu~ajevima okretati broj 94. No, mo `da bi po mo glo i uvo |e we bes plat nog bro ja na ko jem bi gra |a ni mo gli da is ka ù svo ju gor ~i nu i bes (psov ke do zvo qe ne) ili jed no stav no da se za ba ve, ali ne pre ko ì vo ta dru gih. A. Latas

Bez gre ja wa u Do `a \er |a Rad ni ci To pla ne }e da nas u 9 ~a so va po ~e ti sa ra do vi ma na ot kla wa wu ha va ri je u Uli ci Do `a \er |a 30. Zbog to ga gre ja wa ne }e bi ti u objek ti ma 2, 4, 6, 8, 20, 21, 22, 23, 25, 27, 34, 43 i 45 u ovoj uli ci. Za vr {e tak ra do va o~e ku je se u po po dnev nim ~a so vi ma. A. Va.

Fo to: R. Ha yi}

De~ je ru ke cr ta le mir Tak mi ~e we po vo dom Me |u na rod nog kon kur sa „Pla kat mi ra”, u ko jem u~e stvu ju no vo sad ski osnov ci, odr `a no je ju ~e, i ovom pri li kom vi {e sto ti na u~e ni ka se nad me ta lo za na gra du u auli ma ster cen tra No vo sad skog saj ma. Or ga ni za to ri su klu bo vi me |u na rod ne hu ma ni tar ne or ga ni za ci je „La jons” „Neo plan ta” i „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn” a ciq me |u na rod nog li kov nog kon kur sa „Pla -

kat mi ra“ je da ohra bri mla de da iz ra ze svo je vi zi je mi ra. To kom 25 go di na u tak mi ~e wu je u~e stvo va lo vi {e od ~e ti ri mi li o na de ce {i rom sve ta. Nad me ta we je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ra do mir Da be ti} a or ga ni za ci ju je po dr `a la Grad ska upra va za obra zo va we obez be div {i {kol ski pri bor i klu pe na ko ji ma se cr ta ta lo, kao i Tu ri sti~ ka or -

ga ni za ci ja No vog Sa da i, na rav no, No vo sad ski sa jam ko ji je ustu pio pro stor. Po ziv za u~e {}e na kon kur su do bi lo je vi {e od 30 osnov nih {ko la, a iz sva ke se nad me ta lo po de se to ro u~e ni ka. Naj bo qi rad bi }e po slat na fi nal no tak mi ~e we u SAD, a Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja }e na pra vi ti iz lo `bu svo jim pro sto ri ja ma u cen tru. A. Va.

Tri bi na o an ti fa {i zmu

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Tri bi na “Pred vra ti ma an ti fa {i sti~ ke Evro pe” i “Ho lo ka ust i zna ~aj u~e wa o ho lo ka u stu” odr à }e se su tra u 11 sa ti u sa li 1 Skup {ti ne AP Voj vo di ne i ti me obe le ì ti Me |u na rod ni dan bor be pro tiv fa {i zma i an ti se mi ti zma. O ho lo ka u- stu i zna ~a ju u~e wa o we mu go vo ri }e pu bli ci sta Pa vle Ra di}, kwi èv ni ca Qi qa na Jo ki} Ka spar i pro fe sor Gor da na To do ri}. K. \

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Su tra Dan ja pan ske ku l ture Fo to: S. [u {we vi}

USKORO U ULICI DIMITRIJA AVRAMOVI]A

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Bes plat nih 60 par king me sta

Sre |u je se pri vre me no par ki ra li {te u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a, iza pi ce ri je „]ao” a pred vi |e no je da na ovoj lo ka ci ji bu de 60 par king me sta

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ko ja ne }e bi ti pod na pla tom. U „Par king ser vi su” su ape lo va li na str pqe we i raz u me va we gra |a na dok se par ki ra li {te ne za vr {i. B. M.

Is kqu ~e wa stru je

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va ko wi~ ki klub “Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce na auto pu tu; od 9 do 12 ~a so va De~ ja bol ni ca; od 8 do 11 ~a so va Av gu sta Ce sar ca 1-15, 15a, Bu le var oslo bo |e wa 91, La ze Ko sti }a 7-15, 8-18, Pe tra Drap {i na 4856, 45-53, 57 i 59. Svi lo{: od 9 do 15 ce lo na se qe. Lug: od 9 do 15 ce lo na se qe. Gra bo vo: od 9 do 15 ce lo na se qe. Ba no {tor: od 9 do 15 vi kend

na se qa Kru {e vqe, Pr qu {a i Du ga me |a. Fu tog: od 8.30 do 12 ~a so va Du nav ska 2-38, 1-31, Pa non ska 1-11, 2-12. Ka}: od 11.30 do 13.30 Bran ka Ko za re va; od 9 do 11 Do bro vo qa~ ka 31-53, 36-50b; od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa od se ma fo ra pre ma Bu di sa vi. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 ~a so va deo na se qa Srem ski Kar lov ci od Lo va~ kog do ma pre ma Stra `i lo vu.

Ma ni fe sta ci ja „Dan ja pan ske kul tu re u No vom Sa du” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca Rad ni~ ka 20. Po se ti o ci }e, iz me |u osta log, mo }i da vi de pro mo ci ju kwi ge ha i ku po e zi je, kao i iz lo `bu ori ga mi ja i ike ba ne, a ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti za me nik {e fa mi si ja am ba sa de Ja pa na u Sr bi ji Ka zu a ki Ka me da. G. ^.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak8.novembar2012.

„RA DO SNO DE TIW STVO” MO RA DA PO [TU JE PRO PI SE

„NO VO SAD SKO PO ZO RI [TE” I „DNEV NIK” PO KLA WA JU

Ni peticija ne pomera satnicu {kolice

Karte za predstavu „Fani i Aleksandar” „Novosadsko pozori{te” u saradwi sa „Dnevnikom” poklawa danas dva puta po dve karte za predstavu „Fani i Aleksandar” koja se odràva sutra u 19 sati u ovom pozori{tu u Ulici Jovana Suboti}a 3-5. Dvoje najbrìh ~italaca koji se jave na broj 528-765 od 12 do 12.05 sati uìva}e u ovoj predstavi po tekstu Ingmara Bergmana u reìji gosta iz Ma|arske \er |a Vi dov skog. Cena karte za predstavu iznosi 400 dinara, za |ake, penzionere i studente 300, a grupne posete se napla}uju 200 dinara. Karte se mogu rezervisati na broj telefona 525-552. A. L.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Carstvo, to si ti” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ nom pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e utor kom, sre dom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwige „Carstvo, to si ti“ Ha vi je ra Mo roa u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Pedro Prvi postao je vladar Brazila kada je imao samo dvadeset i tri godine. Wegova sudbina ostavila je neizbrisiv trag u istoriji dva kontinenta.

Vo |en neo b u zda nom stra {}u, Pedro je stavio svoj ìvot u ruke dveju èna – one su bile wegov spas i wegova propast: dok ga je supruga, vrla austrijska princeza Leopoldina, vodila ka vrhu, vatrena qubavnica Domitila de Kastro okovala ga je poùdom koja ga je vukla ka samom dnu dekadencije. Ka da mu je ogrom no pro stran stvo Bra zi la po sta lo premalo, a mo} prestala da ga zanima, odlu~io je da stavi na kocku sve – pa i svoj ìvot – kako bi se izborio za ono u {ta je verovao. I stekao je slavu kakvom bivaju nagra|eni samo najhrabriji. A. Va.

Slike Radmile Ivo{-Beujukian Izlo`ba slika Radmile Ivo{-Beujukian bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u prostorijama Galerije ogranka SANU u Novom Sadu - Platoneum (Pa{i}eva 6). Slikarka prvi put izla`e u Novom Sadu, a poreklom je iz na{eg grada. Obrazovala se u @enevi i Parizu, samostalno je izlagala u Bejrutu i Dubaiju, a posle novosadske postavke Radmila Ivo{ Beujukian dogodine }e izlagati u Los An|elesu. Organizatori izlo`be su, uz Galeriju SANU, Galerija „Most” i Zavod za kulturu Vojvodine. Novosa|ani }e slike mo}i da pogledaju u narednih 15 dana. Z. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „razbija~ ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`” (19.30), Kamerna scena „Proba za operu” (21) Pozori{te mladih: velika sala „Bela bajka” (18) novosadsko pozori{te: „Fani i Aleksander” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Lej la Be rak, Al ma Bra kus, Ve sna \i no vi}, Ta ma ra Ra {i}, Sa wa Te {i}, Mi li ca Vu ji ~i} i Je le na Gr bi} iz Novog Sada, Ma ri ja Ne di ni} iz \ur|eva, Mi le na \o ga to vi} i Ra da Ka u- rin iz Ka}a, Ta wa Sol do iz Vrbasa, Da ri na Pot fa i o va iz Gloàna, DEÂKE: Gor da na Sto ja no vi}, Te o do ra Mil kov-Ma ni}, Mir ja na Ra duj kov, Bi qa na Sa ri}, Iva na Do bra ni}, Zo ra na Mar kov i Mi le na Vu ki }e vi} iz Novog Sada, Dra ga na Bil var ski iz Bano{tora, Sne à na Vu ja kli ja iz Novog Slankamena, Na ta {a Dra go qe vi} iz Veternika i Ma ri ja Hra mov iz Sombora.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ester Andra{a Erde{ (1942) u 11.45, Ivan Radoslava Ivkov (1961) u 12 ~asova, Jovan Vi}entija Popovi} (1931) u 12.45, Spasenije Gavra Cvjeti}anin (1936) u 13.30 i Marko Petra Hajder (1946) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Dragiwa Veselinke Sentivanac (1933) u 13 ~asova, a na Dowem novom u Futogu An|a Joze Julari} (1935) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Roditeqi ~ija deca idu u „Radosno detiwstvo„, a pri tom im mali{ani poha|aju i neke alternativne programe koji se pla}aju, i daqe se bune protiv odluke donete pro{le godine, da se ovi programi mogu realizovati samo od 17 ~asova. Iako su roditeqi svesni da se zbog zakonskih normi ovaj program ne mo`e odr`avati ranije, oni i daqe apeluju na nadle`ne da to omogu}e. Wihov ciq je da im deca poha|aju {to vi{e alternativnih programa dok su oni na poslu. Roditeqi, wih 21, ~ija deca idu u “Radosno detiqstvo” pot-

pisali su peticiju, koju su poslali Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe APV, gradona~elniku Mi lo {u Vu ~e vi }u i ~lanu Gradskog ve}a zadu`enom za obrazovawe Ra do mi ru Da be ti }u.

nila ove programe za vreme rada vrti}a, osim engleskog jezika koji deca mogu da poha|aju od 15 ~asova. Po zakonu ovi programi mogu da se odr`avaju iskqu~ivo posle 17 ~asova, i ma

portparolka PU “Radosno detiwstvo” Ru à Pa jan ti}. Da podsetimo, uprava „Radosnog detiwstva„ donela je odluku o odràvawu alternativnih programa posle 17 ~asova kako zbog Zakona o pred{kolskom obrazovawu, tako i zbog pritu`bi roditeqa ~ija deca ne poha|aju ove van{kolske aktivnosti. Roditeqi su se àlili {to se ove radionice odràvaju od 14 do 15 ~asova, pa vaspita~i uzimaju decu koja pla}aju, a ostalu {aqu u druge grupe, ili ih drè u istoj u~ionici ali moraju da }ute dok se igraju. A. Var ga

Ro di te qi ma li {a na ko ji po ha |a ju al ter na tiv ne pro gra me i da qe se bu ne pro tiv od lu ke da se ovi pro gra mi mo gu re a li zo va ti sa mo od 17 ~a so va - Nijedna peticija ne mo`e da promeni ovu odluku. Re~ je o republi~kom zakonu i nama je bila inspektorka koja je zabra-

koliko `eleli da iza|emo roditeqima u susret; mi zakon moramo po{tovati, tako da se raspored ne}e mewati - ka`e

DVE GO DI NE RA DA KO MU NAL NE PO LI CI JE

Puno posla za patrole u zelenom Od kada se na gradskim ulicama pojavila komunalna policija, gra|anima se rodila nada da }e se stvari u oblasti op{te komunalne kulture popraviti. I dok su se jedni obradovali wihovom formirawu, drugi ne mogu da ih vide o~ima. Ova slu`ba je po~ela sa radom pre dve godine, odnosno 8. novembra 2010. godine. Prvobitni sastav su ~inili na~elnik komunalne policije, {ef odseka i 39 komunalnih policajaca, a trenutni ~ine na~elnik i 59 komunalnih policajaca (ukqu~uju}i i dva {efa odseka) organizovanih u dva odseka. U komunalnoj policiji je lane zaprimqeno i obra|eno 9. 366 telefonskih prijava gra|ana i 743, koliko je stiglo elektronskom po{tom, a izre~eno je 3.076 mandatnih kazni. Ova slu`ba je 343 puta asistirala inspekcijama. Tako|e, podneli su 1.493 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, a doneto je 119 odluka Prekr{ajnog suda, po zahtevu komunalne policije. Komunalni policajci nastavili su i ove godine s kontrolama, a to po-

O onlajn festivalu

Tribina o antifa{izmu

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

kazuje i ~iwenica da je u gradu mawe divqih deponija, vlasnici pasa se mahom pridr`avaju odluka o izvo|ewu ku}nih qubimaca. Sproveden je veliki broj akcija suzijawa uli~nih prodavaca na najfrenkventnijim mestima, a ~esto su se tokom ove dve godine de-

{avali i incidenti izme|u patrole u zelenom i uli~nih prodavaca. Naravno, ako je suditi po prijavama upu}enim pripadnicima komunalne policije, Novosa|anima najvi{e smeta buka koja dopire iz kom{ijskih stanova, pa ~ak i cvrkut papagaja iz susedne zgrade. Za prethodnih godinu dana, od kako je na snagu stupila Skup{tinska odluka o ku}nom redu u stambenim zgradama, komunalni policajci imali su pune ruke posla, a najkriti~niji dani su petak i subota. Vikendom imaju i pregr{t prijava zbog preglasne muzike iz kafi}a i nepo{tovawa gradske odluke radnog vremena ugostiteqskih objekata. Nekoliko puta se desilo da napadaju patrolu komunalne policije, a jedan takav slu~aj dogodio se letos na [trandu kada su pijani gosti nasrnuli na komunalnu policiju. Osim toga, komunalni policajci krenuli su i u akciju suzbijawa prosja~ewa po novosadskim ulicama, a zapo~eta je i akcija hvatawa lopova slivnika. Q. Na to {e vi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Tribina “Pred vratima antifa{isti~ke Evrope” i “Holokaust i zna~aj u~ewa o holokaustu” odrà}e se sutra u 11 sati u sali 1 Skup{tine AP Vojvodine i time obeleìti Me|unarodni dan borbe protiv fa{izma i antisemitizma. O holokaustu i zna~aju u~ewa o wemu govori}e publicista Pa vle Ra di}, kwièvnica Qi qa na Jo ki} Ka spar i profesor Gor da na Todo ri}. K. \

Promocija ~asopisa „Scena” Promocija ~asopisa “Scena” od`a}e se sutra u 12 sati u prostorijama Sterijinog pozorja, ulica Zmaj Jovina 22. O novom broju govori glavna urednica Da rin ka Ni ko li}, a pridru`i}e joj se i ~lanovi redakcije. K. \.

^ITAOCI PI[U SMS

Video radovi sa ovogodi{weg me|unarodnog onlajn festivala “Kologne OFF”, koji je odr`an u Kelnu u Nema~oj, bi}e prikazani ve~eras u 20 sati u Klubu “Tribina mladih“ u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Manifestacija je nosila naziv “Pomerawe kontinenata-qudska prava, se}awa, identitet”, a u~estvovalo je oko 100 umetnika iz ~itavog sveta. O festivalu i predstavqenim radovima govori}e An drej Ti {ma. N. R.

065/47-66-452

Kad je zeleno sla|e od zrelog Na Futo{koj pijaci prodavci ne daju da mu{terija za svoje pare bira vo}e i povr}e koje }e kupiti. Ka`u, mora po redu. Pitam za{to, ne dobih odgovor, tek: Nemoj da se mr{ti{, ne stoji ti lepo. Zamolim da mi odaberu zrele mandarine, ube|uju me kako su zelene sla|e. E ne}e mi biti `ao ako narod tamo prestane da kupuje! 064/2419... * * * Parking na Najlonu napla}uju 80 dinara, a parking 90 odsto kaquga! Sramno za „Parking servis“ i za Novi Sad! 064/4368... * * * Kontrolor GSP nije me pustio da se sa wim vozim dve stanice i kupim pokaznu, a uvek je kupujem. Pona{aju se kao da im je tata kupio firmu. 0 62/2630... * * * Uvek se pitamo zbog ~ega u rubrici „va`niji brojevi“ nema telefona „prijava kvara” tj. 977? Gra|anima to ~esto treba! 064/5838... * * * Izgleda da smo stvarno postali vandalska nacija. Pro{le nedeqe pro|oh pored Spensa i vi-

deh o~ajno stawe puwa~a na solarni pogon! Ko je za to kriv? Na{a dokona omladina? Gospodo komunalci, {etate li vi i ovim delom grada? 064/3078... * * * Ulica Du{ana Vasiqeva u pogledu higijene nikada nije

bila u lo{ijem stawu. U toj ulici se nalaze tri {kolske institucije, to je i ulica koja vodi ka Kvanta{u... Za~u|uje potpuna pasivnost i nadle`nih i gra|ana {to se mire sa takvim stawem?! 064/3978...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

ZAPOSLENI U „DUNAV GRUPI AGREGATI” ZAKQU^ALI SE U ZGRADI, NE DAJU MENAYMENTU UNUTRA

Radni~ke plate opet seku Dunav?

Za po sle ni u „Du nav gru pa agre ga ti„ tra `e da im se od jed nom is pla te sva za o sta la du go va wa, a to su pla te i ukr ca va wa - na kna da za bo ra vak na bro do vi ma iz de cem bra 2011. go di ne i od av gu sta 2012. go di ne do sa da, ka zao je ju ~e pred stav nik rad ni ka Qu bo ^o ko ri lo. On je uz osta le rad ni ke ju ~e bio za kqu ~an u pred u ze }u a me nax men tu „Du nav gru pa agre ga ti„ na taj na ~in ni je do zvo qe no da u|e u pred u ze }e. Po vod za po nov ni pro test je ne po {to va we spo ra zu ma iz ok to bra po ko me su za po sle ni u po ne de qak 5. no vem bra tre ba li da do bi ju dve pla te i dva ukr ca va wa, za de cem bar 2011. i av gust ove go di ne. - Sa da je si tu a c i j a mno g o ozbiq ni ja ne go pro te kla dva pu ta ka da smo blo ka ri li ulaz pred u ze }a i Du nav. Osim di na mi ke is pla te za o sta lih pri ma wa u spo ra zu mu smo na ve li i da

tre ba da ot po~ ne so ci jal ni di ja log ra di kon so li da ci je pred u ze }a. Do sa da ni smo o to me raz -

Blo ka da fir me je tek po ~e tak, ve ro vat no }e mo opet, po tre }i put bi ti pri mo ra ni da blo ki ra mo Du nav - ka zao je ô ko ri lo. Na ve do je da je ne shva tqi vo da po slo vod stva ne po {tu j e spo r a z um. Di rek tor pred u ze }a Ma {an Er ce go vi} iz ja vio je ju ~e da bi do pet ka tre ba l o da stig n e sa g la snost od Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj da se pro da brod, ka ko bi se iz mi ri le oba ve ze pre ma rad n i c i ma. Evrop s ka ban k a, ka ` e di r ek tor, su vla snik je „Du nav gru pe agre ga ti” i bez ban kar s ke sa g la s no s ti ne mo è se ura di ti ni kon Fo to: N. Sto ja no vi} so l i da c i j a pred u z e } a. go va r a l i, a ne ma mo ove r e n e Vla snik “Du nav gru pe agre ga zdrav stve ne kwi ì ce od 24. ju ti” Du {an Bo ro vi ca tre nut no la ove go di ne. je u pri tvo ru. Z. Deli}

TRODNEVNA SVE^ANOST POVODOM 9. NOVEMBRA, DANA OSLOBO\EWA GRADA 1918.

Sutra Garda Vojske Srbije na Trgu slobode Cen tral na ma ni fe sta ci ja po vo dom 9. no vem bra, Da na oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu, odr `a }e se su tra u 14 sa ti, ka da }e gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i pot pred sed nik Vla de i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} sve ~a no do ~e ka ti Po ~a snu ~e tu Gar de na Tr gu slo bo de. Na kon to ga u iz vo |e wu an sa bla „Vi la” bi }e or ga ni zo va no ve li ko ko lo na cen tral nom grad kom tr gu. Pro sla va oslo bo |e wa tra ja -

}e tri da na, a po ~i we da nas u Sa bor noj cr kvi u 9 ~a so va li tur gi jom po vo dom Mi trov da na po sle ~e ga }e bi ti odr àn po men srp skim i sa ve zni~ kim voj ni ci ma ko ji su na stra da li to kom ovog ra ta. Istog da na u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u 21 ~as bi }e odr àn na u~ ni skup „No vem bar ski da ni u No vom Sa du 1918. go di ne”. Pred stav ni ci gra da su tra }e po se ti ti Spo men so bu Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske

u Ko man di gar ni zo na u 8 sa ti, dok }e sat ka sni je po lo `i ti ven ce na Spo men krst pa lim bor ci ma 1912-1918 u Por ti Us pen ske cr kve. Sve ~a na ak de mi ja bi }e odr `a na u 19 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa. Za vr {ni ca pro sla ve pred vi |e na je u su bo tu kon cer tom zlat nih an sam ba la u 19 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa, a gra |a ni bes plat ne kar te mo gu pre u ze ti istog da na na bla gaj na ma cen tra. A. L.

Fo to: N. Sto ja no vi}

RADNI^KA ULICA BI]E IPAK PROHODNA OVE GODINE

Sti`e bitumen, kaldrma dogodine Rad ni~ ka uli ca ne }e bi ti za vr {e na ove go di ne, ali }e ma kar bi ti otvo re na za vo zi la, re zul tat je do go vo ra Za vo da za iz grad wu gra da, kao nad zor nog te la, i in ve sti to ra ko ji ra de tre nut no u ovoj uli ci. Pre ma re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra za od no se s jav no {}u ZIG-a Alek san dre Va si qe vi}, ras ko pa ne po vr {i ne bi }e do ve de ne u teh ni~ ki is prav no sta we ta ko da mo gu da

se ko ri ste i odr `a va ju to kom zi me, a ovim bi se i u{te deo zna tan no vac. Na i me, ka ko na vo di Va si qe vi}, u ovoj go di ni bi }e po sta vqen bi tu mi ni zi ra ni no se }i sloj du` ce le sa o bra }aj ni ce, ko ji }e bi ti osno va za na sta va ka ra do va u na red noj go di ni. Ta ko bi ZIG, bez no vih ras ko pa va wa i do dat nih tro {ko va, ve} u ja nu a ru ras pi sao ten der za iz vo |a ~a

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da po sta vqe ni su u Pe tro va ra di nu, a su gra |a ni }e do su tra u wih mo }i da od la ù sme }e. Rad ni ci “î sto }e” kon tej ne re su po sta vi li na uglu uli ca Pa tri jar ha Ra ja ~i }a i [e no i ne, kao i uli ca ma Fru {ko gor skog od re da (Blok 8), Jo va na Mo na ster li je (kod tra fo sta ni ce), Pre ra do vi }e voj (kod okret ni ce auto bu sa 3 i 9) i Bo ì da ra Axi je (kod pru `nog pre la za u Sa do ve). Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas iz Ve ter ni ka, a su tra iz

Va si qe vi} na po mi we da su ra do vi u Rad ni~ koj uli ci za po ~e ti u av gu stu, re la tiv no ka sno s ob zi rom na za vr {e tak gra |e vin ske se zo ne 15. no vem bra, a da su „Vo do vod i ka na li za ci ja“ i To pla na in ve sti to ri re kon struk ci je vo do vo da, ka na li za ci je i vre lo vo da, dok je ZIG oba vqao nad zor. In fra struk tu ra u ovoj uli ci bi la je sta ra i vi {e od 25 go di na. S. K.

KINESKI TRGOVCI U GRADSKOJ KU]I

ANKETA Nose ba{tenski i krupan otpad

ra do va za ure |e we sa o bra }aj nih po vr {i na u Rad ni~ koj uli ci, {to pod ra zu me va i vra }a we kal dr me. Ono {to }e bi ti ura |e no ove go di ne je ste iz grad wa par kin ga s obe stra ne uli ce od uli ce So we Ma rin ko vi} do uli ce Ste va na Mu si }a, tro to a ra od uli ce So we Ma rin ko vi} do Su tje ske, sa stra ne na ko joj je O[ „\or |e Na to {e vi}“.

Pe tro va ra di na i Be ge ~a. Tra vu, gra we, li {}e i ko rov su gra |a ni tre ba da spa ku ju u vre }e, xa ko ve ili ku ti je i osta ve is pred svo jih ku }a i to do 6 sa ti. N. R.

Predavawe u Planetarijumu Pre da va we „Za {to je Ju pi ter va àn za ì vot” bi }e odr à no ve ~e ras u 20 sa ti u Pla ne ta ri ju mu Astro nom skog dru {tva, gor wi pla to Pe tro va ra din ske tvr |a ve kod Mu ze ja gra da. Pre da va~ je Alek san dar Zor ki}, a ulaz je bes pla tan. Q. Na.

[to pre do konkretne saradwe Pred stav ni ci gra da i Udru `e wa ki ne skih tr go va ca u Sr bi ji sa sta li su se ju ~e, ka ko bi se go sti ma pred sta vi le po voq no sti ko je No vi Sad mo `e da po nu di in ve sti to ri ma, a ko je se od no se na u stu pa we lo ka ci ja i ko mu nal no opre ma we ze mqi {ta pod po voq nim uslo vi ma, sa op {te no je iz Grad ske ku }e. Po mo} nik gra do na ~el ni ka Vla di mir Stoj ko vi} is ta kao je da po sto je mno ge obla sti sa rad we s ki ne skim pri vred ni ci ma, dok je ~lan Grad skog ve }a za

pri vre du Go ran Se ~uj ski na veo da se in te ziv no ukla wa ju pre pre ke za do la zak za in te re so va nih in ve sti to ra. Sa stan ku je pri su stvo va la i {e fi ca Kan ce la ri je za lo kal ni eko nom ski raz voj Oli ve ra Si mo vi}. Go sti su pak oce ni li da Udru è we mo è da pru ì lo gi sti~ ku po dr {ku pri in ve sti ra wu i tr go vin skoj raz me ni, a svi su iz ra zi li sprem nost da u sko ri joj bu du} no sti sa rad wa po sta ne kon kret na. S. K.

SASTANAK GRADONA^ELNIKA VU^EVI]A I EPISKOPA BA^KOG IRINEJA

Grad i SPC slave \ur|ic

Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} i we go vo pre sve {ten stvo epi skop ba~ ki i no vo sad ski dr Iri nej do go vo ri li su se da se do ga |a ji od zna ~a ja za dve naj zna ~aj ni je i naj sta ri je in sti tu ci je u na {em gra du ubu du }e za jed ni~ ki obe le `a va ju, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Tom pri li kom raz go va ra lo se i o obe le `a va wu sla ve No vog Sa da Pre nos mo {ti ju sve tog Ge or gi -

ja - pra zni ka u na ro du po zna tog kao \ur |ic, ko ji Srp ska pra vo slav na cr kva obe le `a va u pe tak, 16. no vem bra. Skup {ti na gra da, pod se }a mo, od lu ~i la je 2007. da sla va No vog Sa da bu de \ur |ic. U sa op {te wu se ka `e da je gra do na ~el nik na gla sio sprem nost grad skih vla sti da sa ra |u ju sa Epar hi jom ba~ kom i svim tra di ci o nal nim cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma u gra du. Z. D.

POTPISAN PROTOKOL O NASTAVKU RADA MRE@E „ZORA”

Zajedno protiv nasiqa u porodici Aneks Pro to ko la o na stav ku ra da Ope ra tiv ne mre è za za {ti tu è na i de ce od na si qa u po ro di ci „Zora” u pe ri o du od 2012-2014. go di ne pot pi san je ju ~e u Cen tru za so ci jal ni rad, uz pri su stvo pred stav ni ka Grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu i Re gi jom Emi li ja Ro ma wa iz Ita li je, ko ji su po dr à li ovaj pro je kat i u pret hod ne dve go di ne ra da. Ka ko bi se oso ba ma ko je tr pe na si qe omo gu }i la br à i efi ka sni ja za {ti ta, kao i psi ho lo {ka, pe da go {ka ili prav na po mo}, osno va na je Ope ra tiv na mre à za za {ti tu è na i de ce od na si qa u po ro di ci „Zora”. Ot ka ko je ko or di na tiv no te lo „Zore” po ~e lo da ra di, 4. ja nu a ra pro {le go di ne, 280 è na ko je su pre tr pe le na si qe se obra ti lo za po mo}. - Za hva qu ju }i ovom pro jek tu mi uspe va mo da do bi ja mo ja sni ju sli ku o po sto ja wu ovog fe no me na. U pi ta wu je ose tqi va i te {ka te ma, a raz me nom in for ma ci ja i tim skim ra dom sa gle da va se ovaj pro blem na kva li te tan na ~in - re kao je v.d. di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Ne nad Dra {ko vi}.

Pred stav nik Re gi je Emi li jo Ro ma wa Lu ka De Pi e tri je na po me nuo da je No vi Sad dao je dan ozbi qan od go vor u bro bi pro tiv ovog sve pri sut nog fe no me na. - Sen zi bil nost po pi ta wu na si qa je vred nost, kao i po sto ja we ove Mre è, ko ja tre ba da pred sta vqa mo del ko ji }e se ko ri sti ti na ni vou dr à ve, a ne sa mo gra da - is ta kao je Lu ka Di Pi e tri. Stra te {ki ci qe vi Mre è su ja ~a we sve sti i zna wa gra |a na za pre po zna va we, re a go va we i za {ti tu u si tu a ci ji na si qa u po ro di ci, po ve zi va we uslu ga i raz vi ja we mo da li te ta ra da iz me |u sa rad ni~ kih in sti tu ci ja i ne vla di nih or ga ni za ci ja unu tar Mre è, una pre |i va we zna wa i ve {ti na stru~ wa ka i us po sta vqa we je din stve nog si ste ma evi den ti ra wa i ba ze po da ta ka o na si qu u po ro di ci. Pot pi si va wu anek sa Pro to ko la o sa rad wi za rad ope ra tiv ne mre è za za {ti tu è na i de c e od na s i q a u po r o di c i „Zora” pri su stvo vao je i ~lan Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Be la Ku ri na. I. D.

O prozi postmodernizma Pre da va we ,,Po e ti ka for me u pro zi post mo der ni zma” pro fe so ra Ala Ta ta ren ka, sa uni ver zi te ta iz La vo va u Ukra ji ni, bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 sa ti u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Pre da va wu }e po red Ta ta ren ka u~e stvo va ti pro fe so ri Sa va Da mja nov i Alek san dar Jer kov. K. \.

~etvrtak8.novembar2012.

vOJvOdinA ПРВИХ СТО ДАНА ПЕЋИНАЧКЕ ВЛАСТИ

ИЗАБРАНА НОВА ИЗБОРНА КОМИСИЈА У БЕЧЕЈУ

Комплетирано Општинско веће

БЕЧЕЈ: На последњој седници СО Бечеј, између остаог је разрешена и именована нова Изборна комисија општине Бечеј. С обзиром на стално потенцирање актуелне владајуће коалиције, везане за штедњу, из опозиције су стизале примедбе да је Општинско веће прегломазно. Али, зашто постоје већине, него да прегласају мањине. Тако је било и овога пута. Ласло Фриш из ДСВМ, која је у састав локалног парламента ушла на „мала врата“ као странка националне мањине, добио је 20 гласова, од могућих 36, и сада је члан Општинског већа задужен за рурални развој и заштиту животне средине. Изборна комисија општине Бечеј, која је реализовала минуле изборе, није дочекала да обележи ни први рођендан. Изабрана је фебруара ове године, а на седници локалног парламента 6. новембра је разрешена.

Нову изборну комисију чине: председник Предраг Завишић (СНС), његов заменик Бранислав Хрњак (ЛДП), као и секретар Оршоља Момчиловић и њен заменик Ласло Фриш, док су чланови Изборне комисије Ференц Фехер, (заменица Жужана Гајић обоје из одборничка група „За Бечеј“), Милош Иванишевић из ЛДП (Драган Копић СПО), Мирјана Дорословачки ЛДП (Немања Пилиповић СНС), Јања Томашевић СПО (Тихомир Намачински СПО), Светлана Вулетић СНС (Миомир Пеленгић СНС), Зоран Попов СНС (Радмила Филиповић СНС), Калман Пфау СВМ (Елвира Серда СВМ), Ласло Тромбиташ СВМ (Роберт Урбан СВМ), Срђан Глигорић ДС (Тимеа Ђукић ДС), Дејан Ружичић ДС (Габор Флајс ДС), Катарина Хорватски ДС (Добрила Ђин ДС). В. Јанков

dnevnik

Рашчишћавају хаос претходника ПЕЋИНЦИ: На конференцији за новинаре одржаној поводом првих стотину дана нове пећиначке власти, први човек ове општине Сава Чојчић нагласио је да стање у општини, које су они затекли, није било ни мало „ружичасто“, те да је у тренутку примопредаје у општинској каси било нешто више од милион динара, док су дуговања била преко пет стотина пута већа. Чојчић је додао и то да је општина Пећинци, од буџета који је био највећи по глави становника на Балкану, дошла до тога да се дефицит мери милионима евра. По речима председника Чојчића нова владајућа коалиција је од првог дана заузела став да неће платити ни једну фактуру која није валидна. - Ми смо за првих сто дана власти успели да стабилизујемо финансијску ситуацију и да вратимо Пећинце на инвестициону мапу Србије. Пећиначка општина враћена у првих пет у Србији, али је наш циљ је да будемо општина број један за инвестирање. Инвестиција „Боша“ се успешно реализује, потписан је меморандум о разумевању са фирмом „Кватро“, а интересују се и други страни инвеститори. Имамо у најави још две инвестиције за радну зону у Ашањи и водимо преговоре са једним швајцарским инве-

стиционим фондом око изградње соларне централе у катастарским општинама Карловчић, Ашања, Огар и Обреж, на изузетно неплодном земљишту шесте и седме категорије – каже Чојчић. Сава Чојчић додаје и то да је нова општинска власт за 100 дана исплатила 190 милиона динара дуга, те да је прилив у општинску касу „појачан“ захваљујући ефикаснијем раду Локалне пореске администрације. - Комотно можемо да кажемо да смо приходовали дупло више него што смо трошили и да је 100 од ових 190 милиона чист дуг наслеђен из претходног периода, док је осталих 90 милиона утрошено на текућу ликвидност. Данас на рачуну општине Пећинци имамо 100 милиона динара средстава. То је новац који смо добили од Владе Републике Србије у два трансфера, један од 35 и један од 65 милиона динара, а све да би могли да сервисирамо преузете обавезе око Бошове инвестиције у Шимановцима. Аплицирали смо код Министарства финансија и код Владе за 500 милиона динара, имамо усмена обећања да ћемо те паре врло брзо добити. Потребан нам је наставак радова на канализационој мрежи у Шимановцима, пре свега на пречи-

стачу који смо требали имати и раније. Морамо да средимо и путеве у радној зони Шимановци и да их ставимо у функцију да би могли да привучемо друге инвеститоре и да репрезентујемо општину као погодну за улагање пошто имамо велики број, како домаћих тако и страних привредника, који се распитују о условима за инвестирање у општини Пећинци – истиче Чојчић. Председник Чојчић је нагласио да је против, пре свега челника, претходне власти поднето више од 30 пријава због злоупотребе службеног положаја. - Имали смо један кредит који су претходници потписали, фирма „Градитељ НС“ са АИК банком, на 1,8 милиона евра, где смо били принуђени, због претње блокадом, а издатих наших меница, да поднесемо тужбу за привремену меру. Добили смо врло брзо пресуду у Привредном суду у Новом Саду и Апелациони суд из Београда је потврдио исту. Ја у овом моменту и после 100 дана не могу да кажем колико је остатак дуга, зато што сваког дана, сада мало ређе, испадају неке фактуре и уговори и долазе на наплату – каже први човек пећиначке општине Сава Чојчић. Ј. Антић

„МИНЕЛ ФЕПО” У КАТАСТРОФАЛНОЈ СИТУАЦИЈИ

Дуг шест пута већи од имовине

МИРОСЛАВ ВАСИН ПОСЕТИО ЛУКУ БОГОЈЕВО

Велики потенцијал у речном саобраћају БОГОЈЕВО: Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин посетио је Луку Богојево, где је са представницима општине Оџаци и руководством Луке разговарао о унапређењу речног саобраћаја у покрајини. Током сусрета било је речи о потеби санације обрушеног вертикалног кеја, тако да његова дужина буде 210 метара, те о реконструкцији пруге од станице Богојево према Луци. Разговарано је и о регионалној сарадњи Луке Богојево са лукама у окружењу и значају формирања логистичког центра у Богојеву. Покрајински секретар Мирослав Васин истакао је да су Влада Војводине и ресорни покрајински секретаријати предузели низ активности на ревитализацији саобраћаја у покрајини, са посебним акцентом на ревитализацију речног и железничког саобраћаја. - Намера нам је да речни саобраћај, који је у Војводини потпуно занемарен, подигнемо на дале-

ко виши ниво, јер је реч о убедљиво најекономичнијем виду транспорта, који пружа могућности за многе уштеде - рекао је Васин. -До краја недеље донећемо Програм за унапређење привреде Војводине, који се састоји од нових, веома значајних ставки, почев од оних уподобљених са стратешким правцима Европске уније, па до конкретних, подстицајних мера, које ћемо усмеравати ка привреди Војводине - најавио је Васин и додао да ће програм садржати и неколико одредби битних за започети процес ревитализације саобраћаја у покрајини. - Један од стратешких праваца јесте значајнија улога речног и железничког саобраћаја у токовма превоза робе, у односу на друмски саобраћај, а други правац јесте доминантно учешће јавно-приватног партнерства у решавању проблема у области саобраћаја, али и другим областима - рекао је Васин. С. Милер

Повезивање Сомбора с општинама на Косову

СОМБОР: У склопу недавне посете представника општина и градова Србије првих дана новембра у Косовској Митровици су боравили и представници Сомбора. Повод одласка на Косово било је потписивање „Повеље о повезивању српских општина Косова и Метохије са унутрашњошћу Србије“, како је наведено и у тексту Повеље. Град Сомбор у Косовској Митровици представљали су чланови Градског већа Бранислав Јеремић и Новица Благојевић а како су саопштили из званичних извора сом-

борских градских власти, основни циљ потписивања Повеље јесте да се непосредним повезивањем општинских стуктура обезбеди сарадња у области привреде, образовања, културе, и осталим областима друштва. Представници локалних самоуправа Србије обишли су неколико општина на Косову: Лепосавић, Зубин Поток, духовне и културне знаменитости Срба у том делу Косова, док је потписивање Повеље уприличено у северном делу Косовске Митровице. М. Мћ

ЗРЕЊАНИН: Неизмирене обавезе зрењанинског предузећа “Минел Фепо” у стечају износе преко 1,7 милијарди динара, што је скоро шест пута више од вредности имовине коју поседује, саопштила је на јучерашњем првом поверилачком рочишту у Привредном суду у Зрењанину стечајна управница ове фирме Андријана Живановић. Непокретна имовина фирме “Минел Фепо” углавном је лоцирана у комплексу где је и седиште предузећа, а осим тога поседује и викендицу на Тиси, као и опрему производног карактера која је, у највећој мери, у исправном стању. “Минел Фепо”, такође, има удела у београдској фирми “Минел Шредер”. - Стечајни дужник је оптерећен изразито високим обавезама, које

Представљајући извештај о стању које је затекла у предузећу чији је власник, наводно, руски конзорцијум, Живановићева је рекла да је у “Минел Фепу” било 69 радника, али да су услед увођења сте-

Стечајна управница из Земуна За стечајну управницу именована је Андријана Живановић из Земуна, пошто она ту улогу обавља и у фирмама ћеркама “Минел Фепо” – “Минел електроопрема” и “Технодизајн”, обе из Рипња, у којима се, такође, води стечајни поступак. Недавно је за председника Скупштине поверилаца изабран Никола Ружин, бивши радник и поверилац. су највећим делом настале јер је “Минел Фепо” био јемац, односно солидарни дужник другим фирмама. Највеће обавезе има према банкама, где је својом имовином јемчио за друга предузећа – објаснила је Живановићева и напоменула да у овом тренутку реорганизација овдашње фирме није изводљива.

чајног поступка сви они остали без посла. - Пошто ће бити потребно обезбеђивати објекте у власништву фирме и довршити већ започету производњу која би могла довести до увећања стечајне масе, биће ангажован део радника, али по уговору о делу – рекла је она.

Стечајни судија Радомир Радојчић је нагласио да постоји рок од 90 дана, од отварања стечајног поступка, у току ког неко од поверилаца може да поднесе план реорганизације. Мада, судећи по тренутној сиуацији, то се вероватно неће десити. Стечај је отворен почетком октобра на предлог “Комерцијалне банке” јер је “Минел Фепо” била јемац – платац за предузеће “Минел трансформатори” из Рипња које је од те банке узело кредит од три милиона евра. Али, пошто своја потраживања није могла да наплати од главног дужника, јер је и то предузеће у катастрофалној пословној ситуацији, банка је покушала да то учини преко јемца. Испоставило се да су покушаји били безуспешни, пошто није могла да активира менице јер су сви рачуни “Минел Фепо” у блокади дуже од годину дана, и то на износ од преко 600 милиона динара. Ж. Балабан

ПОВОДОМ ДАНА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА У КАЊИЖИ

Годишње награде најистакнутијим педагозима

КАЊИЖА: Свечана академију поводом 8.новембра Дана просветних радника приређена је у Дому уметности у организацији Удружења просветних радника општине Кањижа. Уз пригодан програм у присуству колега из свих образовних установа најистакнутијим су уручене традиционалне награде „Просветни радник године„. Годишње награде „Просветни радник године„ додељују се најистакнутијим просветарима из сваке образовне установе на основу гласова њихових колега. Добитници су васпитачица Викторија Селеш из Трешњевца из Предшколске установе „Наши бисери„, наставница клавира Марта Велез из Основне музичке школе Кањижа, учитељица Ерике Ческо Кермеци из Основне школе „Јован Јовановић Змај„ из Кањиже, учитељица Дора Шаркањ из Основне школе „10.октобар„ Хоргош-Мале Пијаце, наставница хемије Ерике Холи Тот Уђонка из Основне школе „Киш Ференц„ Трешњевац-Ором и наставник физике Роберт Хечко

Награђени просветари с директорима

из Пољопривредно техничког средњошколског центра „Беседеш Јожеф„ из Кањиже. Награде су им уручили директори образовних установа. У програму су учествовали малишани из Хоргоша из ПУ „Наши бисери„, плесна група КУД „Бела Барток„ из Хоргоша, рецитаторка Наталија Сорајић из Основне школе „Јован Јовановић Змај„, со-

листкиња Тамара Хармат из Основне школе „Киш Ференц„, хор кањишких основаца под вођством Агнеш Речко Балог, а завршетак академије зачињен је делима класичне музике у извођењу наставника Основне музичке школе Кањижа Алфреда Асталоша, Марије Радомировић, Жолта Гуљаша и Кристине Ференц. Текс и фото: М. Митровић

Хиљаду захтева за реституцију СУБОТИЦА: Председник Удружења за повраћај одузете имовине Милан Узелац је рекао да је у Суботици поднет 721 захтев везан за реституцију од којих је 207 из Суботице. Очекује се да ће бити поднето 35.000 захтева за повраћај имовине, а укупна вредност враћене имовине износи око 60 милиона евра. - Највише захтева који су поднети у Суботици се односе на повраћај пољопривредног земљишта.Удружење има око 500 чланова. И даље се не слажемо са решењем по којем је могуће враћање земље у облику у којем је и одузето, а у свим осталим случајевима власници ће бити обештећени кроз обвезнице. Зато тражимо да се врати земља или одговарајућа замена - рекао је Милан Узелац. Агенцији за реституцију у Београду до сада поднето преко 9.000 захтева за поврат одузете имовине након Другог светског рата. На основу 700 одлука које су донете о враћању имовине биће враћено више од 18.000 квадрата пословних простора, преко 11.500 квадрата станова, 1.200 хектара пољопривредног земљишта и друго. У Историјском архиву у Суботици сваки други предмет се односи на реституцију и до сада има 1.000 С. И. захтева.

„Држ не дај” гостује у Бечеју

БЕЧЕЈ: Новосадска позоришна трупа „Држ не дај“ гoстује вечерас с истоименом представом у Градском позоришту Бечеј. Представа је заказана за 20 сати, а улазнице по цени од 250 динара продају се на благајни домаћина малој позоришној трупи. Ауторке текста су Маја Гргић, која је потписала и режију, и Соња Младенов, која, уз Наташу Бециј и Николу Ивачкова, глуми на сцени. Имајући у виду да је радња представе везана за увек актуелно питање младенаца и то да ли ће успети да избалансирају танку границу између паганских и урбаних обичаја и правила, сигурно је да ће привући и заинтигрирати гледаоце у сали. В. Ј.

ekologija

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

U CELOJ OP[TINI APATIN

AKCIJA „I JA BRINEM O SVOJOJ PLANETI” U ADI I MOLU

Sta re no vi ne ula zni ca za po zo ri {nu pred sta vu Lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Ada uze la je u~e {}e u re a- li za ci ji pro jek ta „I ja bri nem o svo joj pla ne ti” na po qu edu ka ci je de ce iz obla sti o~u va wa ì vot ne sre di ne. Na tu te mu su odr à ne dve po zo ri {ne pred sta ve za de cu u Adi i Mo lu pod na zi vom „Ka ko su dr vo i cvet spa si li svet” u iz vo |e wu Po zo ri {ta „â ra pa” iz Be og ra da. Pred sta va je na me we na ma li {a ni ma pred {kol skog uz ra sta i u~e ni ci ma osnov nih {ko la, a ula zni ca je bi la tri do pet pri me ra ka sta rih no vi na, ko je su sa ku pqa ne u kon tej ne ri ma, obez be |e nim od stra ne JKP „Stan dard” iz Ade.

Pro je kat se ina ~e spro vo di pre ko Udru è wa gra |a na „Eko art” iz No vog Be o gra da, uz po dr {ku Mi ni star stva ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa, Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sr bi je, a pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de. - O~u va we ì vot ne sre di ne zah te va stal nu edu ka ci ju i raz vi ja we sve sti o pro ble mi ma eko lo gi je i re ci kla è ot pa da, {to jo{ uvek ni je, u do voq noj me ri, pri sut no u re dov nom obra zo va wu - obra zla è pred sed nik a|an ske op {ti ne Zol tan Bi lic ki raz lo ge lo kal ne sa mo u pra ve da po dr ì ovu ak ci ju. M. Mr.

Deca do{la na predstavu sa starim novinama u ruci

OAZA NETAKNUTE PRIRODE TURISTI^KI POTENCIJAL

No vo be ~ej ski hrast star vi {e od 300 go di na Je dan od naj vre me {ni jih hra sto va u Sr bi ji na la zi se niz vod no od No vog Be ~e ja, na pet na e stom ki lo me tru le ve oba le re ke Ti se. Stru~ wa ci pro ce wu ju da je star vi {e od 300 go di na. Obim sta rog hra sta lu `wa ka je oko de vet me ta ra. Za {ti }en je

uko li ko se sa ni ra wu we go ve sla be ta~ ke. U pla nu je da se na we mu ura di ta ko zva na “hi rur {ka in ter ven ci ja” ka ko bi {to bo qe bio za {ti ti }en. On je ta ko |e za {ti }en i od stra ne dr `a ve, a o we mu vo de ra ~u na i u “Vo da ma Voj vo di ne” i Po kra -

na raz ne na ~i ne, ka ko bi ova pri rod na le po ta bi la {to du `e o~u va na. Po sta vqen je i gro mo bran ski si stem da bi bio za {ti }en od uda ra gro ma, po {to su ra ni jih go di na od lo mqe ne gra ne na ne le do sta {te te. Ovo iz u zet no le po dr vo, sa div nom {i ro kom kro {wom, na la zi se u sre di ni gde mo `e da op sta ne, ali

jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Pred stav ni ci pri vred nih or ga ni za ci ja i lo kal ne sa mo u pra ve u No vom Be ~e ju po se ti li su ovaj pri rod ni spo me nik pod za {ti tom dr `a ve. Sta no je Pe tro vi} iz Vo do pri vred nog dru {tve nog pred u ze }a “Gor wi Ba nat” iz Ki kin de ka `e da se za -

jed ni~ kim sna ga ma pla ni ra ople me wi va we pro sto ra oko hra sta. - U pla nu je da mi kao pri vred na or ga ni za ci ja, u sa rad wi sa “Vo da ma Voj vo di ne”, op {ti nom No vi Be ~ej i Me snom za jed ni com Ku ma ne, spro ve de mo ra do ve ka ko bi taj deo pri ro de bio bo qe ure |en i pri ve den na me ni. @e qa nam je da stvo ri mo jed nu ma lu tu ri sti~ ku de sti na ci ju u sa sta vu no vo be ~ej ske op {ti ne. Za mi {qe no je da bu du ospo so bqe ni ma li te re ni za od boj ku, da se ure di pla à, obez be di ma wa ma ri na sa be ton skom sta zom, a ka sni je bi se ogra di lo kom plet no pod ru~ je oko hra sta – ot krio je pla no ve Pe tro vi} i do dao da je ovaj hrast je din stven i da ne ma sta ri jeg na oba li Ti se, ni ti u ce loj Voj vo di ni. U pla nu je da se iz gra di pri stup ni put do sta rog hra sta, ka ko bi se omo gu }io lak {i pri stup na ro ~i to de ci ko ja do la ze u {ko lu pri ro de na ovom le pom me stu. Sa da se do we ga mo è do }i iz ne ko li ko prav ca - vo de nim pu tem, jer je hrast od sa me oba le uda qen 200 me ta ra, ali i su vo zem no, i to iz prav ca Ta ra {a, No vog Be ~e ja, kao i Ku ma na. U bli zi ni sta rog hra sta je i ne tak nu ta pri ro da gde se mo gu vi de ti di vqe ì vo ti we po put sr na, je le na, fa za na i di vqih svi wa. @. Balaban

Po se ban za kon o na kna da ma za na ci o nal ne par ko ve Mi ni star stvo pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa pri pre ma po se ban Za kon o na kna da ma ko jim }e na je din stven na ~in bi ti re gu li sa no ko ri {}e we na ci o nal nih par ko va u Sr bi ji. O ra du na no vom za ko nu di rek to re jav nih pred u ze }a na ci o nal nih par ko va Ta ra, Ko pa o nik, \er dap i Fru {ka go ra, Par ka pri ro de Mo kra go ra i Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de Uvac oba ve stio je re sor -

ni mi ni star Mi lan Ba ~e vi} do da ju }i da }e dr à va sta ti iza svih po zi tiv nih i kva li tet nih ini ci ja ti va ko je iz ovih na ci o nal nih par ko va sti ù . Di rek to ri na ci o nal nih par ko va su, pak, bi li je din stve ni u oce ni da je pri mar ni ciq za {ti }e nih pri rod nih do ba ra o~u va we pri rod nih re sur sa kroz pro na la è we dru gih iz vo ra fi nan si ra wa, pu tem na kna da i raz vo ja tu ri zma. Q. M.

Ot kup elek tri~ nih ure |a ja Ovla {}e na fir ma „E-Re ci kla à Som bor“, ina ~e }er ka fir me „Ju go-im peks“ iz Ni {a, na pod r u~ j u ~e ti r i op {ti n e Za pad no ba~ kog uprav nog okru ga, pa ta ko i apa tin ske op {ti ne, za po ~i we sa ku pqa we, ot kup, pre voz i re ci kla ù opa snog ot pa da, od prav nih li ca i gra |a na, na taj spre ~a va ju }i da se na de po ni ja ma spa qu je opa san ot pad ko ji u se bi sa dr ì za ga |u ju }e ma te ri je po put fre o- na, re ~e no je na pro mo ci ji u Apa ti nu. - Na red nih da na po ~i we mo sa ku pqa we elek tron skog ot pa da, od fri ì de ra, boj le ra, {r ted wa ka, ve{ ma {i na do mo ni to ra, ku ~i {ta, te le vi zo ra, na pod ru~ ju ce le op {ti ne Apa tin. Za po ~e tak ot pad }e se ot ku pqi va ti i od vo zi ti di rekt no is pred ku }a gra |a na jed nom ne deq no da bi u

na red nom ko ra ku po sta vi li eko lo {ke kon tej ne re u ot kup ne cen tre ko je }e mo do go vo ri ti sa lo kal nom sa mo u pra vom od ko je ima mo po dr {ku, ka è Si ni {a Aj du ko vi}, za stup nik fir me “ERe ci kla à Som bor”. Gra |a ni ma }e elek tron ski i elek tri~ ni ot pad pla }a ti od 10 do 20 di na ra po ki lo gra mu na ì ro ra ~un u ro ku od se dam da na, dok }e prav nim li ci ma PDV bi ti sma wen u vred no sti ro be. Ovaj ot pad }e se da qe od vo zi ti u je di ni srp ski re ci kla `ni cen tar u Ni {u. - Uve {}e mo da no no} no de ùr stvo ko mu nal ne in spek ci je jer se na glav noj de po ni ji u Apa ti nu opa san ot pad spa qu je uglav nom u ve ~er wim sa ti ma i vi ken dom, re kao je {ef op {tin ske ko mu nal ne in spek cij Ni ko la Mar ~e ta. J. P.

ZA BEOGRAD, KRAGUJEVAC, NOVI SAD I NI[

Ma pe bu ke do 2015. go di ne Sr bi ja bi do kra ja go di ne va we dej stva bu ke na sta nov ni tre ba lo da ras pi {e ten der za {tvo. Pre ma we go vim re ~i ma, iz ra du ma pa bu ke za Be o grad, tre nut no sa mo na ne ko li ko me Kra gu je vac, No vi Sad i Ni{, sta u Sr bi ji po sto je {tit ni ci na ja vqe no je ju ~e na kon fe ren - od bu ke na pu te vi ma, iako je ci ji o bu ci ko ja se odr à va u pro jek ti ma ni ho va iz grad wa Be o gra du, a pre no se agen ci je. bi la pred vi |e na. On je pre ci Ma pe bu ke bi tre ba lo da se za vr {e do 2015. go di ne, re ~e no je na tom sku pu ko ji se odr à va u okvi ru Pro jek ta „Pri me na Di rek ti ve za {ti te od bu ke 2002/49/EC”, ko ji pred sta vqa po mo} Vla de Ho lan di je Vla di Sr bi je sa ci qem da se iz gra de ka pa ci te ti na na c i o n al n om, re g i o nal nom i lo kal nom ni vou. Ta da }e, ka ko je is tak nu to, na in ter ne tu bi ti po da ci o ni vou bu ke u sva koj uli ci i o bro ju qu di iz lo è nih bu ci. Pro fe sor na ni {kom Fa kul te tu za {ti te na ra d u Mo m ir Pra { ~e vi} ka zao je da }e ma pa bu ke po slu ì ti za iz ra du ak ci o nih pla no va ko ji }e bi ti osno va za iz r a d u i spro v o | e w e Prometna novosadska ulica me r a za ubla ` a v a w e dej s tva zi rao da je za izr du jed nog ki lo me tra ba ri je re ili {tit ni ka bu ke na qu de. - Do kra ja 2020. tre ba lo bi od bu ke na pu te vi ma po treb no da se ura de ma pe i ak ci o ni iz dvo ji ti ne ko li ko sto ti na hi pla no vi za gra do ve ko ji ima ju qa da evra, do da ju }i da bi Sr bi vi {e od 100.000 sta nov ni ka, a ja u obla sti ubla à va wa {tet de fi ni sa ni su i ro ko vi za iz - no sti bu ke mo gla da ra ~u na na ra du {tit ni ka od bu ke za sa o - po mo} fon do va EU ko ja naj vi {e nov ca da je kao po mo} obla bra }aj ni ce u Sr bi ji. Pra {}e vi~h je na gla sio da sti à {ti te ì vot ne sre di ne. iz ra da stra te {ke kar te bu ke Pre ma re ~i ma pro fe sa o ra ko {ta oko po la evra po gla vi na Me di cin skom fa kul te tu u sta nov ni ka za gra do ve. On je ka Be o gra du Go ra na Be lo je vi }a zao i da, iako se u Sr bi ji ni vo ma pi ra we i ak ci o ni pla no vi bu ke me ri i ana li zi ra vi {e od }e omo gu }i ti ta ~an uvid u to 50 go di na, dr à va ka sni sa ko li ki broj qu di je iz lo èn spro vo |e wem me ra za ubla à pre ko mer noj bu ci i omo gu }i ti

ade kvat ne me re za ubla à va we po sle di ca bu ke. - Bu ka ve o ma ne ga tiv no uti ~e na qu de i mo è pro me ni ti wi ho vo men tal no i fi zi~ ko zdra vqe, mo è do ve sti qu de u sta we pot pu ne ne u ra ~u wi vo sti, a sud ska

prak sa je po ka za la da bu ka mo `e bi ti u osno vi ne kih ubi sta va. Ujed no, bu ka pro u zro ku je i ne sa ni cu ko ja se sma tra ozbiq nom bo le {}u, a uti ~e i na kar di o va sku lar ne bo le sti – ve li Be lo je vi}. Mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i `i vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi} ka za la je da tre nut no sta we u ovoj obla sti u Sr bi ji ni je za po hva lu, ali da o~e ku je da }e usko ro po ~e ti da se do no se stra te {ki pla no vi ko ji se od no se na bu ku, a od sku pa o~e ku je kon kret ne pred lo ge za {to bo qu pri me nu di rek ti va o bu ci EU.

OSNOVANE DVE ZADRUGE SAKUPQA^A SEKUNDARNIH SIROVINA

@i ve od ot pa da, do pri no se re ci kla ì Na kon dvo dnev ne kon fe ren ci je o re {a va wu pro ble ma ot pa da u Sr bi ji pod na zi vom “ Do sta je od la ga wa” Mre à or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva Ze le na ini ci ja ti va osno va la je dve za dru ge sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na kao i pr vi na ci o nal ni adre sar re ci kla `nih ostr va u Sr bi ji. U po slo ve oko pri ku pqa wa ot pa da i re ci kla ù bi lo je ukqu ~e no u pro te klih 15 me se ci vi {e od 10.000 qu di ko ji su sa ku pi li vi {e od 70 to na ot pa da. Pre ma re ~i ma ge ne ral nog se kre ta ra Ze le ne ini ci ja ti ve Vla di mi ra Ra do ji ~i }a ciq ovog pro jek ta bio je da se stvo re uslo vi za or ga ni zo va no in sti tu -

On na gla {a va da }e se ak ci ja li ka je to {te ta za na {e gra |a ne ci o nal no de lo va we sa ku pqa ~a 10.000 do 15.000 di na ra, a naj ve }i se kun dar nih si ro vi na, kao i da broj wih su pri pad ni ci ma win - Ze le ne in ci ja ti ve na sta vi ti pre sve do ~i ~i we ni ca da u ve }em de lu se re {i pro blem in di vi du al nih skih gru pa i so ci jal no ugro è nih sve ga kroz pod sti ca we dr à ve da [ved ske ne ma uop {te sme }a, pa je ova dr à va pri mo ra na da ga uvo zi sa ku pqa ~a, kroz raz voj so ci jal - ka te go ri ja sta nov ni {tva. U Sr - osnu je po se ban fond ko ji bi po nog pred u zet ni {tva. On is ti ~e bi ji se go di {we ba ci ot pad vre - mo gao in te gra ci ji sa ku pqa ~a u iz ino stran stva ka ko bi na sta vi la pro ces re ci kla è ko da u Sr bi ji ra di od 35 ji ma pro iz vo di ogrom ne do 50 hi qa da in di vi du U prikupqawe otpada i reciklaù bilo je ukqu~eno u proteklih ko li ~i ne elek tri~ ne al nih sa ku pqa ~a ko je ener gi je i go ri va. Na i dr à va jo{ ni je pre po 15 meseci vi{e od 10.000 qudi, me, ova skan di nav ska ze zna la kao {an su za raz koji su sakupili vi{e od 70 tona otpada mqa “uvo zi” sme }e iz su voj si ste ma upra vqa wa sed ne Ne ma~ ke ka ko bi ot pa dom, iako oni pri ku pe 75 od sto si ro vi na za re ci - dan 50 mi li o na evra ko ji se mo è po sto je }i si stem re ci kla è u na sta vi la svoj pro gram re ci kla re ci kli ra ti. Is ku stva ze ma qa u Sr bi ji. è sme }a za pro iz vod wu ener gi je kla ù u ze mqi. - Pro se ~an ì vot ni vek sa ku - okru è wu po ka zu ju da je le ga li Ina ~e sva ke go di ne u Sr bi ji se za hi qa de do ma }in sta va. Efi ka pqa ~a u Sr bi ji je 46 go di na, oni za ci ja ra da sa ku pqa ~a do pri ne la ba ci ~ak dva i po mi li o na to na san si stem za sor ti ra wa ot pa da i ra de dnev no vi {e od 11 sa ti, ~e - da pro ce nat re ci kli ra nih si ro - sme }a. Ov de se sa mo 2.500 to na ra - si stem re ci kla è je do sa da do sto su u pi ta wu de ca mla |a od 18 vi na po ra ste za 20 od sto - is ta kao znog ot pa da od la è na ade kva tan pri neo da sa mo ~e ti ri od sto sme go di na, me se~ no za ra |u ju od je Ra do ji ~i}. na ~in, a sve osta lo pro pa da. Ko - }a u ze mqi za vr {i na de po ni ja ma.

[ved ska ve} od ra nih 1990. pri me wu je sve o bu hva tan si stem, kroz iz me nu za ko na, bli sku sa rad wu sa pri vre dom i pro me nu sve sti qu di ka ko bi me wa li dru {tvo i u~i ni la ga eko lo {ki sve sni. U [ved skoj vla sni ci fa bri ka su mo ra li da obra te pa `wu na ne ko li ko ka te go ri ja ot pa da. Po sta vqe ne su tak se i za bra ne za od la ga we sme }a na de po ni je i po sta vqe ni su ci qe vi u obla sti re ci kla `e sme }a. Kao re zul tat to ga, da nas se vi {e od 90 od sto sme }a ko je pro iz vo du do ma }in stva, re ci kli ra i po no vo is ko ri {}a va u pro iz vod wi elek tri~ ne ener gi je i go ri va. Q. Male{evi}

~etvrtak8.novembar2012.

crna hronika

dnevnik

TROJ KA IZ ^E RE VI ]A TE RE TI SE DA JE PRO TIV PRAV NO LI [I LA SLO BO DE MLA DI ]A IZ BA NO [TO RA

OT KRI VE NO U PRO CE SU PRO TIV DVA BIV [A STRA @A RA U NO VO SAD SKOM ZA TVO RU

Pri slu {ki va na i Na Fru {koj go ri mal tre ti ra we `e na na po ro |a ju zbog kra|e dro ge?

U je ku „afe re pri slu {ki va wa„ naj vi {ih dr àv nih funk ci o ne ra, u Vi {em su du u No vom Sa du ju ~e je, po re ~i ma advo ka ta Zvon ka Sa boa, okon ~an pr vo ste pe ni po stu pak u ko jem su kao do kaz pro tiv okri vqe nih ko ri {}e ni snim ci wi ho vih po ver qi vih raz go vo ra s advo ka ti ma, kao i sni mak raz go vo ra jed nog od op tu è nih sa svo jom su pru gom sve ga ne ko li ko sa ti na kon we nog po ro |a ja. U pi ta wu je slu ~aj dvo ji ce biv {ih ~u va ra za tvo ra na Kli si, uhap {e nih u apri lu ove go di ne, ko je je sud sko ve }e, ko jim je pred se da vao su di ja Sve ti mir Po po vi}, ju ~e osu di lo na 3,5 od no sno ~e ti ri go di ne za tvo ra zbog pri ma wa mi ta. – Po li ci ja, a za tim i Tu ì la {tvo, zlo u po tre bi li su svo ja pra va pa su pri slu {ki va li ova kve raz go vo re, sni ma li ih, a jav ni tu ì lac je pred lo ìo da se oni iz ve du kao do kaz na glav nom pre tre su. Iako sam se pro ti vio to me da se u do ka zi ma na |u snim ci raz go va ra okri vqe nih i advo ka ta, kao i sni mak raz go vo ra su pru ge jed nog od okri vqe nih to kom po ro |a ja u Be ta ni ji u No vom Sa du, pred sed nik ve }a pe to ri ce su di ja Sve ti mir Po po vi} je od re dio da se i ti do ka zi iz ve du, {to je ne ~u ve no i ne za be le è no u na {em pra vo su |u – ka è advo kat Zvon ko Sa bo, ko ji s no vo sad skim advo ka tom Slo bo da nom B. Be qan skim za stu pa jed nog od okri vqe nih. Po re ~i ma advo ka ta dr Ne ma we Alek si }a, bra ni o ca jed nog od za -

tvor skih ~u va ra, snim ci po ver qi vih raz go vo ra okri vqe nih i wi ho vih advo ka ta ni su sme li da se na |u me |u do ka zi ma jer pod no {e we ta kvih do ka za pred sta vqa kri vi~ no de lo. – Od mah na kon emi to va wa spor nih sni ma ka, na za pi snik pred pr vo ste pe nim ve }em sam pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe od vi {e NN li ca zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sni ma wa. Ta pri ja va }e sa svim spi si ma pred me ta mo ra ti bi ti pro sle |e na Spe ci jal nom tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal u Be o grad – ka è Alek si}. Po we go vim re ~i ma, ni je spor no {to su snim ci na sta li, ali ta kve raz go vo re tu ì lac ne bi smeo ni da slu {a, a ka mo li da ko ri sti na su du, i zbog to ga je za me nik vi {eg jav nog tu ì o ca u No vom Sa du, ko ji je vo dio taj slu ~aj, ta ko |e ob u hva }en po me nu tom kri vi~ nom pri ja vom. – Li~ no ne sma tram da su mi ugro è na qud ska i gra |an ska pra va zbog tog pri slu {ki va wa, ali raz go vo ri s kli jen ti ma ne sme ju da po sta nu deo sud skog po stup ka, a upra vo to se de si lo u ovom slu ~a ju – ka è advo kat Ne ma wa Alek si}. Advo ka ti od bra ne u ovom slu ~a ju su na ja vi li àl bu na pr vo ste pe nu od lu ku kao i obra }a we om bud sma nu, Vi so kom sa ve tu sud stva i pred sed ni ku Vr hov nog ka sa ci o nog su da zbog po stu pa wa Vi {eg su da u No vom Sa du. N. Per ko vi}

RO^I[TE LU KI BO JO VI ]U I TRO JI CI „ZE MU NA CA”

[pan ci tra `e da sa slu {a ju Sret ka Ka li ni }a?

[pan ski is tra ì te qi za tra ì li su pu tem me |u na rod ne prav ne po mo }i od nad le `nih srp skih dr àv nih or ga na da do |u u Sr bi ju ra di sa slu {a wa biv {eg pri pad ni ka „ze mun skog kla na“ Sret ka Ka li ni }a zbog we go ve even tu al ne po mo }i u ra sve tqa va wu po je di nih kri vi~ nih de la u toj ze mqi, za ko ja se sum wa da ih je po ~i nio ta mo uhap {e ni Lu ka Bo jo vi}. To je ju ~e obe lo da we no pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, u na stav ku su |e wa Bo jo vi }u i tro ji ci “ze mu na ca”: Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u, ta ko |e uhap {e nom ove go di ne u [pa ni ji, te Sret ku Ka li ni }u i Mi lo {u Si mo vi }u, po op tu `ba ma za po ve za nost s tri puc wa ve ko je su se de si le u dru goj po lo vi ni 2004. go di ne u Be o gra du: na An dri ju Dra {ko vi }a, Zo ra na Ne do vi }a, zva nog [ok, i na sa da po koj nog Bran ka Jef to vi }a Jor gu. Ju ~e sa slu {a ni sve dok Du {ko Ta no vi}, pen zi o ni sa ni pri pad nik

obez be |e wa bio je Go ran Gor di}, ko ji je sa da u obez be |e wu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a – re kao je Ta no vi}. Pri se }a ju }i se kri ti~ nog 26. ju la 2004, Ta no vi} je, po sop stve nom sve do ~e wu, tog da na vo zio Zo ra na Ne do vi }a, ali je is ta kao da se ma lo ~e ga se }a te da puc wa vu ni je ni vi deo, kao i da je bio ra wen jer ga je po go di lo ne ko li ko hi ta ca. – Na dan tog do ga |a ja oti {ao sam „audi jem„ po Ne do vi }a, a pret hod no sam po ku pio Gor di }a. Po tom je on pre {ao u „be-em-ve„ u ko jem su bi li mom ci iz obez be |e wa. Je dan od wih je bio s na ma u „audi ju„. Kad smo pro {li „Are nu„, po ~e la je puc wa va na na {e vo zi lo. Do bio sam me tak u ra me, kuk, ko le no i pa lac. Pri li kom puc wa ve ubi jen je Mi lu tin Jo vi ~i}, ko ji je se deo iza Ne do vi }a. Ta da je ra wen i Ne do vi}, a po vre du opa snu po `i vot za do bio je i Gor di} – opi -

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa Sa vu D. (1991), Mi la nu S. (1990) i Ste va nu [. (1981) iz ê re vi }a zbog sum we da su pro tiv prav no li {i li slo bo de Ne boj {u N. (1993) iz Ba no {to ra i fi zi~ ki ga mal tre ti ra li, tra è }i da im is pla ti 10.000 evra za dro gu ko ju je on, ka ko se sum wa, ukrao Sa vu D. Osim iz nu de i pro tiv prav nog li {a va wa slo bo de, Sa va D. se te re ti i za neo vla {}e no sta vqa we u pro met opoj nih dro ga i omo gu }a va we uì va wa opoj nih dro ga, dok je Mi lan S. osum wi ~en jo{ i za ne do zvo qe no dr à we i no {e we oru` ja. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, tro ji ca osum wi ~e nih su Ne boj {u N. ko li ma od ve zli do pu ta ko ji iz ê re vi }a vo di ka cen tru na An dre vqu, gde su ga mal t re t i r a l i i mu ~ i l i uz

MUP-a, is pri ~ao je pred sud skim ve }em da je zbog lo {e ma te ri jal ne si tu a ci je i ma le pen zi je to kom 2004. go di ne pri hva tio da ne ko vre me bu de vo za~ kod Zo ra na Ne do vi }a [o ka, ali, ka ko je na gla sio, uglav nom za po tre be pre vo za we go ve de ce, a ve o ma ret ko Ne do vi }a. Sve dok je, iz me |u osta log, na veo da je Ne do vi} „kra }e vre me pre ne go {to se u ju lu 2004. go di ne de sio kri ti~ ni do ga |aj, an ga `o vao ~e ti ri-pet mo ma ka u svo je obez be |e we„. – Oni su u raz go vo ri ma po mi wa li da su pri pad ni ci ta da {we Voj ske Ju go sla vi je, ali ne znam da li je to sa mo pri ~a. Ina ~e, {ef

sao je Ta no vi}. – Is tr ~ao sam iz tih ko la i kre nuo do dru gog auto mo bi la ko ji je bio u na {oj prat wi, a Ne do vi} je ta ko |e u{ao u to vo zi lo, na kon ~e ga smo oti {li u bol ni cu na Be à nij skoj ko si, po sle ~e ga se vi {e ni ~eg ne se }am. Sve dok je na gla sio da ne ma ni ka kva sa zna wa o even tu al nim mo ti vi ma na pa da na Ne do vi }a. – Ni {ta ne znam. Ni sam vi deo ko je pu cao, ni ti ko li ko je na pa da ~a bi lo, ~i ni mi se da su bi li u vo zi lu tam ne bo je. Onaj ko ji je se deo po za di, na gla vi je imao be lu fan tom ku – po sve do ~io je Du {ko Ta no vi}, iz ja sniv {i se da ne tra ì na kna du {te te, te da op tu è ne ni kad pre ni je vi deo. J. J.

}a ski nu li go log i vu kli ga ve za nog za auto mo bil. Iako je u ovom slu ~a ju `r tva na s il n i k a, kri v i~ n a pri j a v a ni je za o bi {la ni Ne boj {u N.,

FI NA LE SU \E WA BIV [IM „ZVE ZDI NIM” FUNK CI O NE RI MA YA JI ]U, CVET KO VI ]U I MA RIN KO VI ]U

Od bra na: Tu ì la {tvo da od u sta ne od go we wa Advo ka ti od bra ne ne ka da {weg di rek to ra FK „Cr ve na zve zda„ Dra ga na Xa ji }a za tra ì li su ju ~e da Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du od u sta ne od kri vi~ nog go we wa za op tu `be ko je le gen dar nog Xa ju i ta ko |e biv {e funk ci o ne re klu ba s be o grad ske „Ma ra ka ne„ Vla di mi ra Cvet ko vi }a i Mi lo {a Ma rin ko vi }a te re te za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u ve zi s po je di nim tran sfe ri ma fud ba le ra u stra ne klu bo ve po ~et kom mi nu le de ce ni je. Ta kav pred log od bra ne je usle dio na kon {to je ju ~e pred Vi {im su dom u Be o gra du sa slu {an po sled wi pred vi |e ni sve dok – fud ba ler Go ran Dru li}, ko ji je u ve zi sa svo jim tran sfe rom u {pan ski „Real Sar ga o sa“ 2001. go di ne na veo da mu „ni {ta ne du gu ju ni Xa ji}, ni Cvet ko vi}, ni Ma rin ko vi}, ve} klub ’Cr ve na zve zda’“.

MUP: Gor di} ne obez be |u je pred sed ni ka Ni ko li }a Di rek ci ja po li ci je de man to va la je od mah na vo de sve do ka Du {ka Ta no vi }a da se u obez be |e wu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a na la zi Go ran Gor di}, za ko ga je sve dok na veo da je ne ka da bio u obez be |e wu Zo ra na Ne do vi }a [o ka. „Di rek ci ja po li ci je is ti ~e da Go ran Gor di} ne ra di u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va i da taj ~o vek ni ka da ni je bio u obez be |e wu pred sed ni ka Ni ko li }a. Od ka da po li ci ja obez be |u je pred sed ni ka Re pu bli ke Ni ko li }a, i pre ne go {to je ime no van na funk ci ju pred sed ni ka, a i da nas, Go ran Gor di} ni je bio, ni ti se na la zi u obez be |e wu pred sed ni ka Re pu bli ke“, na gla {a va Di rek ci ja po li ci je.

Put za Andrevqe

pret we da im mo ra is pla ti ti 10.000 evra. Iako iz po li ci je ni je po tvr |en ta kav sce na rio mu ~e wa, tro ji ca na pa da ~a su na vod no mla di -

ko ji se te re ti za neo vla {}e no sta v qa w e u pro m et opoj n ih dro ga, kao i za kri vi~ na de la te {ke kra |e i ne do zvo qe nog dr `a wa i no {e wa oru`j, jer je osum wi ~en da je ukrao pi {toq svog ro |a ka i pro dao ga Mi la nu S. Tro j i c a osum w i ~ e n ih }e uz kri v i~ n u pri j a v u bi t i iz v e d e na is t ra ` nom su d i j i Vi { eg su d a u No v om Sa d u na sa s lu {a w e. Ina ~e, na istom pu tu, ko ji je no }u neo sve tqen i gde ne ma mno go sta nov ni ka ni ti vo zi la ko ja pro la ze jer su na tom po te su ma hom vi ken di ce, jed nom se ve} do go di lo sli~ no de lo. Na i me, na istom me stu je u mar tu ove go di ne je dan Be o ~i nac iz ~i ste obes ti i qu bo mo re tu kao i auto mo bi lom vu kao svo ju {e sna e sto go di {wu de voj ku. N. Per ko vi}

Vladimir Cvetkovi}

Advo ka ti od bra ne Xa ji }a su pred log Tu ì la {tvu da „od us ta ne od kri vi~ nog go we wa“ obra zlo ì li svo jim oce na ma da ga „ni je dan od sa slu {a nih sve do ka ni je te re tio“, kao i sta vom da „ne ma ni pi sa nih do ka za u pred me tu ko ji bi te re ti li“. Tu ì la {tvo bi, ka ko su is ta kli, o pred lo gu tre ba lo da od lu ~i u ro ku od tri da na. Fud ba ler Go ran Dru li} je na su |e wu po sve do ~io da je ugo vor o pre la sku iz „Zve zde“ u „Real Sa ra go sa“ s pred stav ni ci ma {pan - Dragan Yaji} se ju~e rukovao s Goranom Druli}em skog klu ba za kqu ~io 5. ju la Dru li} je na po me nuo da se }a vo di po op tu `ni ci be o grad 2001. u @e ne vi. Tvr ugo vor od no sio na pe riod ka da skog Vi {eg tu ì la {tva ob u hva dio je da je tim ugo se pre {lo na evro kao va lu tu }e ni su i tran sfe ri Pe ri ce Og vo rom pre ci zi ra no pla }a wa pa je s tim u ve zi uka - we no vi }a u ma drid ski „Real“ da mu „Sa ra go sa“ u zao na to da je iz ra ~u nao da je od 1999, Zo ra na We gu {a u ma drid pe ri o du od ~e ti ri „Sa ra go se“ „do bio ne {to ma we ski „Atle ti ko„ 1998–1999. i go di ne is pla }u je po mi lion i po mra ka Ya ji}: Su |e we je far sa go di {we. – Pred s tav n i c i – O~e ku jem da }e tu ì lac od u sta ti jer je su |e we far sa – iz ja „Sa ra go se“ su mi re vio je Dra gan Xa ji} no vi na ri ma is pred zgra de su da. kli da }e se is pla ta tog iz no sa re a li zo va t i ta k o {to }e od mi lion evra, a da da mu ’Zve - Iva na Du di }a u li sa bon sku 500.000 ne m a~ k ih zda’ du gu je 1,022 mi lion evra“. „Ben fi ku„ 2000. go di ne. Op tu ma r a k a upla } i v a t i – I da qe sma tram da mi klub `ni com se tro ji ci biv {ih ~el na moj ra ~un, a jo{ „Cr ve na zve zda„ du gu je taj iz nos, ni ka „Zve zde„ na te ret sta vqa ju mi lion ma ra ka pre - ali mi ne du gu je ni ko od op tu è - zlo u po tre be u ve zi s po je di nim ko FK „Cr ve na zve - nih li~ no – re kao je Dru li}. od po me nu tih tran sfe ra te da su zda„, i ta ko na red ne On je pod se tio na to da je po - pro tiv prav no pri sva ja li ve li ~e ti ri go di ne – ka - kre nuo spor pro tiv FK „Cr ve na ke pa re. Ta~ kom op tu `ni ce u ve zao je Dru li}, is ti - zve zda“. zi s Du di }e vim tran sfe rom za ~u }i da su mu ob ja Na sta vak su |e wa je za ka zan za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à sni li da je ta kav na - 17. ja nu ar 2013. go di ne. ja se sum wi ~i i fu bal ski me na ~in is pla te naj bo Pro ce som ko ji se pro tiv Xa - xer Ran ko Sto ji}. qi zbog po re za. ji }a, Cvet ko vi }a i Ma rin ko vi J. J.

BR ZOM AK CI JOM NO VOK NE @E VA^ KE PO LI CI JE

Uhva }en u ukra de nom vo zi lu Do ma zdra vqa Br zom ak ci jom pri pad ni ci Po l i c ij s ke sta n i c e No v i Kne `e vac pro na {li su vo zi lo u vla sni {tvu Do ma zdra vqa „No v i Kne ` e v ac”, ko j e je ukra de no u uto rak oko 19 sa ti s par kin ga is pred am bu lan te u Srp skom Kr stu ru. Po l i c i j a je @eq k u H. (1976) iz Srp skog Kr stu ra od re di la za dr `a va we do 12 sa ti jer je osum wi ~en da je upra vqao ukra de nim vo zi lom pod dej stvom al ko ho la. Po sa op {te wu po li ci je, usta no vqe no je da je u kr vi imao 2,33 pro mi la al ko ho la.

Osum wi ~e ni @eq ko H. je ukrao vo zi lo Do ma zdra vqa „No v i Kne ` e v ac„ „za s ta v a 101” ko je je na par kin gu is pred am bu lan te bi lo neo be zbe |e no, osta v qe n o ne z a k qu ~ a n o s kqu ~em u bra vi. @eq ko H. je seo za vo lan ukra de nog auto mo bi la, a po li ci ja ga je ubr zo za u sta vi la na ula zu u No vi Kne `e vac i po sle al ko-te sta za dr `a la na tre `we wu. Po li ci ja je na ja vi la da }e pro tiv osum wi ~e nog pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu zbog neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg mo tor nog vo zi la. M. Mr.

ZBOG RAZ BOJ NI [TVA UHAP [E NA TRI MLA DI ]A IZ ZRE WA NI NA

No `em opqa~ ka li rad ni cu

Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve uhap si li su N. ^. (18) i B. ^. (18) iz Zre wa ni na i jo{ jed nu ma lo let nu oso bu zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. Pret po sta vqa se da su osum wi ~e ni u no }i iz me |u 6. i 7. no vem bra, ma ski ra ni, uz upo tre bu fi zi~ ke si le i pret we no `em, od Policijska uprava u Zrewaninu rad ni ce ki o ska “Fen si” uze li `nom su di ji Vi {eg su da u Zre 43.000 di na ra. Oni su uz kri vi~ - wa ni nu ko ji im je od re dio pri nu pri ja vu spro ve de ni is tra - tvor. @. B.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

U AKCIJI POLICIJE NA NOVOM BEOGRADU

Uhap {en okri vqe ni za puc wa vu kod {ko le na Li ma nu Po sle ak ci je u jed nom lo ka lu na No vom Be o gra du pre kju ~e je uhap {en Filip V. iz No vog Sa da (24), ko ji je osum wi ~en da je po ~et kom sep tem bra po ku {ao da ubi je me {ta ni na Nemawu J. dok je pro la zio po red no vo sad ske Osnov ne {ko le „@ar ko Zre wa nin” na Li ma nu 3. Po sle li {e wa slo bo de, on je prek si no} pre -

uhap {en, te re te se da su 10. sep tem bra iz „re noa 5„ u po kre tu is pa li li naj ma we se dam hi ta ca iz vi {e oru` ja na Ne ma wu J. ko ji je u tom tre nut ku bio u dru {tvu s jo{ jed nim mla di }em. Pro tiv Fi li pa V. ve} su pod no {e ne kr vi ~e ne pri ja ve, a pri pi su je mu se da je u~e stvo vao u ob ra ~u ni ma uz upo tre bu pi {to qa.

IZME\U GRA\EVINSKE I MA[INSKE [KOLE U NOVOM SADU

Na pad nu t u~e nik no `em iz bo dva mla di }a?

Uvi |aj po sle ob ra ~u na

ba ~en u No vi Sad. Pro tiv we ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va za po ku {aj te {kog ubi stva i tre ba lo bi da da nas bu de pri ve den na sa slu {a we kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da. Ka ko smo pi sa li, Fi lip V. i Vuka{in S. (19), ko ji je ra ni je

We g ov osum w i ~ e n i sa u ~ e snik slo vi za jed nog od vo |a na vi j a ~ a fud b al s kog klu b a iz No v og Sa d a. Puc w a v a po r ed {ko le, po jed noj ver zi ji, do vo di se u ve zu s ne ra {~i {}e nim od n o s i m a me | u eks t rem n i j im na vi ja~ kim gru pa ma. M. V.

PALI NA DILOVAWU U NOVOM SADU I BiH

Okri vqe ni zbog ko ka i na iz Ita li je No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de ~e tvo ri cu osum wi ~e nih za di lo va we ko ka i na na pod ru~ ju No vog Sa da i Bo sne i Her ce go vi ne. Okri vqe ni za kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga su Zoran J. (1975) iz Ba ~a, Milo T. (1978), dr `a vqa nin Bo sne i Her ce go vi ne, Milan B. (1981) iz In |i je. Osno va no se sum wa da su oni na ba va qa li ko kain u Ita li ji od Dragana J. (1977) iz Pe }i na ca, pro tiv ko ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va za neo vla {e }e no sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. U auto mo bi lu Zo ra na J. po li ci ja je pre kju ~e u No vom Sa du pro na {la oko 125 gra ma ma te ri je za ko ju se za sa da pret po sta vqa da je ko kain, a sum wa se da je tu sup stan cu we mu i Mi lu T. pre dao Mi lan B. Pri li kom pre tre sa sta na u No vom Sa du ko ji ko ri sti Zo ran J. pro na |e no je jo{ oko 215 gra ma be log pra ha ko ji je po svoj pri li ci isti nar ko tik, do da je se u sa op {te wu. M. V.

U ZREWANINU SASLU[ANI ^ELNICI „RAZVOJA” I „BOROVICE TRANSPORTA”

Di rek to ri iza re{etaka De `ur ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Ile{ Bako{, po sle ~e tvo ro ~a sov nog sa slu {a wa, do neo je re {e we o od re |i va wu pri tvo ra di rek to ru Jav nog pred u ze }a “Raz voj” iz @i ti {ta J. M. (35), di rek to ru fir me “Bo ro vi ca tran sport” iz Ru me D. J. (57) i M. D. (58) iz Be o gra da. Wih tro ji cu uhap si li su pri pad ni ci Upra ve kri mi na li -

be slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu i zre wa nin sko Vi {e jav no tu `i la {tvo pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv wih – is ta kla je Bra ni sla va Go li ja nin, na po mi wu }i da su tim re {e wem ob u hva }e ni i vla snik zre wa nin skog “Voj vo di na pu ta” Du{an Borovica (56) i di rek tor te fir me Z. I. (37), ko ji su od ra ni je u pri tvo ru i ko -

Pet na sto go di {wi u~e nik no vo sad ske Sred we gra |e vin ske {ko le, iz Ka }a, uhap {en je pod sum wom da je ju ~e oko 14.20 sa ti kod Ma {in ske {ko le no `em za dao vi {e ubo da dvo ji ci mla di }a. Milan [. (1990) iz Ra kov ca za do bio je {est ubod nih ra na, tri u sto mak, tri u grud ni ko{, a we gov su gra |a nin Branislav S. (1993), ro dom iz Te sli }a, jed -

nu ubod nu ra nu u grud ni ko{, sa zna je mo u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du. Po vre |e nim mla di }i ma je po sle ope ra ci je sta we sta bi li zo va no i pod stal nim su le kar skim nad zo rom. Po pr vim ne zva ni~ nim sa zna wi ma, osum wi ~e ni je po sle do ga |a ja ne kom is pri ~ao da su ga dvo ji ca mla di }a i ra ni je mal tre ti ra la i od we ga uzi ma li pa -

re i stva ri. A na vod no, ju ~e su mu, iz me |u we go ve i obli `we Ma {in ske {ko le, uze li ra nac s pa ti ka ma i ba ca li u {aht. On je, po tom iz vo ru, te le fo nom po zvao svog bli skog ro |a ka da mu pri ja vi na pa d, ali pre no je ovaj sti gao, do {lo je do ob ra ~u na. Od mah na kon su ko ba, po vre |e ni su ra di pru `a wa pr ve po mo }i pri vre me no za vr {i li u Ma {in skoj {ko li, gde se u ho lu mo glo

vi de ti da je po li ci ja obe le `i la tra kom pro stor oko sto li ce ko ja je osta la u lo kvi kr vi. Uvi |aj je oba vi la de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Tatjana \ura{kovi}. Okri vqe ni je si no} pri ve den na sa slu {a we kod is tra `nog su di je Vi {eg su da, uz kri vi~ nu pri ja vu za po ku {aj te {kog ubi stva. M. V. Fo to: F. Baki}

UHAP[ENI BIV[I VLASNIK I DIREKTOR ZREWANINSKE „JUGOREMEDIJE” JOVICA STEFANOVI] NINI I JO[ DVOJICA

Osum wi ~e ni da su vred nost si ro vi na uve }a va li i do 70 pu ta Pri pad ni ci rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, u sa rad wi s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, ju ~e su li {i li slo bo de biv {eg vla sni ka zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” i vla sni ka pred u ze }a “MD-Ni ni” iz Ni {a i “Ja ka 80” iz Ra do vi {a (Ma ke do ni ja) Jovicu Stefanovi}a Ninija (53), za tim biv {eg di rek to ra za or ga ni za ci o na, eko nom ska i prav na pi ta wa u “Ju go re me di ji” Zlatka M. (69) i di rek tor ku fir me “MD-Ni ni” Olgu A. (60), svi iz Ni {a, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Oni su uhap {e ni u na stav ku ak ci je ra sve tqa va wa zlo u po tre ba u po stup ku pri va ti za ci je 24 pred u ze }a u Sr bi ji. MUP je ju ~e sa op {tio da su osum wi ~e ni od mar ta 2006. do fe bru a ra 2007. go di ne uve }a va li fak tu re za na bav ku si ro vi na za pro iz vod wu le ko va “Ju go re me di je” od AD “Ja ka 80” iz Ra do vi {a, ko je je tu istu si ro vi nu, po re klom iz In di je, na ba vi lo po ce ni 70 pu ta ni òj od pro daj ne. Na osno vu ta ko uve }a nih fak tu ra, ka ko se po do zre va, osum wi ~e ni su pri ba vi li imo vin sku ko rist Ste fa no vi }e vom pred u ze }u “Ja ka

Jo vi ca Ste fa no vi} Ni ni

80”, od ukup no 396.414.220 di na ra, a na {te tu “Ju go re me di je”. ”Ta ko |e, na isti na ~in pred u ze }e ’MD-Ni ni’ je na ba vqa lo si ro vi nu od ino-do ba vqa ~a iz In di je, Ne ma~ ke i Ita li je po ce ni 50 pu ta ni `oj od pro daj ne pred u ze }u ’Ju go re me di ja’. Na osno vu ta ko uve }a nih fak tu ra pri ba vqe na je imo vin ska ko rist ’MD-Ni ni’, ~i ji je ta ko |e vla snik Ste fa no vi}, od 176.815.273 di na ra, a na {te tu zre wa nin ske kom pa ni je”, na ve de no je u po li cij skom sa op {te wu, uz na po me nu da je na taj na ~in, uve }e va wem fak tu ra, pri ba vqe na ukup na ko rist pred u ze }i ma “MD-Ni ni” i “Ja ka 80” od oko 7,5 mi li o na

Po slov na zgra da „Ju go re me di je”

evra, za ko li ko je o{te }e na zre wa nin ska far ma ce ut ska ku }a. Ma ke don ska fir ma “Ja ka 80” je 2002. go di ne ku pi la “Ju go re me di ju”, ali je po sle vi {e me se~ nih rad ni~ kih pro te sta, ko je je pred vo dio ta da {wi rad ni~ ki li der Zdravko Deuri}, ugo vor o pri va ti za ci ji ras ki nut, a pred u ze }e su pre u ze li ma li ak ci o na ri. Oni su sve vre me tvr di li da je Ni ni upro pa stio fa bri ku i da mu je to do zvo lio ta da {wi dr `av ni vrh. Ste fa no vi} je hap {en i no vem bra 2010. go di ne, kao vla snik, ge ne ral ni di rek tor i pred sed nik Uprav nog od bo ra “Sr bo le ka”, a te re tio se da je za jed no s biv {im

ge ne ral nim di rek to rom te kom pa ni je od ok to bra 2006. do apri la 2010. go di ne o{te tio rad ni ke i ak ci o na re za vi {e od pet mi li o na evra. Kon tro verz ni bi zni smen, ko ji je bio i na In ter po lo voj po ter ni ci, osim “Ju go re me di je” i “Sr bo le ka”, bio je i vla snik i zre wa nin ske He mij ske in du stri je “Luk sol”, no vo sad skog “Vet pro ma”, pa dej ske “Men te” i jo{ ne ko li ko ni {kih fir mi. Za ni mqi vo je da je po ter ni ca za Ni ni jem uki nu ta 2003, a da je go di nu da na ra ni je, jo{ dok je bio na woj, us peo da ku pi “Ju go re me di ju”. @. Balaban

De u ri}: Pro {i re we is tra ge sa mo oprav da we za moj pri tvor

Gra di li {te pu ta u @i ti {tu

sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je. Port pa rol ka zre wa nin skog Vi {eg su da Branislava Golijanin po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” da je tro ji ci osum wi ~e nih pri tvor od re |en do na red ne od lu ke su da, a naj du `e me sec da na, i to zbog opa sno sti da bi mo gli uti ca ti na sve do ke ko ji }e bi ti sa slu {a ni u to ku is tra ge. – Oni se sum wi ~e da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo up o tre -

ji }e na knad no bi ti sa slu {a ni pred is tra `nim su di jom a po vo dom no vih po li cij skih na vo da. Ka ko se po do zre va, osum wi ~e ni su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja o{te ti li jav no pred u ze }e “Raz voj” iz @i ti {ta, od no sno Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, za oko 1,4 mi lion evra i pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist pred u ze }i ma “Voj vo di na put” i “Bo ro vi ca tran sport”. @. B.

Biv {i ge ne ral ni di rek tor “Ju go re me di je” Zdravko Deuri} (49) tvr di da su na vo di iz po li cij ske kri vi~ ne pri ja ve, na osno vu ko jih je do ne to re {e we o pro {i re wu is tra ge pro tiv we ga i fi nan sij ske di rek tor ke Ankice M. (48), pot pu no ne ta~ ni i da slu è sa mo to me da bi se oprav da lo to {to je ne vin pro veo 52 da na u pri tvo ru zre wa nin skog Okru `nog za tvo ra. De u ri} se te re ti da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj i da je snaj ki N. D. iz Mo skve, ko ja je za stu pa la “Ju go re me di ju” i bri nu la o pro da ji zre wa nin skih le ko va na ru skom tr ì {tu, u dva na vra ta is pla tio pro vi zi ju od po 12.365 i 20.000 evra, a za pro da ju ko ja ni je re a li zo va na. – Ra di se o su pru zi mog da qeg ro |a ka T. D., ko ja je 2011. go di ne u Ru si ji re gi stro va la fir mu s ko jom je “Ju go re me di ja”, na osno vu od lu ke Uprav nog od bo ra, pot pi sa la ugo vor o kon sal tin gu. Ona je ra di la po slo ve kon sal tin ga i mar ke tin ga u ko rist na {e fa bri ke i {i ri la pro daj nu mre ù na ru skom tr ì {tu. Sve {to je

ra |e no, ra |e no je po za ko nu – iz ja vio je De u ri} za “Dnev nik”. On je is ta kao da je, za hva qu ju }i sa rad wi s fir mom N. D., za dve go di ne iz voz le ka “ba ral ge tas” na ru sko tr ì {te po ve }an de set pu ta. – Po ugo vo ru, tre ba lo je da tro {ko ve kon sal tin ga pla ti mo u ro ku od 15 da na. Ali, to ni smo u~i ni li ju la 2011. ve} tek u fe bru a ru ove go di ne. Upr kos to me {to smo ka sni li s pla }a wem, ru ska fir ma je i da qe oba vqa la uslu ge za “Ju go re me di ju” – do dao je De u ri}. On je na gla sio da kom pa ni ja “Kr ka” ima sto ti nak rad ni ka an ga ò va nih na po slo vi ma mar ke tin ga i {i re wa pro daj ne mre è, a da se “Ju go re me di ji” ne do zvo qa va an ga ò va we ni jed nog. – Po li ci ja ne bi sme la da se ba vi po slov nom po li ti kom “Ju go re me di je” – is ta kao je De u ri}. U kri vi~ noj pri ja vi se tvr di i da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne u pla }i va wa po re za po od bit ku jer je, na vod no, u no vem bru 2011. go di ne ob -

ra ~u nao i is pla tio akon ta ci ju pla te za 447 rad ni ka fa bri ke le ko va, ali ni je upla tio po re ze i do pri no se od 5.260.382 di na ra, za ko li ko je o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je. De u ri}, me |u tim, od ba cu je i te na vo de i tvr di da su upla }e ni mi ni mal ni do pri no si. – Po gle daj te ko li ko je pred u ze }a po Sr bi ji ko ja go di na ma ne upla }u ju po re ze i do pri no se i ni ko ih ne di ra zbog to ga jer wi ma ru ko vo de taj ku ni. Je di no “Ju go re me di ju”, kao fa bri ku u vla sni {tvu rad ni ka, pro zi va ju zbog to ga {to dr `a vi ni je upla ti la mak si mal ne do pri no se – za kqu ~io je De u ri}. Pro tiv De u ri }a i An ki ce M., kao i pro tiv di rek tor ke pred u ze }a “Luk sol far ma ci ja” i “Pen farm” Milane Z. (28) i ovla {}e nog sud skog ve {ta ka Stevana G. (47), vo di se is tra ga u zre wa nin skom Vi {em su du zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. @. B.

SPORT

~etvrtak8.novembar2012.

MASTERS KUP U LONDONU

\o ko vi} po be dio Ma re ja po sle pre o kre ta Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} za be le `io je dru gu po be du na za vr {nom Ma ster su u Lon do nu. \o ko vi} je po no vo sla vio po sle pre o kre ta, a bo qi je bio od En di ja Ma ri ja u tri se ta, sa 4:6, 6:3 i 7:5, te do bio de se ti od wi ho vih 17 du e la. \o ko vi} je ta ko sko ro osi gu rao pr vo me sto u gru pi A, a po ku {a }e da ga po tvr di su tra ka da }e igra ti pro tiv To ma {a Ber di ha. Dru gi srp ski pred stav nik u Lon do nu Jan ko Tip sa re vi} da nas igra pro tiv Hu a na Mar ti na del Po tra. Tek dru gi put u wi ho vih 17 du e la me~ je pri pao te ni se ru ko ji ni je osvo jio pr vi set. Pr -

U Lon do nu do 2015. go di ne Udru `e we te ni skih pro fe si o na la ca (ATP) sa op {ti lo je da }e Lon don bi ti do ma }in za vr {nog Ma sters ku pa do 2015. go di ne. Pret hod no je pe to go di {wim ugo vo rom bi lo pred vi |e no da se u bri tan skoj pre sto ni ci odr `i ovo elit no tak mi ~e we jo{ sle de }e go di ne. - zbu |e we ko je pra ti za vr {ni Ma sters u Lon do nu je pro sto fan ta sti~ no. Na vi ja ~i, igra ~i, me di ji, kao i ko mer ci jal ni part ne ri u~i ni li su da je at mos fe ra u Lon do nu bez pre se da na - re kao je pred sed nik ATP Bred Dru it. Za vr {ni Ma sters se po sle ~e ti ri go di ne, iz [an ga ja 2009. pre se lio u Lon don. Pret hod no su gra do vi do ma }i ni ovog tak mi ~e wa bi li Hju ston, Frank furt i Wu jork.

No vak \o ko vi}

vi put to se do go di lo pre ne ko li ko ne de qa na ATP tur ni ru u [an ga ju ka da je sla vio ta ko |e \o ko vi}. No vak je sa da na ko rak od osva ja wa A gru pe za vr {nog Ma ster sa jer je za be le `io i dru gi tri jumf, po sle po be de nad @o-Vil fre dom Con gom. Ma ri ima po be du nad To ma {om Ber di hom. No vak \o ko vi} prak ti~ no je iz gu bio pr vi set ve} u uvod nom ge mu, ka da je En di Ma rej na pra vio brejk i bez pro ble ma sa ~u vao pred nost do ko na~ nih 6:4. No vak je lo {e po ~eo me~, na pra vio je tri ne iz nu |e ne gre {ke i „po klo nio” pro tiv ni ku brejk lop tu, ko ju je ovaj is ko ri stio za hva qu ju }i sjaj noj de fan zi vi, a

OD DANAS DO NEDEQE KUP ZREWANINA

Evrop ski krem na Be ge ju

Pli va~ ki mi ting, Sr bi ja grand pri – Kup Zre wa nin 2012, odr à }e se od da nas do ne de qe u naj ve }em ba nat skom gra du. Pred sto je }a ~e ti ri da na Zre wa nin }e ugo sti ti pre ko 500 pli va ~a iz 54 klu ba na {e ze mqe i okru è wa, a na de mat }e se u 25 me tar skom ba ze nu. Po tvr |e no je u~e {}e 53 klu ba iz Sr bi je i 10 ze ma qa okru è wa (BiH, Bu gar ska, Cr na Go ra, Hr vat ska, Ma |ar ska, Ita li ja, Ma ke do ni ja, Ru mu ni ja, Slo ve ni ja i

Tur ska). O~e ku je se pri su stvo ve li kih zve zda pli va wa, me |u wi ma i svet ski re kor de ri i osva ja ~i olim pij skih me da qa, Du je Dra ga wa i Fe de ri ko Kol ber tal do. Svoj na stup ve} su po tvr di li mno gi srp ski re pre zen ta tiv ci: ^a ba Si la |i, Ivan Len |er, Ni ko la Traj ko vi}, Mi ro sla va Naj da nov ski i Ka ta ri na Si mo no vi}... Kva li fi ka ci je po ~i we da nas u 10 ~a so va, a po po dnev na tak mi ~e wa u 17 sa ti. Ulaz je bes pla tan.

on da i br zom pre la sku iz od bra ne u na pad. Na dru goj stra ni je Bri ta nac im pre siv no osva jao ge mo ve na svoj ser vis. \o ko vi} ga je naj vi {e ugro zio ka da je pri re zul ta tu 3:4 bi lo 30:30. Ma rej je osvo jio 20 od 23 po e na na svoj ser vis, od to ga 11 uza stop nih na po ~et ku se ta i 12/12 po sle uba ~e nog pr vog ser vi sa. Ni na po ~et ku dru gog se ta No vak ni je de lo vao im pre siv no, ali je sa mo je dan we gov uda rac, na ne ve ro va tan na ~in, pot pu no pre o- kre nuo do ta da {wi tok me ~a. Bi lo je 1:1 u ge mo vi ma i 30:40 na ser vis \o ko vi }a. Da je Ma rej ta da sti gao do brej ka, kraj me ~a bio bi na vi di ku. Me |u tim, pr vi

te ni ser sve ta je od li~ no ser vi rao i za tim sme stio „drajv vo lej” u ta~ ku gde se spa ja ju osnov na i uz du `na li ni ja - 40:40! [ko tlan |a nin je to pro pra tio sa ki se lim osme hom, za tim ve zao dve ne iz nu |e ne gre {ke i iz gu bio gem. We go va ner vo za pre ne la se i u na red ne ge mo ve, ta ko da je bi lo sa mo pi ta we tre nut ka ka da }e No vak sti }i do pr ve brejk lop te na me ~u. Pri 3:2 i 30:30 od i grao je sja jan poen na mre `i, a on da do bio po klon od Ma re ja u vi du is hi tre nog iz la ska na mre `u i bek hen da ko ji je za vr {io van te re na - 4:2. Brejk do vo qan za 1:1 i tre }i od lu ~u ju }i set. @e sto ka bit ka za sva ki poen na sta vqe na je i u tre }em se tu, \o ko vi} je bio si gur ni ji na ser vi su, ali ni je uspe vao da po no v o pro b i j e ot p or ri v a l a, pro pu stio je no vu brejk {an su, pa su sti gli do 4:3 uo~i se ri sa na {eg te ni se ra. Po {to se od bra n io od na p a d a \o k o v i } a, Ma ri je za i grao si gur ni je, pre ci zni je po ga |ao, te no {en pu bli kom sti gao je do dve brejk {an se. Is ko ri stio je dru gu i iz jed na ~io na 4:4. \o ko vi} je bez pro ble ma iz jed na ~io, a on da na pao ri va la ko ji se mu ~io sa pr vim ser vi som. \o ko vi} je br zo sti gao do dve brejk {an se, is ko ri stio je ve} dru gu i sti gao do 6:5 i ser vi sa za me~. Pri ti sak je blo ki rao No va ka, Ma ri je sti gao do dve brejk lop te, ali je dan do bar ser vis je po pra vio sa mo po u zda we na {em te ni se ru ko ji je spa sao obe. Usle dio je as za me~ lop tu, oba te ni se ra su od i gra la steg nu to, a pod pri ti skom je pod le gao pr vi Ma ri ko ji je be kend po slao u aut i do neo po be du \o ko vi }u.

dnevnik

VOJVODINA NS SEME DO^EKUJE QI@ANE

Ri va lu sa mo re spekt

Od b oj k a { i Voj v o di ne NS se me ne mo gu se ba{ po hva li ti sko rom u do sa da {wem to ku Su per li ge, a pri li ku da ga po pra ve ima }e u me ~u pe tog ko la, da nas od 18 ~a so va, ka da do ~e ku ju eki pu Spar ta ka iz Qi ga. U ~e ti ri ko la No vo sa |a ni su ostva ri li jed nu po be du i tri po ra za, ali sva tri pu ta su gu bi li po sle pet se to va. î we ni ca je da su u taj-bre ko vi ma (sem s Rib ni com) bi li u ega lu i ima li pri li ku da ih re {e u svou ko rist, ali je ne do sta ja lo si gur no sti i od lu~ no sti. U ta bo ru cr ve no-be lih ve ru ju da je to i do uigra no sti re no vi ra nog ti ma, kao i do is ku stva, te da }e vre me nom sve to do }i da svo je me sto. - Uo~i du e la sa Spar ta kom na ja va mo è bi ti sli~ na kao i pred su sret sa Po à re vqa ni ma. Mi slim pre sve ga na to da

ve. Na {a eki pa tre ba da ima at m os f e r u na te r e n u, s tim {to joj je po treb na i po dr {ka s tri bi na, te za to po zi va mo i pu bli ku da nam po mog ne - re kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}. - Eki pa iz Qi ga je do sta is ku sna i kva li tet na. Mo ra mo da pri stu pi mo ozbiq no, kao i sva kom dru gom me ~u, s tim da za vr {ni ce me ~e va tre ba da od i gra mo mno go si gur ni je. O~e ku jem te{k utak mi ci i na {u po be du. Tre ba ju nam po be de u ni zu. ^i we ni ca je da i do sa da ka da smo gu bi li ni smo bi li in fe ri or ni, bo ri li smo se, ima li pri li ke, bi li u ega lu, sem u pe tom se tu s Rib ni com, ali nam je fa li la si gur nost u fi ni {u. Mo `da je to i do for me, sre }e, kon cen tra ci je i is ku stva. Ve ru jem da }e, ako na sta vi mo ova ko, sre }a pre }i i na na {u stra nu. Vi de }e mo ko li ko }e mo na -

Od boj ka {i Voj vo di ne ve ru ju da }e sa vla da ti Qi `a ne

Par ti zan bez pu bli ke Di sci plin ska ko mi si ja FSS ka zni la je Par ti zan zbog po na {a wa na vi ja ~a na utak mi ci Su per li ge pro tiv No vog Pa za ra. Pred sed nik Di sci plin ske ko mi si je Fud bal skog sa ve za Sr bi je Slo bo dan Pa jo vi} re kao je da je Par ti zan ka `wen jed nom utak mi com igra wa pred pra znim tri bi na ma i nov ~a no sa 500.000 di na ra. Raz log je tran spa rent „Ali ja? A Spa so je Ju go vi}?” i skan di ra we „No`, `i ca, Sre bre -

ni ca”, na utak mi ci pro tiv No vog Pa za ra, od i gra noj u okvi ru 10. ko la Je len Su per li ge. Bio je to od go vor na vi ja ~i ma No vog Pa za ra, ko ji su ne ko li ko da na pre to ga, na utak mi ci Ku pa Sr bi je pro tiv Ra da, is ta kli tran spa rent na ko jem je pi sa lo: „Re {en re bus sr ce, bu breg, plu }a `i ve la `u ta ku }a”. Par ti zan }e pred pra znim tri bi na ma do ~e ka ti kra gu je va~ ki Rad ni~ ki 1923, u ne de qu sa po ~et kom u 16 ~a so va.

je do bar deo eki pa u Sr bi ji us peo da na pra vi no ve ti mo ve, znat no kva li tet ni je ne go pro {le se z o n e, a to va ` i i za Spar tak. Klub iz Qi ga do veo je mla de ali do sta is ku sne igra ~e, od ko jih su ne ki ma we igra li u biv {im klu bo vi ma ili bi li i glav ni igra ~i, re ci mo kao Ko sti}, ko ji je u Spar tak sti gao iz Po `a rev ca. Tu bih is ta kao i Pa ji }a, Zin do vi }a, Po zni }a, Tu ra wa ni na i Ka ri {i ka. Spar tak ima i so li dan re zul tat u pret hod na ~e ti ri ko la, tri go di ne je su per li ga{, ali nas eto do sa da ni je po be |i vao. No, tra di ci ja je jed no, a su {ti na dru go. Ri va la tre ba po {to v a t i, ali ne k a na to m e osta ne, da ne po kla wa mo bo do -

pre do va ti ove se zo ne, po ten ci ja la ima mo, tre ba bi ti upo ran i str pqiv - re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. Po be du `e li i sred wi blo ker Mi ro slav Vr ban. - Spar tak ove se zo ne ima za i sta do bru eki pu, za re spekt. Ipak, mi slim da je pred nost na na {oj stra ni, {to mo ra mo da po ka `e mo na te re nu. Tre ba da ra d i m o na po d i z a w u for m e, una pre |i va wu igre iz me ~a u me~. @e li mo po be du i neo p hod na nam je i zbog bo do va i zbog ela na. Sa mo tre ba da is po {tu je mo sve do go vo re i da se bo ri mo se od pr vog do po sled weg po e na - po ru ~io je Vr ban. Ulaz na utak mi cu je slo bo dan. M. R.

SPORT

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

PAR TI ZAN DA NAS U Ê TVR TOM KO LU LI GE EVRO PE DO Ê KU JE IN TER Gru pa A An ì - Li ver pul Udi ne ze - Jang bojs 1. Li ver pul 2. An ì 3. Udi ne ze 4. Jang bojs

3 3 3 3

2 1 1 1

0 1 1 0

(18) (19) 1 1 1 2

8:6 3:2 5:6 6:8

6 4 4 3

Gru pa B Aka de mi ka - Atle ti ko Vik to ri ja - Ha poel 1. Atle ti ko 2. Vik to ri ja 3. Aka de mi ka 4. Ha poel

3 3 3 3

3 2 0 0

0 0 1 1

(19) (19)

0 1 2 2

6:1 5:3 3:6 2:6

9 6 1 1

Gru pa C Fe ner bah ~e - AEL Olim pik (M) - Bo ru si ja 1. Fe ner bah ~e 2. Olim pik (M) 3. Bo ru si ja (M) 4. AEL

3 3 3 3

2 1 1 0

1 1 1 1

0 1 1 2

(19) (19) 7:4 7:5 4:4 1:6

7 4 4 1

Gru pa D Bor do - Ma ri ti mo Klub Bri` - Wu kasl 1. Wu kasl 2. Bor do 3. Klub Bri` 4. Ma ri ti mo

3 3 3 3

2 1 1 0

1 1 0 2

(19) (19) 0 1 2 1

4:0 5:4 2:5 1:3

7 4 3 2

Gru pa E Ko pen ha gen - [tut gart Mol de - Ste a ua 1. Ste a ua 2. Ko pen ha gen 3. Mol de 4. [tut gart

3 3 3 3

2 1 1 0

1 1 0 2

0 1 2 1

(19) (19) 5:2 2:2 3:4 2:4

7 4 3 2

Gru pa F AIK [tok holm - PSV Na po li - Dwe par 1. Dwe par 2. PSV Aj ndho ven 3. Na po li 4. AIK

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 0 1

0 1 2 2

(19) (19) 8:3 4:3 5:6 3:8

9 4 3 1

Gru pa G Spor ting - Genk Ba zel - Vi de o ton 1. Genk 2. Vi de o ton 3. Ba zel 4. Spor ting

3 3 3 3

2 2 0 0

Po no vi ti igru iz Mi la na Fudbaleri Partizana danas igraju utakmicu ~etvrtog kola grupe H Lige Evrope. Protivnik je italijanski Inter koji }e sigurno u Beogradu traìti priliku da overi plasman u narednu rundu takmi~ewa. [ansu jo{ uvek ima i Partizan tako da }e dve ekipe pretpostavqa se odigrati odli~nu utakmicu. Partizan ne zna da se brani, govore svi redom u Humskoj, a Inter je ekipa takvih imena kojoj ne bi sluìlo na ~ast da igra zatvoreno. Gledaoci o~ekuju vrhunsku utakmicu, u kojoj je ciq samo jedan – pobeda. Naravno, Partizanu to nije imperativ, ali crno - beli svim silama èle da dokaù za{to uprava i stru~ni {tab imaju veliko poverewe u wih. Uz dobru atmosferu na tribinama u najavi je fudbalski spektakl. Aleksandar Lazevski ipak upozorava. - Drago mi je da je na{a javnost prepoznala kvalitet u na{oj utakmici u Milanu, ali ~ini mi se da se malo preterano diè tenzija pred revan{. Imam utisak kako svi sada razmi{qaju da Partizan mora pobediti Inter. To, naravno, nije pravo stawe stvari jer zna se ko nam je protivnik, ali da }emo

La zar Mar ko vi} u Mi la nu igrao sjaj no

dati sve od sebe, to stoji. Ova generacija ima veliku priliku da nadma{i neke prethodne i Partizan stavi na fudbalsku kartu Evrope. Dosta je pri~a kako je Partizan veliki klub, to se zna, ali mi ho}emo da to potvrdimo i na terenu. Navija~i-

0 1 1 2

7:3 5:4 3:4 1:5

Partizan u pro{losti nije imao mnogo uspeha u susretima sa ekipama iz Italije. Crnobeli su do sada odigrali 14 me~eva protiv klubova sa Apenina, a skor je ubedqivo na stra-

nad Romom (4:2) bio i posledwi skalp uzet ne kom ve li kom evropskom klubu u Humskoj 1. - To su pro{la vremena. Ovo danas je realnost - po~eo je Vladimir Vermezovi} izlaga-

7 6 2 1

Gru pa H Nef ~i - Ru bin Par ti zan - In ter 1. In ter 2. Ru bin 3. Nef ~i 4. Par ti zan

3 3 3 3

2 2 0 0

(18.00) (21.05) 1 1 1 1

0 0 2 2

6:3 5:2 1:4 0:3

7 7 1 1

Gru pa I Atle tik (B) - Lion [mo na - Spar tak 1. Olim pik (L) 2. Spar ta 3. [hmo na 4. Atle tik (B)

3 3 3 3

3 2 0 0

(21.05) (21.05) 0 0 1 1

0 1 2 2

8:5 7:4 5:8 3:6

9 6 1 1

La cio - Pa na te na ik os (21.05) To ten hem - Ma ri bor (21.05) 1. La cio 2. Ma ri bor 3. To ten hem 4. Pa na ti na i kos

3 3 3 3

1 1 0 0

2 1 3 2

0 1 0 1

2:1 4:2 2:2 2:5

5 4 3 2

Gru pa K Ba jer - Ra pid (21.05) Me ta list - Ro sen borg (21.05) 1. Ba jer 2. Me ta list 3. Ro zen borg 4. Ra pid

3 3 3 3

2 2 1 0

1 1 0 0

0 0 2 3

5:0 4:1 3:4 1:8

7 7 3 0

Gru pa L Tven te - Le van te (21.05) Ha no ver - Hel sin borg (21.05) 1. Ha no ver 2. Le van te 3. Tven te 4. Hel sing borg

3 3 3 3

2 2 0 0

1 0 2 1

Vla di mir Ver me zo vi} i Milan Smiqani}

ni protivnika. Pre 24 godine „parni vaqak” je zabele`io jedinu pobedu nad Italijanima. Ispostavi}e se da je trijumf FI FI NA RANG-LI STA

Gru pa J

0 1 1 2

6:4 5:2 4:7 3:5

7 6 2 1

- Imali smo veliku priliku da tamo ostvarimo dobar rezultat, ali na `alost nije nas htela lopta, a u odsudnim trenucima nismo imali sre}e. Najve}i sam krivac {to se to nije i desilo. Naravno, sada se ve} ne razmi{qa o tome ve} o revan{u

Ver me zo vi}: Po la `e mo di plom ski

(21.05) (21.05) 1 0 2 1

ma obe}avam bespo{tednu borbu, a sve {to do|e preko toga je fantasti~no – ka`e reprezentativac Makedonije Aleksandar Lazevski. Napada~ Lazar Markovi} ve} je zaboravio na prvu utakmicu u Milanu.

Sr bi ja na za do va la Na naj no vi joj rang-li sti FIFA, reprezentacija Srbije nazadovala je za devet mesta, pa sada zauzima 42. poziciju. Na prva dva mesta su kao i pro{li put [panija i Nema~ka, a zatim slede Agerntina, Portugal i Italija. Me|u deset najboqih nalaze se jo{ Engleska, Holandija, Kolumbija, kao i Rusija i Hrvatska. Od preostalih reprezentacija koje se nalaze u grupi sa Srbijom za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014, Belgija je napredovala za deset mesta pa je sada na 20. Vels zauzuma 66. mesto, a [kotska 70. Najslabije rangirana je Makedonija, koja je napredovala za 21 poziciju, pa je sada 83. Od Srbije su boqe rangirane i re pre zen ta ci je Cr ne Go re (34) i Bo sne i Her ce go vi ne (31).

we na konferenciji za medije.Iluzorno bi bilo da mi nekom pretimo i da protiv Intera o~ekujemo da naplatimo sve ce-

ho ve pret hod nih ne u spe ha i sru{imo neprijatnu tradiciju. Svaka tradicija je tu da se sru{i, na nama je da probamo to da u~inimo. Poku{a}emo sve u toj nameri, pa ako bude dovoqno, svi }emo biti zadovoqni. Pojavile su se sumwe i sve se vi{e pri~a da je dobra igra u Milanu plod slu~ajnosti. Ja kaèm da nije. Nama je diplomski rad, a vide}emo da li }emo da ga poloìmo sa ‘osmicom’ ili ‘desetkom’. Verujem u momke, ali sve ovo je priprema za ne{to {to nas o~ekuje u budu}nosti poru~io je trener Partizana. Zanimqivo je da }e se na dan odigravawa utakmice navr{iti ta~no 51 godina otkako se Partizan u evrokupovima prvi put sastao sa jednim italijanskim predstavnikom. Bilo je to na stadionu JNA, protiv Juventusa, koji je pobedio rezultatom 2:1 (prvo kolo Kupa {ampiona). Strateg crno-belih uveren je da je we go va mla da eki pa sprem na da pru ì vr hun sku partiju. - Ova ekipa je spremna da odigra veliku utakmicu, skoro na nivou najja~ih evropskih timova. Za nas nije optere}ewe to

{to nismo postigli gol. Do}i }e i on. O~ekujem publiku u velikom broju, jer nam je vetar u le|a neophodan. Ka da je re~ o ka drov skim pro ble mi ma, osim Mo ha me da Zabije, svi igra~i su spremni za utakmicu 4. kola Lige Evrope. Vermezovi} je na konferenciji za medije objasnio da je Libijac poku{ao da trenira posle me~a sa Borcem u Kupu, ali da je povreda bila ja~a. Tako|e, naglasio je da zna kojih }e 11 po~eti duel sa Interom. Kao po obi~aju, nije èleo da saop{ti imena, ali su novinari svojim lukavstvom poku{ali da „iz vu ku” bar na zna ke startne postave. Na pitawe da li }e Marko [}epovi} imati ulogu aduta sa klupe, Vermezovi} je odgovorio potvrdno, a na to se nadovezalo isto pitawe i za Nikolu Ninkovi}a. - Najboqe sada da vam kaèm ko su xokeri, a ko starteri! Svi su u kombinaciji, ali na mom spisku ve} postoji 11 odabranih. Ne daj boè da ve~eras bude nekih problema. U tom slu~aju bih morao da mewam. Ina~e, Ninkovi} }e biti xoker.

koji nam moè doneti mnogo. Znamo da igramo fudbal i ube|en sam da moèmo da osvojimo ako ne sva tri onda barem jedan bod. Znamo kako Inter igra i tu ne bi trebalo da bude iznena|ewa, ali mi moramo pruìti izvrsnu partiju ukoliko ho}emo da popravimo bodovni saldo. Po{tujemo Inter, ali imamo pravo da se nadamo iznena|ewu – rekao je Markovi}. Puno se o~ekuje i od Stefana [}epovi}a koji je napravio dobru golgetersku seriju u prvenstvu. - Gol na me~u sa ni{kim Radni~kim doneo mi je datno samopouzdawe. Spreman sam da dam sve od sebe protiv Intera. Trenirali smo vredno ovih par dana na realizaciji i verujem da nam to moè doneti mnogo. – rekao je [}epovi}. Milo{ Ostoji} kaè da je odbrana spremna na velika isku{ewa. - Ko god bude igrao za Inter kadar je da nam stvori mnogo problema. Ako na terenu to bude Dijego Milito posao je tim teì. Ipak, pametniji smo za jednu utakmicu, dobro smo analizirali Inter i sada i nadam se da moèmo sti}i do povoqnog rezultata. Ne smemo srqati ve} se mudro nadmetati sa Milanezima – naglasio je Ostoji}. I. La za re vi}

In ter bez sed mo ri ce Andrea Strama}oni na gostovawu u Beogradu ne}e mo}i da ra~una na sedmoricu povre|enih fudbalera, od kojih su dvojica bili „starteri” u pobedi nad Juventusom (3:1) minulog vikenda. Defanzivci Valter Samuel i Andrea Ranokija u ambulanti su se pridruìli Vesliju Snajderu, Dejanu Stankovi}u, Kristijanu Kivuu, Xoelu Obiju i Filipu Kutiwu, koji je doìveo naprsnu}e tibije u duelu sa crno-belima pre dve nedeqe. Trener Strama}oni u Beogradu ra~una na slede}e fudbalere - golmani Handanovi}, Kastelaci, Belec, defanzivci: Zaneti, Silvestre, @uan @ezus, @onatan, Nagatomo, Pereira, Pasa, vezisti: Guarin, Mudingaj, Kambijaso, Gargano, Benasi, Romano, napada~i: Milito, Kasano, Palasio, Livaja. Inter na me~ sa Partizanom donosi bilans za (straho)po{tovawe od devet pobeda na devet zvani~nih utakmica u gostima ove sezone. Milito i drugovi u doma}em prvenstvu su zabeleìli {est pobeda na strani: Peskara 3:0, Torino 2:0, Kjevo 2:0, Milan 1:0, Bolowa 3:1, Juventus 3:1, dok su u Ligi Evrope savladali Neft~i (3:1), a u kvalifikacijama Vasluj (2:0) i splitski Hajduk (3:0).

Zve zda i Par ti zan tra è po me ra we der bi ja? Sini{a Mihajlovi}, Branko Brnovi} i êdomir Janevski jo{ nisu saop{tili spiskove igra~a na koje ra~unaju za re pre zen ta tiv ne oba ve ze naredne srede, ali je izvesno da }e i Crvena zvezda i Partizan imati nekolicinu bitnih igra~a van stroja u nedeqi „ve~itog derbija”. Prema unapred odre|enom rasporedu, 143. prvenstveni susret Crvene zvezde i Partizana, trebalo bi da bude odigran u subotu, 17. novembra u 19 ~asova na stadionu u Qutice Bogdana, ali... FSS je odlu~io da zakaè prijateqsku utakmicu sa îleom u sredu, 14. novembra u [vajcarskoj, u Sent Galenu i to je u velikoj meri poremetilo plan ra da i Alek san dra Jankovi}a i Vladimira Ver-

mezovi}a, jer ukoliko „orlovi” posle utakmice budu prespavali u [vajcarskoj, vrati}e se u klubove tek u ~etvrtak, {to bi osta vi lo ja ko ma lo vremena za trening pred jednu od dve utakmice sezone. Do sada nije bi lo zva ni~nog zahteva ni Crvene zve zde, ni Partizana, da derbi bude po me ren za ne de qu, 18. novembar, ali realno je da se „ve~iti” (bar) oko toga slo`e i zajedno od Zajednice Superlige zatra`e odlagawe za 24 ~asa. Interes svakako imaju, a za o~ekivati je da se to dogodi kada se-

lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} bude pro~itao spisak onih koji }e putovati na prijateqski duel sa ^ileom. Istog dana, Crna Gora }e igrati me~ kvalifikacija za Mundijal, protiv San Marina, a Crvena zvezda imaju dvojicu standardnih „soko lo va” Jo va no vi }a i Kasalicu, dok Par ti zan ima jednog, Vol ko va. Ipak, crno-beli }e najverovatnije izgubiti i drugog levog beka te nedeqe, jer je Lazevski standardan u timu Ma ke do ni je, ko ja }e igra ti prijateqski me~ protiv Slo-

venije.I Eli Babaq trebalo bi da krene na dalek put, u Ju`nu Koreju, gde ga o~ekuje me~ za reprezentaciju Australije, a sasvim je izvesno da }e Ivan Ivanov u Sofiju na susret Bugarske i Ukrajine. Ako neko ne bude bio za pomerawe, to }e pre biti Crvena zvezda, u kojoj }e naredne nedeqe razmatrati ko su igra~i koje }e izgubiti pre „ve~itog derbija” i da li im je boqe da igraju u subotu ili nedequ, jer ih ve} naredne srede o~ekuje me~ ~etvrtfinala Kupa Srbije, protiv OFK Beograda. Ukoliko bi derbi bio odigran u nedequ, onda bi crveno-beli imali samo ponedeqak i utorak da se oporave i pripreme za odbranu trofeja u Kupu...

SPORT

~etvrtak8.novembar2012.

dnevnik

MURIWO I POSLE REMIJA S BORUSIJOM OPTIMISTA

OP[TINSKA LIGA S. MITROVICA (I RAZRED)

Ako bu de mo dru gi, te {ko pr vi ma Real po sle ~e ti ri odigrana ko la za u zi ma drugo mesto na tabeli svoje grupe, a zasluge za to umnogome pri pa da ju Man ~e ster sitiju, koji je iz dva okr {a ja sa Ajak som osvo jio sa mo je dan bod. Situacija je takva da su Bo ru si ja (osam bodova) i Real (sedam) veliki favori ti za pla sman u osminu finala. âk i u slu~aju da izgube od Sitija (dva boda) u gostima, „kraqe vi” u po sled wem ko lu do ~e ku ju Ajaks (~etiri), sa kojim su se u posledwih 14 meseci sastali tri puta i zabeleìli isto toliko pobeda, uz gol- @oze Muriwo (desno) razliku 10:1. rekao je Portugalac posle re@oze Muriwo to dobro zna mija sa Borusijom (2:2). i zato saseca u korenu svako Prv ak Nema~ke go st uje pitawe vezano za slabije parAjaksu, pa do~ekuje Man~esttije Reala u Ligi {ampiona. er siti. Pr ema pr ik azanim - Kada bi se takmi~ewe zavrigrama, tim Jirgena Klopa je {ilo danas, mi bismo oti{li ve} trebalo da osigura prvu podaqe. Mnogo puta sam pro~itao ziciju. Me|ut im, M uriwo kako je ovo najteà grupa u kopodse}a da je obe titule prvajoj se Real ikada na{ao. U ~emu ka Evrope osvojio kada je sa je onda problem? Sve vreme smo svojim ekipama osvojio drugo ili prvi ili drugi na tabeli mesto u grupnoj fazi.

- Sa Portom sam izbacio Man~ester junajted, a sa Interom sam bio boqi od ^elsija. O~igledno je da pozicija u grupi nije najva`nija stvar. Uostalom, ako na kraju budemo drugi, to }e biti problem za prvoplasirane ekipe iz ostalih grupa. Ko god bude prvi, u osmini finala }e se nadati lak{em protivniku nego {to je Real.

Grupa A

Grupa B

Di na mo (K) - Por to 0:0 PS@ - Di na mo (Z) 4:0 (Aleks u 16, Ma tu di u 61, Me nez u 65. i Ha o a ru u 80.)

Olim pi ja kos - Mon pe qe 3:1 (Ma }a do u 4, Gre ko u 80. i Mi tro glu u 82. - Bel ha da u 67. iz pe na la) [al ke - Ar se nal 2:2 (Hun te lar u 45+2, Far fan u 67. - Vol kot u 18. i @i ro du u 26.)

Mi lan - Ma la ga (Pa to u 73. - Eli su u 40.) An der leht - Ze nit (Mbo ka nu u 18.)

1. Por to 2. PS@ 3. Di na mo (K) 4. Di na mo (Z)

1. [al ke 2. Ar se nal 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe

1. Ma la ga 2. Mi lan 3. An der leht 4. Ze nit

4 4 4 4

3 3 1 0

1 0 1 0

0 6:2 1 10:2 2 5:7 4 0:0

10 9 4 0

Ti gi je vu od uz e ta olim pij ska bron za Rva~u slobodnim stilom iz Uzbekistana Soslanu Tigijevu oduzeta je bronzana olimpijska medaqa zbog dopinga, preneli su lokalni mediji. Utvr|eno je da je 29. godi{wi rva~, koji je ro|en u ruskoj republici Osetiji, bio pozitivan na zabrawenu supstancu metilheksanamin. Tigijev je na Igrama u Londonu osvojio bronzanu medaqu za Uzbekistan u kategoriji do 74 kilograma.Odli~je }e sada biti dodeqeno Ma|aru Gaboru Hato{u koga je Tigijev pobedio u borbi za tre}e mesto.

4 4 4 4

2 2 2 0

2 1 0 1

8:5 7:7 7:7 5:9

8 7 6 1

4 4 4 4

3 1 1 1

1 2 1 0

Srem - Mitros 2:1 (1:0)

M esut Ozil d one o je Madri|anima bod, pogotkom iz slobodnog udarca u 89. minutu, ali se @oze Muriwo na konferenciji vi{e bavio poni{tenim golom K aqehona, po~etkom drugog poluvremena. - Pogledao s a m snimak i video da je gol bio r egularan. Dali smo tri, priznata su nam samo dva. Zato sam r azo ~aran kona~nim rezultatom. Muriwo se osvrn uo i na zvi`duke doma}e publike, koji su tokom prvih 45 minuta odje ki vali sta dionom Santjago Bernabeu. - Da sam navija~, bio bih zadovoqniji da vidim ovakvu utakmicu, u kojoj je moj tim osvojio bod, nego neke utakmice iz drugih grupa Lige {ampiona, koje su kvalitetom pre za Ligu Evrope. Pored dva (planirana?) boda, Real je u susretu sa Borusijom izgubio i Gonzala Iguaina, koji zajedno sa Karimom Benzemom ne}e biti u kombinaciji za prvenstveni me~ sa Levanteom.

Grupa C

0 1 2 3

Dva pe nala u Ra ~i

Grupa D 1:1 1:0

0 1 2 3

8:1 4:4 1:4 3:7

10 5 4 3

Man. si ti - Ajaks 2:2 (Tu re u 22. i Agu e ro u 74. - De Jong u 10. i 17.) Real (M) - Bo ru si ja (D) 2:2 (Pe peu u 34. i Ozil u 89. - Re us u 28. i Ar be loa u 45. auto gol) 1. Bo ru si ja (D) 2. Real (M) 3. Ajaks 4. Man. si ti

4 4 4 4

2 2 1 0

2 1 1 2

0 6:4 1 10:7 2 6:8 2 6:9

8 7 4 2

RADNI^KI IZ NOVE PAZOVE SLAVIO NA BANOVOM BRDU

Ohra bru je po be da u go sti ma U Rad ni~ kom su pre za do voqni prvom pobedom u gostima protiv odli~ne ekipe ^ukari~kog. To je doga|aj za pam}ewe otkako je Radni~ki postao ~lan Prve lige.Sportski direktor Novopazov~ana Ra{a Orlovi} pun je hvale gostoprimstvom koje su priredili Br |a ni no vo pa zo va~ koj ekipi. - Sve je bilo na nivou. Verujem da smo stekli za uvek dobrog sport skog pri ja te qa.[to se ti~e same utakmice, oni su imali izgledne {anse, mi tako|e. ^ukari~ki svoje

nije realizovao, a mi smo svoje iskoristili. Ina~e, celu utakmicu smo odigrali ~vrsto, {to kazuje da je za nas faza priprema i navikavawa na vi{i rang uspe{no okon~ana. Utakmica protiv ûkari~kog treba da nam bude uzor kako u nastavku prvenstva da igramo - kaè Orlovi}. Sa po seb nim in te re so va wem i raspoloèwem o~ekuje se susret sa pro{logodi{wim superliga{em Metalcem. Radni~ki je u utorak odigrao kontrolnu utakmicu sa drugom postavom novosadske Vojvodine

(1:2). Protiv Metalca izosta}e Bo{kovi} i Radnik zbog `utih kartona, ali se u tim vra}a komandant odbrane kapiten Dalibor Puni{i}. - Metalac je ekipa za respekt. Mi smo posle 13 kola stekli potrebno iskustvo kako da se uspe{no suprotstavimo doju~era{wem superliga{u. Uz to igramo pred svojom publikom, {to je pogodnost ali i obaveza vi{e da prika`emo pobedni~ku igru – zakqu ~u je sport ski di rek tor novopazova~ke ekipe. J. Vukovi}

SREM SKA RA Â: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija ]iri} (Be{enovo). Strelci: Marijanovi} u 16. (iz penala) i [ivoqicki u 53. za Srem, a Lazi} u 64. minutu (iz penala) za Mitros. @uti kartoni: Ostoji}, V. Trivuni} (Srem), Pani} (Mitros). SREM: Mitrovi} 9, B. Milovanovi} 6 (D. Trivuni} ), Ostoji} 6, [upuri} 7, \.Milovanovi} 7, M. Jovi} 9, V. Trivuni} 8, Marijanovi} 7, [ivoqicki 8, Raji} 6, Bogdanovi} 6. MI TROS: Vukovi} 8, Krsti} 6, Cvetkovi} 6, Stanki} 7 (Petkovi}), Babi} 7, Pani} 7, ]iri} 7, Beneàn 7 (Sarajli}), Lazi} 7, Tubi} 7, Mladenovi} 7. Ve o ma trv da i ne iz ve sna utakmica do samog kraja. Dva gola iz penala posignuta nakon igrawa rukom, dok je [ivoqicki posle velike gu`ve pred golom Vukovi}a, bio najsna la `qi vi ji i iz bli zi ne ugurao loptu u mreù. R. Golubovi}

Borac (R) - Hajduk 0:4 (0:1) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Gojkovi} (Grgurevci).Strelci: Marko Plav{i} u 14, Vasiqevi} u 59, Rade Mari~i} u 83.i Manev u 88. minutu. @uti kartoni: Mijatovi} (Borac), Galeti} (Hajduk). BO RAC: Runi} 6, Sam~evi} 6, Jezdi} 6, Rudi} 6 (Turudi} 6), Milo{ Vladisavqevi} 6, @.Vladisavqevi} 6 (Gli{i} 6), J.Vladisavqevi} 6, Mijatovi} 6 (Ugqe{i} 6), Stanisavqevi} 6, Jovanovi} 6, Milutin Vladisavqevi} 6. HAJ DUK: B. Zeqkovi} 7., Galeti} 7 (Mario Plav{i}), Marko Plav{i} 8, Babi} 8, Vasiqevi} 8, Rajko Mari~i} 7, Lazarevi} 7, Are`ina 7, Ma nev 8, Ne na do vi} 7 (V. Zeqkovi}), Cvjeti} 7 (Rade Mari~i}). Divo{ani su jo{ jednom, dokazali, da su ove jeseni igrali najboqi fudbal u ligi. M. Rudi}

Borac (VR) - Sloga (Z) 2:1 (2:1) VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Vukmir (âlma).Strelci: A. Plemi} u 10. i 30. za Borac, a Miraì} u 18. minutu za Slogu. @uti kartoni: D. Plemi} (Borac), Miraì}, Kneèvi} (Sloga). BO RAC: Nikoli} 7, Ostoji} 6, Peri} 6, Cvjeti} 7, Suboti} 6, Mili~i} 7, Cerovac 7, Kova~evi} 7, \uri~i} 7 (Vukovi}), A. Plemi} 8 (Te{anovi}), D. Plemi} 7 (Stani{i}). SLO G A: An do no vi} 7, Pe tri} 6, Do bo 6, M. Ili} 6 (î ki} 7), Ka ra kli} 7, Kne è vi} 6, Mi ra ì} 7, Jef ti} 7, Ani ~i} 6 (Ve se li no vi}), Z.

^AL MA: Slo ga - Fru {ko go rac 2:0, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac - Slo ga (Z) 2:1, NO ]AJ: No }aj - Bo sut 2:0, RA DEN KO VI]: Bo rac - Haj duk 0:4, SREM SKA RA ^A: Srem - Mi tros 2:1. Sre mac iz Jar ka bio je slo bo dan. 1.Haj duk 10 2.No }aj 10 3.Srem 9 4.Mi tros 10 5.Sre mac 10 6.Bo sut 10 7.Bo rac (VR) 10 8.Slo ga (Z) 10 9.Bo rac (R) 9 10.Slo ga (^) 10 11.Fru {ko go rac10

Ili} 7, (Igri} 7).

9 6 5 4 4 3 3 3 2 1 2

0 1 2 4 3 3 2 1 3 4 1

1 3 2 2 3 4 5 6 4 5 7

30:7 31:16 15:14 13:7 23:16 6:10 11:17 7:17 10:19 5:16 9:21

27 19 17 16 15 12 11 10 9 7 7

Be lo vu ko vi}

B. La}arac

Sloga (^) - Fru{kogorac 2:0 (2:0) ÂL M A: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 100, su di ja Sto ja no vi} (Ma ~van ska Mi tro vi ca).Strel ci: Ke ki} u 22. i Se ku li} u 27. mi nu tu (iz pe na la). SLO GA: Pan|en, Pejakovi}, Antoni}, Vetmi}, Zec, Topi}, Sekuli}, Keki} (Vukmir), Mocowa, Igwati} (Petkovi}), Samarxi}. FRU [KO GO RAC: Veselinovi}, Leki}, Vukojevi}, Vukmir, D. Grabi}, @. \ori}, I. \ori}, Tepi}, V. Tepi}, K. Grabi}, ûli}. Tek u 10.kolu âlmaci su se radovali.Pobedili su zasluèno u derbiju za~eqa. Keki} je postigao gol s 20 metara, dok je Sekuli}, postigao gol iz penala, predhdno je bio zaustavqen nepropisno u kaznenom prostoru gostiju. D. Bojani}

No}aj - Bosut 2:0 (0:0) NO ]AJ: Igrali{te No}aja, gledalaca 50, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Zaskalicki u 75. i Ivi} u 78. minutu (iz penala). @uti kartoni: Bugarski, Simi} (No}aj), Zari}, S.Sedlarevi}, D.Sedlarevi} (Bosut). NO ] AJ: Ugqe {i} 8, @iv ko vi} 7, Bo` ja ko vi} 7, Ga xu ri} 7, Za ska lic ki 8, Go spo vi} 7 (Si mi}), Bu gar ski 7, To ji} 7, \u ri} 7, Ivi} 8, Og we no vi} 8. BO S UT: Jef ti} 7, Mi }i} 7 (\u ri}), Gli {i} 7 (Ma ti}), Da mja no vi} 7, D. Se dla re vi} 7, Dra ku li} 7, Bog da no vi} 7, Ob ra do vi} 7, S. Se dla re vi} 7, Ku zma no vi} 7, Za ri} 7. Od li~ no su igra li do ma }i ni, ali ni go sti ni su bi li ba{ sla bi. Za skal ci ki je dao gol gla vom iz bli zi ne po sle cen tar {u ta Og we no vi }a iz kor ne ra. Ivi} je bio stre lac s pe nal ti ka. Pred hod no je bio sru {en na do mak go la go sti ju.

Su |e we za na me {ta wa u Poq skoj U Var{avi je po~elo su|ewe grupi poqskih fudbalskih zvani~nika optuènim za organizovawe i u~estvovawe u kriminalnim aktivnostima. Tuìoci su pro~itali vi{e od 500 stranica optu`nice protiv 39 osoba koje su op tu è ne za pod mi }i va we ar bi ta ra, po sma tra ~a i VE TE RA NI VOJ VO DI NE GO STO VA LI U SOM BO RU: Omla din ski fud bal ski klub Me ta lac iz Som bo ra obe le à va 65 go di na po sto ja wa,a u okvi ru pro sla ve ugo sti li su ve te ra ne no vo sad ske Voj vo di ne. Po sle za ni mqi ve igre sla vi li su No vo sa |a ni (4:3). OFK Me ta lac je igrao u sle de }em sa sta vu: Dun kler, Vu kas,

Mi ti}, Hor vat, Dra gi ~e vi}, A. Dra gi}, Mi ki}, Ob ra do vi}, Ko va ~e vi}, Du ba ji}, Pe tro vi} (gra li su jo{: Ko mu {a nac, M. Dra gi}, \a pi}, Vu~ ko vi}), Voj vo di na: Va si}, Bo ji}, Ba ji}, Dun |er ski, Stu pan ski, [ar ~e vi}, [or gi}, Dra ku li}, ^a bri}, Po zna no vi}, Mu drin ski. M. J.

igra~a i name{tawe utakmica od 2003. do 2006. godine. To je jo{ jedno u nizu su|ewa povodom istrage koja je po kre nu ta 2005. go di ne i zbog koje je uhap{eno oko 600 osoba. Me|u uhap{enima su i jedan biv{i selektor reprezentacije Poqske, kao i jedan od ~lanova te selekcije.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2001.

Go di {te: 2002.

KMF Sidro (Be{ka) FK Petar Pua~a 0:11

OFK Stari grad (B. Palanka) - FK Kinder 0:2

Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Stoj ni}, Ivan, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, [a vi ja 3 i Zu ki} 4. KMF Sidro: Raj li}, Vra ~a re vi}, Lang, ^a vi}, Kli ska, [i nik, Ra dov vi}, Mi len ko vi}, Maj ki}, Pri ca, Mi lo va no vi}, Gru bje {i}. FK Petar Pua~a: Stoj ni}, Ivan, Vla i sa vqe vi}, Gra be`, \u ri|, Mar ja no vi}, [a vi ja, Zu ki}, Sre do je vi}, Jo va nov, Pa ro {ki, Pa u nov ski.

FK Sini{a Mihajlovi} - FK Petli} (Zrewanin) 0:2 Go lo ve za FK Pe tli} da li su: Ze ki} i Na ran ~i}. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: ]ir k o v i}, V. Jo v a n o v i}, O.

Jo v a n o v i}, @e ` eq, Ko v a ~ e vi}, Jo v an ~ e v i}, Ma k i{, Ko la r i}. Petli}: Iva nov, Ze ki}, [er ban, Na ran ~i}, Bo ja ni}, Kne `e vi}, Ra di}, Ba }an, Ko wi}.

[F Dejan Kuriya - FK Ka} 0:2 Go lo ve za FK Ka} da li su: Gvo zde no vi} i Mi tro vi}. [F Dejan Kurixa: Gra be`, Ko ska, Pa vlov, Be a to vi}, Maj ki}, Ko va ~e vi}, Bo rov ni ca, Ma ti}, ]i ri}.

Go lo ve za FK Kin der da li su: Mli no vi} i Maj sto ro vi}. OFK Stari grad: Mi la {i nov, Ste va no vi}, Aj der, Ki si}, Ba wac, La ki}, [tr bac, Si mi}, Me |e do vi}, Po pa di}, Ra da nov, Ar bu to vi}, Ko zo mo ra. FK Kinder: Ska ki}, Bi ~an, Ra ko ~e vi}, Rok san di}, Per la ki, Ma li no vi}, Mi o dra go vi}, Ke re ke{, [en der, Si mi}, Cr wa nin, Ni ko li}, Maj sto ro vi}, \or |e vi}, Su naj ko.

OFK Stari grad - Vojvodina 0:7 Go lo ve za Voj vo di nu da li su: Vu ru na, Ba bi}, Kqa ji} 2 i [e vo 3.

OFK Stari grad: Ko zo mo ra, Ar bu to vi}, Ra da nov, Po pa di}, Me |e do vi}, Si mi}, [tr bac, La ki}, Ba wac, Ki si}, Aj der, Ste va no vi}, Mi la {i no vi}. Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Mi ri}, Sa mar xi i ja, Kqa ji}, \u ro vi}, Ma ti}, [e vo, Ba bi}, Vu ru na, No vev ski.

Vojvodina - Borac (NS) 10:1 Go lo ve za Voj vo di nu da li su: Kqa ji}, Ba bi}, Vu ru na 2 i [e vo 6, a za Bo rac Gr bi}.

FK Bistrica 05 - Novi Sad 2:0 Go lo ve za FK Bi stri ca dao je Stan ko vi}. FK Bistrica 05: @i vi}, Stan ko vi}, Smi e {ko, Pod li pec, Gru jin, Isa kov ski, Mu sa, Ba ji}, ]ur ~in, Pan to vi}, Hor vat, Gru ji}, Zec, \u ro vi}, Var gec. Novi Sad: Za go rac, Ste fa no vi}, Sto ja no vi}, Pe ra}, Te {i}, Ko lo wa, Ko zi}, Gvo zden, Se ku lo vi}, Ze ki}, Cvet ko vi}, Mu dri.

FK Futog Gale - FK Bistrica 05 0:5 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 da li su: Stan ko vi}, Hor vat, Ra |e no vi} i Mi lo sa vi} 2 . FK Futog Gale: Tr ku qa, Mar ti}, Sa vi}, Ro kvi}, Ben cun, Su rut ka, Vu li}, To do ri} M, Se ku li}, To do ri} A, Me di}.

FK Bi stri ca 05: @i v i}, Stan ko vi}, Smi e {ko, Pod li pec, Gru jin, Isa kov ski, Mu sa, Ba j i}, ]ur ~ in, Pan t o v i}, Hor vat, Gru ji}, Zec, \u ro vi}, Var g ec, Ra | e n o v i}, Mi l o s a vi}.

FK ^emp 07 - FK NS Junajted 0:3 (pff) FK ^emp 07: Mu ra to vi}, Mar se ni}, Pe tro vi}, Vu le ti}, Akin, \ur |ev, Nad lac ki, Po po vi}, Su lej ma ni.

FK Krila Krajine (B. Palanka) - FK Futog Gale 2:0 Go lo vi za FK Kri la kra ji ne da li su: Iva no vi} i Ma `ar. FK Krila Krajine: Si mi}, Ma rin ko vi}, Ra do va no vi}, Iva no vi}, Mir ko vi}, Lu ko vi}, Ben cun, Ni ko li}, [e {um, Ili}, Ma `ar, ]o ro vi}. FK Futog Gale: Me di}, To do ri} M, Se ku li}, To do ri} A, Vu li}, Su rut ka, Sa vi}, Ben cun, Sa vi}, Mar ti}, Tr ku qa.

FK NS Junajted: Bla ì}, Bo {wak, Akin, Mi lo {e vi}, Bo di ro ì}, Sre mac, Me di}, \or |e vi}, Kla i}, [qa ~i}, Bur ka, Da u to vi}, Ar bu ti na, Ron do vi}, Ar bu ti na, Ru be ì}. FK Petli}: Ba~ ko, Ste va no vi}, Ta ma {i, Cve ti }a nin, Pa u nov, Ga li}, Ba jat, Ele ven, Vu jo vi}, \u ri|.

FK Petar Pua~a: Vi da ko vi}, Voj no vi}, Der vi {i, Ja cen ko, Ce ki}, Pan ti}, Ra ko vac, Ko sti}, Go mi rac, Ura ka lo, Kvo~ ka, Mi lo va no vi}. FK Prof. Bolesnikov: Pro ha ska, Pe tri}, Bla go je vi}, Ne met, Jo {i ko vi}, De be qa ko vi}, Bo ji}, Vel kov ski, Stoj kov, Ba tos, Mu {ki wa, Vic ko vi}.

Borac (NS) - FK Krila krajine 1:5

FK Kinder - FK Prof. Bolesnikov 0:4

Gol za Bo rac dao je De vu {i}, a za FK Kri la kra ji ne: Si mi}, Ma rin ko vi}, ]o ro vi} i Lu ko vi} 2. Borac: Kr sti}, Mi la no vi}, Jan ko vi}, Gr bi}, Si mi}, De vu {i}, Stje pa no vi}, Ka ra}, Ure me no vi}, Bu ~a, Lu ki}. FK Krila krajine: Si mi}, Ma rin ko vi}, Ra do va no vi}, Iva no vi}, Mir ko vi}, Lu ko vi}, Ben cun, Ni ko li}, [e {um, Ili}, Ma `ar, ]o ro vi}.

2002. godi{te

2001. godi{te 1. FK P. Pua~a 2. FK Prof. Bol. 3. FK Petli} 4. FK Ka} 5. FK S. Mihajl 6. FK Futog Gale 7. [F D. Kuriya 8. FK Bistrica 9. KMF Sidro

3 3 3 3 3 2 3 3 3

3 3 3 2 1 0 0 0 0

0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 21:1 0 15:2 0 12:1 0 7:3 2 7:7 1 3:7 3 2:15 3 0:14 3 3:20

Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Pe tri}, Jo {i ko vi} i Ba tos 2. FK Kinder: Bi ~an, Ker ke{, [en der, Ska ki}, Mi ri no vi}, Per la ki, Rok san di}, Ra ko ~e vi}, Si mi}, Su naj ko, \or |e vi}, Maj sto ro vi}. FK Prof. Bolesnikov: Pro ha ska, Pe tri}, Bla go je vi}, Ne met, Jo {i ko vi}, De be qa ko vi}, Bo ji}, Vel kov ski, Sto ja nov, Ba tos, Mu {ki wa, Vic ko vi}.

9 9 9 7 3 1 0 0 0

1. Vojvodina

FK Ka}: Slep ~e vi}, Sta ni vuk, Gvo zde no vi}, Vuk {a, Ra duj ko vi}, Baj lov, Man di}, Vu ja no vi}, Be qin, Bla `i}, Alek si}, Mi tro vi}.

FK Bistrica 05 - FK Prof. Bolesnikov 0:3 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Mar ko vi}, Sta ni {i} i Zla tar. FK Bistrica 05: Ja go di}, Vu le vi}, Pe tro vi}, Vuk {a, Mi tro vi}, ]ur ~i}, [a re nac, Uva ~ek, Za gor ~i}, ]o sin, Bo `i}, Pa ~a ri}, Mir ja ni}, To do rov, Sr da no vi}. FK Prof. Bolesnikov: Gal, \u ra {i no vi}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, Sre do je vi}, Mar ko vi}, Ce ti wa, Sta ni {i}, La u {e vi}, Zla tar, Ra {i ti, Ne met, Ka {i ko vi}.

4 4 0 0 31:1 12

2. Krila Krajine 4 3 1 0 13:3 10 3. FK Prof. Bol. 4 3 0 1 21:6

4. FK Bistrica

4 3 0 1

9:3

5. FK Petli}

3 2 0 1

9:3

6. FK P. Pua~a

3 2 0 1

5:4

7. FK Kinder

4 2 0 2

6:6

8. OFK S. grad

4 2 0 2

2:9

9. FK S. Mihajl

2 1 0 1

4:6

10. FC NS junaj.

3 1 0 2

3:8

11. Borac

4 1 0 3

5:18 3

12. Novi Sad

3 0 1 2

2:11 1

13. Futog Gale

4 0 0 4

0:14 0

14. FK ^emp 07

4 0 0 4

2:20 0

Borac (NS) - FK Kinder 0:3

Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Mi ri}, Sa mar xi i ja, Kqa ji}, \u ro vi}, Ma ti}, [e vo, Ba bi}, Vu ru na, No vev ski. Borac: Bu ~a, Kre me nov}, Si mi}, Mi la no vi}, Kr sti}, De vu {i}, Stje pa no vi}, Ka ra}, Gr bi}, Jan ko vi}.

FK NS Junajted: Ru be `i}, Ar bu ti na M, Ron do vi}, Ar bu ti na D, Da u to vi}, Bur ka, [i ja ~i}, Kla i}, \or |e vi}, Me di}, Sre m ac, Mi l o { e v i}, Akik, Bo { wak, Bo d i r o ` i}, Bla `i}.

FK NS Junajted - FK Petli} 0:4 Go lo ve za FK Pe tli} da li su: Ste va no vi}, Ele ven i Cve ti }a nin 2.

FK Petar Pua~a - FK Prof. Bolesnikov 3:0 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Der vi {i, Pan ti} i Go mi rac.

Go lo ve za FK Kin der da li su: Si mi}, \or |e vi} i Su naj ko. Borac: Bu ~a, Kre me no vi}, Ka ra}, Stje pa no vi}, De vu {i}, Si mi}, Gr bi}, Jan ko vi}, Mi la no vi}, Kr sti}, Lu ki}. FK Kinder: Bi ~an, Ker ke{, [en der, Ska ki}, Mi li no vi}, Per la ki, Rok san di}, Ra ko ~e vi}, Si mi}, \or |e vi}, Su naj ko. Foto: J. Barajevac

SPORT

~etvrtak8.novembar2012.

ODR @A NA SKUP [TI NA OLIM PIJ SKOG KO MI TE TA SR BI JE

Div cu no vi man dat Do sa da {wi pred sed nik Olimpijskog komiteta Srbije ju~e je na sednici Skup{tine dobio novi ~etvorogodi{wi mandat. Vlade Divac tako }e biti na ~elu OKS do Olim pij skih igara u Rio de @aneiru 2016. godine. - Spreman sam za naporan rad u naredne ~etiri godine. Nadam se da }emo posle Rija imati dosta razloga za radovawe - rekao je Divac u obra}awu delegatima nakon izbora. Sednici je prisustvovalo 57 od 65 ~lanova Skup{tine OKS. Divac se pro{le nedeqe zahvalio granskim sa ve zi ma na uka za nom po ve re wu i po dr {ci, ali je dodao da mu „nije De le ga ti jed no gla sno po dr `a li kan di da tu ru Div ca

Vla de Di vac

drago” {to je bio jedini kandidat za predsednika. Kao i na putu za London, i u naredne ~eti ri go di ne, stru~ nom slu `bom Olimpijskog komiteta Srbije, u funkciji generalnog sekretara rukovodi}e \or|e Vi{acki. - Verujem da smo brojne izazove u proteklom olimpijskom ciklusu uspe{no prevazi{li velikim radom, energijom i po sve }e no {}u svih za po sle nih u Olimpijskom komitetu Srbije. Istovremeno, svestan sam da smo onim {to je ve} ura |e no po sta vi li zdra ve osnove, a da je veliki posao tek pred nama - rekao je prvi ~ovek srpskog sporta i dodao: - Ostvareni rezultati u Londonu nas obavezuju da u narednom ciklusu obezbedimo mak-

Usvo jen iz ve {taj o ra du Skup{tina OKS usvojila je Izve{taj o radu za period 20092012 zakqu~no sa Olimpijskim igrama u Londonu. Predsednik OKS Vlade Divac u svom izlagawu na temu izve{taja o radu posebno je istakao napredak rezultata Olimpijskog tima Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu u odnosu na prethodno izdawe Igara i istakao da su sportisti Srbije u prethodnom olimpijskom ciklusu, nastupili na 9 takmi~ewa iz kalendara MOK i sa wih doneli ukupno 57 medaqa, od ~ega 13 zlatnih, 23 srebrne i 21 bronzanu. Isti~u}i zna~ajne momente u ciklusu London 2012, Divac je podsetio na zna~aj usvojenog Zakona o sportu, kojim je OKS prepoznat kao krovna institucija vrhunskog sporta koja zastupa interese nacionalnih sportskih saveza olimpijskih sportova saop{tila je pres slu`ba OKS i dodala: - Govore}i o svom programu za ciklus 2013–2016, Vlade Divac rekao je pored ostalog da }e kao i do sada sa svojim saradnicima biti okrenut unapre|ewu okru`ewa sportiste u svakom smislu i da }e sistemski raditi na unapre|ewu trenerskog kadra, administracije, medicinskog osobqa i svega onog {to ~ini okru`ewe sportiste i doprinosi wegovom rezultatu.

si mal ne uslo ve za tre ning, pripreme i takmi~ewa na putu za Rio de @aneiro 2016. godine. Planovi su veliki, ali imaju}i u vidu {ta smo do sada po sti gli za jed no sa na {im partnerima, verujem de }emo posle Olimpijskih igara u Riju imati mnogo razloga za zadovoqstvo. Na ovoj sednici Skup{tine, delegati su glasali i za ~lanove Izvr{nog i Nadzornog odbora. Po Statutu OKS deset ~lanova Izvr{nog odbora izabrano je glasawem na predlog sportskih saveza olimpijskih spor to va: Vuk sa no vi} Dragan, predsednik Ragbi saveza Srbije, Jevrosimovi} Veselin, predsednik Atletskog saveza Srbije, Kalini} Zoran, predsednik Stonoteniskog saveza Srbije, Lakovi} Zoran, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Marjanovi} Velimir, predsednik Rukometnog saveza Srbije, Ni{ovi} Mirko, predsednik Kajaka{kog saveza Srbije, Petkovi} Nenad, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije, Sovrovi} Velibor, predsednik Vaterpolo saveza Srbije, Todorov Ivan, predsednik Xudo saveza Srbije, ]endi} Zoran, generalni sekretar Tekvondo asocijacije Srbije. Jo{ tri ~lana Izvr{nog odbora izglasana su na predlog Predsednika: @arko Paspaq, Nenad Golijanin i Neboj{a [apowi}. Nadzorni odbor u naredne ~etiri godine ~ini}e: Vulevi} Du{an, Atletski savez Srbije, Matkovi} Aleksandar i Stefanovi} Marko, Vaterpolo savez Srbije.

dnevnik VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS DO ^E KU JE SLO GU

@e le i {e stu po be du

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr - BE, a Iveqa je povre|en. Oni bijagasa u proteklih pet kola ne}e igrati ni ve~eras. U duePrve lige Srbije ostvarili su lu s BKK Radni~kim povre|eni maksimalan u~inak i nalaze se su Stefan Stoja~i} i Vuka{in na vrhu tabele. Ve~eras u maloj Petkovi}, koji nisu trenirasali Spensa (20 ~asova) do~e- li. Vide}emo da li }e oni biti kuju Slogu. Kraqev~ani nisu u sastavu. Istina, imamo duga~star to va li ka ko se od wih o~e ki va lo, ali nedavno su promenili trenera i doveli odli~nog pleja Marka Popovi}a. Promene su pozi tiv no uti ca le na sta we u ekipi. U crveno - belom taboru o~ekuju te{ku i neizvesnu utakmicu. - Bi}e to te{ka, ali kvalitetna ko{arka{ka pred sta va. Kra qev ~a ni su lo {e po ~e li prvenstvenu trku za bo do ve, ali do la skom Marka Popovi}a do bi li su mno go. Me |u tim, na{a jedina opcija je pobeda i èlimo da nastavimo uspe{an niz - rekao je cen tar Novosa|ana Boò \umi}. Trener Vojvodine Srbijagasa Si ni {a Mati} ne deli utakmice na lake i te{ke, ali i on je naglasio da je promena u Slogi Boò \umi} (desno) prili~no unapredila tu ekipu. ku klupu, ali bez petorice bit- Na{ rival sad ima boqu nih igra~a to vi{e nije isti igru i sastav. Hijerarhija u ti- tim. Na{e je da igramo i namu se zna. Pro{le sezone smo metnemo na{ stil rivalima. poraèni u Kraqevu i èlimo Maksimalno }emo se truditi da im se revan{iramo. Me|u- da pruìmo sve od sebe i da potim, imamo velikih problema, bedimo, makar i s pola ko{a jer Osmokrovi} i ômagi} i razlike - naglasio je Mati}. daqe su pod suspenzijom FIM. Pa vlo vi}

NBA LI GA

Har den i Yenings igra ~i ne de qe Bek Hjuston Rokitsa Xejms Harden i plejmejker Milvoki Baksa Brendon Xenings bili su najboqi igra~i u prvoj nedeqi NBA lige. Harden je u tri me~a (2-1) prose~no bele`io 35.3 poena, te po 6.3 skoka i asistencije po utakmici. Xenings je ubacivao 17 poena, uz 13 asistencija i 3 skoka u prve dve utakYejms Har den (beli dres) mice Baksa. Harden je samo dva dana pre po~etka sezone Xenings je predvodio Bakse stigao u Teksas i odmah eksplo- do dve pobede i najboqeg starte dirao. Postigao je 37 poena uz 12 sezone ekipe iz Milvokija od asistencija, 6 skokova i 4 ukrade- 2005. godine. On predvodi ligu ne lopte protiv Detroita. sa 13 asistencija po utakmici, U slede}em me~u Atlanti je {to je wegov li~ni rekord. ubacio 45 poena, a potom 24 u Na Istoku je prvi kradqivac pr vom po razu od Por tlan da. lopti sa ~etiri po utakmici, a u Harden je u~inkom protiv De- oba me~a, protiv Bostona i troita postao prvi igra~ posle Klivlenda imao je po „dablXordana, Birda i Vejda koji je dabl”. Uz to je uz zvuk sirene poimao sli~nu statistiku na jed- stigao trojku za pobedu Milvonom me~u. kija protiv Kavalirsa.

DA NAS I SU TRA PE TO KO LO EVRO LI GE Da nas Gru pa A Kan tu - Fe ner bah ~e

(20.45)

Gru pa B Al ba - Ma ka bi (20.45) Ar ma ni - Olim pi ja kos (20.45) VOJ NI^ KI TUR NIR: U okvi ru obe le `a wa Da na Pr ve bri ga de Voj ske Sr bi je, na te re nu Do ma VS u No vom Sa du odr `an je tur nir u ma lom fud ba lu. Po red do ma }i na, na tur ni ru su u~e stvo vle i eki pe Vla de Voj vo di ne i Elek tro di stri bu ci je No vi Sad. Igra lo se po si ste mu sva ko sa sva kim, a po bed nik je eki pa Pr ve bri ga de. Dru go me sto pri pa -

lo je Elek tro di stri bu ci ji No vi Sad, a tre }e Vla di APV. Sve utak mi ce je su dio pro fe si o nal ni voj nik po ugo vo ru @ar ko Ru sov. Na kon za vr {et ka tur ni ra, u Do mu VS je or ga ni zo va no dru `e we, na rav no, uz voj ni~ ki pa suq. M. B.

Gru pa C [a lon - Uni ka ha

(19.30)

Gru pa D CSKA - Bar se lo na (17) Li e tu vas - Be {ik ta{ (18.30)

Su tra Gru pa A Pa na te na i kos - Kim ki (20) Olim pi ja - Real (20.30) Gru pa B Pro kom - Mon te pa ski

(19.45)

Gru pa C Ce de vi ta - Ka ha Efes - @al gi ris

(18.30) (19.45)

Gru pa D Par ti zan - Bam berg

(20.45)

kultura

dnevnik АУСТРИЈСКО ПОЗОРИШНО ПРИЗНАЊЕ ЗА МЛАДОГ УМЕТНИКА

риште. У образложењу жирија наведено је да је Лолић „минималним средствима приказао генијални комад Волфганга Бауера „Магично поподне“. „Звездани тренуци позоришта су ретки, али њих доноси млади редитељ из Београда, Милош Лолић. Ослобођена робовања традицији и сентименталним сећањима на касне шездесете, његова режија

доноси целовит текст у његовој пуној снази и величини„, оценио је жири. Награда „Нестрој„ се додељује од 2000. за изузетна позоришна достигнућа на аустријским сценама. Овогодишњим седмочланим жиријем, састављеним од угледних критичара аустријских медија, председавала је др Карин Катрајн. Лолић је први добитник овог престижног признања за младог уметника који није са немачког говорног подручја. Награду „Нестрој„ за режију до сада су добили, између осталих, Лик Бонди, Петер Цадек, Алвис Херманис, Гжегож Јажина, Криштоф Марталер. У Југословенском драмском позоришту Лолић је режирао представе „Друга страна„ Дејана Дуковског (2006) и „Сањари„ Роберта Музила (2008) за коју је добио Гран при „Мира Траиловић„ на Битефу 2009. Лолић је награђен и Гран пријем „Борштниково сречање 2011” за представу „Бартлби, писар„, а на фестивалу „Bayerische The a ter ta ge Aug sburg 2012” припала му је награда за режију представе „Крваве свадбе„ за коју је добио и Политикину награду за режију на овогодишњем „Битефу”. Тренутно припрема представу „Отело„ у Југословенском драмском позоришту. У глумачкој подели су: Војин Ћетковић, Никола Ђуричко, Милена Живановић, Бранислав Лечић и други. Премијера је планирана за крај децембра.

Егзил духовни, географски и политички Представа „Одисеј“ Горана Стефановског, у режији Александра Поповског, највећа копродукција у региону (Театар „Улисис“ Радета Шербеџије / Бриони, „Гавела“/ Загреб, Словенско народно гледалишче / Марибор, Атеље 212 / Београд, Српско народно позориште, Стеријино позорје/ Нови Сад и Театар на навигаторот / Скопље) имаће овог месеца своју новосадску премијеру и биће изведена 22, 23. и 24. новембра на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП -а. Из поменутих позоришта и градова је и глумачка екипа, састављена готово од свима познатих имена. Одисеј је Озрен Грабарић, Пенелопа је Анита Манчић, а у осталим улогама су Бранко Јордан (Телемах), Наташа Матјашец Рошкер (Атена), Светозар Цветовић (Зевс / Менелај), Борис Исаковић (Посејдон / Нестор), Јасна Ђуричић (Одисејев пас / Калипса / Одисејева мајка), Дијана Видушин (Меланта / Наусикаја / Кирка / Хекуба), Фрањо Дијак (Просац / Дечак с Исмара / Киклоп / Астијанакс) и Никола Ристановски (Певач / Тиресија). Драматуршкиња је Дора Делбианко, сценографи су „Нумен“ и Ивана Раденовић, костимографкиња је Марита Ћопо, а аутори музике „Фолтин“. „Егзил може бити и духовни и географски и политички. Човек може бити у егзилу и код куће. Није свака кућа - дом, а није ни

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ

Премијера балета „Петар Пан” Премијера балета „Петар Пан” у кореографији Бруса Стајвела, директора балета Народног позоришта, биће одржана у суботу, 10.новембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Балет који је светску премијеру имао пре десет година у Лас Вегасу, поруџбина је Балета Неваде, и игран је у више америчких балетских компанија. За међународно признатог кореографа и педагога Стајвела поставка балета „Петар Пан” је испуњење животног сна, чувена прича Џејмса Берија о дечаку који одбија да одрасте њега се и даље дотиче као и сан о летењу за који је уверен да је сан сваког човека. Балет који је поставио пре десет година на оригиналну музику америчког композитора Томаса Семанског технички је веома сложен и за извођење у Народном позоришту подршку је дала амбасада САД у Београду. Према речима Стајвела, на једног играча иде још двоје помагача јер сви ликови сем Звончице лете, попут атлетичара дижу се у ваздух, играју подигнути на конопцима. Бајковита балетска представа првенствено је намењена деци али, према искуству

десетогодишњег живота „Петра Пана” у америчким позориштима и родитељи ће са задовољством гледати овај балет.

О поставци балета у Народном позоришту, раду са играчима, Стајвел је имао само речи похвале, истакао је висок ниво израде ко-

НА СЦЕНИ СНП-a 22, 23. и 24. НОВЕМБРА НАЈВЕЋА КОПРОДУКЦИЈСКА ПРЕДСТАВА „ОДИСЕЈ”

Милошу Лолићу награда „Нестрој” Млади редитељ Милош Лолић добитник је аустријске позоришне награде „Нестрој 2012”, у категорији најбољи млади уметник, за представу „Магично поподне„ Волфганга Бауера, у продукцији бечког „Волкстеатера„, саопштило је Југословенско драмско позо-

~etvrtak8.novembar2012.

стима и сцене и рад са солистима. „Велико је задовољство видети како други солисти дају другу боју улози коју тумаче. Две недеље смо учили играче како да лете, ако се не „залепе” о зидове, представа ће добро проћи”, нашалио се Стајвел. Играчи у представи, солисти Балета Народног позоришта казали су да је за њих рад на овом балету потпуно ново искуство, да је су рад и атмосфера били одлични. Многи од њих први пут играју у представи за децу, радују се јер су и сами родитељи као Јован Веселиновић (Петар Пан) или Силвија Џуња (Звончица). Милош Кецман (Мајкл) је рекао да је за све њих рад на новој представи био интересантан, било је лепо да се друже и граде своје карактере за које су сигурни да ће се допасти деци. Милош Марјан игра Џона, Бојана Жегарац Венди а Капетана Куку амерички играч Нејтан Котам који је увај лик тумачио и у САД на преми(Танјуг) јери пре десет година.

свака идеја дома аутентична. Кажу да је дом тамо где је срце, али шта ако не знамо тачно где је срце?”, наводе писац и редитељ у најави представе. - Чак и они који не знају ништа о Одисеју, знају што значи Одисеја. Знају да то означава некакво

програмској књижици за ову представу. - Што значе појмови путовања, дома, данас кад је свијет постао дигиталан, виртуалан, отворен? Што данас значи појам враћања кући? Која је то сила која вуче Одисеја назад према Итаки? Што је дом?

путовање с многим непредвидивим догађајима који углавном завршавају повољно, с повратком кући. Путовање и повратак кући су битне ставке подсвјесног колективног сјећања, наративна матрица наших живота и начина на које видимо себе. Наша представа има циљ испитати, поиграти се и истражити театарске разлоге ових двају феномена – пише у

Уз подсећање да се филм “Чаробњак из Оза” завршава реченицом The re is no pla ce li ke ho me / Нигде као код куће, у најави за ову представу скрећу пажњу и да она на енглеском језику има дупло значење. Једно је афирмативно, да нема таквог места као што је дом, а друго “негативно”, да је дом нешто што не постоји, нешто чега нема, да је то само

ПРОМОЦИЈА СРПСКЕ ОПЕРСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Концерти по Војводини Солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, Лаура Павловић, сопран, уз клавирску сарадњу Страхиње Ђокића, отпочеће пројекат посвећен промоцији српске оперске литературе. Концепт се темељи на тежњи уметнице да из, ионако ограниченог, оперског опуса нашег поднебља изабере одломкеарије и призоре и представи их у пет градова Војводине. Тиме ће се публици представити одломци из опера Биничког, Бајића, Коњовића и Александре Вребалов, које она врло ретко има прилику да чује, услед одсуства оперских дела српских композитора са домаће оперске и концертне сцене. Програму се придружује и пар песама Јосифа Маринковића и Милоја Милојевића, као и Балканске игре Марка Тајчевића за клавир. Као подухват од посебног значаја, овај пројекат подржали су заједнички Град Нови Сад и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АПВ. Концерти ће бити одржани у Сомбору (Галерија Културног центра Лаза Костић, 15. новембра), Кули (КПЗ Куле, 20.новембар), Шиду (Галерија Сава Шумановић, 27. новембар), Новом Саду (Галерија Матице српске, 5.децембар) и Суботици (јануар 2013.). Организатор пројекта је Удружење у култури Ингмарт.

део наше мисли, сећања, подсвести. „Питање је хоће ли Одисеј, кад се врати, наћи оно што је некад давно изгубио. Хоће ли се моћи смирити и хоће ли, кад се послије свих тих година врати на почетак, установити да је Итака његов прави дом. Или га послије повратка чека жеља за новим путовањима. Враћајући се кући, откривамо сами себе, оно што смо заборавили или сакрили док смо одлазили, растурали, рушили. Дом је тамо гдје имамо потребу рећи гдје смо били“ (Из програмске књижице). Театар „Улисис“ Радета Шербеџије такође налази везу са овом темом. „Кретање у уметност, помак и путовање ознака су активног става спрам стварности и повести. Путовање је један од начина немирења с неминовном судбином, типично за медитеранску културу, од Хомера надаље. Ту је сваки човек осуђен на лутање, спољашње или унутрашње, свако је у трагању за властитом Итаком. Путују појединци и ликови, а Уликс им је свима амблематска фигура, те подсетник за то да се никада не престане надати, радити и трагати за новим изразима, како би се избегло затварање у егоцентрични свет који окреће леђа стварности и другима. Уликс је митска и песничка фигура лукавог ума који, крећући се кроз друге језике и културе, увек спаја различитости“. Н. Пејчић

САРАДЊА ЧЕТИРИ ФИЛМСКА ФЕСТИВАЛА НА ДУНАВУ

Подршка младих аутора У Београду је јуче представљен пројекат „Fresh Da nu be Films„ који представља почетак сарадње четири филмска фестивала на Дунаву - Синема сити из Новог Сада, Cros sing Euro pe из Линца, Дорф-а из Винковаца и Слободне зоне из Београда. Пројекат у трајању о годину дана осмишљен је са циљем промоције и подржавања културне различитости и креативне синергије кинематографија дуж Дунава умрежавањем и стварањем едукативне платформе за младе ауторе, објаснили су представници четири фестивала новинарима у галерији Артгет. Директор и селектор Слободне зоне Рајко Петровић рекао је да је синоћном пројекцијом аустријског филма „Твоја лепота не значи ништа„ у оквиру фестивала Слободна зона, званично обележен почетак сарадње. Према његовим речима, значај овог пројекта је што ће представити дебитантске филмове младих аутора и што ће ти филмови бити приказивани у оквиру ова четири фестивала. Милош Игњатовић, директор фестивала Синема сит рекао је да је идеја да пројекат за годину дана, колико је замишљено да траје, успостави мрежу која ће потом расти и у коју ће бити

укључени и други фестивали и филмски професионалци. Циљ пројекта је међусовно повезивање, размена и промоција, поручио је он. Вођа пројекта Ивана Тодоровић надовезала се рекавши да су циљеви ФДФ-а промоција културне разноликости дунавског региона, едукација младих филмских професионалаца, промоција младих аутора. Циљ је да се у мрежу укључе и други фестивали и институције као и да се формира онлајн база са корисним информацијама за младе филмаџије. Сабин Гебетсројтер из филмског фестивала Cros sing Euro pe из Линца изразила је задовољство учешћем у пројекту чији је циљ промовисање младих аутора из дунавске регије чиме ће се створити нешто ново у свету филма. Директор Дорф фестивала из Винковаца Тони Шарић оценио је да ће ФДФ помоћи у размени искустава међу земљама дунавске регије и допринети бољој културној сарадњи. Пројекат би требало да таје до 15. децембра 2013. године али организатори нису искључили могућност продужења пројекта који је финансијски подржан од стране Европске фондације за културу.

PRO^ITATI

Kwiga

Akteri

Pisac: Ed na O’Bra jen Prevod: Vik to ri ja Kromb holc Izdava~: Agora, 2012. (Zrewanin)

Sveci i gre{nici

Citat

Sadr`aj

Re~ kritike

No}, sre di na le ta ili tu ne gde. Vre li na ku qa iz re {e ta ka na plo~ ni ku, ~u je se zvuk tru be, ili to be {e trom bon, ru k e bes k u} n i k a i wi h o v i tan ki pr sti na lik gra wu pru à ju se i pre kli wu da im se {ta ude li. U ne ku ru ku bi li smo jed n o dru g om stran c i, stran ci u tom uùr ba nom gra du {to odi {e ì vo tom.

Kwi ga pri ~a ir ske spi sa te qi ce, na {e sa vre me ni ce, ko ja, bez ùr be, u do bro pro na |e nim si è i ma ot kri va jed na kost iz me |u ì vo ta i fik ci je u lir ski obo je noj in ten ziv noj i ne za us ta vqi voj pro zi pro tiv ko je od bra ne ne ma: ona vam, ka ko je ve} pri me }e no, bu kval no iz mi ~e tlo pod no ga ma. (Ne ka da je za to do vo qan i sa mo na slov pri ~e - „Ki {u po {a qi ko re wu mom“!)

Tu `ni, ne sre} ni ili za lud no za qu bqe ni ju na ci – a po naj vi {e ju na ki we - u me lan ho li ji ne iz be `nog ì vot nog po ra za otvo re nog gar da ka ko pre ma sop stve noj, ta ko i pre ma sud bi ni ~i ta la ca ko ji osta ju slo mqe nih sr ca. (Iz ne ve re na o~e ki va wa bi bli o te kar ke, use de li ce i qu bi teq ke po e zi je, i jed nog pe sni ka; od ma zda nad ir skim po bu we ni kom u idi li~ nom re sto ra nu pod li ti com pla nin skog lan ca; ir ski emi grant, usa mqe nik, ne po vrat no slo mqe nog sr ca itd). Kwi ga pri ~a „Sve ci i gre {ni ci“ {i ri pri vla~ nu le po tu no stal gi je i ta ko iz gu bqe nih, a ta ko bo ga tih sud bi na: lep {e, ube dqi vi je i tra gi~ ni je od sa mog ì vo ta. Ni je slu ~aj no da je ~u ve ni Fi lip Rot za pi sao: „Naj na da re ni ja è na ko ja da nas pi {e pro zu na en gle skom“. \or |e Pi sa rev

svet

~etvrtak8.novembar2012.

dnevnik

AME RI KAN CI NA PRED SED NI^ KIM IZ BO RI MA DA LI DE MO KRAT SKOM KAN DI DA TU DRU GU [AN SU

Pro na |en ru ski brod sa zlatom

Oba ma: Naj bo qe vre me za Ame ri ku tek do la zi VA [ING TON: Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma po be dio je na iz bo ri ma i do bio jo{ je dan ~e tvo ro go di {wi man dat. U po bed ni~ kom go vo ru je po ru ~io da naj bo qe vre me za Ame ri ku tek do la zi i da na me ra va da za jed no sa pred stav ni ci ma de mo kra ta i re pu bli ka na ca ra di na re {a va wu pi ta wa ko ja se na la ze pred ze mqom. Oba ma je ju ~e oko je dan po sle po no }i po ame ri~ kom vre me nu do {ao u Mek Kor mik cen tar u ^i ka gu, gde su ga pri sta li ce do ~e ka le vi {e mi nut nim apla u zom i po vi ci ma “Jo{ ~e ti ri go di ne”. Obra }a ju }i se oku pqe ni ma, pred sed nik Ame ri ke je is ta kao da su iz bo ri vra ti li duh i ve ru da svi mo gu da is pu ne svo je po je di na~ ne sno ve. “Zna mo u na {im sr ci ma da za Ame ri ku naj bo qe tek do la zi. Hva la svi ma ko ji su gla sa li. Bez ob zi ra da li ste gla sa li za me ne ili Rom ni ja, vi ste iz ne li va{ glas”, ka zao je Oba ma. On je ~e sti tao sam Rom ni ju na sna `noj kam pa wi, re kav {i da je bor ba iz me |u wih dvo ji ce bi la o{tra, ali sa mo za to {to “vo li mo ovu ze mqu.” “Na me ra vam da se u na red nim ne de qa ma vi dim sa Rom ni jem da vi di mo ka ko da po kre ne mo ze mqu na pred”, re kao je iza bra ni pred sed nik Ame ri ke. Po we go vim re ~i ma, ame ri~ ka eko no mi ja se opo ra vqa, a de ce ni ja ra to va wa se za vr {a va. “Mi `e li mo na ci ju ko ju po {tu ju i vo le u sve tu i ve ru je mo u to le -

rant nu Ame ri ku, otvo re nu za imi gran te”, do dao je Oba ma. Pred sed nik SAD se za hva lio su pru zi Mi {el, re kav {i da ne bi da nas bio ono {to je ste “bez `e ne ko ja je pri sta la da se uda za me ne pre 20 go di na”. “Ni ka da te ni sam vo leo vi {e i ni ka da po no sni ji ka da vi dim da te i na {a na ci ja vo li”, do dao je Oba ma. On je re kao da ni ka da ni je vi -

{el i }er ke Sa {a i Ma li ja, kao i pot pred sed nik Xo Baj den sa po ro di com. Oba ma je ro |en 1961. go di ne, a na kon ~e tvo ro go di {weg se na tor skog sta `a na iz bo ri ma za pred sed ni ka SAD 2008. go di ne po be dio je kan di da ta re pu bli ka na ca Xo na Me kej na. Po be dom nad Mi tom Rom ni jem do bio je dru gi pred sed ni~ ki man dat.

Porodica Obama slavi pobedu

{e ve ro vao u bu du} nost Ame ri ke. “Ve }i smo od na {ih in di vi du al nih li~ no sti i po ka za }e mo da `i vi mo u naj ve }oj na ci ji na sve tu. Hva la Ame ri ko i Bog bla go slo vio Sje di we ne Dr `a ve”, za vr {io je Oba ma go vor. Na kra ju su na bi nu po red we ga iza {le su pru ga Mi -

^e stit ka Mi ta Rom ni ja Re pu bli kan ski pred sed ni~ ki kan di dat Mit Rom ni po zvao je po bed ni ka iz bo ra Ba ra ka Oba mu i ~e sti tao mu na po be di. “Upra vo sam po zvao Oba mu da mu ~e sti tam na po be di. @e lim im svi ma do bro, po seb no pred sed ni ku, pr voj da mi i we go voj de ci”, re kao je Rom ni obra }a ju }i se pri sta li ca ma u Bo sto nu. On je re kao i da se na da da }e pred sed nik Oba ma bi ti us pe {an u vo |e wu na {e na ci je. “Kan di do vao sam se, jer sam za bri nut za qu de u Ame ri ci. Vo leo bih da sam mo gao da is pu nim va {e `e qe i da vo dim na ci ju u dru gom prav cu, ali na rod je dru ga ~i je od lu ~io”, ka zao je Rom ni. On se za hva lio svom pot pred sed ni~ kom kan di da tu Po lu Ra ja nu, su pru zi En i svi ma ko ji su u~e stvo va li u kam pa wi.

Ina u gu ra ci ja pred sed ni ka SAD odr à }e se 20. ja nu a ra 2013. go di ne u Va {ing to nu. Pre ma re zul ta ti ma ko je pre no se ame ri~ ki me di ji, Oba ma je osvo jio 274 elek tor ska gla sa, {to je ~e ti ri vi {e ne go {to je do voq no za tri jumf, dok je Rom ni ju do sa da pri pao 201 elek tor ski glas. U iz bor nom {ta bu Oba me u î ka gu bi lo je ve li ko sla vqe, kao i na uli ca ma vi {e gra do va. Si-EnEn i Foks Wuz ja vi li su da je Oba ma po be dio u Ka li for ni ji, Wu jor ku, Ver mon tu , Ajo vi, Ko nek ti ka tu, Ha va ji ma, dr à vi Va {ing ton, Pen sil va ni ji, Wu Xer zi ju, De la ve ru, Ore go nu, Mi ne so ti, Va {ing to nu Di-Si, Ili no ju, Wu Mek si ku, Wu Hemp {i ru, Me ri len du, Ma sa ~u set su, Vi skon si nu, Mej nu, Roud Aj lan du i Mi ~i ge nu. Kan di dat re pu bli ka na ca Mit Rom ni je do bio u Ari zo ni, Ken ta ki ju, In di ja ni, Aj da hu, Za pad noj

Vir xi ni ji, Xor xi ji, Ju `noj Ka ro li ni, Se ver noj Ka ro li ni, Okla ho mi, Te ne si ju, Ju ti, Mon ta ni, Ar kan za su, Ne bra ski, Mi zu ri ju i Ne bra ski. Si tu a ci ja je jo{ ne iz ve sna u ne ko li ko sving (ko le bqi vih) dr à va, ali ta mo {wi re zul ta ti vi {e ne mo gu da pro me ne ko na~ ni is hodd. No vo i za ba ra ni ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma mo ra }e i u no vom man da tu da se su o ~i sa po de qe nim Kon gre som, s ob zi rom da su de mo kra te za dr à le kon tro lu nad Se na tom, a re pu bli kan ci nad Pred stav ni~ kim do mom. De mo kra te, ko je su pred iz bo re mo ra le da od bra ne vi {e po sla ni~ kih me sta bi le su vi |e ne kao ra wi vi ja po li ti~ ka par ti ja u Se na tu, gde se od ukup no 100 me sta gla sa lo o 33. Dva re pu bli kan ska kan di da ta u dr à va ma Mi su ri i In di ja na, ko ja su to kom kam pa we ima la su vi {e eks plo ziv ne opa ske o si lo va wu i abor tu su iz gu bi la su, me |u tim bor bu za po sla ni~ ke sto li ce, dok je je dan re pu bli ka nac u li be ral nom Ma sa ~u set su ostao bez svog me sta u Se na tu, ja vi la je agen ci ja Aso {i jej ted pres. Ka ko je ja vio AP, re pu bli kan ci su na do brom pu tu da za dr è pri li~ no ube dqi vu ve }i nu u dru gom do mu Kon gre sa - Pred stav ni~ kom do mu, {to zna ~i da }e Oba ma u dru gom man da tu ima ti pro ble ma sa spro vo |e wem bi lo ka kvih am bi ci o zni jih pred lo ga za ko na. Gla sa lo se o svih 435 po sla ni~ kih me sta u Pred stav ni~ kom do mu, gde su re pu bli kan ci za dr à li kon tro lu, upr kos ne ko li ko po be da de mo kra ta. S dru ge stra ne, kon tro la de mo kra ta nad Se na tom }e im stvo ri ti za {ti tu od re pu bli kan skih po ku {a ja da one mo gu }e spro vo |e we ra ni jih Oba mi nih za kon skih pred lo ga, kao {to je re for ma zdrav stve ne za {ti te, ko ja }e u pot pu no sti stu pi ti na sna gu 2014. go di ne.

Svet ski zva ni~ ni ci ~e sti ta li izbornu pobedu BRI SEL, MO SKVA: Broj ni svet ski i evrop ski li de ri ~e sti ta li su ju ~e uju tro iz bor nu po be du ame ri~ kom pred sed ni ku Ba ra ku Oba mi. Naj vi {i zva ni~ ni ci EU i NA TO ~e sti ta li su Oba mi po be du, uz o~e ki va wa da }e se sa rad wa Bri se la i Va {ing to na jo{ vi {e pro du bi ti. „SAD su kqu~ ni stra te {ki part ner EU i ra du je mo se na stav ku bli ske sa rad we sa pred sed ni kom Oba mom, uz do dat no ja ~a we bi la te ral nih ve za i du bqu sa rad wu na po qi ma bez bed no sti i eko no mi je”, na vo di se u za jed ni~ kom sa op {te wu pred sed ni ka Evrop ske ko mi si je

@o zea Ma nu e la Ba ro za i pred sed ni ka Sa ve ta EU Her ma na Van Rom pe ja. ^e stit ka ma se pri dru `io i ge ne ral ni se kre tar NA TO An ders Fog Ra smu sen, ko ji je pod se tio na 60 go di na du go sa ve zni {tvo Evro pe i Ame ri ke i wi ho vu ulo gu u o~u va wu svet skog mi ra. Oba mi je na po be di ~e sti tao we gov ru ski ko le ga Vla di mir Pu tin ko ji je iz ra zio na du da }e we gov re i zbor ima ti „po zi ti van” uti caj na od no se Ru si je sa SAD. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel ~e sti ta la je Oba mi na po nov nom iz bo ru, na vo de }i da „du bo ko ce ni wi ho ve me |u -

sob ne su sre te i raz go vo re o pi ta wi ma ve za nim za ne ma~ ko-ame ri~ ke i tran sa tlant ske od no se, kao i pre va zi la `e we glo bal ne fi nan sij ske i eko nom ske kri ze”. Ki ne ski pred sed nik Hu \in tao i pre mi jer Ven \i a bao ~e sti ta li su Oba mi, is ta kav {i da je u we go vom pr vom ~e tvo ro go di {wem pred sed ni~ kom man da tu ostva ren na pre dak u ki ne skoame ri~ kim od no si ma. I li de ri ze ma qa za pad nog Bal ka na ~e sti ta li su po be du Ba ra ku Oba mi na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u SAD i iz ra zi li na du da }e se na sta vi ti sa rad wa Ame ri ke sa ze mqa ma re gi o na.

MO SKVA: Ro ni o ci su pro na {li ru ski brod ko ji je sa 700 to na ru de zla ta po to nuo pro {log me se ca u Ohot skom mo ru, ali se 11 ~la no va po sa de i da qe vo de kao ne sta li. Ru ska agen ci ja Itar-Tas ja vi la je da je brod pro na |en na du bi ni od 75 me ta ra, pre neo je AP. Te ret ni brod „Amur ska ja” ne stao je 28. ok to bra ka da je dao

sig nal za ha va ri ju u obla sti San tar skih ostr va, na kon ~e ga je ve za sa wim pre ki nu ta. Po li ci ja je, u me |u vre me nu, po di gla op tu `ni cu pro tiv vla sni ka bro da, ko ji je isto vre me no di rek tor lu ke Ni ko la evsk na Amu ru, gde je brod re gi stro van, jer je iz dao na log da brod is plo vi upr kos lo {em vre me nu i ne po {to va wu pro pi sa o to va ru.

UKRATKO De se ti ne mr tvih i ra we nih u Da ma sku DA MASK: Se ri ja eks plo zi ja po tre sla je si rij sku pre sto ni cu to kom no }i iz me |u utor ka i sre de. U na pa di ma na pri sta li ce Ba {a ra el Asa da ubi je no je naj ma we 25 i ra we no vi {e od 50 oso ba. U odvo je nom na pa du, po bu we ni ci iz za se de ubi li bra ta pred sed ni ka si rij skog par la men ta. Si rij ska dr `av na te le vi zi ja ja vi la je da je u jed nom od na pa da ubi je no naj ma we 10, a ra we no 30 oso ba. Taj na pad bio je sa mo je dan u se ri ji eks plo zi ja ko je su po tre sle ~e tvrt Haj el Va rud, na se qe nu po ro di ca ma elit nih je di ni ca oru `a nih sna ga.

Olu ja opet pre ti WU J ORK: Ame r i~ k a avi o kom pa ni ja „Ju naj tid er lajns” sa op {ti la je da }e ob u sta vi ti sve le to ve do i iz obla sti Wu jor ka, zbog no vog oluj nog si ste ma ko ji se pri bli à va re gi o nu, ne dav no po g o | e n om su p er o l u j om „Sen di”. Ova od lu ka od no si se na tri glav na aero dro ma u Wu jor ku - XFK, „La Gvar di ja” i „Wu vark” u Wu Xer zi ju, re kao je port pa rol kom pa ni je ârls Ho bart. Ho bart je za Frans pres do dao i da za sa da ne mo è da ka è ko li ko }e le to va bi ti ob u sta vqe no. „Ob u sta vi }e mo ve }i nu le to va do i iz obla sti Wu jor ka, od sre de u po no} do ~e tvrt ka u po no}, zbog prog no ze da sti è sne `na olu ja”, ob ja snio je Ho bart. Ne {to ra ni je, gra do na ~el nik Wu jor ka Majkl Blum berg, re kao je da }e, zbog na do la ze }e olu je, ju ~e u pod ne, na 24 sa ta, bi ti za tvo r e n i wu j or { ki par k o v i i pla è. On je do dao da }e grad ski zva ni~ ni ci po ku {a ti da eva ku i {u sta nov ni ke ni ìh obla sti ko je bi, pre ma prog no zi, olu ja tre ba lo da po go di. Gra do na ~el nik Wu jor ka re kao je i da eva ku a ci ja sta nov ni {tva, u vre me naj vi {e pli me to kom kul mi na ci je olu je, ne }e bi ti ta kvih raz me ra kao ona ko ju su grad ske vla sti spro ve le u de lo vi ma gra da pre na le ta olu je „Sen di” pro {le ne de qe.

Odo bre ni gej bra ko vi MA DRID: [pan ske vla sti odo bri le su skla pa we bra ko va iz me |u oso ba istog po la, po {to je Ustav ni sud, po sle se dam go di na, od ba cio zah tev Na rod ne par ti je za pr o ve ru ustav no sti za ko na o isto pol nim bra ko vi ma. [pan ski Ustav ni sud pre su dio je pr o tiv zah te va Na rod ne par ti je, se dam go di na od pod no {e wa àl be. To kom vla da vi ne So ci ja li stic ke rad nic ke par ti je sa Lu i som Ro dri ge som Sa pa te rom na ~e lu, 2004. go di ne, usvo jen je Za kon o le ga li za ci ji isto pol nih bra ko va. Na rod na par ti ja (PP), ko ja je u to vre me bi la u opo zi ci ji, ulo ì la je àl bu Ustav nom su du na po sto je }i za kon, na vo de ci da on „ni je u skla du sa Usta vom” i da „kr {i te meq ne nor me bra~ ne za jed ni ce”, pre ne le su agen ci je. Ustav ni sud [pa ni je od ba cio je ta kvu àl bu, na kon ~e ga je po tvr |e na mo gu} nost skla pa wa ho mo sek su al nih bra ko va. Iz me |u 2005. i 2011. go di ne u [pa ni ji je sklo pqe no vi {e od 20.000 ho mo sek su al nih bra ko va, {to ~i ni 1,8 od sto bra ko va u toj ze mqi, po ka zu ju po da ci Dr àv nog in sti tu ta za sta ti sti ku.

Sru {io se tr `ni cen tar

AKRA: U glav nom gra du Ga ne Akri se sru {io vi {e sprat ni tr `ni cen tar. Naj ma we tro je qu di je po gi nu lo, a stra hu je se da }e bi lans `r ta va bi ti mno go ve }i. Po li ci ja je sa op {ti la da je naj ma we 40 rad ni ka ra di lo u zgra di u tre nut ku ne sre }e. „Mo gu da po tvr dim da je, za sa da, tro je qu di iz gu bi lo `i vot i da je {e sto ro spa se no”, re kao je po mo} nik uprav ni ka po li ci je Fri men Te tij no vi na ri ma. O~e vi ci su, za agen ci ju Frans pres, re kli da si gur no ima mno go `r ta va, jer tr `ni cen tar „Mel kom” re dov no po se }u je ve li ki broj qu di. Spa si la~ ke slu `be na li cu me sta na ve li su da je ru {e we zgra de u sta klu, otvo re ne za upo tre bu u fe bru a ru ove go di ne, naj ve ro vat ni je iza zva no pro pu sti ma u grad wi i da ni je bi lo do ka za o even tu al noj eks plo zi ji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARK RU TE Tur ska }e si gur no po sta ti ~la ni ca EU, iz ja vio je ho land ski pre mi jer Mark Ru te, dok je we gov tur ski ko le ga Re xep Ta jip Er do gan pod se tio da ze mqe Ju `ne Ame ri ke ima ju bez vi zni re `im, dok se to Tur skoj us kra }u je. Ru te je iz ja vio da je uve ren da }e Tur ska po sta ti ~la ni ca EU u raz go vo ru u An ka ri s tur skim pred sed ni kom Ab du la hom Gu lom i pre mi je rom Er do ga nom.

SA DEK LA RIYANI Iran ski mi ni star prav de Sa dek La ri xa ni je re a gu ju }i na po nov ni iz bor Ba ra ka Oba me op tu `io SAD za „zlo ~i ne” zbog sank ci ja pre ma Ira nu. On je na gla sio da Va {ing ton ne bi tre ba lo da u sko ri je vre me o~e ku je ob na vqa we pre go vo ra sa Te he ra nom. „Po sle svog tog pri ti ska i zlo ~i na nad na ro dom Ira na, ni je mo gu }e pre ko no }i us po sta vi ti od no se sa Ame ri kom.”

DO NALD TRAMP Ame ri~ ki mi li jar der Do nald Tramp oce nio je da su pred sed ni~ ki iz bo ri u SAD „sra mo ta i pre va ra”, iz ra ziv {i svo je ne za do voq stvo Oba mi nim re i zbo rom na „Tvi te ru”. Tram po vi „tvi to vi” su ubr zo po sta li hit na in ter ne tu, a naj u pe ~a tqi vi ji je bio onaj u ko me po zi va na „mar{ na Va {ing ton, ka ko bi se za u sta vi la la kr di ja”.Tramp je do dao da u SAD ne `i vi de mo kra ti ja.

Ma le vi o li ne maj sto ra Dej vi da Edvard sa EDIN BURG: Do bro svi ra ti in stru ment je umet nost, ali je ve li ko ume }e i na pra vi ti in stru ment ko ji stva ra ma gi~ ne mi lo zvu ke – po go to vo ako je ve li ki sa mo 38 mi li me ta ra. Tvo rac ma le ne vi o li ne sva ka ko je znao {ta ra di, jer iako mno go ma wa od stan dard ne, ona pro iz vo di iden ti~ ne zvu ke u ru ka ma iz vo |a ~a. [kot Dej vid Edvards, biv {i pro fe si o nal ni ~e li sta, na pu stio je ka ri je ru u fil har mo ni ji da bi pra vio ove sa vr {e ne mi ni ja tu re. Bio je in spi ri san maw kom ma le nih ku }a za lut ke. Me |u tim, te `we tr `i {ta i sop stve no usa vr {a va we od ve li su ga mno go da qe no {to je o~e ki vao – ubr zo je po ~eo da pro iz vo di iden ti~ ne re pli ke ra znih pred me ta, uglav nom po ku} stva, ko je su bi le po tu no funk ci o nal ne. Dej vid i u svo joj 76. go di ni ima od li~ no oko za de ta qe. „Ja sam naj bo qi na sve tu. Ne za u sta -

vqam se dok mi ni ja tu ru ne do ve dem do per fek ci je. S dru ge stra ne, ja sam u pred no sti u od no su na osta le, jer do tan ~i na znam

ka ko vi o li na iz gle da”, na vo di ovaj sim pa ti~ ni maj stor. Ne ka da su ove umet ni ne pra vqe ne po po rux bi ni. Me |u tim, ka -

Violine imaju svega 38 milimetara

da se li sta ~e ka wa ras te gla na se dam go di na, bi lo je ja sno da ta ko ne }e mo }i jo{ du go. Ubr zo po tom pre {ao je na ne {to dru ga ~i ji na ~in pro iz vod we po mo }u ko jeg je mo gao da do stig ne è qe ni kvan ti tet, a da pri tom o~u va kva li tet. Ma ju {na vi o li na ra |e na je po uzo ru na Stra di va ri ju so vu i, iako je u raz me ri 1:12 u od no su na nor mal nu, ona vre di pra vo bo gat stvo – vi {e od 1.000 fun ti. Vi o li ni ca je sa mo je dan od sto ar ti ka la ko je ovaj umet nik pro iz vo di. Za svo ju du {u sa ~u vao je po je dan pri me rak od sva kog pred me ta ko ji je „uma wio”. Ove umet ni ne iz ra |u ju se od dr ve ta kru {ke, {qi ve i ebo no vi ne, a po je di ni ko lek ci o nar ski pri mer ci mo gu se iz ra |i va ti i po vi {e go di na. Maj stor is ti ~e da ga je str pqi vo sti na u ~i lo mu zi ci ra we. „Ja uì vam u svom po slu. To je moj ì vot, mo ja strast, i sma tram se be ve o ma sre} nim”, ka è za do voq ni go spo din Edvards.

BALkAn

dnevnik

KO SOV SKI PRE MI JER U DVO DNEV NOJ PO SE TI HR VAT SKOJ

Jo si po vi}: Pro {lo vre me pro pi ti va wa dr `a va i gra ni ca ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} primio je kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, koji boravi u dvodnevnoj poseti Zagrebu.

na ekonomskom planu. „Hrvatsko iskustvo pokazalo da je briga i obezbe|ewe prava mawinama put prema stabilnosti”, rekao je Josipovi}, izraziv{i za-

Josipovi} je ponovio spremnost Hrvatske da se i daqe aktivno zalaè za nastavak politike pro{irewa EU i da sna`no podràva Kosovo, ali i ostale dràve regiona, u evroatlantskim aspiracijama. On je naglasio da je u regionu „pro{lo vreme propitivawa dràva i granica i da je sada vreme za konkretniju i sna`niju saradwu”.

spremnosti Hrvatske da pomogne u dijalogu Beograda i Pri{tine, da je to stav dr`avne politike i dobar potez. U izjavi novinarima na proslavi pola veka postojawa zagreba~kog Fakulteta politi~kih nauka, Josipovi} je podsetio da je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova, kome, kako je rekao, `eli punu afirmaciju i uspeh, ali i ponovio da i sa Sr-

Jo si po vi} pod se tio da je Hr vat ska pri zna la ne za vi snost Ko so va, ko me, ka ko je re kao, `e li pu nu afir ma ci ju i uspeh, ali po no vio da i sa Sr bi jom `e li naj bo qe mo gu }e od no se

Ivo Josipovi}

Kako se navodi u saop{tewu Josipovi}evog kabineta, u razgovoru su potvr|eni prijateqski odnosi Zagreba i Pri{tine, kao i obostrana `eqa za daqim ja~awem saradwe, naro~ito

hvalnost kosovskom vo|stvu na podr{ci pravima hrvatske mawine koja postaje slu`beno priznata i koja }e dobiti jedno poslani~ko mesto u kosovskom parlamentu.

Ta~i je zahvalio Hrvatskoj i predsedniku Josipovi}u na podr{ci Kosovu kao i na zna~ajnom doprinosu stabilizaciji i normalizaciji odnosa u regionu, {to je ciq koji dele i Hrvatska i Kosovo, navodi se u saop{tewu. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} rekao je, povodom izjave premijera Zorana Milanovi}a o

bijom `eli „najboqe mogu}e odnose”, preneli su hrvatski mediji. Ta~ija je ju~e primio i premijer Zoran Milanovi}, koji je na konferenciji za novinare rekao da je Hrvatska spremna da pomogne u dijalogu Beograda i Pri{tine ako obe strane imaju poverewa, ali da ne}e da se name}e.

ZVA NI^ NI CI EVROP SKE UNI JE JU ^E IZ NE LI OP TI MI STI^ KE PROG NO ZE

Gr~ ka 2014. iz la zi iz sed mo go di {we re ce si je BRI SEL: Pogo|ena godinama visokog duga, {tedwe i burnih protesta protiv stroge ekonomske politike, Gr~ka }e 2014. kona~no iza}i iz sedmogodi{we recesije, saop{tila je ju~e Evropska unija. Dok se prezadu`ena Gr~ka sprema za kqu~no glasawe o dodatnim merama {tedwe, EU u jesewoj prognozi predvi|a da }e Atina 2014. ostvariti privredni rast od 0,6 odsto, a gr~ka ekonomija }e do tada potonuti za otprilike petinu u odnosu na nivo pre izbijawa krize,

No vo ste za we ka i {a Gr~ki poslanici su sino} glasali o paketu mera koje predvi|aju u{tedu od preko 13 milijardi evra do 2016. godine, uglavnom kroz smawivawe plata i penzija i pove}awe poreza. Debata o predlogu mera {tedwe, koje je preksino} nakon 11-~asovne rasprave odobrio parlamentarni Odbor za finansije, po~ela je u parlamentu, a o~ekivalo se da }e nove mere biti izglasane tesnom ve}inom. Nove mere {tedwe neophodne su kako bi prezadu`ena Gr~ka, koja je u recesiji ve} godinama dobila novu tran{u pomo}i od 31 milijardu evra od me|unarodnih kreditora i tako izbegla bankrot.

Spa se ni ri ba ri BAR: Dvojica ulciwskih ribara Vlatko Kneèvi} i Perica Batri}evi} prona|eni su na otvorenom moru, nakon skoro celodnevne potrage u kojoj su, pored crnogorskih, bile ukqu~ene i al ban ske po mor ske snage. Vlatko Kneèvi} je biv{i {ef ulciwske policije, a wegov prijateq Batri}evi} vaì za iskusnog ribara iz Ulciwa. Oni su nestali prekju~e po podne u talasima na otvorenom moru naspram plaè Kopakabana, neposredno nakon {to su barkom isplovili iz Bojane. U akciju portage za wima odmah su se ukqu~ile crnogorske pomorske snage, a kasnije su im se pridruìle i albanske kolege, jer su morske struje i talasi sna`no vukli prema Otranskim vratima. Drama se, ipak, sre}no zavr {i la po {to su dvo ji ca ri ba ra pro na |e na na oko pet miqa na otvorenom moru, naspram ulciwske Velike plaè. Spaseni su u posledwi ~as.

prenela je agencija AFP. „Ta~ka prekretnica u recesiji o~ekuje se u drugoj polovini 2013, pa bi 2014. trebalo da bude ostvaren skroman rast od 0,6 odsto”, navodi se u prognozi dugoj 200 stranica. EU je optimisti~nija ~ak i od gr~ke vlade, koja je pro{le nedeqe saop{tila da o~ekuje rast od 0,2 odsto u 2014, 2,5 odsto 2015. i 3,5 odsto 2016.

Unija je, me|utim, upo zo ri la da se wena progno za osla wa na o~e ki va ni po vratak poverewa i in ve sti ci ja, ko ji pak za vi se od efi ka snih eko nom skih re formi, kao i napretka u velikim in fra struk tur nim pro jek ti ma, de lom fi nan si ranim iz fondova evrozone. „Oporavak zavisi od kqu~ne pretpostavke da }e program prilago|avawa biti dosledno sproveden”, navodi se u izve{taju. Nezaposlenost u Gr~koj je ove godine dostigla 23,6 odsto, {to je jedan od razloga recesije u toj zemqi, pored vladinih mera {tedwe i lo{e investicione klime, kao i pada tra`we gr~kog izvoza.

PO ZIV VLA STI MA U BE O GRA DU I SA RA JE VU

Ka cin: Od blo ki ra ti sa rad wu tu `i la {ta va BRI SEL: Potpredsednik Delegacije EP za jugoisto~nu Evropu Jelko Kacin pozvao vlasti u Sarajevu i Beogradu da od-

nalnu saradwu sa Srbijom, posebno u domenu saradwe tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Sporazum koji reguli{e wihovu sa-

Jelko Kacin

blokiraju saradwu tu`ila{tava za ratne zlo~ine. Smatram da je od velike va`nosti da BiH unapredi regio-

radwu mora biti odblokiran, {to je odgovornost i Vlade u Beogradu i Predsedni{tva BiH”, istakao je Kacin.

Tokom susreta sa {efom Misije BiH pri EU Igorom Davidovi}em, Kacin je poru~io da se sada pruà jedinstvena prilika da se nadoknade propu{tene {anse i da politi~ki lideri u BiH zajedni~kim naporima izbore dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. „Iako BiH nedopustivo mnogo kasni u procesu pribliàvawa EU, smatram da se upravo sada pruà jedinstvena prilika da se nadoknade propu{tene {anse i da politi~ki lideri BiH zajedni~kim naporima izbore dobijawe statusa kandidata. Za taj korak je neophodno napokon dogovoriti i sprovesti zakonodavne promene u skladu sa odlukom Evropskog suda za qudska prava u slu~aju ‘Sejdi}-Finci’”, rekao je Kacin, prenela je Srna. „Osnovno demokratsko pravo svakog punoletnog gra|anina je upravo glasa~ko pravo i pravo da bude biran, zato re{ewe ovog problema mora biti imperativ Sarajeva”, saop{teno je iz Kacinovog kabineta.

~etvrtak8.novembar2012.

Ti to dru gi put me |u Ju go slo ve ni ma?

SKO PQE: Dru{tvenim mre`ama nedavno je po~ela da kru`i fotografija koja je zaintrigirala mnoge. Na slici je ~ovek koji izuzetno podse}a likom na nekada{weg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Jo{ se uvek ne zna o kome je

re~, ali je fotografija snimqena u Skopqu u jednom gradskom autobusu. ^ovek je tako, ne znaju}i, postao prava internet zvezda jer je fotografija po~ela da kru`i po onlajn profilima qudi iz svih nekada{wih republika SFRJ.

SLOVENIJA I HRVATSKA

Spa si o ci do ku }a sa mo ~am ci ma ZA GREB, QU BQA NA: Zbog izlivawa Drave usled vodenog talasa koji je do{ao iz Slovenije, evakuisano je oko 300 me{tana naseqa Virja Otoka na podru~ju Vara`dinske `upanije. Hrvatski mediji izve{tavaju da je voda u Virje Otoku toliko narasla da spasioci do ku}a mogu do}i samo ~amcima. Policija je saop{tila da }e me{tani biti sme{teni u vatrogasni dom u Cestici ili kod rodbine. Odluka o evakuaciji doneta je nakon {to je u Virju Otoku probijen nasip u du`ini od 30 metara. Po navodima lokalnih medija, poplavqeno je oko 150 ku}a na podru~ju Lovre~an Otoka i Virje Otoka, a na terenu je stotinak vatrogasaca i policajaca. Vanredne mere odbrana od poplava progla{ene su u nekoliko

op{tina na vara`dinskom i me|imurskom podru~ju. Zatvorena su dva mawa grani~na prelaza sa Slovenijom. Na ulasku u Hrvatsku o~ekivan je protok Drave od 3.100 kubnih metara u sekundi, ali je on, kako navodi Hrvatska radiotelelvizija, dostigao 3.300 kubnih metara u sekundi. Dosad je najve}i zabele`en protok bio 2.800 kubnih metara u sekundi. Situacija se pa`qivo prati u regionu Zagreba zbog Save. U Hrvatskim vodama novinarima je re~eno da je vodostaj na podru~ju Podsuseda 497 centimetara, {to je mawe nego 2010, kada je zbog sli~ne situacije podru~je Velike Gorice pogodila poplava.

[te ta oko 10 mi lio na evra QU BQA NA: U poplavama u Sloveniji o{te}eno je oko 2200 objekata, a materijalna {teta samo u severoisto~nom delu zemqe iznosi oko 10 miliona evra. Kako javqaju slovena~ki mediji, velika {teta je pri~iwena i u drugim krajevima zemqe zbog odrona i o{te}ena puteva, mostova i druge infrastrukture. Krajeve zahva}ene poplavama posetio je ministar saobra}aja i okoline Zvonko ^erna~, koji je izjavio da su bujice o{tetile nekoliko hiqada stambenih i poslovnih objekata i da }e se pomo} za sanaciju infrastrukture obezbediti iz zaliha i preraspodelom postoje}ih ulagawa. Poplave u severoisto~-

nom delu zemqe ve}inom je izazvao porast vodostaja Drave, a ministarstvo spoqnih poslova negiralo je navode o tome da su za {tetu u zemqi krive lo{e komunikacije sa Austrijom, kroz koju ova reka proti~e pre ulaska u Sloveniju, javila je Hina. Poplave se, kako se tvrdi, nisu mogle izbe}i jer su izazvane obilnim padavinama i vi{kom vode u akumulacijama. Obilne padavine zahvatile su prethodnih dana i podru~je gorweg toka Save u Sloveniji, odakle je visoki vodostaj sada stigao do Zagreba u Hrvatskoj, dok je ministarstvo bezbednosti BiH upozorilo da i u ovoj zemqi postoji opasnost od poplava.

Rom ni „po be dio” u „Slo bod noj Dal ma ci ji” SPLIT: Ceo svet je ju~e ujutro ve} bio upoznat s pobedom Baraka Obame na ameri~kim izborima. Uprkos toj ~iwenici, „Slobodna Dalmacija” je svojim ~itaocima ponudila ne{to druga~iju verziju: ‘Mit Romni ulazi u Belu ku}u’, je udarni naslov na naslovnoj strani posledweg izdawa splitskog dnevnog lista U silnoj `eqi da ponudi najsvje`ije informacije i stru~no ih analizira, splitiski list je oti{ao korak daqe i ponudio osvrt kolumniste Danka Plevnika koji pi{e „o uspehu Romnijevog mega poslovnog projekta” i „Obaminoj gre{ci distancirawa od krupnog kapitala”. Tekst je naslovnicu splitskog lista stavqen u 2.59 ujutro, u vreme kada su ozbiqne ankete ve} predvi|ale sigurnu pobedu demokratskog kandidata, a jo{ je ~udnija ~iwenica da u samom tekstu na 10. stranici lista stoji da „Amerika ima novog-starog predsednika Baraka Obamu”.

Podatak da, po „Slobodnoj Dalmaciji”, Romni ulazi u Belu ku}u, ju~e ujutru je prokomentarisao poznati novinar Radio Splita Jadran Marinkovi}, re~ima „da }e samo zbog splitskih

novina kandidat Republikanske stranke od muke obojiti ku}u u belo”. Ina ~e, split ske no vi ne pam te sli ~an gaf iz 2007. go di ne ka da je dan na kon par la men tar nih iz bo ra u Hr vat skoj pre ko ce le na slov ni ce za gre ba~ kog iz da wa ob ja vqe no da je po be di la So ci jal de mo krat ska par ti ja, iako je na iz bo ri ma po be di la Hr vat ska de mo krat ska za jed ni ca.

~etvrtak8.novembar2012.

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 63455 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 63809 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 63810 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 63811

IZDAJEM 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 - name{ten sa dva telefona - 300E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/63-34-104. 63601 IZDAJEM name{ten stan 44m2, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, prvi sprat, centralno grejawe, telefon, prepravqen, mirna ulica. Telefon 063/ 688551. 63486 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, ugao Cara Du{ana i Bulevara cara Lazara. Telefon 064/14-63-126. 63542 IZDAJEM trosoban luks name{ten stan 85m2, tv, DV, ve{ ma{ina, ma{ina za posu|e, klima, kablovska, internet, telefon. Iskqu~ivo za poslovne qude, Liman II, ul. Resavska, cena po dogovoru. Telefon 063/8237164. 63652

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 15015 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15016 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15017 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica, zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

PRODAJEM garsoweru, 9+9m2, u Ulici Zemqane }uprije. Cena 13.000 evra. Telefon 063/10-77713. 63779 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15001 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15002

SAJAM, dvoiposoban, 63m2, ukwi`en kao dvosoban, odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk, I sprat. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/121-7460, stankodsajma@gmail.com. 63681 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

NOVA DETELINARA, ukwi`en 1,5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006

NOVO NASEQE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15007 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3,0 stan, cena 72.100. Hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15008 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000 sa PDV-om. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15010 LIMAN, ukwièn 3,0-3,5 stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefoni: 636-6952, www.bomil.rs. 15011

OGLASi l ^iTUQe AGENCIJI „BOMIL” potreban AGENT PRODAJE sa iskustvom, fiksna plata + %! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15019

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 63428 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen cena 3500 din. 1 metar. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142, prevoz gratis. 63776 PRODAJEM povoqno rasvetne ure|aje proizvo|a~a „Targetti” model 712904b (4 kom) i model 712930 (6 kom) 5 rasvetnih ure|aja firme „Linea” model D/I 2h80w, L=1622mm, indent. 005926. Telefoni: 021/6613-709, 021/6350-337. 63807

dnevnik

S po{tovawem opra{tamo se od

Darinke Vukovi}

PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 63775 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 63774

63907

Dragi

Posledwi pozdrav i hvala

Mirjana Maqkovi} ro|. Milivojevi} Bila si u na{im ìvotima oslonac, podr{ka i ona ta~ka {to svetli kada je bilo najteè. Hvala ti, majko, {to si nas podizala, ulep{ala detiwstvo i ostavila trag u na{im ìvotima koji niko nikada ne}e izbrisati. Hvala ti, ta{ta, {to si me gledala kao sina i u svakom trenutku podràla. Posledwi pozdrav od onih zbog kojih si se borila i ìvela.

]i}a Tvoji: Nikolija, Anastastija, @eqko, Biqana i Zdravko.

Bratanica Jasna.

Mirjani Maqkovi}

Hvala ti za sve {to si ~inila za nas i `ive}e{ ve~no u na{im se}awima.

O`alo{}eni: suprug Radovan, }erka Biqana, zet Zdravko i unu~ad Nikolija, Anastasija i @eqko.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 8. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u starom \ur|evu. Ve~no o`alo{}eni: porodice Maqkovi} i Vukmanovi}.

63891

Najtu`nije zbogom na{oj

Mili moj jedini

vaspita~ici

Za sve godine provedene sa tobom.

Zaposleni u vrti}u u Temerinu.

]i}a Ti si me uveo u svet kwiga, muzike i umetnosti, Ti si mi pru`ao sna`nu, a ne`nu podr{ku i qubav. Hvala ti za sve. Hvala ti {to si bio i bi}e{ moj duhovni otac i predivni stric. Ve~na ti hvala i slava.

Ivan Ivkov

Mirjani

od wenih koleginica iz vrti}a u B. Jarku.

Bratanica Vesna sa porodicom. Posledwi pozdrav dragom

Ivici

Hajder Marku

od: Mile, Mire i Qube.

63900

na{em

Posledwi pozdrav na{oj najlep{oj i najdra`oj kumi i sestri

Mirjani

Vida, Sale i Oqa.

od: kume Mare Vujnovi} i porodice Radovana Kamenka.

63895

63896

Posledwi pozdrav na{em ocu

Posledwi pozdrav majci, babi i prababi, svekrvi i ta{ti

Jovanu Popovi}u

Savi [trbac

Vole}e te Milica i Mirjana. 63893

Marko Hajder

O`alo{}eni: brat Milo{, snaja Zorka, bratanice Jasna i Vesna.

63796

Posledwi pozdrav dragom prijatequ.

A ostavio si zlatan trag u na{im srcima i veliku prazninu tvojim odlaskom.

63897

63899

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63728

POTREBNA devojka, momak za rad ({etwe, ve`be) sa tinejxerkom. Prednost osobe iz Sremske Kamenice. Telefon 021/400141, zvati od 8 - 16h. 63736 POTREBNE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516154 ili majapns@sbb.rs. Zarada zagarantovana. 63747 TRA@IM frizera i kozmeti~ara (pedikir, manikir) nudim povoqne uslove. Telefon +38268001923. 63788 IZDAVA^KA ku}a tra`i sekretaricu i radnike do 35 godina starosti. Telefon 064/87287-10. 63813

1952 - 2012.

63890

63898

63894

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142 STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94. 63691

Mirjana Maqkovi}

Milica, Nada i Bora Vuji}.

hvala ti za svu blagost i qubav kojom si grejao na{e du{e. BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15013 GRBAVICA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15014

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula supruga, majka i baka u 61. god.

tugom

12. 11. 1931 - 6. 11. 2012.

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

na{em

\uri Vujkovi}u

ro|. 1923. Sahrana je 8. 11. 2012. godine, u Ba~kom Jarku, u 13 ~asova. O`alo{}eni: }erka Jela, sinovi Dane i Lazo sa porodicama. 63906

od: sina Dragana i k}erke Svetlane sa porodicama. Sahrana je 8. 11. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12.45 ~asova. 63903

od: Barbare, Marka i Zvonka.

63901

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

~etvrtak8.novembar2012.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Najdra`i!

Marko Hajder Dobrici Radoi~i}u

od porodice Orovi}.

Bio si na{a snaga, na{ oslonac, nesebi~no si davao sebe da bi nam `ivot u~inio lep{im. Tvoja energija vodi}e nas daqe kroz `ivot, ponosni {to smo tvoji. Sahrana }e se obaviti 8. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek s tobom u srcu tvoji: supruga Stojanka, }erka Dijana i sin Dejan.

Umro je na{ prijateq

\ura Vujkovi}

Marku Hajderu

od porodica Te{i} i Gvozdenovi}.

Dragi \uki, hvala ti za svu nesebi~nu qubav i pa`wu kojom si nas obasipao. Tvoje prisustvo je oplemenilo i ulep{alo na{e detiwstvo i odrastawe. Tvoji: Bo`idar i Milo{ sa roditeqima. 63881

63861 63873

Posledwi pozdrav

63883

Najdra`i

...i tako

Marko Hajder \ukiju uvek punom veseqa, {ale i `ivota. ^ika \uro, ostajete sa nama u srcima i se}awu.

Dragi te~o!

Marko Hajder

Tajkane, bio si mi prva re~ i moj prvi korak bio je ka tebi. Uvek sam se iznova vra}ao misle}i da malo dajem kako bi nadoknadio samo deli} qubavi koju si ti poklawao meni.

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 64. godini preminula na{a draga

Marko Hajder

Radmila ]ur~i}

Do|e neko vreme kada odlaze dragi qudi, a mi nastavqamo, `ivot da tkamo od lepih uspomena i nade u neki novi susret.

Setih se! Ve} dugo nismo podelili ni jedan slatki{, a znam uvek si ~uvao ne{to za mene!

Marko, Tijana i kuma Tatjana sa porodicama.

S bezgrani~nom qubavqu, tvoj sin Deja, snaja Daca i unuk Matija.

Vole te tvoji: Lon~ari i Kozar~i}i.

Zauvek u srcu, tvoje: Joce, Marka i Filipa.

63886

63869

63867

63863

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Zauvek si u na{im srcima. Tvoje }erke Zoja i Milana sa porodicama.

Posledwi pozdrav sestri

Marko Hajder

\uka

Marko Hajder

hvala za svu qubav, pa`wu, toplinu, lepe re~i i osmehe kojima ste nas nesebi~no obasipali. Zauvek }ete `iveti u na{im srcima. Marina i kuma Ana sa porodicom.

Suvi{e smo mali da bi znali {ta zna~i rastanak, ali znamo da odlazi{ me|u zvezde gde }emo te tra`iti uvek kada se setimo predivnih trenutaka provedenih sa tobom.

Qubav se ne iskazuje re~ima kao ni bol zbog tvog preranog odlaska, ali moje srce je ispuweno toplinom koju si nam nesebi~no pruào. Dok ìvim, kroz mene ìve}e tvoj lik i se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji unuci: Andrej, Matija i Aleksej.

Tvoja seka Dija, zet Sa{a i unuci Andrej i Aleksej.

63885

63876

63874

Draga moja bako

Sahrana je u petak, 9. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

63879

Najdra`i i jedini tatice

Dragi na{ deko,

Dragi na{ ~ika

Radmili ]ur~i}

od porodica: Dobrenov i Dimitrijevi}.

O`alo{}eni: sestra Milica Kre{o sa porodicom.

O`alo{}ena sestra \ur|ica Tomqanovi} sa porodicom.

63875

63880

63882

Posledwi pozdrav

Miki!

Posledwi pozdrav na{oj

Radmili ]ur~i}

Marku Hajderu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ

Marko Hajder Daro

Dragici Sentivanac

neizmerno ti hvala na svemu {to si u~inila za mene svih ovih godina. Osta}e{ zauvek u mom srcu. Tvoj jedini unuk Sa{a.

Po dobroti pamti}e je drugarice \u|a i Zlata sa porodicama.

63889

... â&#x20AC;&#x17E; Evo sam ti do{la sjedim na Bikavcu. Slu{am Drina hu~i novi dan se sprema sve je kao nekad pjevaju slavuji samo tebe Miki pored mene nema...â&#x20AC;? Zauvek samo tvoja supruga Stojanka.

63887

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Mojoj jedinoj sestri i na{oj dragoj tetki

ro|. Petrovi}

Marku Hajderu

od: Biqe i Mire sa porodicama.

od: An|elke i Stevke sa porodicama.

od porodice Kremi}.

63872

63866

63865

63877

Darinki Vukovi}

Darinka Vukovi}

~ika Marku

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom i voqenom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Marku Hajderu

posledwi pozdrav.

Sahrana je 8. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, u Svilo{u. O`alo{}eni: suprug Aleksandar, }erka Sofija, unuk Aleksandar i zet Branislav. 63888

Sestra Kovinka i Nata{a i Milica sa porodicama.

od porodice Buqak.

od porodice Grahovac.

od porodice Medi}.

63884

63871

63870

63868

^iTUQe l POMeni

~etvrtak8.novembar2012.

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je iznenada, u 61. godini, preminuo na{ voqeni i nikad pre`aqeni sin i brat

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav na{em po{tovanom kolegi, drugu i prijatequ

Ivanu Heringu Dobrisavu Radoi~i}u

Lazar Hrwakovi} iz Sremske Kamenice

od: sina Branislava, snaje Mire i unuka Vuka{ina, Vawe i Zorane.

Dragi tata, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Sahrana je danas, 8. novembra 2012. godine, u 12 ~asova, u Beogradu, na grobqu Orlova~a. Bio si na{ oslonac i na{a snaga. ^ekamo te na kapiji tvoje rodne ku}e, ne veruju}i da vi{e nikada ne}emo ~uti tvoj glas. Kroz tvoj vedar duh `ive}e{ ve~no sa nama.

Dobrisav Radoi~i}

od kolektiva AD „MLINOSERVIS” Novi Sad.

1951 - 2012.

koji je tragi~no preminuo u subotu, 3. novembra, biti sahrawen u petak, 9. novembra, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

629-P

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

O`alo{}eni: supruga Dostana, sin Branislav i }erka Brankica sa porodicama.

Neute{na majka Milica i brat Vojislav sa porodicom. 63843 63847

63846

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji, na{em dugogodi{wem predsedniku... na{em drugaru

Posledwi pozdrav tati i dedi

voqenom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Ivanu Heringu Hvala za svu saradwu i prijateqstvo. Po~ivaj u miru. Kolektiv „STRUJA” DOO. 728/P

An|i Julari} 7. 10. 1935 - 7. 11. 2012.

Dobrisavu Radoi~i}u Marku Hajderu od: }erke Brankice, zeta Sa{e i unuka Vasilija. S tugom i po{tovawem, stanari zgrade Pasterova br. 6.

Lazi

od: Vinka, Olge, Sa{e, Sandre, Sofije, Dragana i Duwe.

od: Zorana Jakare i Jovanke sa decom.

63850

63848

Ve~no }e{ srcima.

biti

na{im

Milan Koprivica 12. 6. 1967 - 8. 11. 2007.

3 Dana 7. novembra 2012, napustila je ovozemaqski `ivot na{a voqena i po{tovana

Sada... Sada su ostale samo uspomene, se}awa tvojih re~i, osmesi, na{e slike... i ostalo je jo{ ne{to... tvoji tragovi... i oni ne blede... i bole... i peku... i krvare... i o~i pla~u i ruke te tra`e... Za{to je ovo moralo da ispadne ba{ ovako?! Tvoji: majka Sofija, brat Dragan, sinovac Nikola, sinovica Elena. 63826

63845

63878

Posledwi pozdrav po{tovanom

PET GODINA

Posledwi pozdrav dragom uji

PET GODINA

PETOGODI[WI POMEN dragom prijatequ

Dragica Sentivanac ro|. Eremi} Ispra}aj je danas, 8. novembra 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. Weni: Qiqana, Aleksandra, Nemawa i Miodrag. 63862

\uri Vujkovi}u

Milan Koprivica \ukiju

Skromno, smireno i tiho kako si `iveo, tako si nas napustio. Hvala ti, \uki, za sve. Slu`i}e{ nam za primer.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac preminuo 1. 11. 2012. godine, a sahrawen je 3. 11. 2012. u Ba~kom Petrovcu.

od \or|a sa porodicom.

Ostala su se}awa na dane provedene s tobom... na dane beskrajne sre}e... Na dane koji se nikada vratiti ne}e... Sla|ana i Elena.

63853

63827

Kom{ije iz Narodnog fronta 33. 63849

12. 6. 1967 - 8. 11. 2007.

Lemiju Bojan i Miqan Mara{ sa porodicama.

63842

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav dragom bratu

Dr Miroslav [uster ginekolog 1937 - 2012.

Milan Koprivica

Osta}e ve~no u na{em se}awu.

\uri Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Zuzana, sin Vladimir sa suprugom Anom i }erka Miroslava.

Sestra Dara i {ogor Mirko sa porodicom. 63852

Tuga i bol za tobom, nesretno nastradali dru`e, brate, osta}e zauvek velika rana u na{im srcima. ^uva}emo te od vremena i zaborava. Mi}o Be{ovi} sa porodicom.

63841

63856

An|i Julari} od kom{ija: Popovi}, Gajdo{, \uri~i}, Rakita i Raji}.

63864

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

8. 11. 2009 - 8. 11. 2012.

SE]AWE

DESETOGODI[WI POMEN

~etvrtak8.novembar2012.

SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

8. 11. 2002 - 8. 11. 2012.

Aleksa Vidi}

Lampret Kristijana

ro|. 2009. u Kanadi

8. 11. 1991 - 8. 11. 2012.

Neka nam te an|eli ~uvaju! Voqeni ve~no `ive u srcima najmilijih.

Ostalo nam je samo da se se}amo, a se}awe i qubav ne blede. Uvek }emo te voleti.

Baka Zora, deda Brane i ujko Milo{ Bojani}.

Tvoje }erke, unu~ad i supruga. 63759

63778

Posledwi pozdrav dragom

ro|. Ga~uli}

8. 11. 2011 - 8. 11. 2012. Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

Dani, meseci i godine ne mogu ubla`iti neizmernu bol i izle~iti tugu za tobom, ali bol i tuga se ne pi{u ve} se nose u srcu i du{i. Imamo te svuda i u svemu si sa nama, samo te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu. Neka te an|eli ~uvaju, dete na{e.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga Baka

Nikola Tus

Jelena Ini} Lela Nada Novakovi}

preminuo u 79. godini. Sahrana je danas, 8. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu, u Zmajevu.

Povazai Justina ro|. Bar{i 1928 - 2012.

Tvoji: Vera, Tea, Duki i Ria.

O`alo{}eni: supruga Stanka, bra}a Anton i Ivan sa porodicama.

Sahrana je u ~etvrtak, 8. 11. 2012. u Keviju.

63730

63828

63838

U TU@NOM SE]AWU

O`alo{}ena porodica.

Dana 9. 11. 2012, navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nas je zauvek napustila na{a draga, voqena majka, }erka i supruga

Ivici Wegova Ikica.

Tvoji: mama, tata i Milorad.

63817

63729

Ivan Ivkov

Kosa Bijeli}

Dragi na{

Taka~ Diana

ro|. Mihi} 18. 3. 1933 - 8. 11. 2000. Dragom Ivici, posledwi pozdrav od: sestre Borke, Gorana i Men|ike.

63819

Ivici

\uki

Posledwi pozdrav na{em posledwi pozdrav od tatinih drugova: Milenka, Lacike, Zorana, Mirka, Glumca, Radeta, Guge, Cvete, Milana, Krleta, \or|a, Paje, Ivice, Pe|e, Zule i Rade lovca.

K}er Mirjana i sin Danilo sa porodicom.

63812

63816

Navr{ava se deset tu`nih godina od kako nas je napustila na{a voqena majka i supruga

zauvek }emo te se se}ati, sa qubavqu i po{tovawem. Tamara, Milica i Zvonko.

63820

Na{em \ukiju

1959 - 2012. Toga dana, u 11 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u, polo`iti cve}e i zaliti suzama. Zaborav ne postoji, ostale su uspomene i se}awa u mislima, a tuga u srcima. O`alo{}ena porodica: sin Vawa, majka Radojka i suprug Erne.

63840

Posledwi pozdrav

Ivici od: tetke @ivke, seke Vere, Nenada i Du{ka sa porodicom.

Nada Naran~i}

Ivan Hering

ro|. [ar~ev 15. 11. 2002 - 15. 11. 2012.

1949 - 2012.

Pomen }e biti odr`an u subotu, u 11 ~asova, 10. 11. 2012. godine, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav jedinom bratu od sestre Amalije i sestri~ine Aleksandre.

O`alo{}ena porodica. 63818

Preminula je na{a draga majka i supruga

63832

63791

\ura Vujkovi}

\uri Vujkovi}u

Kad Bog voli nekog na dar mu daruje prijateqa. Zamisli koliko je voleo nas, kad nam je za prijateqa podario tebe.

Posledwi pozdrav na{em Ivanu{ke koji nas je iznenada napustio i stvorio bol u na{im srcima. Za{to?

od porodice Fratucan.

Jocko i Beba sa porodicom. 63834

Stjepana Daki} ro|. Krauthaker

63829

Na{em dragom \ukiju.

Ispra}aj mile i drage nam pokojnice je u petak, 9. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neute{ni: suprug Zoran, sinovi @eqko, Sr|an i sestra Jozefina. 63851

\ura Vujkovi}

Ivan Hering

1942 - 2012.

1949 - 2012.

Posledwi ispra}aj }e se obaviti danas, 8. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, iz porodi~ne ku}e, u Novim Ledincima, Ul. Devet Jugovi}a 9.

Stjepana Daki}

Obave{tavamo dragu rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti u ~etvrtak, 8. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima.

\uki, puno ti hvala za svu qubav, pa`wu i dobrotu.

Uvek }emo te voleti i misliti na tebe.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Sinovi @eqko i Sr|an, snaja Klaudija i Marija.

63854

Tvoja Ivanica, Stevica, Sowa, Branko i tvoji pioniri Marko i Nina.

O`alo{}eni: tvoja supruga Oqa, sin Zlatko, }erka Svetlana, unukica Lena i snaja Jelena.

63821

63831

06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.45 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.40 01.05 01.30 02.20

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Вести Еко Печуј, док програм Строго платонски Кухињица Вести Вршачки венац Додати живот годинама Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Поглед у истом правцу, спец. емисија аутора Ласла Тота Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преживели Сучељавање Војвођански дневник Један на један Лутер Поглед у истом правцу, спец. емисија аутора Ласла Тота Строго платонски Фолдер култура Сучељавање Концерт године 2011.

Едит Мијати

СЕРИЈА

Строго платонски Иго Беласта воли свој живот. Има 21 годину, ради у продавници стрипова и манга романа, живи са својих двоје најбољих пријатеља – са Џеј-Бијем, вечитим самцем, и Сибил, која жели да добије Нобелову награду... Улоге: Баптист Лекаплен, Едит Мијати, Фабијан Ара, Капусин Леспина, Одри Ђакомини, Себастијен Жира, Марион Стамењ Режија: Стефан Копецки (РТВ 1, 11.05)

07.00 08.35 08.55 09.50 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35

tv program

~etvrtak8.novembar2012.

Миљеница Здраво живо Грување Концерт-Кулпин фест 2012. Концерт године 1993. - ЕКВ Биоскоп у Сенти (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Гламур У првом лицу науке Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Лутер Биографије Фолдер култура ТВ баштине

07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.31 11.03 12.00 12.15 12.31 13.15 13.20 14.21 14.54 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.57 20.50 21.00 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.11 02.41 03.00 03.47

08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серија 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Дунавска салетла 11.30 ИЦТ плус 12.00 Обалска стража 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сигуран квадрат 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Обалска стража 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Сасвим природно Моја лепа Србија Збогом другови Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Најбоље драме ТВБ: Кроз прашуме јужне Америке Задња кућа, Србија Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Непобедиво срце Фудбал: Лига Европе, спортски програм Фудбал: Лига Европе, Партизан-Интер, пренос Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Момци и девојке-водич до ужитка, филм Повратак отписаних Вести (04.00,05.00) Око магазин

Лазар Марковић

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Партизан–Интер (РТС 1, 21.00)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.25 02.00

09.30 М7 – Мултиспорт 10.00 АТП Мастерс куп Лондон 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 16.30 Преглед ФА куп 17.50 Премијер лига, магазин 18.30 Евролига: Лијетувас – Бешикташ 20.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 22.30 НБА акција 23.00 Евролига: Алба – Макаби 01.15 Евролига: Емпорио Армани – Олимпијакос

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Серија Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Фолк шоу Ужи ва ће те у пе сма ма ко је за вас из во де: Ма ри на Та дић, Лек синг тон бенд, Ива на Се ла ков, Тро пи ко бенд, Да и ре бенд, Ли мен, Але гро бенд, Да ни јел Ђу рић, Ама де ус бенд и Ап со лут но ро ман тич но. Му зич ки кок тел за све љу би те ље пра ве му зи ке! (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

dnevnik

ОДБОЈКА: ПС

Војводина – Спартак (РТС 2, 17.55) 06.02 07.22 07.45 07.50 08.02 08.25 08.35 08.40 08.50 09.18 09.30 09.57 10.00

03.43 04.28 04.51 05.15 05.37

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Под отвореним небом Може и другачије Прича се по граду Великани Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) Београд-вечити град Српске спортске легенде Образовно огледало У свету Гитар арт фестивал Траг у простору Трезор Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се по граду-енглески језик Ликовна колонија РТС ТВ лица: Силвестер Левај Социјалне вештине Елиза из Ривомброзе Одбојка: ПС, Војводина-Спартак, пренос Викинг Вики Добро вече, децо Верски календар Живот и стандарди Метрополис Елиза из Ривомброзе Фестивал фестивала: Безимени, филм Градске приче Трезор Фудбал: Лига Европе, Партизан-Интер Одбојка: ПС, Војводина-Спартак ТВ лица: Силвестер Левај Живот и стандарди Ликовна колонија РТС Социјалне вештине Градске приче

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.30 04.45 06.15

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Фамилијарна намештаљка Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Ноћна стража Филм: Коначна трка Фамилијарна намештаљка

10.08 10.51 11.19 11.50 12.18 12.43 13.15 14.09 14.37 14.46 14.58 15.26 15.51 16.36 16.58 17.55 19.13 19.38 19.48 20.00 20.29 21.00 21.54 23.33 23.57 00.48 02.30

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 12.00 Нинџа ратници 12.55 Топшоп 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Роки 2 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Никита 01.05 Амерички топ-модел 01.55 Најбоље године 02.45 Укључење у Б92 Инфо

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30 03.30

Цртани филмови Пинк таргет Туркан Сити вести Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Официр с’ ружом Сити вести Гледај мајку, бирај ћерку Собарица са Менхетна Туркан Филм: Ухвати ме ако можеш Силиконске лепотице Филм: Официр с’ ружом Филм: Ухвати ме ако можеш

Ухвати ме ако можеш Како би помирио своје растављене родитеље и вратио очев дуг порезној управи, средњошколац Френк Абегнејл бежи из Њу Рочхелеа на Манхатан са само 25 долара. Само неколико година касније, ФБИ агент ће ухапсити Френка у Француској као једног од најтраженијих светских превараната. Улоге: Том Хенкс, Леонардо Дикаприо, Кристофер Вокен, Натали Бај, Ејми Адамс Режија: Стивен Спилберг (Пинк 2, 22.00)

Јадранка Јевтић

Истина или правдa Ко може данас са сигурношћу да тврди да је оженио – лепотицу? Нико! Необичан судски спор, који се провлачио деценијама по суду, у емисији „Истина или правда” показаће како лепотица може да роди – ружно паче. Водитељка: Јадранка Јевтић (Хепи, 20.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.00 23.30 00.00 01.00 01.40 02.45 03.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс МегаМинималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Беверли Хилс Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Истина или правда Луда кућа Гламур Долина вукова Беверли Хилс Црвени орао Звездана капија Борба у кавезу, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak8.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИхИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Уштедети купујући Нова нада посластичара Соул фуд породица Ургентни центар Мајами инк Уштедети купујући Нова нада посластичара

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Прича о струји 10.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 11.00 Наполеон 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Прича о струји 17.00 Путовања и открића 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Русија кроз векове 20.00 Наполеон 21.00 Древни светови 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Путовања и открића 00.00 Потрага за Северозападним пролазом 01.00 Снимање рата

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Тајна Николе Тесле Нортфорк Фрик Шоу Код судбине Бугимен Грофица Еротски филм Еротски филм

Грофица Мађарска грофица Ержебет Батори из 17. века, опседнута својом лепотом, починила стотине убистава из уверења да ће купање у крви девица сачувати њену младост. Заједно са својим сарадницама оптужена је за тортуру и убијање преко 650 девојака и младих жена... Улоге: Џу ли Дел фи, Ра да Ми чел, Итан Хо ук, Вин сент Га ло Режија: Џу ли Дел фи (Си не ма ни ја, 22.00)

Неподношљива лакоћа постојања Праг, 1968. године. Томас је млади хирург запослен у болници, врло омиљен међу женама. Посебну склоност према њему гаји привлачна Пражанка Сабина, коју и он симпатише више него остале девојке с којима одржава односе. Једнога дана, на пословном путу, упозна Терезу, девојку која ради у селу као конобарица... Улоге: Да ни јел Деј-Лу ис, Жи ли јет Би нош, Ле на Олин, Де рек де Линт, Ер ланд Џо сеф сон Режија: Фи лип Ка уф ман (ХРТ 1, 23.30) 07.00 Добро јутро, хрватска 10.13 Митским путевима 3, док. серија 11.11 Кључ у руке 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.33 Др Оз, ток шоу 14.13 На врх језика 14.30 хрватска хроника Бих 14.53 Тренутак спознаје 15.29 Позитивно 16.01 Луда кућа 16.58 хрватска уживо 18.00 Контакт 18.27 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.09 Кич?, док. серија 20.41 Спектар 21.35 Паралеле 22.10 Пола сата културе 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус култних филмова: Неподношљива лакоћа постојања, филм 02.15 Регионални дневник 02.35 Мајчин дар, филм

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 13.35 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.20 19.30 20.00 21.00

23.25 00.10 00.55 01.40 02.30 02.50

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

06.00 07.35 09.05 10.35 12.10 13.55 14.40 16.10 18.20 20.05 21.40 22.55 00.40 02.10 04.05

Пингвини мога тате Последњи воз Синема верите Поноћ у Паризу Џастин Бибер: Никад не реци никад Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун Водоноша X-Мен: Прва класа Артур 3: Рат два света Шмокљани на мору Љубавни злочини у Кабулу Борџије Кућа из снова Плениоци Бити Џон Малкович

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Из другог угла Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Ледени снови Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Суперолуја у Сијетлу Вокер, тексашки ренџер

08.10 09.00 09.15 11.05 11.30 11.50 12.45 13.00 14.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 19.58 20.00 21.00 22.15 22.30 00.30 02.10

Галилео ТВ продаја Флешпоинт ТВ продаја Ексклузив Таблоид Крв није вода ТВ продаја Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас РТЛ Време Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести ЦСИ Менталист Астро шоу

Жи ли јет Би нош

22.55

Ра да Ми чел

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Мала ТВ. хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Филм Мајчин дар, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Глобално село Рецепт за живот, филм Цртани филм Дует, док. серија Живот иде даље Фудбал: Европска лига: Атлетик Б. - Лион, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Заштитница сведока ЦСИ: Мајами 24 Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

17.30 18.30 21.00 23.00 00.30

Крађа Диван човек Биографија - Алиса Милано Једно убиство Магла рата Биографија - тинејџери на платну Нестали Повратак на улице Сан Франциска Биографија - Алиса Милано Багзи Истина о Чарлију Створ Пространо је море

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10 02.25

Запослени људи Сав тај џез Преко палубе Недужни Бул Дурам Млади револвераши 2 Пирана 2: Мрестилиште Обучена да убије Еротски филм Еротски филм Еротски филм

14.00 16.00

СЕРИЈА

ЦСИ ЦСИ истражује смрт Џејсо Девероа. Убица се није трудио да сакрије тело, а очигледно је желео да се домогне чипа с РФИД технологијом, уметнутим у ручни зглоб жртве... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Ге ри Дур дан, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.30)

Марџ Хел ген бер гер

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Одбројавање до судара Како преживети катастрофу Водич из безизлазних ситуација Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке

08.30 08.45 10.00 15.30 16.45 20.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Сви спортови Фудбал Футсал Фудбал Фудбал Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Аутомобилизам Фудбал

21.00 22.00 23.00 00.00 00.55

Ако су сви луди, нико није луд

сим са свим рет ко – ре ци мо, због си де – обо - ко ни је луд, јер ни је тач на, и дру го, јер је они ко ји ва ле ли од не ке фи зич ке бо ле сти не стиг ма ти зу - же за не по ре ме ће не – а они су но си о ци стиг ма ти за ју се. По што не ма раз ли ке из ме ђу ду шев них ци је – ни кад не ће при хва ти ти. и фи зич ких, а по то њи ни су пред мет стиг ма ти за ци је, Ро берт Кендл јед но став но опи су је ди со ци јал ност не ма раз ло га да то бу ду ни пр ви. ду шев но по ре ме ће них љу ди и ње ну уло гу у на ста ја По ку ша ји да се укло ни та стиг ма до ла зе из ме ђу њу стиг ме ду шев ног по ре ме ћа ја и ње ној от пор но сти оста лог, с „нај ви шег ме ста“. Та ко у рас пра ви ко ја је на про ме ну: „Од го во ри ду шев но по ре ме ће них љу ди прет хо ди ла до но ше њу у бри тан ском пар ла мен ту чу - на обич на со ци јал на оче ки ва ња су чуд ни и нер ви ра ве ног За ко на о трет ма ну ду шев но по ре ме ће них 1930. ју. Сто га се њи хо ви при ја те љи, ком ши је и срод ни ци др В. Деј вис ис ти че: „Ми же ли мо да про ме ни мо став не мо гу ви ше по и сто ве ти ти с њи ма, ни ти схва ти ти јав но сти о то ме шта је ду шев ни по ре ме ћај. На ње га за што се та ко по на ша ју. Тај гу би так спо соб но сти тре ба гле да ти као на фи зич ку бо лест“. иден ти фи ка ци је и ем па тиј ског ужи вља ва ња у ду шев С дру ге стра не Атлан ти ка, 1999. пред сед ник САД но по ре ме ће ног чо ве ка има бит ну уло гу у по кре та њу Ви ли јем Џе фер сон Клин тон из ја вљу је: „Ду шев на бо - про це са стиг ма ти за ци је. Ње га по ја ча ва не мир ко ји у лест, као и фи зич ка, мо же се тач но ди јаг но сти ко ва ти на ма иза зи ва су о ча ва ње с лу ди лом. За на ше са мо по и успе шно тре ти ра ти“. Осим што су те тврд ње не тач - што ва ње би тан је кон цепт о на ма као ра ци о нал ним не – пр во, раз ли ке из ме ђу ду шев них и фи зич ких обо ље ња су да ле ко број ни је од слич но сти, и дру го, ду шев ни по ре ме ћа ји не мо гу се тач но ди јаг но сти ко ва ти и успе шно тре ти ра ти – оне су и на ив не. На и ме, ни ка квим из ја ва ма и де кре ти ма не мо гу се љу ди убе ди ти у то да не ма раз ли ке из ме ђу обо ле лих. „Чак и ако би љу ди“, пи ше Ник Хе слам, „по че ли да на ду шев ни по ре ме ћај гле да ју као на фи зич ку бо лест, по пут ди ја бе те са, ко ји иза зи ва хе миј ски по ре ме ћај по зна тог узро ка и из ван је ин ди ви ду ал не кон тро ле, оста ле би не про ме ње не ка рак те ри сти ке ду шев но по ре ме ће них, ко је до во де до њи хо ве стиг ма ти за ци је. Ду шев ни по ре ме ћај би за др жао ем пи риј ски не до ка за ну по ве за ност с на си љем, те не пред ви ди вост и не ра - И бли жњи ма ни је ла ко да раз у ме ју сво је чудаке зу мљи вост ко је од пам ти ве ка чи не лу ди ло ре ме те ћим чи ни о цем“. Хе слам твр ди и би ћи ма. Из у зет но уз не ми ра ва су срет с људ ским би да ве ро ва ње у ис кљу чи во или пре вас ход но би о ло шко ћем ко је је из гу би ло ра зум и чи је по на ша ње ни је (ви по ре кло ду шев ног по ре ме ћа ја чак по ја ча ва њи хо во ше) ра ци о нал но. мар ги на ли зо ва ње и дис кри ми на ци ју обо ле лих. Ко нач но, ду шев но по ре ме ћен чо век под се ћа не по И ре зул та ти нај но ви јих ис пи ти ва ња ути ца ја схва - ре ме ће не на то шта би се и њи ма мо гло де си ти, да би та ња да ве ли ки де пре сив ни по ре ме ћај и ал ко хо ли зам и са ми мо гли си ћи с ума. А страх од лу ди ла је уни има ју не у ро би о ло шко по ре кло на стиг ма ти зи ра ју ћи вер за лан. Стиг ма ду шев ног по ре ме ћа ја слу жи од бра од нос пре ма осо ба ма с тим по ре ме ћа ји ма по ка зу ју да ни од опа сно сти ду шев ног по ре ме ћа ја. Она ус по ста су они ко ји ве ру ју да су ови озбиљ ни по ре ме ћа ји вља гра ни цу („од брам бе ни зид“) из ме ђу ду шев но не усло вље ни не у ро би о ло шким чи ни о ци ма ви ше скло - по ре ме ће них и ду шев но по ре ме ће них јер стиг ма ти ни да стиг ма ти зу ју осо бе с зо ва ти зна чи по ву ћи ја сну на ве де ним по ре ме ћа ји ма раз ли ку из ме ђу „нас“ и Једна од револуционарно не го они ко ји не де ле њи хо „њих“. погрешних тврдњи бившег во ми шље ње. По сто ји те за да раз ло ге америчког председника Клинтона Пси хи ја три и пси хо ло зи стиг ма ти за ци је ду шев но ко ји на сто је да де кон стру и- јесте да се свака душевна болест, по ре ме ће них љу ди тре ба шу пси хо зу тврд ња ма да тра жи ти у ре пре сив ном ка као и физичка, може тачно по сто ји са мо кван ти та тив рак те ру дру штва. Твр ди се ди јаг но сти фи ко ва ти на раз ли ка из ме ђу су ма ну да не би би ло стиг ма ти за и успешно лечити тих иде ја љу ди у оп штој по ци је кад би дру штво би ло пу ла ци ји и пси хи ја триј ских то ле рант но пре ма дру га чи па ци је на та, ко ји, зна чи, за го ва ра ју по сто ја ње кон ти - јем, оно ме што од у да ра од про сеч ног, уоби ча је ног, ну и те та из ме ђу нор мал ног и па то ло шког, на во де пре - оче ки ва ног. Та те за је осно ва на. Но, от куд то да је од вен ци ју стиг ме ду шев но обо ле лих као још јед ну до - пам ти ве ка сва ко дру штво не то ле рант но – ви ше или бру стра ну њи хо вог при сту па су ма ну то сти. На и ме, ма ње – пре ма оно ме ко на ру ша ва или се чи ни да на ако не ма раз ли ке из ме ђу нор мал ног и па то ло шког, ру ша ва по сто је ћи ред? Од го вор тре ба тра жи ти у то су ма ну тог и не су ма ну тог, он да смо или сви лу ди или ме што је не на ру ша ва ње функ ци о ни са ња би ло ко јег ни ко ни је луд. Сва ка од те две оп ци је на вод но уки да си сте ма услов ње го вог функ ци о ни са ња. За то је сва ка раз лог за стиг ма ти за ци ју ду шев ног по ре ме ћа ја јер је за јед ни ца раз ви ла ме ха ни зме по мо ћу ко јих ко ли ко по сто ја ње две ка те го ри је: ду шев но не по ре ме ће ни и год је мо гућ но кон тро ли ше чи ни о це ко ји мо гу на ру ду шев но по ре ме ће ни основ на прет по став ка стиг ма - ши ти си стем. Кад се цео си стем или ве ћи ње гов део ти за ци је по то њих. Кад се те две ка те го ри је сто пе у по ка же не функ ци о нал ним, он се на сил но или по сте јед ну, не ма стиг ма ти за ци је. Зву чи при влач но у сво јој пе но ме ња. Без об зи ра на то да ли се ду го ни је ме њао јед но став но сти. Но, про блем је у то ме што је тај при - или је ре во лу ци о нар но про ме њен, оба су под јед на ко ступ ко ли ко нео сно ван то ли ко и на и ван. Стиг ма се не не то ле рант на пре ма раз ли чи то сти ко ју оли ча ва ду мо же сма њи ти ни тврд њом да смо сви лу ди, ни да ни - шев но по ре ме ћен чо век. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak8.novembar2012.

dnevnik

8. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Правна питања у вези с новцем данас би коначно требало да се заврше. То би требало да вам подигне расположење, ако ни због чега другог, онда бар зато што сте скинули терет с леђа.

BIK 20.4-20.5.

Лоше искуство у вези с каријером, путовањем или образовањем данас би могло вашег пријатеља или колегу довести у експлозивно расположење. Та особа може бити веома непредвидива и променљивог расположења.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Могуће је да сте под стресом. Било би мудро да унесете много воде у свој организам. Умерено вежбање и одмор такође су вам веома потребни. Потрудите се да избегнете зачињену храну.

Вероватно се осећате посебно романтично и страствено и желите читав дан да проведете с љубавним партнером. Вероватно ћете то на крају и урадити, али уз одређено кашњење у последњем тренутку. Данас би вас могла посетити особа женског пола, можда колегиница која вас понекад нервира. Ако не будете пажљиви, та особа би вас могла увући у непотребну дискусију или пробудити вашу несигурност.

Очекујте много позива данас. Неки од њих од особе која живи далеко, док ће један бити од пријатеља с тешким проблемима, а трећи би могао бити од љубавног партнера за кога сте веома забринути.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Одличног сте расположење и готово сте спремни на било шта. Ваша физичка енергија је посебно висока, зато се препустите физичким активностима, можда спорту. Желећете да направите кратак излет ван града. Данас можете осетити снажну психичку везу с пријатељем који живи далеко и кога дуго нисте видели. Можда се питате шта је та особа спремна да уради, и то вас забрињава. Позовите ту особу.

Групне активности би се данас могле показати као терет јер су особе које вас окружују увучене у дискусију која се чини да никада неће престати. Ово није добар дан да се укључујете у жучне расправе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Проблеми поводом новца можда захтевају вашу пажњу данас. Рачуни треба да буду плаћени, чекови депоновани или уговори реализовани. Када то завршите, значајно ћете себи подићи расположење.

Могуће предстојеће промене у личном или пословном животу би вам могле донети осећај несигурности. Ипак, потрудите се да останете прибрани. Ако ништа друго, имаћете много користи од ове промене.

Можда планирате да одете на дугачко путовање или да се вратите у школу да бисте добили још неку диплому. Вероватно сте то одлагали неко време. Сада вас ништа неће спречити у томе.

TRI^-TRA^

Гнев пијаног титана V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

јутро , Сунчан дан

Evropa

НО ВИ САД: Ујутру хладно, a током дана сунчани периоди с мало облака. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 2 степена, а максимална 13 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Јутро хладно, понегде слаб мраз, a током дана сунчано с мало облака и топлије него јуче. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1 степен, а максимална 14 степени. СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз у централним и јужним пределима. Tоком дана сунчано с умереном облачношћу на северу пре подне. Биће мало топлије него јуче. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -4 степена, а максимална 15 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак умерено наоблачење уз малу шансу за краткотрајну кишу на северу Србије. У суботу сунчаније. У недељу ће дувати појачан југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу. У понедељак такође ветровито, али мало топлије.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Релативно повољан утицај на већину хроничних болесника. Опрез се саветује цереброваскуларним болесницима ујутру, а у пределима с маглом астматичарима. Могући су главобоља и променљиво расположење.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Сем Вортингтон (36), звезда филмова „Аватар”, „Терминатор: Спасење”, „Борба титана” и „Гнев титана”, потукао се у бару у Атланти с радником обезбеђења. Вортингтон борави у Џорџији ради снимања новог филма Арнолда Шварценегера „Тен”. Вортингтон је био у видно алкохолисаном стању када је почео да се кошка с вратаром бара „Вортекс”, који није хтео да га пусти да уђе. Глумац је тврдио да је агент Одељења за борбу против порока, што је лик који тумачи у новом филму. Након препирке, Сем је почео да гура радника обезбеђења и ударио га је, а радник га је попрскао сузавцем и позвао полицију. Аустралијски глумац је ухапшен и одведен на трежњење у локалну полицијску станицу. Биће оптужен за ометање јавног реда и мира.

VIC DANA - Тата, знаш ли да читаш затворених очију - пита Перица тату. - Да, зашто? - Tреба да ми са потпишеш у књижицу - каже Перица.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

108 (10)

Slankamen

245 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

191 (9)

Zemun

312 (-2)

Bogojevo

185 (6)

Panчevo

320 (0)

Baч. Palanka

196 (4)

Smederevo

474 (-2)

Novi Sad

191 (3)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

180 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

238 (0)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-54 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 351 (32) Beograd

Kusiћ

258 (-2)

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV