Dnevnik 8.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 8. DECEMBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22566 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NAKON VIZNE LIBERALIZACIJE JO[ JEDNA DOBRA VEST STIGLA IZ BRISELA

Aktiviran Prelazni sporazum, vreme je za kandidaturu str. 2

METROPOLA NAJBOQA POZICIJA NA FINANSIJSKOM TR@I[TU SRBIJE?

Vojvo|anska banka ode u Beograd? str. 4 NASLOVI

Vojvodina

3 Dva igra~a i nekoliko saigra~a

Ekonomija 4 Zamrznuta buna u „Vitalu” 5 Dinar se smiruje

Novi Sad 7 @enama spas iz kanyi droge 9 „Informatika” ~asti samo 600 porodica 9 Za TE-TO zagrizlo 15 kompanija

11 Jeftinim kvadratima privla~e investitore 11 Opovo i Baranda dobili zdravu vodu

Crna 12 Sekirom iz oca isterivao |avola 12 Upucani zet se ne quti na tasta

Foto: N. Stojanovi}

Politika

Dru{tvo 13 Tenderske mu}ke Pokrajinskog zavoda? 13 Seoski tim pro{ao gore od „Partizana”

PAKETIMA PROTIV SIROMA[TVA: U magacinu Crvenog krsta ju~e je po~ela podela humanitarnih paketa za najugro`enije. „Ove godine }e humanitarni paketi sti}i u 2.600 porodica, s tim {to ne}e svima odmah, da se ne bi stvarala gu`va. U wima }e biti prehrambene namirnice,

higijenska roba i ogrev. Neki }e dobiti sva tri paketa, a neki samo higijenski i prehrambeni. Planirano je da se svakog dana humanitarna pomo} uru~i za oko 300 porodica”, ka`e ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi}.

str. 9

U [IDU UHAP[EN OSUMWI^ENI DA JE PREVAROM ZARADIO 13,4 MILIONA DINARA

TRE]INA PRIVATIZACIJA U SRBIJI PONI[TENA

Prodao 480 la`nih dozvola za Italiju?

Mnogo kandidata da ih Da~i} hapsi

str. 12

Naobla~ewe s ki{om

SPORT

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 10 °S

PLIVA^I OTPUTOVALI NA EP U TURSKOJ

VATERPOLISTI S RUMUNIJOM U SVETSKOJ LIGI

VO[A JA^A ZA FUDBALERA IZ GANE SADIKA ADAMSA

JUVE I BAJERN BIJU BITKU U LIGI [AMPIONA

str. 5

POLITIKA

utorak8.decembar2009.

VESTI Vuki}evi} s Mesi}em Novi ambasador Srbije u Zagrebu Stanimir Vuki}evi} predao je ju~e akreditive hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesi}u, koji je izjavio da se zalaè za “nastavak procesa normalizacije odnosa izme|u Hrvatske i Srbije koji je u proteklih deset godina zabeleìo zavidan napredak”. “Gra|ewe i unapre|ivawe tih odnosa je nesumwivi interes obeju dràva”, rekao je Mesi}, i dodao da to nije samo zato {to su dve zemqe susedi ili {to u Hrvatskoj ìvi srpska mawina ve} i zato {to odnosi Srbije i Hrvatske imaju odraza i na op{te stawe u regionu.

I Kosovo u Strazburu? Pred Parlamentarnom skup{tinom Saveta Evrope na prole}e bi trebalo da se na|e rezolucija s predlogom da se stanovnicima Kosova omogu}i pristup Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, ali bez ula`ewa u status Kosova, izjavio je izvestilac politi~kog odbora PS SE-a Bjorn fon Sidov. “Ostavqam vi{im politi~kim nivoima da se bave pitawima legalnosti nezavisnosti Kosova. Usredsredi}u se na qudska prava, funkcionisawe pravne dr`ave, prava mawina i pitawa privatne svojine”, rekao je Fon Sidov.

Neka plati NATO Srpska radikalna stranka zatraìla je od Vlade Srbije da naplati NATO-u kori{}ewe kancelarija u zgradi Ministarstva odbrane u Beogradu i tako doprinese pokrivawu buxetskog deficita u teku}oj godini. “NATO je jo{ u decembru 2006. otvorio kancelariju za vezu u Beogradu i od reìma dobio na kori{}ewe ~ak pet kancelarija, ukupne povr{ine 105,64 kvadratna metra. Iako je pro{lo 36 meseci, Vlada Srbije niti je potraìvala niti je naplatila i jedan dinar na ime zakupnine”, navodi se u saop{tewu SRS-a.

SAVET MINISTARA SPOQNIH POSLOVA EU DONEO ODLUKU O PO^ETKU PRIMENE PRELAZNOG SPORAZUMA OD 1. JANUARA

Vreme je za kandidaturu Savet ministara spoqnih poslova EU, godinu i po posle potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) i Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS), dao je odobrewe za po~etak primene PTS-a od 1. januara 2010. Druga va`na vest je da se u zakqu~cima Saveta ministara priznaje tzv. „trak rikord“ jednostrane primene Prelaznog sporazuma, {to omogu}ava na{oj zemqi da podnese zahtev za ~lanstvo u EU. Naime, po slovu zakqu~aka Evropskog saveta iz 2006. i Saveta ministara iz decembra 2008, kao uslov da bi Savet ministara uop{te razmatrao ne~iju aplikaciju za ~lanstvo u EU, neophodna je dobra primena PTS-a. S obzirom na to da je Savet priznao Srbiji jednostranu primenu PTS-a, to zna~i da je Beograd u poziciji da preda zahtev za ~lanstvo kad proceni da je najboqi trenutak.

“Savet pozdravqa posve}enost Srbije evropskim integracijama, koja se ogleda u preduzimawu reformi po evropskim standardima i u postepenoj izgradwi ’trak rikorda’ primene Prelaznog sporazuma s EU”, po~iwe tekst zakqu~ka posve}en Srbiji. Kako su „Dnevniku“ protuma~ile diplomate koje su radile na sastavqawu teksta zakqu~ka, re~ je o kompromisu izme|u Nema~ke i Holandije, i drugih ~lanica EU. – Nemci i Holan|ani su insistirali na formulaciji „postepene izgradwe ’trak rikorda’ jer su na taj na~in `eleli da stave do znawa da dosada{wa implementacija Prelaznog sporazuma nije dovoqna da Srbija podnese zahtev za ~lanstvo. Me|utim, dr`ave EU naklowene Srbiji tuma~e tekst zakqu~ka kao dovoqan, ne samo da Srbija podnese zahtev, nego i da Savet da mandat Komisiji da ura-

Ferhagen: Aplikacija tek kad po~ne ratifikacije SSP-a [ef holandske diplomatije Maksim Ferhagen obrazloìo je promenu stava svoje zemqe prema aktivirawu Prelaznog sporazuma ~iwenicom da je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc rekao ju~e ministrima da Srbija ~ini sve {to je u wenoj mo}i da uhapsi dvojicu preostalih begunaca, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a. – Bramercov izve{taj je bio vrlo pozitivan i doveo nas je u poziciju da razmislimo kako da nastavimo pritisak na Srbiju, ali isto tako i kako da stimuli{emo qude koji rade u veoma te{kim i opasnim uslovima na hap{ewu dvojice begunaca. Zato smo odlu~ili da podelimo po~etak primene Prelaznog sporazuma i po~etak ratifikacije SSP-a. Nadamo se da }e u slede}ih {est meseci Beograd potvrditi ovaj nivo saradwe ili da }e do tada uhapsiti dvojicu begunaca i da }emo po~eti sa ratifikacijom SSP-a. Naravno, ako Mladi} bude uhap{en pre juna, onda bi ratifikacija mogla da po~ne i ranije – rekao nam je Ferhagen [to se ti~e srpske aplikacije za ~lanstvo u EU, Ferhagen je bio veoma tvrd – ni{ta pre odluke o po~etku ratifikacije SSP-a. – Naravno, svaka zemqa je suverena u odlu~ivawu kada }e da podnese zahtev za ~lanstvo u EU i Srbiji niko ne moè da nametne kada }e da aplicira. Ali, odluku o prosle|ivawu te aplikacije od Saveta ministara ka Evropskoj komisiji moraju da donesu sve ~lanice Evropske unije. Na{ stav je da Srbija ne treba da bude nestrpqiva i da sledi normalan redosled poteza. Prvo odluka o po~etku ratifikacije SSP-a onda aplikacije za ~lanstvo – zakqu~io je Ferhagen.

TADI] I ^ANAK U PRAGU NA KONGRESU PES-a

Brzim koracima ka EU [ef srpske dràve Boris Tadi} pozdravio je ju~e u Pragu aktivirawe Prelaznog sporazuma i ocenio da je Srbija sada sigurnija destinacija u o~ima investitora, a otvara se i prostor za kandidaturu za ~lanstvo u Uniji. Aplikacija, po wegovim re~ima, treba da bude podneta onda kada Srbija bude sigurna u to da }e “reakcija na wu biti najboqa mogu}a”. “Da u|emo u procedure evropskih integracija s jednim zna~ajnim ubrzawem, a ne s usporavawem i blokadama, kao {to je bilo do sada”, naglasio je Tadi}, koji je u~estvovao u radu kongresa Partije evropskih socijalista, koji za DS pravi izuzetak i èli ga kao pridruènog ~lana, iako je taj status rezervisan samo za stranke iz zemaqa koje ve} jesu

DNEVNIK

c m y

i formalno kandidati za EU. Ina~e, Tadi} se u prestonici ^e{ke sreo i s Nenadom ^ankom, ~ija LSV ima na kongresu PES-a

status posmatra~a. „Predsednik Tadi} i ja smo razmenili nekoliko informacije o susretima koje smo imali tokom skupa i dogovorili smo se da se u najskorije vreme vidimo i u Beogradu”, izjavio je ^anak za „Dnevnik”. E. D.

Nastaviti reforme Savet ministara je podvukao da Srbija mora da nastavi proces reformi, ja~awe pravne dràve, borbu protiv korupcije i ubrzavawe ekonomskih reformi. Savet je u zadatke obavezne za Srbiju ubrojao i konstruktivan pristup u regionalnoj saradwi, ukqu~uju}i i trgovinu, i boqu saradwu s Euleksom, posebno u operacijama na severu Kosova. di mi{qewe – kaè sagovornik „Dnevnika“ iz EU. Razlog vi{e za podno{ewe kandidature je i posledwa re~enica zakqu~aka Saveta: „Savet jo{ jednom potvr|uje da Srbija sa svojim jakim administrativnim kapacitetima moè da ubrza svoj napredak ka EU, ukqu~uju}i i status kandidata, ~im neophodni uslovi budu zadovoqeni“. – Srbija ne treba da se obazire na stav Nema~ke i Holandije jer nikada nijedna zemqa nije podnela zahtev za ~lanstvo u EU a da joj nisu dolazili negativni signali iz pojedinih ~lanica Unije. Ako Srbija aplicira do kraja godine ili po~etkom 2010, woj }e vrlo nakloweno {pansko predsedni{tvo EU mo}i da drì konstantan pritisak na ~lanice Unije koje se

opiru prosle|ivawu zahteva Srbije Komisiji na izradu mi{qewa. Imate sve`e primere Crne Gore i Albanije, koje su tako|e predale zahteve uprkos protivqewu pojedinih ~lanica EU. Ne tre-

rewa mora da dobije „zeleno svetlo“ Bundestaga pre nego {to nema~ki predstavnik u EU glasa. Me|utim, Evropska komisija je vrlo blagonaklona prema ideji da joj Savet prosledi zahtev Srbije jer ve} radi na izradi mi{qewa za Crnu Goru i Albaniju. – U Komisiji apsolutno postoji raspolo`ewe da po~nemo izradu mi{qewa za Srbiju jer je prethodno iskustvo iz pro{lih pro{irewa da se taj posao najboqe i najbr`e obavqa kad imamo grupu zemaqa po{to to onda postaje prioritet. Ukqu~ivawe Srbije ubrzalo bi i izradu mi{qewa za Crnu Goru i Albaniju, iako su oni trenutno ispred Srbije, ali nemaju politi~ku podr{ku za ubrzawe evropskih integracija koju ima Beo-

Zadovoqstvo i skepsa Aktivirawe Prelaznog trgovinskog sporazuma predstavqa veoma dobru vest jer potvr|uje da je sada EU jedinstvena u uverewu da postoji odlu~nost Srbije na wenom evropskom putu, izjavio je ekonomista Jurij Bajec, a profesorka FPN-a Tawa Mi{~evi} navela je da EU i Srbija primenom PTS-a „ulaze u ugovorni odnos kojim je zagarantovana sloboda trgovine i smawewe carina“. Kako navodi lider LDP-a êdomir Jovanovi}, ova odluka predstavqa satisfakciju za sve ono pozitivno {to je uradila Srbija, dok predsednik JS-a Dragan Markovi} ocewuje da }e ona poboq{ati i ekonomski poloàj gra|ana Srbije. Na drugoj strani, {ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} smatra da aktivirawe PTS-a „samo po sebi ne}e popraviti uàsnu {tetu koja je Srbiji naneta jednostranom primenom tog akta“. Ni {ef poslanika SRS-a Dragan Todorovi} ne vidi vajdu od odluke Brisela. „To je sve samo dimna zavesa koja ima za ciq da dodatno gr|ane Srbije drì u uverewu da }e u}i u Evropsku uniju“, rekao je Todorovi}, dodav{i da je su{tina politike Evropske unije potpuna dezintegracija Srbije. ba zaboraviti da je dosada{wa praksa prosle|ivawa zahteva od Saveta ka Komisiji smatrana vi{e tehni~kim a mawe politi~kim pitawem – kaè diplomata iz jedne od zemaqa ~lanica EU. Ipak, ~iwenica je da je procedura za prosle|ivawe zahteva ispolitizovana u posledwih godinu dana. Izme|u ostalog i zato {to, po novim pravilima u Nema~koj, svako pitawe koje se ti~e pro{i-

grad. Kako to funkcioni{e videlo se i u procesu vizne liberalizacije – rekao je za „Dnevnik“ visoki funkcioner EK. Naàlost, na po~etak ratifikacije SSP-a Srbija }e morati da sa~eka ili do hap{ewa Ratka Mladi}a ili na slede}i pozitivan izve{taj glavnog ha{kog tuìoca Serà Bramerca u junu 2010. godine. @eqko Panteli}

PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE U HAGU NASTAVQENA RASPRAVA O KOSOVU

Kina zatraìla po{tovawe integriteta Srbije Kina je ju~e, u prvom nastupu pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna me|unarodnom pravu i Rezoluciji 1244 UN. “Van svake sumwe, Kosovo je, posle raspada SFRJ, bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Sastavni delovi suverenih dràva, po me|unarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju... a princip za{tite teritorijalnog integriteta je kamen temeqac me|unarodnog pravnog poretka”, rekla je pravna zastupnica Kine Sie Han}in. Odbacuju}i tvrdwu dràva koje su priznale nezavisnost Kosova da je pregovara~ki proces bio iscrpqen, ona je ukazala na to da je to

mogao utvrditi samo Savet bezbednosti UN, na kojem je bilo i da odlu~i o daqim merama. I po oceni kiparskog pravnog zastup-

nika Polivijosa Polivijua, principi me|unarodnog prava ne podr`avaju jednostranu deklaraciju o nezavisnost Kosova.

Tu|manovi svetonazori Zamenik {efa pravnog tima Srbije Sa{a Obradovi} ocenio je da su zastupnici Kine i Kipra bili izvanredni, dok je predstavnica Hrvatske “obnovila svetonazore Tu|manovog doba”, po kojima su svi u biv{oj Jugoslaviji imali pravo na otcepqewe, osim Srba u Hrvatskoj. On je naveo da je Hrvatska svoje izlagawe bazirala uglavnom na ustavnom polo`aju Kosova u biv{oj SFRJ, tvrde}i da su Kosovo i Vojvodina bili jednaki republikama, i da su, shodno tome, imali pravo na samoopredeqewe do otcepqewa. Po wegovim re~ima, delegacija Srbije je jo{ u prvom podnesku sudu vi{e desetina stranica posvetila ustavnim odredbama 1974. i svim kasnijim promenama relevantnih odredaba ustava SFRJ, SRJ i Srbije „na osnovu kojih }e Sud sam odlu~iti i dati svoje tuma~ewe”.

S druge strane, predstavnici Hrvatske i Danske su ocenili da progla{ewe nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s me|unarodnim pravom. Predstavnik Danske Tomas Vinkler je ustvrdio da rezolucija 1244 nije iskqu~ila nezavisnost ka mogu}e re{ewe, dok je zastupnica Hrvatske Andreja Metelko-Zgombi} izjavila da je Kosovo bilo konstitutivni deo SFRJ i da je zato imalo pravo na samoopredeqewe. Uz konstataciju da su kosovski Albanci, iako su ~inili 90 odsto stanovni{tva Kosova, godinama bili `rtve represije srpskih vlasti, ona je rekla i da je voqa naroda trebalo da bude osnovni element pri odre|ivawu kona~nog statusa Kosova.

POLITIKA

DNEVNIK

NEDEQNI LOKALNI IZBORI ODRAZ TRENDA POLITI^KE SCENE SRBIJE

utorak8.decembar2009.

NAJAVA BORISA TADI]A O POTREBI CENTRALIZACIJE DS-a PLOD @EQE ZA JA^AWEM ILI DISCIPLINOVAWEM DEMOKRATA?

Dva igra~a i Partijski zadatak nekoliko saigra~a s puno rizika

– Nedeqni lokalni izbori na Vo`dovcu i u Kostolcu odraz su trenda na politi~koj sceni Srbije, koji pokazuje da su DS i SNS dve najja~e stranke, da uz wih postoji tri do pet igra~a koji su oko cenzusa i da }e se opoziciona scena pojednostaviti – izjavio je za „Dnevnik“ profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i politi~ki analiti~ar Zoran Stojkovi}, koji kao mogu}i termin vanrednih parlamentarnih izbora najavquje drugu polovinu 2010. godine. On, naime, smatra da }e izbora biti u trenutku u kojem vlast proceni da joj se vi{e isplati da ih organizuje, nego da ~eka da pro|e pun izborni period. Na{ sagovornik pri tome ocewuje i da procenat osvojenih glasova na Vo`dovcu, u kontekstu budu}eg republi~kog izja{wavawa gra|ana Srbije, ne mora biti reper. – Kontekst se izmeni, i ako bude dobrih ekonomskih vesti, ovo ne zna~i mnogo – smatra Stojiqkovi}. Podsetimo, prema kona~nim rezultatima Op{tinske izborne komisije Vo`dovca, za SNS je glasalo 37 odsto glasa~a, ~ime su napredwaci do{li do 26 odbornika. Koaliciju “Za boqi Vo`dovac” podr`alo 28,45 odsto iza{lih bira~a, {to zna~i da je osvojila 20 mandata. Koalicija DSS-NS sa 8,57 odsto glasova dobila je {est odborni~kih mesta, a koalicija SPS-PUPS-JS je sa 6,54 odsto glasova osvojila ~etiri mandata. Cenzus nisu pre{le ni G17 i SRS i LDP. Po oceni Zorana Stojiqkovi}a, DS nije ostvario lo{ rezultat, ali nema razloga da bude previ{e zadovoqan, dok je, s druge strane, o~uvan trend rasta napredwaka, koji su stigli i do vi{e od tre}ine bira~kog tela i “usisali” bira~ko telo radikala. On, me|utim dodaje i da SRS ne treba smatrati politi~i mrtvim, kao ni G17 plus, iako nisu pre{li cenzus na Vo`dovcu. Komentari{u}i poziciju LDP-a, on smatra da ta stranka ne napreduje, iako pokazuje potrebu bi-

ra~kog tela da ima alternativu. Kako god bilo, SNS Tomislava Nikoli}a trijumfovao je na ponovqenim izborima na Vo`dovcu i s narodwa~kom koalicijom DSS– NS-a }e formirati novu vlast. Nikoli} je ju~e ocenio da su rezultati postignuti u toj beogradskoj op{tini upozorewe gra|ana koji su nezadovoqni aktuelnom vla{}u u Srbiji i èle promene. – Mi sada pozivamo one koji su na vlasti i direktno predsednika DS-a, koji vodi Srbiju u svim granama vlasti, da razmisli dobro o tome dokle se moè odràvati ovako nelegi-

stranke – rekao je Nikoli}. On je zakqu~io da je pobeda SNS-a na Vo`dovcu “malo osloba|awe Srbije”, i ukazao na to da “ko ho}e da sru{i ovu vlast da bi formirao novu, neka se prikqu~i napredwacima, ko ne}e, taj poma`e ovoj vlasti”. I Koalicija DSS–NS-a smatra da su nedeqni izbori pokazali da su Beogradu i Srbiji potrebne promene i da bi uskoro trebalo da uslede vanredni parlamentarni izbori. Portparol DSS-a Andreja Mladenovi} je rekao da je „SNS jedini partner s kojim je DSS spreman da ide u koaliciju i da jedino s tom strankom mo`e pre-

Tadi}eva SMS ~estitka Nikoli} je izjavio da mu je predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi} ~estitao pobedu SMS-om u ime stranke, “{to je dobar gest”. Po oceni lidera SNS-a, svi potezi predsednika Tadi}a od nedeqe bi trebalo da budu motivisani ozbiqno{}i i `eqom da Srbiji bude boqe.

Psiholo{ki u~inak pobednika i poraènih Politi~ki analiti~ar Jovo Baki} ocenio je za „Dnevnik“ da rezultati izbora na Vo`dovcu mogu imati psiholo{ki efekat i na rezultate narednih republi~kih izbora po{to napredwaci sada sebe doìvqavaju kao potencijalne pobednike, dok se vladaju}a koalicija suo~ava s porazom. „Me|utim, to koliko sutra moè biti razli~ito, zavisno od toga kako se budu pravile koalicije i {ta }e biti glavna tema na budu}im izborima”, kaè Baki}, i dodaje da je Vo`dovac pokazao da je onoga trenutka kada je SNS deklarisao svoju proevropsku poziciju nestalo straha kod onih bira~a koji pre toga nisu ni pomi{qali da glasaju za radikalsku opciju. timna Skup{tina Srbije i da gra|ane u parlamentu predstavqaju oni koji nemaju dva ili tri odsto upori{ta u bira~kom telu – rekao je Nikoli}. Po wemu, Vo`dovac je reper pravog odnosa snaga na politi~koj sceni Srbije, na kojoj je trenutno najja~i SNS. Da podsetimo, na pro{lim izborima SNS s Koalicijom DSS–NS-a nije mogao formirati vlast zbog odbijawa SPS-a. – Ne mogu ni{ta da kaèm o tome o ~emu sada razmi{qa lider SPS-a Ivica Da~i}, po{to je on previ{e vezan za DS i ne vodi samostalno politiku svoje

U Kostolcu vlast SPS, DS i G17 Predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske stranke izrazili su spremnost da s G17 plus formiraju ve}inu u parlamentu po`areva~ke op{tine Kostolac. Podsetimo, po preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, u Kostolcu je najvi{e glasova osvojila Koalicija SPS–PUPS–JS-a, koja bi trebalo da ima pet odbornika. Slede DS sa ~etiri odbornika, SNS s tri, G17 plus, LDP, DSS–NS i Grupa gra|ana “Za boqu budu}nost” s po dva, te SPO s jednim odbornikom. “Spremni smo za koaliciju u Kostolcu s DS-om i G17 plus. Time bismo imali ve}inu od 11 odbornika. A mogu}e je i da u naknadnim dogovorima jo{ neko iz GG ili SPO-a u|e u sastav ove koalicije”, rekao je predsednik SPS-a u Po`arevcu Miomir Ili}.

REKLI SU

Sre}kovi}: Regioni i Srem, Banat i Ba~ka Ministar za dijasporu Srbije i potpredsednik SPO Sr|an Sre}kovi} rekao je da je potvr|ivawe statuta Vojvodine samo korak u pravcu decentralizacije, a ne krajwi ciq, i da veruje da }e u nastavku tog procesa i Srem, Banat i Ba~ka postati novi regioni u okviru Srbije. „Srpski pokret obnove je protiv „beogradizacije“, ali i protiv „novosadizacije“. Interes Sremske Mitrovice, Zrewanina i Pan~eva je da se wihova pitawa re{avaju na lokalnom niovu, {to bli`e gra|anima”, rekao je Sre}kovi}.

Obradovi}: Ko }e pro~itati 1.000 strana Predsednik Saveta Demokratske stranke Srbije Radojko Obradovi} ocenio je da treba da zabrine “drasti~no kr{ewe” zakona o buxetskom sistemu i o javnom zadu`ivawu. On je naveo da je predlog buxeta kasnio vi{e od mesec dana, da je podeqen poslani~kim grupama u subotu uve~e, te da su ga poslanici prakti~no tek ju~e videli. „Poslanici sad treba da pro~itaju vi{e od 1.000 strana, koliko ima predlog buxeta, kako bi se spremili za raspravu koja je planirana za kraj ove nedeqe”, rekao je Obradovi}.

govarati o koaliciji”. Potpredsednica G17 plus Verica Kalanovi} ocenila je, pak, da se izborni rezultati u op{tinama Vo`dovac i Kostolac mogu jedino tuma~iti kao rezultat izbora u tim sredinama, a ne kao stawe u ~itavoj Srbiji. Komentari{u}i izborni rezultat SNS-a, Verica Kalanovi} je rekla da je podr{ka bira~a zasnovana na obe}awima stranaka koje nisu na vlasti i da su „o~ekivawa i nada gra|ana dali boqi rezultat nego {to to qudi i program te stranke mogu pokazati“. Dragan Milivojevi}

Sude}i po najavi lidera demokrata i predsednika Srbije Borisa Tadi}a, Demokratskoj stranci predstoji unutra{wa reforma. Na pro{lonedqenoj sednici Glavnog odbora stranke Tadi} je poru~io da „DS mora da se dodatno centralizuje“, jer, smatra on, „samo centralizovan DS moè sprovesti decentralizaciju, a fragmentiran se ne moè suo~iti sa zadacima“. Poru~io je tako|e i da }e se li~no suprotstaviti svakom poku{aju slabqewa integriteta dràve i wenih centralnih institucija. Tadi} je istom prilikom obznanio i da je, u pogledu utvr|ivawa vojvo|anskog statuta, „bilo tendencija uru{avawa politi~kog poretka Srbije, koje su spre~ene, i u~iweno je sve da statut bude primeren dràvnim interesima, obezbe|ewu integriteta zemqe i funkcionisawu institucija“. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji je i ~lan ekspertskog tima Nacionalnog saveta za decentralizaciju, zate~en je idejom lidera najve}e stranke u Srbiji o centralizaciji DS-a. Popov za na{ list kaè da je takva najava zapravo kontradiktorna s idejom decentralizacije vlasti u Srbiji. On, me|utim, poruku lidera DS-a vidi kao “poku{aj da se disciplinuje ~lanstvo na terenu”, odnosno kao posledicu, ali i dokaz, podela me|u demokratama upravo u pogledu vojvo|anskog statuta. – Najavom da sledi centralizacija DS-a, kao i primedbama na vojvo|anski statut, indirektno je potvr|eno da je me|u demokratama postojao spor na relaciji Novi Sad – Beograd u ovom slu~aju. S druge strane, nemogu}e je da }e unutra{wom centralizacijom najve}a stranka u Srbiji pove}ati svoj kapacitet za decentralizaciju dràve. Tim pre {to se i u procesu utvr|ivawa vojvo|anskog statuta videlo da su postojali èstoki otpori unutar DS-a, zbog ~ega je taj proces tako dugo trajao i zbog ~ega je dat materijal radikalizaciji ovog pitawa i etiketirawu Vojvo|ana kao separatista – ocenio je Popov. Me|utim, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Du{an Elezovi} kaè za na{ list

Nikako se ne bi mogao dovesti u pitawe vojvo|anski odbor DS-a (Du{an Elezovi})

To nije dobro ni za DS, ni za Srbiju, ni za Borisa Tadi}a li~no (Zoran @ivkovi})

da najavu centralizacije te stranke nikako ne vidi kao poku{aj potkresivawa uticaja vojvo|anskih demokrata, uprkos spekulacijama u javnosti o sukobima po toj liniji u procesu usvajawa statuta APV. Na pitawe da li bi centralizacija DS-a mogla dovesti i do ukidawa vojvo|anskog odbora stranke, a s obzirom na Tadi}evu opasku o opasnostima fragmentacije stranke, Elezovi} je odgovorio odre~no: – Nikako se ne bi mogao dovesti u pitawe vojvo|anski odbor DS-a, koji postoji ve} petnaestak godina. Uostalom, na{ pokrajinski odbor je i najboqi deo strana~ke organizacije, i po nivou organizovanosti i po rezultatima koje posti`e. Zato ne vidim razlog da se uop{te postavi takvo pitawe, niti verujem da je to bila ideja predsednika Tadi}a – istakao je Elezovi}. On je dodao i da najavu lidera stranke, pre svega, vidi kao poruku da se “kroz ja~awe strana~ke organizacije i infrastrukture, te boqu organizaciju rada, posti`u boqi rezultati”. Vojvo|anske demokrate, ina~e, rejting unutar stranke grade na apsolutnoj pobedi na posledwim pokrajinskim izborima, ali i uticaju na formirawe vlasti u gotovo svim op{tinama u Pokrajini. Ubedqivu pobedu ostvrili su i na nedavnim lokalnim izborima u Vrbasu, {to su, ina~e, rado koristili i kao argumentaciju u polemici o statutu, kad se postavqalo

pitawe podr{ke gra|ana APV tom politi~kom projektu. Biv{i visoki funkcioner DSa i nekada{wi premijer Srbije Zoran @ivkovi} iznana|en je najavom centralizacije stranke. U izjavi za “Dnevnik” on je istakao da je od osnivawa DS-a glavna tendencija u pogledu unutra{we organizacije bila demokratsko odlu~ivawe i decentralizacija stranke, odnosno ja~awe autonomije lokalnih odbora. – Centralizacijom do decentraliazcije! [ta to zna~i? Mislim da }e ova izjava verovatno imati zapaèno mesto u nekoj budu}oj antologiji savremene srpske politi~ke „misli” – smatra @ivkovi}. On kaè da je Tadi}eva najava u suprotnosti i sa savremenim trendovima u organizovawu modernih politi~kih stranaka, posebno partija levice, koji se zasnivaju na decentralizaciji stranaka do nivoa legalizacije unutarstrana~kih frakcija. On, me|utim, dodaje i da je za posledwih pet godina “uo~qiv proces centralizacije DS-a”, koji }e, ukoliko se izvr{e najavqene izmene strana~kog statuta, “samo biti legalizovane”. – A ideja je, verovatno, da ubudu}e niko vi{e, do nivoa mesnih odbora, ne}e mo}i biti izabran ni na jednu funkciju bez potpisa predsednika stranke – kaè @ivkovi}, oceniv{i da to “nije dobro ni za DS, ni za Srbiju, ali ni za Borisa Tadi}a li~no”. B. Dragovi}-Savi}

IZVE[TAJ DR@AVNOG REVIZORA PRED ODBOROM SKUP[TINE SRBIJE ZA FINANSIJE

Kredit pogurao revizore

Odbor Skup{tine Srbije za finansije razmatrao je ju~e izve{taj Dràvne revizorske institucije o zavr{nom ra~unu buxeta za pro{lu godinu, ali }e zakqu~ci biti doneti tek danas, po{to je posle tro~asovne rasprave ustanovqeno – da nema kvoruma. Tako je ostalo da danas ~lanovi Odbora „presude“ da li }e predloìti predsednici parlamenta Slavici \uki}-Dejanovi} da ovaj izve{taj stavi na dnevni red jedne od narednih parlamentarnih sesija. No, nisu samo narodni predstavnici na muci o zauzimawu kona~nog stava, po{to je i predsednik Saveta DRI-ja Radoslav Sretenovi} objasnio da ni ovo nezavisno telo nema sumarnu ocenu o tro{ewu dràvnog novca u 2008. godini jer je obra|eno svega 27 odsto pozicija koje je neophodno testirati da bi se imala kompletna slika. Kako je Sretenovi} objasnio narodnim poslanicima, DRI je sa~inio svoj izve{taj jer je “bilo poziva evropskih zvani~nika”, pre svih OEBS-a i Svetske banke, ~iji predstavnici su upozorili na to da je to jedan od uslova da Srbija dobije pomo}. – Izri~it uslov Svetske banke da Srbija dobije kredit bio je da DRI do kraja novembra sa~ini izve{taj, i da on bude dostupan javnosti tako {to }e biti objavqen na veb-sajtu. Zbog toga ga nismo pre objavqivawa slali nikome, pa ni Odboru za finansije, da ne bi bilo pritisaka na ~lanove Saveta DRI-ja i odgovorno tvrdim da ih nije bilo – rekao je Sretenovi}.

Male plate! ^lanovi odbora ju~e su mogli ~uti da DRI ima probleme s kadrovima zbog niskih plata. Sretenovi} je objasnio da ne mo`e imenovati vrhovnog revizora za sektor javnih preduze}a ~ija plata ne bi prelazila 70.000 dinara. „Kada sam to ponudio jednom stru~waku za finansije, rekao mi je da kao interni revizor zara|uje 180.000 dinara”, naveo je Sretenovi}, saop{tiv{i novinarima da on kao prvi ~ovek DRI-ja ima platu 93.000 dinara. On je podsetio na to da je DRI ~etiri meseca proveo u reviziji i da je ~etvoro qudi na to “potro{ilo” 7.800 sati. – U toku samog postupka revizije utvrdili smo da se nismo slo`ili s ministarstvima u pogledu tretirawa kursnih razlika koje uti~u na finansijski rezultat, odnosno na deficit buxeta Srbije. Revizijom smo ustanovili da je sada deficit mawi za jednu 1, 253 milijardu dinara, pa je na ra{~i{}avaju}im sastancima s Ministarstvom finansija postignuta saglasnost i zavr{ni ra~un povu-

~en iz procedure. U novom predlogu zavr{nog ra~una, koji je stigao pred poslanike, deficit je 40 milijardi, umesto 41, koliko je prvobitno prikazano – pojasnio je Sretenovi}, uz tvrdwu „da se ta jedna milijarda nije nigde izgubila, ve} je samo metodologija pristupa druga~ija”. On je, ina~e, potvrdio da jo{ uvek nije podneta nijedna prekr{ajna ni krivi~na prijava. Naime, ministarstvima kod kojih se nepravilnosti mogu otkloniti dat je rok od 30 do 90 dana da to u~ine, a tamo gde je to sada nemo-

gu}e, predvi|ene su sankcije, od podno{ewa prekr{ajnih prijava do eventualnog pokretawa krivi~nog postupka. – Ne mogu vam govoriti o pojedina~nim ministarstvima – kategori~an je bio Sretenovi} i na Odboru i u izjavi novinarima. – Svuda gde je bilo kr{ewa propisa, bi}e podnete odgovaraju}e mere u skladu sa zakonom. Ne interesuje nas visina kazni, to je na nadle`nim institucijama. Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} zahtevao je da DRI otvori pitawe finansirawa stranaka, jer, kako je naglasio, dok se to ne u~ini, „svi }e biti sumwivi”. Istovremeno, on je pitao kada }e DRI krenuti u analizu tro{ewa novca javnih preduze}a. Poslanik G17 plus Vlajko Seni} interesovao se, pak, da li DRI ima pravo da kontroli{e finansije Naftne industrije Srbije, po{to je dr`ava izgubila ve}insko vlasni{tvo. Po Sretenovi}evom obja{wewu, javna preduze}a i velike firme du`ne su da uposle komercijalne revizorske institucije, “koje treba transparentno da objave i plate zaposlenih u javnim preduze}ima”. – Nijedna revizorska firma do sada nije objavila te podatke jer slede}e godine ne bi dobila posao – rekao je Sretenovi}, najavquju}i da }e DRI od naredne godine da krene u “reviziju poslovawa javnih preduze}a, posebno da li se upla}uju dividende”. S. Stankovi}

EKONOMIJA

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

METROPOLA NAJBOQA POZICIJA NA FINANSIJSKOM TR@I[TU SRBIJE?

Vojvo|anska banka ode u Beograd? Vojvo|anskom bankom, ~lanicom grupe Nacionalne banke Gr~ke –NBG, ubudu}e }e se vi{e upravqati iz Beograda nego iz Novog Sada jer prvi ~ovek ove ku}e Marinos Stratopulos mewa adresu i od 2010. }e stalno boraviti u Beogradu. Selidba jednog od najmo}nijih gr~kih biznismena s prebivali{tem u Srbiji nije posledica privatnih prilika. O tome je doneta odluka u grupi Nacionalne banke Gr~ke, kojoj od 2006. godine pripada i najve}a pokrajinska banka. Tako }e se simpati~ni gospodin Stratopulos pridru`iti kolegama iz Meridijan banke, Erste banke i NLB-a koji imaju dve glavne kancelarije: jednu u Beogradu, a dru-

gu u Novom Sadu. Sem Nove qubqanske banke, koja je zvani~no sedi{te premestila u Beograd, ove dve druge su ostavile mati~ne adrese u Novom Sadu.

Po ~emu se poznaje – Po ~emu moète prepoznatio selo u Pokrajini? U centru su po{ta i Vojvo|anska banka – kaè stru~wak za finansije dr Sini{a Ostoji}. – Naàlost, u posledwe vreme smo svedoci toga da se ekspoziture te banke zatvaraju: uzmimo samo primer Melenaca i Ba~kog Petrovog Sela. Stanovnicima }e biti problem da otvore ra~un, {tede, podignu kredit... S druge strane, mora se razumeti i da banke racionalizuju poslovawe. Naàlost, vojvo|anska sela nisu mesta gde sve vrvi od privrednih aktivnosti i profitabilnog poslovawa i sasvim se moè razumeti da }e svaka banka proveriti kako wene jedinice posluju, kakva im je perspektiva, i onda doneti odluku o tome {ta ostaje, a {ta se zatvara.

PO^IWU PREGOVORI U VRBASKOJ UQARI

Zamrznuta buna u „Vitalu” [trajk u vrbaskom “Vitalu”, koji je za najavqen danas, po saop{tewu [trajka~kog odbora zamrznut je na nedequ dana jer je poslodavac pristao na preduslov za po~etak pregovora. Naime, [trajka~ki odbor je tra`io da pre nego {to po~nu bilo kakvi

pregovori o ostalim zahtevima, svi radnici “Vitala” koji su u posledwih mesec dana poslati na rad u “Medelu” i “Albus”, budu vra}eni u vrbasku uqaru. Po re~ima predsednika [trajka~kog odbora \or|a Vukovi}a, ovi radnici }e u narednih nekoliko dana biti vra}eni na svoja radna mesta u “Vitalu”, a tokom ove nedeqe trebalo bi da bude postignut dogovor i o ostalim zahtevima koje su {trajka~i uputili poslodavcu. – Jedan preduslov je ispuwen, ali to ne zna~i da smo odustali od ostalih zahteva i od {trajka ako nam se ti zahtevi ne ispune. Iza{li smo im u susret i produ`ili rok za sedam dana. O~ekujemo da tokom ove nedeqe postignemo dogovor o ostalim zahtevima, pre svega vezanim za zarade i slobodne sate, a ukoliko se to ne dogodi, generalni {trajk }e po~eti u ponedeqak u 6 ~asova, s po~etkom prve smene – najavio je Vukovi}. N. Perkovi}

U Vojvo|anskj banci, ba{ kao i u druge dve, imali su isto obja{wewe kada je dolazilo do sli~nih pormena: da se ni{ta specijalno ne doga|a i da }e di-

celoj na{oj teritoriji. Setimo se da je Erste banka izvanredno renovirala ekspoziture u Vojvodini, ali je prvenstvo kod otvarwa novih dala gradovima ju`nije od APV jer Novosadska banka, ~ijom je kupovinom u{la na srpsko tr`i{te, nije bila ba{ zastupqena na tom wegovom delu. Vojvo|anska banka je bila vi{e prisutna i u drugim delo-

Evropa Srbiji davno otvorila sva vrata Odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom u prvi mah ne}e imati bitnijeg efekta na na{u privredu, ali to ne zna~i da nam evropski paraf ne}e biti od velike koristi. Naprotiv, to {to uspostavqamo pravni odnos s EU mnogo }e zna~iti u politi~kom smislu, a na{i privrednici }e, u najmawu ruku, biti sigurni u to da }e svoje proizvode i daqe mo}i da izvoze na evropsko trì{te bez carina. Podsetimo, to nam je Evropa omogu}ila jo{ 2000. godine, kada je ukinula carine na gotovo svu robu iz Srbije, ali primena Prelaznog trgovinskog sporazuma garantuje da }e tako i ostati. Re~ je o obavezuju}em dokumentu, kojim se postoje}i trgovinski odnosi formalizuju. – Najva`nija stvar je pravna forma odnosa, ali i drugi aspekti nisu zanemarqivi. Verovatno }e to uticati na rast na{eg kreditnog rejtinga, {to za sobom povla~i jeftinije kredite i, eventualno, ve}u {ansu za strane investicije jer se i strani investitor moè zaduìti po niòj stopi ako ulaè ovde – kaè za „Dnevnik“ stru~ni saradnik Privredne komore Srbije ekonomista Goran Nikoli}. – Konkretno, izvoznici bi bili na dobitku i zbog dijagonalne akumulacije carina, koja bi stupawem na snagu SSP-a po~ela da vaì i za nas. Sada, na primer, vaì bazi~no pravilo da 50 odsto prizvoda mora da bude „mejd in Srbija“ da bi se izvezao bez carine. Ubudu}e, inputi mogu biti iz bilo koje zemqe CEFTA sporazu-

Osetqive carine Podsetimo, Srbija je 1. februara ove godine po~ela da primewuje Prelazni trgovinski sporazum s Evropskom unijom, a wime je predvi|eno da se u narednih {est godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poqoprivrednim proizvodima. Kojom dinamikom }e carine padati zavisi od „osetqivosti“ proizvoda, odnosno od toga kako }emo {tititi na{u proizvodwu. Recimo, predvi|eno je da carina za uvoz najosetqivije robe, a tu su name{taj, obu}a, oru`je, kerami~ki proizvodi..., iznosi 85 odsto dosada{we. Kad je re~ o „veoma osetqivim“ proizvodima, carina bi, u naredne ~etiri godine, trebalo postepeno da se smawuje, i to najpre na 80 odsto carinske stope iz 2008, zatim na 60, pa na 40 i na 20 odsto, da bi posle 2013. godine bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plasti~ne mase, prirodna i ve{ta~ka krzna, proizvodi od kamena, gipsa, cementa, èlezni~ki i tramvajski vagoni... Carine na „osetqive proizvode“, kao {to su so, {e{iri, kape, medicinski aparati... padale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine – u prvoj godini na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sada{we stope. Pomenimo, carine su ukinute na uvoz ìvih ìvotiwa za uzgoj i priplod, kao i na neke poqoprivredne artikle koji se ne proizvode u Srbiji – tropsko vo}e, za~ine i neke vrste semenske robe...

Radnice {trajkuju gla|u zahteva, kao i da one nemaju gde da se vrate. „Ovde ostajemo do ispuwewa na{ih zahteva, jer ne vidimo drugi na~in da se na{i problemi re{e. Bili smo na spisku 2007. godine da primimo socijalni program, ali je neko umesto nas uzeo na{e pare. Radni sta` nam nije povezan od 2003. godine, niti su nam pla}ani doprinosi, pa ne mo`emo ni da se le~imo“, rekla je Milutinovi}eva.

4. 12. 2009.

1.135,46524

vima, ali u Vojvodini bez premca. Ali vremena se mewaju. Da bankari vrlo lako otvore svoje poslovne jedinice tamo gde ima stranaka i {ansi za zaradu vidi se i na primeru In|ije. Glavna ulica je pravi siti jer su banke procenile da je za wih dobro da tu klijentima budu pri ruci na obostranu korist. D. Vujo{evi}

EBRD DAO ZELENO SVETLO

EFEKTI PRELAZNOG TRGOVINSKOG SPORAZUMA

NOVI PAZAR

Sedam radnica Fabrike trikotaè „Ra{ka“ po~ele su {trajk gla|u po{to nisu ispuweni wihovi zahtevi o isplati socijanog programa i uplati doprinosa. Radnice ve} sedam dana {trajkuju zahtevaju}i isplatu socijalnog programa pre privatizacije i uplatu dopirnosa za penzijsko invalidsko osigurawe i povezivawe radnog staà, a ju~e su stupile i u {trajk gla|u. Predsednica {trajka~kog odbora Jasminka \okovi} Milutinovi} kaè da ih za proteklih sedam dana niko nije kontaktirao od predstavnika lokalne samouprave. One su do danas {trajkovale u fabri~koj menzi, a od danas su u Udruèwu tekstilnih radnika. Milutinovi}eva kaè da }e {trajk gla|u trajati do ispuwewa wihovih

rektor kad god zatreba biti u Novom Sadu. Uostalom, svi koji su bar jednom bili zaglavqeni u saobra}ajnoj gu`vi u Beogradu znaju da je nekada lak{e i brè do}i do Novog Sada nego s kraja na kraj glavnog grada. Pa ni direktorima nije te{ko da za mawe od sata budu tamo gde ima potrebe i gde se zakaè sastanak. Sve je to tako, ali ~ak i oni koji nisu eksperti za finansijski sistem znaju da se niko, pa jo{ po odluci grupe, ne seli tek tako. Uostalom, sve banke koje su dolazile na trì{te Srbije, bez obzira na to da li su kupovale banku u Beogradu ili Novom Sadu, jasno su rekle da èle da se podjednako pozicioniraju na

ma. Zna~i, na{i priverednici mogu koristiti sirovine iz tih zemaqa i, ako se iz CEFTA podru~ja skupe inputi i oni zajedno ~ine 50 odsto proizvoda, to ve} Srbiji daje {ansu na bescarinski tretman. Na{ sagovornik kaè da je Trgovinski sporazum najva`niji deo SSP-a, i podse}a na to da }emo, kada postanemo kandidat za evropsku porodicu, godi{we imati na raspolagawu dodatnih oko 250 miliona evra jer moèmo ra~unati na jo{ tri pretpristupna fonda. – Deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju zna~i jo{ poneki politi~ki poen, ali u ekonomskom smislu to ne}e popraviti poziciju srpskih izvoznika, ~iji proizvodi, uglavnom, ne zadovoqavaju visoke standarde evropskog trì{ta – kaè saradnik Centra za slobodno trì{te Aleksandar Stevanovi}. Me|utim, on podse}a na to da su nam neke zemqe preporu~ile da ne podnosimo kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ve} da sa~ekamo da se prethodno odmrzne Prelazni sporazum, {to zna~i da deblokada nije samo formalnost. Stevanovi} ipak o~ekuje brè otvarawe na{eg trì{ta i ja~awe konkurencije. – Jedan od ciqeva svake trgovinske liberalizacije jeste da se lo{im firmama pruì {ansa da se prilagode novim uslovima poslovawa, ili da propadnu, a dobrim da budu jo{ boqe. To, u krajwem slu~aju, zna~i i efikasnije uklapawe Srbije u me|unarodnu podelu rada – kaè on. S. Glu{~evi}

Ulazak u Komercijalnu banku Odbor direktora Evropske banke za obnovu i razvoj odobrio 4,6 milijardi dinara za dokapitalizaciju Komercijalne banke. Pored EBRD-a, koji ima 25 odsto akcija Komercijalne banke, u dokapitalizaciji vrednoj 11,4 milijardi dinara u~estvova}e i Me|unarodna finansijska kor-

poracija, nema~ki investicioni fond DEG i [vedski fond za investicije u zemqe u razvoju. Pove}awe kapitala obavi}e se emisijom preferencijalnih akcija bez prava glasa koje }e mo}i da se pretvore u obi~ne akcije s pravom glasa 1. januara 2013. Svrha dokapitalizacije je da se u vreme krize oja~a sistemski zna~ajna banka u Srbiji, da se Komercijalnoj banci omogu}i pove}awa kapitala u bankamak}erkama u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovni i nastavi kreditirawe privrede, navodi EBRD. Komercijalna banka je druga najja~a banka na srpskom tr`i{tu, ima vi{e od 900.000 klijenata i vi{e od 1,2 miliona otvorenih ra~una. Prema podacima sa Beogradske berze, dr`ava ima 42,59 odsto kapitala Komercijalne banke, a posredno, preko firmi u vlasni{tvu, poseduje vi{e od 50 procenata akcija. Kapital banke je na kraju septembra bio 26,6 milijardi dinara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (695,38 -0,62%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Tekstil, Sremska Mitrovica

20,00

1.200

232.800

Lipa, Sombor

20,00

516

192.984

AIK banka, Ni{

-0,60

2.635

1.212.518

Za{tita na radu, Beograd

19,93

734

734.000

Komercijalna banka, Beograd

4,73

31.500

AIK banka PC, Ni{

19,71

1.579

Energoprojekt holding, Beograd

-3,53

848

1.552.366

19,67 Promena %

146 Cena

45.990 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,28

8.694

7.459.637

Univerzal banka, Beograd

-1,23

7.210

295.628

Soja protein, Be~ej

-2,02

1.017

443.274

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,59

2.483

131.618

Imlek, Beograd

-0,93

1.600

368.000

Metals banka, Novi Sad

-3,03

7.733

185.600

Privredna banka, Beograd

-0,92

756

769.278

Tigar, Pirot

-0,68

725

30.460

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.071

678.816

Alfa plam, Vrawe

-3,89

8.003

4.081.490

Telefonija, Beograd

2,32

1.850

Veterinarski zavod, Subotica

-0,51

586

270.780

27. Oktobar, Ruma Pet akcija s najve}im padom Albus, Novi Sad

-12,00

484

2.420

Zlatar, Mramorak

-11,88

705

217.845

Fabrika alata i opreme, Beograd Heba, Bujanovac Energomonta`a, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,67 -10,30 -9,79 Promena %

53 531 3.500 Cena

14.999 10.089 35.000 Promet

Soja protein, Be~ej

-2,02

1.017

443.274

Veterinarski zavod, Subotica

-0,51

586

270.780

Tekstil, Sremska Mitrovica

20,00

1.200

232.800

Zlatar, Mramorak

-11,88

705

217.845

Lipa, Sombor

20,00

516

192.984

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

utorak8.decembar2009.

TRE]INA PRIVATIZACIJA U SRBIJI PONI[TENA

VESTI

DNEVNIK GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Mnogo kandidata da ih Da~i} hapsi

Dinar smiren

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} izjavio je ju~e u Kikindi da je posle kra}ih varijacija i nervoze do{lo do smirivawa deviznog tr`i{ta na sredwem kursu od 96,2 dinara za evro. Jela{i} je ocenio da ne vidi nikakav trend sem onoga koji se ponekad de{ava krajem godine i dodao da je na promenu kursa svakako uticalo smawewe referentne kamate. "Imamo dovoqno deviznih rezervi da postignemo dva kqu~na ciqa, a to je da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija i da devizno tr`i{te funkcioni{e {to se desilo i tokom proteklog vikenda kada je jedan broj banaka kupovao za dinare devize", kazao je Jela{i}. Napomiwu}i da ne}e da uzima po-

sao analiti~arima i da prognozira u kom pravcu }e se kretati kurs dinara, on je ipak najavio da }e Narodna banka brinuti o tome da ne bude prevelikih fluktuacija i da na tr`i{tu bude dovoqno deviza. Jela{i} je nazna~io da }e op{ti nivo kursa dinara odrediti tr`i{te i da }e Narodna banka upotrebiti svoje rezerve kada god to bude potrebno, a koje sada prema{uju 10 milijardi evra. NBS je pro{log petka, prvi put od 25. februara ove godine intervenisala na . A. \.

Krediti malima Komercijalna banka nudi zajmove za finansirawe malih i sredwih preduze}a. U pitawu je kreditna linija koja ide preko Evropske investicione banke, a Srbiji je iz tog programa dostupno 250 miliona evra. Maksimalni iznos pojedina~nig kredita je 12,5 miliona evra. Kamatna stopa je varijabilna i iznosi pet posto na godi{wem nivou. Za mala i sredwa preduze}a rok otplate je 12 godina, uz mirovawe od ~etiri. Kod infrastrukturnih prijekata je 15 godina, a grejs-period je pet. D. V.

Dnevno u Srbiji {trajkuju radnici oko 50 preduze}a, a niko iz vlasti do sada nije izjavio da su oni s pravom u protestu i da, umesto wih koji zakr~uju ulice i zaustavqaju vozove, treba uhapsiti gazde koje im ne ispla}uju zara|ene plate. Lider SPS-a Ivica Da~i} izjavio je pre nekoliko dana da se mora raspraviti "da li u ovoj dràvi postoji samo elita od nekoliko desetina najbogatijih koji su opqa~kali i kupili Srbiju, ili postoje milioni onih koji su stradali”. On je istakao da su uglavnom svi zahtevi radnika koji demonstriraju i {trajkuju opravdani, dodaju}i da bi prvo trebalo pohapsiti one koji su te radnike otpustili i opqa~kali im fabrike, a onda govoriti o rasterivawu radnika s ulice. Tako je ministar unutra{wih poslova, ali i prvi do premijera Vlade Srbije, najzad po~eo da govori jezikom radnika koji od 2001. godine traè da oni koji su ih unesre}ili i uni{tili firmu – za to i odgovaraju. Zbog izostanka politi~ke voqe, ali i snage tajkuna koji su u Srbiji kupovali sve i sva{ta, ali i jakih lobija za strane kupce, niko do sada nije ni za jednu proma{enu privatizaciju odgovarao niti su radnici, koji su zbog toga ostali ne samo bez plata ve} i bez radnog mesta, na bilo koji na~in obe{te}eni. Savez samostalnih sindikata Srbije u oceni procesa privatizacije u Srbiji u posledwih sedam godina konstatuje da je osnovna karakteristika wenog dosada{weg toka da je neuspe{an. Jer, umesto da privatna svojina, kako se o~ekivalo, pokaè sve svoje preimu}stvo nad dru{tvenom, odnosno dràvnom, privatizacija je u Srbiji, zbog na~ina sprovo|ewa, za posledicu imala smawewe proizvodwe, ga{ewe privrednih subjekata, sve ve}u nezaposlenost, kr{ewe osnovnih prava zaposlenih i sve ve}u wihovu bedu i siroma{tvo.

Kao dokaz, sindikalci navode podatak da je od 2002. do 2009. godine ukupno ponu|en na prodaju kapital 3.485 privrednih

Gde su investicije Sindikalci isti~u da ukupna vrednost investicija u privatizovana preduze}a – a ona u prethodnih sedam godina iznosi 1,37 milijardu evra – predstavqa 53,26 odsto wihove ukupne kwigovodstvene vrednosti, {to je podatak koji sam po sebi dovoqno govori. Naime, samo ne{to malo vi{e od polovine predvi|enih investicija je ostvareno pa otuda i ne ~udi {to su mnoga privatizovana preduze}a u me|uvremenu propala i {to radnici mesecima ne primaju plate. subjekata, od toga 2.636 putem tendera i aukcija a 848 na trì{tu kapitala. Prodato ih je ukupno 2.493, od toga 1.807 putem tendera i aukcija a 686 na trì{tu kapitala. Najve}i broj preduze}a privatizovan je 2003. godine – 638. U 2.493 privatizovana preduze}a ukupno je bilo zaposleno 356.318 radnika, od toga 224.688 u preduze}ima prodatim putem tendera i aukcija a 131.630 u onim privatizovanim na trì{tu kapitala. Kwigovodstvena vrednost privatizovanih preduze}a iznosi 2,58 milijarde evra, od toga su preduze}a pri-

ZLOUPOTREBE PRI UVOZU TE^NOG NAFTNOG GASA

[verc u cisterni Regionalna asocijacija te~nog naftnog gasa zemaqa CEFTA-e upozorila je na to da pri uvozu tog gasa u Srbiju ima zloupotreba, odnosno da od tri cisterne koje u|u u zemqu, jedna nema papire. Srbija je me|u pet zemaqa regiona u kojima je {verc TNG-a sve ~e{}i jer ga je te{ko kontrolisati, a nema ni ta~ne evidencije o tome koliko se tog energenta uvozi. Ina~e, potro{wa TNG-a u Srbiji raste od 2002. godine, oko 60 odsto potreba tr`i{ta pokriva NIS, a ostatak privatni prometnici i uvoznici. ^ak 80 odsto potro{we TNG-a u Srbiji odlazi na automobile, a 20 odsto odlazi za potrebe doma}instava i privrede. Po uzoru na evropske zemqe, i srpski stru~waci, u sa-

radwi s NIS-om, pripremaju projekte kori{}ewa TNG-a u poqoprivredi, gde je idealan za grejawe farmi, su{ewe `itarica i drugih kultura u silosima.

Aleksandar Jonev iz Regionalne TNG organizacije zemaqa CEFTA-e isti~e da svi koji su u ovom poslu o~ekuju ure|ewe tr`i{ta. Po wegovim re~ima, dobijawe licece za obavqawe

energetske delatnosti, samim tim {to su postavqeni odre|eni uslovi, dove{}e do smawewa broja uvoznika. Jedan od kqu~nih problema vezanih za ve}e kori{}ewe TNG-a (najjeftinijeg energenta s ekolo{kim prednostima) su zastareli propisi, jo{ iz SFRJ iz 1971. godine, a Vlada Srbije najavquje novu uredbu, uskla|enu s normama Evropske unije. Uz to, veliki problem je skladi{tewe, a po re~ima predsednika Nacionalne asocijacije za te~ni naftni gas Mom~ila Kosti}a, da bi neko uvozio TNG, mora da ima rezervoar od 1.000 kubnih metara, te da zbog toga dr`ava mora da uvede vi{e reda i kontrole u ovoj oblasti.

Jat gubi 15 miliona KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

94,6344

96,5657

98,7867

94,3447

Australija

dolar

58,1756

59,3629

60,7282

57,9976

Kanada

dolar

60,2268

61,4559

62,8694

60,0424

Danska

kruna

12,7154

12,9749

13,2733

12,6765

Norve{ka

kruna

11,1849

11,4132

11,6757

11,1507

[vedska

kruna

9,1269

9,3132

9,5274

9,0990

[vajcarska

franak

62,6179

63,8958

65,3654

62,84262

V. Britanija

funta

104,8580

106,9980

109,4590

104,5370

SAD

dolar

63,5301

64,8266

66,3176

63,3356

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 12. 2009. godine

vatizovana putem tendera i aukcija vredela 2,01 milijardu a ona prodata na tr`i{tu kapitala 566.420.000 evra. Istovre-

– Gubitak “Jat ervjza” u prvoj polovini godine iznosio je 12 miliona evra, a do kraja 2009. }e biti 15 miliona evra – kazao je ju~e generalni direktor te avio-kompanije Sr|an Radovanovi}. On je na sednici Komiteta Ministarstva za infrastrukturu Srbije za kontrolu i bezbednost saobra}aja kazao da se planira daqe poboq{awe poslovawa kroz pove}awe prihoda i broja prevezenih putnika. Radovanovi} je naveo i da je “Jat ervejzu” potrebno od 20 do 32 miliona evra za obnovu motora za avione.

meno, ukupna prodajna cena privatizovanih preduze}a iznosila je 2,87 milijarde evra, od toga 2,28 milijarde evra preduze}a prodata putem tendera i aukcija i 586.353.000 evra ona prodata na tr`i{tu kapitala. To pokazuje, tvrde sindikalci, da je ukupno ostvarena prodajna cena 2.493 privatizovana preduze}a u odnosu na wihovu kwigovodstvenu cenu ve}a 11,08 posto. Kod preduze}a prodatih putem tendera prodajna cena ve}a je u od kwigovodstvene 29,03 posto. U proteklih sedam godina raskinuto je 466 ugovora o pri-

vatizaciji, {to je vi{e od ~etvrtine, ta~nije 25,79 odsto od ukupnog broja preduze}a privatizovanih putem tendera i aukcija. Zbog neispuwavawa obaveza ugovori su raskinuti s 22 kupca kojima su preduze}a prodata putem tendera. Ukupni prihodi od privatizacije preduze}a na tenderima iznosila su pribli`no 1,2 milijardu evra, a raskinuti ugovori vredni su 476,06 miliona evra. Od ukupno 1.700 preduze}a prodatih na aukciji poni{tene su privatizacije 424 firme. Prihod od preduze}a prodatih na aukcijama iznosio je pribli`no 1,079 milijardu evra, a raskinuti ugovori o privatizaciji ukupno su vredni 305,87 miliona. Dakle, po{to su privatizacije neuspele, odnosno po{to kupci nisu ispunili svoje obaveze ili su u me|uvremenu od kupqenog preduze}a uzeli samo ono {to im je trebalo, a to je naj~e{}e imovina, ugovori su raskinuti a vrednost vra}enog preduze}a je tri puta mawa. Najgore od svega je {to preduze}a ~ije je privatizacija poni{tena vi{e nisu mogla, ili jo{ uvek ne mogu, na}i novog kupca pa su radnici u wima ni na nebu ni na zemqi. Fakti~ki jo{ uvek imaju radno mesto, ali niti imaju posla, niti platu. Podaci sindikata govore da je ~ak 400.000 radnika ostalo bez posla, dok ima ra~unica po kojima je re~ o duplo vi{e radnika. Ako im se doda jo{ najmawe 100.000 radnika koji jo{ uvek rade u preduze}ima u kojima je privatizacija propala ali jo{ uvek nije raskinuta, do|e se do pola miliona radnika koji su u proteklih sedam godina platili ceh za ne~ije boga}ewe u kupovawe firmi u celoj Srbiji zarad li~nog puwewa xepa a ne zarad iskrene namere i `eqe da ovde za`ivi privatna svojina i da se zemqa razvija. Q. Male{evi}

Skup{tina u petak o buyetu Skup{tina Srbije u petak, 11. decembra, po~iwe razmatrawe predloga buxeta za 2010. i prate}ih zakona. Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} predlo`ila je da na toj sednici, osim buxeta za idu}u godinu, budu razmotreni predlozi odluka o davawu saglasnosti na finansijske planove za 2010. koji se odnose na Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe, Zavod za zdravstveno osigurawe i Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe. U predlogu dnevnog reda su i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podr{ci porodici s decom, izmene i dopune Zakona o preuzimawu akcionarskih dru{tava, izmene i dopune Zakona o javnom dugu i predlog zakona o izmeni Zakona o osigurawu.

Radnici opet na pruzi Vi{e od 100 radnika Gra|evinsko-industrijskog kombinata “1. maj” iz Lapova ju~e ujutro su opet blokirali me|unarodnu prugu Beograd–Ni{ na glavnoj `elezni~koj stanici u svom gradu, zahtevaju}i isplatu zaostalih zarada i pokretawe proizvodwe.Sekretar sindikata GIKa Neboj{a Stankovi} rekao je da }e blokada trajati sve dok ne budu ispuweni zahtevi radnika. Vlasnik preduze}a radnicima duguje 10 do 12 plata i doprinose.

Protest ispred „Merkatora” Radnici zdruènog gra|evinskog preduze}a “Neimar – Ratko Mitrovi}” protestovali su ispred “Merkatorovog” centra u Kragujevcu, traè}i isplatu oko 980.000 evra za gradwu tog objekta koji je pre 15 meseci predat na upotrebu. Po re~ima predstavnika sindikata, radnici su protestovali jer èle da javno podsete na to da im za gradwu tog objekta jo{ nije pla}eno. Direktor zdruènog preduze}a Dragoqub Panti} izjavio je da se zbog tog duga dovodi u pitawe rad preduze}a jer nema novca za isplatu podizvo|a~a, a oko 350 radnika ~etiri meseca nije dobilo zarade.

SPOQNI DUG SRBIJE 21,8 MILIJARDU EVRA

Jo{ izmi~emo du`ni~kom ropstvu? Spoqni dug Srbije bio je na kraju septembra gotovo nepromewen u odnosu na kraj 2008. – 21,8 milijardu evra – ali je wegov udeo u bruto doma}em proizvodu 5,8 posto pove}an, objavila je Narodna banka Srbije. Centralna banka ocenila je da Srbija jo{ nije u situaciji da joj zaduènost preraste u makroekonomski problem jer je i daqe ispod gorwe granice mawe zaduènosti koju MMF i Svetska banka defini{u kao 48 odsto BDP-a i 132 odsto izvoza. Ipak, u analizi NBS-a se upozorava na brz tempo zaduìvawa, i dodaje da, s ozbirom na

Javni dugovi 6,8 milijardi NBS je objavio da je spoqni dug javnog sektora na kraju septembra bio 6,8 milijardi evra. Od toga je 6,2 milijarde bio dug dràve, ukqu~uju}i NBS i lokalnu samoupravu, a ostalo dràvno garantovani dug. tu dinamiku i dugoro~ni problem visokog deficita teku}eg ra~una platnog bilansa, u narednom periodu treba voditi ra~una o nivou zaduènosti i svrsi zaduìvawa. U NBS-u kaù da je za tri kvartala 2009. iskori{}eno tri milijarde evra stranih kre-

dita, a istovremeno je otpla}eno 2,3 milijarde na ime glavnice i pola milijarde na ime kamate, naveo je NBS. Za posmatranih devet meseci struktura spoqnog duga je poboq{ana i posledweg dana septembra ove godine kratkoro~ni dug predstavqao je devet odsto ukupnog, prema 11,1 odsto na kraju pro{le godine. Najve}i iznos spoqnog duga Srbije denominovan je u evrima, 78 odsto, zatim u dolarima, 12 odsto, i {vajcarskim francima, pet procenata, navodi se u analizi centralne banke. Spoqni dug je za sada odr`iv, prema indikatorima eksterne likvidnosti i solventnosti, i Srbija se mo`e

svrstati u kategoriju sredwe zaduènih zemaqa, {to zna~i da je sposobna da izmiri obaveze prema inostranstvu koje dospevaju u kratkom roku. U~e{}e duga javnog sektora u ukupnom pove}ano je na kraju septembra na 31 odsto s 29 odsto krajem 2008. godine. Spoqni dug privatnog sektora bio je na kraju tre}eg ovogodi{weg kvartala 14,9 milijardi evra, pri ~emu je 27,3 odsto ukupnog ~inio dug bankarskog sektora. Dug preduze}a na kraju septembra je bio 10,88 milijardi evra, 5,4 odsto mawi nego na kraju 2008, navodi se u saop{tewu NBS-a. Taj sektor se za devet meseci 2009. neto razduìo za 625 miliona evra, od ~ega 370 miliona po dugoro~nim kreditima. NBS je saop{tio i da je javni dug Srbije zakqu~no sa septembrom bio 9,9 milijardi evra, pri ~emu je u evrima denominovano 68,4 odsto. Kada je o kamatama re~, gotovo 75 odsto javnog duga je ugovoreno po fiksnim stopama dok je kod duga ugovorenog po varijabilnim kamatama gotovo 80 odsto vezano za euribor i libor na evro. Narodna banka najavila je i da }e ubudu}e, uz mese~ne izve{taje o stawu spoqnog duga, objavqivati tromese~ne analize kretawa spoqnog i javnog duga s pokazateqima odrìvoti na sredwi i dugi rok. E. D.

TRE]E DOBA

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

IZMENE ZAKONA O PIO PRED POSLANICIMA SKUP[TINE SRBIJE

^ekovi u ~etvrtak

Zape~a}eno zamrzavawe u 2010. godini Vlada Srbije utvrdila je na pro{lonedeqnoj sednici predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu kojim se predla`e da se penzije, nov~ane naknade i iznos op{teg boda zadr`e na dostignutom nivou, odnosno da se ne mewaju ni u 2010.godini. Predlog je upu}en poslanicima Skup{tine Srbije koji imaju posledwu re~, odnosno odlu~uju da li da penzije i dogodine budu na nivou od oktobra 2008. godine.

Vaqa podsetiti da je i pro{le godine u ovo vreme ra|en isti posao, jer je i onda Vlada Srbije morala da traì izmenu postoje}eg Zakona o PIO kako bi penzije u ovoj godini bile zamrznute. Naime, da bi se ostvarila namera dràve da zamrzne penzije u ovoj godini, ona mora traìti od poslanika Skup{tine Srbije da mewaju Zakon o PIO, koji predvi|a da se penzije uskla|uju dva puta godi{we, 1. aprila i 1.

oktobra i to s tro{kovima `ivota. Kako je u buxetu za 2010. godinu predvi|eno da penzije ne porastu ni za jedan jedini dinar jo{ godinu dana, a sve na ra~un toga {to su vanredno pove}ane u oktobru 2008. godine za 10 posto, postoje}i zakon se mora izmeniti tako {to }e se ukinuti pravo na dva godi{wa uskla|ivawa koja bi donela pove}awe penzija. Q. M.

PRVO POVE]AWE PENZIJA TEK APRILA 2011. GODINE

Zakucano, ali redovno Upravni odbor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe usvojio je finansijski plan za narednu godinu koji predvi|a da ukupni prihodi Fonda iznose oko 471,59 milijardi dinara, {to je za oko 1,98 odsto vi{e u odnosu na ovu godinu. Isto toliko iznosi}e i rashodi fonda, {to predstavqa 1,98 procenata vi{e u odnosu na rebalans za ovu godinu. Tih 471,59 milijarde dinara obezbedi}e redovnu isplatu prinadle`nosti za oko 1,6 miliona penzionera u narednih 12 meseci, s tim {to }e iznos na ~eku cele naredne godine ostatiti na nivou od oktobra 2008.godine. Dakle, izvesno je da }e penzije i dogodine biti zamrznute, ali je isto tako izvesno da }e one biti redovne i da }e se i daqe ispla}ivati dva puta mese~no, oko 10. i oko 25. u mesecu za zaposlene, oko 1. za samostalce i oko 5. za penzionisane

1,8 odsto vi{e penzionera, odnosno da }e taj status ste}i oko 20.000 radnika, s tim {to ukupan fond penzija mo`e da raste samo

Zbog odluke da penzije dve godine ostanu iste, iz buyeta treba obezbediti oko dve milijarde dinara i pomo}i socijalno najugro`enijim penzionerima (Milan Nenadi}) paore. Od ukupnih rashoda najve}i deo }e i}i za isplatu penzija oko 395,71 milijarda dinara {to je 83,9 odsto ukupnih izdataka. Prilikom planirawa rashoda za narednu godinu po{lo se od toga da }e u 2010.godini biti za oko

do nivoa novog broja penzionera. Na sednici su predstavqene i projekcije finansijskog plana za 2011. i 2012.godinu prema kojima bi prvo uskla|ivawe penzija trebalo da sledi 1.aprila 2011. a potom i 1.oktobra iste godine i to u

ukupnom iznosu od oko osam odsto. Po istoj projekciji penzije bi u 2012.godini bile ve}e za oko sedam odsto. Razgovarano je i o preporuci MMF-a da se u~e{}e penzija u bruto doma}em proizvodu sa sada{wih 13,1 do 2016.godine svede na 10 odsto a ve} naredne godine o~ekuje se da ono bude 12,3 procenata. ^lan UO Fonda PIO Milan Nenadi}, koji je i predsednik Saveza penzionera Vojvodine, upozorio je da }e u~e{}e penzija sa sada{wih oko 63 odsto u prose~noj zaradi naredne godine dodatno pasti ukoliko bude do{lo do rasta zarada. On smatra da, zbog odluke da penzije dve godine ostanu iste, iz buxeta treba obezbediti oko dve milijarde dinara, kako bi se pomoglo socijalno najugro`enijim penzionerima kroz jednokratnu ili dvokratnu pomo}. Predsednik UO Fonda PIO Miladin Kova~evi} procewuje da ne}e do}i do raskoraka izme|u plata i penzija, jer je i Svetska banka upozorila da ne bi bilo dobro ukoliko bi penzije dugo bile na ledu. Po wegovom mi{qewu zato se mora na}i re{ewe, da se posle â&#x20AC;&#x17E;odle|ivawaâ&#x20AC;&#x153; penzija to jo{ negativnije ne bi odrazilo na buxet, odnosno da se u narednoj godini moraju tra`iti re{ewa koja }e zaista zna~iti smawewe u~e{}a penzija u bruto doma}em proizvodu. Q. Male{evi}

U QUBQANI NOVI KRUG RAZGOVORA O SPORAZUMU O SOCIJALNOM OSIGURAWU

Slovena~ke penzije sti`u dogodine Delegacije Srbije i Slovenije zapo~ele su ju~e u Qubqani petodnevne razgovore o primeni Sporazuma o socijalnom osigurawu dve dr`ave kako bi se precizirao na~in na koji }e i kada po~eti isplata penzija slovena~kim penzionerima u Srbiji i srpskim u Sloveniji. Naime, nakon {to je po~etkom oktobra u Qubqani potpisan Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Slovenije i Srbije, a ukoliko ga skup{tine obe dr-

`ave do kraja godine rafitikuju, isplata slovena~kih penzija po~e}e od naredne godine. Tako }e Slovenija, 18 godina posle izlaska iz nekada{we jugoslovenske dr`ave, preuzeti isplatu penzija za desetak hiqada penzionera u Srbiji, koji su nekad bili zaposleni u slovena~kim firmama, a na{ fond ispla}iva}e penzije za oko 4.000 gra|ana Slovenije koji su deo ili ceo radni vek proveli u na{im preduze}ima.

Svih ovih godina penzijski Fond Srbije ispla}ivao je penzije i onima koji su deo radnog veka proveli u slovena~kim firmama ali su oni na taj na~in bili o{te}eni, s obzirom na to da su slovena~ke penzije mnogo ve}e od srpskih. Narednih nekoliko dana dr`avne delegacije utana~i}e proceduru koju vaqa ispuniti kako bi se ostvarila prava na penzije u obe dr`ave. Q. M.

vrednike po~ela je ju~e i traja}e do kraja nedeqe, a i wima je iznos na ~eku isti kao i prethodni. Vojnim penzionerima dostava penzije po~ela je u subotu, dok su jedino samostalci celokupnu penziju za novembar ve} dobili krajem pro{le nedeqe i to u iznosu istom kao i prethodnih meseci. Q. M.

SINDIKAT BRANI BUDU]E PENZIONERE

Ni{ta ne sme na {tetu radnika Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije koji u~estvuju u Radnoj grupi za izmenu Zakona o PIO jo{ uvek nemaju nikakav konkretan predlog niti smernice u kom pravcu }e one i}i tako da, kako obja{wava Slavica Savi}, sekretar SSSS, ne èle unapred da pri~aju ali ve} imaju utvr|en minimum ispod kojeg ne}e pristatiti da se uslovi za penzionisawe poo{tre. - Kada je reforma penzionog sistema u pitawu, najva`nije je da se uplativost doprinosa uskladi sa zakonom i da je svi po{tuju. Sada je uplativost doprinosa Fondu PIO svega 35 posto, {to zna~i da ako bude od Nove godine uveden mehanizam da doprinosi moraju redovno da se upla}uju ,onda bi se finansijsko stawe u Fondu PIO u pozitivnom smislu mewalo. Imamo s jedne strane sivu ekonomiju, odnosno rad na crno, gde se doprinosi uop{te ne pla}aju, a s druge situaciju gde zaposleni rade, a doprinosi im se ne upla}uju u nivou u kom bi trebalo, ve} se upla}uju na minimalnu zaradu , a kvalifikacije se spu{taju kako ne bi bili puni doprinosi. Dakle, ako se obezbedi mehanizam za punu uplatu penzioih doprinosa, onda }e stvari da se promene, pa }e se samim tim mawe morati zadirati u penziona prava - objasnila je Savi}eva. Ona ukazuje da su i Svetska banka i MMF odustale od varijante izjedna~avawa radnog veka za mu{karce i ène na 65 godina, ali postoji opravdana bojazan da }e se to morati nadokaniti na neki drugi na~in, bilo da }e se i}i na pove}awe radnog staà ili poo{travawe ostvarivawa nekih od postoje}ih prava. - Me|utim, ima ne{to {to je va`nije od toga, a to je obra~un

penzija, odnosno kako }e se one u narednom periodu obra~unavati. Mi imamo stavove sindikata i kada je u pitawe uskla|ivawe penzija i kada je u pitawu ra~unawe boda, odnosno startne pozicije onog ko }e i}i u penziju posle dono{ewa novog zakona i mi-

ga radna grupa radi na centeralnom registru , koji je od velike va`nosti, jer }e tek s wim svako biti registrovan i zna}e se koliko se doprinosa upla}uje i da li se uop{te pla}a, a tre}a radna grupa je za reformu Fonda PIO.

Vodi}emo ra~una i da se ne mewaju godine staà ili godine ìvota kao uslov za odlazak u penziju (Slavica Savi}) slimo da nije primereno da onaj ko odlazi posle usvajawa novog zakona ima nepovoqniji startni poloàj u odnosu na sve one koji }e oti}i pre wegovog dono{ewa . Ali s obzirom na to da nemamo jo{ uvek na papiru ni prednacrt ni nacrt mi ne moèmo govoriti i prejudicirati neka re{ewa, ali stavovi sindikata su apsolutno jasni - kategori~na je Savi}eva. Kako obja{wava, trenutno postoje tri radne grupe koje rade na tri razli~ite oblasti penzionog sistema. Centralna radna grupa, isti~e Savi}eva, radi na izmeni zakona o penzionom sistemu, dru-

- Iako se jo{ uvek ne zna u kom pravcu }e izmene i}i i ne znamo {ta }e ponuda sadràti, zauzeli smo stav o minimumima ispod kojih ne}emo pristatiti da se ide. Ono ispod ~ega ne bi trebali da idemo kao sindikat , kada je startna pozicija budu}ih penzionera u pitawu , je op{ti bod, na osnovu kojeg se izra~unava startna penzija. Mi moramo da se izborimo da on ne bude lo{iji u odnosu na sada{wi .Vodi}emo ra~una i da se ne mewaju godine staà ili godine ìvota kao uslov za odlazak u penziju - rekla je Slavica Savi}. Q. Male{evi}

UPLATA ZA PENZIJU 0,2 ODSTO MAWA

KAKO LEKAR KA@E

Nar protiv starewa Nar nazivaju i novim super vo}em. Pun je antioksidanata, vitamina A, C, E, kalijuma, folne kiseline i gvo`|a. Nau~nici tvrde da moè da pomogne qudima kod sr~anih bolesti, raka i problema u vezi sa starewem. Fitoestrogeni iz ko{tica mogu da umawe sindrome menopauze i postmenopauze, ukqu~uju}i i toplotne valunge. To je jedna od malobrojnih biqaka koja sadrì supstance sli~ne estrogenu. Prema novijim istraìvawima, nar se uspe{no primewuje u le~ewu opekotina. Nedavno je otkriveno i da sadrì izuzetno velike koli~ine fenolne elagi~ne kiseline, fitohemikalije koja je jak antioksidant. Istraìvawa su pokazala da pomaè u prevenciji najranijih hemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke. Dokazano je i da ~a{a soka od nara dnevno,

Isplata prvog dela novembarske penzije za korisnike teku}ih ra~una po~e}e u ~ertvrtak, 10. decembara, a za one koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}nu adresu dan kasnije, odnosno u petak, 11. decembra. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni. Isplata prvog dela novembarske penzije za poqopri-

smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i smawuje oksidaciju holesterola upola. Prema be~kom profesoru Hademaru Bankhoferu va`ne su dve ~iwenice â&#x20AC;&#x201C; da nar ublaàva tegobe u klimaksu i da je dobar za prostatu. Skoro ni o jednoj vo}ki ne postoji vi{e studija nego o naru. Jo{ je u doba antike nar vaìo za prirodni lek. Danas se zna da sadrì vitamin C, vitamin B5 i kalijum, a pre svega su va`ni biqni hormoni. U naru su sadràne materije veoma sli~ne estrogenima i zato veoma pozitivno uti~u na nivo hormona. Nove studije pokazuju i da biqni hormoni nara sniàvaju rizik za pojavu raka prostate. Zbog svih navedenih prednosti u odnosu na drugo vo}e, nar se smatra vo}em protiv starewa. J. B.

Spremiti od 3.399 do 48.570 dinara

Kada narednih dana oni koji sami sebi uspla}uju doprinose za penzijsko invalidsko osigurawe budu popuwavali uplatnicu za novembar treba da znaju da od pro{log meseca va`e nove osnovice osigurawa koje su za 0,2 odsto ni`e od dosada{wih. Ina~e,gra|ani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osigurawa, nezavisno od stru~ne spreme koju imaju. Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osi-

Osnovica osigurawa 5.454 17.662 23.844 28.701 35.324 38.415 50.778 56.077 68.440 88.310 132.465 176.620 220.775

gurawe, najni`a osnovica iznosi 35 odsto prose~ne republi~ke zarade iz prethodnog tromese~ja, {to je 15.454 dinar, a najvi{a pet prose~nih plata, odnosno 220.775 dinara. Doprinos za penzijsko-invalidsko osigurawe je 22 odsto, {to zna~i da }e se mese~ni izdatak kretati u rasponu od 3.399,88 do 48.570,50 dinara. Ovi iznosi primewiva}e se i za uplate za decembar 2009. i januar 2010. Q. M.

U procentima 35 40 54 65 80 87 115 127 155 200 300 400 500

Doprinos (mese~no) u dinarima 3.399,88 3.885,64 5.245,68 6.314,22 7.771,28 8.451,30 11.171,16 12.336,94 15.056,80 19.428,20 29.142,30 38.856,40 48.570,50

KOMISIJA ZIG-a ODLU^ILA O PROJEKTU OBNOVE NA KEJU @RTAVA RACIJE

Spomeni~ki kompleks ~eka „Vojvodinaprojekt” Firma Ad “Vojvodinaprojekt” radi}e glavni projekat sanacije spomeni~kog kompleksa na Keju `rtava racije, odlu~ila je Komisija za javne nabavke Zavoda za izgradwu grada u petak, 4. decembra. Rok za izradu glavnog projekta je tri meseca, a za taj posao Grad }e izdvojiti 370.000 dinara. Ure|ewem spomeni~kog kompleksa zajedno sa teku}im radovima na keju

– nadvi{ewem bedema i staze kao i izgradwom ostalih propratnih sadr`aja kej }e dobiti novi izgled primereniji najprometnijem {etali{tu Novosa|ana. Ujedno kej }e po prvi u istoriji grada zaista {tititi Novi Sad od mogu}ih poplava. Ina~e, do kraja ove nedeqe JKP “Vodovod i kanalizacija” bi trebalo da zavr{i zamenu dovodnika si-

rove vode prema univerzitetskom parku. Posle toga na tom potesu sledi nadvi{ewe {etne staze i bedema za {ta je zadu`eno preduze}e “Vode Vojvodine”, koje bi taj posao na celom keju moglo da privede kraju posle Nove godine. Nakon wih Zavod za izgradwu grad fini{ira}e radove partnernim ure|ewem keja daju}i mu kona~an izgled. L. N.

Novosadska utorak8.decembar2009.

Dom zdravqa “Novi Sad” zatra`io je 14.900 doza vakcina protiv novog gripa, koje o~ekuje da dobije do kraja nedeqe. Ovaj kontingent cepiva namewen je samo rizi~nim grupama - hroni~nim bolesnicima, trudnicama i deci. U Domu zdravqa ka`u da }e vakcinacija po~eti ~im se zavr{i distribucija vakcina po

utana~ene sve satnice dva plivali{ta i rasporedi svih klubova, nakon ~ega bi i sugra|ani trebali da saznaju kada }e mo}i da se rekreiraju. Po ranijim najavama Novosa|ani su ve} trebali da se kupaju u novom bazenu, ali po~etak termina za gra|anstvo odga|a se iz nedeqe u nedequ, jer se ~ini da do kona~nog dogovora o terminima jo{ uvek nije do{lo. Najnovija vest je da }e sugra|ani u novom bezenu zvani~no mo}i da se kupaju od naredne nedeqe, ali da sa~ekamo i vidimo. Sva sre}a {to uvek postoji sutra, a do wega su Novosa|ani u niskom startu. B. Markovi}

U SPORTSKOM CENTRU „SLANA BARA”

Plivawe slede}e nedeqe?

hronika

- Ako smo re{ili da izgradimo humano dru{tvo, onda aktivnosti „Raskr{}a“ humanije ne mogu biti. Najnovije istra`ivawe Sekretarijata za sport i omladinu Izvr{nog ve}a Vojvodine svedo~i da 98 odsto sredwo{kolaca zna gde da kupe drogu, i da su je mnogi od wih i probali. Nad tim podacima, dru{tvo mora da se zapita kakvi smo mi to qudi?! Zajedno treba da gradimo sada{wost i budu}nost u kojoj }e ~ovek biti najve}a vrednost na{eg dru{tva i da se borimo sa svakim oblikom zla u wemu– kazala je ju~e prilikom otvarawa `enskog Centra za odvikavawe od narkomanije, pri organizaci-

Ana Tomanova-Makanova presekla vrpcu

|ani ve} imali prilike da se na novom plivali{tu okupaju u nekoliko nezvani~nih smena, ali da }e precizna satnica biti utvr|ena za koji dan. Prema najavama, za sugra|ane }e na Klisi biti obezbe|eni poslepodnevni termini, kako bi na plivali{tu mogli da u`ivaju kada se vrate sa posla ili iz {kole. B. M.

nom centru „Apolo“. Posetioci }e mo}i da u`ivaju u ovoj izlo`bi do 22. decembra. M. \.

V REMEPLOV

Bundom otvorio vrata ceha \or|e Jasni}, iz Starog Futoga, u~io je tri godine kabani~arski zanat kod futo{kog majstora Andrije Vesi}a, da bi u jesen 1843. „bio oslobo|en“. Potom je,

kao kalfa, jo{ dve radio kod svog majstora. To su u pismenoj izjavi 8. decembra 1846. potvrdila dvojica futo{kih majstora. Razmi-

c m y

@enama spas iz kanyi droge

Skulpture u Apolu Izlo`ba skulptura akademske vajarke Jelene Radoji~i} otvara se sutra u 20 ~asova, u galeriji „Podrum“ u Poslov-

ambulantama, a gra|ani }e na pelcovawe biti pozivani telefonom. Osim posebnih vakcinalnih punktova, Dom zdravqa obezbedio je i mobilnu ekipu za one Novosa|ane, koji iz zdravstvenih razloga, ne}e mo}i da do|u da prime vakcinu. I. B.

NA ^ENEJU OTVOREN NOVI CENTAR „RASKR[]E“ ZA ODVIKAVAWE OD NARKOTIKA

Dugo ~ekawe na bu}kawe

Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandra Kravi}a ove sedmice }e definitivno biti utvr|eni svi termini kori{}ewa bazena na Spensu i novog kupali{ta u Sportskom centru „Slana bara“ na Klisi, pa }e gra|anske smene na novom bazenu po~eti slede}e nedeqe. On je rekao da su sugra-

Vakcine sti`u do kraja nedeqe

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dugogodi{wa saga zvana „Jo{ jedan zatvoreni bazen u Novom Sadu“ kona~no je dobila svoj epilog krajem oktobra, kada je u Sportskom centru „Slana bara“ i zvani~no otvoreno novo plivali{te. Sugra|ani, ali i brojni sportski klubovi tada su odahnuli, jer je Spens, na kojem je svaki kubik vode bio bogatstvo, zatrpan terminima. Prvi su se u bazen na Klisi, ~ije je otvarawe bilo prolongirano zbog tehni~kih problema, bu}nuli vaterpolisti, dok je tada re~eno da }e vrlo brzo biti odre|eni i termini za gra|anske smene. To se do sada nije dogodilo, jer jo{ uvek nisu

U DOMU ZDRAVQA ^EKAJU 14.900 CEPIVA

{qao je da li da ostane u Futogu, ili da tra`i mesto na strani, ali, izbila je Velika ma|arska buna 1848. Kako je Jasni} iz we izneo `ivu glavu, ne zna se. Zna se samo da se 1852. prijavio za stanovnika Novog Sada i ~lana tamo{weg kabani~arskog ceha. Da bi sve to postao morao je da izradi „remek“, koji mu je zadat u novosadskom cehu. Po{to je dobro sa{io duga~ku bundu koju su ~lanovi ceha ocenili dobrim ocenama, i po{to je u cehovski kov~eg uneo deset forinti u srebru, postao je punopravni ~lan ceha i gra|anin Novog Sada. N. C.

Ku}a `enskog „Raskr{}a”

ji “Raskr{}e”, zamenica predsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine Ana Tomanova-Makanova. Otva-

rawe ku}e na êneju ona je okarakterisala kao gest kojim }e biti spaseno desetine ìvota èna

Promocija „Manguparija”

„Ko je ubio mrtvu dragu”

Promocija kwige pesama za mlade od sedam do 107 godina “Manguparije” Srboslave Vuksan Sibe, bi}e odr`ana danas u 18 sati u ~itaonici biblioteke “Branko Radi~evi}” u Sremskim Karlovcima. U programu u~estvuju istori~ar i kwi`evnik @arko Dimi}, Tambura{ki orkestar “Zorule”, bibliotekarka Suzana Maravi} i autorka. Z. Ml.

Promocija kwiga Slobodana Vladu{i}a, sa naslovima „Forvord“ i „Ko je ubio mrtvu dragu“, bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke u Dunavskoj 1. Na promociji }e u~estvovati profesori Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi} i Sava Damjanov, kao i autor. B. P. P.

Odbornica u Skup{tini grada Sofija Bolinovski poseti}e danas gra|ane Mesne zajednice „Liman“. Ona }e od 13 do 14 ~asova, u prostorijama te MZ u Ulici Drage Spasi} 1, pri~ati sa gra|anima o wihovim problemima. B. P. P.

i majki zavisnica. Pozvala je nadle`ne da se ukqu~e u izgradwu boqeg i sigurnijeg dru{tva na svim nivoima. ^etvorospratna ku}a od 350 kvadrata sme{tena je u nasequ, i uz dnevni boravak, kuhiwu, kupatila, trpezariju i sobe, u u woj su sme{tene u~ionice i kancelarije. Radni deo i ve{ernica nalaze se u podrumu. Rehabilitacija zavisnika minimalno traje od 15 do 18 meseci, i oni koji je prekinu ranije odlaze samoinicijativno, kazao je osniva~ i direktor “Raskr{}a” Sa{a Ivanovi}. - Pokazalo se da je gotovo nemogu}e rehabilitovati mladi}e i devojke sme{tene u istoj ku}i. Tokom boravka, oni su vrlo emotivni, zaqubquju se i ~esto napu-

{taju program zajedno. Oduvek su objekti bili odvojeni, ali ovo je prvi namenski izgra|en rehabilitacioni centar, koji je finansiran iz doma}ih i stranih fondova. Pomagali su i pojedinci koji su prepoznali zna~aj ovakvog projekta – objasnio je on. Organizacija “Raskr{}e” deset godina se bavi odvikavawem narkomana od zavisnosti. U ènskom rehabilitacionom centru le~i}e se i {ti}enice koje imaju decu. Projekat za ène u organizaciji postoji ve} sedam godina, ali on se uvek odvijao u iznajmqenim ku}ama. Pre otvarawa ènskog „Raskr{}a“ na êneju u pres-sali Izvr{nog ve}a Vojvodine odràn je kotkel. S. Tanuryi}

ZAVR[EN KONKURS ZA RATNE VOJNE INVALIDE

VESTI

Odbornica u MZ „Liman”

Foto: S. [u{wevi}

Rusinski zbornik Promocija zbornika prof. dr Mihajla Fejse „Rusini / Rusnaci / Rutenijans (1745- 2005) II“ odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova, u galeriji „Prometej“ na Trgu Marije Trandafil 11. Pored autora, o kwizi }e govoriti i mr Helena Me|e{i, Qubica Oti} i Vlado Waradi. M. M.

U svojim stanovima do Nove godine? Ratni vojni invalidi koji su od Grada dobili stanove mogli bi da se usele do Nove godine, rekla je za “Dnevnik” na~elnica Gradske uprave za socijalnu za{titu i brigu o porodici Vera Grkavac. Kako je navela ~eka se da Gradsko ve}e razmotri prigovore na rezultate konkursa, ali i da se otklone tehni~ki nedostaci na zgradi koja treba da bude useqena. Zgrada u Ulici Stanoja Stanojevi}a izgra|ena je od

novca obezbe|enog iz programa ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta. Od 26 stanova, 20 je nameweno za ratne vojne invalide, a {est za porodice palih boraca. Kvadratura stanova prilago|ena je broju ~lanova doma}instva koji ostvare pravo na re{avawe stambene potrebe. Nakon kona~ne odluke Komisije, gradona~elnik Igor Pavli~i} zakqu~i}e sa korisnicima ugovor o zakupu stana. L. N.

Govornica o statutu „Ekonomski aspekti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti i Statuta Vojvodine“ tema je sutra{we “Govornice” Vojvo|anskog kluba, koja }e biti odr`ana u 18

sati u Plavoj sali Skup{tine grada, u Ulici @arka Zrewanina 2a. “Govornica” je otvorena za javnost, a organizuje je Vojvo|anski klub. Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Dana{wa iskqu~ewa struje: Novi Sad od 8 do 12 sati ]irpanova od broja 2 do Ulice Bore Prodanovi}a; od 9 do 12 sati Jug Bogdana od 25 do 33; od 11. do 12.30 Cara Du{ana od 60 do 70; Futog od 8.30 do 13.30 povremeno u pojedinim delovima od kanala do grobqa i do Ulice Radoja Kondi}a;

Beo~in od 10 do 12.30 deo ulica Mladih Gorana, Mihajla Pupina i Branka Radi~evi}a, 29. Novembra od 2 do 4a i od 7 do 9, @elezni~ka od 1 do 9 i delovi ulica Oslobo|ewa, Petra Drap{ina i Desanke Maksimovi}; ^ortanovci od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa Borov gaj.

utorak8.decembar2009.

STARO ARHITEKTONSKO NASLE\E NA PODBARI NI^IJA BRIGA

Zmije u oronuloj tr{~ari

Mesto nekada{we tipi~ne narodne vojvo|anske ku}e ( tr{~are) sazidane u jednom od najstarijih delova grada, Alma{kom kraju, u Ulici Save Vukovi}a 29, pre vek i po, sada je ruglo i sramota. Ve} deset godina, niko u woj ne stanuje i niko o woj ne brine, te je podlegla „zubu vremena“. I kao {to to ve} biva sa svim starim i napu{tenim objektima, i ovaj plac je postao javna deponija i omiqeno svrati{te narkomana i lutalica. Predsednik Mesne zajednice „Podbara“ Sava Vojnovi} ka`e za na{ list da su u dvori{tu obraslom korovom i zatrpanom sme-

dokument je od graditeqskog, arhitektonskog i, svakako, etnolo{kog zna~aja. Samo, opstanak te ku}e, svuda na terenu, pa i ovde, vi{e je nego ikada do sada ugroèn - rekla je Danka Vi{ekruna, etnolog u Zavodu za za{titu spomenika kulture. Opstanak ovih ku}a, pre svega ugroàva sopstvena dotrajalost i nemogu}nost vlasnika da ih i daqe, jedino sopstvenim sredstvima, odràva. Popravka tr{~anog krova, koja je izuzetno skupa, obavqa se periodi~no, svakih osam do deset godina. Tome treba pridodati potrebu vlasnika da imaju ku}u od

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

NAJPROMETNIJE RASKRSNICE U GRADU BI]E U NOVOJ SIGURNOSNOJ MRE@I

O~i kamere gleda}e voza~e Specijalne najsavremenije sigurnosne kamere za nadzor uveliko se postavqaju po najva`nijim raskrsnicama u Novom Sadu. Kamere koje se sada stavqaju trebalo bi po nekim prognozama da prorade u martu, saznaje „Dnevnik“ iz Gradske uprave za saobra}aj. Sistem za nadzor prometa igra}e veliku ulogu u sprovo|ewu novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju. Pomo}u snimaka }e se utvr|ivati mnoge nepravilnosti koje voza~i ~ine na gradskim ulicama i, najva`nije, koristi}e se kao metod za utvr|ivawe krivice u saobra}ajnim nezgodama. Odr`avawem i postavqawem ove nove

i registarskih oznaka automobila koji prave prekr{aj - izjavila je za „Novosadsku hroniku“ pi-ar menaxer javnog preduze}a „Informatika“ Gordana Gale{ev. Sve sigurnosne kamere za nadzor saobra}aja bi}e postavqene do kraja idu}e godine. Nalazi}e se du` Bulevara oslobo|ewa na raskrsnicama sa bulevarom Ja{e Tomi}a, Cara Lazara, Kraqa Petara i ulica Novosadskog sajma, Jevrejske, Maksima Gorkog i Narodnog fronta. Zatim na uglu Mihajla Pupina i Jevrejske, Temerinskog puta i Primorske, Temerinskog puta i Jovana Andrejevi}a, Temerinski most,

Sigurnosne kamere bi}e postavqene i du` Bulevara oslobo|ewa sigurnosne mre`e bavi se gradsko preduze}e „Informatika“. - Re~ je o kamerama koje }e biti postavqene na najve}im i najfrekventinijim novosadskim raskrsnicama, a za sada probno radi kamera koja je postavqena na uglu bulevara Mihajla Pupina i ulice @arka Zrewanina. Ove kamere imaju sposobnost raspoznavawa boje

Nasle|e koje umire Ku}a se nalazi u jednoj od najstarijih ulica grada, ulici Crnog petla ( ucrtanoj na mapi iz 1745.) i stradala je u bombardovawu grada (1849.), o ~emu svedo~i plan wene obnove (1851). Posle toga wena sudbina prepu{tena je u ruke brojnim vlasnicima. Budu}i da nikom vi{e nije interesantno da investira u ovu ruinu, ~eka se odgovor Grada i wegova eventualna za{tita i rekonstrukcija tako bitnog a umiru}eg nasle|a. }em, kom{ije primetile i zmije! Zabrinuti za bezbednost svoje dece, jer se u blizini nalazi vrti}, roditeqi su se obratili nadle`nima u Mesnoj zajednici, koji ne mogu ni{ta jer, kako ka`u, ~ekaju re{ewe regulacionog plana Alma{kog kraja. U Zavodu za za{titu spomenika kulture, ve} dugo se zala`u za za{titu tr{~ara u Ulici Save Vukovi}a. - Taj tip ku}e, budu}i da pripada najstarijem graditeqskom nasle|u na teritoriji Vojvodine,

~vrstog materijala, mnogo lak{u i jeftiniju za odr`avawe, zatim ve}u i znatno komforniju, {to uzrokuje razli~ite rekonstrukcije kojima se nekada{wi izgled mewa do neprepoznatqivosti. Ku}a sa pomo}nom zgradom u Ulici Save Vukovi}a 29, od ~ijeg je ~uvenog nekada autohtonog tr{~anog krova, ostao samo skelet i ~iji se zidovi uru{avaju, za Novi Sad ima neprocewivu kulturnoistorijsku vrednost, napomiwe Vi{ekruna. B. Pe~urica Pavlovi}

VESTI

OTPU[TENI RADNICI „PETRA DRAP[INA” PONOVO NAJAVQUJU PROTEST

Opet pred Banovinu i G17 plus - Otpu{teni radnici iz AD „Petar Drap{in“ od ~etvrtka }e ponovo protestovati ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine i ispred prostorija G17 plus, jer zastupnik dr`avnog kapitala iz fabrike Zorica Sari} nije ni{ta u~inila da se vrate na posao - izjavila je jedna od otpu{tenih radnika i predsednik Gradskog odbora sindikata „Solidarnost“ Gordana Koji}. Ona je najavila da }e otpu{teni prvo biti ispred Banovine, a onda }e i}i pred prostorije G17 plus, ~iji partijski kadar smatraju odgovornim za neuspe{nu privatizaciju „Drap{ina“, gde je ina~e u maju raskinuta privatizacija. Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin iz-

^ITAOCI PI[U SMS

„Novitet” se odmara

Maturanti aran`iraju cve}e

Oko dve stotine radnika „Noviteta“ nalazi se na kolektivnom godi{wem odmoru, a oktobarska plata bi}e im ispla}ena ove sedmice, saznajemo u preduze}u. Zaposleni se odmaraju od pro{le semice i na posao treba da se jave u ponedeqak naredne nedeqe. Re~ je o planiranom godi{wem odmoru, ka`u u preduze}u, a ne o slawu radnika ku}i jer nemaju {ta da {iju. Z. D.

Izlo`ba „Cvetni aran`mani za sve prilike“ bi}e otvorena danas u 19.30 sati u Galeriji KIC „Mladost“ u Futogu. Izlo`bu prire|uju maturanti Poqoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu. Na izlo`bi }e biti prikazano znawe i ume}e u aran`irawu i dekoraciji trpeza za sve~ane prilike. Izlo`ba traje do petka 11. decembra a ulaz je besplatan. D. A.

Temerinske i Partizanske, Partizanske sa Sentandrejskim putem, Maksima Gorkog sa Sutjeskom i bulevar Cara Lazara sa [ekspirovom ulicom. Kako obja{wavaju u „Infromatici“ ovo je nastavak akcije „Novi Sad - bezbedan grad“ u okviru koje su pod nadzor kamera stavqene osnovne {kole „Jovan Popovi}“, „Vasa Sta-

javio je da je ju~e imao sastanak Zoricom Sari} i predstavnicima radnika iz firme u vezi povezivawa radnog staà, izrade socijalnog programa i finansijske pomo}i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje èli da nov~ano pomogne pokretawe proizvodwe. - Sutra }u imati sastanak sa zastupnikom dràvnog kapitala, u ciqu vra}awa otpu{tenih na posao vansudskim poravnawem, kako je jo{ 9. novembra u zakqu~ku navela Pokrajinska vlada - rekao je Vasin. Sastanak Vasina i Sari}ke, da podsetimo, predloìli su pro{le sedmice ~elnici G17 plus iz, posle protesta radnika pred tom strankom. Z. Deli}

ji}“, „Vuk Karaxi}“, „\ura Dani~i}“, „Du{an Radovi}“, „@arko Zrewanin“, „Ivo Lola Ribar“, „Nikola Tesla“, „Josip Slavenski“ i „Sowa Marinkovi}“. Pod istim principom

nadzora nadgledaju se Sredwa ma{inska i Ekonomska {kola, Gimnazija „Svetozar Markovi}“ i sredwa muzi~ka „Isidor Baji}“. N. Vukovi}

POVERIOCI „NOVOTRANSA“ NEZADOVOQNI NAJAVOM PRODAJE PARCELE PREDUZE]A

Poni{tewe oglasa, ili protest Poverioci Akcionarskog dru{tva „Novotrans“, koje je u ste~aju, dogovorili su se ju~e da u ~etvrtak organizuju protest ispred novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju. Oni zahtevaju da se poni{ti oglas o prodaji parcele preduze}a zakazane za 15. decembar, smatraju}i da je nezakonit. - Agencija za privatizaciju nije imala saglasnost Odbora poverenika u ste~aju da objavi ovu prodaju - kazao je za na{ list razre{eni prvi ste~ajni upravnik „Novotransa“ Janko Stupar, tako|e jedan od poverilaca preduze}a. On je objasnio da se Agencija za privatizaciju poslu`ila sa-

glasno{}u o pradaji imovine prethodnog Odbora poverilaca iz aprila 2008. godine, kao i zakqu~kom postupaju}eg sudije iz juna 2006. godine koji se odnosi na prodaju pokretne imovine. Ina~e, ju~era{wem skupu nisu prisustvovali ste~ajni poverenik Dejan Toma{evi} i rukovodilac Slu`be za ste~aje Zvonko Biorac. Poverioci su zatra`ili i wihovu smenu, kao i smenu postupaju}eg sudije Jasmine Danilovi}-Stojkovi}. Prema tvrdwama poverenika, ukoliko se oglas ne povu~e, stekli bi se elementi krivi~nih dela, a eventualnu {tetu trebalo bi da snosi Republika Srbija. Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

D€centralizacija Voleo bih da mi neko odgovori za{to na Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici nema mesta za pacijente iz Iri{ke op{tine, iako imaju overen uput i ozbiqne zdravstvene probleme? Doktor kaè: „Potrebno bolni~ko le~ewe, kod nas nema mesta, idite u Sremsku Mitrovicu to je va{a teritorijalna bolnica“. A navodno moèmo da se le~imo gde èlimo! 064/3333... *** Na televiziji „Pink“ gledam obja{wewe „stru~waka“ vlasti Srbije o novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju i mogu re}i da vlast Srbije ima za ciq da pqa~ka narod i tako do|e do novca, jer privreda kao glavni izvor finansirawa vi{e ne postoji! 064/1121...

*** Stajali{te za gradski prevoz, kod Me|umesne autobuske stanice, a preko puta hotela Novi Sad - velika koncentracija putnika, a nijedna korpa za sme}e! 064/3012... *** [ta sve moè Toplana, da i bez merewa beleè temperaturu u stanu?! [ta smo do~ekali u Novom Sadu, oja|eni i smrznuti Limanci. 069/1505... *** Dok je Republika Srbija odre|ivala porez na imovinu, pla}ala sam na ku}u porez 2.000 din. Sad kada odre|uje Grad Novi Sad, dobila sam blizu 6.000 din. U pamet se narode. 064/9687... *** Pridruùjem se predlogu da se odobrena, prevelika svota novca

za novogodi{wu proslavu drasti~no smawi u korist onih koji vredno rade, a opet nemaju dovoq-

no za `ivot. To gradona~elniku i sviti nije ni palo na pamet, jer nemaju predstavu kako se zlopate wihovi gra|ani. I oni koji rade, a kamoli oni nezaposleni. Trebalo bi da svi podnesu ostavke jer su pokazali da su nedorasli situaciji u kojoj se nalaze. 064/1655...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

VELIKO INTERESOVAWE ZA ULAGAWE U GRADSKU ENERGETIKU

Za TE-TO zagrizlo 15 kompanija Zainteresovanost za u~e{}e na me|unarodnom tenderu za izbor strate{kog partnera za ulagawe u modernizaciju i pro{irewe Termoelektrane-Toplane Novi Sad (TE-TO) pokazalo je 15 kompanija, saop{tila je ju~e Elektroprivreda Srbije. Naime, do isteka roka 1. decembra, pisma o zainteresovanosti dostavile su energetske kompanije iz Slova~ke, Italije, Rusije, Gr~ke, ^e{ke, Slovenije, Britanije, Austrije, Kine, Kanade i Srbije. Modernizacija i pro{irewe TE-TO obezbedi}e stabilno snabdevawe Novog Sada toplotnom energijom i doprineti rastu proizvodwe struje, kao i poboq{awu

za{tite `ivotne sredine, jer }e se kori{}ewem gasa umesto mazuta smawiti emisija {tetnih materija. Predvi|eno je da izbor strate{kog partnera bude zavr{en u prvoj polovini idu}e godine a postupak izbora vodi Energija Novi Sad (ENS), preduze}e koje su kao ravnopravni partneri osnovali Grad Novi Sad i JP Elektroprivreda Srbije. Slede}i korak bi}e na~iwen u drugoj polovini januara kada }e kompanije koje ispune zahteve tenderske dokumentacije biti pozvane da otkupe tendersku dokumentaciju, najavio je predsednik Upravnog odobra ENS Zoran Manasijevi}. G. A.

OPRO[TAJ JEDNOG KOMUNALNOG RA^UNA NE]E STI]I NA HIQADU ADRESA

^aste ipak samo 600 porodica Ovih dana }e svega 600 doma}instava dobiti ra~un za komunalne usluge sa nulom, iako je preduze}e “Informatika” najavila da 1.000 porodica biti oslobo|eno pla}awa ra~una. Razlog tome je kako ka`e PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev visoka cifra ra~una za opra{tawe i to kod sugra|ana, koji ujedno imaju i najve}i broj bodova.

ra~un sa svim stavkama, kao i do sada, jedino }e im na iznosu ra~una pisati nula. - Re{ili smo da i gra|ani koji ne}e platiti ra~un dobiju priznanicu, a ne neko obave{tewe da se ne bi zbunili i slu~ajno bez ra~una oti{li da uplate. Zato svako ko dobije da mu je ra~un nula dinara ne mora da ga plati – predo~ava Gale{ev.

Novosa|ani koji redovno izmiruju obaveze prema gradskom komunalnom sistemu prema sakupqenim bodovima u akciji „Plava ku}na ra~unaqka“ bi}e oslobo|eni pla}awa jednog ra~unapriznanice. To zna~i da su sugra|ani koji su u toku akcije zaslu`ili osloba|awe od ra~una vlasnici „Zlatne kuglice“ a uslov za to je da su posledwih {est meseci pla}ali redovno ra~une za komunalije i to do dva-

desetog a penzioneri do tridesetog u mesecu. Planirano je da svakog meseca bude nagra|eno oko 1.000 redovnih plati{a koji imaju „Zlatnu kuglicu“ u zavisnosti od broja bodova. Akcija bi trebalo da traje dve godine i da obuhvati sve redovne plati{e, kojih je ovog meseca bilo oko 34.000. Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije „Plava ku}na ra~unaqka“

Paketima protiv siroma{tva ketu dobija se 25 kilograma bra{na, dva kilograma pasuqa, kilogram pirin~a, dve litre jestivog uqa, dva kilograma testeni-

~etkica za zube i dve pakle hihijenskih ulo`aka. Humanitarnu pomo} dobijaju `iteqi iz naseqa Veliki rit, Mali Beograd, Adice, Slana bara, Banglade{, [angaj... Re~ je o brojnim porodicama u kojima je mnogo maloletne dece, radno nesposobnih ~lanova (stari, invalidi), a odrasli su u najve}em broju nezaposleni i ve}ina wih su korisnici materijalnog obezbe|ewa porodice i samohrani roditeqi. Pored pomo}i grada i Republi~ka direkcija za robne rezerve pomogla je NaFoto: N. Stojanovi} rodnoj kuhiwi, “Radosnom ne i 1.200 grama mesnih konzervi. detiwstvu”, Centru za socijalU higijenskom paketu je {est kini rad, {koli “Milan Petrolograma pra{ka za ve{, dve livi}” De~jem selu, Domu u Vetertre deterxenta za sudove, dve liniku, Gereontolo{kom centru, tre {ampona za kosu i jedan {amDe~joj bolnici i Studentskom pon protiv va{i, zatim pet toacentru i penzionerima. letnih sapuna, dve paste, jedna Q. Nato{evi}

OTVOREN KONKURS ZA NAJLEP[I NOVOGODI[WI KALENDAR, ^ESTITKU I POKLON

Kreativnost na ceni êtrnaesta izlo`ba najlep{ih novogodi{wih kalendara, ~estitki i poklona odràva se od 1. do 10. februara 2010. u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, a nagra|eni zidni kalendari bi}e izloèni od 5. do 13. februara, u Galeriji „Wu moment, wu ajdias“

Uskoro pijaca u centru Adica Mesna zajednica Adice nakon licitacije 12. decembra o~ekuje po~etak rada pijace koja je nikla u centru ovog naseqa. Zamisao je bila da se napravi na kojem bi gra|ani mogli po jeftinijim cenama da kupuju vo}e, povr}e i ostale namirnice. Prema re~ima predsednika mesne zajednice Sr|ana Egi}a ovo ne}e predstavqati konkurenciju drugim ve}im pijacama i tr`nicama, nego gest dobre voqe. Me{tanima }e ovako biti bli`e mesto gde }e kupovati i to po pristupa~nijim cenama, obja-

snio je Sr|an Egi}. Do sada se javilo desetak zainteresovanih da prodaju na tezgama ove mini pijace, koja broji 25 tezgi, a nakon licitacije zna}e se kona~an broj. Egi} nagla{ava da zakup ne}e biti visok, ve} simboli~an, kako bi se moglo platiti ~i{}ewe ovog prostora, tako da mesna zajednica ne}e imati nikakve materijalne koristi. Projekat je dobio odobrewe od Gradske uprave za komunalne poslove tako da }e pijaca biti osposobqena za rad odmah nakon 12. decembra. I. Dragi}

INICIJATIVNI ODBOR GRA\ANA TRA@I POMO] GRADA

ârdak gu{e komunalni problemi javno osvetqewe tvrde da je neodgovaraju}e, ulice su kaù, neasfaltirane, a nedostaju kontejneri za odlagawe obi~nog i ba{tenskog otpada. Brine ih {to se kako navode ne odràvaju zelene povr{ine, a strahuju zbog opasnosti od klizawa naseqa u Dunav zbog na~i~kanih septi~kih jama na tom terenu. Oni podse}aju da su sve komunalije od uvo|ewa struje, gasa, vode i telefona velikim delom sami platili. L. N.

PO^ETAK SEZONE SVIWOKOQA POZIVA NA OPREZ

U CRVENOM KRSTU PO^ELA PODELA POMO]I

U magacinu Crvenog krsta, ju~e je po~ela podela humanitarnih paketa za najugroènije a na dodeli ke prisustvovala i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi}. Kako bi se ublaìlo siroma{tvo socijalno ugroènih gradska administracija je za ovu vrstu pomo}i obezbedila 7.300.000 dinara. - Ove godine }e 2.600 porodica dobiti humanitarne pakete, s tim {to ih ne}e svi dobiti odmah, da se ne bi stvarala gu`va. Planirano je da svakog dana humanitarnu pomo} dobije oko 300 porodica. Dobi}e prehrambene i higijenskie pakete i ogrev. Neki }e dobiti sva tri paketa, a neki samo higijenki i prehrambeni – navela je Stojanovi}eva. Pomo} obuhvata kubik ogrevnog drveta a u prehrambenom pa-

JEFTINIJE VO]E I POVR]E NE]E BITI DALEKO

Inicijativni odbor gra|ana sa ârdaka obratio se gradona~elniku Igoru Pavli~i}u traè}i da se re{e nagomilani komunalni problemi u tom nasequ. Oni su podsetili na dato obe}awe nekada{weg gradona~elnika Borislava Novakovi}a da }e ârdak dobiti pe{a~ku stazu koje jo{ uvek nije ispuweno, a nezadovoqni su i zbog toga {to na stajali{tima autobuske linije 69 nema klupa i skloni{ta od vetra, ki{e, snega. Za

Ovog meseca suma za opro{tene ra~une iznosi oko ~etiri miliona dinara i po{to se taj novac obezbe|uje iz fonda du`nika, para ima trenutno samo da 600 doma}instava dobije opro{taj ra~una - Ovog meseca suma za opro{tene ra~une iznosi oko ~etiri miliona dinara, a s obzirom da se taj novac obezbe|uje iz fonda du`nika, izra~unali smo da trenutno imalo u fondu samo za 600 doma}instava – objasnila je za na{ list Gale{ev. Ipak, bez obzira na to, sve porodice koje su stekle uslov da ne plate jedan ra~un bi}e uzete u obzir u naredne tri godine. Ovih 600 gra|ana zapravo }e dobiti

Foto. A. Erski

u Beogradu. Radove je potrebno slati na adresu: Zmajeve de~je igre „Za izlo`bu kalendara i ~estitki“, Zmaj Jovina 26, 21000 Novi Sad, najkasnije do 15. januara, a sve informacije o uslovima konkursa mogu se na}i na sajtu: www.izlozbakalendara.com. B. P. P.

imaju, kao i informaciju o broju bodova, svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unu-priznanici. Podsetimo da je oko 200 Novosa|ana koji su tokom osam godina imali dugovali za ra~une objediwene naplate uplatilo du`ni~ki ceh. Gra|ani su na osnovu nepla}enih ra~una za komunalije du`ni 900 miliona, a samo kamata je preko 400 miliona dinara. Q. Nato{evi}

VESTI Prevare vrebaju Dru{tvo qubiteqa cve}a i zelenila danas }e u 18 sati odr`ati sastanak u sali Kluba delegata u Zmaj Jovinoj ulici 3, na prvom spratu. Tema sastanka bi}e „Prevare svuda oko nas“ o kojima }e govoriti predsednik Dru{tva za borbu protiv prevare Sa{a Pribi~evi}. Ulaz je slobodan. D. A.

Dobrovoqno prezaposleni Desetina akcija i nekoliko stotina mladih u~esnika iz zemqe i inostranstva bilans je jednogodi{weg rada Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine u Ekolo{kom centru u Sremskim Karlovcima. Tri me|unarodna volonterska kampa, omladinski klub, „Mali alarmi“, „Mladi u akciji“, ure|ivawe Stra`ilova. Z. Ml.

Pregled na trihinelozu 300 dinara Za predstoje}e decembarske i januarske slave i praznike strada}e brojni prasi}i, koje pre upotrebe treba trihinoskopski pregledati. Sezonu sviwokoqa ~esto prati i trihineloza, koja na svu sre}u jo{ uvek nije zabele`ena u Novom Sadu. Pregled mesa mo`e se uraditi u Veterinarskoj stanici Novi Sad, a ko{ta svega 300 dinara. Pregledi se mogu obaviti i u Futogu, Ka}u, Kisa~u, Koviqu, Petrovaradinu i Temerinu, rekao nam je direktor te ustanove Aleksandar Nagli}. Na~elnik Klinike za

infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov kaè za „Dnevnik“ da trihineloza jo{ uvek nije iskorewena u na{oj sredini. - U veterinarsku stanicu nose se uzorci mi{i}nog dela dijafragme, me|urebarnih ili vratnih mi{i}a, jer pregled drugih delova sviwe moè dati pogre{ne rezultate. Pregledaju se i prera|evine od nepregledanog sviwskog mesa a sve {to je zaraèno obavezno se spaquje – kaè Vukadinov i obja{wava da gra|ani obavezno uzimaju potvrde od veterinara da je meso ispravno. Q. Na.

utorak8.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

PROJEKTI DONELI NOVAC BA^KOPALANA^KOJ OP[TINI

Komasacija, pa rekonstrukcija muzeja

Polagawe venaca u Molovinu

SVE^ANO OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA [IDA I SELA [IDSKE OP[TINE

Dodeqena priznawa, otvorena streqana [ID: Povodom dana oslobo|ewa [ida, 6. decembra, polo`eni su venci na spomenik palim borcima. Vence su polo`ili lokalna samouprava i OO SUBNOR [id, Mesna zajednica [id, pokrajinski odbor SUBNOR-a, OO SPS, Izvi|a~ki odred „Lazar Bibi}” i gosti iz Temerina. Nakon toga, na~elnik op{tinske uprave Romko Papuga otvorio je streli{te u Kara|or-

kulture kroz programe javnih radova i zapo{qavawe pripravnika u op{tini [id i Fondu za kapitalna ulagawa Vojvodine koji je, kako je obrazlo`eno, mnogo doprineo ekonomskom i privrednom napretku. Povodom 65. godi{wice slobode u petak, 4. decembra, u Sotu, Molovinu i Biki} Dolu, tako|e su polo`eni venci na spomenike pa-

Dobitnici [estodecembarske nagrade i plakete

|evoj ulici. Prostor je na 99 godina dodelila SO [id, dok je novac za adaptaciju dao OO SUBNOR-a i lokalna samouprava. Program obele`avawa Dana oslobo|ewa [ida nastavqen je u Narodnoj biblioteci „Simeun Pi{}evi}” u kojoj je organizovan susret s ovogodi{wim dobitnikom Vi{wi}eve nagrade Perom Zupcem. U Domu kulture odr`ana je sve~ana akademija na kojoj su dodeqeno najve}e op{tinsko priznawe-[estodecembarska nagrada. Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} uru~ila je ovu nagradu kustoskiwi Muzeja i vajarki za wen tridesetdvogodi{wi rad u Galeriji slika „Sava [umanovi}” Qubici Juki}. Decembarske plakete dobili su Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin za izuzetnu saradwu s lokalnom samoupravom u oblasti zapo{qavawa, razvoja i

lim borcima. U Sotu, venci su poloèni uz prisustvo predsednika OO SUBNOR [id Save Ro{~i}a i zamenika Gavre Vin~i}a, a venac je poloìo i predsednik MZ Sa{a Povaàn s u~enicima osnovne {kole. U Biki} Dolu, odràna je i liturgija, a vence su poloìli predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}, predsednik OO SUBNOR [id Savo Ro{i} i predsednik MZ Biki} Do Dejan Boban. U Molovinu, pored plo~e postavqene prvoborcima sela, u ime lokalne samouprave, vence su poloìli na~elnik op{tinske uprave Romko Papuga i pomo}nikca predsednice op{tine [id Biqana Sarap, a u ime me{tana ovog sele Nikola Subi}. Erdevik i Berkasovo su tako|e 4., odnosno 5. decembra obeleìli 65. godina slobode, dok [id ovaj jubilej obeleàva danas. D. Savi~in

BIOSKOPI

„Moja velika gr~ka avantura”

BA^KA PALANKA: Op{tina Ba~ka Palanka dobila je, na osnovu projekata, od Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu novac za komasaciju u atarima nekih od sela ove op{tine, ali i za druge namene. Op{tina je po~ela da vra}a u dr`avnu svojinu objekte koji su davno dati na kori{}ewe drugim licima ili organizacijama. - Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu odobrio je 11 miliona dinara za odvodwavawe u procesu komasacije u katastarskoj op{tini Nova Gajdobra – ka`e na~elnik op{tinske uprave u Ba~koj Palanci Branimir Kuzman~ev. –

Tako|e, odobreno je i osam miliona dinara za regulaciju putne mre`e u postupku komasacije u istom selu, a 3,4 miliona dinara za zapo~iwawe komasacije u Despotovu. Za potrebe poqo~uvarske slu`be u na{oj op{tini nameweno je 4,2 miliona dinara. Mawa suma odobrena je i za potrebe podizawa poqoza{titinih pojaseva. Deo sredstava ve} je stigao na op{tinski ra~un, a ostatak o~ekujemo do kraja godine. Planirane su i kapitalne rekonstrukcije velikih objekata, ali i adaptacija zgrada koje su decenijama bile u kori{}ewu privrede, a sada su vra}ene u svojinu

dr`ave, odnosno op{tine. Posle skoro {est decenija Op{tina je u{la u posed zgrade koju je koristila ZZ „Zadrugar” u ulici Jugoslovenske armije. U ovu zapu{tenu zgradu, a nakon rekonstrukcije, treba da se usele Op{tinska organizacija Crvenog krsta i Centar za socijalni rad. Velika zgrada u centru grada u kojoj se sada nalazi muzej smatra se za najstariji javni objekat u ovoj op{tini i gra|en je krajem 18. i po~etkom 19. veka. Trenutno je u jadnom stawu, a jo{ pro{le godine Pokrajinski fond za kapita~na ulagawa dobio je kompletnu pro-

NA TISI SKELA IZME\U PADEJA I ADE RADI SAMO DAWU

Skeleyije postale vi{ak

PADEJ: Saobra}awe skele skele „Divan” na Tisi izme|u Ade i Padeja samo dawu od 7 do 16 ~asova izazvalo je nevoqe ìteqima, posebno sredwo{kolcima i radnicima koji svakodnevno putuju u Adu, ali je doprinelo i da trojica skelexija postanu tehnolo{ki vi{ak. Lu~ka kapetanija iz Sente posle nedavnog udesa koji je na skeli po danu izazvao kamion, zabranila je prevoz skelom no}u, a ona je ve} godinama u zimskom periodu radila od 6 do 19,30, a u letwem od od 5 do 21,30 sati. - Zbog svih okolnosti koje su se desile na skeli, bili smo prinu|eni da smawimo broj angaòvanih radnika sa sedam na ~etiri, tako da su trojica skelexija postali tehnolo{ki vi{ak i na}i}e se na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe gde }e godinu dana primati odgovaraju}u naknadu. Morali smo povu}i ovu nepopularnu meru, koja je zaista bila neophodna, a i do sada smo bili svesni da je bilo vi{ka skelexija kaè predsednica Saveta MZ Padej Stana \ember. Skela je vlasni{tvo MZ Padej, a predsednica \ember napomiwe da ona vi{e nikada ne}e mo}i da radi no}u, jer ne ispuwava propisane uslove. Za prelaz reke no}u neophodan je trajekt, a u uslovima kada se ~eka zavr{etak mosta tri kilometra nizvodno, to je izli{no o~ekivati. Predsednica potse}a da su pre ~etiri godine poku{ali da dobiju trajekt, jer je padejska sela ukqu~ena u javni saobra}aj i regionalnog je zna~aja, ali je tada u i{~ekivawu da se zapo~ne izgradwa mosta re~eno da za trajekt nema novca. Za radnike i sredwo{kolce koji su prinu|eni da

putuju u Adu zbog posla i {kolovawa po~eo je da saobra}a autobus „Molprevoza”, tako da idu zaobilazno drumom preko ôke i Sente {to je duè za 40 kilometara. Tako }e biti sve do marta, dok obdanica ne bude duà, kada }e skela ponovo mo}i da radi od 6 do 19,30 ~asova. - Zakon o re~nom saobra}aju je izri~it u pogledu ispuwavawa

Skela je nosiovsti 18 tona i mo`e odjednom da preveze 12 vozila. Za automobile i traktore skelarina u jednom pravcu je 250 dinara, za kamione zavisno od nosivosti 400 do 600 dinara, za traktor sa prikolicom 500, za pe{ake 30, bicikliste 50, motocikliste 50 i 100 dinara. Tisa izme|u Padeja i Ade je premo{}ena, pa `iteqi Potisja s

jektnu dokumentaciju za wenu rekonstrukciju, odnosno spa{avawe od ru{ewa. - Pokrajinski fond svojevremeno je odobrio 20 miliona dinara za ovaj projekat – ka`e Kuzman~ev. – Odr`an je tender, izabran je izvo|a~ radova, a verovatno se ~eka priliv sredstava. Izvesno je da }e ovaj projekat biti ura|en, a planiramo da u rekonstruisanu zgradu, osim muzeja smestimo jo{ neke institucije kulture, pa i op{tinske organizacije i ustanove kao {to su Kulturni centar, Turisti~ka organizacije op{tine... M. Suyum

VESTI Minimalno pove}awe buyeta APATIN: Buxet op{tine Apatin za 2010. godinu, po odluci koju je utvrdilo Op{tinsko ve}e na ju~era{woj sednici, bi}e za 5,7 odsto ve}e od plana buxeta za ovu godinu i iznosi}e 863.407.200 dinara. Kona~nu odluku done}e odbornici SO na sednici koja }e, kako je re~eno, biti zakazana za 21. decembar. U strukturi prihoda nazna~ajniji su prihodi po osnovi poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke i transferi od drugih nivoa vlasti koji u~estvuju sa po 38,1 odsto u strukturi uklupnih prihoda. Prihodi i primawa buxeta raspore|uju se na korisnike, s tim da su zarade u Op{tinskoj upravi kao i kod ostalih korisnika ~ije se plate finansiraju iz buxeta, zadr`ane na niovu ovogogi{weg plana. Uve}an je je jedino prihod namewen socijalnoj za{titi za 23,5 odsto. Ove godine za potrebe socijalne za{tite planirano je 17,3 a za 2010. godinu 21,3 miliona dinara. J. P.

Me|u{kolski kviz

Nema uslova za prevoz no}u - skela na Tisi izme|u Padeja i Ade

uslova za prevoz putnika i mora se po{tovati. Bilo je poku{aja da se zabrani no}nog rada skele daju politi~ke konotacije, da se time ugro`avaju pripadnici ma|arske nacionalne zajednice, me|utim, nema ni govora o tome da je o tome re~. Sve je re{eno na normalan civilizovan na~in. Skela je uredno registrovana, tehni~ki ispravna, za wenu delatnost izmirujemo sve zakonske obaveze prema dr`avi i sve mere koje su preduzete do{le su z objektivnih razloga - ukazuje \ember.

nestrpqewem o~ekuju da se izgradwa mosta okon~a i omogu}i se boqa komunikacija u regionu, za {ta je neophodno izgraditi i pristupne puteve. - Dok se most i putevi ne zavr{e interes Padejaca i ~itavog regiona je da skela funkcioni{a, makar samo i dawu. Rad skele ne donosi zaradu, pa i u vreme ekonomske krize zadovoqni da je na pozitivnoj nuli, jer weno funkcionisawe zahteva zna~ajna ulagawa za odr`avawe - napomiwe Stana \ember. M. Mitrovi}

BEÊJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej organizuje me|u{kolski kviz znawa. Skup je zakazan za danas u 17 sati i odrà}e se u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej. - U èqi da obeleìmo dan ro|ewa na{eg velikog pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja, 26. novembra ili 6. decembra, organizujemo me|u{kolski kviz o wegovom ìvotu i delu. Ovoga puta u~e{}e }e uzeti po dve ekipe O[ „Novak Radoni}” iz Mola i O[ „Zdravko Gloànski” iz Be~eja. O~ekujemo da }e jedinstveni kviz privu}i veliku pa`wu, ne samo u~enika i wihovih nastavnika, ve} i roditeqa - rekla je predsednica organizatora kviza Milena Gmijovi}. V. J.

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Prazne fla{e” (20) ZREWANIN SINEMA „Moja velika gr~ka avantura” (20) „@ivot i smrt porno-bande” (22) APATIN KULTURNI CENTAR „Pada}e }ufte” (20)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 4. decembra, do u sedam sati, do ponedeqka, 7. decembra, u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Jelena Stankovi} iz Novog Sada (dve devoj~ice), Almira Rexeplar iz Sombora (de~ak i devoj~ica) DEVOJÎCE: Sandra Jawi}, Milica Stevanovi}, Marija Felbab, Qiqana Stoj{i}, Tawa @iki}, Zenepa \erimi, Jovana Vuki}evi}, Milena Kin~e{, Smiqana Mijatovi} - Jokanovi}, Bojana Todorovi} i Svetlana Stepanov iz Novog Sada, Jasmina Joji} iz Veternika, An|elka Bo{wa~ki, Du{ica Kordi} i Danijela Neri} iz Futoga, Marija Vu~enovi} iz Bege~a, Dragana Stoj{i} iz ûruga, Maja Popi} iz \ur|eva, Sawa Lopati} iz Male Remete, Erèbet Farka{ iz Ba~kog Gradi{ta, Zang [uangmei iz Ba~a, Aranka Lakato{ i Du{ka Kne~evi} iz Tovari{eva DEÂKE: Aleksandra Popovi}, Aleksandra Bator, Violeta Bulatovi}, Milana Savanovi}, Du{anka Kukoq, Xeqane Aziri, Ivana Gari}, âmiqe Tatari, Tamara Panin, @eqka An|eli} i Jelena Ostojin iz Novog Sada, Tamara Stevanovi} iz Sremske Kamenice, Brankica Stani{i} iz Veternika, Vojislavka Milosavac iz Ka}a, Katarina Vulin iz Budisave, Mirela Mi{kov iz Koviqa, Jovanka Bagi} i Dijana Bogdani} iz Mo{orina, Nada Nenadovi} iz Jazka.

Slike umetnika krase hodnike VRBAS: Povodom proslave 200 godina od osnivawa vrbaske gimnazije, osamnaest likovnih umetnika, uglavnom biv{ih u~enika gimnazije, poklonilo je svoje radove, koji }e ubudu}e krasiti zidove ove {kole. Tim povodom, odr`ana je izlo`ba u hodnicima gimnazije, koju je otvorio predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi}. Sva dela postavqena su u holu gimnazije, bi}e predstavqena i {iroj likovnoj publici na nekoliko izlo`bi. Kako je naja-

vio profesor gimnazije akademski vajar Vojimir Dedei}, prva postavka bi}e organizovana u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Vrbasa, a zatim i u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici i Ba~koj Palanci. «-Izlo`ene slike su radili profesionalci i ciq nam je bio da se,kroz wihovo stvarala{tvo, edukuju u~enici. Sa ovim delima, kolekcija umetni~kih radova u gimanziji je pre{la stotinu» - rekao je Dedei}. N. Perkovi}

Skauti poloìli zakletvu BEÊJ: Tradicionalnu aktivnost na kraju godine, Dan odreda izvi|a~a „Ivo Lola Ribar”, be~ejski izvi|a~i odràli su tokom minulog vikenda. Ujedno, bilo je to i obeleàvawe 57. godi{wice najstarijeg vojvo|anskog skautskog odreda. Centralni sadràj trodnevnog druèwa u Izvi|a~kom centru kraj Radarske stanice bila je subotwa sve~ana sednica na kojoj su podneti izve{taji o aktivnosti, primqeni novi ~lanovi i dodeqene brojna priznawa i nagrade za uloèn trud tokom ove godine. - Brojniji smo za pet novih ~lanova i sada Odred broji oko 150 ~lanova, koji su vrlo aktivni- rekao je stare{ina Odreda Joèf Luka~. U toku sve~ane sednice uru~eno je, izme|u ostalog, 40 po~asnih marama onima koji su se istakli u radu, dodeqene su 33 zahvalnice sa zlatnom zna~kom, devet pohvalnica punoletnim izvi|a~ima i pet poveqa za godi{wi rad. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

U OP[TINI VR[AC NAJAVQEN DOLAZAK NEMA^KE KOMPANIJE

Jeftinim kvadratima privla~e investitore VR[AC: Skup{tina op{tine Vr{ac na posledwoj sednici donela je odluku da se sa nema~kom kompanijom „Fresenius Medikal Care Srbija” DOO direktno pogodi oko zakupa parcele za wihovu fabriku u Tehnolo{kom parku. Ova kompanija se bavi proizvodwom kapilarnih sijalizatora i u Srbiji ve} ima proizvodne kapacitete sa 340 radnika i godi{wim obrtom kapitala od 3,5 mijarde evra. Prema onome {to se na skup{tini ~ulo, u izgradwu nove fabrike u Vr{cu, kompanija }e ulo`iti oko 20 miliona evra, a trebalo bi da po~ne da radi za tri godine. U toj industriji bi}e zaposleno oko 150 radnika, {to bi bilo od velikog zna~aja za smawewe broja nezaposlenih mladih, kvalifikovanih radnika u ovom gradu.

Lokacija Tehnolo{kog parka

Kako je rekao predsednik op{tine ^edomir @ivkovi}, ova kompanija opredelila se za parcelu od 3,8 hektara, a op{tina }e ponuditi kvadrat za {est evra,

PREDSEDNIK IZVR[NOG VE]A VOJVODINE BOJAN PAJTI] U JU@NOM BANATU

Opovo i Baranda dobili zdravu vodu OPOVO: Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti} posetio je ju~e Opovo i sa predsednikom ove banatske op{tine Miloradom Soldatovi}em i direktorom Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ilom Milovi}em, pustio u rad novo postrojewe za pripremu i preradu vode, ~ime je okon~ana druga faza izgradwe sistema snabdevawa kvalitetnom pija}om vodom za me{tane Opova i Barande. Ukupna vrednost ove investicije je gotovo 2,5 miliona evra, a pored Fonda za kapitalna

nih projekata kakav je most kod Sefkerina, lokalni putevi ili Dom zdravqa, ali fabrika vode ima posebno mesto i od ogromne je va`nosti za svakog gra|anina - rekao je predsednik Pajti}. - Ne samo zato {to }e zahvaquju}i re{avawu problema vodosnabdevawa privreda i poqoprivreda imati znatne koristi i nove uslove za razvoj ve} najpre zato {to su gra|ani imaju sada na raspolagawu kvalitetnu pija}u vodu {to je jedan od najosnovnijih elemenata za wihov kvalitetniji `ivot. U

Pajti} pu{ta u pogon fabriku vode

ulagawa i op{tine Opovo, u izgradwi nove fabrike vode u~estvovala je Vlada Republike Austrije donacijom vrednom 1,6 miliona evra a anga`ovana su i sredstva Nacionalnog investicionog plana. Predsednik izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} istakao je da je Opovo jedna od najsiroma{nijih i najmawe razvijenijih banatskih i vojvo|anskih op{tina i da stoga ima postoji posebna obaveza da se svim wenim stanovnicima pomogne da se {to pre i efikasnije razvijaju, naro~ito kada je infrastruktura u pitawu, jer bez we nema daqeg privrednog napretka niti novih ulagawa. -U Opovu smo ve} pomogli realizaciju va`nih infrastruktur-

predstoje}em periodu tako|e }emo podràti sve ovakve projekte, jer bez sredstava Fonda za kapitalna ulagawa ne bi bilo mogu}e ostvariti ovakvo zna~ajne projekte vezane za re{avawe jednog najteìh problema u ~itavom ju`nom Banatu, snabdevawa kvalitetnom i zdravom pija}om vodom, jer su sredstva angaòvana u izgradwi obe faze sistema vodosnabdevawa vi{e nego dvostruko ve}a od ~itavog buxeta op{tine. Dva nova bunara i dva sistema za pre~i{}avawe vode obezbedi}e pija}i vodu visokog kvaliteta za oko 10 hiqada ìteqa ove op{tine, a planu je i nastavak izgradwe vodovoda, kako bi i stanovnici Sakula i Sefkerina dobili kvalitetnu pija}u vodu.

OTVOREN NOVI POGON U „BEOHEMIJI”

Polovinu proizvoda izvoze ZREWANIN: Kompanija za proizvodwu ku}ne hemije „Beohemija” iz Zrewanina otvorila je novi pogon za proizvodwu te~nih proizvoda. U okviru fabrike, koja ima najve}i proizvodno - prodajni kapacitet u jugoisto~noj Evropi, postoje dva pogona - za proizvodwu pra{kastih deterxenata, u kome je instalirana najmodernija tehnologija u Evropi, kao i za izradu te~nog asortimana ku}ne hemije, baziranoj na savremeno koncipiranoj i ekolo{ki prihvatqivoj tehnologiji. Mese~-

no se u okviru novootvorenog pogona proizvede 1,5 – 1,6 miliona boca deterxenata, {to je rezultat proizvodnog kapaciteta koji na dnevnom nivou iznosi 6.000 fla{a na sat. O~ekivana ukupna proizvodwa do kraja godine iznosi}e oko 13.000 tona. Oko 50 odsto od ukupne proizvodwe „Beohemije” ~ine proizvodi koji se izvoze u Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Bugarsku i Albaniju. Ukupan broj zaposlenih u oba pogona je oko 400. @. B.

{to je jednako ceni po kojoj ga je i ona platila. To je odlu~eno zbog zana~aja ovako velike investicije za ovu op{tinu, zapo{qavawa ve}eg broja radnika i

dolaska stranog kapitala u Srbiju. Ne}e se biti na gubitku, jer je za izgradwu infrastrukture u Tehnolo{kom parku vi{e miliona evra ulo`ila Evropska misija u Srbiji. -Procedura je usagla{ena sa Vladom Srbije, a ugovor }e, ~im bude potpisan, biti dostavqen Vladi na verifikaciju. Veliku zahvalnost za ceo posao oko dolaska nema~kog investitora u Vr{ac dugujemo predsedniku Koncerna „Hemofarm” Miodragu Babi}u, koji se maksimalno zalo`io da istakne prednosti ove lokacije - rekao je @ivkovi} i dodao da je za isti postupak zainteresovana i „Atlantik grupa” iz Hrvatske, poznata po proizvodwi „cedevite”, kao i vi{e italijanskih kompanija, koje sada rade u okolini Temi{vara. R. Jovanovi}

utorak8.decembar2009.

TRIBINA U ORGANIZACIJI @ENSKE MRE@E

Znawem na bolest STARA PAZOVA: Kraj protekle sedmice u Staroj Pazovi je bio u znaku tribine na temu „[ta èna treba da zna o svom zdravqu” koju je organizovao tim za zdravstvo @enske mreè G17 plus. U sve~anoj sali Skup{tine op{tine Stara Pazova, pod sloganom „Vratimo osmeh na lice svim porodicama” okupqenim ènama, a moglo ih je biti i mnogo vi{e s obzirom na aktuelnost teme, o zdravstvenim problemima èna danas i intenzivnijoj prevenciji govorila je gnekolog-aku{er dr Jelica Proki}, koja je poseban akcenat stavila na obolevawe èna od karcinoma grli}a materice gde Srbija, kako je istakla, po smrtnosti zauzima ~etvrto mesto u svetu, a prva je u Evropi po broju èna koje prerano zavr{avaju ìvot zbog ove bolesti koja je, kako se ~ulo, u ranoj fazi stoprocentno izle~iva. Doktorka Proki} je iznela i podatak da u Srbiji godi{we od te bolesti oboli 1.400 èna, a umire 600 do 650. Istina, donet je Nacionalni

SVIWOKOQA CRNE MANGULICE NA BARI ZASAVICI

Nisu pitali za cenu

SREMSKA MITROVICA: Sezonu sviwokoqa otvorio je Specijalni rezervat prirode Bara Zasavica, sviwokoqom mangulice, bogatom trpezom, fri{kog paprika{a i mesa sa ro{tiqa, ali i ponudom su{ene slanine, ~varaka, kobasica i kulena od mangulice. I sve to uz obja{wewe da meso mangulice ima u sebi lagani holesterol, koji ima lekovita svojstva u odnosu na te{ki holesterol od belih sviwa. Me|utim, ki{a, hladno}a i blato uticali su da broj gostiju bude znatno mawi, me|utim, {to se prodaje gotovih proizvoda ti~e – sve je i{lo kao alva. Kilogram kulena pripremanog od mesa mangulice ovde se prodavao po 5.000 dinara, kobasice 2.000, slanina i ~varci po 1.000, a mast po 350 dinara. I pored ovakvih cena, gotovo sve {to su majstori iz rezervata unapred pripremili i osu{ili prodato je i oti{lo u Novi Sad, Beograd, In|iju, Rumu... - Znaju ve} qudi da meso mangulice ima 75 odsto mawe holesterola od mesa ostalih sviwa - obja{wava upravnik rezervata Slobodan Simi}. - Zato je ovo meso i skupqe, ali je i zdravije za qudsku ishranu. Me|utim, Simi} obja{wava i kako je godinama ovde ra|eno na uzgoju mangulice, a danas ovde ima nekoliko stotina grla rase crne mangulice, nekad poznate sremske lase, koja se hrani prirodnom hranom na pa{waku rezervata i `irom iz {uma. Specijalni rezervat prirode je najve}i ~uvar genetskog potencijala mangulice, podolskog gove~eta, doma}eg magarca... - Imali smo ideju da crnu mangulicu razmno`avamo ovde u rezer-

Slanina bez holesterola

vatu, a da okolnim seqanima dajemo prasi}e na uzgoj, u kooperaciju, kako bi i oni za svoje porodice obezbe|ivali zdravu hranu, jer, nije tajna, da ovde u Sremu i Ma~vi imamo najvi{e zdravstvenih problema sa holesterolom. Uzalud, na{ ~ovek ne ceni ono {to dobije xabe, pa su odmah ukr{tali mangulicu sa drugim rasama i, naravno, izgubili izvorni kvalitet koji ima meso i slanina mangulice – pri~a Simi}. Sviwokoq mangulice na Zasavici je pokazao jo{ jednom da qudi tra`e zdravu i bezbednu hranu, jer, sama prodaja skupih proizvoda od mesa mangulice, pokazuje koliko se ceni zdrava hrana. Ispred prodajnog {tanda Mile Jevri} iz okoline [apca poru~uje tri table slanine, pet kilograma ~varaka, kulen i obja{wava: - Ve} tre}u godinu dolazim ovde i kupim sebi slaninu, ~varke kulen, {unku, {to ko{ta i do sto evra, ali, znam da sam dobio delikates robu, a znam da je meso crne

mangulice mnogo zdravije od belih tovqenih sviwa i ne àlim to da platim - pri~a nam Mile Jevri}. Za goste ovogodi{weg sviwokoqa prire|en je paprika{ i ro{tiq od mesa mangulice, a sve se to zalivalo vru}om rakijom i fru{kogorskim vinom. Kao pravi majstori za pe~ewe rakije pokazale su se ène iz Udruèwa „Banstolka” iz In|ije, a Mirjana Hemun kaè da su ène boqi majstori za spremawe rakije od mu{karaca. - Mi rakiju pe~emo sa vi{e strpqewa, pa su na{e ènske rakije pitkije, ma mi pravimo rakiju sa du{om – kaè Mirjana Hemun. I pored ki{e i studeni, gosti su se dobro ose}ali uz meze, pi}e i sremske tambura{e, dok su majstori \or|e, Du{ko, Nenad i Neboj{a Belomarkovi} topili mast i spremali ~varke, a u tome im je pomagao Stevan Stanivuk. Ivica Rastovi} je imao vaàn zadatak - da niko sa Zasavice ne ode gladan i èdan i u tome je, kao i svaki put, uspeo. S. Bojevi}

MLADI ^LANOVI MKD „PETEFI [ANDOR” KOD GRADONA^ELNIKA BE^EJA

„Mali prijateqi” spremni za velika dela BE^EJ: Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi i ~lanica Op{tinskog ve}a zadu`ena za kulturu Ilona Varwu priredili su prijem za mlade ~lanove MKD „Petefi [andor”, De~iju folklornu grupu „Ki{cimbora” (Mali prijateqi), kojem su pri-

sustvovali i wihovi umetni~ki rukovodioci Aniko ^esak-Kor~ik i Bala` ^esak. Povod je bio petogodi{wica rada grupe u okviru MKD „Petefi [andor”, ali i uspesi ostvareni tokom ove godine kod nas i u inostranstvu.

Gradona~elnik Be~eja Peter Knezi i mladi folklorci

- Iako su ove godine bili uspe{ni i u grupnim i u pojedina~nim nastupima u ma|arskim gradovima Segedinu, Wire|haziu, Egeru, ali i kod nas u Subotici i Be~eju, pravi izazov ih tek o~ekuje posledweg januarskog dana naredne godine. Naime, dobili su od Folklornog saveza „Martin \er|” poziv da u~estvuju na visokorejtingovanoj manifestaciji Omladinska antologija narodnih igara u Budimpe{ti. Dovoqno je re}i da su do sada na toj manifestaciji iz Vojvodine u~estvovali samo folklorci iz Ba~ke Topole. Naravno, zahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave prihvatili smo poziv i deca }e nastupiti s koreografijom Igre iz ju`ne nizije - rekla je Klara Na|, u ime „Ki{cimbora”. V. Jankov

program prevencije malignih bolesti u Srbiji koji obuhvata testirawe rizi~nih kategorija „papanikolau” testom na svake tri do ~etiri godine, ali mali broj èna tu mogu}nost koristi, pa nije boqe ni u staropazova~koj op{tini gde zaista mali broj èna ima pravilan odnos prema svom zdravqu, ocenila je dr Proki} istakav{i da praksa pokazuje da su mla|e generacije mnogo odgovornije po ovom pitawu. Doktorka Proki} je sa tribine u Staroj Pazovi, na kojoj je ène u ime organizatora pozdravila potpredsednica Op{tinskog odbora G17 plus Suzana Ili}, poru~ila svima, a naro~ito onima ~iji je ìvot ugroèn ovom bole{}u, da samo pro{irivawem svojih znawa i vidika, uvo|ewem zdravih navika u svoju svakodnevicu, zdravije ishrane, vi{e kretawa i preventivnih pregleda, mogu sa~uvati i poboq{ati zdravqe i ispuniti zahtev ove akcije da se osmeh vrati u {to vi{e porodica. A. N.

VESTI Premijera „Ludaka” CRVENKA: Amatersko pozori{te „Stevan Sremac” iz Crvenke priredilo je svojoj publici u crvena~kom Domu kulture premijeru predstave „Ludaci”, Aleksandre Unterveger, u adaptaciji i reìji Milana Belegi{anina. Prema re~ima reìsera, predstava govori o toj ivici ìleta koja razdvaja svet ludih i neludih po kojoj svi mi hodamo, a tango objediwuje ìvot i smrt. «Predstava „Ludaci” je pri~a o „pono}nom va{aru duhova”, kom svi po neki put prisustvujemo. Tanke su granice izme|u svetlosti i senke, svesti podsvesti, izme|u ludila i ne-ludila. Svi smo mi u me|uprostoru svesti i vrlo ~esto prelazimo sa jedne, na drugu stranu. Ova predstava je i pri~a o qubavi, koja je jedina sposobna da pobedi zatamwene kutove ~ovekove svesti - rekao je Belegi{anin. Uloge u ovom komadu tuma~e Cvijeta Jovanovi}, Vinko Stupar, Zoran Radulovi}, Igor Ivanoski, Biqana Bjelan i Milorad Bjelan. Predstavu „Ludaci” u petak 11. decembra mo}i }e da pogleda publika u Kuli, a do kraja februara predstavu }e pogledati i selektori nekih profesionalnih festivala i dati svoj sud. N. P.

Veselo ve~e s Goricom Popovi} NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej, organizuje u petak kabaretski program Veselo lekovito ve~e sa Goricom Popovi}, pod nazivom „Jadi od qubavi”. Kabaretsko ve~e }e biti u pozori{noj Sali Doma kulture, a po~e}e u 19,30 sati. Ulaznica je 200 dinara. M. K.

Tribina o narkomaniji ÛRUG: U organizaciji Uprave parohije Crkvene op{tine ûrug, danas u 18 sati, u sve~anom holu Spomen vrti}a O[ „\ura Jak{i}”, odrà}e se predavawe o narkomaniji i wenom pogubnom delovawu kao i o le~ewu zavisnika. Na tribini }e govoriti wegovo preosve{tenstvo episkop Jegarski gospodin Porfirije i otac Branko ]ur~in iz Novog Sada te korisnici Centra za le~ewe bolesti „Zemqa ìvih”. L. K.

CRNA HRONIKA

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

^ELNICI BE^EJSKE OP[TINE OSU\UJU VANDALIZAM U BA^KOM GRADI[TU

Krivce kazniti, o{te}enima pomo}i Ne samo da osu|uju vandalizam na Katoli~kom grobqu u Ba~kom Gradi{tu, koji se dogodio 4. decembra oko 19 sati, kada je pedesetak nadgrobnih spomenika oskrnavqeno a neki i potpuno uni{teni, ve} ~elnici be~ejske op{tine Peter Knezi i Du{an Jovanovi} izra`avaju i duboko `aqewe zbog kriminalnog dela koje je do sada neprimereno u toj op{tini. Istovremeno, zahvaquju policiji i nadle`nim istra`nim orga-

nima {to su delovali brzo i efikasno i ~etvoricu osumwi~enih maloletnika, I. M. (1992), S. V. i \. R. (1994) i O. B. (1995), priveli. – U na{oj sredini se nikada ne{to sli~no nije dogodilo. S obzirom na to da u Ba~kom Gradi{tu, kao i u ~itavoj op{tini, `ivi me{ovito srpsko-ma|arsko stanovni{tvo, u prvi mah se pomislilo na reme}ewe me|unacionalnih i verskih ose}awa. Kako su istra`ni

BEOGRA\ANIN SE TERETI ZA PROVALE U NOVOM SADU

Od pet kra|a, dve u istoj zgradi De`urni istra`ni sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu Branislava Peri{i} ju~e je, posle saslu{awa, odredila pritvor Beogra|aninu Jovanu B. (1980), osumwi~enom za provale u pet novosadskih stanova. Okrivqeni se tereti da je u maju provalio u jedan stan i potom u septembru i oktobru u jo{ ~etiri. Wemu se pripisuje da je krao zlatan nakit, koji je, pretpostavqa se, prodavao. Jovanu

se ovom krivi~nom prijavom pripisuje da je 15. septembra provalio u dva stana u istoj zgradi. Kako smo nezvani~no saznali, on je prilikom saslu{awa negirao da je po~inio dela zbog kojih je priveden. Ina~e, okrivqeni je ranije bio osu|ivan zbog razbojni{tva, a u novosadskom sudu prtiv wega se vodi postupak za te{ku kra|u. M. V.

NOVI DETAQI O ORU@ANOM OBRA^UNU U ZREWANINU

Posle pucawa, ~aure bacili u sme}e Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu saop{tilo je ju~e da je podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Zrewaninca Zorana F. (44), zbog sumwe da je poku{ao da ubije sugra|anina i poznanika Gorana P. Istragom je obuhva}ena i Olgica \. (41) iz Aradca, koja se tereti da je po~inila krivi~no delo nedozvoqenog dr-

Mesto obra~una na Bagqa{u

àwa i no{ewa vatrenog oru`ja. Tuìla{tvo je ju~e obelodanilo nove detaqe ovog slu~aja koji se dogodio 29. novembra uve~e u zrewaninskom nasequ Bagqa{, u Ulici junaka Milana Tepi}a 4. Kako je navedeno, te ve~eri oko 19.20 sati, osumwi~eni je si{ao iz stana do ulaza stambene zgrade u kojoj ìvi i zatim se posva|ao sa Zo-

ranom P., koji ga je tu ~ekao. Wih dvojica su i ranije imala sukob zbog neregistrovanog taksirawa na relaciji izme|u Zrewanina i Novog Sada kojim su se bavili. Zoran F. je, silaze}i sa sprata, poneo i revolver „magnum 357“, napuwen sa {est metaka, a s napada~em je po{la i Olgica. Kada je ispred stambenog objekta zatekao Gorana P., oni su se fizi~ki sukobili, da bi u jednom trenutku Zoran iza pojass izvadio revolver, i u pravcu o{te}enog ispalio {est hitaca u nameri da ga ubije. Ipak, uspeo je samo da mu nanese te{ke telesne povrede, zbog kojih je Goran zbrinut u zrewaninskoj bolnici. Olgica \. se sumwi~i da je iste ve~eri, nakon {to se sa Zoranom vratila u stan, uzela revolver iz kojeg je pucano na Gorana i jo{ jedan pi{toq sa {est metaka, i odnela ih u Grobqansku ulicu. Iz oru`ja je izvadila ~aure i bacila ih u kesu s otpacima, a zatim je oba pi{toqa sakrila u dvori{tu ku}e u pomenutoj ulici. Nedugo posle ovog doga|aja policija je uhapsila Zorana F., koji je u pritvoru od 30. novembra. @. B.

ISTRAGA PROTIV KIKIN\ANINA ZBOG POKU[AJA UBISTVA

Sekirom iz oca isterivao |avola

Protiv Branislava [. (33) iz Kikinde zrewaninsko Okru`no javno tu`ila{tvo podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage zbog sumwe da je poku{ao da ubije oca Q. [. (58). Podozreva se da je Branislav 24. novembra ove godine, u porodi~noj ku}i, sekirom nasrnuo na oca u nameri da ga ubije. Nakon {to je si{ao s terase do dvori{ta i uzeo sekiru, oti{ao je do o~eve spava}e sobe, otvorio vrata, upalio svetlo, pri{ao roditequ i zadao mu vi{e udaraca o{trim delom sekire po glavi. Zate~en onim {to se de{ava, Q. [. je rukama i nogama poku{ao da se odbrani od pomahnitalog sina. Us-

peo je da uhvati wegovu ruku, istovremeno glasno dozivaju}i u pomo} suprugu koja je spavala. Obojica su u jednom trenutku pala s kreveta i tako su dospela do prozora koji gleda na dvori{te. Otac je uspeo da otrgne sekiru iz ruke napada~a, posle ~ega je iza{ao u dvori{te. Da bi sklonio sekiru od sina, bacio ju je na terasu kom{ijske ku}e. U ovom napadu Q. [. je zadobio te{ke telesene povrede. Kako saznajemo, Branislav [. se ranije le~io na psihijatriji. Ina~e, umislio je da mu je u oca u{ao |avo, {to je i bio razlog wegovog svirepog napada! @. B.

organi maksimalno brzo i efikasno obavili svoj deo posla, nakon ~ega je utvr|eno da vandalski ~in nema veze s bilo kojom vrstom netrpeqivosti, to je doprinelo da se napeta situacija Ba~kom Gradi{tu i ~itavoj op{tini smiri. Predsednik pokrajinske Vlade dr Bojan Pajti} obe}ao je materijalnu pomo} o{te}enim porodicama, pa je sada i na nama u lokalnoj samoupravi na izna|emo neku mogu}nost da se ukqu~imo u

to – rekli su na pres-konferenciji predsednik op{tine Knezi i predsednik SO Jovanovi}. Istovremeno, oni se zala`u za to da se doga|aj u Ba~kom Gradi{tu nazove pravim imenom i krivci maksimalno kazne, da bi to bilo opomena svima koji misle da mogu naru{iti tradicionalnu tekovinu zajedni~kog su`ivota Srba i Ma|ara na ovim prostorima. V. Jankov

Oskrnavqeno grobqe u Ba~kom Gradi{tu Foto: N. Stojanovi}

U [IDU UHAP[EN OSUMWI^ENI DA JE PREVAROM ZARADIO 13,4 MILIONA DINARA

Prodao 480 la`nih dozvola za Italiju? [i|anin Boban D. (40), vlasnik agencije „Afari“ u [idu, osumwi~en je da je prevario 480 gra|ana, sklapaju}i s wima la`ne ugovore o poslu u Italiji, koje je napla}ivao od 270 do 300 evra i tako „zaradio“ 13,4 miliona dinara, koje nije ni kwi`io kao prihod agencije. Zajedno s wim, za pomagawe u prevari osumwi~ene su i Doroteja A. (47) i Qiqana K. (39), ~iji je zadatak bio da la`ne ugovore odnesu potencijalnim radnicima u Italiji, preuzmu od wih novac za dozvole i isporu~e gazdi agencije, mada su znale da je re~ prevari. U stvari, Boban D. je imao la`ne radne dozvole, koje je, navodno, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Italije izdalo firmi „Torone“, koja organizuje sezonske poslove za na{e gra|ane u Italiji. Ove radne dozvole, uz ugovor o poslu u Italiji, Boban D. je prodavao najvi{e u Ba~koj, mawi deo po Sremu i centralnoj Srbiji. Prevara je otkrivena kada je grupa radnika s ovim dozvolama

stigla u ambasadu Italije u Beogradu da izvadi vize za put, odakle su vra}eni uz obrazlo`ewe da je radna dozvola falsifikovana, da firma „Torone“ ne

U Somboru osu|ena grupa zbog prevare s poslom u inostranstvu U Op{tinskom sudu u Somboru ju~e su izre~ene vi{egodi{we kazne za ~etvoro zaposlenih u agenciji "Pro biznis" u tom gradu zbog krivi~nog dela prevare. Oni su optu`eni da su tokom 2004. i 2005 . godine o{tetila vi{e stotina gra|ana za preko sedam miliona dinara, obe}avaju}i im poslove u Italiji, Rusiji i Gr~koj, javio je ju~e Radio Novi Sad. Odlukom sudskog ve}a, kojim je predsedavao sudija Neboj{a Ugr{i}, Nemawa Pejovi} osu|en je na tri i po godine zatvora, Branislav Vuki}evi} na tri, Gordana Kiti} na dve i po godine i Branislav Iki} na dve godine zatvora. Kako je Radio Novom Sadu izjavio sudija Ugr{i}, ovo je bilo jedinstveno i izuzetno su|ewe. Svedo~ilo je 174 o{te}enih gra|ana, petoro kao direktni svedoci, a u 87 slu~ajeva pro~itani su iskazi. Osu|eni su najavili `albu na ovu predusu Op{tinskog suda u Somboru. postoji u Italiji, a da italijansko Ministarstvo za rad i socijalnu politiku od 2006. godine

PROCES GAVRILU BALINOVI]U IZ \UR\EVA U NOVOSADSKOM SUDU

Upucani zet se ne quti na tasta Nakon kra}e sva|e, zet je i{amarao tasta, a ovaj je, revoltiran, dohvatio pi{toq i pucao u wega, nanev{i mu te{ke telesne povrede. Ipak, zet je, posle svega, na ju~era{wem su|ewu rekao da se ne quti na tasta, pa nije ni `eleo da svedo~i pritiv wega – su{tina je sudskog procesa ~iji je dokazni postupak ju~e zavr{en, a presuda se o~ekuje u ~etvrtak. Re~ je o su|ewu \ur|ev~anu Gavrilu Balinovi}u (52), koji je prvobitno okrivqen za poku{aj ubistva zeta Branislava Subotina u \ur|evu 18. jula ove godine. Ipak, nakon iskaza svedoka i ve{taka, zamenica OJT-a je izmenila pravnu kvalifikaciju dela: Balinovi} sada odgovara za ubistvo na mah u poku{aju, s obzirom na to da je proceweno da je bez svoje krivice pre kobnog doga|aja doveden u stawe jake razdra`enosti. Po optu`nici, svemu je prethodio naizgled bezna~ajan povod: sede}i ispred samoposluge, Gavrilo je ugledao svog maloletnog unuka Z. B. Tuda je, navodno, pro{ao wegov biv{i zet Miladin, biolo{ki otac Z. B., a Balinovi} je upitao unuka "zbog ~ega se nije javio ta-

nije nadle`no za izdavawe radnih dozvola. – Malo ko u [idu zna za agenciju „Afari“ jer je wen vlasnik dozvole prodavao po Novom Sadu

ti". Ovo pitawe je ubrzo stiglo do de~akovog o~uha Branislava, koji je istr~ao iz obli`we ku}e, te nekoliko puta udario Gavrila, koji je nakon toga izvadio pi{toq (za koji nema dozvolu) iz auta, u{ao u ku}u i upitao zeta: "Za{to si me tukao?" Kada odgovor nije stigao, usledio je pucaw, a metak je pogodio Branislava u lakat, nakon ~ega je zavr{io u trbu{noj dupqi, sre}om, bez tragi~nih posledica. Iz iskaza ve{taka proizlazi da je Balinovi} u trenutku pucawa bio vrlo razdra`en i pod dejstvom alkohola – 0,94 promila. Ocewen je kao emocionalno nestabilan, sa slabom samokontrolom. Svedoci, koji su bili s wim ispred prodavnice te su prisustvovali duelu tasta i zeta, uglavnom su potvrdili scenario na kojem je i bazirana optu`nica. Ipak, najzanimqiviji je bio iskaz svedoka Sime Marjanova, u opisuju dela kada je, nakon zetovqevih {amara, Gavrilo do{ao do svog auta: – Kada sam ga video s pi{toqem u rukama, odmah sam zgrabio moje pivo i otr~ao za }o{ak – rekao je Marjanov. D. Kn.

U KIKINDSKOM KAFI]U

Tandem osumwi~en za kra|u jakni Dalibora R. (1986) i Stojana R. (1982) iz Kikinde pripadnici Policijske uprave u tom gradu uhvatili su u nedequ oko 1.40 ~as u kra|i {est mu{kih jakni iz ugostiteqskog objekta "Monera". Patrola policije je osumwi~ene zatekla u izvr{ewu krivi~nog dela, pa je iz policije najavqeno da }e protiv wih biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava. O{te}enim vlasnicima vra}ene su tri ukradene jakne, a oni koji su iz kafi}a "Monera" ku}i oti{li bez jakni u ju~era{wem saop{tewu policije zamoqeni su da se jave u Policijsku ispostavu u Kikindi, radi wihove identifikacije i vra}awa. M. Mr.

i okolnim mestima u Ba~koj. Me|utim, ja sam jedan od onih koji je naseo na pri~u o poslu u Italiji

i uzalud sam dao 300 evra jer do Italije nisam mogao sti}i. Bio sam i zaprepa{}en i razo~aran kada su mi u ambasadi Italije rekli da je radna dozvola falsifikova i da firma „Torone“ ne postoji – obja{wava nam jedan [i|anin, koji ne èli da mu se ime pojavquje u novinama jer se, kaè, boji osvete, ne veruje da je u tom poslu s la`nim dozvolama vlasnik agencije „Afari“ bio sam i da je tako lako mogao prevariti gotovo 500 qudi, a da ne bude otkriven. Koordiniranom akcijom Policijske uprave Novi Sad i Sremska Mitrovica ova velika prevara je otkrivena, pa kako je najve}i broj prevarenih radnika s podru~ja Ba~ke, krivi~na prijava je podneta Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Novom Sadu. Me|utim, uskoro }e slu~aj Bobana D. i wegovih saradnica Doroteje A. i Qiqane K. biti vra}en u nadle`nost Op{tinskog javnog tuìla{tva u [idu, po mestu nadle`nosti, jer je tu sedi{te agencije „Afari“. S. Bojevi}

NEMIRAN VIKEND U SREMSKOJ MITROVICI

Dva poku{aja ubistva U kafi}u „Edi“ u Sremskoj Mitrovici do{lo je pro{le no}i do sva|e i sukoba me|u gostima, a onda je Aleksandar V. (29) iz Sremske Mitrovice osumwi~en da je potegao no` i naneo ubodne rane u grudi i stomak Davoru K., a Zorana H. ranio u ruku. Povre|eni su prevezeni u Op{tu bolnicu u Sremskoj Mitrovici gde im je ukazana lekarska pomo}, dok je Aleksandar V. priveden istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da

je po~inio krivi~no delo poku{aj ubistva, zbog ~ega mu je odre|en pritvor od 30 dana. U isto vreme u ~uvenoj diskoteci „Noks“ u Sremskoj Mitrovici Bogdanu J. (34) iz Sremske Mitrovice nepoznata osoba je no`em nanela te{ke telesne povrede opasne po `ivot. Raweni Bogdan J. je hitno hospitalizovan u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici, a za izvr{iocem ubistva u poku{aju policija jo{ uvek traga. S. B.

U BEOGRADU PRESU\ENO ZA RATNI ZLO^IN NAD MUSLIMANSKIM CIVILAMA 1992. U BiH

Nenadu Mali}u 13 godina robije Ve}e za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu izreklo je ju~e presudu Nenadu Mali}u (48), kojom ga je oglasilo krivim za ubistvo dva i rawavawe jednog civila u Starom Majdanu u BiH 1992. godine i osudilo na kaznu zatvora od 13 godina. Sud je potvrdio navode optu`nice Tuìla{tva za ratne zlo~ine od 8. jula 2009. godine, kojom se Mali}u na teret stavqa da je, kao pripadnik [este kraji{ke brigade Vojske Srpske Republike, 21. decembra 1992. uve~e u ugostiteqskom objektu “Fontana” u Starom Majdanu, li{io ìvota Huseina Grbi}a i Refika Veli}a i ranio Xemala Haxali}a, koji je uspeo da pobegne s lica mesta. Sudsko ve}e je obrazloìlo da je tokom prvostepenog postupka, na osnovu izvedenih dokaza utvr|eno da je optuèni Mali}, postupaju}i u stawu

bitno smawene ura~unqivosti, 21. decembra 1992, uz pretwu oru`jem, izveo iz kafi}a prvo Grbi}a, a potom i Veli}a, i ubio ih. Po navodima presude, tako|e je dokazima potvr|ena i optu`ba da je istom prilikom okrivqeni poku{ao da ubije i Haxali}a, koga je tukao pesnicama i udarao mu glavu o zid, a nesre}ni ~ovek je uspeo da pobegne dok je Mali} vadio pi{toq. Za isti doga|aj Mali} je optu`en u odsustvu pred Kantonalnim sudom u Biha}u 2002. godine. Iz Tu`ila{tva za ratne zlo~ine je saop{teno da je Ministarstvo pravde BiH, na zahtev Kantonalnog suda u Biha}u, prosledilo ovaj predmet pravosudnim organima Srbije, uz molbu za preuzimawe krivi~nog gowewa, a na osnovu Ugovora o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u krivi~nim stvarima. J. J.

DRU[TVO

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

[TA JE SVE I PO KOJIM CENAMA KUPOVANO IZ ZDRAVSTVENOG BUYETA

Tenderske mu}ke Pokrajinskog zavoda? Dokumentacija koju su sa~inili predstavnici Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe govori da su vojvo|anske filijale zdravstvenim ustanovama za prvih {est meseci ove godine prebacile gotovo 260 miliona dinara „slobodnih sredstava“ i pored preporuke Upravnog odbora RZZO-a da se taj prenos obustavi. Radi se o parama koje filijalama eventualno ostanu posle isplate plata i prevoza za zdravstvene radnike, a koje na ra~un filijala prebacuje RZZO. Zbog ekonomske krize i smawenog priliva u

kasu Zavoda, UO je u martu doneo preporuku da se obustavi prenos tog novca zdravstvenim ustanovama da bi se „u{tedelo“ za redovnu isplatu plata u zdravstvu. No, ispalo je da iz vojvo|anskih filijala nema {ta da se povu~e. – ^lanovi UO zapitali su se za{to se wihove preporuke kr{e, za{to su se samo filijale u Vojvodini oglu{ile o wih i da li je bilo razloga i preke potrebe za prebacivawe slobodnih sredstava zdravstvenim ustanovama – obja{wava za „Dnevnik“ direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlo-

U Vojvodini sedmoro umrlo od novog gripa Na podru~ju Vojvodine do sada zabele`eno sedam smrtnih slu~jeva obolelih od novog gripa. Tokom vikenda su, i pored najsavremenijeg intenzivnog medicinskog tretmana, u kikindskoj bolnici i u ka-

meni~kom Institututu za plu}ne bolesti preminule dve pacijentkiwe, jedna iz Ade (49), a druga iz Sombora (55). U pokrajinskim bolnicama trenutno je na le~ewu 231 pacijent.

Direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi}

vi}. – Po nalogu UO-a, dobijeni su podaci koji ukazuju na neracionalno tro{ewe zdravstvenog dinara. Izve{taj na{eg sektora za kontrolu o~ekujemo ovih dana, ta~nije, bi}e pripremqen za sastanak UO-a, zakazan za 10. decembar. Po re~ima direktorke, RZZO se nije bavio filijalama u Vojvodini kao ostalima u Sr-

biji, jer Pokrajina ima svoj zavod. Samim tim, nije imao ni uvid u deqewe para. Ali, po{to je priliv u zdravstvenu kasu bio mali, u jednom trenutku ~ak nedovoqan za isplatu plata zaposlenima, povla~ene su pare od svih filijala, pa se to o~ekivalo i od onih u Vojvodini. – Utvr|eno je da je bilo i zloupotrebe u sprovo|ewu tendera za nabavku medicinske opreme. Tendere sprovodi zdravstvena ustanova, filijale im prebacuju slobodna sredstva za kupovinu opreme, a po odluci vojvo|anske komisije. Ukoliko se dokaù zloupotrebe, RZZO }e slu~aj proslediti Dràvnoj revizorskoj instituciji – kaè na{a sagovornica. Koju su sve opremu kupovale zdravstvene ustanove u Vojvodini na „ra~un“ zdravstvenog dinara za sada nije poznato, ali se govorka da me|u wom ima i one za koju je dato vi{estruko vi{e novca od realne cene, da neka od te opreme stoji neraspakovana – ili zato

„Male nabavke“ mimo procedure

{to ustanovi ba{ i nije potrebna, ili zato {to nema ko na woj da radi. Me|u zdravstvenim radnicima u Novom Sadu ve} nekoliko meseci kru`e pri~e o kupovini kardiolo{ke opreme u ustanovi koja nema ovakvo odeqewe, o pretvarawu tendera u „male nabavke“ kako bi se izbegla tenderska procedura, o prepla}enoj opremi za pojedine

I ZAKONOM JE TE[KO NATERATI GAZDE DA ZAPOSLE INVALIDE

Menayeri u kolicima

Deranima preostaje samo da pikaju loptu po {oru

SUDIJA ZA PREKR[AJE GASI FUDBALSKI KLUB U ^ENTI?

Seoski tim pro{ao gore od „Partizana” Samo jedna nov~ana kazna, izre~ena za prekr{aj po~iwen pre dve godine na utakmici, najverovatnije }e dovesti do toga da Fudbalski klub “Banat” iz ênte, s tradicijom dugom vi{e od osam decenija, ovih dana bude uga{en! Organ za prekr{aje osudio je ovo sportsko dru{tvo na kaznu od 300.000 dinara, a klub nema pare da je isplati, zbog ~ega }e, sva je prilika, prestati da radi. Incident se dogodio 2007. na utakmici FK “Banat” i “Vojvodine” iz Novog Milo{eva. – Malo su se gurali treneri ta dva kluba, ali ni{ta vi{e od toga – kaè za “Dnevnik” potpredsednik FK “Banat” @iva Cigli}. – Policajac koji se tu zatekao napisao je prijavu i na{ klub je osu|en. Neshvatqivo je da prvoliga{, poput “Partizana”, bude ka`wen s 200.000 dinara zbog incidenta koji su navija~i napravili u „ve~itom“ derbiju, kad su palili bakqe i lomili stolice, a mali seoski klub, poput na{eg, osude na 300.000 dinara! Alal vera i dràvi i

narodu! Navodi da klub nikako ne moè da isplati kaznu jer novac za rad dobija jedino od mesne zajednice, a to nije nedovoqno, s obzirom na to da je ceo samodoprinos u ovom selu s oko 5.000 me{tana – oko 120.000 dinara mese~no. Privatnih firmi nema, pa je te{ko na}i bilo kakve donatore koji bi pomogli. Zato ni igra~i nisu pla}eni, ve} tr~e za loptom entuzijasti~ki. – Razmi{qamo o tome da ove nedeqe sazovemo zbor gra|ana i objasnimo ên}anima da nam je jedino re{ewe da ugasimo klub. Dru{tvo posle neka razmi{qa o tome {to }emo ostaviti decu na ulici da se drogiraju i zalud tro{e svoje vreme – podvla~i Cigli}, i precizira da u klubu trenutno trenira oko 70 mali{ana, a “Banat” okupqa podmladak, pionire i igra~e prvog tima. Oglasio se i predsednik Saveta MZ ênta Dejan Vickov, koji se vajka da incidenti u sportu svakako nisu dobrodo{li, ali da svrha ka`wavawa ne treba da bude ga{ewe kluba s tradicijom. @. Balaban

Mada u Srbiji ìvi gotovo milion qudi s raznim oblicima invaliditeta, po izve{taju iz septembra, samo 22.438 ih je na spisku Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, a od juna do septembra platu je po~elo da prima – 82. Ministarstvo rada i socijalne politike evidentira 70 odsto siroma{nih invalida, vi{e od polovine ìvi od socijalne pomo}i, dok je zaposleno jedva 13 odsto. Sajt “Infostud” je na osnovu analize oglasa za posao objedinio podatke o poslovima koji su nu|eni i kandidatima s invaliditetom. – Poslodavci su ove godine za wih raspisivali oglase za poslove konsaltinga, vi{eg i sredweg menaxmenta. Ipak, najlak{e su se mogli zaposliti u domenu informacionih tehnologija, op{te ekonomije, trgovine i administracije, a najteè je mikrobiolozima i istraìva~ima – obja{wava portparol “Infostuda” Branislav Jovanovi}, i dodaje da su u posledwoj godini raspisana samo dva oglasa za posao, dostupna i invalidima, u oblasti veterine i fizike. Vi{e od polovine konkursa, a bilo ih je oko 1.300 tokom 2009, ohrabrivalo je i invalide da se na wih jave. Najvi{e je bilo radnih mesta za

PHP i Java programera, prodavce, komercijaliste i kwigovo|e. Novi Zakon o zapo{qavawu osoba s invaliditetom, koji je vaì od maja ove godine, osim obaveza, privrednike i finansijski stimuli{e da na platni spisak prime i ovu kategoriju gra|ana, ali gazde prema wima i daqe imaju predrasude. „Infostud“ je, radi {irewa mogu}nosti zapo{qavawa i ove posebne kategorije osoba, poslodavcima koji daju oglas ponudio i odabir Uglavnom imaju samo diplomu osnovne {kole ikonice koja simbolizuje da se za taj posao nost za razne oblasti – kaè mogu javiti i invalidni kanJovanovi}. didati. Najve}i broj kandidata iz – I ovako smo èleli da ove kategorije morao je imati ohrabrimo kandidate s invazavr{enu sredwu {kolu, vi{e liditetom da se jave na oglase od tre}ine diplomu fakulteza posao bez straha da }e biti ta, ali su na Birou rada uglavodbijeni i ukaù poslodavcinom invalidi samo s osmoqetma na svoje postojawe i stru~kom. I. Brcan

Stotine |aka besplatno u Nema~ku Evropski pokret u Srbiji raspisao je konkurs za u~e{}e u projektu „Partnerstvo na delu“, kojim se uspostavqa dugoro~na saradwa ekonomskih {kola Srbije i Nema~ke. Uz podr{ku EP-a, s nema~kim {kolama ve} se povezalo deset iz Srbije, a na ovogodi{wem konkursu, otvorenom do 2. februara, bi}e izabrano jo{ 20. Iz svake izabrane {kole 24 |aka tre}eg razreda, dva profesora i direktor i}i }e u maju na sedmo-

dnevnu ekskurziju u Nema~ku. Pla}en im je put, obezbe|en sme{taj u porodicama tamo{wih |aka, kao i xeparac za socijalno ugro`ene, dok }e za ishranu {kole novac morati da obezbede iz svoje kase ili uz pomo} sponzora. Projektom je predvi|eno i da nema~ki u~enici do|u u uzvratnu posetu Srbiji . „Partnerstvo na delu“ finansiraju ambasade Nema~ke i SAD kroz aktivnosti GTZ-a, odnosno program USAID. D. D.

NOVOSADSKI TIM ZA INOVACIJE „WEBINAR“ BESPLATNO ]E I MASOVNO EDUKOVATI SRBIJU

Kursevi za 50.000 analfabeta Tim za inovacije „Webinar“ iz Novog Sada, koji se plasirao u polufinale ovogodi{weg Takmi~ewa za najboqu tehnolo{ku inovaciju (odr`ava se 10. decembra na FTN-u), spreman je da u 2010. organizuje besplatnu masovnu edukaciju za 50.000 gra|ana koji imaju mogu}nost da koriste Internet. Ciq wihove akcije „@elim da znam...!“ je da pomognu gra|anima da se boqe sna|u u krizi i pronala`ewu po-

sla tako {to }e se na ovaj na~in edukovati u oblastima bez kojih je savremeni `ivot nezamisliv: rad na ra~unaru, poznavawe stranih jezika, preduzetni{vo... Webinari su onlajn seminari koji se putem Interneta prenose u`ivo, a svi polaznici imaju mogu}nost da komuniciraju s predava~em, postavqaju pitawa, u~estvuju u anketama, preuzmu prate}i maerijal koji im omogu}ava samosta-

lan rad. Pomo}u webinara `ivo znawe postaje pristupa~no svima, a bazirani su na softveru koji mo`e obu~iti ~ak 50.000 polaznika godi{we. Novosadski inovativni tim poziva sve gra|ane Srbije zainteresovane za ovaj vid edukacije da se do 31. decembra prijave na Internet-portalu www.webinarworld.org za jedan od navedenih kurseva – rad na ra~unaru (obrada teksta, tabe-

larne kalkulacije, prezentacije, mejl i Internet), osnove engleskog jezika ili poslovni engleski, osnove ruskog, francuskog, italijanskog, ma|arskog, {panskog, preduzetni{tvo, otvarawe firme, osnove marketinga, ili ne{to drugo. Po re~ima Pi-Ara akcije Sandre Ivani{evi}, organizovani }e biti kursevi za koje bude najve}e interesovawe, odnosno dovoqan broj prijavqenih.

– Vo|eni uverewem da ne treba da razmi{qamo o tome {ta Srbija moè u~initi za nas, ve} {ta mi moèmo u~initi za Srbiju da bi nama bilo boqe, pokrenuli smo projekat „@elim da znam...!“, èle}i da na{om inovacijom doprinesemo da Srbija za nekoliko godina postane zemqa znawa, ideja, kreativnosti i preduzetni{tva – kaè vo|a „Webinara“ Darko [olar. V. êki}

institute, o kupovini opreme putem firmi iza kojih stoje i direktori pojedinih ustanova ... Ali, za sada sve se svodi samo na pri~e. Naravno, direktori zdravstvenih ustanova kaù da se radi samo o zlobnim naga|awima i da se sve nabavqa po propisima, a o ovoj temi i nepravilnostima koje su utvrdili slu`benici RZZO-a nismo mogli da dobijemo komentar ni od nadle`nih u Filijali za zdravstveno osigurawe Ju`noba~kog okruga, niti od drugih nadle`nih pokrajinskih institucija. ^lan UO RZZO-a Drago \oki} kaè da je taj izve{taj razmatran pre nekoliko meseci, ali da nije bio kompletan, pa nije bilo ni zakqu~ka. – Kontrola se sprovodi nad svim filijalama u Srbiji, a ne samo u Vojvodini. Ako dobijemo izve{taj koji potvr|uje nepravilnosti, da su tenderi lo{e i nezakonito sprovo|eni, preduze}emo mere, bez obzira na to koja je filijala u pitawu – kaè \oki}. J. Barbuzan

VESTI Zakon re`ira davqewe medija Medijska organizacija jugoisto~ne Evrope (SEEMO) i Me|unarodni institut za medije (IPI) zabrinuti su zbog izmena Zakona o informisawu Srbije, usvojenih u avgustu, jer ocewuju da one mogu ograni~iti istra`iva~ko novinarstvo, oja~ati autocenzuru, pa ~ak i prouzrokovati zatvarawe nekih medija. Zato pozivaju zvani~ni Beograd da {to pre pokrene diskusiju o uticaju ovog „kontroverznog zakona na sposobnost medija da ispune svoju ulogu u demokratskom dru{tvu“. Zamenica direktora IPIja Alison Betel Makenzi nagla{ava da Vlada ne treba da name}e zakone koji spre~avaju medije da rade svoj posao, ve} da ih puste da sami sebe reguli{u.

Kup tolerancije za 2.000 |aka U Zrewaninu je od 4. do 6. decembra odràno finale “Kupa toleranicije 2009”. Pobednik u malom fudbalu je O[ “Jovan Popovi}” iz Sremske Mitrovice, a O[ “Jovan Popovi}” iz ôke u stonom tenisu. U mu{koj ko{arci najboqi su gimnazijalci “Svetozara Markovi}a” iz Subotice, a u ènskoj – u~enice kovinske Gimnazije i ekonomske {kole “Branko Radi~evi}”. U odbojci (me{ovito) pobednik je Zrewaninska gimnazija. Na svim takmi~ewima ovogodi{weg “Kupa”, koji se organizuje u sklopu projekta pokrajinske vlade “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”, u~estvovalo je vi{e od 2.000 takmi~ara i vi{e od 150 timova iz oko 130 vojvo|anskih osnovnih i sredwih {kola. S. N.

„Unikatni” putuju za Be~ Ko{arka{ka legenda Sa{a \or|evi} i Unika osigurawe pozivaju sve osnovce od prvog do ~etvrtog razreda da u~estvuju na likovnom konkursu „Unika ~arolija“. Svi radovi koji do 15. decembra stignu na adresu Uniqa osiguranje (Bulevar Milutina Milankovi}a 134 g, Beograd), u~estvova}e u velikoj novogodi{woj aukciji i dru`ewu. Pobednik }e sa svojom porodicom putovati u Be~, drugo i tre}eplasirani dobi}e vredne nagrade Unike, a najboqi radovi na}i }e se na unikatnim ~estitkama. Sav prihod od aukcije radova bi}e upla}en nekoj od de~jih ustanova u Srbiji. V. H.

KULTURA

utorak8.decembar2009.

@IRIRAWE ZA NINOVU NAGRADU

U {irem izboru 15 romana @iri najpresti`nijeg doma}eg kwi`evnog priznawa - Ninove nagrade za najboqi roman godine, saop{tio je {iri izbor od 15 naslova.To je odabir iz prvog kruga od 60 romana koji su pristigli do kraja novembra, a za daqe ~itawe je pristiglo jo{ 25 naslova. U {irem izboru su i tri autora iz Vojvodine: Slobodan Ti{ma i wegov roman “Quatro stagioni”(Laguna), \or|e Pisarev sa romanom “A ako umre pre nego {to se probudi?” (Agora) i Slobodan Vladu{i} sa romanom “Forvard”(Stubovi kulture). Ovaj zrewaninska „Agora“ konkuri{e i sa romanom “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirjane \ur|evi}. Na spisku je jo{ nekoliko autora i naslova beogradske Lagune: Igor Marojevi} - “Parter”, Dejan Stojiqkovi} - “Konstantinovo raskr{}e”, Miomir Petrovi} - “Bakarni bubwevi” i Zvonko Karanovi} - “Tri slike pobede”.

Slede Rajko Vasi} - “Prsti ludih o~iju” (Zadu`bina “Petar Ko~i}”), \or|e Milosavqevi} “\avo i mala gospo|a” ( Plato), Andrija Mati} -“[aht”, Goran Mila{inovi} - “Trougao, kvadrat”. U ovom krugu su @arko Komanin - “Qetopis vje~nosti” (Srpska kwièvna zadruga), Miroslav Savi}evi} - “Igre bez granica” (Udruèwe “Isidora Sekuli}”) i Vuk Dra{kovi} - “Doktor Aron” (Srpska re~). @iri, u kome su: Milan Vlaj~i}, predsednik, Aleksandar Ili}, Aleksandar Jovanovi}, Milo Lompar i Mladen [ukalo do 30. decembra }e primati romane objavqene u teku}oj godini. Najuà lista kandidata za nagradu bi}e sao{tena 5. januara, a kona~na odluka bi}e doneta 15. januara. Sve~ano uru~ewe Ninove nagrade za najboqi roman objavqen na srpskom jeziku u 2009. godini, zakazano je za 22. januar 2010. godine u Narodnom pozori{tu u Beogradu. R. L.

U DECEMBARSKOM CIKLUSU KONCERATA

I Milenkovi} i Geki} Muzi~ka omladina Novog Sada najavquje decembarski ciklus koncerata nastupom pijaniste Nikole Markovi}a 10. decembra u Sinagogi, koji }e izvesti dela Baha, Mocarta, Rahmawinova, Debisija i Musorgskog. Jo{ jedan kon-

cert odabranih dalmatinskih klapa s opatijskog festivala: „More“ iz [ibenika i „Volosko“ iz Opatije, a gost }e biti klapa „Panon“. Ve} sutradan 21. decembra, po~e}e ciklus bo`i}no-novogodi{wih koncerata nastupom kvinte-

Kemal Geki}

cert pijaniste odr`a}e se 14. decembra u Sinagogi, kada }e nastupiti nama dobro poznati Kemal Geki} i ovog puta izvesti dela [opena i Lista. U nedequ 20. decembra Novosa|ane o~ekuje kon-

ta „Ventus“ iz Salcburga u Sinagogi. ^lanovi ovog kvinteta izve{}e dela Baha, Hajdna, Hendla, Mocarta i ^ajkovskog. Ovaj ciklus nastavqa se 23. decembra u Sinagogi nastupom hora „Orfe-

OMA@ ZAGORKI JEGDI] U NOVOM BE^EJU

Posve}ewe muzici Ime Zagorke Zage Jegdi}, izgovara se s pijetetom, po{tovawem, i, nadasve s qubavqu, i neraskidivo je vezano s wenim najve}im postignu}em, festivalom „Dani Josifa Marinkovi}a“, poznatijim kao „Obzorja na Tisi“, koji se uz wenu budnu, neposustaju}u organizacionu ruku i borben duh ra|ao i rascvetavao punih 15 godina, bilo je zvezda vodiqa i na ve~eri se}awa na wen rad, li~nost i aktivnosti retko darovitog kulturnog poslenika, koji je, kako zapisa{e wene kolege iz Doma kulture, ostavio „neizbrisiv trag na kulturnom nebu Novog Be~eja i svoju „Iskru kulture“ da nam zauvek svetli“. O mnogim aspektima wene delatnosti, sa`eto je govorio polu~asovni film „Se}awe na Zagorku Jegdi}“, snimqen povodom dvogodi{wice smrti, a autori Milivoj Novakovi} i Jo`ef Balo, sklopili su ga kao spoj kaleidoskopskih uspomena wenih saradnika i kolega. Podvla~e}i i ovom prilikom zna~aj novobe~ejskog festivala posve}enog uspomeni na rad i delo Josifa Marinkovi}a, kao jedine manifestacije u nas koja bijenalno, kroz takmi~ewe, promovi{e mlade peva~e, a putem pozivnog konkursa i nova kompozitorska ostvarewa u do-

menu solo pesme, u predve~erje osamnaestih „Obzorja“ isti~emo neophodnost wihovog opstanka. I to ne samo zbog svojevremenog uspona na{e vokalne umetnosti kojem je ova manifestacija u mnogome doprinela, ve} i kao dug kulturnom pregaocu koji je znao da animira qude, i iz wih, kao i iz sebe, izvu~e maksimum. Duboko inspirisana panonskom ravnicom i rodnim banatskim tlom, Zaga Jegdi} je Novi Be~ej, svojim brojnim i raznolikim aktivnostima koje je negovala u Domu kulture, upisala u kulturnu mapu Srbije, a osnivawem Muzeja hleba u Pe}incima, ostvarila i jednu od najzna~ajnijih sopstvenih produkcija. Oma` neraskidivom prijateqstvu Zagorke Jegdi} i wenih saboraca na mukotrpnom putu osvajawa novih kulturnih vrednosti i prostora, uveli~ali su i ~lanovi Guda~kog kvarteta „A. cord“ koji }e, verujemo, tako|e krenuti putem sna`ne motivacije i kreativnosti, i iznad svega posve}enosti predavawa, kao i Zagorka Jegdi} koja je i sama potekla iz Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ iz Zrewanina, u kojoj kao pedagozi deluju i ~lanovi ovog novog ansambla. Marija Adamov

lin“ i kamernog orkestra „Kamerata akademika“ pod dirigentskim vo|stvom Tamare Petijevi} i Aleksandra Koji}a. Solisti su soprani Senka Nedeqkovi} i Radoslava Vorgi}. Na programu }e biti boì}ne pesme evropskih naroda, Korelijev Boì}ni koncert i arije iz boì}nih oratorijuma i kantata Baha, Hendla i Mocarta. Novogodi{wi gala - koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, sa dirigentom Berislavom Skenderovi}em i solistom Stefanom Milenkovi}em na violini, bi}e prire|en 27. decembra u Srpskom narodnom pozori{tu. Na programu }e biti dela Sarasatea, âjkovskog, Paganinija i [trausa. Ulaz za pomenute koncerte je slobodan, osim za Kemala Geki}a i novogodi{wi gala koncert. Za humanitarni koncert Kemala Geki}a ulaznice staju 300 dinara i prodaju se u Muzi~koj omladini (Katoli~ka porta broj 2/2, telefon 021 452-344), radnim danima od 8 do 13 ~asova, kao i dva sata pred po~etak koncerta na ulazu u Sinagogu. Prihod od ovog koncerta i}i }e u humanitarne svrhe. Za novogodi{wi gala koncert „Vojvo|anskih simmfoni~ara“ i Stefana Milenkovi}a karte staju 2.000 dinara (parter) i 1.500 dinara (balkon), a prodaju se na blagajni SNP (Pozori{ni trg 1, telefon 021 520-091). N. P-j.

DNEVNIK USPEH NOVOSADSKOG AUTORA NA FESTIVALU U ITALIJI

Prva nagrada filmu Marina Male{evi}a „Srce je mudrih u ku}i àlosti“ novosadskog rediteqa Marina Male{evi}a, koji je sa Draganom Stankovi}em i koscenarista ovog dugometra`nog igranog filma, osvojio je prvu nagradu (Brigante d’Oro“) na me|unarodnom filmskom festivalu u Potenci (Italija), odrànom od 1. do 5. decembra. Male{evi}evo debitantsko ostvarewe je progla{en za najboqe u glavnoj festivalskoj selekciji. Nagradu prate usluge postprodukcije u Italiji u trajawu od 20 dana i u vrednosti od 10.000 evra , koje }e autor koristiti za svoj slede}i film. „Srce je mudrih u ku}i àlosti“ je pro{log leta na festivalu scenarija u Vrwa~koj Bawi osvojilo drugu nagradu. Film je nastao u produkciji Nezavisnog filmskog centra Kino klub Novi Sad i novosadske Akademije umetnosti. „To je pri~a o mladi}u Jakovu koji ne moè da prona|e mesto u dana{wem svetu kao ni svoj ìvotni ciq i misiju. îwenica da je Jakov u neku ruku otpadnik od dru{tva, opsesivno ga vodi ka maglovitom, nerealnom ciqu. Traè}i smisao on otkriva svoj svet

forma za istra`ivawa i studije koja omogu}ava da se vide i ~uju novu glasovi, razli~ite forme i umetni~ki trendovi novog filma u svetu. Posebna pa`wa se poklawa nadolaze}im nezavisnim i eksperimentalnim filmovima, nezavisnim filmskim autorima i novim tehnologijama. V. C.

NOVE POZORI[NE KWIGE QIQANE PE[IKAN-QU[TANOVI] I IVANE IGWATOV-POPOVI]

Likovi i usmena kwièvnost u dramama Pozori{ni muzej Vojvodine objavio je nedavno dve kwige posve}ene srpskoj drami. Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} autorka je kwige pod nazivom „Kad je bila kneèva ve~era?“ koja se bavi usmenom kwièvno{}u i tradicionalnom kulturom u srpskoj drami 20. veka, dok Ivana Igwatov-Popovi} pi{e o likovima u srpskoj ekspresionisti~koj drami, kako i glasi naziv wene kwige. Dvanaest ogleda sabranih u kwizi „Kad je bila kneèva ve~era?“ bave se dramskim delima koja su nastajala po~etka do samog kraja 20. veka, podse}a u uvo-

NOVA KWIGA GINTERA GRASA

Pri~e iz mra~ne kutije Kwiga „Kutija. Pri~e iz mra~ne kutije“, nobelovca Gintera Grasa, u kojoj taj pisac zavr{ava svoju biografiju, objavqena je u izdawu izdava~ke ku}e „IPS“ iz Beograda. Gras je napisao roman „Kutija“ dve godine nakon {to je objavqena wegova kwiga „Qu{te}i luk“, u kojoj je priznao da je krajem Drugog svetskog rata na kratko bio pripadnik SS jedinica. Gras u romanu „Kutija“ nastavqa pri~u, koja je prekinuta 1959, a junaci su osmoro dece koja gledaju snimke napravqene 1932. godine. „Roman predstavqa Grasov najuspe{niji rad u posledwih nekoliko godina. Pojedina~ni glasovi junaka se stapaju u hor, oni se dopuwuju, a u isto vreme su kontradiktorni, oni tvrde i odbacuju“, pi{e u saop{tewu. Ginter Gras ro|en je u Dancigu u Poqskoj, 1927. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1999. Najpoznatije wegovo delo „Limeni dobo{„, pripada `anru magi~nog realizma. Wegova dela ~esto imaju sna`nu socijalisti~ki orijentisanu politi~ku dimenziju. Veliki je pristalica Socijaldemokratske partije Nema~ke. Kad je 2006. posle decenija prikrivawa istine, priznao da je kao mladi} kratko bio u elitnim nacisti~kim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, ali se to nije desilo.

Marin Male{evi}

u kojem pronalazi mesto za sebe paradoksalno to je gradsko grobqe.Film je zasnovan na dve poznate biblijske pri~e o Jakovu i Joni. To su moderne adaptacije ovih pri~a prilago|ene savremenim gledaocima“, navodi se u katalogu festivala. Filmski festival u Potenci je ina~e osmi{qen kao plat-

du Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}, obja{wavaju}i da su u svim razmatranim dramama prisutni „razli~iti impulsi i refleksi srpske i ju`noslovenske usmene kwi`evnosti i one tradicionalne kulture u kojoj je i na osnovu koje je usmena kwi`evnost nastajala i trajala“. Upotreba usmenog predawa, poezije,

tradicionalnih predstava, kako Qiqana Pe{ikan - Qu{tanovi} zakqu~uje, „u modernom delu postaje tako sloèn i zna~ewski produktivan dijalog sa nacionalnom pro{lo{}u, kulturom, pogledom na svet.“ [ta Ko{tana peva, i kakva je funkcija i zna~ewe usmenih lirskih pesama u istoimenoj drami, moè se pro~itati u prvom ogledu, a zatim u ostalima Qiqana Pe{ikan - Qu{tanovi} ukazuje na kratke govorne forme u Nu{i}evoj „Gospo|i ministarki“, pesme u „Banovi} Strahiwi“ Starca Milije i Borislava Mihajlovi}a Mihiza, folklorne forme u ranim farsama Aleksandra Popovi}a, transpoziciji usmene balade u Simovi}evoj „Hasanaginici“, pri~e i predawa u“ûdu u [arganu“. Slede ogledi koji se bave komedijom o tragi~nom junaku u „Srpskoj trilogiji“ Miladina [evarli}a, zavi~ajem u jeziku u dramama „Maj nejm iz Mitar“ i „Je li bilo kneève ve~ere?“Vide Ogwenovi}, promenom epske paradigme u „Ruèwu naroda u dva dela“ Slobodana Seleni}a, kazivawem i prikazivawem u „Profesionalcu“ Du{ana Kova~evi}a, i, na kraju, istorijom na vilinom igrali{tu na primeru nekoliko pesama. Uz uvodne odeqke kwige „Likovi u srpskoj ekspresionisti~koj drami“ (u tragawu za identitetom), u kojima se bavi odlikama ekspresionizma, a podse}aju}i da se o tipi~no ekspresionisti~koj drami u srpskoj dramskoj kwièvnosti ne moè govoriti, Ivana Igwatov - Popovi} ukazuje na neke wene karakteristike, prime}uju}i motivske

konstante koje se javqaju kao obele`je ekspresionisti~kog pokreta, a isti~e i dominaciju `ene oko koje se vrlo ~esto odvija radwa.

Drama „Maska“ Milo{a Crwanskog prva je u nizu dela koju u odeqku pod nazivom „Sumrak sveta i tragawe za novim ~ovekom“ analizira Ivana Igwatov - Popovi}, bave}i se likovima u woj. Tu su i odeqci o Qubomiru Mici}u, wegovoj drami „Isto~ni greh“ i o zenitizmu, zatim o Aleksandru Ili}u i nekoliko wegovih dela, @ivojinu Vukadinovi}u i wegovom „Neverovatnom cilinderu w.v.kraqa Kristijana“, Du{anu Vasiqevu i wegovoj drami „Pod ru{evinama“, Ranku Mladenovi}u i wegovim „Dramskim gatkama“, Todoru Manojlovi}u i wegovoj drami „Centrifugalni igra~: Misterija u ~etiri ~ina“, i Mom~ilu Nastasijevi}u i wegovoj drami „Kod ve~ite slavine“. N. Pej~i}

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Filmovi iz {ezdesetih godina Drugi deo Ciklusa srpskih filmova iz {ezdesetih godina 20. veka, bi}e prikazan od 9. do 12. decembra u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog u Novom Sadu. U saop{tewu organizatora se navodi da se Ciklus srpskog filma {ezdesetih godina 20. veka odràva u okviru projekta Spomenzbirke Pavla Beqanskog „Hronika jednog muzeja i jednog vremena 1961 - 1971“ i istoimene izlo`be koja }e u Spomen zbirci trajati do 24. januara 2010. godine. Ciq projekta je ne samo da prikaè prvu deceniju rada Spomen zbirke kao muzejske institucije, ve} i da istakne doga|aje koji su obeleìli kulturnu scenu u zemqi tokom sedme decenije. U saradwi sa novosadskim kolekcionarem Pe|om

Proti}em, napravqen je izbor najzna~ajnijih filmskih ostvarewa iz {ezdesetih godina pro{log veka kod nas, a u drugom delu Ciklusa bi}e prikazani kratkometra`ni film „Triptih o materiji i smrti“ (1960) i igrani „Kad budem mrtav i beo“(1967) rediteqa @ivojina @ike Pavlovi}a. U okviru Ciklusa bi}e prikazani i filmovi „Prekobrojna“ (1962) Branka Bauera, „^ovek nije tica“ (1965) Du{ana Makavejeva, „Igra qubavi“ (1967) Vladimira Mom~ilovi}a, „Delije“ (1968) Miodraga Mi}e Popovi}a, „Zdravi qudi za razonodu“ (1971) rediteqa Karpa A}imovi}a i „Mar{ na Drinu“ (1964) @ivorada @ike Mitrovi}a.

c m y

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

SPORT

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

DANAS I SUTRA UTAKMICE [ESTOG KOLA LIGE [AMPIONA

Duel Juventusa i Bajerna u centru pa`we sam da ne}emo izgubiti do kraja jesewe sezona. Evo, Roben se vra}a , {to nam mnogo zna~i. Uveren sam da moèmo da pobedimo u Torinu. U Marsequ Olimpik }e poku{ati da nadoknadi Realovih tri gola prednosti iz me~a u Madridu. - ûda se ne doga|aju tako ~esto, ali ako u prvih nekoliko minuta postignemo gol, moè sva{ta da se dogodi – kategori~an je trener Olimpika Didije De{amp. Madri|ani su spokojni, sigurni su da }e lako da se kvalifikuju u osminu finala, a dodatnu dozu samopouzdawa ulio je povratak na teren Kristijana Ronalda. - S Ronaldom smo sasvim drugi tim – veli Manuel Pelegrini, trener Reala. – Mnogo smo s wim ja~i i probojniji, {teta je {to se Guti nije opravio, ali i ovako je dobro. Vaqa jo{ re}i da }e Man~ester junajted u Volsburgu najverovatnije opet igrati u {arenom sastavu. Ferdinad, Evans, Van der Sar, O [ea i Hargrivs su povre|eni, a Nemawa Vidi} je bolestan. Problema ima i trener Milana Leonardo, pored Oda i Gatuza najverovatnije ne}e mo}i da ra~una ni na Kakau, dok }e Volsburg biti ja~i Grafite (izdrào kaznu). G. Kova~

Kolo pre kraja liga{kog dela takmi~ewa u Ligi fudbalskih {ampiona osam timova je viziralo paso{e za osminu finala, a posle dana{wih i sutra{wih me~eva zna}e se i preostalih osam ekipa koje }e se na prole}e boriti za trofej. Svakako da }e najinteresantnije biti u Torinu gde Juventus i Bajern u direktnom dvoboju odlu~uju koji }e tim nastaviti borbe u Ligi {ampiona,a ni{ta mawe ne}e biti zanimqivo u Marsequ, gde }e Olimpik poku{ati da nadoknadi prednost Reala od tri gola Ho}e li se i ve~eras radovati fudbaleri Juventusa razlike. Trener Juventusa è da ra~una na Zebinu, Jakin– U subotu smo bili sjajni u me]iro Ferara dobio je pre nedetu, Trezegea i Salihamixi}a, a ~u sa Interom, nadam se da }emo qu dana ultimatum , ako èli da Del Pjero se tek pre dve nedei protiv Bajerna pruìti dobru ostane na klupi mora da dobije qe vratio u tim, a ni golman \ipartiju. Na{a je prednost to sve me~eve do kraja jesewe sezo|i Bufon nije potpuno fit. Pre {to nam je dovoqan i bod, dakle ni. Pred sli~nim zadatkom je i nekoliko dana se jo{ kalkuliBavarci su ti koji moraju da viLuj van Gal, u~iteq fudbalera sao da }e pauzirati najmawe mejaju rezultat. Bajerna. Prvi test i jedan i drusec dana, ali je on u subotu ipak A redovi Bavaraca su uzdrgi su poloìli u doam}im {ambranio. Van Gal je mo`da i u temani. Pre desetak dana umesto pionatima, Juventus je u derbiju òj situaciji, Riberi prakti~Franca Bekenbauera u fotequ italijanskog prvenstva savladao no ne igra dva meseca, a povre|epredsednika seo je Uli Henes, Inter (2:1), a Bajern je posle doni su i Klose, Toni i AltinLuj van Gal je stalno pod pritista muka pobedio Borusiju iz top, dok je Roben protiv Borusiskom,a ve}ina igra~a je nezadoMen{engladbaha (2:1). je odigrao tek tridesetak minuvoqna minutaòm , kao i poInteresantno je da i Torita posle pauze od mesec dana. stavkom igre. wani i Bavarci imaju velikih - Navikli smo ve} da igramo u - Morali smo da kombinujeproblema sa povredama igradesetkovanom sastavu – kaè mo – tvrdi Luj van Gal. – Ali, ~a.Ferara ve} duè vreme ne motrener Juventusa ]iro Ferara. tim se polako formira i uveren

Liga {ampiona 2009–10.

8. DECEMBAR, 20.45

A C

Juventus - Bajern

Bordo Juventus Bajern Makabi

P3-N1-I1

Makabi - Bordo P0-N0-I1

4-1-0 2-2-1 2-1-2 0-0-5

5 5 5 5

3-1-1 12-6 10 2-2-1 7-6 8 2-1-2 9-7 7 1-0-4 4-13 3

Cirih - Milan Real Milan Marsej - Real Marsej P0-N0-I3 Cirih

P1-N0-I2

8-2 13 3-3 8 5-4 7 0-7 0

5 5 5 5

Golovi Asistencije

Fabijano

Seviqa 2

Fabregas

Arsenal 3

Ronaldo

1 4

Fjorentina 3

1 4

\ilardino Fjorent. 2

2 4

Raul

2 4

Pjani}

^elzi Porto Atletiko M. Atletiko - Porto Apoel P1-N3-I1

P1-N0-I0

5 5 5 5

3-1-1 2-1-2 2-1-2 1-1-3

7-5 10 8-5 7 8-9 7 2-6 4

4-1-0 3-0-2 0-3-2 0-2-3

9-2 13 5-3 9 3-9 3 2-5 2

@uti

Crveni

104

Juventus

Cirih

Inter

Real Madrid

AZ Alkmar Debrecen

96 92

2 4

Arsenal 1

3 4

GLEDAWE KROZ MRE@U

Necid

CSKA 1

3 4

Golovi po utakmici

Vargas

Fjorentina 1

3 4

Bordo 0

4 4

Vendel

NAPADA^KI TALENAT Arsenal

Porto

20 Na dva me~a izme|u Debrecena i Fjorentine postignuto je 14 golova, s pobedom Italijana 4-3 i 5-2

Olimpik 5 3-1-1 8-3 10 Olimpik Lion Liverpul 5 2-1-2 4-5 7 - Debrecen Debrecen 5 0-0-5 5-15 0 P1-N0-I0

P0-N0-I1

P0-N1-I0

Seviqa - Renyers P2-N0-I1

3 gola

13 2 gola

20.45

Liverpul - Fjorentina Fjorentina 5 4-0-1 12-6 12

[tutgart - Unirea

7 1 gol

9. DECEMBAR,

E G

4 gola

Real Madrid Barselona

Seviqa Unirea [tutgart Renyers

Izvori: UEFA, Infostrada Sports

Ukupno: 192

6 golova 1 7 golova 0 golova 4 7 5 golova

[ut u gol 47

Man~ester junajted

5 3-1-1 5 2-2-1 5 1-3-1 5 0-2-3

Faulovi

Makabi Haifa

Olimpik L. 2

Ar{avin

U^INAK U FAULOVIMA

CSKA 3

Real 2

^elzi - Apoel

0 4

Mutu

P0-N0-I1

Ukupno

Real 4

Yagoev

Man. jun 5 Volfsburg 5 Volfsburg CSKA 5 - Man~ester jun. Be{ikta{ 5 P0-N0-I1

NAJVREDNIJI IGRA^I

Be{ikta{ - CSKA

Me~evi broj

10-4 7-5 6-6 4-12

10 8 6 2

Inter - Rubin

F H

P0-N1-I0

Barselona Inter Dinamo Kijev - Barselona Rubin Dinamo P3-N1-I5

5 5 5 5

2-2-1 1-3-1 1-3-1 1-2-2

5-2 5-6 4-5 6-7

8 6 6 5

Olimpijakos - Arsenal Arsenal

5 4-1-0 12-4 13 Olimpijakos 5 2-1-2 3-5 7 Standard Standard 5 1-1-3 6-8 4 - AZ Alkmar AZ Alkmar 5 0-3-2 3-7 3 P0-N1-I0

P0-N0-I1

SPORT

DNEVNIK

Kuqani kona~no raspevani Mnogo je razloga za radost u taboru kulskih Hajduka. Na opro{taju od svojih navija~a pobe|en je Borac iz â~ka, te je na najboqi na~in overena i prethodna pobeda u Poàrevcu. - Prava je {teta {to nije po~etak ve} fini{ polusezone, jer smo ove dve posledwe utakmice toliko kvalitetno i takti~ki disciplinovano odigrali da je zaista pravo zadovoqstvo biti trener ovim igra~ima. Protiv â~ana na{ ciq je bio da igramo strpqivo i tajna uspeha leì u pripremi napada, gde smo odigrali ba{ onako kako smo radili na treninzima, mirno, sa dosta duplih pasova - kaè trener Hajduka Sr|an Kova~evi}. Kuqani su golmana Borca Grahovca dva puta matirali: prvi put @ivanovi} mo`da i sre}no, dok je drugi mat Davidova zaista pravo fudbalsko ume}e.Pobeda Hajduka ima i svoje junake. Naravno, u prvom planu su strelci golova, ali mora se ista}i i sjajna igra sredweg reda, kojeg su ~inili neumorni kapiten Nikola Bogi}, pokreta~ mnogih akcija Aleksandar Jovanovi} i mladi Novica Maksimovi}. - Najja~a karakteristika ovog sastava Hajduka je to da kada oni, fudbalskim re~nikom re~eno, dobro stoje na terenu i kada igraju takti~ki disciplinovano onda i proizvod bude onakav kakvim ga planiramo. Ne bih specijalno izdvajao ni jednog igra~a, ve} bih pohvalio ceo tim zato {to je odradio ono {to smo kolega Deli} i ja od traìli i uspeh nije izostao - nije skrivao zadovoqstvo Kova~evi}. \. Bojani}

MILORAD KOSANOVI] TRENERIMA SREMA U PE]INCIMA

Metodologija primerena novom veku Istaknuti fudbalski stru~wak Milorad Kosanovi}, profesor na UEFA {koli pri FS Srbije i nekada{wi trener Vojvodine, Crvene zvezde, selektor Malte, mlade reprezentacije SCG i trofejni stru~wak skoro deceniju u NR Kini, odr`ao je predavawe polaznicima {kole C licence i brojnim trenerima Srema u Fudbalskom centru Pe}inci.

vali, tra`i se {iroko znawe za ovaj na{ posao. Primeri rada, u Engleskoj, [paniji, Italiji i Holandiji su uzor {to se vidi i u igri wihovih najboqih timova. Osnov u igri je stalna rotaciji od sredine terena, sistem 4 - 4 -2 ili 4 - 3 -3 se transformi{u na razli~iter na~ine, a to mora da se u~i na treninzima. Ono {to sada radi Karlo An~eloti ili Arsen Venger su polazi{ta u or-

Milorad Kosanovi} na skupu trenara u Pe}incima

Prisustvo skoro svih fudbalskih trenera na podru~ju ovog regiona govori o ogromnom interesovawu za ovaj vid u~ewa, {to je i naglasio doma}in Dragan Despotovi}, predsednik Op{tinskog fudbalskog saveza Pe}inci. - Zadovoqstvo je na{ih 45 stru~waka da im na temu „Tendencije savremenog u fudbalskoj igri“slu{aju iskustvo i ume}e stru~waka kakav je Milorad Kosanovi} - kazao je predstavqaju}i uva`enog gosta. - Nalazim se prvi put u Pe}incima i impresioniram sam izgledom ovog fudbalskog centra, rekao je Kosanovi} i u vi{esatnom predavawu govorio je brojnim trenerima. - Fudbal je u izuzetnoj ekspanziji {irom sveta, radi se na najvi{em tehnolo{kom nivou i nikada vi{e ne}e biti dovoqno da lopta i igrali{te budu jedini uslov za rad trenera. Sistemi igre su uznapredo-

ganizaciji moderne igre. Dabome, sve to zahteva i izuzetno obu~ene igra~e. U fudbalu danas mnogo radi i glava, a ne samo noge. Treneri su vrhunski profesori u vi{e oblasti nauke. I na{i stru~waci moraju da prate sve ove trendove ukoliko `elimo da budemo deo tog razvijenog fudbalskog sveta. Predstoje}e Prvenstvo sveta u Ju`noj Africi je bilo tako|e tema, a usledila su i pitawa sremskih trenera o {ansama Srbije na skupu najboqih na planete. - Nastavili smo kontinuitet u~e{}a i to je jako bitno. Grupa je po meri, a {to se ti~e rezultata va`no je da na~inimo korak vi{e i u igri i u rezultatu u odnosu na pro{li Mondijal. Verujem u na{e igra~e i stru~ni tim, re~ju, nadam se dobrim vestima iz daleke Afrike - kazao je Milorad Kosanovi} u Pe}incima. J. T.

[AMPIONAT BRAZILA

Rambo Petkovi} osvojio titulu

Dejan - Rambo Petkovi}

Srpski fudbaler Dejan - Rambo Petkovi} (37) osvojio je titulu {ampiona Brazila sa Flamengom. Flamengo je do {ampionskog trofeja do{ao pobedom u posledwem 38. kolu prvenstva protiv Gremija na doma}em terenu 2:1. Gosti su vodili 1:0, ali je junak Angelino sa dva pogotka preokrenuo rezultat i doneo dugo ~ekani naslov u Rio de @aneiro. Flamengu je ovo {esta titula u istoriji kluba, a prva jo{ od daleke 1992. godine. Dejanu - Rambu Petkovi}u je ovo prva {ampionska titula u Brazilu.

utorak8.decembar2009.

VOJVODINA PREDSTAVILA SADIKA ADAMSA

@elim da budem deo dobrog tima Dolazak zime i prelaznog roka u FK Vojvodina obele`ili su prvim transferom. Na ~etiri godine ugovor s novosadskim superliga{em potpisao je Sadik Adams, 19-godi{wi fudbaler Gane. Doskora{wi ~lan madridskog Atletika ju~e je zvani~no predstavqen medija. - Sre}an sam {to sam do{ao u Vojvodinu. Verujem da je moja menaxerska agencija napravila pravi izbor, iako sam imao ponude iz [panije i Francuske. Ovde sam lepo primqen i vidim da Vojvodina ima dosta dobrih igra~a. Bio sam sre}an i u Atletiku, ali ovde ose}am da sam zaista dobrodo{ao – rekao je u prvom obra}awu Adams. Na pitawe {ta o~ekuje od prole}ne sezone, Adams je naglasio: - O~ekujem da budem deo dobrog tima. @elim da se nametnem, da igram, ali ne da se samoisti~em. Fudbal nije igra pojedinaca, ve} kolektiva. Nadam se da }u biti deo dobrog tima i tu sam da pomognem Vojvodini, ali i ona meni. PARTIZAN SVE SIGURNIJI

Stevanovi} hvali igra~e Fudbaleri Partizana valorizovali su pobedu u ve~itom derbiju trijumfom protiv OFK Beograda i kolo pre kraja jesewe polusezone zaostaju bod iza Crvene zvezde. Partizan je delovao dosta sigurno protiv romanti~ara i ostvario zaslu`en trijumf. Dominirao je terenom od prvog minuta, a jasno se video i rukopis trenera Stevanovi}a, pre svega u odgovornosti i kretwi wegovih izabranika.Utisak je da se crno – beli sve boqe snalaze u formaciji 4-1-3-2. Akcije su sve te~nije i ubojitije,a i ~vrstina u odbrani je zadovoqavaju}a. Zbog toga ~udi za{to Stevanovi} u Tuluzu nije odigrao utakmicu u tom sistemu ? - Svi mi u klubu, zajedno sa navija~ima moramo da budemo ponosni na igra~e. U situaciji kada pravo iz karantina izlazimo na teren odigrati u tom intenzitetu je fantasti~no. Bili smo autoritativni od samog po~etka i nametnuli svoj tempo. OFK je kvalitetna ekipa, ~iji klinci, ako ih pustite, mogu dosta da vas namu~e. Zbog toga smo ih mi pritisli i onemogu}ili da zaprete. ^estitam igra~ima na pobedi – rekao je Stevanovi}. Suprotno o~ekivanom, gost je me~ po~eo sa jednim {picem. - Da, i time su nas znatno usporili na sredini terena. Kada je u nastavku u{ao jo{ jedan pokazalo se da smo, ipak, najkvalitetnija ekipa u zemqi – istakao je Stevanovi}. I. L.

Golgeter B tima Sadik Adams ro|en je 1. januara 1990. godine. Visok je 168 centimetara. Ponikao je u A{an Goldu iz Gane, a potom je kao perspektivni sedamnaestogodi{wak pre{ao u [paniju. U Madridu je proveo jednu sezonu, a za B tim Atletika odigrao je 25 me~eva i postigao 9 golova. U Vojvodini }e nositi dres s brojem 90.

Sadik Adams na ju~era{wem treningu

Na pitawe da li se nada pozivu u seniorsku reprezentaciju Gane, Adams je odgovorio:

Foto: F. Baki}

- Svakom fudbaleru je san da igra za svoj nacionalni tim. Ja }u se potruditi da dobrim igrama tokom prole}a skrenem

pa`wu selektora Rajevca. Sportski direktor Novosa|ana Miodrag Panteli} nagovestio je da je Vojvodini bio potreban dobar napada~ i da veruje da }e Adams opravdati poverewe. - @elimo da anga`ujemo i jednog odbrambenog igra~a i plejmejkera. Bi}e, dakle, jo{ dolazaka iz zemqe i inostranstva. Imamo listu `eqa. Bi}e naravno i odlazaka, ali o tome kada do|e vreme – poru~io je Panteli}. Sadik Adams bi}e licenciran za prole}nu polusezonu. S. Savi}

KLUPU ZVEZDINOG TRENERA NE DRMAJU MEDIJI, VE] KLUPSKA UPRAVA

Piòn pogre{na meta BSK je u subotu na Staroj Karaburmi nadigrao Zvezdu, ali slavili su crveno- beli i sa~uvali lidersku poziciju. I ovakva epizoda na koju se naslonio i poraz u ve~itom derbiju povukla je ishitrene poteze rukovodstva kluba sa Marakane. Usled navodnih insinuacija u javnosti i medijima uprava Beogra|ana se oglasila {turim saop{tewem, preko klupskog sajta, u kojem konstatuje da trener Petrovi} uìva potpuno poverewe, a akcenat je stavqen na posledwi prvenstveni okr{aj protiv Spartaka. Predsednik Luki} naredio je punu mobilizaciju, odlu~io da {irom otvori kapije za navija~e, uz ve} neizbe`ni zakqu~ak da „zlonamerni ne}e uspeti da destabilizuju klub i poremete izuzetnu atmosferu koja vlada“... O~igledno, ne{to se ipak u Qutice Bogdana kuva i to iza paravana. Izgleda da su emocije nadvaladale razum, da su posle serije pozitivnih rezultata ambicije naglo i nerealno sko~ile. Po ustaqenom receptu krivac za bleda izdawa je odmah prona|en, a to je trener Petrovi} koji od samog starta mandata mnogima u rukovodstvu, a ~ini se i navija~ima, nije bio po ukusu. Nije sporno da se u Zvezdinoj igri ne umir e u lepoti , da se ekipa mu~i u susretima sa timovima osredwe klase na doma}oj sceni, ali snagom kolektiva i voqe, uz mnogo discipline i po`rtvovawa, vredno sakupqaju bodove. To je realnost na brzinu formiranog sastava , koji trenutno nema rasko{an potencijal i kvalitet, niti iskustvo za vrhunske domete. I ono {to su u~inili tokom jeseni je podvig, u koji je svoj rad ugradio Piòn.

Bogat bodovni saldo je delo wgovih ruku , jer je iz postoje}eg materijala izvukao maksimum. Zasukao je rukave kada su mnogi okretali glavu od Marakane, uz simboli~nu nadokanadu (5. 000 evra plata), krenuo da iz pepela podi`e ekipu, postavqa temeq za projekat koji bi u narednim godinama, uz dopunsku selekciju, mogao barem da li~i na jaku Zvezdu iz nekih pro{lih vremena. Ispred se-

su je servirali neki od vode}ih qudi iz kluba. Takvom stavu u prilog ide i ni~im izazvano saop{tewe o podr{ci Pi`onu, ali samo za me~ protiv Spartaka, nakon kojeg sledi zimska pauza. La`na idila ve} je mnogo puta crveno- bele odvela na stranputicu. Istine radi ovakav sastav Zvezde ne mo`e da igra mnogo boqe i atraktivinije pa makar na klupi imali Muriwa, Kapela ili An}elotija. A

Nije po ukusu klupskih ~elnika: Vladimir Petrovi}

be nije imao nikakav rezultatski imperativ, barem je takav bio stav klupske uprave. Naravno, ima Petrovi} svojih minusa, ali su oni zanemarqivi u odnosu na silne pluseve koje je zaradio u kratkom vremenskom intervalu. Mo`da bi za nijansu Zvezda igrala za oko lep{e uz ve}u minuta`u Kadua ili mla|anog Lazovi}a, ali bi bodovni konto bio mnogo mr{aviji. Dakle, sliku u javnosti o statusu uspe{nog trenera, kome se drma klupa, nisu kreirali mediji, ve}

da su svi ~lanovi rukovodstva, na ~elu sa predsednikom Luki}em, u svojim segmentima odgovornosti imali barem pribliàn u~inak Piònovom na terenu, renesansa Zvezde bila bi daleko brà i efikasnija, li{ena sve ~e{}e kozmeti~kih promena koje se uz medijsku propagandu glorifikuju. Konkretno, rezultat je u sportu osnovno merilo vrednosti, Vladimir Petrovi} ga ima, a da li to smeta onima koji kaskaju za zahtevima Zvezde pokaza}e naredni dani. Zoran Rangelov

PRED TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave jo{ danas i sutra Kao {to smo i predpostavili, ve}ina ekipa ~eka posledwi ~as da potvrde u~e{}e na tradicionalnom 47. „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu. Ju~e je bilo ìvo u na{oj redakciji, petnaestak ekipa je prijavilo u~e{}e,a barem jo{ toliko ih je nagovestilo da }e to u~initi putem ìro ra~una. Zato i ne sumwamo da }e i ovogodi{wa smotra mini fudbala u Novom Sadu privu}i blizu stotinak timova. Me|u ekipama koje su ju~e potvrdile u~e{}e su: Konoba Orkus, Gunmatik, Molersko farbarska radionica Sa{a, Klari, Viva apoteka, Indeksova tribina, Iris farm i drugi. Interesantno je da }e igra~i Bilding Investa igrati pod novim imenom Apoteka Viva,a da }e za ekipu Klarisa nastupati i Igor Bogdanovi}, koji ve} duè vreme igra u Ma|arskoj. Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je 1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. I ove godine, kao i pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni

budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Dakle, prijave za turnir primamo jo{ danas i sutra u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati,a u sredu od10 do 11.30 i na `iro-ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik“ 340 - 251160. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. G. Kova~

SPORT

utorak8.decembar2009.

NOVI SAD OKON^AO POBEDOM JESEWU SEZONU

DNEVNIK SLOGA IZ TEMERINA POSTALA STABILAN SRPSKOLIGA[

Paripovi} i Jovanovi} Ni{ta nije slu~ajno duet za uspeh Fudbaleri Novog Sada pobedom nad Dinamom iz Vrawa (1:0) uspe{no su zavr{ili jesewu sezona plasmanom na 10. mesto u Prvoj ligi Srbije. Saldo od 22 osvojena boda uz samo 11 datih i 15 primqenih golova, je taman po meri.. Iz ovih parametara uo~qivo je da je odbrana bila boqi deo tima. Tokom letweg prelaznog roka a pred start

golmana Milo{a Vesi}a, novajlije Neboj{u \uki}a, Aleksandra Jovanovi}a i nedovoqno oporavqenog Dragana Kav~i}a. Zato je pravi potez Uprave bilo dovo|ewe iskusnog tridesetogodi{weg Ogwena Paripovi}a, koji je zajedno s Aleksandrom Jovanovi}em do kraja jeseni odli~nim igrama pobrao mnoge aplauze i veoma je zaslu`an za solidan let kanarinaca.

Ogwen Paripovi} (levo) u duelu sa Savom Kova~evi}em iz Proletera

prvenstva trener Dragan Radoj~i} suo~io se sa velikim kadrovskim problemima ostao je bez gotovo cele u`e odbrane, oti{li su najstandardniji. Talentovani golman Jovani}, kapiten Pu{kari}, Simovi}, Pe{i}, Milko Novakovi} i Karan, a iskusni Govedarica prestao je sa aktivnim igrawem, a tokom prvenstva zbog te`ih povreda izostali su Baqak, Avri} i Ra{iovan, pa je breme jeseni palo na ipak, neiskusne

- U prvih {est kola zbog neiskustva izgubili smo nekoliko bodova.Paripovi} nam je doneo neophodno samopuzdawe, bio je pravi vo|a mladima - rezimira sportski direktor Bo{ko Kovrlija. - Odli~no su se uklopili iskustvo i talenat Jovanovi}a. Konstantno dobrom igrom dokazali su da su jedan od najboqih {topera u Prvoj ligi. I trener Dragan Radoj~i} pun je hvale za u~inak neumornih boraca.

- Kamo sre}e da smo ih imali od po~etka prvenstva, gde bi nam sada bio kraj. Dobro su funkcionisali, sigurno mogu jo{ boqe. Jovanovi} je kroz utakmice stasavao, a Paripovi} iskustvom komandovao zadwim redom. Nadam se da }e i na prole}e biti okosnica - ima puno poverewe u wih Radoj~i}. Ogwen Paripovi} karijeru je zapo~eo u mla|im selekcijama Kabela, posle debele internacionalne karijere opredelio se za Novi Sad. - Mada sam imao nekolio ponuda iz inostranstva i na{eg superiga{a, nisam se uop{te prevario dolaskom. Igrali smo promenqivo, najslabije u susretima u Mladosti iz Lu~ana i Zemunom, a recept ako smo trebali je utakmica sa In|ijom - prise}a se jeseni Paripovi} i dodaje: - Oosvojena 22 boda dobra zaliha e da na prole}e potvrdimo da imamo kvalitetan sastav, koji ima dovoqno vremena da ispravi gre{ke. Navala je zakazala, a {to se ti~e odli~ne saradwe sa Jovanovi}em radi se o velikom potencijalu. Odli~no smo se slagali, bodrili jedan drugog, naravno i sve ostale igra~e. Verujem da ako osanemo zajedno na prole}e biti jo{ boqe. Deset godina mla|i Aleksandar Jovanovi} stigao je pre godinu i po dana iz Australije gde je igrao za ekipu Paramat. Na{e je gore list, kada je zavr{io sredwu {kolu otisnuo se u Evropu i stigao u redove superliga{a Vojvodine gde je uspe{no pro{ao testove. Potom je ustupqen Veterniku sa kojom je stigao do tre}e lige, a ove polusezone pozajmqen je Novom Sadu i tu je sa uspehom dao pe~at rezultatima. - Po~eli smo prvenstvo malo slabije, ali je dolazak Paripovi}a bila kapitalana dobit. Bilo je up~qivo da se odli~no dopuwujemo i da je odbrana puno sigurnija. Zadovoqan sam igrama u Novom Sadu, nadam se da sam opravdano ulo`eno - stidqivo je Jovanovi}. M. Popovi}

ZAVR[ENA POLUSEZONA DRUGE FUTSAL LIGE, GRUPA VOJVODINA

Be~ejci prvi okrenuli Futsal postaje sve popularniji kod nas. U brojnim mestima se formiraju klubovi, koji su od 2000. godine ukqu~eni u takmi~ewa i wihove utakmice privla~e sve ve}u pa`wu qubiteqa sporta. Naravno, masovnost je jo{ uvek daleko od fudbala na travnatom tepihu, ali kada je poseta u pitawu onda ve} ima sredina u kojima su pose}enije utakmice futsala, od onih fudbalskih. Jedna od takvih je Be~ej. Na Gradskom stadionu kraj Tise jedva da se okupi stotinak qubiteqa najva`nije sporedne stvari na svetu, a utakmice novih miqenika fudbalske javnosti u gradu kraj Tise okupe na tribinama sportske dvorane OSC Mladost i pet puta vi{e gledalaca. Nije to bez razloga. Be~ejci su se, pogotovo krajem pro{log milenijuma, navikli na visok kvalitet sportskih doga|aja i jedva su do~ekali da neko opet ispliva na povr{inu. A Klub malog fudbala Be~ej je to uistinu uradio. Tokom tek zavr{ene polusezone Druge savezne futsal lige – grupa Vojvodina, pru`ali su kvalitetne igre, {to je valorizovano dobrim rezultatima i pauzu su do~ekali na poziciji lidera. Samo su na premijeri u Novom Sadu izgubili od Tanga (2:4), a onda zare|ali {est pobeda. - Ne treba nikoga da iznenadi na{ visok plasman u drugoliga{koj konkurenciji, jer smo ozbiqno pri{li poslu kojim se bavimo. Mada na po~etku sezone nismo bili toliki optimisti, jer nismo znali snagu rivala, sada nagla{avamo da nam je ciq plasman u elitu. Naravno, ima

jo{ dosta toga da se uradi, ali spremni smo da se uhvatimo u ko{tac sa izazovima koji su pred nama u nastavku prvenstvene trke- ne krije optimizam trener Be~ejaca Dejan Stanojev. Direktor vojvo|anskih drugoliga{a Radomir [ip~i} ponosno isti~e da je organizacija svih utakmica do sada bila do-

Neboj{a Sekuli}

bra, da je publika prihvatila futsal i tribine su sve popuwenije zadovoqnim najvija~ima. Razumqivo, jer navija~i vole golove, a wih je u futsalu daleko vi{e nego na velikim terenima. Dovoqno je re}i da je na 28 utakmica jesewe polusezone vi|eno ukupno 300 golova i da nijedna nije utakmica nije zavr{ena najnepopularnijim rezultatom 0:0, a samo Sombor na jednoj utakmici nije uspeo da zatrese mre`u rivala.

1. Be~ej 7 2. Forum (V) 7 3. Tango (NS) 7 4. Kraqevi}evo 7 5. Petrograd (Z) 7 6. Hajduk (K) 7 7. Sombor 7 8. Kruna (V)(-1) 7

6 5 5 5 2 2 1 0

0 1 1 0 1 1 0 0

1 1 1 2 4 4 6 7

46:26 52:28 45:25 36:30 35:42 34:44 30:48 22:57

18 16 16 15 7 7 3 -1

Kada smo ve} kod efikasnosti, onda vaqa ista}i snajperistu lidera Be~eja Neboj{u Sekuli}a, koji je sa 23 postignuta gola ubedqivo prvi strelac lige. - Mada nisu sre}na vremena kada je finansirawe u pitawu, pa su zbog toga neki klubovi bili primorani da se ugase, ~ak i {ampionski Liman iz Novog Sada, zadovoqni smo ~iwenicom da je u Vojvodini trenutno u takmi~arskom pogonu 16 klubova. Dva su u eliti, vojvo|anska grupa Druge savezne lige broji osam ekipa, a Vojvo|ansku ligu sa~iwava {est klubova. Op{te je uverewe da se u vojvo|anskoj drugoliga{koj grupi igra boqi fudbal nego u grupama Beograd, Istok i Zapad. To ohrabruje sve u FSV, gde se od pre dve godine poklawa znatno ve}a pa`wa futsalu. U na{oj grupi sve proti~e uspe{no. Od ukupno 28 utakmica, samo je jedna zavr{ena slu`benim rezultatom, jer Veterni~ani nisu doputovali u Ka~arevo. Verujemo da }e nastavak sezone biti jo{ uspe{niji i da }e prvak naredne sezone igrati zapa`enu ulogu u eliti - konstatuje direktor Druge futsal lige grupa Vojvodina Radomir [ip~i}. V. Jankov

Za kratko vreme, velikim nasta, zadao je najvi{e problema u porom rukovodstva i dobrom setraèwu dobitne kombinacije. lekcijom igra~kog kadra, Sloga - Prva ~etiri kola nismo moiz Temerina, postala je stabigli da ra~unamo na Nemawu Milan srpskoliga{. Kontinuitet qanovi}a, a u jeku jesewih bitazapaènih rezultata nije izoka, povredio se Milo{ Powevi}. Protiv Doweg Srema smo stao ni u prvoj etapi ove sezone, nastupili bez {estorice prvoTemerinci }e imati miran zimtimaca, ali bilo je to na{e ski san na sedmoj poziciji, sa 20 najboqe izdawe, krunisano sa osvojenih bodova. Dok su igra~i tri pogotka. Svesno smo podna zasluènom odmoru, ~elnici mladili ekipu i borbu za bodokluba imaju pune ruke posla i u ve, u veoma izjedna~enoj ligi, kratkom intervalu, upravni odpo~eli sa perspektivnim igra~bor se sastao tri puta. kim kadrom. Golman Nemawa Ro- Do{lo je do odre|enih komi} je tek pre{ao prag punoletrekcija u organizacionoj strukstva, branio je u kontinuitetu, turi kluba, poverewe smo ukazali dvojici biv{ih igra~a. Nekada{wi kapiten Neboj{a Tomi}, imenovan je za sportskog direktora, dok }e Zoran Tintor preuzeti du`nost potpredsednika. U najskorije vreme, re{i}emo i pitawe {efa stru~nog {taba. Zadovoqni smo bili radom Miodraga Cviji}a, ali posle sporazumnog prekida saradwe, ekipu je sa klupe, posledwa ~etiri kola, predvodio wegov pomo}nik Neboj{a Tomi}. Radilo se o privremenom re{ewu, on je sada dobio novu ulogu i primorani smo da popunimo upra`weno mesto – nagla{ava predsednik Milorad Tomi}. U~inak crveno-be- Neboj{a Desnica lih na zelenom pravougaoniiako je jedan od najmla|ih ~uvaku, nije u velikom raskoraku ra mreè u srpskoliga{kom kasa ciqevima proklamovanim ravanu. Spisak igra~a na koje na po~etku trke. ra~unamo pretrpe}e nekoliko - Kad smo pravili planove, raizmena, pojedinci nisu opravda~unali smo da }emo zimovati na li o~ekivawa u ispuwavawu koti 23, {to zna~i da smo ostali obaveza i odnosu prema klupuskra}eni za tri boda. Nedostaskim bojama – istakao je Tomi}. je nam pobeda protiv Vr{ca, voImpresivan utisak je ostavidili smo 2:0 u 83. minutu, ali gola serija Temerinaca od 18 mesti su u nadoknadi vremena izboseci bez poraza pred svojim narili remi. Sre}a je pogledala vija~ima, a beri}etan niz preRadni~ki iz Nove Pazove, gostikinuo je Pali}. ma je i{ao na ruku na{ teren ma- Propustili smo dosta {anlih dimenzija, sve su podredili si, gosti su dva puta {utnuli u osvajawu boda i na kraju uspeli u okvir gola i odneli tri boda. nameri da ostanu neporaèni. Pokazalo se da u ligi niko unaIzmakla su nam ova ~etiri boda, pred ne moè da ra~una na poziali nema razloga za nezadovoqtivan ishod, ve}ina ekipa je postvo, bi}e prilike da kroz pro|ednakog kvaliteta, dosta utakle}ne bitke napravimo pomak ka mica su odlu~ile nijanse. Nemavrhu. Za razliku od ranijih sezomo zamerki na su|ewe, arbitri na, u~inak na gostovawima je su se trudili da svoj posao obave osetno popravqen, tako da smo korektno i sa {to mawe propudoneli 10 bodova, koliko smo sta. Pre posledweg kola i goosvojili i pred svojim navija~istovawa u Ba~kom Jarku, izmima. Seriju od 22 meseca bez gorili smo sve obaveze prema stuju}e pobede, prekinuli smo u igra~ima, u novu godinu }emo Senti, a sa celim plenom vratiu}i bez dugovawa, {to predstali smo se i iz Kikinde i Pe}ivqa istinski podvig u ova tenaca – kaè Tomi}. {ka vremena. Dobili smo obe}aPovrede nisu zaobi{le crvena nov~ana sredstva iz op{tinno-bele, izostanak dvojice veziskog buxeta, a u okviru svojim

mogu}nosti, pomo} nam je pru`ila i Mesna zajednica Staro \ur|evo – ka`e sekretar Ozren Duki}. Prva violina, golgeter Neboj{a Desnica, skrenuo je pa`wu odli~nim partijama. Nekada{wi napada~ ^SK Pivare, bio je na pragu potpisivawa ugovora sa ma|arskim prvoliga{om Dio`|erom, ali zbog administrativnih problema, put ga je doveo u Temerin. - Sa {est golova, Desnica je prvi strelac, opravdao je o~ekivawa i razloge zbog kojih smo uspostavili saradwu. Brzo je

PRVA SAVEZNA @ENSKA LIGA

PROMENA U NOVOKOZARA^KOJ SLOBODI

Suboti~anke ku}i pevaju}i Kolibri - Spartak 0:2 (0:0) KUR[UMLIJA: Stadion Poplava, gledalaca oko 100, sudija Pa`in (Jagodina), strelci: [i{kovi}, u 54. (iz penala), Adamov u 57. minutu. @uti kartoni: Brati}, Ne{i} (Kolibri), Radinovi} (Spartak). KOLIBRI: Mili~evi} 7, Ne{i} 6, Todorovi} 7, Mijajilovi} 7, Mihajlovi} 7, Jovanovi} 6, Radi} 7, Milanovi} 7, Stankovi} 6, Markovi} 6, Papi} 6. SPARTAK: ]osi} , Tumbas 7, Radinovi} 7, \ilas 7, Baweglav 7, Stojanovi} 7, Adamov 7, Radanovi} 7, Sankov 7, [i{kovi} 8, Sankovi} 7. Od starta Spartak je imao inicijativu, ali realizacija je zatajila. U nastavku susreta boqa igra go{}i je rezultirala u 54. minutu. Radanovi}eva je oborena s le|a, a s bele ta~ke Monika [i{kovi} nepogre{ivo je pogodila mre`u. Samo tri. minuta kasnije odli~na akcija Spartaka, lopta je servirana u prazan prostor, a spretna Awa Adamov je pogodila suprotan

KUR[UMLIJA: Kolibri Spartak (Subotica) 0:2, PO@AREVAC: Po`arevac - Napredak (Kru{evac) 2:4, [ABAC: [abac - Jerina (Smederevo) 5:1 (prekid u 42. minutu, go{}e ostale sa sedam igra~a), LAZAREVAC: Lask - Lemind lavice (Leskovac) 3:0, ZEMUN: Vandini - Su{ica (Kragujevac) 1:1, KRAGUJEVAC: Una fortuna - Ma{inac PZP (Ni{) 0:3. 1. Ma{inac 10 10 0 0 35:3 30 2. Napredak 10 8 2 0 29:7 26 3. Spartak 11 8 1 2 24:15 25 4. Lask 11 6 0 5 20:13 18 5. [abac 11 4 2 5 24:17 14 6. Po`arevac 11 4 2 5 15:20 14 7 Una fortuna 11 4 1 6 13:25 13 8. Kolibri 11 4 1 6 11:23 13 9. Su{ica 11 1 7 3 8:17 10 10. Vandini 11 2 2 7 11:23 8 11. Jerina 10 2 0 8 18:27 6 12. Lemind 10 1 2 7 17:25 5 Napomena 12. decembra igraju Napredak - Ma{ina i Lemind lavice i Jerina

ugao Mili~evi}eve i ujedno overila trijumf Suboti~anki. S. M. Petrovi}

pro{ao period adaptacije, odli~no se uklopio u novoj sredini i pokazao kao pun pogodak. Najboqa ilustracija wegovih izdawa je interesovawe nekoliko klubova iz vi{eg ranga – otkriva Duki}. Nezaobilazna stavka je omladinski pogon, pet selekcija je ukqu~eno u lige mla|ih kategorija i bele`e dobre rezultate. - Fudbalsku azbuku u~e ih treneri Rodi}, [kori}, Tomi} i Davidovi}, stavili smo akcenat na rad sa najmla|ima, po{to na wima po~iva budu}nost kluba. Kada se ima u vidu da su aktivni i veterani, jasno je da se kao goru}i problem name}e nedostatak pomo}nog terena. Matematika je u ovom slu~aju jednostavna, sedam selekcija trenira na jednom terenu i nije nimalo lako uskladiti program rada. Sada je nastupilo kratkotrajno zati{je, igra~i su dobili voqno do 17. januara, dok za rukovodstvo nema predaha i neophodno je postaviti smernice u daqem radu – zakqu~io je Duki}. Marko Meni}anin

Manojlovi} {ef struke

Mada je mladi trener Slobode iz Novih Kozaraca Jefta Jar~evi} sa ekipom osvojio tilulu jeseweg prvaka u Vojvo|anskoj ligi - istok, neo~ekivano je

do{lo do wegove smene.Za {efa stru~nog {taba postavqen je Tomislav Manojlovi} iz Zrewanina. Kako isti~u u klubu, do ove promene do{lo je zbog namere da ekipa i na kraju prvenstva bude prva i preseli se u vi{i rang - Srpsku ligu, a to se mo`e sa iskusnim trenerskim vukom Manojlovi}em. Jar~evi}u je ponu|eno da Manojlovi}u bude asistent, me|utim, on je ponudu odbio. M. S.

SPORT

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U ISTANBULU

Srpski pliva~i optimisti Evropsko prvenstvo u plivawu u malim bazenima odrà}e se od 10. do 13. decembra u Istanbulu. Reprezentacija Srbije je otputovala u Tursku, a pre puta odràna je konferencija za medije. Na{ tim predvodi}e svetska prvakiwa Na|a Higl, dok }e Milorad âvi} u Istanbulu bodriti drugove sa tribina. Srbija }e u Istanbulu imati 11 predstavnika, {est u

`enskoj i pet u mu{koj konkurenciji. Pored Na|e Higl boje Srbije u Istanbulu }e braniti: Miroslava Najdanovski, Marica Stra`me{ter, Jovana Bogdanovi}, An|elka Petrovi}, Milica Ostoji}, Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi} i Stefan [orak. Sportski direktor Pliva~kog saveza Srbije Mladen Kapor je tom prilikom rekao da je re-

prezentacija Srbije do{la u situaciju da na Evropskom prvenstvu ima ve}u odgovornost zbog uspeha u proteklom periodu. On je naglasio da ne `eli da pliva~i budu optere}eni, ve} da plivaju najboqe {to mogu. - Za nas EP dolazi u promewenim okolnostima. Do{li smo u situaciju da nosimo ve}u odgovornost zbog uspeha u proteklom periodu. Takmi~ewe u Istanbulu bi}e specifi~no iz

Na|a Higl, prva zvezda na{e reprezentacije

BRITANCI BIRALI NAJBOQEG VOZA^A

Baton bez premca Britanski voza~ i osvaja~ titule prvaka sveta Formule jedan u 2009. godini Xenson Baton progla{en je za najboqeg voza~a svoje zemqe i teku}oj godini. Baton je odneo pobedu ispred {ampiona Indikar serije Darija Frankitija i pobednika IRC serije Krisa Mikija. - Neverovatno je {ta se sve izde{avalo u mojoj karijeri u posledwih godinu dana. U ovo doba 2008. godine saznao sam da Honda napu{ta {ampionat F 1 i da mi je daqa karijera neizvesna. Me|utim, onda se pojavio Ros Bron i moramo da mu budemo zahvalni na svemu. Zaista je odli~an ose}aj kada si svetski prvak - rekao je Baton po dobijawu nagrade, koju je osvojio i 2004. godine. Naravno, za najboqi tim u 2009. godini progla{en je Bron GP, {ampion sveta u F1 u konkurenciji konstruktora.

mnogo razloga. Bi}e rekordan broj takmi~ara iz rekordnog broja dràva. @elimo da nastup na{ih pliva~a bude kvalitetan, ali ne treba da predvi|amo koliko }e biti medaqa, finala... No, siguran sam da moèmo do zna~ajnih rezultata rekao je Kapor i objasnio da }e se u Istanbulu prvi put plivati u bazenu sa 10 staza, kao i da }e biti postavqeni novi startni blokovi, koji bi trebalo da ubrzaju trke i da pove}aju atraktivnost. Jedna od najiskusnijih reprezentativki Srbije Marica Stra`me{ter istakla je da misli da je najva`nije da pliva~i uìvaju u tome {to rade. - Mislim da je privilegija takmi~iti se na Evropskom prvenstvu, jer na takvom takmi~ewu ne u~estvuje puno sportista. Ivan Len|er }e tre}i put u~estvovati na Evropskom prvenstvu i on o~ekuje da }e mu sada biti lak{e da se plasira u finala trka na 50 i 100 metara delfin, po{to ne u~estvuje Milorad âvi}. Selektor reprezentacije Srbije Dejan Pejinovi} naglasio je da su o~ekivawa da takmi~ari pruè svoj maksimum. - Na Evropskom prvenstvu bi}e velika koncentracija kvaliteta. Uspeh je ako isplivaju svoj li~ni rekord. Me|utim, siguran sam da moèmo da o~ekujemo dosta polufinala i finala - rekao je Pejinovi}. G. M.

REGIONALNA LIGA VOJVODINE

Ajvazi boqi od Stankovi}a U organizaciji Spartaka u Subotici je odr`ano 10. kolo regionale bokserske lige Vojvodine, na kome su u~estvovala 73

Faruk Ajvazi (desno) u akciji

takmi~ara iz 13 klubova: Vojvodina i Novi Sad (Novi Sad), Cement (Beo~in), Loznica, Sombor, Jedinstvo (Novi Be~ej), [ajka{i (@abaq), Banat

(Zrewanin), Partizan (Beograd), Kikinda, Ma~va ([abac), Topfajer i Spartak (Subotica). Boskerska revija odr`ana je u konkurenciji pionira, {kolaraca, juniora, mladih i seniora, a poslastica dana bio je finalni me~ najstarijih izme|u Faruka Ajvazija iz Vojvodine i Branimira Stankovi}a iz Ma~ve. Pobeda je pripala Ajvaziju, koji je prema bodovawu sudija (5:2) bio boqi od velikog rivala Stankovi}a. Pobednici u kategorijama pioniri: Sebastijan [a}iri (Vojvodina), {kolarci: Florian Sabo (Spartak), juniori: Jovan Milenov (Partizan), mladi: Dragan Omeragi} (Topfajter), seniori: Faruk Ajvazi (Vojvodina). Za najboqeg tehni~ara bokserske revije u Subotici progla{en je Vawa Ba~i} ~lan bokserskog kluba Spartak. I. G

Kapiten srpskog tima Vawa Udovi~i}

DRUGO KOLO SVETSKE LIGE

Delfini u Oradei Drugo kolo kvalifikacionih utakmica Svetske lige za vaterpoliste odigra}e se danas. Reprezentacija Srbije takmi~i se u Grupi 3 i danas }e u Oradei odigrati utakmicu sa Rumunijom. Susret se igra u 16 ~asova i prenosi ga RTS 1. U na{oj grupi Turska }e ugostiti [paniju. U prvom kolu Srbija je u Ni{u nadigrala Tursku 19:5, dok je Rumunija bila boqa od [panije 9:7. U grupi 1 sastaju se Francuska - Italija i Nema~ka - Crna Gora, a u Grupi 2 igraju Hrvatska - Rusija i Gr~ka - Makedonija. Reprezentacija Srbije okupila se ju~e ujutru na beogradskom bazenu Bawica i ne{to kasnije otputovala u Rumuniju. Boje Srbije u ovom duelu brani}e: Slobodan Soro, Branislav Mitrovi} (golmani), Marko Avramo-

vi}, @ivko Goci}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Du{ko Pijetlovi}, Slavko Gak (Partizan), Vawa Udovi~i}, Slobodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko), Boris Vapenski, Uro{ Kalini} i Petar Filipovi} (Vojvodina). Selektor Dejan Udovi~i} je istakao da je pred duel sa Rumunima takva situacija da }e reprezentacija nastupiti bez treninga i da tri igra~a iz svojih klubova dolaze u Rumuniju (Udovi~i}, Niki} i Filipovi} iz Pro Reka). - Vide}emo kako }emo funkcionisati u ovim novim uslovima. Rumuni su u prvom kolu uspeli da pobede [paniju. No, bez obzira na sve mi u svakoj utakmici idemo na pobedu, pa }e tako biti i u ovoj - rekao je Udovi~i}. G. M.

TROFEJ LEN ZA DAME

Pro{li Ta{ i Vra~ar Oba srpska vaterpolo tima, Ta{ i Vra~ar, pro{la su prvi krug kvalifikacija LEN trofeja za `ene. U Zagrebu Ta{ je u prvom kolu pora`en od Mediteranija 6:15, u drugom je remizirao sa doma}om Mladosti 4:4, a onda u tre}o nere{eno sa Vest Londonom 4:4. To je Beogra|ankama bilo dovoqno za tre}e mesto i prolaz daqe. U grupi u {panskom gradu Mataru Vra~ar je izgubio od nema~kog Hohenlimburgera 7:13 i doma}eg Matara 4:14, da bi im remi sa francuskim Lilom, u tre}em kolu, 9:9 doneo tre}e mesto. Susret sa Lilom bio je napet, Francuskiwe su imale veliko vo|stvo, ali su na kraju Beogra|anske uspele da izbore remi i zbog boqe gol razlike izbore plasman u daqe takmi~ewe. G. M.

IN MEMORIAM

Predrag Drakuli} Vojvo|anski i srpski sport nedavno su ostali bez Predraga Drakuli}a, poznatog me|unarodnog atletskog sudije. Ro|en 1934. godine u Ogulinu (Hrvatska), Drakuli} je atletikom po~eo da se bavi u Pan~evu (1957. godine), a nedugo zatim ukqu~io se u rad AK Vojvodina u Novom Sadu, kao i u aktivnosti pokrajinskog atletskog saveza. Bio je izuzetno aktivan u Zboru atletskih sudija Novog Sada, Sportskom dru{tvu Vojvodina i Savezu atletskih sudije Vojvodine. Ujedno, bio je i predsednik Komisije za takmi~ewe ASV, kao i sekretar Saveza atletskih sudija Vojvodine, a posle toga bio je i predsednik ove organziacije. Pravdu je delio na Kupu evropskih {ampiona u Beogra-

du, Kupu evropskih prvaka u Cequ i na Mediteranskim igrama. Predrag Drakuli} je sahrawen u Novom Sadu, a wegovom smr}u na{a atletika ostala je bez vrednog i uzornog ~lana.

NOVOSADSKE VOJVODE U DE^JEM SELU U SREMSKOJ KAMENICI: Igra~i kluba ameri~kog fudbala Novi Sad Djuksi bili su gosti u De~jem selu u Sremskoj Kamenici, gde su proveli lepo popodne u dru{tvu mali{ana bez roditeqskog sta-

rawa. Uprava kluba, na ~elu sa Savom Brzakom i Miom Bajinom, i igra~i (Marko \ani}, Jovan Kleut, Vojkan Petrovi} i ostali) uru~ili su mali{anima novogodi{ewe paketi}e i upoznali ih sa ovim sve popularnijim sportom i na na{im prostorima. I. G

SPORT

utorak8.decembar2009.

DANAS UTAKMICE 3. KOLA EVROKUPA

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Olimpija - Cibona 71:63, Crvena zvezda - Hemofarm [tada 86:88, Radni~ki - Partizan 67:73, edevita - [iroki 93:86, Zagreb - Helios 84:69, Budu}nost - Zadar 97:81, Bosna - FMP 68:66.

1. Cibona 2. Olimpija 3. Zagreb 4. Zadar 5. Hemofarm 6. Budu}nost 7. C.zvezda 8. Partizan 9. [iroki 10. Cedevita 11. Radni~ki 12. Helios 13. FMP 14. Bosna

11 11 11 10 10 11 11 10 11 11 11 11 10 11

9 8 8 6 6 5 5 6 5 5 4 3 3 2

2 3 3 4 4 6 6 4 6 6 7 8 7 9

872:728 858:805 863:851 821:723 837:769 827:801 886:864 720:703 859:882 868:899 777:882 753:862 748:782 713:855

20 19 19 16 16 16 16 16 16 16 15 14 13 13

Prva mu{ka liga Srbije Mega Vizura - Tami{ Petrohemija 83:66, Proleter Naftagas - OKK Beograd 72:87, Metalac - Novi Sad 73:68, Napredak - Borac 81:89, Radni~ki Basket Ergonom 56:70, Vojvodina Srbijagas - Radni~ki KG 06 77:67, Ma{inac - Sloga 76:69.

1. OKK Beograd 2. Proleter N. 3. Vojvodina 4. Metalac 5. Borac 6. Mega Vizura 7. Napredak 8. Tami{ 9. Ma{inac 10. Novi Sad 11. Sloga 12. Egonom 13. Radni~ko 06 14. Radn. Basket

10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 10 10 9

9 8 7 7 6 6 5 5 5 4 3 2 1 1

1 2 3 2 4 4 5 5 5 6 7 8 9 8

886:767 856:750 767:699 677:619 806:782 812:790 738:748 753:763 720:792 754:765 761:809 700:766 758:872 654:720

19 18 17 16 16 16 15 15 15 14 13 12 11 10

Prva A `enska liga Kovin - Proleter 53:60, Spartak - Crvena zvezda 82:77, Vo`dovac - Hemofarm [tada 54:76, ^elarevo - Radni~ki 77:72, Loznica - Partizan 49:114, Radivoj Kora} - Vojvodina NIS 81:56.

1. Partizan 9 2. Hemofarm 9 3. Radivoj Kora} 9 4. C. zvezda 9 5. Vojvodina 9 6. Vo`dovac 9 7. Proleter 9 8. ^elarevo 8 9. Spartak 9 10. Kovin 9 11. Radni~ki 9 12. Loznica 8

9 8 7 5 5 5 4 4 3 1 1 1

0 807::550 1 741:554 2 693:565 4 725:642 4 648:584 4 654:642 5538.640 4 529:572 6 622:711 8 576:709 8 599:736 7 446:673

18 17 16 14 14 14 13 12 12 10 10 9

Prva B mu{ka liga Vizura Smederevo - Vojvodina 89:78, @elezni~ar - Radni~ki 72:76, Mladost - Vrbas Karneks 86:73, Jug - Crnokosa 65:70, Jagodina - Beovuk 95:74, Zdravqe - FMP II 109:110, Partizan II - Superfund BP ju~e.

1. Vizura S. 2. Jagodina 3. Crnokosa 4. Radni~ki 5. Superfund 6. @elezni~ar 7. Vojvodina 8. Mladost 9. FMP II 10. Zdravqe 11. Jug 12. Vrbas 13. Beovuk 14. Partizan II

10 10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 10 9

8 8 7 7 7 5 5 5 4 3 3 3 2 2

2 2 3 3 2 5 5 5 6 7 7 7 8 7

901:821 873:814 786:748 799:758 778:733 793:776 865:851 876:887 814:854 802:809 736:791 751:834 774:864 686:723

18 18 17 17 16 15 15 15 14 13 13 13 12 11

Prva B `enska liga Moravac - Pro Tent 71:51, Mladost Kolubara - Student 42:67, Trep~a - Stara Pazova 56:77, Jugobanat - Kraqevo 102:66, Tami{ - Beo~in 65:67, [abac - Plej of 57:51, Bor - Kovin MT 65:88.

1. Jugobanat 2. Student 3. [abac 4. S. Pazova 5. Moravac 6. Kraqevo 7. Plej-of 8. Mladost 9. Kovin MT 10. Beo~in 11. Trep~a 12. Pro tent 13. Tami{ 14. Bor

10 10 0 10 9 1 10 7 3 10 6 4 10 6 4 10 5 5 10 5 5 10 4 6 10 5 5 10 4 6 10 4 6 10 3 7 10 1 9 10 1 9

823:592 743:509 679:602 747:734 663:650 696:726 613:675 631:627 651:648 671:691 626:692 604:673 652:800 543:723

20 19 17 16 16 15 15 14 14 14 14 13 11 11

Prva srpska mu{ka liga - sever Duga - Kikinda 86:58, Mladost Teletehnika - Novi Sad MT 86:69, Spartak - Topola 97:83, Oyaci - Veternik 73:62, Dunav Sport Ki 83:71, Nova Pazova Jedinstvo 85:78, Srem - Sveti \or|e sino}. 1. Spartak 2. Mladost 3. N. Pazova 4. Duga 5. Dunav

10 10 0 10 8 2 10 7 3 10 7 3 10 6 4

854:729 872:722 798:705 817:773 823:768

20 18 17 17 16

6. Oyaci 7. Sport Ki 8. Topola 9. Sv. \or|e 10. Novi Sad 11. Veternik 12. Jedinstvo 13. Srem 14. Kikinda

10 10 10 9 10 10 10 9 10

6 5 5 5 4 4 1 1 0

4 5 5 4 6 6 9 8 10

739:717 865:792 787:777 731:735 775:810 753:801 736:839 658:758 656:938

16 15 15 14 14 14 11 10 10

Prva srpska `enska liga - Sever Topol~anka - Gimnazija 90:70, Vrbas Medela - Srbobran reahem 96:40, Ruma 92 - Sivac 68:76, Proleter MT - Proleter 11. decembra. Slobodan je bio Banat Milenijum grup.

1. Vrbas 2. Sivac 3. Banat 4. Ruma 5. Topol~anka 6. Proleter 7. Proleter MT 8. Gimnazija 9. Spartak MT 10. Srbobran

8 9 8 8 9 7 7 7 8 7

8 7 7 4 3 4 3 2 1 0

0 2 1 4 6 3 4 5 7 7

676:381 724:561 622:391 558:486 537:698 489:437 428:511 400:508 411:649 362:585

16 16 15 12 12 11 10 9 9 7

Druga srpska mu{ka liga - Sever Hajduk (K) - Apatin 71:73, Radni~ki - Krajkina Grme~ 109:96, Proleter Naftagas MT - Dinamo 101:65, Stara Pazova - Crvenka 128:58, Ruma - Akademik 82:104, Ba~ka Palanka - Hajduk (B) 92:71, Top je bio slobodan.

1. S. Pazova 2. Ruma 3. Top 4. Krajina G. 5. Proleter 6. Akademik 7. Radni~ki 8. B. Palanka 9. Hajduk (K) 10. Apatin 11. Dinamo 12. Hajduk (B) 13. Crvenka

10 9 9 9 10 8 9 9 9 9 9 9 9

9 7 6 6 5 6 5 4 3 3 3 1 1

1 2 3 3 5 2 4 5 6 6 6 8 8

944:727 821:787 780:674 822:736 846:783 676:602 793:728 724:736 687:701 653:762 583:735 662:825 631:826

19 16 15 15 15 14 14 13 12 12 12 10 10

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - @itko Basket 99:60, Hemofarm [tada - Borac 72:57, Mladost - Partizan 72:82, Radni~ki KG 06 - Zdravqe 108:90, Beovuk - Kwa`evac 91:74, FMP - KG Student UK 102:76.

1. Novi Sad 2. Hemofarm 3. FMP 4. @itko B. 5. Partizan 6. Kwa`evac 7. Beovuk 8. Mladost 9. Borac 10. Rad. KG 11. Zdravqe 12. KG Student

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 5 5 4 4 3 2 2 2 2 1

1 1 2 2 3 3 4 5 5 5 5 6

609:462 13 592:453 13 554:454 12 583:529 12 550:533 11 517:546 11 527:529 9 499:551 9 434:506 9 588:707 9 536:605 9 575:689 8

Kvalitetna liga juniora KSV Ba~ka–Srem E grupa Vojvodina Srbijagas - Spartak 71:60, Panon Sistem - Vrbas 69:81, Hajduk - Veternik ju~e.

1. Spartak 2. Hajduk 3. Vojvodina 4. Vrbas 5. Veternik 6. Panon s.

5 4 5 5 4 5

4 4 3 2 1 0

1 0 2 3 3 5

357:233 315:235 397:345 357:421 215:274 319:452

9 8 8 7 5 5

F grupa Sport Vorld - Kadet 87:88, Apatin - Stara Pazova 95:66, Mladost Teletehnika - Sport Ki 78:88.

1. Apatin 2. Sport Ki 1 3. Sport V. 4. S. Pazova 5. Kadet 6. Mladost T.

5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 2 0

1 2 2 2 3 5

431:378 442:419 429:407 426:422 420:465 338:395

9 8 8 8 7 5

Grupa Banat Mladost - Tami{ 103:44, Kris Kros - Zrewaninac 89:83, Probasket - Vili 95:98, Jedinstvo (K) - Jedinstvo (NB) 0:20 (sr), Sveti \or|e - Dinamo odlo`eno.

1. Jed. (NB) 2. Kikinda 3. Dinamo 4. Kris kros 5. Zrewaninac 6. Sv. \or|e 7. Mladost 8. Vili 9. Probasket 10. Tami{ 11. Jed. (K)

11 11 10 10 11 10 10 10 10 11 20

9 8 9 8 7 7 5 4 3 2 0

2 3 1 2 4 3 5 6 7 9 20

803:576 717:553 657:471 652:497 700:566 620:498 620:570 579:625 639:668 386:949 0:400

20 19 19 18 18 17 15 14 13 13 0

Kvalitetna liga juniorki KSV Gimnazija - Proleter NS 65:76, Sivac - ^elarevo 13. decembra. Slobodna je bila Vojvodina NIS. 1. Hemofarm 2. ^elarevo 3. Vojvodina 4. Sivac 5. Proleter 6. Gimnazija 7. Banat

6 6 7 5 7 7 12

DNEVNIK

6 5 4 5 3 2 0

0 1 3 0 4 5 12

362:242 380:236 415:356 330:169 296:404 341:477 0:240

12 11 11 10 10 9 0

Srpsko-francuski okr{aji Danas se igraju utakmice 3. kola takmi~ewa po grupama u ko{arka{kom Evrokupu. Ekipa Crvene zvezde, u okviru grupe F, bi}e doma}in francuskom [oleu i poku{a}e da nastavi niz pobeda u Evropi, zapo~et u Beogradu trijumfom nad moskovskim Dinamom i nastavqenim pro{le sedmice uspehom nad Benetonom u Trevizu. Drugi predstavnik Srbije, vr{a~ki Hemofarm [tada, gostuje pro{logodiDANAS I SUTRA SRPSKI KLUBOVI NA ODBOJKA[KOJ EVROSCENI: Danas i sutra srpske klubove o~ekuju me~evi na evropskoj sceni. Na{ {ampion, kragujeva~ki Radni~ki, sutra igra drugo kolo takmi~ewa po grupama Indesit Lige {ampiona u Poqskoj sa Belhatovom. Mu{ka i ènska ekipa Crvene zvezde igraju revan{ me~eve Kupa CEV, mu{karci gostuju Vaslandu, a ène Madeiri. Prve susrete na{i predstavnici dobili su s maksimalnih 3:0, a sutra }e im biti dovoqan i jedan osvojen set da se na|u u slede}oj rundi. Na{a ~etiri predstavnika u êleny kupu, dva u mu{koj i dva u ènskoj konkurenciji, odigrali su odli~no prve me~eve i veoma su blizu prolaska u narednu rundu ovog takmi~ewa. Ribnica sutra do~ekuje Tenerife (prvi me~ dobili su Kraqev~ani 3:1), a NIS Vojvodina traì prolaz posle poraza 1:3 u Kakwu. @enska ekipa Tenta gostuje Doprastavu, posle obrenova~kih 3:0 ima veliku {ansu za prolaz, a danas }e od klubova iz Srbije igrati samo Spartak iz Subotice.Golubice (na slici) gostuju Dornbirnu (danas u 18 ~asova, prvi me~ dobile su Suboti~anke 3:1). U êleny kupu, u slu~aju identi~nih rezultata i izjedna~ewa u setovima, zlatni set(do 15 poena) odlu~uje o prolazu u narednu rundu. M. R.

VTA LISTA

Jelena osma, Ana 22. Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} nalazi se na osmom mestu VTA liste. Me|u deset najboqih teniserki nije bilo promena. Ana Ivanovi} je 22. na svetu, a Bojana Jovanovska 154. Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 9.075, 2. Dinara Safina (Rusija) 7.800, 3. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 6.141, 4. Karolina Voznijacki (Danska) 5.875, 5. Elena Dementijeva (Rusija) 5.585, 6. Venus Vilijams (SAD) 5.126, 7. Viktorija Azarenka (Belorusija)...

ATP LISTA

Bez promena na vrhu Na najnovijoj ATP listi nije bilo promena na vrhu. Najboqi srpski teniser Novak \okovi} nalazi se i daqe na tre}em mestu, dok su ispred wega Roxer Federer i Rafael Nadal. Viktor Troicki je 29, dok je Janko Tipsarevi} 38. igra~ planete. Lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 10.550, 2. Rafael Nadal ([panija) 9.205, 3. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 4. Endi Marej (V. Britanija) 7.030, 5. Huan Martin del Potro (Argentina) 6.785, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.930, 7. Endi Rodik (SAD) 4.410...

{wem evroliga{u Le Manu. Tim iz Banata do sada je ostvario dva poraza (kod ku}e od Valensije i na gostovawu Trijumfu), a posle pobede u NLB ligi nad Crvenom zvezdom sasvim je izvesno da }e u Francuskoj poku{ati da prekine neuspe{an niz. Raspored A GRUPA: Alba - Galatasaraj (18.30), Teramo - Azovma{ (20.45). B GRUPA: Le Man - Hemofarm [. (20.30), Trijumf - Valensija (17).

C GRUPA: Hapoel J. - Zadar (18), [iauliai - Aris (18.15). D GRUPA: Uniks - Bon (17), Be{ikta{ Huventud (17). E GRUPA: Spartak - Spiru (18), Turk T. Bilbao (18.15). F GRUPA: C. zvezda - [ole (18), Dinamo - Beneton (17). G GRUPA: Gran Kanarija . Nansi (19), Panelinios - Turov (20). H GRUPA: Nimbirk - Brose (18), Bjela Ventspils (18.15). A. P.

ODBOJKA Mu{ka superliga C. zvezda - M. radnik Ribnica - Spartak NIS Vojvodina - Partizan Smederevo - Radni~ki 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Vojvodina 5. Ribnica 6. Spartak 7. M. radnik 8. Smederevo

7 7 6 5 4 3 3 1

2 2 3 4 5 6 6 8

25:10 24:10 20:14 17:15 16:19 14:22 14:22 7:25

22 20 17 15 11 10 9 4

@enska superliga C. zvezda - Po{tar Jedinstvo - Dinamo Vizura - Klek Tent - Spartak 1. C. zvezda 2. Tent 3. Spartak 4. Vizura 5. Klek 6. Dinamo 7. Jedinstvo 8. Po{tar

7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 5 3 3 3 2 0

0 2 2 4 4 4 5 7

3:0 2:3 1:3 2:3

21:4 20 19:10 16 18:10 15 14:15 9 11:13 9 11:16 8 8:18 6 5:21 1

Prva liga (m)

Odbojka{ice suboti~kog Spartaka

DRUGA LIGA SEVER ZA DAME

Lider izbegao poraz Zrewanin 023 - Varadin BMG Gradwa 2:3 (21:25, 25:20, 25:19, 23:25, 10:15) ZREWANIN: Sala gimnazije, gledalaca 100, sudije: Rac i Vidovi} (Subotica). ZREWANIN 023: Babi}, Dubaji}, Mihajlovi}, Devri}, Vukovi}, Potkowak, Bijeli}, Mi{kov, Milojevi}, Markov (l), Ze~ar (l). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i}, Kuli}, Ra~i}, Ivanovi}, Buni}, Peri{i}, Coli}, Mihi}, Milosavqevi}, Lagunxin, Pu{owa, Milovanovi} (l). Odbojka{ice Varadin BMG Gradwe, lideri na tabeli drugoliga{kog severa, savladale su neugodnu ekipu Zrewanina i ostale jedina nepora`ena ekipa u ligi.

Prvi put ove sezone lider je bio u najja~em sastavu, ali je ipak bio najbli`e porazu u dosada{wem toku nadmetawa. Zrewaninke su imale prednost od 2:1 u setovima i 21:18 u ~etvrtom periodu igre, ali nisu uspele da poraze najozbiqnijeg kandidata za Prvu ligu. Trener Vardinki Spasoje Mili}evi} napravio je potez me~a kada je na mesto sredweg blokera uveo Ra~i}evu koja je, uz Pu{owu i libera Milovani}evu, donela preokret. U setovima u kojima su dominirale, Zrewaninke je pokretala mlada reprezentativka Srbije Aleksandra Vukovi}. M. R.

FINALE SVETSKOG [AMPIONATA U KOMBAT SAVATEU

Jelena Kuni} prvakiwa sveta Tre}e finale Svetskog prvenstva u kombat savateu odr`ano je u francuskom Tarbesu. U kategoriji do 70 kilograma Jelena Kuni}, ~lanica somborskog Galaktika, osvojila je prvo mesto i zlatnu

- Srebrne medaqe u konkurenciji seniora ve} su osvojili Eva Hala{i (do 65 kg) i Slobodan Popov (do 80 kg). Ve} u ~etvrtak putujemo u La Mot Sevrole (Francuska), gde }e na-

STONI TENIS Mu{ka superliga Rezultati 8. kola: Vr{ac – Spartak 0:6, Kikinda – Crvena zvezda 0:6, Stenes – Banat 1:6, Smederevo – Vojvodina 2:6, Stak – Partizan 0:6. Tabela: 1. Crvena zvezda 22, 2. Banat 18, 3. Vojvodina 18 (44:21), 4. Spartak 17 (41:19), 5. Partizan 13, 6. Stenes 9 (23:32), 7. Vr{ac 9 (19:38), 8. Kikinda 6, 9. Smederevo 3, 10. Stak 0 bodova.

@enska superliga Rezultati 8. kola: Vojvodina – Stari grad 6:1, Senta – Banat 6:2, Josip Kolumbo – Vr{ac 0:6. Odgo|eni me~evi: Obili} - êlarevo i Ba~ka Topola - ôka. Tabela: 1. Vojvodina 24, 2. Stari grad 19, 3. Senta 16, 4. Ba~ka Topola 13 (35:20), 5. Obili} 13 (29:19), 6. êlarevo 12, 7. Vr{ac 9, 8. ôka 6, 9. Banat 0 (14:48), 10. Josip Kolumbo 0 (3:48) bodova.

9 9 9 9 9 9 9 9

3:0 3:2 0:3 0:3

Jelena Kuni} prima pehar

medaqu, ubedqivo savladav{i reprezentativku Hrvatske Kseniju Koprek.Sa Jelenom su u Francuskoj bili selektor Miodrag Raki} i wen trener Dejan Kuni}, te sudija Zoran Milosavqevi}.

stupiti na{ finalista Sa{a ]irovi} u kategoriji preko 85 kilograma, dok }e Divna Krasi} (do 75 kg) finalni me~ odraditi po~etkom slede}e godine - rekao je Raki}.

@elezni~ar - Bavani{te NS As - Jagodina Jedinstvo - GIK Banat Borac - Ni{ Putevi - VGSK 1. @elezni~ar 2. Jagodina 3. Ni{ 4. Borac 5. NS As 6. Banat 7. Bavani{te 8. Jedinstvo 9. Putevi 10. VGSK

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 6 5 4 4 4 4 4 0

2 2 3 4 5 5 5 5 5 9

3:0 3:0 3:0 3:0 3:1

23:10 21:15 22:16 20:14 17:16 17:19 16:19 17:19 15:19 6:27

21 19 17 16 13 13 13 12 11 0

Prva liga (`) Vojvodina - Kolubara [umadija - Novi Sad PP Vizura SN - Putevi Lazarevac - Jedinstvo Radni~ki (B) - Radni~ki (K) 1. Radni~. (B) 2. Kolubara 3. Jedinstvo 4. Lazarevac 5. Novi Sad 6. Radni~. (K) 7. Vizura SN 8. Vojvodina 9. Putevi 10. [umadija

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 6 5 5 5 5 4 1 0

1 3 3 4 4 4 4 5 8 9

3:0 1:3 3:0 2:3 3:0

26:7 22:12 19:13 19:16 18:15 16:16 16:16 18:18 6:25 5:27

24 19 16 16 15 14 13 13 4 1

Druga liga, sever (m) FOK - RFU In|ija - Dinamo Mladost E. - Apatin NIS Vojvo. - Srem Petrovar. - Spartak 1. Petrovaradin 2. Spartak 3. Mladost 4. In|ija 5. Srem 6. Apatin 7. RFU 8. FOK 9. Dinamo 10. NIS Vojvo.

7 6 8 8 8 8 7 8 8 8

7 6 5 5 4 3 3 3 1 1

0 0 3 3 4 5 4 5 7 7

3:1 0:3 3:0 0:3 odgo|eno 21:1 18:3 18:12 15:13 14:15 13:17 11:15 11:18 9:21 7:22

21 17 15 15 11 10 8 8 5 4

Druga liga sever (`) Ruma - Spartak Zrewanin - Varadin Kikinda - Partizan Futog - VST Ruma - Srem 1. Varadin 8 8 2. Kikinda 8 7 3. Mladost 7 6 4. Futog 7 4 5. Spartak 7 4 6. Zrewanin 8 3 7. Srem 7 3 8. Ruma 7 1 9. VST 7 1 10. Partizan 8 0

1:3 2:3 3:0 odgo|eno odgo|eno 0 24:6 22 1 23:9 20 1 18:9 16 3 14:1113 3 15:1311 5 13:1511 4 13:13 9 6 8:20 4 6 7:19 4 8 4:24 1

BMG

Prva vojvo|anska liga - sever (`) - CVS - Volej stars 3:0, Ba~ki zmaj - Ki 0230 2:3, Futog vest - Vojvodina2 3:2, Vrbas - Novi Sad2 0:3. Tabela: CVS 23, Novi Sad 23, Ki 0230 15, Vojvodina 14, Futog vest 11, Volej stars 9, Ba~ki zmaj 8, Blok aut 8, Merkur 6, Vrbas 0. Prva vojvo|anska liga - jug (`) - Sloga - Dinamo2 0:3, Kraji{nik NS tim 3:2, NS volej tim - Vr{ac 3:0, Maks - @iti{te 2:3. Tabela: Klek 21, Prvi tempo 18, NS volej tim 18, Vr{ac 11, Dinamo2 10, Sloga 10, Maks 9, @iti{te 8, Kraji{nik 5, NS tim 4.

SPORT

DNEVNIK SKUP[TINA TRENERA RUKOMETNOG SAVEZA VOJVODINE

Vladan Jordovi} predsednik Napokon je za`ivela trenerska organizacija Vojvodine. Sa puno elana i entuzijazma okupilo se 19 od 24 delegata na sednici izborne Skup{tine Zajednice trenera Rukometnog saveza Vojvodine, koji su na osnovu predloga Ju`no-ba~kog okruga za predsednika Skup{tine i Upravnog odbora jednoglasno izabrali Vladana Jordovi}a. Ambiciozni strateg Ka}ana i potpredsednik stru~nog saveta RSV Vladan Jordovi} vode}i ra~una o teritorijalnoj zastupqenosti, kao i ravnopravnosti predstavnika iz mu{kih i `enskih klubova, kao i svih rangova

Jordovi} se zahvalio na ukazanom poverewu, a potom u kratkim crtama izneo progra i plan rada u narednoj godini: - Svestan sam da ne}e sve prote}i lako, da sam dobio vru} krompir u ruke, ali }u se truditi da zejedni~kim snagama istrajemo u na{im namerama. Radi}emo na ja~awu veze i boqe saradwe sa Zajednicom trenera RSS, napravi}emo jedinstvenu bazu podataka svih trenera, organizova}emo razmenu stru~ne literature i formira}emo biblioteku... Organizacija seminara i stru~nih tribina bi}e jedan od zadataka, kao i formi-

Vladan Jordovi}

takmi~ewa u trenerskoj asocijaciji. Izabrao je Upravni odbor, koji ga, po wegovim re~ima,~ine qudi puni snage, energije i entuzijazma. U wemu se nalaze: Radovan Proli} (Sremba~ki okrug), Branislav Zeqkovi} (Zapadno-ba~ki), Dragan Kuburovi} (Ju`no-ba~ki), Darko Jevti} (Grad Novi Sad), Milorad [e{lija (Ju`no-banatski), Mario Pernar (Sremski), Viktor Felbab (Severno-banatski) i Zlatko ^au{evi} (Sredwe-banatski okrug). Za sekretara UO izabran je Du{ko Toroman (Temerin), dok su u Nadzornom odboru Goran Arseni}, Miodrag A}imovi} i Miroslav Veselinovi}.

rawe jedinstvenog plana i programa rada reprezentativnih selekcija Vojvodine,a vodi}emo ra~una da za{titimo trenere prilikom prekida rada s klubom. To je samo jedan deo onoga {to smo planirali, nadam se da }emo istrajati u tome - rekao je Jordovi}. Vojvo|anskim trenerima se obratio predsednik Zajednice trenera Srbije dr Sa{a Markovi}, koji je po`eleo puno sre}e u radu vojvo|anskim kolegama i upoznao ih je sa ciqevima i zadacima u narednom periodu. Delegati su usvojili i izmeme i dopune Pravilnika Zajednice trenera Rukometnog saveza Vojvodine. J. Gali}

Nafta{i nikad ble|i Rukometa{i Proleter Naftagasa nisu uspeli da u Beogradu naprave iznena|ewe i da savladaju aktuelnog {ampiona,Partizan, od wih se to nije ni o~ekivalo, ali se pruìli izuzetno lo{u partiju, pogotovo u odbrani. Trener Bjelica puku{ao je da izrotira sve raspoloìve igra~e, me|utim, o~igledno je da nije bilo raspoloènih rukometa{a da poku{aju u jednoj miroqubivoj utakmici da do|u do povoqnijeg rezultata, pa su pretrpeli ubedqiv poraz (31:20). - Razo~aran sam na{om partijom i prosto ne mogu da verujem da ni u jedPredrag Golubovi} nom trenutku nismo uspeli da pokaèmo ni da se pojedini mla|i igra~i minimum znawa.Kada se tako toliko upla{e, {to se jako igra onda i ne moè da usledi dobro videlo. Moramo da zane{to drugo osim ubedqivog boravimo ovu traumu i da se poraza.Ne znam da li je Prookrenemo narednom duelu, leter nekada bio u ble|em izutakmici sa novosadskom Vojdawu na gostovawu u Beogradu vodinom.Bodovi su nam neop- iskren je pivot Zrewaninaca hodni u borbi za opstanak, riPredrag Golubovi}. - Nismo, val je kvalitetan, ali i pored naravno, ni gajili prevelike toga verujem da uz podr{ku nanade da moèmo da savladamo vija~a moèmo do uspeha. N. Jowev Partizan, ali je nedopustivo

DRUGA MU[KA LIGA, SEVER

Superliga (m)

Suboti~ani blistali u derbiju Spartak Vojput - Radni~ki (NS) 32:26 (17:10) SUBOTICA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 900, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej). Sedmerci: Spartak Voj put 2 (2), Radni~ki 3 (2), iskqu~ewa: Spartak Voj put 10, Radni~ki 6 minuta. SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi}, Mijatovi}, Vru}ini} 2, Radoni}, Me{ter 6, Ta{kovi} 4, Rojevi} 10, ^ovi}, Mraki} 3, Ninkovi}, Vitas (18 odbrane, sedmerac), Ristovski 3 (2), Abazovi} 1, Perovi} 3. RADNI^KI: Jovanovi} (7 odbrana), Ili} 3, @epina, Mi}ovi}, Vu~i} 1, Jovi} 7, Petrovi}, Jolovi} 2, Stra`ivuk 7, Vra~arevi} (10 odbrana), Ilin 2, Bo{kovi} 2 (1), Grahovac 1 (1), Mi{kovi} 1. Odli~nu rukometnu predstavu u sportskoj hali Dudova {uma u Subotici videlo je bezmalo hiqadu gledalaca. Doma}a ekipa je od prvog do posledweg trenutka sve imala u svojim rukama, da bi se na poluvreme oti{li sa predno{}u od ~ak sedam golova. U nastavku Suboti~ani su igrali jo{ boqe i poveli sa 20:10 kada su i definitivno otklowene sve dileme oko pobednika derbija.Da li je Radni~ki sputala trema, ili pak momci nisu navikli da igraju u ovakvoj atmosferi stvar je pojedina~ne procene, tek u derbiju nisu bili na nivou dosada{wih partija, dok je Spartak jo{ jednom potvrdio da s pravom ra~una na vi{i rang. S. Stojiqkovi}

Milicionar – Gradnulica 25:28 (15:11) NOVI SAD: SPC Slana bara,gledalaca 50,sudije: Damjanovi} (Vrbas) i Kowevi} (Feketi}). Sedmerci: Milicionar 3 (3), Gradnulica 2 (2),iskqu~ewa: Milicionar 8, Gradnulica 14 minuta. MILICIONAR: Milenkovi}, Brako~evi} 4 (1), Miqani} 8 (2), Savi}, Stojanovi}, Jevremov, Po~ek 1, Mijovi} 4,

Dinamo – Metalop. Smederevo – Kolubara Jugovi} – Priboj Partizan – Proleter Vojvodina – Radni~ki PKB – C. zvezda Planinka – Crvenka Naisus slobodan 1. Kolubara 11 10 0 2. C. zvezda 10 9 0 3. Partizan 11 7 1 4. Vojvodina 11 7 1 5. Radni~ki 12 7 0 6. Metalop. 10 6 0 7. Naisus 11 5 2 8. Jugovi} 11 3 4 9. PKB 11 5 0 10. Priboj 12 3 3 11. Proleter 12 3 2 12. Smederevo 11 3 1 13. Planinka 10 2 1 14. Crvenka 10 2 1 15. Dinamo 11 1 2

24:29 31:38 23:23 31:20 30:29 27:33 27:27 1 1 3 3 5 4 4 4 6 6 7 7 7 7 8

371:276 20 315:274 18 314:258 15 313:292 15 312:291 14 261:247 12 299:288 12 265:260 10 291:325 10 309:319 9 317:367 8 315:341 7 256:284 5 253:321 5 304:352 4

Superliga (`) Medicinar – ^a~ak K. Milo{ – Jagodina Naisa – C. zvezda Radni~ki – Dinamo V. Bawa – Zaje~ar Kikinda slobodna 1. Zaje~ar 9 9 2. Kikinda 10 8 3. V. Bawa 9 7 4. Naisa 10 7 5. K. Milo{ 10 7 6. ^a~ak 10 4 7. Jagodina 10 4 8. Radni~ki 10 3 9. C. zvezda 10 2 10. Medicinar 10 1 11. Dinamo 10 0

31:31 30:24 36:30 34:18 27:30 0 0 1 0 0 1 0 0 1 1 0

0 2 1 3 3 5 6 7 7 8 10

351:224 20 341:263 16 303:262 15 289:265 14 289:274 14 257:265 9 296:285 8 240:277 6 284:310 5 277:348 3 227:381 0

Prva liga (m) Boris Rojevi}, strelac 10 golova za Suboti~ane

Dr~a 2, Bjeqac 2, Luki} 3. Gaji}, Toki} 1, Bulatovi}. GRADNULICA: Ili}, Bjelica, @ivanov 10 (1), Matanovi}, Le~i}, Gligi} 9 (1), Nikoli} 2, Cveki} 3, Tavri}, Do{en, Savi}, Radovanovi} 1, Doko 3. Rukometa{i Milicionara poraèni su na svom parketu od zrewaninske Gradnulice 25:28, {to im je ~etvrti uzastopni neuspeh. Prvo poluvreme, u kom je doma}i sastav bio naj~e{}e u vo|stvu, obeleìla je igra na mahove i golovi u seriji, pa je Milicionar na odmor oti{ao sa lepom predno{}u - 15:11. Svega pet minuta igre u nastavku bilo je dovoqno gostima iz Banata da izjedna~e (16:16) i vrate susret u potpuno neizvestan tok. Ekipe su se nakon toga smewivale u vo|stvu, sve do 54. minuta kada je zabeleèn posledwi rezultatski egal – 23:23. Vi{e koncentracije u samoj zavr{nici imali su rukometa{i Gradnulice, na~inili su preokret i zasluèno osvojili bodove. D. S. - J. G.

Titel Yon Dir - Apatin 24:19 (13:13) KA]: Dvorana Hram, gledalaca 150, sudije: Medojevi} (Zrewanin), Vojvodi} (Ri|ica). Sedmerci: Titel 3 (2), Apatin 2 (2), iskque~wa: Titel 12, Apatin 4 minuta. TITEL XON DIR: Dobrijevi} (21 odbrana), Budi{a 1, Balog 1, \uri}, Kuzmanov, Lakovi} 1, Ivkovi} 3, To{i} 2, Mili~i}, Vukovqak 9, Jakovqevi} (3 odbrane), Vujadinovi} 3 (2), Kewalo 4. APATIN: Ivani{evi}, Stankovi}, Milojevi} 1, Oqa~a, Puki} 3 (1), Krec 6 (1), Vejin 2, Bogojevi} (9 odbrana, sedmerac), Oreq, Baji} 2, Medi} 5. U prvom poluvremenu doma}i igra~i su igrali nepovezano i samo zahvaquju}i sjajnim odbranama Dobrijevi}a na odmor oti{li bez rezultatskog minusa. U nastavku doma}i rukometa{i su se razigrali, stekli prednost i bez ve}ih problema trijumfovali. S. M. P.

DRUGA @ENSKA LIGA, SEVER

Bodovi A|ankama Temerin – Halas Joèf 24:25 (12:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 300, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova). Sedmerci: Temerin 3 (2), Halas Joèf 6 (5), iskqu~ewa: Temerin 14, Halas Joèf 22 minuta. TEMERIN: Stankovi} (10 odbrana), B. Mari~i}, Kqaji} 2, Mati}, Obradovi}, Vukovi} 1, Nikoli} 7, Pavlov 9 (2), Vajagi}, M. Mari~i}, Jankovi} (3 odbrane), Mora~a 1, Ostoji} 4, Ze~evi}. HALAS JO@EF: Kriàn (17 odbrana), Vuleti}, Karanovi}, Ahac 1, Fajka 3, Seke 6 (4), Miku{ak 3, Ereg 4 (1), Rako{ 2, Latak (sedmerac), Irmewi 2, Apro 1, Gelen~er 3. Provukao se Halas Joèf kroz iglene u{i u derbiju kola i nastavio da nezadrìvo grabi ka prvoliga{kom rukometnom dru{tvu. Imaju za ~ime da àle Temerinke, posle furioznog po~etka i vo|stva od ~etiri gola razlike, go{}e su bile na ivici ambisa. Prvi poraz, spre~ila je golman Diana Kriàn, da nije bilo wenih bravura lider bi ostao praznih {aka. Smena u vo|stvu odigrala se u drugom poluvremenu, ali dva minuta pre kraja, kapiten doma}ina Miroslava Pavlov je poravnala rezultat. Nade Temerinkama o osvajawu makar boda raspr{ila je iskusna Ildiko Ereg, postigla je pogodak vredan dva boda. M. Men.

utorak8.decembar2009.

Mladost - Jabuka 26:18 (15:9) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 50, sudije: Marijanovi} i Milinovi} (Zrewanin). Sedmerci: Mladost 2 (2), Jabuka 5 (3), iskqu~ewa: Mladost 22, Jabuka 12 minuta. MLADOST: Trnini}, Pepi} 6, J. Popovi} 3, Tomi} 5 (1), Kandi}, Ze~evi}, Lakovi}, Vu~eti}, Vojvodi} 8 (1), Babi}, Mesaro{ 4, Andrijin, S. Popovi}. JABUKA: Dejanovski, Mitkovi} 2, Markovska 2, Ristov-

ska, Risti} 9 (3), Ja~imovska, Miqkovi} 3, An|elovska 2, Krstevski, Lazovi}, Naumovski, Stankovi}. Rukometa{ice Mladosti zaslu`eno su osvojile bodove u duelu sa ekipom Jabuke. Crwanke su bile daleko nadmo}nije i da su igrale malo ozbiqnije sigurno bi da bi trijumfovale ubedqivije. U ekipi Mladosti istakle su seVojvodi}eva, Pepi}eva i Vu~eti}eva, a u pora`enoj Risti}eva. M. S.

Marta Beqi} ne proma{uje

Vrawe – Zlatar Mladost – Rudar Napredak – N. Pazar C. zvezda – Zaje~ar N. Pazova – Jagodina Po`arevac – BASK BSK Heba – Vrbas Dubo~ica slobodna 1. Vrawe 12 8 2. Po`arevac 10 8 3. Vrbas 11 8 4. Jagodina 11 7 5. Zaje~ar 11 6 6. Rudar 11 6 7. Dubo~ica 11 5 8. BASK 11 5 9. C. zvezda 11 5 10. Mladost 12 5 11. N. Pazar 11 4 12. Napredak 11 3 13. Zlatar 11 2 14. N. Pazova 12 2 15. BSK Heba 10 0

33:27 25:23 34:23 28:26 28:33 37:26 0:10 1 0 0 2 1 1 3 2 2 1 1 2 1 1 0

3 2 3 2 4 4 3 4 4 6 6 6 8 9 10

341:311 17 300:243 16 259:236 16 340:324 16 329:296 13 326:296 13 314:298 13 325:300 12 316:304 12 324:312 11 288:329 9 302:294 8 285:330 5 296:361 5 205:316 0

Prva liga (`) Pirot – Nopa~ Radni~ki – Metalac Cepelin – @elezni~ar Napredak – Proleter Ku~evo – M. sport @upa slobodna 1. M. sport 10 9 0 2. Cepelin 10 8 0 3. Nopal 10 7 0 4. @elezni~ar10 7 0 5. Proleter 10 5 0 6. Metalac 10 5 0 7. Radni~ki 10 4 0 8. Pirot 10 3 0 9. Napredak 10 3 0 10. Ku~evo 10 3 0 11. @upa 10 1 0

30:39 29:32 28:27 30:25 23:28 1 2 3 3 5 5 6 7 7 7 9

262:218 18 286:235 16 379:308 14 305:270 14 315:296 10 304:299 10 301:296 8 270:322 6 264:284 6 270:322 6 176:312 2

Druga liga (m) Sombor – @elezni~ar Jabuka – Ruma Titel – Apatin Milicionar – Gradnulica Hercegovina – Jedinstvo Proleter – Metalac Vojput – Radni~ki (NS) Radni~ki ([) – @SK Hajduk slobodan 1. Radni~ki (NS)1412 0 2 2. Vojput 13 11 1 1 3. @elezni~ar1310 0 3 4. @SK 14 9 2 3 5. Ruma 13 8 1 4 6. Gradnulica13 8 0 5 7. Jabuka 13 7 1 5 8. Titel 12 6 1 5 9. Milicionar13 6 0 7 10. Hajduk 13 5 0 8 11. Jedinstvo 13 4 2 7 12. Metalac 12 4 1 7 13. Proleter 13 3 3 7 14. Hercegovina13 4 1 8 15. Apatin 12 3 0 9 16. Sombor 13 3 0 10 17. Radni~ki ([)130 1 12

18:25 37:35 24:19 25:28 26:25 28:26 32:26 28:33 457:385 24 417:326 23 365:296 20 453:408 20 444:402 17 401:371 16 364:376 15 363:321 13 356:333 12 358:391 10 320:355 10 335:347 9 393:424 9 331:370 9 311:348 6 378:474 6 360:460 1

Vojvodina - Apatin 38:18 (21:10)

Druga liga (`)

NOVI SAD: Sportska dvorana na Klisi, gledalaca 100. Sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}). Sedmerci: Vojvodina 3(3), Apatin 1(1),iskqu~ewa: Vojvodina 10, Apatin 10 minuta. VOJVODINA: Kablar, Pudar 4, Luki} 2, Savi}, Markovi} 4, Panti} 4, Crnoja~ki, Bla`i} 2, Milovanovi} 1, Blanu{a, Jovanovi} 3, @igi} 3, Nikoli} 3, Beqi} 12. APATIN: Hajdinac, Bursa} 8, Lon~ar, Raj{i} 3, @igi}, J. Axi} 1, Stojsavqevi} 2, Vladeti}, Vuk{a, Laki}, N. Axi} 1, Vejin 3. Rukometa{ice Vojvodine su jo{ jednom pokazale da imaju kvalitet i znawe za visoke domete. Od samog po~etka raspolo`ene rukometa{ice Vojvodine su diktirale tempo i timskom i sr~anom borbom za svaku loptu nisu dozvolile Apatinkama ni jednog trenutka da ugroze wihovo sigurno vo|stvo.Zahvaquju}i takvoj igri dome}e igra~ice su stigle do ubedqive pobed - 38.18. U doma}oj ekipi istakle su se gotovo nepogre{iva Marta Beqi}, Panti}eva i golmanski para Kablar – Crnoja~ki.

Mladost – Jabuka 26:18 Pan~evo – Spartak 25:24 Lehel – Vrbas 26:30 Vojvodina – Apatin 28:18 Temerin – H. Joèf 24:25 Srem – Radni~ki 35:31 Ravangrad – Jedinstvo odloèno 1. H. Joèf 12 12 0 0 345:237 24 2. Vojvodina 12 9 1 2 359:282 19 3. Temerin 12 8 2 2 301:275 18 4. Mladost 12 7 1 4 304:273 15 5. Vrbas 12 6 1 5 329:318 13 6. Pan~evo 12 6 0 6 283:268 12 7. Lehel 12 6 0 6 303:309 12 8. Srem 12 6 0 6 340:349 12 9. Apatin (-1) 11 6 0 5 246:288 11 10. Spartak 12 5 0 7 322:330 10 11. Radni~ki 12 4 0 8 327:339 8 12. Jabuka 11 3 0 8 252:312 6 13. Jedinstvo 11 2 0 9 251:286 4 14. Ravangrad 11 0 1 10 215:302 1

SVET

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

KONGRES PES-a U PRAGU

Na ~elu socijalista i daqe Pol Nirup Rasmusen PRAG: Partiju evropskih socijalista vodi}e i narednih pet godina biv{i danski premijer Pol Nirup Rasmusen dobiv{i od velike ve}ine delegata kongresa PES-a u Pragu podr{ku za novu viziju koju `eli da predstavi Evropqanima. "Izgubili smo izbore kada je stigla kriza zato {to qudi nisu bili ube|eni da kriza pokazuje to da je zatajila ideologija desnice", kazao je Rasmusen. Novoizabrani predsednik PES-a upozorio je da su upravo tradicionalni bira~i socijaldemokrata glavne `rtve globalne ekonomske krize. "Finansijski stru~waci su stvorili ovu krizu, oni su bili suvi{e pohlep-

ni a sada tra`e da mi platimo ra~un", rekao je Rasmusen a recept da socijaldemokrate vrate bira~e vidi u borbi protiv nezaposlenosti, odlu~noj reformi finansijskog sektora i borbi da se zaustave klimatske promene. Rasmusen je kao primer odva`nih koraka i, kako je rekao akcije na koje bi trebalo da se ugledaju evropski socijalisti naveo ameri~kog predsednika Baraka Obamu. "Moramo da budemo jasniji, prepoznatqiviji, moramo da govorimo o nadi", kazao je ju~e Rasmusen. Temeqi tog novog pravca socijaldemokrata i socijalista na Starom kontinentu ka

modernom, progresivnom dru{tvu za kojim tragaju na kongresu po re~ima wihovog lidera moraju da budu hrabra finansijska reforma, ukqu~uju}i tu mo`da i porez na svaku finansijsku transakciju, garancije obrazovawa i posla za svakoga, trajno odr`ivi razvoj i borba protiv klimatskih promena. Doma}in kongresa, lider ~e{kih socijaldemokrata Jir`i Paroubek do{ao je na otvarawe samita tramvajem a svim delegatima je umesto limuzina ponu|ena dvodnevna karta za pra{ki gradski saobra}aj. (Beta)

U KOPENHAGENU PO^ELA KONFERENCIJA UN O KLIMI

Recesija smawila ulagawa u „zelenu” tehnologiju KOPENHAGEN: U Kopenhagenu je ju~e otvorena konferencija Ujediwenih nacija o klimi na kojoj }e predstavnici 192 zemqe pregovarati o sporazumu kojim bi se usporilo globalno zagrevawe. Predsedavaju}a konferencije Koni Hedegard rekla je da je za postizawe sporazuma kqu~no nala`ewe na~ina za prikupqawe i usmeravawe javnih i privatnih sredstava ka siroma{nim zemqama, kako bi im se pomoglo u borbi sa posledicama klimatskih promena. Ona je rekla da ako vlade propuste priliku koja im se pru`a na samitu u Kopenhagenu, drugu mo`da ne}e imati. "Ovo je na{a prilika. Ako je propustimo, moglo bi da pro|e

mnogo godina pre nego {to nam se pruì nova i boqa. Ako nam se ikad pruì", rekla je novoimenovana evropska komesarka i biv{a danska ministarka klime Koni Hedegard. Na konferenciji u danskoj prestonici, koja }e trajati do 18. decembra bi}e, kako se procewuje, oko 15.000 u~esnika me|u kojima }e se na}i i stotinak {efova dràva ili vlada, kao i lideri dva najve}a svetska zaga|iva~a Kine i SAD - Hu \intao i Barak Obama. U svetskim krugovima se spekuli{e da je otvoreno pitawe da li }e na samitu UN u Kopenhagenu biti donete konkretne odluke, jer je recesija smawila spremnost na ulagawe u "zelenu" tehno-

Al Gor za hitne mere Biv{i ameri~ki potpredsednik Al Gor rekao je da je "hitno" da zemqe koje emituju najvi{e {tetnih gasova, kao SAD i Kina, {to pre u~ine ne{to da bi se smawile {tetne posledice po `ivotnu okolinu. "Kriza se stalno pogor{ava i to punom brzinom, moramo doneti primerene politi~ke odluke da bi se dogodile neophodne promene i da u~inimo sve kako bi najmo}nije zemqe re{ile krizu", izjavio je Gor francuskom tv kanalu "Frans 3". "Postoje zna~ajne promene, kako u SAD tako i u Kini, ali te promene ne idu tako daleko kao {to se o~ekivalo", rekao je biv{i ameri~ki potpredsednik koji je 2007. dobio Nobelovui nagradu za mir.

Saradwa na poqu odbrane MOSKVA: Premijer Indije Manmoan Sing, u Moskvu sa ruskim zvani~nicima razgovara o ulagawu u projekte naoru`awa, kao i nuklearnom sporazumu. Sing se sastao sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, a kasnije i sa premijerom Vladimirom Putinom, preneo je Rojters. "Saradwa na poqu odbrane, uvek je bila veoma va`an aspekt na{eg odnosa s Rusijom. Od Ru-

sije smo dobijali opremu i tehnologiju, koju nismo mogli da dobijemo ni od jedne druge zemqe", rekao je Sing. Rusija i Indija, koje su u oktobru sklopile nacrt desetogodi{weg sporazuma o naoru`awu, u vrednosti od najmawe 10 milijardi dolara, trenutno projektuju moderni supersoni~ni borbeni avion, sli~an ameri~kom Steltu F-22 nevidqivom za radare. (Tanjug)

PAKISTAN

Nove `rtve napada PE[AVAR: U samoubila~kom napadu na zgradu suda u Pe{avaru, na severozapadu Pakistana, poginulo je najmawe sedam osoba, a blizu 50 je povre|eno. "Samubica je poku{ao da u|e u zgradu ali su ga u tome spre~ile slu`be bezbednosti i on je tada aktivirao bombu koju je nosio na sebi", rekao je ministar bez portfeqa u severozapadnoj grani~noj provinciji Ba{ir Bilor. Policijski zvani~nik u Pe{avaru Karim Kan potvrdio je da se re~ o samoubila~kom napadu, dok je na~elnik glavne bolnice u tom gradu saop{tio da je najmawe sedam poginulo, a 50 povre|eno u napadu. Niko jo{ nije preuzeo odgovornost za ovaj napad. Ve}inu

napada u zemqi, u kojima je u posledwe dve i po godine poginulo preko 2.600 qudi, izveli su napada~i samoubice pripadnici Talibanskog pokreta Pakistana, bliskom Al Kaidi ili grupama povezanim s Al Kaidom. Broj napada se znatno pove}ao u posledwih mesec i po dana od kada je pakistanska vojska po~ela ofanzivu u plemenskoj oblasti Ju`ni Vaziristan, na severozapadu zemqe, grani~nom s Avganistanom, koja je glavno upori{te pakistanskih talibana. U napadu koiji su u petak izvr{ila najmawe ~etiri bomba{a samoubica na xamiju u Ravalpindiju, blizu glavnog grada Islamabada, ubijeno je 36 osoba, me|u kojima 17 dece. (Beta)

IRAN

Ju~e u Kopenhagenu: svet `eli konkretna re{ewa

logiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevawa opada. I sam obim neophodnih mera, kao i neslagawe izme|u bogatih i siroma{nih zemaqa oko toga ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko }e te{ko biti posti}i dogovor koji }e svi mo}i da prihvate. Siroma{ne zemqe smatraju da industrijski razvijene nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevawu u vreme svog razvoja, treba da pomognu siroma{nima

da se izbore sa wegovim posledicama. Nau~nici UN predvi|aju da }e u ovom veku biti vi{e talasa vru}ina, poplava, oluja, {irewa pustiwa i rasta nivoa mora nego ikada ranije, i da }e sve to pre svega pogoditi siroma{ne zemqe. Doma}in 15. konferencije o klimatskim promenama koja }e biti odr`ana u Centru Bela u Kopenhagenu je danska vlada. U Kopenhagenu se o~ekuje i veliki broj demonstranata, a vlasti su poja~ale mere bezbednosti.

BOLIVIJA

Moralesu novi mandat LA PAZ: Bolivijski predsednik Evo Morales osvojio je novi predsedni~ki mandat jer je dobio vi{e od 60 odsto glasova bira~a, pokazuju rezultati agencija. Prema tim rezultatima, wegov glavni rival Manfred Rejes osvojio je 23 odsto glasova bolivijskih bira~a. Istra`ivawe je sprovedeno na 36 bira~kih mesta, a u wemu je u~estvovalo izme|u 2.500 i 3.600 qudi. U Boliviji vi{e od pet miliona

INDIJA I RUSIJA

gra|ana ima pravo glasa, i oni su pored predsednika dr`ave birali i poslanike parlamenta za mandat do 2015. godine. Kqu~ izbora, kako navode politi~ki analiti~ari, jeste kontrola Senata, gorweg doma parlamenta, koji je do sada bio u rukama opozicije. Moralesova stranka Pokret prema socijalizmu sada `eli dvotre}insku ve}inu kako bi bez smetwe na snagu stupio novi ustav, usvojen po~etkom godine.

Sukobi policije i opozicije TEHERAN: Iranska policija sukobila se na dva trga u centru Teherana sa pristalicama opozicionog lidera Mirhoseina Musavija. Policija je na demonstrante bacila suzavac i upotrebila pendreke da bi razbila antivladin skup, javqaju agencije pozivaju}i se na izjave svedoka. Za sada nema informacija da li je neko povre|en. ranska policija i Revolucionarna garda su prethodnih dana upozoravali opoziciju da ne koristi miting, kojim se obele`ava Dan studenata u

znak se}awa na ubistvo trojice studenata 1953. godine, strahuju}i da bi to moglo da pokrene novi talas protesta protiv vlade, {est meseci nakon sukoba posle kontroverznih predsedni~kih izbora. Opozicija je, tako|e, upozorena da }e se policija suprotstaviti svakom obliku nelegalnog mitinga, preneo je Rojters. Iran je pre dva dana saop{tio da zabrawuje predstavnicima stranih medija da izve{tavaju sa studentskog mitinga. (Tanjug)

TURSKA

Morales (50) izjavio je nedavno da planira uz pomo} stranih investitora nastavak industrijalizacije zemqe bogate gasom i drugim prirodnim izvorima. Morales, sa predsednicima Venecuele i Irana Ugom ^avesom i Mahmudom Ahmadinexadom, ostaje i daqe neomiqeni politi~ar u o~ima Zapada, izme|u ostalog i zbog sve ve}eg {verca narkotika u toj zemqi. Bolivija je tre}i proizvo|a~ kokaina u svetu.

Ubijeno sedam vojnika ISTANBUL: Najmawe sedam vojnika ubijeno je u napadu nepoznatih revolvera{a na vojnu `andarmeriju u severnoj turskoj provinciji Tokat, javila je ju~e novinska agencija Anadolija, pozivaju}i se na izjave provincijskih zvani~nika. To je najozbiqniji napad otkako su kurdski ekstremisti u

aprilu ubili 10 vojnika u bomba{kom naoadu u jugoisto~nom delu Turske, naveo je Rojters. Etni~ke tenzije u Turskoj porasle su posledwih dana, pred sudsko saslu{awe tokom kojeg se odlu~uje o mogu}oj zabrani prokurdske Radni~ke partije Kurdistana (PKK). (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROMAN ABRAMOVI^ Ruski milijarder Roman Abramovi~ postao je otac po {esti put u ~etvrtak. Romanova Verenica Darija @ukova donela je na svet de~aka koji je dobio ime Aron Aleksander Abramovi~. Roditeqi su u pisanoj izjavi za medije istakli da su „odu{evqeni“ ro|ewem sina. Mali Aron Aleksander je ro|en u bolnici u Los An|elesu, po maminoj `eqi.

BRED PIT Glumac Bred Pit bi}e producent filma o najpoznatijem vampiru - Drakuli, objavio je "Holivud riporter". Film "Vlad" bi}e snimqen po scenariju ^arlija Hanama a trebalo bi da ga re`ira Entoni Mandler."Vlad" }e biti pri~a o mladosti krvolo~nog vojvode Vlada Cepe{a koji je bio inspiracija za lik grofa Drakule u romanu Brema Stokera s kraja 19. veka.

PENELOPE KRUZ [panska glumica Penelopa Kruz izjavila je da joj je snimawe uloge u filmu "Nine" izgledalo nemogu}e. Uloga junakiwe Karle u tom ostvarewu obuhvatala je pevawe i komplikovan ples. "Tri meseca sam pripremala tu ta~ku, svakog dana sve vi{e. Onog dana kada sam uspela da je izvedem bez prekidawa, osetila sam se kao da letim - tako divan ose}aj", dodala je glumica.

ZBOG TRGOVINE DROGOM I IZNUDE NOVCA

Pet smrtnih kazni u Kini PEKING: Sud u Kunmingu, glavnom gradu jugozapadne kineske provincije Junan, osudio je pet osoba na smrtnu kaznu - od kojih jednu uslovno, zbog trgovine drogom i iznude novca. Presude, objavqene na internet sajtu suda, usledile su posle opse`ne policijske operacije vo|ene na jugozapadu zemqe protiv organizovanog kriminala u okviru koje je ve} izre~eno {est smrtnih kazni. Na smrt su osu|eni \iang \iatian, vo|a organizovane grupe od 41 ~lana, wegova qubavnica, i qubavni~in otac, kao i jedan od ~lanova grupe, saop{tila je kineska novinska agencija Sinhua. Peti optu`eni je osu|en na smrtnu kaznu, uslovno na dve godine. Takve presude se obi~no preina~e na do`ivotnu ro-

biju, navodi agencija Frans pres. Preostalih 36 ~lanova

grupe osu|eni su na kazne koje se kre}u od 18 meseci do do`i-

votnog zatvora. Prema navodu portparola suda, \iang (56) se obogatio od trgovine drogom tokom 1990-ih godina, a novac je kasnije ulo`io u ~ajxinice, internet kafee i hotele u Kunmingu. Ve}ina tih mesta slu`ila su za iznu|ivawe novca, prostituciju, trgovnu drogom i la`nim novcem. Kako navodi sud ~lanovi te organizovane grupe bili su strah i trepet u najmawe tri sela u okolini Kunminga, a neki stanovnici su bili primorani da pla}aju do 1.000 juana (oko sto evra) za ~aj u nekom od \iangovih lokala. Neki su bili primorani da kao kusur primaju la`ne nov~anice i nekad su dobijali batine kad bi protestovali, navodi sud.

BALKAN

DNEVNIK

Basesku tesnom ve}inom do novog mandata

Predsednik Rumunije Trajan Basesku slavi pobedu

Optu`be za izbornu kra|u? Socijaldemokratska partija Rumunije, koji predvodi Mir~a \oana, saop{tila je ju~eda ima dokaze o izbornoj kra|i u drugom krugu predsedni~kih izbora, na kojima je tesnu pobedu odneo aktuelni predsednik Trajan Basesku. „Imamo dokaze o izbornoj prevari. Ankete sa bira~kih mesta, veliki broj poni{tenih glasova i druge stvari, naterale su nas da osporimo rezultate izbora“, izjavio je na konferenciji za novinare potpredsednik socijaldemokrata Liviu Dragnea, preneo je Rojters.Iako je \oana sino} bio u prednosti, izgleda da je Basesku, kandidat Demokratsko-liberalne partije, dobio ve}inu glasova Rumuna iz dijaspore, koji su ga podr`ali i u prvom krugu, 22. novembra.

tikorupcijskih mera. Ovi izbori su kqu~ni za re{avawe politi~ke krize u Rumuniji, po{to je 1. oktobra koalicionu vladu Socijaldemokratske partije i Demokratsko-liberalne partije napustilo 10 ministara iz redova socijaldemokrata, pa je krwi kabinet premijera Emila Boka, koji uìva podr{ku Baseskua, oboren u parlamentu. Izbori su zna~ajni i za re{avawe ekonomske krize, jer }e nova vlada morati da obnovi pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom o zajmu od 20 milijardi evra. MMF je pro{log meseca odlu~io da odloì pomo} od 1,5 milijardi evra, planiranu za decembar, dok se ne oformi nova vlada i ne donese novi budèt. Rezultati izbora bili su iznena|ewe, imaju}i u vidu da su posledwa dva istraìvawa pre glasawa pokazala da Basesku zaostaje za \oanom osam odsto, po{to se lider socijaldemokrata dogovorio sa tre}om najve}om rumunskom partijom, liberalima, da zajedno vladaju ukoliko dobije na izborima, naveo je Rojters. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Gewac: Novi ustavni paket nudi poboq{awe stawa SARAJEVO: Visoki funkcioner stranke demokratske akcije (SDA) Halid Gewac izjavio je ju~e da posledwi paket ustavnih promena, koji su ponudili SAD i Evropska unija (EU), nudi poboq{awe

Halid Gewac

postoje}eg stawa u zemqi, mada ne sadrì sve potrebne promene. Gewac je na konferenciji za novinare naveo da je SDA, uz vi{e primedbi, podràla ponu|eni modifikovani „butmirski paket“, dodaju}i da novim predlogom nije otklowena uslovqenost dvojnog dràvqanstva, „{to poga|a ogroman broj pripadnika bosanskohercegova~ke dijaspore“. „Nije otklowena ni devijacija entitetskog u etni~ko glasawe i wegova veoma opasna i {tetna zloupotreba, nije re{eno ni pitawe otklawawa mogu}ih blokada i potrebe tuma~ewa

svih aneksa Dejtonskog sporaEvropska komisija, a podràzuma, {to bi posle odlaska la Venecijanska komisija. OHR-a trebao preuzeti UstavKlauzula ne re{ava sve proni sud“, kazao je on. Prema bleme u nadle`nostima entiwegovim re~ima, izmeweni teta i dràve, ali bez we je paket ustavnih reformi sadrveoma oteàno ispuwavawe ì najnu`nije i prioritetne prioriteta iz evropskog partizmene poput uskla|ivawa nerstva s BiH i obaveza iz Ustava BiH sa Sporazuma o staEvropskom konbilizaciji i vencijom o zapridruìvawu“, Odbijawe novog {titi qudskih naveo je Gewac. paketa ustavnih prava i osnovOn je naglasio da reformi zna~ilo nih sloboda, predlog ustavnih ustavnog pozi- bi daqe zaostajawe promena sadrì cionirawa obaone izmene UstaBiH u svim ve{tajnih pova BiH bez kojih segmentima slova u nadlenije mogu}e daqe `nost dràve kretawe BiH BiH, Suda BiH, Tuìla{tva prema NATO-u i EU. Po weBiH, Agencije za istrage i zagovim re~ima, odbijawe novog {titu (SIPA), nezavisnog paketa ustavnih reformi znasudskog i tuìla~kog saveta i ~ilo bi daqe zaostajawe BiH pozicionirawe sistema indiu svim segmentima, kao i radirektnog oporezivawa. kalizaciju stawa, ~ime bi se „Predlog nudi i uvo|ewe dodatno pogor{ala pozicija tzv. evropske klauzule u Ustav zemqe i svih wenih gra|ana. BiH koju je formulisala (Beta)

Kampawa „Korupcija ti uzima sve” SARAJEVO: U Sarajevu je ju~e zvani~no obele`en po~etak javne kampawe pod nazivom „Korupcija ti uzima sve“, koju sprovode policijske agencije u BiH u saradwi sa Policijskom misijom Evropske unije (EUPM). Kampawa }e trajati naredna dva meseca, a wen ciq je edukacija gra|ana o fenomenu korupcije i na~inima wenog suzbijawa. [ef EUPM-a u BiH [tefan Feler rekao je na konferenciji za novinare da je korupcija u BiH pojava endemskog tipa i da dru{tvo treba da izna|e kvalitetnu strategiju za borbu protiv korupcije. On je poru~io da je EUPM spreman da pomogne

policijskim agencijama u BiH u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Direktor policije RS Uro{ Pena rekao je da se mehanizmi za borbu protiv korupcije moraju uspostaviti na dr`avnom nivou, navode}i da treba usvojiti zakon o prevenciji korupcije, ali i formirati institut za ispitivawe korupcije i ostalih kriminalnih pojava. Ministar unutra{wih poslova Republike Srpske Stanislav ^a|o kazao je da Strategija za borbu protiv korupcije obavezuje sva ministarstva, pa i MUP, da naprave akcione planove za borbu protiv korupcije. Ministar unu-

Postupak i protiv roditeqa

Neredi u Atini

ATINA: Ukupno 40 osoba, me|u kojima i dva maloletnika, uhap{eno je tokom prekju~era{weg nasiqa u Atini i Solunu. Neredi su nastali prilikom obele`avawa godi{wice ubistva 15godi{weg de~aka, stradalog od policijskig metka, javila je agencija ANA. U Atini, gde je privedeno skoro 300 lica, uhap{eno je 26, dok je u Solunu slobode li{eno 14 osoba. Dva 16-godi{wa

maloletnika zadr`ana su zbog bacawa molotovqevih koktela na policijska vozila, a postupak }e biti pokrenut i protiv wihovih roditeqa. Svi uhap{eni su u toku dana izvedeni pred javnog tu`ioca. Strane agencije su javile da je u prekju~era{wim nemirima bilo vi{e desetina povre|enih, me|u kojima je i nekoliko pripadnika policije. (Tanjug)

HRVATSKA

Zavladala zlatna groznica ZAGREB: Hrvatski gra|ani sve ~e{}e putuju u Sloveniju radi kupovine zlatnih poluga, otkako je svetom zavladala zlatna groznica. Svake nedeqe petnaestak hrvatskih gra|ana u Sloveniji kupuje zlatne poluge - investiciono zlato, smatraju}i da je ono na dugi rok

najboqi za{titnik od inflacije, prenose mediji pisawe „Slobodne Dalmacije“ Po re~ima Ivana Mora, vlasnika slovenske firme „Moro“, postoji prili~no velik interes hrvatskih gra|ana za kupovinu zlatnih poluga. Oni naj~e{}e prethodno naru~e zlato po ceni koja taj dan va`i na Londonskoj berzi

i po kojoj ga dan-dva kasnije plate, kada doputuju po wega. Ovaj hrvatski prekograni~ni {oping i nije toliko ~udan kada se zna da se u Hrvatskoj ne moè kupiti investiciono zlato. Osim toga, za razliku od zemaqa EU, zlato se tretira kao luksuzna roba, pa se na wega pla}a pripadaju}ih 30 odsto poreza. List isti~e da nije do kraja razja{weno za{to se u Hrvatskoj ne trguje zlatnim polugama, jer Hrvatska narodna banka i Ministarstvo finansija, institucije koje bi trebale da znaju odgovor na pitawe ko se i kako moè baviti tom delatno{}u, daju kontradiktorne izjave. Zato }e hrvatski dràvqani morati da nastave da obilaze susedne zemqe, za zlato kao i za mnoge druge „ìvotne“ potrep{tine. Hrvatski gra|ani se zaraèni zlatnom groznicom otkako se cena zlata na globalnom trì{tu udvostru~ila za ne{to vi{e od godinu dana, podse}a list i dodaje da se cena danas kre}e oko 1.200 dolara za uncu. (Tanjug)

CRNA GORA

Hrvati dobili svoj radio PODGORICA: U Tivtu je po~eo sa emitovawem Radio Duks, prvi elektronski medij za potrebe informisawa pripadnika zajednice Hrvata u Crnoj Gori. Direktor Radio Duks-a Miroslav Maru{i} rekao je ju~e agenciji Beta da }e program u kome }e dominirati muzika biti emitovan 24 ~asa, ali su predvi|ene i du`e informativne emisije. Glavna informativna emisija nazvana je „Duks Kroatorum“. Ne-

ke emisije bi}e posebno posve}ene Boki Kotorskoj. Maru{i} je kazao da su Radio Dux osnovali Krovna zajednica Hrvata Crne Gore „Duks Kroatorum“ i Hrvatsko nacionalno vije}e Crne Gore. Povodom otvarawa nove radio stanice, gradona~elnik Tivta Miodrag Kankara{a rekao je da je to jo{ jedna potvrda multietni~nosti i brige o nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori. (Beta)

\ukanovi} u poseti Briselu tra{wih poslova Federacije BiH Muhidin Ali} ocenio je da je korupcija prisutna u svim segmentima dru{tva, te da su

borba protiv organizovanog kriminala i korupcije prioriteti federalnog MUP-a u narednoj godini. (Beta)

Traè ostavku ministra bora~ke za{tite BAWALUKA: Srpska radikalna stranka (SRS)Republike Srpske (RS) zatraìla je ju~e ostavku ministra rada i bora~koinvalidske za{tite Radeta Ristovi}a, zbog predloènih izmena i dopuna Zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, koje predvi|aju smawewe naknada tim kategorijama. Predsednik SRS RS Milanko Mihajlica rekao je novinarima da bi predloè-

GR^KA

NA PREDSEDNI^KIM IZBORIMA U RUMUNIJI

BUKURE[T: Sada{wi predsednik Rumunije Trajan Basesku pobedio je u drugom krugu predsedni~kih izbora u toj zemqi. Basesku je osvojio 50,37 odsto glasova i time ostvario malu prednost nad protivnikom Mir~om \oanom, koji je dobio 49,63 odsto glasova, saop{tio je ju~e Centralni izborni biro. \oana, lider socijaldemokrata, koji je tvrdio da je pobedio ~im su se birali{ta zatvorila, nije odmah priznao poraz. Wegov kandidat za premijera Klaus Johanis izjavio je, me|utim, na konferenciji za novinare da se „wegov put zavr{ava ovde“, prihvativ{i time zvani~ne rezultate izbora, prenela je agencija Rojters. Iako je \oana preksino} bio u prednosti, izgleda da je Basesku, kandidat Demokratsko-liberalne partije, dobio ve}inu glasova Rumuna iz dijaspore, koji su ga podr`ali i u prvom krugu, 22. novembra. Analiti~ari smatraju da }e Basesku, mo`da, imati problema s formirawem vlade sa drugim ve}im partijama, sa kojima se tokom svog prethodnog mandata ~esto sukobqavao zbog an-

utorak8.decembar2009.

ni zakon trebalo da bude hitno povu~en iz skup{tinske procedure, „jer je poniàvaju}i i uvredqiv za bora~ku populaciju RS“, dodaju}i da Vlada moè da u{tedi na drugim stavkama, a ne na pitawima boraca. On je istakao da je neprihvatqivo da cenu za u{tede u buxetu RS, koje traì Me|unarodni monetarnih fond radi isplate druge tran{e stend baj aran`mana za BiH, „plate odlikova-

ni i najboqi borci, koji su najzaslu`niji za weno stvarawe“. Po wegovim re~ima, to se odnosi na borce koji su odlikovani oredenima i medaqama za zasluge u proteklom ratu. Mihajlica je postavio pitawe {ta bi se desilo da je Vlada Federacije BiH donela odluke da nosiocima „zlatnih qiqana“ (najve}e odlikovawe u nekada{woj Armiji BiH) ukine sve prinadle`nosti.

PODGORICA: Predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} otputova}e danas u Brisel, a u sredu }e evropskom komesaru za pro{irewe Oli Renu predati odgovore na Upitnik Evropske komisije. Ceremoniji uru~ewa odgovora prisustvova}e ministri za evropske integracije, inostranih poslova i za finansije Gordana \urovi}, Milan Ro}en i Igor Luk{i}, najavqeno je iz crnogorske vlade. Na osnovu odgovora na Upitnik, Evropska komisija treba da pripremi mi{qewe o pripremqenosti Crne Gore za prikqu~ewe Evropskoj uniji. \ukanovi} }e u utorak u Briselu u~estvovati na evropskom samitu na visokom nivou, posve}enom zapadnom Balkanu, gde }e

govoriti na temu „U~initi 2010-2020. dekadom Balkana“. Taj skup }e otvoriti Oli Ren.

SVET POZNATIH

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

Opet zajedno

enifer Aniston i Orlando Y Blum u pro{losti su qubovali, a mediji tvrde da su obnovi-

li vezu i da se vi|aju u tajnosti. Yeni i Orlando, koji se i privatno dru`e ve} tri godine, sleteli su pre par dana na londonski aerodrom Hitrou. Odvojeno su iza{li iz aviona, iako su bili na istom letu, koji je trajao 12 sati, a kasnije su vi|eni kako zajedno ulaze u auto parkiran ispred aerodromskog terminala 5. Poznato je da su u pro{losti bili u romanti~noj vezi te da se i daqe aktivno dru`e na prijateqskoj bazi, pa

PAPARACO

zato nikome nije jasno za{to se u javnosti prave kao da se ne poznaju. Upravo se zbog toga naga|alo da li su opet u vezi, i to tajnoj, ili su zaista samo prijateqi. [u{kawe da tu ima puno vi{e od prijateqstva pokrenulo je pro{logodi{we otvarawe restorana Eve Longorije, na kojem su otvoreno razmewivali we`nosti, a godinu dana pre, 2007. glumci su se u isto vreme odmarali u Meksiku. Blumov portparol nekoliko puta je izjavio da su Yen i Orlando samo jako dobri prijateqi.

Bradati Sting apu{teni luk u posledwe vreme sve je popularniji me|u muZ {kim zvezdama, a ako se tom izgledu doda i neuredna brada uspeh je potpun. Tako se i peva~ Sting pridru`io nizu poznatih bradowa koje predvodi seksi Bred Pit. Slavni peva~ Sting snimqen je na odmoru u Brazilu na pla`i Ipanema bi~ u Rio de @aneiru u nimalo privla~nom izdawu. Kao i mnogi slavni mu{karci i Sting je pustio bradu koja ga ~ini gotovo neprepoznatqivim.

Ponovo pijana

Glumica Mi{a Barton, poznata po svojoj isposni~koj figuri, malo se ubucila i odmah se nekako prolep{ala, a i vratila osmeh na lice.

anekenka Kejt Mos, koja je osim M po modi poznata i po brojnim skandalima, a me|u wima su i weni

Polanski u ku}nom pritvoru

lezbejski afiniteti, kao i kokainske sklonosti, ne odustaje od alkohola, te su je paparaci opet uslikali pijanu. Da li je i ovaj put Kejt popila koju ~a{icu vi{e ili je u pitawu ne{to drugo, mo`emo samo da naga|om, ali da joj je te{ko bilo da hoda svedo~e paparaco fotografije. Poznata mr{avica zabavqala se na koncertu „The SingStar Take That Extravaganza” u Londonu. Napu{taju}i paviqon jedva je hodala, ~vrsto dr`e}i za ruku momke iz osigurawa. Nedugo je Britanka uhva}ena okom paparaca u ranim jutarwim satima kada je napu{tala no}ni klub i to u nimalo lepom stawu. Bez obzira na godine Kejt Mos i daqe partija i ne uspeva da odoli raznim porocima.

Fergi

OUT

Gvinet Paltrou

e`iser Roman PolanRku}nom ski (76) nalazi se u pritvoru u svojoj

Nikol rasturila lutkice S

eksi petorka „Pussycat Dolls”, na àlost brojnih oboàvalaca, ipak vi{e ne}e zajedno nastupati jer su me|uqudski odnosi unutar benda postali nepodno{qivi i hladni. Naime nijedna ~lanica benda ne razgovara s Nikol [ercinger i izbegavaju svaki kontakt s wom. - To je pravi rat. Razi{le su se zauvek. Nijedna devojka iz benda ne pri~a s Nikol, koja je ina~e bila u centru pa`we, pa to iskoristila i po~ela da radi na samostalnom albumu - dodao je isti izvor. Nikol, ina~e devojka Luisa Hamiltona voza~a Formule 1, imala je svu medijsku pa`wu za razliku od ostalih devojaka, {to je dovelo do razdora jer ostale dame nisu bile zadovoqne. Pre godinu dana Nikol je izjavila da }e se posvetiti samostalnoj karijeri, ali nakon prvog neuspeha vratila se grupi. Ipak, nisu dugo izdràle na okupu. Bend, koji iza sebe ima dva albuma, nekoliko hit-singlova, izme|u kojih i „Don’t Cha”, koji jo{ uvek obara rekorde na top-listama, po svemu sude}i, odlazi u istoriju.

vili u {vajcarskom skija{kom centru G{tad. Dve crne limuzine stigle su u petak pre podne pred pomenutu vilu Romana Polanskog. Iz jedne od wih iza{ao je slavni reìser, preneli su francuski mediji. Francusko-poqski reìser Roman Polanski, iz bezbednosnih razloga, uo~i prebacivawe u ku}ni pritvor u G{tadu, preme{ten je dan ranije iz zatvora u Vinterturu, 25 kilometara od Ciriha, na nepoznatu lokaciju. Polanski }e biti u ku}nom pritvoru dok {vajcarske vlasti ne odlu~e da li }e ga izru~iti SAD, koje ga traè zbog optu`be za seksualni odnos sa 13-godi{wom devoj~icom 1977. godine. Prema odluci {vajcarskog suda, Polanski nosi elektronsku narukvicu kojom se prati wegovo kretawe.

BISERI ko koli m ne r`im a s a d l Ukra i sve ih atnoj srca ojoj priv . u sv lekciji ko

Selma Hajek, glumica

PORODICA

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

Po bakinom receptu akini recepti su uvek najboqi, bilo da je re~ o kola~ima ili doma}im lekovima. Osim {to su prirodni i korisni, pomo}i }e vam i da u{tedite koji dinaru.

Lo{e varewe i goru{ica Za po~etak najpre razmislite o tome {ta vam je moglo prouzrokovati goru{icu? Jeste li se prejeli? Mo`da je hrana bila previ{e masna ili za~iwena? Jeli ste kasno uve~e? Razmislite o tome i poku{ajte da ubudu}e spre~ite gru{icu. Do we, kao i do drugih smetwi u varewu, kao {to je nadutost, dolazi kad nemate dovoqno `eluda~ne kiseline koja bi to raz-

gradila. Zato }e vam u ovakvim slu~ajevima dobro do}i ka{ika do dve jabukovog sir}eta, koje }e razgraditi taj vi{ak hrane. Upala grla Upaqeno grlo je obi~no znak prehlade ili gripa, pa ga ne ignori{ite. Sam bol moète ublaìti grgoqewem tople, slane vode nekoliko puta dnevno. Posle toga popijte ~aj s limunom i medom. Upaqeni mi{i}i i masnice Posle naporne fizi~ke aktivnosti ve}ina pati od upale mi{i}a. Ipak, moète poku{ati da ih opustite kremom od arnike. Re~ je o cvetu koji ima protivupalna svojstva i smawu-

je bolove. Primjewuje se samo spoqa, kao oblog, kod nagwe~ewa, podliva krvi, istegnu}a i otoka. Poma`e i kod reumatskih tegoba u zglobovima i mi{i}ima. Primewuje se i kod uboda insekata i upala vena. Utrqajte je odmah posle aktivnosti ili na bolna mesta, ali i na masnice, uganu}a i sli~no. Zaustavite krvarewe Ne biste verovali, ali malo kajen bibera na ranu }e brzo zaustaviti krvarewe. Bez brige, ne}e vas pe}i. Naprotiv, ovaj biber smawuje bol. Infekcije uha Infekcije i upale uha mogu biti vrlo ozbiqne i prou-

Kad po~nu da psuju ok im mewamo pelene i o~ekujemo wihove prve re~i, ni ne sawamo da bi uskoro iz wihovih usta mogle da po~nu da izlaze i neprimerene re~i. U dana{we vreme, psovke, kao i sve

lep{e i najpristojnije ~uti ni izgovarati? Mo`da bi najboqi pristup bio upravo to – obja{wewe. Poku{ajte da im objasnite da su takve re~i „rezervisane“ za odrasle, ali da ih svejedno nije lepo

drugo, dolaze sve ranije. [ta uraditi kada po~nu da psuju i moèmo li ih i kako odvi}i od toga? Roditeqi primewuju razne taktike. Naj~e{}a reakcija nam je ipak: „Sram te bilo! Ne sme{ to da kaè{!“. Ali, klinci nam onda naj~e{}e uzvrate: „Ali ti to isto govori{ mama (ili tata)“. Dakle, prva stvar bi trebalo da bude sopstveni primer. Suzdràvajte se od psovki pred decom. To, naravno, ne}e spre~iti da psovke drugih qudi do|u do wihovih u{iju. Kako im objasniti da psovke nije naj-

~uti ni iz usta odraslih. Ako ni to ne upali, poku{ajte sa strategijom Milo{eve `ene Sawe. Evo kako je ona, bar privremeno, spre~ila izgovarawe psovki u wihovoj ku}i. Milo{: „Jedan dan Filip se vratio iz {kole i na moje pitawe kakav mu je sendvi~, odgovorio je da je „jebeni“. Sawa je, naravno, poludela. Posle niza pitawa od koga je to ~uo, odlu~ila je da uzme stvari u svoje ruke pa mu je rekla da ako ikad vi{e `eli sladoled, da pogleda TV ili ne{to drugo, ne

Imati zajedni~ki ili odvojeni ra~un elite li da iskombinujete va{e finansijske ìvote, ili jo{ uvek èlite da zadrìte svoju gomilicu novaca za sebe? Proverite ove opcije i saznajte koja je prava za vas.

Zajedni~ki ra~un Plus: Kada prihvatite pristup “{to je moje, to je i tvoje”, stva-

gao/la da potro{i{ novac na to?”.

Odvojeni ra~un Plus: Va{a filozofija je jasna: ono {to je moje – moje je, a ono {to je tvoje – tvoje jr. Moète tro{iti koliko god ho}ete sa sopstvenog ra~una, a ni{ta ne morate obja{wavati partneru. Minus: Budu}i da oboje vodite sopstvene finansije, nemate previ{e komunikacije. To moè biti prava gwavaà jer uvek morate da delite po pola, od hrane, do ra~una. Plus dvostruka papirologija za dva ra~una...

Me{ani ra~un

ri postanu jednostavne. Imate jedan ra~un, i mawe papirologije. Plus, ose}ate }ete se kao ekipa. Minus: Zara|ujete vi{e od svog partnera, ili obrnuto? Osoba koja donosi vi{e novaca }e mo`da zameriti svom partneru ve}i tro{ak od onog {to taj partner donosi. Plus, nema privatnosti. Taj novi par cipela ili novi gexet otvaraju sezonu debate “kako si mo-

Plus: Imati kombinaciju zajedni~kog i odvojenog ra~una mo`e biti najboqa opcija za sve: zajedno ste u svim ve}im tro{kovima, ali imate nezavisnost u tro{ewu va{eg “novca za zabavu” kako god `elite. Minus: Na po~etku morate mnogo toga da defini{ete- {ta je “moje”, “tvoje” ili “na{e”. Ho}ete li oboje svoj “novac za zabavu” dati za odmor? A i umesto jednog ili dva ra~una, sada imate tri o kojima morate voditi brigu.

sme vi{e da izgovori tu ili bilo koju drugu takvu re~.“ Ipak, drugi roditeqi smatraju da postoje i boqe taktike. Klinci to verovatno ne bi ni izgovarali kada bi znali {ta to zna~i, kaù. Ako èlite da klinci prestanu da psuju, pitajte ih da li znaju {ta zna~i to {to govore. Mo`da wihovi prijateqi misle da je to sme{no, ali ih pitajte ih {ta bi im, na primer, baka rekla da ih ~uje da tako govore. Ne{to liberalniji pristup dala je Milica, pobiv{i celu pri~u o sopstvenom primeru i nepsovawu pred decom. Ona, kaè, psuje stalno. Milica: „Ja, na àlost, stalno psujem. To mi je deo svakodnevice. Slaèm se, nije ba{ najboqe okruèwe za vaspitawe dece. Zato je moj mu` nabavio kutiju i rekao deci da mama svaki put kad ne{to opsuje, mora da staviti deset dinara u kutiju. Klincima je to postala misija. Za razliku od wihovih prijateqa koji znaju da ne{to izvale pa se onda tome smeju, moji ne pokazuju potrebu za psovawem. Oni radije ~ekaju da ja ne{to kaèm, pa da sklone jod{ deset dinara u kutiju i saware o tome {ta }e kupiti s tim parama. A ja, naravno, pazim {ta govorim.“ Svaka taktika verovatno ima neke svoje prednosti i mane. Kako god bilo, vrlo je verovatno da }ete s vremenom ~uti i svog klinca da je ne{to opsovao.

zrokovati trajna o{te}ewa, pa, ako imate stvarno jake bolove, najboqe je posetiti doktora. Ako bol nije jaka, poku{ajte da je se re{ite s par kapi uqa od belog luka ili sir}eta. Nakapajte to u uho i lezite na suprotnu stranu, tako da vam je uho slobodno. Beli luk i sir}e su dobri jer }e rasterati bakterije koje su prouzrokovale infekciju. Ponovite to nekoliko puta dnevno dok bol ne nestane. Ipak, ako se bol nastavi i posle nekoliko dana, svakako idite kod lekara. Opekotine Opet ste se „prislonili“ na {poret ili peglu? Za po-

~etak, najpre tu opekotinu isperite hladnom vodom, ali odmah zatim nanesite gel od aloje. Ako nemate aloju, odsecite kri{ku krompira i utrqajte na opekotinu. Med

je, sa svojim antibakterijskim svojstvima, tako|e dobar za opekotine, kao i senf. Ako su u pitawu ozbiqne opekotine, neophodno je posetiti doktora.

Kriza sredwih godina ok su sredwe godine veoma zadovoqavaju}e razdobqe za ve}inu qudi, mnogim mu{karcima to donese egzistencijalnu krizu i potragu za smislom u ìvotu. Iako vi mo`da ni ne shvatate da ste u krizi sredwih godina, ostali oko vas vide znakove i kilometrima daleko. Kako bismo vam pribliìli ènsku perspektivu o va{oj krizi, nave{}emo ~e{}a pona{awa u sredwim godinama – i {ta ène misle o tome. 1 – Obla~ite se bez imalo stila [ta ste u~inili: umesto polo majice, po~eli ste da nosite majice s natpisima. @ene to vide kao: uzaludan poku{aj da izgledate moderno i muèvno. Da biste izgledali dobro kad ste ve} u godinama, ne treba da poku{avate da izgledate mla|e. Imale one 20 ili 40 godina, ène vi{e vole elegantan i prefiwen izgled, nego „trendi“. 2 – Promenili ste vozni park [ta ste u~inili: prebacili se s ~etiri na dva to~ka.

@ene to vide kao: opasan poku{aj da pove}ate adrenalin. Napravite fitnes plan kako biste do{li u dobru formu. Ve`ba }e vam pomo}i da se boqe ose}ate, a podi}i }e vam i nivo adrenalina. Ako vam je teretana ve} dosadila, poku-

{a}e da se izvuku ~im im kupite pi}e. Starije ène }e samo misliti da ste kreten. Veliki broj èna moète upoznati (ne mlade studentkiwe), tako da pro{irite va{e interese. Umetni~ke du{e neka upi{u kurs crtawa, gurmani neka

{ajte s padobranstvom ili planinskim biciklizmom. 3 – Pona{ate se kao pubertetlija [ta ste u~inili: probu{ili u{i. @ene to vide kao: ~udan na~in da izgledate kul. O{i{ajte se u nekom poznatom salonu, ali primereno va{im godinama, ili nabavite neki moderan modni dodatak – sat, na primer. 4 – Prilazite (puno) mla|im `enama [ta ste u~inili: poku{avate da se upoznate s duplo mla|im devojkama. @ene to vide kao: devojke }e misliti da ste jezivi i poku-

krenu na radionicu kuvawa, a ako vas zanima sport prijavite se za maraton ili idite na planinarski izlet. Ako budete radili ne{to {to vas zanima, ne}ete izgledati o~ajno, i ve}a je mogu}nost da }ete upoznati nekog s istim interesima. Ako ste prepoznali sebe u nekoj od ovih kategorija, verujte nam, u{li ste u krizu sredwih godina. Umesto da poku{avate da vratite mladost, razmislite {ta èlite da promenite u svom ìvotu i postavite neke konkretnije ciqeve. Sigurni smo da }ete na taj na~in biti puno zadovoqniji va{im ìvotom.

OGLASI z ^ITUQE

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg mladog prijateqa

Posledwi pozdrav dragom

Olga Lu~i} - Novkovi}

Mihajla Rutara

Miletu Brkovi}u Tamara, Nenad, Desa i Branko Miladinovi}.

Navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{e plemenite Olge Lu~i} - Novkovi} i 40 dana od smrti na{eg plemenitog Milana - Mi}e Novkovi}a.

Tvoj vedar lik velikog borca, zauvek }e ostati u na{em se}awu. Spomenka i Vladimir Zelenovi}.

Milan - Mi}a Novkovi}

Wihovi: k}er Maja, unuci Petar i Lena, zet Gruja i Stana Ron~evi}. 92116

92122 92133

Posledwi pozdrav dragom Xixiju

Posledwi pozdrav

Saveti Smiqani} Nikada te ne}emo zaboraviti, ostaje{ nam u lepom se}awu.

Mihajlu Rutaru

Oqa i Deki.

92120

Sa tugom obave{tavamo da je u 36. godini preminuo na{ jedini sin

Ispra}aj je 9. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{ni roditeqi i tetka Miwa. 92130

Ne mo`emo da verujemo da sa nama vi{e nije na{ dragi GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10.000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

O`alo{}eni: sestra Marinka, zet Milenko, i sestri}i Milorad, Qubica i Milica. 92117

92121

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Mihajlu Rutaru

dipl. in`. arh.

PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwi`ene, cene povoqne. Telefon 064/5038504. 91438

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Zauvek tvoji: Tamara, Miqan, Aleksa i Sofija.

Mihajlo Rutar POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063598-463. 91840

iz Vrbasa

Posledwi pozdrav na{em drugu.

92125

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i {urjaku

@arku Bulaji}u

Mihajlo Rutar

Tuguju za tobom: snaja Verica sa }erkom Mirjanom i porodica Mari~i}.

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154-200, 018-880-100. 90656

na{em

^uva}emo uspomenu na tebe i biti uz tvoju Teodoru, Konstantina i Miu. Po~ivaj u miru.

@arku Bulaji}u iz Vrbasa od: sestri}a Milorada, snaje @eqke i unu~adi Nikole i Nemawe.

Tvoje koleginice: Branka, Qubica, Sandra i Dragana.

92118

92119

Posledwi pozdrav najboqem ujaku na svetu

Mihajlo - Mi{a Rutar Se}awe na wega ~uvaju: Borko, Jelica i Bogdan Dun|erski.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91606

92132

Dragi na{

@arku Bulaji}u BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413575. 91526 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 91659 DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/958-2103 i 064/910-1289. 91745

iz Vrbasa

od sestri}a Milorada Kesi}a Mi}e.

Mihajlo sa velikim bolom i tugom, opra{tamo se od tebe, a verovali smo da }e{ i ovoga puta pobediti. Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Qiqa, Damir, Tamara i Damjan. 92123

92115

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mojoj jedinoj Qubavi

utorak8.decembar2009.

Posledwi pozdrav najboqem taji na svetu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i saradnike da je na{ voqeni suprug i otac

Mihajlo Rutar dipl. in`. arhitekture 1973 - 2009.

Mihajlu Mihajlu

preminuo 7. 12. 2009. godine. Ispra}aj je u sredu, 9. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sin Koki i ki}i Mia.

Supruga Teodora.

O`alo{}eni: supruga Teodora, sin Konstantin i k}er Mia.

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav dragom zetu

Mihajlu Rutaru

pozdrav

dragom

Sale, Valerija i Stevan Tomin.

92105

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Danas, 8. 12. 2009. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg dragog

Tanasija @ivkovi}a

\uri Gregecu

dipl. in`. arhitekture

92102

92100

92101

1924 - 2009.

od sestre Mice Peji}.

od porodice Peji}.

92067

92069

S qubavqu, tugom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wega. O`alo{}ena porodica. 91853

Duboko potreseni i tu`nog srca opra{tamo se od na{eg mladog kolege

Mihajla Rutara koji nas je prerano i iznenada napustio. Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe. Po~ivaj u miru. Kolektiv JP â&#x20AC;&#x17E;Zavod za urbanizam Vojvodineâ&#x20AC;? Novi Sad. 2694/P

^ITUQE z POMENI

utorak8.decembar2009.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 39. godini preminuo na{ dragi sin i brat

POMEN

DNEVNIK

Posledwi pozdrav svom dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Jawi Radakovi} Dragan Roga~evi}

Draganu Roga~evi}u

ro|. [trbac 8. 12. 1989 - 8. 12. 2009.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: mama Zoka, brat Miki i Jeca.

Draga majko, pro{lo je dvadeset godina od kako te nema. Sre}ni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te iznenada izgubili. U na{im srcima }e{ biti stalno prisutna, voqena i nezaboravqena. ]erka Boja, sinovi Dragan i Savo sa porodicama.

92090

92081

Sahrana je danas, 8. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Stevanu ]ulibrku

^edi Ribi}u @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

od: unuka Nikole i prijateqa Milene i Mihajla.

]erka Rajka, unuk Stefan i unuka Neda Simi}evi}. 92097

92091

Posledwi pozdrav

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 80. godini zauvek napustio suprug, otac i deda

od sestara: Vere, Nade i Bube sa porodicama.

92085

Frawa Jelen~i}

Dragane

Posledwi pozdrav baki

1948 - 1994.

Miloradu Lukovi}u

na{, hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Uvek }e{ nam nedostajati. Tvoji drugari: Robika, Bata, Branko, Pita, Nada i Mira.

od porodice Lukovi}: Nade, Marije i sina Slavka.

Ve~no }e te voleti tvoj sin Vladimir sa porodicom. 92078

92089

POMEN

Posledwi pozdrav

Pro{lo je dugih i te{kih 15 godina od kada nisi pored mene, se}awe na tebe uvek ostaje u mom srcu.

êdo Ribi} Sahrana je danas, 8. 12. 2009. godine, u 14.30 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu, a ispra}aj iz ku}e àlosti ul. Save Kova~evi}a 1. Oàlo{}ena porodica: supruga Du{anka, sin Rajko, snaja Rada, unuci Milan i Marija. 92095

92094

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Danas, 8. 12. 2009. godine navr{ava se deset godina od smrti na{eg voqenog oca

Dana, 12. decembra 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`avamo godinu od kako nas je napustio na{ voqeni sin i brat

Mileni Stevi}

od porodice Kova~evi}.

Draganu

Veri Krsti}

od porodice \oki}.

Miroslava Stefanovi}a

Du{ko Kosanovi} 1964 - 2009.

od stanara zgrade Bulevar Jovana Du~i}a 17.

Tvoji: sin Sr|an i }erka Olivera sa porodicama. 92082

92114

Mili na{ sine i brate, s tugom, suzama i ve~nim bolom uvek }e{ `iveti u na{im rawenim srcima. Mama, sestra i brat. 92075

633/P

92092

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

\uri Gregecu

Draganu

od porodice Roga~evi}.

92080

92083

Sa velikom tugom opra{tamo se od

Stevana ]ulibrka

Posledwi pozdrav od kolega sa posla.

92065

Mihajlu Rutaru dipl. in` arhitekture

od porodice Vemi}.

Mile Brkovi}

Posledwi pozdrav dragom zetu

Porodice: Risti} i Milunovi}.

92079

od wegovih prijateqa: Ivice i Mile, Zorana i Irene sa porodicom i porodice Stankovi} iz Sremskih Karlovaca.

od: baba Olge, Er`ike, Zite i Andra{a.

92086

92104

PETOGODI[WI POMEN Navr{ava se pet punih godina od smrti mojih najdra`ih roditeqa

Sa `alo{}u smo primili vest da je preminuo na{ dragi prijateq i kolega

^edomira Filipovi}a

Qubice Filipovi} Bise

Ne `elimo da verujemo da se to nama dogodilo, ali dogodilo se! Vi nas ~uvate sa neba, a mi vas u na{im neute{nim srcima. Va{a }erka Anica i zet Borislav [evi}. 92076

Mihajlo Rutar diplomirani in`ewer arhitekture Wegovom smr}u izgubili smo vrsnog stru~waka i druga ~iji }e nam plemeniti lik ostati u trajnoj uspomeni. Kolege iz Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo. 5938/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dugogodi{wem poslovnom partneru

utorak8.decembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i deda

Josip Kugli

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Slobodan Kosti}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Mirjana Radovi}

1935 - 2009.

1923 - 2009.

preminuo 6. 12. 2009. godine. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 8. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova.

Stanoji Alaxi}u

O`alo{}eni: }erka Marija, zet Slavko i unuci Jasmina i Du{an. 92064

Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;? a. d. Novi Sad.

Sahrana je danas, 8. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}eni wegovi najmiliji.

O`alo{}eni sin Veqo sa porodicom. 92096

92063

Danas, 8. decembra 2009. godine, navr{ava se pet tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Posledwi pozdrav dragoj baki,

Sahrana je u sredu, 9. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

5937/P

SE]AWE

Mileni Stevi}

1999 - 2009.

^edi Ribi}u

Milorad Romi} Rade

1934 - 2009.

Neka Te u ti{ini ve~nog mira, prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava.

Hvala ti na podr{ci i qubavi. Zahvalni tvoji: Milena i Aleksandar. 92062

od: sestri}a Mirka Ani~i}a, Marine i dece.

Tvoji najmiliji. 92106

92047

Posledwi pozdrav najmilijoj baki,

^edo Samarxi} iz Bile}e Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to nisi sa nama. Strikovo dete i porodice Samarxi} i Andri}. 92031

24. 1. 1939 - 29. 11. 2009.

Mileni Stevi}

Milena Stevi}

1934 - 2009.

Zauvek tvoji: Cile, Mrki i Mira.

Oàlostila si me. Imale smo dogovor da }e{ biti ovde da podelimo zajedo moje najradosnije vesti. Nisi odràla obe}awe. Ne znam da li sam ti dovoqno pokazivala koliko mi zna~i{ u ìvotu. Moja druga mama. Ponosim se kad kod sebe uo~im da sam od tebe, sem imena, nasledila i deli}e karaktera, istog razmi{qawa i ukusa. Uvek smo se lako slagale. Hvala ti {to si me podràvala, razumevala, mazila, odgajala, volela. Ni{ta ne}e biti isto bez tebe. Nadam se da si na{la svoj mir i olak{awe. Pokoj ti du{i. Tvoja unuka Milena.

92032

92057

Ratko Samarxi} Dragi tajo, svemu si nas nau~io osim jedno - kako da ìvimo bez tebe, tvoje snage i èqe za ìvotom. Rekao si pedeset poqubaca, malo je tajo jer tuga je mnogo ve}a.

Posledwi pozdrav dragoj majci,

1934 - 2009. Mila moja, ova tuga je neprolazna, a suze nepresu{ne. Bili smo tim skoro {est decenija, a sad treba da kora~am sam. Bila si borac i ponosim se tobom. Neka ti je mir du{i.

Tvoj Rade.

92060

Posledwi pozdrav najmilijoj baki

Na{a najmilija supruga, majka i baka

Mileni Stevi} Mileni Stevi}

1934 - 2009.

Milena Stevi}

1934 - 2009.

ro|. Lazi} 1934 - 2009.

Ne postoje re~i kojima se mogu oprostiti od tebe. Bila si moja podr{ka, moj oslonac u svemu. Nadam se da ti je tamo negde lak{e nego u posledwim danima zemaqskim. Da ti je telo u miru, du{a u smirenosti. Jer moja je ispuwena tugom koja je neprolazna.

Hvala ti za qubav, posve}enost, podr{ku. Dala si poseban smisao mom `ivotu i tvoj odlazak ostavqa ogromnu prazninu u wemu. Ne}u te nikad zaboraviti. Pokoj ti du{i.

O`alo{}eni: suprug Radojica, }erka Olivera, zet Stevo, unuci Milena i Milan.

Tvoja }erka Olivera sa suprugom.

Tvoj unuk Milan.

92061

92056

92059

preminula je 6. decembra u 75. godini. Sahrana je danas, 8. decembra 2009. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Opelo }e se slu`iti u 12.30 ~asova.

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.35 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05

TV PROGRAM

utorak8.decembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Folder kultura Bajko kviz Vesti Koliko se poznajemo, kviz Centar sveta Kuhiwica Kako se dogodio narod Vesti No}na smena Kult plus No22 Vesti Plavi krug Paideja Vesti Le Man, film TV dnevnik Tajna hrane: Med Most u Bruklinu Razglednice Plej gejm Hop hop, kviz

07.25 07.30 08.00 09.50 11.00 12.30 14.15

Datum Glas Amerike Prepodnevni program Barometar Ulovi trofej Bez cenzure Barometar

SERIJA

Dr Haus (Panonija, 21.00) 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.25 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50

Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Tajna Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Ulovi trofej Hedonist Barometar RB na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Barometar Kowi ponovo jure Glas Amerike

Aleksandra Popovi}

Signali [ta nas jo{ ~eka u godinama krize? Da li Vlada ima strategiju kako da ubla`i wene posledice? Kako uposliti privredu, smawiti siroma{tvo? Gosti: Velimir Ili}, Branka Qiqak, Jorgovanka Tabakovi}, Vladimir Ili} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.45

TV Dnevnik Skrivena kamera Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik Dokument: Prazna kolevka Plavi krug Le Man, film Frej`er

07.00 07.25 08.40 09.05 09.35 10.30 11.50 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35

Kuhiwica Rej~el Rej Zeleno svetlo Putevi nade Preokret Porodica Serano Crtani film Prizma (hrv) Vesti (ma|) Tajna hrane Ru~ak na lepe o~i Pravo na odbranu Zeleni sat @ivopis Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija Roma TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Indija - [apat ve~nosti Dobro ve~e Vojvodino (rom) Porodica Serano Pravo na odbranu Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara

06.00 06.05 08.00 08.15 09.06 09.22 09.35 10.00 10.05 10.29 10.53 11.05 11.10 12.00 12.13 12.15 12.30 13.15 14.45 14.51 14.53 15.55

17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 19.01 19.02 19.30 20.08 20.15 20.40 22.38 00.15 00.30 01.15 01.25 02.10

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Jovan Leki} Slagalica, kviz Vesti Kvadratura kruga Svet ribolova Kulinarski letopis Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina: Las Vegas Indijanci, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vaterpolo - Svetska liga: Rumunija - Srbija, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona: Juventus - Bajern, prenos Fudbal: Liga {ampiona Dnevnik Mesto zlo~ina Evronet Zovem se Erl, film No}ni bioskop: ^udnije od raja, film

VATERPOLO - SVETSKA LIGA

Rumunija–Srbija (RTS 1, 15.55) 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Crtani film Objektiv Luna - sirena sa Kariba Evo nas kod vas Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Objektiv Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Integracija Buntovnici Objektiv Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.00 11.00 13.00 14.00 15.15 16.45 17.00

NBA: Milvoki – Klivlend Serija A: Palermo – Kaqari Pregled Serije A Pregled argentinske lige Serija A: Napoli – Bari NBA U`ivo MU TV: Vest Hem – Man~ester junajted Real NBA EBEL: Alba – Jesenice NHL: Tampa Bej – Va{ington NCAA: N. Karolina – Mi~. Stejt NBA U`ivo

18.45 19.15 21.15 23.00 00.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56 01.30 03.30 05.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Krvavi dug Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Specijalna jedinica Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Razbija~i Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00

Tjuzdej Veld

Sama~ki stan Brus Paterson je profesor arheologije koga jedino interesuje izu~avawe kostiju. Mnoge wegove studentkiwe smatraju da imaju izuzetno privla~nog predava~a. Uloge: Teri Tomas, Selest Holm, Tjuzdej Veld Re`ija: Frenk Ta{lin (RTS 2, 14.00) 07.19 Kuvati srcem: Jovan Leki} 07.31 Datum 07.37 Verski kalendar 07.48 Adi u svemiru 07.52 Garfild i prijateqi 08.20 Tri medveda 08.50 Adi u svemiru 08.54 Enciklopedija 09.23 Adi u svemiru 09.27 Dositejeve poruke 09.55 Adi u svemiru 09. 59Ku}a matematike 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.13 Pregled premijer lige 11.05 Trag 11.30 Gra|anin 12.00 No} flaute 12.29 Iza naslova - Hendl 12.43 Verski kalendar 13.00 Trezor 14.00 Sama~ki stan, film 14.06 Ovo je Srbija (u pauzi skup{tinskog zasedawa) 14.35 Porodica ~oveka (u pauzi skup{tinskog zasedawa) 15.43 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Iza naslova - Hendl 16.45 Porodica ~oveka 17.15 Moravske pri~e, dok. program 17.45 Enciklopedija 17.55 Ko{arka - Evrokup: Crvena zvezda - [ole, prenos 19.32 Datum 19.38 Verski kalendar 20.00 TV mre`a 20.29 Hit libris 21.00 Bostonski advokati 21.47 Istorija se ne meri brojkama ve} delima 22.18 Eko menayer 22.41 Integracija 23.04 Likovna kolonija 23.30 Van Gog, koncert iz Arene 2007. 00.12 Sama~ki stan, film

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.05 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15

Glas Amerike SMS Slatka moja [ta se to de{ava sa vremenom? Slavni Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Qubav Astre i Seladona Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona,

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.05 13.50 14.15 14.30 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 00.30

Radijsko dizawe TV Dizawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat - Izbacivawe Top {op [qaka Vodi~ za roditeqe Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Veliki brat, uìvo Saut Park

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (uìvo) Nevina Siti Farma Grand {ou ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand parada Javna tajna Farma (uìvo) Tjudorovi

Yonatan Ris-Mejers

SERIJA

Tjudorovi Dramati~na serija o vladavini i mnogobrojnim `enidbama engleskog kraqa Henrija 8. Ova kostimirana dramati~na istorijska drama prikazuje englesku rasko{nu renesansnu dinastiju Tjudor. Uloge: Yonatan RisMejers, Anabel Volis, Natali Dormer, Maria Dojl Kenedi, Yejms Frejn, Sem Nil, Henri Kavil (Pink, 00.30)

Meda Rupert (Hepi, 07.29 i 08.58) 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.40 12.00 13.00 13.23 13.45 13.55 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [amang king Dinosaur king Eon kid Presovawe [aman king Kvizi} Dinosaur king Eon kid Papirmanija Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Amor Latino Klinika Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.05 00.10 01.50 02.40

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Telemaster Smicalice Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak8.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Katarina Radivojevi}

SERIJA

Najboqe godine Kec ne pu{ta Tomu iz vida i podse}a ga na dug koji je do{ao da naplati. Toma ne zna odakle da nabavi novac.Kec upoznaje me{tane i u`iva u gostoprimstvu kao Tomin galerist. Niko ni ne sluti koliko je opasan. Uloge: Slavko Juraga, Amar Bukvi}, Janko Popovi} Volari}, Katarina Radivojevi}, Marija Bori}, Janko Rako{, Ivana Bolan~a, Mateja Kruhak (Nova TV, 20.00) 08.25 08.45 09.25 10.55 11.55 12.55 13.30 14.40 15.40 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 23.25 23.40 00.25 00.10 02.10 02.40 03.10

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Slu~ajni milioner, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Liga prvaka, utakmica Vesti Mister Bin Sa`eci Lige prvaka Zakon brojeva „Sajnfild” Televizijska posla Irska bra}a

08.00 09.00 10.00 11.00

Rimske misterije Vikingovo putovawe Vivaldijevim stopama Bizmark – kancelar i demon @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Staqingrad Ko si zapravo ti? Mo} `ita: Istorija hrane za pre`ivqavawe Moj dnevnik Moj dnevnik Detektivi brodskih olupina Romanti~ari Kako se raspao Sovjetski savez Pravi Kazino rojal Indokina U potrazi za mitovima i herojima Mostovi Wujorka Moj dnevnik Moj dnevnik Detektivi brodskih olupina

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Krici iz Afrike 13.30 Legenda o princezi Surijotai 16.00 Ku}a pored pruge 18.00 U`i~ka republika 20.00 Ameri~ki ro|aci 22.00 Loganov rat 00.00 Do koske

07.45 Liga pravednika. Nova granica 09.00 Nova pri~a o Pepequgi 10.35 Moj omiqeni Marsovac 12.10 Apokalipsa na to~kovima 13.05 Otelo 15.05 No} u muzeju 16.55 Svemirski majmuni 18.15 Uhvati Smarta 20.05 Sunce 21.50 Tjudorovi 22.40 Umri mu{ki 4 00.45 Velika qubav

09.10 Dolina sunca 10.15 Divqi zapad Irske - Konemara, dok. film 11.10 Deni na moru 1, dok. serija 11.35 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.28 @iveti zdravije 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Motivaqa motiva motive 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedn~ki izbori 2009. bonusi 20.15 Globalno selo 20.50 Hrvatsko podmorje 5: Rat u Jadranu, dok. serija 21.25 Poslovni klub 21.55 @iveti zdravije 22.05 Otvoreno 23.20 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 23.45 Drugi format 00.40 Zvezdane staze

08.10 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 13.30 13.50 14.05 14.40 15.15 16.00 16.55 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 22.50 23.50

Navrh jezika Izazovi: Merle, dok. film Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Zovem se Erl Kod Ane TV vrti} Koga briga? Zvezdane staze Drugi format Vaterpolo - Svetska liga: Hrvatska - Rusija, prenos @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Ciklus antifa{isti~kog filma: Bitka na Neretvi, film Zakon i red @ivot posle smrti

Mari{ka Hargitej

ZAKON I RED:

Odeqewe za `rtve Bensonova se udruì s agentkiwom FBI ne bi li uhvatila serijskog ubicu koga ve} godinama poku{ava da strpa iza re{etaka. Bensonova èli da mu se osveti i za ~iwenicu da je wenog mentora ko{tao ìvota. . Uloge: Kris Meloni, Mari{ka Hargitej, Den Florek, Ri~ard Belzer, Ajs Ti, Dajen Nil, Tamara Tuni, Adam Bi~ (HRT 2, 22.50)

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.30 22.40 00.20 01.00

08.00 09.30 11.00 13.10 15.50 17.20 20.00 22.00 00.00 02.00

Osu|eni na smrt Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Nezgoda na i pored planinskog puta Dr Finli Intermeco 3 Lakomb Lusijen Gospodari horora - ^okolada Uspon do gubili{ta Stjuardese Pri~a iz rodnog grada

Opasni Yoni CB4 Bla`enstvo Smrt na Nilu Kada smo bili kraqevii Posledwe Hristovo isku{ewe Danteov vrh Zatvorenik Vru}e devojke Izme|u Marsa i Venere

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat Pre nego {to ka`e{ DA Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat @urke nikad ne prestaju Pomorska patrola Sudija Ejmi Yordan Za Grejsinu qubav Dobra ve{tica Slika Frederika Forsajta

An|ela Baset

Vampir u Bruklinu Maksimilijan je jedini preìveli od cele rase karipskih vampira, pa je odlu~an da na|e na~in da nastavi lozu. Kada sazna kako je jednom u Bruklinu èna koja ima oca vampira rodila dete, odlazi u Wujork i daje se u potragu za Ritom, koja je sada ve} odrasla... Uloge: Edi Marfi, An|ela Baset, Alen Pejn, Kadim Hardison, Yon Viterspun Reìja: Ves Krejven (RTL, 21.55) 08.00 08.30 09.20 11.25 11.55 12.25 12.40 13.25 14.20 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 21.55 00.00 00.50 02.30

Princ iz Belera Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Punom parom Ekskluziv Ve~era za 5 Najve}a hrvatska misterija Jezikova juha Vampir u Bruklinu, film ^ak, akcijska serija Lan~ana reakcija, film Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Ekstremne drvose~e U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Ameri~ki ~operi Y-ma{ine ^uda Azije koja je ~ovek napravio Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.35 09.15 12.00 13.00 14.30 18.00 19.00 19.10 20.00 20.15 23.00 23.15 00.15 00.30

Fudbal Kuglawe Ski skokovi Fudbal Bilijar Kuglawe Fudbal Kuglawe Reli Bilijar Ekstremni sportovi Automobilizam Reli Ski skokovi

Nada je usamqena, a problemi u gomili eznade`nost je kqu~na karika koja povemojim hiperaktivnim sinom, pukotinama na vozuje depresiju i samoubistvo, te je izuzetdovodnim cevima i dilerima droge iz kom{iluno ~esta kod qudi sklonih samopovre|ika. Moji problemi su stvarni i prezirem {to suvawu i samoubistvu. Niko ne moè sasvim predgeri{ete da su oni samo u mojoj glavi!“ videti budu}nost, a qudi s autodestruktivnim Predlog da ve`bate na poboq{awu ve{tina namerama su uglavnom sigurni da wima donosi re{avawa problema nikako ne zna~i da va{i samo jad. Oni kaù: „Ionako }u do 30. umreti, zaproblemi nisu stvarni. Suicidni zaista imaju {to bi me onda bilo briga da li }u se predozirave}i broj stresora s kojima treba da se nose nego ti drogom ili dobiti sidu?“, „Ne}u postati mlaprose~ne osobe, pa im je jo{ va`nije da razviju |i, a moj ìvot ide nizbrdo. Mogao bih i sad sve odli~ne ve{tine re{avawa problema. da zavr{im“ ili „Ni{ta {to uradim ne uspe. S. se ponosio time {to je „~ovek trenutka“. Uvek }u biti nesre}na“... Tvrdio je da nikad nije planirao, jer „ionako ne Uz mra~an pogled na budu}nost, nedostaje im moè{ da ra~una{ na to da }e stvari i}i onako sastojak neophodan za preìvqavawe: nada. Ona kako èli{“. Na prvi pogled se ~inilo da je ovo pomaè qudima u crnim momak pun samopouzdadanima. Vidimo je kod rowa koji zna ko je i {ta diteqa koji uspe{no odèli, ali je on zapravo gaja dete bez partnera, bio zavisnik od kokaiosobe koja se u poznim gona, suo~en sa sudskim dinama vrati {kolovawu saslu{awem, uni{tio i diplomira, ~oveka koji je svoju kreditnu spouspe da danima preìvi u sobnost, udaqio se od divqini dok ga ne spasu, devojke i porodice, i ili osobe koja prkosi hroni~no ose}ao suipredvi|awima svog dokcidno. Terapija mu je tora da ima jo{ samo nebila strogo koncenkoliko meseci ìvota i trisana na to da mu popobedi ih. Qudski duh mogne da promeni stil moè prevazi}i nevoqe, ìvota da bi bio a nada kao gorivo pomaè spremniji da se suo~i da duh vedrije plamti. sa svojim problemima. Nevoqe ni magija ne moè re{iti Suicidni qudi se neTe{ko depresivne osokad ose}aju toliko preplavqeni problemima da ba su ~esto sklone tome da preuveli~avaju negapoku{avaju da ih re{e koriste}i o~ajni~ka, beztivno i otpisuju pozitivno. Kao dodavawe soli na ranu, one ponekad ~uju kritiku drugih (neki umna sredstva, ili od wih pobegnu. Npr. osoba su dobronamerni, a drugi ozloje|eni), koji kaù koja, poku{avaju}i da re{i finansijski pro„Od muve pravi{ slona“ ili „Ne ceni{ ono {to blem, pozajmquje novac od zelena{a, na duè ima{“. Ako se zanemari osu|uju}i ton, to moè staze sebi stvara jo{ ve}e probleme. U takvo sabiti istina. Ve}ina suicidnih minimalizuje mopovre|uju}e pona{awe upu{ta se i osoba koja ili previ|a razloge za ìvot, ali ne namerno. utehu za stres svakodnevnog ìvota traì u droDepresija im zamagquje opaàwe i zaista deluje gama i alkoholu. kao da nema dovoqno razloga da se ìvot nastaAko ose}ate da vam je ìvot izmakao kontroli vi. êsto neko drugi moè jasnije da vidi {ta i vi{e ne moète da se nosite sa stresom, mo`da osoba gubi samoubi}ete po~eti da gledate stvom. Razlozi za ìvot na smrt kao na jedino se razlikuju od osobe do re{ewe. Samoubistvo Suicidni ~esto znaju re}i: „Ionako osobe, no svakako to ne ne re{ava probleme. U }u do 30. umreti pa me ba{ briga da moraju biti grandiozna najboqem slu~aju, preli }u se predozirati drogom ili postignu}a ili te`we. kida svest o problemiSposobnost da se pre- dobiti sidu“, „Ne}u postati mla|i, a ma, ali onda nemate pripozna i jasno defini{e moj ìvot ide nizbrdo“ ili „Ni{ta liku da uìvate u dobiproblem, te promisli o tima. Samoubistvo stva{to uradim ne uspe, uvek }u biti mogu}im re{ewima drara grozne nove problenesre}na“ gocena je ve{tina. Nema me onima koje ostavqamogu}nosti da se ìvotte za sobom. Jedini proni problemi izbegnu, pa blem koji se nikad ne moè re{iti je sama smrt. se zadovoqni svojim ìvotom od onih koji to niDokle god ste ìvi, bar imate priliku. su ~esto razlikuju po tome koliko dobro re{avaSuicidnom riziku znatno doprinosi i stres. ju probleme. Kad probleme previ|amo, oni se Svi povremeno doìvqavamo stvari koje nas pogotovo uvek pove}avaju, {to moè dovesti do vre|uju i testiraju re{enost da nastavimo daqe. ose}aja da se ne mogu savladati. Ignorisawem U idealnim uslovima, ta iskustva pro|u kao problema oni ne}e nestati, a izreka „Stvari }e uobi~ajeni, iako bolan, deo ìvota ciklusa i se same re{iti ako ih ostavi{ na miru“ nije doprinose sazrevawu. Naàlost, bolest, smrt ta~na. Qudi re{avaju probleme, i to ne uz pomo} voqene osobe ili finansijski neuspesi nekad sre}e, magije ili protoka vremena. [tavi{e, dolaze u gomili, {to nam oteàva da s wima izaqudi su skloniji da uspeju u re{avawu problema |emo na kraj. Gubitak va`ne veze, bilo zbog ako se rano suo~e s wima s nadom i samopouzdaokolnosti, konflikta ili smrti, moè biti tewem i osmisle plan delawa. àk udarac, pogotovo ako se takvi gubici ponaJedna pacijetkiwa je, ~uv{i da }e morati da vqaju. radi na svojim ve{tinama re{avawa problema, Ako ste doìveli smrt roditeqa u detiwstvu, qutito reagovala: „Zar vi mislite da je moj ìmogu}e je da }ete biti posebno osetqivi na gubivot bez problema, a ja samo ne znam da se nosim s tak qubavi u odraslom dobu kad vas ostavi neko wima? Lako je vama kad ne morate da se nosite s koga volite ili umre vama bliska osoba.

Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak8.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

U privatnom poslu nailazite na promenqive okolnosti i nepouzdane kontakte. Utorak je Marsov dan, va{ dan, pa biste hteli vi{e i boqe! Va{e anga`ovawe u javnosti je prime}eno i evidentirano.

BIK 20.4-20.5.

U karijeri ste izlo`eni raznim vetrovima, koji duvaju u svim pravcima. Naprosto se ne zna koji su ~iji i ko {ta stvarno misli ili ho}e. Opredelite svoj pravac, pravolinijski, i dr`ite ga se, uprkos svima i svemu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. decembar 2009.

Va{ nesta{ni Merkur se uozbiqio u strogom i odgovornom znaku Jarca, pa ste se i vi prizemili u pogledu realnih mogu}nosti i fakti~kih situacija. Mo`ete planirati sve u vezi s nekretninama, kreditima. Mesec danas prolazi kroz znak Device, pa ste analiti~ni i studiozni. Ali od silnih pri~a je malo realizacija. Budite obave{teni, ali i delajte u dugoro~nom pravcu. Qubavni odnos je sjajan, zar ne?! Aktivni ste, usredsre|eni na svoj status i saradwu s drugima. Me|utim, poneki vas ne shvataju na pravi na~in. Nemojte uzaludno gubiti energiju na wih, ve} se okrenite sebi. Tro{kovi. Radite polako ali sigurno, jedno po jedno, i sve }e do}i na red. [tedqivi ste i investirate samo u dugoro~ne projekte. Isplati}e se s godinama. Ostanite uporni i dosledni, verujte sebi. Vernost.

VAGA 23.9- 23.10.

Nemojte sebi postavqati i suvi{e velike zahteve i ciqeve, jer to naprosto nije potrebno. Odrecite se lo{ih navika i vi{e se odmarajte. Tako|e, i prema partneru budite opu{teniji. Avanture vas vrebaju.

[KORPION 24.10- 23.11.

Spojili ste lepo s korisnim, qubav i simpatije, li~ni {arm s poslom, pa vam svaki dan mo`e biti uspe{an i prijatan. Imate dobru saradwu s pretpostavqenim, pa i razumevawe, qubav?! Zarada.

STRELAC 24.11- 21.12.

Sre}an vama ro|endan, i ovaj! Izgleda da umete i mo`ete kako ho}ete! Okru`eni ste dragim osobama i lepim stvarima. Poslovna situacija je blokirana, ali dajete sve od sebe da je odblokirate.

JARAC 22.12-20.1.

Smirili ste se, silom prilika, i to je dobro. Sada moète sagledati su{tinu i prioritete. Moète i meditirati, ako poèlite. Sagledali ste svoja ograni~ewa i mogu}nosti, {to vam daje mudrost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Samo veselo! Naprosto u`ivate u dru{tvu, imate strpqewa i nemate strpqewa, naizmeni~no, dajete najlep{i deo sebe onima koje volite. Partner radi na svoju ruku, po svome, i te{ko se uskla|ujete.

RIBE 20.2-20.3.

Potrebno vam je vi{e sna i ma{te nego jave i takozvane realnosti. Zato negujte svoj svet, ne dozvoqavaju}i drugima da ga pokvare i opterete svojim problemima. Uostalom, sve je relativno, samo po sebi.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Vatrena [akira

NAOBLA~EWE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Ni{

S KI { OM

Evropa Madrid

NOVI SAD: Naobla~ewe s ki{om, koja }e padati ve}inom posle Rim podne i uve~e, dok bi pre podne bilo vi{e suvog vremena. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura 4, a London maksimalna oko 8 stepeni Celzijusa. Cirih VOJVODINA: Naobla~ewe s ki{om. Obla~nost se preme{ta sa jugozapada i uslovi}e kratkotrajnu ki{u ponegde. Zatim }e biti suBerlin vo, pa ponovo sa ki{om po podne i uve~e. Vetar umeren ju`ni i jugoBe~ isto~ni. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 10 stepeni. Var{ava SRBIJA: Naobla~ewe sa ki{om. Obla~nost se preme{ta sa jugozapada i uslovi}e kratkotrajnu ki{u, zatim }e biti suvo, pa ponovo Kijev ki{no. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak u opadawu. MiniMoskva malna temperatura 2, a maksimalna 11 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu ki{a i hladniOslo je, a iznad 900 mnv pada}e sneg. U ~etvrtak ujutru ki{a, a sne`na graSt. Peterburg nica na jo{ ni`oj visini, na oko 600 m. Za naredni vikend jo{ hladnije vreme uz mogu}e slabe sne`ne padavine i u ni`im predelima. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika na hroni~ne bolesnike i meteoropate, pa je neophodno striktno po{tovawe saveta lekara. U saobra}aju se preporu~uje maksimalna pa`wa.

Na boì}noj proslavi ameri~ke radio stanice FM nastupila je brazilska peva~ica [akira, koja je atmosferu podigla zahtevnom koreografijom u ultra kratkoj haqini, ispod koje je provirilo slatko, crno dowe rubqe. Budu}i da svojom pojavom izaziva zavidne poglede, brazilska lepotica [akira se trudi da na nastupima àri i pali. Tako je bilo i na proslavi radio stanice FM. Ovog puta vatrena peva~ica je vrtela kukovima u seksi, uskoj haqinici, provociraju}i mu{ki deo publike koji je zamalo probio obezbe|ewe. Organizatori su se kasnije poàlili da su za [akirine koncerte potrebne ve}e mere opreza.

VIC DANA

10 8 6 5 6

Uhvati Lala Sosu u qubavnom zagrqaju s Pantom. I, onako qut, ka`e Sosi: - Sad idem u kafanu i ako ~ujem ono {to sam vido, dr`' se dobro!

SUDOKU

-5 2 0 16

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

4 3

8 8

5 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

80 (9)

Slankamen

214 (5)

Apatin

143 (8)

Zemun

285 (15)

Bogojevo

129 (5)

Pan~evo

302 (16)

Ba~. Palanka

135 (3)

Smederevo

474 (16)

Novi Sad

146 (6)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

N. Kne`evac

217 (-3)

S. Mitrovica

250 (8)

Tendencija opadawa

Senta

270 (-2)

Beograd

234 (14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

215 (3)

NERA

Hetin

94 (-14)

0 (0)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

Kusi}

7 1

3 8

6 50 (-4)

8 6

7 3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

Re{ewe iz pro{log broja