Dnevnik 9.januar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 9. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22595 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRA\ANI MASOVNO PRODAJU DEVIZE

Evri iz slamarica pune mewa~nice str. 5

I N T E R V J U : GORDANA ^OMI], POTPREDSEDNICA

NOVOSA\ANI TE[KO MEWAJU NAVIKE

SKUP[TINE SRBIJE

Neznawe na{ najve}i problem – Po~eo je dijalog, dijalog izme|u nas koji mislimo razli~ito, dijalog izme|u nas koji imamo razli~ite slike o Srbiji i dijalog o najve}em problemu koji Srbija ima, a to je neznawe. Po~elo je neznawe da se smawuje i volela bih da se stanovni{tvo u zemqi nikada ne opusti tako da prestane da kritikuje nas na javnim poslovima, ali da dopusti sebi radost zbog rezultata koje je samo postiglo. Na osnovu u~iwenog kaèm da je 2009. godina - godina pobede za Srbiju – kaè Gordana ômi}, potpredsednica Skup{tine Srbije.

str. 3

Foto: B. Lu~i}

^etiri klizali{ta, a premalo voqe str. 8

IPAK VE]E PLATE U ELEKTROPRIVREDI SRBIJE

Vlada pala na ucenu EPS-a

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Zgra`avaju se i vlast i opozicija

Ekonomija 4 Grejawe na jeftina prazna obe}awa 4 Gorivo ska~e dinar po dinar

Toplo i vetrovito

SPORT

Poqoprivreda 6 „Kara|or|evo” izgubilo bitku s gubicima

Novi Sad 8 Telep i Podbara odahnuli od lopova 9 Od jeseni pla}awe grejawa po utro{ku

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 15 °S

MAJSTORIJE NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

PIKSI HVALI ANTI]EVE IZABRANIKE

ODBOJKA[I VO[E JURE PLASMAN U MINI-LIGU

RUKOMETA[I SRBIJE PUTUJU U FRANCUSKU

Vojvodina 11 Radnici na odmoru u vreme najve}e potra`we

Crna 12 U ime naroda, dr`avni pe~at na 30 objekata

Dru{tvo 14 Belim mantilima prsti lepqivi na plave koverte

POLITIKA

subota9.januar2010.

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Mesi}eve odluke kvare odnose Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je da je potez odlaze}eg predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a da pomiluje ratnog zlo~inca Sini{u Rimca antievropski i anticivilizacijski gest koji se ni~im ne mo`e pravdati. „Kada odlaze}i predsednik Hrvatske pomiluje zlikovca koji je ubijao srpsku decu sa-

mo zato {to su druge nacionalnosti, onda je to ~in za svaku osudu i duboko antievropska i anticivilizacijska odluka s onu stranu razuma“, rekao je predsednik Srbije. Tadi} smatra da je odluka odlaze}eg hrvatskog predsednika za svaku osudu i `aqewe i ukazuje da je “ta odluka je jo{ jedna u nizu, u

Tadi} danas u Bawaluci Predsednik Srbije Boris Tadi} prisustvova}e danas u Bawaluci sve~anoj akademiji i prijemu povodom Dana Republike Srpske i krsne slave RS, Svetog Stefana, javqaju elektronski mediji u BiH. Sve~anoj akademiji u Banskom dvoru doma}in je premijer RS Milorad Dodik, dok }e prijem u Palati Republike prirediti predsednik RS Rajko Kuzmanovi}. Sve~anostima u Bawaluci prisustvova}e i prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi} sa suprugom Katarinom.

koje spada i ju~era{wa poseta Pri{tini, kojima Mesi} na veoma efikasan na~in kvari odnose sa Srbijom ostavqaju}i ozbiqan i nepotreban teret svom nasledniku”. Predsednik Srbije isti~e da je zadatak svih zemaqa regiona da potpuno sara|uju sa Ha{kim tribunalom, a to podrazumeva i da ratni zlo~inci koji su procesuirani pred doma}im sudovima dobiju zaslu`enu kaznu. „Ta kazna mora biti zadovoqewe pravde i nevinih `rtava, a nikako ne bi smela da bude umawivana ili poni{tavana diskrecionim odlukama koje su{tinski relativizuju zlo~in i obeskrivqavaju najstra{nije zlo~ince“, zakqu~io je Tadi}, a prenosi pres-slu`ba predsednika Srbije.

MESI] NA KOSOVU

Srbija balansira Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} izjavio je ju~e u Pri{tini da Srbija, podno{ewem protivtu`be protiv Hrvatske, `eli da “izbalansira i relativizuje” hrvatsku tu`bu, ali da je to sada pitawe za Me|unarodni sud pravde u Hagu. “Mi priznajemo, i na stani Hrvtske bilo je ratnih zlo~ina, zato smo i tra`ili da me|unarodni sud bude uspostavqen, kako bi krivica bila individualizovana, a za zlo~ine odgo-

varali oni koji su ih po~inili i onih koji su ih naredili”, rekao je Mesi}. Kosovo je, kao autonomija, bilo konstitutivni element jugoslovenske federacije, koje vi{e nema, a “bilo je u odre|enoj vezi i sa Republikom Srbijom”, izjavio je Mesi} i ocenio da je pitawe kosovskog statusa moglo da se re{i samo pregovorima, ali su oni propali, pa je Kosovo proglasilo samostalnost. Po{to pregovori nisu uspeli, Kosovo

je, prema Mesi}evim re~ima, “iskoristilo svoju mogu}nost koju je pru`ao Ustav Jugoslavije iz 1974. godine i proglasilo samostalnost. To je Hrvatska prepoznala kao novi realitet u na{em prostoru i priznala Kosovo”, rekao je Mesi}. Svakako da smo zainteresovani da i druge zemqe priznaju tu realnost, dodao je Mesi}, kako bismo mogli da organizujemo saradwu u na{em regionu, ali i izvan wega.

IZ STRANA^KIH NOVOGODI[WIH OBE]AWA: JO[ JEDNA GODINA ZA DECENTRALIZACIJU

Popov: Kqu~ni imovina i prihodi

I 2010-ta najavqena je kao godina decentralizacije vlasti u Srbiji, sude}i barem po inicijativama politi~kih aktera prvih radnih dana januara. Nakon odluke poslani~ke grupe G17 plus da samostalno pokrenu zakonodavnu inicijativu za re{avawe pitawa javne svojine, odnosno vra}awa imovine lokalnim samoupravama, ovih dana i Srspki pokret obnove izneo je ponudu kaolicionim partnerima - strana~ki programsku platformu decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije. U SPO-u, naime, smatraju da ba{ 2010. godina mora biti posve}ena “politi~kim potezima koji }e dovesti do su{tinske decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja”.Zato ta stranka najavquje da }e u ovoj godini insistirati na dono{ewu “seta sistemskih mera potrebnih da bi se nerazvijeni delovi zemqe

da takvi poku{aji pojedinih stranaka, ina~e ~lanica vladaju}e kaolicije, zapravo {aqu signal javnosti da u toj koaliciji ne postoji puno saglasnosti

Vojvo|anski primer Popov ocewuje i da primer utvr|ivawa novih nadle`nsoti AP Vojvodine pokazuje “koliko je besmileno definisati neka ovla{}ewa niìh nivoa vlasti, bez novca za wihovo sprovo|ewe”. - Bez novca i imovine nema decentralizacije. Zato su ovi procesi morali da se odvijaju paralelno, odnosno uz zakon o nadle`nostima, morali su biti doneti i zakoni o imovini i o prihodima Pokrajine. To, naàlost, nije u~iweno, ve} je sve ostalo u vazduhu. Istovremeno je predstavqeno kako je Vojvodina dobila zna~ajnu autnomiju, dok je zapravo dobila ne{to {to je ispod evropskih standarda, a pokazuje se da ~ak ni to ne moè da funkcioni{e, jer uz nadle`nosti nisu definisani prihodi Pokrajine - kazao je Popov. razvili, jer Srbija moè biti jaka samo ukoliko su sna`na sva wena podru~ija”. Nisu izostale ni opaske da je SPO “prva stranka koja je usvojila programsku platformu o decentralizaciji vlasti i ravnomernom regionalnom razvoju Srbije”, iako je ovo pitawe jedno od onih koji su uvek na top listi strana~kih obe}awa naravno u vreme izbornih kampawa. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaè

oko koncepta decentralizacije i regionalizacije Srbije. Dodao je da takva saglasnost ne postoji ~ak ni u okviru kqu~ne stranke te koalicije - DS, navode}i da se to jasno moglo videti u procesu usvajwa vojvo|anskog Statuta. - Tako da nije ~udno {to se unutar vladaju}e kaolicije gotovo i ne zna {ta ko radi, kad se pitawe decentralizacije koristi za strana~ku promociju, i da li postoje ozbiqne namere i po-

liti~ka voqa za ulazak u taj proces - ocenio je Popov. On kaè da zato ni aktuelnu inicijativu Srpskog pokreta obnove ne moè da tuma~i druga~ije nego “kao marketin{ki potez, zato {to je SPO deo vladaju}eg bloka”. Dodao je da bi SPO morao znati da je Vlada Srbije pre nekoliko meseci formirala Nacionalni savet za decentralizaciju, koji treba da izradi strategiju i koncept decentraliazcije. Popov, koji je i ~lan ekspertske grupe tog Saveta, kaè da zbog toga sve stranke vlasti preko ovog tela Vlade mogu da iznesu svoje vi|ewe i ideje. - A s obzirom da su u~estale zakonodavne inicijative stranaka vlasti, te da slu{amo brojne kontradiktorne izjave ~elnika pojedinih stranaka vladaju}eg bloka, sti~e se utisak da mi imamo nekoliko vlada, a ne jednu. Ali, ta zbrka traje ve} duè vreme, posebno oko pitawa decentralizacije i zato javnost ne zna {ta je zapravo kqu~ni stav Vlade u tom pogledu - istakao je Popov. On je naveo da eskpertska grupa Nacionalnog saveta za decentraliazaciju radi na strukruri te strategije, koju pootm treba da razmotri Savet, nakon ~ega bi po~eo rad na izradi tog koncepta, ali i pojmovnika o decentralizaciji “kako bi se otklonila zbrka koja postoji oko pojmova veznaih za ove procese”. Zbog te zbrke oko pojmova bacano je drvqe i kamewe na zakon o formirawu statisti~kih regiona zbog navodnog cepawa Srbije, iako taj zakon nema veze s teritorijalnom organizacijom, ve} predstavqa samo jedan administrativni potez koji je povu~en da bi se mogla prihvatiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU - kazao je Popov. B. D. S.

DNEVNIK

c m y

REAGOVAWE NA PREDLOG O POSLANI^KIM PENZIJAMA

Zgraàvaju se i vlast i opozicija Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} o~ekuje da se predlog da poslanici mogu da idu u penziju sa 55 godina ìvota uz 15 godina staà i tri mandata ne}e na}i u finalnoj verziji zakona o Narodnoj skup{tini. On isti~e da umesto da reformi{emo penzioni fond i smawujemo broj poslanika radi se sasvim suprotno. - Dok Vlada radi na tome da se smawi mogu}nost prevremenog odlaska u penziju, ovde se predlaù sasvim suprotne stvari. Takvim re{ewima jedno zanimawe stavqa se u privilegovan poloàj u odnosu na ostala i to bi pove}alo korupciju u dru{tvu jer bi qudi ~inili sve da do|u do mandata - ocewuje Qaji} dodaju}i da ~ak i da je standard u ovom trenutku mnogo ve}i uvo|ewe poslani~kih penzija bi bilo politi~ki lo{e jer je parlament ionako na lo{em glasu i ovo bi ugrozilo wegov kredibilitet. Da nikako ne bi bilo dobro a ni ekonomski opravdano da poslanici odlaze u penziju pod druga~ijim uslovima smatra i predsednik poslani~ke grupe PUPS-a u Skup{tini Srbije Momo ôlakovi}, koji za na{ list tvrdi da nije upoznat sa takvim predlogom kao ni sa tim da se on nalazi u nacrtu zakona o Skup{tini Srbiji.

odnosno da svaka parlamentarna smatramo da i oni moraju deliti stranka preko svog predstavnisudbinu svih gra|ana. Ne slaèka bude obave{tena o predlozimo se, i to }emo ponoviti i u ma. Da se ponovo predlaè da Skup{tini ali i na komisiji, poslanici idu u da poslanici idu penziju pod drugapod druga~ijim Ukoliko je ta~no da uslovima u pen~ijim i znatno pose predlaù takve voqnijim usloviziju i toliko ma saznao sam iz kra}im radnim priviligije za medija {to svakaposlani~ke penzije, staòm - kaè ko nije dobro da ôlakovi}. On PUPS }e biti kao predstavik podse}a da je protiv toga parlamentarne PUPS i pro{le stranke ne budem godine kada se (Momo ôlakovi}) na druga~iji nanajavqivala mo~in obave{ten. gu}nost uvo|ewa Prvo {to }emo traìti od ovakvih poslani~kih penzija Skup{tine Srbije je da komisibio protiv toga i dodaje da }e ja po~ne da se sastaje i da se na ukoliko i komisija to uvrsti u wu pozivaju svi predstavnici nacrt zakona o Narodnoj Skupparlamentarnih grupa kako bi {tini zahtevati raspravu kako na{ predstavnik poslanik \ubi kona~no zauzeli stav povoro Peri} znao {ta se predlaè. dom poslani~kih penzija a, kako isti~e, do tada vaì pro{logodi{wi zakqu~ak da je PUPS Bati}: Bruka i sramota protiv posebnih privilegija za Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} narodne poslanike. ocenio je ju~e da najavqeni predlog izmene zakona, na osnovu koZamenik predsednika SNS ga bi poslanici sa tri mandata i 15 godina radnog staà odlaziAleksandar Vu~i} poru~io je juli u penziju, predstavqa “nesvakida{wu bruku i sramotu, uvredu ~e da su i oni protiv toga da se u za zdrav razum i nedostatak ose}aja za realnost”. Bati} je, u piPredlog zakona o Skup{tini sanoj izjavi, naglasio da je takvo re{ewe neprimereno i nepriSrbije unese odredba po kojoj bi hvatqivo jer se wime kr{i ustavno pravo gra|ana na jednakost i poslanici ostvarivali uslov za ravnopravnost. Ve}ina poslanika imaju ili su imali svoja zanipenziju sa 55 godina uz 15 godina mawa i profesije i poslani~ka funkcija im nije jedini posao i staà i tri mandata u parlamenizvor prihoda, ocenio je Bati}, koji je poslanik u parlamentu. tu dodaju}i da oni ne}e glasati On je poru~io da je ve}ina poslanika do funkcije do{la voqom za takav predlog ako on bude na strana~kih lidera, a ne svojim sposobnostima, ugledom i znawem. dnevnom redu Skup{tine Srbije - Apsolutno smo protiv toga i smatramo da to predstavqa naj- Mi kao poslani~ka grupa Ukoliko je, pak, ta~no da se gore mogu}e licemerje jer bi imamo svog predstavnika u kopredlaù takve priviligije za usvajawe tih odredbi zna~ilo da misiji koja priprema zakon o poslani~ke penzije, PUPS }e “poslanike stavqamo ispred Narodnoj skup{tini ali on sa biti protiv toga, jer smatramo radnika koji obavqaju najteè takvim predlogom nije upoznat da poslanici ne mogu odlaziti u mogu}e poslove - naglasio je Vujer se to radno telo ve} izvesno penziju pre ostalih gra|ana. ~i} dodaju}i da su za najavqene vreme ne sastaje. Mi smo nezadoNaime, ne bi bilo dobro u ovim odredbe o poslani~kim penzijavoqni {to komisija ne radi u vremenima da poslanici pored ma odgovori voladaju}a koalipunom sastavu i ne priprema zave} ste~enih privilegija imaju cija i wena poslani~ka ve}ina. kon kako je to bilo dogovoreno, jo{ jednu kada odlaze u penziju i Q. Male{evi}

Qaji}: Sanyak jedan region Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Qaji} izjavio je da Uredba Vlade, kojom podru~je Sanxaka podeqeno izme|u dva statisti~ka regiona, centralne i zapadne Srbije, predstavqa nesporazum, a ne smi{qen ~in i izrazio uverewe da }e Vlada izmeniti tu Uredbu tako {to }e sve sanxa~ke op{tine objediniti u jedan region. Qaji} je u intervjuu Dnevnom avazu ocenio da je do nesporazuma do{lo, jer je Statisti~ki zavod Srbije, ne vode}i ra~una o politi~kom dogovoru, pripremio prvobitnu verziju Uredbe o podeli Srbije na sedam statisti~kih regiona. Mi to iskreno nismo ni gledali, jer smo verovali na re~. Dogovor je bio postignut i nema potrebe da se sumwa u to. Ja sam razgovarao i sa koalicionim partnerima i oni su izrazili ~u|ewe, rekao je Qaji}. Tu mislim na partnere iz Demokratske stranke. Oni su mi dali uveravawa da }e to biti ispravqeno, istakao je Qaji} dodaju}i da su za ponedeqak zakazani razgovori s predstavnicima Statisti~kog zavoda Srbije i resornih ministarstava. Qaji} je predo~io da je uslov koalicionim partnerima da wegova stranka glasa za Zakon o regionalnom razvoju bio da sve sanxa~ke op{tine budu u jednom regionu. Hteli

smo na taj na~in pokazati da su u pitawu privredni, ekonomski, saobra}ajni i drugi razlozi, pre nego politi~ki. Tada nam se iza{lo u susret, rekao je Qaji}. On je objasnio da se ne radi o politi~kim, niti administrativnim, ve} o statisti~kim regionima, ~iji je osnovni ciq da obezbede ravnomeran regionalni razvoj i da se privuku sredstva Evropske unije za regionalni razvoj Srbije. Na pitawe Dnevnog avaza postoji li osnov za sumwu da se statisti~kim regijama na mala vrata uvodi definitivna podela Sanxaka, Qaji} je odbacio tu mogu}nost i konstatovao da je Sanxak ve} podeqen. I pre je bio podeqen. Mi to sada ispravqamo, rekao je Qaji}. Mi smo mala zajednica u Srbiji i poku{avamo politi~kim i demokratskim sredstvima do}i do pune ravnopravnosti za svakoga ko ìvi u Srbiji, a posebno za Bo{wake, malu zajednicu od 150 hiqada qudi, dodao je Qaji}. Na pitawe da li Srbija moè re{iti problem ha{kog begunca Ratka Mladi}a, Qaji} je ocenio da se on ne moè ve~no kriti. Mislim da }e ovakav intenzitet i nivo potraga ipak dovesti do Mladi}a. Krajwe je vreme da se ta pri~a zavr{i, jer je Srbija sve vreme talac jednog ~oveka, zakqu~io je Qaji}.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

subota9.januar2010.

GORDANA ^OMI], POTPREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

Na{ najve}i problem je neznawe - Godina za nama je pobeda za Srbiju, ocewuje potpredsednica Skup{tine Srbije i ~lan GO DS Gordana ^omi}, jedna od zalu`nih {to je nakon usvawawa novog Poslovnika parlament iza{ao iz blokade i po~eo efikasno da se suo~ava sa zakonodavnim poslom, zbog koga su poslanici i zauzeli, na osnovu voqe gra|ana, svoja skup{tinska mesta. z [ta je to novo, {to je Srbiji donelo pobedu kada je re~ o Skup{tini i politici uop{te? - Po~eo je dijalog, dijalog izme|u nas koji mislimo razli~ito, dijalog izme|u nas koji imamo razli~ite slike o Srbiji i dijalog o najve}em problemu koji Srbija ima, a to je nezna-

we. Po~elo je neznawe da se smawuje i volela bih da se stanovni{tvo u zemqi nikada ne

Uìtak na Fejsbuku z Mnogi doma}i politi~ari su na Fejsbuku, {to je odraz novih trendova. A vi? - I ja od januara 2007. godine. Mi kao tim koji je brinuo o jo{ jednoj pobedi Borisa Tadi}a, jer je on pobedio i tada i pobedi}e svaki slede}i put, smatrali smo da mi treba da otvorimo sopstvene naloge na Fejsbuku da bi doprli do qudi. Li~no smatram internet najdemokratskijim doga|ajem za planetu zemqu i demokratizacija interneta }e omogu}iti dobre posledice i u svim drugim sektorima. Politika je briga o qudima, i ako àista èlite da taj posao ispunite pravim sadràjem onda morate znati {ta qude brine, a to je najboqe u direktnoj komunikaciji. Dok nije bilo interneta to se radilo od vrata do vrata, po pijaci, radwi, {koli, gde god, a od kada je interneta, ta virtuelna komunikacija omogu}ava da ispunite sve svoje obaveze, uz to {to je to i ~ist uìtak.

opusti tako da prestane da kritikuje nas na javnim poslovima, ali da dopusti sebi radost zbog rezultata koje je samo postiglo. Na osnovu u~iwenog kaèm da je 2009. godina - godina pobede za Srbiju. z Pomiwete dijalog u parlamentu, EU traì i dijalog i saradwu regiona i od Srbije? Kakva je uloga i kakav je parlament u tom procesu? - Direktna. Ja sam u parlamentarnoj regionalnoj saradwi od 2001. godine, jer smatram da moète najboqe da dokaète da li ste zreli kao institucija, ako ostvarite dobre kontakte sa svojim parwacima u regionu, sa zemqama Jugoistoi~ne Evrope. Uradili smo jako puno, da dokaèmo da smo vredni poverewa i

mnogo posla da poka`emo kakva je na{a slika regiona, slika budu}nosti za koju svi mi zajedno treba da radimo. Posledice toga zajedni~ko sa radom izvr{ene vlasti, predsednika Srbije, raznih sredi{wih politika, sporazumi kao {to je CEFTA, energetski sporazumi, budu}i sporazum Transportne zajednice Jugoisto~ne Evrope. Upu}eni jedni na druge najboqe }emo se pona{ati evropski. To nije pitawe para, ve} odluke, umete li da se pona{ate evropejski, umete li saradwi da predpostavite netrpeqivost, u znawu lewost, umete li budu}nost i da predpostavite sve ono {to vas pritiska iz pro{losti ili sada{wosti. Srbija to ume i to je pokazala u regionu. z Da li je Skup{tina Srbije u 2009. godini postala „nov parlament“? - Ne nov, ali je osvojila prostor koji Narodnoj Skup{tini Republike Srbije pripada po Ustavu i u dru{tvu kao instituciji. Ta~nije, po~ela je da osvaja prostor koji joj pripada. Doga|awa u Skup{tini tokom protekle godine nisu o~igledno zavredela dovoqno medijske pa`we, ili dovoqno paske javnosti, a ovde su se dogodile mnoge dobre stvari koje }e po stanovni{tvo Srbije, u wihovoj svakodnevici proizvesti dobre posledice. D. Milivojevi}

LIDER SPS IVICA DA^I]

Vlada }e zavr{iti ceo mandat Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je da vladaju}a koalicija treba da zavr{i posao koji je preuzela na po~etku mandata i da u ovom trenutku zaista ne postoje nikakve realne potrebe niti opravdani zahtevi za raspisivawe izbora. “U Srbiji bi trebalo da postoje izborni ciklusi kao i svugde u svetu. Ne pamtim kada su posledwi put odràni redovni izbori i zato treba da se zaokruè izborni ciklusi, da pitawe odlaska i dolaska na vlast ne predstavqa borbu na ìvot ili smrt i da oko toga postoji adekvatne konsultacije izme|u vlasti i opozicije”, rekao je Da~i} u intervjuu agenciji Beta. On je izrazio o~ekivawe da }e vladaju}a koalicija, bez obzira na razlike koje postoje, zavr{iti ceo mandat koji je po~ela pre godinu i po dana. Da~i}, koji je i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova, ocenio je da bi bilo korisno da se lideri partija na vlasti ce{}e konsultuju, ali ne o dnevnopoliti~kim, ve} o strate{kim dràvnim pitawima.

“Me|utim, dnevne obaveze i dr`avne funkcije koje obavqamo jednostavno ponekad odvedu od tog strate{kog toka na dnevnopoliti~ka pitawa oko kojih mo`da postoje razlike. Da to ne bi ugrozilo strate{ki put kojim Srbija treba da ide, mislim da su neophodne redovnije konsultacije i izra`a-

SPS, JS i PUPS sada su tre}a politi~ka snaga u Srbiji vawe mi{qewa svih onih koji ~ine vladaju}u koaliciju”, kazao je lider SPS-a. Dodao je da bi predsednik i premijer Srbije trebalo da razmewuju mi{qewa i sa strankama koje se nalaze u opoziciji. Odluka SPS-a da formira vladu s Demokratskom strankom je, kako je istakao, od velikog istorijskog zna~aja za Srbiju, koja se tada nalazila pred dilemom - Evropa ili ne. “Da je napravqena druga~ija vlada, Sr-

REKLI SU

[utanovac: Pola milijarde dolara od izvoza oru`ja Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da Srbija godi{we moè da ima izme|u 400 i 500 miliona dolara od izvoza naoruàwa i vojne opreme i prodaje znawa i usluga iz oblasti bezbednosti.Tome treba dodati i mogu}nost dugoro~nog angaòvawa doma}e gra|evinske operative, kao i plasmana poqoprivrednih proizvoda, rekao je [utanovac u intervjuu “Politici”.”U 2009. godini smo dostigli pribli`no rezultat kakav je bio 1989. godine u biv{oj SFRJ koja je bila oko tri puta ve}a. To smatramo izuzetnim uspehom, ali ne i kona~nim dometom”, kazao je ministrar. [utanovac je primetio da ~iwenica da je u 2009, iz Srbije vi{estruko pove}an izvoz i ugovarawe, ukazuje da nema politi~kih smetwi za prodaju iz zemqe u svet ve} da za to postoji i podr{ka.

Vu~i}: Akcija za izbore po~iwe 20. januara Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} najavio je ju~e da }e 20. januara ta stranka zapo~eti akciju za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora.”Srbiju u 2010. godini o~ekuju veliki izazovi i zbog toga je va`no da imamo izbore, koji }e gra|anima doneti nadu i perspektivu. Srbija time ni{ta ne bi izgubila, a ne bismo naru{ili ni politi~ku stabilnost zemqe”, ocenio je Vu~i} na konferenciji za novinare. On je dodao da je za gra|ane va`an nastavak evropskih integracija, dobijawe kandidature za ~lanstvo u EU, ~ime bi se, istakao je, omogu}io i ekonomski oporavak zemqe. Vu~i} je naglasio da SNS najo{trije osu|uje odluku hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da pomilije Sini{u Rinca, koji je osu|en za ubistvo srpskih civila u Hrvatskoj.”

bija danas ne bi imala viznu liberalizaciju i ne bi bila na putu prihvatawa kandidature za ~lanstvo u EU. I to su istorijske ~iwenice”, ocenio je Da~i}. “Moè neko da sa sarkazmom govori o nekada{woj ulozi SPS. Ja ne mogu da promenim pro{lost, ali mogu da promenim sada{wost i budu}nost SPS, na{e koalicije a samim tim, ~ini mi se, i Srbije”, istakao je Da~i}. On je poru~io da SPS ne èli da stalno bude stranka koja }e da odlu~uje da li }e vladati jedna ili druga stranka i da je osnovno pitawe novih mogu}ih koalicija to da li je mogu}a vlada izme|u dve najve}e stranke u Srbiji danas. “Na to pitawe odgovor treba da daju prvo te dve stranke, pa tek onda treba pitati sve ostale {ta }e da rade”, rekao je Da~i} i naveo da su SPS, JS i PUPS sada tre}a politi~ka snaga u Srbiji. On je istakao da je SPS programski najbliì DS, ali da je rano da se govori da li bi koalicija dve stranke bila dovoqna da se formira neka budu}a vlada.

OD 1. APRILA NI U POKRAJINI NE]E BITI SUKOBA INTERESA

Petrovi}u bli`a Vlada od Skup{tine

[ef poslani~ke grupe “Za evropsku Srbiju” i pokrajinski sekretar za nauku demokrata Dragoslav Petrovi} izjavio je na{em listu da }e u skorom periodu odlu~iti koju }e funkciju zadràti, ali je nagovestio da }e se verovatno li{titi poslani~kog mandata a zadràti mesto u Banovini. On je kazao i da nema nikakvu dilemu oko ovog pitawa, dodav{i da }e kona~nu odluku doneti nakon unutarstrana~kih i konsultacija s predsednikom pokrajinske vlade Bojanom Pajti}em. Ina~e, Petrovi} se slaè da “nije logi~no da neko bude poslanik i ~lan vlade”, {to od 1. aprila ne}e tolerisati ni Zakon o agencij za borbu protiv korupcije - Apsolutno nisam u dilemi i sigurno od 1. aprila ne}u biti na jednoj od te dve funkcije, a skloniji sam da se odreknem funkcije

Petrovi} je naveo da }e u naredna dva meseca biti donet i pokrajinski akt o sukobu interesa, “kako bi se ovo pitawe uskladilo s novim okolnostima”, odnosno propisima koji nala`u da do 1. aprila svi funcioneri koji imaju vi{e javnih funkcija moraju da se opredele samo za jednu. Ina~e, uz Petrovi}a, ovu odluku mora}e da donese i lider SVM-a I{tvan Pastor, koji je potpredsednik vojvo|anske Vlade i pokrajinski poslanik. On je u nedavnoj izjavi na{em listu kazao da }e to sigurno u~initi u skoroj budu}nosti, ali da jo{ nije odlu~io da li }e zadr`ati funkciju u Banovini ili u Skup{tini APV. Me|utim, nije izvesno kako }e se ova problematika re{iti kad je re~ o pokrajinskim poslanicima koji su predsednici op-

Striktno sprovo|ewe propisa o sukobu interesa moglo bi dovesti do ponavqawa lokalnih izbora u vi{e od 20 vojvo|anskih op{tina u parlamentu. Duplirawe funkcija, uostalom nije vi{e praksa ni republi~ke Vlade i Skup{tine. I ja }u se sigurno osloboditi jedne od funkcija u skorom periodu. A, s obzirom da smo zavr{ili posao sa Statutom, i moje li~ne obaveze i politi~ki anga`man sad imaju drugi ugao, odnosno ve}i izazov za mene trenutno predstavqa da zavr{im projekat vezan za nove pogone i nove tehnologije, te me|unarodne nau~ne projekte, {to je u opisu mog posla na mestu pokrajinskog sekretara - rekao je Petrovi}. Ipak, napomiwe da }e kona~nu odluku doneti nakon konsultacija unutar pokrajinske organizacije DS-a. On nije `eleo da govori o potencijalnom “zameniku” na mestu {efa poslani~ke grupe ZEV u Skup{tini APV, navode}i da }e oko toga biti re~i nakon unutarstrana~kih konsultacija.

{tina, ~elnici op{tinskih skup{tina ili pak direktori javnih preduze}a, a na koje se tako|e odnose navedeni zakonski propisi. Striktno sprovo|ewe propisa o sukobu interesa moglo bi dovesti do ponavqawa lokalnih izbora u vi{e od 20 vojvo|anskih op{tina s obzirom da brojni lokalni funkcioneri imaju i poslani~ki mandat u Skup{tini APV. Naime, polovina pokrajinskih poslanika bira se po ve}inskom modelu, tako da u tim slu~ajevima nije mogu}e obaviti “klasi~nu” zamenu mandata kao {to je to slu~aja s poslancima izabranim sa izborne liste, po proporcionalnom modelu. A me|u vojvo|anskim poslanicima izabranim po ve}inskom modelu, veliki broj wih istovremeno je i na funkciji u pokrajinskim gradovima i op{tinama. B. D. Savi}

Obijen stan dràvnog sekretara Karayi}a Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) saop{tila je da je ju~e “po~iwena premeta~ina” u stanu dràvnog sekretara Ministarstva za qudska i mawinska prava Marka Karaxi}a, koji je i funkcioner LSV. Iz LSV je Tanjugu re~eno da ne mogu da preciziraju u kom gradu je “po~iwena premeta~ina.” LSV je izrazila zabrinutost zbog tog doga|aja i zatraìla da policija i nadle`ni organi {to pre prona|u po~inioce i da o tome budu obave{teni javnost i stranka ~iji je ~lan dràvni sekretar Karaxi}, navedeno je u saop{tewu.

RE[EN PROBLEM RACIONALIZACIJE ZAPOSLENIH U GRADSKOJ UPRAVI ZREWANINA

Vi{e dobrovoqaca nego `rtava

Namera dr`ave da racionalizuje broj zaposlenih u lokalnim administracijama ne}e se preterano negativno odraziti na Gradsku upravu u Zrewaninu. Jer, broj ~inovnika koji su se prijavili za dobrovoqni odlazak uz otpremnine ve}i je od broja prekobrojnih radnika, utvr|enog posle usvajawa Zakona o limitirawu broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Premda su u prvi mah iz Ministarstva ekonomije potekli podaci da bi, usled racionalizacije, u gradu na Begeju bez posla moglo da ostane vi{e od sto radnika, kasnije se ispostavilo da te cifre nisu bile ta~ne. Nakon „prebrojavawa“ u redovima Gradske uprave, ustanova kulture i Sportskog saveza, govorilo se o vi{ku od 68 qudi da bi na kraju ispalo da je suvi{no 35oro zaposlenih. To je i kona~an broj. - Zrewanin }e lako re{iti problem vi{ka zaposlenih u lokalnoj administraciji jer se ja-

vio dovoqan broj qudi koji `ele dobrovoqno da odu. Za tu opciju izjasnilo se 58 radnika koji su do sada plate primali iz gradskog buxeta, a posle usvajawa Zakona o limitirawu broja zaposlenih u lokalnim samoupravama i novih normativa koji

`anoj pred kraj pro{le godine, usvojilo i novi Pravilnik o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u gradskoj upravu. Po novoj sistematizaciji, u lokalnoj samoupravi }e biti mawe 28 radnih mesta. Na~elnica Gradske upra-

Zapo{qavawe uz amin gradona~elnika Suo~avaju}i se sa efektima ekonomske krize, zrewaninski lordmer Mileta Mihajlov je jo{ minulog leta naredio da se ograni~i zapo{qavawe u javnim preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju iz gradskog buxeta. Insistirao je na tome da se niko ne mo`e zaposliti bez wegove saglasnosti, a nalo`io je i da se raskine radni odnos sa zaposlenima na odre|eno vreme. su utvr|eni ispostavqa se da je kod nas svega 35 prekobrojnih – izjavio je gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov. Ba{ u momentu kada se govorilo o racionalizaciji lokalnih ~inovnika zrewaninsko Gradsko ve}e je, na sednici odr-

ve Aleksandra Mak Odavi} je kazala da je, od tog broja, 26 zaposlenih oti{lo dobrovoqno sa otpremninama, dok su dva radna mesta izbrisana jer do sada i nisu bila popuwena. Po wenim najavama, „se~u“ ne}e pre`iveti ni ~ista~ice u Gradskoj ku}i, pa

}e otkaze dobiti devet higijeni~arki. - Ovog meseca }e biti raspisan tender za izbor agencije kojoj }e biti povereno odr`avawe higijene u zgradi, kao {to je to preporu~eno svim lokalnim samoupravama. Jedan od uslova na tenderu }e biti da agencija koja dobije posao preuzme najboqe radnike od onih koji dobiju otkaz – navela je Mak Odavi}. Iz teksta Zakona o limitirawu broja zaposlenih u lokalnim samoupravama vidi se da je korekcija u administracijama usledila za gradove koji ove godine treba da formiraju komunalnu policiju. Mak Odavi} isti~e da }e Gradska uprava do 22. januara morati da pretrpi jo{ jedan rez jer do tog roka treba da bude sistematizovana budu}a komunalna policija. U woj }e, prema veli~ini grada, mo}i da bude 26 zaposlenih a novac za wihov rad planiran je u projekciji buxeta za 2010. godinu. @. Balaban

EKONOMIJA

subota9.januar2010.

IPAK VE]E PLATE U ELEKTROPRIVREDI SRBIJE

Vlada pala na ucenu EPS-a

Vlada Srbije, nadle`na ministarstva, ali i poslovodstvo Elektroprivrede Srbije uspeli su ju~e da se dogovore sa Sin-

biji, bar prema statistici, prose~na neto zarada bila tek iznad 29.000 dinara, iz Vlade Srbije je stigla potvrda da se raspon bruto zarada u JP EPS u pro{loj godini kretao od 34.250 dinara do ~ak 493.228 dinara! Prose~na neto zarada, ka`u, u EPS-u je lane bila 51.146 dinara! Ukoliko je Vlada usvojila zahtev Sindikata za pove}awe mase zarada od 20 odsto, to }e zna~iti da }e ova kompanija, na osnovu usvojenog plana poslovawa za ovu godinu, na raspolagawu imati za plate umesto 31 milijardu dinara, ~ak 37 milijardi dinara! Dr`ava je, posle ovih pregovora, kao osniva~, jo{ jednom pomogla svom “~edu” iako je na papiru gubita{. Mada je planom za 2009. godinu gubitak

Iz Vlade Srbije stigla je potvrda da se raspon bruto zarada u JP EPS u pro{loj godini kretao od 34.250 dinara do ~ak 493.228 dinara dikatom EPS-a, tako da najavqenog generalnog {trajka ne}e biti! Dok gra|ane Srbije i bogate i sirote ~eka poskupqewe struje od 10 posto, radnicima EPS-a, tako najverovatnije, sledi pove}awe plata i isplata toplog obroka i regresa! I dok je u Sr-

Elektroprivrede Srbije bio procewen na nekih 12 milijardi dinara, procewuje se da }e ovo preduze}e 2009. godinu ipak, zavr{iti sa mawim minusom – od dve do tri milijarde dinara, ali zato }e u 2010. godini do~ekati s ve}im platama! A. B.

NOVE TRGOVA^KE KWIGE

U}i {vercu u trag Nova godina u znaku je i novog pravilnika o vo|ewu trgova~kih kwiga. Umesto klasi~nih trgova~kih kwiga, trgovina se od sada evidentira na takozvanom KEPU obrascu. Trgovci od sada, za svaki objekat, bez obzira da li je re~ o megamarketu ili kiosku, moraju da pokaù poreklo robe i cenu s ura~unatim PDV-om. Kona~no je ukinuta obaveza prikazivawa fakture poreza na promet, koji ne postoji ve} nekoliko godina. Kwigovo|e spremno do~ekuju inspekciju, ali ne veruju da }e novi propisi eliminisati sivu ekonomiju. Pre dva meseca, trì{na inspekcija u Novom Sadu zatvorila je objekat koji je komisiono prodavao robu, vrednu ~ak 100.000 evra, i to bez ikakve evidencije o poreklu i kvalitetu. “Jedan od ciqeva dono{ewa propisa jeste spre~avawe sive ekonomije odnosno dovo|ewe sivih tokova u legalne okvire”, kaè Andrija Jovi~i} iz “Privrednog savetnika”. Ako je za utehu, trgovcima se ukida obaveza da kwiè datum uplate robe, ali }e zato evidencija, koja prati robu, morati da bude original, kako bi se ono {to je u magacinima ili na rafovima podudarilo sa onim {to pi{e u kwigama. Modernizacijom obrazaca trebalo bi efikasnije da se napla}uje porez, bez obzira na to da li se porez pla}a pau{alno, kao PDV ili parcijalno.

DNEVNIK

USKORO POSKUPQUJU DIZEL I BENZIN

Gorivo ska~e dinar po dinar Na benzinskim pumpama u na{oj zemqi uskoro treba o~ekivati vi{e cene goriva i to litar benzina za 0,77 dinara u proseku, dok bi litar dizela trebalo da bude skupqi prose~no za 0,91 dinara. Naime, ju~e je iz Ministarstva rudarstva i energetike, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, put nadle`nih ministarstva upu}en zahtev za pove}awe proizvo|a~ke cene goriva za 1,54 odsto, a da bi nove cene stupi-

le na snagu potrebno je da ministarstva finansija i trgovine daju saglasnost na ovaj zahtev, kao i da ta promena bude objavqena u Slu`benom glasniku. Ukoliko nove cene goriva budu odobrene, litar motornog i bezolovnog benzina ko{ta}e 106,67 dinaar uemsto sada{wih 105,90 dinara. Dizel D2 }e umesto sada{wih 94,10 dinara ko{tati 94,97 dinara, dok bi litar evro-dizela trebalo da se prodaje za 104,80 di-

Grejawe na jeftina prazna obe}awa - Odnos JP “Srbijagasa” prema potro{a~ima veoma je nekorektan i pokazuje da je ova kompanija monopolista kojeg pokrivaju Vlada Srbije i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku - rekao je ju~e za “Dnevnik” predsednik Odbora za energetiku nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Radomir ]irilovi} reaguju na gotovo uzvesnu ~iwenicu da od obe}anog pojeftiwewa gasa ne}e biti ni{ta. - Nije ta~no da je jedini razlog gubitka JP “Srbijagas” cena gasa, ve} je tome doprinela i politika poslovawa - kaè ]irilovi}. Zapo{qavaju se strana~ke kolege, ima puno novih zaposlenih, a pravih podataka o ceni gasa zapravo nema. Mi ve} dugo ukazujemo da su marè previsoke i da u Srbiji pla}amo najvi{u marù u Evropi, da su gubici u mreì veliki, da se slabo se odràva sistem i da se svi tro{kovi svaquju na potro{a~e. Elem, cena kubnog metra prirodnog gasa na trì{tu Srbije, gotovo je izvesno, ne}e se mewati, odnosno od vi{e puta najavqivane mogu}nosti da }e cena i}i na dole nema ni{ta. Da bi gas mogao pojeftiniti rekao je i ministar rudarstva i enrgetike Petar [kundri}, ali nije precizirao kada bi to moglo da se desi, ukazav{i da }e se cena mewati kada se za to budu stekli uslovi. O sniàvawu cene gasa u vi{e navrata je govorio i generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, ali je on nadavno rekao da je snièwe cene gasa sve mawe realno jer se o~ekuje pove}awe cene gasa na trì{tu, odnosno da }e nabavna cena 1.000 kubika prirodnog

Cena po kvartalima Sada{wa cena gasa vaì od oktobra 2008. godine, a o eventualnom snièwu cene govori se od polovine pro{le godine, od kada je cena gasa i{la na niè. U prvom kvartalu pro{le godine 1.000 kubika ko{talo je 440 dolara (bez transportnih tro{kova), drugom 334, tre}em 245, a u ~etvrtom kvartalu 273 dolara. Me|utim, istovremeno je rastao kurs dolara u odnosu na dinar, pa se planirano snièwe cene od oko 10 odsto, prakti~no, istopilo. gasa od januara biti vi{a nego do sada i da }e ko{tati oko 330 dolara, da }e tokom naredne godine cena i daqe rasti, a da }e rasti i kurs dolara. Tako|e, on je rekao i da odluku o snièwu cene moè doneti Vlada Srbije i da }e JP “Srbijagas” po{tovati tu odluku, da bi da do kraja ovog meseca trebalo da bude zavr{ena analiza koja bi trebalo da da odgovor da li je mogu}e pojeftiwewe gasa, uz napomenu da bi u tom slu~aju, po{to se tokom ove godine o~ekuje daqi rast cene gasa, kubik ve} u aprilu mogao poskupeti.

Placevi ve}ini gra|ana besplatno

Promena delatnosti Pomo}nica ministra za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe Aleksandra Danwanovi} - Petrovi} poja{wava da nosilac prava kori{}ewa zemqi{ta moè da ostvari pravo na gradwu novih objekata ili dogradwu postoje}e fabrike u roku od 18 meseci od dana dono{ewa zakona. Posle toga mora}e najpre da plate nadoknadu za prelazak prava kori{}ewa u pravo svojine. Visina te naknade bi}e propisana posebnom uredbom, zahtevi }e se podnositi lokalnim samoupravama, a àlbe Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa. Privrednici naknadu ne}e pla}ati samo u slu~aju da zadrè delatnost, ali pod uslovom da ne dogra|uju ili pro{iruju fabriku. bavqeno u procesu privatizacije neke firme, novi vlasnici mora}e da plate trì{nu cenu, umawenu za tro{kove pribavqawa, {to za rezultat ima opirawe ovom

procenat promene do sada nije prema{io potrebnih 1,5 odsto korekcija cene nije bilo gotovodva meseca. D. Ml.

UPRKOS NAJAVAMA, SADA JE IZVESNO DA SNI@EWA CENE GASA NE]E BITI

USKORO UREDBA O CENI PRETVARAWA PRAVA KORI[]EWA ZEMQI[TA U PRAVO SVOJINE

Novi Zakon o planirawu i izgradwi omogu}io je sticawe prava svojine na gra|evinskom zemqi{tu, na ~emu su posebno insistirali inevstitori koji su èleli da zidaju na svome. Me|utim, kako }e se i postoje}e pravo kori{}ewa zemqi{ta konvertovati u pravo svojine, mnogo je pitawa koliko }e to ko{tati ko }e sve morati da plati. Ministar za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} kaè da }e sticawe prava svojine na gra|evinskom zemqi{tu pla}ati samo oni koji su do placeva dolazili privatizacijom preduze}a, ali da }e ve}ina gra|ana Srbije do zemqi{ta dolaziti besplatno. To zna~i da svaki gra|anin koji ima neki objekat na zemqi{tu koje se vodilo kao dru{tveno sada postaje i vlasnik zemqi{ta ispod te gra|evine i to besplatno. Na taj na~in pove}ava se vrednost imovine, omogu}ava slobodna trgovina zemqi{tem i omogu}ava stavqawe hipoteke i na zemqi{te, {to do sada nije bila mogu}nost. Me|utim, za sticawe vlasni{tva nad zemqi{tem koje je pri-

nara, umesto sada{wih 103,80 dinara. Ina~e, sada{we cene goriva va`e od 11. novembra pro{le godine jer do sada nisu bila ispuwena oba uslova propsiana Uredbom o cenama naftnih derivata. Ovom Uredbom do korekcije cene dolazi ukoliko svakih 15 dana ukoliko se do ukupna cena sirove nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara) promeni za 1,5 odsto. Budu}i da

modelu, iako se zna da u procenu vrednosti kapitala preduze}a nije ulazilo i zemqi{te, jer Srbija pri prodaji preduze}a nije prodavala i svojinu nad gra|evin-

skim zemqi{tem, nego pravo kori{}ewa. Ali, ministar Duli} ka`e da gde god postoji urbanisti~ki plan, vlasnici zemqi{ta mora}e da plate konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine, jer - u suprotnom, ne}e mo}i da dobiju gra|evinsku dozvolu i da grade na “svome” zemqi{tu, bez sticawa prava svojine. Cena }e se izra~unavati od slu~aja do slu~aja. Novi vlasnici privatizovanih firmi nisu voqni da plate placeve oko fabrika, koje su, naj~e{}e i kupili zbog zemqi{ta, na kome su planirali da grade komercijalne nekretnine, pa se ve} kalkuli{e o tome kako odustaju od namere da grade stanove i poslovne objekte za tr`i{te. Me|utim, tajkuni su se, o~ito, prera~unali, kada su mislili da }e za male pare do}i do velikog bogatstva, jer su u resornom ministarstvu odlu~ni da se plati za svaku parcelu do koje se jeftino do{lo. Kako }e se izra~unavati naknada za zemqi{te i koliko }e iznositi, utvr|iva}e se za svaki slu~aj pojedina~no, a Vlada Srbije }e odrediti smernice. R. Dautovi}

Tako, prakti~no, potro{a~i u Srbiji, od oktobra 2008. godine do sada pla}aju istu cenu kubika, iako je na cena gasa iz Rusije od po~etka pro{le godine gotovo stalno i{la na niè. Uprkos tome, cena gasa nije se mewala, a Bajatovi} je rekao da je, i pored pada cene gasa na trì{tu, JP “Srbijagas” tokom protekle grejne sezone (2008/2009) gas kupovao po vi{oj ceni nego {to je prodavan, da je Vlada Srbije htela da ublaì finansijski udar na privredu i doma}instva, a da je to doprinelo da gubitak JP “Srbijagas”, po tom

osnovu, bude oko 107 miliona evra (9,3 milijarde dinara). Po wegovim re~ima, to neko mora da plati, a po{to u buxetu nema novaca za tu namenu, to }e morati da u~ine oni koji su gas tro{ili - potro{a~i. Tako }e, po Bajatovi}evim re~ima, potro{a~ima u narednom periodu - od tri do pet godina, JP “Srbijagas” ispostaviti ra~un kako bi se nedostaju}a sredstva nadomestila, jer ovo preduze}e, da bi pla}alo svoje obaveze, mora da podi`e kredite. Na osnovu toga ispada da su ra~uni koji su ispostavqani potro{a~ima i koje su gra|ani pla}ali - bili sa zadr{kom, odnosno da }e ceh cene gasa na tr`i{tu, kursa dolara...pla}ati oni narednih godina. U JP “Srbijagas” podvukli su crtu - ustanovili gubitak od 107 miliona evra, {to je svakako visoka cifra, ali kako za to mogu biti du`ni oni koji su pla}ali onoliko koliko im je bilo ispostavqeno na ra~unima? Uzgred, ili ba{ namerno, ne treba zaboraviti da je pro{le godine u ovo doba, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, Srbija poptuno ostala bez gasa, da su koli~ine iz podzemnog skladi{ta u Banatskom Dvoru bile zanemarqive, te da je gas kupovan tamo gde ga je bilo i po ceni koja se morala platiti. D. Mla|enovi}

6. 1. 2010.

1.153,25355

DR@AVA PODSTI^E ZAPO[QAVAWE

Posao za 16.000 pripravnika Ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio je da }e dràva u ovoj godini finansijski podràti zapo{qavawe 16.000 pripravnika u privatnom sektoru, a prvi konkursi bi}e objavqeni u februaru ove godine. Pripravnici }e u prva tri meseca rada biti u obavezi da volontiraju i za to vreme dobija}e po 10.000 dinara mese~no od dràve, a kada firme obave izbor i zaposli nekog od wih, to }e biti ugovor na dve godine, objasnio je Dinki}. U prvoj godini, pripravnik }e dobijati od dràve 20.000 dinara mese~no, uz pla}ene doprinose, osim poreza na platu, koju pla}a firma, rekao je Dinki} na brifingu za novinare. Ministar ekonomije najavio je i da }e Fabrika traktora IMT sa Novog Beograda biti preseqena u Bari~, na mesto nekada{wem hemijske industrije “Prva iskra”, nagove{tavaju}i da bi u to beogradsko naseqe mogla biti preseqena i fabrika IMR iz Rakovice. Po{to nisu uspeli pregovori sa potencilanim strate{kim partnerom iz Belorusije o zajedni~koj proizvodwi traktora, interes o zajedni~kom ulasku u posao su pokazale dve firme iz

Poqske i Turske, tako da postoji plan da se ta fabrika preseli u Bari~, a lokacija na Novom Beogradu proda za stambenu izgradwu, objasnio je Dinki}. Dinki} je rekao da se kanadskom bankom za osigurawe izvoza pregovara o kreditu od oko 130 miliona evra za izgradwu visoke pe}i i podizawe fabrike za proizvodwu sumporne kiseline. Po{to su sve dosada{wi tenderi za privatizaciju RTB Bor bili neuspe{ni, namera dr`ave je bila da se toj kompaniji podigne vrednost i proda po mnogo ve}oj ceni na tenderu, objasnio je Dinki}.

EKONOMIJA

DNEVNIK BALKANSKA EKONOMIJA

subota9.januar2010.

YEFRI SAKS O SVETSKOJ KRIZI I SRBIJI

Na mukama i Srbija i ostali

Kriza }e trajati bar jednu generaciju

Sude}i prema najnovijim procenama me|unarodnih i doma}ih eksperata, zemqe zapadnog Balkana ove godine mogu o~ekivati nizak privredni rast i visoku nezaposlenost.

Uskoro }e verovatno do}i do oporavka nekih poslova i nekih sektora, ali kriza u svetu ne}e trajati {est meseci ili {est godina, ve} }e trajati najmawe ~itavu generaciju, rekao je u Parizu za Ekonomiast Xefri Saks, savetnik generalnog sekretara EU na simpozijumu Novi svet novi kapitalizam.

Najve}i problem sa kojom se svet danas suo~ava je wegova tako brza promena da isplivavaju jedna po jedna kriza – siroma{tvo, nedostatak hrane, energetska kriza, tako da se ne mo`e prognozirati kad }e se sve to zavr{iti. Saks ka`e da je sre}an {to se Srbija dvadeset godina posle Ante

SVET BIZNISA

Markovi}a ponovo nalazi u miru, ima sve`e politi~are koji je vode i ponovo se povezuje sa svetom. „Da sam imao priliku da savetujem Srbiju kako da se pona{a u periodu tranzicije pre dvadeset godina kad sam jo{ bio tamo, rekao bih – po~nite odmah“, rekao je Saks.

GRA\ANI MASOVNO PRODAJU DEVIZE U najnovijoj analizi privrednih kretawa u regionu zapadnog Balkana, eksperti D&B su pohvalili ekonomsku politiku koju je u protekloj godini vodila, uz podr{ku Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), vlada sprskog premijera Mirka Cvetkovi}a. ^iwenica je, me|utim, da je januarski kreditni rejting Srbije, koji su sas~inili eksperti D&B, najlo{iji u regionu zapadnog Balkana, ako se izuzme Bosna i Hercegovina. Bruto doma}i proizvod (BDP) u na{oj zemqi je lane opao, prema proceni Republi~kog zavoda za razvoj oko 2,7 odsto u odnosu na na 2008, dok se u ovoj godini o~ekuje skok tog va`nog ekonomskog indikatora od dva procenta. Srbija je pro{lu godinu okon~ala sa osetno mawim padom BDP- a nego u mnogim drugim zemaqama, ukqu~ju}i i one iz bliskog okru`ewa. Hrvatska je, naprimer, lane imala, prema ve}ini meritorinih procena, pad BDP-a ve}i od {est procenata, a ove godine }e, kako su predvideli stru~waci MMF -a u prognozi objavqenoj jesenas, ostvariti rast privredne aktivnosti od svega 0,4 odsto. Koliko je globalna finansijsko - ekonomska kriza lane bila pogubna pokazuje i primer Slovenije koja je u ovu godinu u{la sa velikim padom izvoza i, kako prime}uju analiti~ari u Qubqani, vrlo slaba{nim izgledima za respektabilan privredni rast. Protekla godina bila je vrlo te{ko razdobqe i za makedonsku privredu koja je 2009. okon~ala sa negativnom stopom rasta, visokom nezaposleno{}u i deficitom u trgovini sa inostranstvom ve}im od dve i po milijarde dolara.

Evakuacija evra iz slamarica u mewa~nice Proteklih praznika najzanimqivija ekonomska vest bilo je kretawe doma}e valute. Dinar je uglavnom slabio, a u toj pri~i najgore su pro{li oni koji su otpla}ivali kredit a boqe oni koji su mewali novac u mewa~nicama. Podaci iz velikih vojvo|anskih gradova kaù da se u predprazni~ne dane mewalo ba{ dosta. Evro se uglanvom prodavao .U centru Novog Sada, mewa~i su beleìle dnevni promet izme|u 8.000 i 15.000 evra. To je duplo vi{e nego {to je uobi~ajeno. Boì}ne i novogodi{we praznike smo proslavili ko da krize nema. Ku}ne zalihe evra su istawene. Mnogima to i nije te{ko palo, jer su lane podigli sume od debelih kamata na deviznu {tedwu. Ove }e te sume biti mawe, jer ne samo da su kamate pale na niè za koji procenat, ve} se od janura vratio i porez na ove devizne prinose. Istina stopa je 10 odsto {to je duplo mawe nego2008. Doma}a valuta masovno se prodavla mewa~nicama zbog povownijeg kursa. Evro su mewa~i otkupqivali po 95,5 a prodavali po 96,50 dinara a oni koji su prodavali vi{e od hiqadu evra dobijali su i bonus od 10 para. Me|utim, lako je onima koji imaju {ta da prodaju makar iz slamarice. Mnogo teè je onima

PRIVATIZACIJA DRU[TVENIH PREDUZE]A PRI KRAJU

Neprodato samo 129 firmi Dr`avni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije Neboj{a ]iri} izjavio je da jo{ nije privatizovano 129 dru{tvenih firmi, od 40.000 koliko ih je bilo na po~etku privatizacije. “Za prodaju na tenderu predvi|eno je 48, a na aukciji 81 neprivatizovano (dru{tveno) preduze}e”, rekao je ]iri}. Kako je istakao, uglavnom se radi o preduze}ima koja su vi{e puta nu|ena na prodaju, i koja }e ako i na novim pozivima ne bude zainteresovanih kupaca, biti likvidirana ili }e i}i u ste~aj. ]iri} je dodao da je bila zakonska obaveza da po~ne postupak prodaje tih preduze}a, ali da zakonom nije definisano do kada on mora da se zavr{i. Prema wegovim re~ima, “jo{ je nere{ena i sudbina oko 130 preduze}a ~iji su osniva~i bile fir-

me na teritoriji drugih republika biv{e SRFJ”. ]iri} je dodao da je novom uredbom produ`en rok da se do 30. septembra 2010. godine sporazumom reguli{u pitawa vlasni{tva kapitala u tim preduze}ima. Biv{e mati~ne firme mo}i }e, kako je rekao, da preuzmu kapital u preduze}ima u Srbiji, a ne wihovu imovinu, ali }e se obavezati na socijalne programe koji }e podrazumevati preuzimawe radnika kao i zabranu otu|ewa imovine na odre|eni period. “Do sada je sporazumno regulisano vlasni{tvo u tri firme koje su imale sedi{te na teritoriji drugih dr`ava, dok su za odre|eni broj preduze}a usagla{eni nacrti sporazuma, koji se nalaze u postupku pred nadle`nim organima”, rekao je ]iri}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

95,2826

97,2271

99,4633

94,9909

Australija

dolar

60,8367

62,0783

63,5061

60,6505

Kanada

dolar

64,3453

65,6585

67,1686

64,1484

Danska

kruna

12,8013

13,0625

13,3629

12,7621

Norve{ka

kruna

11,6535

11,8913

12,1648

11,6178

[vedska

kruna

9,3335

9,524

9,7431

9,3049

[vajcarska

franak

64,328

65,6408

67,1505

64,1311

V. Britanija

funta

106,2

108,367

110,86

105,875

SAD

dolar

66,566

67,9245

69,4868

66,3622

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 1. 2010. godine

Jela{i}: Lo{e poruke slabe dinar Guverner NBS Radovan Jela{i} kaè da pojedini politi~ari, predstavnici vlasti i dràvnih institucija {aqu negativnu poruku ekonomiji da je dinar “na izdisaju”. On dodaje da oni i ne trepnu kada kaù da je doma}a valuta lo{a i da je treba istisnuti iz sistema i zameniti evrom, ocewuju}i da to moè to moè ve{ta~ki da izazove slabqewe dinara. Posledica toga moè da bude da gra|ani i privreda sigurnost traè kupovinom evra zbog nepoverewa u dinar, a to onda dovodi do slabqewa doma}e valute, upozorio je Jela{i}, ukazuju}i da je u tom slu~aju NBS stavqena u poziciju ili da povla~i vi{ak dinara sa trì{ta preko repo hartija ili da jo{ vi{e interveni{e na deviznom trì{tu. Jela{i} je rekao da bi takva situacija, “stvorena politi~kopopulisti~kim egzibicionizmom”, centralnoj banci znatno oteàla ostvarewe wenog kqu~nog ciqa - stabilnost kursa, ocewuju}i da je kurs jedan od bitnih faktora koji uti~e na inflaciju i stabilnost finansijskog sistema. On je predo~io da bi, sa aspekta tro{ewa deviznih rezervi, za dràvu bila skupqa varijanta da stalno interveni{e na deviznom trì{tu da bi odràla stabilnost kursa.

kojima je ovih dana stigla rata za naplatu kredita indeksiranih u evrima. Oni su ako su morali prvo do mewa~nice ba{ lo{e por{~i. Poslovne banke formirale su kurs doma}e valute na nivou od oko 97,90 do 98,50 dinara. Istovremeno oni koji su u banci kupovali evro lo{e su pro{li jer je tu cena bila izmeù 94 i 95 dinara. Ali devizno trì{te je slobodno pa banke tako formiraju svoje kursne liste. Kako }e se stvari na relaiciji dinar evro kretati ove goidne? Doma}a valuta lane je depresirala za 7,6 odsto kaù podaci NBS. Ne treba zaboraviti da smo 2008 zavr{ili sa 88,60 a tek prteklu godinu sa 95,88 dinara za jedan evro. Dinar je lane je skoro propratila inflaciju i nominalno oslabila za 7,6 odsto dok je rast potro{a~kh cena iznosio 7 odsto. Za ovu godinu prognozira se inflacija od {est odsto ,a mogu}a odstupawa su plus minus dva procenta i kretawa dioma}e valute bi}e tunegde. S tim {to se o~ekuje da evro oja~a tokom zimskih meseci a da na prole}e a posebno leto dinar bude ja~i, pa tada stiù gasarbajteri. Tako za one koji vra}aju kredit mali predah stiè tek sa toplijim danima. D. Vujo{evi}

Dug Hrvatske 42,7 milijardi Hrvatski bruto inostrani dug krajem septembra pro{le godine iznosio je 42,76 milijardi evra i tokom 2009. pove}an je za 3,4 milijarde evra. Kako pokazuju podaci Hrvatske narodne banke, tom pove}awu su najvi{e doprinela zadu`ivawa na osnovu direktnih ulagawa i zadu`ivawa kompanija. Udeo ostalih doma}ih sektora u ukupnom hrvatskom bruto inostranom dugu je iznosio 50,1 posto. Tako je ukupni spoqni dug ostalih doma}ih sektora (uglavnom trgova~kih dru{tava) krajem saptembra iznosio 21,4 milijarde evra, {to je pove}awe za gotovo 1,4 milijarde evra u odnosu na kraj 2008. godine.

Nezaposlenost u Sloveniji U Sloveniji su, krajem decembra, u Zavodu za zapo{qavawe bile prijavqene 96.672 osobe bez posla, {to je za 45,9 odsto vi{e nego na isteku 2008. godine. U Sloveniji se procewuje da bi u 2010. godini bez posla moglo biti oko 120 hiqada radno sposobnih. Takvo predvi|awe prihvata i direktorka Zavoda Marija Poglajen, koja je izjavila da se oni pripremaju za takav razvoj situacije na tr`i{tu rada.

Ukrajina platila Gaspromu Ukrajinska kompanija Naftogas saop{tila je da je ruskom Gaspromu platila u celini i na vreme prirodni gas isporu~en tokom decembra 2009. godine. Obim godi{we isporuke gasa “u potpunosti je u skladu sa uslovima ugovora koji su dve strane potpisale 19. januara 2009”, navedeno je u saop{tewu ukrajinske naftne i gasne kompanije. Ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan precizirao je ranije da dug Gaspromu za decembarske isporuke gasa iznosi 892 miliona dolara.

OD NOVE GODINE UKINUTI KRIZNI POREZ I OGRANI^EWE MAKSIMALNE PLATE

Direktori dr`avnih firmi opet bogata{i

Od Nove godine ukinut je krizni porez na zarade u javnom sektoru i dràvnoj upravi ve}e od 40.000 dinara , koji je uveden u aprilu pro{le godine kako bi se ublaìle posledice ekonomske krize, ali i prestaje da vaì propisani iznos maksimalne plate od 186.000 dinara. Ovim porezom i limitirawem maksimalne plate, podse}amo, smawena su primawa predsednika dràve, premijera i ministara, poslanika, zaposlenih u Narodnoj banci, ali i u ostalim javnim slu`bama. Sada }e svi zaposleni u javnom sektoru mo}i ponovo da trqaju ruke jer im se vi{e ne odbija krizni porez koji je, u zavisnosti od visine primawa, iznosio deset ili 15 odsto. U isto vreme oni bednici koji su od novca koji se odbijao od visokih plata u javnom sektoru a koji je odlazio u poseban fond solidarnosti za radnike najteè pogo|ene krizom dobijali po koju crkavicu pomo} mogu od we da se oproste jer sa ga{ewem kriznog poreza ugasi}e se i ovaj fond. Koliko se dràvni slu`benici i zaposleni u javnom sektoru raduju ukidawu kriznog poreza, koji je i bio oro~en do 31. decembra,

Sa~uvati Kopaonik Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} upozorio je ju~e da }e Kopaonik prestati da bude nacionalni park ako se nastavi destrukcija prirodnih dobara na toj planini. Duli} je rekao da su krupni problemi divqa gradwa, komunalna opremqenost Kopaonika i za{tita prirode.

iako kada je usvajan niko nije mogao znati da li }e do tada dr`ava iza}i iz krize pa se sada pona{aju kao da je ona ovde pro{la, najboqe ilustruje podatak da }e neki od zarade za januar dobijati i po 250.000 dinara mese~no vi{e. Naime, guverner NBS je pre uvo|ewa kriznog poreza imao mese~nu platu od 412.000 dinara ali od aprila do decembra zbog uvedenih mera on je dobijao “samo” 163.000 dinara.

Dakle, od ovog meseca wemu se vra}a wegova nekada{wa plata od 412.000 dinara. Ili, prvi ~ovek Jata ponovo }e na ruke dobijati 379.161 dinar koliko je i imao pre uvo|ewa kriznog poreza kako je objavqeno na sajtu Vlade Srbije u informaciji o zaradama direktora javnih preduze}a. Direktor Telekoma }e se vratiti na ranijih 354.879, JP Elektroprivrede 345.779 dinara, JP Transnafte na 331.163, JP Srbijegasa na 312.918, JP PTT saobra}aja “Srbija” 297.202, JP Aerodrom 297.474, JP “Slu`beni glasnik” 275.904, JP Zavod za uxbenike i nastavna sredstva 226,214, JP “Srbijavode” 220.550 i JP Jugoimport 215.193 dinara mese~no. Naravno, nisu oni jedini koje je zakon o privremenom smawewu plata u proteklih osam meseci “ojadio” jer se povratku na staro raduju i mnogi ~elnici raznoraznih agencija u Srbiji. Tako }e od ovog meseca direktor Centralnog registra za hartije od vrednosti ponovo primati 355.205 dinara, Agencije za privatizaciju 344.149, Agencije za osigurawe depozita 322.589, Agencije za privredne registre Q. Male{evi} 280.104...

POQOPRIVREDA

subota9.januar2010.

DNEVNIK

MINISTARSTVO ODBRANE O OTPU[TAWU U NEKADA ELITNOJ VOJNOJ USTANOVI

„Kara|or|evo” izgubilo bitku s gubicima Povodom previrawa u Vojnoj ustanovi „Kara|or|evo“ iz Kara|or|eva i otpu{tawa 300 radnika oglasila se i Vojska Srbije, to jest Ministarstvo odbrane. „Na predlog ministra odbrane, jo{ u junu 2008. godine, doneta je Uredba o transformaciji vojnih ustanova koje obavqaju proizvodno-uslu`nu delatnost po principu sticawa i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na slu`bi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama“, ka`e se u saop{tewu Ministarstva dostavqenog „Dnevniku“. „Osnovni razlog za dono{ewe Uredbe je u ~iwenici da su te ustanove (takozvane dohodovne ustanove) osnovane pre 30 godina za obezbe|ewe potreba tada{we JNA, da se od tada do danas brojno stawe Vojske smawilo za pet

puta, a ustanove ostale u projektovanom brojnom stawu. Ta situacija uslovila je permanentan gubitak. Kako su potrebe Vojske zna~ajno smawene, a naro~ito potrebe za hranom , do{lo je i do zna~ajnog smawewa uloge usta-

Nezadovoqni radnici su tu`ili „Kara|or|evo”, sud je presu|ivao u wihovu korist pa je buyet Ministarstva odbrane o{te}en za vi{e od 950 miliona dinara nova, a naro~ito VU „Kara|or|evo“, za proizvodwu neophodnih namirnica. S druge strane, ta ustanova godinama posluje sa gubicima i ve} ~etiri godine odr`ava samo tehnolo{ki minimum poqoprivrednih aktivnosti. Ovakvo stawe i ukidawe mati~nog broja i poreskog identi-

HRANA U JEDNOM REGISTRU

Katanac za prevarante

U Ministarstvu poqoprivrede najavquju da }e ovog meseca po~eti upisivawe u centralni registar svih koji posluju sa hranom, a do sredine godine o~ekuje se formirawe Saveta za bezbednost hrane, kao i uspostavqawe sistema za brzo upozoravawe na nebezbednu hranu (RASFF). Svi ti poslovi zapravo prate Zakon o bezbednosti hrane koji je stupio na snagu pre pola godine, a obuhvata i proizvo|a~e i distributere i prodavce namirnica. Ina~e, kada je re~ o registraciji svih koji se bave hranom, trenutno se radi na formirawu softvera za centralni registar, a ~eka se i usvajawe podzakonskog akta koji }e regulisati obrasce i tabele za registraciju. Posle toga niko ne}e mo}i da se bavi proizvodwom, prometom i prodajom hrane ukoliko nije uveden u taj spisak. Kako je „Dnevniku“ re~eno sistem RASFF bi trebalo da profunkcioni{e u toku godine. Od wega }e gra|ani imati velike koristi jer }e na internetu mo}i da vide sve informacije o nebezbednim prehrambenim i ostalim proizvodima na evropskom tr`i{tu. Do sada ovaj sistem u Srbiji nije zvonio na uzbunu zbog nebezbednih namirnica, a ubudu}e }e, ~im neka zemqa uka`e na bilo kakvu nepravilnost u vezi sa hranom, osim inspektora, na internet sajtovima te informacije mo}i da vide i na{i potro{a~i. Pomenimo da je ove godine Generalni inspektorat Ministarstva za poqoprivredu van prometa stavio 250.000 litara rakije, vina, piva i drugih bi}a, bilo da su alkoholna ili ne. Povu~eno je i 250.000 tona hleba, {e}era, testenina, vo}nih sokova, prera|enog vo}a, supa.... Nije bilo ispravno ni 430.000 kilograma semena, 1.600.000 komada sadnog materijala, 52.000 kilograma i 3.500 litara pesticida.... S. G.

fikacionog broja po~etkom 2004. godine, prouzrokovalo je nezadovoqstvo i tu`be radnika protiv ustanove za neispla}ene plate. Sud je presu|ivao u korist radnika, a pla}awa po izvr{enim sudskim re{ewima obavqana su iz sredstava namewe-

nih finansirawu sistema odbrane. Na ovaj na~in buxet Ministarstva odbrane o{te}en je za vi{e od 950 miliona dinara“, navodi se u saop{tewu. „Ovi i niz drugih razloga, opredelili su u 2009. godini potrebu da se hitno obavi racionalizacija zaposlenih u ustanovi, a

proces realizacije Odluke ministra odbrane je u toku. Utvr|en je broj od 254 radnika koji predstavqaju tehnolo{ki vi{ak. Za te radnike obezbe|ena je isplata jednokratne otpremnine u visini od 12 bruto plata. Istovremeno za sve radnike koji ostaju bez posla obezbe|ena je isplata zaostalih bruto zarada (neto zarada, porezi i doprinosi za PIO i zdravstveno osigurawe). Od 28 radnika, koji su bili predvi|eni da, u okviru prve faze transformacije ostanu bez posla, jedan deo }e biti penzionisan, a nekim }e biti obezbe|eno drugo radno mesto u sistemu odbrane. U narednom periodu u VU „Kara|or|evo“ }e ostati zaposleno 58 radnika, koji ne}e vi{e biti na teretu buxeta sistema odbrane“ ka`e se u saop{tewu Ministarstva odbrane Srbije.

SRBIJA I SVETSKA PIJACA U 2010. GODINI

Bi}e skupqi i p{enica i kukuruz Kukuruz, koji je pro{le godine bio na{a izvozna uzdanica, i u ovoj }e, sve su prilike, biti najpouzdanija i naisplativija kultura. Kako stoje stvari na svetskoj pijaci, oni koji ambare napune ùtim zrnom ne}e imati razloga za brigu, dok proizvo|a~e p{enice, kojoj tako|e prognoziraju cenu vi{u od sada{we, ipak ne mogu o~ekivati takvu stabilnost. Gledaju}i i druge kulture, slobodno se moè re}i da kukuruz ima sve predispozicije da bude najatraktivniji u ovoj godini. - O~ekujemo cenovne turbulencije ali, pre svega - skokove. Generalno, kukuruz }e imati trend blagog, relativno malog ali konstantnog rasta cene. Imaju}i u vidu de{avawa na svetskim i regionalnim trì{tima i trendove koje je ova kultura imala od po~etka wegove ekonomske godine, tj. od oktobra pro{le godine, o~ekuje se ta blaga ali pouzdana tendencija - kaè za „Dnevnik“ direktor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin uz ocenu da je kukuruz ubedqivo najzahvalnija kultura za ovo podru~e jer ima daleko najboqe klimatske i agrometeorolo{ke uslove za gajawe, veliku primenu, pogodan je za ~uvaw te proizvo|a~ moè wime da manipuli{e, trì{no se pona{a, zasnuje sopstveni tov... Za razliku od ùtog zrna, kod p{enice se mogu o~ekivati mnogo skokovitije promene i na gore i na dole. - P{enica je vrlo specifi~na, pogotovo kod nas i u regionu. Ma-

we je posejano, ali s druge strane velike su prelazne zalihe i kod nas i u svetu. Zapravo, svet se suo~ava sa najve}im zalihama u posledwih 15-tak godina. U velikoj meri, u zavisnosti od procena prinosa p{enice, mogu da se de{avaju promene: recimo, kada je izba~en podatak da je u Srbiji pro{le jeseni posejano tek oko 450.000 hektara tr`i{te je reagovalo i „odbacilo“ visoku cenu ali ~im je re~eno da je usev u dobroj vegetacionoj

je, ali generalno, p{enica }e imati vi{u cenu ove godine, me|utim ne}e biti tako pouzdana trì{na kultura kao kukuruz - poru~uje Galetin ukazuju}i na ~iwenicu da je kukuruz izvozno orjentisan, te vrlo senzibilno reaguje na skok evra. - îm je evro oti{ao na 97, kukuruz je sa deset oti{ao na 10,7 dinara po kilogramu. Ova se kultura veoma lako uskla|uje sa deviznim kursom, pa i to moè da ide u prilog proizvo|a~ima.

Ve} prodato 60.000 tona |ubriva Produktna berza je ovu godinu zapo~ela realizacijom velikog dr`avnog intervencijskog posla, tj. prodajom 300.000 tona azotnih mineralnih |ubriva. - Ve} je planulo preko 60.000 tona ovog |ubriva i to je dobar zamajac za dobro trgovawe u ovoj godini, a o~ekujemo i da komercijalni deo trgovawa u najmawu ruku bude kao lawski - ka`e @arko Galetin. kondiciji i da je posejano 480.000 hektara cena je odmah pala. Tako da se mogu o~ekivati turbulenci-

Soja bi, ocewuje na{ sagovornik, tako|e trebalo da u ovoj godini odr`i solidnu i stabilnu cenu.

Ona je lane imala jedan od mawih prinosa u svetskim bilansima oko 210 miliona tona, {to je mawe u odnosu na 2008. kada je imala 235 miliona. Zato je, podse}a Galetin, imala relativno visoku cenu. Tako|e, porasla je i potro{wa ove kulture, pogotovo spram p{enice. - O~ekuje se da bi ova ekonomska godina mogla dati oko 250 miliona tona soje, a to bi bio rekordan prinos. Moramo posmatrati i unutra{we trì{te: na wemu soja tek zatvara doma}e bilanse, ~ak }e biti potrebno i ne{to uvoza, pa }e i cena malo i}i na gore. U svetu se ipak o~ekuje cena kao pro{le godine. Zna~i - standardno dobra - poru~uje prvi ~ovek Produktne berze. Ina~e, na ovoj berzi veoma su zadovoqni poslovawem u pro{loj godini a dobre rezultate o~ekuju i u ovoj. Kada se saberu komercijalni i poslovi koje je preko we obavila dràva postignut je najboqi rezultat u posledwe tri decenije. - U redovnom, komercijalnom prometu lane je ostvaren promet od 156 hiqada tona. Spram 2008. godine to je pad za tri odsto, ali je zato preko na{e berze sklopqenio 30 posto vi{e ugovora. Zna~i, trgovalo se vi{e, ali u mawim pojedina~nim koli~inama. Pro{le godine imali smo 1.004 zakqu~ena kuporodajna ugovora, a ove godine 1.314. Me|utim, kada se uzmu u obzir dva „intervencijska“ posla (otkup 65.000 tona p{enice i 130.000 tona NPK tona |ubriva), ostvaren je promet od preko 300 hiqada tona - kaè Galetin. S. Glu{~evi}

VO]ARI NEZADOVOQNI PODSTICAJIMA

Ne mogu svi pod istu kapu Vo}ari Hajdukova kod Subotice zatra`ili su od republi~kog Ministarstva poqoprivrede da promeni uslove za dodelu subvencija pri podizawu novih zasada, jer oni ne odgovaraju vo}arstvu na pesku. Subvencija prema sada{wim uslovima mo`e da bude dodeqena samo onom ko zasadi minimum

2.200 sadnica po jednom hektaru, dok optimalna proizvodwa na pesku dopu{ta sadwu od 1.500 do 1.600 sadnica po hektaru. Vo}are iz Hajdukova podr`ao je i rukovodilac Slu`be za vo}arstvo u Ministarstvu poqoprivrede Branislav Raketi}. On je u razgovoru s wima sugerisao da vo}ari naprave i obrazlo`e zahtev zbog prilago|avawa propisa. „Specifi~na podru~ja sa vrhunskim proizvodima treba da imaju poseban tretman pri dobijawu podsticaja“, izjavio je Raketi}.

AGRAR NE]E OMA[ITI NI U OVOJ GODINI

P^ELARI NISU DOBILI SUBVENCIJE

Izvoz te`ak dve milijarde dolara

Izneverila ih dr`ava, ali p~ele nisu

Ove godine Srbija bi, ako godina bude rodna, mogla da izveze poqoprivredne proizvode u vrednosti od najmawe dve milijarde dolara, izjavio je sekretar odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran. Uz uvoz, za koji se o~ekuje da }e biti mawi nego u 2009., doma}i agrar bi mogao da ostvari devizni priliv vredan izme|u 700 miliona i milijardu dolara, kazao je on. Ina~e, prema procenama Republi~kog zavoda za statistiku, ukupna vrednost poqoprivredne proizvodwe u 2009. godini ve}a je za 2,58 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi procewene bruto ostvarene vrednosti poqoprivredne proizvodwe u Srbiji za 2009. godinu u~e{}e biqne proizvodwe je 69,5 odsto, a sto~arske proizvodwe samo 30,5 odsto. Istra`iva~ saradnik u PKS Vojislav Stankovi} kazao je da ovako malo u~e{}e sto~arske proizvodwe u proizvodnoj strukturi poqoprivrede Srbije ukazuje na

ekstenzivnost ukupne poqoprivredne proizvodwe i istakao da bez stabilne i razvijene sto~arske proizvodwe, reformski procesi u poqoprivredi ne daju o~ekivane rezultate. U strukturi biqne proizvodwe u 2009. godini dominiraju `ita sa u~e{}em od

48,3 odsto i ostvarenim prihodom od oko 1,8 milijardi dolara, slede povrtno biqe sa u~e{}em od 16,5 odsto ili 628 miliona dolara, vo}arstvo sa u~e{}em od 15 odsto ili 573 miliona dolara i industrijsko biqe sa 9,5 odsto ili 362 miliona dolara.

- Po~etkom godine postojalo je obe}awe Mi- Zahvaquju}i radu Izvr{nog odbora Saveza nistarstva poqoprivrede o subvencijama p~ep~elarskih organizacija Srbije (SPOS), a polarima u iznosu od 400 dinara po ko{nici, mesebno predsednika dr Rodoquba @ivadinovi}a |utim, zbog problema sa Pravilnikom o obelepo~eo je izvoz meda iz Srbije, i to bagremovog `avawu ko{nica ceo postupak jo{ uvek nije zapo ceni od 2,05 evra, med od suncokreta, livadvr{en, a bez wega nema ni subvencije. Ako smo ski i med od repice su 1,75, a od lipe od 1,85 konstatovali da nas je izneverilo ministarevra po kilogramu - rekao je Stevanovi}. stvo isto tako moramo konstatovati da nas niSkup{tina Dru{tva p~elara „Dunav“ Apasu izneverile p~ele. tin je u programu rada za narednu godinu posebVe~}ina p~elara je vrcala oko 20 kilograma no istakla potrebu da ovo Dru{tvo dobije promeda po ko{nici samo u bagremovoj pa{i, {to storije za rad jer postoje}a je bez struje i greje najboqi prinos u pojawa a p~elari imaju sledwih 15 godina - ispotrebu da se sastaju, Po~eo je izvoz meda iz Srbije: takao je Rade Stefanorazmene iskustva i jedvi}, predsednik Dru- bagremov ko{ta od 2,05 evra kilogram, ni drugima pomognu u {tva, p~elara „Dunav“ med od suncokreta, livadski i med od p~elarewu. u Apatinu na godiPosebno je istaknurepice su 1,75, a od lipe 1,85 evra {woj skup{tini Druta i dobra saradwa sa {tva dodaju}i da je na [U „Apatin“ ~iji podru~ju Sonte, zbog prskawa repice „monopredstavnici kazali da su voqni da zajedni~ki krofostom“, bilo trovawa p~eliwih dru{tava sa p~elarioma re{e sve eventualne probleme p~elara iz DP „Ba~ka“ Sombor. Uo~en je i vekoji postoje a vezani su za dr`awe p~eliwih }i broj mrtvih p~ela na suncokretovoj pa{i i dru{tava u {umama. procewuje se da je krivac preparat „kruzer“ Na kraju Godi{we skup{tine uru~ena su i kojim je suncokret tretiran. Ina~e, u toku priznawa p~elarima i pojedincima koji su poprole}nog pregleda p~ela utvr|eno je da je od mogli rad Dru{tva. Nagrade je uru~io najsta2.019 u toku zime uginulo 195 p~eliwih druriji p~elar, 82-godi{wi Mrako Jakpi}. {tava. J. Prel~ec

ZBOG GENERALNOG [TRAJKA

SO NA DOSTA MESTA IZBU[ILA ASFALT

Katastar i u ponedeqak ne radi Zaposleni u slu`bi za katastar u ulici @elezni~koj ne}e u ponedeqak raditi zbog generalnog {trajka koji traje posledwih dana. Predstavnici Jedinstvene sindikalne organizacije republi~kog geodetskog zavoda i

Vlade Srbije nisu postigli dogovr o broju radnika u ovoj dr`avnoj slu`bi. Prema sistematizaciji radnih mesta iz Geodetskog zavoda treba da se otpusti 800 radnika, a iz novosadske Slu`bi za katastar od 65 stalno zaposle-

Hladnim postupkom krpe rupe Zbog dosta soli koja je ba~ena na saobra}ajnice, usled veoma hladnog vremena, na mnogim mestima u gradu su na kolovozima po~ele da se pojavquju rupe, a kako ka`u u preduze}u "Put" wihovi radnici se svakodnevno nalaze na terenu gde se bave pomenutim problemom. Tako su ju~e ekipe sanirale pukotine u Vanzelisovoj ulici, u Kisa~koj, od Ja{e Tomi}a do Jovana Suboti}a, na uglu Somborske i Dalma-

nih radnika treba 18 da ostane bez posla. Oni koji su anga`ovani na odre|eno vreme, wih 45,verovatno ne}e biti uposleni. Ugovori o radu wima su produ`avani unazad sedam, osam godina. Z. D.

Novosadska subota9.januar2010.

Za{to je malaksalo „Raspustili{te” N

"Raspustili{te" je posustalo na razo~arewe svih malih Novosa|ana. Da li zbog nedostatka novca ili novog gripa, ne zna se, ali se zna da je ove zime trajalo svega pet dana, uprkos najavama da }e trajati dve nedeqe. Nisu bili organizovani ni programi zabavnog karaktera, a de~ica su morala da se zadovoqe sa nekoliko radionica. Izgleda da je strah od gripa pobedio raspustili{te. A ako nije, onda bi neki mogli da stave prst na ~elo i da se zapitaju da li `ele da ih nove generacije pamte po tome {to za vreme raspusta nemaju vi{e ni jednu besplatnu zanimaciju, pa sada, na `alost, slobodno vreme moraju da provode na ulici. Q. Nato{evi}

SUTRA U SVE^ANOM AMFITEATRU NA PRVOM SPRATU SPENSA

Izbor za najlep{u bebu Srbije Veliko finale manifestacije "Bejbi {ou" "Izbor za najlep{u bebu Srbije i internacional" bi}e odr`ano sutra u 16 sati u sve~anom amfiteatru na prvom spratu Spensa. Osnovni moto ove manifestacije je "deca su na{e najve}e blago", a ciq je da se promovi{e qubav i briga prema deci. Manifestacija ima internacionalni karakter, jer u woj, osim dece iz Srbije, u~estvuju i deca iz drugih zemaqa uzrasta od jedne do 5 godina. Ove godine prijavilo se 420 kandidata. N. V.

Danas razmena zimske opreme Razmena zimske opreme na Spensu odr`a}e se danas od 9 do 13 ~asova na platou ispred Grad-

ske kafane. Prodajno mesto ko{ta 100 dinara. B. M.

V REMEPLOV

@ivotna jedna~ina Mi}e Popovi}a U salonu Tribine mladih bile su ve} nekoliko dana izloène slike Mi}e Popovi}a, kada je 9. januara 1958. prire|en wegov susret sa publikom. Popovi} se upravo spremao na put u Pariz, da bi produìo ugovor sa galerijom "Barbizon". Wime je predvi|eno da sve {to umetnik u odre|enom vremenu naslika, uz odgovaraju}u nov~anu nagradu pripadne galeriji. Predvi|eno je, zatim, da slika bretonske pejsaè, ~ije je skice izloìo sudu Novosa|ana. Trebalo je

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosadsko "Raspustili{te" organizuje se punih 29 godina i kroz wega su tokom zimskih i letwih raspusta pro{le generacije i generacije Novosa|ana. Lepota raspustili{ta je to {to su mali{ani ranijih godina za dve nedeqe, koliko je ono obi~no trajalo, mogli besplatno da uìvaju u raznim igraonicama, kursevima gitare, manekenstva, novinarstva. Sticala su se tu i nova prijateqstva, a mnogi su se upravo na "Raspustili{tu" opredelili za budu}a zanimawa u ìvotu... Za qubiteqe filma organizovao se de~ji matine,a najmla|i su uìvali u crtanim filmovima. Tako je ova manifestacija skoro tri decenije "pobe|ivala" sve redom... Me|utim,

tinske u Ulici Jovana Jovanovi}a Zmaja u Sremskoj Kamenici, na Magistralnom putu M7 kao i najhitnije deonice na Bulevaru oslobo|ewa. U pomenutom preduze}u su kazali da se krpqewe asfalta trenutno radi takozvanim hladnim postupkom, a da }e temeqniji posao po~eti kada se vreme prolep{a. B. M.

da uqane slike, prema ovim skicama, izradi u svom beogradskom ateqeu, da bi se tako oslobodio neposrednog uticaja vi|enog, i lak{e samostalno izrazio svoj doìvqaj Bretawe. On je nameravao da istovremeno pripremi fresku sa temom stradawa Kragujevca 1941. "Tako ja poku{avam da re{im svoju ìvotnu jedna~inu..."rekao je Mi}a Popovi} u odgovoru na pitawe kako moè da sloì ove dve sasvim razli~ite slikarske teme. N. C.

\ACI PONOVO U KLUPAMA 15. JANUARA

[kolsko zvono u petak Novosadski |aci }e u {kolske klupe ponovo sesti u petak, 15. januara i odmah na po~etku ima}e nastavu i u subotu, 16 januara. Ta dva dana }e se odra}ivati izgubqeni ~asovi iz prvog polugodi{ta, po rasporedu za utorak i sredu. Drugo polugodi{te u Novom Sadu, zvani~no }e po~eti u ponedeqak, 18. januara, odluka je Gradske uprave za obrazovawe, u dogovoru sa pokrajinskim Sekretarijatom za obrazovawe i [kolskom upravom.

Kako je za "Dnevnik" rekao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} odluku da se u {kolu ne krene 11. janura, ve} ~etiri dana kasnije, doneli su jer se nije puno ~asova gubilo time {to je zbog novog gripa ranije po~eo raspust, te }e ti ~asovi lako biti nadokna|eni. Da se ovim produ`ewem raspusta ne}e gubiti puno ~asova i da |aci ne}e biti o{te}eni mi{qewa su i predsednici aktiva direktora sredwih i osnovnih {kola. A. V.

Oslabio presing novog gripa Intenzitet oboqevawa od novog gripa H1N1 smawio se u Novom Sadu na nivo koji je bio zabele`en pre po~etka epidemije. - Situacija je vrlo dobra jer je sve mawi broj gripoznih, ali s obzirom na to da jo{ uvek ima smrtnih ishoda, i daqe smo u vanrednoj situaciji. Grip se smirio, ali gradom kru`e i druge respiratorne infekcije sli~ne gripu, pa bolesnih svakako ima – rekao je za “Dnevnik” epidemiolog i ~lan radne grupe za borbu protiv pandemije dr Vladimir Petrovi}. Smawewu broja registrovanih slu~aja, prema wegovom mi{qewu, zna~ajno je doprineo "dobar odziv na imunizaciju". - Od ukupno 9.400 doza vakcina, koje su u dve ture stigle u Novi Sad, utro{eno je 5.500, odnosno skoro 60 odsto. Novi konti-

ngent cepiva sti`e od ponedeqka, a gradu bi trebalo da bude dodeqeno oko 8.000-9.000 hiqada vakcina – objasnio je Petrovi}. Vakcine su osim u Dom zdravqa podeqene i Zavodu za hitnu

medicinsku pomo}, Institutu za javno zdravqe Vovjodine, Gerontolo{kom centru, Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku i @andarmeriji. I. B.

NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA JAVNOG TOALETA

Do kraja meseca i plo~ice Nakon kra}eg zastoja zbog radova na izolaciji, nastavqena je rekonstrukcija javnog toaleta u Ulici kraqa Aleksandra, saznajemo u Zavodu za izgrad-

wu grada. Toalet je pro{iren, a ekipe "Stana" postavqaju sanitarne ure|aje. Direktora ovog preduze}a Dragoslav Gavran~i}, kaè da rade svakodnevno i da bi do kraja meseca trebalo da polepe i plo~ice. Po zavr{etku radova, Novi Sad }e dobiti savremeni toalet po evropskim standardima, kaù u ZIG-u. Tu }e se pored mu{kog toaleta s ~etiri kabine, pet pisoara i linijskim umivaonikom i ènskog koji }e se sastojati od sedam kabina i umivaonika, na}i i toalet za osobe s posebnim potrebama, toalet za decu i previjali{te za bebe. Tako|e }e bi}e izgra|en lift za sugra|ane s posebnim potrebama i za de~ja kolica. Zaposleni }e ovde imati prostoriju s ostavom. Podovi i zidovi bi}e obloèni granitnim plo~ama, a pregradni zidovi sanitarnih kabina u vidu boksova bi}e od aluminijuma. O~ekuje se da }e vrednost svih poslova prema{iti 12 miliona dinara. B. P. P. Foto: S. [u{wevi}

OD PONEDEQKA

Klizawu i plivawu novi raspored Na bazenima i klizali{tu Spensa od ponedeqka po~iwu novi rasporedi gra|anskih smena, pa }e tako Novosa|ani na bezenima radnim danima mo}i da se kupaju od 10.45 do 12.45 od 13 do 15 i od 17 do 19 sati. Vikendom }e na bazene mo}i da se ide od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati, dok }e no}no kupawe biti petkom od 22 do 24 i subotom od 21 do 23 ~asa. U ledenoj dvorani posetioci }e mo}i da u`ivaju radnim danima od 10.30 do 12, od 12.30 do 14 i od 17.15 do 18.45 sati, a vikendom od 10 do 11.30, od 15.30 do 17, od 17.30 do 19 i od 19.30 do 21 ~as. B. M.

URA 2 u „Ritmo latino” Drugi po redu "Urbani rejv alfabet" bi}e odràn danas u kafi}u "Ritmo latino", u Ulici Maksima Gorkog. Na tribini URA 2, koja po~iwe u 20 ~asova, bi}e re~i o alternativnim kulturnim centrima i potrebi za wihovim postojawem, najavquju organizatori iz "Alternacije", novosadskog veb portala posve}enom kulturi. êmu potreba za kulturnim centrima, koju funkciju imaju u ìvotu mladih, kreativnih qudi, kako se vode i na kakve probleme nailaze wihovi rukovodioci u Srbiji govori}e Uro{ Radenkovi} iz KC Grad (jednog od najaktivnijih u Beogradu), Du{an Galovi} iz organizacije "Hepi Novi Sad", Marko Gai} u ime Omladinskog centra CK13. Uz wih govori}e i Zdravko Vulin kao predstavnik Studentskog Kulturnog Centra. najstarije aktuelne organizacije ove vrste u Novom Sadu; a moderator tribine bi}e Goran Tomka. U "Ritmo latinu" }e biti izloène fotografije sa doga|aja iz kulturnih centara, a pre diskusije bi}e prikazan film "Better Living Through Circuitry", koji govori o iskustvima u industriji zabave. Posle tribina je ùrka na kojoj }e nastupiti dixejevi Evoks, Difejs i Goja. N. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota9.januar2010.

c m y

DNEVNIK

U DVA KVARTA LAK[E SE DI[E

Telep i Podbara odahnuli od lopova Foto B. Lu~i}

GRAD S ^ETIRI KLIZALI[TA I PREMALO VOQE

Ledena pirueta inercije Prvi Wutnov zakon se`e daleko iznad nivoa mehanike! Tako ~etiri klizali{ta u gradu koja se, barem na osnovu lai~ke {acometrije, ne razlikuju pre-

uvek hvata zalet. Za to vreme, ledena plo~a u dvori{tu Sokolskog doma (jedino klizali{te na otvorenom!) slu`i kao ogledalo za nebo i nije pro{a-

Novosadski lopovi i razbojnici sezonski mewaju lokacije na kojima obavqaju svoju „delatnost“. Kada su razbojni{tva u pitawu, najopasniji delovi grada i daqe su Bulevar oslobo|ewa i centar, ali su provalnici i uli~ni lopovi koji su letos ~esto „operisali“ na Telepu i Podbari po~eli da „{araju“. Apsolutni rekorder u Novom Sadu po broju kra|a bila je Dalmatinska ulica na Telepu, a stanovnike te ulice tada je posetio i predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}. Prema re~ima jedne od leto{wih `rtava Nikole Jovanovi}a, danas drè upaqeno svetlo tokom cele no}i i ve}ina ih ima ugra|ene alarme u svojim ku}ama, garaàma i radionicama. - Vaqda sada ordiniraju na nekom drugom mestu. ôveka za koga smo sumwali da je u~inio te kra|e uhap{en je nedavno kada je opqa~kao neki kiosk na Limanu. Svi smo se ponadali, a ni{ta se

ki put kada pro|u, oni svrate do Mesne zajednice, redovno se upi{u i konstatuju stawe. Bitno je da i mi wih poznajemo, popri~amo sa wima, sugeri{emo im kakvih problema ima na terenu. Tako|e, wihov komandir sektora ima uvid u na{u kwigu - istakao je Vojnovi}. Prema podacima Novinarsog istra`iva~kog centra, razbojni{tva se naj~e{}e de{avaju u martu i aprilu, ponedeqkom ili nedeqom izme|u 20 i 22 sata. Najvi{e pqa~ki dogodi se na ulici, a naj-

(obijawe zatvorenih prostorija ili iskori{}avawe bespomo}nih osoba; vrednost plena preko 1.500.000 dinara) preti do deset godina zatvora. S druge strane, razbojni{tvo podrazumeva upotrebu ili pretwu silom ili oru`-

Otpor nije pametan Naoruànom razbojniku ne treba pruàti otpor, savetuju u policiji. To kod wega moè izazvati revolt i postoji mogu}nost povre|ivawa.Treba odmah pozvati policiju. Opqa~kane radnice ne treba da prethodno obave{tavaju {efove, gazde ili porodicu.Vaqa dati {to detaqniji opis napada~a. Po{to on moè promeniti frizuru i ode}u treba zapamtiti visinu i konstituciju. Poèqno je obezbediti elektronsku za{titu i video nadzor, jer pqa~ka{i biraju usamqene i neosvetqene objekte. vi{e po svojim performansama i ugo|aju koji nude, posluju potpuno razli~ito. Drugim re~ima, neka mesta, neobja{wivim metodom, postaju „in“, a druga „aut“; jednostavnom inercijom. Po svedo~anstvu fotografija Branka Lu~i}a, u ovu prvu (popularnu) grupu spadaju Ledena dvorana „Spensa“ i klizali{te na Sajmu, dok ono na [tranu jo{

rano o{tricama klizaqki. Da li zbog vremena, lokacije, dru{tva ili muzike, dva klizali{ta imaju fin benefit koji poti~e od „difolt“ inertnosti prose~nog `iteqa glavnog grada Vojvodine, dok [trandom pro{pacira tek koji kliza~, ~iji led sumrak do~ekuje bez tragova krugova, padova i pirueta... D. A.

IZ „STANA” PORU^UJU

Table prevencija protiv poàra Iz „Stana“ i ove godine pozivaju predsednike skup{tina stanara s kojima imaju ugovor, kako bi ih obavestili o obavezama koje }e doneti novi zakon o za{titi od poàra. Ujedno ih informi{u o na~inu posredovawa preduze}e u toj oblasti. - Posebno nudimo tablu, sli~nu onoj s ku}nim redom na kojoj je od{tampano uputstvo za smawewe rizika od nastajawa poàra i o osnovnim pravilima pona{awa u slu~aju da se poàr u wihovoj zgradi dogodi. Do sada je prodato 500 tabli, a dnevno se postavi dvadesetak – kaè za „Dnevnik“ portparol u tom preduze}u Mirko Jeftovi}. Cena table s isporukom i montaòm je 3.000 dinara i vlasnici stanova mogu da je otplate na dve rate preko priznanice objediwene naplate. Prema re~ima Jeftovi}a, veliki broj

skup{tina stanara ve} se odlu~io za wenu kupovinu. - Ve} nekoliko godina na{e preduze}e, skup{tinama stanara omogu}ava da ugrade, poprave ili kontroli{u ispravnost protivpoàrnih ure|aja i tako smawe rizik od izbijawa poàra ili posledice ako do wega do|e. Jo{ pre dve godine su predstavnici „Stana“ na sastancima sa komandirima vatrogasne brigade i predstavnicima Skup{tine grada doneli odluke koje se uklapaju u najnoviji zakon o za{titi od poàra – obja{wava Jeftovi}. Ina~e, u vi{e navrata je konstatovano da u Novom Sadu zgrade nisu u dovoqnoj meri za{ti}ene od ove opasnosti, a ~ak se i u zgradama u kojima skup{tine stanara vode ra~una o ispravnosti protivpoàrne opreme doga|a da ona bude pokradena. Q. Nato{evi}

nije desilo. Mislili smo da }e policija pretresti wegovu ku}u i na}i na{e stvari - ispri~ao je Jovanovi}. Maksimalna kazna za po~inioce kra|e je tri godine, a zakon predvi|a i nov~ano ka`wavawe, dok onima koji u~ine te{ku kra|u

^ITAOCI PI[U SMS

jem (hladnim ili vatrenim), a sankcija iznosi od tri do 15 godina. Ipak, u praksi se uglavnom izri~u bla`e kazne. Letos je na Podbari registrovana najmla|a `rtva razbojni{tva u gradu (u~enik koji se vra}ao iz osnovne {kole), u nekim

zgradama qudi su preko video nadzora na televizoru gledali kako banditi ispred lifta otimaju lan~i}e, a jedna sednica skup{tinskog Saveta za bezbednost odr`ana je upravo u MZ „Podbara“. Predsednik Saveta MZ Savo Vojnovi}, ipak, tvrdi da je, uz saradwu s policijom, kriminal sveden na razumnu meru. - Imamo posebnu kwigu u koju se upisuju ispektori i pozornici koji patroliraju na{im krajem. Sva-

~e{}e oru`je je pi{toq. @rtve su uglavnom `ene. Za to vreme Novim naseqem, Telepom i Adicama koji imaju vi{e od 80.000 stanovnika patrolira jedna pe{a~ka i jedna motorizovana policijska ekipa. Na novu policijsku stanicu u kojoj bi prema sada{wim procenama trebalo da radi oko 200 policajaca jo{ se ~eka. Odluku o wenom osnivawu mo`e doneti jedino republi~ko ministarstvo. D. Apro

065/47-66-452 & 063/366-977

Ne}u Deda Mraza, ’o}u gradona~elnika Koji je kriterijum za izbor gra|ana koji }e biti oslobo|eni od pla}awa decembarskog ra~una „Informatici“? Da li je u pitawu slu~ajni uzorak? 064/2466... *** Slaèm se sa ~itaocem 063/8348... Inspekcija ne radi svoj posao za koji je pla}ena iz buxeta, koji pune poreski obveznici i stoga nam ni ne treba. A i s kojim pravom oni da kontroli{u nekog ko je uloìo svoj novac u neki posao? 063/501... *** Novosa|ani u novoj godini treba da izaberu gradona~elnika kome ne}e biti ispod ~asti da se pojavi na Trgu za do~ek. Ili mo`da nisu zasluìli ~estitku? 064/9295...

*** Ho}e li se, posle nesavesnih sudija, neko pozabaviti i nesavesnim lekarima, koji na svom radnom mestu, gde dobijaju redovnu platu, zahtevaju jo{ po 1.000 evra, u sopstveni xep, da bi uop{te izveli neophodnu operaciju? 063/556... *** Hvala gradona~elniku {to je ukinuo moto trke na Mi{eluku. Ne mo`e se ni zamisliti kakve smo muke do`ivqavali mi Sremci, koji smo morali sti}i na posao u Novi Sad. 063/507... *** Za ~itaoca s brojem 063/8623... Kome verovati? Nemojte gledati RTS, pa }ete znati da deca kre}u u {kolu 15.01 po rasporedu od utorka i subotu 16.01 po rasporedu od srede. Gledajte Dnevnik televizije Vojvodina jer tu ima-

te sve informacije i de{avawa u na{em gradu. 063/8765... *** Hteo bih da pohvalim organizatore Dnevnikovog turnira u malom fudbalu, ali da dodam predlog da se, kad ve} ima toliko timova, igra na vi{e terena i da simboli~no turnir bude gotov pred Novu godinu ili Boì}. 064/3287... *** Najlep{e je provesti Badwe ve~e i sa~ekati Boì} sa svojom voqenom osobom u Alma{koj crkvi, u na{em najlep{em gradu. Volim te Mia! 061/6102... *** Ni{ta se ne moè protiv ~iwenica. One govore same po sebi.

„Gladijatori“ (sind. “Solidarnost“) bez reprezentativnosti, sa sveukupnim ~lanstvom „deset upola s lukom“, ~ista su nula! I zato se sklawajte sa scene, `elimo nove likove! 064/0863... *** Bravo za Elektrovojvodinu! Podne, a uli~na rasveta radi. Ima se, mo`e se. Nek crknu du{mani! 064/2075...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

RADNICI „^ISTO]E” ZASAD NE]E [TRAJKOVATI

Decembarska plata po starom obra~unu Zaposleni u “^isto}i” ne}e od utorka {trajkovati jer }e decembarsku platu dobiti po starom obra~unu u ponedeqak. Direktor Dalibor Novakovi} kazao je za “Dnevnik” da }e li~ni dohodak biti ispla}en po starom.

Toplana skresala zarade Novosadska toplana je smawila plate zaposlenima za 10 odsto, tako da }e od sada u ovom preduze}u prose~na plata biti znatno ni`a od 50.000 dinara. Pored radni~kih, najavqeno je da }e se smawiti i plate direktora i rukovodstva. Podsetimo, uprava Spensa je nedavno najavila da }e sa~ekati dogovor sindikata sa gradskom upravom oko novog kolektivnog ugovora, kako bi doneli odluku o smawewu plata. E. D. To je bio povod da sindikat u preduze}u otka`e {trajk upozorewa u utorak, kada je planirano da se ne radi sat, sve do 18. januara kada }e biti u firmi organizovan generalni {trajk, kako je ve} zakazao Sindikat u stambeno - komunalnoj delatnosti, kazao je

predsednik sindikata u “^isto}i” Mom~ilo Arsenijevi}. Prvobitan razlog za {trajk upozorewa bila je mogu}nost da ve} decembarska zarada iz 2009. godine bude ispla}ena po novom obra~unu, umawena za deset odsto, {to je ina~e povod za {trajk komunalnih radnika. Mawe plate su posledica smawewa za deset odsto mase novca za li~ne dohotke kako je predvi|eno ovogodi{wim programima rada u svim komunalnim firmama. U slu~aju

“^isto}e” li~ni dohoci bi}e mawi za 30 odsto, naveo je Arsenijevi}. Pred zakazani {trajk komunalaca Gradsko ve}e je obrazovalo Komisiju za sporazumno re{avawe spora sa [trajka~kim odborom javno komunalnih preduze}a. Za predsednika je imenovan ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milana \uki}a. On je ju~e imao sastanak s direktorima komunalnih preduze}a. Direktor Novakovi} kazao je, da im je \uki} na-

lo`io da u ponedeqak pripreme minimum procesa rada i naprave analize posledice {trajka. Predsednik sindikata zaposlenih u stambeno komunaloj delatnosti Zoran Radosavqevi} kazao je na konferenciji za novinare da pojedini direktori vr{e pritisak na predsednike sindikata nude}i im boqa radna mesta. Radosavqevi} nije hteo da imenuje te direktore navode}i da ima vremena da o tome izvesti javnost. Predo~io je da su u komunalnim firmama od dolaska nove vlasti koju predvodi Igor Pavli~i} zarade ve} znatno mawe, od 15 do skoro 30 odsto. Naveo je primer da Gradsko saobra}ajno preduze}e “Novi Sad” ostvaruje kolektivni ugovor u delu finansijskih primawa radnika sa svega 31,9 odsto, Sportsko poslovni centar “Vojvodina”sa 23,3 odsto, “Lisje” sa 52,5 odsto, “Vodovod i kanalizacija” sa 33,4 odsto. Prosek zarada, naglasio je Radosavqevi}, od nisko kvalifikovanih radnika do onih sa sredwom stru~nom spremom u oktobru je bio 29.769 dinara. Z. D.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PO@URUJE IZRADU ODLUKE O TARIFNOM SISTEMU

Od jeseni pla}awe grejawa po utro{ku Gradona~elnik Igor Pavli~i} dao je nalog Gradskoj upravi za komunalne poslove, Agenciji za energetiku i Toplani da po`ure s izradom Odluke o tarifnom sistemu za obra~un topotne energije koja bi stvorila uslove da Novosa|ani pla}aju grejawe po utro{ku. U ju~era{wem saop{tewu iz Gradske ku}e navedeno je da gradona~elnik o~ekuje da ta odluka i novi tarifni sistem po~nu da se primewuju u ovoj godini. Iz Novosadske toplane ju~e su poru~ili da su, ugradwom toplotnih brojila u podstanice zgrada, ve} stvoreni uslovi da se grejawe napla}uje po utro{enoj energiji u okviru zgrade koju greje pojedina~na podstanica. Zapravo, potro-

INVESTICIJE ZA SIGURNIJI @IVOT

„Informatika” ulaè u video nadzor Preduze}e “Informatika” ove godine }e u investicije uloìti 229.000.000 dinara. Novac je obezbe|en iz buxeta grada, a ukoliko ne uspe da pokrije tro{kove programa, preduze}e }e ih obezbediti iz sopstvenih sredstava. Za izgradwu opti~ke, kablovske i druge telekomunikacione infrastrukture uloì}e 110.000.000, a za nastavak izgradwe sistema video nadzora dvori{ta osnovnih i sredwih {kola, de~jih igrali{ta, raskrsnica i trgova, 55.000.000 dinara. Tako|e opredeweno je 48.000.000 dinara za mre`nu i ra~unarsku opremu u institucijama kojima je osniva~ grad. Ovo preduze}e je izgradwu opti~ke i telekomunikacione infrastrukture zapo~elo 2005. i nastavilo do 2009. godine. Ovom izgradwom stvorili su se uslovi za povezivawe javnih i javno-komunalnih preduze}a, zatim je omogu}en nadzor nad ekolo{ki kriti~nim objektima i zgradama koji su u interesu za dràvu i gra|ane. Poseban zna~aj preduze}e stavqa na povezivawe svih {kola i vrti}a na opti~ku komunakacionu infrastrukturu i wihove lokalne ra~unarske mreè koje }e postati jedinstveni sistem. Q. Na.

{wa se ve} meri, a na koji na~in }e biti obra~unavana i kako }e biti napla}ivano grejawe, precizno }e definistai navedena gradska odluka i novi tarifni sistem. Kako saznajem u Toplani, novi na~in obra~una grejawa najverovatnije }e po~eti da se primewuje od nove grejne sezone u oktobru. Za sada se ne zna da li }e se grejawe i daqe napla}ivati tokom cele godine ili samo tokom grejne sezone, mada postoje nezvani~ne indicije da }e Novosa|ani pla}ati grejawe samo u toku grejne sezone. Toplana, ina~e, ve} godinama poslovnim potro{a~ima obra~unava i napla}uje tro{kove za grejawe prema utro{enoj energiji. S. Krsti}

SPOR ZAKUPCA I RUKOVODSTVA SPENSA PRETVOREN U RAT PLAKATIMA

Jedni lepe, drugi prelepquju

Kako saznajemo, jedan od zakupaca lokala na Spensu je nedavno zatvorio svoj lokal i na wega, s unutra{we strane, zalepio obave{tewe da je to uradio zbog “bahatog i nerazumnog pona{awa i pravnog nasiqa politi~kog rukovodstva Spensa”. Kako smo ~uli, dan kasnije je do{ao radnik SPC “Vojvodina” koji je prvo premerio zalepqeni papir, a potom su ga dva radnika prekrila, da bi ga ne{to posle zakupci odlepili. Nakon toga, zaposleni u Spensu su obave{tewe prefarbali masnom farbom, koja je ne{to kasnije oprana, kako bi se ponovo videla poruka uperena protiv menaxmenta Spensa. Direktor Spensa Zvonimir Kaprocki ka`e da je sve navedeno ta~no, ali da se radi o zakupcu koji svoje obeveze ne izmiruje ve} nekoliko meseci, duguje dosta novca i koji se na ovakav vid protesta odlu~io jer je Spens pro-

tiv wega podneo krivi~nu prijavu zbog izdavawa menice bez pokri}a. Kaprocki je dodao da su mu oni slali opomene i predloge za reprogram, ta~nije izmirivawe starog duga na rate uz pla}awe novih potra`ivawa, ali da }e sada da podnesu zahtev za raskidawe ugovora i tu`bu protiv wega zbog neizmirivawa obeveza. B. M.

subota9.januar2010.

SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET GRADA ZASEDA U PONEDEQAK

O javno-privatnom partnerstvu u „Vodovodu”

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta grada (SES) zakazana je za ponedeqak naredne sedmice, ali to prema re~ima predsedavaju}eg Draga \oki}a ne zna~i da je kriza u odnosima izme|u ~lanova SES-a i Grada prevazi|ena. \oki}, iako je podneo ostavku i daqe predsedava ovim telom, dok je zahtev predsednika sindikata i Unije poslovavaca ostao isti: da Grad imenuje predstavnike izvr{ne vlasti u SES , a ne kao do sada, prema tvdrwi predstavnika Unije poslodavaca i sindikata u ovom telu, partijske kolege koji za svaku odluku pre glasawa moraju da tra`e mi{qewe baze. Za sastanak u ponedeqak na dnevnom redu izme|u ostalog predlo`eno je razmatrawe najave grad-

ske vlasti o javno - privatnom partnerstvu u “Vodovodu i kanalizaciji”. \oki} kaè da su iz medija saznali da gradski oci bez donetog zakona o privatizaciju komunalih sistema javno-privatnim partnerstvom spremaju privatizaciju ovog preduze}a od strate{kog zna~aja. - Zalaèmo se da bez usagla{ene strategije privatizacije komunalnih sistema, ne moè biti vlasni~ke transformacije. Strategija treba da bude uslagla{ena izme|u poslodavaca, sindikata i grada kao osniva~a “Vodovoda”. Posle usvojene strategije treba da se organizuje javna rasprava, da bi se o tome ~ulo mi{qewe gra|ana, jer je “Vodovod” javno dobro - smatra \oki}. Z. Deli}

îstilice kruè gradom Na novosadskim ulicama svakodnevno kruì 11 ~istilica “Gradske ~isto}e” koje usisavaju pra{inu, kupe otpad i peru kolovoze u svim delovima grada. One, prema programu, imaju utvr|ene rute, a to se uglavnom odnosi na glavne gradske ulice, bulevare i mostove. Ove ma{ine se koriste ve} osam godina, a pored pomenutih poslova, one mogu da sluè i za sakupqawe snega s trgova. B. M.

NARODNA PARTIJA POZIVA NEKE GRADSKE ^ELNIKE

Zbog dve funkcije jedna ostavka

Gradski odbor Narodne partije ju~e je pozvao gradske ~elnike koji istovremeno obavqaju dve javne funkcije da podnesu ostavku na jednu od wih i tako li~nim primerom podrè Agenciju za borbu protiv korupcije koja je po~ela da radi 1. januara. Portparol gradskog odbora stranke Neboj{a Kora} je naveo da Zakon koji reguli{e rad Agencije kaè da je duplirawe funkcija, naro~ito preplitawe poloàja, plodno tle za korupciju i kriminal. - Na vode}im mestima u izvr{noj gradskoj vlasti trenutno se nalaze i pojedinci koji su istovremeno i poslanici u Skup{tini AP Vojvodine - kazao je Kora} i podsetio da je predsednica Narodne partije Maja Gojkovi}, kada je postala gradona~elnica Novog Sada, odmah napustila mesto u pokrajinskoj Skup{tini.

Narodna partija je povodom najavqenog {trajka zaposlenih u gradskim preduze}ima zbog smawewa zarada od 10 odsto koje je krajem pro{le godine izglasala gradska Skup{tina, iznela stav da hitno treba aktivirati Socijalno-ekonomski savet i zapo~eti dijalog svih strana u sporu, kako 18. januara, kada {trajk treba da po~ne, Novi Sad ne bi osvanuo u blokadi. I. S.

subota9.januar2010.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop “Jadran” “Avatar” (18, 21) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Bo`i}na pri~a” (17.30, 19.15), “Hitna pomo}” (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: “Yepovi puni kamewa” (20.30). Pozori{te mladih, mala sala: “Pal~ica” (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 7. januara, u sedam sati, do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Nade`da Gvozdenovi}, Mirjana [araga~, Radmila Borov~anin, Emilija Juri{in, \ur|ija Lovri}, Nata{a PavlovMalba{a iz Novog Sada, Sowa Lovre iz Futoga, Magdalena Moji} iz Savinog Sela, Dragana Nikoli} iz Stare Pazove, Draàna Crnomarkovi} iz ûruga, Helena Karanovi} iz Ba~ke Palanke, An|elka Ivanovi} iz Be~eja, Nata{a êlebi} iz Bukovca, Danijela Or{o{ iz Vajske, Anna Puji} iz Kulpina, Jasmina Pejakovi} iz Be{ke, DEÂKE: Livija Mi{kov-Budai, Olivera Joki}, Bojana Hacopulos, Tamara Farka{, Nata{a [u{ak, Biqana Kopilovi} iz Novog Sada, Mirjana Nastasi}, Julijana Vuksan iz Sremske Kamenice, Gordana Resler iz Kulpina, Branka Maqkovi} iz In|ije, Ivona Boòvi} iz Be~eja, Dragica Kalaw iz Gospo|inaca, Vawa Bjelajac iz Ba~ke Palanke, Danica Kokotovi} iz Ka}a, Niana Antoni} iz êlareva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bo`ica Julike \uri~i} (1922), urna u 9.45, Sreten Dragomira Ili} (1934), urna u 10.30, Mara Ne|a Tomi} (1948), ispra}aj u 11.15, Zora Bo`a [u{war (1939) u 12, Zdravko Ilije Santovac (1934) u 12.45, Antina Zaharija Jovanovi} (1933) u 13.30, Zorka Mila Matijevi} (1934) u 14.15 i Slobodan Save Vukobratov (1941) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Aleksandar Todora [qivi} (1921) u 13 sati. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Julija Klare Tele|i (1922) u 13 ~asova. U Sremskoj Kamenici na Mesnom grobqu bi}e sahrawen Lazar Save La}arac (1949) u 13 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„AESKULAP” ortopedska ordinacija, ultrazvu~ni pregled de~jih kukova Trg Ferenca Fehera 1, Tel: 548-703 i 063/853-27-53 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

APATIN: Na sastanku predstavnika {trajka~kog odbora AD „Metal” i predstavnika apatinske op{tine sa ve}inskim vlasnikom firme Marinkom Gavri}em koji je sazvao pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, dogovoreno je da }e ve}inski vlasnik do Boì}a isplatiti dve zarade zaposlenima ali novac nije ni do danas stigao na ra~un. - Mi smo i u razgovorima u Skup{tini op{tine istakli svoje nepoverewe da }e se ve}inski vlasnik dràti dogovora jer nas je vi{e puta izneverio. Svih 35 zaposlenih, od kojih je 34 od 16. novembra u {trajku, bez novca su do~ekali sve ove praznike. Vlasnik nam duguje ~ak 11 zarada i to minimalaca, a kako smo videli nije ispo{tovao ni zahtev za povezivawe radnog staà - rekao je predsednik {trajka~kog odbora u AD „Metal”

Du{an [ijan i dodao da je povezivawe sta`a dogovoreno samo do juna pro{le godine, a ne do kraja godine, tako da }e ostati i bez zdravstvenog osigurawa. Zbog neispla}enih zarada i dugova prema dr`avi od strane ve}inskog vlasnika firme zaposleni su od 16. novembra pro{le godine u {trajku koji je i sada u toku. Kako smo saznali obe}ani novac ~ekali su do ponedeqka, a potom su {trajk radikalizovali. Ina~e, o stawu u kolektivu obavestili su osim lokalne samouprave i sve nadle`ne organe u republici, me|utim, osim pokrajinskog sekretara Vasina niko drugi se nije oglasio. U me|uvremenu, zaposleni prikupqaju i dokumentaciju kojom bi potvrdili svoja mi{qewa da ve}inski vlasnik nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora kako bi Agencija za privatizaciju raskinula ugovor. J. P.

Radnici na odmoru u trenutku najve}e potra`we APATIN: Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) odobrila je, u novembru pro{le godine, apatinskim preduze}ima K&M i „Kanap Stefan” 45 miliona dinara bespovratnih sredstava za modernizaciju proizvodwe i pro{irewe kapaciteta. Da bi mogli dobiti ovaj novac neophodna im je bankarska garancija koju do sada nisu obezbedili. U i{~ekivawu novca iz SIEPE, obrtni kapital od 3,6 miliona dinara ulo`en je u kupovinu opreme i pogona nekada{weg „Luksora” pa je sredinom decembra u ovim firmama prekinuta proizvodwa. - Radnike smo morali poslati na odmor u momentu najve}e potra`we za na{im proizvodima. Nadam se da }e se do kraja januara re{iti svi problemi i da }emo nastaviti sa realizacijom zapo~etog - ka`e menaxer preduze}a „K&M i Kanap Stefan” Stjepan Keler.

Program ovih firmi ocewen je kao jedan od najboqih u Srbiji i stopa je i podràna od Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza. Programom kojim su preduze}a konkurisala predvi|ena je izgradwa modernog pogona, vrednog 40 miliona dinara, u kome bi se godi{we proizvodilo 1.200 tona robe od polipropilena. U planu je i izgradwa jo{ tri nove linije, a u novim pogonima radna mesta dobilo bi oko 180 radnika. - Ne}emo odustati od planova, me|utim, svako odugovla~ewe odlaè wegovu realizaciju - kaè Keler. Trgova~ko proizvodno preduze}e K&M osnovao je 1991. godine i zajedno sa firmom „Kanap Stefan” se bavi proizvodwom kanapa i ostalih vezivnih materijala. Zapo{qava dvadesetak radnika i jedini su proizvo|a~i kudeqnog kanapa i uàdi u Srbiji. J. P.

Stjepan Keler

PE]INA^KA OP[TINA GODINU PO^IWE BEZ ZADU@EWA

Italijani ula`u od marta

@rtvama racije ÛRUG/@ABAQ: Kao i svake godine i ove je na Badwi dan odràn pomen `rtvama zloglasne Racije iz 1942.godine. U ûrugu je pomen odràn na Tre}oj rampi, mestu gde su ma|arski fa{isti `rtve bacali kroz odu{ke na ledu u hladnu reku Tisu. Parastos pored spomenika `rtvama je sluìo jerej Slobodan Lazi} paroh ~uru{ki, uz sasluèwe protonamesnika Petra Trivunovi}a i studenta teologije Ilije An|eli}a. Pomenu su prisustvovali gra|ani ûruga predstavnici Mesne zajednice na ~elu sa predsednicom Saveta Dragicom Dragin, predsednik op{tine Branko Staji} sa saradnicima, predstavnici Memo-

rijalnog dru{tva „Racija 1942”, na ~elu sa predsednikom Milanom Radomirom, pisac kwiga „Racija zaboravqeni genocid” i „Miklo{ Horti-neka`weni zlo~inac” Aleksandar Veqi}. Posle povratka sa Tise ~lanovi Memorijalnog dru{tva „Racija 1942“ otvorili zloglasni „Magacin smrti” (Topalov) u centru sela, gde su dovo|ene `rtve {estog januara, a zatim su ih u zoru na sam Bo`i} fa{isti zverski ubili. Gra|ani @abqa su se okupili na Crnoj }upriji gde su `rtve bacane pod led. Srpska pravoslavna crkva svake godine na drugi dan Bo`i}a posle Liturgije daje parastos svim `rtvama rata. L. K.

PE]INCI: I u pe}ina~koj op{tini, ocewuju}i godinu iza nas, isti~u da ih kriza nije mimoi{la, da se odrazila na lokalni buxet, pa time i na realizaciju planova i programa, ali, predsednik op{tine Sini{a Vukov nagla{ava, sa zadovoqstvom, da je ostvaren odre|eni nivo razvoja, zapo~eti neki poslovi, odr`ana likvidnost buxeta, koji je koncipiran na preko 1,5 milijardi dinara i ova sremska op{tina novu godinu po~iwe bez zadu`ewa. - Istina, ni u narednom periodu ne o~ekujemo zna~ajan privredni rast, ali o~ekujemo stabilnost, a to je tako|e vrlo zna~ajno za poslove i planove koje imamo, pa se

Sini{a Vukov

nadam da }emo velike poslove koje smo na terenu ve} zapo~eli, privesti kraju - ka`e Vukov. Me|u te prioritete Sini{a Vukov stavqa asfaltirawe ulica i ure|ewe naseqewih mesta, ali i pre~ista~ u [imanovcima i kanalizaciju u Prhovu i De~u. Predsednik pe}ina~ke op{tine smatra da je realno planirawe iznad svega, da se mora i}i korak po korak, pa zato, iako smatra va`nim obda-

Boì}ni igrokaz SOMBOR: Drugog dana Boì}a, deca angaòvana u emisiji „De~ije carstvo” Radio „Blagovesti”, somborske radio stanice u vlasni{tvu Srpske pravoslavne crkve, za veruju}e Somborce, svoje roditeqe, i saradnike ovog radija, pripremili su i izveli boì}ni igrokaz. U realizaciji ove ideje, ostvarene u prostorijama somborske crkvene op{tine, deci i verou~iteqima su pomogli glumci somborskog Narod-

nog pozori{ta Bogomir \or|evi} i Ksenija Mari}-\or|evi}, kao i urednici Radija „Blagovesti”. Ova, u Somboru najmla|a, radio stanica deluje tek {est meseci, a jedan od zapa`enijih programa je upravo emisija koju vode i ure|uju deca (uz pomo} starijih) „De~ije carstvo”. Nakon predstave deci-glumcima i novinarim su uru~eni skromni prigodni pokloni, kao i zahvalnice zbog anga`mana. M. M}

PREKINUTA PROIZVODWA U I[^EKIVAWU BANKARSKIH GARANCIJA

RADNICI AD „METAL” JO[ [TRAJKUJU

Novac nije legao na ra~un

subota9.januar2010.

U [imanovcima dve nove fabrike

ni{te u [imanovcima, smatra da gra|evinski radovi ne}e po~eti ove godine. - U [imanovcima je u toku izgradwa fabrike „Izomat”, „Lumako” gradi jedan ozbiqan kompleks na pojasu, od radne zone Sever, prema granici katastarske op{tine [imanovci sa Prhovom, a od marta bi trebalo da zapo~ne i realizacija velike investicije sa Italijanima, tako da }e biti dosta novih radnih mesta - obja{wava Sini{a Vukov. Iz programa Fonda za gra|evinsko zemqi{te, najavquje pre~ista~ u [imanovcima kao jedan od ve}ih projekata, a u okviru tog projekta i put [imanovci-Sremski Mihaqevci. Zatim, put Suboti{te-Karlov~i}, dok }e put Popinci-Prhovo za sada ostati na nivou projektovawa. A pored razvojne, buxet pe}ina~ke op{tine ima i socijalnu komponentu. Op{tina ima 15 naseqenih mesta, mnogo je siroma{nih gra|ana, pa }e se nastaviti sa socijalnim davawima iz 2009. Godine, najavio je predsednik op{tine kao i da }e, na jednoj od narednih sednica SO, biti doneta

odluku o socijalnim davawima i uvedena socijalna karta. - Nastavi}emo sa podr{kom i nagra|ivawem studenata i ra~unamo da }emo preko 300 mladih obuhvatiti tim merama - isti~e predsednik op{tine Sini{a Vukov i najavquje da su zavr{ene analize aerozaga|ewa u [imanovcima, te da }e se razmatrati rezultati i predlo`iti mere u skladu sa zakonom. Vukov gra|anima pe}ina~ke op{tine poru~uje da }e op{tina u potpunosti preuzeti pla}awe tro{kova javne rasvete u naseqima, da }e mesne zajednice dobiti tokom 2010. godine po 1,2 miliona dinara za nastavak ure|ewa trotoara, nasipawe izlaznih puteva iz atara, asfaltirawe puteva i sli~no. Uz to, predsednik obe}ava i unapre|ewe rada op{tinskih slu`bi i organa i u martu i aprilu obilazak naseqa sa predstavnicima svih javnih institucija, kako bi u razgovoru sa gra|anima videli {ta su wihovi kqu~ni problemi jer, kako isti~e Vukov, ne mo`e sve re{avati predsednik, javna preduze}a i ustanove imaju svoj deo obaveza. A. N.

POSLOVAWE PRIVREDE ZAPADNE BA^KE

Pad proizvodwe, rast nezaposlenosti SOMBOR: Prema najnovijim podacima Regionalne privredne komore u Somboru, industrijska proizvodwa u op{tinama Sombor, Apatin, Kula i Oxaci, u oktobru u odnosu na isti period pro{le godine, nià je za 16,7 odsto. Kako kaè predsednik Upravnog odbora RPK prof. dr Boìdar Roca, ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Zapadnoba~kog okruga u prvih devet meseci iznosila je 244,2 milijarde dolara, {to je pad od 27,2 odsto u odnosu na isti period lane. Ako ima i jedan „svetliji podatak” o poslovawu privrede Zapadne Ba~ke, onda je to svakako ~injenica da je iz spoqnotrgovinske razmene ostvaren suficit od 68,8 miliona dolara, dok je pokrivenost uvoza izvo-

zom pove}ana sa 138 na 178 odsto. Ipak, ni ovaj samo naizgled dobar podatak nije rezultat pove}anog izvoza, ve} pre svega br-

jedan i po odsto nezaposlenih vi{e u odnosu na decembar pro{le godine. Krajem tog meseca u blokadi su bili ra~uni 1.339

Roca tre}i put predsednik Skup{tina Regionalne privredne komore u Somboru za predsednika Upravnog odbora na period od ~etiri godine, po tre}i put je izabrala prof. dr Bo`idara Rocu, koji je kao vlasnik kompanije „Panonija” i univerzitetski profesor, ovaj posao i do sada obavqao volonterski. `eg pada uvoza roba i usluga uzrokovanog padom proizvodwe, „presu{ivawem” stranih investicionih ulagawa, ali i drasti~nim padom doma}e tra`we. Krajem novembra u Zapadnonba~kom okrugu evidentirano je

privrednih subjekata, u ukupnom iznosu od 17 milijardi dinara. Prema podacima Trgovinskog suda u Somboru od 10. decembra, ste~ajni postupak se vodi u 27 privrednih preduze}a. M. Miqenovi}

VESTI Stiglo jo{ vakcina KIKINDA: U kikindsku op{tinu stigao je jo{ jedan kontingent od ukupno 840 doza vakcina protiv novog gripa. Nove doze raspodeqene su na 18 punktova za vakcinaciju u gradu i selima op{tine i svi gra|ani koji `ele da se vakcini{u, mogu to u~initi u domovima zdravqa ili seoskim ambulantama. U prvom krugu u kikindskoj op{tini vakcinisano je hiqadu osoba protiv gripa A H1N1 i u Zavodu za zdravqe zadovoqni su odzivom. Osim jedne me{tanke iz Ade koja je kao posledicu primawa vakcine dobila temperaturu, nije bilo drugih reakcija na novu vakcinu. Kako isti~u u zavodu za javno zdravqe od ponedeqka, 11. januara mobilne ekipe zapo~e}e vakcinaciju po preduze}ima i {kolama. A. \.

Utro{ene sve doze NOVI BE^EJ: U Domu zdravqa u Novom Be~eju i zdravstvenim stanicama u Novom Milo{evu, Kumanu i Bo~aru, utro{ili su svih 450 doza vakcina protiv novog gripa, namawenih hroni~nim bolesnicim, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u javnim slu`bama i trudnicama. Za samo dva dana utro{ene su i dodatne koli~ine od 230 vakcina, koje su u ovu zdravstnu ustanovu pristigle 5. januara. -Gra|ani se u sve ve}em broju javqaju lekarima za vakcinciju, {to zna~i da su prevazi|ene predrasude s po~etka vakcinacije – ka`e vi{a medicinska sestra u Preventivnom cventru Doma zdravqa u Novom Be~eju Ivana Tajkov. M. K.

Praznici usporili grip BAJMOK: U Domu zdravqa u Bajmoku budno se prati pandemija gripa AH1N1, a prema posledwim podacima za nepunih 20 dana, dato je oko 120 vakcina od dobijenih 250. Upravnik Doma zdravqa doktor Novot Ma}a{ kaè da je posledwa tri dana poraslo interesovawe za vakcinaciju. - Kod pacijenata koji su do sada primili vakcinu nije zabeleèn ni jedan neèqeni efekat – tvrdi dr Ma}o{ i dodaje da je tokom prazni~nih dana uo~eno da je broj gra|ana sa simptomima gripa opao. U apoteke je pristigao i „Tamiflu“ koji se moè dobiti na recept – rekao je dr Ma}a{. S. Stojiqkovi}

CRNA HRONIKA

subota9.januar2010.

DNEVNIK

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV VLASNIKA „KARSPIDA” U NOVOM SADU

NA KOSOVU I METOHIJI

Osumwi~en za utaju 42 miliona dinara

Pod istragom 13 policajaca KPS

Poreska uprava Srbije podnela je Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv S. P. iz Kule, vlasnika i direktora preduze}a „Karspid” iz Novom Sadu. On se tereti da je utajio porez i zloupotrebio slu`beni poloàj i tako o{tetio dràvni buxet za 42,2 miliona dinara. Kako se precizira, S. P. je, u nameri da izbegne pla}awe poreza, u periodu od juna 2007. do marta 2008. godine, prodao 28 motornih

ZBOG UBISTVA U VOJKI 2002.

Rumunu potvr|eno 40 godina Draganu Davidu (31), dràvqaninu Rumunije, ve}e Vrhovnog suda Srbije, re{avaju}i wegovu àlbu u tre}em stepenu, potvrdilo je maskimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva Petra Zekovi}a, negove majke i nano{ewa te{kih telesnih povreda wegovoj maloletnoj }erci M. Z. David je osu|en zbog krvavog masakra koji se dogodio u no}i izme|u 15. i 16. juna 2002. u ku}i porodice Zekovi} u Vojki. On je tada udarcima motikom prvo usmrtio Petra Zekovi}a (41) profesora geografije u Ekonomskoj {koli u Staroj Pazovi, a potom i wegovu majku Vericu Zekovi} (81), a Petrovoj tada maloletnoj }erki M.Z. naneo te{ke telesne povrede. Dragan David osu|en je na maksimalnu zatvorsku kaznu i na prvom su|ewu kada ga je osudilo Ve}e sudije Gorana Gwidi}a u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici, ali je tu presudu ukinuo Vrhovni sud i vratio ga istom ve}u. David se od 22. maja 2003, kada je na osnovu Interpolove poternice uhap{en u Barajevu, nalazi u pritvoru. Nakon presude Vrhovnog suda bi}e preme{ten u KPZ Sremska Mitrovica, u kome kazne izdràvaju strani dràvqani. On je zahvaquju}i ve{ta~ewu DNK ogla{en krivim za masakr, jer su ve{taci na “fantomki”, koju je nosio na glavi u vreme ubistva, prona{li trgove wegovog znoja i pquva~ke. E. D.

vozila u vrednosti od 11,2 miliona dinara, a u poslovnim kwigama preduze}a prikazao ni`u prodajnu cenu od stvarne, ~ime je izbegao pla}awe PDV-a u iznosu od 870.570 dinara. U aprilu i maju 2008. godine, uvezao je i motorna vozila vredna od 9,6 miliona dinara, bez evidentirawa u poslovnim kwigama preduze}a i pru`awa dokaza o wihovoj prodaji, izbegav{i obra~un i pla}awe poreza na dohodak gra|ana na prihode od

kapitala u iznosu od 1,9 miliona dinara. Tako|e je, u periodu od februara 2007. do marta 2008. godine, uvezao i prodao motorna vozila, a deo napla}enog novca u iznosu od 208,1 miliona dinara nije uplatio na teku}i ra~un preduze}a, niti pru`io dokaze da ga je koristio u poslovne svrhe, pa je zloupotrebom slu`benog polo`aja izbegao pla}awe poreza po odbitku u iznosu od 39,6 miliona dinara. (Beta)

Zbog osnovane sumwe da su prekr{ili norme pona{awa, a u nekim slu~ajevima i po~inili krivi~na dela, Kosovska policijska slu`ba (KPS) pokrenula je unutra{wu istaragu protiv 13 policajaca sa severa Kosova. Zamenik regionalnog direktora Kosovkse policijske slu`be Ergin Medi} izjavio je mitrovi~kom radiju „Kontakt Plus“ da se 13 policajaca sa severa Kosova nalazi pod istra-

gom zbog razli~itih prekr{aja. Uglavnom se radi o neprofesionalnom pona{awu i konzumirawu alkohola na du`nosti, ali je akcenat stavqen i na one policajce koji su prekr{ili norme pona{awa odnosno u nekim slu~ajevima u~inili i krivi~na dela, rekao je on. Na severu Kosova radi preko 300 pripadnika KPS od ~ega 80 u policijskoj stanici u Kosovskoj Mitrovici. (Tanjug)

PRIMENA ZAKONA O ODUZIMAWU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVI^NOG DELA

U ime naroda, dràvni pe~at na 30 objekata Brojni zahtevi javnih tuìla{tava {irom Srbije za pokretawe finansijskih istraga protiv okrivqenih za razli~ita krivi~na dela, zahtevi za privremeno ili trajno oduzimawe imovine okrivqenih, sudske odluke o blokadi i privremenom oduzimawu vi{e od 30 objekata, ve}eg broja automobila, za koje optuèni nisu uspeli da dokaù da su ih stekli legalno, samo su deo rezultata primene Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, koji je stupio na snagu 1. marta pro{le godine. Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} u nedavnom intervjuu „Dnevniku“ najavio je da bi uskoro moglo da bude odlu~eno i o zahtevu koji je Tuìla{tvo za organizovani kriminal podnelo, traè}i oduzimawe vi{e od milion evra prona|enih na tajnom ra~unu u inostranstvu jednog od okrivqenih. Zahteve koje je Specijalno tuìla{tvo podnelo za privremeno oduzimawe imovine u odnosu na jedan broj optuènih u razli~itim predmetima, Specijalni sud u Beogradu je ve} pozitivno re{io. Pre mesec dana je postala pravosna`na i prva odluka o trajnom oduzimawu koja je doneta u slu~aju placa u [ilerovoj u Zemunu iza ostavilaca, sada pokojnih vo|a „zemunskog klana“ Du{ana Spasojevi}a zvanog [iptar i Mile-

Darko Erceg ostao bez ku}e

ta Lukovi}a zvanog Kum, zbog smumwe da su ga krajem devedesetih godina pro{log veka kupili nelegalno pribavqenim sredstvima. Vrednost oduzetog placa u [ilerovoj procewuje se na oko milion evra. Po zahtevu za privremeno oduzimawe, pre nekoliko meseci je doneta sudska odluka o oduzimawu polovine porodi~ne ku}e u Beogradu u vlasni{tvu biv{eg komandanta sada rasformirane JSO Milorada Ulemeka Legije. Ina~e, u me|uvremenu su postale pravosna`ne sve ~etiri presude izre~ene Uleme-

ku u postupcima pred Specijalnim sudom, kojima je osu|en po optu`bama za ve}i broj te{kih krivi~nih dela na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Pre ~etiri meseca je blokirana luksuzna vila „Montenegro“ na crnogorskom primoru u vlasni{tvu Stanka Suboti}a Caneta, kome se, po optu`bi za {verc duvana, sudi u jednom od predmeta „duvanskih afera“. Odranije su Suboti}u blokirana i dva luksuzna stana u Beogradu. Od okrivqenog Darka Ercega, koji je pred Specijalnim su-

OSUMWI^EN KRSTAN V. IZ KIKINDE

Zlatan nakit ukrao iz ku}e

Kikindska policija je intenzivnim operativnim radom uspela da prona|e lice koje je ukralo nakit iz jedne porodi~ne ku}e u Kikindi. Protiv Krstana V. (1986) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo kra|e. Osumwi~eni je, kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, iskoristio nepa`wu uku}ana i iz porodi~ne ku}e o{te}ene M. M. (1949) iz Kikinde, koja se nalazi na privremenom radu u inostranstvu, ukrao kutiju sa zlatnim nakitom, ukupne vrednosti oko 80.000 dinara. M. Mr.

PUCWAVA U VRWA^KOJ BAWI

dom optuèn za {verc narkotika, oduzeta je ku}a povr{ine ve}e od 100 kvadratnih metara u Beogradu. Od Envera Murseqija, biv{eg magacionera u beogradskoj „Gradskoj ~isto}i“, jednog od okrivqenih za zloupotrebe u tom preduze}u, tako|e je oduzeta velika imovina. Od Murseqija i wegove supruge oduzeta su ~etiri stana na raznim lokacijama u Beogradu i automobil “reno megan”. U predmetu „leskova~ke grupe“, koja se tereti za zloupotrebe u privrednoj sferi, sud je prihvatio zahtev tuìla{tva za privremeno oduzimawe ku}e prvookrivqenog Bojana Stoj~i}a, a oduzet mu je i automobil marke “audi”. âk deset stambenih nekretnina i dva lokala na atraktivinim lokacijama u {irem centru Beograda, obuhva}eni su odlukom koju je beogradski Okru`ni sud doneo pre dva meseca, usvojiv{i zahtev Okru`nog tuìla{tva da se od nekada{weg direktora „Elektrodistribucije Beograd“ Branislava Uskokovi}a, okrivqenog za zloupotrebu slu`benog poloàja, privremeno oduzme deo imovine zbog sumwe da je ste~ena na nezakonit na~in. Jedan broj privremeno oduzetih nepokretnosti je u vlasni{tvu ~lanova Uskokovi}eve najuè porodice. J. Jakovqevi}

Dvojica rawena u restoranu Miodrag V. (33) i Darko D. (32) raweni su ju~e ujutru iz vatrenog oru`ja u restoranu Etno ku}a u Vrwa~koj Bawi, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Kraqevu. Nepoznato lice ispalilo je vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja u restoranu Etno ku}a ju~e oko 4.30 i tom prilikom su Miodrag V. i Darko D. zadobili prostrelne rane u predelu nogu. Obojica rawenika su van `ivotne opasnosti i sme{teni su u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraqevu, a policija traga za napada~em, nevedeno je u saop{tewu. (Beta)

VI[I SUD U BEOGRADU

Pritvor bankaru

Vi{i sud u Beogradu odredio je pritvor Du{anu J. zaposlenom na mestu {efa ekspoziture u Privrednoj banci zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, saop{teno je ju~e iz tog suda. Wemu je odre|en pritvor do mesec dana zbog sumwe da bi mogao da ponovi krivi~no delo. Odluka o pritvoru je doneta prekju~e. (Beta)

NAKON PO@ARA U FABRICI „DIJAMONDA“ U BANATSKOM KARLOVCU

Milionska {teta u dinarima Povodom poàra koji je posledweg Markovi} je time demantovao infordana 2009. godine zahvatio drvnu indumaciju objavqenu u „Dnevniku“ u kojoj je striju „TMB Dijamond“ u Banatskom objavqeno da se „{teta meri desetinama Karlovcu, na{oj redakciji pismenu miliona evra, a bez posla }e u dogledno primedbu poslao je divreme ostati 45 radnika“, rektor te firme Teso koliko ih je u tom preduPreostali kapital Markovi}. On tvrdi da ze}u radilo. dovoqan da odrì je izjavio da se {teta meU poàru koji je u ~epunu uposlenost ri desetinama miliona tvrtak, 31. januara 2009. radnika dinara i da je preostali oko 2.30 sati izbio u fakapital ’TMB Dijamonbrici drvne industrije da’ dovoqan da odrì punu uposlenost „TMB Dijamond“ iz Banatskog Karlovca radnika i u narednom periodu. za kratko vreme vatrena stihija proguta-

la je pogone za izradu vrata i prozora i drugih proizvoda drvne galanterije. U ovoj firmi druga i tre}a smena nisu radile zbog novogodi{wih praznika, ma{ine su bile iskqu~ene, a fabriku su obezbe|ivala dva radnika po predvi|enoj proceduri. Dva i po sata posle pono}i oni su primetili vatru u pogonu i odmah pozvali jedinicu vatrogasne policije iz Alibunara, koja je na lice mesta stigla za pet minuta. Nedugo posle toga, stigle su jedinice vatrogasaca iz Vr{ca, Bele Crkve, Plandi{ta i Pan~eva. E. D.

UTVR\IVAWE ISTINE NA SUDU PRATE MNOGE POTE[KO]E

Iskaz svedoka jedno od najnesigurnijih dokaznih sredstava Iskazi svedoka, koji u velikom broju slu~ajeva predstavqaju glavni dokaz kojim sud fakti~ki raspola`e i koji su od izuzetne va`nosti za utvr|ivawe istine, istovremeno su i jedno od najnesigurnijih dokaznih sredstva. Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Ivana Rami} objasnila je u izjavi Tanjugu da strah svedoka i o{te}enog da iskazom terete okrivqene, posebno kada je re~ o te{kim krivi~nim delima, predstavqa jedan od najve}ih problema u primeni tog dokaznog sredstva. Ona je istakla da je sud du`an da svedoka i o{te}enog za{titi od uvrede, pretwe i svakog drugog napada i ukazala da tako|e postoji i mogu}nost da se svedoku odrede mere za{tite. Prema we-

nim re~ima, problemi s kojim se sud suo~ava u kori{}ewu tog dokaznog sredstva su i gre{ke koje se ~ine u promatrawu, gre{ke u se}awu, slu~ajevi konfabulacije, odnosno dopuwavawa praznina u se}awu izmi{qenim detaqima i fiktivnim epizodama. Uo~eni problemi su i mewawawem ili dopuwavawa podataka iz se}awa, gre{ke u rasu|ivawu odnosno u pogre{nom tuma~ewu podataka, kao i gre{ke u interpretaciji, dodala je Rami}eva. Ona je objasnila da je Zakonikom o krivi~nom postupku predvi|eno da se kao svedoci pozivaju osobe za koja je verovatno da }e mo}i da daju obave{tewa o krivi~nom delu, po~iniocima ili drugim va`nim okolnostima vezanim za izvr{ewe krivi~nog dela. To prakti~no

zna~i da sve osobe, osim okrivqenog, mogu da budu svedoci ukoliko imaju saznawa o ~iwenicama koje se utvr|uju u krivi~nom postupku. Iskaz svedoka, kako je objasnila Rami}eva, odnosi se po pravilu na ~ulna opaàwa ~iwenica iz pro{losti, mada sud svedoka moè pitati i o utisaku koji je pri zapaàwu imao. Ona je naglasila da se iskaz svedoka ocewuje kao i svaki drugi dokaz, pojedina~no i u vezi sa ostalim dokazima. Prema wenim re~ima, ocena iskaza svedoka ukqu~uje sa jedne strane ocenu ~iweni~nog stawa koji ~ini sadràj iskaza svedoka - istinit ili laàn iskaz, kao i psiholo{ku ocenu wegove li~nosti. Sud mora odre|eno i potpuno objasniti koje ~iwenice i iz ko-

Ivana Rami}

jih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, ukazala je Rami}eva objasniv{i da se istini-

tost ili neistinitost iskaza svedoka ceni prema wegovoj saglasnosti s doga|ajem, prema stvarnom saznawu svedoka i wegovoj svesti i htewu da istinito ili la`no svedo~i. Ona je naglasila da je svedok duàn da govori istinu, ali da moè odbiti odgovor na pitawa ako bi time sebe, svog bra~nog druga, bliskog srodnika, usvojioca ili usvojenika izloìo krivi~nom gowewu, te{koj sramoti ili znatnoj materijalnoj {teti. Sankcija koja preti svedoku, za koga se ustanovi da je dao neistinit iskaz je pokretawe krivi~nog postupka, jer je la`no svedo~ewe krivi~no delo. Rami}eva je ukazala da stoga sud svedok pre po~etka svedo~ewa opomiwe da je davawe la`nog iskaza

krivi~no delo. Obavezu da proveri iskaz svedoka, kako je objasnila Rami}eva sud }e izvr{iti kroz utvr|ivawe izvora wegovih saznawa. „Saznawe o izvoru je va`no, jer uti~e na ocenu vrednosti svedo~ewa i omogu}ava da se eventualno od posrednog do|e do neposrednog izvora saznawa“, ukazala je Rami}ava. Eventualno neslagawe iskaza svedoka s drugim svedocima ili sa iskazom okrivqenih, sud }e otkloniti suo~ewem. Rami}eva je objasnila da je suo~ewe neposredna diskusija izme|u dve osobe, koje su pre toga saslu{ane i ~iji se iskazi ne sla`u. Lica koja se suo~avaju okre}u se jedan ka drugom ponavqaju}i svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota9.januar2010.

SREMSKA POLICIJA U BORBI PROTIV RASTURA^A DROGE

U zatvoru dve grupe narkodilera Do po~etka decembra pro{le godine policija je na podru~ju Srema zaplenila 15,770 kilograma heroina i 90,156 kilograma marihuane. Posledwi pro{logodi{wi mesec posebno je bio „plodan“ u borbi protiv narkomafije, jer je policija uspela da u|e u trag dvema grupama dilera u Sremskoj Mitrovici i [idu i da ih pohapsi. Naravno, nije to kraj borbe protiv rastura~a droge, ali, prime}uje se da i na {idskom i sremskomitrova~kom narkotrì{tu u posledwih nekoliko dana, posle pada ovih grupa, ima mawe „belog praha“ i marihuane. [to se marihuane ti~e, ona je postala i biqka koja se proizvodi na podru~ju Srema. U mnogim slu~ajevima policija je uspela da otkrije mini-plantaè i da ih uni{ti, kao {to je ona u ôrtanovcima,u vikend nasequ Beli breg, gde je poko{eno 76 stabqika ove biqke, a kao uzgajiva~i osumwi~eni i pritvoreni su Novosa|ani Stevan P. (39) i @arko K. (30). U Stejanovcima, kod Rume poko{eno je 25 stabqika marihuane, ali uzgajiva~ nije otkriven. Kad je o marihuani re~ posebno se u proizvodwi

istakao „farmer“ iz Belegi{a Sr|an M. (21) iz Stare Pazove, koji se tereti da je imao „planta`u“ sa 370 stabqika marihuane zasejanu pored grobqa u selu Belegi{, kod Stare Pazove.

Na~elnik Zoran Smaji}

- Borba protiv narkomanije je stalna, ali i veoma te{ka.Nama je, pored toga {to stalno otkrivamo i plenimo drogu od u`ivaoca i sitnih preprodavaca, po{lo za rukom da otkrijemo i pohapsimo dve organizovane narkogrupe u [idu i Sremskoj Mi-

JU^E OKO PODNE U NOVOM SADU

Po`ar na PMF-u Ju~e oko 12 sati u zgradi novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta izbio je po`ar. Kako Radiotelevizija Vojvodine nezvani~no saznaje, vatra je izbila u glavnom razvodnom ormaru za elektri~nu energiju. Na teren su odmah iza{li pripadnici Vatrogasne brigade

Novi Sad, ali su radnici fakulteta vatru lokalizovali pre dolaska vatrogasaca. Prilikom po`ara pri~iwena je mawa materijalna {teta. O doga|aju je obave{tena i Elektrodistribucija, ~iji su radnici tokom ju~era{weg dana otklonili kvar.

ZBOG SUMWE DA JE „IKARBUS“ O[TE]EN ZA 1,2 MILIONA EVRA

Istraga protiv biv{eg direktora Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana biv{em direktoru „Ikarbusa“ Sre}ku N. (55), osumwi~enom za zloupotrebu slu`benog polo`aja, izjavila je ju~e portparol suda Du{ica Risti}.

Zbog istog dela, istraga je pokrenuta i protiv trojice osumwi~enih - vlasnika beogradskog preduze}a „Autogrand“ Zorana M. (56), direktora preduze}a „Autoglobal“ iz Priboja Milisava M. (61) i zamenika direktora beogradskog preduze}a „Unibros“ Milivoja T. (61), rekla je Risti}eva Tanjugu. Ona je dodala da je osumwi~enima pritvor odre|en zbog opasnosti da bi boravkom na slobodi mogli da uti~u na svedoke. Policija je Sre}ka N. i jo{ tri osobe uhapsila zbog sumwe da su

preduze}e za proizvodwu autobusa „Ikarbus“ o{tetili za 1,2 miliona evra, saop{tilo je 5. januara MUP. Kako je naveo MUP, osumwi~eni su uhap{eni, u saradwi sa Vi{im javnim tu`ila{tvom, u nastavku akcije na suzbijawu korupcije zbog postojawa osnova sumwe

da su izvr{ili krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu. Oni se, prema saop{tewu MUP-a, terete da su od od 29. decembra 2003. do 31. decembra 2008. godine prodali 166 autobusa proizvedenih u „Ikarbusu“ preduze}ima iz Srbije, pla}aju}i posredni~ku proviziju preduze}ima „Autogrand“, „Autoglobal“ i „Unibros“. Posredni~ka provizija je pla}ana na osnovu formalno sa~iwenog ugovora o posredovawu, iako isti nisu u~estvovali u postupku prodaje.

NAKON HAP[EWA GRUPE PREPRODAVACA NARKOTIKA U BEOGRADU

Iza brave mesec dana Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana za 12 osoba osumwi~enih za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga, izjavila je ju~e Tanjugu portparol tog suda Du{ica Risti}. Ona je objasnila da je odluku o pritvoru sudija doneo zbog visine kazne koja je zapre}ena za to krivi~no delo, kao i zbog posebno te{kih oklnosto pod kojima je krivi~no delo izvr{eno. Policija je u ovoj akciji ukupno zaplenila 617,08 grama heroina, 49,66 grama kokaina, vi{e od kilogram sme{e kofeina i paracetamola, 266,36 grama kreatina i tri mililitra metadona, kao i 46.800 dinara, 1.145 evra i digitalnu vagicu.

trovici. U {idskoj grupi, naàlost, bio je i policajac iz Policijske stanice u [idu. Druga, sremskomitrova~ka grupa, poku{ala je da spali heroin koji su upravo razmeravali na digitalnoj vagi, kada je policija upala u ku}u i zatekla ih u poslu. Znamo da ovim nije zavr{ena borba protiv narkodilera, odnosno organizovanih grupa, ali su ove dve akcije na{e policije naneli veliki udar {vercerima droge u Sremu. – isti~e na~elnik Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici Zoran Smaji}. Sremskomitrova~ka narkogrupa pala je 10. decembra pro{le godine. Posle duèg pra}ewa, policija je upala u stan Nikole S. (22) u Sremskoj Mitrovici u trenutku kada su osumwi~eni, vlasnik stana i ~lanovi grupe Stevica G. (31), Du{an S. (22) i Milan T. (34) razmeravali heroin na digitalnoj vagi. Grupa je poku{ala bekstvo, a heroin i digitalnu vagu su ubacili u pe}. Sre}om vaga i 91 gram heroina su izva|eni iz pe}i i spaseni, pa }e posluìti kao dokazni materijal. Peti ~lan ove grupe, Mi-

trov~anin Zdravko P., za koga se osnovano sumwa da je i organizator ove grupe, je u bekstvu, pa je istra`ni sudija doskora{weg Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, odre|uju}i

Samo tri dana kasnije, na autoputu Beograd – [id, kod naplatne rampe [imanovci, inspektori sremskomitrova~ke policije su uhapsili narkokurira Dragana R. (29), poli-

Heroin i digitalna vaga izva|eni iz pe}i

pritvor ~lanovima ove grupe pritovr od po 30 dana, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga, za Zdravkom P. raspisao poternicu, a Du{ana S. je pustio da se brani sa slobode.

cajca iz [ida i wegovu saputnicu Mirjanu R. (20) iz Iriga, jer su u automobilu prona{li paketi} od 45,50 grama heroina, umotan u pet nov~anica od po hiqadu dinara. Po{to je ovaj lanac {verca heroina du`e pra}en, policija je odmah uhap-

sila osumwi~enog kao organizatora grupe za [id, Damira J. (28) i wegovu prijateqicu Tijanu S. (25) iz [ida.Oni su zavr{ili u pritvoru od 30 dana, dok je Mirjana R. pu{tena da se brani sa slobode. - Za {idsku grupu narkodilera Dragan R. je dva meseca pre nego {to }e biti otkriveni za Damira J. preneo heroin i dobio za uslugu sto evra. Osnovano sumwamo da je Damir J. organizator ove grupe narkodilera i da smo za sada presekli lanac snabdeva~a prema [idu- zakqu~uje na~elnik Zoran Smaji} i nagla{ava da hap{ewe dveju grupa organizovanih {vercera droge u Sremu predstavqa veliki uspeh u borbi protiv ove po{asti. Da se borba protiv rastura~a droge nastavqa, dokaz je i taj {to je za vreme proteklog uhap{eno i otkriveno desetak sitnih {vercera droge i svu su procesuirani, pa na~elnik policije ka`e da je ostvarena dobra saradwa s tu`ila{tvom, a da u Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici izri~u primerene kazne narkodilerima. S. Bojevi}

VELIKO SPREMAWE U OSNOVNOM I VI[EM SUDU U NOVOM SADU

Zaduìvawe predmeta, pa nastavak su|ewa U Vi{em sudu u Novom Sadu (do po~etka 2010. Okru`ni sud) su|ewa }e po~eti najverovatnije od ponedeqka 11. januara, kada }e svaki sudija znati s kojim predmetima je zaduèn, pa bi tada trebao da se uspostavi kalendar sudskih postupaka za januar saznali smo u ovoj sudskoj instanci. Naime, nakon reizbora sudija koji je zavr{en krajem pro{le godine, te uspostavqawa Vi{eg suda, predmeti su grupisani, a zatim podeqeni sudijama koji su pro{li reizbor. Naravno, sudije koje su ostale, a zapo~ele su da sude neki premet, nastavi}e ga. Ono {to je u ovom trenutku izvesno, na mestu predsednika Vi{eg suda je Zora Jamu{akov, a wena zamenica bi}e Zlata Rodi}-Kneèvi}. Proteklih dana u zgradi novosadskog pravosu|a, iako nema sudskih postupaka, izuzetno je ìvo, a mnogi zaposleni, po re~ima Zlate Rodi} - Kneèvi}, ostaju na poslu do kasno uve~e. Pojedine sudije mewaju prostorije, predmeti se selektuju i zavode se pod novim brojevima (oznakama Vi{eg suda), a 11. januara bi sve sudije trebalo da znaju koje predmete }e suditi. Pretresi, koji su odranije zakazani za januar, odrà}e se po planu. O~ekivano, prednost }e

se davati pritvorskim predmetima. Krivi~no odeqewe novosadskog Vi{eg suda ~ini}e, pored pomenutih dvoje sudija, i Zoran

Sli~na situacija je i u Osnovnom sudu u Novom Sadu (do skora Op{tinskom sudu). Po re~ima portparo-

Palata pravde u Novom Sadu

Drecun, Svetlana Tomi}-Joki} i Svetimir Popovi}, koji }e suditi i deo vojnih predmeta. Krivi~no odeqewe za maloletnike ovog suda ~ine Savo \ur|i} i Milica Novakovi}, a istra`ne sudije su Miroslav Alimpi}, Nenad Simovi}, Tatjana \ura{kovi} i Ankica Kurja~ki.

la suda Mirjane Markovi}, ura|en je raspored sudija u pojedinim odelewima i referadama, zavr{ava se prostorna organizacija suda, a u toku je rapodela predmeta, pa se o~ekuje da }e po~eti da se sudi tokom predstoje}e nedeqe. U toku reorganizacije suda nije prekidan rad na

„hitnim“ predmetima, a to su pritvorski predmeti, postupci povodom odlu~ivawa o privremenim merama, istra`ni postupci, predmeti iz nadle`nosti KV ve}a suda, kao i rad {altera za overe u sudu. Nakon {to doskora{wi predsednik novosadskog Op{tinskog suda Petar Mohan nije ponovo izabran za sudiju, trenutni vr{ilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu je Vidoje Mitri}. D. Kn.

Boqevi}: Neizabrane sudije jo{ bez obrazloèwa - Nijedan sudija koji nije izabran na proteklim op{tim izborima za sudije jo{ uvek nije o tome dobio obrazloènu odluku Viskog savet sudstva -izjavila je ju~e predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} za „Dnevnik“. Ona je najavila da }e zbog toga ta sudijska asocijacija u narednih nekoliko dana uloìti pravno sredstvo. - Iako su predstavnici Viskog saveta sudstva obe}avali da }e dati javno obrazloèwe, iako smo mi to traìli, a od 17. decembra dosad je pro{lo dovoqno vremena, jo{ uvek niko nije dobio obrazloènu odluku. [ta vi{e, neke kolege, koje su i u telefonskom razgovoru traìle od Visokog saveta sudstva da dobiju obrazloènu odluku, tvrde da im je re~eno da }e te

razloge ~uti preko medija. Zna~i, mi smatramo da nismo dobili obrazloènu odluku i upravo razmatramo mogu}nosti da tim povodom uloìmo pravni lek - kaè Dragana Boqevi}. Dru{tvo sudija je, pozivaju}i se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, 29.decembra uputilo zahtev Viskom savetu sudstva (VSS) sa spiskom informacija koje traè od tog tela koje je obavilo postupak op{teg izbora sudija . U svom dopisu Dru{tvo sudija traì da i VSS dostavi spisak sudija – kandidata koji nisu izabrani, sa ozna~ewem suda u kojem ti kandidati obavqaju sudijsku funkciju i sa podacima o sudovima za koje su konkurisali, da dostave podatke i dokaze o tome da li je

Visoki savet sudstva doneo odluku da se u postupku izbora neki podaci proglase tajnim. Ukoliko jeste, traè i dostavqawe odluke o tome. Dru{tvo sudija traì i odgovor na pitawe da li su ~lanovi Visokog saveta sudstva i zaposleni u tom telu potpisivali izjave o tome koje }e podatke ~uvati kao tajnu.Ukoliko jesu, traè da im se dostave kopije tih izjava, zatim da li je Visoki savet sudstva zatraìo i pribavio mi{qewa sednica svih sudija suda iz koga poti~u kandidati – dosada{we sudije sa stalnom sudijskom funkcijom koji su konkurisali za izbor, u skladu sa Zakonom o sudijama. Traì se i odgovor na pitawe da li je Visoki savet sudstva omogu}io sudijama – kandidatima da se izjasne o dokazima na osno-

vu kojih je zakqu~io da ne ispuwavaju kriterijume stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti, kao i koji su podaci kori{}eni prilikom izbora sudija i koji su bili izvori tih podataka, a posebno da li su bili kori{}eni podaci MUP i BIA. Dru{tvo sudija interesuje i na koji je na~in i na osnovu koje odluke su bodovani kriterijumi i merila za procenu ispuwenosti kriterijuma stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti i da li je taj na~in primewen pri oceni rada svakog kandidata. Da li je prilikom izbora sudija uziman u obzir wihov supru`ni~ki odnos sa advokatima i zbog ~ega, neka su od pitawa na koje Dru{tvo sudija tra`i odgovor od Visokog saveta sudstva. J. J.

DRU[TVO

subota9.januar2010.

Od danas decembarske penzije Isplata prvog dela decembarskih penzija po~iwe danas za korisnike koji svoje prinadle`nosti dobijaju preko teku}ih ra~una. Oni, pak, kojima novac sti`e na ku}nu adresu po{tare mogu da o~ekuju od ponedeqka, 11. januara, saop{tio je Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe. Ina~e, najni`a penzija u Srbiji je 11.000 dinara, dok je prose~na oko 21.700.

Grafit mr`we u centru ôke Pokrajinski ombudsman dr Dejan Jan~a najo{trije je osudio ispisivawe grafita mr`we u centru ôke, uperenih protiv ma|arske nacionalne zajednice. On je od lokalne policijske ispostave saznao da je izvr{en uvi|aj, istraga se nastavqa, a izve{taj je prosle|en nadle`nom javnom tuìla{tvu i sudiji. Grafit je, ina~e, u me|uvremenu uklowen.

LEKARI PONOVO PRI VRHU NAJKORUMPIRANIJIH PROFESIJA U SRBIJI

Belim mantilima prsti lepqivi na plave koverte Po najnovijim istraìvawima agencije „Medija galup“ lekari su i daqe pri samom vrhu korumpiranih zanimawima u Srbiji. Na skali od 1 do 5 {ampioni su partije sa 4 poena, zdravstvo je „zaradilo“ 3,87, a pravosu|e 3,81. I u sondaàma iz 2002. beli mantili su bili na me|u vode}ima po podmitqivosti. Naj~e{}e se àle sami pacijent, o mitu se govo-

ta, ~ak 85 odsto wih ka`e da je zadovoqno uslugama, a samo 0,5 do 1 odsto izjavquje da je dalo novac. To svakako ne zna~i da korupcije ima mawe ili vi{e nego u ostalim javnim slu`bama. Kod zdravstva brojne su „kriti~ne“ ta~ke u kojima se ona javqa. Kapaciteti ustanova naj~e{}e su nedovoqni, pa se pojedini pacijenti opredequju za kra}i put

îme osim duboko uvreènim strahom objasniti da i u anonimnoj anketi ~ak 85 odsto pacijenata tvrdi kako je zadovoqno zdravstvenim uslugama, a samo od 0,5 do 1 odsto i da je za wih dalo novac ri i me|u belim mantilima, ali o svemu vi{e se {apu}e nego {to je iko od wih spreman da javno iznese dokaze. U zdravstvenim ustanovama uvedeni su i zastupnici prava pacijenata, ali me|u pritu`bama koje stiù do wih gotovo nema ni jedne o mitu. Za~u|uje da i u anonimnoj anketi Ministarstva i instituta za javno zdravqe o zadovoqstvu pacijena-

do lekara, bolni~kog kreveta ili intervencije. Plava koverta pokazala se, kao i u mnogim drugim delatnostima, kao dobro re{ewe. Ra~uni za dijagnostiku treba da se pla}aju na ovla{}enom {alteru zdravstvene ustanove uz obaveznu priznanicu, ali ~esto lekar od pacijenta uzima novac u ~etiri oka, bez potvrde. Korupcija je ~esta i u

prikrivenom obliku ustnove, a ne lekara pojedinca. Tako se npr. od pacijenta traì da plati uslugu ugovoreni sa Zavodom za zdravstveno osigurawe i zato mora da je pokrije osigurawe. Ili, pacijentu se kaè da su svi tremini popuweni, pa se upu}uje da do|e posle redovnog radnog vremena kad se ta usluga pla}a. Po pravilu, lista zakazivawa nije dostupa pacijentu pa on ne moè proveriti da li je to ta~no ili Bez para ne pi{u ni recept za „brufen“ ne. Kad bolestan pacijent do|e kod lekara nema ni ~udo {to tokom le~ewa rodbina snage ni vremena da istraùje bolesnika gotovo svakodnevno {ta je ura|eno po zakonu a {ta ~asti lekara i medicinsko osone, {to je naj~e{}e pogodan bqe. Time se o~ekuje da }e sestra prostor za brojne zloupotrebe. obratiti malo vi{e pa`we na Darovawe doktora duboko je bolesnika, lekar ~e{}e obilaukoreweno i u narodu se smatra ziti i u~initi sve da se on kvakao vid zahvalnosti. Zato nije litetnije le~i. I posle zavr{e-

ZREWANINKA ANA JUHAS (84) ME\U PRVIM STANARIMA AZILA ZA BESKU]NIKE

Staricu su grejale samo cigle Prvih dana Nove godine u Zrewaninu je po~elo da radi svrati{te za besku}nike, a jedna od prvih stanarki bila je vreme{na Ana Juhas (84). Ova starica do sada je ìvela u iznajmqenim stanovima. Uz skromnu penziju od 12.500 dinara to je bilo vi{e nego te{ko i zato je uto~i{te potraìla u novootvorenom svrati{tu. - Nedavno sam dobila otkaz u stanu koji sam pla}ala 50 evra. Bio je vlaàn i hladan, pa sam se i razbolela. Zbog lo{ih instalacija nisam smela da ukqu~ujem grejalicu, nego sam stavqala ciglu na plinski re{o i tako bih se bar malo utoplila – ispri~ala je baka Ana. Mada ima porodicu, ne moè da ode kod we. ]erka ìvi van Zrewanina i prikovana je za invalidska kolica, dok unuk sa familijom u gradu, ali je bez posla i i u te{koj materijalnoj situaciji. Svrati{te je rezultat angaòvawa zrewaninskog Udruèwa gra|ana „Vojvo|anska inicijativa“. Projekat je sa pola miliona dinara finansirao Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i planirano je da privremeni boravak za qude bez krova nad glavom bude obezbe|en u prva tri

meseca, dok ne pro|u zima. Iznajmqena je jedna ku}a u blizu Op{te bolnice, korisnicima }e ru~ak biti obezbe|en u saradwi sa Narodnom kuhiwom, dok }e u

zrewaninskom Domu u~enika mo}i da operu ve{. Predsednik „Vojvo|anske inicijative“ Dragan Nedeqkov isti~e da je u Zrewaninu registro-

Baka Ana }e bar obe zime biti zbrinuta

Po uzoru na Hrvatsku i Rumuniju U „Vojvo|anskoj inicijativi“ navode da u Srbiji postoje sli~ne institucije, ali je zrewaninsko svrati{te za kolektivni sme{taj besku}nika prvo takve vrste u zemqi. - Konsultovali smo stru~wake i bili u prilici da vidimo kako to funkcioni{e u susednim zemqama. Dobre primere na{li smo u Hrvatskoj i Rumuniji a ne{to od toga sigurno }emo primeniti i ovde - ka`e Nedeqkov.

vano tridesetak besku}nika, a ovo udruèwe }e za deset obezbediti sme{taj, hranu i odràvawe higijene. - Jasno nam je da su tri meseca kratak period i nedovoqan da se re{i problem tih qudi, ali je to inicijalan po~etak - kazao je Nedeqkov i zahvalio se resornom Pokrajinskom sekretarijatu, zrewaninskom Centru za socijalni rad i velikoj podr{ku gra|ana koji su donirali garderobu, posteqinu i druge neophodne stvari za besku}nike. Koordinatorka projekta Aleksandra Khalaf napomiwe kako je prvobitna zamisao „Vojvo|anske inicijative“ bila da se ugroènim kategorijama pruì vi{e vrsta tretmana i u okviru svrati{ta radi i edukativni centar. - U ovim uslovima, sa 500.000 dinara, nismo u prilici sve to i da ostvarimo. Me|utim, smatramo da }e ovih deset qudi uspostaviti me|uqudske odnose i biti podr{ka jedni drugima. Radi}emo na wihovoj resocijalizaciji, organizovati im ro|endane, radionice. Sve su to male stvari iz realnog ìvota i verujemo da }e to imati efekta, mo`da ne kod svih, ali nekih sigurno – zakqu~ila je Khalaf. @. Balaban

MINISTAR PROSVETE @ARKO OBRADOVI] JAKO ZADOVOQAN U^INKOM SVOGA RESORA

Yabe uybenici i internet pride - Lane smo uradili puno toga dobrog i jo{ puno zapo~eli, ali prosveta je oblast gde je mora pro}i vreme da se vide efekti - sumirao je rad svog resora ministar dr @arko Obradovi}. - Prvi put u na{oj istoriji prvaci su dobili besplatne uxbenike, s tim }e nastaviti, kao i s kompjuterizacijom {kola, u okviru koje je lane, uz pomo} „Telekoma“, 95 odsto {kola dobilo internet, a ove godine }e svaka i po 30 kompjutera . Nabrajaju}i uspehe Obradovi} navodi i kako je, uz pomo} Evropske investicione banke, otvoreno devet novih {kola, dozvole za rad dobile su jo{ dve visoke, usvojeni su zakoni o sistemu obrazovawa i

DNEVNIK

vaspitawa i uxbenicima, propisi o pred{kolstvu, te u~eni~kom i studentskom standardu pred poslanicima }e biti u martu, dok su u pripremi izmene zakona o visokom i obrazovawu odraslih.

- Obezbedili smo u buxetu novac za upis ~etiri odsto studenata vi{e, otvorili dva odeqewa ni{kog Pravno-ekonomskog fakulteta u Medve|i, utvrdili kvote za master studije, pove}ali obuhvat dece pred{kolskim obrazovawem, kao i broj Roma u sistemu obrazovawa, a sa NICEF-om sprovodimo uspe{no projekat „[kola bez nasiqa“ - nabraja ministar. Naàlost, buxet prosvete, a naro~iOpsta}e i bez prekobrojnih nastavnika to investicije u wu, po ministru je bio je limitiran na 1,2 milijarde dinaMo`da opet vanredni raspust ra, a tako }e biti i ove godine, ako - Po~etkom idu}e nedeqe }emo znati kad moè po~eti organizoosim 450 miliona predvi|enih buxevana vakcinacija |aka protiv novog gripa u domovima zdravqa i tom, stigne jo{ 800 iz NIP-a. {kolskim dispanzerima, pa i nekim specijalnim {kolama, ako bu- Velike nade polaèmo u krede potrebno. No, mora se uraditi jo{ mnogo toga, po~ev od rodidit Evropske investicione banke teqskih sastanaka, jer svako dete mora imati saglasnost za pelco~ijih bi, iz prve faze o~ekivanih vawe - kaè dr Obradovi}. 23 miliona evra, iskoristili za Smatra i da bi dobar odziv na vakcinaciju mogao bi da umawi izgradwu novih {kola koje radi u tre}i, naja~i talas epidemije, koji stu~waci predvi|aju za kraj fetri smene ili zgrade podignutih bruara i po~etak marta. Nije iskqu~eno da |aci odu na jo{ nekood neadekvatnih materijala - najaliko dana vanrednog raspusta, jer se ta mera pokazala efikasnom. vio je Obradovi}. -U drugoj i tre}oj fazi novac }e biti tro{en za

strate{ke projekte, opremawe, izgradwu i dogradwu {kola. Od novina u obrazovawu za 2010. ministar je izdvojio projekt u okviru kog }e se, po ideji predsednika Tadi}a, te uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova na na{im fakultetima stipendirati 100 studenata iz 20 nesvrstanih zemaqa, kao i potpisivawe vi{e me|udràvnih ugovora. Ve} od februara prosvetare ~eka i dràvna ponuda za odlazak uz stimulativne otpremnine. O kriterijumima nadle`ni u ministarstvima prosvete i finansija upravo se dogovaraju s reprezentativnim sindikatima, a ministar napomiwe da }e taj odlazak biti dobrovoqan i mogu} samo za radna mesta na koja ne}e morati da se posle primi nov radnik. Pored smawewa broja zaposlenih po ovom osnovu, prosvetu ~eka i smawewa broja odeqewa i racionalizacija mreè {kola. - Na{ obrazovni sistem ima dosta slabosti, zato ga stalno inoviramo i poboq{avamo, pa na{i |aci postiù izuzetne svetske rezultate u matematici, fizici, informatici - zakqu~io je ministar. D. Deve~erski

nog le~ewa ~esto slede razni pokloni, raznih vrednosti. Gde je granica izme|u simboli~kog poklona i mita, te{ko je odrediti. Generalno, lekari su ogor~eni {to se korumpiranost izjedna~ava sa celom profesijom, jer mada ima onih koji plavim kovertama napla}uju svoje usluge, najve}i deo po{teno radi svoj posao. Naro~ito su pogo|eni doktori koji skromno ìve od svojih zarada. Ali, ima i glasine o onima koji ne}e da se late skalpela ako ne dobiju novac, pacijentu namerno predo~avaju da je intervencija neophodna, lista ~ekawa duga, a pomerawe na woj ko{ta. U doma}oj sudskoj praksi vrlo retko neko odgovara za mito, a u zdravstvu jo{ re|e. âk i kad pacijent tuì lekara, kako je primopredaja obi~no u ~etiri zida, te{ko ju je dokazati. A i kolege {tite jedan drugog, pa i ako znaju da neko od wih uzima mito, naj~e{}e iz solidarnosti }ute. J. Barbuzan

PO^ELO KANDIDOVAWE ZA MLADOG NAU^NOG IDOLA SRBIJE

Pokaì svima koliko si kreativno „lud” Britanski savet pozvao je sve koji imaju od 18 do 35 godina i studiraju ili rade u oblasti prirodnih nauka, tehnike ili matematike da se prijave za ovogodi{wi izbor najboqeg komunikatora nauke u Srbiji na takmi~ewu „Laboratorija slavnih 2010“. Kod nas se ono organizuje od 2007, a nacionalni pobednik u~estvuje na me|unarodnom nadmetawu „Fame Lab“, koje se svakog juna odràva na Festivalu nauke u êltnemu u Velikoj Britaniji. „Laboratorija slavnih“ je deo regionalnog projekta „Ta divna

Za takmi~ewe za ovogodi{weg „Nau~nog idola Srbije“ mogu se zainteresovani prijaviti do 31. januara. U~esnici moraju imati izme|u 18 i 35 godina, te da studiraju ili rade u oblasti prirodnih nauka, tehnike ili matematike. Dobrodo{li su mladi nastavnici, istra`iva~i, oni koji rade u primewenoj nauci, tehnologiji ili matematici (statisti~ari, kompjuterski tehni~ari, konsultanti u industriji..) ili nauku primewuju u svom poslu u vojsci ili dr`avnim ustanovama. Ne}e se prihvatati eventualne prijave kandi-

Evropski {ampion Mirko \or|evi}

nauka“ koji Britanski savet organizuje u devet zemaqa jugoisto~ne Evrope radi povezivawa nauke, obrazovawa i umetnosti, te ohrabrivawa mladih nau~nika da sa {irom javno{}u komuniciraju otvoreno, zanimqivo i inspirativno. U prethodne tri godine predstavnici Srbije bili su izuzetno uspe{ni, pa je 2008. godine dr Tijana Prodanovi}, docent novosadskog PMFa, osvojila drugo mesto, a lane Mirko \or|evi}, tada apsolvent molekularne biologije na Biolo{kom fakultetu u Beogradu, pobedio i u jakoj evropskoj konkurenciji stekao titulu najboqeg mladog komunikatora u nauci!

data iz novinarstva, PR slu`bi (~ak i ako su povezani s naukom), umetnika koji se bave nau~nim temama, radnika u muzejima i nau~nim centrima koji rade s publikom. Potencijalni takmi~ari moraju imati ideju kako da u samo tri minuta, pred publikom, TV kamerama i, naravno, ìrijem, objasne neki nau~ni koncept na atraktivan na~in. Takmi~ewe se organizuje pod sloganom „Pokaì svima koliko si lud za naukom“, a svi kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa bi}e tokom februara pozvani na audicije u univerzitetskim centrima u Srbiji, dok najboqi idu u nacionalno finale, krajem marta. V. êki}

Posledwe kvalifikacione zbirke - Zbirke za pripremu osmaka za polagawe kvalifikacionog ispita bi}e u prodaji od 22. januara - najavio je pomo}nik ministra prosvete za sredwe {kolstvo Bogoqub Lazarevi}. U odnosu na lawske, nema izmena, a na samom ispitu }e i ove godine najverovatnije biti u ne-

kim zadacima promewene samo numeri~ke vrednosti. Ina~e, aktuelni osmaci su posledwa generacija koja pola`e kvalifikacioni ispit za sredwe {kole, dok }e sada{wi sedmaci polagati zavr{ni ispit, tj. neku vrstu male mature, na kraju osmoqetke. D. D.

NA MUZI^KIM SCENAMA U SVETU BI]E OBELE@EN JUBILEJ VELIKOG KOMPOZITORA I PIJANISTE

Dva veka od ro|ewa [opena Svetska muzi~ka scena ove go2010. godine. Za mnoge sinonim dine obeleì}e 200 godina od roklavirske muzike, klavirski vir|ewa poqskog romanti~ara, pijatuoz [open ro|en je 1. marta niste i kompozitora Frederika 1810. godine u @elazovoj Voli, [opena (1810-1849), jedinstvene mestu udaqenom od Var{ave oko pojave u istoriji klavirske muzike ~ija se dela neprocewive vrednosti i lepote rado slu{aju na svim meridijanima. Poqska je 1. januara zapo~ela zvani~no obeleàvawe "Godine [opena" u @elazovoj Voli, mestu gde je 1810. godine ro|en [open. Tokom jubilarne godine najavqeno je oko 1.200 koncerata, izlo`bi, filmskih projekcija i pozori{nih predstava posve}enih [openu, ra- Frederik [open no romanti~arskom autoru pre80 kilometara. Vrlo rano po~ifiwenih nostalgi~nih kompoziwe da stvara, od wegovih 166 dela cija koje rasko{nom skalom emomladala~ki opus obuhvata 12 eticija podjednako dodiruju savremeda koje je napisao u Poqskoj u konog ~oveka kao i brojne prethodjoj je proveo prvih 20 godina ìne generacije. Nizom muzi~kih vota. U Francusku se seli 1830. doga|aja Poqska }e predstaviti godine, u Pariz, gde je i umro 17. [opena kao romanti~nog heroja oktobra 1849. godine u 39. godini, U NARODNOM POZORI[TU U BEOGRADU

Se}awe na Oskara Danona Na velikoj sceni Narodnog pozori{ta danas , u podne, bi}e odràn skup se}awa na maestra Oskara Danona (1913-2009), proslavqenog dirigenta i kompozitora, prvog direktora Opere i Baleta Narodnog pozori{ta posle Drugog svetskog rata. Na skupu posve}enom umetniku koji je svojim znawem, umetni~kim i profesionalnim radom doveo Operu i Balet u sam vrh evropskog izvo|a~kog stvarala{tva, govori}e Danka Tomkovi}, Boìdar \urovi}, Dejan Savi}, Radmila Bako~evi}, Gradimir Gojer, Ibrahim Spahi}, Branko Cveji}, Ivana Stefanovi} i Svjetlana Hribar. Po odlasku iz Narodnog pozori{ta Danon je ostvario i zna~ajnu samostalnu me|unarodnu karijeru od preko 2.000 nastupa u najuglednijim operskim ku}ama i koncertnim salama {irom Evrope, u Americi, Japanu i mnogim drugim zemqama. Snimci wegovih interpretacija velikih operskih i koncertnih dela svetske i doma}e muzike sa orkestrima kao {to su Londonska i ê{ka filharmonija i danas su dostupni u produkciji poznatih svetskih muzi~kih ku}a.Bio je stalni gost dirigent Be~ke opere, vodio je Zagreba~ki radio orkestar i Slovensku filharmoniju, gostovao po ~itavoj biv{oj Jugoslaviji. Bio je i profesor na Muzi~koj akademiji u Beogradu.

posle duèg bolovawa od tuberkuloze. U Francuskoj gde i pored te{ke bolesti svira prihva}en od strane najeminentnijih umetnika i publike, nastaju wegove prve balade, prelidi, poloneze, valceri, sonate i druga sveska etida, vrhunci pijanisti~ke literature. Virtuozni [open u svojim delima oslobodio je prste pijaniste svakog ograni~ewa. Wegove mazurke i poloneze, igre starog poqskog plemstva, pronele su lepotu nacionalne muzike Poqske {irom sveta. Biografi genijalnog stvaraoca [opena zabeleìli su da je on bio osetqiv i komplikovan ~ovek, sujetan i razdra`qiv {to se tuma~i wegovom bole{}u. U filmovima prikazan je kao romanti~ni junak razbaru{ene kose koji pquje krv po dirkama, strasno i slepo zaqubqen u kwièvnicu @or` Sand. Savremenik i prijateq poqski pesnik Adam Mickijevi~ nazvao ga je "moralnim ~udovi{tem" ali pesnik klavira [open ostavio je svetu dela koja lepotom traju do danas. (Tanjug)

FILM VLADIMIRA PASKAQEVI]A NA PRESTI@NOM FESTIVALU

„\avoqa varo{” u Palm Springsu

Na presti`nom filmskom festivalu u Palm Springsu, koji je u toku, film na{eg rediteqa Vladimira Paskaqevi}a "\avoqa varo{" bi}e prikazan 16. i 17. januara i to u zvani~noj selekciji, najavio je ju~e producent filma Milan Tomi}.Iako }e to biti ameri~ka premijera Paskaqevi}evog prvog igranog ostvarewa on nije nepoznat tamo{wim poznavaocima filma. Ugledni ameri~ki nedeqnik namewen filmu, pozori{tu, televiziji, muzici "Verajeti" jo{ krajem jula pro{le godine ocenio je srpski film "\avoqa varo{" kao sna`an debi rediteqa i scenariste Vladimira Paskaqevi}a, uz uverewe da }e nai}i na dobar odjek. Ozna~iv{i film kao stilizovanu crnu komediju o `ivotu u savremenom Beogradu koji "satiri{e moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom", "Verajeti" je tada ocenio da Paskaqevi}ev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neo~ekivane na~ine. "Napravqen za jedva 426.000 dolara (250.000 evra), ovaj divni film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji su sara|ivali sa rediteqem", konstatovao je tada filmski kriti~ar tog ~asopisa. Filmski festival u Palm Springsu, koji se

odràva ve} dve decenije i ove godine je, po tradiciji, okupio veliki broj holivudskih zveda. Tako je uloga doma}ina na sve~anom otvarawu, 5. januara, bila poverena glumcima Mi{el Fajfer, [on Penu i Klintu Istvudu. Narednog dana dodeqene su nagrade "Crne leptir-ma{ne" za godi{we dostignu}e u holivudskoj filmskoj industriji i to scenaristi, reìseru i glumcu Kventinu Tarantinu, glumcima Morganu Frimanu, Xefu Brixisu, Marion Kotijar, Ani Kendrik, kompozitoru i producentu, koji pi{e i filmsku muziku, T-Bonu Barnetu i peva~ici Maraji Keri koja se ovoga puta prvi put na{la u ulozi glumice. Zvani~ni, takmi~arski deo festivala, u kojem }e se za nagradu boriti i srpski film "\avoqa varo{", po~eo je ostvarewem britanskog rediteqa Majkla Hofmana "Posledwa stanica", o posledwoj godini ìvota ~uvenog ruskog pisca Lava Tolstoja, sa Helen Miren i Kristoferom Plamerom u glavnim ulogama. Film "\avoqa varo{" koji je po~etkom jula imao zapaènu svetsku premijeru na festivalu u Kralovim Varima, po~etkom novembra je na festivalu u Artini dobio nagradu Fipresci za najboqi film koju dodequju filmski kriti~ari.

subota9.januar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

VE^ERAS PREMIJERNO NA KAMERNOJ SCENI SNP-a

Yepovi puni kamewa Na Kamernoj sceni Srpskog naènskih, u koje mora da "u|e" vrnica. Tako u ovoj predstavi glumi rodnog pozori{ta ve~eras u 21 lo brzo i jasno. Zato je ovo glu~lan ansambla Drame na ma|ar~as premijerno }e biti izvedena ma~ka predstava, kako isti~e Paskom jeziku suboti~kog Narodnog predstava "Xepovi puni kamewa" vlovi}, jer je u woj najbitniji pozori{ta / Kazali{ta / NepsinMari Xons, u izvo|ewu trupe gluma~ki izraz. haz Arpad êrnik, sa kojim se Pa"Arteria". U predstavi glume - @eleli smo da na|emo ta~ke vlovi} ve} dugo poznaje, kako je naveo, i ve} odavno imaju èqu da Arpad êrnik i Igor Pavlovi} dobrote koje smo poku{ali a izrade zajedno u pozori{tu. koji je adaptirao, reìrao i izavu~emo iz svih ovih likova, jer u brao muziku za ovu predstavu, ra|enu u koprodukciji sa Dramom SNP -a. Koreografi su Olivera Kova~evi} - Crwanski i Frosina Dimovska, a asistent reìje je Judit Ferenc. Meri Xons, glumica i spisateqica ro|ena 1951. u Belfastu, ovaj komad je napisala 1999, i ve} naredne je osvojio nagradu "Lorens Olivije" za najboqi savremeni komad u Velikoj Britaniji u sezoni 2000/2001. godine, a zatim doìveo ogroman uspeh u desetinama zemaqa. Komad govori o poku{ajima da se snimi film u jednom malom Igor Pavlovi} i Arpad êrnik u predstavi „Yepovi puni kamewa” Po re~ima v.d. upravnika irskom mestu, i, po re~ima Igosvakom ~oveku postoji ono ~isto, Aleksandra Milosavqevi}a, ra Pavlovi}a, taj holivudski qudsko, koje smo poku{ali da poSNP nastoji da neguje i repertosvet iza ~ijih kulisa zadire ovaj kaèmo - napomiwe Arpad êrarski tok usmeren ka neobi~nikomad, po~iwe da uti~e na dvojinik. jem i neklasi~nom na~inu rada. cu momaka koji se u wemu ba{ i ne Ovo je prva reìja Igora PaRezultat toga je nova dramska snalaze. Me|utim, oni imaju àrvlovi}a, ina~e ~lana ansambla predstava u ovoj sezoni SNP - a ku èqu da poku{aju da snime Drame SNP - a, i prva predstava "Nasrtaji na wen ìvot" Martifilm, i da u tome uspeju. To je trupe "Arteria", osnovane da bi na Krimpa u reìji An|elke Nipri~a, kako isti~e Pavlovi}, o se, po wegovim re~ima, u pozorikoli}, premijerno izvedene u nodvojici malih qudi koji poku{a{tu radilo malo druga~ije od vembru, a sada i ova, po komadu vaju da odsawaju svoje snove. uobi~ajenog na~ina, i da bi se koji je Igor Pavlovi} predloGluma~ki je ova predstava vrlo omogu}ile neke stvari, kao {to ìo da radi. zahtevna, jer svaki glumac igra po je saradwa glumaca razli~itih N. Pej~i} sedam, osam likova, mu{kih i pozori{ta, kao i etni~kih zajed-

MINISTAR NEBOJ[A BRADI] SUTRA NA SVE^ANOM OTVARAWU

Pe~uj evropska prestonica kulture Ministar kulture Neboj{a Bradi} sutra }e u Pe~uju, u Ma|arskoj, prisustvovati sve~a-

25 godina, od kako je pokrenut projekat Kulturna prestonica Evrope, jedan ma|arski grad je

nom otvarawu manifestacije „Pe~uj - evropska prestonica kulture 2010" godine, saop{tilo je Ministarstvo kulture. Za

prvi put poneo titutlu evropske kulturne prestonice. Pe~uj }e tokom cele godine predstavqati svoje zamenitosti, pro-

movisati kulturu Ma|arske i podeliti bogatstvo svog kulturnog nasle|a sa Evropom i svetom. Program sutra{we sve~ane ceremonije otvarawa bi}e orijentisan na osnovne vrednosti koje projekat afirmi{e- otvorenost, interaktivnu mo} tradicije, inovaciju i civilno dru{tvo. Posebno }e biti nazna~ena i saradwa koju je Pe~uj uspostavio sa ostala dva grada koja ove godine nose presti`nu titulu kulturne prestonice: Esenom i Istanbulom. Tokom sve~anosti publika }e imati priliku da se upozna sa najzna~ajnijim doga|ajima u istoriji tog ma|arskog grada. U Pe~uju, gde }e boraviti na poziv ministra prosvete i kulture Ma|arske I{tvana Hilera i gradona~elnika Pe~uja @olta Pave, Bradi} }e se sastati i sa predstavnicima Srpske samouprave i Pe~ujsko-barawskog udru`ewa Srba, najavilo je Ministarstvo kulture.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Robert Zemekis Scenario: Robert Zemekis po romanu ^arlsa Dikensa Uloge: Xim Keri, Gari Oldman, Kolin Fert, Bob Hoskins, Robin Rajt Pen, Fionula Flangan, Keri Elvs

Bo`i}na pri~a

Sadr`aj

Re~ kritike

Verovatno jedan od naj{krtijih qudi na svetu Ebenizer Skrux ne voli nikoga, pogotovo ne na Boì}. Nailazak tog dana je prilika da se s gnevom ~udi qudskoj gluposti - ni~im izazvanoj razdraganosti, bezrazlo`nom optimizmu i qubavi prema bli`wima. Tako ostareli bogati {krtac zabrinuti za svaki peni, s uvredama odbija poziv svog ne}aka na boì}nu ve~eru, kiwi svog sirotog sekretara i traì od wega da na praznik porani na posao. Na kraju odbija, kao i uvek, da da boì}ni prilog za siroma{ne "jer ve} ima ko o wima da brine". Kada sumorni starac stigne u svoj tmurni prazan dom, ve} na vratima po~iwe ne{to ~udno da se de{ava pojavquje se duh wegovog pokojnog partnera i upozorava ga da razmisli o svom ìvotu dok ne bude kasno najavquju}i mu posetu tri boì}na duha...

Ve} niz godina jaka i kvalitetna produkcija dugometra`nih crtanih filmova i sa Istoka, i sa Zapada opravdano puni bioskope {irom sveta ukazuju}i na ~iwenicu da je to najvitalniji, ako ne i najkreativniji deo filmskog stvarala{tva. Konkurencija je jaka, dometi su uglavnom nadprose~ni, a filmovi, koliko to ma{ta i tehnologija dozvoqavaju, raznovrsni ~esto i op~iwavaju}i. Nekako u ovom filmskom segmentu, u kojem egzistiraju svi ànrovi, kao i da same pri~e boqe uspevaju od onih u igranom, bilo da su originalne ili je re~ o adaptacijama. Tako je i sa "Boì}nom pri~om", novim tre}im (prethode mu Polar ekspres, Beovulf), tako|e, nezaobilaznim filmom ra|enom capture motion tehnikom (vrstom kompjuterske animacije koja "hvata" pokrete stvarnih glumaca), oskarovaca Zemekisa koji se mudro udruìo s Dikensom, rizikuju}i da ga optuè da ga je izneverio. Iako ima i takvih, mi pripadamo onima koji misle da je ovo izvanredna, ujedno verna i tehnolo{ki ovovremena adaptacija pri~e iz viktorijanske ere o iskupqewu, koja je istovremeno i stra{na i emotivna. Ve}i deo ove filmske bajke, dakle, ~ine ko{marni sureti Ebenizera sa duhovima pro{losti, sada{wosti i tamnom senkom budu}nosti, koji }e mu otvoriti o~i i pokazati put zaboravqene qudskosti. Sve u op~iwavaju}em, kompjuterski izvajanom zimskom Londonu 19. veka. Upozorewe: zbog stra{nih likova i scena, i pojedinih furioznih sekvenci, Zemekisova "Boì}na pri~a" sasavim sigurno nije za onu mawu decu. V. Crwanski

SPORT

subota9.januar2010.

DNEVNIK

c m y

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Iskustvo ja~e od mladosti Sjajan program bio je ju~e na 47. "Dnevnikovom" turniru u malom fudbalu u Novom Sadu. Uzbu|ewa, lepi potezi i golovi smewivali su se iz minuta u minut na zadovoqstvo prepune hale na Sajmi{tu. Program su otvorili mla|i pioniri Vitoroga i Auto otpada @ike. Pobedio je Vitorog golo-

vima Uro{a Stameni}a (dva) i Miqevi}a. Vitorog je pri tome proma{io i penal. U slede}oj utakmici nastupili su veterani. Rivali su bili Go Serbija Kom i Agencija Sabqar. Posle prvih 15 minuta rezultat je bio 0:0, a gol odluke i prolaz Agencije Sabqar u ~etvrtfinale obezbedio je Miroslav Je{i} iz kaznenog udarca. Zanimqivo je

Detaq iz susreta mla|ih pionira: Vitorog – Auto-otpad @ika

Danas 14.00: IM frizerski salon - Vojvo|ani (mp) 14.35: Vitorog ili Autootpad @ika - Poterz ili Go Serbia kom(mp) 15.10: CO Viskol - Sportski centar Meridijana (p) 15.45: Umetnik Kafe Be~ - SK Monako (p) 16.20: Mewa~nica Ris - Ofsetprint (k) 16.55: Gagaplast - Vitorog (k) 17.30: 19.decembar ili Dinamika transport Vuves ili Mewa~nica Ris (s) 18.05: Carigrad ili Kafe In kontro - Perkan ili Dunis transport (s) 18.40: Apoteka Viva ili MS Komerc - SK Meridijana ili Autogalant (s) 19.15: Klaris ili STR Bla`in - Kofi haus ili [kolska kwiga(s)

to da su obe ekipe posledwi sudijski zvi`duk do~ekale sa po dva kornera. U drugom susretu veterana sve je pr{talo. Ekipa IBS i Zora na odmor su oti{li poravnati - 1:1, ali je na kraju slavio IBS - 3:2. Golove za pobedni~ku ekipu postigli su Dejan Damjanovi} (dva) i Milosavqevi}, dok su pogotke za tim iz Veternika postigli Radi{i} i Havim iz kaznenog udarca. Seniorski program otvorili su DOO Vuves i Mewa~nica Ris. Ekipa Vuvesa nagovestila je da `eli u samu zavr{nicu, a ambicije je potkrepila lepom i efikasnom igrom. Golovima Zeca, Ni{i}a, Bjeli}a i Srdi}a Vuves je ubedqivo pobedio Mewa~nicu, za koju su strelci bili Filipovi} i Stanojevi}. Ekipi iz [ajka{a nije pomoglo ni to {to je pri minusu od dva gola poku{ala sa {estoricom igra~a u poqu (bez golmana) da makar izjedna~i i stigne do sedmeraca. Usledile su dve najzanimqivije utakmice ju~era{weg programa. Karakteristi~no za oba susreta je to da je iskustvo odnelo pobedu nad mlado{}u. Ekipa Dinamike, koja je pro{le godine trijumfovala pod imenom Soni Komerc, nalazila se na ivici ponora. Momci iz 19. decembra vo-

19.50: Indeksova tribina - STZR Banana(v) 20.25: Go Serbia kom ili Agencija Sabqar IBS ili Zora (v)

Duel seniora Vuves – Mewa~nica Ris

dili su 2:0, golovima spretnog Sr|ana Vujaklije, ali se na odmor oti{lo sa nere{enim rezultatom, po{to je prvo Igor Bala`

Sutra

11.40: me~ za tre}e mesto (mp) 12.15: me~ za tre}e mesto (p) 12.50: me~ za tre}e mesto (k) 13.25: me~ za tre}e mesto (v) 14.00: finale (mp) 14.35: finale (p) 15.10: polufionale (s) 15.45: polufinale (s) 16.20: finale (k) 16.55: finale (v) 17.30: me~ za tre}e mesto (seniori) 18.05: finale (seniori)

Foto: F. Baki}

smawio iz slobodnog udarca, a potom izjedna~ewe doneo reprezentativac Srbije u malom fudbalu Milan Raki}. Isti igra~, koji je pro{le godine bio progla{en za najboqeg fudbalera "Dnevnikovog" turnira postigao je pobedonosni pogodak za Dinamiku. Koliko su varnice sevale svedo~i i to da su na po dva minuta na hla|ewe poslati Vujaklija i Kolarov. Potpuno isti scenario vi|en je i u slede}oj utakmici gde se favorizovani Carigrad namerio na ekipu Kafe In Kontro za koju igraju fudbalske nade novosadske Vojvodine. Pogocima Nemawe Stanojeva i Ogwena Mudrinskog mladi}i su nagovestili iznena|ewe, ali je onda presudilo isku-

stvo, uprkos tome {to je za Carigrad Agbaba prvo iz sedmerca pogodio samo stativu. Nije to sputalo prekaqene asove iz ove ekipe, pa je prvo Aurelije Ra{iovan smawio na 2:1, da bi se ubrzo Nenad Agbaba golom iskupio za nerealizovani sedmerac. Preokret se zbio u samo nekoliko minuta, Milan Rakowac sa dva uzastopna pogotka iz kaznenih udaraca doneo je pobedu Carigradu od 4:2. Rezultati ju~era{weg programa - mla|i pioniri: Vitorog Autootpad @ika 3:0. Veterani: Go Serbija Kom - Agencija Sabqar 0:1, IBS - Zora (Veternik) 3:2. Seniori: DOO Vuves - Mewa~nica Ris 4:2, 19. decembar Dinamika 2:3, Carigrad - Kafe In Kontro 4:2. S. Savi}

SELEKTOR SENIORA SRBIJE MILO[ POWAVI] OGOR^EN ODNOSOM PREMA [AMPIONIMA SVETA

Kugla{i sportisti drugog reda Selektor mu{ke kugla{ke reprezentacije Srbije, {ampiona sveta iz Detenhajma, Milo{ Powavi} (profesor fizi~kog vaspitawa iz Gorweg Milanovca i nedakada{wi uspe{ni atleti~ar Crvene zvezde) ogor~en je odnosom dr`ave prema kugla{kom sportu i posebno prema svetskim prvacima i rekorderima! - Najvi{e mi smeta to {to izgleda politi~arima na{ znoj smrdi, a znoj ostalih srpskih sportista – miri{e. Jedino tako mogu da objasnim ~iwinicu da nas, osim potpredsednika Vlade Ivice Da~i}a, kome jo{ jednom zahvaqujem na prijemu, niko drugi nije primio posle zlatne medaqe sa svetskim rekordom na {ampionatu sveta u maju. Osim od generalnog sekretara Sportskog saveza Srbije dr Daneta Korice i Kraqevskog doma Kara|or|evi}a, nismo primili ni jednu ~estitku, niti od predsednika dr`ave, niti od premijera, a {to je najru`nije ni od Ministarstva za omladinu i sport!? Kugla{ice Hrvatske, koje su u Detenhajmu osvojile srebro, primio je predsednik Mesi}. Nemam ni{ta protiv drugih sportova, radujem se, kao

sportista i stru~wak svakom uspehu na{eg sporta, ali me poga|a kada predsednik i ministarka ~estitaju pobedu na obi~nom teniskom turniru, ili za osvajawe evropske bronze u veslawu i drugim sportovima, a u isto vreme svetski prvaci kao da ne postoje - s mnogo jeda kaè Powavi}. Powavi} isti~e da samo on i igra~i znaju {ta je ova generacija `rtvovala i koliko je truda uloèno u zlatnu medaqu i svetski rekord u Detenhajmu. - Igra~i su se odrekli svega, sve podredili {ampionatu sveta, a ja sam bio trener, maser, lekar, otac i psiholog... Ovaj rezultat je mo`da i najve}i uspeh na{eg sporta u 2009, jer smo dva puta pobedili Nema~ku koja sto godina nije izgubila zvani~nu utakmicu na svojim stazama! Doìveo sam i da mene {pijunira ~lan stru~nog {taba Nema~ke, da prati {ta i kako radimo, a do pre nekoliko godina, ja sam krao od drugih trenera. Selektor Nema~ke Karl Hajnc [mit je smewen jer je osvojio „samo“ srebro na {ampionatu sveta. Na{ Vilmo{ Zavarko je sa dva seniorska svetska rekorda bio prva zvezda

wih poteza u izboru novih selektora nije zaslu`ila ovu zlatnu medaqu. Pojedini „stru~waci“ i ~lanovi rukovodstva su se drznuli i da ka`u da je svako mogao da vodi ovu reprezentaciju na SP, jer, pobogu, imali smo sve same asove koji su morali samo da iza|u na stazu i pokupe medaqe.To su zlonamerne primedbe koje samo oslikavaju trenutno stawe u na{oj organizaciji, jer stru~waci kojima sam ja, sa jo{ nekoliko uglednih trenera, predavao i izdavao licence su skloweni i dovedeni qudi, uz neke ~asne izuzetke a oni }e se prepoznati, koji nemaju niti autoritet, niti znawa da budu u stru~noj komisiji ili da vode kao selektori reprezenta-

rada i truda i uz ogromna odricawa, u`ivaju qudi koji su po~eli i ostali u kuglawu kroz radni~ko-sportske igre. Neke dobre kugla{ke radnike i velike prijateqe na{eg sporta brine i quti ovakva politika dela rukovodstva, posebno u sektoru stru~nog radi, ne odobravaju je, pa me ne bi iznenadilo da se povuku. Nisam sujetan, ne smatram i da sam najboqi i najpametntiji, ali, ako se nastavi erozija stru~nog rada i rukovo|ewa, te{ko da }emo sa~uvati ovu poziciju u svetskom kuglawu, po{to smo dozvolili da nas vode „sindikalci“ – upozorio je na kraju Milo{ Powavi}. U vreme kada je ovaj razgovor vo|en, na sajtu Kugla{kog save-

Bogata riznica trofeja

Vilmo{ Zavarko i Milo{ Powavi}

{ampionata i ono {to je Bolt u atletici to je danas Vili u kuglawu I pored ovih uspeh, na kraju smo doìveli da nas se sopstvena dràva odrekne i bagatali{e na{ uspeh – ogor~en je Powavi}. - Odmah da kaèm da nije sve u nagradama i novcu, znamo da nismo olimpijski sport i da ne moèmo da konkuri{emo za nacionalna priznawa i nagrade, ali mnogo nas boli to {to je izostala ona osnovna, qudska pa`wa, ~estitka i prijem na dràvnom nivou kakav zasluùju nosioci zlatne medaqe sa {ampionata sveta.

Milo{ Powavi} je pro{ao u kugla{koj struci sve – bio je selektor seniorke i juniorske reprezentacije, koordinator rada svih trenera reprezentacije i selektora, predsednik struke... Jedini je trener u kuglawu koji je profesionalac (u Metalcu iz Gorweg Milanovca) od 1986. i predaje na visoko{kolskim ustanovama i u Hrvatskoj i u BiH, a u Srbiji je osmislio i vodio veoma cewene trenerske seminare za licence. - Otvoreno ka`em, i na{a kugla{ka organizacija, posebno onaj stru~ni deo, zbog posled-

Milo{ Powavi} je vodio seniorsku reprezentaciju na SP 2000. u Poznawu kada je osvojena, posle dugo vremena, bronzana medaqa. Ponovo je preuzeo seniore 2006. i na [ampionatu sveta u Skopqu Arpad Antal je osvojio zlato u kombinaciji, a sa Danielom Tep{om bronzu u paru. Na [ampionatu sveta za seniore u Bawaluci 2008. Srbija je bila, pod vo|stvom Powavi}a, najboqa nacija sa {est medaqa: zlato miks para Vilmo{ Zavarko – Zorica Bara}, srebra Nevenke Jokovi} u sprintu, Vilmo{a Zavarka u sprintu i u kombinaciji, kao i Livie Santo – pojedina~no i bronza Jovana ]ali}a u sprintu. U Detenhajmu na SP Srbija je sa Milo{em Powavi}em postala ekipni {ampion sveta sa svetskim rekordom, a Vilmo{ Zavarko je tri puta obarao junirski i dva puta seniorski svetski rekord. Selektor juniora Powavi} je bio na {ampionatima sveta 1995. u Hunedoari, 1997. u Trevoizu, 1999. u Opavi, 2001. u Kopru, 2003. u Augzburgu, 2005. u Nahodu, 2006. u Bolcanu i 2008. u Zadru i sa skoro svih ovih takmi~ewa omladinci su se vra}ali oki}eni trofejima. cije. Nemam ni{ta protiv voza~a i portira, to su ~asna zanimawa po{tenih i dobrih qudi, ali nisu oni za trenere i selektore, sa na{im sportom skoro i da nemaju nikakve veze. Do{li smo u situaciju da na na{em uspehu, postignutim sa mnogo

za Hrvatske osvanula je vest da je Vlada Hrvatske nagradila sa ukupno 455.000 kuna (jedan evro je oko sedam kuna) stru~ni {tab i kugla{ice za svetsko srebro u Detenhajmu. Svaka igra~ica je dobila oko 5.000 evra, ostalo su podelili ~lanovi rukovodstva.

SPORT

DNEVNIK DRAGAN STOJKOVI] POSETIO SRPSKU KU]U FUDBALA

Orlovi imaju karakter

Biv{i predsednik Zvezde i Fudbalskog saveza Srbije Dragan Stojkovi} Piksi, sada tim- menaxer Nagoje, posetio je ku}u fudbala na Terazijama, sreo se sa ~elnicima FS, a potom odr`ao i pres konferenciju.

bro poznajem, imaju kvalitete, atletski su gra|eni i sa zavidnim internacionalnim iskustvom fudbalera koji nastupaju uglavnom u Engleskoj. Mo`da Nemci imaju slabiji sastav u odnosu na neka pro{la vremena, ali respekt pre-

Ambasador Stojkovi} je dobio novo, u nizu, priznawa u Japanu. - Pre nekoliko dana potpisao sam protokolarni ugovor kojim sam postavqen za ambasadora ove zemqe sa zadatakom da promovi{em Japan i lobiram za wihovu aplikaciju koju su podneli, a re~ je o kandidaturi za organizaciju SP 2018, odnosno 2022. godine. Velika ~ast i priznawe, ako se ima u vidu kakvi su sve asovi nastupali u Xej ligi- saop{tio je Piksi. - Drago mi je da }e ideja koju sam inicirao biti realizovana. Po~etkom aprila, jedan kombinovani nacionalni tim Srbije odigra}e prijateqski me~ sa reprezentacijom Japana. Po{to su problem termini nije bilo mogu}nosti da orlovi

ma wima je normalna stvar. Jednostavno, treba razlikovati kvalifikacije i nastupe na samom zavr{nom turniru, gde su poznati po sjajnom skoru objasnio je Stojkovi}. Dometi Anti}evih izabranika?

subota9.januar2010.

VOJVODINA DANAS PO^IWE PRIPREME

Zagrevawe za Tursku Fudbaleri Vojvodine danas u 10 sati po~iwu pripreme za prole}nu sezonu. O~ekuje se da {ef stru~nog {taba Branko Babi} na prozivci u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku bude imao 40-ak fudbalera, {to je svakako preobiman broj, pa se shodno tome o~ekuje i podela na nekoliko grupa. U jednoj bi trebalo da budu igra~i koji uz adekvatno obe{te}ewe mogu da promene sredinu (Mr|a, Aleksi}, Tadi}, Kizito, \urovski), u drugoj oni na koje se ra~una da i na prole}e budu snaga tima i na ~iju se prodaju za sada ne pomi{qa (Brki}, Vuli}evi}, Medojevi}, Tumbasevi}, A|uru, Stojka, Ple~...), grupa koja u slu~aju pronalska nove sredine mo`e da promeni klupske boje (Laki}, Maksimovi}, Gvozdenovi}, Stjepanovi}, Lovri}) i grupa mladih igra~a od kojih se u perspektivi o~ekuje mnogo ( Karan, Smiqani}, Stevanovi}, Mojovi}, Katai, Mito{evi}, [u{war, Babi}...). Uz novajlije Sadika Adamsa (Atletiko Madrid B) i Du{ana Nestorovi}a (Rudar Pqevqa) to }e biti snage za novu sezonu. Naravno, do kraja prelaznog roka o~ekuje se jo{ promena, a

neizvesno je ho}e li se danas na prozivci pojaviti iskusni defanzivac Jovan Tanasijevi}. Naime, po isteku ugovora s moskovskim Dinamom, reprezentativac Crne Gore ima ponudu jednog ruskog premijerliga{a i dva prvoliga{a, svakako daleko finansijski povoqnije od onoga {to bi eventualno mogao da zaradi u Vojvodini. Predstoje}i dani pokaza}e kakva }e biti wegova odluka. Prve tri sedmice Novosa|ani }e ve`bati u FC “Vujadin Bo{kov” a u tom periodu trebalo bi da odigraju i dve trening utakmice. Pretposledweg dana januara crveno-beli }e krenuti na dvonedeqne pripreme u Tursku. U Antaliji }e boraviti do 14. februara i odigrati pet-{est me~eva, a za sada se zna da }e ih testirati slova~ke Ko{ice i ~e{ka Sigma iz Olomouca. Stru~ni {tab Vojvodine poja~an je jo{ jednim nekada{wim igra~em crveno-belih. Re~ je o Qubi{i Dun|erskom, nekada{wim internacionalcem u Italiji i reprezentativcem Jugoslavije, koji }e uz Zlatomira Zagor~i}a, Aleksandra Dimitrova i Sa{u Jankovi}a asistirati Branku Babi}u. S. S.

Alin Stojka opet u pogonu

SPARTAK ZLATIBOR VODA USKORO PO^IWE PRIPREME

Sledi te{ko prole}e

Dragan Piksi Stojkovi}

budu kompletni, ali }e i ovako to biti lepa predstava i zn~ajano iskustvo za na{e mlade igra~e - istakao je Stojkovi}. Centralna tema bila je vezana za uspeh Srbije, plasman na Mondijal. - U Japanu su fantasti~no ispratili na{ uspeh, uz konstatciju da je rezultat impresivan i da mo`emo u Africi da budemo prijatno iznena|e-

- Bitno je zadr`ati harmoniju koja vlada u timu, sjajnu atmosferu, zaboraviti na strah i verovati u svoje sposobnosti. Prioritet je plasman u drugi krug, to i narod o~ekuje, a ja verujem da je taj ciq mogu}e ispuniti - konstatovao je Stojkovi}. Pokazao je Stojkovi} u protekle dve godine i trenersko ume}e na klupi Nagoje.

Najprijatnije iznena|ewe jeseweg dela prvenstva elitne fudbalske lige je svakako ekipa Spartak Zlatibor vode. Prvi deo takmi~ewa Suboti~ani su zavr{ili na petom mestu, sa bodom zaostatka za Vojvodinom i OFK Beogradom. Iako je bilo skeptike oko eventualnih mogu}nosti golubova trener Zoran Milinkovi} je uspeo da sa~ini kompaktnu i pa`we vrednu ekipu. - Ekipa je pretrpela dosta promena u odnosu na onu koja je izborila plasman u Superligu pa se moralo po~eti gotovo od nule. Imali smo mnogo debitanata u elitnom takmi~ewu i plus me|u namla|im smo sastav-

zonomiju i stekla prepoznatqiv stil igre. Sve je to nai{lo na dobar odjek, a Spartak se u srpski fudbal vratio na velika vrata. Imamo viziju daqeg rada, a ekipa po potencijalu mo`e jo{ mnogo da napreduje. Svesni smo da nas ~eka te{ko prole}e i da je liga izjedna~ena. Ono {to je dobro je da su momci bogatiji za jesewe iskustvo i da je realno da napreduju. Pripreme za nastavka sezone po~iwu 11. januara, kada startuje i prelazni rok. Za sada je Predrag Miji} pre{ao u beogradski Partizan, a kako nezvani~no saznajemo postoje interesovawa inostranih klubova za Jawu{a. U klubu nagla{avaju da

Gol za pam}ewe Slika iz Jokahome je obi{la svet, Dragan Stojkovi} je sa klupe kraj atletske staze, dok je me~ bio u toku, zahvatio majstorski volej, a lopta je zavr{ila u mreì. - Protivni~ki golman je degaìrao loptu, èleo je prekid da bi se ukazala pomo} jednom igra~u. Bio sam iznerviran jer smo u prethodnom napadu proma{ili zicer, a nisam mogao da odolim, let lopte koji je bio savr{en povukao me je, usledio je {ut koji je zabavio fudbalski svet. Ovaj gest je nai{ao na simpatije i u Japanu, ali po{to sam prekr{io pravila bio sam ka`wen utakmicom zabrane vo|ewa tima uz osmeh je objasnio Stojkovi}. we. Slaèm se sa takvim stavom. Pratio sam igre orlova i video probleme protiv Francuza i Austrijanaca u Beogradu, ali dominirao je jak karakter tima, dobra i organizovana igra, pod komandom selektora Anti}a, ~ija je uloga u svemu mo`da i kqu~na - prokomentarisao je Piksi. Re~-dve o rivalima Srbije u grupi na SP. - Generalno, izuzetno te{ka grupa. Gana je najboqa afri~ka selekcija, Australiju do-

- Svi planovi su vezani za Nagoju, a ja sam zadovoqan ostvarenim. To je ekipa osredweg kvaliteta, ali igramo najlep{i fudbal u Japanu. U pro{lom prvenstvu smo u posledwem kolu ostali bez titule, u teku}oj sezoni plasirali smo se u Ligu {ampiona Azije i stigli do polufinala, {to je ogroman uspeh. U smiraj godine pora`eni smo u finalu Carskog kupa - konstatovao je Dragan Stojkovi}. Z. Rangelov

@arko Soldo ponovo }e sedeti na klupi Hajduka, kao pre dve godine. Po{to je Bogdan Korak dobio otkaz posle deset kola teku}eg prvenstva, ekipu je vodio pomo}ni trener Kova~evi}. Onda je {ef struke postao Zoran Kunti}, ali je samo dan kasnije podneo ostavku, pa je Kova~evi}, koji nema licencu, opet preuzeo brigu o prvom timu. Sodlo }e biti predstavqen u ponedeqak kada }e obaviti i prozivku. Kuqani su prvi deo sezone zavr{ili na desetom mestu Jelen Superlige.

ZVEZDA ZAVR[ILA PRELAZNI ROK

Reqi} posledwe poja~awe

Nisam miner Nedavno je Ilija Petkovi} izjavio da ste ga pred SP u Nema~koj minirali, jer nije uvrstio na spisak neke od fudbalera Zvezde. - To su obi~ne gluposti, ~udi me da je Petkovi} tako ne{to rekao, mada li~no sumwam u verodostojnost te izjave. Poznajem ga odli~no, zna dobro {ta sam uradio za wega. Nikada se Piksi nije bavio takvim stvarima, a reprezentacija je u`ivala konstantno moju podr{ku- odgovorio je Stojkovi}.

Soldo trener Hajduka

Zoran Milinkovi}

ima u eliti. Osnovni ciq je bio da izbegnemo borbu za opstanak, da se plasiramo u zlatnu sredinu i da afirmi{emo {to vi{e mladih igra~a. Verujem da smo ciq i ispunili i prema{ili smatra Milinkovi}. Izostala su poja~awa zvu~nih imena, izuzev Vidaka Brati}a. - Govorio sam da nam samo treba malo strpqewa, ~ak i posle poraza od OFK Beograda i remija sa Mladim radnikom. Iz kola u kolo momci su stasavali, sazrevali, ekipa je dobila fi-

ne}e biti velike kupovine, naro~ito ne poznatih fudbalera. - Postoji `eqa da osve`ivmo ekipu na pojedinim mestima. Nismo visokobuxeti klub, time ostvareni rezultat jo{ vi{e dobija na vrednosti. U skladu sa mogu}nostima }emo poku{ati ne{to da uradimo. Ne treba o~ekivati ni{ta spektakularno, a mo`da bi i najve}e poja~awe bilo da ovu ekipu sa~uvamo na okupu - istakao je Milinkovi}. N. Stanti}

Isailovi} potpisao za Zaglebje Bojan Isailovi}, dosada{wi golman ^ukari~kog, potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor sa poqskim Zaglebjem. Posle boravka u Turskoj i povratka na Banovo tre}i golman reprezentacije Srbije potpisao je ugovor sa poqskim klubom. - Dok smo obavqali zavr{ne razgovore javili su se qudi iz Spartaka Naq~ik i iz jednog od boqih gr~kih klubova. Ponude su bile izda{nije od poqske, ali je presudila sportska pri~a - rekao je Isailovi}. - Qudi iz Lublina bili su izuzetno korektni. Cifra je ve}a nego {to je pomiwano u medijima, ni{ta konkretnije od toga ne smem da pri~am.

Dan uo~i starta priprema za prole}nu polusezonu, Crvena zvezda je kompletirala spisak zimskih poja~awa. Shodno najavama, ofanzivni levi bek Stevan Reqi} potpisao je troipogodi{wi ugovor sa crveno-belima. Sada ve} biv{i fudbaler pqevaqskog Rudara predstavqen je na Marakani u dru{tvu svog novog sportskog direktora, a nekada{weg trenera Ivana Axi}a. - Odli~no poznajem Stevana jer sam ga trenirao pro{le godine u Rudaru. Re~ je o jednom modernom levom beku, koji se sluì podjednako dobro sa obe noge i poseduje sjajne napada~ke karakteristike. Siguran sam da }e biti veliko poja~awe za Zvezdu u nastavku prvenstva – biranim re~ima otvorio je promociju talentovanog defanzivca Axi}. Stevan Reqi} je ro|en 31. marta 1986. godine u Pqevqima. Sa izuzetkom kratke epizode u ^SK-u, ~itavu karijeru proveo je u mati~nom Rudaru. U Zvezdi nosi}e broj 16, koji je ostao upra`wen odlaskom Nenada Sre}kovi}a na pozajmicu u Mladi radnik (Poàrevac). - Ovo je veliki dan u mom ìvotu. Do{ao sam u najve}i klub na Balkanu, sa najboqim navija~ima na svetu. Dobro znam sa koliko je znoja potrebno natopiti crveno-beli dres i sa kakvim àrom mora se boriti. Znam tako|e da je ovo velika prilika za mene da se dokaèm i izgradim pravu karijeru – rekao je Reqi}.

Direktor Axi} potvrdio je da je dolaskom Reqi}a prelazni rok zavr{en. - Na{ plan je bio da svi novi fudbaleri potpi{u do prozivke. Sve igra~e koje smo `eleli,

Stevan Reqi}

anga`ovali smo. Reqi} je perfektno odigrao prvi deo sezone i zaslu`eno je dobio poziv da nam se prikqu~i. Verujem u wegove mogu}nosti i siguran sam da }e dokazati svoj kvalitet – zakqu~io je Axi} i potvrdio da su u toku pregovori oko odlaska nekih igra~a, pre svih Pavla Ninkova. Pre Reqi}a ugovore su jo{ potpisali: Bojan \or|evi} (Novi Pazar), Marko Mugo{a (Borac), Milan Jeremi} (Zemun), Nikola Miki} (Napredak) i Milo{ Trifunovi} (Javor). Prozivka je zakazana za danas u 11 ~asova.

subota9.januar2010.

SPORT

DNEVNIK

NOVI SAD DO^EKUJE MEGA VIZURU

EVROLIGA

@uti spremni za trijumf Ko{arka{i Novog o{trice. Glavni igra~i su im Sada uspeli su u poStoja~i}, An|u{i} i Arnautosledwe vreme donekle vi} i mislim da smo dobro prouda prona|u èqenu ~ili wihovu igru i na osnovu igru i zabeleè nekoliko bittoga imamo razlog za optiminih pobeda, ali ne èle da se tu zam.@elimo da na startu ove gozaustave. Tim u ùtom, na ~elu s dine ispravimo neke gre{ke kotrenerom Nemawom Danilovije smo na~inili u prvom delu li}em, ho}e i u novoj godini da se ge. Nadam se da }emo kona~no na pokaè u pobedni~kom svetlu. doma}em parketu zaigrati kako Na po~etku sezone bilo je proumemo i da }emo trijumfovati – blema s povredama, {to je uzelo rekao je trener Novog Sada Nesvoj danak, usledili su porazi, mawa Danilovi}. ali je dolaskom Miti}a, Qubojevi}a i Sini{e Kova~evi}a kona~no oformqen sastav za visoke domete i neophodno da se uigraju pa da se krupnim koracima vrate u gorwi deo tabele. Danas }e Novosa|ani do~ekati ekipu Mega Vizure s kojom jo{ od ulaska u Prvu ligu vode veliku borbu, {to je stvorilo odre|eni rivalitet. Zbog toga, kao i zbog poraza u Beogradu u prvom delu sezone treba o~ekivati da }e doma}in me~u pristupiti s pobedni~kim ambicijama. - U goste nam dolazi mlada i veoma kvalitetna ekipa Mega Vizure, koja se pre svega oslawa na odli- Miqan Raki}, plejmejker Novosa|ana Foto: F. Baki} ~an {ut iz daqine. Na taj na~in su nas porazili Utakmica Novi Sad – Mega uprvom duelu u Beogradu. Kada Vizura igra se u maloj sali imaju {utersku inspiraciju maSpensa od 20.30 ~asova, a ulaz je lo ko u ligi moè ozbiqnije da slobodan. im parira, ali to je i ma~ s dve M. Risti}

Teodosi}u i Eidsonu priznawe MVP

Stefan Markovi} (Hemofarm)

NLB LIGA: HEMOFARM I CEDEVITA U VR[CU

Prilika za revan{ Ko{arka{i Hemofarm [tada odigra}e ve~eras (19.15) utakmicu NLB lige sa zagreba~kom Cedevitom. Zagrep~ani su u prvom delu sezone iskoristili prednost doma}eg terena i naneli Vr{~anima neo~ekivan poraz. Izabranici Stevana Karaxi}a ima}e ve~eras priliku da se revan{iraju. - Krivo nam je {to smo izgubili od Valensije, imali smo {ansu da dobijemo me~, nismo je iskoristili, ali to je sada iza nas.Utakmicu sa Cedevitom moramo da dobijemo - rekao je kreatror igre Hemofarma Stefan Markovi} i dodao: - Cedevita nam je ostala du`na iz prvog me|usobnog duela, vi{e od 30 minuta smo kontroli-

sali igru i rezultat, imali smo visoku prednost i na kraju izgubili.Smatram da smo se od tada prili~no uigrali i da nam bodovi ne}e izma}i. Ni za ovu utakmicu trener Karaxi} ne}e mo}i da ra~una na Kati}a. - Kati} nam mnogo nedostaje jer nemamo toliko visokih igra~a u rotaciji, pa }e Borisov morati da igra na poziciji ~etri. Na{i visoki igra~i, Marijanovi}, Jagodnik i Ma~avan, mora}e kao i na predhodnim utamicama da nadoknade wegovo odsustvo. Ponavqam, nadam se pozitivnom ishodu duela sa zagrep~anima - istakao je Markovi}. J. Turkoane

Wujork boqi od [arlota Ko{arka{i Wujorka pobedili su [arlot sa 97:93 i tako ostali u trci za mesto u plej ofu Isto~ne konferencije. Wujork je posle lo{eg starta na po~etku sezone, jedna pobeda i devet poraza, bio me|u najgorim ekipama u NBA ligi, ali su na posledwih 10 utakmica nanizali sedam pobeda i bori}e se sa Milvokijem za osmu poziciju u Isto~noj konferenciji. Nikse je do tre}e uzastopne pobede predvodio Vilson ^endler sa 27 poena, sedam skokova i {est asistenci-

ja, a dobru partiju pru`io je i centar Dejvid Li sa 22 poena, sedam uhva}enih lopti i pet asistencija. Pobedi je doprineo i Danilo Galinari sa 17 poena, od kojih devet u posledwoj ~etvrtini. Bek Niksa postigao je pet trojki iz 11 poku{aja. U ekipi Bobketsa, koji su ovim porazom prekinuli seriju od tri uzastopne pobede, najefikasniji je bio Stiven Xekson sa 26 poena, a Ronald Marej dodao je 20. Wujork u Atlantik diviziji ima skor od 15 pobeda i 20 poraza, dok [arlot u Jugoisto~noj ima 15 trijumfa i poraz mawe.

Ko{arka{i Milo{ Teodosi} skog CSKA prvi na listi skaka(Olimpijakos) i ^ak Eidson ~a sa 14 skokova. Aleks Mari} se (Makabi), najkorisniji su igrapovredio u 12. minutu utakmice ~i devetog kola Evrolige. SrpPartizan – Lijetuvos Ritas, ali ski reprezentativac je me~ zavri daqe ubedqivo vodi u trci za {io sa 17 poena (2-4 za dva, 3-4 za tri, 4-5 penali), 12 asistencija, ~etiri skoka, tri ukradene lopte i indeksom korisnosti 34. Eidson je ubacio 23 poena (5-8 za dva, 1-3 za tri, 10-12 penali) uz ~etiri skoka, ~etiri asistencije, tri ukradene lopte i indeks korisnosti 34, kao i Teodosi}. . Tre}e mesto na listi najkorisnijih igra~a kola zauzima K`istof Lavrinovi~ iz Montepasikija, dok ~etvrtu poziciju dele Slavko Vrane{ iz Partizana i Xastin Doelman iz francuskog Orleana. Sjajnu partiju u sredu u Pioniru prikazao je i Aleksandar Ra{i} koji je najboqi strelac devetog kola takmi~ewa. Plejmejker Milo{ Teodosi} (Olimpijakos) crno-belih ubacio je 26 poena. najkorisnijeg igra~a regularnog Milo{ Teodosi} je najboqi asidela Evrolige (24.56) ispred Listent sa 12 uspe{nih dodavawa, tvanca Linasa Kleize iz Olimdok je Viktor Hrijapa iz moskovpijakosa (19.78).

Danas NLB liga – VR[AC: Hemofarm – Cedevita (19.15), BEOGRAD: Crvena zvezda – FMP (19.30), ZADAR: Zadar – Radni~ki (19), PODGORICA: Budu}nost – Zagreb (19.15), DOM@ALE: Helios – [iroki (19). Prva mu{ka liga Srbije – NOVI SAD: Novi Sad – Mega Vizura (20.30), ÂÂK: Borac – Sloga (19), NI[: Ergonom – Radni~ki KG 06 (19.30), VAQEVO: Metalac – Proleter Naftagas (19.30), KRAQEVO: Ma{inac – Vojvodina Srbijagas (19.30). Prva ènska liga Srbije – ZREWANIN: Proleter – Partizan (20), ÊLAREVO: êlarevo – Kovin (19), BEOGRAD: Vo`dovac – Spartak.

TEMA „DNEVNIKA”: AKTUELNI TRENUTAK NOVOSADSKE MU[KE KO[ARKE

Vreme je za podvla~ewe crte Po~etak svake nove kalendarske godine ispuwen je lepim èqama. Novosadska mu{ka ko{arka je tokom 2009. godine proìvqavala te{ke trenutke, ~ija je teìna, pre svega, bila ome|ena neveselom finansijskom situacijom, koja je za sobom povla~ila ~itav niz novih, ~esto i egistencijalnih problema. Upravo zbog toga namerili smo da woj (novosadskoj ko{arci) poèlimo mnogo boqu, lak{u, izda{niju i rezultatski uspe{niju godinu, uz uverewe da ima snage da krene iz }orsokaka u kojem se na{la. U narednih nekoliko dana ~itaoci na{eg lista bi}e u prilici da, kroz razgovore s bitnim qudima iz gradskog ko{arka{kog miqea, saznaju s kakvim se problemima basket ovda{wi susre}e, kako se s wima bori i da li ima strategiju za beg iz (bez)izlazne situacije. Dakle, nije nam namera da ikoga prozivamo, ve}, naprotiv, ideja je da, zajedno s qudima iz ko{arke, podvu~emo crtu ispod onog {to je bilo i, bude li sre}e, ponudimo puteve za izlazak iz krize i polazak ka boqem vremenu i mnogo boqim rezultatima. Da li je to realnost i ho}emo li u tome uspeti, ne zavisi samo od na{e dobre voqe, ve} i spremnosti qudi koji u ko{arci rade da defini{u probleme i onda se s wima i suo~e, odnosno pokaù re{enost da ih, korak po korak, re{avaju. S jednom jedinom idejom da se Novi Sad vrati na pozicije

koje je imao do pre nekoliko godina, preciznije, da ponovo bude visoko pozicioniran u srpskoj i regionalnoj ko{arci. Oslowen na JP Srbijagas, Ko{arka{ki klub Vojvodina Srbijagas u 2009. godini bukvalno je jedva preìvqavao svaki novi dan. Vlasnik nije mogao da isprati potrebe ovog kluba, {to, obzirom na okolnosti svekoliko krize, nije bilo ~udno. Me|utim, crveno-belima je to bila nikakva ili sasvim mala uteha, jer su od NLB regionalnog liga{a, svoje bivstvovawe i ambicije sveli u okvire oslabqenog doma}eg prvenstva u kojem se, {to je vredno pohvale ako se u obzir uzmu sve okolnosti, bori za plasman u Superligu. Pitawe je, me|utim, da li }e u woj i zaigrati, ~ak i ako na terenu to pravo izbori. Jer klub hoda po tankoj ìci iznad provalije i, ne bude li se ne{to promenilo, okliznu}e se i nestati sa sportske scene. Novi Sad, barem naoko, deluje kao klub koji ima sre|eniju organizacionu strukturu. Ovaj klub, naàlost, ima problema s rezultatima, jer oni nisu na nivou onoga {to je pre sezone najavqivano. Istina je da drugi prvoliga{ iz najve}eg vojvo|anskog grada ima jednu od najmla|ih ekipa u ligi Srbije ({to svakako aludira na to da nije imao novca za dovo|ewe afirmisanih i kvalitetnih igra~a), ali i s takvim sastavom malo ko je

o~ekivao da }e biti u dowem delu tabele, suo~en s neugodnom zonom u kojoj se nalaze ekipe koje se bore za opstanak u ligi. Svoje probleme ima i “stara” Vojvodina u Prvoj B ligi i sigurno je da je po~etak godine pravi trenutak da se napravi presek stawa. Evidentno je da grad Novi Sad gubi, ili je ve} izgubio pozicije koje je u srpskoj ko{arci imao, ali i, {to je jo{ tragi~nije, publiku odanu ovom popularnom sportu. Sada me~eve Vojvodine Srbijagas i Novog Sada kada su doma}ini prati tek ne{to vi{e od stotiwak gledalaca, iako se ulaz u malu salu Spensa ne napla}uje. To je ogromna {teta koju ovakva situacija stvara, jer s wome se znatno umawio i interes mladih za bavqewe ko{arkom, {to ruinira bazu i, dugoro~no gledano, mo`e da stvori nenadoknadive gubitke. Upravo zbog svega {to smo naveli, krenuli smo u akciju da se ovaj svojevrsni slobodni pad zaustavi, ube|eni da u Novom Sadu postoji krug qudi koji mogu i `ele da se suo~e s problemima. Koliko }emo u tome uspeti, pokaza}e vreme, ali nam je namera da iniciramo prvi korak ka izlasku iz nevesele situacije, a da daqe poteze prepustimo qudima iz ko{arke. Verujemo da u wima ima snage da prevazi|u svekolike sukobe i prona|u zajedni~ki interes. A to je novosadska ko{arka. A. Predojevi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - NOVI SAD: NIS Vojvodina - Smederevo (18), QIG: Spartak Crvena zvezda (19.30), PO@AREVAC: Mladi radnik - Radni~ki (K) (19). Viner {tedi{e `enska superliga - KLEK: Klek - Spartak(S) (20), BEOGRAD: Po{tar - Dinamo Azotara (17), Crvena zvezda - Vizura (18), OBRENOVAC: Tent - Jedinstvo (U) (20). Prva mu{ka liga - KLEK: GIK Banat - VGSK (17), PAN^EVO: Borac - Jagodina (18), BEOGRAD: @elezni~ar - Novi Sad (17).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Vojvodina - Putevi (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Radni~ki (K) (19), BEOGRAD: Radni~ki NIS petrol - Lazarevac (20), ARAN\ELOVAC: [umadija - Vizura SN (20).

Vaterpolo Prva A liga - NI[: Ni{ - Vojvodina (20), OBRENOVAC: TENT - Partizan Rajfajzen (20.30). Prva B liga - BE^EJ: Be~ej 2005 - Spartak (19), KRU[EVAC: GO~ - Rabotni~ki (19), KIKINDA: @AK - Dinamo (19), ZREWANIN: Proleter - [abac (20).

SPORT

DNEVNIK

subota9.januar2010.

IVAN STANKOVI] UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA U AUSTRIJI

Skandinavci nisu boqi od nas Novo lice u rukometnoj reprezentaciji Srbije na pripremama u Krawskoj Gori je Ivan Stankovi}. Nekada{wi juniorski reprezentativac (ponikao u dresu Partizana, a sada nastupa u jednom od najboqih {panskih klubova, Aragonu iz Saragose), nakon povrede Marka Vujina, zajedno sa Aleksandrom Stojanovi}em, podne}e teret igrawa na desnoj strani napada. Kako se ose}a{ u seniorskoj reprezentaciji i da li te je iznenadio poziv selektora? - Iznena|en jesam. Mislio sam da je ovde zaboravqeno na mene, ali, eto, prijatno sam se iznenadio. Bio sam kod Cvetkovi}a na jednom {irem spisku, mnogo davno, ali sam tada bio povre|en i bez obzira, kada se skratio, nije me bilo u kombinaciji - ka`e Stankovi}. Veliko takmi~ewe igra~ima donosi jednu novu stepeni-

cu u afirmaciji. Igra{ u klubu koji je izuzetno finansijski stabilan, {to je u [paniji, zadwih godinu-dve dana, prava retkost? Napravio si dobru karijeru i pored toga {to nisi imao reprezentativni status. - Tako je. Jedan sam od retkih koji je uspeo da ide korak po korak a da nije imao {ansu u reprezentaciji. Zadovoqan sam zbog toga. Mo`da sam mogao i vi{e da pruìm u nekim trenucima, ali moglo je i gore. Super mi je u Saragosi. Pro{le godine sam produìo ugovor na tri sezone, tako da ne verujem da }u mewati sredinu. Ako i do|e neka boqa ponuda zemqu sigurno ne bih mewao. Uìva{ u [paniji? - Da. Mnogi igra~i ostaju tamo i po cenu da mawe zarade, nego negde drugde. - Verovatno zbog kvaliteta ìvota. Sve zavisi, da li se tebi svi|a ili ne. Meni se

Ivan Stankovi}

RUKOMETNI KLUB VOJVODINA @ELEZNI^AR STECI[TE VISOKO[KOLACA I USPE[NIH QUDI

[ta bi sada rekao legendarni île Mi{kovi} Jednom od aktuelnih ~elnika novosadskog Rukometnog kluba Vojvodina @elezni~ar Bo{ku Bari{i}u ba{ niko ne moè ni da okrwi ube|ewe da }e Vo{a za godinu, dve, pet igrati utakmice Lige evropskih {ampiona sa Kilom, Barselonom, Sijudad Realom, Monpeqeom... Da li je nekada{wi sjajni rukometa{ i vi{edecenijski vrhunski sportski (rukometni) radnik, uvaèni privrednik i do nedavno obe}avaju}i politi~ar {to se Vo{ine budu}nosti ti~e iluzionista, ili pak on samo sledi ideju vodiqu taze formiranog rukovodstva kluba jedino moè vreme da to potvrdi ili demantuje, tek ovaj sve uzorniji i ceweniji kolektiv ima jednu specifi~nost koju vaqa ista}i. Naime, sagledavaju}i li~nu kartu uprave, struke i igra~a dolazi se do neobi~nog i za sportske kolektive specifi~nog podatka - Vojvodina je svojevrsno steci{te visoko{kolaca i uspe{nih qudi. Pre nabrajawa silnih fakultetskih diploma nekako se name}e podse}awe na vreme kada je Vojvodinu trenirao legendarni Slobodan île Mi{ko-

zivku aktuelne Vo{ine ekipe, uz uslov da pored imena saop{te i akademsko zvawe? Idemo redom: Milo{ Bari{i}, Steva Popov, Nikola Radakovi}, Nemawa Suxum, Novak Imbrowev, Filip \uri}, Vlada Mandi} (svi zavr{li fakultete), Du{an Todorovi} i Borislav Poli} brane diplomski, Milorad Radi{i} i Qubomir Jovanovi} su na zavr{noj godini, Zlatan Smo-

mentu neke od najve}ih i najuspe{nijih preduze}a. Nisu ni svi igra~i, ni svi klupski rukovodioci ro|eni u Novom Sadu i Pokrajini, ali su spletom okolnosti poprili~no prihvatili lalo{ki mentalitet, u~e, rade, treniraju, pobe|uju, sti~u fakultetske diplome i uglavnom o uspesima }ute. A opet kada se po koji od wih otkravi, uz tambura{e ili vaqano dru`ewe, nekako

Ko je slede}i U Vo{u je posledwu fakultetsku diplomu uneo Novak Imbrowev. Diplomirao je pred profesorima novosadskog univerziteta Slavkom Obadovim, Dragoslavom Jokani}em i Miloradom \uki}em na Fakultetu sporta i fizi~ke kulture briqntnom odbranom rada na rukometnu temu. ^eka se slede}i. qan je student. [andor Hodik, Nikola Kne`evi} i Marko Radoji~i} su vaqani preduzetnici. Prvi trener Darko Jevti} ima vi{u {kolu i pri kraju je fakulteta, a asistent mu Goran Arseni} ima zavr{enu vi{u {kolu. A kada bi usledilo postrojavawe klupske uprave onda bi to izgledalo ovako: Milan \uki}, Bo{ko Bari{i}, Mom~ilo Mandi}, Radosav Vuja-

stidqivo saop{tavaju sawarewa o evropskim utakmicama, punoj velikoj dvorani Spensa, èqenoj naklonosti lokalne vlasti, o tom da u neka dolaze}a vremana Vo{a bude najboqa i u dràvi i jo{ daqe. I île Mi{kovi} je sawario o titulama i evropskim nastupima, kao {to to verovatno ~ini sada daroviti Darko Jevti}, s tim {to ovaj mladi i po svemu obe}avaju}i stru~wak nema

Kwiga i lopta mogu zajedno: igra~i Vojvodine @elezni~ar

vi}, zlatni minhenski olimpijac, rukometni sveznalac, zaqubqenik i zarobqenik ove ~udesne igre. Uva`avao je pokojni ^ile umne i {kolovane qude, ni{ta nije imao protiv da se wegovi igra~i obrazuju, ali treninzi i utakmice su morali da im budu prioritet u odnosu na sve drugo. Vremena su se promenila, pa bi ba{ bilo interesantno {ta bi sada rekao jedan od najomiqenijih qudi iz sportskog miqea svog vremena kada bi obavio pro-

~i}, Boba Jovanovi} (svi pravnici), Ranko Babi}, Du{an Vida~i} (ekonomisti), Sava \uri}, Vladimir Luki}, Veso Rov~anin, Veqko Milo{evi} (in`eweri) i Qubi{a Lakovi}, vlasnik uspe{ne firme. Kada bi se samo nare|ale fakultetske diplome bez obja{wewa ko su i gde okupqeni wihovi vlasnici asocijacija bi mogla da bude da je re~ recimo o pokrajinskoj ili gradskoj vladi, eventualno menax-

svi|a. Mada mi se vi{e svi|alo u Irunu, kada sam igrao za Bidasou. Tamo sam bio na okeanu, tu su bile i planine. Saragosa je malo vi{e pustiwa, ali daleko od toga da je lo{a. Kako ti se ~ini grupa na Evropskom prvenstvu? - Grupa je te{ka. Sa doma}inom uvek mo`e da bude komplikovano. Skandinavci su nezgodni, {to nam pokazuju rezultati sa wima na velikim takmi~ewima. Ipak, nisu ni{ta boqi od nas. Da ne pomisli neko, ako su evropski prvaci ili olimpijski vice{ampioni, da su u velikoj prednosti. Mi }emo uraditi sve da se dobro spremimo i da ih pobedimo. [ta rade to [panci, naturalizuju sve `ivo? - Da, da, {ta stignu. Nisu zadovoqni rezultati u posledwe vreme. [terbik, pa Rutenka, sada Na|. Imaju veliki broj stranaca. Morali bi to da ograni~e ako misle

profesionalni sastav, nego uz sebe i oko sebe sve same fakultetlije, na ponos Vojvodine. Ne bi da na kraju pri~ice o steci{tu visoko{kolaca u Vo{i zagor~imo Bari{i}evu iluziju, a mo`da i nije iluzija, o utakmicama sa najboqim evropskim ekipama, s tim {to bi uvereni smo Darko Jevti} na sportskom terenu vi{e voleo 14 profesionalaca nego sada{wih drugara i prijatewa sa fakultetskim diplomama. B. P.

da imaju svoje igra~e. Kada je toliko stranaca po ekipama doma}i igra~i ne mogu da do|u do izra`aja. Mada, liga je takva da nema{ vremena da ~eka{ mladog igra~a. Ako bude{ ~ekao ispa{}e{. Vreme ih tera da kupuju gotove igra~e sa strane, {to je lak{e nego da prave svoje. Mislim da i pored toga imaju dobre igra~e za reprezentaciju i ne znam za{to to rade. Vaqda imaju para za bacawe. Ti si jo{ jedan u nizu vrhunskih rukometa{a iz beogradskog naseqa Kalu|erica. Opet neko iz Kalu|erice u reprezentaciji (Stanojevi}, V. Stojanovi}). Vodite mrtvu trku sa Gajdobrom po broju vrhunskih rukometa{a. - Gajdobra (Markovi} i Prodanovi}) ima vi{e igra~a nego Kalu|erica. Nas nema mnogo, ali moglo je da bude dosta dobrih rukometa{a. Dosta wih je prestalo da igra, iz raznih razloga - rekao je Stankovi}.

SELEKTOR SRBIJE SEAD HASANEFENDI]

Podsticaj za daqi rad Selektor reprezentacije Srbije Sead Hasanefendi} izrazio je zadovoqstvo igrom i zalagawem tima u pobedi nad Slovenijom 33:24 u prvoj pripremnoj utakmici za Evropsko prvenstvo u Austriji: - Jako smo zadovoqni prikazanom igrom i rezultatom. Pokazali smo veliko zalagawe cele ekipe, {to nije bilo jednostavno posle napornog puta i 6 te{kih i dugotrajnih treninga. To pokazuje da ekipa ima karakter i na wegovom ja~awu }emo

nastaviti da radimo i daqe. Ovo je jedna stimulativna pobeda koja predstavqa veliki podsticaj za daqi jo{ boqi rad. Ipak, mi se ne}emo zadovoqiti postignutim ve} }emo i iz ove utakmice izvu}i odre|ene pouke. Posebno me raduje podatak da su svi igra~i dobili {ansu. Reprezentacija Srbije danas putuje za Francusku, gde }e dan kasnije i 12. januara odigrati dve prijateqske utakmice sa olimpijskim i svetskim {ampionom, selekcijom doma}ina.

SPORT

subota9.januar2010.

DNEVNIK

NASTAVAK TAKMI^EWA U PRVENSTVU SRBIJE

RELI DAKAR

Novosa|ani u Ni{u

Te{ka povreda Italijana Manke

Nastavqaju se nadmetawa vaterpolista u doma}em i u inostarnim takmi~ewima. Vaterpoliste Partizana i Vojvodine o~ekuje izuzetno zgusnut kalendar u januaru, po{to se, osim u dr`avnom prvantvu, nadem}u jo{ i u Evrointer ligi i u Evroligi. Ovog vikenda Partizan }e u Prvoj A ligi gostovati TENT

Igor Kova~evi}

- u iz Obrenovca, a Vojvodina Ni{u. - Pored utakmice u Ni{u, o~ekuje nas duel sa Egerom u ponedeqak u Novom Sadu, a dan kasnije sa Va{a{om u Budimpe{ti u Evrointer ligi, kao i utakmica sa Barselonetom u Barseloni 16. januara. Ali, to je samo mali uvod u ono {to nas o~ekuje u naredna tri i po meseca. Zgusnut kalen-

dar utakmica zahteva i specifi~an rad. Naravno, oscilacija }e biti, ali napredak igra~a mora da se nastavi, {to nam je glavni ciq. U tom smislu }emo pri}i i utakmici u Ni{u, kao i svim ostalim koje nas o~ekuju u narednih 105 dana. Ni{ je pokazao kvalitet u duelu sa nama u polufinalu Kupa Srbije. Do produ`etka su oni diktirali ritam, imaju iskusnu ekipu i upravo }e na to igrati, kao i na sporiji ritam i individualne akcije. Ukoliko im budemo parirali snagom kolektiva ne bismo trebali a imamo problema u ovom duelu - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Prvotimac Igor Kova~evi} je istakao da je utakmica sa Ni{om va`na da se vidi gde je ekipa posle novogodi{we pauze. - Imamo zgusnut raspored i ne mo`emo utakmice da delimo na lake i te{ke. Zbog nedostatka treninga moramo da se pripremamo kroz utakmice i da taktiku re{avamo u hodu - rekao je Kova~evi}. Bori Vapenski je ukazao da ekipa ima problem sa motivacijom u utakmicama doma}eg prvenstva. - Ne smeju nam se vi{e de{avati situacijekao {to je bila utakmica sa Ni{om u polufinalu Kupa, ili duel sa Beogradom u okviru prvenstva. Mi smo u duelima u Evropi pokazali na{ kvalitet {to ~inimo i u doma}em prvenstvu - rekao je Vapenski. Utakmica u Ni{u igra se ve~eras u 20 ~asova. Foto: F. Baki} G. Malenovi}

Italijan Luka Manka pao je sa motora tokom {este etape relija Dakar u ~ileanskoj pustiwi Atakama i lekari se bore za wegov ìvot. Reli Dakar, koji se drugu godinu zaredom vozi u îleu i Argentini, polako, ali sigurno uzima svoj danak. Nakon {to je tokom pete etape francuski motociklista David Kasto polomio nogu, jo{ teà nesre}a dogodila se u {estoj etapi.Lekari drè Manku u ve{ta~ki izazvanoj komi u lokalnoj bolnici. Voza~ KTM-a je

udarilo vozilo izletelo sa staze. Pro{le godine `ivot je izgubio motociklista iz Francuske Paskal Teri.Jedini srpski predstavnik na Dakaru Gabor Sagmajster {estu etapu relija zavr{io je kao 69, ali je epilog mogao da bude i potpuno druga~iji. Sagmajster je tokom 481 kilometar dugog brzinca do`iveo pad, ali je uspeo da ga zavr{i u vremenu od sedam sati 47 minuta i 53 sekunde. Srpski motociklista je u padu povredio nogu, ali je jak

pao sa motora i ima frakturu lobawe. Lekari wegovo zdravstveno stawe opisuju kao opasno po ìvot. [esta etapa relija, duìne od 418 kilometara, voèna je od Antofagaste do mesta Ikikea, kroz pustiwu Atakama na severu îlea. Do ove etape Manka je bio deveti u generalnom plasmanu motociklista. Reli se zavr{ava 16. januara u glavnom gradu Argentine Buenos Ajresu. Dakar reli vaì za jedno od najopasnijih takmi~ewa u moto-sportu. Tokom prve etape poginula je 28-godi{wa èna koju je

bol osetio po dolasku u kamp i odmah se uputio kod zvani~nog lekara najpresti`nijeg i najte`eg relija na svetu. - Do`iveo sam pad tokom brzinca, ali sam bolove osetio tek kasnije. Sre}om, kamp se nalazio samo nekih 200 metara od ciqa pa sam odmah oti{ao kod zvani~nog doktora na pregled. On je ustanovio da povreda nije ozbiqna i da }u mo}i da nastavim sa takmi~ewem na Dakaru - rekao je Sagmajster, koji zauzima 68. mesto u generalnom plasmanu posle {est etapa.

Na|a Higl

REPREZENTACIJA OD PONEDEQKA U [PANIJI

U Sijera Nevadu po formu

Pliva~ka reprezentacija Srbije u ponedeqak }e otputovati na pripreme u [paniju. U Sijera Nevadi na{i najboqi pliva~i boravi}e do 31. januara. Za Sijera Nevadu putuju Na|a Higl, Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Marica Stra`me{ter, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi}, Stefan [orak, Jovana Bogdanovi} i An|elka Petrovi}.Uz pliva~e }e otputovati i treneri Dejan Pejinovi} i Sebastijan Higl, kao i fizioterapeuti Milan Dimitrijevi} i Marko Bukvi}. Tokom priprema bi}e obavqena i merewa pojedinih biomehani~kih i funkcionalnih sposobnosti pliva~a. Ovo je prva akcija iz programa priprema na{ih sportista za Olimpijske igre u Londonu. [panski centar nalazi se na nadomrskoj visini od 2.320 metara, pru`a odli~ne uslove, a tu se pripremaju i najboqi pliva~i Japana, Italije, Gr~ke, Australije i SAD. G. M.

ZORAN VU^EVI] DI@E GLAS ZA SPAS RVA^KOG KLUBA VOJVODINA

Nemamo pravo da }utimo ki drugi odnosi nezadovoqstvo Izbacivawe Rva~kog kluba @eqka Trajkovi}a, koji iz ko Vojvodina iz nacionalnog Savezna kakvih pobuda povla~i taza, zbog spora po Ugovoru o orkve poteze, javqa se i kao tuìganizaciji Drugog kvalifikalac i kao presuditeq, jer je rucionog turnira za Olimpijske kovodilac u RSS. On je koncenigre 2008. godine, izazivalo je negodovawe javnog mwewa. Na{oj redakciji me|u prvima se javio biv{i predsednik Skup{tine Grada Novog Sada Zoran Vu~evi}, koji je bio i predsednik Organizacionog odbora tog turnira. - Ovo {to se de{ava s Rva~kom klubom Vojvodina li~i mi na nesportske radwe i kao neko ko je bio prisutan i upoznat sa svim de{avawima moram da stanem u wihovu za{titu rekao je Vu~evi}. - Treba da razlikujemo dve dimenzije problema: ekonomski karakter, tj. da li postoji neko ko je o{te}en i da se utvrdi ko je to i prema kome se moè postaviti o{tetni zahtev? Da li je odgovoran Organizacioni odbor? I drugo, Klub zbog toga ne moè da bude diskvalifikovan i da se onemogu}e takmi~ari da se nadmeZoran Vu~evi} }u, jer oni ne mogu da trisao svu mo} u svojim rukama i snose odgovornost zbog eventuradi stvari koje nemaju pravno alnih propusta Uprave kluba. upori{te, a ni sportske nisu RK Vojvodina ni~im i nijednog moralne. sekunda nije oblatila RSS, bar Vu~evi} podse}a da ako je neja to kao predsednik OO nisam ki klub i duàn prema Savezu to primetio, jer u~esnici iz drunije razlog za suspenziju i izbagih dràva nisu àlili za bilo civawe iz Saveza. kakav propust, ~ak su glavni - Merodavan je ekonomski sud treneri rekli da je takmi~ewe koji }e dati kona~nu re~, a nema bilo izvanredno organizovano. nikakve logike da se ka`wavaju îni mi se da su tu u pitawu ne-

takmi~ari. Za{to toliko zastrawivawe i gde je tu sportski moral? Mi iz Novog Sada ne smemo da dozvolimo da se klub ugasi i da propadne. Ne mogu da shvatim za{to se neko iz SANS-a i iz Uprave za sport garada nije javno oglasio. Spreman sam da stanem u prve redove za odbranu RK Vojvodina, zato {to je tu sve ~isto i jasno, ni{ta nije ura|eno {to ne sme da se uradi. Javno pitam za{to jo{ nisu ni{ta preduzeli, ~ime se bavi SANS, raspodelom sredstava koje im Gradska uprava za sport prebaci ili treba i da {titi svoje ~lanstvo? Da li su obi{li RK Vojvodinu da vide kako rade i {ta rade, da li im im treba pomo}? To je akutni problem, treba ga re{avati, ako misle da to ne treba i da RK Vojvodina nije wihov klub neka se javno oglase - smatra Zoran Vu~evi i dodaje:- Potrebno je pod hitno da se sve sportske gradske strukture zatraè pomo} od predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divca, ministarke Sneàne Samarxi} Markovi}, Sportskog saveza Srbije... Ne moè se nemo posmatrati propadawe RK Vojvodina. Ovi rukovodioci moraju da prime predstavnike Novog Sad, a ako ne}e moraju da se oglase i da kaù za{to ne}e. Mora se nastaviti borba za ugled i uspeh RK Vojvodina - jasan je Vu~evi}. J. Gali}

SPORT

DNEVNIK

subota9.januar2010.

NIS VOJVODINA DANAS DO^EKUJE SMEDEREVO (18)

TURNIR U BRIZBEJNU

Maksi-pobeda za mini-ligu Evenetualnim trijumfom u dana{wem me~u sa Smederevom odbojka{i NIS Vojvodine gotovo sigurno bi obezbedili mesto me|u prve ~etiri ekipe i plasirali se u mini ligu, ~ime bi ispunili drugi ovosezoski ciq. Kako bi se ponovo na{li u borbi za tilu Novosa|ani danas treba da osvoje tri boda, a po{to su ove

Bogdanovi}em i Perovi}em u sastavu, ali se ne zna da li }e ova dva iskusna igra~a nastupiti za gostuju}i tim na dana{wem me~u, ali se trener Novosa|ana Nikola Salati} previ{e ne obazire na tu ~iwenicu. - Pobeda nad Smederevom bi nam 99 odsto obezbedila mini ligu i s velikom ozbiqno{}u

Oporavqen: Goran [kundri}

sezone odli~no igrali sa ekipama iz doweg doma tabele, imaju pravo da ra~unaju na pobedu. Nekoliko posledwih me~eva su Smederevqani igrali sa

Simeunovi} u Egiptu Iako je u NIS Vojvodinu do{ao samo pre nekoliko nedeqa, Nenad Ximi Simeunovi} prona{ao je anga`man u Egiptu i napustio redove Novosa|ana. Simeunovi} je potpisao ugovor do kraja sezone sa Penouha socijal sport klubom iz Aleksandrije. skoncenstrisani, da od prvog poena nametnemo svoj stil igre, a mislim i da }emo mora-

Foto: F. Baki}

}emo pristupiti me~u. Bez obzira u kom sastavu da nastupe gosti,ishod me~a zavisi}e iskqu~ivo od nas. U utakmicu moram da u|em maksimalno

ti malo da prekombinujemo postavu. Po{to je na{ prvi korektor ^urovi} na po{tedi, u kombinaciji je mladi Mrdak, a postoji mogu}nost

igrawa sa tri prima~a. Ono {to ekipi daje dodatnu sigurnost je povratak oporavqenog libera Gorana [kundri}a â&#x20AC;&#x201C; rekao je Salati}. Nema sumwe da }e Novosa|ani danas na}i na~in da po drugi put ove sezone slave protiv Smedereva, ali je predstoje}i plej-of ne{to o ~emu odavno razmi{qaju. O~ekuju ih po dva me~a sa Radni~kim iz Kragujevca, Crvenom zvezdom i Partizanom u mini ligi, a tek onda sledi plej-of. Ono {to moè da zabrine Vemi}a i drugove je ~iwenica da su ove sezone sa pomenutim rivalima igrali pet puta i ni jednom nisu osetili slast pobede. - Svi porazi u derbijima mogu da pokaù i svoju dobru stranu kada do|e plej-of, jer doigravawe je najbitnije. Ti porazi su odavno zaboravqni, ali treba re}i da smo od rivala koji nas ~ekaju u mini ligi me~eve gubili pre svega zbog na{ih lo{ih izdawa. Pobedom nad Smederevom na~inili bismo prvi veliki korak ka ispuwewu ovosezonskog ciqa, ali Vojvodina uvek èli trofeje i proba}emo da do top forme do|emo kada se bude odlu~ivalo o tituli â&#x20AC;&#x201C; istakao je Salati}. Utakmica NIS Vojvodina Smederevo igra se u maloj sali Spensa u 18 ~asova. M. Risti}

U SUSRET DRUGOJ RUNDI DEJVIS KUPA

Blejk i Rodik otvorili vrata Srbima

Najboqim srpskim teniserima {irom su otvorena vrata ka drugoj rundi Svetske grupe Dejvis kupa. Ta vrata otvorili su im Endi Rodik i Xejms Blejk. Ono {to je krajem pro{le godine najavio Viktor Troicki, sada je i definitivno sigurno - dvojica glavnih aduta selektora SAD Xona Mekinroa ne}e igrati u Beogradskoj areni, od 5. do 7. marta, u prvom kolu Dejvis kupa. Rodik i Blejk su objavili kalendare takmi~ewa za 2010. i u wima nema gostovawa u srpskoj prestonici {to je i logi~no, jer su nedugo posle na programu turniri Masters serije u Indijan Velsu i Majamiju. - To je kraj jedne ere ameri~kog tenisa, ali }e vrata za Rodika i Blejka uvek biti otvorena - izjavio je Mekinro. Tako }e protiv \okovi}a i dru{tva u singlu u Areni najverovatnije igrati Sem Kveri, a za drugo mesto konkuri{u Xon Izner, Mardi Fi{ i Tejlor Dent. Kveri (25) i Izner (34) su ~ak boqe plasirani od Blejka (44) na ATP listi, dok je Fi{ trenutno 55, a Dent 76. Me|utim, sve su to igra~i specijalizovani za tvrde podloge, a po{to }e u Areni skoro sigurno biti postavqena {qaka jasno je da }e izabranicima Bogdana Obradovi}a biti olak{an posao. Jedini jak adut Xona Mekinroa osta}e dubl, u kome se o~ekuje da igra trenutno najboqi tandem sveta Bob i Majk Brajan.

Enanova ubedqiva protiv Ane Srpska teniserka Ana Ivanovi} pora`ena je u polufnalu VTA turnira u Brizbejnu od Belgijanke @istin Enan sa 2:0, po setovima 6:3, 6:2. Polufinalni me~, koji je trajao 66 minuta, obele`ile su velike oscilacije u igri na{e teniserke koja je izgubila svoj servis ~ak {est puta. Bio je ovo pet me~ Ivanovi}eve i Enan i peta pobeda Belgijanke koja se tako plasirala u finale ve} na prvom turniru od svog povratka tenisu. Tako|e, bio je ovo i duel dve nekada najboqe teniserke sveta. Belgijanka je bila najboqa u dva navrata, ukupno 117 nedeqa, posledwi put 18. maja 2008. godine, a Ana Ivanovi} vladala je od 9. juna do 10. avgusta 2008. godine. Ukoliko pobedi u finalu, @istin Enan }e osvojiti 42. titulu u

karijeri. Turnir u Brizbejnu igra se za nagradni fond od 220.000 dolara. Ana je izjavila da je razo~arana zbog poraza od @istin Enen u Brizbejnu. - Veoma sam razo~arana. Dobro sam po~ela i imala sam {anse. Tokom ve}eg dela me~a imala sam {anse... Ali, danas sam imala uspone i padove, a protiv teniserke kakva je Enen morate da odr`avate visok nivo igre - rekla je Ivanovi}eva. Da je osvojila turnir u Brizbejnu, Ivanovi}eva bi se vratila me|u 20 najboqih teniserki na VTA listi. @istin Enen }e u finalu igrati protiv sunarodnice Kim Klojsters, koja je pobedila nema~kku teniserku Andreu Petkovi} u dva seta 6:4, 6:2. To }e biti 13. duel dva biv{a svetska broja jedan, a Enenova vodi sa 12:10 u pobedama.

TURNIR U DOHI

Nadal razoruào Troickog Kada se Rafael Nadal zahukta onda malo koji igra~ na svetu ima {anse protiv wega. To vaì i za Viktora Troickog. [panac je u odli~noj formi, {to je demonstrirao i u polufinalu turnira u Dohi u kome je savladao srpskog tenisera za 68 minuta - 6:1, 6:3. Nadal je pucao je iz svih oru`ja, ~ak i iz voleja. Troickom nije prepustio ni gram nade. Prvi set je re{io u svoju korist za samo 28 minuta, a u fini{u drugog se opustio {to je Srbin iskoristio da ublaì poraz. Drugi reket Srbije je na prvom turniru u 2010. godini stigao do polufinala po{to je na tom putu eliminisao [panca Danijela Himena Travera, Belgijanca Olivijea Rohusa i Poqaka Luka{a Kubota. Ipak, Rafael Nadal je bio preveliki zalogaj, pa ni u tre}em poku{aju nije uspeo da mu uzme set. Nagradni fond turnira u Dohi (Katar) je 1.024.000 dolara, a pobednik }e inkasirati 185.850 dolara.

\OKOVI] VE] DOPUTOVAO U MELBURN

Bi}u sto posto spreman

Novak \okovi}e ne èli da mu se ponovi po~etak pro{le sezone kada je kao branilac trofeja na Australijan openu eliminisan ve} u ~etvrtfinalu. Srbin je zbog iscrpqenosti predao me~ Endiju Rodiku. Najboqi srpski teniser ne èli ni{ta da prepusti slu~aju. Posle visinskih priprema u Italiji, dorade u Dubaiju, \okovi} se polako u Melburnu sprema za prvi veliki turnir ove sezone. - Iskreno se nadam da }u se privi}i na uslove u Australiji i da se ne}e ponovito ono od pro{le godine - rekao je svetski reket broj tri.- Do{ao sam deset dana pred prvo kolo, odigra}u nekoliko me~eva i nadam se da }u biti sto odsto spreman za takmi~ewe. Mi se uvek trudimo da najspremniji do~ekamo Grend slem turnire, koji su i najbitniji za nas. Verujem da mogu da budem na vrhunskom nivou - prou~io je \okovi}. Srpski teniser potvrdio je da je ameri~ki trener Tod Martin uneo sveìnu u wegov tim. - Tod je upravo osoba koja mi je potrebna. On je veoma miran i

Novak \okovi}

unosi smirenost i sve`inu u moj tim. Tod je veoma temeqan za sve {to je vezano za tenis. \okovi} je priznao da poku{ava da uvede novine u svoj igri. - Znam da je bitno da moja igra napreduje. Poku{avamo da uvedemo ne{to novo, da popravimo volej i servis, elemente koji su malo kriti~ni u mojoj igri - rekao je \okovi}.

HOPMAN KUP

Britanci i [panci u finalu Britanski teniseri Endi Marej i Lora Robson plasirali su se u finale Hopman kupa po{to su u Pertu pobedili Igora Andrejeva i Jelenu Dementjevu iz Rusije sa 2:1. Marej je pobedio Andrejeva sa 6:1 i 6:0, dok je Dementijeva bila boqa od Robsonove sa 6:4 i 6:0. Pobednik je odlu~en u me~u me{ovitih dublova, u kojem su Britanci bili boqi sa 6:4, 6:7 i 7:6. Britanci }e u finalu igrati protiv se-

lekcije [panije, koja je pobedila Australiju sa 3:0. Marija Hose Martines San~es pobedila je Samantu Stosur sa 6:4 i 6:2, Tomi Robredo bio je boqi od Lejtona Hjuita sa 6:2 i 6:4, a u dublu [panci su pobedili sa 6:3, 3:6 i 10:7. Selekcija [panije je dva puta osvajala Hopman kup, 1990. i 2002. godine, a ovo je prvi put da Britanija igra u finalu tog takmi~ewa.

SVET

subota9.januar2010.

OTOPQAVAWE ODNOSA IZME\U GRUZIJE I RUSIJE

Tbilisi i Moskva ponovo uspostavili avio-vezu MOSKVA: Gruzijski putni~ki avion sleteo je ju~e u Moskvu, {to je prvi direktan let izme|u Rusije i Gruzije od wihovog kratkog sukoba u avgustu 2008. godine, i predstavqa znak smirivawa izme|u dva biv{a sovjetska saveznika. Boing 737-500 gruzijske kompanije Xorxia ervejs sa 85 putnika poleteo je ju~e iz Tbilisija u 9.38 po centralnoevropskom vremenu i dva sata kasnije sleteo na moskovski aerodrom Domodedovo. Portparol gruzijske aviokompanije Nino \or|obiani rekla je da je rusko ministarstvo saobra}aja odobrilo tri ~arter leta za Moskvu u narednih nekoliko dana ali da gruzij-

ska strana jo{ nije dobila odgovor na zahtev za ponovnog uspostavqawa redovnog aviosaobra}aja. Portparol gruzijskog ministarstva saobra}aja rekla je da tek treba da se odr`e pregovori izme|u dve vlade o ponovnom uspostavqawu redovnih avionskih linija. Direktni letovi izme|u Rusije i Gruzije suspendovani su posle kratkog rusko-gruzijskog rata u avgustu 2008. godine oko kontrole gruzijske separatisti~ke teritorije Ju`ne Osetije. Dozvola ~arter letova novi je znak otopqavawa odnosa izme|u Rusije i Gruzije posle odluke 24. decembra protekle godine da se otvori zemaqska granica izme|u dve ze-

mqe koja je bila zatvorena tri godine. Kako ocewuje agencija A{o{iejted pres (AP) uprkos obnove direktnih letova verovatno }e pro}i godine pre nego {to se potpuno normalizuju odnosi izme|u dve zemqe. Kremq je iskqu~io bilo kakav kontakt sa gruzijskim predsednikom Mihailom Saka{vilijem, koga optuùje za ratne zlo~ine. Saka{vilijev mandat isti~e 2013. godine. Rusija je priznala obe gruzijske separatisti~ke oblasti Ju`nu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne dràve. Do sada je wih jo{ samo priznala Venecuela, Nikaragva i ostrvska dràva u ju`nom Pacifiku Nauru. (Beta-AP)

POSLE O[TRIH KRITIKA BELE KU]E I PREDSEDNIKA BARAKA OBAME

Promene u ameri~koj obave{tajnoj agenciji VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama preuzeo je deo odgovornosti za propuste u slu`bi bezbednosti koji su doveli do neuspelog bomba{kog napada 25. decembra, u avionu ameri~ke kompanije „Nortvest Erlajnz“. U obra}awu naciji, predsednik Barak Obama je zatra`io promene unutar bezbednosnih slu`bi, da bi se ubudu}e spre~ili sli~ni incidenti. Bezbednosne slu`be tada su zatajile neuspev{i da otkriju namere napada~a Umara Faruka Abdul Mutalaba, uprkos postoje}im informacijama o wegovim teroristi~kim vezama. „Kao predsednik imam odgovornost da {titim na{u naciju i na{ narod i kada sistem podbaci, to je moja odgovornost“, rekao je Obama.

Obama je zatraìo pro{irivawe liste sumwivih putnika i boqu analizu i razmenu obave{tajnih podataka. Direktor ameri~ke Centralne obave{tajne agencije Leon Paneta naredio je promene unutar CIA radi boqeg pra}ewa osumwi~enih terorista i brè razmene informacija o wihovim aktivnostima. Ovaj potez usledio je posle o{trih kritika Bele ku}e. U saop{tewu CIA se navodi da je direktor Paneta naloìo agenciji da finalizira i po{aqe informacije o „osum-

DNEVNIK

EGIPAT

Uhap{eni zbog pucwave na Kopte KAIRO: Egipatska policija uhapsila je tri osobe osumwi~ene da su u~estvovale u pucwavi u kojoj su {est egipatskih Kopta i jedan policajac poginuli. Pucwava se dogodila u selu Naga Hamadi, u oblasti Kena koja se nalazi na oko 700 kilometara od Kaira. Policija je saop{tila da se sumwa da sve ti uhap{ene osobe pucale na Kopte i da ve} imaju policijski dosije. Napada~i su u sredu uve~e iz automobila pucali na vernike koji su se vra}ali sa liturgije za Badwe ve~e. Posle napada usledili su neredi u tom delu Egipta. Hiqade qudi su se ju~e sukobile s policijom u Egiptu tokom sahrane ubijenih. Napadnuti su pravoslavni Kopti, kojih ima oko 10 odsto u prete`no muslimanskom Egiptu. (Beta)

FRANCUSKA

Zabrana fereya? LONDON, PARIZ: U Francuskoj }e u}i u parlamentarnu proceduru zakon koji `enama islamske veroispovesti zabrawuje da ferexama pokrivaju lice, navode britanski listovi. Predlog predvi|a kaznu od 750 evra za svakoga ko se na ulici ili na drugom javnom mestu pojavi pokrivenog ili maskiranog lica. U tekst zakona }e, prema re~ima @an Fransoa Kopea, {efa poslani~ke grupe vladaju}e stranke, biti uneti

izuzeci, tako da wime ne}e biti obuhva}eni qudi koji se maskiraju za karnevale ili maskenbale. Najava skorog usvajawa zakona je u suprotnosti sa voqom predsednika Nikole Sarkozija, koji nastoji da ublaì ja~awe antiislamskog raspoloèwa u zemqi. Kope, me|utim, prkosi Sarkoziju, i kaè da je zabrana ferexe neophodna da bi se spre~ilo ja~awe islamskog ekstremizma u Francuskoj.

ITALIJA

Sukob policije i imigranata RIM: Vi{e osoba povre|eno u sukobima imigranata i policije u italijanskoj oblasti Kalabrija, navode italijanski mediji. Vi{e stotina imigranata, uglavnom poreklom iz Afrike, protestuje od preksino} u mestu Rozarno, nakon {to je na dvoje imigranata pucano iz vatrenog oru`ja. U~esnici protesta tvrde da je napad bio rasno motivisan. Demonstranti su ga|ali policajce kamenicama, pri ~emu su o{tetili okolna vozila i izloge. List „Korijere dela sera“ navodi da je 14 Italijana i 6 imigranata povre|eno u neredima, dok je televizija „Skaj“ javila da je 16 u~esnika demonstracija uhap{eno. (Beta)

NEMA^KA

Deset `rtava hladno}e Barak Obama

Ubio se napada~ SENT LUIS: Timoti Hendron, slu`benik fabrike za proizvodwu transformatora u Sent Luisu, u ameri~koj saveznoj dràvi Misuri, koji je otvorio vatru na svoje kolege i ubio wih troje, a ranio petoro, izvr{io samoubistvo. Rawenici su preba~eni u bolnicu, a troje wih je u kriti~nom stawu, izjavio je predstavnik policije, prenela je ameri~ka televizijska stanica SiEn-En. „Odmah su reagovale desetine policajaca, zajedno sa na{im pregovara~kim timom. Me|utim, kada su u{li u zgradu, ugledali su le{ napada~a“, obja{wava {ef lokalne policije Dan Isom. Situacija u fabrici bila je stravi~na, zavladala je panika, pri~a {ef policije i navodi da su ubrzo prona|eni i ostali nastradali. „Na kraju, imamo osam `rtava. Troje nije davalo znake ìvota kada su na{e ekipe do{le do wih. Petoro je prevezeno u bolnicu, od toga wih troje je u kriti~nom stawu“, naveo je on. Hendron (51), naoruàn automatskom pu{kom i pi{toqem, upao je ju~e u fabriku ABB i nasumi~no zapucao. On je bio u grupi qudi koja je 2006. godine tuìla tu kompaniju zbog zloupotrebe penzionih fondova. Veruje se da je to bio jedan od motiva za ovaj zlo~in. Kolege i kom{ije opisale su Hendrona kao mirnog i vrednog porodi~nog ~oveka. (Tanjug)

wi~enim ekstremistima i teroristima u roku od 48 sati {iroj obave{tajnoj zajednici“, kao i da bude pro{irena lista onih koji su pod prismotrom agencije. Navodi se da CIA namerava da pove}a broj analiti~ara koji }e se usredsrediti na Jemen i Afriku, preneo je Rojters. Ne{to ranije, Sud u Detroitu je odobrio podizawe optu`nice protiv Nigerijca za poku{aj bomba{kog napada upotrebom oru`ja za masovno uni{tavawe. U optu`nici u {est ta~aka, osuje}eni bomba{ je otpu`en i za poku{aj ubistva 300 qudi u avionu. Abdulmutalaba su, prema ameri~kim zvani~nicima, u Jemenu obu~avali pripadnici me|unarodne teroristi~-

ke mreè Al Kaida. U me|uvremenu se ponovo na letu za Detroit, u avionu iste kompanije, dogodio jo{ jedan incident - uhap{en je putnik koji je pretio da }e pobiti Jevreje. Neposredno pred poletawe, putnici na letu iz Majamija za Detrot, doìveli su neprijatno iskustvo kada je jedan me|u wima, 43-godi{wi Mensur Mohamed Asad, po~eo da Jevrejima preti smr}u. Pilot je odustao od poletawa i pozvao policiju. „Pet, {est naoruànih policajaca utr~alo je u avion. Nismo znali {ta se de{ava, da li je re~ o teroristi~koj pretwi“, izjavili su putnici. Antisemita je pritvoren i optuèn za pretwu, nepristojno pona{awe i pruàwe otpora prilikom hap{ewa.

BERLIN: U Nema~koj je do sada najmawe deset osoba umrlo od hladno}e, saop{tila je Savezna radna zajednica za pomo} besku}nicima. Navedeno je da je re~ o mu{karcima starim izme|u 42 i 62 godine. Svi su se proteklih dana, od kada {irom Nema~ke pada sneg uz temperature ispod nule preko celog dana, smrzli dok su spavali na ulicama, ispod mostova, u polusru{enim ku}ama ili hodnicima hladnih zgrada. Orga-

nizacija za pomo} besku}nicima zatraìla je boqu brigu o ovim qudima, pre svega otvarawe ve}eg broja dnevnih i no}nih prihvatili{ta, i to za mali broj qudi u kojima bi besku}nici mogli da budu bezbedni i da sa~uvaju privatnost. Zvani~ne statistike ne postoje, a humanitarne organizacije procewuju da u Nema~koj ìvi oko 230.000 osoba bez stana. Od toga, oko 20.000 qudi ìvi iskqu~ivo na ulici. (Beta)

PAKISTAN

Stradali u eksploziji KARA^I: U eksploziji u Kara~iju, na jugu Pakistana, poginulo je {est osoba, saop{tila je pakistanska policija. Kako se veruje, u ku}i koja se uru{ila u eksploziji boravili su pobuwenici. Policija je u ku}i prona{la oru`je i eksploziv koji se koriste u samoubila~kim napadima. Na~elnik policije u Kara~iju Vasim Ahmad rekao je da se veruje da su „u ku}i boravli teroristi“, kao i da je do eksplozije do{lo „iz nepa`we. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @OZE SOKRATE[ Portugalski parlament usvojio je ju~e u na~elu predlog zakona o legalizaciji homoseksualnog braka. „Namere je da se isprave decenije nepravdi nanetih homoseksualcima“, rekao je obrazla`u}i predlo`eni zakon premijer @oze Sokrate{, podsetiv{i da je u Portugalu do 1982. homoseksualsnost smatrana krivi~nim delom.

MI[EL OBAMA Bez saglasnosti Bele ku}e, organizacija za za{titu `ivotiwa „Peta“ iskoristila je lik prve dame SAD Mi{el Obame u novoj kampawi protiv no{ewa bundi „I bez krzna glamurozne“. Predsednica „Pete“ Ingrid Wukerk izjavila je da organizacija nije tra`ila saglasnost, ali je naglasila da Mi{el na reklami izgleda „kao iz bajke“.

MIGEL ANHEL MORATINOS [panija se nada da }e mo}i da ubrza turske pristupne pregovore sa Evropskom unijom koji ve} vi{e godina tapkaju u mestu, rekao je ju~e {ef diplomatije [panije Migel Anhel Moratinos. [panija, predsedavaju}a Unijom od januara do jula, nada se da }e otvoriti nova poglavqa u pristupnim pregovorima izme|u Turske i EU, rekao je Moratinos u Madridu.

JAPANCI TESTIRAJU PROGRAM ZAJEDNI^KOG KORI[]EWA AUTOMOBILA

Jedan auto, vi{e vlasnika SAPORO: U japanskom gradu Saporou testiraju program zajedni~kog kori{}ewa automobila, kako bi u{tedeli novac, smawili gu`ve i sa~uvali `ivotnu sredinu. Program su osmislile gradske vlasti i jedna agencija za iznajmqivawe automobila. Elektri~ne automobile koji ne emituju {tetne gasove, radnim danima koriste zaposleni u gradskoj administraciji za slu`bene potrebe, a vikendom gra|ani koji su se prijavili u agenciji za iznajmqivawe automobila. Ko|i Sano, direktor Odeqewa za razvoj, smatra da je {teta da se vozila koriste samo radnim danima. „Wihovo kori{}ewe je efikasnije ako ih neko vozi i vikendom kad mi ne radimo. Ovaj program to omogu}ava“, obja{wava Sano.

Ve}ina japanskih gradova ima problema sa parkirawem. U Saporou, na primer, 19 slu`benih automobila gradske vlasti parkiraju u javnim garaàma, {to ih godi{we ko{ta 25.000 dolara. Nadaju se da }e projektom zajedni~kog kori{}ewa elektri~nih automobila smawiti gu`ve na ulicama i parkinzima, a grad u~initi zelenijim. Zato je u ovaj projekat uloèno oko ~etvrt miliona dolara. Gradonacelnik Saporoa Fumio Ueda se nada da }e i druge vladine slu`be slediti wihov primer i automobile dati na kori{}ewe gra|anima. „Program }e biti na probi godinu dana. Imam ose}aj da }e biti uspe{an“, optimista je Ueda. Ako se program pokaè uspe{nim, u septembru }e se razmatrati da u wega ukqu~e jo{ slu`benih automobila.

BALKAN

DNEVNIK

AMERI^KE OBAVE[TAJNE SLU@BE U POTPUNOSTI UPOZNATE S DE[AVAWIMA NA BALKANU

subota9.januar2010.

HRVATSKA

Utemeqena procena Libermana o meti globalnog yihada BEOGRAD: Profesori beogradskog Fakulteta bezbednosti Darko Trifunovi} i Milan Mijalkovski ocenili su ju~e da je utemeqena procena izraelskog ministara spoqnih poslova Avigdora Libermana da je region Balkana "slede}a meta globalnog xihada". Trifunovi} i Mijalkovski rekli su Tanjug u da je poznato da na Balkanu postoji kontigent teroristi~ke organizacije "Al kaida" i da su potpuno o~ekivane reakcije zvani~nika BiH koji to demantuju. Trifunovi} i Mijakovski, tako|e smatraju i da su ameri~ke obave{tajne slu`be u potpunosti upoznate sa de{avawima u regionu Balkana ali i da ne reaguju jer od xihada na tom podru~ju nisu direktno ugro`eni interesi SAD. Liberman je 5. januara u Tel Avivu rekao makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom, koji je posetio Izrael, da je region Bal-

kana "izvesno slede}a meta globalnog xihada". Liberman je rekao je da najnovije obave{tajne informacije svedo~e o ~iwenici da je" balkanski region slede}a meta globalnog xihada za stvarawe infrastrukture i regrutovawe aktivista", preneli su izraelski mediji. [ef diplomatije BiH Sven Alkalaj potom je odbacio izjavu ministra Libermana oceniv{i da je takav stav neutemeqen i da nanosi {tetu me|unarodnom ugledu BiH. Prema informacijama obave{tajno-bezbednosnih agencija BiH i me|unarodnih organizacija, u BiH ne postoje centri za obuku terorista, nema }elija teroristi~kih organizacija, niti je BiH pogodno tlo za takve aktivnosti, rekao je Alkalaj. Trifunovi}, me|u-

tim, smatra da Liberaman tu izjavu nije napamet dao. "Ta izjava je usledila nakon izve{taja Komisije Saveta bezbednosti za protivterorizam ~i-

zvanih sela koja su bila ozna~ena kao kampovi za obuku terorista pre{li su u gradove". "Postavqa se pitawe zbog ~ega se o~i drè zatvorenim, zbog ~ega su na meti Stejt departmenta stalno Srbi i srpski interesi koji ne ugroàvaju Sjediwene Ameri~ke Dràve ni na koji na~in, a s druge strane se prikriva me|unarodni terorizam", rekao je on. Mijalkovski smatra da "na Balkanu postoji, samo ko èli to da gleda realno, najja~i kontingent Al kaide bez obzira {to to demantuju, pre svega zvani~nici BiH, Albanija, Makedonija..." Po wegovim re~ima, Al Kaida sprovodi indoktrinarno-propagandne, organizacione, regrutne delatnosti i ~eka povoqan tre-

Avigdor Liberman je 5. januara u Tel Avivu rekao makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom, koji je posetio Izrael, da je region Balkana "izvesno slede}a meta globalnog yihada" ji ~lanovi su posetili BiH", dodao je on. Po wegovim re~ima, u izve{taju te komisije, objavqenom pre godinu dana, navodi se "da BiH jeste baza terorista i da se u BiH aktivno radi na regrutaciji i da maltene svaki napad trenutno u svetu ima veze ili dovodi se u vezu sa BiH". Trifunovi} je dodao i da "muxahedini koji su trebali da napuste BiH to nisu u~inili i to vi{e nije ni tajna" dodaju}i da "razvijaju svoja naseqa i iz tako-

nutak kada }e situacija da se promeni i da krenu na realizaciju "plana 2020". "Taj plan Al kaide je objavqen pre nekoliko godina i u wemu se predvi|a izazivawe ne samo terorizma, nego i masovnih pobuna i poku{aja stvarawa islamisti~ke dràve na Balkanu ali ne samo na prostoru gde ìve Albanci, nego tu podrazumevam ugroàvawe teritorijalnog integriteta BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Gr~ke", smatra Mijalkovski. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Milan Bandi}

Istraga protiv Bandi}a

ZAGREB: Protiv nezavisnog predsedni~kog kandidata i gradona~elnika Zagreba Milana Bandi}a trenutno se vodi 21 postupak po krivi~nim prijavama, a sporna zamena zemqi{ta u Zagrebu u slu~aju "Kra{ograd" mogla bi biti prvi slu~aj koji direktno tereti Bandi}a, pi{e ju~e portal Indeks (Indeks.hr). Prema informacijama Indeksa, koordinirana istraga policije, Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) i Dr`avnog tu`ila{tva u kojoj je u~estvovala i Poreska uprava je pri kraju. U spornoj razmeni zemqi{ta izme|u Grada Zagreba i dve tek osnovane firme na ~ijem ~elu su studenti, Zagreb je dao 20.000 kvadratnih meta-

Pomilovawe ne umawuje zlo~in ZAGREB: Komisija za pomilovawa, koju je imenovao predsednik Hrvatske Stjepan Mesi}a, dala je preporuku za pomilovawe Sini{e Rimca na osnovu pozitivnog mi{qewa kaznionice da je "osu|enik imao uredan tok izdr`avawa kazne". To je za agenciju Beta izjavi-

Ratni zlo~inci kandidati za izbore SARAJEVO: Na izborima u BiH mogu se kandidovati pravosna`no osu|eni za ratne zlo~ine koji su izdr`ali kazne, kako proizlazi iz Ustava i Izbornog zakona BiH. U sudskim presudama se ne zahteva oduzimawe bilo kakvih gra|anskih prava osu|enim za ratne Zlo~ine, navodi "Dnevni avazâ&#x20AC;&#x153;. Ha{ki osu|enici, koji su nakon odslu`ene kazne pu{teni na slobodu, treba da ispune samo

RUMUNIJA

Nove `rtve novog gripa

BUKURE[T: U Rumuniji je zabeleèno za posledwa 24 sata devet `rtava i 120 potvr|enih su~ajeva novog gripa, od kojih najve}i broj u Bukure{tu, wih 45, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa. Celokupni broj slu~ajeva obolewa zbog virusa gripa A H1N1 od maja do danas je 6.061, a broj umrlih je 82 i to od 23. novembra, kada je zabeleèna prva `rtva u Rumuniji. Virus novog gripa se {iri mnogo brè za posledwa dva meseca kada se stopa zaraze pove}ala sa 3 do 4 odsto na 8 do 10 odsto. Qudi su do sada odbijali vakcinaciju, pa ~ak i lekari, od kojih je do kraja decembra samo 10 odsto pristalo da se vakcini{e, iako Rumunija proizvodi vakcinu protiv virusa A (H1N1) na Institutu Kantrakuzino u Bukure{tu. Taj institut jedan od 11 proizvo|a~a te vak~ine u svetu. Od po~etka ove godine situacija se radikalno izmenila, jer se vakcinisalo 40.000 osoba, {to zna~i deset puta vi{e nego u decembru. (Beta)

tri osnovna ustavna uslova da bi se kandidovali za neku

funkciju: da su punoletni, dr`avqani BiH i da imaju prijavqeno prebivali{te na podru~ju BiH. S takvim slu~ajevima izborni sistem u BiH ve} se susretao, pa je na izborima 2004. godine za na~elnika op{tine Bosanski [amac zamalo pobedio kandidat Socijalisti~ke partije, Simo Zari}, koji je pre toga odslu`io kaznu po ha{koj presudi. Bio je osu|en na {est godina zatvora za

zlo~ine protiv ~ove~nosti, progone na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i te{ke povrede @enevske konvencije. Centralna izborna komisija BiH u ovakvim slu~ajevima ne mo`e da reaguje, jer ta institucija ima nadle`nost samo da sprovodi zakone, a niko, osim sudova, ne mo`e nekome oduzimati bilo kakva prava, navodi "Dnevni avazâ&#x20AC;&#x153;. (Beta)

GR^KA

Uvode se takse na duvan i alkohol ATINA: Gr~ki ministar finansija Jorgos Papakonstantinou najavio je ju~e pove}awe taksi na duvan i alkohol za 20 odsto, u okviru napora vlade da smawi javni dug. Ministar je potvrdio da }e ta mera, koja je bila predvi|ena buxetom za 2010, brzo biti usvojena, ali je demantovao da namerava da pove}a porez na dodatu vrednost i da ukine "14. platu", {to je {tampa navodila Trg sintagma u Atini kao mogu}nost. Pove}awe takse imaju ciq da pove}aju buxetske na nasle|ivawe i na "roditeqprihode. ski poklon", koje treba da bude Gr~ka je kao ciq postavila da utvr|eno do prole}a, bi}e priu 2010. smawi na 8,7 odsto svoj mewivano retroaktivno od 8. jajavni dug koji je pro{le godine nuara, navelo je Ministarstvo dostigao ~ak 12,7 odsto. Taksa na finansija u saop{tewu. Te mere duvan i alkohol, koja stupa na

snagu 12. januara, trebalo bi da donese milijardu evra i da, kako pi{e u saopstewu, pribli`i Gr~ku "evropskom proseku". Kutija cigareta koja ko{ta od dva do 3,20 evra, trebalo bi da poskupi od 0,19 do 0,41 evro. Ju~e je zavr{ena poseta grupe eksperata Evropske komnisije i Evropske centralne Banke Gr~koj. Oni su od srede razmatrali mere koje gr~ka vlada namerava da preduzme kako bi iza{la iz krize izazvane velikim javnim dugom. Gr~ka je u decembru stavqena pod evropski nadzor jer je dozvolila da wen javni dug i buxetski deficit znatno porastu.

ra zemqi{ta uz Maksimirsku cestu za 35.000 kvadratnih metara u Sesvetskom Kraqevcu. Zemqi{te u Maksimiru proceweno je na 321 evro po kvadratnom metru, a parcela u Sesvetskom Kraqevcu na 185 evra, navodi Indeks i dodaje da se u tom slu~aju se ispituju i navodne pretwe ~elnika Zagreba osobama koje su otkrile mutne radwe. Bandi} je tokom kampawe vi{e puta pozvao nadle`ne da objave ukoliko imaju neke dokaze protiv wega i rekao da je da }e oti}i "pe{ke u (zatvor) Remetinec ako postoje". Informacija o krivi~nim prijavama protiv Bandi}a objavqena je dva dana uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora u Hravtskoj, u nedequ10. januara. (Beta)

Stjepan Mesi}

la portparolka predsednika Hrvatske Dawa [ilovi} Kari}, isti~u}i da pozitivno mi{qewe "ukqu~uje i prihvatawe odgovornosti za po~iwena dela i razloge li~ne prirode koje {titi Zakon o za{titi li~nih podataka". Komentari{u}i o{tre reakcije iz Beograda na Mesi}evu odluku da za godinu dana smawi zatvorsku kaznu biv{em pripadniku rezervnog sastava hrvatske policije Sini{i Rimcu (36), koji je osu|en na osam godina zbog ubistava srpskih civila u Pakra~koj poqani 1991, [ilovi} Kari} je naglasila da je ta-

kva odluka doneta na predlog Komisije. "@elimo da napomenemo da ~in pomilovawa nije ni na koji na~in povezan s presudom nego samo uzima u obzir okolnosti koje su nastale nakon izricawa pravosna`ne presude. Pomilovawem se ni na koji na~in ne `eli umawiti te`ina zlo~ina ili visina presude", kazala je [ilovi} Kari}. Istakla je da "ne treba zaboraviti da je predsednik Mesi} u nekoliko navrata smawio kazne i hrvatskim gra|anima srpske nacionalnosti koji su bili osu|eni za ratne zlo~ine". Istovremeno je podsetila da je odluka o pomilovawima doneta pre otprilike dve nedeqe, ali da je tek sada objavqena u Narodnim novinama, oceniv{i da je ni na koji na~in ne treba povezivati s odnosima Hrvatske i Srbije. "Osu|enik je poslao molbu za pomilovawe nakon {to je stekao uslove za to i nakon {to je Ministarstvo pravosu|a skupilo sve relevantne podatke kako bi Komisija za pomilovawa mogla da donese odluku", kazala je ona. Mesi} je za godinu dana smawio zatvorsku kaznu biv{em pripadniku rezervnog sastava hrvatske policije [ini{i Rimcu (36), koji je osu|en na osam godina zbog ubistava srpskih civila u Pakra~koj poqani 1991. Rimac je poznatiji zbog povezanosti s ubistvom 12-godi{we Aleksandre Zec i wene majke Marije u decembru 1991. godine. (Beta)

CRNA GORA

Medojevi}: Opstrukcija vlasti PODGORICA: Predsednik crnogorskog Nacionalnog saveta za evropske integracije Neboj{a Medojevi} izjavio je ju~e da to koordinaciono telo treba da bude glavno u pregovara~kom procesu Crne Gore sa Evropskom unijom. Medojevi} je na programu Radija Crne Gore rekao da Nacionalni savet za evropske integracije jo{ nije "profunkcionisao" u punom smislu i da bi trebalo da ima "centralnu ulogu" u pregovorima a ne, kako je objasnio, vlast i opozicija na odvojenim kolosecima delovawa. Po re~ima Medojevi}a, Vlada Crne Gore i daqe insistira da su

poslovi evropskih integracija wen posao. "To je problem", ocenio je Medojevi} koji je ponovio da vlast opstruira rad Nacionalnog saveta za evropske integracije.

OGLASI z ^ITUQE

subota9.januar2010.

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 94888 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15. Kablovska, internet, cena 160e. Telefon 064/153-20-10. 94890 IZDAJEM devojkama povoqno trosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/2826441. 94801

PRODAJEM sre|en, dvosoban stan 48m2 u odli~nom stawu, IV sprat, Detelinara, cena 41.500E. Telefon: 021/6322-145 i 063/306-843. 94946 PRODAJEM nov ukwi`en dvosoban stan kod Betanije, 50 m2, III sprat Cena : 58.700 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290 www.aleks-nekretnine.com. 94889

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, pravi kupac - povoqno 6 E. Telefon 064/314-37-14. 94776 NOVI SAD, povoqno prodajem gra|evinske placeve, 3 km udaqene od centra grada. Telefon: 065/4725-000. 94824

PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23168. 94462

IZDAJEM gara`u 14 m2 u ul. Vase Staji}a . Telefon 064/282-6441. 94799 IZDAJEM gara`u od 14 m2 u Radni~koj ul. Telefon 064/282-6441. 94800

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 94762

POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon: 021/505-337. 94696

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35. 94815 EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533. 94699 HIT CENE! Drva bukva, hrast, cer, bagrem. Izrezana sa prevozom 2.900 dinara i sve vrste ugqa. Telefoni: 064/958-21-03, 064/910-12-89. 94707 PRODAJE se balirana lucena sena koja nije proki{wavala. Teko|e i seme lucerka banatska visoko. Edomorka porekla. Telefoni: 021/719-098, 063/75-11-720. 94735

DNEVNIK

PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar moè izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din. Telefon 021/836-153. 92646 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 94814 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 94816 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po èqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 94803

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Slobodanu Vukobratovu Slobi

\uri Zori}u

Dragi na{ Slobo, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

od: Bose, Drage i Brane Vlaji}a.

Srba i Valika. 95151

Posledwi pozdrav

95142

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN @ivot je prolazan a se}awe u na{im srcima osta}e ve~no jer voqeni nikad ne umiru.

\uri Zori}u

\uriki

od Jele Milakovi} sa porodicom.

od: brata Gojka, snaje Olgice i Mi{e i Jelene sa decom.

95140

95141

Posle kratke i te{ke bolesti, zauvek nas je u 61. godini napustio dragi brat i dever

Milisav Kujovi}

Tvoji: mama Olga, brat Milan sa porodicom, sestra Caca sa porodicom, Sandra i Verka.

Lazar La}arac O`alo{}eni brat Mi{a i snaja Miladinka.

95149

95132

Posledwi pozdrav dobrom kom{iji

na{em

Na Badwi dan umro je na{ brat

@ivko Popov @ikeli} Lazaru La}arcu iz Sremske Kamenice

ro|. 1950. god. Sahrawen je 8. 1. 2010. godine, u Gospo|incima.

od porodice Vrago~anski.

Sa tugom se opra{taju od wega: Jelena Avramov, Zora Geri} i Miqa Stra`ivuk sa porodicama.

95148

95153

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

Na Bo`i} nas je iznenada napustila na{a sestra

Lenka Maleti}

Lazi La}arcu

ro|. Popov 1949.

od: \or|a, Save, Slavice, Biqane, Ivane sa porodicom.

Na sveti dan se preselila me|u zvezde da nas posmatra kako drugujemo i samujemo bez we. Hvala joj za sve uz posledwi pozdrav. Jelena Avramov i Zora Geri} sa porodicama.

95150

95154

^ITUQE

DNEVNIK

subota9.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 1. 2010. preminuo

Dana, 7. 1. 2010. godine, preminuo je na{ voqeni otac, svekar i deda

Slobodan Vukobratov

\uro Zori}

1941 - 2010.

1937 - 2010.

Sahrana je danas, subota, 9. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 9. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, u Ba~kom Jarku.

Supruga Radojka, deca Nata{a i Miroslav sa porodicama.

Ve~no }e ga ~uvati u svojim srcima: sin Milan, snaja Svetlana i unuci Anastasija i Andrej.

95136

95071

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage koleginice

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Lenki Maleti}

Slobodanu

pozdrav

dragom

\uri

1937 - 2010.

od kuma Sini{e @ivkovi}a sa porodicom.

od: drugara i prijateqa Vladimira Panto{a sa porodicom.

95072

95074

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Draga na{a Tawa, osta}e{ u na{im srcima jer voqeni nikad ne umiru.

od: Qubi{e, Marije, Borislava i Du{ana.

Kumovi Re{etari.

O`alo{}eni: ujak Rada i ujna Zuska.

95133

95099

95139

95103

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dragog druga

\uri Zori}u

Posledwi bratu

Tvoje drugarice: Verica Jovi}, Qiqa Kosti} i Maca Kunej.

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj na{oj

Tatjani Sandi} Lenke

Posledwi pozdrav kumu \uri

Na{ dragi

Posledwi pozdrav

\uri

\uri od brata Ne|e Stanarevi}a sa porodicom.

od brata \ure Zori}a sa porodicom.

95076

95073

Paulini Bajkin in`. Dragoslav Mitrovi} Frange Zori [u{war Zdravka Santovca Dragoj sestri Zori od wene sestre Stojanke.

95135

Tvoj plemeniti lik i dobrotu sa~uva}emo od zaborava.

preminuo je 5. januara 2010. godine, u 77. godini. Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 11. januara 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milanka, sinovi Nikola i Patrik sa porodicama, bra}a Dejan i Danilo sa porodicama.

Posledwi pozdrav keka

Posledwi pozdrav keka majci kolege Jugoslava.

Kolektiv JVP Vode Vojvodine Novi Sad.

95146

326/P

Dragom ujaku i dedi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki i babi

Tawi

Slobi

Qubica i Sava Radakovi}.

posledwi pozdrav od: Vesne, Neboj{e i Nata{e Terzi}.

95137

95144

Danilki ]iri}

Na{a najmilija supruga, majka, baka i prabaka

od porodice Ma~an.

od porodice Jano{ev.

95104

95105

Posledwi pozdrav }erki, majci i sestri

ro|. Kanazir Nikada te ne}emo zaboraviti. O`alo{}eni tvoji: sestri} Du{an, snaja Slavica i unu~ad Milo{ i @ika. 95147

ôvek ìvi i umire, ali nastavi i daqe da ìvi u srcima onih koji ga vole. Javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{ dragi otac i svekar

Danilka ]iri} ro|. Kanazir 1928 - 2010. preminula je 8. januara, u 82. godini. Sahrana je 9. 1. 1010. god. na Veterni~kom grobqu, u 13 ~asova. Opelo }e se slu`iti u 12.40 ~asova, crkva Veternik.

Tatjani Sandi}

Nedeqni pomen odr`a}e se u nedequ, 10. 1. 2010. godine, u 10 ~asova, na Bege~kom grobqu.

Lazar La}arac O`alo{}eni: suprug \or|e, k}erke Buba i Mira i zet Nenad, unuke Dragana, Mirjana, Nata{a, Slavi{a i Duwa.

preminuo dana 8. 1. 2010. god. u 61. godini, posle kratke i te{ke bolesti. Sahrana je danas, 9. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: otac @ivko, mama Draga, brat Bogdan, sin Marko i }erka Draga Sandi}.

O`alo{}eni sin Pavle i snaja Iva. 95145

95124

95102

^ITUQE z POMENI

subota9.januar2010.

Posledwi pozdrav na{oj unuci

U nedequ, 10. januara 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu polo`i}emo cve}e na{oj dragoj i voqenoj majci, supruzi i k}eri

DNEVNIK

POMEN Danas, 9. 1. 2010. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kada nisi sa nama.

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Du{an Babi}

Eriki ]erani}

Tatjani Sandi}

Dragan ^ovi}

2008 - 2010. od o`alo{}enih: babe Nevene i deda Borisa.

Sa qubavqu i tugom od zaborava ~uva}e te tvoji najmiliji: Tijana, Mirjana i Branislav sa porodicom ]erani} i bolna srca majka Jelisaveta sa porodicom Hir{man.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Supruga, }erka i unuke.

95068

95106

3. 12. 2009 - 9. 1. 2010.

Nedostaje{ nam. Ne prihvatamo istinu da si nas napustio. Uvek }emo te se se}ati.

Dragi moj brate, danas, 9. 1. 2010. poseti}emo tvoju ve~nu ku}u, okititi je cve}em i zaliti suzama.

Brat @arko, snaja Mira i bratanci Du{an i Bojan.

Za tobom tuguju: sestra Slavica, zet Milan, Tamara i Tawa.

95063

POMEN

Dragi na{

Du{anu Babi}u

95122

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 1. 2010. preminuo u 79. godini na{ voqeni stric

95121

^ETRDESETODNEVNI POMEN

3. 12. 2009 - 9. 1. 2010.

Pro{lo je 40 najtu`nijih dana bez na{eg supruga, oca i sina

David Despini}

Novice Joji}u

Milan J. Popov Ve{a

druga godina je pro{la, a qubav prema tebi je sve ja~a. Tvoji: roditeqi, bra}a, sestre i k}erke.

iz Turije 1931 - 2010. Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se na mesnom grobqu, u Turiji danas, 9. 1. 2010. u 13 ~asova, ispred kapele. O`alo{}ena porodica Popov.

Du{ane dragi, sa tugom i bolom ali i sa ponosom {to smo te imale, zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Porodica Crnogorac.

Gordana i tetka Slada.

95064

95119

95098

95065

Umro je na{ prijateq

SE]AWE

POMEN

Najdra`oj sestri, voqenoj svastici i sjajnoj tetki za sve lepo {to si nam u~inila i pru`ila. Uvek }emo te se sa qubavqu se}ati.

Dragoslav Mitrovi} Frange Mnogo }e nam nedostajati. Porodica Nestorovi}.

Du{an Babi}

Pola godine je pro{lo od kada ti je prerano te{ka bolest oduzela `ivot. Surova je sudbina tvoja, a nisi to zaslu`io. Pamti}emo te zauvek kao plemenitu du{u.

Du{ana Babi}a

S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i ~uva}emo uspomenu na tebe.

13. 1. 2005 - 13. 1. 2010. Tvoji: supruga Mira, }erka Du{ica, sin Slavko, otac Slavko i majka Jokica.

95118

Milovan Milutinov

POMEN

3. 1. 2001 - 3. 1. 2010.

Lenka Maleti}

Devet tu`nih godina od kako `ivimo bez tebe.

Tvoji: sestra Miqa sa suprugom Milanom, sinovima Aleksandrom, Borisom i snajom Adrijanom.

@ive}e{ u nama dok je nas koji te volimo i koji su te poznavali.

Milovan Radovanov

Pro{lo je {est meseci od smrti na{eg dragog oca, supruga i dede.

S qubavqu i po{tovawem wegovi najmiliji.

Porodica Milutinov. 95084

95057

Posledwi pozdrav

95101

95112

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Nema vi{e moje

Sa tugom i nevericom da je vi{e nema, opra{tamo se od na{e

David Despini}

Mari Tomi}

Lenke

od Milanke \uri} sa sinovima.

Dever \or|e i jetrva Dara Maleti}.

od porodice Stankovi}.

Sahrana je u subotu, 9. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Jasna i Kosta.

O`alo{}eni sin Dragan sa suprugom.

95114

95113

O`alo{}eni: supruga Rosa, sin Danijel, }erke Danijela i An|elka sa porodicama.

95108

11. 1. 2009 - 11. 1. 2010.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Du{an Duki} iz Futoga

ro|. 1949. god. Sahrana je 11. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi Nikola i \or|e, snaje Sawa i Olivera i unuka Elena.

95050

Po dobrom }u te pamtiti, sa qubavqu i tugom ~uva}u te u srcu i najlep{im se}awima.

TU@NO SE]AWE

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60-godini iznenada preminula 7. januara na{a

Lenka Maleti} Zdravku Santovcu

Antina Jovanovi}

95116

95058

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Lenke

Ve~no }e{ biti u na{im srcima i na{im mislima. Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe.

95115

@ivi{ u na{im srcima, u najlep{im uspomenama, uvek voqen i nikad zaboravqen.

\uri Zori}u Zora Subi} sa decom.

Sestra Seja - Milka Bogunovi} i sestri}i Nada i Nenad sa porodicama. 95126

95127

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Pro{lo je {est meseci od smrti na{eg dragog oca i supruga.

POMEN

TU@NO SE]AWE

12. 1. 2000 - 12. 1. 2010.

Velimir - Veqa Crepuqa

dr Milan Kolak

iz Stepanovi}eva

13. 7. 2009 - 13. 1. 2010. iz Futoga Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i nejlep{e se}awe na tebe.

Pro{lo je 10 godina od tvoje prerane smrti dragi kume, ali ti si jo{ uvek sa nama i u na{im mislima.

Tvoji: supruga Gordana i sinovi Vladimir i Radoje.

Tvoj kum Srbislav Brbori} sa porodicom.

95062

95055

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Danas je dvanaest godina od kako nisi sa nama.

subota9.januar2010.

Dana 2. 1. 2010. godine iznenada je preminula moja draga sestra

Olga Igwatovi} ro|. Stevanovi}

Osta}e{ deo na{eg `ivota i na{ih uspomena.

Tel|e{i Juliji

Ve~no o`alo{}ena sestra Sowa sa porodicom.

95052

95075

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da ~etrdesetodnevni pomen na{oj sestri i tetki

Marka Pospihaq 1926 - 2010.

Tvoji: Svetlana, Zoran, Jelena i Majda.

Sahrana je danas, 9. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na êrevi}kom grobqu, u êrevi}u. Oàlo{}ena porodica. 95093

95078

}emo

SE]AWE

9. 1. 1995 - 9. 1. 2010.

Dimitrije Stojevi} Mitke

odr`ati u nedequ, 10. 1. 2010. godine, u 10 ~asova, u crkvi Svetog hrama, na Novom nasequ. Sestra Erna - Cucika, Mi{a, Du{ka i Nina @i`aki}.

Samo mi znamo koliko je tuge i bola ostalo za tobom. Na{a se}awa su tu`na, na{a tuga je stvarnost, a na{a qubav prema tebi je do`ivotna.

Zori [u{war

sahrawena u Bogati}u.

Veri Krsti} Vladan Samarxi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

Draga tetka, uvek }emo te se sa rado{}u se}ati.

Tvoja deca Olivera i Tomo i supruga Mirjana.

iz Karavukova Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to nisi sa nama. Tvoji najmiliji: porodice Stojevi} i Stanojevi}. 95087

95086

od stanara stambene zgrade Modene 1 - 3.

Posledwi pozdrav

Dana 8. 1. 2010. godine, umrla je na{a mama

SE]AWE Pola godine bez na{eg

Uvek }ete voleti tvoji: mama, tata, sestra, brat, baka i dele.

95059

95088

Zorica Matijevi}

Posledwi pozdrav najdra`oj mami i baki

Radomira [a{ina

Zorici

iz Ade

Sahrana je danas, 9. 1. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 14.15 ~asova.

i dve godine bez drage tetke Porodica Adamovi}.

O`alo{}ena porodica. 95089

Tel|e{i Juliji

95090

Posledwi pozdrav

1922 - 2010.

Jelene Majer

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 9. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

ro|. [a{in iz Ade

Devoj~ice na{a, `ive}e{ u na{im srcima zauvek.

Va{a Beba.

Tvoje }erka Iboja i unuka Gordana. 95085

95070

TU@NO SE]AWE

Zahvaqujem celoj Senti {to je iznedrila tako po{tenog i velikog dobrotvora koji je pru`ao razumevawe, pomo} i utehu za svakoga. Zahvaqujem se posebno wegovim drugovima, Adventisti~koj crkvi i telegramima sau~e{}a iz celog sveta, zatim kom{ijama, rodbini i svima koji su do{li na ispra}aj.

Zorici

Ilonki Lugowa

od: Milke Dobrilovi}, Sne`ane i Katarine sa porodicom.

95091

od brata Imreta sa porodicom.

95081

Posledwi pozdrav svom ujaku

Posledwi pozdrav dragim kom{ijama.

Vera Krsti} Verica

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kad si nas tiho i sasvim iznenada napustila na{a draga Verice. ^uva}emo uspomenu uz ve~no se}awe na tebe.

I{tvan Gombo{ Macko, Du{ice moja, bila je ~ast i zadovoqstvo `iveti sa tobom. Sre}o moja, po~ivaj u miru i ~ekaj me.

Mileva - Sela i Milan - Mile Popov

Tvoja supruga Zorica.

Kom{ije iz Ticanove ulice: Vidakovi}, Popovi}, Drqa~a, Radovi}, Zavarko, Velaga, Stanisavqevi} i Lazi}.

95060

95096

Svetozaru - Tozi Nedu~i}u od wegovog ne}aka Reqin Milo{a.

95082

Tvoje Milica i Vukica sa Nemawom, Jovanom, Sr|om, Nenadom i Vojom.

95092

^ITUQE z POMENI

subota9.januar2010.

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

S tugom smo se oprostili od na{eg dragog kom{ije

Posledwi pozdrav dragom

DNEVNIK

Danas, 9. 1. 2010. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu obele`avamo jednogodi{wi pomen

Na{em dragom sinu, bratu, mu`u i ocu dajemo jednogodi{wi pomen, 10. 1. 2010. godine, u 11 ~asova na grobqu Ba~kom Jarku.

Draganu Miri

Koste Leti}a

Ru`a, Renata, Sne`a.

Kom{ije: Dobanova~ki, [mit, Veber, Glumac i Mari~i}.

95032

Na{em dragom

Sa tugom se opra{tamo od tebe, zauvek }e{ ostati u na{em se}awu. Tvoji: Qubica, Jasna, Mi{a i Aleksa.

^uvamo uspomenu na tebe, `ivi{ u na{im srcima. Ponosni smo {to smo te imali!

Posledwi pozdrav kom{inici

@eqko Sanader

Tvoji: Bosa, Kaja, Maki, Pepa, mali Mako i Mi{a.

95044

95034

Posledwi pozdrav kom{inici

Mi}i Ratkovi}u

95031

^ETVOROGODI[WI POMEN

Tuga je prisutna, a se}awe ve~no. Slu{amo te u mislima, gledamo u snovima.

Otac Milan, majka Mira, sestra @eqka sa porodicom, supruga Valerija sa sinovima Aleksandrom i Igorom.

95049

Vojislavu Zekovi}u

An|elija Jovan~evi}

2004 - 2010.

Zori [u{war

Jo{ nismo shvatili da te vi{e nema me|u nama i da si oti{ao zauvek, a ve} je pro{lo {est godina. Ka`u da vreme le~i bol i tugu, ali bol i tuga za najdra`ima nikad ne prolazi.

ro|. [vowa 9. 1. 2006 - 9. 1. 2010.

Mirjani Gaji} - Anoj~i}

od stanara zgrade Vuka Karaxi}a br. 11.

od kom{ija iz Ive Andri}a 17.

Tvoji najmiliji. 95097

Posledwi sestri

POMEN

zapaliti sve}u, suzu, te{ko je tugu, koja ve~no

Tvoji: suprug Bo{ko, sin Branislav, }erka Qiqana i unuk Stefan. 95043

95042

95051

SEDMOGODI[WI POMEN na{em dragom

Lako je izbrisati izbrisati ostaje.

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

SE]AWE

dragoj

Branislavi Dobi} od Jasmine sa decom.

95025

Radivoju Puti}u

Mirjana Maxarac

Savi Kovin~i}u

ro|. Zeremski 9. 1. 2004 - 9. 1. 2010.

Zori [u{war

Nikad te ne}e zaboraviti: supruga Zorica, sin Vitomir, k}eri Svetlana i Sla|ana sa porodicama.

Pro{lo je {est tu`nih nedeqa od kada nisi sa nama. Wegovi: supruga Nata{a, sinovi Aleksandar, Miroslav i }erka Mirjana.

od: sestre Nata{e i Danice sa decom.

95080

95095

95038

Sa bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage koleginice i velikog druga

Ve~no o`alo{}eni, sa tugom, se}amo se na{e tetke i bake.

Posledwi pozdrav

Dragan Zeremski sa porodicom. 95040

POMEN Danas, 9. 1. 2010. godine obele`avamo ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog i voqenog oca

Mirjani Sankovi} od zaposlenih iz „Elektrodistribucije Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodine” d.o.o. Novi Sad.

Mustafe Busulaxi}a Wegovi najmiliji.

5761/P

Posledwi pozdrav na{em voqenom mu`u, ocu i dedi

95039

Branislave Dobi}

Posledwi pozdrav

KOLEKTIV @IVINARSKE ZADRUGE „@IVINARSTVO”.

Zdravku Santovcu

Branislavi Dobi}

1934 - 2010. Sahrana je 9. 1. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru, a mi se molimo za spokoj i spasewe tvoje du{e.

O`alo{}eni: supruga Mirka, sin Goran, snaja Zvezdana, unuk Stefan i unuka Ivona.

Porodica Bosan~i}.

95033

95036

95026

POMENI

DNEVNIK

Danas, 9. 1. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako me je napustio moj voqeni suprug

Osam godina od kako nije sa nama na{ dragi

Povodom ~etrdeset tu`nih dana od iznenadne smrti mog dragog i nikad pre`aqenog supruga

Vasilije Vujovi}

O`alo{}ena supruga Dragica.

Tvoji najmiliji.

95028

94698

Dana 6. januara navr{ilo se 10 godina kako je umrla na{a draga mama, baba i svekrva

POMEN

TU@NO SE]AWE

6. 1. 1996 - 6. 1. 2010.

\ur|inka Stanojevi} - Mer|anovi}

Ilije Gle|e

Milorad Sekicki Sa qubavqu Te ~uvamo od zaborava.

subota9.januar2010.

Vuk Vlajovanov

Preminuo je hrabro, tiho, dostojanstveno kao {to je i ìveo. Ostavio mi je divne uspomene sa najlep{im qudskim vrlinama i ve~nu prazninu, ve~nu tugu i bol. Ovom prilikom izraàvam veliku zahvalnost dr N. Agbaba, prof. J. \ozi}u, dr Guwu, dr M. Ili}u, dr Uzelcu, dr Biqani Stojanovi} - Br}anski i svom medicinskom osobqu V.M.C. Petrovaradin, koji svojom humano{}u uloì{e veliki trud u le~ewu mog dragog Ilije i koji mu olak{a{e posledwe dane ìvota. Dana 10. 1. 2010. u 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Zahvalna supruga, Jelena Gle|a.

1932 - 1977.

S qubavqu i ve~nim se}awem, Tvoji najmiliji.

94859

Dana 9. 1. 2010. se navr{ava tu`nih pet godina od kako nas je zauvek napustila na{a voqena supruga, majka, baka i svekrva

Petar Stanojevi} Dajka 1899 - 1977.

94865

Slobodan Tomi} Mira Kne`evi} Ve~no je se se}aju weni najmiliji.

Danica Pivni~ki

Uvek }e{ biti u na{im srcima. Nedostaje{ nam puno.

ro|. Manojlovi}

Jovanka Stanojevi}

Tvoja Kata, }erka Marija, sin Aleksandar, snajka, zet i unuci.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

1911 - 1983.

O`alo{}ena porodica.

^uvaju Vas od zaborava Va{i najmiliji.

94751

94881

94823

95027

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SE]AWE

Stanki Soldo

8. 1. 2001 - 8. 1. 2010. na na{u

GODI[WI POMEN

Uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost ~uva}emo ve~no. Hvala ti na svemu. Tvoji najmiliji. 94900

POMEN

Ani Ivi}

Qubicu R. Raji}

ro|. Ninkovi}

iz [ajka{a

Draga sestro, te{ko je i tu`no `iveti sa istinom da smo ostali bez tebe, jer smo nau~ili na tvoju qubav i dobrotu. Ponosni smo {to smo te imali.

Navr{avaju se dve godine od kako nas je napustio na{ dragi sin, suprug i otac

Porodica Ivanovi}. 94382

94836

POMEN

Dalibor An|eli} Godina je pro{la, a se}awa ne blede. S puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe.

Nan~ika Mi{kovi}

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi

Mirko Suji} Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Porodica An|eli}.

Tvoji najmiliji: supruga Qiqa, }erka Mirjana i sin Neboj{a.

94884

94954

ro|. ^obanski 1909 - 1997.

Mirko Milo{evi} 14. 1. 2009 - 14. 1. 2010.

Bila si najboqa baka na svetu i hvala ti za sve. Mnogo mi nedostaje{ i volim te.

Pomen }emo obele`iti danas, 9. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Tvoja unuka Bogdanka Bo`i}.

Supruga Nada, sinovi Goran i ^edo sa porodicama.

94843

94978

Dana, 10. 1. 2010. navr{ava se deset od kako nema na{e

godine godina

PETNAESTOGODI[WI POMEN

Miroslav Karanovi}

Tamajka Gabor

Dana, 11. 1. 2010. godine, u 9.45 ~asova obele`i}emo pomen na Gradskom grobqu. Put do zaborava je kratak, zato kora~amo sporo, jer ne `elimo da te zaboravimo.

Gabore, 14. januara navr{ava se tu`na godina od kako nisi sa nama. Postoji ne{to teè od smrti, a to je ìveti bez tebe. Nisu bol i tuga u re~ima i suzama, ve} u na{im srcima u kojima }e{ ìveti ve~no.

O`alo{}eni: otac Dragan, majka Milanka, supruga Valika, }erka Danijela i pastorka Qubica.

94705

Javorka Ivanovi} Danas, 9. 1. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu obele`i}emo pomen. Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

S tugom, po{tovawem i ponosom, sin Lazar sa porodicom.

Tvoj brat Petar i sestra Mara sa porodicama.

94993

Dana, 13. 1. 2010. godine se navr{avaju dve godine od kako nije vi{e sa nama

Qubinke Radanov

Dimitrije Stojevi} Mitke

ro|. Anti} iz Titela

1942 - 1995.

^uvamo je od zaborava u svojim srcima i se}awima.

Tvoja supruga Dana, ostala familija i kom{ije.

Suprug Vojislav, }erka Miroslava, zet Lazar, unuk Goran i unuka Sun~ica. 94864

@eqa je bilo puno, a vremena malo. Tvoji najmiliji.

94370

94879

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30

TV PROGRAM

subota9.januar2010.

Kuhiwica Vesti Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema TV bjuti Hercegovci 5kazawe

06.05 08.00 09.05 11.06 12.35 13.00 13.13 13.32 14.15 15.09

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.00)

KO[ARKA

08.00 Glas Amerike - otvoreni studio 08.35 Prepodnevni program 09.50 De~iji program 11.30 Multietnik 12.30 Bez cenzure 15.30 Vojvo|anske vesti 17.00 Lice s naslovnice 17.30 Vojvo|anske vesti 19.00 Ulovi trofej 20.00 Halo, predsedni~e 20.50 Film: Pariz, volim te 23.00 Vojvo|anske vesti 23.35 Sajam infonet 23.55 Glas Amerike

16.04 16.58 17.00 18.30 19.00 19.02 19.30 20.10 21.03 21.10 21.50 00.05 01.47 02.39 03.14 04.05 05.29 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Moè i druga~ije Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Lud, zbuwen, normalan Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet Jesen stiè duwo moja Na{ auto na{im gledaocima Beogradski fantom, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Jesen stiè duwo moja Na{ auto na{im gledaocima TV bingo Deà vi, film Plavu{a u vojsci, film Jesen stiè duwo moja Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica Verski kalendar

Hemofarm– Cedevita (Hrvatska) (RTV 1, 19.10) 14.40 15.00 15.05 15.30 16.00 16.25 17.00 17.20 17.30 18.00 19.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.15 00.30 01.00

06.35 07.25 10.00 11.15 12.30 12.40 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30

Wu{kawe Vesti Plej gejms Eko Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane Centar sveta ^emu... Homeopatija, dok. prog. Ko{arka: Hemofarm Cedevita (Hrvatska), prenos Iz studija M-najva`nija adresa Vojvo|anski dnevnik Preokret Muzi~ki program Trio usnih harmonika „Spektar“ ^arde na Dunavu @murke, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Al`betin dvor, film Vesti (ma|) Frej`er Bajko kviz Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) An|eli iz tvr|ave od blata, dok. prog. (ma|) 22.30 Bahrtalo, puno sre}e, film

11.00 11.30 12.00 13.00 15.00 15.30 16.25 16.55 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Granice nauke @iveti svoj `ivot Granice nauke Prava majka Radionica Objektiv Nodi Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

09.30 10.00 12.00 12.30 17.15 17.30 18.00

NBA akcija VTA Brisbejn, finale Real NBA ATP ênaj 1/2 finala NBA uìvo Evroliga magazin ACB Liga: Manresa – Real Madrid 20.00 NBA: San Antonio – Dalas 21.45 NBA uìvo 22.00 ATP Brisbejn 1/2 finale i ATP ênaj 1/2 finala

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Milutin Milo{evi}

Beogradski fantom Ovaj film je snimqen po istinitom doga|aju iz 1979. Te godine, krajem avgusta u Beogradu, mladi} po imenu Vlada Vasiqevi} ukrao je beli por{e 911 S Targa i deset no}i uzastopno izlu|ivao je narodnu miliciju no}nim vo`wama. Uloge: Milutin Milo{evi}, Radoslav Milenkovi}, Marko @ivi}, Milo{ Vlalukin, Nada Macankovi} Re`ija: Jovan Todorovi} (RTS 1, 17.00)

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 16.30 18.25 19.00 20.00 21.00 00.40 01.30 02.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Film: Pleme Crni Gruja Kviz: Ke{ taksi Srbija open Viking Film: Mobi Dik Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti 03.00 Film: Uteha i zadovoqstvo 05.00 Ameri~ko rvawe-bez milosti

Tvoje pesme, moji snovi: Gordana Kui} U i{~ekivawu snimawa serije „Miris ki{e na Balkanu“, spisateqica tog nagra|enog romana pri~ala nam je o svom detiwstvu, qubavima, karijeri i pesmama koje su obeleìle wen ìvot. Voditeqka: Dijana S. Stefanovi} (RTS 2, 00.03) 06.17 Brazde 07.15 TV lica... kao sav normalan svet 08.08 Lisica i dete, film 09.41 Ro`detstvo 09.44 Verski mozaik Srbije 10.29 Klinika vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 55 godina instituta Kirilo Savi} 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.15 Gra|anin 13.40 Fudbal - Premijer liga: Hal Siti - êlzi, prenos 15.35 Total tenis 15.55 Fudbal - Premijer liga: Arsenal-Everton, prenos 17.50 Vrele gume 18.25 Fudbal - Premijer liga: Brimingem - Man~ester Junajted, prenos 20.23 Reli 20.33 Sviwski grip, strana obrazovna serija 21.35 Eko recept 22.04 Svet sporta 22.30 R. M. To~ak 23.02 Nemoj umreti mlad 23.31 Art zona 00.03 Tvoje pesme, moji snovi 00.58 Vrele gume 01.28 Fudbal - Premijer Liga: Hal Siti - êlzi (r) 03.00 Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Everton (r)

07.30 14.45 20.00 21.00 00.00 01.00

Jedinstvena g|ica C Qubav za sva vremena Doktor Martin Film: Se}a{ li se Doli Bel Doktor Martin Qubav za sva vremena

Se}a{ li se Doli Bel Radwa filma odvija se tokom jednog leta {ezdesetih godina dvadesetog veka u Sarajevu. Glavni lik je de~ak Dino koji spoznaje svet gledaju}i filmove u lokalnom bioskopu i slu{aju}i muziku u omladinskom centru. On do`ivqava svoju prvu qubav zaqubquju}i se u prostitutku Doli Bel koju, po zahtevu wenog makroa, treba da sakrije. Uloge: Slavko [timac, Slobodan Aligrudi}, Mira Bawac, Qiqana Blagojevi}, Pavle Vujisi}, Boro Stjepanovi} Re`ija: Emir Kusturica (Avala, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

07.00 Crtana serija: Dora istra`uje 08.15 Crtana serija: Trnav~evi}i u divqini 08.45 Dopisnici bez granica 1 09.15 Vodi~ za roditeqe 09.30 Film: Dru`ina sa Slatkog potoka – Nevoqe sa nastavnikom 10.45 Nacionalna geografija 11.15 Bu|elar 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 Dvougao 12.10 Dolina sunca 13.00 Vesti B92 13.05 Dopisnici bez granica 2 13.30 TV Travel Magazin 14.00 Film: Mese~ina Karoline 15.50 Dvougao 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija 17.00 POPodne 18.30 Vesti B92 19.00 Vrlo va`ni 19.30 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Film: Prsten Nibelunga, 1. deo 21.45 Film: Prsten Nibelunga, 2. deo 23.25 Kalifornikacija 00.00 Film: Prsten Nibelunga 1. deo (r) 01.30 Film: Prsten Nibelunga 2. deo (r)

05.00 06.35 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.32 11.18 11.45 12.17 12.44 13.08 13.55 14.18 14.43 15.30 16.05 18.00

Muzika Pokojo omnibus Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Film: Prvi Bo`i} Deda Mraza Nodi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Novogodi{wa ~estitka Konan Eon kid Film: Prvi Bo`i} Deda Mraza Konan Legenda o Brusu Liju Bekstvo sa Ostrva {korpiona Film Riznica

Ali{a Vit

Prsten Nibelunga U vremenu izvan istorije, kada su bogovi jo{ uvek {etali me|u nama poslali su nam ratnika. Kada su se mra~ne sile usprotivile wegovoj sudbini, ba~eno je prokletstvo koje preti da uni{ti mo}no kraqevstvo. Uloge: Beno Furman, Ali{a Vit, Yulijan Sands, Maks fon Sidou Re`ija: Uli Edel (B92, 20.00) NLB LIGA

07.00 08.30 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.15 02.45 03.15 05.00

Film: Stanica Koman~a U sosu - specijal Qubav navika panika Vikend vizija ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Ludosti Dika i Yejn Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Policijska stanica 1 Film: An|eo sa dva lika Film: Boqi na~in za umirawe Siti Film: Revolver Film: An|eo sa dva lika

Crvena zvezda – FMP (Ko{ava, 19.30) 18.35 18.55 19.20 19.30 21.45 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 01.15 03.00 04.50

[oping mania Telemaster Rekord NLB liga: Crvena zvezda - FMP Film Fritajm Telemaster Vremenska prognoza Gavran [oping mania NLB liga: Crvena zvezda - FMP Film Vremenska prognoza

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota9.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 6

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Yesalin Yilsajg

Talas plime Dolazi do velike prirodne katastrofe na isto~noj obali Engleske. Podigla se razina vode i preti veliki potop. Rob, stru~wak za barijere i in`ewer, wegova biv{a supruga Sem i wegov otac Leonard, imaju samo par sati da sa~uvaju grad... Uloge: Robert Karlajl, Yesalin Yilsajg, Tom Kurtinej, Yoan Vekli, Dejvid Sa~et Re`ija: Toni Mi~el (Nova TV, 20.00) 09.25 09.45 10.00 10.25 10.50 11.35 12.35 13.25 15.10 17.00 17.15 18.15 18.35 19.15 20.00 23.20 00.55 01.55 04.05 05.35

Superheroj Spajdermen Majstor Bob Vinks Dora istra`uje Lude 70-e Na sedmom nebu Smolvil Mo}ne patke 3, film Ko sam ja?, film Vesti Nad lipom 35 Mr. Bean Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nove TV Talas plime Ta~ka usijawa, film Vidoviti Milan Sfera, film Opsednutost, film Krvavi zlo~in, film

08.00 [openovim stopama 09.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 10.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 11.00 Mi Evropqani 12.00 Ko je napisao Bibliju? 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 15.30 Svet novca: Male prqave tajne 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Krila ludila 18.00 Najve}i vitez 19.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 20.00 Rimsko carstvo 21.00 Viktorijanska farma 22.00 Net King Kol: Kona~na pri~a 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Krila ludila

07.30 Malo Korigan 08.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.30 Malo Korigan 09.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.30 Malo Korigan 10.00 Kraqevic i prosjak 12.00 Buba{inter 14.00 Moja zamena 16.00 Obra~un 18.00 Preboli me 20.00 Dok |avo ne sazna da si mrtav 22.00 Isti novac 00.00 Neverovatne devojke 02.00 Dvorana greha

06.00 Muwa 07.40 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 10.10 Filmovi i zvezde 10.40 Pasija, 1. deo 12.10 Mali izdajnik 13.40 Holivud na snimawu 14.10 Prole}ni raspust 15.35 Autoput 30 17.00 Gas do daske 3 18.30 Muwa 20.05 Skaka~ 21.30 Izdajnik 23.20 Pritajeno zlo 3: Istrebqewe 00.50 Bo`ja deca: Izgubqeni i na|eni 02.00 Sadamova porodica

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Usamqeni su hrabri, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Gorski kotar 17.20 Eko zona 17.50 Svirci moji 18.35 HP 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.10 Evergrin 22.30 Yeki Braun, film 01.05 Filmski maraton: Na policijskoj du`nosti, film 02.35 Filmski maraton: Crna kutija, film

06.00 07.00 09.00 11.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 05.00

Dodir an|ela Selin Davawe {anse qubavi Pomorska patrola Jurwava za sudbinom Nevestinska groznica Sudija Ejmi Zakon i red Ubistvo se ne zaboravqa Igra za o~uvawe Sudija Ejmi Dodir an|ela

09.25 10.10 12.00 12.25 14.00

Astro Boj Mifi, crtani Jedna od de~ki Zevs i Roksan, film Predmet oboàvawa, film Heroji iz strasti Premijer liga: Arsenal- Everton Zvezde ekstra: 20 najpripadnika kraqevskih porodica Vesti Diskaveri: Atlas- Japan Zavodnik, film Brodolom ìvota, film Ameri~ki ìgolo, film Komandos, film

14.45 15.55 18.05 18.30 19.05 20.00 21.50 00.10 02.10

Zavodnik Pem Grijer

Yeki Braun Tamnoputa Yeki Braun je atraktivna 44-godi{wa stjuardesa u maloj meksi~koj vazduhoplovnoj kompaniji, sitna kriminalka koja za krijum~ara oru`jem Ordela Robija povremeno obavqa poslove kurira. Po{to jednog dana na carini neoprezno upadne u zamku koju su joj namestili agenti Rej Nikolet i Mark Dargus, Yeki dospe u zatvor... Uloge: Pem Grijer, Semjuel L. Yekson, Robert Forster, Robert de Niro, Briyet Fonda, Majkl Kiton Re`ija: Kventin Tarantino (HRT 1, 22.30)

07.10 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.30 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.55 Danica 08.05 ârobna plo~a 08.20 Izazovi 08.35 Na vrh jezika 08.45 Kokice 09.15 Hrvatski pisci na TV ekranu 10.20 Adelboden: Svetski skija{ki kup: veleslalom /m/,1. vo`wa 11.25 Haus im Enstal: Svetski skija{ki kup: spust (@) 12.35 Briqantin 13.25 Adelboden: Svetski skija{ki kup: veleslalom /m/,2. vo`wa 14.35 Auto-magazin 15.10 Rukomet, Liga prvaka (ène): Podravka - Lajpcig, prenos 16.50 4 zida 17.15 Novi istraìva~i s Olivierom Aubertom - Iznad horizonta 18.10 Rukomet, Interveten kup: Hrvatska - Poqska, prenos 19.45 Crtani film 20.00 Ve~eras... 20.05 ^vrsta ruka mira, film 21.40 Dobre namere 22.30 Valceri, polke i druge {pelancije - koncert TO HRT-a, snimak 23.55 No} u pozori{tu

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Akapulko H.E.A.T. ^ovek bomba Problem sa psom Put na jug 29-ta ulica Kikbokser 4 – Napada~ Kikbokser 5 – Iskupqewe Voda

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Pre`iveti dvanaestu Teorija prozora U potrazi za Ri~ardom Zaqubqeni [ekspir Slatki snovi Smoki i bandit [oping Ku}a na hladnoj reci Qudi pod stepenicama Lov na mu{karce 2 Hiqadu re~i

Edi je ~etrdesetogodi{wi vlasnik prodavnice sportske opreme, koji, izgleda, u ìvotu ima sve {to se moè poèleti, samo {to je jo{ uvek samac. Wemu to previ{e ne smeta, ali wegovim roditeqima, pa ~ak i prijateqima, da. Posle ven~awa svoje biv{e zaru~nice, Edi upozna Lilu, koja se ~ini predobrom da bi bila istinita... Uloge: Ben Stiler, Malin Akerman, Mi{el Monagan, Yeri Stiler, Rob Kordri Reìja: Bobi Fareli (RTL, 20.00)

Ben Stiler

10.00 Iks-ma{ine 10.55 Ekstremne eksplozije 11.50 ûda Azije koja je ~ovek napravio 12.45 Peta brzina 13.40 Dodaj gas 14.35 Ameri~ki ~operi 15.30 Uli~ni obi~aji 2008. 16.25 Kako se pravi? 16.55 Kako to rade? 17.20 ûda Azije koja je ~ovek napravio 18.15 Ekstremne eksplozije 19.10 Iks-ma{ine 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Uli~ni obi~aji 2008. 21.55 Peta brzina 22.50 Preìvqavawe 00.40 O~evidac

08.30 09.15 10.15 11.25 12.45 14.00 15.45 16.30 18.00 18.05 19.00 19.30 20.05 20.15 23.00 23.30 01.30 02.00

Reli Nordijsko skijawe Alpsko skijawe Alpsko skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Tenis Tenis Tenis Kros-kantri skijawe Nordijsko skijawe Zimski sportovi Streqa{tvo Reli Borila~ki sport Reli Zimski sportovi

Liberali oterali Sremca iz [umadije

alekovidan i prosve}en, znaju}i da beotru, koji ga je postavio za profesora beogradske gradska Bogoslovija, koju je osnovao, rasSeminarije. Kratko je bio predava~, jer je tokom polaè oskudnim nastavni~kim kadrom, oktobra 1854. proizveden u arhimandrita studeuveo je mitropolit Petar Jovanovi} praksu da se ni~kog i nekoliko dana kasnije hirotonisan za najboqi pitomci {aqu u Rusiju na usavr{avawe. vladiku {aba~kog. Imao je svega 28 godina. RukoU prvoj generaciji bilo je {est akademaca, me|u vodio je eparhijom skoro pet godina i “zapo~eo kojima i Miloje Jovanovi}, potowi mitropolit svoj plodni i raznovrsni rad, koji ga je u~inio i srpski Mihailo. Neke je, pak, slao u tek otvorejednom od najzna~ajnijih politi~kih li~nosti nu vi{u bogoslovsku {kolu na ostrvu Halci, dok je za darovite mladi}e iz stare Srbije, Bosne i Hercegovine izdejstvovao stipendije od Popo~iteqstva prosvete. Kako nije bilo uxbenika za duhovne i svetovne {kole, bio je primoran da sam pi{e uxbenike, ne samo gimnazijske iz veronauke, ve} i za druge stru~ne predmete. U tom periodu obnavqane su brojne crkve i manastiri {irom Srbije. Zakon o crkvenim vlastima naredne godine ustrojio je eparhijske konzistorije, apelatorije i Sveti arhijerejski sabor, ~ime su jasno razgrani~ene crkvena i dràvna vlast. Zahvaquju}i mitropolitovim organizatorskim sposobnostima, crkva je umnogome postala samostalnija, a weno je ustrojstvo dobilo pun kanonski karakter. Bavio se mitropolit i prakti~nijim stvarima, kao {to je disciplinovawe sve{tenika, ali se zuzimao i za poboq{awe wihovog materijalnog stawa. Svojim {irokim obrazovawem fascinirao je i ruskog poslanika u Carigradu, kome je izloìo jasnu budu}nost crkve na ~ijem je ~elu bio, spremao wen podmladak, a veoma rano i svoga naslednika. Wegov autoritet nije osporavan ni nakon prvih smena kneza Milo{a i wegovog sina Mihaila, ali ga je Liberalna stranka pred Svetoandrejsku skup{tinu, odrànu januara 1859, koja je na presto vratila ve} ostarelog Milo{a, oklevetala kao protivnika dinastije Obrenovi} i primorala na ostavku. Na tronu Beogradske mitropolije odmah ga je nasledio, prvo kao adminiOklevetani mitropolit Petar Jovanovi} strator, wegov u~enik, tada{wi episkop {aba~ki Mihailo. srpstva druge polovine 19. veka”, smatra ugledni Nastanio se u manastiru Kru{edolu i bezuspeistori~ar crkve \oko Slijep~evi}. {no poku{avao u vi{e navrata da se vrati u SrMada to, izvesno, nije èleo, politika je bila biju, mada je odmah izabran za vladiku gorwekarwegova sudbina. Posle iznu|ene ostavke svoga dolova~kog. Doputovao je 1864. u Sremske Karlovce brotvora, visokopreosve}enog Petra, za wegovog radi izbora novog patrinaslednika izabran je jarha, ali je tokom sabona crkvenom saboru 25. Doslovno primewuju}i princip ra preminuo i sahrawen jula 1859. i specijalnom prosve}enog apsolutizma, je u Kru{edolu. gramatom carigradskog Mitropolit Mihailo patrijarha „potvr|en za knez Mihailo nije hteo da potvrdi je, s obzirom na burno pastira“ SPC. Wome je ni imenovawe {aba~kog episkopa, politi~ko vreme, neoupravqao tokom vladasve dok nije izabrana li~nost bi~no dugo, u dva navravine kneèva Milo{a i po wegovoj voqi ta, od 1859. do 1881, kada Mihajla, kraqeva Mije zba~en sa crkvenog lana i Aleksandra, i trona, i potom od 1889 do 1898, upravqao srpskom mada je po dinasti~kom uverewu bio obrenovi}ecrkvom. Ro|en je 19. avgusta 1826. u Sokobawi kao vac, sukobqavao se sa svima osim potowim. Miloje, sin Milovana Jovanovi}a, zanatlije, i Kada je postao prvojerarh, srpska crkva je imamajke Marije, k}erke sve{tenika Riste iz sela la ~etiri eparhije i spor je izbio ve} kada je Trgovi{ta ispod Rtwa. [kolovao se u rodnom trebalo odlu~iti ko }e ga naslediti u {aba~koj gradu i Negotinu, gde je bio pitomac vladike Dorezidenciji. Knez Mihailo, doslovno primewusiteja Novakovi}a, poznatog |a~kog dobrotvora. ju}i princip prosve}enog apsolutizma, nije hteo Bogosloviju je zavr{io u Beogradu 1846, pa kao da potvrdi planiranog Vasilija pa se moralo vredan i darovit |ak bio je odmah, zajedno sa prpristupiti novom izboru. Nastaviv{i plodnu vih pet diplomiranih u~enika, poslat u Rusiju da delatnost svog prethodnika, mitropolit Mihainastavi {kolovawe. O tome je Miloje ostavio i lo je radio na dono{ewu Zakona o crkvenim vla“Putopis”, svoje prvo kwièvno delo, u kome je stima, ali je bio veoma nezadovoqan verzijom koopisao uzbudqivo putovawe od Beograda do Kijeja je usvojena 1862. Kasnije je bio primoran da va, na kome im je pokroviteq bio slavni literabrani crkvu od mnogih ministara, koji mu nisu ta Sima Milutinovi} Sarajlije. Po dolasku u bili nakloweni, a naro~ito se izdvajao izuzetno Kijev mladi bogoslovi su bili sme{teni u Semiobrazovani Stojan Novakovi}. nar, gde je Miloje ostao tri godine, a potom stuPripajawem Ni{kog, Pirotskog i Vrawskog pio u Duhovnu akademiju, koju je diplomirao jula okruga kneèvini pove}ala se i crkvena terito1853. i stekao titulu magistra bogoslovqa. U rija. Jo{ je zna~ajnije {to je gramatom VaseqenKijevo-pe~erskoj lavri ve} 29. marta ga je zamoske patrijar{ije od 20. oktobra 1879, shodno kana{io kijevski mitropolit Filaret, dao mu dunonima da se granice pojedinih crkava pode{ahovno ime Mihailo i tokom aprila rukopoloìo vaju prema politi~kim granicama, SPC proglaza jero|akona i jeromonaha. {ena za autokefalnu, zajedno sa eparhijama koje Nakon sedmogodi{weg studirawa vratio se u su joj pripale nakon Berlinskog kongresa godinu Srbiju i stavio na raspolagawe mitropolitu Pedana ranije. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sneàna Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota9.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda boqe nemojte ni{ta ni planirati, ni zapo~iwati. Mo`da vam je ve} dosadilo vreme nerada, ali ute{ite se {to je ponedeqak sve bliì i bliì. Druìte se s prijateqima i ne optere}ujte partnera.

BIK 20.4-20.5.

Partnerski odnos je aktuelan. Osoba koja vas nadopuwava je neodlu~na i pomalo nesigurna, dok ste vi i suvi{e ozbiqni i mnogo o~ekujete. Oni koji vam prijaju su prijateqi, pa budite u wihovom dru{tvu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

9. januar 2010.

Javqaju vam se neki davni ro|aci i poznanici, prijateqi, vra}ate se uspomenama, porodici, i sve je to OK jo{ izvesno vreme. Imate dobru koncentraciju, pa se moète baviti intelektualnim radom. Mesec plovi kroz hladne vode znaka [korpije, {to doprinosi va{oj opredeqenosti i nepokolebqivosti, velikim èqama i fatalnim ose}awima. Duboka ose}awa u qubavi punoj strasti vas ne napu{taju. Imate vi{ak energije, pa je pravilno koristite ka onom {to vas motivi{e. Morate biti fizi~ki aktivni, ina~e moète postati autodestruktivni. Mnogo obaveza dobro do|e, ~ak i kada postanu navika. Subota je uglavnom neradan dan, pogotovo u ovo vreme praznovawa. Moète se posvetiti svom hobiju ili porodici. Zaboravite na posao, odmorite se mentalno od wega, bi}e dana za megdana!

VAGA 23.9- 23.10.

Qubavni odnos ne mo`e vam doneti toliko zadovoqstva i ispuwewa kao kada se podsvetite onome {to vas li~no interesuje i izgra|uje. Radite na sebi, pre svega, na bilo koji na~in. Duhovnost!

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ Mars se kre}e, i daqe, a i nadaqe }e, unazad, retrogradno, {to ba{ nije povoqna situacija za bilo kakve nove poduhvate. Naprotiv, povucite se i vi u dobroznani miqe i vratite se korenima, porodici.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate dobre prilike i mogu}nosti za putovawa, posete rodbini ili dru`ewu s prijateqima, pa mo`ete kako ho}ete! Svaki dan je neko novo iskustvo, za sebe, za vas. Avanturisti~ki duh!

JARAC 22.12-20.1.

Potreba da se saberete i samujete ima svoje dobre strane jer vas oja~ava i u~vr{}uje, na mentalnom i energetskom nivou. Najboqe funkcioni{ete samostalno i samoinicijativno. Podr`avate porodicu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Sve biste hteli, sve umeli, ali nemate s kim! Izgleda da su svi polegli i nestali, pa ne mo`ete da realizujete svoje zanimqive i originalne ideje jer je nemogu}e okupiti dru{tvo i privu}i dragu osobu.

RIBE 20.2-20.3.

Vra}ate se s puta, posete, u svoj topli dom. Ovaj vikend nije samo za u`ivawe i odmor ve} i neke obaveze koje }e vam drugi nametnuti, ni~im izazvano i potpuno nepotrebno. Dru{tveni ste.

TRI^-TRA^

Pamela u VIP Velikom bratu

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Ni{

Evropa

I VETROVITO

NOVI SAD: Relativno toplo i vetrovito. Bi}e ve}inom obla~no, krajem dana ki{a. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, uve~e u slabqewu. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 do 14 stepeni. VOJVODINA: Toplije, ali vetrovito i prete`no obla~no. Na severu Vojvodine mogu}a ki{a, a krajem dana i u ostalim predelima. Duva}e jak jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu sa udarima do 100 km/h. Krajem dana vetar u slabqewu. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 15 stepeni. SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito. Bi}e promenqivo obla~no uz mogu}e kratkotrajne sun~ane intervale, ali i povremenu ki{u. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 18 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak zahla|ewe u svim krajevima pa }e ki{a pre}i u susne`icu i sneg izme|u ova dva dana. Idu}e sedmice znatno hladnije vreme sa povremenim snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivano pogor{awe biometeorolo{kih prilika oseti}e ve}ina hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija }e najizra`eniji biti bolovi u kostima i zglobovima, glavoboqa i nervoza. U saobra}aju je nephodna dodatna opreznost.

Madrid

Rim

London

Cirih

-2

Berlin

-2

Be~

-1

Var{ava

-3

Kijev

Moskva

-7

Oslo

-14

Ku}a Velikog brata, ali ona u Velikoj Britaniji, u VIP serijalu ugosti}e Pamelu Anderson, biv{u qubavnicu Ronija Vuda, Ekatarinu Ivanovu i Vinija Xounsa. Novi serijal VIP Velikog brata po~iwe u nedequ, 3. januara na Kanalu 4 britanske televizije. Zvezde koje }e tri nedeqe biti izlo`ene pogledima nacije 24 ~asa dnevno su Plejbojeva ze~ica i ~uvarka pla`e Pamela Anderson, mlada qubavnica vreme{nog rokera â&#x20AC;&#x17E;Stonsaâ&#x20AC;? Ekatarina Ivanova, fudbaler koji je nakon {to je upoznao Gaja Ri~ija postao glumac Vini Xouns, ali i Pol Gaskojn, Em-Si Hamer i rep zvezda Lejdi Soverejn. U Velikoj Britaniji u nedequ po~iwe sedma i posledwa sezona ovog rijalitija, i upravo iz ovog razloga su se producenti potrudili da u {ou dovedu najpopularnije i najkontroverznije li~nosti svetskog {oubiznisa.

VIC DANA U|e Perica u prodavnicu i upita: - Imate li televizore u boji? - Imamo - odgovori prodavac. - Dajte mi jedan plavi.

SUDOKU

St. Peterburg -10 Atina

Pariz

-2

Minhen

-4

Budimpe{ta

Stokholm

-5

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

180 (-16)

Slankamen

448 (2)

Apatin

250 (-13)

Zemun

512 (1)

Bogojevo

237 (-8)

Pan~evo

510 (2)

Smederevo

600 (4)

Ba~. Palanka 263 (-2) Novi Sad

332 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA 542 (6)

Tendencija porasta

Senta

541 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

444 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

476 (2)

NERA

246 (10)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 659 (18) Beograd

Kusi}

3 3

N. Kne`evac

Hetin

514 (52)

TISA

6 7

2 DUNAV

3 4

3 7

470 (3)

212 (30)

2 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

Re{ewe iz pro{log broja