Dnevnik 9.januar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 9. JANUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 22952 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

POTPUKOVNIK JOHEN EVERT, NEMA^KI VOJNI ATA[E, ZA „DNEVNIK”

Sa Srbijom u NATO region stabilniji G eneralni sekretar NATO Andres Fog Rasmunsen priznao je nedavno da se u wegovoj „dugoro~noj viziji” dr`ava zapadnog Balkana integrisanih u evroatlanske strukture nalazi i Srbija.

Po oceni vojnog ata{ea Nema~ke u Beogradu, potpukovnika Johena Everta, ~lanstvo Srbije u Alijansi dodatno bi doprinelo ja~awu stabilnosti regiona.

– ^lanstvo bi Srbiji donelo pre svega ja~awe regionalne saradwe u vojnoj oblasti, koja po meni ~ini sr` mirnog razvoja na Balkanu. Vojska mo`e i da doprinese spajawu – izjavio je potpukovnik Evert za „Dnevnik”. str. 2 Foto: F. Baki}

U REDU ZA DOBIJAWE MA\ARSKOG DR@AVQANSTVA @IVOST ALI BEZ JAGME

DANAS FINALE „DNEVNIKOVOG” TURNIRA: U polufinalu 48. tradicionalnog Dnevnikovog turnira u malom fudbalu igra}e Carigrad - Gaga plast i Popovi} transport - Klaris.

Pobednici ovih duela sasta}e se u finalu, koje je na programu u 17.55 ~asova. U maloj sali SPC „Vojvodina” danas }e biti odigrana i finala u svim ostalim kategorijama. str. 13

Zakasneli poklon matice

RADA TRAJKOVI], NOSILAC JEDINSTVENE SRPSKE LISTE, ZA „DNEVNIK”

NASLOVI

Jo{ ima Srba koji hrle Ta~iju Na Kosovu }e danas biti ponovqeno glasawe zbog ozbiqnih nepravilnosti na parlamentarnim izborima odr`anim 12. decembra pro{le godine. Nosilac Jedinstvene srpske liste na ovim izborima Rada Trajkovi} ne o~ekuje da }e ponovqeni izlazak na birali{ta ugroziti poziciju Ha{ima Ta~ija „Na`alost, unutar Jedinstvene srpske liste, koja je sastavqena od razli~itih politi~kih opcija, nalaze se i qudi koji su bliski sa Samostalnom liberalnom strankom, a koja je svoju sudbinu u potpunosti vezala za Ha{ima Ta~ija i wegove partnere”, rekla nam je Rada Trajkovi}. str. 3

INTERVJU NEDEQE

Branislav Gruba~ki

str. 7

Teofil Pan~i}

Prizrenska promenada

Bora Oti} Bicikli

\or|e Randeq Kom{ija sezonski i morski

str. 4

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : I DRU[TVENE MRE@E ULAZE U POLITI^KU UTAKMICU

Do izv(b)ora... dva su tvita Predsedni~ka kampawa Baraka Obame u velikoj je meri izmenila pejza` politi~kih kampawa uvode}i revolucionarni na~in konverzacije na intenetu i upotrebu mre`e u svim segmentima predizborne trke. „Pou~ene tim iskustvom”, ka`e za „Dnevnik” tvitera{ Milo{ \aji}, „stranke u svetu sve vi{e koriste web 2.0 tehnologiju za konverzaciju i dijalog sa bira~ima. Takav pristup im donosi svakodnevni i stalni kontakt sa simpatizerima, i omogu}ava im da razre{e sve nedoumice koje se pojavquju tokom komunikacije”. str. 4

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : ^UDESNA IZLO@BA U LIBIJSKOJ PUSTIWI

Odslu`io na grobqu

str. 6

Toplo i sun~ano Sto godina „Kara|or|a”

str. 8

Pri~e o istoriji sveta Najvi{a temperatura 12 °S

str. 19

2

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

MMF: Oporavak Srbije

Bira~i na jednom spisku

Ekonomski oporavak Srbije, koji je baziran na izvozu, dobio je zamah, ali su pove}ana inflacija i spoqno finansirawe glavni rizici za makroekonomsku stabilnost, ocenio je Me|unarodni monetarni fond (MMF) u izve{taju o {estoj reviziji teku}eg aran`mana sa Srbijom. U najnovijem izve{taju MMF-a, objavqenom na sajtu Fonda, nagla{eno je da se Srbija u pore|ewu s dr`avama u regionu „oporavqa sporim, ali stabilnim tempom“, a spoqni rizici su ne{to ve}i zbog trgovinskog deficita i slabijeg priliva kapitala iz inostranstva.

Kqu~ni izazov i daqe ostaje obuzdavawe inflacije, koja je zbog rasta cena hrane i slabqewa dinara, prekora~ila planirani okvir. MMF smatra da }e biti potrebna i dodatna poo{travawa monetarne politike zbog rasta inflacionih rizika.

Srpski ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je da }e do sredine godine biti zavr{en jedinstveni bira~ki spisak koji }e profunkcionisati na slede}im izborima, {to je, kako je naveo, veliki pomak nakon 20 godina vi{estrana~ja u Srbiji. „Potpuno je realno da }emo slede}e izbore ~ekati s jedinstvenim bira~kim spiskom koji }e omogu}iti gra|anima da ne sumwaju u na{ izborni proces, a {to je jedna od najva`nijih stvari kada je re~ o politi~koj sceni Srbije“, rekao je Markovi} agenciji Beta. Ministar je naveo da }e pomo}u centralnog bira~kog spiska svaki gra|anin mo}i na internetu da vidi gde glasa, da li je upisan u bira~ki spisak, a mo}i }e i da izabere gde }e da glasa, ~ime }e se izbe}i putovawa na dan izbora, organizovawe autobusa i vozova.

CITATI

„Moja najve}a satisfkacija je to {to je ministarstvo

na ~ijem sam ~elu za ove dve tri godine pove}alo drasti~no poverewe gra|ana u policiju, {to nikada nije bilo da su vojska, policija i crkva najpopularnije institucije u Srbiji. Policija je uvek bila simbol neke represije

”

Ivica Da~i}, zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova

MINISTRI MILOSAVQEVI] I [KUNDRI] O CENI STRUJE

Skupqe 10 posto posle pritezawa neplati{a M

inistar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavqevi} ocenio je da bi struja u 2011. godini trebalo da poskupi najvi{e do 10 odsto. On je agenciji Beta kazao da }e tokom 2011. godine biti jedna korekcija cene elektri~ne energije, ali da to sigurno ne}e biti onoliko koliko Elektroprivreda Srbije (EPS) o~ekuje, a to je 15 do 18 odsto. „Uprkos te{kim vremenima, moramo da budemo realni, a kada je struja u pitawu, realnost je da }emo najverovatnije tokom 2011. godine imati jednu korekciju cene koja ne}e biti sigurno na onom nivou koji EPS zahteva i o~ekuje, a to je neki nivo od 15 do 18 odsto“, kazao je Milosavqevi}.

On je naglasio da }e korekcija cene struje u Srbiji biti tek kada neplati{e i oni koji jednim delom prouzrokuju lo{ije rezultate u poslovawu EPS-a, na neki na~in budu pritegnuti da izmire bar jedan deo svojih obaveza. „Tra`ili smo od EPS-a i Srbijagasa da porade na

naplati ogromnih potra`ivawa od neurednih plati{a koja se mere milijardama dinara, pa kada se naprave odre|eni pomaci na tom nivou, onda da razgovaramo o korekciji cena“, kazao je Milosavqevi}.

Ministar energetike Srbije Petar [kundri} ocenio je da bi cenu struje u Srbiji u narednih nekoliko godina trebalo postepeno uskladiti sa cenama u regionu. [kundri} je u intervjuu agenciji Beta kazao da Srbija zemqa sa najni`om cenom elektri~ne energije u regionu i Evropi i da je najpribli`nija cena struje u regionu za 60 odsto ve}a nego u Srbiji. „Ne smatram da bi trebalo sada da podignemo cenu struje za 60 odsto, ve} da u narednih nekoliko godina u vreme sna`nog investicionog ciklusa treba izvr{iti punu harmonizaciju cena jer bi time ubrzali ne samo podizawe novih energetskih kapaciteta ve}e i privredni razvoj u Srbiji“, kazao je ministar.

Optu`nice za vo|e OVK Misija Euleksa podigla je optu`nicu protiv dvojice biv{ih vo|a Oslobodila~ke vojske Kosova Sabita Gecija i Rize Alija za zlo~ine nad civilima, po~iwenim u dva logora u Albaniji. Portal Koha.net prenosi izve{taj novinske agencije AFP, koja je navodno imala uvid u optu`nicu na albanskom jeziku, koju je potpisao tu`ilac Robert Din. Optu`nica se bavi zlo~inima po~iwenim u dva logora u Kuke{u, koji su slu`ili kao logisti~ke baze OVK, ali ih je Geci pretvorio i u zatvore za osobe koje nisu u~estvovale u ratu. Agencija AFP prenosi da jo{ nije jasno kada }e po~eti su|ewa dvojici biv{ih komandanata. Sabit Geci je uhap{en u maju, a Riza Alija u junu 2010. godine, podse}a Koha.net. Tu`ioci Euleksa navode da su obezbedili svedo~ewe oko 20 zatvorenika, koji su pretrpeli fizi~ke i psihi~ke traume zbog zlostavqawa.

Sa Srbijom stabilniji eneralni sekretar NATO Andres Fog Rasmunsen priznao je nedavno da se u wegovoj „dugoro~noj viziji” dr`ava zapadnog Balkana integrisanih u evroatlanske strukture nalazi i Srbija. „Mnogo bih voleo da vidim napredak u odnosima izme|u Srbije i NATO. Naravno, razumem delikatnost problema, uzimaju}i u obzir skoriju istoriju. Me|utim, smatram da je budu}nost Srbije u evroatlantskim strukturama, u NATO i EU. Srbija je integrisani deo Evrope”, objasnio je Rasmunsen, uz napomenu da Srbiji „nije u interesu“ da se izoluje od ostatka regiona. Sli~no je poru~io i hrvatski predsednik Ivo Josipovi} – da je Srbija dobrodo{la u NATO, jer bi weno ~lanstvo u Alijansi dodatno doprinelo ja~awu stabilnosti regiona. Sa tom ocenom se sla`e i vojni ata{e Nema~ke u Beogradu, potpukovnik Johen Evert.

– ^lanstvo bi Srbiji donelo pre svega ja~awe regionalne saradwe u vojnoj oblasti, koja po meni ~ini sr` mirnog razvoja na Balkanu. Vojska mo`e i da doprinese spajawu.

Pozitivan primer za to je, recimo, multinacionalni vojni {tab u [}e}inu u Poqskoj, gde danas nema~ki i poqski oficiri svih nivoa rade zajedno rame uz rame, i to uprkos te{koj istoriji. Ja sam li~no imao ~ast da tamo slu`im – izjavio je potpukovnik Evert za „Dnevnik”. z U Briselu, me|utim, nisu ba{ svi bezuslovno za ulazak Srbije u NATO, u prvom redu zbog procene da bi Beograd mogao da koristi svoju poziciju da potpuno zaustavi daqe pribli`avawe Kosova severnoatlantskom odbrambenom savezu.

G

Predsednik Skup{tine Republike Srpske (RS) Igor Radoji~i} izjavio je da je izbor nove entitetske vlade ustavno i zakonski potpuno „~ist“, zbog ~ega je bo{wa~ki Klub delegata u Ve}u naroda RS zlopotrebio pravo veta. „Na`alost, pitawe je koliko }e vremena biti potrebno da se to (izbor vlade) deblokira, dok ne pro|e tih nekoliko stepenica i Ustavni sud ne

„VA[INGTON POST“ O ORGANIZOVANOM KRIMINALU NA KOSOVU

SAD su izdane i moraju da istra`e nedela merikanci bi trebalo da se ose}aju izdanim sadr`ajem izve{taja Saveta Evrope o organizovanom kriminalu na Kosovu, dr`avi koja postojawe duguje Sjediwenim Dr`avama, pi{e „Va{ington post“ u ~lanku pod naslovom „SAD mora da tra`i istinu o nedelima na Kosovu“.

Isti~u}i da izve{taj {vajcarskog tu`ioca Dika Martija sadr`i navode o tome da su kosovski lideri po~inili u`asne zlo~ine i da su ameri~ke i evropske diplomate, kao i zvani~nici Ujediwenih nacija, zatvarali o~i nad tim nedelima zarad „politi~ke stabilnosti“, list pi{e da su kosovski lideri pokrenuli „gadnu medijsku kampawu“ kako bi diskreditovali Martija i wegove nalaze i Albancima koji su istragu pomogli zapretili „lovom na ve{tice“. „Glas Va{ingtona je sada potreban kako bi se na Kosovu zaustavila ta negativna kampawa i pa`wa javnog mwewa usmerila ka me|unarodnoj krivi~noj

A

istrazi i, ako bude potrebno, optu`nicama“, navodi se u ~lanku koji je potpisao ^ak Sudeti}, novinar koji je izve{tavao sa prostora Balkana tokom 1990ih godina i radio za Ha{ki tribunal od 2001. do 2005. godine.

U tekstu se isti~e i da je Va{ington bio svestan otmica nekoliko sedmica po{to je NATO okupirao Kosovo u junu 1999. godine, a da su, prema albanskim izvorima, tokom prole}a 2008. godine, po{to je biv{a tu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte u memoarima spomenula ta ubistva i iznela kredibilne tvrdwe o kra|i organa, „visoke ameri~ke diplomate savetovale (kosovskog premijera Ha{ima) Ta~ija i ostale kosovske lidere da ne ~ine ni{ta i ~ekaju da oluja pro|e“. „SAD treba da ispitaju svaki detaq iz izve{taja Saveta Evrope i zatra`e sastanak sa Martijem“, pi{e „Post“.

Ubijena ameri~ka kongresmenka ka`e svoje“, rekao je Radoji~i} novinarima posle prijema koji je povodom Dana Republike priredio predsednik RS Milorad Dodik. Bo{wa~ki klub delegata u Ve}u naroda RS stavio je pro{le sedmice veto na izbor nove Vlade RS, smatraju}i da je povre|en vitalni nacionalni interes Boswaka, koji nemaju svog predstavnika na ~elu nijedne od {et kqu~nih pozicija u zakonodavnoj, izvr{noj i sudskoj vlasti u RS. Parlament RS nedavno je potvrdio izbor nove Vlade RS sa premijerom Aleksandrom Xombi}em, ali ona ne mo`e po~eti da radi dok je ne potvrdi i Ve}e naroda RS. O vetu Kluba Bo{waka treba da se izjasni Ustavni sud RS.

– Stav moje zemqe je jasan, po{to smo ve} priznali Kosovo kao suverenu dr`avu. U svakom slu~aju, i ovo komplikovano poqe treba sagledati i re{avati kooperativno, s pogledom u budu}nost. Svaki konflikt je {tetan. Bezbednost mo`emo da ostvarimo samo zajedno. O tome kako }e se stvari na terenu razvijati Srbija i Kosovo }e, uz podr{ku zajedni~kih partnera, pregovarati u bli`oj budu}nosti. Sve drugo zavisi od toga.

Meni, kao vojniku, bilo bi va`no da se situacija daqe stabilizuje, kako bi qudi u tom regionu imali sigurnu budu}nost u sigurnim granicama sa {to je mogu}e mawim vojnim prisustvom. z Srbija se deklaracijom Narodne skup{tine opredelila za vojnu neutralnost. Me|utim, da li je po stavu Saveza za to dovoqna politi~ka odluka ili neutralnost pretpostavqa i druge elemente, kao {to su me|unarodna verifikacija neutralnosti - sve do ograni~ewa proiz-

vodwe vojne industrije na sopstvene potrebe?

– S tim, u su{tini, NATO nema veze. Ono {to Srbija odlu~i kao suverena dr`ava je iskqu~ivo stvar Srbije. Posebno verifikovawe neutralnosti, po mom mi{qewu, nije potrebno. A kada je re~ o vojnoj industriji, u pitawu je izuzetno osetqiv sektor, te partnere treba birati veoma ciqano. Po{to kao vojnik veoma dobro znam kakvo dejstvo oru`je ima, meni bi bilo najdra`e da se trgovina ograni~i na apsolutni minimum. U pro{losti su postizani veliki uspesi upravo pri uni{tewu prekobrojnog oru`ja i municije. Na ove uspehe treba da se nadove`emo, i ne treba zapo~eti novu spiralu naoru`awa. Moja zemqa je, ina~e, u tom pogledu primer za ugled. Nema~ke oru`ane snage imale su krajem hladnog rata 5.500 borbenih tenkova, danas imamo mawe od desetine tog broja s tendencijom daqeg smawewa. Nama oni vi{e nisu potrebni, to drugim zemqama mo`e biti orijentir. Vojska i oru`je nisu sami sebi ciq. Ukoliko sa bezbednosno-politi~kog aspekta vi{e nemaju smisao, zato {to ste okru`eni parnerima i prijateqima, mo`ete ih slobodno ukinuti. z Srbija u~estvuje u programu „Partnerstvo za mir“, otvorila je sopstvenu misiju u Briselu, sprovodi reformu svojih oru`anih snaga po standardima NATO-a... [ta bi Srbiji konkretno donelo ~lanstvo sem „gomilu tro{kova i zahla|ewe odnosa sa Rusijom“, kako to tvrde protivnici te ideje?

– Tendenciju zahla|ewa odnosa sa Rusijom uop{te ne vidim, zato {to su Rusija i NATO odavno postali partneri. S druge strane, ~lanstvo u Alijansi je suverena odluka Srbije – ostale dr`ave ne bi trebalo da se me{aju u to. Ina-

RETROVIZOR

S V E T

Radoji~i}: Izbor vlade RS zakonit

POTPUKOVNIK

INTERVJU

Ameri~ka kongresmenka iz redova demokrata Gabrijela Gifords ubijena je dok se obra}ala na javnom skupu u Tuksonu. Kako su javile agencije, Gifordsova je bila pogo|ena u glavu od pozadi i podlegla je zadobijenim povredama. U napada je ranjeno jo{ 11 osoba, po{to je neidentifikova-

ni naoru`ani napada~ uleteo i po~eo da nasumice puca dok se kongresmenka obra}ala svojim pristalicama. Naoru`ani napada~ je uhap{en i nalazi u pritvoru, navode ameri~ki mediji. Gabrijela Gifords (40) je kongresmenka iz ameri~ke dr`ave Arizona koja je preuzela du`nost u

ameri~kom Konresu u januaru 2007. Bila je udata za ameri~kog astronauta Marka Kelija. Bila je anga`ovana na pitanjima kao {to su imigracione reforme, istra`ivanja embrionskih mati~nih }elija, alternativnim izvorima energije i ve}im minimalnim zarada ma radnika.

Preminuo Jir`i Dinstbir ^ehoslova~ki disident i nekada{wi izvestilac za qudska prava u biv{oj Jugoslaviji Jir`i Dinstbir preminuo je u 73. godini u Pragu posle duge bolesti, javili su ju~e ~e{ki mediji. Do posledweg trenutka Dinstbir je bio politi~ki aktivan, kao nezavisni senator i [ef odbora za spoqnu politiku i odbranu Senata ~e{kog parlamenta. Bio je protiv jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, za koje je upozorio da pred-

stavqa „grubo kr{ewe me|unarodnog prava“ i o{tro se protivio NATO bombardovawu SRJ. Dinstbir je sa svojim prijateqem Vaclavom Havelom bio jedan od vo|a „pli{ane“ revolucije 1989, a nakon pada komunizma, 1989-1992, prvi ministar spoqnih poslova slobodne ^ehoslova~ke.

U periodu 1998 -2001. bio je izvestilac Komisije Ujediwenih nacija za qudska prava za SRJ, BiH i Hrvatsku.

Velika Britanija, SAD, Nema~ka, Francuska i Italija, gotovo sigurno su znale za ono {to je navedeno u izve{taju Dika Martija o Kosovu – ustvrdio je biv{i ameri~ki diplomata i regionalni predstavnik UN za sever Kosova Yerard Galu~i. „Bez obzira na to {ta je istina o trgovini organima, svi znaju da se postavqalo pitawe ume{anosti nekih od najvi{ih kosovskih lidera u me|unarodni kriminal i korupciju”, rekao je Galu~i.

Prema istra`ivawu „Galupa“, Srbija je 4. zemqa po pesimizmu od 53 obuhva}ene anketirawem. Ispred Srbije su samo Francuska, Island i Rumunija. „Ve} deceniju ~ekamo da se ne{to kona~no promeni”, prokomentarisao je sociolog Ratko Bo`ovi}, uz opasku da to {to raste pesimizam zna~i da gra|ani Srbije zapravo postaju trezveniji.

Ma|arska je na sve~anosti u Budimpe{ti od Belgije preuzela predsedavawe Evropskom unijom. „Podr`avamo ~lanstvo Hrvatske u EU, ~lanstvo Rumunije i Bugarske u {engenskoj zoni, kao i otvarawe jasne evropske perspektive za Srbiju“, izjavio je ma|arski premijer Viktor Orban.

U Srbiji je u 2010. godini, prvi put od kada se vodi evidencija, broj zatvorenih radwi bio ve}i od broja novoosnovanih, saop{tila je Agencija za privredne registre. Lane je bilo registrovano za oko 10 odsto mawe radwi nego 2009, a i broj novoosnovanih firmi pao je ispod 10.000.

Nacionalna laboratorija Instituta „Torlak“ potvrdila je da su dva pacijenta u Beogradu i jedan u Zrewaninu obolela od virusa novog gripa H1N1. Institut za javno zdravqe Srbije preporu~io je vakcinaciju protiv gripa, posebno onima koji pripadaju grupama stanovni{tva pod pove}anim rizikom.

U Srbiji je kona~no za`iveo institut ku}nog zatvora sa elektronskim nadzorom. Osu|eniku Z. J. iz Kraqeva na nogu je postavqen oda{iqa~ za elektronski nadzor, i on }e zatvorsku kaznu od pet meseci, izre~enu zbog te{kog dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja, izdr`avati kod svoje ku}e.

U poznatom meksi~kom letovali{tu Akapulku prona|ena su tela 15 ubijenih mu{karaca, od kojih su sva, osim jednog, bez glave. @rtve su prona|ene blizu jednog tr`nog centra, zajedno sa prete}im pisanim porukama, {to je uobi~ajen znak da su ubistvo izvr{ili pripadnici narkokartela.

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

JOHEN EVERT, NEMA^KI VOJNI ATA[E

KARMA KOMA

u NATO-u region

Konsenzus sa Rusijom z Na nedavnom samitu u Lisabonu donet je nov strategijski koncept NATO-a. [ta to zna~i za dr`ave kao {to je Srbija, koje jo{ nisu ~lanice?

– Novi koncept NATO-a treba da oja~a savez za budu}nost. NATO je iznova pokazao da mo`e konsenzusom i zajedno s Rusijom da se prilagodi politi~kim i vojnim izazovima sveta koji podle`e brzim promenama. NATO time postaje sve atraktivniji partner za zemqe van Saveza. Ali neposredan uticaj na Srbiju ili druge dr`ave u ovoj strategiji ne vidim. ~e, otvarawe misije pri NATO-u u Briselu predstavqa uspeh, po{to pro{iruje i kvalitativno produbquje saradwu u okviru programa Partnerstva za mir. Srpska vojska se orijenti{e prema NATO standardima, zato {to se radi o op{te priznatim vrhunskim standardima na svetu. [to se ti~e mogu}ih tro{kova, to je stvar koja bi bila predmet pregovora izme|u Srbije i partnera u NATOu. Savez uvek zna~i davawe i uzimawe. Me|utim, zauzvrat postajete ~lan zajednice suverenih dr`ava koje se ~uvaju me|usobno ukoliko do|e do zategnutih situacija.

Funkcioni{ete po principu „jedan za sve - svi za jednog“. To ne treba potcewivati. z Sem bombardovawa i stava o Kosovu, protivnici mogu}eg u~lawewa Srbije u NATO kao argument navode „u~estvovawe srpskih vojnika u ameri~kim ratovima“ i strah od toga da bi Srbija mogla da postane ciq teroristi~kih napada. Da li su ti strahovi opravdani?

– Po mom sudu – nisu. Svako u~estvovawe u me|unarodnoj misiji je uvek politi~ka, parlamentarna odluka. Ne postoji automatizam. I u ovoj oblasti se

INTERVJU

3

K

moramo oprostiti od starih predstava. Mene quti s tim u vezi i izraz NATO-pakt, koji se ~esto koristi, a upravo on implicira ovaj automatizam.

Pojam je neta~an i polemi~an. [to se ti~e drugog dela pitawa: danas za svaku zemqu na svetu bez izuzetka terorizam predstavqa pretwu, i tu ne treba da se zavaravamo. Tim pre je bitno da odgovorimo na tu pretwu boqom saradwom. z Rusija je inicirala novi sistem bezbednosti u Evropi s jasnom napomenom da }e Srbija u tom sistemu igrati va`nu ulogu.

Kakav je stav NATO-a u vezi sa tom idejem ruskog predsednika Medvedeva?

– Rusija je upravo prisustvom svoga predsednika Medvedeva u Lisabonu na samitu NATO imala direktan uticaj na wegov tok i on je izneo svoje vi|ewe zajedni~ke platforme kooperativne bezbednosti. Prilikom izrade koncepta za zajedni~ki protivraketni sistem NATO i Rusija sede za istim stolom kao ravnopravni partneri.

Boqi signal za na{e dve zemqe u su{tini se ne mo`e zamisliti. Saradwa u Savetu NATO-Rusija u Briselu na taj na~in dobija novu dinamiku, {to uliva nadu za budu}nost. Mnogi qudi nisu ni svesni u kojoj meri su intenzitet konsultacija i saradwe izme|u NATO-a i Ruske federacije ve} napredovali.

Moramo da gledamo napred, moramo da se odvojimo od starih {ema konfrontacije, to kona~no spada u pro{lost!

Miroslav Staji}

Prizrenska promenada

ad vi ili ja idemo u {etwu, to onda nije Vest. Na{e su {etwe privatne i bezna~ajne, jer smo i mi vaqda takvi, privatni i bezna~ajni; to jest, po{to smo ve} takvi, onda su nam i {etwe takve, a da smo druga~iji, onda bi i to gde, kada i s kim {etamo bila stvar od op{teg zna~aja. Ovako kako je, to je tek li~na stvar: {eta{ da se provetri{, da sredi{ misli pod uslovom da ih uop{te ima{ (ako ih pak nema{, dovoqno ti je i da sedi{ ’nako, nije ti nu`da {trapacirati po kijametu), ili da pobegne{ iz ku}e, ili zato {to ti ka`u da je to zdravo. Sve u svemu, jaka stvar, ~udna mi ~uda.

Ne{to je sasvim drugo kada u {etwu krene{ u svojstvu ministra, recimo za nauku, tehnologiju, istra`ivawe ruda i gubqewe vremena (naziv finkcije i pripadaju}eg ministarstva je nepotpun, a i pone{to pogre{an, ~ini mi se), onda i tvoja {etwa mo`e biti od javnog, {tavi{e dr`avnog i nacionalnog zna~aja. Evo je ba{ \eli} Bo`idar, ~ovek koji u Vladi Srbije ministrira resorom koji se zove pribli`no onako kako stoji u prethodnoj re~enici, pre neki dan bio na Kosovu, a mo`da i Metohiji, nekako ba{ za blagdanskih dana, pa je ostalo mo`da pomalo nejasno da li je odlazak na Kosovo osebujna \eli}eva vizija idealnog zimskog odmora, ili se ipak radi o radnom zadatku (od nacionalnog zna~aja, {to celoj stvari pridaje i izvestan za~in misionarsklog u`itka).

Kako god, \eli} je Bo`idar sa malom, ali bri`no odabranom politi~ko-diplomatskom me|unarodnom svitom i okru`en obezbe|ewem u vidu pripadnika kosovske policije, pro{etao starom prizrenskom ~ar{ijom, o ~emu smo uredno i iscrpno obave{teni u sred-

stvima javnog op{tewa (a ne „javnog po{tewa“, kako umalo otkucah, {to vaqda spada u one frojdovske oma{ke), i to onim netabloidnog tipa, {to kanda ima zna~iti da ta \eli}eva {etwa, a u potpunom skladu s principima ustanovqenim na po~etku ovog teksta, i nije neka obi~na i privatna tamoneka-{etwa, nego je to jedna stvar dr`avna, javna i ozbiqna da ozbiqnija biti ne mo`e, upravo dalekose`na. A mo`da jo{ i nau~na, u skladu sa resornim zadu`ewima ministrovim. O kojoj se tu ta~no nau~noj disciplini radi, vide}e se za vremena. Mo`da o futurologiji, ako je to vaistinu neka nauka. Mora}u o tome da konsultujem ugledni stru~ni ~asopis „Tre}e oko“, ili ve} neki sli~an organ vi{ka.

Kako god, ministar na Kosovu, u kadgod carskome Prizrenu, nije dangubio kako bismo mo`da dangubili vi ili ja, i kao {to ve} i dolikuje nama privatnim licima ~ije su kretwe i {etwe bezna~ajne za epohu, nego je ta {etwa imalo da ima nekakav „simboli~ki zna~aj“ o kojem }e se sad raspravqati i mudrovati na ovoj ili onoj strani, uz prate}e konfabulirawe paranoidnih konspiracija, ba{ kao da se zaista radi o ne~emu ozbiqnom i va`nom, o jednoj dubinskoj intervenciji u stvarnost koja }e promeniti na{e budu}e `ivote. A ne tek o za nijansu neobi~nijem na~inu da se ubrzano habaju ministarske cipele.

Posle nare~ene {etwe ministar se blagoizvoleo ne{to i izjaviti, kako se od ministara ve} i o~ekuje, pa je tako rekao da se „politika Srbije prema Kosovu ne}e mewati“, i da to tamo Kosovo, s Metohijom u nepoderivom paketu, i jeste i bi}e Srbija, ~emu je vaqda najboqi dokaz to {to i on, \eli}

Bo`idar, {eta onuda kao po svome, dakle, {eta nekako ministarski, nekako ovla{teno (i tek zli jezici tu dodaju: na osnovu odobrewa Vlade Kosova), a ne onako kako bismo Prizrenom hodali vi ili ja, ovakvi nikakvi kakvi smo. Ali, tako vam je to s nama, mi tako hodamo i po sopstvenim gradovima, nekako privatno i bezna~ajno, do~im kad bi jedan ministar uzeo da {eta tim na{im stazama, bila bi to {etwa dr`avotvorna, i basta.

Prva javna {etwa u novoj godini verovatno bi imala biti nekakva poruka nama obi~nima i smrtnima, a ako ja ~itam tu poruku onako kako je napisana, onda ja razumem ovo: i u 2011. mi smo oni isti koji smo bili i 2010. i 2009. i tolikih prethodnih godina, i ne `elimo ni{ta da mewamo bez obzira ne sve {to se izmenilo oko nas, i na{a }e stvarnost imati veze sa obi~nom, da ne re~em stvarnom stvarno{}u samo onoliko koliko joj mi dopustimo da je ima, a sve preko toga nam je ~ist vi{ak, pa zato toga ne}e ni biti u toj na{oj stvarnosti, onoj u kojoj nije ono {to jeste i jeste ono {to nije, pa u woj i ministri habaju cipele sa nekih Vi{ih Razloga, a ne tek onako, da im pro|e vreme, da im prodi{u plu}a, da im se zarumene obrazi, da im prostruji cirkulacija.

I mora da je sve to ba{ tako, i mora da je javni, ovla{}eni i dr`avni {eta~ \eli} sasvim u pravu u svemu {to ka`e. Jer ako nije tako, onda je sve to sa {etwom i komentarima sasvim besmisleno. a ne bi vaqda jedan ministar, pa jo{ za nauku i ono ostalo, ~inio ne{to besmisleno, i to ~ak tamo dole u Prizrenu? Jer ako je do besmislica, jeftinije je ~initi ih ovde.

Teofil Pan~i}

RADA TRAJKOVI], NOSILAC JEDINSTVENE SRPSKE LISTE

Jo{ ima Srba koji hrle Ta~iju pet op{tina na Kosovu danas }e biti ponovqeno glasawe zbog ozbiqnih nepravilnosti na parlamentarnim izborima odr`anim 12. decembra pro{le godine. Izbori se ponavqaju u Srbici, Glogovcu i De~anu i delimi~no u op{tinama Qipqan i Mali{evo, a pri{tinski „Zeri“ najavquje da bi slede}eg vikenda moglo do}i i do ponovnog glasawa u Kosovskoj Mitrovici. Ipak, nosilac Jedinstvene srpske liste na ovim izborima Rada Trajkovi} ne o~ekuje da }e ponovqeni izlazak na birali{ta ugroziti poziciju Ha{ima Ta~ija, ~ija je Demokratska partija Kosova u „prvom brojawu” osvojila najve}i broj glasava.

– Treba najpre imati u vidu da u op{tinama u kojima se izbori ponavqaju Ta~i ima jako upori{te. Istina, nema sumwe da }e zna~ajno mawi broj glasa~a iza}i na birali{ta, ali to }e pre svega biti posledica poja~ane kontrole, pa se ne}e de{avati da glasa 150 posto bira~a. No, Ta~ijeva pobeda ni u takvim okolnostima ne}e biti dovedena u pitawe – izjavila je Rada Trajkovi} za „Dnevnik”. z Nije mu pala popularnost zbog izve{taja Dika Martija, ili, ~ak, naprotiv?

– Na`alost, na Kosmetu je u posledwe vreme vi{e nego o~ita zavera }utawa albanskog naroda, koji potpuno odbija da prihvati krivicu za bilo {ta {to se de{avalo za vreme rata.

U

Uz to, jo{ se sna`no ose}a prisustvo u albanskom dru{tvu zakona Leke Duka|inija. Oni se unutar sebe sukobqavaju, raste me|usobna napetost, sve su ~e{}i i fizi~ki sukobi politi~kih suparnika, ali izve{taj

koje su u to vreme bile prisutne na prostoru Kosova i Metohije. Recimo, dobro je poznato da je biv{i {ef Misije UN Hans Hekerup, koji je hteo da se suprotstavi Ta~ijevoj politi~koj afirmaciji, morao da

Ne}emo biti u timu Pri{tine z Ukoliko srpski poslanici budu deo nove kosovske vlade, ho}e li oni u~estvovati u pregovorima Beograda i Pri{tine?

– Ne bih mogla da sedim u timu Kosova, jer oni }e u tom dijalogu nastupiti sa pozicija samoprogla{ene nezavisnosti. Ne bi bilo ni dobro da Srbi budu u kosovskom timu, jer bi na wih Albanci svakako gledali kao na svojevrsnog Trojanskog kowa, {to bi moglo da za posledicu ima ~ak i pogor{awe bezbednosnih prilika u srpskim sredinama, ako razgovori ne krenu tokom koji Pri{tina pri`eqkuje. Na kraju, u pitawu je dijalog kroz koji Beograd pre svega treba da postigne kompromis sa albanskom ve}inom na Kosovu. To sve, naravno, ne zna~i da glas kosovskih Srba ne treba da se ~uje.

Naprotiv!

Dika Martija je za wih potpuni tabu. Trgovinu organima niko ne}e ili ne sme javno da komentari{e na objektivan na~in. z Koji }e, po vama, biti epilog Martijevog izve{taja?

– Odgovornost me|unarodne zajednice je po tom pitawu velika. Iznete optu`be su suvi{e te{ke da bi ih zapadne zemqe, ma koliko gledale svoje interese, tek tako mogle sakriti i ignorisati. S druge strane, i odgovornost je veoma {iroka i obuhvata lepezu veoma zna~ajnih predstavnika gotovo svih dr`ava i institucija

ode sa Kosova zbog najdirektnije pretwe albanske mafije.

Drugi su, opet, i{li linijom maweg otpora, uveravaju}i sebe, ali i svoje vlade, da Ta~i navodno kontroli{e ekstremiste. U svakom slu~aju, uverena sam u to da }e na kraju i SAD morati da se ukqu~e u ispitivawe odgovornosti za zlo~ine na Kosmetu. z Koliko je realno da se Ta~i pod pritiskom povu~e? Naime, me|unarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt poru~io je da je Kosovu potrebna „nova kredibilna i ~ista,

nekompromitovana vlada bez hipoteka”.

– Takav scenario zaista mo`e da se nasluti iz izjave Pitera Fejta, s obzirom na to da bi vlada s Ta~ijem na ~elu imala veliku, ogromnu hipoteku. U tom kontekstu se mo`e o~ekivati odre|eni pritisak me|unarodne zajednice, po{to i ona mora da razmi{qa o tome da spasi obraz. Jer, kako da, nakon ovakvog Martijevog izve{taja, prihvati Ta~ija kao politi~kog partnera. Ve} smo na primeru [vajcarske videli model kako }e ga neke zemqe bojkotovati, pa bi i on sam, ukoliko ima imalo odgovornosti prema prostoru za koji se, kako ka`e, borio da bude nezavistan, trebalo da uvidi na mu nije pametno da se gura da bude premijer ili predsednik Kosova. Druga je, naravno, stvar {to on po{to poto `eli da dobije nekakav imunitet od krivi~nog progona. Ali mislim da }e pritisak ipak biti toliko jak da }e on na kraju morati da se povu~e. z Ukoliko Ta~i ne bude mandatar, da li }e Jedinstvena srpska lista onda u~estvovati u formirawu nove kosovske vlade?

– Ha{im Ta~i je za nas veliki problem. Prosto, mi kao predstavnici Srba niti mo`emo, niti imamo prava ispred naroda koji je glasao za nas, da budemo u vladi na ~ijem }e on biti ~elu.

Makar mi Srbi treba da budemo toliko odgovorni prema sop-

stvenim `rtvama. Da svojim postupcima ne aboliramo Ta~ija i ne devalviramo sve ono {to je Dik Marti imao hrabrosti da iznese, a {to je prihvatio Komitet za qudska prava Saveta Evrope. Qudi iz Ta~ijeve DPK koji nisu ume{ani u zlo~ine za nas nisu problem, ali on sam itekako jeste. z Ipak, kandidat za poslanika sa va{e liste Vesimir Savi} izjavio je da su Srbi „spremni da u|u u Vladu Kosova i ako je formira Ha{im Ta~i, sve dok nadle`ni organi ne doka`u da su optu`be Dika Martija na wegov ra~un ta~ne”?

– Re}i }u vam veoma iskreno: unutar Jedinstvene srpske liste, koja je sastavqena od razli~itih politi~kih opcija, nalaze se i qudi koji su bliski sa Samostalnom liberalnom strankom, a koja je svoju sudbinu u potpunosti vezala Ha{ima Ta~ija i wegove partnere. I ja sam na to upozoravala. Na primer, sve puteve u srpskim op{tinama uradio je brat Ha{ima Ta~ija, a sva povratni~ka na-

seqa gradio je brat Fatmira Qimaja. A o novcu koji je ulo`io u liberale pred izbore da i ne govorim. I zato gre{e oni koji misle da SLS sada mo`e da se izvu~e iz Ta~ijevog zagrqaja.

Uostalom, zato je on i govorio da mu ne smeta Jedinstvena lista, ve} mu smetam ja. Jer dobro zna {ta ja mogu da toleri{em a {ta ne. A ne mogu da toleri{em niti da pre}utim ni{ta {to je na {tetu mog naroda. I ne priznajem nezavisnost Kosova. z Mo`e li se dogoditi da do|e do rascepa u Jedinstvenoj srpskoj listi, pa da na kraju deo poslanika podr`i Ta~ija ukoliko on ipak bude sastavqao vladu?

– Ve} u samom nazivu smo jasno ukazali na opredeqewe da budemo jedinstveni. Ali, na `alost, nikada ne mo`ete znati koliko je Srba ipak spremno da napusti na{e redove i ode prema Ta~iju. No, nisam zabrinuta, jer za mene je vredan i jedan poslanik koji }e u Pri{tini zastupati interese na{eg naroda na pravi na~in.

Miroslav Staji}

4

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

U REDU ZA DOBIJAWE MA\ARSKOG DR@AVQANSTVA @IVOST ALI NEMA JAGME

Zakasneli poklon matice tila Vekow iz Subotice jedan je od onih koji najverovatnije ne}e prihvatiti poklon koji je Ma|arska zvani~no od 1. januara ove godine pripremila svojim sunarodwacima izvan granica mati~ne domovine, a odnosi se na mogu}nost dobijawa ma|arskog dr`avqanstva.

– Kad nam nisu dali kad smo od toga imali koristi, {ta }e mi sad? – ka`e Vekow, dodaju}i da nije upoznat ni s jednim detaqom vezanim za proceduru koja je potrebna za dobijawe ma|arskog dr`avqanstvo.

Ne zanima Atilu ni to {to u vreme prvog mandata Viktor Orban nije uspeo da uskladi pravne regulative oko dobijawa dvojnog dr`avqanstva s evropskim zakonodavstvom, kao {to ga ne zanima ni to {to se Ma|arska na referendumu pre {est godina „odrekla“ svoje dijaspore, bar kada je u pitawu „ovo pitawe“. Jednostavno, ~ovek `ivi tu i radi svoj posao.

– Ve} 20 godina nisam bio u inostranstvu, pa ne znam {ta bi mi sad ovo toliko pomoglo? Nemam novaca ni za Ma|arsku, a kamoli za Belgiju. Ako ba{ budem hteo negde putovati, uze}u na{ paso{ – nastavqa na{ sagovornik.

Zapravo, kako ka`e, za proteklih 20 godina bio je u inostranstvu, ali u takvom za koje ne treba paso{: letovao je sa porodicom u Crnoj Gori i tom prilikom proputovao kroz Bosnu i Hercegovinu.

Ono da Ma|arska nije davala paso{e „kad je od wih bilo neke koristi“ odnosi se, naravno, na vreme sankcija (kada mu{karci od 16 do 60 godina nisu mogli nigde) i dok je za putnu ispravu Savezne Republike Jugoslavije va`io vizni re`im u sve zemqe razvijenog sveta. Re~ju, na vreme kada na „crveni“ ili „plavi“ pa`wu nisu obra}ali ni lopovi po~etnici.

Za razliku od Atile, mnogi misle druga~ije. Naime, kako je u izjavi za Radio Suboticu rekao generalni konzul Konzulata Ma|arske u Subotici Tama{ Kor{o{, do sada je pristiglo oko 8.000 zahteva za dobijawe ma|arskog dr`avqanstva. Kako ka`e, Konzulat u Subotici dnevno obradi stotinak predmeta, a razgovor sa strankama u proseku izno-

A

[ta je sve potrebno z Za podno{ewe zahteva za dobijawe ma|arskog dr`avqanstva potrebna je vlastita dvojezi~na kr{tenica, te izvod iz mati~ne kwige ro|enih nekog od predaka koji su (u Ba~koj) ro|eni izme|u 1941. i 1945. ili onih koji su ro|eni u vreme Austro-Ugarske.

Potrebne su i dve fotografije formata kao za paso{, te rukom napisana biografija. z Roditeqi mogu podneti zahtev za dobijawe ma|arskog dr`avqanstva i za svoju decu, ako nisu starija od 18 godina. z ^ekawe na odgovor traje tri meseca, a ukoliko on bude pozitivan dr`avqanstvo se podi`e uz „polagawe zakletve“. z Zakazivawe termina za razgovor u Generalnom konzulatu Republike Ma|arske u Subotici obavqa se iskqu~ivo telefonom na brojeve: 024-626-302 i 024-626-330, a detaqnije informacije o tome {ta je sve potrebno za dobijawe ma|arskog dr`avqanstva mogu se dobiti i na sajtu: www.allampolgarsag.gov.hu. si ~etrdesetak minuta. Takva dinamika, ka`e, ve} je zauzela sve termine do sredine maja.

A do tada }e i @ombor Sabo iz Subotice verovatno doneti odluku ho}e li ili ne}e podneti zahtev za dobijawe dvojnog dr`avqanstva. Kako sada stvari stoje, to }e najverovatnije u~initi, i pored razmi{qawa o samoj pozadini ovog ~ina: – Mislim da je u su{tini to politi~ka pri~a kojom se `eli pokazati gest ujediwewa ma|arske nacije, rastrgnute nakon Trijanonskog sporazuma. U praksi se ne dobija ni{ta ili bar vrlo malo. Jer, osim dr`avqanstva, Ma|ari iz-

viter je neki put kao da ~ita{ televiziju i {alta{ kanale kao Alf, tvitnuo je nedavno @romanbold i zbog ove je pronicqive opservacije zaslu`io ritvit. Tviter odista mo`e nekome tako da izgleda: na monitoru se smewuju tvitovi o intimnim razmi{qawima, opa`awima o svetu oko nas, linkovi muzi~kih i svakojakih klipova sa Jutjuba, pa opet linkovi vesti, citati – politi~ki, romanti~ni, filmski... Svega na voqu, ali bez daqinskog.

Ali, tako biva sve dok ostajete pasivni posmatra~ Tviterovog tajmlajna. Ima i takvih me|u 106 miliona korisnika u svetu, ali je sve vi{e onih koji Tviter, pa i druge dru{tvene mre`e, smatraju “vi{im oblikom civilizacije” u odnosu na televiziju i ostale klasi~ne medije. Televizija ostaje ono {to su joj novi mediji prepustili: da slu`i pukoj zabavi, farmama i velikim bratovima. Kao izvor informisawa, sve joj te`e da bude konkurenta.

Da li je ba{ tako?

Kada je 3. novembra oko 2 ujutro razorni zemqotres pogodio Kraqevo, u roku od nekoliko minuta doma}a Tvitersfera ra{irila je najosnovnije informacije o tom doga|aju: epicentar, ja~ina, gde se sve osetio, reakcije gra|ana… Istovremeno, javnom servisu trebalo je za prve vesti vi{e od sat vremena. Postoji priznawe urednice jedne nacionalne televizije da su je te no}i zvali de`urni novinari i pitali {ta da rade jer su bili zauzeti telefoni Seizmolo{kog zavoda – sve {to je trebalo da urade u prvim trenucima, rekla je nakon toga, je da okrenu kameru ka monitoru i da prenose {ta se de-

T

van Ma|arske i daqe ostaju bez prava glasa, socijalnih davawa ili primawa, prava na zdravstvenu za{titu itd. Dakle, ima{ jedan papir i ni{ta vi{e.

I pored toga, @ombor Sabo ka`e da „ima predose}aj“ da stvari sa dobijawem ma|arskog dr`avqanstva ne}e i}i ba{ tako glatko kako se to od po~etka Nove godine ~ini. Upitan na {ta misli, on ka`e da se ne}e iznenaditi ako za dosta wih nakon tri meseca ~ekawa budu odbijeni zahtevi za dobijawe dr`avqanstva.

Sli~no wemu razmi{qa i Lidija Gre{ak iz Subotice, koja ka`e da je upoznata s procedurom potrebnom za

dobijawe dvojnog dr`avqanstva, te }e joj zbog toga „slede}i korak“ biti odlazak u Tordu, gde }e i od sve{tenika tra`iti dedinu ili bakinu kr{tenicu.

Naime, kako Banat od 1941. do 1945. nije bio u sastavu Ma|arske nego Nema~ke, Lidija Gre{ak ne mo`e da se pozove na „poreklo“ svojih roditeqa, nego na one svoje pretke koji su `iveli u vreme Austro-Ugarske. [to se ti~e samih o~ekivawa od ma|arskog dr`avqanstva, koje }e zatra`iti i za svoje dvoje dece, ona ka`e: – Nemam velikih o~ekivawa. Kada bi bilo mogu}nosti putovati, sigurno bih oti{la i daqe od Ma|arske. Ina~e, ne planiramo se ni useliti niti zaposliti u Ma|arskoj. Mo`da je ipak najboqe da sa~ekam da ~ujem iskustva drugih, pa da onda sama donosim odluke.

Tvrdwa @ombora Saboa o „ujediwewu ma|arske nacije“, pa bila ona i samo papirnata, ~esto je i u predizbornoj kampawi, ali i nakon we, izricana od strane aktuelnog premijera Viktora Orbana. I ma koliko tu ima „teorije“, neosporna ~iwenica je da zahtev za dobijawe dvojnog dr`avqanstva mo`e da zatra`i svako ko mo`e da doka`e da mu je neko od predaka bio dr`avqanin Ma|arske. Drugim re~ima, nacionalno poreklo u ovom slu~aju nije bitno. Ali, ima jedan detaq koji u startu ipak ograni~ava broj onih koji `ele da podnesu zahtev za ma|arsko dr`avqanstvo – poznavawe jezika!

Ivan Vidakovi} iz Starog @ednika, koji, kako ka`e, ve} ima hrvatski paso{, sigurno bi podneo zahtev i za dobijawe jo{ jednog dr`avqanstva.

– Imam poverewa i u hrvatske i u ma|arske isprave, ali ne ba{ i u na{e. Ko zna {ta }e se ovde jo{ izde{avati, a ma|arsko dr`avqanstvo mi ne bi moglo do}i lo{e. Kona~no, Ma|arska je ~lanica Evropske unije, Hrvatska }e to biti, a ko zna kad }emo i kako }emo mi. Sigurno ne bih imao problema oko utvr|ivawa ma|arskog dr`avqanstva dede ili bake. Ali, `ao mi je {to se moje znawe ma|arskog svodi na to da ne bih ostao gladan ili `edan u Ma|arskoj, pa zbog toga ne mogu podneti zahtev. Ina~e, sigurno bih – ka`e Ivan Vidakovi}.

Zlatko Romi}

DA LI JE VELIKA KOALICIJA DS-SNS

Brak samo N

akon slede}ih izbora moglo bi do}i do formirawa velike koalicije izme|u demokrata i napredwaka, ukoliko to bude jedina mogu}a postizborna opcija, ocewuje politi~ki analiti~ar Zoran Stojiqkovi} za „Dnevnik“ i smatra da je sasvim realan strah mawih politi~kih stranaka od jedne takve kombinacije.

– Taj strah je i ra- Zoran Stojiqkovi} zumqiv, jer bi male stranke u tom slu~aju bile apsolutno marginalizovane. Me|utim, mislim da nije tako izvestan aran`man u kojem bi demokrate i napredwaci nakon izbora direktno poleteli jedni drugima u zagrqaj, pre nego {to probaju da samostalno, uz mawe koalicione partnere, formiraju vlast – ocenio je Stojiqkovi} uz napomenu da je raspored politi~kih snaga takav da ni scenario velike koalicije nije nemogu}.

U svakom slu~aju, ~ini se da se sa ovim strahom od mogu}eg DS-SNS partnerstva bore i aktuelni partneri de-

Ni{ta zajedni~ko Po re~ima potpredsednice DS-a Jelene Trivan, pri~a o vladi sa SNS je „hipoteti~ka mogu}nost koja se nikada ne}e ostvariti“. „Mi s politikom napredwaka nemamo ama ba{ ni{ta zajedni~ko“, poru~ila je Trivanova, uz napomenu da }e demokrate partnere na slede}im izborima tra`iti u strankama s kojima DS i sada sara|uje. mokrata, ~ije izjave na samom startu predizborne godine upu}uju na to da koaliciju ve} drma izborna groznica.

Naime, nakon „priznawa“ prvog ~oveka G17 plus i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a da je onomad obe}avao hiqadu evra za besplatne akcije samo kako bi pridoneo pobedi Borisa Tadi}a na predsedni~kim izborima, ovih dana je, bilo kao lider socijalista ili zamenik premijera ili, pak, {ef policije, Ivica Da~i} javnosti obznanio da demokrate tajno pregovoraju s napredwacima o formirawu velike koalicije nakon predstoje}ih izbora. „Znam da izme|u qudi iz tih stranaka postoji komunikacija. ^ak ponekad ~e{}a nego sa mnom“, po`alio se Da~i}, te poru~io da ne}e pristati da bude kolateralna {teta „odnosa, i mo`da dogovora DS-a i SNS-a“. To je bio {lagvort za likovawe drugog ~oveka Srpske napred-

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : I DRU[TVENE MRE@E ULAZE U POLITI^KU UTAKMICU

Do izv(b)ora... dva su tvita {ava na internetu. Ispostavilo se da su sve te informacije bile – ta~ne.

Ni posle toga, ~ini se, u na{im medijima se nije zna~ajno promenio odnos prema dru{tvenim mre`ama. Evo, na Tviteru se svakodnevno pojavquje pregr{t korisnih informacija – koji stvaraju ili prosle|uju oni koji, dakle, tu dru{tvenu mre`u nipo{to ne do`ivqavaju televizijom! – o gu`vama, saobra}ajnim nesre}ama, vremenskim i prirodnim nepogodama, ali i s raznih skupova, konferencija, kongresa, strana~kih skup{tina (tako smo i mi u „Dnevniku” me|u prvima saznali rezultate glasawa za potpredsednike DS-a). Me|utim, kod nas one naj~e{}e ostaju to {to, na`alost, jesu: informacije za ostale tvitera{e.

O dru{tvenim mre`ama kao izvoru informisawa razgovarao sam, koriste}i razne vidove komunikacije, s trojicom istaknutih tvitera{a, koji su u isto vreme i blogeri, s nalozima na vi{e dru{tevenih mre`a, ali koji su i profesionalno upu}eni na komunikacije – Markom Selakovi}em, Milo{em \aji}em i Zoranom Torbicom.

Na razgovor nas je potakao neobi~ni eksperiment od pre nekoliko meseci, kada je petoro novinara provelo pet dana u izolaciji a kao izvori informisawa na raspolagawu su im bile samo dru{tvene mre`e. Za uspeh eksperimenta bilo je va`no da ne ko-

Na Fejsu 19 Dinki}a I dru{tvene mre`e i blogosfera su od izuzetnog zna~aja. ^ak, navodi Marko Selakovi}, Tviter i blogovi u Srbiji imaju ve}i uticaj na kreirawe javnog mwewa nego znatno popularniji Fejsbuk. „Informacija o atraktivnom blog tekstu, nekom pozitivnom ili negativnom iskustvu, {iri se neverovatnom brzinom. Dakle, ko god zanemaruje javnost okupqenu u onlajn sferi, rizikuje kriznu situaciju, ne samo u onlajn zajednici i dru{tvenim medijima, ve} i u bilo kojim novinama ili televiziji. Predvi|am”, pi{e Marko, „da }e se daqe {iriti, po{to qudi imaju sve mawe vremena da se vi|aju i dru`e u`ivo, a sve vi{e vremena provode za ra~unarom. Samim tim je i potencijal dru{tvenih mre`a ogroman i verujem da }e se tek iskazati. Ipak, dru{tvene mre`e ne}e imati stoprocentni kredibilitet sve dok ne bude potpune za{tite privatnosti i ure|ewa nekih pitawa poput la`nih profila i naloga. Pa, 19 qudi se na Fejsbuku predstavqalo kao Mla|an Dinki}. Na|a Higl je imala 11 takvih profila. Takve stvari se moraju re{iti, a da ne u|emo u situaciju poput Orvelovog ’Velikog brata’. Siguran sam da }e razvojem informacionih tehnologija i unapre|ewem softvera i ovo biti prevazi|eno”.

Pou~ene iskustvom kampawe Baraka Obame stranke sve vi{e koriste internet

riste naloge medijskih ku}a. Li~ni, korporativni i nalozi vladinih institucija, dolazili su u obzir.

Stav Milo{a \aji}a bio je o~ekivan, s obzirom na to da mu je na Tviteru imperativ proizvodwa informacija i wihovo prosle|ivawe (naro~ito je bilo dragoceno wegovo pravovremeno i uzbudqivo “izve{tavawe” putem Tvitera sa beogradske parade ponosa). „U posledwih par meseci vrlo retko gledam vesti jer mi je informisawe preko interneta sasvim dovoqno”,- napisao mi je u mejlu Milo{, ina~e predsednik Upravnog odbora Dru{tva Srbije za odnose sa javno{}u (DSOJ) i predsednik UO Centra modernih ve{tina. „Jer, ko }e jo{ da ~eka popodne ili ve~e da bi video {ta je neki urednik izabrao kao najva`nije vesti za taj dan.

Do tada, sve va`ne informacije ve} sam podelio sa par qudi i prokomentarisao ih, te saznao nove stvari”.

Stru~waci se u jednom sla`u: klasi~ne medije i dru{tvene mre`e ne razlikuje toliko ta~nost i pouzdanost, koliko i daqe postoje}a percepcija da je plasirawe ta~nih informacija ultimativna obaveza klasi~nih medija. Na dru{tvenim mre`ama, opet, to se zasniva na poverewu prema onome ko plasira informaciju, a ta kredibilnost temeqi se na brojnim faktorima.

Uz opasku da su “dru{tvene mre`e neke qude naterale da uop{te koriste internet”, Zoran Torbica, koji mi je tokom ~etovawa na Fejsbuku tra`io da ga potpi{em kao “internet jevan|elistu”, a ina~e je direktor firme CRI ISP (ovla{}eni registar .rs domena), smatra da je sam internet - najboqi verifikator ta~nosti. „Qudi sami opovrgavaju ili potvr|uju ta~nost informacije koja se pojavi na netu, i tako joj dogra|uju kvalitet”, napomiwe Zoran. „Da li neka informacija na Tviteru ima kredibilitet, to zavisi od toga ko tu informaciju tvita ili ritvituje. Na primer, ako tebe pratim na Tviteru i ti daje{ dobre informacije, kod mene ima{ kredibilitet i vrlo je izvesno da }e{ opet dati dobru informaciju, na koju mogu da se pozovem. Kada ukqu~im ra~unar, prvo pogledam tajmlajn na Tviteru, Fejsbuku i Linkedinu, pa tek nakon toga info-sajtove. I {ta vidim na tim sajtovima: sve copy-paste agencijske vesti, i veoma malo istra`iva~kog ili autorskog rada”.

Kad mi je ovo poslao, a bilo je 10:35, otelo mi se pitawe o daqoj potrebi za postojawem novinara... „Vest postoji i onaj ko je plasira ne mora nu`no da bude novinar. Blogeri, recimo, nisu novinari. Poenta je u slede}em: objavio ja neku vest ili neko drugi, bitno je da

je ona istinita i da se o tome drugi informi{u. Ulazimo u eru novinarstva dru{tvenih mre`a. Novinari moraju, dok jo{ mogu, da ulete u voz koji je ve} krenuo... dok voz ne ubrza previ{e”.

Nalozi na dru{tevenim mre`ama me|u medijskim ku}ama i samim novinarima u svetu, odavno se do`ivqava kao “must have”.

Istina, sve je vi{e ovda{wih medija pa i novinara koji otvaraju naloge, me|utim, wihova nedovoqna iskori{}enost bolno svedo~i o nedovoqno jasnoj percepciji zna~aja i potencijala dru{tvenih mre`a.

Nije vi{e dovoqno postaviti link neke vesti ili teksta - snaga interneta jeste upravo u mogu}nosti interakcije. „Mo`da problem le`i u tome {to se deo qudi iz klasi~nih medija boji da }e izgubiti trku sa onlajn sferom, u kojoj informacija egzistira i {iri se u realnom vremenu”, predo~ava u mejlu Marko Selakovi}, direktor agencije StratCom i ~lan UO DSOJ. „Dovoqno je podsetiti se, na primer, zemqotresa u Kraqevu. Pa, poruke na Tviteru su se i te kako ra{irile jo{ pre prvog TV ukqu~ewa ili prve agencijske vesti!”.

On pri tome napomiwe da je velika gre{ka ignorisati dru{tvene mre`e i informacije koje se na wima pojavquju, s tim da je veoma va`no voditi ra~una o kredibilnosti izvora. „Pogledajmo skora{wi primer sa navodnom ve{}u o tome da je srpski turista ubio ajkulu u Egiptu. Ta vest je objavqena na jednom {aqivom sajtu koji objavquje iskqu~ivo zabavne i izmi{qene vesti, a vi{e novina i televizija, ne samo u Srbiji, ve} i u inostranstvu, prenelo je ovu ’vest’ kao pravu. Na ovom primeru jasno se vidi kako se sadr`aji prelivaju iz jednog domena u drugi, ~ak i ako se radi o la`noj vesti ili izmi{qotini. Dakle, ako `elite da vodite ra~una o svojoj reputaciji, morate da vodite ra~una i o onlajn sadr`ajima”.

Neprovaravawe izbora, kardinalna je gre{ka, oflajn ili onlajn, svejedno je! „Zanimqiva mi je bila pri~a jednog inostranog predava~a koji je proletos do{ao da

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

TEK DA^I]EVA NO]NA MORA?

U NI[U NI^E REGIONALNI CENTAR ZA REAGOVAWE KAD ZAGUSTI

iz ra~una

ne starnke Aleksandra Vu~i}a, koji Da~i}u nije zaboravio gubitak foteqe gradona~elnika Beograda, te uzvratio da nije nikakva tajna da privatno komunicira sa funkcionerima DS-a, ali se, naravno, ogradio od tvrdwi prvog ~oveka SPS-a da napredwaci i demokrate razgovaraju o formirawu zajedni~ke vlade posle slede}ih izbora. „Da~i} je kao i obi~no pokazao sve svoje komplekse i frustracije jer strahuje da bi mo`da mogao da ispadne iz nekakve budu}e vlade“, dodao je Vu~i} i dodao: „Mi smo naj`e{}i politi~ki protivnici, ne mo`emo da sara|ujemo sa onima koji su uni{tili srpsku ekonomiju, razorili privredu“.

Zoran Stojiqkovi} ka`e da velika koalicija ni jednoj od velikih partija nije po`eqan predizborni scenario, ali uvren je da ne}e biti ni „ba{ preterano ne`eqeni izlaz ni za jedne ni za druge“, ukoliko to bude jedina opcija.

– Naravno da bi i demokrate i napredwaci sa svojim koalicionim partnerima `eleli da pobede na predstoje}im izborima. Ali, ako rezultat izbora bude takav da ni jedni ni drugi ne osiguraju tu pobedu, mislim da ni napredwaci ni demokrate ne}e mnogo tugovati u slu~aju da do|e do dogovora sli~nog nekada{wem dilu izme|u stranke Angele Merkel i socijaldemokrata u Nema~koj – obja{wava Stojiqkovi}.

On napomiwe da mogu}nost pravqewa velike koalicije, s druge starne, dve velike partije mogu da iskoriste i zato da umawe ucewiva~ki potencijal malih partnera.

– Upravo lider SPS-a Ivica Da~i} je primer tog velikog ucewiva~kog potencijala koji imaju male stranke, a koji bi, u slu~aju velike koalicije, izgubio tu specifi~nu politi~ku te`inu – naveo je Stojiqkovi}, uz podse}awe na to da je nakon posledwih izbora 2008. godine upravo Da~i} bio „najboqa politi~ka udava~a u gradu“.

Po re~ima na{eg sagovornika, ipak se pre izbora ni DSu ni SNS-u ne isplati podgrevawe teme o velikoj kaoliciji, za razliku od mawih stranaka kojima upravo to odgovara.

On, me|utim, ne veruje i da bi Da~i}eve izjave o tajnim pregovorima izme|u demokrata i napredwaka mogle naru{iti trenutno vrlo dobre odnose SPS-a i DS-a.

– Osnov koalicionih arna`mana je interes, a ne nekakva politi~ka qubav. Pa, ve}ina pristalica i socijalista i demokrata {okirala bi se da im je neko pre posledwih izbora rekao da }e te dve stranke formirati vladu. Me|utim, postoji logika brojeva i interesa koju politi~ki akteri slede – ukazuje Stojiqkovi}.

On na kraju prime}uje i da Da~i}eva izjava o tajnim pregovorima izme|u DS-a i SNS-a „nije ni{ta mawe stupidna sa stanovi{ta interesa demokrata“ od nedavne Dinki}eve izjave o motivima obe}awa te{kog hiqadu evra po gra|aninu Srbije.

– Ali, nema tog lepka koji lepi ~vr{}e od lepka vlasti.

Zato, dok god budu imali zajedni~ki interes da ostanu u koaliciji, dotle }e i biti zajedno. Tako da }e akteri aktuelne vlasti do kraja ostati zdru`eni, iako }e, verovatno, sve vi{e pove}avati me|usobne tenzije u `eqi da kapitalizuju svoju poziciju – zakqu~io je Stojiqkovi}.

Branka Dragovi}-Savi}

nam govori o tome da ne mogu novinarske pri~e da se prave samo prate}i Tviter”, pri~a Milo{. „Ja sam se blago nasmejao jer je o~igledno da je novinarstvo oti{lu u drugu krajnost i da se de{ava samo ono {to je na netu. E sad, u Srbiji smo jo{ daleko od toga. Neki su otvorili naloge i preko RSS feeda samo generi{u vesti bez ideje o potrebi za konverzacijom. Nemaju jo{ uvek ni svi naloge, a kamoli da ih koriste na pravilan i za zajednicu koristan na~in.

Generalno je nisko poznavawe kori{}ewa i prednosti Tvitera. Ono {to nam ovde toliko nedostaje je spremnost da se ovlada novim tehnologijama zarad br`eg ali i kvalitenijeg informisawa”.

Sre}om, sagovornici ipak glasno ne nagove{tavaju skoru smrt novinarske profesije. O perspektivama dru{venih zajednica, s druge strane, imaju uglavnom usagla{en stav: ni ne znamo {ta nas sve ~eka. „Mi koji smo nonstop onlajn precewujemo zna~aj inteneta, mada wegov uticaj sve vi{e raste. Pra}ewe situacije sa Vikiliksom je pokazalo da vi{e ni Tviter ne mo`e za tako va`ne stvari da bude resurs, jer vi, naprosto, ne mo`ete da stignete da pro~itate svaki tvit koji se pojavi o toj temi. Uveren sam da }e morati da se napravi neka selekcija i tehnolo{ko mikro targetirawe ili ve} da se odvoje originalni tvitovi od ritvitova”, ka`e Milo{.

On isti~e jo{ jedan aspekt kori{}ewa dru{tvenih mre`a: komunikaciju izme|u politi~ara i javnosti.

Milo{ pri tome podse}a na to da je predsedni~ka kamapawa Baraka Obame u velikoj meri izmenila pejza` politi~kih kampawa uvode}i revolucionarni na~in konverzacije na intenetu i upotrebu interneta u svim segmentima kampawe. „Pou~ene tim iskustvom”, dodaje Milo{, „stranke u svetu sve vi{e koriste web 2.0 tehnologiju za konverzaciju i dijalog sa bira~ima. Takav pristup im donosi svakodnevni i stalni kontakt sa simpatizerima, i omogu}ava im da razre{e sve nedoumice koje se pojavquju tokom komunikacije kao i da se prika`u kao stranke sa qudskim licem, {to je po meni najva`nije”.

Denis Kolunyija (@deniskolundzija )

5

Ruska iskustva za vanredne prilike ada je u leto 2007. godine na ni{ki aerdrom sleteo ogromni transportni avion „iqu{in 76“, odmah je „pukla“ vest da Rusi u drugom po veli~ini gradu u Srbiji stvaraju (svoju) vojnu bazu. Zvani~nici u Beogradu i Moskvi su takve najave odlu~no demantovali, isti~u}i da je Il 76 bio iskqu~ivo u humanitarnoj misiji, jer je u~estvovao u ga{ewu po`ara koji su tih besneli po {umama i gorama na jugoistoku na{e dr`ave.

Takva nam je pomo} bila preko potrebna jer ni tada a ni danas Srbija nema ~ime da se brzo i efikasno suprotstavi takvoj nepogodi. [umski po`ar na Staroj planini je, naravno, uga{en, „iqu{in“ je ubrzo odleteo, a Ni{ je u vremenima koja su posle toga usledila polako po~eo da izrasta u regionalni centar za obuku pripadnika spasila~kih jedinica koji }e intervenisati u slu~aju ve}ih elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa na Balkanu.

Ministar za vanredne situacije Rusije Sergej [ojgu i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} potpisali su 21. oktobra pro{le godine u Beogradu plan za sprovo|ewe projekta o formirawu zajedni~kog centra za reagovawe u vanrednim situacijama u Ni{u, koji treba da po~ne da radi idu}e godine. U okviru tih priprema, po~etkom pro{log septembra ve} je odr`ana i zajedni~ka obuka Ministar-

K

stva Rusije i Departmana za vanredne situacije MUP Srbije za ga{ewe {umskih po`ara. U obuci su u~estvovala dva ruska helikoptera, sedam vatrogasnih automobila i 30 vatrogasaca pripadnika desantnih jedinica. Za 20 minuta ugasili su po`ar za obuku na povr{ini od 100 kvadratnih metara.

Na lawskoj me|unardnoj konferenciji, na kojoj su u~estvovali predstavnici 19 dr`ava, ministar [ojgu je kazao da }e ovaj „humanitarni centar“, biti kori{}en „samo za pomo} zemqama regiona u slu~ajevima elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija“, te da }e u wemu raditi „stru~waci koji `ele da pomognu a ne da ratuju“. Takva obe}awa podr`ao je i Ivica Da~i}, tvrdwama da „nikada nije bilo re~i o vojnom ve} samo o humanitarnom aspektu“ i da }e u radu ovog regionalnog centra, kako je kazao, mo}i da u~estvuju i zemqe koje ne pripadaju regionu, ve} su ~lanice EU i NATO. O ta~nim zadacima regionalnog humanitarnog centra postoje, me|utim, i neke nedoumice, koje su svojim izjavama izazvali ministri Da~i} i [ojgu.

Ministar unutra{wih poslova i zamenik predsednika Vlade je, recimo, u nadle`nost centra ubrojao i „uklawawe posledica teroristi~kih akcija“, ne potrudiv{i se da precizira {ta to konkretno zna~i. Stoga je, vaqda, donekle razumqiva i duhovitost, koja se ~ula ovih dana, da se „Balkan bori

Iqu{in“ na ni{kom aerodromu leta 2007.

protiv terorizma efikasnim sipawem vode po teroristima“. [ojgu je, pak, uve}ao nedoumice izjavom da bi ovaj centar „trebalo da sadr`i i zajedni~ki antiminski centar“, po{to je sa srpskim kolegom „dogovorio“ da ruski demineri do 2012. godine uklawaju zaostale bombe NATO iz 1999, posebno na trasi gasovoda Ju`ni tok. I da centar u Ni{u „ne}e biti centar uske usmerenosti“, ne poja{wavaju}i {ta to zna~i.

Prema dosada{wim obja{wewima, Ni{ je izabran za sedi{te regionalnog humanitarnog centra, zbog svog geostrate{kog polo`aja i saobra}ajnih i infrastrukturnih prednosti. Tu se

ubraja i aerodrom koji ima „odli~an geografski polo`aj“ i „idealne meteorolo{ke uslove tokom cele godine“.

Pista mo`e da primi i velike avione, {to se i dogodilo kada je na aerodrom sleteo „iqu{in 76“.

Teksa{ki Stratfor tako|e pomiwe da Ni{ „ima veliki aerodrom“, ali navodi i wegove „druga~ije“ prednosti. Agencija u analizi tvrdi da je ovaj grad „dugo bio vojni centar, prvo u Jugoslaviji, a potom u ju`noj Srbiji“ i da je sedi{te „baze srpske 63. padobranske jedinice, koja je vrlo mogu}e najefikasnija borbena snaga Beograda (ako ne i regiona)“.

Milan Bozokin

NOVOSADSKI PROFESORI GOSTI CENTRA ZA OBUKU SPASILACA NA OWE[KOM JEZERU

[ojguovi specijalci ve`baju u bespu}u ada je pre dve godine na Konferenciju iz Za{tite od po`ara u organizaciji Visoke tehni~ke {kole iz Novog Sada do{ao profesor sa Univerziteta Dr`avne protivpo`arne slu`be iz Sankt Peterburga pri ruskom Ministarstvu za vanredne situacije (M^S), niko nije pretpostavio da }e to biti po~etak jedne izuzetno uspe{ne saradwe. Ona je krenula obostranim u~e{}em na konferencijama, preko razmene profesora na gostuju}im predavawima i studenata u prakti~nim ve`bama.

Poseban kuriozitet saradwe je bila poseta koji su ruski doma}ini organizovali Centru za obuku spasilaca, osnovanom od strane M^S-a. Bili smo posebno po~astvovani jer je to jedno od najzna~ajnijih ministarstava Ruske Federacije kojim rukovodi nama ve} dobro znani Sergej [ojgu. Centar se nalazi 450 kilometara severoisto~no od Sankt Peterburga, na Owe{kom jezeru, i pored wega postoje jo{ dva takva u Rusiji.

Profesija spasilaca je rasprostrawena po celoj zemqi. Polaznici mogu zavr{iti nekoliko nivoa obuke i dobiti odgovaraju}e licence, a najvi{a je – spasilac me|unarodnog ranga.

K

koja jela, pa opet breze. Jedina vozila s kojima smo se povremeno mimoilazili su bili kamioni natovareni duga~kim stablima, naravno brezovim. Jo{ samo da smo ~uli zvuke ~uvene ma{ine iz Sibirskog berberina.

Ve`ba spasavawa s visine

Pogled na Obrazovno-spasila~ki centar „Viterga”

Sa velikim uzbu|ewem smo krenuli na put koji traje oko 8 sati.

Kombi specijalne namene, za ekspertizu po`ara, sa priru~nom laboratorijom i malom ekipom putnika, iza{ao je iz Sankt Peterburga autoputem, koji se posle nekih 150 kilometara pretvorio u put prvog reda, zatim u makadam, a povremeno ni wega nije bilo. Samo su promicale breze i breze, onda jo{ breza, po

Kako je jedan od profesora kartofil, na prvoj benzinskoj pumpi (jer posle ih je sve mawe), kupio je autokartu Rusije, ali pokazalo se da je te{ko na jednoj mapi pristojne veli~ine prikazati ogromno rusko prostranstvo s mre`om puteva. Posebno je neobi~an bio severni deo te karte.

Na wemu je samo zeleno-belo prostranstvo ispresecano krivudavim vodenim tokovima.

– Gde su ovde putevi?

– Nema ih.

– Kako se tamo sti`e?

– Vodom, ako je plovna sezona, ili avionom.

Mirno je odgovarao na{ ruski kolega, profesor Motorigin, i nudio poslu`ewem koje je servirano na sto~i}u u radnom delu kombija. Na predwem sedi{tu, pored {ofera, bio je na{ vo|a i doma}in, uvek na usluzi, mladi Andrej Perlin.

Vreme je letelo uz razgovor i ~esto okrepqewe.

Na putu smo nai{li na malobrojna sela, koja su svojim drvenim posivelim ku}icama, sa malim prozorima, bila sumorni kontrast ~istom i sjajnom Sankt Peterburgu prepunom rasko{nih i otmenih palata. Ostala nam je tajna da li su ku}e naseqene ili napu{tene.

Put do wih vodio je preko drvenih trotoara. Me{ala su nam se ose}awa ushi}enosti i sete.

I vode su blago ruske zemqe. U~ili smo da je Dunav najve}a evropska reka, a sada bi prelazili neke „re~ice“ za koje je Dunav bio mali. Vodeni putevi su na~in transporta i u ovom delu Rusije.

Usput smo nailazili na nekoliko prevodnica koje spajaju vi{e re~nih tokova u jedan plovni put.

Kona~no smo stigli do – Vitegre.

Do~ekao nas je mali, neveselog izgleda centar grada sa oronulom crkvom velelepnog zvonika. Radwa u koju smo svratili da dopunimo zalihe, podse}ala je na na{e radwe u zabitim mestima iz pedesetih godina. Ubrzo po izlasku iz grada pred nama se ukazala glatka povr{ina Owe{kog jezera.

Na obali, u ~etinarima, ukazala se nova zgrada sa natpisom: Obrazovno spasila~ki centar „Vitegra“ M^S Rusije.

Do~ek je bio srda~an: ovde je malo stalnih stanara. Pored na~elnika i zamenika, gospo|e Galine, koja nas je svojom qubazno{}u i izgledom odmah o~arala, tu je bilo nekoliko instruktora prakti~ne nastave, profesionalnih spasilaca, sa porodicama.

U Centru se pored polaznika obuke smewuju profesori i doktoranti, ko-

ji rade na istra`iva~kim i obrazovnim zadacima.

Sme{teni smo u jedan od slobodnih stanova s prekrasnim pogledom na jezero, od koga nas je delilo svega nekoliko metara.

Osobqe Centra nam je bez ikakvih rezervi prikazalo sve laboratorije i opremu za spasavawe na kopnu, snegu i vodi. Imali smo i demonstraciju prakti~ne ve`be spasavawa iz havarisanog automobila koju je vodio jedan spasilac me|unarodnog ranga s izgledom Stiva Mekvina; zatim spasavawa sa visine uz pomo} sistema u`adi; kao i ra~unarsku simulaciju za akcident prolivawa nafte na vodi. Zauzvrat, profesor Bo`o Nikoli} je odr`ao predavawe o proceni rizika u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu.

Vozni park Centra je vi{e nego dobro opremqen vozilima razne namene: protivpo`arnim, terenskim za sneg, kao i raznim vrstama plovila. Kako se ubrzo o~ekuje zavr{etak aerodromske piste nedaleko od Centra, verovatno }e se ovaj park jo{ pro{iriti novim prevoznim sredstvima. Tako }e budu}i posetioci mo}i br`e i udobnije da stignu do Vitegre, ali bi}e siroma{niji za `ivopisne predele kroz koje smo mi pro{li.

Na pitawe da li smemo da slikamo, odgovor je bio da je Centar za obuku spasilaca nema nikakvih tajni.

Po povratku, jo{ dvoje na{ih profesora virtuelno je posetilo Centar Vitegru u~e{}em na video Konferenciji (tema: spasavawe na vodi) iz Sankt Peterburga. Tri studenta iz Sanktpeterburga, koji su bili kod nas dve nedeqe na obuci rowewa sa na{im studentima Civilne za{tite i spasavawa, prilikom posete Vatrogasnoj brigadi u Novom Sadu, po`eleli su da se slikaju pored jednog vozila s na{im vatrogascima.

De`urni im to nije dozvolio. Rekao je da smo morali ranije da najavimo i da mu treba dozvola iz Beograda!?

Vatrogasno vozilo pored kog su `eleli da se slikaju je jedno od onih koje Novosa|ani mogu ~esto videti na ulicama pri bilo kojoj intervenciji Vatrogasne brigade.

Bilo nam je nelagodno pred na{im gostima, i utoliko dra`e {to smo imali priliku da osetimo wihovo gostoprimstvo.

Qiqana Ru`i} - Dimitrijevi}

6

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

POTOMCI SE RASPITUJU O EKSHUMACIJI BESMRTNOG VASE PELAGI]A

Posthumno na grobqu odslu`io kaznu G

odina pred nama, kao i {ezeset tri prethodne, nosi misteriju otvorenu jo{ 17. jula 1948, u nekada{woj FNRJ, od kada je i pra}ena interesovawem javnosti – da se prona|e tajna “zatvorska humka” vo|e Ravnogorskog pokreta generala Dragoquba Dra`e Mihajlovi}a, osu|enog 15. jula 1948. na smrtnu kaznu streqawem (izvr{enu dva dana kasnije), po optu`bi da je tokom rata organizovao i rukovodio oru`ane ~etni~ke formacije koje su, sara|uju}i s okupatorom, imale za ciq gu{ewe narodnooslobodila~kog pokreta.

Dr`avna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944 – u kratkom periodu postojawa Demokratske Fotografija groba Vase Pelagi}a snimqena pre vi{e od sto godina federativne Jugoslavije a pre progla{ewa Brozove FNRJ – a koju osamnaest meseci ~etvorogodi{we stva“. ”Gospodo sudije, vjerujte da mi su u novembru 2009. Vlada Srbije i zatvorske kazne, na koju ga je u leto je milije kad me birokratsko-bur`oaMinistarstvo pravde formirali sa 1896. godine osudio Sud varo{i Beoska paragrafska pravda osu|uje i kazadatkom da otkrije i obele`i grobgrada po optu`bi da je u jednoj od zni negoli da me dariva svojim nagranice, uradila je veliki deo tog posla. svojih kwiga “uvredio kraqevsko vedama i po~astima. ^udno je da se mo}No, koliko je javno poznato, zasad i li~anstvo”. na dr`avna sprema i wena bezbrojna bez opipqivog uspeha u potrazi za grobom generala Mihajlovi}a.

Spekulacije o Artukovi}evom grobu Istorija bele`i da je tragi~no zaU susednoj Hrvatskoj je, po pisawu tamo{we {tampe, najve}a kaznionica vr{io i Mihajlovi}ev branilac po Lepoglava do pre nekoliko decenija imala „zatvorsko grobqe“. U pojedinim slu`benoj du`nosti, advokat Dragi} medijskim napisima se provla~e i spekulacije da je na tom „zatvorskom groJoksimovi}, koji je 1. avgusta 1951. bqu“, mo`da sahrawen osu|enik za ratne zlo~ine NDH Andrija Artukovi}, godine umro u zatvoru u Sremskoj ministar u usta{koj vladi Ante Paveli}a. Amerika je Artukovi}a izru~iMitrovici tokom izdr`avawa trola 1986. godine tada{woj SFRJ. Sud u Zagrebu ga je potom osudio na smrtnu godi{we zatvorske kazne, na koju je kaznu streqawem, ali je, ~ekaju}i na izvr{ewe presude, Artukovi} umro u 1949. godine osu|en po optu`bi za anzatvoru 1988, i sahrawen je u velikoj tajnosti. Sredinom ove godine hrvatsku tidr`avno delovawe, kako se veruje, javnost je zaokupqala i pri~a da je Radoslav Artukovi}, sin Andrije Artusamo zbog profesionalne odbrane |ekovi}a, zatra`io pomo} dr`ave u potrazi za posmrtnim ostacima svoga oca, nerala, a zvani~no zato {to je komenda mu se omogu}i da ih preuzme i dostojno sahrani. tarisao stawe u dr`avi. Po nekim javno dostupnim podacima, advokat Joksimovi}, kome je u momentu smrti bilo preostalo devet meseci do kraja Odani Pelagi}evi prijateqi, insredstva boje jednog sirotog pisca, te zatvorske kazne, prvobitno je bio satelektualna elita tada{we Srbije, time pokazuju da sam ja krupna druhrawen na „zatvorskom grobqu“ u me|u kojima i kwi`evni kriti~ar Jo{tvena sila, a oni besiqe“, poru~io istom trajawu, a potom je porodici van Skerli}, tra`ili su da preuzmu je svojim presudiocima Pelagi}. dozvoqeno da preuzme telo pokojnika telo pokojnika radi po~asne sahrane Spomenik prijateqa Pelagi}u, na radi sahrane u rodnom mestu. u Beogradu ili rodnom mestu Gorwi kojem je pre 112 godina uklesano: “OvSli~na sudbina je pola veka rani@abari, sada{wem Pelagi}evu u Rede po~iva drug koji na|e smrt u svojoj je, 25. januara 1899. godine, zadesila publici Srpskoj. Kad im to nije dosudbini“, uzdi`e se i danas na parcevelikog narodnog tribuna, publicizvoqeno, potrudili su se da wegov li jedanaest Starog po`areva~kog stu Vasilija Vasu Pelagi}a. Nakon grob ne ostane “zatvorska humka” bez grobqa, ali se nalazi iza novog spo{to je bolestan umro u bolnici zaimena na krstu, ve} su mu podigli spomenika koji su mu posle Drugog svettvora u Po`arevcu, Pelagi} je, belemenik. skog rata podigle gradske vlasti Po`e letopisi, pokopan u „zatvorskom Ostali su, ina~e, zapisi slobodo`arevca, u obliku otvorene kwige. grobqu“, da bi tamo, posle dve i po umnih qudi toga doba da na su|ewima Na spomeniku - kwizi je zapisan pogodine provedene u memqivoj }eliji, 1895. i 1896. godine Pelagi} nije poduga~ak citat jednog od Pelagi}evih „posthumno odslu`io“ preostalih kazivao kajawe „zbog uvrede veli~anzapisa s vatrenom porukom „ugwetatvarawe muzeja `rtava Gestapoa u Kelnu osamdesetih godina pro{log veka verovatno nije kqu~ni momenat u procesu suo~avawa s pro{lo{}u nema~kog dru{tva, ali je svakako dokaz da je prihvatawe istine i otkrivawe mesta zlo~ina nad nedu`nim qudima jedini na~in da se stvari svedu na nulu i krene na boqe. Trebalo je da pro|u decenije da bi se skinuo katanac s vrata tog u`asa i da bi zidovi nekada{wih zatvorskih }elija po~eli da pri~aju jezivu pri~u. Na `alost, i na{u i kom{ijsku, i danas ovaj dokumentacioni centar, poznatiji kao „El De ku}a“, i te kako ima koga da opomiwe zbog klimavog odnosa prema pro{losti.

Muzej, odnosno zvani~ni dokumentacioni centar nacionalsocijalizma, ime je dobio po Leopoldu Damenu (Dahmen), kelnskom juveliru, ~iju su zgradu zaposeli nacisti 1934. godine i pretvorili je u ku}u strave i u`asa. Od 1935. do 1945. u woj je bio sme{ten regionalni {tab tajne policije, Gestapoa. Za strahote koje su se u podrumima te zgrade de{avale u to vreme te{ko je na}i re~i. Nije ni ~udo {to posetioci koji iz celog sveta dolaze da bi videli „El De ku}u“ iz we izlaze nemo, zaprepa{}eni saznawem o qudskom zlu. Enterijer je u ovoj zgradi gotovo nepromewen – u podrumu su }elije u koje su zatvarani mahom prinudni radnici iz Rusije, Poqske, Nemci „neprijateqi re`ima“, Jevreji, Romi...

U malim boksovima u kojima bi se ~ovek jedva mogao ispru`iti, katkad je bilo sme{teno i po trideset qudi. Na smrt prepla{enih, iznurenih, bez prava i mo}i glasa, potpuno stranih jedni drugima. U }elijama nije bilo stolica, kreveta, higijenski uslovi nisu postojali. Prenatrpanost }elija i nemogu}nost odr`avawa higijene, zapravo, bile su neke od metoda kojima se Gestapo slu`io. U tom u`asu i neprestanom strahu za

O

~ima, mra~awacima i varalicama radnog naroda i omladine“ – da je pravda na strani obespravqenog naroda.

Vladan Pajki}, {ef Slu`be „Grobqanske usluge“, gradskog komunalnog preduze}a Po`arevca, ispri~ao je za „Dnevnik“ da radnici ove slu`be povremeno na spomeniku na|u buket cve}a ili ostatke zapaqene sve}e.

– Povremeno mu grob obilaze i gra|ani iz Republike Srpske, obi~no iz wegovog rodnog mesta. Pro{le godine su dolazila dvojica mladi}a Pelagi}a, potomci rodbine Vase Pelagi}a i raspitivali su se o ekshumaciji svog slavnog pretka – ka`e nam Pajki}.

Dragana Miloradovi}-Nikoli} iz Istorijskog afrhiva u Po`arevcu u razgovoru za na{ list isti~e da je ona li~no u principu protiv postupka ekshumacije, i misli da „mrtvi treba da po~ivaju u miru“. Ona ocewuje da su burna istorijska zbivawa po~etkom 20. veka – dinasti~ki prevrat na politi~koj sceni, dva balkanska i dva svetska rata – verovatno doprineli tome da Pelagi} ostane sahrawen u Po`arevcu. Mo`da je ba{ spomenik prijateqa, uprkos burnim istorijskim de{avawima tokom ~itavih pola veka, doprineo da Pelagi}eva humka bude sa~uvana.

Pri~e o “zatvorskim sudbinama”, poput tragi~ara - pravednika Pelagi}a i advokata Joksimovi}a, su davna pro{lost, istorija.

Bez obzira na bilo koji istorijski slu~aj u centralnom delu ove na{e pri~e, Damir Joka, zvani~nik Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde Srbije ka`e za na{ list da zatvori vi{e nemaju grobne parcele.

– Preminuli osu|enici, ukoliko niko ne preuzima telo pokojnika, sahrawuju se na mesnim grobqima. Sahranu sprovode nadle`ne komunalne slu`be, a tro{kove sahrane u tom slu~aju snosi zatvor. Tako|e, na mesnim grobqima ne postoje odvojene parcele, ve} se sahrawuje po redosledu – obja{wava nam Joka.

Po wegovim re~ima, pre niza decenija, osu|enici nad kojima je izvr{avana tada va`e}a smrtna kazna, ukoliko porodica nije preuzimala telo, sahrawivani su u mesnim grobqima na isti na~in. On precizira da Uprava ne raspola`e podacima da je nekom osu|eniku podignut spomenik.

– U posledwoj deceniji bilo je vi{e slu~ajeva da porodice nisu preuzele tela pokojnika – naveo je Joka. – Ali razlog nepreuzimawa nisu bila krivi~na dela za koja je pokojnik bio osu|en, ve} socijalna situacija: porodice, naprosto, nisu imale novca za sahranu.

Jaska Jakovqevi}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : MUZEJ @RTAVA GESTAPOA U KELNU

Surovom istinom protiv kolektivne amnezije

Gestapovci su progonili Jevreje, Rome...

`ivot zatvorenici su na zidovima }elija ispisivali i noktima grebali poruke svojim najbli`im, koje su ostale do dan danas.

Po svedo~ewu Marte Mense, komunistkiwe i borca protiv nacizma, koja je u El De ku}i provela pet meseci, a bila je osu|ena na godinu i po zatvora zbog {tampawa letaka protiv Hitlera, islednici su otvarali vrata }elija kako bi svi ~uli krike onih koji su bili ispitivani i mu~eni, {to je trebalo da uti~e na ostale. Uglavnom bi ti nesre}ni qudi nakon „naprednih ispitivawa“ bivali preba~eni na mesta odakle nikada nisu iza{li. Grozote nacisti~ke torture i brutalnosti pre`iveo je jedan Ukrajinac, jedini koji je uspeo da pobegne iz El De ku}e. Na zidu je zapisivao koga su kad odveli, a onda je jednog dana to prestalo. U monografiji je kasnije ozna~en kao jedan od ubijenih. Me|utim, pobegao je u trenutku kada je sa nekim vojnikom bio u kotlarnici, jedinoj prostoriji sa prozorom

]elija u „El De ku}i”

koji je ba{ tada bio i otvoren. Vojnika su pozvali na telefon, a on je iskoristio priliku. Do kraja rata se krio u okolnim {umama. Na`alost, kada se vratio ku}i, osu|en je kao saradnik okupatora i odle`ao nekoliko godina. Wegova drama ipak je imala sre}an kraj – o`enio se devojkom s kojom je bio u vezi pre rata i do~ekao duboku starost.

Neo~ekivano i zgrada u kojoj je bio {tab Gestapoa, pre`ivela je po{asti rata. U savezni~kom bombardovawu, kada je stradao gotovo ceo Keln, ona je ostala na nogama. U poratnim godinama kori{}ena je u op{tinske svrhe; u woj je ~ak bio sme{ten i mati~ar. U El De ku}i danas se mogu videti i fotografije mladih bra~nih parova ispred ulaza koji su se tu prethodno ven~avali. Neko vreme su }elije u podrumu zgrade slu`ile i za deponovawe op{tinskih arhiva.

Kako se danas mo`e ~uti u ovom dokumentacionom centru, zapravo je ve}ina stanovnika znala {ta se u

zgradi de{avalo, ali se o tome decenijama }utalo. Istrajavalo se u poku{aju kolektivne amnezije i prikrivawa istine sve do sedamdesetih godina pro{log veka, kada je jedna nevladina organizacija po~ela da upire prstom na El De, pa su se tome pridru`ile i lokalne novine i stvorile pritisak javnosti.

Muzej `rtava Gestapoa u Kelnu koji svedo~i o nesre}i i patwi zatvorenika, ali poseduje i brojne dokumente o tada{woj nema~koj policijskoj slu`bi i nacisti~kom pokretu, dobio je pre ~etiri godine presti`nu nagradu „The Best in Hertige”, koja se dodequje ustanovama {irom sveta koje najboqe ~uvaju ba{tinu. Nacisti~ki dokumentacioni centar jedan je od dva nema~ka muzeja koja su ponela to priznawe. Drugi je muzej Budenbruk u Libeku, a istu nagradu dosad su dobili ku}a Ane Frank u Holandiji, muzeji u Britaniji, Hrvatskoj, Kipru, Finskoj, Gr~koj i Rusiji.

Sla|ana Glu{~evi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kom{ija sezonski i morski

N

aravno da su odavno minule one lepe godine kad su me u svatove ili na kr{tewa zvali, pa sam i protekle, koja se, eto, jedva nekako i zavr{ila, bio na dvadesetak sahrana, gde ba{ i nisam spadao u najmla|e, ali i na jedva dva-tri ro|endana, gde sam opet redovno bio najstariji. A ova nova nije se ni zavukla, a ja ve} sahranio prvog kom{iju. Pa jo{ ni na sahrani nisam bio, a lepo se u narodu ka`e: „Bog, pa kom{ija“. Da, samo {to mi je Fadil Hayi} vi{e od dve decenije bio kom{ija morski i letwi, sezonski, ~ak „tamo daleko, daleko kraj mora“, odnosno u Roviwu, na Istarskom primorju. Pa mi onda slede}e dve decenije nije bio kom{ija, a lako }ete se dosetiti i za{to nije. Prva ku}a u Via Monte Mulini, pa u Beogradskoj, a potom i u ulici Ivana Mateti}a Rowgova, u najlep{oj ulici najlep{eg istarskog grada Roviwa, bila je ku}a Fadila Hayi}a i kad bih sad iza zapete nabrojao {ta je sve Fadil radio i {ta je bio po struci, zanimawu ili polo`aju – bojim se da ne bi ostalo prostora ni za jednu i po moju re~enicu.

Ta Fadilova ku}a bila je druk~ija od svih drugih.

Samo jedna glatka kamena kocka od belog mermera, na tamnozelenom travwaku, ne zna{ da li ti li~i na vorholovski pop-art ili neki skupqi i monumentalniji spomenik na Mirogoju... sve u svemu: slika kakvu bi i sam Kazimir Maqevi~ potpisao. I nazvao je „beli kvadrat na tamnoj podlozi“. Tamnozelenoj naravno, podlozi kakva se van Engleske vi|a samo na dobro zalivanim golf-terenima. Po{to bi je pre toga naslikao – u tri poteza samo – da do~ara kakvu pusto{ oko sebe mo`e da zamisli i organizuje, aran`ira ~ovek koji ima tolike svetove – u sebi.

Sve ostale ku}e u „Via di ladro“ bile su okru`ene rundelama pelcovanih ru`a, mediteranskim biqem i rastiwem, slavuji su ludovali u kro{wama, samo je kod Fadila uvek bilo za dve blende senovitije, tamnije i ti{e, da ne prigu{i pticu rugalicu koja se rugala u wemu, rugala se svim na{im samoupravnim dramama u onom „socijalizmu po meri ~oveka“ kasnije uzdignutim do veli~anstvene, gotovo bo`anstvene utopije „socijalizma sa qudskim likom“ i mladim lukom uz porciju ra`wi}a, sa somunom „upola“ il „somunom cjelim, da s drugim ne dijelim“. Taj qudski lik sa mladim lukom i prazilukom pomiwem iz jednog jedinog, ali ba{ i naro~itog razloga: Fadil nije bio ni Hrvat, ni Musliman sa velikim „m“, nije bio ni katolik, ni musliman sa malim „m“, nego je krajwe nastrano (kako se na to jedno kra}e vreme u Zagrebu gledalo) bio Jugosloven, {to su, dok to pre tri-~etiri godine nije bilo nastrano, bili gotovo svi.

Tamo je u dvori{tu, za ba{tenskim stolom pod jednim jedinim drvetom sedeo Fadil, mali sitni ~ikica, i lupao u pisa}u ma{inu. A ja sam jo{ osnovac bio i nisam znao ni ko je, ni {ta radi ta parna ma{ina od ~oveka. Nisam znao da je u tom dvori{tu napisao 60 dramskih komada, koliko nisu ni Sterija, Nu{i}, @or` Fejdo, Ostrovski ili ^ehov zajedno, da je tu zamislio 17 svojih filmova, a o slikarskom opusu da i ne govorimo – 70 godina je radio po 36 sati dnevno, tamo je zamislio dva najuglednija hrvatska ~asopisa za kulturu, „Telegram“ i „Oko“, nedeqnike koji su promenile svet u meni, a da nisam znao da su u mojoj ulici nastali. Jer mladi qudi koji nisu studirali kwi`evnost, kao ja na primer, kwigu zavole kroz prikaze u kulturnim revijama i ~asopisima.... ili je nikad i ne zavole, pa im lak{e bude. A mene je to „Oko“ otrovalo literaturom, kad je u wemu po~ela polemika oko Ki{ove „Grobnice za Borisa Davidovi~a“. Postao sam pisac, kao {to je neko postao rukometa{, a neko trgovac, lopov, kockar i bogata{.

Napisao je ili sklopio i desetine kwiga, ~ak i putopisnih – imam i wegove filmske sveske i novinarsku kwi`icu „Buda me lepo primio“, zbirku wegovih reporta`a sa Dalekog Istoka koju je i (pod)naslovio kao „Putopis slu~ajnog moreplovca“. Sad }u je i pro~itati, da se oprostim s kom{ijom.

Fadil je u Zagrebu preporodio „Vjesnik u srijedu“ i digao mu tira` sa 50 na 300 hiqada primeraka. Onda je osnovao jedno, pa drugo pozori{te, „Jazavac“ i u wemu „Vidru“, da ima gde da mu se igraju komadi koje je od 1945. pisao svake godine po jednu-dve. A kad bi neku debelu svesku ispunio crte`ima, kao strip, snimao je i re`irao najgledanije filmove. ^ak i „Sarajevski atentat“. Ba{ nedavno sam saznao i za{to jedan biv{i Crnogorac i potom prekvalifikovani Hrvat, drug Veqko Bulaji} nije mogao o~ima da ga vidi. Zato {to je jo{ ono kadgod, a za samo par nedeqa, snimio naru~eni ratni spektakl „Desant na Drvar“ s deset odsto tro{kova koliko je za svaki takav „projekat“ uzimao Veqko – genije op{teg smera. Ni{ta mu se gore nije moglo desiti nego da ovaj mali Fadil poka`e onim velikim zverkama, a zapravo „papcima“ i „dunsterima“ me|u partijskim kulturwacima da se ratni propagandni filmovi mogu snimati i osam-devet puta jeftinije.

Povodom Fadilove smrti gledali smo na HRT-u wegov film „Novinar“ iz 1979, isti onaj koji smo gledali i pre tri decenije i zakliwali se da }emo i mi biti tako hrabri, „nejuna~kom vremenu uprkos“ i da }emo promeniti svet, a zavr{ilo se, kao i svi snovi, nekom groznom javom. Dozvolili smo da na Balkanu svako radi ono {to ho}e, samo mi nismo sa~uvali ni{ta, a svet je, vrli novi svet, obasipao svom pa`wom i qubavqu – paliku}e.

Hvala Fadilu Hayi}u, dobrom i pametnom ~oveku, {to je sve to uradio u Via di ladro u Roviwu. Savremenici su mu se ve} zahvalili i odu`ili tako {to ga je znao ceo jedan svet od 23 miliona qudi, kada su velikani imali auru oko sebe, kao Andri}, Krle`a, Desanka, Mihiz ili Branko ]opi}. Bojim se da toga na Balkanu, na jugu Evrope, ne}e biti vi{e. Nikad vi{e.

Fadil je `iveo i stvarao u pravi, a mo`da i posledwi ~as. Ostalo su Cece i Severine, dakle [ekspir je bio \or|e Randeq u pravu – ostalo je }utawe.

nedeqa9.januar2011.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

7

BRANISLAV GUTA GRUBA^KI, DRU[TVENI AKTIVISTA

Zrewanin mi opra{ta {to me je tukao rojekat „Vojvodina rekomended“ je pun pogodak i {ansa, kako za mene, tako i za qude koji su van Vojvodine. Za 20 godina delovawa, ovo je drugi put da me iko podr`i. Vojvo|anska administracija je to prepoznala i dala {ansu da ne{to uradimo. Ispostavilo se da su nam mogu}nosti ve}e od onoga {to smo napisali, a same relacije, poruke, estetika i organizacija je bila kao iz najboqih dana. Andra{ Urban, Laslo Vegel, @elimir @ilnik, Lajko Feliks su plejmejkeri, nosioci te liste, pri~a nam Branislav Guta Gruba~ki, spiritus movens s Begeja, ~ovek iza pozori{nog kluba „Zeleno zvono“ i omladinskog pokreta „Novi optimizam“.

Osim povodom aktuelnog projekta, Guta nam je u novoj 2011. bio idealan starter za intervju – zbog jubileja 20 godina postojawa „Zvona“, a navr{ava se i pet godina „Optimizma“. Mi ga prvo pitamo da li je panonski pedigre presudio da Zrewanin, Budimpe{ta i Osijek budu prve stanice „Vojvodine rekomended“?

– Nije bilo pretenzija da bude tako, ali jeste. Pre 11 godina sam u Osijek vodio Ramba Amadeusa na prvi koncert tamo, kada sam imao status NATO lokatora i morao sam da se promovi{em van. Pe{ta je logi~na, ali za Osijek imam i li~ni razlog: dru`im se sa Osije~anima, kako onima koji su do{li kao izbeglice, tako i sa ostatkom Srba i Hrvata tamo. Slu`io sam u Osijeku vojsku {est meseci, imam posebnu emociju prema gradu i wihovoj „Tvr|i“, gde je od kasarne napravqena galerija. z Da li je bilo zlih jezika na temu, „ide Liga{...”

– Biv{i Liga{! z Zna{ na {ta ciqam, „ide Liga{ tamo, a ne}e do Zaje~ara ili Po`arevca”?

– Nije. Jedan prorok, vra~ koji se mota oko znamenitog politi~ara i prori~e mu, kada me je video ne jednom koncertu uhvatio se za mene i stalno je hteo da tuma~i moju budu}nost. Rekoh mu: „Gde si

P

mene na{ao, ~ove~e, gotov sam, mrtav sam“. Ka`e mi: „Nisi mrtav, pre`iveo si, a le`i{ na zemqi i oru`je je pobodeno. Nema vi{e ratova oko tebe“. I pored svog u`asa kog sam do`iveo, ovo je do~ekano s vrlo velikim simpatijama.

Gde god sam zakucao, od premijera Pajti}a pa nadaqe, svima je bilo jasno o ~emu se radi. ^ak i u Zrewaninu, u svom selu, gde ne mogu postati prorok, i tamo je prihva}ena pri~a o Mirjani Karanovi}, koja je prihvatila metafora - nagradu „Dobar primer Novog Optimizma“.

Tada je rekla da u svakoj srpskoj ulici ima bar jedan mali Hitler...

– Suv{e dugo je „ono“ trajalo i nema opravdawa za ovih deset godina od 5. oktobra, {to se nije oti{lo daqe u ra{~i{}avawu. Qudi koji ne pristaju da budu zato~enici mra~nih devedesetih, poku{avaju da prevazi|u tu hipoteku. To je nemogu}e bez katarze. z Zamisli da sam Oqa Be}kovi}: 20 godina „Zelenog Zvona”, najja~i utisak?

– (pauza)... Zanimqiv `ivot, bogatstvo u poznanstvima i prijateqima, izgubqena dobit. z Mora li uvek i kod svakog ta „izgubqena dobit”?

– Kao neki usud, ali re~e Bala{evi}: „@reb nam nije bio naklowen“. A drugi veliki, najve}i – Zoran \in|i} je rekao: „Nikada nam nije bilo dobro“. Verujem i trudim se da ne mora, bez obzira na sve. z Da li ti znak jednakosti izme|u „Zvona” i „Optimizma” godi ili te bocka?

– „Optimizam“ je {iri koncept, zato {to je to sudbina qudi koji su na sve mogu}e na~ine u~e-

INTERVJU

stvovali u na{oj produkciji i na promocijama van Zrewanina i Vojvodine. Mnogo {ire, ja~e... z Da li si se ikada pogledao u ogledalo i rekao: „Auh, pa mi smo moralni kompas Srbije”?

– Laga}u ako ka`em da nisam mislio da je dobro biti u dru{tvu ne samo mom, nego qudi koji su bili oko mene sve ove godine. z Pitam, jer kad pogledam „Novooptimiste” vidim qude koji imaju savest, pa su tek onda vrhunski profesionalci?

– Imam filozofski kodeks da postoji ne{to {to se ne sme raditi. Pa i Al Pa}ino u „Skarfejsu“

– Kako ne, mada je meni stra{no da sre}em qude koji su glupqi nego {to su bili pre 20 godina. A da li sam boqi – ne znam. z DOS je bio san, a ti se budi{...

– San DOS-a je prekinut streqawem prvog demokratskog premijera u Srbiji. To je nezaobilazna ~iwenica za bilo kakvu analizu, za bilo {ta. Moje distancirawe od politike je posledica zgra`avawa i ga|ewa prema odre}enim nosiocima javnog `ivota koji tu ~iwenicu nisu uva`ili. To je u`asan greh. z I vi{e od politike?

– Nisu streqali premijera, nego nadu. Oni su znali {ta rade, to nije slu~ajno. U tom smislu su uspeli da na odre|eni period celu stvar zaustave i okrenu u drugom pravcu. „Novi optimizam“ je ta ideja – „no pasaran“. z Hteo sam da te zamolim da mi da{ enciklopedijsku definiciju 12. marta, mogu li da napi{em „streqawe nade”?

– Da. Streqawe optimizma. To je `eqa odre|enih qudi da ka`u „svejedno je, nemogu}a je promena“.

se fingira voqa – la`e se da se ho}e. z Umalo da te pitam da li je Zrewanin (p)ostao otvoren grad, ali sam se predomsilio: da li ti je oprostio {to te je tukao?

– Zrewanin je u posledwih par godina po~eo da mi opra{ta {to me je tukao. Postao sam pomirqiviji, znam {ta je qudska slabost, a ionako je cela Srbija palanka.

Ona zna i da ubije, ne samo da degradira i olajava. Ose}am se moralno superiorniji, bez la`ne skromnosti, pa mogu i da oprostim. z I pored pomirqivosti, ose}am ti u glasu zrno nera{~i{}enih ra~una?

– Apsolutno je tako. Ne mogu da prevazi|em probleme bez elementarnog priznawa. Nisu zlo~inci i

Uticaj je u „Zvonu” Prethodni gost „intervjua nedeqe“ xez velikan Vojislav Bubi{a Simi}, pitao je „na nevi|eno“ Branislava Gruba~kog koji xezeri su na wega najvi{e uticali?

– Prvi xez koncert u „Zvonu“ je odr`ao Jovan Maqokovi}, ona mejnstrim linija, a po{to volim da idem levo od centra uvek, prvi ozbiqan koncert koji je uop{te napunio pozori{ni klub je Stjepko Gut, truba~. Bori Rokovi}u smo priredili nezaboravan opro{tajni koncert pred smrt. Veliki pijanista. Zadr`ao bih se na doma}im xezerima, wima trojici. ka`e „ne smeju `ene i deca“. Ovde se radilo i {to se ne sme, nije pqa~ka kao industrijska grana dominantna samo kod nas, ali smo mi imali ekskluzivu da je ta po{ast ra|ena preko zlo~ina. Tu nema opro{taja, nema onog „jeste ubica, ali je dobar ~ovek, ba{ je bio na slavi, du{a od ~oveka“. z Bio si DOS-ov poslanik, jesi li zbog toga danas i{ta pametniji?

Kontrira{ kriminalcima, koji su jedini dobro organizovani u regionu?

– Imam jednu po{tapalicu: samo budale nemaju tremu, a zlikovci su vitalna vrsta. Za borbu protiv takvih mora{ imati ozbiqnu `equ i organzaciju. U osnovi delovawa „Zvona“ i „Optimizma“ je stvarna voqa. Na javnoj sceni, nije problem {to se fingiraju mo} i znawe, nego

`rtve isti, a po nekima ispada da je Legija pisac, a \in|i} narkodiler. To ne}e mo}i nikada! z Ne smeta ti prosperitet najevropskijeg i najboqeg ministra?

– Ivica Da~i} nije bio na snimku u Kuli, kao portparol SPS-a.

U tom smislu, to se mo`e prevazi}i. U odnosu na alternative, s ovom politi~kom konstalacijom – apsolutno mi je prihvatqiv. On

mo`e da bude dopisni ~lan „Novog optimizma“, jer je izabrao boqu stranu (smeh). z ^er~il je dobio rat, pa izgubio izbore, a Toma i Aca nas zavili u crno, pa su opet popularni?

– Pa dobro, Englezi su ipak obziqan narod. Ra~unam da }e i gra|ani Srbije biti dovoqno ozbiqni da „to“ ipak ne}e vladati. z Na{e pam}ewe kao u ki{ne gliste (R. Amadeus), ili ne{to dubqe...?

– Neka vrsta patologije. Mogu slobodno re}i, za mene je to neprihvatqivo – „Ma`ino linija“! z A to {to je 25 odsto gra|ana funkcionalno nepismeno, poma`e li politi~koj idiotiji?

– Ima veze, ali to su istrenirani demagozi, vide slabost qudi, pa na wu igraju. Strvinari. z Za{to je „ekskurzija” omiqena etiketam tvojih organizacionih formi?

– Ne znam da li iko ima lo{u asocijaciju na sredwo{kolske ekskurzije. @ivot je jedna ekskurzija, e sad, hajde da je dobro organizujemo. z Mo`da ti nedostaje kristalizacija karaktera u dru{tvu – danas samo na ekskurziji dobri momci ja{u u sumrak kao pobednici, s devojkom?

– U tom autobusu si suo~en: ili si duhovit i zanimvqiv, ili nisi, ili ima{ pri~u, ili nema{. Ogoqeno, nema prevare, roditeqa, skrivawa. „Vojvodina rekomended“ je ekskurzija i imamo ideju da idemo u Beograd, Ni{, Kragujevac, Pe~uj, Zagreb, da promovi{emo vrednosti, qude i relacije. „Novi optimizam“ je mera za tu ekskurziju.

Igor Mihaqevi}

DORA HRISTOVA, DIRIGENTKIWA HORA „TAJNA LEPOTE BUGARSKIH GLASOVA”

^uvawe tradicije zadatak je umetnosti a aktuelnu popularnost folklora i muzike balkanskih naroda me|u slu{aocima {irom sveta, najzaslu`niji su autenti~ni umetnici ovog podnebqa koji godinama opstaju kao ~uvari tradicije svojih naroda, slabo mare}i za trendove i druge medijske diktate. Neki od wih, kao hor „Tajna lepote bugarskih glasova“, koji }e zatvoriti ciklus „Bo`i}no-novogodi{wi koncerti“ Muzi~ke omladine Novog Sada, decenijama neguju jedinstven duh kulture svog naroda, da bi im se upornost na kraju i te kako isplatila. Sada ih ceo svet slavi kao veliko otkri}e i va`an komad globalnog kola`a umetnosti. „Svako ko je ikada ~uo ovaj hor iz Bugarske, znatno je obogatio svoje duhovno bi}e“, napisao je svojevremeno muzi~ki kriti~ar uticajnog „^ikago tribjuna“, nakon jedne od brojnih turneja Bugarki po severnoameri~kom tlu. I upravo tako, lepota, snaga i originalnost izvedbe starih bugarskih melodija koje su o~uvane kroz vekove, a zatim i pa`qivo selektovane, te prilago|ene izvedbi za dana{weg slu{aoca {irom sveta, malo koga }e ostaviti ravnodu{nim, o ~emu svedo~e sli~na iskustva sa svih strana Zemqine kugle. Severna i Ju`na Amerika, Australija, Azija i gotovo svaka evropska dr`ava do sada su ostale pogo|ene emotivnim uraganom iz zemqe na{eg isto~nog suseda.

Dvadeset~etvoro~lani hor sastavqen od probranih `en-

Z

skih glasova osnovan je jo{ davne 1952. godine, sa zadatkom dobijenim od dr`ave – da se obnovi i sa~uva duga tradicija `enskog pojawa bugarskih ruralnih predela. Re~eno - u~iweno, ali je (ne)o~ekivan kvalitet prelio slavu hora i izvan matice, te je dvadesetak godina kasnije usledilo i najve}e priznawe globalnog muzi~kog biznisa: nagrada „Gremi“ u klasi folklora.

Svi albumi sastava su, mahom, i daqe bestseleri, i to ne samo u Bugarskoj. Predvo|en harizmati~nom dirigentkiwom Dorom Hristovom, hor „Tajna lepote bugarskih glasova“ uskoro sti`e i u na{u zemqu, a sa- Hor „Tajna lepote bugarskih glasova” ma {efica ansambla obja{wava magi~noj harmoniji. Bitan segza „Dnevnik“ tajnu uspeha u svetment su i na{e no{we, ~ija izskim okvirima. rada predstavqa vi{evekovnu – Uspeh na{eg hora je na prtradiciju u bugarskim selima. z Kakav je ose}aj nastupati vom mestu posledica jedinstvene vokalne tehnike. Peva~ice {irom sveta, kako vas publise regrutuju sa sela gde se uglavka prihvata u razli~itim nom jo{ ~uva drevna tradicija, a sredinama i gde vam je najpevaju na najprirodniji na~in, lep{e da pevate? tehnikom „otvorenog grla“. Gla– Hor je prvu svetsku turneju sovi su, daqe, neodvojivi od peimao 1988. kao bugarski dr`avsama, od kojih je ve}ina arhai~ni radio i TV hor. Kao profesinog porekla. Bugarska je oduvek onalni vokalni ansambl u kojem raskrsnica raznih kultura, pa i svaki peva~ ose}a pravo zadona{a tradicionalna muzika voqstvo dok nastupa, na svakom krije razli~ite melodije i inkoraku smo nailazili na otvotervale, simetri~ne i asimerena srca koja su nam aplaudiratri~ne, koji sve jedno izazivaju la i tra`ila jo{, na bis. Svi uzbu|ewe i divqewe. Na{ resmo bili ponosni na takve reakpertoar sadr`i i radove savrecije, jer je Bugarska tada jo{ bimenih kompozitora, koji autenla nepoznata zemqa sa muzikom ti~ne narodne pesme aran`iraju za koju se jo{ nije ~ulo. A puza vi{eglasan ansambl, a wega blika je reagovala isto svugde u opet ~ine 24 jedinstvena glasa u svetu, u Americi sa ogromnim

ovacijama, a u Japanu s dubokim i tihim ose}awima, ali uvek sa mnogo biseva. Najboqa mesta za izvo|ewe za nas su uvek bile najve}e koncertne sale, kao „Rojal festival hol“ u Londonu ili „Simfoni hol“ u Bostonu, gde je zvuk hora uvek savr{en, glasan i lep. z Kako je tekao proces razvoja hora od samog po~etka i da li je bilo te{ko biti deo dr`avnog projekta od nacionalnog interesa?

– Na{ ansambl je, kao dr`avni radio i TV hor, formiran 1952. i od tada neguje repertoar autenti~nih, specijalno aran`iranih bugarskih narodnih pesama za potrebe radija i televizije, kao deo nacionalne kulturne politike. Kasnije je ovde do{ao {vajcarski producent Marsel Selije, koji se zaqubio u na-

{u muziku i ~itav prate}i ritual, da bi 1975. najzad izdao prvi album pod nazivom „Le Mistere des Voix Bulgares“, a ve} drugi, objavqen 1987, osvojio je nagradu „Gremi“. Svih ovih godina na{ hor je intenzivno snimao muziku, a od 1990. nastupamo samostalno, pod ovim imenom i bez obaveza prema radiju i televiziji.

Ipak, nije bilo te{ko biti deo dr`avnog projekta, jer je istorija na{eg hora utkana u nacionalne interese sa korenima u 19. veku, kada je, posle rusko-turskog rata, Bugarska dobila nezavisnost i kreirala strategiju stvarawa nacionalne kulture. z Da li me|u vama jo{ ima neka ~lanica koja je pevala i u prvim godinama?

– U horu imamo peva~ice razli~itih generacija, a {est najstarijih su ovde vi{e od 40 godina. One su i najoriginalniji peva~i i solisti u pesama, a dragocene su i kao predstavnice odre|enih regiona sa specifi~nim vokalnim stilom. Danas su mladi peva~i pod uticajem moderne muzike i stranih grupa, pa je veoma te{ko prona}i prave prirodne vokale sa drevnim na~inom pevawa i ose}awa, a glavni zadatak na{e umetnosti je, pre svega - o~uvawe tradicije. z Da li mo`ete da nam do~arate kako izgleda proces pripreme za izvo|ewe neke nove pesme, kako je birate i zatim daqe aran`irate?

– Obi~no odabrani peva~i dolaze sa svojim repertoarom, kao predstavnici razli~itih folklornih oblasti, kojih je u na{oj zemqi ukupno sedam. Tako na{i kompozitori imaju zaista velik izbor, a zadatak dirigenta je da solo pesma bude aran`irana za vi{eglasni ansambl, pa onda sve to ide nazad u grupu sa istim peva~em kao solistom. Na taj na~in se ~uvaju toplina, du{evnost i boje vokalne linije.

Ponekad kompozitori ponude i svoje kompozicije, ali one moraju da budu pogodne i za ansambl i za soliste. A tajna je da se koriste originalne melodije sa drevnom tehnikom glasova, da se prati vekovni model pesama uskla|en sa modernim sredstvima. Savremene kompozicije su najboqe kada kombinuju staro i novo doba. z Kako obja{wavate popularnost balkanske muzike trenutno u svetu?

– Putem koncerata sastava kao {to je na{ hor i neki drugi, svet je ve} ranije saznao ne{to o tom „egzoti~nom“ fenomenu iza „gvozdene zavese“, a danas muzi~ka umetnost ovog regiona privla~i pa`wu sveta i prema drugim stvarima, qudima, `ivotu, tradiciji, navikama i savremenim vizijama. Balkanska muzika je proizvod svih naroda u regionu, melodije su sli~ne, harmonije imaju iste korene, a arhai~no pevawe postoji i izvan Bugarske. Trenutno je sve to vrlo popularno {irom sveta, koji je otvorio vrata ka novootkrivenom i neiskori{}enom sloju svetske muzike.

Zlatomir Gaji}

nedeqa9.januar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

JUBILEJI:

Bicikli Kod nas je bicikli mu{kog roda, bio `enski il’ mu{ki, imo {tanglu il’ ne, ne marimo. Suboti~ani i malko Somboraca ga krste ko `ensko, tamo je – bicikla udili se varo{ani kad god su u selo i{li, kad ih doma}ini na stanici sa~ekaju. Nisu se ~udili ni {truckavom putu ni rasklimatanom avtobusu il’ ajzlibanu {to ima tri kade i jedno ajde, ~udili se i posle, kad su se raskomotili. Kad idu gosti, ako ba{ i nije prilika, ne pre`u se kowi u fijaker, ako ne}e doma}in da se keri i da jedi polak sela. Nije da ne vole goste, neg je lak{e tako.

Ako je suvo i nije zdravo ladno, uzja{i doma}in bicikli i ~askom stigne na stanicu. Usput, ako na vreme krene, stigne jo{ da svrne i u bircuz, na jednu. Boqe mu se jezik odve`e, kad stignu gosti i po~nu sva{ta da pitaju.

Bicikli je u to doba bio glavni prevoz, i putni~ki i teretni. Putni~ki ako okre}e{ pedale a teretni kad ga gura{ nuz sebe. Ovi dana{wi biciklovi ko da su za paradu pravqeni, ne zna se koji je mu{ki a koji `enski. Kadgod je mu{ki bicikli imo {tanglu, krutu i debelu, na koju su udava~e sedale, pa kad se mlado`ewa s obadve ruke za korman uvati, nema vi{e kud, wegova je i samo ci~i da ne juri zdravo. Posle je na udava~ino mesto dolazio mali feder sic za decu, blizu kormana, da se od malena za korman vataju, dok bracika tera. Na }o{ku se zvonilo, da ne naleti{ na koga. U to doba je bilo slobodno terati bicikli ispod prozora, stazom i flasterom. Nije ni bilo puta po sredini {ora, sami vaga{i i ~apa{i.

Bronza ili zvonce stajalo je na kormanu s leve strane, taman da ga s palcem dovati a da ne pu{ta korman.

Ru~na ko~nica s desne strane kormana, frajlica na {tangli u sredini, na sicu |uvegija a ceger na paktregeru. \uvegije su ve} stigli do duga~kih ~ak{ira pa ako nije bilo lancobrana, zdravo su vodili ra~una da ne ukewa~e nogavicu il’ da im lanac ne uvati ~ak{ire. To je

^

DNEVNIK

c m y

8

bila najve}a muka. Ondak mora{ il’ da skida{ lanac il’ da skida{ ~ak{ire, pa da bicikli prevrne{ natra{ke, da rukom tera{ pedale i da nogavicu protera{ preko celog velikog zup~anika. Retko koja je ostala cela a nije bilo u selu tog sapuna koji je mogao da je opere, kad se tako pro{tepa s ukewa~enim lancom.

Stariji qudi su bicikli koristili ko posledwi oslonac u `ivotu. Mlade` o~la u varo{, boqe im je tamo u golubiwaku na spratu nego u gazda~koj ku}erini. Nema ko da ode u du}an, nema ko da ih pod ruku uvati kad krenu kod lekara il’ porez da plate. Bicikli ih nikad izneverio nije, kud oni tu i on, klaj klaj, lagano i svugde stignu. Gde ga ostave tu ih i sa~eka, lopov{aga ondak nije bilo ko sad, biciklovi nisu u sobama no}ivali, ko danas.

Bicikli je navek i{o uz gazdu s de-

mre`ica sukwama nije dala da se u to~ak zapetqaju.

De~urlija su u~ila da teraju bicikli na kraju sela, di nema klupa, dudova, {arampova, }uprija, ku}a, zatvorenih kapija i starijeg sveta koji nije kadar da se ujedared skloni kad ovi {to u~e po~nu da vrdaju kormanom, ko kad belou{ka kanal preplivava. Ako su u~ili sami, ondak su terali bicikli ispod {tangle, onako ujerke, ko neki cirkuzaneri. Kad malko narastu, ondak u terali „mu{ki“, prvo preko {tangle a posle i sa sica, sede}ki. E, al’ kad bi neki uncut u~io derane da teraju bicikli, onda ih je oma na sic me}o, nogama jo{ ni klupu nisu mogli da dohvate, a kamoli zemqu, pa ih zaleti i pusti da sami na biciklu odu jo{ koji fat. Bilo je nepisano pravilo da tek kad kogod padne s bicikla ondak nau~i da ga tera. ^voruge, oderane laktove i

Va`no je bilo ko }e biti br`i, boqi, hrabriji

sne strane, zbog lanca i kewa~e, sigurnije je bilo tako. @enske biciklove su najvi{e terale snajke, zgodnije im je bilo kad su same da se ne pate oko {tangle.

Zato se taj bez {tangle i zvao `enski bicikli. Lak{e im je bilo da sedaju na sic u sukwama a da ne preska~u {tanglu. Moglo se to i na mu{kom biciklu, al’ je ondak trebalo dosta ve{tine. Prvo se desna pedala namesti u gorwi polo`aj pa se mu{ki bicikli povali na levu stranu, ondak se desna noga prebaci preko sica na pedalu, levom se odgurne o zemqu, desnom pripu{i pedala, bicikli se uspravi, krene i teraj. Ti `enski biciklovi su imali i posebnu opremu, na zadwem blatobranu je bilo puno rupica s obadve strane, u wih se ka~ila mre`ica, onako ko Kinezi kad nacrtaju na vaznama da zalazi sunce, pa zraci idu u polukrug. Umesto sunca, bila je osovina od zadweg to~ka. E, ta

kolena niko nije brojao, va`no je da se voza.

E, kad su se derani malko izve{tili, onda je bilo i va`no ko }e biti br`i, boqi, hrabriji i ~iji }e bicikli lak{e i}i, koji }e imati boqi prenos na zup~anicima i boqe ko~nice. Da bi bicikli bio br`i, blatobrani su bili vi{ak, bar su tako derani mislili. Nije to ni bilo tako lo{e, dok ne padne ki{a il’ ne otpadnu dudovi. Ondak su navek bile dve {trafte, dal’ od dudova ili od blata, jedna preko nosa do u~kura a druga izdu`, po celoj ki~mi. Obadve kao siguran brzinomer, da se zna ko je najbr`e tero. Ne se}am se ko je prvi stavio kartonski motor na bicikli, al’ je zdravo lepo radio i godio je de~ijim u{ima. Najboqi karton za taj poso je bio od zelene Mrave, pa kad duplo savije{ praznu kutiju od cigara i {tipaqkom je stisne{ za zadwe vile, da karton u|e med {pi-

ce, kako krene{ – tako se upali motor. Radi karton ko najboqe na{telovan cvajtakta{. Ozbiqniji i ja~i „motori“ pojavili su se kad i sladoled na {tapi}u. Sladoled je bio kao gorivo a {tapi} je i{ao umesto kartona. To je ve} zvu~alo ko ozbiqna trka~ka ma{ina.

Kad je trebalo {togod da se prenese, opet bicikli nikog nije izneverio. Oni varo{ani, s po~etka ove pri~e, ~udili su se kad su ih na stanicu pratili. Win kufer na paktregeru, dva zembiqa na kormanu, buket cve}a oka~en o ru~nu ko~nicu, xak kropmpira ispod {tangle, onako preko pedala, a preko {tangle preba~ena {ivena velika kesa, ona za korin|a{e, s pasuqem, makom, `itom za koqivo, malko oraja i dva kalupa sapuna. Balon~e vina oka~eno o korman, da bude izme|u zvonca i ruke, da se ne polupa digod.

Zembiqe ako i ne vrate, nije greda.

Al’ vrati}e ih, ta ne}e vaqda s praznim biciklom i jednim kuferom i}i na stanicu, kad opet do|u u velike goste.

Kadgod je bicikli bio i oru|e i oru`je. Terale su ga i vojske al’ je bilo kavgaxija i u slobodi. Zaborave da gledaju na sat, ostanu u kafani, malko pevadu, malko se kartadu, malko divane, sve po malko dok kogod ne plane. E, ondak kad kogod koga {opi, bruji celo selo „{opio ga u bircuzu“. A kad, ne daj Bo`e, jo{ vi{e provri vino i prgavost, ondak taj najgori iza|e iz birtije, skine s bicikla pumpu i ako o{ine koga, oma ide u buvaru. To je kadgod bilo ko kad bi sad kogod izvadio pi{toqinu i zapuco. Zlo i naopako i za svaku osudu, takih su se posle svi klonili, nisu ba{ bili u vinklu ako su kadri tako {togod da urade.

Napisali qudi, da se upamti, da je prvi bicikli 1817. godine provozo nema~ki baron Karl von Drajz, bio je to neki bicikli na gurawe, zvali su ga „drajzine“. Ovakav bicikli, ko {to i mi danas teramo, patentirala su tri be}ara 1885. Sterli, Loson i [ergold se naj~e{}e spomiwu kad se digod divani o ovakim ko na{im biciklovima. Nisu ondak imali gume na pumpawe, to je tek posle, 1888. godine izumo [kot, i danas mu pi{e ime na gumama, zvao se Xon Bojd Danlop.

Kod nas je bicikli mu{kog roda, bio `enski il’ mu{ki, imo {tanglu il’ ne, ne marimo. Suboti~ani i malko Somboraca ga krste ko `ensko, tamo je bicikla. Posle oslobo|ewa, u miru, bratstvu i jedinstvu, slogi i qubavi, rodilo nam se ~edo tekovina NOB-a, isti je ko i ovi, al’ se zove biciklo. Ka`u oni {to umu da ra~unaju, da danaske u svetu

^i~a Il osvoj D

ima milijarda biciklova. Valda zato se vi{e niko ni ne raduje tako biciklu, ko kadgod. Kad su o~li Nemci a ostali Sremci, divanio mi moj drugar Mire iz Sviwskog Srema, na {vapskim tavanima ostalo biciklova more. Ve`bali su se na wima mladi Sremci dan - no}.

Nije im smetalo ni kad su one deda Danlopove gume poderali, terali su i na {inama, dok je moglo. Posle su poskidali to~kove, pa su samo wih terali, s kratkim prutom, ko suprasnu krma~u da {etaju.

Kad ve} spomiwem to doba, da setimo i kako se kadgod, u ratno vreme, kad ni struje bilo nije, slu{o radio pomo}u bicikla. Partizani i ostali kojima je bilo do vesti, podignu bicikli na nogare, na zadwi to~ak zaka~e dinamu, wu pove`u za radio aparat i ondak jedan koji ume jednako da okre}e pedale (da ne pravi slabiju il’ ja~u struju) sedne i tera bicikli u mestu, da svi ~uju kad }e sloboda i boqe sutra. Kanda da nam je posle toga spao lanac i niko vi{e ne}e da ukewa~i ruke. To je poso za majstore, al’ majstora je sve mawe. U Novom Sadu je bio jedan majstor Laj~ok u Futo{koj ulici, umo je sva{ta da opravi, imo je radwu s namazanim crnim patosom i mirisala je majstorski. Pre frtaq veka bio je u Kisa~koj i majstor Slavko. I on je opravqo biciklove, dok mu jedared nisu ukrali ku}u i radwu.

Pisalo je u „Dnevniku“ i o tom: Tokom vikenda nepoznati lopovi ukrali ku}u u Novom Sadu. Bila ku}a od cigaqa, na }o{ku, pokrivena crepom, navek puno rasklopqenih biciklova pred radwom.

Sad je i tamo neka nova zgrada, ni ne miri{i vi{e na podmazane lance. \ur|ev~anima je biciklove opraqo majstor Sija. Svi su ga tako zvali, tako je i osto upam}en.

Nije mu dao Bog da ume da divani, al’ je zato imo zlatne ruke i jaku voqu. Wegov bicikli je bio najte`i od svih u selu al’ je i{o najlak{e. S wim je Sija i u Zagreb i{o, ~askom. Lako je ondak bilo, kad nam je vetar stalno u le|a duvo.

Bora Oti}

a film naboqe ~uva istorij pro{losti mnogostruko sv ~i, i to ne samo kao dokumen ni ve} i kao igrani, jasno je i laiku voqno je samo pogledati ne{to od desetak, ili koju godinu vi{e, da bi se u to uverili. Bude ti prizori i pr mada su od skora, niske ose}awa i ra {qawa. A tek filmski zapisi iz da na? Oni, sem {to su retkost, imaju sebnu dra`. Medij filma je svojev vremeplov u koji je gladaocu lako uk ti se. Zahvaquju}i wemu mo`emo d dimo pokretne slike, recimo, o doga ma od pre vi{e od dva veka u filmu mqenom pre ~itavih sto godina. Usl samo, da je tako ne{to sa~uvano.

Upravo je to slu~aj sa, smatra se, p srpskim igranim filmom „Kara|o ili “@ivot i dela besmrtnog vo`da ra|or|a”, davno snimqenog i davno bqenog, pa sre}om i prona|enog. Fi nastao 1911. godine u Beogradu u re ^i~a Ilije Stanojevi}a i po{to je posledwi put prikazivan jugosloven iseqenicima u Americi, preostali pijama vi{e niko nije mogao da u trag. Kona~no, film je prona|en i d nitivno identifikovan u Austrij filmskom arhivu u Be~u, jula 2003 sle decenija potrage nekoliko gener ja stru~waka i istori~ara filma iz slovenske kinoteke, po{lo je to za r dr Nikolausu Vostriju, uprav Austrijskog filmkog arhiva, Ale dru Erdeqanovi}u, direktoru Arhiv goslovenske kinoteke i Radoslavu Z novi}u, direktoru Kinoteke.

San se ostvario, kako to ~esto igrom slu~aja. Udovica sina Ig Rajntalera, pred kraj Austrougarsk narhije velikog prikaziva~a filmo vlasnika bioskopa u Osijeku, obaves je Austrijski filmski arhiv da u j sobi ima gomilu kutija sa starim fi vima koje `eli da pokloni. Me|u w su bile i one sa, kako je ubrzo utvr| celim filmom „Kara|or|e“.

Ne samo ovim povodom, godina ko upravo otpo~ela bi trebalo da bud

KAKO JE OD PRVOG VODNOG DOPRINOSA U VOJVODINI KRO]ENA SAVA U SREMSKOJ MITROVICI

Kej gra|en na prevaru i{e od tri decenije Sremska Mitrovica ne strahuje od poplava – kej sagra|en 1979. godine je za metar vi{i od najve}eg vodostaja zabele`enog na Savi u posledwih sto godina. A gra|en je samo pet meseci i prema pri~i glavnog „buxe“ u tom poslu, kako sam za sebe u {ali ka`e, penzionisanog agronoma Save [ivoqskog (74), pare su na prevaru i ucenu stigle u Sremsku Mitrovicu iz Pokrajinskog SIZ-a za vodoprivredu. [etamo kejom posle nedavnih ki{a i poplava po Srbiji, a Sava koja je pre dvadesetak dana dostigla 758 santimetara u Sremskoj Mitrovici, nije zapretila gradu. Sava [ivoqski nam pri~a kako je te 1979. predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Nikola Kmezi} helikopterom nadleteo Banat i video kako su podzemne vode potopile oranice, izlile se bare i stara~e. Pala je odluka da se odmah grade nasipi i kanali u Be~eju, Novom Kne`evcu, Petrovaradinu i Sremskoj Mitrovici.

– Bio sam tada sekretar tek formirane Regionalne samoupravne zajednice vodoprivrede za op{tine Sremska Mitrovica, Ruma, [id i Irig. Tada smo doneli i prvu odluku o vodoprivrednom doprinosu, naravno, po zakonu koji smo mi pripremili. Seqak je imao za svaki hektar obradive povr{ine da plati po sto kilograma p{enice. I po~nu

V

poslovi: prvo je Vodoprivredno preduze}e „Bosut“ po~elo da kopa kanale u mitrova~kim atarima, generalce i lateralne, da izvr{imo odvodwavawe, da se spasimo podzemnih voda. A onda u junu te 1979. godine po~nemo gradwu nasipa-benta u gradu, gde je sada kej. Me|utim, saznam ja da je pokrajinski sekretar SIZ-a Mile Milovanov, iz Be~eja po~eo u svom gradu da gradi betonski kej. I ja bi u Mitrovici, ali razmi{qam kako izvu}i pare, a para, fala bogu ima – pri~a nam Sava.

Dan-dva je Sava [ivoqski razmi{qao kako izvu}i pare, kad ih ve} ima, pa se odlu~i da uceni sekretara i iznudi novac da i Sremska Mitrovica dobije kej, kakav se gradi u Be~eju.

– Ja ovako lajav i bezobrazan odem u Novi Sad kod Milovanova i ka`em da i mi Mitrova~ni ho}emo da gradimo isti kej kakav on gradi u Be~eju. Ako ne da pare, ima}e problema, napravi}u gu`vu. Pristade ~ovek bez re~i, i tako odmah po~nemo da gradimo zemqani nasip, ali i da betoniramo kej. ^ini mi se kilometar keja smo sagradili za pet meseci. Po~eli u junu 1979. godine i pre zime zavr{ili. Prosto kao pasuq, a pre toga su poplave harale, se}am se poplava iz 1965, pa ’77, pa odmah ’78. godine – pri~a nam Sava.

Koliko je para ulo`eno ne mo`e da se seti, ali zna da je ko{talo,

Sava [ivoqski na mitrova~kom keju

ali i da je bilo novca od vodoprivrede, jer, ka`e da se tada oko ~etrdeset odsto doprinosa slivalo u pokrajinu, za kapitalne investicije, a ostatak je tro{en za odr`avawe kanalske mre`e, teku}e poslove na terenu i finasirawe SIZ-ova za vodoprivredu.

– Mi smo to vreme dobro iskoristili. Vidite li kako je Sava mirna i ukro}ena, a se}am se kada se izlivala u grad. Uzalud su bili xakovi peska, kad voda krene ode sve. Ovaj kej je za metar iznad naj-

vi{eg nivoa Save zabele`enog u posledwih sto godina. Oni koji znaju da sam tada bio „buxa“, tap{u me po ramenu i ka`u da sam dobro uradio. A meni se otelo, tada se to nije zvalo iznuda, ali zapravo kej je dobijen na prevaru. Da tada nismo dobili pare, ko zna, mo`da bi jo{ uvek kad Sava grune punili xakove peskom i nemirno spavali – ka`e Sava.

Posle se Sava [ivoqski vratio u struku, bio je jedno vreme i direktor u Poqoprivrednom dobru „Mi-

trosrem“, qudi ka`u dobar i uspe{an.

– Pa zna{ kakav sam bio direktor, da kad odem sa porodicom na godi{wi odmor posle sedam dana zovem preduze}e, tra`im da me spoje sa direktorom, pa kad ~ujem da je direktor na odmoru, bude mi lak{e. Onda, kao ne znam, pitam, ko je direktor va{eg preduze}a. Kad mi odgovore da je Sava [ivoqski, shvatim, nisu me smenili, pa onda sebe bogato po~astim i nastavim da se odmaram.

Ni smena u vreme „doga|awa naroda“ nije mu smetala. Ka`e da je prihvatio i da je autonoma{.

– Ma samo da ne biju. Nije mi kruna pala s glave. Ja sam ostao isti onaj Sava.

U Sremskoj Mitrovici ga znaju kao vesela i dru`equbiva ~oveka, spremnog da u tren smisli vic, {alu i dosteku. S wim u dru{tvu nikad nije dosadno.

Kad smo polazili sa Save i „Savinog keja“, on se okrenu prema reci.

– Povremeno do|em da vidim dr`i li kej Savu jo{ u okovima. Kad se uverim, milo mi, ali se setim i tih dana, pa mi krivo {to godine natovarih ovolike na sebe, ko da sam morao pregurati i sedamdeset.

Ostade mi penzija i pokoji vic, a kej izdr`ava, ko zna koliko }e jo{ qudi {etati ovim kejom – tako }e Sava [ivoqski.

Smiqka Bojevi}

dina doma}eg filma, najavio je pred pro{le godine direktor Jugoslove kinoteke Radoslav Zelenovi}. Stog {wica od premijere prvog srpskog Kinoteci ka`u i balkanskog fi kratko nazvanog „Kara|or|e“, navr se ta~no 23. oktobra 2011. godine, do }e se, nizom programa i projekata, ob `iti ova zna~ajan jubilej i odati po pionirima srpskog filma. Po re Zelenovi}a ve} se pravi i digitali na verzija „Kara|or|a“, koji je pret no rekonstruisan samo analogno. Ta zija se mo`e videti na DVD-u u iz Kinoteke 2004. godine. Nova digit kopija bi trebalo da ponudi ~istiju ku i u~ini vidqivijim poneke de jednovekovnog, ina~e prili~no sa~ nog filma, na kojem su po nekoliko tina sekundi u pojedinim scenama pr ri ne razaznaju dovoqno. Razlog su o }ewa koje je filmska traka, na neko mesta, neminovno pretrepela.

To }e biti jedan od tri DVD-a i lekcije posve}ene prvom srpskom pr centu Svetozaru Botori}u, upravo i zaslu`nijem za nastanak, kako n istori~ari filma tvrde na osnovu z

Nagrada „^i~

U toku su dogovori sa Po{tom tom filma “Kara|or|e”. Tako|e, Bezistana na Terazijama, gde su 19 ske drame. Kinoteka }e predlo`i vi}”, koja bi bila pandan Dobri~i Predlo`i}e se i da se u Ose~in spomenik i pokrene manifestaci

c m y

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

9

STO GODINA OD PRVOG SRPSKOG IGRANOG FILMA

lija s „Kara|or|em” jio veliko platno

U powavi~kom carstvu latica iz „1001 no}i” ada zagazite u carstvo ru`a porodice Skiba, ali onih posebnih majskih, koje cvetaju samo jednom u godini („ru`e galike“), sti`ete u jedan neverovatan svet, u kome se burna iskome{ana istorija spaja sa tradicijama naroda, dvorskim spletkama, sudbinama koje su ispisivane na kartama civilizacija, od drevne Persije do karnevalske Venecije du`deva... Milorad i Inge Skiba uspeli su u porodi~nom biznisu da naprave taj egzoti~ni spoj orijentalnog Istoka i konzervativnog Zapada u jednoj fla{i „Divqe ru`e“ (Wild Rose), ispuwenoj eliksirom wenih latica. Vade}i iz zaborava tajnu predawa, napravili su rakiju od ru`a i brend iz svog podruma u Kova~ici, kao i naivni slikari ovog mesta. Svojim napitkom osvajali su svet, da bi kao jedini srpski proizvod koji se tamo prodaje, stigao i do probirqive Zemqe izlaze}eg sunca – Japana.

Na planta`i ru`e rosa gallica u parku prirode Powavica u Banatskom Brestovcu, pred nama se pru`ilo mirisno carstvo ~udnovatog cveta. Od jedne sadnice proizvedeno je 50.000 ru`a, a ~itava pri~a krenula je kada su iz Mostara, zavi~aja predaka Inge i Milorada, pre{li u Pan~evo, gde su se nastanili 1992. godine.

Kada su ratovi pro{li, bra~ni par Skiba oti{ao je da vidi {ta je ostalo od wihove mostarske ku}e. Tamo su, kako pri~a Milorad, prona{li zgari{te. Sve je bilo spaqeno, sru{eno, ba{ta uni{tena, a pre`ivela je samo ova ~udnovata mirisna majska ru`a, nekada ponos mostarskih `ena. Nije bila ukrasna i uvek bi bila negde u zape}ku ba{te, uz kupinu, ali svaka ku}a i `ena ako je dr`ala do sebe i svog obraza, morala ju je imati. Nikada je nije bilo puno, jedna, osamqena u posnoj zemqi. Mirisala je svojim vekovnim tajnama, ali i te{kim `enskim radom u ku}i punoj dece. Muslimanske `ene su pravile |ulbe {eher, slatko od ru`a, a pravoslavne i slatko i liker, ~ija je receptura misteriozno iz Dubrovnika do{la do hercegova~kog zale|a u Mostar kao zadwe mesto tog mediteranskog talasa i duha.

– Divqa ru`a je u sebi nosila pri~u Turske i Orijenta, Dubrovnika, {edrvana, sokaka i kladrme, Straduna, [anti}a i Du~i}a, Ingine majke Mileve i babe

z Ministar je ju~e rekao jedno, danas drugo.

U svakom slu~aju – demantovao sebe.

govornik, koji je na nedavnom beogradskom „Sjamu rakije“ bio prava medijska atrakcija sa svojom kapqicom od ru`e Inginih baka.

Rajska skiba planta`a ru`a u Powavici, sa Miloradovim naslednicima koji su u{li u ovaj posao, jednog dana mo`da i ponudi svetu Miloradov san o rakiji od 200 vrsta latica persijskog cveta „1001 no}i“.

Dragan Milivojevi}

NAOPA^KE

Srbije da se objavi jubilarna marka sa plakau planu je i postavqawe spomen-plo~e ispred 911. godine snimqene neke scene iz te istorijiti i osnivawe nagrade “^i~a Ilija Stanojeinom prstenu u oblasti pozori{ne umetnosti. ni, odakle je ^i~a Ilija Stanojevi}, podigne ija “^i~a Ilijini dani”.

metodom 21. veka, po{to ona nema seme, a ne mo`e se ni kupiti, ni kalemiti, uspeo sam od te jedne samotne ru`e donete iz spr`ene mostarske ba{te, da napravim 50.000 sadnica. One su postale simbol porodi~nog biznisa i na{eg „Skiba“ podruma i sedam godina `ivota i bdewa da se san ostvari – obja{wava Milorad.

Uspeo je da napravi planta`u ru`a.

– I pi}e je poteklo. Ono koje je eliksir i ~iju je tajnu skrivao stari Dubrov-

z Pro{la je bila da bog sa~uva.

Kakva }e biti ova – |avo zna.

~a Ilija Stanojevi}”

Milorad Skiba (desno) na beogradskom Sajmu rakije

z Borba protiv kriminala ulazi u zavr{nu frazu.

izbor vrhunskog snimateqa iz inostranstva. Luj de Beri je radio za tada ~uvenu francusku filmsku ku}u „Pate“ . Kako je naknadno utvr|eno, De Beri je bilo umetni~ko ime, u stvari Austrijanca Luisa Bitrova, koji je zaslu`an i za brojne izuzetno vredne filmeske zapise nastale u Beogardu od 1911. do 1913. godine. “@ivot i dela besmrtnog vo`da Kara|or|a“ kako i sam naslov govori filmska je biografija vo|e Prvog srpskog ustanka 1804. godine. Wome je u {ezdesetak minuta obuhva}en ceo Kara|or|ev `ivot, od detiwstva pa do smrti, kao i istorijski doga|aji u kojima je u~estvovao. Scenario su napisali ^i~a Ilija Stanojevi}, ]ira Manok i Savkovi}, a na osnovu pozori{nog komada „Kara \or|e“ Milo{a Cveti}a, narodne pesme „Po~etak bune na dahije“ i istorijskih i biografskih dela o Kara|or|u. Film po~iwe dolaskom turskog spahije u ku}u Petrovi}a u selu Vi{evac u [umadiji, gde se o~ekuje ro|ewe deteta. Spahija usni ~udan san i tra`i da vidi dete „koje }e biti vo|a i ponos svog naroda“. Sledi scena igre dece i malog \or|a. Oni slu{aju slepog guslara Filipa Vi{wi-

i kraq Petar Prvi Kara|or|evi}. Posle je prikazan u Ni{u, Smederevu, Vaqevu, Skopqu i Sarajevu Film je na redovan filmski repertoar Beograda u{ao 17. novembra 1911.

Plakat objavqen u listu „Novo vreme“ (od 15. novembra 1911) najavquje dve predstave dnevno (od tri popodne i devet uve~e), a reklamira ga kao „istorijsku dramu snimqenu ovde u Beogradu, predstavqenu i aran`iranu naro~ito za kinematograf od na{ih najboqih umetnika i glumaca ~lanova Kraqevskog srpskog narodnog pozori{ta“.

Po re~ima Dinka Tucakovi}a, direktra Muzeja Jugoslovenske kinoteke, „Kara|or|e“ je jedan od nazna~ajnih filmova te epohe na Balkanu. Wegovim tvorcima su najverovatnije uzori bili tada{wi istorijski spektakli kao recimo „Ubistvo vojvode od Giza“ iz 1908. godine i „@ivot i stradawe Isusa Hrista“ iz 1905, za koje se zna da su prikazivani i bili popularni i u Beogradu. Karakteristi~no za te filmove je da se tok radwe daje u „slikama“ – naj~e{}e kadru - sekvenci, jer tada jo{ nisu bili otkriveni svi monta`ni postupci.

Na kraju, vaqa ista}i da „Kara|or|e“ ne bi bio sa~uvan da niji bilo pedantnog i ~uvarnog austrougarskog bioskobxije Ignaca Rajntalera, kao ni bar delom sa~uvanih starih srpskih novina koje su ispo~etka bile jedini izvor i potvrda da je takav film uop{te snimqen. Zanimqiv je i podatak do kojeg su do{li istra`iva~i iz Kinoteke, da je u Beogradu postojala jedna kopija „Kara|or|a“ sve do 1947-48. godine, kada ju je, zastra{en novom vla{}u, vlasnik bacio u Dunav.

Vladimir Crwanski

Smiqe – otpo~iwe Skiba priponik koji je prvi proizveo tu rakiju. Wome vest o nastanku svoje rakije od ruje kupovao milost i naklonost Mleta~ke `a. republike, Turske... @ena i ja uspeli smo I kao {to su `ene turskih najedini da napravimo to pi}e, bez zasla|imesnika u prohujalim vekovima va~a, boje, bilo ~ega ve{ta~kog, samo od dolaze}i na na{e prostore ru`e – veli Milorad. umesto fotografija ponePo wegovim re~ima, ima onih koji su le mirisnu divqu ru`u, da poku{ali, ali nisu uspeli da prodru u tu ih se}a na rodni kraj koji tajnu, u recepturu staru stotine godina. mo`da nikada vi{e ne}e vi– Misle qudi: to je 300 grama latica, deti, tako je Inge ponela sad300 grama {e}era i 700 grama alkohola. nicu za Pan~eNe, tu je mnogo vi{e... A vo. I ru`a se razpre svega ova ru`a je jedinMiloradov san bokorila – pre`istvenija od svih kojih su iz vela je kao i sve persijske postojbine odneje rakija od ratove kroz vekote u svet, da bi oko we bile 200 vrsta ru`a ve. Tada je Inge istkane sve te dvorske rekla: „Hajde da ih spletke, politike, qubarazmno`imo“. I od jedne dobili vi, pesme, tragedije i sre}e – pripoveda su dve, od dve ~etiri, a sa wima Siba. bilo je sve vi{e likera i rakije Wegov san je rakija od 200 vrsta ru`a. od wenih latica.

– Bio bi mi potreban jo{ jedan `ivot – Ja sam se zaqubio u tu divqu da to i ostvarim, ali sam ponosan {to smo ru`u. Moja strast prema woj u~iuspeli da zakora~imo u tajnu vina od runila je otvorim razne arhive, da `e, koje }e biti posebna pri~a ro|ena u pronalazim stare zapise, a posebnom sibirskim zatvorima – zakqu~uje na{ sa-

z Va`nije je o~uvati vlast nad narodom nego nad sobom.

^i~a Ilija Stanojevi}

vi} (Kara|or|eva `ena Jelena), kao i Dobrica Milutinovi}, Persa Pavlovi}, Dimitrije Gini}, Mileva Bo{wakovi} i mnogi drugi.

Za film su anga`ovani brojni statisti i vojna kowica, a snimalo se na nekoliko poznatih beogradskih lokacija.

Scene u dekoru snimane su u samom dvori{tu hotela bioskopa „Pariz“, zbor u Ora{cu i Boj na Mi{aru ra|eni su na Bawici, neke od scena na Kalemegdanu, Top~ideru, kao i na obalama Save i Dunava. Za kostime su kori{}eni eksponati iz Narodnog muzeja i pozori{ta. Snimawe filma je stajalo 20.000 dinara, a izra|en je u tada naj~uvenijoj fabrici na svetu „Pate Frer“ u Parizu“. Premijera je odr`ana u beogradskom hotelu „Pariz“ 23. oktobra 1911. godine. Istoga dana film je u prestonoj sali dvora gledao

oja je e Go-

iz korodui najna{i za sa-

MILORAD SKIBA, ^OVEK KOJI JE VEKOVNOM DUBROVA^KOM RAKIJOM OD RU@A OSVOJIO JAPAN

K

biva, gnaca ke moova i stila ednoj ilmowima |eno,

d kraj enske godig, a u ilma, {ava o kada beleo{ta e~ima izovathoda verzdawu talna u slielove ~uvadeserizoo{teoliko

}a i wegove peseme o srpskoj istoriji, hajducima i Turcima... Film do kraja pokazuje kqu~ne istorijske doga|aje sve do trenutka kada Kara|or|a ubija Vujica Vuli}evi}.

Uloge su tuma~ili ~lanovi Kraqevskog srpskog narodnog pozori{ta: Milorad Petrovi} (Kara|or|e), Sava Todorovi} (Starac Fo~o), ^i~a Ilija Stanojevi} (igrao je i turskog pa{u i Vujicu Vuli}evi}a), Dragoqub Sotirovi} (Hajduk Veqko), Teodora Toda Arseno-

z Da ministar zna {ta govori, ne bi govorio {to zna.

prvim or|e“ a Kaizguilm je e`iji 1928. nskim m kou|e u defijskom . PoraciJugorukom vniku ksanva JuZele-

da i do sada rasplo`ivih podataka, prvog srpskog filma. Botori} se kao preduzimqiv ~ovek, od konobara iz provincije uzdigao do gazde i bavio trgovinom i ugostiteqstvom, a odu{evqavao se modernim stvarima koje su dolazile iz sveta.

Tako je 1909. godine otvorio i prvi stalni bioskop u Beogradu. U~inio je to u svom hotelu „Pariz“ na Terazijama. Prikazuju}i filmove koji su stizali iz Francuske, a prethodno videv{i {ta se sve radi u svetu, Botori} je po`eleo da snimi jedan veliki po uzoru na svetske, ali na doma}u temu, ka`u, da bi privukao pa`wu doma}ih gladalaca ali i dvora.

Kada je odlu~eno {te }e se raditi, mudro je kao rediteqa anga`ovao ^i~a Iliju Stanojevi}a, poznatog glumca, pisca i uop{te poznavaoca pozori{ta, tako|e, i jednog od najve}ih boema tada{weg Beograda. Zabele`eno je da je ^i~a Ilija, sem {to je prvi srpski filmski rediteq, predstavqao simbol bomeskog `ivota u Skadarliji i ve} je bio snimio jedan film: „Ciganska svadba“ ili „Bibija“. Da se radilo o velikim producentskim ambicijama i poduhvatu svedo~i i

Ilija Markovi}

ju i o vedontaru. Dod pre i smo ri~e, azmiavnii povrsni krcada via|ajiu snilov je

SPORT

nedeqa9.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

VELIKA RIVALSTVA U SPORTU

Borba do posledweg atoma Vrhunski sport podario nam je ~itav niz heroja i wihova besmrtna dela, ali i neprevazi|ena i ni{ta mawe besmrtna suparni{tva.

Neka su nastala na terenu, neka pored wega, a neka su se rodila i izme|u sportista koji uop{te nisu pripadali istom vremenu. Da li iko mo`e da zamisli da Maradona biranim re~ima govori o Peleu ili da Nenad Bjekovi} gleda ve~iti derbi zajedno sa Draganom Xaji}em?

Navedena rivalstva su, me|utim, obi~na boza naspram odnosa kakve su imali, recimo, velikani Formule 1 Alan Prost i Airton Sena. Kod wih dvojice ulog je bukvalno bio - `ivot! Dvojica legendarnih voza~a najpre su, od 1988. bili suvoza~i u Meklarenu, ali to ih nije spre~avalo da jedan drugog preti~u, seku, blokiraju...

Na trci za VN Japana na Suzuki 1989, koja je odlu~ivala da li }e {ampion biti Prost ili Sena, dva Meklarenova bolida sudarila su se u trenutku kada je Francuz poku{ao da blokira Brazilca.

Prost je ispao iz trke, dok je Sena ostao na stazi i pobedio.

Pobeda mu je, me|utim, kasnije oduzeta jer je „presekao“ jednu krivinu, tako da je titula ipak pripala Prostu.

Naredne godine, Prost je

Airton Sena i Alan Prost

godine. A {ta je Frejzer mogao i da o~ekuje nakon {to je 1971. godine, dotad nepora`enog Alija, dobio u 15. rundi poslav{i ga u bolnicu? Tri godine kasnije Ali se revan{irao, a potom je do{la 1975. i ~uveni me~ u Manili. Ali je pre borbe `estoko vre|ao Frejzera nazivaju}i ga gorilom.

Pobedio je Ali, po{to je Frejzerov trener odlu~io da prekine me~, jer je wegov pulen bio `ivotno ugro`en. Legendarni bokser je posle tog

Pit Sampras i Andre Agasi

oti{ao u Ferari, ali ga je na stazi opet ~ekao stari rival.

Opet u Japanu, Prost je na startu isekao Senu, koji je imao pol poziciju. Brazilac mu je vratio ve} na prvoj krivini - bez ko~ewa se, pri brzini od 260 kilometara na ~as, zakucao u Prostov bolid. Sena je posle trke izjavio da je „malo preterao“. Francuz je 1993. potpisao za Vilijams, ali uz klauzulu da Sena ne mo`e da mu bude timski kolega!

Brazilac ga je zbog toga, na konferenciji za medije, nazvao kukavicom.

Me|utim, na posledwoj trci sezone u Australiji, ujedno i posledwoj trci karijere za Prosta, Sena je trijumfovao, a Francuz bio drugi.

Brazilac je povukao Prosta na najvi{i stepenik na postoqu i zagrlio ga. Naredne godine, dan pred kobnu trku u Imoli na kojoj }e izgubiti `ivot, Sena je u kameru francuske televizije rekao, „Pozdrav Alane, svima nam nedostaje{...“ Xo Frejzer je smogao snage da oprosti sve uvrede Muhamedu Aliju, dodu{e, tek pro{le

Maradona i Pele

}eg prvenstva. Ferguson mu je poru~io da je „po~etnik i da bi svoje mi{qewe trebalo da zadr`i za japanski fudbal“.

Venger se „osvetio“ 2002. osvojiv{i Premijer ligu, a kad je Ferguson rekao da je wegov tim boqi, iako je Arsenal imao 10 bodova prednosti, francuski stru~wak je odgovorio: „Svako misli da je wegova `ena najlep{a“.

Postoje i primeri da dvojica saigra~a uspe{no sara|uju na terenu i osvajaju titule uprkos tome {to o~ima ne mogu da se vide. Takvi su bili Kobe Brajant i [akil O’Nil. U Lejkersima su igrali od 1996. do 2004. a osvojili tri uzastopna prstena. Ipak, gotovo sve vreme su jedan drugog optu`ivali za sebi~nost, a sve je kulminiralo 2003, kad je otkriveno da je Brajant kori-

me~a rekao: „Frejzer budi zver u meni. On je veliki ~ovek, Bog ga blagoslovio. Najve}i je borac svih vremena, zajedno sa mnom“. Frejzer ni danas ne mo`e da oprosti svom treneru tu predaju - ka`e da je taj me~ neuporedivo va`niji od wegovog `ivota. @estokih rivalstava je bilo i u tenisu. Me|u mu{karcima naj~uvenije je ono izme|u Pita Samprasa i Andrea Agasija. Dvojica naturalizovanih Amerikanaca (Sampras je Grk, a Agasi Jermen) susreli su se ~ak 34 puta, od ~ega pet puta u finalima grend slemova.

Uspe{niji je bio Sampras, sa ukupno 20 pobeda. Zanimqivo je da su do prvog grend slem finala, 1995. na US openu, dvojica tenisera imala odnos pobeda 8:8, da bi u narednih pet godina Sampras napravio 9:0. Do 2003. odigrali su jo{ {est me~eva i svako je dobio po tri.

Agasi je u autobiografiji napisao da je Sampras „robotizovaniji od papagaja“, i optu`io ga da je {krtica po{to je jednom prilikom konobaru ostavio samo dolar.

Bjekovi} i Yaji} Bjekovi} i Xaji}, dvojica legendarnih fudbalera i funkcionera Partizana i Crvene zvezde, ostali su upam}eni po antologijskim prepirkama. Bjekovi} je jednom prilikom rekao da nikad u `ivotu nije ~estitao Xaji}u ni qudima iz Zvezde pobedu u derbiju, niti }e to u~initi.

Ipak, Bjekovi} je bio najo{triji posle pobede Partizana nad Zvezdom na „Marakani“ od 4:2, prve nakon vi{egodi{weg „posta“. D`aji} je pre me~a izjavio da je Partizan „u `ivom blatu“ i da je Zvezda apsolutni favorit, a Bjekovi} je posle utakmice, koju je gledao u svojoj kancelariji u Humskoj, bio nemilosrdan: - Xaji} nas sme{ta u `ivo blato, a do ju~e nisam ni znao da je `iv. D`aji} je ceo `ivot imao tretman koji ne zaslu`uje, ni kao igra~ ni kao funkcioner.

Ni Xaja mu nije ostao du`an: - Slu{am wegove izjave ve} 25 godina i one uvek su imale poruku koju je samo on mogao da razume. Posle ove pobede, vidim da je reanimiran. Me|utim, posle onoga {to sam uo~io na „jugu“ od strane wegovih „obo`avalaca“, vide}emo da li }e reanimacija biti potpuno uspe{na. Ne znam da li je boqe biti `iv na moj na~in ili iza}i iz mi{je rupe posle dve godine i samo jedne pobede.

Kod teniserki, najve}e rivalstvo svakako je bilo ono izme|u Kris Everet i Martine Navratilove. Od 1973. do 1988. odigrale su ~ak 80 me~eva. Od toga je 14 duela direktno odlu~ivalo o pobedniku grend slema, a uspe{nija je bila Navratilova sa 10 pobeda. ^ehiwa sa ameri~kim dr`avqanstvom pobedila je i u svih pet vimbldonskih finala sa Everetovom, a zanimqivo da je ukupan rezultat daleko izjedna~eniji - 43:37 za Navratilovu. [to se fudbala ti~e, najve}e suparni{tvo stvorila je

stio usluge prostitutki. Brajant je navodno na ispitivawu u policiji rekao da je trebalo da, „kao i O’Nil, plati `eni milion dolara kako bi }utala“. O’Nil je odgovorio da nije on „taj koji je kupovao qubav“.

Jedno od najve}ih suparni{tava u istoriji sporta ro|eno je za {ahovskom tablom.

Malo je qudi na planeti koji nisu ~uli za Anatolija Karpova i Garija Kasparova. Prvi put su se namerili jedan na drugog, 1984. u me~u za titulu svetskog prvaka u Moskvi.

Duel je trajao pet meseci, a

Fernando Alonso

NAJBR@I CIRKUS SE ZAGREVA

Alonso najpla}eniji [panski automobilista i voza~ Ferarija Fernando Alonso najpla}eniji je u ovoj sezoni Formule 1.

Prema listi koja je objavqena , Alonso godi{we prima 30 miliona evra, {to je ~ak duplo vi{e u odnosu na novac koji prima Luis Hamilton u Meklarenu. Na listi zarada nalazi se i Kimi Raikonen, koji ove sezone vozi u Svetskom reli

od 150.000 evra, 200 puta mawim od Alonsa!

Dvojica voza~a, Karun ^andhok i Sakon Jamamoto, ~lanovi Hispanije, rade bez plate.

I posledwi, 12. tim u ovogodi{wem {ampionatu sveta Formule 1 Hispanija rejsing prijavio je voza~e za predstoje}u sezonu.

Za ovaj {panski tim vozi}e Indijac Karun ^andok i Brazilac Bruno Sena, ne}ak legendarnog Ajrtona Sene, koji je poginuo 1.

Sastavi ekipa Meklaren (Xenson Baton, Luis Hamilton) Mercedes GP (Mihael [umaher, Niko Rozberg) Red Bul (Sebastijan Fetel, Mark Veber) Ferari (Fernando Alonso, Felipe Masa) Vilijams (Rubens Barikelo, Niko Hilkenberg) Reno (Robert Kubica, Vitalij Petrov) Fors Indija (Adrijan Zutil, Vitantonio Liuci) Toro Roso (Sebastijan Buemi, Haime Algersuari) Lotus (Jarno Truli, Heiki Kovalainen) Zauber (Pedro de la Rosa, Kamui Kobaja{i) Virxin rejsing (Timo Glok, Lukas de Grasi) Hispanija rejsing (Karun ^andok, Bruno Sena)

{ampionatu, jer je Ferari du`an da mu isplati 15 miliona evra na ime prevremenog raskida ugovora.

Interesantno, Australijanac Mark Veber iz Red Bula, trenutno vode}i u generalnom plasmanu, nalazi se na 10. mestu sa 4,2 miliona evra godi{we plate, dok je najlo{ije pla}eni voza~ Bruno Sena, sestri} legendardnog Airtona, sa primawima

maja 1994. godine u bolidu Vilijamsa.Obojica voza~a prethodnih sezona nastupali su u GP2 seriji i ovo }e im biti debitantska godina u Formuli 1.Vlasnik ekipe Hoze Ramon Karbante potvrdio je da }e ekipa biti spremna za start {ampionata 14. marta u Bahreinu, i pored problema tokom priprema za novu sezonu.

Ovaj tim ranije je nosio naziv Kampos.

USEIN BOLT ODLU^IO

London i Rio, pa kraj Qubiteqi kraqice sportova mo}i }e do 2016. godine da se dive najbr`em ~oveku planete i da od wega o~ekuju nove rekorde u sprinterskim disciplinama, ili mo`da i jo{ u nekim. Usein Bolt najvio je da }e karijeru zavr{iti posle Olimpijskih igara u Riju.

Mislim da }e u jednom trenutku svima da dosadim, pa i sam sebi, ako non-stop budem radio

ku nije prioritet. Bolta u 2011. godini o~ekuje Svetsko prvenstvo u ju`nokorejkom Daeguu, gde }e morati da brani zlatne medaqe na 100 i 200 metara. [ampionat u Ju`noj Koreji je za mene vrlo bitan. Ako izgubim ima}u pritisak pred Olimpijske igre u Londonu. Pobeda bi, s druge strane, donela samopouzdawe. - objasnio je Jamaj~anin.

Ni Bolta nisu zaobi{le povrede, ali ona zbog koje je rani-

Anatolij Karpov i Gari Kasparov

FIFA, proglasiv{i Pelea i Maradonu za najboqe igra~e sveta u istoriji. Otad se ova dvojica podbadaju, mada se mora re}i da sva|e po pravilu zapo~iwe Pele svojim komentarima o Maradoninom na~inu `ivota. Pa ga onda El Pibe po{aqe u... muzej. Maradona nam je „otkrio“ i da je Pele izgubio nevinost kao 14-godi{wak... sa svojim trenerom.

Velikih suparni{tava ima i me|u fudbalskim trenerima, a najve}e je svakako ono izme|u ser Aleksa Fergusona, koji ve} ~etvrt veka sedi na klupi Man~ester junajteda, i Arsena Vengera, ~oveka koji broji 14. godinu u Arsenalu.

Wih dvojica zaka~ila su se maltene odmah po Vengerovom dolasku iz Nagoje. Francuz je tad izjavio da nije u redu {to se Man~esteru zbog Lige {ampiona odla`u utakmice doma-

prekinut je po nare|ewu predsednika FIDA Florensija Kampomawesa, koji je kao razlog naveo zabrinutost za zdravqe igra~a.

Rezultat je u tom trenutku bio 5:3 za Karpova, uz neverovatnih 40 remija! Kasparov je osvojio titulu ve} slede}e godine, pobediv{i Karpova u odlu~uju}em me~u u kojem je rivalu bio dovoqan i remi. Jo{ tri puta su ova dvojica igrala za svetsku titulu i sva tri puta je, tesnim rezultatom, pobedio Kasparov. Ukupno su odigrali 144 partije, a rezultat je 21:19 za Kasparova, uz 104 remija. Rivalstvu wih dvojice doprinosila je i ~iwenica da je Karpov proruski orijentisan, dok je Kasparov, ro|en kao Gari Vejn{tajn od majke Jermenke i oca Jevreja, naklowen Zapadu.

M. Stani}

Usein Bolt

isto i pobe|ivao. Voleo bih da posle atletske karijere igram fudbal, mo`da ~ak i u Man~ester junajtedu. - rekao je 24-godi{wi Bolt. - Po stilu igre najvi{e sam sli~an Samjuelu Etou.

- dodao je on i potvrdio da planira da se takmi~i i u skoku u daq, ali da mu to u ovom trenut-

je zavr{io pro{lu sezonu sada je pro{lost.

- Povreda le|a je pro{la. Ve} du`e vreme treniram normalno.

Nedavno sam bio na zavr{nim pregledima koji su potvrdili da je sve u redu. -, zakqu~io je Bolt - vlasnik svetskih rekorda na 100, 150 i 200 metara.

SPORT

DNEVNIK TURNIR U ^ENAJU

Kraj za Tipsarevi}a Janko Tipsarevi} ne}e se boriti za trofej na ATP 250 turniru u ^enaju po{to je u polufinalu pora`en od Ksavijera Mailsa sa 1:2 (3:6,

peo je da osvoji tek ~etvrti gem. Upravo je taj brejk bio dovoqan za na{eg tenisera da povede 1:0 u setovima.

Malis je u drugom setu poveo 2:0, ali je Tipsarevi} brzo iz-

Janko Tipsarevi}

6:3, 6:2). Me~ je trajao sat i 37 minuta. Po~etak me~a nije nagove{tavo poraz Srbina na kraj. Tipsarevi} je odli~no po~eo me~ i delovao je vrlo sigurno. Wegov protivnik us-

ZAVR[EN HOPMAN KUP

Amerikancima {esta titula Teniska reprezentacija SAD osvojila je Hopman kup, po{to je u finalu savladala Belgiju 2:1 i osvojila svoju {estu titulu u tom takmi~ewu.

Pobedni~ki poen ameri~kom tandemu na takmi~ewu u australijskom gradu Pertu doneo je dubl u kome su Xon Izner i Betani Matek savladali Rubena Bemelmansa i @istin Enen 2:0 (6:1, 6:3).

Prethodno je Izner savladao Bemelmansa 2:0 (6:3, 6:4), dok je Enenova u prvom me~u finala pobedila Matekovu tako|e 2:0 (7:6, 6:3).

U finalu je, ina~e, trebalo da igra reprezentacija Srbije koja je osvojila prvo mesto u A grupi, ali je povreda trbu{nih mi{i}a Ane Ivanovi} spre~ila wu i Novaka \okovi}a da se bore za trofej.

Umesto Srbije u finalu je igrala drugoplasirana iz grupe, reprezentacija Belgije.

jedna~io. Me|utim, Belgijanac je uspeo opet da oduzme servis reprezentativcu Srbije i da mu se istom merom revan{ira za prvi set - 6:3. Beogra|anin nije imao {anse u od-

Bojana korak od glavnog `reba Bojana Jovanovski plasirala se u 3. kolo kvalifikacija za WTA turnir u Sidneju po{to je savladala Holan|anku Aran~u Rus sa 6:2, 5:7, 7:5. Da bi se na{la u glavnom `rebu

turnira koji }e se igrati za nagradni fond od 618.000 dolara, Jovanovski }e u posledwem kolu kvalifikacija morati da savlada Rumunku Sorawu Kirsteu.

Arn iznenadila favorite Ma|arska teniserka Greta Arn osvojila je drugu titulu u karijeri nakon trijumfa u finalu VTA turnira u Oklendu (Novi Zeland). Ona je u posledwem me~u savladala Belgijanku Janinu Vikmajer sa 6:3, 6:3.

Tridesetjednogodi{wa Ma|arica u Oklend je doputovala kao totalni autsajder. Bez trenera, bez prtqaga koji se izgubio u putu, i bez ikakve garancije da }e se na}i u glavnom `rebu turnira po{to je

Soderling i Rodik u finalu Brizbejna [vedski teniser Robin Soderling i Amerikanac Endi Rodik plasirali su se u finale ATP turnira u Brizbejnu. Soderling je

lu~uju}em setu. Posle velikog pada u igri Tipsarevi} nije mogao da prona|e na~in da se vrati, dok je 60. igra~ na ATP listi koristio svaku gre{ku Srbina i na kraju zaslu`eno slavio - 6:2.

Malis je u svojoj karijeri ve} pobe|ivao u ^enaju. To se dogodilo 2007. godine. Pored ovog turnira, dva puta je osvajao i Delrej Bi~.

Tipsarevi} je do sada tri puta u~estvovao na tirniru u ^enaju (2005, 2009. i 2010) i svaki put, do ove godine, je i{ao stepenik vi{e. Pre {est godina eliminisan je u prvom kolu, a onda se u Indiju vratio 2009. kada ga je u ~etvrtfinalu pobedio Marin ^ili}. Hrvat je nadigrao Srbina i godinu dana kasnije, ali ovaj put u polufinalu.

Janko je u svojoj karijeri dva puta igrao u finalu.

Prvi put 2009. u Moskvi, kada ga je pobedio Mikail Ju`wi, a drugi put 2010. u Hertogenbo{u, kada je uspe{niji bio Ukrajinac Sergej Stakhovskij.

u polufinalu pobedio ^eha Radeka [tepaneka 6:3, 7:5, dok je Rodik bio boqi od Ju`noafrikanca Kevina Andersona 2:6, 6:4, 6:2.

NOVOGODI[WE DRU@EWE U „OLIMPU”: Tradicionalno dru`ewe s novinarima i nekada{wim u~enicima sportskog odeqewa Gimnazije “Svetozar Markovi}”, danas privatne sportske gimnazije “Olimp” u Novom Sadu, odr`ano je i ove godine u pres centru Novosadskog sajma. Gosti direktora “Olimpa”, Radomira Marovi}a, bili su nekada{wi fudbaleri Vojvodine Miroslav Vuka{inovi} i Miodrag Panteli}. Prvi je nastavio uspe{nu karijeru kao trener, a drugi je trenutno sportski direktor novosadskog prvoliga{a. Nekada{wi fudbalski asovi razgovarali su s novinarima o stawu u srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu i {ta ih ~eka u godini koja je upravo startovala.

Dru`ewu je prisustvovao i sada{wi u~enik ove gimnazije [u{war, ina~e i igra~ Vojvodine.

trebalo da igra kvalifikacije. Na putu do druge titule u karijeri morala je da „presko~i“ ~ak ~etiri nosioca. U prvom kolu, protiv [ve|anke Sofije Arvidson koja je bila 8. „kostura{„, spasila je pet me~ lopti.

U ~etvrtfinalu eliminisala je prvog favorita turnira Ruskiwu Mariju [arapovu u samo dva seta (6:2, 7:5).

Posle dva seta bila je boqa i od Nemice Julije Gerge{ (7:6, 6:-3).

[alenga pozitivan Navija~e @algirisa {okirala je vest da je wihov qubimac Dainius [alenga pao na doping testu posle evroliga{kog me~a s Himkijem 23. decembra pro{le godine. Nalaz iskusnog beka (33 godine) bio je pozitivan na metilheksanamin, supstancu zabrawenu od 2009. godine. O celom slu~aju @algiris je obave{ten preko Patrika Baumana, generalnog sekretara FIBA. Dainius [alenga je suspendovan od strane kluba, a generalni menaxer @algirisa Paulijus Motiejunas je rekao: - Nikada nismo tolerisali ovakve stvari, niti }emo to ikad u~initi. Moramo kao klub da se distanciramo od ovog slu~aja i budite sigurni da lekari @algirisa [alengi nisu davali doping, niti mu preporu~ili da ga koristi.

Dragi~evi} kod Ajversona Najboqi igra~ Budu}nosti Vladimir Dragi~evi} (24, 206) bi}e prvo poja~awe Be{ikta{a od dolaska novog trenera Ergina Atamana. Kako navodi vi{e izvora, klubovi su se dogovorili o transferu crnogorskog reprezentativca, pa }e sna`ni krilni centar uskoro postati prvotimac crno-belih iz Istanbula i novi saigra~ slavnog Alena Ajversona.

nedeqa9.januar2011.

11

DALEKOVOD EVROLIGA: VOJVODINA GOSTUJE SPARTAKU

Bez bele zastave u Volgogradu Vaterpolisti Vojvodine danas u Volgogradu igraju utakmicu ~etvrtog kola B grupe Dalekovod Evrolige protiv Spartaka. Pre tri nedeqe ova dva rivala odmerila su snage u novosadskom Spensu, a utakmica je zavr{ena nere{enim rezultatom 10:10. Dodu{e, imali su izabranici Dejana Stanoje-

- Posle kra}e pauze u januaru nam predstoji nekoliko izuzetno jakih utakmica i rivala (Spartak, Pro Reko, Partizan i Budva). Iz ovako jakog rasporeda moramo da izvu~emo maksimum zarad razvoja i boqitka ekipe. Prvi na redu su nam igra~i Spartaka iz Volgograda. U svakoj utakmici u Evroligi, pa i u ovoj i kvali-

kako bi uspevali da pariraju ovako jakim rivalima, pa kako utakmica odmi~e sve mawe snage imaju za napade.

- Mi idemo u Volgograd da igramo vaterpolo i da predstavqamo klub i Novi Sad. Znam da smo Spartaku pomrsili ra~une nere{enim rezultatom i da smo tako uslugu u~inili Budvi, ali mi ne igramo

tet, i iskustvo i buxet su na strani na{ih rivala, pa se od nas i ne mo`e o~ekivati da pobedimo, ali zato moramo da pru`imo maksimum. Jo{ uvek vrtimo film od pro{le utakmice sa Spartakom i da li smo

ni za koga, ve} samo za sebe i tako }e biti i u narednim susretima. Poja~ali smo treninge i tako }emo nastaviti i kada se vratimo iz Rusije, kako bi podigli formu, jer nas ~ekaju jaki rivali u Evroligi,

Vaterpolisti Vojvodine

vi}a priliku i za prvu ovogodi{wu pobedu u Evroligi, jer su vodili i sa 10:7, ali su na kraju iskusni Rusi uspeli da izjedna~e i odnesu jedan bod u Volgograd. Jur~ik i Lisunov su tada bili najefikasniji kod Rusa sa po tri gola, a kod Vojvodine je to bio Vapenski sa ~etiri pogotka. Nadali su se igra~i Spartaka u ~ijim redovima nastupa vi{e repezentativaca Rusije da }e iz Novog Sada odneti ceo plen, ali su ih iznenadili mladi, ali veoma talentovani momci Vojvodine. Sada Novosa|ani odlaze na megdan Spartaku u Volgograd. I opet su Rusi favoriti u ovom duelu, ali se Vojvodina ne predaje unapred. Kako ka`e {ef stu~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi}, ekipa }e dati maksimum i poku{ati da iskoristi sve {anse koje im se uka`u.

Foto: F. Baki}

Dana{wi program Grupa B: Spartak Volgograd - Vojvodina ( 17), Budva - Pro Reko (18). Tabela: Pro Reko 9, Spartak 4, Budva 3, Vojvodina 1.

Grupa C: Partizan - Olimpijakos (20). Tabela: Mladost 9, Partizan 4, Barselona 4, Olimpijakos 0. mogli boqe. Taj me~ je pokazao da borbeno{}u i agresivno{}u mo`emo da im pariramo u nekim elementima. Ali je zato ~etvrta ~etvrina odraz zamora i neiskustva - rekao je Dejan Stanojevi}.

Stanojevi} je istakao da wegovi igra~i tro{e ogromnu koli~inu energije u odbrani,

UTAKMICE NBA LIGE

Kobi Brajant za istoriju Kobi Brajant je prestigao na ve~itoj listi strelaca NBA lige Oskara Robertsona i sada se nalazi na poziciji broj 9. Naredni igra~ koga Kobi poku{ava da prestigne je Hakim Olajxuvon, od kojeg ga deli 226 poena.

- Ovo je velika ~ast za mene. Oskar Robertson i Majkl Xordan su mi bili de~a~ki idoli, mo`ete misliti koliko mi zna~i ovaj uspeh - rekao je Kobi nakon me~a.

Lejkersi su zabele`ili tre}u uzastopnu pobedu, a „`rtva“ su im bili Wu Orleans Hornetsi 101:97. Kobi je postigao 25, Pau Gasol 21 poen, uz 13 skokova, dok Lamar Odom dodao jo{ 17 poena, Kobi Brajant uz 13 skokova. Lejkersi su podiiskusni Argentinac je postigli ritam krajem tre}eg periogao 25 poena. da. Gubili su tada pola ko{a, a Boston je ostvario 3000. poposle tajmauta, zaigrali su bedu u istoriji kluba. Pravi sjajno i veoma brzo napravili {ou su pru`ili publici Selseriju od 15:4. Od tog momenta tiksi i Reptorsi. tim iz Los An|elesa je nepreOstali rezultati: Finiks kidno vodio. Kod Hornetsa Sans – Wu Jork Niks 96:121, Vest je me~ zavr{io s 23 poena, Orlando Mexik – Hjuston Rouz 12 skokova, a Kris Pol s 12 kets 110:95, Va{ington Vipoena i 10 asistencija. zards – Wu Xersi Nets 97:77, Mirna ruka Manua \inobiBoston Seltiks – Toronto lija s linije penala u smiraj Reptors 122:102, Golden Stejt me~a, donela je Sparsima 30 Voriors – Klivlend Kavalirs pobedu ove sezone. „Mamuze“ 116:98, Memfis Grizli – Juta su pobedile Indijanu 90:87, a Xez 110:99.

a uskoro po~iwe i doma}e prvenstvo - zakqu~io je Stanojevi}.

Vojvodina }e nastupiti bez Mari}a, koji je bio bolestan, a u sastavu }e biti drugi golman Vojislav Mitrovi}. Utakmica se igra u nedequ u 17 ~asova po na{em vremenu (19 po lokalnom).

G. Malenovi} NOVOSA\ANKE DO^EKUJU RADIVOJ KORA]

Crveno -bele `eqne reva{a Ko{arka{ice Vojvodine NIS prvi deo regionalne IVBL lige uo~i novogodi{wih praznika, zavr{ile su mini turnejom u Zenici i Bjelom Poqu gde su upisale dva poraza i tako kalendarsku 2010. godinu zavr{ile sa skorom od tri pobede i devet poraza.

Tronedeqnu zimsku pauzu, izabranice trenera Zorana Mirkovi}a iskoristile su da se odmore ali i napune baterije za izazove koji ih o~ekuju u novoj 2011 godini. Crveno -bele su uo~i ve~era{weg duela sa ekipom Radivoj Kora}a odigrale i jednu prijateqsku utakmicu u obli`wem ^elarevu protiv istoimene ekipe, a doma}e lavice bile su boqe 70:61. Bila je to ujedno i posledwa provera pred ve~era{wi susret 13. kola IVBL lige i okr{aja sa Beogra|ankama koje su na startu {ampionata slavile sa ubedqivih 81:49.

Utakmica u maloj dvorani Spensa bi}e prilika za Krawetin i drugarice da eventualnom pobedom uspe{no zakora~e u novu sportsku 2011. godinu i revan{iraju se rivalu iz prestonice za ubedqiv poraz. Na pitawe da li su Novogodi{wi i Bo`i}ni praznici ostavili traga na formu wegovih izabranica i u kakvom raspolo`ewu wegov ekipa do~ekuje favorizovani Radivoj Kora}. Utakmica 13. kola IVBL lige Vojvodina NIS - Radivoj Kora} igra se u maloj dvorani SPC Vojvodina s po~etkom od 20.30 ~asova.

I. Grubor

12

SPORT

nedeqa9.januar2011.

DNEVNIK

SLOBODAN BOBE PAVKOVI], TEHNI^KI DIREKTOR MLA\IH SELEKCIJA FS SINGAPURA

Poverewe, privilegija i odgovornost

Navija~i Vojvodine obo`avali su ga 70-ih godina, a onda se potpuno razo~arali kada je 1978. godine pre{ao u Partizan.

Odlazak Slobodana Bobeta Pavkovi}a, fudbalskog umetnika i {armera me|u crno-bele Novosa|ani nisu preboleli, ali i danas ga svojataju s pravom, jer je re~ o wihovom sugra|aninu u pravom smislu te re~i. Kada je zavr{avao igra~ku karijeru u [vedskoj, uporedo je po~eo da se bavi trenerskim poslom. Tako je krenuo u novu fazu fudbalskog `ivota, a danas ima anga`man u Singapuru.

- Radim kao tehni~ki direktor mla|ih selekcija u FS Singapura, a od 15. januara preuzimam i brigu o selekciji do 21 godine, koju o~ekuju olimpijske kvalifikacije (prvi rival Jemen) i Ju`noazijske igre (u novembru). Poverewe koje mi je ukazano do`ivaqavam i kao svojevsrnu privilegiju ali i veliku odgovornost – ka`e Pavkovi}, u }askawu na jutarwoj kafi u jednom od novosadskih kafi}a u blizini wegovog Bloka.

mla|ih selekcija, predstavqawe sistema igre koji bi bio jedinstven za sve selekcije i formirawe prepoznatqive fudbalske filozofije Singapura.

Kada su me poslodavci pitali “da li to mogu da uradim”, bilo mi je potpuno jasno {ta se od mene o~ekuje i poziv sam prihvatio. U Srbiji je bilo Slobodan Bobe Pavkovi} prvo re~i da preuzmem jednu od mla|ih selekcija, a koja dolazi na stadion da se zabanaknadno mi je ponu|eno da obavi. Liga{ke utakmice se u Singavqam i poslove tehni~kog direkpuru igraju svakodnevno, tamo netora. No, to su dva potpuno razlima fudbalskog vikenda, a uskoro ~ita posla, pa je samim tim i odgo}u se na}i na klupi ekipe Jang lavornost ve}a i to je bio momenat jons (Mladi lavovi) koja }e ~inikada sam se, zbog nerazumevawa, ti skup najtalentovanijih igra~a razi{ao sa ~elnicima FS Srbije do 21 godine.

– ka`e Pavkovi}.

Kao osnovni ciq svog posla u Na{ sagovornik ne krije da Singapuru Pavkovi} navodi slefudbal u Ju`noj Aziji nije na de}e: - Moj osnovni zadatak i ciq je da proizvodimo fudbalere koji }e Trener 25 godina biti istovremeno ve{ti i inteDve i po decenije Slobodan Pavkovi} se bavi trenerskim poslom. lignetni igra~i, a ~iji je krajwi - Trenerski poziv vodio me je na razne strane sveta: [vedsku, Kuprodukt da budu obu~eni da igraju vajt, Oman, Egipat i Singapur, dok sam u Srbiji radio kao {ef stru~atraktivan fudbal. Su{tina je nog {taba Be~eja i Vojvodine i bio selektor mlade reprezentacije publici prikazati ne{to {to ona SCG. Veoma je va`no to {to sam pro{ao sve faze u trenerskom poslu, ne ume i zbog ~ega }e `eleti da dobio i pomo}ni trener i {ef stru~nog {taba i selektor, dok se nisam |e na stadion. Kada uporedo imate na{ao na poslu tehnni~kog direktora. zadatak i da pravite rezultat, onda je jasno koliko je odgovoran Ono {to radi u Singapuru, evropskom ili ju`noameri~kom ovaj posao.

Pavkovi} je, zapravo, trebalo da nivou, ali istovremeno napomiwe Prvi rezultati bili su vidqiradi u Srbiji. ^inilo se i da je da su Singapurci konkretno, vi pro{le godine. dogovor na pomolu, a onda je uslespremni da u~e i usvajaju nova fud- Selekcija do 15 godina je na dio, bar za {iru javnost, neo~ekibalska znawa.

Olimpijskim omladinskim igravani obrt.

- Kao {to ni ja ne razumem krima u Singapuru osvojila bronzu.

- Opis mog radnog mesta obuhvaket, ili ga, preciznije razumem Tada smo dva puta pobedili Crnu ta: nacionalni plan i program rapovr{no, takav je otprilike sluGoru, prvo u grupi, a potom i u meda, demonstraciju evropske meto~aj i sa Singapurcima. Kada to ka~u za tre}e mesto. Za Singapur je dologije rada na treninzima svih `em, govorim pre svega o publici to bio veliki uspeh, jer svaka po-

@igi} dobija novog konkurenta @igi} dobija novog konkurenta u nap{adu centarfora Renxersa. .Miler ima 31 godinu i ove sezone je na 17 nastupa u prvenstvu [kotske postigao 21 gol. ^itava ekipa Birmingema je na 20 utakmica Premijer lige samo 20 puta zatresla mre`e protivni~kih timova neefikasniji je samo Vigan - {to je menaxera Aleksa Mekli{a navelo da potra`i poja~awe.

On je trenirao Milera i u Hibernijanu i u reprezentaciji [kotske.

Mekli{ u Birmingemu forsira formaciju sa jednim napada~em, a u toj ulozi se ove sezone nisu najboqe sna{li ni Kameron Xerom (tri pogotka), ni Nikola @igi} (dva). Tre}i napada~ Xejms Mekfaden je povre|en ve} du`e vreme, dok je veteran Kevin Filips van forme.

Birmingem se pobedom nad Blekpulom u gostima „vinuo“ do 15. mesta, ali ga od ekipa sa dna tabele deli samo jedan bod.

Salata pre svih Crvena zvezda ne odustaje od Kornela Salate i spremna je da se zarad dolaska slova~kog reprezentativca odrekne anga`ovawa jo{ jednog igra~a Slovana Marija Bo`i}a. Slova~ki klub ne `eli da pusti svog igra~a bez obe{te}ewa od milion evra. Crveno-beli su od „Gasproma“ dobili toliko novca, pa }e dolazak drugih igra~a na „Marakanu“ zavisiti iskuqu~ivo od odlazaka iz kluba. Zvezda je ve} digla ruke od Vladimira Volkova iz [erifa, a po svemu sude}i uskoro }e biti precrtan i Bo`i}. Salata je prioritet za upravu kluba iz Qutice Bogdana, jer je Zvezdi zbog trenutne situacije neophodno poja~awe na poziciji {topera. Novi trener Robert Prosine~ki Slovaka vidi kao idealno re{ewe u tandemu sa Li Adijem.

Porodica Jedno vreme Pavkovi} je u Singapuru bio zajedno sa celom porodicom.

- Sada je sa mnom tamo starija }erka Teodora koja kao klini~ki psiholog radi u jednoj medicinskoj ustanovi, dok su se supruga Zvezdana i mla|a }erka Emilija zbog studija produkcije, vratile u Srbiju. Nas dvoje u {ali ka`emo da smo mi proizvo|a~i, a oni su potro{a~i. beda u fudbalu nad Evropqanima tamo odjekne.

Da bi unapredio fudbalski rad u Singapuru, Slobodan Bobe Pavkovi} marqivo je radio na multimedijalnom izdawu koje je svetlost dana ugledalo uo~i Nove godine.

- Re~ je o specifi~nom fudbalskom vodi~u za trenere mla|ih kategorija, gde je u slici i re~i u kwizi, odnosno na DVD-u, postupno prikazan rad s mla|im kategorijama. U FS Singapura su ponosni na ovo izdawe koje }e uskoro mo}i i da se naru~i preko Saveza, a koliko sam upoznat, ko{ta}e oko 40 singapurskih dolara, {to je otprilike oko 25 evra.

Slobodan Pavkovi} je deo male srpske kolonije u Singapuru.

- Ima nas ~etvorica. Selektor A reprezentacije je nekada{wi golman Rijeke Radojko Avramovi}, kondicioni trener je biv{i ~lan stru~nog {taba Partizana Sa{a Bo`enko, a selektor selekcija do 15 godina je Dejan Glu{~evi} koji je skrenuo pa`wu u radu s ml|im kategorijama Crvene zvezde. Ve} smo mnogima po~eli da bodemo o~i, ali i to je dokaz da vredimo i da na najboqi na~in reprezentujemo svoju zemqu i struku – ka`e Slobodan Bobe Pavkovi}.

S. Savi}

]AVI NAPISAO AUTOBIOGRAFIJU

Do vrha zahvaqjuju}i Anti}u Anti} je podigao posva|anu Barsu! Verovatno najboqi fudbaler dana{wice ]avi Ernandez iz Barselone objavio je autobiografiju, u kojoj je opisao i saradwu sa srpskim trenerom Radomirom Anti}em. Kapiten Barse priznaje da su mu ti dani ostali u lepoj uspomeni, jer se posva|ana ekipa ujedinila zahvaquju}i metodama biv{eg selektora Srbije.

- Posle smene Luja van Gala u Barselonu je stigao Radomir Anti}. To je trener koji je u tim doneo dugo ~ekano jedinstvo, a mene oslobodio defanzivnih zadataka u igri. Radomir mi je odmah rekao da sam mu potreban odmah iza napada~ke linije. Poslao me je duboko u protivni~ki deo terena, zahtevaju}i da delujem iz drugog plana. Govorio je „Koku i Ro~embak }e oduzimati lopte, tvoji zadaci su druga~iji“ - pi{e ]avi u desetoj glavi svog autobiografskog dela.

Omaleni [panac obja{wava da ih Srbin nije zamarao takti~kim zadacima.

- Anti} je bio veoma jednostavan. Nikad nam nije razbijao glavu razli~itim taktikama, ve} nam je govorio „ti radi{ to, to ili to“. I ta~ka. @elim da se prisetim i Anti}evog pomo}nika Re{ada Kunovca. Vrlo prijatan ~ovek, koji nam je razbijao monotoniju na treninzima raznim zanimqivim ve`bama.

Ipak, najva`nija stvar u Anti}evoj eri bila su okupqawa pred utakmicu, u koje su bili ukqu~eni zajedni~ki odlasci na masa`u, u saunu i na akupunkturu. Ciq toga je bila relaksacija i stvarawe timskog duha. Nema sumwe da je Srbin svojim metodama uspeo da od nas napravi monolitni kolektiv, ali s wim nije produ`en ugovor. Anti} nije mogao predvideti da je bu-

Jedan o dnajboqih fudbalera sveta: ]avi

du}nost Barselone ve} poverena drugom ~oveku - zakqu~io je ]avi pri~u o periodu pred dolazak Franka Rajkarda, sa kojim }e Barselona osvojiti Ligu {ampiona dve godine kasnije.

Kad je po~iwao karijeru, prva zvezda Barselone bio je Brazilac Rivaldo.

- Rivaldo je bio na{ Zi-Zu. Malo je pri~ao, sve {to je imao da ka`e, govorio je na terenu.

Uvek je preuzimao odgovornost.

Jednom, u ~etvrtfinalu Lige {ampiona protiv ^elsija, proma{io je penal, ali kad je i drugi put dosu|en, nije se sakrivao, ve} je {utirao i pogodio. Znao je svoju ulogu u timu. Ne `elim da ispadne kako Bebeta kriti-

kujem, ali u najva`nijem momentu za istoriju Deportivo La Koruwe nije izveo penal, ve} je odgovornost prepustio Miroslavu \uki}u.

Za ]avija je nekada{wi fudbaler Real Madrida Zinedin Zidan najboqi svih vremena, ali su dueli na terenu bili vi{e od fudbalske igre. Bilo je tu dosta i karatea.

- Zizu je jedan na jedan bio brz kao |avo, a umeo je i da udara po nogama stavqaju}i protivniku na taj na~in do znawa ko je gazda na terenu. Posle jednog udarawa sam vikao na wega „igraj fudbal ako ima{ mozga“, a on se pona{ao u fazonu „{ta pri~a ovaj patuqak“ - rekao je ]avi.

SUPERKUP SE IGRA U BE^U

Ve~iti pune „Ernst Hapel” Za razliku od ve}ine evropskih dr`ava i liga, u Srbiji ne postoji tradicija odr`avawa utakmice Superkupa, u kojoj se na kraju sezone sastaju {ampion i pobednik nacionalnog kupa. Apatinska pivara je do nedavno sponzorisala Lav Kup Srbije sa po 250.000 evra po sezoni. Osvaja~ je dobijao 80.000 evra, a 50.000, namewenih za pobednika Superkupa, je ostajalo po strani.

trofeje. Crno-beli su ostali {ampioni dr`ave, ali je Kup promenio vlasnika i preselio se u Qutice Bogdana.

Sponzor `eli da me~ Superkupa izme|u Partizana i Zvezde u~ini jo{ zanimqivijim, pa je ponudio da se duel igra u Be~u u uskla|enom terminu.

Dva na{a najtrofejnija klub u ponudi imaju tri stadiona u prestonici Austrije, to su: Gerhard

Pivara iz Apatina, uprkos tome {to vi{e nije sponzor Kupa, jo{ uvek je zainteresovana da se organizuje me~ izme|u {ampiona i pobednika Kupa Srbije, pi{e „Sportski `urnal“. Za vreme dok je ova pivara bila sponzor Kupa za odigravawa ovakvog me~a nisu postojali uslovi.

Crvena zvezda bila je osvaja~ „duple krune“ u sezonama 2006. i 2007, dok je Partizan oba trofeja osvajao 2008. i 2009. Pro{le sezone kona~no su se stvorili uslovi da Srbija dobije pobednika Superkupa, jer su „ve~iti“ podelili

Hanapi (18.500 - stadion Rapida), Franc Hor (13.400 - stadion Austrije) i Ernst Hapel (53.000).

Sponzori `ele da se „ve~iti“ sastanu u Be~u pre svega zbog atraktivne lokacije i velikog broja na{ih iseqenika u Austriji i okolnim zemqama. Razlozi su jo{ boqa prodaja TV prava, marketin{ki prostor, kao i ve}a cena ulaznica nego kada se derbi igra u Beogradu.

Da li }e se utakmica igrati zavisi iskqu~ivo od Partizana i Zvezde, odnosno uskla|ivawa termina. Ponuda je na stolu.

SA SEDNICE IZVR[NOG ODBORA OLIMPIJSKOG KOMITETA 10. SORV

U znaku jubileja U smiraj 2010. godine odr`ana je, u Novom Sadu, sednica Izvr{nog odbora Olimpijskog komiteta Desete sportske olimpijade radnika Vojvodine koja }e se u julu ove godine odr`ati u Ba~koj Palanci. Sednici je predsedavao predsednik OK dr Milorad Mijatovi}, a o aktivnostima u godini iza nas, u vezi sa predstoje}om Olimpijadom, Sa sednice Izvr{nog odbora u Novom Sadu govorio je predsednik Izvr{nog -Priprema zemqi{ta za izodbora Milorad Peri{i}, pre gradwu otvorenog bazena je urasvega o onome {ta je ura|eno, {ta |ena i sada samo ~ekamo da Popredstoji i o finansijskim pokakrajina ispuni svoj deo obe}awa i zateqima koje treba utvrditi srada nastavimo radove. U toku su i zmerno broju u~esnika, istakav{i poslovi na sanaciji kuglane i da }e mnogo realnija slika o svemu svla~ionica u sportskoj hali biti u aprilu. Peri{i} je ista„Tikvara“, a u slu~aju lo{eg vrekao da o~ekuje da }e broj u~esnika mena uvek se mo`e ra~unati na biti maksimalno popuwen i da sportske sale u ^elarevu i Tovasve~ano otvarawe 10. SORV treba ri{evu. Otvoreni tereni }e biti prilagoditi i godinama zna~ajnih presvu~eni novim slojem asfaljubileja, 40 godina radni~kog ta, a popravqene su i {kolske sasporta u Vojvodini i Desetoj le, tako da se sve privodi potrebSORV. U tom ciqu vaqalo bi ornoj nameni – rekao je Vje{tica. ganizovati izlo`bu fotografija -Svi hotelski i motelski s prethodnih olimpijada, obaviti objekti bi}e u funkciji Olimpipromocije rekreativnog sporta, jade – istakao je predsednik Oporganizovati prigodne turnire u {tine Ba~ka Palanka Dragan Bosportu za sve, odr`ati seminare, zalo. – @eqa nam je da imamo tribine, predstaviti ba~kopalaolimpijsko selo i uspeli smo da na~ki sport, privredu, kao i kullegalizujemo objekat u Bagrematurne i turisti~ke potencijale. ri. Ura|en je i projekat za olimPeri{i} je podvukao da je pijsko selo gde }e biti i kuhiwa osnovno precizirati sve detaqe za sve u~esnike 10. SORV. Hrana oko sme{taja i ishrane u~esnika i }e za sve biti ista, ma gde bili da bi preliminarne prijave od zosme{teni. Ta kuhiwa }e kasnije na u~esnica trebalo da stignu do biti kori{}ena za pred{kolske sredine februara, a da detaqnije ustanove. Ciq nam je da u Ba~koj prijave budu u martu. Nije ostalo Palanci bude {to vi{e u~esnimnogo vremena do starta olimpika, pa smo raspisali i oglas za jade. Mawe od 180 dana, a ima mnoprivatni sme{taj tokom Olimpigo poslova koje do tada treba urajade. Osigurali smo sve sportiste diti. Tako|e, Peri{i} je predloi platili za sve lekarske pregle`io da se organizuje tribina o de. Dogovorili smo se s najve}im edukativnoj pri~i o rekreaciji prevoznikom u Vojvodini, „Duzaposlenih u Ba~koj Palanci, da navprevozom“ da bude zvani~ni se na taj na~in jo{ jednom promoprevoznik na Igrama, a obezbedivi{e radni~ka olimpijada i da to li smo i sve potrebne sale za sabude uvod u olimpijsku kampawu. stanke OK, radnih tela i pres Predsednik Primpremnog odcentar. Dakle, ozbiqno smo se bora grada doma}ina, Milan Vjepripremili za sve, ni{ta ne pre{tica, istakao je da su jo{ jednom pu{tamo slu~aju i na{a je `eqa obi{li sve objekte na kojima }e da sve~ano otvarawe Olimpijade se odr`avati takmi~ewa i da Ba~bude 7. jula uve~e – zakqu~io je ka Palanka ima sve {to je potrebBozalo. no za odr`avawe 10. SORV. S. Jakovqevi}

SPORT

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

13

48. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIRU U MALOM FUDBALU

Carigrad, Gaga plast, Popovi} transport i Klaris u polufinalu U polufinalu 48. tradicionalnog Dnevnikovog turnira u malom fudbalu igra}e Carigrad - Gaga plast i Popovi} transport - Klaris. U prepunoj maloj sali Spensa gledaoci su videli zaista uzbudqive duele,

zatim, malo pre odmora izjedna~io je Borislav Pavlovi} s penala. U nastavku je preokrenuo Dragan Tomi}, posle gu`ve u {estercu, a iz kontra napada je izjedna~io Bojan Deliba{i} za kona~nih 2:2.

Doroslova~ki je proma{io gol.

Popovi} transport je opravdao ulogu favorita u me~u s Kofi hausom. Slavio je 2:0, golovima Milana Raki}a s penala i Slobodana Raj~evi}a u posledwem minutu susreta. Popovi}

smawenom `estinom bez obizra na rezultat, a sve {to su klinci iz Strit fudbala uspeli da urade je da postignu po~asni pogodak pri kraju me~a, a strelac je bio Aleksandar Crnoja~ki.

U pobedi Alfa, istakli su se Miqevi} sa tri, Sali i Cmiqanovi} sa po dva gola, a mre`u su zatresli i Denkovi} i Samarxi}. Wihov rival u finalu bi}e ekipa FK Sini{a Mihajlovi} koja je u drugom polufinalu slavila u duelu protiv Auto opreme MD 3:1. Dobro su se dr`ali koju godinu mla|i momci iz Auto opreme, pa je poluvreme proteklo bez golova 0:0. U nastavku fudbaleri Sini{e Mihajlovi} dodali su gas stezli obru~ oko gola rivala, a do toliko `eqenog vo|stva do{li su golom Ogwena Kari{ika sa penala. Ubrzo zatim Bojan Jerini} je postigao drugi i tre}i gol za svoj tim, a ta~ku na kvalitetan

DANA[WI PROGRAM 11.30:Strit Fudbal - Auto oprema (me~ za tre}e mesto,mp) 12.05: Mladi lavovi - Lavovi (me~ za tre}e mesto,p) 12.40: Agromarket - Ofset print (me~ za tre}e mesto,k) 13.15: Klaris - Promist (me~ za tre}e mesto,v) 13.50: Alf - FK Sini{a Mihajlovi} (finale,mp) 14.25: Klaris - Promist (finale, p) 15.00: Carigrad - Gaga plast (prvo polufinale,s) 15.35: Popovi} transport - Klaris (drugo polufinale,s) 16.10: Maj frend - STR Banana (finale, v) 16.45: Nocvi Sad 94 - Lemiks (finale,k) 17.20: me~ za tre}e mesto (s) 17.55: finale (s) Sve utakmice se igraju u maloj sali SPC Vojvodina odbranio golman Milinkovi}.

Ipak, ]urko se nekoliko minuta kasnije na{ao na pravom mestu i postavio kona~nih 1:0, za prolaz u finale pionira, gde }e se sastati sa ekipom Promista.

Lavovi su u me~u s Promistom poveli evrogolom Dejana Mitro-

su sa igra~em mawe na parketu uz sudijski zvi`duk primili gol iz slobodnog udarca, a strelc je bio Strahiwa Mr|en.

Penal lutrija bila je na strani Novog Sada 94, koji je u petoj seriji uspeli da izbore toliko `eqeno finale.

Momenat s utakmice Gaga plast – Evropska internacionala

pobednike su re{avale nijanse,a u dva me~a polufinaliste odlu~ivali su penali.

Gaga plast je poja~an crnogorskim reprezentativcem Batakom mo`da i lak{e od o~ekivanog savladao Evropsku internacionalu. U prvom poluvremenu gotovo da nije bilo {ansi, jer su oba tima ve}u pa`wu posvetila odbrani svog gola. Ipak, Petar Ili} je iskoristio gre{ku odbrane Evropske internacionale i doveo Gaga plast u vo|stvo.

Isti igra~ je po~etkom drugog poluvremena imao priliku da s penala udvostru~i vo|stvo zelenih, ali je pogodio stativu.

Najboqi igra~ Gaga plasta se iskupio za proma{eni penal i iz gu`ve po drugi put savladao Romi}a. Pred kraj me~a, odigrala je ekipa Evropske internacionale sa golmanom-igra~em, pa je gol vi{e bio prazan {to je iskoristio golman Broj~in i proigrao Filipa Baji}a za kona~nih 3:0 i plasman u polufinale.

Klaris i Mildok odigrali su neizvesnu utakmicu prepunu {ansi na obe strane, a plufinalista je bio re{en posle penala. Klaris je kontrolisao igru, ali nikako nije uspevao da materijalizuje terensku nadmo}. Raki}ev penal je odbranio Baji}, ali je ne{to kasnije Zoran Raki} iskoristio gre{ku Baji}a i doveo Klaris u vo|stvo. Nedugo

Prilikom izvo|ewa penala vi{e sre}e imala je ekipa Klarisa. Precizni za Klaris bili su Raki}, Deliba{i}, Trivunovi}, Pilipovi} i Dejan Powevi}, a za Mildok Miqanovi}, Pavlovi}, Zec, Baji} (golman), a {ut Tomi}a odbranio je Obradovi}.

Carigrad je odigrao jo{ jedan neizvestan me~ i ponovo pro{ao uz velike pote{ko}e. Albatros je bio ravnopravan takmac Carigradu ali je ipak teren napustio pognute glave, posle serije penala.

Sekula Ra{iovan je na po~etku me~a doveo Carigrad u vo|stvo, a Sa{a Raki} ubrzo izjedna~io posle kontra napada. Re|ale su se {anse na obe strane u sredwem delu me~a, Doroslova~ki je pogodio pre~ku za Albatros, a revan{irao mu se s druge strane Sekula Ra{iovan. Milan Rakowac mogao je da dovede Carigrad u vo|stvo , ali je wegov {ut s penala odbranio je Subi}. Golman Jeli~i} ~uvao je Carigradu nere{en rezultat, Rakowac je pogodio za 2:1, ali posle odbitka Jeli~i}a Raki} je svojim drugim golom izjedna~io i postavio kona~nih 2:2.

Za Carigrad s bele ta~ke precizni su bili Kova~evi} i Rakowac (Sekula Ra{iovan pogodio je stativu), a za Albatros je pogodio samo Raki}, dok je {ut Kne`evi}a odbranio Jeli~i}, a

transport je imao vi{e od igre, ali je bio non{alantan u napadu, dok su igra~i Kofi hausa napravili dva kornera do tre}eg minuta me~a i do kraja nisu uspeli da naprave tre}i i zarade penal.

Kadeti Lemiksa savladali su 3:0 Ofset print u, po mnogima, finalu pre finala. Posle miroqubivih 0:0 na poluvremenu, dva puta je pogodio Sergej Milinkovi} (jednom s penala), a Hajrizi je samo potvrdio ubedqivi trijumf i plasman u finale u velikom stilu.

Prema nepisanom pravilu najpre su odr`ane polufinalne utakmicu onih najmla|ih a put u finale izborile su ekipe Alfa i FK Sini{a Mihajlovi}. Za tre}e mesto snage }e odmeriti pora`eni, Strit fudbal i Auto oprema MD. Mali{ani Alfa su prosto po~istili sa terena male sale Spensa dve godine mla|e fudba-

U konkurenciji pionira odu{evio je me~ izme|u Novog Sada 94 i Agromarketa

me~ postavio je Radulovi} lob udarcem glavom za kona~nih 3:1.

U kategoriji pionira, finaliste Dnevnikovog turnira odlu~ivale su nijanse i neizvesna zavr{nica na oba duela, a put u finale izborile su ekipe Klarisa koja je bila boqa od Mladih lavova 1:0 i Promista koji je slavio protiv Lavova 3:2. Ju-

Mla|i pioniri - polufinale: 9:1 (1:1) 3:1 (1:1)

Pioniri - polufinale: Klaris - Mladi lavovi Lavovi - Promist

1:0 (1:1) 2:3 (1:1)

Kadeti: Novi Sad 94 - Agromarket Ofsetprint - Lemiks

4:3 (1:1) 0:3 (1:1)

Veterani - polufinale: Klaris - Maj frend STR Banana - Promist

1:6 (1:1) 5:1 (1:1)

Seniori - ~etvrtfinala: Gaga plast - Evropska internacionala Klaris - Mildok Carigrad - Albatros Popovi} transport - Kofi Haus

Radost igra~a Carigrada

3:0 7:6 4:2 2:0

(1:1) (2:2) (2:2) (1:1)

Predvo|eni Sa{om Drakuli}em i Mi}om Vrawe{em veterani Maj frenda prokr~ili su put do finala ubedqivom pobedom

Za prvo mesto ~ek od 400.000 dinara Pobedniku tradicionalnog 48. Dnevnikovog turnira pripa{}e ~ek u vrednosti 400.000 dinara, drugoplasirana ekipa bi}e nagra|ena s 50.000, a tre}epalsirana s 30.000 dinara. Nov~ane nagrade }e dobiti i veterani, prvoplasiranoj ekipe pripa{}e 25.000 dinara,a drugoplasiranoj 5.000 dinara.

Kadeti, pioniri i mla|i pioniri dobi}e kao i ranijih godina sportsku opremu dar Robne ku}e Eksit i medaqe. Pored toga i najboqi pojedinci ~e dobiti vredne nagrade, tako }e najboqi igra~ 48. Dnevnikovog turnira dobiti nov~ani bon vredan 15.000 dinara, dar zlatare Jankovi}, najboqem strelcu }e pripasti trofej “ Slobodan Jovovi}”. Najboqi golman }e tako|e dobiti nov~ani bon vredan 10.000 dinara. Naravno, pripremili smo nagrade i za veterane i za mla|e kategorije,a bi}e nagra|en i najboqi sudijski par.

Rezultati Alf - Strit fudbal FK Sini{a Mihajlovi} - Auto oprema MD

vi}a sa nekim 20 metara, ali je ubrzo zatim Desan~i} sa dva pogotka najavio preokret, a oba gola postigao je sa linije penala,

lere Strit fudbala (9:1), a cela pri~a oko prvog finaliste re{ena je ve} posle prvog poluvremena (5:0). U nastavku susreta i jedni i drugi su igrali ne-

nak pobede Klarisa bio je Sa{a ^urko. Imali su fudbaleri Klarisa priliku da povedu na startu drugog dela igre ali je udarac Jankovi}a sa bele ta~ke

pa je Promist na odmor oti{ao sa predno{}u od 2:1. Kako je krenulo drugo poluvreme, tako su Lavovi do{li do novog izjedna~ewa, a majstorija Dejana Konatara zavr{ila se zakucavawem lopte pod pre~ku rivala za 2:2.

Ipak to nije bilo dovoqno da ekipa iz ^elareva do~eka barem izvo|ewe penala, jer je u samom fini{u utakmice Uro{ Stameni} pro{ao po levoj strani, nanizao dva igra~a odbrane i postigao gol vredan finala.

Prvi finalista u kadetskoj konkurenciji je ekipa Novi Sad 94 koja je tek posle izvo|ewa penala savladala Agromarket 4:3, u regulanrom delu bilo je 1:1.

Poveli su Novosa|ani golom Vawe Prevedena u drugom poluvremenu i ~inilo se da }e tim rezultatom me~ zavr{iti. Grubi startovi u fini{u me~a ko{tali su izjedna~ewa `ute, koji

protiv Klarisa 6:1. Trostruki strelac bio je Drakuli} a pogodak mawe postigao je Vrawe{, a jedan je delo [parovi}a. Na drugoj strani po~asno pogodak za Klaris delo je Labuda Pejovi}a iz penala u zavr{nici susreta.

I. Grubor i M. Risti}

Novosadska nedeqa9.januar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NAJSTARIJI BISOKOP U GRADU KOJI JE SVE VREME RADIO

„Jadran” `ivi na entuzijazmu zaposlenih

Foto S. [u{wevi}

Na kowima u obilazak kom{iluka Jedan od najstarijih srpskih obi~aja “Vijawe Bo`i}a” odr`an je ju~e u Salajki, a zborno mesto bilo je kod Mesne zajednice. Odatle su momci na ukra{enim kowima krenuli da obi-

laze ku}e po svom kraju, sugra|anima ~estitaju}i Bo`i}. Od ku}e do ku}e i{lo se, sa lepim `eqama ~a{}eni su Salaj~ani, a sve uz po koju rakijicu tek toliko da se nazdravi.

B. M.

PROGRAM „RASPUSTILI[TA“

Gluma i hip-hop za najmla|e Program „Raspustili{a“ u Radni~koj 20, po~iwe sutra od 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova. Nakon crta}a sledi dramska radionica koju vodi instruktorka „Forum teatra“ Jarmila @ilai, a bi}e organizovani i ~asovi hip-hopa, pravqewa vitra`a, kola`a, kao i lego radionica. Na sceni }e se oko 11 sati pojaviti direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Bogoljub Savin, koji }e pri~ati o istoriji Novog Sada. Pola sata ka-

snije bi}e odigrana predstava „Gusarska posla“, a kriminolog Biqana Gruji} i psiholog Qubica Risti}, iz centra za prevenciju devijantnog pona{anja mladih „Target“, u 12 sati }e odr`ati predavawe o nasiqu na Internetu.

Nakon karaoka, u 13 ~asova, bi}e prikazan film „Kako izdresirati zmaja“. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/ 529-861 i 021/ 521-866.

A. J.

De`ura apoteka „Sanitas” De`urna apoteka danas }e biti “Sanitas” u Futo{koj ulici 52. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je na istom mestu.

B. M.

Demi}u nagrada „Dejan Medakovi}” Mirku Demi}u dobitniku nagrade „Dejan Medakovi}“ za 2010. godinu nagrada }e biti uru~ena sutra u 12 ~asova u Galeriji „Prometej“. Demi} je nagradu dobio za kwigu „Trezve-

waci na pijanoj no}i“. O nagradi je odlu~io `iri u sastavu, Dra{ko Re|ep, Radovan Popovi} i Jovan ]irilov. U programu u~estvuje sopran Marta Bala`.

Z. D.

V REMEPLOV

Otvarawem bioskopa “Arena sinepleks” pri~a o bioskopima u gradu aktuelnija je nego ikad i ma da se proteklih godina samo o ovom projektu govorilo i pisalo, u gradu su radila dva biskopa – Art bioskop na Spensu kao i ~ini se nepravedno zaboravqeni “Jadran”, ina~e najstariji biskop u gradu.

- Uspeli smo da se odr`imo uz pomo} pokrajinskih sredstava koje smo dobili tako {to smo konkurisali s projektom “Ponovo radi bioskop”. Od tog novca uspevali smo bar da odr`imo neki repertoar te je bioskop sve vreme radio. Me|utim, projekat se oficijelno zavr{io u decembru 2010. godine i ono {to nam preostaje jeste da opet konkuri{emo i da vidimo da li }emo dobiti dovoqno novca da nastavimo rad – obja{wava za “Dnevnik” jedna od organizatora projekta, Branka Milo{ev.

Naime, “Zvezda film” u ~ijem je sastavu bio i bisokop “Jadran” prodat je iz petog poku{aja na aukciji odr`anoj krajem oktobra pro{le godine, preduze}u “Akvatilus grup”. No iz ponude je pre toga izuzet biskop “Jadran” koji je namewen Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

- Nama je obe}ano da }e nekoliko qudi biti zaposleno

u bisokopu “Arena sinepleks”, nekoliko u letwem biskopu “Porta” a neki i u pokrajinskim institucijama, me|utim ni{ta se od toga ni-

konkursu s projektom „o`ivqavawa“ ovog biskopa i projekat im je odobren, tako da je „Jadran“ radio pod pokroviteqstvom grada Novog

je desilo. [to se ti~e Muzeja savremene umetnosti, nemamo jo{ nikakve podatke o tome. Sada bioskopom rukovodi ste~ajni direktor koji nam dozvoqava da sami prakti~no vodimo biskop i zahvaquju}i nama on i opstaje – dodaje Milo{ev.

Petnaestak radnika „Zvezda filma“ koji su radili u „Jadranu“ konkurisali su pre dve godine na gradskom

Sada i Vlade Vojvodine.

Istu podr{ku su dobili i septembra 2009. godine. I pored ~iwenice da se radi o najstarijem bioskopu u gradu i da su sami radnici zaslu`ni za to {to su Novosa|ani ipak imali gde da pogledaju filmove na velikom platnu nakon zatvarawa i posldeweg u nizu – „Arene“, ovom biskopu se poklawa vrlo malo pa`we.

Kako ovja{wava Milo{ev, postoje problemi s grejawem, krov proki{wava i spisak se tu ne zavr{ava, a novca nema.

Ipak, ovaj bioskop dnevno poseti oko pedeset qudi, a kako je momentalno na repertoaru doma}i film “[i{awe” zainteresovanost je ne{to ve}a. ^iwenica jeste da pored svega ovoga, od kako je “Arena sinepleks” otvorio svoja vrata, postoji bojazan da }e “Jadran” ostati praznih sedi{ta.

- Mnogobrojne akcije i popusti, kao i odli~na saradwa sa distributerima iz Beograda doprineli su opstanku ovog projekta, kao i to {to je ovo jedini bioskop koji emituje filmove za decu, ali i za odrasle no sad }emo videti kako }e se novonastala situacija odraziti na nas.

Mislim da nije poenta da postoji jedan bioskop koji radi i trebalo bi na nivou grada da se utvrdi recimo {ta }e u kom biskopu biti koncept repertoara. Da na primer u “Areni” budu blokbasteri, kod nas revijalni filmovi a u Kulturnom centru umetni~ki ili tako ne{to. ^ekamo da vidimo sad kako }e distributeri reagovati, pretpostavqam da svi ~ekaju “Arenu” no mi ne}emo odustati od “Jadrana” jer je va`no da postoji razli~itost u ponudi – dodaje ona.

J. Zdjelarevi}

USKORO STUDIJA O ELEKTRI^NOM VIDU PREVOZA

Tramvaji }e mo`da opet voziti Novosa|ani bi od 31. marta trebalo detaqnije da saznaju da li }e kroz wihove ulice prolaziti tramvaji kao nekad, jer bi do tada morala biti gotova studija elektri~nog vida prevoza, kako najavquju iz Zavoda za urbanizam.

- Sigurno je da bi na pojedinim trasama tramvaj bio koristan. Mogu}e je da bi prolazio kroz centralnu pe{a~ku zonu kako bi se smawio pritisak s parking prostora. Postoji i opcija da svi prigradski autobusi sa sremske strane zavr{avaju liniju u Petrovaradinu odakle bi daqe putnici i{li tramvajem – rekao je asistent sa Katedre za tehnilogije transportnih sistema Fakulteta tehni~kih nauka Milan Simeunovi}.

Grad je u saradwi s Gradskim saobra}ajnim preduze}em, Zavodom za urbanizam, Fakultetom tehni~kih nauka i Saobra}ajnom {kolom “Pinki” organizovao veliko brojawe putnika tokom jednog dana za sve gradske i prigradske

linije. Preliminarni podaci u pore|enu s istom akcijom iz 2000. godine pokazali su da se broj putnika u 16 gradskih linija smawio za 18 posto, sa 220.000 prebrojanih putnika u jednom danu, na 182.000. Na 36 prigradsih gradskih linija sa 102.000 broj putnika pao je na 85.000. No, u to vreme desile su se i neke promene u pravcima linija kao na liniji 1 i 8, a neke su od jednosmernih postale dvosmerne.

- Sproveli smo aketu sa 21 hiqadom putnika gradskog saobra}aja, a uradili smo i telefonsku anketu od 2.000 korisnika koji se ne voze autobusima i pitali ih za{to to ne ~ine i kada bi po~eli – pojasnio je Simeunovi}.

Zavod za izgradwu grada obezbedio je novac za izradu studije ure|ewa elektri~nih vidova prevoza, pa se na osnovu ovih podataka ve} mo`e do}i do budu}ih trasa kroz koje }e prolaziti tramvaji. Prva studija te vrste ra|ena je 1992. godine, wena

Tramvaji su kroz Novi Sad i{li jo{ 1912.

revizija 1997. posle vi{e od trinaest godina od posledwe po~iwe i tre}a, uz nadu da }e

po narodnoj poslovici biti i sre}na.

A. Latas

POSLE NOVOGODI[WIH PAZNIKA

Mati~ne kwige nestale u bombardovawu Reformatski sve{tenik Palovai Jo`ef je 9. januara 1852. zvani~no izjavio nadle`nim dr`avnim vlastima da su sve mati~ne kwige u wegovoj crkvi izgorele prilikom bombardovawa Novog Sada sa Petrovaradinske tvr|ave u junu 1849. Stoga, on nije mogao da ta~no utvrdi koliko

je tada du{a imala wegova crkvena op{tina. U stvari, po{to su, uglavnom, propali mnogi protokoli kr{tenih, ven~anih i umrlih koji su vo|eni u zvawima svih crkava u gradu, nastale su velike te{ko}e u ure|ivawu imovinskih i drugih odnosa me|u Novosa|anima.

N. C.

Po~eo novi talas sni`ewa Nakon do~eka Nove godine u prodavnicama je krenuo drugi talas sni`ewa cena koji kod neki dosti`e i 70 odsto. U „Teranovi“ se mogu na}i pantalone po ceni od 1.490 dinara, koje su pre sni`ewa ko{tale 2.790, kao i majice za `ene od 590 ~ija je prethodna cena bila 1.090 dinara. u „Tajmautu“ mu{ka majica kratkih rukava mo`e se kupiti za1.000 dinara. „Mango“, tako|e, ima sni`ene cene do 70 odsto, dok ve}ina drugih prodavnica svoje artikle prodaje upola cene. U „Todoru“ dete mo`e da se obu}e za 2.300 di-

nara, jer pantalone ko{taju oko 1.400, a ko{uqe oko 900 dinara. Cene su prepolovqene i u prodavnici „Afrodit mod kolek{n“, te na odre|enim modelima doweg rubqa kolekcije“Vimin sikret“. Sportska kolekcija u „En sportu“ mo`e se na}i od pet do 25 odsto jeftinije i ovo sni`ewe traje do kraja februara. [to se ti~e nakita, u „Akcesorajzu“, par nau{nica i lan~i} staju 600 dinara, dok torbe, {alove, kape i ostali modni detaqi mogu da se na|u za 50 odsto ni`e cene. Kwi-

ge su, tako|e, na sni`ewu, pa se teu kwi`ari „Qubiteqi kwige“ mo`e na}i delo Paula Koeqa „An|eo ~uvar“ po ceni od 518 dinara, komplet kwigu i CD sa filmom „Letopisi Narnije: lav, ve{tica i orman“ za 1.150 dinara, a dela Danijele Stig su na sni`ewu 30 odsto.

Trgovci najavquju sni`ewa tokom celog meseca, a neki }e ih produ`iti i na februar, kada }e verovatno krenuti velike rasprodaje zimske kolekcije zbog nadolaze}e proletwe sezone.

A. Jerini}

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

15

[TA U^INITI DA NOVI SAD POSTANE ATRAKTIVNIJI ZA STRANE I DOMA]E GOSTE

Turisti samo prozuje kroz grad

Uprkos tome {to Novi Sad ima dosta toga da ponudi turistima, da nema “Ezita” turisti~ka sezona gotovo da ne bi ni postojala. Turisti “opsedaju” Novi Sad iskqu~ivo u vreme dobro poznate manifestacije, dok se ostatak godine svodi na sporadi~ne posete mawih grupa turista sa kruzera, koji za samo nekoliko sati prodefiluju centrom grada, ponekad skoknu i do Tvr|ave, pa nastavqaju daqe. Ovakve kratke posete svakako ne doprinose novosadskom turizmu i daqe ostavqaju praznu gradsku kasu. Novi Sad, prema podacima Zavoda za statistiku, pro{le godine je posetilo 39.606 doma}ih i 44.375 stranih turista, a pro{le godine, zakqu~no sa septembrom, 38.198 stranih i 26.591 doma}ih gostiju je pro{lo kroz na{ grad. Ove brojke, mada zvu~ne, ne zna~e mnogo, s obzirom da se posetioci ne zadr-

`avaju du`e od dva do tri no}ewa.

U Turisti~koj organizaciji Novog Sada svesni su da moraju ne{to da u~ine kako bi privukli turiste da se zadr`e i provedu vi{e dana u obilasku grada i okoline.

- U planu je izgradwa jo{ jednog pristana, za koji je zadu`eno „Gradsko zelenilo“, a poja-

~a}emo promociju Novog Sada kroz sajmove i berze, saradwom s turoperaterima i svetskim kruzer kompanijama – rekla je referentkiwa turisti~ko – informativnih poslova TONS–a Slavica Kali}.

Publikacija, u kojoj }e biti ponuda novosadskih turisti~kih agencija, koja se iskqu~ivo odnosi na programe za Novi

LEGALIZACIJA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Nepotpuna dokumentacija kamen spoticawa Od 1.236 zahteva za legalizaciju koji su u Sremskim Karlovcima podneti od 11. septembra 2009. do 11. marta ove godine, do sada je re{eno 154 predmeta, odnosno izdato gra|evinskih dozvola. Zahvaquju}i tome, 7,5 miliona dinara slilo se u op{tinsku kasu.

Kako saznajemo od na~elnice Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini Du{anke Jawu{i}, svi zahtevi se obra|uju, me|utim, problem predstavqaju oni koji nemaju kompletnu dokumentaciju.

- Zbog toga {to gra|ani prilikom prijave nisu dostavili sva tra`ena dokumenta, slu`benici se po nekoliko puta vra}aju na isti predmet – obja{wava

Jawu{i}eva. - Kako gra|ani donesu ne{to od papira koji nedostaju, tako se zaposleni moraju nanovo pozabaviti istim predmetom, {to ote`ava i usporava rad. Da bi kompletirali dokumentaciju podnosioci zahteva za legalizaciju u ve}ini slu~ajeva moraju da pokre}u niz postupaka i to pred drugim institucijama i dr`avnim organima, {to traje. Zbog takvih predmeta ne mo`e se sti}i do onih koji su kompletni.

Na~elnica Jawu{i} poru~uje onima ~ija je dokumentacija uredna da mogu da do|u i pre no {to ih slu`benici Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te pozovu i zavr{e legalizaciju.

Z. Ml.

Deca u~e o razdvajawu otpada U prvoj akciji sakupqawa stare hartije u sklopu edukacije dece u Sremskim Karlovcima o razdvajawu otpada, sakupqeno je nedavno 156,5 kilograma paprira. Hartiju su sakupili u~enici jednog od tri odeqewa ~etvrtog

razreda Osnovne {kole “23. oktobar” , koji su zavr{ili i obuku. Do kraja februara bi}e odr`ane jo{ tri edukacije i akcije sakupqawa papira, u kojima }e u~estvovati ostala odeqewa ~e-

tvrtog razreda i jedno odeqewe petog. Nakon toga bi}e upore|eni rezultati, a odeqewe koje sakupi najvi{e hartije, dobi}e vrednu nagradu.

Edukacija je sastavni deo projekta kojim treba da bude poboq{ana komunikacija izme|u gra|ana i lokalne samouprave, a koji finansira Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu.

Karlova~ka op{tina je u okviru tog projekta predvidela, izme|u ostalog, kupovinu kontejnera za pet ambala`u i predavawa o razdvajawu otpada, u prvom redu papira i plastike, te {tampawe propagandnog materijala u vezi sa tim.

Z. Ml.

O nagra|enom radu Predstavqawe rada koji je dobio tre}u nagradu na konkursu Saveza jevrejskih op{tina Srbije, „Dnevnik povla~ewa 1915/16 ~inovnika Mo{e Mevoraha”, odr`a}e se sutra od 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, u Jevrejskoj 11 na prvom spratu. Autor rada je Danilo [arenac iz Beograda.

B. M.

Sad i okolinu, bi}e predstavqena na beogradskom Sajmu turizma, koji }e se odr`ati u februaru.

Prema anketi, koju je TONS uradio za vreme „Egzit“ festivala, stranci se uglavnom upoznaju s turisti~kom ponudom Novog Sada preko interneta, a mahom se vra}aju i posle „Egzita“, kako bi se boqe upoznali s gradskim sadr`ajima. Uglavnom ih interesuje samo jezgro grada i kulturna ponuda, a privla~e ih i sala{i, kao i obilazak Sremskih Karlovaca i manastira.

- Dolaze uglavnom iz evropskih zemaqa, kao {to su Austrija, Francuska, Nema~ka, Italija, ali zanimqivi smo i pojedincima iz Japana, s Novog Zelanda i iz Argentine – rekla je Kali} i dodala da su se pre nekoliko dana najavila dva Meksikanca, a prvo {to ih je zanimalo su pabovi i sli~na mesta za izlaske.

I. Dragi}

SPOMEN SOBA SLAVNIH NAU^NIKA JO[ ^EKA OTVARAWE

Tabla jedino se}awe na Ajn{tajnove Ku}a u kojoj su nekad `iveli Mileva i Albert Ajn{tajn nije pretvorena u ogranak Muzeja grada do kraja pro{le godine, kako je ranije najavqivano. Ovaj spomenik kulture, u Kisa~koj 20, trebalo je da bude otvoren za posetioce povodom 135 godina od ro|ewa Mileve Mari} Ajn{tajn, 19. decembra.

Naime, unuk slavnog para, Bernard Cezar Ajn{tajn, odlu~io je da pokloni ovu ku}u gradu jo{ 2007. godine, pod uslovom da se re{i stambeno pitawe porodice Kecman koja tu `ivi posledwih 50 godina. Od tada ni{ta nije ura|eno po ovom pitawu, te je gradske vlasti iznenadnadila smrt potomka Ajn{tajnovih u wegovim kasnim sedamdesetim.

On je iza sebe ostavio {est naslednika, {to dodatno komplikuje stvar. U Zavodu za izgradwu grada su nam rekli da je pravna slu`ba ve} u potrazi za naslednicima koji su rasuti po svim kontinentima, {to odugovla~i celu stvar. Problem koji relativno brzo mo`e da se re{i jeste iseqavawe sada{wih stanara ove ku}e.

- Razgovarali smo s porodicom Kecman i dogovoreno je da im obezbedimo stanove u kvadraturi sada{weg. Tra`imo adekvatan prostor, ali svakako }e ova porodica mo}i da se iseli samo u slu~aju da svi Ajn{tajnovi potomci pristanu na to. Verujemo da ho}e, samo pravni proces dugo traje – objasnio je zamenik direktora ZIG-a Marijan Petrovi}.

Pre pet godina sporna ku}a progla{ena je spomenikom kulture tako da je sada Kecmanovima

potpuno nemogu}e da je prodaju, ve} samo ~ekaju re{ewe. Po~ela je da se uru{ava, a na pojedinim mestima i proki{wava, {to ote`ava stanovawe u woj.

- Mnogo turista do|e da vidi ovu ku}u i mi ih pustimo da se pro{etaju kroz prostorije.

Ou{evqeni su {to se nalaze u nekada{wem domu slavnih nau~nika i ka`u kako smo sre}ni {to spavamo, jedemo i boravimo u prostoru gde su Mileva i Albert boravili. A pravo da vam ka`em nama je ve} dosta. Ovde `ive moja dva sina s porodicama, suprug i ja - po`alila se sada{wa stanarka Milena Kecman.

Rekla nam je da mnogi stranci kada vide ku}u bivaju iznena|eni lo{im stawem u kome se ona nalazi, s obzirom na to da je upravo u woj `iveo svetski poznat par nau~nika.

Iz perioda Ajn{atajnovih jo{ uvek postoje kaqava pe}, ornamenti na stubovima i Milevin monogram, koji je sada skinut s ulaznih vrata. Kada bi ku}a kona~no bila pretvorena u spomen sobu, u woj bi trebalo da se na|u i dokumenta, fotografije kao i li~ni predmeti ove porodice, koje je gradu poklonio hroni~ar `ivota Ajn{tajnovih \or|e Krsti}. Dotle Novi Sad }e se zadovoqiti tablom preko puta ku}e, ispred kafane “Bela la|a”, na kojoj pi{e: “U ovoj ku}i, Ajbert Ajn{tajn i Mileva Mari} provodili su svoje slobodno vreme sa svojim prijateqima, sviraju}i omiqene instrumente violinu i klavir”.

D. Baji}

nedeqa9.januar2011.

c m y

16

DNEVNIK

e|u svega 40 talentovanih mlaDOKTORANTKIWA NOVOSADSKOG PMF-a MARIJA LESJAK DOBILA STIPENDIJU SVETSKI PRESTI@NOG UCL-a dih posve}enika nauci iz celog sveta, izvan Velike Britanije, kojima je planetarno presti`ni i ugledni Univerzitetski kolex u Londonu, UCL, u 2010/11. dodelio stipendiju za svoje doktorske studije, jedina iz Srbije, sa koja je ovde najlekovitija, a to je sigurprojekat, na osnovu ~ega }e joj Balkana i iz Jugoisto~ne Evrope, pa no ba{ ona koja se koristi za rakiju, Jupla}ati odre|enu svotu za troi me|u svega troje-~etvoro Evroniperus communis – ka`e Marija. {kove `ivota u Londonu. A oni pqana, je Marija Lesjak, doktorantnisu nimalo naivni: nedeqni nakiwa biohemije na novosadskom Po wenim re~ima, profesor Srai hojam sobe je 110 funti.

Prirodno-matemati~kom fakulte}e da u svom istra`ivawu spoji to kako – @ive}u skromno, ali nortu, gde je istra`iva~ pripravnik. Sa lekovite biqke poma`u ili odma`u apmalno –, konstatuje Marija odusamo 25 godina, Marija iza sebe ve} sorpciji gvo`|a iz hrane. {evqena {to ide tamo gde je najima izuzetne rezultate: veoma uspe– To je oblast koju on ne poznaje tolivi{e `elela, {to }e raditi ono {no zavr{ene osnovne i master stuko kao mi koji se bavimo biohemijom le{to najvi{e voli i {to }e joj dije na PMF-u, kao talentovana pokovitog biqa. Verovatno je mogao izamentor biti profesor Srai, kopularizatorka nauke bila je 2007. brati doktoranta iz Nema~ke, recimo, ji je prezdovoqan {to je wena finalistkiwa Prvog nacionalnog ali ka`e da je hteo da da {ansu nekome iz biohemi~arska istra`iva~ka takmi~ewa „Laboratorija slavnih“, nerazvijene zemqe, istakav{i da se uvepreokupacija lekovito biqe. koje od te godine i u Srbiji organirio da su qudi iz nerazvijenih zemaqa jaNaime, dr Srai se bavi metazuje Britanski savet, uspe{no se bako motivisani i vredni. Rekao je da se bolizmom gvo`|a, s ciqem revi istra`iva~kim radom, pi{e nanikad nije prevario u izboru ~oveka, te {avawa problema anemije kod u~ne radove, dr`i studentima ve`be da veruje da nije ni sada, izabrav{i mene. qudi, pa `eli da istra`uju i iz biohemije lekovitog biqa i opRadi}u kod wega u laboratoriji, ve} mi uticaj lekovitog biqa. A Mari{te biohemije, pri kraju je doktorje dao i temu, ima u glavi sve {ta }u da ja Lesjak u svojoj doktorskoj tezi skih studija i sprema se da ovog leta radim i vodi}e me kroz to. A radno mesto koju radi na PMF-u u fokusu odbrani doktorsku tezu na PMF-u. mi je u „Darvinovoj zgradi“, podignutoj ima upravo lekovitost biqnih A pre toga }e ve} ~itav semestar na mestu nekada{we, u kojoj je zaista raekstrakta i etarskih uqa vrste biti studentkiwa doktorskih studio slavni ^arls Darvin! Ina~e, tamo se roda Juniperus, odnosno kleke. dija u Londonu, na UCL-u, osnovanom radi osam sati, vikend je slobodan, i, po – Kleka je duboko prisutna i daleke 1826, koji je dao ~ak dvadeset ugovoru, ne smeju da tra`e od mene da rapopularna u tradicionalnoj mejednog nobelovca i izuzetno je visodim vi{e od 40 sati nedeqno, osim ako dicini, a narod je koristi za leko pozicioniran na listama najbosama to `elim, a ja, naravno, ho}u, jer mi~ewe i u pi}ima jer je jako dobra qih svetskih univerziteta – defislim da {to vi{e radi{, u nauci br`e za varewe, pa se zato rakija nitivno je tre}i u Evropi, posle sti`e{ do rezultata. „klekova~a“ pije kao aperitiv.

Kembrixa i Oksforda.

Raduje se Marija velikom izazovu, ali Kleka je i dobar diuretik, ima – UCL je dr`avni, izrazito in- Marija Lesjak i profesor Kaila Srai kraj balsamovanog Yeremija Bentama, osniva~a UCL-a joj, naravno, nije lako ovo odvajawe od – Verovatno sam se wima na UCL u~i– Aplicirala sam za stipendiju jo{ antiinflamatorna i antibaktericidternacionalni univerzitetski kolex, roditeqa, brata, a posebno od momka. Menila jako zanimqivom i zbog toga {to pre godinu dana. Htela sam da vidim da na svojstva... U Srbiji ima pet vrsta ima 22.000 studenata iz ~ak 140 zemaqa |utim, mnogo joj zna~i {to je on potpuno imam radove, a za nekoga iz Srbije to je li uop{te imam {anse da pro|em – obsveta, istra`iva~ki je, najja~i u bionaujako veliko i u tome su videli moj poja{wava Marija Lesjak i isti~e da je kama – obja{wava Marija. tencijal. Oni neguju dru{tveno odgoprofesor biohemije i molekularne biOna ve} krajem ovog meseca odlazi u Vrati}u se, ovde mi je lepo vorno pona{awe, te`e da inostranim ologije dr Kaila Srai, s Instituta za London, a samo {to se odande vratila, jer studentima daju najboqa znawa a kad strukturalnu i molekularnu biologiju – Naravno da s doktoratom UCL-a mogu da na|em posao napoqu, ali ja iskreje 12. decembra sa svojom mentorkom na doktoriraju da se vrate u svoju zemqu i ULC-a, bio prvi koga je kontaktirala. – no ra~unam na povratak u Srbiju. Meni je ovde lepo. I sada mi je lepo, samo {to „novosadskom“ doktoratu, prof. dr Nedom da tamo {ire to znawe. To nije ona amePoslala sam mu motivaciono pismo, ho}u ne{to novo da nau~im, jer, kako ka`e moja mentorka Neda Mimica-Duki}, Mimicom-Duki}, dekanom PMF-a, prisuri~ka filozofija „kupovawa mozgova“, predstavila {ta radimo ovde na biohebez internacionalnih kontakata nema razvoja. Zato ho}u da se vratim na Novostvovala sve~anoj ceremoniji uru~ewa jer UCL od mene ne tra`i ni{ta osim miji, kojim se istra`ivawima bavimo... sadski univerzitet, na moj PMF, da ovde predajem studentima, da ih ne~emu nastipendija na UCL-u. da vredno u~im, bavim se istra`ivaRekao je: OK, ja bih te primio, ali mou~im i usadim im tu energiju da treba da idu napoqe da se obrazuju na svetskom – Na okupu su bili svi novi stipendiwem i doktoriram za tri godine. Nara{ da dobije{ stipendiju. Toga sam i nivou i da se vrate ku}i. Iskreno mislim da na{a dr`ava i ovaj region imaju sti iz celog sveta, bilo je izuzetno sve~aravno, da mo`e ostati kod wih svako ko ja bila svesna jer je samo {kolarina za budu}nost – poentira Marija Lesjak. – Upoznala sam u Londonu svoje budu}e kono – ispri~ala nam je Marija. – ^estitajuim se svidi, ali glavna poenta je u sagodinu dana 17.000 funti, odnosno lege iz Etiopije, Brazila... i svi ka`u da na UCL dolaze po novo znawe i isku}i mi, zamenik rektora UCL-a prof. dr mom {kolovawu inostranog nau~nog 51.000 funti za tri godine, {to je oko stvo, ali da }e se vratiti u svoju zemqu da doprinesu razvoju nauke i dru{tva.

Majkl Xon Vorton pitao me je: “Da li kadra.

60.000 evra, a ja kao „solo igra~“, naravshvata{ koliko je velika stvar {to si doPresti`na stipendija ispunila je no, te pare nemam. bila stipendiju?“ i rekao da im je jako Marijinu veliku `equ, jer je, ka`e, Weni dosada{wi rezultati, kvalikleke, a ja sam istra`ivala osam, jer drago {to se „probila jedna mlada osoba razume i podr`ava, s obzirom na to da je i htela da ide ba{ u London, gde je bila i tet i istra`iva~ki potencijal bili su sam je brala i u Hrvatskoj i Makedoniiz Srbije“. sam iz akademske bran{e, a veruje da }e ranije i prosto ju je „fascinirao, jer je presudni da dobije stipendiju UCL-a, a ji, po celom Balkanu. Sve vrste sam obPomenutih 40 stipendija dodeqene su svoju vezu uspeti da sa~uvaju jer }e stalno divan grad, izrazito internacionalan, dr Srai, koji }e joj biti mentor, odmah radila i sve su lekovite. Trenutno sreza razli~ite nauke, i to prete`no qudima biti u kontaktu zahvaquju}i internetu.

Vesna ^eki} pun energije, a qudi su OK“. }e je ukqu~iti u svoj istra`iva~ki |ujem rezultate za moju tezu, da vidim iz Azije, Ju`ne Amerike i Afrike.

M

U London po jo{ jedan doktorat

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa9.januar2011.

17

ДОГАЂАЊА

ДРУГИ АЛБУМ НОВОСАДСКОГ БЕНДА „ДВА МИНУТА МРЖЊЕ”

НА ПОПУЛАРНОМ САЈТУ „ИСПРЕД ДРАГСТОРА”

Глас деценије

a popularnom doma}em internet sajtu „Ispred Н dragstora” u toku je glasawe za doma}i pank, ska ili Oi bend decenije (nastao posle 2000. godine), do-

ИЗ

ДА

ma}i koncert decenije, strani koncert decenije, doma}i album decenije, strani album decenije i doma}u pesmu decenije. Zakqu~no s 5. januarom, trenutni poredak izgleda ovako:

ЊА

Doma]I benD ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶ birtija ................................................................. (19, 88%) Incident .............................................................. (13,16%) Gavrilo princip .............................................. (10, 82%) miki Pirs ............................................................. (9,65 %) Ringi{pil ............................................................ (9, 06%)

Doma]I konceRt ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶ Pet godina Radni~kog kombinata – bG, Danguba 2007. .................................................. (15, 81%) Goblini – [aba~ki letwi festival ............ (12, 71%) Direktori - novi beograd, „Li me light” 2006. .... (11%) Promocija „nS pank verzije” – nS, Gradili{te 2006. .......................................... (10, 65%) [aht 18. ro|endan – beograd, Dom omladine 2007. ..................................... (10, 65%)

StRanI konceRt ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶ Cock Spar rer – beograd, Skc 2009 ................. (22, 11%) Hladno pivo – novi beograd, Hala sportova 2009 ....................................... (13, 2 %) The Adicts – „Ritam evrope” novi Sad, trg Slobode 2009. ........................................... (8, 58%) madness – egzit, novi Sad 2009. .................... (7, 26%) Last Re sort – novi beograd, „Li me light” 2006...(5, 61%)

Н

Doma]I album ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶

o vo go di {wi po klon qu bi te qi ma Oi – punk zvu ka da ro vao je 30. ja nu a ra u pod ne no vo sad ski bend Dva mi nu ta mr `we. Bes plat ni da un loud dru gog alb bu ma „Mo `da na de to na ci ja” na in ter net stra ni ci www.2minutamrznje.com nai{ao je na odli~an prijem, a ubrzo su po~ele da sti`u i pozitivne ocene. Bendu se javqaju najverniji fanovi sa sjajnim utiscima, ali Novi Sad ne bi bio to {to jeste da u kuloarima ne postoje i druga~ije pri~e. Naravno, stvar je ukusa kome }e {ta svideti, ali je, kada je re~ o bednu Dva minuta mr`we, jasno da malo ko zamera na kvalitetu svirke i pesama, jer, ruku na srce, tu se i nema {ta zameriti, ali „ne{to {to smeta” mora da se prona|e. A {ta je to ne{to, te{ko je re}i.

Fanovi bi najvi{e voleli da gledaju postavu koju uz Sajlu ~ine [krba, Sira i Stevica, ali to su davna vremena. Pre dve i po decenije bilo je tako i bilo je mo}no, a mo}no je i danas sa Smukom, Ramonom i Savarom koji mnogo dobro pr`e uz Sajlu. Utisak je da je ne tako davni rijunion benda, zapravo, posle koraka napred, vratio Dva minuta mr`we – dva koraka nazad. I opet ne zbog svirke, koja je i na zakasnelom prvencu „Moderna omladina” bila izuzetna, ve} zbog ~iwenice da je bend osnovan iz nu`de, a album sazdan od legendarnih hitova i novih pesama, ura|en na pre~ac.

No, da se vratimo „Mo`danoj detonaciji”.

Deset odli~nih pesama nudi {arolik izbor kanidata za hit albuma. Serijal otvara „Sujeta”, numera koja odmah pri-

rasta za srce. Za ovu pesmu ura|en je i spot, a talentovana ekipa s RTV-a potvrdila je da „na mladima svet ostaje”. „Dru`e moj” uvodi slu{aoca u razradu „Mo`dane detonacije” i poput „Sujete” nastavqa da pri~a o qudskim osobinama, na ovaj ili onaj na~in. „Varvari” nude onaj prepoznatqivi bunt kojim su 2MM nekada davno skrenuli pa`wu. „Gde je nestao moj Novi Sad....” pita se Sa{a Ivanovi} Sajla, gitarista i peva~, koji potpisuje osam od deset numera, uz zajedni~ki doprinos Aleksandra Smuka, gitariste i prate}eg vokala, na sedmoj numeri „Dr`avni qubimci”, koji je jo{ jedan „prst u oko” za okru`ewe. „Zidovi” su mo}na stvar, koja se i ritmom i melodijom i vokalima name}e na prvo slu{awe, a obrada hita benda The Cure - „Friday Im In Love”, koja idelano odslikava svakodnevnicu prototipa mladog ~oveka dana{wice, tako|e mo`e da se oceni kao pun pogodak. „Gde si” je pesma nabijena emocijama i snagu crpi iz Sajlinog privatnog `ivota i posla kojim se bavi. [to se vi{e slu{a, sve vi{e osvaja.

Svakome ko prvi put ~uje „Skins and Punks”, ne treba zameriti na ~u|ewu i eventualnom pitawu: „^emu ova pesma danas?” Ali, ko je odrastao uz bend ili je bar dobro upoznat s wegovim istorijatom, odmah }e mu biti jasno da je ova stvar `arila i palila pre dve i po decenije po klubovima i s obzirom na to da je presko~ena na „Modernoj omladini”, Sajla je, jednostavno, nastojao da je sa~uva od zaborava i u tome je potpuno uspeo. „Decu uli ce” publika je ve} imala priliku da ~uje na „My space” stranici benda i, ma koliko se ve} naslu{ala, pa mo`da i zasitila, ove pesme, ocene jas no govore da i daqe va`i za jednu od najslu{anijih. Ono {to nije bilo u Sajlinom fazonu i ~ime je potpuno iznenadio, je pesma „Na kraju” i svakako }e izazvati naj vi{e polemike u stilu - da li je imala mesta u ovoj plejadi hi tova ili ne.

Naro~ito je tema

diskutabilna i nekako ne ide uz celu ovu pri~u, ali godine ~ine svoje i {to smo stariji, zapravo uvi|amo da qubavi nikada nije dovoqno. Poseban ukus pesmi dao je majstor klavira i hemonda Igor Ki{.

Tek, jedno je izvesno: Dva minuta mr`we mo`ete da volite ili da ne volite, ali

ateist rep – osveta crnog Gonzalesa ......... (13, 11%) birtija – Prva tura .......................................... (12, 46%) [aht – Gospoda drugovi .................................. (10, 82%) Direktori – evo vam ga ..................................... (9, 84%) miki Pirs – Hau kul iz det ................................ (8, 2%)

StRanI album ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶ Cock Spar rer – He re We Stand ......................... (19, 66%) NOFX – The War On Er ro rism .............................. (9, 83%) The Bus si nes – hard co re Ho o li gan ..................... (9, 49%) Mad ness – The Li berty Od Nor ton Fol ga te ........ (8, 47%) Drop kick Murphys – The Me a nest OF Ti mes ..... (8, 14%)

Doma]a PeSma ¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶¶ birtija – Deo `ivota ......................................... (17, 8%) Ritam nereda – Deset godina ........................ (17, 48%) [aht – panker stari ......................................... (11, 97%) Ringi{pil – ulice ............................................. (9, 39%) miki Pirs – Sloba mici} ................................ (9, 06%)

ТОП 10 - ЈАНУАР 2011.

ravnodu{ni nikako ne mo`ete da ostanete, a to i jeste svrha svakog posla, svakog truda, a on je ovoga puta u celom projektu maksimalan.

Odli~an saund potpisuje studio Miroslava Majki}a, alijas Gospodina

11. Ri han na – Only Girl ( In The World) 12. Katy Pe rry – Firework 13. Bru no Mars – Just The Way You Are 14. Ta ke That – The Flood 15. Mic hael Jac kson f. Akon – Hold My Hand 16. Pink – Raise Your Glass 17. Duck Sa u ce – Barbra Streisand 18. Black Eyed Pe as – The Time 19. Sha ki ra fe at. El Ca ta & Diz zee Ras cal - Loca 10. Col dplay – Christmas Lights

ВРЕМЕПЛОВ Bandara, a pakovawe u izdawu novosadskog SKC-a i neizbe`nog Zgroa, osmislio je, ilustrovao i dizajnirao jedan od Sajlinih naslednika, Marko Ivanovi}.

Fotografije za omot uradio je Predrag Uzelac, a propratna kwi`ica koja ide uz CD, nudi na uvid sve tekstove koje tako|e potpisuje Sajla. Iza aran`mana svih pesama ravnopravno stoje ~lanovi benda: Sa{a Ivanovi} - Sajla (gitara, vokal), Marko Vanovi} - Ramon (bas, prate}i vokal), Aleksandar Smuk Smuk (gitara, prate}i vokal) i Aleksandar Savi} – Savara (bubaw – prate}i vokal).

Novosadska koncertna promocija „Mo`dane detonacije” zakazana za 5. februar, u 22 sata u Crnoj ku}i. Kao gosti 2MM svira}e Fiskalni ra~un iz Be~eja i Posledwi poku{aj iz Novog Sada. Karte u pretprodaji po 300 dinara mogu da se kupe svakog radnog dana u CK 13 od 10 do 16 sati ili u CD [opu Mungos od 11 do 18 sati. Na dan koncerta ko{ta}e 350 dinara. С. С.

„Додирни ме” за Нову годину meri~ ki rok bend The Doors, 28.

A decembra 1968. godine, objavio je singl „Touch Me”, koji je odmah postao wihov najslu{aniji objavqeni singl ikada. Tre}a pozicija na ameri~ koj, prva na kanadskoj i deseta na australijskoj muzi~ koj listi, doneli su titulu najpopularnijeg singla kalifornijskog benda.

Pesma „Touch Me” snimqena je za ~etvrti studijski album „The Soft Parade”, a autor je gitarista benda, Robi Kriger, koji je u pesmu ubacio gitarski rif iz „Marianne C’mon” grupe The Four Seasons. Dorsi su nastali 1965. godine, a na wihovo muzi~ ko stvarala{tvo, ogroman uticaj imala je droga. Wihova muzika smatra se temeqom ameri~ kog psihodeli~ nog roka, a performans peva~a i pesnika, Xima Morisona za najkontraverznije i najoriginalnije nastupe. Sa samo {est studijskih albuma, koliko su Dorsi objavili u originalnom sastavu, ostvarili su takav uticaj na ameri~ ko dru{tvo, da su ih nazvali „ameri~ kim Дејан Влашки Bitlsima”.

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

MUKE HRI[]ANA NA BLISKOM ISTOKU

Liturgija pod nadzorom policije PUTINOVA KLETVA STI@E NEPOSLU[NE OLIGARHE

Pazi da ne pro|e{ kak Hodorkovski uski naftni magnat Mijom, Putin nedvosmisleno poru~io hail Hodorkovski posledda „lopov treba da ostane iza reweg dana 2010. osu|en je na {etaka”, na {ta je Hodorkovski jo{ {est godina zatvora, po{to je odgovorio pismom javnosti u kojem progla{en krivim za kra|u nafte navodi da se u ime svoje zemqe i iz svoje kompanije „Jukos” i prawe wenog pravnog sistema stidi, uz novca. Biv{em tajkunu je 2003. ve} dodatnu opasku da ruski predsedizre~ena osmogodi{wa zatvorska nik „voli samo pse, a ne qude”. Tek, kazna zbog utaje poreza, ali wegove Mihail Hodorkovski i wegov popristalice tvrde da je i ta optuslovni saradnik Platon Lebedev `nica bila politi~ki motivisaprogla{eni su krivim i osu|eni na, te da je zapravo ka`wen samo na po devet godina zatvora (kasnizato {to se usudio da se suprotstaje smaweno na osam). vi tada{wem predsediku VladimiTreba li uop{te napomiwati da ru Putinu. „Niko od nas nije ni je u me|uvremenu dr`ava odlu~ila o~ekivao da ne}e biti progla{en da „Jukos” raspar~a i proda, „zarad krivim. On je heroj, odlu~an u nanamirewa poreskih dugova”. Na stojawu da doka`e svoju nevinost, aukciji su se pojavili i predstavali heroje wihova okolina ~esto nici „Gasproma”, ali se nisu izjane prepoznaje”, prokomentarisala {wavali. Umesto toga, jedinu poje Qudmila Aleksejeva, predsedninudu daje Bajkalska finansijska ca Helsin{kog odbora u Moskvi. grupa, koja je za }erku-firmu JNG Saga o Mihailu Hodorkovskog izdvojila 9,7 milijardi dolara. Zazapravo po~iwe jo{ 1989, kada 26nimqivo, dva dana kasnije doti~nu godi{wi japi u jeku perestrojke Bajkalsku finansijsku grupu preudobija bankarsku licencu i sa nezima „Rosweft”, ruska naftna koliko partnera osniva jednu od kompanija u stopostotnom vlasniprvih privatnih ruskih komerci{tvu dr`ave. Sve se zavr{ilo tajalnih banaka – Menatep. Sedam goko {to je „Jukos” likvidiran, a dina kasnije za 350 miliona dolara Stalni arbitrarni sud u Hagu dokupuje oronulu dr`avnu naftnu nosi odluku da akcionari ove komkompaniju „Jukos”, koju je vlast za panije imaju puno pravo da zatra`e samo tri godine postojawa uvela u naknadu {tete. minus od tri milijarde dolara, uz Za sve to vreme Hodorkovski segodi{wi pad proizvodwe nafte od di u zatvoru, povremeno {trajkuju~ak 15 procenata. }i gla|u, najpre jer je Lebedev strUbrzo po{to je „Jukos” pre{ao pan u samicu iako je dijabeti~ar i u ruke Hodorkovskog, zapo~ela je te`ak sr~ani bolesnik, a potom i serija ozbiqnih reformi u komzato {to je wegovom drugum popaniji, {to je kao rezultat dalo slovnom saradniku, advokatu Vasine samo peglawe dugova, nego i goliju Aleksawanu, iako obolelom di{wi rast od 10 procenata. Kraod AIDS-a, uskra}ena adekvatna jem 2002. kompanija je toliko ojamedicinska pomo}. Sa Zapada mu ~ala da je „Forbs” procenio bosti`e podr{ka, pa tako, recimo, gatstvo wenog vlasnika na ~ak 15 Senat SAD, uz podr{ku Baraka milijardi dolara, Obame, Xona Mek~ime je Hodorkovkejna i Xoa Bajdeski doma{io do Pre ili posle svaki na, donosi rezolu16. mesta najboga- oligarh upada u istu ciju u kojoj se optutijih qudi sveta. protiv Hozamku. Postaje ve}i `nica „Pre ili posle dorkovskog ocewusvaki oligarh upa- od biznisa, a tada je je kao „politi~ki slede}i korak da u istu zamku. motivisana”. VrPostaje ve}i od hunac je, ipak, izja– dr`ava biznisa, a tada je va pred sudom u slede}i korak – Strazburu biv{eg dr`ava”, ocena je jednog ruskog ruskog premijera Mihaila Kasjaanaliti~ara. nova, koji priznaje da iza progona I upravo se to dogodilo HodorHodorkovskog direktno stoji Vlakovskom. U februaru 2003. ulazi u dimir Putin. otvoreni sukob sa tada{wim predNaravno, od svega toga bila je sednikom Vladimirom Putinom, „kod ku}e” slaba vajda. ^ak naprokojeg za vreme TV debate koja je bitiv, samo godinu dana pred izlazak la direktno preno{ena, optu`uje iz zatvora podi`e se nova optuza malverzacije u privatizaciji `nica – za kra|u 218 miliona tovelikih dr`avnih kompanija. na nafte iz „Jukosa” i prawe vi{e Istovremeno, vlasnik „Jukosa” se od tri milijarde rubaqa (97,5 miaktivno ukqu~uje u ruski politi~liona dolara). Na prvom pretresu ki `ivot, daju}i direktnu podrHodorkovski, koji je tokom celog {ku opozicionim strankama, pre postupka dr`an u metalnom kavesvega koaliciji „Jabuka”, ali i Kozu, izjavquje: „Nisam kriv“. Promunisti~koj partiji. U intervjuu testi wegovih pristalica bivaju nema~kom „Veltu” 22. oktobra rasterani uz „blagi” policijski 2003. otvoreno govori o ruskoj „dopritisak. „Ovo su|ewe nije nikagovornoj demokratiji”, koja zaprakav test za rusku dr`avu i predvo predstavqa paravan za autorisednika Medvedeva. Ono samo potarnu dr`avu. kazuje koliko je bolestan ceo siTri dana kasnije stavqaju mu listem”, stav je poznatog kanadskog sice na ruke. Specijalci, naime, advokata Roberta Amsterdama. upadaju u wegov privatni avion, Ali taj sistem je doneo presudu: koji je trebalo da poleti za NovoHodorkovski }e jo{ {est godina sibirsk, i hapse ga pod optu`bom provesti iza re{etaka. za utaju poreza i privredni krimiU svakom slu~aju, i sam Hodornal. Indikativno ili ne, tek na kovski danas priznaje da je Putin vest da je Hodorkovski uhap{en, svojevremeno oligarsima odredio moskovska se berza sru{ila. Kako pravila igre. A najva`nije od wih god, tu`ila{tvo je zamrzlo sve akbilo je to da se najve}e kompanije cije „Jukosa” koje su bile u oligarne smeju koristiti u politi~ke hovom vlasni{tvu, a u slede}em svrhe. Nikada! Ko se ogre{io o to koraku istra`iteqi, i to za samo pravilo, bio je ka`wen. Otuda i dve sedmice rada, utvrdili su da kletva oligarha: „Pazi da ne zavrova kompanija duguje dr`avi 3,4 {i{ kao Hodorkovski”. On je, eto, milijarde dolara poreza. Na kraju u zatvoru, Boris Berezovski je u je taj iznos narastao na gotovo 14 izbegli{tvu u Londonu, a obru~ se milijardi!? sve vi{e ste`e i oko Aleksandra Sve do izricawa presude, srediLebedeva. Jedini koji je slu{ao i nom 2005, trajao je privatni rat iznije trpao nos u Putinov zabran, me|u Hodorkovskog i Putina. KolRoman Abramovi~, danas se jedi saminaciju je do`iveo kada je uo~i mo zbog serije poraza wegovog ^elpojavqivawa oligarha pred sudiE. N. L. sija.

R

adost zimskih praznika U posledwe trihri{}ana u muslimanskom ~etiri godine orgasvetu reme}ena je i ove gonizovanih napada na 1 EGIPAT: 1. januara 2011. u Aleksandriji atomobil-bomba dine eksplozijama bombi samouhri{}ane je bilo i u eksplodirao je ispred koptske hri{}anske crkve i ubio bica. U egipatskom gradu AlekNigeriji, na Fili21 osobu a vi{e od 100 ranio. Hri{}ani ~ine desetak posto sandriji novogodi{wa slu`ba je pinima i Iraku, gde egipatskog stanovni{tva koje broji oko 83 miliona prekinuta napadom, najverovatje rat postao paravan nije pripadnika xihada. Ubijeno da se protera {to veJanuara 2010: U Nagaa Hamadiju ubijeno {estoro hri{}ana – koji su bili pod paskom muslimanskih policajaca – je vi{e od dvadeset hri{}anskih }i broj hri{}ana. ve~e uo~i koptskog bo`i}a vernika, a stotinak je raweno.

Po~etkom novembra Zbog toga je u ~etvrtak i u petak su pripadnici Al Bo`i}na liturgija u Egiptu i neKaide upali u hrikim evropskim zemqama, odr`ana {}ansku crkvu u BagAleksandrija pod policijskom stra`om. dadu. Ekstremisti su Mosul Mete` ira~kog i avganistannapali za vreme ne2 IRAK: 31. oktobra 2010. u Bagdadu izveden Bagdad skog rata i borba protiv Al Kadeqne slu`be i uzenapad na katoli~ku katedralu u kome je ide zao{trili su u muslimanli taoce. U borbi ubijeno najmawe 58 qudi. skim zemqama i odnose izme|u ira~kih snaga za Organizacija „Islamska dr`ava Irak", koja je IRAK povezana s Al Kaidom, preuzela je hri}anske mawine i islamske veosloba|awe taoca odgovornost za taj zlo~in }ine. Po izjavama o~evidaca, egipoginula su 52 verFebruara 2010, Mosul: Ubijeno osmoro patska policija u Aleksandriji nika, a 67 je bilo raEGIPAT hri{}ana tokom dvonedeqnog nasiqa je 1. januara napustila polo`aje weno. U Iraku je Nagaa oko crkve svega sat vremena pre broj hri{}ana danas Hamadi bomba{kog napada. To je kod egivi{e nego prepoloNIGERIJA patskih hri{}ana, Kopta, probuvqen. Bomba{ki naYos dilo sumwu da je napad bio deo padi su samo jedan, Abuja {ire akcije pritisaka na hrionaj otvoreniji vid 3 NIGERIJA: 8. januar 2011: Sedam muslimana ubijeno {}ane. Zbog toga su stotine Kopzapla{ivawa hri- je u Yosu kada ih je napala grupa mladih hri{}ana, ta demonstrirale u Aleksandri{}ana. Brojna su i {to je izazvalo odmazdu u kojoj je jo{ jedna osoba ji i u Kairu, sukobiv{i se otvokidnapovawa sve- poginula reno s policijom koja je upotre{tenika i silovawa 24. decembar 2010, tako|e Yos: Koordinisani bila suzavac. `ena i devojaka iz bomba{ki napadi islamisti~ke sekte Novogodi{wi napad na egipathri{}anskih poro- Boko Harom doveli su do sukoba koji su ko{tali `ivota najmawe 80 qudi ske Kopte nije usamqena pretwa dica. ove vrste. Pro{le godine je, 12.

Me|ureligijskim Mart 2010, region Yosa: Vi{e od 500 qudi, marta, na severozapadu Egipta, hu{kawima se, po ve}inom hri{}ana, ubijeno u obnovqenim etni~kim napadima © GRAPHIC NEWS napadnuta koptska crkva pod izpravilu, slu`e oni govorom da gradi bez dozvole nokojima nije sveta ni islamska vedica neslagawa me|u konfesijama. procenata od osamdesetak miliovi verski objekat. Oko 3.000 mura. Koriste je samo kao instruVerska mr`wa je postala na~in na stanovnika koliko ima ova zeslimana, predvo|enih lokalnim ment u „svetom ratu“ tako {to, pomobilizacije za skrivene polimqa na granici azijskog i afri~imamom, iskorizivaju}i se na Kuti~ke i druge ciqeve, efikasniji kog kontinenta. stilo je ve~erwu ran, seju mr`wu od bilo koje druge propagande.

Napad na crkvu u Aleksandriji Verska mr`wa je slu`bu da bi kaprema hri{}aniIskusni egipatski predsednik i pretwe Koptima upu}ene pomenovali oko 400 ma kod ve}inskog Hosni Mubarak je duboko svestan sredstvom interneta, animirali postala na~in hri{}anskih verdela populacije taktike xihada. Odmah se posle su veliki deo svetske javnosti, mobilizacije za nika. Pre toga je svojih dr`ava, denapada na koptsku crkvu obratio tako da su se oglasili ne samo paskrivene politi~ke imam odr`ao gostabilizuju}i i naciji putem televizije, trvrdepa Benedikt XVI nego i najuticaji druge ciqeve, vor u kome je naprodubquju}i rat}i da je ceo Egipat meta teroriniji lideri sveta. Predstavnici efikasniji od bilo na `ari{ta. Broj- zma i pozvao vernike na mir i to- evropskih vlada su ozbiqno shvaveo da je zadatak muslimana da se ni su napadi tih leranciju. U vreme Bo`i}ne motili pretwe, jer to {to se desilo koje druge bore protiv neistih ekstremista litve poslao je oba sina da prisuu Aleksandriji moglo je da se dopropagande prijateqa islama i na xamije i stvuju liturgiji hri{}ana u Kaigodi za Bo`i} u Amsterdamu ili i da ne dozvole da islamske verske ru, kao svojevrsni dokaz da vlasti Francuskoj i Nema~koj, gde `ivi se hri{}anstvo {iri. Objekat {kole – od Avganistana i Iraka vi{e ne}e dozvoliti nove napade. na desetine hiqada pravoslavnih koji je bio trn u oku lokalnom do Pakistana, Irana i IndoneziKopti u`ivaju i me|u hri{}avernika. Tek, ako je i bilo planoimamu nije bio nikakva crkva, je. U ovim zemqama su tako na udanima i u celom svetu veliki va za druge napade u toku praznive} dom za starce. U tom napadu ru terorista podjednako i hirugled. Postoji legenda da su oni ka, oni su bar za neko vreme onepovre|eno je 25 hri{}anskih ver{}anski hramovi i islamske bopotomci egipatskih faraona. mogu}eni odlu~nim reagovawem nika, me|u kojima je bilo `ena i gomoqe. Dana{wi sukobi na verImaju bogatu kulturnu tradiciju me|unarodne javnosti.

Petar Tomi} dece. skoj osnovi nisu kao nekada poslei u dana{wem Egiptu ~ine oko 10

R

Poja~ani napadi na hri{}anske mawine

PUT OKO SVETA

NEVIN: Ameri~ki osu|enik iz Teksasa Kornelijus Dupri Junior oslobo|en je svih optu`bi na osnovu DNK uzoraka nakon provedenih 30 godina u zatvoru.

Prvobitno je 1979. osu|en na ukupno 75 godina zbog navodnog razbojni{tva i silovawa uz pretwu oru`jem. Dupri je imao sre}u {to se ~uvaju biolo{ki dokazi zlo~ina i decenijama nakon dono{ewa (prvobitne) presude. Sada ima pravo na vi{emilionsko obe{te}ewe.

NOVA [ANSA: Ted Vilijams, besku}nik iz Klivlenda koji za dolar zabavqao voza~e na semaforu svojim neverovatno dubokim glasom, dobio je posao kao spiker NBA tima Klivlend Kavalirs, a nakon {to je wegov video na Jutjubu izazvao pozitivne reakcije miliona gledalaca.

Vilijams je ina~e biv{i radio voditeq koji je po~eo da `ivi na ulici nakon {to je postao zavisnik od droge i alkohola.

BU-BU, VLADO: Rumunski ve{ci i ve{tice napali su vladu kletvama i zlim duhovima zbog zakona o porezu koji je stupio na snagu 1. januara i po kojem i ove profesije ulaze u obveznike.

Novi zakon je deo napora vlade da skupi ve}i prihod i stane na put nepla}awu poreza u zemqi koja je u recesiji. Do sada, profesije ve{ti~arewa, astrologa i predskaziva~a sre}e nisu bile na listi rumunskih poreskih plati{a.

LETE]I [PIJUN: Vlasti Saudijske Arabije su “zatvorile” jednog beloglavog supa pod optu`bama da je {pijunirao za Izrael jer su su na ptici otkrili Yi-Pi-Es predajnik na kojem je napisano ime Univerziteta u Tel Avivu. Izraelski zvani~nici odbacili su ove navode kao sme{ne i izrazili zabrinutost za sudbinu ptice. Prethodno je jedan egipatski zvani~nik izrazio sumwu da je napade ajkula na turiste u [arm al [eiku inicirala izraelska {pijunska agencija Mosad.

NA SUNCE: Kineska kompanija sa sektora solarne energije CGN SEDC i svetski lider u proizvodwi solarnih baterija ameri~ki „Prvi Solar“, gradi}e najve}u solarnu elektranu u svetu koja }e se nalaziti u Kini i ima}e snagu do 2.000 megavata. Izgradwa najve}e solarne elektrane u svetu bi}e zavr{ena, kako je planirano, 2020. godine.

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

Najstariji crte`i urezivani su pre 12.000 godina

ilo da su Arapi, Berberi ili Tuarezi, Libijci su srda~i, pristojni, nimalo nametqivi, puni obzira.

Na ulici niti vas gwave niti vas ignori{u; s pravom merom radoznalosti, pozdravqaju sa „Welcome to Libya”. Nema ni iscrpquju}ih rituala cenkawa po sukovima (izuzetak su Tuarezi iz Malija i Nigera u oazama koji zimi dolaze u Libiju da prodaju nakit i rukotvorine), ni dobacivawa `enama. Trgovci vas do~ekuju srda~no i gostoqubivo, sa mnogo simpatija ali bez snishodqivosti. ^esto vas isprate sitnim poklonom, lepim gestom ili {akom slatkih urmi sa tezge. [to lepo re~e jedan hrvatski kolega, “dostojanstveni su, ravnopravni partneri, nikad posluga”. U Libiji se stranac ne ose}a kao turista, nego kao dragi i dobrodo{li a nezvani gost.

Samo najstariji Libijci, posebno oni koji `ive u pograni~nim podru~jima koja su nekada pripadala francuskim kolonijama, govore francuski ili italijanski. Mla|i poku{avaju da se sna|u na engleskom. Nau~ili smo desetak re~enica na „tamaseku”, jeziku Tuarega, jer je samo na{ prevodilac Ali, obrazovani i suptilni nastavnik botanike i zoologije, govorio engleski, i to odli~no. S ve}inom smo se sporazumevali rukama, pogledima. “Mia-mia!” “Odli~no.”

Jedina ~udna stvar su takozvani ~ekpointovi; zaustavili su nas nekih dvadesetak puta, uglavnom na drumovima. Na{i vodi~i su nosili neverovatne koli~ine fotokopiranih spiskova s na{im podacima na arapskom, strpqivo i bez re~i dodaju}i ih uniformisanim policajcima koji su vi{e radoznalo nego prete}i virili kroz stakla. Re|e su ti kontrolni punktovi li~ili na prave mini kasarne, sa nekoliko oklopnih ili maskiranih vozila; ve}inom se radilo o samo jednom ili dvojici slu`benika koji su se zapravo radovali da neko pro|e kraj radnog im mesta. Poneko bi mahnuo, nudio gestikulirawem da zahvatimo iz kazan~eta koje se kr~kalo na vatri, na pesku ispod neke improvizovane maskirne tende...

Nismo videli niti jednu policajku; ne znamo ni da li ih u Libiji ima. Nismo videli u`ivo ni Gadafija, te smo ostali uskra}eni za prizor

B

Ko~ije koje jure pustiwom

Svaki prizor veli~anstveniji je od prethodnog

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : ^UDESNA IZLO@BA U LIBIJSKOJ PUSTIWI

zduha, vodi u pitomiju pe{~anu ravnicu posutu izolovanim gromadama, crnim i `utim, koje je vetar izvajao u razli~ite fantasti~ne oblike, pe~urke, prste, {ahovske ili qudske figure, profile iske`enih u al`irskom delu Sahare najure `irafe i goveda. Gotovo ili nasmejanih staraca i vile|en je `enski skelet bogato da smo ih nagazili, ili previwaka, nasuprot naranxastim ugra{en grivinama od zlata i deli, toliko je prizor neo~epe{~anim dinama. srebra, visine oko 175 cm, sa kivan i ~udesan. Hiqadama goNarednog dana, pro{li smo uro|enim hendikepom – Tin dina stari petroklifi, zapapored napu{tenih tuare{kih Hinan je hramala, ka`e legenwuju}e ve{ti, s veselo prikakru`nih ku}a od slame u oblida. Mnoge pri~e ispletene su zanim krdima. @irafe imaju ku spiralne {koqke, nautiluoko we i wenih }erki i unuka pege, a krave s urezanim crtama sa, i divili se prekrasno isod kojih je, veruje se, nastao kao u mesari. Da li je to jedan klesanim nojevima u steni. Na ceo tuare{ki rod. pastir pokazivao drugome gde drugom mestu, stenom je ponoNekada je ovde, na samom kraje biftek, a gde ple}ka, dok je s sito trupkala slonovska poroju sveta, pi{e Vergilije, bilo visine pratio kretawe stada? dica, sa slon~etom koje im se `ivotiwa i bujne vegetacije, a Prevodilac Ali nam objaprepli}e me|u nogama. Krokoklima je bila sasvim druga~ija. {wava periodizaciju crte`a: dil je zevao. Krave i kamile su Idemo Vadi al Hajatom, “dolinajstariji prikazuju velike dipasle. Na pojedinim mestima u nom `ivota”, u kojoj su ondavqe `ivotiwe, slikane ili pe{~aru vetar je izdubio im{wi stanovnici ostavili crurezivane od pre 12 hiqada gopozantne lukove i kapije. Slidina do 6.000 pre nove kamo koliko nam baterije koje ere, dokazuju}i da je je nemogu}e dopuniti dozvoqaSahara u to vreme imavaju. Svaka fotka je kao za la potpuno druga~iju „Nacionalnu geografiju“, ali klimu, floru i faunu. je svako va|ewe fotoaparata u Zatim sledi faza loptim ekstremnim uslovima gde toglavih ili jajoglavih leti sitan pesak, potencijalno qudi. Izme|u 10.000 i pogubno za objektiv. Na kraju 6.000 godina p.n.e, pojaputovawa, pola fotoaparata je vquju se figure qudi s moralo na popravku. ofarbanim jajastim U{li smo u neku dolinu glavama, kao skafandeoivi~enu s tri strane ogromrima, bez o~iju, nosa, nim stenovitim zidom koji kao usta, samo sa sferi~da je podlokan nekada davno nenim glavama, nejasno stalom vodom. Prirodni amfiza{to. Zatim su tu i dotetar, zgodan za odbranu od dima}e `ivotiwe: od vqih zveri i neprijateqa, pod 5.500 do 2.000 godina strehom od nagnutog kamenog pre nove ere je faza zida, skrivao je prekrasne crsku}avawa ovaca, koza, te`e. Crte`i su sitniji i dalegoveda i magaraca; qudko suptilniji od rezbarija. ski likovi dominiraju Karmin crveni qudi, beli i nad `ivotiwama; divqe oker, ponekad su zaista mala zveri su nestale {to se remek-dela, toliko dirqiva i povezuje sa sve ve}om sna`na da vam nateraju suze na su{om i oskudnijom o~i. Scene iz `ivota: svetkoviflorom. ne, ko~ije koje jure pustiwom, Oko hiqadite godine ven~awe, lov, borba dvojice pre nove ere, javqaju se ratnika s peru{kama i {titokowi i crte`i dvokovima, `ena s {irokim butinalica. To je vreme inma, o~ito simbol maj~instva, tenzivnijih kontakata ratnik pod drvetom akacije, s dolinom Nila, ima `ivotiwe... Sitno, slatko, miprizora borbi, ratnika nuciozno, filigranski, na stete`e nojeva, `irafa, slonova, s kopqima i {titovima. Najnama je islikan ~itav jedan `ikrokodila, nilskih kowa, kramla|i crte`i prikazuju kamivot. Ose}ate neizmernu radost va, izvanredne scene svetkovile koje se dovode iz Arabije {to imate priliku da tako nena, borbi, vo`we dvokolicatek oko 200 godine p.n.e. A ovo {to vidite pod vedrim nebom u ma... Zbog tih hiqada crte`a dole? Pokazujemo na krugove najlep{em od svih muzeja, ali i oslikanih pigmentima, krvqu, po kamenoj dolini, nalik na o~aj i bes prema dana{wem ~obelan~evinama i urinom, ili obrise iz Denikenovih astroveku koji je neke od crte`a uniurezanih u stene {tio. Pojedine vi{e o{trim predmetima hiqada godina stare crNeki idioti su se i potpisivali preko (petroglife) starih te`e ~ak su o{tetili crte`a. Jedan ludi libijski voza~ od 12.000 godina pre, UN misionari koji su pa sve do po~etka nonadgledali razoru`avacrnim sprejom prekrio crte`e na ve ere, Unesko je celu we Polisarija. nekoliko lokaliteta, da napakosti tu dugu dolinu, kao i Neki idioti su se i grupi Italijana koja ga je prethodne planinu Akakus koja potpisivali preko crno}i otpustila zbog pijan~ewa. je natkriquje i u koju te`a. Ali nam pokazuje O~ajni smo {to zbog nedela, smo se zaputili, zakako je jedan ludi lipravo ceo taj pustiwbijski voza~ crnim {to zbog inertnosti libijske vlade ski i prakti~no nesprejom prekrio crtei Uneska koji ne ~ine ni{ta da se nastaweni deo Libije `e na nekoliko lokalicrte`i o~iste i za{tite prema Al`iru, Tuniteta, da napakosti grusu i sasvim ju`no s pi Italijana koja ga je Nigerom, proglasio svetskom nautskih teorija, podstaknuti prethodne no}i otpustila zbog kulturnom ba{tinom. pri~om o “skafanderima”. E to pijan~ewa. O~ajni smo {to S ran~evima na le|ima kreje “4h4 period”, smeje se Ali: zbog nedela, {to zbog inertno}emo za Sulejmanom, bucmaneki su se potpisivali voze}i sti libijske vlade i Uneska stom prilikom u ode}i boje se xipovima. koji ne ~ine ni{ta da se crtetrule vi{we koja hitro grabi U ovom delu Libije se krajo`i o~iste i za{tite. Lokalikamenitom pustiwom. Odmakao lik potpuno i dramati~no meteti su toliko daleko i vi ste je napred i hoda sam, daleko iswa iz sata u sat, nema ni~eg sem toliko sami u svemiru da vas pred nas, ali ostaje u vidokrukamena i peska u svim mogu}im samo razum mo`e spre~iti da gu. Bazaltno kamewe pro{arakombinacijama u prizorima ih iskopate iz stene i odneseno je tamnonaranxastim pekoji su svaki veli~anstveniji te ~itave kompozicije. Dok se skom, ispred nas su planine i od onog prethodnog. Pe{a~ili odmaramo u hladu ispod preistene. Sulejman se kao koza pesmo, recimo, jednom izuzetno storijskih crte`a Sulejman we na neku ogromnu kamen~ugu prostranom i raznolikom donam pokazuje kako su se nekada strmih ivica visine nekih 50linom, po podlozi od crvenka{minkale `ene kamenog doba – tak metara. Sledimo ga pitajustih kamenih plo~a i bazaltuzima sa zemqe crveni pigment }i se kog se |avola pentramo, i nih opiqaka koju Tuarezi zovu i utrqava nam u obraze. Sebi {to nismo zaobi{li gromadu. mese~ijom. U wenom dnu, pravi ta~ku na nosu. I smeje se A tamo, pri vrhu – ~udo. Urezaogromna vaqkasta crna gromakao dete.

Na|a Petrovski ne u kamene gromade, liticom da, kao da je neko bacio iz va-

Pri~e o istoriji sveta wegovih ~uvenih telohraniteqki. Uop{te, videli smo mali broj `ena, uglavnom u ve}im gradovima, iako u Libiji `ene u`ivaju pravo glasa i ravnopravnost pred zakonom, razvode se, nasle|uju imovinu, mogu da tu`e roditeqe ako ih prisiqavaju na ugovorene brakove, nisu obavezne da prekrivaju lice, pa ~ak ni da nose hixab ako to ne `ele. Iako je Gadafijeva xamahirija zasnovana na islamu i ~ak 97 posto Libijaca su suniti, nema vidqivog verskog fanatizma. Ni alkohola, bar ne zvani~no.

slinovog uqa, zamenili mnogo unosnijim {vercom ilegalaca iz okolnih afri~kih zemaqa (najpre u Libiju, pa zatim daqe preko mora, uglavnom u Italiju), benzina (koji je u Tunisu 10 puta skupqi), otmicom turista za koje tra`e ogroman otkup...

Sleteli smo najpre u Sebhu, administrativni centar Fezana, predvorje tog “pakla”.

Usred no}i, nakon sletawa, u blizini aerodroma, umesto Kerbera do~ekala nas je mehani~ka ringi{pil-balerina, va{ar i cika mladih. Kamp van grada je vrlo korektan. Imamo

Svaka fotka je kao za „Nacionalnu geografiju”

Kada sam polazila na put, nekoliko poznavalaca svetskih politi~kih prilika poku{alo je da me upozori na opasnosti koje vrebaju u pograni~nim delovima saharske pustiwe. Saharom, po wima, vr{qaju razne naoru`ane i {vercerske bande Tuarega i Berbera koje su nekada{we “romanti~ne” pqa~ke ili pratwe (vaqda bi se to danas zvalo “reketom”) karavana soli, robova, zlata, urmi i ma-

Kad nema prirodne reke, napravi{ ve{ta~ku Libija ima {est miliona stanovnika kojih 90 posto `ivi u gradovima, uglavnom u sredozemnim regijama. Tripoli okupqa ~ak milion i po du{a, dok su ostali ra{trkani po pustiwskim nedo|ijama. Spada u slabo naseqene zemqe, s jednim ili nijednim stanovnikom po kvadratnom kilometru ponegde, do celih pedeset u Tripoliju i Bengaziju. Statisti~ki, troje qudi po kvadratnom kilometru. Kad smo ve} kod zanimqive geografije, broj reka u Libiji je – nula! Nijedna. Zato je Gadafi napravio najve}u ikada qudskom rukom stvorenu ve{ta~ku reku, Man made river, preko 4.000 kilometara dugi akvadukt sastavqen od ukopanih cevi promera 4 metra, koje crpu vodu iz podzemnih vodenih mora, „akvifera“, rezervoara pitke vode koja se u neka davna vremena zadr`ala izme|u nepropusnih slojeva u dubini zemqe, ispod peska u pustiwama na jugu. Na `alost, zbog tog megalomanskog projekta koji je ko{tao milijarde dolara i zbog koga u Tripoliju i Bengaziju ima vode kao u Novom Sadu, nivo akumulirane vode jo{ u preistorijska vremena ispod pustiwe pada (jo{ nedavno bila je na 3 metra od nivoa tla, a sada je crpe pumpama sa dubine od 25 metara), dok jezera u oazama presu{uju.

Ipak, stidqivo ni~u i prve privatne poqoprivredne farme.

Ponekad se du` puteva mogu videti i xinovske pokretne metalne konstrukcije s prskalicama.

dvokrevetne kolibe sa erkondi{nom koji prebacujemo na “grejawe”. Kupatila su ne{to daqe, ~ista i brojna. Jedva ~ekamo jutro, kada }emo mawim autobusom da krenemo duboko u pustiwu, napu{taju}i naseqeni deo Fezana.

Prolazimo kroz \ermu. Na brda{cu ru{evine nekog grada i brojne grobnice koje li~e na velike kvadratne ko{nice od blata, u`e pri vrhu. Sve je u vrlo lo{em stawu. Predeo suv i avetiwski. Te{ko je poverovati da je to Garama, nekada{wa prestonica drevnih Garamanata, toliko “izvanredno velika” i mo}na kako je pisao Herodot, da je Rimqani nikad nisu pokorili. Ali nam pri~a o narodu koji se bavio zemqoradwom i sto~arstvom, poznavao sve tajne navodwavawa i imao svoje pismo 1.000 godina p.n.e. Arheolozi veruju da su imali 20 hiqada kilometara kanala za navodwavawe, plodne wive i farme. I Tacit i Plinije opisuju ih kao lukave i ratoborne, na dvokolicama koje vuku dva para kowa. Trgovali su slonova~om, plemenitim metalima i robqem. \erma je imala svoj izvor vode, koji postoji i danas, i jezero, koje je sada jedna velika slana plo~a.

Garamanti su bili, ka`u, preci Tuarega. Pod vo|stvom legendarne i ratoborne kraqice Tin Hinan zaposeli su celu Saharu. U jednoj grobnici

19

20

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

PISMA „DNEVNIKU” IZ PARIZA

F E N O M E N I : DESET GODINA VIKIPEDIJE

Svakoga dana u svakom pogledu... ikipedija je osnovana pre deset godina kao onlajn leksikon na brojnim jezicima – 15. januara 2001. se pod sada{wom adresom wikipedia.com mogla pozvati i to se smatra wenim ~asom ro|ewa. Danas u engleskoj verziji obuhvata vi{e od tri, a u nema~koj vi{e od milion ~lanaka. U srpskom izdawu broj priloga je mnogo skromniji – 25.000. Pi{u ih i ure|uju sasvim slobodno pojedinci, ali i grupe autora koji rade kolektivno na nekoj temi, a posle objavqivawa sledi zajedni~ko korigovawe, {irewe i dopuna teme i weno aktualizovawe. Svaki ~italac Vikipedije mo`e da doprinese kao autor, a da bi se objavio ~lanak ne tra`i se posebno prijavqivawe – do sada je svoj doprinos dalo preko milion poznatih, kao i nepoznati broj anonimnih „pisaca“. Ona je na sedmom mestu po posetama sajtovima na internetu; engleska verzija se naj~e{}e poziva, potom japanska, pa nema~ka. Vlasnik je Wikimedia Foundation, neprofitna organizacija sa sedi{tem u San Francisku, a u mnogim zemqama su to nezavisna udru`ewa.

Prvi kome je palo na pamet uspostavqawe zdru`ene enciklopedije na internetu je bio Rik Gejts, pionir interneta, koji je svoj predlog postavio 22. oktobra 1993. Projekat pod imenom Interpedija nije se, me|utim, zapatio.

Tako|e i Ri~ard Stalman 1999. sa svojom GNUPedijom nije postigao nikakav uspeh. U martu 2000. preduzetnik na internetu Ximi Vels je sa tada{wim doktorantom filozofije Lerijem Sangerom uz pomo} firme Bomis pokrenuo Nupediju koja se razlikovala od dotada{wih poku{aja – Sanger je radio kao urednik a autori su morali da se prijave i pro|u kroz proces recenzije. Krajem 2000. i po~etkom 2001. sistem Sangera i Velsa je bio prime}en jer su korisnici te vebstranice mogli ne samo da ~itaju wen sadr`aj, nego i da ga uz pomo} brauzera mewaju.

Vikipedija je najpre bila zabavni projekat pored Nupedije, ali zahvaquju}i svojoj otvorenosti ona se, na iznena|ewe svojih tvoraca, razvijala toliko brzo, da je Nupedija brzo pala u zape}ak, a u septembru 2003. kada je uga{ena – i u istoriju. Ve} sredinom marta 2001. Vels je Vikipediji obezbedio mejling listu i verzije na drugim jezicima, me|u kojima su pre svih bili francuski, nema~ki i – katalonski, a krajem godine Vikipedija je postojala na 18 jezika. U februaru 2002. Bomis je odlu~io da nastavi bez glavnog urednika i raskida ugovor sa Larijem Sengerom, koji je ubrzo nakon toga odustao od svog rada za Nupediju i Vikipediju. Ujedno Vikipedija dobija prvi udarac – mnogi autori {panskog izdawa odlu~ili su da se odvoje i osnuju Univerzalnu slobodnu enciklopediju na {panskom, strahuju}i da }e im Sanger za-

braniti ogla{avawe na Vikija studija nije, naravno, proji su namerili da naprave {tepediji. Da bi predupredio da{la i bez negativnih kritika tu na Vikipediji nekoj odre|eqe cepawe Vels je obznanio na ra~un Vikipedije. Mnogi noj osobi bi}e otkriveni u roiste godine da }e Vikipedija autori na Vikipediji naproku od pet minuta, a oni koji bi ostati sajber zona bez reklasto nemaju neophodno akademda isprazne - poni{te neku odma. Kona~no, 20. juna 2003. sko obrazovawe, pa se u mnorednicu ili zaka~e opsceni Vels objavquje osnivawe fongim {kolama i fakultetima fotografski materijal, bi}e dacije i {titi pravo na weno ona ne sme koristiti kao izspre~eni za nekoliko sekundi. ime, a kasnije i server.

S druge strane, anoniU me|uvremenu, broj jemac koji je poku{ao da „Javnost ima ~vrsto ube|ewe zika je narastao na 260, a napravi rasisti~ke u septembru 2004. broj naprepravke u ~lanku o {ta je to enciklopedija: izvor slova je pre{ao granicu Martinu Luteru Kingu informacija kojima se mo`e s od milion. Naj~e{}e ostao je po{te|en ~itarazlogom verovati.

A Vikipedija je kritike su da svaki koriva ~etiri ~asa. Ali to ono {to weni poklonici tra`e: snik interneta mo`e da se, mahom, retko de{afenomenalan izvor za trivijalnu mewa i la`ira sadr`aj va. Perfidne dezinodrednica, za razliku od formacije, pak, ako su svakodnevnu kulturu” uobi~ajenih enciklopedobro napisane i u sti(kriti~ar Endrju Orlovski) dija i da nedostaju autolu s ostalim prilozima, ritet, odgovornost i vete{ko su uo~qive. Porodostojnost. Teorijski je to vor, dok je u drugima dozvoqeznat je slu~aj izmi{qenog dedivna ideja, rekao je bibliotena samo kao zbirka spoqala intervjua Larija Kinga s kar Filip Bredli u jednom in{wih referenci. biv{im predsednikom Kartetervjuu za „Gardijan”, ali Ipak, akademski krugovi nirom, gde je ovaj kao ukorio La„koncept projekta umre`avasu skloni potpunom negirawu rija u studiju da kontroli{e wa znawa je u praksi neprimeVikipedije kao izvora. Na wesvoje ispu{tawe gasova, ili }e wiv“ zbog nedostatka odgovorne ~lanke upu}uje i onlajn naprekinuti intervju. Lari je nog izdava~a. „Kod objavqenih u~ni ~asopis „Nauka“, a neke potom, navodno, ‘sa~uvao’ kwiga i novina izdava~ mora ~ak i preuzima, vi{e kao inprisustvo duha i razgovor da se brine oko toga da su wiformacije koje stoje ~itaocu skrenuo na temu globalnog zahove informacije pouzdane, na raspolagawu u pozadini i za grevawa i o{te}ewa ozonskog omota~a zbog biogasa, koji proizvode goveda varewem.

Postoji primer i za Alkaidu, da je jedan od prevoda te re~i i ‘de~ji lon~i}’ – {to nema nikakve veze. Ipak, `ivot te la`i bio je prili~no dug – ~itava dva meseca.

Ameri~ki informati~ar i umetnik Xaron Lejner je to vikipedijsko kolektivno udarni{tvo na internetu nazvao ‘digitalnim maoizmom’, ali ve}ina kriti~ara smatra da je re~ o anti-elitizmu. Vikipedija mo`e da bude samo bledi odraz Britanike, jer je stvaraju amateri a ne profesionalci i to besplatno, tvrde „elitisti“ – {to uvek dovodi do problemati~nog kvaliteta. U engleskoj Vikipediji postoji i arbitra`ni komitet koji se bavi spornim temama, kada povremeno izbije rat oko objavqivawa priloga, pa se stvore lobisti~ke grupe.

Tako se svojevremeno razbukj e r koje tala beskrajna debata – bez wihov je jo{ konsenzusa – o primeni ame`ivot zapotrebri~kog ili britanskog englevisi od wega. A na verifikacija. skog i uspostavqawa globalovako ne{to ide niz vo[to se ti~e politi~kih nog standarda po kojima bi se du.“ Sli~no se, razumqivo, izinformacija, potrebna je jo{ pisali ~lanci. Zato su na pojerazio i Robert Mekhenri, ve}a opreznost: poznat je sludinim katedrama pokrenuti glavni urednik Enciklopedije ~aj da je u februaru 2009. anokursevi pisawa za Vikipediju.

Britanike: „Korisnici koji nimni bloger pi{u}i biograPeter Haber, istori~ar koposegnu za Vikipedijom da bi fiju jednog aktuelnog politiji je vodio seminar na Univerne{to saznali o predmetu in~ara uneo pogre{no ime, koje zitetu u Be~u na temu „Vikiteresovawa ili proverili inje potom prenela zama{na kopedija i duhovne nauke“, miformaciju, nalaze se u situali~ina medija. Vikipedija je sli, me|utim, da je danas poseciji kao da su u javnom nu`niprimetila i ispravila grezawe za Vikipediju isto tako ku. Tamo mo`e biti o~ito pr{ku, ali je i ispravka posle samorazumqivo kao i za neku qavo, tako da on mora da se ruponovo korigovana na pogredrugu enciklopediju: wome mokovodi s velikim oprezom. {no ime, budu}i da su uredni`e da se dobije vi{e u kra}em Ili izgleda prili~no ~isto, ci Vikipedije pogre{no ime vremenu. Istori~ari mogu da tako da se lako mo`e uquqkaponovo preuzeli od medija – i nalete na fotografije koje ti u la`ni ose}aj sigurnosti“. tako unedogled. nisu vi|ene ni u jednoj kwizi, Magazin „Diskaveri“, me|uTako|e, za razliku od uobia o temi se progovara na vi{e tim, pisao je u svom izdawu u ~ajenih enciklopedija, du`ina jezika i kulturolo{kih uglomartu 2006. da „nau~ni priloi obim pojedinih ~lanaka na va – s nekoliko klikova mogu zi u Vikipediji... imaju gotovo Vikipediji nemaju ~esto nise uporediti englesko, nema~isto toliko malo gre{aka ko{ta s wihovom ‘te`inom’ i ko ili francusko vi|ewe iste liko i oni u Enciklopediji zna~ajem; weni centralni fistvari. Recimo: „Hladni rat“, Britaniki“, bar prema sudu lozofski pojmovi u pore|ewu prema nema~kom prilogu prigrupe eksperata te revije. Wis onima iz popularne kulture kazan je kao sukob dva bloka, u hova tvrdwa bila je zasnovana i kompjutera{kim temama nisu engleskom se vi{e ukazuje na i na uporednom istra`ivawu ni za prineti. Upadqiva je i wegov kraj (uz fotografiju sa specijalizovanog nau~nog ~aneravnote`a i izme|u Severa susreta Regana i Gorba~ova u sopisa „Nej~r“ (Priroda), ~ii Juga: zemqe i doga|aji iz Kaminu), dok je ruska verzija afri~kog kontinenta ili juopremqena tabelama i brojka`nog Pacifika su neznatno ma o snazi, brojnosti, naoruGre{i i Britanika zastupqeni u odnosu na one ko`awu itd... Takva pore|ewa Uop{te uzev, ~lanci u Vikipediji se mogu okvalifikovati je ne trpe zbog „digitalnog jamnogo govore o nacionalnim kao ve}inom korektni, ali dobrim delom samovoqno iznete ~iza“. Podlo`nost manipulacimentalitetima i resentimaniwenice pa~vork - karaktera, kojima nedostaje unutra{wi red i jama se isto tako prime}uje: u ma, {to je mogu}e i ’pe{ke’ predmetna dubina. Aktuelni doga|aji mogu da preplave sve ostajanuaru 2006. je otkriveno da su uvideti, ali svakako ne tolilo: orkan Fransis je zauzeo pet puta vi{e prostora od kineske pojedini saradnici Bele ku}e ko brzo. umetnosti. Za ~itaoca koji se u nekoj temi ne kre}e suvereno, tiulep{avali politi~ke biograXimi Vels, pak, i daqe tvrme postaje te`e da se opredeli koji ~lanak nudi dobre informafije svojih poslodavaca u endi da je prose~ni kvalitet oncije a koji ne. Ipak, va`i da se u prirodnim naukama Viki prigleskoj Vikipadiji, dok su svolajn leksikona stvarno dobar li~no dobro dr`i, ~esto izvanredno. Prema jednom istra`ivajim politi~kim protivnicima i da se svakim danom poboq{awu na tom poqu Vikipedija ima prose~no ~etiri gre{ke, a Enlepili negativne etikete. va. Svakim danom, u svakom pociklopedija Britanika – 3.

Ipak, prema posledwim stagledu.

Reqa Kne`evi} tistikama IBM-a, vandali ko-

V

Vi{e od kafi}a i zove se „Oja” rebalo je petnaestak godina da ideja profilirana od samog po~etka dobije svoju potvrdu u vrsti i broju klijenata. Mo`ete do}i sami, udvoje, u grupi, kako god…

Va`no je samo da ste ostra{}eni qubiteq dru{tvenih igara.

Mesto se zove “Le café Oya”, u Parizu, ali za svaki slu~aj pod jarkim crvenim svetlom ~itate zelena slova: igre. Ho}e da signalizira kako je igra jedini razlog dolaska. Ono “Oja” je japanska re~ i ozna~ava “igra~a po~etnika”, a mo`e i “aktivnog igra~a”.

To {to je ponekad te{ko do}i do slobodne stolice – a ima ih pedesetak sve oko mawih i neobi~nih stolova – govori o definisanoj vrsti gostiju. Ono {to je iznena|ewe jeste uzrast, odnosno godi{te od 7 do 77 godina, i ~esto su sve dobi pome{ane u igri jer se ovde susre}u sasvim prirodno.

Na raspolagawu je preko 700 igara, od najstarinskijih kao {to su karte, domine ili dame, ali sa najnovijim sadr`ajima i slo`enijim pravilima (Tonga ajland, Portobelo market, Blefer, Tikitopija, Koridor, Ninokonilo, Vrt tajni… citiramo ih nekoliko samo za upu}ene).

T

Igrama tipa Monopol ili Petits Chevaux, kao ni video verzijama „ratnih igara“, nema ni traga.

Ukoliko nemate partnera ili ih za igru tra`ite vi{e, ako ste neodlu~ni koju biste igru zapravo izabrali, tu je nekoliko animatora da vam pomogne. Wihova je misija i da vam stave na raspolagawe razne novosti u vezi sa dru{tvenim igrama uop{te. Sve to vam garantuje prijatan ose}aj sigurnosti – da se ne}ete dosa|ivati ili izvisiti sami.

Jedno pi}e i jedna igra ko{taju samo 6 evra. Za svaku novu igru dodaje se jo{ 3. Igra~ki kafe otvoren je osim ponedeqka od 14 ~asova do pono}i. Vreme igre nije ograni~eno, stoga je „Oja“ vi{e od kafi}a i rado ste vi|eni kao neko ko se odmara kroz igru, a ne kao obi~an klijent. Nije ni klub, za koji je karakteristi~no da ga pohode uvek ista lica.

Koliko je koncept uspe{an mo`ete se uveriti ve} na prvi pogled – svi su vedri, znali se me|usobno - ne znali, nema stresa ni buke. Stoga se saveti „Oje“ u obliku kurseva tra`e po centrima za odmor, udru`ewima za relaksaciju ali i igrotekama. [tavi{e, „Oja“ je i sama, u saradwi sa sli~nim sebi iz Nema~ke, izdava~ mnogih igara.

„Gradski lauta{i” recikliraju harmoniju e|u qubiteqima neobi~ne muzike u Parizu – a nije ih malo – nedavno je odjeknuo glas da zna~ajna i zama{na dru`ina “Lutherie Urbaine” (prevedimo ih kao ’Gradski lauta{i’) slavi desetogodi{wicu postojawa, ili preciznije: delovawa u stalnom uzlazu. U protekloj dekadi uspeli su da zainteresuju amatere, ali i profesionalce svih `anrova muzike, do te mere da su bili prinu|eni da osnuju pedago{ku sekciju pravqewa i slu`ewa originalnim instrumentima. Qudi pla}aju da izmisle svoj sopstveni instrument, zatim da ga zdru`e sa sebi sli~nima u improvizovanim orkestrima. Za nastupe nema problema, gde god da se pojave – prihva}eni su jednoglasno. A i televizija je doprinela da ih svi smesta prepoznaju.

Sve je po~elo od akademski obrazovanog muzi~ara @an-Luja Me{alija kojem je palo na um – {to je osnovna ideja svetski ra{irenih istra`ivawa zvuka sa kraja 60-tih i po~etka 70-tih godina – da je bilo koji zvuk potencijalno muzika i da zarad we treba izmi{qati instrumente od

M

otpadaka, doslovno, kojih god i od ~ega god da su. Tako su jo{ prve pristalice projekta shvatile da pojava svakog izvora zvuka zahteva potpunu originalnost: od izmi{qawa i pravqewa instrumenta, do harmonije kojoj bi on mogao da se najboqe prilagodi, kao i samog svirawa.

Pored psiholo{ke prednosti totalnog stvarala{tva, instrumenti sa~iweni od gradskih otpadaka, u me|uvremenu su dali ovom projektu i ekolo{ku dimenziju.

Qudi se ose}aju ne samo kao stvaraoci nego i pobornici stvarala~ke recikla`e. U ne{to lokalnijem smislu Pari`ani vi{e i ne govore o wima kao projektu, koliko pokretu.

Ono {to se mo`e re}i za do`ivqaj koji slu{alac nosi sa sobom nakon susreta s ovim fantastima, jeste da se ba{ ni{ta ne mo`e unapred predvideti: ni instrumenti, ni izvo|a~i, ni wihova muzika. Za deseti ro|endan obe}avaju da }e im pubertet pro}i u razmahu protiv svih kanonizacija i manirizacija, {to je jedini na~in da im ma{ta odraste i do D. Simin ~eka starost.

DNEVNIK tvorio bi usta kao da uzima dah, lagano nagnuo glavu unapred, upla{eno zatvorio o~i i samo ispustio glas.

Milioni Britanaca slu{ali su s druge strane radija. Nejasno je kome je bilo mu~nije: slu{aocima koji su poku{avali da razaznaju te mu~ne glasove ili poni`enom Vojvodi od Jorka, plemi}u s govornom manom, o kojem }e se govoriti ~ak i da je malo „mutav“. Zapawena svita ni u {ali nije mogla da pomisli da }e taj isti neve{ti govornik postati wihov kraq, i to jedan od onih kojeg }e narod voleti, kraq Xorx VI, mucavac iz Bakingamske palate.

Pedeset i osam godina trebalo je da pro|e od wegove smrti i osam od sahrane wegove voqene supruge, Kraqice Majke, Elizabete Bouvs Lajon koja je do zadweg trenutka od sveta tajila suprugovu tajnu.

Scenarista Dejvid Sedlar sada je o tom mucavcu snimio film kojem se navodno sme{i silesija Oskara, no vi{e nego Xorxovom vladavinom, „Kraqev govor“ bavi se neobi~nim odnosom dveju naizgled sasvim suprotnih bi}a.

Onim izme|u samog kraqa (tuma~i ga britanski glumac Kolin Firt) i siroma{nog australijskog govornog terapeuta, lepu{kastog Lajonela Loxa, koga je na filmu otelotvorio malo mawe nao~it oskarovac Xefri Ra{.

Dobro je da je Xorx 1926. godine odlu~io posledwi put da izle~i manu koja ga je pratila od osme go-

O

nedeqa9.januar2011.

YORY VI NASTUPAO JE U JAVNOSTI SAMO UZ POMO] LOGOPEDA LAJONELA LOYA

Kraq kojeg su voleli dine. Tada to jo{ nije znao, no deset godina kasnije se{}e na britanski presto nakon {to }e tada{wi kraq, wegov brat Edvard VII, odbaciti krunu zbog ameri~ke starlete Volis Simpson.

Pre toga, Xorxu je ve} dovoqan {ok bila sama ~iwenica da je 1920. godine postao vojvoda. Odmalena je mla|i sin gra|a Xorxa V i kraqice Meri bio i vi{e nego zadovoqan ~iwenicom {to }e `iveti povu~enim, obi~nim `ivotom.

Jasno je bilo da }e oca na prestolu naslediti Xorxov stariji brat Edvard, iako je sam kraq bezbroj puta izjavio kako u starijeg sina nema ba{ nikakvog poverewa.

Xorx je u me|uvremenu u`ivao dosta veliku slobodu, ~ak toliku da se niko nije preterano uzbudio kada je za suprugu odabrao devojku iz puka. Elizabeta Bouvs Lajon dotada ga je ve} dva puta odbila jer navodno nije bila spremna da na sebe preuzme obaveze koje je nalagala Xorxova „plava krv“. Kad je tre}i put kleknuo, `ena wegovog `ivota kona~no je pristala, i par se o`enio 1923. godine.

Upravo }e Elizabet biti ta koja }e mucavog vojvodu upoznati s Lajonelom Loxom. Prvi put }e se

Kolin Firt kao Yory VI u filmu „Kraqev govor”

a li je serija „Porodica Soprano“ najboqi TV produkt ikada snimqen? Ako pitamo qubiteqe serije ~ije prikazivawe je upravo zavr{eno i kod nas, bez imalo sumwe }emo dobiti potvrdan odgovor, no ~ak i najve}i skeptici i oportunisti ovog `anra prizna}e da su „Sopranosi“ svojevrsan socijalni fenomen. Gotovo niko ko je pogledao bar jednu epizodu ove serije (a takvih je zaista malo), nije ostao ravnodu{an na sadr`aj koji je bio prikazan u tih 50-ak minuta. Nikada, nijedna TV serija pre „Porodice Soprano“, nije tako uverqivo osvojila i publiku i kritiku. Iz sezone u sezonu `ivot mafija{kog bosa Tonija Soprana i wegove porodice u Wu Xersiju pratio je sve ve}i i ve}i broj gledalaca i to ne samo u Americi, ve} i {irom planete, i dok su na piplmetrima obarali rekord za rekordom, nagrade i priznawa su pqu{tale sa svih strana.

Premijeru je serija do`ivela 10. januara 1999. na ameri~kom kablovskom kanalu HBO. Odmah nakon premijere ove komplikovane drame o {efu mafije, wegovoj porodici, psihijatru i ostatku okru`ewa, bilo je jasno da se radi o najboqem projektu HBO-a ikada.

Prosek od 12 miliona gledalaca svake epizode ~itave prve sezone, verovatno jo{ dugo ne}e biti oboren, a {to je za gazde HBO-a jo{ bitnije, svaka sekunda reklamnog prostora u toku trajawa serije je ko{tala pravo bogatstvo. Ne treba ni nagla{avati da je sav reklamni prostor bio rasprodat.

Trivijalan podatak, koji }e biti dragocen tvrdokornim qubiteqima serije, jeste da je najgledanija epizoda bila prva u ~etvrtoj sezoni, kada su svi `eleli da saznaju {ta se desilo nakon posledwe epizode prethodne sezone, kada je Adrijana, devojka jednog od Tonijevih ro|aka i najbli`ih saradnika, pod ucenom po~ela da odaje informacije Federalnoj ameri~koj policiji.

Televizijski producenti nisu morali da budu atomski fizi~ari da bi kreirali koncept serije koji je svima dopadqiv i magi~no intrigantan. Mra~na, provokativna pri~a, koja provejava od po~etka

D

21

Kraqica Elizabeta, Yory i wihove dve k}erke

sresti u prqavim sobicama londonske ulice Harli, u koju se Lox uselio nakon {to je, dve godine ranije, sa suprugom i decom u Veliku Britaniju stigao brodom. U trenutku kada su se upoznali, Xorx je za sobom imao ve} svu silu govornih stru~waka koji su bezuspe{no poku{avali da na|u re{ewe za wegovo mucawe. Lox je vrlo brzo nakon susreta Vojvodi od Jorka prepisao je poseban metod.

Sastojao se od serije ve`bi disawa i okretawa jezika u kombinaciji s frojdovskom govornom terapijom, a Xorxova verna supruga Elizabet po`rtvovano je pazila da wen suprug pravilno sprovodi propisanu metodu le~ewa.

Xorx je ve} izgubio svako nadu, no terapija koju mu je predlo`io ovaj Australijanac brzo je po~ela da daje rezultate. Vojvodin govor bivao je sve boqi, a izlasci pred javnost sve su mawe izazivali ~u|ewe okupqenih Britanaca koji su se jo{ uvek se}ali poni`avaju}eg govora kojeg je Xorx 1925. godine odr`ao povodom otvarawa Britanske carske izlo`be u Vembliju.

Slede}ih deset godina Xorx i Elizabet obavqa}e svoje javne du`nosti, u`ivati s }erkama, malom Elizabet, dana{wom britanskom kraqicom i wenom mla|om sestrom, sada ve} pokojnom kraqevskom princezom Margaret.

Sve do tog kobnog decembra 1936. godine.Ta~no jedanaest meseci ranije, umro je tada{wi kraq Xorx V, a kruna je automatski pre{la na starijeg sina Edvarda. On je preuzeo naziv Edvard VII, no ne}e biti ni krunisan, a ve} }e potpisati abdikaciju zalu|en dvaput razvedenom ameri~kom posvudu{om.

Xorx i Elizabeta su bili u {oku. Posebno on, koji }e kasnije u svojim dnevnicima zapisati kako je, po saznawu da postaje kraq, otr~ao u sobu svoje majke, pao joj u zagrqaj i od tuge jecao kao dete.

Na sre}u, kada ve} nije mogao da ra~una na vlastito samopouzdawe, imao je barem suprugu i Lajonela, koji }e ga niz godina pratiti gotovo na svim javnim manifestacijama, nadgledati prilikom obra}awa putem radija, li{iti poni`ewa na sve~anosti krunisawa...

„Kraqev je glas sino} bio jak i dubok, ~ak je podse}ao na glas wegovog oca“, pisao je „Star“ dan posle govora koji je Xorx odr`ao za vreme krunisawa.

Koliko su prisan, neraskidiv odnos razvili kraq i wegov terapeut, danas sasvim jasno svedo~e fotografije s Xorxovog krunisawa. Iznad lo`e u kojoj je sedela kraqevska porodica, u ~etvrtom redu osvetqenog balkona, nazire se mu{karac u tamnom odelu. Pored wega sedi `ena u svetloj haqini, supruga, i kroz mali dvogled pomno posmatra sve~anost.

To je porodica Loxovih, a Lajonel sa strepwom oslu{kuje svaki kraqev glas. Upravo }e Lajonel prvi pru`iti ruku kraqu Xorxu VI, nakon {to ovaj 1939. godine preko radija narodu proglasi da su zaratili s Nema~kom. Bio je to prvi Xorxov ratni govor, pa }e po{to mu Lajonel srda~no stisne ruku i ~estita, Xorx tu`no izjaviti kao se boji da mu to nije i posledwi. Danas, gotovo {est decenija nakon kraqeve smrti, pitawe je koliko je britanska javnost za vreme Xorxove vladavine uop{e znala za wihov odnos.

Pre }e biti da se to skrivalo kao {to zmija skriva noge, no pedantan Lajonel, koji je uvek bio diskretan oko pomo}i koju je pru`ao kraqu, ipak je vodio opse`ne dnevnike u kojima je zapisivao detaqe wihovog odnosa. O tome nikada nije javno pri~ao, niti su novine u to vreme ispitivale stalno prisustvo Australijanca koji nije pripadao kraqevskoj porodici.

Me|u prvima }e o detaqima ovog posebnog odnosa 1980. godine saznati scenarista Dejvid Zajdler, koji }e upoznati Lajonelovog sina Valentina i zamoliti ga za pristup o~evim dokumentima jer je odlu~io da napi{e komad o kraqu i Valentinovom ocu.

Mla|i Lox re}i }e mu da }e mu rado predati sve dnevnike i pisma koje je nasledio od oca, no da Zajdler treba za dozvolu prvo da se obrati `ivoj Kraqici Majci, Elizabeti koja je tada imala ta~no 80 godina. „Molim vas, ne za mog `ivota. Sva ta se}awa jo{ uvek su mi prebolna“, re}i }e kraqica razo~aranom scenaristi.

Dejvid je ispo{tovao wenu voqu pa je pri~ekao sa zabijawem nosa u dnevnike tek posle Elizabetine smrti, iako tada nije mogao ni da posmili da }e supruga pokojnog kraqa mucavca po`iveti jo{ 22 godine! Nekoliko meseci nakon wene smrti, Zajdler je po~eo da pi{e scenario koji je ujedno i baza sada{weg filma „The King’s speech“, no Lajonelov sin Valetin u me|uvremenu je umro. Dejvid je gotovo odustao od pronalaska tajnih dnevnika.

Tokom pro{le godine, jo{ dok je film bio u predprodukciji, jedan istra`iva~ je otkrio kako u blizini londonskog filmskog studija u kojem na filmu radi Zajdler, stanuje Valentinov ne}ak, izvesni Mark. Taj isti Mark }e prona}i na pra{wavom tavanu ne samo Lajonelove dnevnike, ve} i celu plejadu pisama, ise~aka iz novina i fotografija koje je wegov predak ~uvao.

Na`alost, neki od materijala stigli su prekasno, kad je film ve} bio gotov,. Me|u tim dokumentima na{lo se i jedno pismo pokojne Kraqice Majke, napisano 1952. godine, samo tri meseca nakon suprugove smrti. „Ja najboqe od svih znam koliko ste pomogli kraqu, i to ne samo kada mu je trebalo pomo}i oko govora, ve} kroz ceo wegov `ivot“, napisala je Elizabet Lajonelu.

Godinu dana kasnije i Lajonel Lox je umro.

E. P. H.

F E N O M E N I : TAJNA USPEHA „SOPRANOSA”

Kuda su oti{le Tonijeve patke? do kraja, kadrovi i fotografija vrhunskog filmskog kvaliteta (ne zaboravimo da se radi o serijalu namewenom televizijskom prikazivawu), i iznad svega, fantasti~no napisani dijalozi prepuni dvosmislenog humora, ~iji su citati u{li i u svakodnevan `argon (pandan na{em Du{anu Kova~evi}u i besmrtnim „Maratoncima...“), sve su to elementi koji su ~inili formulu uspeha serije „Porodica Soprano“.

Za uspeh, osim mukotrpnog rada, ponekad treba imati i sre}e.

Upravo su sre}a i neverovatan splet okolnosti bili veoma bitan faktor za odabir ba{ takve ekipe glumaca koju smo gledali u seriji, a za koju }e svako re}i da je ro|en ba{ za tu ulogu. Na po~etku, sve su to bili neafirmisani glumci, sa do tada ostvarenim tek malim epizodnim ulogama. Neki se, poput Stivena Van Zenta, koji je tuma~io ulogu Silvija Dantea, desne ruke Tonija Soprana, pre serije nikada nisu bavili glumom. Zent je profesionalni muzi~ar, koji svira u prate}em „E-street“ bendu

Brusa Springstina, a wegove kvalitetne imitatorske sposobnosti uo~io je Dejvid ^ejs, glavni producent serije. I sam muzi~ar amater, zamolio ga je da se oproba na audiciji za ulogu Silvija, ostalo je istorija...

Za Tonija Sirika koji je igrao ulogu Polija Galtijerija, osim gluma~kog, veliko je bilo i „`ivotno“ iskustvo: naime, Siriko je ~ak u 28 navrata boravio iza re{etaka dr`avnog zatvora i bio je aktivan ~lan zloglasnog „Kolumbija“ kartela. Stoga i ne ~udi {to je svoju ulogu odigrao tako uverqivo. Zanimqivo je jo{ da je Siriko insistirao da lik koji tuma~i u seriji ni slu~ajno ne sme da postane policijski dou{nik. @eqa mu je usli{ena.

A sve je krenulo od scene u kojoj ~ovek sredwih godina sedi u foteqi u psihijatrijskoj ordinaciji i pri~a lekaru o svom napadu panike, koji je zapo~eo kada je primetio da patke koje su se ugnezdile u bazenu iza ku}e, napu{taju wegovo dvori{te zauvek. Taj mali detaq }e se jo{ nekoliko puta poput

fle{beka ponoviti tokom ~itavog trajawa serije. Kad se ponovo pogleda ta uvodna epizoda prve sezone, shvatamo kako se iz scena koje gledamo uop{te na prvi pogled ne da zakqu~iti da radwa prati `ivot jednog mafija{kog bosa.

Tonijeve patke koje odlaze na neko drugo mesto, simboli~ki prikazuju wegovu porodicu koja ga napu{ta i ostavqa samog da se bori s okru`ewem kakvo je sam stvorio, {to u wemu izaziva ose}aj neugodnosti a zatim i panike.

Da je „Porodica Soprano“ bila serija koja iskqu~ivo govori o mafiji koja brutalno uklawa svakog ko joj se na|e na putu, trajala bi svega sezonu ili dve. Idejni tvorac Dejvid ^ejs bio je vi{e zainteresovan za istra`ivawe krajwih mogu}nosti koliko jedan ~ovek temperamentnog karaktera i velike mo}i, ~ije strpqewe svakodnevno testiraju svi – od ro|ene majke (koja u nekim trenucima po`eli i smrt ro|enog sina), preko supruge i dece, pa sve do opasnih wu{ki koje mu konstantno rade o glavi – mo`e da ostane u kalupu eti~ki „ispravnog“ ~oveka. ^ak i kada se pri~a razvila i gledaoce uvukla u tajne sveta mafija{a, i daqe to nije bila ona klasi~na pri~a sa dobrim i lo{im momcima. Primer Adrijane La Kerve to slikovito pokazuje.

Ona je fizi~ki prikazana stereotipski, kao lajava „sponzoru{a“ iz Wu Xersija, dugih ve{ta~kih noktiju, prena{minkana i s (pre)uskom ode}om, za kojom na po~etku jednostavno niko ne bi za`alio ako postane tek jedna od `rtava u seriji. Me|utim, pre svega zahvaquju}i fantasti~noj glumi Dri Dimateo koja tuma~i ulogu Adrijane, wen karakter je toliko evoluirao i pribli`en obi~nom gledaocu, tako da je ubistvo wenog lika na kraju u{lo u anale kao je-

dan od naj{okantnijih momenata ikada prikazanih u bilo kojoj TV seriji. „[ta se desilo sa Garijem Kuperom, sna`nim i tihim tipom mu{karca?“, u jednom trenutku upita Toni svoju terapeutkiwu dr Xenifer Melfi. „To su bili pravi Amerikanci. On sebi nije dopu{tao da wime upravqaju emocije, samo je radio ono {to je morao“.

Upravo se u ovom Tonijevom samopitawu krije ~itava filozofija wegovog shvatawa `ivota, jednostavnije ne mo`e...

Scena kada Toni, tokom posete jednom od kolexa koje wegova }erka Medou `eli da upi{e, ubije ~ovaka u kome je prepoznao odbeglog „du`nika“, prelomna je ta~ka serije. U tom trenutku gledaoci prvi put vide Tonijeve krvave ruke, jer on hladnokrvno davi svoju `rtvu, i trenutak potom, kao da se ni{ta dramati~no nije desilo, odlazi po svoju }erku na kolex. Tu se otvara potpuno nova dimenzija „Sopranosa“ i jasno je da daqna pri~a ne mo`e biti ista. Iako je postojao rizik da se nakon ovih scena brutalnog nasiqa odre|eni broj gledalaca odrekne serije, to nije bio slu~aj. [tavi{e, iz epizode u epizodu sve ve}i broj gledalaca je palilo svoje televizore, ne bi li videli kako }e se pri~a daqe razvijati.

Ba{ kako je neobi~no serijal zapo~eo, tako je i okon~an, ali uz mnogo vi{e buke i rasprave koja se ne sti{ava ni danas, ~etiri godine posle zavr{etka posledwe

epizode. Dejvid ^ejs je snimio tri verzije posledwe scene, a na kraju se odlu~io za onu najkontroverzniju, bez jasnog poja{wewa. U trenutku kada je po~eo rat izme|u Tonija i glave{ine druge mafija{ke porodice, dok najbli`i saradnici ginu sa obe strane i tenzija se mo`e rezati no`em, Toni okupqa svoju porodicu u restoranu, ne bi li ih uz ve~eru dodatno smirio i izlo`io im plan {ta i kako daqe.

U trenutku kada Toni sa suprugom i sinom razgleda jelovnik }askaju}i o Medou, koja treba da im se pridru`i nakon trudni~kog pregleda kod ginekologa, sa xuboksa svira omiqena Tonijeva pesma iz tinejxerskih dana „Ne prestani da veruje{“ – wegovu pa`wu za tren privu~e zvuk zvonceta na ulaznim vratima. On podigne pogled s menija... i kraj. Ti{ina i odjavna {pica.

Nakon ovakvog kraja, krenula je lavina komentara {to odu{evqenih, {to ogor~enih qubiteqa serije (ne)zadovoqnih ovakvim raspletom doga|aja. Mnogi su gledaoci bili toliko duboko pogo|eni i oja|eni da su istog trenutka otkazali pretplatu na HBO, smatrav{i takav kraj najve}om uvredom koju su do`iveli u `ivotu. Bilo kako bilo, tek i ovakvim zavr{etkom „Porodica Soprano“ je jo{ jednom na trenutak zaustavila planetu i ponovo naterala gledaoce da o woj razmi{qaju i javno diskutuju. Malo li je od jedne TV serije?

Aleksandar Devetak

22

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

PRI^A ZA KU]NI HERBARIJUM Kada Bo`i} opet do|e, Skupite se dragi, mili, Neka bude kao uvek, Tamo gde ste sre}ni bili Meni neka brzo stigne, Poqubaca petsto tvojih!

I da ti se ku}a ori, Od pozdrava lepih mojih!

Sestra Besi Siril Her

no {to je bilo neophodno! Ali sada vi{e nije vredelo da time razbija sebi glavu. posle toga po~ele sud a pristi`u Li~ove karte. o{to je naglas pro~itala ove blesaste stiPismo je bilo kod Li~a. Rekao je da smatra za svoju hove, Hilda Trent obrnu bo`i}nu ~estitku du`nost i obavezu da ga daqe prosledi {efu Trensvojim bri`qivo namanikiranim prstima. tove firme koji je, {tavi{e, bio Trentov tast.

– Jesi li ikada ~uo ne{to tako primitivno? – Ali, kako trenutno oskudeva u novcu, za jednu upita ona mu`a. – Ba{ me zanima ko je u stawu da se skromnu svotu bi... Tako je po~elo i tako se iz godipotpi{e ispod jedne ovakve besmislice. Poznaje{ ne u godinu nastavqalo. li, Timoti, nekoga ko se preziva Li~?

Bio je ~vrsto ube|en da je to bio Xejms! Onaj otr– Li~? cani, propali berzanski senzal, pijanca u dugovima – Da, dole stoji: „Voli te Li~“. To mora da je nekoje je navukao igraju}i na berzi, kao da je ispuwako od tvojih. Jedina osoba s tim imenom koju sam znavao sve uslove da bude ucewiva~. A sada, po{to se la bila je jedna moja {kolska drugarica, ali ona se pro{log februara oslobodio Xejmsa, ponovo se popotpisivala sa Leach, a ovde stoje dva „e“. – Pogledajavio Li~, gramziviji nego ikada ranije. la je koverat. – Da, tebi je upu}eno. Ko je Li~?

Trent stade nervozno da se vrti na sedi{tu. To da Ona mu baci kartu preko stola. se „oslobodio Xejmsa“ nije bio ba{ pravi izraz. On Timoti je napregnuto piqio u stihove i potpis je Xejmsu samo pomogao da se oslobodi svoje sopstvekoji je li~io na obi~nu {krabotinu. ne, bezna~ajne li~nosti. Nije uradio ni{ta drugo – Pojma nemam. re~e polagano. Dok je ovo izgovosem {to ga je pozvao na ve~eru u svoj klub i nalio virio, oblio ga je zladan znoj kada je primetio da je u skijem, a onda ga pustio da se po maglovitoj no}i od{tampani deo ~estitke rukom pa`qivo uneta jedna veze ku}i drumom preko ~ijeg se kolovoza navukla promena. Broj „pet“ bio je ispisan crnim mastilom. podmukla poledica. @alosni doga|aj se zbio na mePisac originalnog teksta od{tampanog na bo`i}stu gde se ra~va krak za Kingston. To je bio Xejmsov noj ~estitiki, bez sumwe se zadovoqio s „poqubaca kraj, ali na nesre}u i kraj dva potpuno nepoznata sto“. ~oveka koji su se tu zadesili ba{ tom trenutku. Be– Stavi je na kamin, me|u ostale ~estitke – posazna~ajno! Kona~an ishod pokazao je da su izdaci – za vetova ga `ena. – Crvenda} na slici je ba{ zgodan. ve~eru i viski – bili ~ist poslovni gubitak. Nije – Proklet da je! Ne dolazi u obzir! – u iznenadsmeo jo{ jednom da na~ini istu gre{ku. Ove Bawe nom nastupu gneva iscepao je kartu i bacio ju je u vave~eri morao se sasvim sigurno uveriti ko je wegov tru. progoniteq. A kada to sazna, ne}e se zadovoqiti niBilo je glupo{to je sebi dopustio onakav ispad kakvim polovi~nim re{ewem... pred Hildom, razmi{qao je pola sata kasnije dok se Sinulo mu je usred porodi~nog slavqa gospo|e vozio u grad. Ali ona }e to svakako pripisati wegoTrent, ba{ u trenutku kada je po~elo deqewe poklovoj nervozi – i onako mu ve} du`e probija u{i da se na oko jelke, u sobi ispuwenoj svetlucawem i puckeobrati lekaru. Ni za sv blago ovoga sveta ne bi pritawem sve}a i de~ijim stao da na kaminu, u svojoj vlastitoj trpezariji, gleuzvicima pome{anim da onu odvratnu `vrqotinu! Kakva bezo~nost! Kasa {u{ketawem hartikva hladna, sra~unata, paklena svirepost! Za sve je prilikom nestrpqivreme vo`we, ~inilo mu se da }e mu bubne opne puvog otvarawa paketi}a. }i od kloparawa to~kova koji su mu zlokobno odzvaRe{ewe je bilo tako wali u u{ima. jednostavno i tako neoKada Bo`i} opet do|e... ~ekivano da mu je doDa pludi{! {lo da se glasno nasmeA on je mislio da je pro{la isplata bila i poje. Da bi stvar bila jo{ sledwa. S. Xejmsove sahrane vratio se likuju}i; bio sme{nija, tajna je bila je duboko uveren da je prisustvovao pogrebu ucewiotkrivena zahvaquju}i va~a koji se potpisivao s „Li~“. Bi}e da se ipak prewegovom vlastitom vario. prilogu svetkovini.

Meni neka brzo stigne, Kako je va`io za najiPoqubaca petsto tvojih... mu}nijeg ~lana porodiPet stotina! Pro{le godine bilo je trista, a i ce, ve} nekoliko godito ga je dovoqno te{ko pogodilo. Morao je da proda na wegova pre}utna duneke akcije pod vrlo nepovoqnim uslovima. A sada `nost je bila da pomogpet stotina – pri sada{wem stawu na tr`i{tu kane ma}ehi prilagawem pitala! Odakle, za ime Bo`je, da stvori toliki none{to skupqih poklovac! Jasno je da }e morati da ga nabavi. Ni{ta mu na kako bi se priredidrugo i ne preostaje. Mora}e ponovo da pro|e kroz la svetkovina dostojna onu odvratnu, suvi{e dobro poznatu igru. Novac, u ove prilike. Ove godibankomatama, morao je da zamota u neugledan pakene wegov poklon se sati} i da ga ostavi u garderobi za ru~ni prtqag na stojao od {est boca stanici Vaterlo. Slede}eg dana bi, kao i obi~no. „sekta“ –– dela nabavke Pre ulaska u voz za London, ostavio svoja kola na za koju je posumwao da parkirali{tu ispred `elezni~ke stanice. Potvrdu se ose}a na plutu. A za o predaji prtqaga stavio bi ispod brisa~a, „tamo Besi, koja nije navikla gde smo sre}ni bili“. Kada bi se uve~e vratio s poda pije ni{ta ja~e od sla, priznanice vi{e ne bi bilo. I time bi se cela limunade, bilo je dovoqno samo malo ovog {ampawstvar zavr{ila – do slede}e prilike. Ba{ tako je ca da joj se jezik odre{i za jedan kratak, ali sudboLi~ postupao, a wemu nije ostajalo ni{ta drugo nenosnom trenutak. go da se povinuje.

Besi! Ba{ ona: uvela usedelica Besi! Besi sa svoO svom ucewiva~u Trent je sa sigurno{}u znao sajim pletivom i dobrotvornim dru{tvima, Besi sa mo jedno. On ili ona (jer, mogla je to biti i `ena), svojim bezazlenim, prekliwu}im o~ima i svojim morao je biti ~lan wegove porodice. Hvala Bogu, beznade`nim bi}em koje je podse}alo na pupoqak bar mu nisu bili krvni srodnici. Koliko je znao, {to ga je mraz uni{tio pre nego {to se rascvetao! niko od wegovih krvnih srodnika vi{e nije bio Pa ipak, bilo je to sasvim prirodno. Wu je zacelo `iv. Ali, otkad mu se otac, u vreme dok je on bio manajmawe voleo od cele Grigsonove svojte. Ose}ao je li, bole{qivi de~ak, o`enio ne`nom, skromnom prema woj odvratnost koja se nehotice razvija preMeri Grigson, majkom ~opora raspu{tene, odvratne ma nekome s kim smo lo{e postupili. Kako se samo de~urlije, Gringsonovi su postali wegova porodimogao zavarati mi{qu da mu ona nije ni{ta uzela za ca. A kada je 1919. epidemija gripa odnela Xona zlo!

Trenta, bio je prinu|en da odraste kao ~lan tog Bila je istih godina kao i on, i od trenutka kada gramzivog bratstva u kojem su svi jedno drugom bili je u{ao u wihovu porodicu, postala je wegov za~vrsto privr`eni. Iako je u me|uvremenu oti{ao {titnik: branila ga je od svoje starije bra}e ~iju svojim putem, proputovao svet, do{ao do novca i bonaklonost nije u`ivao. Prema wihovim stalnim gato se o`enio, nikada nije uspeo da se otrese Grigsentimentalnim primedbama, ona je tada bila wegosonovih. Kako su mu samo bili odvratni! Svi osim va sestra qubimica. Kad su poodrasli, zamenili su wegove ma}ehe kojoj je uloge: ona je postala weprotiv svoje voqe mogova {ti}enica, posmarao da bude zahvalan za tra~ u areni, koji je s diPet stotina! Pro{le godine je bilo uspe{an start u povqewem pratio wegove trista, a i to ga je te{ko pogodilo. slovnom svetu. Bilo prve borbe za li~nu saMorao je da proda neke akcije kako bilo, oni su ostamopotvrdu. Tada mu je poli „wegova“ porodica, stalo jasno da su i ona i o~ekivali su od wega svi drugi o~ekivali da }e bratsku qubav i zahtevali su da prisustvuje porose on wom o`eniti. Jedno vreme je i sam o tome di~nim skupovima, osobito za Bo`i}. ozbiqno razmi{qao. Ona je u to vreme bila priliKada Bo`i} opet do|e... no lepa i, kako je ceo svet govorio, obo`avala je ~ak Gurnuo je ustranu nepro~itane novine i oja|eno i zemqu po kojoj je wegova noga gazila. Pa ipak, bio se zagledao kroz prozor kupea. Sve je po~elo pre ~eje dovoqno razuman da shvati da mora da potra`i tiri godine, ba{ na Bo`i}, tokom uobi~ajenog, besboqu priliku ako misli da uspe u `ivotu. Veridba krajno dosadnog, mu~nog porodi~nog skupa na Badwe s Hildom predstavqala je udarac za Besi. Wen useve~e, kakav mu je i sada predstojao. Da bi zabavili deli~ki izgled i prednost dobrim delima datira decu, obavezno su organizovali glupe igre kao {to jo{ od tog vremena. Ali ona mu je milostivo oprosu „Slepi mi{„ i „Put u Jerusalim“ i mora da mu je stila – bar tako je izgledalo. tom prilikom iz xepa ispalalisnica. Gubitak je Sada, dok je sa sme{nom kapom od hartije stajao primetio tek slede}eg dana; dobro je pretra`io kuispod gran~ice imele, ~udio se kako se tako lako }u i na kraju ju je na{ao. Me|utim, kada ju je preglemogao prevariti. Kao da je, na kraju krajeva, neko dao, video je da nedostaje jedan va`an dokument; drugi sem `ene uop{te mogao da napi{e onu bo`i}kratko, svakom razumqivo pismo s potpisom ~oveka nu ~estitku! koji je ba{ tada, zbog neugodne istrage o nekoj veliBesi se jo{ uvek sme{ila na wega, sme{ila se sa koj aferi s dr`avnim papirima, bio na dosta r|azadovoqstvom osobe koja je lako podnapita, a pod vom glasu. Kako je samo mogao da bude tolika budala svetlo{}u sve}a, wen visoko podignuti nos plamteo i da zadr`i kod sebe to pismo ma i za trenutak du`e je od crvenila. Lice joj je izra`avalo laku za~u|e-

P

– Ja }u se postarati za wu – re~e Timoti od srca.

– I ja idem pe{ice, pa }emo se oslawati jedno na drugo. Gde ti je ogrta~? Jesi li sigurna da si pokupila sve one lepe poklone?

Odugovla~io je s formalnostima rastanka i nost – kao da je poku{ala da se seti onoga {to je opra{tawa sve dok ostali nisu oti{li. Tada je poupravo rekla. Timoti joj uzvrati osmeh i nazdravi mogao Besi da obu~e svoj izno{eni mantil s pelcom, joj. Bio je potpuno trezan i mo}i }e da je podseti na pru`io joj za svaki slu~aj desnu ruku i izveo je iz kuwene re~i kad do|e pravi trenutak. – Moj poklon za }e. Sve je i{lo zaprepa{}uju}e lako, kako se samo tebe, Timoti, nalazi se u po{ti. Nadam se da }e{ ga moglo po`eleti. sutra dobiti. Pomislila sam da }e{ umeti da ceBesi je stanovala u vratarskoj ku}ici stare vile. ni{ zamenu za one odvratne bo`i}ne ~estitke! – T Vi{e je volela da bude samostalna, a ovakvo re{ere~i je popratila nedvosmislenim namigivawem. we je svima odgovaralo; osobito otkad je Xejms, po– ^ika Timoti! – Jedna od Xejmsovih nesta{nih sle jednog ve}eg gubitka na kowskim trkama, sme}erki obisnula mu se oko vrata i poqubila ga je tastio svoju porodicu kod majke da bi u{tedeo na izko da je prasnulo. S osmehom ju je spustio na od zagodacima. Timotiju je to sad do{lo kao poru~eno. Nelicav{i je po le|ima. Odjednom je osetio da mu je la`no ju je pratio sve do ulaznih vrata, isto tako neko oko srca, da voli ceo svet – izuzev jedne `ene. Na`no joj je pomogao da na|e kqu~aonicu, a onda ju je pustio je mesto pod gran~ine`no odveo u mali com imele i krenuo po sobi stan. Ovde ga je Besi s izmewuju}i {ale sa svim mnogo obzira po{teKada je ustao od stola, iza samih ~lanovima porodice. Nadela mno{tva nepriwegovih le|a za~u se krkqawe. Lice zdravio je Roxeru, prevrejatnosti, a mo`da i Besi predstavqalo je masku u`asa meno ostarelom lekaru opjedne ru`ne scene. {te prakse. Nije vi{e biKona~no je podlegla lo razloga za bojazan da }e {ampawcu i pala na wegov novac oticati na tu stranu! Potap{ao je Pisofu. O~i joj se sklopi{e, usta otvori{e, a ona tera po ramenu i izdr`ao je pet minuta prijateqostade da le`i kao klada. skog }askawa o trenutnim te{ko}ama trgovine autoTimotiju pade kamen sa srce. Ra~unao je da mora mobilima. Za Marxori, Xejmsovu udovicu, ne{to i}i do kraja da bi se oslobodio pretwe. Ali, ako ble|u, ali odva`nu u onoj wenoj prepravqenoj crnoj bi se dokopao sudbonosnog pisma bez primene nasihaqini, na{ao je prave re~i ohrabrewa i saose}awa. qa, bio bi potpuno zadovoqan. Ni{ta ga nije spreProna{ao je ~ak i nekoliko metalnih nov~i}a u xe~avalo da se kasnije, na neki drugi na~in osveti povima za svoje izrasle, trapave bratance. A onda je Besi. Preleteo je sobu pogledom. Znao je napamet stao pored kamina, kraj ma}ehe koja je mirno nadvi{ta ima u woj. Jer, otkad je po svr{etku {kole Besivala tu veselu gungulu, dok joj je iz blagih svetlosi sama uredila svoj prvi stan, u wemu jedva da se plavih o~iju zra~ila dobrodu{nost. ne{to izmenilo. Onaj isti stari sekretar s kojeg – Divno ve~e – re~e on bez ikakve skrivene namese ogulio furnir i u kojem je dr`ala sve svoje drare. gocenosti, stajao je u uglu. On ga otvori, a iz wega – To imamo velikim delom da zahvalimo tebi, Tipokuqa bujica ra~una, priznanica i molbi. Sve moti – odgovori ona. – Uvek si prema nama bio tako uzrujaniji, pa`qivo je pretra`io sve fioke, ali dobar. nije uspeo da na|e ono {to je tra`io. Najzad, sluPravo ~udo {ta sve ~ajno nalete na jednu malu, skrivenu fioku koja nimo`e da uradi malo kako nije mogla da se otvori. Po{to ju je uzaludno {ampawca sumwivog vukao i cimao, dograbio je `ara~ iz kamina i wime kvaliteta! Dao bi ~iobio bravicu. Zatim je izvukao fioku i seo da bi je tavo bure, samo da joj pretra`io. vidi lice kad bi joj reToliko je bila nabijena papirima da je izgledakao: „Verujem da nema{ lo da }e se raspu}i. Povrh te gomile nalazio se pojma da me tvoja najprogram za prole}ni bal kojem je on prisustvovao mla|a }erka, ona {to posledwe godine svojih studija na Kembrixu. Onda ba{ sada odvija bombosu do{le fotografije i ise~ci iz novina, a me|u nu–`abicu s onim newima i novinski izve{taj o wegovom ven~awu. sta{nim Piterovim Ostatak su sa~iwavala pisma – ~itave gomile pimali{anom, ucewuje i sama pisanih wegovom rukom. Jadnica, ~uvala je da }uuskoro u~initi svaku, ma i najbezna~ajniju ceduqicu koju joj je ikad kraj wenom prqavom poslao. Dok ih je prelistavao, ponovo su mu u se}aposlu“. wu o`iveli neki jezi~ki obrti koje je tada upotreOn se osvrnu oko sebqavao. Sad je tek po~eo da shvata koliko je morabe. U kakvoj se samo la biti sna`na wena `eqa za osvetom kada ju je bandi na{ao! Kakva ostavio na cedilu. drowava banda, kao da Gde li je, do da|ola, sakrila ono pismo do kojeg su najcrwa sirotiwa! mu je jedino i stalo?

Nijednog me|u wima u Kada je ustao od stola, iza samih wegovih le|a dobro skrojenom odelu, za~u se krkqawe. Brzo se okrenuo. Ugledao je Besi nijedne lepe odevene ~ije je lice predstavqalo masku u`asa. Usta su joj `ene! A on je uobra`abila razjapqena od straha. Grozomorno je poku{avao da se neko od wih vala da {to dubqe udahne vazduh. Blo je jasno da }e koristi wegovim novslede}eg trenutka po~eti da vri{ti... Timoti vicem. Ali ne, svi su bu{e nije mogao da obuzdava svoj dugo sputavani bes. kvalno mirisali na Svom snagom raspalio ju je pesnicom po onom wekrajwu bedu. Sada mu je nom tupavom licu. Besi se sru{i kao da ju je pokosve bilo jasno. Besi je sio metak. Glavom je udarila o nogu stola pri ~emu sve obja{wavala. Bilo je to tipi~no za wen izopase za~uo jedan slab zvuk kao kad se prelomi suva ~eni na~in mi{qewa da pretwama iznu|en novac grana. Vi{e se nije pomerila. upotrebi u dobrotvorne svrhe.

Mada je u sobi potom zavladala potpuna ti{ina, Uvek si prema nama bio tako dobar. – Ako boqe nije ~uo kad je wegova ma}eha u{la, mo`da stoga razmisli, wegova ma}eha je vredela vi{e nego svi {to mu je bilo `estoko tuklo u u{ima. ^ak nije ostali zajedno. Nije joj bilo lako da produ`i da voznao ni koliko dugo je bila u sobi. Ali sigurno je di o~evu staru, veliku ku}u s ono malo prihoda {to bila dovoqno dugo da shvati ono {to je videla jer, su joj donosila deca. Jednog dana, kad bude mogao slokada je progovorila, glas joj je bio savr{eno miran. bodno da raspola`e novcem, mo`da }e prona}i na– Ubio si Besi – rekla je. To je vi{e bila mirna ~in da u~ini ne{to za wu... Ali, imao je jo{ mnogo konstatacija jedne ~iwenice nego optu`ba. {to{ta da uradi pre nego {to bude u mogu}nosti da – Ali pismo nisi na{ao. se oda tako ekstravagantnim sklonostima.

Odmahnuo je glavom.

Hilda do|e do wega. Wena elegancija predstavqa– Zar nisi razumeo ono {to ti je ve~eras rekla? la je prijatan kontrast prema garderobi koju su noPismo je u po{ti. To je bio wen bo`i}ni poklon za sile `ene iz porodice Grigson. Kao i uvek o svetkotebe. Jadna, prostodu{na Besi! vinama u ovoj ku}i, izgledala je umorno i bilo joj je Posmatrao ju je kao skamewen. veoma dosadno.

– Tek pre nekoliko nedeqa utvrdila sam da ga ne– Timoti – re~e ona tiho. – Zar ne bismo mogli da ma u mojoj kutiji za nakit – nastavila je istim, mirkrenemo ku}i? Glava mi je te{ka kao merica, a da nim, bezose}ajnim glasom. – Ne znam kako ga je probih se odmorila za sutra... na{la, ali qubav, ~ak i uzaludna kao {to je bila Timoti je prekide. wena, ~oveku katkad daje ~udesnu o{troumnost.

– Odvezi se smesta ku}i. Vidim da ti je vreme da On pre|e jezikom preko svojih suvih usana. legne{ u krevet. Uzmi kola. Ja mogu pe{ice, ve~e je – Zna~i, ti si Li~? – jedva je promucao. lepo. Ne treba da me ~eka{, legni ~im stigne{ ku}i.

– Naravno. Ko drugi? Pa {ta ti misli{, kako bih – Ne}e{ sa mnom? Mislila sam da si rekao... ina~e uspela da izdr`avam ku}u i decu, a da se ne za– Ne, moram ovde ostati do kraja. Treba jo{ da du`ujem? Od mojih prihoda? Ne, Timoti, ne prilasredim jednu porodi~nu stvar. Hteo bih to da svrzi! Ve~eras ne}e{ po~initi jo{ jedan zlo~in. Dodu{im kad se ve} ukazala prilika. {e, jedva verujem da za to jo{ ima{ snage, ali da bih Hilda ga iznena|eno pogleda. bila sigurna, ponela sam ovaj pi{toq~i} koji mi je – Pa, ako tako misli{ – re~e ona. – Naglo si potvoj otad dao 1919. kada je otpu{ten iz vojske. Sedi. stao privr`en porodici. U svakom slu~aju, dr`i On se ponovo zgr~i na sofi odakle je bez nade neBesi na oku dok si jo{ ovde. Ve} je popila vi{e netremice gledao weno nemilosrdno, stara~ko lice. go {to mo`e da podnese.

Izme|u wih je le`ao le{ koji je do skoro bio Besi.

Hilda je bila u pravu. Besi je bila veoma vesela, – Besi je imala slabo srce – re~e ona zami{qeno. a Timoti je nijednog trenutka nije ispu{tao iz vi– Roxer je zbog toga ve} du`e bio zabrinut. Ako proda. Na kraju, kad su ve} proslavili dolazak prvog dagovorim koju re~ s wim, mo`da }e uspeti da isposluna Bo`i}a i kad su gosti po~eli pogledima da traje normalnu umrlicu. Ona }e, naravno, biti ne{to `e garderobu, Besi je bila u takvom stawu da se jeskupqa. Recimo, ove godine hiqadu, umesto pet stodva dr`ala na nogama. Jo{ jedna ~a{a, pomisli Titina funti. Pretpostavqam Timoti, da to vi{e vomoti na osnovu svog bogatog iskustva, i sru{i}e se li{ od one druge, jedine preostale mogu}nosti. na pod.

Timoti jo{ jednom }utke klimnu glavom.

– Odve{}u te kolima do ku}e, Besi – re~e Roxer – Vrlo dobro. Jo{ pre podne }u govoriti s Roxestru~no je odmeriv{i pogledom. – Malo }emo se stirom, po{to mi vrati{ Besin bo`i}ni poklon. Tresnuti pa }e biti mesta i za tebe. ba}e mi on i ubudu}e. A sad mo`e{ i}, Timoti.

– Nema potrebe – kliberila se Besi. – U stawu sam da sama o sebi vodim ra~una. Kao da nemogu da Prevod: Zoran Glu{~evi} do|em do ulaznih vrata!

Izdava~: Stilos

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

T R E N D R A P O R T : STAJLI[ I NA BELOJ STAZI

[ik komadi za sne`nu avanturu e znam kako vama, ali {to se nas ti~e, nova je godina po~ela u savr{enom redu i bez ve}ih, daleko bilo, trzavica. Jer dok narod poku{ava da prona|e formulu kako da mese~no stvori dodatne dve hiqade (koliko u proseku po doma}instvu iznose najnovija poskupqewa) ne bi li i daqe mogao svakodnevno da kupuje hleb i mleko, a o „crvenom slovu” i neko par~e mesa i tako sa~uva „kriza je pro{la” standard i dostojanstvo, ovda{wa se elita, uz kuvano vino ili rakiju i malo „ja~u” hranu, relaksira na nekoj od doma}ih ili inostranih sne`nih padina.

Ako je verovati izve{tajima, mili nam xetseteri i ove zime nisu sebi dozvolili da naprave propust i ne „zapqunu” se bar jednom na Kopu, u igri je tradicionalno i Zlatibor, dok su im od destinacija u inostranstvu srcu najmiliji Francuska, Italija i Austrija, za koju su se, pored ostalih, odlu~ili i manekenka Ivana Kukri}, bra~ni par Zimowi}, kao i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}. Za wega se, na na{u veliku `alost, nakon {to se okliznuo i slomio zglob leve ruke, skijawe zavr{ilo prvog dana po dolasku u austrijsko zimovali{te Hofga{tajn.

Naravno, postoje i oni koji zimi vi{e vole da se odmaraju i napune baterije u toplijim krajevima, tako da je i ove sezone deo nam elite spakovao bikini i japanke i krenuo put Tajlanda ili u neke druge podjednako tople, koliko i egzoti~ne destinacije… No, nama je ipak srcu prirastao srpski Davos i to ne iz nekakvih patriotskih razloga, ve} naprosto zato {to se na ovoj sne`noj lepotici, iako je ka`u ove zime poseta opala za nekih 40 odsto, i daqe na jednom mestu i u fan-

N

Da, sve se falsifikuje. Od "vijagre" do ta{ni. Treba li se prise}ati kako su "leviske" {tancane u Novom Pazaru, a koliko je iz Turske stizalo "starki" u kojima noga |ampi gore od tvora. Ni danas nije puno boqe.. Kako je trend falsifikovawa u porastu, Amerikanci su lane zabranili ~ak 82 internet stranice koje su prodavale takvu robu. No, to nije puno pomoglo, jer prema posledwim podacima, falsifikovana roba je u celokupnoj svetskoj prodaji odvadila kola~ te`ak ~ak 250 milijardi dolara!?

PATIKE „NAJK”

La`ne patike mogu se otkriti po nekoliko detaqa.

Deklaracija: Prava „Najk” deklaracija na sebi ima ~ak 27 markera po kojime je proizvo|a~ mo`e prepoznati.

tasti~nom raspolo`ewu mo`e videti krema srpske elite – od politi~ara, preko pevaqki, do kontroverznih biznismena i „kraqeva” ovog i onog sa, naravno, biv{im, sada{wim i budu}im partnerima. Udru`enim snagama lepi, nasmejani i u top formi prkose najnovijim podacima po kojima na{a zemqa zauzima visoko ~etvrto mesto po broju pesimista. Wima optimizma ne nedostaje.

Upravo iz tog razloga, te ako se ima u vidu da je skijawe otkako je sveta i veka bilo jedan od stajli{ sportova, u kojem je izgledati dobro neretko va`nije od ume}a savladavawa padina, zaslu`uju da na trenutak skrenemo misli sa jedne od top tema na{e svakodnevice – izbora novih (lep{ih i „evropskijih”) po{tanskih sandu~i}a i pozabavimo se {ik komadima za sne`ne avanture i radosti. Za po~etak konstatacija da je i na planini, zahvaquju}i vrednim modnim dizajnerima, mogu}e pro{etati takve top kombinacije da i najve}e {mizlice jednostavno ne}e imati primedbi. Najva`nija vest svakako je podatak da je novo doba donelo i nove, lagane materijale, koji {tite od vetra i hladno}e, a pritom (savr{ene li kombinacije!) ne goje.

Ukratko, u jaknama i pantalonama izra|enim od ovih „hajtek” materijala em }ete od jutra do mraka biti sigurno u{u{kani i za{ti}eni od hladno}e, em }ete izgledati lepo, vitko i zategnuto. Bez obzira da li se radi o profesionalcima ili po~etnicima, na stazu je nedopustivo iza}i bez {u{kavog kombinezona, gojzerica, rukavica, nao~ara i skija{ke kacige. Va`na je i napomena da su ove sezone, osim nezaobilazne sne`no bele, u trendu i jarke boje, poput recimo crvene, pri ~emu je za svaku modnu osve{}enu personu nu`no da boju jakne i kombinezona upari sa bojom ~izama. Ove zime nezaobilazan detaq su kapuqa~e obrubqene krznom, pri ~emu

TOP PET HRI[]ANSKIH SVETILI[TA Svaka hri{}anska konfesija ima svoja svetili{ta – mesta duhovnog uzdizawa i iskupqewa, kolektivne epifanije i isceqewa.

Neka su deo zajedni~ke istorije, neka su svedoci nikejskog raskola, poneka su vi{e turisti~ka, a mnoga su i politi~ki vru}e ta~ke. Ponekad zajedno, ponekad jedni pored drugih, a ~esto u sukobu, sve hri{}anske konfesije povezuje isto tragawe za o~i{}ewem tela i du{e i oprostom grehova.

Crkva Hristovog groba

Saborna crkva Hristovog groba, centralno je svetili{te hri{}anstva. Nalazi se u starom Jerusalimu, a pravoslavni i katoli~ki hodo~asnici iz celog sveta dolaze na ovo mesto Hristovog vaskrsnu}a jo{ od ~etvrtog veka.

Car Konstantin je na mestu nekada{weg anti~kog hrama posve}enog Afroditi izgradio hram sa prvim svetim predmetom – ^asnim krstom koji je prona{la carica Jelena, prva hri{}anska hodo~asnica.

Sveta gora

je va`no imati na umu da su brojne modne ku}e izbacile pregr{t varijacija na „zadatu” temu, te je i logi~no da svako mo`e prona}i svoju dobitnu kombinaciju.

tom smislu su topli xemperi, kao i duga~ki, oko vrata nekoliko puta obmotani {alovi, za wih nezaobilazna stavka prilikom pakovawa kofera. Najboqi

Nega ko`e Na velikim visinama (od 2.000 metara pa navi{e) obavezno koristite kreme za lice s visokim za{titnim faktorom. Ako `elite da se lepi i osun~ani vratite sa skijawa, ko`u je potrebno pravilno za{tititi od sunca, vetra i hladno}e. U suprotnom }ete se mu~iti sa crvenilom, peckawem, neprijatnim ose}ajem zategnutosti, perutawem i drugim promenama, odnosno, pokazateqima da ko`a pati zbog nedostatka vla`nosti. Ovo, kao {to ve} sigurno znate, nosi sa sobom opasnost od preranog starewa ko`e, te je stoga na skijawu potrebno povesti vi{e ra~una o nezi. Da bi ko`a zimi sa~uvala sve`inu i meko}u, posle umivawa mlakom vodom i blagim sapunom, treba je premazati tankim slojem hidrantne (nikako masne) kreme, koja lepo prijawa uz ko`u i gotovo odmah se upija.

Naravno, izbor zavisi i od debqine nov~anika, no za prave trendsetere napomena da su ove sezone „[anelovi” komadi apsolutni hit na skijali{tima {irom sveta.

Naravno, na planini se mogu videti i oni koji pose}uju skijali{ta, ali ne i staze. Jednostavno, vole qudi malo da se promuvaju; da vide koga ima, kao i da wih zapaze. Bez obzira na to {to ne osvajaju sne`ne vrhove, za wih va`e podjednaka pravila obla~ewa: od glave do pete moraju da budu tip-top sre|eni i pri tome u svakom trenutku spremni da se izbore sa sne`nim vejavicama i me}avama. U

izbor su ne{to du`i modeli, koje je po`eqno odgovaraju}im kai{em stegnuti u struku.

Od modnih dodataka obavezne su slu{alice za u{i i to u nekoliko razli~itih stilova i boja, kao i apsolutni modni hit posledwih nekoliko sezona – ~uvene „agice” ili „bucke”, kako neki vole da im tepaju. Ve{ta~ko ili pravo krzno, va{em autfitu mogu podariti potrebnu dozu glamura, a tome u prilog govori i podatak da ove godine slavni, poput glumice Anxeline Xoli, na ski stazu nisu izlazili bez {ubare, odnosno, takozvane ruske kape.

Jasna Budimirovi}

23

Po predawu, Bogorodica je plovila u dru{tvu sa Svetim Jovanom na putu iz Jope u Kipar da poseti Lazara. Kada je brod oluja skrenula s kursa na tada paganski Atos, bili su prisiqeni da se usidre u blizini luke Klement, pokraj dana{weg manastira Iviron. Bogorodica je iza{la na obalu, blagoslovila je i zamolila Hrista da ga pretvori u wen vrt. Planina je od tada posve}ena kao vrt Majke Bo`je u koji nije dozvoqen pristup drugim `enama. Brojne manastire naseqavaju monasi op{te`iteqi i idioritmici, koji spasewe tra`e u sama~kom `ivotu i podvi`ni{tvu. Jedan od manastira je i na{ Hilandar.

Lurd

U malom trgova~kom gradu u jugoisto~noj Francuskoj nalazi se najve}e katoli~ko svetili{te na svetu. Postalo je poznato po{to

BRZOPOTEZNI KURS ZA KUPCE MARKIRANE ROBE

se Bogorodica osamnaest puta ukazala me{tanki Bernadet Subiru. Mnogi hodo~asnici ovde su tra`ili i na{li spas i izle~ewe, a ovaj gradi} koji ima 15.000 stanovnika i 270 hotela, mo`e da primi skoro pola miliona hodo~asnika. Povodom stopedesetogodi{wice ukazawa, 11. februara 2008. godine, odr`ana je liturgija kojoj je prisustvovalo 45.000 hodo~asnika i vernika.

Kompleks manastira Meteori

U devetom veku neobi~ne geolo{ke tvorevine usred tesalijske nizije naselili su asketski monasi, koji su u planinskim visinama potra`ili duhovni mir, `ive}i u izdubqnim pe}inama i usecima, i susre}u}i se samo nedeqom i praznicima. U 11. i 12. veku izgra|eni su prvi manastiri koje su naselili op{te`iteqi, a me|usobno su komunicirali i razmewivali proizvode sistemom u`adi i vise}ih mostova. Meteori su danas mesto hodo~a{}a, ali i turisti~ka atrakcija, i godi{we ih poseti nekoliko stotina hiqada qudi.

Crkva svetog Nikole

Izgra|ena krajem 11. i po~etkom 12. veka za vreme italo-normanske vlasti nad Apulijom, crkva je podignuta posle kra|e mo{tiju svetog Nikole iz danas turskog grada Mire, koji su tada osvojili Saraceni, kako bi se za{titile i sklonile na sigurno. Prema legendi, sveti Nikola je umesto prvobitno odabranog Rima, sam izabrao Bari za posledwe kona~i{te. Ovo svetili{te pose}uju i katoli~ki i pravoslavni vernici, a ovi drugi naro~ito posle pada Gvozdene zavese. Stanovnici Barija s jednakim po{tovawem do~ekuju proslavu dana posve}enog svetom Nikoli, koji po novom Gregorijanskom kalendaru pada 6, odnosno po starom Julijanskom kalendaru, kojeg se dr`i ve}ina pravoslavnih hri{}ana – 19. decembra.

Ivana Vujanov PARFEM „BARBERI”

Kako prepoznati la`wake Tragovi lepqewa: Na patikama u o~i upadaju tragovi lepqewa, koje }e pravi proizvo|a~ uvek poku{ati da sakrije. Kod falsifikovawa se na takve stvari ne pazi: na lepku se {tedi, a i nanosi se nemarno, tek toliko da se patike „dr`e” dok se ne prodaju.

Potrebno je znati: Falsifikatori uvek paze na to da se wihovi falsifikati jasno razlikuju od originala. Zvu~i ~udno, no razlog le`i u ~iwenici da }e im to dati ve}e {anse u eventualnim sudskim postupcima. Naime, podigne li originalni proizvo|a~ tu`bu, falsifikatori na sudu uvek mogu da tvrde kako je razli~itost izme|u originala i falsifikata dokaz da nisu ni falsifikovali, ve} proizvodili svoj predmet koji samo podse}a na originalnu marku. Naravno, kod muvawa s „Najk” patikama takva odbrana pada u vodu zbog svesnog kori{}ewa logotipa ~uvenog proizvo|a~a.

GOJZERICE „TIMBERLEND” Vrlo dobar falskfikat planetarno popularnih gojzerica naro~ito je te{ko prepoznati ako kupac nije dobro pregledao i upoznao originalni proizvod. \on: Odmah se uo~ava da je |on falsifikovane cipele potpuno neopravdano naranxaste boje.

Ko`a: Ko`a tela cipele pod dodirom razlikuje se od originalnog proizvoda. Ona je imitacija fine bru{ene ko`e od kakve se prave originali, dok falsifikovane uglavnom i nisu ko`ne.

Kalup: Falsifikatori su najboqi posao odradili kad je u pitawu kalup gojzerica. On, naime, odgovara originalnim cipelama,

odnosno prati liniju i oblik pravog proizvo|a~a.

Unutra{wost: Da je re~ o la`waku, lako je uo~iti pogledom u unutra{wost cipele. Ona je izrazito lo{e i {lampavo se~ena, rezovi ne prate liniju belih {avova, na nekim su delovima izrazito grbavi, a na pojedinim mestima iz gojzerice ~ak vire i kon~i}i.

Potrebno je znati: Ovaj faskifikat, za razliku od nekih drugih, nije opasan po zdravqe. Ipak, kako originalni proizvo|a~ na svojim deklaracijama garantuje nepropustivost gojzerica, naivni kupac lako mo`e nasesti i ostati mokrih nogu – suva stopala falsifikator ne mo`e da garantuje.

FARMERICE „DIZEL” Mnogi kupci nikad ne razlikuju prave od la`nih „dizel“ farki.

Kroj: U o~i upadaju kroj kakav je gotovo nemogu}e prona}i kod „Dizela”. Tako|e, {areni konci na {avovima netipi~ni su za original.

Deklaracija: Falsifikatori znaju da budu toliko nemarni (ili ih nije briga) pa na pantalonama ostave dve deklaracije. Ovde, jedna je la`na Dizelova, a druga je deklaracija marke „Star“.

Potrebno je znati: Propisi su vrlo strogi kada je u pitawu kori{}ewe boja za ode}u, a falsifikatori na to ne paze. Ako je predmet obojen lo{om bojom, mogu}e je da }e kupac dobiti ko`nu reakciju. Zato se svi falsifikati uni{tavaju!

Specijalni savet: Potreban je oprez kod kupovine ode}e na „sumwivim“ mestima, posebno kada se „du}an zatvara, pa je ostalo jo{ par komada...“

Miri{i sli~no, ali sve ostalo predstavqa jako lo{u kopiju.

Nalepnica: Nalepnica „Burberry” nalepqena je ukoso(!?), a kako je falsifikator opet {tedeo na skupom lepku, jedva se dr`i za kutiju.

Serijski broj: Serijski broj na bo~ici mora da odgovara serijskom broju na kutiji.

LOT broj: Bitan je i takozvan LOT broj na dnu kutije. Kod originalnog parfema on je naj~e{}e utisnut (urezan na kutiju) ili nanesen mastilom, pa je malo mutan.

Falsifikatori, me|utim, LOT broj {tampaju istovremeno kada rade kutiju, pa je on samo od{tampan na pole|ini.

Potrebno je znati: Originalnost se mo`e proveriti i po du`ini cev~ice unutar bo~ice.

Falsifikovane cev~ice seku se ru~no i ve}inom su prekratke.

24

OGLASI

nedeqa9.januar2011.

DNEVNIK

IZDAJEM ~etvoroiposoban stan u centru Novog Sada, 144m2 na drugom spratu, idealan za kancelarije. Tel. 063/7315-135, 021/6624-325 ([ifra: 10110), www.solisnekretnine.com.

419219 IZDAJEM stan u centru u Ul. I. Ogwanovi}a, dvosoban od 58m2, name{ten kompletno! Tel. 064/2019-004, 021/6624-325. www.solis-nekretnine.com.

419220

IZDAJEM stan od 68m2 na Bul. oslobo|ewa 43, V sprat, terasa, lift, CG. Telefon 065/201-88-33.

18917

KOPAONIK - izdajem apartmane preko puta „Ma{inca“. Telefon 063/301975, 063/370-787.

15750

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

18797 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

18798

SRE]NU NOVU 2011. godinu kao i bo`i}ne praznike, svim biv{im, sada{wim, a i budu}im klijentima `eli agencija za nekretnine „Solis“! www.solis-nekretnine.com.

419295

NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

419224

NOVOSA\ANIN, /74/, `eli upoznati slobodnu `enu/ 64/, zdravu, {lang, radi dru`ewa, pomo} u stanu, mogu} brak. Telefon 066/502-1964.

18918

PREVODI sa i na engleski - brzo, ta~no, povoqno i sa iskustvom. Mogu} sudski pe~at. Telefon 063/583062.

18740 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

18799 @ENA, 45 godina, samohrana majka sa }erkom od 10 godina, negovala bi stariju osobu za nekretninu ili dogovor. Telefon: 064/5062824.

19051

IZDAJEM sobu u ku}i, `enskoj osobi, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Centar Novog Sada. Tel. 064/820-5832, 064/820-58-40.

419951

MEWAM 71m2, novi za mawi do 45m2, dogovor. Telefoni: 021/6313-237, 063/7381150.

18872

IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu. Bul. oslobo|ewa.

Terasa i lift. 200 evra mese~no! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325 ([ifra: 14543), www.solis-nekretnine.com.

419216 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra! Tel. 063/7-315135, 021/6624-325 ([ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com.

419217 IZDAJEM na Grbavici stan 100m2 ~etvorosoban, dupleks, kuhiwski elementi i plakari, odmah useqiv. Telefon 528-137.

419891 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28/IV, prazan, sa kuhiwskim elementima, na du`i period.

Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

18906 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan 50m2.

Detelinara stara. Telefon 065/507-90-31.

18818 GARSOWERA za izdavawe 18m2 blizu Limanske pijace za dva studenta. Telefon 064/36-99-500 posle 17 ~asova.

18820 IZDAJEM nename{ten jednoiposoban konforan stan na Novon nasequ ul. Stojana Novakovi}a. Zvati na telefon 021/651-31-98.

18930 POVOQNO izdajem nename{ten stan na Novom nasequ, pored {kole. Telefon 064/321-26-07.

18958 IZDAJEM garsoweru, Bulevar cara Lazara 90, III sprat, 2 lita {poret, fri`ider, telefon, kablovska, 2 le`aja, 130 evra. Telefon 063/506-506.

19033 IZDAVAWE NEKRETNINA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova.

Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523380. www.stanovi.rs 19039 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul. Turgeweva br. 1 Telefon 063/5427-27.

18446 IZDAJEM trosoban, kompletno name{ten stan na Limanu III, IV sprat. Pla}awe mese~no po dogovoru. Telefoni: 063/531-911, 021/450815.

18677

IZDAJEM odmah useqiv prazan jednoiposoban stan, 42m2 m, @itni trg, CG, kablovska, telefon, III sprat, lift, 150E + depozit. Telefon 063/516159.

18800 CENTAR poluname{ten jednosoban stan, 32m2 ul.

Milana Toplice1, III sprat, kablovska, CG, telefon, llift, useqivo odmah, 130E+depozit.

Telefon 063/516159.

18801 GRBAVICA, izdajem name{ten deluks stan, 50m2, Mi{e Dimitrijevi}a, mo`e i gara`a. Telefon 064/3176410.

18837 IZDAJEM praznu garsoweru (ima kuhiwske elemente), 30m2 sa terasom, odmah useqiva. Svetislava Kasapinovi}a, Nova Detelinara, 120E. Telefon 064/001-6030.

18853 IZDAJEM dvosoban komforan stan 43m2 u M. Baji}a 9 kod keja. Telefoni: 064/2886600, 021/552252.

18895 IZDAJEM dvosoban, nename{ten stan, Bul. oslobo|ewa 66/IV. Telefon 6335-722, 065/52-52-446.

18912 IZDAJEM dvoiposoban stan 63m2, ugao Novog Bulevara i Dalmatinske ulice.

Prednost porodica. Telefoni: 021/464386, 069/3078161.

18915 IZDAJEM dvosoban stan name{ten u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dvema devojkama zaposlenima-studentkiwama na du`e vreme.

Svetosavska. Dogovor. Telefon 064/495-23-19.

18952 IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan, 40m2, u Ulici Stevana Musi}a, visoki parter.

Telefon 063/534-276.

18953 IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreban kuhiwe, poseban ulaz.

Telefon: 021/504-629. 18982

KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan u strogom centru grada, ukwi`en, sa terasom, do tre}eg sprata, da nije posledwi sprat i nadogradwa. Pla}awe u ke{u!

Tel. 063/855-7109, www.solisnekretnine.com.

419222 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/8680-335.

419912 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

419892 KUPUJEMO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444107, 633-7853.

419932 KUPUJEM dvosoban ukwi`en stan bez posrednika, sa terasom, liftom, ni`e spratnosti, izme|u Petrovaradinske duge i mosta Slobode.

Telefon: 062/8536893.

418389

GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra.

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ([ifra: 14009). www.solis-nekretnine.com.

419267

OGLASI

DNEVNIK

ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a!

Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2.

Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ([ifra: 14711). www.solisnekretnine.com.

419293 ODLI^AN mali stan u izgradwi kod Socijalnog, cena sa PDV-om! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 10052). www.solis-nekretnine.com.

419254 NOVOGRADWA - Predugovarawe na Novoj Detelinari, 30m2, drugi sprat, cena 31.000 evra. Pla}awe na rate...

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ([ifra: 14306). www.solis-nekretnine.com.

419239 VRWA^KA BAWA - Luks apartmani! Pet minuta od centra Bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527-459 ([ifra: 14310). www.solis-nekretnine.com.

419245 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962.

Cena izuzetno povoqna.

17975

NOVA DETELINARA 18m2, garsowera, lift, terasa 22.800. ukwi`ena zgrada.

Tel. 444-107, 633-7853.419935 MAKSIMA GORKOG dvori{no orijentisana, lepa garsowera sa terasom 27m2.

Tel. 528-137, 063/538-166.

419899 CARA DU[ANA u staroj gradwi, garsowera 14m2, odmah useqiva. Pozovite. Tel. 528-137, 063/538-166. 419900 BEOGRADSKI KEJ, garsowera 29m2, ukwi`ena, ima terasu, dvori{no orijentisana, cena dogovor. Tel. 6612262, 063/538-166.

419896 HITNA PRODAJA! Nova GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odmah useqiva, odv. kuhiwa, klima, upotrebna dozvola, ukwi`ba 1/1!

Cena 31.000. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

419890 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 29m2, drugi sprat, lift, na Bul. oslobo|ewa.

Cena 32.000E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222.

419313 PRODAJEM novu, brzo useqivu garsoweru od 24m2, drugi sprat, kod Sajma. Cena 27.200 sa PDV-om. Telefoni: 066/502-1984 , 021/6618222.

419314 PRODAJEM useqivu novu garsoweru od 17m2 na Telepu. Cena 15.000E. Telefon 021/6618-222.

419311 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru, Ul. Maksima Gorkog. Cena 18.600E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622677.

419317 GRBAVICA - Do`a \er|a, 25m2 - ukwi`ena - useqiva, CG, name{tena, cena 33.500E. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

419308 SOMBORSKI BULEVAR, 21m2 - ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada, cena 26.000E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

419296

@. STANICA - useqiva ukwi`ena garsowera od 27m2, 2. sprat, terasa, CG, cena - 33.000E. Tel. 021/424963, 064/823-6606.

419300 CARA DU[ANA, 24m2 - 1. sprat, terasa, CG, useqivo, cena - 28.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621.

419304 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800. Telefon 636-8429.

419206 GRBAVICA, stan od 27m2, sa odvojenom kuhiwom, po ceni od 36.200 sa povratom PDV-a. Telefon 636-6952.

419207 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a!

Cena 21.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ([ifra: 14382), www.solisnekretnine.com.

419240 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, hitno! povoqno!

Tel. 064/134-0459, 021/520231 ([ifra: 10105). www.solis-nekretnine.com.

419241 GARSOWERA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a.

Tel. 063/855-7109, 021/520231 ([ifra: 14387). www.solis-nekretnine.com.

419242 NOVA odmah useqiva garsowera, u centru, kod Ribqe pijace, tre}i sprat, ima terasu, nema lift, 25m2. Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ([ifra: 16664). www.solisnekretnine.com.

419243 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor!

Tel. 065/2019-004, 021/520231 ([ifra: 13656). www.solis-nekretnine.com.

419238

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle, 34m2, jednosoban stan, dvori{no orijentisan, za 37.200 uz dogovor. Tel. 528-137, 063/538-166.

419897 SOWE MARINKOVI] centar, odmah useqiv stan 33m2 na prvom spratu, ukwi`en, u odli~nom stawu. Tel. 528-137, 661-2262.

419898 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344.

419880 LIMAN IV 33m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv 35.700 ukwi`en, mo`e se preurediti u jednoiposoban. www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.419936 NOVO NASEQE, [onsi, 42m2 jednosoban, tre}i sprat, lift, terasa 41.200.

Tel. 444-107, 633-7853.419937

PRODAJEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa! Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ([ifra: 14649). www.solis-nekretnine.com.

419246 JEDNOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, crvena fasadna cigla, 40m2, cena 41.200 evra. Mo`e kredit... Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ([ifra: 12960). www.solisnekretnine.com.

419247 PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en... Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ([ifra: 14564). www.solis-nekretnine.com.

419244 CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000. Telefon 636-6952.

419208 PRODAJEM name{ten jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.100E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222.

419315

STANICA 31m2, klasi~an jednosoban, prvi sprat, odmah useqiv 33.000. Tel. 444107, 633-7853.

419938 LIMAN II 30m2 name{ten stan 160 evra i Detelinara 31m2 jednosoban, name{ten 140 evra. Tel. 444-107, 6337853.

419931 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, drugi sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87 419925 HITNA PRODAJA! [iri centar odli~na gradwa, nova garsowera 25 m2 po 1120Em2.

Telefon 6546-976, 065/3333177, 063/10-30-232.

18971 NOVO NASEQE 37 m2, odli~an, terasa, prvi sprat, cena 35.000 e. Telefon 6546976, 061/301-34-84.

18972 PRODAJEMO noviju garsoweru kod Socijanog ukwi`enu na drugom spratu za 31.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

19027 GARSOWERA 29m2 II sprat V. [upqikca nova odmah useqiva 35.000 eura. Telefon 064/24-66-206.

19035 PODBARA, mawi jednosoban stan 24 m2, terasa, lift.

Telefon 6624-218.

19019

TELEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

419939 SAJAM 40m2, jednoiposoban, ukwi`en, tre}i sprat, lift, terasa 44.300. Tel. 444-107, 633-7853.

419940 POVOQNO! Jednoiposoban, 43m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, 3. sprat, cg, ukwi`en, kompletno sre|en 37.600E. Telefon 063/7451344.

419878 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en 41.200E. Telefon 063/745-1344.419879 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 31m2 Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kup. i kuhiwa sa pr. ventilacijom! Cena 38.000! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

419885 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 41m2, [ekspirova, I sprat, lift, terasa, ukwi`en, renoviran, cena 47.400. Telefoni: 021/6616324, 425-653.

419886 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 37m2, Maksima Gorkog, III sprat, terasa, dvori{na strana, novije gradwe, ukwi`en, cena 44.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324.

419888 PARISKE KOMUNE u zgradi od cigle, ima lift, odmah useqiv, ukwi`en stan, 39m2, lako mo`e biti jednoiposoban. Tel. 528-137, 063/538-166.

419901 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 isto~na strana, terasa, odmah useqiv sa liftom. Hitno!!! Tel. 063/500213, 063/8680-335.

419913 JEDNOIPOSOBAN - Socijalno, brzo useqiv, terasa, CG, cena sa PDV-om 37.500E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604.

419306 NOV - 39m2 - jednoiposoban - odmah useqiv, grejawe, odli~an raspored, cena 36.100E. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

419307 IZDAJEM nov, name{ten neuseqavan jednoiposoban stan od 42m2, prvi sprat, Ul. Maksima Gorkog. Cena 230E. Telefoni: 021/6618-222 063/729-36-07.

419321 PRODAJEM odmah useqiv, bez ulagawa, jednoiposoban stan od 45m2, Ul. Pap Pavla.

Cena 51.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/66-22-677.

419312

nedeqa9.januar2011.

JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 40.200 evra.

Tel. 021/542-779, 064/8236618.

419302 GRBAVICA, 40m2 - jednoiposoban ukwi`en - odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG cena - 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236621.

419303 BETANIJA, 36m2 - useqiv odmah - jednoiposoban, odli~an raspored, terasa, CG, cena - 42.200E. Tel. 021/424-963, 064/823-6604.

419298 NOVO NASEQE, 49m2 - jednoiposoban - ukwi`en - useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2, cena - 41.200E. Tel. 021/6614200, 064/823-6608.

419299 BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 42.200.

Telefon 636-8429.

419209 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan, mo`e prodaja sa name{tajem po ceni od 41.200. Telefon 636-8429.

419211 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an!

Hitna prodaja! Mogu} kredit!

Tel. 064/134-0459, 021/451-570 ([ifra: 13105) www.solis-nekretnine.com.

419248 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu.

Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ([ifra: 11666). www.solis-nekretnine.com.

419249 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en!

Tel. 063/855-7109, 021/427277 ([ifra: 13588). www.solis-nekretnine.com.

419250 CENTAR - Jednoiposoban stan, odli~an, renoviran i odmah useqiv, 46m2, cena 51.500 evra. Tel. 065/2019010, 021/427-277 ([ifra: 10127), www.solis-nekretnine.com.

419251 UKWI@EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 37m2, lift, terasa, mala spava}a soba, veliki dnevni boravak, kvalitetna gradwa, cena 43.800 evra, fiksno, mo`e kredit! Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ([ifra: 12065), www.solis-nekretnine.com.

419252

25

EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...!

Tel. 065/2019-013, 021/427277 ([ifra: 14764). www.solis-nekretnine.com.

419253 JEDNOIPOSOBAN stan od 34m2, prvi sprat, lift, terasa, cena sa PDV-om 47.600 evra! Tel. 064/4491270, 021/427-277 ([ifra: 14318). www.solis-nekretnine.com.

419255 GRBAVICA - Nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ([ifra: 10180). www.solisnekretnine.com.

419256 ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ([ifra: 14790), www.solisnekretnine.com.

419257 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu.

Cena 47.000 evra! Vlasnik.

Tel. 063/7726-845 ([ifra: 10077), www.solis-nekretnine.com.

419258 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 13.800 evra! Tel. 063/761-6364 ([ifra: 14334). www.solisnekretnine.com.

419259 DVOSTRANO orjentisan dvosoban stan na Novom nasequ, na dobroj lokaciji!

Tel. 063/433-738, 021/427-277 ([ifra: 10078). www.solisnekretnine.com.

419261 SOCIJALNO, dvosoban stan, nov, ukwi`en, povrat PDV-a, 42m2, cena 52.000 evra. Hitno! Tel. 063/520296, 021/520-231 ([ifra: 10864). www.solis-nekretnine.com.

419262 NOVO NASEQE - Novogradwa pred useqewem, 47m2, komforan dvosoban stan sa terasom, cena sa PDV-om 51.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ([ifra: 13143). www.solisnekretnine.com.

419263 ZA QUDE koji bi prihvatili ~etvrti sprat bez lifta, stan pod plo~om, nudimo izvanredan dvosoban porodi~ni stan, kompletno renoviran, funkcionalan, ima lepu terasu, kao i podrum, 51m2, cena 41.200 evra! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ([ifra: 11501). www.solisnekretnine.com.

419264 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 636-8429.

419210 DVOSOBAN - 50m2 - ukwi`en - useqiv, Blok 8, 2. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit, cena - 46.400E. Tel. 021/6614-200, 064/8236606.

419301 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 Ultra povoqno!

Tel. 065/2019-013, 021/427277 ([ifra: 14751). www.solis-nekretnine.com.

419294

26

OGLASI

nedeqa9.januar2011.

PRODAJEM odli~an, nov, ukwi`en dvosoban stan od 44m2, drugi sprat, Grbavica.

Cena 49.450E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

419318 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan od 58m2 na Bul. oslobo|ewa. Cena 51.500E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

419322 PRODAJEM nov, ukwi`en dvosoban stan od 45m2, Ul. Pu{kinova. Cena 47.500E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677.

419320 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan, bez ulagawa, 49m2, prvi sprat, Satelit.

Cena 39.200E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222.

419316 LIMAN III!!! Dvosoban stan od 57m2 u zgradi sa liftom, odmah useqiv, dvostran, odli~nog rasporeda. Tel. 063/8680-335.

419914 LIMAN IV!!! Kod Mornarice dvosoban stan na tre}em spratu, isto~na strana, ukwi`en sa zasebnom kuhiwom, zgrada zidana 80 tih.

Tel. 063/8680-335.

419915 GAGARINOVA dvosoban stan ukwi`en na prvom spratu, klasi~na gradwa za 43.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

419902 KOD @ELEZNI^KE STANICE dvosoban stan 51m2, na I spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Telefoni: 661-2262, 063/538-166.

419903 NOVA DETELINARA hitno, novi odmah useqivi stanovi, 45m2 i 49m2, imaju upotrebnu dozvolu, povoqno, pozovite. Telefoni: 528137, 063/538-166.

419904 BRANIMIRA ]OSI]A nov, odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 57m2, na III spratu sa liftom. Tel. 528137, 063/538-166.

419905 LIPOV GAJ dvosobni stanovi 60m2 - prizemqe i 67m2 - I sprat, odli~ni rasporedi, ukwi`eni, terasa. Telefon 063/811-7331.

419906 HITNO I POVOQNO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komune, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena 47.500.

Telefoni: 021/425-653, 6616324.

419889 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, dve terase, odvojena kuhiwa+trpezarija, cg, klima, odli~an raspored, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 58.000!

Telefoni: 021/6616-324, 425653.

419887 EKSTRA POVOQNO! Dvosoban, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikara, 4. sprat, cg, noviji, useqiv, ukwi`en, komplet name{ten 51.500E. Telefon 063/745-1344.419882 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

419883

LIMAN II 58m2, dvosoban, peti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 64.000 www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

419941 NOVOSADSKOG SAJMA 47m2, dvosoban stan, odvojena kuhiwa, lift, terasa, novija gradwa, ukwi`en 58.700. www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

419942 STANICA 56m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, dve terase 44.300. Tel. 444107, 633-7853.

419943 DVOSOBAN, 54m2 drugi sprat, Grbavica, odli~an stan po vrlo povoqnoj ceni. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87 419927

DVOSOBAN 43m2, Milenka Gr~i}a III sprat, kompletno renoviran, ukwi`en, useqiv, ostaje nova kuhiwa 37.500. Tel. 063/517-846.

419921 PRODAJEM dvosoban stan 54m2, ekstra gradwa, Aleksandar bulevar centar, odmah useqiv, bez posrednika.

Telefon 063/516-847.

18691 GRBAVICA, sre|en, ukwi`en, 48m2, IV sprat, terasa, cena 50.000E. Hitno! Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18969 DVOSOBAN 53m2, Pariske komune, ukwi`en, terasa, cena 51.500. Telefon: 064/1143-730.

18987 CENTAR kod Izvr{nog ve}a, mawi dvosoban, ukwi`en stan 44 m2 . telefon 6624218.

19018 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan od 60m2 kod `elezni~ke stanice za 51.500. Telefon 6447-622, 063/540-165.

19026 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan 52m2 kod Elektrovojvodine na drugom spratu za 56.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 19028 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en stan na Novom nasequ 48m2 - 48000. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

19030 DVOSOBAN 50 m2 Tome Haxi}a I sprat, 55.000 eura nije fiksno ! Telefon 062/466056.

19037 CENTAR 45m2 blizu pe{a~ke zone, jednoiposoban, CG, KTV, 3/4, lift, useqiv, ekstra luksuzan, hitno 49.500E. Telefon 064/6581-384.

18874 JEDNOIPOSOBAN stan, 40m2, Telep, drugi sprat, terasa, ukwi`em, 1/1, cena 37.100. Telefon: 064/418-3223.

18986

PRODAJEMO ukwi`en jednoiposobam stan 39m2 kod sajma za 35.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 19025

BULEVAR, Novosadskog sajma 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, isto~na strana 69.000. nije fiksno. www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

419944 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 6337853.

419945 HITNO! Odmah useqiv DIS 55m2, Temerinska, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653. 419884 DVOIPOSOBAN, 65m2+6m2 terase, Liman 3, Balzakova, 2. sprat, lift, cg, ukwi`en 68.000E. Telefon 063/745-1344.

419881 PETRA DRAP[INA!!!

Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Tel. 063/500-213.

419916 PRODAJEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, Podbara.

Cena 54.900E sa PDV-om. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

419319 GRBAVICA, 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa. Lift, cena - 59.800E. Tel. 021/424-963, 064/8236607.

419305 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en.

Tel. 063/7726-845, 021/451570 ([ifra: 14089). www.solis-nekretnine.com.

419265 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra. Tel. 064/4491270, 021/427-277 ([ifra: 14584), www.solis-nekretnine.com.

419266 DVOIPOSOBAN stan kod @elezni~ke stanice, 56m2 + 2m2 terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena 44.300 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/520231 ([ifra: 14467). www.solis-nekretnine.com.

419268 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en.

87m2 po ceni od 73.000 evra!

Tel. 063/527-459, 021/427-277 ([ifra: 14664). www.solisnekretnine.com.

419269 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Tel. 064/134-0459, 021/451-570 ([ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com.

419286 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231 ([ifra: 14366). www.solisnekretnine.com.

419271

UKWI@EN trosoban stan bez ulagawa! U ceni kuhiwa po meri i ugradni plakar.

Za vi{e informacija pozovite... Tel. 063/433-738, 021/427-277 ([ifra: 14660). www.solis-nekretnine.com.

419272 STAN u samom jezgru grada, odli~nog rasporeda, 86m2, trostrano orjentisan, u blizini {kole, Keja... Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ([ifra: 14595). www.solisnekretnine.com.

419273 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ([ifra: 14735). www.solisnekretnine.com.

419274 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 78.500 evra, povrat PDV-a!

Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ([ifra: 14776), www.solisnekretnine.com.

419275 TROSOBAN stan bez ulagawa, dve terase, dvostrano orjentisan... Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 13858). www.solis-nekretnine.com.

419276 GRBAVICA - Nov stan od 70m2 kod Medicinske {kole ~etvrti sprat, lift, povrat PDV-a! Cena 75.700 evra!

Tel. 064/134-0459, 021/427277 ([ifra: 12855). www.solis-nekretnine.com.

419277 SALAJKA - Mawi trosoban stan na prvom spratu sa lepom terasom iz dnevnog boravka. Dve spava}e sobe iz hodnika. Izuzetno kvalitetna, novija zgrada sa pikovanom fasadom, mermernom po hodnicima, alu stolarijom, cena 66.600 evra - ukwi`en i mo`e kredit! Tel. 060/0189422, 021/520-231 ([ifra: 10187), www.solis-nekretnine.com.

419278 SJAJAN mawi, nov trosoban stan na Grbavici, urbana vila, prvi sprat, 62m2, gips, kuhiwa po meri, ameri~ki plakar...

Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ([ifra: 12851). www.solisnekretnine.com.

419279 HITNO prodajem stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ([ifra: 14651). www.solisnekretnine.com.

419260 LIMAN, „kod Merkatora“, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 636-8429.

419212 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 6368429.

419213 CENTAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

419946 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517-846.

419922

DNEVNIK

TROSOBAN 74m2, Radni~ka IX sprat, nije posledwi, pogled na Dunav i Tvr|avu, dvostrano, ukwi`en, useqiv 79.900. Tel. 063/517-846.

419923 NOVA DETELINARA, nov, odli~an raspored, odmah useqiv, trosoban stan, 70m2, III sprat, sa PDV-om, povoqno. Tel. 528-137, 6612262.

419908 EKSTRA luks nov trosoban stan 68m2 na Grbavici, kompletno name{ten, ima gara`u, 15m2. Tel. 063/538-166.

419909 TROSOBAN, Liman 2, Bo{ka Buhe, 73m2 peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena: 78.000 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/12-89797 419930 NOVA DETELINARA 83m2, trosoban dupleks, ukwi`en 64.100. Tel. 444107, 633-7853.

419947 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra.

Tel. 063/761-63-64 ([ifra: 14314). www.solis-nekretnine.com.

419270 BULEVAR KRAQA PETRA I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvoiposoban stan 58m2, visoki parter, podrumska ostava. Telefoni: 064/150-68-14, 064/2664107.

18556 PRODAJEM nov dvoiposoban komforan stan, 71m2, za 65.000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6313-237, 063/738-1150.

18873 2.5 - SOBAN nov III sprat, 55m2 kod doma zdravqa na Limanu 65.000 eura. Telefon 064/24-66-206.

19036 2.5 - SOBAN 72 m2 M. Gorkog III sprat bez ulagawa 90.000 eura. Telefon 064/2466-206.

19038 PRODAJEM trosoban stan, 65m2, ekstra gradwa, Zoned Suboti~ki bulevar, odmah useqiv, bez posrednika. Telefon 063/516-847.

18692 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500E. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18970 PRODAJEMO trosoban stan u Bo{ka Buhe ulici na drugom spratu, 78m2 - 82.000.

Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

19029

LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan bez ulagawa od 90m2 na II spratu po ceni od 95.000. Telefon 636-6952.

419214 NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ([ifra: 19671). www.solis-nekretnine.com.

419280 LEP, ukwi`en troiposoban stan od 80m2, na Limanu IV! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 14645), www.solisnekretnine.com.

419281 ATRAKTIVAN, nov troiposoban stan kod Bulevara, 82m2 na drugom spratu, odli~an raspored, stan odmah useqiv, mogu}nost kupovine parking mesta u dvori{tu!

Tel. 064/2003-103, 021/520231 ([ifra: 10042). www.solis-nekretnine.com.

419283 TROIPOSOBAN, 80m2 ukwi`en - useqiv, CG, lift, Liman, sre|en, cena 74.200E. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608.

419297 GRBAVICA - 82m2 - perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada. Cena 84.500 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/8236607.

419310 KOD DUNAVSKOG PARKA!!! U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu, sa prostranomkuhiwom, salonac.

Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

419917 LIMAN!!! Balzakova u blizini prodavnice Idea troiposoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

419918 CENTAR!!! Kod {kole \or|e Nato{evi} odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

419919 KEJ!!! ^etvorosoban stan kompletno sre|en u perfektnom stawu sa pogledom na Dunav od 130m2. Tel. 063/500-213.

419920 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528-137, 063/811-7331.

419907

OGLASI

DNEVNIK

GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e.

Cena sa povratom PDV-a!

Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ([ifra: 10270). www.solis-nekretnine.com.

419289 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Tel. 021/520-231; 064/2003103 ([ifra: 12712). www.solis-nekretnine.com.

419290 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520296, 021/427-277 ([ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

419292

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman!

Tel. 063/520-296; 021/520-231 ([ifra: 10789). www.solisnekretnine.com.

419284 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ([ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

419285 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ([ifra: 14092). www.solis-nekretnine.com.

419287 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor.

Telefon 636-6952.

419215 PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2, zidala Budu}nost, ukwi`en. Tel. 528-137, 661-2262.

419911 LIPOV GAJ ~etvorosoban dupleks stan, 132m2, bez kosina na I spratu i ku}a oko 160m2 sa svojim dvori{tem.

Tel. 063/811-7331.

419910 SOCIJALNO - Odli~an, ukwi`en, funkcionalan dupleks, ~etvorosoban od 83m2, cena 75.000 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ([ifra: 14783), www.solisnekretnine.com.

419288 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ([ifra: 14225). www.solisnekretnine.com.

419282

SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Tel. 063/520296, 021/520-231 ([ifra: 13867). www.solis-nekretnine.com.

419291 CENTAR 164m2, petosoban, gara`a u zgradi, lift, III sprat, ekstra luksuzan, blizu pe{a~ke zone, 194.000E, hitno. Telefon 064/6581384.

18875 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18973 ^ETVOROSOBNI - dupleks, 83m2, Nova Detelinara, terasa, nov, useqiv, cena 76.900 sa povratom PDV-a.

Telefon: 064/418-32-23.

18988 PRODAJEM troiposoban stan od 72 m2 na Grbavici I sprat stan je ukwi`en. Cena 77.000 E. nisam agencija. Telefon 064/12-17-495.

18931 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Dobra lokacija. Telefon 021/6369008.

18960

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 063/527459. www.solis-nekretnine.com.

419221 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/451-570 ([ifra: 30616). www.solis-nekretnine.com.

419233 TELEP kod Minakve, odli~na ku}a oko 300m2 na placu 610m2, ukwi`ena, za cenu pozovite. Tel. 063/538-166.

419895 KU]A, Ba~ka ulica, 150m2 ukwi`ena, 400m2 placa, front 15m, ku}a u odli~nom stawu, gradsko grejawe. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/12-89797.

419924 KU]A, Sremska Kamenica, blizina centra, 190/500 odmah useqiva, ukwi`ena, cena: 87.500 eura. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/12-89797 419926 KU]A – vila, ^ardak 240m2 plac 1800m2, pogled na grad. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87 419929 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4.300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

419894 KU]A u Bockama - Sr. Kamenica, 70m2 - stambeno, ravan plac 2.000m2 - kvadrati~an, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena!

Cena: 80.000 evra - nije fiksna.

Tel. 021/6614-200, 064/8236601.

419309 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527459, 021/520-231 ([ifra: 30151) www.solis-nekretnine.com.

419231

nedeqa9.januar2011.

PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima - Dudara 240m2, plac 430m2.

Telefon 021/881-066.

17556 PRODAJEM u ^ortanovcima konfornu ku}u 80/1000m2, glavni put 1800 evra i 2 hektara zemqe na Banstolu. 1800E. Telefon 065/543-67-31.

19043 INDUSTRIJSKI PLAC 16.250m2 kod Ka}ke petqe.

Hitno! Telefon 6546-976 065/3333-177.

19013 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18974 PRODAJEM placeve povr{ine 5 ari Bawa Vrujci, Op{tina Qig. Telefon 014/66124, 064/2977-639.

18920

PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231 ([ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

419232 VETERNIK - iza Belih dvora, ukwi`en deo ku}e za ru{ewe, 80m2 na placu od 695m2, svi prikqu~ci, sve za 29.000 evra. Tel. 064/1340459, 021/520-231 ([ifra: 30949). www.solis-nekretnine.com.

419236 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 62.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ([ifra: 30942). www.solisnekretnine.com.

419234 ^EREVI] - ku}a od 80m2 na placu od 3.200m2, pod vo}em i lozom, ukwi`ena, voda, struja... Tel. 063/761-63-64, 021/427-277. www.solis-nekretnine.com.

419235 NOVI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

419225 GRA\EVINSKA PARCELA na Somborskom bulevaru, dozvoqena gradwa stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+3+Pk, cca 1.000m2, za vi{e informacija pozovite... Tel. 064/2003-103 ([ifra: 70310), www.solisnekretnine.com.

419226 ATRAKTIVNE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica“, povr{ine 2.500m2, {irina do Bulevara cca 80m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Tel. 064/2003-103 ([ifra: 70310). www.solis-nekretnine.com.

419228 ^ENEJ 12.000m2 plac, dozvoqena gradwa poqoprivrednih objekata, sala{arskog tipa ili sportskorekreativnog tipa. Tel. 444107, 633-7853.

419934 PRODAJEM plac na Popovici 800m2.

Telefon 062/267-780.

419949

GRA\EVINSKI plac, Popovica - Mo{ina vila, 1006m2 dozvoqena p+1+pk dimenzije 25x40, mogu}a parcelizacija na dva placa, cena: 28/m2. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/12-89797 419928 PLAC na Stra`ilovu, 5.300m2 sa ku}om od 90m2, dozvoqena gradwa!

Tel. 064/449-1270 ([ifra: 30961), www.solis-nekretnine.com.

419229 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Tel. 065/2019-011. www.solis-nekretnine.com.

419227 MEWAM vikendicu u Kamenici 120m2 za nekretninu u Novom Sadu.

Telefon 064/820-58-32.

419948 ^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ([ifra: 30875). www.solis-nekretnine.com.

419237 POTREBAN kvalitetan reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

19040 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

18810 PRODAJEM mawu ku}u u B. Radi~evi}a, Salajka 40 m2, renovirana... Telefon 065/3333-177, 6546-976.

18975 KU]A, blizu N. naseqa 260/480m2 cena 56.650 E. Hitno ! Telefon 6546976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18976 KU]A, Lipov gaj, sa dva stana, ekskluzivno, ukwi`ena, povoqno, mogu}nost prodaje i pojedina~no. Telefon: 064/11-43-730.

18985 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika.

Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 18649 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2.

Voda, str4uja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977.

18922 KU]A u Zelenici pored mora, udaqenost 300 metara, super za u`ivawe, mogu}nost nadogradwe 76m2, 65.000 evra. Mo`e zamena. 064/1122-706.

19008

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura.

Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

419230 IZDAJEM lokal preko puta Spensa, 23m2, pogodan za trafiku, mewa~nicu i sl.

250 evra mese~no! Tel. 063/7315-135, 021/6624-325 ([ifra: 80330), www.solisnekretnine.com.

419218 IZDAJEM perionicu u Novom Sadu, Kisa~ka 44. Telefon 064/820-58-32.

419950 KOD RIBQE PIJACE izdajem lokal 52m2 u zgradi i 30m2 uli~ni, odmah useqivi, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

419893 GRBAVICA - Lokal u prizemqu novije zgrade, sa galerijom, ukupno 48m2, lokal pod zakupom, hitna prodaja!

Cena 30.000 evra! Pozovite odmah... Tel. 064/2003-103 ([ifra: 80184), www.solisnekretnine.com.

419223 LOKAL za izdavawe 18 m2 blizu Limanske pijace kompletno opremqen. Telefon 064/36-99-500 posle 17 ~asova.

18822 IZDAJEM poslovni prostor 33+23m2 Novi Sad, Lukijana Mu{ickog 11. CG. 2. telefonske linije. Telefon 064/207-0-643.

18849 IZDAJEM uli~ni lokal u Temerinskoj ulici 53m2+magacin 15m2, telefon, sanitarni ~vor, re{etka. Telefon 064/21-58-338.

18868 IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506.

18870 IZDAJEM lokal 60m2, ul.

Branimir ]osi}a br. 8. Telefon 063/505-198.

18883 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450266 lokal 266.

18996 IZDAJEM lokal, 80m2, Bulevar oslobo|ewa br. 67, mo`e za sve namene. Telefon: 063/505257.

19022 NA BUL. OSLOBO\EWA br. 88 prodajem p.p. na II spratu, povr{ine 30m2. Telefon 021/529-460, 063/54-8194.

18893

PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Tel. 444-107, 633-7853.

419933

27

IZDAJEM monta`nu gara`u 14m2 kod Futo{ke pijace. Telefon 061/111-41-06.

18942 PRODAJEM gvozdena gara`na vrata, 200h240 - 100E. Telefon 061/111-4106.

18943 PRODAJEM ukwi`enu gara`u 21m2 u Kraqevi}a Marka br. 10, mo`e i kompenzacija za automobil. Telefon: 064/157-0304.

19000

LADA110, 16w, zlatno srebrna, 2003 god, 42.500km pre{la, o~uvana, gara`irana, prvi vlasnik. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

18907 „OPEL KORSA” C 1.2, benzinac, 2000. godi{te, klima, centralna brava, el. podiza~i stakla, 2900E. Telefon: 062/8982480.

19075 PRODAJEM „{kodu fabiu” 1.2 benzinac, 2004. godi{te, klima, el. poduza~i, stakla, centralna, alu felne, maglenke, metalik siva.

Telefon:062 /8982480.

19074

DIGITALNI fotoaparat DSLR OLYMPUS E - 420, potpuno nov, nekori{}en sa garancijom, 350E. Telefon: 060/337-2693.

18989

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612531, 063/7852-743, 063/7852728.

18928

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

18757

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor teklevizore, dolazak, isplata odmah! Non - stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! non-stop, Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

19045

PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

18582 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa.

Telefon 069/691-72a2, 064/28-54-782.

18838

28

OGLASI

nedeqa9.januar2011.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877

Posledwi pozdrav Goranovoj mami

DNEVNIK

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i nepre`aqeni

Pokoj du{i dragom unuku

Posledwi pozdrav drugu

Dragan Kujunxi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Ru`ici Plemi} Porodica Staki}.

iznenada preminuo u 34. godini.

Sahrana je u ponedeqak, 10. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: majka Mirjana, otac Risto, supruga Isidora, brat Dejan sa nevjestom Danijelom, porodice Kujunxi}, Mi}evi}, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

POMEN voqenom suprugu.

od: babe Dese, ujaka Brace, ujne Milene, brata Wege, Vuka i porodice Mi}evi}.

Nata{a, Milan, ]ira i \or|e.

19110

19097

19113

19090

Draganu

Draganu

Posledwi pozdrav sinu na{e Mire i Ri}e

Najlep{i moj, najdra`i

Posledwi pozdrav

Milan Basrak 1937 - 2011. preminuo 8. januara 2011. godine, u Novom Sadu.

Na posledwi po~inak isprati}emo ga u utorak, 11. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ratko Zeqkovi} Rale

Draganu Kujunxi}u

Dragane

Draganu Kujunxi}u

13. 1. 1993 - 13. 1. 2011.

O`alo{}ene porodice: Basrak i Ristovski.

Dragi moj, ti si oti{ao, a sa tobom deo mene. Tuga i qubav.

Qubav pobe|uje i uvek }u te voleti.

bio si toliko divan i ne`an. Obasjao si mene i ceo moj `ivot. Ja ne znam kako }u bez tolike tvoje qubavi i topline. Qubim te i grlim.

Tvoja Isidora.

Tvoja Gospava.

GODI[WI POMEN

Mirko Vje{tica Danas se navr{ava tu`nih godinu dana od kako nisi sa nama. Mnogo nam nedostaje{ i nikad te ne}emo zaboraviti.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Draganu

19106

19091

Draganu

Vje~no }emo te nositi u srcu i ~uvati u du{i.

Tvoja tetka, tetak, sestre Ines i Gorana.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Gagcu

Tvoji: supruga, sinovi, snaje i unu~ad.

19101

19109

Posledwi pozdrav dragom

Marija Kova~ Sahrana je u ponedeqak, 10. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Ateqevi}.

19114

19094

OG/1

od Qiqe i Dude.

Sa neizmjernom tugom i boli opra{tamo se od tebe. Ostavio si neizbrisiv trag u na{im srcima. Vje~no }emo te se sje}ati.

Zeka, Xigi i Avram.

Beki.

19108

Pro{lo je {est meseci od kada me je u trenu, tiho, onako kako je i `ivela, napustila moja voqena supruga

PETOGODI[WI POMEN dragom suprugu, ocu i dedi

Draganu ^ovi}u Sa tugom i qubavqu ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost koju nam je pru`io.

Wegovi najmiliji.

Ru`ica Plemi}

Sofija Vuka{evi} ro|. Popov 1950 - 2010.

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj priji od Ka}e i Marka.

Sofija, na{e }erke i uspomene su te, koje nas i daqe neraskidivo vezuju.

Tvoj Vule.

19092

19103

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

19105

Sofija Vuka{evi} ro|. Popov 1950 - 2010.

Godinu dana tuge za na{im bratom.

Posledwi pozdrav prijatequ

Dragan Kujunxi} Dru`e, neka te an|eli ~uvaju.

Neizmerno tu`ne bi}emo dok `ivimo, ali i ponosne {to si nam ba{ ti mama.

Tvoje }erke: Jeca i Ivan~ica.

Posledwi pozdrav od: Jove, Bekija, Todija, Bokija, Baneta i Nemawe.

19085

19111

U ponedeqak, 10. januara, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu, odr`a}emo godi{wi pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Sa bolom i tugom, javqamo rodbini i prijateqima da je 8. 1. 2011. godine sahrawen na ^enejskom grobqu

19084

SE]AWE

Na{em Dari{i

[EST MESECI je pro{lo bez tvog glasa, zagrqaja, topline i qubavi.

19107

Draganu Kujunxi}u od Rise Up ekipe: Spaleta, Arsena i Dakare.

19112

[ESTOMESE^NI POMEN

Goranu Krsti}u Tomislav Stojanovi}

Tewi Darku

Sahrana je obavqena 8. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Miroslav Stoli}

posledwi pozdrav od wegovih: Smiqane, Olivere, Luke, Darka i Mladena.

O`alo{}ena porodica.

19099

19087

Uvek u na{im mislima.

Sestra Hranislava sa porodicom i ostala rodbina.

19089

1974 - 2010.

Verici Goji}

Petar Veselinovi}

1949 - 2010.

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunila si na{e `ivote. Zauvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji suprug Mi}a i sin Darko.

19086

1952 - 2011.

O`alo{}eni: supruga Smiqka, sin Milan, }erka Jelena sa porodicom.

19076

Ti si zvezda na nebu i svetlost u no}i.

Ti si na{a bol koja ne}e pro}i.

S qubavqu, otac Rade i Sne`a.

19078

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE Pet godina je pro{lo od kada nije sa nama na{ voqeni

Danas je trinaest godina od kako nisi sa nama.

nedeqa9.januar2011.

Umro je u dalekoj Kanadi, 7. januara 2011. godine u 96. godini

POMEN

Milenko Jankov

9. 1. 2001 - 9. 1. 2011.

29

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nas je napustila na{a draga i voqena supruga, majka i baka

pekar O`alo{}eni ne}ak Miroslav Karanov sa porodicom.

19098

Vladan Samarxi}

Stevan Uzelac Ve~itu prazninu u na{im srcima ni{ta ne mo`e da nadoknadi.

Volimo te na{ najdra`i.

3

Tuga za Tobom je do`ivotna, qubav prema tebi je ve~na. Nema suza koje mogu oplakati tugu za tobom. Hvala ti {to si bio deo na{ih `ivota.

Tvoji: supruga Milica, }erke Mirjana i Jasmina, zet Petar i unuci Miroslav, Jovana i Nemawa.

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji:mama, tata, sestra, brat, baka i dele.

19068

19031

Desanka Bojovi} ro|. Dubak

DVOGODI[WI POMEN dajemo danas, 9. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Mici Opranovi}

19067

TU@NO SE]AWE

POMEN

SE]AWE

9. 1. 2004 - 9. 1. 2011.

Tvoj Mi{a sa porodicom.

18886

Vojislav Zekovi} Miqko \uki} 2007 - 2011.

Porodica.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: suprug Jakov, sinovi Rajko i Branko, }erka Brankica, snaje Vawa i Dragana i unuk Danilo.

Dana, 16. 1. 2011. godine navr{avaju se 2 godine tuge i bola za dragom majkom, suprugom, bakom

@eqko Sanader Tuga je pregolema, a se}awe ve~no.

Slu{amo te u mislima, gledamo u snovima.

Preminula je na{a draga majka

Dragicom Mileti}

Mnogo nam nedostaje{.

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Otac Milan, majka Mira, sestra @eqka sa porodicom, supruga Valerija sa sinovima Aleksandrom i Igorom.

Hvala Ti {to sa ponosom mo`emo re}i da smo Tvoji voqeni. ]erka Qiqa, suprug Bo`o, unuci Nemawa i Boris.

Tvoji najmiliji.

19016

19079

18834

18909

POMEN

POMEN

9. 1. 2010 - 9. 1. 2011.

Najdra`oj majci i baki

Zora Milakovi} 22. 3. 1927 - 7. 1. 2011.

Novi Sad Sa qubavqu i zahvalno{}u zauvjek }emo te ispratiti u ponedeqak, 10. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ru`ici Plemi} 13. 4. 1937 - 7. 1. 2011. posledwi pozdrav i veliko hvala za svu qubav i pa`wu koju si nam dala. Ti si na{ an|eo i volimo te zauvek.

O`alo{}eni: sin Slavko i k}erka Qiqana.

Goran i Tawa sa decom.

19082

19096

Navr{ava se godina dana neizmerne tuge, bola i `alosti od kako nije sa nama na{a nepre`aqena

Na{oj najmilijoj majci i baki

Ru`ici Plemi}

Savi Jovana Milo{evi}a

Nan~ika Mi{kovi}

nosiocu „[tita Nemawi}a� za pomo} svekolikom srpskom rodu Ponosni na tvoju re~ i dela zauvek o`alo{}eni: sin ^avica, snaja Mirjana i unuci Luka, Awa, Milo{ i Milica.

Hvala svima koji prisustvom i mi{qu 25. decembra obele`i{e se}awe na Savu.

ro| ^obanski 12. 12. 1909 - 9. 1. 1997.

Bila si moja i najboqa baka na svetu. Mnogo mi nedostaje{ i uvek te volim isto.

19065

Tvoja unuka Bogdanka Bo`i}.

19006

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Zoran Veli~kovi}

13. 4. 1937 - 7. 1. 2011.

mr. ph. Ru`ica Stoji}

posledwi pozdrav i hvala na{em an|elu, na{oj mami, kojoj je Bog za Bo`i} podario krila, da odleti u Rajske visine, me|u zvezdice, me|u svoje sestrice.

Tim povodom }e se odr`ati parastos na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u sredu, 12. januara 2011. godine, u 11 sati.

Za wim tuguju: supruga Qubica, sin Boban, }erka Sowa, zet @arko i unuci Dejan i Du{an.

Beskrajno te vole tvoji: }erka Mirjana, zet Mita, unuci Tijana i Bojan.

Weni najmiliji.

Sahrana je na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, u ponedeqak, 10. 1. 2011. godine, u 13 ~asova.

19095

19052

19104

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{e mile majke i bake

Danas se navr{ava godina dana od kako nas je napustio na{ dragi

Obave{tavamo na{e prijateqe, ro|ake i kom{ije da je u 86. godini preminula na{a majka, baka i prabaka

Ru`ice Plemi}

Vasilije Popov

An|a Diki}

13. 4. 1937 - 7. 1. 2011.

1933 - 2011.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

odr`ati u ponedeqak, 10. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek weni: sin Goran Plemi} sa porodicom i }erka Mirjana Burai sa porodicom.

19093

Pomen }e se odr`ati u subotu, 22. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 9. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Ra{ko, Radmila, Simonida i Du{an.

Weni najmiliji: sinovi ^edo i Ranko, }erke Stana i Anka, snaje Joka i Vinka sa porodicama.

19081

19077

30

TV PROGRAM

nedeqa9.januar2011.

07.00 TV ba{tina 08.00 Vesti 08.05 Bo`i} Bata i ~arobni paw, film 09.25 Trolovi 10.00 Ta divna stvorewa 10.30 Kad zazvoni 11.00 Brazde 12.00 Vesti 12.10 Verski nedeqnik 13.05 Dodati `ivot godinama 14.00 Tabloid 15.00 Vesti 15.10 Kam~atka, dok. film 16.00 [tikla papu~a 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: ^okolada 17.30 Slu~ajni snimak, film 19.00 Present 19.30 TV Dnevnik 20.10 Polako pa sigurno - kviz o poznavawu saobra}ajnih propisa 21.00 Nevidqivi protivnik 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Sportska hronika 22.50 No}na smena 23.20 Klasik rok 23.50 Gruvawe 00.45 Iz studija „M“ 01.40 [tikla papu~a 02.35 No}na smena

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 19.00) 07.30 08.10 09.00 10.30 10.45 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.05

Glas Amerike Razgoli}eni Zelena patrola Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Putomanija Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine @abaq Vrele gume Vojvo|anske vesti Arena info Vojvo|anske vesti Film: Dodir sudbine Glas Amerike

Aleksandar Filipovi}

Tabloid U prazni~nom izdawu emisije, ba{ kao nekada u JRT mre`i, bi}e muzike svih `anrova, a peva}e: Neda Ukraden, Tawa Bo{kovi}, Vasilija Radoj~i}, Haris Yinovi}, Alen Slavica, Beti \or|evi}, Dejan Petkovi}, Nada Obri}, Gordana Stoji}evi} i Leo Martin.

Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 14.00)

06.35 07.30 08.00 08.30 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik Crno beli svet Izlog strasti Bo`i}ne pri~e, crtani (slov) Bambuqkine avanture, dok. edukativni film (slov) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Poslovni uspeh (ma|. sa titl. na srp) Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Bo`i}ni obi~aji (ukraj) Spektar (buw) Makedonsko sonce Urbana yungla (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Brazda (ma|) TV Magazin (rus) Teleklub (rum) TV sport (ma|)m S.O.S, film TV Prodaja

09.00 10.30 12.00 12.30 14.10 14.29 14.30 15.00 16.00 16.50 16.59 17.00 17.15 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Put za Ejvonli Karlik nos, crtani Drum Ubistva u Midsameru Novogodi{wi program Kursna lista Azbuka roditeqstva Moskovska saga Razotkriveni Neon siti Kursna lista Objektiv Prepoznaj Evropu Objektiv Kursna lista Pres klub Evo nas kod vas Moskovska saga Objektiv Bo`i}ni koncert

09.45 Uskijavawe 10.15 NHL: Kolorado – Wujork Islanders 12.00 NBA akcija 12.30 NBA: Orlando – Hjuston 14.30 FA Kup: Man~ester Junajted Liverpul 17.00 FA Kup: Lester - Man~ester Siti 19.00 ATP Brizbejn ili ATP ^enaj, finale 21.15 Portugalska liga: Leiria – Benfika 23.15 ATP Brizbejn ili ATP ^enaj, finale 01.00 NHL: Karolina - Atlanta

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.34 12.45 13.00 13.15 13.30 14.11 14.50 15.00 15.45 15.49 16.50 17.20 17.46 18.26

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Iza naslova Gastronomad Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom: Kola`na Vreme je za bebe Vesti Sat Vesti Moj ro|ak sa sela Rockovnik Zadwa po{ta Srbija Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno

06.30 08.05 08.30 11.00 11.30

VATERPOLO: LEN EVRO LIGA

Partizan – Olimpijakos

06.02 06.30 07.33 07.38 07.47 07.55 08.54 09.18

09.37

Neo~ekivana qubav Doktor Berk ima odgovor na sve. To }e re}i milioni obo`avateqa koji su pro~itali wegovu kwigu ili poha|ali wegov popularan seminar za osloba|awe od straha.

Uloge: Aron Ekhart, Yenifer Aniston, Den Fogler, Martin [in, Yudi Grir, Franses Konroj, Sa{a Aleksander Re`ija: Brendon Kemp (RTS 1, 21.02) 18.58 19.30 20.05 21.02 22.55 23.00 23.55 00.12 02.10

08.00 09.00 11.00 13.10 14.30 16.00 18.00 18.15 19.00 20.00 21.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Neo~ekivana qubav, film Vesti Qubavnice Dnevnik Eghit Moj ro|ak sa sela

Doma}in Film: Sala{ u Malom Ritu Film: Legionar Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ja volim Srbiju Film: [ifra sabqarka Vesti Eksploziv-najboqe Suvajver - Retrospektiva @elite li da postanete milioner?

Film: Savr{ena oluja Fajront republika Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Galileo

13.05 14.05 14.55 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 23.00 23.35 00.05

(RTS 2, 19.57)

09.22

Yenifer Aniston

DNEVNIK

09.52 09.56 10.28 11.00 11.59 12.25 13.00 13.25 13.29 13.54 14.25 14.49 17.04 17.31 18.02 18.57 19.27 19.57 21.03 22.57 23.45 00.48 01.15 01.41 02.30 02.55 03.25 03.56 04.58 05.29

Muzika za dobro jutro Kulturako aresipe Datum Verski kalendar Iza naslova Dozvolite...

Artur Novogodi{wia ~estitka Kolibri Sre}a za Sre}ka, doma}a EBU drama Daisuke, veliki de~ak, EBU drama Badwak Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde Libela E-TV Put oko sveta Badwak Kulturako aresipe (Kultura itradicija Roma) Srpski isto~nici Beogradski parimejnik Moskovski balet: Labudovo jezero, balet Tvr|ave na Dunavu Pro{lost na to~kovima Koncert Parnog vaqka Sportske legende: Dragan Kapi~i} ^ang Jimova 2008 Vaterpolo: Len evro liga, Partizan - Olimpijakos, prenos TV teatar Jelen top deset Ve~e sevdalinki Reli: Dakar serija Argentina - ^ile Vikend evronet Vaterpolo: Len evro liga, Partizan - Olimpijakos ^ang Jimova 2008.

Sportske legende: Dragan Kapi~i} Pro{lost na to~kovima Ve~e sevdalinki Srpski isto~nici Moj qubimac

01.35

Film: Savr{ena igra Beograd za po~etnike Znawe na poklon Potraga Film: Misterije pravog [erloka Holmsa: Kraqevstvo kostiju Vrati}e se rode Izme|u redova Dvougao Top gir Vesti B92 Film: Laf u srcu Vesti B92 Na{a mala klinika Film: Kakav otac takav sin Vesti B92 Patrola Film: Misterije pravog [erloka Holmsa: Ratno lukavstvo belog skakaca Ukqu~ewe u B92 Info

Keti Kesidi

SERIJA

Melrouz plejs 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Dobro jutro Film: Gle ko to govori Siti Grand hitovi Film: Moglo se to desiti tebi Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Film: Zavodnik Nacionalni dnevnik Kursayije Paparaco potera Film: Porotnik Film: Smrtonosni let Siti Film: Ninya sa Beverli Hilsa Film: Zavodnik

Kao i Beverli Hils i novi Melrouz plejs }e tako|e imati dva lika iz prethodne originalne postave: |avolasti Majkl Mensini i manipulativna spletkaro{ica Sidni Endruz. Ono ~ega se posledwe se}amo iz stare sezone jeste da je gospo|icu Endrjuz pregazio automobil na dan ven~awa, ali se oporavila i sada je nova gazdarica Merlouz plejsa.

Uloge: Keti Kesidi, Tomas Kalabro, Laura Liton, Stefani Yakobson, Yesika Lukas Re`ija: Daren Star (Hepi, 15.30) 06.00 08.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.55 15.30 15.45 16.30 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.30 00.00 02.00 03.30

Jutarwi program Nedeqni pregled parova Nodi Megaminimalis Zdravo, Kiti Tele{op Film: Barbi u bo`i}noj pri~i Vinks Sirene Bakugan Film: Uhvati Deda mraza Presovawe Parovi Melroz plejs Tele{op Film: U`i~ka Republika Telemaster Put ka vatrenom ringu Melrouz plejs Parovi, pregled dana TNT Zadr`i dah Parovi, u`ivo Melrouz plejs Film: U`i~ka Republika

Sandra ^erin 06.00 06.30 07.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 11.00 11.02 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.50 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

VOA Maratoon Film: Istra`iva~i Kefalica Top {op Vesti Ulovi trofej Paramonta`a Info ^arolije, ~ar na dar: Nova godina Vesti Kopaonik Top {op Info Spisak mojih biv{ih Vesti Pop mjuzik Info Univerzum Film: Nikolas Niklbi Vesti Kopaonik Porodica Serano Film: Mu{ke stvari Posledwi ~as Vesti Milica na kvadrat Film: Ponovo ro|en Film: Nikolas Niklbi

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru , 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

Paparaco potera Prva epizoda donosi sedam novih top pri~a, a autor Darko Popovi} i voditeqka Sandra ^erin ne `ele da otkriju ba{ sve adute. Mo}i }ete da pogledate kako je Yej Ramadanovski letos uslikan sa novom devojkom, koja je po obi~aju za pola metra vi{a od wega, kao i to kako je nesebi~no delio novac po ulici socijalno ugro`enim...

(Pink, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa9.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Kortni Koks

Ejs Ventura

08.00 09.00 09.40 09.52 10.10 11.40 12.00 12.16 12.31 13.23 14.00 15.05 15.50 17.40 18.13 19.30 20.10 21.00 21.35 00.10

Prijateqi Nora Fora Pri~am ti pri~u Vesti iz kulture [erif u Wujorku Mawinski mozaik Dnevnik TV kalendar Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro Beli o~wak, film Globalno selo Lepom na{om Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Libertas, film Ciklus evropskog filma: MR 73, film 02.10 [erif u Wujorku

Detektiv Ejs Ventura istra`uje i re{ava zagonetne slu~ajeve. Ali, on nije obi~an detektiv, wegova profesionalnost iskqu~ivo su `ivotiwe. Jednog dana Ejs prima poziv od Melise Robinson da prona|e ~uvenu maskotu ragbi tima Majami Dolfinsa, simpati~nog delfina Sne`nu pahuqicu.

Uloge: Yim Keri, Kortni Koks, [on Jang, Toni Lok Re`ija: Tom [adijak (Nova TV, 14.00) 08.50 09.20 09.35 10.00 10.15 10.40 11.10 11.40 12.10 13.05 14.00 15.30 17.30 19.15 20.05 21.00 22.35 23.55 01.30

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.35 09.05 09.35 11.05 12.45 14.45 16.10 17.35 18.05 20.05 21.35 22.55 23.55 01.55 03.45

Brza blagajna Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben Ten Automotiv Novac Televizijska posla Frikovi U sedmom nebu Ejs Ventura: [a{avi detektiv, film ^arolija u vodi, film [outajm, film Dnevnik Nad lipom 35 Kengur Yek, film Red karpet, {oubiz Sve za lovu, film Seme zla, film

Dikensova Engleska Tajne dubina Isusov tajni `ivot @iveti sa neprijateqem Faraonov izgubqeni grad Vikingovo putovawe Kako su napravqeni „Majmuni“ Tajm tim godina Mi, Evropqani Kada je Kina gospodarila morima Ubistvo Anrija 4.

Svedok: Sa balkona sobe 306 Gerouov zakon Nebeski put ~aja Ko si zapravo ti?

Tajm tim godina Mi, Evropqani Kada je Kina gospodarila morima

Nojeva barka Krcko Ora{~i} Lav i mi{ Fantasti~na ~etvorka Putuju}e pri~e Magija, misterije i ~uda A sad adio Povratak na ~arobnu planetu Gaja Tajna porodi~nog blaga Admiral Bo`i}na pri~a Devojka iz kom{iluka Dvorana greha Dnevnik jedne navija~ice 2 An|eo i odmetnik

Herkul (1997) Astro Boj Filmovi i zvezde Slu~ajnost Porodica Adams Yuli i Yulija Kraq Gijom Amerika Holivud na snimawu Sedam `ivota ^etiri Bo`i}a Bruno Prava krv - No}i na Suncu Sinegdoha, Wujork Osmi putnik: Uskrsnu}e Kako se re{iti prijateqa i otu|iti se od qudi 05.30 Filmovi i zvezde

00.50 01.50 04.50 06.30 09.30 11.30 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00

Medijum Zakon i red Ne{ Briyiz Sudija Ejmi Misterija Hejvena Film: Ubistvo na Plezent drajvu Film: Bilo jednom jedno ven~awe Film: Oteta: Begunaca qubavi Erika Dobra `ena Bra}a i sestre Film: Te{ka meta

06.25 2 glupa psa 07.35 Malkolm u sredini 09.30 Intervju: 1001 no} - Wihova pri~a 10.10 Preko ograde, film 11.30 Jednom zauvek, film 13.30 Princ otkriva Ameriku, film 15.25 Voza~ka dozvola, film 17.00 Pustolovine jednog idiota, film 18.30 RTL Danas 19.05 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 20.00 Cena straha, film 22.00 CSI Majami 23.35 Severna zemqa, film 01.40 Astro {ou 02.40 Najbr`i i naj`e{}i, film

Cena straha Itan Houk

Beli o~wak Yek Konroj sti`e na Aqasku u jeku zlatne groznice kako bi prona{ao nekada{weg kompawona svog pokojnog oca i o~ev posed u blizini Klondajka, na kojem bi nastavio da traga za zlatom. Na po~etku ga opqa~kaju trojica lopova, gotovo se utopi u reci i umre od smrzavawa, ali na kraju ipak uspe...

Istovremeno, vu~je mladun~e ~ija je majka ubijena i koje je samo u planini tako|e pro`ivqava te{ke dane. Najstra{nije doba wegovog `ivota jeste kad ga uzmu beskrupulozni lopovi i u~estvuje u borbama pasa...

Uloge: Itan Houk, Klaus Marija Brandauer, Suzan Hogan Re`ija: Rendal Klajser (HRT 1, 15.50)

08.35 Zlatna kinoteka: Pogodi ko dolazi na ve~eru, film 10.20 Adelboden: Svetski skija{ki kup - slalom (M), prenos 1. vo`we 10.58 \akovo: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Filipove bebe 12.40 e-Hrvatska 13.20 Adelboden: Svetski skija{ki kup - slalom (M), prenos 2. vo`we 13.55 Hamajlije za sretan `ivot, film 15.50 Olimp - sportska emisija 16.25 Rukomet (M) - turnir uo~i SP, prenos finala 20.00 Gospodar prstenova: Dve kule, film 23.00 Filmski butik: Pet lakih komada, film 00.35 Gara`a

06.50 Prevera 13.00 Gde boli?

15.00 Vratili smo se!

Pri~a o dinosaurima 17.00 De~ko iz kraja 19.15 Park iz doba Jure 3 21.00 Rt straha 00.00 Mafija{ki {ef 01.45 Lovac na `ene

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Vilard ^aura Pobuna u koko{iwcu Pajkan i po Smrt joj lepo stoji Tr~i Roni tr~i Laku no} majko Kockari Albino aligator Vilard Heteroseksualac 2 – miris qubavi 02.00 Lezbejke 2. - dive

SAD postaju jako zabrinute zbog ruske intervencije u ^e~eniji, ali novi ruski predsednik, kojeg smatraju za tvrdolinija{a, poru~uje kako to nije wihov problem.Analiti~ar CIA Yek Rajan, posle obimnog istra`ivawa dolazi do zakqu~aka kako su pravi stavovi novog predsednika potpuno druga~iji. Ruski napadi se nastavqaju, zbog ~ega se Amerikanci spremaju na ukqu~ewe u sukob, ne znaju}i da iza svega stoji tre}a strana koja od po~etka `eli wihovo aktivno ukqu~ewe u rat.

Uloge: Ben Aflek, Morgan Frimen, Yejms Kromvel Re`ija: Fil Alden Robinson (RTL, 20.00)

Ben Aflek

10.00 Opasan lov - pri~a o Filu Harisu 10.55 Pre`ivqavawe 11.50 Sam u divqini 12.45 Opasan lov - iza kulisa 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 U potrazi za zabavom 15.30 Oru`je budu}nosti 16.25 Grad motora 17.20 Dodaj gas 18.15 Takmi~ewe u izradi automobila 19.10 Ameri~ki ~operi 20.05 Razotkrivawe mitova 21.00 Ros Kemp u Avganistanu 21.55 Nevoqe u raju 22.50 Diskaveri mi je spasio `ivot 23.45 Kako pre`iveti katastrofu 00.40 Samo jedan izlaz 01.10 Samo jedan izlaz

08.30 09.00 10.00 10.45 12.45 13.15 13.45 14.30 14.45 15.30 16.15 17.30 18.15 19.00 20.30 21.00 23.00 23.30 00.30

Reli Skija{ki skokovi Nordijsko skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Nordijsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Bilijar Kros-kantri skijawe Biatlon Pikado Reli Bilijar Reli Skija{ki skokovi Biatlon

Iz Srema se retko ko vratio `iv K

ad sam 12. novembra 1944. iza{ao iz istratako {to smo pesmu podelili petorici recitatora `nog zatvora Ozne, u koji sam dospeo a ni dakoji su sa pet mesta na balkonu, u sali i na bini, nanas ne znam za{to, odmah sam morao da se jaizmence recitovali strofu po strofu, jedan za druvim regrutnoj komisiji. Proglasili su me privremegim. Uspeh je bio ogroman, a kako i ne bi kad je glavno nesposobnim na dva meseca. Svi moji drugovi su ni lik pesme bio Tito. ve} oti{li u jedinice gde su imali bar neku sigurnost (avijacija, artiqerija, protivavionska odbrana, auto-puk), a ja sam morao da kako znam na|em bilo koju, samo ne pe{adiju, jer bih i{ao na Sremski front, s malim izgledom da ostanem `iv, zbog skroz sulude ideje. Partizani su, posle gerilskog rata protiv Nemaca, re{ili da se bore frontalno, potpuno neuve`bani - protiv prekaqene armije, to je bilo ravno samoubistvu. No, ovim, pre svega politi~kim potezom trebalo je pokazati Rusima, koji su ve} gotovo potpuno pregazili Nemce, i ostalom svetu da mi mo`emo i daqe da se borimo sami.

Po{to sam ve} izgubio svaku nadu tra`e}i „zavetrinu“, iznenada me moj drug Dragan Petrovi} pozvao u tek formiranu kulturnu ekipu Narodne milicije.

Pomogla mi je preporuka Sini{e Stankovi}a, predsednika Ustavotvorne Skup{tine, ali i indeks sredwe muzi~ke {kole pri Akademiji.

Kad sam prvi put u{ao u kasarnu milicije, gde su u podrumu bili zatvori, stra{no sam se upla{io, setiv{i se zatvora iz kog sam tek bio iza{ao. Sastav qudi bio mi je potpuno stran. Bilo je dosta boraca, rawenih ili nesposobnih za daqu borbu, uglavnom iz Bosne, Crne Gore i Like, a i malo beogradske dece, zabu{anata kao i ja. Svi smo strepeli jedni od drugih. Nismo odmah dobili uniforme, pa smo sami skrparili ne{to {to li~i na uniformu. Uz to sam morao da pazim {ta obla~im da me ne izda „bur`ujsko Najlep{e su pesme posve}ene, naravno, Titu poreklo“. Majori, komesar milicije Bla`o RadunoKad je Crvena armija zauzela Budimpe{tu prirevi}, Crnogorac, i komandat Mile Pavlovi}, Srbin, dili smo sve~anu akademiju na koju su pozvane i stravideli su da nisam iz wihove sredine, ali va`nija im ne diplomate i ja sam iz ameri~ke, engleske, francuje bila moja stru~nost. A ja sam imao muke s izborom ske i sovjetske vojne misije dobio note wihovih ratpeva~a, jer se, sem retkih stra`arskih obaveza, uglavnih pesama. Na kraju je bio pravi bal u toaletama. nom sviralo i pevalo, a mnogi su se pla{ili fronta.

Pobede zapadnih saveznika nismo slavili. U BeoNaro~ito biv{i saobra}ajci, `andarmi. Naime, pargradu su radili povremeno pozori{te i opera, ali tizani su ih po ulasku u Beograd gotovo sve streqasmo mi jedini davali priredbe „za narod“, koje su li! Zadr`ali su samo desetak, koji su, jadni, i daqe imale veliki uspeh. Tako je bilo i kad smo Dragan i strepeli za svoj `ivot. Dolazili su na audiciju sa ja izmislili ske~, providan, ali i sme{an: preko cemolbom da ih svakako primim. Svi Li~ani, totalno le scene je na pakpapiru nabez sluha i sa glasovima kao crtana mapa Evrope i na wu da su sad si{li s brda. Nisam mogao, ali sre}om svi su Desetak saobra}ajaca – partizani oka~en veliki kukasti krst. ostali `ivi i nastavili da su po ulasku u Beograd gotovo sve Ispred mape se {eta nema~ki vojnik, lupa iz sve snage rade kao saobra}ajci. ostale streqali - strepe}i za Do Nove godine bili smo svoje `ivote molili su me da ih ~izmama, a iza bine orkestar ve} uve`ban hor s repertosvira nema~ke mar{eve. Poprimim u hor. Ali svi su bili arom partizanskih i ruskih sle 10-15 sekundi iz dubine Li~ani, totalno bez sluha pesama. Po~etkom 1945. do~uje se tutwava topova. Kako i sa glasovima kao da su tek bili smo i naziv „Nastavni se pribli`ava, vojnik se odsek pri komandi Narodne unezveri, a iz hor peva tiho, si{li s brda milicije Beograda“. Drapa sve ja~e „Budi se Istok i gan je bio referent, a ja weZapad“. Kad kanonada topova gov zamenik. Dragan je hteo da doda i neki „politi~i pesma dostignu vrhunac, Nemac be`i, a dva vojnika, ki adut“, pa smislio fenomenalan {tos. Uzeo je iz crvenoarmejac i partizan, cepaju mapu Evrope i tribiblioteke mog oca, predebeli Marksov “Kapital”, jumfalno ukr{taju ruke. Jedan dr`i ~eki}, drugi i me|u strane stavio ceduqice, kao da te delove posrp. Zatim gaze iscepanu mapu i lome kukasti krst. sebno prou~avamo. Kwigu je ostavqao na svom stolu No, glavni {tos je na kraju: kad hor i vojnici uz peu sobi, kroz koju je ujutru prolazio na{ komesar, da smu odlaze, na scenu dolazi glumica maskirana u babi je video. Kru`ila je dosetka da su jedino pro~ibu i brezovom metlom ~isti ostatke mape i kukastog tali ceo “Kapital” prevodioci Mo{a Pijade i Rokrsta. Publika u delirijumu. doqub ^olakovi}. Mi smo, ina~e, marksizam u~ili Po zavr{etku rata nastupilo je divno vreme za nas. iz Staqinove kwi`ice “Kratak kurs dijalekti~kog Strah od fronta je nestao. Krajem maja je prire|eno materijalizma”. takmi~ewe vojnih horova u i na{ je osvojio prvo mesto. Ja sam lukavo izabrao program: sem partizanskih Po~eli smo polako da dajemo koncerte po Beopesama ubacio sami Mokraw~evu Prvu rukovet i dve gradu. Na{ program je bio sastavqen od recitacija stare srpske borbene pesme Davorina Jenka iz 19. ve(]opi}, Nazor, Kulenovi}, Zogovi}), horskih borka („Hajd’ junaci“ i „Doline tutwe“), koje su kasnije benih pesama, sledi kratak komad iz partizanskog zabrawene. Pred turneju po Banatu skrenuli su nam `ivota i igranka. Glavni hit bila je pesma „Bioposebnu pa`wu da pazimo na pona{awe prema mawigrafija druga Tita“ Radovana Zogovi}a, koja po~inama, Ma|arima, Slovacima, Rumunima, Rusinima... we re~ima „Ma{inko moja pi{i.“ Izvodili smo je Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

nedeqa9.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nije vam do posla i jo{ uvek ste u stawu lake opu{tenosti. Uostalom, nedeqa je, pa vam se mo`e kako vam se ho}e. Ukoliko ste otputovali na skijawe, aktivan odmor vas osna`uje.

BIK 20.4-20.5.

Dru`equbivi ste, spremni da s prijateqima podelite lepe impresije i trenutke. Oni koje du`e niste videli prijatno }e vas iznenaditi.

Prijali bi vam izlet i izlazak, {etwa. Mogu}a avantura.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. januar 2011.

Va{ Merkur je u znaku Strelca, {to upu}uje na podlo`nost tu|im uticajima, tako da }ete slediti partnera ili dru{tvo, gde god krenuli. Na sre}u, pa oni ipak znaju najboqe {ta treba ~initi.

Mesec danas plovi kroz vodeni znak Riba, {to uti~e na va{u emotivnost i intuitivnost. O~ekuju vas iznena|ewa, {to pozitivna, {to negativna, pa se pripremite na sve mogu}e utiske i uticaje.

Stabilni ste u svemu, smireni i svoji, dominantni. Porodica se u velikoj meri oslawa na vas. Povedite vi{e ra~una o svom zdravstvenom stawu i nemojte preterivati u fizi~kim aktivnostima.

Iskoristite nedequ, ukoliko ne radite, da se igrate sa svojom decom. Nau~ite ih ve{tinama i znawu, ~itajte i pi{ite. U qubavi, neko uporno sprovodi svoju voqu. Zamaraju vas izlasci.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete se osetiti malaksalo i potro{ene energije, ali se ne predajete. Neke vesti ili susreti }e uticati na va{e raspolo`ewe. Bilo bi dobro da se posvetite svom hobiju i dragim osobama.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Te`ite dalekim ciqevima i destinacijama pa nije ni ~udo ako ste ~as na jednom, ~as na drugom mestu, sasvim iznenada i neo~ekivano. Topliji krajevi vas naprosto mame i privla~e.

Aktivni ste i nepokolebqivi na li~nom planu pa mo`ete sve {to ho}ete i zamislite. Ovo je va{e vreme, kada su vam svi nakloweni s po{tovawem i poverewem. Partner je `eqan promene.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Veoma ste sna`ni i izdr`qivi.

Mo`ete raditi mnogo vi{e i izdr`qivije od svih, tako da porodicu nosite na le|ima s lako}om. Izlet i kra}e putovawe }e vam prijati.

Zimovawe i skijawe.

Tajne strasti vas motivi{u da ostvarite svoje snove. Mo`ete mnogo raditi u zatvorenom prostoru, ali vas to frustrira u izvesnom smislu. Zato se {etajte po sve`em vazduhu i di{ite!

Uzbudqivo vreme za vas! Iznena|ewa i tenzija rastu pa imajte u vidu da dan traje samo 24 ~asa. Danas se vi{e odmarajte, uz neki dobar film, jer to sutra vi{e ne}ete mo}i. Qubav.

TRI^-TRA^

Opra Vinfri preskupa za fanove V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

8

Sombor

11

Kikinda

9

Vrbas

11

B. Palanka

12

Zrewanin

12

S. Mitrovica 11 Ruma

12

Pan~evo

12

Vr{ac

12

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 11 Ni{

12

I SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Toplo sa du`im sun~anim periodima. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna do 12 stepeni.

VOJVODINA: Toplo sa du`im sun~anim periodima uz malo oblaka. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale.

Jutarwe temperature od 0 do 5 stepeni, a maksimalne od 8 stepeni u Subotici do 12 na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od -3 na jugu do 5 stepeni na severu Srbije, a maksimalne od 8 u Subotici do 16 stepeni u Loznici.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplo uz temperature u mnogim krajevima preko 10 stepeni. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni vetar uz naobla~ewe popodne, a u no}i ka utorku i u utorak je mogu}a slaba povremena ki{a i malo hladnije vreme. U sredu prestanak ki{e, a u drugoj polovini sedmice ponovo toplije i suvo vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike su povoqne, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Preporu~uje se adekvatno odevawe. Potrebna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

10

Rim

10

London

7

Cirih

7

Berlin

9

Be~

6

Var{ava

4

Kijev

0

Moskva

-2

Oslo

0

St. Peterburg 2 Atina

16

Pariz

9

Minhen

8

Budimpe{ta

5

Stokholm

2

Slavna voditeqka Opra Vinfri zapawila je svet kada je posle ~etvrt veka odlu~ila da napusti najpopularniji {ou na svetu i otisne se u samostalne vode. Tako je odlu~ila da ugasi svoj tok {ou i pokrene vlastitu televiziju „OWN”. „Imamo toliko televizijskih programa na kojima nema ni{ta pameto. Smatram da su qudi dobri i da zaslu`uju pozitivan i dobar sadr`aj”, objasnila je Opra kako je do{la na ideju da pokrene „OWN” tj. „Oprah Winfrey network”. Weni prijateqi su otkrili da popularna voditeqka `ivi u uverewu da joj je taj potez gre{ka `ivota, {to je i sama priznala.

Iako su mnogi sumwali da pokretawe sopstvene televizije nije mudar potez, nakon {to su prve emisije krenule u etar, postalo je jasno da ameri~ka TV ikona ima nepogre{iv ose}aj za biznis. Me|utim, u`ivawe u uspehu i odli~nim kritikama kratko je trajalo, jer su sa svih strana po~ele da sti`u negativne reakcije wenih fanova koji zbog visoke pretplate ne}e mo}i da prate program wene televizije.

OWN (Oprah Winfrey Network) dostupna je u oko 70 odsto ameri~kih doma}instava, me|utim, milioni Oprinih poklonika ne mogu da joj pristupe dok unapred ne kupe neki od ponu|enih TV paketa po ceni vi{oj od 100 dolara mese~no.

VIC DANA Mladi} ispra}a svoju ta{tu na aerodrom. I kad avion poleti, ka`e: - Bo`e, uzmi je, sad ti je najbli`e.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

201 (-12)

Slankamen

462 (-13)

Ja{a Tomi}

Apatin

270 (-14)

Zemun

492 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

494 (-12)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

588 (-8)

Novi Sad

352 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

647 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

647 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

518 (-5)

Tendencija opadawa

Titel

505 (-11)

NERA

Hetin

156 (-2)

TISA

100 (-12)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 431 (-21) Beograd

Kusi}

442 (-12)

58 (4)

Re{ewe iz pro{log broja