Dnevnik 9.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 9. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23311 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BA NO VI NI PO PI SA NO OKO 300 AD MI NI STRA TIV NIH ZGRA DA I USTA NO VA

ZAVR[EN 49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

LSV o~ekuje vi{e za Vojvodinu u deobi imovine

str. 3

DR @A VA UZ DR MA LA KLA NO VE, NA RE DU VI SO KA KO RUP CI JA

Srbija nema {efa podzemqa

str. 15

PRED STAV NICI RAD NI KA JO[ VA GA JU OD LU KU PRED IZ BO RE

V R B A [ A N I M A P E H A R : U pre di va nom am bi jen tu, pred vi {e od hi qa du gle da la ca u ma loj dvo ra ni Spen sa, fi nal nim okr {a jem se ni o ra iz me |u eki pa Ka fe-pi ce ri ja „Ug ner” (Ka}) i Me wa~ ni ce „Ris” ([ajka{) za vr {en je tra di ci o nal ni „Dnev ni kov” tur nir u ma lom fud ba lu. Tri jum fo va li su Vr ba {a ni po sle iz vo |e wa pe na la 3:1 (1:1), a ve li ki pe har eki pi Ka fe-pi ce ri ja „Ug ner” uru ~io je glav ni i od go vor ni ured nik „Dnev ni ka” Alek san dar \i vuq skij. U ka te go ri ji ve te ra na pr vo me sto je osvoji la Pla ne ta ra dio, kod ka de ta Pe ka ra „Kao ne kad”, kod pi o ni ra FK Voj vo di na i kod mla |ih pi o ni ra RFK No vi Sad. str. 17, 18 i 19

Kom }e se carstvu sindikalci prikloniti str. 4 NASLOVI

Politika 2 Od mandata do mandata – puna plata 2 Testirawe bira~kog spiska

\A^ KE EKS KUR ZI JE (PO NO VO) NA TA PE TU

Novi Sad 7 Ula`e se u bulevare, osvetqewe i most do Ribarca 7 Rashladna tehnika na Limanskoj pijaci 7 Novi fotoboks za registraciju 9 Perionice ve{a imaju sve vi{e posla

Reporta`e 14 Umalo nisu radile i sekirice 14 @eleli }erku, dobili tri sina

Crna 15 Ubici policajca Grandi}a potvr|eno 20 godina

Vojvodina 3 Cvetkovi}: Ne}e biti velike koalicije 3 Pastor: Postoje uslovi za rad Komisije istori~ara 3 Funkcioneri prijavquju imovinu onlajn

Ekonomija

10 Disnotorske |akonije u Lova~kom domu 10 Kikinda: Postavqa se Beli krst 11 Zrewanin: Izbori kreirali gradsku kasu 11 Kawi`a: Sti`u rate za uzete kredite

4 Mali biznis re{ava decenijske probleme 5 Na naplatu sti`e rata od pet milijardi evra 5 Azerbejyanske pare za put do mora

Dru{tvo 6 Nikad nije kasno da se u~i strasno

Obla~no, ki{a i susne`ica

Najvi{a temperatura 5 °S

15 Jagodina: ^eka se potvrda o identitetu ubice 15 Egere{i i Krsti} posetili povre|enog momka iz Temerina

Balkan

12 Prazni~no jutro uz kowanike

Inostranstvo samo za maturante?

25 Dogovor Milanovi}a i Pupovca 25 Pukani}eva supruga na|ena mrtva

STA NOV NI CI SR BI JE NA GLO OZDRA VI LI

O tro{ku dr`ave pije se triput mawe „bensedina” str. 6 AM BI CI O ZNI PLA NO VI NOVOSADSKOG „RA DO SNOG DE TIW STVA“

Gradwa ~etiri vrti}a i nadogradwa pet str. 16 – 20

SPORT

n JANKO IZGUBIO U SINGLU, POBEDIO U DUBLU

str. 9

n RUKOMETA[I SRBIJE BOQI OD MAKEDONACA

POLiTikA

ponedeqak9. januar2012.

Ku}i: Tadi} ubudu}e nije dobrodo{ao Ko sov ska vla da ubu du }e ne }e do zvo qa va ti ula zak pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a na Ko so vo, zbog, ka ko ka ù, iz no {e wa po li ti~ kih sta vo va. Za me nik ko sov skog pre mi je ra Haj re din Ku }i iz ja vio je da pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }a ko sov ska vla da ubu du }e ne }e do zvo qa va ti ula zak na Ko so vo, zbog iz no {e wa po li ti~ kih sta vo va. Ku }i je pri {tin skoj TV sta ni ci Klan re kao da je Ta di} „zlo u po tre bio” pri vat nu po se tu ma na sti ru Vi so ki De ~a ni za Bo ì} i „pre kr {io obe }a we”. Ta di} je u iz ja vi no vi na ri ma to kom bo rav ka u Vi so kim De ~a ni ma na gla si o da za Bo ì} iz tog ma na sti ra je di no ima smi -

sla upu ti ti po ru ku mi ra i Sr bi ma i Al ban ci ma i me |u na rod noj za jed ni ci. „Ov de u Vi so kim De ~a ni ma mi slim da ni {ta dru go i ne mo `e da se ka `e i zbog to ga ovaj ma na stir i je ste sve to me sto ne sa mo za na{ na rod, ve} za sve qu de ko ji po se }u ju na {e Ko so vo i Me to hi ju, na {u ze mqu. Ovo je na{ za jed ni~ ki evrop ski pro stor”, do dao je Ta di}. Na pi ta we no vi na ra a gen ci je Roj ters ka da }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va, Ta di} je od go vo rio da je we gov od go vor po znat i kra tak. „Vi zna te ko ji je moj od go vor. On je kra tak i ja san - ni ka da”, is ta kao je pred sed nik Sr bi je.

MI NI STAR MI LAN MAR KO VI]

Testirawe bira~kog spiska Je din stve ni bi ra~ ki spi sak prak ti~ no je za vr {en i u to ku je fa za te sti ra wa, re kao mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} i do dao da }e se naj ve ro vat ni je ko ri sti ti na sle de }im iz bo ri ma. Mar ko vi} je u in ter vjuu agen ci ji Be ta, a pre no si RTS, re kao da je u to ku fa za te sti ra wa je din stve nog bi ra~ kog spi ska, da je pro blem to {to si stem tre nut no „pa da”, ali je is ta kao i da ima jo{ vre me na za te sti ra we. „Pra vi se si mu la ci ja i sa da se si stem, ka ko to ka ù in è we ri, na pa da sa raz li ~i tih po zi ci ja da isto vre me no u si ste mu ra di 40,

ko mo ra Sr bi je i „Kom trejd”, ni su za vr {i li svoj po sao. Ka ko je na veo, pro blem u iz ra di je din stve nog bi ra~ kog spi ska bio je i adre sni re gi star, ko ji je tre ba lo da ura di Re pu bli~ ki ge o det ski za vod, kao i ne sre |e ne evi den ci je u ze mqi. „Ne ma oprav da wa za ka {we we, ali do ne kle raz u mem sve {to je do ve lo do to ga. Do voq no je da vam ka `em da su bi ra~ ki spi sko vi vo |e ni u sto raz li ~i tih for ma ta u Sr bi ji”, re kao je Mar ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ka ko ne bi bi lo ri zi ka, iz me wen je Za kon o je din stve nom bi ra~ kom spi sku ko ji pred vi |a da se i da qe

Ne do sta je pro me na iz bor nog si ste ma Mar ko vi} je oce nio da ne do sta je pro me na sa mog iz bor nog si ste ma ko ja bi gra |a ni ma omo gu }i la da ipak zna ju ime nom i pre zi me nom ~o ve ka za ko ga gla sa ju i da }e se u man da tu sle de }e vla de mo ra ti iz vr {i ti da qe pro me ne jer }e to zah te va ti jav nost i da qi pro ces pri dru `i va wa EU. „Da kle, gra |a ni i da qe gla sa ju pre vas hod no za par ti je, bez ika kvog uvi da u po je din ce, i to je i da qe maw ka vost ko ja }e bi ti is pra vqe na pre ili ka sni je i ve} u na red nom man da tu }e to sa zre ti da se is pra vi”, re kao je Mar ko vi}. 50, 60 op {ti na o|ed nom. Ciq je da se na pra vi si mu la ci ja da u si ste mu ra di200 ili 300 su bje ka ta, iako mi ne ma mo to li ko je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve”, re kao je Mar ko vi}. Mi ni star je na veo da je to kom iz ra de spi ska is pra vqe no ne ko li ko sto ti na hiq da gre {a ka u bi ra~ kom spi sku, a da bi bi lo do bro pri me ni ti je din stve nu ba zu jer omo gu }u je da sva ki gra |a nin mo `e pet da na pred za kqu ~e we spi ska da pri ja vi gde }e gla sa ti. „Da je bi ra~ ki spi sak ura |en u ju nu ka ko je tre ba lo po ugo vo ru, te sti ra li bi smo ga {est me se ci i ja ne bih imao di le mu da li da ga pu stim”, re kao je Mar ko vi} i do dao da po bed ni ci na ten de ru za taj po sao,„Te le kom”, Pri vred na

U ovom tre nut ku su jed na ko ozbiq ne {an se vla sti da od bra ni svo je po zi ci je na kon iz bo ra, kao i iz gle di opo zi ci je da to pro me ni, oce wu je di rek tor Ip sos Stra te xik mar ke tin ga Sr |an Bo go sa vqe vi}. On je u iz ja vi Ta nju gu na veo da je go to vo iz ve sno da }e Sr bi ja, bez ob zi ra na arit me ti ku, po sle iz bo ra ima ti ve li ku ko a li ci ju na vla sti, a u mo gu} nost ko a li ci je DS i SNS li~ no sum wa, ali ni tu mo gu} nost ne is kqu ~u je. On do da je da se sa si gur no {}u mo `e re }i da }e DS ima ti ne ko li ko ko a li ci o- nih part ne ra, {to }e sma wi ti raz li ku u od no su na SNS, ko ja ve} sa da ima tri ko a li ci o na part ne ra, a da je, po we go vom mi {qe wu, ta ko |e si gur no da }e ma win ske stran ke u}i u onu ko a li ci ju ko ja bu de ima la vlast. ”Ta ko da, ka ko god da se na pra vi arit me ti ka po sle iz bo ra, mi }e mo ima ti ve li ke

dnevnik

PAR LA MEN TAR CI VE] „ZA RA DI LI” OVO GO DI [WU PLA TU

Od mandata do mandata – puna plata Ka ko stva ri sa da sto je, po sla ni ci srp skog par la men ta ve} su „za ra di li“ svo ju pla tu za ce lu 2012. go di nu, bez ob zi ra na to da li }e Skup {ti na za se da ti i je dan je di ni dan. Za kon je ja san – par la men tar ci ima ju pra vo da pri ma ju svo ju po sla ni~ ku pla tu jo{ {est me se ci na kon {to im pre sta ne man dat. Uko li ko iz bo ri bu du odr `a ni kra jem ma ja, ili po ~et kom apri la, za kon da je rok za kon sti tu i sa we no vog par la men tar nog sa zi va od me sec da na na kon {to Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja ob ja vi ko na~ ne re zul ta te. Ka da se to me pri d o d a tih „do b ro v oq n ih“ {est me se ci, la ko je iz ra ~u na ti da do kra ja ove go di ne, bez ob z i r a na eko n om s ku kri z u, na su prot oni ma ko ji su ih bi ra li, po sla ni ci ne tre ba da bri nu za svo ju za ra du, ko ja, po po da ci ma iz skup {tin skog in for ma to ra, iz no si u star tu 75.886 di na ra. Po ra ~u ni ci ge ne ral nog se kre t a r a Skup { ti n e Veq k a Oda lo vi }a, oko 60 od sto po sla ni ka na sta vi }e da pri ma pla tu i po sle man da ta. Za oko 150 qu di ko ji }e pri ma ti po sla ni~ ku pla tu dok se ne sna |u, u skup {tin skom bu xe tu za ovu go di nu ve} je iz dvo je no oko 177 mi li o na di na ra. Na stal nom ra du u par la men tu tre nut no je re kord nih 200 na rod nih po sla ni ka, ko ji pri ma ju pu nu pla tu iz dr `av ne ka se, wih 24 ne pri ma ceo iz nos ve} sa mo deo, ta ko da sve ga 26 par la men ta ra ca za ra |u je u ne koj dru goj pro fe si ji. Iz go di ne u go di nu broj po sla ni ka na stal nom ra du se po ve }a va, ta ko da je, re ci mo, 2003. wih 169 bi lo „za po sle no“ u par la -

na sta vi vo |e we i sta rih bi ra~ kih spi sko va. „Za slu ~aj da se ne {to ne pred vi |e no de si ili se iz bo ri ras pi {u ra ni je, ko ri sti }e mo spi sko ve ko je smo ko ri sti li svih ovih 20 go di na”, re kao je Mar ko vi}. Mi ni star je na veo da je je dan broj za ko na, na à lost, ostao u fi o ci jer ne mo è da se obez be di ve }i na u vla di za po je di ne za ko ne, me |u ko ji ma su za kon o dr àv noj iz bor noj ko mi si ji, za kon o iz bo ru od bor ni ka i iz me ne za ko na o iz bo ri ma za na rod ne po sla ni ke. „To je taj deo po li ti~ ke re for me ko ji, na à lost, ni je us peo da za ì vi, ali ne mam di le mu da ho }e, pre ili ka sni je”, re kao je Mar ko vi}.

men tu, 2007. broj se po ve }ao za no vih 16, da bi la ne na bu xet ske ja sle sti glo jo{ 12 na rod nih pred stav ni ka. S ti me da po sla ni ci tre ba da pri ma ju pla tu i {est me se ci na kon {to odu iz Skup {ti ne sla `u se i vlast i opo zi ci ja. Po s la n ik URS-a @eq k o Iva wi ni sa da ne pri ma pla tu

iz bu xe ta par la men ta, ali i ob ja {wa va da „po sla ni ci, kao i osta li funk ci o ne ri, se kre ta ri, po mo} ni ci mi ni sta ra... svi oni ima ju po za ko nu pra vo na funk ci o ner sko ras po la ga we u tra ja wu od {est me se ci na kon pre stan ka funk ci je“. – Po sla ni ci se ni ma lo ne raz li ku ju od osta lih dr `av nih funk ci o ne ra po tim pri ma wi ma – uka zu je Iva wi za „Dnev nik“. – E sad, da li dr `av ni funk ci o ner tre ba ili ne tre ba da pri ma pla tu u tom pe ri o du, to je otvo re no pi ta we. Ima po s la n i k a ko j i m a rad ni od nos mi ru je i mo g u na s ta v i t i da ra d e ka d a im pre sta ne funk ci ja. Ali po sto je i oni ko ji su se po sve ti li sa mo po sla ni~ koj funk ci ji. Pre ma to me, wi ma tre ba na kna da po {to qu di mo ra ju u ro ku od {est me se ci da na | u no v i po s ao. Ne tre ba raz li ko va ti po sla ni ke od dru g ih dr ` av n ih funk c i o n e r a, ko jih ve ro vat no ima vi { e hi q a d a, na spram ovih 250 qu di ko ji se de u par la men tu. Na pi ta we da li je u re du da sa mo dva d e s e t ak po s la ni k a tre n ut n o ne pri ma pla tu u par la m en t u, Iva w i od go va ra da je to pre v i { e, „da se o~i gled no ra di i o

qu di ma ko ji ne ma ju ne ko dru go za ni ma we, po go to vo kad je re~ o oni ma iz Be o gra da“. – Ako se ra di o po sla ni ci ma ko ji do la ze sa stra ne, ne mo gu }e je da oba vqa ju svoj po sao u me stu `i vqe wa i da bu du po sla ni ci. Imam sre }u {to sam u Be o gra du i {to mi je po sao pre ko pu ta Skup {ti ne pa

Te àk ne vi dqi vi rad?! Ka da go vo ri te s po sla ni ci ma o wi ho vom u~in ku u par la men tu, go to vo bez iz u zet ka }e vam pri ~a ti o svom ne vi dqi vom ra du ka da ih opo me ne te je skup {tin ska sa la po pod ne – pra zna. Me |u „vi dqi vi ji ma“ u ovom man da tu bi li su ra di ka li, ko ji su ko ri sti li sve vre me za ras pra vu ko je im je bi lo na ras po la ga wu, pod no si li amand ma ne, pi ta li Vla du ka da god su mo gli, pod no si li in ter pe la ci je... Po sla nik SRS-a Zo ran Kra si} sma tra da ni ko ne mo è da pro ce ni {ta je po sla ni~ ki rad osim bi ra ~a, „ne ma dru gog kri te ri ju ma da se po ka è ko je ko li ko ra dio“. – Skup {ti na uvek pla }a vi {e od 250 po sla ni ka, ne znam ko li ko ih je sa da, ali stal no ima i onih ko ji ma je pre stao man dat zbog ne kih raz lo ga. Ali to je „de mo krat ski ka dar“, se ti te se – 2003. go di ne ima li su vi {e od 308 po sla ni ka s le gi ti ma ci ja ma, iako ni su bi li ras pi sa ni iz bo ri, na kon {to su iz ba ci va li jed ne, a uba ci va li dru ge. Ali da bu de mo is kre ni, to je ne {to {to je pro pi sa no za ko nom, ne ma tu ne ke ve }e za mer ke, ta ko ve} 20 go di na funk ci o ni {e i pri ma se pla ta jo{ tih {est me se ci. Mi slim da je do bro {to je za kon ta ko re gu li sao jer se sa da po sta vqa pi ta we ka ko }e ne ko da se va ti na po sao, da se za po sli, zna te i sa mi ka ko je to u Sr bi ji stra na~ ki re gu li sa no. Ako pri pa da{ opo zi ci ji, te {ko }e{ na }i za po sle we, bez ob zi ra na to {to si bio po sla nik. To je taj ri zik po sla ni~ ke funk ci je – pod vla ~i Kra si}. mo gu la ko da po stig nem da bu dem i ta mo i ova mo, uz raz u me va we za po sle nih i ge ne ral nog di t erk t o r a PTT-a za mo j u funk ci ju. Ali tre ba vo le ti svoj po sao – ja sam „po {tar“ ve} tre }a ge ne ra ci ja – ta ko da ne bih ni ka da na pu {tao PTT, po {to ina ~e ne è lim da bu dem pro fe si o nal ni po sla nik – ka te go ri ~an je Iva wi. Do sko ra {wi po sla nik, sa da „sa mo“ gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma ta ko |e pre do ~a va da, ako se ima u vi du da se „ve li ki broj po sla ni ka pre o ri jen ti sao na rad no me sto na rod nog po sla ni ka, tre ba im iz ve sni vre men ski pe riod da pro na |u no vi po sao“.

Bogosavqevi}: Jedino izvesna velika koalicija ko a li ci je na vla sti”, kon sta to vao je Bo go sa vqe vi}. On ka `e i da te ve li ke ko a li ci je ne mo gu da se na pra ve ni ka ko dru ga ~i je sem oko DS ili SNS, a u mo gu} nost ko a li ci je te dve stran ke li~ no sum wa. Bo go sa vqe vi}, me |u tim, ne is kqu ~u je sa svim da se do go di si tu a ci ja u ko joj }e kom bi na ci ja te dve stran ke bi ti je di no re {e we. „To ni je ne mo gu }e. Jer, LDP ni u jed noj kom bi na ci ji ne }e

i}i sa SNS, DSS ni u jed noj kom bi na ci ji ne }e sa DS, ra di ka li iz gle da ne }e i}i ni sa

jed ni ma ni sa dru gi ma. I kad ima te tri stran ke, ko je pre la ze cen zus, ali ni jed na ne ma do voq no po sla ni ka da za jed no obez be de 126, vr lo la ko je mo gu }e da do |e mo do to ga da ne ma dru ge kom bi na ci je sem DS i SNS”, na vo di Bo go sa vqe vi}. Iako se, ka ko ka `e, ta kom bi n a c i j a mno g i m a ~i n i po `eq nom iz pro stog raz lo ga {to bi to bi la ipak „dvo gla va”, a ne „{e sto gla va a`da ja”, a {to bi olak {a lo mno ge do go vo re, to, po we go vom mi {qe wu, ni je ba{ ta ko: O sa ve zu dve naj ja ~e stran ke kao po voq nom re {e wu go vo re i mno gi stra ni ana li ti ~a ri,

– To je prak sa ve} vi {e go di na i po me ni je – u re du – oce wu je Mar ko vi} za „Dnev nik“. – Kao pred sed nik JS-a i kao po sla nik sam se za la gao za to da se uki nu dnev ni ce. I one su uki nu te, a mi slim da ovo ne tre ba di ra ti. Po vo dom di le me o to me da li je to li kom bro ju po sla ni ka

na vo di Bo go sa vqe vi}. ”Mi sle ve ro vat no da bi ta kva za jed ni~ ka vla da mo gla lak {e da re {i ne ke pro ble me ti pa pri hva t a w e ne k ih uslo v a, ko j i mo `da i ni su no vi, ali ni su pre zen to va ni ra ni je. Lak {e bi mo gli da ka ù ne }e mo pri zna ti Ko so vo ili ne }e mo ga pri zna ti de ju re, ali de fak to }e mo se po na {a ti kao da su dr à va”, ka è Bo go sa vqe vi}. On sma tra da je te {ko prog no zi ra ti is hod iz bo ra, jer se gra |a ni ma ne do pa da ka ko sa da ì ve, ali }e bi ti i pro tiv SNS za to {to im se ne do pa da ka ko su ì ve li 90-tih go di na, kad su oni bi li na vla sti.

na stal nom ra du ku mo va lo i ono {to se de si lo we mu – da je zbog su ko ba funk ci ja mo rao da na p u s ti po s la n i~ k o me s to, Mar ko vi} pri me }u je da je zbog tog pra vi la „no vih vi {e od 1.000 qu di do {lo na ta me sta i pri ma ju pla te“. – A mi ko ji smo ima li dve funk ci je ni smo pri ma li pla tu na obe. E, sa da dr `a va ima mno g o ve } e {te t e ne g o pre pre stan ka man da ta qu di ma ko ji ima ju vi {e funk ci ja. O~i gled no smo ne ko li ko nas sme ta li po je din ci ma, mi sli li su da na taj na ~in mo gu ne {to po sti } i na po l i t i~ k oj sce n i, ali o~i gled no da su se pre va ri li – sma tra Mar ko vi}. S. Stan ko vi}

Bo go sa vqe vi} do da je da su osim dve naj ja ~e stran ke jo{ ~e ti ri stran ke po sled we dve go di ne stal no iz nad cen zu sa. ”Te {ko se mo `e o~e ki va ti da SPS ne }e pro }i cen zus, mo `da ne }e bi ti po seb no jak ako ne bu de i{ao sa svo jim do sa da {wim ko a li ci o nim part ne ri ma. DSS }e vr lo ve ro vat no i}i sam, a wi ho va po zi ci ja za vi si }e od to ga ko li ko }e im li d er bi t i ak t i v an. LDP je sa da sa svo jom ko a li ci jom oko Pre o kre ta u~vr stio do dat no po zi ci ju i tu su jo{ ra di ka li, ~i ji rej ting }e za vi si ti od to ga da li }e u kam pa wi bi ti [e {e qa”, na vo di Bo go sa vqe vi}. On sma tra da jo{ sa mo URS mo `e da pre |e cen zus, s ob zi rom na do bar rej ting u lo kal nim sa mo u pra va ma, ali da }e do sta za vi si ti od kam pa we u ko joj se, do dao je, mo ra ju po tru di ti da pre sko ~e cen zus.

c m y

politika

dnevnik

Cvet ko vi}: Ne}e biti ve li ke ko a li ci je Verujem da }e Demokratska stranka biti sto`er budu}e Vlade, ali ne o~ekujem veliku koaliciju, izjavio je u intervjuu FoNetu premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} i najavio da }e parlamentarni izbori biti raspisani u zakonom predvi|enom roku. Cvetkovi} se, istovremeno, nada i dobijawu u martu kandidature za Evropsku uniju (EU), kao i re{avawu kosovskog problema pre prijema u ~lanstvo. Za Cvetkovi}a je va`no {to }e aktuel-

na vlada regularno zavr{iti mandat, jer se na taj na~in {aqe signal politi~ke stabilnosti.”Glavni signal nestabilnosti su prevremeni izbori. Vlada }e do kraja mandata nastaviti da realizuje ono {to je bilo u na{em programu”, najavio je Cvetkovi}. Prema wegovim re~ima, u predizbornoj kampawi pojavi}e se nove ideje, pa ce gra|ani odlu~iti.Izbori bi trebalo da budu raspisani u zakonom predvi|enom roku, precizirao je Cvetkovi}

i predvideo da }e postoje}a ili sli~na koalicija biti u budu}oj Vladi koju }e predvoditi DS. ”Na taj na~in bilo bi omogu}eno nesmetano sprovo|ewe iste politike”, rekao je Cvetkovi} i podsetio da je aktuelna Vlada u toku mandata bila suo~ena sa mnogim problemima reformi i tranzicije i to u vreme ekonomske krize. Cvetkovi}, me|utim, posle izbora ne o~ekuje veliku koaliciju, jer „ne vidi {ta bi drugi partner mogao da donese”.

U BA NO VI NI PO PI SA NO OKO 300 AD MI NI STRA TIV NIH ZGRA DA I USTA NO VA

LSV o~e ku je vi {e za Voj vo di nu u de o bi imo vi ne Najave iz Lige socijaldemokrata Vojvodine da }e tokom februara Vlada Srbije doneti uredbu kojom }e se Pokrajini u svojinu vratiti imovina Novosadskog sajma, DP „Gas”, RTV-a, dela rudnika u Kovinu, Petrovaraadinska tvr|ava, VANU i legati, u pokrajinskoj amdinistraciji ju~e niko nije `elo da komentari{e. U Banovini su nam rekli da od stupawa na snagu Zakona o javnoj svojini pripremaju dokumentaciju neophodnu za ukwi`bu vlasni{tva nad imovinom koja je ovim propisom vra}ena Pokrajini. A za objekte koji bi se, po najavqenoj uredbi, mogli dodati u vlasni{tvo APV, nemaju nikakve zvani~ne informacije. Ina~e, kako smo saznali u Vladi APV, iz pokrajinske administracije do sad je Republi~koj direkciji za imovinu poslato 53 zahteva za izdavawe potvrda vezanih za objekte administrativnih i poslovnih zgrada i stanova koje koriste organi APV, te 239 zahteva koji se odnose na ustanove zdravstvene i socijalne za{tite, kulture i obazovawa, ~iji je osniva~ Pokrajina. Broj objekata kojima raspola`e evidentarnih 239

ustanova je mnogo ve}i, re~eno nam je u pokrajinskoj administraciji, s obzirom na to da neke raspola`u s dva ili vi{e objekata. Tako|e, u toku je i sakupqawe podataka o imovini koju koriste pokrajinska javna preduze}a „Vode Vojvodine”, „Vojvodina{ume”, Zavod za urbanizam i Nacionalni park „Fru{ka gora”, nakon ~ega }e i

ti zahtevi biti kompletirani i upu}eni Direkciji za imovinu. Po zakonskoj proceduri, pre ukwi`be vlasni{tva Pokrajina od Direkcije za imovinu treba da dobije potvrdu da je odre|ena nepokretnost evidentirana kao dr`avna svojina te potvrdu da nije podnet zahtev za vra}awe oduzete imovine po osnovu Zakona o restituciji. Do sada iz Di-

rekcije nije stigao nijedan odgovor na navedene zahteve, sem sugestija za dopunu dokumentacije. Podsetimo, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bo jan Ko stre{ izjavio je nedavno na{em listu da }e nakon septembarskog dogovora lidera te stranke Ne na da ân ka i republi~kog premijera Mir ka Cvet ko vi }a, u januaru biti intenzivirani dogovori u Vladi Srbije o pripremi akata koji }e omogu}iti da se Vojvodini vrati i dodatna imovina. Kostre{ je kazao da je tim povodom krajem decembra odràn sastanak u Ministarstvu finansija, kojem su prisustvovali i predstavnici navedenih korisnika te imovine. – Taj sastanak i dogovor u Vladi Srbije imao je za ciq da se operacionalizuje sporazum koji je predsednik LSV-a Nenad ânak u septembru ove godine postigao s premijerom Cvetkovi}em, a na osnovu kojeg je prihva}en na{ amandman na Zakon o javnoj svojini. Tim amandmanom Vlada se obavezala na to da u roku od {est meseci pripremi uredbu na osnovu koje }e navedena imovina biti vra}ena AP Vojvodini – rekao je Kostre{. B. D. Sa vi}

Pa stor: Po sto je uslo vi za rad Ko mi si je isto ri ~a ra Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Ba lint Pa stor ocenio je danas da je dobro {to su stvoreni materijalni uslovi za rad Me{ovite srpsko-ma|arske komisije istori~ara, koja }e istra`ivati zlo~ine po~iwene nad civilima od 1941. do 1948. godine. Pastor je u izjavi Tanjugu istakao da je ove godine predvi|eno da se iz buxeta Srbije izdvoji 10 miliona dinara za rad Komisije i podsetio da u 2011. godini za to telo nisu izdvajana buxetska sredstva. Ciq rada Komisije je, kako je istakao, da nakon okon~awa wenog rada, srpski i ma|arski parlamenti usvoje zajedni~ku dekleraciju o me|usobnom priznavawu krivice {to bi do-

prinelo istorijskom pomirewu dva naroda.„Za razliku od ma|arskog dela, koji je raspolagao sa oko 100.000 evra u pro{loj godini, na{a strana je raspolagala sa veoma oskudnim sredstvima i zbog toga to nau~no istraìvawe nije moglo da se odvija èqenim ritmom”, ukazao je Pastor. On je dodao da je SVM, u saradwi sa predsednikom srpskog dela Komisije akademikom Vo ji sla vom Sta nov ~i }em, podneo amandman na Predlog zakona o buxetu za 2012. godinu, kojim su traìli izdvajawe sredstava za rad Komisije i da su taj amandman prihvatili i vlada i parlament.Pastor o~ekuje intenzivirawe rada Komisije, ka-

ko bi se {to pre utvrdile civilne `rtve napravqene tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Ciq rada Komisije je, kako je istakao, da nakon okon~awa wenog rada, srpski i ma|arski parlamenti usvoje zajedni~ku dekleraciju o me|usobnom priznavawu krivice {to bi doprinelo istorijskom pomirewu dva naroda. „Pretpostavka za to jeste da Komisija okon~a svoj rad, da se utvrde civilne `rtve, da se iskqu~ivo na nau~noj osnovi istra`e ti doga|aji, kao i oni vezani za novosadsku raciju i pogubqewe vi{e desetina hiqada Ma|ara krajem 1944. i po~etkom 1945. godine”, podvukao je poslanik SVM.

REKLI SU Ba ja to vi}: Ko je sve kriv Potpredsednik SPS-a Du {an Ba ja to vi} izjavio je da je lider wegove partije Ivi ca Da ~i} izviwewem za pona{awe te stranke tokom 90-ih godina èleo da poru~i da je svestan strana~kih gre{aka iz tog vremena. ”Postoje stvari kao i u svim drugim periodima, koje nisu bile dobre i koje }e imati svoje posledice. Pretpostavqam da je Da~i} mislio na sve ono {to nije bilo dobro u politici SPS-a, kao {to je bilo u periodu pre toga, a i posle 2000. godine”, kazao je Bajatovi} za „Pres„.On je kazao da su „neke stvari lo{e ura|ene i zbog toga postoje dru{tvene posledice”.Ovakav Da~i}ev pristup svemu tome jeste èqa SPS-a da kaè da mi znamo gde smo gre{ili, ali zato znamo i koje su stvari bile dobre, kaè Bajatovi} i dodaje da je pitawe „koliko te stvari koje su se de{avale 90-ih godina pripadaju iskqu~ivo SPS-u i kolika je u svemu tome lo{em bila uloga i opozicionih stranaka”.

Ili}: Rasturi}emo ih Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} smatra da NS, Srpska napredna stranka, Pokret socijalista i Pokret Snaga Srbije razumeju {ta narod ho}e i predvi|a wihovu ubedqivu pobedu na parlamentarnim izborima. „Ne da }emo ih pobediti, nego }emo ih rasturiti”, prognozirao je Ili} u izjavi FoNetu i napomenuo da su rezultati vlasti toliko katastrofalni da opozicija uop{te ne trebalo da vodi kampawu. „Oni nam vode kampawu, samo ih treba pustiti”, rekao je Ili} i dodao da narodwa~ka koalicija ra~una i na pomo} Demokratske stranke Srbije. „Bitno je da nas podr`e nezaposleni, svi oni koje je ova vlast ostavila na ulici”, rekao je Ili}, o~ekuju}i podr{ku i radnika, seqaka i penzionera. „Nije bitno gde su Krkobabi} i wegov sin”, penzioneri vide da ovo ne vaqa, ocenio je Ili} i napomenuo kako je bitno da narodwacima pri|u i dr`avna administracija, policija i zdravstvo.

Vu~i}: Referendum za ili protiv DS-a Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} uveren je da }e naredni izbori biti referendumsko izja{wavawe gra|ana za ili protiv ostanka Demokratske stranke na vlasti, i da }e napredwa~ki blok imati ubedqivu prednost. Prema wegovim re~ima, u ovom trenutku SNS je najja~a politi~ka stranka u Srbiji, a gra|ani }e, kako o~ekuje, masovno iza}i na izbore i poru~iti da nisu za vlast koju personifikuje DS. „Ne hvalimo se i ne mislim da je najva`nije to {to je razlika u na{u korist sve ve}a zahvaquju}i lo{em rejtingu na{ih politi~kih protivnika. Mi na sebi moramo jo{ da radimo i postoji ideja da napravimo {iroki narodni pokret”, rekao je Vu~i}. On nije `eleo da spekuli{e o mogu}im postizbornim koalicijama, podse}aju}i da iskustvo prethodnih izbora pokazuje da su na srpskoj politi~koj sceni mogu}i razni iznena|uju}i obrti.

ponedeqak9.januar2012.

AN TI KO RUP CIJ SKA AGEN CI JA UVE LA NO VI SI STEM

Funk ci o ne ri pri ja vqu ju imo vi nu onlajn Javni funkcioneri u Srbiji ubudu}e }e svoje funkcije, imovinu, prihode i dobijene poklone prijavqivati putem interneta, odnosno elektronskim popuwavawem i slawem obrazaca postavqenim na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. O~ekuje se da bi na taj na~in podaci o funkcionerima, koji se po Zakonu vode pri nadle`noj Agenciji za borbu protiv korupcije, bili kompletniji a procedura olak{ana. U Agenciji ka`u da se do sada de{avalo da funkcioneri prilikom popuwavawa obrazaca na hartiji nisu odgovarali na sve upite. Zbog toga je Agen-

upisati, izme|u ostalog, da li je to redovno ili vanredno prijavqivawe. Redovni izve{taj o imovini i prihodima funkcioner podnosi 30 dana od dana stupawa na funkciju, i to za sebe, svog supru`nika, odnosno vanbra~nog partnera, i maloletnu decu. Tako|e se redovni izve{taj podnosi prilikom

Za tvor za la `ne po dat ke – ako po sto ji na me ra Po zakonu, funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije ili daje la`ne podatke o imovini u nameri da prikrije te podatke, kazni}e se zatvorom od {est meseci do pet godina. Funkcioneru koji je osu|en na ovu kaznu prestaje vr{ewe javne funkcije i zabrawuje se sticawe nove u roku od deset godina od dana pravosna`nosti presude.Nov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 kazni}e se za prekr{aj funkcioner ako prijavi imovinu nakon isteka propisanog roka. cija morala da {aqe dopise i da ih opomiwe, {to iziskuje dodatni posao. Po novom, elektronskom sistemu, funkcioneri }e svoje podatke popuwavati na obrascima postavqenima na internet-stranici Agencije, ~iji softver ne dozvoqava wihovo slawe sve dok obavezna poqa ne budu popuwena, objasnila je portparolka Alek san dra Ko sti}. Da bi se lak{e sna{li u novom sistemu, Agencija je na svom sajtu funkcionerima ponudila i odgovaraju}a uputstva o tome kako popuniti formular izve{taja o funkciji i o poklonu. Tako|e, funkcioneri }e na istoj adresi mo}i da potra`e nedavne izmene i dopune Pravilnika o poklonima, kao i Pravilnika o registru funkcija, ~ija primena je po~ela 1. januara ove godine. U izve{taju o imovini i prihodima, funkcioneri }e u obrascu

prestanka funkcije, najkasnije nakon 30 dana. Vanredno prijavqivawe imovine i prihoda je najkasnije do 31. januara teku}e godine, a odnosi se na stawe prethodnog 31. decembra, ukoliko je imovina pro{le godine bitno promewena, odnosno prelazi iznos godi{we prose~ne neto zarade na republi~kom nivou. Ina~e, na sajtu Agencije objavquju se podaci funkcionera o plati i drugim buxetskim tj. javnim prihodima, podaci o vlasni{tvu nad nekretninom i prevoznim sredstvom (bez navo|ewa adrese i registarskog broja), kao i informacije o {tednom ulogu i depozitu (bez navo|ewa banke i broja ra~una), te o pravu kori{}ewa stana u slu`bene potrebe. Javno se objavquju i drugi podaci za koje funkcioner, odnosno bra~ni ili vanbra~ni drug da saglasnost da se objave. Sn. K.

QA JI] NA JA VQU JE ZA JED NI^ KO DE LO VA WE S UGQA NI NOM I TVR DI

Se pa ra ti zam ne ma upo ri {te u Sanyaku Separatisti~ke te`we nemaju tastrofu. Qaji} smatra da je krajpodr{ku, ni realno upori{te u we vreme da se svi kapaciteti Sanxaku, pogotovo ne danas kad usmere ka re{avawu ekonomskih „odnosi Srba i Bo{waka nisu nii socijalnih problema u Sanxaku, kad bili boqi”, ocenio je osniva~ koji su goru}i, a ne da se energija Sanxa~ke demokratske partije i tro{i na, kako je rekao, besmiministar u Vladi Srbije Ra sim slene teze o ugroènosti, otvaraQa ji}. On je u intervjuu Tanjugu wu ambasada po svetu, pravqewu istakao da }e takav trend biti naEldorada u Sanxaku... stavqen i nakon izbora, kada }e, „Od tih pri~a qudi nemaju niuveren je, SDP formirati sta- kakve koristi. Naprotiv, pravi bilnu lokalnu se ogromna i navlast sa strankom procewiva {teta. Su lej ma na Ugqa Be smi sle ne su te ze Potencijali Sanni na (SDA) u svih xaka su poqoprio ugro è no sti, {est op{tina u verda, turizam i otva ra wu am ba sa da mala privreda, Sanxaku. „Mislim po sve tu, pra vqe wu ali je za sve poda nikakave separatisti~ke teè- El do ra da u San ya ku... trebna politi~ka we u ovom trenutstabilnost. A tu ku nisu realne. stabilnost nismo One postoje, ali ne mogu da imaju imali upravo zbog odre|enih izpoliti~ku, niti bilo koju drugu java i stalnih najava turbulencive}inu u Sanxaku i to }e ovi izja od kojih na kraju ne bude ni{ta, bori sasvim sigurno i pokazati”, osim {to ostaje velika {teta za rekao je Qaji}. Separatisti~ke narod koji ìvi u Sanxaku”, rete`we, smatra Qaji}, nisu mogle kao je Qaji} i dodao: „Prema toda budu realizovane ni devedese- me, ja apsolutno iskqu~ujem svaku tih godina, „kada su imale apso- mogu}nost, ~ak i teorijasku da bi lutnu podr{ku ve}inckog stanov- takve opcije mogle ili da imaju ni{tva u Sanxaku, a jo{ mawe je ve}inu ili da budu na kraju i reato mogu}e danas, kada me|unarod- lizovane”. Qaji}, me|utim, smana zajednica ne prihvata bilo ka- tra da pojedincima odgovara da kvu novu promenu granica”. prave crnu sliku o Sanxaku, ume„Svaki zahtev za promenom sto da se govori o realnim progranica doprineo bi zapravo no- blemima. „Na{ zajedni~ki provoj nestabilnosti, koju niko ne tivnik su siroma{tvo i ekonomèli”, istakao je Qaji} i dodao ska zaostalost”, nagla{ava Qada u Sanxaku ìvi etni~ki izme- ji}, a na pitawe kome to ide u ko{ano stanovni{to, za koje bi sva- rist da je „jasno da je to jedino ka destruktivna ideja zna~ila ka- Mu a mer Zu kor li}”.

ekonomija

ponedeqak9.januar2012.

POKRAJINSKA VLADA PODR@ALA OSNIVAWE FIRMI GRA\ANA ROMSKE NACIONALNOSTI

Ma li bi znis re {a va de ce nij ske pro ble me Sku pqa ne ot pa da, tak si pre voz, auto tran sport, kro ja~ ka ra di o ni ca, iz ra da xa ko va…To su ne ki od po slo va u ko ji ma je gru pa rom skih po ro di ca iz Voj vo di ne - ko je su pret po sled weg da na pro {le go di ne do bi le fi nan sij sku po dr {ku iz po kra jin skog bu xe ta za raz vi ja we ma log bi zni sa – pro na {la uhle bqe we i {an su za nor ma lan `i vot. Na kon kur su Vla de Voj vo di ne i we ne Kan ce -

Ma ri ja Vu ci}

ma no teks”, ko ja se ba vi pro iz vod wom sve ga {to, ka ko ka è, ima ve ze sa spa va wem – ja stu ka, jor ga na, po ste qi ne… - Sa da }e mo bi ti u pri li ci da pro {i ri mo ka pa ci te te, mo `da ne ko ga i da za po sli mo i,na dam se, pla si ra mo na {e pro iz vo de na {i re tr ì {te – na vo di Ma ri ja Vu ci}. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko ji je ove “start ap” pa ke te uru ~io rom skim po ro di ca ma, ka è da je na me ra po kra jin ske ad mi ni stra ci je da ura di sve {to je u we noj mo }i da se pro me ni po lo àj rom ske po pu la ci je u Voj vo di ni. - Pro ble mi sa ko ji ma se Ro mi su o ~a va ju tra ju ve} de ce ni ja ma, pa i ve ko vi ma. @e li mo da se to pro me ni i da u vre me nu pred na ma to {to je ne ko deo rom ske za jed ni ce zna ~i is kqu ~i vo we go vu et ni~ ku, a ni ka ko eko nom sku ili kla snu pri pad nost – ka èm Paj ti}.

Fo to: B. Lu ~i}

la ri je za in klu zi ju Ro ma, u okvi ru pro jek ta “Po boq {a we za po sle no sti Ro ma na te ri to ri ji APV”, pot pi sa ni su ugo vo ri o sa mo za po {qa va wu, od no sno otva ra wu de set pred u zet ni~ kih rad wi, od no sno pred u ze }a. Re~ je uglav nom o ma lim, po ro di~ nim bi zni si ma, a ve }i na wih se ve} ba vi la ovim po slo vi ma. Sa da su do bi li fi nan sij sku po dr {ku od po 200.000 di na ra, pa ket kom pju ter ske opre me i po dr {ku u vi du kwi go vod stve nih uslu ga u na red nih po la go di ne, ka ko bi lak {e za po ~e li, od no sno raz vi li svo je bi zni se. Baj ram Du qaj pro iz vo di xa ko ve i vre }e i na vo di da je za hva lan na po dr {ci ko ju je do bio jer }e mu sa da, po {to je re gi stro vao svoj ma li bi znis, bi ti mno go lak {e da vo di po sao. - To je po ro di~ ni po sao, ce la fa mi li ja je an ga `o va na, a po red pro iz vod we ra di mo i po ru bqi va we xa ko va, uslu `no za dru ge fi me. Sa da ka da smo se re gi stro va li mo }i }e mo da sklo pi mo po sao sa ve li kim pred u ze }i ma – ob ja {wa va Du qaj. Ma ri ja Vu ci} je vla sni ca po ro di~ ne tek stil ne rad we “Ro -

Baj ram Du qaj

On ka `e da je pri o ri tet Vla de Voj vo di ne je da pa ra lel no re {a va sve pro ble me ko ji po sto je u rom skoj za jed ni ci, a to su pro ble mi za po {qa va wa, zdrav stve ne za {ti te, stam be na i ko mu nal na pi ta wa. - Rom ska za jed ni ca se na la zi u jed nom za ~a ra nom kru gu gde qu di ne mo gu da stek nu eg zi sten ci ju, jer ne ma ju obra zo va we, a ne mo gu da stek nu obra zo va we, jer ne ma ju mo gu} nost da ra de i ne ma ju mo gu} nost da fi nan si ra ju to obra zo va we, ta ko da po kra jin ska Vla da pod sti ~e i obra zo va we i za po {qa va we pa ra lel no – ka `e Paj ti}. V. ^v.

„Te le nor” ~e ka ve }u za ra du Ge ne ral ni di rek tor Te le no ra u Sr bi ji ]el-Mor ten Jon sen ka è da }e ta kom pa ni ja ima ti dvo ci fre ni rast pri ho da u 2011. go di ni. On do da je i da }e se Te le nor pri bli ì ti pr voj po zi ci ji me |u srp skim mo bil nim ope ra to ri ma. „Na kra ju tre }eg tro me se~ ja 2011. go di ne za be le èn je dvo ci fre ni rast pri ho da i ima }e mo dvo ci fre ni rast na ni vou ce le ove go di ne. To zna ~i da se po ukup nim pri ho di ma pri bli à va mo Mo bil noj te le fo ni ji Sr bi je”, ka zao je pr vi ~o vek nor ve {kog Te le no ra u Sr bi ji. Jon sen, me |u tim, ni je mo gao da iz ne se po dat ke o pri ho di ma

na srp skom tr ì {tu u 2011. zbog pra vi la za kom pa ni je na ber zi ko ji ma pod le è nor ve {ka te le ko mu ni ka ci o na gru pa Te le nor, u okvi ru ko je po slu je kom pa ni ja u Sr bi ji. Pre ma ra ni je ob ja vqe nim po da ci ma za de vet me se ci 2011. go di ne, Te le nor je u Sr bi ji imao pri hod od 28,4 mi li jar de di na ra i be le ìo je rast pri ho da po kvar ta li ma od 18,2 od sto, 17,6 i 11 od sto. Jon sen je is ta kao da je Te le nor po ve }ao broj ko ri sni ka u „po sled wih par go di na za vi {e od 300.000, na oko 3,1 mi lion”, na vo de }i da su „mno gi od wih lo jal ni ko ri sni ci sa du go ro~ nim ugo vor nim oba ve za ma”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

dnevnik

Naj ve }i du `ni ci u ste ~a ju Po re ska upra va Sr bi je je ob ja vi la na svom saj tu spi sak 100 pred u ze }a, naj ve }ih po re skih du `ni ka, ko ji dr `a vi du gu ju pre ko 220 mi li jar di di na ra. Upra va jer to bi la u oba ve zi na osno vu iz me na i do pu na Za ko na o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji usvo je nih kra jem pro {le go di ne u par la men tu Sr bi je. Po re ska upra va je ob ja vi la, ta ko |e, i spi sak 100 pred u zet ni ka i isto to li ko fi zi~ kih li ca ko ji ma po rez ni je na pla }en za kqu~ no do 31. de cem bra pro {le go di ne. Pr va tri vo de }a du `ni ka na spi sku su uga {e ne ban ke - Be o ban ka a.d u ste ~a ju, ko ja du gu je 24,07 mi li jar di di na ra, In vest ban ka u ste ~a ju sa du gom od

18,13 mi li jar di di na ra i Astra ban ka sa 15,64 mi li jar di di na ra ne na pla }e nog po re za. Me |u pred u ze }i ma, du `ni ci su iz me |u osta lih i Sar tid u ste ~a ju, Va qev ska pi va ra, Ja go din ska pi va ra, Sim po, Ivo Lo la Ri bar si stem, Fa bri ka auto mo bi la Pri boj, gra |e vin sko pred u ze }e Mo sto grad wa u re struk tu ri ra wu, No vin sko iz da va~ ko pred u ze }e Bor ba, Po drum Pa li}, Ve ra no Mo tors, In du stri ja ma {i na i trak to ra, In du stri ja mo to ra Ra ko vi ca, RTB Bor, Slap gro up, Za sta va ka mi o ni… Pr ve tri pred u zet ni~ ke rad we na spi sku pred u zet ni ka du `ni ka su Me ta li jum (Mi o drag Je ri ni}) sa du gom od 168,4 mi li o na di -

PREDSTAVNICI RADNIKA JO[ VAGAJU ODLUKU PRED IZBORE

Kom }e se car stvu sin di kal ci pri klo ni ti Iako je do iz bo ra osta lo jo{ ne ko li ko me se ci, po no vo je po kre nu to pi ta we po li ti~ kog an g a ` ma n a sin d i k a t a u Sr bi ji. Za sa da ne ma pra vih od go vo ra ko me }e se i da li }e se sin di ka ti pri klo ni ti, ali je iz ve sno da su sin di ka ti po sta li za ni mqi vi po li ti ~a ri ma. I to naj ~e {}e on da ka da je po treb no da jav nost ~u je da }e se sve po li ti~ ke pa ri ti je bo ri ti za pra va rad ni ka. Stav Sa v e z a sa m o s tal n ih sin di ka ta Sr bi je o ovom pi ta wu, uka zao je pred sed nik Qu bi sav Or bo vi}, bi }e po znat do 15. ja nu a ra. Po we go vim re ~i ma, iako je bi lo kon ta ka ta ru ko vod stva SSSS-a s po je di nim po li ti~ kim par ti ja ma, to jo{ uvek ne zna ~i i ula zak ovog sin d i k a t a u po l i t i k u. Ipak, on je is ta kao da }e, u slu ~a ju da se to de si, SSSS po d r ` a t i ne k u so c i j a d e m o krat sku op ci ju, {to bi oni ma

Bra ni slav ^a nak Qu bi sav Or bo vi} Ran ka Sa vi}

ci je ve zan za po li ti~ ki an ga `man sin di ka ta do bro je po znat. Ona uka zu je da su sin di ka ti odav no u po li ti ci i da

Sin di ka tu „Ne za vi snost” ni jed na po li ti~ ka stran ka ni je se obra ti la i to je za nas iz u ze tan kom pli ment (Bra ni slav ^a nak) ko ji }e se bo ri ti za me sta u par la men tu do ne lo od re |e ni broj gla so va. Or bo vi} na gla {a va da je ciq SSSS da do bi ju ga ran ci je da }e bi ti po {to va no do go vo re no i da bi se, u su prot nom, mo gao na pra vi ti po re me }aj u no voj vla di. Po re ~ i m a pred s ed n i c e Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi s nih sin d i t a k a t a Sr b i j e Ran ke Sa vi}, stav ove aso ci ja -

ne po sto ji nije dan sin di kat u sve tu ko ji ni je ve zan za ne ku po li ti~ ku op ci ju. - Ve li ke sin di kal ne pro te ste u Evro pi ni su or ga ni zo va li sa mo sin di ka ti, ve} i po li ti~ ke op ci je ~i ji su pro gra mi bli ski sin di kal nim ka `e Ran ka Sa vi}. - Sma tram da sin di kat ne tre ba da pra vi po li ti~ ku par ti ju, ve} da se opre de li za od re |e nu op ci ju,

pre sve ga so ci jal de mo rat sku, ko je }e se bo ri ti za pra va rad ni ka. U ovom tre nut ku u Sr bi ji je to nu `no jer je po lo àj rad ni ka na naj ni èm mo gu }em ni o v u. Jo{ raz g o v a r a m o s pred s tav n i c i m a svih po l i ti~ kih par ti ja, a do kra ja ja nu a ra iz ne }e mo ja san i pre ci zan stav ko ga }e ASNS po dr à ti i to }e, si gur no, toj po li ti~ koj op ci ji do ne ti naj ma we 100.000 gla so va. Za uz vrat }e m o tra ` i t i ula z ak pred stav ni ka sin di ka ta u par la ment. Pred sed nik sin di ka ta „Ne za vi snost” Bra ni slav â nak pro tiv je ukqu ~i va wa sin di ka ta u po li ti ku. On is ti ~e da je po li ti~ ka sce na u Sr bi ji ta kva da se sin di ka ti, prak ti~ no sa mo ko ri ste kao za -

klon za ne ku po li ti~ ku ak ci ju, ili u pre de i zbor noj tr ci. - Sin di ka tu „Ne za vi snost” ni j ed n a po l i t i~ k a stran k a ni je se obra ti la i to je za nas iz u ze tan kom pli ment i do kaz da nas gle da ju kao ozbiq nog igra ~a u dru {tve nom ì vo tu ka è Bra ni slav â nak. - Da bi se ostva r io bi l o ka k av uti caj u par la men tu i stva ri po kre nu le s mr tve ta~ ke po treb na je ve li ka ve }i na, a sve do ci smo da ni jed na po li ti~ ke par ti ja, pa ni so ci jal de mo krat ska op ci je, u pro te klom vre me nu za pra va rad ni ka ni je ura di la ni {ta. Sin di kat bi tre b a l o da po k re } e pi t a w a ostva re wa rad ni~ kih pra va, a po sla ni ci da se bo re da se ona i re {e u ko rist za po sle nih. D. Mla|enovi}

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

No va go di na ni je do ne la ni {ta no vo Pr va tr go va~ ka sed mi ca u no voj go di ni pro te kla je uz iz u zet no sla bu in ve sti ci o nu ak tiv nost, ni zak pro met naj li kvid ni jih ak ci ja i pad in dek sa, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 0,9 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, u pr va tri tr go va~ ka da na 2012. go di ne osla bio 1,1 od sto na 493,7 po e na. Naj ve }u re a li za ci ju u pro te kloj sed mi ci za be le ì le su pri o ri tet ne har ti je AMS Osi gu ra wa ko je su ostva ri le pro met od 50,5 mi li o na di na ra na ce ni od 900 di na ra. Ukup no je is pro me to va no 56 pro ce na ta ak ci ja ove emi si je. Pro te kle ne de qe, ovaj emi tent je iz vr {io i is pla tu di vi den de ko ja je iz no si la u bru to iz no su 93,8 di na ra po ak ci ji. Osta le har ti je iz fi nan sij skog sek to ra be le ì le su znat no ni è pro me te. AIK ban ka se spu sti la is pod ni voa od

1.600 di na ra u te ku }oj go di ni, a uku pan pro met je iz no sio je skrom nih 2,2 mi li o na di na ra. Be o grad ska Agro ban ka na kon {o kant nog po sled weg tr go va~ kog da na u 2011, ka da je pa la 12 pro ce na ta po sle ob ja ve pri nud ne upra ve, na sta vi la je sla bqe we uz ni ske pro me te. Ova ban kar ska har ti ja je u tri da na pro te kle sed mi ce osla bi la do dat nih 3,5 od sto, spu stiv {i se na 2.893 di na ra. Na rod na ban ka Sr bi je sa op {ti la je be o grad skim me di ji ma da su Agro ban ci jo{ u ok to bru bi le na lo `e ne pri vre me ne me re ~i je ne is pu we we je re zul ti ra lo uvo |e wem pri nud ne upra ve uo~i no ve go di ne. Od har ti ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la pro met od 8,7 mi li o na di na ra, fluk tu i ra ju }i u ra spo nu iz me |u 600 i 605 di na ra. Di rek tor ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber -

Zemqa

Valuta

EMU

evro

103,7520

105,8694

108,3044

103,4344

Australija

dolar

82,8822

84,5737

86,5189

82,6285

Kanada

dolar

79,1577

80,7732

82,6310

78,9154

Danska

kruna

13,9442

14,2288

14,5561

13,9015

Norve{ka

kruna

13,4974

13,7729

14,0897

13,4561

[vedska

kruna

11,7430

11,9827

12,2583

11,7071

AMS osigurawe, Beograd

900

[vajcarska

franak

85,1683

86,9064

88,9052

84,9076

NIS, Novi Sad

604

V. Britanija

funta

125,2439

127,7999

130,7393

124,8605

Neostar, Novi Sad

870

SAD

dolar

80,2972

81,9359

83,8204

80,0514

Energoprojekt holding, Beograd

390

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 1. 2012. godine

na ra, He le na grand (Je le na Iva no vi}) ~i ja su du go va wa 167,19 mi li o na di na ra i Be ni (Sla vi ca Ili}), rad wa za pro met ro be na ve li ko i ma lo ko ja du gu je 166 mi li o na di na ra. Eko no mi sta Qu bo drag Sa vi} ka è da se “de taq ni jom ana li zom po da ta ka na me }e ne iz be àn za kqu ~ak da }e i ova ak ci ja pro }i kao i ve }i na osta lih, po si ste mu ‘tre sla se go ra, ro dio se mi{‘„. On to ob ja {wa va ~i we ni com da „me |u sto naj ve }ih po re skih du `ni ka – prav nih li ca, ko ja du gu ju pre ko dve mi li jar de evra, od ve }i ne pred u ze }a dr à va mo è na pla ti ti sa mo sim bo li ~an iz nos, po {ta ona uglav nom ne ra de du è vre me“.

Akcija

Galenika Fitofarmacija, Zemun

Posledwa cena

1.820

zi to kom pra zni ka je iz ja vio da NIS i u na red noj go di ni na sta vqa sa obim nim in ve sti ci ja ma, te da je la ni ostva rio do bit ko ja je bi la du plo ve }a od re zul ta ta ostva re nog u 2010. go di ni. Be o grad ski gra |e vi nar „Ener go pro jekt„ ostva rio je pro met od 4,8 mi li o na di na ra, ma hom na ce ni od 390 di na ra oko ko je osci li ra ve} ne ko li ko ne Vrednost prometa (din) de qa. Po no vo se me |u kup ci ma ove 50.466.600 har ti je po ja vi la kom pa ni ja „Na 8.740.652 pred„ ko ja pred 5.286.990 sta vqa jed nog od ve }ih kon ku re na 4.804.640 ta „Ener go pro jek ta„ na tr `i 4.410.700 {tu Be o gra da.

Be ~ej ski „So ja pro tein„ spu stio se u no voj go di ni na 540 di na ra na kon ve li kog ra sta ne de qu da na ra ni je, dok je Aero drom „Ni ko la Te sla” re gi stro vao slab pro met uz pad ce ne od 2,2 od sto. Me |u pro met ni jim har ti ja ma bio je ze mun ski pro iz vo |a~ pe sti ci da „Ga le ni ka fi to far ma ci ja„ ko ja je ostva rio re a li za ci ju od 4,4 mi li o na di na ra, uglav nom na ce ni od 1.865 di na ra. Be o grad ski „Imlek„, sa ne ve li kim pro me tom po ras tao je 3,4 od sto na 2.433 di na ra. Ova kom pa ni ja je po no vo ob ja vi la sti ca we sop stve nih ak ci ja, a po nu du svim ak ci o na ri ma je ovaj put po di gla na ni vo od 2.180 di na ra, na vo di se u ne deq noj ana li zi Sin te za in vest gru pe. E. D.

Ove go di ne ni {ta od re for mi Pri vre du Sr bi je to kom 2012. o~e ku je vi {e te {ko }a ne go pro {le go di ne, jer pla ni ra no ni je re a li zo va no, dok se tek po ~et kom 2013. u

Ni ko la Pa vi ~i}

ze mqi mo gu o~e ki va ti ne ki re form ski ko ra ci, oce nio je po ~a sni di rek tor kom pa ni je „Tar ket” iz Ba~ ke Pa lan ke Ni ko la Pa vi ~i}. Pa vi ~i}, ko ji je i sa vet nik vi ce pre mi je ra Ve ri ce Ka la no vi}, pod se tio je u iz ja vi za Ta njug da je Sr bi ja u 2011. za be le ì la ve li ki spoq no tr go vin ski de fi cit i do dat no se za du ì la i u ze mqi i ino stran stvu. „Pri to me jav na po tro {wa, ko ja je glav ni raz log pro ble ma u Sr bi ji, ne da ni je sma we na, ve} je na pro tiv - po ve }a na,” is ta kao je Pa vi ~i}. On je na veo i da }e zbog ukup ne ve o ma slo è ne si tu a ci je u sve tu Ta ko |e, 2012. go di na bi ti mno go te à. „Ono {to je za Sr bi ju do dat ni hen di kep, to su iz bo ri. Ako iz bo ri bu du u ma ju, mi }e mo u naj bo qem slu ~a ju na je sen ima ti no vu vla du, pa }e toj vla di tre ba ti jo{ po la go di ne, da na pra vi te me qan pro gram re for mi”, sma tra ovaj pri vred nik. Otu da Pa vi ~i} o~e ku je da }e tek 2013. go di ne po ~e ti re for me. On je za kqu ~io ka ko }e mno go to ga u Sr bi ji to kom 2012. za vi si ti od po slo va wa oko 20.000 sred wih i ma lih pred u ze }a u Sr bi ji.

Na na pla tu sti è ra ta od pet mi li jar di evra Po li ti ka Vla de Sr bi je da u kri zi ne sma wu je jav nu po tro {wu ve} da se za du ù je, uz obra zlo è we da }e mo dug vra ti ti ka da do |u „sre} ne” go di ne, mo gla bi vr lo br zo da se na |e pred ve li kim pro ble mi ma. Na i me, dr à va Sr bi ja ove go di ne mo ra da obez be di ~ak 360 mi li jar di di na ra za ot pla tu glav ni ce jav nog du ga. Ka da se to me pri do da 152 mi li jar de di na ra, ko li ko iz no si de fi cit ovo go di {weg bu xe ta ko ji se ta ko |e na ne ki na ~in mo ra fi nan si ra ti, do bi ja se ci fra od pre ko pet mi li jar di evra ko ja se mo ra iz na }i ka ko bi se po kri li mi nu si jav ne po tro {we iz ove i pret hod nih go di na. Ko li ko je to za pra vo nov ca, naj bo qe po ka zu je po re |e we sa bru to do ma }im pro iz vo dom - re~ je o 14 od sto pla ni ra nog ovo go di {weg BDP-a. Od no sno, za ot pla tu dr àv nih mi nu sa mo ra }e mo da iz dvo ji mo sed mi nu ono ga {to ce la Sr bi ja ove go di ne pro iz ve de. Sva ka ko ni je za ute hu, ali Sr bi ja ni je ni je di na ni ret ka me |u evrop skim ze mqa ma ko je su upa le u tu zam ku, ra ~u na ju }i da ka i{ ne mo ra da se steg ne, da pla te, pen zi je i svi dru gi tro {ko vi bi ro kra ti je mo gu da osta nu isti ili da ra stu upr kos to me {to je pri vre da pa la. Po li ti~ ki nam je ko ri sni je da ne {te di mo ve} da po zaj mi mo, a vra ti }e mo kad kri za pro |e a pri vre da po~ ne da ra ste po di na mi~ nim sto pa ma iz sre di ne pret hod ne de ce ni je, ra -

Do dat ni pro blem za Sr bi ju }e na sta ti ako ban ke iz evro zo ne po~ nu da po vla ~e ka pi tal iz cen tral ne i is to~ ne Evro pe ~u na li su na {i, ali i mno gi evrop ski mi ni stri. To {to ni smo je di ni u ovoj si tu a ci ji ipak ne }e olak {a ti po lo àj Sr bi je, ve} na pro tiv ce lu stvar mo è sa mo da po gor {a. Na i me, me |u na rod ni kre di to ri, su o ~e ni sa kri zom jav nog du ga {i rom Evro pe mo gu da po sta nu opre zni ji i na sta ve da dr à va ma po zajm qu ju no vac pod uslo vi ma ma we po voq nim ne go do sa da. „Naj ve }i ri zik za Sr bi ju sa da je, da kle, da in ve sti to ri u jed nom tre nut ku, pro ce ne da je Sr bi ja ne sol vent na, a da

Iz vo zni ci, me |u tim, tra è od dr à ve da stvo ri uslo ve za lak {e po slo va we u toj in du strij skoj gra ni. Oni pod se }a ju na mno ge pre pre ke za raz vi ja we po sla. Zbog kom pli ko va nih fi nan sij skih tran sak ci ja sa ino stran stvom po ne kad ~e ka ju ne ko li ko da na da na pla te uslu ge. De jan Ve si}, di rek tor fir me „G-tek”, ka è da bi sva koj fir mi ko ja se ba vi in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma od go va ra lo sma we we ad mi ni stra ci je, sma we we bi ro kra ti je, br ì

rad sa dr `av nim usta no va ma, uvo |e we elek tron skog pot pi sa i sla wa elek tron skih do ku me na ta za raz ne ser vi se, pre no si RTS. Pre kri ze, go di {wa sto pa ra sta in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nog tr `i {ta u Sr bi ji bi la je iz me |u 15 i 18 od sto. Ta da je bi lo re al no o~e ki va ti da }e mo do 2013. na tom po qu sti }i sred we raz vi je ne ze mqe. Da bi smo da nas to po sti gli, na red nih ne ko li ko go di na po tre ban nam je naj ma we dvo ci fre ni go di {wi rast.

Od SI E PA 45 mi li o na Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je (SI E PA) pla ni ra da u 2012. pla si ra oko 45 mi li o na evra kao po dr {ku za no vo za po {qa va we i re a li za ci ju no vih in ve sti ci ja, iz ja vio je di rek tor SI E PA Bo `i dar La ga nin. Di rek tor La ga nin je pod se tio da je do 27. ja nu a ra otvo ren jav ni po ziv za po dr {ku no vim pro jek ti ma ko ji je ob ja vqen 23. de cem bra 2011. Po sle pre gle da pri spe lih pro je ka ta, re kao je La ga nin, Agen ci ja }e

ponedeqak9.januar2012.

SRBIJA SVE VI[E NOVCA TRO[I ZA OTPLATU STARIH I NOVIH KREDITA

Ze mqa ma li na ili soft ve ra Sr bi ja je pro {le go di ne vi {e za ra di la od iz vo za soft ve ra ne go od iz vo za ma li na. Na {i pro gra me ri auto ri su broj nih apli ka ci ja za „pa met ne te le fo ne”. Iz vo zni ci tra è od dr à ve da olak {a po slo va we u obla sti in for ma ci o nih teh no lo gi ja, pre ne la je Ra dio te le vi zi ja Sr bi je. In du stri ja in for ma ci o noko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja u Sr bi ji i pro {le go di ne za be le ì la je rast ve }i od pet od sto. Od iz vo za ma li ne Sr bi ja je za ra di la 140 mi li o na do la ra, a od iz vo za soft ve ra go to vo 50 od sto vi {e. Re kor dan iz voz, ve }i od 200 mi li o na do la ra, jo{ je zna ~aj ni ji ako se zna da ga je po sti glo sa mo pet hi qa da stru~ wa ka u 80 do ma }ih fir mi. Na {i pro gra me ri auto ri su broj nih apli ka ci ja za Sim bi jen, An droid i Vin do us plat for me. „Mno go tih apli ka ci ja na pra vqe no je ov de. Sa dru ge stra ne mno go apli ka ci ja i plat for mi je na pra vqe no za da qin sko o~i ta va we, {to elek tri~ ne ener gi je, {to vo de. Tu ka ù da smo jed ni od naj bo qih u sve tu”, is ti ~e Je le na Jo va no vi} iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sa op {ti ti ko ji }e no vi pro jek ti bi ti re a li zo va ni u Sr bi je. „Iz u zet no je va `no da je ovaj pro gram po dr {ke, jed nak ka ko za stra ne kom pa ni je, ta ko i za do ma }e”, is ta kao je La ga nin. La ga nin je pod se tio da je u pro gra mu SI E PA do sa da od nos iz me |u po dr {ke stra nim i do ma }im pro jek ti ma bio 50 pre ma 50 od sto, ta ko da i do ma }e kom pa ni je ta ko |e re a li zu ju svo je in ve sti ci o ne pla no ve i do bi ja ju po dr {ku od Vla de Sr bi je

Di rek tor SI E PA o~e ku je u Sr bi ji i ve }i pro dor in ve sti to ra sa tr `i {ta Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va. La ga nin ima u vi du da su to kom 2011. u Sr bi ju po ~e le da in ve sti ra ju kom pa ni je „Saj tel” i „Ku per ta jer”, ula ga wa je na ja vi la NCR, kao i ne ko li ko dru gih fir mi po sle zva ni~ ne po se te de le ga ci je Vla de Sr bi je toj ze mqi, po ~et kom de cem bra pro {le go di ne, sa ko jom je pu to va la i am ba sa dor ka SAD u Be o gra du Me ri Vor lik.

po tom od bi ju da fi nan si ra ju fi skal ni de fi cit i ot pla tu do spe lih du go va – {to bi zna ~i lo ula zak u du `ni~ ku kri zu”, na vo di se u iz ve {ta ju Fi skal nog sa ve ta o ovo go di {wem bu xe tu. „Kva ka” je u to me {to su mno gi o~e ki va li da }e kri za pro }i br zo. Na kon pr vih uda ra 2008. i 2009. dr à ve su ma wak pa ra u bu xe ti ma fi nan si ra le za du ì va wem, a sa da taj dug fi nan si ra ju no vim za du ì va wem, {to je si tu a ci ja u ko joj no vac ko ji se po zajm qu je dr à va ma ve o ma la ko

mo è da po sta ne sku pqi. Do dat ni pro blem, upo zo ra va Fi skal ni sa vet, je to {to re le vant ne me |u na rod ne ana li ze uka zu ju na mo gu} nost da ban ke iz evro zo ne u ne do stat ku li kvid no sti po~ nu da po vla ~e ka pi tal iz cen tral ne i is to~ ne Evro pe. Pri tom se ~i ni da do bra vre me na ne }e sti }i ba{ ta ko br zo ka ko se is pr va ve ro va lo. Ni su ret ki svet ski eko no mi sti, ali i vo de }i po li ti ~a ri, po put ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, ko ji tvr de da nas ~e ka te {ka de ce ni ja. To ne }e bi ti ka ta stro fi~ nih 10 go di na re ce si je i ne ga tiv nog ra sta ali ho }e, ka ù, bi ti pe riod stag na ci je i mi ni mal nog pri vred nog ra sta ko ji ne }e mo }i da fi nan si ra na ra sta ju }e du go ve. U iz ve {ta ju Fi skal nog sa ve ta se za ovu go di nu ipak vi de re {e wa i na vo di da ma wi deo po me nu te svo te od 510 mi li jar di di na ra - iz me |u 50 i 60 mi li jar di, mo è da se obez be di iz po sto je }i de vi znih de po zi ta dr à ve. Naj ve }i deo po treb nog nov ca mo gao bi se obez be di ti re f i n an s i r a w em do s pe l ih krat ko ro~ nih du go va, po osno vu har ti ja od vred no sti, u iz no su od 230 mi li jar di di na ra, dok }e se pre o sta la sred sta va na }i po vla ~e wem tran {i ve} ugo vo re nih kre di ta, te re fi nan si ra wem du go va i no vim za du ì va wem, na vo di se u iz ve {ta ju. V. ^vorkov

Mar è skra }u ju ro ko ve Vla di na Ured ba o ogra ni ~e wu mar ì na 10 od sto za osnov ne ì vot ne na mir ni ce pred vi |a i kra }e ro ko ve pla }a wa tr go va ca na ma lo do ba vqa ~i ma, naj du è do 60 da na, {to }e do pri ne ti br èm obr tu sred sta va, iz ja vio je za Ta njug re pu bli~ ki tr ì {ni in spek tor Vo ji slav Pe tro vi}. Pre ma Pe tro vi }u, Ured ba }e skra ti ti rok pla }a wa {to ide u ko rist do ba vqa ~i ma i pro iz vo |a ~i ma na mir ni ca ko je su ob u- hva }e ne tim ak tom. Pe tro vi} je pod se tio da su ra ni je ro ko vi pla }a wa do ba vqa ~i ma i{li do 90 da na, a kod ne kih ve li kih tr go vin skih la na ca i du è od tri me se ca. Vla da Sr bi je je 30. de cem bra do ne la ured bu ko jom se naj vi {a ukup na sto pa mar è u pro me tu osnov nih ì vot nih na mir ni ca ogra ni ~a va na 10 od sto. Ured ba se od no si na p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je sti vo sun co kre to vo uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko (pa ste ri zo va no, ste ri li zo va no), jo gurt, be li kri stal ni {e }er, sviw sko, go ve |e i ko ko{ je sve è me so i slat ko vod nu ri bu. Tr ì {ni in spek to ri su ve} pr vog rad nog da na po sle No vo go di {wih pra zni ka, 5. ja nu a ra po ~e li da kon tro li {u tr go vi ne u Sr bi ji da li spro vo de vla di nu ured bu, a bi }e kon tro li sa ne 762 tr go vi ne. Pre ma Pe tro vi }u, ve }i na tr go va ca pri me wu je vla di nu o ogra ni ~e wu mar è na 10 od sto za osnov ne ì vot ne na mir ni ce, a kon tro la }e bi ti oba vqa na to kom ~i ta vog tra ja wa Ured be. Sni è wem mar è za osnov ne ì vot ne na mir ni ce na 10 od sto, uma we ne su i ce ne tih pro iz vo da ko ji su po jef ti ni li i do 100 di na ra. Ni è ce ne su naj i zra è ni je kod me sa i mle ka.

OSIM KORIDORA 10, OVE GODINE PREDNOST I KORIDORU 11

Azer bejyan ske pa re za put do mo ra Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je da }e se u 2012. re a li zo va ti svi pro jek ti ko ji su za po ~e ti i is pu ni ti ra ni je usvo je ni pla no vi. Ko ri dor 10, ko ji je je dan od naj zna ~aj ni jih ve li kih pro je ka ta, mo gao bi se, pre ma naj no vi jim pro ce na ma, u pot pu no sti za vr {i ti do kra ja 2015, a po sled wi ki lo me tri as fal ta iz gra di }e se na ju `nom kra ku. Sr bi ja se do sa da za du ì la za oko 1,2 mi li jar de evra da bi za vr {i la naj va `ni ji put ni pra vac, Ko ri dor 10. Za tri go di ne iz gra |e no je 180 ki lo me ta ra auto pu ta, a do 2015. bi }e kom ple ti ra no svih 320 ki lo me ta ra. Na se ver nom kra ku Ko ri do ra 10 la ne su iz gra |e na 83 ki lo me tra le ve tra ke auto pu ta od Hor go {a do No vog Sa da i no vi be{ ~an ski most, ~i ja ko na~ na ce na se us put re ~e no, jo{ uvek ne zna. Do ma ja }e se za vr {i ti i ta ko zva ni ip si lon krak od Ke le bi je do Su bo ti ce u du ì ni od 22,3 ki lo me tra, a do pro le }a 2013. tre ba da se kom ple ti ra obi la zni ca oko Be o gra da. Od Ni {a do Di mi trov gra da pu nim pro fi lom auto pu ta vo zi }e se do kra ja 2014, a zbog pro ble ma s kon fi gu ra ci jom te re na od Gra bov ni ce do ma ke don ske gra ni ce po sao na toj de o ni ci za vr {i }e se do kra ja 2015. Osim Ko ri do ra 10, ove go di ne ula ga }e se i u iz grad wu Ko ri do ra 11 ko ji }e po ve za ti Sr bi ju sa Cr nom Go rom i ju `nim Ja dra nom. Mr ko wi} ob ja {wa va da je auto put Be o grad - ju `ni Ja dran kqu~ na de o ni ca Ko ri do ra 11 ko ji }e po ve za ti lu ke na Ja dra nu s lu ka ma na Du na vu i mre òm pa ne vrop skih ko ri do ra i bi }e naj kra }a ve za Ma |ar ske i Ru mu ni je pre ko Sr bi je i Cr ne Go re s ju `nom Ita li jom i Al ba ni jom.

Tra sa auto pu ta od Be o gra da do Ba ra ima 423 ki lo me tra, od ko jih 258 na te ri to ri ji Sr bi je. Pre ma pro ce na ma pro jek ta na ta ukup na vred nost ra do va je oko 4,9 mi li jar di evra, od ko jih 2,4 mi li jar de na srp skom de lu. Pre -

ce bu du }eg auto pu ta pre ma ju `nom Ja dra nu - od Obre nov ca do Uba i od Laj kov ca do Qi ga, ukup ne du `i ne oko 50 ki lo me ta ra, a vred nost ra do va na obe de o ni ce je oko 250 mi li o na evra. Ka ko ka `e, ra di }e na {e fir me.

Pre ma pro ce na ma, vred nost auto pu ta od Be o gra da do Ba ra je oko 4,9 mi li jar di evra, od ~e ga 2,4 mi li jar de na srp skom de lu ma na ja vi mi ni stra Mr ko wi }a, u re a li za ci ji ovog pro jek ta o~e ku je se po mo} Azer bej xa na i Tur ske, ko ji bi s po 300 mi li o na evra kre di ti ra li iz grad wu de la auto pu ta, a na {a dr à va bi obez be di la ga ran ci je. Pro je kat iz grad we ovog auto pu ta je star vi {e od tri de ce ni je, a pr vo gra di li {te otvo re no je u av gu stu pro {le go di ne na de o ni ci od Uba do Laj kov ca u du ì ni od 12,5 ki lo me ta ra i tre ba lo je da se ra do vi okon ~a ju do 26. de cem bra. Mi ni star Mr ko wi} ka è da }e u na red nih me sec da na bi ti ras pi sa ni ten de ri za iz grad wu jo{ dve de o ni -

Auto put ide od Be o gra da pre ko Obre nov ca, Laj kov ca, Qi ga, Po `e ge, Ari qa, Pe {te ra, Be ra na i Pod go ri ce do Ba ra, a jo{ je spo ran ula zak u Be o grad i di le ma je da li }e i}i le vom ili de snom oba lom Sa ve. U pla nu je iz grad wa 250 mo sto va, 62 tu ne la, 13 de ni ve li sa nih ras kr sni ca i je dan gra ni~ ni pre laz, a pro jek to va na br zi na je od 100 ki lo me ta ra na ~as u br do vi tom i pla nin skom pre de lu, do 120 ki lo me ta ra u rav ni ci. Prog no zi ra se da }e 2020. ovom sa o bra }aj ni com dnev no pro la zi ti do 40.000 vo zi la. R. Dautovi}

ponedeqak9.januar2012.

\A^ KE EKS KUR ZI JE (PO NO VO) NA TA PE TU

Ino stran stvo sa mo za ma tu ran te? Mada ovogodi{wa sezona |a~kih ekskurzija tek dolazi, Forum beogradskih gimnazija nezadovoqan wihovom organizacijom i regulativom u ovj oblasti predlo`io je Ministarstvu prosvete novi pravilnik o ekskurzijama. Prema ovom predlogu na |a~ka putovawa u inostranstvo mogli bi da idu samo maturanti sredwih {kola, u~enici koji su u prethodne dve {kolske godine ka`weni ukorom na ekskurziju bi mogli je-

dino u pratwi roditeqa, starateqa ili ovla{}ene punoletne osobe, roditeqi ili starateqi u~enika bi direktno s turisti~kom agencijom sklapali ugovore, ekskurzije prvog razreda mogle bi da traju do tri dana, a drugog i tre}eg razreda do pet dana. - U~enici tre}e i ~etvrte godine sredwe {kole na ekskurzije sada idu obavezno u inostranstvo, po receptu „{to daqe – to skupqe“, pa je to ustvari postala velika pqa~ka roditeqa - ka`e predsednik Foruma beogradskih gimnazija Mi o drag So ki}. - Od 700 sredwih {kola u Srbiji, 350 organizuje ekskurzije u inostranstvo. Ako iz svake {kole

po|e 150 u~enika starijih razreda na {estodnevni put koji ko{ta najmawe 360 evra, dolazimo do sume od 18,9 miliona evra, koje roditeqi daju za takve aran`mane. Po re~ima Soki}a uhodane destinacije, na koje odlazi ~ak 90 odsto sredwo{kolaca, su Atina, Rim, Budimpe{ta, Prag, pa i Barselona. Na ovakvim ekskurzijama umesto da ne{to vide i nau~e, |aci najvi{e vremena provode u autobusu, na putu. - Te ture su razra|ene jer na wima se najvi{e zaradi tvrdi Soki}. - Kada bi se u~enicima ponudili manastiri Bugarske, sto~ni fond i privreda Bavarske ili delta Dunava, niko ne bi hteo da ide. Pored toga, sme{taj u inostranstvu ~esto je jeftiniji nego u Srbiji. Na~elnik Republi~ke prosvetne inspekcije Ve li mir Tmu {i} kaè da }e Ministarstvo prosvete saslu{ati sve predloge sindikata, roditeqa i u~enika i usvojiti one koji bi postoje}i pravilnik o ekskurzijama poboq{ali. - Od 2006. godine smo tri puta mewali taj pravilnik, a u wegovoj izradi je u~estvovalo ~ak sedam ministarstava - kaè Tmu{i}. - Posledwom promenom je ~ak predvi|eno da o izboru turisti~ke agencije odlu~uje komisija u kojoj su direktor {kole i predstavnici roditeqa i direktor {kole ne moè da potpi{e ugovor sa agencijom ako komisija ne da odobrewe jer ipak roditeqi iz svog xepa pla}aju te ekskurzije . D. De ve ~er ski

PRE @I VE TI GRAD

Sa mrt ni ro pac Ima u godini koju smo sve~ano sahranili doga|aj od posebne va`nosti za grad. Slu~aj je hteo da mladi, ambiciozni i nezadovoqni upadnu u napu{tenu kasarnu ba{ u trenutku kada je godina, a i grad s wom, zapala u samrtni ropac. Vest je za trenutak li~ila na jedva primetan puls u sredini koja se za specijalne prilike reanimira. Pred izbore, znamo ve}, sledi nam tretman defibrilatorom, na silu. Poraz vrha oslikan je ba{ u

ma, odlu~io bi vrh sposoban da prelomi. Grad, sasvim je izvesno, ne}e kupiti kasarnu od vojske i pokloniti je mladosti. Razlog je najglupqi od svih – nema se para. Plac je velik, lokacija sjajna, naga|amo da je neko, ili ne{to, ve} kaparisao „Mar{alku“. Kulturno uzdizawe u {oping centru ve} smo osetili, neka hvala. Na koncu, za{to je kasarna uop{te vlasni{tvo vojske, a ne grada? I za{to najskupqa bu-

dru[tvo

dnevnik

LO KAL NA SA MO U PRA VA IG NO RI [E ZA PO SLE NE U NA ROD NOM PO ZO RI [TU

Po li ti~ ka pred sta va u zre wa nin skom te a tru Koliko god vlast uveravala u suprotno, vi{e je nego o~igledno da se politika uvukla u sve dru{tvene pore. Posledwi primer je izbor direktora zrewaninskog Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}”, u kojem je voqa politi~kih partija prevagnula nad voqom ubedqive ve}ine zaposlenih u ovoj renomiranoj ustanovi kulture. Odbornici Skup{tine grada Zrewanina su, naime, na posledwem pro{logodi{wem zasedawu, za direktorku be~kere~kog teatra izabrali diplomiranog psihologa Ta tja nu Pa ska{, dok su gotovo svi zaposleni podràli diplomiranu pozori{nu i radio producentkiwu Iva nu Ku koqSo la rov. Paska{eva je u dva mandata bila vr{ilac du`nosti direktora, a sada je predloèna za direktorku na osnovu ve}ine glasova ~lanova Upravnog odbora pozori{ta koji su joj dali prednost u odnosu na Ivanu Kukoq-Solarov, ina~e wenu zamenicu. Iako su obe ispuwavale formalne uslove konkursa i priloìle plan i program rada, ve}ina od ukupno petoro

~lanova UO, iskazala je naklonost Paska{evoj. Treba li re}i da je upravo to troje ~lanova lokalna samouprava, kao osniva~ teatra, delegirala u Upravni odbor, a da su preostalih dvoje, koji su iz redova zaposlenih, po{tuju}i voqu kolega, za direktora predlo`ili Ivanu Kukoq-Solarov, mladog stru~waka koji se nekoliko godina dokazuje kao uspe{an menaxer na “daskama koje `ivot zna~e“? Da ne bude zabune, zaposleni u ovoj ustanovi kulture ne misle ni{ta lo{e o Tatjani Paska{, premda joj pojedinci zameraju na stilu rada i uticaju na me|uqudske odnose. Ali, smatraju da prednost i {ansu treba dati “detetu pozori{ta”, kako nazivaju Ivanu Kukoq-Solarov. Jer ona je u “To{i Jovanovi}” zapo~ela karijeru kao pripravnica, bila organizatorka dramske scene, operativna i pomo}na direktorka, da bi nedavno uspe{no po~ela da obavqa i funkciju ~elnika ku}e. „Smatramo da je Ivana KukoqSolarov sposobna da vodi pozori{te i da bi wenim izborom

ustanova dobila na kvalitetu. Za razliku od Paska{eve, koja je ~lan DS-a, biv{a narodna poslanica i koja ima politi~ku biografiju, Ivana Kukoq-Solarov nije ~lan nijedne partije i iza we stoje samo rad i mi koji s wom radimo„, napisali su i potpisali radnici pozori{ta – wih 70, od 77 zaposlenih, i svoj stav prosledili na nekoliko va`nih

adresa te vode}im qudima gradske uprave. Taj wihov stav, me|utim, nije uvaèn. Po Zakonu o kulturi, sve je u nadle`nosti osniva~a – Skup{tine grada Zrewanina, ~ija komisija za personalna pitawa uvaàva predlog Upravnog odbora i predlaè kandidata za direktora. Mi{qewe zaposlenih, dakle, nije obavezuju}e. @. Ba la ban

STA NOV NI CI SR BI JE NA GLO OZDRA VI LI

O tro {ku dr `a ve pi je se tri put ma we „ben se di na” Stanovnici Srbiji podigli su u prvoj polovini pro{le godine, o tro{ku osigurawa, ~ak 4,3 miliona kutija lekova vi{e nego u istom periodu 2010. godine. Samo za ovu terapiju iz zdravstvene kase potro{eno je 2,25 milijardi dinara vi{e. S druge strane analiza Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe pokazala je da u me|uvremenu nismo postali bolesniji jer je ostao isti broj osiguranika kao i godinu pre. Ukupni tro{kovi za lekove na recept za prvih {est meseci 2010. godine bili su 16,5 milijardi dinara, a u istom periodu pro{le dostigli su 18,7 milijardi. Potro{wa je u kutijama lekova pove}ana za 8,5 a u tro{kovima terapije za 13,5 odsto. Me|u izdatim lekova predwa~ili su oni za smirewe. Za samo tri meseca, pokazuju podaci RFZO, u Srbiji je izdato 2,3 miliona kutija lekova za smirewe vi{e nego u 2010. godini. Da se nastavilo tim tempom do kraja pro{le godine potro{ilo bi se oko 10 miliona kutija vi{e nego 2010. godine. Samo na „bromazepam”, najtra`eniji lek za smirewe, lekari su u 2010. napisali 2.787.713 recepata na koje je izdato 4.272.505 kutija tog medikamenta. Od po~etka pro{le godine na recept je podignuto ukupno 9,5 miliona kutija lekova za smirewe i za to je iz zdravstvene kase izdvojeno 750 miliona dinara. Jo{ 210 miliona su platili pacijenti kroz participaciju. Da bi se smawili tro{kovi RFZO je po~eo sa

primenom novog pravilnika prema kojem izabrani lekari od polovine godine mogu da prepi{u antidepresive samo za tri meseca

depresiva, onda je jasno da su gra|ani Srbiji trostruko „smireniji” ili do lekova ovoga puta dolaze na druga~iji na~in, bilo da ih

Sa mo za „bro ma ze pam”, naj tra `e ni ji lek za smi re we, le ka ri su u 2010. na pi sa li 2.787.713 re ce pa ta, na ko je je iz da to 4.272.505 ku ti ja tog me di ka men ta, a za ce lu pro {lu go di nu iz da to je 863.261 ku ti ja „bro ma ze pa ma”, 580.848 „lo ra ze pa ma” i 313.369 ku ti ja „ben se di na” le~ewa, a pacijenti posle tog perioda moraju da donesu preporuku psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Za samo pola godine koliko se primewuje ovaj pravilnik drasti~no je smawena potro{wa lekova za smirewe u odnosu na prethodnu godinu pa je tako u decembru pro{le godine izdato 321.832 anksiolitika. Ako se zna da je pre ovog novog pravila mese~no izdavano oko 900.000 kutija anti-

vade iz {teka ili kupuju na slobodno. I daqe se najvi{e tro{i „bromazepam”, „lorazepam” i „bensedin”. Tako je za celu prolu godinu izdato 863.261 kutija “bromazepama”, 580.848 “lorazepama” i 313.369 kutija “bensedina”. Smawewu broja izdatih kutija lekova za smirewe svakako doprinosi i mali broj lekara specijalista koji sada jedino mogu da ih prepi{u. Naime, zbog novih pravila kod psihijatara, neuropsihja-

tara i neurologa su ogromne gu`ve jer mnogi pacijenti koji su antidepresive dobijali od lekara op{te prakse sada su prinu|eni da izaberu specijalistu kako bi do{li do leka. Kako u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, prema evidenciji Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut” radi ukupno 1.001 psihijatar, gu`ve zbog bensendina ili nekog drugog leka za smirewe su sasvim o~ekivane. Jer, u 157 domova zdravqa radi svega 164 psihijatra na primarnom nivou zdravstvene za{tite i od wih se o~ekuje da podmire potrebe svih pacijenata. Me|utim, to {to je smawena potro{wa lekova na tro{ak Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, a nova pravila su tome svakako kumovala, nije dokaz da je nacija naglo „mentalno” oja~ala. Jer ono {to se te{ko dobija na recept mo`e da se kupi za ke{ u privatnim apotekama. Naime, izabrani lekari pacijentima koji nemaju nalaz psihijatra za antidepresive prepisuju ove lekove na starim neva`e}im tzv. belim obrascima recepta ili ~ak i na obi~nom par~etu papira. To je dovoqno da se kupi sedativ u apoteci a ovi lekovi nisu skupi i ve}ina wih je jeftinija od 100 dinara. Kako bi pacijenti svakako morali dati 50 dinara za participaciju izabranom lekaru i isto toliko platiti prilikom podizawa leka u apoteci, to im isto do|e kao i da sami kupe lek, ali izbegnu gu`vu kod psihijatra. Q. Ma le {e vi}

UNI VER ZI TET U NO VOM SA DU OSNI VA CEN TAR ZA CE LO @I VOT NO UÊ WE ~iwenici da se taj predglasa~ki ko{mar nije okon~ao zauvek. Iskreno, ne bih bio u skupim cipelama gradskih otaca. Kreativnu gomilu ne mogu prisilno izbaciti iz vojnog objekta, nije lepo pred vazda odlu~uju}e izbore. A da im u~ine, opet, ne mogu, da presedan upada u tu|e ne postane praksa. Novi Sad je tim povodom reagovao sporo i neodlu~no. Procewuje i merka vru} krompir, divi mu se u gostima, kori ga kod ku}e. Vlast razume ali ne odobrava – ubita~na kombinacija po smisao. Najpo{teniji je bio izvesni internet korisnik, potpisan kao „Titov major“. ôvek pozdravqa akciju, uz napomenu da bi u prav(n)oj dràvi u roku od odmah kasarnu posetio kamion pun vojske. Da li s oru`jem, ili grabuqa-

xetska stavka zvana vojska nema stanove za ro|eni kadar? Lep je to alibi za kupovinu glasova. Ima stara narodna: „reci mi ko su ti neprijateqi i kaza}u ti ko si“. îtamo da su novosadskim uzurpatorima pretili fa{isti. Javili su se i Wihovi, zvani „Na{i“, spremni u odluci da potkuju àbqe nogice. Umetnike i lepoti sklone Novosa|ane podràli su sli~ni iz regiona. Cenim da smo tu zavr{ili moralisawe i procenu ispravnosti dru{tvene akcije. Eksperti svih fela upozoravaju nas da }e 2012. biti jednako te{ka, ako ne i zahtevnija za preìveti. [ta sam imao do sada? Ne{to krkanluka, urnisawe petardama i gaèwe ne~ije povra}ke, na parkingu. Grad je, hvala na pitawu, onaj stari. Igor Mi ha qe vi}

Ni kad ni je ka sno da se u~i stra sno „Centar za celoìvotno u~ewe Univerziteta” (Uni ver sity Cen tre for Li fe long Le ar ning ) uskoro }e se pridruìti raznovrsnim i sevremenim visokoobrazovnim centrima Univerziteta u Novom Sadu, odlu~io je wegov Senat na svojoj posledwoj pro{logodi{woj sednici (29. decembra). Pored odluke o osnivawu ovog centra, najvi{i stru~ni organ jedinog dràvnog univerziteta u Vojvodini na istoj sesiji usvojio je i Pravilnik o radu Centra, koji }e biti „organizaciona jedinica Univerziteta bez statusa pravnog lica”, sedi{te }e mu biti na UNS-u, a svoju delatnost mo}i }e da ostvaruje i izvan sedi{ta svoje

„novosadske centrale”, kako na fakultetima i institutima UNS-a na drugim lokakacijama u Novom Sadu, tako i u drugim mestima ukoliko za to postoje utvr|ena potreba potencijalnih polaznika, tehni~ki i organizacioni uslovi, te „ekonomska opravdanost”, o ~emu }e odlu~ivati Senat UNS-a. Celo`ivotno u~ewe, odnosno LLL, jedan je od osnovnih principa Bolowske deklaracije, a podrazumeva da ~ovek treba, pa i mora, ako kao visokoobrazovani stru~wak radi u odre|enoj delatnosti, konstantno, celog `ivota da se (do)obrazuje radi profesionalnog i li~nog usavr{avawa. Osnivawe centara za

celoìvotno u~ewe u Srbiji proisteklo je iz Tempus projekta DELFIS, ~iji je osnovni ciq razvijawe i implementacija celoìvotnog u~ewa (od februara 2009. do februara ove godine). Koordinator projekta DELFIS je Univerzitet u Kragujevcu, a u~esnici su dràvni univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Novom Pazaru, resorni dràvni organi i slu`be, a evropski uzor i potporu imamo u partnerskim univerzitetima u Arhusu (Danska), Bitgo{}u (Poqska) i Krajovi (Rumunija). Novosa|ani su svojim Pravilnikom o radu Centra za celoìvotno u~ewe propisali da „putem

Centra” Univerzitet u saradwi s fakultetima i institutima u svom sastavu realizuje module, kurseve i druge vidove celoìvotnog u~ewa. Osnovne delatnosti ovog UNS-ovog centra su, izme|u ostalog: razvoj kulture i promovisawe zna~aja celoìvotnog u~ewe na Univerzitetu; istraìvawe i razvoj uslova i resursa za potrebe ovakvog u~ewa; identifikacija i istraìvawe potreba i o~ekivawa diplomaca i drugih korisnika celoìvotnog u~ewa koji su to sadràji neophodni za wihov daqi profesionalni razvoj; pove}awe informisanosti potencijalnih korisnika o oblicima i sadràjima kurseva... V. ê ki}

Pe ke ti }i za de cu u Ve ter ni ku ^la no vi Ro ta ri klu ba „No vi SadDu nav” uru ~i li su ju ~e hu ma ni tar nu po mo} {ti }e ni ci ma Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. U pi ta wu su o pa ke ti }i igra ~a ka, ode }e, obu }e i slat ki {a, a ovu ak -

ci ju ovaj Ro ta ri klub or ga ni zu je tra di ci o nal no sva ke go di ne na Bo `i}. Vas pi ta ~i u Do mu za hva li li su se i is ta kli da je sva ka po mo} uvek do bro do {la. N. H.

Tur nir na Spen su Hu ma ni tar ni fud bal ski tur nir, od ko ga sav pri hod ide de ci iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, odr `a }e se su tra i pre ko su tra u ve li koj sa li Spen sa.

Tak mi ~e we se igra u okvi ru tur ni ra “Spen so va li ga ma lih {am pi o na” za ge ne ra ci ju 2003. i mla |e. Po ~e tak tur ni ra je su tra u 9 sa ti. B. M.

Kon cert ho ra „Ison” Mali bo ì} ni kon cert po vo dom hu ma ni tar ne ak ci je Udru è wa „Ve ra, qu bav, na da” i me {o vi tog in klu ziv nog ho ra „Ison” odr à }e se su tra od 17 ~a so va u in focen tru Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, u Uli ci Mo de ne 1. Kon cert }e vo di ti no vo sad ski kan ta u tor Mi{a Blizanac. Po zi va ju se No vo sa |a ni da ovom pri li kom Udru è wu i ho ru „Ison” do ni ra ju mu zi~ ke ì ~a ne in stru men te ko ji im ni su po treb ni, a ko ji }e da ro vi toj de ci omo gu }i ti ba vqe we mu zi kom. B. M.

Novosadska „Rat za smak sve ta”

bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ Rat za smak sveta” Maria Vargasa Qose. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La -

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Sutra: Rakovac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do -

Jav na iz lo `ba ra do va pri sti glih na kon kurs za iz ra du idej nog re {e wa do grad we Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du otva ra se su tra u 18 ~a so va. Iz lo `ba se otva ra u Dru {tvu ar hi te ka ta No vog Sa da u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a 20. B. M.

gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ovim ro ma nom Var gas Qo sa iz r a ` a v a svo j e ne z a d o v oq stvo, po bu nu i ne sla ga we sa sve tom ko ji tu ma ~i gla som pu nim gne va, gro tesk ne iro ni je, ali i no s tal g i j e. Uzi ma ju }i za glav ni mo tiv do ga |a je ko ji su se de si li u Bra z i l u, ka d a je mla d a Re p u b li k a po ve la rat pro tiv gru pe ver skih fa na t i k a u za b a ~ e nim se v e r o i s to~ nim vi s o r av n i m a ze mqe, Var gas Qo sa pri po ve da opo ru i za je dqi vu pri ~u o oni ma ko ji su na dnu dru {tve ne le stvi ce i ko ji, ume sto da u no voj vla di pre po zna ju mo gu} nost svog spa se wa, na la ze strah od pro me na. Za o sta la si r o t i w a po b u n i }e se pro tiv gra |an skog bra ka, po pi s a sta n ov n i {tva, de c i m al n og si s te m a… Kru t a voj n i~ k a lo g i k a no ve dr `a ve ne }e ima ti ni ma lo raz u me va wa za po mah ni ta lu si ro ti wu. Ta ko }e na sta ti rat za smak sve ta sa ko na~ nim bi lan som od ~e tr de set hi qa da po gi nu lih. N. R.

No vi fotoboks za re gi stra ci ju Po li cij ska upra va u No vom Sa du otvo ri la je jo{ je dan fo to boks za re gi stra ci ju vo zi la za ko ji se ter mi ni mo gu za ka za ti pu tem in ter ne ta. Ta ko od da nas u {al ter sa li u Kra qa Pe tra Pr vog ra di dva fo to bok sa za pri jem zah te va za re gi stra ci ju, po ras po re du utvr |e nom pu tem in ter ne ta. Gra |a ni ter min za pre da ju do ku me na ta mo gu za ka za ti na saj tu www.euprava.gov.rs. Termini se zakazuju za narednih 14 dana i u tom intervalu mogu}e je zakazati samo jedan termin. Prilikom dolaska, u zakazano vreme, neophodno je doneti sva potrebna dokumenta i dokaz o uplati takse. N. H.

V remeploV

Mi le ti} iza bran za gra do na ~el ni ka Ka da je austrij ski car i ujed no ma |ar ski kraq Franc Jo zef uki nuo Voj vod stvo Sr bi ju i Ta mi {kom Ba na tu, go vo ri lo se da Sr bi pri pre ma ju usta nak. Ni je ga bi lo, ali 9. januara 1861. za gra do na ~el ni ka No vog Sa da iza bran je Sve to zar Mi le ti}. Po sle go di nu da na pe {tan ska vla da ga je sme ni la jer je, na vod no, „gra dio srp sku tvr |a vu u od re |e noj dr `a vi”. Ka da je Mi le ti} po dru gi put po stao gra do na ~el nik 1867. pe {tan ske vla sti su ga ne sa mo sme ni le, ne go i po sla le na ro bi ju. N. C.

OVE GODINE ZIG RASPOLA@E SA SEDAM MILIJARDI

Ula `e se u bu le va re, osve tqe we i most do Ri bar ca Pre ma pro gra mu ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta za 2012. go di nu, Za vod za iz grad wu gra da ras po la ga }e sa se dam mi li jar di di na ra. Naj vi {e pa ra, oko pet mi li jar di od la zi za ka pi tal ne objek te, a ka ko sto ji u pro gra mu to su Bu le var Evro pe, iz grad wa ka na li za ci je, adap ta ci ja jav nog osve tqe wa, Som bor ski bu le var i iz grad wa pe {a~ ko-bi ci kli sti~ kog mo sta do Ri bar ca. Po je da ni~ ni iz no si za ove in ve sti ci je ni su na ve de ni. „Kao re zul -

No vi na je da gra do na ~el nik od re |u je pri o ri te te u iz vo |e wu ra do va pred vi |e nih pro gra mom tat eko nom ske kri ze i uma we nih pri ho da, pro gram za 2012. go di nu je ra ci o na li zo van i kon ce tri san na stra te {ke in ve sti ci je ko je }e bi ti za ma jac za bu du }i raz voj gra da”, na pi sa no je u pror ga mu. Iz bu xe ta gra da za ZIG od la zi 3,1 mi li jar di di na ra, a tu su i do na ci ja [ved ske agen ci je za eko nom ski i re gi o nal ni raz voj od 35,3 mi li o na di na ra i 900,6 mi li o na di na ra ne ras po re |e nog vi {ka od ra ni jih go di na. No vi na u pro gra mu su ~la no vi u ko ji ma sto ji da gra do na ~el nik utvr |u je pri o ri te te u iz vo |e wu ra do va pred vi |e nih pro gra mom ZIG-a, da se no vac iz pro gra ma

Fo to: B. Lu ~i}

ponedeqak9.januar2012.

Pred pu bli kom do grad wa bi bli o te ke

ko ji se ne utro {i mo `e pre ba ci ti na dru gu stav ku u bu xe tu gra da, uz sa gla snost gra do na ~el ni ka. Tu je i stav ka da ra do vi na ure |i va wu gra |e vin skog ze qi {ta ko ji ni su ob u hva }e ni pro gra mom ZIG-a mo gu da se iz vo de, pod uslo vom da se obez be di no vac i da ne uti ~u na re a li za ci ju pro gra ma ZIG-a. Kad je re~ o ra do vi ma na te ri to ri ji me snih za jed ni ca pla ni ra no j e 402 mi li o na di na ra, {to

je oko 60 mi li o na di na ra vi {e u od no su na 2011. go di nu. Me |u tim, do bar deo nov ca je obez be |en od Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne i stra nih do na ci ja. Po re |e wa ra di, za tro {ko ve re a li za ci je pro gra ma od la zi 463 mi li o na di na ra, a 2009. go di ne za me sne za jed ni ce je bi lo iz dvo je no 728 mi li o na di na ra. Pri met no je da do mi ni ra ju me sne za jed ni ce iz pri grad skih na se qa {to ra ni jih go di na ni je

„TR@NICA” SE PRIPREMA ZA VELIKE POSLOVE

Ras hlad na teh ni ka na Li man skoj pi ja ci Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Tr `ni ca” pla ni ra u ovoj go di ni da in ve sti ra u na bav ku ras hlad ne teh ni ke za Li man sku pi ja cu, ko ja tre ba da po boq {a uslo ve ra da ko ri sni ka pi ja~ nih te zgi u let wem pe ri o du, kao i iz ra du nad stre {ni ce na Naj lon pi ja ci, ka ko bi se za kup ci za {ti ti li od vre men skih ne po go da. Za deo in ve sti ci o nih ak tiv no sti obez be |en je no vac iz grad skog bu xe ta u iz no su od 35 mi li o na di na ra, a do dat nih oko 55 mi li o na di na ra obez be di }e „Tr `ni ca” iz sop stve nih pri ho da. Na kon otva ra wa ras hlad ne ha le na Naj lon pi ja ci, {to je bi la pro {lo go di {wa naj ve }a in ve sti ci ja „Tr `ni ce”, usle di lo je as fal ti ra we pla toa na ko jem se pro da je po lov na ro ba. Sve po pu lar ni ja i po se }e ni ja Naj lon pi ja ca je pr va pi ja ca u ze mqi ko ja je do bi la hlad wa ~u za

skla di {te we po qo pri vred nih pro iz vo da. Tr gov ci }e tu mo }i da la ge ru ju svo ju ro bu, a „Tr `ni ca” se pri pre ma za ve le tr go vi nu i da na taj na ~in sti ~e do ho dak. - S na bav kom ras hlad ne teh ni ke za Li man sku pi ja cu za o kru `u je se ci klus, ta ko da ni jed na vi tri na na no vo sad skim pi ja ca ma ne }e bi ti sta ri ja od dve go di ne - ka zao je di rek tor „Tr `ni ce” Du{an Baji}. U ovo go di {we in ve sti ci je uvr {}e no je i sre |i va we, ta ko zva no „umi va we” Sa te lit ske pi ja ce, za ko ju je ve} sprem no no vih 30 me ta ra vi tri na. U pla nu je i na bav ka opre me za ~i {}e we i odr `a va we pi ja ca, na bav ka trak to ra, ~i sti li ce i ma {i ne za pra we i na bav ka dru ge opre me ka ko bi se una pre di la de lat nost pred u ze }a. I. D.

bio slu ~aj. Ako se iz u zme po sta vqe we se ma fo ra na te ri to ri ji ~e ti ri me sne za jed ni ce, re~ je o ra do vi ma za po ~e tim ra ni jih go di na i uglav nom se ra di o iz grad wi ka na li za ci je. Od 46 me snih za jed ni ca ko li ko ih ima u No vom Sa du, iz pro gra ma je iz o sta vqe no wih ~ak 28. To je na sta vak tren da iz pret hod nih go di na, pa je ta ko la ne iz pro gra ma iz ba ~e no 13 me snih za jed ni ca. D. Igwi} NA „RASPUSTILI[TU”

Ra di o ni ce za ma li {a ne U okvi ru „Ras pu sti li {ta” da nas u 10 ~a so va po ~i we ma ra ton cr ta nih fil mo va, kao i dram ska ra di o ni ca, raz go vo ri o zdra vqu, ko la` la ti no ame ri~ kih ple so va, li kov na ra di o ni ca i le go igra o ni ca. U 11. 30 sa ti }e se odr `a ti pro gram iz kul tu re, a de set mi nu ta ka sni je mu zi~ ka ra di o ni ca. Ma li {a ni }e mo }i u 12 ~a so va da po gle da ju po zo ri {nu pred sta vu „Ko se bo ji vu ka jo{„ u iz vo |e wu „Po zo ri {ta iz ko fe ra”. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak9.januar2012.

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ivan, Matej i Filip usre}ili porodicu ^ief Trojke Ivan, Ma tej i Fi lip - Lidie i Martina ^iefa

Blizanci Da vid i Ni na - Kristine i Mirka Fabrija

Devoj~ice Le na - Aleksandre Markovi}a i \or|a Plawanina, Sa ra - Bojane i Bojana Marjanovi}a, Rad mi la - Bojane i Koste \uri}a, Qu bi ca - Branislave i Milo{a Grubora, Ni na - Vesne i Aleksandra Zarupskog, Ma ja - Danijele i Marinka ^uli}a, Na |a - Dragane i Nenada Labudovi}a, Ni ko li na \ur|ine i Du{ka Jeli~i}a, Da wa @eqke Jeli~i}-Marinkovi} i Du{ana Marinkovi}a, Mi li ca - Ivane i Vladimira Atanackovi}a, Mi li ca Ivane i Jovana Dim{i}a, Ni ko li ja Ivane i Save Radi}a, Eni ke - Ildike i Roberta Ese{a, Lo la Ni ko lia Isidore Vukomanovi} i Jana Ni}ifor Longen{taina, Jo va na - Jasne Hudak i Zlatibora Jovi~i}a, Iskra - Jelene i Gorana Mikuli}a, Ne ve na - Julke i Nemawe Vukosava, Ta ma ra - Maje i Dragana Barbenika, Na |a - Milane i

Bobana Radisavqevi}a, Mi la na - Milice i Du{ana Pani}a, So fi ja - Milice i Milana Sibinskog, Na sta si ja Mirele i Vojislava Batranovi}a, Jo va na - Mirjane i Mitra Kneì}a, La na - Miroslave i Petra Kneèvi}a, Iva na - Nata{e i Slavi{e Glumca, Te o do ra - Nede i Vladimira Kuqi}a, Mia - Radmile i Zorana Vojnovi}a, Ma ri ja - Radmile i Slobodana Miji}a, Pe tra - Radoslave i Vladana An|elkovi}a, Mi li ca - Sawe i Aleksandra Trifkovi}a, La ra - Sawe i Dejana Struhara, Ele na - Sawe i Nenada Gojkovi}a, Ni ko li na - Slavice i Petra Teki}a, Ma ri ja - Sneàne ]etojevi} i Mla|ena Spasojevi}a, Mag da le na Sofije i Antonia Papi{te, La na Tatjane i Vladimira Men|ana, Le na Tine Poznanovi} Ris i Branislava Risa, Ma {a - Une i Nemawe Kelebude.

Ven~ani Sne à na Ni ko li} i Da ni jel Ko va ~e vi}, Li dia Me sa ro{ i Alek san dar Pu dar, Je le na Sa mar yi ja i Ra do van Tra i lov, Mir ja na Mi le ti} i Ne nad Ko sti}, Dra ga na Ki kin |a nin i Igor [u {ka lo, Ye zi de Ta hi ri i Fa tim Ha jo li, Na ta {a Alek si} i Dra gan Bo ì}, Alek san dra Dra ì} i An tun Ja re di}.

Ma ma Dra ga na, ta ta Ne boj {a i ma la Mi li ca Mar ko vi}

De~aci Mi haj lo - Biqane i @eqka Budakova, La zar - Daliborke i \or|a Bawca, Zo ran - Dijane i Dragoslava Ili }a, Va s i l i j e - Dra ga ne i Ivice Kuzmanovi}a, Ma te ja - Dragane i Stojana Kr~mara, Va len tin - Eme{e i De`ea Kosoa, Va si li je Zorice i Sa{e Veqkovi}a, Zo ran Iva ne i Bo ri sla va @iv ko vi }a, Ma te ja - Isidore i Janka Tepav~evi}a, \or |e - Javorke i Mirka Mili}a, Da vid - Jasmine Sedlak i Mihaqa Sklenara, Ne ma wa - Jelene i Vladimira Bo{kovi}a, Sa {a - Jelene i @eqka Bu|ija, Bog dan - Jelene i Zdravka Marunki}a, Lu ka Larise i Vladimira Milosavqevi}a, Man ~u le - Qubinke Jovanovi}a, Uro{ - Maje i Vladimira Jovi~i}a, La zar - Marijane Vuji~i-

}a, Ma te ja - Marijane i Milo{a @ivkovi}a, Fi lip - Marine i Nenada Pe~eka, Da ni lo - Milene Bo{kovi} i @arka Pavlova, La zar Mi li ce i Ne boj {e Kri~ ko vi }a, Ni ko la - Mirjane Martinov i Milo{a Durmi{evi}a, Vla dan - Natalije i Branislava Simi}a, Fi lip - Nikol i Miroslava Cinkotskog, Oli ver - Olgice Andri}a, Agem - Ramize Kamberi, Ste fan Sandre i @eqka Miki}a, Stra hi wa - Sawe i Andreja Anti}a, Vu ka {in - Sawe i Vladislava Pavlovi}a, Alek sa - Sawe i Nikole Pavlovi}a, Ste fan - Sowe i Gorana Babi}a, Fi lip - Suzane i Du{ana Jovanovi}a, Mi lo{ - Sun~ice i Darka Kovjani}a, Noel - ^ile i Arnolda Majoro{a.

Umrli

Vlado Ivanovi} i Tatjana ^astni

Stojan \uki} (1940), Mirko \uri} (1941), Mirjana Jovanovi} ro|. Alimpi} (1935), Rajko An|elkovi} (1952), Vasa Babi} (1953), Mirko Bosni} (1941), Vladimir Vujnovi} (1947), Anica Vukov (1933), Marija Ga{parevi} (1925), [andor Geler (1942), Dragica Gruji} (1938), Valetina Zasedateleva ro|. Kaliwina (1948), Vukica Kqaji} (1932), Ilona Kara~owi ro|. Laci (1932), Ru`a Kle~ina (1926), @ivko Kova~evi} (1968), Qubica Kosanovi} ro|. Matijevi} (1932), Jaroslav Kralik (1961), Jelisaveta Mago{ ro|. Ambru{ (1935), Miodrag Milanovi} (1931), Julka Milovanovi} ro|. Begojev (1929), Zorka Mihajlovi} ro|. Papali} (1927), Rade Mr|en (1927), Svjatoslav Na| (1928), Dragica Nikoli} ro|. Bursa} (1927), Danijel Osman (1994), Milan Padrov (1935), Stjepan Papi{ta (1915), Milica Pena ro|. Santra~ (1941), Jovanka Popovi} ro|. Radi{i} (1928), Bosiq ka Po po vi} ro|. Po po vi} (1930), Dra gan Pren to vi} (1960), Mi lan Rac ko vi} (1933), Dra gi ca

Rodi} ro|. Ti{ma (1929), Dragan Sr |a nov (1974), Bo {ko Sr di} (1934), Ilona Stani{i} ro|. Orosi (1924), Dobrinka Stevanovi} ro|. Xu ni} (1926), Ili ja Sto ja no vi} (1948), \a mil Stri ko vi} (1937), Ve se lin ka Ta di} ro|. ]i ri} (1926), Antal Hajnal (1944), Janko [ran ka (1937), De si mir [ur lan (1933), Jovan Jerkovi} (1924), Antal Bajus (1950), Radivoj Berarov (1942), Bor ka Gvo zde nac (1950), Slo bo dan Goj ko vi} (1945), Ne |o Ivi} (1950), Qupko Mari} (1945), Du{an Mihailovi} (1926), Milan Oreq (1941), Na da Pe ne zi} ro|. Ni ko li} (1928), Sa va Pe tro vi} (1933), Gordana Pustiwakovi} ro|. Krsti} (1954), Nikola Stan~evi} (1958), Milica Surla ro|. Milo{evi} (1942), Di mi tri je Hlad ni (1959), Mato [ari} (1928), Qubica [epinski ro|. Novakov (1938), Jeli sa ve ta Stan ko vi} ro|. Iv kov (1934), Ana Radovanovi} ro|. Francisti (1951), Slavica Soldatovi} ro|. ^avi} (1957), Nada Ilki} ro|. Toma{evi} (1937).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NO VE CE NE U ME \U ME SNOM PRE VO ZU

Dnevna karta za Sremske Karlovce umesto 280 dinara sada ko{ta 290, za deset dinara skupqa je dnevna karta za Beo~in, pa sada staje 340 dinara, za dnevnu kartu za Ba~ki Jarak treba izdvojiti 270 dinara, a pre poskupqewa bila je 220. Za 50 dinara je skupqa I dnevna karta za Temerin i ko{ta 290 dinara, za Gopo|ince je 410 dinara, a pre poskupqewa dnevna karta je ko{tala 340 dinara. Portparolka u gradskom prevozniku Sne `a na Ja ko vi} objasnila je da su nove

cene u me|umesnom prevozu posledica uskla|ivawa sa cenama iz maja 2011. godine, kada je poskupela karta na gradskim linijama. - Ta nova cena karte u gradskom prevozu nije bila uskla|ena sa cenom karata u me|umesnom saobra}aju, ve} su karte u me|umesnom prevozu ostale iste, dakle, nisu poskupele paralelno sa gradskom kartom pojasnila je Sne`ana Jakovi}. Z. De li}

AM BI CI O ZNI PLA NO VI „RA DO SNOG DE TIW STVA“

Grad wa ~e ti ri vr ti }a i na do grad wa pet Krajem pro{le godine po~ela je izgradwa vrti}a u Radni~koj ulici, ~ime }e se prema re~ima predstavnika grada, ali i uprave Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“, bar zasada, lista ~ekawa istopiti. Me|utim, niko ne mo`e da zna kakva }e situacija biti na prole}e, kada po~ne novi upis u ustanovu, odnosno koliko }e roditeqa podneti prijave. «Kako bi obez-

za {ta je potrebno 324.000.000 dinara. Re~ je o izgradwi objekata na Limanu 2 u Ulici Bo{ka Buhe 2, koji bi imao 1.500 metara kvadratnih, za {ta je potrebno ( od ure|ewa zemqi{ta, preko projekta, do izgradwe) 99.000.000 dinara. Planirana je i izgradwa vrti}a na Telepu, odnosno na Somborskom bulevaru ~ija bi povr{ina tako|e bila 1.500 metara kvadratnih, za

dinara. Za ovaj vrti} je AP Vojvodina u 2008. godini ve} platila projekat, komunalno opremawe i gra|evinsko zemqi{te. Tako|e, u planu je i gradwa vrti}a u Ka}u na Sun~anom bregu, povr{ine 1.100 metara kvadratnih, ~ija je vrednost, od ure|ewa do izgradwe, 70.000.000 dinara. Predvi|ena je i nadogradwa nekoliko vrti}a u gradu i prigradskim nasewima, a trebalo

Vr ti} u Uli ci Jer ne ja Ko pi ta ra tre balo bi da se pro {i ri

bedilo normalane uslove za boravak dece u vrti}ima “Radosno detiwstvo»“ je napravilo plan investicija za ovu godinu, pod uslovom da se za to obezbedi novac. Plan je poprili~no ambiciozan, a u okviru wega trebalo bi izgraditi jo{ tri nova vrti}a,

{ta je potrebna ista suma novaca kao i za vrti} na Limanu. Pred{kolska ustanova planira da gradi i obdani{ta u prigradskim naseqima, te bi, ukoliko bude novaca, trebalo izgraditi i vrti} u Veterniku, od 1.100 metara kvadratnih, a za to je potrebno obezbediti 56.000.000

O PRI VA TI ZA CI JI KO MU NAL NE PRI VRE DE

Sin di kat ~e ka od go vor Gra da Samostalni sindikat radnika u stambeno - komunalnoj privredi Novog Sada nije primio odgovor o tome {ta gradski oci planiraju u vezi privatizacije komunalnih preduze}a u Novom Sadu. Sindikat se protivi uvo|ewu privatnog kapitala u komunalnu privredu i odmah je, podse}amo, po usvajawu Zakona o komunalnoj delanosti i Zakona o javno - privantom partnerstvu u republi~kom parlamentu, organizovao jednosatni {trajk upozorewa u svim komunalnim preduze}ima u Pokrajini. Novosadski sindikat komunalaca poslao je i poziv napismeno gradskoj vlasti da u roku od mesec dana Grad i sindikat otpo~ne socijalni dijalog na temu dolaska drugog kapitala u komunalni sektor Novog Sada. Predvodnik sindikata u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada Zo ran Ra do sa vqe vi} kaè da je uobi~ajena praksa predstavnika vlasti da se ne upu{taju u dijalog sa sindiktima, sve dok se ne zakaè {trajk na ulici ili u firama. On nagla{ava da je model koji je predlo`lo JP „Infrmatika” o javno - privatnom partnerstvu radi izgradwe opti~ke telekomunikacione mreè dobar primer kako treba da u|e drugi kapital u preduze}e, a da pri tome ne bude ugroèn ni rad firme, ni zaposlenih. - Ovakvim projektom uve}e}e se kapital preduze}a, stvoriti

uslovi da se poslovawe „Informatike” pro{iri, a korisnicima usluga se prepu{ta da dobrovoqno odlu~e da li }e mreù koristiti - isti~e Radosavqevi} i dodaje da je rukovodstvo „Informatike” bilo korektno, jer je o javno - privatnom partnerstvu odmah obavestilo sindikat u preduze}u. O javno-privatnom partnerstvu u JKP „Vodovod i kanalizacija” , kaè Radosvqevi}, za sada se }uti, mada je namera Grada i preduze}a bila da upravo ova gradska firma bude prva u koju }e do|i drugi kapital. - Vodosnabdevawe je izuzeto od mogu}nosti privatizacije i po vaè}oj regulativi - skre}e pa`wu Radosavqevi} i zakqu~uje da se verovatno zbog vi{e i ne pri~a o tome. Sindikat komunalaca se zalaè da u narednih najmawe pet godina obavqawe komunalnih usluga poveri postoje}im javno - komunalnim preduze}ima i da ta preduze}a ostanu u potpunosti u javnoj svojini, da se u wima sprovede restruktuirawe, da se javnoprivatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncecije primewuje samo kod izgradwe novih kapitalnih objekata i eventualno kod formirawa novih privrednih dru{tava, kojima bi se poverilo obavqawe komunalnih usluga. Z. De li}

bi nadograditi vrti} u Rumenki sa 200 metara kvadratnih za {ta je potrebno 13.500.000 dinara, kao i vrti} u ulici Stevana Hrtsti}a u Novom Sadu, za koji se mora izdvojiti 59.000.000 dinara da bi se dobilo novih 1.100 metara kvadratnih. Osim toga, „Radosno detiwstvo“ planira i

PE RI O NI CE VE [A IMA JU SVE VI [E PO SLA

Do Te me rina, Be o ~ina i Kar lov aca po ve}oj ceni Pojedina~na karta (za jednu vo`wu) u autobusima Gradskog saobra}ajnog preduze}a na liniji za Temerin skupqa je za 20 odsto, te sada umesto 100 ko{ta 120 dinara. Gradski prevoznik povisio je cenu i dnevnih karata za pomenutu op{tinu, kao i za Beo~in i Sremske Karlovce. Dnevna karta podrazumeva da putnik s wom tokom dana mo`e da se vozi neograni~eno. Pojedina~ne karte za Beo~in i Karlovce nisu mewale cene.

ponedeqak9.januar2012.

nadogradwu vrti}a u Petrovaradinu, u Ulici Jo`e Vlahovi}a, gde bi se dobilo dodatnih 800 metara kvadratnih, a za taj posao je potrebno 64.000.000 dinara, zatim u Budisavi gde bi se dobilo jo{ 650 metara kvadratnih, a za taj posao je neophodno 48.000.000 dinara. Trebalo bi pro{iriti i vrti} u Ulici Jerneja Kopitara sa 390 metara kvadratnih, a za ovaj posao neophodno je 27.100.000 dinara. Osim toga, rukovodstvo ustanove je procenilo da bi trebalo promeniti i ograde oko nekih objekata, pa planiraju da to urade u Starim Ledincima, u vrti}u na Telepu u Ulici ]irila i Metodija, u Dragi{e Bra{ovana, u Stepanovi}evu, u vrti}u u Sremskoj Kamenici u Ulici Zmajevac 2. Za ove vrti}e trebalo bi izdvojiti tri miliona dinara. U planu je i ugradwa liftova u pojedine vrti}e, a to bi trebalo napraviti u ulicama Vojvo|anskih brigada 2, Jana Husa 15, na Trgu majke Jevrosime 2, u Banovi} Strahiwe na Limanu 4. Od prigradskih naseqa planirana je ugradwa lifta u vrti}u u Sremskoj Kamenici u Ulici Svetozara Mileti}a, kao i u Bukovcu u Vidovdanskoj 28. Za ugradwu liftova trebalo bi izdvojiti 7.300.000 dinara. Kada je re~ o teku}im poslovima, ustanova nastaqa u skladu s mogu}nostima da kre~i sobe, renovira toalete, mewa stolariju i ure|uje dvori{ta. Q. Na to {e vi}

^ITAOCI PI[U SMS

Spas za stu den te, sam ce, pen zi one re... Pri opremawu stambenog prostora jedan od nezaobilaznih ure|aja jeste ma{na za prawe ve{a. Ukoliko èlite novu ve{ ma{inu sa garancijom, za wu morate da izdovijte najmawe 20.000 dinara. Me|utim, ako nemate toliko novca, na trì{tu moète prona}i i polovni ure|aj. Najjeftinija varijanta iznosi oko 6.500 dinara. S obzirom na to da su plate male, qudi

da jo{ uvek nije vreme za takav poduhvat kod nas. - Na{e mu{terije su uglavnom gra|ani, a re|e neki hoteli ili restorani. To su studenti, penzioneri i mu{karci koji `ive sami, ali ima i poslovnih `ena koje nemaju vremena da same peru ve{. Kada su studenti u pitawu, uglavnom nekoliko wih skupi ve{ i zajedno ga donesu, pa im tako bude jeftinije. Mu{te-

moraju da se snalaze na raznorazne na~ine dok ne skupe dovoqno novca da ih kupe. Najteè je studentima koji ìve u studentskom domu i podstanarima u stanovima bez ve{ ma{ine. Novosadski studentski domovi imaju perionicu ve{a, ali ona nije namewena studentima, ve} samo prawu posteqine iz soba i za potrebe restorana. - Neke stvari moèmo oprati ru~no, ali uglavnom smo skupqali sve u jednu torbu i slali autobusom ku}i- kaè studentkiwa Je le na Ra ki} koja je dugo ìvela u studentskom domu. Isto tako su nam te stvari roditeqi vra}ali. Ponekad smo prali ve{ kod prijateqa koji ìve u Novom Sadu ili kod onih koji iznajmquju stan sa ve{ ma{inom. Pre nekoliko godina u Novom Sadu je otvorena prva perionica ve{a, a sada ih ima desetak. Vlasnik jedne od wih \or |e Je le ni} kaè da je on prvobitno hteo da otvori samouslu`nu perionicu, po ugledu na one na zapadu, u kojoj }e korisnici sami rukovati ure|ajima, ali se na kraju predomislio, jer smatra

rije su ve}inom stanari iz kvarta, mada se de{ava da do|u i qudi iz drugih delova grada. Dodaje da se usluga ne napla}uje po kilogramu ve} po ma{ini koja moè da opere do 8 kilograma ve{a, a cena je 320 dinara. - Cena prawa ne zavisi od deterxenta i omek{iva~a koji se koristi za prawe. Mu{terije mogu doneti deterxent za prawe, mada je to redak slu~aj. A kada operemo ve{, moèmo ga osu{iti i ispeglati. Su{ewe je 180, a peglawe 200 dinara. Ceo proces moè da bude gotov za dva sata kaè Jeleni}. Nekome je kori{}ewe usluga perionice u{teda vremena, a nekome jedini na~in da opere ve{. Za jedno prawe, su{ewe i peglawe do 8 kolograma ve{a potrebno je izdvojiti oko 700 dinara. To je na mese~nom nivou 2.100 dinara. Ukoliko ne bismo prali ve{ nekih godinu dana, {to i nije ba{ preporu~qivo, mogli bismo kupiti jednu solidnu ve{ ma{inu. Ali zato, dok ne stigne ma{ina, tu su perionice ve{a koje donekle mogu da nam olak{aju ìvot. I. Jo va no vi}

065/47-66-452

Bu le var iz gra di li, se ma for za bo ra vi li Pametwakovi}i pustili u promet Somborski bulevar, bez semafora! Tri sudara za sedam dana, plus jedan oboren motociklista na raskrsnici Suboti~ke i doti~nog bulevara. Va`ni su rokovi, kad bude mrtvih, postavi}e i semafor. 062/2123… * * * Pitamo odgovorne za{to Rumenka nije u sedam naseqa koji }e dobiti kanalizaciju? Moè li neko da nam da odgovor, posle tolikog pisawa i moqakawa za ne{to {to bi trebali da znamo, ili ovo niko ne ~ita? Molimo odgovor za ovo pitawe, pitawe infraksture u pojedinim ulicama, pa pro~itajte, nije mnogo, a nama zna~i. Hvala 060/0388... * * * Da li }e se za nacionalnu mawinu u Novom Sadu organizovati i wihova Nova godina, Boì}..., npr. badwak kod Mileti}evog spomenika, obzirom da su ukrasi sa jelke skinuti. 065/8291... * * * Slika 1: Pre podne, red ispred policajca u sali SUP-a. Posle desetak minuta molim da mi da broj da podignem saobra}ajnu dozvolu. Deùrni mi traì da mu pokaèm potvrdu o registraciji? Kaèm da nisam znao da mi za uzimawe broja treba potvrda. Sad zna{, lakonski odgovara policajac?! Slika 2: Izlazim iz sale SUP-a i gledam stranke kako ve} pre podne zauzimaju red za sutra ujutru? Doneli klopu i klupice, pa ~ekaju da se neko seti da brojevi mogu da se dele i nekoliko dana unapred, kao u domovima zdravqa? Nemaju svi kompjutere, a

~ekati skoro 24 sata u redu po zimi i na ulici je lutrija. A na oluku ne bi stajao oglas: kupujem broj! 063/8366... * * * Smawewem marì cene ne}e biti smawene, jer }e za toliko biti pove}ane proizvo|a~ke cene. Za {est meseci, po prestanku vaèwa Uredbe, cene }e porastiti za 10 do 15 odsto, jer }e tada biti vra}ene stare marè. @ivi bili i videli. 060/4468... * * * U „Dnevniku” ste objavili da je Lozni~anin Dragan Markovi} objavio „ Kwigu o Silvani”, mene interesuje gde bih ja mogao da nabavim tu kwigu. Unapred se zahvaqujem. Va{ stalni ~italac. 063/7185... * * * Ja reko da priupitam gde se u~lawuje u [NP po{to ne èlim {est mostova i JKP na grba~i doìvotno. Biv{i apstinent! 060/0491... * * * Pa to {to se de{ava sa upadima nije ni{ta novo. Mislim na imovinu koja je svih nas, a ne nekih grupa. 063/8734... * * * Sre}na Nova! Kom{ije, nek’ Vam je sre}na i beri}etna ova nova... cmok, cmok. Ma pustite Vi tu Novu godinu nek’ ide svojim putem! Ja ho}u da ste meni svi Vi sre}ni i radosni cele godine, da Vam se ostvari sve {to ste planirali i da Vam svi pomalo zavide, jer to zna~i da Vam je dobro i da ste uspe{ni u tome {to radite! 063/1050...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak9.januar2012.

СЕДМИ ФЕСТИВАЛ СВИЊОКОЉЕ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ

Дисноторске ђаконије у Ловачком дому

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Културно-уметничко друштво „Тиса” из Бачког Петровог Села већ седми пут организовало је Међународни свињокољски фестивал, који током два дана окупи око 250 учесника. - Половина учесника су гости из Мађарске, тачније насеља с којима наше друштво одржава пријатељске односе: Беце, Шиклош, Туснадфирде и Харкањ, а у гостима су нам и Темеринци. У петак смо приредили заједнички културно-забавни програм, а у суботу је одржан свињокољски фестивал - рекла нам је у уме организатора Агнеш Ђере. Пет десеточланих екипа добило је по свињу од 130 до 140 килограма и прилику да покажу шта умеју. До подне је завршена сирова обрада, а после дисноторског ручка у ресторану Ловачког дома, прионуло се на припремање кобасица, крвавица, пиринџара, хурки и чварака. Све те ђако-

није, као и дисноторски паприкаш који су припремиле куварице, дегустиране су на вечери у ресторану „Пирош чилаг”. Као и претходних година, све има ревијални, а не такмичарски карактер. Колико год да је споља изгледало исто, свака екипа је према својим обичајима обрадила свињу у просторијама петровоселског Дома ловаца. Иако је у питању био свињокољски фестивал, слободно се може рећи да је ово био и својеврсни фестивал жестоке капљице. Јер, с ракијом се кренуло од дочека гостију у петак по подне, преко суботњег јутарњег на- Спретне руке мајстора на свињокољи у Бачком Петровом Селу здрављања пре почетка обраде по неколико врста ракије. И све производе, јер су се мајстори свиња све до ручка, а служена је, је вредело, што би Лала реко, стварно добро показали, и све је разуме се, и пред вечеру. Нарав- „коштати”. Није то био разлог у сласт бројних гостији дегустино, свако је из свог краја донео што су сви хвалили дисноторске рано. В. Јанков

Сређивање пијаца у Савином Селу и Куцури

ПРВИ ФЕСТИВАЛ У АДОРЈАНУ

ВРБАС: За две месне заједнице у општини Врбас Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство одобрио је 700.000 динара за реконструкцију пијачних простора. Ова средства су обезбеђена у оквиру реализације Програма руралног развоја АП Војводине чиме је за реконструкцију постојеће пијаце у Савином Селу намењено 400 хиљада, док је МЗ Куцура добила 300 хиљада динара да постави надстрешницу над сеоском пијацом. М. Кк.

Хурке и кобасице правиће стотинак екипа

АДОРЈАН: Први фестивал хурке и кобасице приређује се у Адорјану код Кањиже 21. јануара, где се очекује око стотину екипа из војвођанских места и иностранства које ће се такмичити у припремању ових месних прерађевина. Председник МЗ Адорјан Чаба Боршош каже да се већ пријавило 80 такмичарских екипа и да се пријаве примају још само данас, путем телефона 063/430-884. - Ако „Кобасицијаду” могу да организују у Турији, размишљали смо и одлучили да ми приредимо фестивал хурке и кобасице, јер за

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Pa ra da” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (17.15, 20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.15, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 14.10 13.45, 15.30, 16.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45, 22.15), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (17.45), „Kung fu pan da 2” (14.30), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbirka strane umetnosti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 5. januara u 7 ~asova do 6. januara u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: \e mi qe î zmo li, Bo ja na Bo jo vi}, Je le na Ke ~a, He le na Gvo ji} i Na ta {a Vuj kov iz Novog Sada, Na ta {a Kr ne ti} iz Stejanovca, Ani ko Tot iz Malog I|o{a, Je le na Bo go je vi} iz Ka}a i Zo ri ca Mi ro sa vqe vi} i Je le na Jer gi} iz Veternika, DEÂKEs: Dra ga na ân xi ja-Sli jep ~e vi}, Mir ja na Mi ja i lo vi}, Da ni je la [o bot i Su za na Ra do va no vi} iz Novog Sada, Sla |a na Bi lan xi ja iz @abqa, Ili re Te je ci iz Veternika, Ma ja Jo ka no vi} iz Srbobrana, Na da Pa {i} iz In|ije i Zo ri ca Stan ko vi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni An|elko Ratka Pe{i} (1963) u 9.45 ~asova, Slavica Petra Gra~ik (1933) u 10.30, Kata \ure Zvonarevi} (1930) u 11.15, Jelica Petra Markov (1924) u 12, Luka Vere Jovanovi} (1954) u 12.45, \uro Damjana ]uk (1927) u 13.30, Dragan Veli~ke Kruni} (1952) u 14.15 i Marija Aleksandra Novak (1960) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas u 13 ~asova bi}e sahrawen Borivoj Rade Vrba{ki (1930). Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Ru`a Dimitrija Kolari}a (1930) u 13 ~asova i Ilija Ja}ima Radovi} (1945). Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Jelka Radeta Vuruna (1939) u 15 ~asova.

то и те како имамо подлогу у развијеном сточартсву - каже Боршош. - Пријава је бесплатна, свака такмичарска екипа које ће правити хурке и кобасице мора имати по пет чланова, добиће за кобасице по пет килограма меса и исто толико изнутрица за хурке. Екипе које припреме најукусније хурке и кобасице очекују признања, а све што се на фестивалу направи испећиће се и бесплатно служити учесницима и посетиоцима. Манифестација ће трајати од јутра до вечери у дворишту фирме „Контакт” и у Улици Пап Па-

ла у Адорјану. Домаћини су екипама обезбедили месо и изнутрице, а они треба да донесу зачине и црева у које ће пунити хурке и кобасице. На гозби у којој ће се појести пола тоне кобасица и исто толико хурки, биће и весеља, јер су организатори обезбедили наступе шест најпопуларнијих свадбарских оркестара из Кикинде, Мартоноша, Трешњевца, Аде и Суботице, као и гостовање еминентних певача Ђерђа Корде, Кларе Балаж и Тамаре Бенчик из Мађарске. М. Мр.

tElEfOnI

ПОВРАТАК СИМБОЛА КИКИНДЕ У ПОРТУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Поставља се Бели крст

КИКИНДА: У порти Светониколајевске цркве у Кикинди започело је постављање симбола града - Белог крста. Поставили су га први насељеници 1751. године, а 2006. године он је демонтиран ради рестаурације. Најпре су делови Белог крста били смештени у порти храма Светих Козме и Дамјана, а након тога и у магацину фабрике „Хемик”, те је већина оригиналних делова сада неупотребљива. - Покушаји да вратимо Бели крст трају дуже од три године. Много тога нас је успоравало, а највише неадекватно рушење и складиштење Белог крста. Највећи проблем је што је добар део крста девастиран. База крста на којем стоји потпуно је уништена на шта је умногоме утицао материјал од којег је направљена - каже Милош Латизаменик новић, председника Општине. - Уз сагласност Завода за заштиту споменика из Суботице, донета је одлука да се изради нови крст, а да се преостали делови максимално искористе. Уз комбинацију новог и старог симбол града наставиће свој живот. Монтажа ће се радити фазно сазнајемо од Драгана Томашева из Дирекције за изградњу града. Најпре је постављен постамент, а након тога и први део крста који ће бити висок 3,5 метра:

- Наредне недеље, уколико временске прилике дозволе, биће монтиран и горњи део крста тако да ће сам крст бити висок пет, а са бетонским постаментом девет метара. Извођач радова је фирма „Филиповић” из Суботице, а радове су прошле године фи-

нансирале Покрајина и локална самоуправа са по 1,5 милиона динара. Око седам милиона динара биће неопходно да се Бели крст постави на своје место и да се уреди простор око њега: озелени, постави осветљење, ограда и табла са подацима о самом споменику. Предвиђања су да ће током маја сви радови бити готови. А. Ђ.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

ПОСЛОВНО-ПРОМОТИВНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

УЗ ЗАМЕРКЕ УСВОЈЕН ЗРЕЊАНИНСКИ БУЏЕТ

Избори креирали Сетвени сајам за почетак године градску касу? ЗРЕЊАНИН: Најзначајнија одлука последње седнице Скупштине града Зрењанина у минулој години било је усвајање буџета за 2012. Очекивало се да предлог градског буџета изазове реакције странака које не партиципирају у власти а највише амандмана поднели су одборници Српске радикалне странке, најбројније опозиционе групације у локалном парламенту. Про-

чети многи пројекти из области инфраструктуре и да ће они бити настављени. - У односу на усвојени ребаланс, пројектовани приходи буџета су већи за око 25 одсто и изгледају амбициозно, али су реални, с обзиром на то да ће остварени порез на зараде бити двоструко увећан. Јер, уместо досадашњих 40 процената, убудуће ће локалне самоуправе имати на

БЕЧЕЈ: Идеја групе пословних људи окупљених око фирме „Фарминг” из Бачког Градишта, да се реализује пројекат „Бечеј сајамски град” почиње да се остварује. У септембру одржан први Пољопривредни сајам у Бечеју, оправдао је очекивања пословног света, па се, како је тада и најављено, наставља са реализацијом пројекта. Неколико сајамских манифестација је у овогодишњем плану. Прва је Сетвени сајам, који ће се одржати од 13. до 15. јануара, а следи Сајам

пољомеханизације од 16. до 18. марта. - Наш пројекат је намењен развијању пословног туризма и промоцији неформалног образовања с посебним акцентом на коришћење локалних туристичких капацитета. С економског аспекта ова врста туризма сматра се најзначајнијим обликом туризма, јер пословни људи троше два до четири пута више од обичних туриста - сазнали смо од директора сајма Давора Бошковића.

Предстојећи Сетвени сајам састоји се из три дела: пословно-промотивног, едукативног и забавног. У првом ће се представити двадесетак фирми, боље речено све најбоље семенарске куће и оне које се баве производњом заштитних средстава. Други део обухвата бесплатна предавања из области сетве и заштите усева, а све у сарадњи с фирмама које ће узети учешће на сајму, најавио је Бошковић. За први дан сајма, 13. јануар планиран је пригодан музички програм, а биће

и пратећих тродневних манифестација као што су промоција вина и изложба рукотворина, Сетвени сајам ће се одржати под кровом Спортског центра „Младост” у Бечеју и не краси га, имајући у виду профил манифестације, квантитет, већ квалитет излагача. Наредни Сајам пољомеханизације средином марта биће масовнији и у великој мери ће попунити и простор око објекта који је до сада служио само за спортска такмичења. В. Јанков

БУЏЕТ ОПШТИНЕ КАЊИЖА РАЧУНА НА ПРОДАЈУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Стижу рате за узете кредите Скупштина града Зрењанина

тив одлуке о буџету били су и остали одборници опозиције, али, захваљујући владајућој већини, градска каса у овој години изгледаће како је и предложено. Предвиђени су укупни приходи од 8,2 милијарде динара, од којих 4,6 милијарди чине изворни приходи, док су додатни приходи 3,6 милијарди. Градско веће, као предлагач, оценило је да је буџет за наредну годину у складу са усвојеном пројекцијом фискалне стратегије Министарства финансија, да је реалан, рационалан и штедљив, с посебним акцентом на остваривање циљева социјалне политике. У образложењу предлога буџета назначено је и да је планираним приходима обезбеђено финансирање свих корисника за несметано функционисање, уз развојну компоненту и инвестиције на подручју града Зрењанина, које ће зависити од прилива планираних, додатних прихода. Градоначелник Милета Михајлов је рекао да су у текућој години запо-

располагању 80 посто ових средстава - рекао је Михајлов. Одборници Српске радикалне странке буџет су оценили као „нереалан, предизборни и маркетиншки”: - Као и пре четири године када је тадашњи градоначелник Горан Кнежевић кренуо да отвара, обнавља и финансира све и свашта и само према „Војводинапуту” - задужио буџет за 340 милиона динара. Таква прича спрема се и за ову годину - рекао је потпредседник Окружног одбора СРС Синиша Гајин. Председник одборничке групе „За европски Зрењанин” и члан Демократске странке Бошко Којчић реплицирао је речима да сваки наступ било ког одборника може бити маркетинг, као и да је, у садашњим условима, тешко предвидети годишњи буџет и на нивоу једне породице, а камоли за око 35.000 фамилија, колико их има на територији града Зрењанина. Ж. Балабан

КАЊИЖА: Одборници Скупштине општине Кањижа на последњем заседању, гласовима владајуће Мађарске коалиције усвојили су буџет општине за 2012. годину. Планирани приходи су 1,2 милијарде динара, што је 20 одсто више од планираног лањског буџета, при чему се највише очекује од пореза на доходак и приходе на имовину, а како је образложио начелник за финансије и локалну пореску администрацију Тибор Домонкош сто милиона динара

Подршка деци Усвојена је Одлука о правима на финансијску подршку породицама са децом, за шта је у општинској каси у овој години предвиђено 4,3 милиона динара ради подстицања рађања на територији општине и побољшања услова за задовољавање основних потреба деце. Право на подршку породицама са децом у виду једнократне новчане помоћи предвиђена су за прво, друго и треће дете, а износ ће утврђивати Општинско веће за сваку календарску годину. За прворођено дете у Новој години одређена је помоћ у износу од 50.000 динара, а право на дечија колица из општинске касе предвиђа се за близанце и тројке.

Без еко-динара за грађане АПАТИН: Физичка лица која су власници, односно корисници стамбеног простора по основу закупа, ове године неће плаћати накнаду за заштиту и унапређење животне средине.То је суштина измене одлуке о изменама одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине које су одборници Скупштине општине усвојили на децембарској седници.

Одбојкашицама награда Зрењанина ЗРЕЊАНИН: Златне одбојкашице Зрењанинке Јована Бракочевић, Маја Огњеновић и Брижитка Молнар, посленици у култури Карољ Изеле и Бранислав Грубачки – Гута, новинарка Бранка Јајић и Независни синдикат пензионера јавних служби, добитници су „Награде града Зрењанина” за 2011. годину, одлучила је Комисија за доделу награда и признања, након разматрања приспелих предлога. Град ће, као и сваке године, доделити награде и младим талентима који су се истакли у различитим областима, а то признање је овога пута припало глумцу Народног позоришта „Тоша Јовановић” Ивану Ђорђевићу, студенткињи факултета примењених уметности Дрини Крлић, кошаркашком клубу - школи кошарке „Уно Гранде” и школском листу „Теслини кораци”, који уређују ученици Електротехничке и грађевинске школе „Никола Тесла”. Награде града Зрењанина и награде младим талентима биће додељене на свечаности чији ће термин накнадно бити одређен. Ж. Б.

- Ову накнаду и надаље ће плаћатио правна лица, предизетници и физичка лица која су власници или корисници пословних просторија за обављање делатности привредних субјеката та правна лица и предузетници чија активност утиче на животну средину. С обзиром на то да је протеклих годину дана било довољно прихода, због економичности и ефикасности поступка наплате, оправдано је уки-

дање накнаде за грађане који су власници, односно корисници стамбениог простора по основу закупа - рекао је руководилац одељења за инспекцијеске послове Никола Марчета. Средства која се прикупе на основу накнаде за заштиту и унапређење животне средине користе се за регулисање депонија, дератизацију, дезинскецију, уништавање комараца итд. Ј. П.

У ТЕМЕРИНУ ПЛАНИРАЈУ ОБИМНЕ РАДОВЕ

Три бунара и трафо–станица ТЕМЕРИН: Чланови Управног одбора ЈКП „Темерин“ припремили су програм пословања за наредну годину, којим ће бити обухваћени сви приоритетни радови у општини. Рачуна се на укупан приход од 264 милиона динара, што је за 33 милиона више него ове године, Темерин а планира се добит од 685 хиљада динара. Међу приоритетима за наредну годину директор ЈКП „Темерин“ Мирослав Кљајић издвојио је бушење три бунара и изградњу трафо-станице на водозахвату у МЗ Старо Ђурђево, повезивање са водоводом у Бачком Јарку, модернизацију водоводне мреже до Телепа и побољшање система хлорисања на бунарима. Истакнуто је да капацитети топлана, које треба повезати, нису довољно искоришћени. Санација јавне депоније, изградња рециклажног центра финансираће се средствима општине и Фонда за за-

штиту животне средине. У плану је набавка два нова или коришћена аутосмећара, ауто чистилице, замена ровокопача, климатизација спортске хале. - У питању су значајни планови, који траже и велика средства. Стога је неопходно максимално залагање у свим службама предузећа, пуна сарадња са локалном самоуправом у делу субвенција, учешће на конкурсима за донације у земљи и иностранству - истиче Мирослав Кљајић. М. М.

очекује се и од продаје непокретности, комплекса касарне у Кањижи и индустријске зоне у Хоргошу. Од продаје касарне лане купљене на кредит, па понуђене улагачима за привредну делатност и од индустријске зоне у Хоргошу треба да се обезбеди сервисирање кредита за које се обавезе са 21 милион динара у прошлој, за ову повећавају на 97 милиона динара. Овим се отплаћују кредит узет за куповину касарне, те кредит за реконструкцију и изградњу путева из 2006. године. Пристиже у овој години рата за отплату главнице у износу од 165.000 евра за шта се задужила претходна власт ДС-а и 93.600 евра за кредит актуелне општинске власти. Председник општине Михаљ Њилаш сматра да је предложен уравнотежен и одржив буџет који подржава развој. За улагања је обезбеђено преко 350 милиона динара или око 30 одсто буџета. Добру основу за овогодишњи буџет, према уверавању Њилаша поставило је остварење буџета за 2011. годину од око 84 одсто. Овогодишњи буџет нису подржали одборници опозиције из Демократске странке. Ервин Хужвар је, додуше, за неке ставке буџета имао похвале, попут издвајања за новорођенчад, такође и за предвиђена улагања, али је упутио и замерке да је буџет за ову годину нереалан, исказујући резерве да ће се остварити планираних стотину милиона динара од продаје касарне у Кањижи и инду-

Касарна у Кањижи: приход од продаје би добродошао општинској каси Фото: М. Митровић

стријске зоне у Хоргошу, с обзиром на то да до сада није било заинтересованих улагача. Замерке је имао и на високе расходе за услуге по уговору од преко 118 милиона динара, за које се не даје аналитички приказ утрошка, као и што се за два ДОО-а чији је оснивач општина не подносе извештаји о раду. Бивши председник општине Карољ Кермеци је упутио замерке на превисоко повећање општинског буџета за 20 одсто, као и што нема већих инфраструктурних улагања, јер се финансирају само мања из општинског буџета, а да се не обезбеђују средства из покрајинских и републичких извора. Одговарајући на примедбе председник општине Њилаш је рекао да опозиција увек види само оно што није урађено, оцењујући

НА БАДЊИ ДАН У ЧУРУГУ

Помен страдалима у рацији ЧУРУГ: После помена жртвама Рације 1942. године, којим је 4. јануара обележено 70 година од погрома у Шајкашкој, на Бадњи дан делегације Жабља и мештани Чуруга изашли су на Трећу рампу и положили цвеће и венце на споменик Породица, где је обележено место где су мађарски фашисти носили и под лед реке Тисе бацали убијене, или на том месту убијали цивилно становништво. Помен су служили свештеници чурушког храма Петар Тривуновић и Слободан Лазић уз саслужење ђакона Зорана Регодића и свршеног богослова Бранислава Живковића.

Венце и цвеће положиле су делегације: општине Жабаљ у којој су били председник општине Бранко Стајић, Максим Срећков и Предраг Нађелин, у име Месне заједнице Чуруг председница Савета МЗ Драгица Драгин и секретар Зоран Симичић, у име Удружења Трново Мирко и Миленко Гвозденац и Александар Вељић и Лазар Каћански у име Меморијалног друштва „Рација 1942”. После помена, у просторијама МЗ евоцирана су сећања на људе и догађаје у данима јануарске Рације у Чуругу, Жабљу и Госпођинцима. Л. К.

Програми за лепши распуст КИКИНДА: Културне установе у Кикинди потрудиле су се да забаве најмлађе Кикинђане током распуста. Културни центар усмерио своје активности на догађаје који су се током године највише допали деци. Дечја пијаца, Ликовна колонија и Креативна радионица „Чаролија маште” почињу данас. Дружење ће бити свакодневно, до краја распуста, од 10 до 12 сати. - За Колонију и Радионицу деца не треба ништа да доносе, сав материјал је обезбедио Културни центар, а најбољи радови биће и награђени. На пијаци ће се, као и летос, продавати и размењивати играчке, књиге, сличице, само сада у Свечаној сали, а не у дворишту - каже Тања Ножица, уредница образовно - едукативног програма и активности у Културном центру. У Народној библиотеци „Јован Поповић” такође су се задржали код са-

држаја који су проверено најзанимљивији основцима. Радмила Перовић истиче да је сада среда централни дан, раде две радионице од 11 сати и то „Мали библиотекар” и „Са децом око света”. У Спортском центру „Језеро” и ове године наградили су све ђаке и студенте, тако што могу свакодневно да улазе на базене по цени од само 50 динара. Директор Мика Ранђић објашњава да они базене могу да користе од 13 до 18 сати, а да је на улазу потребно показати ђачку књижицу или индекс. У Народном музеју у току је бесплатан зимски камп „Распуст је смор, музеј не”. Радионице су намењене ученицима од 4. до 6. разреда. Деца могу долазити свакодневно, од 11 сати, а данас је тема палеонтологија. А. Ђ.

да је остварење буџета у 2011. години било као и претходних година, не само последње три него и у време председниковања Кермеција, да није истина да од Покрајине и Републике нису добијана средства, али да се она не уливају у општински буџет, него се могу сагледати у извештајима месних заједница, цивилних организација, јавних предузећа и „Потиских водовода”. Њилаш је рекао да ова локална самоуправа у поређењу са суседним и другим општинама није у лошијој позицији. Кермеци је узвратио да је у време када је био председник остварење буџета било и 95 одсто, односно да је тада више пара стизало за Кањижу из Покрајине и Републике него за читав Округ. М. Митровић

Укинут локални аутобус КИКИНДА: Аутобус на градској линији од Микронасеља до Железничке станице више не саобраћа јер се током пробног периода показао да је ова линија неисплатива, сазнајемо у кикиндском „Аутопревозу”. Локални аутобус пробно је почео да ради половином децембра у пет дневних термина, али, како је саопштено из овог предузећа, путника у том аутобусу практично није било, иако су сами грађани иницирали увођење ове линије. Локална самоуправа субвенционише превоз ђака из околних села до места школовања, као и ђака из Кикинде који се школују у другом граду, те студената и пензионера. И поред најбоље воље градски аутобус није заживео, јер није било довољно путника, што је био разлог за укидање ове линије и ранијих година. А. Ђ.

ponedeqak9.januar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ ТРАДИЦИОНАЛНО ОБЕЛЕЖЕНИ БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ

Празнично јутро уз коњанике РУМА: И ове године на Бадње вече бадњаци су паљени у свим православним црквама на подручју Руме, али за

ла румска пекара „Васић”, а новчић је пронашао шездесетдвогодишњи Данило Бозачић из Руме.

више него до сада. Њих преко 50 је улазило у дворишта кућа, на којима су домаћини оставили отворене капије и тиме им

им домаћини припремили и тако, од куће до куће, дуго у ноћ. Док нису посустали, и они и коњи. - Годинама јашем на Божић, још од малих ногу и то је неизоставни део Божића. За овај дан спремамо се месецима и радујемо се јер дан сам по себи носи радост, а за нас који волимо коње и јашемо је заиста посебан. Данас нас је време послужило, јер је сунчано и није хладно, али и да је била киша или снег, то нас не би спречило - каже Синиша Милутиновић не силазећи са кобиле, која скоро да игра, чекајући газдину команду да се крене даље. Ни ове године нису изостала сва могућа и немогућа пиротехничка средства због којих се ружна сенка надвила над прославом. Према неким незваничним информацијама, пуцало се у Руми и

- Дошао сам јер сам чуо да ће се ломити чесница и стварно сам срећан што сам нашао динар. То значи да сам имао дуплу срећу, нисам сломио зуб и имаћу пара целе године - не кријући задовољство, кроз смех је казао Бозачић. У све православне румске храмове, већ традиционално, бадњак су донели коњаници, а на сам Божић од ране зоре румским улицама одзвањала је песма и топот коња. Коњаници, окићени везеним пешкирима, весели и румени од вина и ракије, су традиција Руме, али ове године их је било много

СОМБОР: Православни верници у Сомбору дочекали су и овај Божић, како то и приличи. Поред служби у сва три православна градска храма, Бадњи дан је обележило традиционално паљење бадњака на Светођурђевском тргу у центру града у послеподневним сатима, којем је и поред ветровитог дана присуствовало скоро две хиљаде православно верујућих житеља Сомбора. Бадњак, усечен и донесен из Сомбору оближњег излетишта, шуме Шикара, освештали су сомборски свештеници предвођени архијерејским намесником оцем Савом Николићем, након чега су окупљеном мно-

штву подељени, такође, освећени мали бадњаци. Овогодишњем налагању Бадњака, за разлику од дугогодишње традиције, није присуствовао нико од варошких челника, мада је обичај протеклих деценију и по био да у овоме активно учествује и градоначелник. Јутрење и свечане божићне литургије одржане су и у сва градска три храма, посвећена Светом Георгију, Јовану Претечи и Светом архиђакону Стефану, а богослужења су одржана и у свим сеоским црквама на подручју Сомбора. М. Мћ

Божић у обновљеном храму

Окићени коњи и јахачи улазили су у дворишта

разлику од претходних година, ове године је паљење бадњака уприличено и на Градском тргу. Поред грађана и православног свештенства, паљењу бадњака на тргу присуствовали су и председник општине Рума Горан Вуковић, његов заменик Драган Кардаш, као и представници локалне самуправе и јавног и културног живота Руме. На Божић је Црквена општина Српске православне цркве тачно у подне организовала први пут, такође на Градском тргу, ломљење чеснице. Чесницу је за ову прилику умеси-

Бадњак на Светођурђевском тргу

Ломила се чесница на централном тргу у Руми

дали до знања да су добродишли. Певали су коњаници „Рожедество Христово”, наздрављали уз послужење које су

из ватреног оружја и, како тврде упућени, сама је срећа што није било повређених. Ј. Антић

НОВИ БЕЧЕЈ: Православни верници у Новом Бечеју дочекали су Божић у обновљеном православном храму Светог Николаја. Архијерејски намесник из Кикинде Арсен Виловски је пред крај минуле године, у присуству верника, посветио позлаћени крст који је, након тога, подигнут на храм. У освећењу крста саслуживали су свештеници Радивоје Бунул из Меленаца, Стева Миладинов из Кумана и Миливоје Секулић из Новог Бечеја. Тиме је Нови Бечеј симболично добио заштиту и непобедиво оружје. На овај начин приведени су крају радови на спољашњем делу цркве, за које су средства прикупљена на донаторској вечери одржаној 24. маја минуле године, у организацији новобечејске општине. Тада је, уз благослов и присуство његовог преосвештенства Епископа банатског Никанора, прикупљено више од 2,5 милиона динара. Епископ Никанор захвалио се председнику општине Нови Бечеј Миливоју Вребалову и његовим сарадницима што су организовали свечаност за обнову саборног храма, свим ктиторима, задужбинарима и приложницима који су помагали обнављању храмова у Новом Бечеју и широм епархије. Од прикупљеног новца завршени су спољашњи радови - позлата крста, звоник, звона и део спољашњег зида на огради. Ж. Б.

Пакетићи за даровите Недиће

Паљење бадњака у порти бечејске цркве

Љубав је мера свега и свих БЕЧЕЈ: На Бадњи дан велики број православних верника окупио се, како то обичаји налажу, у бечејском храму посвећеном Светом великомученику Георгију, да би присуствовао служењу и паљењу бадњака у порти. Свештеници Дејан Станојев и Милан Малинић по уласку литије у храм делили су освећене бадњаке, а онда је уследило окрепљење куваним вином у порти. Божићно јутрење у поноћ окупило је и велики број младих, а литургија на сам дан Христовог рођења окупила је у цркви старије и децу. Божићна богослужења пропратио је Хор Српске православне цркве под

вођством Данице Ружичке. Бечејски свештеници помолили су се за здравље, срећу и берићет у времену које долази, а онда су читајући Божићну посланицу патријарха Иринеја апострофирали дух љубави, која је мера свега и свих. Божићно славље наставило се у кругу породица, где је, после великог поста, доминирала богата и раскошна трпеза. Божићна служења настављена су и јуче Светом литургијом и Бденијем на Сабор пресвете Богородице, а и данас ће се служити иста богослужења од 9 и 18 сати поводом славе Светог Стефана. В. Јанков

Свечано у Апатину АПАТИН: На Бадњи дан Милан Гутић, кум храмовне славе, у пратњи свештеника, након сечења и освештања у храму Сабора Светих Апостола, донео је бадњак у здање Скупштине општине Апатин, где су се окупили запослени у општинској управи као и у јавним предузећима и установама. Потом је бадњак однет до цркве. Литургији и паљењу бадњака у вечерњим сатима код цркве на обали Дунава и ове године је присуствовао велики број Апатинаца па је литургију већи број пратио са разгласа испред цркве. Служило се кувано вино и чај а деци су уручени пакетићи и дељени слаткиши. Ј. П.

КУЦУРА: Породицу Анте и Оксане Недић из Куцуре чије петоро деце Ана Марија, Иван, Марко, Николета и Катарина свакодневно нижу успехе на свим пољима посетили су представници локалне самоуправе како би овој талентованој деци пожелели срећне празнике и уручили пакетиће. Саветник председника општине Врбас за образовање Предраг Радовић истакао је задовољство што борави у дому породице Недић чија деца се издвајају као брилијантни ученици. - Они су на републичким и другим такмичењима освајали престижне награде и на овај начин покушавамо да се одужимо за најлепше представљање врбаске општине. Уз жеље за срећне празнике, желим да пренесем да ће општина Врбас и даље пружати помоћ и подршку грађанима у оквиру својих могућности, посебно даровитој деци, као што су Недићи - рекао је Радовић. На поклонима, али и свој досадашњој подршци у име седмочлане породице захвалио се отац Анте. Представници локалне власти однели су пакетиће и у цркву у Куцури где ће бити подељени деци из села. М. Кк.

Коринђање није заборављено БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Обичај коринђања на Бадње вече задржао се на северу Баната, када деца у пратњи најстаријих чланова породице иду од куће до куће у касним поподневним и раним вечерњим сатима, пре вечере. Деца обилазе углавном породице из комшилука и родбине и веселим и шаљивим псемицама честитају домаћинима Бадњи дан и Божић. Како би се очувала традиција Удружење грађана „Сећање на неког” из Банатског Аранђелова организовало је други пут манифестацију „Етно коринђање”. Тридесетак малишана се окупило пред Домом културе,

Мали коринђаши у обиласку Банатског Аранђелова

где је за све уприличена пригодна представа, а потом су кренули у обилазак села. Народни обичаји кажу да што коринђаши гласније певају, то доносе више среће дому који посећују. Након наступа коринђаша љубазни домаћини децу даривају слаткишима, јабукама, орасима, сувим шљивама и другим посластицама. Коринђаши су у Банатском Аранђелову у готово двочасовном обиласку посетили домове у неколико улица, а потом се задовољни упутили ка дому Ангелине Димитријевић, која је покретач ове манифестације. М. Митровић

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Budu}e arhitekte pokrenule ~asopis Je l e n a ô b a n o v i}, De j an Mi tov i Kr sto Ra do va no vi}, studenti arhitekture i ~lanovi Studija za arhitekturu „Modelart“, posle niza projekata, kao {to je bila „Klupa 1.000 cm“, ne posustaju s idejama. Kako je objavio januar ski broj „FTN no vi na”, ovaj tim vred nih i kreativnih akademaca, pokrenuo je i stu dent ski list „aa_ glasnik nove arhitekture“, prvi stru~ni ~aso pis na Departmanu za arhitek tu ru i urbanizam Fa kul te ta tehni~kih nauka Univerziteta u No vom Sa du. â so pis, ~iji je prvi broj promovisan u amfiteatru „Ran ko Ra do vi}“, ba vi se is tra ì va wem pristupa u arhitekturi, a tema ovog broja je sociolo{ki pristup u arhitekturi, odnos ~oveka/dru{tva i gra|ene sredine. Ideja ~asopisa je da se arhitektura posmatra ne kao izolovana disciplina, nego kao usko povezana s drugim oblastima – tehni~kim, dru{tvenim, sociolo{kim i dr. Pri tome ne postoji podela prema prostor-

nim nivoima (dizajn, enterijer, arhitektura, urbanizam), nego se vrednuje pristup arhi tek tu ri, da li so ci o lo {ki, kon tek stu al ni, ge o me trij ski, eks pe ri men tal ni, funk ci o nal ni, uto pij ski ili is tra `i va we pri me ne

materijala. Redakcija poziva za in te re so va ne stu den te, profesore i asistente da po{aqu svoje tekstove, projekte, zapaàwa, ideje, a za detaqnija uputstva mogu kontak ti ra ti re dak ci ju na imejl: mo de lart.rs@gmail.com. âsopis je besplatan i onlajn verzija se moè pogledati i pre u ze ti na blo gu: www.arhns.com/aa. A. Va.

Na praksu u slu`be Univerziteta U toku je konkurs za program prakse u slu`bama Univerziteta u Novom Sadu, koji }e trajati od februara do juna ove godine. Zainteresovani mogu konkurisati za rad u Slu`bi za ekonomsko-finansijske poslove UNS-a (studenti Ekonomskog fakulteta), u Centru za informacione tehnologije (stu den ti Pri rod no-ma te ma ti~ kog fakulteta ili Fakulteta tehni~kih nauka) i u Univerzitetskom centru za razvoj karijere i sa ve to va we stu de na ta (stu den ti svih fakulteta). U~esnici programa imaju obavezu da u okviru prakse izvr{avaju odre|ene zadatke, u trajawu od najmawe osam ~asova nedeqno, a program je volonterskog karaktera. Zainteresovani se mogu prijaviti popuwavawem prijavnog formulara, koji se nalazi na sajtu w w w. r a z v o j k a r i j e r e . u n s . a c . r s / . Konkurs jeotvoren do 15. januara. A. Va.

ponedeqak9.januar2012.

NEOBI^NO AMERI^KO ISKUSTVO STUDENTKIWE @URNALISTIKE KRISTINE KOPRIVICE

Obrijala glavu zbog humanog ciqa Mladi zbog predube|ewa i verovawa ~esto ~ine ekstremne poteze. Neki se bave ekstremnim sportovima, drugi tetoviraju svoje telo veruju}i da svaka slika koju stave nosi neko zna~ewe, tre}i, pak, u~estvuju u raznim pokretima kojima prkose trenutnoj vlasti ili sistemu. Da bi pokazala svoju solidarnost s borbom protiv raka kod dece, studentkiwa tre}e godine ùrnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Kri sti na Ko pri vi ca svojevremno je obrijala glavu. Kako je navela, to je u~inila u sklopu akcije uprili~ene u okviru organizacije “Sejnt Baldrik” ~iji je ciq promocija aktivnosti i skupqawe novca kojim se pomaè le~ewe obolelih od raka. Ona je deo ove organizacije postala kad je pro{le godine oti{la na studentsku razmenu u Mejn u Americi. – Na sekciji indijskog plesa upoznala sam devojku koja se zove In di ja Stju art i koja mi je predloìla da se prikqu~im akciji koju organizuje na fakul tetu – kaè Kri sti na. – “Sejnt Baldrik” je volonterska humanitarna organizacija koja se zalaè za sakupqawe para za istraìvawa raka kod dece. Na nivou SAD qudi mogu dobrovoqno organizovati mawe akcije, a sav novac ide za istraìvawe. Po wenim re~ima, kada se neko prijavi kao “{ejvi”, odnosno osoba koja brije glavu u akciji, napravi mu se profil na sajtu organizacije i onda qudi upla}uju novac na taj profil koji ide za istraìvawa raka kod dece i oporavak onih mali{ana

koji su dobili bitku s opakom bole{}u. – Na nivou fakulteta smo skupili gotovo 15.000 dolara, od ~ega samo ja blizu 2.500. To me je stavilo na prvo mesto po skupqenoj sumi od svih 169 u~esnika. Ko je imao dovoqno dugu kosu, on ju je i donirao – rekla je Kristina Koprivica, navode}i da je, od kada postoji organizacija, prikupqeno oko 80 miliona dolara! Sagovornica nije bila ukqu~ena u volonterske aktivnosti samo na razmeni, ve} je na tom poqu vrlo aktivna i u Novom Sadu. Kako kaè, voli da pomaè qudima, a i pre Amerike je volontirala u Crvenom krstu u Kovinu dugo Kri sti na Ko pri vi ca godina. S qudima koji su imali svakodnevice da na fakultetu isto iskustvo kao ona u Ameri- postoji posebna kancelarija za ci u{la je u organizaciju “Tink volonterizam i studentima se big tim”, a 2010. godine bila je na fakultetski i-mejl svakog koordinatorka akcije recikla- ponedeqka {aqu projekti koji è elektronskog otpada u No- }e se raditi te nedeqe. Se}am vom Sadu, “Risajkloton” gde su se da sam na prvoj godini kod skupili oko 2,3 tone elektron- nas predstavila projekat ~iskog otpada. Tako|e, ona je, s {}ewa dela Petrovaradina koalumnijima studentske razmene, ji sam organizovala i pozvala u organizaciji koja ima za ciq qude da do|u i pomognu a odapromovisawe volonterizma u zvala se samo jedna koleginica Srbiji. – kazala je sagovornica koja – Kada sam oti{la u Amerismatra da je volonterski rad je ku, neverovatno mi je bilo to ne{to {to je Srbiji preko po{to je volonterizam toliko deo trebno. – Mislim da je najve}i

FONDACIJA „HEMOFARM” DODELILA 20 STIPENDIJA

Vi{e od ~etvrt veka ulaù u budu}nost Fondacija „Hemofarm„ saop{tila je uo~i novogodi{wih praznika imena 20 studenata koji }e primati wene stipendije u {kolskoj 2011/12. godini, na osnovu raspisanog konkursa. U skladu s opredeqewem investirawa u budu}nost, „Hemofarm” ve} vi{e od 25 godina dodequje kadrovske stipendije najboqim studentima razli~itih fakulteta – farmacije, tehnologije, hemije, medicine, elektrotehnike, ekonomije, ma{instva.Prosek ocena svih studenata stipendista je 9,45, dok najvi{i prosek – ~istu desetku imaju studenti tre}e godine hemije u Beogradu Ma ri ja Zo ri} iz Prijevora i Ste fan Ili} iz â~ka, dok studentkiwa tre}e godine farmacije u Beogradu Ne ve na Stoj ko vi} iz Gloàna ima tako|e zavidnih 9,52. Stipendiju su dobili i Ja smi na Ko vi} iz Starog Trstenika, tre}a godina farmacije u Kragujevcu (9,35); Alek san dra Qa qi} iz Vr{ca, tre}a godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (9,27); Mla |a na Po po vi} iz Velike Grede, tre}a godina Akademije umetnosti (9,11); Jo vi ca Va si qe vi} iz Novog Pazara, ~etvrta godina medicine u Beogradu ( 9,82); Mi lan Ili} iz Kru{evca, ~etvrta godine matematike u Beogradu (9,76); Mi kan La zo vi} iz Lu~ana, ~etvr-

ta godina medicine u Beogradu (9,58); Je le na Jo ko vi} iz Beograda, ~etvrta godina tamo{weg Fakulteta politi~kih nauka (9,45); Ni ko li na Ba i} iz In|ije, ~etvrta godina Pravnog fakulteta u Novom Sadu (9,23) i Ivan Ja ni }i je vi} iz Jagodine, ~etvrta godina medicine u Beogradu (9,08). Stipendiju su dobili i studentkiwa ~etvrte godine farmacije u Novom Sadu Bran ka Ja vo rac iz Priboja (prosek 8,97); Xe mi la Du ra ko vi} iz Prijepoqa, peta godina medicine u Beogradu (9,59); Bo ris ]a li} iz Aleksandrovca, peta godina stomatologije u Beogradu (9,33); Rad mi la Ika~ iz Ba~a, peta godina farmacije u Novom Sadu (9,28), Sla |a na Pa ji} iz Vrdila, kod Kraqeva, peta godina farmacije u Beogradu (9,05) i An dri ja na Pu zo vi} iz Kraqeva, ~etvrta godina medicine u Kragujevcu (9,56); Mi li ca Mla de nov iz Vladi~inog Hana, {esta godina medicine u Kragujevcu (9,55) i Na da Br dar iz Rume, {esta godine medicine u Ni{u (prosek 9,53). Konkurs je trajao do 7. novembra i na adresu Fondacije „Hemofarm” pristigla je 141 molba, a razmatrano je 136 jer je pet bilo s nepotpunom dokumentacijom. V. ^.

problem to {to qudi ovde za poslove koje rade nisu dovoqno pla}eni, a kada im neko ponudi da jo{ svoga vremena, kojeg posle posla ili {kole i nemaju ba{ mnogo, utro{e na ne{to gde uop{te ne}e biti pla}eni, malo je onih koji prihvate. Ne kaèm da nema takvih qudi, samo verujem da je zemqi kao {to je Srbija potrebno daleko vi{e onih koji èle da uloè svoj trud zarad nekog nesebi~nog ciqa – zakqu~ila je Kristina Koprivica. Andrea Jerini}

Publikacija FTN-a i FON-a Fakultet tehni~kih nauka iz Novog Sada i Fakultet organizacionih nauka iz Beograda su, uz podr{ku Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u, pokrenuli publikaciju „Primeri dobre prakse odnosa s javno{}u“ u ciqu unapre|ewa saradwe i sistemske razmene znawa i ve{tina izme|u stru~waka iz prakse, predstavnika akademske zajednice i studenata. Publikacija }e biti objavqivana jednom godi{we i sadrà}e prikaze uspe{nih komunikacionih projekata i kampawa iz Srbije i regiona. Autorke publikacije su doc. dr Da ni je la La li} s Katedre za proizvodne sisteme, organizaciju i menaxment i mr Ta ma ra Vla ste li ca-Ba ki} s beogradskog FON-a. Publikacija omogu}ava da profesionalci upoznaju prvenstveno studente visokoobrazovnih institucija, ali i sve pojedince zainteresovane za profesionalni razvoj, istraìvawe i usavr{avawe u ovoj oblasti, s izuzetnim komunikacionim strategijama i taktikama, kao i najaktuelnijim izazovima, mogu}nostima i trendovima u praksi odnosa s javno{}u. Prva publikacija sadrì 16 studija slu~aja razli~itih kompanija i ~etiri agencije, a primeri su odabrani na osnovu javnog konkursa. U direktnoj komunikaciji i saradwi s predstavnicima kompanija i agencija ~iji su primeri odabrani, urednice su oblikovale kona~an tekst publikacije. A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

reporta@e

ponedeqak9.januar2012.

dnevnik

c m y

HODOÂSNICIMA KOJI SU NA BADWI DAN KRENULI U DEÂNE ALBANSKI EKSTREMISTI PRETILI I ZASULI IH KAMENICAMA z Be o gra da su kre nu li is pra }e ni ki {nim ka pi ma, ka ko bi Bad wi dan pro ve li u De ~a ni ma, a ta mo su ih za su li ki {om ka me ni ca. Po ~e tak je bio uobi ~a jen za ova kva pu to va wa, pre tr pan auto bus, sta ja we u sva kom ve }em gra du, ner vo za, stal no i{ ~e ki va we kad }e, {ta i gde. Na rav no od pla na pu ta osta lo je sa mo „p„ na po ~et ku, sve dru go je bi la ~i sta im pro vi za ci ja. Auto bus sa ver ni ci ma sti gao je oko ~e ti ri uju tro pred gra ni~ ni pre laz Mer da re. „Na o ru à ni„ si kir ~e tom i ja kom ve rom, bez stra ha, mu {kar ci su po mr klom mra ku iza {li da kraj pu ta ise ku bad wa ke. Sa wim su bez pro ble ma pro {li su gra ni cu, sve sni da su u{li u dru gu dr à vu, sa mim tim {to su mo ra li da pla te osi gu ra we od 145 evra za auto bus, i sti gli u \a ko vi cu. Uz pe smu „Bad wa ~e ro |a ~e„ sve to dr vo une to je u por tu cr kve Us pe wa Pre sve te Bo go ro di ce. Osim ne ko li ko \a kov ~a na i Be o gra |a na ko ji ~e sto do la ze, pe de se tak put ni ka pr vi put je bi lo na Ko so vu. Na kon jed no ~a sov ne slu `be, ve} pro mr zli i umor ni od sta ja wa, kre nu li su u De ~a ne, ne slu te }i da }e pu to va we do bi ti di men zi ju dra me. Od \a ko vi ce do De ~a na, 22 ki lo me tra, u auto bu su ni ko ni da pi sne, ~ak ni oni na jo stra {}e ni ji, oni ko je zo vu zi lo ti ma i o ve ri i Bo gu zna ju „vi {e„ i od sve {te ni ka. A is pred ma na sti ra do ~e ka li su ih ita li jan ski voj ni ci ko ji ~u va ju sve ti wu. Na sme ja ni i ras po lo è ni za sli ka we. Sa mo se po oru` ju raz li ku ju od put ni ka. Po ve ri ne, jer su sva ko dnev no na slu `bi i pa le sve }e za zdra vqe svo jih naj bli ìh. âk, do bro zna ju srp ski, iako se pra ve da ne raz u me ju ni re~. Elem, po ula sku u cr kvu, put ni ci su po hr li li da se pro vu ku is pod ki vo ta sa mo {ti ma sve tog kra qa Ste fa na De ~an skog. Ka ù va qa se, za zdra vqe, na pre dak, po rod... Ne ki su pro la zi li i po tri pu ta, ali svi upla {e ni da se ne za gla ve. Jer, po le gen di, ko zap ne o ka me ni ki vot,

Umalo nisu radile i sekirice taj je gre {an. Za to su ne ke go spo |e ko je su u bu su do zi va le Go spo da na glas i sva |a le se oko to ga ko ja je vi {e u ve ri sko ro pu ze }i pro la zi le is pod. Oni ma lo ma we ver ni, gle da li su kri {om ho }e li se ko ja za gla vi ti pa da im bar za to pre sta nu da im is pi ra ju mo zak u auto bu su. Sat vre me na ko je je pla ni ra no za bo ra vak u ma na sti ru br zo je pro {lo uz ras po lo `e ne mo na he Ava ku ma i Da ma ski na. Do bri do ma }i ni po tru di li su se da go ste uz bla go slov is pra te na put do Pe} ke Pa tri jar {i je. Ali je dan od vo |a pu ta, Qu bi ca Dra go je vi}, pri me ti la je po po na {a wu ita li jan skih voj ni ka da se ne {to ~ud no de {a va. - Od jed nom su po sta li ner vo zni i u`ur ba li se. Mi sli li smo da je

ba na ca „Sa mo o pre de qe we„ po tru di li su se da im po `e le „do bro do {li cu“. - O~e ki va li smo ih i ni je nas bi lo strah od wih ve} nas sa mih. Mom ci ko ji su se de li u zad wem de lu auto bu sa sprem no su sko ~i li da va de si ki ri ce i da se su ko be sa Al ban ci ma – pri ~a Alek san dra Sto jiq ko vi}, ko ja se pr vi put su sre la sa ova kvom vr stom opa sno sti. - Prat wa je sta la na dva de se tak me ta ra od auto bu sa, {to je da lo kri la eks tre mi sti ma da nas okru `e sa svih stra na. Iako je pr vih mi nu ta po li ci ja po ku {a va la da sklo ni gru pu, vr lo br zo je do {lo do kul mi na ci je. Vo za ~u je na re |e no da se vra ti u ri kverc i tad na sta je pra vi ha os. Eks tre mi sti tr ~e po red auto bu sa, ga |a ju ih ka me ni ca ma, lu pa ju po ka ro se ri ji i

~i li, a da osta li ima ju na me ru da iza |u na po qe da se ob ra ~u na ju – na sta vqa Qu bi ca. Pred sed nik op {ti ne \a ko vi ca \o ki ca Sta no je -

Pro la zak is pod kov ~e ga kra qa Ste fa na De ~an skog Ita li jan ski voj nik sa Alek san drom i Qu bi com

to zbog do la ska pred sed ni ka Ta di }a. Na rav no, pre va ri li. U cen tru De ~a na blo ka da. Pri pad ni ci naj ek strem ni je gru pe Al -

sta klu. Naj u por ni ji po ku {a va ju da sed nu na uli cu i pre pre ~e im put ne ma re }i da li }e ih vo zi lo pre ga zi ti. Tad ve} i me |u put ni -

PRE^ANSKA LEKSIKA

„Sa mo o pre de qe ni“ za lin~

ci ma na sta je pa ni ka. Ko li ko je ozbiq no uka pi ra la sam kad me je ku ma Qu bi ca ko ja je ~e sto bi la u ta kvim ne pri li ka ma na Ko so vu i

^kaq

i u jednom mu je provi|ewe naredilo da kvizu nije bibaci kopqe {to moè daqe i lo pitawe (a tamo gde padne – tamo je spas. moglo bi): O ~emu su Kopqe se zabolo u `bun ~kaqa pisali i Viqem i od zelene boce po~eli su da ili [ekspir i Zaharija se kuvaju ~ajevi, prave tinktubla go slo ve na bo ca Orfelin? O ~kaqu. re i destilati. Nau~no je doOmrznutom korovu, boci, bodqi, palamidi, kazano da je lekovita cela biqka ~ka~i~ku... Korovu proteranom u jaruge, na za- qa, najve}eg broja od oko 90 varijeteta karpu{tene wive i zabataqene pa{wake. Pi- dusa. Najblagotvorniji je u tretirawu bolesali o wemu i to – na latinskom! Punim sti jetre i organa za varewe, ~isti krv, imenom i prezimenom: Carduus benedic- ublaùje bolove, izo{trava pam}ewe... tus. Najigraniji Englez na svetu je u svom Jedno vreme je smatran najboqim lekom igrokazu “Mnogo buke ni oko ~ega” preporu- protiv ujeda otrovnih insekata, ~ak i zmi~io u jednom dijalogu “destilat ~kaqa koji ja. ^kaq se, naravno, upotrebqava tek dojedini le~i sva zla srca”. Znameniti Sre- bro istucan u avanu jer su mu listovi i stamac, Orfelin, uvrstio je ~kaq u svoj “Regi- blo obrasli o{trim, nekada pau~inastim, star biqa, korewa i drugih miri{qavih bodqicama. Najboqe ga je brati u julu, pri stvari”, neku vrstu dodatka svom ~uvenom punom cvetu, u podne i po sun~anom danu. delu “Iskusni podrumar”, {tampanom u Be- Svi lekovi od ~kaqa su uàsno gorki, kao ~u 1783. Zaharija prevodi latinsko ime {to i treba kod dobre, mo}ne medicine. ~kaqa u “~kaq blaèni”, Pre masovnog gajewa krm{to mu je i istinski nanog biqa kao {to je lucerziv u celom svetu, mada ka, ~kaq je ko{en i mla}en se moè re}i i “~kaq te davan stoci kao odli~blagosloveni”. na hrana i preventiva Vi{estruko nadareni i protiv bolesti, pre svega verovatno najznamenitiji na Britanskom ostrvu. Srbin svoga doba, OrfeSada je ~udotvornost lin, bio je kaligraf, kwi~kaqa pomalo zaboravqeèvnik, istori~ar, pina, ali se lako moè na}i sac, prevodilac, bakrou celoj Evropi, pa i u Amerezac, sastavqa~ kalenrici i Kanadi, gde je vedara, urednik i u~iteq, {ta~ki prenet. Neke vrali i vinogradar, prirodste izgledaju ba{ impowak duboko vezan za zezantno, gizdavo.. Na jakom mqu, nije samo gledao u zelenom stablu budu lepi rodne loze i vo}ke ve} i cvetovi, blede crvene boje (re|e ùte) s ~ekiwau uboge travke. Dugogodistim laticama, a potom {wi urednik „Dnevnika” se na wihovom mestu froQubomir Vukmanovi} u mira bodqikavi plod. jednom od svojih tekstova Stoka ga ne pase, osim mao ovom ~uvenom eruditi, garaca, pa se ponegde zove navodi najvi{u ocenu o i magare}a boca. ôbani i podvigu Orfelina {to ju deca ve`baju udarce bi~em ili kamyijom, je izrekao akademik Jovan Tucakov, istaotkidaju}i cvetove ~kaqa, a veruje se da i kav{i da je “to od ogromnog zna~aja za na{u izreka o uzaludnom juna~ewu “kopqem u trnau~nu botani~ku terminologiju jer mi imawe” ima veze sa ~kaqom. mo ~esto i preko sto raznih narodnih imeNeki {kotski klanovi imaju ~kaq u svona za jednu te istu biqku a latinsko je samo jim grbovima, a i engleski kraq Yejms Prvi jedno.” je iskovao zlatnik s reqefom ove (sada zaPo ~emu su to ìteqi davnih vremenemarene) biqke. na Evrope zapamtili ~kaq, osim po o{trom Na{ poznati komi~ar Miodrag Petrovi} bolu kad su ga doticali golom rukom? Po dobio je nadimak ba{ po poslovici da neko mnogim pri~ama i legendama, ali i o~igledmoè da bude „umiqat kao ~kaq”. nim lekovitim svojstvima. Navodno ga je Pavle Male{ev lansirao sam Karlo Veliki, traè}i lek (Gra |a za kwi gu „Trired ri ba pli va protiv kuge {to mu je kosila vojsku. âk je / Di va ni o re ~i ma”) i u snu vapio za ~udotvornim eliksirom pa

Me to hi ji, zgra bi la za ra me na i pre ba ci la na se di {te od pro zo ra. - Po gle da la sam po auto bu su i shva ti la da su se po je din ci us pa ni -

vi} i ja smo im na re di li da svi sed nu, na vu ku za ve se i sta ve ka pu qa ~e na gla ve, ako ne ki ka men raz bi je sta klo. Se la sam na su vo za ~e vo se -

di {te i po ~e la da sni mam, {to je jo{ vi {e iz ner vi ra lo eks tre mi ste. - Na sr ta li su na auto bus i pre ko spe ci jal nih je di ni ca „Ro su“. U ne ko li ko na vra ta do {li i do vra ta po ku {a va ju }i da ih otvo re, a me ni su po ka zi va li da }e me pre kla ti jer sni mam. Iskre no, pr vi put sam ose ti la strah ka da sam vi de la ka ko upi ru pr stom na Alek san dru. Ner vi rao ih je i krst ko ji je vi sio na re tro vi zo ru, a i sve {te nik na pr vom se di {tu iza vo za ~a. Ne ko li ko pu ta su ga |a li ka me ni ca ma u prav cu kr sta. Tu su i o{te ti li {o fer {ajb nu. \o ki ca Sta no je vi} iza {ao je i ski nuo ta bli ce pra }en gro mo gla snim apla u zom Al ba na ca. Vra ti li smo se u De ~a ne, po {li u raj, a do ~e kao nas je pa kao - zav {ri la je pri ~u Qu bi ca. Mir ni kao {ri cer vo za ~i To mi ca To mi} i Mi o drag Pe tro vi}, za slu `ni su {to ni je bi lo go re. U ne ko li ko na vra ta otva ra li su vra ta, jer je pri pad nik KPS-a ula zio u auto bus da iz ne se zah te ve „Sa mo o pre de qe wa”. A po seb no su iri ti ra le ta bli ce sa ozna ka ma BG. Zorica Dragojevi}

OD GRADONA^ELNIKA RUME KOLICA ZA TROJKE, BRA]U TEODOSI]

@eleli }erku, dobili tri sina a zar, Veq ko i Ne nad Te o do si} su bra }a ro |e na 13. sep tem bra. Naj sta ri ji La zar je bio je te àk 1,8 ki lo gra ma i dug 41 cen ti me tar. Veq ko je par mi nu ta mla |i, ali bio te ì od sta ri jeg bra ta ~ak 200 gra ma i du ì tri cen ti me tra. Ne nad je naj mla |i i bio je naj ma wi. Sve ga 1,18 kg i dug 37 cm. Zbog ma log bro ja in ku ba to ra u no vo sad skom po ro di li {tu, bra }u su raz dvo ji li. Pr ve nac je ostao u No vom Sa du, a dru ga dvo ji ca su se za svo je ì vo te bo ri li u Be o gra du. I, hva la Bo gu, na kon ne pu na ~e ti ri me se ca su ì vah ne i ve se le be be. Ne kad pri~ qi vi je, ne kad pla~ qi vi je, ali zdra ve i le po na pre du ju. Sva ki dru ga ~i ji, a opet ne ve ro vat no sli~ ni. - Ja ko sam po no sna maj ka. U to ku ce le trud no }e, iako su mi od mah re kli da su sva tri de ~a ka, po taj no sam se na da la da su le ka ri bar ma l o po g re { i l i – pri ~a maj ka Ta ma ra, ko ja je

La zar, Veq ko i Ne nad ~e ka ni 18 go di na

Od mramora i èleza ja~a na{a zlatna mlade`: Ka ko se na ko ti lo ovih na pred nih pro e vrop skih za ko na po Sr bi ji, uti sak je, si tu a ci ja u ze mqi bi va sve go ra, sve ih se ma we qu di a ba ra bar wi ma i in sti tu ci ja pri dr à va i po {tu je ih. Uve den za kon ko ji „naj zad” tre ti ra na si qe na sport skim i inim ma ni fe sta ci ja ma, a ni kad vi {e di vqa ka na tri bi na ma i po uli ca ma, ima i za kon ko ji za bra wu je pro da ju al ko ho la i du va na mla |i ma od 18 le ta, ali i ni kad nam vi {e ma lo let ni ka ni je ob no} za vr {a va lo u hit noj po mo }i na is pi ra wu ne ja kih è lu da ca. Ta ko su, sve „po {tu ju }i” za kon ske nor me srp ski gra do vi, pa me |u wi ma i Som bor, do ~e ka li i

na k on ne u s pe { nih po k u {a ja da osta ne u dru gom sta wu, de ~a ke do bi la van te le snom oplod wom – Ni {ta ni je bi lo la ko, ali sve te mu ke su iza nas i ne è lim ni da ih se se }am. Sa d a ima m o dru g u vr s tu pro ble ma, jer smo su prug i ja sa mi i ne ma mo po mo }i ni od ko ga. No, ve} smo po sta li uigran tan dem, sve ma we bri ne mo, a sve vi {e uì va mo. Ina ~e, Ta ma ra i su prug Bran ko su ve} pu nih 18 go di na za jed no, vo le se jo{ od sred wo {kol skih da na. - Do po sled weg tre nut ka sam se na dao da }e mo do bi ti bar jed nu de voj ~i cu, ali od ka da su wih tro ji ca tu, mo joj sre }i ne ma kra ja – po no san je ta ta Bran ko. La zar, Veq ko i Ne nad su tre }e troj ke ro |e ne na te ri to ri ji rum ske op {ti ne u po sled wih tri go di ne i gra do na ~el nik Go ran Vu ko vi} im je kao no vo go di {wi po klon uru ~io ko li ca. J. Anti} pro sla vu no ve, 2012, {to je na {a zlat na mla de` do ì ve la kao jo{ je dan u ni zu po vo da da po lu pa {ta se da po lu pa ti, po ki da i uni {ti sve {to ni je pod di rekt nom fi zi~ kom za {ti tom po li ci je. [ta }e{, ve se le se de ca, mla dost je to. Ta ko je u, bi }e naj lep {oj srp skoj (pa i {i re) uli ci, som bor skom Glav nom so ka ku, ne dav no re kon stru i sa nom, u sla vu na {e ve se le de ce u no vo go di {woj no }i po stra da lo 11 no vih-nov ca tih kor pi za sme }e. Da su nam je mla de` je dra, bla go maj ci, sve do ~i i stra da we {est li ve no-dr ve nih klu pa, ko je su ma da an ke ri sa ne u ka men, na {a dra ga de ~i ca po ~u pa la i raz bi la. Ma, sa mo nek’ su de ~i ca ì va i (da li?) zdra va. M. Miqenovi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

PO LI CI JA NA PRA GU RE [E WA MON STRU O ZNOG UBI STVA U JA GO DI NI

DR @A VA UZ DR MA LA KLA NO VE, NA RE DU VI SO KA KO RUP CI JA

^e ka se po tvr da o iden ti te tu ubi ce

Sr bi ja ne ma {e fa pod ze mqa

Iako je is tra `ni su di ja Zo ran Pe tro vi} iz ja vio da po sto je in di ci je o mo gu }em po ~i ni o cu, po li ci ja jo{ uvek ni je ni ko ga uhap si la zbog mon stru o znog ubi stva Mir ja ne To do ro vi} (60), ko je se do go di lo u su bo tu u we noj po ro di~ noj ku }i u Ja go di -

Je dan od dvo ji ce si no va To do ro vi }e ve Sa vo (31), ko ji je, ka ko je Pe tro vi} iz ja vio, pri ja vio ubi stvo i ko ga je po li ci ja na {la u ku }i sa te {kim po vre da ma, na la zi se na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge Kli ni~ ko bol ni~ kog cen tra u Kra gu jev cu, i tre nut no ni je u

ni. Pre ma re ~i ma Gor da ne Cve ti}, port pa rol ke PU Ja go di na, po li ci ja }e iz da ti zva ni~ no sa op {te we o ovom ubi stvu, ka da stig ne na laz ob duk ci je ubi je ne. Ubi stvo se do go di lo u su bo tu oko 15 sa ti, u po ro di~ noj ku }i u Te sli noj uli ci 10. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ja go di ni Zo ran Pe tro vi} re kao je da je To do ro vi }e va ubi je na u po ro di~ noj ku }i ta ko {to je „uda re na dva pu ta tu pim pred me tom u gla vu, naj ve ro vat ni je ~e ki }em, a na kon to ga joj je gla va od se ~e na i sta vqe na na sto”. On je ka zao da je re~ o „mon stru o znom ubi stvu ka ka vog do sa da ni je bi lo u Ja go di ni”.

ì vot noj opa sno sti. De ùr ni le kar na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge To mi slav Sto jiq ko vi} je iz ja vio Ta njug u da je To do ro vi} ope ri san „zbog po vre da grud nog ko {a za do bi je nih o{trim pred me tom”. Su di ja Pe tro vi}, ko ji je sa po li ci jom iz vr {io uvi |aj na li cu me sta, re kao je Ta nju gu da „ima ja snih in di ci ja ko je iz vr {i lac, ali da ne è li ni {ta da pre ju di ci ra, dok ne bu de sto od sto si gu ran u iden ti tet ubi ce. Mon stru o zno ubi stvo To do ro vi }e ve, prav ni ce i In du stri ji me sa i me snih pro iz vo da „Ju hor” u Ja go di ni, pre sve ga na ~in na ko ji je iz vr {e no, po tre slo je Ja go di nu i oko li nu.

- U pret hod nih ne ko li ko go di na po stig nu ti su naj ve }i re zul ta ti u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i po pr vi put Sr bi ja ne ma „{e fa pod ze mqa”, re kao je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men i do dao da je za to sa da pri o ri tet pra vo sud nih or ga na bor ba pro tiv ko rup ci je, - Po sle go to vo 20 go di na Sr bi ja da nas ne ma ni ko ga za ko ga bi mo glo da se ka è da je ‘ko or di ni sa ni’ {ef pod ze mqa. Svi ko ji su ima li tu ulo gu, ili o ko ji ma su me di ji pi sa li kao o vo |a ma or ga ni zo va nog kri mi na la u Sr bi ji, da nas se na la ze u za tvo ru, ili u bek stvu u ne kim da le kim ze mqa ma„, na gla sio je Ho men u in ter vjuu Ta nju gu. To je, ka ko je na veo, ja sna po ru ka dr à ve da ne }e to le ri sa ti pra vqe we ve li kih i mo} nih kri mi nal nih kla no va, kao {to je to bio slu ~aj u pret hod nih dva de se tak go di na. Naj ve }i broj slu ~a je va u pro ce si ma pro tiv ~la no va kri mi nal nih gru pa do bio je epi log na su du i mno gi su ve} osu |e ni na vi {e go di {we za tvor ske ka zne, pod se tio je Ho men i iz ra zio o~e ki va we da }e u to ku go di ne bi ti iz re ~e ne pre su de i za „naj ve }e di le re ko ka i na”. „Sa da, po sle bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i nar ko di le ra, pri o ri tet je bor ba pro tiv vi so ke ko rup ci je, ko ja kao rak ra na raz je da na {e dru {tvo”, is ta kao je dr àv ni se kre tar. On je upo zo rio da ne mo è ce lo dru -

PO TVR \E NE PRE SU DE ZA RAZ BOJ NI [TVA I UBI STVO PO LI CAJ CA

Ubi ci po li caj ca Gran di }a po tvr |e no 20 go di na Ape la ci o ni sud u Be o gra du je sa Da ni je lom To mi }em i to 18. po tvr dio pre su du Spe ci jal nog mar ta 2009, u zla ta ri „Ra da” u su da ko jom je Da ni jel To mi} No voj Pa zo vi i 23. mar ta 2009, (20) iz Va qe va osu |en na 20 go - u zla ta ri „Gold {op” u Po `a di na za tvo ra po op tu `bi da je rev cu. 11. apri la 2009, pri li kom bek stva na kon iz vr {e ne pqa~ ke zla ta re „Ma li {a” u Zre wa ni nu, na auto-pu tu kod No vog Sa da ubio sa o bra }aj nog po li caj ca Vla di mi ra Gran di }a (30). Ape la ci o ni sud je u ce lo sti po tvr dio osu |u ju }u pre su du Spe ci jal nog su da iz re ~e nu 24.de cem bra 2010, u istom pred me tu ko jim su op tu `ba ma ob u hva }e ne tri pqa~ ke zla ta ra iz mar ta i apri la 2009.go di ne, te ukup no sed mo ri ca okri vqe nih za po ve za nost s ne kom od wih i za pri pad nost „kri mi nal noj gru pi“ ko ju je or ga ni zo vao Slav ko Ri sti} (29) iz Va qe va. Sa da po tvr |e nom pre su dom je Slav ko Ri sti} osu |en na ka znu 8 go di na za tvo ra, po op tu `ba ma da je „kra jem 2008. go di ne, do hap {e wa u apri lu 2009, or ga ni Okri vqe ni Ivan Ni ko li} zo vao kri mi nal nu gru pu za vr (38), s pri ja vqe nim pre bi va li {e we raz boj ni {ta va, ti po vao {tem u Br~ kom, ko me op tu `ni objek te, na ba vqao sred sta va za ca sta vqa na te ret po ma ga we iz vr {e we, te po ~i nio dva raz - Ri sti }u i To mi }u na kon raz boj boj ni {ta va u sa i zvr {i la {tvu ni {tva u zla ta ra ma u Po `a rev -

Bla à ka zna zbog ne zre lo sti Spe ci jal ni sud je pri li kom ob ja vqi va wa pr vo ste ne pre su de 24. de cem bra 2010, po seb no obra zlo ìo ka znu iz re ~e nu op tu è nom Da ni je lu To mi }u, ko ji je po red kri vi~ nog de la te {kog ubi stva ogla {en kri vim i za u~e {}e u pqa~ ka ma u sve tri po me nu te zla ta re. - Za kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo je za ko nom pred vi |e na mak si mal na ka zna od 40 go di na za tvo ra, ali je op tu è ni Da ni jel To mi} mla |i pu no let nik, imao je 19 go di na, {ti ti ga za kon i za to za we ga ne do la zi u ob zir mak si mal na ka zna od 40 go di na i zbog to ga je u we go vom slu ~a ju mak si mal na ka zna ukup no 20 go di na za tvo ra-obra zlo ì la je su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, pred se da va ju }a pr vo ste pe nog sud skog ve }a. Ona je do da la da je sud iz re kao ka znu u okvi ru ta ko pred vi |e nog za kon skog mak si mu ma, ce ne }i ote à va ju }e okol no sti - O{te }e ni Gran di} je ta ko |e bio mlad, imao je sa mo 30 go di na. Imao je per spek ti vu, po sao, po ro di cu, trud nu su pru gu. We go vo de te je osu |e no da ni kad ne vi di svog oca-is ta kla je glav na su di ja.

cu i No voj Pa zo vi osu |en je na 4 go di ne za tvo ra. Za tvor ska ka zna od 3 go di ne i 7 me se ci ire ~e na je Vla di mi ru Vo ji no vi }u (26) iz La za rev ca po op tu `ba ma za po ma ga we Ri sti }u i To mi }u po sle raz boj ni {tva u zla ta ri u Po à rev cu. Na 5 go di na za tvo ra je osu |en Ne nad Ma ti} (29) iz Be o- gra da, po op tu `bi „za u~e {}e u raz boj ni {tvu u zla ta ri ‘Ma li {a’ u Zre wa ni nu, te zbog ome ta wa slu `be nog li ca u oba vqa wu du `no sti“. Ka zna od 4 go di ne za tvo ra je od me re na Alek san da ru Maj mu no vi }u ko ji je ta ko |e ogla {en kri vim za sa u ~e sni {tvo u raz boj ni {tvu, kao i za kri vi~ no de lo neo vla {}e no dr à we dro ge. Na za tvor u tra ja wu 3 go di ne i 8 me se ci je osu |en Zo ran Jo va no vi} zbog op tu `be za u~e {}e u raz boj ni {tvu u Zre wa ni nu i za ome ta we slu `be nog li ca u oba vqa wu slu `be ne du `no sti. U raz boj ni {tvu u zla ta ri ‘Ma li {a’ u~e stvo va li su Da ni j el To m i}, Ne n ad Ma t i}, Alek san dar Maj mu no vi }a i Zo ran Jo va no vi}, ko ji su se na kon iz v r { e w a, vo z i l om si t roen upu ti li ka No vom Sa du. Na do mak No vog Sa da, na auto pu tu kod ben zin ske pum pe „Mi nut“, sa o bra }aj ni po li ca jac na mo to ci klu Vla di mir Gran di}, us peo je da za u sta vi sum wi vi „si troen“, ta ko {to mu je pre pre ~io put mo to rom. Ka da je od vo za ~a Zo ra na Jo va no vi }a za tra ìo is pra ve, iz auto mo bi la je iza {ao okri vqe ni To mi} i pu cao u gru di po li caj cu Gran di }u. Pre ma utvr |e nim ~i we ni ca ma, na kon to ga je okri vqe ni Ma ti} pre {ao na se di {te vo za ~a pa su se po no vo da li u bek stvo, dok je okri vqe ni Jo va no vi} ostao na pu tu gde ga je uhap si la pa tro la po li ci je. J. J.

{tvo da se sa mo osla wa na rad tu `i la {tva, po li ci je i pra vo sud nih or ga na, jer oni re a gu ju ka da do ko rup ci je ve} do |e. - Mo ra mo da se ba vi mo pre ven ci jom ko rup ci je i u tom smi slu no va stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ju o~e ku jem

na red nih ne ko li ko me se ci. On je na gla sio da se kon kret ni re zul ta ti u do sa da {woj bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je mo gu me ri ti, pre sve ga kroz rad Di rek ci je za od u ze tu imo vi nu, ko ja u ovom tre nut ku ras po la `e sa za ple we nom imo vi nom ~i ja se

Slobodan Homen

da }e bi ti usvo je na do mar ta, mo ra da ozna ~i ja sne po ka za te qe i na ~in na ko ji }e se ona spre ~a va ti - re kao je Ho men. Pre ma we go vim re ~i ma, uvek }e bi ti onih ko ji }e upr kos svim za bra na ma kr {i ti za kon, ali za ta kve po sto ji po li ci ja, tu `i la {tvo i sud. Ho men je na ja vio da se zna ~aj ni re zul ta ti, na ro ~i to ka da je u pri ta wu bor ba vi so ke ko rup ci je, o~e ku ju u

vred nost pro ce wu je na vi {e od 350 mi li o na evra. Go vo re }i o re for mi pra vo su |a, Ho men je is ta kao da su srp ski su do vi u 2011. go di ni pr vi put us pe li da sa vla da ju uku pan pri liv pred me ta, kao i da se uspe {no iz bo re sa sta rim pre me ti ma re {iv {i ~ak 106 od sto ukup nog pri li va. S dru ge stra ne, ka ko je re kao, Mi ni star stvo }e na sta vi ti za po -

~e te pro jek te u ci qu re {a va we sme {taj nih ka pa ci te ta su do va, pre sve ga, na ni vou Be o gra da, ka ko bi do {lo do isu we wa o~e ki va wa gra |a na ali Mi ni star stva. „Svi è li mo da vi di mo efi ka sni je sud stvo ko je u krat kom, pri stoj nom ro ku u skla du sa me |u na rod nim stan dar di ma do no si od go va ra ju }e pre su de”, re kao je dr àv ni se kre tar. On je tim po vo dom na ja vio da }e to kom go di ne bi ti adap ti ra na i sprem na za rad no va zgra da par ni~ nog su da u objek tu „Aero in ì we rin ga” na No vom Be o gra du. - U woj }e se na la zi ti 110 no vih kan ce la ri ja, ~i me }e, ka ko je is ta kao, kom plet no bi ti re {en pro blem funk ci o ni sa wa par ni~ nog de la pra vo su |a, od no sno sva ki su di ja }e ima ti svo ju sud ni cu i su di }e dan za da nom, a {to }e vr lo br zo do ve sti do po ve }a wa efi ka sno sti ra da pra vo su |a. U za vr {noj fa zi su i pri pre me za iz grad wu dva no va objek ta, ko ji ma }e bi ti re {en pro blem funk ci jo ni sa wa be o grad skog pra vo su |a. Ho men je pre ci zi rao da }e na lo ka ci ji ko ju je Mi ni star stvo prav de do bi lo od gra da Be o gra da, u uli ci Kne za Mi lo {a bi ti sme {te na sva tu ì la {tva. No va zgra da za Spe ci jal ni sud - gde }e se odr à va ti su |e wa za kri vi~ na de la or ga ni o zva nog kri mi na la, bi }e iz gra |e na na pla cu po red po sto je }e zgra de u Usta ni~ koj uli ci i sa sa da {wim su dom bi }e po ve za na pa sa re lom.

EGE RE [I I KR STI] PO SE TI LI PO VRE \E NOG MOM KA IZ TE ME RI NA

Pra ti mo si tu a ci ju u Te me ri nu

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i i v.d. na ~el ni ka Po li cij ske upra ve No vi Sad Ste van Kr sti} osu di li su naj no vi je in ci den te na me |u na ci o nal noj osno vi u Te me ri nu. Ka ko je sa op {te no iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Ege re {i i Kr sti} po se ti li su \er |a Mor va i ja, mla di }a te {ko po vre |e nog za vre me ka to li~ kog Bo ì }a, ko ji se opo ra vqa na Kli ni ci za hi rur gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du. Ege re {i i Kr sti} su se sa gla si li da su i ubu du }e neo p hod ne ko or di ni sa ne ak ci je, do bra i kon ti nu i ra na sa rad wa svih nad le `nih or ga na, od lo kal ne sa mo u- pra ve i po kra jin skih in sti tu ci ja do po li ci je i sud stva. - In ci den ti na me |u na ci o nal noj osno vi, na si qa i is pi si va we gra fi ta sa po ru ka ma mr `we i ne tr pe qi vo sti, ne do pri no se mir nom i bez bed nom ì vo tu. Ako za jed ni~ ki è li mo da do pri ne se mo smi ri va wu na pe tih me |u na ci o- nal nih od no sa, ako è li mo da us po sta vi mo jav ni red i mir i za u- sta vi mo eska la ci ju na si qa, on da to mo ra bi ti ura |e no za jed ni~ kim sna ga ma - ka è se u sa op {te wu. DR SKA KRA \A MA LO LET NI KA U KI KIN DI

@e ni oteo ta {nu sa 20.000 di na ra Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di 5. ja nu a ra su li {i li slo bo de i sa kri vi~ nom pri ja vom pri ve li is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu se dam na e sto go di {weg ma lo let ni ka iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio te {ku kra |u na dr zak na ~in. Osum wi ~e ni ma lo let nik je istog da na ka da je li {en slo bo de, na uli ci u Ki kin di od sta ri je `e ne oteo tor bu iz ko je je uzeo 20.000 di na ra, sa op {te no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

Egere{i i Krsti} u poseti povre|enom mladi}u

Osim to ga is ti ~e se da su do sa da {we ko or di ni sa ne ak ci je do pri ne le da Te me rin bu de pod jed na ko bez bed na sre di na za `i vot na {ih gra |a na, kao i bi lo ko je dru go me sto u Voj vo di ni. Po kra jin ska Vla da }e i ubu du }e sa MUP-om pa `qi vo pra ti ti si tu a- ci ju u Te me ri nu jer je bez bed nost svih gra |a na ovog me sta pri o ri tet za sve dr `av ne in sti tu ci je. Ka ko je ra ni je po li ci ja sa op {ti la, pro tiv Te me ri na ca Ste -

fa na J. (18) i Da vi da K. (20) pod ne te su pre kr {aj ne pri ja ve zbog osno va ne sum we da su 25. de cem bra pro {le go di ne, na uli ci u Te me ri nu, u dva na vra ta fi zi~ ki na pa li ne ko li ko gra |a na i tom pri li kom dvo je lak {e po vre di li. Utvr |e no je da su ima li vi {e od 1,2 pro mi la al ko ho la u or ga ni zmu a po sle za dr `a va wa su pri ve de ni pre kr {aj nom su di ji ko ji im je od re dio po 25 da na za tvo ra i od go va ra ju }e nov ~a ne ka zne. E. D.

AK CI JA GRAD SKE UPRA VE I PO LI CI JE U PO @A REV CU

Sajt za pri ja vu kri mi na la i ko rup ci je Grad ska upra va i Po li ci ska upra va u Po à rev cu usko ro }e otvo ri ti za jed ni~ ki sajt sa ci qem da se ukqu ~e i gra |a ni u su zbi ja wu kri mi na la i ko rup ci je. Sve pri ja ve ko je mo gu bi t i ano n im n e, pro v e r a v a } e po li ci ja i tu ì la {tvo. Pre m a re ~ i m a na ~ el n i k a Po li ci ske upra ve Po à re vac De ja na Ra den ko vi }a, ovo je sa mo jed na od ak ci ja ko ja tre ba da do pri ne se sank ci o ni sa wu kri mi n a l a i ko r up c i j e, {to je

pri o ri te tan za da tak po `a re va~ ke po li ci je. Ra den ko vi} je iz ja vio da u toj ak ci ji ne }e bi ti ne do dir qi vih, da }e se za kon pri me wi va ti bez iz u ze ta ka na sve i da ne }e do zvo li ti even tu al ne in ter ven ci je, bez ob zi ra od ko ga do la zi le. On je na gla sio da po li ci ja stal no mo ra da bu de na uslu zi na ro du ali i da je po mo} me di ja ite ka ko va `na u ovoj ak ci ji. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak9.januar2012.

ZA VR [EN TUR NIR U ^E NA JU (IN DI JA)

Tipsarevi} bez trofeja Jan ko Tip sa re vi} je u 2011. go di ni osvo jio dve ti tu le, od i grao naj bo qu se zo nu, a u No voj 2012. na sta vio je istim pu tem, iako mu je za dla ku iz ma kao tro fej u In di ji. Srp ski te ni ser, na i me, bio je na ko rak od pe ha ra na tur ni ru u ^e na ju. Po ra `en je u ne iz ve snom ma ra ton skom fi na lu od Mi lo {a Ra o ni }a, Cr no gor ca s ka na da skim pa so {em, re zul ta tom 1:2, po se to vi ma 6:7 (4:7), 7:6 (7:4), 7:6 (7:4). Ra o ni} (21), ko ji je u 2011. go di ni na tur ni ru u San Ho zeu sti gao do pr ve ti tu le u ka ri je ri, ni ka da pre ovo ga ni je od me rio sna ge s Tip sa re vi }em. Tre nut no 31. igra~ sve ta, uz no vi pe har, za ra dio je ~ek na 71.900 do la ra i 250 ATP po e na.

Bo rio se Jan ko Tip sa re vi} kao lav u fi nal nom su sre tu. Na po ~et ku me ~a imao je do sta pro ble ma s pr vim ser vi som, {to je Ra o ni}, po znat po ra zor nim udar ci ma, po ku {a vao da is ko ri sti. Imao je Ka na |a nin u ~e tvr tom ge mu ~e ti ri brejk pri li ke, ali je srp ski te ni ser od ser vi rao ~ak ~e ti ri asa u kri znim tre nu ci ma i iz jed na ~io na 2:2. Po sle to ga ~i ni se da je Tip sa re vi} do bio na sa mo po u zda wu. Ser vi rao je sve bo qe ka ko se za huk ta va lo na te re nu, pa je po sle ne iz ve sne i du ge bor be set od lu ~en u taj-brej ku. Jan ko je pr vi ste kao pred nost (5:3), Ra o ni} je us peo da sma wi na 4:5, a on da je Sr bin za vr {io po sao po krat kom po stup ku, s dva fan ta sti~ na po e na - po sle ta~ -

Le an der Pa es i Jan ko Tip sa re vi} sla ve

Janku ipak titula De ve ti te ni ser sve ta Jan ko Tip sa re vi} ipak }e na pu sti ti in dij ski ^e naj sa tro fe jom u ru ka ma. Na kon {to je iz gu bio u fi na lu sin gla, Jan ko je za jed no sa Le an de rom Pa e som osvo jio tro fej u kon ku ren ci ji pa ro va. Srp ko-in dij ska kom bi na ci ja u fi na lu je bi la bo qa od Izra e la ca En di ja Ra ma i Jo na ta na Er li ha sa 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:4. To je srp skom te ni se ru pr va dubl ti tu lar u ka ri je ri u tre }em fi na lu, dok je Le an der Pa es osvo jio 48. tro fej. U fi nal nom du e lu u oba se ta pre su dio je po je dan brejk. U oba se ta Tip sa re vi} i Pa es na pra vi li su po dva brej ka, iz gu bi li su po je dan ser vis gem ali su na kra ju sla vi li.

TUR NIR U SI D NEJU

Ana eliminisana Ana Iva no vi} eli mi ni sa na je ve} u pr vom ko lu VTA tur ni ra u Sid ne ju od ^e hi we Lu is Sa fa ro ve 7:6, 6:2. Iva no vi }e va ni je do bro za po ~e la 2012. go di nu. Na tur ni ru, ~i ji je na grad ni fond 637.000 do la ra, od srp skih te ni ser ki igra }e jo{ sa mo Je le na Jan ko vi} ko ja se u pr vom ko lu sa sta je sa Ne mi com Ju li jom Ger ge{. Bo ja na Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u glav ni `reb, jer ju je u tre }em ko lu kva li fi ka ci ja po be di la [te fa ni Fo gel iz [vaj car ske sa 3:6, 6:4, 6:2. - Ima la sam pri li ku u taj brej ku da po ve dem sa 6:5, ali je lop ti ca za vr {i la u mre `i. Na kon to ga sam iz gu bi la set. Taj uda rac mi je kon stant no pro la zio kroz gla vu u na stav ku me ~a. Mo gla sam da od i -

gram bo qe. Pro tiv ni ca je to is ko ri sti la i na kra ju za slu è no sla vi la - iz ja vi la je Iva no vi }e va po sle po ra za. Iako uo~i Austra li jan Ope na ne be le ì do bre re zul ta te, srp ska igra ~i ca ve ru je da do po ~et ka tur ni ra u Mel bur nu mo è jo{ mno go to ga da po pra vi u svo joj igri. - Ve o ma do bro sam ra di la u pri prem nom pe ri o du i tim pu tem è lim da na sta vim. Iako sam pre tr pe la po raz, ose }am da imam do bru igru. Ra na eli mi na ci ja }e mi omo gu }i ti da na por nom tre ni ram na red nih ne de qu da na i ima }u vre me na da do te ram ne ke stva ri do Austra li jan Ope na - op ti mi sta je Ana Iva no vi}. Austra li jan Open star tu je 16. ja nu a ra u Mel bur nu.

no sat vre me na, po veo je Tip sa re vi} s 1:0 u se to vi ma. I u na stav ku me ~a vi |e na je è sto ka bor ba. Jan ko je bez ve }ih pro ble ma do bi jao ge mo ve na svoj ser vis, imao i dve brejk {an se, a Ra o ni} je na sta vio sa sjaj nim ser vi si ma. Ne iz ve snost je opet po tra ja la 12 ge mo va, s tim {to se Tip sa re vi} po sle de ve tog ge ma du è za dr ào na sto li ci, jer je imao pro ble ma sa ù qe vi ma na no zi. Ipak, to ni je osta vi lo tra ga na we go vu igru. U no vom taj-brej ku Ka na |a nin je bo qe po ~eo i po veo s 4:1, za hva qu ju }i do brim de lom i gre {ka ma Tip sa re vi }a, ko ji je bez po tre be ù rio da za vr {i ne ke po e ne na svoj ser vis. Is po sta vi lo se da je to bi la ve li ka pred nost za vi so kog mom ka po re klom iz Pod go ri ce, ko ji je od ukup no tri set lop te, is ko ri stio dru gu za po rav na we re zul ta ta na 1:1 u se to vi ma, po sle ukup no 140 mi nu ta igre. Pu bli ka u ê na ju za i sta je uì va la, jer je bor ba za pe har po tra ja la - od lu ka je opet pa la u tajbrej ku. I Sr bin i Ka na |a nin do bi ja li su na iz me ni~ no ge mo ve na svoj ser vis u tre }em, od lu ~u ju }em se tu. Tip sa re vi} je imao dve pri li ke za brejk, Ra o ni} jed nu, ali je ni su is ko ri sti li. Bor ba ì va ca bi la je du ga, ali za ni mqi va i po sre }i lo se Ra o ni }u, na ni zao je pet ve li kih po e na, Jan ko je us peo da odr ì na du i sma wi na 4:6, ali je Ra o ni}, ko ji je od ser vi rao ~ak 35 as uda ra ca, po sle tri sa ta i 13 mi nu ta po dig nu tih ru ku na pu stio te ren.

Viktor protiv Hjuita Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki igra }e pro tiv Austra li jan ca Lej to na Hju i ta na star tu tur ni ra u Sid ne ju. Tro ic ki }e na tom tur ni ru bi ti je di ni srp ski pred stav nik, po {to su No vak \o ko vi} i Jan ko Tip sa re vi} od lu ~i li da od mo re pred po ~e tak Austra li jan Ope na, a po sta vqen je za pe tog no si o ca. S dru ge stra ne, Hju it }e u Sid ne ju u~e stvo va ti za hva qu ju }i spe ci jal noj po ziv ni ci ko ju je do bio od or ga ni za to ra. Tro ic ki i Hju it se ni ka da do sa da ni su sa sta ja li, a po bed ni ka tog du e la u dru gom ko lu o~e ku je bo qi iz su sre ta Ru sa Alek sa Bo go mo lo va ju ni o ra i Ro bi na Ha sea iz Ho lan di je. Pro jek to va nim `re bom, Tro ic ki bi u ~e tvrt fi na lu mo gao da se sa sta ne sa Fe li si ja nom Lo pe som iz [pa ni je, a po tom Ar gen tin cem Hu a nom Mar ti nom del Po trom. PRED AUSTRA LI JAN OPEN

^ili} otkazao Naj bo qi hr vat ski te ni ser Ma rin ^i li} zbog pro ble ma sa ko le nom od u stao je od na stu pa na Austra li jan ope nu. Di rek tor tur ni ra Krejg Ti li sa op {tio je da je Hr vat, ko ji na ATP li sti za u zi ma 21. me sto, i slu `be no po tvr dio da se ne }e tak mi ~i ti ove se zo ne.

dnevnik

c m y

PRI PREM NA UTAK MI CA ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Orlovi napreduju Sr bi ja - Ma ke do ni ja 26:23 (14:10) SMEDEREVO: Dvo ra na spor to va, gle da la ca: 3.000. Su di je: Bo ri ~i} i Mar ko vi} (Sr bi ja). SR BI JA: Mar ja nac (6 od bra na), Sta ni} (7 od bra na),

Ri stov ski (6 od bra na), Moj sov ski 2, An ge lov (3 od bra ne), F. La za rov 1, Ku ko ski. Ru ko met na re preznta ci ja Sr bi je ostva ri la je pr vu po be du od po ~et ka pri pre ma za Evrop sko pr ven stvo. U Sme de -

Mo mir Ili}

[e {um 2, Vu jin 4, Nik ~e vi} 3, ^u tu ra 3, To ski} 1, Ili} 6 (1), Mar ko vi}, Mi li}, Pro da no vi} 2, Stoj ko vi}, Ma noj lo vi}, Rni}, Vu~ ko vi}, Mi tro vi}, Stan ko vi} 2, Ne na di}, Be qan ski 3, Ko sta di no vi}. MA K E D O N I J A: Mi t rev ski, Ma na skov 1, Sto i lov 4, Alu sov ski 3, K. La za rov 6 (3), Mit kov 2, Jo nov ski, An ge lov ski 1, Te mel kov 4, Mir ku lov ski, Mar k ov s ki, Moj s o s ki,

re vu je sa vla da la Ma ke do ni ju re zul ta tom 26:23 (14:10). Do ma }in je igrao znat no bo qe ne go u pret hod nim me ~e vi ma, a na ro ~i to se to od no si na igru u pr vom po lu vre me nu. Or lo vi su bi li ~vr sti i po kre tqi vi u od bra ni i u tom pe ri o du ste kli su i pet go lo va pred no sti (12:7). U na stav ku je se lek tor Ve se lin Vu ko vi} do sta kom bi no vao, Vu ji na, strel ca ~e ti ri go la, i Be qan -

skog, ko ji je dao je dan ma we, ni je ni iz vo dio na par ket. Ma ke don ci su is ko ri sti li dva igra ~a vi {e u uvo du u dru go po lu vre me da uhva te pri kqu ~ak. Ka sni je su ~e ti ri pu ta pri la zi li na „mi nus je dan”, po sled wi put kod re zul ta ta 22:23, ali su do ma }i ru ko me ta {i us pe li da od bi ju te na pa de i pred nost, ko ju su ima li sve vre me, na kra ju pre to ~e u po be du. N a r e d n i p r i p r e m n i me~ re pre zen ta c i j a Sr b i j e igra } e u uto rak, 10. ja nu a ra, pro tiv ê {ke u Pi o ni ru, bez pri su stva gle d a l a ca, a dan ka sni je }e ka pi je bi ti otvo re ne. To }e bi ti ge ne ral na pro ve ra za start kon t i n en t al nog {am pi o na ta. Pret hod no, po sled wih da na 2011. go di ne, iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a re mi zi ra li su s Ru mu ni ma (31:31), a on da su i po ra è ni od istog ri va la (24:25). Evrop sko pr ven stvo igra }e se u Sr bi ji od 15. do 29. ja nu a- ra. Or lo vi }e igra ti u Gru pi A s Poq skom, Dan skom i Slo va~ kom, a Ma ke don ci u Gru pi B s Ne ma~ kom, [ved skom i ê {kom.

NA TUR NI RU U ATI NI

Dva zlatne medaqe za Kamp „Rastimo” Na ru ko met nom tur ni ru u Ati ni, ~i ji je do ma }in bio naj u spe {ni ji gr~ ki klub Du kas, u~e stvo va le su i dve se lek ci je Kam pa „Ra sti mo” (de ~a ci ro |e ni 1997. i 1995. go di ne i mla |i i eki pa ko ju su ~i ni li de ~e ci ro |e ni 1996. i 1997. go di {te). Obe na {e se lek ci je igra le su u gru pa ma od po osam eki pa i obe su osvo ji le zlat ne me da qe. Kamp Ra sti mo pro gla {en je i za naj bo qeg ule sni ke, dok je Lu ka Maj sto ro vi}, iz ba wa lu~ kog Bor ca, bio naj ko ri sni ji igra~ tur ni ra. U fi na lu, sta ri ji de ~a ci su sa vla da li Du kas sa 31:29, a mla |i su bi li bo qi od Jo ni ka sa sa 33:25. - Na {i de ~a ci su pri ka za li kva li tet ne igre i vi so ku teh ni ku – is ta kao je al fa i ome ga Kam pa \or |e Jak {i}. – U se lek ci ja ma bi li su ru ko me ta {i iz Ba wa Lu ke, Tr na, Uì ca, Pri bo ja, Ba ji ne Ba {te, Ari qa, Le skov ca, Za je ~a ra, Maj dan pe ka, Ba nat skog Kar lov ca, No vog Kne èv ca AD, Cr ven ke, Vr ba sa, Ba~ ke Pa lan ke, Ka }a i No vog Sa da. Dra go mi je {to su na pra vi na ~in re pre zen to va li na {u ze mqu, jer su se sjaj no po na {a li i na te re nu i van we ga. Ina ~e, de ~a ci su po se ti li Akro poq, za tim sta dion na ko me su odr à ne pr ve mo der ne Olim pij ske igre, kao i olim pij ski cen tar u ko me su bi li sme -

Obe eki pe Kam pa Ra sti mo osvo ji le pr vo me sto u Ati ni

{te ni u~e sni ci Olim pi ja de 2004. go di ne, pa su po red od li~ -

nih re zul ta ta po ne li le pe uti ske iz Ati ne. M. Pa vlo vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

ZAVR[EN 49. TRADICIONALNI â&#x20AC;&#x17E;DNEVNIKOVâ&#x20AC;? TURNIR U MALOM FUDBALU

Pe har Ka fe-pi ce ri ji Ug ner Mewa~nica Ris - Kafe-picerija Ugner 1:3 penalima (1:1) Ekipa Kafe-picerija Ugner iz Vrbasa osvojila je 49. Dnevnikov turnir u malom fudbalu u konkurenciji seniora, po{to je u finalu, posle izvo|ewa penala, savladala Mewa~nicu Ris, ~ime je spu{tena zavesa na jo{ jednu na{u fudbalsku svetkovinu, koja je ponovo opravdala o~ekivawa qubiteqa igre na petoparcu.Ina~e, zavr{nicu festivala malog fudbala prtilo je prepuno gledali{te u maloj dvorani Spnsa. Uprkos svim o~ekivawima, Kafe-picerija Ugner je zavredila naslov najboqeg me|u najboqima, a uspeh je utoliko ve}i kada se zna da su i u polufinalu i finalu slavili posle dodatno izvo|enih penala. Penal lutrija u polufinalu i finalu pripala je Ugneru i donela wenim igra~ima 400.000 dinara, dok su igra~i Mewa~nice Ris iz [ajka{a morali da se zadovoqe sa 80.000 dinara. Veliki ulog malo je poremetio igru obe ekipe u finalu, ali boqe su se sna{li fudbaleri Kafe picerije Ugner. Ve} u drugom minutu @eqko A~anski doveo je Vrba{ane u vo|stvo. On se na{ao ispred protivni~kog gola i ve{to u mre`u sproveo {ut iz daqine Ma}i`enskog. U nekoliko napada nakupili su veoma brzo Vrba{ani tri kornera, ali je A~anski iz sedmerca silovito pogodio pre~ku. Mewa~nica Ris krenula je silovitije i odlu~nije u napadu u drugom poluvremenu. Ipak, ofanzi-

va je mogla veoma brzo da im se osveti, ali je golman Milan Ugarak odbranio {ut A~anskog iz neposredne blizine. Lagano su stezali obru~ oko gola Vrba{ana igra~i Mewa~nice Ris i polovinom drugog poluvremena Jovan Blaì} je izjedna~io. Posle lepe akcije, loptu je primio najboqi igra~ i strelac na{eg tunrira Lazar Vesleinovi}, petom je uposlio Blaì}a kojem nije bilo te{ko da postigne gol. Mo`da i najrealnije, pobednika turnira morali su da odlu~e penali i vi{e sre}e imala je Kafe picerija Ugner.Prvi su {utirali Vrba{ani, precizan je bio Ma}iènski, a {ut Blaì}a odbranio je na kraju najboqi golman Nikitovi}. U drugoj seriji penale su realizovali A~anski za Ugner, a Veselinovi} za Mewa~nisu Ris, a {lag na pobedni~ku tortu stavio je golom Marko Novakovi} i obezbedio veliko slavqe Vrba{anima. Kafe-picerija Ugner je u veoma neizvesnom polufinalu savladala vi{egodi{weg osvaja~a na{eg turnira ekipu Carigrad Lazin sala{ posle penala 3:2 (u regularnom toku me~a nije bilo golova), a Mewa~nica Ris je posle duga~kih i neizvesnih osam serija penala pre{la branioca titule kafe Dva kraqa 5:4 (3:3 u regularnom toku).

Sa sta vi po lu fi na li sta ME WA^ NI CA RIS: Milan Ugarak, Miroslav @ivanov, Neboj{a Filipovi}, Jovan Blaì}, Marko Milovac, Lazar Veselinovi}, Nemawa Stanojevi}, \or|e Radoj~i}, Zoran Blaì}. KA FE-PI CE RI JA UG NER: Zoran Nikitovi}, Marko Novakovi}, Igor Mi}unovi}, Danmir Ma}uènski, Petar Kova~, Veselin Ovuka, Ra{o Lazeti}, Nikola Jawi}, @eqko A}anski, Zoran Stjepanovi}, Stevo Govedarica. KA FE DVA KRA QA: Sr|an Obradovi}, Predrag Peri{i}, \or|e Celin, Bojan Deliba{i}, Milo{ Powevi}, Zoran raki}, Du{an Trivunovi}, Stojan Pilipovi}, Goran Nedi}. CA RI GRAD LA ZIN SA LA[: Mile Jeli~i}, Milan Rakowac, Branislav Zrni}, Sekula Ra{iovan, Aurelije Ra{iovan, Bojan Vukovi}, Borivoje Filipovi}, Aleksandar Popovi}, Nenad Agbaba...

DE VOJ KE ODU [E VI LE: U revijalnom programu zavr{nice na{eg turnira odigrane su dve utakmice u konkurenciji dama. Ekipa Radni~kog iz Zrewanina savladao je simpati~-

ME^ ZA TRE]E MESTO

Re van{ Ca ri gra da Kafe Dva kraqa - Carigrad Lazin sala{ 1:4 U susretu za tre}e mesto sastali su se pro{logodi{wi finalisti ekipe Kafe Dva kraqa i trostruki osvaja~ Dnevnikovog turnira Carigrad Lazin sala{. Oba rivala zaustavqena su na pretposledwoj prepreci i s linije penala. Ekipa Carigrada je imala vi{e snage da u kratkom vremenskom roku odigra dve jake utakmice, pa je pehar za tre}e mesto oti{ao u ruke bra}e Ra{iovan, koji su slavili protiv Kafe Dva kraqa s ubedqivih 4:1.

Ipak sam po~etak susreta nije nagove{tavao ovakav rasplet. Povele su kafexije golom Stojana Pilipovi}a sredinom prvog poluvremena. Me|utim, vrlo brzo ekipa Carigrada je uspela da preokrene rezultat i da na odmor ode s golom prednosti. U nastavku psolasti~ari su dominirali terenom i fudbaleri Carigrada. Nenad Agbaba na asistenciju Sekule Ra{iovana donosi ubedqivu prednsot svom timu (3:1). Dva postigli jo{ dva gola.

nu ekipu Medicinarki s 5:0, a u drugoj utakmici snage su odmerili dve prvoliga{ke ekipe, Fru{kogorac iz Novog Sada i Sloga iz Zemuna. Posle zanimqive igre me~ je zavr{en bez

odluke (1:1), a potezi dama su ~esto nagra|ivani aplauzima prepunog gledali{ta. Razmi{qamo da idu}e godine u program turnira uvrstimo i fudbalerke.

sport

ponedeqak9.januar2012.

dnevnik

ZAVR[EN 49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

NAJBOQI SENIORI

KA DE TI - FI NA LE

Pe har za Pekaru Kao nekad Mla dost Ba~ ki Ja rak - Pe ka ra Kao ne kad 1:2 (1:1) Od lu ka o osva ja ~u Dnev ni ko vog tur ni ra u ka det skoj kon ku ren ci ji pa la je tek na kon iz vo |e wa pe na la. U fi na lu sna ge su od me ri le dve eki pe ko je su za i sta naj vi {e po ka za le to kom dvo ne deq nog nad me ta wa, Mla dost iz Ba~ kog Jar ka i Pe ka ra Kao ne kad iz No vog Sa da. Na kon 30 mi nu ta bor be nog i na da sve kva li tet nog fud ba la, ko ji je pra ti lo pre gr{t iz gled nih pri li ka na obe stra ne i le pih po te za fud bal ske mla do sti, duel je za vr {en ne re {e no 1:1, a na kon ~e ti ri se ri je pe na la, po be da je pri pa la eki pi Pe ka re Kao ne kad. Na kon po ~et kog od me ra va wa sna ga, te ren sku ini ci ja ti vu su us po sta vi li No vo sa |a ni ko je je pred vo dio tre ner Ran ko Kre me no vi}. Kao plod te ren ske nad mo }i, sre di nom pr vog po lu vre me na, pe ka ri su us pe li da do |u do pred no sti od 1:0 a po go dak je po sti gao Mi qan [kr bi}. Ovim re zul ta tom se oti {lo na od mor. U na stav ku su sre ta ka de ti Mla do sti us pe li su da za u sta ve Jor gi }a i Gr gi }a i za go spo da re sre di nom te re na. To se po ka za lo kao kqu~ ni mo me nat za raz voj do ga |a ja u fi ni {u su sre ta. Ja ra ~a ni su kre nu li na sve ili ni {ta, ste za li obru~ oko gol ma na pe ka ra Ka laj xi }a, ko ji je u ne ko li ko na vra ta od li~ no in ter ve ni sao. Ipak u fi ni {u du e la, iz jed ne do bro iz gra |e we ak ci je, raz me -

1981: 1982: 1983: 1984: 1985: 1986: 1987: 1988: 1989: 1990: 1991: 1992: 1993:

ni li su Ja ra ~a ni tri br za pa sa, na dru goj sta ti vi ostao je sam Ga ji} ko me ni je bi lo te {ko da ma ti ra Ka laj xi }a i od lu ku o pr va ku pro lon gi ra do iz vo |e wa je da na e ste ra ca. U pr ve tri se ri je, pre ci zni za Mla dost bi li su Ga ji}, Dri ni} i Kne `e vi}, kao i [kr bi}, Jor gi} i Plav {i}. U

~e tvr toj se ri ji, po go dio je Gr gi} za pred nsot Pe ka re Kao Ne kad, dok je uda rac Sa {e ]ur ka bio

gla {en je Sr |an Plav {i} iz Pe ka re Kao ne kad, pr vi stre lac je Da ni jel Pa ni} iz Mla do sti, dok

ME^ ZA TRE ]E ME STO KA DE TA

Spre mo Le mik su do neo po be du To dor ko lor - Le miks 0:1 (0:0)

Na gra de Pr vo pla si ra na eki pa tur ni ra Ka fe pi ce ri ja Ug ner do bi la je 400.000 di na ra, pe har u traj no vla sni {tvo i pre la zni pe har, dar „Dnev ni ka Voj vo di na pres„i va u~ er GS teh ni ke. Drug pla si ra ni om ti mu Me wa~ ni ce Ris pri pa lo je 80.000 di na ra i pe har, dok je tre }e pla si ra na eki pa Ca ri grad La zin sa la{ na gra |en sa 30.000 di na ra i pe ha rom. Kod ve te ra na pr vo pla si ra na eki pa Ra dio Pla ne ta do bi la je 25.000 di na ra, dok je dru go pla si ra nom ti mu Fruk ta trejd pri pa lo 5.000. Sve mla |e ka te go ri je na gra |e ne su pe ha ri ma, me da qa ma i sport skom opre mom. Vred ne na gra de su do bi li i po je din ci: naj bo qi igra~ i stre lac La zar Ve se li no vi} (Me wa~ ni ca Ris) do bio je va u ~er Zla ta re „Jan ko vi}„ na 10.000 di na ra, tre ne ri cu mar ke Imix sport i dve sta tue, a naj bo qi gol man Zo ran Ni ki to vi} (Ka fe pi ce ri ja Ug ner) va u ~er zla ta re „Jan ko vi}„ na 10.000 di na ra, tre ne ri cu mar ke Nai i sta tuu.

Ka de ti Le mik sa osvo ji li su tre }e me sto na tur ni ru, po {to su u utak mi ci za bron zu po be di li te me rin ski To dor ko lor, ~i je bo je bra ne igra ~i TSK-a. Le miks je bio osla bqen u ovom du e lu jer su zbog is kqu ~e wa do kra ja me ~a u po lu fi na lu ka `we ni i tre ner (Dra gan) i igra~ (Zo ran) [vo wa, pa u ne de qu ni su bi li u pri li ci da po mog nu svo joj eki pi. No, to ni je ome lo le mik sov ce da u mu {koj bor bi go lom Mi la na Spre ma iz sed mer ca u dru gom po lu vre me nu stig nu do pe ha ra i me da qa. In te re sant no je da je u po sled wem se kun du utak mi ce gol man Le mik sa Emil Roc kov od bra nio ka zne ni uda rac Du {a nu Pjev cu, ~i me je iz beg nu to da od lu ka po bed ni ku me ~a pad ne po sle iz vo |e wa se ri je sed me ra ca. ne pre ci zan, i sla vqe No vo sa |a na je mo glo da po~ ne. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra kod ka de ta pro -

je epi tet naj bo qeg gol ma na po neo Vla di mir Ka laj xi} iz po bed ni~ ke eki pe.

NAJBOQI POJEDINCI Igra~

1962: 1963: 1964: 1965: 1966: 1967: 1968: 1969: 1970: 1971: 1972: 1973: 1974: 1975: 1976: 1977: 1978: 1979: 1980:

1962. M. Zauber (Partizan) 1964. Ra{iovan (Vojvodina) 1965. Radosav (Cibalija) 1966. Brzi} (Cibalija) 1967. Aras (Krug) 1968. Ivezi} (G[C) 1969. Muratovi} (Veterani) 1970. Dragani} (S. Momci) 1971. Ili} (Mladost BJ) 1972. [am~i} (Marina) 1973. Radinovi} (S. Momci) 1974. S. Marinkovi} (Dukons) 1975. S. Jovanovi} (Kombinacija) 1976. Manasijevi} ([umice) 1977. Ba{tovanov (N. Milo{evo) 1978. S. Jovanovi} (Kombinacija) 1979. Miranovi} (DS Ma{inac) 1980. Jovovi} (Fortuna) 1981. Milovac (Sidro) 1982. A. Kova~evi} (VP 3258) 1983. Kremenovi} (Sidro) 1984. Stani{i} (RK Novi Sad) 1985. Popovi} (Picerija Miki) 1986. Orlovi} (Ponovo zajedno) 1987. Ili} (Kafe Panda) 1988. Pejovi} (G. Mienko) 1989. Pavi} (Ta{ta) 1990. Ple{e (Tabako) 1991. [aula (Kafe Teatar) 1992. Kreji} (R. Estrada) 1993. A. Kova~evi} (Fu - Bo - Yu) 1996. Stojak (Cve}ara Ikebana) 1997. Petrika (Marto Sat. [ped) 1998. Cimbal (Sistem) 1999. Joki} (Markons) 2000. Vje{tica (Tango) 2001. Mudrinski (Maks) 2002. Todorovi} (Cve}ara Ikebana) 2003. Jak{i} (Makijato) 2004. Rakowac (Kage Koko Bongo) 2005. Rakowac (Carigrad) 2006. Rakowac (Carigrad) 2007. Krasi} (Kazina Milion) 2008. Dun|erski (Vektra K plus) 2009. Raki} (Soni Komerc) 2010. Desnica (SK Meridijana) 2011. Pilipovi} (Klaris) 2012: Veselinovi} (Mewa~nica Ris)

Stre lac

M. Zuber (Partizan) Veselinovi} (Inter) V. Aleksi} (Cibalija) Pavli} (Cibalija) Aras (Krug) Margit (Partizan) Margit (Partizan) Ba`dali} (Tehni~ar) Q. Petrovi} (Osijek) Jovi} (Marina) Bulatovi} (Zelemba}i) Dolovac (Mi}ina ulica) Tiseq (Kabel) [imek (Novotehna) Vu~kovi} (Dunavac) Mora~a (Kombinacija) Lazi} (Bile}anin) ]u}uz (Milostivi) Danilovac (Neven) Dragojevi} (Auto l. Rajko) [imek (Praznik za o~i) Karanovi} (PTT) Radi} (Gospodin Milenko) Cimbal (R. to~ak) Pejovi} (G. kablovi) Pejovi} (G. Milenko) Milovanov (K. Pink panter) Dragojevi} (Kontinental) Andreji} (Fu bo yu) Radulovi} (Azra) [upqkiac (Fu bo yu) Stojak (Cve}ara Dalija) Fani} (Marto sat. [ped) Kri{anovi} (Sistem) S. Stojanovi} (Pekara Dragan) Bogdanovi} (Z. zvono) Pr`uq (Perla turs) A. Ra{iovan (Carigrad) Stani} (Makijato) Vukovi} (Kafe Koko bongo) Agbaba (Carigrad) Agbaba (Carigrad) Drakuli} (Kazina Milion) Raki} (Bilding invest) Kolaro (Soni komerc) Agbaba (Carigrad) Ili} (Gaga plast) Veselinovi} (Mewa~nica Ris)

Gol man

Vere{ (Internac) Oka{inovi} (Salajka) Gavanski (Novi Sad) Ka}anski (Krug) ^iko{ (Jugovi}) Vere{ (Veternik) Luki} (@elezni~ar) M. Kova~evi} (Tursit) Milovanovi} (Man~ester) Bili} (Tehnogvo`|ar) Kova~ (Kombinacija)Stan~i} (FOP N. Be~ej) Kova~evi} (Detelinara) Andri} (Bile}anin) Latinovi} (Foliranti) Bogunovi} (Jugo banka) M. Popovi} (Metalorad) Ba{i} (Disko Trv|ava) Radovanovi} (P. Palermo) Petrovi} (Man~ester 76) Verebe{ (G. kablovi) Pura} (Kafe Panda) Popin (G. Milenko) Petrovi} (Ta{ta) Zenun (Tobako) Dimitrov (K. Teatar) Dimitrov (R. Estrada) Nikoli} (Fu - Bu - Yu) Nedini} ([korpioni) Ranisavqevi} (Mar. S) Popovi} (Sistem) Dimitrov (Markons) Baq (dd Vukovi}) Bakra~ (Maks) Bakra~ (Cve~ara Ikebana) Dimitrov (Makijato) Jeli~i} (Kafe Koko Bongo) Kozarski (Fortuna Mibaks) Jeli~i} (Carigrad) ]urko (Kazina Milion) ]urko (Vektra K plus) Gostoji} (Soni Komerc) Peceq (SK Meridijana) Obradovi} (Klaris) Nikitovi} (Kafe picerija Ugner)

1996: 1997: 1998: 1999: 2000: 2001: 2002: 2003: 2004: 2005: 2006: 2007: 2008: 2009: 2010: 2011: 2012:

1. Partizan, 2. Cibalija, 3. Bruno, 4. Podbara 1. Vojvodina 1. Internacional, 2. Student, 3. Vojvodina, 4. Novi Sad 1. Cibalija, 2. Salajka, 3. Majstori, 4. Matadori 1. Cibalija, 2. Novi Sad, 2. Veternik, 4. Asovi 1. Slavija, 2. Kupusari, 3. Juniori, 4. Krug 1. G[C, 2. Gagarini, 3. Slavija, 4. Ba~ka (BP) 1. Veterani, 2. Partizan, 2. Grbavica, 4. Bile}anin, 1. Slavija, 2. Virtuozi, 3. Partizan, 4. Skromni momci 1. Turist, 2. Mladost (N), 3. Skromni momci, 4. „Wego{„ 1. Man~ester junajted, 2. Marina, 3. TAM, 4. Podbara 1. Skromni momci, 2. Albatros, 3. Indeks, 4. Dukons 1. Dukons, 2. Skromni momci, 3. Tehnogvo`|ar, 4. Mi}ina ulica 1. Kombinacija, 2. Albatros, 3. Kabel, 4. Pariska komuna 1. Se~aw, 2. [umice, 3. Novotehna, 4. Fle{ 1. FOP Novi Be~ej, 2. Karneks, 3. Detelinara, 4. Finta 1. Kombinacija, 2. Titel, 3. Kabel, 4. Blok 1. Bile}anin, 2. Kombinacija, 3. DS Ma{inac, 4. Detelinara 1. Foliranti, 2. Zvezda veleprodaja, 3. Milostivi, 4. Pera Detli} 1. Detelinara, 2. Jugobanka, 3. Prodavnica „Sidro”, 4. Semberija 1. Autolimar „Rajko”, 2. VP 3258 Proleter, 3. Sidro, 4. Semberija 1. Praznik za o~i, 2. Sidro, 4 Disko Tvr|ava, 4. Metalorad 1. PK Novi Sad, 2. Picerija Palermo, 3. PTT, 4. Autopromet 1. Man~ester 76, 2. Pic. Miki, 3. Gos. Mienko, 4. Bicikl mehani~ar 1. Ponovo zajedno, 2. Rest. To~ak, 3. H^ Berolina, 4. Agrovojvodina 1. Kafe Panda, 2. Gumirani kablovi, 3. Jugometal, 4. Hilton 1. Gospodin Milenko, 2. Pic. Gang, 3. Kafe bar Ofsajd, 4. Jugometal 1. Ta{ta, 2. Kafe Pink Panter, 3. Kafe Kamila, 4. Jugoseme 1. Tabako, 2. Ponovo zajedno, 3. Madera, 4. Restoran Estrada 1. Kafe Teatar, 2. Butik Mi{el, 3. Fu-Bo-Yu, 4. Picerija Bordo 1. Restoran Estrada, 2. Zastava servis Brzak, 3. Azra, 4. FK Veternik 1. Fu-Bo-Yu Maroma, 2. Jukal Impeks, 3. Kafe Pandora, 4. Kafe Madera 1. Cve}ara Dalija, 2. Ofsetprint, 3. [korpioni, 4. Leska sport 1. Margo Saturn {ped, 2. Kafe Makijato, 3. Sistem, 4. SZR Podbara 1. Sistem, 2. Medicinski depo, 3, Bawalu~ki }evap, 4. Zelengora 1. Markons, 2. Pekara Dragan, 3. Kafe Makijato, 4. Stela [ped 1. DD Vukovi}, 2. Kafe Picerija Tango, 3. STR Guja, 4. Zlatno zvono 1. Maks, 2. Perla turs, 3. KMF \ava, 4. Art modus 1. Cve}. Ikebana, 2. Art modus, 3. Poslast. Carigrad, 4. DD Vukovi} 1. Kafe Makijato, 2. Kafe Koko bongo, 3. Veka Futog, 4. Art Modus 1.Kafe Koko bongo, 2. Veka, 3. Jo{ ovaj put, 4. Kafe [arac 1. Carigrad, 2. Neoinvest, 3. 23 MY, 4. Fortuna Mibaks 1, Carigrad, 2. Neoinvest, 3.Kazina Milion , 4. Cve}ara Ikebana 1. Kazina Milion, 2. Bilding invest, 3. Ajri{ pab, 4. NIS petrol 1. Vektra K plus, 2. Bilding invest, 3. Ajri{ pab, 4. Elektron 1. Soni komerc, 2. Bilding invest, 3. Kafe Apolon 1. SK Meridijana, 2. Carigrad, 3. DOO Vuvers, 4. Klaris 1. Klaris, 2. Carigrad, 3. Popovi} transport, 4. Gaga plast 1. Kafe picerija Ugner, 2. Mewa~nica Ris, 3. Carigrad Lazin sala{, 4. Kafe Dva kraqa

DO SA DA [WI PO BED NI CI U MLA \IM KA TE GO RI JA MA

Ka de ti 1998: 1999: 2000: 2001: 2002: 2003: 2004: 2005: 2006: 2007: 2008: 2009: 2010: 2011: 2012:

1. RFK Novi Sad Centroimpeks, 2. RMB Komerc, 3. ^SK, 4. Novi Sad 2 1. Centroimpeks, 2. RMB komerc, 3. Tehnoimpeks 1. Bodi haus market, 2. Telekomelektro, 3. Novi Sad 83 1. Gimnazija „Svetozar Markovi}” 2. Voban, 3. Nautilus, 4. NSCS 1. Nautilus, 2. Obrenovi} soker tim, 3. Klaris, 4. Red firm 1. Klaris, 2. Sredwa ma{inska {kola, 3. STR Bla`in, 4. SZR Siri{ki 1. Bilding invest, 2. DOO Marini S petrol, 3. Poslasti~arnica Evropa, 4. Obu}a metro Vrbas 1. Sredwa ma{inska {kola, 2. FK Veternik, 3. Mladost (Ba~ki Jarak), 4. Grme~ (Temerin) 1. Povratak otpisanih, 2. Krila Krajine, 3. GS tehnika 1. SNS komerc, 2. Bob DOO, 3.Tehnomer, 4. Okulis optika 1. Ofset print, 2. Bra}a Drini}, 3. Morbideli 1. NS tim, 2. Kan kom ,3. Mewa~nica Ris 1. Vitorog, 2. Ofset print, 3. Mewa~nica Ris, 4. Gaga plast 1. Novi Sad 94, 2. Lemiks, 3. Agromarket, 4. Ofset print 1. Pekara Kao nekad, 2. Mladost Ba~ki Jarak, 3. Lemiks, 4. Todor kolor

Pi o ni ri 1991: 1992: 1993: 1996: 1997: 1998: 1999: 2000: 2001: 2002: 2003: 2004: 2005: 2006. 2007: 2008: 2009: 2010: 2011: 2012:

1. Velti trejd 2, 2. Prolleter, 3. Lenborg 1. [korpion, 2. Obili}, 3. Cve}ara „Dalija” 2 1. Kafe „Fuego”, 2. Kafe „Dva” N, 3. Kafe „M” 1. Posl. „Carigrad”, 2. Salon „Aleksandar”, 3. Sintelon, 4. STR Sava 1. Centroimpeks, 2. Kabel 2, 3. Markel 1. Biro-as, 2. Sintelon, 3. RFK Novi Sad, 4. [ajka{ Hromil 1. RFK Novi Sad, 2. Loto [ark, 3. Mladost (BJ), 4. Kabel 1. FK Novi Sad, 2. Nautilus, 3. Kabel A, 3. Despina 1. Klaris, 2. Rimeks, 3. Lira, 4. Era teks 1. Bor~anske bebe, 2. FK Novi Sad, 3. Optima, 4. B.P. „S petrol” 1. „Nedi}” i kompani, 2. FK Veternik, 3. Tigrovi, 4. FK Mladost (BJ) 1. Auto otpad Far, 2. Grme~, 3. Tesla Petrovaradin, 4. Kul boje 1. SNS Komerc, 2. Halogen 1, 3. Bob DOO, 4. Tehnomer 2 1. Halogen , 2. PPF[ Vojkan , 3. Novi Sad plavi 1. Mewa~nica Ris, 2. Kafe picerija Modena, 3. Kanarinci 92, 4. NS tim 1. Vitorog promet, 2. Hermes, 3. Gaga plast 1. Ofset print, 2. Ba~ka, 3. Rusanda Agrorit 2. Viskol, 2. SK Monako, 3. Umetnik Kafe gril Be~, 4. SK Meridijana 1. Promist, 2. Klaris, 3. Mladi lavovi, 4. Lavovi 1. Vojvodina, 2. Alf, 3. Tigrovi, 4. Crvena zvezda

Mla |i pi o ni ri 2003: 2004: 2005: 2006: 2007: 2008: 2009: 2010 2011. 2012:

1. Kul boje, 2. Halogen, 3. TSK Temerin, 4. Soni reks DOO Futog 1. Halogen 1, 2. Ofset print, 3. Sofeks, 4. Trgovina Elko 1. Halogen 2, 2. Sport kafe, 3. [kola fudbala Jugovi} Gabika (Ka}), 4. Kanarinci 94 Gepard ova kategorija se nije takmi~ila 1. FK Novi Sad, 2.Ofset print, 3. Viskol , 4. DM Dizajn 1. Ofset print, 2. Viskol, 3. Nekst eksport 1. Frizerski salon IM, 2. Vitorog, 3. Potez, 4. Vojvo|ani 1. Frizerski salon IM, 2. Vitorog, 3. Potez, 4. Vojvo|ani 1. Alf, 2. FK Sini{a Mihajlovi}, 3. Auto oprema MD, 4. Strit fudbal 1. RFK Novi Sad, 2. Radio planeta, 3. Auto moda, 4. Kruna boje

c m y

SPORT

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

ZAVR[EN 49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mla|im pionirima kanarinaca trofej RFK Novi Sad - Radio Planeta 2:1 (0:0, 0:0) Pehar u konkurenciji najmla|ih ide na novosadsku Detelinaru. U~enici trenera Milana Davidovi}a do trofeja su stigli tek posle izvo|ewa sedmeraca, ali to ne umawuje wihovo slavqe posle velike

golove za ùte, dok je precizan za Planetu bio samo Slobodan Risti}. Dva sedmerca odbranio je golman Novog Sada Nikola ]iri}, ali je zahvaquju}i ukupno najboqem utisku i odluci ìrija epitet najboqeg ~uvara mreè u konkurenciji mla|ih

mi}u koji nagove{tava lepu napada~ku karijeru. U me~u za tre}e mesto Auto moda je pobedila Kruna boje 4:0 (3:0). Utisak je da se de~aci u dresovima Fru{kogorskog partizana iz Bukovca nisu ni rasanili, a Auto moda „prefarba-

Najboqi pioniri FK Vojvodina Alf - Vojvodina 4:5 (2:3)

borbe s neugodnim rivalima iz radio Planete koje je vodio Sa{a Drakuli}. Kao u takmi~ewu seniora, bila je to tvrda utakmica koja je posle regularnih 30 minuta zavr{ena bez golova. Kada se pristupilo izvo|eweu sedmeraca prisebniji su bili kanarinci. Aleksandar Le}anac i Miroslav Tomi} postigli su

pionira poneo golman Radio Planete Vuka{in Pilipovi}, koji je nedavno postao ~lan beogradskog Partizana. Za najboqeg igra~a progla{en je Du{an Alargi} koji je prve korake na~inio u novosadskom Ajaksu, a sada je uzdanica kanarinaca. Epitet najboqeg strelca pripao je visprenom Miroslavu To-

Sastavi polufinalista Mla|i pioniri RFK NOVI SAD: Ni ko la ]i ri}, Ne ma wa Jo va no vi}, Alek sa Ku no vac, Alek san dar Le {a nac, Fi lip Ve ji}, Du {an Alar gi}, Ra do van \or |e vi}, Ni ko la Zi ri}, Mi ro slav To mi} AUTO MODA NS: Ne ma wa Kam pi}, Jug Sta no jev, Alek san dar Ra du lo vi}, Fi lip Mak si}, La zar Ra du lo vi}, Mla den De ve tak, Ste fan Ko sti}, Mar ko û li}. RADIO PLANETA: Vu ka {in Pi li po vi}, An drej Ja ko vqe vi}, Slo bo dan Ru be ì}, Slo bo dan Ri sti}, Ri sto Dra go qe vi}, Pa vle Jo vi {i}, Igor Je li ~i}, Sr |an To do ri}. KRUNA BOJE FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Ste fan [ur lan, Mi lan Si mi}, An drej Be a to vi}, Lu ka Du li}, Lu ka Per {aj, Og wen Mi tro vi}, Va si li je Ne {ko vi}, Ro bert per {aj, Alek san dar Cr no ja~ ki, Mi lu tin â vi}.

Pioniri

la” ih je za tili ~as tri puta, {to je bila nedosti`na prednost. Golove u prvom poluvremenu za Auto modu postigli su Mladen Devetak, Stefan Kosti} i Filip Maksi}, dok je pobedu ekipe koju vodi trener Novak Maleta{ki za~inio Lazar Radulovi} u drugom poluvremenu.

Fudbaleri Vojvodine u pionirskoj konkurenciji pobednici su 49. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Puleni trenera Milana Kosanovi}a nadvisili su u finalu ekipu Alf 5:4 u predstavi koja je zadovoqi la i naj pro bir qi vi je po klo ni ke igre na pe to par cu. Poveo je Alf 2:0 golovima Nema we Pe ri }a, na go ve stiv {i revan{ za poraz u grupi. Ipak, do kraja poluvremena Vojvodina je preokrenula na 3:2 pogocima Bobe Velimira (dva) i Vladimira Ili}a. Ponovo je Peri} postigao gol za Alf, a novu prednost Vojvodini doneo je David Stoisavqevi}, da bi fenomenalni Peri} ~etvrtim

golom doneo i drugo izjedna~ewe Alfu. Ipak, drugim pogotkom u finalu Velimir Ili} potrudio se da pehar pripadne Vo{i, a Alf se zadovoqio ~iwe ni com da ima naj bo qeg strelca Nemawu Peri}a i golmana Jovana Kantara, dok je epitet najboqeg igra~a pripao Strahiwi Krstevskom iz FK Vojvodina. - Mislim da je na{ golman Luka Zakarija zaslu`io da bude najboqi ~uvar mre`e u pionirima, jer je odli~no branio to kom ce log tur ni ra i ni je primio gol do finalnog me~a, dok je Kapor branio samo u finalu - izjavio je posle me~a trener FK Vojvodina Milan

FINALE U KONKURENCIJI VETERANA

Radio Planeta odbranila titulu Radio Planeta - Frukta trejd 5:1 Prema o~ekivawu, ekipa Radio Planeta odbranila je titulu na na{em turniru i oprvdala ulogu favorita i u finalu . La ga no je sa vla da la eki pu Frukta trejd sa 5:1. Drakuli}, Lerinc, Vrawe{ i ostali odi-

uspelo Leu Lerincu, a nedugo zatim metu je pogodio i Dejan [parovi} za ubedqivo vo|stvo na poluvremenu. Tek {to je krenula igra u nastavku, Lerinc je asistirao Vrawe{u kojem nije bilo te{ko

ju najboqeg igra~a turnira Lea Lerinca. Moglo je da bude i ubedqivije, ali najboqi strelac turnira Drakuli} nije realizovao penal. Iako je bio o~ekivano izre{etan u finalu, laskavu titulu naj-

TIGROVI: Igor Svje {ni kov, Mar ko Ili}, Vu ja din Jo va nov, Bo jan Iva no vi}, Mar ko Na ti}, Pa vle Ive qa, Ni ko la Ga ji}. ALF: Alek sa Sli jep }e vi}, Ne ma wa Cmi qa no vi}, Ste van Ga lo wa, Lu ka Mi qe vi}, Alek san dar Sa ner, Ste fan Jan ko vi}, Ne ma wa Pe ri}. CRVENA ZVEZDA: Kri sti jan @u pi}, Ne ma wa Vuk mi ro vi}, Alek sa Ko va ~e vi}, Ha ris Kur ti {i, Adis Kur ti {i, Pre drag No va ko vi}, Vu ka {in Ra do i ~i}, Ili ja Dra gin, Ni ko la Kul pin ski, Ne ma wa Ja go di}. FK VOJVODINA: Lu ka Za ka ri ja, Stan ko Ra do sa vqe vi}, Bo ba Ve li mir, Stra hi wa Kr stev ski, Mar ko \u ri {i}, Vla di mir Ili}, Ne ma wa Stan ko vi}, Da vid Sto ji sa vqe vi}.

ME^ ZA TRE]E MESTO

Akva-park do bronze Me~ za tre}e mesto u konkurenciji veterana nije odigran. Razlog je {to se fudbaleri Proletera iz Zrewanina nisu pojavili na parketu u zakazano vreme. Po{to je isteklo 15 minuta od vremena previ|enog po~etka me~a, progla{en je osvaja~ tre}e mesta, a to je ekipa Akva Park iz Temerina. Treneru \urovi}u i igra~ima Cveti~aninu, Stanivuku, Nikoli}u, \uragi}u, Ivi}u, Drini}u, Bo`inui, Hrwezu, Kne`evi}u i Vrawe{u preostalo je samo da prime pehar i bronzu ovekove~e zajedni~kim snimkom.

Turnir na Kanalu 9

Kadeti MLADOST: Slav ko Ro di}, Mir ko Dri ni}, Mi lo van Kne `e vi}, Da ni jel Pa ni}, Alek san dar Erak, Ne ma wa Ba ji}, De jan Ga ji}, Ne ma wa ]u li brk, Sa {a ]ur ko. TODOR KOLOR: Ne ma wa Po li}, Ne ma wa Mi lo sa vqe vi}, Ne nad Per duv, Du {an Pje vac, Ili ja Gu ti}, Ne nad ga gi}, Dra gan Ze ~e vi}, Ste fan Kle me no vi}. LEMIKS: Emil Rac kov, Alek sa Ba ra}, Zo ran Ko ra}, Jo van Og we no vi}, Mi lan Spre mo, Ugqe {a Jok si mo vi}, Ser gej Mi lin ko vi}, Zo ran [vo wa.

Veterani RADIO PLANETA: Sve to zar Oti}, \or |e Pin ta}, De jan [pa ro vi}, Ste van Son ti}, Go ran Yari}, Leo Le rinc, Zo ran Alim pi}, Mi }o Vra we{, Sa {a Dra ku li}. AKVA PARK: Ste van Bo ì}, ê do Kne è vi}, Mir ko Hr wez, Dra gan Cve ti ~a nin, sa {a \u ra gi}, Bo {ko Vra we{, Ne nad Ivi}, Ne boj {a Dri ni}. FRUKTA TREJD: Bo ban Mar ko vi}, @eq ko Dra go qe vi}, Dra gan Tu ti}, Dragn Vu ko brat, Dar ko Vra we {e vi}, Go ran Pi li po vi}, Mi {a Sta no jev, Vla di mir Ber li}, Si ni {a Elez.

Kosanovi}, koji je pokazao da je pravi majstor u vo|eweu ekipe kako u velikom, tako i u malom fudbalu. Tre}e mesto kod pionira zauzela je ekipa Tigrovi, koja je u borbi za bronzu pobedila Crvenu zvezdu 4:0 (0:0). Golove za pobednika dali su Marko Nasti} (dva), Stefan Sekuli} i Marko Ili}, dok kao uteha igra~ima Zvezde i wihovom treneru Sini{i Simi}u ostaje dugotrajni gromki aplauz za jednu od najlep{e izvedenih akcija na celom turniru, a Haris Kurte{i dugo }e `aliti za nerealizovanim sedmercom koji mu je odbranio zapa`eni golman Sve{wikov.

grali su jo{ jedan kvalitetan me~ i nisu dozvolili protivniku ni na trenutak da se ponada da mo`e da priredi iznena|ewe. Ve} od starta napadala je Radio Planeta i stvarala {anse, ~ekali su povoqnu mogu}nost da na~nu protivnika {to je prvo

da povisi na 3:0, a kada je preciznim {utem posle slobodnog udarca 4:0 postavio Sa{a Drakuli}, znalo se da }e Radio Planeta obraniti titulu. Po~asni pogodak za Frukta trejd postigao je Mi{a Stanojev iz penala, a kona~nih 5:1 postavio je Drakuli} iskoristiv{i asistenci-

boqeg golmana turnira poneo je ~uvar mre`e Frukta trejd Boban Markovi} koji je me|u najzaslu`nijima za u~e{}e u finalu.

Finalni dan 49. Dnevnikovog tradicionalnog turnira u malom fudbalu bio je medijski veoma propra}en. Kao i ranijih godina, Televizija Kanal 9 je snimila takmi~ewa posledweg dana turnira i sve utakmice u borbi za plasman. Qubiteqi ove igre ima}e priliku da najuzbudqivije trenutke sa Spensa vide danas na Kanalu 9 u terminima od 15, 17 i 19 ~asova. U nedequ,15. januara, bi}e emitovana specijalna reporta`a sa finalnog dana turnira, koju je pripremio novinar Milan Grbi} u terminu od 15.30 ~asova.

Eki pa Dnev ni ka: Gabor Kova~, Sava Savi}, Marko Risti}, Ilija Grubor Fo to: Filip Baki}, Radivoj Hayi}

sport

ponedeqak9.januar2012.

Skols se stvar no vra }a Le gen dar ni fud ba ler Man ~e ster ju naj ted Pol Skols vra tio se me |u cr ve ne |a vo le. Bri tan ski me di ji jo{ u su bo tu su ob ja vi li da je Skols spre man da se oda zo ve po zi vu me na xe ra Alek sa Fer gu so na, ko -

Pol Skols

ji ima ve li kih pro ble ma oko sa sta vqa wa ti ma zbog broj nih po vre da. Iako je ta vest za mno ge zvu ~a la kao {a la, ona je ozva ni ~e na sa mo ne ko li ko sa ti pre du e la grad skih ri va la Man ~e ste ra, a Skols }e bo je cr ve nih |a vo la bra ni ti bar do kra ja se zo ne. - Fan ta sti~ na je vest {to je Pol do neo ova kvu od lu ku. Uvek je tu `no ka da fan ta sti~ ni igra ~i za vr {a va ju ka ri je re, po seb no ta ko ra no. Ali, on je odr `a vao for mu od po vla ~e wa, a ja sam uvek go vo rio da mi slim da mo `e da od i gra jo{ jed nu se zo nu. Pre sre }an sam {to nam se vra tio - re kao je Fer gu son. Skols je od po vla ~e wa sva ko dnev no tre ni rao sa re zer vnim ti mom cr ve nih |a vo la, pa je od li~ no spre man fi zi~ ki. - Od tre nut ka ka da sam se po vu kao bio sam ja san da mi fud bal ne do sta je. Dra go mi je {to me na xer sma tra da jo{ uvek mo gu da po mog nem i ra du jem se {to }u bi ti deo no vih uspe ha svog ti ma - na gla sio je Skols. Skols je u Ju naj ted do {ao sa 17 go di na i za cr ve ne |a vo le je od i grao sko ro 700 utak mi ca i po sti gao 150 go lo va.

ALEK SAN DAR STA NO JE VI] OSTAO TRE NER PAR TI ZA NA

Mo ca Vu ko ti} sport ski di rek tor? U Par ti za nu je uga {en je dan po àr pred sko r i (16. ja n u a r a) po ~e tak pri pre ma za pro le} nu po lu se zo nu - Alek san dar Sta no je vi} pri stao je da osta n e na me s tu {e f a stru~ nog {ta ba. Mla di tre ner, na kon ot ka za ko ji je uru ~en sport s kom di r ek t o r u Mla de nu Kr sta ji }u, na ja vio je od la zak sa klu pe cr no - be lih , da bi se pre do mi slio i u in te re su klu ba oba ve stio ko or di na to ra Ko mi sli je za sport ska pi ta wa Al ber ta Na |a da na stva qa za po ~e tio po sao. Osta lo je da cr no - be li na |u re {e we za upra `we nu funk ci ju sport skog di rek to ra, ko ju je do ne dav no oba vqao Kr sta ji}. Pred s ed n ik \u r i} u tom smi slu na ja vio je ,,bom bu” obe lo da niv {i da na tom me stu pla ni ra jed nu klup sku le gen du. Od bio je da ot kri je o ko me se ra di, ali ne ka ime na fi gu ri r a j u ~ar { i j om. Pre svih Mom ~ i l a Vu k o t i } a, ko j i je \u ri }e va è qa bio jo{ pret pro {le go di ne, pri li kom we go vog re i zbo ra za pred sed ni ka. \u ri} ga ji ve li ke sim pa ti je pre ma ne ka da vr hun skom fud ba le ru i pri ~a se da je i sa da na me ran da ga upo sli kao sport skog di rek to ra. Ti me bi uka zao po {to va we le gen di, a ne ki ka ù i ku pio gla so ve ve te ra na pred pred sto je }u Skup {ti nu, na ja vqi va nu za sre di nu fe bru a ra. Tre nut no se u Uprav nom od bo ru ne na la zi ni ko od klup skih ve te ra na sta ri je ge ne ra -

NBA LI GA

Od li~ ni Rad ma no vi} U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) Atlan ta je na svom te re nu sa vla da la ^i ka go sa 109:94, uz sjaj nu par ti ju Vla di mi ra Rad ma no vi }a ko ji je uba cio 17 po e na za 28 mi nu ta igre. U ve ro vat no naj bo qem iz da wu od po ~et ka se zo ne Rad ma no vi}

Mom~ilo Vukoti}

ci je, {to je kod wih pro tu ma ~e no kao pre pu {ta we za bo ra vu. Ime no va we Mom ~i la Vu ko ti }a za sport skog di rek to ra mo `da bi uga si lo to ne za do voq stvo. Ta ko |e, ka dar iz sta re gar de bio bi lo gi ~an i usled \u ri }e vih lo {ih is ku sta va sa oni ma ko ji su igra li de ve de se tih go di na. Na ru `an na ~in pred sed nik se ra stao sa Iva n om To m i } em, Gor d a n om Pe tri }em, Zo ra nom Mir ko vi }em i tre ne rom Sla vi {om Jo ka no vi }em. Svi oni su bi li ozna ~e ni kao pro tiv stru ja i sim pa ti ze ri Sa va Mi lo {e vi }a, je di nog \u ri }e vog pro tiv kan di da ta na pro {lim pred sed ni~ kim iz bo ri ma i ra sta nak je bio ne mi no van. Pre ma to me, pi ta we je ko li ko je Dra gan \u ri} spre man da po no vo ve ru je mla |oj gar di ve te ra na, ma da fi gu ri ra i ime Ma te je Ke `ma na.

Ime biv {eg Par ti za no vog asa sve ~e {}e se mo è ~u ti iz gr l a naj v a t re n i j ih na v i j a ~ a klu ba i s tim u ve zi on bi bio ide a l n o re { e w e. Me | u t im, za~ ko qi ca mo è bi ti we gov dug pre ma Ne na du Bje ko vi }u, ko ji ga je kao sport ski di rek tor do veo u Hum sku. S ob zi rom da je Uprav ni od bor Bje ko vi }a ne dav no sme nio sa me sta sa vet ni ka pred sed ni ka ja sno je da ni ko ko je sa wim bio bli zak ne bi bio po è qan. Zim ski pre la zni rok zva ni~ no po ~i we da nas, ali s ob zi rom na na ja ve tre ne ra Sta no je vi }a da klub ne }e do vo di ti tu |e fud ba le re mo `da ni Par ti zan ne }e to li ko ù ri ti sa iz bo rom no vog sport skog di rek to ra. Iz ve sno je da }e da nas sa pri pre ma ma po ~e ti mla di fud ba le ri Par ti za na, a pro ziv ku u Ze mu ne lu oba vi }e kon di ci o- ni tre ner Mi {a Fi li po vi}. I. La za re vi}

Vladimir Radmanovi} (Atlanta)

je is ka zao iz u zet ne {u ter ske spo sob no sti, po go div {i pet troj ki iz isto to li ko po ku {a ja. Pri tom je ostva rio tri asi sten ci je, ukrao dve lop te i jed nom bio naj vi {i u s ko ku. Efi ka sni ji od Rad ma no vi }a u re do vi ma Atlan te bio je sa mo Xo{ Smit sa 25 ko {e va. Re zul ta ti: Atlan ta - ^i ka go 109:94, In di ja na - [ar lot 99:77, Wu D`er si - Ma ja mi 90:101, De tro it - Wu jork 80:103, Hju ston Okla ho ma 95:98, Fi la del fi ja To ron to 97:62, San An to nio Den ver 121:117, Da las - Wu Or le ans 96:81, Gol den Stejt - Ju ta 87:88 i L.A. Kli pers - Mil vo ki 92:86.

vi ja ~i tro fej nog klu ba za le ~i li ra ne od ok to bar skih 1:6 na Old Tra for du. [ta vi {e, Si ti je u po sled wem mi nu tu su dij ske na dok na de vre me na bio na do mak iz jed na ~e wa, ali je An ders Lin de gard ne ka ko us peo da od bra ni sna `no iz ve den slo bod wak Ko la ro va is ko sa sa de sne stra ne...

Ve li kog uti ca ja na ko na ~an is hod ima la je od lu ka su di je Kri sa Fo ja da ve} u 12. mi nu tu po ka `e di rek tan cr ve ni kar ton ka pi te nu gra |a na Ven sa nu Kom pa ni ju. Bel gi ja nac je star to vao sa dve no ge, o{tro, ali se na snim ku vi de lo da je is pred Na ni ja od neo ~i stu lop tu.

IN \IJ SKI @E LE ZNI ^AR VE RU JE U USPE [NO PRO LE ]E

Je sen ni je za hva lu Ko {ar ka {i @e le zni ~a ra su de bi tant sku je se wu se zo nu u Kva li tet noj li gi Sr bi je za vr {i li sa 3 po be de i 11 po ra za, osta li u do wem de lu ta be le, {to upra va i ver ni na vi ja ~i sva ka ko ni su o~e ki va li. Sa stav ze le no-be lih, po ja ~an sa ne ko li ko po zna tih i is ku snih igra ~a, Ne na dom ân kom, Mi lo {em Bo jo vi }em, Go ra nom Ba ji }em i \or |em \or |i }em i Alek san drom Ra du lo vi }em, re al no tre ba lo je da za be le ì dve-tri po be de vi {e i u tom slu ~a ju mir no sa ~e ka ti na sta vak pr ven stva u elit nom dru {tvu. Na à lost, po vre de i ne do sta tak sport ske sre }e ku mo va li su sla bom u~in ku, pa tre ne ra Ivi cu Ma vren skog i we go ve ko {ar ka {e o~e ku je ne iz ve sna bor ba za op sta nak. [an se za op sta nak ni su pro koc ka ne, ali }e put do ci qa sa da bi ti znat no te ì.Sport ska sre }a nam je u je se wem de lu pr ven stva za i sta okre nu la le |a.Pro tiv Rad ni~ kog i Sme de re va smo tek po sle dva pro du èt ka iz gu bi li utak mi cu. Pro tiv Slo ge smo vo di li do po lo vi ne po sled we ~e tvr ti ne, ima li pri tom i so lid nu pred nost, da bi u fi ni {u su sre ta is pu sti li po be du. Ipak, ne }e mo u pro le} nu se zo nu u}i sa be lom za sta vom. Pra vo na stu pa ste kao je kor pu lent ni Bo jan Qu bo je vi} pa }e mo bi ti znat no ja ~i, a i mla di id gra ~i su ste kli neo p hod no is ku stvo u naj kva li tet nijm ran gu tak mi ~e we. â nak, Bo jo vi}, Ba ji} i \or |i} su igra ~i za po {to va we pa ima

Pre ko broj ni Avra mo vi} i Ubo vi}

Pro gram tur ni ra

Ju naj ted iz ba cio Si ti se Alek san dar Ko la rov u 48. i Ser hio Agu e ro u 64. mi nu tu po sta ra li da po sled wih po la sa ta pro |e u ipak neo ~e ki va noj ne iz ve sno sti. Ju naj ted se ti me re van {i rao Si ti ju za po raz u po lu fi na lu FA ku pa 2010/11 (0:1), ali je iz o sta la ube dqi vi ja po be da, ko jom bi na -

RE PRE ZEN TA CI JA OT PU TO VA LA NA SA MA RI DIS KUP

Va t er p o l o re p re zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je iz Be o gra da na gr~ ko ostr vo Hi os, gde }e u~e stvo va ti na Sa ma ri dis ku pu. Po red del fi na, na ovom tur ni ru }e na stu pi ti i [pa ni ja, Cr na Go ra i Gr~ ka.

FA KUP

Man ~e ster si ti opro stio se od tro fe ja osvo je nog pro {le go di ne, a Man ~e ster ju naj ted pla si rao u ~e tvr to ko lo FA ku pa, na kon sjaj nih 90 mi nu ta igre na Eti had sta di o nu - 2:3 (0:3). Strel ci za go stu ju }i tim bi li su Vejn Ru ni u 10. i 39, od no sno De ni Vel bek u 30. mi nu tu, dok su

dnevnik

Va qe vu ili kod ne kog ri va la ko ji po kva li te tu ne ma ju ja ~e sa sta ve od na {eg re kao je pred sed nik @e le zni ~a ra Zdrav ko Stri ~i}. Upra va ze le no-be lih je upra vo zbog sla bih re zul tad ta u to ku je se ni ume sto tre ne ra Iva na Smi qa ni }a an ga ò va la Ivi cu Ma vren skog, stru~ wa ka ko ji je igra~ ku ka ri je ru za po ~eo u in |ij skom klu bu. Do ve la je cr no pu tog âr li ja Fri er so na, ka sni je ume sto Ne na da Ka sa ba {i }a re gi stro va la Alek san dra Ra du lo vi }a, ali iz o sta li su o~e ki va ni re zul ta ti. Tre ner Ma vren ski mar qi vo ra di, na sto ji da is pra vi uo~e ne gre {ke i da po dig ne sa mo po u zda we mla dih igra ~a, te da ~e Nenad ânak, najiskusniji prvotimac {}im pro me na ma na @elezni~ara par ke tu sa po me nu na de da }e se sa ~u va ti sta tus. tim pr vo tim ci ma , ka pi te nom O~e ku ju nas u pr vih pet ko la tri Vla di mi rom Jo ji }em, Slo bo da utak mi ce na do ma }em par ke tu a nom Sta no je vi }em, Slo bo da nom bo do ve spa sa mo ra mo po tra ì ti Gu gle tom, Dra ga nom Jer ko vi i na ne kom od go sto va wa. Pro le }em, Igo rom Mar ko vi }em, Vu ka ter nas je je se nas iz ne na dio pred nom @iv ko vi }em i naj mla |i ma na {im sim pa ti ze ri ma, tre nut no Bo ri som [i {ko vi }em i Uro je sla bi je pla si ran pa ve ru je mo u {em Stu pa rom iz bo ri op sta nak us pe {an re van{, a na da mo se do u li gi. brim re zul ta ti ma u Kru {ev cu, D. Vi }en ti}

9. januar: Srbija - [panija (17), Gr~ka - Crna Gora (18.30) 10. januar: Srbija - Crna Gora (18), Gr~ka - [panija (19.30) 11. januar: Gr~ka - Srbija (17), Crna Gora - [panija (18.30)

Ma da je pr vo bit no tre ba lo da na Hi os pu tu je svih 18 igra ~a ko ji su bi li na pri pre ma ma, se lek tor De jan Udo vi ~i} je, ipak, od lu ~io da u Gr~ ku po ve de 16 mo ma ka. Na Hi os ne }e pu to va ti Mar ko Avra mo vi} i Ne ma wa Ubo vi}, ta ko da oni ne }e ni i}i na Evrop sko pr ven stvo. Na tur ni ru }e igra ti: Slo bo dan So ro, Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi} (gol ma ni), @iv ko Go ci}, Va wa Udo vi ~i}, Mi lo{ ]uk, Du {ko Pi je tlo vi}, Slo bo dan Ni ki}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en, Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi}, Ste fan Mi to vi}, Du {an Man di}, Alek sa i Lu ka [a po wi}. Sa Hi o sa se del fi ni vra }a ju 12, a za Ho lan di ju na Evrop sko pr ven stvo pu tu ju 14. ja nu a ra. G. M.

TUR NIR U AUSTRI JI

Vil mo{ Za var ko bli stao Svet ski re kor der, broj je dan na svet skoj rang li sti, naj bo qi ku gla{ sve ta, srp ski re pre zen ta ti vac Vil mo{ Za var ko (in ter na ci o na lac u Spor tu iz Pod bre zo ve, Slo va~ ka) bio je naj bo qi po je di nac tur ni ra u Vi ner noj {a tu u Austri ji, ko ji je oku pio 51 eki pu. Obo rio je 718 ~u we va i pre te kao Austri jan ca [e tec ku ( 683 ) i Ru mu na Fe he ra ko ji je ( 675 ). Za var ko je po sta vio i no vi re kord ku gla ne. Ina ~e, po be di la je dru ga eki pa Spor ta sa 2.562 ~u wa (~e tri igra ~a) sa sjaj nih 640 u pro se ku. Dru gi je bio ma |ar ski Za la e ger seg sa 2.512 ~u we va, a tre }i ru mun ski Klu` sa 2.594 ~u wa. - Ovaj tur nir je ne zva ni~ no klup sko pr ven stvo sve ta – ka `e Mi lo{ Po wa vi}, tre ner Spor ta i se lek tor se ni or ske re pre zen ta -

Potvrdio klasu: Vilmo{ Zavarko

ci je Sr bi je, {am pi o na sve ta. Osim ne ma~ kog Ro tvaj sa, u~e stvo va le su sva naj ja ~e svet ske eki pe i ve o ma sam za do vo qan ka ko smo od i gra li.

TUR NIR U SLO VE NI JI

Mi keci po be dili Da mir Mi kec od bra nio je va zdu {nim pi {to qem obe ti tu le na tur ni ru u slo ve na~ kom gra du Tr zi nu, dok je we go va su pru ga Me li sa Mi kec po be di la u ga |a wu va zdu {nom pu {kom. Dru gog da na Mi kec je

Melisa i Damir Mikec

imao 583 kru ga (pr vog da na sjaj nih 588 ) i tir jum fo vao je sa 12 kru go va raz li ke. Ga |a lo se po tom su per fi na le u ko me se u~e stvo va la po ~e ti ri naj bo qe tak mi ~ar ke i tak mi ~a ra pi {to qem. Mi kec je imao 103,1 krug, {to je bi lo do voq no za tri jumf. Me li sa Mi kec je va zdu {nom pu {kom za be le `i la 396 kru go va, dva vi {e ne go pr vog dna ka da je bi la dru ga, i bi la je pr va u fi na lu. - Za do vo qan sam, po seb no re zul ta ti ma u osnov nom de lu. I su per fi na le je bi lo na ni vou, 103 kru ga je od li ~an re zul tat – ka `e Mi kec, ko me je pri pa la na gra da za po bed ni ka u su per fi na lu od 250 vra. - Do la zi se ri ja tur ni ra, ide mo u Ru {e idu }eg vi ken da a po tom i u Min hen i to }e nam bi ti dve ve o ma bit ne kon tro le pre [am pi na ta Evro pe u fe bru a ru u Fin skoj.

NO VO GO DI [WI CI KLO KROS U NO VOM SA DU

Sto jan ~i} i Dur ma no va po bed ni ci Mi lo rad Sto ja ~i} (Fa na tik) i Va ne sa Dur man (Fa na tik) po bed ni ci su No vo go di {weg ci klo kro sa u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji Fa na ti ka. Fan tik je bio naj bo qi klub sa ukup no tri ti tu le. Sto ja ~i} je pre te kao Oli ve ra [trb ca, ta ko |e vo za ~a Fa na ti ka. Va ne sa Dur man je sla vi la is pred Jo va ne Cr no go rac iz BK No vi Sad i Vi o le te Trif ko vi} iz [i da. Ju ni or ski lo vor je pri pao Slo bo da nu Stan ko vi }u (BK No vi Sad), is pred Fi li pa ^en gi }a (So kol, Vin kov ci) i Slo bo da na Ba bi }a iz Fa na ti ka. Naj bo qi u ka te go ri ji ma ster sa bio je Bra ni slav Ma ti} (Fan tik) is pred Slo bo da na Ra do va no vi }a (Jed no ta,

[id) i Go ra na Ni ki }a iz Voj vo di ne. Alek sa na dar Ro man, ka det Jed no te iz [i da pre te kao je Vla di mi ra Raj ko vi }a (Fa na tik) i Mi lo {a Ha vr li ~a ka (Jed no ta, [id). Mla |i ka det No vog Sa da Mar ko Ka sa po vi} sla vio je u svo joj kon ku ren ci ji. Sve tri me da qe u tr ci po le ta ra ca oti {le su u Vin kov ce. Vo za ~i So ko la Da rio Ko ko{, Mar ko Kla ri} i Zvo ni mir Za dro na pu ni li su po sto qe. - Vre me nas ni je po slu ì lo, du vao je le de ni ve tar ali smo ipak odr à li tr ku po ne {to skra }e nom pro gra mu – re kao je di rek tor tak mi ~e we Ivan Da vo sir iz Fan ti ka. – ê sti tam svim u~e sni ci ma na bor be no sti, ju na~ ki su se bo ri li i pro tiv ri va la i ni ske tem pe ra tu re.

mu[ka posla

dnevnik

ponedeqak9. januar2012.

К ако се пр ави лно обријати

Д Иступите из гомиле монотоних мушкараца

ептир машна може да представља гомилу ликова и слика. Лептир машна се полако али сигурно враћа у врх светске моде. Можемо их видети у едиторијалима, а поготово млађа модна публика жели овај да овај сјај старих времена када је лептир машна била саставни део мушке одеће врати у 21 век. Лептир машна је одличан начин да иступите из гомиле монотоних мушкараца, а и сама машна вам може донети ‘’смарт’’ лук на ваш индивидуалан начин. Машне не морају да буду досадне и предвидиве, зато што стижу у различитим бојама, материјалима, тако да их можете потпуно прилагодити себи. Комбинујте их уз блејзер и лаковане ципеле да изгледате као холивудска звезда 50-тих. Или насупрот томе их комбинујте уз јеанс и мајице. Ношење лептир машне вам може додати нову, интересантну диманзију одевања. може да докаже вашу могућност комбиновања супротности и приказати вас као индивидуу без страха.

ок жене свакога дана проводе на десетке третмана како би биле лепше и дотераније (од стављања маскаре до одласка у велнес), мушки процес улепшавања своди се углавном на бријање. Без обзира на то, велик број мушкараца и даље не зна како да се правилно обрије те осећају последице у облику огреботина, порезотина и бубулјица. Како се више не бисте суочавали с таквим проблемима, ево тајне исправног бријања. „Научници су израчунали како мушкарац током живота потроши око 2000 сати. Управо зато би сваки мушкарац требао да зна правилно да се обрије. Технике бријања делимо у две групе: суво бријање и мокро бријање. Суво бријање се изводи електричним апаратом за бријање, а мокро бријање се изводи бритвама и жилетима у комбинацији с гелом или пеном за бријање.” Брада је, без обзира на сву технологију која нас окружује, нешто чему мушкарци не могу побећи, чак ни онда када пуштају браду. Неки људи негују своју браду, а други се брију сваки дан. Без обзира да ли се одлучите да гајите браду или не, с времена на време ћете се морати обријати.„ Запамтите да брада много утиче на утисак који остављате: понекад је дужа, уредно одржавана брада боља од немарно одржаване козје брадице. Она мења облик лица и чини вашу појаву мужевнијом или младеначком – зависи од тога какву браду одаберете. Темељ сваког бријања је оштра бритвица, јер само уз њу је бријање потпуно. Потпуним бријањем се сматра оно које оставља лице савршено глатким, а треба избегавати прелажење жилетом по истом делу лица више пута у једном бријању. Прођете ли више пута по истом делу, уклањате све длачице, али и стварате оштећења на кожи. Никад не прелазите бритвицом од дна лица према горе, већ обратно – од врха према дну. На тај начин ћете обријати длачице

Идеални дарови за сваког мушкарца

ушкарци ће увек рећи како је куповина дарова женама јако компликована, док ће жене тврдити супротно. Чињеница је да ће се већина жена развеселити сјају за усне, украсу за косу или накита, али куповина дара за мушкарца

тражи више труда и иновативности. Пошто данас сваки мушкарац воли бити да буде негован,

поклони који се крију у парфимеријама су идеални за вашег оца, деду, дечка или пријатеља. Избегавајте да купујете дарове који су сушта супротност онога кога даривате. Тако мушкарцу који не користи парфем радије поклоните афтершејв, који је сли-

чан, али можда склонији његовим навикама. Парфем поклањајте само када сте сигурни у укус

особе, а уосталом, уместо парфема можете да купите тоалетну воду, гел за туширање или дезодоранс истог мириса. Тренди парфеми су ове сезоне као створени за шминкере који држе до себе.. Сет који се састоји од тоалетне воде и гела за туширање је одличан дар за све који су верни једној мирисној линији када је нега у питању. Љубитеље ретро стила одушевиће сет за бријање који се састоји од сапуна за бријање, негујуће креме, али и квалитетне четкице од јазавчеве длаке. Овакав дар ће сигурно развеселити старију генерацију, док ће млађе више одушевити најновији бријаћи апарати. Нови модели ових бјути помоћника су намењени и за мокро и за суво бријање, а уз све то нуде темељно уклањање длачица и по целом телу.

таман толико колико је потребно да не надражите кожу. Такође, правилан смер бријања омогућује да длачице нарасту довољно у 24 сата, када се по правилу поновно бријете. Ако се бријете у смеру супротном од раста длачица, то врло често изазива иритацију коже, урасле длачице које су узрок болним упалама налик бубулјицама и недовољни раст длачица за следеће бријање. Мушкарци често

заобиђу поједине делове лица приликом бријања, што не само да је неестетски, него и нехигијенски. Припазите на подручје врата, дио испод носа, као и на подручје око мадежа (уколико их имате на лицу). Опрезније прелазите преко тог дела, али га никако не избегавајте. Неки мушкарци рутински обрију део лица, док онај захтевнији део некако заобиђу. Други важан елемент мокрог бријања је пена или гел за бријање. Они олакшавају да бритвица боље клизи и не запиње, а уједно и хидратизирају кожу. Оно што свакако треба избегавати је „мокро бријање на суво”, тј. повлачење бритвице по сувој кожи или кожи намоченој искључиво водом. Ако вам се цела прича око бритвица с неколико жилета, пена, гелова и правилног помицања бритвице по лицу чини напорном, набавите електрични бријач. Апарати за бријање поновно се враћају у моду, а количином функција које имају конкуришу сваком паметном телефону.

Шарено од главе до пете

им падну прве капи кише, дан се скрати и почне дувати хладан ветар, на улицама града ходају људи замотани у сиве шалове, тешке црне капуте и тамне фармерице. Боје полагано нестају с првим опадањем лишћа. Но, дизајнери су ове сезоне рекли не тмурним и сивим комадима. Упадљиве боје носе се од главе до пете. Мајице, јакне, патике и модни додаци су шарени и уносе живот на улице града, а пролазницима враћају осмех на лице.

Реци збогом лошем расположењу Током јесени и зиме нас чешће захвата лоше расположење те више времена проводимо унутар своја четири зида. Како бисмо подигли своје расположење, треба да се окружимо топлим бојама. А то је најлакше и најбоље ако свој стајлинг претворите у веселу рапсодију боја.

У разним бојама Одважите се на више боја јер ове сезоне не можете погрешити с комбинацијама. Боје се носе, дословце, од главе до пете. Патике плаве, љубичасте и жуте боје, одлично се уклапају са шареним сатовима који нуде разнолику палету боја.

Чак ни познати бренд „барбери“ не воли сиво за ову јесен и зиму. Нова колекција наочара није само посебна по јарким бојама, него и по првим склопивим наочарима – прави модни додатак за тренди мушкарце. У широкој палети боја превладавају упадљиве боје, попут боје цикле, зелене, жуте, цитрусне и боје метвице. Како бисте вешто носили шарени тренд, за базу бирајте квалитетне и тамне фармерице или панталоне сиве боје. Патике нека буду загаситије боје или такође сиве, док остатак стајлинга може бити разигран. Превладавају црвена, тиркизна, зелена и плава боја, а они одважни одабраће кариране кошуље или мајице и џемпере на шарене пруге. Ако, пак, нисте претерано склони овом тренду, но ипак не желите да вас захвати сивило, играјте на карту шарених модних детаља, попут шалова и капа, сатова и наочала.

ponedeqak9.januar2012.

FiLMSkA PLAneTA

ДЕ БИ ТАНТ СКО ОСТА ВЕ РЕ ЊЕ РАДOСЛАВА ПАВ КО ВИ ЋА И КРИ СТИ НЕ ХА ЂИ ХА РА ЛАМ БО УС

„Цр на Зо ри ца” пре ми јер но кра јем мар та Ре ди тељ Ра до слав Пав ко вић је шкар ци око ње уми ру на не сва ре као да ће пре ми је ра ње го вог ки да шњи на чин. Раз ја ре ни се ља пр вог ду го ме т ра жног игра ног ци је зо ву по љу бац смр ти. фил ма „Цр на Зо ри ца” нај ве ро „Слу чај” пре у зи ма уобра же ни ват ни је би ти тек кра јем мар та, а бе о град ски по ли ца јац Ма не на не 17. ја ну а ра ка ко је ра ни је на ја - при вре ме ном ра ду у „укле том” вио Са ва цен тар. се лу. Ма да не ве ру је у бап ске Пав ко вић, ко ји тре нут но у при че, мо ра ће да се су о чи са на Пољ ској при во ди кра ју рад на о ру жа ним се ља ци ма, али и да фил му, об ја снио је у из ја ви Тан ју гу да је тај да тум до го во рен са Са ва цен тром пре два ме с е ца, али да филм још увек ни је го тов. Он је до дао да би филм тре ба ло да за вр ше за де се так да на и из ра зио оче ки ва ње да ће пу бли ка мо ћи да по гле да „Цр ну Зо ри цу” кра јем мар та. Ре жи ју за јед но пот пи су ју де би т ан ти у ду го ме тра жном игра ном фил му Пав ко вић и Кри сти на Ха ђи ха ралам бо ус. Она је са Го ра ном Мој си ном и коа у тор сце на ри ја, док је Пав ко вић про - Из фил ма „Цр на Зо ри ца” ду цент. Уло ге игра ју Бра ни слав Три - от кри је да ли је Зо ри ца се риј ски фу но вић, Љу ма Пе нов, Мир ја на уби ца или де вој ка жељ на љу Ка ра но вић, Ни ко ла Пе ја ко вић, бави. Ми хај ло Јан ке тић, Ол га Ода но Пре ма по да ци ма са сај т а вић, Зо ран Цви ја но вић, Ми лош Филм ског цен тра Ср би је, про ду Са мо лов и дру ги. цен ти су „Super films” (Бе о град), У фил му са еле мен ти ма цр не „Federico film” (Вар ша ва), „Fraко ме ди је на слов на ју на ки ња је me by frame” (Ни ко зи ја) и „Pan де вој ка са се ла над ко јом ви си entertainment” (Ати на). стра шна кле тва - од ка да се ње на Ди рек тор фо то гра фи је је Вла пр ва љу бав уда ви ла у ре ци, му - дан Јан ко вић, аутор му зи ке Ди -

ми т рис Фрит за лас, сце но граф Аљо ша Спа јић, ко сти мо граф Зо ра Мој си ло вић, мон та жер Мар ко Глу шац. Пав ко вић је сту ди рао ре жи ју на Фа кул те ту драм ских умет но сти у Бе о гра ду и Ака де ми ји за филм, по зо ри ште и ТВ у Ло ђу (Пољ ска). Аутор је ви ше на гра -

dnevnik НА ОТВАРАЊУ БЕРЛИНАЛА

Филм о француској револуцији Овогодишњи, 62. филмски фестивал у Берлину биће отворен премијером француске историјске драме „Les Аdi e ux a la Re i ne” (Збогом краљице), редитеља Беноа Жакоа. Реч је о адаптацији истоименог романа књижевнице Шантал Томас који говори о првим данима француске револуције, виђене очима дворских слугу на двору краља Луја XVI у Версају. Улогу краљице Марије Антоанете тумачи немачка глумица Дијана Кригер, док Леа Сејду глуми једну од њених дворских дама. Берлинале ће ове године, колико је познато, протећи у одсуству великих холивудских имена, што би могло да умањи интересовање медија за овај фестивал. Прошле године, фестивал је отворио римејк вестерна „Човек звани храброст” у режији браће Коен, са Џефом Бриџисом у насловној нумери. На свечаности која ће бити одржана 14. фебруара, америч-

Сцена из историјске драме „Збогом краљице“

кој глумици Мерил Стрип биће уручена награда за животно дело. Неколико њених филмова, укључујући остварења „Кра-

мер против Крамера”, „Софијин избор” и „Моја Африка”, биће приказани у оквиру фестивала који ће трајати од 9. до (Танјуг) 19. фебруара.

НА ГА РА ДА АМЕ РИЧ КИХ ПРО Д У ЦЕ НА ТА

ђи ва них крат ко ме тра жних фил мо ва и до ку мен та ра ца, а ре жи рао је и шоу „ТВ Ма ни јак” на Б92. Кри сти на Ха ђи ха ра лам бо ус је сту ди ра ла ре жи ју на ака де ми ја ма ФА МУ у Пра гу и ВГИК у Мо скви. Аутор ка је на гра ђи ва них крат ких фил мо ва “Timeless” и “Trip to Venice” ко ји су при ка за ни на мно гим фе сти ва ли ма у све ту.

„Де вeру ше” ме ђу де сет но ми но ва них Исто риј ски филм „War Horse” (Рат ни коњ) Сти ве на Спил бер га, дра ма „Слу жав ке” Теј та Теј ло ра, не ми филм „The Artist” (Умет ник) Ми ше ла Ха за на ви ци у са и ро ман тич на ко ме ди ја „Де ве ру ше” По ла Феј га са мо су

ње Мар ти на Скор се зеа „Hugo” (Иго) и Ву ди ја Але на „По ноћ у Па р и зу”, пре н е л е су да н ас аген ци је. Ме ђу 10 но ми но ва них фил мо ва на ла зи се и филм „Му шкар ци ко ји мр зе же не” Деј ви -

ја „Dowjnton Abbey”, ми ни-се ри ја „Mildred Pierce” ко ја је до нела Кејт Вин слет Еми на гра ду за нај бо љу глу ми цу у 2011. го ди ни, као и ТВ филм „Too Big To Fail” и ми ни-се ри ја „Ке не ди је ви‘’.

да Фин че ра и спорт ска при ча „Фор му ла успе ха” у ко ме глав ну уло гу игра глу мац Бред Пит. Ани ми ра ни фил мо ви ко ји су кан д и д а т и за на г ра д у су „Аван ту ре Тин ти на”, „Ауто мо би ли 2”, „Кунг Фу Пан да 2”, „Ма чак у чи зма ма” и „Ран го‘’. Из PGA та ко ђе је са оп ште но да ће би ти до де ље не на гра де и за нај бо љи ТВ филм и се ри ју. У овој ка те го ри ји на ла зи се се ри -

У до ку мен тар ној ка те го ри ји, на шли су се до ку мен т ар ци „Се на”, ко ји го во ри о жи во ту пре ми ну лог во за ча Фор му ле 1, Ајр то н у Се н и, „The Union”, „Bill Cunningham New York”, „Project Nim и „Rhymes & Life: The Travels of A Tribe Called Quest”. Ове пре сти жне на гра де би ће до де ље не 21. ја ну а ра у Лос Ан ђе ле су. (Тан југ)

ДЕЈ ВИД ФИН ЧЕР, РЕ ДИ ТЕЉ ФИЛ МА „МУ ШКАР ЦИ КО ЈИ МР ЗЕ ЖЕ НЕ”

Под ути ца ји ма Хич ко ка и По лан ског Хо ли вуд ски ре ди тељ Деј вид Фин чер из ја вио је да је ужи вао сни ма ју ћу мра чан и уз не ми ру ју ћи не хо ли вуд ски филм, по пут оства ре ња „Му шкар ци ко ји мр зе же не” ко ји се у на шим би о ско пи ма на ла зи од 5. ја ну а ра. Филм, у ко ме Да ни јел Крејг и Ру ни Ма ра глу ме но ви на ра и ха кер ку ко ји ис т ра жу ју мрач ну исто ри ју јед не швед ске по ро ди це је по ку шај да се по кре не но ва фран ши за за од ра сле и да се бест се лер три ло ги ја Сти га Ла шо на пред ста ви аме рич кој пу бли ци. Фин чер је, у ин тер вјуу аген ци ји АП, ре као да је оду ше вљен

пи сао да је свет ле по ме сто за ко је се вре ди бо ри ти. Сла жем се са дру гим де лом”. „Ви ше ме ин те ре су је при ча пер верз ња ка. Ми слим да сам ра но у жи во ту на пра вио из бор. Док сви же ле еска пи стич ку за ба ву, ја сам во лео да се ба вим ства ри ма ко је се про вла че на зад ња вра та”, об ја снио је Фин чер. „То, на рав но, не зна чи да не бих во лео да на пра вим филм по пут ‘Пар ка из до ба ју ре‘. Са мо што би у мом сви по у ми ра ли...”, ка зао је он. И по ред под сме ха на ра чун Сти ве на Спил бер га, Фин чер га

Деј вид Фин чер

што је та ко мра чан ма те ри јал по стао гло бал на сен за ци ја. „То је охра бру ју ће. Чи ни ми се да при че ко је се ме ни до па да ју мо жда мо гу да бу ду ин те ре сант не и дру ги ма”, ре као је он. Фин чер је до са да сни мио осам фил мо ва. Иако ни је био пре те ра но успе шан на бла гај на ма, ни ти је до био Оска ра, био је но ми но ван два пу та за на гра ду Аме рич ке ака де ми је за филм и у све ту је при знат као је дан од нај та лен то ва ни јих ре ди те ља. Фи ло зоф ска цр та ко ја се про вла чи кроз све ње го ве фил мо ве ве ли ко фи на ле до жи ве ла је у фил му „Се дам” ка да лик, ко га глу ми Мор ган Фри ман, ка же: „Ер нест Хе мин гвеј је јед ном на -

ве о ма по шту је, а ка ри је ру је по чео ра де ћи ефек те у ком па ни ји Спил бер го вог при ја те ља и ко ле ге - Џор џа Лу ка с а „Ин да стри јал лајт енд ме џик”. Ме ђу тим, ка да је реч о ути ца ји ма, он, пре свих, на во ди Ал фре да Хич ко ка и Ро ма на По лан ског. „Хич кок је ви ше био де те ко је се игра ло са иде ја ма. Ка да је реч о По лан ском, ми слим да он ни ка да ни је био де те. Во лео бих да сам си гу ран у то да сам пер вер зан као што је Ро ман био”, ре као је Фин чер. Иако ње го ви ви зу ел ни ква ли те ти че сто за се њу ју ње го во уме ће при по ве да ња, Фин че ра је, као и Хич ко ка и По лан ског, нај бо ље свр ста ти у ред пси хо ло шких ре -

ди те ља. Он ужи ва у де таљ ном при ка зи ва њу игре ге сто ва, по гле да и емо ци ја. „Му шкар ци ко ји мр зе же не” се на пр ви по глед не ра зил ку је од швед ског ори ги на ла, све док се не уоче број не суп тил не раз ли ке у из вед би. „За и ста ми слим да је он не што нај бли же Хич ко ку што има мо”, ре као је Крејг о Фин че ру. „Љу ди га по ре де са Кју бри ком, али код ње га по сто ји не што што ра ди са ви зу ел ним ефек ти ма и глум ци ма и љу ди да ју из вед бе ко је им ме ња ју ка ри је ру у ње го вим фил мо ви ма”, до дао је он. Фин чер (49) има го то во мит ску ре пу та ци ју оп се сив но сти, на ро чи то ка да је реч о по на вља њу сни ма ка, што, ка ко се на да, до при но си то ме да глум ци бу ду ма ње све сни да глу ме. Ма ра је пр ви пут са Фин че ром ра ди ла на фил му „Дру штве на мре жа” ка да је 99 пу та по но ви ла јед ну од сце на у фил му али то ни је до жи ве ла као кон тро лу. „Деј вид вас не ће ла га ти. Ми слим да ни је ни спо со бан за та ко не што. Он је нај ди рект ни је би ће ко је сам упо зна ла. Са њим увек има те из бор”, ре кла је она. „Му шкар ци ко ји мр же же не” је тре ћи де тек тив ски филм Деј ви да Фин че ра по сле фил мо ва „Се дам” и „Зо ди јак”. „Зло ко је љу ди чи не у по дру ми ма ка да их ни ко не гле да је не што што сам и ра ни је ис тра жи вао и што ме при вла чи”, ре као је Фин чер. За са да је не из ве сно да ли ће и дру га два ро ма на Сти га Ла шо на до жи ве ти хо ли вуд ску екра ни за ци ју због сла бог успе ха на бла гај на ма, али Фин чер оста је отво рен за мо гућ ност. Он упра во ра ди на 3Д вер зи ји Жил Вер но вих „20.000 ми ља под мо рем” и Ејч-Би-Оовој (HBO) се ри ји „Мајнд Хан тер” ко ју про ду ци ра са Шар лиз Те рон.

Сце на из фил ма „Де ве ру ше”

не ки од 10 но ми но ва них филм ских оства ре ња ко ја се на ла зе у тр ци за на гра де Удру жења аме рич ких про ду це на та (PGA). Два фил ма ре ди те ља и глум ца Џор џа Клу ни ја та ко ђе су но ми но ва на за ову на гра ду, а то су по ро дич на дра ма „The Descendants” (По том ци) и по ли тич к и филм „The Ides of March” (Мар тов ске иде). Но ми но ва ни фил мо ви су и оства ре -

Сел ми Ха јек Oрден Ле ги је ча сти Глу ми ца Сел ма Ха јек (45) би ће од ли ко ва на Ор де ном Ле ги је ча сти, нај ви шим фран цу ским од ли чи јем ко ји јој је до де лио фран цу ски пред сед ник Ни ко ла Сар ко зи. Хо ли вуд ска глу ми ца мек сич ког по ре кла при ми ће Ор ден Ле ги је ча сти на све ча но сти ко ја ће би ти одр жа на ка сни је ове го ди не у Па ри зу. Ка ко пре но си Би-Би-Си, глу ми ца је уда та за фран цу ског би зни сме на Фран соа Пи ноа, ина че Сар ко зи је вог са рад ни ка и са вет ни ка. Ова вест је иза зва ла не га тив не ре ак ци је у де лу јав но сти ко ји

сма тра да је при зна ње тре ба ло до де ли ти „за слу жни јим” осо ба ма, по пут фран цу ских вој ни ка ко ји су по ги ну ли у Ав га ни ста ну. По ред глу ме, Ха јек се ба ви и ху ма ни тар ним ра дом у ко рист мај ки у зе мља ма у раз во ју, а уче ство ва ла је и у кам па ња ма про тив на си ља над же на ма. Ха јек ни је је ди на хо ли вуд ска зве зда ко ја је до би ла ово од лич је. Пре ње од ли ко ва ни су Ро берт Де ни ро, Клинт Ис твуд и Ро берт Ред форд. Ор ден ле ги је ча сти је уста но вио На по ле он Бо на пар та 1802. за ци вил не и вој не за слу ге.

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

ЗА „ПЕР.АРТ” НОВА ГОДИНА ПОЧИЊЕ ВЕОМА РАДНО

ДЕЦЕМБАРСКА БЕСТСЕЛЕР ЛИСТА

Представе и креативне радионице

Басарин „Mein Kampf” најпродаванији

Нову годину асоцијација „Пер.Арт“ из Новог Сада започела је веома амбициозно. Настављен је рад на истраживачкоуметничком пројекту „Лимбо“ који носи поднаслов „Како као јединка бивствовати заједно“, од 16. јануара започеће нови циклус креативних радионица програма „Уметност и инклузија“, а један од руководилаца програма и пројеката асоцијације „Пер.Арт“, Са-

дело је које настаје сарадњом асоцијације „Пер.Арт“, Српског народног позоришта и Центра за теорију и праксу извођачких уметности „ТкХ“ из Београда. Аутори су кореограф и извођач Саша Асентић и теоретичарка извођачких уметности Ана Вујановић, а њихова идеја је да истраживањем различитих историјских и актуелних облика друштвеног, културно и уметничког

Из представе „Ta les of the Bo di less“ Естер Саламон

ша Асентић, осим што ће наступити у представи „Tales of the Bodiless“ Естер Саламон у Есену (Немачка) 20. и 21. јануара, током првог месеца 2012. позван је да учествује у креирању најновије представе Жерома Бела коју овај француски кореограф и плесач ради са трупом ХОРА из Цириха (Швајцарска). „Limbo: a collective individual“, како гласи пун назив пројекта,

перформанса заснованог на принципима функционисања колективног тела или тела масе, односно истраживањем плеса као уметничке праксе која се од шездесетих година заснива на еманципацији и промоцији индивидуалног тела, дођу до јединствене представе – перформанса који ће бити спој позоришта, кореографије, хепенинга и друштвених игара заснованих на игрању уло-

га. Средишње питање аутора је како промишљати и реафирмисати визију колективизма данас у свету када се на свим нивоима промовише индивидуализам. Ослањајући се на термине филозофа Жана Лика Нансија, они се питају како мислити „битак заједно“, а не апстрактни и тоталитарни „заједнички битак“ у стварању колектива. У новом циклусу креативних радионица програма „Уметност и инклузија“, у којем су партнери асоцијације „Пер.Арт“ ШОСО „Милан Петровић“, Српско народно позориште и Галерија Матице српске, до краја маја ће стручно особље са особама са интелектуалном ометеношћу радити на оспособљавању за самосталне наступе у јавности. Циљ ових радионица биће артикулација и афирмација мишљења особа с инвалидитетом, као и укључивање тог мишљења у постојећи јавни дискурс о инвалидитету, промовишући саме особе с интелектуалном ометеношћу као активне носиоце културног живота заједнице. Радионице „Уметност и инклузија“ трајаће до краја маја. За асоцијацију „Пер.Арт“ и Сашу Асентића још један корак напред у смислу бављења инклузијом особа с инвалидитетом у културноуметнички живот, биће рад са Жеромом Белом, знаменитим француским кореографом, који је позван да своју најновију креацију оствари са једном од водећих светских позоришних трупа које чине особе с инвалидитетом – позориштем „ХОРА“ у Цириху. И. Бурић

Бурлеска Светислава Басаре „Mein kampf“ била је најпродаванија током децембра прошле године, саопштила је највећа српска интернет књижара („кnjizara.com“), која поред 15 књижара у Србији добија податке и из књижаре у Херцег Новом. Пошто „кnjizara.com“ добија листе најопродаванијих наслова и из три највећа и најмоћнија књижарска ланца „Делфи“, „Вулкан“ и „Евро-Ђунти“ њихова је листа најпоузданија, иако се још увек велик део продаје књига одвија у „сивој зони“ која обухвата и продају наслова из бивших република СФРЈ, као и пиратерисане књига непознатог порекла.Басарин, условно речено, роман је и у новембру био на првом месту што је потврда колико је постао популаран у најширим читалачким слојевима откако пише новинске колумне. Дебитантски роман „Тигрова жена“ америчке књижевнице, рођене Београђанке, Тее Обрехт који је пре седам месеци добио престижну интернационалну награду „Оринџ“ појавио се у преводу током лета али још у новембру је заузимао тек 10. место на листи

Повратак рок ветерана

Дебитанти освојили већину награда та. Болничарка Кристи Вотсон је победник у категорији за дебитантски роман – „Tiny Sunbirds Far Away“ који говори о нигеријској породици која је принуђена да замени конфоран урбани живот сиромаштвом на селу. Моира Јанг освојила је награду у категорији за дечију књигу за свој први роман „Blood Red Road“. У категорији за најбољи роман Ендру Милер је освојио награду за свој шести роман „Pure“ победивши Џулијана Барнса чији је роман „Ово личи на крај“ освојио Ман-Букерову награду у октобру. Збирка песама „The Bees“ Керол Ен Дафи победила је у категорији за најбољу збирку песама.

током 2011. продала 18.000 примерака. Девето и десето место припало двема књигама које могу да се уврсте у сам врх светске проидукције „Карта и територија2 Мишела Уелбека и „Авантуре неваљале девојцице“, Марија Варгаса Љосе.

НАЈАВЉЕНА БОГАТА МУЗИЧКА ГОДИНА

ЗА КЊИЖЕВНА ПРИЗНАЊА „КОСТА”

Дебитантски писци победили су у три од пет категорија „Коста“ књижевних награда за 2011, а добитник награде за најбољи роман је Ендру Милер. Награде „Коста“ додељује се у пет категорија, за роман, дебитански роман, биографију, поезију и дечју књигу, док ће име добитника главне награде за kњигу године бити саопштено на церемонији уручења награда, 24.јануара. У категорији за биографију награду је добио дебитант Метју Холис за „Now All Roads Leads to France: The Last Years of Edward Thomas“ која говори о песнику који је умро током Првог светског ра-

најпродаванијих да би се у децембру попео на високо друго место. На трећем је романтична драма „Руска зима“, Дафни Калотај примерена празницима, али да српски читаоци знају да цене добро штиво показују романи „Смрт и њени хирови“, нобеловца Жозеа Сарамага (четврто место) и „Прашко гробље“ Умберта Ека на петом месту. Два интернеционална хита су заузела шесто, односно седмо место. У првом случају то је срцепарајући љубавни роман „Врати ми се“ Гијома Мусоа данас најчитанијих француског писца „лаке литератруре“ а друго је „Кућа орхидеја“, Лусинде Рајли. Калуђер који је продао свој ферари“, Робина Шарма је на осмом месту који је у новембру држао треће место а иначе је већ годинама најпродаванија књига издавачке куће „Моно и Мањана“, која је објавила да је

Поново на путу: Том Пети

Током ове године на музичку сцену вратиће се рок ветерани - Брус Спрингстин, Леонард Коен, Том Пети, групе „The Beach Boys“ и „U2“, док Мадона приводи крају снимање 12. по реду студијског албума, преноси Би-Би-Си. Мадона, чији је „трон поп краљице“ по многима преузела Лејди Гага, представиће свој нови албум у фебруару, а већ објављени снимци указују да се враћа клупском звуку какав је преовладавао на њеном албуму „Confessions on a Dancefloor“ из 2005. Ове године обележава се 50 година од првог сингла групе „Битлс“, а сер Пол Мекартни не посустаје и има два албума у припреми. Први би требало да се појави у фебруару. Са новима материјалом у овој години враћају се и „Muse“, „The Killers“, „The

xx“, „PiL“, Лајонел Ричи, „Mumford and Sons“, Шерил Кол, Пол Велер, „La Roux“ и Роби Вилијамс, а постоје спекулације да и састав „Блур“ улази у студио. Очекује се да ће „Coldplay“ и „Radiohead“ распродати концерте широм света, као и да ће Лејди Гага објавити наставак своје амбициозне „Monster‘s Ball“ турнеје. Пол Сајмон прославиће 25 година од објављивања албума „Graceland“ турнејом са саставом „Ladysmith Black Mambazo“. Круже гласине о наступима британско-америчког рок бенда „Fleetwood Mac“ и групе „The Rolling Stones“, која слави 50 година постојања. Најављена су и три повратничка концерта енглеског алтернативног рок бенда „The Stone Roses“, у Манчестеру на лето.

ИЗЛОЖБА У ЗАГРЕБАЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ КЛОВИЋЕВИ ДВОРИ

Великани ренесансе из збирки Боке Которске и Далмације У загребачкој Галерија Кловићеви двори, 22. новембра отворена је изложба „Тицијан, Тинторето, Веронезе - велики мајстори ренесансе“. Поставка први пут представља 44 дела сликана на платну и дрвету, од 1450. до 1590. године. Међу њима је група ремек-дела која су урадили најзначајнији италијански сликари 15. и 16. века, а наручивали угледни представници црквених заједница, племићи, поморски трговци и хуманистички образовани појединци. Слике великана ренесансе које су рађене за наручиоце у Боки Которској, Далмацији, Кварнеру и Истри, куповали су бискупи и

опати, али и световни људи који су пловили и трговали по целом Медитерану. Осим високог квалитета, оне сведоче и како су мала јадранска урбана језгра, за која су сликане и где се и данас налазе, живела правим градским животом који у многоме није заостајао за градовима-републикама на Апенинском полуострву. Дела су купована у време када њихови аутори још увек нису били „сликарске звезде“, већ само најбољи мајстори свог заната. Тицијан, Тинторето, Белини, Карпачо, Веронезе имали су активне радионице широм Италије, сликали су за нару-

Сликари и наручиоци На изложби су први пут скупљене слике на дрвету и платну, које су наручиоци, углавном представници црквених заједница и племићи, куповали од италијанских мајстора. Интересанто је да су за нека дела новац скупљала читава села, а породице су понекад продавале и имања, не би ли локалне цркве украсили неким вредним радом. Посебно је занимљива чињеница да су исти уметници опремали раскошне палате у Венецији, тадашњем средишту светске трговине, и пуно скромније цркве и самостане у малим далматинским градовима и селима. Сликари нису само проносили славу једног града-државе, него су били релативно важан извор зараде. Њихов рад је осигуравао егзистенцију не само мајсторима, него и сарадницима који су постајали све бројнији. Није било потребно само сакупити дрво, платно и разноврсне боје, него и резбарити и позлаћивати украсне оквире и ретабле, као и превозити уметничка дела од венецијанске радионице до наручиоца који су се налазили у Поречу, Лошињу, Задру, Хвару, Трогиру, Дубровнику, Котору.

чиоце из целе Европе, и били весници новог духа који су мецене на источнојадранској обали добро разумели и ценили. Приликом поруџбина требало је познавати уметникове могућности, имати интересовања и контакте, а затим одабрати и наручити најбоље за свој самостан или цркву. Интересантно је да су наручиоци у Далмацији (чак и у сеоским срединама) имали довољно сензибилитета, знања и новца да купују слике најистакнутијих представника венецијанске сликарске школе. Високу самосвест показивале су и мале заједнице попут Врбоске на острву Хвару, рибарског села које је наручило полиптих у угледној венецијанској радионици Паола Веронезеа. Куповина монументалног полиптиха код водећег сликара у Венецији за сеоску цркву на далматинском острву, јединствен је пример на целој јадранској обали, наводи у каталогу аутор изложбе Радослав Томић, истичући необичност и суседне Јелсе чију је цркву такође украшавала Веронезеова слика. Такви детаљи потврђују тезу да су мале јадранске урбане целине у 15. и 16. веку живеле правим градским животом који у појединим сегментима није заостајао за гламурозном Венецијом. Само мали број изложених дела набављен је касније, неколико векова након што су насликана. Нај-

значајнија међу њима сигурно су она која је за своју збирку купио ђаковачки бискуп Јосип Штросмајер (1815-1905). У Кловићевим дворима истичу да је изложбом направљен нови искорак - приређена је вредна међународна поставка из домаћих фундуса и откривено је уметничко благо за које постоји велико интересовање иностраних музеја и приватних колекционара. Дела млетачких ренесансних уметника сачувана су у оним крајевима западног Балкана који су били под млетачком влашћу. Поред њих, у ову групу спадају Виторе Карпачо, Полиптих (детаљ), око 1493. и слике из Дубровника, који је у то доба био не, али су дела наведена у каталогу излосамостална република и набављао је најбо- жбе. ља уметничка дела за своје цркве на ширем Поставку дела ренесансних мајстора 15. европском простору. Као централну слику и 16. века прати каталог са синтетским теккасног 15. века аутор изложбе издваја „По- стом Радослава Томића као и исцрпним калиптих“ Витореа Карпача у катедрали Св. талошким јединицама које детаљно описуСтошије у Задру, који је касније хтео да от- ју изглед и историју сваке слике, укључујукупи сликар Карл Мол, члан бечке сецесије ћи и оне које због своје величине није било и очух Алме Малер. На изложби је, према могуће поставити. Ова дела сведоче о висомишљењу аутора, требалo да буде предста- ком нивоу живота и културе средине за ковљена и чувена пала „Богородица с Дете- ју су сликане и у којој се и данас налазе. том, св. Фрањом Асишким, св. Влахом и Можемо их посматрати као непосредне донаручиоцем Лујом Гучетићем“, коју је казе живе хуманистичке културе која је пул1520. по наруџби дубровачког племића за сирала на целом источнојадранском процркву Св. Фрање у Анкони насликао Тици- стору. јан. Нажалост, због ограничених могућноИзложба је отворена до 22. јануара. сти, ова и још неке позајмице нису оствареСиниша Ковачевић

svet

ponedeqak9.januar2012.

Opo zi ci ja u Nema~koj tra `i no ve iz bo re

UKRATKO Su kob isla mi sta i voj ske SA NA: U sukobu jemenskih vojnika i islamista povezanih sa Al Kaidom u ju`nom Jemenu je poginulo sedam qudi, saop{tio je vojni zvani~nik. U obra~unu je poginuo jedan vojnik i {estorica islamista u gradu Zinxibar, a trojica vojnika su rawena, naveo je neimenovani zvani~nik. U maju pro{le godine grupa islamista povezanih sa Al Kaidom zauzela je veliki deo provincije Zinxibar i zadr`ala polo`aje u istoimenom glavnom gradu i okolnim mestima uprkos ponovqenim poku{ajima vojske da ih protera. Od tada je u toj oblasti u sukobima poginulo vi{e stotina qudi.

BER LIN: Glavna nema~ka opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija, tra`i raspisivawe izbora ukoliko predsed-

Od bi la pro sti tu ci ju KA BUL: Sagar Gul (15) iz Avganistana kaè da su je mu` i wena nova porodica mu~ili nakon {to je odbila da se bavi prostitucijom. U prvom obra}awu javnosti, od kada je krajem decembra spasena, Gul je iz bolnice u Kabulu optuìla muà, wegove roditeqe i sestru za povrede koje su joj naneli. Gul, koju su mesecima posle ugovorenog braka maltretirali mu` i wegova porodica, rekla je da se nada da }e weni mu~iteqi zavr{iti u zatvoru zbog onoga {to su joj u~inili. Policija u provinciji Baglan u kojoj je Gul spasena rekli su da su je mu` i wegova porodica zakqu~avali i mu~ili, po{to je odbila da radi kao prostituka. Roditeqi wenog muà i wegova sestra uhap{eni su. Oni su opovrgli sve navode protiv wih. Vlasti su izdale nalog za hap{ewe muà, koji sluì u avganistanskoj vojsci.

Sa mo spa qi va we mo na ha PE KING: Dva biv{a tibetanska monaha zapalila su se istog dana u dva odvojena incidenta na zapadu Kine, pri ~emu je jedan od wih preìveo. Borci za slobodu Tibeta u Londonu tvrde da je re~ o samospaqivawu u znak protesta protiv kineske uprave. Zvani~na kineska novinska agencija Sinhua navela je da se prvi od wih, 22-godi{wi mu{karac, zapalio na jednoj raskrsnici u prefekturi Aba u provinciji Se~uan i da je hitno prenet u bolnicu sa ozbiqnim opekotinama. Drugi se spalio u hotelskoj sobi istog dana. Organizacija „Oslobodimo Tibet” iz Londona je navela da su biv{i tibetanski monasi ovim ~inom izrazili protest protiv kineske vladavine nad Tibetom i wegovom kulturom, naveo je AFP. Ve}ina od wih je izvikivala parole traè}i slobodu Tibeta i povatak svog duhovnog vo|e, dalajlame, koji je je 1959. godine pobegao u Indiju, posle neuspelog ustanka protiv kineskog reìma.

dnevnik

Kristijan Vulf

nik Kristijan Vulf podnese ostavku zbog skandala. Generalni sekretar SPD Andrea Nales ka`e da „ukoliko Vulf podnese ostavku treba da budu raspisani novi izbori”, oceniv{i da je „Afera Vulf istovremeno i afera Merkel”.

„Kristijan Vulf nije na visini zadatka predsednika. Ho}e da ostane na funkciji bez obzira na sve? Takvo pona{awe je neprihvatqivo”, iz ja vio je Na les za nedeqnik „Bild am Zontag”, preno si AFP. Nema~ki medi ji se ve} nedeqama bave skandalom koji je izbio kada je Vulf po ku {ao da spre ~i list „Bild” da objavi detaqe o wegovoj privatnoj pozajmici od supruge jednog tajkuna za kupovinu ku}e. Predsednik Nema~ke je pro{log meseca pozvao telefonom glavnog i odgovornog urednika „Bilda” Kaja Dikmana i ostavio poruku na telefonskoj sekretarici u kojoj mu je, o{trim to-

nom, pretio tu`bom ukoliko objavi ~lanak o tome i najavquje da }e prekinuti sve veze sa izdava~ima tog lista. U me|uvremenu su u javnost izneseni novi detaqi o Vulfovim postpucima, a glavna nema~ka opoziciona stranka SPD sada poku{ava da prebaci odgovornost i na Merkelovu budu}i da je Vulf bio wen izbor. Nema~ki mediji prethodno su objavili da {efovi stranaka vladaju }e ko a li ci je, ukqu ~u ju }i i Merkelovu, razmi{qaju o novom kandidatu za predsednika, ali portparol nema~ke kancelarke je demantovao te spekulacije. „Ona (Merkel) ne vidi razlog da bi se raspravqalo o nasledniku predsednika”, izjavio je prekju~e portparol nema~ke kan ce lar ke [te fen [aj bert, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Stotine demonstranata ispred Vulfove rezidencije tokom vikenda i ankete javnog mwewa uka zu ju, me |u tim, da ne ma~ ki gra|ani smatraju da je Vulf izgu bio kre di bi li tet, pre no si AFP.

IRAN SKE VLA STI KRE ]U SA OBO GA ]I VA WEM URA NI JU MA

Sprem no nu kle ar no po stro je we „For dov” TE HE RAN: Podzemno iransko postrojewe za oboga}ivawe uranijuma „Fordov” uskoro }e po~eti s radom, ka`e {ef iranske Organizacije za atomsku energiju Ferejdun Abasi Davani. „U fabrici za oboga}ivawe uranijuma ’Fordov’ uskoro }e po~eti proizvodwa. Ona ima kapacitete za oboga}ivawe uranijuma ~isto}e 20, 3,5 i ~etiri odsto”, rekao je on. Iranske vlasti ve} mesecima govore da se spremaju da krenu sa oboga}ivawem uranijuma u „Fordovu” koji je dobro za{ti}en po{to se nalazi u unutra{wosti jedne planine u blizini {iitskog svetog grada Kom, u centralnom Iranu. SAD i sa-

veznici optu`uju Iran da poku{ava da pro iz vede atomsku bombu, {to Teheran po ri ~e, tvrde}i da je ciq wegovog nuklearnog programa iskqu~ivo proizvodwa elektri~ne energi je. Iran je Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju priznao tek u septembru 2009. godine da „Fordov” postoji po{to je saznao da su ga zapadne obave{tajne agencije otkrile, podse}a Rojters. Iranski nuklearni {ef Ferejdun Abasi rekao je da je wegova zemqa voqna da pomogne „prijateqskim” afri~kim dr`avama koje imaju rezerve uranijuma da pokrenu postrojewa za wegovu preradu u nuklearni materijal.

Abasi je dodao da je Iran „ovladao” celokupnim procesom za proizvodwu nuklearnog goriva i spreman je da podeli tu tehnologiju sa drugima, prenela je poluzvani~na novinska agencija Mehr. Kako ocewuje agencija AP, izgleda da je ciq Abasijeve izjave da nametne Iran kao nuklearnu silu koja je ovladala tom tehnologijom i voqna je da pomogne drugima da pokrenu svoje miroqubive nuklearne programe. Iran je u vi{e navrata ponovio da je iskqu~iva svrha wegovog nuklearnog programa proizvodwa elektri~ne energije, opovrgavaju}i tvrdwe Zapada da Teheran zapravo radi na atomskoj bombi.

MA\ARSKA

Za ko ni ma pro tiv ~lan stva u EU BRI SEL, BU DIM PE [TA: U ìmu, primera radi Klubradiju osmoj godini ma|arskog ~lanstva ~iju }e frekvenciju i licencu za u EU pod pritiskom je ne samo Ma- emitovawe dobiti radio koji je |arska, nego i Unija. Kako mediji prijateqski postavqen prema navode, Ma|arska, koja ve} neko vladi u Budimpe{ti. Pitawe je vreme pati pod teretom velikih moè li EU s pravnim mogu}noprivrednih i finansijskih pro- stima intervencije posti}i neblema, reskira da zbog spornih {to u slu~aju Klubradija. promena ustava napusti demokratZasigurno, Evropska unija mora sko ure|ewe Evropske unije. Poja- ispitati sumwe da su mediji izlovquju se i èni konprvi glasotroli, da povi koji Madaci gra|a|arsku s tana vi{e niko radikalsu za{ti}enim merama ni i da je u vi{e ne ètoku penziole u Uniji. nisawe neUgro à va podobnih suwe slobode dija. Me|umedija i netim, Evropza vi sno sti Ustav Ma|arske u Nacionalnoj galeriji ska komisija sudija u Manajavila je |arskoj pquska su i za Brisel. da }e najprije ispitati da li je zaJedno je sigurno: s ovakvim za- jam~ena nezavisnost ma|arske konima Ma|arska nikad ne bi mo- centralne banke i nakon uvo|ewa gla postati deo EU-a. No kada ze- novih zakona, jer ono je nu`no za mqa jednom postane ~lanica, tada saradwu i sistem centralnih bajoj se u mnogo ~emu progleda kroz naka svih ~lanica Evropske unije prste. Jo{ pre nekoliko meseci i time za finansijsku stabilnost EU je od Hrvatske traìo duboke Unije. promene u pravosu|u i nezaviZa pokretawe postupka zbog krsnost sudstva, a sada u slu~aju Ma- {ewa evropskih zakona protiv |arske samo okre}e glavu, dok Ma|arske vi{e nema prepreka SAD izraàva duboku zabrinu- ako pravni stru~waci EU-a u notost i spremnost da ponovo akti- vim ma|arskim zakonima i promevira radijske programe na ma|ar- nama Ustava otkriju kr{ewe teskom jeziku na Radiju Slobodna meqnih vrednosti i zakona EU-a. Evropa. Postupak zbog kr{ewa evropskih Novi ma|arski zakon o mediji- zakona protiv Ma|arske mogao bi ma u praksi oduzima frekvenciju se pokrenuti ve} ove sedmice , medijima kriti~nima prema re- glasi poruka Evropske komisije.

MEKSIKO

Pro na |e no pet od ru bqe nih gla va MEK SI KO SI TI: Meksi~ka policija prona{la je u severnom gradu Torean pet odrubqenih glava osoba koje su, kako se sumwa, ubijene u sukobu narko-kartela. Kako je saop{teno, policija jo{ traga za telima ubijenih. Odrubqene glave su prona|ene u petak kasno uve~e u crnim kesama u razli~itim delovima grada.

Policija je prona{la i prete}e poruke, {to je ~est slu~aj kada su pitawu obra~uni narko-kartela u Meksiku. Vi{e od 46.000 qudi ubijeno je u ratu bandi u Meksiku otkako je 2006. godine meksi~ki predsednik Felipe Kalderon poslao hiqade vojnika i policajaca da suzbiju mo}ne narko-kartele, podsetile su agencije.

Uplo vi la flo ta ru skih rat nih bro do va u Si ri ju DA MASK: Velika ruska pomorska flota, sa nosa~em aviona na ~elu, pristala je u sirijsku mediteransku luku Tartus, javili su sirijski dr`avni mediji, pozdravqaju}i to kao znak solidarnosti bliskog saveznika Moskve „Na{ ciq je da zbli`imo dve zemqe i oja~amo prijateqstvo. Komandanti ruskih brodova pristiglih u Tartus izrazili su solidarnsot sa sirijskim gra|anima”, izja-

vio je oficir ruske mornarice Jaku{in Vladimir Antolijevi~. Rusija, koja ima pomorsku bazu kod Tartusa, koju je nedavno pro{irila, pokazala se kao saveznik vlasti u Damasku od po~etka marta kada je po~ela pobuna protiv sirijskog predsednika Ba{ara al Asada. Guverner provincije Tartus Atef alNadaf pohvalio je „~asnu poziciju koju je zauzela Rusija koja je stala uz sirijski na-

rod”, preneo je AFP. Uprkos o{trim kritikama Zapada, Rusija je podr`ala svog hladnoratovskog saveznika u vreme sve sna`nijeg me|unarodnog pritiska zbog represije sirijskih snaga bezbednosti nad demonstrantima koji ve} 10 meseci protestuju protiv re`ima predsednika Ba{ara alAsada. UN procewuju da je u antivladinim demonstracijama od marta pro{le godine poginulo vi{e od 5.000 qudi.

Ministri spoqwih poslova zemaqa ~lanica Arapske lige sasta}e se u Kairu kako bi razmotrili mogu}nost da zatra`e pomo} Ujediwenih nacija wihovoj misiji u Siriji koja nije dovela do okon~awa desetomese~nog nasiqa nad demonstrantima u toj zemqi. Britanska agencija navodi da nije do{lo do smawewa nasiqa od 26. decembra kada su posmatra~i po~eli rad u Siriji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MED UJA HI JA Premijer Alìra Ahmed Ujahija pozvao je Tursku da ne „pravi politi~ki kapital” optuùju}i Francusku da je izvr{ila genocid nad stanovni{tvom u toj zemqi. On je podsetio Ankaru da je Turska u to vreme bila ~lan NATO-a i kao takva je obezbe|ivala materijalnu pomo} Parizu. „Poru~ujemo turskoj bra}i: prestanite da pravite kapital od kolonijalne vladavine u Alìru”, izjavio je Ujahija.

HA MAD BIN AL-TA NI Premijer Katara {eik Hamad bin Jasim al-Tani izjavio je da Sirija ne sprovodi mirovni plan Arapske lige koji je prihvatila i da posmatra~i zato ne mogu da ostanu u toj zemqi gde samo gube vreme. [ef posmatra~ke misije Adnan Al-Kudeir je poru~io da odluku o povla~ewu mogu doneti samo ministri spoqwih poslova zemaqa ~lanica Arapske lige, koji su i utvrdili parametre misije.

NI KO LA SAR KO ZI Tri i po meseca uo~i predsedni~kih izbora u Francuskoj smawuje se razlika izme|u aktuelnog predsednika Nikole Sarkozija i lidera socijalista Fransoa Olanda. Po anketi, Sarkozi bi u prvom krugu izbora osvojio 26, a Oland 29 odsto glasova. Sarkozijev rejting pove}an je u ovom, prvom ovogodi{wem istra`ivawu, u odnosu na prethodno za dva odsto.

Kim Yong Un genije nad genijima PJONGJANG: U Severnoj Koreji je ju~e, na ro|endan novog vo|e dr`ave Kim Xong Una, emitovan dokumentarni film u kome se on veli~a i opisuje kao „genije nad genijima” u oblasti vojne strategije. Film, prikazan na dr`avnoj televiziji, pokazuje Xong Una, najmla|eg sina Kim Xong Ila, za komandama tenka i kako izdaje nare|ewa pripadnicima ratnog vazduhopolovstva, mornarice i kopnene vojske. Vo|a je prikazan i kako posmatra vojne ve`be i skokove padobranaca. „Po{tovani drug Kim Xong Un je potpuno upu}en u sve vojne strategije, ima izvrsne kvalitete vojnog komandanta”, re~i su komentatora koje prate slike vojnika kako „ska~u od sre}e” kada ugledaju svog novog komandanta. Xong Un je svoju prvu tezu napisao iz vojne strategije kada je imao 16 godina, spava samo tri

ili ~etiri sata no}u i ~esto posti kako bi mogao da u~i, isti~e se u dokumentarcu. „Na{ veliki general Kim Xong Il nazvao ga je genijem nad genijima u vojnoj nauci”, navodi se u filmu. Mladi vo|a je, kako se dodaje, „pquniti lik” svog

Kim Yong Un

oca i dede po li~nosti i autoritetu. Novi lider je obe}ao da }e nastaviti politiku svog oca, kojoj je vojska u prvom planu. Snimci prikazani u dokumentarnom filmu napravqeni su pre smrti Kim Xong Ila.

Kim Xong Un je nasledio svog oca, koji je umro 17. decembra od sr~anog udara u 69. godini. Ro|en je 8. januara, ali zvani~ni Pjongjang nikad nije objavio godinu wegovog ro|ewa. Eksperti za Severnu Koreju smatraju da ima vi{e od 25 a mawe od 30 godina. Ro|endani wegovog oca Kim Xong Ila, 16. februara, i wegovog dede, osniva~a Severne Koreje Kim Il Sunga 15. aprila, koji su vladali ~vrstom rukom, obele`avani su kao dvodnevni nacionalni praznik. Od smrti Kim Xong Ila, zvani~ni mediji, jedini koji postoje u Severnoj Koreji, krenuli su u kampawu izgradwe kulta li~nosti mladog Kim Xong Una, kao {to se ranije radilo za wegovog oca i dedu. Ubrzo posle o~eve smrti, on je nazvan vrhovnim vo|om severnokorejskog naroda, vladaju}e Radni~ke partije i vojske.

BALkAn

dnevnik

UKRATKO Epi skop ni sij ski ubijen ATI NA: Episkop nisijski Carigradske patrijar{ije Eleuterios Kaisaitis (82) prona|en je mrtav u svom stanu u Atini, saop{tila je atinska policija. Episkop je, kako sumwa policija, ugu{en jer mu je u ustima na|ena maramica.

Do go vor Mi la no vi }a i Pu pov ca

ZA GREB: Predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV), saborski poslanik i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SD[) Milorad Pupovac izjavio je da je s premijerom Zoranom Milanovi}em i drugim {efovima stranaka Kukuriku koalicije postignut dogovor o pitawu mawinskih prava u Hrvatskoj. „Postigli smo dogovor u vezi s pitawem mawinskih prava, povratka izbeglica, razvoja povratni~kih sredina, integracije ma-

Postig nut je dogovor oko participacije SDSS-a u organima vlasti u ministarstvima na nivou pomo}nika ministara i {efova pojedinih odeqewa u Saboru. Postignut je i dogovor o promenama izbornog zakonodavstva „da bi se izbegla segregacija za mawine na birali{tima”, izjavio je Pupovac. Na pitawe {to je najbitnije u tom delu programa vlade,Pupovac je odgovorio da je to nasle|e

Pu ka ni }e va su pru ga na |e na mr tva

Od u ze te srp ske za sta ve ZA GREB: Vukovarsko sremska policija privela je na Badwe ve~e dve osobe zbog no{ewa kapa sa grbom dvoglavog orla i oduzela pet zastava Srbije i jedan pi{toq U saop{tewu, Vukovarsko sremska policija navodi da je sa ulica Borova i sa tamo{weg centralnog trga Palih boraca oduzeto pet zastava Srbije i jedan pi{toq, a od jednog maloletnog Borov~anina kapa crvena beretka sa grbom dvoglavog orla. Policija daqe navodi da je na ulici uo~ila automobil u kome su bili 23-godi{wak iz Borova i 30godi{wak iz Vukovara koji su imali kape sa grbom dvoglavog orla, pa ih je privela. Saop{teno je i da su u vinkova~kom prigradskom nasequ Mirkovci u petak ujutro prilikom paqewa badwaka, od 24-godi{waka i 18-godi{waka iz Mirkovaca oduzete su dve zastave Srbije, od 18godi{weg Mirkov~anina oduzeta je crna beretka sa dvoglavim orlom, a od jednog 16-godi{waka oduzet je maskirni tenkovski kombinezon na kojem je bio grb dvoglavog orla i amblem s natpisom „Vojska Republike Srpske Krajine”. Protiv svih privedenih su podignute prekr{ajne prijave, navodi Vukovarsko sremska policija.

HRVATSKA

Ulaz u stan nije o{te}en, pa se pretpostavqa da je po~inilac pu{ten na vrata, po{to ga je episkop verovatno poznavao, prenela je verska informativna agencija VIA. Episkop Kaisaitis je ro|en u Patri. Hirotonisan je od 1987. godine, a do povla~ewa iz aktivne slu`be delovao je kao pomo}nik velikobritanskog mitropolita.

ZA GREB: Mirjana Pukani}, biv{a supruga ubijenog Ive Pukani}a, novinara i vlasnika nedeqnika „Nacional”, na|ena je mrtva u svom stanu u Zagrebu. Prona{la ju je prijateqica, u subotu posle 18 sati, a kako je policija neslu`beno potvrdila, na telu nije bilo tragova nasiqa. Bilo kakav zakqu~ak o uzrocima smrti policija nije saop{tila, jer }e se to znati tek nakon obdukcije. Hrvatski portal „indeks.hr” podse}a da se Mirjani Pukani} sudilo zbog posedovawa 15,4 grama kokaina, kao i da je u martu 2011. @upanijski sud u Zagrebu ukinuo osloba|aju}u presudu Op{tinskog kaznenog suda i naredio pokretawe novog procesa.

ponedeqak9.januar2012.

Zo ra n Mi la no vi } i Milorad Pupovac

wina, {to smo sve ugradili u program vlade, a to ~ini sedam-osam odsto sada{weg ukupnog programa vlade”, izjavio je Pupovac za „Novi list”.

onog {to se odnosi na povratak izbeglica i nastavak rada na donatorskoj konferenciji, koja bi trebala da bude organizovana u prole}e pod pokroviteqstvom

Evropske komisije, UNHCR-a i OEBS-a. „Hrvatska na osnovu toga dobija zna~ajan novac za povratak izbeglica i revitalizaciju podru~ja koja su bila zahva}ena ratom, od isto~ne Slavonije, pa do Knina”, rekao je Pupovac. Govore}i o pitawu stanarskih prava Srba u Hrvatskoj, Pupovac je podsetio da je taj proces zbriwavawa pokrenula pro{la vlada i da je to sastavni deo hrvatskih obaveza u poglavqu 23. pregovora s EU. Naglasio je i va`nost da Srbi i druge mawine kroz obrazovnu i kulturnu politiku i politiku se}awa, vrate u sastavni deo nacionalne politike. Na pitawe kakvi su wegovi sada{wi odnosi s premijerom Milanovi}em i koliko veruje u uspeh nove vlade, Pupovac je odgovorio da odnosi predstavqaju kvalitetan i sadr`ajan politi~ki posao u kome Milanovi} mo`e ra~unati na wegovu i na podr{ku SDSS-a. Prema wegovom mi{qewu, vlada je dobila mandat u generalno najnepovoqnijem momentu za Hrvatsku. „Dvadeset godina smo samostalno gradili zemqu koja }e biti ~lanica EU, a danas je ta samostalnost na krhkim nogama, a Unija je u turbulentnim vodama. Zoran Milanovi} treba da odgovori na sva tri izazova”, rekao je Pupovac.

Me }a va ote à va sa o bra }aj POD GO RI CA: Me}ava koja je za vikend pogodila sever Crne Gore prekinula je saobra}aj na pojedinim putnim pravcima i izazvala probleme u snabdevawu elektri~nom energijom. Zbog me}ave zatvoren je put [avnik-@abqak, dok kamioni i druga teretna vozila ne mogu da prolaze saobra}ajnicama Berane Roàje i Roàje - Kula. Me}ava je izazvala kvar na dalekovodima na podru~ju Kola{ina, zbog ~ega su pojedina sela u toj op{tini bez struje, a putevi do wih neprohodni. Sli~no je bilo i na @abqaku, gde su sne`ni nanosi zavejali dese-

tak vozila, pa su putari izvla~ili qude iz sne`nih nameta. Pojedina sela u durmitorskom kraju dobila su elektri~nu energiju, a elektri~ari rade na otklawawu kvarova u selima severno od @abqaka gde je me}ava izazvala probleme na elektroprenosnoj mre`i. Jak vetar, koji je u petak dostizao brzinu i do 120 kilometara na sat, izazvao je probleme u pojedinim crnogorskim primorskim op{tinama, gde je tako|e bilo prekida u snadbijevawu strujom. Vetar je ~upao stabla iz korena, a ona su o{tetila vi{e automobila u Hereceg Novom, Baru i Podgorici.

KO A LI CI O NI DO GO VOR O SA STA VU SLO VE NA^ KE VLA DE

Parlament u sredu o ime no va wu Zorana Jan ko vi }a QU BQA NA: Mandatar za sastav slovena~ke vlade Zoran Jankovi} izjavio je da je sa tri partije „u na~elu” postigao dogovor o koalicionoj vladi, koji }e wegovoj stranci Pozitivna Slovenija obezbediti neophodnu ve}inu u parlamentu.

Uko li ko do bi je po dr {ku po sla ni ka, ima }e 15 da na da sa op {ti sa stav vla de, o ko me }e se po tom iz ja {wa va ti par la ment „[efovi parlamentarnih grupa su u na~elu pristali na na{ nacrt koalicionog sporazuma”, rekao je Jankovi} posle sastanka sa predstavnicima Socijaldemokratske partije (SD), Gra|anske liste Gregora Viranta (DLGV) i partije penzionera DESUS. Jankovi} je rekao da „neka pitawa ostaju otvorena i da }e zbog toga kona~na odluka o koalicionom sporazumu zavisiti od rukovodstva tih partija”, koja }e se sastati narednih dana kako bi razgovarali o predlogu.

Po ~ast pa lim bor ci ma ci za RS i svi su du`ni da se barem na ovakve datume podsete wihovog doprinosa i uloge. Dru{tvo mora da pomogne wihovim porodicama da im se na taj na~in poku{amo odu`iti {to je mogu}e vi{e”, rekao je Dodik. Centralna manifestacija obel`avawa Dana Republike

\i las ~e sti tao Do di ku Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas ~estitao je predsedniku RS Miloradu Dodiku 20. godi{wicu postojawa Republike Srpske i krsnu slavu Svetog Stefana, saop{teno je iz Gradske uprave. „êstitam vam ovaj zna~ajan jubilej sa èqom da u narednom periodu nastavimo da radimo na ja~awu me|usobnih veza Srbije i Republike Srpske, radi stvarawa boqih uslova za ìvot svih na{ih gra|ana”, navodi se u ~estitki gradona~elnika Beograda. Dodik nakon polagawa venaca na spomenik palim borcima Vojske RS na grobqu „Sveti Pantelija” u Bawaluci. „Poginuli borci i wihove porodice najve}i su stradalni-

Srpske, i wene krsne slava Svetog Stefana, bi}e odr`ana danas. U Bawaluku }e danas sti}i brojni gosti iz zemqe i inostranstva. Najavqen je dolazak

predsednik Borisa Tadi}a i zamenika premijera i ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a. Svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu „Hrista Spasiteqa” slu`i}e patrijarh srpski Irinej. Centralnoj manifestaciji }e, kako se navodi, prisustvovati i prestolonaslednik Aleksandar Ka-

ra|or|evi}. Skup{tina srpskog naroda u BiH, osnovana godinu dana ranije, na sutra{wi dan pre 20 godine, u Sarajevu je donela Deklaraciju o progla{ewu Republike Srpske. Dejtonskim sporazumom, kojim je 1995. godine okon~an rat u BiH, Republici Srpskoj je pripalo 49 procenata teritorije BiH.

SDS: Stav SNSD o Ka ra yi }u skan da lo zan BA WA LU KA: SDS smatra da je „nemoralan i skandalozan” stav funkcionera SNSD Rajka Vasi}a, kojim se poku{ava prekrojiti istorija i kriminalizovati proces nastanka RS. To se ponovo radi putem kriminalizacije qudi koji su podneli teret wenog nastanka i koji zbog toga danas podnose najve}e `rtve”, saop{teno je iz SDS. SDS isti~e da je Vasi}eva izjava „uvredqiva jer je data na Bo`i}, koji hri{}ane treba da podseti na mir i qubav, a ne na prizemne politi~ke napade i to samo

par dana pre proslave 20 godina od nastanka RS”. Izvr{ni sekretar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Rajko Vasi} izjavio je da se mora preispitati istorijska uloga Radovana Karaxi}a, te da ta analiza mora podrazumevati i uzeti u obzir wegove gre{ke, kao i gre{ke celog tada{we Srpske demokratske stranke. Po wegovim re~ima, te gre{ke, pre svega, odnose se na „stvarawe miqea za kriminalizaciju, ratne zlo~ine, odnos prema Vojsci RS, neodgovoran odnos prema gradwi civilne

vlasti na oslobo|enim teritorijama, nepotreban i nejasan gubitk teritorija i patwu naroda, kao i u posleratnu devastaciju dejtonskog i ustavnog polo`aja RS”. SDS navodi da ovakva Vasi}eva izjava podse}a na vreme kraja 90-tih godina, kada su podstaknuti tada{wim visokim me|unarodnim predstavnicima, pojedinci doveli do opasnih podela i razdora u RS. „To nas je podsetilo i na Rajka Vasi}a, koji je tada na tenkovima Sfora juri{ao na srpske repetitore i policijske stanice ili na Sforove helikoptere koji su

lativnu ve}inu od 28,5 odsto glasova, odnosno 28 poslani~kih mandata u parlamentu. Prema Ustavu Slovenije, parlament }e na slede}em zasedawu u sredu glasati o imenovawu Jankovi}a za premijera. Ukoliko dobije podr{ku poslanika, ima}e 15 dana da saop{ti sastav vlade, o kome }e se potom izja{wavati parlament. ^etiri stranke, ~iji su se predstavnici danas sastali, zajedno imaju 52 mandata u parlamentu od ukupno 90 poslani~kih mesta. VE LI BOR YO MI]

PO ^E LA PRO SLA VA DA NA RE PU BLI KE SRP SKE

BA WA LU KA: Polagawem venaca na Spomenik palim borcima u Bawaluci, po~elo je obele`avawe 20. godi{wice postojawa Republike Srpske. Republika Srpska danas je slobodna i nastavi}e da funkcioni{e, jer je to bio zavet boraca koji su dali `ivote za wu”, rekao je wen predsednik Milorad

Slovena~ki predsednik Danilo Tirk poverio je u ~etvrtak mandat za sastav vlade Jankovi}u, dugogodi{wem uspe{nom privredniku i gradona~elniku Qubqane. Wegova stranka je, na decembarskim izborima u Sloveniji, dobila re-

skupqali poslanike RS da bi uz pomo} onih iz Federacije BiH postavili (koaliciju) ‘Sloga’ na vlast”, navodi se u saop{tewu. SDS daqe ocewuje da se oni koji se danas zakliwu u RS kao velike patriote, u najte`im vremenima nisu ni zalagali za wen nastanak, ve} su „{vercuju}i benzin i cigarete sticali li~no bogatstvo”. SDS jo{ podse}a da samo zahvaquju}i ratnom rukovodstvu RS, s Karaxi}em na ~elu, nije usvojen Vens-Ovenov plan, ~ime je otvoren put me|unarodnom priznawu RS.

Cr na Go ra ima jed nu cr kvu POD GO RI CA: Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Xomi} kaè su dràvne intervencije u unutra{wa pitawa crkve anahrone i u startu poraène. Predstavnici crnogorske vlasti ranije su saop{tili da èle da u Crnoj Gori postoji jedna, organizaciono samostalna, pravoslavna crkva, {to podrazumeva neku vrstu objediwavawa Mitropolije crnogorskoprimorske i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Xomi} je kazao da Ustav i zakoni Crne Gore, kao i evropski standardi, ne daju pravo politi~kim i dràvnim strukturama da se me{aju u unutra{wa pitawa crkve. „U pro{loj godini ~uli smo vi{e ideja odre|enih politi~ara o unutra{woj organizaciji pravoslavne crkve u Crnoj Gori. One su se kretale od jedne crkve, preko objediwavawa pravoslavnih vernika do odvajawa Mitropolije od Patrijar{ije”, istakao je Xomi}. On je napomenuo da su te ideje, bez obzira na partiju koja ih saop{tava i propagira, za crkvu neprihvatqive. Xomi} je listu „Dan” rekao da crkve i verske zajednice imaju ustrojstvo i poredak vekovima, i da je sme{no da se politi~ari me{aju u ta pitawa. „Zamislite {ta bi bilo da je neko iz crkve napravio program neke partije ili uticao na to kako }e ona biti organizovana, ko }e biti predsednik i ko }e biti na poslani~koj listi. Crkva i dràva su danas odvojene, ali je o~evidno da postoje oni kojima je pusta èqa da Mitropoliju odvoje od crkve, a u~ine je zavisnom od sebe”, naveo je Xomi}.

de^Ji dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

c m y

Pi sa la mi mo ja la sta

Je sen Kra }i su da ni, svi su po spa ni. @i vo ti we sni va ju, hra nu svo ju skri va ju. Po ~e la je da pa da ki {a, ma lo je ti {a. Oblak je za ne sen, le pa je je sen. Mi ha i lo @iv ko vi}, II2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

dnevnik

o {lo je vre me da se kre ne u to pli je kra je ve. Le D te }i po ce lom sve tu raz gle da la sam ve li ke

pla ve oke a ne, ve li ke pla ni ne, ogrom ne bro do ve i {a re ne po qa ne po kri ve ne sta di ma ova ca. Ugle da la sam moj kraj. Ta mo su me do ~e ka le mo je dru ga ri ce la ste. Pro na {la sam svo je sta ro gne zdo. Ose }a la sam se kao u ho te lu, a hra ne mno go, kao u re sto ra nu. Do ~ek je bio pre di van. Vi di mo se na pro le }e. La zar Ko pli}, II5 O[ „Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

Da ni je la [mit, V1, O[ „Qu de vit [tur”, Ki sa~

Bad we ve ~e Do {lo nam je bad we ve ~e, a u ba ki noj rer ni ri ba se pe ~e U ku }u se bad wak uno si, a ba ka nam `i to ba ca po ko si Na sto se bad wak sta vqa da sto ji, sve }a se ta da pa li

I dok se Bo gu mo li mo ce lo ve ~e go ri

Na da Ra du kin, III5 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

Mar ko Ko va ~e vi}, II2, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca

Hi dro e lek tra na Itaipu

b no vqi vi iz vo ri ener gi je su iz vo ri ener gi je ko ji se do bi ja ju iz pri ro de, te se mo gu ob na vqa ti – oni su ne iscpr ni, a da nas se sve vi {e ko ri ste zbog svo je ne {ko dqi vo sti na oko li nu. Je dan od ob no vqi vih iz vo ra ener gi je je vo da. Ovo bez boj no he mij sko je di we we, ko je pred sta vqa osno vu sva kog ì vo ta na na {oj pla ne ti, igra ve o ma bit nu ulo gu ka da je u pi ta wu hi dro e lek tri~ na ener gi ja i iz grad wa hi dro e lek tra na. Jed na od naj ve }ih hi dro e lek tra na je Ita pu ko ja se na la zi na gra ni ci Bra zi la i Pa ra gva ja, na re ci Pa ra na. Hi dro e lek tra ne su ener get ska po stro je wa u ko ji ma se po ten ci jal na ener gi ja vo de, po mo }u tur bi ne, pre tva ra u ki ne ti~ ku, od no sno me ha ni~ ku ener gi ju ko ja se u elek tri~ nom ge ne ra to ru ko ri sti za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je. Hi dro e ner gi ja je naj zna ~aj ni ji ob no vqi vi iz vor ener gi je (pred sta vqa 97 od sto ener gi je pro iz ve de ne svim ob no vqi vim iz vo ri ma). Ve li ke hi dro e lek tra ne su me ga gra |e vi ne i za slu ù ju sva ku pa `wu. Hi dro e le kra ta nu Ita i pu je ame ri~ ko Udru è we gra |e vin skih in ì we ra 1994. go di ne pro gla si lo za jed no od Se dam ~u da mo der nog sve ta. To je je dan od naj am bi ci oz ni jih svet skih pro je ka ta. Ma siv na hi dro e lek tri~ na bra na ge ne ri {e vi {e ki lo va ta od bi lo ko je dru ge na sve tu. Na 1.000 do mo va i di vqih ì vo ti wa je ne sta lo zbog ogrom ne po pla ve. Spa si o ci su se tru di li da spa su {to vi {e ì vo ti wa, i{li su ~am ci ma i ski da li zmi je i osta le ì vo ti we s dr ve }a. Ni je im bit no bi lo ko li ko su ne ke od vr sta bi le opa sne i otrov ne. 40.000 rad ni ka ra di lo je u isr pqu ju }im i neo dg o va ra ju }im uslo vi ma na vi so kim tem pe ra tu ra ma i s kon stant nom pret wom od smr to no sne po pla ve. Re ka Pa ra na je dru ga re ka po ve li ~i ni u Ju `noj Ame ri ci. Ita pu je naj mo} ni ja hi dro el ek tri~ na bra na na sve tu. Za iz grad wu bra ne upo tre bqe no je 50 mi li o na to na ze mqe i ka me na. Na woj je ra di la ar mi ja do brih rad ni ka. Pi e ro Sem be ne li bio je je dan od kqu~ nih in ì we ra. Re kao je da za pra vo ni su shva ti li ko li ko }e bi ti te àk ovaj pro je kat. Za {to iz gra di ti jed nu ta kvu gra |e vi nu na tom me stu? Ako se vra ti mo u 1960. go di ne, to je bi lo vre me cve ta wa za Bra zil i po pi ta wu eko no mi je i po po ra stu po pu la ci je, ta ko da je Bra zil po stao jed na od naj na se qe nih dr à va. Mo ra li su da pro na |u na ~in da u{te de ener gi ju, ili }e se Bra zil su o~ i ti sa eko nom skom kri zom. Ali ka ko? Dr à va ni je ima la do voq no naf te, a ni je ima la ni do voq no nov ca da po tro {i na uvoz go ri va. Si nu la im je ide ja da mo gu da ko ri ste ono {to je pri rod no, bes plat no i {ta Bra zil ima u obi qu – vo du. To je za li ha 10% sve è vo de na sve tu, a 40.000 km. vo de u Bra zi lu mo glo bi oba vi ti ce lu na {u pla ne tu, po put tra ke. Bra zil je mi slio na ve li ko. Hteo je da ima jed nu ogrom nu bra nu ko ja }e za do vo qi ti po tre be ce le na ci je po pi ta wu ener gi je.Na }i sa vr {e no me sto za ta ko ve li ku bra nu bi -

lo je la ko, jer je re ka mo ra la ima ti za pre mi nu vo de do voq no do bru da bi pro iz vo di la po treb nu ener gi ju. Re ka Pa ra na spa da u se dam naj ve }ih na sve tu, a in ì we ri su gle da li sva ku we nu stra nu da bi pro na {li sa vr {e no me sto. Bra na le ì na gra ni ci Bra zi la i Pa ra gva ja {to je bio ma li pro blem jer su u XIX ve ku bi le u ra tu, a po la sta nov ni {tva Pa ra gva ja je bi lo ubi je no, pa ~ak i na kon 100 go di na ne do sta je po ve re we iz me |u ove dve dr à ve.U apri lu 1973. go di ne Bra zil i Pa ra gvaj su pot pi sa li da iz grad wa Ita pi ja ima ze le no sve tlo, a ener gi ja ko ja }e bi -

Za ni mi qi vo sti Za iz grad wu bra ne upo tre bqe no je 50 mi li o na to na ze mqe i ka me na. Od be to na upo tre bqe nog za iz ra du bra ne bi lo bi mo gu }e iz gra di ti 210 fud bal skih sta di o na ve li ~i ne Ma ra ka ne u Bra zi lu. Od gvo `|a i ~e li ka upo tre bqe nog za iz grad wu mo glo bi se na pra vi ti 380 Aj fe lo vih ku la. Is ko pa na ko li ~i na ze mqe u ovom pro jek tu je 8,5 pu ta ve }a od one is ko pa ne pri grad wi Evro tu ne la. Na iz grad wi je ra di lo 40.000 qu di. Du ì na bra ne je 7.235 me ta ra, a mak si mal na vi si na 225 me ta ra. Mak si mal ni pro tok je 62.200 kub nih me ta ra vo de u se kun di. ti pro iz ve de na }e i}i u obe dr à ve. Bra zil je ko na~ no obez be dio bu xet i sve je bi lo sprem no za po ~e tak ovog me ga pro jek ta. In ì we ri su pro na {li stra nu re ke ko ja je sa vr {e na za Ita pu bra nu, ali da bi je iz gra di li pr vo su mo ra li da do bro po de le re ku. Pi e ro Sem be ne li ka è ka ko je to bi la te {ka bor ba, a Pa ra na je bi la naj te à po de la ikad po ku {a na. Iz grad wa Ita i pu bra ne je po ~e la 2. ma ja 1975. go di ne. Pr vi po sao bio je is ko pa ti ka nal ko ji }e po de li ti re ku. To je uze lo tri go di ne ra da- eks plo zi ja, pro ko pa va wa i mno go ko pa wa ve li kim ma {i na ma kroz ka men. Ka ko je me sec pro {ao is ko pa na ze mqa i ka men do sti gli su ve li ~i nu pla ni ne [u gar lo af u Rio de @a ne i ru. Re ku Pa ra nu bi Ita i pu bra na pre tvo ri la u je dan ve li ki re zer vo ar. Je dan od raz lo ga za {to se bra na gra di ba{ na tom pro sto ru je ste to {to ni je mno go na se qen, ali ipak tu je bi lo na sto ti ne far mi i ki lo me tri i ki lo me tri ob ra di vog ze mqi {ta, a sa stra ne Pa ra gva ja 4.700 km2 ki {nih {u ma u ko ji ma ì vi na hi qa de raz li ~i tih vr sta di vqih ì vo ti wa. @e| i za vi snost ~o ve ka od ener gi je ima ce nu. I qu di ì ve ta ko |e na tim me sti ma, a dov mo vi po ro di ca ko je su tu ge ne ra ci ja ma }e ne sta ti pod po pla vom za u vek. Da bi zna li ko li ko }e ze mqi {ta mo ra ti da da ju po ro di ca ma ~i je }e ku }e bi ti po pla vqe ne, pr vo su fo to gra fi sa li ce lo pod ru~ je, ali to ni je bi lo do voq no pre ci zno. Mo ra -

li su i}i po ku }a ma. Ka ko bi se od re di la pra va vred nost, sva ka stvar je bi la fo to gra fi sa na. Re ka Pa ra na je po pla nu na vre me bi la pu {te na kroz ka nal. Di na mit ska po stro je wa bi la su na me {te na na obo di ma ka na la. Na pet tre nu tak sle di 1978. go di ne. Ako eks plo zi ja o{te ti ka nal to mo è vra ti ti pro je kat ne ko li ko go di na una zad. Ka ko ka è Pi e ro Sem be ne li, to je fan ta sti ~an mo me nat, ne ve ro vat no – iz gle da lo je kao va tro met. Ma lo vo de je osta lo po pla vqe no u sta rom re~ nom ko ri tu re ke Pa ra na, pa su rad ni ci mo ra li jo{ do dat no da pre gra |u ju. Bra zil ima jed nu od naj ve }ih ko li ~i na pa da vi na na sve tu, a po rast ni voa vo de bi mo gao bi ti {te tan. Ka ko je re ka Pa ra na u pop tpu no sti ote kla, naj ve }i po sao – grad wa ogrom nih zi do va Ita ip u bra ne je po ~eo. Ali po sto jao je pro blem. Hi do e lek tri~ na bra na ra di ta ko {to is pu {ta vo du do tur bi na, a tur bi ne ima ju iz u zet nu br zi nu pa pra ve elek tri ci tet. [to vi {e vo de pa da sa zi do va bra ne, vi {e ener gi je je pro iz ve de no. In ì we ri su zna li da vo da u bra ni mo ra da pa da 400 me ta ra da bi se stva ra la obe }a na ko li ~i na ener gi je. A ko ri to re ke je bi lo du bo ko sve ga 50 me ta ra. Re {e we je bi lo iz gra di ti spo red ne bra ne. Grad wa se kun dar nih bra na je po ~e la, a od re |i va we vred no sti ku }a je za vr {e no. 9.500 ku }a i far mi mo ra se ot ku pi ti. Zbog iz grad we do dat nih bra na in ì we ri su tra ì li jo{ rad ni ka. Mo ra li su da iz vr {e ma sov nu mi gra ci ju rad ni ka u San Pa o lo- ve li ki grad ko ji je uda qen 100 ki lo me ta ra. Sve {to je jed nom ve li kom gra du po treb no{ko le, ob da ni {ta, cr kve, bol ni ce, -mo ra li su da iz gra de. No ve ku }e su bi le iz gra |e ne sa mo za rad ni ke na bra ni. Dok su no vi rad ni ci gra di li spo red ne bra ne, in ì we ri su se ba vi li di zaj nom glav ne bra ne ko ja }e blo ki ra ti re ku u naj du bqoj ta~ ki. In ì we ri sle de }u stvar zo vu gra vi ta ci o na bra na – ako na pra ve {to te ù kon struk ci ju vo da je jed no stav no ne }e mo }i po me ri ti. Da bi to funk ci o ni sa lo bra na mo ra bi ti te {ka 61 mi lion to na. Ali i te meq mo ra bi ti do voq no jak, jer sva ka sla bost mo è da ko {ta bra nu ko lap sa i ne za mi sli ve ka ta stro fe. Ju na 1979. god. pri pre me za glav nu bra nu su bi le upra vo na pu tu. Sve je te klo po pla nu, ali pro blem je na stao kod te me qa. To je bi la stra {na vest. Ze mqi {te ni je mo glo da iz dr ì ma su bra ne i sve bi se sru {i lo. Ka da su se spu sti li is pod vi de li su da je te meq me kan i vla àn. Kao zu ba ri, in ì we ri su pre li li lo{ te meq i da li mu ma si van fil i ta ko ga u~i ni li ve o ma ja kim. To je bi lo do bro, ali do dat ni ra do vi su po tra ja li me se ci ma. Mo ra li su da pa ze na odr à va we tem pe ra tu re. Na kon {to su za vr {i li sve ra do ve, vre me je bi lo da po ro di ce na pu ste to me sto {to je bio ve o ma te àk mo me nat za sve. Bra ne su bi le za vr {e ne, a od bor ja va we se na sta vqa. Ita i pu je bio spre man da za u zme me sto naj i pre siv ni je bra ne na sve tu. Ali sle de }i ko rak bio je ri zi ~an. In ì we ri su mo ra li da za tvo re

ka nal ko ji je iz li vao re ku Pa ra na, ta ko da bi re ka po la ko po pla vi la ce lo na se qe. In ì we ri su oba vi li pre ci zne pro ra ~u ne o to me da li }e zi do vi bi ti do voq no ja ki da iz dr è sna gu vo de. Pu we we re zer vo a ra sva ke bra ne je kri ti ~an tre nu tak, jer su zi do vi bra ne je di no {to sto ji iz me |u re zer vo a ra i qu di u na se qu sa dru ge stra ne. [ta ako zi do vi ne iz dr è i po pu ste? To bi bi la naj ve }a po pla va ko ju je Bra zil ika da do ì veo. Ok to bar 1982. go di ne – ve li ki dan je do {aopu we we re zer vo a ra na kon se dam go di na. Re ka Pa ra na te ~e jo{ sa mo jed nom svo jim ori gi nal nim ko ri tom. Ka ko vo da ra ste, sve vi {e pri ti ska zi do ve bra ne. Re zer vo a ru je tre ba lo 14 da na da se na pu ni do svo je mak si mal ne du bi ne od 1.000 me ta ra. Svi su bi li eva ku i sa ni sa po pla vqe nog pro sto ra, ali ne ki su ipak osta li da gle da ju ka ko im ku }e ne sta ju pod na do la ze }om vo dom. Ar mi ja od pre ko 3.000 qu di je spa {a va la {to vi {e ì vo tu wa od po pla ve. Ita pu re zer vo ar se sa da pro sti rao do kle god je oko mo glo da do pre. Gi gant ski zi do vi bra ne su dr à li vo du, ali in ì we ri su sa da mo ra li da se po bri nu da vo da tj. wen ni vo vi {e ne ra ste. In ì we ri su ima li trik – iz gra di }e na kra je vi ma bra ne od vod ne pu te ve. To je kao gi gant ska ver zi ja na {e ka de. Ka da se vo da pop ne na mak si mal nu vi si nu od li va se bez uzro ko va wa po pla ve, sa mo {to je raz li ka u to me {to se ov de iz li va 64 mi li o na li ta ra vo de. Na hi qa de qu di i me di ja se oku pi lo da gle da ovaj do ga |aj! U po ~et ku je vo da te kla po la ko, a ka sni je ja ko, kao vo do pad. Ra di lo je!!! To je bio za i sta ne za bo ra van spek takl. Bra zil je po stao dom hi dro e lek tri~ ne bra ne sna `ni je ne ko li ko pu ta od Ni ja ga ri nih vo do pa da. Gra de }i Ita i pu 145 qu di je iz gu bi lo ì vot. U ma ju 1984. go di ne Iata i pu je po ~eo da pro iz vo di svo ju pr vu elek tri~ nu ener gi ju. Na kon de vet go di na mu ko trp nog ra da svi su to is ~e ki va li. Vo da se sli va sa vr ha bra ne , sti è do le i okre }e tur bi ne. U apri lu 1991. go di ne Ita i pu je po sta la naj mo} ni ja hi dro e lek tri~ na bra na na pla ne ti. Ta da je Ita i pu za do vo qa vao po tre be za ener gi jom 24 mi li o na Bra zi la ca. U ja nu a ru 2002. bez ika kvog upo zo re wa 13 od 18 gi gant skih tur bi na je od jed nom pre sta lo da ra di. Pre sta la je pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je. In ì we ri Ita i pua su se pi ta li {ta je kre nu lo lo {e. Rio de @a ne i ro i San Pa o lo su osta li bez stru je, se ma fo ri i lif to vi su pre sta li da ra de, do mo vi su bi li u mra ku, sve se pre tvo ri lo u ta mu. [ta je pro u zro ko va lo ovaj ka ta kli zmi ~an ne sta nak elek tri~ ne ener gi je? Po sle is tra ga, sve je po no vo ra di lo. Za jed no po pod ne sta nov ni {tvo je vi de lo ko li ko za vi si od Ita i pu. Re kord u pro iz vod wi stru je je po stig nut 2000.go di ne ka da je pro iz ve de no 93,4 mi li jar de ki lo vat sa ti ener gi je {to je 93 od sto ukup ne pro iz vod we u Pa ra gva ju i 20 od sto u Bra zi lu Kri sti na Ka laj yi}, VIII6 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak9.januar2012.

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765â&#x20AC;&#x201D;36-32. 44695

PRODAJEM plac, Klisa - Gorwe Livade, 5 ari, gradska voda, pored placa struja, plin, telefon, dozvoqena gradwa. Telefoni: 021/464-594, 063/511-587. 44773

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44309

Zbogom prijatequ.

Jovan Kantarxi} 1952 - 2012. Po~ivaj u miru.

Jevrem Sekeru{ sa porodicom. 44934

^iTUQe l POMeni

ponedeqak9.januar2012.

Tu`na srca javqamo da je na{a draga majka i baka

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav drugaru

dnevnik

Posledwi pozdrav kumu

Dana, 8. januara preminuo je na{ dragi

Ru`a Kolari} ro|ena Bo`i} 22. 6. 1930. godine u Gorwem Mihoqcu preminula u 81. godini. Sahrana pokojnice je danas, 9. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Geku

Jovanu Kantarxi}u Brici

od wegovog A razreda.

Jovanu Kantarxi}u Brici

od Mladena Vasiqa - Ma~ka sa familijom.

od porodice Jovanovi}.

44898

44900

O`alo{}eni: sin Vlado, }erka Svetlana i unu~ad.

Tomislav Zdravkovi} 1950 - 2012. Sahrana }e se obaviti 9. januara 2012. godine, na mesnom grobqu u Aradcu. Ve~no o`alo{}ene: supruga Marija, k}i Ava - Marija i ta{ta Marija. 44933

44913

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav

Stanku

Posledwi prijatequ

Draganu Kruni}u Kruni

Goga i Milan.

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

44916

dragom

Jovanu Kantarxi}u Jovi

od porodice Vidakovi}: Vesne, Marka i \or|a.

44903

44911

dragoj

Tu`na i `alosna opra{tam se od tebe

od porodica: Kozarov, Erdeqi i baba Mire Beli}.

Dani sa tobom su bili divni. Tuga i praznina su ve~ni. Voleli smo te puno.

dobra moja detiwstva.

pozdrav

drugarice

Jovanu Kantarxi}u

44901

OG-1

44915

POMEN Danas, 9. 1. 2012. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kako vi{e nije sa nama na{ voqeni

Danas se zauvek rastajemo od na{e drage tetke i zaove

POMEN Desetog januara navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama na{ voqeni sestri} i brat

Jelice Markov ro|. Mati}

1960 - 2008. I daqe `ivi{ u na{im srcima i se}awu. Roditeqi, bra}a, sestre i wihove }erke i porodica Ran|elovi}.

Tvoju qubav i brigu }emo ve~no pamtiti i nikad te ne}emo zaboraviti.

Qubomir Ivkov Qube

O`alo{}eni: brati} Sa{a i snaha Lepa.

Ni vreme ne mo`e da ubla`i bol tvojim odlaskom, onima koji su te voleli. Stanka i Ra{a.

44899

44906

44897

Jovanu Kantarxi}u

od Bobi{e i Adrijane Atanackovi}.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva, ta{ta, baka i prabaka

Darinka Pani} ro|ena Gavrilov 1923 - 2012. Sahrana }e se obaviti u utorak, 10. januara 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 44932

44905

Posledwi pozdrav na{em bratu

Jovanu Kantarxi}u

od wegovog kuma Du{ana Kolarskog Krawca sa porodicom.

Novica Joji}

Sr|inom

cewenom

Nevena i Ilija i porodice \urica i Vu~kovi}.

Tvoji o`alo{}eni: sestra Slavka, sestri~ina Sowa, zet Sa{a i unuka Tijana.

pozdrav

Posledwi pozdrav

Svetlana

ro|. Mati}

Posledwi tati

44904

Posledwi kumu

Jelici Markov

pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata i deka

DVOGODI[WI POMEN

Geku

od brata Lazara ^erevickog sa porodicom.

Goran i Sead sa porodicama.

44912

44917

POMEN Tu`no se}awe na na{eg dragog i ne pre`aqenog

Qubomira - Qubeta Ivkova 2010 - 2012. Qube, volimo te. Voqeni se nikad ne zaboravqaju. Tvoji: strika Rale, strina Vida i brat Ivica - tvoj Ivek.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug preminuo u 88. godini.

Vasa ^e~uk 1924 - 2012. Sahrana je u Koviqu, iz kapele, u ponedeqak, 9. 1. 2012. godine, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin Stevan i supruga Kristina - Tinka. 44930

44907

Dana, 10. januara 2012. godine, navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog sina

Posledwi pozdrav dragoj osobi koja odlazi iz na{ih `ivota, ali }e ostati u na{im srcima.

Vasi ^e~uku

Mirko Vje{tica 1946 - 2010.

Stanko Novkovi} Sahrana je u utorak, 10. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Dejana, zet Miodrag i unuk Sale. 44902

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom

Qubomira Ivkova Qubeta

Tvoji: supruga, sinovi, snaje i unuci.

Otac Sekula i mati @ivka.

44880

44908

Cvetana \isalov

Lazar Ban~i} sa porodicom.

O`alo{}ene porodice: Milutinov, Gusman i Vidakovi}.

44926

44931

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak9.januar2012.

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 63. godini na{a voqena

Dana, 7. 1. 2012. godine, iznenada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i svekar

Cvetana \isalov

Tatomir Savi}

ro|ena Jankovi}

1935 - 2012.

Ispra}aj je danas, 9. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. Weni: majka Dobrila, suprug Milivoj, }erka Sowa, zet Pe|a, bratanica Jovana, bratanac Aleksandar i snaja Mirjana.

Sahrana je u utorak, 10. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

44918

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka, supruga i ta{ta

O`alo{}eni: supruga Marija, sinovi @eqko i @ivko, snaje Sne`ana i Mirjana.

Cvetana \isalov ro|. Jankovi}

44895

Posledwi pozdrav

Cvetana \isalov ro|. Jankovi} 1949 - 2012. Zauvek tu`ni: }erka Sowa, suprug Milivoj i zet Pe|a. 44919

majka Dobrila.

Posledwi pozdrav ujni

Tatomiru Savi}u

Stevica Ban~i} sa porodicom.

od porodice Moqac.

44927

44909

44924

Posledwi pozdrav velikom ^oveku

Posledwi pozdrav dragom dedi

Cvetani \isalov

dragom,

od: Tawe, Milana i Filipa.

44920

Jovan Kantarxi} Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

\uri ]uku pukovniku JNA u penziji

Tatomiru Savi}u

Cvetani \isalov

Ne mo`emo i ne}emo zaboraviti svu Va{u dobrotu i ~ove~nost. Posledwi pozdrav dragom Jovi od porodice Vojvodi} i Damjanov.

od unuka: Marine, Nevene, Milana i Marka.

ro|. Jankovi}

S qubavqu i velikim po{tovawem, Ru`ica i Zvezdana.

Sa velikom tugom se opra{tamo od tebe. Tvoja dobrota i qubav }e zauvek ostati u na{im srcima. Tvoji: brat Stevan, snaja Jovanka, bratanci Radoslav i Milenko, snaja Qiqana i unuk Stevan Jankovi}. 44896

44922

Dragoj i plemenitoj

44910

Posledwi pozdrav dragoj drugarici iz zabavi{ta i {kolskih dana

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav sestri

pozdrav

dragom

44848

Posledwi pozdrav

Cvetana \isalov Posledwi pozdrav na{oj tetki.

Cvetani

Cvetani \isalov Cvetani \isalov

Aleksandar, Jovana i Mira Jankovi}.

44925

posledwi pozdrav od kumova Seke i Pere sa porodicama.

od porodice Raleti}.

44923

44928

\uri ]uku

od brata Cve}eta sa porodicom.

od stanara zgrade Milice Stojadinovi} Srpkiwe 4.

od Divne i Stevana Prodanovi} sa porodicom.

44929

44921

44914

06.30 09.00 09.30 10.10 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00

tv program

ponedeqak9.januar2012.

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Зелени сат Новогодишње ноте - Божићне песме Из птичје перспективе Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести

07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

Зузана Тлуцкова и Петер Марцин

СЕРИЈА

Комшилук Прича о два брачна пара који живе једни поред других, али се темпераментом, уверењима и животним стилом прилично разликују. Заједно проживљавају смешне ситуације које произилазе из случајности и полемика које доноси живот. Улоге: Зузана Тлуцкова, Петер Марцин, Петер Марцин, Анди Краус (РТВ 1, 19.00) 14.05 Исус-Божји син 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Кадгод комедија, драмски програм 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Рим 21.00 Путопис: Печуј 21.30 Живопис: Видаков пут 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам од 1945. 23.00 Серија недеље: Рим 23.50 Један на један 00.15 Путопис: Печуј 00.40 Живопис: Видаков пут 01.10 Концерт Терија Еванса

08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.40 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Девојке из бутика Човек лав Дубровачка тајна веза Објектив Робин Худ Марко Поло Неон сити Објектив Девојке из бутика Ево нас код вас Објектив Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Девојке из бутика Неон сити Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.52 12.00 12.15 12.30 13.15 15.00 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.17 19.30 20.05 21.00 22.05 23.55 00.10 00.55 01.00 01.55 03.00 03.20 04.33 04.53 05.48

06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Вести Лов и риболов Еко караван Глобална храна Евронет Дневник Рукометна фантазија Место злочина Зачарана, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Време, стање на путевима Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Филм Дневник Место злочина Евронет На ивици Пит фајтер, филм Вести(04.00,05.00) Неки нови клинци Око Село гори, а баба се чешља Верски календар

Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници

Пем Грир 07.00 Божић Бата и чаробни пањ, филм 08.20 Божићни цртаћи 08.30 Верски недељник 09.30 Мир божји-Српска православна црква 09.45 Споменици Војводине 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Крцко Орашчић, поз. представа (мађ) 12.00 Урбана џунгла (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Живопис 13.45 Телеклуб (рум) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Портрет Рите Кинке (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро: Црна Магија 23.15 ТВ Баштина

09.00 АТП Бризбејн, финале 11.00 ФА куп: Манчестер Сити – Манчестер јунајтед 12.45 АТП Ченај финале 14.45 Преглед ЕБЕЛ 15.00 Ускијавање 15.30 Смешна Премијер лига 16.00 НБА: Оклахома Сити – Сан Антонио 17.45 Прави НБА 18.45 АТП Ченај финале 20.45 ФА куп: Арсенал – Лидс 23.00 Преглед Премијер лиге 00.30 НБА уживо

Ускијавање (Спорт клуб, 15.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Нико изнад закона Нико Тоскани је мајстор борилачких вештина кога је регрутовала ЦИА док је боравио у Јапану као главни сведок садистичког опхођења према затвореницима. На наговор свог пријатеља Нелсона Фокса, Нико се враћа у Чикаго, где постаје полицајац... Улоге: Стивен Сигал, Пем Грир, Хенри Силва, Рон Дин Режија: Ендру Дејвис (Прва, 22.20) 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.20 22.20 00.10 01.10 01.40

Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Нико изнад закона Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

06.02 07.00 07.20 07.25 07.32 07.38 07.43 08.05 08.27 08.55 09.21

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Ози бу Вич Јин јанг јо На слово на слово Плава птица Може и другачије

08.30 09.05 10.00 11.00 11.25 11.45 12.15 12.40 13.10 13.35 13.50 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.30 21.15 23.00 23.35 23.55 00.00 01.50

Мајкл Кејн

Битка за Британију Историјска драма прича о једном од највећих бојишта на почетку Другог светског рата у којем су Британци показали храброст и одлучност да се не предају нацистима. После битке за Француску, маја 1940. године, фронт се премешта у Велику Британију... Улоге: Мајкл Кејн, Треворд Хауард, Хари Ендрјуз... Режија: Гај Хамилтон (РТС 2, 22.00) 09.34 10.45 10.51 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.26 15.20 16.33 16.38 16.50 17.20 18.15 18.45 19.15 20.00 20.35 21.05 22.00 00.10 00.30 01.00 01.50 02.50 03.20 03.50 04.35 05.05

Твигсон Датум Верски календар Вреле гуме Клиника вет Новогодишњи оперски гала концерт Трезор Плава птица Наша планета Макс и друштво, филм за децу Датум Верски календар Све боје живота Породица Сопрано 25. година Бајаге и Инструктора Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Хиландарске приче Породица Сопрано Битка за Британију, филм И ја имам таленат Рели: Дакар серија Аргентина-Чиле, преглед Наша планета Трезор Све боје живота Хиландарске приче Верски мозаик Србије Ад либитум Новогодишњи оперски гала концерт

06.00 ВОА 06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.30 Здравље и Ви 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.45 Филм: Немогућа мисија 14.00 Доктор Хаус 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон 18.00 НЦИС 19.00 Доктор Хаус 20.00 С.О.С. 20.30 Филм: Пољуби девојке 23.00 НЦИС 00.00 Филм: Олдбој 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Олдбој

dnevnik

c m y

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 14.45 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 03.15 03.30

Вести Долина сунца Вести Пингвини с Мадагаскара Тим и Џери Породица Кременко Штрумфови Велика Србија Џет сет Топшоп Филм: Име руже Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Нема повлачења, нема предаје Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Тишина Саут Парк

Добро јутро Све за љубав Тајна љубав Градске вести Филм: Заводник Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Навионални дневник Мала невеста Мирис пролећа Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Мирис пролећа Ноћ у јуну Витезови из блата Сити Филм: Анђели уништења

Ми шел Мон ган

За вод ник Еди је че тр де се то го ди шњи вла сник про дав ни це спорт ске опре ме, ко ји, чи ни се, у жи во ту има све што се мо же по же ле ти, са мо што је још увек са мац. Ње му то пре ви ше не сме та, али ње го вим ро ди те љи ма, па чак и при ја те љи ма сме та. На кон вен ча ња сво је бив ше ве ре ни це, Еди упо зна је пре ле пу на уч ни цу Ли лу... Уло ге: Бен Сти лер, Ми шел Мон ган Ре жи ја: Бо би и Пи тер Фа рел (Пинк, 12.15)

Скривено благо Вомпки шуме Ово је узбудљива прича о Вомпкију Твигу и групи храбрих пријатеља на челу са Скотовим и Дејзиним духом, Хамеровом мудрошћу и Бастеровом духовитошћу... Они крећу у животну авантуру како би повратили древни светлуцави камен али и моћ универзалног језика и љубави свих Вомпкија. (Хепи, 10.00) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.00 11.10 11.40 12.05 12.35 12.50 13.20 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Скривено благо Вомпки шуме Метеор и пријатељи Ноди Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Пресовање Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Ћирилица Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови - ноћ Стар гате - Атлантис

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak9 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Велики пројекти Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи Л.А. Инк Најгора мама на свету Гојазни тинејџери

Духовна музика Четири века телескопа Охбергови сирочићи Азијске монархије Лондонска болница Животиње које су ушле у историју Ко си заправо ти? Тајм тим година X Варвари Терија Џонса Изгубљени топови Краљице Елизабете Лујза од Пруске – краљица срца Када су Мавари владали Европом Заборављена убиства Хероји, култ и кухиња Ко си заправо ти? Тајм тим година X Варвари Терија Џонса Изгубљени топови Краљице Елизабете

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.10 Меркатска династија 2, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.20 Др Оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.10 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.25 Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија 21.23 Пулс Хрватске 22.25 Проводи и спроводи 23.05 Дневник 3 23.40 Свет профита 00.15 Шопенова уметност 01.10 Ин медиас рес 01.55 Др. Хаус 02.35 ЦСИ: Мајами 03.20 Трачерица

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Дигсвил Старла и јахачи драгуља Снегови Килиманџара Граница Сведок Само пријатељи Сјај Шпијун на штиклама Еротски филмови

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Закон и ред Филм: Метеорска олуја

07.00 Аеродром, филм 09.15 Ексклузив викенд 09.55 Чудновата наука, филм 11.35 Емператриз 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Острво 21.50 Жестоки удар, филм 23.55 РТЛ Вести 00.10 ЦСИ Мајами 00.55 Астро шоу 01.55 ЦСИ Мајами 03.30 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Остр во

Фре де рик Шо пен 08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Шо пе но ва умет ност До ку мен тар ни филм Же рар да Ка и ла та о из ван ред но ори ги нал ном ком по зи тор ском опу су Фре де ри ка Шо пе на и ње го вом ути ца ју на кла вир ску му зи ку 20. и 21. ве ка. (ХРТ 1, 00.15)

Са рад ња из ме ђу ис ку сног Кон то ма ри са и стра стве ног, ди на мич ног Па па ди ми три о уа по бољ ша ла је жи вот ста нов ни к а остр ва Си на лон га, упр кос бо ле сти, бо лу и стра ху од смр ти. Али, ни је све иди лич но… Уло ге: Ев ге ни ја Ди ми тро по у лу, Не фе ли Ку о ри, Фи ла ре ти Ком ни ну, Ани та Ко у ли, Ол га Да ма ни, Сте ли ос Ма и нас, Ка те ри на Ле ху (РТЛ, 21.00)

Сне го ви Ки ли ман џа ра Овај филм ски кла сик је сни мљен по књи зи Ер не ста Хе мин гве ја. Гре го ри Пек ту ма чи лик слав ног пи сца ко ји по вре ђен ле жи на об рон ци ма чу ве не африч ке пла ни не по ку ша ва ју ћи да на ђе сми сао у сво јој про шло сти... Уло ге: Гре го ри Пек, Ава Гард нер Ре жи ја: Хен ри Кинг (Си не ма ни ја, 11.00)

Ава Гард нер

06.00 07.55 09.30 11.00 11.25 13.10 14.35 16.30 18.00 20.05 21.05 23.30 00.00 01.45 03.10 04.30

Солиста Упознајте мале Фокерове Смрт на сахрани Васпитање за почетнике 2 Породица чудака Трезор Зелени стршљен Џорџија О‘Киф Гвоздени човек 2 Царство порока 2 Смешни људи Просветљена Ноћ вештица 2 Џона Хекс Тантра Паранормална активност 2

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 12.10 12.35 13.10 13.40 15.05 15.35 16.20 16.45 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.50 21.40 22.25 23.10 23.55 00.25 01.10 01.35 02.20

Мала ТВ Бег лукавог лисца Мерлин Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Певај моју песму Еко зона 4 зида КС Аутомагазин Оси и Тед, филм Мала ТВ Мерлин Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... Ин медиас рес Топ гир, док. серија Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Калифорникација Пепео пепелу Два и по мушкарца Завршни ударац Ноћни музички програм

06.55 08.20 09.55 11.25 13.05

Одбегле кћерке У име народа Јеси ли усамљена вечерас Диван човек Против њене воље: Прича Кери Бак Моја ужасна година Живот пијанице Господин шав Четврти спрат Бекство са десет милиона долара Кад анђели наврате у град Божићни поклон Три слепа миша Правила опсесије

15.05 16.40 18.30 20.00 21.30 23.05 00.30 02.30 04.10

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Бели песак Журба Џувана Ман Прва лига 3: Повратак у друголигаше Сенке и магла Муза Оги Роуз Мистична пица Тежак избор Бели песак Лезбејке из снова Пуне руке посла

Ка те ри на Ле ху

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Грмљавина из Канзаса Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Прљави послови Потрага за природним гасом Желели сте да знате Разоткривање митова Преживљавање удвоје Прљави послови

08.30 09.15 11.00 12.30 14.00 17.30 18.15 19.45 20.45 21.00 22.30 23.00 23.45 00.45

Рели Крос-кантри скијање Биатлон Билијар Пикадо Крос-кантри скијање Биатлон Билијар Сви спортови Рвање Борилачки спорт Рели Пикадо Рели

Raskantavawe na dnevnom redu adovan Vlajkovi} misli da je ekonomsko zao- ovoj aktivnosti. Branili ste ne{to {to nije bilo stajawe bilo jedno od spornih pitawa u odno- ugroèno. Najvi{e sam se pla{io nacionalizma – sima sa Republikom. U Vojvodini je vladalo mawinskih argumenata, jer }e to izazvati reakcije neraspoloèwe zbog sporog re{avawa wenih eko- kod Srba. Ti si Jo{ka Na| najvi{e ja{io na mawinnomskih problema. Upozorio je da se odnosi u Sekre- skom argumentu“. tarijatu PK pogor{avaju i da se Petar Reli}, \ura Slobodan Penezi} ocewuje da u o{trini odnosa Jovanovi} i \or|e Nik{i} pona{aju kao posebno izme|u Izvr{nog komiteta i Sekretarijata „ima rukovodstvo. elemenata op{teg stawa u Jugoslaviji“. Glavne uzoJoèf Na| ocewuje da se o ukidawu autonomije roke ovome vidi u ekonomskom zaostajawu Vojvodine, mnogo govorilo. Na sastanku Sreskog komiteta u Mi- ali ga ipak ~udi da je do{lo do takvih sukoba. „Mi trovici, kad je postavqeno pitawe „{ta je istina od moramo da sredimo ovo stawe“, jer ima bojazni da nepri~e da }e se ukinuti autonomija, rekao sam, izme|u ostalog, da mo`da ima neko takvu nameru, ali ne}e uspeti, jer to zavisi i od nas“. Svoje postupke izme|u prvog i drugog sastanka Sekretarijata ocewuje neodgovornim i nepartijinim. „U ono vreme pri~ao sam verovatno i vi{e no {to vi znate. Trebao sam razgovarati sa Dorowskim i neke za mene nejasne stvari raspraviti“. Zato je i smatrao korisnim odràvawe plenuma PK, kako bi se prekinule „{tetne diskusije po buxacima“. U diskusiji o autonomiji zastupao je gledi{te da je i vi{enacionalnost Vojvodine jedan od najva`nijih osnova wene autonomnosti. Smatra kako da su neodgovorne pri~e o ba~ko-ma|arskoj grupi, potrebi odbrane prava Srba „ugroènih od Ma|ara ili da Srba ima 1,2 miliona“, izazvale „reakciju Partijski nadzor i za mati~are kod nas, ma|arskih kadrova“. Ocenio je neta~nim primedbe Reli}a o me|unacionalnim odno- ke stvari jo{ nisu ra{~i{}ene i da moè do}i do sima, Radio Novom Sadu i „Forumu“, jer se u tim in- {ovinisti~kih pojava. „Napredovalo se, ali je ostastitucijama o{tro reagovalo na sve pojave {ovini- lo gor~ine koje se moraju regulisati“. Ocewuje da je zma. Zamera mu {to te primedbe nije iznosio ranije, u pitawu borba za vlast, o tome je ~uo od Dobrice ]okad su bile aktuelne. Na Reli}eve ocene – kako nije si}a, a i iz diskusije. Zbog nepromi{qenog odnosa u redu da Ma|ari sami re{avaju svoje probleme, odgo- prema CK-u „moraju neki da idu, ako ne sada, kasnije, vorio je da ni wega, koji odgovara za idelo{ki rad u koji ne}e da se oslobode od mr`we“. PK-u, nisu zvali na sastanke aktiva komunista MatiU zavr{noj re~i, Jovan Veselinov je izrazio nezace srpske. „Ako postoji bojazan da li treba i moè dovoqstvo raspravom. O~ekivao je da }e se vi{e goMa|ar sa Srbima da re{ava odre|ene probleme, to voriti o uzrocima koji su doveli do ovakvog stawa u }e dovesti do prakse da }e saodnosima sa Izvr{nim komimo Srbin sa Srbinom, a Matetom. Razmi{qa i za{to ima |ar sa Ma|arom raspravqati Joèf Na| se àlio da ga, iako toliko ù~i u odnosima i u probleme. Ja doskoro nikada raspravi. Ocewuje da je prva je zaduèn za idelo{ki rad u nisam smatrao da ne treba ili faza otpora prema stavovima PK, nisu pozivali na sastanke ne mogu da saop{tim odluke Izvr{nog komiteta bila oraktiva komunista Matice ili stavove Srbima, ili kriganizovana. Posebno je kritisrpske. „Nisu se vaqda bojali, ~an prema nastojawima da se tikujem postupke Srbina. U ovakvoj situaciji moram ~ak i za neke postupke traè opravsamo zato {to sam Ma|ar, o tome da razmi{qam“. Na obdawa. Dali smo vam dobru da bih im ja ograni~avao ja{wewe Dorowskog da je Replatformu za raspravu. „Geza delatnost” li} imao zadatak da razgovara Tikvicki i [oti Pal su najsa aktivom Matice srpske, vi{e pogre{ili, ali i ti JoNa| odgovora: „Ipak smatram da je bilo nepravilno {ka Na|. Suvi{e si uprostio stavri. Nismo sankcida nisam prisutan, jer sa svim tim qudima najvi{e je preduzimali, ’nisu nam dali da vas raskantamo’“. sam ja kontaktirao. Vaqda su se upla{ili da }u moSmatra kako kadrove u Vojvodini treba orijenti`da suziti delatnost Matice“. sati „na pravilne odnose prema republi~kom aparaMilo{ Mini} smatra da se razilaze u su{tinskom tu“. Nas smatraju odgovornim za lo{e odnose. Ubedipitawu – garantuje li se autonomija u Ustavu federa- li smo vas u ~emu su bili problemi poqoprivrede i cije i predstavqawu u Ve}u naroda. Iznena|en je at- wenog razvoja. Stavqali smo primedbe na va{e obramosferom koja se stvorila o autonomiji i pri~ama da }awe saveznim organima, ali ste vi to i daqe ~inili. }e se ona ukinuti. Misli da je borba protiv Izvr- „Hiqadu puta smo rekli da je zaostajawe Srbije do{nog komitata organizovana, da je „jedinstveni slu- prinelo zaostajawu Vojvodine“, iako se s na{e stra~aj za 15 godina“, Sekretarijat, da je hteo, mogao je ne nisu uvek shvatali ekonomski problemi Vojvodispre~iti diskusiju o autonomiji. Napomiwe da je ne. Konstatuje da }e se na Izvr{nom komitetu razgospreman da shvati da su na to uticali „te{ka ekonom- varati o ovim problemima. „Prema svakom burgijawu ska situacija, neiìvqeni me|unacionalni odnosi i od ovog sastanka bi}emo nemilosrdni. Vi kao rukoslabosti u SK“, ali ne prihvata prigovore Geze Ti- vodstvo treba da prevazi|ete suprotnosti. Ako drkvickog, da nije bilo reagovawa na probleme autono- ìte Jo{ku Na|a za predsednika ideolo{ke komisimije, dok ih nije pokrenulo Republi~ko rukovodstvo. je, on treba da ide kod Ma|ara i kod Srba. Gezu Ti„Naivno je bilo verovati da ne}e biti otpora prema kvickog nismo dràli Hrvatom.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak9.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas moète imati puno zakazanih, odloènih ili odrànih sastanaka, pod promewivim okolnostima. Najboqe je da se opustite niz tok doga|aja i ne nervirate. Kra}i put je uspe{an i prijatan.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

9. januar 2012.

Ponedeqak je radni dan, pa se mo`ete upustiti u poslovne obaveze i nove poduhvate, po sopstvenoj inicijativi. Treba da se dr`ite zakona i zvani~ne regulative. Usaglasite se sa saradnicima.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Veoma zna~ajni dani su pred vama. Koncentrisani ste i ozbiqni u pogledu svoje pozicije i onoga {to morate da u~inite. Nemojte se pribojavati te`ih okolnosti i uslova. Sve je pod kontrolom. I danas je Mesec u va{em znaku, a ve} sutra ne}e biti. Odlo`ite poslovne sastanke za naredne dane, a prvo poku{ajte da se konsolidujete sami sa sobom. Va`no vam je da znate kuda idete. Neki poslovni dogovori se ne}e realizovati, ali zato neki drugi ho}e. Tako je to kada vas skrivene okolnosti uznemiravaju. Radite u hodu, telefonirate u hodu, mislite u hodu. Nemojte stati. Va{ Merkur je promenio znak i zakora~io u hladni i odmereni znak Jarca. Postajete ozbiqniji, ukoliko je to uop{te mogu}e, i gotovo fanati~ni u pogledu svojih te`wi. Imate jaku koncentraciju.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Mentalno i poslovno ste aktivni i brzi, analiti~ni i spretni. Mogli biste biti nervozni i besni ako se stvari ne budu odvijale onako kako èlite. Predahnite na ~as. Zasluìli ste odmor. Upustite se u neke nove kontakte i pustolovine. Vreme radi za vas. Budite spontani, kao {to umete. Moète da putujete na daleke i luksuzne destinacije. Sledi vra}awe dugova i {tedwa. U va{ znak je stigao nesta{ni Merkur i doneo vam nove poslove ili saradnike mladala~kog duha. Ipak, niko ne moè u potpunosti da se opusti pored vas, zbog strogosti kojom zra~ite. Rasteretite se.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Komunikacija i me|usobno razumevawe s drugima veoma su va`ni u ovom periodu. Planirajte nove poslove i situacije, sastanke, ure|ewe svog doma i razra~unavawe s neprijatnostima. Istrajnost.

Po~etak nove godine, koja }e biti vrlo uspe{na i sre}na za vas, ne}e odmah i brzo doneti prave rezultate koji bi vam prijali. Zadovoqstvo nalazite u koraku ispred svog vremena, u sebi. Morate da radite, i niko vas ne pita da li ho}ete ili ne}ete. Budite disciplinovani i motivisani, ali pravite ~este pauze i krivine, da se ne biste osetili frustrirano, {to nije dobro za zdravqe.

TRI^-TRA^

Џо ни оста вља Ва не су V REMENSKA

PROGNOZA

ОблачнО, пОВременО

Vojvodina Novi Sad

Глу мац Џо ни Деп је на ко рак до рас ки да 14-го ди шње ве зе с Ва не сом Па ра ди, с ко јом има дво је де це, твр ди из вор бли зак хо ли вуд ском глум цу. Већ је на вод но кон так ти рао адво ка те ка ко би му по мо гли око рас по де ле имо ви не. Пар се у по след ње вре ме че сто сва ђа, па је глу мац од лу чио да ста ви тач ку на њи хо ву ду го го ди шњу ве зу. - Џо ни је већ кон так ти рао адво ка те, за ни ма га ка ко да што без бол ни је про ђе кроз раз вод - ре као је из вор бли зак па ру. По зна ти пар је ве зу за по чео 1998. го ди не. Има ју ћер ку Ли ли Ро уз (12) и си на Џе ка (9). С об зи ром на то да су за јед но већ ду го, ме ди ји на га ђа ју да би Ва не си мо гло при па сти по ла Џо ни је ве имо ви не.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

киша

Madrid

NOVI SAD: Obla~no uz mogu}u slabu ki{u, susneìcu i vlaàn sneg. Ipak, ve}i deo dana suvo. Vetar umeren severozapadni. Pritisak malo izRim nad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna oko 4 stepena. London VOJVODINA: Na severu Vojvodine suvo sa kratkotrajnim sun~anim intervalima, a u ostalim predelima obla~no vreme sa povremenom ki{om, suCirih sneìcom i vla`nim snegom. Vetar umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od -1 do 1 stepen, a maksimalna od Berlin 2 do 5 stepeni. Beч SRBIJA: Obla~no vreme sa povremenom ki{om, susneìcom i vla`nim snegom. Samo }e na severu Srbije i u Timo~koj Krajini biti ve}inom suvo Varшava vreme, a na severu Vojvodine su mogu}i i sun~ani intervali. Vetar umeren Kijev severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 2 do 2 stepena, a maksimalna od 1 do 5 stepeni. Moskva Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak novo naobla~ewe donosi popodne povremenu ki{u, susneìcu i sneg, najpre na severu i zapadu Oslo Srbije. U sredu obla~no sa slabim padavinama i postepenim prestankom do St. Peterburg kraja dana. Od ~etvrtka svugde sun~ani periodi sa jutarwim mrazevima i postepenim porastom dnevne temperature. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi ne pogoduju hroni~nim bolesnicima. Savetuje im se i daqe izvesna opreznost, naro~ito u isto~nim delovima, gde }e i meteoropatske reakcije biti izra`enije. Poja~an oprez se preporu~uje u saobra}aju.

14 14 11 4 6 6 3

VIC DANA Два другара отишла на фудбалску утакмицу. Договоре се да ће попити гутљај пива сваки пут кад неко забије гол. Утакмица се завршила резултатом 0:0, па један другар каже другом: - Ма, идемо ми на кошаркашку утакмицу, изеш ово.

1 -1 0 -2 12

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-2

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

186 (22)

Slankamen

192 (26)

Jaшa Tomiћ

Apatin

234 (28)

Zemun

238 (18)

Bogojevo

193 (26)

Panчevo

264 (12)

Smederevo

446 (12)

Baч. Palanka 186 (26) Novi Sad

154 (31)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

169 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

180 (28)

NERA

Hetin

76 (-2)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 119 (32) Beograd

Kusiћ

192 (19)

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja