Dnevnik 9.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 9. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23370 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO PRO ME NU SI STE MA SUB VEN CI O NI SA WA PO QO PRI VRE DE

Pre mi je po ki lo gra mu, a ne po hek ta ru str. 4

NASLOVI

NA POPOVICI OPET STARA MUKA

Ekonomija 5 Srbija u finansijskom {kripcu 5 Struja iz geotermalne energije

Dru{tvo 6 Vreme je za {eficu Vlade 6 EPS finansirao koncert Zdravka ^oli}a

Novi Sad 8 Na Novom nasequ izdato vi{e od 1.400 li~nih dokumenata 9 Raste nova zgrada Arhiva 9 U aprilu po~iwu javni radovi

DRU GI SA MIT SR BI JA–ITA LI JA ODR @AN JU ^E U BE O GRA DU

Ta di} o~e ku je hi qa du ita li jan skih firmi

Vojvodina

str. 3

11 Vi{e reda u zakupu dràvnog zemqi{ta 11 U Subotici akcija „Doniraj bubreg – produì ìvot” 11 [trajk upozorewa u zrewaninskom „Minelu”

„LU KOIL” ZA IN TE RE SO VA N ZA IZ GRAD WU PUM PI NA KO RI DO RU 10, ALI...

Do zvo le }e ote ra ti Ru se s auto pu ta

str. 4

ZA PRI JA VU PO RE ZA NA DO HO DAK GRA \A NA JO[ NE DE QU DA NA

OB RA ^UN U NOVOM SADU

Tri Bo ga ta {i mla di }a nek spre me te {ko pa re na suncestr. 5 po vre |e nstr.a 15

Crna

Kliz i{ te pret i ku} am a

14 Verska mr`wa u hamburgeriji 15 Postupak protiv Marka Milo{evi}a zastareo

Promenqivo obla~no

str. 7

Najvi{a temperatura 8 °S

U RI MU UHAP [EN JE DAN OD OSUM WI ^E NIH OR GA NI ZA TO RA GRU PE KO JA SE TE RE TI ZA PQA^ KE ZLA TA RA [I ROM SVE TA

Pao mo zak „Pink pan te ra”? str. 14

SPORT

str. 16 – 20

IZLO@BA UDRU@EWA „VREDNE RUKE BANATA”

Dragocenosti iz bakine {kriwe

str. 12

n NOVAK BRANI TITULU U INDIJAN VELSU

n MESI KAO VANZEMAQAC

n VO[A @ELI POBEDU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak9.mart2012.

Trivan: Nije bilo tema DS-a Pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van iz ja vi la je ju ~e da }e iz bor na li sta za pred sto je }e par la men tar ne iz bo re bi ti za vr {e na ka da bu du pot pi sa ni svi pla ni ra ni ko a li ci o ni spo ra zu mi, a da pred sed ni~ ki iz bo ri ni su bi li te ma raz go vo ra u stran ci. Na pi -

ta we da li }e na Glav nom od bo ru stran ke, u su bo tu u Be o gra du, bi ti go vo ra i o pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ona je od go vo ri la da je GO „re do van i ne ma van red nih te ma”. Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re na gla si la da su LSV Ne na da ^an ka i SDPS Ra si ma Qa ji }a po zna ti part ne ri DS-u, na ja vi la raz go vo re i s dru gi ma, ali ni je pre ci zi ra la s kim. Ka ko je na ja vi la, sa SDPS-om ko a li ci o ni spo ra zum }e bi ti pot pi san da nas u 13 ~a so va. No vi na re je, ta ko |e, za ni ma lo da li je slo gan „Evrop ski ko rak. Do bro za sve” i slo gan bu du }e kam pa we DS-a. – Taj slo gan ne ma ve ze s iz bo ri ma, ve} s pro sla vom Sr bi je i svih we nih gra |a na – po ru ~i la je ona.

dnevnik

HO]E LI NA PROLE]E BITI I PREDSEDNI^KIH IZBORA

„Pragma”: Zima boqa za Tadi}a Po sto ji vi {e ar gu me na ta u pri log to me da Bo ris Ta di} za sva ki slu ~aj od lu ~i da pred sed ni~ ki iz bo ri bu du odr à ni kra jem go di ne, a ne na pro le }e, tvr di u iz ja vi za “Dnev nik” di rek tor mar ke tin {ke agen ci je “Prag ma” Cvi je tin Mi li vo je vi}, is ti ~u }i da je po ku {ao da iz va ga ar gu men te “za” i “pro tiv” skra }i va wa man da ta pred sed ni ka dr à ve, ko ji re dov no is ti ~e po lo vi nom fe bru a ra na red ne go di ne. – Na rav no da to ne zna ~i da ne po sto je ar gu men ti u pri log te zi da bi pred sed ni~ ki iz bo ri u ovom tre nut ku od go va ra li Ta di }u – ka è Mi li vo je vi}. – Naj pre, even tu al no ras pi si va we, fak ti~ ki, pre vre me nih pred sed ni~ kih iz bo ra, zna ~i lo bi ne ku vr stu ozbiq nog iz ne na |e wa na ci o nal noj opo zi ci ji, ko ja bi ti me bi la za te ~e na jer ne ma od go va ra ju }eg pro tiv kan di da ta ni po je di na~ no, a nek mo li za jed ni~ kog, {to bi bio je di ni na ~in da se su prot sta ve Ta di }u. Li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} fak ti~ ki se ve} sa mo kan di do vao za bu du }eg pre mi je ra, u slu ~a ju da ta op ci ja bu de u po zi ci ji da ga pred lo ì. Ali ima i dru ga stvar – ma li su iz gle di da Ni ko li} u ovom

tre nut ku po be di Ta di }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, jer ~ak i ako bi do {lo do dru gog iz bor nog kru ga, te {ko da bi obez be dio po dr {ku ~ak i na ci o nal ne opo zi ci je – tu mi slim na SRS i DSS, a po go to vo LDP-a. Pret po sta vqam da mu ra di ka li uop {te ne bi da li po dr {ku, a ka da go vo ri mo o DSS-u, ona bi ve ro vat no bi la sa mo de kla ra tiv na i sa mim tim ne zna ~i da bi to mo ti vi sa lo bi ra ~e te stran ke da iza |u i gla sa ju za Ni ko li }a. Ka da go vo ri mo o raz lo zi ma u pri log te zi da Ta di} ipak tre ba da sa ~e ka sko ro kraj man da ta, to su {to, ka da je o stran ka ma re~, na par la men tar nim iz bo ri ma ube dqi vo vo di SNS. U slu ~a ju da SNS bu de naj ja ~a stran ka na ovim iz bo ri ma, Ta di} bi te {ko mo gao op stru i ra ti for mi ra we vla de s na pred wa ci ma na ~e lu, uko li ko li der DS-a ni je na funk ci ji pred sed ni ka. Ako Ta di} sa da pod ne se ostav ku, pri ~u oko for mi ra wa vla de i da va wa man da ta pre mi je ru vo di la bi pred -

sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} u vi du vr {i o ca du `no sti pr vog ~o ve ka dr `a ve. Ona je, ipak, ma we ve{t “po li ti~ ki igra~”. Se ti mo se da je Ta di} po sle

iz bo ra 2008. prak ti~ no zlo u po tre bio ~i we ni cu {to je pred sed nik Sr bi je i DS-a i sa op {tio da “ne }e do zvo li ti for mi ra we vla de onih dru gih”. Gra |a ni su ta da iza bra li evro skep ti~ nu vlast jer u pro gra mu s ko jim je pred gra |a ne iza {ao SPS ni je bi lo ni “E” od Evro pe. To je bi la mo gu} nost da Ta di} do

be smi sla raz vla ~i pri ~u oko for mi ra wa vla de i, na kra ju kra je va, da mu is hod ni je bio po vo qi, da “iz bok su je” ne ke no ve iz bo re – ob ja {wa va Mi li vo je vi}, ko ji kon sta tu je da, ako bi smo sve ove ar gu men te sta vi li pod te pih, iz ugla gra |a na naj jef ti ni je je da, ako smo ve} do {li u po zi ci ju da pra vi mo go to vo pa op {te iz bo re, o istom tro {ku bu du odr `a ni i pred sed ni~ ki. – Po sto ji ne {to dru go {to ni je do bro u ce loj ovoj pri ~i. Isto vre me nim odr `a va wem, lo kal ni iz bo ri i wi hov zna ~aj se mi ni mi zu ju jer se bi ra ~i te ra ju da po iner ci ji, ako ve} na par la men tar nim gla sa ju za jed nu po li ti~ ku op ci ju i kan di da ta, to isto u~i ne i na lo kal nim, {to ni je do bro. Jer, na kra ju kra je va, lo kal ni iz bo ri su svu gde u sve tu spe ci fi~ ni po to me {to gra |a ni gla sa ju za qu de ko je po zna ju, a ma we za po li ti~ ku stran ku – uka zu je Mi li vo je vi}. S. Stankovi}

Dejanovi}: Predsednik jo{ nije odlu~io Pred s ed n i c a Skup { ti n e Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da pred sed n ik Sr b i j e Bo r is Ta d i} jo{ ni je od lu ~io ka da }e bi ti odr `a ni pred sed ni~ ki iz bo ri. – Ako me pi ta te da li znam ne {to no vo o pred sed ni~ kim iz bo ri ma u od no su na ju ~e, od go vor je da ne znam. Pred sed nik Ta di} jo{ ni je od lu ~io o to me – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} no vi na ri ma. Rok za ras pi si va we par la men tar nih, po kra jin skih i lo kal nih iz bo ra je 13. mart, bu du }i da ta da is ti ~e 90 da na do pre stan ka man da ta Skup {ti ne Sr bi je, {to je po za ko nu rok za ras pi si va we iz bo ra. Ina~e, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skup {tine Srbije.

STRU^WAK ZA ME\UNARODNE ODNOSE PROF. DR PREDRAG SIMI] O PORUCI SAD-a DA NE]E LOKALNE IZBORE NA KiM

Sad sve zavisi od stava Moskve – Odr à va we lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji je krup no pred iz bor no pi ta we i na kon sta va Va {in to na, ko ji je iz re kla ame ri~ ka am ba sa dor ka u Be o gra du Me ri Vor lik da ih Ame ri kan ci ne è le na Ko so vu i Me to hi ji, o~e ku je se re ak ci ja Mo skve i we nog {e fa di plo ma ti je Ser ge ja La vro va, ko ji se jo{ ni je ogla sio. U sva kom slu ~a ju, pri pre ma se no va ko sov ska kri za oko lo kal nih iz bo ra, i vi de }e mo ka ko }e te }i wen raz voj – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du i stru~ wak za me |u na rod ne od no se dr Pre drag Si mi}, ko men ta ri {u }i stav ko ji je iz ne la am ba sa dor ka Vor lik. Ona je, iz me |u osta log, re kla da je pred Sr bi jom jo{ mno go po sla da bi do bi la da tum za po ~e tak pre go vo ra s EU, od ono ga iz agen di re for mi do na pret ka u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, is ti ~u }i da SAD na sta vqa ju da po dr à va ju su ve re ni tet i vlast Ko so va na ce loj te ri to ri ji. – Lokalni izbori, koje su organizovale srpske vlasti po srpskom zakonu, dove{}e do izbora predstavnika koji ne}e imati nikakvu vlast u okviru kosovskih institucija i zakona. Kada je Srbija sprovela glasawe na

Kosovu 2008, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN je izjavio da su ti izbori i wihov rezultat, kao i formirane srpske op{tinske institucije, bez legi-

timiteta. Dakle, to je pitawe kojim se treba pozabaviti – rekla je Meri Vorlik, uz opasku da je o~igledno da postoje odre|ene oblasti u kojima se SAD i Srbija ne sla`u i da je pitawe Kosova ne{to {to dve zemqe ne vide istim o~ima, kao i da „i Srbija i SAD, i sve zemqe u regionu, prepoznaju va`nost stabilnosti i dobrosusedskih odnosa”. Ameri~ka ambasadorka je ponovila da je za SAD pitawe statusa Kosova zavr{eno i da se Va{ington nije odredio prema planu u ~etiri ta~ke predsednika Srbije Borisa Tadi}a jer su shvatili da se on „jo{ razra|uje„.

Savet RRA: Zakup do pet minuta dnevno Sa vet Ra di o di fu zne agen ci je sa op {tio je da }e kan di dat ili li sta ko ja u~e stvu je na iz bo ri ma mo }i da iz najm qu ju vre me na jed nom elek tron skom me di ju u tra ja wu do pet mi nu ta u to ku da na. Sa vet RRA-e usvo jio je Op {te oba ve zu ju }e uput stvo o po na {a wu elek tron skih me di ja u pred iz bor noj kam pa wi.

TVIT-CRTICA

Duli} dobio }erku Mi ni star eko lo gi je u Vla di Sr bi je iz re do va DS-a Oli ver Du li} ima jo{ je dan raz log vi {e da ubu du }e re dov no obe le à va osmo mar tov ske pra zni ke. Ne ko li ko sa ti po sle po no }i, na Dan è na, ob na ro do vao je na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ da je do bio }er ki cu. „Mia Du li}, 3.400 gra ma, 51 cen ti me tar, ma ma je do bro... neo pi si vo ose }a we sre }e„, sa op {tio je mi ni star ko ji se na dru {tve noj mre ì pot pi su je kao „î sta ~i ca“. Usle di le su ~e stit ke mno gih „pra ti la ca“, me |u ko ji ma je i li der LSV-a Ne nad â nak. „ê sti tam! Ne ka ù za lud da ozbiq ni mu {kar ci do bi ja ju }er ke„, po ru ~io je â nak. S. St.

– To je o~ekivana reakcija Amerike, ali i o~ekivani povratak SAD-a, jer se EU dosta iscrpela u pregovorima, {to se videlo po najavi evropskog posrednika Roberta Kupera da ne}e u dogledno vreme zakazivati novi susret {efova pregovara~kih timova Beograda i Pri{tine Borislava Stefanovi}a i Edite Tahiri. Va{ington uska~e da popuni prazninu koja je nastala u kosovskom problemu, koji opet stupa na svetsku scenu jer se nakon ogla{avawa Vorlikove, o~ekuje i reakcija Moskve – konstatuje Simi}, i nagla{ava da sada sve zavisi od toga kakav }e stav zauzeti Rusija. – Srbi na Kosovu i Metohiji su svesni da mnogo toga sada zavisi upravo od Rusa i onoga {to }e izre}i Lavrov. Po Simi}evoj oceni, Beogradu }e biti te{ko da sprovede izbore u ju`noj pokrajini, ukazuju}i na to da nisu problem parlamentarni i predsedni~ki, ve} da smetaju lokalni. On pose}a na to da se oni do 2008. godine nisu odr`avali i da ih je vratio tada{wi premijer, lider DSS-a Vojislav Ko{tunica. – To su pravi organi vlasti u ~etiri op{tine na Severu, a donekle je na jugu funkcionisala i

k OSOVO

Pre ki nut Od bor za KiM

op{tina [trpce, dok se ju`no od Ibra u srpskim op{tinama nisu formirala albanske, pa im je ostala jedino funkcija distribucije pomo}i koju je slao Beograd. Ni{ta sem toga ne rade. ^ak je i tu bilo problema, recimo sa soqu za puteve ove zime, koja je pro{la

Pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za KiM Qu bo mir Kra go vi} pre ki nuo je ju ~e sed ni cu na ko joj se go to vo dva sa ta ras pra vqa lo o let ku ko ji je Euleks de lio gra |a ni ma na pre la zi ma na se ve ru Po kra ji ne i na sta vak za ka zao za uto rak, 13. mart. Pr vo bit no je bi lo na ja vqe no da }e se na sed ni ci raz go va ra ti o do go vo ru Be o gra da i Pri {ti ne od 24. fe bru a ra, po ko jem }e Ko so vo na re gi o nal nim sku po vi ma bi ti pred sta vqe no ta blom na ko joj }e pi sa ti Ko so vo sa zve zdi com, a u fu sno ti }e bi ti na ve de no: „Ovaj nat pis ne pre ju di ci ra sta tus Ko so va i u skla du je s Re zo lu ci jom 1244 i mi {qe wem MSP-a o ko sov skoj de kla ra ci ji o ne za vi sno sti”.

Lo{a vest iz Euleksa

Bal va ni za vo zi la Eulek sa

Najavu Euleksa da }e od 14. juna, s po~etkom novog mandata, smawiti svoje qudstvo ju`no od Ibra i prebaciti ga na sever KiM, dr Predrag Simi} karakteri{e kao veoma lo{u vest. – Dakle, jo{ jedna lo{a vest za Kosovo jer zna~i smawewe za{tite Srba na jugu i pove}awe pritiska na Srbe na severu – zakqu~uje sagovornik „Dnevnika”. Merdare tek kada su se Srbi obratili albanskoj op{tini – kaè Simi}. On kao mogu}e re{ewe vidi uvo|ewe privremene uprave u dve op{tine severa jer, kako kaè, u dve bi izbori trebalo da se odrè tek 2014. godine. – Time bi se situacija odloìla i videlo bi se {ta bi se tada desilo – zakqu~uje Simi}. D. Milivojevi}

Ko lo nu Eulek so vih vo zi la lo kal ni Sr bi za u sta vi li su i ju ~e na pu tu Zve ~an – Zu bin Po tok u se lu Ba nov Do na se ve ru Ko so va. Na kon dvo ~a sov nog za dr `a va wa, ko lo na od {est vo zi la Eulek sa, ko ja je bi la u prat wi Kfo ra, vra ti la se u prav cu Jag we ni ce u op {ti ni Zu bin Po tok. Pred stav ni ci lo kal nih Sr ba ko ji su raz go va ra li s me |u na rod nim voj ni ci ma re kli su da je do go -

vo re no da o slo bo di kre ta wa za Euleks wi ho vi po li ti~ ki pred stav ni ci raz go va ra ju da nas u Zve ~a nu s pred stav ni ci ma Kfo ra. Sr bi su put ko lo ni vo zi la Eulek sa pre pre ~i li bal va ni ma, a od mah na kon ove blo ka de u Jag we ni ci, Kfor je blo ki rao sa o bra }aj na pu tu Zve ~an – Zu bin Po tok, ko ji je na kon de blo ka de u Ba no vom Do lu ta ko |e oslo bo |en za put ni~ ki sa o bra }aj.

Po po vi}: Bez iz bo ra ga se se in sti tu ci je Pot pred sed nik DSS-a Ne nad Po po vi} iz ja vio je ju ~e da je od „naj ve }e va `no sti” da Sr bi ja ras pi {e lo kal ne iz bo re na KiM, „upr kos pri ti sci ma EU da to ne u~i ni”. – Neo dr `a va we lo kal nih iz bo ra na KiM zna ~i lo bi ga {e we srp skih in sti tu ci ja u ju `noj srp skoj po kra ji ni i ti me bi bio za o kru `en pro ces ne za vi sno sti la -

`ne dr `a ve Ko so vo re kao je Po po vi} na pred sta vqa wu eko nom skog pro gra ma DSS-a u Ko sov skoj Mi tro vi ci. On je, na vo di se u iz ja vi me di ji ma, is ta kao da bi Sr bi ja bi la mno go spo sob ni ja da bra ni svo je dr `av ne i na ci o nal ne in te re se na KiM ka da bi bi la po li ti~ ki ne u tral na i ta da „ne bi bi la u oba ve zi da is pu wa va sva ki zah tev EU”.

LDP na izbore s „Bogatom Srbijom” Pred sed ni ci LDP-a i Po kre ta „Bo ga ta Sr bi ja„ ê do mir Jo va no vi} i Za ha ri je Tr nav ~e vi} pot pi sa li su ju ~e ko a li ci o ni spo ra zum o za jed ni~ kom na stu pu na iz bo ri ma, i oce ni li da mo der ni za ci ja Sr bi je mo ra da ob u hva ti i se lo, ~i ji su pro ble mi „po sle di ca neo d go vor nog od no sa dr à ve”. – Po ku {a va mo da kroz do go vo re s pred stav ni ci ma svih sek to ra dru {tva za o kru ì mo u or ga ni za ci o nom smi slu ve li ku ide ju pre o kre ta – re kao je Jo va no vi}. On je iz ja vio da, za raz li ku od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, ne }e „ula zi ti u trak to re i {ta le”, ve} gra di ti part ner stvo s iskre nim po li ti~ kim rad ni ci ma u po qo pri vre di. – Za {to bi ne ko po dr ào nas, a ne stran ku ko ja ima mi ni stra po qo pri vre de? Za to

{to nam je vi {e sta lo do se la. Ne mo `e mo u kam pa wi da de li mo po qo pri vred ne kre di te, ali mo `e mo da po nu di mo vr stu od go vor no sti ko ja se vi di u vi {e de ce nij skoj Tr nav ~e -

vi }e voj po sve }e no sti se lu – re kao je Jo va no vi}. Na pi ta we o sa dr à ju ko a li ci o nog spo ra zu ma i ras po de li man da ta, oni su od go vo ri li da ne „pra ve ra àw dok je zec u {u mi”. – Utvr di li smo da s LDP-om de li mo iste te `we za pre po ro dom Sr bi je, i to nas je po ve za lo, a ne in te re si u po gle du ras po de le uti ca ja i man da ta – iz ja vio je Tr nav ~e vi}. Po we go vim re ~i ma, Vla da Mir ka Cvet ko vi }a za ~e ti ri go di ne ni je raz ma tra la agrar nu po li ti ku. – Uko li ko se u Sr bi ji po sle iz bo ra bu de ra di lo kao {to se ra di u EU, u Sr bi ji }e se i ì ve ti kao {to se ì vi u EU, jer ova dr à va ima po ten ci jal da po sta ne ze le na ba {ta Evro pe – iz ja vio je Tr nav ~e vi}.

c m y

politika

dnevnik

Ta di} o~e ku je hi qa de ita li jan skih in ve sti ci ja – Ovaj razgovor se de{ava neposredno po dobijawu statusa kandidata za ~lanstvo u EU i ja sam zahvalan na podr{ci koju Italija daje Srbiji na putu evrointegracija jer bez te podr{ke ne bismo mogli do}i do statusa – istakao je Tadi}. Po wegovim re~ima, postoji samo jedno mesto neslagawa, a to je pitawe Kosova. Kako je primetio, Italija je, za razliku od drugih zemaqa koje su priznale jednostrano progla{enu nezavisnost ju`ne srpske pokrajine, prepoznatqiva po diplomatskoj fleksibilnosti i usme re no sti na re {a va we problema. – Postoji mnogo modaliteta ko ji ma pro ble mi na Ko so vu mogu biti re{avani, ne sme se zaustaviti `ivot i mora se obezbediti funkcionisawe sistema, ali moraju se znati crvene linije – rekao je Tadi}, i dodao da Srbija ostaje privr`ena re{avawu problema na Kosovu i Metohiji.

– Idemo u razvoj na{ih ekonomija i ka ~lanstvu u EU, i nadam se podr{ci Italije za dobijawe datuma pregovora i o~ekujem da }e to biti mogu}e do kraja godine – kazao je Tadi}. On je istakao da je strate{ko part ner stvo dve ze mqe ve} za posledicu imalo uravno te `a va we spoq no tr go vin ske razmene, ali da su mogu}osti za produbqivawe ekonomske saradwe nesagledive. – Nakon strate{kog partnerstva do{li smo do vi{e od 400 italijanskih kompanija u Srbiji, o~ekujemo da ih bude na hiqade – rekao je Tadi}, i naveo da su dve delegacije razgovarale i o brojnim konkretnim projektima, pre svega u domenu energetike i transporta. Kao potencijalno zanimqive oblasti saradwe, Tadi} je naveo i industriju ~elika, ru-

Pot pi sa no {est spo ra zu ma U okviru Drugog samita Italija–Srbija ju~e je u Beogradu potpisano {est sporazuma. Ministri spoqnih poslova Srbije i Italije Vuk Jeremi} i \uliomarija Terci potpisali su Memorandum o razumevawu izme|u dva ministarstva o saradwi u oblasti evropskih integracija. Ministri unutra{wih poslova Ivica Da~i} i Ana-Marija Kan~elijeri potpisali su zajedni~ku izjavu o saradwi dva MUP-a u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i memorandum o razumevawu izme|u MUP-a Srbije i Predsedni{tva Saveta ministara Italije.

Protokol izme|u ministarstava poqoprivrede Srbije i Italije o ruralnom razvoju i kvalitetu u oblasti poqoprivrede potpisali su ministri Du{an Petrovi} i Mario Katanija. Aneks memoranduma o razumevawu o saradwi u oblasti za{tite `ivotne sredine izme|u ministarstava `ivotne sredine Srbije i Italije potpisali su ministri Oliver Duli} i Korado Klini. Memorandum o razumevawu u oblasti informativne saradwe izme|u Poreske policije Srbije i Finansijske policije Italije potpisali su glavni inspektor Vesna Aleksi} i komandant general Nino di Paolo.

darstvo, poqoprivredu, farmaceutsku i tekstilnu industriju i industriju obu}e. Transportni sistemi u Srbiji, kako je konstatovao, doìveli su procvat, od ~ega }e korist imati i Italija, s obzirom na to da wen najkra}i drumski put ka Turskoj i Bliskom istoku vodi upravo preko Srbije. Dve delagacije su razmotrile i mogu}nost saradwe u izgradwi drumskih koridora 10 i 11 i modernizacije èlezni~ke mreè u Srbiji. Tadi} je konstatovao da po~e tak pro iz vod we „fi ja ta 500L” u Kragujevcu simboli~ki zaokruùje vi{edecenijsku tradiciju srpsko-italijanske saradwe u oblasti industrije. Predsednik Srbije je istakao i zna~aj dobrih personalnih odnosa s premijerom Monti jem i mno gim mi ni stri ma italijanske vlade, isti~u}i da je partnerstvo dveju dràva sveproìmaju}e. Premijer Monti istakao je da posle dobijawa datuma pregovora, kojem se Srbija nada do kraja godine, nema povratka, te da Italija èli da prati Srbiju na tom putu. – Evropa smatra Srbiju politi~ki i ekonomski zrelom za takav korak. U ime Vlade i cele Italije, èlim od srca brz nastavak puta Srbije ka EU – poru~io je Monti. Is ti ~u }i da su raz go vo ri protekli u znaku strate{kog partnerstva i u duhu prijateqstva, Monti je rekao Italija

REKLI SU

DRU GI SA MIT SR BI JA–ITA LI JA ODR @AN JU ^E U BE O GRA DU

Srbiji je mesto u Evropi, sloìli su se u~esnici Drugog samita Srbija–Italija, predsednik Srbije Boris Tadi} i pre mi je ri Ma rio Mon ti i Mirko Cvetkovi}. Na zajedni~koj konferenciji za novinare, Tadi} je izrazio o~ekivawe da }e Srbija dobiti datum pregovora do kraja ove godine, kao i da veruje da }e Italija podràti Srbiju na tom putu. Italijanski premijer ~estitao je predsedniku, premijeru i narodu Srbije na angaòvanosti koju su pokazali da bi ispunili sve uslove koje je postavila Evropa, i dodao da to predstavqa primer koji treba slediti. Pred sed nik Vla de Sr bi je rekao je da }e status kandidata biti prednost i mogu}nost da se saradwa s Italijom poboq{ava, ali i obaveza da Srbija nastavi putem reformi i evrointegracija jo{ intenzivnije nego do sada.

petak9.mart2012.

sna`no podràva Srbiju na putu ka EU. On je naveo da dve zemqe imaju razli~ite stavove po pitawu Kosova, da to treba uvaàvati, ali da je va`no da postoji voqa i angaòvanost da se idem putem re{ewa, o ~emu je, kako je rekao, govorio predsednik Tadi}. Beograd i Rim su, rekao je italijanski premijer, objediweni u nameri da ostvare ekonomski rast, i naglasio da je ekonomska razmena izme|u dve zemqe veoma dobra, i da se polako vra}a na nivo pre krize 2008. godine. – Zadovoqni smo italijanskim investicijama u Srbiju – dodao je Monti, i istakao da je tokom sastanka bilo re~i i o tome koliko je Italija zainteresovana da zajedno sa Srbijom radi na infrastrukturnim projektima. Navode}i da je ju~e potpisano vi{e sporazuma, on je naglasio da Italija èli da pomogne Srbiji da se prilagodi evropskim standardima. Prvi samit vlada Italije i Srbije odràn je 13. novembra 2009. godine, ~ime je otvorena prva stranica strate{kog partnerstva, u okviru kojeg je Italija obe}ala sna`nu podr{ku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Time je otvoren put za saradwu u mnogim oblastima – od infrastrukture, energetike, poqoprivrede, vojne saradwe, unutra{wih poslova, do kulturnoprosvetne i nau~no-tehni~ke saradwe.

Cvet ko vi}: Ita li ja va àn pri vred ni part ner Iz ra à va ju }i zahvalnost Italiji za prin ci pi jel nu podr{ku Srbiji u pribliàvawu EU, premijer Mirko Cvetkovi} je istakao da to predstavqa i obavezu da se nastavi i sa reformama u zemqi i jo{ intenzivnije u pribliàvawu EU kao {to je to Srbija i do sada ~inila. Premijer je podsetio da je Italija na tre}em mestu spoqno-trgovinskih partnera Srbije, a po nivou stranih investicija na petom mestu. - U Srbiju je do sada u{lo i po~elo da posluje vi{e od 400 firmi iz Italije koje zapo{qavaju vi{e od 20.000 radnika - naveo je Cvetkovi} i ukazao da do sada nije bilo pritu`bi na rad firmi i wihov odnos prema radnicima u Srbiji. Italija je najzna~ajniji spoqno-trgovinski partner Srbije iz EU, jer je ukupna razmena u 2011. bila preko 3,1 milijarde dolara. Po visini investicija je na {estom, s oko milijardu evra uloènih sredstava i opreme.

\e li}: Tre ba nam jak pre mi jer Biv{i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je da }e slede}a vlada neminovno morati da bude reformska. On je na Kopaonik biznis forumu istakao da }e slede}oj vladi biti potreban jak premijer, ali i jak ministar finansija koji }e sprovesti reforme, ina~e bi Srbija u narednim godinama mogla imati problema s otplatom dugova. Po wegovim re~ima, ako budu}a vlada ne bude sprovela reforme, u budu}nosti ne}emo imati kontrolu nad wihovim ritmom jer }e one neminovno morati da budu sprovedene. Istakao je i da nije ta~no da ni{ta nije ura|eno na reformi javnih preduze}a, da je u mnogima dosta ura|eno, iako to nije dovoqno da omogu}i da privreda funkcioni{e kako bi trebalo. \eli} smatra da je od obima administracije u Srbiji ve}i problem kvalitet wenih usluga i da se svuda formirala „paradr`ava” koja se opire reformama.

ekonomija

petak9.mart2012.

GRAD I PO KRA JI NA SPRE MI LI NOV CE

Po sao u Su bo ti ci U Subotici je objavqen javni poziv za organizovawe i sprovo|ewe javnih radova na teritoriji grada, koji }e se finansirati udruènim sredstvima lokalnog i pokrajinskog buxeta. Grad je za tu namenu odredio 3,5 miliona dinara, a potpisivawem sporazuma o udruìvawu novca s Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, obezbe|ena su dodatna ~etiri miliona. Kako je novinarima objasnio predsednik Skup{tine grada Subotica, Slav ko Pa ra}, tih udruènih 7,5 miliona dinara bi}e dovoqno za angaòvawe oko 40 radnika u trajawu od {est meseci. – Gradona~elnik Subotice, uz konsultaciju s lokalnim savetom za zapo{qavawe, moè doneti odluku o pove}awu broja angaòvanih qudi, ali }e u tom slu~aju biti smaweno trajawe radova – rekao je Para}, dodaju}i da }e se plate kretati od 20.000 do 24.000 dinara.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO PRO ME NU SI STE MA SUB VEN CI O NI SA WA PO QO PRI VRE DE

Pa or i ma pre mi je po ki lo gra mu, ne po hek ta ru Dilemu oko subvencionisawa ratarske proizvodwe, sve su prilike ,razre{io je predsednik Srbije Bo ris Ta di}. Ubudu}e, sve je izvesnije, dr`ava vi{e ne}e davati premije po hektaru ve} po prinosu. Tadi} je, obilaze}i poqoprivredno gazdinstvo u Svilajncu, naime, izjavio da parametar za subvencije u poqoprivredi ne treba da bude povr{ina obradivog zemqi{ta, kao do sada, ve} prinos s tog zemqi{ta. On je ocenio da smo u pro{losti mnogo gubili zbog tradicionalnog pristupa poqoprivredi, {to je smawivalo ukupnu dobit, i dodao da je potrebno raditi na podizawu proizvodwe u sto~arstvu, ali i u ratarstvu i povrtarstvu jer jedno bez drugog ne mo`e. Stru~waci Instituta za ekonomiku poqoprivrede i pojedinih

poqoprivrednih udruèwa pozdravqaju davawe subvencija u poqoprivredi po ostvarenom prinosu a ne po jedinici povr{ine jer bi, obja{wavaju, to zna~ilo ve}u proizvodwu i izvoz, a korist bi, umesto zakupaca, imali proizvo|a~i. Direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede Dra go Cvi ja no vi} izjavio je da se li~no zalaè za to da se stimuli{e prinos, odnosno proizvodwa po jedinici povr{ine, uz uvaàvawe regionalnih razlika. – Dràva, koja je naàlost siroma{na, u ovom trenutku daje ono {to moè, a ponekad novci iz subvencija po hektaru do|u i do onih koji to nisu zasluìli i nisu u funkciji proizvodwe i podsticaja razvoja poqoprivrede – ocenio je on, objasniv{i da treba stimulisati pre svega proizvodwu koja

je konkurentna i ima odli~nu produktivnost, ekonomi~nost i rentabilnost. Pojedina vojvo|anska udru`ewa poqoprivrednika, me|utim, nisu za ovakav vid subvencionisawa poqoprivredne proizvodwe. U udru`ewu „Paori” iz Crepaje isti~u da bi subvencije trebalo da

DO MA ]A VA LU TA SAD LA GA NO SLA BI

„LU KOIL” ZA IN TE RE SO VA N ZA IZ GRAD WU PUM PI NA KO RI DO RU 10, ALI...

Po tro {e no 240 mi li o na evra, a di nar pa da

Do zvo le }e ote ra ti Ru se s auto pu ta Srbija je u pro{loj godini s dve milijarde dolara direktnih stranih investicija bila lider u regionu. Me|utim, sve procene za ovu godinu su pesimisti~ne. Nestabilnost doma}e valute, „nesporazum” s MMF-om, nedore~enost zakona, izbori... samo su neki od rizika koji odbijaju investitore. U takvoj, prili~no sumornoj situaciji, gotovo da je vest da neko nudi da uloì pare u na{u zemqu. To je ruska naftna kompanija „Lukoil” koja je zainteresovana za izgradwu benzinskih pumpi na saobra}ajnom Koridoru 10. Tako bi se ve} uspostavqena poslovno-tehni~ka saradwa mogla poboq{ati ve}im obimom udela ove kompanije na na{em trì{tu. @eqa za ulagawem u izgradwu novih pumpi du` saobra}ajnog koridora upravo je izraèna prilikom posete delegacije ove kompanije Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku. Ali, predstavnici ruske kompanije istakli su problem dugih rokova za izdavawe neophodnih dozvola i brojnu papirologiju, zbog ~ega su zatraìli skra}ivawe rokova. Ruski „Lukoil„ prisutan je na na{em trì{tu od 2003. i poseduje 200 benzinskih stanica koje su posle privatizacije zna~ajno modernizovane. Kompanija sada èli da pro{iri privrednu ak-

Za kon (ni)je isti za sve Ima primera da neke op{tine i danas izdaju dozvole za gradwu u roku od 30 do 60 dana, pa je nejasno za{to se u nekima ~eka i duè od 12 meseci, kada je zakon isti za sve. U resornom ministarstvu priznaju da jo{ uvek ima uskih grla u izdavawu gra|evinske dozvole, kao {to je nedostatak planske dokumentacije i katastra nepokretnosti, ali ti poslovi su pred zavr{etkom u svim op{tinama i gradovima. tivnost u Srbiji, ali pod uslovom da dràva pojednostavi i skrati sloène pocedure u realizaciji odre|enih projekata. Zamenik direktora „Lukoila”

Gr ci po be di li na Ko ri do ru 10 Preduze}e „Koridori Srbije” potpisalo je ju~e s gr~kom „Ternom” ugovor vredan oko 100 miliona evra za izgradwu deonica Koridora 10 od Grabovnice kod Leskovca do Grdelice i od Vladi~inog

Hana do Doweg Neradovca, u du`ini od 31,5 kilometar. – Radovi bi trebalo da po~nu polovinom aprila – najavio je u Vladi direktor „Koridora Srbije” Mi haj lo Mi {i}, navode}i da }e se finansirati iz zajma Svetske banke i da je rok za ceo posao dve godine. – Na tim deonicama }e

se graditi veoma sloèni objekti na te{kom terenu. Mi{i} je potpisao ugovor s tehni~kim direktorom „Terne” Tag ka som Te o do ro som i tom prilikom izjavio da o~ekuje {to skoriji po~etak radova. Ugovor je potpisan nakon odrànog javnog tendera pro{le godine i razmatrawa 20 ponuda zainteresovanih ponu|a~a, kao i dobijene saglasnosti banke. Izgradwa autoputa Grabovnica–Grdelica obuhvata prvi lot, ukupne duìne 5,5 kilometara, s rokom od dve godine. Izgradwa autoputa na delu Vladi~in Han – Dowi Neradovac se sastoji od tri lota, ukupne duìne 26 kilometara, a rok je tako|e 24 meseca za svaki deo. Prvi lot obuhvata deonicu Vladi~in Han – Prevalac, dugu deset kilometara, drugi – Prevalac – Suvi Dol, dugu devet kilometara i tre}i – Suvi Dol – Dowi Neradovac dugu sedam kilometara.

Oleg [a rov ka`e da su spremni da nastave novi investicioni ciklus na na{em tr`i{tu, ali su obeshrabreni ogromnom papirologijom jer kompanija tre-

budu odre|ene po pro{logodi{wem principu, odnosno po hektaru, za povr{ine od pola do 100 hektara. Na taj na~in bili bi izbegnuti novi nesporazumi s poqoprivrednim proizvo|a~ima u Vojvodini, poru~uju oni. – Mi smo za wih pokusni kuni}i, mewaju uredbe svakih {est me-

seci. Ko to moè da izdrì? – kaè predsednik udruèwa „Paori” Mi ro slav Gru ba nov. ^lan Upravnog odbora Asocijacije poqoprivrednika u Novom Sadu @i vo jin Osto ji} podràva promenu na~ina subvencionisawa, ocenuju}i da je davawe po kilogramu „prava stvar” koja }e omogu}iti ve}u proizvodwu. Po wegovim re~ima, davawa po hektaru su „pogre{na” jer korist imaju zakupci zemqi{ta, a ne poqoprivrednici. On je, me|utim, naglasio da se ne treba vra}ati u potpunosti na stari model davawa po prinosu koji je ukinut pre pet godina, jer je tada bilo „problema s otkupqiva~ima”. U svakom slu~aju, na ovo pitawe jo{ nije stavqena ta~ka, a uredba o subvencionisawu ratarske proizvodwe, kako smo ~uli u Ministarstvu poqoprivrede, bi}e doneta naredne sedmice. S. G.

nutno ~eka dobijawe dozvola od lokalnih vlasti za ~ak 120 prikqu~nih radova. Predstavnici „Lukoila” kaù da prilikom svih radova angaùju lokalnu radnu snagu i na{u gra|evinsku operativu, {to je u vreme velike nezaposlenosti i investicione krize pravo ohrabrewe za posustale srpske gra|evince. Ministar za infrastrukturu Mi lu tin Mr ko wi} poku{ava da ohrabri investitore obe}awem da }e Vlada Srbije otkloniti sve birokratske procedure koje su prepreka za brzo realizovawe gotovih projekata i stvoriti potencijalnim investitorima povoqan ambijent da nastave ulagawe u na{u zemqu. I Svetska banka je u izve{taju s kraja pro{le godine prigovorila dugim procedurama za izdavawe gra|evinske dozvole, {to je ministar za ìvotnu sredinu i prostorno panirawe Oli ver Du li} negirao. Naime, Svetska banka nas je svrstala na 175. mesto po brzini izdavawa gra|evinske dozvole, a ministar Duli} kaè da nije istina da je potrebno 19, ve} „samo”(!) 16 procedura. Na na{e pitawe zar i to nije previ{e, ministar odgovara „naravno da jeste, ali je na ovom stepenu razvoja na{ih op{tina i gradova to u ovom trenutku jednostavno neophodno”. R. Da u to vi}

Dinar je ju~e oslabio 0,2 odsto, uprkos tome {to je Narodna banka Srbije prekju~e prodala jo{ 30 miliona evra, te je zvani~ni sredwi kurs bio 110,7622 dinara za jedan evro, saop{tio je NBS. Centralna banka je od po~etka godine na me|ubankarskom deviznom trì{tu, ne ra~unaju}i ju~era{wu intervenciju, prodala 208,5 miliona evra da bi ublaìla prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Na mese~nom nivou dinar je u ~etvrtak oslabio prema evru 3,1 odsto, a na godi{wem 6,6. Srpska valuta je najniù vrednost u svojoj istoriji zabeleìla 2. marta, kada je jedan evro vredeo 110,8235 dinara. Najvi{a ovogodi{wa vrednost dinara je bila 11. januara, kada je za jedan evro bilo potrebno 103,6922 dinara. Indikativni kurs dinara prema dolaru u sredu je bio 84,4353, {to je pad od 0,4 odsto u odnosu na prethodni dan. Na mese~nom nivou dinar je prema dolaru slabiji 4,2 odsto, a na godi{wem 12,3. Analiti~ari Ekonomskog instituta kaù da }e dinar nastaviti da slabi. To potkrepquju ~iwenicama da je to posledica zamrzavawa aran`mana s MMF-om, ali i maweg priliva stranog kapitala usled finansijske krize.

Uz tro{ewe oko milijardu evra devizniih rezervi, kurs ove godine ne bi trebalo da poraste vi{e od deset posto, procewuju analiti~ari. Urednik ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi„ Sto jan Sta men ko vi} ka`e da }e vrednost dinara u odnosu na evro dosti}i 116-117 dinara pod uslovom da priliv direktnih stranih investicija bude na nivou od pet odsto bruto

doma}eg proizvoda, {to je oko 1,5 milijarde evra. Problem je u tome {to je smawen priliv stranog kapitala. Novca }e, kako kaù stru~waci, biti jo{ mawe jer je bankama u Evropskoj uniji naloèno da do juna pove}aju osnovni kapital, a ne da investiraju. – Preporu~ujuem veliki oprez pri raspolagawu deviznim rezervama i projekcijama kursa jer se negativni scenario moè dogoditi pre nego {to o~ekujemo – upozorava predsednik Saveta Narodne banke Bo {ko @iv ko vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (559,74 -0,96)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Dijamant, Zrewanin

11,88

6.490

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

11,11

5.000

155.000

AIK banka, Ni{

-4,61

2.150

62.350

Jugoagent, Beograd

6,67

960

153.600

NIS, Novi Sad

0,42

714

9.852.499

Informatika, Beograd

6,32

2.119

311.526

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.780

106.800

Dimni~ar, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,82 Promena %

11.200 Cena

168.000 Promet

Imlek, Beograd

0,50

2.997

1.369.620

Soja protein, Be~ej

1,27

558

1.147.849

-12,00

7.920

23.760

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

851.976

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

514

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

12.195

60.975

Agrobanka, Beograd

-2,13

1.882

41.404

0,00

1.670

8.350

Danubijus, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-12,00

880

29.053

Simpo, Vrawe

-11,11

200

1.014.200

Stari grad, ^a~ak

-10,00

135

6.750

-9,95 Promena %

190 Cena

22.800 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac Univerzal banka, Beograd

0,00

1.920

0,00

NIS, Novi Sad

0,42

714

9.852.499

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,02

4.799

335.950

Soja protein, Be~ej

1,27

558

1.147.849

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.700

658.000

Tigar, Pirot

0,00

471

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,82

323

48.375

Mlekara Loznica, Loznica Vojvo|anskih top-pet akcija

Veterinarski zavod, Subotica Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,82

323

48.375

-12,00

880

29.053

Svi iznosi su dati u dinarima

[TETA U FIRMAMA ZBOG SLABOG DINARA

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak9.mart2012.

ZA PRIJAVU POREZA NA DOHODAK GRA\ANA JO[ NEDEQU DANA

Kurs od neo 72 mi li o na evra

[teta koju }e, zbog promena kursa dinara, na kraju ove poslovne godine pretrpeti ukupno 52 sredwa i velika preduze}a (16 stranih i 36 doma}ih), prema{i}e 72 miliona evra, pokazala je ju~e objavqena anketa Unije poslodavaca Srbije. Doma}e kompanije koje nabavqaju sirovine iz inostranstva zabele`i}e vi{emilionske gubitke po{to nemaju mogu}nosti

za zna~ajnije podizawe cena, s obzirom na to da je kupovna mo} od 2008. godine opala 24,5 odsto, {to se vidi kroz pad prometa u trgovini. Vode}i qudi 17 kompanija (prete`no izvoznika) rekli su u anketi da kurs treba fiksirati izme|u 120 i 135 dinara za evro i braniti ga bar godinu dana, a ~elnici 14 kompanija (prete`no uvoznici) – da je neophodno da NBS na po~etku svake poslovne godine ili na {est meseci, jasno ka`e kako }e se kretati kurs da bi to mogli da predvide u svojim finansijskim planovima. Menaxeri 12 preduze}a istakli su da se moraju uvesti o{tre kazne za {pekulante koji su debelo zaradili na uru{avawu kursa dinara, a pet direktora – da bi bilo dobro da dr`ava dozvoli da evro postane legalno sredstvo pla}awa. Anketirana 52 preduze}a imaju ukupan godi{wi obrt od 238 milijardi dinara, ili oko 2,15 milijarde evra, a 41 od 52 iskazalo je dobit u 2011. godini.

Bo ga ta {i nek spre me pa re na sun ce Po~etak marta uvek je stresan period za one koji zara|uju ve li ke su me nov ca. Ta da se prijavquje porez na dohodak gra|ana, a obveznici su svi koji su u prethodnoj godini zaradili makar dinar vi{e od trostruke prose~ne srpske bruto plate. Za 2011. to je 1.898.389 dinara. Poreske prijave moraju da popune najkasnije do 15. marta, a taj datum je ujedno i posledwi dan kada prijave treba predati u filijale Poreske uprave Srbije ili ih proslediti po{tom. U sumu za oporezivawe, osim plate, ulaze prihodi od autorskih prava, sume zara|ane od izdavawa pokretnih i nepokretnih stvari. Tu su i prihodi od osigurawa, zarade sportista i stru~waka iz ove oblasti, primawa po osnovu ~lanstva u upravnim i sli~nim odborima, razni bonusi. U osnovi se ra~unaju i svi prihodi ostvareni u drugim zemqama, ali samo ako nisu oporezovani na toj teritoriji. Bogati }e poreske obaveze morati da izmire 15 dana po prijemu re{ewa. Stopom od deset posto oporezuju se prihodi od 1,89 pa do 3,79 miliona dinara. Svi koji su lane zaradili vi{e od toga plati}e porez od 15 posto. Obe stope se ne obra~unavaju direktno na pomenute sume jer obveznici imaju pravo na olak{ice. Obvezniku se osnovica umawuje 40 odsto za li~ne potrebe i jo{ za sva kog iz dr `a va nog ~lana porodice po 15 odsto. Za porez pla}en u inostranstvu

Na teritoriji Regionalnog centra Novi Sad, koji pokriva podru~je Vojvodine, lane je dobrovoqno porez prijavilo 3.610 gra|ana, a naknadnim proverama otkriveno je da je to trebalo da urade jo{ 532 osobe, ali nisu zakonom je predvi|eno umawewe za iznos koji je tamo ve} pla}en. Ukupna suma odbitaka ne mo`e pre}i 50 odsto osnovice. Drugim re~ima, za „najsiroma{nije bogata{e” koji su tek pre{li cenzus odbitak ne mo`e biti vi{i od 94.919 dinara. Svi }e porez platiti na raz li ku iz me |u ukup nih primawa i neoporezivog dela. Ho}e li neko od wih morati da odvoji vi{e? To zavisi od sa-

SPORAZUM POKRAJINE, NIS-a I MA\ARSKE KOMPANIJE

Stru ja iz ge o ter mal ne ener gi je Kompanije u Ma|arskoj imaju ogromno iskustvo u kori{}ewu geotermalnog potencijala, u toj zemqi ima vi{e od 300 bawa, dok ih je u Vojvodini samo {est, a geotermalni potencijal je isti, re~eno je ju~e u Novom Sadu prilikom potpisivawa sporazuma o saradwi u kori{}ewu geotermalne energije u Pokrajini. Kako je saop{tio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe, sporazum su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine, Naftne industrije Srbije i ma|arskih kompanija „EU FIRE” i GMV, a dokumentom se reguli{u pitawa eksploatacije geotermalnih potencijala u Vojvodini.

– Ma|arska ima dragoceno iskustvo o tome kako da se za ove namene koriste odgovaraju}i fondovi EU, koje `eli da prenese – istakao

je pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}, i dodao da je potpisani sporazum konkretan korak ka ostvarivawu prvog projekta kojim }e se iz geotermalnih izvora

do}i do toplotne ili elektri~ne energije. Tim povodom po~eli su i razgovori sa zainteresovanim lokalnim samoupravama: Kikindom, Sentom i Kawi`om. Potpisanim sporazumom NIS dobija mogu}nost da iz fonda neaktivnih geotermalnih bu{otina u wegovom vlasni{tvu, koje su pogodne za proizvodwu elektri~ne i toplotne energije, zajedno s partnerskim kompanijama, aktivira taj potencijal i obezbedi toplu vodu iz bu{otine za kori{}ewe u razne svrhe. Po proceni stru~waka iz oblasti geologije, potencijal geotermalnih voda u Vojvodini ekvivalentan je 24 miliona tona nafte, ali se trenutno koristi 0,04 odsto.

Srp ski auto na stru ju KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

108,5470

110,7622

113,3097

108,2147

Australija

dolar

87,3969

89,1805

91,2317

87,1293

Kanada

dolar

82,7024

84,3902

86,3312

82,4492

Danska

kruna

14,5983

14,8962

15,2388

14,5536

Norve{ka

kruna

14,6057

14,9038

15,2466

14,5610

[vedska

kruna

12,1396

12,3873

12,6722

12,1024

[vajcarska

franak

90,0282

91,8655

93,9784

89,7526

V. Britanija

funta

129,8720

132,5224

135,5704

129,4744

SAD

dolar

82,3761

84,0572

85,9905

82,1239

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 3. 2012. godine

– Srpska kompanija „Faraon” predstavi}e krajem 2013. prototip elektri~nog automobila s nultom emisijom {tetnih gasova – najavio je ju~e direktor te kompanije Vuk Stefanovi}. Planirano je da fabrika za sklapawe tog elektromobila u Srbiji bude otvorena 2015. i da u petoj godini od po~etka produkcije proizvodi 40.000 vozila koja }e biti plasirana na tr`i{te EU i „ekonomskog xina” Kine, ali i u Ju`nu Koreju i Japan. Stefanovi} je na konferenciji za novinare rekao da }e elektri~ni automobil biti napravqen od kompozitnih materijala pa „se ne}e kvariti, bi}e veoma bezbedan i prelep”, napomiwu}i da su na kreirawu wegovog izgleda anga`ovani dizajneri iz Brazila.

mih obveznika. Oni koji zakasne s podno{ewem prijave ili to izbegnu da urade a poreznici ih otkriju, plati}e kaznu. Ona se kre}e od 5.000 do 50.000 dinara. Varawe kod poreza bi}e sve te`e jer je Poreska uprava predvidela da ove godine po~ne da radi Centralni registar. Tu }e biti prikazani svi obveznici vlasnici nekretnina pa }e poreznicima ukr{awem podataka biti znat-

no lak{e da otkriju ko izbegava pla}awe poreza. To stvara mogu}nost da se otkrije i ko godinama nije pla}ao porez – toliko nesavesni obveznici mora}e da izmire obaveze i za godine kada to nisu uradili mada su morali, plus kazne i, naravno, zatezne kamate. U Srbiji svake godine porez prijavi 20.000 bogatih. Na teritoriji Regionalnog centra Novi Sad, koji pokriva podru~je Vojvodine, lane je dobro voq no po rez pri ja vi lo 3.610 gra|ana. Naknadnim proverama otkriveno je jo{ 532 koji to trebalo da urade ali nisu. Tako se u 2011. broj ovih obeznika zaustavio na 4.142 osobe. Najbogatiji ìteq Srbije lane je bio iz Novog Sada: profesor ekonomije, koji je uspeo da u 2010. zaradi 166 miliona dinara. Ho}e li ga neko prete}i po zaradi u prethodnoj godini ili je kriza i tu u~inila svoje? Sude}i po pisawu medija, bi}e jo{ bogatijih jer u Srbiji opada prodaja svega i sva~ega za sredwu klasu ali se bogati odli~no drè: na kit, pre sku pi tu ri sti~ ki aran `ma ni, naj sku pqi auto mobili… idu kao alva – lane je u Srbiji prodato vi{e od pet stotina najskupqih „mercedesa„. Svoj novac bogata{i su tro{ili i na iznajmiqivawe ostrva, kupovinu moderne tehnike, gde se cene mere desetinama hiqada evra. Iz toga se moè zakqu~iti da im ni pla}awe poreze ne}e predstavqati problem. D. Vujo{evi}

NBS ZADR@AO REFERENTNU STOPU

In fla ci ja do ve de na u red Narodna banka Srbije saop{tila je ju~e da o~ekuje da me|ugodi{wa inflacija u martu i aprilu bude oko dowe granice dozvoqenog odstupawa od ciqa, kao i da je Izvr{ni odbor NBS-a za dr ào re fe rentnu kamatnu stopu na nivou od 9,5 posto. Me|ugodi{wa inflacija se u januaru vratila u granice dozvoqenog odstupawa od ciqa i iznosila je 5,6 posto, u skladu s ranijim projekcijama NBS-a, navedeno je u saop{tewu. Nastavak pada posledica je, pre svega, niske agregatne tra`we i visokih mese~nih stopa inflacije iz istog perioda prethodne godine. Uzimaju}i u obzir faktore inflacije koji deluju na sredwi rok, kao {to su ni ska agregatna tra`wa, rast uvoznih cena, rizici iz me|unarodnog okruèwa i domena fiskalne politike, Izvr{ni odbor NBS-a je odlu~io da zadrì referentnu stopu na sada{wem nivou. Izvr{ni odbor NBS-a nagla{ava da je odràvawe buxetskog deficita u skladu sa zakonom utvr|enim pravilima o fiskalnoj odgovornosti predstavqa jedan od kqu~nih preduslova o~uvawa makroekonomske stabilnosti zemqe, navedeno je u saop{tewu.

DR@AVA NAGURALA SPOQNI DUG NA 24,1 MILIJARDE EVRA

Sr bi ja u fi nan sij skom {krip cu

– Privreda Srbije je u{la u fazu stagnacije i dolazi vreme koje }e te{ko podnositi i gra|ani i privreda – upozorio je ju~e profesor beogradskog „Alfa„ univerziteta Qubomir Maxar. On je naveo da dolazi period otplate spoqnih dugova, tako da se ne bi osetili efekti ~ak ni da stopa privrednog rasta bude pozitivna, {to se, me|utim, po wegovim re~ima, ne}e dogoditi. – Nema ni~eg pozitivnog u na{oj privredi. Dràva je do{la u finansijski {kripac i zaduùje se da bi pokrivala teku}e izdatke – istakao je Maxar. Kako je ocenio, te{ko da }e biti ostvarene i planirane javne investicije jer }e ove godine biti neophodno smawewe buxetskih rashoda, a prvo {to }e do}i na udar bi}e javne investicije. – Najverovatnije }e do}i i do porasta nezaposlenosti jer je ekonomska zakonitost da, kad nema privrednog rasta, pada stopa zaposlenosti – rekao je Maxar. Ukazao je na nelogi~nost da su plate u javnom sektoru duplo ve}e nego u privatnom i da je dràva najve}i du`nik privredi s dugom od milijardu evra. Da smo u finasijskom {kripcu pokazuju i najnoviji podaci IZITa o rastu spoqnog duga. Javni sektor je pro{le godine bio odlu~uju}i u ubrzanom pove}awu spoqnog duga Srbije, koji je krajem decembra distigao 24,1 miliajrde evra i bio 1,4 posto ve}i nego pre godinu dana, pokazuju analize Instituta za trì{na istraìvawa. Tako je spoqni dug koji je napravila dràva krajem godine iznosio 10,77 milijardi evra, {to je pove}awe od ~ak 18,7 posto na godi{wem nivou, nasuprot tome, dug privatnog sektora inostranstvu dostigao 13,352

milijardi evra, odnosno smawio se 9,2 odsto. Spoqni dug u decembru pove}an je kod dr`avnog sektora 1,6 posto u odnosu na novembar, a kod privatnog 0,9 posto. Od 2008. godine, kada je nai{ao prvi talas ekonomske krize, spoqni dug javnog sektora pove}ao se sa 6,5 milijardi evra na gotovo 10,8 milijardi, s tendencijama daqeg zadu`ivawa da bi se servisirale teku}e buxetske potrebe i izmirivale obaveze prema kreditorima.

rati da otpi{u deo nenaplativih potra`ivawa. S druge strane, dr`avni dug }e, zbog nedovoqnih prihoda u trezoru, nastaviti da raste jer je potrebno obezbediti novac za potrebe buxeta, koje su prevelike zbog netransformisanog javnog sektora. [ef Kancelarije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavqawu novog modela rasta zasnovanog na izvozu, {tedwi i

U tom periodu spoqni dug javnog sektora porastao je oko 4,2 milijarde, dok se dug privatnog smawio 1,2 milijardu, odnosno pao je sa 14,6 milijardi evra na 13,3 milijardi. Analiza IZIT-a pokazuje da udeo dràve u ukupnom spoqnom dugu stalno raste, s 30,9 odsto u 2008. godini i 38,2 u 2010. na ~ak 44,7 odsto u 2011. godini. S druge strane, u~e{}e privatnog sektora se smawuje sa 69,1odsto u 2008. godini i 61,8 u 2010. na 55,3 odsto u 2011. godini. IZIT procewuje da }e ove godine do}i do daqeg pada inostranog duga privatnog sektora jer }e biti suèn prostor za povla~ewe sveèg kapitala, s obzirom na to da }e godina biti te{ka i za banke jer }e wihove matice u inostranstvu mo-

investicijama i da iskoristi mogu}nosti koje pruà dobijawe statusa kandidata. Po wegovim re~ima, javni sektor u Srbiji tro{i previ{e, a udeo privatnog sektora u izvozu i {tedwi je i daqe vrlo nizak. On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to, pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani buxeta. Lisovolik je podsetio na to da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograni~ewa i da nije nizak u pore|ewu s dràvama regiona, me|u kojima Ma|arska i Poqska imaju visok nivo javnog duga, dok zemqe kao {to su Rumunija i Bugarska imaju niì javni dug. E. Dn.

dru[tvo

petak9.mart2012.

SE LA MU ^E ISTI PRO BLE MI

Oro nu la {ko la, uli ce bez sve tla... Raz go vor pred stav ni ka po kra jin skog om bud sma na s pred stav ni ci ma voj vo |an skih op {ti na o pro ble mi ma po put kr {e wa pra va, dis kri mi na ci je na osno vu po la, bra~ nog i po ro di~ nog sta tu sa kao i uka zi va w e na mo g u} n ost za { ti t e `e na, po ka zao je da to je ste na ~in da se o kon kret nim pro ble mi ma oba ve sti i {i ra jav nost. Na i me, na pro {lo ne deq nom sa stan ku Po kra jin skog om bud sma na sa ~la ni ca ma lo kal nog ak ti va `e na u Ba nat skom Aran |e lo vu mo glo se ~u ti ono {to re al no mu ~i sva voj vo |an -

mo g u} n ost za p o { qa v a w a me {ta na. Kao pri mer, na ve de no je da na obli `woj naft noj bu {o ti ni ne ma ni jed nog za po sle nog me { ta n i n a iako mno g i tra `e po sao. Uka za no je i na to da je zgra da {ko le u se lu oro nu la, da je se o ska in fra struk tu ra u iz u- zet no lo {em sta wu zbog neo d- ra `a va wa. Do se la auto bus sa o bra }a sa mo uju tru i uve ~e, a le kar op {te prak se u se o skoj am bu lan ti pri ma i me {ta ne ne ko li ko okol nih me sta, dok se la bo ra to rij ski i spe ci ja li sti~ ki pre gled oba vqa u Sen ti

@i vot è na u ma lim sre di na ma Po kra jin ski om bud sman i Skup {ti na Voj vo di ne or ga ni zu ju da nas u Skup {ti ni Voj vo di ne okru gli sto “Iza zo vi ì vo ta è na u ma lim sre di na ma: ka ko do svo jih pra va?” Po {to je ovo go di {wi Me |u na rod ni dan è na po sve }en è na ma ko je ì ve na se lu, bi }e uka za no na pro ble me s ko ji ma se one u sva ko dnev nom ì vo tu su sre }u u ma wim sre di na ma u Voj vo di ni, na stvar ne i po ten ci jal ne iz vo re kr {e wa wi ho vih pra va. Za kqu~ ci s ovog okru glog sto la tre ba da po slu è kao smer ni ce za de lo va we, ka ko okra jin skog om bud sma na, ta ko i dru gih nad le `nih in sti tu ci ja u obla sti za {ti te i una pre |i va wa pra va i kva li te ta ì vo ta è na u Voj vo di ni. ska se la i o ~e mu dr à va mo ra da po ve de ra ~u na i {to pre pro na |e re {e we. @e ne iz Ba nat skog Aran |e lo va uka za le su na to da iz u zet no ve li ki pro blem ovog se la pred sta vqa sta re we sta nov ni {tva jer mla di od la ze u gra do ve u po tra zi za po slom i za ra dom. Do dat ni mo tiv za od la zak mla dih je, is ta kle su, i to {to je se lo izo lo va no i oro nu lo. û le su i one da po sto je pla no vi za oì vqa va we se la, ali su pi t a l e ko l i k o }e oni bi t i efi ka sni ka da u we mu ne vi de

ili Ki kin di. Ba nat sko Aran |e lo vo ne ma po li cij sku sta ni cu, a uli~ na ra sve ta uglav nom ne ra di. Sma tra ju da je to je dan od osnov n ih uzro k a ve l i k og bro ja kra |a, re me }e wa jav nog re da i mi ra i o{te }e wa imo vi ne u se lu, a na ro ~i to u ku }a ma u ko ji ma ni ko ne ì vi. Se o ske è ne, upr kos te ìm uslo vi ma ì vo ta u se lu, na sto je da sva kog pro le }a, pa ta ko i ovog, or ga ni zu ju ~i {}e we se la. Pla ni ra ju i ne ko li ko kul tur nih ma ni fe sta ci ja i hu ma ni tar nih ak ci ja. Q. M.

ON LAJN GLA SA WE PRO TIV RA DO VA NA OBA LI

Pe ti ci ja Hr vat skoj za spas Gor weg Po du na vqa Me |u na rod na or ga ni za ci ja za za {ti tu ì vot ne sre di ne (World Wild Found), jed na od agen ci ja ko ja de lu je u okri qu Uje di we nih na ci ja, or ga ni zu je pot pi si va we on lajn pe ti ci je za spas Du na va, od no sno za {ti }e nog pri rod nog pod ru~ ja Gor weg Po du na vqa sa srp ske i Ko pa~ kog ri ta sa hr vat ske stra ne gra ni ce. Pe ti ci ja }e bi ti upu }e na hr vat skom Mi ni star stvu po mor stva, sa o bra }a ja i in fra struk tu re. Or ga ni za ci ja WWF je di gla glas pro tiv re gu la ci je to ka Du na va u pod ru~ ji ma ko ja su za {ti }e na pri rod na do bra jer bi in ter ven ci je na oba li re ke ugro zi le ì vi svet u Ko pa~ kom ri tu i Gor wem Po du na vqu. Na ja vqe no je utvr |i va we oba le, kao i pro du bqi va we ko ri ta Du na va eks plo a ta ci jom ka me na i pe ska, {to bi, po pred vi |a wi ma WWF, do ve lo do isu {i va wa ri to va, je di nih o~u va nih mo ~var nih pod ru~ ja u Evro pi, ko ja da nas pru à ju uto ~i {te mno gim biq nim

i `i vo tiw skim vr sta ma. Osim to ga, plav no pod ru~ je Du na va u Hr vat skoj i Sr bi ji je je di no pri rod no mre sti li {te re~ nih ri ba u Evro pi. Iz grad wom utvr |e ne oba le i eks plo a ta ci jom pe ska i {qun ka iz gu bi lo bi se sr ce pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re Mu ra– Dra va–Du nav, naj bo qe o~u va ne i naj ve }e mo ~var ne {u me na ce lom to ku Du na va, pod bu du }om za {ti tom Uneska. Ka ko iz na vo de WWF-a, pla ni ra ne in ter ven ci je na to ku Du na va }e se ra di ti po za sta re lim me to da ma iz se dam de se tih go di na pro {log ve ka, ko je su u su prot no sti s re gu la ti vom Evrop ske uni je i me |u na rod nim stan dar di ma. Do ko na~ ne od lu ke o po kre ta wu me ha ni za ma za re gu la ci ju re ke osta lo je jo{ sve ga ne ko li ko sed mi ca, a ova pe ti ci ja, ko ja se pot pi su je na saj tu WWF-a, bi }e upu }e na nad le `nom mi ni star stvu Re pu bli ke Hr vat ske 22. mar ta. M. Mi qe no vi}

DRU [TVO NO VI NA RA VOJ VO DI NE OD LU ^I LO

Pe ri Do {e nu na gra da za `i vot no de lo @i ri Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne do neo je od lu ku da Pe ro Do {en, no vi nar “ Ne deq nih no vi na” iz Ba~ ke Pa lan ke, do bi je na gra du za `i vot no de lo “Sve to zar Mi le ti}”. Za pro {lu go di nu do pi sni ku “Ve ~er wih no vo sti” iz Ba~ ke Pa lan ke Slo bo da nu Mi ri }u do de qe na je na gra da “Ja {a To mi}”. No vi nar

Ra dio No vog Sa da Qu ben ko Zvi zdi} do bit nik je na gra de “Di mi tri je Fru {i}”, a no vi nar li sta “Po qo pri vred nik” Ko sta Ra je vi} na gra de “Dr Pe tar Dre zgi}”. No vi nar @eq ko Sa vi} iz “ARS aka de mi je” do bit nik je po ve qe “ Di mi tri je Fru {i}”. Da tum do de le pri zna wa bi }e od re |en na knad no. Q. M.

O voj nim pi ta wi ma u E~ ki Atlant ski sa vet Sr bi je od da nas do ne de qe, 11. mar ta, or ga ni zu je se mi nar za no vi na re po sve }en voj no-bez bed no snim pi ta wi ma i me |u na rod noj sa rad wi. Skup }e bi ti odr `an u E~ ki uz po dr {ku am ba sa de Nor ve {ke i NA TO-ovog ode qe wa za jav nu di plo ma ti ju, na ja vio je Atlant ski sa vet Sr bi je. Na se mi na ru }e bi ti re ~i o po li ti~ kim aspek ti ma bez bed no sne sa rad we Sr bi je s NA TO-om i EU i bi }e pred sta vqe na is ku stva ^e {ke u pro ce su evro a tlant skih in te gra ci ja. M. B.

dnevnik

@E NE TREBA VI [E DA U^E STVU JU U PO LI TI^ KOM @I VO TU SR BI JE

Vre me je za {e fi cu Vla de @e ne u Sr bi ji u ve }oj me ri tre ba da u~e stvu naj kom pe tent ni je me |u wi ma, od no sno one ko je po sta vqe ne za mi ni stre u re so ri ma ko ji su ti ju u po li ti~ kom ì vo tu, slo ì li su se ju ~e }e mo }i naj vi {e da u~i ne, bu du u vr hu iz bor nih pi~ no mu {ki, po put od bra ne i po li ci je, kao u~e sni ci kon fe ren ci je „@e ne u jav nom ì vo li sta. {to je to slu ~aj u Ma ke do ni ji i Slo ve ni ji, dok tu”, a pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Ju di ta je u Hr vat skoj po me nu la pri mer biv {e pre mi De ja no vi} is ta kla da je Sr bi ja zre la da do bi je Po po vi}, po sla ni ca LDP-a, na po me nu la je da jer ke Ja dran ke Ko sor. i pr vu è nu pre mi je ra na kon pred sto je }ih iz u re pu bli~ kom par la men tu sa da ima 21,6 od Uz na po me nu da je Sr bi ja na li sti od 156 ze bo ra. Ona je na gla si la i da je to pi ta we i sa sto è na, da ih je u Vla di pre re kon struk ci je ma qa po po {to va wu pra va è na na 146. me stu, mih è na i wi ho vog u~e {}a u kon ku rent skim bi lo 18,5 od sto, ali da su re kon struk ci jom od Di ja na Vu ko ma no vi} je kri ti ku upu ti la i sop od no si ma. stve noj stran ci, ko ja u ak tu el nom Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je uve U lokalnim skup{tinama ima svega 21 odsto èna, man da tu re pu bli~ kog par la men ta re na u to da è ne na naj vi {im funk ima sa mo jed nu po sla ni cu – Sla vi cu od 147 predsednika op{tina samo su deset ène, a \u ci ja ma ne }e slu ì ti sa mo kao de kor ki}-De ja no vi}. od 23 gradona~elnika samo jedna gradona~elnica uko li ko svoj po sao bu du ra di le ono Po sla nik i funk ci o ner De mo li ko kva li tet no kao {to to ra de u krat ske stran ke Dra go qub Mi }u no po ro di ci. Ona je, kao do bit ni ca za hval ni ce ~e ti ri mi ni stra ko ja su sme we na dve bi le vi} iz ja vio je da srp sko dru {tvo mo ra pro me zbog an ga ò va wa na ve }em u~e {}u è na u par è ne. U~e {}e è na u jav nom i po li ti~ kom ni ti stav pre ma è na ma da bi u pot pu no sti po la men tu, re kla i da od bu du }ih za kon skih od ì vo tu na lo kal nom ni vou jo{ je go re, upo zo - sta lo mo der no i ci vi li zo va no jer jo{ ima do red bi o~e ku je da po pra ve „po ra à va ju }u sta ti ri la je ona, na vo de }i da u lo kal nim skup {ti - sta na si qa pre ma pri pad ni ca ma lep {eg po la. sti ku”, po put one da è ne za isti po sao u Sr bi na ma ima sve ga 21 od sto è na, da su od 147 – Do kle god u dru {tvu ta kvi qu di ko ji zlo ji za ra |u ju 16 od sto ma we ne go mu {kar ci. pred sed ni ka op {ti na sa mo de set è ne, kao i sta vqa ju ili oma lo va à va ju è ne ne bu du po Di rek tor ka Upra ve za rav no prav nost po lo da je u Sr bi ji 23 gra do na ~el ni ka i sa mo jed na sti |e ni i jav no pre zre ni, ne mo è mo ima ti va Na ta {a Mi }u no vi} ta ko |e mi sli da je vre gra do na ~el ni ca. nor mal no dru {tvo – re kao je Mi }u no vi} na me za pr vu è nu pre mi je ra. Po we nim re ~i ma, Pot pred sed ni ca SPS-a Di ja na Vu ko ma no - Kon fe ren ci ji „@e ne u jav nom ì vo tu”, odr à bit no je da se è ne u stran ka ma iz bo re za to da vi} po è le la je da u na red noj vla di è ne bu du noj po vo dom 8. mar ta, Me |u na rod nog da na è na.

SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE PI SAO PRE MI JE RU CVET KO VI ]U

EPS fi nan si rao kon cert Zdrav ka ô li }a na U{}u Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je upu tio je ju ~e pi smo pre mi je ru Vla de Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u u ko jem od we ga tra ì da utvr di da li se po vo dom EPS-ovog spon zo ri sa wa kon cer ta Zdrav ka ô li }a, vred nog 350.000 evra, ra di o ogrom noj neo d go vor no sti i ra sip ni {tvu, ili i o ko rup ci ji. Sa vet na me ru EPS-a da dis ko vi ma ovog pe va ~a “pod mi }u je” re dov ne pla ti {e oce wu je ne u ver qi vim iz go vo rom za ne ra ci o nal no tro {e we nov ca. Na i me, na kon {to su me di ji pre ne li in for ma ci ju da je EPS za kqu ~io sa Zdrav kom ô li }em ugo vor vre dan 350.000 evra, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je je, po tvr |u je za na{ list pred sed ni ca tog te la Ve ri ca Ba ra}, od di rek to ra EPS-a Dra ga na Mar ko vi }a za tra ìo kom plet nu do ku men ta ci ju o spon zor stvu kao i obra zlo è we ko ji je in te res da se ova kvi po slo vi za kqu ~u ju. – EPS je do sta vio Pro to kol o na me ra ma, ko ji je di rek tor ovog jav nog pred u ze }a za kqu ~io sa Zdrav kom ô li }em 13. ok to bra 2011. go di ne – ob ja {wa va Ve ri ca Ba ra}. – U we mu se kon sta tu je da je EPS fi nan sij ski po dr ào ô li }ev kon -

cert odr `an na Up {}u ju na 2011. go di ne, kao i da na me ra va da ot ku pi 300.000 pri me ra ka DVD-iz da wa s ovog kon cer ta, te da }e u na red nom pe ri o du fi nan si ra ti jo{ pet kon ce ra ta ovog pe va ~a po Sr bi ji. Na kon pot pi si va wa pro to ko la, EPS je stu pio u pre go vo re sa

Do le ka po hit nom po stup ku Na ini ci ja ti vu Mi ni star stva zdra vqa, u In sti tu tu za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Sr bi je u Be o gra du odr `an je sa sta nak Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za on ko lo gi ju s pred stav nic ma zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji u ko ji ma se spro vo di he mi o te ra pi ja on ko lo {kih pa cij na ta ci to sta ti kom 5-flu o ro u ra ci lom, ko ji je ve} iz ve sno vre me de fi ci ta ran. Zbog na go ve {ta ja pre stan ka pro iz vod we ovog le ka u ve }i ni ze ma qa Evro pe za vla da la je we go va ne sta {i ca. Ciq sa stan ka je bio da se u usta no va ma

ko je jo{ ni su pri stu pi le hit noj na bav ci le ka u skla du sa za kon skim pro pi si ma, to hit no u~i ni, a ra di se o 18 od ukup no 27 usta no va, ka `e se u sa op {te wu Mi ni star stva zdra vqa. Osim di rek to ra 24 zdrav stve ne usta no ve, na sa stan ku su bi li i prav ni ci Upra ve za jav ne na bav ke kao i stru~ wa ci In sti tu ta ko ji su za jed no s ko le ga ma iz osta lih zdrav stve nih cen ta ra de fi ni sa li na ~i ne i po stup ke da bi na bav ka tog le ka bi la oba vqe na po hit nom po stup ku. J. B.

FO TO GRA FI JOM KROZ SE O SKA DO MA ]IN STVA

@e ne na se lu

Iz lo `ba fo to gra fi ja pod na zi vom „@e ne na se lu” bi }e otvo re na da nas u 18 sa ti u ho lu Kul tur nog cen tra Zre wa ni na. Iz lo `bu je, po vo dom 15. ok to bra – Me |u na rod nog da na se o skih è na, 2009. go di ne pri pre mi lo i or ga ni zo va lo Udru è we gra |a na „Voj vo |an ka – Re gi o nal na ini ci ja ti va”, u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va, Za vo dom za rav no prav nost po lo va i Aka de mi jom umet no sti u No vom Sa du. Pr vi put ovom iz lo `bom fo to gra fi ja pred sta vqe ne su è ne na se lu u Voj vo di ni, ko je su do sa da uvek bi le na mar gi na ma

dru {tve nih do ga |a ja u na {oj ze mqi. Fo to gra fi je su na ~i we ne u de vet se la u Voj vo di ni – Ba~ ki Mo no {tor, Ki sa~, Mo ro vi}, Vaj ska, Bo |a ni, Pa di na, Be lo Bla to, Ba~ ko Pe tro vo Se lo i Ba no {tor. Auto ri fo to-za pi sa su @eq ko [kr bi}, Pre drag Uze lac, Ri na Vu ko bra to vi}, Bo ris Ko ~i{ i Du brav ka La zi}. Autor ke pro jek ta su ~la ni ce Udru `e wa gra |a na „Voj vo |an ka – Re gi o nal na ini ci ja ti va“ Ma ri ja Ga jic ki i Smiq ka Vu ke li}, a iz lo `ba je re a li zo va na pod po kro vi teq stvom Vla de Voj vo di ne. @. B.

^o li }em o ot ku pu di sko va vred nih 30 mi li o na di na ra. Ot kup je ob u sta vqen zbog ne ga tiv ne re ak ci je jav no sti, ali je kon cert pla }en. Na {a sa go vor ni ca uka zu je na to da je stav Sa ve ta da je ne do pu sti vo da pred u ze }e kao {to je EPS iz dva ja bi lo ka kav no -

vac za re kla me i pro mo ci ju. Obra zlo è we da je po sao sa ô li }em sklo pqen da bi se po de lom bes plat nih di sko va ured nim pla ti {a ma pod sta kla re dov na na pla ta elek tri~ ne ener gi je na zva la je ne u ver qi vim iz go vo rom za ne ra ci o nal no tro {e we pa ra. – Na kon od go vo ra EPS-a, Sa vet je od di rek to ra Mar ko vi }a 24. fe bru a ra za tra ìo de taq nu in for ma ci ju o svo ta ma ko je je EPS po tro {io na spon zo ri sa we kon cer ta na U{}u, kao i iz ve {taj o tro {e wu nov ca na pro mo ci je i me dij ske kam pa we u pro {loj go di ni. Za ove na me ne, EPS je u pro {loj go di ni iz dvo jio ~ak 200 mi li o na di na ra. Od go vor od di rek to ra EPS-a do da nas ni smo do bi li. Tra ì mo od Vla de Sr bi je da spre ~i ova kvu prak su, da za u sta vi jav na pred u ze }a ko ja ni su iz lo è na kon ku ren ci ji na tr ì {tu da no vac tro {e na me dij ske kam pa we, da sak ci o ni {e me nax ment pred u ze }a, uz na po me nu da je ne ra ci o nal no tro {e we nov ca EPS-a uto li ko dra sti~ ni je ako se ima u vi du da je re~ o pred u ze }u ko je go di na ma po slu je s gu bit kom – za kqu ~u je Ve ri ca Ba ra}. Q. Ma le {e vi}

NE KE NVO NE ZA DOV OQNE RAS PO DE LOM NOV CA IZ ZRE WA NIN SKE KA SE

Ni po ba bu, ni po stri ~e vi ma Po je di ne zre wa nin ske or ga ni za ci je jav no su ne go do va le po sle po de le pa ra iz grad ske ka se na me we nih fi nan si ra wu ne vla di nog sek to ra. Jed ni se pi ta ju po ko jim kri te ri ju mi ma su ne vla di na udru `e wa uop {te do bi ja la no vac, dok dru gi tvr de da je to ~i we no po par tij skim kvo ta ma, od no sno da su pa re de qe ne pre vas hod no oni ma ko ji su bli ski vla da ju }oj ko a li ci ji. Sti ~e se, ve le ne za do voq ni ci, uti sak da je kon kurs nu ko mi si ju, ko ja je oda bi ra la or ga ni za ci je i od re |i va la vi si nu nov ca, ka rak te ri sa la za tvo re nost u ra du i ano nim nost, kao i da su od lu ke do ne te na pre ~ac i po vr {no, uz ta na no i ne ja sno ob ja {we we upu }e no oni ma ko ji se ni su na {li na spi sku za fi nan si ra we. Svo je ne za do voq stvo ras po de lom bu xet skog nov ca na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ra zi li su i ~la no vi Ne za vi snog sin di ka ta jav nih slu `bi u Zre wa n i n u. Pot p red s ed n ik tog sin di ka ta Ran ko Hr waz na gla sio je da se ne ke NVO, ko je se ba ve iz u zet no od go vor nim po slom i te ma ma od zna ~a ja za {i ru dru {tve nu za jed ni cu, ~ak ni su ni na {le na spi sku.

– Na veo bih pri mer Ne za vi snog udru è wa ne za po sle nih Voj vo di ne. Da ap surd bu de jo{ ve }i, Ne za vi sni sin di kat pen zi o ne ra jav nih slu `bi do bio je 30.000 di na ra, a u pi ta wu je udru è we ko jem je uru ~e na na gra da gra da Zre wa ni na za 2011. go di nu kao jed nom od naj u spe {ni jih. Grad ska or ga ni za ci ja dru gog udru è wa pen zi o ne ra, ta ko zva nog PUPS-ovog, do bi la je ta ko |e 30.000 di na ra, ali su isto to li ko nov ca do bi le i sve we go ve me sne or ga ni za ci je – na gla sio je Hr waz. Pred sed nik ko mi si je za do de lu nov ~a ne po mo }i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma Pre drag Je r e m i}, ina ~ e i za m e n ik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Zre w a n i n a, tvr d i da su, po kon k urs n im kri t e r i j u m i m a, pred nost ima li hu ma ni tar ne or ga ni za ci je, rad s de com i omla d i n om i ma n i f e s ta c i j e ko je do pri no se kul tu ri i ukup nom pre sti ù ove sre di ne. Je re mi} je pre ci zi rao da je lo kal na sa mo u pra va udru è wi ma gra |a na ras po de li la se dam mi li o na di na ra – tri vi {e ne go la ne, kao i da su pod ne ta 142 zah te va, a no vac je odo bren za wih 115. @. Ba la ban

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 9 do 12.30 Mi la na Sa vi }a od 30 do 62, od 29 do 57 i 20. [um ska 10c. Od 8.30 do 11.30 Di nar ska. Od 8 do 12 Be ne {o va od 4 do 6 i od 3 do 9, H. Je sen skog od 1 do 25 i od 2 do 24. Ka} od 8.30 do 10 Dra go mi ra Ra du ki na Ra {pi ke od 2 do 84, Ostro {ka od 1 do 85 i od 2 do 28, Mi le ve ma ri} od 1 do 19 i od 2 do 62. Od 8.30 do 12 Rad ni~ ka od 63 do 81 i od 60 do 74, Par ti zan ska od 2a do 2c, Omla din ska 83, Bo {ka Bu he od 1 do 19,

[u ma dij ska od 88 do 102, od 77 do 89 i od 63 do 75, Si me [o la je od 44 do 84 i od 49 do 99. Mo {e Pi ja de od 93 do 101. Ki sa~ od 9 do 12 [tu ro va od 41 do 97, Mi la na Te pi }a, Vu ka Ka ra xi }a od 1 do 49 i od 2 do 6, Pe tra Drap {i na od 1 do 62 i od 2 do 80, Sve to sav ska od 1 do 45 i od 2 do 56. ^e re vi} od 8.30 do 13 dep vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca. ^or ta nov ci od 8.30 do 13 po vre me no i po po tre bi u po je di nim de lo vi ma na se qa.

Obu ka spa si la ca na vo di Kan di da ti za in te re so va ni za obu ku spa si la ca na vo di za pr vi i dru gi ste pen stru~ ne ospo so bqe no sti mo gu se do 10. apri la ja vi ti Udru `e wu spa si la ca na vo di Voj vo di ne, na mejl adre su strand spa si o ci@yaho.com. Uz ime i pre zi me tre ba na ve sti go di nu ro |e wa i kon takt te le fon. Po sle se lek ci je pri ja vqe nih kan di da ta 16. apri la po ~e }e obu ka. Za in te re sov ni tre ba da su zdrav stve no spo sob ni i da su za vr {i li sred wu {ko lu. Naj bo qi }e bi ti an ga `o va ni na grad skom ku pa li {tu [trand. Te le fon za in for ma ci je je 069/799717. Z. D.

Novosadska petak9.mart2012.

Kad glupost gori iz Pu le, “Glu post je ne un i {ti va”. To ovih da na po tvr |u je i ne kon tro li sa no pa qe we tra ve, na ro ~i to na srem skim pa di na ma gra da. Ka ko ka `u va tro ga sci u glav noj ulo zi su vi ken da {i, ko ji iz gle da ne ma ju ba{ sve ov ce na bro ju. Tre ba bi ti pot pu no ne sve sno stvo re we, pa na ovoj ve tri ni za pa li ti tra vu i ne raz mi {qa ju }i ka ko }e se va tra uga si ti. Tre ba pr vo po ko si ti tra vu, sa ku pi ti na go mi lu, pa kul tur no spa li ti, ali tu tre ba fi zi~ kog na po ra, ko ji je za ovu go -

Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” odr `a }e se u su bo tu 10. mar ta u ho lu Teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}”, [aj ka {ka 34. Tog da na od 9 do 13 ~a so va gra |ai }e mo }i bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri -

da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, preglda ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju u kr vi i po sa ve tu ju se sa zdrav stve nim rad ni ci ma. Za ove pre gle de ni je po treb na zdrav stve na kwi `i ca. I. D.

c m y

hronika

spo du is pod ~a sti. Ta kvom ba ha to {}u ugro `a va ju imo vi nu i qu de, a po sle di ce mo gu da bu du i ve }e, sa mo mo li mo Bo ga da se ne de se. Va tro ga sci zbog ta kvih pri mi ti va ca stal no iz la ze na te ren, a svi ma je ja sno da qud stva i opre me ne ma do voq no. Ko bi in ter ve ni sao da iz bi je po `ar u ne kom sta nu? Pri tom po sto ji za kon, ka zne su ja sno pro pi sa ne, ali se ne pri me wu ju {to je za na {u sre di nu po sta lo nor mal na stvar. Kad ~o ve ka lu pi{ po xe pu, naj lak {e se vas pi ta va, uko li ko mu je ba ha tost ka rak ter na oso bi na. D. Igwi}

NA POPOVICI OPET STARA MUKA

Kli zi {te pre ti ku }a ma Kli zi {te, ko je se na la zi na ne ko li ko sto ti na me ta ra od Lo va~ kog do ma na Po po vi ci, po no vo se ak ti vi ra lo pre ne ko li ko da na, a sta na ri okol nih ku }a stra hu ju da bi se mo glo pro {i ri ti od pred sto je }ih pro le} nih ki {a. U oko li ni ì vi oko 18 po ro di ca, ko je se mo gu na }i na uda ru kli zi {ta. - Vi {e ne zna mo ko me da se obra ti mo, bo ji mo se da pu sti mo de cu na po qe da ne bi upa la u ru pu. îm kre nu da pa da ju ki {e, ili da se ota pa sneg, ru pa se sve vi {e i vi {e po ve }a va i pro du à va. Pre dva da na je u to ku no }i vo da ot ki nu la sta blo s ko re nom a da bu de jo{ go re de se tak ku }a se na la zi ta~ no is pod. Sve ku }e su le ga li zo va ne, ili su u pro ce su le ga li za ci je, ta ko da ne vi dim raz log za {to se ni {ta ne ra di - ka è Ta wa Br ki} ~i ja se ku }a na la zi u bli zi ni. Pre dve go di ne, na kon pi sa wa na {eg li sta o ovom pro ble mu, Za vod za iz grad wu gra da de li mi~ no je re {io pro blem po sta vqa ju -

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

}i 100 ku bi ka ka me na da bi se za u sta vi lo kli zi {te, ali je to bi lo sa mo krat ko ro~ no re {e we. Ta da je na ja vqe no da }e se na pro le }e na red ne go di ne kre nu ti sa iz grad wom od vo da at mos fer skih vo da, ali je to osta lo sa mo obe }a we. U ovom pred u ze }u su nam re kli da to ni je u wi ho voj nad le `no sti i da Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve sva ke go di ne pot pi su je ugo vor sa Vo do pri vred nim pred u ze }em „[aj ka {ka”, za du è nim za odr à va we ka na la za od vod at mos fer skih vo da. Ju ~e, na à lost, ni smo us pe li da do bi je mo tra è ne od go vo re u pred u ze }u „[aj ka {ka”.Pred sed nik Sa ve ta MZ „Srem ska Ka me ni ca„ Da mir Zo be ni ca ka è da su pro {le go di ne sta na ri ugro è nih ku }a pod ne li zah tev me snoj za jed ni ci, ko ji su oni auto mat ski pro sle di li nad le `nim grad skim pred u ze }i ma, ali do da nas ni su do bi li od go vor. G. ^.

KROZ CVETNI [PALIR NA BULEVARU OSLOBO\EWA PRO[LA REKA QUDI

Fon Mi lo va pre vo dio Zmaj Austrij ski kwi `ev nih Ste fan Mi len ko vi} ob ja vqi vao je svo ja de la pod pse u do ni mom Ste fan fon Mi lov. Ro |en je 9. mar ta 1836. Bio je unuk Nem ca Jo ze fa Pa u sa, ko ji je dva de se tak go -

Bes plat na pro ve ra zdra vqa

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ud ska glu post i neo d go Q vor nost ne ma gra ni ca, ili ka ko ka `u kult ni mu zi ~a ri

SUTRA U TEHNI^KOJ [KOLI

Uli ca 8. mar ta

di na bio pr vi ~o vek Ma gi stra ta u No vom Sa du, i So sa ne (So fi je) Ra doj ~e ji}. Bio je to, svo je vre me no, je dan od ret kih me {o vi tih bra ko va. Ste fan fon Mi lov je pi sao po e zi ju, ko ju je na srp ski pre vo dio Zmaj Jo va, dok je we go vu pro zu uglav nom pre vo dio Pa vle Mar ko vi} Ada mov. Mi lov je 1890. ob ja vio za pa `e ni ~e tvo ro tom ni ro man o dru {tve nim pro me na ma u Austro Ugar skoj. Umro je 1915. N. C.

Me |u na rod ni dan è na, 8. mart, ko ji se obe le à va kao dan ka da su se è ne bo ri le za svo ja eko nom ska, po li ti~ ka i dru {tve na pra va, pro sla vqen je ju ~e. Kao i sva ke go di ne, ovaj dan je na uli ce iz veo pro dav ce cve }a i sit nih po klon ~i }a, a me |u mu {te ri ja ma naj vi {e je bi lo mu {ka ra ca. Na Bu le va ru oso bo |e wa ju ~e je sto ti nak me ta ra as fal ta bi lo pot pu no o zna ku 8. mar ta. [pa lir pro da va ca i “cvet na ale ja” na tro ta ru i na rav no re ka ku pa ca ko ja te ~e iz me |u, to je bio pri zor ko ji je tra jao do bar deo dan. Naj vi {e se pro da va lo jef ti ni je cve }e, ali bi lo je i onih ko ji no vac ni su à li li. -Po sao je ma lo sla bi ji ove go di ne, ali i da qe smo za do voq ni. Cve }e ku pu ju sve ge ne ra ci je, a je di na je raz li ka u to me {to sta ri ji ku pu ju sku pqe e, dok se mla |i pro te ù ko li ki im je xe pa rac. In spek ci je nas ni su di ra le, {to nam je omo gu }i lo da za ra di mo ko ji di nar- ka è tr gov ki wa Vi o le ta Di mi tri je vi}. Po nu da cve }a bi la je bo ga ta, a iz bor je za vi sio je di no od nov ~a ni ka. Naj tra è ni je su bi le ru è, ko je su se mo gle ku pi ti za150 di na ra po ko ma du, a naj jef ti ni ji su bli ka ran fi li, ko ji su ko {ta li 80. Naj sku pqe je bi lo sak sij sko cve }e, a ce ne su se kre ta le od 300 do 1.000 di na ra. N. R.

POPULARNI PEVA^ ODR@AO KONCERT NA SPENSU

Ce tin ski ras pe vao pu bli ku Na kon {to je ras pro dao sve naj ve }e dvo ra ne u re gi o nu, hr vat ski pe va~ To ni Ce tin ski odr ào je si no }o pr vi put kon cert i u No vom Sa du, gde je, pred pu nom Ve li k om dvo r a n om po k a z ao svoj ras ko {an glas. Kon cert je odr àn za Dan è na, {to i ni je ~u do, jer je ve }i na we go vih pe sa ma upra vo po sve }e na è ni, we noj le po ti i qu ba vi. Ni zao se hit za hi tom , „Bla g o onom ko te ima”, „Kad è na za vo li”, „Ako se to zo ve qu bav” i mno gi dru gi. Spens se orio zbog Ce tin skog, a i pu bli ke ko ja je da la svoj pe va~ ki do pri nos sjaj noj at mos fe ri . Pe va~ je, na rav no, oprav dao svoj vi so ki re no me i o~e ki va wa pu bli ke, ko ja je ne de qa ma una pred po ka za la ve li ku è qu da pri s u s tvu j e ovom popspek ta klu. A. J.

Fo to: B. Lu ~i}

nOvOSAdSkA HROnikA

petak9.mart2012.

PIJACA PUNA NAMIRNICA, CENE STAGNIRAJU

Bit ku bi ju za sva ku mu {te ri ju Iako je ju~e pijaca bila puna, prodavcima vo}a i povr}a ra~unicu je pomrsio Me|unarodni dan `ena. Ve}u zaradu imali su jedino trgovci koji su na tezge izneli cve}e i lepo upakovane poklon~i}e, dok se hrana kupovala u mawim koli~inama. Prema re~ima trgovaca Novosa|ani nemaju para da podmire sve svoje potrebe, pa se

novac ju~e tro{io samo na kupovinu poklona za drage osobe. Iako ve}ina wih tvrdi da je posla sve mawe jer nema novca, sa wima se ne sla`e prodava~ica Da ni ca Stu par. - Svi pri~aju kako narod nema para, a kada iza|ete na ulicu i pogledate kakva se kola voze i koli-

glede mu{terija. Cene se du`e vreme nisu mewale, pa se za kilogram krompira moralo izdvojiti od 40 do 50 dinara, crni luk je staje 40, a glavica belog je 20 dinara. Sve` kupus ko{ta 40 dinara kao i najjeftinija glavica zelene salate, {argarepa dr`i cenu od 80 dinara, a veza zeleni je 50. Od povr}a i daqe su najskupqi paradajz,

koji ko{ta 200 dinara po kilogramu, sve`i krastavci za koje treba izdvojiti 250, a paprika staje 300 dinara. [to se ti~e vo}a najvi{e je naranxi i banana, a cene su ostale iste. Kilogram banana u zavisnosti od kvaliteta staje od 50 do 85 dinara, naranxe su od 60 do

Sve` kupus ko{ta 40 dinara, koliko i najjeftinija glavica zelene salate, {argarepa dr`i cenu od 80, dok je veza zeleni 50 dinara ko para se tro{i na gorivo onda se sti~e utisak da to i nije tako. Svi imaju mobilne telefone, sede po kafanama i tro{e pare. Na pijaci jeste lo{a situacija jer je ponuda velika, a potra`wa mala, pa se moramo boriti za svaku mu{teriju. Tako|e, pijacu gu{i i veleprodaja, jer narod sve vi{e kupuje u velikim marketima- ka`e Stupar. Bogata ponuda na zelenom delu pijace ju~e je samo privla~ila po-

100 dinara, a mandarine 100. Korpica kivija mo`e se kupiti za 80 dinara, dok za kivi u rinfuzu mora dati 10 dinara po komadu. Kilogram kru{aka ko{ta 120 dinara, a najjeftinije su jabuke za koje se mora izdvojiti od 30 do 50 dinara. Na tezgama sa vo}em pojavile su se i jagode, a za ovu vo}nu poslasticu sugra|ani treba da plate ~ak 300 dinara za pola kilograma. N. Radman

„Pre po znaj na si qe, re a guj” Promocija bro{ure i video spota nastalih u okviru projekta „Prepoznaj nasiqe - reaguj” odr`a}e se danas u 12 sati u prostorijama Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, ulica Zmaj Jovina 3/1. Na promociji }e govo-

riti dr`avna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Sne `a na La ki }e vi}-Sto ja ~i}, Ve sna Sr da nov iz Gradske uprave za op{te poslove i Mi ha e la Tur ner i \ur |i ca ]a zi} iz SOS @enskog centra. I. J.

U ULICI FILIPA VI[WI]A

Sti `u ba gre mi i so fo re Na zahtev `iteqa Mesne zajednice „Podbara„ radnici „Gradskog zelenila„ po~eli su uklawawe paweva i debala prestarelih, o{te}enih i bolesnih stabala u ulici Filipa Vi{wi}a. Umesto svakog pawa i debla bi}e posa|eno novo stablo, a u pitawu su bagremi i sofore. B. M.

DANAS U MATICI SRPSKOJ

O ge no ci du u NDH Zbornici radova Pete me|unarodne konferencije o Jasenovcu i okruglih stolova „[u{war 1941.” i „Garavice 1941”, te Deklaracije o genocidu po~iwenim nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu u Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj (NDH)bi}e predstavqeni danas u Matici srpskoj u 12 ~asova. U predstavqawu ovih izdawa u~e-

stvova}e predsednik Matice srpske prof. dr ê do mir Po pov, predsednik Me|unarodne komisije za utvr|ivawe istine o Jasenovcu akademik Sr bo qub @i va no vi}, predsednik Ivr{nog odbora Udruèwa Jasenovac - Dowa Gradina prof. dr Vla di mir Lu ki} i drugi. Organizator skupa je Udruèwe Jasenovac - Dowa Gradina. Z. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Su tra je no vi `i vot”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Sutra je novi `ivot” Tje ri Ser fa ti. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Baltazar Xejmi Bern, koji sedi za upravqa~em svog automobila dok pqu{ti ki{a, prolazi kroz crveno svetlo i prekasno ko~i. Sudar je smrtonosan. Za samo ne-

koliko sekundi ìvot mu prolazi ispred o~iju: kaje se samo zbog toga {to nije na vreme ostavio ènu koja ga vi{e ne voli i nikada nije htela da mu rodi decu o kojoj je sawao. Xejmi se iznenada budi i gleda oko sebe. @iv je, nalazi se u svojoj ku}i, a automobil je neo{te}en. Prelepa mlada èna ne`no ga grli i qubi, dvojica de~aka mu se ka~e o vrat. Xejmi ne moè da progovori... i to s razlogom: on nikada nije video tu divnu ènu i tu decu. San koji se ispuwava ili ko{mar koji po~iwe? Na kraju uzbudqive pri~e koja se odvija u paklenom ritmu, Xejmi Bern }e saznati {ta }e mu doneti istraga: kona~nu propast ili najve}u qubav. N. R.

dnevnik

U VETERNIKU SE VREDNO RADILO

Apo te ka ob no vqe na, spre ma ju ga len sku la bo ra to ri ju Nakon adaptacije apoteke u Sremskoj Kamenici, renovirana je apoteka u Veterniku, a slede}i na redu su objekti u Futogu i Sremskim Karlovcima, ~ime se nastavqa bren-

U galenskoj laboratoriji se proizvodi}e se razni kozmeti~ki i drugi preparati pravqeni od prirodnih sastojaka dirawe Apoteka „Novi Sad”, jer su re no vi ra ni objek ti identi~ni po opremi i bojama. Iz gradskog buxeta ove godine je izdvojeno 12 miliona dinara za investirawe u novosadske apoteke. Ure|enu apoteku u Veterni ku ju ~e su ob i {li ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq, predsednik Skup{tine Grada Alek san dar Jo va no vi} i direktor apotekarske ustanove „Novi Sad” Du {an Mi lo { e v i}. Tom pri li kom predstavqen je i prostor namewen za galensku laboratoriju u kojoj }e se proizvoditi razni kozmeti~ki i drugi preparati pravqeni od pri-

rodnih sastojaka, bez dodavawa konzervansa i bi}e daleko jef ti ni ji od pro iz vo da ko ji se tre nut no na la ze u prodaji. Ki raq je na po me nuo da upravo ovakva ustanova nedostaje trì{tu i da su dràve u okruèwu zainteresovane za tu vrstu proizvoda, pa }e se deo verovatno i izvoziti.

- Galenska laboratorija }e biti poput male fabrike za proizvodwu lekova i to je jedan vrlo ozbiqan projekat koji bi trebalo da se zavr{i za dve godine. Tako mislimo i na zdravqe Novosa|ana i na wihov nov~anik - rekao je presednik Skup{tine je Alek san dar Jo va no vi}. Otkako je po~ela gradwa galenske laboratorije, za dve go-

dine ulo`eno je po devet miliona dinara iz gradskog buxeta. Za tre}u fazu sre|ivawa budu}e galenske laboratorije, koja podrazumeva pregradne zidove i dovo|ewe instalacija u sklad sa evropskim standardima, izdvojeno je oko deset miliona dinara. I. D. Fo to: S. [u{wevi}

ZA MAWE OD DVA MESECA 1.438 ZAHTEVA ZA LI^NA DOKUMENTA

[al te ri na Novom na se qu rade pu nom pa rom Otvarawe {alter sale Policijske uprave na Novom nasequ, u Ulici Stevana Hladnog 1, olak{alo je umnogome `ivot `iteqima ovog dela grada, jer je rasteretilo gu`ve koje su se stvarale prilikom izrade li~nih dokumenata. Kako saznajemo iz Policijske uprave (PU) Novi Sad, od dana kad je sala otvorena, 23. januara ove godine, u woj je realizovano 1.438 zahteva u vezi sa registrcijom vozila, primqeno je 329 zahteva za izradu li~nih karata i 296 zahteva za paso{e. Sugra|ani pozitivno ocewuju to {to je sala otvorena, smatraju}i da im je tako olak{ana mogu}nost da ostvare svoja gra|anska prava u vezi sa posedovawem isprava.

- Ovo je jedan od najboqih poteza Grada. Dugo smo ~e ka li na {al ter salu, mnogi od nas su se gu ra li u onim ne sno snim gu`vama kao bi izra di li obi~ nu li~ nu kartu, gubili vreme, a ova ko nam je sa la em blizu, em nema gu`vi rekao je stanovnik Satelita Ra do mir V. @ena koja je ju~e radila u sali potvrdila nam je da gu`vi nema i da rad te~e u naboqem mogu}em redu, a da sa gra|anima nema nikakvih problema. Ipak, ovaj objekat tek ~eka da ispuni sav svoj kapacitet {to se ti~e delatnosti. Pored {altera za izradu dokumenata, ovde je sme{tena pograni~na policija, ali ne i redovna. Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} u vi{e

^ITAOCI PI[U SMS

navrata apelovao je na bezbedosne mere koje treba podi}i u ovom delu grada. Naveo je da ova policijska uprava treba da, pored Novog naseqa, pokriva i Adice, Satelit i Telep, gde ìvi oko 150 hiqada qudi. Podsetio je da je Grad dao preko 93 miliona dinara proteklih godina policiji kroz razli~ite vidova pomo}i da se poboq{aju bezbednost i usluge, a u ovu zgradu uloìo je preko 3,5 miliona dinara. U PU Novi Sad kaù da }e ispostava „u punom kapcitetu po~eti da radi ~im se za to obezbede kadrovske i druge pretpostavke”. U odgovoru koji smo dobili navedeno je da }e za obuku kandidata za policijske slu`benike biti nadleàn Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Planirano je da se u ispostavi na Novom nasequ do kraj ove godine zaposli oko 80 policajaca. A. J.

065/47-66-452

Pa uk no }u spa va u cen tru Ho}u i ja da parkiram auto ispred „Pariskog magazina” u pe{a~koj zoni. No}u ih bude i po tri komada dok pauk spava. 063/1240... Sve ~e{}e moèmo pro~itati oglase u kojima poslodavci traè radnike sposobne za rad pod pritiskom. Da li to zna~i da r(j)adnik dobrovoqno stupa u ropstvo? Postoji u narodu izreka: moè{ kako ho}e{, ali ne i dokle ho}e{. Vide}emo 062/8338... Kandidaturu za EU ne mogu sipati u rezervoar. Mewao bih je za tri pojeftiwewa goriva. Toliko radosti oko rezervacije karte za Titanik. 063/8352... Za guvernera je mo`da prenagla{ena zabrinutost za nestabilnost dinara, ali mi koji smo uzeli kredite kada je vrednost evra bila 74 dinara, smo itekako zabrinuti! Jer je sada kada je „stabilno” wegova vrednost

110,10. Ina~e, kurs je uvek krajem meseca i prvih dana narednog najvi{i, jer tada dospevaju rate kredita, a onda malko po~ne da pada, pa tako ponovo krajem meseca raste… 064/1296... Na{a dr`ava vi{e vodi ra~una da nam obori budu puni, nego de~ji vrti}i. Porez na hranu za prasad je 10 odsto mawi nego za hranu za bebe! Na{i zakonodavci, o~ito, vi{e vole prasetinu. Za „belu kugu” neka vode brigu drugi. Nezaposleni i tako nemaju {ta drugo da rade, a i mladi su pa mogu. 060/4468... Kakva privreda, takav dinar, ka`e na{ guverner. Alo qudi, pa kako evro raste on ima mawu platu za oko 600 evra ako dobija u dinarima, pa to je tragedija, ova na{a raja gubi samo 20 evra na platu od 20.000 dinara. 064/2164...

Tvorac ~uda u In|iji, gradona~elnik Je{i} bi bio dobra investicija za Novi Sad. Efi-

kasnost je merilo koje je Je{i} dokazao bezbroj puta. 064/2491... Pa i sam predsednik Republike Srbije bi trebao da reaguje bilo ko da je kada su u pitawu ìvoti gra|ana, a pogotovo kada se neki tatin sin izigrava strpqewem gra|ana, izazove dva ubistva pod uticajem alkohola i bude pu{ten na slobodu, pijani }e ubijti qude, ministri ministrovati, a sudije osu|ivati neza{ti}ene. 060/6394... Slu {am i sla èm se sa uki da wem PDV-a za de cu. Jo{ jednom bi podrào hemijsku kastraciju pedofila. Kao {to vidimo, sprovodi se u ne ma~ kim za tvo ri ma, u Poqskoj … ju~e je to usvojio Mol dav ski par la ment, a i Hrvatska nije daleko od toga. Imate glas za „Marijin zakon”, ali malo progresivniji. 060/0491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak9.mart2012.

U APRILU PO^IWU JAVNI RADOVI

Za in te res gra da ra di }e 150 qu di Po ~e tak jav nih ra do va pla ni ran je za po ~e tak apri la, a pre ko jav nog po zi va za u~e {}e u ovim po slo vi ma bi }e an ga ò va no oko 150 gra |a na sa evi den ci je ne za po sle nih. Ra do vi }e ob u hva ti ti so ci jal ne, hu ma ni tar ne, kul tur ne i dru ge de lat no sti, kao i odr à va we i ob na vqa wa jav ne in fra struk tu re, odr à va we i za {ti tu ì vot ne sre di ne i po slo ve ko ji su od in te re sa za jav na pred u ze }a, ali ne spa da ju u wi ho vu re dov nu de lat nost i ni su u mo gu} no sti sa mi da ih oba ve.

Sred s tva za or g a n i z o v a w e jav nih ra do va pla ni ra na su u bu xe tu gra da za ovu go di nu u iz no su od 10 mi li o na di na ra, a odo bre no je jo{ 4,8 mi li o na pre ko su fi nan si ra wa pro gra ma ak tiv ne po lit ke za po {qa va wa na te ri to ri ji Po kra ji ne, ka `u iz Grad ske ku }e. Od tih pa ra pri vre me no za po sle ni sa I i II ste pe nom stru~ ne spre me mo }i }e za ra di ti 20.000 di na ra, oni sa III i IV ste pe nom 22.000 di n a r a, gra | a n i ko j i ima ju V i VI ste pen stru~ ne

spre ma mo gu za ra di ti 23.000 di na ra, a oni sa VII ste pe nom 24.000 di na ra. To me tre ba do da ti i na kna du tro {ko va do la ska i od la ska sa ra da u vi si ni do 1.500 di na ra za sva ki me sec an ga `o va wa, a ra do vi }e, kao i do sa da, naj du `e tra ja ti {est me se ci. Iz Grad ske ku }e na po mi wu da }e pri o ri tet pri odo bra va wu za spro vo |e we jav nih ra do va ima ti po slo dav ci ko ji obez be |u ju po sao ka te go ri ja ma ko je te {ko do la ze do po sla, ne za po sle -

ni ma u sta wu so ci jal ne po tre be i ko ri sni ci ma ma te ri jal nog obez be |e wa. Od lu ku o odo bra va wu spro vo |e wa jav nih ra do va do ne }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} u sa rad wi sa Na ci o nal nom slu `bom za za p o { qa v a w e, na pred log po seb ne ko mi si je od tri ~la na ko ja }e raz mo tri ti pri sti gle pro jek te i sa ~i ni ti pred log od lu ke. Ko mi si ju ime nu ju gra do na ~el nik, NSZ, te Sa vet za za po {qa va we. A. L.

Fo to: R. Ha yi}

U ULICI LASLA GALA MEWA]E SVE DOTRAJALE CEVI

Ob no va ide du bo ko

Po ~e lo je sre |i va we Uli ce La sla Ga la sa ko je je ve} uklo wen sta ri as falt, a ka ko sa zna je mo u woj }e se ra di ti kom plet na re kon struk ci ja. U sklo pu ovog po sla rad ni ci „To pla ne” ura di }e re kon struk ci ju 300 me ta ra dvo cev nog vre lo vo da, a rad ni ci „Vo do vo da i ka na li za ci je” }e u Uli ca ma La sa Ga la i Alek se [an ti }a re kon stru i sa ti vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u. Pro je kat za re kon struk ci ju vo do vo da i ka na li za ci je je odo bren, o~e ku je se oda brir iz vo |a ~a, pa bi ra do vi na za me ni do tra ja lih ce vi mo gli po ~e ti usko ro. B. M.

IZ GRA\EVINSKOG PREDUZE]A PORU^UJU

Li der ska po zi ci ja ciq „Bu du} no sti”

Po vo dom ru bri ke “Gra |e vin ci pro la ze kroz pa kao”, ob ja vqe ne ne dav no u “No vo sad skoj hro ni ci”, ja vi lo se Gra |e vin sko pred u ze }e „Bu du} nost”. To pred u ze }e pre do ~i lo je da ni je ta~ no da ne po sto ji vi {e od go di nu da na, ka ko je ina ~e pi sa lo u po me nu tom tek stu. Gra |e vin sko pred u ze }e “Bu du} nost”, kao je dan od istin skih bren do va No vog Sa da i Voj vo di ne pod ~i jim

NA JEDNOM OD NAJVE]IH GRADILI[TA

Ra ste no va zgra da Ar hi va Gra di li {te Isto rij skog ar hi va gra da jed no je od naj va `ni jih u No vom Sa du, jer }e na red ne go di ne, ka da je pred vi |en za vr {e tak ra do va, ar hiv ska gra |a bi ti sme {te na u no vih {est hi qa da kva drat nih me ta ra pro sto ra. Ta ko }e se Ar hiv gra da ko na~ no ise li ti iz zgra de na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi ko ja ne ma uslo ve za ~u va we ar hiv ske gra |e. Na par ce li u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a u to ku je re a li za ci ja pr ve fa ze grad we ko ja pod ra zu me va sta vqa we objek ta pod krov, a tre nut no se ra de te meq na plo ~a i te meq ne gre de. Gra di li {te je ju ~e ob i {ao gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}.

- Ova kva zgra da ni je gra |e na u po sled wih tri de set go di na i naj ve }a je in ve sti ci ja ovog ti pa u gra du. Do bi }e mo

U zgradu Arhiva, koja }e biti kompletno zar{ena i useqena naredne godine, ula`e se petsto miliona dinara no vih {est hi qa da kva drat nih me t a r a pro s to r a, a na Tvr | a v i }e m o oslo b o d i t i bli zu dve hi qa de kva dra ta, ko j e sa d a ko r i s ti Ar h iv. Vred nost ovog objek ta pre la zi 500 mi li o na di na ra, a za pr vu fa zu ra do va iz dvo je no je 169 mi l i o n a di n a r a. Dru g a

ZGRADA POD ZA[TITOM, ALI…

Pa da fa sa da s Je la ~i }e ve rod ne ku }e Fa sa da sa rod ne ku }e ne ka da {weg hr vat skog ba na Jo si pa Je la ~i }a, ku }e ko ja se na la zi u Pod gra |u Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ob ru {i la se za vi kend, a na sre }u ni ko od pro la zni ka ni je po vre |en. Gra |e vin ska in spek ci ja iza {la je na te ren po ~et kom ne de qe i po sta vi la tra ku ko ja upo zo ra va su gra |a ne da ni je bez bed no pro la zi ti po red zgra de. - In spek to ri su jo{ u po ne de qak iza {li na te ren i ura di li svoj deo po sla, od no sno po sta vi li tra ku upo zo re wa i uka za li sta na ri ma da tre ba da se po bri nu za zgra du, da po sta ve na stre {ni cu ka ko ne bi de lo vi pa da li. Deo fa sa de naj ve ro vat ni je je ot pao zbog vla ge, od no sno usled to pqe wa sne ga i le da - ka `e na ~el ni ca Gra |e vin ske in spek ci je, Sla vi ca La zov. Ova zgra da je pod za {ti tom grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ali ka ko ka `e se kre tar Za vo da, Mi ro slav Ma -

fa za pod ra zu me va za tva ra we gra di li {ta, a tre }a opre ma we objek ta. Pr ve dve bi tre ba lo da bu du go to ve do kra ja

ti}, ova usta no va ne ma nov ca ni ti oba ve zu da sa ni ra {te tu. - Pret po stav ka je da oluk ni je bio o~i {}en pa se za pu {io i pro cu rio ta ko da se vo da sli va la i uni {ti la ta ko zva ni pot -

ove go di ne, a tre }a to kom sle de }e go di ne - re kao je Pa vli ~i}. On je do dao da }e ovaj deo gra da do bi ti pot pu no no vo li ce sa pred sto je }om iz grad wom @e `e qe vog mo sta i iz me {ta wem Kvan ta {ke pi ja ce. Zgra da Ar hi va ima }e su te ren sku eta -

`u, pri ze mqe i dva spra ta. Naj ve }i deo zgra de - oko ~e ti ri hi qa de kva dra ta za u zi ma }e de poi, a u dru gom de lu na la zi }e se uprav ni deo, ra di o ni ce za kon zer va ci ju i re pa ra ci ju, sni ma we i pro u ~a va we gra |e, sa le za edu ka ci ju, bi bli o te ka i iz lo `be ni pro stor. U su te re nu }e bi ti sme {te ne ga ra `a i dru ge teh ni~ ke pro sto ri je. Obje k at }e bi ti opre mqen svim po teb nim in sta la ci ja ma, ukqu ~u ju }i i si stem za su vo ga {e w e po ` a r a, kom p let n u kli ma ti za ci ju i ven ti la ci ju, kao i kon tro lu mi kro kli mat skih uslo va za ~u va we ar hiv ske gra |e. J. Zdjelarevi} Fo to: S. [u{wevi}

„Fraj le” pe va ju u SNP-u So li sti~ ki kon cert ben da „Fraj le” odr `a }e se u ne de qu, 11. mar ta, u 20 ~a so va, u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Ovaj ka ba re zo ve se „Na{ pr vi al bum sa pu to va wa”, a pu bli ka }e, osim autor skih pe sa ma, mo }i da ~u je i broj ne ori gi nal ne ob ra de po zna tih nu me ra. Kon cert }e bi ti obo ga }en po dr {kom ben da, tam bu ra {a i neo bi~ nom sce no gra fi jom. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni SNP. A. J.

„Di sci pli na ki~ me” u „Fa bri ci” No vo sad ski klub „Fa bri ka„ ovog vi ken da or ga ni zu je kon cer te ko ji ma }e na ja vi ti „Big Snow Kop”, fe sti val ko ji }e se odr `a ti od 19. do 25. mar ta na Ko pa o ni ku. Ve ~e ras u 21 sat u ovom klu bu kon cert odr `a ti po zna ta be o grad ska gru pa „ Di sci pli na ki~ me“. Ula zni ce se u pret pro da ji mo gu ku pi ti u {o pu „Mun gos” i ko {ta ju 600 di na ra, dok }e na dan kon cer ta ce na iz no si ti 800 di na ra. I. J.

su kri li ma u pret hod nih 55 go di na iz ra sli mno go broj ni ak tu el ni u~e sni ci na gra |e vin skom tr `i {tu, da nas zbi qa pre `i vqa va te {ke tre nut ke, ali se tru di da ih pre va zi |e i po vra ti me sto re gi o nal nog li de ra gra |e vin ske in du stri je, po ru ~i lo je ovo pred u ze }e. U “Bu du} no sti” na gla {a va ju svo ju pot pu nu po sve }e nost kva li te tu, po u zda no sti i ino va ci ja ma. N. H.

VESTI DS: Rod noj rav no prav no sti pra vo pr ven stva Rav no prav nost è ne me ri se pre po zna va wem èn skih in te re sa i is ku sta va i po tom wi ho vim ukqu ~i va wem u sva ki raz voj ni po li ti~ ki, eko nom ski ili dru gi pro gram ~i ji re zul tat mo ra da bu de do bar za sve, ka è se u ~e stit ki No vo sa |an ka ma po vo dom Me |u na rod nog da na è na Grad skog od bro ra De mo krat ske stran ke. „Po sti za we pu ne rod ne rav no prav no sti pred sta vqa ~vrst te meq za raz voj prin ci pa rav -

no prav no sti po lo va i po {to va wa èn skih qud skih pra va, po seb no u obla sti ma za po {qa va wa, sma we wa si ro ma {tva, obra zo va wa, na pre do va wa u ra du, spre ~a va wa na si qa nad è na ma, za {ti te, so ci jal ne prav de i dru gih”, na sta vqa ju De mo kra te. ^la no vi i ~la ni ce DS-a is ti ~u da è ne u Sr bi ji da nas ima ju po dr {ku i dru {tva i in sti tu ci ja da se prin ci pi rod ne rav no prav no sti uvr ste u sve sfe re ì vo ta. A. L.

Mla di LDP-a o za du ì va wu gra da Ka ra van Mla dih Li be ral no de mo krat ke par ti je odr à }e se da nas u 15 ~a so va ipred Grad ske ku }e. Pred sed nik Mla dih LDP-a \or |o @u jo vi} i ko or di na tor ka Mla dih GO LDP Mi li ca Tor wan ski tom pri li kom otvo ri }e te mu za du ì va wa gra da i po kra ji ne ob ve zni ca ma. A. L.

DSS: Pro fe si o nal ce ume sto par tij skih ka dro va - De par ti za ci ja jav nih i jav noko mu nal nih pred u ze }a, pro fe si o nal ni me nax ment i sma we we grad skog apa ra ta sa mo su ne ka od obe }a wa grad ske vla sti od ko jih ne ma ni {ta - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. Ka zao je da se broj par tij skih ka dro va po ve }a va i da naj zna ~aj ni ja pred u ze }a vo de qu di ko ji to ne za slu `u ju. DSS pred la `e da se po red di rek tor skih i me sta u uprav -

nim od bo ri ma po pu wa va ju kon kur som. Za iz bor di rek to ra uslov bi bio i da naj ma we pet go di na ra da u pri vre di, ili jav nom sek to ru. - U nad zor ne od bo re tre ba bi ra ti i ~la no ve opo zi ci o nih par ti ja, a sa sta no vi {ta ope ra tiv nog nad zo ra ra da di rek to ra mo ra ju se u okvi ru upra ve or ga ni zo va ti stru~ ne slu `be. Deo pri prav ni ka tre ba da za po {qa va mo iz re do va sti pen di sta Fon da za mla de ta len te gra dana sta vio je Ili}. A. L.

Ko {tu ni ca pred sta vqa kwi gu Pred sta vqa we kwi ge „Za {to Sr bi ja a ne Evrop ska uni ja„ Vo ji sla va Ko {tu ni ce bi }e odr `a na da nas u 19 sa ti u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, Haj duk Veq ko va 11. Po red auto ra, o kwi zi }e go vo ri ti Ma ti ja Be} ko vi}, Si ni {a Ko va ~e vi} i Mi lo Lom par. A. L.

PRIVREMENO OBUSTAVQENA IZGRADWA KANALIZACIJE U VETERNIKU krov ni ve nac. O to me bi tre ba lo da vo de ra ~u na sta na ri i ko ri sni ci pro sto ra, jer Za vod ne ma no vac ni ti oba ve zu da in ter ve ni {e u ova kvim si tu a ci ja ma. Mi ne ma mo in for ma ci ju ko }e, ka da i ko jim nov cem ob no vi ti fa sa du - ka `e Ma ti}. J. Zdjelarevi}

SRS: Gra |a ni ma prav ni sa ve ti Sa vet za pra va i pro pi se Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e prav ne sa ve te gra |a ni ma da nas od 16 do 18 ~a so va u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra ove par ti je. No vo sad ski ra di ka li se na la ze na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18-b. A. L.

Pod zem ne vo de za ko ~i le ra do ve Vi sok ni vo pod zem nih vo da sa mo je pri vre me no za u sta vio ra do ve na iz grad wi ko lek to ra i ka na li za ci o nih crp nih sta ni ca u Uli ci Dra go sla va Sre jo vi }a, u na se qu Ve ter ni~ ka ram pa, po ru ~e no je me {ta ni ma iz Za vo da za iz grad wu gra da. Na i me, `i te qi ovog na se qa obra ti li su se pi smom gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u i ZIG-u jer ra do vi na ko lek to ru i crp nim sta ni ca ma sto je vi {e od me sec da na. Iz ZIG-a su za bri nu tim, ali i po ma lo raz o ~a ra nim qu di ma ob ja sni li, da je iz vo |a~ ra do va ve} po ~eo da ko pa bu na re, ko ji bi tre ba lo da pri ku pe, od no sno sni ze ni vo

pod zem nih vo da na tra si bu du }e ka na li za ci je. - U ZIG-u su nam re kli da se usko ro o~e ku je skla pa we anek sa osnov nog ugo vo ra, ~i ji je ciq obez be |i va wa nov ca za do dat ne ra do ve na sni `a va wu ni voa pod zem nih vo da. Na kon to ga obe }a li su da }e ra do vi na iz grad wi ko lek to ra i crp nih sta ni ca bi ti na sta vqe ni pla ni ra nom di na mi kom. Kod qu di se po ja vi la sum wa da su ra do vi sa mo pu sta pred iz bor na obe }a wa, pa su mo ra li da se obra te gra do na ~el ni ku - re kao je za „Dnev nik” `i teq Ve ter ni~ ke ram pe Slo bo dan Ko va ~e vi}.

Iz grad wa ko lek to ra i crp nih sta ni ca u Uli ci Dra go sla va Sre jo vi }a je osnov ni pred u slov za iz grad wu se kun dar ne ka na li za ci o ne mre è u po me nu tom na se qu, kao i u uli ca ma se ver no od No vo sad skog pu ta. Ko lek tor pro fi la fi 500 bi }e du ì ne 2.250 me ta ra, a crp ne sta ni ce po ve za }e no vu mre ù sa po sto je }im ka na li za ci o nim si ste mom No vog Sa da. Vred nost in ve sti ci je je oko 31,6 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak ra do va 120 ka len dar skih da na. Ra do ve iz vo di no vo sad sko pred u ze }e „Gra di teq“, a wi hov po ~e tak otvo rio je gra do na ~el nik, po lo vi nom ja nu a ra. D. Igwi}

VOJVODINA / NOVI SAD

petak9.mart2012.

DNEVNIK

c m y

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН

Цвеће најтраженија роба

СЕНТА: Понуда цвећа за Дан жена 8.март била је јуче велика на пијацама и цвећарама у Сенти, Кањижи и другим потиским местима. Каранфили, руже и остало резано и саксијско цвеће било је најтраженија роба. Цена каранфила упакованог у целофану била је 80, струк руже се продавао за 100 динара, саксијског цвећа било је по приступачнијим ценама за свачији џеп, али и за оне који су се озбиљније „испрсили” да би се показали и обрадовали припаднице лепшег пола. У многим јавним установама због прославе радило се краће, а Дан жена у неким местима прослављен је и приређивањем балова у организацији Синдиката, или месних актива и удружења жена. М. Мр.

Jуче на сенћанској пијаци

Фото: М. Митровић

Прикладни поклони при руци БЕЧЕЈ: Највећи град у нашем Потисју Бечеј обележиће током последња два мартовска дана мали јубилеј, петогодишњицу Цветне пијаце на централном

ци, каранфила, ружа, гербера и другог цвећа на Дан жена импровизују штандове и, како сами кажу, добро им иде. Задовољни су и купци, јер на једном месту и по

градском тргу. Али, само двадесетак корака даље, испред зграде Робне куће, већ деценијама „цвета” осмомартовска пијаца. Произвођачи, још чешће препродав-

приступачним ценама могу да купе најприкладнији поклон себи драгим особама нежнијег пола поводом празника. В. Ј.

Вeче лепоте

ПРИГРЕВИЦА: Поводом Дана жена Секција завичајног удружења Срба из Лике „Личко огњиште” у Пригревици, организовало је „Вече лепоте”. Гост вечери је била професионална шминкерка Смиља Половина која је присутним дамама поделила корисне савете и поклонила разне третмане улепшавања. Уз слатко послужење и по неки поклончић све даме су уживале у дружењу. Ј. П.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” sve~ano otvarawe {estog Memorijala „Isidor Baji}” (20) Po zo ri {te mla dih velika sala: premijera „Estrogen” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „^ovekova tragedija” (19)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12, 16), „Misija spasiti Boì}” (11.50), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 13), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 14), „Mapetovci” (14.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u dobru i u zlu” (17.45, 22.40), „Kupili smo zoo vrt” (13.45), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (13.50, 15.45), „Ovo zna~i rat” (18.30), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.50), „Ratni kow” (17.35), „Drvo ìvota” (17.25), „Yej Edgar” (22.30), „Voza~” (20.20, 22.20), „Potomci” (20.10, 22.25), „Koà u kojoj ìvim” (20.15, 22.35), „Yon Karter” (14.45, 17.15, 19.45, 22.20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodli{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma ri ja Oro {~a nin (de~ak i devoj~ica) iz Martinaca, DEVOJÎCE: Di ja na Ka }an ski, Ja sna Pro da nov Ra du lo vi}, Ha num shah Sel ma ni iz Novog Sada, An drea Du li} iz Beograda i Ka ti ca Ju ri} iz Mokrina, DEÂKE: Sa wa Gra bun xi ja, Ka ta ri na \o |i}, Ta tja na Iva no vi}, Ma ja @iv ko vi} i Bi qa na Vi do vi} iz Novog Sada, Ma ri ja Ra do va no vi} iz Apatina, So wa Vla ho vi} iz Ba~ke Palanke, Alek san dra Ba {li} iz êrevi}a, Ta tja na Ber klo vi} iz Veternika i Re na ta De spo tov iz Gospo|inaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Radomir Ilije Radakovi} (1946) u 10.30 sati, Goran Vitomira Batakovi} (1962) u 11.15, Stanislav Julija Pi{lar (1936) u 12.45 i Radivoj Ilije Todi} (1933) u 13.30 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Biqana Stevana Vukeli} (1952) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Marija Silvestera Maro{ (1934) u 13 sati.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ВРБАСКИ ЕКОЛОЗИ ПРИЈАВИЛИ „ВИТАЛ” ПОКРАЈИНСКОЈ ИНСПЕКЦИЈИ

Сумња у исправност горионика ВРБАС: Еколошки покрет Врбаса поднео је пријаву Покрајинској инспекцији за заштиту животне средине против Фабри-

ке уља и биљних масти „Витал”. Како је наведено у саопштењу врбаских еколога, они су у пријави изразили сумњу да „Витал” нелегално и у великој мери користи сунцокретову љуску и уже-

По моћ за Ра дио Aпатин

АПА ТИН: Оп штин ско ве ће је на ју че ра шњој сед ни ци при хва ти ло пред лог „Пла не та“ д.о.о. Ра дио Апа тин за оства ри ва ње по слов не са рад ње у обла сти ин фор ми са ња гра ђа на, на под руч ју оп шти не и спон зо ри са ње ин фор ма тив ног про гра ма. У зах те ву „Па не те“ д.о.о. је обра зло же но да је Ра дио Апа тин еми то ва ње по чео 19. ја ну а ра про шле го ди не и да је до да нас оства рен до бар ни во афир ма ци је и слу ша но сти ра дио ста ни це, али тај успех ни при бли жно ни је јед нак по слов ном и фи нан сиј ком ре зул та ту, а об зи ром на те шку и ло шу ма те ри јал ну и фи нан сиј ску си ту а ци ју у дру штву, па је оце ње но да по сло ва ње ра дио ста ни це ни је мо гу ће без по мо ћи ло кал не са мо у пра ве. Пре ма фи нан сиј ском пла ну 60 од сто по треб них сред ста ва Ра дио Апа тин ће обез бе ди ти ко мер ци јал ним са др жа ји ма а пре о ста лих 40 од сто - 156.000 ме сеч но, од но сно 1.872.000 на го ди шњем ни воу, фи нан си ра ће се из оп штин ског бу џе та. Ј. П.

Чу ру жа ни пла ни ра ју ра до ве

ЧУ РУГ: Пред сед ни ца Са ве та Ме сне за јед ни це Чу руг Дра ги ца Дра гин са зва ла је Збор гра ђа на за по не де љак, 12. март. Ме шта ни ће се оку пи ти у По слов ном цен тру „Евро па” у ули ци Ми ло ша Цр њан ског 76, у 19 ча со ва, ка ко би раз мо три ли из ве шта је о про шло го ди шњем ра ду МЗ и утро шку сред ста ва са мо до при но са и из ја сни ли се о пла ну и про гра му ра до ва у се лу за ову го ди ну. Л. К.

глу сачму као енергент, као и сумњу да је горионик у фабрици неисправан. „Последица овакве ситуације је велика количина чађи која се емитује из димњака и засипа ширу околину фабрике. У времену јачег интезитета рада енергане, у зависности од правца и јачине ветра, у домету је готово цео град. Нарочито су угрожена насеља Мађаршор и Виногради у Врбасу”, наводи се у саопштењу Еколошког покрета Врбаса. Врбаски еколози упозоравају да се у периодима коришћења ужегле сачме околином шири „несносан смрад, који посебно иритира грађане са бронхијалним проблемима”. Они од инспекције захтевају да поступи у складу са законима и извести јавност о мерама које су предузете. М. Кк.

petak9.mart2012.

ИЗГРАДЊА ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У СЕВЕРНОБАНАТСКОМ ОКРУГУ

„Вој пут” ас фал ти ра ко ри до ре

КИ КИН ДА: Из град ња пут них ко ри до ра од Ки кин де, од но сно Иђо ша, пре ма мо сту на Ти си код Аде, за тим, од Бе че ја пре ко Бо ча ра и од Чо ке пре ко Па де ја је дан је од нај ве ћих про је ка та ко ји фи нан си ра Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не. По др шку овом про јек ту да ле су оп шти не Ки кин да, Но ви Бе чеј, Чо ка и Ада, а вред ност по сла је 1,2 ми ли јар де ди на ра, ка же ко ор ди на тор Фон да за Се вер но ба нат ски округ Дра ган Сто ја но вић: - За вр шен је кру жни ток на спу сту на си па са ба нат ске стра не и из гра ђен пут ду жи не че ти ри ки ло ме тра од кру жног то ка до Па де ја. Глав на ули ца на ула ску у Па деј до кру жног то ка је ре кон стру и са на и оста ло је да се пре сву че за вр шним сло јем ас фал та. И део пу та од Бо ча ра дуг 2,3 ки ло ме т ра је ас фал ти ран, док се део истог пу та, ко ји ће се укр шта ти са пу тем од Иђо ша до кру жног то ка, при пре ма за на но ше ње за вр шног ас фал та.

У са мом Иђо шу за вр ше ни су при прем ни зе мља ни ра до ви, а чим вре мен ски усло ви до зво ле по но во ће по че ти ра до ви на де о ни ца ма ко је ни су за вр ше не:

Пре ма Сто ја но ви ће вим ре чи ма, при о ри тет Фон да за ка пи тал на ула га ња у овој го ди ни би ће за вр ше так за по че тих по сло ва. На те ри то ри ји ки кинд ске оп шти не то је за вр ше так ра до ва на спорт ској ха ли у Мо кри ну. -У фи нан си ра ње из град ње спорт ске ха ле у Мо кри ну укљу чи ла се и Оп шти на са 27 ми ли о на ди на ра. Фонд за ка пи тал на ула га ња је за овај по сао одо брио 90 ми ли о на, а ис пла ће на су 82 ми ли о на ди на ра. Циљ нам је да овај обје кат бу де за вр шен до Ус кр са, што ће за ви си ти од при ли ва сред ста ва. Глав ни гра ђе вин ски ра до ви на спорт ској ха ли у Мор ки ну су го то ви. Нео п ход но је мон ти ра ти спољ на вра та да би обје кат мо гао да се за тво ри, угра ди ти тар кет, ра све ту, се ма фор. Кон струк ци ја три би на је мон ти ра на те оста је по ста вља ње се ди шта. Ку па ти ла је нео ход но при кљу чи ти на во до вод ну и елек трич ну мре жу. - Фир м а са ко ј ом ки к инд с ка Ди р ек ц и ј а за из г рад њ у гра д а и Фонд за ка п и т ал н а ула г а њ а,

Траже бар део заосталих плата

ЗРЕЊАНИН: Други дан за- за „Дневник” да штрајкачи, свередом у зрењанинском погону бе- сни тешке ситуације, у овом треоградске компаније „АБС Минел нутку не траже да им се исплате Фепо” одржан је једночасовни сва дуговања, већ само део. штрајк упозорења. Радници неза- Захтевамо да се сада исплати довољни што им нису исплаћене преостала зарада за октобар, а до зараде од октобра прошле године, као ни путни трошкови од августа 2011. обуставили су у среду и јуче рад од 11 до 12 сати. Иза оваквог корака стала су оба репрезентативна синдиката у овој фирми - Самостални синдикат и Синдикат индустријских радника Војводине (СИРВ), а у штрајку је учествовала велика већина запослених, од укупно око 70 радника. Председник СИРВ Зоран Еремић, којем су штрајкачи упутили допис, вели да су разлози за штрајк упозорења неисплаћене плате Настављен једночасовни штрајк упозорења од октобра, новембра, децембра 20. марта и плата за новембар при јануара, и путни трошкови. Уз ошле године. Такође, тражимо и заостале плате радницима нису да нам се намире путни трошкоуплаћени ни доприноси за пен- ви за три месеца, а за сада не инзијско и инвалидско осигурање. систирамо на доприносима за За данас је заказан нови једноча- пензијско и инвалидско осигурасовни штрајк упозорења, од којег ње - нагласио је Максимчев. ће радници одустати једино укоИзвршни директор „АБС Милико у међувремену не постигну нел Фепо” у Зрењанину Никола договор са пословодством фир- Ружин није желео за наш лист ме. детаљније да говори о актуелној Председник Самосталног син- ситуацији у предузећу. Он је надиката у „АБС Минел Фепо” гласио да је тешка економска сиМилан Максимчев рекао је јуче туација у земљи узрок тренутног

стања у фирми и подвукао да ће београдски менаџмент разговарати са штрајкачима са циљем да се изнађе решење. - Ми ћемо наше проблеме решити и без ваше помоћи. Не тре-

бесплатно, док се изнајмљивање клизаљки наплаћивало 150 динара. Забаву на леду превасходно су потражили најмлађи Зрењанинци, мада је међу клизачима било и оних старијих. Тако је већ првог дана „лед пробио“ Радислав Петрићев, који има пуних 78 година. Ж. Б.

УВОДИ СЕ РЕД У ЗАКУП ДРЖАВНОГ ЗЕМЉИШТА

Нова комисија дели њиве

ОЏАЦИ: Нестанак документације из општинских просторија о додељивању државног пољопривредног земљишта у закуп, узнемирио је пољопривреднике са подручја Оџака, па је општинско руководство по хитном поступку, јер се сетва ближи, именовало нову, потпуно неутралну комисију, од које се очекује да изнова спроведе поступак по Закону о пољопривредном земљишту. Решењем председника општине упућен је Јавни позив за достављање захтева на право пречег закупа.

седник нове комисије Небојша Илић, руководилац пословне јединице Републичког геодетског завода у Оџацима. - Јавни позив односи се на сва правна и физичка лица, која су власници функционалног система за наводњавање и одводњавање, рибњака, вишегодишњих засада старијих од три године, а млађих од 15 година у роду, винограда старијих од три године, а млађих од тридесет година у роду, функционалних пољопривредних објеката, а који се налазе на земљишту у државној својини на

Инспекција пописала узурпаторе

ба нам медијска подршка - додао је Ружин. Ово предузеће бави се производњом електропостројења и мерних трафостаница, углавном за извоз. Робу испоручује и Електродистрибуцији Србије. Како се јуче могло чути у предузећу, један од разлога кашњења у исплати зарада јесте и тај што Електродистрибуција нередовно измирује своје обавезе према овој фирми. Ж. Балабан

До ни рај бу брег – про ду жи жи вот

ЗРЕЊАНИН: Монтажно клизалиште, димензија 30 пута 11,5 метара, постављено крајем минуле године на Тргу слободе у Зрењанину, престало је да ради. Током зимских месеци грађанима су пружене нове могућности за бављење спортом, забаву и боравак на отвореном простору. Коришћење клизалишта било је

на м и ка фи н ан с и р а њ а из г рад ње пу т е в а. По к у ш а в а м о да сред с тва ко ј а стиг н у у Фонд

усме р и м о ка ки к инд с кој оп шти н и. Ре кон струк ци ју пу та Ки кин да-Ба ш а и д фи н ан с и р а Јав н о пред у зе ће „Пу те ви Ср би је”,ко је је у над ле жно сти Ре пу блич ке вла де, као и Ми ни стар ство за ин фра струк ту ру. На ста вак ра до ва на овом пу ту оче ку је се по чет ком апри ла, до да је Сто ја но вић. - Пре ма пла но ви ма у то ку ове гра ђе вин ске се зо не ком пле т ан пут тре ба ло би да бу де за вр шен. Има ју ћи у ви ду да овај пут че ка озбиљ н у ре кон с трук ц и ј у 20 го ди на, сви тре ба да има мо ма ло стр пље ња. Се дам ки ло ме та ра пу т а је пот пу но за вр ше но од из ла за из Ки кин де пре ма Ба ша и ду. Пут Ки кин да-Ба ша ид дуг је 18 ки ло ме та ра и за ре кон струк ци ју је нео п ход но 570 ми ли о на ди на ра. Пут је ши рок се дам ме та ра и би ће про ши рен на се дам ме та ра и 70 сан ти ме та ра. А.Ђуран

Обећање председника општине Предрага Цветановића да ће се овај поступак хитно спровести и да ће они који су узурпирали државно пољопривредно земљиште бити предмет поступка правосудних органа, дословно се спроводи. Инспекцијска служба општинске управе је изашла на терен и пописала све оне који су неовлашћено почели да обрађују државне парцеле и поднела одговарујеће пријаве.

АПЕЛ СУБОТИЧКОГ УДРУЖЕЊА

СУ Б О Т И Ц А: У Се вер но бач ком окру гу је про шле го ди н е од бо л е с ти бу б ре г а умр ло 26 љу ди, ре че но је по во дом Свет ског да на бу бре га ко ји је ју че обе ле жен у ви ше од сто зе ма ља, са ци љем да се по диг не свест гра ђа на о ва жно сти бу бре га и упо зна ва ња јав но сти са чи ње ни цом ко ли ко су бо ле сти бу бре га че сте, опа сне и из ле чи ве. Сло г ан ово го д и ш њег Свет с ког да н а бу б ре г а је „До ни рај бу брег - про ду жи жи вот”. - Про блем у 80 од сто ди ја ли зних цен т а ра у на шој зе мљи је што бол ни це због не до стат ка нов ца не омо гу ћа ва ј у па ц и ј ен т и м а до д ат н е ви т а м ин с ке пре п а р а т е оба ве з не за одр ж а ва њ е крв н е сли ке. Про блем је не а де кват -

као ин в е с ти то р и, има ј у уго в ор је „Вој п ут” из Су б о т и ц е. Од ди н а м и ке при л и ва нов ц а из ре пу блич ког бу џ е т а у Фонд за ка п и т ал н а ула г а њ а за в и с и ди -

Завршетак хале у Мокрину

ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА У ПРЕДУЗЕЋУ „АБС МИНЕЛ ФЕПО”

Затворено клизалиште

но ле че ње услед не до стат ка ма т е р и ј ал н их сред с та в а. Кључ ни ле ко ви се не на ла зе на по зи тив ној ли сти и у апо те ка ма ко шта ју од 300 до 490 евра. Бит но је пси хо фи зич ко ста ње па ци јен т а, јер от ка зи ва њем бу бре га от ка зу ју и ви тал ни ор га ни па ци јен т а - об ја ш ња ва пред с ед н ик Удру же њ а бу б ре ж них ин ва л и д а Су б о т и ц а Зо р ан Ми ш ко вић. Ло кал на са мо у пра ва Су бо ти це је из бу џе т а из дво ји ла 851.000 ди на ра за ку по ви ну во зи ла за пре воз па ци је на т а на ди ја ли зу. У су б о т ич ком удру ж е њ у су 63 па ци јен т а, при Оп штој бол ни ци Су бо ти ца, док се 12 па ци је на т а ди ја ли зи ра у кућ ним усло ви ма. С. И.

Рок за предају документације на писарници општинске управе Оџаци истиче данас у 15 сати. - Новоименована комисија је добила нимало једноставан задатак да по хитном поступку заврши посао давања у закуп државног пољопривредног земљишта. Настојаћемо да омогућимо будућим закупцима државног пољопривредног земљишта, да у оптималном року обраде закупљене парцеле. Радићемо по Закону и прописаним условима Јавног позива, а сви пољопривредници имају право да учествују у јавној лицитацији - рекао нам је пред-

територији наше општине. Такође правна и физичка лица, која су власници објеката за узгој и држање животиња и која се баве узгојем и држањем животиња на територији општине Оџаци, у циљу производње хране за животиње. Учинићемо све да они који буду испуњавали услове имају исти третман, односно, да не буде привилегованих - каже Небојша Илић. Изгубљено време не може бити надокнађено, али сада је извесно да ће се много тога, што је и изазвало револт пољопривредника, довести у ред. С. Милер

Настављено поплочавање великог парка ПАЛИЋ: Започета је друга фаза реконструкције Великог парка на Палићу за коју је предвиђено поплочање и урбано опремање Алеје уздаха, део испред Летње позорнице, део стазе између Велике терасе и паркинга код Мале гостионе као и крак испред Женског штранда. Поред поплочања Великог парка, ова фаза обухвата и реконструкцију јавне расвете на подручју Великог парка као и у улици Јожефа Хегедиша и Крфској. Рок за завршетак радова је 60 календарских дана, а извођач радова је Јаворник. Вредност радова износи 35 милиона динара - каже директор д.о.о „Парк Палић” Горан Габрић. Велики парк на Палићу, утемељен давне 1842. године сађењем багремова и канадских то-

пола. Прва фаза радова је обухватала постављање украсних канделабера, клупа и корпи за смеће, као и поплочавање простора испред Велике терасе, а сада се наставља са поплочавањем. С. И.

petak9.mart2012.

vojvodina

c m y

ОПШТИНА ПОМАЖЕ МЛАДИМ ТАЛЕНТИМА

Стипендије најбољим спортистима ВРБАС: Успешни спортисти Никша Мартиновић, Јања Војводић и Љубо Јалови потписали су уговоре са општином Врбас о стипендирању у наредних годину дана. Стонотенисер Мартиновић, рукометаш Војводић и кикбоксер Јалови постигли су веома запажене резултате у спортовима којима се баве, па је локална самоуправа одлучила да им помогне са по 20.000 динара месечно. - Ово је први пут да општина Врбас суфинансира најталентованије, младе спортисте. Жеља нам је да овим средствима бар мало поправимо услове у којим раде и тренирају и тако им олакшамо пут до још бољих резултата. Уверен сам да ће ови момци стипендију искористити на најбољи начин и у наредном периоду обрадовати нас још већим успесима - рекао је Вукашин Вујичић, председник Одбора за спорт

Љубо Јалови, Јања Војводић и Никша Мартиновић

и помоћник председника општине Врбас, приликом потписивања уговора.

Координатор за спорт општине Врбас Владимир Кнежић подсетио је да су ови младићи чланови

репрезентација у својим узрастима, једини млади спортисти из општине Врбас, који су укључени у пројекат „Олимпијске наде Војводине“, који је покренуо Спортски савез Војводине. - Спортисти са којимa смо потписали уговоре о стипендирању су препознати као таленти који би нас могли представљати на Олимпијским играма за младе у Кини 2014. године, а затим и на Олимпијским играма у Бразилу 2016. године. Пошто покрајинска администрација нема довољно средстава да стипендира све момке и девојке из овог програма, општина Врбас је одлучила да помогне - казао је Кнежић. Мартиновић, Војводић и Јалови захвалили су се локалној самоуправи на стипендији и истакли да ће се и у наредном периоду трудити да постигну још боље спортске резултате. М. Кековић

dnevnik

Однет и крст с Калварије ГАКОВО: Недавно оштећено спомен-обележје у Гакову, подигнуто на месту масовне гро-

Калварија пре напада вандала

бнице страдалих подунавских Немаца после рата, посетили су потпредседник Националног савета немачке националне мањине Ласло Мандлер, председник Удружења „Герхард“ Антун Бек и чланови овог удружења. Том приликом је утврђено да је нестао и првопостављени бронзани крст и табла на Калварији старог немачког гробља. - Овакав вандализам морамо осудити, али верујемо да овај чин нема политички и национални карактер. Захваљујемо се МЗ Гаково која је брзо реаговала и вандализам пријавила полицији, и надамо се да ће виновници овог вандализма бити приведени правди - рекао је Мандлер. Ј. П.

ИЗЛОЖБА УДРУЖЕЊА „ВРЕДНЕ РУКЕ БАНАТА”

Драгоцености из бакине шкриње

Песма и игра у уређеном вртићу

БОЉИ УСЛОВИ ЗА НАЈМЛАЂЕ У РАДИЧЕВИЋУ

И родитељи помогли сређивање вртића РАДИЧЕВИЋ: Предшколска установа „Лабуд Пејовић” има 18 објеката на територији општине Бечеј и, поред свакодневног редовног одржавања, сваки, с времена на време дође на ред да буде детаљније сређен. Минулог лета је, између осталих радова, уређена просторија за предшколце у Радичевићу, најмлађем селу општине, лоцираном на пола пута између Бечеја и Србобрана. - Замењен је под паркетом, окречени су зидови и обезбеђене нове играчке. Велику помоћ пружили су родитељи деце, који нису жалили труд да све заблиста - рекла је директорка ПУ Магдолна Ференц. Уређен простор употпуњен је и телевизором и ДВД плејером који ће се користити у едукативне сврхе. - Били смо задовољни што се уређивао простор где наша деца проводе време, па је било разумљиво што смо се укључили у акцију. Васпитачица Адријана Јулић је

вредна и креативна у раду с нашом децом, па смо зато подржали њену идеју да сакупимо средства за куповину телевизора. На нашу срећу, та вест је стигла до људи добре воље захвалила се у име родитеља Милена Попов. У име дародаваца обратио се заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић: - Без обзира што сматрамо да деца у граду и селу треба да имају исте услове током одрастања, свесни смо да то у пракси није баш тако. Деца у граду имају далеко боље услове већ у предшколском узасту. У жељи да свако дете има исту шансу од најранијег детињства, нашли смо донаторе за куповину потребних уређаја, а нисмо оптеретили локални буџет. Поклон није велике вредности, али верујемо да ће за ову дечицу пуно значити. Деца и васпитачица Адријана одужили су се гостима пригодним наступом, песмом и игром. В. Јанков

Стари занати на фото-конкурсу

ВРБАС: Тема овогодишњег фото-конкурса „Музеј као инспирација“, који традиционално организује Музејска збирка Културног центра, поводом Дана музеја, су стари занати. Сви заинтересовани за учешће на овом конкурсу, треба до 1. маја да пошаљу највише 10 фотографија на ову тему. Фотографије се могу слати електронским путем на mzvrbas@gmail.com, или на адресу Маршала Тита 88. Према условима конкурса, предност ће имати фотографије без накнадних и уочљивих интервенција. Најбоље три фотографије биће награђене новчаном наградом, док ће шири избор жирија бити део изложбе 19. маја, када се традиционално одржава манифестација „Ноћ музеја”. М. Кк.

ВЛАДИМИРОВАЦ: Удружење „Вредне руке Баната”, које су основале жене из Владимировца, већ на почетку је укључило око 80 мештанки. За изложбу коју су ових дана приредиле сакупиле су више од хиљаду предмета од којих су неки стари и више од век и по. Реч је махом о старим ношњама Румуна, Срба, Далматинаца и Босанаца, што одражава националну и завичајну структуру становништва овог места. - Нисам ни мислила да ће интересовање за рад у Деца обучена у ношње својих предака из Баната, Босне, Далмације... овом удружењу бити толико ве- вете лекара омогућимо дије- прикупљени предмети су од лико. И у време мразева сваке талну исхрану - каже председ- природних материјала, вуне, суботе све чланице су долазиле ница удружења Минерва Ги- памука или конопље. То је екои вредно радиле на припреми љезан. лошки здрава одећа и требало ове изложбе. То нас је и мотиИнтересовање за изложбу је би је сачувати од заборава, за висало да свој програм проши- било такво, да у салу у којој је наредне нараштаје. Бројне маримо на сусрете са лекарима приређена нису могли сви да ме и баке сачувале су старе нооко припремања хране за здра- уђу, па ће, како најављује пред- шње и у њих обукле своју децу ву исхрану и екологије. У ме- седница удружења, идуће годи- и унуке, а они су им овом присту има доста дијабетичара и не изложба бити организована ликом рецитовали песме за њими смо одлучиле да им кроз са- у великој дворани ловаца. Сви хов празник. Ана Секешан

Бобока обукла је унуке Лавинела и Стефана у старинске румунске ношње, које је, заједно са њиховом мамом, извукла из старих ормара. Нешто су морале и да израде, па су тако једну кошуљу везле читавих месец дана, да би изгледала као оне некад рађене. Једна мушка ношња сигурно вреди преко две хиљаде евра, а женску и далеко више, проценила је Ана Секешан. Потпредседница удружења Василиса Маринку рекла је да су жене из удружења чврсто одлучиле да оформе завичајни музеј, много тога има да се сачува и изложи, а још више је робе на таванима, коју би требало спасити од пропадања. Посетиоце изложбе у холу Месне заједнице чекале су бројне посластице из домаће банатске кухиње, наравно и послужење добром капљицом вина и ракије. Р. Јовановић

ПРВИ РОЂЕНДАН ХОРА „БЕЛА МУЗИКА”

Репертоар на пет језика

БЕЛА ЦРКВА: Пригодном свечаношћу, која је одржана у сали Месне заједнице, чланови хора „Бела музика” обележили су прву годину постојања. Хор је основан на иницијативу Властенке Кришан, председница Кул т у р н о просветног уд руже њ а „Чеси Јужног Баната”, а поред припадника чешке националне мањине окупља и припаднике и других националности. Хором тридесет седам чланова, од средњошколки до пензионера, руководи и за поједине песме припрема аранжмане професор Данијела Стрнад уз асистенцију искусније наставнице музичког у пензији Гордане Николић. Први концерт одржан је прошле године на Ускрс, а за-

тим је уследило још седам концерата у граду. Хор је наступао и у Вршцу, Димитровграду, и Амбасади Републике Чешке у Београду, а на Фестивалу дијаспоре у Прагу освојио је друго место. Негује чешку и српску

Штанд акције на Градској пијаци у Бечеју

Петиција за олакшање родитељства

народну музику, класичну, духовну као и популарну музику. Наредни концерт одржаће за у цркви Свете Ане и Јоакима, а на репертоару ће се наћи духовне песме на немачком, српском, чешком руском и мађарском језику. М. В.

БЕЧЕЈ: Хуманитарном акцијом „Битка за бебе” подржава се родитељство у целој Србији. Међу актерима су и активисти Канцеларије за младе општине Бечеј, који ових дана на неколико пунктова у граду деле промотивни материјал и сакупљају потписе у петицији којом се покреће иницијатива да се укине ПДВ на храну, обућу и одећу за бебе, као и да се марже у трговинама ограниче на 10 одсто. Тиме би се родитељи растеретили

дела трошкова и направио би се озбиљан корак олакшавању њихове позиције у одгајању беба. Заинтересовани млади људи, који желе да се укључе у акцију као активисти, могу да се пријаве координаторкама КЗМ Катарини Стоисављевић и Сузани Тошић телефонским путем на број 064/8959048 или да дођу лично у Канцеларију за младе, Главна улица 47, где ће добити више информација. В. Ј.

RePORTA@e

dnevnik

petak9.mart2012.

NA GRA NI CI PA NON SKE I [U MA DIJ SKE SR BI JE @I VE STA NOV NI CI OSTRO VA, JED NE OD NAJ VE ]IH DU NAV SKIH ADA

Bo gu se mo le u Ba na tu, a po rez pla }a ju Po à rev cu u di po seb nog ko va, ka ko za se be vo le da ka ù, ì ve u se lu Ostro vo na jed noj od naj ve }i du nav skih ada ko je se pro te è od u{}a Ve li ke Mo ra ve do Ram skog gre be na. Ostr vo du go 25, a {i ro ko 3,5 km, ba {ka ri se na 65 kva drat nih ki lo me ta ra i po ve zu je se ver i is tok Sr bi je, pi to mi mir ni Ba nat i gor wi deo uza vre le \er dap ske kli su re. Me {ta ni na gla {a va ju da se „bo gu mo le u Ba na tu, a po rez pla }a ju Po à rev cu„, pa su ta ko pod mi ri li obe, ve ko vi ma dr àv nim gra ni ca ma raz dvo je ne Sr bi je. Pri qe `ni hro ni ~ar ovog neo bi~ nog na se qa je Mi ta ]i ri}. Ob ja {wa va da u vre me ka da je ostr vo na se qa va no, sem ske la ma, ni je bi lo dru gih mo gu} no sti da se do pre mi ma te ri jal po tre ban za grad wu ku }a. Ni je im, iz gle da, ni bi lo po treb no vi {e. Od li~ no su funk ci o ni sa li, a Ar se ni je âr no je vi} je ov de na se lio svo je naj bo ga ti je qu de. Oni su odav de pra ti li da qa ra -

Dok su od mor ne qu de sla li u bo qi ì vot, umor ne ko we, iz ra bqe ne i iz mu ~e ne od te {kog ra da, do stoj no su sa hra wi va li. Ta ko je Mi tin pre dak, da bi do sko ~io Ma ri ji Te re zi ji i we nom si nu Jo si fu, na pra vio kow sko gro bqe. – Gri go ri je ]i ri}, moj ~u kun de da, ni je è leo da pre da svog omi qe nog ko wa Vil ma na str vo de ri ma, {to je stro gi austrij ski za kon pro pi si vao, ve} je ot ku pio ko mad ze mqe i na pra vio gro bqe – po hva lio se Mi ta do se tqi vo {}u svog pre tka. Ne {to ka sni je se lo je de li mi~ no pro me ni lo ime jer pred stav ni ci be~ kog dvo ra ni su mo gli da iz go vo re „ostr vo„ ne go „ostro vo„. – Ne gde na po ~et ku ra ta, onog dru gog, Nem ci su, do {av {i ov de 1942. otvo ri li pr vu ter mo e lek tra nu „Ko sto lac„. Ja lo vi nu ko ju su ski da li da bi do {li do ugqa na ko po vi ma ta da {weg Vaj fer to vog rud ni ka, skla wa li su pre ko Du nav ca i na pra vi li na sip, su vo zem ni pre laz do Po à rev -

[o ro vi „ne mec ki“ ure |e ni

se qa va wa pre ma Sent An dre ji i snad be va li ne sre} ni ke ko ji su be `a li od osve te Tu ra ka go ve di ma i ko wi ma.

je su {ti na osta la ba nat ska. Oko dve sta ku }a, u ko ji ma ì vi ne {to ma lo ma we od hi qa du sta nov ni ka, su „ne mec ki” u{o re ne, grad wa je ti pi~ na voj vo |an ska, tu su ar te {ki bu na ri i, na rav no, uspo re ni ri tam sva ko dne vi ce. – Mi sta ri ji se i da qe sma tra mo Ba na }a ni ma, za dr à li smo i obi ~a je, no {we, pre zi me na na -ov i -ev. Ra ni je smo se è ni li i uda va li is kqu ~i vo iz Ba na ta, a sad ima mo mno go snaj ki Sr bi jan ki, po me {a li smo se. Ma da, ne ma tu {ta da se me {a, svi smo mi na ostr vu Sr bi. Bi lo je i ne ko li ko rom skih po ro di ca ko je su le po ì ve le s na ma – pri ~a Mi ta. To me { a w e je i mo r a l o da se de s i jer mla d i ne m a j u ku d a da odu, ve z a n i su za Ko s to l ac i po g o n e Ter m o e l ek t ra n e, dok se sta r i j i uglav n om ba v e sto ~ ar s tvom i ra t ar s tvom. – Kao {to je Nil ne ka da pla vio svo ju do li nu, ta ko je i Du nav ov de sva ke ~e tvr te go -

„Be }a rac“ je di na pri li ka da se svi oku pe

ba ve, jo{ od dav ni na se i do sta ozbiq no p~e la ri. Je di na pri li ka da se svi za jed no pro ve du je ka da kra jem av -

Cr kva pam ti i Osman li je i Hab zbur ge

ca. Na sta lo je po lu o str vo ko je je ta ko odvo je no od Ba na ta. Po pa pi ri ma, `i te qi su ve za ni za is to~ nu Sr bi ju, ali im

di ne na no sio plod ni muq, {to je ze m qi { tu da v a l o ve l i k u rod nost. Osim po qo pri vre de, ko jom su se me {ta ni ba vi li i

gu sta or ga ni zu ju „Be }a rac”, na ko ji do la zi ne {to ma lo tu ri sta, ali do sta biv {ih Ostro vqa na. La ne je bi lo i na mer ni ka iz Be -

Sla ba vaj da od ze mqa ka Slo be Ru ku mij ski je ro mo nah Vi sa rion je 1733. pri po ve dao da je ro |en 1673, a kwi gu u~io u svom rod nom Ostro vu kod ta mo {weg po pa Ne {ka oko 1685, {to zna ~i da je me sto ve} ta da ima lo cr kvu. I u po pi su ba nat skih na se qa iz 1688. za be le è no je da ima 80 ku }a i jed no je od ve }ih u ata ru Pan ~e va. Pe dant na ha br zu br {ka ad mi ni stra ci ja u evi den ci ji gla va do ma }in sta va iz 1764. na vo di je Ostro vo le po ure |e no se lo, ~i ji je knez Pe tar Ili}. Ina ~e, Ostrov ci ma su se naj te è pri vi ka va li na – oslo bo di o ce. Oni na kon Pr vog svet skog ra ta od mah su po ku {a va li da im pro me ne na ~in ì vo ta, {to se ni ma lo ni je do pa da lo me {ta ni ma. Pred kraj Dru gog ra ta na adi je bio ru ski aero drom s ko jeg su po le ta li avi o ni da bi pro te ra li Nem ce iz Be o gra da. Ne ku go di na ka sni je tro ji ca me snih ko mu ni sta, da se do dvo re ka dro vi ma vi {eg ni voa, pre ve li su ba nat sko se lo iz nad le `no sti obli `weg op {tin skog se di {ta Ko vin u znat no uda qe ni ji Po à re vac. Wi ho vi ze mqa ci ni su ima li od to ga ko ri sti ni ka da su na vlast do {li Mi lo {e vi} i we go vi broj ni za vi ~aj ci. o gra da, ali Mi ta na gla {a va da ih se obi~ no se te pred ne ke od iz bo ra. Ne bit no da li su Sr bi jan ci ili Ba na }a ni, Ostro vqa ni su sva ka ko ve drog du ha i du gog ve ka, po put „mla di }a” Mi te od 60 i ku sur go di na.

– Ma, ima mo jed nog u me stu, fa li mu go di na do sto, a u mla |a ri ju ubra ja mo `en ski we ko je ima ju oko 85, kao mo ja ma te ra. Evo, osta vio sam je kod ku }e da me si na fo ru za cr kvu. Zo ri ca Dra go je vi}

SI GUR NA BIQ NA KU ]A U BE ^EJ SKOM GO RAN SKOM PAR KU

Azil za na pu {te ne no vo go di {we jel ke

e ~ej ve} pet go di na ima azil – Su gra |a ni tre ba da do ne su jel ke, za pse bez vla sni ka, a od ne a mi }e mo ih za sa di ti i ne go va ti. Na dav no i – za na pu {te ne no vo rav no, ne }e mo ima ti ni {ta pro tiv go di {we jel ke! ako vla snik è li sam da za sa di dr vo – Po {to ni smo mo gli da u na {em i ka sni je o we mu bri ne – do da je ona. ata ru pro na |e mo do voq no ve li ku jel „Si gur na (biq na) ku }a“ bi }e na ju ku s bu se nom pred no vo go di {wu ùr `nom de lu par ka, kraj sta ze ko ja vo di ku na cen tral nom ka ho te lu „Be la grad skom tr gu, la |a“ i kom plek po pu lar noj Po ga su te ni skih te re ~i, do ne li smo s na. Pro sto ra ima ob ro na ka Fru sa svim do voq no {ke go re jed nu da za ko ju go di nu vi so ku se dam me sve po sta ne sa ta ra. Vred ni i svim no va ce li na ma {to vi ti ma li u okvi ru sta rog {a ni su na pra vi ze le ni {a. li u svo joj kre a- – To kom ve} tiv noj ra di o ni ci tra d i c i o n al n e, ukra se, oki ti li pe te „Cvet ne pi dr vo i na zva li ga ja ce”, ko ja je za ka Je la. Ve} ta da za na za kraj mar smo od lu ~i li da ta, po kre nu }e mo je, ~im to vre ak ci ju da qeg po men ski uslo vi {u mqa va we Go do zvo le, pre ne se ran skog par ka – mo u Go ran ski na ja vi la je Mi o park kraj Ti se. U mi ra Ma {i}me |u vre me nu se Osto ji}. – Pred pro {i ri la ide ja lo ì }e mo svim da i ih su gra |a ni iz la ga ~i ma ko ji ko ji na kon pra se ba ve pro iz vod zni ka ne ma ju gde wom sad ni ca da da za sa de svo je po klo ne ne ku od jel ke do ne su u no svo jih bi qa ka, v o f o r m i r a n i ko je }e mo mi dva biq ni azil – ob - Je la }e usko ro do bi ti broj no dru {tvo da na po za vr {et ja {wa va u ime lo kal ne sa mo u pra ve ku ove atrak tiv ne ma ni fe sta ci je za Mi o mi ra Ma {i}-Osto ji}. sa di ti. Po zi va mo i sve gra |a ne ako Po {to ve} du go de se tak hek ta ra ima ju bi lo ka kvu sad ni cu dr ve ta, Go ran skog par ka ni je ople me wi va no ukra snog {i bqa ili lu ko vi cu cve }a no vim za sa di ma, ru ko vo di lac be ~ej da je do ne su, a za po sle ni u Go ran skom ske „fa bri ke ki se o ni ka“ Ma ja Mi - par ku }e joj u par ku pro na }i od go va ko vi} obe ru~ ke je pri hva ti la ini ci ra ju }e me sto. ja ti vu. V. Jan kov

Pi o ni ri ma ne do sta ja le sa mo cr ve ne ma ra me

Ce na kar te pra va sit ni ca za rad ni ke i |a ke

KAO U TI TO VO DO BA SVE ^A NO DO ^E KAN VOZ NA LI NI JI BE O GRAD–VR [AC

Ru ska lo ko mo ti va opet ga zi po Pa no ni ji V

e o ma sve ~a no „@e le zni ce Sr bi je„ pro mo vi {u no vu li ni ju u pr vom re gi o nal nom vo zu, ko ji je od ru skog „Me tro va gon ma {a“ ku pqen kre di tom me |u na rod ne ban ke „Euro fi ma“ za 43 mi li o na {vajcarskih fra na ka. Di zel-mo tor ka iz Be o gra da do Vr {ca sti `e za 105 mi nu ta, ima }e na ovoj re la ci ji ~e ti ri po la ska, po dve do pre sto ni ce i Pan ~e va, oda kle se na sta vqa „Be o vo zom“. Na us put nim sta ni ca ma u Pan ~e vu, Vla di mi rov cu i Vr {cu or ga ni zo va ni su sve ~a ni do ~e ci, a naj vi {e su se ob ra do va li rad ni ci. U Vla di mi rov cu su put ni ci i oso bqe po slu `e ni po ga ~om i ra ki jom, de ca u na rod noj no {wi su pe va la kao u Ti to vo vre me , raz vi le su se tro boj ke, a {ef sta ni ce Do bri Alek san drov re ~e da }e voz si gur no vra ti ti sta ru na vi ku pu to va wa vo zom jer je udo ban, ne }e bi ti ka {we wa, a i ce ne ka ra ta su pra va sit ni ca. Do Be o gra da sa mo 192 di na ra, a do Vr {ca za 160. Do ma }in pro mo ci je je {ef za put ni~ ki sa o bra }aj u Pan ~e vu Ra do van Le ki}.

– Pr vi od 12 vo zo va iz ru skog pro gra ma kre nuo je na ovoj tra si jer je po de sna za br zi nu od 100 ki lo me ta ra na sat, a i ima do sta ko ri sni ka ko ji ra de u pre sto ni ci, Pan ~e vu ili Vr {cu. U vo zu ima 120 me sta za se de we, isto to li ko za sta ja we, tu su si gur no sne ka me re, kli maure |a ji, sva ka sta ni ca se na ja vqu je zvu~ no i ti tlo va wem, dok je to a let pri la go |en in va li di ma s ko li ci ma – pri ~a Le ki}. – Kar ta od Be o gra da do Vr {ca je 320 di na ra, a po vrat na sve ga 512, me se~ na za |a ka i stu den te 3.700, sli~ na je i rad ni~ ka, dok pen zi o ne ri i mla |i od 26 go di na pla }a ju 30 od sto ma we od re dov ne ce ne. Ve ru jem da }e u~e ni ci i stu den ti ot ka zi va ti sta no ve od 200 i vi {e evra u Be o gra du jer }e br zo sti za ti na pre da va wa. Po is tra `i va wi ma Sa o bra }aj nog fa kul te ta, ovoj li ni ji gra vi ti ra oko 2.000 put ni ka, {to }e po ka za ti i is pla ti vost. Gu `va i na vr {a~ koj sta ni ci sta roj 155 go di na. Gra do na ~el nik ^e do mir @iv ko vi} re ~e da je ovo isto rij ski dan za ce lu op {ti nu jer du go se lo bi ra lo za

ovaj voz, ko ji }e gra |a ni ma omo gu }i ti jef tin i udo ban pre voz. Na ja vi on i elek tri fi ka ci ja pru ge. Odu {e vqe na je bi la i po sla ni ca re pu bli~ kog par la men ta Bi qa na Ha sa no vi}-Ko ra}. „Ba{ je kul {to su se di {ta udob na, a i to plo je“, ko men ta ri sa li su broj ni u~e ni ci ko ji su od mah za po se li voz. Ne ki ka ù da }e u {ko lu i}i vo zom, stu de ti na fa kul tet ska pre da va wa, a svi u bi o sko pe ili na kon cer te u Be o grad. Je dan put nik iz Ba nat skog Kar lov ca se vaj ka da mu ju tar wi po la zak ne od go va ra za od la zak na po sao, ve} mo ra auto bu som, ali je za po vra tak „ka pri sao“ ba {ka re we u ku peu. – Eto, voz ide 100 na sat, ali na ovoj de o ni ci je 86 put nih pre la za, pa me sne za jed ni ce i op {ti ne mo ra ju mno go da po ra de na upo zo ra va wu po qo pri vred ni ka da s ma {i na ma opre zno pre la ze pru gu jer sva ka neo pre znost mo è bi ti fa tal na – na gla sio je Le ki}, i do dao da su po ru i ni ra nim è le zni~ kim sta ni ca ma ure |a ji na skret ni ca ma zar |a li. R. Jo va no vi}

crna hronika

petak9.mart2012.

dnevnik

c m y

MINISTARSTVO PRAVDE POSLALO DOPIS [PANIJI NA OKO 2.000 STRANA

Zah tev za iz ru ~e we Bo jo vi }a i dvo ji ce „ze mu na ca” Pa la ta prav de u No vom Sa du

ODLO@ENO RO^I[TE ZA POKU[AJ IZNUDE U NOVOM SADU

Za sa da bez pre su de pro fe so ru Bi zar ni slu ~aj po ku {a ja iz nu de no vo sad skog pro fe so ra Mar ka V. (36) i dvo ji ce sa u ~e sni ka za sa da je ostao bez sud skog epi lo ga jer je iz ri ca we pre su de od lo è no zbog iz o stan ka dru go op tu è nog Bo ja na P. (36). On se ni je po ja vio na su |e wu jer je tre nut no na ra du u Ne ma~ koj, a we gov bra ni lac je oba ve stio Vi {i sud da mu po slo da vac ni je do zvo lio da od su stvu je s po sla zbog su |e wa.Su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} je od lo ì la su |e we za 26. april, na lo ìv {i dru go op tu è nom da do sta vi pi sme ne do ka ze o to me da mu ni je do zvo qe no da na pu sti po sao zbog ovog su |e wa. Pod se ti mo, Mar ko V. se te re ti da je za jed no sa svo jim kom {i jom Bo ja nom P. i De ja nom A. (21) po ku {ao da iz nu di no vac od jed ne no vo sad ske le kar ke, pre te }i

da }e na u di ti we nom si nu ko me je pre da vao u no vo sad skoj Sred woj me di cin skoj {ko li. Da bi pret we bi le {to uver qi vi je, pro fe sor je pret hod no pri ku pio pre ci zne po dat ke o mla di }u ko ji je, po sle za vr {e ne sred we {ko le u No vom Sa du, oti {ao na stu di je u Ame ri ku. U to me mu je, na vod no, po mo gao De jan A., ta ko |e we gov u~e nik, ko ji je pu tem „Fej sbu ka„ stu pio u kon takt sa {kol skim dru gom i ta ko do bi jao in for ma ci je o we go vom `i vo tu ko je su is ko ri {}e ne za sa sta vqa we pre te }eg pi sma ko je je po sla to maj ci. Na kon {to se upla {e na `e na obra ti la po li ci ji, sva tro ji ca su ubr zo uhap {e na, a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, oni se sum wi ~e i da su pla ni ra li da na sli ~an na ~in iz nu de no vac od jo{ ne kih imu} ni jih no vo sad skih po ro di ca. N. P.

– Mi ni star stvo prav de Sr bi je upu ti lo je ju ~e [pa ni ji zah tev za eks tra di ci ju Lu ke Bo jo vi }a i dvo ji ce pri pad ni ka biv {eg „ze mun skog kla na” ko ji su 9. fe bru a ra uhap {e ni u Va len si ji po po ter ni ci srp skog In ter po la – iz ja vio je Ta nju gu dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. Uz zah tev za iz ru ~e we Bo jo vi }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, zva nog Vla da Bu da la, i Si ni {e Pe tri }a, zva nog Ze ni ca, [pa ni ji je pro sle |e na i do ku men ta ci ja od oko 2.000 stra na o kri vi~ nim de li ma za ko ja ih te re ti Sr bi ja, na veo je Ho men, i iz ra zio o~e ki va we da }e ona bi ti do vo qan osnov za po zi ti van od go vor [pa ni je. On je is ta kao da je u pi ta wu je dan od naj o bim ni jih pred me ta, po {to se oni sum wi ~e za vi {e de se ti na ubi sta va i dru gih te {kih kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma je i ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Osvr }u }i se na po stu pak ko ji je pro tiv Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a po kre nut u [pa ni ji zbog po se do va wa ar se na la oru` ja, dr àv ni se kre tar je is ta kao da Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pri pre ma po se tu {pan skim ko le ga ma, s ko ji ma tre ba da do go vo ri de ta qe wi ho vog pro ce su i ra wa. Tu ì o ci tre ba da se do go vo re

sna `no osu |en na 40 go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ko je je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na” i na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra \in |i }a, a za ot mi cu vla sni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a na se dam go di na za tvo ra. Pe tri} je ta ko |e pra vo sna `no osu |en na mak si mal nu ka znu zbog ubi stva od 15 go di na za tvo ra i osta lo mu je da od slu `i jo{ tri go di ne i de set me sci po {to je po be gao iz ze mqe u to ku iz dr `a va wa.

Pao mo zak „Pink pan te ra”?

Sta rac stra dao u po à ru uzrok po à ra se jo{ utvr |u je. O do ga |a ju su oba ve {te ni de ùr ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da i za me nik osnov nog jav nog tu ì o ca u Srem skoj Mi tro vi ci. Na red bom is tra `nog su di je, te lo pre mi nu log pre ve ze no je u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du ra di ob duk ci je, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

od lu ku do ne }e {pan ski sud po {to raz mo tri do ku men ta ci ju i zah tev za iz ru ~e we, na ko ju okri vqe ni ima ju pra vo `al be, a ko na~ nu od lu ku o iz ru ~e wu do ne }e {pan ski mi ni star prav de. Ho men je iz ra zio o~e ki va we da }e pra vo sud ni or ga ni [pa ni je do ne ti od lu ku o srp skom zah te vu u naj kra }em pe ri o du i da }e se Bo jo vi}, Mi li sa vqe vi} i Pe tri} na }i u Sr bi ji. Bo jo vi }u, ko ji je ve} go di nu i po u bek stvu, u od su stvu se su di zbog tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva, dok je Mi li sa vqe vi} pra vo -

U RIMU UHAP[EN JEDAN OD OSUMWI^ENIH ORGANIZATORA GRUPE KOJA SE TERETI ZA PQA^KE ZLATARA [IROM SVETA

U SREMSKOM SELU KLENAK

U po ro di~ noj ku }i u Klen ku, na pod ru~ ju Ru me, u ko joj je prek si no} oko 19 ~a so va iz bio po `ar, pro na |e no je be `i vot no te lo I. M. (73), sa op {ti la je Po li cij ska upra va Srem ske Mi tro vi ce. Uvi |aj su oba vi li pri pad ni ci Ode qe wa za van rad ne si tu a- ci je i Po li cij ske upra ve, a

Lu ka Bo jo vi} Vla di mir Mi li sa vqe vi} Si ni {a Pe tri}

na ko ji na ~in i gde }e bi ti pro ce su i ra ni s ob zi rom na to da su u Sr bi ji op tu è ni za naj te à kri vi~ na de la, uka zao je Ho men. [pan ski sud je Bo jo vi }u, Mi li sa vqe vi }u i Pe tri }u od re dio pri tvor zbog po se do va wa oru` ja, fal si fi ko va wa do ku me na ta, pri pad no sti or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi i opi ra wa hap {e wu. Po Kon ven ci ji Sa ve ta Evro pe o eks tra di ci ji, pri tvor mo è tra ja ti do go di nu da na, a od lu ~i va we o is pu we no sti uslo va za eks tra di ci ju je dvo ste pe no. Pr vo ste pe nu

U Ri mu je u sre du uhap {en Mi tar Mar ja no vi} (61), srp ski dr `a vqa nin ko ga evrop ske po li ci je sma tra ju jed nim od mo zgo va or ga ni za ci je „Pink pan ter”, ko ja se u po sled wih de se tak go di na pro sla vi la po spek ta ku lar nim kra |a ma luk su znih zla ta ra {i rom sve ta.

ika kvih ma ski i pri stoj nog po na {a wa, ni su iza zi va li sum wu rad ni ka sve dok ni su na pa li i sa vla da li pro da va ~i ce i po ~e li da pra zne ke si ce sa sku po ce nim na ki tom. Me |u tim, u ovoj ak ci ji „Pan te ra” ni je sve te klo glat ko pa su se, osim {to su osta vi li oti ske

je sva ka ko naj po zna ti ja ona iz mar ta 2004. go di ne, ka da su u To ki ju ukra li na kit vre dan oko 25 mi li o na evra. Zbog ovog de la u de cem bru 2009. go di ne Spe ci jal ni sud u Be o gra du je osu dio Alek san dra Ra du lo vi }a i \or |i ja Ra {o vi }a na po {est i po go di na za tvo ra, dok je

znih dra go ce no sti ukup ne vred no sti ve }e od 200 mi li o na evra. Sma tra se da je u ovim kra |a ma u~e stvo va lo sto ti nak raz li ~i tih oso ba, uglav nom srp skog i cr no gor skog po re kla, a po do sa da {wim po da ci ma ko ji ma ras po la `u po li ci je {i rom sve ta, ni ko od wih ni je po ve zan

U GORWEM BREGU, KOD SENTE

Iz go re lo 3.000 ba la sla me U po `a ru ko ji je iz bio na sa la {u Er vi na H. K. u Gor wem Bre gu, kod Sen te, iz go re lo je oko 3.000 ba la sla me i ras tu ri va~ za staj sko |u bri vo. Po `ar je uga {en br zom in ter ven ci jom Va tro ga sne je di ni ce Sen ta, po vr |e nih ni je bi lo, a po sa op {te wu Po li cij -

Iz PU Ki kin da upo zo ra va ju na sve u~e sta li je po à re na otvo re nom pro sto ru ko ji na sta ju zbog pa qe wa tr ske, su ve tra ve i ra sti wa u ata ri ma, pa upo zo ra va ju gra |a ne na to da se ova kvi po à ri {i re ve o ma br zo ta ko da se ugro à va ju in du strij ski i Uvi |aj na kon pqa~ ke rim ske zla ta re „Ro ber to Koin”, ko ju su sni mi le si gur no sne ka me re

ske upra ve Ki kin da, ma te ri jal na {te ta pro ce we na je na oko 280.000 di na ra. Uzrok po `a ra, ko ji je iz bio pre kju ~e po sle pod ne, je ne pa `wa uku }a na ko ji su osta vi li pe peo iz pe }i u bli zi ni ka ma re sla me. Za hva qu ju }i efi ka snoj in ter ven ci ji Va tro ga sje je di ni ce Sen ta, spre ~e no je da qe {i re we po `a ra na okol ne ka ma re sla me.

stam be ni objek ti na svim pod ru~ ji ma. Pri pad ni ci Va tro ga snog ba ta qo na Ki kin da od po ~et ka mar ta ove go di ne, za sa mo ne de qu da na, in ter ve ni sa li su vi {e od 30 pu ta zbog po `a ra na otvo re nom pro sto ru, ko ji su u naj ve }em bro ju slu ~a je va na sta li na mer nim pa qe wem su ve tra ve i ko ro va. M. Mr.

Ka ko su sa op {ti le ita li jan ske vla sti, Mar ja no vi} je uhap {en za hva qu ju }i ne ma ru dvo je we go vih sa rad ni ka, od no sno oti sci ma pr sti ju na |e nim na unu tra {woj stra ni pla sti~ ne ke se iz ko je su iz va di li dra gu qe i osta vi li je u rad wi, za jed no s li si ca ma ko ji ma su ve za li pro da va ~i ce. Mar ja no vi }u se sta vqa na te ret da je 1. fe bru a ra di rekt no u~e stvo vao u pqa~ ki zla ta re „Ro ber to Koin” u cen tru Ri ma, ta ko {to je ~u vao stra `u is pred zla ta re dok su dvo ji ca we go vih sa u ~e sni ka uzi ma la plen vre dan oko 1,5 mi lion evra. Kra |a u ~u ve noj rim skoj zla ta ri iz ve de na je usred da na, po jed nom od opro ba nih sce na ri ja „Pink pan te ra”. Kra dqiv ci su, pra ve }i se da su kli jen ti, u{li u zla ta ru i po ~e li da raz gle da ju na kit. Bez

OKRIVQEN TANDEM IZ BA^KOG DOBROG POQA

Ha ra li po rad wa ma u No vom Sa du i Ki sa ~u? Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je uhap si la Ve li mi ra P. (1992) i Ne ma wu I. (1993) iz Ba~ kog Do brog Po qa pod sum wom da su po ~i ni li vi {e raz boj ni {ta va na pod ru~ ju No vog Sa da, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Oni su osum wi ~e ni da su od 15. de cem bra do 29. fe bru a ra iz vr {i li

{est pqa~ ki u pro dav ni ca ma, pet u No vom Sa du i jed nu u Ki sa ~u. Wi ma se pri spi su je da su i{li ma ski ra ni u ak ci je no }u, uz pret wu no `em i re pli kom pi {to qa. Okri vqe ni ma je, po sle sa slu {a wa de `ur ni itra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ko viq ka \a ~i} od re di la pri tvor. M. V.

na me stu kra |e, dvo ji ca Mar ja no vi }e vih sa rad ni ka to kom be ga na sku te ru su da ri li s jed nim tak si jem, zbog ~e ga im je deo ukra de nog na ki ta is pao na pu tu. Upr kos osta vqe nim oti sci ma i Mar ja no vi }e vom hap {e wu, ita li jan ska po li ci ja je sa op {ti la da jo{ uvek ni je po znat iden ti tet dvo ji ce kra dqi va ca i da se za wi ma jo{ uvek tra ga. Da su i dvo ji ca be gu na ca ~la no vi srp sko-cr no gor ske gru pe „Pink pan ter„, ka ra bi we ri su za kqu ~i li iz iz ja va pro da va ~i ca ko je ka `u da su im se pqa~ ka {i obra ti li na en gle skom, a da su me |u so bom go vo ri li ne kim slo ven skim je zi kom. Svo je vr sni kri mi nal ni fe no men, ko ji je kroz jed no i po ~a sov ni do ku men ta rac ob ra dio i RTS, na stao je na kon se ri je pqa~ ki {i rom sve ta, od ko jih

Sne à na Pa na jo to vi} osu |e na na dve go di ne i de set me se ci. U pret hod nih ne ko li ko go di na u Sr bi ji, ali i u ne kim evrop skim dr à va ma, zbog sli~ nih de la uhap {e no je jo{ dva de se tak oso ba ko je su ozna ~e ne kao ~la no vi or ga ni za ci je „Pink pan ter”. Bez ob zi ra na „osi pa we” gru pe, wi ho ve ak tiv no sti su na sta vqe ne na à lost ve li kog bro ja svet skih ju ve lir ni ca ko je su se na {le na uda ru ovih ve {tih raz boj ni ka. Na klo nost svet ske jav no sti, pa ~ak i ne kih in spek to ra In ter po la ko ji su im bi li na tra gu, osvo ji li su spe ci fi~ nim na ~i nom ra da ko ji ih ka rak te ri {e. Mu we vi te ak ci je, bez `r ta va, a ~e sto i bez ika kvog oru` ja, po sta le su za {tit ni znak „Pink pan te ra”, ko jem se „na du {u” sta vqa ju kra |e ra -

s kla si~ nim kri mi nal nim gru pa ma, ni ti su se ba vi li dru gim kri mi nal nim po slo vi ma osim pqa~ ki zla ta ra i ju ve lir ni ca. Po ma lo ro man ti ~an od nos do ma }e i svet ske jav no sti pre ma ovoj or ga ni za ci ji do veo je i do to ga da su se ho li vud ski pro du cen ti iz u zet no za in te re so va li za film sku ekra ni za ci ju pri ~e o „Pink pan te ri ma”, a ne ke ak ci je i me to de ko je su ko ri sti li de li mi~ no su ve} is ko ri {}e ne u ne kim fil mo vi ma. Da ni su u pi ta wu kla si~ ni kri mi nal ci sve do ~i i na vod u ita li jan skom dnev nom li stu „Re pu bli ka”, ko ji ka `e da je u tre nut ku hap {e wa u Ri mu, Mar ja no vi} upu tio kom pli men te ko man dan tu po li cij ske je di ni ce Vi to ri ju Ri ci ju, uz re ~i da ga zna i po {tu je s te le vi zi je. N. Perkovi}

DVA OSUMWI^ENA MLADI]A IZ ZREWANINA U PRITVORU

Ver ska mr `wa u ham bur ge ri ji Zre wa nin ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je uhap si la i od re di la me ru za dr `a va wa Bo ja nu G. (23) i Mar ku S. (22), obo ji ca iz Zre wa ni na, zbog osno va ne sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo iza -

zi va wa na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti. Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu sum wa da su Bo jan i Mar ko 3. mar ta, oko tri sa ta po sle po no }i, pri {li dvo ji ci o{te }e nih ko ji su se -

de li za sto lom u SUR „016” u Zre wa ni nu, na grad skoj ma gi stra li, gde su po sle kra }e ras pra ve fi zi~ ki na sr nu li na wih i za da li im vi {e uda ra ca ru ka ma i no ga ma po gla vi i te lu. @. B.

crna hronika

dnevnik TU @I LAC ZA VI SO KO TEH NO LO [KI KRI MI NAL BRAN KO STA MEN KO VI]:

Uhap {en pri pad nik ha ker ske gru pe „Ano ni mus” – Pripadnik hakerske grupe „Anonimus Srbija” G. V. uhap{en je ju~e zbog sumwe da je u~estvovao u napadu na nekoliko sajtova dràvnih organa u toku prepodneva – izjavio je sino} Tanjugu tuìlac za visokotehnolo{ki kriminal Bran ko Sta men ko vi}. – G. V. se sumwi~i da je izvr{io krivi~no delo sabotaè. Ovo je prvi slu~aj u Republici Srbiji, ali i {ire, da je do{lo do direktnog razotkrivawa i uspe{nog identifikovawa i prikupqawa dokaza kada je u pitawu neko od „Anonimus grupe”, koja je naj~uvenija i najja~a hakerska grupa na planeti. Ta organizacija radi upravo na izvr{ewu krivi~nih dela sabotaè dràvnih institucija, dràvnih organa, naveo je tuìlac,

i ukazao na to da su weni pripadnici ranije napadali i sajtove CIA-e, FBI-ja i ostale najbrawenije sajtove dràvnih organa koji se nalaze na svim serverima u svetu. Tuìlac je istakao da se nastavqa operativni rad u ciqu otkrivawa svih ~lanova grupe „Anonimus Srbija” koji su u~estvovali u izvr{ewu ovih krivi~nih dela tokom jutra i ranijih dana. Napad na sajtove dràvnih organa izvr{en je ju~e ujutro, a u ciqu bezbednosti istrage tuìlac nije èleo da otkriva o kojim institucijama je re~. U akciji razotkrivawa hakerske grupe u~estvovali su, osim Tuìla{tva za visokotehnolo{ki kriminal, SBPOK i odeqewe MUPa Republike Srbije za VTK.

SI NO], NA KRA JU PR VOG DA NA SU \E WA ^LA NU VSS-a

Su di ja Jak {i} pu {ten iz pri tvo ra

Sino}, na kraju prvog dana su|ewa koje je ju~e po~elo pred Specijalnim sudom u Beogradu, optu`eni sudija Bla go ja Jak {i} je po posle upisa jemstva, pu{ten da se brani sa slobode u procesu u kojem je pre pet i po meseci osumwi~en da je 1998. godine kao predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici zloupotrebio slu`beni polo`aj u vezi s okolnostima sudske overe jednog ugovora tre}ih lica. Prvog dana su|ewa, nakon {to su se zastupnik optu`nice i advokati odbrane izjasnili o dokazima koje }e izvoditi, u ve~erwim ~asovima sudija Jak{i} je izneo odbranu odbacuju}i u potpunosti optu`be i iznose}i svoje vi|ewe o, kako je rekao, „pozadini krivi~nog procesa“. - Ne priznajem krivi~no delo, jer ga nisam izvr{io. U optu`ni-

ciji je jedino ta~an podatak da sam svojevremeno bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici - kazao je Jak{i}, koji je ina~e sudija Vi{eg prekr{ajnog suda u Beogradu i ~lan Visokog saveta sudstva. On je u odbrani negirao svaki navod optu`nice, tvrde}i da „u ~itavom periodu od 10 godina, koliko je bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, nije omogu}io ni naredio overu bilo kakvog, pa ni spornog ugovora koji je predmet krivi~nog postupka “ . Jak{i}.je kazao da mu “nije ni{ta poznato o tom dokumentu, te da je tek kad je pokrenut postupak video u spisima sporni ugovor, za koji se u optu`nici navodi da su ga 30. decembra 1997. godine zaqu~ili Qu bo mir Bi {e vac, vlasnik SUR ‘ Bratstvo-jedinstvo’ i direktor dru{tvenog preduze}a Luks’ Mi lo rad La ke ti} o kupoprodaji jednog ’Luksovog’ lokala u Kosvoskoj Mitrovici“. Tvrdio je da se, nakon {to je pritvoren, iz pritvora obratio brojnim evropskim institucijama, kao i doma}im, te da je imao i posete predstavnika tih asocijacija tokom kojih je saznao dragocene informacije. Advokat Zo ran Pe ro vi}, branilac Jak{i}a, tako|e je tokom izlagawa govorio o „pozadini procesa protiv Jak{i}a“ . - Odbrana poseduje informacije da je pozadina Jak{i}evog hap{ewa u tome kako bi bio spre~en da obavqa svoju funkciju u Visokom savetu sudstva, suprotno voqi izvr{ne vlasti - naveo je advokat Perovi}.

U toku je formalizovawe jemstva i za istim procesom obuhva}ene referente kosovskomitrova~kog suda Bla go ja û ro vi }a i Dra ga na Ga vri lo vi }a, osumwi~ene da su 1998. godine „po Jak{i}evom nalogu, overili fiktivni ugovor koji su zakqu~ili Qubomir Bi{evac i direktor DP –’Luks’ Milorad Laketi} o kupoprodaji jednog lokala te firme“. Wima je ju~e , odlukom suda, do realizacije jemstva koje je sud odredio, ponovo produèn pritvor. Optu`nicom su okrivqeni i preduzetnik Qubomir Bi{evac i Milorad Laketi}, direktor dru{tvenog preduze}a „Luks”, kojima optu`nica stavqa na teret da su 1998. godine z« akqu~ili fiktivni ugovor o kupoprodaji „Luksovog” poslovnog prostora povr{ine 324 kvadra u Kosovskoj Mitrovici, bez odluke upravnog odbora preduze}a i bez definisane kupoprodajne cene. Bi{evac je, potom, pomenutu nepokretnost prodao Univerzitetu u Pri{tini, sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, za kupoprodajnu cenu od 20.040.000 dinara i na taj na~in sebi pribavio imovinsku korist u pomenutom iznosu, a naneo {tetu DTP „Luks”, pi{e u optu`nici. Okrivqenog sekretara suda u Kosovskoj Mitrovici Mi ro sla va Bo ò vi }a, optu`ba tereti za pruàwe pomo}i Jak{i}u tako {to je,

Pro zva na mi ni star ka prav de - Imam mi{qewe da je pozadina ovog krivi~nog vezana za moj rad kao ~lana Visokog saveta sudstva. Smatram da iza svega stoji izvr{na vlast u liku ministra pravde - kazao je sudija Jak{i}. kako se navodi, „iz kwige overa, nekoliko dana pre pokretawa istrage istrgao vi{e stranica me|u kojima je bila i ona na kojoj je izvr{ena overa pomenutog fiktivnog ugovora“. Protiv Boòvi}a je ju~e postupak privremeno razdvojen po{to je wegov advokt dostavio medicinsku dokumentaciju o tome da je te{ko bolestan, pa je sud naloìo medicinsko ve{ta~ewe wegovog zdravstvenog stawa i sposobnosti da u~estvuje u postupku. Svi advokati odbrane su i se izjasnili da „Tuìla{tvo za organizovani kriminal nije pokrenulo postupak u skladu sa zakonom“, i saglasili su se s predlogom Jak{i}evih branilaca, da se se postupak obustavi. J. J.

petak9.mart2012.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU PO TVR DIO PRE SU DU O OD BI JA WU OP TU @BE PO @A RE VA^ KOG ^LANA „OT PO RA ”

Po stu pak pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a za sta reo – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Osnovnog suda u Poàrevcu, koji je odbio optu`bu protiv Mar ka Mi lo {e vi }a za prebijawe pripadnika „Otpora” Ne boj {e So ko lo vi }a u Poàrevcu 2. maja 2000. godine – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Apelacionog suda Mir ja na Pi qi}. Ovo je pravosna`na odluka koja se vi{e ne moè osporavati redovnim pravnim lekovima. Osnovni sud u Poàrevcu je 17. novembra doneo presudu kojom je zbog nastupawa apsolutne zastarelosti krivi~nog gowewa odbio optu`bu protiv Milo{evi}a za prebijawe Sokolovi}a. Presudu, kojom je optu`ba protiv sina biv{eg predsednika SRJ odbijena, sud je doneo posle saslu{awa ve{taka medicinske struke, koji je potvrdio da su

Sokolovi}u nanete te{ke povrede, ali da iz postoje}e dokumentacije ne moè da se zakqu~i i da su bile opasne po ìvot. Krivi~no gowewe za te{ke telesne povrede, koje su kvalifikovane i da su „opasne po ìvot”, zastareva kasnije, ali po{to to nije optu`ba protiv Milo{evi}a, zbog zastarelosti je odbijena. Milo{evi}, koji je u bekstvu i u Ruskoj Federaciji uìva azil, bio je optuèn da je sa saradnicima i telohraniteqima 2. maja 2000. pretukao, osim Sokolovi}a, i „otpora{e” Mom ~i la Veq ko vi }a i Radojka Lukovi}a. Postupak za napad na Veqkovi}a je zastareo ranije jer je zadobio lake telesne povrede, a Lukovi}, koji je tako|e imao te{ke povrede, u me|uvremenu je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i.

Marko Milo{evi}

Nakon te presude Sokolovi} i „otpora{i” podneli su inicijativu za razre{ewe sudije u Vi{om savetu sudstva koja je donela presudu, a toj inicijativi se

pridruìla i ministarka pravde Sne à na Ma lo vi} jer je, kako je tada obrazloìla, nedopustivo da postupci u Srbiji zastarevaju.

OB RA ^UN U STA NU U KI SA^ KOJ ULI CI U NOVOM SADU

Tri mla di }a te {ko po vre |e na se ~i vi ma Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv Go ra na G. (1982) iz Novog Sada, osumwi ~e nog da je prek si no} u svom stanu po~inio krivi~no delo poku{aja te{kog ubistva sugra|anina Rad mi la N. (1984) i Bo ja na D. (1983) iz Futoga, protiv kojih sledi krivi~na prijava za u~estvovawe u tu~i. Wih dvojica se terete da su u sredu udarcima i ubodima naneli te{ke telesne povrede Goranu G., a wemu se pripisuje da im je, potom, zadao po jedan ubod kuhiwskim noèm i tom prilikom naneo te{ke telesne povrede koje su kod Bojana opasne po ìvot, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Trojica povre|enih su oko 20 sati prevezeni na Urgentno ode qe we Kli ni~ kog cen tra Vojvodine. Bojan i Radmilo su i daqe tamo, na Odeqewu inetenzivne nege, i wihovo stawe je stabilno, a Goran je preba~en na Institut u Sremskoj Kamenici. Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, pretpostavqa se da su Radmilo i Bojan do{li kod poznanika Gorana u stan u vi{espratnici u Kisa~koj ulici 51, pa je izme|u wih do{lo do sva|e, a zatim i fizi~kog sukoba. Mogu}e je da su nera{~i{}eni ra~uni razlog za obra~un. Po na{im saznawima, ju~e od povre|enih do posle podne nije uzeta izjava jer su bili uspavani zbog te{kih povreda. Uvi|aj je preksino} do kasno u no} obavqao deùrni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ne nad Si mo vi}.

Ulaz u zgradu i stan u kojem se dogodio obra~un

Na licu mesta prona|en je no` za koji se sumwa da je kori{}en za nano{ewe povreda, a po svoj prilici u obra~unu je za ubode kori{}ena i velika viqu{ka za ro{tiq. U ulazu u zgradu u kojoj je do{lo do razra~unavawa, saznali smo od jednog stanara da je u Goranovom stanu ve} bilo gu`vi koje su zasmetale kom{iluku. Po re~ima vi{e stanara, nije iskqu~eno da je re~ o sukobu zbog narkotika. Goran stanuje u svom stanu sam i navodno radi u jednoj ko-

munalnoj firmi, gde mu je majka u rukovodstvu. – On je fin i lepo vaspitan mladi}, ali ume da ostavi utisak osobe koja je narkomanski zavisnik. Obijao je i svoja vrata, pa i svoje po{tansko sandu~e u nekom neobi~nom stawu. I ranije je bilo gu`ve u tom stanu. I to ve~e se ~ula buka, ali smo u prvi mah pomislili da je to delo nekih klinaca, a onda me je pozvala kom{inica koja se do sada vi{e puta upla{ila za svoju sigurnost. Pozvao sam telefonom hitnu po-

Fo to: B. Lu ~i}

mo} i policiju, koji su veoma brzo do{li. Ina~e, nije retkost da u podrumu prona|emo {priceve – ka`e za na{ list stanar koji je `eleo da ostane anoniman. Kamera je snimila sve posetioce zgrade i policija je verovatno do{la do tog snimka, tako da se o~ekuje brzo rasvetqavawe doga|aja, ali to pre svega zavisi od zdravstvenog stawa povre|enih. Vi{e zavni~nih detaqa o~ekujemo po zavr{etku istrage. M. V.

DO GO VOR ZA BEZ BED NI JI ^AN TA VIR

Pa tro li ra }e i Ko mu nal na po li ci ja Me{tani ântavira, jednog od sela suboti~ke op{tine, mogu da odahnu jer je postignut dogovor o poja~anim straàma u wihovoj sredini. U posledwu godinu dana me{tani su ìveli u strahu od ~estih napada huligana i provala. U sredu je postignut dogovor izme|u predstavnika mesne zajednice, policijske uprave i lokalne samouprave o poja~anim straàma u nasequ. Dogovoreno je da no}u, osim redovne policije, patrolira i Komunalna policija, kao i da predstavnici mesne zajednice i Komunalnog preduze}a „Komval“ organizuju redarske slu`be tokom masovnijih okupqawa u ântaviru, poput pija~nog dana, sahrana ili neke organizovane manifestacije. – Dogovor nam zna~i mnogo – rekao je predsednik Saveza MZ ântavir Ti bor Mu re wi. – Odu-

Sastanak je odràn na inicijativu predsednika Skup{tine grada Subotice Slav ka Pa ra }a, a prisustvovali su predsednici Saveta i Skup{tine mesne zajednice ântavir, predstavnici lokalne samouprave, Policijske uprave Subotica i Policijskog odeqewa u ântaviru. Na sastanku Slavko Para} (drugi sleva) na sastanku su dogovorena konkretna re{ewa da bi se jo{ stali smo od formirawa civilne straè jer na to nemamo za- vi{e suzbio broj krivi~nih dela. Slavko Para} je tim povodom konsko pravo. Uspeli smo da doizjavio da je, po podacima kojima bijemo vi{e policajaca i broj raspolaè Policijska uprava u provala ve} je smawen. ZadovoqSubotici, broj takvih krivi~ni smo i vide}emo {ta }e biti nih dela smawen u odnosu na isti nakon mesec dana.

period pro{le godine, a sva teà krivi~na dela su otkrivena. Me|utim, broj tih dela je, bez obzira na tendenciju smawewa, jo{ uvek veliki. – Po na{oj informaciji, radi se, pre svega, o maloletnim izvr{iocima krivi~nih dela – kaè Slavko Para}. – Pravna procedura sankcija prema maloletnim izvr{iocima je komplikovanija i sporija u odnosu na punoletne i to dodatno oteàva efikasnije re{avawe ovog problema. Osim poja~anih policijskih patrola, svake no}i svojim vozilom patrolira}e i Komunalna policija, koja }e, osim posla iz svog delokruga rada, biti u tesnoj koordinaciji s Policijskim odeqewem u ântaviru. Tako|e, apelujemo na gra|ane da intenzivnije sara|uju s policijom i blagovremeno im prijavquju sve sumwive pojave. S. I.

SPORT

petak9.mart2012.

dnevnik

c m y

PO^IWE MASTERS TURNIR U INDIJAN VELSU

No vak bra ni ti tu lu Gra di} sa tek pet hi qa da sta nov ni ka na za pa du SAD u na red nih de se tak da na bi }e cen tar te ni skog sve ta. U In di jan Vel su odr `a va se pr vi od de vet tur ni ra iz Ma sters 1000 se ri je, a ti tu lu bra ni No vak \o ko vi}. Svet s ki broj je dan ima } e ozbiq ne iza zi va ~e – pre vas hod no Ro xe ra Fe de re ra, ko ji igra bri qant no u po sled we vre me, za tim En di ja Ma re ja, ko ji je No va ka sa vla dao ne dav no u Du ba i ju, ali i Ra fa e la Na da la, ko ji je gla dan re van {a po sle se dam uza s top n ih po r a z a. Iz dru gog pla na vre ba }e Del Po tro, Con ga, Ber dih itd. No vak \o ko vi} je u Du ba i ju od i grao ceo tur nir znat no is pod svog ni voa. U du e li ma sa [te be om i Sta hov skim bi lo je evi dent no da se {te di, ne ka ko je iza {ao na kraj sa Tip sa re vi }em u gu stom dru gom se tu, ali

ki broj ne iz nu |e nih gre {a ka iz bek hen da, ali i na ne str pqi vu igru u kqu~ nim po e ni ma. Ne ma raz lo ga da sum wa mo da }e \o ko vi} ko ri go va ti ne do stat ke i vra ti ti se na ni vo iz Mel bur na, po go to vo jer }e mu i voq ni mo me nat bi ti ve }i. No v a k u }e vi { e od g o v a r a t i spo ri ja pod lo ga u In di jan Vel su, a i `reb mu je bio pri li~ no na klo wen. Pre ma ma le te ne jed no gla snoj oce ni, u naj bo qoj for mi na la zi se Ro xer Fe de rer, ko ji je osvo jio tur ni re u Ro ter da mu i Du ba i ju, a bio je sja jan i u za vr {ni ci pro {le se zo ne. Me |u tim, ko li ko god to neo bi~ no zvu ~a lo za ve ro vat no naj bo qeg te ni se ra svih vre me na, Ro xer je sa da u si tu a ci ji da se do ka `e na ve l i k im tur n i r i ma. Isti n a, sla vio je u Pa ri zu i na za vr {nom Ma ster su u Lon do nu, ali te tro fe je mno gi mu ’od u zi ma ju’ za to {to su mu naj ve }i kon ku -

No vak \o ko vi}

ta kva igra ni je bi la do voq na za ras po lo è nog Ma re ja u po lu fi na lu. Uko li ko se pod se ti mo tur ni ra u Du ba i ju iz 2011. go di ne, za kqu ~i }e mo da \o ko vi} ni ta da ni je bli stao sve do fi na la i tri jum fa nad Fe de re rom. Na pro tiv, mu ~io se sa Ma je rom, a u po l u f i n a l u sa Ber di hom imao je i do sta sre }e jer se êh po vre dio i tre }i set ni je mo gao da od i gra na mak si mal nom ni vou. Ta da sam kon sta to vao da mo `da ne bi bi lo lo {e ni da je No vak iz gu bio od Ber di ha jer su mu sle di li, ba{ kao i sa da, dva ve l i k a i va ` na tur n i r a (In di jan Vels i Ma ja mi). Re zo no vao sam da je po raz, ko ji je nu `no mo rao da do |e kad-tad, bo qe do ì ve ti na ma we bit nom tur ni ru. Is po sta vi lo se da taj po raz ni je do {ao ta ko br zo, ne go tek u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa. Me |u tim, se zo na ko ju je No vak imao u 2011. te {ko se ili ni ka ko po na vqa, pa iz te per spek ti ve po raz u Du ba i ju ne iz gle da tra gi~ no. âk je i do bro do {ao. Na rav no, za po vra tak na re zul tat ski ko lo sek \o ko vi} u Ka li for ni ji ne sme da po no vi igru iz UAE. To se pre sve ga od no si na i su vi {e ve li -

od po ra za od \o ko vi }a u fi na lu Austra li jan ope na. Me |u tim, ni je pr vi put da [pa nac ra di ta ko ne {to i mo è mo o~e ki va ti da }e u SAD do }i pot pu no spre man i è qan ti tu le, pr ve od pro {lo go di {weg Ro lan Ga ro sa. O~e ku je se no vo po lu fi na le iz me |u Na da la i Fe de re ra, a [pan cu mi {i }i uvek ìv nu i sa mo po u zda we mu ra ste ka da vi di Ro xe ra sa dru ge stra ne mre è. Ra fael ima ogrom nu psi ho lo {ku pred nost nad Fe de re rom, {to se le po vi de lo i u Mel bur nu – Na dal je sla vio u ~e ti r i se ta, iako je Ro x er igrao ne u po re di vo bo qe u do ta da {wem to ku tur ni ra i iako je [vaj ca rac pro gla {en fa vo ri tom u tom okr {a ju. Ma da je Na dal ne bro je no pu ta de mon stri rao da gle da sa mo na pred, a da se ne osvr }e mno go za onim {to je bi lo, bi }e in te re sant no vi de ti ko li ko ga je uz dr mao sed mi uza stop ni po raz od \o ko vi }a u fi na li ma. En di ju Ma re ju ni je du go tre ba lo da pre bo li po raz od \o ko vi }a u Mel bur nu, {to je znak [ko to vog sa zre va wa. Za raz li ku od pret hod ne dve go di ne, od mah se vra tio u tak mi ~ar ski ri tam i sti gao je do fi na la u UAE iz ba civ {i pri tom upra vo \o ko vi }a. [kot je do bio sa svim za do vo q a va j u } i `reb – Gar si ja-Lo pes ili Ma ~a do, za tim naj ve r o vat n i j e Vik tor Tro ic ki, a on da Si mon ili Va vrin ka. Pro jek to va ni Ma ri jev ri val u ~e tvrt f i n a l u je s te Mar di Fi{, ma da ne bi bi lo ve li ko iz ne na |e we da se tu na |e i Xon Iz ner.

Je le na eli mi ni sa na u du blu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} i Gr ki wa Ele ni Da ni li du za vr {i le su ve} u pr vom ko lu tak mi ~e we u du blu na tur ni ru u In di jan Vel su. Jan ko vi }e va i Da ni li du su po ra `e ne od Ru mun ke Iri ne-Ka me li je Be gu i Ma ri je Ho se Mar ti nes San ~es iz [pa ni je sa 6:2, 2:6, 10:7, po sle jed nog sa ta i 23 mi nu ta igre. U dru gom ko lu, ru mun sko-{pan ska kom bi na ci ja igra }e pro tiv bo qe iz su sre ta Ana bel Me di ne Ga ri ges iz [pa ni je i Ita li jan ke Fla vi je Pe ne te sa jed ne stra ne i Ar gen tin ki @i ze le Dul ko i Pa o le Su a res sa dru ge. Jan ko vi }e va tek tre ba da po~ ne tak mi ~e we u sin glu u In di jan Vel su, po {to je slo bod na u pr vom ko lu, a u dru goj je ~e ka duel sa do ma }om te ni ser kom Xej mi Hemp ton, ko ja je po be di la Po lo nu Her cog iz Slo ve ni je sa 6:0, 6:1. I Ana Iva no vi} je slo bod na u pr vom ko lu, a u dru gom }e igra ti pro tiv po bed ni ce su sre ta Ma |a ri ce Gre te Arn i Jo ha ne Lar son iz [ved ske. ren ti bi li fi zi~ ki is cr pqe ni. Za to }e In di jan Vels, tur nir na ko jem ni je igrao fi na le od 2006. go di ne, bi ti zna ~a jan is pit za Fe de re ra. Ro xe ru je br za pod lo ga u Du ba i ju i tek ka ko po go do va la, a Ma rej je ~ak iz ja vio „da bi Fe de rer mo gao da bu de broj je dan i u na red nih ne ko li ko go di na uko li ko bi se vi {e tur ni ra igra lo na ta kvim pod lo ga ma“. Ra fael Na dal ve li ka je ne po zna ni ca pred tur nir u In di jan Vel su, s ob zi rom da ni je igrao

Ko od osta lih te ni se ra mo è da po re me ti pla no ve „ve li ke ~e tvor ke“? Pr vo ime ko je se na me }e je ste Huan Mar tin del Po tro. Iako su ne ki stru~ wa ci sklo ni pro ce ni da Del po ni ka da ne }e vra ti ti igru ko ju je imao pre po vre de ru~ nog zglo ba, re kao bih da ni su u pra vu. Isti na je da u Mel bur nu ni je pru ìo Fe de re ru ot por ka kav se o~e ki vao, ali u Du ba i ju je ve} de lo vao mno go bo qe i za to se èq no i{ ~e ku je wi hov no vi dvo boj u ~e tvrt fi na lu. S. O.

T I P S A R E V I ] KAO INI JE STA: Naj bo qi srp ski te ni se ri opu {ta ju se od pri pre ma za In di jan Vels igra ju }i ma li fud bal. Po {to su saznali imena rivala na turniru Masters serije u Indijan Velsu, Novak \okovi} i Janko Tipsarevi} istr~ali su napoqe da se opuste na terenu za mali fudbal. Tipsarevi} je bio u kompletnoj opremi Andresa Inijeste, veziste Barselone, dok \okovi} nije obukao dres kluba za koji navija. Po{to Gvardiola nije hteo da me uvrsti u ekipu, odlu~io sam da iza|em i poka`em kako se to radi - napisao je Tipsarevi} na Tviteru.

Neverovatan Lionel Mesi

POSLE PET POSTIGNUTIH GOLOVA U DUELU S BAJEROM

Me si uzeo lop tu za uspo me nu Fud ba ler Bar se lo ne Li o nel Me si u sre du uve ~e je is pi sao no ve stra ni ce isto ri je Li ge {am pi o na, a kao uspo me nu na me~ sa Ba je rom ukrao je lop tu. Sjaj ni Ar gen ti nac je u po be di svog ti ma od ~ak 7:1 u~e stvo vao s pet go lo va, {to pre we ga ni je ni ko me po {lo od no ge, a s 12 po go da ka ovo se zon ski je re kor der u elit nom tak mi ~e wu. Uz to, s tih pet go lo va, Ar gen ti nac je po stao ~e tvr ti stre lac svih vre me na u Li gi {am pi o na s 49 po go da ka, a is pred we ga su Raul sa 71, Rud van Nis tel roj i Tje ri An ri. - Naj va `ni je je da smo pro {li da qe i ni {ta ni je bit ni je od to ga {to se ti ~e ove utak mi ce re kao je Me si, ko ji je po sle me ~a od lu ~io da sa ~u va lop tu s me ~a. Me si je ta ko |e is ta kao da ne bi ra pro tiv ni ka u bor bi za po lu fi na le. - Ne znam ko ga bih naj vi {e vo leo za ri va la u ~e tvrt fi na lu. U toj fa zi tak mi ~e wa su pred va ma sve te {ki pro tiv ni ci, ta ko da je sva ki klub no vi iza zov. @e li mo kao i uvek da po be di mo sve i sva ko ga, a ta ko }e bi ti i sa da. Ho }e mo da tri jum fu je mo u sva koj utak mi ci Pri me re ili

Li ge {am pi o na, to je na {a mi si ja - re kao je Me si. Pep Gvar di o la je, {to je i ra zu mqi vo, bio za do vo qan po sle ukupnog trijumfa nad Bajerom sa 10:2, a posebno se osvrnuo na

{ta je sve uspeo da postigne za svoje 24 godine. Kada jednog dana prestigne Sezara, mislim da moramo da mu napravimo veliku `urku na Nou kampu. Pozva}u sve na{e navija~e da mu tada

Van ze ma qac, ge ni je... Fud ba ler Bar se lo ne Li o nel Me si u sre du uve ~e je po no vo za di vio mno ge qu bi te qe naj va `ni je spo red ne stva ri na sve tu. U re van{ me ~u osmi ne fi na la Li ge {am pi o na, Bar se lo na je po sti gla se dam go lo va, Me si pet, a Ba jer iz Le ver ku ze na sa mo je dan. Svo je odu {e qe we Me si jem vi {e ne kri ju ni pro tiv ni~ ki igra ~i, ve} na pro tiv, otvo re no mu se di ve. Van ze ma qac, naj bo qi svih vre me na, ge ni je, re ~i su ko ji ma fud ba le ri opi su ju naj bo qeg me |u wi ma – Li o ne la Me si ja. - Me si ju je sve {a la. Naj bo qi svih vre me na - na pi sao je na svom pro fi le na dru {tve noj mre ì na pa da~ Man ~e ster Ju naj te da Vejn Ru ni. - Da li je ovo bi la utak mi ca u Li gi {am pi o na ili je Me si igrao Plej ste{n? Ne ve ro vat no! Da je po sti gao {est go lo va, od neo bi dve lop te- re kao je Fal kao. - Pe le, Ma ra do na, Pla ti ni? Svi su ve li ki. Me si? Mon strumka è En co Ma re ska. u~inak Mesija, za kojeg je najavio da }e presti}i legendarnog Sezara. - Bili smo svedoci jedne od najneverovatnijih no}i u ìvotu Lionela Mesija. Nikada nisam gledao Sezara, ali sam ~uo da je bio neverovatan fudbaler. Imam zato sre}u {to gledam Lea Mesija. neverovatno je

pruè ovacije kakve zasluùje rekao je Gvardiola. Gvardiola za razliku od Mesija ima i èqu {to se ti~e protivnika u ~etvrtfinalu. - @eleo bih da igramo s fudbalerima Milana jer smo s wima ove sezone ve} odmeravali snage i veoma ih dobro poznajemo - naglasio je Gvardiola.

UZ ISTORIJSKI USPEH KIPARSKOG APOELA

Jo va no vi}: Igra ~i su od lu ~i li Apoel je po sti gao sja jan uspeh plasmanom u ~etvrtfinale fudbalske Lige {ampiona, a trener kiparskog tima Ivan Jovanovi} nije krio odu{evqewe i zahvalio se igra~ima i navija~ima. - Ovo je bilo najva`nije ve~e u istoriji Apoela i kiparskog fudbala - naglasio je Jovanovi} i nastavio: - Nismo verovali da moèmo do ovde da do|emo. Ali kada imate igra~e koji veruju u sebe i navija~e kakve mi imamo, onda je sve mogu}e. Pre me~a sam rekao da moramo da odigramo savr{enu utakmicu. Morali smo dosta da tr~imo i da dobijemo {to vi{e duela. Igra~i koji su {utirali penale sami su izrazili èqu da ih izvode. Potom je najboqi srpski trener za 2011. godinu dodao: - Ova pobeda pripada igra~ima i navija~ima. Naporno smo radili da bismo napravili ovakav uspeh. Ni{ta ne moè toliko da vas obraduje kao to kada vidite da se toliko qudi raduje uspehu. Drago mi je {to sam pomogao navija~ima Apoela da uìvaju u ovakovim trenucima.

Radost fudbalera Apoela posle pobede nad Lionom

Trener Liona Remi Garde bio je razo~aran porazom svog tima i ispadawem iz najelitnijeg evropskog takmi~ewa. - Veoma smo razo~arani. Apoel nije veliko ime, ali su svakako zaslu`ili da do|u do {esnaest, a zatim i do osam najboqih. Ovaj poraz nas, me|utim, ne}e poquqati. Sigurno }emo biti kritikovani. Poku{ao sam da odr`im korak u igri

tokom cele utakmice. Niko nije mogao da predvidi {ta }e se desiti na 1:0. U produ`ecima su morali da igraju umorni igra~i. Ali, nemamo vremena da tugujemo, jer nas u subotu ~eka me~ s Lilom u doma}em {ampionatu. Imamo {ansu da osvojimo prvenstvo, igramo Kup i finale Liga kupa. To je dovoqan motiv za svakog igra~a - rekao je Garde.

c m y

dnevnik

U SENT GA LE NU, 26. MA JA

Or lo vi pro tiv svet skog pr va ka Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je od i gra }e 26. ma ja pri ja teq sku utak mi cu sa se lek ci jom [pa ni je u {vaj car skom Sent Ga le nu. Me~ sa Sr bi jom }e ak tu el nim {am pi o ni ma Evro pe i sve ta bi ti pr va pro ve ra pred na stup na EURO 2012. u Poq skoj i Ukra ji ni. Vest o od i gra va wu utak mi ce u Sent Ga le nu ob ja vi la je u sre du uve ~e madridska „Marka”, koja navodi da se lekto r V isente del Boske tom prilikom ne}e ra~unati na fudbalere Barselone i Atletik Bilbaoa. Te dve ekipe se 25. maja sastaju u finalu Kupa kraqa.

Orlovima nakon duela u [vajcarskoj predstoje jo{ dva odmeravawa snaga sa u~esnicima EP - sa Francuskom }e igrati 31. maja u Remsu, a pet dana kasnije gostova}e [vedskoj u Stokholmu. Pretpostavka je da su [panci odabrali Srbiju kako bi se {to boqe pripremili za duel C grupe EURO 2012. sa Hrvatskom, ~iji igra~i poti~u iz sli~ne {kole fudbala i imaju sli~an mentalitet. Taj me~ crvenoj furiji sledi u tre}em kolu, a pre toga }e igrati sa Italijom i Republikom Irskom. Z. R.

ALEK SAN DAR LA ZEV SKI, LE VI BEK PAR TI ZA NA

Bor ba tek po ~i we Par ti zan ovih da na mno gi kri ti ku ju zbog igre i re mi ja u No vom Pa za ru. Le vi bek Alek san dar La zev ski sma tra da je ma lo ne do sta ja lo da ova ne de qa u ta bo ru {am pi o na bu de uobi ~a je no mir na. - Ne sre }a je {to ni smo da li dru gi gol. Da je smo, ne bi bi lo ni kri ti ka, ni po le mi ka oko na {e igre - ka è La zev ski za Mon do. Da li se re mi mo è pod ve sti pod ne sre }an slu ~aj s ob zi rom na ble do iz da we par nog vaq ka? - Isti na je da smo non {a lant no u{li u utak mi cu i ba ci li 45 mi nu ta, ali ne bih se slo ìo da smo bi li lo {i u dru gom po li vre me nu. Tim Avra ma Gran ta u su bo tu ima pri li ku da se u Hum skoj re van {i ra Slo bo di Po int za je di ni po raz u ovoj se zo ni Su per li ge i po pra vi uti sak sa pro le} ne pre mi je re. - Mo ra mo da zap ne mo i sve sna ge. Pr ven stve no zbog nas, ka ko bi smo se vra ti li u po bed ni~ ki ri tam i po vra ti li sa mo po u zda we. Za tren oka zim skih plus de set sve lo se na plus osam. Par ti zan je kik som u No vom Pa za ru omo gu }io Cr ve noj zve zdi da mu pri |e, iako je raz li ka i da qe ve li ka. - I to kom pr ven stve ne pa u ze sam go vo rio da de set bo do va pred no sti ne zna ~i ni {ta. Pam tim pret hod ne se zo ne ka da smo se ju ri li sa wi ma. Za to i ovih osam bo do va raz li ke mo è da bu de mno go, a ne mo ra da zna ~i

ni {ta. Bor ba se i da qe na sta vqa. La zev ski se kod Avra ma Gran ta usta lio na po zi ci ji le vog be ka. Do bio je pred nost u od no su na Vla di mi ra Vol ko va. Igrao je uz le vu aut li ni ju na pri pre ma ma naj ~e {}e sa Sa {om Ili }em, u No vom Pa za ru sa Ne ma wom To mi }em.

Aleksandar Lazevski

- Bo qe wih pi taj te ko me je lak {e sam nom - na sme jao se La zev ski i do dao:- [a lu na stra nu. Sve jed no mi je s kim sa ra |u jem, svi su od li~ ni igra ~i. Uti sak je da bi re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je mo gao ~e {}e da se uba cu je u na pad. - Ka da je to li ko igra ~a na sre di ni te re na ko li ko ih mi ima mo, on da mi je pr ven stve na oba ve za da za {ti tim even tu al ni wi hov gu bi tak lop te - po ja snio je La zev ski svoj za da tak.

ME NA YER MAN ^E STER SI TI JA RO BER TO MAN ]I NI

@e li mo Van Per si ja

Me na xer Man ~e ster si tija Ro ber to Man }i ni po tvr dio je da su „gra |a ni” za in te re so va ni da u svo je re do ve do ve du Ro bi na van Per si ja iz Ar se na la. Ovaj 28-go di {wi Ho lan |a nin, ko ji je po sti gao 32 go la za lon don ski klub, ima ugo vor s Ar se na lom do 2013. go di ne, ali je od lu ~io da pre go vo re o no vom od go di do le ta. - Za in te re so va ni smo za sve do bre igra ~e, to je nor mal no, ali ne sa mo {to se ti ~e nas. Mi slim da svi ve li ki ti mo vi `e le Van Per si ja u svo jim re do vi ma. Mi slim da je on je dan od naj bo qih na pa da ~a u Evro pi, uz Li o ne la Me si ja, Kri sti ja na Ro nal da, Ser hi ja Agu e ra i Ma ri ja Ba lo te li ja. Ipak, mi slim da }e Ho lan |a nin

è le ti da osta ne u Ar se na lu - na gla sio je Man }i ni. Pro {log le ta, Si ti je iz Ar se na la do veo Sa mi ra Na sri ja, a pret hod nih se zo na iz re do va lon don skog ti ma do {li su i Gael Kli {i, Ko lo Tu re i Ema nuel Ade ba jor. - Ako po sto je ne ki igra ~i ko ji è le da na pu ste Ar se nal, mi smo za in te re so va ni za wih. Ali, ako è le da osta nu, mi ne ma mo pro blem oko to ga. Mo je mi {qe we je da }e Van Per si osta ti u Ar se na lu, jer ako osta nu bez we ga ima }e ve li ki pro blem. Mi slim i da }e se Ar se nal do sta po ja ~a ti na le to jer è le da osvo je Pre mi jer li gu - is ta kao je ita li jan ski stru~ wak.

SPORT

Bit no je da {to pre da mo gol Duel s Rad ni~ kim u Kra gu jev cu je ar hi vi ran, a u mi sli ma fud ba le ra Voj vo di ne sa da se na la zi sa mo wi hov su tra {wi ri val, eki pa Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca. Iako im u go ste do la zi „fe we ra{„, ni ko me |u cr ve no-be li ma ne raz mi {qa u sti lu „la ko }e mo”, ve} se igra ~i pri pre ma ju da pru è mak si mum, ostva re va `nu po be du i tri jum fom obe le è pro le} nu pre mi je ru na „Ka ra |or |u”. - Iskre no, ra ~u na li smo da mo è mo da po be di mo Rad ni~ ki, ali se na me sti la ta kva utak mi ca u ko joj ni smo is pu ni li ciq - re kao je na pa da~ Mi lan Bo jo vi}, je dan od igra ~a ko ji bi su tra mo gli da se po ja ve me |u start nih je da na est. - Za bo ra vi li smo taj me~, ove ne de qe raz mi {qa mo sa mo o du e lu s Me tal cem u ko jem, pred na {om pu bli kom, è li mo da pru ì mo do bru par ti ju i ostva ri mo po be du. To kom pri prem nog pe ri o da, ba{ kao i na utak mi ci s Rad ni~ kim, u igru ste naj ~e {}e ula zi li s klu pe za re zer ve? - O~e ku jem da }u u su bo tu bi ti me |u star te ri ma i ta ko se i pri pre mam za utak mi cu. Na rav no, na tre ne ru De ja nu Vu ki }e vi }u je da od re di one ko ji }e po ~e ti su sret, a na me ni je, ako me |u wi ma bu dem i ja, da se po tru dim i is ko ri stim uka za nu pri li ku. Me ta lac }e, ne ma sum we, igra ti za tvo re no na „Ka ra |or |u”? - Na vi kli smo na to, jer ve }i na ri va la na na {em sta di o nu igra za tvo re no, ori jen ti {u }i se na od bra nu. Na na -

Milan Bojovi} u akciji

NO VI OBRT OKO GOL GE TE RA

Ili} ipak u Ka zah sta nu

Ta man ka da se u~i ni lo da je sta vqe na ta~ ka na od la zak Bra ne Ili }a iz Voj vo di ne i da }e on osta ti ~lan su per li ga {a iz No vog Sa da i to kom pro le }a, do go dio se no vi obrt. Na i me, iz Ak to bea, za in te re so va nog klu ba za uslu ge na pa da ~a cr ve no-be lih, sti gao je no vi pred log za tran sfer, a o sve mu je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li} re kao: - Bra na tre ba da ot pu tu je u Ka zah stan. Pred log ko ji smo do bi li pre ne ki dan ni je od ra `a vao pre li mi nar ni do go vor ko ji smo ima li s Ka zah tan ci ma, a sa da je sti gla is prav ka i Ili} }e de fi ni tiv no pot pi sa ti dvo go di {wi ugo vor s Ak to be om.

NA UTAK MI CI FA KU PA BIR MIN GEM–^EL SI

Na vi ja ~i isme va li To re sa

Fud ba ler ^el si ja Fer nan do To res od bio je da {u ti ra pe nal na utak mi ci s Bir min ge mom, po {to su ga na vi ja ~i tog ti ma kon stant no vre |a li na me ~u FA ku pa. Plav ci su u po no vqe nom me ~u pe te run de bi li bo qi od Bir min ge ma u go sti ma sa 2:0, po {to je u pr vom du e lu bi lo 1:1.

{u ti rao pe nal i pro ma {io, a po tom pre ko raz gla sa re kao da je {u ti rao go re od [pan ca. [pan ski fud ba ler je u 70. mi nu tu iz nu dio pe nal, ka da je ^el si ve} vo dio 2:0, a Huan Ma ta, ko ji go to vo uvek {u ti ra s be le ta~ ke za tim sa Stam ford bri xa, po nu dio je To re su da ga on iz ve de. [pa nac je to od -

Do {ao pi jan na tre ning

klu ba - na vo di se u Xon so no vom sa op {te wu. Me na xer Ko nor re kao je da je za we ga slu ~aj za vr {en, na kon {to se igra~ iz vi nio i pri hva tio ka znu. - To su stva ri ko je ume mo da re {i mo unu tar klu ba i ne `e lim vi {e da ko men ta ri {em ovaj slu ~aj - ka zao je Ko nor. Xon son je u Vul ver hemp ton do {ao pro {log le ta iz Bir min ge ma, a do sa da je za „vu ko ve” od i grao 25 utak mi ca.

NA PA DA^ VOJ VO DI NE MI LAN BO JO VI] PRED SU TRA [WI DUEL S ME TAL CEM

VULV ER HEMP TON SU SPEN DO VAO YONSONA

Pri vre me ni me na xer Vul ver hemp to na Te ri Ko nor su spen do vao je de fan ziv ca Ro xe ra Xon so na jer se po ja vio pi jan na tre nin gu. Xon son }e u na red nom pe ri o du mo ra ti da tre ni ra sa re zer vnom eki pom, a zbog ovog in ci den ta ka `wen je i nov ~a no u vi si ni dve ne deq ne pla te. - Mo je po na {a we na tre nin gu je bi lo is pod sva kog kri te ri ju ma ko ji se tra `i u pro fe si o nal nom klu bu. Iz vi nio sam se me na xe ru, sa i gra ~i ma i upra vi

petak9.mart2012.

Na meti navija~a: Fernando Tores

To res je u pr vom po lu vre me nu imao ve li ki pro ma {aj, {to je sa mo bio po vod da na vi ja ~i kre nu s isme va wem, a sve je kul mi ni ra lo u po lu vre me nu ka da je je dan od wih

bio, a iako on ret ko ka da {u ti ra pe na le to je, pre ma bri tan skim me di ji ma, bio jo{ je dan po ka za teq ka ko u po sled we vre me ne ma ba{ mno go sa mo po u zda wa.

Fo to: F. Ba ki}

ma je da ofan ziv nom igrom, pre sve ga pre ko bo ko va, {to pre na |e mo kqu~ za bra vu ri va la i da po stig ne mo pr vi gol ko ji bi nam znat no olak {ao po sao u na stav ku. U ti mu }e, ka ko stva ri sto je, bi ti i Al ma mi Mo re i ra, od ko jeg De jan Vu ki }e vi} o~e ku je da bu de glav ni kre a tor igre? - Mo re i ra se opo ra vio, do bro je tre ni rao i go to vo si gur no }e za i gra ti su tra. S wim u ti mu, bi }e to sa svim dru ga ~i ja pri ~a, jer je re~ o sjaj nom kre a tiv cu. O~e ku jem da }e di stri bu i ra ti do bre i upo tre bqi ve lop te ka na ma, na pa da ~i ma, a on da }e mo bi ti mno go bli `i po sti za wu go la.

U pr vom ko lu na stav ka pr ven stva na na {im sta di o ni ma za be le è na je neo ~e ki va no ve li ka po se ta. U va {em du e lu u Kra gu jev cu na tri bi na ma je bi lo oko 10.000 gle da la ca. O~e ku je te li sli ~an od ziv na vi ja ~a Voj vo di ne su tra u 14 ~a so va na sta di o nu u No vom Sa du? - Ovo nam je pr va utak mi ca ko ju u na stav ku pr ven stva igra mo pred na {im na vi ja ~i ma i po zi vam sve one ko ji ma je Voj vo di ne u sr cu, da do |u na tri bi ne i po dr è nas. Si gu ran sam da }e mo im se odu ì ti do brom igrom i po be dom - re kao je na kra ju Mi lan Bo jo vi}. A. Pre do je vi}

sport

petak9.mart2012.

ABA MU [KA LI GA

KUP „MI LAN–CI GA VA SO JE VI]”: HE MO FARM I VOJ VO DI NA DE LE MEG DAN

Se li mo vi} de bi tu je

Par ti zan - Bu du} nost 67:58 He mo farm - Zla to rog 58:54 Kr ka - Za greb 84:65 72:77 Rad ni~ ki - He li os 64:71 [i ro ki - Olim pi ja 102:106 Ci bo na - Ce de vi ta (15.mart) Ma ka bi - C. zve zda

1. Ma ka bi 21 20 1 1788:1458 41 2. Ce de vi ta 23 18 5 1985:1720 41 3. Par ti zan 23 17 6 1827:1604 40 24 13 11 1812:1768 37 4. [i ro ki 5. Bu du} nost 22 15 7 1640:1562 37 23 12 11 1861:1828 35 6. Ci bo na 7. Olim pi ja 23 12 11 1724:1781 35 8. Rad ni~ ki 23 11 12 1882:1894 34 23 11 12 1803:1874 34 9. Za greb 10. C. zve zda 23 10 13 1859:1839 33 23 7 16 1656:1884 30 11. He li os 12. Kr ka 23 6 17 1661:1780 29 13. He mo farm 23 6 17 1661:1837 29 14. Zla to rog 23 2 21 1504:1834 25 Pa ro vi 24.ko la: Cr ve na zve zda Di va - Ci bo na, Ma ka bi - Za greb, Zla to rog - Rad ni~ ki, [i ro ki - Ce de vi ta, He li os - Kr ka, Bu du} nost - He mo farm (10. mar ta), Olim pi ja - Par ti zan mt:s (11. mar ta).

MU [KA SU PER LI GA

Ra do wi} spre ~io iz ne na |e we Ki kin da Bus Kom pju ters - IMT 4:3 KI K IN D A: Sala O[ „Jovan Popovi}”, gledalaca 50, sudija: Zoran Pani} (Kikinda). Rezultati: Radowi} - Damjanovi} 3:1 (7, -2, 9, 4), Kati} @upqanin 1:3 (2, -3, -8, -2), Pete - Daleva 1:3 (-2, 5, -4, -5), Radowi} - @upqanin 3:0 (8, 4, 8), Pete - Damwanovi} 3:0 (2, 4, 8), Markovi} - Daleva 1:3 (-2, 5, -3, -2). Dubl: Radowi}, Pete - @upqanin, Damwanovi} 3:2 (-5, 2, 5, 5, 3). Stonoteniseri doma}e ekipe teè nego {to se to o~ekivalo do{li su do planirane pobede, jer su gosti iz Beograda pruìli snaàn otpor, imaju}i u vidu da im je pobeda bila neophodna kako bi ostali u ovom stepenu takmi~ewa. Da se ne dogodi iznena|ewe pobrinuo se Vladimir Radowi} sa dve sigurne pobede i to protiv Damwanovi}a i @upqanina, a bio je i pobednik u dublu sa Peteom u me~u koji je trajao pet setova. Veliko iznena|ewe predstavqa poraz Petea protiv Daleva. Ovom pobedom Kikin|ani su gotovo sigurno obezbedili ~etvrtu poziciju i u~e{}e u plejofu. M. S. KUP SR BI JE U FUT SA LU

^vrst ot por {am pi o nu Be ~ej – Eko no mac 4:8 (3:2) BE ÊJ: Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca: 300. Sudije: Beqevi} (Futog) i Stanojevi} (Kikinda). Strelci: Blaìn u 10, Sekuli} u 12, 16. i 26. minutu za Be~ej, a De Suoza u 3, 22. i 23, Boòvi} u 13. (autogol), Da Kosta u 32. i 34, Koci} u 38. i Raki} u 40. minutu za Ekonomac. Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 9 (5+4), Ekonomac 8 (4+4). BE ÊJ: Andri} 9 (28 odbrana), Vu~kovi} 6, Iki} 6, Stanojev 6, Jovanovi} 6, Arvai 7, Boòvi} 6, [}epanovi} 6, Blaìn 6, Sekuli} 8, Kobiqski 6, Vadanski -. EKO NO MAC: Ranisavqevi} 7, Cvetanovi} 7, Novakovi} 7, De Suoza 8, Lazi} 7, Koci} 7, Vesi} 6,Raj~evi} 7, Mili}evi} , Da Kosta 7, Bizjak -, Raki} 7. Skupo je be~ejski drugoliga{ „prodao koù“ aktuelnom {ampionu Ekonomcu u okr{aju osmine finala futsal kupa Srbije. Posle prvog poluvremena Be~ejci su, ~ak, imali prednost od 3:2. Neizvesno je bilo do polovine drugog dela utakmice, a onda je kvalitet do{ao do punog izraàja i Kragujev~ani su zasluèni izborili prolaz u ~etvrtfinale. Malo su bila dva raspoloèna igra~a u redovima Be~ejaca, golman Milo{ Anri} i trostruki strelac Neboj{a Sekuli}, za eventualno iznena|ewe, pogotovo {to su u redovima {ampiona blistali Brazilci De Suoza i Da Kosta. V. Jan kov

Ko{arka{ice Vojvodine NIS voqom `reba za protivnika u ~etvrtfinalu kupa „Milan–Ciga Vasojevi}” izvukle su vr{a~ki Hemofarm [tadu. Bi}e ovo repriza pro{logodi{weg ~etvrtfinalnog duela u Beo~inu kada su pilulice vi{e nego ubedqivo savladale crveno - bele (67:38) i kasnije se na{le u finalu turnira. Ekipu iz Srpske Atine na finalnom turniru Kupa, i u nastavku sezone, predvodi}e mladi stru~wak Milorad Selimovi}, nakon {to je ugovor istekao Du{anu Kasumu.Selimovi} je nekoliko sezona bio prvi pomo}nik Zoranu Mirkovi}u a kasnije Kasumu. Uloga favorita aspolutno je na strani ekipe iz Vr{ca koju predvodi iskusni trenerski vuk Miroslav Popov, a glavne uzdanice su kapiten Biqana Stankovi}, Marina Mandi} i Sa{a ^a|o. - O~ekuje nas utakmica u kojoj }emo pre svega poku{ati da na psiholo{kom planu napravimo napredak, ne tra`imo pobedu, ve} pomak u igri kako bi ja~i i sa vi{e samopouzdawa u{li u plej – of. Svakako da }emo poku{ati odre|enim takti~kim varijantama da iznenadimo ap-

(17.00) (19.30)

Ne de qa Fi na le u 17 ~a so va

Sa {a ^a |o i La tin ka Du {a ni}

solutno kvalitetnijeg i ja~eg rivala. [to se ti~e uloge favorita na turniru, ona je apsolutno na strani beogradskog Partizana, koji je organizaciono, finansijski i igra~ki za klasu ispred ostalih klubova, tako da

ne o~ekujem neko iznena|ewe – kazao je Selimovi}. Novosa|anke i Vr{~anke danas igraju prvu utakmicu u Smederevu, a zatim na parket izlaze Partizan i Zvezda.. I. Gru bor

SKUP [TI NA CR VE NE ZVE ZDE UZ MNO GO BU RE USVO JI LA NO VI STA TUT USA GLA [EN SA ZA KO NOM O SPOR TU

Pro stom ve }i nom do opo zi va pred sed ni ka Na vanrednoj sednici skup{tine FK Crvena zvezda, pomalo neo~ekivano i uz dosta muka, usvojen je klupski Statut koji je usagla{en sa odredbama novog Zakona o sportu. Zbog vremenskog tesnaca predlog najvi{eg akta nije bio vaqano pripremqen, na {ta je ukazao ~lan skup{tine i generalni sekretar FS Beograda, Jovan [urbatovi} uz niz podnetih tehni~ki amadamana, ali i otvarawa dva su{tinska pitawa koja su razvila iscrpnu i demokratsku diskusiju. - Osta vqe ne su pre ve li ke ingerencije UO, koje stvaraju podlogu za zalouotrebu, a odnose se na mogu}nost da oni odlu~uju o pribavqawu i otu|iva wu imo vi ne. Hi po te ti~ ki, sutra mogu da prodaju stadion, a svi znamo kakve smo uprave imali u posledwih nekoliko godina. Ekspert za pravna pitawa, Zoran Ivo{evi}, uzvratio je konstatacijom da imovina ne mo`e biti privatizovana. Ipak, puno vremena je potro{eno da se situacija sagleda iz svih uglova. Postojao je predlog da se UO omogu}i da raspola`e sa 30 % vrednosti od celokupne imovine radi nesmetanog vo|e-

wa kluba, odnosno poslovawa, a pre svega davawa hipotekarnih garancija prilikom uzimawa kredita. Predsednik Skup{tine Sportskog dru{tva i ~lan Ve}a Klupskog saveta FK Crvena zvezda prof. dr Petar [kundri} poku{ao je da pojasni novonastalu situaciju:

Him na Prvi put u Zvezdinom Statutu, pored obele`ja kakava su zastava, grb, ime stadiona, uneta je odredba i o zvani~noj klupskoj himni, ~iji su autori Qubivoje R{umovi} (tekst) i Sawa Ili} (muzika). - Upravqawe, poslovawe i otu|ewe su razli~ite kategorije. Hipoteka nije otu|ewe nego garancija, a svaki ~lan UO garantuje li~nom imovinom za odluku koju je doneo. Ja sam protiv toga da neko proda 30% imovine Crvene zvezde, ali nisam protiv da svu imovinu klub stavi pod hipoteku, ako tim kreditnim aran`manom re{ava va`ne probleme. Na kraju ve}inom glasova, a u radu „parlamenta” na Marakani

je u~estvovao 51 ~lan od ukupno 78, odlu~eno je da svaki akt povodom otu|ewa imovine mora da verifikuje skup{tina. Polemika je otvorena i povodom pitawa opoziva predsednika, a u susret predstoje}im izborima koji }e se odr`ati krajem maja. Predstavnici navija~a insistirali su da ne pro|e predlog o dvotre}inskoj ve}ini potrebnoj za izglasavawe nepoverewa predsedniku, ve} da to bude prosta skup{tinska ve}ina. Novi saziv Zvezdine skup{tine broja}e 150 ~lanova, {to zna~i da bi predsednik mogao da „padne” sa 76 glasova. - Ako smo se opredlili da na predstoje}im izborima 10.000 na{ih ~lanova bira predsednika onda je nelogi~no da ga „ru{i” ne{to vi{e od 50 qudi - konstatovao je ~lan UO Du{an Mraki}. Nakon pauze predlog navija~a stavqen je na glasawe i dobio je podr{ku skup{tine. Dakle, inicijativu za smenu predsednika mo`e da podnese jedna tre}ina ~lanova „parlamenta”, a za smenu je dovoqna prosta ve}ina. Tako su crveno- beli iza{ali iz za~aranog kruga usvojiv{i Statut koji je usagla{en sa Zakonom o sportu, {to im je i bila obaveza koju su morali da ispune do po~etka aprila. Z. Ran ge lov

BIV [I RE PRE ZEN TA TI VAC NE MA^ KE IDE „PRE KO BA RE”

Fri drih pot pi sao za ^i ka go Biv{i fudbalski reprezentativac Nema~ke Arne Fridrih potpisao je jednogodi{wi ugo vor s ame ri~ kom eki pom ^ikago Fajer. Fridrih je odlu~io da karijeru nastavi u SAD, iako je imao nekoliko ponuda iz Bundeslige i evropskih klubova.

Tro fej mewa vla sni ka Ko lu ba ra – Voj vo di na 30:29 (14:14) LA ZA RE VAC: Hala SC „Kolubara”, gledalaca: 300. Sudije: Dobrosav Kne`evi} i Sr|an Lon~arevi} ( Beograd). Sedmerci: Kolubara 2 (2), Vojvodina 7 (4). Iskqu~ewa: Kolubara 12, Vojvodina 8 minuta. Crveni karton: Nenadi} (Kolubara) u 49. minutu. KO LU BA RA: \uki} (5 odbrana, 1 sedmerac), Pilipovi} 5, Vu~i}evi} 5, Markovi}, Nenadi}, Tomi} 4 (2), Risti}, @arkovi}, \or|evi} (7 odbrana, 1 sedmerac), Blagojevi} 3, Petrovi}, Lon~ar 3, Trivi} 4, Radi}, Radovanovi} 1, Mitrovi} 3. VOJ VO DI NA: Arseni} (1 obrana), Radosavqevi} 8 (2), Vukovi} 1, Popov 2, N. Radi{i} 2, Bari{i} 4, Veselinov 1, Stjepanovi}, Abaxi} (14 odbrana), Suxum 3, Damjanovi}, B. Radi{i}, ^upkovi} 2, \uri}, Marjanac 2, Milo{evi} 4 (4). Trofej osvaja~a Kupa Srbije ove sezone dobi}e novog vlasnika. U derbi susretu osmine finala ovog takmi~ewa, u Lazarevcu, rukometa{i Kolubare revani{irali su se Novosa|anima za jesewi

Pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je iz bo ri li su: Ju go vi} Uni met, Spar tak Voj put, Ko lu ba ra, Par ti zan, Cr ve na zve zda, Ru dar, Rad ni~ ki i Me ta lo pla sti ka.

He mo farm – Voj vo di na (17.00) Par ti zan – C. zve zda (19.30)

Su bo ta

OSMI NA FI NA LA KU PA SR BI JE

Cr ven ka - Cr ve na zve zda 23:25 Spar tak Voj put - Obi li} 31:27 30:29 Ko lu ba ra - Voj vo di na Po `a re vac - Par ti zan 23:26 24:29 Za je ~ar - Ru dar Obi li} - Rad ni~ ki 28:37 Vra we - Me ta lo pla sti ka (0:10) Ju go vi} Uni met (slo bo dan)

Da nas

Po lu fi na le 1 Po lu fi na le 2

dnevnik

Od bram be ni fud ba ler je 2010. godine iz Herte pre{ao u Volfsburg, ali je zbog operacije le|a odigrao samo 15 utakmica, pa je u septembru pro{le godine zatra`io raskid ugovora. - Sre}an sam zbog novog anga`mana. Nadam se da }u biti u

stawu da realizujem svoje ambicije u klubu kao {to je ^ikago - rekao je Fridrih. On je za reprezentaciju Nema~ke odigrao 82 utakmice i postigao jedan gol, a bio je ~lan nacionalnog tima na svetskim prvenstvima 2006. i 2010. godine.

prvenstveni poraz, po{to su u nezvesnoj zavr{nici sru{ili branioca trofeja Vojvodinu 30:29. Tako se nastavila neugodna tradicija u kup duelima po crveno - bele koji su u posledwe ~etiri godine, po tre}i put zaustavqeni upravo od Lazarev~ana, pre toga (2008. i 2010. u ~etvrtfinalu). Po~etak susreta nije nagova{tavao ovakav ishod. Crveno - beli su odli~no otvorili me~, poveli 7:4, ali je usledio odgovor doma}ih, pa se na odmor oti{lo sa nere{enim rezultatom 14:14. U nastavku, sjajno izdawe Lazarev~ana, imali su i {est golova prednosti u 51. minutu, ali u 58. Novosa|ani stigli do poravnawa (28:28) i usledila je prava drama u posledwih dva minuta sa sre}nim krajem po doma}ina.

Cr ven ~a ni umor ni Cr ven ka - Cr ve na zve zda 23:25 (8:11) CR VEN KA: Dvorana Slogodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 1.200, sudije: Trifkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Crvenka 5 (4), Crvena zvezda 1 (1), iskqu~ewa Crvenka 4, a Crvena zvezda 10 minuta. Diskvalifikacija Holpert (Crvenka) u 54. minutu. CR VEN KA: Kova~evi} 3, @egarac 1, Radowi} 1, Jolovi} 6, Slavuqica 1, Ra~i} 1, Gugleta, Nikoli} 2, Miri}, Manojlovi}, Prole, Gruji~i} 1, Vitas, Mili} 1, Holpert 3, Stankovi} 3. CR VE NA ZVE ZDA: Ivani{evi}, Paunovi}, @ivkovi} 5, Milo{evi} 3, Panteli} 1, V. Tomi} 4, Oqa~a, Pavi} 4, Kosanovi}, Pu{ica, A. Tomi}, Petrovi} 1, ]iri} 3, Toki}, An|eli} 4, Brajovi}. Golobrada i umorna ekipa Crvene zvezde zaslu`eno nastavqa daqe takmi~ewe u Ku-

pu. Iznenadili su doma}ina koji je najavqivao uspeh, pre svega znatno ve}om èqom, kao i igrom u kojoj je bilo mawe gre{aka. Izuzev samog po~etka kada je Crvenka imala prednost (2:1 i 4:3), sve ostalo vreme je proteklo u vo|stvo Beogra|ana. Ono je bilo najve}e u 36. minutu (10:16) i ve} tada je bilo jasno da }e rasplet biti u korist gostiju. Ni ~etiri uzastopna gola po tom u wi ho voj mre ì (14:16) nisu ih obeshrabrila kao ni pogodak Jolovi}a u 47. minutu za korak do izjedna~ewa (17:18). Mirnom igrom i rezonskim udarcima sa~uvali su pobedu koja ni u jednom trenutku nije bila ugroèna. Naj bo qi u eki pi Cr ven ke bili su Vitas i Jolovi}, a kod gostiju @ivkovi} i An|eli}. T. Jo vo vi}

LIGA [AMPIONA Bar se lo na–Ba jer 7:1 (2:0) BAR SE LO NA: Stadion Kamp nou, gledalca 82.000, sudija: Moen (Norve{ka), strelci: Mesi u 25. 43. 50. 58. i 84. i Teqo u 55. i 62. za Barselonu, a Belarabi u 91. minutu za Bajer. @uti kartoni: Rolfes, Kastro (Bajer). BAR SE LO NA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Maskerano, Pike, Adrijano (Muniesa)– ]avi (Keita), Buskets, Iniesta (Teqo), Fabregas – Mesi, Pedro. BA JER: Leno – Kastro, [vab, Toprak, Kadlec – Reinarc, L. Bender ([urle), Rolfes, Augusto (Ocipka) – Kisling, Derdiok (Belarabi). Prva utakmica: Bajer – Barselona 1:3.

APOEL–Olim pik (L) 5:3 (1:0,1:0) NI KO ZI JA: Stadion GSP, gledalaca 23.000, sudija: Malenko ([panija), strelac: Manduka u 9. minutu. @uti kartoni: Manduka, Ailton, Solari, Boaventura (APOEL), Kone, Bastos, Gonalon (Olimpik). Crveni karton: Manduka (APOEL). Strelci s penala: Ailton, Morais, Aleksandrou, Tri~kovski (APOEL), Kelstrem, Lisandro Lopez, Gomi (Olimpik) APOEL: Hiotis – Pursatidis, M. Oliveira, Paulo Horhe, Boaventura – H. Sausa (Aleksandrou), Morais – Haralambidis (Marsiwo), Manduka, Ailton, Solari (Tri~kovski). OLIM PIK: Loris – Reveiler, B. Kone, Kris, Cisoko – Ganolon, Kelstrem, Briand (Lakazet), Enderson (Gomi), Bastos- Lisandro Lopez. Prva utakmica: Olimpik – APOEL 1:0.

EVROPSKO PRVENSTVO U SLOBODNOM I GR^KO-RIMSKOM STILU

Na {i opet is pa li Tre }eg da na Evrop skog pr ven stva u rva wu, u Be o grad skoj are ni, na stru wa ~u su iza {li mom ci u slo bod nom sti lu u ka te go ri ja ma do 74 i 120 ki lo gra ma i è ne u ka te go ri ja ma 55 i 67 ki lo gra ma. Od srp skih re pre zen ta ti va ca na stru wa ~i su se po ja vi li Val de mar [ta jer (74 kg) i Pre drag Bu di} (120). Oba re pre zen ta tiv ca Sr bi je su po ra è ni u pr voj bor bi. [ta jer je po ra èn od Ro ma na Der me wi ja iz Mol da vi je, dok je Pre drag Bud ni} po kle kao od Ta ha Ak gu la iz Tur ske.

SPORT

c m y

dnevnik

Ira Tu ba (67kg) je u pr vom ko lu po ra è na od Rok sa ne An dree Na stu {ni cu iz Ru mu ni je. Jo va na Kr~ ma re vi} (55) je u pr vom ko lu te ren je na pu sti la po gnu te gla ve iz gu biv {i od Na di ne Si mo ne To kar iz [vaj car ske. ê tvr tog da na [am pi o na ta Evro pe, u èn skoj kon ku ren ci ji slo bod nim sti lom u ka te go ri ji do 63 ki lo gra ma na stu pi }e Ana Tu ba, a u 72 kg Una Sve tla na Tu ba. Kod rva ~a, u ka te go ri ji do 84 kg tak mi ~i }e se Dra gu tin Du ki}. J. G.

VARADINKE DO^EKUJU TENT U REVAN[U ^ETVRTFINALA PLEJ-OFA

Ca ko vi}: @e li mo maj sto ri cu Pro pu sti le su ve li ku pri li ku od boj ka {i ce Va ra di na da na pra ve brej ke na go sto va wu u Obre nov cu i da po ve du u ~e tvrt fi nal noj se ri ji plej-ofa. Vo di le su Pe tro va ra din ke pro tiv TENT-a 2:0 u se to vi ma, a

Mak si mal ne Su bo ti ~an ke Re zul ta ti pr vih me ~e va ~e tvrt fi na la plej-ofa SU BO TI CA: NIS Spar tak - Je din stvo (U) 3:0 (25:12, 25:15, 25:17), OBRE NO VAC: TENT - Va ra din BMG 3:2 (18:25, 22:25, 25:11, 25:23, 15:13), BE O GRAD: Vi zu ra Ko lu ba ra 3:0 (26:24, 25:22, 25:10), Cr ve na zve zda - Di na mo (P) 3:0 (25:21, 25:13, 25:14). Ras po red re van{ me ~e va da nas - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - TENT (20), su tra - PAN ^E VO: Di na mo Cr ve na zve zda (18), U@I CE: Je din stvo - NIS Spar tak (20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Vi zu ra (17). U po lu fi na le plej-ofa pla si ra }e se eki pe ko je pr ve stig nu do dve po be de.

pro koc ka le su i vo| stva 21:18 u ~e tvr tom i 12:9 u pe tom se tu. Da nas iza bra ni ce Jo va Ca ko vi }a ima ju {an su da iz jed na ~e skor u ~e tvrt fi nal noj se ri ji i iz bo re maj tso ri cu za pla sman u po lu fi na le. Tre ba }e im vi {e smi re no sti u kqu~ nim tre nu ci ma ka ko bi mo gle da ra ~u na ju na po be du. - Ne do sta ja lo nam je ma lo da do bi je mo utak mi cu sa 3:1, pro koc ka li smo po be du. Bi li smo do bri i mo gli smo da na pra vi mo brejk. Bi lo je du gih i le pih po e na, ali osta je àl za pro pu {te nom pri li kom. Da smo iz gu bi li 3:0, ne bi smo à li li, ali kad smo bi li ta ko bli zu po be de, po raz te è pad ne - re kao je tre ner Va ra din ki Jo vo Ca ko vi}. Da nas je pri li ka za naj pri jat ni je iz ne na |e we pr ven stva da se re van {i ra TENT - u za po raz i iz bo ri maj sto ri cu. - Igra we u plej-ofu za nas je uì va we i ta ko tre ba da pri stu pi mo da na {wem su sre tu. U~i ni }e mo sve da ma te ri ja li zu je mo ne ke pred no sti ko je ima mo u od no su na TENT, na da mo se da }e mo se po no vo po ka za ti u do brom sve tlu i da }e mo iz bo ri ti maj sto ri cu - is ta kao je Ca ko vi}. Utak mi ca se igra u ha li na Sal noj ba ri od 20 ~a so va. M. Risti}

Mu ta od la zi na kra ju se zo ne Mi ro slav - Mu ta Ni ko li} bi }e tre ner ko {ar ka {a Rad ni~ kog sa mo do kra ja se zo ne. Is ku sni stru~ wak je è leo da na pu sti Kra gu jev ~a ne po sle ~e tvr tog po ra za u po sled wih {est utak mi ca ABA li ge, od He li o sa u „Je ze ru” (72:77), ali ni je mo gao. - Hteo sam da odem, spre man sam sva kog tre nut ka da to u~i nim, ali su mi qu di iz klu ba re kli: Ne moj, iz gu bi }e mo ovu go di nu. Do {ao sam u Kra gu je vac da po dig nem ko {ar ku, a ako to ne ko ne ce ni, idem od mah. Ali, to ni je pro blem - iz ja vio je Ni ko li}. Kao glav ni pro blem eki pe Ni ko li} je iz dvo jio po vre de: - Ne mo è mo da igra mo sa se dam cen ta ra i dva be ka. Tri igra ~a nam ne do sta ju u ro ta ci ji, sa da ni smo mo gli da ra ~u na mo na Sti ve na Mar ko vi }a i Ste fa na Si no ve ca. Ipak, bez dvo ji ce va `nih igra ~a Rad ni~ ki je ne dav no tri jum fo vao na go sto va wu Za gre bu. - Mi slim da su se oni ma lo opu sti li. Na à lost, ove se zo ne, po sle ve li ke po be de, uvek do la zi po raz. Ima li smo {an su da uhva ti mo pri kqu ~ak za pla -

Me |u na rod na atlet skih fe de ra ci ja (IAAF) sa op {ti la je da }e osno va ti “Ku }u slav nih”, u ko joj ve} ima 12 atle ti ~a ra. Pr vih 12 ~la no va su Xe si Ovens, Karl Lu is, Fa ni Blan kers-Kun, Abe be Bi ki la, Pa vo Nur mi, Emil Za to pek, Al Er ter, Ade mar da Sil va, Edvin Mo ziz, Be ti Kat bert, Xe ki Xoj ner-Ker si i Vang Jung si ja. Wi ma }e to kom ove go di ne, u ko joj IAAF obe le `a va sto go di na po sto ja wa, bi ti do da to jo{ 12 spor ti sta.

~e. Ni smo ima li ni ka kav kon ti nu i tet. Da od sa mog po ~et ka ni je bi lo to li ko po vre da, sve bi bi lo dru ga ~i je. Ipak, is ku sni stru~ wak ne sum wa u sop stve nu stru~ nost. - To ne ma ni ka kve ve ze sa mo jom stru~ no {}u. Po gle daj te ka kve re zul ta te ima Cr ve na zve zda, a da li iko mo è da ka è da je Sve ti slav Pe {i} lo{ tre ner. Ne mo è se igra ti bez igra ~a. Po vre de su tre nut ni, a kao du go ro~ ne pro ble me Ni ko li} je is ta kao:

NBA LIGA

Lej ker si se obru ka li Lej k er s i su se obru k a l i. Ima li su 21 poen pred no sti pro tiv sla ba {nog Va {ing to na to kom tre }e de o ni ce (76:55) i us pe li su da iz gu be, s tim da su „~a rob wa ci” ostva ri li tek de -

Mek gi po 12 po e na i sko ko va (Jan Ve se li ni je igrao zbog po vre de). I dru gi tim iz „gra da an |e la” je po ra `en. Kli per si su pa li u Wu Xer si ju, za hva qu ju }i

tri sko ka, dve asi sten ci je i jed na ukra de na lop ta za 17 mi nu ta. Vla di mir Rad ma no vi} je za 12 mi nu ta uba cio pet po e na i dva pu ta bio naj vi {i u sko ku,

po g ot k u Xor d a n a Far m e r a u po s led w oj se k un d i - 101:100. De ron Vi li jams je opet bio naj bo qi kod Net sa, s 21 po e nom i de set asi sten ci ja. Za to je uza lu dan bio sja jan u~i nak Blej ka Gri fi na - 28 po e na, 17 sko ko va, ba{ kao i Kri sa Po la - 22 po e na, 10 asi sten ci ja. Go to vo uz zvuk si re ne tri jum fo vao je i ^i ka go. Po be du Bul s a pro t iv Mil v o k i j a (106:104) re `i rao je De rik Ro uz, ko ji je ukup no uba cio 30 po e n a. Ipak, naj e f i k a s ni j i na me ~u bio je igra~ Bak sa Er san Iqa so va sa 32 po e na, ko ji ma je do dao i 10 sko ko va. Mi ne so ta je sa vla da la Por tland 106:94, a do pri nos Dar ka Mi li ~i }a u po be di iz no sio je

ali je we go va Atlan ta iz gu bi la od Ma ja mi ja - 86:89. Po raz je do `i veo i Bo ston Alek san dra Pa vlo vi }a u du e lu sa Fi la del fi jom (71:103), a ne ka da {wi igra~ pod go ri~ ke Bu du} no sti utak mi cu je za vr {io s dva po e- na, dve ukra de ne lop te i tri sko ka. Re zul ta ti: [ar lot - Ju ta 93:99, Fi la del fi ja - Bo ston 103:71, To ron to - Hju ston 116:98, Va {ing ton - L.A Lej kers 106:101, Ma ja mi - Atlan ta 89:86, Okla ho ma - Fi niks 115:104, Mil vo ki - ^i ka go 104:106, Mi ne so ta - Por tland 106:94, Wu Xer si - L.A. Kli pers 101:100, San An to nio - Wu jork 118:105, Den ver - Kli vlend 99:100, Sa kra men to - Wu Or le ans 99:98, Gol den Stejt - Mem fis 92:110.

Ma ri ja test vo za~ Ma ru si ja

Pr vi put u isto ri ji For mu le 1 test vo za~ u jed noj eki pi bi }e `e na, po {to je Ma ri ja de Vi qo ta iz [pa ni je na Dan `e na pot pi sa la ugo vor sa eki pom Ma ru si ja. De Vi qo ta se pret hod no tak mi ~i la u ne ko li ko se ri ja, ukqu ~u ju }i {pan sku For mu lu 3, 24 sa ta Dej to ne, a pro {le go di ne je te sti ra la Re no R29 na sta zi Pol Ru {ar. - Ve o ma sam sre} na {to sam po sta la deo F1 ti ma kao test vo za~. Ovo je fan ta sti~ na pri li ka, jer }u ve o ma bli sko sa ra |i va ti sa naj bo qi ma i ta ko ste -

Po èq ni pri vred ni ci i ve te ra ni ci ji pla no va i ide ja ko je su sa ~i ni li ~el ni ci Sport skog dru {tva (SD) i da se sla ù da se ni vo spor ta u Pe tro va ra di nu po dig ne, {to hit ni je, na vi {i ni vo od po sto je }eg. Ta ko |e je mo gu }e da se ri bo lo va~ ko udru è we i ku gla {ki klub pri dru è ~la no vi ma SD, {to bi ovu aso ci ja ci ju oma so vi lo i sa mim tim je u~i ni lo ja ~om. Ako bi sa rad wa sa Osnov nom {ko lom bi la bli ski ja od sa da {we i ako bi se pri vred ni ci i biv {i spor ti sti (ve te ra ni) ukqu ~i li u rad ne sum wi vo je da bi ve o ma br zo pe tro var din ska mla de` sport ski bi la kud i ka mo ak tiv ni ja, a sa mim tim i sti za li bi bo qi re zul ta ti. B. P.

Mi ro slav - Mu ta Ni ko li}

sman u Evro kup, ali je ni smo is ko ri sti li. Iz gle da da smo se i mi ma lo opu sti li, ni sam pred vi deo da }e igra ~i raz mi {qa ti na ta kav na ~in. Uhva ti la nas je i ne ka ner vo za, ne ma pa ra kao ni u ve }i ni dru gih klu bo va. Ni ko li} ne be `i od od go vor no sti: - Na rav no, nor mal no je da qu di me ne kri ve. Pri zna jem da sam do sta gre {io ove se zo ne. Vra }ao sam iz po vre da Mi qa na Pav ko vi }a i Ste fa na Bir ~e vi }a, bio pri nu |en da do vo dim igra -

- Ne znam. Pro mo vi {e mo igra ~e kao {to su Dra gan Mi lo sa vqe vi} i Mar ko â ka re vi}, ali oni odu. Sva ke go di ne do vo di mo de set no vih igra ~a, a na taj na ~in ni ko ni kad ni je na pra vio tim. Gra do na ~el nik Ver ko Ste va no vi} i jo{ ne ki qu di po ma ù ko li ko mo gu, ali ni je la ko stvo ri ti do bar i sta bi lan klub u da na {wim uslo vi ma. Ne mo è mo da pra vi mo ugo vo re na tri~e ti ri go di ne, stran ci do la ze na jed nu se zo nu. Me na xe ri ve} nu de Dej vi du Saj mo nu i Maj klu Sko tu po 500-600.000 evra za sle de }u go di nu. Ne kad ni ja vi {e ne mam ì va ca da se s tim bo rim. Rad ni~ ki je tre nut no osmi na ta be li ABA li ge sa u~in kom 1112. Ni ko li} jo{ ne di è ru ke od Evro ku pa: - Mi slim da ne po sto ji {an sa. Vi de }e mo {ta }e bi ti do kra ja li ge, ali nas o~e ku ju te {ka go sto va wa u La {kom, No vom Me stu i Tel Avi vu. Osta la je i srp ska Su per li ga? - Ciq nam je da bu de mo me |u pr ve tri eki pe i iz bo ri mo u~e {}e u Ja dran skoj li gi, {to ne }e bi ti ni ma lo la ko. Bi }e jo{ po be da i po ra za - za kqu ~io je Mi ro slav Ni ko li}.

@ENA U FORMULI JEDAN

IZ SPORTSKOG DRU[TVA PETROVARADIN

^la no vi Sport skog dru {tva Pe tro va ra din ( ob je di wu je pet klu bo va) su na mer ni da sport ski `i vot u ovoj va ro {i u~i ne kva li tet ni jim i ma sov ni jim, a da bi se to ostva ri lo neo p hod ni su uslo vi.Iz tog raz lo ga je odr `a na skup {tin ska sed ni ca sa ko je je kre nu la ini ci ja ti va pre ma Osnov noj {ko li, grad skim struk tu ra ma, pri vred ni ci ma, sport skim ve te ra ni ma i svim qu di ma do bre vo qe da za jed ni~ kim sna ga ma u~i ne da Pe tro va ra din u do gled no vre me stvo ri kva li tet ni je uslo ve za ba vqe we spor tom u od no su na sa da {we sta we. Ima na zna ka da }e se Grad No vi Sad ukqu ~i ti u re a li za -

POSLE JO[ JEDNOG PORAZA KRAGUJEVA^KOG RADNI^KOG

Atle ti ~a ri osni va ju Ku }u slav nih Iri ~a nin i Ra da no vi} u blo ku

petak9.mart2012.

Ma ri ja de Vi qo ta

}i ve o ma va `no is ku stvo, ko je }e mi ko ri sti ti u ka ri je ri - re kla je De Vi qo ta. Ma ri ja je }er ka biv {eg vo za ~a For mu le 1 Emi li ja de Vi qo te, ko ji se tak mi ~io sre di nom se dam de se tih, ali bez uspe ha. Ne mac Ti mo Glok i de bi tant iz Fran cu ske [arl Pik predstvqa }e tim, ko ji je pro {le se zo ne na stu pao pod ime nom Ma ru si ja Vir xin. Ma ru si ja ni je u~e stvo va la na pred se zon skim pro ba ma u Bar se lo ni, po {to bo lid MR01 ni je us peo da pro |e sve si gur no sne te sto ve. [am pi o nat For mu le 1 po ~i we 18. mar ta tr kom za Ve li ku na gra du Austra li je.

S utak mi ce Wujork – L. A. Klipers

ve tu po be du u se zo ni - 106:101. Eki pa iz Los An |e le sa je do `i ve la dru gi uza stop ni po raz, pred hod no je iz gu bi la i u De tro i tu, a Va {ing ton je pre ki nuo niz od de vet uza stop nih ne u spe ha u du e li ma s „je zer xi ja ma”. Ko bi Bra jant je dao 30 po e na, po 19 su do da li En dr ju Baj nam i Pau Ga sol, ko ji je imao i 15 sko ko va, ali to ni je bi lo do voq no da se anu li ra u~i nak do ma }ih re zer vi sta Ni ka Jan ga (19 po e na, 6 asi sten ci ja), Ke vi na Sa ra fi na (14 p, 9 sko ko va) i Ro xe ra Mej so na (14 p). Ipak, naj bo qi u po bed ni~ kom ti mu bio je star ter Tre vor Bu ker (18 p, 17 sk), Xor dan Kro ford je do d ao 14 po e n a, a Xe v ejl

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

Rukomet

Agro ìv mu {ka li ga - BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Ta mi{ (17). Pr va B mu {ka li ga - Â ÂK: Mla dost - Na pre dak Mak si (19). Pr va B èn ska li ga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} MT - Kra qe vo (21). Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - CR VEN KA: Cr ven ka - BNS (20.30).

Su per li ga za da me - BE O GRAD: JP Rad ni~ ki - Na i sa (17), BA^ K A PA L AN K A: No pal - Rad ni~ ki Le pe ni ca (19). Pr va mu {ka li ga - TE ME RIN: Mla dost TSK - Pri boj (19.30). Dru ga mu {ka li ga, se ver JA [A TO MI]: Na pre dak Apa tin (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver NO VI SAD: Rad ni~ ki - Je din stvo (16.15, Sla na ba ra), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Apa tin (20).

Odbojka Pr va `en ska li ga - KRA GU JE VAC: Sme~ 5 - MD Zre wa nin (19). Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak - Ste ri ja (19).

S PORT

petak9.mart2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta Bol ton - Kvins Park (13.45) (16) Aston Vi la - Fu lam (16) ^el si - Sto uk (16) San der lend - Li ver pul Vul ver hemp ton - Blek burn (16) Ever ton - To ten hem (18.30)

Ne de qa Man ~e ster j. - VBA Svon si - Man. si ti No ri~ - Vi gan

(15) (15) (17)

Po ne de qak Ar se nal - Wu kasl 1. Man. si ti 27 2. Man ~e ster j. 27 3. To ten hem 27 4. Ar se nal 27 27 5. ^el si 6. Wu kasl 27 7. Li ver pul 26 27 8. Fu lam 9. Sto uk 27 10. VBA 27 27 11. No ri~ 12. San der lend 27 13. Ever ton 26 27 14. Svon si 15. Aston Vi la 27 16. Kvins Park 27 17. Blek burn 27 27 18. Vul verh. 27 19. Bol ton 20. Vi gan 27

(21)

21 20 16 15 13 12 10 9 10 10 9 9 9 8 6 5 5 5 6 4

3 4 5 4 7 8 9 9 6 5 8 7 7 9 12 7 7 7 2 8

3 3 6 8 7 7 7 9 11 12 10 11 10 10 9 15 15 15 19 15

69:19 66:27 52:33 55:38 47:32 39:39 30:25 37:36 27:38 34:35 38:44 35:31 27:28 30:34 30:35 28:46 38:60 30:56 29:56 23:52

66 64 53 49 46 44 39 36 36 35 35 34 34 33 30 22 22 22 20 20

ITA LI JA – SE RI JA A Da nas Na po li - Ka qa ri Kje vo - In ter

(20.45) (20.45)

Su bo ta Pa ler mo - Ro ma

(20.45)

Ne de qa No va ra - Udi ne ze Ka ta ni ja - Fi o ren ti na \e no va - Ju ven tus Mi lan - Le }e Ata lan ta - Par ma ]e ze na - Si je na La cio - Bo lo wa 1. Mi lan 26 2. Ju ven tus 26 26 3. La cio 4. Udi ne ze 26 5. Na po li 26 26 6. Ro ma 26 7. In ter 8. Ka ta ni ja 26 9. Pa ler mo 26 26 10. Kje vo 11. Ata lan ta 26 12. \e no va 26 13. Fi o ren ti na 25 25 14. Bo lo wa 15. Ka qa ri 26 16. Par ma 25 26 17. Si je na 18. Le }e 26 19. No va ra 26 26 20. ]e ze na

16 13 14 13 11 11 11 8 10 9 9 9 8 8 7 7 7 6 3 4

6 12 6 7 10 5 4 11 4 7 11 5 7 7 10 8 8 7 8 5

4 0 6 6 5 10 11 7 12 10 6 12 10 10 9 10 11 13 15 17

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 53:22 38:16 41:30 37:23 44:25 39:33 36:36 34:35 39:43 22:31 30:28 35:48 25:25 25:29 23:29 30:39 30:28 30:42 21:46 16:40

54 51 48 46 43 38 37 35 34 34 32 32 31 31 31 29 29 25 17 17

ITA LI JA – SE RI JA B Su bo ta Li vor no - Al bi no le fe Va re ze - Em po li Vi }en ca - Gro se to No }e ri na - Gu bio Asko li - Ju ve Sta bia Kro to ne - Mo de na Ci ta de la - Pe ska ra Sa su o lo - Samp do ri ja Bre {a - Pa do va

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18)

Ne de qa Ba ri - Re |i na

(12.30)

Po ne de qak To ri no - Ve ro na 1. To ri no 29 17 2. Pe ska ra 29 18 3. Sa su o lo 29 15 4. Ve ro na 29 16 5. Pa do va 29 14 6. Va re ze 29 13 7. Bre {a 29 12 8. Samp do ri ja29 10 9. Re |i na 29 11 10. Ba ri 29 11 11. Ju ve Sta bia 29 11 12. Ci ta de la 29 10 13. Gro se to 29 9 14. Mo de na 29 7 15. Li vor no 29 7 16. Kro to ne 29 6 17. Vi }en ca 29 6 18. Gu bio 29 6 19. Em po li 29 6 20. Al bi no le fe29 5 21. Asko li 29 8 22. No }e ri na 29 3

(20.45) 8 4 10 6 7 9 9 13 10 9 8 7 10 11 10 12 11 8 7 10 7 10

4 7 4 7 8 7 8 6 8 9 10 12 10 11 12 11 12 15 16 14 14 16

37:18 61:41 38:21 37:27 43:33 37:25 32:26 35:23 48:37 35:32 40:39 33:39 30:39 30:43 31:34 30:38 31:42 26:41 33:47 30:45 29:39 36:53

59 58 55 54 49 48 45 43 43 40 37 37 37 32 31 29 29 26 25 25 24 19

POR TU GAL Da nas Ma ri ti mo - Fe i ren se

(21.15)

Su bo ta Bra ga - Le i ri ja Por to - Aka de mi ka

(19) (21.15)

Ne de qa Ol ha nen se - Na ci o nal (17) Rio Ave - Se tu bal (17) Be i ra Mar - @il Vi sen te (17) P. Fe re i ra - Ben fi ka (19.15) Spor ting - Gi ma ra e{ (21.15) 1. Por to 21 16 2. Ben fi ka 21 15 3. Bra ga 21 15 4. Spor ting 21 11 5. Ma ri ti mo 21 11 6. Gi ma ra e{ 21 10 7. Ol ha nen se 21 6 8. Na ci o nal 21 7 9. @il Vi sen te21 5 10. Aka de mi ka 21 5 11. Rio Ave 21 6 12. Fe re i ra 21 6 13. Se tu bal 21 5 14. Be i ra Mar 21 4 15. Fe i ren se 21 3 16. Le i ri ja 21 4

4 4 4 5 5 2 8 4 8 7 3 3 5 5 8 3

1 2 2 5 5 9 7 10 8 9 12 12 11 12 10 14

50:15 49:19 45:17 31:17 30:23 26:23 24:26 24:35 20:32 20:27 21:27 25:40 19:37 16:24 15:31 19:41

52 49 49 38 38 32 26 25 23 21 21 21 20 17 17 15

NA[ PRED LOG

[PA NI JA – PRI ME RA Su bo ta

Tobyije ni {a ne svra ke

So si je dad - Sa ra go sa Ma la ga - Le van te Hi hon - Se vi qa Be tis - Real (M)

Ne de qa

Atle ti ko (M) - Gra na da Espa wol - R. Va qe ka no Va len si ja - Ma jor ka Ra sing - Bar se lo na Osa su na - Bil bao

(1.50) Ar se nal - (4.00) Wu kasl (6.00) Ar se nal je u do broj for mi, po sle Li ver pu la sa vla da la je i Mi lan u Li gi {am pion. Pu nih pet ko la su bez po ra za u pr ven stvu. Na dru goj stra ni, eki pa Wu ka sla je u mi nu lom ko lu re mi zi ra la pro tiv San der len da (1:1), {to je pu le ni ma tre ne ra Per djua bio dru gi re mi i tre }a utak mi ca na ko joj ni su sla vi li. Do ma }in ima ve li kih ka drov skih pro ble ma, po vre |e ni su \u ru, Ski la } i, Mer t en z a k er, Di j a b i, Gibs, Vil {ir. A i svra ke sti `u u Lon don, bez Ame o bi ja , Tej lo ra, Bes ta i Mar ve. Za ni mqi vo je da su po sled wa tri du e la ovih eki pa za vr {e na po de lom bo do va (0:0, 4:4, 0:0). Tra di ci ja na po s led w ih 15 su s re t a na stra ni je Ar se na la ko ji je sla vio na 10, go sti na dva me ~a uz tri re mi ja. Na{ predlog: 1

(3.25) San der lend (3.25) Li ver pul (2.00) Fud ba le ri Li ver pu la na kon do bre igre ali po ra za u der bi ju pro tiv Ar se na la (2:1), ovog vi k en d a go s tu j u na sta d i o n u Sve tlo sti pro tiv San der len da, gde }e po ku {a ti da pre ki nu se ri ju od tri utak mi ce bez sla vqa. Do ma }in je us peo da osvo ji bod na go sto va wu pro tiv Wu ka sla (1:1), ~i me je na sta vio se ri ju od tri me ~a bez po be de. U pr vom de lu se zo ne na En fil du pu le ni tre ne ra O Ni la us pe li su da osta nu ne po ra `e ni (1:1), a EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Su bo ta Ko ven tri - Bir min gem (13.30) Re ding - Li ster (16) Der bi - Vat ford (16) No tin gem F. - Mil vol (16) Pi ter bo ro - Blek pul (16) Barn li - Kri stal P. (16) Vest Hem - Don ka ster (16) Braj ton - Por tsmut (16) Sa u temp ton - Barn sli (16) Hal - Ip svi~ (16) Bri stol - Kar dif (18.20) Ne de qa Mild zbo ro - Lids (13.15) 1. Sa ut emp ton 19 2. Vest Hem 19 3. Re ding 19 4. Midlzbo ro 16 15 5. Blek pul 6. Bir min gem 15 7. Braj ton 15 8. Kar dif 14 9. Hal 15 10. Lids 14 11. Le ster 13 12. Kri stal P. 12 13. Barn li 14 14. Der bi 13 15. Ip svi~ 13 16. Barn sli 12 17. Vat ford 11 18. Pi ter bo ro 10 19. Mil vol 9 20. Bri stol 9 21. No tin gem F. 9 22. Ko ven tri 7 23. Don ka ster 7 24. Por tsmut 9

9 7 6 11 11 10 9 11 8 8 9 12 5 7 5 7 10 8 10 7 5 8 8 9

7 7 9 7 9 8 10 8 10 13 12 10 15 14 16 16 13 16 16 19 20 20 18 16

63:33 53:32 44:28 43:35 58:46 53:32 40:34 50:41 32:26 52:49 47:40 35:31 47:43 37:45 54:61 46:55 39:52 51:56 38:47 31:57 30:53 30:49 30:54 34:38

35 33 34 34 35 33 34 33 33 35 34 34 34 34 34 35 34 34 35 35 34 35 33 34

BO SNA I HER CE GO VI NA Su bo ta ^e lik - Ve le` (14.30) GO[K Ga be la - Sla vi ja (14.30) Slo bo da - Sa ra je vo (14.30) Bo rac - Ko za ra (14.30) Zvi je zda - Le o tar (14.30) @e qe zni ~ar - [i ro ki (14.30) Olim pik - Ru dar (14.30) Zriw ski - Trav nik (14.30) 1. @e qe zni ~ar15 2. [i ro ki 15 3. Sa ra je vo 15 4. Bo rac 15 5. Zriw ski 15 6. Olim pik 15 7. ^e lik 15 8. Ve le` 15 9. Zvi je zda 15 10. Ru dar 15 11. Slo bo da 15 12. GOSK 15 13. Ko za ra 15 14. Le o tar 15 15. Trav nik 15 16. Sla vi ja 15

11 10 9 9 7 7 6 5 5 5 5 3 3 3 3 2

2 4 2 2 6 3 4 4 4 3 1 6 4 4 4 1

2 1 4 4 2 5 5 6 6 7 9 6 8 8 8 12

33:10 26:7 28:14 25:13 26:17 20:13 17:18 17:18 16:18 15:20 9:25 9:14 9:16 9:16 20:31 12:41

35 34 29 29 27 24 22 19 19 18 16 15 13 13 13 7

Po ne de qak

Vi qa re al - He ta fe 25 22 1. Real (M) 2. Bar se lo na 25 17 3. Va len si ja 25 12 4. Le van te 25 11 25 9 5. Bil bao 6. Ma la ga 25 11 7. Osa su na 25 8 8. R. Va qe ka no 25 10 9. Atle ti ko (M) 25 8 10. Se vi la 25 8 25 9 11. Espa wol 25 9 12. Be tis 13. So si je dad 25 8 25 7 14. Ma jor ka 25 7 15. He ta fe 16. Gra na da 25 8 17. Vi qa re al 25 6 18. Ra sing 25 4 19. Hi hon 25 5 20. Sa ra go za 25 4

1 6 7 5 10 4 11 4 9 9 6 3 6 8 8 4 9 12 6 6

2 2 6 9 6 10 6 11 8 8 10 13 11 10 10 13 10 9 14 15

(12) (12) (16) (18) (21.30) 85:21 73:19 38:29 37:36 41:32 36:37 29:39 36:38 34:31 27:28 27:34 29:35 27:36 24:30 25:34 22:35 26:38 21:35 23:48 21:46

[PA NI JA – SE GUN DA Da nas

Van Persi u duelu s odbranom Wukasla

(2.30) Lion - (3.20) Lil (3.10) La vo vi sa @er na la pu nih pet ko la ni su po be di li, us put is pa li su i iz Li ge {am pi o na. Olim pik se ipak uzda u tra di ci ju. U po sled wih 12 du e la sa Li lom, sla vi li su {est pu ta, go sti sa mo dva pu ta su po be di li, uz ~e ti ri re mi ja. Je se nas je sla vio Lil 3:1, dok je u Li ga ku pu bo qi bio Lion 2:1. Na{ predlog: 2 - 3

(4.10) \e no va - (3.35) Ju ven tus (1.75) Sta ra da ma iz To ri na po la ko gu bi dah u tr ci za li de rom eki pom Mi la na. To ri ne zi su re mi zi ra li pro tiv Kje va i Bo lo we (1:1), i na ni za li tri uza stop na

re mi ja, a na re du je no vo go sto va we na sta di o nu Lu i |i Fe ra ris u \e no vi. Je se nas na Are ni ni je bi lo po bed ni ka (2:2), a pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Ju ven tu su (2:0 i 3:2). Sta ra da ma je i da qe je di na eki pa u Se ri ji A bez po ra za (sko ru go sti ma 5 - 8 - 0), dok \e no va pru `a do bre par ti je na Lu i |i Fe ra ri su (7 - 3 - 3). Na{ predlog: 2

(1.80) [al ke - (3.30) Ham burg (4.00) Je dan od naj za ni mqi vi jih du e la 25.ko la Bun des li ge igra se na Vel tins Are ni u Gel zer kir he nu, gde }e sna g e od me ri ti [al ke i Ham bur ger. Oba ri va la pre tr pe la su po ra ze u pret hod nom ko lu, do ma }in od Fraj bur ga (2:1), {to im je dru gi uza stop ni po raz, a go sti pro tiv [tut gar ta (4:0) ~i me su na sta vi li se ri ju od tri ko la bez sla vqa. U je se wem de lu {am pi o na -

ta sla vio je [al ke (2:1), dok su oba pro { lo g o d i { wa du e l a pri pa la eki pi Ham bur ga (2:1 i 1:0). [to se ti ~e tra di ci je, od 11 po sled wih utak mi ca, [al ke je sla vio na tri, go sti na {est, uz dva re mi ja. Na{ predlog: 1

(1.50) Va len si ja (3.60) Ma jor ka (5.90) Tre }e pla si ra na eki pa Pri me re Va len si ja, pre ki nu la je niz od dva po ra za sla vqem u Gra na di (1:0). A Ostr vqa ni su re mi zi ra li sa Osa su nom (1:1), i na sta vi li ago ni ju du gu tri utak mi ce. U pr vom de lu {am pi o na ta, ri va li su re mi zi ra li (1:1), a pro {le se zo ne oba du e- la su pri pa la Va len si ji 2:1. Ka da je re~ o tra di ci ji ona je na stra ni sle pih mi {e va, ko ji su na po sled wih 11 du e la sla vi li se dam pu ta, go sti na dve utak mi ce, uz dva re mi ja. Na{ predlog: 1 I. G.

Na sta si} stre lac, re mi Ju ven tu sa

Po dol ski u Ar se na lu

Re pre zen ta ti vac Sr bi je Ma ti ja Na sta si} bio je stre lac u re mi ju (2:2) Fi o ren ti ne sa Par mom, dok je Ju ven tus osvo jio sa mo bod (1:1) na go sto va wu u Bo lo wi u za o sta lom me ~u Se ri je A. A re mi jem je za vr {e na i utak mi ca iz me |u ]e ze ne i Ka ta ni je (0:0). „Sta ra da ma” je pro pu sti la {an su da na ta be li su stig ne vo de }i Mi lan, ali po ~e tak me ~a u Bo lo wi na go ve stio je da }e go sti te {ko do }i do tri bo da. Ve te ran Mar ko di Va jo je svom biv {em klu bu za tre sao mre `u u 17. mi nu tu, ali Ju ven tus je ipak us peo da iz jed na ~i u 13. mi nu tu na stav ka pre ko Mar ka Vu ~i ni }a. Cr no gor ski re pre zen ta ti vac, ko me je po dr {ku pru `io De jan Sa vi }e vi}, je ta ko ko na~ no pre ki nuo gol ge ter ski post i do neo bod go sti ma. Po sle pr ven ca u ne de qu pro tiv ]e ze ne Na sta si} je i u me ~u pro tiv Par me bio stre lac. Mla di de fan zi vac je do neo iz jed na ~e we „qu bi ~a sti ma” u 60. mi nu tu, go sti su pre ko ]er }i ja po ve li u 11 mi nu ta ka sni je, ali je \o vin ko iz pe na la do neo bod do ma }i nu u 87. mi nu tu.

Ne ma~ ki fud ba ler Lu kas Po dol ski na pu sti }e Keln na kra ju se zo ne i pre }i u Ar se nal za 13 mi li o na, pred no si “Bild”. Keln, ko ji tre nut no dr `i 14. me sto na ta be li Bun de sli ge, ni je ko men ta ri sao na vo de “Bil da” da je Po dol ski ve} sve do go vo rio s klu bom iz Lon do na. Po dol ski }e, na vod no, u Ar se na lu bi ti pla }en oko se dam mi li o na evra go di {we. Ne ma~ ki na pa da~ je 2009. go di ne iz min hen skog Ba jer na pre {ao u Keln, klub u ko jem je po ~eo ka ri je ru. Pre do go vo ra s Ar se na lom, Po dol ski je raz go va rao sa svo jim saigra~em iz nema~kog nacionalnog tima Perom Mertesakerom, oko stawa u londonskom klubu. - U posledwih nekoliko nedeqa bio je veoma zainteresovan za to {ta se de{ava u klubu, poslao mi je nekoliko poruka. Dao sam mu veoma pozitivan odgovor, klub je dobar i svi imaju pozitivno mi{qewe o wemu - rekao je Mertesaker.

HR VAT SKA Da nas Lo ko mo ti va - Istra [i be nik - Ri je ka Su bo ta Za dar - In ter Va ra `din - Za greb Kar lo vac - Sla ven Lu~ ko - Di na mo Haj duk - Split Ne de qa Osi jek - Ci ba li ja 1. Di na mo 19 2. Haj duk 19 3. Sla ven 19 4. Split 19 5. Lo ko mo ti va19 6. Osi jek 19 7. Ci ba li ja 19 8. Ri je ka 19 9. Za greb 19 10. In ter 19 11. Za dar 19 12. Istra 19 13. [i be nik 19 14. Lu~ ko 19 15. Kar lo vac 19 16. Va ra `din 19

15 12 10 9 8 8 8 7 7 7 6 5 5 3 4 2

3 4 4 5 5 5 5 7 4 3 4 6 5 7 3 2

1 3 5 5 6 6 6 5 8 9 9 8 9 9 12 15

(15) (18) (15) (15) (15) (16) (18) (16) 43:7 38:15 25:18 30:24 23:16 27:24 19:21 22:15 21:29 18:23 18:30 18:23 19:20 15:22 15:38 12:38

48 40 34 32 29 29 29 28 25 24 21 21 20 16 14 8

TUR SKA Da nas An ka ra gu ~u - Fe ner bah ~e Su bo ta Is tan bul - Kaj ze ri Ga la ta sa raj - Gen ~ler bir . Ne de qa Sam sun - Ga zi an tep Ma ni sa - Mer sin Ka ba ruk - An ta li ja Or dun spor - Be {ik ta{ Eski {e hir - Bur sa Trab zon - Si vas

(21)

Hi ro na - Kse rez Sa ba deq - Bar se lo na B Al kor kon - Her ku les Gva da la ha ra - De por ti vo Him na stik - Vi qa re al B Kor do ba - Hu e ska Mur si ja - Las Pal mas Al me ri ja - Re kre a ti vo

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

1. Ga la ta sa raj 29 2. Fe ner bah ~e 29 3. Trab zon 29 4. Be {ik ta{ 29 5. Gen ~lerb. 29 6. Eski {e hir 29 7. Si vas 29 8. Bur sa 29 9. Is tan bul 29 10. Mer sin 29 11. Or dun spor 29 12. Kaj ze ri 29 13. Ga zi an tep 29 14. An ta li ja 29 15. Ka ra buk 29 16. Sam sun 29 17. Ma ni sa 29 18. An ka ra gu ~u 29

20 17 14 14 12 13 11 11 11 11 10 11 9 9 10 7 7 2

6 6 7 7 8 5 10 9 7 6 8 4 8 8 4 8 8 5

3 6 8 8 9 11 8 9 11 12 11 14 12 12 15 14 14 22

(19) (15) (18) (12) (12) (12) (15) (18) (19)

58:21 53:31 42:33 42:33 45:44 37:36 50:48 38:29 43:45 32:37 26:30 33:35 32:33 27:35 38:51 32:43 27:38 21:64

66 57 49 49 44 44 43 42 40 39 38 37 35 35 34 29 29 11

1. AZ Al mar 24 2. Tven te 23 3. PSV 24 4. Ajaks 24 5. He ren ven 24 6. Fe je nord 24 7. Vi te ze 24 8. Gro nin gen 24 9. RKC 24 10. Ro da 24 11. He ra kles 24 12. NEC 24 13. Utreht 24 14. Bre da 24 15. Den Hag 24 16. Ven lo 24 17. De Graf {ap 23 18. Eks cel zi or 24

15 14 14 13 12 13 10 9 10 10 8 8 6 7 6 7 4 3

4 6 6 7 9 5 5 5 1 1 6 3 8 4 7 4 4 6

5 3 4 4 3 6 9 10 13 13 10 13 10 13 11 13 15 15

Ne de qa

El ~e - Va qa do lid Al ko ja no - Kar ta ge na 1. De por ti vo 27 18 3 27 17 4 2. Sel ta 3. Va qa do lid 27 13 9 27 13 9 4. Al me ri ja 5. Her ku les 27 15 3 6. Kor do ba 27 13 7 27 14 4 7. El ~e 8. Al kor kon 27 11 8 9. Nu man si ja 27 10 10 10. Las Pal mas 27 10 7 11. Re kre a ti vo 27 10 6 27 10 6 12. Mur si ja 13. Bar se lo na B 27 9 8 14. Sa ba deq 27 9 8 27 9 6 15. He rez 16. Gva da la ha ra 27 9 5 17. Vi qa re al B 27 7 8 27 6 8 18. Hu e ska 19. Al ko ja no 27 6 8 20. Kar ta ge na 27 5 8 21. Hi ro na 27 4 8 22. Him na stik 27 3 9

6 6 5 5 9 7 9 8 7 10 11 11 10 10 12 13 12 13 13 14 15 15

[tut gart - Kaj zer sla u .

(20.30)

Ba jern (M) - Ho fen hajm Majnc - Nir nberg Keln - Her ta Volf sburg - Ba jer (L) Bo ru si ja (M) - Fraj burg Aug zburg - Bo ru si ja (D)

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Ne de qa

Ver der - Ha no ver [al ke - Ham bur ger 1. Bo ru si ja(D) 24 17 2. Ba jern 24 15 3. Bo ru si ja(M) 24 14 4. [al ke 24 14 5. Ba jer 24 11 6. Ver der 24 10 7. Ha no ver 24 8 8. [tut gart 24 9 9. Nir nberg 24 9 10. Ho fen hajm 24 7 11. Volf sburg 24 8 12. Majnc 24 6 13. Ham burg 24 6 14. Keln 24 7 15. Her ta 24 5 16. Aug zburg 24 4 17. Fraj burg 24 5 18. Kaj zer sla u. 24 3

4 3 5 2 7 6 11 5 4 9 4 9 9 4 8 10 6 10

3 6 5 8 6 8 5 10 11 8 12 9 9 13 11 10 13 11

FRAN CU SKA Da nas

(20) (18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

51:25 65:25 62:34 63:33 52:34 48:31 29:28 35:43 40:53 40:53 39:37 25:34 35:40 30:38 27:48 30:53 21:52 17:53

49 48 48 46 45 44 35 32 31 31 30 27 26 25 25 25 16 15

(12) (19.45) 45:28 57 49:24 55 40:24 48 46:31 48 30:23 48 29:23 46 42:28 46 35:28 41 35:27 40 35:36 37 34:30 36 32:36 36 41:35 35 31:42 35 29:35 33 29:44 32 36:45 29 29:41 26 28:43 26 16:36 23 27:42 20 19:36 18

NE MA^ KA BUN DES LI GA Da nas Su bo ta

HO LAN DI JA Da nas Ro da - Ven lo Su bo ta Gro nin gen - Vi te se He re kles - Den Hag He ren ven - Eks cel zi or Ne de qa Bre da - PSV NEC - Tven te Fe je nord - Utreht Ajaks - RKC De Graf {ap - AZ Alk mar

(21) 67 57 43 38 37 37 35 34 33 33 33 30 30 29 29 28 27 24 21 18

Sel ta - Nu man si ja

Su bo ta

tra di ci ja na po sled wih osam du e la na stra ni je cr ve nih. Cr ne ma~ ke su sla vi le dva pu ta, go sti pet uz je dan re mi. Na{ predlog: 3+

(18) (18) (20) (22)

(15.30) (17.30) 52:16 55 51:16 48 37:15 47 51:32 44 36:29 40 37:38 36 30:32 35 41:33 32 23:32 31 27:28 30 28:44 28 35:38 27 28:42 27 31:46 25 26:40 23 25:39 22 30:52 21 16:32 19

Aja ~io - Mar sej

(20)

Brest - Bor do Evi jan - So {o Ni ca - Nan si Tu luz - Lo ri jen Va len si jen - Sent Etjen Lion - Lil

(19) (19) (19) (19) (19) (21)

Su bo ta

Ne de qa

Di `on - PS@ Ren - Ok ser Mont pe qe - Kaen 1. PS@ 26 2. Mont pe qe 26 3. Lil 26 4. Ren 26 5. Sent Etjen 26 6. Tu luz 26 7. Lion 26 8. Mar sej 25 9. Bor do 26 10. Va len si jen 26 11. Brest 26 12. Evi jan 25 13. Kaen 26 14. Lo ri jen 26 15. Di `on 26 16. Ni ca 26 17. Nan si 26 18. Aja ~io 26 19. Ok ser 26 20. So {o 26

16 16 12 12 12 12 12 10 9 8 5 7 7 6 7 6 6 6 4 4

7 6 11 7 7 7 4 9 9 7 15 9 7 9 6 8 8 8 11 9

3 4 3 7 7 7 10 6 8 11 6 9 12 11 13 12 12 12 11 13

(17) (17) (21) 48:26 55 49:26 54 45:29 47 36:30 43 33:28 43 28:23 43 41:34 40 34:24 39 31:30 36 27:28 31 22:22 30 35:37 30 30:37 28 23:34 27 31:45 27 25:30 26 24:35 26 28:47 26 32:40 23 23:41 21

lov

c m y

dnevnik

ODLI^NI REZULTATI POZNATE AUSTRIJSKE FIRME

petak9.mart2012.

[TETA NA EKONOMIJI SREDWO[KOLSKOG CENTRA U KAWI@I

Za „Sva rov ski op tik” ne ma kri ze „Svarovski optik” je za vr {io 2011. uspe {no, sa po stig nu tim obr tom od 100,3 mi lo na evra u od no su na pro {lu u ko joj je obrt bio oko 94,4 mi li o na evra. To je i naj ve }i obrt kom p a n i j e od we n og osni v a w a 1949. Kqu~ ni raz lo -

30” je kom pakt ni dvo gled ko ji sta je u bi lo ko ju put nu tor bu, a „EL ran ge” je spe ci jal n o osmi {qen za lov,

Model „EL range”

zi za ova kav uspeh je pred sta vqa we tr `i {tu i do bra po d a j a tri no v a ino v a t iv n a mo d e l a dvo g le d a. „EL 50 Swarovision” su vr hun ski dvo gle di, po seb no stvo re ni za po sma tra we pti ca, ali i za lov u su mra ku. No vi „CL com pa nion

sa svo jim in te gri sa nim la ser skim da qi no me rom i svet ski je d in s tve n im pro g ra m om za pro ra ~un ko sog hi ca, izu mom fir me „Svarovski optik”.

I po r ed te { ke eko n om s ke kli m e, austrij s ka po r o d i~ n a fir ma je po no vo us pe la da im pre si o ni ra svet. Po rast go di {weg obr ta od sko ro se dam od sto u od no su na pret hod nu go di nu na g o v e { ta v a od l i~ n u plat f or m u za po r ast pro iz vod we u bu du} no sti. - Ve o ma smo za do voq ni {to smo to kom 2011., ko ja je bi la eko nom ski gle da no, ne si gur na go di na, us pe li da pr vi put od osni va w a kom p a n i j e ostva r i mo obrt od pre ko 100 mil. evra i ti me po stig ne mo naj bo qi po slov ni uspeh ika da“ ka `e Ca ri na Schi estl - Swa rov ski, pred sed ni c a Iz vr {nog od b o r a „Svarovski optika”. Ova kom pa ni ja sa pro iz vod wom sme {te noj u Ab sa mu otvo ri la je pro {le go di ne oko 40 no vih rad nih me sta i ima na me ru da u sle de }ih par go di na za po sli jo{ oko 700 qu di {i rom sve ta. Upra vo su u to ku za po {qa v a w a no v ih 60 rad n i k a pla ni ra nih u ovoj go di ni.

LOV NA PREDATORE U KR^EDINU

Pa li dve li je i dva {a ka la U Kr ~e di nu je ne dav no odr `an je us pe {an lov na pre da to re: pe de se tak lo va ca lo vi lo je na po te su „Ka la ka ~a”, a ulo vqe ni su dva {a ka la i dve li si c e. Pre c i z ni su, iz m e | u

osta lih, bi li Sa {a Bo `i} i Mi o drag Ke ~i}. Kr ~e din ci ma su u lo vu po ma ga li i wi ho vi po bra ti mi iz Ba nat skog De spo tov ca. U kr ~e din skim lo vi { ti m a, po re ~ i m a ta m o -

{wih lo va ca, ima pre da to ra ~i ja se broj nost mo ra re gu li sa ti, a na ro ~i to je po sled wih go d i n a vi d qi v a eks p an z i j a {a ka la. D. Kn.

SUTRA U NIKINCIMA I KOVILOVU

Dru gi me mo ri jal „Vo ji slav Ra ki}”

Jedan memorijal na dva streli{ta

U ~ast ne ka da ve li kog maj sto ra lov nog stre qa {tva, su tra od 9 ~a so va na stre li {tu u Ni kin ci ma bi }e odr `an Dru gi me mo ri jal „Vo ji slav Ra ki}” - tak mi ~e we u ga |a wu gli ne nih go lu bo va. Nad me ta we pred vi |a pu ca we na 50 go lu bo va, a ko ti za ci ja iz no si 1.000 di na ra, u {ta je ura ~u nat i ru ~ak na kon za vr {e nog tak mi ~e wa. Vo ja Ra ki} je bio po znat kao sja jan pu ca~, ali i jo{ bo qi ~o vek, ve li ki laf ve se le na ra vi, uvek spre man da po mog ne. Imao je mno go pri ja te qa i po {to va la ca. Mo `da iz tog raz lo ga, su tra }e, pre ma in for ma ci ja ma ko je smo do bi li, bi ti or ga ni zo va no jo{ jed no tak mi ~e we Me mo ri jal „Vo ja Ra ki}” u di sci pli ni trap, i to na stre li {tu u Ko vi lo vu?! Tak mi ~e we po ~i we u 11 sa ti, a ko ti za ci ja iz no si 30 evra. Ovo nad me ta we sto ji i u ka len da ru Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je. D. Kn.

Rasadnik Poqoprivredno-tehni~kog sredwo{kolskog centra u Kawi`i

Fo to: M. Mi tro vi}

Sr ne i ze ~e vi oglo da li mi lion i po di na ra

Di vqa~ je na eko no mi ji Po qo pri vred no-teh ni~ kog sred wo {kol skog cen tra „Be se de{ Jo èf” u Ka wi ì pri ~i ni la je u pro te klom le de nom ta la su, {te tu u ra sad ni ku, vo} wa ku i vi o gra du od ne {to vi {e 1,5 mi li o na di na ra, pro ce ni la je Ko mi si ja za pro ce nu {te te Skup {ti ne op {ti ne Ka wi à. Na ~el nik Ode qe wa za in spek ci ju u Op {tin skoj upra vi Ka wi è Ati la [a fraw ka è za na{ list da je {te ta za sa da pro ce wi va na sa mo na eko no mi ji sred wo {kol skog cen tra, ali da je evi dent na i na mno gim za sa di ma na ovom pod ru~ ju, jer do sa da ni je bi lo kon kret nih pri ja va vla sni ka. - Ne znam na ko ji na ~in bi {te ta od di vqa ~i {ko li mo gla bi ti na dok na |e na. [ko la se obra ti la nad le `nom Mi ni star stvu, a po gle da }e mo {ta mo è da po mog ne op {ti na. Na à lost, do sa da kon kret no re {e we ni smo pro na {li, ali tru di }e mo se da ba rem ubla ì mo po sle di ce ka è [a fraw. Ka ko {to smo ra ni je ob ja vi li, sr ne }a di vqa~ i ze ~e vi su na

eko no mi ji PTSC „Be se de{ Jo `ef” u vre me ve li kih sne `nih pa da vi na i po lar ne zi me, u ra sad ni ku u pot pu no sti oglo da li pre ko 3.000 sad ni ca, od ko jih su naj vred ni je sad ni ce kaj si ja i dru gog vo }a ve} bi le pri pre mqe ne u tra pu za pro da ju i pro le} nu sad wu. Iako je eko no mi ja ogra |e na, a u okvi ru we mla de sad ni ce bi le za {ti }e ne i „elek tri~ nim pa sti rom„, sve {to je bi lo iz nad sne ga je ogo qe no. Po red sad ni ca vo }a, di vqa~ je {te te pri ~i ni la u den dro lo {kom ra sad ni ku, a ta ko |e u vo} wa ku i na vi no voj lo zi na po la hek ta ra vi no gra da. Ru ko vo di lac eko no mi je Ge za Mi {kol ci na po mi we da je ma we {te te to kom zi me bi lo i ra ni je, ali ova ko ve li ke - ni ka da. Na ~el nik Ode qe wa za in spek ci ju Ati la [a fraw do da je da je di vqa~ u ve li koj me ri o{te ti la za sa de ve tro za {tit nih po ja se va ko ji su za sa |e ni u po sled we vre me. - Zbog ve li kog sne ga di vqa~ ni je ima la {ta da je de, pa je na za sa di ma oglo da la ko ru iz nad

sne ga. Ob i {li smo no ve za sa de ve t ro z a { tit n ih po j a s e v a i kon sta to va li da je {te ta na wi ma pre ko 70 po sto. Po ku {a }e mo da se ti za sa di re vi ta li zu ju, ali na à lost, bi }e i me sta gde je neo p hod na no va sad wa - sa zna je mo od [a fra wa. Di vqa~ je u ne do stat ku hra ne oglo da la za sa de re mi za ko je su po di za li ka wi {ki lov ci. Iako su lov ci iz UL „Ka wi à” u eks t rem n im uslo v i m a mi nu log hlad nog ta la sa u lo vi {te iz no si li ve li ke ko li ~i ne hra ne, one o~i to ni su bi le do voq ne. Sr na ma i ze ~e vi ma naj sla |a je ko ra mla dih sad ni ca, ali su se ovog pu ta oko mi li i na od ra sla sta bla ja bu ka i kru {a ka, pa ~ak i {qi va ko je u nor mal nim pri li ka ma ne pre fe ri ra ju. Pre ma mi {qe wu [a fra wa, lov ci su se ipak mo gli jo{ vi {e an ga ò va ti na pri hra wi va wu di vqa ~i. On tvr di da ako di vqa~ ne bi bi la glad na, ne bi ula zi la u ogra |e ne za sa de i iz be gla bi se ovo li ka {te ta. M. Mitrovi}

LOVA^KA KOMORA SRBIJE

Po la ga we za li cen cu za iz ra du plan skih do ku me na ta Lo va~ ka ko mo ra Sr bi je po kre nu la je pro ce du ru za pod no {e we pri ja ve za po la ga we is pi ta za sti ca we li cin ce ko ja omo gu }a va iz ra du plan skih do ku me na ta. Po red po pu wa va wa pri ja ve (ko ja se mo `e pre u- ze ti na saj tu Ko mo re www.lo vac ka ko mo ra.rs ) kan di dat tre ba da pod ne se i do kaz o upla ti tro {ko va za

po la ga we stru~ nog is pi ta od 1.000 di na ra na ra ~un Ko mo re broj 295-1242495-46, a pri ja ve se upu }u ju na adre su: Lo va~ ka ko mo ra Sr bi je, Kne za Vi {e sla va 3, 11030 Be o grad. Pri ru~ nik za po la ga we is pi ta za iz ra du plan skih do ku me na ta na la zi se u za vr {noj fa zi iz ra de, a ka da bu de go tov na }i }e se na saj tu Ko mo re.

kWiGA

petak9.mart2012.

ДИСОВА НАГРА ДА ДРАГАНУ ЈОВАНОВИЋУ ДАНИЛОВУ

ИЗ ВРШАЧКЕ АГЕНЦИЈЕ „ЂОРЂЕВИЋ“

Конкурс Поезија високих за награду „Васко Попа” естетских вредности О

обитник Дисове награде за 2012. годину је песник Драган Јовановић Данилов, саопштио је у Чачку Саша Радојчић, председник жирија. У жирију су још били Радмила Лазић, Драган Хамовић, Драган Бошковић и Александар Лаковић. У образлоззењу се, поред осталог, наводи да је Данилов у савре-

меној српској књижевности присутан већ две деценије,са поезијом у којој се „наглашено опредељење за естетске вредности удру-

жило са способношћу за креирање обиља чулно засићених слика„. Драган Јовановић Данилов рођен је 1960.године у Пожеги. Студирао је на Правном и на Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности. Написао је 14 песничких збирки, три романа и књигу аутопое-

тичких есеја. Превођен је на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик. До-

KWIGA ZAUVEK

битник је већег броја домаћих и међународних награда, међу којима су „Бранкова„,”Змајева„,”Бранко Миљковић„,”Меша Селимовић”, ”Јефимијин вез„ и „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића„. Овогодишњем лауреату Дисова награда ће бити уручена 1. јуна, на завршној свечано сти 49. Дисовог пролећа, поетске манифе стације по свећене великану српске поезије Владиславу Петковићу Дису (1880-1917), који се родио у околини Чачка. Поред Плакете са Дисовим ликом, њему припада и новчана награда од 200.000 динара, коју додељује град Чачак. Тим поводом Градска библиотека „Владислав Петковић Дис„ штампаће Данилову једну збирку песама и приредити пригодну изложбу о његовом стваралаштву. Свечаности 49. Дисовог пролећа званично почињу у сутра, 10.марта, на дан када се у оближњем Заблаћу родио велики српски песник. Тада ће бити додељене награде најбољим читаоцима и промовисан слоган „Срећан је ко чита„. (Танјуг)

вих дана расписан је конкурс за књижевну награду „Васко Попа“, која ће припасти аутору најбоље песничке књиге објављене на српском језику у прошлој години. Оснивач ове награде је Агенција Ђорђевић (додељује се од 1995. године), дародавац Фондација „Хемофарм“, а домаћин и покровитељ општина Вршац. Право предлагања имају сва правна и физичка лица, образложење се подразумева, а конкурс је отворен до 15. априла ове године. Књиге песама за овај конкурс треба слати на адресу Српског књижевног друштва у Београду, Француска 7, са назнаком „За награду „Васко Попа“. О победнику ће одлучивати жири у саставу Радивој Микић (председник), Душко Новаковић и Душан Белча. Према правилнику о додели овог књижевног признања, име лауреата и наслов награђене песничке књиге биће саопштени половином јуна ове године, у Пословном центру „Хемофарм“у Београду. Награда се традиционално уручује у Вршцу, 29. јуна, на дан рођења Васка Попе (1922-1991). Ове године навршава се деведесета годишњица рођења једног од највећих песника српског језика, па ће стога и свечаност уручивања награде „Васко Попа“ овогодишњем 18. добитнику, бити у знаку тог јубилеја. Неки од досадашњих лауреата су Стеван Раичковић, Новица Тадић, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Драган Јовановић Данилов, Војислав Карановић, Милутин Петровић, Слободан Зубановић, Борислав Радовић. Р. Л.

РАТКО РАДИВОЈЕВИЋ, ГЛУМАЦ И РЕДИТЕЉ

Снови који се остварују

олим да читам. Одувек. Књиге ми помажу да сањам оно што ће се касније остварити. Када сам био мали, књиге Жила Верна, Карла Маја и Александра Диме били су моји светови. Уз капетана Нема, Винетуа и Д’ Артањана био је је и Лун, краљ поноћи. Ја сам тада увежбао да могу да заспим као Лун за секунду, да одспавам двадесет секунди и да сам као нов, а то могу још увек. С мојим открићем позоришта променио сам књиге, светове и јунаке. Започео сам нови живот. Више не морам да замишљам јунаке у акцији, ја јесам: јунак, краљ, убица, жртва, племић, просјак… Светови и снови Шекспира, Лопеа де Веге, Хандкеа, Момчила Настасијевића, Брехта, Артоа, Гомбровича, Хармса, Плаута, Аристофана, Аце Поповића, Држића, Лорке- по стају моја јава.Читам многе драмске писце и сањам да играм и у њиховим драмама. Калдерон де ла Барка, Чехов, Љубомир Симовић, Душан Ковачевић, Горан Марковић… Када сам се оженио Душком, која је преводилац са шпанског, појавили су се нови светови, и то какви: шпанске и хиспаноаме-

ричке књижевности. Све што она преведе, ја прочитам пре штампања; управо је завршила превод новог романа Карлоса Руиса Сафона, који је као сценарио за одличан трилер. Има улога и за мене. Сањаћу то. Када су нам се родили синови, опет нови светови и снови. Књиге за децу. Чика Јова Змај, Душко Радовић, Васко Попа, Александар Нил, Раде Обреновић... „Сањајмо, спавајмо... “У позоришту представе за децу, није сан, све је могуће! Ја је сам: Галеб, Змај, Вук, Мрав, Дрвољуб... Ту ћу додати и своју монодраму, „Легенду о кнедлама“, коју сам одиграо око хиљаду пута. Остварио ми се још један сан. Брод театар на турнеји „Брод театар пловним путевима Војводине“ од 2004. године изводи комедије војвођанских и новосадских

KWI@EVNA BA[TINA

Цензура из 19. века

ист за књижевност, за ба ву и но во сти „Војвођанка“, излазио је по недељ ком и че твртком 1851. године у Земуну. Уредник и издавач био је Милорад Медаковић. Лист је доно сио углав ном књи жевне и забавне прилоге, као и домаће и стране ново сти, огласе, позиве на претплату књига и др. Че сто је био цензурисан. У Библиоте ци Мати це срп ске ова публикација по стоји и претражива је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

комедиографа. Поставио сам на сцену дела Јована Стерије Поповића, Стевана Сремца и Косте Трифковића, а и нашег савреме-

ника Ђорђа Писарева. Тренутно читам Стевана Сремца пошто ћу га и ове године радити. Сањам даље... Ужи вам да чи там но во садске савремене ауто ре. А то ми је по себно зани мљи во и уз будљи -

dnevnik

во јер пот пу но је дру ги осећај када чи там књи гу неког пи сца о коме знам тек толи ко коли ко пи ше у њего вој би о графи ји и када чи там пи сце које лично по знајем, ко је срећем, са који ма се дружим или сам се дружио гото во сваки дан. Помену ћу још неке сем поменутих, а да се дру ги не увреде: Влади мир Ко пицл, Зо ран Ђе рић, Сло бодан Ти шма и неки који су, нажа лост, пребр зо оти шли, Во ја Де спотов, Бран ко Ан дрић, Ву ји ца Решин Ту цић и Слободан Ненин. Ужи вам у њи ховој по е зи ји и про зи. Препознајем то шта пи шу и о чему пи шу, ви дим их у њи хо вим пе сничким метафо рама и уло гама јунака о ко ји ма пи шу и по некад се ужасно растужим. Ни сам им то ни када рекао. Мо рам рећи да сам ви ше од једном прочи тао до ста књи га, а ви ше од два пу та прочи тао сам „Ди вљи багрем и чуваркућу“ Сло бодана Нени на, „Чевен гур“ Ан дреја Плато но ва и „Мо скву 2042“ Влади ми ра Војнови ча. Више од три пута, еее, то је већ за пусто острво. Никада не бих отишао сам на пусто острво, а ако би се баш морало, понео бих Калдеронов „Живот је сан“.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Љубитељи књиге” 1. „Калуђер који је продао свој ферари“, Робин Шарма - „ Моно&Мањана“ 2. „Бернардијева соба“, Слободан Тишма - КЦНС 3. „Алеф“, Паоло Коељо - „Паидеиа“ 4. „Код куће је најгоре“,Ефраим Кишон - „Book & Marco“ 5. „Мушкарци који мрзе жене“, Стиг Лашон - „Чаробна књига“ 6. „Свет по Кларксону“, Џереми Кларксон „Чаробна књига“ 7. „Ко ће сузе да брише кад те не буде више“, Робин Шарма -„Моно&Мањана“ 8. „ Водич на онај свет“, Маринко Арсић Ивков - „Љубитељи књиге“ 9. „Вампирски дневници“, - Л. Џ. Смит - „Чаробна књига“ 10. „Прашко гробље“, Умберто Еко -„Плато“

НОВО ИЗ „АРХИПЕЛАГА”

Кафкијански кошмари савремене Москве

рхипелаг је недавно објавио роман „Лака глава“ Олге Славникове, добитнице награде „Руски Букер“. Српско издање овог романа појављује се само неколико месеци после руског издања и једно је од првих у свету. Максим Т. Јермаков, главни јунак у новом роману Олге Славникове, суочава се с моћном службом безбедно сти која од њега захтева да у име виших интереса изврши самоубиство. Тако се овај стручњак за маркетинг, који верује да су му познати сви облици модерних манипулација, сусреће с кафкијанским кошмаром у савременој Москви. Јермаков одлучује да се бори с претњама и искушењима, што га доводи у драматичне ситуације, узбудљиве преокрете и прилике у којима долази до самих граница властитих моћи. Роман „Лака глава“, објављен у одличном преводу Љубинке Милинчић, испуњен је не сва ки да шњим крими заплетима, политичарима и тајкунима, тајним агентима и тајним операцијама, авантурама на интернету и љубавним заплетима. Врхунац романа јесте терористички напад у станици метроа који потреса Москву. Овај роман Олге Славникове је снажна слика савремене Москве у којој се показују још незавршена транзицијска искуства и сасвим конкретни нови изазови овог града. „Лака глава“ је први руски роман у коме се јунак супротставља тајним службама и државној безбедности.

Пре романа „Лака глава“, „Архипелаг“ је у антологијској едицији „Сто словенских романа“ објавио роман Олге Славникове „2017.“, за који је ауторка добила награду „Руски Букер“. У овом изврсном љубавном, авантуристичком и политичком роману Славникова говори о томе како на стогодишњицу Октобарске ре-

волуције, 2017. године, у Русији почиње нова револуција, у знаку истих идеологија и у идентичним униформама које су коришћене и пре сто година. Олга Славникова (1957) пише романе, приповетке, а бави се и књижевном критиком. Убраја се међу нацењеније, најчитаније и најпревођеније савремене руске ауторе. Добитница је најпрестижнијих тамношњих књижевних признања. Њени романи су преведени на све велике је зике. Славникова је чланица Руског ПЕН центра . Живи у Москви. Р. Л.

[E O ] N ET скоро 700.

Кад писац пожури због читаоца ада је прочитао да ће поК следњи наставак његове оми ље не књи ге „The War

That Came Early“, ауто ра Харија Туртлдова, бити објављен тек у јулу, Начу Батнагар, момак који болује од ра ка у не излечи вој фази, рекао је пријатељима да му је једина неостварена жеља да сазна како се књига, која је у завршној фази припреме за штам пу, за вр ша ва, пошто су шансе да ће дочекати њено излажење веома мале. Ње гов при јатељ Котон Јанг, на Редит со ци јал ној мрежи познат као „кивакид“, организовао је интернет заједницу у напору да Начуу улепша последње животне

дане, окачивши молбу аутору и издавачима да испуне жељу свог пријатеља. У року од само неколико сати вест је доспела до аутора по пулар ног на уч но фан та стич ног се ри ја ла, и Ха ри Туртлдов само за Начуа одштампао је први, преурањени примерак књиге, коју је Начу добио за рођендан. Чланови Редит мреже, у којој се претежно окупљају млади људи који студирају техничке факултете и размењују савете и туторијале за са вла да ва ње софт вер ских препрека, одраније су познати по до бром ср цу. Чланови хришћанског и атеи стич ког су беди та (Редит социјал не под групе) удру -

жили су снаге како би промовисали донаторску акцију за Ле ка ре без гра ни ца и Фонд чисте воде, а касније су им се придружили и члано ви ислам ског су беди та, скупљајући новац за Исламску помоћ. Скупљали су помоћ пострадалима на Хаити ју, за де вој чи цу Кетрин Едвард, која болује од Хантингтонове болести, организовали су огромну куповину у продавници играчака коју држи један од чланова Редита, организовали су највећу акцију „Тајног Деда Мраза“ на свету, у којој сиромашна деца добијају поклоне од непознатих људи, и у коју се укључило скоро 18 хиљада чланова и сакупило

000 дола ра. Начуова при ча ов де се не завршава. Наиме, Редит је организовао и телефонски раз го вор са Туртлдо вом, у којем је аутор умирућем обо жа ва о цу ње го вих књига испричао у ком ће се правцу развијати радња будућих наставака и шта ће бити са главним ликовима јер се његова СФ сага наставља . Акција за Начуа Батнагара показала је да љу бав према књизи итекако може да споји људе и подстакне их на пеменита дела. И. Вујанов

ДЕВЕТИ БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ ОД 28. МАРТА ДО 12. АПРИЛА

Промоција светске савремене плесне сцене

Девети Београдски фестивал игре (БФИ) одржаће се од 28. марта до 12. априла уз учешће петнаест врхунских плесних продукција, најављено је на конференцији за новинаре у Скупштини града. Оснивач и директор БФИ Аја Јунг окружена бројним амбасадорима земаља које подржавају фестивал од његовог оснивања најавила је девето издање фестивала које се, како је

међу којима су, сигурни смо, и будуће звезде„, рекла је Марјановић. Амбасадор Велике Британије Мајкл Девепорт казао је да његова земља жели дугорочну сарадњу са БФИ као значајном платформом за промоцију британске савремене плесне сцене. „Овај фестивал је препознат и његов утицај прелази границе Србије, изузетне плесне представе врхунских британских корео-

Силви Гилем у представи „Пуш”

казала, одржава у скромнијим условима јер је криза и изборна година. Подршку БФИ дала је и Скупштина града, а члан гладског већа задужена за културу Весна Марјановић истакла је изузетан значај фестивала на промоцији савремене плесне сцене. „Задовољство је и част што се овакав фестивал организује на нашој територији, што публика из Београда, али све више и из региона, може да види врхунске плесне представе, упозна са врхунским кореографима и играчима,

графа гостовале су до сада, ми ћемо се трудити да тако буде и убудуће„, рекао је Девенпорт. Управо из ове земље у ексклузивном пред фестивалском термину 28. и 29. марта у Мадлениануму наступиће једна од најзначајнијих балерина данашњице Силви Гилем са којом долази и чувени британски играч и кореограф Расел Малифант, са продукцијом Садлерс Велса из Лондона, представом „Push„, једном од најнаграђиванијих плесних продукција претходних сезона.

АПЕЛ УДРУЖЕЊА ИЗДАВАЧА И КЊИЖАРА СРБИЈЕ

Обогатити фонд библиотека Удружење издавача и књижара Србије (УИКС) упутило је јуче апел Министарству културе, информисања и информационог друштва, Влади Србије и одговорним органима локалне власти да „престану да запостављају књижевни фонд библиотека у Србији„, уз констатовање да се не поштује стандард у погледу броја доступних књига и нових наслова. Управни одбор УИКС-а је навео да истраживања показују да готово не постоји библиотека која располаже довољним бројем књига за рад, да поједине градске библиотеке поседују чак до два пута мање књига него што је потребно, док одређени огранци годинама нису додали ни један наслов у свој фонд. „Због тога су становници многих места лишени могућности да, коришћењем књига, стичу нова знања, спутава се њихово учешће у културном животу, а тиме се погоршава ионако тежак положај грађана, посебно оних који живе изван градских центара, чиме се додатно поспешује демографско одумирање у појединим областима у Србији„, сматрају у Удружењу издавача и књижара Србије. Поједине врсте књига, као што су енциклопедије, речници, струч-

не и дечије књиге Министарство културе годинама ни не субвенционише, а и не откупљује за библиотеке, па се ствара велика празнина у библиотечким фондовима, додаје се у апелу. Додатни проблем, према мишљењу УИКС-а, донела је нова мера увођења високих рабата приликом откупа наслова који су суфинансирани од стране државног и невладиног сектора. „Иако уведена у доброј намери да повећа број откупљених наслова, суштински не може да поправи слабу снабдевеност библиотека. Напротив, издавачи многих вредних наслова више неће бити у финансијској могућности да их објављују, пошто у одређеним случајевима губитак због повећања рабата умногоме премашује износ финансијске подршке„, оценили су представници УИКС-а. Удружење издавача и књижара Србије позива Министарство културе да додатно анализира овакве случајеве и преиспита донету одлуку, како „не би био угрожен рад издавача квалитетних издања„ и додају да су средства уложена у набавку књига у несразмери са инвестирањем у простор библиотека.

Према речима Аје Јунг на деветом БФИ биће изведено 11 представа у Београду, једна у Новом Саду и једна у Зрењанину, а први пут имаћемо и домаћу премијеру, балет Саше Илића на музику српских класичара Милоја Милојевића и Душана Радића. Најзанимљивији део иностраних плесних наслова стиже и овог пролећа на наше позорнице, на сцени Центра “Сава“ гостоваће Национални балет из Мадрида, који је пре шест година одушевио београдску публику, затим чувени Холандски плесни театар са две поставке које по лондонском Тајмсу „одузимају дах својом техничком перфекцијом и визуелним ефектима”. „Многи нам завиде на гостовању монтреалске компаније Ла Ла Ла Хуман Степс са „Новим комадом„ кореографа Едуарда Лока, најширој публици познатог као најблискијег сарадника Дејвида Боувија, пет година смо покушавали да их доведемо и радујемо се што смо успели„, казала је Аја Јунг. Трупа Кидд Пивот из Франкфурта долази са представом „Тамне материје„ једне од најзанимљивијих савремених кореографкиња Кристал Пајт из САД, бубњар и кореограф Хофеш Шехтер са својом „Политичком мајком„, својеврсном синергијом најбољих перкусиониста и играча на сцени. У Народном позоришту у Београду, али и у Новом Саду и Зрењанину гостоваће плесна компанија Џејкоби и Пронк из САД са кореографијама које потписују светска кореографска имена Мауро Бигонцети, Ицик Галили и Александер Екман. „У „Атеље 212” стиже Емануел Гат, миљеник београдске публике, са новом представом која је премијерно изведена и била најбоља на Бијеналу игре у Венецији, протекле јесени„, најавила је Аја Јунг. У Београдском драмском позоришту аустријска трупа „Ликвид Лофт„ извешће плесну студију о друштвеним мрежама а израелска трупа Јосија Берга, која долази први пут на БФИ, представиће се са две представе „Изгубљена животиња„ и „4 мушкарца, Алиса, Бах и јелен„, иза којих се, како је казала Аја Јунг, крије добра игра и одличан „монтипајтоновски„ хумор.

petak9.mart2012.

c m y

kultura

dnevnik

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРА 6. МЕМОРИЈАЛ „ИСИДОР БАЈИЋ” КОНЦЕРТОМ У СНП

За клавиром лауреат Пум Промашар Свечаним концертом вечерас у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, у Новом Саду ће бити отворен Меморијал „Исидор Бајић“, бијенално интернационално пијанистичко такмичење које се одржава шести пут, у организацији Музичке школе „Исидор Бајић“. Уз пратњу симфонијског оркестра СНП-а, којим ће дириговати Микица Јевтић и Александар Којић, наступиће лауреат 5. Меморијала Пум Промашар с Тајланда, који ће извести Бетовенов Концерт за клавир бр.5 у Ес-дуру. Такође ће као солиста наступити и Софија Гуљак из Русије и извести Концерт за клавир бр. 1 у фис – молу Рахмањинова. Меморијал „Исидор Бајић“ основан је пре десет година с идејом да се промовишу клавир, пијанизам, музичка култура, педагогија, издаваштво, нова сазнања, стална потреба за усавршавањем, и размењивање професионалних искустава. Досад је учествовало више од хиљаду музичара. Током Меморијала одржавају се предавања, промоције, реситали, курсеви и други облици презентација из области музике и пијанизма, уз пијанистичко такмичење које ове године окупља око 250 учесника из 29 земаља света. Они ће се такмичити кроз етапе, у три категорије. Првонаграђени такмичари у свим категоријама конкуришу и за титулу лауреата Меморијала „Исидор Бајић“.Додељује се и награда публике, а поред „редовних“ признања, биће додељена и специјална награда која носи име Клода Дебисија (поводом 150годишњице рођења композитора) за коју конкуришу кандидати у свим категоријама. Награда „Исидор Бајић“, највише по једна у категоријама, биће додељена најбоље пласираном такмичару из Републике Србије који није освојио прву, другу или трећу награду на овом такмичењу. Најбоље пласираном такмичару у А или Б категорији с територије Војводине биће додељена награда „Станислава Тешић”.

Чланови жирија 6. Меморијала „Исидор Бајић“ су: Роберт Андрес (Хрватска / Португалија), Фабио Бидини (Италија), Светозар Иванов (Бугарска),

Емануел Красовски (Израел), Ванеса Латарш (Велика Британија), Хеди Саланки Рубардт (Мађарска), Миртала Салазар (Мексико), Едвард Туржон (Канада) и Дејвид Вестфал (САД). Меморијал „Исидор Бајић“ биће затворен 19. марта проглашењем резултата пијанистичког такмичења и доделом награда. Н. Пејчић

„КАКО СУ МЕ УКРАЛИ НЕМЦИ” У АМЕРИЦИ И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

Радивојевићев филм на светским фестивалима Филм „Како су ме украли Немци„ Милоша–Мише Радивојевића уврштен је у конкуренцију „Синеквест филм фе-

Африци, саопштио је дистрибутер „МегаКом филм„. Радивојевићеви филмови су и ранијих година приказивани на „Си-

У СНП 79.095 ПОСЕТА ТОКОМ ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

Одигране 203 представе Током протекле године у условима који су били тешки и ни на који начин нису ишли у прилог комерцијалној валоризацији сценске уметности генерално, посебно не када је реч о сценској уметности у сфери високе културе, Српско народно позориште је остварило изванредне програмске и пословне резултате, наводе у овом театру, представљајући, по њима изузетну, 2011. кроз говор бројки. У СНП–у подсећају да су у тој години „у првом плану биле одигране спектакуларне премијере“: драме “Сеобе” Црњанског у режији Виде Огњеновић, опере “Милева Ајнштајн”, Александре Вребалов у режији Озрена Прохића и балета “Крцко Орашчић” Чајковског у режији Евдара Алијева. Бројке говоре да је у СНП–у одиграно 203 представе, да је било 18 њихових и 26 гостовања на сценама овог театра, односно да је било укупно 247 представа у 2011. Забележено је 79.095 посета, а просечна попуњеност сала била је око 74 одсто. Остварен је приход од продатих улазница у износу од 17.051.331,98 динара, од комерцијалних услуга око 4.280.768 и од спонзорства око 8.246.000, или укупно око 29.578.099,98 динара. Н. П-ј.

Из филма „Како су ме украли Немци“

стивала„ у Сан Хосеу (Калифорнија) и „Кејп вајнлендс филм фестивала“ у Јужној

неквест фестивалу„, на коме је пре четири године победио филм Срдана Голубовића

NO VO SAD SKI PANK-RO KE RI KON CERT NO SVE AK TIV NI JI

„Ate i sti” u [vaj car skoj No vo sad ska pank-rok atrak ci ja „Ate ist rep“ s do la skom pro le }a po sta je kon cert no sve ak tiv ni ja. Pre ma re ~i ma me na xe ra ben da Zlat ka Bar du na, Ate i sti }e 30. mar ta svi ra ti u be o grad skom „Gan klu bu”. - U apri lu ima mo ugo vo re nih pet kon ce ra ta, po ~ev od 7, ka da }e mo na stu pi ti na „Sping fe stu” u Rat ko vu, {to }e bi ti od li ~an uvod za svir ke po Hr vat skoj, Slo ve ni ji i [vaj car skoj. U za gre ba~ koj „Mo ~va ri” go sto va }e mo 14. apri la, 26. smo u „Pe kar ni” u Ma ri bo ru, a dan ka sni je u „Ro si ba ru” u Ci ri hu. U po vrat ku, 28. apri la, na stu pi }e mo u qu bqan skoj „Men zi pri ko ri tu”. [to se ma ja ti ~e, za sa da smo ugo vo ri li svir ku na spla vu „Krug” u Ma ~van skoj Mi tro vi ci, dok su nas na vre me „re zer vi sa li” pri ja te qi iz Ora ho vi ce za „Fe ra go sto” fe sti val 3. av gu sta - ka `e Bar dun, uz na po me nu da bend ve} de set go di na ra di u ne pro me we noj po sta vi i da Ra du le, Du les, Le ki, Ac ke i Dr Pop uve li ko u stu di ju stva ra ju no ve hi to ve, od ko jih }e fa no vi ne ke ~u ti usko ro. S. S.

„Клопка„, а годину дана касније тријумфовала је „Турнеја„ Горана Марковића. На 5. „ Кејп вајнлендс фестивалу, који се одржава од 14. до 24. марта, биће приказани и филмови „Монтевидео, Бог те видео„ Драгана Бјелогрлића и „Синема комунисто„ Миле Турајлић, а остварење „Како су ме украли Немци„ уврштено је у такмичарски програм. Председник међунардног жирија овог фестивала је Владан Петковић. У Загребу ће од 25. априла бити организована ретроспектива Радивојевићевих филмова, поводом 50 година бављења филмом овог аутора, а први на програму је „Како су ме украли Немци„, што ће уједно бити и хравтска премијера тог остварења. Филм „Како су ме украли Немци„, инспирисан детињством редитеља, награђен је Гран пријем (Велика златна мимоза) на 25. Филмском фестивалу у Херцег Новом, а Радивојевић је добио Златну мимозу за режију. Златна мимоза за најбољу женску улогу припала је Јелени Ђокић, а за најбољу камеру Радославу Владићу. На фестивалу „Синема сити„ у Новом Саду филм је добио награду жирија критике Фипресци за набољи филм, док је у Сопоту освојио награде за најбољи сценарио и музику.

ТАКМИЧЕЊЕ „ДАВОРИН ЈЕНКО” У БЕОГРАДУ

Прва награда Николи Ћирићу У Београду тренутно је у току Међународно такмичење „Даворин Јенко„, које се ове године одржава девети пут од 2. до 11. марта. У оквиру дела такмичења дувачких инструмената, за инструмент хорна, Никола Ћирић, студент Академије уметности у Новом Саду, освојио је Прву награду (98 бодова) у Е категорији. Никола Ћирић је студент прве године основних студија хорне у класи Ненада Васића, доцента.

SveT

petak9.mart2012.

dnevnik

IZRAEL I IRANSKA NUKLEARNA POSTROJEWA

AMERI^KI KONGRES USVOJIO ZAKON

SAD nudi oru`je radi nenapadawa TEL AVIV: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ponudile su usavr{eno oru`je Izraelu, u zamenu za obe}awe da ne}e napasti iranska nuklearna postrojewa ove godine, pi{e ju~e tira`ni izraelski list „Maariv„. Pozivaju}i se na neimenovane zapadne diplomate i obave{tajne izvore, list navodi da je tokom posete izraelskog premijera Bewamina Netanijahua Va{ingtonu ove nedeqe ameri~ka administracija ponudila da snabde Izrael posebnim bombama za uni{tavawe bunkera i avionima sposobnim da se u vazduhu dopuwavaju gorivom. U zamenu, Izrael bi trebalo da pristane da odlo`i mogu}i napad na Iran do 2013, posle izbora u SAD u novembru. Izrael pozdravqa obnovu pregovora o iranskom nuklearnom programu, ali mora da se

pripremi za mogu}nost da oni propadnu, rekao je ju~e {ef izraelsko nacionalnog bezbednosnog saveta Jakov Amidror. „Veoma sam sretan zbog obnove pregovora izme|u Irana i velikih sila, posebno ako rezultat bude da Iran napusti svoj nuklearni program. Ali mi se moramo pripremiti za neuspeh”, kazao je Amidror i istakao da Teheran „ne}e odbaciti nuklearni program, ako nema vojne alternative”. On je to izjavio dan nakon {to su velike sile, ~etiri ~lanice Saveta bezbednosti i Nema~ka, ponudile da se obnove pregovori sa Teheranom o spornom nuklearnom programu. Ponuda je usledila nakon o{trih novih sankcija protiv Irana i sve ~e{}ih nagove{taja udara na iranska nuklearna postrojewa. Ve}ina Izraelaca

Bewamin Netanijahu

veruje da ako SAD ne napadnu iranska nuklerna postrojewa, Izrael ne sme poku{ati da uradi to sam, pokazuje najnovije ispitivawe javnog mwewa. Poznavaoci prilika navode da je to znak da izraelski premijer Ne-

tanijahu nije ubedio one zbog kojih on preti Teheranu. Ipak, polovina anketiranih je rekla da bi se oslonila na Netanijahua i ministra odbrane Ehuda Baraka da se bave iranskim pitawem.

Paneta: Vojna opcija nije dobro re{ewe

General Martin Dempsi i Leon Paneta

Paneta je rekao da bi svi ~lanovi Senata trebalo da „prihvate ~iwenicu da bi vojno anga `o va we ima lo ogra ni ~e no dej stvo”, a po seb no bi bi lo

problemati~no slawe trupa u Siriju. I Paneta i Dempsi su upozorili da bi vazdu{ni udari doveli do velikih civilnih `r-

Homs, grad duhova DAMASK: [efica kancelarije Ujediwenih nacija za humanitarna pitawa Valeri Amos, koja je ju~e u{la u centralni sirijski grad Homs, izjavila je da je taj grad „potpuno uni{ten”. Amos je u Homs u{la zajedno sa timom sirijskog Crvenog polumeseca, saop{tio je Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), prenose agencije. Valeri Amos je navela da se tokom wene posete ~ula paqba i pucwava, prenela je wena portparolka Amanda Pit. [efici kancelarije UN za humanitarna pitawa nije bilo omogu}eno da u|e u podru~ja koja jo{ dr`e opozicione snage, iako joj je ministar spoqnih poslova Sirije Valid Mualem rekao da mo`e da obi|e bilo koji deo zemqe, dodala je Pit. Amos je doputovala

Valeri Amos

u Homs nakon {to je posetila Damask, gde je razgovarala sa ministrom spoqnih poslova Validom Mualemom, koji je obe}ao da }e vlasti sara|ivati sa wenom misijom kako bi se obezbedila pomo} za gradove ugro`ene sukobima.

VA[INGTON: Ameri~ki Kongres usvojio je ju~e predlog zakona kojim se ograni~ava pravo gra|ana na demonstracije i proteste u blizini mesta gde se tada nalazi neki dr`avni zvani~nik, {to je liberalna javnost u SAD ocenila kao kr{ewe qudskih prava. Prema zakonskom predlogu koji je glatko pro{ao u Kongresu, i sada se ~eka potpis predsednika Baraka Obame da bi stupio na snagu, zabraweno je do}i na skup na kome govori neki vladin funkcioner i negodovati ili zvi`dati. Republikanski kongresmen iz Mi~igena Xastin Ama{ smatra da je zakon restriktivan i da }e po wemu biti odgovorni gra|ani

koji u|u u zgradu ili prostor gde se nalazi {ti}ena osoba, ~ak i ako ne znaju da to nije dozvoqeno. Nekim vladinim zvani~nicima je potrebna dodatna za{tita tajne slu`be, ali to ne sme da se radi na u{trb Prvog amandmana Ustava koji garantuje slobodu govora, isti~e ovaj kongresmen. Zakonu se usprotivio i republikanski kandidat za predsedni~ku nominaciju Ron Pol, rekav{i da uvek kad pomisli da vlada ne mo`e da ide daqe u kr{ewu Prvog amandmana, ona to u~ini. Nakon usvajawa ovog zakona biv{i predsedavaju}i Kongresa Wut Gingri~, koji se tako|e bori za predsedni~ku nominaciju Republikanske partije, dobio je za{titu tajne slu`be.

UKRATKO

PENTAGON SPREMIO PLAN PROTIV ASADOVOG RE@IMA

VA[INGTON: Na zahtev predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Baraka Obame, Pentagon je pripremao vojne opcije re{ewa krize u Siriji, rekao je u Senatu {ef Zdru`enog general{taba ameri~ke vojske general Martin Dempsi. General Dempsi je, me|utim, dodao da o mogu}im varijantama vojnog razre{ewa krize jo{ nije razgovarano ni sa Obamom, niti sa wegovim vojnim i bezbednosnim savetnicima. Obra}aju}i se ~lanovima Vojnog komiteta ameri~kog Senata, ministar odbrane Leon Paneta je upozorio da bi ameri~ka vojna intervencija u Siriji bila „pogre{na odluka”, jer bi mogla da podstakne gra|anski rat, prenosi DPA. Iako je u posledwe vreme vi{e senatora pozvalo Obamu da preduzme vojnu akciju u Siriji,

Ograni~eno pravo na protest

tava i isti~u da situacija u Siriji ne moè da se poredi sa onom u Libiji, gde je me|unarodna zajednica proglasila zonu zabrawe letewa, {to sada nije slu~aj. Prema re~ima Panete i Dempsija, protivvazdu{na odbrana sirijske vojske je pet puta naprednija od one koju je imala Libija, {to zna~i da bi za vazdu{ne napade trebalo angaòvati neuporedivo ve}i broj aviona. Pre tri dana, biv{i republikanski predsedni~ki kandidat Xon Mekejn bio je prvi senator koji je pozvao Obamu da krene u vojnu akciju protiv Ba{ara Asada, a kasnije su mu se pridruìli jo{ neki ~lanovi Senata. Sirijska vojska tvrdi da ima jedan od najboqih sistema protiv vazdu{ne odbrane na svetu, a zapadni vojni stru~waci ga smatraju jednim od najboqih u regionu. Me|utim, niko nema uvid u to {ta od protivavionskih raketa poseduje Sirija, kao i da li su im Rusi u posledwih nekoliko godina isporu~ili najsavremenije sisteme PVO. Poznato je da sirijska vojska ima bogato iskustvo u borbi sa Izraelom iz ratova 1967 i 1973. godine, kao i u sukobu oko Libana 1982. godine. S obzirom na to da Izrael ima avione i ostalo naoruàwe ameri~ke proizvodwe, sirijska vojska to iskustvo moè da upotrebi prilikom eventualne vazdu{ne akcije SAD.

I Bi-Bi-Si gre{i ZAGREB: Na sajtu britanskog javnog servisa Bi-Bi-Sija, u delu gde su predstavqeni osnovni podaci o Hrvatskoj, objavqena je fotografija na kojoj su iza predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a stavqene srpska i ~e{ka zastava. Na toj strani predstavqeni su osnovni podaci o hrvatskom predsedniku i premijeru Zoranu Milanovi}u i wihovim ovla{}ewima. Mediji u Zagrebu podse}aju da to nije prvi put da su se strani mediji zabunili i pome{ali hrvatsku i srpsku zastavu. Poznat je i slu~aj s Evrovizije 2009. godine u Moskvi, kada su organizatori umesto hrvatske na plakate stavili srpsku trobojnicu, prenosi Fonet.

Mogu}e bankrotstvo Opatije OPATIJA: Jedno od najatraktivnijih letovali{ta na Jadranu Opatija mogla bi da bankrotira, zbog izgubqenog sudskog spora. Kako pi{e hrvatski „Novi list”, mali akcionari „Liburnija Rivijera hotela”, Kre{imir i Sandra Telebec, uspeli su da dobiju sudski spor protiv grada Opatije, koji je pokrenut na osnovu zahteva da grad Opatija preuzme zakonsku obavezu objavqivawa javne ponude o preuzimawu LRH po ceni od 6.000 kuna po akciji. Presuda jo{ nije pravosna`na, ali u Trgova~kom sudu u Rijeci potvrdili su da je spor vo|en. List pi{e kako iz nezvani~nih izvora saznaje kako se presuda pi{e pa jo{ uvek nije dostavqena na adresu grada Opatije. Novi list pi{e kako je na Trgova~kom sudu sli~nu tu`bu ulo`ila i Udruga malih deoni~ara LRH, koja od Grada tra`i da po{tuje obavezu objavqivawa

ponude za preuzimawe LRH po ceni od 6.000 kuna po akcijii. Postane li „slu~aj Telebec” pravosnaàn i mali akcionari koji su traìli prisilan otkup akcija bi}e korak bliè naplati. Uspeju li oni u svojoj nameri, Grad Opatija }e bankrotirati

Bomba na Ba{~ar{iji SARAJEVO: Za sada nepoznata osoba bacila je ru~nu bombu na ku}u na sarajevskoj Ba{~ar{iji, ~iji je vlasnik M. A, potvrdio je portparol MUP-a Kantona Sarajevo Irfan Nefi}. Nefi} je rekao da se incident dogodio u ~etvrtak, pola sata posle pono}i i da na sre}u niko nije povre|en. Eksplozija je izazvala {tetu na fasadi i staklima objekta, objavio je portal „Sarajevoiks”. Istraga o ovom slu~aju je u toku. Prekju~e je po`ar zahvatio vi{e lokala na Ba{~ar{iji, kulturno-istorijskom delu Sarajeva.

Zemqotres u Haitiju PORT-O-PRENS: Zemqotres umerene ja~ine pogodio je ju~e ju`ni deo Haitija, zbog ~ega su neki gra|ani u strahu izleteli iz svojih domova na ulice. Za sada nema izve{taja o eventualnoj {teti ili povre|enima u zemqotresu ja~ine 4,6 stepeni Rihterove skale. Epicentar zemqotresa zabele`en je na oko 40 kilometara jugoisto~no od prestonice Port-oPrensa. Neki stanovnici su iz straha izleteli na ulice glavnog grada Haitija, gde jo{ nisu izbledela se}awa na stravi~an zemqotres iz januara 2010. godine u kome je poginulo 314.000 qudi, prenela je agencija AP. U tom zemqotresu, ja~ine sedam stepeni Rihtera, potpuno su uni{teni prestonica i okolne oblasti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KAR LOS SLIM Meksi~ki magnat Karlos Slim se i daqe nalazi na prvom mestu godi{we liste najbogatijih qudi sveta ~asopisa „Forbs” bogatstvom procewenim na ukupno 69 milijardi dolara. Slim je ispred Amerikanaca Bila Gejtsa i Vorena Bafeta, te{kih 61 milijardu odnosno 44 milijarde dolara. Meksikanac zauzima ~elnu poziciju ve} tre}u godinu zaredom, a bogatstvo je zaradio uglavnom u sektoru telekomunikacija.

Mis Bahama nudi brak princu Hariju!

VIT NI HJU STON Preminula peva~ica Vitni Hjuston sve {to je stekla ostavila je svojoj 19-godi{woj }erki Bobi Kristini, koju je dobila dok je bila u braku sa peva~em Bobijem Braunom. Nasledstvo }e biti stavqeno u fond dok ne napuni 21 godinu, a vi{e novca dobi}e sa 25, dok ostatak dobija kada napuni 30. Majka preminule peva~ice Kisi Hjuston bi}e izvr{ilac testamenta sa svojim bratom Majkolom i snajom Donom.

VLA DI MIR PU TIN Vladimir Putin bi ako izbije jo{ jedna o{tra privredna kriza najverovatnije morao da ode sa vlasti, jer bi se situacija u zemqi drasti~no pogro{ala, prognozira profesor Ruben Enikolopov. On ka`e da je u periodu „ruskog ekonomskog ~uda”, tokom Putinovog predsedni~kog mandata, od 2000. do 2008. godine, oko 90 odsto privrednog rasta obezbe|eno od nafte.

Lepotica Anasta|ija

NASAU: Kada je misica sa Bahama pre nekoliko dana izjavila kako bi volela da se uda za princa Harija, nije mogla ni da pretpostavi da }e samo dan kasnije imati prilike da ga li~no upozna. Naime, 23-godi{wa Anasta|ija Pjer je bukvalno prizvala britanskog princa. Na sve~anom prijemu, ova zavodnica je nosila usku crvenu haqinu i svojim stajlingom potpuno {armirala mladog Harija. „Veoma po{tujem britansku kraqevsku porodicu. Pro~itala sam i pogledala svaki intervju princeze Dajane koji je ikada iza{ao”, rekla je misica na izboru za mis Bahama. Tokom takmi~ewa, Pjerova se obratila prisutnima, nekriju}i simpatije prema mladom plemi}u. „Do{la sam ovde kako bih {armirala princa Harija. Kada bi me pitao da se udam za wega, odmah bi pristala!”, rekla je uz {irok osmeh lepa Anasta|ija.

Anasta|ija Pjer i princ Hari

dnevnik

oglasi

petak9.mart2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak9.mart2012.

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing, el. mo to re. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo na adre su. Te le fon 062/649-000. 48560 PRO DA JEM po lov nu me tal nu bu rad, pvc ka ni stre, ba lo ne, ci ster ne 1.000 li ta ra. Te le fon 064/99-62-500. 48565 MA SA @A re laks 1000 din, ce log te la 2000 din, kra qev ska 3.000 din. Ma ser ka sa is ku stvom. Te le fon 061/294-3277. 48577 KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 48606

Opra {ta mo se od po {to va nog

Je li ca [a po wac prof. dr Qu bo mi ra Ste fa no vi }a

Osta }e nam u du gom se }a wu na {a dra ga uj na i ba ka.

Vla da i Ve ra sa po ro di com.

Po ~i vaj te u Bo `i jem mi ru.

48681

3 Po ro di ca [}e pa no vi}.

48683

Je li ca [a po wac

Mom dra gom sve kru

La zar Mil kov De da, pre br zo su nam pro {le go di ne sa to bom.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj stri ni ci i ba ki sa qu ba vqu i po {to va wem.

Osta }e{ za u vek u na {em se }a wu.

Se ka, @a re i Mi la sa po ro di com.

Tvo ja Te o do ra i Vla da.

48679

48688

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav,

dra gom

La za ru Mil ko vu Qu bav i pa `wa ko ju ste mi po klo ni li, ni kad ne }u za bo ra vi ti.

prof. dr Qu bo mi ru Ste fa no vi }u

La za ru Mil ko vu Ve sna Mil kov.

od po ro di ca: Be li} i ]a li}.

Ru `i ca i \or |e Tr bo je vi}.

48682

48687

48686

Na{ vo qe ni otac, de da i sve kar

LO KAL 43m2, iz da jem - pro da jem, ful opre mqen, Bu le var kra qa Pe tra 2. Te le fon 065/5510655. 48620

VO D O I N S TA L A T ER pru ` a sve uslu g e u de l at n o s ti: od g u {e w a od mah, vr {i mo emaj l i ra w e ka d a, lajs n e oko ka d e. I van gra d a. Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48529

La zar Mil kov SPLA VU u Fu to gu po treb ni ku va ri i ko no ba ri. Te le fon 063/89-01-989. 48313

PRO DA JEM bu ko va dr va sa pre vo zom, ta~ na me ra, mo `e re za na i ce pa na. Te le fo ni: 064/1433-409, 021/6419-439. 48053 VR [I MO uslu ge ~i {}e wa ta va na, po dru ma, ga ra `a, lo ka la, dvo ri {ta, se lid be. Uslu ge pre vo za. Te le fo ni: 065/5850454, 062/1944320. 48499

1921 - 2012. umro je 8. mar ta 2012. go di ne. Sa hra na }e se oba vi ti na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, 9. 3. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: sin Dra gan, unu ke Te o do ra i Oli ve ra, unuk Mar ko i sna ja Ve sna i zet Vla di mir. 48684

^iTUQe l POMeni

petak9.mart2012.

Sa pu no po {to va wa po sled wi po zdrav

dnevnik

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Da na, 7. 3. 2012. go di ne, po sle te {ke bo le sti u 76. go di ni, pre mi nuo je na{ vo qe ni otac

Pre mi nu la je na {a mi la ma ma, ta {ta, ba ka i pra ba ka u 99. go di ni.

prof. dr Qu bo mi ru Ste fa no vi }u

Ra de tu iz Ve ter ni ka od kom {i ja iz Aval ske uli ce.

Je li ca [a po wac

Oso bqe He ma to lo gi je.

ro|. Ju ri {in Sa hra na je u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, na Gor weko viq skom gro bqu iz ka pe le, u 13 ~a so va.

48666

Pro fe so ru i mom u~i te qu

48640

Po sled wi dra gom

po zdrav

na {em

O`a lo {}e ne po ro di ce: Gu du ri}, Roc kov i Li les.

Mi lan Uli} 48674

Qu bo mi ru Ste fa no vi }u re dov nom pro fe so ru Me di cin skog fa kul te ta u No vom Sa du

Umr la je na {a dra ga ba ka

Po sled wi po zdrav i ne ka Vam je ve~ na sla va.

Ra do mi ru Ra da ko vi }u Ba ti

Is pra }aj }e bi ti or ga ni zo van u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Sa hra na }e bi ti odr `a na u Pod go ri ci u kru gu po ro di ce.

od se stre Mi re sa de com.

Prim. dr sc Mi li ca Ma le {e vi} sa po ro di com. 48639

48670

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo odr `a ti ~e tr de se to dnev ni po men na {em

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Si no vi Rast ko i Pe tar sa po ro di ca ma.

Je li ca [a po wac ^u va }e mo uspo me nu na wu dok smo `i vi.

48614

Qu bo mi ru Cve ja no vi }u Ko qa, Bo ra i So fi ja sa po ro di ca ma.

Ra di vo ju To di }u

u su bo tu, 10. mar ta 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

Sta na ri iz Dra ge Spa si} 7.

We go vi naj mi li ji. 48675

48671 48638

Po sled wi po zdrav ve li kom pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, uji i de da - uji

Se dam go di na od ka ko ni si sa na ma.

Mi la nu Uli }u kon zer va to ru Dao si iz u ze tan do pri nos una pre |e wu kon zer va tor ske stru ke i bio is kre ni pre ga lac za {ti te kul tur nih do ba ra. Ko lek tiv Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Pe tro va ra din. 59768/P

Ste van To pa lov Ra do mi ru Ra da ko vi }u Ba ti

Stan ku Pi {la ru Se stra Mi ra sa po ro di com.

od po ro di ce Be li}.

Na{ vo qe ni i do bri

P O M E N

iz Fu to ga 7. 3. 1929 - 9. 3. 2005.

Na vr {i lo se po la go di na od smr ti na {eg dra gog su pru ga, oca, de da, bra ta, sve kra i de ve ra

S qu ba vqu, po {to va wem i ve li kom tu gom ~u va mo uspo me nu na te be. Tvo ji unu ci: Ste van i Mar ko.

48677

Opra {ta mo se od na {e dra ge stri ni ce

48657

48635

Po sled wi po zdrav u~i te qu i pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu.

le kar spe ci ja li sta

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ba ka-stri ni ci

pre mi nuo je 7. 3. 2012. go di ne. Dra gi na{ Qu bo, osta je{ u na {im sr ci ma i mi sli ma istom sna gom dok mi tra je mo. Ti si sa mo za spao i na sta vqa{ svoj `i vot u na ma.

Je li ce [a po wac Je li ci [a po wac

prof. dr Qu bo mir Ste fa no vi}

Mno go }e nam ne do sta ja ti we na to pli na i qu bav.

O`a lo {}e na Alek san dra - Sa wa [a po wac sa po ro di com.

Po ro di ce Mi ro sla va i Bran ka Ma le {ev.

48673

48672

prof. dr Qu bo mi ru Ste fa no vi }u Na pu stio nas je ugled ni stru~ wak, omi qe ni pro fe sor, ve li ki Ju go slo ven ko ji je ostao ve ran ide a li ma svo je mla do sti.

Tu `ni smo {to smo se ras ta li. Tvo ji: su pru ga Ne ven ka, si no vi Vla da i Ivan, unu ci Ta wa, Ke i ra, Le na i Da vid, sna he Sa mant ha i Du wa.

Ra de Ra da ko vi}

Po ro di ca Si mi}.

Sa hra na je u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

48669

48659

Prof. Mla den Pr vu lo vi}. 48662

\or |a Bor |o {ki in`. agro no mi je Dok mi `i vi mo, `i ve }e{ u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Po ro di ca Bor |o {ki.

48622

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Da na, 7. 3. 2012. go di ne po sle kra }e i te {ke bo le sti pre mi nu la je u 47. go di ni na {a dra ga

Dra gi ca Ka ti} Sa hra na je 9. 3. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na me snom gro bqu u ôr ta nov ci ma. Oà lo {}e ni: su prug Mi ja, k}er ka Sta ni sla va, unuk Alek sa, zet Si ni {a, otac Bo ì dar, se stra, brat i za o va sa po ro di ca ma.

Pro {lo je pet go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni

Opra {ta mo se od na {eg dra gog {e fa

J E D N O G O D I [ W I P O M E N dra gom ocu, de di i su pru gu

Stje pan [ka ri ca 1925 - 2007.

prof. dr Qu bo mi ra Ste fa no vi }a Sa qu ba vqu te se se }a ju: su pru ga Ve ra, }er ke Ne ven ka i Ka ta ri na sa po ro di ca ma.

Za hval ni smo mu {to je ne se bi~ no pre no sio svo je zna we na sa rad ni ke. Ne ka mu je ve~ na sla va.

48646

48625

petak9.mart2012.

Pe tru Ra ji }u obe le `i }e mo u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Po sled wi po zdrav

P O M E N

Ani ci An |e li}

Mla |a Ma ri}

Za vod za nu kle ar nu me di ci nu In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne Srem ska Ka me ni ca.

Po ro di ca.

59767/P

48630

P O M E N

Po sled wi po zdrav po {to va nom

U su bo tu, 10 mar ta 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na No vom gro bqu, obe le `i }e se 40 da na od smr ti na {e

9. 3. 2011 - 9. 3. 2012. Go di na pro |e, a te be ne ma sa na ma.

od se sta ra: Mir ja ne i Ol gi ce sa po ro di ca ma.

Su pru ga Bran ka. 48607

48423

P O M E N dra gom ocu i su pru gu

S E ] A W E

9. 3. 2008 - 9. 3. 2012.

Du {an Mak Du le 9. 3. 2010 - 9. 3. 2012.

prof. dr Qu bo mi ru Ste fa no vi }u osni va ~u i du go go di {wem ru ko vo di o cu Za vo da za nu kle ar nu me di ci nu In sti tu ta za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci, re dov nom pro fe so ru me di cin skog fa kul te ta i ugled nom stru~ wa ku. Svo jim ne se bi~ nim za la ga wem do pri neo je afir ma ci ji nu kle ar ne me di ci ne u Voj vo di ni i una pre dio di jag no sti ku i le ~e we on ko lo {kih bo le sni ka.

Vi du Je li ~i }u

Len ka Br zak

9. 3. 2006 - 9. 3. 2012.

ro|. Slan ka me nac iz ^e ne ja

[est go di na tu ge i bo la je pro {lo od kad ni si sa na ma.

Uspo me nu na wu ~u va ju we ni naj mi li ji.

Tvo ji: Ma ri ja, Mi li ca i Mi le.

P O M E N

59767/P1

48587

48553

Da nas, 9. mar ta na vr {a va ju se dve go di ne od smr ti na {eg vo qe nog

Ko lek tiv In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne Srem ska Ka me ni ca.

Po sled wi po zdrav dra gom pri ki

Ve re To mi} Le le

Si ne moj, dve go di ne tu ge. Ko li ko nam ne do sta je{ ne ma re ~i da se ka è, ne ma ute he. Za {to ovo ni je sa mo ru àn san. Te {ko je ì ve ti sa isti nom da se vi {e ni ka da ne }e{ vra ti ti.

Su prug Mi {a i Sne `a na.

@eq ni su te: ma ma, tvo ji brat i se stra, ta ta i ma la }er ki ca Ele na.

48590

48564

na {em

S ne iz mer nom tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da, 7. 3. 2012. go di ne, pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N su pru zi, maj ci i ba ki

Cve ti Ar si} Du {a na Bi ki }a

Ra do mir - Ba to Ra da ko vi}

Ra de tu

1934 - 2010. Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti mo ja qu bav.

S po {to va wem i za hval no {}u, po ro di ce Alim pi} i [kun dri}.

Su pru ga Mil ka sa de com. 48396

Sa hra na je da nas, 9. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Za hval ni za svu qu bav i do bro tu Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ve ra, }er ka Bi qa na i sin Ili ja sa po ro di com. 48615

48616

P O M E N

Mi len ko [ka qac 9. 3. 2011 - 9. 3. 2012. Sna gom se strin ske qu ba vi ~u va }u te od za bo ra va. Tvo ja se stra Mi le na sa po ro di com. 48644

obe le ì }e mo u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Ne po sto je re ~i ko je mo gu da ubla è bol i tu gu za to bom, sa mo se }a wa i uspo me ne pu ne qu ba vi i sre }e. Tvo ji naj mi li ji: su prug Ra do mir, sin Sa {a, }er ka Ta wa, zet @ar ko, sna ja Sne à na i tvoje unu ke Sr na i Zo na. 48609

Po sled nji po zdrav i ve~ ni mir na {oj su pru zi, maj ci, ta {ti i ba ki

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

Ku rin Ele o no ri

Ru `i ca Ba qak

ro|. Ge ba 1935 - 2012.

9. 3. 2002 - 9. 3. 2012.

Po hra na ur ne na {e mi le po koj ni ce je u su bo tu, 10. 3. 2012. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro blju u No vom Sa du. Ne ka je an |e li ~u va ju. Sa lju ba vlju i ve~ nom tu gom, su prug \or |e, k}er ka Edit, zet Lju bo mir, unu ci An drea, Pe tar i \or |e.

Dok go di ne pro la ze is pu we ne tu gom ~u va mo te u na {im sr ci ma i mi sli ma.

48613

Tvo ji: su prug, si no vi, sna je i unu ~ad. 48617

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.40 00.30 00.55 01.50 02.15 02.40

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Фолдер култура Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш-Етно салаш, емисија на мађарском са титл.на српском Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Центар света Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Апокалипса - 2. светски рат Биографије: Исак Њутн Војвођански дневник Петказање Апокалипса - 2. светски рат Један на један Концерт Чији је то салаш? (мађ) са титл.на српском Српски екран-емисија МТВ-а на српском Фолдер култура

Даница Вученић

Један на један Гост емисије биће Бранислав Чанак, председник синдиката Независност. Аутор и водитељ емисије је Даница Вученић. (РТВ 1, 17.20)

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Док.филм на русинском са титл.на српском 13.10 Биографије: Брус Вилис 14.40 ТВ баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Моја добра вила, филм 23.05 ТВ баштина 00.00 ТВ Продаја

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 12.15

tv program

petak9.mart2012.

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

06.05 08.00 09.04 09.48 10.10 10.43 11.13 12.00 12.15 12.38 13.22 14.54 15.10 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 23.05 23.50 00.14 01.10

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Септембар, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Брзи и бесни, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: Велико плаветнило, филм 03.25 Атлантис, док. филм 04.46 Село гори, а баба се чешља 05.48 Верски календар

Вече с Иваном Ивановићем 06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Витраж Повратак у рај Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Руска кошарка: Нижњи Новоград – Јуникс 11.45 Лига шампиона: Барселона – Леверкузен 13.30 НБА акција 14.15 Најјачи човек 16.00 Кејџ ратници – Лондон 18.45 Премијер лига Магазин 19.15 СК СТУДИО 20.00 КХЛ плеј оф 22.00 Кејџ ратници – Лондон 00.00 Најава Премијер лига 00.45 Премијер лига, вести 01.00 НБА уживо

Лидер СПО Вук Драшковић је гост код Ивана Ивановића и то тачно на годишњицу демонстрација у Београду. Двадесет једну годину касније председник СПО најављује преокрет и изненађење, бар што се изборне трке тиче... Миа Беговић, Огњен Кајганић, Станија Добројевић, Кристина Беквалац и Невен Цигановић, део овогодишње екипе ријалитија „Сурвајвер” заголицаће машту гледалаца који чекају почетак четврте сезоне. (Прва, 21.15)

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 23.30 00.30 01.00 01.15

Једноставан живот Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече с Иваном Ивановићем Три Хил Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

07.06 07.42 07.47 07.52 08.14 08.24 08.35 08.59 09.17 10.08 10.38 11.05 11.35 12.25 12.50 13.50 14.30 15.29 16.02 16.55

Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Коцка, коцка, коцкица Необично о биљкама Свет природе Мој љубимац Метрополис Место за нас Срби у Холивуду Оперска галаксија Трезор Коцка, коцка, коцкица Свет природе На веслима прича Поаро Кошарка-ПС, БКК Раднички Тамиш, пренос 18.30 Први снег: Еуробалкан куп 19.00 Рвање: ЕП, пренос 21.00 Поаро 21.55 Лов и риболов 23.34 Контекст 23.00 Међу нама 23.33 Хаг, суђење Војиславу Шешељу, снимак програм зависи од снимка из Хага 23.33 Међу нама 00.16 Концерт филмске музике 01.26 Трезор 02.34 Кошарка-ПС, БКК Раднички Тамиш (р) 04.00 Рвање-ЕП 05.30 Лов и риболов

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Породица Серано Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 НЦИС Вести Филм: Кад је Хари срео Сели Доктор Хаус Филм: Испод површине НЦИС Филм: Сирова правда Копаоник 24 Филм: Испод површине Филм: Сирова правда

Памела Андерсон

Сирова правда Мејс је бивши полицајац који сада ради као ловац на уцењене главе. Када убију ћерку градоначелника једног мањег града на југу Америке, Мејс добија задатак да нађе убицу... Улоге: Дејвид Кит, Памела Андерсон, Чарлс Нипер, Роберт Хејз Режија: Дејвид А. Прајор (Авала, 00.00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.55 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.00 23.05 23.40 00.00 01.45 03.15 04.50

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Мртав угао Топшоп Преглед Лиге Европе Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Без излаза Вести Спортски преглед Филм: Последња кап Испектор Валандер Филм: Позоришне страсти Саут Парк

Мерил Стрип

Ловац на јелене Овај антиратни филм из 1978. говори о тројици Американаца руског порекла који раде у челичани и само су једни од многих несретника увучених у Вијетнамски рат. Улоге: Роберт де Ниро, Мерил Стрип, Ринања Алда, Чак Аспегрен Редитељ: Мајкл Симино (Хепи, 20.30)

Шопингхоличарке Ове недеље уз сталне чланове жирија Снежану Дакић и Игора Тодоровића, гошћа Ане Пендић, у својству трећег члана жирија је, често оспоравана и поприлично тврдоглава у наметању свог стила, Маја Николић. У рубрици ВИП шопинг одећу за сцену за 20.000 динара куповала је певачица Ивана Павковић. (Пинк, 23.00) 05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 23.00 00.15 02.50 03.20

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне-уживо 48 сати свадба Петком у два Мирис пролећа Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд шоу Шопингхоличарке Филм: Патриота Калифорникација Филм: Револуција госпође Ретклиф 04.50 Витезови из блата 05.20 Тајна љубав

05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05

Јутарњи програм Вести Скадарлијом Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Адвокатура 20.30 Ловац на јелене, филм 00.00 Парови – уживо ноћ 02.50 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak9.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша Смртоносне жене Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша

07.00 09.12 10.20 11.09 12.32 13.17 14.10 14.40 15.13 16.04 17.26 18.42 19.12 19.30 20.10 21.12 22.50 23.28 00.24 01.24 03.09

10.00 Каћуша – мала жена у великом рату 11.00 Завођење у граду: како је настао шопинг 12.00 Библијске загонетке 13.00 Лежаки 1942. 14.30 Животиње које су ушле у историју 15.00 Господари рата 16.00 Ван Гог – комплетна прича 17.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака 18.00 Визија Вангари Матајие 19.00 Мао – кинеска прича 20.00 Библијске загонетке 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Господари рата 00.00 Ван Гог – комплетна прича 01.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд, док. серија Деби Тревис преуређује Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Тетице Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо - 1. део Иза екрана 20пет, квиз Дневник Одабрао Ђело Х, док. филм Циклус хрватског филма: Пут лубеница Дневник 3 Пети дан, ток шоу На рубу науке Филмски маратон: Чудовиште, филм Филмски маратон: Белешке о једном скандалу, филм

Завера Розвел Ускршња бајка Гувернанта Нестанак Гарсија Лорке Било једном у Кини 3 Мала риба Вавилон Пали анђели Еротски филм Еротски филм

Па ли ан ђе ли Ар хе о лог Мат Фле чер от кри ва скри ве ни гроб са му ми јом џи на, ко ји је ту са хра њен још од вре ме на ве ли ке по пла ве опи са не у Би бли ји... Уло ге: Каспер Ван Диен, Кристен Милер, Роберт Вагнер, Џефреи Луис Ре жи ја: Кевин Ван Хук (Синеманија, 22.00)

Се ћа ња јед не геј ше Чи јо и ње на се стра, кћер ке си ро ма шног ри ба ра, про да те су у град кад им се мај ка раз бо ле ла. Чим су сти гле, раз дво је не су. Чи јо је при па ла же ни ко ју сви осло вља ва ју Мај ко и по ста ла је ста нар ка и слу шки ња у ку ћи у ко јој су се од га ја ле геј ше... Уло ге: Зији Зенг, Сузука Ого, Мишел Јео, Гонг Ли, Каори Момори, Зои Визенбаум Ре жи ја: Роб Маршал (ХРТ 2, 20.00) 07.55 08.25 08.50 09.10 10.00 13.25 15.10 15.35 16.00 16.45 17.15 18.00 18.20 18.30 19.10 19.40 20.00 22.25 00.05 01.35 02.00 02.45 03.35

Кристен Милер

06.00 07.45 09.25 11.00 13.00 15.15 17.15 17.40 19.30 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55 00.20 02.50 04.25

Маторани Приватни животи Пипе Ли Управо венчани Ладy Гага Пресентс: Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден Пирати са Кариба: На чудним плимама Како да знаш Филмови и звезде Папирни човек Епизоде Калифорникација На исток и доле Узвратни ударац Царство порока Вампири смарају Проклетници Паранормална активност 2 Дабар у породици

Неш Бриџис Фојлов рат Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза Мибј Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза Монк Хаваји 5-0 Мистерије Хејвена Медијум Краљевски болесници

07.05 Моји џепни љубимци 08.05 Поп Пикси 08.20 Мој џепни љубимци 08.35 Драгон бал 09.05 Ексклузив таблоид 09.25 Кобра 11 11.35 Вечера за 5 12.25 Ватрено небо 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Изравни удар, филм 21.50 ДОА: Деад ор аливе, филм 23.20 Ас у рукаву 2: Маска убице, филм 00.55 Астро шоу 01.55 РТЛ Данас 02.30 Кости

Ди рект ни удар Зији Зенг

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Где дуге сијају, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Симпсонови Музика, музика... Сећања једне гејше, филм Америчка пита: Венчање, филм Нора Робертс 2: Поноћ у мочвари Нове авантуре старе Кристине Мерси Којак Ноћни музички програм

06.00 Бекство са десет милиона долара 07.35 И други пут би једва Божић… 09.05 Против њене воље: Прича Кери Бак 11.05 Розвел 12.40 Блејд у Хонгконгу 14.20 Прерано рођен 15.55 Потрага за веселим Божићем 17.55 Срамота 19.55 Девојка из сестринства 21.15 У име народа 22.50 Бекство са десет милиона долара 00.25 И други пут би једва Божић… 01.55 Против њене воље: Прича Кери Бак 03.55 Боље мртав него жив

04.00 06.00 07.50 10.00 12.00 14.00 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

Голо купање Нел Једина права ствар Кад китови дођу Ја у љубав верујем Утакмица Џувана Ман Хавана Признање Голо купање Подешена Лезбејке 2. - диве

Френк је ис ку сни по ли ца јац, ве те ран бр ој них опа сних за да та ка и сло же них ис тра га, бив ши члан Д.А.У.-а, спе ци јал не јед ни це елит них по ли ца ја ца за ду же не за бан де, др о гу и пр о сти ту ци ју. Ме ђу тим, у њој слу же и не ки ко рум пи ра ни по ли цај ци... Уло ге: Долф Лундгрен, Поли Шенон, Доналд Бурда, Ротафорд Греј, Конрад Дун Ре жи ја: Сидни Фјури (РТЛ, 20.00)

Поли Шенон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

08.30 10.30 11.30 12.00 12.45 13.30 14.15 16.45 19.15 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова У потрази за дивљим човеком Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа У потрази за дивљим човеком

Атлетика Алпско скијање Крос-кантри скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Биатлон Атлетика Биатлон Дрвосече Бокс Бициклизам Атлетика Атлетика

Хр бин сти гао пре ко Ма ђар ске

анк ци је Са ве та без бед но сти УН уве де не су ча ре, тру де ћи се да аро гант ним из гле дом и на сту Ју го сла ви ји у ма ју 1992, а Са кан и ја смо пом ство рим до вољ но до бру гра ни цу ко ја би ме ми сли ли да с ре клам ним би зни сом и не ма по ште де ла мал тре ти ра ња. не ке бу дућ но сти. Рат је бе снео у окол ним зе мља ма, И то је функ ци о ни са ло – сви су би ли вр ло љу ба на ша зва нич но ни је би ла у ра ту, али се та „не у - зни, смје шак је ли чио на сме шак, Ин ди ја на Џонс је трал ност“ и те ка ко осе ћа ла. Ко ме тре ба три ча ва по но во про бу ђен у ме ни – је дан сам од рет ких ко ре кла ма у до ба ра та? ји ула зи на за бра ње ну те ри то ри ју. Рат не 1993. во де ћи кли јен ти пи та ли су нас мо Пут до За гре ба про вео сам ћу те ћи, не пе ца ју ћи же мо ли да им пру жи мо услу ге и у Хр ват ској. Од - се на же ље са пут ни ка да уђе мо у кон вер за ци ју или го вор је, као и увек, и пре не го што чу је мо пи та ње, био: да. Хр ват ска – за што да не? Је сте да је та мо рат, је сте да је мо ја зе мља у ра ту с том зе мљом, али… ни шта ни је са вр ше но. Пр ви про блем или иза зов (ка ко се то ле по ка же на ен гле ском), био је ка ко ући у ту зе мљу? Пре ћи гра ни це у рат ној зо ни, и то с цр ве ним па со шем, би ло би рав но чу ду, а дру ги ни сам имао. На пр ви по глед, не мо гу ћа ми си ја. На рав но, са мо на пр ви Антун Врдољак одан и маршалу и генералу Туђману по глед. Као пра во ју го сло вен ско де те ро ђе но у ме шо ви - би ло ка кву ди ску си ју. Ћу та ње је би ло, и оста ло, том бра ку, од оца Хр ва та, ро ђе ног у За гре бу, ка то - зла то. ли ка, и мај ке Срп ки ње, ро ђе не Бе о гра ђан ке, пра во Ула зак у За греб би ло је но во уз бу ђе ње. Емо тив слав ке, да кле, као пра ви Хр бин, био сам сва чи ји и ни су срет с фа ми ли јом, на кон ду жег вре ме на, уз ни чи ји. С об зи ром на то да је мој отац за вр шио мно го ме ђу соб не љу ба ви. Ни сам знао ка ко да од го стро гу ка то лич ку гим на зи ју у Ва ра жди ну, ни је се во рим стри цу на пи та ње: А што нас ви гра на ти ра по ста вља ло пи та ње да се и ја, као бе ба, кр стим у те? До та да ни сам ни био све стан да ви ше ни смо ка то лич кој цр кви. И то се, те рат не 1993, ис по ста - ми, већ да сам ја по стао они, ви. ви ло као мо ја ула зни ца у Хр ват ску. Емо ци је, чак ни емо тив ни шо ко ви, ме ђу тим, не На и ме, Хр ват ска је љу ди ма с ју го сло вен ским па - сме ју да угро зе по сао. А имао сам ве ли ки за да так со шем, уко ли ко има ју би ло ка кав до ку мент ко ји их – тре ба ло је да, по зах те ву кли јен та, уго во рим по ве зу је с Хр ват ском или ка то ли чан ством, до зво - усло ве за по че так ње го вог ре кла ми ра ња у Хр ват ља ва ла да уђу у зе мљу. Про на шао сам сво ју кр - ској. Бу џет је био не ства ран за то рат но до ба – два ште ни цу и спре мио се за пут. А сам пут је био до - ми ли о на до ла ра! Ни сам си гу ран, али ми слим да је ста ком пли ко ван. та да це ло куп ни при ход ко ји је ХРТ оства ри вао од Ауто мо би лом бе о град ске ре ги стра ци је ни је се мар ке тин га био не знат но ви ши. мо гло, ави о ни, же ле зни ца и ауто бу си у рат ној зо ни Су срео сам се с љу ди ма ко ји су во ди ли мар ке ни су функ ци о ни са ли, из Ср би је се ни је мо гло ди - тинг ХРТ-а – Кру ном Но ва ком и ње го вим са рад ни рект но ићи у Хр ват ску, рат је ци ма. Би ла су два раз ло га што био и у Бо сни. Ре ше ње је би ло су, на кон до зво ле „оних го ре“, Сли к а по в ам п и р е н ог пу то ва ње пре ко Ма ђар ске. Ко при хва ти ли да се ви де са мном. уста штва су ге ри са ла је ли ма до Бу дим пе ште, па во зом Пр ви је би ла ве ли чи на бу џе та. до За гре ба. да би ме у Хр ват ској не(т)ко Као и у дру гим слу ча је ви ма, Ма ло сам се при бо ја вао ула ве ли чи на је ипак ва жна. Дру ги, од мах мо гао до ка чи ти ска у но ву др жа ву. Без об зи ра вр ло би тан, је сте то што смо „ср б о с је к ом“. И они су на сав мој ко смо по ли ти зам, ми би ли је ди на фир ма из бив има ли сво је Ше ше ље, ни сам био пот пу но имун на ше Ју го сла ви је ко ја је ком плет ме диј ски атрак тив не, про па ган ду. Сли ка по вам пи ре но из ми ри ла сво је ду го ве на ног уста штва су ге ри са ла је да осно ву кам па ња ко је смо за по на ро чи то ка да ко ри сте би ме на пр вом ко ра ку не(т)ко че ли пре ра та. По ште ње се, из зар ђа ле ка ши ке мо гао до ка чи ти ка квим зар ђа гле да, ипак ис пла ти. и слич не ино ва ци је лим „ср бо сје ком“, ис ко па ти ми По ја вио се дру ги про блем – очи и ба ци ти ме у ја му. И они где да во ди мо раз го во ре. Зву чи су има ли сво је Ше ше ље ко ји су ме диј ски атрак тив - ба нал но али је но си о ци ма „цр ве них“ па со ша, без ни, на ро чи то ка да се ко ри сте зар ђа ле ка ши ке и об зи ра на кр ште ни цу, при ступ на ХРТ био стро го слич не ино ва ци је. А у стра ха су ве ли ке очи. за бра њен: би ло је то, ипак, рат но вре ме, а ХРТ вр Пр ви до јам ула ска во за у пр ву хр ват ску же ле - ло ин тен зив но ан га жо ван у рат ној про па ган ди. Ни знич ку ста ни цу, с из ве ше ним ша хов ни ца ма, с по - су по мо гла ни уве ра ва ња мо јих са го вор ни ка да сам ли ци јом, ца ри ни ци ма и оста лим по гра нич ним слу - ис пра ван, да сам Хр бин, па смо се са ста ја ли по хо жба ма у цр ним уни фор ма ма са сум њи вим зна ко ви - те ли ма, „Еспла на ди„ или „Ин тер кон ти ју„, и та мо ма на шап ка ма, бу дио је нај је зо ви ти је стра хо ве. У до го ва ра ли де та ље по сла. стра ху да мој бе о град ски ак це нат не ко га не ири ти Има ју ћи у ви ду ви си ну су ме, би ло је ло гич но да ра, го во рио сам кроз зу бе, гу та ју ћи ре чи, на ро чи то уго вор пот пи ше Ан тун Вр до љак, чо век од ве ли ког оно из дај нич ко и крат ко е. Та ко је мле ко по ста ло Туђ ма но вог по ве ре ња и та да шњи ге не рал ни ди мли је ко, ле по – ли је по, бе ло – би је ло... рек тор ХРТ-а. Ка да је схва тио ве ли чи ну уго во ра и Са со бом сам, као до каз сво је не у трал но сти, зна чај за Хр ват ску – а у пи та њу је био пр ви ве ли ки имао ен гле ске ча со пи се и но ви не, био бес пре кор но мул ти на ци о нал ни кли јент – ин си сти рао је на то ме об у чен у ску по оде ло и кра ва ту, но сио там не на о- да се пот пи си ва ње оба ви јав но, пред ка ме ра ма. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak9.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Са два бенефика, Венером и Јупитером у свом знаку, можете да зацртате своје ставове и планове, амбиције и озваничите намере, на личном плану. Дакле, налазите се у идеалној и утицајној позицији.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

9. mart 2012.

Данас сте упућени на друге, на јавност и партнера. Приметићете њихову одлучност и тврдоглавост, али и немире поводом неких ствари. Са своје стране, делујете упорно и неумољиво. Ситнице.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Избегавајте нервозу и свађе, расправе. Можете бити изложени разноразним непредвиђеним околностима и изненађењима. Нису све прилике стварно ни праве прилике, као што није све онако како изгледа.

Имате потребу за хармонијом и сарадњом. Склони сте компромисима. Пуно приче, планова и сусрета треба да упуте на нека стабилна дугориочна решења.Имајте поверења у себе и партнера.

Уколико вам није довољно јучерашњег гламура и славља, можете наставити и данас у истом светлу. Уосталом, ради се не само о празнику за жене, већ пре свега о празнику, слављу лепоте и љубави.

Многе ствари се показују у свом реалном светлу. Нећете погрешити ако се држите званичних папира, јавности, пословних односа и закона. Још увек сте активни на личном плану. Немојте се нервирати.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација тече својим током. Немојте се исувише замарати ситницама и свакодневним обавезама, већ се више одмарајте. Узмите у обзир и оно што чека да дође на ред.

Почиње добар и берићетан период у приватном послу.Истовремено, склони сте хедонизму, слављу и проводу. И то је сасвимок. Ипак, пазите да се угојите ових дана, јер се лето приближава!

Љубавни однос цвета у дугиним бојама, ствара осећај сигурности и поверења.Склони сте позитивним вибрацијама, са истанчаним укусом. Поклони су само један од начина да покажете пажњу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пословна и финансијска ситуација нису у најбољем издању, али биће боље, некако с пролећа. Допустите партнеру да живи своје снове и потребе. Ви сте она јача страна на коју се може ослонити.

У прилици сте да уређујете свој животни простор. И у послу сте креативни, али можда недовољно реални. Сарадња са одређеним мушким ауторитетом је више него пожељна. Разбудите се!

Није време за размишљање о некретнинама, нити рачунајте на туђ новац. Радије се бавите својим послом, али без тензије, напетости и стреса, ако може.Финансијски трошкови су ван сваке контроле.

TRI^-TRA^

Го ла Џе си ка Симп сон V REMENSKA

PROGNOZA

ОблачнО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Пе ва чи ца Џе си ка Симп сон по зи ра ла је пот пу но го ла за на слов ну стра ну аме рич ког из да ња ма га зи на „Ел”, по ка зав ши сво је труд нич ке обли не. На кон што је Де ми Мур про би ла лед 1991. го ди не, сли ка ју ћи се у го то во иден тич ној по зи за ма га зин „Ве ни ти фер”, мно ге зве зде су учи ни ле сли чан ко рак и ове ко ви чи ле сво је сто ма ке на на слов ни ца ма по пу лар них ма га зи на. У ин тер вјуу за ма га зин пе ва чи ца је от кри ла да она и њен ве ре ник Ерик

Са Сунчаним ПериОдима

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Променљиво облачно са сунчаним периодима. ВеRim тар слаб северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 7 степени Целзијуса. London ВОЈ ВО ДИ НА: Променљиво облачно са сунчаним интервалиCirih ма. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -3, а максимална 8 степени. Berlin СР БИ ЈА: Променљиво облачно и већином суво, а само на југу Beч Србије понегде уз могућу слабу кишу, а у планинама слаб снег. У осталим пределима биће дужих сунчаних интервала. Ветар слаб Varшava северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Температура Kijev од -5 до 9 степени. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд сунчани периоди, а само на југу Србије облачно уз слабе падавине. У недеOslo љу увече на северу наоблачење и слаба киша, а у планинама снег. У понедељак хладније са слабом кишом и суснежицом у нижим St. Peterburg пределима и снегом у брдско-планинским. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На северу земље време може неповољно утицати на нервно лабилне, а у осталим крајевима негативан утицај временских прилика осетиће особе са респираторним и реуматским обољењима. Опрезно у саобраћају.

Џон сон оче ку ју де вој чи цу. Они су већ ода бра ли име за де вој чи цу, ко је је ка ко су ре кли „све са мо не тра ди ци о нал но”. Ипак, ни су хте ли да от кри ју име ме ди ји ма, на гла сив ши да ће се оно по ја ви ти за јед но с де те том.

VIC DANA

15 14

- Много ми личите на мог трећег мужа - каже жена у зрелим годинама мушкарцу с којим је изашла на први састанак - А колико пута сте се удавали - пита он. - Два пута - рече жена.

6 9 9 5 -2 -6 6 -3 18

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

318 (-2)

Slankamen

330 (8)

Apatin

383 (3)

Zemun

370 (1)

Tendencija opadawa

Senta

260 (-6)

Bogojevo

331 (6)

Panчevo

378 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

512 (-4)

Titel

322 (8)

NERA

Baч. Palanka 316 (11) Novi Sad

297 (13)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

112 (-14) N. Kneжevac

SAVA

128 (2)

Tendencija stagnacije

200 (-5)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 292 (-19) Beograd

Kusiћ

320 (2)

66 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja