Dnevnik 9.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEqAK 9. APRIL 2012. gODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

gODINA LXX BROJ 23401 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

DA LI JE RUMA MEKA ZA INVESTITORE

Srem ci obu va ju Luj Vi ton, Pra du i Di or str. 4

JO[ JEDNA TRAGEDIJA POTRESLA NOVI SAD

Mla di} ubi jen u ma sov noj tu ~i na De te li na ri str. 13

NASLOVI

Politika 2 @rebawe kandidata 20. aprila 3 Da~i}: Mandatar onaj ko mene podr`i u drugom krugu

Ekonomija 4 Beo~inci proizvode za Skandinaviju 5 Srbija opet tro{i milijarde koje nema

Novi Sad 7 „Srbijagas” poma`e sportiste i talentovane |ake 9 Od danas blokada brodova na Dunavu?

Vojvodina 12 Lanseri na meti lopova

Crna 13 Zapqeweno 300 kila marihuane u Bezdanu 13 Neredi u Resniku zbog romskog naseqa

IZBORI 2012. I N T E R V J U : SA[A SANTOVAC, PRVI NA LISTI SRS ZA POKRAJINSKE IZBORE

Voj vo di na ne mo `e ima ti glav ni grad str. 3 T E M A „ D N E V N I K A ” : DOSAD 42 KANDIDATA ZA SEDAM NOVOSADSKIH MESTA U SKUP[TINI VOJVODINE

De mo kra te po no vo kan di do va le Slobodana Ka ~a ra str. 2 KAKO SU U PRIVATIZACIJI PRO[LA NOVOSADSKA PREDUZE]A

VOJVODINA JEDINSTVENA REGIJA: Lider DS-a Boris Tadi} poru~io je ju~e u Ba~koj Topoli da je od su{tinske va`nosti da stanovnici Vojvodine ~uvaju zajedni~ki `ivot i svaki pojedina~ni identitet. Tadi} je prisustvovao uskr{wem bogoslu`ewu u Crkvi bezgre{ne device Marije u Ba~koj Topoli, a posetio je i humanitarnu izlo`bu uskr{wiha jaja. str. 3

KADA ]EMO SE PROVOZATI NOVIM DRUMOM DO RUMUNIJE

Auto pu tem kroz Ba nat oko 2027. go di ne

str. 4

U SRBIJI SVE VI[E TINEJYERA ALKOHOLI^ARA

Sva ki ~e tvr ti Od gi ga na ta {e sna e sto go di {wak do pro pa sti re dov no pi je str. 9

SPORT

n ORLOVI BOqI OD AL@IRACA

str. 16 – 19

n TENISERI NISU USPELI

n ZVEZDA STIgLA DO ME^ LOPTE

str. 14

Hladno

Najvi{a temperatura 10 °S

POLiTikA

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. URS PRE DAO POT PI SE ZA PRED SED NI^KU KAN DI DA TU RU STAN KO VI ]A

^o vek bez mr qe Uje di we ni re gi o ni Sr bi je pre da li su ju ~e Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji vi {e od 14.000 pot pi sa po dr {ke kan di da tu ri Zo ra na Stan ko vi }a za pred sed ni ka Sr bi je. Pre da ji pot pi sa pri su stvo va li su li der URS-a Mla |an Din ki} i we gov za me nik Ve ro qub Ste va no vi}, kao i ~la no vi Pred sed ni {tva Ve ri ca Kala no vi}, Su za na Gru bje {i}, Ma ja Goj ko vi}, Bo {ko Ni ~i}... Na ku ti ja ma sa pot pi si ma gra |a na za kan di da tu ru Stan ko vi }a pi {e „Zo ran”. Na kon pre da je pot pi sa, Ste va no vi} se obra tio no vi na ri ma i po ru ~io da je

Stan ko vi} „~o vek ko ji }e kao le kar do ne ti zdra vqe Sr bi ji”. „Stan ko vi} je ~o vek bez ika kve mr qe u pro fe so nal noj ka ri je ri i do {lo je vre me da na ~e lo Sr bi je do |e ta kav ~o vek - skro man i ~e stit. Do sta je Sr bi ji ovog pu ta, ne tre ba joj ni dru gi put ko ji ne ko po ku {a va da joj na met ne, ve} tre }i pra vac ko ji nu de Uje di we ni re gi o ni Sr bi je”, oce nio je Ste va no vi}. Kan di da tu ra Stan ko vi }a je tre }a pre da ta Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji, ko ji je do sa da po tvr di la dve - Bo ri sa Ta di }a i Ivi ce Da ~i }a.

@re ba we kan di da ta 20. apri la Broj kan di da ta za pred sed ni ka Sr bi je na iz bor noj li sti bi }e od re |e no `re ba wem 20. apri la u 19,15 u Skup {ti ni Sr bi je,

Sve tlodrap li sti }i Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si je usvo ji la je da li sti }i za gla sa we na iz bo ri ma za pred sed ni ka Sr bi je bu de sve tlodrap bo je. Bo ja kon trol nog li sti }a za pro ve ru is prav no sti gla sa~ ke ku ti je {tam pa }e se na har ti ji bo je sta rog zla ta. od lu ~e no je na sed ni ci Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je.@reb se oba vqa ta ko {to se iz jed nog bub wa iz vla ~i ku gla u ko joj je

list sa upi sa nim ime nom i pre zi me nom kan di da ta za pred sed ni ka Sr bi je i na zi vom pred la ga ~a, a ne po sred no po sle to ga se iz vla ~i iz dru gog bub wa ku gla u ko joj je list sa upi sa nim red nim bro jem ko ji }e taj kan di dat ima ti na li sti. @reb je ja van i spro vo di ga RIK u pri su stvu pred stav ni ka pred la ga ~a kan di da ta. Li sta kan di da ta mo ra bi ti utvr |e na naj ka sni je do po no }i 20. apri la, a ob ja vqe na u Slu `be nom gla sni ku naj ka sni je 21. apri la do po no }i. Re zul ta ti gla sa wa na bi ra~ kom me stu mo ra ju bi ti utvr |e ni i iz bor ni ma te ri jal do sta vqen RIK-u naj ka sni je do 7. ma ja u 14.00, a utvr |i va we ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra u RIK-u mo ra bi ti za vr {e no naj ka sni je 10. ma ja u 20 ~a so va.

VESTI â nak: Voj vo di na za slu ù je vi {e Gra do vi i se la u Voj vo di ni bi }e bo qa me sta za ì vot tek ka da se Po kra ji ni bu de vra }a lo ono {to se u woj i za ra di, i {to joj pri pa da, i ka da Voj vo |a ni bu du ras po la ga li svo jim nov ci ma, is ta kao je li der Li ge so c i j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e Ne nad â nak na tri bi ni u To ma {ev cu. On je upi tao zbog ~e ga qu di u voj vo |an skim me sti ma, u ko ji ma se va di naf ta u vred no sti od 200 mi li o na evra go di {we, i da qe ima ju pro ble ma sa pi ja }om vo dom i naj o- snov ni jim ì vot nim po tre ba ma. - Sa svim je ja sno da ma la voj vo |an ska me sta iz u mi ru. Da bi se ona re vi ta li zo va la mo ra ju bi ti bo qe po ve za na sa re gi o- nal nim cen tri ma, mo ra ju do bi ti mo gu} no sti da se qu di u wi ma za dr è. To se mo è omo gu }i ti sa mo ubr za nim eko nom skim raz vo jem i in ve sti ci ja ma. Ovaj na ~in, ka ko se to do sa da ra di lo, Voj vo di nu kon cen tri {e u No vi Sad i vo di do we nog iz u mi ra wa - is ta kao je â nak. @. B.

CP bez kan di da ta za pred sed ni ka Cr n o g or s ka par t i j a ne } e ima ti svog kan di da ta na pred sto je }im iz bo ri ma za pred sed ni ka Sr bi je, a po dr `a }e, ka ko je na ve la, iz prin ci pi jel nih raz lo ga i so li dar no sti, kan di da ta ko ga je kan di do va la ne ka od par ti ja na ci o nal nih za jed ni ca. Ko }e to bi ti, CP }e od lu ~i ti na kon za kqu ~i va wa li ste pred sed ni~ kih kan di da ta, na vo di se u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik Cr no gor ske par ti je Ne nad Ste vo vi}. Uko li ko bu de dru gog kru ga, od lu ka o to me ko me }e od dva kan di d a t a Cr n o g or s ka par t i j a pru `i ti po dr {ku bi }e do ne ta na kon raz go vo ra sa oba kan di da ta. Po seb no }e bi ti zna ~a jan, is ti ~e se u sa op {te wu, wi hov stav u od no su na otvo re na pi ta -

wa ko ja se ti ~u cr no gor ske na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji, a na ro ~i to o pro ble mi ma ko ji po sto je oko uvo |e wa cr no gor skog je zi ka u slu `be nu upo tre bu i for mi ra wa Na ci o nal nog sa ve ta.

„Dve ri”: Ko li ko ko {ta auto no mi ja Pri p ad n i c i po k re t a „Dve ri”, u okvi ru pred iz bor ne kam pa wu za po sla ni ke u voj vo |an skom par la men tu sa op {ti li su u Srem skim Kar lov ci ma da se za la `u za pre i spi ti va we ak tu el ne auto no mi je Voj vo di ne, sa op {tio je ju ~e taj po kret. Po kret se za la `e za pre i- spi ti va we „ova kve auto no mi je se v er n e srp s ke po k ra j i n e” a sma t ra j u i da „tre b a ta~ n o utvr di ti i ja sno re }i ko li ko nas ko {ta ju auto no ma {i i wi ho va ad mi ni stra ci ja”. Pri pad ni ci „Dve ri” u Srem skim Kar lov c i m a, pre pre i d i z bor n e tri bi ne or ga ni zo va li su u tom gra du i „po ro di~ nu {et wu”, od no sno, ka ko su na ve li u sa op {te w u, tra d i c i o n al n u ma n i fe sta ci ju ka rak te ri sti~ nu za po li ti~ ki po kret po ro di~ nih qu di.

Jo{ jed na da ma u tr ci? So c i j al d e m o k rat s ki sa v ez pred sta vio je ju ~e svog pred sed ni~ kog kan di da ta za iz bo re 6. ma ja - pot pred sed ni cu stran ke, ne u r o h i r ur g a Da n i c u Gru j i ~i}, ko ja je po ru ~i la da SDS na pred s to j e } im iz b o r i m a mo r a do bi ti {an su da po ka `e {ta mo `e da ura di u Sr bi ji. Ono po ~e mu }e mo se raz li ko va ti od dru gih je tim qu di. Ni sam bit na ja u kam pa wi, ni ti bi lo ko ji po je di nac, ve} tim, zbog ko jeg sam pri hva ti la da se kan di du jem za ne {to {to ni kad ni sam ra di la, po ru ~i la je Gru ji ~i} na pr voj na pred iz bor noj kon ven ci ji SDS u Do mu sin di ka ta. Ona je oce ni la da su oni ko ji su do sad vo di li ze mqu po ka za li ba ha tost i dr skost, da pre zi ru svoj na rod i da ga se sti de.

TE M A „DNEV N I K A”: DO SAD 42 KAN DI DA TA ZA SE DAM NO VO SAD SKIH ME STA U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE

De mo kra te po no vo kan di do va le Ka ~a ra Pro sla vqe ni bok ser Slo bo dan Ka ~ar je i na pred sto je }im iz bo ri ma 6. ma ja, kao i na pret hod nim, fa vo rit de mo kra ta za po kra jin skog po sla ni ka iz No vog Sa da, gra da za ko ji je pro pi sa no “po re klo” se dam man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne. Sem tog pred lo ga, Grad ska iz bor na ko mi si ja u No vom Sa du utvr di la je pro te kle su bo te jo{ {est pred lo ga za iz bor po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne po ve }in skom iz bor nom si ste mu ko je je ta ko |e pred lo `i la ko a li ci ja oku pqe na oko De mo krat ske stran ke. Na i me, po k ra j in ski iz bor ni si stem je kom bi no van, pro por ci o n al n o-ve } in s ki, pa }e gra |a ni Voj vo di ne na iz bo ri ma mo }i da gla sa ju ne sa mo za pro por ci o nal ne iz bor ne li ste par ti ja i ko a li ci ja, ne go i za po sla ni ka iz

Pro pi sa no je da se ta ko iza be re se dam po sla ni ka u No vom Sa du, ~e ti ri u Su bo ti ci, po tri u Zre wa ni nu i Pan ~e vu, po dva u Som bo ru

U Su bo ti ci duel Pa sto ra i ^en ge ri ja Iz Su bo ti ce se di rekt nim gla sa wem bi ra ukup no ~e ti ri po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne. Ta mo je do sad po tvr |e no u~e {}e 22 kan di da ta, a iz me |u osta log, za po sla ni~ ki man dat bo ri }e se pred sed nik SVM-a I{tvan Pa stor, ak tu el ni pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i se kre tar za pri vre du, i de mo kra ta Ati la ^en ge ri, ko ji je po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo. U Zre wa ni nu, ko ji da je tri tzv. ve }in ska po sla ni ka, kan di di do va no je do sad 13, a me |u je sa da {wi pred sed nik Skup {ti ne tog gra da Alek san dar Mar ton iz LSV-a. U Pan ~e vu, gde se ta ko |e bi ra tri ve }in ska po sla ni ka, tre nut no je 20 kan di da ta, a u tr ci je i Dra gan Higl iz LDP-a tj. “Pre o kre ta”, otac pli va ~i ce Na |e Higl. U Po kra jin sku iz bor nu ko mi si ju jo{ ni su sti gli pred lo zi kan di da ta iz Som bo ra i Ki kin de, gde }e se 6. ma ja bi ra ti po dva po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne. svog gra da ili op {ti ne gla sa ju }i di rekt no za ime i pre zi me kan di da ta. Na taj na ~in }e u Skup {ti nu Voj vo di ne u}i 60 od ukup no 120 po sla ni ka.

i Ki kin di, dok }e se u osta lim lo kal nim sa mo u pra va ma gla sa ti za po jed nog po kra jin skog po sla ni ka. Pred lo zi kan di da ta jo{ pri sti `u u lo kal ne iz bor ne ko mi -

si je, ko je su nad le `ne da ih po tvr de ili od bi ju, a za tim pro sle de Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji. U No vom Sa du }e se za se dam tzv. ve } in s kih po s la n i~ k ih man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne bo ri ti, pre ma do sad po tvr |e nim pred lo zi ma, 42 kan di da ta. U iz bor noj je di ni ci „No vi Sad 1”, to su: Mi l an Ba l a} (DSS), Da mir Zo be ni ca („Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni k o l i}”), La z ar Ka w e r i} (SRS), Slo bo dan Ka ~ar („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), Da mir Kon di} (LSV Ne nad ^a nak) i Mar ko Ra da ko vi} (Ma ja Goj ko vi} - URS). „No vi Sad 2”: Bo ris Bar jak ta ro vi} (Ma ja Goj ko vi} - URS), dr Ne nad Kraj ~i no vi} (SRS), dr @i vo ta La za re vi} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), prim. dr Ra do van La ti no vi} (LSV - Ne nad ^a nak), Zo ran Mi haj lo vi} („Po kre ni mo Voj vo di n u - To mi s lav Ni k o li}”) i Zvon ko Ni ko li} (DSS).

„No vi Sad 3”: Va wa Bo ì} (SRS), Bor ko Ili} (DSS), Alek san dar Jo va n o vi} (LSV - Ne nad â nak), Veq k o Kr s to n o {i} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), Slo bo dan Ma ra{ (Ma ja Goj ko vi} URS) i Mi lan No va ko vi} („Po k re n i mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko li}”). „No vi Sad 4”: Mi le n a Bi b er x i} (SRS), prof. dr Zo ran Je li ~i} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu Bo jan Paj ti}), Alek san dar Kra vi} (LSV - Ne nad â nak), Mi lo r ad Lu k i} (Ma j a Goj ko vi} - URS), To mi s lav Ugar k o vi} (DSS) i Ma r in k o [o lak („Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko li}”). „No vi Sad 5”: Alek s an dar Gr mu {a („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), prof. dr Mi r o s lav Mi l o s a vqe vi} (SRS), @ar ko Ni }in („Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko l i}”), Da l i b or No va k o vi} (Ma ja Goj ko vi} - URS), Zla ta Pe ri ~in (LSV - Ne nad â nak) i Sa {a Pet ko vi} (DSS). „No vi Sad 6”: Si ni {a Ko va ~e vi} (Ma ja Goj ko vi} - URS), Sve ti slav Kr sti} („Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko li}”), Sne ` a n a Mu {ic k i (SRS), Go ran Pa u no vi} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), dr Ma ja Ti mo ti je vi} (LSV - Ne nad â nak) i Mi lo{ Tu bi} (D[). „No vi Sad 7”: Sr bo qub Bub we vi} („Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}), Pe tar Kr sti} (LSV - Ne nad â nak), Mi lo r ad Mir ~ i} (SRS), Pe tar No va ko vi} („Po kre ni mo Voj vo di n u - To mi s lav Ni k o l i}”), Mi qa Ob ra do vi} (Ma ja Goj ko vi} - URS) i Osto ja Si me ti} (DSS). S. N. Ko va ~e vi}

TVIT CRTICA

Rat nik fi lo zof – ne ma {ta Na pro mo ci ja ma SPS po ja vqu je se ~e sto i evrop ski pr vak u bok su Ne nad Bo rov ~a nin, ko ji se na la zi na po sla ni~ koj li sti so ci ja li sta. Za ne ke ko le ge, sa da {we par la men tar ce i po no vo kan di da te, kao {to je slu ~aj sa De ja nom Ra den ko vi }em to je pri li ka da se po pu ne fo to al bum. - âst je sli ka ti se sa {am pi o nom, ta ko je Ra den ko vi} ob ja snio to {to je na svoj pro fil na Tvi ter mre ì oka ~io sli ku sa “naj ja ~im” so ci ja li stom. A Bo rov ~a nin, ko ji je ta ko |e ak ti van na mre ì kon sta tu je :Ka da bi se u kam pa wi po {to va la pra vi la iz rin ga po li ti ka bi bi la ple me ni ta ve {ti na”. Na to ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} krat ko ka è : Ne ma {ta. Rat nik fi lo zof.

[to se di gla fr ka Pred sed ni~ ku kam pa wu re dov no pra ti voj vo |an ski funk ci o ner DSS – a Bor ko Ili}. - Iz me |u car stva ne be skog i ze maq skog Zu kor li} iza bra ze maq sko!- na vo di Ili} po vo dom muf ti ji ne kan di da tu re za pred sed ni ka Sr bi je. Ali Ili} ima i jed nu di le mu. - Za {to Din ki} ni je kan di dat, a otvo rio je to li ko rad nih me sta da mu je 2. krug za ga ran to van - pi ta se Ili}.

Svoj ko men tar o iz bo ri ma za pr vog ~o ve ka dr `a ve ima i so ci jal de mo kra ta @ar ko Jo ka no vi}. - Muf ti ja se kan di du je za pred sed ni ka Sr bi je. Ako je ne ko bes po slen, ne ka se sa da kan di du je za Muf ti ju, “ape lu je” Jo ka no vi}. A funk ci o ner URS Vlaj ko Se ni} ima svo je vi |e we muf ti ji ne kan di da tu re : [to se di gla fr ka oko Zu kor li }a - po sku pe li gla so vi u San xa ku, pi ta se i od go va ra Se ni}.

Iz bor na sre }a [ta je bo qe bi ti sa vet nik, ili ana li ti ~ar. Ovi pr vi ra de iza ku li sa, dok ana li ti ~a ri – ana li zi ra ju li, ana li zi ra ju pre ko me di ja. N,o iz gle da da ne vo le svi da slu {a ju wi ho ve ana li ze i prog no ze. Sa vet nik do sko ra {weg pred -

sed ni ka Sr bi je, a sa da kan di da ta za pr vog ~o ve ka dr `a ve li de ra DS Bo ri sa Ta di }a Ne boj {a Kr sti} pri znao je na Tvi te ru : “Sre }a da su iz bo ri, ina ~e sam hteo vi {e da po lu dim od ne za vi snih ana li ti ~a ra”.

Tor ta za ê du Iz bor na kam pa wa za ne kog je gor ka, a za ne kog slat ka. Ako je su di ti po sli ci ko ju su oka ~i li fa no vi li de ra LDP ê do mi ra Jo va no vi }a, to kom obi la ska po à re va~ kog okru ga, za we ga je slat ka, po {to su mu pri sta li ce po klo ni le tor tu sve sa slo ga nom kam pa we ove stran ke, sa na ti pi som “Isti na”.

Ko be {e vlast Kam pa wa je kam pa wa, kri ti ke pqu {te i me |u oni ma ko ji su do ju ~e se de li za istim sto lom. Ka ko sam za se be ka `e na Tvi te ru je dan od osni va ~a Srp ske na pred ne stran ke, Ma rio Ma le ti} is ti ~e da ne zna vi {e ko je vlast. - Pra te }i obe }a wa stra na ka na vla sti i wi ho ve kri ti ke do sa da {weg sta wa, pro sto se ne zna ko je ve }a opo zi ci ja bio za ove ~e ti ri go di ne DS ili URS?- u di le mi je Ma le ti}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. intervju: SA [A SAN TO VAC, PR VI NA LI STI SRS ZA PO KRA JIN SKE IZ BO RE

Voj vo di na ne mo `e ima ti glav ni grad Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke u Skup {ti ni Voj vo di ne i pr vi kan di dat na iz bor noj li sti ra di ka la za po kra jin ske iz bo re Sa {a San to vac iz ra zio je uve re we da }e kan di dat ki wa SRS na pred sed ni~ kim iz bo ri ma Ja dran ka [e {eq osvo ji ti „od li ~an re zul tat“. On je u in ter vjuu za “Dnev nik“ ka zao da to {to je we na kan di da tu ra usle di la na kon na ja ve da }e ovu tr ku is pred SRS-a tr ~a ti pot pred sed nik stran ke Alek san dar Mar ti no vi} ne uka zu je na bi lo ka kve ne spo ra zu me u vr hu stran ke. – Od lu ku o kan di da tu ri Ja dran ke [e {eq do neo je naj vi {i stra na~ ki or gan na pred log pot pred sed ni ka i u do go vo ru s pred sed ni kom na {e stran ke Vo ji sla vom [e {e qem. A to {to je Mar ti no vi} dru gi kan di dat po re do sle du na na {oj re pu bli~ koj iz bor noj li sti, od mah iza Vo ji sla va [e {e qa, naj bo qe go vo ri o to me da na{ pred sed nik ima ap so lut no po ve re we u we ga – ka zao je San to vac.  Ukazuje li aktuelna generacijska smena na izbornim listama SRS i na promenu politike stranke? - Po li ti ka SRS utvr |e na je kad je na {a stran ka osno va na i pro gram sa ko jim da nas iz la zi mo pred

smo do {li upra vo zbog we nog pro gra ma, a ne da bi smo ne {to me wa li u we mu.  Zbog ~ega je Novi Sad mesto odakale SRS kre}e u sve izborne kampawe? Ra~unate li da u Vojvodini imate zna~janije upori{te u bira~kom telu nego drugde? - Svi iz bor ni re zul ta ti do sa da po ka za li su da SRS ima do bro upo ri {te u gla sa~ kom te lu Voj vo di ne. A ti me {to smo i ovu kam pa wu kre nu li iz No vog Sa da `e li mo da

- Na {a po ru ka bi }e da bi ra mo Voj vo di nu u Sr bi ji i Voj vo di nu u ko joj }e se po ve }a ti broj za po sle nih i u ko joj se qak ne }e biti pre va ren. Mi u Voj vo di ni da nas ima mo pro ko 70 hi qa da za po sle nih ma we ne go 2008. go di ne. To po tvr |u je da su gra |a ni iz i gra ni plat for mom da EU ne ma al ter na ti vu. Mi sli mo da je kqu~ no da se u na red nom pe ri o du okre ne mo se bi. Da omo gu }i mo raz voj na {e pri vre de i po qo pri vre de i u tom po gle du za la `e mo se za re or ga ni za ci ju po kra jin skog Fon da za po qo pri vre du, kao i Ga ran cij skog fon da ta ko da oni bu du ve za iz me |u ba na ka i po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, a ne da se tu kao po sred ni ci uvla ~e ve li ki igra ~i ko ji za pra vo ku pe kaj mak. ^i we ni ca je da je ve li ki broj evrop skih ze ma qa u {traj ku, i da i ta mo ima ve li kih pro ble ma. A ako se na ma go vo ri da EU ne ma al ter na ti vu, to zna ~i da i Sr bi ju vo di mo u te pro ble me. O~i gled no je da bi od ula ska u EU pro fi ti ra li sa mo taj ku ni ko ji su po ku po va li po qo pri vred no ze mqi {te. Za to gra |a -

Me wa ti Sta tut  [ta je, po vama, prihvatqivo od nadle`nosti koje je Vojvodina dobila Statutom? - Voj vo di na po Usta vu Sr bi je ima mo gu} no sti da se raz vi je, ima Fond za ka pi tal na ula ga wa, pa ~ak i Raz voj nu ban ku, ko ja ne po sto ji na cen tral nom ni vou. Dru ga stvar je ka ko se vo di ta ban ka i na ko ji na ~in se pla si ra ju sred stva. Mi je smo za to da Voj vo di na ima sta tut, ali on mo ra da od sli ka va ono {to pi {e u Usta vu Sr bi je. A ta mo sto ji da APV ne mo è da se ba vi na u kom, {to zna ~i da ne mo è da ima ni VA NU. I za to se za la è mo za iz me ne od re |e nih de lo va Sta tu ta, a ko ji ma bi se omo gu }i lo i to da se sma wi broj po sla ni ka i ~la no va Po kra jin ske vla de i da se uve de ~ist pro por ci o nal ni si stem za iz bor po kra jin skih po sla ni ka, te da se uki ne mo gu} nost for mi ra wa po seb nih uprav nih okru ga na te ri to ri ji Po kra ji ne, po {to je okru ge ve} bi ra ~e u osnov nim de lo vi ma iden ti ~an je tom osni va~ kom pro gra mu. Na rav no da je u me |u vre me nu u stran ku do {lo pu no no vih qu di, po seb no mla dih. I oni su ovom pri li kom do bi li mo gu} nost da za u zmu vi so ke po zi ci je. Ni smo se mi od jed nom po ja vi li, iza sva kog od nas sto ji od re |e no is ku stvo i u re pu bli~ kom i u po kra jin skom par la men tu, i mi slim da je to bi lo pre sud no i pri li kom pred la ga wa ovih iz bor nih li sti. A mi ko ji smo iz te mla |e ge ne ra ci je u SRS

de fi ni sa la Re pu bli ka Sr bi ja. A kad je re~ o nad le `no sti ma ko je je u ko rist Voj vo di ne pred vi deo Ustav, za nas je to ne spor no, pa mi smo gla sa li za taj Ustav i mo ra mo ga po {to va ti.  I kad je re~ o onih famoznih sedam posto namewenih pokrajinskom buyetu? - Pa, na rav no. Tu se mo ra po sta vi ti pi ta we da li se ta sred stva pre no se i ka ko se tro {e. Ali, mi ne }e mo da u~e stvu je mo u po le mi ci da li u to me De mo krat ska stran ka iz Be o gra da sa bo ti ra De mo krat sku stran ku iz Voj vo di ne, ili obrat no. To ni je stra na~ ko pi ta we. Ono {to pi {e u Usta vu mo ra se po {to va ti. Kad je u pi ta wu spu {ta we nad le `no sti mi sma tra mo da ve }i na in ge ren ci ja mo ra da se pre ne se lo kal nim sa mo u pra va ma, te da to tre ba u~i ni ti i na ni vou APV, tre ba do ne ti od lu ku da se zna ~a jan deo in ge ren ci ja i nov ca sa Po kra ji ne spu sti lo kal nim sa mo u pra va ma.

na sim bo li ~an na ~in po ka è mo da smo za po {to va we Usta va od no sno da su za nas i Voj vo di na i Ko so vo i Me to hi ja sa stav ni deo Sr bi je, pa smo ta ko od mah na kon no vo sad skog odr à li mi ting i u Ko sov skoj Mi tro vi ci. O~e ku je mo do bar iz bor ni re zul tat na ce loj te ri to ri ji Sr bi je, a s ob zi rom da se ov de odr à va ju i po kra jin ski iz bo ri, uve re ni smo da }e mo i na tom ni vou ostva ri ti ve o ma do bar re zul tat.  Sa kojom porukom idete prema bira~ima u Vojvodini?

ni ma i po ru ~u je mo da }e mo, ako nam uka `u po ve re we, bi ti vlast ko ja bri ne o in te re si ma na ro da a ne taj ku na.  Ali, zar tajkuni koje pomiwete nisu ve} profitirali? - Da. Ali, u slu ~a ju ula ska u EU oni bi pro da jom te ze mqe ostva ri li ve li ku do bit. I mi }e mo, ako na sta vi mo evro in te gra ci je, ima ti ve li ke pro ble me. Li sa bon skim spor zu mom pro pi san je je din stven ca rin ski si stem, i u tom slu ~a ju mi ne ma mo mo gu} no sti da

re a li zu je mo spo ra zum ko ji ima mo sa Ru si jom i da ta mo iz vo zi mo na {e pro iz vo de i uvo zi mo bez ca ri na. To }e jo{ vi {e ote à ti na {oj pri vre di ko ja ni je kon ku rent na na evrop skom tr ì {tu. Ve ru jem da }e evro en tu zi ja zam kod nas spla snu ti i da }e mo se okre nu ti ze mqa ma u ko je mo è mo da iz ve ze mo na {e pro iz vo de po put Ru si je, Ki ne i In di je i dru gih.  Mislite li da je stvarno realno da se dovede u pitawe opstanak Vojvodine u Srbiji, kako ste to govorili kad je usvajan Statut APV? - SRS je ja sno uka za la da ova kav Sta tut omo gu }a va da se u bu du} no sti u|e u pro ces stva ra wa voj vo |an ske dr à ve. Za nas je za -

O~i gled no je da bi od ula ska u EU pro fi ti ra li sa mo taj ku ni ko ji su po ku po va li po qo pri vred no ze mqi {te to po seb no bi lo spor no for mi ra we Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Mi smo pro tiv stva ra wa no ve na ci je, {to se po ka za lo i u kam pa wi pri li kom po pi sa sta nov ni {tva ka da su ne ke stran ke po zi va le gra |a ne da se iz ja {wa va ju kao Voj vo |a ni. Spor na je i ta for mu la ci ja oko sta tu sa No vog Sa da, gde u na slo vu za kon ske od red be sto ji glav ni grad, ali se da qe de fin {e kao glav ni, ad mi ni stra tiv ni cen tar APV. Ne mo è Voj vo di na ima ti glav ni grad, i ako se to is ti ~e on da iza to ga po sto ji ne ka na me ra. Za nas je li ce mer no to ka ko se Srp ska na pred na stran ka od no si la pre ma Sta tu tu, ko ja ga je pri li kom usva ja wa kri ti ko va la, do du {e ne ba{ od re |e no i ja sno, ali su ipak go vo ri li da ne {to ni je u re du u tom ak tu, dok da nas pri ~a ju da je on za wih pri hva tqiv i da ga ne bi me wa li kad bi do {li na vlast. SRS je pro tiv ovog Sta tu ta. A mi slim da je ta kav Sta tut upra vo otvo rio mo gu} nost da se da nas po ja vqu ju ini ci ja ti ve za fe de ra li az ci ju Sr bi je, ma da sam uve ren da je re~ o plat for mi ko ja ne ma po li ti~ ku te ì nu.  Za{to tako mislite? - Za to {to iza we sto je ne ke ne vla di ne or ga ni za ci je ko je po ku {a va ju da za se be, ili mo `da ne ke dru ge kao {to je LSV, stek nu od re |e ne po zi ci je. A ja sam uve ren da je na toj in ci ja ti vi za pra vo naj vi {e pro fi ti ra la LSV i to kod Bo ri sa Ta di }a. Mi slim da je po en ta te pri ~e da Ne ned â nak ti me è li da po ka è Ta di }u da je on do bar ka kvih dru gih ima. B. D. Sa vi}

reKLi Su

Jo va no vi}: Isti na i pre o kret

Ta ba ko vi}: SNS ima lek za zdrav stvo

Go a ti: LDP }e od lu ~i va ti

No si lac iz bor ne li ste „Pre o kret” i wen kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da su iz bo ri 6. ma ja od lu ~i va we o da qem pu tu Sr bi je a da po be da pu ta „isti ne i pre o kre ta” zna ~i br è evrop ske in te gra ci je i bo qi ì vot gra |a na. Li der Li be ral no de mo krat ske par ti je je u pred iz bor noj kam pa wi da nas po se tio op {ti ne Ve li ko Gra di {te i Po à re vac gde je raz go va rao sa gra |a ni ma. Na \ur |ev dan od lu ~u je se o da qem pu tu Sr bi je a ako po be di isti na, re kao je Jo va no vi}, on da }e Sr bi ja kre nu ti no vim pu tem ka bu du} no sti. Taj put su br è evrop ske in te gra ci je i bo qi ì vot gra |a na, po ru ~io je Jo va no vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, sa da {wa po li ti ka i we ni no si o ci ne mo gu ze mqu po ve sti tim pu tem i za to Sr bi ja ne ma ve li kog iz bo ra. „Ako gra |a ni gla sa ju za svo ju bu du} nost, on da mo ra ju gla sa ti za isti nu a to zna ~i za Pre o kret”, re kao je Jo va no vi}.

Pot pred sed nik Glav nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da vlast pre }ut ku je oba ve ze ko je ima Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we pre ma pro iz vo |a ~i ma le ko va i ve le dro ge ri ja ma, od 20 mi li jar di, ko ji }e gra |a ni mo ra ti da vra te. De fi cit dr à ve je mno go ve }i ne go {to ga pri ka zu ju . Ta ba ko vi} je na gla si la da dr à va u Za kqu~ ku Vla de Sr bi je iz be ga va evi den ti ra we po sto je }eg du ga u po slov nim kwi ga ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we i pri ka zu je gra |a ni ma i Me |u na rod nom mo ne tar nom fon du da je de fi cit mno go ma wi ne go {to jza i sta je ste. SNS ima re {e we za pro ble me zdrav stva, re kla je Ta ba ko vi}, na vo de }i po tre bu da Po re ska upra va kon tro li {e do pri no se za upla tu zdrav stve nog osi gu ra wa, a ne po slov ne ban ke, da dr à va spre ~i mo no pol me |u pro iz vo |a ~i ma le ko va i ne do zvo li da gra |a ni ku pu ju me di ka men te iz svog xe pa.

Pred sed nik Tran spa rent no sti Sr bi ja Vla di mir Go a ti sma tra da }e na pred sto je }im iz bo ri ma „naj vi {e pro fi ti ra ti” dve naj ve }e stran ke, DS i SNS, ko je }e uze ti dve tre }i ne gla so va, a po seb no DS, ~i ju ko a li ci ju, ipak, sma tra ne re al nom, a LDP vi di kao iz ne na |e we iz bo ra ko je }e od lu ~i va ti o po bed ni ku. Go a ti sma tra da }e ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra u~i ni ti da re zul tat bu de dru ga ~i ji ne go da je re~ sa mo o par la men tar nim i to ob ja {wa va fe no me nom „stra te {kog gla sa wa”, sve pri sut ni jeg u sve tu. Zbog ras pi si va wa op {tih iz bo ra stran ke ko je ima ju ha ri zma ti~ ne li de re pro }i }e bo qe, re kao je on u in ter vjuu za „Blic”. Po we go voj oce ni, o po bed ni ku iz bo ra }e od lu ~i va ti LDP ko ju vi di kao iz ne na |e we ovih iz bo ra. Sma tra, ta ko |e, da se, u slu ~a ju da bi lo ko ja od dve ve li ke par ti je iz gu bi iz bo re, we no ce pa we ne mo `e is kqu ~i ti.

LI DER DS I PRED SED NI^ KI KAN DI DAT BO RIS TA DI] U BA^ KOJ TO PO LI

Je din stve na re gi ja

Li der DS-a Bo ris Ta di} po ru ~io je ju ~e u Ba~ koj To po li da je od su {tin ske va `no sti da sta nov ni ci Voj vo di ne ~u va ju za jed ni~ ki ì vot i sva ki po je di na~ ni iden ti tet. Ta di} je pri su stvo vao us kr {wem bo go slu è wu u Cr kvi bez gre {ne de vi ce Ma ri je u Ba~ koj To po li, a po se tio je i hu ma ni tar nu iz lo `bu us kr {wi ha ja ja. „Si gu ran sam da }e qu di ovog kra ja ~u va ti na {u se ver nu po kra ji nu ta ko da obez be |u ju naj bo qi mo gu }i ì vot de ci, ne za vi sno od to ga da li su Ru si ni, Ma |a ri, Hr va ti, Sr bi... Od su {tin ske va `no sti je da se ~u va za jed ni~ ki ì vot i sva ki po je di na~ ni iden ti tet”, re kao je Ta di}. Pre ma we go vim re ~i ma, Voj vo di na je je din stve na re gi ja na evrop skom kon ti nen tu, sa mno {tvom iden ti te ta, kul tu ra, je zi ka i isto vre me no ide ja o za jed ni~ koj bu du} no sti.”To je re gi ja ko ja je spe ci fi~ na u evrop skom smi slu i ko ja pred sta vqa bo gat stvo ne sa mo za Sr bi ju ne go za ~i tav kon ti nent. I uvek ka da od la zi mo u Bri sel i u evrop ske ze mqe di ~i mo se Voj vo di nom i we nim po seb no sti ma”, is ta kao je Ta di}. Za jed no sa Ta di }em, iz lo `bu je ob i {ao i pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti}, ko ji je pod se tio da je Voj vo di na je di na re gi ja u Evro pi sa {est slu `be nih je zi ka, prot ka na raz li ~i tim na ci o nal no sti ma, ve ro i spo ve sti ma, qu di ma

raz li ~i tog po re kla ko ji ume ju za jed ni~ ki da sla ve svo je blag da ne. „Ta kav je slu ~aj i sa Ba~ kom To po lom gde pra zni ke za jed ni~ ke sla ve Ma |a ri, Sr bi, Slo va ci, Ru si ni”, re kao je Paj ti}, do dav {i da je to „je din stven am bi jent” i to ne sa mo u ovom de lu Evro pe ve} i sve tu. ”To je am bi jent ko ji è li mo da stvo ri mo i u ce loj Voj vo di ni i u ce loj Sr bi ji. Am bi jent u ko jem }e qu di ì ve ti za jed no, a ne jed ni po red dru gih, am bi jent u ko jem }e ì ve ti u skla du i raz li ~i to sti do ì vqa va ti kao pred no sti, a ne kao ne do stat ke”, po ru ~io je Paj ti}.

Da ~i}: Man da tar onaj ko me ne po dr ì u dru gom kru gu Pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je spre man da za man da ta ra bu du }e vla de pred lo ì onog ko }e we ga po dr à ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra. On je iz ja vio da „pri ~e” o for mi ra wu no ve vla de tre ba za vr {i ti do dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, jer sa mo ta ko mo è da se po stig ne do go vor o to me ko }e ko ga po dr à ti u dru gom kru gu iz bo ra. Da ~i} je, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, re kao da se kan di do vao za pred sed ni ka Sr bi je sa è qom da po be di i na gla sio da ne sum wa u svo ju po be du. Pre ma we go vim re ~i ma, li de ri DS i SNS Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li} „ima ju ne re al no vi so ko mi {qe we o svo jim re zul ta ti ma na iz bo ri ma”.

Ko {tu ni ca: Po ni `e wa i uce ne Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca po ru ~io je ju ~e da }e se na \ur |ev dan od lu ~i va ti ko jim }e pu tem Sr bi ja kre nu ti, pu tem da Evro pa ne ma al ter na ti vu ili da se okre ne svo jim in te re si ma, raz vo ju i slo bo di. Ko {tu ni ca je na pred iz bor nom sku pu u Skup {ti ni Vo `dov ca re kao da }e se 6. ma ja od lu ~i ti da li }e Sr bi ja na sta vi ti da ra di na svo ju {te tu ili ko rist. Ka ko je re kao, uko li ko Sr bi ja na sta vi istim pu tem, „on da }e sve bi ti uza lud” i po ru ~io da su ~e ti ri pret hod ne go di -

ne do voq no vre me za oce nu „da li je u Sr bi ji bo qe ili go re”. Li der DSS sma tra da su gu bi ci po Sr bi ju po ~e li od 2008, pot pi si va wem Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu i da }e se oni po ve }a ti ka da do |e do pot pu ne li be ra li za ci je sa evrop skim tr ì {tem.”Ceo ~e tvo ro go di {wi put po plo ~an je po ni è wi ma i uce na ma...po ~e lo je De kla ra ci jom o Sre bre ni ci ka da je sa da {wa vlast pri zna la pr va iz vor nu kri vi cu za ra to ve na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je”, oce nio je Ko {tu ni ca.

Vu ~i}: Sr bi ji po treb na vla da bez stra na~ kih in te re sa Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke i kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da nas da je Sr bi ji po treb na vla da ko ja ne }e ima ti stra na~ ke in te re se i pred sed nik ko ji mo è da raz go va ra i sa qu di ma iz sve ta, ali i sa gra |a ni ma Sr bi je.”Ima li smo pred sed ni ka ko ji je mo gao da raz go va ra sa qu di ma iz sve ta, ali ne i sa na {im na ro dom”, re kao je Vu ~i} pri li kom obi la ska Kr wa ~e. Po Vu ~i }u, vi {e je gra |a na ko ji è le pro me ne, ne go onih ko ji su za „sta tus kvo”. „Bu du} nost Sr bi je je po qo pri vre da”, na gla sio je Vu ~i} i do dao da je po treb no uve sti i si tem za dru ga i re {i ti pro blem ka na li za ci je u se o skim sre di na ma. Vu ~i} je po se tio i iz be gli~ ki kamp u Kr wa ~i gde je na gla sio da }e, pred stav ni ci SNS, uko li ko ta stran ka osvo ji vlast, pri li kom sva kog su sre ta sa hr vat skim zva ni~ ni ma tra ì ti da se ostva re pra va prog na nih Sr ba.

Ili}: Ne ra si paj te gla so ve Pred sed nik No ve Sr bi je, ~la ni ce ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju”, Ve li mir Ili} ju ~e je sa pred iz bor nog sku pa u se lu Mr sa} kod Kra qe va por ru ~io gra |a ni ma da na iz bo ri ma ne ra si pa ju gla so ve na ma le stran ke. „Za one ko ji ma je da nas do bro, tu je Bo ris Ta di}, za one ko ji `e le pro me ne, tu je na {a ko a li ci ja na ~e lu sa To mi sla vom Ni ko li }em i red je da naj zad Sr bi ju po ve de je dan [u ma di nac”, re kao je Ili}.

ekonomija

ponedeqak9.april2012.

DA LI JE RUMA MEKA ZA INVESTITORE

Srem ci obu va ju Luj Vi ton, Pra du i Di or

Vla da re pu bli ke Sr bi je je u te le fon skoj sed ni ci, odr `a noj u pe tak, pri hva ti la je da tri in ve sti to ra, en gle ska fir ma „Al bon’’, ko ja je od 2006. go di ne sta ci o ni ra na u [i ma nov ci ma, fir ma „Adrij a na’’ iz Som bo ra i „In sert’’ iz No vog Be o gra da, do bi ju bes plat no ze mqi {te u Za pad noj in du strij skoj zo ni u Ru mi za iz grad wu svo jih po go na. Vred nost pred sto je }ih in ve sti ci ja pro ce wu je na oko 20 mi li o na evra, a broj no vih rad nih me sta na oko 700. - Fir ma po sto ji ve} pu nih de set go di na, a od 2009. go di ne smo u Ru mi u za ku pu pro sto ri ja. Ono {to

Pla ti ~e vo. Osnov na de lat nost je pro iz vod wa ka blov skih se to va za be lu teh ni ku ~i ji su kup ci svet ski po zna te i pri zna te fir me kao {to su Bo{, Si e mens, Elek tor luks, Be ko, Go re we, a u pro {loj go di ni ostva re ni pri hod od pro da je bio je oko 65 mi li o na evra. - U Pla ti ~e vu ra di mo ne {to du `e od go di nu da na i glav ni ku pac nam je Be ko, a do ba vqa~ „Nov ka bel’’ iz No vog Sa da. Sa da kod nas ra di 32 rad ni ka, ali u na red nih ne ko li ko me se ci pla ni ra mo da po~ ne mo sa iz grad wom sop stve nog po go na od ne kih 2000 kva dra ta u ko me bi za po sli li iz me |u 150 i 200 no vih rad ni ka. To nam tr `i -

dnevnik

BANKE ODBIJAJU DA KONTROLI[U UPLATE POREZA I DOPRINOSA

Ne ma mu} ki na ra ~un u, ve} u ke {u? Na ja va Po re ske upra ve da od 1. ju la ban ke ne }e mo }i da is pla te za ra de kli jen ti ma uko li ko wi hov po slo da vac ni je upla tio po re ze i do pri no se na pla te, iza zva la je pro ti vqe we Udru `e wa ba na ka Sr bi je (UBS), ko je sma tra da to ni je po sao ko ji bi ban ke tre ba lo da ra de. Ini ci ja ti va za iz me ne Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji, u de lu ko ji se od no si na uki da we oba ve ze da ban ke kon tro li {u pla }a wa po re za i do pri no sa na za ra de, bi }e i te ma su tra {we sed ni ce Od bo ra Pri vred ne ko mo -

re Sr bi je za ban kar stvo i osi gu ra we. Di rek tor tr `i {ta u KPMG-u Mi li ca Bi si} oce ni la je u iz ja vi Ta njug u da na ja vqe na me ra ni je svr sis hod na „jer ban ke ni su deo Po re ske upra ve, ni dr `av ni or gan, ni ti bi lo {ta sli~ no, ni ti one, u su {ti ni, mo gu ima ti uvid u sve ono {to wi ho vi kli jen ti ra de - da li pla }a ju ili ne pla }a ju pla te, do pri no se i dru go”.Ona je na ve la da, na ~el no gle da no, po slo da vac ko ji is pla }u je pla tu, is pla }u je po re ze i do pri no se, a oni ko ji ne pla }a ju, is pla }u ju za po sle ne u go to vi ni

u ce li ni ili de li mi~ no, {to zna ~i da ban ke s tim ne ma ju ve ze jer to zna ~i da is pla ta de li mi~ no ide pre ko ra ~u na, na {ta se pla }a ju do pri no si, a de li mi~ no ide u ke {u. „Zna ~i naj ve }i deo ne pla }a wa ili uta je, od no sno kr {e wa pro pi sa, je ste po ve zan sa go to vin skim po slo va wem”. „Na ovaj na ~in se ne re {a va pro blem, a ban ke se ne po treb no do dat no op te re }u ju ad mi ni stra ci jom ko ja objek tiv no ni je deo wi ho vog po sla i do dat no wi ho vi kli jen ti, od no sno pri vre da se op te re }u ju”, re kla je Bi si}. Pre ma we nim re -

~i ma, po slo dav ci ko ji is pla }u ju ne to za ra de su naj ve }im de lom pred u ze }a u re struk tu i ra wu i sli~ no „ko ji to ra de sa bla go slo vom nad le `nih or ga na”.

KADA ]EMO SE PROVOZATI NOVIM DRUMOM DO RUMUNIJE

Auto pu tem kroz Ba nat oko 2027. go di ne je za Ru mu ka rak te ri sti~ no to je da ima do sta kva li fi ko va ne i ve o ma kva li tet ne rad ne sna ge. Vr lo br zo }e mo po ~e ti sa grad wom po go na ko ji }e bi ti oko ~e ti ri hi qa de kva dra ta ve lik. Mi ve} sa da

{te na la è – ka è di rek tor pla ti ~ev skog „Ka blek sa’’ Zlat ko Ju ti}. Rad nu sna gu „Ka blek sa’’ u Pla ti ~e vu ~i ne, naj ve }im de lom è ne, jer su one, po re ~i ma di rek to -

Nova radna mesta Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Op {ti ne Go rab na Vu ko vi }a, in te re so va we za rum ske in du strij ske zo ne sva kim da nom ra ste, ta ko da se o~e ku je da }e to kom na red ne dve go di ne po sla na te ri to ri ji rum ske op {ti ne bi ti za tri do ~e ti ri hi qa de rad ni ka. Osta je nam sa mo da vi di mo da li }e do re a li za ci je sve ga ovo ga za i sta do }i ili je i ovo jo{ jed no od pre i zbor nih obe }a wa, ko ja ja ko le po zvu ~e. za po {qa va mo 270 rad ni ka, a dnev no na pra vi mo iz me |u 1.000 i 1.100 pa ri ci pe la, ko je sve idu za po zna te kup ce Di or, Luj Vi ton, Pra da – ka è vla snik fir me „In sert’’ @ar ko Ko ji}. - Pre ne ko li ko go di na, ka da su op {ti ne u okru è wu otva ra le ve li ke po go ne svet skih kom pa ni ja u svo jim in du strij skim zo na ma, op {ti na Ru ma ni je ima la ni je dan hek tar ze mqe in du strij ske zo ne. Da nas, ne ko li ko go di na ka sni je, op {ti na Ru ma ima oko 300 hek ta ra ze mqe, in fr struk tur no pot pu no opre mqe ne, ko ja ~i ni ind su trij ske zo ne. Mi smo pret hod nih go di na ra di li na ospo so bqa va wu ad mi ni stra ci je da mo è br zo i la ko da od go vo ri na sve zah te ve bu du }ih in ve sti to ra i u to me smo us pe li – ka è pred sed nik rum ske op {ti ne Go ran Vu ko vi}. Me |u tim, in te re so va we in ve sti to ra ni je sa mo za Ru mu. Mno gi su do {li i u okol na se la, u ko ji ma su pre po zna li po ten ci jal ko ji ni su pro na {li nig de dru gde. Jed na od ta kvih kom pa ni ja je i slo ve na~ ka kom pa ni ja ‘’Ka blex gro up’’, ko ja je svoj pro iz vod ni po gon, po red osam po go na u Slo ve ni ji, Poq skoj, Ne ma~ koj, Tur skoj, Ki ni i Re pu bli ci Srp skoj, sme sti la u

ra Ju ti }a, mno go pre ci zni je i sa ve sni je, a sa mim tim i po god ni je za ovu vr stu po sla. Sve ka `u da su im pla te re dov ne i do sta do bre, {to je iz me |u 250 i 300 evra me se~ no, te da re dov no do bi ja ju to pli obrok, kao i re gres. Pre ne ko li ko da na je u Hrt kov ci ma otvo re na fa bri ka za pro iz vod wu ogrev nih eko lo {kih pe le ta. Fa bri ka je po vr {i ne oko 1500 kva dra ta, u pr voj fa zi upo {qa va 40 rad ni ka i go di {we }e pro iz vo di ti oko 30 hi qa da to na pe le ta. Grad wa fa bri ke po ~e la je u ju nu me se cu pro {le go di ne, a ukup no je ulo `e no, u iz grad wu i opre mu, oko tri mi li o na evra. U Ni kin ci ma se sme stio po gon za pro iz vod wu par ke ta u ko me tre nut no ra di de set rad ni ka, ali je, po re ~i ma di rek to ra Mom ~i la Ig wa to vi }a, plan da se do kra ja go di ne upo sli jo{ 80 rad ni ka po sme ni, jer je pro iz vod wa za ce lu go di nu ve} ugo vo re na, a zah te vi za pro iz vod wom dra sti~ no po ve }a ni. Po red in ve sti to ra ko ji do la ze ili su ve} do {li, i ne ki rum ski pri vred ni ci su se od lu ~i li da u ovoj go di ni po ve }a ju svo je pro iz vod ne ka pa ci te te, a ti me pro {i re svo je po go ne i upo sle no vu rad nu sna gu J. Anti}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Va`i za Kupovni za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

109,4716

111,7057

114,2749

109,1365

Australija

dolar

86,3681

88,1307

90,1577

86,1037

Kanada

dolar

84,2977

86,0201

87,9986

84,0416

Danska

kruna

14,7090

15,0092

15,3544

14,6640

Norve{ka

kruna

14,4810

14,7765

15,1164

14,4366

12,3970

12,6500

12,9409

12,3591

[vedska

kruna

[vajcarska

franak

90,0670

92,9255

95,0628

90,7882

V. Britanija

funta

132,8377

135,5487

137,6663

131,4311

SAD

dolar

83,7386

85,4476

87,4129

83,4823

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 4. 2012. godine

No vac za kom ple tan za vr {e tak sa o bra }aj nog Ko ri do ra 10 je obez be |en i on bi, ka ko je pla ni ra no, tre ba lo da bu de kom ple ti ran do kra ja sle de }e go di ne. Kre nu la je i iz grad wa ta ko zva nog Ko ri do ra 11 pre ma Cr noj Go ri, od no sno ju `nom Ja dra nu, za za tva ra we kom plet ne fi nan sij ske kon struk ci je se tra ì re {e we, me |u tim, osta je otvo re no pi ta we ve ze s BiH i Ru mu ni jom. Za iz grad wu auto pu ta od Be o- gra da do Vr {ca, od no sno Te mi {va ra, naj vi {e su za in te re so va ni Ita li ja ni, ko ji u Ru mu ni ji ima ju 50.000 pred u ze }a. Jo{ pre pet go di na pot pi san je pro to kol o sa rad wi pu ta ra Sr bi je i Ita li je ra di iz grad we auto pu ta. Pot pi si va we me mo ran du ma o sa rad wi ta da se tu ma ~i lo kao po sta vqa we ka me na te meq ca za bu du }i auto put, me |u tim, da qe od to ga se ni je od ma klo. Na ovo go di {wem mar tov skom sa mi tu Sr bi je i Ita li je, odr à nom u Be o gra du, Ita li ja ni su po tvr di li in te re so va we za u~e {}e u iz grad wu auto pu ta Be o grad – ju `ni Ja dran. Vred nost de o ni ce do Po è ge iz no si oko 850 mi li o na evra, a do Bo qa ra dve mi li jar de! Iz grad wa auto pu ta Be o grad–Vr {ac pred vi |e na je Stra te gi jom raz vo ja è le zni~ kog, drum skog, vod nog, va zdu {nog i in ter mo dal nog sa o bra }a ja od 2008. do 2015. Na {la se i na li -

sti pro je ka ta ko ji su u{li u usvo je ni Ge ne ral ni ma ster-plan raz vo ja sa o bra }a ja u Sr bi ji. In ve sti ci o nim pro gra mom za sa o bra }aj ni sek tor u pe ri o du od 2009. do 2027. pro ce we na vred -

nost iz grad we 92 ki lo me tra auto pu ta Be o grad–Pan ~e vo–Vr {ac je 570 mi li o na evra. Ali, ce ne se me wa ju na ta ko du ge sta ze. De o ni ca Be o grad–Pan ~e vo iz gra |e na je kao auto put ni pro fil

@eqe bez pokri}a Dru ga va ri jan ta auto put ske ve ze s Te mi {va rom je po pre~ na voj vo |an ska ma gi stra la ko ja bi i{la od gra ni~ nog pre la za Me |a pre ko Ba nat skog Dvo ra, Zre wa ni na, No vog Sa da, tu ne lom kroz Fru {ku go ru, Ru mu i iz la zi la na auto put Be o grad–Za greb. Jo{ pre dve go di ne ta da {wi pot pred sed nik Re pu bli~ ke vla de i mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki} obe }ao je da }e bi ti iz gra |e na nov cem do bi je nim od pro da je Te le ko ma. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du i pot pred sed nik voj vo |an ske vla de I{tvan Pa stor ka è da su to „è qe bez po kri }a” jer ni Sr bi ja ni Evro pa ne ma ju unu tra {weg po ten ci ja la za to li ke pro jek te. âk se i Ki na za le te la obe }a wem o iz grad wi tu ne la kroz Fru {ku go ru.

jo{ do 2002, od 2004. do 2006. uz po mo} kre di ta evrop skih ba na ka vred nog oko 15 mi li o na evra re ha bi li to va ne su de o ni ce pu ta od Pan ~e va do Vr {ca u ma gi stral ni pra vac {i ri ne se dam me ta ra. Obi la zni ce oko Vr {ca du ga osam ki lo me ta ra je sa stav ni deo bu du }eg auto pu ta. Dr àv ni put M-1.9 od Be o gra da pre ko Pan ~e va i Vr {ca do Va ti na, od no sno ju go slo ven skoru mun ske dr àv ne gra ni ce, pro gla {en je jo{ 1975. go di ne Evrop skim spo ra zu mom o glav nim me |u na rod nim sa o bra }aj nim prav ci ma za de o ni cu evop ske sa o bra }aj ni ce E-70, ko ja se pro te è od Ita li je pre ko Slo ve ni je i Hr vat ske ide kroz Sr bi ju pre ko Vr {ca za Te mi {var, Kra jo vu i Bu ku re{t, sve do Var ne i Pti ja. Zbog sa o bra }aj ne ve ze ne ko li ko dr à va i spo ja dva ve li ka evrop ska ko ri do ra, de o ni ca od Be o gra da do Va ti na, od no sno srp sko-ru mun ske gra ni ce, une ta je Stu di jom in fra struk tu re re gi o na Bal ka na u pri o ri te te, ko je je 2003. fi nan si ra la Evrop ska ko mi si ja u okvi ru za jed ni~ ke po mo }i u re kon struk ci ji, raz vo ju i sta bil no sti re gi o na. Po sto je }a ma gi stra la do bro slu ì, ali pi ta we je u ka kvom }e sta wu bi ti do 2027, do ka da bi tre bao da se iz gra di pun pro fil auto pu ta. R. Dautovi}

NOVA ZAPOSLEWA MESTA ZAHVAQUJU]I KONCEPTU BIZNIS PARKOVA

Be o ~in ci pro iz vo de za Skan di na vi ju

Kon cept opre ma wa bi znis par ko va i pri vla ~e wa in ve sti to ra efi ka snom op {tin skom ad mi ni stra ci jom u Be o ~i nu je, upr kos eko nom skoj kri zi, dao re zul tat. U bi znis zo ni sme {te noj po red kom pa ni je „La Far`“, sa ra dom je po ~e la no va sa vre me na fa bri ka kom pa ni je „Mars“, a Be o ~i na ci su do bi li po sao. Kom pa ni ja ”Mars” ba vi se pro iz vod wom ma {in skih de lo va u pro ce snoj, elek tron skoj i auto mo bil skoj in du stri ji, kao i u obla -

mo ju ve li ku ra dost i ra dost svih ko ji su ov de za po sle ni. Do vo |e we in ve sti to to ra zvu ~i jed no stav no ka da se o we mu go vo ri u pred iz bor noj kam pa wi, a sa svim dru ga ~i je ka da tre ba da spro ve de te taj po stu pak i kao lo kal na sa mo u pra va stvo ri te po vo qan am bi jent. Si gu ran sam da }e ru ko vod stvo “Mar sa” po tvr di ti, a ja is ti ~em sa pu nom od go vor no {}u, da je na{ tim od po ~et ka do kra ja bio pro fe si o na lan i efi ka san i da smo sve {to je bi lo u na {oj nad le `no sti u~i ni -

Kom pa ni ja „Mars” izra|uje ma {in ske de lo ve, i ~ak 95 od sto pro iz vod we iz vo zi u Evrop sku uni ju, pre te `no u skan di nav ske ze mqe sti me di ci ne i te le ko mu ni ka ci ja. ^ak 95 od sto pro iz vod we se iz vo zi u Evrop sku uni ju, pre te `no u Skan di nav ske ze mqe, a u ob ra di me ta la ko ri sti se naj sa vre me ni jia teh no lo gi ja. - Do vo |e we ozbiq nih in ve sti to ra je du go ro ~an pro ces. Pro {le su tri go di ne od po ~et ka pre go vo ra sa pr vim ve li kim in ve sti to rom – fir mom “Mars”, a da nas je no va fa bri ka po ~e la sa ra dom na

li mak si mal no br zo i kva li tet no, a sve sa osnov nim ci qem – otva ra wem no vih rad nih me sta za gra |a ne Be o ~i na, ob ja {wa va pred sed nik op {ti ne Be o ~in Bog dan Cve ji}. Ka ko ka `e, lo ka cij ska do zvo la iz da ta je u naj kra }em ro ku, ur ba ni sti~ ki pro je kat ura di la je op {tin ska slu `ba za ur ba ni zam efi ka sno i po naj po voq ni joj ce ni, po osno vu otva ra wa ve }eg bro ja

rad nih me sta in ve sti tor je oslo bo |e ni pla }a wa 90 od sto na kna de za gra |e vin sko ze mqi {te, gra |e vin ska do zvo la iz da ta je za ma we od 30 da na, a jav no ko mu nal no pred u ze }e je po mo glo u uvo |e wu vo do vo da i ka na li za ci je. - Ova kav tret man mo gu da o~e ku ju svi in ve sti to ri ko ji do |u u Be o ~in, ka `e Cve ji}. - Sa mo u pret hod na tri me se ca za po sli li smo 30 no vih rad ni ka, ta ko da da nas ima mo 117 za po sle nih, a u pla nu je do kra ja sep tem bra da do |e mo do 150. Ka ko rad na naj sa vre me ni jim CNC ma {i na ma

zah te va vi so ko ob u ~e ni stru~ ni ka dar na {a kom pa ni ja je usta no vi la pro gram obu ke za sve za po sle ne, ka `e Du {an Ra di}, di rek tor kom pa ni je „Mars“. Pre ma we go vim re ~i ma, op {ti na Be o ~in je u sa rad wi sa kom pa ni jom La Far ge po nu di la kon cept bi znis zo ne sa kom plet nom in fra struk tu rom pre ma po tre ba ma kom pa ni je {to je u~i ni lo op {ti nu Be o ~in in te re sant nom za in ve sti to re i {to je kom pa ni ju “Mars” opre de li lo za in ve sti ci ju u ovoj op {ti ni. E. Dn.

SVAKI ^ETVRTI VOJVO\ANIN MLA\I OD 30 GODINA @ELI U PREDUZETNIKE

Mla di (ne) sa wa ju da bu du svo je ga zde

Ma da u Be o gra du i Voj vo di ni ima naj vi {e mla dih pred u zet ni ka, u glav nom gra du o sop stev nom bi zni su ma {ta sva ki dru gi mlad ~o vek, dok bi se na bi lo ko ju vr stu pri va tlu ka u na {oj po kra ji ni od lu ~io tek je dan od ~e tvo ro, po ka za lo je is tra ì va we Gra |an skih ini ci ja ti va o to me {ta mla di mi sle o pred u zet ni {tvu, vi ne ga ti van, a tro je od ~e tvo ro spro ve de no pro {le go di ne u 16 sma tra i da je ve o ma ri zi ~an, te da gra do va i op {ti na u Sr bi ji na oko je otva ra we fir me sku po i kom 1.200 mla dih od 15 do 30 go di na. pli ko va no. Is tra ì va we je po ka za lo i da U ana li zi ra wu od go vo ra na pi ve }i na mla dih ni je mo ti vi sa na da ta we {ta bi ih ipak mo ti vi sa lo se ba vi pred u zet ni {tvom, ni ti na to da otvo re sop stve nu fir mu, pla ni ra svo ju pro is kri sta li sao se fe si o nal nu ka ri stav mla dih da bi Po mi {qe wu vi {e je ru u toj obla sti. to bi li ma te ri jal od po lo vi ne mla dih, na po dr {ka dr à I ma da o po kre ta wu sop stve nog bi ve u pr vim go di na uku pan am bi jent za zni sa vi {e raz mi ma ra da, zdra vi ja pred u zet ni {tvo u {qa ju mu {kar ci kon ku ren ci ja na na { oj dr ` a v i je ne go è ne, ipak i tr ì {tu, po voq ne ga ti van, a tro je od ni kre di ti, pa i jed ni i dru gi pred nost da ju si gur nom ~e tvo ro sma tra i da je mo gu} nost pret za po sle wu, bez ob hod nog sti ca wa ve o ma ri zi ~an zi ra na vi si nu od go va ra ju }eg po pla te. Od onih 35 slov nog is ku stva, od sto mla dih ko ji bi ipak è le li dok su za od re |e ni broj mla dih da bu du pred u zet ni ci, ve }i na je sa osnov ni mo ti vi da bu du „sam svoj sred wom stru~ nom spre mom, a ~ak ga zda” i da mno go za ra |u ju. S dru ge 40 od sto ih je ne za po sle no. Mu stra ne, ve li ki pro ce nat mla dih {kar ci su ~e {}e i vla sni ci bi sma tra da pred u zet ni ci, u od no su zni sa i do 30 go di na ta kvih je osam na ulo èn rad i vre me te ri zik u od sto, dok je me |u lep {im po lom pri vat nom pred u zet ni {tvu, ne za ta kvih {est od sto. ra |u ju do voq no i sa mo bi sva ki Sve u sve mu, is tra ì va we je po tre }i na pu stio si gu ran i lo {e ka za lo da je, po mi {qe wu vi {e od pla }en po sao i ka da bi mu se uka po lo vi ne mla dih, uku pan am bi jent za la pri li ka da za po~ ne sop stve za pred u zet ni {tvo u na {oj dr à ni. D. D.

ekOnOMiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

SVE JE VE]A RUPA U BUYETU, A NEMA NADE DA ]E SE POPUNITI

Sr bi ja opet tro {i mi li jar de ko je ne ma Ru pa u bu xe tu Sr bi je sve je ve }a: sa mo to kom pr va dva me se ca ove go di ne dr à va je po tro {i la 37 mi li jar di di na ra vi {e ne go {to je us pe la da pri ba vi na pla tom fi skal nih pri ho da. Sa mo u fe bru a ru dr à va je po tro {i la ~ak 28,5 mi li jar di di na ra vi {e ne go {to ima. To za pra vo zna ~i da bi, uko li ko bi na sta vi la da tro {i fe bru ar skim tem pom do kra ja go di ne – {to sva ka ko ne }e bi ti mo gu }e – srp ska ad mi ni stra ci ja u ovoj go di ni po tro {i la oko tri mi li jar de evra ko je ne ma. Iako je „za mr zla” do go vor sa MMF-om, Vla da je obe }a la da }e na sta vi ti da se po na {a u skla du sa we go vim od red ba ma, a to je pret po sta vqa lo da }e se u pr vom kvar ta lu go di ne po tro {i ti 26 mi li jar di di na ra vi {e od pri ho da. Me |u tim, sa mo u pr va dva me se ca po tro {e no je 37 mi li jar di. Sa da Fi skal ni sa vet na vo di da o~e ku je da bi od stu pa we od ci qa nog de fi cit za pr va tri me se ca mo glo bi ti ~ak 30 mi li jar di di na ra, od no sno da }e mo sa mo u pr vom kvar ta lu po tro {i ti 50 ume sto do go vo re nih 26 mi li jar di vi {e ne go {to ima mo. Taj no vac mo gli bi smo, s ob zi ro da ne ma go vo ra o ne kom iz ne nad nom pri vred nom ra stu, da na dok na di mo sa mo na je dan na ~in – no vim za du ì va wem. Ipak, s ob zi rom da je dr à va jo{ kra jem go di ne ve} pre ma {i la gra ni ce svo je za du è no sti ko je je sa ma se bi kroz za kon po sta vi la a po ko ji ma ni vo du ga ne sme da pre |e 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ja sno je u ka kvom se pro blem Vla da na la zi. Sa da se sva ka ko bo qe mo è shva ti ti zbog ~e ga je za mr znut

aran `man sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. I Vla di je, pred usva ja we bu xe ta za ovu go di nu, sva ka ko bi lo ja sno da da dr `av na ka sa ni je do bro pro jek to va na, od no sno da se pro jek ci je o pri vred nom ra stu, pa sa mim

MMF, ali i do ma }i Fi skal ni sa vet su jo{ kra jem pro {le go di ne upo zo ri li da }e pri vred ni rast bi ti ma wi, od no sno da }e u pro cen tu al nom iz no su ta po tro {wa zna ~i ti mno go ve }i de fi cit bu xe ta.

Na me }e se pi ta we iz ko jih }e mo pri ho da vra }a ti na go mi la ne du go ve ako, na pri mer, ove go di ne ne budemo ima li ni ka kav pri vred ni rast tim i o ra stu po re skih pri ho da, ne }e ostva ri ti a ni je se usu di la da dra sti~ no skre {e da va wa iz bu xe ta sa mo ne ko li ko me se ci pred iz bo re. U bu xe tu Sr bi je za ovu go di nu na vo di se da }e mo do 1. ja nu a ra 2013. po tro {i ti 4,25 od sto BDP-a vi {e ne go }e dr `a va us pe ti da pri ku pi kroz po re ze, ca ri ne, ak ci ze i osta le fi skal ne pri ho de, od no sno da }e de fi cit bi ti 152 mi li jar de evra. Ipak, i

Ipak, osta je ne ja sno ka ko }e se iza }i iz }or so ka ka u ko jem smo se na {li. Dva su mo gu }a re {e wa: ili }e no va Vla da na kon iz bo ra mo ra ti pod hit no da u|e u dra ma ti~ ne me re {ted we ili }e mo na sta vi ti da se za du `u je mo. Ovo dru go }e bi ti mo gu }e sa mo uz ve li ko po ve }a we u~e {}a du ga u BDP-u, od no sno di rekt no kr {e we za ko na o jav nom du gu. Ta ko |e, ja sno je da {to se vi {e bu de mo za du `i va li no vac }e mo

do bi ja ti po sve ne po voq ni jim uslo vi ma jer }e po ve re we po ve ri la ca u na {u spo sob nost da smo u sta wu da ured no vra }a mo dug bi va ti sve ni è i ni è, a ka ma te ko je }e mo mo ra ti da pla }a mo sve vi {e i vi {e. Vla da Sr bi je je po ku {a la da spse {to se spa si ti da te je usvo ji la pro gram me ra za sma we we bu xet skog de fi ci ta ko je tre ba da do ne su u{te de od 15,7 mi li jar di di na ra, ali ... Fi skal ni sa vet oce nio je da pro gra mom Vla de ne }e bi ti obez be |e ne do voq ne u{te de, ~ak i da se u pot pu no sti ostva ri. Ve ro vat ni je je, ka ko je na ve de no u sa op {te wu Fi skal nog sa ve ta, da }e efek ti Vla di nih me ra {ted we bi ti ma wi od pred vi |e nih, od no sno da }e iz no si ti 13 mi li jar di di na ra. „Ve} u pr va tri me se ca 2012. mo gu }e je da }e se od stu pi ti od ciq nog de fi ci ta za pr vi kvar tal za oko 30 mi li jar di di na ra, a po {to ne ma na go ve {ta ja o ome da }e se ne po voq ni tren do vi pre o kre nu ti to kom go di ne, taj jaz }e ve ro vat no bi ti sve ve }i„, upo zo rio je Sa vet. Uka za no je na to da je po treb no da se, osim me re za sma we we bu xet skog de fi ci ta, usvo je i spro ve du i dru ge me re {ted we, ko je bi ukqu ~i le lo kal nu sa mo u pra vu i jav na pred u ze }a. Na kra ju se po sta vqa pi ta we iz ko jih }e mo pri ho da vra }a ti na go mi la ne du go ve ako, na pri mer, ove go di ne ne }e mo ima ti ni ka kav pri vred ni rast, a ni za na red ne go di ne ne mo è mo o~e ki va ti ne ka kav dra ma ti~ ni uz let eko nom ske ak tiv no sti, ako ga uop {te bu de. V. ^vorkov

berza

ponedeqak9 . april2012.

dnevnik

LO [A NE DE QA NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

Tr go va we na ni vou sta ti sti~ ke gre {ke

Ru mu ni ja pro da je dr àv ne fir me Ru mu ni ja }e do kra ja go di ne pro da ti vi {e od de set dr àv nih kom pa ni ja u ce li ni ili sa mo ma win ski pa ket ak ci ja, pr ven stve no iz ru dar skog i ener get skog sek to ra. Mi ni star eko no mi je Lu~ijan Bode ka è da }e sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF) raz mo tri ti kom pa ni je ko je }e bi ti pri va ti zo va ne ili li sti ra ne na ber zi. Do kra ja apri la pred vi |e na je pro da ja kom pa ni ja Olt kim i Ku pru Min, ko je su ve li ki gu bit ni ci u ru mun skoj eko no mi ji. Pla ni ra no je i da do kra ja apri la bu de pro dat ma win ski pa ke ta Ru mun ske po {te, Kom pa ni je Rom gaz - 15 od sto ak ci ja, Elek tro- -Serv (ve }in ski pa ket), Ta rom - 20 od sto ak ci ja. Do kra ja go di ne ili do po ~et ka 2013. go di ne bi }e pri va ti zo va ni Ener get ski kom pleks Hu ne do a ra, Ener get ski kom pleks Ol te ni ja i El cen Bu ku re{t, dok }e pri va ti za ci ja de la Ru mun ske è le zni ce za pre voz ro be bi ti fi na li zi ra na do ok to bra. Naj ma we 20 od sto ak ci ja Ru mun ske po {te pre u ze }e do po lo vi ne go di ne stra te {ki in ve sti tor. Ak ci ja kom pa ni je Hi dro e lek tri ka bi }e li sti ra no na ber zi do ok to bra. Mi ni star eko no mi je je na veo da u slu ~a ju li sti ra wa na ber zi 10 od sto ak ci ja dr à ve u kom pa ni ji OMV Pe trom, pro da ja za vi si od si tu a ci je na tr ì {tu.

Pro {lo ne deq nih pet tr go va~ kih da na do ne li su iz u zet no ni sku in ve sti ci o nu ak tiv nost ko j a je kul mi n i r a l a pot k raj sed mi ce usled pra zni~ ne at mos fe re me |u ino stra nim ula ga ~i ma. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je sve ga 1,3 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, na sta vio pad i ~e tvr tu ne de qu za re dom, ovaj put osla biv {i 2,5 pro cen ta. Ova kor pa naj li kvid ni jih har ti ja na tr `i {tu od po ~et ka go di ne sa da no si ne ve li ki po zi ti van pri nos od 3,9 pro ce na ta. Naj pro met ni ja har t i j a na tr ` i { tu bi l a je Naft n a in d u s tri j a Sr b i j e (NI I S) ko j a je za b e l e ` i l a pro met od 28,4 mi li o na di na ra, uz na sta vak ne ga tiv nog tren da. Ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi osla bi le su 2,6 pro ce na ta u od su stvu po zi tiv nih ve sti ko je bi mo gle pre k i n u t i vi { e n e d eq n u le tar gi ju. U po sled wih me sec da -

na NIS je iz gu bio na vred no sti vi {e od osam pro ce na ta, u naj ve }oj me ri kao po sle di ca op {teg si la znog tren da tr `i {ta. Aero d rom „Ni k o l a Te s la“ ostva rio je re a li za ci ju od ne -

Do bit ni ci

ce na na za tva ra wu

pro me na ce ne (%)

vred. pro me ta

BIP a.d., Be o grad

+11,11%

73.886

Sim po a.d., Vra we

220

+10,00%

11.455

1.020

+9,68%

15.300

ce na na za tva ra wu

pro me na ce ne (%)

vred. pro me ta

Agro ban ka a.d., Be o grad

980

-32,41%

2.131.547

Kre di ban ka, Kra gu je vac

2.010

-11,84%

3.234.090

352

-10,43%

7.040

Du nav osi gu ra we, Be o grad Gu bit ni ci

Te le fo ni ja a.d., Be o grad

PO RU KA IZ EVRO PE BIV [OJ SFRJ

Vra ti te sta ri JAT, ili svi pro pa da te Lo kal ne avi o kom pa ni je pre ma le su da bi uspe {no pra ti le tr ì {nu utak mi cu, tvr di glav ni se kre tar Evrop skog udru è wa za va zdu {ni pre voz Ulrih [ulte-[trathaus. Avi o pre vo zni ci s pod ru~ ja biv {e Ju go sla vi je – Kro a cija er lajnz, Jat er vejz, Adria er vejz, BH er lajnz i Mon te ne gro er lajnz, tre ba lo bi da se po ve ù ili ~ak uje di ne ako è le da op sta nu na tr ì {tu. Tu ide ju za go va ra [ul te[tart ha us, ko ji is ti ~e da je ne ka da {we za jed ni~ ko ju go sla ven sko avio tr ì {te ras cep ka no, a na ci o nal ni pre vo zni ci pre ma li su i ne e fi ka sni. Za la è se za re gi o nal no re {e we, od no sno re gi o nu bi tre ba la kom pa ni ja ko ja bi de lo va la glo bal no, po kri va la bi lo kal ne po tre be i po ve zi va la se s ino stran stvom pre ko me |u na rod nih va zdu {nih cen ta ra. „Sva ka avio kom pa ni ja mo è pre ì ve ti i po sta ti kon ku rent -

ni ja sa mo ako vo di ra ~u na o tro {ko vi ma i stra te gi ja ma ko je uzi ma ju u ob zir vla sti te pred no sti i sla bo sti. Me |u tim, iza zov u ju go i sto~ noj Evro pi po seb no je ve lik jer je tr `i {te za i sta vr lo frag men ti ra no. Ogra ni ~a va ju }i fak tor su an ti mo no pol ski za ko ni, a to ni po li ti~ ki ne }e bi ti la ko, ali zah te va le gi tim no ja ~u sa rad wu ka ko bi se bo qe is ko ri sti le si ner gi je i stvo ri la win-win si tu a ci ja za re gion“, ka zao je on. Na di rekt no pi ta we sma tra li da bi se po sle 20 go di na mo gla ob no vi ti ne ka ver zi ja JAT-a, ta da {weg za jed ni~ kog pre vo zni ka, [ul te-[trat ha us je od go vo rio:

„Da, ali to zah te va iz u ze }e za ko na ko ji spre ~a va ju mo no pol. Po li ti~ ki je i se di {te no ve kom pa ni je va `na te ma“. A avi o pri e vo zni ci s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je u ne za vid noj su si tu a ci ji. Svi po slu ju s mi li on skim gu bi ci ma i svi ma pre ti opa snost da za vr {e u ste ~a ju kao ma |ar ski Ma lev, a da wi ho ve li ni je on da pre u zme ne ka ve li ka avi o kom pa ni ja kao {to je to u~i ni la Luft han sa u Ma |ar skoj. Da bi se Kro a cia er lajnz iz vu kao iz pro ble ma, sma tra on, va `no je da „Vla da, pred stav ni ci aero dro ma, avi o in du stri je i tu ri sti~ kog sek to ra sed nu za isti sto”. Dar ko Pre be `ac, pro fe sor s Eko nom skog fa kul te ta u Za gre bu i bu du }i ~lan Nad zor nog od bo ra Kro a cia er laj nza, ne vi di mo gu} nost ja ~eg po ve zi va wa avi o kom pa ni ja u re gi o nu, naj pre za to {to je ovo pod ru~ je jo{ uvek po li ti~ ki ose tqi vo.

PO SLE DI CE I NA UK IZ VE LI KE KRI ZE

Za {to je GM pre ì veo, a Li man ni je Kom pa ni je ko je su po kle kle pod te re tom glo bal ne fi nan sij ske kri ze, iako su u jav no sti ve} pre à qe ne, sve ~e {}e na ve li ka vra ta ob ja vqu ju „po vra tak me |u ì ve”. î ni se da fi nan sij ska kri za i ta las ste ~a je va ko ji ni su vi |e ni jo{ od Ve li ke de pre si je, upr kos na ja va ma mno gih pro ro ka pro pa sti, ipak ni su do ne li smak sve ta. Mno ge su kom pa ni je, na i me, is ko ri sti le kri zu i ban krot da bi pre i spi ta le svo je tro {ko ve, na ~in po slo va wa, in ve sti ra wa i sve do tad sklo pqe ne ugo vo re i re struk tu ri ra le se re {a va ju }i go di na ma na ku pqa ne pro ble me. Ne -

pu nih 20 mi li o na di na ra u ne de qi u ko joj je in ve sti ci o na jav nost upo zna ta sa po slov nim re zul ta ti ma ove kom pa ni je za 2011. Aero drom je la ni za be le `io pad do bi ti na 1,6 mi li jar di di na ra, pre sve ga, usled ne -

ki ma od wih po mo glo je i raz do bqe ote à nog ili ne mo gu }eg pri stu pa kre di ti ma i po zaj mi ca ma, {to je spre ~i lo ula è we u jo{ ve }e du go ve. Ipak, po sto je i kom pa ni je ko je, na à lost, ni su us pe le da u|u u tu ka te go ri ju. Li man Bra ders, jed na od naj ve }ih ame ri~ kih in ve sti ci o nih ba na ka, za be le ì la je je dan od naj te ìh ban kro ta u isto ri ji SAD. Na i me, ta kom pa ni ja mo ra da is pla ti 65 mi li jar di do la ra svo jim po ve re ni ci ma kroz po stu pak vi {e go di {we li kvi da ci je. Xe ne ral Mo tors, auto mo bil ski gi gant, naj sjaj ni ji je pri mer me |u kom pa ni ja ma ko je su us pe le da pre -

`i ve „maj ku svih kri za”. Zbog pa da pro da je i ve li kih du go va ta je kom pa ni ja u jed nom tre nut ku bi la pred ban kro tom, ali iz pre go vo ra s glav nim i naj ve }im kre di to ri ma, Mi ni star stvom fi nan si ja i sin di ka ti ma, GM je iza {ao lak {i za dve tre }i ne svog ne ka da {weg du ga. Na kon iz ra zi to te {ke pr ve go di ne, GM-ove de o ni ce su po ra sle za vi {e od 20 po sto u 2012. ko ju je ovaj pro iz vo |a~ auto mo bi la ozna ~io kao go di nu po vrat ka na sam vrh. Pro iz vo |a ~i auto mo bi la po put GM-a i Kraj sle ra bi li su ipak ret ki slu ~a je vi u ko ji ma je vla da pre u ze la re {a va we ste ~a ja.

na p la } e n ih po t ra ` i v a w a od Jat er vejs, ali je vred nost ak ci ja naj ve }e do ma }e va zdu {ne lu ke tek ne znat no pa la na 504 di na ra. So li dan pro met od 11,9 mi li o na di na ra ostva ri la je Vo da Vrw ci ko ja se po pe la na 5.200 di na ra, {to je naj vi {i ni vo ove har ti je od ok to bra 2009. go d i n e. Be o g rad s ki Imlek na sta vio je da osci li ra oko ko te od 3.000 di na ra, dok je ukup n a ne d eq n a re a l i z a c i j a iz no si la 8,2 mi li o na di na ra. Be ~ej ski So ja pro tein ne znat no je osla bio na ni vo od 559 di na ra uz pro met od 3,5 mi li o na di na ra, dok je naj ve }i do ma }i gra |e vi nar Ener go pro jekt uz sim b o l i ~ an pro m et pao pet pro ce na ta na 467 di na ra. Ban kar ske ak ci je bi le su na mar gi ni in te re so va wa ula ga ~a, prem da su pro te kle sed mi ce ak ci o na ri naj ve }e ban ke pod kon tro lom dr à ve, Ko mer ci jal ne , iz gla sa li do ka pi ta li za ci ju na kon ko je }e dr à va za dr ` a t i do m i n ant n o vla s ni {tvo. Ak ci je Ko mer ci jal ne za be le ì le su pro met od 5,4 mi li o na di na ra, ma hom na ni vou od 1.800 di n a r a. Be o g rad s ka Agro b an k a stro p o { ta l a se pro te kle sed mi ce za 32,4 od sto, spu stiv {i se na no vi isto rij ski mi ni mum od 971 di nar. Na rod na ban ka Sr bi je ob ja vi la je da je ova ban kar ska usta no va la ni za be le ì la ne ga ti van re zul tat od 290 mi li o na evra, da bi ubr zo po tom iz ve {taj bio uklo wen dok se ne sa ~e ka do dat na ne za vi sna re vi zi ja.

GR CI UZ VRA ]A JU

Ne ma~ ka za ra |u je na tu |oj mu ci Biv {i mi ni star fi nan si ja Gr~ k e Evan ge los Ve ni ze los op tu ìo je Ne ma~ ku da za ra |u j e pru ` a j u } i fi n an s ij s ku po mo} pe ri fer nim ze mqa ma evro zo ne za hva }e ne kri zom. „Ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja mo è da po su |u je no vac sa ma lo ili bez ka ma te a on da ih uz od re |e ni pro ce nat da je na ma” re kao je Ve ni ze los za ne ma~ ki list „Der Spi e gel”. Na taj na ~in Ne ma~ ka je u pro te kle dve go di ne za ra di la 400 mi li o na evra od du `ni~ ke kri ze u Gr~ koj, iz ra ~u nao je mi ni star fi nan si ja ko ji je u mar t u dao ostav k u na tu funk ci ju, i po stao pred sed nik so ci ja li sti~ ke stran ke PA SOK. Po we go vim re ~i ma, to kom du `ni~ ke kri ze u Evro pi ka mat ne sto pe na ne ma~ ke ob ve zni ce pa da ju zbog ra sta ka ma ta na har ti je od vred no sti pe ri fer nih ze ma qa. Gr~ ka je po sta la pr va ze mqa ko ja je iz gu bi la mo gu} nost da po zaj mi po ka mat nim sto pa ma ko je se nu de na tr ì {tu. Evan ge los Ve ni ze los je pro veo ne ko li ko me se ci na me s tu mi n i s tra fi n an s i j a Gr~ ke pre go va ra ju }i sa pri vat nim kre di to ri ma u ze mqi o re s truk t u r i r a w u do m a } eg du ga, a s EU-om i MMF-om o odo bra va wu dru gog pa ke ta po mo }i.

GR^ KI LEK NE ]E PO MO ]I SLE DE]EM BO LE SNI KU

Evro pa ne ma pa ra da spa se [pa ni ju? Gr~ ki sce na rio za spa sa va we za [pa ni ju ni je mo gu}, s ob zi rom na to da EU za ta ko ne {to jed no stav no ne ma nov ca. Zbog to ga [pa ni ja, kao i uosta lom ce la Evro pa, mo ra da od u sta ne od stro ge {ted we i usvo ji plan na pod sti ca ju eko nom skog ra sta. Kri za se br zo vra ti la u Evro pu, a [pa ni ja je naj ve }a pret wa za je din stvo zo ne evra, pi {e wu jor {ka agen ci ja Blum berg. In ve sti to ri ni su us pe li ni da pro di sku tu ju sre} no iz ba vqe we Gr~ ke (uz po mo} EU i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da) iz te {kog du `ni~ kog ko lap sa, ko ji je pre tio ban kro tom, a isti pro ble mi, kao {to se i ski pre mi jer Ma ri ja no Ra hoi je berg. Plan bu xet ske {ted we ni o~e ki va lo, po ja vi li su se u pri znao da je ze mqa u te {kom je us peo da po vra ti po ve re we [pa ni ji, uz iste simp to me u vi po lo à ju, a MMF je po zvao we - in ve sti to ra, ko ji su svoj stav du pa da svet skih ber zi i vred no go vu vla du da sa ~i ni nov pro - po ka za li u sre du u vre me auk ci sti evrop ske va lu te. gram {ted we, pri zna ju }i da je je ob ve zni ca. [pa ni ja je jed na od ma lo broj sta ri ne e fi ka san. Dr àv ni dug, Po ve re we in ve sti to ra gu bi i nih ze ma qa ko ja ni je us pe la da pre ma vla di nim pro ce na ma, ove ce la Evrop ska uni ja, tvr de eks jef ti nim kre per ti agen ci je, d i t i m a po zi va ju }i Evro Su ro va di je ta Evrop ske cen pqa ne da pro me ne tral n e ban k e [pan ska „bu xet ska di je ta” je naj su ro vi ja od svih ze ma qa EU. eko nom ski kurs re {i svo j e Vla da pla ni ra da sa mo u ovoj go di ni sma wi bu xet ski de fi cit dok jo{ ni je ka p r o b l e m e . sa 8,5 od sto BDP na 5,3 pro ce na ta. Eko no mi ja ze mqe je pri tom sno. Pro blem ni [pan ske ban u re ce si ji, a ne za po sle nost od 23 od sto je naj ve }a u evro zo ni, je u to me {to ke su uze le no dok je ne za po sle nost me |u mla di ma 50 od sto. Struk tu ra za po plan kre sa wa vac, pre u z ev {qa va wa se pri tom kre }e na bo qe. Deo sta nov ni {tva ima du tro {ko va ni je {i ne for mal go ro~ ne ugo vo re o ra du, i wi ma ne za po sle nost prak ti~ no ne do voq no strog, nu oba ve zu da na pro tiv. Sma pre ti. Osta li ne ma ju {an su da do bi ju sta lan po sao. Re for ma ot ku pe vla di we we bu xet skih tr ì {ta ra da ni je mo gu }a, vla da ne mo è da o~e ku je ni we no ne ob ve zni ce, ras ho da za ne ko spro vo |e we kroz par la ment. Ze mqi i bez to ga pre ti po li ti~ ali pri n o s i li ko pro ce na ta ka kri za: vla da ko ja ra di tek tri me se ca, ve} je us pe la da iz gu d u ` n i ~ k i h bi na re gi o nal nim iz bo ri ma. BDP pot ko pa va har ti j a ni s u rast, {to sa mo sma w e n i, ve} pro du bqu je bu su na pro tiv od po ~et ka go di ne go di ne }e da se po ve }a na 79,8 od - xet ske i du `ni~ ke pro ble me. po ra sli za 21 od sto. sto bru to do ma }eg pro iz vo da sa U in te re si ma osta lih evrop Pri no si istih ob ve zni ca 68,5 od sto la ne. U slu ~a ju pro du - skih ze ma qa je da se vla di u Ma Por tu ga li je, ko ja ta ko |e za bri - bqi va wa eko nom skog pa da, dug dri du odo bri spo ri je sma we we wa va in ve sti to re, opa li su za }e }e bi ti jo{ ve }i. de fi ci ta i usva ja we pro gra ma je dan od sto. Pri no si {pan skih Naj te è je {to za [pa ni ju ne dr àv nih pod sti ca ja eko no mi je. ob ve zni ca su po ra sli na 5,81 od - va è gr~ ki re cep ti spa sa va wa. Eko nom ski rast mo ra da se sti sto, naj vi {i ni vo od po ~et ka de - Di men zi je {pan ske eko no mi je mu li {e u ce loj EU, zbog ~e ga bi cem bra, i pre po de le kre di ta spre ~a va ju evrop ske struk tu re i Ne ma~ ka mo ra la da ubla ì svo ECB. [pa ni ja sre di nom ne de - MMF da jed no stav no ku pe mir, ju bu xet sku po li ti ku, a Evrop qe, u sre du, ni je us pe la da pro da po {to je [pa ni ja ~e tvr ta po ve - ska cen tral na ban ka zva ni~ no ob ve zni ce za 3,5 mi li jar di evra, li ~i ni eko no mi ja EU. da po sta ne krajm wi kre di tor za in ve sti to ri su ot ku pi li tek [pa ni ja je naj ve }a pret wa za sve ugro è ne eko no mi je, sa ve tu 2,59 mi li jar di evra du ga. [pan - je din stvo zo ne evra, pi {e Blum - ju wu jor {ke agen ci ja.

O pe sni ku Ne na du Mi tro vu Kri s ti n a La p aj n e go v o r i } e ve ~ e r as o pe s ni k u Ne n a d u Mi tro v u (Al f re d u Ro zen cvaj gu). Pe sni~ ko ve ~e bi }e odr `a no u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, a po ~e tak je u 18 sa ti. D. Ig.

Iz lo `ba „Unu tra {wa sli ka” Iz lo `ba „Unu tra {wa sli ka” gra fi ka i cr te `a Do bri vo ja Ra ji }a otva ra se ve ~e ras u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog

cen tra No vog Sa da. Otva ra we po stav ke za ka za no je za 20 sa ti, a iz l o ` ba tra j e do 21. apri la. D. Ig.

Iz lo `ba fo to gra fi ja „Ame ri~ ki gra fi ti” La sla Bla {ko vi }a bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Na otva ra wu }e go vo ri ti Te o fil Pan ~i}, a fo to gra fi je }e mo }i da se po gle da ju do 25. apri la. J. Z.

Ra di o ni ca o ~o ko la di Ra di o ni ca „ô ko la da” bi }e odr à na danas u 10.30 ~a so va u De~ j em kul t ur n om cen t ru, Uli ca Mi te Ru ì }a 1. Mo gu da u~estvu ju de ca od pet do 12 go -

Cr te `i Do bri ce Bi se ni }a

di na, a zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb na je pri java na te l e f o n e 063/521-123 ili 061/112-81-75. Par t i c i p a c i j a iz no si 170 di na ra. A. Va.

Iz lo `ba cr te à Do bri ce Bi se ni }a „Bri sa ni pro stor” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Cr te ì }e bi ti iz lo è ni do 28. apri la, a Ma li li kov ni sa lon na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9. J. Z.

Novosadska ponedeqak9.april2012.

Dve tri bi ne ra di ka la

Fo to gra fi je La sla Bla {ko vi }a

Srp ska ra di kal na stran ka da nas or ga ni zu je dve tri bi ne pod na zi vom „Bi ram srp sku Ati nu”. Pr va po ~i we u 17 sa ti i bi }e odr `a na u Me snoj za jed ni ci „Pod ba ra”, dok je dru ga za ka za na za 19 sa ti u se di {tu Grad skog od bo ra stran ke. Na tri bi na ma }e go vo ri ti no si lac iz bor ne li ste \u ra| Jak {i} i kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke. D. Ig.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU^E OBELE@EN USKRS PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Mir i slo ga, u sla vu `i vo ta

Fo to: F. Ba ki}

„SRBIJAGAS” POMA@E SPORTISTE I TALENTOVANE \AKE NA KLISI

Pod sti caj za vr hun ske re zul ta te Ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas“ Du {an Ba ja to vi} ju ~e je sport skoj ha li „Sla na ba ra“ na Kli si uru ~io sport sku opre mu klu bo vi ma sa te ri to ri je na se qa Kli sa, Sla na ba ra i Vi dov dan sko na se qe. Osim to ga, uru ~e ne su i tri sti pen di je od 100.000 di na ra naj bo qim, od no sno naj ta len to va ni jim |a ci ma osnov ne {ko le “Du {ko Ra do vi}” na Kli si, a jo{ dve sti pen di je bi }e uru ~e ne da nas. Oper mu i lop te do bi li su spor ti sti i spor ti ski we Ru ko met nog klu ba “Voj vo di na”, @KK “Pro le ter”, FK “Bo rac” Kli sa i naj mla |a ka te go ri ja FK “Pro le ter” Sla na Ba ra. Ovo je ve} tre }a Ba ja to vi }e va do na ci ja ovim sport skim klu bo vi ma. - „Sr bi ja gas” je dru {tve no od go vor na kom pa ni ja, ko ja `e li da pro mo vi {e ama ter sko

ba vqe we spor tom i da po ka è da se i uz vr lo ma la ula ga wa mo gu po sti za ti vr hun ski re zul ta ti. Na {e pred u ze }e }e na sta vi ti da po ma è spor ti ste svih uz ra sta u Ru ko met nom klu bu „Voj vo di na“, kao i èn ski sa stav, ko ji je ne dav no po no vo for mi ran. Ta ko |e, po mo gli smo i pod mlat ke dva fud bal ska klu ba iz ovog de la gra da - na veo je Ba ja to vi}. Ba ja to vi} je re kao da }e se za la ga ti da se u ovom de lu gra da na sta vi sa iz grad wom sport skog cen tra, ka ko bi mla di qu di ima li gde da se oku pqa ju i tre ni ra ju, jer je to naj bo qi na ~in da se od bra ne od dro ge. Ju ~e je di rek tor “Sr bi ja ga sa” uru ~io do na ci ju Cen tru za bor bu pro tiv nar ko ma ni je u ê ne ju, ko ji ra di pod upra vom Epar hi je Ba~ ke. Q. Nato{evi}

Cr kve i ver ni ci ko ji po {tu ju gre go ri jan ski ka len dar ju ~e su obe le ì li Us krs, naj va `ni ji hri {}an ski pra znik ko jim se sla vi Hri sto vo vas kr snu }e. Ju tar wa mi sa na hr vat skom je zi ku odr à na je u 10 sa tu u Cr kvi ime na Ma ri ji nog, od no sno ka toli~ koj ka te dra li. Mno go broj nim ver ni ci ma pro po ve dao je ve le ~a sni Mar jan Vu kov, ùp ni vi kar u cr kvi Ime na Ma ri ji nog. Us krs se sla vi kao ve~ na ra dost – dan ka da je Isus Hri stos, bez gre {ni

Sin bo` ji vas kr sao, i ta ko po be dio smrt. Ovaj pra znik no si po ru ke mi ra, slo ge, za jed ni {tva. Sim bol Us kr sa je ja je, ko je pred sta vqa ra |a we. Us kr su se po seb no ra du ju de ca, ko ja u~e stvu ju u pri pre ma ma za pra znik, far ba ju ja ja i pra ve gne zda za po klo ne ko je `eq no i{ ~e ku ju. Po ro di ce pri pre ma ju sve ~a nu tr pe zu, na ko joj su oba ve zno ba re na {a rena ja ja i {un ka, po sla sti ce... Q. Na. Fo to: F. Baki}

DANAS IZDAVAWE KABINA NA [TRANDU NOVIM ZAKUPCIMA

De `ur stva, spi sak i bro je vi – uza lud? No vo sa |a ni su se i ove go di ne or ga ni zo va li i bu kval no kam po va li ~i ta vog vi ken da is pred glav nog ula za na

pla `i Du na va. Ovaj ne ve ro va tan fe no men pre tvo rio se u pra vi klub qu bi te qa ka bi na, po put pre sti `nih en gle skih

„Vi di mo se u Kap kejk ka feu” Isi Ren dal stva ra pre div ne, bo `an stve ne ko la ~e od ko jih te ~e vo da na usta. Po {to je pro ve la de tiw stvo u pe ka ri vo qe nog de de Xoa, ne sum wi vo je na sle di la we gov ta le nat. Kad su je pro gla si li vi {kom na bez bed nom, ali do sad nom po slu, od lu ~i la je da is ko ri sti pri li ku. Na o ru `a na de di nim re cep ti m a otva r a Kap k ejk ka f e. Ali uop {te ne ma poj ma u {ta se upu sti la. Tre ba }e joj sva we na hra brost – i ko la ~i – da spre ~i pro past... N. R.

V remeploV

Ple me ni ti dr Sve to zar Mi le ti} Na sed ni ci Ugar skog sa bo ra 9. apri la 1867. po sla nik Sve to zar Mi le ti} se od lu~ no su prot sta vio pred lo zi ma od lu ke ko ja je ne po sred no {te ti la hr vat skim dr `av nim in te re si ma. ^ak tri de set go di na od tog do ga |a ja ne ki hr vat ski pu bli ci sti i isto ri ~a ri su pi sa li da je Mi le ti} za stu pao in te re se Hr vat ske „ta ko da ih ni ko ji Hr vat ne bi bo qe bra nio”. Oni su is ti ca li da se za Hr vat sku za u zi mao „je dan je di ni za stup nik, i to ple me ni ti dr Sve to zar Mi le ti}”. N. C.

do |e do {al te ra i da sta ne u red, a na {e re dar ske slu `be tru di }e se da sve pro tek ne u naj bo qem re du. Jed ni no {to se na dam da se ne }e de si ti ne ki in ci dent iz me |u qu di sa spi ska i qu di ko jih ne ma na tom spi sku or ga ni zo va nih su gra |a na - ka `e No `i ni}. Iz da va we ka bi na za pred sto je }u ku pa li {nu se zo nu na

U „Gradskom zelenilu” ka`u da spisak koji su sugra|ani napravili wima nije validan

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ j a se pr v a ja¬ v e na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Vi di mo se u Kap kejk ka feu” Xe ni Kol gan. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

spi sak ime na pod red nim bro ju em. One su de li le i bro je ve. - Sme wu je mo se na sva ka tri sa ta, a ov de do |e mo kao kol cen tar. Bu kval no se na dva do tri sa ta ~u je mo i sa osta li ma ko ji su na spi sku, ka ko bi vi de li da li je ne ko od u stao. Za sa da je na spi sku 128 qu di - re kla nam je Se le na Mar ja no vi}.

Tri sugra|anke ju~e na [trandu pravile spisak i delile brojeve

[trand, ka ko bi se do ko pa li jed ne od 109 pre o sta lih ka bi na, ko je }e im od da nas bi ti na ras p o l a g a w u na naj l ep { oj

klu bo va. Re por te ri „Dnev ni ka” ju ~e u po po dnev nim sa ti ma za te kli su tri su gra |an ke sa sve skom u ko joj se na la zi

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 13 sa ti Ma ri je Bur sa}, Vla da na \or |e vi }a 44 i 46, Pa li} ka 33 i N. Alek si }a od 2 do 16; od 10 do 12 po slov ni pro stor Fi li pa Vi {wi }a 5 (biv {i “Ju go a lat”). Fu tog: od 7.30 do 14 po vre me no i

po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Sun ~i ca pre ma Te ste ri i po tez Ka lu |e ri ca. Ko viq: od 8 do 16 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

Upi ta na {ta }e se de si ti uko li ko ne ko od su gra |a na do bi je ka bi nu, a da se ne na la zi na wi ho vom spi sku, u glas nam je re ~e no da je to pro sto ne mo gu }e. S dru ge stra ne, port pa rol u „Grad s kom ze l e n i l u” Ivan No ì ni} ka è za „Dnev nik” da ovom pred u ze }u taj spi sak ni {ta ne zna ~i. - Mi ne mo è mo da zna mo ko je pre ko ga do {ao i na ma taj spi sak ni je va li dan. Ko è li ka bi nu, mo ra }e kao i svi da

[tran d u za no v e za k up c e odr `a va se da nas od 8 do 18 ~a so va na cen tral nom pla tou pla `e. Ce ne za ku pa su osta le ne pro me we ne. Za iz najm qi va we ma le ka bi ne po treb no je iz dvo ji ti 10.300 di n a r a, a za ve l i k u 12.000. Da nas u ve ~er wim sa ti ma po ~i we de ra ti za ci ja ka bi na, zbog ~e ga }e [trand bi ti za tvo ren od u 19 sa ti pa sve do 17. apri la. Q. Nato{evi}

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas na Te le pu, a su tra u Ko vi qu, na Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6

~a so va. Do su tra kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „Ka}” na po ~et ku uli ce Na rod ne voj ske, u No vo sad skoj, Par ti zan skoj kod ram pe i kod mli na i na krau Uli ce Mo {e Pi ja de. A. L.

c m y

ponedeqak9.april2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ni ka ob ra do va la Mi qe vi }e Devoj~ice An |e la - Adrijane i Vujice Manojlovi}a, Ala nis - Aleksandre i Dragana Bogdanovi}a, Lea - Aleksandre Sirar i Darka Marti}a, Ni ka - Ane i Marka Miqevi}a, Kri sti na - Andree i Rolanda Molnara, Mi li ca - Biqane Veseli} Anabusi i Samira Anabusija, Dra ga na - Bojane Rodi} i Radeta Vukasa, Va wa - Branke i Igora Glumca, Je le na - Vawe i Du{ana Gavanskog, Du wa - Vide i Save Pisarevi}a, Ana sta si ja - Danijele Vehabovi}, Mi le na Danice i Zdravka Babi}a, Du wa - Dejane i Dejana Filipovi}a, Ja wa - Dragane Vasi} i Miqana Japunxi}a, La na - Dragane i Dejana Igwatova, So fi ja - Dragane i Nemawe Milenkovi}a, De ja na - Du{anke Nerac i Dejana Mileti}a, Du wa - Du{ice i Borisa @arkovi}a, Ari ja na - Jelene i Bojana Pavlovi}a, Mi li ca - Jelene i Tomislava Miqevi}a, Ka ta ri na - Karoline Leki i Nenada Srdi}a, Ana sta si ja - Kristine i Neboj{e A}imova, Ma ja - Maje ]erani},

Da ri ja - Majde Ku{ar i Mileta Ovuke, Da ria - Manuele i Perice Jevti}a, Sta {a Marije i \ure Mandari}a, Sta {a - Marije i Igora Mesaro{a, Ni na - Marije i Samuela Hrubika, An |e li na - Marine i Radeta Mijanovi}a, Jo va na - Milane i Miroslava Nikoli}a, Le na - Milene i \or|a Labata, Ana sta si ja - Milene i Zorana Raduki}a, Ti na - Milice i Nenada Vukeli}a, Vi {wa - Marijane i Sini{e [eguqeva, Na |a - Nede i Dragana \uri}a, Ha na - Nore Ere{ i Geze Ere{a, Ka ta ri na - Radmile i Branislava ]ur~i}a, Mi la na - Svetlane i Aleksandra Pilipovi}a, Jo va na Slavice i Branislava Stojanovi}a, Mi li ca - Sla|ane i Nenada Manojlovi}a, La na Slobodanke i Dalibora Gruji}a, Jo va na Slobodanke i Miroslava Milovca, Te o do ra - Sowe i Velimira Qubojevi}a, Mi li ca - Tatjane i Nikole Ba~i}a, Ma {a - Tijane i Nemawe Ra{kovi}a, Jo ne la - Fqurunete i Artana Da~aja.

De~aci Mi lan - Adele Kuzmanovi}, Re qa - Adnane i Gorana Plazoni}a, Mi lan - Adrijane i Tomislava Dozeta, Uro{ - Aleksandre i Vladimira ôvi}a, Mi lan - Aleksandre i @eqka ]iri}a, Mar tin - Aleksandre i Jakima Pa{oa, Mar tin - Andreje i Vladimira Madackog, Du {an - An|elke Vukobrad i Bore Topi}, Di mi tri je - Anice i Miroslava @ari}a, Vuk - Biqane Kondi} i Bojana Bjelajca, Vu ka {in - Bojane i Veselina Divija~kog, Alek san dar Vere i Dragana Nenina, Alek sa - Verice [trbac i Dalibora Dobri}a, Ili ja - Gorane i Milana Blanu{e, Ste fan - Gordane i Slobodana Kotura, La zar - Dajane i Milo{a Doki}a, Og wen - Daliborke Milosavqevi} i Sini{e Vlajkova, Ne ma wa Danijle Bodoà i Sa{e Bodroè, Vuk Danice i Miqana Pejovi}a, Jo van - Dragane Grandi} i Stanislava Jeli~i}a, Lu ka - Dragane i Nenada Piva~a, Alek san dar - Duwe i Neboj{e Tomi}a, Alek sa Du{ice i Nemawe Boji}a, Ma tej - Zorane Mijailovi} i Nikodina Mijajlovi}a, Ili ja - Jasenke i Nikole Majstorovi}a, Mar ko - Jele i Milana Hidega, Pa vle - Jelene Bo{kovi} Kara} i Vase Kara}a, Mi haj lo - Jelene i Dra{ka Milankova, Du {an - Jelene i \or|a Mar~eti}a, An drej Katarine i Jana Mojì{a, La zar - Kata-

rine Pilipovi} i Jovana Vlaovi}a, Ivan - Kvetoslave Zuzane i Ivana Kro{laka, Ati la - Klare i Jano{a Buza{ija, Mi lan - Kristine i Miloslava Bagowe, Qu bo mir - Qubice i Zorana Radukina, Mi qan Maje Gruji} i Zorana Popovi}a, Mi haj lo - Maje i Nemawe Nal~i}a, Vuk - Maje Raji} i Nemawe Dini}a, Ma tej - Marie i Jaroslava Za}ka, Og wen - Marije i Sr|ana Jeremiji}a, Mi hail - Miline i @arka Marina, Og wen - Mire i Nenada Do{ena, Mar ko - Natalije i Dejana Vujovi}a, Oleg - Nata{e Vukdragovi} i Sa{e Luki}a, Ma te ja - Nata{e Sovi} i Branka Horvata, Fi lip - Olivere i Dejana Ivanova, Va si li je - Olivere i Petra Dereti}a, Mi lo{ - Radojke i Slobodana Jokani}a, Va si li je - Renate i Momira Zaklana, Slo bo dan - Sandre i Stefana Samarxi}a, Mi lan - Sawe i Aleksandra Miokovi}a, Du {an - Sare i Aleksandra \urice, Mi ro slav - Svetlane Isakov i Ivana Berbakova, Lu ka - Senke i Milo{a Markovi}a, Zo ran - Sne`ane i Marka Bo{kovi}a, Ne ma wa - Tamare i Vladimira Be`anovi}a, Ne ma wa - Tamare Utvi} i Bojana Igwatovi}a, Lu ka - Tawe Rado{evi} i Aleksandra Rodo{evi}a, Mi lo{ - Tatjane i @eqka Stani}a, Vik tor - [ane Berovski i Vladimira Zenera.

Bi qa na i Og wen Og wa no vi} s }er ka ma An |e li jom, Anom i Dra ga nom

Ven~ani Ma rija Pi lar La gu e ra Sa ra bija i Bo {ko Kri vo ku }a, Ka ti ca Ni ko li} i Alek san dar Alek san dro vi}, Bo ja na Tor la ko vi} i Alek san dar @iv ko vi}, Ma ri ja Ja wi} i Mi lan Maj sto ro vi}, Iva na Do ri} i @olt Ke~ ke{, Mir ja na Pe tro vi} i Ivan La za re vi}, \ur |i ca Si mi} i Vuk Bo `o vi}, Gor da na Ni ko li} i Si ni {a Pav ko vi}, Ve ra Dra ku li} i Bo jan @u pa nac, Da rin ka Mu drin} i Jo van Ka ti}.

Umrli Slavko \undi} (1939), Lenka Jankovi} ro|. [andorov (1935), \or|e Jovanovi} (1921), Milica Jokovi} (1942), Milica Xuwa ro|. Bukvi} (1930), Srebranka Avdalovi} ro|. Milosaqevi} (1949), Dragan Aleksi} (1966), Marina Ani~i} (1987), Paulina-Josefina Babinac ro|. Ile{ (1919), Miodrag Besnilov (1951), Ilonka Bognar ro|. Gubina (1946), @elimir Boì} (1943), Veselin Vasi} (1927), @ivan Vlajkov (1934), Renato Vukovi} (1991), Julija Gajdo{ ro|. Na| (1932), Borislav Ga}e{a (1961), Mirjana Gakovi} (1933), Lazar Gra|in (1947), Antal Gregu{ (1934), Julijana Grujin ro|. Vla{kali} (1942), Antal David (1933), Milena Dalmacija (1984), Vidosava Dikli} ro|. Dakovi} (1930), Dragica Dragi} (1927), Petar @ivanovi} (1926), Stevan Zagor~i} (1931), Andrija Zubovi} (1933), Stanko Ivan~evi} (1936), Zoran Igwatovi} (1984), Vladislav Kadar (1962), Verica Kneèvi} ro|. Ivanovi} (1933), Radojka Kneèvi} ro|. Jankovi} (1927), Nade`da Lazi} ro|. Si mi} (1932), Ra do mir Le ki} (1923), Mara Lovas ro|. \urik (1922), Milorad Maxar (1924), Dragan Makaj (1956), Li vi ja Ma ri na ro| Bre ni} (1933), Milija Mari~i} ro|. Tintor (1926), \uro Matija{evi} (1948), Borivoj Melkus (1922), @ivana Miladinovi} ro|. @ivkovi} (1929), Tamara Miladinovi} (1987), Angelina Milakovi} \ur |i ca Si mi} i Vuk Bo ò vi}

ro|. Vasiqevi} (1928), Slobodan Milovi} (1940), Milorad Mi{kov (1939), Qubica Mu{icki ro|. Bawac (1924), Milena Nestorovi} (1932), Marija Nikoli} ro|. Lagunxin (1938), Mica Nikoli} ro|. Elesin (1921), Marko Pavlovi} (1983), Mila Perkovi} ro|. Gudeq (1927), Robert Poqva{ (1965), Vera Radujkov (1935), Branko Romi} (1953), Dragutin Seli} (1951), Mila Siv~ ro|. Pavi} (1925), Simo Simeunovi} (1953), Radomir Simi}(1949), Tinka Sremac ro|. Damjanov (1919), Qiqana Staji} ro|. Josi} (1950), Miqa Stevani} ro|. Zeqko vi} (1949), Gor da na Su bo tin ro|. Stoj{i} (1930), Dragiwa Tokin ro|. Lepojev (1920), Dubravka Tomi} (1986), Mihaq Tot (1937), Zlata Tubi} ro|. Bo{wak (1925), Ju li ja na Ci cva ra ro|. Horvat (1928), Bela ^erge (1934), Milorad ^on ki} (1929), Dra gan [ko ri} (1927), Ana-Olga [trbac ro|. Pavli~i} (1937), Qu bo mir Ku pre {a nin (1940), Mi li ca \u ri} ro|. Ra ka zov (1920), Milan Pa{i} (1956), Neboj{a @upunski (1950), \ur|ica Govedarovi} ro|. Ivkov (1934), Iboqa Kova~ ro|. Hegedi{ (1968), Zora Mega ro|. Mileki} (1953), Mirko Milakovi} (1932), Dmitar Milanko (1934), Olga Mladenovi} ro|. Mladenovi} (1930), Jovan Pavlovi} (1939), Nada Radakovi} (1973), Miladin Unguran (1948), \uro Fazeka{ (1945), Eva [ebek ro|. Virag (1938).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RAD NI CI „HE ROJ PIN KI JA” TRA @E RE [E WE NA GO MI LA NIH PRO BLE MA

Od danas blokada brodova na Dunavu? Za po sle ni u „He roj Pin ki ju”, ko ji je deo „Du nav gru pe agre ga ti”, na ja vi li su da }e da nas na po ~et ku rad nog vre me na blo ki ra ti ulaz u pred u ze }e di rek to ru „Pin ki ja” Ma {a nu Er ce go vi }u i vla sni ku „Du nav gru pe agre ga ti” Du {a nu Bo ro vi ci. - Sprem ni su da na pra ve blo ka du bro do va na Du na vu, uko li ko ne re {e ma te ri jal ne pro ble me - iz ja vio je ~lan Iz vr {nog

od bo ra sin di ka ta u „Pin ki ju” Mi li voj [uj do vi}. On ka `e da oko 470 za po sle nih ni je pri mi lo za ra de od ok to bra 2011. go di ne do sa da, da ne ma ju ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce od 1. apri la ove go di ne, a od fe bru a ra pro {le go di ne ni je im upla }i van do pri nos za zdrav stve no osi gu ra we. [uj do vi} je pod vu kao da po slo da vac ne po {tu je do go vor oko

is pla te pla ta, ko ji je po stig nut sa sin di ka tom. Blo ka da pred u ze }a ni je do go vo re na sa sin di ka tom u pred u ze }u, ali je pred sed nik sin di ka ta Mi ro slav An to ni je vi} ka zao da sin di kat po dr `a va za po sle ne, iako to ni je po za ko nu. Di rek tor „He roj Pin ki ja„ Ma {an Er ce go vi} ni je do sa da iz la zio u jav nost po vo dom rad ni~ kog pro te sta. Z. D.

KA KO SU U PRI VA TI ZA CI JI PRO [LA NO VO SAD SKA PRED U ZE ]A

Od giganata do propasti U~i nak pri va ti za ci je no vo sad skih pred u ze }a ra van je nu li. Ni u jed noj fa bri ci do la skom pri vat nog ka pi ta la ni je na pra vqen po mak u po ve }a wu obi ma pro iz vod we. Ume sto to ga, pri va ti za ci je su upam }e ne po ot pu {ta wu rad ni ka, {traj ko vi ma zbog ne re dov nih pla ta i rad ni~ kim sud skim tu `ba ma ra di na pla te za o stla ih za ra da. Ula zak pri van tog ka pi ta la po znat je i po op tu `ba ma ma lih ak ci o na ra zbog sum wi vih po slo va no vih vla sni ka. Do du {e, mno ge fir me su i pre vla sni~ ke tran sfor ma ca je ta vo ri le i bi le do ve de ne do ivi ce pro pa sti, ne sa ve snim od no som po slo vod stva, ali i za po sle nih, pre ma dru {tve noj imo vi ni. U in du strij skoj zo ni sa da naj vi {e pri vre |u je osam sto ti na rad ni ka. Po sle vla sni~ ke tran sfo ma ci je ra di „Al bus” ko ji je ku pi la kom pa ni ja „In vej”, za tim „Nov ka bel”, „Pa pir ser vis”, „Neo bus” i „Stan dard”. Pred u ze }e „Stan dard” je pr vo pri va ti zo va no pred u ze }e u No vom Sa du. Sa da ima 25 rad ni ka, a ne ka da je bro ja la je 365 za po sle nih. Ne ka da {wi gi gant u me tal skom kom plek su „Nov ka bel„ ima {est sto ti na rad ni ka i ta fa bri ka naj vi {e ima za po sle nih u od no su na osta le u zo ni, ali i {i re. U tre nut ku ka da je fa bri ku ku pio „IST po int”„Nov ka bel” je na plat nom spi sku imao oko 1.250 rad ni ka. Od me ta la ca u zo ni op sta je „Neo bus”, me |u tim, pro iz vod wa auto b u s a je tan k a, ra ~ un fir me je u blo ka di, a rad ni ci ma se du gu je pet za ra da, pa je je -

dan deo rad ne sna ge na od mo ru. Me tal skom kom plek su je pri pa da la „Po be da” u Pe tro va ra di nu, ko ja je ne ka da za po {qa va la ~ak 2.500 rad ni ka. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta me ta la ca Voj vo di ne Vla do Mi qu{ ka è da to pred u ze }e, po sle pro da je ne pri pa da me tal ci ma. U ha la ma se, ka è Mi qu{, skla di {ti {e }er. Ne po slu je vi {e ni „No vo pak” po znat po pro iz vod wi me tal nih bu ra di za Deo imovine „Jugodenta” je prodat, a kupca ~eka i preostali deo naft nu in du stri ju. kre ta wa pro iz vod we, ko ja je Po ~et kom apri la Pri vred ni Po sle ste ~a ja u fe bru ar pro {le go di ne opo ra vio se „Pa pir sko ro u ce li ni bi la na me we na sud u No vom Sa du je za ka zao pro ser vis”, i po slu je skrom no sa de stra nom kup cu. da ju ce lo kup ne imo vi ne „Ju go a set za po sle nih. Od ne dav no je ste ~aj i u fu to la ta”, ali ve ro vat no do to ga ne U zo ni vi {e ne ma NIT- a, ko {kom pred u ze }u „Asko Vi dak” }e do |i. Ustav ni sud Sr bi je je 15. ji je pri pa dao tek stil noj gra ni ko ji je pre pri va ti za ci je po slo mar ta po ni {tio od lu ke Pri pri vre de i bio po znat kao pro vao kao „Mi lan Vi dak” i jo{ ta vred nog su da u No vom Sa du i Ape la ci o nog su da u Be o gra du o ban kro tu „Ju go a la ta”. Ni u jednoj fabrici dolaskom privatnog Naj in te re sant ni ji slu ~aj de kapitala nije napravqen pomak sio se sa Fa bri kom ì ce „Pe u pove}awu proizvodwe tar Drap {in”, ka da je auk ci ju po ni {tio Vr hov ni sud Sr bi je, iz vo |a~ po stav nog pla ta. U toj da imao pro ble ma zbog ne do a od lu ka su da ni je spo ro ve de na. gra ni, ali na dru goj lo ka ci ji, stat ka obrt nog ka pi ta la. „Drap {in”je sa da u re struk tu ra di „No vi tet” sa ne pu nih dve Pred u ze }e „Ju go dent” na Fu ri ra wu. sto ti ne rad ni ka, ko ji vr lo ~e to {kom pu tu ko je je svo je vre me U HINS -u je pri va ti za ca ja sto pu tem {traj ka tra è za ra du. no bi lo po slov ni part ner sa ras ki nu ta 2006 go di ne, ste ~aj „No vi tet” je pre pri va ti za ci je „Si men som„ ne ra di od 2009 go - uve den dve go di ne ka sni je, a ka da imao bar du plo vi {e upo sle nih. di ne. Deo imo vi ne ovog pred u- ni je pro {ao plan re or ga ni za ci Od sko ro u zo ni ne ra di ni ze } a, ~i j a je de l at n ost bi l a je pred u ze }a, sud je na lo ìo „Mo tins„, ali je u tu fa bri ku pro i z vod w a sto ma to l o {ke pro da ju imov ne. Po lo vi na ze qi sud uveo rad ni ste ~aj, pa se tre opre me je pro dat, a na pro da ju je {ta i ha la je pro da to, a dru gi nut no raz ma tra mo gu} nost po i pre o sta li deo. deo jo{ ni je Z. De li}

ponedeqak9.april2012.

ZA TVO RE NA AUTO BU SKA OKRET NI CA NA NO VOM NA SE QU

Radovi mewaju trasu linija 2, 8, 9 i 12 Auto bu ska okret ni ca u pro du èt ku Bu le va ra Jo va na Du ~i }a na No vom na se qu bi }e za tvo re na od da nas do 18. apri la zbog ra do va na iz grad wi ko lek to ra ka na li za ci je za Ve ter nik, te }e do }i do pri vre me ne iz me ne tra sa li ni ja 2, 8, 9 i 12. Auto bu si na li ni ja ma 2 i 9 u sme ru ka No vom na se qu }e sa o bra }a ti Bu le va rom Jo va na Du ~i }a, oda kle }e skre ta ti de sno u Uli cu Ba te Br ki }a, za tim le vo na Bu le var Voj vo de Ste pe, pa opet le vo na Bu le var kne za Mi lo {a. Sa Bu le va ra kne za Mi lo {a tra sa ide le vo do Jo va na Du ~i }a, gde }e bi ti po ~et no sta ja li {te i iz dr à va we vre me na do sle de }eg po la ska auto bu sa. Na iz me we nom de lu tra se ko ri ste se po sto je }a sta ja li {ta. Na li ni ji 8 u sme ru ka Bi stri ci auto bu si }e sa o bra }a ti Bu le va rom Jo va na Du ~i }a (pra vo), te }e skre ta ti de sno na Bu le var kne za Mi lo {a, gde }e po sto je }e sta ja li {te bi ti i po ~et no za iz dr à va we ve me na, oda kle }e vo zi la na sta vqa ti re dov nom tra som ka [tran du.

Na iz me we nom de lu tra se ko ri ste se po sto je }a sta ja li {ta. Bu se vi na li ni ji 12 u sme ru ka Bi stri ci }e sa Som bor skog bu le va ra skre ta ti de sno u Mel hi o ra Er duj he qi ja (iza „Ge par da“ i „Mi na kve“), za tim le vo u Ila ri o na Ru var ca, po tom le vo na Fu to {ki put, oda kle }e skre ta ti le vo na Som bor ski bu le var na kom }e po sto je }e sta ja li {te bi ti i po ~et no za iz dr `a va we vre me na. Na iz me we nom de lu tra se }e se, uz pri vre me no sta ja li {te na ula sku, ko ri sti ti po sto je }e sta ja li {te na Sa te li tu. A. J.

NO VI NE U RE DU VO @WE NA LI NI JI 69

Vi{e autobusa do ârdaka Grad ski pre vo znik od da nas uvo di vi {e po la za ka auto bu sa na li ni ji 69 No vi Sad Srem ska Ka me ni ca -âr dak u oba sme ra i me wa tra su kre ta wa u de lu pu ta kroz Rib wak. Auto bu si na po me nu toj li ni ji }e pro la zi ti Uli com Du nav skih di vi zi ja, skre ta ti le vo u Pre ra do vi }e vu uli cu i za sta vqa ti se na sta ja li {ti ma: is pred pe tro va ra din skog gro bqa, O[ „Jo van Du ~i}”, re sto ra na „Trag” i na sta ja li {tu u Be o grad skoj uli ci. Auto bus }e da qe i}i po sto je }om tra som do @e le zni~ ke sta ni ce. Sa âr da ka auto bu si }e po la zi ti u 7.25 mi nu ta, a ne u 7.40 mi nu ta i ume sto u 13 ~a so va sa âr da ka }e auto bus i}i u 13.15 ~a so va.

Po la zak auto bus iz No vog Sa da za Srem sku Ka me ni cu ^ar dak u 12.25 mi nu ta se po me ra u 12.35 mi nu ta. Uve {}e se i tri no va po la ska u oba sme ra. Iz No vog Sa da auto bu si }e i}i u 11.20, 13.30 i u 19 ~a so va, a sa ^ar da ka ka Ka me ni ci i No vom Sa du u 12 ~a so va, 14.10 i u 19.40 ~a so va. Iz me ne na li ni ji 69 usle de le su na kon pri me ne pro le} nog re da vo `we od 1. apri la u ko jem su se naj ve }e pro me ne de si le na li ni ja ma ka Sre mu. Stru~ ne slu `be Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a su bi le na te re nu i uo~i le ne do stat ke u po me nu tom ras po re du po la za ka, po sle uki da wa li ni je 70 No vi Sad - In sti tut. Z. D.

OTVA RA WE FE STI VA LA KLA SI^ NE GI TA RE U STU DI JU M

Koncerti Vedrana Ferizovi}a i Nemawe Ne{i}a Kon cer tom mla dog no vo sad skog gi ta ri ste i kom po zi to ra Ve dra na Fe ri zo vi }a u Stu di ju M ve ~e ras }e bi ti otvo ren pro gram ovo go di {weg, {e stog po re du Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re, ko ji or ga ni zu je Aso ci ja ci ja gi ta ri sta Voj vo di ne. Po ~e tak kon cer ta za ka zan je za 19.00 ~a so va, a na we mu }e se Ve dran Fe ri zo vi} pred sta vi ti iz vo |e wi ma svo jih kom po zi ci ja za kla si~ nu gi ta ru.

^ITAOCI PI[U SMS SREMSKI KAR LOV CI

Sprema se rekonstrukcija pijace Za ot p ri l i k e me s ec da n a tre b a l o bi da po~ n e re k on struk c i j a ze l e n e pi j a c e u Srem skim Kar lov ci ma. Ka ko sa zna je mo od na ~el ni ka Ode qe wa za ko mu nal no-stam be ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne Mi li vo ja Duv wa ka, po stu pak jav ne na bav ke je po kre nut i po we go vom okon ~a wu, za naj du è me sec da na, se mo è o~e ki va ti da po~ nu ra do vi. Re kon struk ci jom }e bi ti ob u hva }e ni iz ra da ram pe za in va li de i ste pe ni {ta na dru gom ula zu u pi ja cu u Pre ra do vi }e voj uli ci, te be ton skog ven ca na se ver noj stra ni pi ja ce, be -

to ni ra we ru pa i o{te }e wa na pla tou, po prav ka te zgi, vi tri na i kor pi, iz ra da i mon ta `a olu ka. Za ove ra do ve iz dvo je no je 900.000 di na ra, od ~e ga je 400.000 obez be |e no od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo. Pre ma Duv wa ko vim re ~i ma, broj za ku pa ca na pi ja ci ve }i je ove go di ne ne go la ne, ali je pri me tan pad ku pa ca po sled wih ne ko li ko go di na. Sa sred wi {weg de la po ~et kom go di ne uklo we ne su kor pe, ukup no 23 pro daj na me sta, ta ko da ih sa da ima 225. Z. Ml.

Bez duvana za pet dana No va gru pa za od vi ka va we od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na, po ~i we da nas tret man u Cen tru za pre ven ci ju u Ru me na~ koj 102. Oni ko ji `e le da se oslo bo de ove lo {e na vi ke, da po boq {a ju svo je zdra vqe i ose te ma li eko nom ski pro spe ri tet, mo gu da do |u tog da na na po me nu to me sto u 18 ~a so va. Pri ja vqi va we za po ha |a we ovog bes plat nog kur sa mo gu }e je te le fo ne 021/479-0668 i 064/80-88-120. I. D.

Po za vr {et ku Fe ri zo vi }e vog na stu pa, pro gram u Stu di ju M bi }e na sta vqen autor skim re si ta lom no vo sad skog kan ta u to ra Ne ma we Ne {i }a, ko ji }e tom pri li kom iz vo di ti sop stve ne kom po zi ci je na sti ho ve pe sni ka Mi lo {a Ga le ti na. Uz Ne ma wu Ne {i }a, na kon cer tu na stu pa ju i ~la no vi Tam bu ra {kog an sam bla „Zo ru le“. Ulaz na kon cer te je bes pla tan.

Pro gram Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re na sta vqa se su tra u Si na go gi, na stu pom ita li jan skog dua ko ji ~i ne gi ta ri sta \an pa o lo Ban di ni i ban do ne oni sta ^e za re ^i a ~a re ta, ko ji }e tom pri li kom iz vo di ti kom po zi ci je Asto ra Pi a co le i sa vre me nih ar gen tin skih i ita li jan skih kom po zi to ra. N. H.

065/47-66-452

U centru uìvancija u ba{ti Na po kon se mo è uì va ti u jed noj pre le poj ba {ti ko ja kra si sam cen tar gra da re sto ra na “Ati ne” u por ti ume sto cir ku skih mar ken ti {kih {a re ni la od sun co bra na! 065/2003... * * * I ta ko iz bo ri se bli è, sti è ma te ri jal za ka na li za ci o nu mre ù u Bu di sa vi, hva la go spo di iz “Vo do vo da”, a vi go spo do iz ka pi tal nih in ve sti ci ja? 064/6407... * * * Ka ko to da vla snik di sko te ke „Kon trast” u No vom Sa du ra di {ta ho }e, a da ne od go va ra za to?! „Kon trast” je dr à va u ma lom! Pre ma to me - od go vor nih ne ma! S’po {to va wem! 063/5230... * * * Na{ gra do na ~el nik mi sli da }e No vi Sad po sta ti ve le grad ako na sva koj ras kr sni ci na pra vi kru `ni tok. Na No vom na se qu to ra de na ras kr sni ca ma sa sle pim uli ca ma. Eto ka ko grad ska vlast tro {i na {e pa re. Zar ne ma ni {ta pa met ni je u ~e ga da se ula ù sred stva? 063/4764…

Na kon tra ge di je u “Kon tra stu” No vi Sad je po stao cr na ru pa Evro pe! 063/7081... * * * Sra mo ta! U sve tu po l i t i ~ a r i da ju ostav ke zbog

seks skan d a l a ili pla g i j at dok t o r a t a, a kod nas o~i gledne pro pu ste ko ji re zul tira ju qud skim `r tva ma preba cu ju jed ni na dru ge. Pra vi kon trast iz me |u nas i sve ta ko me te `i mo da se pri kqu ~imo!!! 061/1145... * * * Ra di la sam go di na ma no} nu sme nu u jed noj apo te ci i ve ruj -

te, za i sta je na{ na rod u pra vu ka da vre me iza po n o } i zo v e „glu v o doba”. Ta da se ni {ta do b ro ne de { a v a. Sve ove stra { ne ne sre }e sa po `a ri ma de si le su se po s le po n o } i. Ta da svi ma opad ne kon cen tra ci ja i oso bqu i go sti ma, a da ne pri ~am o ne do stat ku pro tiv po `ar ne za {ti -

te. Tre ba svi ma za bra ni ti rad po sle po no }i. 069/1312... * * * Hva la za kre dit i po ru ka oni ma ko ji }e se pre po zna ti! Ni kad mi ne }e te sme sti ti, ma ko li ko se tru di li. Ni kad me ne }e te do bi ti. Ni kad mi ne mo è te na ne ti ono li ko zla ko li ko ja mo gu iz dr à ti! Ni kad me ne }e te slo mi ti. Jer ja sam è na Spar tak! 064/9353...

Ja ni sam pa or, ali pam tim i pra t im sve eks p e r i m en t e i upro pa {ta va wa se la, a po seb no pa o ra. Pam tim od 1944. go di ne. Ne mo gu da raz u mem go spo du iz Mi ni star stva po qo pri vre de ko ji tvr de da pre mi ja po hek ta ru ni je uti ca la na pri nos? Pre mi ju je mo gao do bi ti pre ko ra ~u na za de kla ri sa no se me, mi ne ral no |u bri vo, naf tu. To su naj va `ni ji fak to ri do bar pri nos!! Po zrav. 063/8592...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak9.april2012.

DNEVNIK

c m y

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ПРОЈЕКТУ „ШКОЛЕ БЕЗ НАСИЉА”

Дружење и фер игра МАРАТОНСКИ КОНЦЕРТИ ЂОРЂА БАЛАШЕВИЋА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Дирљив календар детињства

СТАРА ПАЗОВА: Хиљаду људи је током две вечери изузетно уживало у Старој Пазови у поетскомузичком програму „Календар мог детињства” Ђорђа Балашевића и Александра Дујина. Програм саткан од пробраних балада и занимљивих интерпреација прича познатог кантаутора, које ће се, како је најавио, наћи пред публиком до лета у новој књизи. Уз клавирску пратњу професора Александра Дујина, публика је певала са популарним Ђолетом, и смејала се до суза. Популарни кантаутор је обе вечери, понет изванредним пријемом, програм продужио до после поноћи, па је публика уживала обе вечери преко че-

тири сата. Ово дружење са Балашевићем, организовао је Центар за културу Стара Пазова, уз подршку председника општине Горана Јовића. Центар за културу најавио је концерт још једног популарног војвођанског барда - Звонко Богдан наступиће 22. априла у Војки, поводом отварања летње позорнице у преуређеном парку код здравствене амбуланте у центру села. И за љубитеље фолклора ће бити радости, јер традиционално, два старопазовачка КУД, „Јанко Чмелик” и „Бранко Радичевић” спремају васкршње концерте, 14. и 15. априла. А. Мали

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Na hod Si meon” (19.30)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13.45) „Ma pe tov ci” (11.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15.40, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 20.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 13.30, 15.30), „^e li~ na le di” (22.15), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (18.05), „Gnev ti ta na” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gla di” (17.15, 20, 22.45), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18, 20.15, 22.35), „Ti ta nik” (15.15, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milenko Svetislava Vasi} (1932) u 10.30 sati, Radinka Mare Stevanovi} (1925) u 11.15, Slavka Milana Beherano (1923) u 12, Nada Ilije Despotovi} (1938) u 12.45, Nikola Mojsila Ninkovi} (1928) u 13.30, Etelka Lasla Bu~anski (1925) u 14.15, Azem Uke Spasol (1958) u 15 i Bude Milana Stipi} (1935) u 15.45 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Cveta Milo{a Vitorovi} (1936) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Anka Milenka Krompi} (1933) u 13 sati.

БЕЧЕЈ: Заједно до циља, а циљ је живот без насиља - био је мото дружења професора и ученика војвођанских средњих школа, које су укључене у пројекту „Школа без насиља”. Из дружења је изостала је једино Гимназија из Бачког Петровца, а биле су све четири средње школе из Бечеја ШОСО „Братство”, Гимназија, Економско-трговинска и Техничка школа, затим Електротехничка и Техничка школа „Павле Савић” из Новог Сада, те Гимназија „Светозар Марковић” и Техничка школа „Иван Сарић” из Суботице. Активности су се огледале у спортским такмичењима по имену „Фер плеј” у баскету, малом фудбалу и стоном тенису, а одржане су и форум театар представе. Могуће је и није тешко играти „фер плеј”, а насиље није „кул”, порука је војвођанских средњо-

школаца укључених у пројекат „Школа без насиља”. У име домаћина, госте је поздравио председник општине Бечеј Петер Кнези, а Војислав Пркосовачки из Регионалне канцеларије за младе у Новом Саду пожелео је да турнири у сва три спорта протекну у „фер плеј” игри. Координаторка Јединице за превенцију насиља при Министарству просвете и науке Биљана Лајевић званично је отворила „Фер плеј турнир”, апелујући на навијаче да Учесници средњошколског дружења у Бечеју покажу да је спорт место за игру Сада, а трећа суботичка Гимнази- Најзад, у стоном тенису победили и задовољство, а не ружне ствари. ја. У малом фудбалу победила је су гимназијалци из Суботице, У баскету су прво место освоји- Техничка школа из Новог Сада, други су били бечејски гимназили бечејски гимназијалци, друга је друга је била бечејска Гимназија, јалци, а трећи „техничари” из НоЕлектротехничка школа из Новог а трећа Техничка школа из Бечеја. вог Сада. В. Јанков

ПРОЛЕЋЕ И ВАСКРС У ДЕЧЈИМ РАДОВИМА

Сеоска деца креативнија РУМА: Преко стотину деце приказало је своје радове у суботу на румском тргу. Шаренио се трг од ускршњих јаја, цветних аранжмана и ликовних радова ученика основних и средњих школа, малишана из румске ПУ „Полетарац”, као и полазника Дневног боравка деце са сметњама у развоју. Тргом су продефиловали маскирани малишани обучени у костиме вила, вештица, принцеза, али и ђубретара и принчева, а све у склопу манифестације „Ускршње и пролећне радости”. - Осма је година како организујемо ову манифестацију и сваке године одзив је све већи. Тако је ове године на конкурсу учествовало 2500 деце, а свака школа изабрала је три најбоља рада. И ове године су ученици сеоских школа показали већу креативност и због тога и освојили више награда - казао је начелник Одељења друштвених делатности

румске општине Светислав Дамјанчук. Најлепши ликовни рад у категорији предшколаца урадила је Ива Илкић, друго место освојио је Саша Ровић, док се на трећем нашао

VODI^

TELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

рад Вање Бељаков. Најлепше ускршње јаје осликао је Стефан Фридман. У категорији од првог до четвртог разреда најлепши ликовни рад дело је Нађе Благојевић, на другом месту нашао се рад Тијане Јере-

мић, на трећем Александра Мирковића, а најлепше је осликала јаје Зорана Ћирковић. У категорији виших разреда прво место освојио је рад Тамаре Жагар, друго Јелене Силађи, треће Марине Војновић, а јаја су најлепше осликали Ивона Голек и Предраг Вељновић. Ликовни радови Весне Божичковић, Јелене Секулић и Александра Косановића били су најбољи у категорији средњошколаца. Најбољи цветни анражман направили ученици буђановачке школе „Небојша Јерковић”, друго место освојио је аранжман ОШ „Милош Црњански” из Хртковаца, а треће ОШ „Доситеј Обрадовић” из Путинаца. Налепшег Еко зеку направила је екипа румске школе „Иво Лола Рибар”. Међу средњошколцима прва два места освојиле су екипе Средње пољопривредне школе „Стеван Петровић Бриле”. Ј. Антић

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

ЈАВНИ РАДОВИ У СЕНТИ УЗ ПОДРШКУ ПОКРАЈИНЕ

ПРЕДАВАЊА ЗА ЗАДРУГАРЕ „СРЕМСКОГ ПОВРТАРА”

Едукацијом до бољих приноса БРЕСТАЧ: Земљорадничка задруга „Сремски повртар” у Брестачу организовала је у Дому културе предавање за произвођаче паприке и осталих повртарских култура. Тако је др Ласло Фриш упознао брестачке повртаре са новим искуствима у производњи паприке, избором семена и најчешћим грешкама, док су пољопривредни инжењери Далибор Ђурић и Ђорђе Рашић говорили о биопрепаратима на бази микроорганизама и најновијим средствима за заштиту биља. - На предавањима је присутно педесетак произвођача, што је одличан показатељ да су пољопривредни произвођачи, поготово млади, отворени да стичу нова знања и заинтересовани да примењују нове технологије у производњи. То значи да

можемо да очекујемо и квалитетније приносе, али и веће количине производа - казао је инжењер Рашић.

МАЊЕ КОРИСНИКА СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ У КИКИНДИ

Како тужити сродника који већ помаже

КИКИНДА: У кикиндској општини 1.667 породица прима новчану социјалну накнаду, што је мање него прошле године, али то не значи да људи боље живе. До смањења броја корисника социјалне помоћи дошло је применом одредби новог закона о социјалној заштити. - Законом је уведен ред у остваривање права на социјалну новчану накнаду, а уведена је и обавеза учешћа сродника у издржавању неспособних чланова породице, што се доказује у судском поступку. То је у првом моменту створило отпор код многих. Дилема је била како тужити родитеље који им већ помажу. Након што смо урадили усклађивање са новим законом поједине породице изгубиле су право на социјалну помоћ - каже Мирјана Барошевић, директорка кикиндског Центра за социјални рад. Није циљ да се баке и деке, који већ помажу незапосленим родитељима да школују децу, доведу у стање социјалне по-

Немачки као први страни језик АПАТИН: Основну школу „Жарко Зрењанин” у Апатину посетио је недавно др Борис Менрат, пегагошки саветник немачке амбасаде у Београду како би понудио реализацију програма учења немачког језика од првог разреда основне школе као првог страног језика. Овај програм већ се реализује у неколико школа у Суботици. - Немачка би обезбедила најсавременија дидактичка средства, интерактивне табле, помогла у обуци наставног кадра и евентуалном обезбеђивању кадра из Немачке, а ученици би добијали и сертификате о знању немачког језика који су признати у Европи, као што то сада постоји за енглески језик. У Суботици постоји велики интерес за учење немачког језика па је договорено да се уз четири часа немачког језика од првог разреда на немачком језику одвија и настава из ликовног, физичког и музичког васпитања - истакао је Менрат, и додао да је учење немачког језика у Србији веома корисно с обзиром на то да је све више инвеститора из Немачке. Основна школа „Жарко Зрењанин“ спада међу велике школе са близу 1.500 ученика од којих око 700 учи немачки језик. Директорка школе Нада Здравковић поздравила је идеју и напоменула да је неопходна подршка општине, министарства и родитеља, да би се реализовала. Ј. П.

требе, него да се појединачно утврди обавеза издржавања, а основ за остваривање права јесте доказ о поднетој тужби, указује Мирјана Барошевић. Нови закон увео је и нове обавезе подносиоца захтева и нови начин обрачуна. Обрачун се обавља индивидуализовано појединачно за сваку породицу у зависности од броја и статуса чланова домаћинства. Номинални износи оваквим обрачуном су већи, а основица тренутно износи 6.600 динара, тако да је распон социјалне помоћи у кикиндској општини од 6.600 до 17.000 динара. У кикиндском Центру за социјални рад недавно је осавремењена рачунарска мрежа, а инсталиран је и софтвер за електронско вођење података који је умногоме побољшао рад. Сртедства за унапређење рада обезбеђена су на конкурсу НИС-а који је прошле године помогао и куповину огрева за социјално угрожене породице. А. Ђуран

Задругу „Сремски повртар” у Брестачу је пре годину дана основало десетак младих произ-

вођача паприке из Брестача и по речима директора, Милорада Јанића, већ су видљиви први резултати. - Задругарство и стална едукација, није само прави него и једини пут за напредовање у пољопривреди. На почетку су људи били помало резервисани, али мислим да идемо у правом смеру, а доказ за то је и ово предавање на којем су произвођачи имали прилику да добију одговоре на многа питања, од сетве до пласмана паприке. Следећи циљ нам је да обезбедимо стручњаке за заштиту биља, који ће наше кооперанте посећивати на њивама и помагати им стручним саветима, као и да обезбедимо што повољнији пласман производа - истакао је диЈ. Антић ректор Јанић.

За негу старих и комуналије 32 места СЕНТА: Председница сенћанске општине Анико Ширкова и директорке Центра за социјални рад Милијана Поповић и Јавног комуналностамбеног предузећа „Сента” Ерика Репаш потписале су уговоре о јавним радовима, који ће се заједно финансирати средствима из покрајинске и општинске касе. У оквиру ових програма, 12 лица биће запослено у Центру за социјални рад и 20 у ЈКСП „Сента”. У Центру за социјални рад, где је пре три године започет пројекат пружања кућне неге старима, према речима директорке Поповић, захваљујући финансијској подршци од 1,8 милиона динара, са новоза-

посленима на пружању помоћи најстаријим суграђанима биће ангажовано укупно 20 лица. Она напомиње да је пројекат од огромног значаја, јер у општини услуге кућне неге и помоћ у пословима у домаћинству сада пружају за 150 старачких породица, како би се лакше изборили са проблемима свакодневице. На пословима комуналног уређења, уз подршку од скоро два милиона динара, наредних шест месеци ће посао ће добити 20 радника. Директорка ЈКСП „Сента” Ерика Репаш је напоменула да ће њих 16 радити на подручју града Сенте, а четворо у околним селима. М. Мр.

ДЕО АКЦИОНАРА СМАТРА ДА „ЈУГОРЕМЕДИЈА” НЕМА ПРАВО ДА ПРОЗИВА ДРЖАВУ

Вансудско поравнање кочи тужбу

ЗРЕЊАНИН: Садашњи менаџмент Фабрике лекова „Југоремедија” нема право да тужи државу због неуспешне приватизације те фармацеутске куће, јер је постигао споразум о вансудском поравнању са некадашњим власником, контроверзним нишким бизнисменом Јовицом Стефановићем Нинијем, кога и данас криви за пословне проблеме. Овим речима је председница Удружења акционара „Југоремедија 3” Јелена Медаревић реаговала на тврдње в.д. директора фабрике Здравка Деурића, објављене у „Дневнику”, да су радници и акционари стекли право на одштетни захтев због незаконите приватизације почињене од стране извршне власти, као и појединаца. Одштетни захтев, рекао је Деурић, по ревизијским проценама износи 23 милиона евра са затезном каматом до дана пресуде. Држава је, наиме, 2002. године Стефановићу продала мањински пакет акција и омогућила му да

постане већински власник, толеришући му незаконите радње. Тек после неколико година приватизација је поништена. - Као и много пута до сада у јавност се пласирају непотпуне информације што може навести акционаре на доношење за њих штетних

ском поравнању. Овом одлуком претходни власник са „Југоремедијом” је поравнао рачуне. Њему је тада уступљена фирма „Ремевита” која је у то време била регистровани произвођач лекова и поседовала бројне дозволе за производњу и промет лекова и помоћних лекови-

Бројна неостварена обећања Јелена Медаревић је подсетила акционаре на, како каже, бројна неостварена обећања која су се односила на продају акција „Југоремедије”. - Пред Скупштину акционара, јуна 2010. године, преко локалних телевизија актуелно руководство је апеловало на акционаре да не подрже иницијативу државних институција за продају акција по вредности од 12 евра јер ће у октобру бити постигнута цена од 15 евра. То се наравно није десило, али је такво обећање искоришћено да се од акционара прикупе пуномоћја за актуелну Скупштину на којој је руководство и Управни одбор обновио своје мандате. Много је реномираних компанија које су биле заинтересоване за продају фабрике али је актуелно руководство на директан или индиректан начин спречавало да се продаја фабрике и реализује - истакла је Медаревићева. одлука. Након поништења приватизације и промене власничке структуре 2007. године, актуелни менаџмент је са Јовицом Стефановићем Нинијем потписао одлуку о вансуд-

тих средстава. Измирене су и све обостране обавезе и потраживања између фирме МД „Нини” и „Југоремедије”. Обавезе су биле далеко веће од потраживања те је разлика

измиривана уплатама и компензацијама „Југоремедије” према Нинију - тврди Медаревићева, представница удружења које окупља 758 акционара зрењанинске фабрике лекова и обједињује 30,08 одсто акција предузећа. По њеним речима, потписници иницијативе за покретање тужбе против државе Србије требало би да буду свесни чињенице да пре подношења тужбе Међународном суду у Стразбуру, најпре морају бити окончани сви поступци пред домаћим судовима. Такође им мора бити јасно да ће у случају да се тужба не реши у њихову корист сами морати да сносе све материјалне трошкове. - Сагласни смо да треба учинити све да се у нашој држави успостави владавина права и исправе раније учињене неправде али нисмо сагласни да то чине они који су бројним лошим и спорним одлукама обезвредили имовину акционара, а раднике довели на ивицу егзистенције - нагласила је Медаревићева у писму упућеном редакцији „Дневника”. Ж. Балабан

АКЦИЈА МЛАДИХ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

ПРОЈЕКАТ САРАДЊЕ МАЂАРСКЕ И СРБИЈЕ

Очување наслеђа прекограничном сарадњом ВРБАС: У просторијама Музејске збирке Културног центра у Врбасу представљен је пројекат „Mut her – 2, Јачање веза путем заједничког наслеђа“, прекограничне сарадње Мађарске и Србије. Носилац пројекта је мађарски град Деска, док су сарадници на овом пројекту Српско културноуметничко друштво „Банат“, општина Тисасигет из Мађарске и општине Нови Кнежевац и Врбас из Србије. Укупна вредност пројекта је око 275.000 евра и финансијски је подржан од Европске уније кроз ИПА програм прекограничне сарадње.

Овим пројектом, који се односи на очување културног наслеђа Мађарске и Србије, планирано је низ активности као што су Мајски вашар у Тисасигету, Интернационални етно-фестивал хране у Новом Кнежевцу, Панонски вашар у Врбасу, затим семинари и радионице о народној уметности и традиционалним занатима у Дески и Врбасу, реновирање цркве у Новом Кнежевцу, као и куповина биоскопске опреме у овом месту и куповина аудио и видео опреме за Културни центар Врбаса. М. Кк.

СПОРТСКА ХАЛА У ДЕБЕЉАЧИ ПРИ ЗАВРШЕТКУ

Остварује се сан генерација ДЕБЕЉАЧА: Радници Грађевине „Петровић” из Падине приводе крају завршне радове на свлачионицама, санитаријама и фарбарско - молерске послове на спортској хали при ОШ „Моша Пијаде” у Дебе-

љачи. Како је најављено, хала ће бити предата на коришћење почетком маја. - Није предизборни трик, овакав спортски објекат је сан житеља Дебељаче од пре 40 година и ето, то смо с великом муком успели тек са-

да да остваримо. У селу имамо седам спортских клубова чијих више стотина чланова нису имали услове за тренинге, а ни за лигашка такмичења. Имамо веома успешан Женски рукометни клуб „Спар-

так”, девојке се такмиче у Другој српској лиги, а као домаћини морале су да играју у Качареву или у Банатском Новом Селу. Имамо и велики број рекреативаца, који у сезони лошег времена нису имали где да вежбају - каже председник

Месне заједнице и директор школе Андраш Банди Балоги. Хала има терен са међународним димензијама за мале спортове, трибине за 300 гледалаца, свлачионице са тушевима од 300 квадрата. Инвестиција је вредна око 60 милиона динара, већи део је финансирао Фонд за капитална улагања АП Војводине, док је око 20 милиона уложила општина Ковачица. Хала је подигнута уз фискултурну салу, па су ту повољни услови за спортске активности ученика, а грејање је обезбеђено из исте котларнице. - Радови су почели пре четири године, али су и обустављани. У обезбеђењу средстава, сад када су због кризе буџетски приходи смањени, много су помогли председник општине Мирослав Кришан и његов заменик Ласло Видач. Послове заиста одлично обављају врсни мајстори из Падине који су такву репутацију стекли на градилиштима по Београду - додао је директор Балоги. Р. Јовановић

Уређење игралишта на Смиљевачи НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Неформална група младих „Акција плус” из Новог Кнежевца организовала је радну акцију којом је најавила реализацију пројекта на уређењу дечијег игралишта у делу насеља Смиљевача. У првој акцији засађене су 22 саднице четинара и цвеће и простор очишћен од смећа. Од Балканског фонда за локалне иницијативе новокнежевачкој групи младих „Акција плус” одобрен је пројекат у вредности 340.000 динара. Поред озелењавања терена у централном делу насеља Смиљевача предвиђено је поста-

Одржан Базар здравља ТЕМЕРИН: Поводом Светског дана здравља, у центру Темерина организован је Базар здравља, превентивна контрола крвног притиска и присуства шећера у крви. Одзив је био веома добар, а по правилу најревноснији су били старији суграђани. Ове године Дом здравља у Темерину добиће од буџета општине Темерин седам милиона динара, за пресељење рендгена и уградњу мамографа, који је купљен пре три године. М. М.

вљање клупа са столовима и једног летњиковца, дрвених справа за дечије игралиште и канти за смеће. Координаторка групе Катарина Николин оче-

кује да се поред младих укључе и други заинтересовани, како би се заједничким снагама уредио простор дечијег игралишта на Смиљевачи. М. Мр.

ponedeqak9.april2012.

c m y

ОДМИЧЕ ГРАДЊА НА ПРОЗИВЦИ

Тестирање базена у мају СУБОТИЦА: Градња базена на Прозивци у Суботици је једно од највећих и најефикаснијих градилишта у Србији, рекао је приликом обиласка радова министар животне средине, рударства и просторног планирања др Оливер Дулић. Као министар прати 250 градилишта и ниједно није толико ефикасно. - Сви који раде на овом пројекту су прави хероји. Радили су под невероватним условима и ово је пример како би у Србији требало да се гради у будућности. Суботица је постала велико градилиште. Неки кажу да је луксуз што градимо базене, али ја морам истаћи да то није лускуз, већ основна људска потреба у 21. веку - рекао је министар Дулић. Шеф градилишта Раде Кашић каже да су у току завршни радови на градњи комплекса затворених базена. У току је постављање керамике у базене и остале делове објекта, а наредне недеље требало би да се заврше радови на фасади објекта. У току су радови на спољном уређењу и по свему судећи, сви радови ће бити завршени до

Оливер Дулић обилази радове

30. априла. Базени ће бити испуњени водом већ средином овог месеца, како бисмо све истестирали и до отварања имали адекватне услове, објашњава шеф градилишта. С. И.

vOJvO\AnSkA HROnikA

dnevnik

ПОЛОВИНА ПРОТИВГРАДНИХ СТАНИЦА У ОЏАЧКОЈ ОПШТИНИ ВАН УПОТРЕБЕ

Лансери на мети лопова ОЏАЦИ: Почетак сезоне противградне заштите у оџачкој општини биће обележен недостатком основног оруђа, а то су лансери за противградне ракете. Због крађе лансера, половина од девет противградних станица у оџачкој општини је ван употребе, а због прилично високих цена ових уређаја, поставља се питање да ли ће на време бити набављени нови. - Недавно смо на семинару обавештени да ће се уложити додатни напори да се набаве нови лансери, који коштају око 130 хиљада динара, али сваке године један део ове опреме завршава код откупљивача старог гвожђа. Они који их краду, немају баш неку велику корист, то може бити хиљаду или две динара по комаду, а праве огромну штету. Можда би у истрази требало кренути управо од откупљивача. Крађе се дешавају на потезу Бачки Брестовац, Стапар, Дорослово, а то су суседна села, тако да се вероватно ради о истој групи лопова. У Западнобачком округу су нестали лансери са 25 противградних станица и није тешко израчунати колика је штета начињена рекао нам је координатаор ове

службе за општину Оџаци Драгомир Бачић. На подручју Радарског центра Бајша, коме припада и оџачка општина, поред још 15 општина, што је готово половина територије Војводине, у прошлој години је крађа лансера била учесталија у односу на остале крајеве Србије. - На целој територији Радарског центра Бајша, прошле године нам је украдено 35 лансера, док у другим радарским центрима овај проблем није ни близу тако изражен. Лансери се специјално производе и наручују у серијама по 100 комада. Према обећањима надлежних, лансери, који нам недостају, биће прераспоређени из других радарских центара, а надам се да ће то бити благовремено - каже руководилац Радарског центра Бајша Драган Јовановић. Нова сезона противградне одбране почиње 15. априла и трајаће наредних шест месеци, а на девет противградних станица у оџачкој општини, биће ангажовано 18 стрелаца и њихових помоћника. Стрелцима је организован семинар и лекарски преглед, након чега су потписали уговоре о ангажовању у предсто-

Лансери интересантни лоповима

јећој сезони. Накнада која следује стрелцима није усклађивана већ четири године и износи 4.000 динара месечно, а средства која издвајају локалне самоуправе су веома скромна, у односу на значај ове службе. У току прошле сезоне, противградна одбрана је дејствовала у пет дана са укупно 36 ракета, а штета на усевима била је готово занемарљива.

Започела је расподела ракета за предстојећу сезону, а свака противградна станица у општини Оџаци, која је гранична општина и прва је на удару када градоносни облаци крену из суседне Хрватске, биће опремљена са пет-шест ракета по станици и са том количином ће започети наступајућу сезону. С. Милер

НЕНАДАНИ ПОСЕТИОЦИ У БАНАТСКОМ АРАНЂЕЛОВУ

Добродошлица младим бициклистима БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Групa бициклиста из Намачке обрела се протеклог викенда у Банатском Аранђелову. Петнаест младих бициклиста из околине Келна застала је у суботу у парку у центру Банатском Аранђелову где је подигла шаторе и заноћила, а домаћини су се својски потрудили да угосте експедицију ненаданих гостију. У локалу Срећка Кијца изненадним песетиоцима приређена је добродошлица и вечера. - С обзиром да нам се гости нису најављивали потрудили смо се да их лепо угостимо, како би понели лепе утиске са севера Баната - каже председник МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков. Срдачни домаћини Срећко Кијац, Мира Ацин, Раде Гојковић и други одмах су били на услузи гостима из Немачке, учесницима бициклистичке туре који за три године етапно, у време ускршњих празника, преваљују пут до Црног

ском Аранђелову - рекао је Кристијан фон Ренц, пре него што се група коју предводи преко Подлокања, Врбице и Црне Баре упутила маршутом даље преко Баната. - Сваки дан преваљујемо 80 до 120 километара и застајемо тамо где нам се свиди. Први утисак у центру Банатског Аранђелова је био изузетан, мештани су нас срдачно дочекали. У групи су млади старости 12 до 17 година и васпитачи из Центра за омладински Група бициклиста из Немачке и домаћини јуче у Банатском Аранђелову рад римокатоличке црмора. Вођа експедиције Кристибије и Румуније стигну до Кладо- кве, под покровитељством „Каријан фон Ренц објашњава да је грува, вратиће се назад комбијем, а таса”. Сличне акције у време распа претходне године превалила предвиђену маршуту од Кладова пуста приређујемо већ 15 година, део пута до Граца, а да је ове мардо Црног мора наставити наредне а бициклима смо већ стигли и до шута од Граца, преко Сегедина до године. Рима и других градова, где обилаКладова. Према његовим речима, - Захвалио бих на гостоприм- зимо католичке храмове. када у петак или суботу преко Срству које нам је указано у БанатТекст и фото: М. Митровић

АКЦИЈЕ ЗА ПОМОЋ БЕЧЕЈЦУ БОЈАНУ БИГИ

Журке и турнир у малом фудбалу Повратак летњој позорници ПАНЧЕВО: Крајем априла или почетком маја, у зависности од временских прилика, у Панчеву ће бити отворен нови простор за културна дешавања током лета. Летња позорница Културног центра биће највећи уређени простор на отвореном у Панчеву, специјализован за различите програмске садржаје, са 600 места за седење, и 200 за стајање. Реч је о старом градском простору у коме су се у периоду од отварања 1962. до осамдесетих година прошлог века, када је престао са радом, одржавале биоскопске пројекције, концерти и позоришне представе. За старије Панчевце ово је био култни простор у природном амбијенту где су гостовали ансамбли из земље и иностранства. За адаптацију и набавку савремене опреме за позорницу из буџета Панчева издвојено је укупно 15 милиона динара. З. Дг.

БЕЧЕЈ: Више хуманитарних акција организовано је у Бечеју, како би се прикупила помоћ за лечење двадесетчетворогодишњег Бојана Биге, који је од раног детињства слеп и коме је сада потребно 915.000 динара ради неопходне операције очију. Због тумора, оба ока су морала бити хируршки одстрањена. Каснија зрачења су изазвала деформацију очних дупљи и околног меког и коштаног ткива, па очне протезе које Бојан носи више од две деценије више не стоје анатомски правилно и долази до испадања протеза. „Сада је потребно извршити корективно реконструктивну операцију на обе очне дупље, како би се исправили настали деформитети. Ако се ови захвати не ураде у скорој будућности, имаћу великих проблема. Иако сам завршио средњу медицинску школу одсек за физиотерапеута, немам запослење и живим од инвалиднине у износу од 22.000 динара и скромне мајчине плате са њом и млађим братом, те немам могућности да прикупим средства за неопходну операцију”, навео је Бојан Бига у допису који је упутио на многе адресе. Међу првима су реаговали његови вршњаци из Канцеларије за младе општине Бечеј и Бечејског удру-

БУМ у суботу на Градској пијаци у Бечеју

жења младих (БУМ), те разним акцијама прикупљају новац за операцију. Једни су правили ускршње честитке и продавали их по граду, други су офарбали јаја и у суботу их поклањали посетиоцима Градске пијаце у замену за добровољни прилог, трећи организују журке где се уместо улазнице даје добровољни прилог. Покрет омладине организује хуманитарни турнир у малом фудбалу у суботу, 21. априла, од 13 сати на терену у дворишту ДТВ „Партизан”. Котизација по екипи износи 2.000 динара. Улаз је слободан, али ће бити хуманитарна кути-

ја у коју ће сваки посетилац моћи да остави добровољни прилог за Бојаново лечење. Све информације о турниру могу се добити телефоном на број 060/1841756. Са истим циљем, да се помогне Бојану, бумовци у клубу „Стејџ” организују велику ускршњу журку са традиционалним првенством у туцању ускршњим јајима. Са сваким износом уплаћеним на наменски жиро рачун у Банци Интеза број 160-256-84 с позивом на број 5610200027885-17 Бојан Бига ће бити ближе неопходној операцији. В. Јанков

ЗРЕЊАНИНЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ „НОЋИ ЈУРИЈА ГАГАРИНА”

Свачије право на део космоса

ЗРЕЊАНИН: Више од 60 дечака и девојчица из Предшколске установе „Зрењанин”, односно из вртића „Бамби”, учествовало је у акцији „Ја сам храбри/а астронаут/киња”, уприличеној у центру града, поводом светске манифестације „Ноћи Јурија Гагарина”. Малишани су по пешачкој стази цртали како замишљају свемир и лет око Земље и до других планета. Ово је прва активност којом је најављено тематско вече у зрењанинском „Хавана клубу”, 13. априла, када ће бити уприличена прослава „Ноћи Јурија Гагарина”, са пројекцијама документарних и играних филмова. Идеја за овај догађај потекла је од организације ПАОР, а подржали су је Предшколска установа и „Хавана клуб”. - Претходних дана припремили смо децу за цртање и причали на тему Земљине кугле, планета Сунчевог система, о путовању човека у Космос- рекла је након акције васпитачица у обданишту „Бамби” Јелена Папић. Координаторка програма ПАОР Марија П. Ђурић казала је да су „Вечери Јурија Гагарина” веома битан догађај:

- Говоримо о можда и највећем људском достигнућу. Овде није реч о прослави само једног дана када је Гагарин одлетео у орбиту, већ о почетку и наставку нечег, што само по себи није ново, али јесте прогресивно, другачије и напредно у људском друштву и култури. Од малих ногу уче нас како је космос недостижан или негде тамо далеко, ван нашег додира и поимања. То је конзервативно и мало затуцано гледиште. Ова акција у читавом свету покушава да сруши и те баријере, да немају само повлашћени право на орбиту, космос, месец и путовању ка истим. Зато ПАОР организује по трећи пут ову манифестацију у Зрењанину - каже Ђурићева. Ових дана у више од 40 земаља у свету обележава се годишњица када је руски астронаут Јуриј Гагарин одлетео ракетом Восток 1 у орбиту и за 108 минута свог лета видео лепоту Земље и величину космоса. Тај догађај 12. априла 1961. године променио је поглед људских бића на Земљу и космос. То је било једно од највећих достигнућа 20. века. Ж. Б.

Конкурс за „Куцурски клип” КУЦУРА: Организациони одбор Фестивала хумора и сатире „Куцурски клип 2012“ позвао је све „духовите креативце“ да учествују на конкурсу, чије су теме „Пророчанство Маја за 2012. - да или не“ и слободна тема. На конкурс, који је отворен до 31. августа, потребно је послати најмање два рада, под шифром (на српском, русинском или, с обезбеђеним преводом, на мађарском језику). Своје идеје учесници могу да пренесу карикатуром, афори-

змом, вицем, хумореском или сатиром. Радови се могу слати на адресу: Дом културе Куцура, Ослобођења 9, 21466 Куцура или на имејл: fejsam@gmail.com и не враћају се. Награђени и изабрани радови који пристигну на конкурс, биће представљени за време шестог Међународног Фестивала хумора и сатире “Куцурски клип 2012“. Изабрани радови ће бити објављени у часопису за културу „Ерато над Куцуром“ Културно-просветног друштва ДОК. М. Кк.

crna hronika

dnevnik

Za ple we no 300 ki la ma ri hu a ne u Bez da nu

ponedeqak9.april2012.

JO[ JED NA TRA GE DI JA PO TRE SLA NO VI SAD

Mla di} ubi jen u ma sov noj tu ~i na De te li na ri No vo sa |a nin Sr |an Man di} (1987) ubi jen je no `em u ma sov noj tu ~i ko ja je iz bi la u su bo tu oko po no }i na uglu uli ca Ve se li na Ma sle {e i Can ka re ve na De te li na ri, a zbog sum we da je po ~i nio ovaj zlo ~in po li ci ja tra ga za Pe trom P. (1993) iz No vog Sa da. Pre ma pr vim sa zna wi ma, do ob ra ~u na je do {lo kad je Sr |an sa jo{ dvo ji com dru go va Mi ro sla vom ^. (1984) i @eq kom M. (1982) pro la zio po me nu tom uli com gde je do {lo do ras pra ve, a za tim i do fi zi~ kog ob ra ~u na s vi {e oso ba, u ko jem je Man di} za do bio po vre de od ko jih je pre mi nuo na li cu

me sta, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. U ovom su ko bu la ke te le sne po vre de za do bi li su Mi ro slav ^. , @eq ko M. kao i Go ran L. (1969) iz Srp skog Ite be ja, a po li ci ja ih je za dr `a la pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo u~e stvo va wa u tu ~i. Ta ko |e, me ra za dr `a va wa od re |e na je i Gor da ni P. (1971) ko ja je po ne zva ni~ nim sa zna wi ma bli ska ro |a ka osum wi ~e nog za ubi stvo i Du {ku L. (1969) iz No vog Sa da. Po li ci ja na sta vqa rad na raz ja {wa va wu do ga |a ja i pro na la sku osum wi ~e nog za ubi stvo, a osta li Ku }a is pred ko je je ubijen Sr|an Mandi}

- Po li ci ja je u Bez da nu po red Som bo ra ot kri la la ba ra to ri ju za pro iz vod wu ma ri hu a ne i za ple ni la oko 300 ki lo gra ma te dro ge ko ja bi da je sti gla na tr `i {te vre de la oko mi lion evra, sa op {ti lo je da nas Mi ni star stvo unu tra {nih po slo va. U la bo ra to ri ji spe ci jal no opre mqe noj za pro iz vod wu ma ri hu a ne - „skank” za ple we no je 726 zre lih bi qa ka i oko 2.300 sak si ja sa ma wim biq ka ma ka na bi sa a dve oso be su uhap {e ne, na vo di se u sa op ste wu. La bo ra to ri ja u ko joj se u ve {ta~ kim uslo vi ma pro iz vo di la ma ri hu a na opre mqe na je naj sa vre me ni jom opre mom neo p hod nom za uz goj ove biq ke.

Zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vlas }e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga li {e ni su slo bo de i od re |e na je me ra za dr `a va we do 48 sa ti Gri go ri ju B. (30) i Gor da ni B. (52), obo je iz Bez da na. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru a po li ci ja tra ga za dru gim sa u ~e sni ci ma. La bo ra to ri ja je ot kri ve na u na stav ku ak ci je „Mo ra va” za jed ni~ kim ak tiv no sti ma Po li cij ske upra ve u Som bo ru i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Slu `be za kri mi na li sti~ kooba ve {taj ne po slo ve, na ve de no je u sa op {te wu.

NO VO SA \A NIN OP TU @EN ZA IN CEST

Ob qu bio tro go di {wu }er ku? No vo sa |a ni nu Mi ro sla vu V. (33), okri vqe nom za ob qu bu nad tro go di {wom }er kom, ju ~e je na kon pri vo |e wa i sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Mi ro sla va Alim pi }a od re |en pri tvor do 30 da na.

Okri vqe ni do sad ni je osu |i van, a u to ku je po stu pak za raz vod bra ka ko ji je po kre nu la su pru ga. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, usle di }e sa slu {a we jo{ ne kih sve do ka u ve zi sa ovim slu ~a jem. M. V.

Va tro ga sci ga se pod met nu ti po `ar

Osve ta Mo lo to vqe vim kok te lom? Ne po zna ta oso ba, ili vi {e wih, ba ci la je ju ~e oko 15 sa ti na pra vu, ve ro vat no Mo lo to vqev kok tel na ku }u u Uli ci Ve sli na Ma sle {e 32 ko ju je po sle zlo ~i na za pe ~a ti la po li ci ja i obe le ì la tra ka ma za za bra wen pri stup. Tom pri li kom, le va stra na dvo ri {ta je za pa qe na, ali br zom in ter ve ni ci jom va tro ga sa ca br zo je lo ka li zo van po àr. Zbog pret po stav ke da je ovaj na pad iz vr {en kao osve ta sta na ri ma ku }e osum wi ~e nim da su u~e stvo va li u ubi stvu Sr |a na Man di }a, po li ci ja je po sta vi la jed nu pa tro lu ko ja de ù ra is pred ku }e ka ko se na pad ne bi po no vio. Pre ma na {im sa zna wi ma, vra ta su kad su va tro ga sci do {li bi la otvo re na, iako ni su ta ko osta vqe na po sle od la ska uvi |aj ne eki pe, {to go vo ri da je ne ko u{ao u dvo ri {te,otvo rio vra ta i uba cio za pa qi vi kok tel.

SRP SKO PRA VO SU \E PRE GO VA RA SA [PA NI JOM O IZ RU ^E WU BO JO VI ]E VE GRU PE

Sr bi ja tra ì „ze mun ce” i wi ho vu imo vi nu De le ga ci ja srp skog pra vo su |a, sa mi ni star kom prav de Sne à nom Ma lo vi} na ~e lu, sa sta }e se na red ne sed mi ce sa {pan skim ko le ga ma u Ma dri du ra di do go vo ra oko da qeg pro ce su i ra wa Lu ke Bo jo vi }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a i Si ni {e Pe tri }a, ko ji su 9. fe bru a ra uhap {e ni u Va len si ji. Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men re kao je da }e, po red Bo jo vi }e ve gru pe, te me sa sta na ka u Ma dri du bi ti bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uop {te, kao i raz voj sa rad we srp skih i {pan skih mi ni star sta va prav de i tu ì la {ta va. - S ob zi rom na to da su oni osum wi ~e ni i osu |e ni za ve li ki broj kri vi~ nih de la ko ja su po ~i ni li u Sr bi ji, Mi ni star stvo prav de sma tra da oni tre ba da bu du iz ru ~e ni Sr bi ji ka ko bi im se ov de su di lo, od no sno da bi od slu ì li ka zne na ko je su ve} pra vo sna `no osu |e ni re kao je Ho men. Me |u tim, ka ko je na veo, je dan od pro ble ma je to {to po sto ji in te res [pa ni je i we ne jav no sti da im se ta mo su di za de la ko ja su u~i ni li na we noj te ri to ri ji. Pred stav ni ci srp skog Mi ni star stva prav de po ku {a }e da po stig nu do go vor da Bo jo vi} i osta li pred spr skim su do vi ma od go va ra ju za de la ko ja su iz vr {i li ka ko u Sr bi ji, ta ko i u [pa ni ji, na veo je dr àv ni se kre tar i iz ra zio o~e ki va we da }e ima ti raz u me va we {pan skih ko le ga. -Mi }e mo {pan skim ko le ga ma ta ko |e pred sta vi ti no ve do ka ze ko ji su u me |u vre me nu pri ba vqe ni, a po seb no }e nas za ni ma ti od ~e ga su oni ì ve li u [pa ni ji, ko jom

imo vi nom su ras po la ga li i na ko ji su na ~in do bi ja li fi nan sij ska sred stva - na po me nuo je Ho men. Pre ma we go vim re ~i ma, raz ma to ri }e se i mo gu} nost za ple ne wi ho ve imo vi ne u [pa ni ji, uko li ko se utvr di da ona po sto ji, kao i da li mo `e da im se odu zme i pri pad ne Re pu bli ci Sr bi ji. Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a Sr bi ja tra `i zbog de se ti na ubi sta va, me |u ko ji ma je i za aten -

tat na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, a {pan ski pra vo sud ni or ga ni ih ta ko |e te re te za broj na ne de la. Po red mi ni star ke Ma lo vi} i Ho me na, u srp koj de le ga ci ji je i re pu bli~ ki tu ì lac Za gor ka Do lo vac. Oni }e raz go va ra ti s mi ni strom prav de [pa ni je Al ber tom Ru iz Ga qar do nom, dr àv nim se kre ta rom Fer nan dom Ro ma nom i ge ne ral nim di rek to rom Di rek ci je za me |u na rod nu prav nu sa rad wu An he lom Qo ren te kao i sa dr àv nim tu ì o cem [pa ni je Edvar dom To -

res-Dul se. Sr bi ja je 13. mar ta upu ti la [pa ni ji zah tev za eks tra di ci ju tro ji ce uhap {e nih, uz ko ji je pro sle |e na i do ku men ta ci ja o kri vi~ nim de li ma za ko ja ih te re ti Sr bi ja, od oko 2.000 stra na. Bo jo vi} je, pre ma zva ni~ nim ak ti ma tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, ozna ~en kao na sled nik ubi je nih vo |a „zem nu skog kla na” po ~i jim su na lo zi ma iz vr {e na broj na kri vi~ na de la.

U dru goj po lo vi ni mar ta {pan ski mi ni star po li ci je je po sle sa stan ka sa srp skim ko le gom Ivi com Da ~i }em u Be o gra du obe lo da nio da je po li ci ja te dr `a ve utvr di la da je ta ko |e od be gli ze mu nac Mi lan Ju ri {i} Ju re ubi jen u [pa ni ji na najg nu sni ji na ~in. Pre ma pi sa wu be o grad skih li sto va, {pan ska po li ci ja sum wa da su Ju ri {i }a ubi le we go vi „dru go vi” sa ko ji ma je bio u bek stvu, od no sno pri pad ni ci Bo jo vi }e ve eki pe. [pan ska po li ci ja je ta ko |e pri li kom pre tre sa sta no va u ko ji ma su

bo ra vi li od be gli Be o gra |a ni pro na {la „pi smo smr ti” u ko me je, na vod no, de taq no u for mi iz ve {ta ja opi sa no „ka sa pqe we” Ju ri {i }a, ta ko |e su pi sa li be o grad ski me di ji, ali te in for ma ci je ni su zva ni~ no po tvr |e ne. Pro tiv Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a po kre nut je kri vi~ ni po stu pak u [pa ni ji zbog po se do va wa ar se na la oru` ja, fal si fi ko va wa do ku me na ta, pri pad no sti or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi i opi ra wa hap {e wu i od re |en im je pri tvor. Pre ma Kon vec ni ji Sa ve ta Evro pe o eks tra di ci ji, pri tvor mo è da tra je do go di nu da na, a od lu ~i va we o is pu we no sti uslo va za eks tra di ci ju je dvo ste pe no. Pr vo ste pe nu od lu ku do ne }e {pan ski sud, po {to raz mo tri do ku men ta ci ju i zah tev za iz ru ~e we, na ko ju okri vqe ni ima ju pra vo àl be, a ko na~ nu od lu ku o iz ru ~e wu do ne }e {pan ski mi ni star prav de. Bo jo vi}u se u od su stvu su di za tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva, a ~e ka ga i od slu è we dve pra vo sna `ne ka zne od ukupno 22 me se ca za tvo ra. Vladimir Mi li sa vqe vi } je u odsustvu osu|en na 40 godina zatvora kao pripadnik zemunskog klana i na 35 godina zbog u~e{|a u atentatu na premijera \in|i}a. Pe tri} je, ta ko |e, pra vo sna `no osu |en na mak si mal nu ka znu zbog ubi stva na 15 go di na za tvo ra i osta lo mu je da od slu ì jo{ tri go di ne i de set me sci, po {to je po be gao iz ze mqe u to ku iz dr à va wa ka zne. (Ta njug)

pri ve de ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji, do da je se u sa op {te wu po li ci je. Ka ko “Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, ubi je ni Sr |an i we go vi dru go vi po zna ti su u ovom kra ju kao do bri mom ci ko ji su svo je vre me no sta no va li u ovom de lu De te li na re. Pre ma sve do ~e wi ma o~e vi da ca ko ji su me |u pr vi ma sti gli na me sto gde se de si lo ubi stvo, u ob ra ~u nu je u~e stvo va lo de se tak oso ba, a u tu ~i su ko ri {}e ni no è vi, dr ve ne pa li ce i me tal ne {ip ke. U In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci nam je re ~e no da je @eq ko M., pri mqen s te {kim te le snim po vre da ma na sta lim usled ubo da u grud ni ko{, ali se na la zi van ì vot ne opa sno sti. - Oko 23 sa ta ~uo sam iz tog ku }er ka pe smu. Po mi slio sam da je mo gu }e da sla ve Svet ski dan Ro ma. Te kom {i je, ina ~e, ni su pro ble ma ti~ ne. Sa ku pqa ju se kun dar ne si ro vi ne i ima ih do sta, ali ni sam ni kad ~uo da su pra vi li pro ble me u kvar tu - ka è je dan od pr vih kom {i ja. Po re ~i ma kom {i ni ce, mla di }i ko ji su stra da li su po svoj pri li ci pret hod no bi li u obli `wem ka feu u Ha xi Ru vi mo voj uli ci .Oni su po toj ver zi ji do {li po

auto mo bil na uglu Can ka re ve uli ce ne ko li ko me ta ra od ula znih vra ta u ku }u gde je bi lo sla vqe u Uli ci Ve sli na Ma sle {e na bro ju 32, ne ko li ko me ta ra od vo zi la. Ve ro vat no je tu do {lo do sva |e. Po koj ni Man di} je iz iz be gli~ ke po ro di ce, a we go ve biv {e kom {i je za we ga da ka ù da je bio stu dent i pri me ran mla di}. - Kad su do {li do Mi ro sla vo vog auto mo bi la je dan od tro ji ce mla di }a je za stao da bi mo krio u mra ku, dok su dru ga dvo ji ca iz ne kog raz lo ga do {la u su kob sa sta na ri ma iz ku }e. Taj de~ ko ko ji je za stao, prak ti~ no ni je ni sti gao da vi di {ta se de {a va sa we go vim dru go vi ma jer je do bio uda rac no èm. Dru ga dvo ji ca su se tu kla sa gru pom qu di ko ja je iza {la iz te ku }e, a na kra ju je jo{ je dan od wih do bio ubod no èm - ka è kom {i ni ca ko ja je iza {la na uli cu ka da je ~u la ga la mu. - Oko je dan sat uju tro, kad se ~u la bu ka i gu `va, ne ko je lu pao na vra ta ugo sti teq skog lo ka la ko ji ta da ni je ra dio, ali je bi lo ne kog unu tra ko je uvi deo da je re~ o ozbiq noj si tu a ci ji i po zvao po li ci ju i hit nu po mo} - ka za la nam je è na ko ju smo za te kli na me stu zlo ~i na. M. Vu ja ~i}

ME [TA NI RE SNI KA NA PA LI PO LI CI JU

Ne re di zbog rom skog na se qa

Naj ma we tri na est oso ba je po vre |e no, od ~e ga 11 po li ca ja ca u ne re di ma u Re sni ku, gde se lo kal no sta nov ni {tvo pro ti vi po sta vqa wu kon tej ne ra za sta no va we Ro ma iz Bel vi la. Ka ko je re ~e no u MUP-u, zbog su ko ba sa po li ci jom su pri ve de ne ~e ti ri oso be, ma da su me {ta ni tvr di li da je broj pri ve de nih znat no ve }i. Po li ci ja je ju ~e blo ki ra la iz laz iz Re sni ka ka ko bi spre ~i la me {ta ne da blo ki ra ju obi la zni cu i da do |u do sta rog ra sad ni ka gde je u to ku iz grad wa Rom skog na se qa. Ne za do voq ni sta nov ni ci ovog me sta, na ja vi li su da }e uko li ko se ne za u sta vi da qe na se qa va we Ro ma u ovom kra ju, blo ki ra ti pru gu Be o gradBar. To kom ce log da na u Re sni ku su bi le pri sut ne po ja ~a ne po li cij ske sna ge, a do po vre |i va wa

po li ca ja ca je do {lo ka da su ih ne za do voq ni gra |a ni za su li ka me ni ca ma. Po li cij ske sna ge bi le su ras po re |e ne na svim pri la zi ma Re sni ku, a jed no vre me je na sna zi bi la pot pu na za bra na ula ska i iz la ska iz ovog me sta. Ka da je do {lo do su ko ba sa gra |a ni ma, po li ci ja je si lom us pe la da ras te ra oku pqe ne me {ta ne, ali je pro te sta i in ci de na ta ju ~e po sta vqe no sa mo 8 od pla ni ra nih 80 stam be nih kon tej ne ra. Sa mo stal ni sin di kat po li ci je o{tro je osu dio na pad na po li caj ce. Pre ma wi ho vom sa op {te wu, po li caj ce su na pa li „me {ta ni za jed no sa na vi ja ~i ma Ra da i Cr ve ne zve zde”. SSP je ob ja snio da po li caj ci ni su ima li ade kvat nu po li cij sku opre mu, ko ja je sta ra i do tra ja la, te da su za to po vre |e ni. E.D.

dRU[TvO

ponedeqak9.april2012.

c m y

dnevnik

U SRBIJI SVE VI[E TINEJYERA ALKOHOLI^ARA

Sva ki ~e tvr ti {e sna e sto go di {wak re dov no pi je Kra gu je va~ ka Po li cij ska upra va, pr vi put u Sr bi ji, or ga ni zo va la je je din stve nu ak ci ju “Da li zna te gde su vam de ca?”, u ko joj je ro di te qe sred wo {ko la ca “iz ve la” u no} ni `i vot i po ka za la im gde im na sled ni ci pro vo de no}.

Tri ro di teq ske pa tro le pred vo |e ne po jed nim {kol skim po li caj cem u obi la zak su oti {le u 22 sa ta. [e sto ro ro di te qa obi la zi lo je {kol ska dvo ri {ta gde se mno go mla dih oku pqa i no }u, ka fa ne i no} ne klu bo ve, di sko te ke i fol ko te ke, ki o ske br ze hra ne... “Taj na mi si ja” ro di te qa ti nej xe ra za vr {e na je u

ra nim ju tar wim ~a so vi ma i svi su bi li jed no gla sni u oce ni da “ne mo gu da ve ru ju u to {to su ro |e nim o~i ma vi de li”. [o ki ra ni, ~vr sto su re {i li da svo jim na sle di ci ma, ako ne uki nu no} ne iz la ske, a ono da ih skra te. Jer, wi ho vi me zim ci uglav -

nom su dr `a li ~a {u u ru ci, ne ki su se ko {ka li i gur ka li s dru gim ti nej xe ri ma, iza zi va li kav gu... Po {to se o~e ku je da se ova ak ci ja na sta vi ne sa mo u Kra gu jev cu ve} i dru gim gra do vi ma Sr bi je, mo `e se pret po sta vi ti da }e mno gi ro di te qi sha ti ti da upo zo re wa stru~ wa ka iz pret hod -

nih go di na o al ko ho li zmu i dro gi ko ji sve vi {e vla da ju me |u ti nej xe ri ma ni su pra zna pri ~a ve} po ra zna isti na i da se to mo è do go di ti sva ~i jem de te tu. Na i me, ve} ne ko li ko go di na i kod nas, kao i u ve }i ni evrop skih dr à va, ti nej xe ri iz me |u 11. i 17. go di na ima ju za jed ni~ ki “ho bi”: na li va we pi vom, è sto kim pi }i ma i kok te li ma eg zo ti~ nih na zi va. To je, ina ~e, znak ras po zna va wa mla dih Evro pa qa na ko ji, po po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, dr è dva tu `na pri ma ta: pr vi su na svet skoj li sti is pi ~u tu ra i, {to je mno go tra gi~ ni je, naj ~e {}e `r tve tog svog po ro ka. Po po da ci ma na {eg In sti tu ta za men tal no zdra vqe, vi {e od 45 pro ce na ta de ce od 13 do 17 go di na pi je. Pol vi {e ni je va àn jer ~a {i cu pod jed na ko vo le i de -

}a. Sko ro sva ki ~e tvr ti {e sna e sto go go di {wak, po ka zu ju po da ci In sti tu ta za men tal no zdra vqe, re dov no pi je al ko hol, a pr -

Psi ho lo zi sma tra ju da ma lo let ni al ko ho li ~a ri, od ko jih mno gi ne po ti ~u iz al ko ho li ~ar skih po ro di ca, ima ju pro blem sna la `e wa u dru {tvu i da kod wih pre o vla da va mi {qe we da }e bi ti ma we omi qe ni ako ne pi ju ~a ci i de voj ~i ce. U Sr bi ji 40 od sto ukup nog sta nov ni {tva sva ko dnev no kon zu mi ra al ko hol, a go to vo 90 od sto u~e ni ka uz ra sta do 16 go di na pro ba lo je jed no ili vi {e al ko hol nih pi -

vo pi jan stvo mla di do `i ve ve} s 13 go di na. “Ozbiq ni je” po ~i wu da pi ju u uz ra stu od 15 -16 go di na i on da ~e sto za vr {a va ju u Hit noj slu `bi. Do vo de ih dru ga ri s ne ke `ur ke ili pro sla ve. Dok -

to ri u hit nim slu `ba ma ob ja {wa va ju da je trend pi je wa kod ti nej xe ra pre ra stao u tak mi ~e we ko je se sa sto ji u to me da u {to kra }em ro ku po pi ju {to ve }u ko li ~i nu al ko ho la, sve u `e qi da {to pre do |u do pro me we nog sta wa sve sti. Ka da “is pu ne za da tak”, do la zi do mu~ ni ne, ne sta bil no sti ho da i ne sve sti ce. Ta ko su le ka ri Hit ne po mo }i u no vo go di {woj no }i, a sve ~e {}e i go to vo sva kog vi ken da, naj vi {e spa sa va li ti nej xe re ko mi ra ne od al ko ho la, a naj ma we po sla su ima li s hro ni~ nim bo le sni ci ma ko ji su bi li, upra vo zbog bo le sti, ume re ni u i}u i pi }u. Psi ho lo zi sma tra ju da ma lo let ni al ko ho li ~a ri, od ko jih

mno gi ne po ti ~u iz al ko ho li ~ar skih po ro di ca, ima ju pro blem sna la è wa u dru {tvu i da kod wih pre o vla da va mi {qe we da }e bi ti ma we omi qe ni ako ne pi ju. Dru gim re ~i ma, dru {tvo na me }e obra sce po na {a wa i oni na sto je na sve na ~i ne, pa bi lo to i pre ko ~a {i ce, da se u we ga uklo pe. Ne ki ma od wih ne do sta je sa mo u po u zda we i si gur nost pa to tra è na po gre {an na ~in i na po gre {nom me stu. Pro blem pred sta vqa i to {to ro di te qi, a po go to vo oni sa mo hra ni, u sva ko dnev noj bor bi da obez be de go lu eg zi sten ci ju, po ne kad za bo ra ve ili ne sti ù da se ba ve i pro ble mi ma de ce, a ima i onih ko ji ve ru ju da wi ho vo de te ni ka da ne bi uze lo kap al ko ho la pa sa mim tim i ne pro ve ra va ju da li ga ono pri li kom iz la ska ko ri sti. Ima i ro di te qa ko ji ima ju svoj stav o al ko ho li zmu i ve ru ju da pi ju sa mo oni ko ji ima ju eg zi sten ci jal ne i emo tiv ne pro ble me, a po {to zna ju da wi ho vi na sled ni ci “ima ju sve {to im tre ba”, i ne po mi {qa ju na to da mo gu i po mi sli ti, a ka mo li po ~e ti da pi ju. Jer, po wi ho voj oce ni, za to ne ma ju ni naj ma we raz lo ga, a za bo ra vqa ju da u ti nej xer skim go di na ma ni raz log ni po vod uop {te ni su bit ni ve} da je va `no bi ti “kul”, a to da nas pod ra zu me va pi ti ka da to ve }i na ~i ni. Q. Male{evi}

ZA NOVO VREME I NOVE QUDE STVARA]E SE I NOVA UMETNOST

Za ì veo Or ve lov no vo go vor? Za ni mqi ve ve sti sti ù nam iz po no sne Ve li ke Bri ta ni je, Uje di we nog Kra qev stva ili En gle ske, ako vam je ta ko dra è. Pre mi jer Dej vid Ka me ron ostva ru je (iako je po li ti ~ar) svo ja obe }a wa – ma kar ona o le ga li za ci ji isto pol nih bra ko va. Ako sve dru go u toj En gle skoj (a i {i re) tro ki ra i hra ma pod te re tom svet ske eko nom ske kri ze i broj nih lo kal nih pro ble ma, ba rem }e bi ti oza ko we na naj no vi ja vr sta bra ka. Mi ni star ka za, ni ma we ni vi {e, jed na kost (zna ~i li to da ta mo {wa vla da ima i mi ni star ku za – ne jed na kost? Od mah da se raz u me mo, za isti re sor mo è da bu de za du èn i mi ni star – ne pra vi mo od to ga pi ta we), iz ja vi la je: bra~ na za jed ni ca mo ra bi ti omo gu }e na svi ma! I, {ta je tu, ba rem na ~el no, spor no? Vo le se qu di, mu {ki ili èn ski ili me {o vi ti, i ho }e ne sa mo da ì ve za jed no ve} i da bu du pod pa tro na tom dr à ve. Jer, sva ko mo è bi ti u ne for mal noj za jed ni ci ko ja vr lo li ~i na onu za kon sku, i po pra vi ma i oba ve za ma, ali – lep {e je pod okri qem dr à ve i kru ne. Za kon ski brak ima svo je pred no sti i po pi ta wu pro ble ma u to ku istog (za {ti ta pra va ugro è nih bra~ nih dru go va), ali i po sle we ga – raz vod, ali men ta ci ja, na sle |i va we... Po seb no je in te re sant no (pro ble ma ti~ no) pi ta we de ce ko ju oni u bra ku mo gu „pro iz ve sti“ sa mi ili usvo ji ti. U kam pa wa ma ko je su pret ho di le svim de {a va wi ma u En gle skoj, jed na od te ì {nih ta ~a ka upra vo je bi lo pi ta we po tom stva. Na {i ro ko se do ka zi va lo ka ko je za raz voj de ce bo qa sklad na jed no pol na bra~ na za jed ni ca ne go lo {a he te ro pol na. Psi ho lo zi su tvr di li da se pol ne ulo ge ne u~e sa mo u po ro di ci ne go i u {ko li, dru {tvu itd., pa jed no pol ni brak ni je opa san ka da je u pi ta wu usva ja we tih ulo ga – obra za ca po na {a wa. Dru gi psi ho lo zi, so ci o lo zi i ver ski u~i te qi do ka zi va li su su prot no. Pro ti vi li su im se ak ti vi sti te za ma o pra vi ma ô ve ka i Po je din ca, o hu ma no sti, te ro ru gru pe... Ras pra ve su bi le

è sto ke a sta vo vi ne po mir qi vi... No, ka ko je bi lo da je bi lo – pro {lo je i sa da je ak tu el no spro vo |e we da tih obe }a wa. U pa ke tu me ra ko je pra te le ga li za ci ju isto pol nih bra ko va va `no me sto za u zi ma i pri la go |a va we sa dr à ja dr àv nih do ku me na ta, od no sno slu `be nog iz ra à va wa, no voj si tu a ci ji. Prak ti~ no go vo re }i, iz do ku me -

na ta se bri {u poj mo vi „mu`-`e na“, „su prug-su pru ga“, „mla do `e wa-mla da“, „otac-maj ka“; ume sto wih pi sa }e „su pru `nik“, „part ner“ i (kre a tiv no) „ro di teq 1“ i „ro di teq 2“. Da bi se iz be glo pol no od re |e we, usva ja ju se ne u tral ni na zi vi; na rav no, ne u- tral nost je po treb na i da bi se iz be glo ili pre ju di ci ra lo ot kri va we (sek su al nog) po na {a wa – ulo ge part ne ra u za jed ni ci. Gro tesk nost ovog obez li ~e wa naj u pa dqi vi ja je u ter mi ni ma „ro di teq 1“ i „ro di teq 2“ jer od mah otva ra pi ta we: ko }e i po ko jim kri te ri ju mi ma bi ti ro di teq 1 a ko ro di teq 2? U pa tri jar hal noj za jed ni ci srod stvo se ra ~u na po o~e vi ma pa su oni (ma kar sa mo for mal no) „ja ~i“ ro di te qi, od no sno, mo der nim re~ ni kom, „ro di teq 1“. Ako se u no vim uslo vi ma ro di teq stvo od re |u je red nim bro je vi ma, to }e vr lo li ~i ti na po de lu ulo ga/nad le `no sti (ma kar i pol -

nih), a upra vo to bi za ko no pi sci hte li da iz beg nu. Uosta lom, gde je rav no prav nost ako je ne ko broj je dan a ne ko broj dva? Red ni bro je vi, ka ko ime ka `e, ozna ~a va ju re do sled, a u to me ne ma rav no prav no sti jer je ne ko pr vi a ne ko dru gi. Kre ne li se da qe u tom sme ru, po sta vqa se pi ta we ka ko }e se ubu du }e zva ti ba ba i de da, bra }a i se stre, da qi ro |a -

ci „ro di te qa 1 i 2“? Ne ka da je to bi lo la ko od re di ti pre ma mu {koj i èn skoj li ni ji srod stva, ali to ga vi {e ne }e bi ti, a ro |a ka }e, opet, i da qe bi ti. No, mo `da je pre ra no za bri gu – ì vot uvek pro na |e pu te ve i stva ri se, ova ko ili ona ko, sre de pa, da kle, tre ba sa mo bi ti str pqiv. Mo `da }e ro di te qi pe ri o di~ no me wa ti ulo ge – po la go di ne }e ro di teq 1 bi ti Xon/Me ri a po la go di ne Xorx/Emi li – za {to da ne, pa pir tr pi sve? Za ni mqi vo je da ni je pred vi |e na dru ga ~i ja op ci ja: da u zva ni~ nim do ku men ti ma osta nu ru bri ke mu`-è na, otac-maj ka i po red wih se do da ju ru bri ke su pru `nik-part ner, ro di teq 1ro di teq 2. Za {to se ne ko me uki da pra vo da bu de è na-maj ka, mu`-otac; za {to je we go vo/we no pra vo da igra te ulo ge ma we od pra va part ne ra-ro di te qa 1 ili 2? Gde je tu za {ti ta od dis kri -

mi na ci je (ovog pu ta ve }i ne od ma wi ne)? Ako se do zvo qa va isto pol na bra~ na/ro di teq ska (usvo ji teq ska) ve za s pra te }im vo ka bu la rom, za {to se to ra di na u{trb he te ro pol ne bra~ ne/ro di teq ske ve ze i poj mo va ve za nih za wu? Is pa da da se isto pol na bra~ na/ro di teq ska (usvo ji teq ska) ve za skri va iza te in sti tu ci je, ali ta ko {to se kla si~ na bra~ na/ro di teq ska ve za ka ri ka tu ral no ter mi no lo {ki pre kra ja. O~i gled no je da za hvat ko ji se pred u zi ma ni je ma li – on je ne {to sa svim no vo u od no su na pro te kla dva mi le ni ju ma isto ri je i jo{ po pri li~ no pra i sto ri je. Na ta lo `i lo se za to vre me {to is ku stva, {to zna wa, {to pred ra su da, ko ji }e sa da bi ti pro ka `e ni jer ni su „mo der ni“ i u „tren du“. Ko na~ no, {ta }e bi ti sa svom Umet no {}u ko ja je stva ra na i ko ja se ba zi ra na pol nim po de la ma i ulo ga ma? Iz gle da da su mo gu }a tri na ~i na po stu pa wa: osta vi ti ih ne dir nu te i neo kr we ne i ta ko ih pred sta vqa ti no vim ge ne ra ci ja ma – ali, ve} dru ga ili tre }a ge ne ra ci ja kli na ca ko ja ne zna za poj mo ve ta te i ma me, ne }e mo }i da se iden ti fi ku je s pol nim po de la ma i ulo ga ma

nost; ono {to je sta ro bi }e pro gla {e no za na zad no i sklo we no od pa `we jav no sti da je ne bi uz ne mi ra va lo i pod se }a lo na mra~ nu pro {lost. Mno gi su po kre ti to do sa da ra di li, od sta rih Ki ne za do po bor ni ka Tre }eg Raj ha. Sva tri pu ta su otvo r e n a i na

bu du }im po li ti ~a ri ma i du {e bri `ni ci ma je da oda be ru onaj ko ji im naj vi {e od go va ra. Ko na~ no, svra ti mo po gled na sam me ha ni zam me wa wa i pre kra ja wa je zi ka i – trg ni mo se od tre nut nog pre po zna va wa. Jer ovo {to se ra di – bri sa we ne po dob nih poj mo va i uvo |e we no vih u ime ide o lo gi je ko ja ne {to pri zna je a dru go po ri ~e – je ste stva ra we „no vo go vo ra“ o ko jem je pi sao ve li ki en gle ski mi sli lac Xorx Or vel u ro ma nu

Bri sa we ne po dob nih poj mo va i uvo |e we no vih u ime ide o lo gi je ko ja ne {to pri zna je a dru go po ri ~e – je ste stva ra we no vo go vo ra, o ko me je pi sao ve li ki en gle ski mi sli lac Yory Or vel u ro ma nu „1984“ ni ti da shva ti in tri ge broj nih mi to va/pri ~a/ro ma na/fil mo va pa }e im sve to bi ti stra no i be smi sle no. Dru gi put je put pri la go |a va wa sta rog no vom, da kle pre prav ki sta re Umet no sti (bri sa wem ne zgod nih poj mo va) da bi bi la u skla du sa No vim vre me ni ma – a to je ru {e we svih kon ce pa ta autor skog in te gri te ta i pra va. Tre }i put je put ig no ri sa wa – za No vo vre me i No ve Qu de stva ra }e se No va Umet -

„1984“. On je za mi slio po de qe ni svet u stal nom ra tu, En gle sku u ko joj je po be dio so ci ja li zam ko ji, da bi po spe {io raz voj „englso ca“, pri be ga va broj nim pro me na ma dru {tva i sve sti po je di na ca. Jed no od naj mo} ni jih sred sta va za pri pi to mqa va we ma sa (uz po li ci ju, pot ka zi va we, pri nud ni rad, pre va spi ta va we i eg ze ku ci je) je i „no vo go vor“ – go vor ko ji se, u ci qu bi ro kra ti zo va ne jed no stav no sti, iz be ga -

va wa vi {e smi sle no sti i sup til no sti, svo di na ka ri ka tu ral no jed no stav ne slo è ni ce. U du èm vre men skom pe ri o du no vi je zik je ide al no sred stvo da se iz sve sti qu di iz bri {u od re |e ni poj mo vi, da se ma se odvo je od pro {lo sti (ko ju ne mo gu da raz u me ju), od no sno da im se na met ne ti pi zi ra ni {a blon raz mi {qa wa. Or ve lo va vi zi ja je, na vod no, bi la kri ti ka so vjet skog so ci ja li zma ali je, evo, do ~e ka la da bu de i uz ne m i r u j u } e pred v i | a w e do ga |a ja u na pred n o-li b e r al no-de mo krat skim dru {tvi ma ka kvo je en gle sko, ko je po ~i we da bri {e ne po dob ne poj mo ve iz re~ ni ka da bi na me sto wih na sil no i ul ti ma tiv no uve lo bez li~ ne. Ovaj pro ces ve} je u za ma hu: oni s du ìm pam }e wem se ti }e se ra ni jih ini ci ja ti va da se u oslo vqa va wu obri {u od red ni ce go spo |i ca i go spo |a jer je to di rekt no od re |i va lo na ko ju da mu je „lov do zvo qen“, a ko ja da ma je ve} ne ~i je vla sni {tvo (za mu {kar ce ne ma ta kve od red ni ce pa su oni u sek su al no/vla sni~ koj pred no sti). Te su ini ci ja ti ve, sa svim oprav da no, na i {le na {i ro ko odo bra va we i sa mo su se tra di ci o na li sti bu ni li zbog pro me na. Sa da je na ~i wen no vi ko rak i na re du su bra~ ni i ro di teq ski od no si. Ove pro me ne (~i ji su do ma {a ji {i ri i du bqi) ne ma ju mno go jav ne po dr {ke obi~ nog pu ka, ali se po ten ci ra ju od vla sti i za in te re so va nih gru pa (pa ma kar s pr qa vom vo dom iz ba ci li i de te iz ko ri ta). [ta }e bi ti pred met je zi~ kih/men tal nih/dru {tve nih pre kra ja wa su tra? Or vel (na svoj uàs) mo è bi ti „po no san“ na po tom ke – ni {ta ni su na u ~i li, ni su po slu {a li opo me ne i, eto, ve li kim ko ra ci ma na pre du ju u No vo Vre me (ka kvo god ono bi lo). Ilija Baki}

dRU[TvO

dnevnik

SLO VEN CI I HR VA TI SRE] NI JI OD SR BA

Ne za po sle nost po ga |a ba{ kao i smrt U pr vom is tra ì va wu o qud skoj sre }i u sve tu, iza ko jeg sto je Uje di we ne na ci je, po ka za lo je da se naj sre} ni je na ci je na la ze u se ver noj Evro pi, a naj ne sre} ni je u Afri ci. Po ka za lo se i da no vac ni je je di na stvar ko ja usre }u je qu de te da ih ~i n e sre} n im po l i t i~ k e slo bo de, iz o sta nak ko rup ci je, na dru {tve nom ni vou, psi hi~ ko i fi zi~ ko zdra vqe, si gu ran po sao i po ro di~ ni sklad, na pri vat nom ni vou. Stru~ wa ci ame ri~ kog Uni ver zi te ta Ko lum bi ja za kqu ~i li su da sre }a ge ne ral no ra ste s po ve }a wem ì vot nog stan dar da, a naj ve }u ulo gu igra so ci jal na bri ga dr à ve za do bro bit gra |a na. Utvr |e no je i da ne za po sle nost po ga |a qu de jed na ko kao smrt bli `wih ili raz vod. Uzi ma ju }i sve to u ob zir, na ska li od 0 do 10 naj vi {u oce nu za svo ju sre }u da li su Dan ci,

sle de Fin ci, Nor ve `a ni, Ho lan |a ni, Ka na |a ni, [vaj car ci, [ve | a n i, No v o z e l an | a n i, Austra li jan ci i Ir ci. S dru ge

sre} ni ji Bu ga ri. Oni su od 150 dr `a va za u ze li 147. me sto. Od biv { ih ju g o s lo v en s kih re pu bli ka naj sre} ni ji su, a i

Dve de ce ni je se ne ra du je mo So co log pro fe sor Rat ko Bo ò vi} ob ja {wa va da je sre }a in di vi du al na, ali da ipak po sto ji ko lek tiv ni obra zac, is ti ~u }i da i ovo is tra ì va we po ka zu je da smo bi li naj sre} ni ji u vre me sta re Ju go sla vi je, ka da smo se za pra vo po sled wi put ra do va li i ba rem ima li ilu zi ju o to me da smo sre} ni. – Mi 20 go di na ni smo ima li pri li ku da se ra du je mo zbog to ga {to “dr à vi ide do bro” – ka è pro fe sor Bo ò vi}. – Te {ko je bi ti sre }an ka da oko se be vi di te ne sre} ne, si ro ma {ne, bo le sne. Naj sre} ni ji smo bi li u vre me sta re Ju go sla vi je, ka da smo i{li po sve tu, bi li pri zna ti i uve re ni u to da sa mo zna ~aj ni. Mo `da smo la ga li da smo se sla ga li, ali smo ma kar ima li ilu zi ju da smo sre} ni. stra ne, naj ne sre} ni ji su sta nov ni ci To goa, Be ni na i Si je ra Le o nea u Afri ci, dok su u na Sta rom kon ti nen tu naj ne -

naj za do voq ni ji `i vo tom, Slo ven ci, za tim Hr va ti, Cr no gor ci, sta nov ni ci Bo sne i Her ce go vi ne. Sr bi ja je 118. od 150 dr -

à va ko li ko ih je na rang-li sti, {to nas svr sta va u zlat nu sre di nu. Od nas su ne sre} ni ji Ma k e d on c i, ko j i su za u z e l i 127. me sto. Za do voq stvo Slo ve na ca na le stvi ci iz no si 7,5, Hr va ta oko 6,9, dok je na {a, ali i bo s an s ko-her c e g o v a~ k a oce na 6,5. Is tra ì va we je po ka za lo i da je men tal no zdra vqe sta nov ni {tva naj bit ni ji fak tor ko ji uti ~e na sre }u u bi lo ko joj ze mqi, iako sa mo ~e tvr ti na psi hi~ kih bo le sni ka do bi ja od go va ra ju }u zdrav stve nu po mo} u raz vi je nim ze mqa ma, a jo{ ma we u ne raz vi je nim. Po ka za lo se i to da su è ne sre} ni je od mu {ka ra ca u raz vi je ni jim ze mqa ma, a naj ne sre} ni ji su oni ko ji su u sred wem do bu. Na i me, tvr de ovi is tra ì va ~i, qu di su naj sre} ni ji u 33. go di ni ì vo ta. Q. M.

STA NA RI ZRE WA NIN SKOG STU DENT SKOG DO MA DO BI JA JU AM BU LAN TU

Po le kar sko uve re we u kom {i luk Mla di sta na ri zre wa nin skog Stu dent s kog do ma „Mi haj l o Pre di} – dr Mi {a“ usko ro bi, u bli zi ni in ter na ta, tre ba lo da do bi ju zdrav stve nu am bu lan tu. Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov ka `e da je na me ra lo kal ne sa mo u pra ve da u na red nom pe ri o du ospo so bi am bu lan tu na do mak do ma, ka ko bi ona bi la na ras po la ga wu i me {ta ni ma tog de la gra da, ali i svim stu den ti ma u Zre wa ni nu. - Na dam se da }e mo za ~e tr de se tak da na otvo ri ti obje kat sa sto ma to lo {kom i op {tom am bu lan tom, ko ji }e funk ci o ni sa ti u sklo pu Do ma zdra vqa „Dr Bo {ko Vre ba lov“ – do da je Mi haj lov. Jo v an Bje l o b a b a, di r ek t or Stu dent skog cen tra No vi Sad, u okvi ru ko jeg funk ci o ni {e zre w a n in s ki Dom stu d e n a t a, is ti ~e da je otva ra we am bu lan te za jed ni~ ka ide ja lo kal ne sa mo u p ra v e i tog Stu d ent s kog cen tra.

- Stu d en t i u Zre w a n i n u usko ro vi {e ne }e mo ra ti da uzi ma ju le kar sko uve re we iz No vog Sa da, ve} }e pri li kom use qa va wa sve mo }i da oba ve ov de – ob ja {wa va Bje lo ba ba, i

pod vla ~i da je po sled wih go di na zna ~aj no una pre |en kva li tet `i vo ta u stu dent skim do mo vi ma, a da me sta u wi ma do bi j a j u stu d en t i sa naj v i { im oce na ma.

- U Zre wa ni nu je pro sek oce na stu de na ta u do mu 7,80. Da kle, me sto u do mu do bi ja ju ona de ca ko ja to i za slu `u ju – uve ra va Bje lo ba ba. Pred stav nik stu de na ta Bra ni slav Su {i} ve li da }e sta na ri ma do ma pu no zna ~i ti obli `wa zdrav stve na usta no va jer mno gi ov de pro vo de vi {e vre me na ne go u svo jim ku }a ma. Su {i} na po mi we da je, kao i ve }i na stu de na ta, za do vo qan uslo vi ma u stu dent skom do mu u ko jem je, ina ~e, sme {te no vi {e od 200 mla di }a i de vo ja ka. Ali, ne do sta ju im pre ~i {}i va ~i za vo du i men za. Stu den ti su pri nu |e ni da se hra ne u Do mu u~e ni ka „An ge li na Ko ji} Gi na“ ko ji ba{ i ni je u ne po sred noj bli zi ni. - Ve} ra di mo na to me da obez be di mo is prav nu vo du za pi }e i na dam se da }e mo us pe ti u tom po slu. Me |u tim, jo{ ne zna mo ka da }e mo re {i ti du go go di {wi pro blem ne do stat ka stu dent ske men ze - na gla {a va Su {i}. @. Ba la ban

ZA LE ^E WE TRA DI CI O NAL NIM ME TO DA MA OPRE DE QU JE SE SVE VI [E GRA \A NA

Ve kov no is ku stvo po ma `e zva ni~ noj me di ci ni Me di ci na na {ih sta rih, ali i aku p unk t u r a, ho m e o p a t i j a, kvant na me di ci na ili aku pre si ja... iz da na u dan sti ~u sve vi {e pri sta li ca ko je se od lu ~u ju na to da svo je zdrav stve ne pro ble me re {e uz po mo} al ter na tiv ne me di ci ne. Za kon o zdrav stve noj za {ti ti pr vi put je pre p o z nao tra d i c i o n al n u

ven ci o nal nim le ~e wem. Al ter na tiv na me di ci na je de lo tvor na, ne {ko dqi va i jef ti ni ja od zva ni~ ne, a we na pred nost je pre sve ga u to me {to ne le ~i bo lest ve} pa ci jen ta. – Iz is ku stva mo gu da ka `em da je kod de ce ve o ma do bro pri me w i v a t i ho m e o p a t i j u, za t o {to se po ka za la kao efi ka sna

Jef ti ni je ne go stan dard ni kli ni~ ki tret man Ukqu ~i va we tra di ci o nal nog le ~e wa u te ra pi ju u zdrav stve nim usta no va ma omo gu }a va pa ci jen ti ma da se od lu ~e za onaj po stu pak le ~e wa ko ji im vi {e od go va ra. Ova kav vid le ~e wa na {e zdrav stve no osi gu ra we ne po kri va, pla }a ga sam pa ci jent. Iza tra di ci o nal ne me di ci ne sto je ve kov na is ku stva, a ni su za ne mar qi vi ni tro {ko vi le ~e wa, ima ju }i u vi du da je ova kvo le ~e we ne u po re di vo jef ti ni je ne go stan dard ni kli ni~ ki tret man. Na to uka zu ju i is tra `i va wa spro ve de na u En gle skoj i Ame ri ci, ko ja su po ka za la znat ne u{te de u po tro {wi le ko va, bro ju la bo ra to rij skih ana li za, spe ci ja li sti~ kih pre gle da i po se ta le ka ri ma op {te prak se, pri ~e mu su ne `e qe ne po sle di ce bi le go to vo rav ne nu li. me di ci nu, a iz ra dom pra vil ni ka i stan dar da za ova kvo le ~e we omo gu }a va se wen ula zak i u zdrav stve ne usta no ve. Ti me je tra di ci o nal na me di ci na pri zna ta kao le gal ni na ~in le ~e wa i sto ji ra me uz ra me s kon -

– ka `e pe di ja tar dr Ne ve na Lo vri}. – Do bra je kod le ~e wa bo le sti re spi ra tor nog si ste ma, ko je su kod de ce ve o ma ~e ste. Ni {ta ma we efi ka sna ni je ni apo te ka na {ih ba ka, ko ja se sa sto ja la od ~a je va i me le ma

od le ko vi tog bi qa. Me |u tim, ro di te qi po ne kad ne pri hva ta ju sa ve te da bla è ob li ke gu {o bo qe i ki ja vi ce le ~e na taj na ~in jer vla da mi {qe we da sa mo kon ven ci o nal ni le ko vi mo gu po mo }i pa se od me ne ~e sto zah te va da ih pro pi {em. Sta vqa wem al ter na tiv ne i tra di ci o nal ne me di ci ne u za kon ske okvi re è le la se na pra vi ti ja sna raz li ka iz me |u wih i ra znih ba ba-vra ~a ra ko je su ne ko vre me na na {im pro sto ri ma bu ja le. Le ~e we pa ci je na ta ne kom od al ter na tiv nih me t o d a tra ` i da se is p u n e stro gi kri tri ju mi. Pre sve ga, oso ba ko ja ih pri me wu je mo ra da ima za vr {en me di cin ski fa kul tet, da obez be di neo p hod ne uslo ve za rad i na osno vu pro c e n e Stru~ n og od b o r a o oprav da no sti ba vqe wa tra di ci o nal nom me di ci nom da od Mi ni star stva zdra vqa do bi je li cen cu za rad. U tom po stup ku po mo} pru à i Le kar ska ko mo ra, ko ja je nad le `na da u~e stvu je u stru~ nom nad zo ru. To je ujed no i ga ran ci ja da se u zdrav stve ne usta no ve ne }e uvu }i na dri le kar stvo. Evro p a be l e ` i raz l i ~ i t a is ku stva s ukqu ~i va wem tra di ci o nal ne me di ci ne u si stem

zdrav stve ne za {ti te. Ta ko se u po je di nim ze mqa ma al ter na tiv nom me di ci nom mo gu ba vi ti i qu d i iz ne m e d i c in s ke stru ke. U Ru si ji, gde su al ter na tiv ne me to de le ~e wa ve o ma po pu lar ne, po sto je i spe ci jal ne {ko le u ko ji ma se u~e raz ne ve {ti ne i teh ni ke ove me di ci ne, a wi ho vi po la zni ci, iako se na zi va ju le ka ri ma, ni su u oba ve zi da za vr {e i me di cin ski fa kul tet. Me |u tim, stav na {e zdrav stve ne vla sti, kao i stru ke, jeste da se le ~e wem qu di mo gu ba vi ti sa mo le ka ri, ko ji, osim za vr {e nog me di cin skog fa kul te ta, ima ju i za vr {e nu spe ci ja li za ci ju ne ke od me to da al ter na tiv ne me di ci ne ili ko ji mo gu do ka za ti le ko vi tost pre pa ra ta i me to da ko je pri me wu ju. U Sr bi ji po sto ji {e zde se tak al ter na tiv nih me to da ko je, iz me |u osta lih, ob u hva ta ju na rod nu i is to~ wa~ ku me di ci nu, ho me o pa ti ju, aro ma te ra pi ju... a do sa da je iz da to vi {e od 200 do zvo la za rad ova kvih or di n a c i j a. Zna ~ aj zva n i~ n e, kon ven ci o nal ne me di ci ne se ne po ri ~e, {ta vi {e, ape lu je se na kom bi no va no le ~e we da bi se ostva ri li {to bo qi re zul ta ti. J. Bar bu zan

ponedeqak9.april2012.

OVA GODINA KQU^ NA ZA IN TE GRA CI JU RO MA

Mo `e i mo ra mno go vi {e

Sr bi ja je po sled wih go di na do sta ura di la na po lo `a ju Ro ma, ali u na red nom pe ri o du po seb nu pa `wu tre ba po sve ti ti za tva ra wu ne hi gi jen skih na se qa, a 2012. mo ra bi ti go di na u ko joj }e in te gra ci ja Ro ma u dru {tvo bi ti im pe ra tiv za sve re le vant ne in sti tu ci je, po ru ~e no je ju ~e sa sku pa po sve }e nom Svet skom da nu Ro ma. Na ci o nal ni ko or di na tor De ka de Ro ma Bo `i dar \e li} na gla sio je na sku pu u Skup {ti ni Sr bi je da i po red po ma ka, Sr bi ja u na red nom pe ri o du mo ra da na sto ji da ne hi gi jen ska na se qa u ko ji ma

po lo àj u dru {tvu. Kroz si stem ma win ske sa mo u pra ve, od no sno Na ci o nal ne sa ve te na ci o nal nih ma wi na dr à va je iz dvo ji la 230 mi li o na di na ra, na veo je mi ni star i do dao da, po red to ga, po sto je do ta ci je iz bu xe ta auto nom ne po kra ji ne, je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, kao i mo gu} nost ukqu ~i va wa u raz li ~i te pro jek te i do na ci je. Pod se tiv {i da Sr bi ja ima Stra te gi ju za una pre |e we po lo à ja Ro ma, Mar ko vi} je is ta kao da je na osno vu we po boq {an za ko no dav ni okvir i olak {a no pri ba vqa we do ku me na ta, da su

Pred ra su de po gor {a va ju sta tus Pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da eko nom ska kri za i vi sok ste pen si ro ma {tva kao i mno ge pred ra su de po gor {a va ju sta tus Ro ma pri li kom {ko lo va wa, za po {qa va wa, zdrav stve ne ne ge i re {a va wa pro ble ma sta no va wa. Ona je na ve la da Stra te gi ja za sma we we si ro ma {tva, Na ci o nal na stra te gi ja za po boq {a we po lo à ja è na i rod ne rav no prav no sti kao i Na ci o nal ni ak ci o ni plan za po {qa va wa i me ra u obla sti so ci jal ne po li ti ke tre ba da do pri ne su spre ~a va wu mar gi na li za ci je rom ske za jed ni ce i da we ne pri pad ni ke tre ba da ospo so be da svo jim ra dom ostva ru ju pri ho de, na osno vu ko jih }e mo }i da ì ve u ade kvat nim so ci jal nim uslo vi ma.

Iz lo è ni go vo ru mr `we Te àk po lo àj Ro ma u Sr bi ji tre ba da za bri ne sve gra |a ne i gra |an ke, upo zo ri la je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} po vo dom Svet skog da na Ro ma: - Ro mi i Rom ki we su iz lo è ni otvo re nom, ve o ma pri sut nom i ras pro stra we nom go vo ru mr `we, kao i ~e stim na pa di ma. U na {oj ze mqi, ima {ko la u ko ji ma se spro vo di se gre ga ci ja rom ske pred {kol ske i {kol ske de ce ko ja na sta vu po ha |a ju u iz dvo je nim zgra da ma, a u mno gim gra do vi ma mo gu se vi de ti is pi sa ni ku ka sti kr sto vi i gra fi ti mr `we. jo{ ì vi ve li ki broj Ro ma za tvo ri. On je na veo da je Sr bi ja iz pred pri stup nih fon do va EU za ovu i sle de }u go di nu obez be di la 15 mi li o na evra, ko ji }e bi ti po sve }e ni rom skim pro ble mi ma i do dao da je Grad Be o grad za tra ìo 67 mi li o na evra od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke da se iz gra di 200 je di ni ca so ci jal nih sta no va, pre sve ga za na Ro me. Pre ma \e li }e vim re ~i ma, za ne ko li ko go di na ob u hvat rom ske de ce u pred {kol skim usta no va ma je udvo stru ~en, upis u osnov nu {ko lu je po ras tao sa 66 na 92 od sto, a op sta nak de ce u {kol ski je zna ~aj no po ve }an. Ta ko |e, ka ko je re kao, 99 od sto rom ske de ce sa da se ra |a u bol ni ca ma, za {est go di na smrt -

uki nu te tak se za pri ba vqa we tih do ku me na ta, kao i da je omo gu }e no da Ro mi bez adre se pre bi va li {ta do bi ju li~ ne kar te. Po boq {a we u po lo à ju Ro ma pri me }u ju i u Na ci o nal nom sa ve tu Rom ske na ci o nal ne ma wi ne, ali i uka zu ju da mno go vi {e mo è i mo ra da se ura di ka ko bi se omo gu }i la wi ho va pu na in te gra ci ja u dru {tvo: - Rom skoj po pu la ci ji u Sr bi ji po sled wih go di na je uli va na na da da ro di ti se kao Rom ne zna ~i osu du na neo bra zo va we, dis kri mi na ci ju i si ro ma {tvo, ali mno go vi {e mo è i mo ra da se ura di ka ko bi se omo gu }i la na {a pu na in te gra ci ja u dru {tvo. Pot pred sed ni ca par la men ta Gor da na ô mi} uka za la je i na pred ra su de pre ma Ro mi ma i na -

Voj vo |an ski mo del naj bo qi u Evro pi Mo del Voj vo di ne za ukqu ~i va we Ro ma u dru {tvo sma tra se za je dan od naj bo qih u Evro pi, a ~el ni ci po kra jin ske vla de u vi {e na vra ta su iz ja vi li da su iz Bri se la do bi li po ziv da pred sta ve taj mo del i u ze mqa ma Evrop ske uni je. U ovom tre nut ku na Uni ver zi te tu u No vom Sa du stu di ra oko 300 stu de na ta rom ske na ci o nal no sti, ka ko na osnov nim, ta ko i na ma ster i na dok tor skim stu di ja ma, iz ja vio je rek tor No vo sad skog uni ver zi te ta Mi ro slav Ve sko vi}. On je pod se }a da Uni ver zi tet u No vom Sa du nu di i Stu dij ro mo lo gi je, ~i ji je ciq pro {i ri va we sve sti o rom skoj kul tu ri, pi sme no sti i tra di ci ji. Vi {e od 400 Ro ma sred wo {ko la ca u Voj vo di ni {ko lu je se ta ko |e uz po mo} sti pen di ja po kra jin ske vla de, a wi ma su obez be |e ni i men to ri. Vla da Voj vo di ne for mi ra la je i Kan ce la ri ju za in klu zi ju Ro ma, a di rek tor te kan ce la ri je Du {ko Jo va no vi} ka è da je te ì {te pro je ka ta ukqu ~i va wa Ro ma u dru {tvo, {to po dr à va ju EU, Vla da Voj vo di ne i Vla da Sr bi je, na obra zo va wu. Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin sma tra da je obra zo va we kqu~ za for mi ra we rom ske in te lek tu al ne eli te: - Ka da ima te ne ko li ko de se ti na stu de na ta ko je go di {we upi {e te, stva ra mo uslo ve da jed no ga da na ostva ri mo ono {to svi è li mo, a to je da sa mi Ro mi i sa ma rom ska in te lek tu al na eli ta, pre u zme bri gu o svom na ro du. Pre ma we go vim re ~i ma, pro ble mi Ro ma stva ra ni su i gu ra ni pod te pih de ce ni ja ma, pa je ne mo gu }e o~e ki va ti br ze pro me ne na bo qe, ali je u sva kom slu ~a ju va `no po ~e ti s re {a va wem pro ble ma i re {a va ti ih po ste pe no. nost rom ske de ce pri po ro |a ju je pre po lo vqe na, a sa mo ~e ti ri od sto de ce do pe te go di ne ne ma zdrav stve nu kwi ì cu. Da je Sr bi ja ura di la mno go u pro te klom pe ri o du sma tra i mi ni star za dr àv nu upra vu, lo kal nu sa mo u pra vu i ma win ska pra va Mi lan Mar ko vi} ko ji je na gla sio da je dr à va po seb no po no sna na si stem ma win ske sa mo u pra ve ko ji je raz vi la, ali da 2012. mo ra bi ti go di na u ko joj }e se u naj ve }oj me ri re {i ti wi hov

gla si la da se one ne mo gu za bra ni ti, ali da se mo è za bra ni ti po na {a we za sno va no na pred ra su da ma, kao i na si qe i ugro à va je tu |ih pra va. Svet ski dan Ro ma u Sr bi ji je obe le èn ni zom ma ni fe sta ci ja sa ci qem da se skre ne pa `wa jav no sti na te àk po lo àj rom skog na ro da, a ma ni fe sta ci ja odr à na u Skup {ti ni Sr bi je na sta vqe na je kul tur no-umet ni~ kim pro gra mom u Na rod nom po zo ri {tu.

SPORT

ponedeqak9.april2012.

PRVENSTVO VOJVODINE U LOU KIKU

Kva li tet no, atrak tiv no i gle da no

Kik biks savez Vojvodine organizovao je u Be~eju pokrajinsko prvenstvo u diciplini lou kik, gde je nastupilo 80 takmi~ara iz 15 klubova svih uzrasnih kategorija i obe konkurencije. Najbrojnije je bilo u seniorskoj konkurenciji, gde je nastupilo 28 takmi~ara i 4 takmi~arke, samo za nijansu broj~ano slabija bila je juniorska konkurencija sa 27 boraca i 2 juniorke, kadeta je

Vojvo|anski prvaci po uzrastu i kategorijama:Pioniri - do 34 kg: Sebastijan Milo{evski (Internacional - Zrewanin), 37 kg: Aleksandar Radulovi} (Vojvodina - Novi Sad), 40 kg: Lazar Radulovi} (Vojvodina), 43 kg: Aleksa Davidovi} (Internacional), 46 kg: Nikola Cerna (Internacional). Kadeti - do 57 kg: Robert Horvat (Internacional), 60 kg: Nemawa Dun|erov (Futog), 67 kg:

c m y

ZVEZDA UBEDQIVA PROTIV METALCA

JELEN SUPERLIGA 23. KOLO NO VI SAD : Voj vo di na - Rad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan BE O GRAD: BSK - Slo bo da Po int IVA WI CA: Ja vor - Ja go di na SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad ^A ^AK: Bo rac - No vi Pa zar KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Haj duk BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Me ta lac 5:0 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. OFK Be o grad 8. Spar tak ZV 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. Ja vor 13. BSK 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

20 17 10 10 9 10 10 7 7 8 6 6 4 4 4 2

2 3 9 11 8 5 2 10 7 2 6 5 9 8 6 8

0:2 (0:1) 1:2 (0:0) 0:2 (0:1) 0:0 0:1 (0:0) 0:2 (0:1) 0:0 (2:0) 1 3 4 2 6 8 11 6 9 13 11 12 10 11 13 13

dnevnik

55:10 49:14 35:17 30:19 24:19 28:29 27:30 17:21 25:22 18:27 15:30 17:28 14:29 15:31 13:31 12:38

62 54 39 39 35 35 32 31 28 26 24 23 21 20 18 14

Sle di me~ se zo ne

Fudbaleri Crvene zvezde su sa pet golova u mre`i Metalca napravili lepu uvertiru pred ravn{ susret polufinala Kupa Srbije. Rutinski je obavqen posao u duelu sa ekipom koja je prikovana za dno tabele, a goleada je podigla tenziju pred okr{aj sezone, megdan sa kom{ijama iz Humske. - Presudio je kvalitet, ali bilo je i puno tr~awa. Zadovo-

mo dobru igru i budemo efikasni. U`ivali smo na terenu, verujem i na{i navija~i koji su ponovo priredili divan ambijent.U sredu nas o~ekuje najva`niji me~ u sezoni. Imamo dobar rezultat, ali bori}emo se, igrati i truditi da pobedimo i u revan{u – napomenuo je Kasalica. Razbio je maler lepim pogotkom i mladi reprezentativac Darko Lazovi}.

U sle de }em ko lu (14/15.apri la) sa sta ju se: KU LA: Haj duk - Voj vo di na, BE O GRAD: Rad - Spar tak ZV, Par ti zan - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad - BSK Bor ~a, U@I CE: Slo bo da Po int - Bo rac, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda, LU ^A NI: Me ta lac - Rad ni~ ki 1923.

PRVA LIGA SRBIJE

Milena [vowa i Mirjana Vuji} vodile atraktivnu borbu

bilo 9 i pionira 10. Ne samo ring u be~ejskoj sali DTV Partizan, ve} i prostor za qubiteqe ovog atraktivnog prostora bio je ispuwen tokom takmi~ewa, koje trajalo od prepodnevnih sati do predve~erja. Odr`ana su ukupno 52 me~a, od kojih 24 u eliminacijama i 28 finalnih borbi. - Zahvalio bih se doma}inu, Kik boks klub Be~ej, na izvanrednoj organizaciji takmi~ewa. Predstavilo se mnogo kvalitetnih takmi~ara, vi|eno je mnogo atraktivnih borbi i, {to je vrlo bitno, nije bilo povreda. Prema o~ekivawu, pojavili su se i neki novi talenti, a nama ve} poznati borci su potvrdili kvalitet. Ima}emo izuzetne predstavnike na prvenstvu Srbije- rekao je predsednik Kik boks saveza Vojvodine Miodrag Joti}, koji je bio vrhovni delegat takmi~ewa. Da be~ejsko takmi~ewe protekne u sportskom duhu pobrinula su se i ostala slu`bena lica: Dragan ^elik u ime Takmi~arske komisije, vrhovni sudija Miroslav Kalini} i sudije Jelena \uri}, Dejan Medovarski, Aleksandar Na| i Strahiwa Selakovi}.

Vuka{in Stupar (Vojvodina), 75 kg: Jovan An|eli} (MS Panteri – Ruma). Juniori - 54 kg: Ogwen Raukovi} (Vojvodina), 60 kg: Petar Divjakovi} (Vojvodina), 63,5 kg: Stefan Ruwi} (Novi Sad), 67 kg: Slobodan Mijajlovi} (Futog), 71 kg: Milo{ Keqanovi} (Spartak), 75 kg: Strahiwa [ip~i} (Vojvodina), 81 kg: Nenad Leti} (Vojvodina). Juniorke - 52 kg: Jasna ]ur~in (Novi Sad).Seniorke – 60 kg: Milena [vowa (Be~ej), 65 kg: Aleksandra Krsti} (Pagonis Unihemikom Tim – Novi Sad). Seniori B: 63,5 kg: Nikola Drowak (Novi Sad), 67 kg: Nemawa Frol (Vojvodina), 71 kg: Marko Serdar (Futog), 75 kg: Luka Vuja~i} (Novi Sad), 81 kg: Ile{ Pap (Feniks – Novi Sad), 86 kg: Branislav Plav{i} (Vojvodina), 91 kg: Obrad Cvijanovi} (Spartak). Seniori A: 63,5 kg: Nemawa Krstin (Be~ej). Vojvodina iz Novog Sada je najuspe{niji klub sa ukupno 34 osvojena boda, Internacional iz Zrewanina bio je drugi sa 18, a bod mawe osvojila je ekipa Novog Sada. V. Jankov

No vi Sad - Mla de no vac Rad ni~ ki (S) - û ka ri~ ki Do wi Srem - Ba nat Mla dost (L) - Na pre dak Sin |e li} - Mla di rad nik Be à ni ja - Pro le ter Te le op tik - Rad ni~ ki (N) Slo ga - Srem Ko lu ba ra - In |i ja 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. No vi Sad 4. In |i ja 5. Slo ga(K) 6. Te le op tik 7. Na pre dak 8. Pro le ter 9. Be à ni ja 10. Mla dost(L) 11. Ba nat 12. Ko lu ba ra 13. Mla de no vac 14. M. rad nik 15. Rad ni~ ki (S) 16. Sin |e li} 17. û ka ri~ ki 18. Srem

2:1 0:1 0:0 1:2 0:0 1:1 (od lo `e no)

Danas

22 23 23 22 22 22 23 23 23 23 23 22 23 23 23 23 23 22

14 11 10 10 10 9 8 10 6 7 7 9 6 6 6 5 5 3

(16) (16) 3 9 6 5 5 7 9 3 13 10 9 3 8 7 6 7 6 8

5 3 7 7 7 6 6 10 4 6 7 10 9 10 11 11 12 11

30:17 23:10 28:25 25:21 22:21 27:13 19:18 21:21 14:9 22:20 25:24 24:28 26:31 15:22 13:23 23:29 19:35 19:28

45 42 36 35 35 34 33 33 31 31 30 30 26 25 24 22 21 17

U sle de }em ko lu (14/15.apri la) sas ta ju se: Srem - Rad ni~ ki (S), Pro le ter - Ko lu ba ra, In |i ja - Sin |e li}, Ba nat - No vi Sad, Mla de no vac - Slo ga (K), Na pre dak - Do wi Srem, Rad ni~ ki (N) Mla dost (L), Mla di rad nik - Te le op tik, ^u ka ri~ ki - Be `a ni ja.

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Mre è mi ro va le Dolina - Mladost (BJ) 0:0 (0:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 400, sudija: Maksimovi} (In|ija). @uti kartoni: \okovi}, îìk, Tripkovi}, Nedu~i} (Dolina), Kantar i Visak (Mladost). Crveni karton: Ratkovi} u 86. minutu (Mladost). DO LI NA: Jevti} 8, îìk 7, Tripkovi} 7 (Ivani{evi}), Nedu~i} 7, êrwo{ 8, Karanfilovski 7 (Staji} 7), Ninkov 7, Melovi} 7, \okovi} 7 (Oègovi}), Josimovi} 7, \akovi} 7. MLA DOST: Baji} 8, Kantar 6 (Ivani~ 6), S. Rati} 7, Kosi} 7, N. Rati} 7, Radoja 7, Kozomora 7, \uki} 7, Grahovac 8, Kraguqac 7 (Ratkovi}), Mudrini} 7. U Padini mrè su mirovale, fudbaleri Doline i Mladosti iz Ba~kog Jarka su utakmicu od i gra li bez go lo va.Do ma }i tim imao je inicijativu tokom svih 90 minuta, ali nije uspeo da do |e do po be de. Naj bo qu priliku imao je \akovi} u 25. minutu kada je pogodio pre~ku. Padina je napadala i imala vi{e loptu u nogama, me|utim Jara~ani su se ume{no branili.

Do li na - Mla dost (BJ) Du nav - Ba~ ka To po la ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vr {ac - Za dru gar Rad ni~ ki ([) - Ki kin da Pa li} - Sen ta Rad ni~ ki (NP) - Tek sti lac Slo ga (T) - Ce ment

0:0 1:0 0:3 1:1 1:0 2:0 2:1 1:0

1. Rad n. (NP) 19 11 7 1 29:13 40 2. ^SK Pi v. 19 11 4 4 25:16 37 3. Rad n. ([) 19 9 5 5 20:14 32 4. Slo ga (T) 19 10 2 7 21:18 32 5. Pa li} 19 8 6 5 26:17 30 6. Ce ment 19 8 4 7 20:19 28 7. Du nav 19 8 3 8 22:22 27 8. Sen ta 19 7 4 8 22:26 25 9. Mla d. (BJ) 19 6 6 7 20:17 24 10. B. To po la 19 7 3 9 13:16 24 11. Ve ter nik 19 6 5 8 27:22 23 12. Tek sti lac 19 6 5 8 18:20 23 13. Do li na 19 6 4 9 20:27 22 14. Ki kin da 19 6 3 10 20:30 21 15. Za dru gar 19 5 3 11 22:34 18 16. Vr {ac 19 5 2 12 13:27 17 U sle de }em ko lu (14/15. apri la) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Slo ga (T), Ce ment - Rad ni~ ki (NP), Tek sti lac - Du nav, Ba~ ka To po la Pa li}, Sen ta - Rad ni~ ki ([), Ki kin da - Vr {ac, Za dru gar - Do li na, Mla dost (BJ) - ^SK Pi va ra.

U samoj zavr{nici utakmice sudija Maksimovi} nije dosudio najstro`iju kaznu za doma}ina, kada je \akovi} bio u idelanoj prilici da postigne pogodak, ali ga je jedan gostuju}eg igra~a sru{io. B. Stojkovski

Darko Lazovi}

qan sam onim {to smo prikazali. Sada imamo tri- ~etiri dana na raspolagawu da se odmorimo i spremimo kako treba za utakmicu kojoj se svi radujemo. Euforije nema, solidna prednost iz prvog me~a ne}e nas opustiti. Znamo da jedan gol re{ava mnogo toga, jer ne verujem da Partizan moè da nam pogodi mreù ~etiri puta - istakao je trener Robert Prosine~ki. Filip Kasalica po~eo je susret, nije se upisao u listu strelaca ali je zabeleìo asistenciju. - Najteè su unapred dobijene utakmice. Uspeli smo da pruì-

- Uspeli smo da misli usmerimo samo ka Metalcu. Igrali smo raznovrsno, probijali po bokovima, ubacivali se iz drugog plana, pa ni rezultat nije izostao. Trijumf je bio jako bitan zbog samopouzdawa, nakon remija u Kragujevcu. „Operacija Partizan” je ve} po~ela. Svesni smo zna~aja i uloga koji nosi taj okr{aj. Da}emo svoj maksimum kako bismo se plasirali u finale i kasnije se domogli trofeja - poru~io je Lazovi}. Crveno- beli }e do srede biti u karantinu, u klupskom hotelu. Z. Rangelov

VEK IGRAWA FUDBALA U SREMSKOJ MITROVICI

En ci klo pe di ja qu ba vi i po no sa

U Sremskoj Mitrovici, u pozori{tu „Dobrica Milutinovi}” odr`ana je promocija enciklopedije mitrova~kog fudbala. Autor ovog istorijsko-dokumentarnog poduhvata je dip. in`. Jovica Stevi}, veliki zaqubqenik fudbalske igre. Stevi} je kwigu posvetio 90 godina postojawa i uspe{nog rada FK Radni~ki, 100 godina organizovanog igrawa fudbala u Sremskoj Mitrovici i 185 godina od osnivawa nema~kog naseqa Hesna, jer su Nemci bili za~etnici fudbalske igre. Enciklopedija je napisana na 2.060 strana i ilustrovana je sa 2.654 fotografije. Kwiga je velikog formata, tvrdog poveza i te{ka 5,6 kg. Kako je istaknuto na sve~anoj prezentaciji ovog monumentalnog dela, takva kwiga nije do sada izdata u Srbiji. Iz tih razloga trostruki Ginisov rekorder Vojislav Miji}, u~esnik ove prezentacije qubavi i ponosa carskog grada, predlo`io je da ovo zna~ajno delo Jovice Stevi}a konkuri{e za Ginisovu kwigu rekorda. R. Ar.

Me si pre ti Mi le ru Lionel Mesi je u pobedi Barse na me~u protiv Saragose (4:1) u Primeri postigao dva gola. Argentinac definitivno pomera granice, a imaju}i u vidu lako}u sa kojom trese mreè gotovo je izvesno da bi do kraja sezone mogao da sru{i rekord legendarnog Gerda Milera. Nemac je u sezoni 1972/1973. za Bajern postigao 67 pogodaka. Vi{e od 60 golova u jednoj sezoni postig-li su i Ma|ar Ferenc Deak, strelac 66 golova za [entlorinc u sezo- Leo Mesi ni 1945/1946, Holan|anin Henk Grot zabeleìo je 64 pogotka za Ajaks (1960/1961) i Englez Diksi Dan 63 puta zatresaoje mreù protivnika igraju}i za Everton u sezoni 1920/1921. Mesi je ove sezone 38 golova dao u Primeri, 14 u Ligi {ampiona, tri u {panskom Superkupu, po dva u Kupu kraqa i Svetskom klupskom

prvenstvu i jedan u Superkupu Evrope.Argentinac ima veliku {ansu da svrgne Milera sa liste najefikasnijih. Do kraja sezone preostalo je da odigra najmawe 10 utakmica - sedam u Primeri, dve u polufinalu Lige {ampiona i jednu u finalu Kupu kraqa, plus eventualno finale najelitnijeg evropskog klupskog takmi~ewa.

c m y

dnevnik

EDUARDO PA[EKO KONA^NO POSTIGAO GOL ZA PARTIZAN

SPORT

ponedeqak9.april2012.

VOJVODINA IZME\U PORAZA OD RADA I KUP UTAKMICE S BORCEM

U Kupu Srbije nema popravnog Edu ar do Pa {e ko

Hvala Grantu na strpqewu Fud ba le ri Par ti za na po be di li su u Su bo ti ci Spar tak ZV sa 2:1(0:0). Bi la je to pe ta uza stop na po be da Be o gra |a na u pr ven stvu ko jom je is tak nu ta ozbiq na kan di da tu ru za od bra nu ti tu le pr va ka. Cr no-beli su ot por Su bo ti ~a na slo mi li u dru gom po lu vre me nu, a je dan od stre la ca je bio Edu ar do Pa {e ko. Bra zi lac je na po kon pre ki nuo gol ge ter ski post i po mo gao eki pi da stig ne do tri jum fa. - Sa da je mno go lak {e. Ni je pri jat no ka da ta ko du go ne po stig ne{ gol kao {to je kod me ne bio slu ~aj. Dao sam sve od se be da pro ra dim i na po kon sam to us peo - re kao je Bra zi lac. Edu ar do je za ha va lio tre ne ru na uka za nom po ve re wu. - Dra go mi je da me ni je ot pi sao, ve} mi da je pri li ke da

Su mor no pro le }e za fud ba le re Voj vo di ne na s ta v qe n o je i u utak m i c i s Ra d om (0:2). Be o gra |a ni, i ina ~e ne u go dan ri val za cr ve no-be le, re al tiv no la ko su is ko ri sti li ~i we ni cu da u ti mu do ma }i na ni je bi lo ~ak de ve to ri ce igra ~a ko ji su stan dard ni kod tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a , i za slu `e no tri jum fo va li. Osim u pr vih 10-15 mi nu ta utak mi ce, Rad je bio bo qi ri val, {to je po tvr dio s dva po got ka u mre `i

~e ka ju sre du. A ba{ tog da na se igra re van{ utak mi ca po lu fi na la Ku pa Sr bi je iz me |u no vo sad ske eki pe i Bor ca. Voj vo di na ima re zul tat 0:0 iz ^a~ ka, na do brom je pu tu da se po no vo pla si ra u fi na le i, po sle sve ga {to se ovog pro le }a de {a va lo, ja sno je da je za wih ba{ sre da, 11. april, svo je vr sni „Dan D” {to se ~i ta ve se zo ne ti ~e. @e le li da se ko li ko-to li ko is ku pe za sve lo {e {to (ni)su ovog pro le }a ura di li, igra ~i, za jed no s tre n e r om Vu k i } e v i } em,

no vo zbog `u tih kar to na, {ef stru ke Voj vo di ne ne }e mo }i da ra ~u na na Moj so va i [ku le ti }a, pa }e mo ra ti do bro da raz mi sli o wi ho vim za me na ma. Me |u tim, ono {to si gur no do dat no mu ~i Vu ki }e vi }a je ste ~i we ni ca da je od na pa da ~a ovog pro le }a Pe tar [ku le ti} po sti gao dva go la, a Alek san dar Ka tai je dan i - tu je ta~ ka. Pri to me, ~i ta va eki pa je u de vet zva ni~ nih utak mi ca (osam u pr ven stvu i jed na u ku pu) po sti gla sa mo pet go lo va, {to je po da tak za ve li ku bri gu. Abu ba -

{ko za o~e ki va ti da }e re zer vni tim, s dvo ji com de bi ta na ta, sa vla da ti ri va la. Na vi ja ~i je su pru `i li po dr {ku mla di }i ma Po le ta no vi }u, Na sti }u i Ko va ~e vi }u, ka sni je i Spre mu i Kor di }u, {to ni je bi lo do voq no da se iz beg ne ne u speh. Ako se mo `e go vo ri ti o ne kom do bit ku od te utak mi ce, to bi mo gla da bu de igra Bo ja na Na sti }a, ko ji je po ka zao da ima le pu per spek ti vu, ba{ kao i Mar k o Po l e t a n o v i}, dok je imao sna ge.

igram i bio str pqiv. Grant je sja jan tre ner kod ko jeg sva ki igra~ do bi je {an su. Tru dim se na tre n in z i m a da za s lu ` im svo ju. Da li o~e ku je te {an su i na der bi ju? - Na dam se to me. Ra di se o naj ve }oj utak mi ci u Sr bi ji i sva ka ko da bih è leo da bu dem wen u~e snik. Da }u sve od se be da se to i de si. Bli zu ste ti tu li? - Par ti zan ka ko igra i za slu ìo je tro fej. Osta vi li smo ja ko te {ko se ri ju iza se be i na ma je da na sta vi mo s po be da ma. Spar tak je bio te àk pro tiv nik, ko ji je oprav dao epi tet ne zgod ne eki pe. Ide mo da qe, pr vo me~ sa Zve zdom, pa on da na stva ka se ri je u pr ven stvu - re kao je Pa {e ko. I. Lazarevi}

I PORED PORAZA SPARTAKA ZV OD PARTIZANA

Milinkovi} zadovoqan

Na kon utak mi ce s Par ti za nom, tre ner Spar ta ka ZV Zo ran Mi lin ko vi} imao je re ~i hva le za svo je igra ~e, bez ob zi ra na po raz 1:2. – Za do vo qan sam igrom igrom mo je eki pe pro tiv {am pi o na. Mom ci su po ka za li da ima ju ve li ki po ten ci jal, kao i da se ogro man rad ko ji ula `e mo sva kog da na na tre ni zi ma mo ra is pla ti ti. @ao mi je {to ni smo us pe li da osvo ji mo bar bod, a jo{ mi je `a li je {to smo dva go la pri mi li su vi {e la ko za ovaj rang tak mi ~e wa – re kao je Mi lin ko vi}. – Sre }an sam {to smo sti gli do po be de i no vih bo do va u tr ci za pr vo me sto. Ima li smo ma lo pro ble ma u pr vom po lu vre me nu, ni smo se naj bo qe sna {li, ali je bit no da je sve ka sni je do {lo na svo je me sto – is ta kao je stra teg Par ti za na

De taq iz du e la Voj vo di na - Rad

Bu di mi ra Ja no {e vi }a, a do ma }in, upr kos è qi da se u le pom sve tlu pred sta vi pu bli ci, ni je u na u mu us peo. U po s led w a ~e t i r i pr v en stve na ko la Voj vo di na je za be le ì la ~ak tri po ra za (OFK Be o grad, Par ti zan i Rad) i sa mo je dan re mi kod ku }e (Ja go di na), {to ja sno za o kru ù je ne ve se lu sli ku o u~in ku. Po ra zi je su sa stav ni deo fud ba la, ali ono {to mno go vi {e bri ne na vi ja ~e su lo {e par ti je, ko je se, za div no ~u do, ni su od ra zi le na pla sman na ta be li, pa su cr ve no-be li i da qe tre }e pla si ra ni tim u li gi. Iako je ne za do voq stvo me |u oni ma ko ji ma sr ca ku ca ju za Vo {u ve o ma iz ra è no, sa da na i- la ze da ni u ko ji ma svi mo ra ju da se mo bi li {u, za bo ra ve mu ke ko je ih ti {te i je din stve ni do -

Fo to: F. Ba ki}

jed no stav no mo ra ju da po be de Bo rac i na |u se u za vr {nom me ~u Ku pa, ko ji se 16. ma ja igra u No vom Sa du. To je kri stal no ja san i je di ni ciq, pa i zah tev jav no sti i ni ka kva oprav da wa jed no sta vo - ni su u op ti ca ju. To ne mi nov no stva ra im pe ra tiv, a ka da, osim jed nog-je di nog, dru gih re {e wa ne ma, pod ra zu me va se da fud ba le ri ma ne }e bi ti la ko, iako objek tiv no su kva li tet ni ji i ja ~i tim od ri va la. U du e lu s Ra dom, zbog `u tih i cr ve nih kar to na, ni su na stu pi li: Su pi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Traj ko vi}, Moj sov i [ku le ti}, a tre ner Vu ki }e vi} od lu ~io je da od mo ri i Api ju, Mo re i ru i Abu ba ka ra. Do du {e, Ka me ru nac je u{ao u igru u dru gom de lu su sre ta , ali to ni je ima lo ni ka kvog efek ta i po raz ni je mo gao da se iz beg ne. U sre du, po -

kar Ouma ru i Mi lan Bo jo vi} ni je dan je di ni put ni su sa vla da li pro tiv ni~ ke gol ma ne, iako im je obo ji ci to pri mar ni za da tak ka da su u igri. Ne vo qa, sta ro je pra vi lo, ni ka da ne ide sa ma, pa je da le ko od pra ve for me i Mi ro slav Ste va no vi}, a da su istin ska po ja ~a wa ni su po ka za li ni Ste fen Api ja, jo{ ma we Al ma mi Mo re i ra. A Bo rac }e, sa svim je si gur no, igra ti kao i sve osta le eki pe ka da go stu ju na “Ka ra |or |u” – sa zgu snu tom i po ja ~a nom od bra nom iz ko je }e tra `i ti {an su za kon tra na pa de. Sve to bi }e raz log za ne sa ni cu De ja na Vu ki }e vi }a, kao i za strep wu na vi ja ~a no vo sad skog ti ma, po {to po prav nog is pi ta po sle sre de vi {e ne }e bi ti. Usu |u je mo se da ka `e mo ka ko je utak mi ca s Ra dom `r tvo va na, jer objek tiv no je bi lo te -

Sre da se br zo pri bli `a va i taj dan zah te va }e od svih u Voj vo di ni da u dru gi plan sta ve sve ono, ne le po, {to se ovog pro le }a de {a va lo i da se uje di ne u za jed ni~ kom po ku {a ju da u|u u fi na le Ku pa. Cr ve no-be li ima ju le pu pri li ku, ima ju i po ime ni ma do bar tim, a o ve li ~i ni mo ti va ne tre ba ni tro {i ti re ~i. Us pe ju li da sa vla da ju ^a ~a ne, ube |e ni smo da }e po no vo sti }i i po zi tiv na at mos f e r a u fud b al s ki No v i Sad, ko ja bi mo gla da stvo ri le pu osno vu pred fi na le sre di nom ma ja. Mno gi vo zo vi je su pro p u { te n i, ali onaj naj v a `ni ji tek tre ba da stig ne na sta n i c u “Ka r a | or | e” .Osta j e na vi ja~ ka na da da fud ba le ri Voj vo di ne ne }e se bi do zvo li ti luk suz da i we ga pro pu ste. A. Predojevi}

KUQANI NEZADOVOQNI BODOM U KRAGUJEVCU

Strelci opet zatajili

Zo ran Mi lin ko vi}

Avram Grant. Oba tre ne ra su is ta kla da je ki {a ima la uti caj na igru, da je lop ta bi la kli za vi ja ne go ina ~e, ali da to ne mo `e bi ti ni ka kvo oprav da we za pro fe si o nal ce, ko ji mo ra ju bi ti sprem ni na sve uslo ve. Je di ni gol za Spar tak Zla ti bor vo du po sti gao je Mi qan Mi li vo jev. – Ovo je moj pr ve nac za Spar tak u Su per li gi , sre }an sam zbog to ga, ali bih ra do me wao gol za bod. Sma tram da smo to li ko za slu `io, jer ni u jed nom mo men tu ni smo bi li nad i gra ni – na gla sio je Mi li vo jev. N. S.

Fud ba le ri Haj du ka na go sto va wu u Kra gu jev cu igra li su ne re {no( 0:0), ali ni su za do voq ni. - Kao {to re ~e moj ko le ga To mi slav Si vi}, da nam je ne ko pre utak mi ce po nu dio bod pri hva ti li bi ga obe ru~ ke, ali na kon sve ga vi |e nog ima mo raz lo ga da à li mo {to na{ kon to ni je bo ga ti ji za jo{ dva bo da - ka è tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo i do da je: Od i gra li smo do bru utak mi cu, pro tiv ni ku smo od li~ no pa ri ra li u pr vom de lu, a u dru gom stvo ri li smo ne ko li ko iz gled nih pri li ka za gol, ali je za ta ji la re zli za ci ja. Da kle, sta ra pri ~a, mno go {an si, ma lo lop ti u mre ì pro tiv ni ka. - To nas pra ti jo{ od pr vog ko la na stav ka pr ven stva i su sre ta s OFK Be o gra dom ka da smo sa mo u pr vih dva dest mi nu ta pro ma {i li ~e ti ri {an se i iz gu bli. Na{ {pic Ha xi bu li} da je dve sta po sto za eki pu, s tim {to je ovog pro le }a po sti gao sa mo gol iz pe na la. Dru gi {pic Bu ba lo ra di iz van red no, ali go la ne ma pa ne ma. No, ve ru jem da sva ki post ima svoj kraj, bit no je da stva ra mo {an se, pa va qa ve ro va ti da }e strel ci bi ti pro duk tiv ni ji - ka è Sa bo. Na ove re ~i Zol ta na Sa boa na do ve zao se {ef stru ke To mi slav Si vi}:

Pr vo ti mac Haj du ka Mi ro slav ^o vi lo

- I utak mi ca s Rad ni~ kim je, ba{ kao i one s Par ti za nom, Cr ve nom zve zdom i Ra dom, po ka za la da nam je for ma u uz la znoj pu ta wi, da smo na pra vom pu tu i u na stav ku pr ven stva va qa o~e ki va ti bo qe re zul ta te re kao je Si vi}. Bo qi re zul ta ti su nu `nost, jer se sa sa mo po ne kim zr nom ( bo dom) Haj duk ne od mi ~e zna ~aj ni je od opa sne zo ne. Osta le eki pe to ko ri ste i du va ju mu za vrat. I u 23. ko lu je bi lo ne ko li ko za ni mqi vih re zul ta ta. - Pro le} ni re zul ta ti sa mo po tvr |u ju kon sta ta ci ju o iz jed na ~e no sti li ge, na rav no iz u zi ma ju }i Par ti za na i Cr ve nu zve zdu. Sva ko sva kog mo `e da po be di, ta ko da ne tre ba da nas iz ne na |u je ni je dan re zul tat - sma tra Sa bo. Bod iz Kra gu jev ca je tre }i ko ji su Ku qa ni ovog pro le }a do ne li sa go sto va wa. - Vre dan bod po {to je osvo jen pro tiv eki pe ko ja se bo ri za iz la zak na evrop sku sce nu. Ujed no je i pod strek pred na red ni su sret sa Voj vo di nom u Ku li, ali ~i ni se da je vred ni je od sve ga to ga na {a kva li tet na igra u Kra gu jev cu u dru gom po lu vre me nu. Ta ko bi stal no tre ba li da igra mo - is ta kao je Zol tan Sa bo. \. Bojani}

SPORT

ponedeqak9 . april2012.

DRUGI ME^ FINALA PLEJ-OFA

Zve zda na ko rak do od bra ne ti tu le Crvena zvezda - NIS Spartak 3:1 (25:23, 20:25, 25:16, 26:24) BE O GRAD: Hala SC „[umice”, gledalaca: 500, sudije: Kova~evi} i Vilimanovi} (obojica iz Kraqeva). CR VE NA ZVE ZDA: Budrovi} 2, ^anak, Raki} 18, Popovi} 7, Radulovi} 1, Pu{i} (l2), Medarevi}, Kubura 5, Kecman 19, Val~i} (l1), Luki} 7, Stevanovi} 7.

NIS SPAR TAK: Memi{evi} (l), Trni} 11, Cveti}anin 8, Heli} 22, Vuj~in, D. Radenkovi} 5, K. Radenkovi}, Mati} 14, Olui}, Mrdak 8, Mati} 1. Odbojka{ice Crvene zvezde savladale su suboti~ki Spartak u drugom me~u finala plej-ofa i do{le na korak

do osvajawa tre}e uzastopne titule. Jo{ jednom su, kao i na prbvom beogradskom me~u, crveno-bele devojke odigrale bo qe za vr {ni ce se to va, bile smirenije i zaslu`eno oprav da le ulo gu fa vo ri ta protiv veoma neugodnog protivnika. M. R.

PRVA MU[KA LIGA

Do ma }i nu voj vo |an ski der bi Crvena zvezda - Nova Pazova 18:17 (5:8) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 200, sudije: Ban~ov i Ivanov (Pan~evo). Sedmerci: Crvena zvezda 1 (1), Nova Pazova 5 (3), iskqu~ewa: Crvena zvezda 10, Nova Pazova 12 minuta. CR VE NA ZVE ZDA: Tepavac (3 odbrane i sedmerac), Mi{kov (16 odbrana i sedmerac), Lazi}, Terek 1, Komarek, Jovanovi}, Dukatarov 1, Veki} 4, Belo{ 1, Toki}, Kewalo 2, Stepanov, Goli}, Pa{i} 7 (1), Babi} 2. NO VA PA ZO VA: Vejinovi} (15 odbrana), [krobi} 3 (1),

@ivkovi} 1 (1), Gamber 6, Naraxi}, Vuk{i 2, Jankovi}, Mikovi}, Star~evi} 1, \ur|evi} 2, ^ojba{i} (3 odbrane), Vagi}, Labudovi} 1 (1), Mihajlovi} 1. Rukometa{i mokrinske Crvene zvezde zaslu`eno su u vo|anskom derbiju savladali borbenu i kvalitetnu ekipu Nove Pazove -18:17. Deset minuta pre kraja Sremci su imali dva gola prednosti (15:13), a onda je doma}in na~inio rezultatski preokret. Iskusni Pa{i} sa tri pogotka, kapiten Veki} i mladi reprezentativac Babi} doveli su svo-

ju ekipu u vo|stvo od 18:15. Tim iz Nove Pazova u fini{u me~a imao je igra~a vi{e, ali je samo sekund pre kraja pogotkom iz sedmerca uspeo je samo da smawi rezultat. Za mali broj golova najzaslu`niji su odli~ni golmani doma}i Mi{kov i gostuju}i Vejinovi}a. U pobedni~koj ekipi pohvalu zaslu`uju iskusni strelac Du{an Pa{i}, kapiten Mihajlo Veki} i golman Mi{kov, a kod gostiju golman Vejinovi} i strelac Gamber. M. S.

PRVA MU[KA LIGA

Uma lo sen za ci ja Mladost TSK – Zaje~ar 24:24 (9:16) TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 500, sudije: Bakmaz i Radakovi} (Novi Sad). Sedmerci: Mladost TSK 6 (4), Zaje~ar 6 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 18, Zaje~ar 14 minuta. MLA DOST TSK: Milosavqev (23 odbrane, 2 sedmerca), Milan Kneèvi} 4 (2), Okuka 1, Lau{ev, Devrwa 1, R. Kneèvi} 3, Tankosi}, Kosanovi}, \uri} 5, Starovlah, Pokrajac, Lisica 8 (2), Marjanovi} 2, Milo{ Kneèvi}, Panteli}, Savanovi} (2 odbrane). ZA JE ÂR: Koci} (21 odbrana, 2 sedmerca), Atanaskovi}, Kosti} 1, Merkl, M. ]iri}, Stevanovi}, Cvetkovi} 2, Gen~i}, Petkovi} 7 (1), A. ]iri}, Tomi}, Jani}ijevi}, \or|evi} 2, Deni} 12 (2).

^eta trenera Gorana Kurte{a priredila je iznena|ewe kola i posle sjajne partije stavila ta~ku na seriju lidera od dvadeset uzastopnih pobeda. No{eni freneti~nom podr{kom navija~a, uz odli~no su|ewe, Jara~ani su u dramati~noj zavr{nici nadoknadili zaostatak od sedam golova i izborili remi s aromom trijumfa. Malo je nedostajalo da sjani Jara~ani prirede senzaciju. Minut pre kraja Simo \uri} poslao je projektil pod pre~ku i izazvao erupciju odu{evqewa. Kod doma}ina blistali su kadetski reprezentativac Dejan Milosavqev i bek Milan Lisica, dok se igra budu}eg superliga{a vrtela oko raspucanog Gvozdena Deni}a i golmana Miroslava Koci}a. M. Meni}anin

NBA LIGA

Lej ker si ne mo gu bez Ko bi ja Los An|eles Lejkersi nisu se lepo proveli na gostovawu u Arizoni. Oni su bez pomo}i povre|enog Kobija Brajanta poraèni od Finiksa sa 125:105 .Interesantno je da su gosti odli~no po~eli me~, dobili prvu ~etvrtinu (32:24), ali im je onda ponestalo municije. Prvi duel u posledwe dve sezone bez najboqeg strelca tima zavr{en je o~ekivano. Sansi su im se revan{irali za nedavni poraz u Stejpls centru.Najboqi u pobedni~kom timu bio je [enon Braun sa 24 poena i pet skokova. Majkl Red zabeleìo je 23 pogotka, a Stiv Ne{ upisao je dabl-dabl - 13 poena i 11 asistencija.Kod Lejkersa istakao se Pau Gasol sa ~ak 30 poena i 13 skokova, dok je Endrju Bajnam imao na svom kontu 23 poena i ~ak 18 skokova. I dok su ùti iz Los An|elesa tugovali, gradski rival Klipersi radovali su se u duelu protiv Sakramenta - 109:94. To je bio wihov 34. trijumf u sezoni, osmi na posledwih devet me~eva, pa sada imaju samo pobedu mawe od kom{ija.Kliperse je predvodio Blejk Grifin sa 27 poena i 14 skokova, dok je Rendi Foj zabeleìo 25 pogodaka, od ~ega sedam uspe{nih {uteva za tri

En dru Baj nam (Lej ker si)

poena iz devet poku{aja. Kris Pol dao je veliki doprinos pobedi sa 19 poena i ~ak 15 asistencija. RE Z UL T A T I: LA Kli pers - Sa kra men to 109:94, Finiks - LA Lejkers 125:105, Indijana Boston 72:86, Memfis - Dalas 94:89, Wu Orleans - Minesota 99:90, Milvoki - Portland 116:94, Golden Stejt - Denver 112:97, [arlot - Atlanta 96:116, Filadelfija - Orlando 82:88.

dnevnik BURA U TK GALEB IZ ZREWANINA

Tre ne ru za bra wen rad s de com Ot kaz ko ji je do bio du go go di {wi tre ner u Te ni skom klu bu „Ga leb” Dra gan Mar ko vi} uz bu ru kao je strasti u ovom zrewaninskom sportskom kolektivu. Uprava kluba zabranila je Markovi}u da dolazi na treninge i radi sa decom koja su bila u wegovoj grupi. Dok trener tvrdi da je otkaz neosnovan i da }e to i dokazati na sudu, dotle u upravi Galeba poru~uju da je saradwa sa Markovi}em prekinuta jer je kr{io radnu disci pli nu i ne bla go vre me no upla }i vao ~la na ri nu ko ju treneri sakupqaju od roditeqa dece. Otpu{teni trener se pita {ta }e biti sa decom koju je do sada trenirao i ka`e da je o ovom slu~aju obavestio Sportski savez grada Zrewanina. On tvrdi da je imao grupu od 14 mali{ana koje je pripre mao u zim skom pe ri o du, pod balonima, i jo{ petnaestak koji }e se pojaviti sa po~etkom sezone na otvorenom. Me|u onima koje je trenirao bilo je zapa`enih talenata. - Otkaz mi je dala uprava kluba, navodno zbog kr{ewa odluke kojom je zabraweno da grejawe u balonima radi ako se trenira samo petoro dece. Drugi razlog je navodno neblagovremeno upla}ivawe ~lanarine, koju po klupskoj odluci sakupqaju treneri. Jeste ~lana-

Dra gan Mar ko vi}

rina kasnila, ali nije bilo opasnosti da roditeqi ne}e platiti, pa je ovaj razlog zaista za~u|uju}i. Pomiwu se, kako ~ujem, i kr{ewa nekih odredbi o radu, ali vide}emo ka-

da mi na ku}nu adresu stigne re{ewe o otkazu – rekao je Markovi}, iza kog je dvadeset godina trenerskog rada u Galebu. On napomiwe da }e opravdanost otkaza re{avati sudovi, ali mu nije jasno kako uprava kluba moè da mu zabrani da radi sa decom na terenima koji nisu privatno vlasni{tvo TK Galeb ve} grada. - Re~eno mi je da ne mogu da koristim terene za trening u trenutku kada su deca u takmi~arskom ciklusu. Kako }e se to daqe odvijati - vide}emo – istakao je Markovi} i napomenuo da ima podr{ku roditeqa mali{ana. S druge strane, u upravi kluba ostaju pri svome. Poru~uju da Markovi} vi{e nema {ta da traì u Galebu. Sportski direktor i trener u Galebu Gajica Matanovi} tvrdi da je Markovi} vi{e godina opomiwan da ne radi stvari koje ne sme. - Odvodio nam je decu takmi~are u druge klubove, nije predavao novac od ~lanarina na vreme, {to se ponavqalo godinama. Posle brojnih upozorewa do{li smo do momenta kada uprava kluba to vi{e nije mogla da toleri{e. Kompletna uprava saglasila se da on ovde ne moè vi{e da radi i on je legalno dobio otkaz – rekao je Matanovi}. @. Balaban

TAKMI^EWE SPORTISTA SA SMETWAMA

Hen di spor tu dve me da qe Nakon {to su na dràvnog prvenstva u plivawu osvojili dve medaqe (100 m kraul- 2. mesto Nino Limovi}, 50 m kraul- 2. mesto Dalibor Gu{i}) sportisti sa smetwama u razvoju iz zrewaninskog kluba Hendi sport na Specijalnoj olimpijadi u stonom tenisu osvojili su jo{ dva odli~ja - zlato i srebo. Prvenstvo je odràno u Leskovcu, a na wemu je u~estvovalo preko 100 sportista sa smetwama u razvoju iz 12 klubova. Troje takmi~ara zrewaninskog Hendi sporta ostvarilo je slede}e rezultate: Marija êke prvo mesto, \ura Kalawo{ drugo mesto i Dalibor Gu{i} ~etvrto mesto. - Iako do posledweg momenta, zbog finansijske situacije, nismo znali kako }emo da putujemo do Leskovca, ekipa je ipak stigla na odredi{te i ostvarila zapaèn rezultat i kontinuitet u osvajawu odli~ja sa dràvnih prvenstava Specijalne olimpijade. To je, ina~e, sportska organizacija koja okupqa i organizuje takmi~ewa za osobe sa smetwama u razvoju – kaè jedan od

osniva~a Hendi sporta Simo Salapura. U narednom periodu Zrewanince o~ekuju i dr`avno prvenstvo u fudbalu, kao i nacionalne igre Specijalne olimpijade Srbije u Kru{evcu. - Postoje indicije da }e nekoliko na{ih sportista uzeti

u~e{}e na me|unarodnom fudbalskom turniru u [vedskoj u julu – veli trener u klubu Borislav Nuhanovi}, koji je ovom prilikom apelovao na sve u dru{tvu da u skladu sa svojim mogu}nostima pomognu osnovno funkcionisawe kluba. @. B.

STREL CI ME LI SA I DA MIR MI KEC PO BE DI LI U KU VAJ TU: Stre qa~ ki par Me li sa i Da mir Mi kec (na sli ci)po be di li su na tak mi ~e wu u Ku vaj tu u ga |a wu va zdu {nom pu {kom i pi {to qem. Me li sa, ko ja ga |a za Sal va dor, va zdu {nom pu {kom je sla vi la sa 491,4 (391) krug, a Da mir je ube dqi vo tri jum fo vao sa 687,6 kru go va. - Me li sa je u to ku pri pre ma u Ku v aj t u vi { e ra d i l a MK oru` jem da bi smo mak si mal no is ko ri sti li le po vre me i iz van red no stre li {te, ta ko da joj je re zul tat ne {to sla bi ji – ka `e Da mir.- Ja sam pre za do vo qan, iako sam me~ za v r { io sa dve de v et k e i pro pu stio okru glih 590 kru go va. Do bi li smo pre kra sne pe ha re a i bi lo je i nov ~a nih na gra da. Bra~ ni par Mi kec osta }e u Ku vaj tu jo{ ne ko li ko da na a po tom se vra }a u Be o grad da bi ve} na red nog vi ken da u~e stvo va li u pr vom Ku pu SSS MK oru` jem u No vom Sa du:

- Pri pre me su bi le iz van red ne. Za hva qu jem Sre} ku Pe jo vi }u, tre ne ru ku vaj tske re pre zen ta ci je na iz u zet nom go sto prim stvu, ali i Olim pij skom ko mi te tu Sr bi je, ko ji je po mo gao ovaj deo mo jih pri pre -

ma. [e ik Sal man al Sa bah je bio iz van re dan do ma }in. Na dam se da }e pr vi re zul ta ti ovog na por nog ra da do }i u Lon do nu na pr vom Svet skom ku pu i pre do lim pij skom tur ni ru – do dao je Mi kec.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

^E TVRT FI NA LE DEJ VIS KU PA

OLIM PIJ SKI TUR NIR U [PA NI JI

Ber dih od veo ^e he Or lo vi bo qi od u po lu fi na le Al `i ra ca

Teniska reprezentacija Srbije poraèna je u ~etvrtfinalu od selekcije ê{ke. Odlu~uju}i poen êsima doneo je Toma{ Berdih koji je savladao Janka Tipsarevi}a sa 3:0, po setovima 7:6(6), 7:6(6), 7:6(7) posle tri sata i 45 minuta.Tipsarevi} je imao brojne prilike u duelu sa Berdihom, ali nije ih iskoristio. U prvom i drugom setu je servirao za set, u taj-brejku drugog seta imao je set loptu, u 12. gemu tre}eg seta imao je jo{ dve vezane set lopte, ali najve}u priliku propustio je u 13. gemu tre}eg seta kada je imao 6:3 i

na dva gema obijica su bili sigurni pri svojim servisima, pa je Tipsarevi} zadrào prednost. êh je u tim trenucima bio znatno sigurniji, ali ve}e neizvesnosti pri servis gemovima nije bilo. Sve to se promenilo u sedmom gemu, kada je Berdih imao novu {ansu da oduzme servis Janku, ali se on spasao i poveo sa 4:3. Odmah potom srpski teniser je zaigrao agresivnije i odmah do{ao do brejka i prilike da u narednom gemu servira za set. Ipak, Janka je u tim trenucima mu~ila noga, pa je êh odmah uzvratio brejkom za 5:4, a potom i izjedna~io. Po{to su i

Pro pu stio pri li ku za po be du: Jan ko Tip sa re vi}

tri prilike za set. Berdih je na vol{eban na~in uspeo da se izvu~e i obezbedi kqu~an poen svom timu. Prethodno je Berdih lako savladao Troickog, a Tipsarevi} posle pet setova [tepaneka, da bi slede}eg dana Berdih i [tepanek dobili Zimowi}a i Bozoqca u dublu. Berdih je vrlo brzo posle starta me~a do{ao do prilike za brejk, ali je Janko uspeo da se odbrani i povede sa 1:0. U nared-

Janko i Berdih osvojili svoj naredni servis gem, set je u{ao u taj brejk. Tipsarevi} je imao prednost od 5:3, pre nego {to je ^eh sa tri uzastopna poena preokrenuo. Iako je srpski teniser uspeo da odbrani prvu set loptu svog rivala, drugu nije, pa je Berdih dobio taj brejk sa 8:6 i poveo sa 1:0 u setovima. Berdih je u drugom setu nastavio u istom ritmu, pa je u drugom gemu ve} do{ao do brejka za 2:0, da

bi Janko uzvratio i izjedna~io. Do devetog gema nije bilo izglednijih prilika za brejk, pa je êh uvek dolazio do prednosti, a Tipsarevi} izjedna~avao. Ba{ tada srpski teniser je do{ao do dve brejk {anse i iskoristio je ve} prvu posle dvostruke servis gre{ke Berdiha i poveo je sa 5:4. Ipak, priliku da odservira za izjedna~ewe u narednom gemu nije ni imao, po{to mu je Berdih istom merom uzvratio. Usledila je èstoka borba za {esti gem, Tipsa je sna`no pritisnuo rivala, ali se Berdih izvukao i poveo 6:5. Janko je odmah uzvratio i stigao do novog taj-brejka. Ni ovaj put srpski teniser nije uspeo da nadigra êha, Berdih je ponovo sa 8-6 stigao do seta i 2-0 za ê{ku. Ni tre}i set nije doneo ni{ta novo, Berdih je imao jednu brejk {ansu, ali su ipak oba tenisera ~uvala svoj servis (2:2). Me|utim, Tipsarevi} nije dugo izdrào pritisak, pa je êh prvim brejkom u setu poveo 4:3. Delovalo je u tim trenucima da je Tipsarevi} izgubqen i da }e Berdih lako privesti me~ kraju, ali to se nije dogodilo. Srpski teniser uzvratio je napraviv{i brejk bez izgubqenog poena, a onda je dobio uz malo problema i svoj servis gem za 5:4. Veliku priliku da zavr{i set Jankjo je propustio u 12. gemu kada je imao dve vezane set lopte na servis Berdiha. êh je ponovo uveo set u taj-brejk, a onda je Tipsarevi} uspeo da propusti ne{to {to se zaista retko propu{ta. Odli~nom igrom Janko je stigao do 6:2 i ~ak ~etiri set lopte, ali Berdih se izvukao i na kraju je dobio me~. U ne bit nom pe tom me ~u, Viktor Troicki poraèn je od Rosola 6:7, 5:7, pa je kona~ni rezultat ~etvrtfinala Dejvis Kupa ê{ka - Srbija 4:1 u pobedama.

VE LI KA NA GRA DA SO ^I JA

Ivan Ste vi} po be dio Srpski biciklista Ivan Stevi} pobedio je na trci Velika nagrada So~ija u Rusiji i zaradio 40 svetskih bodova. Stevi} je u posledwoj etapi od Nebuga do Krasnodara (163 km) osvojio tre}e mesto i time je obukao i qubi~a-

- Ovo je izuzetan uspeh srpskog biciklizma i izvanredna najava za olimpijsku trku, jer smo godinu po~eli pobedom, pa neka bude po onoj narodnoj - po jutru se dan poznaje- ka`e Radomir Pavlovi}, vo|a na{e reprezentacije u Rusiji.- Stevi} je imao i maksimalnu

Olimpijskom komitetu Srbije, koji je finansirao odlazak reprezentacije u Rusiju. Plasman srpkih biciklista: 21. Stankovi}, 27. Der, 54. Kasa, 81. Kozomara svi + 1,13 minuta, 83. Hasanovi} + 1,13 minuta. U generalnom plasmanu Stevi} je pobe-

Na {i bi ci kli sti u So ~i ju

stu majicu za najaktivnijeg biciklistu u karavanu. U 58 godina koliko traje ova trka, samo su tri puta inostrani voza~i odnosili pobede sovjetskim i ruskim biciklistima: ove godine Stevi}, a pro{le i pretpro{le godine Nemci [reder i Miler.

pomo} reprezentacije Srbije i suvoza~a iz Salkano tima i wegova pobeda je plod odli~ne taktike i timskog rada. ^estitam svim srpskim biciklistima na velikom po`rtvovawu i borbenosti na ovoj veoma kvalitetnoj i dobro organizovanoj trci i zahvaqujem

dio sa 21:17,29 ~asova, Rus Kosjakov je drugi sa devet sekundi zaostatka, a Ukrajinac Paktusov tre}i sa 48 sekundi slabijim vremenom. Stevi} je na ovoj trci osvojio 48 bodova, a pripala mu je i nagrada od oko 1.900 evra za pobedu u generalnom plasmanu.

Sr bi ja – Al ìr 26:18 (15:10) ALI KAN TE: Hala „Tehnifikacion“, gledalaca: 1500, sudije: Hora~ek i Novotni (ê{ka). Sedmerci: Srbija 5 (3), Alìr 1 (1). Iskqu~ewa: Srbija 10 minuta, Alìr 6 minuta. SR BI JA: Marjanac, [e{um 3, Vujin 6 (3 sedmerca), Nik~evi} 2, Kostadinovi} , Toski} 2, Stani} 14 odbrana, Ili} (1), Markovi} 2, Prodanovi} 1, Stojkovi} 1, Rni} 3, Beqanski, Nenadi}, ûtura 4, Stankovi} AL @IR: Kerbu{ 7 odbrana, Busmal, Ferad, Zuai, Berku{ 3,

na{ih igra~a na po~etku utakmice. Tokom me~a sve je do{lo na svoje, a maksimalnom anga`ovano{}u u odbrani i efikasnim napadom izbegnuta je neizvesna zavr{nica. Vukovi} nije mogao da ra~una na povre|enog Nenada Vu~kovi}a i Nikolu Manojlovi}a, koji je pred kraj duela sa Poqskom dobio crveni karton. Wih dvoji ca utak mi cu su gledali sa tribina. Petar Nenadi} uspe{no ih je zamenio u kombinovanoj odbrani „pet-jedan” i „pet plus jedan”,

Mar ko Vu jin u na pa du

Daud 2, Buri{e, Rahim, Bultif 4, Bubaui, Kaba{e 2, êbur, Sudani, Benali 4 (1), Gaceb, Mokrani 2, êih 1, Benmeni odbrana i sedmerac. Rukometa{i Srbije su u posledwem me~u kvalifikacionog turnira u Alikanteu pobedili Alìr 26:18 (15:10). Uprkos ranom ubedqivom vo|stvu izabranika Veselina Vukovi}a, bila je primetna mala nervoza kod

ba{ kao i Dobrivoje Markovi} Ivana Nik~evi}a, za koga je me~ sa Al`irom bio zavr{en ve} posle 13. minuta igre nakon jednog grubog starta Omara Benalija. Ipak, nije re~ o ozbiqnojoj povredi ve} o malo ja~em udarcu u glavu. Ni Rastko Stojkovi} nije do~ekao kraj na terenu. Wega su saigra~i moralo da iznesu u 59. minutu zbog povrede zgloba.

Srbi su delovali pomalo zbuweno na alìrsku „tri-tri” odbranu, pa su na po~etku me~a imali nekoliko izgubqenih lopti. Re{ewe je brzo prona|eno. U osmom minutu na semaforu je pisalo 5:1 za Srbiju. Ve} na prvom igra~u vi{e, Alìrci su po~eli presingom na polovini terena. Uspeli su Afrikanci na naprave 3:1 i da pri|u na dva gola zaostatka. Orlovi koriste igra~a vi{e, a posle golova Alema Toski}a i Dalibora ûture, imaju do tog trenutka maksimalnih - 10:5. Odbrana Srbije delovala je vrlo dobro, a i napad je sve boqe funkcionisao. Sa igra~em mawe pravimo vi{ak na krilu, a Rajko Prodanovi} postiè prvi gol. Alìr nije uspeo da nam pri|e, Srbija je posle pogotka Momira Rni}a imala i plus {est u 22. minutu. Posle toga usledio je pad u igri na{e selekcije i Afrikanci prave seriju 3:0. Rastko Stojkovi} sjajno se snalazi na crti, postiè gol i uspeva da iznudi iskqu~ewe Buri{a. Snage na terenu bile su izjedna~ene, jer je i Prodanovi} pre toga bio ka`wen sa dva minuta suspenzije. Do odlaska na odmor „orlovi” prave 3:1 i stiù do 15:10. U nastvaku me~a, prvih desetak minuta igralo se gol za gol. Uspeli smo ponovo da izvu~emo 1:1 posle iskqu~ewa Beqanskog, a ve} u slede}em napadu Marko Vujin koristi sedmerac za 19:12. Alìr je jo{ jednom uspeo da smawi na {est golova i tu je bio kraj. Srbija je poja~ala ritam i iz minuta u minut uve}avala vo|stvo, sve do maksimalnih 25:14 u 56. minutu.

DRU GI ME^ FI NA LA PLEJ-OFA

Zve zda sti gla do me~ lop te Cr ve na zve zda - Voj vo di na NS se me 3:1 (25:19, 24:26, 25:17, 25:20) BE O G RAD: Hala SC „[umice”, gledalaca: 650, sudije: ]uk (Beograd), Kolarevi} (Novi Sad). CR VE NA ZVE ZDA: Okoli}, Peri}, Paji}, Stoilovi} 15, Koprivica 9, Milutinovi} 8, Jakovqevi}, Miti} 5, Petkovi} 23, ]eli} 7, Bucuqevi}, Vuji} (l). VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ûbrilo 6, Martinovi} 2, Stefanovi}, Mirosavqevi} 1, Veselinovi} 9, Ivovi} 25, Vrban, Geri} 7, L. ûbrilo 1, Mrdak 7, Stankovi} 1, Kapur (l). Odbojka{i Crvene zvezde poveli su 2:0 u pobedama u finalnoj seriji plej-ofa protiv novosadske Vojvodine NS seme i do{li na korak do {ampionske titule. Beogra|ani su u dva susreta iskoristili prednost doma}eg terena, a borba za titulu seli se u Novi Sad gde se igra tre}i me~ (~etvrtak), a potencijalni ~etvrti u nedequ. Iskoristili su doma}i sve slabosti novosadskog tima, a na ovom susretu ih je bilo zaista mnogo. Ekipa @eqka Bulatovi}a je bila strpqivija, pa je na kraju ipak zasluèno slavila, dok je Salati} kombinovao i na kraju prekombinovao. Jedini raspoloèni u gostuju}em timu bio je sjajni Ivovi}, ali je to bilo premalo da se ugrozi Zvezda. Doma}in je kao i u pro{lom me~u odli~no po~eo. Vojvodina je dodu{e imala adekvatan odgovor, ali samo na kratko. Uspeli su Novosa|ani da povedu posle asa Mrdaka (9:8), a ]eli} je blokom vratio razliku svom timu (14:12). Nije Zvezda zau-

Ras po lo `en Mar ko Ivo vi}

stavila najboqeg pojedinca u Vojvodini Ivovi}a, ali jeste ostale. To je, uz dobar servis i blok donelo Zvezdi tri poena vi{ka (17:14), pa je Salati} zatra`io tajm-aut. Nije to pomoglo wegovom timu, kao ni ulazak Martinovi}a umesto Mirosavqevi}a. Beogra|ani su u zavr{nici bili sjajni, pa su uz servise Petkovi}a rutinski do{li do vo|stva – 25:19. ^inilo se da }e se u istom ritmu nastaviti i u drugom setu. Zvezda je brzo stekla pet poena vi{ka (14:9), ali je Salati} izmenama uspeo da vrati svoj tim u me~. Jo{ na po~etku ovog perioda u igru je poslao Vrbana, nedugo zatim promenio je i diza~e i {ansu dao Stefanovi}u. Malo po malo, uz maestralnog Ivovi}a, na kojeg je i{la

gotovo svaka lopta, Novosa|ani su topili prednost rivala. Ve} posle bloka Mrdaka do{lo je do izjedna~ewa (16:16), a egal igra potrajala je do kraja seta. Crvena zvezda je prva do {la do set lop te (24:23), imala je i kontru, ali je Geri} izblokirao Petkovi}a. Novosa|ani su potom preuzeli inici ja ti vu, as Mr da ka i no vi blok Geri}a bili su dovoqni za izjedna~ewe – 26:24. Ivovi} je u ovom setu nanizao 12 poena, uz neverovatnu realizaciju napada (13-11). Nije gubitak seta poremetio doma}e. Zvezda je brzo, uz “kuvawe” odli~nog Miti}a stekla razliku (8:4). Ponovo je poku{ao Salati} izmenama da promeni ritam, ali ovoga puta mu to nije po{lo za rukom. Povratak Luke ûbrila na mesto diza~a, ulazak Nemawe ûbrila na korekciju umesto indisponiranog Mrdaka, potom i Stankovi}a na prijem ipak nije promenio odnos snaga na terenu. Crveno-beli su lako priveli set kraju – 25:17. Nije bilo mnogo uzbu|ewa u ~etvrtom periodu. Zvezda je opet brzo napravila razliku, koju je dràla sve do 13:8. Tada je jedan sjajan potez Geri}a trgnuo Novosa|ane, koji su ~ak pri{li na poen zaostatka (15:14), ali za preokret nisu imali snage. Blokovi Petkovi}a i Milutinovi}a, kao i gre{ka Luke ûbrila vratili su doma}ima pet poena vi{ka (20:15), pa je fini{ protekao bez drame. Crvena zvezda je lako privela me~ kraju i duplirala prednost u finalnoj seriji – 25:20.

mre@a

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

У будућности плаћамо телефонима?

Како ће Гугл изгледати за 20 година

следеће две деценије Гугл ће, најављују из те компаније, побољшати своју способност „предвиђања и предлагања” одговора корисницима, можда чак и пре него они и поставе питање. Најавила је то Мариса Мејер, једна од првих руководилаца производа која се Гуглу придружила 1999. године, кад је компанија имала мање од 20 запослених. Данас је Мејер једна од најмоћнијих жена у Силицијумској долини. Њен рад у Гуглу свакако утиече на то како милиони људи приступају информацијама на вебу јер ова жена има кључну улогу у дефинисању многих Гуглових производа. - Мислим да постоји свет у који можемо прећи и у ком можемо претраживати на другачији начин, који је футуристички оријентисан према особи рекла је Мејер. - Можемо ли да предвидимо какви ће вам се ресторани свидети у новом граду?”, питала се Мејер и понудила одговор да ће Гугл знати нпр. да ли вас занима више пица или неки отменији ресторан, па ће на основу тога понудити и одговоре. Напоменула је и да би Гугл могао помоћи у повезивању људи с особама које још не познају, али би их требали упознати с обзиром да имају неке заједничке интересе. - Можемо предложити да упознате некога јер сматрамо да имате доста тога заједничког и мислимо

да бисте се свидели једно другом најавила је Мејер још једну могућу будућност. И Гуглов експеримент са самовезећим аутомобилима такођер је део будућности ове компаније. - Многи људи нас питају какве везе имају самовезећи аутомобили с Гуглом, а истина је да кад возите аутомобил, добијате 400 различитих утиецаја. Препознавање правог утиецаја и повезивање у одговарајуће понашање током вожње има везе с претраживањем и начином повезивања одговора. Видећете да се крећемо према таквим стварима - рекла је Мејер. Бивши Гуглов ЦЕО Ерик Шмит већ је изјавио да је Гуглов план развој производа који могу предвидети корисникове потребе базиране на његовом претходном понашању. - Мислим да већина људи заправо не жели да Гугл одговара на њихова питања. Они желе да им Гугл каже што би следеће требало да ураде - рекао је Шмит у недавном интервјуу за Вол Стрит Џурнал после чега је изазвао лавину критика заговорника приватности. Мејер се такођер осврнула и на то колико се Гугл променио откад је 2011. Лери Пејџ заменио Шмита на месту извршног директора компаније. - Лери је усредоточен на производе и на кориснике. Мислим да то можете да осетите - рекла је Мејер.

о 2015. глобално ће бити испоручено 2,1 милијарду паметних телефона. То би могло потпуно променити начин на који купујемо, али и на који се односимо према новцу. Процена компаније Јунипер Рисеарч је да ће свет до исте године мобилно плаћати робу и услуге у вредности 670 милијарди долара. Ипак, не треба очекивати да ће раст бити експлозиван. Требаће времена док се разбије зачарани круг у којем купци желе да трговци могућност мобилног плаћања уведу што пре, а трговци желе што више купаца који ће га користити, како би оправдали улагање у нови хардвер и софтвер. Уз то, велике препреке биће међусобно повезана питања везана уз сигурност и поверење у коришћење таквог начина плаћања. Но, обе су савлади-

Мобилно плаћање као платформа

ве. Вероватно не до 2015. године, али у догледно време сигурно. Тим пре што паметни телефони имају сигурносне предности с којима се класични новчаници и кредитне картице не могу мерити. Рецимо, могуће их је онеспособити за коришћење на даљину, закључавањем или брисањем података потребних за обављање трансакција.

Пет могућих модела Начин плаћања о којем се највише прича последњих година. Паметни телефон постаје новчаник, а користите га како би - уз

помоћ технологије НФЦ или неке треће - на лицу места платили робу или услугу. У тој су категорији пројекти Гугле Валет, Исис и слични.

Мобилно плаћање као тачка продаје Други начин плаћања о којем се пуно говори. Телефон се, уствари, претвара укасу , коју трговци, угоститељи и други користе како би обрадили трансакције кредитном картицом. У тој су категорији Сквере и Верифоне.

Начин плаћања који обухвата све - плаћање на тачки продаје, наплату онлајн, слање новца, плаћање слањем СМС-а или неку методу коју још нисмо открили. Продавачи морају имати отворен кориснички налог код компаније која нуди платформу да би је могли користити. У тој су категорији ПејПал, Секондс и Срв.

Наплата путем оператора То је мобилно плаћање које најбоље познајемо. Користи се онако како се данас плаћа рачун за телефон, паркирање или карта за јавни превоз. Онима који вам нешто продају кажете: ‘Ставите то на мој рачун.’ Цех платите кад вам мобилни оператор пошаље месечни рачун, па не морате имати ни кредитну картицу. У

Предности и недостаци новог ајпеда

рве рецензије новог АјПеда преплавиле су интернет. Многи рецензенти кажу да ако већ имате АјПед 2, нема потребе куповати нови. Зашто? Нови АјПед у слободну продају крнуо је 16. марта и то у Сједињеним Државама, Великој Британији, Немачкој, Канади, Француској, Швајцарској и Јапану, а од 23. марта је доступан и у већини земаља ЕУ. Већина рецензија је углавном врло позитивна, међутим постоји неколико малих притужби које смо прикупили како бисмо вас поштедели пробијања кроз мноштво рецензија и тестова новог Епловог

таблета. Већина се слаже с једним, а то је да ако већ имате АјПед 2, нема потребе да купујете нови. Наиме, ако желите да уштедите 100 долара, купите АјПед 2 уместо новог модела. Дејвид Пог, технолошки гуру Њујорк Тајмса, одушевљен је новим АјПедом. Свиђа му се висока резолуција екрана, боља камера и 4Г ЛТЕ брзине, међутим и он сматра да нови уређај доноси незнатна побољшања у односу на АјПед 2. Његов савет је: не купујте нови АјПед ако већ имате АјПед 2. Према његовим речима, нови АјПед заиста би се требао звати АјПед 2С. Наиме, Епл је слово „С„ већ пре додавао моделима ајФона који нису били у потпуности нови, али су имали значајна побољшања у односу на претходне моделе. Реч је о моделима АјФон 3ГС и АјФон 4С. -Тачно то се догодило с новим АјПедом каже Пог. „Његова техничка побољшања„ држе га и даље најпожељнијим таблетом, јер је довољно у водству у односу на Андроид, међутим нови АјПед није кренуо у неком новом смеру, у смислу да је реч о нечем револуционарном. Кренимо сада на притужбе. Техкранч

пише да је „новом АјПеду потребно мало више да се напуни„. Треба му неколико сати, па ћете највероватније то желети да урадите током ноћи. Ово звучи сасвим логично јер је Епл морао уградити већу батерију како би могао добити фантастичан нови екран. - Након дуже употребе нови АјПед се загрејава у доњем десном углу. Није никада врућ, само је топао - пише Текранч. То вероватно има везе с 4Г повезивости или новом батеријом, но ово се није догађало с претходним верзијама АјПеда. Загрејавање није једини проблем. Према речима Пога, „нови АјПед је миллиметер дебљи„ и такођер нешто тежи од АјПеда 2 управо због нове батерије. Он сматра да је то „врло мала разлика, ме-

ђутим прсти који су навикли на стари АјПед то ће осетити, а то је лоше„. Многи корисници бит ће одушевљени кад виде нови екран с кристално јасном и чистом сликом. Искусни Волт Мосберг је за Ал Тинг Д написао да је то „најспектакуларнији екран који је икад видео на мобилним уређајима„. Према његовим речима, „за оно што сте мислили да је оштро, није тако оштро како би могло бити кад узмете у руке нови АјПед„. Квалитет фотографија тако је једнака квалитету фотографија у висококвалитетним часописима, тако да ћете највероватније прво приметити управо квалитет екрана кад изблиза видите нови АјПед. Ипак, једна ствар би вам могла засметати. „Једну ствар Епл није средио. Као сви сјајни, ЛЦД екрани у боји, и овај екран се слабо види на директној сунчевој светлости„, пише Мосберг. Без обзира на све ове приговоре, нови АјПед сви ће из прве заволети. Посебно екран. Иако, како смо већ рекли, већина рецензената сматра да је АјПед 2 једнако добар као и нови АјПед. Пог је то најбоље изрекао кад је написао да „нови АјПед није представио ништа што нисмо већ пре видели, било на АјФону или на конкурентским таблетима„. Наиме, Епл је само узео свој постојећи АјПед и додао му нови екран, батерију и мобилну технологију.

тој су категорији модели које нуде ПејментОне, Зонг, Боку и МоПеј, рецимо.

Плаћање у затвореној петљи Телефон постаје кредитна картица коју издају трговци, угоститељи или већ неко. Прилично је скупо и ретко, али није без преседана. На пример, амерички ланац кафића Старбуцкс се на то одлучио. Забележили су три милиона мобилних трансакција током прва два месеца. Шта ће од тога превладати? Тешко је прогнозирати. Прихватање ће вероватно варирати од земље до земље. Највише изгледа за масовно глобално коришћење има мобилно плаћање као платформа, зато што тражи мање улагања у инфраструктуру попут читача, посебних каса и слично. Извор: www.b92.net/teh no po lis У МАЂАРСКОЈ

Нокија отпушта

ински произвођач мобилних телефона „Нокија„ отпустио је 1.194 радника из своје фабрике у мађарском месту Комаром на граници са Словачком. Како је мађарску новинску агенцију МТИ обавестио у четвртак шеф локалног Завода за тржиште рада, међу отпуштеним радницима је 846 мађарских и 348 словачких држављана.

Компанија „Нокија„ је у септембру 2011 најавила да испитује дугорочну прогнозу производних погона у финском месту Сало, мађарском Комаром и мексичком Рејносу. „Нокија„ је 8. фебруара, најавила да ће из производног погона у Комарому, од садашњих 4.400 запослених, до краја ове године отпустити 2.300 радника, пренели су словачки медији.

c m y

dnevnik

RePORTA@e

ponedeqak9.april2012.

DOK TOR HE MI JE MI LI CA OB RA DO VI] JE MA TI MA KA RI JA, IGU MA NI JA MA NA STI RA SO KO LI CA

Pro du ho vqe na sli kar ka, mi si o nar ka qu ba vi i isti ne ula sam od prijateqa da je na Kosovu i Metohiji jedan od najmudrijih pripadnika na{eg naroda jedna igumanija, a zovu je „general„. Malo mi bi ~udno, igumanija a takav nadimak. Mada, kada je pozvah da dogovorimo intervju, sve mi bi jasno. O{tar, jasan glas kojim vam daje do znawa da vas slu{a, ali da vi wu morate slu{ati u momentu me je otreznio. Ovako mo`e da pri~a samo neko ko je ro|en za generala ili bar ima gene srpskih ratnika. A mati Makarija, svetovno dr Milica Obradovi} je ratnica za odbranu pravoslavqa, `ena koja je svojim telom i molitvom 1999. zaustavila kolonu tenkova, sa~ekivala sa sestrinstvom na raskrnicama puteva u zbeg pokrenute Srbe, prekliwala ih da se vrate na svoja ogwi{ta, kako bi sa~uvali identitet. Ona je

Ma ti Ma ka ri ja

svoj identitet nastao od oca Luke, àndarmerijskog oficira i majke Vidosave, u~iteqice, sa~uvala i podarila ga manastiru. Nije ni ~udo {to je 2005. jedan dnevni list u vrstio me|u deset najmo}nijih èna u Srbiji. Ko je Milica Obradovi}? Ro|ena je 13. decembra, 1940. u Stala}u, a osnovnu {kolu i niù gimnaziju zavr{ila je u Kovinu. Maturirala je u vi{oj gimnaziji u Smederevu 1960. godine, 1963. godine diplomirala je na Hemijskoj grupi beogradskog PMF - a. Magistrira 1967, a 1971.doktorira hemijske nauke. 1981. diplomirala je na Teolo{kom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu. Vra}a se u Srbiju 1982. i oslikava krstionice Saborne crkve u Prizrenu, u Pe}koj patrijar{iji, manastiru @i~a, oltarske apside Katedralnog hrama SPC u Sent Andreji... Preko 100 wenih ikona se nalazi na svim kontinentima sveta. Govori engleski, francuski i gr~ki jezik. - Qubav, koja je u nama budila hrabrost do ludosti podstakla nas je da, sko~iv{i na NATO tenk, zaustavimo mo}nu kolonu i zatraìmo spas za nama susedan manastir Devi~, biser sredwevekovne srpske duhovnosti - pri~a mati Makarija, a ve} zami{qam sliku monawiha kako u crnim odorama stoje ispred tenkova u Srbici gde su pripadnici U^K palili i pqa~kali, a sestrinstvo manastira Devi~ danima dr-

àli u zato~eni{tvu. Uspele su, pu{ke su spu{tene, molitve usli{ene. Mi, sestre manastira, kao i sav srpski narod na Kosovu i Metohiji bi bili sre}ni da ìvimo u na{oj mati~noj dràvi. U ovom trenutku traìmo samo ista prava sa ostalim stanovnicima Kosova. Ako je Pri{tina jednom mogla da kaè da vi{e ne èli da bude sa Beogradom, onda i mi na Severu Kosova treba da imamo ista prava i da kaèmo da mi ne}eno sa Pri{tinom. Amerika i velike svetske sile ne}e re{iti pitawe Kosova. Bog }e to u~initi, a {ta On kaè, sagnu}emo glave svoje i re}i: „’Neka nam bude po Voqi Tvojoj’, ali }emo ostati verna vlastela Kneza Lazara u o~ekivawu dana Boìje Pravde.” Dok pri~amo o boìjoj pravdi, mati napomiwe da bi vaqalo ne{to re}i i o manastiru u koji je sa sestrinstvom do{la na poziv SPC jo{ 1991. - Manastir Sokolica se nalazi na krajwim jugozapadnim obroncima Kopaonika, na istoimenom brdu iznad drevnog Zve~ana i Kosovske Mitrovice. Zadu`binar manastirskog hrama je najverovatnije êlnik Musa,

Ma na stir So ko li ca, ~u var pra vosla vqa

nuli u Kosovskom boju. Manastirski hram datira iz vremena pre 1389. godine i bio je `ivopisan ubrzo po izgradwi. @ivo-

û do tvor na Bo go ro di ca So ko li~ ka U manastiru se nalazi ~uvena mermerna statua Presvete Bogorodice, klesana u 14. veku ali, od kako je pre {est vekova, do{la u manastir, po~ela je da ~udotvori. Pomaè bezdetnim parovima i u drugim nevoqama: ako dete, ~ak i posle vi{e godina, ne progovori; ako postoji neki problem sa o~ima... Ovu wenu milost raspoznaju ne samo Srbi, nego i drugi narodi. Mnoga albanska deca su ro|ena posle molitvi wihovih majki pred Bogorodicom. gospodar Zve~anske tvr|ave, zet svetog Kneza Lazara, kosovskog mu~enika, jer je oènio wegovu sestru i sa wom izrodio sinove od kojih su najpoznatiji Stefan i Lazar Musi}, vitezovi pogi-

pisale su je monahiwe sokoli~ke 2010-2011. godine - uvela me je u istoriju nastanka Sokolice mati Makarija. - U Sokolici sam osnovala ikonopisnu radionicu u kojoj

rade tri sestre u okviru svoga redovnog poslu{awa. Veliko je interesovawe za na{e ikone. Qudi danas umeju da raspoznaju prave duhovne ikone koje slikaju za to posve}ene osobe - skromno, o ovom mo`e se re}i velikom podvigu, pri~a mati ~ije su kopije fresaka od 2002 - 2004. godine obi{le ~itav svet. - Na celivaonicama na{ih hramova najmawe se mogu na}i pravoslavne ikone. Celokupno crkveno slikarstvo danas ~esto ide do ki~a, ~ak do demonizma. Zbog svega ovoga sam, jo{ davne 1992. godine, kao znak svoje mona{ke i pravoslavene ikonopisne savesti, uputila pismo sa konkretnim predlozima svim ota~astvenim arhijerejima SPC. Od tada su neke stvari krenule na boqe, ali mnoge su ostale na

mrtvoj ta~ki. - objasnila je su{tinu borbe za pravoslavnu ikonu igumanija Sokolice. A da bi svetu pokazala da Srbi sa sobom nose lepotu, koristila je sva znawa ste~ena u svetskim {kolama u svom svetovnom ìvotu. - Hemija mi pomaè da kao slikar od samo deset osnovnih boja napravim takve nijanse, koje drugi slikari te{ko mogu da postignu. Znawe jezika pomaè u komunikaciji sa qudima. Mi smo misionari prave srpske istine na Kosovu i na{oj re~i, kao re~i Bogu posve}enih qudi se veruje - nagla{ava mati Makarija. [to se verovawa ti~e, veruju im i Albanci koji su u okruèwu manastira i Srbi koji redovno dolaze na bogosluèwa. Zo ri ca Dra go je vi}

DE^ JI PLES I BA VQE WE SPOR TOM MUKE ZADAJU RO DI TE QIMA I KLE PA JU IH PO YEPOVIMA

Ula zni cu pla ti pa svo je de te il’ unu~e gle daj oditeqi koji `ele da im se deca bave nekim sportom i da rekreativno treniraju tokom ve}eg dela godine, mora}e poprili~no duboko da zavuku ruku u xep. Iako su u Novom Sadu uglavnom skupi samo popularni sportovi, mame i tate se hvataju za glavu i kada je ples u pitawu. Devoj~ice mahom `ele da budu balerine kada porastu, te treniraju u raznim „dens„ klubovima po gradu. Mese~na cena nije toliko skupa i iznosi od 1.200 do 2.000 dinara. Me|utim, skupi su kostimi koji se {iju za svaki nastup. Ni to roditeqima ne smeta, a ono {to im smeta je svakako {to organizatori raznih plesnih takmi~ewa upravo zara|uju na roditeqima. Naime, kada se neko dete ili plesna grupa takmi~i, mora da pla}a kotizaciju koja u zavisnosti od vrste takmi~ewa i kategorije igra~a staje izme|u {est i 20 evra. Naravno, u tim momentima roditeqi ne {tede novac, jer jedva ~ekaju da vide svoje mezimce {ta su nau~ili i dokle su napredovali u sportu ili plesu. Me|utim kada do|u da ih bodre i na kraju krajeva da budu pratwa svom maloletnom detetu, desi im se neprijatna situacija: da bi gledali svoje dete moraju da plate ulaznicu koja nije nimalo jeftina. Tako roditeqi ~ija deca nastupaju na takmi~ewu iz densa za jednu ulaznicu moraju da daju 300 dinara, a naravno da obi~no oba rodite-

qa `ele da bodre dete, te se cena udvostru~uje. Tu su i babe i dede, pa iz jedne ku}e treba dati preko hiqadu dinara i to samo za ulaznicu. - Nedavno je na Spensu bilo takmi~ewe u densu. I zaista je sve ura|eno na svetskom nivou, ali ga pretera{e sa cenom karata. Ulaznica je bila 300 dinara, a publiku su ~inili uglavnom

sa~ekaju posle nastupa - ispri~ao nam je Bogdan, ~ija je }erkica nastupala na nekoliko ovakvih takmi~ewa. Ovaj tata nema ni{ta protiv da se ulaznica pla}a, ali smatra da bi ona za roditeqe trebalo da bude u pola cene ili bar da je plati samo jedan. Ina~e, generalno je sport skupa rabota, jer mame i tate pro-

De~ ja ra dost ne ma ce nu

Te {ka mu ka ro di teq ska

roditeqi, bake, deke i ostala rodbina. Smatram da je to preterano, posebno ako se uzme u obzir da roditeqi ne budu du`e od 15-tak minuta u publici, jer moraju da iza|u po svoje dete i da ga

se~no izdvajaju 3.000 dinara svakog meseca da bi im se deca bavila sportom. Kako saznajemo, nema razlike da li je neko dete talentovanije od drugog, cena je za sve podjednaka. Najpristupa~ni-

ji je bejzbol koji staje 1.500 dinara. fudbal je 3.500, plivawe oko 4.000, a ~asovi jahawa ~ak dose`u i do 10.000 dinara. Ukoliko su roditeqi racionalni i odaberu sport koji odgovara detetu i blizu je ku}e, a ne o~ekuju rezultate u ranom uzrastu - napravili su pun pogodak. Na`alost, ima ekstremnih roditeqa ~ija deca idu na pojedina~ne sportove o kojima se mnogo pi{e. Na sre}u, ve}ina je racionalna i upisuju dete na sport

kako bi rastao u zdravom okru`ewu i sa~uvali ga lo{eg uticaja ulice. Prose~na cena mese~nih treninga je oko 3.000 dinara, koliko ko{taju ko{arka, fudbal, rukomet, stoni tenis... Tenis je skupqi, pa treba izdvojiti 5.000 dinara svakog prvog u mesecu. Bejzbol je u klubu Vojvodina 1.500 dinara, a deca se takmi~e od najranijeg uzrasta. Zimske treninge imaju jedanput nedeqno, a u letwoj sezoni od marta do

oktobra imaju tri treninga nedeqno. Opremu dobijaju u klubu , a jedino {to treba da kupe je rukavica i kopa~ke koje se naru~uju iz inostranstva. Zanimqivo je da sve vi{e dece èli da ide na kapueru, a mese~no za ovaj sport treba izdvojiti dve hiqade dinara. Otac Dejan I. ~ija }erka ide na kapueru kaè da mu to nije skupo, jer ima tri treninga nedeqno, dok se drugi sportovi uglavnom odvijaju dva puta u nedeqi. - Moja }erka se ba{ prona{la u ovom sportu, i zaista voli da ide. Ranije je i{la na balet, korektivnu gimnastiku, ali joj je sve to brzo dosadilo. Ovde ba{ voli da trenira, a posebno bih pohvalio trenera Marka koji ih vodi na bazen, klizawe, u park na treninge - kaè Dejan. Fudbal u Balon sali na Limanu 4, zimi staje 2.500 dinara, a leti, kada se treninzi odràvaju na travi ko{taju dvi hiqade dinara. Kako saznajemo od roditeqa ~ija deca ovde treniraju, svakog meseca mora da se plati pun iznos bez obzira da li dete dolazi ili ne dolazi na sport. Qi qa na Na to {e vi}

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

ЖЕЛИМИР ЖИЛНИК, ФИЛМСКИ РЕДИТЕЉ

О МЛАДИМА БЕЗ ПЕРСПЕКТИВЕ

Филмски медиј има будућност

Снимају се „Варвари”

Улога Београдског фестивала документарног и краткометражног филма јесте се изменила, али филмски медиј има будућност, изјавио је доајен српске кинематографије Желимир Жилник, који на овогодишњем, недавно одражаном 59. фестивалу учествовао у специјалном програму са документарцем „Једна жена - један век„. Тај филм је одушевио публику у Дому омладине још прошле године на премијери те приче о необичном животном путу Драгице Срзентић у неколико држава које су се смењивале на овом простору у протеклих стотинак година. “Медиј филма се јако променио. У време када сам правио прве документарце и приказивао их на овом фестивалу, телевизија је тек почињала. Документарни филм је тада уврштаван у редовне бископске репертоаре, као журнал уочи играног филма”, рекао је Танјугу Жилник, чији су филмови имали и светску дистрибуцију. Жилник је испричао како су се почетком 70-их година, када је отишао у Немачку, документарци толико приказивали у биоскопима да су га позвали да тамо одмах и снима кратки метар. “Урадио сам за недељу-две дана кратки филм ‘Лорелај’ који је умножен у чак 350 копија и играо у кинима испред ‘Дивље хорде’ једног Сема Пекинпоа. Постојала

је тржишна вредност и смисао свега тога”, рекао је он. Напомињући да је у међувремену телевизија постала најмоћнији медиј који се бави документарном продукцијом, оценио је да се исто као код нас изменила функција и улога свих краткометражних фестивала у свету. “Често одлазим на те фестивале, у Оберхаузен (Немачка), на ЛисбоаДокс (Португалија), у Јихлаву (Пољска). Карактеристике

су доста младих аутора и доста теве продукције”, казао је Жилник. Према његовом мишљењу, “није тачно да је медиј филма данас сиромашнији и да се мање ради него пре 45-50 година”. “Заправо је обрнуто. Због поједностављене технологије сведоци смо експлозије филмске производње, а и доступности филмова. Данас нема младог човека који преко интернета не може да нађе било који филм који га интересује. У моје време морали

смо да чекамо годинама да одређени наслов дође у Кинотеку”. “Филмски медиј апсолутно има будућност”, истакао је он. На питање о извору његове енергије, 70-огодишњи редитељ, сценариста и продуцент изјавио је да је “јако заинтересован да посматра живот”. “Мене храбри могућност коју филм даје да комуницирам са људима. Када правите документарац, од десет људи које питате за неку тему , увек ћете наћи бар двојицу, тројицу који се заинтересују и хоће са вама да сарађују и онда направите неку врсту креативне групе”, рекао је Жилник. Он је приметио да “сва ова питања која нас толико ударају по глави, па мислимо - сад смо последњи, економија нам је крахирала, политика се закочила - стоје на јендом нивоу, али на другом - живот пулсира даље’. “Радећи документарне филмове срећем људе који својом енергијом и кретаивношћу свакога дана решавају те проблеме. Документарац показује страну живота која је шира од филмског заната”, изјавио је Жилник. Док филм “Једна жена – један век” наставља свој фестивалски живот, у априлу ће бити приказан у Висбадену (Немачка), а за 1. мај заказана је цнрогорска премијера, неуморни аутор спрема нови филм, али не жели да открива детаље. “Ја са екипом улазим у истраживање, често и у ризик, тако да не волим да пре времена дајем обећања. То је моје правило, док не буде скоро готово не објављујем, а надам се да ће премијера бити почетком јесени”, рекао је Жилник.

Диланов албум као инспирација Бразилска филмска компанија „РТ Феатурес„ купила је права да сними филмску адаптацију чувеног албума Боба Дилана „Blood on the Tracks„. Компанија тренутно тражи редитеља за филм који ће бити снимљен на енглеском језику и који ће бити заснован на албуму на коме су и неке од најпознатијих песама Боба Дилана „Shelter from the Storm„, „Tangled up in Blue„ и „Simple TWist of Fate„. „Као дугогодишњи поштоваоци једног од најбољих албума у историји музике, осећамо се привиле-

гованим што ћемо снимити овај филм„, продуцент Родриго Теикеира рекао је АФП-у. „Наш циље је да радимо са редитељем који ће створити класичну драму са ликовима и окружењем који отелотворују албум који је инспирисао многе„, додао је он. „Blood on the Tracks„ је Диланов 15. студијски албум. Музичар је више пута демантовао да је реч о аутобиографском делу иако критичари тврде да је албум рефлектује колапс његовог брака. Дилан, који је напунио 70 прошле године, каже да је албум инспирисан причама Антона Чехова.

У Младеновцу је у току снимање дугометражног играног филма „Варвари„, по сценарију и у режији дебитанта Ивана Икића на тему насиља међу младима. То је и први дугометражни филм продуцената Милана Стојановића и Маје Поповић у оквиру куће „Sense production„, која је данас саопштила да је завршена прва недеља, а да ће се снимати још шест недеља на више локација у Младеновцу и Београду. Пројекат су подржали Министарство културе, Филмски центар Србије, Градска општина Младеновац и грчки Балкан Фонд. Кроз причу о 17-годишњем Луки, филм се бави проблемом омладине која одраста у окружењу без перспективе, у друштву

ишчашених и померених вредности. Млади свој бес и фрустрацију исказују насилним и деструктивним понашањем покушавајући да тиме скрену пажњу на себе.

Према синопсису, радња се дешава 2008. године, у периоду између две утакмице локалног друголигаша, између једностраног проглашења независности Косо-

ва и масовних демонстрација у Београду. Улоге су поверене махом натуршчицима, тинејџерима из Младеновца, с циљем да се искуства и размишљања савремене омладине што верније унесу у филм. Актери су изабрани током десетомесечног кастинга. Уследио је рад са редитељем како би се припремили за процес снимања. Две важне улоге тумаце професионални глумци - Марина Воденичар и Јасна Ђуричић. У оквиру овог филма први пут се уводи музичко плесни покрет „Хард бас„ који је настао у Русији и у протеклих неколико година постао веома поуларан код омладине у источној и централној Европи. (Танјуг)

РОБЕРТ РЕДФОРД, ГЛУМАЦ

Документарци уместо истраживачког новинарства Амерички глумац и редитељ Роберт Редфорд сматра да су документарни филмови заменили новине као главни извор истраживачког новинарства медија. „Разлог томе је нагло пропадање новинских стандарда„, рекао је он за Би-Би-Си (BBC). „Зато су документарци постали тако важни. Они су вероватно бољи облик истине„, казао Редфорд који ће овог месеца представити неколико документарних остварења на инаугуралном Санденс филмском фестивалу у Лондону. На овој манифестацији, која ће трајати четири дана, биће промовисан део филмова који су у јануару приказани на редовном Санденс фестивалу у Америци. Редфорд је посебно остао упамћен по улози у филму „Сви председникови људи„ из 1976. у којем је играо Боба Вудворда, једног од двојице новинара „Вашингтон поста„ који су обелоданили аферу „Вотергејт„, због које је тадашњи америч-

ки председник Ричард Никсон био приморан да поднесе оставку. „По мени, прилично је очигледно да је новинарство од тада у опадању, само што у то време нисам могао ни да претпоставим да ће то бити тако брзо и драстично, да ће нестати правила којима се новинарство руководило, као што је правило да морате да имате два извора пре него што можете да се позовете на њих„, навео је Редфорд. Он сматра да је „одговорност уступила место брзом сензационализму„. „Мислим да је то нанело велику штету новинарству. Људи у мојој земљи се питају, где можемо да нађемо истину?”, казао је 75-годишњи глумац. Редфорд сматра да данас кинематографија има могућности да „копа„ далеко дубље од

новина које су ограничене роковима. „У документарним филмовима можете да прикажете ствари које нека влада или нека велика корпорација можда крије„, навео је Редфорд који, међутим, остаје скептичан када је реч о политичком утицају тих остварења. „Да ли филм може да промени било шта? Не. Можда само моду„, али систем или владу свакако не, казао је Редфорд. (Танјуг)

ДОДЕЛA НАЈВИШИХ КАНАДСКИХ ФИЛМСКИХ НАГРАДА – THE GE NIE AWARDS

Tријумф драме „Господин Лазар” Додела “Генија”, највиших канадских филмских награда, одржана недавно у Торонту 32. пут, претворила се у слављеничко вече монтреалског синеасте Филипа Фалардоа (Philippe Falardeau) и његовог “Господина Лазара” (“Monsieur Lazhar”). Фалардо је лично освојио две награде (за најбољу режију и адаптирани сценарио), од укупно шест колико је припало његовом најновијем остварењу (за најбољи филм, мушку главну улогу, монтажу и женску споредну улогу). “Филм је као сећање и имагинација једне земље. Без тога, једна земља не може да буде нација! Искрено, ја сам привилегован што живим у времену и месту где наш јавни систем нам омогућава да правимо личне филмове. Ову награду делим са свим мојим колегама у Канади који се муче да направе персоналне филмове. Желео бих да им поручим: Будите упорни. Будите непоколебљиви. Будите одважни и ‘дивљи’. Будите спремни на ризик, и нешто добро ће да вам се деси!”емотивно је казао Филип Фалардо (досад укупно четвороструки освајач “Генија”), чији изврсни филм (са 9 номинација) је дирљива лирична драма о имигрантуучитељу на замени (упечатљива улога алжирско-француског глумца Фелага-Fellag, награђена “Генијем”), који помаже ученицима једне основне школе у Монтреалу да се опораве од трагедије у њиховом разреду. Тријумфујући са “Господином Лазаром” месје Фалардо се, уз свог монтреалског колегу Денија Вилнева (Denis Villeneuve), реди-

(имала је 6 номинација) о човеку који је као донатор сперме постао биолошки отац 533 деце(!) освојила је и специјалну награду “Златна ролна” (“Golden Reel”) за најкомерцијалнији канадски филм у 2011. години, са укупном зарадом од 3,5 милиона долара на домаћим “бокс-офисима”. “Драго

ми је да је наша комедија прихваћена као равнопрани такмац драмским филмовима и да је тако добро прихваћена од гледалаца. Наш циљ је био да досегнемо до публике и то нам је успело. Овај филм поставља питање: Да ли би и ви то урадили? Да ли би и ви донирали сперму? Ко зна, кад

Пет Генија за „Опасни метод”

Бојан Ж. Босиљчић и Дејвид Кроненберг на додели „Генија”

теља прошлогодишњег лауреата “Згаришта” (“Incendies”) наметнуо као водећа стваралачка личност нове гарде квебечке и канадске кинематографије. Свака додела награда има своје слављенике, али и губитнике. Најразочаранији на 32. церемонији је био монтреалски аутор Жан-Марк Вале (Jean-Marc Vallee ), некадашњи вишеструки победник са филмом “C.R.A.Z.Y.” (2006.), чија комплексна уметничка драма “Цветни кафе” (“Café de Flore”) је била водећи фаворит са укупно 13 номинација, али је освојила само три “Генија”: за визуелне ефекте, шминку, те престижну награду за нај-

бољу женску главну улогу, додељену Ванеси Парадис (донедавној дугогодишњој животној партнерки Џонија Депа), која је, као и њен колега Фелаг, била одсутна са церемоније. Парадис је у овом фиму одбацила гламурозну ауру, увлачећи се у својој роли “под кожу” париске раднице из 1960тих, која је веома заштитнички постављена мајка спрам свог хендикепираног сина са Дауновим синдромом. Две награде (за оригинални сценарио и оригиналну песму) припале су квебечком филму “Старбак“ (“Starbuck”) монтреалског синеасте Кена Скота (Ken Scott). Ова озбиљна комедија

Пет статуета (од 11 номинација) освојио је филм “Опасни метод” (“A Dangerous Method”), о рађању модерне психоанализе и “судару два ума” Сигмунда Фројда и Карла Јунга, светски афирмисаног Дејвида Кроненберга (David Cronenberg), што је допринело да се на 32.-ој додели “Генија” успостави колика-толика равнотежа између канадске франкофонске и англофонске продукције. Занимљиво, самом Кроненбергу, рекордеру по броју досад освојених “Генија” (чак девет трофеја!), овога пута није додељена ниједна награда, али је он ипак изашао на позорницу да прими статуету намењену реномираном композитору музике Хауарду Шору (Howard Shore), иначе његовом пријатељу и дугогодишњем сараднику: “Хауард је тренутно на Новом Зеланду где ради на филму ‘Хобити’ (The Hobbit’). То је нека врста наставка филма ‘Опасни метод’”!- у шали је рекао прослављени ветеран Дејвид Кроненберг, који је потписнику ових редова открио малу тајну да спрема наставак свог одличног филма “Заклетва”. Његов филм је тријумфовао углавном у техничким дисциплинама (сценографија, музика, звук и монтажа звука), али и у категорији за најбољу мушку споредну улогу, где је, за улогу Сигмунда Фројда, победио холивудски стар Виго Мортенсен (Viggo Mortensen ), широј публици познат из трилогије “Господар прстенова” (“The Lord of the Rings”). Након “Насилничке прошлости“ (“A History of Violence”, 2005.) и “Заклетве” (“Eastern Promises”, 2007.) ово је трећи Мортенсенов филм у сарадњи са Кроненбергом: ”Сасвим је природно да се захваљујем Дејвиду. На крају крајева, он је једини редитељ који је био вољан да ме након свега поново ангажује! Ова статуета ‘Генија’ је врло диван трофеј и у циљу да је пренесем безбедно преко границе у Америку ја ћу је умотати веома пажљиво”- казао је Мортенсен, који је те вечери изазвао највећу пажњу умотавајући статуету “Генија” у заставу “Монтреал Канадијенса” (“Montreal Canadiens”), чији је страствени навијач, посвећујући освојену награду овом чувеном професионалном хокејашком тиму, којем ове сезоне баш не цветају руже.

смо били млађи, да је било прилике, односно да нам је понуђен новац, можда би и ми, мој сценаристички колега и стари друг Мартин Петит и ја, то учинили!”казао је редитељ и ко-сценариста Кен Скот, који је обелоданио да ће његов филм ускоро постати и холивудски “римејк”! Коначно, креативну снагу франкофонске кинематографије у Канади потврдила је и млада ауторка Ан Емон (Anne Emond), која је добила специјалну награду “Клод Жутра” (“Claude Jutra”) за најбољи дебитантски играни филм под називом “Ноћ број један” (“Nuit #1”), савремену урбану драму о дезорјентисаној “изгубљеној генерацији” у Квебеку, која и у својим касним двадесетим годинама и даље живи попут тинејџера! Ова 32. додела Генија је по многим оценама била спектакуларни, гламурозни шоу који служи као додатни доказ све израженијем уверењу да је канадска кинематографија на правом путу да дефинитивно изађе из вишедеценијске сенке комшијског Холивуда, о чему говори и недавно издата књига “Ти дивни сањари” из пера аутора овог текста, дугогодишњег извештача (од 1996.) са доделе Генија. Преношена на националној телевизији Си-Би-Си (CBC), овогодишња церемонија “Генија” је донела сјај, узбуђење и забаву као ретка која пре. Укратко, било је то вече у којој је “Северни Холивуд” (“Hollywood North”) сијао попут поларне светлости! Ко треба окоштале америчке Оскаре још!?

c m y

kULTURA

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

У НОВОМ САДУ ОД ВЕЧЕРАС ДО 12. АПРИЛА

ОВЕ НЕ ДЕ ЉЕ У „ФА БРИ ЦИ” СКЦ НО ВИ САД

Војвођански фестивал класичне гитаре

Кор то Мал те зе на филм ској тра ци

Од вечерас па до 12. априла, у Новом Саду се одржава шести по реду Војвођански фестивал класичне гитаре, у организацији Асоцијације гитариста Војводине, на којем ће учествовати истакнути концертни гитаристи и професори овог инструмента из земље и иностранства, као и бројни ученици и студенти гитаре из целе Србије и из региона. Уз концерте гостујућих солиста и мајсторске курсеве, у оквиру ове манифестације биће приређена и завршна такмичења два јединствена интернационална конкурса глобалног обухвата: финале Светског интернет гитаристичког такмичења, као и финале Светског конкурса за нове композиције за класичну гитару. Програм Фестивала почиње вечерас у Студију М ауторским концертом младог новосадског солисте и композитора Ведрана Феризовића, а у другом делу вечери биће представљене композиције аутора Немање Нешића написане на стихове Милоша Галетина. За сутра увече у Синагоги најављен је концерт истакнутог италијанског гитаристе Ђанпаола Бандинија и виртуоза на бандонеону Чезара Чиачарета, који ће се представити извођењем композиција савремених аутора и савременог танга. У среду, 11. априла у Студи-

ју М ће бити приређен концерт финалиста Светског интернет такмичења, на којем ће учествовати десет најбоље пласираних учесника из Русије, Мексика, Мађарске, Хрватске, Србије, Италије, Чешке, Шпаније, Холандије и Филипина,

а овде ће такође бити проглашен и победник Светског интернет конкурса за нове композиције за класичну гитару. Финале такмичења ће бити преношено преко интернета, а на основу извођења финалиста, жири ће одлучити о њиховом пласману и изабрати победника. За фестивалску завршницу 12. априла у Студију М најављен је концерт победника Такмичења младих гитариста које се одржава под покровитељством утемељивача наше гитаристике, Јована Јовичића. Потом ће овде бити представљен нови ЦД београдског “Гитар леванте дуа”, а после тога ће наступити реномирани млади италијански гитариста Антонио Масколо. Војвођански фестивал класичне гитаре организован је уз спонзорску подршку угледне француске фирме за производњу жица “Саварез”, водећег европског музичког издавача специјализованог за гитару “Шантерел” из Немачке и Италијанског културног центра “Ил Бел Паесе” из Новог Сада. Покровитељи ове манифестације су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Управа за културу града Новог Сада, а генерални медијски спонзор је Радио-телевизија Војводине. К. Р.

Сту дент ски кул тур ни цен тар Но ви Сад ову не де љу по све ти ће јед ном од нај по зна ти јих, ако не и нај по зна ти јем стрип ју на ку – Кор ту Мал те зеу Ху га Пра та, по себ но ак ту ел ном у кру го ви ма есте тич ки, али и етич ки осве шће них љу би те ља илу стро ва не ли те ра ту ре. СКЦ Но ви Сад се ри ју ани ми ра ног и филм ског про гра ма,

Већ од су тра, фил мо ви на ста ли по Пра то вим чу ве ним стри по ви ма, би ће упа ри ва ни са не ким од култ них филм ских оства ре ња, ка ко би се пот цр та ла и про ши ри ла ве за сло бо дар ског ју на ка Кор та Мал те зеа и пре де ла ко ји ма се кре тао са ве о ма слич ним ли ко ви ма и пеј за жи ма из бо га тог на сле ђа це лу ло ид не умет -

дру гим Ро ме и ма и дру гим Ју ли ја ма“ и „Љу ди ле о пар ди са Ри фу џи ја“, на кон че га ће усле ди ти про јек ци ја фил ма „Африч ка кра љи ца“ Џо на Хју сто на из 1951. го ди не, са Хем фри јем Бо гар том и Ке трин Хеп берн. „Тра го ви на филм ској тра ци“ чу ве ног пу сто ло ва из све та стри па, окон ча ће се у че твр так, про јек ци ја -

ко ју ће ре а ли зо ва ти у про сто ру „Фа бри ка“, на Бу ле ва ру де спо та Сте фа на, на звао је „Кор то Мал те зе – тра го ви на филм ској тра ци“, а за по че ће је ве че ра шња про јек ци ја фил ма „Кор то Мал те зе у Си би ру“, ко ју је по Пра то вом ори ги на лу „La cour secrete des Arcanes“ у фран цу ској про дук ци ји 2002. ре жи рао Па скал Мо ре ли.

нич ке фор ме. Та ко ће су тра шњу про јек ци ју „Кор то Мал те зе – ба ла да о сла ном мо ру“ у ре жи ји Ри ша ра Дан тоа и Ла ја ма Су ри ја упот пу ни ти филм „По бу на на бро ду Ба ун ти“ ко ји је 1962. го ди не, са Мар ло ном Бран дом у на слов ној уло зи, ре жи рао Лу ис Мајлс тон. У сре ду, 11. апри ла, на про гра му су два крат ко ме тра жна Кор та – „О

ма фил мо ва „Кор то Мал те зе – бла го Са мар кан да“ ре жи сер ског двој ца Дан то/ Су ри и „Пра ши на“ Мил ча Ман чев ског. Улаз на све про јек ци је у „Фа бри ци“ ко је по чи њу у 20 ча со ва би ће бес пла тан, а СКЦ Но ви Сад као пра те ћи про грам при ре ди ће из ло жбу „Кор то же не“. И. Б.

ПРЕМИЈЕРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

Трећа поставка Нушићевог „Сумњивог лица” У Југословенском драмском позоришту (ЈДП) вечерас ће бити премијерно изведена трећа поставка Нушићевог „Сумњивог лица„ у том театру, овога пута у режији Јагоша Марковића. Уметнички директор Горчин Стојановић рекао је да су се у три или више верзија у ЈДП-у играли још Стеријини „Родољупци„ и Шекспиров „Хамлет„. „Такав репертоар говори о профилу овог позоришта„, изјавио је он на конференцији за новинаре и додао да се добро осећа због нове представе, иначе прве од октобра прошле године када је премијерно изведен Чеховљев „Вишњик„. Марковић је истакао да „са задовољством преузима одговорност за нову представу, а и са великом радошћу„.Он је одбио да говори о детаљима јер су, како је напоменуо, овај комад и глумачка подела такви да их не треба објашњавати. На питање о стилу представе једино је открио да је „кључ читања

- кроз Гогоља и Шагала„. Небојша Глоговац, који игра Јеротија Пантића, такође је био уздржан. „Све ћемо рећи на сцени„, изјавио је он.Јелисавета Сека Саблић, у улози његове супруге Анђе, нашалила се због разлике у годинама, додавши да има добру шминку. „Надам се да публика неће то много да види, бар не издалека. Мада, имала сам и сама дилеме да ли ми је ту место. Ја се ту налазим као проверена комичарка и искусна глумица, надам се да ћу помоћи представи. Моја улога је пратећа, али веома важна„, рекла је она. Што се тиче играња Нушића, истакла је да он свакодневно „позива„ театар, сваког редитеља и глумца да га раде, његове су реплике и ситуације као данашње. „Међутим, кад кренеш у све то, почнеш да лудиш, јер има много ‘прашине‘ и препрека. Треба све превести на данашње време, склонити манире играња који су се наталожили и који још трају у неким површнијим

изведбама или на телевизији„, рекла је популарна глумица. Она је додала да треба добро да се копа док се стигне до правог, дубоког и поетског Нушића и изразила уверење да је ова екипа на путу да нађе то готово непресушно благо.”Резултат мора да буде такав да публици, кад се заврши представа, буде жао што је готово„, рекла је она. У глумачком ансамблу су Драган Мићановић, Радован Вујовић, Бојан Димитријевић, Власта Велисављевић, Небојша Миловановић, Јанош Тот, Божидар Зубер, а у улогама младих љубавника Марице и Ђоке дебитују Лана Караклајић и Александар Радојичић. Сценограф је редитељ Марковић, костимограф Стефан Савковић, за специјалне летеће ефекте задужени су Милан Алавања и Мирослав Вучковић. Представа ће после премијере имати у овом месецу још пет извођења на Великој сцени „Љуба Тадић„. (Танјуг)

НОВО ИЗ ГРАФИЧКОГ АТЕЉЕА „ДЕРЕТА”

Класик турске књижевности 20. века Искористивши изузетну популарност турских серија, Графички атеље „Дерета„ одлучио је да читалачкој публици понуди нешто много више од пуке забаве, чувени роман „Спокој„ једног од најпозна-

тијих турских књижевника 20. века Ахмета Хамдија Танпинара. „Спокој„ се први пут појвио као фељтон. Реч је о вишеслојном роману чија је радња смештена у Истанбул уочи Другог светског рата. Роман је, попут Дареловог „Александријског квартета„, подељен у четири дела названа по четири главна лика „Ихсан„, „Нуран„, „Суад„ и „Мумтаз„, док је град Истанбул и сам лик у роману.После губитка породице Мутмаз одлази да живи код свог старијег рођака Ихсана, интелектуалца и професора историје који преузима улогу Митмазовог водича кроз живот. Паралелно са њиховим односом, „Спокој„ прати и љубавну причу Мумтаза и Нуран, жене која га напушта и враћа се бившем супругу оставивши Мумтаза уздрманог како њеним одласком, тако и болешћу Ихсана и ратом. Четврти и најмрачнији лик је Суад, који је заљубљен у Нуран и који се убија у Мумтазовом стану уништивши тако његову везу са њом.

У роману, који је превела Весна Газдић, осећају се утицаји Џејмса Џојса, Марсела Пруста и Достојевског.”Спокој„ у коме се кроз приче о главним јунацима препрлиће отоманска клацишна музика, народна музика, позориште, лепоте Босфора, али и проблеми рата, уништења, веза и идентитета је заправо роман о супротностима и турској души на праву политичке и културне промене. Роман који се сматра турским „Уликсом„ незаобилазно је штиво за све читаоце заинтересоване за књижевношћу другачијом од популарних, англосаксонских бестселера који се махом само дотичу суштинских питања живота, љубави, судбине. За све оне који трагају за унутрашњим миром и хармонијом, али и љубавном причом која савладава препреке , „Спокој„, роман једног од најзначајнијих писаца 20. века представљаће откровење. Графички атеље „Дерета„ 2010. године објавио је и други роман Танпинара (1901-1962)- професора, посланика, историографа - „Институт за подешавање времена„.

КАПИТАЛНА ИЗДАЊА

Библиографија српске периодике У оквиру програма који је Народна библиотека Србије припремила за обележавање 6. априла 1941. године, дана када је срушена, одржана је промоција првог тома капиталног издања „Српска библиографија периодике 1768-2005”.Овај пројекат библиографског одељења НБС започет је 1988. године и припремљена је комплетна грађа која обухвата 24.000 јединица подељених у четири тома, док је пети резервисан за регистре. Један од рецензената Душан Иванић је рекао да се почетак објављи-

вања библиографије српске периодике може сматрати значајним датумом у нашој новијој историји културе јер „штампа је крилато оруђе ширења мисли, а библиографија је главно средство за културу сећања„.Он је истакао да је ово ретроспективна библиографија која почиње Орфелиновим „Славеносербским магазином“ штампаним у Венецији 1768. а завршава се крајем 2005. када је ступио на снагу пропис о обавезном примерку за библиографије. Библиографија, према речима Иванића, представља изузетан доку-

мент и инструмент за истраживање историје. Начелница библиографског одељења НБС Здравка Радуловић је истакла да је 115.000 наслова књига и периодике који су обрађени за протеклих 50 година својеврсан историјски и статистички документ и показатељ величине трагедије и страдања фонда током 6. априла 1941.Када буду објављени сви томови ове библиографије, на овај начин ће бити делимично реконструисана она библиотека која је спаљена, рекла је Радуловић. К. Р.

НА 17. ГЛУМАЧКИМ СВЕЧАНОСТИМА У ПОЖАРЕВЦУ

Микију Манојловићу награда „Миливоје Живановић“ За најбоqег глумца 17. Глума~ких све~аности „Миливоје @иванови}„ прогла{ен је Мики Манојлови} за тума~еwе лика Милана у представи Ду{ана Кова~еви}а „Кумови„.Одлуку је донео стру~ни `ири у саставу Димитрије Јованови} и Qиqана Тодорови} редитеqи и Бо{ко Милин, професор Факултета драмских уметности. Микију Манојлови}у је припала Статуета Миливоја @иванови}а и 150.000 динара.Фестивал је завр{ен протеклог викенда у По`аревцу, представом ван конкуренције „Ва`но је звати се Ернест„ Народног позори{та из Београда. (Танјуг)

ПОВОДОМ НОЋИ МУЗЕЈА У НОВОМ САДУ

Фото-конкурс „У ритму среће“ Организатори Ноћи музеја позвали су љубитеље фотографије, аматере и професионалце, да фото-апаратима забележе тренутке среће из свакодневице и учествују на наградном фото-конкурсу шесте новосадске Ноћи музеја. Наградни фото-конкурс Ноћи музеја у Новом Саду „У ритму среће„ отворен је до 1. маја за све заинтересоване љубитеље фотографије, аматере и професионалце, без обзи-

ра на њихово пребивалиште у Србији или иностранству и њихове године старости, наведено је у саопштењу. Пристигли радови, који прођу селекцију стручног жирија, биће изложени у Ноћи музеја 19. маја у Новом Саду, а аутори најбољих фотографија биће награђени. Прва награда је новчана и износи 30.000 динара. Према пропозицијама, један аутор може да учествује са највише

четири фотографије, које би требало да достави у формату А4, и да буду израђене на фото-папиру или одштампане квалитетном дигиталном штампом, на адресу: ОТП банка Србија а.д. Нови Сад, Булевар ослобођења 80, 21000 Нови Сад (са обавезном напоменом: За фотоконкурс Ноћи музеја). Неопходно је послати податке о аутору, као и назив фотографије и места на којем је снимљена. (Танјуг)

svet

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

PRO SLA VA US KR SA U SVE TU

UKRATKO Sne gom za tr pa no 135 qu di ISLA MA BAD: Ni posle 24 sata nema znakova pre`ivelih, po{to je sne`na lavina zatrpala 124 pakistanska vojnika i 11 civila u oblasti planinskog venca Karakorum blizu Indije. Vojska se nada ~udu po{to su spasioci ju~e nastavili da pretra`uju oblast gde je lavina prekrila {tab bataqona pakistanske vojske blizu gle~era rano u subotu, prenela je agencija Rojters. @rtve su ostale zatrpane na visini od 4.500 metara nadmorske visine u blizini gle~era Sija~en na planinskom vencu Karakorum u delu Ka{mira na granici Pakistana i Indije.

U ne sre }i po gi nu lo 27 oso ba PORT O PRENS: Najmawe 27 osoba je poginulo, a oko 20 povre|eno u te{koj saobra}ajnoj nesre}i na Haitiju, kada se kamion prevrnuo na prometnom autoputu ju`no od prestonice. Direktor bolnice u gradu Petit-Goav Xoel ^arls rekao je da je do sada ima 27 `rtava saobra}ajne nesre}e, po{to su neki te{ko povre|eni u me|uvremenu preminuli, mada ima jo{ onih koji su kriti~nom stawu, prenela je agencija AFP. Navodilo se da je bilo 20 poginulih i oko 40 povre|enih kada se prekju~e, kasno posle podne, prevrnuo kamion sa piqarima, me|u kojima je bilo mnogo `ena, na nacionalnom autoputu 2 u blizini mesta Morn Tapion. Pored putnika, vozilo je bilo natovareno torbama sa hranom i drugim artiklima, {to je tipi~an na~in prevoze na Haitiju.

Pa pa Be ne dikt XVI po zvao ver ni ke na mir i po {to va we qud skih pra va VA TI KAN: Papa Benedikt XVI pozvao je ju~e vernike {irom sveta na mir i po{tovawe qudskih prava, posebno na Bliskom istoku gde traju borbe, kao i na proces pomirewa. „Neka uskrsli Hrist daruje nadi Blikskom istoku kako bi sve etni~ke, kulturne i verske grupe u tom delu sveta sara|ivale na op{tem dobru i po{tovawu qudskih prava”, rekao je papa ~estitaju}i Uskrs na 65 jezika „Urbi et Orbi” (Gradu i svetu) sa Trgu sv. Petra u Vatikanu. Rimokatoli~ki poglavar je posebno pozvao na prekid krvoprili}a u Siriji i po~etak dijaloga u toj zemqi. Uo~i Uskrsa u bazilici svetog

Petra u Rimu papa je odr`ao bdewe. Okupqenim vernicima rekao je postoji bojazan da ~ove~anstvo

Papa Benedikt XVI na Trgu sv. Petra u Vatikanu

VER BAL NI DUEL FLO RENS ART MAN I KAR LA BIL TA

Kriv za du gu op sa du Sa ra je va SA RA JE VO: [vedski ministar inostranih poslova Karl Bilt poru~io je biv{oj portparolki Ha{kog tribunala Florans Artman, koja ga je kritikovala u

ri laì o wemu”. Artman je verbalno napala Bilta zato {to je prisustvovao obeleàvawu po~etka opsade Sarajeva, navode}i da on to ne zasluùje, jer nije ni{ta ura-

Pred gra |e pod op sa dom

PA RIZ: Nekoliko stotina policajaca raspore|eno je u predgra|u Pariza, na mestima gde su izvr{ena ~etiri ubistva od novembra pro{le godine. Policija je u potrazi za serijskim ubicom koji se jo{ uvek nalazi na slobodi. Kad je u ~etvrtak u Parizu, u radni~kom predgra|u Griwi, ubijena 47-godi{wa èna, policija je saop{tila da ispituje jo{ tri ubistva, mu{karaca i èna koji nemaju veze jedni sa drugima. Ubistva su izvr{ena od novembra pro{le godine, u pre~niku od 10 kilometara. Sve `rtve su ubijene mecima iz poluatomatskog oru`ja malog kalibra. Iako ni{ta ne ukazuje na bilo kakav politi~ki ili verski motiv za ova ubistva, istraìteqi ne iskqu~uju nijednu od tih pretpostavki i veruju da je to delo serijskog ili pla}enog ubice, koji radi za jednu ili vi{e osoba, sa sau~esnicima ili sam.

tumara po mraku, a govorio je o opasnostima savremenog sveta. Slu`ba je po~ela dramati~no.

Kwige Karla Bilta i Florens Artman o ratu i miru u BiH

Sarajevu, da bi trebalo da pro~ita wegove kwige i da „prestane da {i-

dio da opsada ne traje toliko dugo, preneli su sarajevski mediji.

Bilt je bio prvi visoki predstavnik u BiH i u~esnik pregovora o okon~awu rata u BiH, u svojstvu specijalnog izaslanika EU za biv{u Jugoslaviju. „Ona bi trebalo da ~ita moje kwige umesto {to govori la`i”, napisao je na svom internet blogu, dodaju}i da Artman „ima obi~aj da se bezbri`no odnosi prema ~iwenicima”. Bilt je naglasio da je Artman bila u tolikom sporu sa Me|unarodnim tribunalom da su morali da objave nalog za weno hap{ewe. Ha{ki tribunal izdao je 16. novembra pro{le godine nalog za hap{ewe Florens Artman, jer nije platila kaznu od 7.000 evra izre~enu zbog nepo{tovawa Tribunala. Progla{ena je krivom zbog objavqivawa poverqivih detaqa sa su|ewa nekada{wem predsedniku SR Jugoslavije i Srbije Slobodanu Milo{evi}u. Ha{ki tribunal utvrdio je 2009. godine da je Artman namerno i voqno ometala sprovo|ewe pravde, {to je okarakterisano kao nepo{tovawe suda.

Su ko bi po sle sa hra ne ATI NA: Dimitris Hristulas, koji je u sredu izvr{io samoubistvo na centralnom atinskom trgu Sintagma, sahrawen je u subotu posle ~ega je do{lo do demonstracija i sukoba. Tokom nereda pretu~eno je vi{e policajaca, od kojih je jedan teè povre|en, a demonstranti su uspeli da nekima od wih ukradu prsluke otporne na metke i opremu. Hristulas (77) je u opro{tajnoj poruci naveo da ne moè da ìvi vi{e od male penzije i za te{ko stawe u dràvi okrivio vla-

du. On je pozvao Grke da ustanu, uzmu oru`je i pobune se. Sahrani Hristulasa u Atini je prisustvovalo nekoliko hiqada qudi, a neredi su izbili na ulicama, posle sahrane. Gr~ka prolazi kroz najte`u ekonomsku krizu u svojoj istoriji, dok vlasti istrajavaju u rigoroznim merama {tedwe, koje od wih tra`e MMF i EU. To je ujedno i jedini na~in da Gr~ka nastavi da dobija obe}anu finansijsku pomo}.

Osim bliceva kamera, bazilika je bila u potpunom mraku, u kojoj je nekoliko hiqada vernika ~ekalo dolazak pape. Sa tankom sve}om u ruci, on se popeo na uzvi{enu platformu, a zatim je prevezen do centralnog oltara. Papa Benedikt rekao je da Uskrs najavquje novo stvarawe. Istovremeno, hiqade hri{}anskih vernika i hodo~asnika slave Uskrs u Jerusalimu procesijama i molitvama. Uskr{wu misu u drevnoj crkvi Hristovog groba, podignutoj na mestu gde je, prema hri{}anskom verovawu, Isus razapet, sahrawen i vaskrsnuo, slu`ilo je sve{tenstvo u belim i zlatnim odorama

Italijanski premijer Mario Monti, koji je do{ao u crkvu u okviru privatne posete, pridruìo se masi vernika, preneo je AP. On se rukovao s hodo~a{nicima i razgovarao s kalu|erima u jerusalimskom starom gradu. Nadomak zidina starog grada oko 350 qudi je pevalo u takozvanoj grobnici u ba{ti, gde oni veruju da je Isus sahrawen. Proslavom Uskrsa zavr{ava se obeleàvawe svete nedeqe, koja je se}awe na razapiwawe i vra}awe u ìvot Isusa. Isto~ne pravoslavne crvke slavile su ju~e Cveti, dolazak Isusa u Jerusalim, a Uskrs proslavqaju slede}e nedeqe.

SIRIJA

Ga ran ci je pre po vla ~e wa tru pa DA MASK: Sirijska vlada ne}e povu}i trupe iz gradova ukoliko prethodno ne dobije pisane garancije da }e i oruàne grupe poloìti oru`je. Me|unarodni izaslanik Kofi Anan nije sirijskoj vladi dao „pisane garancije oruànih teroristi~kih grupa” da i one pristaju na prekid nasiqa, izjavio je portparol sirijskog ministarstva spoqnih poslova Dìhad Makdesi. On je dodao da su ranija saop{tewa, prema kojima }e Damask do utorka povu}i svoje trupe iz grado-

va i predgra|a, neta~na, prenele su agencije. Ananova kancelarija je pro{le nedeqe saop{tila da je sirijski predsednik Ba{ar al-Asad, uz Ananovo posredovawe, prihvatio sporazum o primirju, koji poziva na povla~ewe vladinih snaga iz gradova i sela do utorka. Mirovni plan me|unarodnog izaslanika u {est ta~aka predvi|a povla~ewe sirijske vojske iz gradova do utorka i potpuni prekid neprijateqskih dejstava 48 sati nakon toga, podse}a AFP.

JU@NA OSETIJA

Dru gi krug iz bo ra ]IN VA LI: U otcepqenoj gruzijskoj republici Ju`na Osetija otvorena su 84 bira~ka mesta, po{to se odr`ava drugi krug glasawa na predsedni~kim izborima. Biv{i {ef lokalne slu`be bezbednosti KGB Leonid Tibilov koji je osvojio 42,5 odsto glasova u prvom krugu pro{log meseca i komesar za qudska prava David Sanakojev sa 24 odsto osvojenih glasova bira~a, bore se u drugom krugu izbora za me-

sto {efa dr`ave, prenela je agencija AFP. Oko 35.000 qudi registrovanih bira~a imaju mogu}nost da glasaju na 84 bira~ka mesta. Ju`nu Osetiju je priznala zvani~na Moskve kao nezavisnu republiku posle kratkog rata izme|u Rusije i Gruzije. Do politi~kih previrawa do{lo je u novembru pro{le godine kada je poni{tena izborna pobeda opozicione kandidatkiwe Ale Xiojeve.

NIGERIJA

Kr va vi na pad to kom mi se LA GOS: Najmawe pet, a prema nekim izvorima ~ak 20 osoba je poginulo kada je u Kadunu u Nigeriji eksplodirala bomba dok su vernici bili na uskr{woj misi. Portparol Slu`be hitne pomo}i, Ju{au [uaib rekao je za agenciju AP da je u ju~era{wem napadu veliki broj qudi povre|en, od kojih neki kriti~no. Auto-bomba je eks-

plodirala ju~e ujutro, dok su vernici u gradu koji se nalazi na liniji razdvajawa izme|u prete`no hri{}anskog nigerijskog juga i muslimanskog severa, prisustvovali uskr{woj misi. Jo{ uvek niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali je sumwa odmah pala na radikalnu islamisti~ku sektu Boko Haram.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama poru~io je iranskom vrhovnom vo|i ajatolahu Ali Hamneiju da }e SAD prihvatiti da Iran razvije civilni nuklearni program, ali samo pod uslovom da Teheran prvo doka`e da ne poku{ava da napravi atomsko oru`je, prenosi „Va{ington post”. Obama je tu poruku Teheranu poslao posredstvom turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana.

TRAJAN BASESKU Rumunski predsednik Trajan Basesku traì da opozicija prihvati reviziju Ustava i obe}ava ostavku da bi se 2012. odràli i predsedni~ki i parlamentarni izbori. Na referendumu koji je odràn 2009. izglasano je da se dvodomni parlament pretvori u jednodomni, i da se predsedni~ki mandat smawi sa pet na ~etiri godine.

HUGO ÂVES Venecuelanski lider Hugo âves plakao je i molio boga tokom Uskr{we mise da mu po{tedi ìvot kako bi osvojio jo{ jedan predsedni~ki mandat. âves (57), vratio se u sredu u Karakas posle ponovnog le~ewa na Kubi. Obra}aju}i se naciji preko Katoli~kog TV servisa, plakao je i drhtavim glasom hvalio podvige Isusa Hrista, Ernesta ê Gevare i Simona Bolivara.

^O KO LAD NA STRA NA US KR SA U BEL GI JI

Re mek-ja je za „simboli~nih” 89 evra BRI SEL: Uprkos krizi i recesiji, u Belgiji se, izgleda, neke dobre navike ne mewaju. U zemqi koja je poznata po proizvodwi ~okolade, i za ovaj Uskrs se o~ekuje rekordna prodaja ~okoladnih jaja, kao i drugih proizvoda iz uskr{we kolekcije. U radionici Pola Vitamera zavr{ena je kolekcija tradicionalnih ~okoladnih jaja. Nedeqa pred Uskrs je vreme kad svako pokazuje ono najboqe {to zna. Kad je dekoracija jajeta zavr{ena, sledi pa`qivo puwewe i pakovawe. U svako jaje stavqa se pomalo od svih ~okolada i pralina, {to osobito vole Belgijanci. Asortiman najboqih pralina smestio se izme|u dve quske jajeta, koje zamewuje pakovawe ~okolade. Na kraju ide ma{nica i ~okoladno jaje spremno je za izlog. Iza porodi~ne firme „Vitamer” stoji ta~no 102 godine tradicije i ti tu la snab de va~ kra qev skog dvora. Ipak, svaki Uskrs je novi iza-

zov. „Za Ukrs u Belgiji kupujemo ~okoladna jaja. To je tradicija koja obavezuje. Ona se poklawaju deci, porodici, prijateqima. Sutradan }e mo mo `da steg nu ti ka i{, ali tog dana se kriza ne ra~una”, ka`e Pol Vitamer, proizvo|a~ ~okolade. ^okoladna zvona, pili}i, ze~evi i naravno jaja su u izlozima svih proizvo|a~a. U izlogu Pjera Markolinija nalazi se uskr{we jaje, zapravo mala skulptura od ~okolade, simbol uskr{we kolekcije od nekih petnaestak proizvoda. Jaje je nazvano „remek-jaje” i ima „simboli~nu” cenu od 89 evra. Svakog Uskrsa otvara se takmi~ewe u ~okoladnim idejama, dizajnu i ukusu. Glavna briga majstora ~okolade je da Uskrs ne bude suvi{e topao. Ve} iznad 20 stepeni qudi mawe kupuju ~okoladu, pla{e}i se da }e se kreacije istopiti pre nego {to stignu do stola.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

DANAS I SUTRA

Sa jam ne for mal nog obra zo va wa Savez studenata Fakulteta tehni~kih nauka organizuje Sajam neformalnog obrazovawa, koji }e se odràti u holu Fakulteta danas i sutra od 10 do 14 ~asova. Sve~ano otvarawe je danas u 11 sati, a studentima }e se na sajmu predstaviti 25 organizacija koje se bave mladima (AISEC, CI SCO – Institut za preduzetni{tvo, Omladina JAZAS-a i mnogi drugi). Predstavnici organizacija na info{tandovima pruà}e svim zainteresovanim studentima informacije o svom radu, kao i o zna~aju i prakti~nim primenama neformalnog obrazovawa. Tako|e, neke od organizacija odrà}e radionice. Danas }e u u~ionici 106, od 15.30 ~asova Volonterski centar Vojvodine imati prezentaciju volonterskih kampova i volonterskog kluba.

Sutra, u u~ionici 202, od 15.30 do 17 sati radionicu „Upravqawe vremenom„ organizova}e „Tim centar„, uspe{nu komunikaciju, ve{tine prezentacije, kreativno mi{qewe pre zen to va }e „Ima gi na ri jum” u u~i o ni ci 201, u 16 ~asova, a od 18 do 20 ~asova, u u~ionici 206, pisawe projekata organizova}e „Respolis„. Prezentacija ameri~kih kolexa odr`a}e se u u~ionici 312, od 16.15 ~asova, a specijalni gost }e biti direktorka Me|unarodnog akademskog centra u Beogradu Eli za bet ^ung. Centar za razvoj karijere }e prezentovati pravilno pisawe CV-ja u u~ionici 309 od 18 do 20 ~asova, a prezentacija studentskih kurseva „Eduka centra” bi}e u u~ionici 203, od 16 ~asova. U u~ionici 109, od 15 do17 ~asova, „Cra ter stu dio„ predstavi}e VFX industriju, profesiju u ekspanziji. A. Va.

Let wa {ko la he mi je u Gra cu

Kon kurs za gra fi~ ke in è we re Konkurs za zaposlewe mladih inèwera i studenata zavr{nih godina studijskog progra ma Gra fi~ kog in è wer stva i dizajna na poslovima dizajna i obrade fotografije u ~asopisu „Kuda ve~eras” je ponovo otvoren. Uslovi konkursa su poznavawe programskih paketa za dizajn i veb-dizajn, Ado be IN DE SIGN, Foto{opa, poznavawe preloma i obrade teksta, motivacija za daqa usavr{avawa i napredovawe. CV i referentne radove (~asopise i plakate) potrebno je poslati na i-mejl: of fi ce@ k u d a v e c e r as.net. Kon kurs vaì do 15. aprila. Sve informacije mogu se dobiti na telefon broj 061/299–87–87. A. Va.

Departman za hemiju, biohemiju i za{titu `ivotne sredine PMF-a raspisao je konkurs za prijavu studenata za Letwu {kolu hemije – „Sum mer school of che mi stry” na Tehnolo{kom univerzitetu u Gracu, Austrija. Mogu se prijaviti studenti druge, tre}e i ~etvrte godine svih smerova na Departmanu za hemiju koji imaju prose~nu ocenu dosada{wih studija iznad 8, nisu obnovili nijednu godinu, solidno znaju engleski, dobro znaju da rade na ra~unaru i aktivno koriste elektronsku po{tu, imaju dobre komunikacione sposobnosti i dobro se snalaze u novoj sredini. Od dokumenata prilikom prijavqivawa potrebno je predati uverewe o polo`enim is-

pitima i godini studija, kratak CV – osnovne informacije, motivaciono pismo na engleskom jeziku, dodatne diplome i uverewa o poha|awu kurseva stranih jezika (nije neophodno). Prijave na konkurs treba dostaviti Emi li ji Jo vin ili Ma ri ni Fran ci {ko vi} u laboratoriji 9 na tre}em spratu Departmana za hemiju, biohemiju i za{titu ìvotne sredine. Intervju s prijavqenim studentima obavi}e se u petak, 20. aprila, u 10 ~asova. Praksa }e se odràti u julu i avgustu ove godine, a konkurs je otvoren do 16. aprila. Vi{e o Univerzitetu u Gracu moè se na}i na sajtu http://por tal.tu graz.at/por tal/pa ge/por tal/TU_Graz . A. Va.

DANI SPORTA STUDENATA FTN-a

Tur ni ri u {est spor to va Tradicionalna manifestacija „Studentski dani sporta 2012“, koju ~etvrti put zaredom organizuje Sportska organizacija „Tehni~ar“ s Fakulteta tehni~kih nauka UNS-a, po~ela je 27. marta, a ove godine }e okupiti vi{e od 650 studenata. Osim turnira u fudbalu, ko{arci i odbojci, od ove godine akademci }e se nadmetati i u rukometu, stonom tenisu i {ahu. Pravo u~e{}a imaju svi zainteresovani studenti FTN-a, tako {to }e igrati za ekipu smera koji studiraju. Potrebno je da se jave svojim koordinatorima za sport u prostorijama Saveza studenata,

Fejsbuk grupi Sportska organizacija Tehni~ar ili na mejl ftnso teh ni car@g mail.com. Od danas }e informacije biti dostupne i na novootvorenom sajtu www.teh ni car.ftn.uns.ac.rs. – Ove godine }e se prvi deo takmi~ewa odr`ati u salama, a na kraju }e ~etiri prvoplasirane ekipe igrati napoqu na terenu – ka`e Ne nad Te o fa nov iz „Tehni~ara“. Tokom Dana sporta studentske ekipe pripremaju se za tradicionalne “ijade”, na kojima predstavqaju svoje smerove kao i ceo Fakultet. Turniri }e trajati celog

Di plo me pr voj ge ne ra ci ji op to me tri sta

MASTER IN@EWER TAMA[ SALMA NAPRAVIO KARTING

Sva {ta ume, stvar no ume Ta ma{ Sal ma je master inèwer industrijskog inèwerstva i menaxmenta, s diplomom Fakulteta tehni~kih nauka, ali i s hobijem sasvim netipi~nim za ovaj region. Po{to wegovo interesovawe za tehniku datira jo{ odmalena, pre sedam godina je nastala i ideja da napravi svoj karting. – Hteo sam da kupim karting, ali u to vreme ponuda nije bila velika, osim jednog polovnog koji je bio u prili~no lo{em stawu – kaè Tama{. – Iskoristio sam ram, koji je dora|en, motor je kupqen odvojeno, radi se o „jamahinoj„ ma{ini od 175 kubnih centimetara. Ko~nice su od „zastave 750„. Na po~etku je imao ispomo}, a kasnije je preuzeo na sebe daqu izradu. Karting je pravio s osnovnim alatima, ru~no, u garaì. – Za izradu je trebala oko godina, zbog raznih konstrukcionih problema koji su se pojavqivali, za koje je trebalo prona}i re{ewe. Karting smo probali u jednom podzemnom parkirali{tu. Radi se o veoma sna`nom motoru maksimalne snage 13 ki-

lovata, {to performanse, u odnosu na malu te`inu samog vozila od oko 50 kilograma, ~ini veoma upe~atqivim – ka`e Tama{. Kada se saberu svi materijali i tro{kovi, ovaj hobi nije ba{ ni

– Karting }u verovatno zadr`ati, kao jedan od svojih prvih radova. Ovaj projekat nikako ne smatram originalnim ili kao neko dostignu}e, ve} kao osnovu za sticawe znawa iz po-

Ta ma{ Sal ma u svom kar tin gu

jeftin. Kompletna izrada kartinga stajala je oko 1.000 evra. Po{to to vozilo nije za vo`wu bulevarima, a ovde u blizini jo{ uvek ne postoji karting-staza, Tama{ov rad }e morati da ostane u gara`i.

qa mehanike. U posledwih nekoliko godina bavim se projektovawem i izradom unikatnih predmeta. Svaki od tih predmeta, koje karakteri{e minimali sti~ ki di zajn, ima i ne ku funkciju. Ve}ina se koristi u

oplemewivawu enterijera – rekao je Tama{. Osim konstrukcionog ma{instva i dizajna, Tama{a interesuje i filmska produkcija, kao i snimawe video-spotova iz rediteqskog ugla. Od novembra 2009. godine zaposlen je u Vladi Vojvodine, u sektoru za informacione tehnologije, tehni~ke poslove i saobra}aj. – Naleto i najesen pripremam dva nova projekta, oba }e imati veze s alternativnim izvorima energije, nadam se da }e bar jedan biti interesantan – otkriva Tama{. Iako je master diplomu stekao na Departmanu za industrijsko in`ewerstvo i menaxment, ima jo{ mnogo interesovawa i van ove oblasti. Mada je veoma svestran, nema neke planove da se oku{a i u inostranstvu. – Svakako bi bilo lepo nau~iti neke nove stvari, usavr{avati se na nekom institutu za razvoj novih tehnologija, ali zasad }u poku{ati ovde, kod nas, da se predstavim u nadasve pozitivnom svetlu – ka`e Tama{. A. Varga

aprila, a svaki smer odigra dve ili tri utakmice nedeqno. Finalni me~evi }e se odigrati sredinom maja na \a~kom igrali{tu. – Koordinator za sport na{eg fakulteta Ra di slav Si mi} isti~e da se kroz besplatne sportske aktivnosti podsti~e razvoj sportskog duha – ukazuje Teofanov. Svi koji `ele da bodre koleginice i kolege sa smera mogu do}i u salu „Hat trick“ na Limanu, gde se igra fudbal, u „Partizan“ u Petrovaradinu, gde se igraju turniri u odbojci, dok se ko{arka{i nadme}u u sali „Lukovski“ kod Elektrotehni~ke {kole. A. Varga

Na Departmanu za fiziku Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kulteta Univerziteta u Novom Sadu od pre ~etiri godine postoji potpuno novi, jedinstven, akreditovani program osnovnih strukovnih studija – Optometrija, a prvih 15 optome tri sta je po sled weg da na marta dobilo svoje diplome. Perspektiva optometriste za zaposlewe je izuzetno dobra, s obzirom na veliki broj opti~arskih radwi u Srbiji i na to da za sada ne postoji konku ren ci ja. Ova stru ka ima ogroman zamah u Evropi i svetu i smatra se jednom od najperspektivnijih u Evropskoj uniji. Glavna svrha optometrije je korekcija vida i otkrivawe bolesti koje mogu zahvatiti oko ili vizuelni sistem ~oveka, a optometristi su stru~wa ci za pri mar nu bri gu o zdravqu vida. [koluju se da

mogu pregledati o~i u svrhu otkrivawa defekata u vidu, znakova povreda, o~nih bolesti ili abnormalnosti i problema vezanih za vid. Tako|e, kvalifikovani optometrista radi dijagnostiku, savetuje i, kada je neophodno, propisuje, priprema i obezbe|uje nao~are i ostala opti~ka pomagala. Obra}awe ovakvom stru~waku svakako mo`e biti potrebno i korisno, bez obzira na to da li je pacijentu potrebno daqe ispitivawe i tretman ili ne, da su mu potrebna korekciona so~iva ili upu}ivawe lekaru specijalisti, odnosno oftalmologu. Kvalifikovani optometrista ima {iroku lepezu mo gu} no sti ba vqe wa svo jom strukom, kao npr. u oftalmolo{kim klinikama, opti~koj in du stri ji, bol ni ca ma, of talmolo{kim ku}ama, domovima zdravqa i sli~nim institucijama. A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

c m y

Ko je do neo pro le }e Jed nog ju tra ~u la sam da moj brat go vo ri: „Sti glo je pro le }e!” Oti {la sam na po qe i upi ta la la ste: „Je ste li vi do ne le pro le }e?” One su slo `no za cvr ku ta le: „^u le smo za do la zak pro le }a, pa smo do le te le iz to plih kra je va!” On da sam upi ta la kor wa ~u, ko ja se upra vo pro bu di la iz zim skog sna: „Je si li ti do ne la pro le }e?”

Ona je od mah nu la gla vom i ot pu za la da qe. Pi ta la sam cve ti }e da li su oni do ne li pro le }e, ali oni ni su re kli ni {ta. Sa mo su se ti ho wi ha li na ve tru. Ta da sam u par ku ugle da la na sme ja nu de cu. Shva ti la sam ko je do neo pro le }e. Iri na Mak si mo vi}, I-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Qu bav Svi |a mi se je dan de ~ak, al’ ni je iz mo je klu pe. On stal no go vo ri da su de voj ~i ce glu pe.

Kad u {ko lu stig nem, za pi tam se ~e sto ko ja je mo ja klu pa, gde je mo je me sto?

Ra do bih se la kraj we ga, pa nek bu dem i glu pa, e, ba{ mi se svi |a ta we go va klu pa!

Da ni je la \or |e vi}, III-3 O[ „Du {an Ra do vi}” Jo va na Bo si}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

No vi Sad

Lu ka Zu ki}, III-2, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Moj neo bi ~an san

no go vo lim da gle dam film „Mon te vi deo bog te vi deo”. Ma ma je re kla da ga sim TV i da spa vam. Bio sam qut, ali sam za `mu rio i za spao. U snu sam do bio ve li ku i le pu lop tu od tet ke za ro |en dan. Ni sam imao s kim da igram fud b al. Ne ko me je po zvao i kad sam se okre nuo, svi iz fil ma su bi li tu. Tra `i li su mo ju lop tu i ja sam je dao Tir ke tu, a re kli su

Us kr {wi san

da ja bra nim, pa }u s wi ma i}i u Mon t e v i d eo. Bio sam sre }an, ali ka da sam stao na gol, lop ta me je po go di la u gla vu. Ta da sam se pro bu dio. Ma ma je re kla da sam se okre tao u snu jer mi je }e be bi lo na po du. Po mi slio sam da sam ve ro vat no igrao fud bal u snu. Vla di mir Jo va no vi}, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Naj dra à oso ba o ja naj dra à oso ba je moj M de da. Moj de da je dru è qu biv, do bar, pa me tan i vo li

da se igra sa mnom, iako je star. Me ne de da svu da vo di i uvek kad me ne gde od ve de le po se pro ve dem. Kad de da ni je po red me ne, stal no mi slim na we ga i je dva ~e kam da do |em ku }i, da ga vi dim i za gr lim. Ja mog de du vo lim za to {to on me ne vo li, za to {to mi sve u~i ni i za to {to je ja ko, ja ko do bar. Mi la Pa ji}, II-1 O[ „Pe te fi [an dor” No vi Sad

San qet we no }i Po sle du `eg umo ra, i na por nog pu ta, ja sam sva, ona ko qu ta.

Ovih se da na ose }am ~ud no, ni sam nig de s me sta mrd no.

Ipak, od lu~ nom vo qom i kon di ci jom bo qom, iza |oh na po qe i pro {e tah! Dr ve }a su mi vi dik kra si la pa i dje ca, ko ja su se tu za de si la... Sve je bi lo li je po!

Sa wam ne ke ze ~e ve, cr ve ne i pla ve, a {a re na ja ja do }i }e mi gla ve.

Mlad mje sec, iz nad me ne se smje {io,

dok me je ze le no dr vo ti ho tje {i lo! Moj umor i ner vo za za uku }a ne je ja ka ner vna do za. Mi sli la sam da s ta kvim ras po lo `e wem ne }u du go mo }i... al’ ras po lo `io me je San qet we no }i. An to ne la Dra go vi}, VI II O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

^im o~i sklo pim, ze ~e vi se sme ju, a {a re na ja ja k’o sne go vi ve ju. Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Kroz tra vu sam tr~’o i ju rio ze ku, dok ni sam upao u ja ja stu re ku. [ta je sa tim ja ji ma kad ih svu da ima? Bi }e da je ja sno, sti `e Us krs, pro |e zi ma.

Ni ko la La lo vi}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Do ga |aj s ras pu sta

ro {log le ta ni sam nig de pu to vao. Da ne sam pro vo dio na ba ze nu, u igri s dru go vi ma, vo `wi bi ci kla... Je dan do ga |aj }e mi za u- vek osta ti u se }a wu. S dru go vi ma sam igrao `mur ke. Sa krio sam se u je dan `bun. Za ~uo sam ti ho drh ta we. Upla {io sam se i okre nuo oko se be. Ugle dao sam ma lo, be lo, ~u pa vo ku ~e. Dla ka mu je bi la sjaj na i be la kao sneg. Je di no cr no na we mu su bi le o~i i wu {ki ca. Bla go je za re `ao i u znak po -

zdra va mah nuo re pom. Upla {io sam se da }u bi ti ot kri ven pa sam re kao: „Ku co, bu di tih!”. Ku ca kao da me je raz u meo. Do kra ja igre svu da se krio sa mnom i ni je me odao. Po ~e lo je da se smr ka va i igri je do {ao kraj. Dru go vi su se, je dan po je dan, ra zi la zi li, a ma li be li ku ca se ni je odva jao od me ne. Na kra ju smo osta li sa mo nas dvo ji ca. On je zev nuo, pro teg nuo se i po gle dao me kao da me pi ta: „A {ta sad? Ne }e{ me vaq da osta vi ti sa mog?” Ma lo sam

raz mi slio i od lu ~io da ga od ve dem kod ba ke. On }e ba ku ~u va ti, a ba ka }e ga hra ni ti. Od mah je sko ~io ba ki u kri lo i li znuo je po li cu. Ka sni je sam ot krio da je on ra se ha ski i da we go vi ro |a ci vu ku san ke u Si bi ru. Dao sam mu ime Xo ni. Obi la zio sam ga sko ro sva ki dan i po sta li smo do bri pri ja te qi. Ni ko la Za ri}, V-2 O[ „Brat stvo–je din stvo” Vr bas

Ja na Tran da fi lo vi}, I raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”, Te me rin

dnevnik

oglasi

ponedeqak9.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50313 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 50618

Zora Petrovi} ro|. Bezarevi} Na{ sestra, Zoja! Dana Vukoti}, Savo i Drago Bezarevi}. 50771

Mojoj dragoj tetki posledwi pozdrav.

Na{a voqena baka

Zora Petrovi} Ankica Krompi} ro|. Slavujev Ankica Cimerman sa porodicom.

Baka Zojo, obe}ala si na{em detiwstvu da }e{ biti ve~na, da }e{ nas uvek pratiti kao senka, da }e{ nam uvek biti na dohvat ruke, kao vazduh, kao voda, uvek voqena, prisutna i potrebna... Tvoji: Milijana, Jovana i Jovan. 50772

OG-1

Posledwi pozdrav Brankinom ocu

Zora Petrovi}

Miloradu Todorovi}u

Moja divna i plemenita majka! od: Biqane, Du{ana, Daniele, Stevana i Ksenije.

S QUBAVQU bi prihvatili stariju, nezbrinutu osobu, brinuli o woj, o zdravqu, ~isto}i, hrani. Za nekretninu. Telefon 021/827991, posle20 ~asova. 50414

Tvoja }erka Sawa. 50773

50776

Posledwi pozdrav svom drugu i prijatequ

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 50699

Miloradu Todorovi}u

Zora Petrovi} Zbogom voqena majko!

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 50312

od familije Bawac - Drage, Qiqe, Vase i Dejana sa porodicama.

Tvoj sin. 50774

50768

Po{tovanoj

Moja plemenita majka

Zori Petrovi}

Zora Petrovi} ro|. Bezarevi} preminula je 7. aprila 2012. godine, u 57. godini. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 10. aprila 2012. godine. Opelo po~iwe u 13.30 ~asova. Ve~na joj slava i hvala! Sin Budislav Petrovi}. 50784

Posledwi pozdrav, Jovo Vujanovi} sa porodicom.

50775

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

Dragom na{em i voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti, 8. aprila preminula na{a voqena

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami

Sa tugom i bolom u srcu javqam da je 7. aprila, u 89. godini preminuo moj voqeni otac

Savici Vasiqev

Tatjana Velicki

^edomiru Mili}u

Sahrana je danas, 9. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, u Vrbasu. O`alo{}ena porodica: majka Qiqa, otac Boban, brat Bane i snaja Jasna.

1947 - 2012. od: }erke Gordane i sina Gorana sa porodicom.

Porodica ^amprag.

^edomir Mili}

50780

Sahrana mile nam pokojnice je u utorak, 10. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

50769

U na{im srcima zauvek }e biti tvoj osmeh, tvoja qubav i moli}emo se Bogu za tebe, za du{u tvoju...

Posledwi pozdrav mojoj

Sahrana dragog oca je u utorak, 10. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

^ETVOROGODI[WI POMEN

50782

Posledwi pozdrav dragom zetu

O`alo{}eni sin Du{an.

50763

Aleksandar Pavlovi}

Posledwi pozdrav dragom

Tawi

tetka Tawa ^uva}emo na{e tajne, na{e pri~e i sve {to si nam darovala. ^uva}emo tebe!

Smiqka.

Tvoji: Koqenka, Gagi{a i Taca. 50779

50781

Gospode, Isuse Hriste, Sine Bo`iji, upokoj du{u usnule slu{kiwe Svoje

Na{oj voqenoj, jedinstvenoj i hrabroj

Milanu Kajtesu

Sale sine moj! Te{ko je zaspati, a jo{ teè probuditi se i biti ìv, a znati da tebe nema. êtiri godine tugujemo i sa ranom u srcu ìvimo. A ve~no pitawe za{to, za{to? Neute{ni: mama, tata, brat i baka.

1948 - 2012. od: porodice Medi} i bake. Sahrana je danas, 9. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, u Mladenovu. 50767

50714

TU@NO SE]AWE

^edomiru Mili}u

POMEN

S qubavqu i po{tovawem: Mira, Danijela i Marijana sa porodicama.

50764

Tatjane

Sa bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{eg voqenog strica i dede

Tanani

Qubav nikada ne}e prestati i nikada se ne}emo rastati... Samo si oti{la. Oti{la si Wemu, Bogu Svevi{wemu.

posledwi pozdrav od: ujne Nade, brata @ivka i sestre Jelene.

Vje~naja Pamjat. Tika i Goca. Posledwi pozdrav

Vreme prolazi, ali na{u bol i tugu ne le~i. Nismo nau~ili da `ivimo bez tebe. @ive}e{ u na{im mislima kroz najlep{e uspomene. Ujaci Ne|o i Gojko, ujna Bosa, brat Dejan i sestra Sowa sa porodicom.

50715

50761

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

^ede

Aleksandar Pavlovi}

Sale na{, nemo}ni smo da vratimo vreme, i promenimo tok tvog `ivotnog puta, da izbri{emo tragi~an dan. Nemo}ni smo, a `ivote bi svoje dali, da tvojoj mladosti nadoknadimo sve dane, radosti i prekinute snove. Neute{na tvoja tetka Zora Amixi} sa porodicom.

50783

50778

Posledwi pozdrav

Aleksandar Pavlovi}

Po~ivaj u miru na{ dragi strikane. Karmela i Stojadin sa porodicom. 50765

Tatjani Velicki

Porodice Bala` i [u{i}.

Posledwi pozdrav kom{iji

Ani Drobac

Zlata Plav{i}

Posledwi pozdrav dragoj majci, sestri, baki i supruzi

Danas, 9. 4. 2012. godine je ~etrnaest godina otkako nisi sa nama. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

od: Vladimira, Jovanke i Jelene Drobac.

Tvoji najmiliji. 50762

50785

50608

Budetu Hvala ti za sve.

Porodica Lakovi}.

50777

Posledwi pozdrav

Sa bolom javqamo da je preminula na{a majka i baka

Nadi Despotovi}

Miloradu Todorovi}u

Ana Drobac

ro|. Bo`i} 1938 - 2012. iz Nove Gradi{ke

Porodica Andrejevi}.

1926 - 2012. Sahrana je u utorak, 10. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. O`alo{}eni: }erka Dubravka, unuka Maja i zet \or|e. 50766

50786

Sahrana je danas, 9. 4. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draganu Miranovi}u

O`alo{}eni: }erka Jasmina, sin Predrag, suprug Vlado, brat Milutin, sestra Zora, unuke Aleksandra i An|ela i ostala mnogobrojna rodbina.

od porodica: Rajka Radanovi}a iz Novog Sada i Nade`de Radanovi} - Kova~evi} i Petra Kova~evi}a iz U`ica.

50770

50738

Bu~anski Etelka Mami~ka, onako kako sam te zvala, hvala ti za sve dane koje si me primala u svoju ku}u kada mi je bilo te{ko. Po~ivaj u miru. Stojanka ^eh sa porodicom. 50705

tv program

ponedeqak9.april2012.

06.30 Добро јутро, Војводино, јутарњи програм 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Знање имање 13.05 Чари риболова 13.30 Хиландар – Молитва и градилиште 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Вју Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

СЕ РИ ЈА

По а ро: Смрт у обла ци ма Уло ге: Деј вид Са чет, Хју Фреј зер, Фи лип Џек сом (РТВ 1, 20.10)

Деј вид Са чет 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 22.40 23.05 23.55 00.20 00.45 01.15 02.05

Климатски ратови Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Поаро Изблиза Живопис Војвођански дневник Први пут на гласање Злогласни атентатиСтрани документарни програм Поаро Један на један Изблиза Живопис Мађарт 2010.- Марта Шебешћен Све(т) око нас

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Острво Црног гусара, филм за децу 08.20 Цртани филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Емисија (мађ) 11.30 Емисија (мађ) 12.00 Урбана џунгла (мађ) 12.30 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 Телеклуб (рум) 15.15 Хало ТВ (мађ) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Из наше архиве (мађ) 21.30 Први пут на гласање 21.35 Шеф над шефовима 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.15 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серија Ленија Вести Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли

Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли (Но во сад ска ТВ, 11.15) 16.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.05 10.37 11.10 11.14 12.00 12.15 12.30 12.37 13.20 14.59 15.10 15.59 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 21.07 22.05 22.09 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.18

Најбољи лек Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци Објектив Рецепти Лауре Равајоли Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 НБА: Мајами – Мемфис 11.15 КХЛ Финале Исток: Трактор – Авангард 12.45 НБА: Њујорк – Чикаго 14.30 НБА уживо 14.45 Преглед Премијер лиге 16.00 Премијер лига: Тотенхем – Норвич 18.00 Вести 18.20 Шампионат: Вест Хем – Бирмингем 20.15 НБА уживо 20.40 Премијер лига, вести 21.00 Премијер лига: Фулам – Челси 23.00 Прави НБА 23.30 Португалска лига: Спортинг – Бенфика 01.15 Вести 01.30 Премијер лига, вести 01.45 Преглед Премијер лиге 02.45 Свис лига: Сервет – Тун

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Салаш у Малом Риту Вести Лов и риболов Еко караван Вести Борба са природом Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Бади, пас кошаркаш, филм Гастрономад Ово је Србија Монтевидео, Бог те видео Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Без милости, филм

Лов и ри бо лов Ју жно од Бе о гра да, на те ри то ри ји та к о зва не ни шке Шу ма ди је, пру жа се ло ви ште Га вран ски по ток, ло вач к ог удру же ња Ду нав из Гроц ке, ко је је са ста вље но од 15 сек ци ја. Јед на од њих је и вр чин ска, са из у зет но ле пим и при сту пач ним те ре ни ма за лов ра зних вр ста круп не ди вља ци. Ауто ри су Јо ван Си мо но вић и Ср ђан Де спот Блаф. (РТС 1, 10.05)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Филм: Агент Коди Бенкс 2: Одредиште Лондон Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

06.02 06.43 07.04 07.09 07.19 07.24 07.31 07.53 08.04 08.16 08.42 09.09 09.21

18.4 19.08 20.00 20.35 21.08 22.11 23.51 00.45 01.45

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Брендан и књига тајни, анимирани филм за децу(сви) Клиника вет Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Аријел Рамирез: Миса Криоља Животна средина и здравље Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Како су се волели наши преци Други век Сат Све боје живота Поаро Бисера Велетанлић и пријатељи Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Трст-раскршће народа Капри Три боје: Бело, филм Бисери циганске музике Трезор Други век

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

ВОА Улови трофеј Маратон Двоугао Слике живота Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио 24 Вести Доктор Хаус Љубав у залеђу 24 Менталиста Вести Филм: Отписани Доктор Хаус Филм: Конго Менталиста Филм: Круг Љубав у залеђу

09.29 10.44 11.16 11.46 12.14 12.46 13.14 14.18 14.44 15.11 15.23 15.30 16.00 16.50 17.21 18.18

dnevnik

c m y

Ло ра Ли ни

Кон го Р. Б. Тре вис је бес кру пу ло зни ди рек тор фир ме за те ле ко му ни ка ци је ко ја је на ко рак од ве ли ког от кри ћа. Ме ђу тим, Тре ви су су по треб ни ди ја ман ти да би за вр шио про је кат и за то ша ље гру пу љу ди у За ир, јер је до био ин фор ма ци ју да је упра во та мо до ступ на нај ве ћа ко ли чи на дра гог ка ме ња. Уло ге: Ло ра Ли ни, Ди лан Волш, Ер ни Хад сон, Тим Ка ри, Гран Хе слов Ре жи ја: Френк Мар шал (Ава ла, 21.00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Доушници 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.00 Одлука 2012 21.00 Инсајдер – Патриотска пљачка 22.00 Ноћни ТВ пројекат 23.30 Вести 00.50 Спартак, крв и песак 01.00 Истражитељи из Мајамија 01.50 Филм: Страх у срцу

Страх у ср цу Агент ФБИ Са ман та Хант бри не се о де ве то го ди шњем де ча ку Теј ло ру, ко ји је све док уби ства сво је мај ке и је ди ни

Тај ни свет ме де Бен џа ми на (Хе пи, 09.00) 05.00 07.55 08.00 08.15 08.20 08.40 08.45 09.00 09.10 09.15 09.25 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 20.30 22.00 23.15 23.20 02.40

Јутарњи програм Вести Звезданиште Мали меда Чарли Ешли Мегаминималс Боба и Биба Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Филм Вести Телешоп Серија Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Серија Ћирилица Долина вукова ВЕСТИ Серија Звездана капија - Атлантис

Ени Вуд

ко ји је ви део ли це бру тал ног се риј ског уби це. Ка ко је и са ма ра но оста ла без ро ди те ља, Са ман та је пу на раз у ме ва ња за ма лог Теј ло ра и на све на чи не по ку ша ва да при до би је ње го во по ве ре ње... Уло ге: Ени Вуд, Тим Филдс, То мас Гар нер Ре жи ја: Хен ри Чар (Б92, 01.50)

05.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 00.00 00.45 02.30

Добро јутро Све за љубав Тачно у подне- живо Папарацо лов Курсаџије Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Седми знак Калифорникација

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak9.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце мали људи, велики свет л.а. Инк стручњак за торте најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери: борба са килограмима Исповести сакупљача животиња Болести којих се стидимо л.а. Инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 лугарница 10.17 Тајне светских музеја, док. серија 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.29 Кад заволим, време стане 13.17 Др оз, ток шоу 14.11 Фра Грго мартић, док. филм 14.41 Глас домовине 15.11 Понос Раткајевих 16.01 алиса, слушај своје срце 17.18 Хрватска уживо 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.33 југословенске тајне службе 21.33 Татица у сукњи, филм 23.45 Дневник 3 00.10 Библија: свети Павле 01.42 југословенске тајне службе 02.37 Ин медијас рес 03.22 Др Хаус 04.04 скица за портрет

08.00 Библијске загонетке 09.00 Живо оружје 10.00 мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа нијере 11.00 Историја расизма 12.00 Жута кућа 13.30 Животиње које су ушле у историју 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Библијске загонетке 17.00 Геније дизајна 18.00 Хитлерови истраживачи 19.00 Рим: Последња граница 20.00 Героуов закон 22.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 23.00 Библијске загонетке 00.00 Викторијанска апотека 01.00 Геније дизајна

старла и јахачи драгуља Путовање у средиште земље на змајевом путу Диши дубоко 11.14 моје срце немир Византијско плаво Еротски филм Еротски филм

не мир

но ви сво је гла ви ре грут у нор ве шкој је ди ни ци за бор бу про тив нар ко ти ка ор га ни зу је скри ве ну опе ра ци ју ко ја бр зо из ми че кон тро ли. По ли ца јац Ханс Пе тер је уси ја на гла ва, а ње гов шеф ма кер је од лу чан да спре чи... уло ге: Николај Клев Брох, Ана Дал Торп, Ахмед Зеyан Ре жи ја: Стефан Фалдбакен (Синеманија, 20.00)

Ана Дал Торп

06.00 07.45 09.10 10.50 12.40 13.05 15.30 17.15 19.05 20.05 21.05 22.50 23.20 00.55 02.40 04.15

Зубић вила легенда о медведу Тамо где су дивље ствари а кад брак није лак Васпитање за почетнике Хари Потер и реликвије смрти 1 Туриста Дизање милдред Пирс Игра престола Борба Титана Калифорникација Џоунсови отимачи Коцкање Паклени план дружине чудака

08.25 Знатижељни Џорџ, филм 09.55 Два брата, филм 11.45 Хроника спидервик, филм 13.25 Шрек 15.00 Бетовенова велика авантура, филм 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 моби Дик 21.55 сурвајвер 22.55 Црни витез, филм 00.35 ЦсИ мајами 02.10 Знатижељни Џорџ, филм 03.30 РТл Данас

Цр ни ви тез

Еди Фалко 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

неш Бриџис убиства у мидсамеру Филм: Пајкан и по Филм: Велико пространство Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 медијум

08.20 09.20 11.20 13.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

сЕ РИ ја

се стра Џе ки Џе ки и њен муж и да ље сум ња ју да њи хо ва кћер к а па ти од те ско бе. Џе ки се по ве ри ис ку сној и от ме ној др о Ха ри. на по слу ста ри ји му шка рац, ко ји је од лу чио да сла бост ср ца ле чи ти пи ле ћом су пом, до ђе у бол ни цу да по је де та њир су пе пре смр ти... уло ге: Еди Фалко, Ив Бест, Питер Фацинели, Мерит Вевер, Хаз Слајман, Пол Шулц Ре жи ја: Крег Зиск (ХРТ 2, 00.05) 07.54 08.24 08.52 09.14 10.40 11.12 11.55 12.50 13.39 15.05 15.27 17.03 18.00 18.20 18.30 19.29 20.00 20.49 21.41 22.35 23.21 00.05 00.33 00.55 01.36 02.24

мала ТВ мега минди Конор на тајном задатку Клинци с Рибњака, снимак концерта Бетмен и храбри суперјунаци алиса, слушај своје срце лепом нашом Плодови земље Добра вештица, филм Деграси нови нараштај Живети слободно, филм Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Телетабис Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред сестра Џеки симпсонови Браћа и сестре Којак ноћни музички програм

Џа мал је за по слен у те мат ском сред њо ве ков ном ми ниголф пар ку. По што по вре ди гла ву, ми сте ри о зно се на ђе у Ен гле ској у 14. ве ку. Ка да са сна ђе, спри ја те љи се с ле пом слу шки њом Вик то ри јом и бив шим ви те зом... уло ге: Мартин Ларенс, Марша Томасон, Том Вилкинсон, Кевин Конвеј, Винсент Реган Ре жи ја: Жил Јунгер (РТЛ, 22.55)

Марша Томасон

06.00 Братска љубав 07.30 Хистерија: Прича о групи Деф лепард 09.00 моја ужасна година 11.00 Повратак на улице сан Франциска 12.30 Живот пијанице 14.00 Двестогодишњи човек 16.00 сањала сам африку 18.00 моја ужасна година 19.30 Последњи циглар у америци 21.00 Вук 23.00 Бекство 00.30 Деца судбине 02.00 Последњи циглар у америци

твдод, сатнице, диска-09 08.10 Разоткривање митова 09.05 Врхунско градитељство 10.00 Како то раде? 10.30 у делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Град мотора 13.40 амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 опасан лов 16.25 Разоткривање митова 17.20 Врхунско градитељство 18.15 Преживљавање 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 ловци на олује 21.00 најбољи остају 21.55 Како преживети катастрофу 22.50 Тачка пуцања 23.45 Разоткривање митова 00.40 ловци на олује

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

08.30 09.30 10.30 13.00 14.00 16.30 18.00 19.00 21.00 22.30 22.45 00.30

ја у љубав верујем Пеги су се удаје непогрешиви пријатељ Кадилак мен удата за мафију Пацов много буке ни око чега Дадли је закон сирене ја у љубав верујем Еротски филм Еротски филм

сви спортови Тенис Бициклизам Тенис Бициклизам Дизање тегова Фудбал Дизање тегова Рвање сви спортови Дизање тегова Фудбал

Ve~iti mlado`ewa B

oravak u Lucernu obeleìo je skandal. Na „Ona je hladna, sitni~ava, prava aristokratkiwa. ulici je Tolstoj ugledao nekog kr`qavka Gluposti i gluposti!” Ipak, nekoliko meseci kakoji je svirao gitaru i pevao tirolske pe- snije rekao je da je „gotovo odlu~io da se oèni sme. Odveo ga je pred najluksuzniji hotel u gradu, wom bez qubavi”. Smatrao je da je ìvot neèwe „[vajcerhof”, u kojem je i sam odseo. Gosti su na- besmislen, smrtno dosadan. Mu~io ga je ose}aj nehrupili na prozore da slu{aju peva~a. Peva~ je dovr{enosti ili neiskori{}ene snage. Ponos koizvrgnut grdwama i niko mu nije bacio nijedan ji su mu doneli prvi kwièvni uspesi polako je nov~i}. Tolstoj, sav kivan, nevoqnika je pozvao da nestajao. Uvedio je da je glavni razlog za izuzetnu s wim u hotelu popije pi}e. popularnost koju je stekao pisawem o Sevastopo„Ti Rusi su zaista qu bila aktuelnost opi~udne cve}ke”, sigurno je sivanih doga|aja. Publimislilo osobqe hotela. kacije koje su usledile Vratar je, naravno, punisu nai{le na ve}i pristio Tolstoja, tog velijem. Po~eo je da sebi prekog gospodina, ali ga bacuje {to ne radi dodiskretno s kompawonom voqno ozbiqno. Ma {ta uputio u mali separe. tvrdio, o~igledno je da Tolstoj vi{e nije mogao mu je bila neophodna blada se uzdràva i po~eo je ga opijenost uspehom. da vre|a osobqe. Gosti Prepun strasti koje hotela Englezi su pitanisu nalazile odu{ka, on li ko je taj besomu~nik. se okrenuo Aleksandri„Grof Tolstoj”, odgovani i u pismima se poverarala je posluga, ali to vao toj tanko}utnoj duime wima nije zna~ilo {i. Ona je bila izuzetno ni{ta. Razjareni Tolskromna osoba, kakvu je stoj je po~eo da vre|a bona carskom dvoru bilo gata{e, mada je i sam bio teè prona}i nego „kisebogata{. A to sve zbog li krastavac koji raste putuju}eg muzikanta. Nina stablu ruè”. Pa ko tu ni{ta nije shvatao. ipak, Tolstojeva pisma Tolstoj se sutra presestalno su je uznemiravalio u jedan skromni panla, {to on nije ni naslusion. Skandal koji je }ivao. Ipak je Aleksanizazvao pobudio je drina bila èna, ta~nije ogromno interesovawe neudata èna kojoj je biza wega, u ~emu je uìlo vi{e od 40 godina. Razvedena i bolesna sestra Marija Tolstoj vao. Ipak, nadmenost Mada godinama nije bila Britanaca, a i previsoki tro{kovi boravka, sve u Moskvi, do{la je u jesen 1857. i ostala ~itavu su ga vi{e nervirali. zimu. Ako je i gajila nadu da }e se zbliìti s Tol@eleo je da poseti oblasti na obali Rajne, Ho- stojem, zacelo je bila razo~arana. Kad je bio dalelandiju i Englesku, ali izvesni Pego-O`je, koga ko, sam na svom imawu, Tolstoju je bilo lako da se je sreo u vozu a on mu se predstavio kao bankar, od- zanosi. U wenoj blizini bi se hladio i kona~no veo ga je u Baden. Ve} sutra piizgovorio uàsnu re~enicu: {e: „Rulet od jutra do mraka. „Aleksandrina je ostarila i Razjareni bogata{ Tolstoj Sve izgubio.” Francuz ga je u vi{e nije èna za mene.” stopu pratio i gwavio do tri U to vreme tvrdio je da je izvre|ao je bogate i ujutro brbqawem o politici, nadmene britanske turiste, istinska sre}a zapravo stawe poeziji i qubavi. „Uàs! Vi„~asnog nemira”. Do tada, uvek zgroène {to je u wihov {e bih volio da sam va{qiv, kad bi molio boga da ga u~ini gu{av, bez nosa, da budem naj- elitni hotel doveo da ~asti dobrim, dodavao je: „I sre}ve}i idiot ili najogavnije ~unim!” pi}em jednoг putuju}eg dovi{te, nego jadnik kao ovaj „Da se ìvi ~asno, treba se muzikanta, koga je pokupio ~ovek.” Ali, ovaj mu je posudio stalno boriti. Spokoj je dus ulice znatnu svotu, a Tolstoj je opet {evno nepo{tewe.” izgubio. U sali za igru sreo je Kao revnosna pravoslavprijateqa iz Petrograda, pesnika Polonskog, od ka, Aleksandrina je èlela da Tolstoj na|e koga je pozajmio jo{ novca, pa i to izgubio. Dva mir u krilu crkve, {to se wemu nije dopadalo. dana i dve no}i nije mogao da se kocka jer nije Ipak, nije prestajao da se moli bogu. Tvrdio je imao ni prebijene pare: „Sve sami gadovi. A najve- da ima pravi hri{}anski duh, da je uvek pri}i gad sam zapravo ja!” îm je u Baden doputovao rodno i nesvesno teìo da pobedi javno miTurgewev, od wega je Tolstoj uzajmio novac. {qewe i protivre~no{}u dosegne istinu. VeZaprepastila ga je vest da mu se sestra rovao je da su izvorni hri{}anski ose}aji oni razvela. Neki tvrde da ga je to navelo da se vrati za istinu i lepotu, dok se, naprotiv, hri{}anu Rusiju. U stvari, ostao je sasvim bez novca. Seo skim obi~no smatraju egoizam i li~na èqa za je u voz za Frankfurt, gde je boravila grofica spokojem. Aleksandrina: „Jedinstvena èna! Kakva divota! U zimu 1858, dok je bio u lovu, zamalo {to nije Nisam nikad sreo sli~nu.” Naravno, to ga nije poginuo. Medved koga je ranio hicem iz pu{ke spre~ilo da i od we pozajmi novac. Ipak, sve je oborio ga je u sneg i dva puta ugrizao. Poderao mu svoje dugove uredno vra}ao. je obraz ispod levog oka i zgulio polovinu koè s S bratom Nikolajem i sestrom Ma{om iznaj- ~ela, a kad je vodi~ pasa s kopqem u ruci pritrmio je stan u Moskvi, u kom su ìveli tokom te ~ao, nestao je u ~estaru. Nikolaj, stariji Tolstotri zime. Mogao je da ostvari onaj ideal porodi~- jev brat, koji je bio me|u lovcima, prehladio se. nog ìvota koji mu je bio blizak. Takvim ìvotom Tuberkuloza, izgleda nasledna u porodici, ve} ga je izbegavao uàs samo}e i „previ{e eroti~ne mi- je nagrizala. Godinu dana kasnije od we se razbosli”, tu mu~nu i „uàsnu lascivnost”. lela i wihova sestra Ma{a. Dvoje bolesnika je Izgleda da je vi{e dama igralo ulogu u ose}aj- odlu~ilo da po|e u inostranstvo na le~ewe. Nenom ìvotu nepostojanog Tolstoja. Najva`niji sre}nom Nikolaju ostalo je bilo jo{ 25 dana ìsusret u Lucernu bio je sa izvesnom Tjut~evom. vota. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak9.april2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, још је дан. Но ви и ста ри по сло ви вас мо гу оп те ре ти ти уко ли ко по ку ша те не мо гу ће. На у чи те да на вре ме ста не те и за ста не те, да не пре те ру је те. По го то во у љу бав ном од но су.

BIK 20.4-20.5.

Но вац је увек био до вољ но до бар мо тив да ра ди те, да за ра ди те. Та ко и да нас мо же те то узе ти за по ла зну осно ву. У по зи тив ној сте фа зи и под срећ ном зве здом па мо же те ус пе ти у све му.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. april 2012.

У ка ри је ри ни су ја сне и де фи ни са не све окол но сти па ће те се при ла го ди ти да тим усло ви ма. Пли вај те низ ток до га ђа ја да би сте оп ста ли на по о вр ши ни. Ка сни је ће већ би ти све ја сни ја. По др шка из сен ке.

Од луч ни сте и остра шће ни у оно ме што же ли те и хо ће те. Из гле да ли вам да циљ оправ да ва сред ства? У сва ком слу ча ју, не мој те пре те ри ва ти, по го то во у љу бав ном од но су, где сте пре о се тљи ви.

По све ти те па жњу си т у а ци ји у свом до му и по мо зи те уку ћа ни ма да се осо ко ле и ре ше не ке ди ле ме или про ла зне про бле ме. На рад ном ме сту вас че ка ју хро нич ни иза зо ви и мо гу ћи су ко би. Тро шко ви. Има те ве ли ке иде а ле и да ле ко се жна оче ки ва ња, од се бе пре све га. Да је те све од се бе да их оства ри те, кад-тад. Мо гу ћа је по слов на по се та и са ста нак на ко јем ће те до ми ни ра ти на свој на чин.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не мој те ме ша ти дру штво, при ја те ље и во ље ну осо бу јер су у тој ком би на ци ји ла ко мо гу ћи про бле ми и скан да ли. Ра ди је чу вај те сво је тај не са мо за се бе и во ље но би ће. А с дру ги ма ће те ла ко. У јав но сти де лу је те ин три гант ни и за ни мљи во. На се би свој ствен шар ман тан и спон тан на чин ла ко ће те пла си ра ти сво је иде је и зах те ве па та ко при до би ти дру ге за се бе. Ви ше осо ба вас сим па ти ше. Ни је вре ме од лу ка у ве зи с ту ђим нов цем или по зај ми ца ма јер се не ко ко ле ба. Ка да не зна те ко ји су чи ји и шта би сте с њи ма, нај бо ље је ни шта не ра ди ти. Мо же те се осло ни ти на се бе, и то је ви ше не го до вољ но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пред сто је вам по зи тив ни по ма ци и ус пе си, по го то во у са рад њи с од ре ђе ним му шким ауто ри те том. Ипак, чу вај те се тај них не при ја те ља, пре ва ра и сплет ки. Бу ди те до ра сли за дат ку на зрео на чин.

У ка ри је ри вла да пра ви ха ос, про мен љи ве окол но сти с ко ји ма уме те и мо же те да се но си те. Сна ла зи те се у хо ду, пре у сме ра ва те и ра ди те по сво ме. Не ка вас во ди им пулс ин ту и ци је. За поч ни те рад ну не де љу опет из не ког по чет ка. Као да се сва ког ју тра ре се ту је те, по пут ком пју те ра, и по но во укљу чу је те у про цес. Оно што тра је и што се не га си су сно ви ко је оства ру је те.

TRI^-TRA^

Хју Грант иде у пензију V REMENSKA

„Ви ше ми се не сви ђа про цес по ја вљи ва ња пред ка ме ра ма. За вр шио сам с тим”, ре као је глу мац Хју Грант у ин тер вјуу ма га зи на „ОК!”. Глу мац је ре као да се на „пре вре ме ну пен зи ју” од лу чио јер је „пре стао да ужи ва у свом по слу”. - За вр шио сам са тим. Ту и та мо се по ја ви не што што ми за го ли ца ма шту, али за вр шио сам - ре као је Грант ко ји ужи ва у при ја тељ стви ма ко ја скла па на по слу, али му са мо ста ја ње пред ка ме ру ви ше не при ја. Он је до дао да је нај ту жни је гле да ти љу де у ка сним три де се тим или че тр де се тим ка ко се бо ре да глу ме шар га ре пу у те ле ви зиј ској ре кла ми: „За не ке љу де, глу ма је по тре ба, то ли ко су фа сци ни ра ни њом”, ре као је Грант.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз. То ком да на хлад но уз сун ча не пе ри о де и ло кал ни раз вој обла ка. Се ве ро за пад ни ве тар у сла бље њу. Прит сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на око 9 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз. То ком да на хлад но уз сун ча не пе ри о де и ло кал ни раз вој обла ка. Се ве ро за пад ни ве тар у сла бље њу. Прит сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -2 до 1, а мак си мал на од 8 до 10 сте пе ни. СР БИ ЈА: Хлад но уз раз ве дра ва ње на се ве ру, а на ју го за па ду и ју гу Ср би је облач но и по не где са су сне жи цом и ки шом. На се ве ру ују тру слаб мраз. То ком да на сун ча ни ин тер ва ли уз ло кал ни раз вој обла ка. Се ве ро за пад ни ве тар у сла бље њу. Прит сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -2 до 2, а мак си мал на од 5 до 10 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У уто рак ују тру слаб мраз у ве ћи ни пре де ла, а за тим то пли је то ком да на. У сре ду још то пли је уз уме рен ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту у по ја ча њу. У че твр так про ла зна ки ша. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће се то ком да на по сте пе но побо љшават и, али задржавање хлад ног вре ме на мо же иза зва ти те го бе код ве ћи не хро нич но обо ле лих осо ба. На ро чи то се пре по ру чу је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма и аст ма ти ча ри ма да по шту ју са ве те ле ка ра. Мо гу ћи су главобоља и ре у мат ски бо ло ви. Пре по ру чу је се аде кват но одевање, по себ но у јутарњим са ти ма.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Вра ћа се Пи ро ћа нац са слу жбе ног пу та па ти хо уђе у ку ћу и угле да же ну са љу бав ни ком, те од мах иза ђе и оде до го вор ни це, ода кле позoвe же ну и ре че да уско ро сти же ку ћи. Кад је по но во сти гао ку ћи, са че кају га на сме ја на же на и по ста вље на ве че ра, а Пи ро ћа нац ре че, она ко за се бе: - За мал’ због ди нар да рас ту рим брак са же ном.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (-14)

Slankamen

294 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

278 (-15)

Zemun

340 (-4)

Bogojevo

244 (-12)

Panчevo

348 (-4)

Smederevo

496 (-2)

Baч. Palanka 253 (-12) Novi Sad

246 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

227 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

276 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

292 (-10)

NERA

Hetin

120 (4)

TISA

42 (2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 245 (22) Beograd

Kusiћ

287 (-5)

116 (16)

Reшeњe iz proшlog broja