Dnevnik 9.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 9. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23069 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTAR @ARKO OBRADOVI] ZA „DNEVNIK” O PREDSTOJE]EM UPISU STUDENATA

U Beogradu se zna koliko }e biti bruco{a u Novom Sadu

str. 13

DA LI BI VOJVODINA MOGLA BITI PROBNI BALON ZA REPUBLI^KE IZBORE?

NASLOVI

Politika

U Pokrajini ~ekaju redovni termin

2 Pajevi}: Politi~ki vrh mora da se uozbiqi 3 Palma: Odvojiti lokalne izbore od republi~kih 3 Vlada nije poslu{ala javnost?

Ekonomija 4 Niko nema 50 miliona evra za „Jugoremediju” 5 Legalizacija se tumba po op{tinskim fiokama

Novi Sad

str. 3

7 Za bu~nu `urku i do 20 hiqada dinara 9 Spoji}e se Somborski s Bulevarom Evrope 9 Petrovaradin `ivi u zape}ku

CRNA HRONIKA

Platio lokal u koji mu 18 godina ne daju da u|e

Vojvodina

***

11 Obili sopstvene stanove

Reporta`e

Foto: B. Lu~i}

20 Rizik, la` i dugovi kockaru su drugovi

Malo toplije

Najvi{a temperatura 19°S

Trifunovi}u 6,2 miliona dinara

HIQADU BALONA ZA DAN EVROPE: Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine obele`ila je ju~e u centru Novog Sada Dan Evrope pustiv{i hiqadu balona ka nebu. Po re~ima potpredsednice Omladine LSV-a Tijane Eter, ovaj datum predstavqa i Dan pobede nad fa{izmom, a obele`avawe dva datuma u jednom predstavqa podsetnik na to da je borba protiv fa{izma jedno od temeqnih vrednosti Evropske unije. Nizom manifestacija, koje su zapo~ele ju~e, {irom na{e zemqe i Evrope proslavqa se 9. maj. A. J.

Masna soda i arsen iza{li iz mode

str. 14 i 15

KONTROVERZNI BIZNISMEN MILE JERKOVI] O STE^AJU U SEN]ANSKOJ „POQOPRIVREDI”

Sve je hajka protiv mene

str. 4

SPORT

n ORLI]I U IN\IJI ^EKAJU ENGLEZE

str. 16 – 19

n RUKOMETA[I VOJVODINE @ELEZNI^AR OKRE]U SE KUPU

***

n SLAVQE SEBASTIJANA FETELA U ISTANBULU

POLiTikA

ponedeqak9.maj2011.

INTERVJU

MI LAN PA JE VI], OSNI VA^ I SA VET NIK ISAC FON DA ZA „DNEV NIK”

Politi~ki vrh mora da se uozbiqi i ubrza reforme – Gotovo sam sasvim siguran u to da Srbiji ne}e biti ukinut bezvizni re`im za put wenih gra|ana u EU, jer su Vlada i odgovaraju}e ministarstvo jasno shvatili poruku i sugestije koje dolaze iz Brisela, i da }e odgovaraju}e mere biti preduzete.

Sve ukazuje na to da }e biti poja~ani sistemi kontrole, realizovano sve oko povratka la`nih azilanata i problem s wima prevazi|en. Ali, o~ito je da vlast mora da radi ozbiqno i kontinuirano – ocenio je u razgovoru za „Dnevnik“ osniva~ i savetnik ISAC fonda Mi lan Pa je vi}, jedan od stru~waka najboqe upu}enih u evropsku problematiku. l Pre ko no }i je na kon bel gij skog pi sma Evrop skoj ko mi si ji po li ci ja pro na {la iz da va ~e la `nih pa pi ra i po ha pi sla ih. Zbog ~e ga je vlast ka ska la za me ra ma, jer Vla da i MUP sa da po sta ju ope ra tiv ni ka da je si tu a ci ja alar mant na, a pro {lo go di {ni po da tak je da je naj vi {e la `nih azi la na ta s be vi znim re `i mom u Evro pu sti glo iz Sr bi je?

– Taj stil kao da je priro|en ovde, da radimo samo kada nas neko opomene ili kada u nekim stvarima doteramo „cara do duvara“. Ne bi smelo da se ponavqa da povla~imo poteze samo onda kada nas EU ili neka druga me|unarodna institucija natera da to uradimo. U Srbiji bi trajno trebalo da postoji svest o tome da ure|ujemo na{e dru{tvo druga~ije od onoga u ~emu jesmo, ili u ~emu smo bili tokom devedesetih godina pro{log veka, {to povla~i ener-

phodni da se reforme sprovode s stilom koji smo primewivali makismalnom dinamikom, i bez posledwih deset ili 20 godina oklevawa i dvosmislenosti. ne mo`emo daleko odma}i. To je reforma koja predstoji Srbiji, l Po ka zu je li Vla da od lo `e nim de lo va wem ili na kon te~e sporo, a u nekim oblastima „pac ki“ Bri se la za pra vo pra nikako ne odmi~e. ve ad mi ni stra tiv ne ka pa ci l Ka ko to da je „li der„ u te te, a oni su neo p hod ni ovoj la `nim azi lan ti ma ko ji idu dr `a vi da po u EU po sta la Sr sta ne pu no prav bi ja, a ne ze mqe Pri l i~ n o je na ~la ni ca EU? ko je ima ju sli~ ne do sto jan stve no – ^iwenica je nu po pu la ci ju, da na{i institu- da na {u vlast stal no Cr na Go ra na cionalni kapacipri mer, pa Al ne ko tre ba da teti nisu dovoqba ni ja? opo m i w e da bi ni, ali s druge – O~igledno da re a go va la strane, aparat na{e slu`be u radi onda kada okviru dr`avnog dobije jasan i nedvosmislen naaparata nisu funkcionisale dolog od politi~kog vrha, tako da voqno profesionalno. A za{to ne bih odvajao aparat od polije to tako, to bi trebalo da bude ti~kog establi{menta: te dve predmet istra`ivawa kontrolstvari idu ruku podruku, ako gonih organa i same Vlade. Na nevorimo o reformskom vo|ewu pravilnosti su potrebne o{tre zemqe. Politi~ki establireakcije, a kod nas evidentne gre{ke, pa i velika odstupawa od zakona, zavr{avaju bez ikaIz be }i }e mo sra mo tu kvih sankcija, i tako se qudi Bez vi zni re `im je je di no opi pqi vo {to su gra |a ni ose ohrabruju da ~ine nezakonite ti li od pred iz bor nih obe }a wa vla sti. [ta bi we gov gu bi radwe ili se neprofesionalno tak zna ~io za ak tu el nu gar ni tu ru? pona{aju. I tu se vra}amo na – To bi bila velika sramota i bila bi potvrda pred Briselom neophodnu reformu ~itavog da na{i organi nisu u stawu da sprovode preuzete obaveze. Sveaparata i na wegovo mnogo moukupno bi to bio lo{ signal za EU, ali sam siguran u to da do todernije ustrojstvo. ga ne}e do}i. Posledwim akcijama vlast potvr|uje da je svesna l Ka da po mi we te re for kompletne situacije, a sve suprotno bi bilo veliko razo~arewe me, mi sli te li da }e mo is pu za gra|ane Srbije. ni ti o~e ki va no za sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU jer ju ni je tu, a za ko ni ~i ji je taj gi~ne i kontinuirane akcije u {ment je taj koji donosi odluke, ming taj me sec jo{ ni su ugle mnogim oblastima, ukqu~uju}i odre|uje dinamiku i usmerava, a da li sve tlo da na? i ovu oko „belog {engena“. Pri- onda admnistracija to sprovodi.

– Ako bi se radilo ozbiqnije li~no je nedostojanstveno da na- Dakle, potrebno je to sadejstvo i ve}om brzinom, mo`da bi se i {u vlast stalno neko treba da politi~kih organa Vlade kao moglo posti}i, a ako propu{taopomiwe da bi reagovala, a po- izvr{nog organa i Skup{tine, mo vreme, jasno je da mo`da nenekad je uslovqena i drugim po- a onda je tu rad dr`avne admini}emo imati to {to o~ekujemo, a tezima. Odgovornost i kontinu- stracije. Svakako da je neophodto je kandidatski status. Ne miiranost, svakodnevni rad su neo- na velika reforma jer s ovim slim da nekoliko meseci nije od

kqu~ne va`nosti ni za kandidatski status ni za bilo {ta drugo {to je u vezi s na{im etapama ka EU, ve} da je mnogo va`nije da svi budu svesni toga da nam je u interesu da unapre|ujemo `ivot u okviru na{e zemqe.

Zapravo, s tog stanovi{ta nemamo vremena za gubqewe. l Ka kve su va {e in for ma ci je o ras po lo `e wu Bri se la da Sr bi ja do bi je i sta tus kan di da ta i da tum za po ~e tak raz go vo ra o ~lan stvu s EU? – [to se raspolo`ewa Brisela i qudi koji se tamo bave Zapadnim Balkanom ti~e, ono zaista postoji. Rekao bih da je u EU sada ne{to boqa klima nego pre godinu-dve, kada je Unija bila u sopstvenoj institucionalnoj krizi vezano za Lisabonski ugovor, a i sam po~etak finansijske i ekonomske krize. Treba imati u vidu da je Brisel sedi{te EU, tu su EK i komesar za pro{irewe, ali treba da vodimo ra~una i o politi~kim uslovima, a o tome se pita svih 27 ~lanica Unije. Tako da je prema nama potrebno dobro raspolo`ewe ne samo u Briselu ve} i u svim prestonicama ~lanica EU. U EK-u, kod komesara za pro{irewe i u Generalnoj direkciji za pro{irewe postoji `eqa da se ne gubi vreme i da se Srbija ohrabri i podr`i da dobije ne samo kandidatski status ve}, {to je va`nije, datum otvarawa pregovora o pristupawu EU, {to je kqu~na stvar. l Pro ve ja va li u ovo me {to ste re kli upo zo re we na to da bi Be o grad mo rao da obra ti pa `wu na po je di ne dr `a ve ~la ni ce i wi ho vo ras po lo `e we?

– Da, apsolutno, kao {to je bilo neophodno i posledwih deset godina. l Da li bi iz ve {taj glav nog ha {kog tu `i o ca Ser `a Bra mer ca za i sta mo gao bi ti je di ni ka men spo ti ca wa?

– Svakako. Pou~eni i prethodnim iskustvima, a i saznawem da je zavr{etak saradwe s Ha{kim tribunalom neophodan politi~ki uslov, upozorewa imaju te`inu. Bez hap{ewa preostalih osumwi~enih ne mo`emo dobiti Bramercovo pozitivno mi{qewe, ali postoje tu i nekakve mogu}nosti „izme|u“.

Imaju}i u vidu stav nekih dr`ava ~lanica EU, te{ko je poverovati da }e nam bez pozitivnog Bramercovog izve{taja neka od wih progledati kroz prste tako lako.

Dra gan Mi li vo je vi}

^E DO MIR JO VA NO VI] PI SAO SLA VI CI \U KI]-DE JA NO VI]

LDP tra`i raspravu o azilantima Lider Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} zatra`io je ju~e od predsednice Skup{tine Srbije Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} da zaka`e hitnu sednicu parlamentarnog Odbora za evropske integracije, na kojoj bi se raspravqalo o talasu nelegalnih azilanata u zemqe EU. Jovanovi} je u pismu napomenuo da talas nelegalnih azilanata u zemqe EU ozbiqno ugro`ava opstanak bezviznog re`ima izme|u Srbije i dr`ava {engenske zone te da se republi~ki parlament, preko svog odbora, mora ukqu~iti u re{avawe problema koji preti da, kako je naveo, Srbiju vrati nekoliko koraka unazad u napredovawu prema kandidaturi za ~lanstvo u EU i te{ko naru{i poverewe gra|ana u taj proces. „Vi{e nije dovoqno da u parlamentu samo efikasno donosimo

evropske zakone. Ovo je godina u kojoj postaje kqu~na efikasna primena zakona, a LDP je, kao stranka koja je do sada podr`avala dono{ewe svakog evropskog zakona, vrlo zainteresovana za to da se ti propisi i primewuju jer je to jedini smisao podr{ke koju

smo pru`ali evropskim predlozima u parlamentu”, istakao je Jovanovi}.

On je dodao da ugro`enost bezviznog re`ima nije samo posledica tehni~kih problema, niti se mo`e otkloniti iskqu~ivo takvim merama, policijskim radom i efikasnijom kontrolom dr`avne granice, kao i da bi u ovom trenutku bilo najgore povla~iti pani~ne poteze ili tragati samo za kratkoro~nim re{ewima koja ne}e su{tinski otkloniti problem.

Jovanovi} je ukazao na to da osnovni razlog opasnosti pred

kojom je Srbija le`i u sferi politike te da stoga moraju biti donete politi~ke odluke i napu{ten „kampawski” pristup. „O~igledno je da postoje dru{tvene grupe, mawinske zajednice i krajevi Srbije koji ne vide nikakvu budu}nost i perspektivu u ovoj zemqi koju sve mawe ose}aju kao svoju. Upozorewa koja sti`u iz Brisela treba najozbiqnije shvatiti i promeniti atmosferu evropskih integracija. Zato je parlament mesto gde se o tome mora razgovarati”, istakao je lider LDP-a.

Jovanovi} je predlo`io da na sednicu Odbora za evropske integracije budu pozvani potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo `i dar \e li}, predstavnici Kancelarije za evropske integracije i drugi dr`avni funkcioneri i slu`benici ukqu~eni u ovaj proces.

dnevnik

c m y

2

DA NAS JE DAN PO BE DE NAD FA [I ZMOM I DAN EVRO PE

Egere{i: Dan Evrope je praznik Vojvodine Predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i izjavio je ju~e da 9. maj, Dan Evrope i Dan pobede nad fa{izmom, predstavqa veliki praznik za sve gra|ane Vojvodine koja je „Evropa u malom”. „Dan Evrope do`ivqavamo kao svoj praznik, spremni da s jo{ vi{e truda, rada i entuzijazma nastavimo da radimo ono {to najboqe umemo: da poma`emo Srbiji da {to pre postane ~lanica Evropske uni-

je„, kazao je Egere{i u saop{tewu za javnost. On je istakao da je 9. maj datum kada se s mnogo po{tovawa treba setiti svih `rtava fa{izma. „To nikada ne smemo zaboraviti, i nikada ne smemo dozvoliti da se ponovi. Nastavi}emo da se sna`no suprotstavqamo najmawem nagove{tawu veli~awa fa{izma, nacizma, antisemitizma i drugih retrogradnih ideologija”, rekao je Egere{i.

Evropa je me|u nama Ambasador Evropske unije u Srbiji Ven san De `er otvorio je ju~e u Beogradu sve~anost povodom obele`avawa 9. maja – Dana Evrope, koji se proslavqa i kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

– Danas proslavqamo Dan Evrope koji je izuzetno simboli~an za sve nas – rekao je De`er, najavquju}i bogat sportski i kulturno-zabavni program na otvorenom u Makedonskoj ulici i u Velikom holu Doma omladine u Beogradu.

On je tako|e najavio da }e predsednik Evropske komisije @o ze Ma nuel Ba ro zo za koji dan do}i u Beograd da otvori Info-centar EU. De`er je izrazio nadu da }e Srbija do kraja ove godine postati kandidat za prijem u EU. – Nadam se da }e Srbija uspeti da pre|e sve prepreke na putu evropskih integracija i

da }e do kraja godine postati kandidat za ~lanstvo u Uniji, kao i da }e posle toga mo}i da nastavi evropsku integraciju – rekao je De`er otvaraju}i izlo`bu „Kako prepoznajem Evropu u Srbiji”.

Potpredsednik Vlade Bo `i dar \e li} naglasio je da treba u~initi sve da Srbija ne izgubi pravo na „beli {engen”.

– Put za Evropu nije pravolinijski i, kao {to danas ima oblaka nad Beogradom, trenutno „ima oblaka” i nad na{im „belim {engenom”, i mi }emo u~initi sve da nikada „ne padne ki{a„ na to kqu~no dostignu}e – rekao je \eli}, i dodao da se nada da }e „{engenski prostor” sara|ivati, odnosno sa Srbijom deliti odgovornost za o~uvawe, kako je rekao, „tog velikog dostignu}a, a to je sloboda kretawa”.

ME HO OME RO VI]:

Na{a istorija je oslobodila~ka i evropska Narodni poslanik Meho Omerovi} izjavio je ju~e, povodom Dana pobede nad fa{izmom da je Srbija u~estvovala u stvarawu temeqa za novu, demokratsku i ujediwenu Evropu a da sada posle 66 godina, ~eka da ponovo postane deo we. Omerovi} je u pisanoj izjavi naveo da je istorija Srbije oslobodila~ka, evropska, antifasisticka i demokratska jer je Srbija bila deo velikog evropskog sna i jedna od pobednica nad fa{izmom. „Stideti se we, zna~i stideti se upravo onih vrednosti koje su uslov za na{ ponovni ulazak

u Evropu. Stideti se we, isto je {to i stideti se svih `rtava koje su pale na antifa{isti~kom putu, evropskom putu”, istakao je Omerovi}. Po wegovoj oceni, Srbija je danas „vi{e ko{mar, nego san” i ponovo ~eka da ponovo bude deo onoga u cijem je stvarawu u~estvovala. „U Evropi nema mesta za Kvislinga, Petena, Hortija i nema mesta za Dra`u. Pora`eni u Drugom svetskom ratu nikada ne mogu biti pobednici”, kazao je Omerovi} koji je funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije.

SNS za naj{iri dru{tveni konsenzus ^lan Glavnog odbora Srpske napredne stranke Marko \uri} ocenio je danas povodom Dana Evrope, da u Srbiji postoji naj{iri dru{tveni konsenzus kada su u pitawu evrointegracije. \uri} je na konferenciji za novinare re-

kao da Vlada Srbije ne sprovodi promene i reforme su{tinski ve} iz obaveze. Po wegovoj oceni, aktuelna vlast ne pristupa neophodnim reformama na dobar na~in, a Evropsku uniju koristi kao pokri}e za pogre{nu politiku koju vodi.

politika

dnevnik

DA LI BI VOJVODINA MOGLA BITI PROBNI BALON ZA REPUBLI^KE IZBORE?

Po kra jin ski po li ti ~a ri ~e ka ju re dov ni ter min Iz bor ne spe ku la ci je omi qe na su me dij ska te ma u Sr bi ji.

Ta ko se, bez vi dqi vog po vo da, u jav no sti po no vo po ja vqu je pri ~a o „prob nim” iz bo ri ma, ko ji bi se, na vod no, od i gra li u Voj vo di ni, ali i na lo kal nom ni vou. Po ne zva ni~ nim na vo di ma, po kra jin ski i lo kal ni iz bo ri mo gli bi bi ti odr `a ni u sep tem bru, ili pak, po dru gom sce na ri ju, u de cem bru, a re pu bli~ ki u mar tu sle de }e go di ne. Ovi sce na ri ji na vod no se raz ma tra ju u stra na~ kim cen tra la ma, a pre sve ga u vo de }oj De mo krat skoj stran ci, u ko joj ne ki sma tra ju da bi im do bri re zu la ta ti u Voj vo di ni mo gli bi ti (mo `da i je di na) od sko~ na da ska za re pu bli~ ke iz bo re ko ji bi se odr `a li ne ko li ko me se ci ka sni je. Ta kav iz bor ni ras po red, me |u tim, ni ko zva ni~ no ni je po tvr dio, dok ve }i na po li ti~ kih ak te ra iz stra na ka vla da ju }ih u Po kra ji ni sma tra da bi ta kav po tez bio ne ra ci on a lan.

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {an Ele zo vi} re kao je na {em li stu da o van red nim ter mi ni ma za po kra jin ske i lo kal ne iz bo re ni je bi lo raz go vo ra ni me |u part ne ri ma vla da ju }e ko a li ci je, ni unu tar DS-a. On ka `e da je we go va stran ka u sva kom tre nut ku sprem na na to da iza |e na iz bo re na svim ni vo i ma, ali sma -

tra da bi ula zak u taj ci klus bio ne ra ci o na lan pre sti ca wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

A s ob zi rom na to da se od lu ka o sti ca wu kan di da tu re Sr bi je o~e ku je kra jem ove go di ne, Ele zo vi} oce wu je da }e iz bo ri

Iz bo ri }e ipak bi ti u re dov nom ter mi nu, od no sno na pro le }e na red ne go di ne (Du {an Ele zo vi}) – DS ne be `i od iz bo ra.

Sprem ni smo za iz bo re na svim ni vo i ma i ube |e ni u to da wi ma po be |u je mo. Sma tra mo, me |u tim, da bi bi lo iz u zet no ne ra ci o nal no da ide mo na iz bo re pre do bi ja wa sta tu sa kan di da ta, {to je tre nut no kqu~ ni na ci o nal ni in te res – ka zao je Ele zo vi}.

ipak bi ti u re dov nom ter mi nu, od no sno na pro le }e na red ne go di ne.

I funk ci o ner ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ma ja Se dla re vi}, ko ja je i pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne, ne o~e ku je iz bo re u Po kra ji ni pre pro le }a 2012. go di ne. Ona je za „Dnev nik” ka za la da o ras -

pi si va wu van red nih iz bo ra u Voj vo di ni, ni je bi lo raz go vo ra u ko a li ci ji, do dav {i da za ta kav po tez ni je bi lo ni raz lo ga.

– S ob zi rom na to da je po kra jin ska vlast ap so lut no sta b il n a, ne m a ni k a kvih raz lo ga za pre vre me ne iz bo re – oce ni la je Ma ja Se dla re vi}.

Me | u t im, po k ra j in s ki funk c i o n er Uje d i w e n ih re gi o na Sr bi je To mi slav Stan t i}, ko j i, ina ~ e, u Vla di Voj vo di ne vo di re sor lo kal ne sa mo u pra ve i re gi o nal nu sa rad wu, sma tra da bi raz dva ja we lo kal nih od re pu bli~ kih iz bo ra „mo glo bi ti do bro”.

– Uko li ko bi se lo kal ni iz bo ri odr `a va li odvo je no od re pu bli~ kih, on da bi lo kal ne te me i pro ble mi bi li u pr vom pla nu, a to je od `i vot nog in te re sa gra |a na, a ne bi bi le sa kri ve ne ia ve li kih dr `av nih te ma ko je do mi ni ra ju na re pu blu~ kim iz bo ri ma – na veo je on.

Stan ti} je ka zao da o pre vre me nim lo kal nim i po kra jin skim iz bo ri ma ipak ni je raz go va ra no u vla da ju }oj ko a li ci ji.

Tvr di, me |u tim, da je URS na wih spre man „kad god bi li” jer, ka ko je na veo, „vi {e od 260.000 pot pi sa za pe ti ci ju URS-a po tvr |u je da po li ti ka de cen tra li za ci je ima ozbiq nu po dr {ku gra |a na”.

B. D. Savi}

DRAGAN MARKOVI] PALMA

Odvo ji ti lo kal ne iz bo re od re pu bli~ kih Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da to {to je po dr `ao pe ti ci ju Uje di we nih re gi o na Sr bi je za de cen tra li za ci ju ze mqe ujed no zna ~i i re a li za ci ju pro gra ma JS-a, a ni ka ko pri kqu ~e we we go ve stran ke URS-u. Mar ko vi} je u in ter vjuu Ta nju gu re kao da je o svo joj na me ri da pot pi {e pe ti ci ju URS-a pret hod no upo znao ko a li ci o nog part ne ra, li de ra so ci ja li sta Ivi cu Da ~i }a, ko ji mu, po we go vim re ~i ma, ni je za me rio na tom ko ra ku.

– Ni je mi za me rio jer je Da ~i }u po znat pro gram ko a li ci o nog part ne ra i si gu ran sam u to da je i on za de cen tra li za ci ju.

Ni je mi re kao da }e i on da pot pi {e pe ti ci ju, ali in for mi sao sam ga i ni je bio pro tiv to ga da ja to u~i nim – ob ja snio je Mar ko vi}.

Na pi ta we da li }e i na sle de }e iz bo re da iza }e u ko a li ci ji sa SPS–PUPS-om, Mar ko vi} je od go vo rio da bi, ka da bi

iz bo ri bi li su tra, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a na sta vi la i da qe da funk ci o ni {e za jed no.

Obra zla `u }i svo je raz lo ge za

`i da lo kal nim sa mo u pra va ma od po re za na pla te ume sto 40 od sto osta ne 80, da se vra ti imo vi na i da se za gra do na ~el -

Ne bojim se provere Mar ko vi} jo{ uvek ne raz mi {qa o to me da li }e se po no vo kan di do va ti za gra do na ~el ni ka Ja go di ne, a o to me }e od lu ~i ti ka da se iz bo ri ras pi {u. On ne stra hu je od to ga da li bi po no vo do bio po dr {ku su gra |a na uko li ko bi se gra do na ~el ni ci na sle de }im iz bo ri ma bi ra li di rekt no jer se, ka ko je re kao, vi {e pu ta „pro ve ra vao” pred gra |a ni ma – u pet man da ta iza bran je za od bor ni ka, a dru gi man dat je gra do na ~el nik. pot pi si va we pe ti ci je, li der JS-a, ko ji je ujed no i gra do na ~el nik Ja go di ne, re kao je da je ve} „spro veo de cen tra li za ci ju ta mo gde ga je na rod pri znao – u Ja go di ni”, ali da je za fi nan sij sku de cen tra li za ci ju lo kal nih sa mo u pra va neo p hod no do no {e we od re |e nih od lu ka u re pu bli~ kom par la men tu. On je is ta kao da je pe ti ci ja le ga lan i de mo krat ski na ~in da se tra -

ni ka bi ra ju „do ma }i ni ne po sred no na iz bo ri ma”, a ne da Be o grad od re |u je ko }e da bu de na ~e lu gra do va i op {ti na.

Go vo re }i o na red nim iz bo ri ma, Mar ko vi} je na gla sio da }e oni bi ti odr `a ni ka da im do |e vre me, a to je, po we go vim re ~i ma, sle de }a go di na. On sma tra da bi pred iz bor na kam pa wa, u ko joj se po li ti ~a ri sva |a ju i pre pu ca va ju i ka da se ne -

ret ko mo `e ~u ti i go vor mr `we, mo gla uda qi ti ze mqu od sti ca wa sta tu sa kan di da ta za ula zak u EU. – Da li }e iz bo ri bi ti u de cem bru ili ja nu a ru – to ni {ta ne me wa. Si gu ran sam u to da }e re pu bli~ ki iz bo ri bi ti sle de }e go di ne – is ta kao je Mar ko vi}, ali ni je mo gao da pre ci zi ra ka da.

On je ka zao da je iz me di ja ~uo za mo gu} nost da se pr vo odr `e lo kal ni pa par la men tar ni iz bo ri, da ga o to me ni ko od ko a li ci o nih part ne ra ni je oba ve stio, ali da je we go vo mi {qe we da bi bi lo bo qe odvo ji ti odr `a va we lo kal nih iz bo ra od par la men tar nih.

– Tre ba odr `a ti pr vo jed ne pa dru ge iz bo re, da li }e to bi ti lo kal ni ili re pu bli~ ki sve jed no je, ali ne tre ba ih ve zi va ti jer gra |a ni ne mo gu da za pam te {ta im je ko obe }ao na re pu bli~ kom, a {ta na lo kal nom ni vou – na veo je Mar ko vi}.

rekli su

Fi li pov ski: Evro pa `e li no vu vla du

Kr ko ba bi}: Mi smo sprem ni

Mar ko vi}: Ka ko se ko vo za

Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski oce ni la je ju ~e da Vla da Sr bi je ne ma le gi ti mi tet da uve de ze mqu u Evrop sku uni ju, ko ja s wom ne `e li da raz go va ra jer je „ogre zla u ko rup ci ji i ne is pu wa va sve {to je po treb no da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta”.

– Evro pa `e li da na sta vi pre go vo re o ula sku Sr bi je u EU s no vom vla dom, ko ja }e ima ti pu ni ka pa ci tet. Tu po ru ku EU ova vlast ne raz u me zbog pu kog op stan ka na vla sti – re kla je Du brav ka Fi li pov ski to kom ak ci je No ve Sr bi je „Tri go di ne `u to-cr ve ne ko a li ci je”.

Ona je iz ja vi la da eko nom ska i po li ti~ ka si tu a ci ja u Sr bi ji ni ka da ni je bi la go ra ne go za tri go di ne ove vla de. Vlast je glu va i sle pa za sve ape le i po ru ke gra |a na o te {kom `i vo tu.

Li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} oce nio je da je we g o v a stran k a sprem n a za iz b o r e „u sva ko do ba”.

– Ja za i sta ne bri nem za iz bo re, i oni mo gu bi ti da nas, su tra, za go di nu da na – ka da god `e le ovi ko ji se stal no ne {to me |u sob no glo `e oko da tu ma i uslo va jer PUPS mo `e za de set da na sprem no iza }i na iz bo re – re kao je Kr ko ba bi} agen ci ji Be ta. – Mi smo u ovaj par la ment u{li s pet po sla ni ka, a ja o~e ku jem da }e mo u bu du }em par la men tu ima ti pet pu ta vi {e po sla ni~ kih man da ta jer se pen zi o ne ri ma sov no ukqu ~u ju u na {u par ti ju ko ja je po sta la mo }a i ja ka i sa da bro ji 126.000 re gi stro va nih ~la no va.

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} iz ja vi la je da je zbog kr {e wa za ko na pod ne to ne ko li ko pre kr {aj nih pri ja va pro tiv po li ti ~a ra. Ona je re kla da po li ti ~a ri naj ~e {}e kr {e za kon ta ko {to ko ri ste slu `be na vo zi la u par tij ske svr he. Agen ci ja tre nut no is pi tu je da li su po li ti ~a ri iz SPS-a na obe le `a va wu go di {wi ce smr ti biv {eg pred sed ni ka Slo bo da na Mi lo {e vi }a ko ri sti li slu `be na vo zi la, da li su po li ti ~a ri na sla vu DS-a do {li dr `av nim auto mo bi li ma.

Zo ra na Mar ko vi }e va je, ipak, do da la da ne tre ba za bo ra vi ti da su dr `av ni funk ci o ne ri isto vre me no i po li ti ~a ri ko je su gra |a ni iza bra li sa stra na~ kih li sta, a ko ji na kon iz bo ra mo ra ju {ti ti ti jav ni in te res.

ponedeqak9.maj2011.

3

UMESTO HITNOG POSTUPKA, JAVNA RASPRAVA O ZAKONU O FINANSIRAWU POLITI^KIH STRANAKA

Vla da ni je po slu {a la jav nost?

Po s la n i c i Skup { ti n e Sr bi je od lu ~i li su da se o pred lo gu za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka ume sto po hit nom po stup ku, ka ko je to pred lo `i la Vla da Sr bi je, ras pra vqa pr vo na jav nom slu {a wu, za tim da se on usva ja po re dov noj pro ce du ri. Po ob j a {we wu pred sed ni c e srp s kog p a r l a m e n t a Sla vi ce \u ki}De ja no vi}, ova kva od l u k a je na sta vqa we ne dav no za po ~e te prak se da se za ko ni pre ne go {to stig nu na dnev ni red „pro ~e {qa ju” jav nim slu {a wi ma.

Evrop ska pra vi la igre za i sta pod ra zu me va ju da se kroz jav nu ras pra vu pre tre se sa dr `aj pred lo ga bi lo ko jeg za ko na, uka `e na we go ve ma ne i ko ri sti da bi ko na~ na ver zi ja ko ja }e se po ja vi ti pred po sla ni ci ma bi la {to bo qa i kva li tet ni j a za dru { tvo. Me | u t im, evop ska prak sa ni je da se ide na jav nu ras pra vu u tre nut ku ka da je za kon ski akt uob li ~en i ka da ga je iz vr {na vlast, ko ja je za to nad le `na, upu ti la po sla ni ci ma na usva ja we.

na ka. O pred lo `e nom za ko nu, na vo di Vla da Sr bi je, pri ba vqe na su i mi {qe wa Ve ne ci jan ske ko mi si je, Sa ve ta Evro pe i Evrop ske ko mi si je, a pri med be iz tih mi {qe wa su une te u tekst pred lo `e nog za ko na.

Da kle, ako je ta~ no to {to je na pi sa no u pro prat nom de lu pred lo ga za ko na, Vla da je ve} spro ve la jav nu ras pra vu, uze la iz we „ko ri sne” su ge sti je i ugra di la ih u ko na~ ni pred log. To bi zna ~i lo da u no voj jav noj ras pra vi, na ko ju se sa da Skup {ti na Sr bi je od lu ~i la i zbog ko je je od lu ~i la da ski ne ozna ku „hit no”, ne ma {ta no vo da se ~u je ni ti do da jer je iz vr {na vlast ve} u~i ni la sve to da bi se pri bli `i la Evrop skoj uni ji.

No, bi }e da tu ipak ne {to ni je ka ko tre ba. Na i me, ili je jav na ras pra va na pred na crt,

Stranke se koprcaju ^lan Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Slo bo dan Be qan ski ka `e za „Dnev nik” da ~ak ka da se osta vi po stra ni prav na pro ce du ra po ko joj se pri stu pa do o {e wu ova ko va `nog za kon skog pro pi sa, ne mo `e se ote ti ti uti sku da vlast `e li da od lo `i ovo pi ta we {to je du `e mo gu }e.

– Ja sno je da se usva ja we ovog za ko na od la `e i da se tu po ka zu je ve li ko okle va we – ka `e Be qan ski. – Taj za kon }e une ti do sta po met we u par tij ske re do ve jer su po li ti~ ke stran ke na vi kle na fi nan si ra we iz taj nih iz vo ra. No, to la vi ra we i od la ga we ko na~ nog re {e wa ili, pak, tra ga we za kom pro mi snim re {e wem ko je se ne bi mno go uda qi lo od ono ga {to smo do sa da ima li, ne }e bi ti do voq no da nas Evrop ska uni ja „pu sti” na mi ru. Ona }e in si sti ra ti na to me da ura di mo ono {to mo ra mo i ne }e do zvo li ti da Sr bi ja iz beg ne svo ju oba ve zu, bez ob zi ra na to ko li ko sa da to po ku {a va la.

Na i me, u obra zlo `e wu pred lo ga za ko na o fi nan si ra wu po li t i~ k ih ak t iv n o s ti Vla d a Sr bi je pred la `e da se za kon do n e s e po hit n om po s tup k u „zbog is pu wa va wa me |u na rod nih oba ve za Re pu bli ke Sr bi je, ko je su pre u ze te u pro ce su pri dru `i va wa EU”. Dru gim re ~i ma, taj za kon je pred u slov Sr bi ji za sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Srp ski ka bi net pro ce nio je da je „od ra dio” ka ko sve bi po sla ni ci mo gli hit nim po stup kom do ne ti ko na~ nu od lu ku. Ta ko, iz me |u osta log, is ti ~u da su u iz ra di pred lo ga za ko na u~e sto va li, osim pred stav ni ka re sor nih mi ni star sta va, pred stav ni ci po li ti~ kih stra na ka i ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je se ba ve pro ble ma ti kom fi nan si ra wa po li ti~ kih stra -

ko ji je ka sni je pre to ~en pr vo u na crt i na kra ju u ko na ~an pred log Vla de Sr bi je, za i sta ima la pri me da ba ko je se ni su na {le u za vr {ni ci a bez ko jih nam EU ne }e pri zna ti da smo je po slu {a li, ili jo{ uvek ni je po s tig n u t a po l i t i~ k a sa g la snost o iz gla sa va wu za ko na, od no sno ni je obez be |en do vo qan broj po sla ni ka ko ji bi za we ga, ta kvog ka kav je ste, gla sa li.

Sa da ka da je pred log za ko na do {ao u Skup {ti nu Sr bi je, po sla ni ci mo gu amad ma ni ma po pra vqa ti ne ke ~la no ve, a Vla da to mo `e i ne mo ra pri hva ti ti. Me |u tim, uko li ko se bi lo {ta od pred lo `e nog su {tin ski me wa, Vla da Sr bi je bi }e pri nu |e na na to da po vu ~e pred log i da ga po no vo raz ma tra i vra ti u Skup {ti nu Sr bi je.

Q. Male{evi}

Po kre nut po stu pak za oce nu Za ko na o lo kal nim iz bo ri ma Ustav ni sud Sr bi je po kre nuo je po stu pak za oce nu od red bi ~la na 48 Za ko na o lo kal nim iz bo ri ma jer je oce nio da se osno va no po sta vqa pi ta we wi ho ve sa gla sno sti s Usta vom, ob ja vqe no je na saj tu Ustav nog su da. Re~ je o od red ba ma za ko na iz 2007. go di ne ko ji ma je pro pi sa no da, ka da od bor ni ku man dat pre sta ne pre is te ka vre me na na ko je je iza bran, on pri pa da pod no si o cu li ste, od no sno po li ti~ ke par ti je ili ko a li ci je sa ~i je je li ste iza bran.

Po od red ba ma ospo ra va nog ~la na, taj man dat iz bor na ko -

mi s i j a do d e q u j e kan d i d a t u kog od re di pod no si lac iz bor ne li ste. Uko li ko na iz bor noj li sti s ko je je od bor nik bio iza bran, „ne ma kan di da ta za ko je pod no si lac iz bor ne li ste ni je do bio man dat, on pri pa da pod no si o cu iz bor ne li ste ko ji ima sle de }i naj ve }i ko li~ nik, a za we ga ni je do bio man dat.” Za kon, ta ko |e, pred vi |a da man dat no vog od b or n i k a tra j e do is t e k a man d a t a od b or n i k a kom je pre stao man dat, a od kan di da ta se pre po tvr |i va wa man da ta pri b a v qa pi s a n a sa g la snost da ga pri hva ta.

4

ekonomija

ponedeqak9.maj2011.

Telekom ne}e biti tra`ena roba Izlazak kompanije Telekom Srbija na berzu ne treba odlagati iako }e verovatno ponuda biti ve}a od tra`we za tim akcijama, {to }e uticati na cenu, izjavio je direktor konsultantske ku}e „Sal konsalting” i berzanski stru~wak Bra ni slav ]o si}. „O~ekujem da }e cena padati jer }e veliki broj gra|ana hteti da to prodaje bez obzira na cenu. Naime, da je prodat paket od 51 odsto akcija Telekoma po 1,4 milijardi evra, to bi otprilike bilo oko 40 evra po akciji.

Me|utim, pretpostavqam da }e cena na berzi biti ni`a od toga”, rekao je ]osi} Tanjugu. ]osi} je istakao da ne treba o~ekivati pojavu velikih strate{kih investitora na berzi.

Po ]osi}u, problem doma}eg tr`i{ta kapitala je {to nema jake institucionalne investitore, pre svega investicione i penzione fondove koji bi u zna~ajnijoj meri u~estvovali u ku-

povini akcija koje }e prodavati gra|ani. To bi, smatra ]osi}, dovelo do uravnote`ene ponude i tra`we i do realnije cene. „Verujem da }e se samo jedan mali broj akcija prodavati i ne o~ekujem da }e se strate{ki investitor, koji `eli ve}inski paket, kupovati preko berze.

On to i ne mo`e po zakonu, ve} mora da ide na objavu javne ponude i da se obave`e da }e otkupiti akcije od svih akcionara”, nagla{ava ]osi}.

Ovaj berzanski stru~wak se ne sla`e sa pojedinim ekonomskim i berzanskim kolegama da bi, izlaskom na berzu, manevarski prostor za budu}u prodaju Telekoma bio smawen. „Izlazak na berzu nije povezan sa budu}om prodajom. Ko bude kupovao ve}inski paket on }e verovatno i malim akcionarima i ostalim instituicionalnim investitorima ponuditi da kupi i wihov paket”, objasnio je ]osi}.

Sastanak s „Delezom” U Privrednoj komori Srbije sutra }e biti odr`an Mini sajam nabavke na kome }e se sastati doma}i proizvo|a~i sa predstavnicima belgijske kompanije „Delez”, najavqeno je iz PKS. Prema ovoj najavi Mini sajam nabavke u PKS otvori}e ministar poqoprivrede, trgovine, {umar-

dnevnik

Zamena broja od 1. jula U Srbiji }e od 1. jula biti omogu}eno preno{ewe brojeva u mobilnoj telefoniji, izjavila je dr`avna sekretarka za digitalnu agendu Ja sna Ma ti}.

Ona je rekla da je, posle nekoliko odlagawa, 1. jul rok koji ~vrsto stoji, dodaju}i da je prenosivost brojeva u mobilnoj telefoniji trenutno u fazi testirawa.

Mati}eva je rekla da }e gra|ani mo}i da zadr`e svoj broj

mobilnog telefona, ukqu~uju}i i pozivni broj, ali i da promene operatere ako nisu zadovoqni uslugama, odnosom prema wima ili bilo kojim drugim aspektom. Ona je rekla da o~ekuje podizawe nivoa kvaliteta usluga operatera mobilne telefonije, jer sama mogu}nost promene }e naterati kompanije da se prema svojim korisnicima ophode na jo{ uslu`niji na~in.

ZRE WA NIN SKA KO MA PA NI JA NI JE NA [LA KUP CA NA PR VOM TEN DE RU

Niko nema 50 miliona evra za „Jugoremediju” Fabrici lekova “Jugoremedija” u Zrewaninu preti katastrofa. Tako je bar pre nekoliko meseci prognozirao stru~ni konsultant te farmaceutske ku}e Bran ko Pa vlo vi}, poru~uju}i da kupac koji nije spreman da izdvoji vi{e od 50 miliona evra za ve}inski paket akcija u “Jugore-

der ne uspe i do|e do drugog kruga prodaje, bi}e to katastrofa za “Jugoremediju” – upozorio je tada Pavlovi}.

A upravo se dogodilo da nema zainteresovanih kupaca za 92,87 procenata akcija “Jugoremedije” po minimalnoj ceni od 15 evra po akciji. Naime, do 22. aprila,

ranije su tvrdili da }e poku{aj prodaje neslavno zavr{iti, tim pre {to je 2009. godinu “Jugoremedija” okon~ala s velikim gubitkom, a lane nije ni poku{ala da vrati kredite Razvojnoj banci Vojvodine (2,5 miliona evra) i Hipo Alpe–Adrija banci (7,5 miliona evra). Bilo je i pitawe

mediji” ne treba ni da dolazi na razgovor.

– U ovom trenutku to je realna cena za fabriku. Ali, ako ten-

kada je bio posledwi rok za dostavqawe ponuda, Agenciji za privatizaciju niko se nije javio.

Boqi poznavaoci prilika jo{

ko bi malim akcionarima i dr`avi, koji su objedinili paket akcija, u dana{we vreme mogao izbrojati 52 miliona evra, pride bankama platiti obaveze od najmawe deset miliona evra i sanirati poslovni rezultat iz 2010. godine.

O~igledno }e se mali akcionari, koji su slu{ali aktuelni menaxment, grdno pokajati zato {to su u jesen 2007. odbili ponudu ivawi~kog “Habitfarma” o kupovini “Jugoremedije” po 20 evra za akciju. Kada se nedavno ponovo povela pri~a o toj ponudi, rukovodstvo zrewaninske

stva i vodoprivrede Du {an Pe tro vi}, predsednik PKS Mi lo{ Bu ga rin i predstavnici „Delez„ grupe. Po~etkom marta ove godine „Delez„ grupa kupila je srpski trgovinski lanac „Delta Maksi grupu” za 932,5 miliona evra, a u tu sumu su ukqu~ena i dugovawa od 300 miliona evra.

PRED SED NIK PKS-a MI LO[ BU GA RIN

Mit o visokim mar`ama

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mi lo{ Bu ga rin izjavio je da je „srpski mit” da su trgova~ke mar`e u zemqi neopravdano visoke, kao i da }e konkurencija stranih lanaca uticati na wihovo smawewe. „Prose~ni trgovac u Srbiji ostvaruje mar`u od 17 do 18 odsto, a na Zapadu izme|u 21 i 22 odsto”, rekao je predsednik PKS Bugarin u intervjuu za najnoviji broj beogradskog „Agrobiznis magazina”. „Za trgovinu se naj~e{}e govori da je lak put do novca. Zato imamo i dva srpska mita o trgovini - prvi je da su trgova~ke mar`e u Srbiji neopravdano visoke i drugi da }e konkurencija stranih lanaca uticati na smawewe mar`i”, kazao je Bugarin.

Bugarin je naglasio da je ve} sam pojam mar`e te{ko definisati, po{to pojedini trgovci imaju kalkulativnu mar`u, ali zara~unavaju i razne druge dodatne tro{kove i usluge pa mar`a izgleda mala, ali ukupna razlika u ceni je znatno vi{a. „To je otprilike kao kad bi auto reklamirali po nekoj niskoj ceni, u koju ne bi bili ura~unati to~kovi, ve} bi se oni napla}ivali kao dodatna oprema”, dodao je Bugarin. Prema Bugarinu, drugi problem je upore|ivawe mar`i trgovinskih lanaca koji prodaju robu kroz razli~ite trgovinske formate i na razne na~ine. „Neko prodaje vi{e robe kroz ve}e trgovinske formate (hiper-

marketi) i to podrazumeva ni`u mar`u. Drugi, pak, prodaju vi{e robe kroz mawe formate, pa ostvaruju vi{u mar`u. Tre}i opet pored maloprodaje imaju i zna~ajnu veleprodaju, pa to opet daje ne{to ni`i prosek mar`i”, izneo je predsednik PKS. Bugarin je naglasio da postoje ralike od zemqe do zemqe”, pa tako Nema~ka ima verovatno najni`e mar`e, ali ima ogromne promete, pa je to opet veoma unosan posao. „Srbija nema ni jedno ni drugo,” primetio je predsednik PKS. „Drugi mit da }e strani trgovinski lanci doneti mawe mar`e, tako|e je neta~an, a to se vidi iz ~iwenice da, iako ih pozivamo i nudimo olak{ice, wih ipak nema u adekvatnom broju”, kazao je Bugarin. „Nema ih, jer na{ prose~ni kupac ne mo`e da plati cenu usluge (mar`u) koju strani lanci o~ekuju”, smatra Bugarin. Bugarin je rekao da ne treba zaboraviti „da ono {to na Zapadu prvo uo~imo jeste relativno jeftina hrana, a to je, pre svega, rezultat enormnih subvencija u agraru, a ne niskih mar`i u trgovini”. Osim toga, istakao je Bugarin, mar`a reaguje na svaku promenu ekonomske politike zemqe i ako struja poskupi za 15 odsto, s tim da to ne va`i za 1,5 miliona gra|ana, ne treba zaboraviti da }e se poskupqewe struje kroz proizvodwu i trgovinu preliti na finalne proizvode.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,3114

99,2973

101,5810

97,0135

Australija

dolar

1

71,4684

72,9269

74,6042

71,2496

Kanada

dolar

1

69,2262

70,6390

72,2637

69,0143

Danska

kruna

1

13,0446

13,3108

13,6169

13,0047

Norve{ka

kruna

1

12,2508

12,5008

12,7883

12,2133

[vedska

kruna

1

10,7810

11,0010

11,2540

10,7480

[vajcarska

franak

1

76,8835

78,4525

80,2569

76,6481

V. Britanija

funta

1

109,5850

111,8210

114,3930

109,2490

SAD

dolar

1

66,8715

68,2362

69,8056

66,6668

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 5. 2011. godine

Po le mi ke o ak ci ja ma Ve} du`e se polemi{e o vrednosti akcija “Jugoremedije”. Sada se, kao minimalna cena, spomiwe 15 evra, iako je generalni direktor Zdrav ko De u ri} samo pre nekoliko meseci poru~ivao da bi pristajawe na cenu mawu od 17 evra za akciju predstavqalo izigravawe poverewa malih akcionara. Ina~e, za vreme predistra`nih radwi koje je lane u ovda{woj industriji sprovela policija, zbog sumwe da je kr{en zakon, spomiwalo se i da je bilo trgovawa akcijama mimo berze. Navodno su one, putem ugovora o poklonu, prodavane za pet evra.

fabrike je odbacilo takve tvrdwe, navode}i da “Habitfarm” nikada nije govorio o ceni akcija.

“Habitfarm” je u dopisu upu}enom Upravnom odboru i generalnom direktoru “Jugoremedije” 19. oktobra 2007. godine demantovala glasine o postojawu ove ponude. Ovo preduze}e je navelo da je kod wega postojala ideja o tome da eventualno kupi ve}inski paket akcija „Jugoremedije“, ali da nije bilo re~i o cenama akcija, ve} da je me|u zaposlenima kru`ila pri~a da one treba da vrede 20 evra, {to je sa strane “Habitfarma” megalomanski visoka i neprihvatqiva cena”, podsetila je uprava “Jugoremedije”.

Ali, postoje dokazi da je vlasnik “Habitfarma” Ra do slav Se ku li} 5. oktobra 2007, posredstvom lokalnih medija, malim akcionarima ponudio 20 evra po akciji. Ta ponuda je odbijena na skupu malih akcionara odr`anom u Kulturnom centru, o ~emu je, 12. oktobra, objavqen i izve{taj u regionalnom nedeqniku “Zrewanin”. Nedequ dana kasnije, kada je u Ivawici svima bilo jasno da od dogovora s predstavnicima “Jugoremedije” ne}e biti ni{ta, iz “Habitfarma” su demantovali da je takva ponuda uop{te postojala. Ovih dana oglasio se i Du {an Se ku li}, sin Radoslava Sekuli}a, i potvrdio da je ponude od 20 evra po akciji ipak bilo!

– Takav smo dogovor postigli, a za svaki slu~aj bili smo spremni da damo i vi{e. Po{to su “Jugoremedijini” pregovara~i pogazili sve dogovore, {ta smo drugo mogli uraditi nego demantovati da smo ponudili 20 evra po akciji – kazao je Du{an Sekuli}. @. Ba la ban

KON TRO VERZ NI BI ZNI SMEN MI LE JER KO VI] O STE ^A JU U SEN ]AN SKOJ „PO QO PRI VRE DI”

Sve je hajka protiv mene

Kontroverzni biznismen Mi le Ste~ajni postupak u „PoqoJer ko vi} iz Ba~ke Topole, za- privredi„ otvoren je pro{log {ti}eni svedok u „slu~aju [a- ~etvrtka re{ewem Privrednog ri}”, povodom otvarawa ste~ajnog suda u Subotici. U sen}anskom postupka u „Poqoprivredi„ u preduze}u, kojeg Jerkovi} nema Senti, ~iji je ve}inski vlasnik s nameru da se tek tako odrekne, zaudelom od 52 odsto akcijskog ka- posleno je 230 radnika, a tek pitala, izjavio je za na{ list da je predstoji sagledavawe stawa, od i pokretawe ste~aja u tom predu- ~ega zavisi koliko }e ih biti zaze}u hajka koja se vodi protiv we- dr`ano na obavqawu poslova u ga. On optu`uje predsednicu sen- ratarskoj proizvodwi i sto~ar}anske op{tine Ani ko [ir ko vu skim farmama, odnosno da li }e i ~lanicu Op{tinskog ve}a Sen- do}i do reorganizacije ili lite za resor poqoprivrede Na ta {u kvidacije. Re{ewe o predste~ajAde mi da su „Poqoprivredu” do- nom postupku doneto je 29. marta vele do ste~ana zahtev Razja „svojim livojne banke VojSa da ka da su vi de li nijama”. vodine, da bi se da je „Po qo pri vre da” – Ovim je potom utvrdilo nastavqena da su stekli is pli va la, jer su osta la hajka protiv ne ka ma wa po tra `i va wa, uslovi za otvamene. Slobodrawe ste~aja, za ho }e kroz ste ~aj no napi{ite koji su se zaloda mi je uzmu da je sve na`ili i op{tinstavak hajke ski ~elnici protiv JerkoSente, smatravi}a – tvrdi kontroverzni bizni- ju}i da je to najboqe re{ewe. smen, koji je na ~elu konzorcijuma Jerkovi} je izjavio za na{ list koji je 2007. godine kupio dru- da kao ve}inski vlasnik ~eka is{tveni kapital „Poqoprivrede, hod ste~aja, pre svega kolika }e a s priznatim obaveznim ulagawibiti imovina preduze}a, odnosno ma stekao ve}inski paket akcija. ukoliko do|e do likvidacije, ko-

liko }e od svega pripasti wemu, a koliko malim akcionarima.

Po wegovim re~ima, zasejano je oko 90 odsto povr{ina koje obra|uje „Poqoprivreda”, a sva ulagawa u setvu su obezbe|ena zahvaquju}i wegovim drugim firmama, koje su ih fakturisala „Poqoprivredi„, te da mu je preduze}e u kojem je otvoren ste~aj du`no dosta novca. Jerkovi} je dodao da su u setvu ulagali „Vi{wa produkt”, „Konekt”, „Agrar” i druge wegove

firme, uveren u to da }e sve ulo`eno naplatiti.

– Ne}u dati svoje, i gotovo. Potra`ivawa mojih firmi za setvu iznose jo{ oko trideset miliona dinara. „Poqoprivreda” nije imala novca, niti je sopstvenim parama mogla obaviti setvu, nego sam isforsirao da se to obavi preko mojih durgih firmi, ali {ta vredi, do|u i ho}e da otmu, ali ne mogu meni oteti moje tek tako lako – ka`e Jerkovi}.

On je i ranije izjavqivao da „mogu da ga obese, a da ’Poqoprivredu’ ne}e dati”?

– Sa~eka}emo krajwi ishod ste~aja. Ne znam koliko }e sprovo|ewe ste~aja potrajati, ali koliko ja znam, „Poqoprivreda” nema velika zadu`ewa jer sam ve}i deo dugova raskvitao. Ulo`io sam pro{le godine od prihoda od {e}erne repe 160 miliona dinara, sada kada su videli da je „Poqoprivreda” isplivala, jer su ostala neka mawa potra`ivawa, ho}e kroz ste~aj da mi je uzmu. Ja tu ne mogu ni{ta, jedino da se ubijem, ali ipak ne}u, ako me ne ubije neko drugi – izjavio je Jerkovi}.

M. Mi tro vi}

ekOnOMiJA

dnevnik

Za tvo ren iz laz na auto put Zbog ra do va na re kon struk ci ji Zre wa nin ske pe tqe, od da nas do 30. ju na bi }e iz me wen re `im sa o bra }a ja na tom de lu auto pu tu E - 75, na ja vi li su Pu te vi Sr bi je. Za tvo re no }e bi ti ukqu ~e we na auto put iz sme ra No vog Sa da ka Be o gra du i sa o bra }aj }e bi ti pre u sme ren na ras kr sni ci pu te va M-7 i [aj ka {kog od re da, od no sno na skre ta wu za [an gaj, za tim sta rim pu tem do pri vre me ne ve ze na auto put ili pre ko Te me rin ske pe tqe.

Za tva ra se i ukqu ~e we na auto put E-75 ka Su bo ti ci iz sme ra No vog Sa da i sa o bra }aj }e bi ti pre u sme ren pre ko ras kr sni ce uli ca Par ti zan ske i Te me rin ske, na Te me rin sku pe tqu. Is kqu ~e we sa auto pu ta ka Zre wa ni nu iz prav ca Be o gra da bi }e za tvo re no i sa o bra }aj }e bi ti pre u sme ren na pe tqi Ko viq pre ko na se qa [aj ka{, \ur |e va i ras kr sni ce kod @a bqa pre ma Zre wa ni nu.

Is kqu ~e we sa auto pu ta E75 ka Zre wa ni nu iz sme ra Su bo ti ce bi }e, ta ko |e, za tvo re no i sa o bra }aj }e bi ti pre u sme ren na is kqu ~e we na Te me rin skoj pe tqi i da qe pre ko ras kr sni ce uli ca Par ti zan ske i Te me rin ske ka Zre wa nin skoj pe tqi. To kom iz vo |e wa ra do va sa o bra }aj na pu tu M-7 u zo ni Zre wa nin ske pe tqe od vi ja }e se dvo smer no jed nom sa o bra }aj nom tra kom, na ve de no je u sa op {te wu.

ponedeqak9.maj2011.

No, u na red nih {est me se ci sma wu je se broj de la an ke ti ra ne in du stri je ko ja ra ~u na sa ra stom ce na svo jih pro iz vo da na 29 od sto, u od no su na sa 45 od sto u pro {lo me se~ nom iz ve {ta ju IZIT. Isti na, i da qe se ne po ja vqu ju an ke ti ra ni pro iz vo |a ~i ko ji o~e ku ju sma we we ce na svo jih pro iz vo da - isto kao i u apri lu, {to je jo{ uvek po sle di ca oba zri vo sti i ne iz ve sno sti oko da qih ce nov nih ten den -

ci ja ka ko na do ma }em, ta ko i na ino stra nom tr `i {tu, na ve li su u IZIT. Pa ipak, ve} jun ski iz ve {taj bi mo gao po ka za ti i pr ve an ke ti ra ne pro iz vo |a ~e ko ji mo gu ra ~u na ti sa sni `a va wem ce na svo jih pro iz vo da to kom let wih me se ci, po seb no u uslo vi ma ja ~a wa vred no sti do ma }e va lu te. [e sto me se~ ne ce nov ne pro jek ci je uli va ju iz ve sni da {ak ohra bre wa u po gle du smi ri va -

wa in fla ci o nih pri ti sa ka u do ma }oj pri vre di.

Ina ~e, i u tro me se~ nim i u po lu go di {wim pre dik ci ja ma, naj o set ni ji ce nov ni pri ti sak pri su tan je kod an ke ti ra nih pro i z v o | a ~ a si r o v i n a i re pro ma te ri ja la. I u na red ni tri i {est me se ci pre o vla |u ju su zdr `a na bla ga op ti mi sti~ na raz mi {qa wa u po gle du bu du }eg po slov nog am bi jen ta u Sr bi ji.

VRED NOST NE UK WI @E NIH OBJE KA TA PRO CE WE NA NA DE SET MI LI JAR DI EVRA

Le ga li za ci ja se tum ba po op {tin skim fi o ka ma Mi ni star za `i vot nu sre di nu, pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo Oli ver Du li} po zvao je sve gra do ve i op {ti ne da {to pre za po~ nu pro ces le ga li za ci je po iz me we nom Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi da bi se omo gu }i lo da se ta imo vi na, ko ja je

da je na po te zu lo kal na sa mo u pra va.

Iako je lo kal nim sa mo u pra va ma do sa da pri ja vqe no oko 700.000 ne le gal no iz gra |e nih obje ka ta, mi ni star Du li} sma tra da }e se ta ~an broj zna ti po sle le ga li za ci je. Ako se do da ju

gra |e vi ne ko je su u vla sni {tvu dr `a ve, broj ne le gal nih obje ka ta mno go je ve }i.

Mi ni star sma tra da bi lo kal ne sa mo u pra ve mo gle ostva ri ti do bit kroz le ga li za ci ju i da je ide a lan mo del uspe ha onaj u ko jem bi op {ti na pot pi sa la ugo -

Da le ki is tok za Ko ri dor 10 Ra do vi na Ko ri do ru 10 kroz Sr bi ju se „za huk ta va ju”, a za iz grad wu auto pu ta na pre o sta lim de o ni ca ma sve se vi {e in te re su ju gra |e vin ske kom pa ni je sa Da le kog is to ka, re ~e no je Ta nju gu u pred u ze }u „Ko ri do ri Sr bi je”. „Stra ne kom pa ni je u po sled we vre me po ka zu ju sve ve }e in te re so va we za iz grad wu de o ni ca Ko ri do ra 10, a osim iz ze ma qa u okru `e wu sa da su za in te re so va ni i gra |e vi na ri sa Da le kog is to ka, na pri mer do sta ih ima iz Na rod ne Re pu bli ke Ki ne i Azer bej xa na”, re kla je pred stav ni ca „Ko ri do ra Sr bi je” Sa wa Sta vri}. Za sva ku de o ni cu u po stup ci ma pret kva li fi ka ci je, pre ma Sta vri }e voj, bu de za in te re so va no vi {e od 30 gra |e vin skih fir mi.

Bi }e do voq no p{e ni ce

Iz ve sna sa mo in fla ci ja In fla ci o ne ten zi je }e se, pre ma naj no vi jim prog no za ma In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa (IZIT), po ja ~a va ti u sle de }a tri me se ca, da bi u let wim me se ci ma do {lo do wi ho vog bla gog po pu {ta wa. Ta ko u sle de }a tri me se ca na rast ce na uka zu je 80 od sto an ke ti ra nih pri vred ni ka, dok ni ti je dan od wih ne uka zu je na sma wi va we ce na svo jih pro iz vo da, na ve de no je u no vom bil te nu IZIT.

pro ce we na na oko de set mi li jar di evra, sta vi u pro met. Du li} je na sku pu pred stav ni ka 168 op {ti na u Sr bi ji re kao da mo ra ju to kom ma ja da do ne su neo p hod ne op {tin ske ili grad ske od lu ke da bi od ju na kre nu li kon kret ni po slo vi le ga li za ci je. Re sor no mi ni star stvo je u~i ni lo sve {to je do we ga, eks pre sno je do net i Pra vil nik o uslo vi ma i na ~i nu le ga li za ci je i sa -

Re sti tu ci ja vra }a sred wu kla su Re sti tu ci ja bi de lom ob no vi - po li ti~ ka vo qa, a na to Sr bi ju la sred wu kla su, vra ti la no vac oba ve zu ju i zah te vi iz Evro pe”, iz par tij skih u xe po ve gra |a na i sma tra An ti}. Mre `a za re sti u dr `av ni bu xet, ka `e ko or di - tu ci ju, na ja vqu je An ti}, iza }i na tor Mre `e za re sti tu ci ju }e usko ro s kom lpet nim po da ci Mi le An ti}. On do da je da je sam ma o to me {ta gra |a ni po tra `u pro ces re sti tu ci je sa svim jed - ju, ko li ko je to imo vi ne, kao i no stav no oba vi ti s ob zi rom da ka kav je od nos te imo vi ne i one je vi {e od 90 od sto imo vi ne ko - ko ja je da nas u svo ji ni dr `a ve. ja se po tra `u je – ze mqi {te. An „Da nas u Sr bi ji dr `a va ima u ti} ka `e i da se pri mer vra }a - svom vla sni {tvu naj ma we 20 pu wa po se da cr kva ma po ka zao se ta vi {e imo vi ne od ono ga {to kao sa svim re a lan. po tra `u ju 140.000 po ro di ca, „Na {a ze mqa je ~ak u od go vo - uni ver zi tet, za du `bi ne cr kve i ri ma na Upit nik EK pre }u ta la ver ske za jed ni ce, pa pre ma to me da je cr kva ma vra }e no vi {e od ne ma raz lo ga da se raz mi {qa o 40 od sto ze mqi {ta, ~i me je pri - bi lo ko joj dru goj re sti tu ci ji kri ve no za pra vo iz u zev u na tu ri, da je re sti tu ci ja u a za one si tu a ci na tu ri mo gu }a, a je gde je to ne iz Vra }a we od u ze te sve za to {to su vo dqi vo mo gu }a imo vi ne vra tilo bi je u na tu ral noj pro tiv ta kvog na ~i na vra }a wa par no vac iz par tij skih kom p en z a c i j i”, tij ske struk tu re, za kqu ~u je on. ka sa gra |a ni ma jav na pred u ze }a Iz Vla de Sr ili lo kal ne sa mo bi je jo{ ne ma od u pra ve”, tvr di go vo ra na zah tev An ti}. Do sa da su po sto ja la tri Mre `e za re sti tu ci ju da se, do pred lo ga za ko na o re sti tu ci ji do no {e wa za ko na ko ji bi re gu iz 2003. na osno vu ini ci ja ti ve li sao vra }a we ote te imo vi ne, gra |a na ove re ne s 40.000 pot pi ured bom za u sta vi we no da qe sa, ta ko zva ni Pa ri vo di }ev za otu |i va we, ka `e Mi le An ti}. kon iz 2007. i Ba ti }ev iz 2009.

On na vo di da bi „usva ja wem urego di ne. d be vlast za {ti ti la ne sa mo in „Bi lo ko ji od tih pred lo ga te re se gra |a na ko ji po tra `u ju mo `e i sa da da u|e u skup {tin imo vi nu ve} i in te re se dr `a ve sku pro ce du ru i da se za kon do i po ten ci jal nih sti ca la ca te ne se vr lo br zo, po treb na je sa mo imo vi ne”.

Rok do 4. ju na Op {ti ne i gra do vi ima ju rok da do 4. ju na do ne su od lu ku o to me da li }e u ime i za ra ~un vla sni ka obje ka ta iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le pri ku pqa ti neo p hod nu do ku men ta ci ju u po stup ku le ga li za ci je. Ne ki gra do vi, po put Ni {a i Pa ra }i na, is ko ri sti }e tu mo gu} nost, Be o grad, bar za sa da, ne }e da pre u zi ma ta kvu oba ve zu, a No vi Sad ima us po sta vqen ta kav si stem da na jed nom me stu vla sni ci obje ka ta mo gu do bi ti po treb ne in for ma ci je i za vr {i ti po sao pa nad le `ni po ru ~u ju da ne ma po tre be da ne ko dru gi ume sto wih sa ku pqa do ku men ta ci ju.

vor o le ga li za ci ji s gra |a ni ma, oni ini ci jal no pla ti li od re |e ni mi ni mal ni iz nos i sa ~e ka li da ih op {ti na po zo ve ka da po stu pak le ga li za ci ej od mak ne.

Du li} ka `e da su se do sa da u pro ce su le ga li za ci je su o ~i li s dva pro ble ma: pr vi su ini ci jal ni tro {ko vi neo p hod ni za pri ku pqa we do ku men ta ci je, a dru gi je ne sna la `e we gra |a na u kom pli ko va nim pro ce du ra ma, zbog ~e ga je i omo gu }e no da op {ti na za wih oba vqa deo po sla. Me |u tim, ni jed na op {ti na ili grad ni su u oba ve zi da to i pri hva te.

Pred no sti tog mo de la su {to omo gu }a va jef ti ni ju le ga li za ci ju za sve gra |a ne, za naj si ro ma {ni je i do 99 od sto, pru `a mo gu} nost ot pla te na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta na vi {e ra ta, sma wu je tro {ko ve pru `a wa uslu ga pro jek to va wa i ge o det skog obe le `a va wa, {te di gra |a ni ma vre me, a na kon {to se ukwi `i, obje kat se mo `e sta vi ti u pro met. Ali, sva ka op {ti na ima pra vo da do ne se od lu ku o mo de lu po ko jem }e da spro ve de po stu pak le ga li za ci je. Za ma we gra do ve i op {ti ne mi ni star Du li} sma tra da je pri klad ni je da lo kal na sa mo u pra va pri ku pqa neo p hod na do ku men ta u ime gra |a na. Iako }e le ga li za ci ja ne ke gra |a ne ko {ta ti tek ne ko li ko de se ti na ili sto ti na di na ra, ko li ko }e bi ti me se~ na ra ta u na red nih 20 go di na, pro ce na je da }e ceo po stu pak ko {ta ti oko 250 do 300 mi li o na evra, s tim {to }e, po gru boj ra ~u ni ci, u na red ne dve de ce ni je lo kal ne sa mo u pra ve ima ti pri hod od oko mi li jar du evra.

R. Da u to vi}

5

Pre ma pr vim pro c e n a ma, uku pan ovo go di {wi rod p{e ni ce iz no si }e 1,8 mi li o na to na, {to }e bi ti do voq no za pod mi ri va we do ma }ih po tre ba, a pre o sta }e i do 500.000 to na p{e ni ce za iz voz, re ~e no je Ta nju gu u Pri vred n oj ko mo r i Sr b i j e (PKS). O~e ku je se da }e pro se ~an pri nos hleb nog `i ta po hek ta ru ove go di ne iz no si ti od 3,5 do 3,8 to na, uko li ko vre men ske pri li ke bu du po voq ne, te ono {to je za se ja no bu de o~u va no do `e tve.

Pre ma zva ni~ nim sta ti sti~ kim po da ci ma, p{e ni ca je u Sr bi ji je se nas za se ja na na 480.000 hek ta ra, a ka ko uka zu ju stru~ wa ci PKS, po pr vi put je za se ja no vi {e u cen tral noj Sr bi ji ne go u Voj vo di ni.

Iz ve {ta ji na In ter ne tu

Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR) na ja vi la je da }e da nas ob ja vi ti in di vi du al ne po dat ke iz re gi stro va nih go di {wih fi nan sij skih iz ve {ta ja pred u ze }a za pro {lu go di nu. „Ovi po da ci bi }e ob ja vqe ni 9. ma ja i do stup ni jav no sti u na red ne tri go di ne”, na ve la je APR na svom saj tu.

Fi nan sij ski iz ve {ta ji o po slo va wu bi }e ob ja vqe ni za one kom pa ni je ko je su u pot pu no sti za vr {i le pro ces wi ho ve re gi stra ci je, dok je fir ma ma ko je taj po sao ni su okon ~a le po {tom po sla to oba ve {te we {ta u iz ve {ta ji ma ne do sta je i {ta tre ba ot klo ni ti kao ne do sta tak, u no vim za da tim ro ko vi ma. Za te kom pa ni je, po da ci }e bi ti ob ja vqe ni na knad no.

APR je ob ja vi la i da }e na kon ob ra de fi nan sij skih iz ve {ta ja po ~e ti da ra di na iz ra ~u na va wu po ka za te qa o bo ni te tu fir mi i utvr |i va wu sko rin ga, {to je pred u slov za pru `a we uslu ga bo ni te ta sa po da ci ma iz fi nan sij skih iz ve {ta ja. O ta~ nom da tu mu pru `a wa ove uslu ge bo ni te ta, APR }e, ka ko je na ve la, na knad no oba ve sti ti jav nost.

PO TREB NA ZA [TI TA QU DI KO JI PRI JA VQU JU KO RUP CI JU

Ka zni ti par ti je kad za po sle ne spo sob ne Sr bi ja }e do kra ja go di ne do bi ti no vu na ci o nal nu stra te gi ju za bor bu pro tiv ko rup ci je, ~i je je usva ja we uslov za do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo u EU, ali uko li ko u tom pla nu i pro gra mu ne bu de pra ve za {ti te za one ko ji pri ja vqu ju ko rup ci ju, ni ta stra te gi ja ne }e da ti go to vo ni ka kve re zul ta te.

Bor ba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji mo }i }e ozbiq no da po~ ne tek on da ka da dr `a va obez be di pra vu za {ti ti za qu de ko ji pri ja vqu ju zlo u po tre be. To, na `a lost, dr `a va Sr bi ja do sa da ni je us pe la na pra vi na ~in pa ve ro vat no i zbog to ga ko rup ci ja cev ta.

Sr bi ja je na li sti „Tran spa ren si in ter ne {e ne la„ na 78. me stu me |u ze mqa ma ko je ima ju ve li ke pro ble me s ko rup ci jom. In deks per cep ci je ko rup ci je u Sr bi je je 3,5, ko li ko ima ju Ki na, Gr~ ka, Ko lum bi ja, Le so to, Pe ru i Taj land.

Od ze ma qa re gi o na, Slo ve ni ja je 27. sa 6,4, Hr vat ska i Ma ke do ni ja de le 62. me sto s in dek som 4,1, Cr na Go ra i Ru mu ni ja de le 69. me sto s 3,7, a od mah iza wih s in dek som 3,6 je Bu gar ska, na de o bi 73. me sta. Lo {i je od Sr bi je ran gi ra ne su Al ba ni ja (3,3 na 87. me stu) i Bo sna i Her ce go vi na (3,2 na 91. me stu).

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} po tvr dio je da je za {ti ta qu di ko ji

su sprem ni da pri ja ve zlo u po tre be neo p hod na jer bez we ne }e bi ti efi ka sne bor be pro tiv ko rup ci je, ali i zbog to ga {to je u qud skoj pri ro di da se bo ri pro tiv zla i pri ja vi ono {to sma tra da ni je u op {tem in te re su. [a bi} je do dao da za {ti ta ne tre ba da ob u hva ta sa mo dr `av ne slu `be ni ke ko ji pri ja ve ko rup ci -

ju ve} i osta le gra |a ne, i da pri ja va ne mo ra da se od no si sa mo na ko rup ci ju ve} i na slu ~a je ve kad po li ti ~a ri ne po treb no za po {qa va ju pri pad ni ke svo je par ti je u dr `av ne or ga ne ili kad funk ci o ne ri ne ra de svoj po sao, iako ni su ko rum pi ra ni.

Pred stav ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja i re gu la tor nih te la sa -

@i to i ku koq Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} je re kla da je po treb no da se ja sno de fi ni {e i odvo ji ono {to je za {ti ta qu di ko ji se od lu ~e da pri ja ve ko rup ci ju od onog {to je ne za do voq stvo po je di na ca na li~ nom pla nu i wi hov uti sak da ne {to ni je ka ko va qa.

Ona je uka za la na to da po sto je i slu ~a je vi kad su qu di ko ji se pred sta vqa ju za in saj de re za pra vo pot ka zi va ~i ko ji ne za slu `u ju za {ti tu, i do da la da je je dan od qu di ko ji se ta ko obra tio Agen ci ji za slu `io i kri vi~ nu pri ja vu zbog to ga.

gla si li su se u to me da je u Sr bi ji po treb no za kon ski re gu li sa ti za {ti tu ta ko zva nih uz bu wi va ~a ko ji pri ja vqu ju slu ~a je ve ko rup ci je i u oce ni da sa da {wa za kon ska re {e wa ni su ade kvat na vi so kom ste pe nu ko rup ci je.

Ko or di na tor ka saj ta „Pi {taq ka„ Ma ri ja na Mi lo sa vqe vi} oce ni la je da dr `a va ne `e li da na od go va ra ju }i na ~in za {ti ti ta ko zva ne uz bu wi va ~e, zbog ~e ga je ma lo onih ko ji pri ja vqu ju slu ~a je ve ko rup ci je. ^la ni ca Iz vr {nog od bo ra Fon da za otvo re no dru {tvo Ja dran ka Je lin ~i} je pod se ti la na to da je ne vla din sek tor u vi {e na vra ta po ku {a vao da u za kon ske na cr te une se od red bu ko ja bi omo gu }i la za {ti tu qu di ma ko ji pri ja vqu ju ko rup ci ju, ali da to ni je uva `e no. Po we nim re ~i ma, po treb no je de fi ni sa ti da se za {ti ta pru `a onim qu di ma ko ji slu ~a je ve ko rup ci je pri ja ve u do broj ve ri, a ne u za me nu za ne ku na dok na du.

Pro gram ski di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja„ Ne ma wa Ne na di} re kao je da se za {ti ta uz bu wi va ~a po mi we u Za ko nu o dr `av nim slu `be ni ci ma, u Za ko nu o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja i u Za ko nu o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, ali da su od red be u tim prav nim do ku men ti ma ~e sto ne do re ~e ne i ne de lo tvor ne. D. Uro {e vi}

6

berza

ponedeqak9.maj2011.

Re korda n pad ce ne naf te Ce ne naf te su opa le i u pe tak, a to kom pro te kle sed mi ce su be le `i le re kord no po jev ti we we za pre ko 16 do la ra, po {to je na ovom, ali i na tr `i { ti m a dru g ih si r o v i n a, pri ti sak pro da ja bio pre ve lik. Si ro va naf ta ti pa brent je po jev ti ni la za 1,67 do lar na 109,13 do la ra za ba rel, u ve o m a ak t iv n om po s lo v a w u, udvo stru ~e nom od pro se ka u pret hod nih 30 da na.

To kom pro te kle ne de qe ova vr sta naf te je po jev ti ni la za re kord nih 16,76 do la ra po ba re lu. Ame ri~ ka si ro va naf ta je opa la za 2,62 do la ra - na 97,18 do la ra za ba rel, {to je po jev ti we we od 16,75 do la ra za ne de qu da na.

Ana li ti ~a ri pro ce wu ju, na osno vu po na {a wa in ve sti to ra, da na kra tak rok mo `e do }i do da qeg po jev ti we wa naf te. Kad su u pi ta wu du go ro~ ni je per spek ti ve, me |u tim, ku }a „Gold man Saks” pred vi |a da bi ce ne naf te mo gle do 2012. i da pre ma {e sko ra {we vi so ke vred no sti jer }e se fun da men tal ni fak to ri na ovom tr `i {tu po gor {a va ti.

Si tu a ci ja bi mo gla da po sta ne kri ti~ na po ~et kom na red ne go di ne, uko li ko li bij ska naf ta i ta da bu de van tr `i {ta.

Cen tral ne ban ke tra `e zla to Cen tral ne ban ke Mek si ka, Ru si je i Taj lan da su u fe bru a ru i mar tu po ve }a le re zer ve zla ta za oko {est mi li jar di do la ra, bu du }i da su ce ne do sti gle re kord ni ni vo. Mek si ko je od ja nu a ra ku pio 93,3 to ne zla ta, {to je ve li ko po ve }a we u od no su na ra ni jih oko 6,9 to na ko je je imao u vla sni {tvu.

Cen tral na ban ka te ze mqe je ka sni je sa op {ti la da je po sled wih me se ci ku pi la 100 to na zla ta. Cen tral na ban ka Mek si ka je sa op {ti la da je ku po vi na 100 to na zla ta deo we nih uobi ~a je nih in ve sti ci o nih ak tiv no sti i da zla to sa da u~e stvu je sa ~e ti ri od sto u de vi znim re zer va ma Mek si ka ko je su ove go di ne po ve }a ne 11 od sto, na 125,8 mi li jar di do la ra.

Ru si ja je u mar tu po ve }a la re zer ve zla ta za 18,8 to na, na 811,1 to nu, dok je Taj land istog me se ca ku pio 9,3 to ne i po ve }ao re zer ve tog ple me ni tog me ta la na 108,9 to na. Pre ovo go di {wih ku po vi na, zla to je u~e stvo va lo sa oko 0,2 od sto u ukup nim de vi znim re zer va ma Mek si ka i sa 2,6 od sto u re zer va ma Taj lan da. Taj ple me ni ti me tal ima udeo ve }i od 70 od sto u de vi znim re zer va ma SAD i Ne ma~ ke, naj ve }im vla sni ci ma zla ta.

dnevnik

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ber zom ca ru je le tar gi ja Post pra zni~ ka tr go va~ ka ne de qa pro te kla je u pri li~ no mir noj at mos fe ri uz na sta vak le tar gi je ula ga ~a. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 2,1 mi lion evra od no sno pro se~ na dnev na re a li za ci ja bi la je tek 0,7 mi li o na evra {to je du plo sla bi je od ostva re nog pro se ka u pr va ~e ti ri me se ca, na vo di se u ana li zi stru~ wa ka bro ker ske ku }e Sin te za in vest.

Naj pro met ni ja har ti ja to kom sed mi ce bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja se na kon ob ja vqe nog lo {i jeg od o~e ki va nog pr vog kvar ta la u pot pu no sti sta bi li zo va la uz na sta vak ra sta vred no sti.

Ukup na re a li za ci ja u pro te kla tri tr go va~ ka da na iz no si la je 69,2 mi li o na di na ra dok je ce na na za tva ra wu bi la 3.795 di na ra od no sno 2,5 pro ce na ta vi {e u od no su na kraj pro te kle sed mi ce.

Posledwa cena

Akcija AIK banka, Ni{

Od ak ci ja iz re al nog sek to ra naj p ro m et n i j a je bi l a Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je na s ta v i l a la g a n i rast vred no sti uo~i ob ja vqi va wa re zul ta ta za pr vo tro me se~ je te ku }e go di ne. NIS je za be le `io pro met od 41,6 mi li o na di na ra, a ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi sti za le su do ni voa od 520 di na ra. Be o grad ski Aero drom

Vrednost prometa (din)

3.795

69.225.540

NIS, Novi Sad

519

41.555.583

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

513

14.580.847

Energoprojekt holding, Beograd

918

11.009.815

8.541

7.629.755

Agrobanka, Beograd

„Ni ko la Te sla“ je za be le `io pro met od 14,6 mi li o na di na ra uz la ga ni rast vred no sti. Zva ni~ ni ci ove kom pa ni je su ob ja vi li da je to kom apri la te ku }e go d i n e op s lu ` e n o pre k o 240.000 put ni ka, {to je za oko 67.000 put n i k a vi { e ne g o apri la pro {le go di ne (skok od 38,7 pro ce na ta) ili bli zu

UPRKOS TE[KOJ EKONOMSKOJ KRIZI

Gr~ ka na sta vqa da ra si pa pa re Kao i u go to vo svim evrop skim ze mqa ma, i u Gr~ koj je sve vi {e sta rih qu di, a sve ma we mla dih ko ji za ra |u ju i upla }u ju u pen zi o ni fond. Us pr kos to me, dr `av ni slu `be ni ci na ~el no mo gu da odu u pen zi ju i pre ne go {to na vr {e 50 go di na `i vo ta, {to do vo di do to ga da de fi cit pen zi o nog fon da ra ste br `e ne go bi lo gde u Evro pi.

No ve re for me bi tre ba lo da ote `a ju od la zak u pre vre me nu pen zi ju, ali Gr~ ka ima i niz spe ci fi~ nih pra vi la ka kve se za po sle ni u dru gim evrop skim ze mqa ma ni ka da ni su ni se ti li da tra `e. Na pri mer - ne u da te ili raz ve de ne k}er ke dr `av nih slu `be ni ka, na kon smr ti oba ro di te qa, i da qe pri ma ju wi ho vu pen zi ju. Tu po vla sti cu u`i va oko 40.000 Gr ki wa i sa mo to ko {ta dr `a vu oko 550 mi li o na evra go di {we.

Za po sle ni u Gr~ koj su na vi kli da je wi ho va pla ta tek osno va na ko ju on da do la ze raz ne na gra de. Ta ko dr `av ni slu `be ni ci la ko mo gu do dat no da za ra de ~ak i do 1.300 evra me se~ no. Le pe za pre mi ja je ve o ma {i ro ka.

Gr~ ki slu `be nik mo `e da ra ~u na na na gra du ako zna da ko ri sti ra ~u nar, dr `a va }e mu do dat no pla ti ti i za zna we stra nog je zi ka, ali i ako na po sao do la zi na vre me.

Po se ban trn u oku dru gim Evro pqa ni ma je na vi ka Gr ka da de le ne sa mo 13, ne go ~ak i 14. pla tu. Po la me se~ ne pla te do -

bi ja ju za Us krs, dru gu po lo vi nu za go di {wi od mor, a 14. pla ta se de li za Bo `i}. Me ra ma {ted we vla da je ve} sma wi la ve }i nu na gra da za 12 pro ce na ta, a do dat ne pla te za ~i ta vih 30 od sto, ~i me se vla da na da da }e u{te de ti 1,7 mi li jar di evra.

{to na rav no ne sme ta ~la no vi ma tog sa ve ta da za svoj trud i rad i da qe pri ma ju pla tu.

Je dan gr~ ki list je iz ra ~u nao da je u svim mo gu }im sa ve ti ma za po sle no vi {e od 10.000 „stru~ wa ka” i da to vla du u Ati ni ko {ta pre ko 100 mi li o na

Po seb no se is ti ~e sa vet ko ji upra vqa je ze rom ko je je pre su {i lo pre sko ro ce lo ga ve ka, ali we go vi ~la no vi i da qe pri ma ju pla tu U Gr~ koj je obi ~aj da se, ka da o ne kom pro ble mu po sto je raz li ~i ta mi {qe wa i in te re si, osnu je po se ban sa vet ko ji re {a va pro blem. S ob zi rom da pro ble ma ima na pre tek i sa ve ta ima bes ko na~ no mno go. Po seb no se is ti ~e sa vet ko ji upra vqa je ze rom Ko pi as, ko je je pre su {i lo jo{ 30-ih go di na pro {log ve ka,

evra go di {we. Vla da je obe }a la da }e naj ma we 200 ko mi si ja ili uki nu ti ili vi {e wih spo ji ti u jed nu.

Od oko 11 mi li o na sta nov ni ka Gr~ ke, dr `a va je po slo da vac za pre ko po la mi li o na, upr kos to me {to ne ka dr `av na pred u z e } a stva r a j u go d i n a m a ve li ke gu bit ke. Tu se po seb no

is ti ~e avi o kom pa ni ja Olim pik er vejz, ko ji go di na ma ni je bio ~ak ni na nu li, ali za po sle ni ma u toj kom pa ni ji ni je lo {e - i oni i wi ho ve po ro di ce ima ju pra vo da bes plat no le te gde god po `e le.

Dr `a va je vla snik 74 pred u ze }a i u go to vo svi ma ima mno go vi {e za po sle nih ne go {to je po treb no. U gr~ koj dr `av noj `e le zni ci, na pri mer, ima 9.000 za po sle nih, a 2008. je ima la 800 mi li o na evra gu bit ka. Ka da je re~ o od bra ni, osim SAD ret ko ko ja dru ga dr `a va tro {i to li ko nov ca za od bra nu kao Gr~ ka.

Pro te klih go di na za od bra nu je od la zi lo ~ak {est od sto BDP, od no sno 14 mi li jar di evra go di {we, od ~e ga go to vo 80 od sto na tro {ak oso bqa i upra ve.

Ne ma sum we da vla da u Ati ni ba ca no vac kroz pro zor, ali su sa mo ma lo broj ni is pod tog pro zo ra ko ji bi mo gli da na pu ne svo je xe po ve. Upr kos 13. i 14. pla ti, dr `av ni slu `be ni ci za ra |u ju mno go ma we ne go wi ho ve ko le ge u dru gim ze mqa ma EU, pa u~i te qi, va tro ga sci ili |u bre ta ri do bi ja ju u pro se ku sa mo 41 pro ce nat ono ga {to za isti po sao do bi ja ju wi ho ve ko le ge u Ne ma~ koj. Gr~ ka vla da je pro {log ma ja pro pi sa la mi ni mal nu pla tu od 740 evra, {to je je dva do voq no za `i vot. Za pra vo, me |u „sta rim” ~la ni ca ma EU po sto ji sa mo jed na ze mqa u ko joj dr `av ni slu `be ni ci do bi ja ju ma we pla te - Por tu gal.

25 od sto vi {e od, do sa da, naj u- spe {ni jeg re zul ta ta, ko ji je ostva ren apri la 2008. go di ne.

Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar Ener go pro jekt osla bio je to kom sed mi ce 2,9 od sto spu stiv {i se na kra ju sed mi ce na 918 di na ra uz re a li za ci ju od 11 mi li o na di na ra, na vo de u Sin te za in ve stu.

Afri ka be `i s dna Zna t an pri v red n i rast u Afri c i u po s led w oj de c e n i ji je po v e } ao udeo ta m o { we sred w e kla s e na tre } i n u od pre k o mi l i j ar d e sta n ov n i k a ovog kon t i n en t a.

Afri~ k a ban k a za raz v oj (AfDB) na v o d i da bi da n as u sred w u kla s u mo g lo da se uvr s ti 313 mi l i o n a Afri k a na c a, pre m a 151 mi l ion u 1990. i 196 mi l i o n a u 2000. go d i n i.

AfDB ipak na g la { a v a da je oko 60 od s to da n a { wih pri p ad n i k a sred w e kla s e u Afri c i je d va ne { to ma l o iz nad cr t e ko j a ih odva j a od si ro m a { tva. Ban k a je kao me ri l o za pri p ad n ost oso b e sred w oj kla s i uze l a po t ro {wu od dva do 20 do l a r a dnev n o pre m a ce n a m a iz 2005. go di n e.

Na v o d i se po d a t ak da je po sled w ih go d i n a u prak t i~ n o svim ze m qa m a Afri k e po v e }a n a pro d a j a fri ` i d e r a, te le v i z o r a, mo b il n ih te l e f o na, mo t o r a i auto m o b i l a.

U Ga n i je, na pri m er, od 2006. broj n ost vla s ni k a mo to r a i auto m o b i l a po v e } a n a za 81 od s to. U ovoj za p ad n o a - fri~ k oj dr ` a v i ze m qi bi pri v red n i rast u 2011. mo g ao da do s tig n e ~ak 12 od s to, po {to je de c em b ra pro { le go di n e po ~ e l a ko m er c i j al n a eks p lo a t a c i j a naf t e.

Afri k a n ac iz sred w e kla se uobi ~ a j e n o ima i sop s tve nu ku } u, opre d e q u j e se za pri v at n o, a ne dr ` av n o zdrav s tve n o osi g u r a w e i tro { i vi { e nov c a na hra n u i {ko l a v a w e de c e.

GLOBALNA KRIZA OTVORILA PITAWE ODNOSA PRIVREDE I VLADAVINE PRAVA

Da eko no mi ju ne pre u zme ma fi ja Ne m a pri v re d e, pro s pe r i tet ne, sta bil ne, kon ku rent ne, raz voj ne, ni ti tr `i {ne eko no mi je bez vla da vi ne pra va.

Ovu tvrd wu iz no si pro fe sor dr Mir ko Va si qe vi}, de kan Prav nog fa kul te ta u Be o gra du i pred s ed n ik Udru ` e w a prav ni ka u pri vre di, uka zu ju }i na po gub nost uve re wa po je di nih eko nom skih eks pe ra ta da je tr `i {te sve mo} no i da mu tre ba kroz po stu pak br ze pri va ti za ci je omo gu }i ti de lo va we. Pro fe sor Va si qe vi} ka `e da se, bez ob zi ra na vla da vi nu pra va u tom po stup ku ili na po {to va we prin ci pa pra vi~ no sti, to uve re we po ka za lo po gub nim, {to je re zul ti ra lo ve li kom eko nom skom kri zom, ~i je su raz me re upo re di ve s kri zom tri de se tih go di na pro {log ve ka.

Svet ska eko nom ska kri za i, po seb no, na ci o nal ne kri ze po ~et kom 21. ve ka uka za le su na po tre bu tra `e wa „no vog pu ta“ s „qud skim li kom“ („no vi ka -

pi ta li zam“, „mo ral ni ka pi ta li z am“, „dr ` av n i ka p i t a l i zam“, „hu ma ni ka pi ta li zam“).

Na tom pu tu vre me je za pre i- spi ti va we i ulo ge tr `i {ta i ulo ge dr `a ve. O toj di le mi ame r i~ k i no b e l o v ac Xo z ef Sti glic ka `e: „Po ka za lo se da je dok tri na ’tr `i {te je naj bo qi re gu la tor’ – la `na.

Svi su hte li mi ni mum dr `av nog re gu li sa wa i na pra vi li su {te tu od ko je je stra dao ceo svet. Re gu li sa we je vr lo va `no jer se od ra `a va na ce lu glo b al n u eko n o m i j u. Ni s am op ti mi sta da }e mo ne {to iz me ni ti. Za {to? Za to {to po sto je in te re sni kru go vi ko ji su in si sti ra li na de re gu la ci ji i na to me za ra di li ve li ki no vac, ko ji su po tom ula ga li u po li ti~ ke pro ce se. Oni mo `da ni su ta ko do bro in ve sti ra li u obrt i ne kret ni ne, ali su do bro ulo `i li u po li ti ku i do bi li ne sa mo me re pro tiv re gu li sa wa ve} i ogrom nu po mo} ban ka ma u kri zi. Sa da po -

ku {a va ju da taj ka pi tal is ko ri ste da spre ~e re gu li sa we. A ne tre b a za b o r a v i t i da su kqu~ ne eko nom ske ka te go ri je u SAD stvo re ne uz po mo} dr `a ve – in ter net, me di ci na i mno g e dru g e. One se po s le obra }a ju pri vat nim fi nan si je ri ma, ali ka ta li za tor je dr `a va. U per spek ti vi se mo ra re {i ti pi ta we ka ko na }i ba lans in te re sa tr `i {ta i dr `a ve“.

– Da je Sti glic bio u pra vu do kaz je po sled wi (2010) Svet ski eko nom ski fo rum u Da vo su, po sve }en „bu du} no sti ka pi t a l i z ma“, ko j i upra v o za kqu ~u je da je „vi {ak pro pi sa uzrok kri ze“ te da „kre a to ri svet ske eko nom ske po li ti ke ~i ne fun da men tal nu gre {ku ka da mi sle da mo gu di zaj ni ra ti stro `u fi nan sij sku re gu la ci ju ko jom }e iz be }i na sta nak ne kih dru gih ne pred vi di vih i ne `e qe nih po sle di ca – ka ` e ovaj na{ stru~ w ak za kom pa nij sko pra vo.

Pro fe sor Va si qe vi} iz no si da al ter na ti va „vla da vi na pra va ili pri va ti za ci ja,“ jav no ne iz re ~e na, ali pre }ut no pri s ut n a kod pro t a g o n i s ta ove fi l o z o f i j e eko n o m i j e,

ni je bi la tr `i {na al ter na ti va ve}, po sve mu su de }i, ide o- lo {ka za sle pqe nost. Eko nom ski uspe {na i so ci jal no pri hva t qi v a pri v a t i z a c i j a kao osno v a tr ` i { ne eko n o m i j e

pri v at n e svo j i n e kao do m i nant n e ni j e za p ra v o mo g u } a bez vla da vi ne pra va. Na op {te iz ne na |e we stru~ ne jav no sti, je dan od vo de }ih pro ta go ni sta (neo)li be ral ne eko no mi je Mil ton Frid man je to pre ne ko li ko go di na i pri znao, pri hva ta ju }i da je po gre {io i da je vla da vi na pra va „pri mar ni ja od pri va ti za ci je“ i da bez uti ca ja dr `a ve „stvar u svo je ru ke pre u zi ma ma fi ja“.

O pri v re d i i vla d a v i n i pra va bi }e re ~i i na ovo go di {wim 20. su sre ti ma prav ni ka u pri vre di od 25. do 27. ma ja u Vr wa~ koj ba wi. Prav ni ci u pri vre di, stru~ wa ci prav ne stru ke iz broj nih in sti tu ci ja, uni ver zi tet ski pro fe so ri i eks per ti za kom pa nij sko pra vo po tra `i }e od go vo re na pi ta wa u ve zi s pri vred nom re gu la ti vom i prak som, a po seb no s aspek ta prav ne od go vor no sti.

V. Savi}

Bes plat no pre gle da no 900 gra |a na No vo sad ski Dom zdra vqa u sa rad wi s grad skim Sa ve tom za oso be s po seb nim po tre ba ma i Sa ve tom za oso be s in va li di te tom Grad skog od bo ra DS, za vi kend su or ga ni zo va li 57. ak ci ju Otvo re nih vra ta to kom ko je je u MZ „Ju go vi }e vo„ bes plat no pre gle da no oko 900 gra |a na. Ak ci ja je spro ve de na

u O[ Sve to zar Mar ko vi}-To za, a pre ma re ~i ma dr Ati le Ki ra qa, ~la na Grad skog ve }a za du `e nog za zdrav stvo, ovo ga pu ta ak ce nat je sta vqen na bes plat ne pre ven tiv ne pre gle de oso ba s in va li di te tom ma da je ak ci ja bi la oto vre na i za sve osta le gra |a ne.

N. P.

Da nas po ~i we {e sti „Vi vi sekt” Fe sti val o qud skim pra vi ma „Vi vi sekt“, sa ovo go di {wom te mom „Osva ja we slo bo de“, po ~i we da nas od 18 sa ti u Kul tur nom cen tru, a otva ra ga film „Se stre“, Vla di mi ra Pa ska qe vi }a. Ovo je isti ni ta pri ~a o `r tva ma tr go vi ne qu di ma, a ujed no i je di ni igra ni film ko ji }e se pri ka za ti na Vi vi sek tu.

To kom ovih {est fe sti val skih da na No vo sa |a ni }e mo }i da vi de 21 do ku men ta rac, od ko jih }e ~ak 17 do `i ve ti svo ju pre mi je ru u Sr bi ji. Je di nu svet sku pre mi je ru

Novosadska ponedeqak9.maj2011.

ima }e film „Sre }a ... Obe }a na ze mqa“ fran cu skog auto ra Lo ra na Asa. Po red do ku men tar nog film skog pro gra ma or ga ni zo va na je i iz lo `ba fo to gra fi ja „Uni ver zal na de kla ra ci ja o qud skim pra vi ma“, ko ja pred sta vqa ilu stra ci ju 30 ~la no va De kla ra ci je, kao i raz li ~i te po gle de na svet oko nas. Fe sti val tra je do su bo te, a ula zni ce ko {ta ju 100 di na ra i va `e za sve pro jek ci je tog da na. Pri ku pqen no vac od la zi za po mo} Ja pa nu.

D. B.

„Evro: Na uda ru tr `i {ta” Pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma „Evro: Na uda ru tr `i {ta”, auto ra @an Mi {el Me ri sa i @an Ka tre me ra, odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Gost }e bi ti i autor sa ko jim }e raz go vor vo di ti pro fe sor Ko sta Jo si fi dis. Film se pri ka zu je po vo dom obe le `a va wa „Da na Evro pe”, a ulaz je slo bo dan.

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ru`e” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e¬ d eq¬ k om, sre¬ d om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,

ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, do¬ b i¬ t i po pri¬me¬rak ro ma na “Ru `e” Li le Mi ~am.

Me ri se ni kad, ama ba{ ni kad ne bi od re kla plan ta `e. To bi

zna ~i lo da iz da oca i we go vog oca, i sve To li ve re pre wih ko ji su oti ma li ze mqu od {u me, zno ji li se i mu ~i li, `r tvo va li i umi ra li za hi qa de ju ta ra ko je su do `i ve li da im uz vra te za mu ko tr pan rad. Ni kad ne }e `r tvo va ti So mer set mu {kom po no su!

No... vo li Per si ja. On je trn u we noj sla bi ni ko ji ne mo `e da i{ ~u pa ko li ko god se tru di la.

Ob u hva ta ju }i ~i tav dva de se ti vek, ro man „Ru `e„ je pri ~a o mo} nim osni va~ kim po ro di ca ma Ha u bat ke ra u Tek sa su i to me ka ko se wi ho ve isto ri je pre pli }u to kom tri ge ne ra ci je.

Me r i To l i v er, vla s ni c a plan ta `e pa mu ka i Per si Vo rik, mag nat drv ne in du stri je za qu bqe ni su jed no u dru go, ali zbog svo je tvr do gla vo sti i Me ri ne po sve }e no sti po ro di~ noj ze mqi, ~i ne gre {ku i ne ven ~a va ju se. Sad mo ra ju da se su o ~e s ne is kre no {}u, taj na ma i tra ge di ja ma ko je se do ga |a ju oko wih i bez mer nim gu bit kom onog {to je mo glo bi ti – ne sa mo za wih, ve} i za wi ho ve po ro di ce.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Do ku men tar ci slo bod ne zo ne Pro gram fe sti va la an ga `o va nog fil ma “Slo bod na zo na” po ~e }e da nas ru mun skim do ku men tar nim fil mom “Svet po Ionu B.” Alek san de ra Na na ua u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma Omla din skog cen tra CK 13, Voj vo de Bo jo vi }a 13. Na kon we ga, u 21 ~as, sle di pre mi je ra do ma }eg do ku me tar nog fil ma “Ne vi dqi ve” se dam na e sto go di {weg Ni ko le Po li }a. Ulaz na sve pro jek ci je je bes pla tan.

A. V.

V remeploV

Po ho no rar u Ma gi strat U~i teq glav ne no vo sad ske na rod ne {ko le Jo van Mi lo {e vi} je sa ov da {wom mla de `i iz veo pred sta vu „Vla di mir i Ko sa ra” ko ju je na pi sao La zar La za re vi}, pro fe sor no vo sad ske gim na zi je. Pri hod je bio to li ki, da je iza zvao `e sto ku sva |u me |u iz vo |a ~i ma pred sta ve. Po {to ni {ta ni su do bi le za svo je

na stu pe, „dve si ro ma {ne de voj ke” i Ma tro na Ga {pa ro vi}, su pru ga u~i te qa iz Se ge di na, za tra `i le su 8. ma ja 1832. „prav du”, ta~ ni je, ho no rar od Ma gi stra ta. Grad ski oci su od mah na lo `i li Jo va nu Kam be ru, ka pe ta nu po li ci je da „iz rav na stvar”. On je to i u~i nio, ali se ne zna ka ko!

N. C.

KOMUNALNA POLICIJA DO DANAS IZREKLA STO MANDATNIH KAZNI

Za bu~ nu `ur ku i do 20 hi qa da di na ra Ve li kom bro ju No vo sa |a na `i vot u sta no vi ma ni ma lo ni je lak. Oni sta ri ji i maj ke s ma lom de com naj ~e {}e se `a le na bu ku ko ju ne sa ve sne kom {i je pra ve u po sle po dnev nim ~a so vi ma, pa ~ak i no }u ka da qu di spa va ju. Grad skom od lu kom o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma, ko ja je stu pi la na sna gu u ja nu a ru ove go di ne, utr |e no je da se vre me za po sle po dnev ni od mor ra ~u na od 16 do 18 sa ti.

Upra vo ta da mno ge kom {i je po sle po vrat ka s po sla pre gra |u ju svo je sta no ve, bu {e zi do ve, sva |a ju se sa su pru `ni ci ma ili ra spre ma ju ku }u i pri tom ne pod no {qi vo lu pa ju na me {ta jem.

Da ni je sa mo ovo pro blem po ka zu ju i ~e ste `al be na `ur ke ko je u sit nim no} nim sa ti ma pri re |u ju mla |i su sta na ri `eq ni pro vo da i dru `e wa.

Ko mu nal na po li ci ja, u ~i joj nad le `no sti je ova vr sta pro ble ma, obi la ze me sne za jed ni ce i in for mi {u pred sed ni ke ku} nih sa ve ta o pra vi ma sta na ra i na ko ji na ~in mo gu da ih ostva re. Ka ko su re kli na jed noj od ovih tri bi na, naj ~e {}i pro blem stva ra im to {to gra |a ni ko ji pri ja ve bu ku u svo joj zgra di ne `e le da osta ve svo je po dat ke pa naj ~e {}e iz la zak na te ren ne do no si naj bo qa re {e wa. Pre -

ma wi ho vim re ~i ma po `eq no je da sva ki su gra |a nin ko ji pri j a v i ne k u ne p ra v il n ost osta vi i svo je po dat ke ko ji se ne }e nig de iz no si ti i po treb ni su sa mo po li caj ci ma ra di wi ho vog da qeg ra da.

Ta ko |e, ob ja sni li su i ceo po stu pak na kon pri ja ve. Pr vo od la ze na me sto bu ke i upo zo re sta na ra. Nov ~a na ka zna sle di tek ako ta ista oso ba na sta vi s bu~ nim po na {a wem. Od po ~et ka ra da Ko mu nal ne po li ci je do da nas iz re ~e no je oko 100 man dat nih ka zni, ko je se za fi zi~ ka li ca kre }u se od 2.500 do 20.000 di na ra.

N. R.

STARIJI NOVOSA\ANI SVE ^E[]E „BE@E” S ASFALTA

Se o ska idi la po no vo u mo di Ku po vi na ku }a u pri grad skim me sti ma, po op {tem uti sku age na ta pro da je no vo sad skih agen ci ja, opa la je usled eko nom ske kri ze i ve li kog pa da ce na sta no va u sa mom gra du. Ipak ve li ki broj qu di i da qe ima `e qu da se sklo ni od grad ske gu `ve i ko lek tiv nog `i vo ta u zgra da ma i pre pu sti in tim ni jem `i vo tu uz sop stve no dvo ri {te i pri ro du.

- Ve }i nom qu di ras po la `u s kre di ti ma do 50.000 evra, a za te pa re i ne mo `e da se ku pi ne {to do bro. Ce ne ne kret ni na su opa le u Ka }u i Ko vi qu, a u Ve ter ni ku, na pri mer, glav ni pro blem su ne uk wi `e ne ku }e. U Fu to gu, ku }e se pro da ju od 60.000 do 150.000 evra, srem s ka stra n a stan dard no je sku pa, dok Be ge~ ima pri stoj ni ju po nu du, pa se tu mo gu na }i re la tiv no do bre ku }e i od 40.000 evra - re kla je agent pro da je „Ha us ne kret ni na” Ve sna Ra ni sa vqev.

Vla sni ci ku }a u ma wim me sti ma dr `e ce ne na istom ni vou kao i pro {lih go di na, a glav ni raz log po re ~i ma {e fa pro da je iz agen c i j e „\i n as” Dra g a n a Mi tro vi }a, je {to je to qu di ma je di na ne kret ni na ko ju po se du ju i ~i je }e pa re po sle pro da je ulo `i ti opet u stam be no zbri wa va -

we. Ta si tu a ci ja u sim bi o zi s eko nom skom kri zom do ve la je do ra p id n og opa d a w a pro d a j e i fak ti~ kog „sta tu sa kvo” na tr `i {tu.

- Qu di ni su re al ni ka da od re |u ju ce nu za ku }u, a mno gi pro da ju pla ce ve ko ji su ustva ri wi ve i na ko ji ma se ne mo `e ni {ta gra di ti. S dru ge stra ne, za in te re so va ni nu de dvo stru ko ma we pa ra od po nu |e ne ce ne. Ta ko, re ci mo, ve} ne ko li ko go di na ima mo po nu du za ku }u u Fu to gu od 59 kva drat nih me ta ra s ne pro me we nom ce nom od 50.000 evra - ob ja { wa v a agen t i c a pro d a j e iz „NS gru pe„ Zo ri ca Dra goj lo vi}.

Ne vo qe pri pro da ji stva ra ju i de li mi~ no ukwi `e ne ku }e. Od 200 stvar nih kva drat nih me ta ra stam be nog pro sto ra, bu de ukwi `e no 50. Osta tak osta je kup cu da se sna la zi i le ga li zu je la vi rint {u pa, pu {ni ca, let wih ku hi wa i po mo} nih pro sto ri ja.

Biv {a agen ti ca pro da je Sve tla na Sto ji} ka `e za „Dnev nik” da su ce ne ne kret ni na u pri grad skim me sti ma pa le i do 30 po sto, a da se na `i vot iz van gra da uglav nom od lu ~u ju sta ri ji qu di ko ji pen zi ju `e le da pro ve du u mir ni jem okru `e wu. Mla |i, me -

Ka}: Opale cene nekretnina

|u tim, obi~ no po red sta na u gra du ima ju `e qu i za ne kim skro vi {tem van zgra da i bu ke.

Su pru `ni ci Ga le ti}, na kom od la ska u pen zi ju pre tri go di ne, od lu ~i li su da `i vot u sta nu za me ne za ku} no pro stran stvo.

- Pro da li smo stan u @e le zni~ koj uli ci i pre se li li se u ku }u u Pe tro va ra di nu. Grad vi {e ni je bio po na {oj me ri. Po stao je pre na tr pan, pre gust i bu -

~an, po go to vo taj deo gde smo mi `i ve li. Pri grad ska na se qa mo `da ne ma ju skroz sre |e nu in fra struk tu ru i ni je sve na do mak ru ke, ali je `i vot da le ko kva li tet ni ji. Sa da se mno go bo qe ose }a mo, ima mo dvo ri {te, ze le ni lo, va zduh, ne bo i zve zde su nam bli `e ne go ikad - ka `e Bi qa na Ga le ti}, ot kriv {i `e qu da iz gra de ku }u na Ban sto lu i ta mo se ko na~ no skra se.

A. Latas

„Ri tam Evro pe” na Tr gu slo bo de Ma ni fe sta ci ja „Ri tam Evro pe” odr `a }e se da nas, na Tr gu slo bo de.Od 19 ~a so va, na stu pi }e „Ar xis”, „Vrum” (19.40), „El vis Xek son” (20.25), „P.A.S.O” (21.30) i „Xinks” (22.45). Na red ni dan pred vi |en je za

tri bi nu „Evrop ski ka ra van le gal no sti”, ko ja po ~i we u 11 ~a so va u „Fa bri ci”, dok }e se u 19 ~a so va, u po me nu tom cen tru, otvo ri ti iz lo `ba ra do va sa kon kur sa „Ri tam Evro pe! – po e ti ka gra ni ca”. Na kon otva ra -

wa bi }e pred sta vqe na tri bi na „Po e ti ka gra ni ca” na ko joj }e go vo ri ti Ja wa Be~ Noj man, Te o fil Pan ~i}, Mu ha rem Ba zduq i La slo Ve gel. Ovim da tu mom obe le `a va se Dan po be de nad fa {i zmom.

A. J.

„Smrt i de voj ka” Mul t i m e d i j al n i pro j e kat stu d e n a t a Aka d e m i j e umet no sti, „Smrt i de voj ka” Franc [u bert, odr `a }e se da nas u 20 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1.

Pro je kat je pri pre mi la do c ent Alek s an d ra Kr~ mar - ]u li brk, a ulaz je slo bo dan.

G. ^.

„Mo `e mo da se sli ka mo” Rad ni~ ka fo to iz lo `ba „Mo `e mo da se sli ka mo” bi }e otvo re na da nas u 19 sa ti u pro sto ri ja ma Dru {tva kwi `ev ni ka Voj vo di ne, Uli ca bra }e Rib ni ka ra 5. Or ga ni za to ri po stav ke, ko ja }e u ovom pro sto ru bi ti iz lo `e na do pet ka 20. ma ja, su ot pu {te ni, ne za po sle ni i na sli ka ni rad ni ci. Ulaz je bes pla tan.

N. R.

c m y

ponedeqak9.maj2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u dve po ro di ce Blizanci Ne nad i Fi lip - Zorke i Milo{a Martinova, Ma ri na i Ni ko li na - Qube i Zorana Despotovi}a.

Devoj~ice Go ra na - Radmile i Gorana Ili}a, Da ja na - Dragane i Danijela Kova~evi}a, Na |a - Dragane i Mladena @ivkovi}a, La u ra - Kristine Kova~ i Atile Kova~a, Du wa - Dude i Branislava Tomi}a, Mi la - Jasne i Nenada Beri}a, Iskra - Sawe i Igora Siwerija, Ve ro ni ka Do mi ni ka - Jasne i Jana Vide, Ve ra - Mirjane i Dragana Markovi}a, Da wa - Maje i Gorana Zubi}a, Sa ra - Jasmine i Svetozara Jankovi}a, Na |a - Gordane i Sr|ana Taminxi}a, Ni na - Dragane i \or|a [aki}a, Ines - Ildike i Bele Juhasa, Awa - Jelene i Bojana Maxara, Du wa Tamare Tasi} Koji~i} i Dejana Koji~i}a, Sa ra - Mihaele Cvetojevi} i

Gorana Backovi}a, Mi li ca - Jasmine Markovi} Pi{ok i Bertalana Pi{oka, La na - Gordane i Dragana Gli{i}a, So fi ja - Branislave Mar~i} Radovi} i Sr|ana Radovi}a, Ja na - Marijane i Ivana Mojsilovi}a, Ga bri e la - Blanke Fabokova-[irka i Vlastislava [irke, Ta ma ra - Sawe i @arka Polovine, Sa {a - Mirjane i Ivana Panina, Iva na - Verice i Zorana Novakovi}a, Edi na - Andree Kubej-Du{a i Roberta Kubeja, Dra ga Dragane i Sa{e Kresoje, Mi ra - Tijane i Milana Milovca, Isi do ra - Melinde i Krstana Babi}a, So fi ja Marije i Ratka Popovi}a, Vi {wa Jasne i Strahiwe Jovi}a.

Ven~ani Da ni je la Kne `e vi} i Mo ha med Ali Guen, [e i na Ha vim i Sa mir Mur se qi, Sve tla na Stoj {i} i Zo ran Kr sti}, Je le na Lon ~ar i Ra do van Ob ra do vi}, Sve tla na Ba {i} i To dor Ba~ ka li}, Ra di ca Alek si} i Du {ko Bu baw, Gor da na Bje lo gr li} i Alek san dar Fe ke te, Dra ga na Ga {i} i Sr |an Bo jo vi}, Ta wa ^ovs i Ni ko la Gr ko vi}, Ta ma ra Do ri} i De jan To mi}, Kri sti na Va ni} i De jan Ja }i mo ski, Ta tja na Ka ~a ven da i Er vin Ubor ka, Na ta li ja Po pov i Mi haj lo Ga `o, Li di ja Pa u no vi} i Da niel To bol ka, Je le na \e ki} i Bo `i dar Mal ba {a, Ja smi na Mu dri} i An drej Na|, Je le na Vu ji} i Igor Ko mi no, Li di ja Sta ni sa vqe vi} i Mir -

ko Pa ni}, Sla vi ca Ka li} i Ste van Lon ~ar, Ma ri na Ma ti} i Mi lan To do ro vi}, Je le na Ko sje ri na i Mar ko ]u li}, Sta na Ri bi} i Ivan Ma ta vuq, Ne ve na Ne met i Vo ji slav Bla go jev, Ta ma ra Ili} i Alek san dar To do rov, Iva na Bje la jac i Da li bor Dra go qe vi}, Da ni je la Zeq ko vi} i Ne |o Kec man, Su za na Sa bo i Dra gan \u ro vi}, Mi qa na To mo vi} i \or |e Iva nov, Ti ja na Mr |e no vi} i Mir ko Kra ji no vi}, Jo va na Iv ko vi} i Bo jan Na sko vi}, Iva na Bu ri} i Mar ko Vje {ti ca, Ma ja Jo ki} i Bo jan Jo va no vi}, Mi ro sla va Ze le no vi} i Du {an Kla {wa, Bi qa na De vi} i Mar ko Du li}, Iza be la Du bi wi i Mi lo rad Vr ceq.

Po ro di ca Aj du ko vi}: Maj da, Ni ko la ja, Mi ro slav i pri no va Pa vle

De~aci Ma ti ja - Jasmine i Slavka ^apkoa, Na um - Tatjane Bumbi} Pilipovi} i Gorana Pilipovi}a, Da vid - Jovanke i Petra Jovanovi}a, Zo ran - Ivane i Neboj{e Karaice, Mi ron - Nevenke i Slobodana Lazi}a, Ne nad - Jelene i Nikole Luki}a, Kri {tof - Monike i Riharda [ere{a, Mi lo{ - Milke i Nedeqka Mr|e, Da rio - Tijane i Denijela Zemani}a, Kon stan tin - Milane i Radomira Jovanovi}a, Mak sim Iva ne [o lar-Ko va ~e vi} i @eq ka Kova~evi}a, Va wa - Zvezdane i Zorana Stankovi}a, Du {an - Sawe i Zorana Paro{kija, Vid - Biqane i Dragana Karanovi}a, Ra do van - Katarine i Zorana Ivkovi}a, Mar ko - Danijele i Petra Goli}a, Kri sti jan - Aranke i Tibora Taka~a, Mar ko - Isidore Raci}-[kiqaica i Du{ana Raci}a, Ki -

ko - Aleksandre i Vaska Radowi}a, Mar ko - Ivane i Gorana Ble{i}a, Vu ka {in - Duwe i Dragana Maletina, An drej - Dragane Sekuli} i Dejana Petkovi}a, Mar ko - Biqane i Zorana Stoji}a, Mi lo{ - Branislave i Damira Jawanina, Ni ko la - Danielke i Samira Suropa, Vik tor - Sawe Raj~i} i Dejana Jovanovi}a, Te o dor - Danijele Jovanovi} i Dragana Pawka, An drej Vere i Dragana Do{lova, Mi lo{ - Zorice i Stevana Raki}a, Ni ko la - Ivane i Daneta Kosanovi}a, Mar ko - Dragane i Gorana [ari}a, No vak - Nade i Tomislava Dikosovi}a, Dar ko - Sne`ane Popovi} i Milo{a Beqanskog, Fi lip - Tamare i Dejana Jovanovi}a, Uro{ - Ivane \uza i Ratka Budi}a, Pe tar - Sla|ane Maksimov i @eqka Trzina.

Umrli

[e i na Ha vim i Sa mir Mur se qi

Milan Gruba~ (1962), Tibor [o{ (1962), Mi loj ka Ko di} ro|. No vak (1937), Slavica Popovi} ro|. Stupar (1962), Teodor Nastasi} (1933), Julijana Lavi~ka ro|. Tot (1928), I{tvan La ka to{ (1943), Rat ko Ko va ~e vi} (1956), Miladin Raki} (1959), Milunka Stojkovi} ro|. Tasi} (1935), Adam Ostoji} (1947), Jagoda Suvajac ro|. Regodi} (1940), Bo{ko Nikoli} (1919), Jure Andri~i} (1932), An|elka Dimitrov (1951), Katalina ^onka ro|. Ko~i{ (1939), Jelka Uzelac ro|. Srdi} (1932), Ja wa Ma cu ra ro|. Ma cu ra (1923), Fra wa Val ter (1939), Jo van Fel dva ri (1950), Dra go Bog da no vi} (1946), Zoran Radojevi} (1940), Divna Panteli} ro|. Zindovi} (1952), Teodora Ko~i{ ro|. Petrov (1954), Du{an Stojanov} (1953), Darinka Igwatovi} ro|. Kova~i} (1916), Mara [krbi} ro|. Pe}anac (1931), Qubica \uretanovi} ro|. Jovanovi} (1931), Rade Duvwak (1945), Ste van Se ku li} (1923), Mileva Vuleta ro|. Kopawa (1917),

Katica Ratkov ro|. Maqik (1955), Sofija Horo{ilov ro|. Stepanov (1924), Vladislav Rani} (1933), Nade`da Nenadovi} ro|. Avakumovi} (1932), Josip Ke~ ke{ (1927), To mi slav \u ri ~in (1940), Anka Ranin ro|. Hrwakovi} (1921), Bogdana Metodijevi} ro|. Sto{i} (1926), Marija \uki} ro|. Vasiqevi} (1948), Du{an Stoji~i} (1958), Mi li ja na Jan ko vi} ro|. Go jo vi} (1924), Slavica Vujkov ro|. Ri|i~ki (1955), Margita ^apko ro|. Igra~ki (1931), Lazar Kre~kovi} (1936), Katalin Katona ro|. @eli (1931), Mara Sukwaja ro|. Jeleni} (1941), Jovica Brdar (1956), Janez Sedej (1942), Jovo Ma le{ (1955), Ve li mir De be qe vi} (1959), Sejran Be}irler (1945), \erasim Dimovski (1918), Velimir @iki} (1940), Janko Burik (1944), Mileva Radanovi} ro|. Radanovi} (1952), Melanija Galovi} ro|. Kova~ (1938), Olga Ili} ro|. [panovi} (1930), Kata Puri} ro|. Beqan (1929), Pera Kliska ro|. Vlaisavqevi} (1924).

Spo ji }e se Som bor ski s Bu le va rom Evro pe

Niz vod na tra ka Ka} kog mo sta tre ba lo bi da bu de za vr {e na do 1. ju la, a iz grad wa po sled we eta pe Bu le va ra Evro pe, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta, za vi si }e od kre di ta ko ji grad bu de uzeo bi niz vod na tra ka Ka} kog mo sta tre ba lo da bu de za vr {e na do 1. ju la, iz vo |a~ ra do va za Som bor ski bu le var bi }e po znat kra jem ma ja, do kra ja ju la bi }e go tov pro je kat po sled we eta pe Bu le va ra Evro pe do auto pu ta... [to se ti ~e Ka} kog mo sta, sa na ci ja je po ~e la u ok to bru pro {le gdo i ne. Zbog lo {eg sta wa i

hit no sti po sla „Pu te vi Sr bi je” an ga `o va li su svog ugo vo re nog iz vo |a ~a „Mo sto grad wu” ko ja je kroz pro gram odr `a va wa kre nu la u po sao. To kom zi me po sao je sve den na na mi ni mum zbog vre men skih uslo va, a sa da se po no vo in te zvi no kre nu lo u po prav ku do tra ja log de la mo sta. Ukup na invsti ci ja vred na je 70 mi li o na di na ra, od ~e ga je ZIG obez be dio 25 mi li o na, a osta tak je da lo pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je”.

Som bor ski bu le var ko na~ no }e se spo ji ti s Bu le va rom Evro pe, a ka ko na vo di Ni ni} Stu par, pre o sta lo je da se ot ku pi jo{ ne ko li ko pla ce va, a uko li ko to ne

uspe, bu le var }e bi ti iz gra |en u pu nom pro fi lu osim ta mo gde su spor ni pla ce vi. U sklo pu tog po sla, bi }e iz gra |e na kru `na ras kr sni ca sa Bu le va rom Evro pe, re kon stru i sa }e se ras kr sni ce Bu le va ra ca ra La za ra i Uli ce ca ra Du {a na i Uli ce Iva An dri }a i Uli ce he ro ja Pin ki ja.

Po kre nut je po stu pak za iz bor iz vo |a ~a ra do va ko ji }e po ~e ti na le to, a pret hod no }e „Vo dvod i ka na li za ci ja” iz gra di ti svo ju in fra struk tu ru od Uli ce Jo `ef Ati le do Uli ce bra }e Gru lo vi}.

Po re ~i ma Ni ni} Stu par, iz grad wa po sled we eta pe Bu le va -

ra Evro pe, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta, za vi si }e od kre di ta ko ji grad bu de uzeo. Za vod za iz grad wu gra da fi nan si ra iz ra du glav nog pro je kat, ko ji bi, {to se ti ~e sa o bra }aj ni ca mo gao da bu de za vr {en do po ~et ka le ta, dok }e pro jek ti nad vo `wa ka nad pet ko lo se ka i mo sta pre ko ka na la DTD bi ti za vr {e ni do kra ja ju la. Bu le var }e ima ti dve ko lo vo zne tra ke od po se dam me ta ra, kao i pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze.

Kra jem ma ja „Vo do vod i ka na li za ci ja” za po ~e }e iz grad wu vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e u Uli ci Bran ka Ba ji }a, da bi na kon to ga ZIG fi nan si rao iz grad wu sa o bra }aj ni ca du` 850 me ta ra uli ce od Uli ce bra }e Po po vi} do Uli ce Ve se li na Ma sle {e. Ko na~ no }e bi ti iz gra |e na i at mos fer ska ka na li za ci ja, {to }e re {i ti te {ko }e sa za dr `a va wem vo de u ovoj uli ci.

U to ku je ten der za re kosntruk ci ju 1,5 ki lo me tra Ma `u ra ni }e ve uli ce u Pe tro va ra di nu, a i ov de }e pr vo „Vo do vod” da za po~ ne po sao. Te ku pri pre me ten de ra i za iz grad wu dru ge tra ke na Sen ta drej skom pu tu od Uli ce Te o do ra Man di }a do mo sta pre ko ka na la DTD. S. K.

NEBRIGA ZA GRA\ANE, ISTORIJU I ARHITEKTURU

Pe tro va ra din `i vi u za pe} ku Isto rij ske ~i we ni ce ka `u da je No vi Sad na stao ta ko {to je na dru goj oba li Du na va na kon use qe wa Tvr |a ve, ko ja je za vr {e na 1780. go di ne, na sta lo na se qe Pe tro va ra din ski [a nac. Te meq No vog Sa da – Pe tro va ra din, bez ko jeg gra da, da kle, ne bi ni bi lo, da nas za is ta s pra vom mo `e da po -

re. Ne znam ni da li te ka me re ra de, a bez ob zi ra na to, `a li li smo se Ko mu nal noj po li ci ji ko ja ni je ura di la ni {ta da bi se to spre ~i lo. A o to me ka ko ku }e i zgra de pro pa da ju ~i ni se da ne ma smi sla ni pri ~a ti jer je do voq no da jed nom pro |e te kroz Gra di} pa da vam sve bu de ja sno – ob ja {wa va

Pod gra |e ve} de ce ni ja ma do slov no pro pa da, ot pa da ju olu ci i ru {e se oya ci a sve to pod obe le` jem spo me ni ka kul tu re u nad le `no sti dr `a ve ne se epi tet za bo ra vqe nog i ze a ne ma re nog me sta. Sva ko dnev ni `i vot sta nov ni ka Pe tro va ra di na obe le `en je ni zom ko mu nal nih pro ble ma ko je ve} de ce ni ja ma ni ko ne re {a va. ^im se pre |e na srem sku stra nu, gde ofi ci jel no Pe tro va ra din po ~i we, ne vo qe se re |a ju.

Pod gra |e ve} de ce ni ja ma do slov no pro pa da, ot pa da ju olu ci i ru {e se oxa ci, a sve to pod obe le` jem spo me ni ka kul tu re u nad -

le `no sti dr `a ve. Gra di} bi ovom ti tu lom tre ba lo da se di ~i, no re al nost je di ja me tral no su prot na. Sta nov nic ma su prak ti~ no „ve za ne ru ke” jer sa mi ne ma ju do zvo lu, a ~e sto ni nov ca, da gra de i po pra vqa ju {to je do tra ja lo, a nad le `ni ma je o~i gled no Gra di} pri kra ju li ste pri o ri te ta.

– Iako na Tvr |a vi po sto je si gur no sne ka me re, ~e sto se de {a va da van da li va de ci gle i ba ca ju ih di rekt no u dvo ri {te ili na krov. Ne ra di se sa mo o mo joj ku }i ve} o svim ku }a ma u ni zu ko je su bli zu ste pe ni {ta ko je vo di go -

Fi lip Ka dvaw ~i ja ku }a je tik uz ste pe ni {te ko je vo di na Tvr |a vu.

Ka ko se kre ne da qe od Gra di }a, na sva kom ko ra ku pro ble mi su o~i gled ni. De ca idu po bla tu jer tri glav ne uli ce – Pre ra do vi }e va, Req ko vi }e va i Ra~ kog – ne ma ju tro to ar, {to je ~est slu ~aj i ka da su u pi ta wu spo red ne uli ce.

Na ras kr sni ci Req ko vi }e ve i Pre ra do vi }e ve i slu ~aj nom pro la zni ku }e za sme ta ti bu ka i po ja ~an in ten zi tet sa o bra }a ja, no ne

bi lo ka kvog. Na i me, ba{ to om ras kr sni com sva ko dnev no pro la ze ka mi o ni te ret wa ci i {le pe ri usled ne do stat ka za o bi la zni ce.

Za qu de ko ji su tu sva ko dnev no, ~i je ku }e su u ovim uli ca ma, ka da se tre su te me qi i pro zo ri, bu ka je naj ma wi pro blem.

Ka da do |u let we to plo te, ve }i na su gra |a na se za pu ti na [trand u po tra zi za osve `e wem, me |u tim, Pe tro va ra din ci ima ju svo ju ver zi ju – Ofi cir sku pla `um ili ti po pu lar no zva ni Ofi ci rac. O ure |e wu ove pla `e go vo ri lo se go di na ma, jed nog le -

ponedeqak9.maj2011.

9

KARLOVCI DOBILI PRIVREDNU ZONU

OVE GODINE ZIG ULA@E U VELIKE PROJEKTE

Za vr {e tak Som bor skog bu le va ra, po ~e tak iz grad we po sled we de o ni ce Bu le va ra Evro pe, re kon struk ci ja ne ko li ko uli ca i Ka} kog mo sta, ovo go di {wi su za da ci pred Za vo dom za iz grad wu gra da. Po re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra za teh ni~ ke po slo ve ZIG-a Zo ri ce Ni ni} Stu par ne ki ro ko vi su ve} po zna ti, ta ko da

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Pro sja ni ca ra |a rad na me sta?

U kar lo va~ koj op {ti ni pu no o~e ku ju od pla na de taq ne re gu la ci je rad ne zo ne Pro sja ni ce, ko ji je usvo jen na ne dav noj sed ni ci lo kal nog par la men ta. Po mi {qe wu pred sed ni ka op {ti ne Mi len ka Fi li po vi }a plan je od ve li kog zna ~a ja za pri vred ni raz voj Kar lo va ca, za to {to je to in du strij ski re jon ko ji mo `e da obez be di iz vor ne pri ho de lo kal noj sa mo u pra vi i omo gu }i za po {qa va we od re |e nog bro ja su gra |a na.

- Ovo je je di na rad na zo na u Kar lov ci ma i ne ma mo pra vo na gre {ku - ka `e Fi li po vi}.- Ni je nam u in te re su da to ma lo pro sto ra od ne kih tri de se tak hek ta ra cep ka mo i do vo di mo sit ne in ve sti to re, ne go da pri vu ~e mo ne ko ga ko }e ulo `i ti u pr voj fa zi de se tak mi li o na evra u objek te. Lo kal na sa mo u pra va na da se zna ~aj nim pri ho di ma, ne sa mo od re gu li sa wa imo vin skoprav nih od no sa ka da je ze mqi {te u pi ta wu, ne go i onih ko ji se ti ~u ko mu nal nog opre ma wa i iz grad we in fra struk tu re, ko ja na tom pod ru~ ju i ne po sto ji.

Na{ za da tak je da pro na |e mo in ve sti to re, na pu tu smo da to ura di mo i mi slim da bi ve} na -

red ne go di ne mo gli ostva ri ti za lo kal nu sa mo u pra vu zna ~aj ne pri ho de od ne ko li ko sto ti na hi qa da evra.

Fi li po vi} sma tra da }e op {ti na pro na la `wem pra vog in ve sti to ra za ula ga we u tu zo nu do bi ti part ne re i po dr {ku za ne ke dru ge pro jek te. U tom slu ~a ju bi lo kal na sa mo u pra va mo gla da pre u zme na se be fi nan si ra we ma ni fe sta ci ja od ve li kog zna ~a ja, kao {to je Let wa {ko la cr kve nog po ja wa „Kor ne li ju u spo men”, ka da za ka `u po kra jin ska i re pu bli~ ka Vla da, {to je sa da slu ~aj.

- Kon cep ci ja raz vo ja lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji te `i iz j ed n a ~ a va w u sa evrop s kim stan dar di ma i re al no je o~e ki va ti da }e one eg zi sti ra ti na prin ci pu pri vred nog su bjek ti vi te ta - is ti ~e Fi li po vi} i do da je da }e vr lo br zo bi ti stvo re ni uslo vi za to do no {e wem Za ko na o imo vi ni lo kal ne sa mo u pra ve. Op {ti ne }e ta da bi ti u pri li ci da ras po la `u svo jom imo vi nom, ali isto ta ko pre u ze }e kom plet nu od go vor nost za pri ho de i po slov ne po te ze.

Z. Milosavqevi}

KAD BI SVI TRGOVCI BILI KAO „ROTOROVI”

Hte li bes plat no da okre ~e stan!

Ne sva ki da {wa, ili ~ak je din stve na si tu a ci ja do go di la se No vo sa |a ni nu Qu bo mi ru Ra ki }u, ko ji je `e leo da pri jat no is ku stvo po de li s osta lim ~i ta o ci ma „Dnev ni ka”. Pre iz ve snog vre me na ku pio je ma te ri jal u far ba ri „Ro tor” ka ko bi okre ~io stan. Ni po sle ne ko li ko na no {e wa na zid i dva da na mal tre ti ra wa, bo ja se ni je hva ta la, pa je oti {ao u pro dav ni cu da re kla mi ra pro iz vod.

- Bio sam ve} spre man na ne pri jat nu si tu a ci ju i ne qu ba zne tr gov ce ko ji }e po ku {a ti da se oprav da ju svim i sva ~im ka ko bi {te ta pa la na me ne. Me |u tim de si lo se sa svim su prot no - ka `e Ra ki}.

Qu ba zno su ga smi ri li re ~i ma da }e bi ti sve u re du, pre ko

wi ho vog di stri bu te ra od mah su na ba vi li no vu od go va ra ju }u far bu i li~ no do {li u stan da je is pro ba ju.

- Na sta vio sam s kre ~e wem, ka da je usle dio po ziv iz far ba re i neo ~e ki va na po nu da da pro dav ci do |u i okre ~e nam stan bez nov ~a ne na kna de, uz ob ja {we we da `e le da na dok na de na {a dva iz gu bqe na da na - ka `e na{ sa go vor nik do da ju }i da su svi u po ro di ci bi li pri jat no iz ne na |e ni ovim ne u o bi ~a je nim ge stom.

Za i sta, re dak pri mer ko rekt nog od no sa iz me |u pro dav ca i kup ca, po go to vu ka da se zna da po tro {a ~i i po red no vog za ko na ko ji ih {ti ti, u sli~ nim si tu a ci ja ma uglav nom osta ju krat kih ru ka va.

I. D.

Bi ci klisti~ka vo `wa od 4.000 ki lo me ta ra Planovi Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} pro {le ne de qe je pro ve rio ka ko te ~e sre |i va we Pe tro va ra din ske pi ja ce i re kao da je isto pred vi |e no za igra li {te u Blo ku 8, da }e bi ti po sta vqe na ra sve ta oko osnov nih {ko la i ure |e ni po jed ni tro to a ri u Pe tro va ra di nu, kao i }e se iz gra di ti obi la zni ca.

Sve to bi tre ba lo da se re a li zu je u na red nu go di nu da na. On se ovom pri li kom osvr nuo i na pred sed ni ka MZ Pe tro va ra din Pe tra Mu drog, na ~i ji rad je po sled wih me se ci bi lo upu }e no do sta kri ti ka.

– Sma tram da bi bio mo ral ni ~in da Mu dri pod ne se ostav ku, ima ju }i u vi du da je bi lo do sta pro pu sta u we go vom ra du i da u ovaj deo gra da ni je do voq no ula ga no, za {ta on sno si ve }i deo od go vor no sti – na gla sio je Jo va no vi}. ta ~ak su po sta vqe ni tu {e vi, dru gog le ta se go vo ri lo o „Eg zi to vom„ kam pu ili par ku (pri ~a ko ja je osta la sa mo to), me |u tim, sve to bi lo je krat kog ve ka. Sa da „Ofi ci rac” opet iz gle da pop tu no „di vqe”, iako je po tre ba da se ova pla `a ure di vi {e no o~i gled na jer se na woj le ti od ma ra ve li ki broj Pe tro va ra di na ca ko ji ma [trand ni je to li ko pri ma mqiv.

Ka da su pre ne ko li ko me se ci ~la no vi ne vla di ne or ga ni za ci je Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di ne – Cen tar Pe tro va ra din po kre nu li ak ci ju pri ku pqa wa pot pi sa za sme nu Sa ve ta MZ Pe tro va ra din, bli zu dve hi qa de Pe tro va ra di na ca po na da lo se da je upra vo u to me spas i da }e ih ko na~ no ne ko ~u ti.

Pred sed nik ove or ga ni za ci je Sve ti slav Mir ko vi} ob ja snio je da je ciq ini ci ja ti ve da se na zbo ru gra |a na na ja san i ne dvo -

smi slen na ~in iz gla sa ne po vo re we Sa ve tu da bi se ste kli uslo vi za ras pi si va we van red nih iz bo ra i da bi se, po sle di~ no, no vo i za bra ni Sa vet po sve tio re {a va wu ve li kog ni za ko mu nal nih pro ble ma s ko ji ma se Pe tro va ra din ci bez u spe {no bo re. Ovu in ci ja ti vu po dr `a li su i pred stav ni ci Udru `e wa za za {ti tu Pe tro va ra din ske tvr |a ve, Pod gra |a i kul tur nog na sle |a Pe tro va ra di na „Pe tro va ra din”.

– U Pe tro va ra di nu de ca ne ma ju gde da se igra ju, ne ma mo sport ske objek te, igra li {ta, ze le ne po vr {i ne. Ne mo `e mo da shva ti mo za {to se ni ko ti me ne ba vi! Na {e is ku stvo s nad le `ni ma je da oni svi ima ju pro blem za re {e we, a ne re {e we za pro blem – ka `e Slo bo dan La li} iz ovog udru `e wa.

J. Zdjelarevi} Fo to: F. Ba ki}, N. Sto ja no vi}

Pro je kat „Ri de for your rights, it’s ti me to ex chan ge your li fe„ ko ji pod ra zu me va or ga ni zo va we uz bu dqi ve bi ci kli sti~ ke vo `we kroz 12 evrop skih ze ma qa, od Sr bi je do Ru si je, tra ja }e od 3. ju la do 15, a No vi Sad }e bi ti ta~ ka po la ska ~i ta ve tu re.

Rok za u~e {}e pro du `en je, te se za in te re so va ni mo gu jo{ do su tra pri ja vi ti za vo `wu od 4.000 ki lo me ta ra ili ve }i de

pu t em saj t a http://ri d e f oryour rights.org/re gi stra tion.php# . Vo `wu or ga ni zu ju Sa vet stu de na ta Kam pus Euro pe, u sa rad wi sa ESN (Era z mus Stu d ent s kom mre zom, u No vom Sa du or ga ni za ci ja Ba klan Idea kao lo kal na sek ci ja ESN-a) ka ko bi se pro mo vi sa li mo bil no sti stu de na ta, po boq {a we uslo va, to le r an c i j a i ak t i v i z am me | u mla di ma.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak9.maj2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.50), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (13.30, 15.30), „Moja nazovi `ena” (15.40), „Zduha~, zna~i avantura” (17), „Rio” (12, 13 14, 15, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18), „Bezimeni” (20.10), „Voda za slonove” (19), „Tor” (17.50, 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (18.10 20.20, 22.20), „Crvenkapa” (16, 20.10), „O, Gringo” (20.30, 22.30), „Paklene ulice 5” (17.30, 20, 22.25).

Ja dran: „Medved Jogi” (19), „Sakr pan~”„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Timon Atiwanin„ - drama (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni \or|e Du{ana De{anski (1949) (urna) u 11,15 ~asova, Katica Josipa Nedeqkovi} (1928) u 12, Vera Koste Peji} (1927) u 12,45, Ru`ica Jovana Vukosav (1922) u 13.30 i Kovinka Save Petrovi} (1923) u 14.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Mirko Bo`ice Tep{i} (1945) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Mara \or|a Golubovi} (1930) u 13 ~asova.

TELEfONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak9.naj2011.

ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ЧЕКАЊА НА ЗАВРШЕТАК СУДСКОГ СПОРА

Обили сопствене станове

БАЧКА ПАЛАНКА: После четири године чекања, судских спорова и других препрека 36 породица које чекају на станове солидарности у бачкопаланачкој Улици Цара Лазара 68-70 протеклог викенда ушло је своје станове. Додуше, они су пресекли катанац на капији градилишта, заменили браву на улазним вратима, а полиција је направила службену белешку. Станари су се на овај потез одлучили, јер су, наводно сазнали да се фирма ДОО „Зечевић“ из Бачке Паланке, иначе извођач радова на овој згради (а поједини спомињу да је и инвеститор?!), нашла у пред стечајном поступку. Они коју су у своје станове требало да се уселе пре неколико година боје се да ће и њихова имовина,

Бе чеј, Беч, па Бе о град БЕ ЧЕЈ: Црквени хор Свети великомученик Георгије из Бечеја ових дана је изузетно активан. После наступа с хором овдашње Римокатоличке цркве Сцхола Цанторум приликом Заједничког обраћања две цркве, Српске православне и Римокатоличке, поводом Васкрса на централном градском тргу у Бечеју, „скокнули“ су минулог викенда до Беча, после чега су гостовали у Београду.

- Свештеник Српске православне цркве Васкрсење Христово у Бечу Дра го Ву јић позвао нас је, као и лане, да будемо њихови гости. Имали смо два наступа у Српском православном храму некадашње престонице Хабсбуршке монархије. Први после вечерњег богослужења последњег априлског дана, а онда и сутрадан, првог мајског дана, после Свете литургије посвећене Светом Николају српском. Оба наступа су наишла на изузетан пријем тамошњих православних верника, па смо добили позив да и наредне године гостујемо, што смо оберучке прихватили. Имали смо јуче наступ поводом Ђурђевдана, славе наше цркве, а већ у недељу путујемо у Београд, где ћемо учествовати на Другом међународном фе стивалу хорова „Глас Београда“ - каже диригент Црквеног хора Свети великомученик Георгије Да ни ца Ру жич ка. В. Јан ков

же да су 36 породица постале таоци, јер је главни неспоразум, па и судски спор између извођача радова и Општине Бачка Паланка. Ови

Tokom vikenda stanari su uneli prve stolice u svoje stanove i kolektivno popili prvu kafu iz termosa, a na kraju zakqu~ali zgradu i razi{li se уколико се обистине њихове слутње, завршити у стачајној маси, па би, као ситни повериоци можда остали без имовине за коју већ 4-

5 година отплаћују банкарске кредите. Милан Њежић, један од оних који годинама чека на свој стан, ка-

станови су се правили једним делом из средстава Општинског фонда за солидарну стамбену изградњу, а другим делом новцем преду-

зећа, односно радника. Они су своје обавезе измирили, па сада неки од њих живе као подстанари и плаћају кирије, а ко је коме дужан на релацији Општина – ДОО „Зечевић“ треба да утврди Суд. Током викенда станари су унели прве столице у своје станове и колективно попили прву кафу из термоса, а на крају закључали зграду и разишли се. Кажу да станови нису завршени, јер недостају паркет, унутрашња врата, а ни купатила нису завршена и недостају радијатори. Процењују да би по стану требало уложити још од три до четири хиљаде евра, а својевремено цена станова кретала се од 30.000 до 34.000 евра од чега су половину износа уплатили сами станари. М. Суџум

ЗРЕЊАНИН НАЈВЕЋИ ГУБИТНИК ТРАНЗИЦИЈЕ

Приватизација раднике одвела на улицу ЗРЕЊАНИН: Највећи губитници транзиције у Србији су Зрењанин и Пирот. То је показала прва социјална карта Србије коју је недавно објавило Министарство за рад и социјалну политику. Некада један од највећих индустријских центара у Југославији, Зрењанин данас предњачи у Србији по броју људи старијих од 55 година који су у приватизацији остали без посла, као и по проценту незапослених у односу на укупан број становника. Тумачећи ове налазе Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања изјавио је да је катастрофално стање у Зрењанину проузроковао велики број лоших приватизација које су уништиле градску привреду. Треба се присетити Индустрије меса БЕК, Индустрије прерађевина од кукуруза ИПОК, Зрењанинске индустрије пива ЗИП, Грађевинско – индустријског комбината „Банат“, Фабрике тепиха „Пролетер“, Фабрике шешира „Ударник“, Зрењанинске шећеране и бројних других фабрика чији радници су завршили на улици или су формално запослени а плате не добијају месецима. Коментаришући налазе Министарства за рад и социјалну политику, председник Већа савеза са-

мосталних синдиката у Зрењанину Мирко Малешев тврди да ти подаци нису прецизни и да је ситуација у граду на Бегеју далеко гора!

- Информације захваљујући којима је у Србији коначно схваћено да Зрењанин више није ни бледа слика оног што је некада

био, за нас нису биле изненађење. За који дан стање ће бити још поразније. Пошто и званично буде отворен стечај у ГИК-у “Банат“, на тржишту рада биће још пар стотина људи – каже Малешев и наводи да ће неко морати кад - тад да одговара због неуспешне приватизације и прописа који су то дозволили, а што је као

последицу донело масовну незапосленост и беду. Један од ранијих радничких лидера у предузећу за ремонт шинских возила “Шинвоз” Мита Лисица вели да зрењанински радници и мали акционари већ годинама указују да ће највећи банатски град задесити социјал-

на катастрофа уколико се не заустави кршење закона и уговора у приватизацији. Још од деведесетих година и првих стечајева, радници су упозоравали да привреда пропада због пљачке и безакоња, а не зато што није конкурентна.

- Практично сва зрењанинска предузећа данас су у стечају, или

на ивици пропасти, зато што је у њима овладала спрега прљавог новца и власти, упркос захтевима радника да се безакоње заустави. За наше захтеве никада није било слуха ни у Агенцији за приватзацију, ни у Влади, али ни у локалној самоуправи – истиче Лисица. Од почетка процеса приватизације 2001. године, наглашава он, ниједна локална власт није имала храбрости да подржи радничке борбе за очување зрењанинске привреде.

- Знамо да су Министарство економије и Агенција за приватизацију једини одговорни за спровођење приватизације и да локална власт нема никаква надлежности. Међутим, исто тако знамо да су раднички напори за спас предузећа увек били много успешнији када су иза себе имали политичку подршку локалне самоуправе. То се у Зрењанину никада није десило. Уместо подршке, добијали смо само помпезна обећања да ће привреда коју смо изгубили пљачком и корупцијом бити замењена новим гринфилд погонима у слободној зони. Гринфилд инвестиције никада нису заживеле у мери у којој је то било најављивано, а Зрењанин је постао највећи губитник у Србији – закључује Мита Лисица. Ж. Балабан

АМБАСАДОРУ ЈАПАНА У СУБОТИШТУ УРУЧЕНА ДОНАЦИЈА НАВАК-a И ДДОР-a

„Не заборављамо шта сте учинили за нас”

СУБОТИШТЕ: Амбасадор Јапана Тоши Цунозаки посетио је Националну возачку академију Србије у Суботишту где су му представници НАВАК-а и ДДОР-а уручили донацију у вредности два милиона динара за помоћ народу Јапана пострадалом у недавном катастрофалном земљотресу. Том приликом председник компаније НАВАК Мирко Алвировић је јапанског амбасадора упознао са развојним путем компаније и успешном вишегодишњом сарадњом између НАВАК-а и јапанске компаније Тојота.

- Наша је жеља да јапанском народу помогнемо– рекао је Алвировић истакавши да је ово прва заједничка донација, припремљена са сарадницима из ДДОР-а. Истовремено је информисао да ће са другим партнерима који су бројни сваког месеца издвајати део средстава, као помоћ јапанском народу.

- Ми не заборављамо колико је Јапан учинио за Србију и срећни смо што смо овога тренутка, без

обзира на кризу у којој се налази Србија, можемо да барем једну кап допринесемо и помогнемо јапанском народу -нагласио је Алвировић, а генерални директор

компаније ДДОР Нови Сад, Кристијан Ото Нои је додао да је донација израз солидарности и симпатија које људи из ових компанија осећају према Јапану. Јапанског Амбасадора је у Суботишту поздравио и председник СО Пећинци Живко Марковић изразивши солидарност не само грађана пећиначке општине са народом Јапана већ целе Србије. Његова екселенција Тошио Цуно-

заки је захваљујући на донацији, рекао да, од када се догодила несрећа у његовој домовини, осећа велику солидарност и саосећање српског народа, што је за њега пријатно изненађење.

-У Јапану је 24 хиљаде људи нестало или погинуло, што значи да је у једном тренутку нестало више од популације ове општине. То је за Јапан највећа трагедија од другог светског рата. Материјални губитци се процењују на 300 милијарди америчких долара, зато, иако је Јапан трећа највећа економија на свету, свака помоћ је добродошла како бисмо превазишли садашње проблеме – истакао је је амбасадор Цунозаки у Суботишту, а у част посете амбасадора Јапана овом сремском селу и Националној возачкој академији Мирко Аловировић, Кристијан Ото Нои и Тошио Цунозаки су у кругу НАВАК-а посадили три стабла јапанске трешње. А. Мали

Војводина кроз обичаје АПАТИН: У Апатину је одржан четврти сусрет предшколских установа Војводине „Војводина кроз обичаје“ скоро стотину деце из четири војођанска места одушевили су препуну салу Дома културе. А да је то тако посведочила је и књига утисака у којој су посетиоци уписали своје одушевљење. Манифестацију су отворили малишани апатинске предшколске установе „Пчелица“ извођењем химне установе „Пчелица“, а потом су деца предшколске установе из Сомбора „Вера Гуцуња“ извели стапарске сватовске обичаје и улазак младе у кућу. Малишани „Радосног детињства“ из Новог Сада из-

вели су „Било некада сад се приповеда“, реч је о дешавањима на новосадском корзоу, деца из установе „Младост“ из Бачке Паланке представили су „Војвођанске свадбене обичаје, а деца из Србобрана из предшколске установе „Радост“ традиционалне обичаје свога краја. Четврте сусрете „Војводина кроз обичаје“ отворио је председник апатинске општине Живорад Смиљанић, а присутне је поздравила и Радмила Петровић у име Савета васпитача Војводине и директорица апатинске Предшколске установе „Пчелица“ Биљана Мандић. Ј. П.

11

VESTI „Ђидовци” у Бугарској БЕЧЕЈ: Експедиција од 35 играча и музичара АНИП „Ђидо“ из Бечеја синоћ је отпутовала у Бугарску, где ће учествовати на 16. Међународном фестивалу фолклора по имену „Да будемо пријатељи“ у граду Ловечу.

- Ово је наставак традиције, коју смо започели пре неколико година. Ми одлазимо у госте Бугарима за њихов Дан града, који обележавају 11. маја, а они долазе нама у госте када се договоримо. Уствари, већ 9. маја, на Дан победе над фашизмом, почиње фешта у Ловечу. Тада сви учесници фестивала дефилују градом, а онда се до 12. маја свакодневно одржавају концерти. Повратак планирамо за 13. мај, рекао нам је пре поласка за Бугарску уметнички руководилац АНИП „Ђидо“ Горан Думановић. В. Ј.

Збирка песама ЗРЕЊАНИН: Актив жена Месног одбора Српске напредне странке у зрењанинском насељу Граднулица организовао је промоцију књиге Николе Вратњана, деветнаестогодишњака са посебним потребама. Овај младић написао је збирку песама “Драге личности у мом срцу“, а промоцију су својим присуством увеличали глумац Селимир Тошић, новинарка Бранка Јајић, дечји хор при Руској цркви Св. Михаил Арханђел, женски хор Мироносица, и други. Циљ ове промоције био је да се помогне Николи да му књига угледа светлост дана, а поред тога и да се мотивишу сви млади који имају исти или сличан проблем да оставе нешто иза себе. Ж. Б.

Додељене награде „Зраци културе“ КУЛА: Овогодишњи добитници традиционалне награде „Зраци културе“ су Перо Малешевић, солиста на фрули, члан музичко-фолклорне секције Дома културе у Сивцу, песник, културни и спортски радник из Црвенке Петко Зорић и Културно-уметничко друштво „Иван Сењук“ из Куле. Културно-просветна заједница општине Кула награду „Зраци културе“ додељује организацијама, заједницима и појединцима који дугогодишње делују на ширењу културе, науке или образовања и постижу резултате од нарочитог значаја за културни живот у општини. М. К.

За децу пола милиона СЕНТА: За финансирање пројеката за оствaривање циљева Локалног акционог плана за децу општине Сента из општинске касе је на конкурсу расподељено 500.000 динара. Приоритет је дат програмима за инклузију у Предшколској установи „Снежана”, радионицама за промовисање здраве исхране, сексуално образовање и превенцију наркоманије Дома Здравља, програмима за децу КОЦ „Лајош Турзо”, Градске библиотеке, Завичајне фондације „Стеван Сремац”, Мађарског камерног позоришта из Сенте и организације „ТМ-Пеопле Интернатионал”. Средства су још добили омладински клуб у оквиру Центра за социјални рад, омладински програм сенћанског Радија „Но Лимит”, Фондација за помоћ сиромашним ученицима, драмска група Основне школе „Лајош Турзо” и организатори традиционалног сусрета ученика са посебним потребама. М. Мр.

12

vojvodina

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

ПРОСЛАВА ДАНА ЕВРОПЕ У КАЊИЖИ

Војвођански ритам надомак границе ЕУ КАЊИЖА: Домаћинима и организаторима прославе Дана Европе, која је приређена јуче у Кањижи уз богат целодневни програм, време је покварило угођај јер је због киша утицала на скромно присуство посетилаца, али без обзира на неповољне временске прилике сви предвиђени програми су одржани. Уз финансијску подршку Владе Републике Мађарске, која тренутно председава ЕУ, Кањижа се нашла међу седам градова ван граница Мађарске где живе припадници мађарске мањине, где је уприличено обележавања Дана Европе уз директна укључења у програм мађарске ТВ Дунав. Војвођански ритам са ове манифестације запљуснуо је из Кањиже јужну границу ЕУ, управо европским вредностима који се овде негују. Организатор прославе била је локална самоуправа општине Кањижа, а поред Владе Мађарске одржавање је финансијски подржала и нафтна индустрија Србије. Упркос киши шаролик програм на Главној улици и парку испред Градске куће отпочео је у току преподнева. Откривена је јединствену скулптуру од домаћег сапуна, савременог уметника Еде Шинковича, родом из Милешева крај Бечеја, који сада живи у Будимпешти. Скулптура је сачиње-

Уметник Едo Шинкович и председник кањишке општине Михаљ Њилаш крај скулптуре од сапуна

на од 280 килограма домаћег сапуна и део је Шинковичеве докторске дисертације коју припрема на Академији ликовних уметности у Будимпешти, а направљена је у јединој мађарској фабрици домаћег сапуна у Орошхази.

- Специфичност овог уметничког дела се огледа у интерактивним могућностима, као и његовој константној промени. Скулптура израђена од сапуна као таква испуњава сврху материјала од којег је

Кулинари „Кереша” спремали џиновску пљескавицу од 30 килограмa

сачињена, јер свако помоћу ње може опрати руке, може је према сопственом нахођењу обликовати и тиме учествовати у креирању стваралачког дела. За разлику од споменика који су присутни на трговима градова који су некрофилни, ова скулптура прва сачињена од сапуна је жива, људи учествују у уметничком догађају, а без обзира што се троши и нестаје уверен сам да ће остати у њиховом трајном сећању - каже Шинкович.

Уметник је на откривању скулптуре сапуном од којег је начињена опрао зубе, објашњавајући да је нешкодљив, а побудила је и пажњу посетилаца, како деце тако и одраслих.

- Без обзира што још нисмо у чланству ЕУ, врло смо близу статусу кандидата за чланство и има доста разлога да славимо са Европом, јер смо део Европе, поготово што је Влада Мађарске изишла у сусрет нашој прослави. Почаство-

вани смо јер смо се нашли међу седам градова ван Мађарске који учествују у заједничкој прослави Дана Европе и што смо велики део свећаног обележавања 9. маја Дана Европе. - наглашава председник кањишке општине Михаљ Њилаш. За кулинарске специјалитете овог и ширег војвођанског и српског поднебља побринули су се чланови кањишког Гастро клуба „Кереш”. Председник „Кереша” и

кулинар Иштван Пакаи је кувао пасуљ у котлићу који се запржава на јединствен начин, ретким специјалитетом званим „вајај” који се припрема упржавањем маслаца и брашна, а у котлићу се крчкала рибља чорба. Јожеф Гордош и други чланови кулинарске екипе, међу којима су били и гости из Краљевског кулинарског друштва из Мађарске, објашњава да се веома разликују рецепти за рибљу чорбу која се припрема у насељима крај Тисе и Дунава. Кањишки кулинари су мени појачали печењем на ћумуру џиновске пљескавице од 30 килограма, коју су прве пробале музичке звезде Тамара Бенчик и Хенријета Дер родом са севера Бачке, веома популарне на естрадној сцени Мађарске.

- У свима нама има помало балканске крви и темперамента, који успевамо да искажемо и допада се публици у Мађарској и преносимо га у Европу - каже Тамара Бенчик. Уз Ратка и Радишу Теофиловић наступили су и тамбурашки оркестар „Равница” из Новог Сада, виолинисткиња и џез певачица Каталин Илењи из Мађарске, као и музичке звезде Тамара Бенчик и Хенријета Дер, а пратила их је популарна мађарска група „Шугарлоаф”. Текст и фото: М. Митровић

ПП „САВА КОВАЧЕВИЋ” НАЈАВЉУЈЕ ИЗГРАДЊУ ЕНЕРГАНЕ НА БИОГАС

Фарма која ће производити струју НА ХРАМУ СВЕТИХ КОЗМЕ И ДАМЈАНА У КИКИНДИ

Постављен часни крст КИКИНДА: На Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди, у суботу освештан је и постављен часни крст. Новац за изградњу крста прикупљен је од верника. Његово преосвештенство владика банатски господин Никанор служио је свету архијерејску литургију, после чега је пред великим бројем верника, освештао часни крст који је постављен на централну куполу. Данас часни крст осветисмо и тако смо Храм обележили знаком крсним да овај свети Храм припада народну божијем. Велика је заслуга многих који су помогли

да се свети Храм изгради, а прилози треба да стижу докле год Храм не буде готов - истакао је Његово преосвештенство владика банатски господин Никанор. Старешина Храма Светих Козме и Дамјана отац Бобан Петровић рекао је да је и крст, као и храм израђен у византијском стилу. Фонд за капиталана улагања одборио је око 2,5 милиона динара за покривање овог објекта. Изградња Храма Светих Козме и Дамјана започета је 2003. године и један је од највећих храмова који се граде у византијском стилу у Банату. А.Ђ.

АТЛЕТСКО ПРВЕНСТВО ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Зрењанинци направили солидан резултат ЗРЕЊАНИН: У организацији Специјалне олимпијаде Србије и Специјалне школе “1. новембар” из Чачка, на атлетском стадиону у том граду одржано је Пето атлетско првенство Србије за особе са сметњама у развоју, на коме је учествовало преко 100 спортиста из 12 градова Србије. Спортски клуб за децу и омладину са посебним потребама “Хенди спорт“ из Зрењанина, иако најмлађи клуб који је учествовао на овом такмичењу, остварио је солидне резултате. Весна Ковачев у трчању на 100 метара са резултатом 21,65 освојила је пето место у трећој дивизији. Синиша Попов у истој дисциплини у трећој дивизији са резултатом 17,76, такође је освојио пето место, а на тој позицији нашао се и Драган Станојевић са резултатом 1,12,61 у трчању на 400 метара, али у првој дивизији. У трчању на 400 метара (1,32,70) у другој дивизији бронзану медаљу освојио је Иван Фодор, док је у другој

дивизији Имре Лакатош у дисциплини бацање кугле освојио солидно четврто место са резултатом 8,41. Најбољи резултат у другој дивизији у скоку у даљ постигао је Драган Станојевић скочивши 3,91 што му је донело златно одличје. Зрењанински спортисти са сметњама у развоју, са својим тренерима Бориславом Нухановићем и Симом Салапуром, тренутно се припремају за највеће Национално такмичење за особе са сметњама у развоју – 6. Националне игре Специјалне олимпијаде Србије које ће се одржати крајем маја у Нишу, а где се очекује учешће преко 250 спортиста. Једина препрека да такмичари зрењанинског “Хенди спорта“ први пут учествују на Националним играма представља финансијска помоћ, али у овом младом спортском колективу очекују помоћ града и локалних компанија за одлазак на једиствено такмичење. Ж. Б.

ВРБАС: Пољопривредно предузеће „Сава Ковачевић“ биће прво у Србији које ће користити биогас који се ослобађа из стајског ђубрива за производњу електричне и топлотне енергије. Наиме, годишње се на фарми музних крава овог пољопривредног предузећа сакупи преко две хиљаде вагона стајског ђубрива из којег се ослобађају огромне количине биогаса који испарава и тако загађује атмосферу. Према речима директора ПП „Сава Ковачевић“ Ђоке Вујичића пројектом изградње енергане на биогас предвиђено је да се гасови који настају труљењем стајског ђубрива и биомасе „укроте“ у специјалним условима, како би се створио метан као погонско гори-

Ђока Вујичић

Предвиђено је да се гасови који настају труљењем стајског ђубрива и биомасе „укроте“ у специјалним условима, како би се створио метан као погонско гориво за производњу електричне енергије во за генераторе за производњу електричне енергије. Уз то ствараће се и знатне количине топлотне енергије, што ће, према проценама, бити сасвим довољно

за загревање Опште болнице у Врбасу.

- Крајњи циљ изградње биоенергане је да се испоштују прописи о заштити и очувању живот-

не околине, али и да се реше проблеми отпадних вода и стајњака са фарме. Поред струје и топлотне енергије, на овај начин као нуспроизвод добиће се преврело, врло квалитетно и еколошки чисто ђубриво које ће се користити у производњи житарица, индустријског биља и поврћа – истакао је Вујичић и додао да ће биогасно постројење имати у почетној фази рада снагу од једног мегавата, а троструко већу када буде у потпуности завршено. Струју произведену на овај начин ПП

„Сава Ковачевић“ користиће за властите потребе, а вишак ће испоручивати електропривреди по стимулативној цени од 14 евроценти за киловат. До краја ове године очекује се завршетак прве фазе изградње енергане која ће коштати око четири милиона евра. Део новца за ту инвестицију, поред комерцијалних кредита, обезбедиће Европски фонд за подстицај коришћења обновљивих извора енергије. М. Кековић

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА НА РОДНОЈ КУЋИ ВЕЛИКАНА ГЛУМИШТА

Новобечејци се одужили Славку Симићу НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У присуству чланова породице, преставника локалне самоуправе и многобројних поштовалаца, у Новом Бечеју је у суботу откривена споменплоча на родној кући нашег славног глумца Славка Симића (1924–2007), рад Ми ло ра да – Ми ће Јо си мо ви ћа, сликара и вајара из Новог Бечеја. На свечаности је говорио председник општине Нови Бечеј Ми ли вој Вре ба лов, који је, између осталог, најавио да се у Новом Бечеју планира акција обележавања кућа у којима су рођени или живели истакнути Новобечејци, који су остварили каријере ван свог родног места. Скупу су се пригодним речима обратили Славков млађи брат Ни ко ла Си мић, такође наш истакмути глумац, син Не над Си мић и представник Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана Бо ри вој Ћур чић.

Славко Симић је рођен у Новом Бечеју 26. јула 1924. године. Дебитовао је на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду 1953. године, када је његов

уметнички потенцијал запазио Вели бор Гли горић, тадашњи управник Југо словенског драмског позоришта у Београду. У ЈДП-у, чији члан по стаје 1954.

године, Славко Симић је провео цео радни век, остварио је многобројне улоге тумачећи ликове у домаћих и страних аутора и афирмисао драмску уметност и уметничко стваралаштво. Играо је у низу ТВ-серија и снимио де сетак филмова домаћих аутора и након одласка у пензију. Осим глуме, Симић се бавио и публицистиком. Објавио је вредне записе о великанима српске драмске сцене, Добрици Милутиновићу и Зорици Шумадинац, као и разговор с нобеловцем Ивом Андрић, а представио је и портрете шест управника ЈДП-а. Током свог дугог уметничког ангажмана Славке Симић је с поно сом истицао своје порекло Новобечејца и Банаћанина и увек био на услузи у раду овдашњег Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана. М. Ки се лич ки

dru[tvo

dnevnik ZA VR [NI IS PIT OVE GO DI NE PR VI PUT PRED OSMA CI MA

Na te sti ra wu ce la ge ne ra ci ja Posle dve decenije kvalifikacionih ispita, ovogodi{wi osmaci su prva generacija koja }e polagati zavr{ni ispit na kraju osnovnog {kolovawa. I mada zavr{ni ispit, na prvi pogled, ne deluje zna~ajno druga~ije od kvalifikacionog, koji je prethodnih dvadesetak generacija petnaestogodi{waka polagalo pri upisu u ~etvorogodi{we {kole, su{tinski je ovo velika novina.

Naime, mada }e i ovogodi{wi osmaci, kao i wihovi prethodnici, posle zavr{enog osmog razreda na testirawu pokazivati znawe iz materweg jezika i matematike ste~eno u dosada{wem {kolovawu i na osnovu na tim testovima ste~enih bodova se upisivati u sredwe {kole, razlike izme|u ovogodi{weg i dosada{weg istita su zna~ajne.

U prvom redu, prvi put ove godine na ispit }e morati da iza|u svi koji su zavr{ili osnovnu {kolu, bez obzira na to gde `ele da se upi{u, dok su kvalifikacioni ispit polagali samo oni koji su `eleli da nastave {kolovawe u ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola i u gimnazijama. Drugim re~ima, mala matura ove godine sleduje i onima koji polo`e prijemni ispit u umetni~kim {kolama i gimnazijama za talente, svr{enim osmacima koji planiraju da se upi{u na trogodi{we smerove sredwih stru~nih {kola i osmacima koji zavr{avaju {kole za decu s posebnim potrebama.

Mala matura se od kvalifikacionog ispita razlikuje i po tome {to na woj niko ne mo`e da padne. Naime, mada }e i na ovogodi{wem testirawu kandidati mo}i po testu da osvoje maksimalno po 20 bodova, ukinut je prag od po jednog boda po testu koji je obezbe|ivao polagawe kvalifikacionog ispita. Na posebnom svedo~anstvu svim u~enicima koji na zavr{ni ispit iza|u pisa}e da su uspe{no zavr{ili osnovnu {kolu, a da li su i koliko bodova na testovima osvojili bi}e va`no tek kod upisa u sredwe {kole.

S obzirom na to da ga moraju polagati svi svr{eni osmaci, ispit }e biti prilago|en i u~enicima s posebnim potrebama, i to onima s fizi~kim nedostacima bi}e prilago|ena forma zadataka koje }e polagati, a onima s intelektualnim te{ko}ama i sadr`aj zadataka bi}e druga~iji.

Ipak, uz sve ove razlike, u samom sprovo|ewu ispita nema nekih naro~itih novina. Naime, i ove godine ispiti }e se polagati dva dana zaredom, po dva sata, u osnovnim {kolama koje su u~enici poha|ali. Na testirawima }e de`urati osmacima nepoznati nastavnici iz sredwih {kola, a testovi }e i ovaj put biti maksimalno obezbe|eni i tajni sve dok se ne na|u pred svakim u~enikom.

I u pona{awu kandidata na ispitu nema novina. U prostoriju u kojoj }e polagati – a ovaj put to bi trebalo da bude jedna prosto-

ponedeqak9.maj2011.

13

MI NI STAR @AR KO OB RA DO VI] ZA „DNEV NIK” O PRED STO JE ]EM UPI SU STU DE NA TA

U Be o gra du se zna ko li ko }e bi ti bru co {a u No vom Sa du – Pri kraju smo formirawa predloga o broju studenata koje dr`ava treba da finansira na svim nivoima studija, osnovnim, master i doktorskim, a koji }e u 2011/12. upisati prvu godinu studija – rekao je za „Dnevnik” ministar prosvete i nauke u Vladi Srbije prof. dr @ar ko Ob ra do vi} prilikom subotwe posete Univerzitetu u Novom Sadu gde je otvorio Tre}i festival nauke. – Taj posao }emo zavr{iti u predstoje}a tri-~etiri dana i onda }emo predlog dostaviti Nacionalnom savetu za visoko obrazovawe jer `elimo, a tako je i po zakonu, da i oni daju svoj sud o tome. Ovo isti~em stoga {to Ministarstvo ve} po „navici” kritikuju da ne vr{i mnoge promene. S druge strane kad pogledate, mi po{tujemo `eqe fakulteta, odluke o

Mi ni star Ob ra do vi} me |u stu den ti ma na Fe sti va lu na u ke

mo Nacionalnu slu`bu zapo{qavawa, Privrednu komoru, poslodavce i, naravno, ono {to ja mislim da je su{tinski va`no: ne smawujemo broj studenata koji se

Ne ma po ve }a wa {ko la ri na – Najva`nije je da fakulteti po{tuju na{ stav, koji }emo saop{titi, da nema pove}awa {kolarine, zato {to mi servisiramo sve obaveze vezane za li~ne dohotke zaposlenih i u zna~ajnoj meri smo uspeli da nadoknadimo materijalne tro{kove. ^ak smo pro{le godine isplatili nekim fakultetima ono {to im je godinama dugovano. Dodu{e, od fakulteta do fakulteta nejednaka je ekonomska mo}, neki su ekonomski jaki a neki vrlo slabi i postoji razlika i u visini li~nog dohotka. Trudi}emo se, ne kroz pove}awa {kolarine nego kroz pove}awe izdvajawe dr`ave, da pomognemo onim fakultetima koji nemaju ili im je novac potreban za opremu – ka`e ministar Obradovi}, i najavquje da }e vrlo brzo biti utvr|en i datum po~etka prvog upisnog roka na fakultete i visoke strukovne {kole, te da, po svemu sude}i, ne}e biti razloga da se uobi~ajeni termin odlo`i za nedequ dana, kako je to svojevremeno nagove{teno zbog {trajka prosvetnih radnika i tada prete}eg pomerawa mature. akreditaciji studijskih programa, {ta se mo`e a {ta ne, koliko se studenata mo`e upisati, favorizujemo objektivno prirodne nauke jer gotovo sve zahteve tih fakulteta prihvatamo, konsultuje-

finansira iz buxeta!

Ministar isti~e da je ova ~iwenica posebno va`na jer „i kroz to finansirawe otvaramo vrata mladim qudima za budu}i `ivot i za budu}i razvoj Srbije”:

– Po meni je su{tina u tome da taj novac ostane u visokom obrazovawu, da bude posve}en nauci, a da wima ponudimo {ansu da kroz obrazovawe steknu znawe koje }e primeniti za budu}i razvoj Srbije. Nema zemqe u svetu koja mo`e zaposliti sve svoje visokoobrazovane qude, ali je su{tina u tome da stvaramo {to vi{e visokoobrazovanih qudi i da imamo jaku privredu gde }e oni sutra na}i mogu}nost da se radno anga`uju.

Na pitawe da li }e se smawivati broj buxetskih mesta za studirawe pojedinih struka koje ve} godinama slove kao suficitarne jer, evidentno, ogroman broj stru~waka s tim diplomama ne mo`e da se zaposli, ministar Obradovi} odgovara da mladi qudi svakako imaju pravo da sami odlu~e o tome {ta }e da upi{u, ali „da izbor fakulteta, odnosno studijskog programa povla~i i re`im finansirawa”.

– Pokazuje se da je onaj ko upi{e prirodne nauke prakti~no do kraja svoje univerzitetske karijere sebi obezbedio mogu}nost da bude finansiran iz buxeta. Obrnuto, oni koji se odlu~e za dru-

{tveno-humanisti~ke nauke su se objektivno svesno opredelili za to da mo`da jedne godine budu na buxetu, a da se, ako slabije u~e, naredne godine sami finansiraju.

Mi smo krajem pro{le godine imali problem {to su se studenti s dru{tvenih nauka, koji su se sami opredelili da to upi{u, `alili {to nisu na buxetu. A, objektivno je broj buxetskih studenata mawi na dru{tvenim fakultetima nego {to je na prirodnim jer imamo odre|eni broj qudi takvih struka koji ~ekaju posao. Otuda procena da studenata s dru{tveno-humanisti~kih nauka treba da bude mawe u ukupnom broju onih koje finansira dr`ava.

Ministar Obradovi} potvrdio nam je da je do Ministarstva stigla odluka Vlade Vojvodine o upisnoj kvoti za Univerzitet u Novom Sadu: – Video sam po brojkama da je to tek ne{to mawe mesta nego pro{le godine, ali apsolutno visoko i mene to raduje. Voleo bih kada bismo mogli da finansiramo {to ve}i broj studenata, ali objektivne ekonomske mogu}nosti nisu takve.

Podse}aju}i na to da je pro{le godine bio veliki pritisak za buxetski upis na master programe, ministar obja{wava da su o toj problematici nadle`ni razgovali u nekoliko navrata.

– Ove godine odr`ali smo ve} dva sastanka s rektorima univerziteta i ima}emo jo{ jedan krajem ove nedeqe. @elimo da pove}amo broj master studenata, ali postoji neki limit koji je uslovqen finansijskim mogu}nostima i u ovim vremenima krize fakulteti treba da nam pomognu time {to }e prihvatiti deo finansirawa ako mogu.

V. ^e ki} Fo to: B. Lu ~i}

NA SAJ TU RE PU BLI^ KOG ZA VO DA ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE

Pro ve ra li ste le ko va

Druga~iji }e biti i sami testovi. Naime, dok su ranijih godina na testirawu bili samo zadaci iz zbirki za pripremu kvalifikacioog ispita, ove godine pred |acima }e se na}i i potpuno nepoznati zadaci. Istina, s obzirom na ~iwenicu da je odlu~eno da se do kona~nog oblika male mature stigne sukcesivno, ove godine na testovima }e tek ~etvrtina zadataka biti, nepoznata druga ~etvrtina bi}e zadaci iz zbirki, ali ne{to izmeweni, dok }e polovina zadataka biti ista kao i u zbirkama. Narednih godina procenat nepoznatih zadataka }e se pove}avati, sve dok za tri godine svr{ene osmake na maloj maturi ne do~ekaju svi potpuno nepoznati zadaci. Tada }e, u svom kona~nom obliku, mala matura, osim testova iz materweg jezika i matematike, sadr`ati i tre}i test, u kojem }e biti tako|e nepoznata pitawa iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije.

rija za sve osmake jedne {kole – bi}e zabraweno uneti bilo {ta osim osnovnog pribora za rad, ba{ kao {to }e biti zabrawena i svaka komunikacija izme|u u~enika za vreme re{avawa testova.

I posle zavr{nog ispita procedura je ostala ista kao i posle kvalifikacionog. Naime, posle objavqivawa preliminarnih rezultata ispita, u~enici }e imati pravo da pogledaju svoje testove, provere da li su ispravno izbodovani i ukoliko smatraju da nisu, ulo`e prigovor {kolskoj ispitnoj komisiji, a ukoliko ona taj prigovor ne uva`i, mogu se `aliti okru`noj ispitnoj komisiji, ~ija je odluka i kona~na.

Tek posle ovih `albenih rokova, na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqeni kona~ni rezultati zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa, a posle toga, kao i ranijih godina, usledi}e prava groznica upisa u sredwe {kole.

D. De ve ~er ski

„[a mar de mo krat skoj jav no sti” Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine okarakterisali su pojavqivawe Mi li ja ne Ba le ti} u ulozi autora i scenariste emisije „Portret Nikole Kusovca – glancawe mitova” na Radio-televiziji Vojvodina kao skandalozno. „Wen povratak u program javnog servisa koji finansiraju gra|ani otvoreni je {amar demokratskoj javnosti i predstavqa dokaz daqeg uru{avawa ugleda novinarske profesije, ali i osnovnih moralnih na~ela„, navodi se u saop{tewu.

I inicijativa nevladinih organizacija „Gra|anska Vojvodi-

na„ je u ju~era{wem saop{tewu izrazila zaprepa{}ewe {to je RTV emitovao „dokumentarnu emisiju” koju je kao urednica i scenaristkiwa potpisala „doajen ratnohu{ka~kog novinarstva i promoter govora mr`we”.

Tim ~inom se RTV, koji se finansira novcem gra|ana Vojvodine, ne samo narugao multietni~koj Vojvodini, novinarskoj profesiji i elementarnim moralnim nazorima ve} i pqunuo na `rtve genocida, ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti krvavih ratova iz devedesetih godina, navodi se u saop{tewu koje prenosi FoNet.

Koliko puta vam se desilo da vam lekar propi{e lek koji nije na pozitivnoj listi, dakle koji se ne mo`e dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, ve} vam preporu~i „boqi”, ali koji morate u apoteci da platite? Lekari se pravdaju time da je wihova obaveza da pacijenta posavetuju da postoji kvalitetniji i efikasniji lek, ali pri tom vas ne upozore na to da na pozitivnoj listi postoji odgovaraju}a zamena. U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe ka`u da je na pozitivnoj listi gotovo 2.000 preparata koji pokrivaju sve grupe bolesti. Broj lekova na pozitivnoj listi

raste iz godinu u godinu pa je tako 2004. godine na listi bilo svega 369 preparata. O tome koji lekovi }e se na}i na Listi lekova odlu~uje Centralna stru~na komisija za lekove na osnovu mi{qewa odgovaraju}e stru~ne potkomisije i Komisije za farmakoekonomiju, koje ~ine najeminentniji medicinski i farmaceutski stru~waci.

Da bi omogu}ili pacijentima da provere koji su lekovi na pozitivnoj listi, kao i da li propisani lek koji moraju da plate ima zamenu na Listi lekova, na sajtu RZZO-a objavqena je cela Lista lekova koji se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osi-

gurawa, a tu su i uputstva o tome kako do}i do informacije o wihovoj terapeutskoj paraleli. Ukoliko lekar preporu~i lek koji nije na Listi lekova, ukucavawem wegovog internacionalnog neza{ti}enog imena mo`e se proveriti da li na Listi lekova postoji lek istog sastava, ali drugog proizvo|a~a.

Potro{wa lekova kod nas je velika. Dovoqno govore i podaci da oko 4,5 miliona osiguranika godi{we podigne gotovo 80 miliona kutija lekova, a u proseku svaki gra|anin godi{we potro{i oko 18 kutija lekova.

J. B.

GRA \A NI NE PO VER QI VI PRE MA DO NA CI JI OR GA NA

Sum wa ju da bo ga ti ima ju pri vi le gi je Ankete pokazuju da postoje tri~etiri krupna razloga zbog ~ega se neko izri~ito izja{wava da ne}e da bude donor organa. To je, pre svega, nepoverewe u zdravstveni sistem i lekare, i sumwa da su u pitawu manipulativne radwe, trgovina organima i razne druge stvari koje su izvan etike i zakona. Oni koji se protive zave{tawu organa tako|e nemaju poverewe u liste ~ekawa i sumwaju da bogati imaju prioritet pri transplantacijama.

– Sve to optere}uje odluku da li }e neko dati organ ili ne. @elimo da organizovawem tribina razbijemo neke predrasude, da poka`emo da ovakvim sumwama nema mesta. Sada kod nas ima tri-~etiri donorske kartice na milion stanovnika, a na{a `eqa je da taj broj podignemo na deset. To }e biti prilika da jednog dana budemo i deo “Eurotransplanta” i da u toj pri~i {anse za na{e bolesnike budu znatno ve}e – rekla je na konferenciji za novinare koordinatorka za pripreme za transplantaciju pri zrewaninskoj Op{toj bolnici “Dr \or|e Joanovi}” dr Ro sa Je la {i}, najavquju}i tribinu posve}enu donorstvu i tran-

splantaciji organa koja }e biti odr`ana sutra u 18 sati u sali bioskopa “Sinema” u Zrewaninu.

Po wenim re~ima, ona i wene kolege su dugo godina u poslu koji se odnosi na probleme bolesnika s lo{om funkcijom bubrega, o{te}enom jetrom, obolelim srcem i kojima treba zamena za neispravan organ. Zato su, dodaje ona, veoma

je gotovo sto puta dobrovoqno dao krv, a onda se odlu~io i za korak daqe. Obrazlo`io je to re~ima da dok nekome ne date sebe, ne mo`ete ni o~ekivati ne{to od drugih, i naglasio da ova akcija mora za`iveti me|u mladima, kojima, pak, stariji svojim primerom treba da poka`u kako se humano pona{ati. Me|u prvima u

Mno gi ne zna ju su {ti nu Po podacima ankete koju je sprovela agencija “Strate{ki marketing”, vi{e od 29 odsto gra|ana uop{te nema nikakvu informaciju o tome {ta je to davala{tvo i transplantacija organa, a 21 posto ima polovi~nu informaciju o tome. Zato lekari smatraju da je uloga bolnica u ovoj pri~i ogromna. Nikada se ne zna kada }e kome zatrebati neki organ, tkivo ili }elija, a ve}a je {ansa da svako od nas pre bude primalac nego potencijalni davalac. O tome bi, poru~uju lekari, uvek trebalo da razmi{qamo. svesni ~iwenice da sve {to `ele da urade u struci mora da bude jasno i dovoqno jednostavno obja{weno da bi u{lo u svakodnevnu svest qudi.

Prvi Zrewaninac koji je zave{tao organe je profesor fizi~ke kulture Mi o drag Tor bi ca. U~inio je to jo{ 2007. godine, kada je dobio donorsku karticu. Torbica

Zrewaninu koji se odlu~io na ovaj human gest bio je i Bra ni slav Gu ta Gru ba~ ki, generalni menaxer Pozori{nog kluba „Zeleno zvono“. Proslavqaju}i 2008, u julu mesecu, sedamnaestogodi{wicu postojawa ovog kultnog kluba, Guta je `urku posvetio upravo donaciji organa. @. Ba la ban

Svet ski dan Cr ve nog kr sta Svetski dan Crvenog krsta, 8. maj, obele`en je brojnim aktivnostima i manifestacijama {irom sveta i u Srbiji na temu volonterizma usmerenog ka o~uvawu i pomo}i ugro`enom delu stanovni{tva. Pod sloganom „Prona|ite volontera u sebi„ {irom planete obele`ava se i Nedeqa Crvenog krsta, najve}e me|unarodne humanitarne organizacije, koja traje od 8. do 15. maja.

Nedeqa Crvenog krsta bi}e najvi{e posve}ena dobrovoqnim davaocima krvi, koji Nacionalni dan obele`avaju 11. maja, a okviru Nedeqe Crvenog krsta u Srbiji, pakete hrane i proizvode za li~nu higijenu dobi}e vi{e od 41.000 socijalno ugro`enih porodica u 83 najsiroma{nije op{tine.

14

CRnA HROnikA

ponedeqak9.maj2011.

MINISTARSTVO PRAVDE I BIV[I KOMANDANT VARA@DINSKOG KORPUSA JNA POTPISALI SU SPORAZUM O NAKNADI [TETE

Tri fu no vi }u 6,2 mi li o na di na ra

– Mi ni star stvo prav de i pen zi o ni sa ni ge ne ral JNA Vla da Tri fu no vi} pot pi sa li su spo ra zum o na kna di {te te, pre ma ko jem }e mu dr `a va Sr bi ja is pla ti ti 6,2 mi li o na di na ra zbog neo sno va nog bo rav ka u pri tvo ru – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi}. – Osim Tri fu no vi }u, po 4,2 mi li o na di na ra na -

Vla do Tri fu no vi}

kna de za neo sno van bo ra vak u pri tvo ru i za tvo ru tre ba lo bi da bu de is pla }e no i pu kov ni ci ma JNA u pen zi ji Be ri sla vu Po po vu i Sre te nu Ra du {kom.

Ona je is ta kla da je ge ne ra lu Tr fu no vi }u na ne ta ve li ka {te ta, ko ja je po sle go to vo 20 go di na naj zad de li mi~ no is pra vqe na. Po we nim re ~i ma, od u sta ja wem Tu `i la {tva od we go vog da qeg go we wa u mar tu pro {le go di ne, de mo krat ska Sr bi ja je ja sno iz ra zi la stav pre ma ge ne ra lu.

– Da je bi lo vi {e ge ne la ra po put Tri fu no vi }a, ko ji je po stu pio is prav no jer su `i vo ti mla dih qu di vred ni ji od ne ~i jih fik ci ja i po mra ~e nog uma, ne bi smo se u ova ko stra vi~ nim raz me ra ma su o ~a va li sa zlo ~i ni ma ko ji su po ~i we ni na svim stra na ma – na gla si la je mi ni star ka prav de.

Sne `a na Ma lo vi} je uve re na u to da }e „isto ri ja za be le `i ti da Tri fu no vi} ni ~im ni je uka qao ugled i ~ast Sr bi je, ka ko je oce nio Mi lo {e vi }ev re `im, ve} da je, na pro tiv, po stu pio kao ~a stan i po {ten ~o vek, voj nik i ge ne ral”.

Iz no si za na kna du {te te utvr |e ni su shod no ta ri fi pred vi |e noj za na kna du pre ma bro ju da na ko je je Tri fu no vi} „tam ni ~io” bez osno va. Spo ra zu mom o na kna di {te te iz beg nu ti su du go tra jan sud ski po stu pak i ve li ki sud ski tro {ko vi, do ~e ga bi do {lo da je Tri fu no vi} pod neo tu `bu pro tiv dr `a ve.

Ge ne ral Tri fu no vi} je bio u pri tvo ru 547 da na, od 8. no vem bra 1991. do 15. apri la 1992. go di ne, a na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne od 26. de cem bra 1994. do 18. ja nu a ra 1996. go di ne. Ra du {ki je pro veo 465 da na u pri tvor skoj je di ni ci i u za tvo ru, dok je Po pov bio 446 da na iza re {e ta ka.

Ofi ci ri JNA Tri fu no vi}, Po pov i Ra du {ki su 1994. go di ne bi li osu |e ni za to {to su u sep tem bru 1991. go di ne, po sle vi {e dnev ne op sa de i oru `a nih su ko ba, iz ve li ak ci ju iz vla ~e wa oko 280 voj ni ka iz gar ni zo na u Va ra `di nu u Hr vat skoj. Na kon to ga, ta da {we Voj no tu `i la {tvo je 30. ja nu a ra 1992. op tu `i lo ge ne ra la Tri fu no vi }a i we go ve sa rad ni ke za pod ri va we voj ne i od bram be ne mo }i ze mqe.

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Be o gra du od u sta lo je u mar tu pro {le go di ne od op tu `ni ce pro tiv pen zi o ni sa nih ofi ci ra JNA jer je pro ce we no da su okri vqe ni pri li kom po vla ~e wa iz ka sar ne u Va ra `di nu 1991. po stu pa li u kraj woj nu `di.

Tri fu no vi} je no vem bra 1991. go di ne uda qen s du `no sti, po sle ~e ga mu je sma we na i pla ta, a na kon to ga je pen zi o ni san. U Be o gra du mu je su |e no tri pu ta, pa je ta ko 26. de cem bra 1994. go di ne osu |en na 11 go di na za tvo ra zbog ve le i zda je. Vr hov ni sud do no si ko na~ nu od lu ku, osu |u ju }i Tri fu no vi }a na se dam go di na ro bi je zbog pre da je na o ru `a wa i voj ne opre me je di ni ce. Bio je na iz dr `a va wu ka zne go to vo dve go di ne.

Tri fu no vi} je ostao i bez sta na u Hr vat skoj, ko ji mu je od u zet uo~i rat nih su ko ba, i tre nut no `i vi u be o grad skom ho te lu „Bri stol„ u so bi od de vet kva drat nih me ta ra.

On je u Hr vat skoj osu |en na 15 go di na za tvo ra zbog na vod nih rat nih zlo ~i na, a i u Slo ve ni ji po sto ji op tu `ni ca pro tiv we ga.

(Tanjug)

NAKON HAP[EWA OSUMWI^ENOG ZA [VERC KOKAINA U BRAZILU

De man ti advo ka ta Mi la na Ka ra no vi }a Advo kat Mi la na Ka ra no vi }a, uhap {e nog kra jem pro {le ne de qe u Bra zi lu, Kal man [ta wo iz No vog Sa da obra tio se do ma }oj jav no sti zbog, ka ko na vo di u pi smu, te {kog kr {e wa pra va we go vog kli jen ta, {to je po sle di ca ne i sti na ob ja vqe nih pro te klih da na u go to vo svim elek tron skim i pi sa nim me di ji ma u Sr bi ji. „Na i me, na kon ob ja vqi va wa ve sti o hap {e wu gru pe li ca po re klom iz Sr bi je u Bra zi lu zbog sum we da su po ~i ni li vi {e te {kih kri vi~ nih de la, u jav no sti su, od Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je i

sa mog mi ni stra, pre zen to va ne sli ke i li~ na ime na li ca ko ja su uhap {e na. Na vo di se da je je dan od wih i Mi lan Ka ra no vi}, ro |en 24. apri la 1972. go di ne. Uz ime i da tum ro |e wa mog vla sto dav ca pri ka za na je i we go va sli ka„, pi {e advo kat [ta wo. „Ap so lut na je ne i sti na da Mi lan Ka ra no vi}, s po da ci ma iz sa op {te wa po li ci je, ima bi lo ka kve ve ze s dru gim li ci ma iz sa op {te wa, kao i da je uhap {en u Bra zi lu. Ova kvim po stup kom dr `av nih or ga na Sr bi je mom vla sto dav cu i we go voj po ro di ci je pri ~i we na ogrom na {te ta”.

dnevnik

^AK PET OD 16 AKTUELNIH KRIVI^NIH PRIJAVA PO ZAKONU O KRIVI^NOJ ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA PODNETO U NOVOM SADU

Platio lokal u koji mu 18 godina ne daju da u|e Bu xet No vog Sa da mo gao bi u per spek ti vi bi ti ozbiq no uz dr man uko li ko, na osno vu Za ko na o kri vi~ noj od go vor no sti prav nih li ca, sud do ne se pre su du u ko rist vla sni ka pri vat ne fir me „Zuul trust„ Mi o dra ga Ra da no vi }a, ko ji je tu `io JP „Po slov ni pro stor” zbog ni za ~ud nih od lu ka ko je su mu na ne le vi {e mi li on sku {te tu i we go vo pred u ze }e na kra ju ote ra le u ste ~aj. Na i me, Ra da no vi} kri vi~ no go ni „Po slov ni pro stor” zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, ne po stu pa wa po pra vo sna `noj pre su di, iz da va wa la `nih fak tu ra i pro u zro ko va wa la `nog ste ~a ja, te ukup no, s pri pa da ju }im ka ma ta ma, od ovog grad skog pred u ze }a po tra `u je oko 810 mi li o na di na ra.

Ina ~e, od 16 uva `e nih kri vi~ nih pri ja va u ce loj Sr bi ji, po slo vu ovog za ko na ~ak je pet pod ne to u No vom Sa du, me |u ko ji ma je i ova Ra da no vi }e va.

Za Ra da no vi }a je sve po ~e lo sa da ve} dav ne 1992. go di ne, ka da je s “Po slov nim pro sto rom” sklo pio ugo vor o za ku pu i udru `i va wu sred sta va za lo kal broj 35 na pr vom spra tu po slov nog cen tra “Apo lo”, dok je zgra da jo{ bi la u iz grad wi, a da ni do da na da na {weg ni je u{ao u po sed lo ka la ko ji je ured no is pla tio. Za “Po slov ni pro stor”,

a le ta…), {to su 1994. i 1998. go di ne utvr di li i in spek to ri – ob ja snio je za “Dnev nik” Mi o drag Ra da no vi}.

Po we go vim re ~i ma, za ku po da vac je ostao pri sta vu da je upra vo to po slov ni pro stor za ko ji su pot pi sa li ugo vor a, ka da je kon sta to vao da tu ni ka ko ne ma me sta za pri pre ma we re sto ran ske hra ne, sve je oti {lo u pa ro di ju jer mu je su ge ri sa no da hra nu pri pre ma na ne kom dru gom me stu pa da je po slu `u je u tom re sto ran ~i }u od ne pu nih pet na e stak kva dra ta?! Ra da no vi}, ka ko ka `e, ni je imao ni {ta pro tiv da pri hva ti i ta kav lo kal, ali uz re vi zi ju ugo vo ra shod no dra sti~ no sma we noj kva dra tu ri i pro me we noj na me ni, te po vra }aj uma we ne li ci ti ra ne za kup ni ne. Me |u tim, u „Po slov nom pro sto ru” ni su hte li ni da ~u ju za ta kvu op ci ju i, na kon {to je Ra da no vi} od bio da pri mi lo kal pod ta kvim uslo vi ma i pod neo tu `bu, 29. av gu sta 1997. lo kal je za pe ~a }en i ta ko pra zan i ne u po tre bqa van sto ji i dan-da nas.

– Da kle, „Po slov ni pro stor” je u{ao u po sed lo ka la, za kqu ~an je i za pe ~a }en cr ve nim vo skom a s unu tra {we stra ne sta kla su za le pi li od lu ku Uprav nog od bo ra o za pe ~a }e wu. I da ap surd bu de ve }i, ta da po ~i wu da mi sva kog me se ca {a qu fak -

Lo kal go di na ma za pe ~a }e ni

ugo vor je, u ime ta da {weg ge ne ral nog di rek to ra Bog da na Ro si }a, pot pi sao we gov ta da {wi za me nik a ka sni je i sam di rek tor Mar ko Cvi jan, i wi me je pred vi |e no da za ku pac na dva de se to go di {we ko ri {}e we do bi je lo kal broj 35 u “Apo lu”, s me se~ nom za kup ni nom od 50 ta da {wih ne ma~ kih ma ra ka po kva drat nom me tru i uz jed no krat no ula ga we za udru `i va we u vi si ni 25 od sto od ukup ne za kup ni ne, {to je iz no si lo 164.100 ma ra ka, u di nar skoj pro tiv vred no sti. Pri tom je, po pro jek tu, u pi ta wu bio pro stor po vr {i ne 54,7 me ta ra kva drat nih i una pred pred vi |e ne na me ne – spe ci ja li zo va ni re sto ran s vi di kov cem.

– Me |u tim, to ni je bi lo ni bli zu ono ga {to sam do bio. Iz grad wa „Apo la” je do bra no ka sni la i pro je kat je u me |u vre me nu pre kro jen a da nas o to me ni ko ni je oba ve stio. Ka da je 1995. na po kon tre ba lo da u|e mo u po sed, usta no vi li smo da tog lo ka la ne ma i da je ono {to mi je “Po slov ni pro stor” na me nio za no vac ko ji sam im ve} upla tio bio je tri pu ta ma wi lo kal od 14,7 kva dra ta, ko ji ne is pu wa va ni mi nu mum UTU uslo va za ugo sti teq ski obje kat (ku hi wa, ap si ra tor, ma ga cin, tri to -

tu re na ime ki ri je i ko mu na li ja (oko 100.000 di na ra me se~ no) za lo kal ko ji je u wi ho vom po se du kao da je moj?! Te be smi sle ne fak tu re, na rav no, ni sam pla }ao i su di li smo se 13 go di na. Na kon ~e ti ri uki nu te pr vo ste pe ne pre su de da ni sam u po se du lo ka la i da se ugo vor ras ki da na {te tu „Po slov nog pro sto ra” ko ji je du `an da mi iz bri {e sva la `na du go va wa i da me obe {te ti s ka ma ta ma od 1992, na po kon sam 2008. do bio i pra vo sna `nu pre su du Pri vred nog su da u No vom Sa du u mo ju ko rist. Me |u tim, u „Po slov nom pro sto ru” ne sa mo da ni su po stu pi li po ovoj pre su di i vra ti li mi no vac ne go ~ak i na kon ta kve pre su de ured no na sta vqa ju da fak tu ri {u, i to sa sve pro tiv za ko ni tom ka ma tom na ka ma tu iz me se ca u me sec.

Ina ~e, tu pre su du su u me |u vre me nu po tvr di li i Vi {i pri vred ni sud u Be o gra du, te na kra ju, dve go di ne ka sni je, i Vr hov ni ka sa ci o ni sud – pri se }a se Ra da no vi}.

Ka ko do da je, u pi ta wu su ve li ke pa re i dva di rek to ra „Po slov nog pro sto ra” su mu iz me |u re do va po ru ~i la da }e se, ako ga obe {te te, svi za pi ta ti za {to je ne kom pri vat ni ku is pla }en to li ki no vac i ko li ko su on da

Po slov ni cen tar „Apo lo”

oni se bi sta vi li u xep iz tog aran `ma na, zbog ~e ga jav na pred u ze }a ~i ne sve da iz beg nu ta kve na god be. S istog me sta mu je prim tom pre do ~e no i da sve to le po mo `e sma tra ti do brom „oro ~e nom {ted wom” jer Grad ima pa ra i kad-tad }e mu ih is pla ti ti s ka ma ta ma.

– Ali ko li ko to pa ra Grad za i sta ima?! Ve o ma su ba ha ti i aro gant ni: pa „Po slov ni pro stor” je, sa mo na ime PDV-a za ne po treb ne fak tu re ko je su mi go di na ma sla li, mo rao da pla ti 3,5 mi li o na di na ra! A to su pa re iz grad skog bu xe ta, no vac po re skih ob ve zni ka! Plus naj ma we osam mi li o na {te te po osno vu ne na pla }e ne za kup ni ne {to lo kal go di na ma zvr ji pra zan, te tro {ko vi advo ka ta, sud ske tak se... Sve u sve mu, oko 20 mi li o na di na ra {te te ko ju su pred u ze }u na pra vi li be smi sle nom tu `bom! A o mo joj {te ti da i ne go vo rim... – o~a jan je Ra da no vi}.

A ka da je, zbog ne pla }e nih fak tu ra od sa da ve} vi {e od 130 mi li o na di na ra, we go voj fir mi blo ki ran ra ~un i u sep tem bru 2010. po kre nut ste ~aj ni po stu pak, Mi o drag Ra da no vi} je shva tio da je |a vo od neo {a lu i, po ne ko li ko po me nu tih osno va, pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv „Po slov nog pro sto ra”, na ~i ju re a li za ci ju sa da ~e ka.

Me |u tim, ceo ovaj slu ~aj u po za di ni ima jo{ je dan ni ma lo za ne mar qiv spor istih ak te ra, ko ji na{ sa go vor nik sma tra mo `da i kqu~ nim jer, ka ko ka `e, ma iz ko jih po bu da da je ~i ta vo

me „Naj ki”. Ta ko je, na ime dva de se to go di {weg za ku pa i adap ta ci je pro sto ra, ta da ulo `io 1.406.000 ono vre me nih ne ma~ kih ma ra ka. A on da se pre lom ni mo me nat do go dio ka da je 2000. go di ne do ne ta Ured ba o pro da ji imo vi ne Re pu bli ke Sr bi je du go ro~ nim za kup ci ma. Va `i la je sa mo me sec da na i do ne ta je o~i gled no na men ski da bi pro bra ni re `im ski taj ku ni ot ku pi li imo vi nu na ko ju su ve} sta vi li {a pe, ali je ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku„, ta ko da je pri li ku ugra bio jo{ po ne ko.

– Ta ko ne {to se de {a va jed nom u `i vo tu i is ko ri stio sam {an su, po di gao kre dit i ot ku pio lo kal na Po zo ri {nom tr gu za do dat nih 14 mi li o na di na ra.

Uslov da do bi jem lo kal bio je da od mah is pla tim pu nu pro ce we nu ce nu, ali „Po slov ni pro stor” je bio du `an da mi na kon to ga ob ra ~u na svu onu una pred pla }e nu ki ri ju za taj pro stor jer je pro {lo sa mo osam od 20 go di na za ku pa, i da mi to li ko uma wi ce nu, od no sno da mi vra te „ku sur”. Me |u tim, to ni do da nas ni je ura |e no, iz me |u osta log i zbog to ga {to ve} go di na ma tra je pre ga wa we oko to ga ~i ja je oba ve za da vra ti taj no vac – dr `a ve kao vla sni ka ili Jav nog pred u ze }a “Po slov ni pro stor” kao ko ri sni ka. A uop {te ni su ma le pa re u pi ta wu jer, ka da se od onih 1,4 mi lion ma ra ka udru `e nih sred sta va od bi ju mo ji tro {ko vi pret hod nih ula ga wa i una pred pla }e nih ki ri ja, po na la zi ma sud skih ve {ta ka is pa da da mi

Uloga Marka Cvijana Mi o drag Ra da no vi} je po seb nu kri vi~ nu pri ja vu pod neo i pro tiv do ne dav nog di rek to ra „Po slov nog pro sto ra” Mar ka Cvi ja na, s ko jim je, ka ko ka `e, li~ no i pre go va rao oko spor nih lo ka la i ko ji je su {tin ski pot pi snik ugo vo ra. Ina ~e, Cvi jan je, bez ika kvog ob ja {we wa, 1. ja nu a ra sme wen s me sta di rek to ra.

– In te re sant no je da su s da nom Cvi ja no ve sme ne na po kon pre sta le da mi sti `u fak tu re za lo kal u ~i jem po se du ni kad ni sam ni bio i uop {te me ne bi za ~u di lo da je upra vo moj slu ~aj je dan od raz lo ga we go ve sme ne – iz ja vio je Ra da no vi}. ovo za me {a teq stvo po kre nu to, u me |u vre me nu se za Grad i we go vo jav no pred u ze }e uka za la po tre ba da od Ra da no vi }e ve fir me „Zuul trust„, kao po je di na~ no mo `da i naj ve }eg po ve ri o ca „Po slov nog pro sto ra”, na pra ve du `ni ka ko ji Gra du du gu je vi {e ne go {to se we mu du gu je.

O ~e mu se ra di? Ra da no vi} je sli ~an ugo vor o udru `i va wu sred sta va za iz grad wu i za kup s „Po slov nim pro sto rom” 1992. pot pi sao i za ve li ki lo kal na Po zo ri {nom tr gu 3, gde je go di na ma pro dav ni ca sport ske opre -

du gu ju 477.529 evra, {to tre nut no, s ka ma ta ma, iz no si bez ma lo 700 mi li o na di na ra – za kqu ~u je Ra da no vi}, ko ji za to, ne bez raz lo ga, se be sma tra tre nut no naj ve }im po ve ri o cem „Po slov nog pro sto ra” i s ne str pqe wem ~e ka epi log svo je kri vi~ ne pri ja ve, na da ju }i se ko na~ nom raz re {e wu mu ka u ko je za pao, ka ko ka `e, na iv no ve ru ju }i da }e ren ti ra wem i ku po vi nom pro sto ra od Gra da, ume sto od ne kog pri vat ni ka-pre va ran ta, pro }i naj ~i sti je i naj be zbol ni je mo gu }e.

A. Grube{a

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU VOJISLAVA [E[EQA ZORAN KRASI]

Su |e we za vi si od od go vo ra Tri bu na la – Od od go vo ra Ha {kog tri bu na la na zah te ve li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa ko ji se od no se na sta tus we go vih prav nih sa vet ni ka i pri stup do ku men ti ma za vi si }e da qi tok su |e wa – iz ja vio je ju ~e {ef prav nog ti ma za od bra nu [e {e qa Zo ran Kra si}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je [e {eq Tri bu na lu sa mo is po sta vio zah te ve ko je je imao od pr vog da na pri tvo ra i da ni je tra `io ni {ta vi {e od pra va ko ja po sta tu su, pra vil ni ku i me |u na rod nim stan dar di ma, ima.

– Ka ko je mo gu }e pri pre ma ti od bra nu uko li ko i da qe po sto ji za bra na [e {e qe ve pri vi le go va ne ko mu ni ka ci je s we go vim prav nim

sa vet ni ci ma? Ka ko je mo gu }e da prav ni za stup nik po ma `e [e {e qu dok u Tri bu na lu vo de ili ima ju na me ru da po kre nu di sci plin ski po stu pak pro tiv Bo ri sa Alek si }a? – upi tao je Kra si}.

On je na veo i da Tri bu nal du gu je [e {e qu da Se kre ta ri jat fi nan si ra we go vu od bra nu, kao {to se fi nan si ra ju sve dru ge od bra ne.

Go vo re }i o [e {e qe vom zah te vu da mu se do sta vi do ku men ta ci ja za po kre nu ti po stu pak za ne po {to va we su da iz 2005. go di ne, Kra si} je re kao da je li der SRS-a po sle go di nu da na sa znao da je Tri bu nal taj no vo dio po stu pak za ne po {to va we su da pro tiv we ga, a da je zah tev Tu `i la {tva od ba ci lo pre tre sno ve }e.

– Ele men tar no [e {e qe vo pra vo kao op tu `e nog je da sa zna {ta je Tu `i la {tvo tra `i lo i ka ko je pre tre sno ve }e od lu ~i lo – re kao je Kra si}, ko ji je pod se tio na to da je [e {eq dao na pre vo |e we Tri bu na lu hi qa du stra na ma te ri ja la pi sa nih do ku men ta u ci qu pri pre me od bra ne, od no sno iz vo |e wa do ka za od bra ne. [e {e qu se su di za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i po vre de rat nog pra va i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH od 1991. do 1993. go di ne. [e {eq se do bro voq no pre dao Ha {kom tri bu na lu u fe bru a ru 2003. go di ne, a su |e we mu je po ~e lo no vem bra 2007. go di ne.

(Tanjug)

c m y

dnevnik

DANAS RO^I[TE O NAGODBI KOJA JE POZNATA FOLK-PEVA^ICA POSTIGLA S BEOGRADSKIM VI[IM TU@ILA[TVOM

Sud raz ma tra Ce cin spo ra zum o pri zna wu kri vi ce Vi {i sud u Be o gra du da nas bi tre ba lo da odr `i ro ~i {te po vo dom spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce ko ji je s be o grad skim Vi {im tu `i la {tvom za kqu ~i la folk-pe va ~i ca Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi}, o op tu `ni ci ko ja je, kao pred sed -

po tre bi la slu `be ni po lo `aj i po mo gla se stri u zlo u po tre bi. Spo ra zu mom je za Oco ko qi }e vu pred vi |e na ka zna od {est me se ci “ku} nog za tvo ra“.

Uko li ko Vi {i sud usvo ji spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, Ra `na to vi }e voj i Oco ko qi -

Li di ja Oco ko qi} i Sve tla na Ra `na to vi}

ni cu FK „Obi li}“, od av gu sta 2000. do 2003. go di ne te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u pro du `e nom tra ja wu u ve zi s tran sfe ri ma de set fud ba le ra u ino stra ne klu bo ve, te pri sva ja we ~e ti ri mi li o na ne ma~ kih ma ra ka i oko 3,5 mi li o na do la ra.

Po zna tu pe va ~i cu, udo vi cu @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, ista op tu `ni ca te re ti i da je od ja nu a ra 2000. do 18. mar ta 2003, u po ro di~ noj ku }i ne do zvo qe no dr `a la 11 pi {to qa, ko je je pri li kom pre tre sa po li ci ja pro na {la u vre me po li c ij s ke ak c i j e „Sa b qa“ i van red nog sta wa 2003. go di ne.

Spo r a z u m om o pri z na w u kri vi ce u po gle du vr ste i vi si ne ka zne za Ra `na to vi }e vu pred vi |e no je da pla ti dr `a vi mi lion i po evra, te go di nu da na “ku} nog za tvo ra” u ko ji joj se ura ~u na va ju ~e ti ri me se ca pro ve de na u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra po sle hap {e wa 17. mar ta 2003. go di ne.

Tu `i la {tvo je spo ra zum o pri zna wu kri vi ce za kqu ~i lo i s dru go ok ri vqe nom u is toj op tu `ni ci, se strom Ra `na to vi } e v e Li d i j om Oco k o q i}, ko ja se te re ti da je u re le vant nom pe ri o du, ra de }i kao se kre ta ri ca u “Obi li }u”, zlo u -

}e voj ne }e bi ti su |e no ve} }e po sle ro ~i {ta bi ti za ka zan glav ni pre tres na ko jem }e im bi ti iz re ~e na osu |u ju }a pre su da ko ja od go va ra sa dr `i ni spo ra zu ma. Za kon pro pi su je da se okri vqe ni spo ra zu mom od ri ~e pra va na su |e we i pra va na ula ga we `al be pro tiv od lu ke su da u slu ~a ju kad je sud u pot pu no sti pri hva tio spo ra zum. Ina ~e, oso be osu |e ne na „ku} ni za tvor“ u to ku iz dr `a va wa ka zne oko ~la na ka no ge no se elek tron ski po vez – ta ko zva nu na no gvi cu, ko ji omo gu }a va da Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja ne pre kid no pra ti iz vr {e we ka zne.

Tu `i la {tvo je op tu `ni cu po di glo 28. mar ta ove go di ne, po sle osam go di na is tra ge, ko ja je vi {e pu ta pro {i ri va na.

Osim Ra `na to vi }e ve i Li di je Oco ko qi}, op tu `ni com su ob u hva }e ni i ne ka da {wi ru ko vo di o ci FK „Obi li}„ Dra gi {a Bi ni} i Jo van Di mi tri je vi}, ko ji ma se u ve zi s jed nim tran sfe rom fud ba le ra na te ret sta vqa da su Ra `na to vi }e voj omo g u } i l i pri b a v qa w e pro tiv prav ne ko ri sti.

Bi ni} i Di mi tri je vi} ni su ob u hva }e ni spo ra zu mom ko ji su za kqu ~i le Ra `na to vi }e va i we na se stra.

J. J.

CRnA HROnikA

Oskr na vqen spo me nik bor ci ma Ne po zna ti van da li oskr na vi li su Spo me nik pa lim bor ci ma u cen tru Bu di sa ve. Naj ve ro vat ni je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, iz gred ni ci su iz be ton skog po sto qa iz va di li i po lo mi li osam be ton skih

stu bo va ko ji su bi li po ve za ni de be lim lan cem. Ja dan od stu bi }a pro na |en je ju ~e uju tro na tra vi is pred Me sne za jed ni ce, a je dan na iz la zu iz par ka, na do mak spo me ni ka, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

15

„DNEVNIK” U POSETI INSTITUTU ZA SUDSKU MEDICINU U NOVOM SADU

Ma sna so da i ar sen iza {li iz mo de Raz l i k a iz m e | u tri d e s tak za p o s le n ih na no v o s ad s kom In sti tu tu za sud sku me di ci nu u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, ~i ji na la zi se pri zna ju u ce lom sve tu i ju na ka iz to li ko gle da nih se ri ja o fo ren zi ~a ri ma, ima mno go, pre sve ga ako je re~ o po pu lar no sti. Ipak, ra sve tqa va we uzro ka sum wi vih smr ti, uz tri do ~e ti ri ob duk ci je dnev no, hi qa de ana li za na `i vi ma i mr tvi ma svih 365 da na u go di ni, sta ti sti kom i sud skim ve {ta ~e wem uka zu ju na to da se u glav nom gra du Voj vo di ne ra di mno {tvo pred me ta za ko je su sva ko dnev no za in te re so va ni, osim po koj ni ko vih naj bli `ih, i po li ci ja, Tu `i la {tvo i sud. Isti na, po sle rat nih de {a va wa ra de se sa mo dve do tri eks hu ma ci je go di {we, tek kad se na knad no po ja vi sum wa na uzro ke smr ti.

Ne kad po pu lar ni, ta ko zva ni lek za na sled stvo – ar sen – iza {ao je iz mo de, po svoj pri li ci jer fo ren zi ~a ri „pro va qu ju„ i la ko ot kri va ju ova kva tro va wa, i to, ako tre ba, ~ak po sle pet i de set go di na na kon sa hra wi va -

ta za sud sku me di ci nu prof. dr Bra ni slav Bu da kov. – Ako se ne zna se od ~e ga je ne ko umro, a okol no sti su sum wi ve – ka ko ka `u qu di: „de si lo se iz pu nog zdra vqa„ – le kar ne pot pi su je umr li cu, a is tra `ni su di ja na re |u je ob duk ci ju. U tim slu ~a je vi ma bit no je, iz me |u osta log, utvr di ti iden ti tet oso be, naj ~ e {}e pre k o do k u me n a ta.

Ako je le{ ne po znat, pre po zna va we se ra di kod nas. Mi }e mo od mah oba vi ti ob duk ci ju, ali obi~ no ne pre {est sa ti, a ima stru~ nih raz lo ga za taj pro tok vre me n a. Ob duk c i j a obi~ no tra je oko sat i po, s tim {to se ne ke ana li ze mo ra ju oprav da no ~e ka ti i po ne de qu da na da bi smo va qa no kom ple ti ra li na laz.

Kao {to je po zna to, ne kad se pri ko pa wu na |u ko sti, a, po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, na osno vu ste pe na wi ho vog od ma {}i v a w a mo ` e se utvr d i t i vre me na stu pa wa smr ti u ne kim {i rim in ter va li ma.

– Na pri mer, utvr di se da je smrt na stu pi la pre de set do 15 go di na, ali se ipak ne mo `e

Dr Igor Ve se li no vi} uzi ma uzo rak DNK-ma te ri ja la

wa, jer se on de po nu je ba{ na ko si, nok ti ma i ko sti ma ko ji naj du `e i tra ju na le {e vi ma.

Za ove zlob ne svr he, po ne kim sa za na wi ma, uop {te u sve tu sve vi {e se ko ri ste le ko vi, na ro ~i to an ti de pre si vi uz kom bi na ci ju s ne kim sup stan ca ma ili al ko ho lom. Ta ko |e, sa pun s „ma snom so dom” se ne pra vi vi {e ta ko ma sov no za sop stve nu upo tre bu pa sa mo u bi stva uz we nu upo tre bu vi {e ni su ta ko ~e sto u ju `noj Ba~ koj, ve} su i da qe me |u naj za stu pqe ni ji ma su ci di ve {a wem, met kom i, sve ~e {}e, ta ble ta ma.

Nar k o m a n i se sve ~e { }e pre do zi ra ju, i to ne ret ko zbog sma we ne to le ran ci je do ko je su do {li bo rav kom u za tvo ru ili ne sve snom ku po vi nom ne mik so va ne, ~i ste dro ge. Ne ret ko, za ne ke, mo `e bi ti po gub n a me { a v i n a al k o h o l a i nar ko ti ka.

Ni su ret ki slu ~a je vi da se pro n a | e mr t av ri b o l o v ac, uto p qe n ik, be ` i v ot n o te l o po red pu ta... Sve u sve mu, ka da tre ba utvr di ti uzrok sum wi ve

tvr di ti da je to bi lo ba{ pre, na pri mer, 11 go di na. Ipak mo `e mo da ka `e mo da li je le{ u ze mqi tri ili ~e ti ri de ce ni je. Ima, na rav no, me to da ko ji ma se mo `e od re di ti i pri bli `ni ja sta rost ko sti ju, ali to vi {e ni je kri vi~ no prav no in te re sant no ve} se ti me ba ve, re ci mo, ar he o lo zi – ob ja {wa va prof. Bu da kov. – Kod ote `a nih iden ti fi ka ci ja, ~e sto je kraj wi po stu pak DNK-ana li za, na ro ~i to kod uto pqe wa i `r ta va po `a ra. Kod le {a iz po `a ra ni je sve jed no da li je bio `iv kad je iz bio pla men pa je umro zbog tro va wa ugqenmo nok si dom ili zbog ope ko ti na. @r tva mo `e bi ti usmr }e na na dru gi na ~in, a po `ar pod met nut ka sni je. U tim slu ~a je vi ma tra `i mo ~e sti ce ga re `i u di saj nim pu te vi ma i po vi {e ne kon c en tra c i j e ugqen-mo nok si da u kr vi, po {to se on iz u zet no la ko i br zo ve zu je za he mo glo bin, mno go lak {e od ki se o ni ka. Na rav no, i dak ti lo sko pi ja je je dan od na ~i na za iden ti fi ka ci ju, ali to je po -

I zvezdama treba oprema

U CENTRU BUDISAVE

ponedeqak9.maj2011.

– O fo ren zi~ kim se ri ja ma me bo qe ne moj te pi ta ti, mi ima mo do voq no stvar nog is tra `i va~ kog po sla. Isti ne ra di, vo lim da ih gle dam. Oni u epi zo da ma za 40 mi nu ta mo ra ju re {i ti slu ~aj, jer slu ~aj za to vre me zah te va ko na~ nost – od go var na nam na pi ta we prof. dr Bu da kov. – Ipak, o~i to je da su oprem qni iz u zet nom opre mom, a od to ga mno go za vi si. Vi di se da ima ju stru~ ne kon sul tan te, ali i da do mi ni ra ju zah te vi fil ma xi ja. Osim sve ga, ni su lo {e ura |e ne pa me i ne na sme ja va ju ne kim sce na ma zbog to ga. Mi mo `e mo do sta to ga da ura di mo, po seb no kad na ba vi mo no vu opre mu vr hun ske ge ne ra ci je. Na dam se da }e mo us pe ti da obez be di mo no vi ji mo del za DNK jer sa da imao apa rat iz 2003. go di ne, a vr hun ska opre ma iz te obla sti se stal no usa vr {a va i sa mim tim da je bo qe re zul ta te. smr ti, po sla pre ko gla ve.

– Sud tra `i da se me di ci na, a po seb no sud ski le ka ri, osim iden ti fi ka ci je i uzro ka smr ti, iz ja sne i o to me ka kav je ste pen o{te }e wa zdra vqa pro iz ve la po vre da i u ko joj me ri je bio ugro `en `i vot – ka `e za „Dnev nik” uprav nik In sti tu -

li cij ski po sao. Uzi ma we oti ska pr sta ni je uvek mo gu }e pa se pri be ga va DNK-ana li zi.

Po we go vim re ~i ma, na In s ti t u t u se ana l i z i r a j u i uzor ci za te sti ra we pri su stva al ko ho la u kr vi kao i uri na u~e sni ka u sa o bra }a ju ko je je kon tro li sa la po li ci ja.

Prof. dr Bra ni slav Bu da kov

– Do go di se da je ne ko iza zvao sa o bra }aj ku pa po beg ne s li ca me sta, a po sle vi {e sa ti, kad je mo `da de pla si ra no uze ti uzo rak, na osno vu even tu a- la nog we go vog is ka za ili re ~i sve do ka mo `e se pret po sta vi ti {ta je vo za~ pio i ko li ko pa se mo `e pre ra ~u na ti kon cen tra ci ja. Na ma je ta da bit no ko li ko je is pi ta nik te `ak jer }e se al ko hol dru ga ~i je ras po re di ti na raz li ~i te ma se i bi }e dru g a ~ i j a kon c en tra c i j a kod sit ni jih qu di i mu sku lo znih ili go ja znih. Bez ob zi ra na istu ki la `u, kod mu sku lo znog ta jed na ili dve ra ki je ras po re di }e se i na mi {i }e, ta ko da }e ima ti vi {e al ko ho la u kr vi od go ja znog jer ma sno tki vo ne pri ma al ko hol – na po mi we prof. dr Bu da kov.

On ka `e da ne ma mno go slu ~a je va da se sum wi va smrt, ko ja je u po ~et ku li ~i la na ja snu, pre o kre ne na kri vi~ no de lo, ali se ipak po ja vqu ju.

– Na pri mer, na |en je ~o vek po red pu ta i po red we ga bi cikl na ko jem ne ma o{te }e wa.

U pr vi mah se sma tra lo da je jed n o s tav n o „uda r i l o ne { to na zlo„, na pri mer, sr ce ili ta ko ne {to, po {to po red we ga

bi smo ob ra |i va li ~i tav DNK, fo ren zi~ ki se is pi tu ju sa mo de lo vi, 15 do 30 na sled nih ka r ak t e r i s ti k a. Re zul ta ti na {eg in sti tu ta pri zna ti su svu da u sve tu, a pr vi me |u na rod ni ser ti fi kat za ovu de lat nost u Sr bi ji smo do bi li upra vo mi, 2003. go di ne. Pro se~ no ra di mo u po sled we vre me de set do 12 ova kvih ana li za me se ~e no – ka `e za „Dnev nik” na ~ el n ik ode q e w a u In s ti t u t u doc. dr Igor Ve se li no vi}. – DNK je do sto do bro za {ti } en od spoq n ih uti ca ja. Pr vo ga izo lu je mo. Va `an je kva li tet ras po lo `i vog ma te ri ja la.

Tki vo i se me na te~ nost su naj bo qi iz vor, pa sle de krv i pqu va~ ka, a za tim se ob ra |u je i „po vr {i na kon tak ta”, po put unu tra {we stra ne ru ka vi ce, olov k e, upa q a ~ a i dru g ih pred me ta. Do bi je ni re zul ta ti upo re de se s DNK-pro fi lom ume {a ne (osum wi ~e ne) oso be.

Pro fi li se ne sme ju ni ma lo raz li ko va ti. Te o ret ska {an sa da dve oso be po se du ju upra vo ta kav DNK je je dan pre ma mi li jar du mi li jar di. Jo{ bi tre ba lo da se po tre fi da u po stup ku ba{ te dve po ten ci jal no mo gu }e oso be bu du po ve za ne s istim kri vi~ nim de lom, na istom me stu u isto vre me.

Ve s e l i n o v i} ka ` e da ova la bo ra to ri ja u In sti tu tu ob ra | u j e bi o l o { ke tra g o v e s me sta zlo ~i na kao {to su ode }a, obu }a i dru gi pred me ti i oba v qa iden t i f i k a c i j u po smrt nih osta ta ka ko ji ne mo gu bi ti iden ti fi ko va ni dru gom me to dom do ka zi va wem krv nog srod stva. Po we go vim re ~i ma, tra go vi naj ~e {}e mo gu bi ti u kr vi sa su {e ni, sve `i, vi dqi vi, ne vi dqi vi, a iz vor DNK na osno vu ko jeg se iden ti fi ku je mo `e bi ti se me na te~ -

DNK je do sto do bro za {ti }en od spoq nih uti ca ja

u trav na tom jar ku ni je bi lo de lo va vo zi la – fa ra, `mi gav ca ili ne ~eg sli~ nog. Me |u tim, is po sta vi lo da se ra di o ne ~em dru gom. Bio je zim ski me sec i on je bio to plo ob u ~en, a u pro la zu ga je o~i to pri ko li ca ka mi o na uda ri la u zad wu stra nu grud nog ko {a i od ba ci la po red pu ta. Na ob duk ci ji smo na {li ozbiq ne po vre de, ali tre ba lo je utvr di ti da li su od pa da ili je re~ o ne ~em dru gom. Spo qa se ni je ni {ta vi de lo. Zbog to ga kod nas ob duk ci ja mo ra da bu de de taq na, a ne par ci jal na i ne pot pu na. I `e lu dac je, po red osta log, bi tan za utvr |i va we vre me na smr ti – ka `e prof.dr Bu da kov.

– Sta ti sti~ ki po sma tra no, ne po sto je dve oso be s istim DNK. Taj ogro man „niz per li„ je u 99,9 pro ce na ta iden ti ~an kod svih qu di, a onih 0,1 od sto ~i ni raz li ku, pre ro |e wa i po sle smr ti, te je od go vor no za bo ju o~i ju, ko se, krv ne gru pe, sklo n o s ti i ot p or n o s ti od re |e nim bo le sti ma... Da ne

Foto: R. Hayi}

nost (na r o ~ i t o kod si l o v a wa), tra go vi zno ja, kao i po vr { in s ke }e l i j e ko ` e ko j e osta ju na pred me ti ma. Ve o ma zna ~aj ni ~e sto su i tra go vi pqu va~ ke s opu {a ka i `va ka }ih gu m a, ka ` e ovaj mla d i stru~ wak i sud ski ve {tak na naj z a m r { e n i j im sud s kim pred me ti ma.

Ina ~e, 2003. i 2004. go di ne vi {e pu ta su iden ti fi ko va ni pro val ni ci u No vom Sa du ko ji su osta vqa li pa pi ri }e u {pi jun ke sta no va u vi {e sprat ni ca ma da ih sta na ri ne bi za pa zi li dok kra du na spra tu. Na osno vu tra go va iz pqu va~ ke, ko je je ura dio In sti tut za sud sku me di ci nu, iz gred ni ci su iden ti fi ko va ni. Po sle ovo ga, u voj vo |an skoj pre sto ni ci vi {e ni je bi lo u upo tre bi po pqu va nih pa pi ri }a za mo ta nih u gru dvi ce za rad ovog po sla, ve} su se lo po vi iz ne na da ma hom opre de li li za upo tre bu se lo tej pa, ko ji je mno go zah tev ni ji kod iden ti fi ka ci je u ova kvim slu ~a je vi ma.

Milorad Vuja~i}

SPORT

ponedeqak9.maj2011.

VOJVODINA UZELA BOD U ^A^KU

No vo sa |a ni ne bri nu za bu du} nost Posle remija u ~a~ku s Borcem, jasno je da u FK Vojvodina ne treba da brinu za budu}nost.

Podmla|en tim otputovao je bez respekta, uveren u sopstvene mogu}nosti i osvojio bod. Pre utakmice u ^a~ku, upitan da li bi bio zadovoqan nere{enim ishodom kraj Morave, {ef stru~nog {taba Vojvodine Zoran Milinkovi} diplomatski je odgovorio: - Ne bih bio zadovoqan, ali ne

neri i kapiteni ekipa, preostaje nam da ponovimo ono {to je Zoran Milinkovi} rekao posle utakmice s Borcem na konferenciji za novinare, a na{i ~itaoci nisu imali priliku da pro~itaju: - Imali smo mnogo kadrovskih problema uo~i susreta u ^a~ku.

Zato smo veliki broj momaka iz kadetske i omladinske ekipe vodili na me~ s Borcem, od kojih su neki debitovali. Hrabro su se bori-

- Nije samo Vojodina bila oslabqena. I mi smo se suo~ili s izostankom ~etvorice standardnih igra~a, pa je time ovaj rezultat za nas vredniji. Mislim da smo prema prikazanom bili za nijansu bli`e osvajawu tri boda, ali nisam nezadovoqan jer je prikazan odli~an fudbal kraj Morave.

Ka ran tin od da nas Prvotimci FK Vojvodine ju~e su imali slobodan dan, a od danas }e svi biti u karantinu.

Stru~ni {tab Vojvodine na ~elu sa Zoranom Milinkovi}em nastoji da o~uva mir i predvidi i najsitniji detaq u ciqu {to boqih priprema za finale Kupa Srbije koje crveno-bele o~ekuje u sredu s Partizanom u Beogradu, od 20.15 sati na stadionu Crvene zvezde.

Milko Novakovi} posti`e gol

Foto: www.fk Vojvodina.com

bih bio ni nezadovoqan.

S obzirom na to da embargo na izjave traje sve do me~a finala Kupa Srbije s Partizanom, osim zvani~ne konferencije za novinare koja je danas u Beogradu i kojoj }e prisustvovati tre-

li i ~estitam im na prikazanoj igri. ^a~ani su potvrdili da poseduju kvalitet, a u sadr`ajnoj utakmici nere{en rezultat je realan.

Wegov kolega sa klupe Borca, Slavko Petrovi}, tako|e je zadovoqan krajwim ishodom.

MILKO NOVAKOVI] DO^EKAO SVOJIH PET MINUTA

Str pqe we se is pla ti lo [toper Milko Novakovi} dugo je bio u senci. Razumqiv je wegov status jer Vojvodina u Trajkovi}u i mojsovu ima {toperski tandem za evropsku scenu, a kao prva alternativa uvek je spremno ~ekao Dejan Karan.

Ipak, kada su nastupili kadrovski problemi, povrede i kartoni, Zoran Milinkovi} nije `eleo da pravi rokade, ve} je posegnuo za prirodnim re{ewem - u vatru je ubacio Milka Novakovi}a.

Ovaj skormni momak prvo je sve u me~u s Radom uverio da klub na wega tako|e s pravom mo`e da ra~una, a ve} u susretu s Borcem u ^a~ku uspeo je i da zatrese mre`u i donese Vojvodini zna~ajan bod.

dnevnik

c m y

16

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE DO 17 GODINA

Re mi, bez kru ga, vo di u Mek si ko Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije (igra~i do 17 godina) danas igra odlu~uju}i me~ s Engleskom za rasplet u grupi A Evropskog prvenstva.

Orli}i }e poku{ati u in|iji da pobede Englesku i tako se domognu polufinala, ili bar da remijem osvoje tre}e mesto u grupi koje vodi na Svetsko prvenstvo u Meksiko (18. juna - 10. jul). Ipak, ukoliko orli}i odigraju s Englezima nere{eno, a Francuska izgubi od Danske koja je ve} u drugom kolu obezbedila prvo mesto u A grupi, onda bi se stvorio krug u kome bi odlu~ivao me|usobni u~inak, a na

li da otkinemo bod, koji su prema meni najboqa reprezentacija u grupi, onda verujem da mo`emo da ponovimo podvig pred, nadam se, punim in|ijskim tribinama.

A grupa

IN\IJA: Srbija - Engleska 17.15 NOVI SAD: Danska - Francuska 17.15 1. Danska 2 2 0 0 5:2 6 2. Francuska 2 0 2 0 3:3 2 3. Srbija 2 0 1 1 3:4 1 4. Engleska 2 0 1 2 2:4 1 Prvo kolo: Srbija - Danska 2:3, Francuska - Engleska 2:2. Drugo kolo: Srbijam - Francuska 1:1, Danska - Engleska 2:0.

se ne pra{taju, pa se nadam da smo izvukli pouke i da }emo uspeti u me~u s Englezima da osvojimo bar bod i plasiramo se na [ampionat sveta - rekao je poB grupa

SMEDEREVO: Rumunija - Nema~ka 13 13 BEOGRAD: Holandija - ^e{ka 1. Holandija 2. ^e{ka 3. Rumunija 4. Nema~ka

2 2 2 2

2 0 0 0

0 2 1 1

0 0 1 1

3:0 2:2 1:2 1:3

6 2 1 1

Prvo kolo: Nema~ka - Holandija 0:2, ^e{ka - Rumunija 1:1. Drugo kolo: Nema~ka - ^e{ka 1:1, Holandija Rumunija 1:0.

Interesantno je da su Vuk Mito{evi}, Slobodan Medojevi} i Aleksandar Katai u ~a~anskom me~u kao iskusni prvotimci, iako im je tek 19-20 godina, predvodili drugove. U ovoj utakmici za Vojvodinu je debitovao mladi golman Filip Pajovi} i ofanzivni vezni fudbaler Aleksandar Sila|i (zamenio u drugom polovremenu Gruzijca Mereba{vilija), obojica ro|eni 1993. godine.

Po drugi put u ovom prvenstvu u igru je s klupe u{ao Vo{in juno{a, crnogorski kadetski reprezentativac Neboj{a Kosovi} (1995.), a lako je mogu}e da do kraja prvenstva navija~i na delu vide jo{ nekog od sve`e licenciranih omladinaca i kadeta poput Lazovi}a, Slijep~evi}a, Poletanovi}a, Radoje i Sprema, koji uz kadetske reprezentacivce Melega i Nasti}a predstavqaju budu}nost Vo{inog tima.

S. S. Voj no Je {i} (9) vra }a se u tim Sr bi je za me~ s En gle zi ma

mini-tabeli je Srbija u najslabijem polo`aju.

No, to su sve matemati~ke pretpostavke, a dva duela, in|ijski (Srbija - Engleska) i novosadski (Danska - Francuska) pokaza}e ko }e najboqe pro}i u ovoj fudbalskoj ra~unici.

Prema izve{tajima iz In|ije Srbija nije blistala u duelu s Francuskom, ali je za razliku od susreta s Danskom ipak osvojila bod i produ`ila nadu u ostvarewe osnovnog ciqa - plasmana na Mondijal.

Danas }e orli}i naspram sebe imati Engleze, ekipu sli~nih karakteristika, pa je utisak da }e momci Milovana \ori}a mo}i s realnim izgledima da potra`e put do ciqa.

- ^eka nas potpuno nov na~in igre, ostrvski, ali je utisak da mo`emo da se nosimo s Englezima. Kada smo od Francuza uspe-

Ono {to nam ne ide na ruku je vreme, jer u slu~aju ki{e, Englezi }e zbog prepoznatqivog na~ina igre imati prednost rekao je \ori}.

Najboqi igra~ prvog me~a u grupi Vojno Je{i}, presko~io je duel s trikolorima, ali bi danas opet trebalo da zauzme mesto u postavi.

- Je{i} je pobvredio ~lanak i nisam hteo da rizikujem u va`nom me~u. Verujem da }e biti spreman za dana{wi duel s Englezima - poru~io je \ori}.

Lazar Markovi}, napada~ Partizana, nije se proslavio u me~u s Dancima. Zato je duel s Francuskom po~eo na klupi, ali je ulaskom u igru doprineo osvajawu boda.

- Neverovatno je da smo u obe utakmice primili gol odmah posle na{eg vo|stva. Na ovako velikim takmi~ewa takve gre{ke

sle me~a s Francuskom Markovi}.

Situacija u grupi B je takva da su Holan|ani obezbedili prvo mesto u grupi, a Nemci bi pobedom nad Rumunima obezbedili drugo mesto, pod uslovom da^e{ka ne pobedi Holandiju. Ukoliko ^esi izgube, a Nemci i Rumuni igraju nere{eno, mo`e, kao i u A grupi, da do|e do situacije u kojoj }e sve tri ekipe imati po dva boda i odlu~iva}e tako|e mini tabela.

Me~evi u A grupi po~iwu u 17.15, a u B grupi u 13 ~asova. U polufinale }e se plasirati po dve prvoplasirane reprezentacije, a oba polufinalna duela (A1-B2) i (B1 - A2) igra}e se u ~etvrtak 12. maja u Novom Sadu.

Finale je u nedequ 15. maja tako|e na stadionu „Kara|or|e” od 11 sati.

S. Savi}

PARTIZAN PREGAZIO BSK

Ko rak bli `e do ti tu le Jo{ jedna prepreka je presko~ena. ^etiri kola pre kraja prvenstva Partizanu nedostaju jo{ tri pobede da bi odbranio {ampionsku titulu. Sude}i prema vi|enom protiv BSK –a vaqak ne bi trebalo da ima problema da taj ciq i ostvari. Trener Aleksandar Stanojevi} hvali igru ekipe protiv Bor~anaca.

- Zadovoqstvo je, naravno, odigrati utakmicu uz ~etiri postignuta pogotka. Na po~etku nam je bilo izuzetno te{ko, imali smo igru, imali smo pas, me|utim, tek iz prekida smo postigli gol – ka`e strateg {ampiona.

Neke igra~e ste ~uvali da ne dobiju kartone?

- Ne i Savi} je bio u opasnosti, pa je igrao. Jedino je Krstaji} po{te|en, a tako }e biti i posle Javora jer je ve} pri kraju karijere.

Ima li nekog posebnog re`ima do utakmice sa Vojvodinom ?

Qu bo mir Fej sa za i grao po sle du ge pa u ze

- Naravno. Ekipa }e, sem o`ewih biti u karantinu, pa i posle me~a sa Novosa|anima, jer nas ~eka te{ko gostovawe u prvenstvu u Ivawici.

Fejsa se vratio na teren?

- Drago mi je da smo imali tu mogu}nost da on odigra. Rekao

sam mu da ako bude prilike igra}e, a ako ne, da ne smemo da reskiramo. Ostavio je sasvim dobar utisak, {to za nas i nije iznena|ewe, jer ve} neko vreme nastupa za B tim – zakqu~io je trener crno–belih.

I. Lazarevi}

SPORT

dnevnik ZVEZDA OSTALA NA KARABURMI BEZ POBEDE I TITULE

}emo da se nadamo do kraja, da nastavimo sa dobrim igrama i tri jum fi ma. Na rav no, bi }e nam potrebno i mnogo sportske sre}e - konstatovao je trener crveno-belih, Robert Prosine~ki.

Za na{e prilike okr{aj na Staroj Karaburmi, bez obzira {to su mre`e mirovale, bio je sadr`ajan, uizbudqiv i solidnog kvaliteta.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE 1:0 (1:0) 1:0 (1:0) 1:0 (1:0) 1:1 (1:1) 4:0 (1:0) 0:0 (1:0) 2:0 (1:0)

IN \I JA: In |i ja - Spar tak Zla ti bor vo de

(17)

Utorak

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Slo bo da PS 6. Spar tak ZV 7. Ja vor 8. OFK Be o grad 9. Sme de re vo 10. BSK Bor ~a 11. Bo rac 12. Ja go di na 13. Me ta lac 14. Haj duk 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

26 26 26 26 26 25 26 26 26 26 26 26 26 26 25 26

22 20 18 13 10 9 9 10 8 7 6 7 6 5 5 0

2 3 6 9 7 9 9 5 10 8 11 6 4 6 5 4

2 3 2 4 9 7 8 11 8 11 9 13 16 15 15 22

67:18 46:13 41:11 34:15 30:31 26:19 19:21 22:25 23:26 20:34 17:27 19:27 16:33 19:35 23:41 8:54

68 63 60 48 37 36 36 35 34 30 29 27 22 21 20 4

U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak Zla ti bor vo de, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, JA GO DI NA: Ja go di na OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Haj duk, ^u ka ri~ ki Stan kom - Slo bo da PS, ^A ^AK: Me ta lac - In |i ja.

MEMORIJAL DU[ANA TOJAGI]A – TOJAGE „SME^ KUP 2011 – TURNIR ODBOJKA[KIH NADA“

Pe har Te he ra nu

Ekipa Teherana osvojila je Memorijala Du{ana Tojagi}a Tojagi}e „Sme~ kup 2011-turnir odbojka{kih nada“, po{to je u finalu savladala ekipu Qubqane 2:0. U me~u za tre}e mesto Podgorica je pobedila Vojvodinu NS seme tako|e rezultatom 2:0. Doma}in je na taj na~in malo i razo~arao, dok je ukupno gledano tim iz Irana potvrdio da je fizi~ki daleko sna`niji i spremniji, ali i iskusniji od ostalih u~esnika. @iri, koji su ~inili treneri, za najboqeg igra~a turnira izabrao je Hoseina Abadija iz Tehera, koji je bio i najboqi sme~er. Gasem Karhani poneo je epitet najboqeg servera, Jan

Po be di la od boj ka Predsednik op{tine Ba~ki petrovac Vladimir Turan je rekao: - Nadam se da ste u ova dva dana u`ivali u majstorijama mladih ugra~a i verujem da je na kraju odbojka pobedila.

Zahvaqujemo se Vojvodini {to nam je ukazala ~ast da budemo suorganizatori ovako zna~ajnog turnira, a ni to nije slu~ajno jer ove godine slavimo 50 godina postojawa OK Mladost.

Brulec iz Qubqane bio je najuspe{niji tehni~ar, Luka Babi} bloker, Du{an Medojevi} libero (obojica iz Podgorice), a Mihajlo Stankovi} (Vojvodina) najboqi prima~. Pehar pobedniku turnira i priznawe najboqem igra~u uru~ila je Marija Tojagi}, sestra pokojnog Du{ana Tojagi}a, a nagrade su jo{ podelili predsednik op{tine Ba~ki Petrovac Vladimir Turan, dugogodi{wi trener OK Mladost prof. [}efan ^astven, direktor O[ „Jan ^ajak“

Jan Brna, generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji} i sportski direktor Nikola Mari}.

Generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji} iskazaoje Ba~kom Petrovcu i {koli zahvalnost za sjajno doma}instvo, veliko gostoprimstvo i trud, uz nadu da }e se saradwa nastaviti.

Rezultatski gledano Novosa|ani i nisu imali razloga za zadovoqstvo.

- Nismo bili kompletni, ali smo ipak o~e ki va li i bo qi plasman i boqe igre. Me|utim, ono {to smo dobili ovog vikenda jeste zaista kvalitetan turnir. Videli smu ekipu Teherana koja je daleko iznad ostalih u~esnika, Qubqana je za mene bila prijatno iznena|ewe, mnogo su boqi nego pro{le godine, Podgorica predstvaqa neku vrstu nacionalne mlade selekcije. Mi jesmo nastupili oslabqeni, ali to nije opravdawe, mogli smo bar u me~u za tre}e mesto da odigramo na vi{em nivou. Sli~nu situaciju smo imali i pro{le godine, ali smo tada odigrali sjajno na na{em turniru, a pokleli u Beogradu. Ovoga puta smo osvojili „Trofej Beograda“, a odigrali lo{ije na na{em turniru – rekao je trener Sini{a Reqi}.

Igra~ Vojvodine NS seme Mihajlo Stankovi} je istakao: - Mislim da smo mogli da poka`emo vi{e, imali smo {anse u svim utakmicama osim protiv Teherana. ^iwenica je da smo uvek stizali, ~ak i vodili, ali nismo umeli da prelomimo kada je trebalo. Malo smo podbacili i na prijemu.

Luka Babi} iz Podgorice zahvalio se organizatoru.

- Mo`emo da budemo zadovoqni. Prvog dana je bilo malo naporno igrati tri utakmice, ali smo se drugog dana boqe sna{li i popravili utisak – izjavio je najboqi bloker turnira.

Ti tu la za Ob ra do vi }ev PAO Makabi – Panatinaikos 70:78 (15:22, 15:11, 13:21, 27:24)

Ro bert Pro si ne~ ki

KU LA: Haj duk - Ja go di na BE O GRAD: Rad - Sme de re vo ^A ^AK: Me ta lac - ^u ka ri~ ki Stan kom ^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda U@I CE: Slo bo da PS - Ja vor

17

FAJNAL-FOR EVROLIGE U BARSELONI

Re mi ra van po ra zu Fudbaleri Zvezde su u malom gradskom derbiju nadigrala OFK Beograd, {to je priznao i trener romanti~ara Dejan \ur|evi}, ali nisu uspeli da izbore trijumf. Remi je ravan porazu, jer su {anse u trci za titulom, ~etiri kola pre kraja prvenstva, svedene na domen teorije.

- Izgubili smo korak za Partizanom, ali predaje nema. Ho-

ponedeqak9.maj2011.

- Dominirali smo uglavnom, bilo je lepih akcija, {ansi. Nisam nezadovoqan, ali nedostajala nam je realizacija u zavr{nici napada.^estitam protivniku na zapa`enoj partiji, imali su doma}i veliku priliku u fini{u prvog poluvremena za vo|stvo, nisu je iskoristili. U nastavku nismo bili toliko ubedqivi, ali opet smo nekoliko {ansi proma{ili - glasi komentar Prosine~kog.

Puno truda ulo`ili su zvezda{i da probiju ~vrst bedem motivisanih doma}ina. Agilni su bili Koroman, pa To{i} po levom boku, odnosno Borha na suprotnoj strani. Nedostajao je zvr{ni pas, a odsustvo povre|enog Evandra odrazilo se na produktivnost napada~a.

- Poku{ali smo na sve na~ine da postignemo gol, pru`ili maksimum. Lopta nije htela u mre`u. Mislim da niko ni{ta ne mo`e da nam zameri zbog ovog lo{eg rezultata. Imao sam sjajnu priliku, zamalo bio neprecizan, a da li je u drugoj prilici, kada sam pogodio ciq, bio ofsajd, ne znam - istakao je Kalu|erovi} koji je zaigrao tek u fini{u susreta.

Snovi o tituli polako su se raspr{ili na Marakani, za utehu ostaje progres u igri koji je doneo trener Prosine~ki.

Z. Rangelov

B A R S E L O N A : Arena „Palau Sant @ordi”, gledalaca: 15.768, sudije: Mitjana ([panija), Lamonika (Italija), Lotermoser (Nema~ka).

MA KA BI: Pargo 12, Hendriks, [arp, Blu 14, Elijahu 12, Pini 8, Bur{tajn, Labanovski, Eidson 17, Ma~van 3, Skorcanitis 4.

PA NA TI NA I KOS: Tepi}, Mari} 2, Perperoglu 2, Batist 18, Focis 5, Sato 13, Nikolas 14, Larcaris, Dijamantidis 16, Vugiukas 4, Kalates 4, Kajmakoglu.

Ko{arka{i Panatinaikosa {esti put su postali prvaci Evrope jer su u finalu F4 u Barseloni pobedili izraelski Makabi 78:70 (22:15, 11:15, 21:13, 24:27). Presudio je boqi {ut Grka za dva, sjajna timska igra i ve}i broj raspolo`enih igra~a koje su sa po 16 poena predvodili Majk Batist i Dimitris Dijamantidis. @eqko Obradovi} je osvojio osmu titulu prvaka Evrope, prvu sa Panatinaikosom, Milenko Tepi} se tako radovao, a igrao je posledwe tri i po sekunde, dok je bez trofeja ostao Milan Ma~van.

PAO je ima vi{e raspolo`enih igra~a, sjajno {utirao za dva poena (23/37), poga|ao trojke u kqu~nim momentima (6/19), boqe skakao (37-31), vi{e asistirao (19-16) dok je me~ jo{ bio u egalu i na kraju sasvim zaslu`eno do{ao do {este titule prvaka Evrope, pete od 2000. godine.

PLEJ-OFA NBA LIGE

Bo ston - Ma ja mi 97:81 Mem fis - Okla ho ma - 101:93 (86:86)

Izraelci su bili o~ajni za dva (17/43), solidni za tri (7/22), ali bez prave igra centarske linije. Dobre partije Eidsona, Blua i Parga nisu bile dovoqne da “ponos Izraela“ slavi u Barseloni.

Sjajnom serijom 11:2 u fini{u perioda, Panatinaikos je poveo sa sedam poena razlike dobiv{i prvu ~etvrtinu 22:15. U nastavku me~a Makabi je samo zahvaquju}i trojkama ostao u igri po{to je za dva {utirao o~ajnih 4 od 21. Ve}i deo tre}eg perioda ekipe su bile u egalu, PAO je ~u- Sla vqe ko {ar ka {a Pa na ti na i ko sa vao blagu prednost, a onda je u Ipak, posle tajmauta Obrafini{u serijom 16:4 stigao do do vi }a, po no vo je pro radi la velikih 10 poena prednosti kombi naci ja Di jaman ti dis (51:40). Briqirao je Nik KalaBatist koji je kona~no polotes sa 11 poena u ovom periodu, `io loptu iz reketa, da bi odali je presudna bila prednost mah potom Dijamantidis preseGrka u reketu. Panatinaikos je kao napad Izraelaca i sa penasjajnom timskom igrom odr`avao la pogodio za 73:64. Pargo je sapresnot u posledwoj ~etvrtini, mo smawio, Pao je odigrao makali su se Grci opustili u po- simalan napad i 33 sekunde pre sledwih nekoliko minuta, Ba- kraja bilo je jasno da je Panatitist je proma{io tri zicera, ne- naikos dobio i pored ~etiri koliko napada su odigrali brzo- vezana poena Makabija u samom pleto, pa je Makabi ponima Eli- fini{u. jahula sa -12 (69:57), stigao na saU me~u za tre}e mesto Montemo dva poseda lopte od rivala paski je savladao Real sa 80:62 (69:64), minut i po pre kraja.

(19:11, 17:21, 21:13, 23:17).

VELIKA NAGRADA TURSKE

Fe tel ube dqiv u Is tan bu lu Nemac Sebstijan Fetel za volanom Red Bula pobedio je na Velikojnagradi Turske vo`enoj na stazi u Istanbulu u {ampionatu Formule jedan. Aktuelni svetski prvak u dosada{we ~etiri trke zabele`io je ~etiri pol pozicije, tri pobede i jedno drugo mesto. Fetel je dominirao na stazi Istanbul park od starta do ciqa i do{ao do 13. pobede u karijeri, a slavqe Red

Bula upoptunio je Australijanac Mark Veber osvajawem drugog mesta. Na posledwu stepenicu podijuma popeo se [panac Fernando Alonso iz Ferarija.

Veber je, ina~e, sedam krugova pre kraja uspeo da pretekne Alonsa i tako se domogne druge pozicije. Ova trojka je u ciq u{la sa velikom prednos{}u u odnosu na ostatak karavana. ^etvrti Britanac Luis Hamilton iz Meklarena zaostao je za po-

bednikom 40,232 sekundi. Hamilton je pro{le godine pobedio u Istanbulu, a slavio je i na pro{loj trci u Kini, ali sada u Turskoj nije imao svoj dan. Britanac je do`iveo i peh u boksu.

Prvo su mehani~ari Ferarija pustili Felipea Masu da krene ba{ kada je Hamilton prolazio, {to nije dozvoqeno, pa su obojica izgubila dragoceno vreme, a onda pri tre}em ulasku u boks mehani~ari su imali problema

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 93, 2. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 59, 3.

Veber (Australija, Red Bul) 55, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) 46, 5. Alonso ([panija, Ferari) 41, 6. Masa (Brazil, Ferari) 24, 7.

Hajdfeld (Nema~ka, Lotus Reno) 21, 8. Petrov (Rusuija, Lotus Reno) 21, 9. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 20, 10. Kobaja{i (Japan, Zauber) 8, 11. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 6, 12. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 6, 13. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 2, 14. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 148, 2. Meklaren 105, 3. Ferari 65, 4. Lotus Reno 42, 5. Mercedes GP 26, 6. Zauber 8, 7. Toro Roso 6, 8. Fors Indija 4.

Seb sti jan Fe tel

Re zul ta ti 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:30:17,558, 2. Veber (Australija, Red Bul) +8,807, 3. Alonso ([panija, Ferari) + 10.075, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +40,232, 5. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) +47,539, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) +59,431, 7. Hajdfeld (Nema~ka, Lotus Reno) +1:00,857, 8. Petrov (Rusija, Lotus Reno) +1:08,168, 9. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +1:09,394, 10. Kobaja{i (Japan, Zauber) + 1:18,021, 11. Masa (Brazil, Ferari) +1:19,823, 12. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +1:25,444, 13. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +1 krug, 14. Peres (Meksiko, Zauber) +1 krug, 15. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 16. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 17. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 18. Truli (Italija, Lotus) +1 krug, 19. Kovalainen (Finska, Lotus) +2 kruga, 20. D’Ambrozio (Belgija, Marusja Virxin) +2 kruga, 21. Kartikejan (Indija, Hispanija) +3 kruga, 22. Liuci (Italija, Hispanija) +5 krugova.

sa pri~vr{}ivawem predweg desnog to~ka. Posle Fetela, Vebera i Alonsa i Hamiltona, seldili su Niko Rozberg, Xenson Baton, Nik Hajdfeld i Vitali Petrov, a prvu desetoricu i osvaja~e bodova kompletirali su Sebastijan Buemi i Kamui Kobaja{i, koji je startovao sa posledweg mesta.

I dok je Fetel vodio od po~etka do kraja i ~ak bio u vo|stvu i posle povratka iz boksa, iza wega vodila se velika borba za pozicije. Prvi incident se desio ve} u drugom krugu, kada je do{lo do kontakta izme|u [umahera i Petrova. Nemac je morao u boks da promeni predwe krilo i vra-

tio se na za~eqe karavana, dok je Rus ostao na stazi. Petrov je uskoro imao kontakt i sa klupskim kolegom iz Renoa Nikom Hajdfeldom, ali bez ve}ih posledica. Ina~e, dvojac Meklarena Luis Hamilton i Xenson Baton su imali atraktivan duel tokom trke. U 50. krugu Hamilton je obi{ao Batona u borbi za ~etvrto mesto. Ve}ina voza~a je imala taktiku sa po ~etiri zaustavqawa u boksu, a Baton je i{ao na promenu guma tri puta.

To se pokazalo kao lo{e, jer je u fini{u trke (55. krug) ostao bez petog mesta, po{to ga je obi{ao Niko Rozberg iz Mercedesa.

Sebastijan Fetel ubedqivo vodi u generalnom plasmanu sa 93 boda, drugoplasirani Luis Hamilton ima 59, a Mark Veber je sakupio 55. Slede}a trka vozi se 22. maja za Veliku nagradu [panije na stazi Kataluwa.

G. M.

18

sport

ponedeqak9.maj2011.

PR VA LI GA SR BI JA

KUP SR BI JE U GA \A WU GLI NE NIH GO LU BO VA

Ob ra do vi} i Sto ja di no vi} po bed ni ci Vla dan Ob ra do vi}, stre lac klu ba Grof iz Ka li {ta kod Po `a rev ca pri jat no je iz ne na dio po be dom u tre }em Ku pu Sr bi je u ga |a wu gli ne nih go lu bo va – trap na stre li {tu „BG sport ski cen tar Ko vi lo vo“. Za pr vo me -

ka te go ri ja ma su – „A“ Ivan Ro `ek (Je din stvo) 99, „B“: Mi lan [o t ra (Par t i z an) 111, „C“ Vla dan Ob ra do vi} (Grof) 110.

U ga |a wu gli ne nih go lu bo va u di sci pli ni skit pr va tri me sta pri pa la su strel ci ma No -

Pobednici u ekipnoj konkurenciji - trap

sto ras pu ca vao je do dat nim met kom (i bio je pre ci zan u pr vom hi cu) sa dru gom iz eki pe Zo ra nom Lu ki }em. U fi na lu je bi lo do sta uz bu |e we jer su za ~e tvr to me sto ras pu ca va li Zo ran Jak {i} i Pe ra Ne di} iz Je din stva trap (Sta ra Pa zo va) Od lu ~io je tek sed mi me tak. Jak {i} je bio pre ci zni ji.

Ekip nu ti tu lu po ne lo je Je din stvo trap (Sta ra Pa zo va) sa 315 go lu bo va, dru gi je bio Grof sa 307, a tre }i Par ti zan sa 299 go lu bo va. Pla sam ni po

vog Sa d a. Po b e d io je Go r an Sto ja di no vi} sa 139 (116 i 23), dru gi je bio Jo van Ama no vi} sa 134 (112 i 22) a tre }i Ne nad Ra do vi} sa 127 (105 i 22). Re zul ta ti fi na la u di sci pli ni trap: 1. Vla dan Ob ra do vi} 128 (110 i 18), 2. Zo r an Lu k i~ 8ob j i c a Grof) 128 8111 i 17), 3. Mi lan [o t ra (Par t i z an) 126 (111i 15), 4. Zo ran Jak {i} 125 (109 i 16) 5. Pe ra Ne di} (obo ji ca Je din stvo trap) 125 (107 i 18), 5.

Mar ko Ili~ (Grof) 120 (102 i 18) itd.

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Sla vqe go sti ju Pa li}–Sen ta 1:2 (0:0) PA LI]: Sta dion „Jan ko Pe ja no vi}„, gle da la ca 150, su di ja: Mir ko vi} (No vi Sad). Strel ci: So viq u 49. (iz pe na la) za Pa li}, a Mi li vo je vi} u 71. i 73. mi nu tu za Sen tu. @u ti kar to ni: G. Po po vi}, Me ji}, So viq, Vi lo ti} (Pa li}), a Ra din, \e ri} (Sen ta). Cr ve ni kar ton: Me ji} (Pa li}).

PA LI]: Sto ja no vi} 6, Me ji} 6, Ko si} 7, Voj vo di} 6, Vi lo ti} 6, G. Po po vi} 6 (La zi ni ca 6), Ar se ni je vi} 6 (D. Po po vi} 6), Plav {i} 6, So viq 6, \o ki} 6, Vi }en ti je vi} 6 (Smi qa ni} 6).

SEN TA: Bo di ro ga 7, Ver me{ 7, Be slav ~i} 7, Ra din 7, Ha ber 6, Gru ji} 6, Jo vin (\e ri} 6), Po pov 7, Sto ja no vi} 6, Ni ko lin 6 (Ma ra vi}), Mi li vo je vi} 8.

Fud ba le ri Pa li }a na sta vqa ju sa po ra zi ma, a ova je utak mi ca bi la „bi ti ili ne bi ti„ za op sta nak. Igra lo se otvo re no i ~vr sto od sa mog po ~et ka. Do ma }i su ima li {an su pre ko So vi qa u 10. mi nu tu, ali Bo di ro ga je to od bra nio. Go sti su za pre ti li pre ko Gru ji }a u 28. mi nu tu, ka da je sa 15 me ta ra {u ti rao, a gol man Sto ja no vi} kraj wim na po rom iz ba cio lop tu u kor ner. U dru gom de lu igre Pa li} kre }e na sve ili ni {ta i u 49. mi nu tu u pro do ru je bio Vi lo ti}, ru {i ga Ra din, a su di ja Mir ko vi} po ka zu je na be lu ta~ ku, a re a li za -

Pali} - Senta Sloboda - Veternik Viskol Radni~ki (NP) - Solunac ^SK Pivara - Mladost (BJ) Dowi Srem - Kikinda Sloga (T) - Dolina Mladost (A) - Cement Vr{ac - Tekstilac Ites 1. Dowi Srem 24 14 7 3 2. Radn. (NP) 24 14 6 4 3. Senta 24 13 6 5 4. Cement 24 13 6 5 5. Veternik 24 12 9 3 6. ^SK Pivara 24 12 7 5 7. Dolina 24 12 6 6 8. Vr{ac 24 8 10 6 9. Sloga (T) 24 9 6 9 10. Solunac 24 7 6 11 11. Tekstilac 24 6 8 10 12. Mladost (BJ)24 7 4 13 13. Kikinda 24 6 6 12 14. Pali} 24 5 5 14 15. Sloboda (-1)24 3 3 18 16. Mladost (A)24 1 5 18

1:2 1:3 2:0 2:1 4:0 0:0 1:3 2:2 39:15 38:14 47:18 44:20 38:24 41:23 28:26 27:27 34:27 25:34 29:36 28:42 27:48 23:35 25:60 14:58

49 47 45 45 45 43 42 34 33 27 26 25 24 20 11 8

U slede}em kolu (14/15. maja) sastaju se: Vr{ac - Sloboda (NK), Telstilac Ites - Mladost (A), Cement Sloga (T), Dolina - Pali}, Senta - Dowi Srem, Kikinda - ^SK Pivara, Mladost (BJ) - Radni~ki (NP), Solunac Veternik Viskol.

tor je bio So viq. Go sti ne po pu {ta ju i da qe na pa da ju i Mi li vo je vi}, naj bo qi igra~ ovog su sre ta, po sti `e dva go la u 71. i 73. mi nu tu i ta ko od no si tri ve li ka bo da za Sen tu.

S. Sto jiq ko vi}

IN MEMORIAM

Si meon Avra mov Srp ski bi ci kli zam ostao je bez ve li kog za qu bqe ni ka, ne ka da {weg bi ci kli ste, ka sni je tre ne ra i u~i te qa mno gih ge ne ra ci ja Si me o na Avra mo va, po pu lar nog ~i ka Si me ko ji je pre mi nuo u 73 go di ni i sa hra wen je u Be ~e ju.

Bi ci kli zmom se ba vio od 1956. Do kra ja ka ri je re ostao ve ran Bi ci kli sti~ kom klu bu Be ~ej, pr vo kao tak mi ~ar, po tom kao tre ner i ru ko vo di lac. Pra vi stru~ wak u bi ci kli zmu, ve drog du ha, oba vqao je po slo ve od me ha ni ~a ra do di rek to ra klu ba.

Po seb no se is ta kao kao tre ner u ra du sa mla |im ka te go ri ja ma i pam te se po be de we go vih tak mi ~a ra ko ji su vo zi li na po -

ni bi ci kli ma i po be |i va li na [am pi on tu Ju go sla vi je pre ka qe ne bic kli ste ko ji su vo zi li tr ka~ ke bi ci kle. Mno gi ~la no vi klu ba Be ~ej su po sle usa vr {a va wa kod „~i ka Si me” po sta ja li do bri bi ci kli sti u sta ri jim ka te go ri ja ma.

Or ga ni zo vao je ve li ki broj tr ka u Be ~e ju a ne bro je no pu ta bio ukqu ~en u or ga ni za ci ju me |u nard nih tr ka “Kroz Ju go sla vi ju”, “Kroz Sr bi ju”, “Kroz Voj vo di nu”, “Tro fej sa jam ski gra do va” i dru gi. Iz u ze tan do pri nos bi ci kli zmu pru `io je i kao su di ja sa zva wem na ci o nal nog ko me sa ra i su dio je sa ra do {}u tr ke od {kol skih do me |u na rod nih.

Sa va pre ga`ena Srem–Na pre dak 0:1 (0:1)

SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 100, su di ja: ]e ra mi lac (Be o grad).

Stre lac: Sre} ko vi} u 25. mi nu tu. @u ti kar to ni: @iv ko vi} (Srem), a N. Mi lo sa vqe vi} (Na pre dak).

SREM: Ba ji} 7, Ta to mi ro vi} 6, Mi lu ti no vi} 6, Ni ko li} 7, Mi lo sa vqe vi} 7, Mi lo {e vi} 6, [a rac 7, Sta ni} 7, Ne na do v i} 6 (Vu~ k o v i}), Zec 6, @iv ko vi} 6.

NA PRE DAK: Mi len ko vi} 7, N. Mi lo sa vqe vi} 7, Ma lo vi} 7, Ra do sa vqe vi} 6, S. Mi lo sa vqe vi} 6, Pa u no vi} 7, Mi lu no vi} 7, Bo go sev ski 7, Ra do va no vi} 6 (An ti}), Mi loj ko vi} 7 (Ali}), Sre} ko vi} 8 (Ri sti}).

Mi trov ~a ni su kre nu li agre siv no re {e ni da ostva re po be du ko ja bi im do ne la na du za op sta nak u pr vo li ga {kom dru {tvu.

Me |u tim, ja lo va i bez i dej na igra sa sti hij skim na pa dom ni je uro di la plo dom. Go sti su is ko ri sti li pr vi na pad i u 25. mi nu tu agil ni Sre} ko vi}, ne ka da {wi igra~ Sre ma, sa ivi ce ka zne nog pro sto ra do neo je ra dost ~a ra pa ni ma.

U na stav ku iza bra ni ci tre ne ra La la to vi }a kre nu li su jo{ ofa ziv ni je, ali do po rav na wa re zul ta ta ni je do {lo. Isti na, u to me ih je omeo i pri stra sni su di ja ]e ra mi lac, ko ji u 80. mi nu tu, po sle ne do zvoq ne igre nad Ze com ni je po ka zao na be lu ta~ ku. Ovim po ra zom Mi tro va ~a ni su iz gu bi li ko rak u tr ci za op sta nak u pr vo li ga {kom dru {tvu.

R. Ar tu kov Srem - Napredak Radni~ki 1923 - Big bul Radni~ki Novi Sad - Sin|eli} Banat - Kolubara Radni~ki (S) - Mladi radnik BASK - Proleter Zemun - Dinamo Be`anija - Teleoptik Novi Pazar - Mladost (L)

0:1 2:0 0:3 1:0 2:1 2:1 1:0 0:1 2:1

1. BASK 3. Radni~ki 2. N. Pazar 4. Banat 5. Radni~ki (S) 6. Sin|eli} 7. Proleter 10. Napredak 8. M. radnik 9. Mladost (L) 11. Novi Sad 12. Be`anija 13. Teleoptik 14. Big bul 15. Srem 16. Zemun 17. Kolubara 18. Dinamo

62 56 55 45 45 43 38 38 37 36 33 28 28 26 25 24 20 18

27 26 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 26 27 27 27 27 27

19 5 3 17 5 4 16 7 4 12 9 6 12 9 6 12 7 8 10 8 9 10 8 9 10 7 10 8 12 7 9 6 12 7 7 13 7 7 12 7 5 15 5 10 12 5 9 13 5 8 14 5 3 19

42:13 47:18 37:18 31:19 24:19 28:22 35:27 27:27 31:36 22:20 32:37 19:22 24:35 23:33 22:35 20:32 22:34 13:52

U slede}em kolu (14/15. maja) sastaju se: Proleter - Novi Sad, Big bul Radni~ki - Be`anija, Dinamo - Srem, Napredak - Banat, Sin|eli} - Zemun, Mladi radnik - Radni~ki 1923, Kolubara - Novi Pazar, Mladost (L) - Radni~ki (S), Teleoptik - BASK,

Tu ~a u Tur skoj Tur ska fud bal ska fe de ra ci ja ot ka za la je utak mi cu iz me |u Be {ik ta {a i Bur se, zbog su ko ba na vi ja ~a u ko jem je po vre |e no 25 po li ca ja ca i jo{ de vet oso ba.

Do su ko ba do {lo je ka da je po li ci ja po ku {a la da od bra ni na vi ja ~e Be {ik ta {a od na pa da na vi ja ~a Bur se, ko ji su `e le li da se re van {i ra ju za pro {lo go di {wu tu ~u na uli ca ma Is tan bu la.

dnevnik KUP SR BI JE U GA \A WU MK ORU@ JEM U NO VOM SA DU

Mi ro sa vqev i Ar so vi }e va naj bo qi Dru gog da na Dru gog Ku pa Stre qa {kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu m a l o k a l i b a r s k i m oru` jem u No vom Sa du odr `a na su tak mi ~e wa pu {kom u tro sta vu. Kod se ni o ra u di sci pli ni mk pu {ka tri pu ta 40 me ta ka sla vio je Ne ma wa Mi ro sa vqev, ~lan Ster qa {ke dru `i ne No vi Sad 1790, ina ~e or ga ni za to ra ovog tak mi ~e wa. On je upu cao 1271,7 (1173) kru ga.

Dru go me sto pri pa lo je Ste va nu Ple ti ko si }u iz kra gu je va~ kog „^i k a Ma t e” sa 1270,6 (1173), dok je tre }i bio Ne ma win klup ski ko le ga i tre ner Dra g an Mar k o v i} sa 1263,4 (1166) kru go va. Ina ~e, Mi ro sa vqev i Ple ti ko si} su u osnov nom de lu za be le `i li po od li~ nih 1173 kru ga, a on da je po sle ma lo bo qeg fi na la sla vio No vo sa |a nin za 1,1 krug. Van kon ku r en c i j e ga | ao je Slo v e n ac Raj mond De be vec i za be le `io 1156 kru go va. Kod ju ni o ra je pr vi bio Igor ^o tra (Zve zda ra) sa 1141 kru gom is pred [te fa na Alek san drov skog (Je din stvo) sa 1134 i @ar ka Tri fu wa gi }a (SD No vi Sad 1790) sa 1133 kru ga.

Naj bo qa se ni or ka MK pu {kom tri pu ta 20 me ta ka na Dru gom Ku pu Sr bi je je An drea Ar so vi} iz Par ti za na sa 680,8 (581) kru gom. Dru go me sto pri pa lo je Ka ta ri ni Bi ser ~i} (Ni{ 1881) sa 673,3 (572), a tre }e Ar so vi }e voj klup skoj ko le -

TUR NIR U MA DRI DU

Zi ki i Qo dra bez ti tu le Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra ni su us pe li da osvo je ti tu lu na Ma ster su u Ma dri du u kon ku ren ci ji du blo va. Srp skofran cu ska kom bi na ci ja je u fi na lu tur ni ra u gla vom gra du [pa ni je po ra `e na od naj bo qeg du bla sve ta, bra }e Bo ba i Maj ka Bra ja na iz Sje di we nih Dr `a va sa 6:3, 6:3.

Zi mo wi} i Qo dra su od li~ no u{li u me~, do bro su se dr `a li, ali bra }a Bra jan su svo ju je di nu brejk lop tu re a li zo va li i po ve li sa 1:0 u se to vi ma. Sli~ no se de si lo i u na stav ku, sa mo {to su Ame ri kan ci re a li zo va li obe pri li ke da Zi mo wi }u i Qo dri odu zmu ser vis, dok srp sko-fran cu ski par ni je svo ju jed nu, i pr vi dubl sve ta je za slu `e no na kra ju sla vio.

Tri jumf Le ba na Sardiniji Sed mo stru ki svet ski {am pion Se ba sti jan Leb po bed nik je pe tog tak mi ~e wa ovo go di {weg Svet skog re li {am pi o na ta, Re li ja Sar di ni je. Leb je do dru ge po be de ove se zo ne, a 64. u ka ri je ri, do {ao s pred no {}u od 11 se kun di u od no su na Mi ka Hir vo ne na u For du. Tre }e me sto za u zeo je Pe ter Sol berg u pri vat nom Si tro e nu DS3.

Fran cuz je vo dio od pr vog da na re li ja na Sar di ni ji, a iako je we go va pred nost bi va la sve ma wa we gov tri jumf ni je do la zio u pi ta we. Fran cuz je ta ko do {ao ujed no i do svo je ~e tvr te po be de u Ita li ji. U kon ku ren ci ji za po di jum bio je i Le bov tim ski ko le ga Se ba s ti j an O`i j e, ali je on ostao bez tre }e po zi ci je to kom 16. spe c i j al n og is p i t a, ka da je uda rio u ste nu i po lo mio pred wu su spen zi ju na svom Si tro e nu. Fran cuz je mo rao da se za do vo qi ~e tvr tim me stom, a te sre }e ni je bio dru gi vo za~ For da Ja ri-Ma ti La tva la, ko ji je imao udes u pe tak i upr kos naj bo qim vre me ni ma na dva is pi ta u ne de qu, na kra ju je bio 18. Pe to me sto za u zeo je vo za~ Sto bart For da Mads

Kamp za su di je Udru `e we fud bal skih su di ja PFS Srem ska Mi tro vi ca, or ga ni zo va lo je ne dav no, kamp za per spek tiv ne de li o ce prav de, pri su stvo va lo ih je osam na est, me |u wi ma i dve pri pad ni ce lep {eg po la a o naj no vi jim do stig nu }i ma u pri me n i pra v i l a naj m a s ov n i j eg spor ta upo zna li su ih \or |e @u ti}, pred sed nik Udru `e wa fud bal skih su di ja Voj vo di ne, Zdrav k o Sa v i}, pred s ed n ik KUS-a Voj vo di ne, Mi lan Ra da ko vi}, in struk tor UEFA i

Ne ma wa Mi ro sa vqev

Mi lo{ Ma `i}, ar bi tar sa su per li ga {kih te re na, a u ru ko vod stvu kam pa bi li su Uro{ Su bo ti} i Jo vi ca [a vi ja, ce we ne fud bal ske su di je PFS Srem ska Mi tro vi ca.

Oso bqe Spe ci jal ne bol ni ce za re h a b i l i t a c i j u „Ter mal“ obez be di lo je ce we nim go sti ma op ti mal ne uslo ve, a FK Ru dar im je ustu pio objek te na sta di o nu za odr `a va we pre da va wa i prak ti ~an rad na te re nu.

Da. Vi }en ti}

Ost berg, is pred Da ni ja Sor doa na we go vom de bi ju u Mi ni ju, Ot Ta nak iz Esto ni je i Fi nac Ju ho Ha ni nen.

Na ~e l u ge n e r al n og pla sma n a Leb ima 100 bo d o v a, se dam vi { e od Hir v o n e n a. Si troen je vo d e } i u po r et k u kon s truk t o r a sa 167 bo d o v a, 17 vi { e od For d a. Svet s ki re l i {am p i o n at se na s ta v qa Re l i j em Ar g en t i n e ko j i je na pro g ra m u od 26. do 29. ma j a.

Ko n a ~ an pla s man Re l i j a Sar d i n i j e: 1. Leb (Fran c u ska, Si t roen) 3:45:409, 2.

Hir v o n en (Fin s ka, Ford +0:11.2, 3. Sol b erg (Nor v e {ka, Pe t er Sol b erg re l i) +0:23.8, 4. O`i j e (Fran c u s ka, Si t roen) +1:31.5, 5. Ost b erg (Nor v e { ka, Sto b art Ford) +2:42.6, 6. Sor d o (Fran c u s ka, Si t roen) +3:27.6, 7. Ta n ak (Esto n i j a, pri v at n i tim) +7:10.9, 8. Ha n in (Fin s ka, pri v at n i tim) +7:37.6 itd.

Ge n e r al n i pla s man vo z a ~ a: 1. Leb 100, 2. Hir v o n en 93, 3.

O`i j e 81, 4. La t va l a 68, 5.

Sol b erg 46, 6. Ost b erg 38 itd.

Ge n e r al n i pla s man kon s truk to r a: 1. Si t reon 167, 2. Ford 150, 3. Sto b art Ford 61, 4.

Pe t er Sol b erg re l i 37 itd.

gi ni ci Je le ni Ba no vi} sa 670,6 (572) kru ga. Kod ju ni or ki pr va je Bi ser ~i }e va sa 572, dru ga Dra ga na To dro vi} (No vi Be o grad U{}e) sa 570, a tre }a Ma ri na Si mi} (No vi Be o grad U{}e) sa 568 kru go va.

G. Ma le no vi} PO LU FI NA LE PLEJ-OFA ZA @E NE

Pred nost ^o kan ki

^o ka – Ba~ ka To po la 3:1 ^O KA: Sto no te ni ska sa la „I{tvan Sa bo”, gle da la ca 70. Su di je: T. Bi~ kei i D. Kre so vi}.

Re zul ta ti: Ra do wi} - Tot 3:0 (11:4,12:10,11:8), Kor ma wo{ - Mar ku{ 3:0 (11:6,11:8,11:7); Haj nal Tru `in ski 0:3 (9:11, 8:11, 4:11), Ra do wi} - Mar ku{ 3:0 (11:6, 11:6, 11:8).

Sto no te ni ser ke ^o ke pri ka za le su bo qu i si gur ni ju igru od go {}i iz Ba~ ke To po le u pr voj po lu fi nal noj utak mi ca plej-ofa.

Za do ma }u eki pu dve po be de ovog pu ta iz vo je va la je Alek san dra Ra do wi}, ko ja je pru `i la sjaj nu igru pro tiv ri val ki, a svoj do pri nos tri jum fu da la je i @a net Kor ma wo{ nad i grav {i Ka ta lin Mar ku{, dok je po raz od Vik to ri je Tru `in ski pre tr pe la jo{ uvek ne do voq no opo ra vqe na Do ro }a Haj nal.

Re van{ su sret se igra u uto rak 10. ma ja u Ba~ koj To po li u 17 sa ti u sa li Osnov ne {ko le „La jo{ ^a ki”, a u slu ~a ju po be de To pol ~an ki pla sman u fi na le od lu ~i }e even tu al na maj sto ri ca ko ja }e se igra ti u ^o ki.

M. Mi tro vi}

Vo {a u Sen ti dva pu ta Dru gi par po lu fi na li sta `en skog sto no te ni skog plejofa Sen ta - Voj vo di na igra se da nas u Sen ti. Oba me ~a od mah }e se od i gra ti u Sen ti, jer su No vo sa |an ke od u sta le da bu du do ma }in.

Ak te ul ne {am pi on ke Sen te ko je pred vo di tre ner Zol tan Me lik su fa vo rit ki we, pa su o~e ki va wa qu bi te qa sto nog te ni sa u va ro {i kraj Ti se da }e bez ve }ih pro ble ma iz bo ri ti pla sman u fi na le. Pr vi me~ u klup skoj sa li STK Sen ta po ~i we u 17.30 sa ti, a po tom i dru gi.

M. Mr.

PR VA LI GA ZA DA ME

Sen ta–Vra ~ar 13:10 (4:2, 5:0, 3:2, 1:6) KI KIN DA: Ba zern SC Je ze ro, gle da la ca 35, su di je: Sa ve qi} i Srem ~ev (Su bo ti ca). Igra~ vi {e: Sen ta 3 (1), Vra ~a ra 3 (0).

SEN TA: Bar ko{, Ru di} 1, Be nak, Bu ra wi, Pi ri, Ne cel 3, Kin ~e{ 5, Fe ke te 1, Mew ha nac, Klin kov ski, Tot, Pa ta ki 3, Mo mi rov, Vu le ti}, Ba log.

VRA ^AR: J. Ra di sa vqe vi}, Me sa ro{ 1, Pan to vi} 3, D. Ra di sa vqe vi} 2, Pe {te ri}, Tr ni ni},

Glu {~e vi}, Mi li }e vi} 3, Jok si mo vi}, Mar ko vi}, Kri sti, Ili} 1, Mi la di nov, Mar kov.

Raz i gra ne va ter po li ski we Sen te po sle tre }e ~e tvr ti ne ima le su vo| stvo od 12:4, da bi u po sled wem de lu go {}e iz Be o gra da sa {est po go da ka ubla `i le po raz.

U eki pi Sen te is ta kla se pe to stru ka strel ki wa Kri sti na Klin ~e{, a u po ra `e noj eki pi bo qa od osta lih bi la je Mi li }e vi }e va.

S. M.

SPORT

dnevnik

ponedeqak9.maj2011.

19

POSLEDWEG DANA SVETSKOG KUPA U POZNAWU

Dve bron ze za srp ski ka jak Posada mu{kog kajaka{kog dvoseda Ogwen Filipovi} i Dragan Zori} osvojila je bronzanu medaqu na Svetskom KUP-u u Poznawu u olimpijskoj disciplini k-2 200m. Kandidati za OI u Londonu preveslali su najkra}u kajaka{ku deonicu u vremenu 35 sekundi i 25 stotinki. Zlatnu

- Zadovoqni smo-prve su impresije Dragana Zori}a posle medaqe koja je osvojena nakon ~etvorogodi{we pauze-Ono {to je najbitnije je da smo stali uz bok svetskim {ampionima Francuzima i evropskim prvacima Englezima. Po~etak je sezone.Pou~eni iskustvom od ranijih godina, forma bi u nastavku trebalo

Og wen Fi li po vi} i Dra gan Zo ri}

medaqu u A finalu te discipline osvojila je francuska posada u sastavu Hibojs, @uv koja je prva stigla na ciq u vremenu 34,606 sekundi, ispred britanaca Hita i Skofilda. Srpski dvosed je tim uspehom nastavio kontinuitet osvajawa medaqa, koji je bio prekinut od 2007. godine kada je osvojena bronzana medaqa na Svetskom pvenstvu u nema~kom Duizburgu.

Di ja man ti dis MVP Evro li ge Ko{arka{ Panatinaikosa Dimitris Dijamantidis progla{en je za naj ko ri sni jeg igra~a Evrolige (MVP) ove sezone. Dijamantidis je u postao prvi igra~ koji je objedinio sve tri na gra de od wi ho vog uvo|ewa - za najboqeg defanzivca, MVP i za ~lana prve petorke takmi~ewa. U prvoj petorci na{li su se jo{ Huan Karlos Navaro iz Barselone, ina~e pro{logodi{wi MVP, Fernando San Emeterio iz Kahe Laboral, Majk Batista iz Panatinaikosa i centar Makabi ja So fo klis Skor ca ni tis.

Navaro je peti put u karijeri uvr{ten u najboqu petorku.

da ide uzlaznom putawom. Ova medaqa nam daje jo{ vi{e samopouzdawa, potrebno nam je vi{e jakih trka i rezultati na E[ u Beogradu i SP u Segedinu ne}e izostati-konstatovao je sprski reprezentativac.

Posledweg takmi~arskog dana na otvarawu sezone na me|unarodnoj sceni u kajaku i kanuu na mirnim vodama , prvom Svetskom KUP-u, posada `enskog dvoseda

Nikolina i Olivera Moldovan osvojila je tre}e mesto u disciplini k-2 200m. Olimpijske kandidatkiwe za London su do bronzane medaqe stigle u vremenu 42,122 sekundi. Prvo mesto u trci pripalo je austrijskoj kombinaciji [varing, [varc koja je prva pro{la kroz ciq ispred holandske posade Hol, Erde.

- Nismo jo{ u nekoj vrhunskoj formi da bi mogli o~ekivati spektakularne rezultate-bile su prve impresije trenera devojaka iz Bor~e Dragana Plav{i}a - Nismo ne{to ni uveslavali dvosed, a prenatrpan program organizatora u kom su devojke za nepunih 35 minuta veslale tri finala uzeo je danak u posledwoj trci kada smo na olimpijskoj stazi na 500m hteli napraviti najboqi rezultat. Devojke nisu imale snage za ne{to vi{e.

Nikolina Moldovan kao debitantkiwa u olimpijskoj disciplini k-1 200m bila je osmoplasirana, dok je sa starijom sestrom Oliverom u dvosedu olimpijske disciplini k-2 500m osvojila osmu poziciju. Sprinter Milenko Na{aga}in zavr{io je takmi~ewe na 15. mestu, osvajawem {este pozicije u B finalu discipline k-1 200m.

Srpska kajaka{ka reprezentacija zavr{ila je u~e{}e na Svetskog KUP-u u Poqskoj sa tri bronzane medaqe iz devet finala.

Ma ni Pa kjao od bra nio ti tu lu Filipinac Mani Pakjao odbranio je titulu u velter kategoriji, u verziji VBO, pobedom nad [ejnom Mozlijem iz Sjediwenih Dr`ava na poene. 32godi{wi Pakjao je dominirao tokom svih 12 rundi u Las Vegasu, a iako su mnogi o~ekivali da }e me~ re{iti nokautom, to nije u~inio, ali je zaslu`eno do{ao do svoje 14. uzastopne pobede jednoglasnom odlukom sudija - 119108, 120-108 i 120-107. Filipinac za poraz ne zna od marta 2005. godine, kada je ba{ u Las Vegasu izgubio od Erika Moralesa.

- Nije ovo bilo moje najboqe izdawe, ali sam dao sve od sebe

- rekao je Pakjao posle me~a koji je posmatralo 16.412 gledalaca. - Sredinom me~a sam osetio gr~ u levoj nozi i nisam mogao da se kre}em. Isti problem sam imap kada sam se borio pro tiv Hu a na Ma nu a la Markesa tako da }u na tome morati da poradim.

Mozli je pre`iveo nokdaun u tre}oj rundi, a posle povratka na noge tokom me~a se branio.

- Bio je to jedan sre}an udarac. Mozli nije spor, ve} veoma brz. ^ekao je da ja napravim gre{ku da bi je on iskoristio, ali sam ja bio pa`qiv. Mislim da je osetio moju snagu - naglasio je Pakjao.

SA SASTANKA SPORTSKOG ODBORA 10. SORV-a

Te ni se ri otva ra ju Olim pi ja du Na posledwoj sednici Sportskog odbora Olimpijskog komiteta 10.SORV, odr`anoj u Novom Sadu, utvr|ene su kona~ne liste u~esnika Deste sportske olimpijade radnika Vojvodine. Obrazlo`ewa i podatke o broju prijavqenih ekipa i pojedinaca izneo je Komesar za takmi~ewe Quba Obradovi}. Na listama su uo~eni mawi nedostaci, pa je predsednik Sportskog odbora Petar Perovi} predlo`i, {to je i prihva}eno, da se zonama da rok od sedam dana da upotpune liste (ta~an naziv ekipa, starosna kategorija u kojoj se pojedinci takmi~e i sl.). Ustanovqeno je da je prijavqeno 230 ekipa i 494 pojedinca.

Sve raduje ~iwenica da }e zavr{nica olimpijskog ciklusa u Ba~koj Palanci biti veoma masovna.

No, mali problem izazvao je veliki broj prijavqenih u tenisu, ~ak 74 u pojedina~noj i 19 u konkurenciji dublova. Objektivno, turnir se ne mo`e zavr{iti u tri predvi|ena takmi~arska dana, pa }e teniseri, odluka je Sportskog odbora, takmi~ewe po~eti dan ranije, u ~etvrtak 7. jula, a istog dana uve~e je i sve~ano otvarawe Igara.

Utvr|ene su i liste komesara po pojedinim sportskim disciplinama, ali nije bilo predloga da se popune sve grane, pa je ostavqeno Komesaru za takmi~ewe Obradovi}u da u roku od sedam da-

Sa sed ni ce Sport skog od bo ra u No vom Sa du

na dopuni listu sa jo{ osam imena.

Izabrane su i ~lanovi Disciplinske komisije i Komisije za `albe. U prvu su izabrani Sima Gregovi}, Rajko Paunovi} i Vukica Velisavqev (zamenik ~lana), a u drugu: Pavo Topi}, Miroslav Dragojlovi} i Slavko Kova~evi} (zamenik ~lana). U obe komisije doma}in Igara treba da delegira po jednog pravnika. Odlu~eno je da predstavnici Sportskog odbora obave razgovore s granskim savezima oko izbora delegata na 10.

SORV. Doma}in, Ba~ka Palanka, odredio je terene i objekte na kojima }e se sprovesti olimpijska

takmi~ewa. Definitivno je odlu~eno da }e streqa{tvo i plivawe biti u nekoj drugoj sredini, a Komisiji za obilazak terena, odnosno wenom predsedniku Mladenku \uranovi}u, nalo`eno je da najkasnije do 18. maja, obi|e terene, uo~i nedostatke, ako ih ima, i odredi rok da se oni otklone. Potvr|eno je da }e se licencirawe obaviti od 1-10. juna, po rasporedu koji utvrdi Komesar. Odre|ena je i komisija za pripremu `reba u kojoj su Perovi}, Obradovi} i \uranovi}.

Produ`en je rok za podno{ewe prijava za sme{taj i ishranu (20.

Maj) do 1. juna.

S. J.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar

VOJVODINA @ELEZNI^AR UO^I ZAVR[NOG TURNIRA NACIONALNOG KUPA

Ve tro vi go spod stva i stra sti

O aktuelnom trenutku Rukometnog kluba Vojvodina @elezni~ar ne mo`e da se pi{e kao iz vremena kada je, primera radi, osvojena {ampionska titula a iza kluba ili uz wega stajala mo}na korporacija Univereksport. To je bio jedan model klupskog rada i funkcionisawa, nije se istro{io, s tim {to je ovo drugo vreme i {to novosadski superliga{, konkretno wegovi ~elnici tragaju za novom formulom uspe{nosti. ^ini se da su na dobrom putu i da ve} izvesno vreme nakloweni i upu}eni u ovaj sport uz vetrove gospodstva ose}aju i vetrove stvarala~ke strasti. Svakako i ambicija, naro~ito uo~i zavr{nog turnira nacionalnog Kupa, ~iji je doma}in i oragnizator Vojvodina.

Stalna adresa Pre tri godine aktuelno rukovodstvo se upustilo u, ~inilo se tada, nemogu}u misiju spasavawa ne~eg {to malte ne nije ni postojalo - RK Vojvodine.

- Svi zajedno u ove tri godine prele`ali smo sve de~je bolesti, radili, sazrevali, finsijski, igra~ki, stru~no i upravqa~ki oja~avali i, moj li~ni je stav, stasali u ozbiqnog ~inioca srpskog rukometa - veli zamenik predsednika kluba Ranko Babi}, pesnik po vokaciji, pragamati~ar u poslu. - Mi sada ta~no znamo {ta ho}emo i koliko mo`emo, s tim da ra~unamo na razumevawe i pomo} lokalne sredine, privrede i svih qudi dobre voqe a opredeqnih sportu, konkretno rukometu. Mojim klupskim kolegama i prijateqima ~esto ponavqam da treba da verujemo gradskim ~elnicima i svima onima koji su pone{to obe}ali da }e obe}awa ispuniti, {to

bi konkretno trebalo da zna~i da bi Vojvodina uskoro trebala da dobije prostorije woj i wenih 60 godina starosti dostojene, sa svim neophodnim sadar`ajima kakve imaju drugi uspe{ni kolektivi.

Smatram da ovaj klub po svemu zaslu`uje da ima stalnu adresu.

Koliko je postavqawe Darka Jevti}a na mesto klupskog direktora vaqan potez tek }e se pokazati, no, od te odluke mnogo toga se organizaciono i u drugim segmentima unapredilo i Vojvodina po~iwe da li~i na ozbiqan klub.

- Izuzmemo li period 94. - 98. pro{loga veka (pioniri Vojvodine u tom periodu bili prvaci dr`ave), Vojvodina je imala samo seniorsku ekipu. Pre godinu dana smo re{ili da na~inimo zaokret u radu sa mla|im uzrastima. Potpisali smo ugovor o saradwi sa RK Rastimo, dokazanom subjektu u radu sa mladima i na~inili pun pogodak. Na nedavnom me|unarodnom turniru „Trofej Novog Sada” Vojvodina - Rastimo imala je ekipe u svim uzarasnim kategorijama, ~ime smo se svrstali me|u klubove stvaraoce - ponosno isti~e ~lan UO Bo{ko Bari{i}. - Idemo daqe, namerni smo da od brojnih de~aka izaberemo ekipu koja }e se takmi~iti u seniorskoj konkurenciji u najni`em rangu. Projekat je veoma zanimqiv, a mogu da ga sprovedu samo profesionalci.

Stav klupskih ~elnika je da svako radi svoj posao, jer jedino tako mo`emo i boqe i uspe{nije. I moram da ka`em da mi je milo kad ~ujem da smo povukli pravi potez postavqawem Jevti}a za direktor kluba.

Yaji}ev primer Pri~a o klupskoj organizaciji, napredovawu, planovima i `eqa-

ma mo`e da bude duga i zanimqiva.

Naro~ito ako bi je sro~ili sa mladim klupskim ~elnikom Milanom \uki}em, ~ovekom koje se u javnosti retko eksponira, {to ne zna~i da ve} prepoznatqivo klupsko gospodstvo, mnogo toga u~iwenog i namernog da se u~ini nije u velikom procentu wegovo delo.

U~inila je uprava napor i dobila doma}instvo zavr{nog turnira nacionalnog Kupa (14. i 15. maj), napregla se da hala na Slanoj bari ispuwava najvi{e me|unarodne kriterijume, u~ini}e sve da publika do|e u broju u kojem mo`e da stane u dvoranu, jednostvano re~eno igra~i }e imati sve uslove za dobru igru.

Na `rebawu polufinalnih parova Vojvodina je dobila najja~u ekipu u dr`avi - Partizan. I {ta sad? Upu}eni u fudbalske prilike pri~aju da kada je Zvezda za rivala u polufinalu Kupa {ampiona dobila minhenski Bajern, tada{wi predsednik Dragan Xaji} je na op{tu kukwavu rekao:” Idemo da ih pobedimo...”

Ima pravo Vo{in strateg \ura| Trbojevi} na ovu Xajinu da ka`e da je lako wemu bilo kada je imao najboqu ekipu i istoriji srpskog fudbala, s tim {to mi sebi dozvoqavamo da primetimo da i on ima veoma dobru ekipu za na{e prilike, {to je tokom prventsva vi{e puta potvrdila. Ako Trbini izabranici makar za utakmice Kupa bace u trwe li~ne sujete, male ili velike me|usobne antagonizme, ako budu pa makar i pateti~no zvu~alo - porodica - ima}e realne {anse da igraju u finalu. Podrazumeva se da moraju da pru`e sve svoje igra~ki najboqe ali za ekipu. A kada se stigne u finale - sve je mogu}e.

B. Puno{evac

NOVOSA\ANI OSVOJILI BODOVE U ME^U S PRIBOJEM

Po be |u ju i ka da ne bli sta ju

Rukometa{ima Vojvodine @elezni~ar susret 27. kola Superlige s Pribojem bio je posledwa provera uo~i zavr{nog turnira Kupa Srbije koji }e se narednog vikenda (14-15. maj) odr`ati u Novom Sadu na Slanoj bari. Novosa|ani su te{kom mukom i uz dosta sportske sre}e do{li do 13. prvenstvene pobede kojom su se u~vrstili na osmom mestu superliga{kog karavana, i iz zlatne sredine okre}u se „doga|aju godine”, zavr{nici Kupa Srbije ~iji su organizator i doma}in. Uprkos onoj narodnoj, „pobedi se u zube ne gleda„, stru~ni {tab crvenobelih ne mo`e biti zadovoqan izdawem svojih pulena protiv borbene ekipe Priboja koja je u Srpsku Atinu do{la pod imperativom pobede i propisno namu~ila doma}e rukometa{e, koji nisu pru`ili partiju vrednu hvale.

Olak{avaju}a okolnost, ali ne i opravdawe za slabo izdawe Mandi}a i drugova mo`e biti to {to su bez rezultatskog imperativa u{li u okr{aj sa Pribojcima, ali i to {to su ve} bi-

li u mislima s narednim rivalom, beogradskiim Partizanom.

Uz to, kada se zna da Novosa|ani te{ko nalaze motiv kada igraju sa mawe atraktivnim protivnicima, onda bledo izdawe protiv Priboja toliko i ne ~udi. ^ovek koji je do{ao glave zaista kvalitetnoj i borbenoj ~eti trenera Kurte{a bio je Stevan Popov. Nakon utakmice stasiti pivot crveno - belih u jednom dahu je rekao: - ^estitam ekipi Priboja na borbenoj i ~vrstoj utakmici.

Imali smo dosta sre}e u trenucima kada je pobeda visila u vazduhu, ali smo ipak uspeli da trijumfujemo i tako napravimo lepu uvertiru pred Kup utakmicu sa Partizanom naredne subote. Ulaskom u finale obezbedili bismo igrawe na evropskoj sceni, a da ne pri~am o samom osvajawu trofeja. Pozivam navija~e da u {to ve}em broju do|u i podr`e nas, daju nam snage da istrajemo i poku{amo da pobedimo - kazao je Popov.

Sigurno da je temperamentnom treneru \ura|u Trbojevi}u bilo najte`e tokom utakmice sa

rivalom koji je zadao mnogo glavoboqe wemu i wegovim saradnicima. Iskren kao i uvek izneo je svoje vi|ewe utakmice i osvrnuo se na polufinalni duel s Partizanom: - Jedino {to je vaqano u duelu s Pribojem je sama pobeda i ni{ta drugo. Smogli smo snage i uzeli dva boda i tako uprkos brojnim naga|awima pokazali da igramo sportski i po{teno.

Moji igra~i su se poneli onom krilaticom „kako }emo, lako }emo„ i to nam se umalo nije obilo o glavu. Moramo da izvu~emo pouke iz ovog me~a, i nadam se da }e moji momci dovesti svoje glave u red. Okre}emo se utakmici proiv Partizana, imamo dovoqno vremena da se spremimo za crno-bele. Verujem da imamo dovoqno snage i da posedujemo kvalitet da napravimo iznena|ewe - bile su re~i Trbojevi}a.

U polufinalu Kupa snage }e odmeriti Crvena zvezda - Kolubara (17.30) i Vojvodina @elezni~ar - Partizan (20), a finale je na programu dan kasnije.

I. Grubor

20

RePORTA@e

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

kad sTeGNe ekONOMska kRiza, NaGlO PROcVeTaju iGRe Na sRe]u

Rizik, la` i dugovi kockaru su drugovi Koc ka je dro ga ko ja se ne uno si ni in tra ve no zno ni oral no, ve} men tal no, psi hi~ ki - u sam ka rak ter oso be. Tre nut no se ve li ki broj No vo sa |a na ba vi ra znim za ni ma ci ja ma ko je se tre ti ra ju kao koc ka. Sport ske kla di o ni ce su pu ne qu di, u~e ni ka, pro fe so ra, pen zi o ne ra, do ko nih kom {i ja. Koc ka we i igre na sre }u svih vr sta po sled wih go di na u dr `a vi su u po ra stu. Bin go, lo to ma ni ja, gre ba li ce, pa ~ak i sla do le di na ~i jim {ta pi }i ma su pri ma mqi ve su me nov ca ma me ka ko od ra sle ta ko i de cu ne bi li se obo ga ti li. Mno gi ko ji su iz za ba ve po ~e li da igra ju igre na sre }u ili obi la ze kla di o ni ce i ne pri me te da su po sta li za vi sni ci i da tro {e enorm ne su me nov ca, ~ak se i za du `u ju.

Od mo ma ka iz no vo sad skih kla di o ni ca sa zna je mo da se ulo zi kre }u od 100 di na ra do 500 evra i vi {e. Vi {e se kla de na stra ne ne go na na {e klu bo ve, jer sma tra ju da tu ne mo gu da oma nu i da je evrop ski fud bal kva li tet ni ji. Ret ki su oni ko ji se kla de na ko {ar ka {ke utak mi ce.

Na {i su gra |a ni ko ji po se }u ju kla di o ni ce ka `u da u pro se ku dnev no osta ve oko 500 di na ra, ali ne sa mo na ti ke te i upla te, ve} i na ne ko pi }e. Ne ki igra ju i elek tron ski ru let i na we mu osta vqa ju ve li ke su me.

Psi hi ja tar dr Neboj{a Bara~kov pri ~a za da su oso be ko je

ka we spa da u kla si ~an fe no men u psi hi ja trij skoj obla sti, a, sem we ga, tu su i fe no me ni po put gric ka wa nok ti ju, pi ro ma ni je i ~up ka wa ko se.

Kad je u pi ta wu kla |e we u sport skim kla di o ni ca ma, to spa da u so ci o lo {ke pro ble me.

– Koc ka ri ve o ma ~e sto ri zi -

Kolo sre}e se okre}e, ali malo ko je u plusu

da ob u zda ju svo ju na vi ku sa mo on da kad se su o ~e s gu bi ci ma.

Ipak, na{ sa go vor nik upo zo ra -

Opat bi da ima love!

No vo sa |a nin S. B. ~i ji je po rok bi la koc ka, ka `e da se pet go di na ak tiv no koc kao po be o grad skim koc kar ni ca ma i da je za to vre me do bio oko 50.000 ma ra ka na ru le tu. Sve {to je do bio, to je i iz gu bio. Ne po se }u je ka zi na ve} de ce ni ju i po, ali ne {to se opa me tio, ve} {to ne ma pa ra. Da nas po se }u je sa mo sport ske kla di o ni ce i na ti ke te ula `e po 100 di na ra, me |u tim, i tu uglav nom gu bi, jer po ku {a va da na 100 di na ra za ra di 100 evra, pa se „ha la vi” i igra po de set i vi {e pa ro va. Na kra ju raz go vo ra ka `e da bi, kad bi imao no vac, opet i{ao u koc kar ni cu da ta mo oku {a sre }u i za ra di lo vu na br za ka.

dr Neboj{a Bara~kov

se koc ka ju ve o ma po ro~ ne, te da je koc ka we po se ban fe no men ko ji se ja vqa kom bi no va no s al ko ho li zmom i de pre siv nim sta wi ma.

– Pre ma ame ri~ koj kla si fi ka ci ji psi hi ja trij skih po re me }a ja, oso be ko je su ogre zle u koc ka wu po ka zu ju simp ti me pre o ku pi ra no sti, osla bqe ne kon tro le. Sklo ni su la ga wu, ugro `a va -

wu po sla i po ro di ce. To su uglav nom ne zre le li~ no sti, ko je se te {ko od u pi ru pro ble mi ma ka `e Ba ra~ kov.

Koc ka we je isto {to i dro ga i al ko ho li zam. Ta kvi pa ci jen ti uglav nom idu na in di vi du al no le ~e we, me |u tim, ~e sto se de {a va da na pra ve re ci div (vra }a ju se po ro ku), a u ve }em bro ju slu ~a je va ni ka da se ne iz le ~e. Koc -

ku ju po sao, pra ve du go ve, la `u i kr {e za kon da bi ste kli no vac, a ujed no iz be ga va ju pla }a we du go va, pa sa mim tim upa da ju u ne vo qe. Sa mi koc ka ri ovaj po re me }aj ~e sto opi su ju kao in ten zi van po riv za koc ka wem, ko ji te {ko kon tro li {u, a ujed no ima ju i pre o ku pi ra nost ide ja ma i sli ka ma sa mog ~i na koc ka wa – ka `e Ba ra~ kov.

Sem pa to l o {kog koc k a w a, po sto ji i koc ka we iz op kla de ili po ku {aj da se no vac za ra di br zo i la ko. Oso be ko je se koc ka ju na ovaj na ~in spo sob ne su

dVa i PO Veka NajVe]eG PRaVOslaVNOG HRaMa sOMbORa

Nekad je i daskalo klepetalo Ovih da na Som bor ci skrom no i smer no, ka ko i do li ku je ver ni ma, pro sla vqa ju dva i po ve ka od iz grad we wi ho vog naj ve }eg pra vo slav nog hra ma, cr kve Sve tog Ge or gi ja, ukra sa wi ho vog Glav nog So ka ka. Da se i isto rij skih ~i we ni ca u ve zi sa ovim hra mom pri se te po ma `e im, po vo dom ju bi le ja ob ja vqe na, po ve sni ca sve to |ur |ev skog hra ma, „Cr kva Sve tog Ge or gi ja u Som bo ru”, auto ra Mi la na Ste pa no vi }a.

Iz ove le pe mo no gra fi je Som bor ci i ini ~i ta o ci mo gu sa zna ti da se jo{ u kra jem 16 ve ka u za pi si ma u Kru {e dol skom po me ni ku, me |u sto ti wak ime na som bor skih Sr ba pri lo `ni ka za be le `e ni mo nah Pe tro ni je i pre zvi ter Mi lo{, po tvr |u ju }i pre da we da su ov da {wi Sr bi jo{ u vre me tur ske upra ve u gra du ima li ma lu Sve to |ur |ev sku cr kvu. U svo joj za vi ~aj noj po ve sni ci pe da gog, po ve sni ~ar i du go go di {wi upra vi teq som bor ske Srp ske u~i teq ske {ko le Ni ko la Vu ki }e vi}, za pi sao je 1860. da su „za vlade turske na isto~noj strani dolwe varo{i Srbqi kao zanatlije i trgovci stanovali i svoju crkvu posve}enu svetome \ur|u tu imali”, a broj nost ono vre me nog pra vo slav nog `i vqa u Som bo ru i naj bli `oj oko li ni po tvr |u je i ti tu la epi sko pa Si me on a ko ji je 1653. u tur skim spi si ma za pi san kao „vladika |aura oblasti Ba~ke i Sombora”.

Po sto ja we pra vo slav nog hra ma ~i ji je pa tron Sve ti Ge or gi je po tvr |u je i som bor ski hro ni ~ar iz dru ge po lo vi ne 18 ve ka, fra tar Bo na Mi ha qe vi}, ko ji je za pi sao da su, pre ne go {to su ne ka da {wu d`a mi ju pre tvo ri li u cr kvu (mi sli se na cr kvu Sv. Jo va na Pre te ~e ili tzv. Ma lu

pra vo slav nu cr kvu), Som bor ci pra vo slav ne ve re ima li „jednu jedinu malu crkvu bez torwa”, pa ka ko na kon iz go na Tu ra ka, ova cr kvi ca jo{ du go ni je ima la zvo na, ver ni ci su na slu `bu po zi va ni kle pe ta wem po da sci, te je zbog to ga cr kve wak imao na di mak daskalo.

Uz sta ru Sve to |ur |ev sku cr kvi cu, za po ~e to je 1744. zi da we no vog, ve li kog cr kve nog tor wa. ^u dio se i ko rio je ov da {we Sr be ta da {wi ba~ ki vla di ka Vi sa rion Pa vlo vi}, go vo re }i da svi qu di zi da ju pr vo ku }u, pa tek on da og wi {te, a Som bor ci ura di {e obr nu to... Pre ma ski ci iz 1763. sta ri cr kve ni to raw bio je

vi sok oko 35 me ta ra, imao je dva po lu kru `na pro zo ra ko ja su sto ja la je dan iz nad dru gog, ~a sov nik i tri ku be ta sa dvo stru kim kr stom na vr hu.

Po {to su za svo ju va ro{ iz bo ri li sta tus slo bod nog i kra qev skog gra da, za `e le li su som bor ski Sr bi da ima ju i cr kvu do stoj nu sku po ste ~e ne pri vi le gi je, pa su bez svake pomo}i dr`avne i tu|inske sve srd nim pri lo zi ma ka ko imu} nih, ta ko i si ro ma {ni jih Sr ba za po ~e li 1759. iz grad wu no ve cr kve Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja. Te me qi su osve }e ni 22. ma ja iste go di ne a iz grad wa cr kve je pot pu no do vr {e na 1761, pa kad su ve} sa gra di li ve li ku cr kvu, Som bor ci se po sta ra {e da je iko no pi {u naj bo qi ta da wi srp ski zo gra fi Te o dor Kra ~un, Jo van Isaj lo vi} i La zar Ser da no vi}, sa ko ji ma je u fe bru a ru 1771. sklo pqen ugo vor da za 2.000 fo rin ti sli ka ju iko no stas.

Fa sa da cr kve je ure |e na tek na red nih go di na, a nov cr kve ni to raw sa zi da li su 1790/1. za 7.000 fo rin ti ar hi tek ta pe {tan ski An ton Jo sip Ha ker i ov da {wi maj stor Franc Fri drih (po za vr {et ku iz grad we, u ja bu ku tor wa po sta vqen je 3. av gu sta 1791. za pis na cr kve no slo ven skom je zi ku ko ji je pro na |en pri li kom ob no ve 1937).

Ta da su, sta ra wem ugled nih i bo ga tih som bor skih Sr ba Ni ko le Mi haj lo vi }a, Kon stan ti na Jan ko vi }a, Va si li ja Ata nac ko vi }a i Pe tra Ve se li no vi }a, ku pqe na i zvo na, pa je cr kva do bi la ko na ~an, sa da {wi iz gled. U woj su kao som bor ski sve {te ni ci u de ce ni ja ma ka sni je slu `i li i doc ni ji vla di ka Pla ton Ata nac ko vi}, kao i pa tri jarh srp ski Ge or gi je Bran ko vi}, dok u we noj krip ti po ~i va ju vla di ka Jo van Jo va no vi}, Ka ra |or |ev „to po li vac”, grof Jo van Bran ko vi} i dru gi zna me ni ti Sr bi , per ja ni ci svog na ro da „u pre ku”.

M. Miqenovi}

va na to da i ovaj vid koc ka wa do sta go vo ri o oso ba ma, a ko je su, po pra vi lu, ma ni ja~ ni bo le sni ci. Epi de mi o lo {ke stu di je o ovom pro ble mu ni kad ni su ra |e ne u na {oj ze mqi, me |u tim, po da ci iz SAD uka zu ju na to da je dan do tri od sto ame ri~ ke po pu la ci je od ra slih pa ti od psi ho lo {kog koc ka wa, a da su to ~e {}e mu {kar ci ne go `e ne.

Qu di sklo n i ovom po r o k u naj ~e {}e se odva ja ju od po ro di ce i pri ja te qa, a ni je re dak ni slu ~aj da po ku {a ju i da se ubi ju.

Ina ~e, po sto je tri fa ze pa to -

lo {kog koc ka wa: po bed ni~ ka fa za – kad koc kar za vr {a va s ve li kim do bit kom u xe pu, pro gre siv na gu bit ni~ ka fa za – gde koc ka ri obi~ no iz gu be do bi je ni no vac i tre }a – o~aj ni~ ka fa za, kad se gu be ve li ke su me nov ca, a ne pla }a ju du go ve. Pe riod od pr ve do tre }e fa ze tra je oko 15 go di na, a otad do pot pu n e pro p a s ti obi~ n o pro | e jed na do dve go di ne. Kad je u pi ta w u le ~ e w e, koc k a r i ret k o tra `e po mo} i kod psi hi ja tra naj ~e {}e odu zbog pri ti ska po ro di ce.

- Imao sam koc ka re na le ~e wu, ali je to pri li~ no te `ak po sao, jer je pro blem ~i sto psi ho lo {ke pri ro de, ne ma he mij ski sup strat pa da lu pi{ „blo ka tor“ kao za vi sni ci ma od al ko ho la ili dro ge, pa sa si si gu ran. Sa mo iz me |u se dam do 12 od sto qu di ko ji ima ju ovaj pro blem u~e stvu ju u tret ma nu, a i pri li~ no je lo {a mo ti va ci ja i uglav nom je spo qa {wa (rod bi na, pa tr ner, za kon, ). Jed nom ka da po~ nu sa tret ma nom iz me |u 30 do 50 od sto wih pre ra no ga na pu sti - za kqu ~io je Ba ra~ kov.

Qiqana Nato{evi}

(Ne)Obi^Na sudbiNa @elezNice u ba^kOj PalaNci

Od plavog voza do „Garave ma{ine” Ka da bi da nas mo gao da vi di {ta je osta - ostao na tra si `e le zni~ kog na si pa. Jo{ lo od `e le zni ce u Ba~ koj Pa lan ci Kar lo uvek le pa zgra da `e le zni~ ke sta ni ce u No Me zei, pred u zi mqi vi advo kat ko ji je 70- voj Pa lan ci odav no ne pri ma vo zo ve. Na tih go di na 19. ve ka u ovoj va ro {i bio idej - spra tu su sta no vi, a u pri ze mqu jed nim de ni tvo rac po ve zi va wa gra da sa `e le zni~ - lom kan ce la ri je @e le zni ce Sr bi je, Ca ri kom mre `om, bio bi ve ro vat no grd no raz - na je iz me {te na, a u we ne pro sto ri je ko je o ~a ran. Pr vi voz sa put ni ci ma kre nuo je su vla sni {tvo @e le zni ce iz da te su u za iz Pa lan ke za Fe ke ti} 20.- ok to bra 1896. kup. Do mi {qa ti vla snik, a kao znak se }a @e le zni~ ka sta ni ca u Sta roj Pa lan ci je i wa na `e le zni cu, od no sno par ne lo ko mo da nas na istom me stu, ali ret ko sti `u te ret ni va go vi. U No voj Pa lan ci osta la je dru ga `e le zni~ ka sta ni ca, ali ne ma vi {e ni {i na ni {i no bu sa ni put ni ka. Tu su vo zo vi pre sta li da do la ze 1975. a pu stom pru gom je di no je ret ko do la zio „pla vi voz“. Biv {i pred sed nik biv {e Ju go sla vi je Jo sip Broz Ti to naj ~e {}e je u Ka ra |or |e vo pu to vao vo zom. U No vom Ma ju ru taj voz imao je i ga ra `u, a da nas je i ona pra zna.

Po ~et kom dru ge po lo vi ne pro {log ve ka {i no bus je bio naj po pu lar ni je pre vo zno sred stvo, a wi me su pu Unutra{wost plavog voza... to va li |a ci i rad ni ci. ti ve, svo ju ka fa nu na zvao je „Ga ra va ma {i na“. Lo ka ci ja je atrak tiv na, jer se zgra da na la zi na je di nom pe {a~ kom pu ta ko ji vo di iz No ve Pa lan ke u cen tar gra da, Ba~ ke Pa lan ke.

Vo le ov de da sed nu i od mo re ne ka da {wi `e le zni ~a ri, ali i pen zi o ni sa ni ugo sti teq ski rad ni ci ko ji su ne ka da ra di li u ov da {wim re no mi ra nim re sto ra ni ma, ali i `e le zni~ kim bi fe i ma. Se }a ju se ...i spoqa{wost „Garave ma{ine” ka ko su ne ka da slu Osta la je uspo me na onih ko ji su da nas u `i li Bro za u Ka ra |or |e vu, ali i pa la na~ po od ma klim go di na, a tvr de da se on da vi - kim re sto ra ni ma gde je znao da svra ti, na {e pu to va lo ne go da nas. Ni je osta la ~ak rav no „pla vim vo zom“. Sa da je od sve ga ni pru ga, pa ni pra go vi, a do mi {qa ti su osta la sa mo „Ga ra va ma {i na“ .

M. suyum bes plat no ko ri sti li ~ak i {qu nak ko ji je

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak9.maj2011.

21

MIA KNE @E VI], RE DI TEQ KA PRED STA VE „MUR LIN MUR LO” STU DE NA TA NO VO SAD SKE AKA DE MI JE UMET NO STI

prvo kaqewe pred publikom pa na ispit DRU GO PI-AR TAK MI ^E WE STU DE NA TA VOJ VO DI NE

„pRotagonisti” najboqi

Na Drugom Pi-Ar takmi~ewu studenata Vojvodine, zavr{enom u ~etvrtak, prvo mesto osvojila je ekipa „PRotagonisti” koju su ~inili studenti Ekonomskog fakulteta u Subotici i Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. Na ta {a Ki li bar da, Je le na Va sli}, Alek san dra @iv ko vi}, Jo va na Era ko vi} i Dra gan Ma li} bili su najuspe{niji u prezentaciji pred `irijem i u jakoj konkurenciji u polufinalu i finalu zauzeli su prvo mesto. Drugoplasirana je ekipa „PRavo re{ewe” s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je tre}e mesto osvojila ekipa „Inspiratori” s Fakulteta za menaxment u Novom Sadu. ^etvrto mesto pripalo je ekipi „Laboratorija imixa”, dok je „PRvi tim” osvojio peto mesto u finalu. Obe ekipe sa~iwavali su studenti Filozofskog fakulteta. @iri u sastavu Mi lo{ \a ji} (predsednik Dru{tva Srbije za odnose s javno{}u – DSOJ), Ma ri je ta La zor (predsednica Centra za odnose s javno{}u Novog Sada –

NS COJ), Mar ko Se la ko vi} (Agencija Strat Com), Vla sti mi ra Stan ko vi}-Ru {kuc (VIP-fond) i So wa Ko na kov (Erste banka) nije {tedeo pitawa za takmi~are, a koliko te`ak zadatak su imali svedo~i i mala bodovna razlika koja je na kraju odlu~ivala o plasmanu ekipa. Ina~e, pre zavr{nice, odr`ano je polufinale u kojem je nastupilo deset ekipa.

Za sve u~esnike finala obezbe|eni su prigodni pokloni, a prvoplasirani tim nagra|en je digitalnim fotoaparatima. Drugoplasirana ekipa osvojila je komplet ulaznica za „Egzit” festival, a tre}eplasirana u~e{}e na me|unarodnoj Pi-Ar konferenciji. Svi u~esnici zavr{nice nagra|eni su stru~nom literaturom iz oblasti odnosa s javno{}u.

Takmi~ewe, koje je odr`ano na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, zajedni~ki su organizovali Centar za odnose s javno{}u Novog Sada i Dru{tvo Srbije za odnose s javno{}u.

„Vip” stipendije za pet studenata Ftn-a: Sti pen di je kom pa ni je “Vip mo bajl” u okvi ru pro jek ta “Bu di Vip-stu dent” do bi lo je ~ak pet stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na gra |e ni su stu den ti s Od se ka za in `e wer ski me nax ment Jo van Mu {ki wa, Bo jan \u ri~ ko vi} i Alek san dar Mli nar, stu dent ki wa sa o bra }a ja So wa Ne {i} i stu dent elek tro teh ni ke Bo {ko Mi hi}. Naj bo qi aka dem ci do bi li su pla }e nu dvo me se~ nu let wu prak su u „Vi pu„, „Acer no te bo ok„ ra ~u nar, smart te le fon „HTC Wild fi re„ s 15.000 di na ra kre di ta, tri edu ka tiv na soft-skills se mi na ra u okvi ru „Vip-klu ba„, pre da va we stru~ wa ka Te le kom „Austri ja„ gru pe u okvi ru TAG-klu ba, kao i men tor stvo me na xe ra „Vi pa„ to kom prak se i ma ster stu di ja. „Vi po vim” sti pen di ja ma ove go di ne je, osim stu de na ta FTN-a, na gra |e no jo{ dva na est stu de na ta Be o grad skog uni ver zi te ta, dva stu den ta Ni {kog uni ver zi te ta i je dan stu dent Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu.

A. Va.

Predstava „Murlin Murlo” studenata novosadske Akademije umetnosti, pro{log meseca premijerno izvedena u prate}em programu 61. festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine, na kamernoj sceni zrewaninskog pozori{ta „To{a Jovanovi}”, uspe{an je rediteqski debi Mie Kne `e vi}, studentkiwe tre}e godine re`ije u klasi Ni ki te Mi li vo je vi }a.

– To je predstava koju sam radila za ispit iz re`ije za peti semestar, a zadatak nam je bio, kako je to na{ profesor jednom rekao u {ali, da napravimo dobru predstavu – ka`e Mia. – Tako je na kraju i ispalo. Premijera je pro{la odli~no. Ovo je bilo prvi put da stajemo na scenu a da ne znamo ko }e biti u publici. To je mnogo zna~ilo i glumcima i meni zato {to smo iza{li iz za{ti}enog kruga Akademije u kojem su sve kritike i pohvale uvek dobronamerne. Ovde smo se ipak suo~ili s tim na {ta i kako publika reaguje, a da glumce ne zna privatno. Bilo je tu i starijih kolega glumaca koji ve} dugo igraju i od kojih smo dobili pohvale, {to je bilo vrlo zna~ajno iskustvo. Publika je u su{tini reagovala onako kako smo i `eleli pa nam je to bilo najve}e merilo za uspeh. Pred svima nama je jo{ dug studentski put, a bitno je za mladog rediteqa da vidi da li je iole u stawu da prenese neki smisao i emociju publici.

Predstava }e ponovo biti izvedena danas, 9. maja, za u`u publiku,

Mia Kne `e vi}

profesorsku komisiju i studente.

Posle ispita sledi razgovor s wima, a potom profesor formira ocenu. Ispiti su uvek javni tako da mo`e da do|e i publika koja nije iz kruga Akademije, pa evo neophodnih podataka za sve zainteresovane da pogledaju ovu studentsku predstavu: po~etak je u 15.30 sati, u u~ionici broj devet na Akademiji umetnosti, u Ulici \ure Jak{i}a 7.

Radwa predstave je sme{tena u jedan ruski gradi} krajem osamdesetih godina pro{log veka, za vreme Gorba~ova i wegove ~uvene perestrojke. U gradi} dolazi mladi pisac iz Kurska i upoznaje Murlin Murlo u kojoj vidi upravo ono {to jedan pisac i tra`i u qudima – ~istotu, autenti~nost i patwu.

Me|utim, ova sredina je toliko ogrezla u bedi, nasiqu i kolek-

tivnom bolu da on za samo dve nedeqe tra`i na~in da pobegne.

Sru{e mu se ideali, sru{i mu se vera, a Murlin postaje `rtva wegovog razo~arawa.

– Ovaj tekst me je privukao zato {to mislim da ima su{tinske veze s na{im `ivotima na ovom prostoru. To je tekst ruskog pisca Ni ko la ja Ko qa de. Mislim da smo mi dosta senzibilisani na ruski mentalitet i humor, ~ak i na wihovu vrstu patwe. Tako|e mislim da nas vezuju i eksplozivne emocije koje je te`e prepoznati u tekstovima npr. skandinavskih autora. Prosto nam je sli~na psihologija. Ovo je tekst koji se bavi malim qudima, skrajnutim du{ama koje se bore sa svakodnevicom u jednoj u~maloj provincijskoj sredini. Tako|e, ovo je pri~a o veri u Boga, iz jednog sasvim li~nog,

`enskog ugla, glavnog `enskog lika, Murlin Murlo. Koqada postavqa pitawe da li je Bog tu, u bilo ~ijoj li~noj istini. Citira}u re~enicu Xu li ja na Barn sa iz romana „Nije to ni{ta stra{no”: „Ne verujem u Boga, ali mi nedostaje„.

Meni je ona otvorila mnoga poqa u radu na ovoj predstavi. Mislim da mladim qudima nedostaje poverewe u bilo {ta ili u bilo koga, pa ~ak i u same sebe. Svima je potrebna vera, ali se te{ko nalazi put do we – ka`e mlada rediteqka.

Mia je na tre}oj godini u klasi re`ije i glume profesora Nikite Milivojevi}a i asistenata Bo ri sa Li je {e vi }a i Vi o le te Mi tro vi}. Ovo je jedinstvena, takozvana miks klasa. To je jedina klasa na kojoj glumci i rediteqi studiraju zajedno.

– Mislim da je to dragoceno jer od prve godine radimo na istim zadacima, i gluma~kim i rediteqskim. Za to je zaslu`an na{ profesor. Program traje ~etiri godine plus jednu godinu mastera – obja{wava Mia. Qubav prema re`iji je za wu qubav prema qudskoj du{i, kakva god da je ona: mala, velika, r|ava, meka, potro{ena, stara, mlada.

Svaka ima svoje mesto na ovom svetu, pa tako i na sceni ili filmu.

Planira da zavr{i Akademiju, a za diplomsku predstavu volela bi da re`ira „Prokletu avliju”.

– Imam sjajne profesore i `elim da me oni do kraja izvedu na rediteqski put – zakqu~uje Mia. Ali sa Var ga

SEN KA BA JI] NI @E DE SET KE I [AM PI ON SKE ME DA QE U SNO U BOR DIN GU I MA UN TIN BOR DIN GU

Carica za mu{ke sportove Uspe{na studentkiwa i sportistkiwa, Sen ka Ba ji} je devojka koja potvr|uje da u svakom pravilu ima izuzetaka i negira da uspeh na fakultetu ne mo`e da prati i uspeh na sportskom terenu. Ova studentkiwa tre}e godine In`ewerstva za{tite `ivotne sredine na novosadskom Fakultetu tehni~kih nauka, osim {to indeks popuwava visokim ocenama i dr`i prosek 9,52, svoje poqe interesovawa {iri i na sneg, pesak, parket, pra{inu. Naime, bavi se snoubordingom i mauntinbordingom, aktivno je trenirala odbojku do pre godinu dana, dok sada igra za tim FTN-a. Tako|e, bavi se i odbojkom na pla`i te sa svojom partnerkom Awom Mi o~ nastupa u Ni{u i Novom Sadu, a ove godine o~ekuje i mnogo boqe rezultate nego lane i na ovom poqu.

– Sport zahteva mnoga odricawa, ali kad je neko u sportu celog svog `ivota, tih odricawa nije ni svestan. Za mene, sport je zaista `ivot. Strastvena sam navija~ica „Vojvodine„, „Real Madrida„ i „^elzija„, dok u ko{arci redovno pratim „Lejkerse„. Pratim bukvalno sve sportove i uvek }u pre pogleda-

ti dobru utakmicu nego iza}i u diskoteku – ka`e Senka Baji}, dodaju}i da je ove sezone polo`ila za odbojka{kog sudiju te }e svoja interesovawa preneti i tu.

Osvajawem prvog mesta u disciplini borderkros mauntinbordinga, pro{le godine u septembru, upisala se u istoriju ovog sporta u Srbiji.

Ka`e da, kada nije na planini, vozi dasku s ~etiri to~ka na jed- Sen ka le ti na sno u bor du noj stazi u Bukovcu, te je tako lije. Qudi koji su videli da sam stalno u treningu. Nova pasija proma{ila skretawe, vikali su stvorena je nakon poziva trene- mi da pustim `icu, pa sam to ra da se oproba i u ovoj ve{tini u~inila jer, u suprotnom, to~ak pa ona samo mewa podlogu – ~as bi me verovatno bacio na kraj je na snegu, ~as na pra{ini. {ume. Pala sam, malo se izgruPriznala je da zbog svojih afi- vala, ali time izbegla da buniteta ima i nadimak Tarzan, kvalno preletim preko {ume – koji je dobila dok je jo{ vozila se}a se na{a sagovornica. skije.

Snoubordingom se bavi ve} – Kada sam bila mala, skijala sedam godina, ali je jo{ kao dete sam u jednom slova~kom ski-cen- vozila skejtbord i skije te joj tru gde izlaz sa `i~are nije bio nije bio problem da se oproba i dobro ozna~en. S obzirom na to u ne~emu, tada, novom. Od 2009. da nisam primetila da je kraj godine nastupa na raznim takmi`i~are, nastavila sam daqe i ~ewima, a, iako joj je glavna dina{la se da visim iznad prova- sciplina snoubord kros, aktuel-

na je {ampionka dr`ave u „big air„ disciplini i vice{ampionka „slopstyle” kategorije. Po wenim re~ima, ulazak u „mu{ki” svet nije problem za devojke koje strah ostave po strani.

– Snoubording, kao i ostali ekstremni sportovi, uglavnom se naziva „mu{kim” sportom, ali takav stav se sve vi{e mewa jer tu smo mi, devojke, koje to mewaju. Strah od brzine, visine i gubitka kontrole je verovatno i najve}i neprijateq i ~im se on pobedi, na kowu ste – poentira Senka.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEfONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ БЕЛДОКС

„Буђење”, омнибус о младима у Србији Ал Паћино

НА ФЕСТИВАЛУ У ВЕНЕЦИЈИ

Почасна награда Амерички глумац и режисер Ал Паћино овогодишњи је добитник почасне награде Венецијанског филмског фестивала која се додељује уметницима који су оставили „оригинални печат на савременом филму„, наводи се на сајту фестивала. Паћину ће 4. септембра бити додељена награда „Живео синеаста„ коју су пре њега добили Такеши Китано, Абас Кјаростами, Ањес Варда, Силвестер Сталоне и Мани Ратнам. Директор фестивала Марко Мулер навео је да је Паћино, који је осам пута био номинован за Оскара, „изванредан режисер чије је искуство драгоцено и оригинално и обогаћује савремени филм„. Паћино ће награду добити уочи премијере свог трећег режисерског подухвата „Дивља Саломе„ о Оскару Вајлду и његовом чувеном комаду. Венецијански филмски фестивал почиње 31. августа и трајаће до 10. септембра.

Дугометражни документарни ђује утисак да су летаргични у филм „Буђење„, који ће преми- односу на колективну ситуацију, јерно бити приказан 11. маја, на зато што немају избор”. крају фестивала Белдокс, у Бео- Неке ствари овде трају веома граду, „представља мали омнибус дуго и просто су постале неподо младима у Србији и њиховом ношљиве. Осећате да не можете виђењу наше стварност„, изјавила је редитељка Ирена Фабри. Прича је састављена од видео дневника троје младих људи, који нису истомишљеници и крећу се у различитим круговима. То су студенткиња камере Марија, историчар уметности Владимир и студент дипломатије на Факултету политичких наука Бане. По речима редитељке „добили су задатак у тренутку када је Србија улазила на белу Шенген листу да снимају свој свакодневни живот, да би се показало шта се дешава са младим људима у Србији која је у транзицији већ дуго времена”. Занимао ме је њихов однос преме стварном Редитељка Ирена Фабри свету, за који они сматрају да је изван њиховог опсега. Одра- да их мењате, да страшно пуно сли су покушавајући да себе за- енергије губите улажући себе у штите од свих грозних ствари ко- неке промене иза којих на крају је се дешавају напољу, рекла је не стојите, изјавила је редитељка. Ирена Фабри (25), којој је ово деКако је указала намећу се питабитантски филм. ња шта ће у будућности бити са На питање какву слику младе тим младим људима ако толико генерације пружа њен докумен- беже од стварности, да ли они мотарац, одговорила је да „преовла- гу да утичу на стварност и како

себе могу да позиционирају да би се осећали нормално у овој средини. Реализација овог пројекта издваја редитељку из слике о летаргичној омладини, а она подсећа да је била активиста „Отпора”.

- Увек сам се трудила да направим неку револуцију, неки помак. То је трајало годинама, али у једном тренутку сам схватила да иза свега тога не стојим ја, рекла је ауторка филма и додала да се због осећаја немоћи дистанцирала, више није желела да чита новине нити да гледа те-

левизију. - Трудила сам се да игноришем ствари, јер је тако лакше. Покушала сам да средим свој живот, фокусирала се на факултет, али кад завршите - суочите се са том ситуацијом од које сте бежали, рекла је Ирена Фабри. Фабри је рекла да ју је „тргао„ штрајк радника „Трудбеника”, који су више од три месеца протестовали у центру Београда, а да их остали грађани готово нису ни примећивали, зато што су огуглали.

- Занимало ме је зашто људи који лоше живе не пружају отпор, где је нестала природна људска потреба да ако сте угњетавани - то мењате, да кажете да тако више нећете. У Србији су људи одустали и од тога, немају више енергије. Редитељка је изјавила да је због свега тога одлучила да направи филм „Буђење”. Филм је снимљен у продукцији куће „Филм фатал„. Продуцент је Мирјана Томић. Први трошак је био да се купе посебне камере - хендикем, које су дате актерима да им буду увек при руци, током девет месеци, а у филм су укомпоновани и документарни снимци битних догађаја из тог периода. (Танјуг)

У РУМУНИЈИ

Филмови из Србије Филмови из Србије „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића и „Мотел Нана” Предрага Велиновића биће приказани у оквиру 15. Европског филмског фестивала у Румунији. Фестивал се одржава од 5. до 29. маја у Букурешту и румунским градовима Јаши, Темишвар, Брашов и у Тргу Мурешу, поводом обележавања 9. маја, Дана Европе. Филм „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” Мирослава Момчиловића биће приказан у Букурешту и Јашу, а „Мотел Нана” је програмован у Букурешту и Тргу Мурешу. На 15. Европском филмском фестивалу приказују се филмови из 21 земље и Румуније. На прошлогодишњем фестивала у Букурешту, Србија је учестввовала са филмовима „Љубав и други злочини„ Стефана Арсенијевића и „Довиђења, како сте” Бориса Митића. Амбасада у Румунији је, као и прошле године, сарађивала са Филмским центром Србије ради укључивања филмова из Србије у програм Европског филмског фестивала, а организатори тог фестивала су их радо примили, саопштили су представници Амбасаде.

НА ЛИСТИ НОМИНОВАНИХ ЗА РЕГИОНАЛНЕ МТВ ФИЛМСКЕ НАГРАДЕ

ПРЕМИЈЕРНО НА „СИНЕМА СИТИЈУ”

„Тилва Рош” и „Монтевидео, Бог те видео”

„Ако зрно умре” Синише Драгина

Главни и одговорни уредник регионалног МТВ-ја Нинослав Јовановић саопштио је имана номинованих за доделу првих регионалних МТВ филмских награда (MTV Mo vie Awards), које ће бити додељене 6. јуна у Београду.

ски хит ‘’Šuma Summarum‘’ Ивана-Горана Витеза и македонско остварење ‘’Мајки‘’ које је режирао Милчо Манчевски. На првој додели „Горки лист MТВ Mo vie Awards‘’, за награду ‘’Најбољи глумац‘’ надметаће се

Из филма „Тилва Рош”

За најбољи филм номиновани су словеначко остварење ‘’Гремо ми по своје‘’ у режији Михе Хочевара, српски филмови ‘’Тилва Рош‘’ Николе Лежаића и ‘’Монтевидео, Бог те видео‘’ Драгана Бјелогрлића, хрватски биоскоп-

српски глумци Никола Ракочевић, номинован за улогу у филму „Шишање”, Милош Биковић и Петар Стругар (Монтевидео, Бог те видео), хрватски глумац Леон Лучев (На путу) и Јуриј Зрнец из Словеније за ролу у вишеструко

награђиваном остварењу ‘’Гремо ми по своје‘’. У конкуренцији за МТВ награду за најбољу глумицу нашле су се словеначка глумица Ива Крањц за улогу у филму „Беса”, српске глумице Бранка Катић (Жена са сломљеним носем) и Нина Јанковић (Монтевидео, Бог те видео) и хрватске глумице Марија Шкаричић (Мајке асфалта) и Луција Шербеџија (Седамдест и два дана). Гласање за „Горки лист MТВ Mo vie Awards„ је у току од петка а на адреси www.mtv.rs, и трајаће до 3. јуна. Организацијом првих ‘’Горки лист МТВ Mo vie Awards‘’, регионални МТВ је постао део глобалне иницијативе којом МТВ награђује филмска остварења, која су обележила протеклу годину. МТВ Mo vie Awards додељују се сваке године у Лос Анђелесу и тај догађај већ две деценије важи за најоткаченију и најузбудљивију доделу филмских награда у свету. Златне статуе ‘’Кокица‘’ у ноћи између 5. и 6. јуна биће уручене у 12 категорија, међу којима су награда за најбољи моменат од ког застаје дах, најбољег зликовца, најбољи пољубац, најбоља реченица у филму. (Танјуг)

ПО СЦЕНАРИЈУ АБДУЛАХА СИДРАНА ФИЛМ У ЦРНОЈ ГОРИ

Први пут с оцем на изборе Босански сценариста Абдулах Сидран потписао је уговор са Министарством културе Црне Горе, да по мотивима текста ‘’Први пут с оцем на изборе‘‘, уради сценарио за филм који ће бити снимљен у тој земљи, јавио је радио Антена М. Уговором је, како се наводи, предвиђено да Сидран до јесени заврши свој део посла, а финансијска конструкција за продукцију филма треба да буде затворена у наредне две године. Филм ће бити снимљен у Црној Гори, а Сидра-

нова је жеља да на том пројекту сарађује са познатим црногорским режисером Бранком Балетићем. Сидран је светску славу сте-

као као сценариста филомова које је режирао Емир Кустурица „Сјећаш ли се Доли Бел„ и „Отац на службеном путу„, а по његовом тексту режиран је и филм „Кудуз„ Адемира Кеновића. Сидран, je иначе, гостoвao на Међународном сајму књига који сe содржава у Подгорици. Познати срајевски писац и сценариста је имао своје књижевно вече на којем су он и црногорски министар културе Бранислав Мићуновић званично потврдитли сарадњу на овом филмском пројекту.

„Ако зрно умре„, филм редитеља Синише Драгина премијерно ће бити приказан на Интернационалном филмском фестивалу „Синема сити„ (одржава се од 18. до 25. јуна у Новом Саду). Ово треће дугометражно играно остварење Синише Драгина понудиће гледаоцима универзалну и провокативну причу о значају човекове воље у очувању сопственог идентитета и аутентичности, саопштавају организатори фестивала. Инспирисан старом румунском легендом о фантомској цркви која путује Дунавом, филм доноси савремену причу о судбини два оца, Србина и Румуна, чији се животи укрштају на овој реци. Они упознају скелеџију који се присећа легенде о цркви коју су румунски сељаци неуспешно покушавали да попну на брдо у време када су православне цркве биле забрањене у Румунији. Главне улоге ове српско-румунско-аустријске копродукције тумаче Мустафа Надаревић, Дан Кондураке (Румунија) и Франц Бухризер (Аустрија). Синиша Драгин је дугогодишњи сниматељ Ројтерса, а као редитељ се афирмисао кроз награђене филмове кратког метра. На-

Мустафа Надаревић и аустријски у филму „Ако зрно не умре”

кон главне награде за први кратки филм, „Туга црног злата”, на филмском фестивалу у Оберхаузену, уследила су бројна признања и први дугометражни филмови. Режирао је филмове „Дуго путовање возом„ и „Сваког дана Бог нас љуби у уста„. Иначе, а Фестивалу „Синема сити”, како најављују организатори биће приказано више од 150 филмова у петнаестак програмских селекција. Главни, такмичарски пограми ће се одвијати у биокопу „Арена синеплекс”. Поред селекције домаћих фил-

КЕТРИН БИГЕЛОУ ПРИПРЕМА АКЦИОНИ ТРИЛЕР

У потрази за Бин Ладеном Аутори драме „Катанац за бол” припремају акциони трилер о потрази за вођом Ал Каиде, Осамом бин Ладеном, јавио је АП. Редитељка Кетрин Бигелоу, која је добила Оскара за „Катанац за бол„ и сценариста Марк Бол већ неко време раде на том пројекту, рекла је особа блиска пројекту. Кетрин Бигелоу је одбила да коментарише наводе медија о филму.

Америчке снаге убиле су Бин Ладена у ноћи између недеље и понедељка, пре седам дана у Пакистану, готово 10 година после напада на САД. Филм „Катанац за бол” о америчкој јединици за деактивирање бо мби у Ираку, освојио је Оскара прошле године за најбољи филм и најбољу режију, чиме је Бигелоу постала прва жена која је добила ту награду.

глумац

Франц

Бухризер

мова „Национална класа”, за награде фестивала такмичиће се и актуелна светска остварења и победници великих фестивала у програму „Егзит поинт”.Ове године биће уведене и три нова програма - „No bar co de”, циклус уметничких филмова који се баве истраживањем савремене културе и света, селекција омиљених филмова публике великих светских фестивала под називом „360 степени” и „Hun gry Days” који чине дебитантски филмови у селекцији редитеља Владимира Перишића.

ПРОМЕНЕ У УО ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

Дарко Бајић председник За новог председника Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС) именован је филмски, позоришни и телевизијски редитељ Дарко Бајић. Како је објављено на сајту ФЦС-а, решење о именовању донела је Влада Републике Србије. Истовремено, дужности је, на лични захтев, разрешен славни глумац Предраг Мики Манојловић, који је до сада обављао ту функцију.

kultura

dnevnik НА 13. МЕЂУНАРОДНОМ ТРИЈЕНАЛУ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Награде позоришним фотографијама Жири 13. међународног тријенала Стеријиног позорја „Позориште у фотографској уметности“ 26. априла је донело одлуку о наградама, међу 850 фотографија које је на изложбу упутило 126 уметника из 30 земаља. У жирију овог тријенала су били: Карл Форстер, уметнички фотограф из Немачке, Вукица Микача, ликовна уметница фотографије из Србије, Геза Ленерт, фотограф из Србије, и Никола Завишић, редитељ из Србије. Награде Стеријиног позорја и Међународног удружења уметничке фотографије (FI AP) у категорији појединачне фотографије жири је доделио: Чаби Месарошу из Будимпеште, за фотографију „Пируета“ из представе „Бароко рустико“ - прва награда (FI AP златна плакета и новчани износ); Јелени Јанковић из Београда, за фотографију „Месечина на више начина“, из представе „Играле се делије и кућа цвећа“ – друга награда (FI AP сребрна плакета); и Саши Н. Алушевском из Скопља, за фотографију „Wi red“ из представе „Шума“ - (FI AP и бронзана плакета). За колекцију фотографија награђен је првом наградом (FI AP златна плакета и новчани

износ) Мухамедреза Солтани Техрани из Техерана, за колекцију фотографија „Lost-Sla ve-Elegy for King – Exe cu ti o ner”. Међи признањима која носе име Фото савеза Србије, поменути жири је златну медаљу доделио Андреју Шапрану из Новосибирска, за колекцију фотографије „The sta ge of the The a tre“, из представе „Wit ho ut the words“. Сребрна медаља је припала Едварду Молнару из Суботице, за колекцију фотографија „The be ach“ из представе „Плажа“, а бронзана Лидији Антоновић из Београда, за фотографију „Одраз“ из представе „Стробоскоп“. Почасна ФИАП признања жири је доделио: Хенрију Рајакаруни са Шри Ланке, за колекцију фотографија „Dre am 1-4“ из представе „Хансавиласа“; Владимиру Постнову из Санкт Петербурга, за фотографију „Bar man’s dre am“, из представе „Ca fe, or mad day of one ena mo red bar man“; и Маркандреи Брагалинију из Љубљане, за колекцију фотографија „Dolly my body“, из истоимене представе. Изложба награђених и изабраних радова биће приређена током предстојећег фестивала Стеријиног позорја. Н. П-ј.

ponedeqak9.maj2011.

23

ПОЧЕО „ЈОАКИМФЕСТ” У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ У КРАГУЈЕВЦУ

Осам представа и много хумора На Фе сти ва лу нај бо љих по зо ри шних пред ста ва по тек сто ви ма до ма ћих ауто ра „Јо а ким Фест„, ко ји je у Кња жев ско-срп ском те а тру у Кра гу јев цу отво рио, у су бо ту, ми ни стар кул ту ре Пре драг Мар ко вић, би ће из ве де но осам пред ста ва до 15. ма ја до ка да ће фе сти вал тра ја ти. Пре ма ре чи ма се лек то ра фе сти ва ла и управ ни ка Кња жев ско-срп ског те а тра Дра га на Ја ко вље ви ћа, у так ми чар ском де лу уче ству ју по зо ри шта из Ни ша, Бе о гра да, Кру шев ца, Зе ни це и Кра гу јев ца, ко ја ће, твр ди се лек тор, љу би те љи ма по зо ри шне умет но сти пру жи ти и мно го ху мо ра. „Тра ги ко мич ност вре ме на у ко ме жи ви мо у ве ли кој ме ри од ре ди ла је и те мат ски круг драм ских ауто ра. Кри тич ки ана ли тич но, че сто са осе ћа јем гор чи не, бес по штед но и хра бро пред ста ве из вр га ва ју под сме ху бо ле сно дру штво и па ра док се са вре ме ног све та у ко ме је све ма ње на де и оп ти ми зма„, на вео је Ја ко ље вић у обра зло же њу се лек ци је. Ја ко вље вић је до дао да су те ско ба и ба нал ност сва ко днев ни це, ко рум пи ра ност дру штва, ко ри сто љу бље, ма ло гра ђан ски дух, про ста клук и не у кус, лаж и амо рал ност, не при ла го ђе ност, не из ве сност и не си гур на ег зи стен ци ја нај че шће те ме пред ста ва ово го ди шњег, осмог по ре ду, „Јо а ким Фе ста„.

Из пред сте ве „Ожа ло шће на по ро ди ца” На род ног по зо ри шта у Ни шу

Фе сти вал је отво ри ла пред ста ва гра да до ма ћи на „Ђа во и ма ла го спо ђа„ Ђор ђа Ми ло са вље ви ћа у ре жи ји Жан ка То ми ћа, а дан ка сни је глум ци ни шког На род ног по зо ри шта из ве ли су„Ожа ло шће ну по ро ди цу„ Бра ни сла ва Ну ши ћа ко ју је на сце ну по ста вио ре ди тељ Ан драш Ур бан. Кру ше вач ко по зо ри ште и Фе сти вал Да ни ко ме ди ја у Ја го ди ни при ка за ће „Пут око све та„ Бра ни -

сла ва Ну ши ћа у ре жи ји Ју га Ра ди во је ви ћа, док ће Уста но ва кул ту ре „Вук Ка ра џић„ из Бе о гра да при ка за ти пред ста ву „ПР или пот пу но ра су ло„ Не бој ше Ром че ви ћа у ре жи ји Его на Са ви на. Пред ста ву „Би зар но„ Жељ ка Ху ба ча у ре жи ји Пе тра Ка у ко ва из ве шће ан самбл Бо сан ског на род ног по зо ри шта из Зе ни це, а дан ка сни је, 12. ма ја, ан самбл Ате љеа 212 из ве шће пред ста ву „Ма ти ца„

Го ра на Пе тро ви ћа у ре жи ји Ра хи ма Бур ха на. Глум ци Зве зда ра те а тра из Бе о гра да из ве шће пред ста ву „Жи вот у те сним ци пе ла ма„ по тек сту и у ре жи ји Ду ша на Ко ва че ви ћа, а глум ци Кња жев ско-срп ског те а т ра по след њег да на фе сти ва ла из ве шће пред ста ву „Се о бе„ Ми ло ша Цр њан ског ко ју је ре жи рао Пјер Вал тер По ли ца. У пра те ћем де лу фе сти ва ла би ће отво ре на из ло жба пла ка та про фе си о нал них по зир шта Ср би је и про мо ви са на књи га „По зо ри шни жи вот Зе му на у 19. ве ку„, са освр том на рад Јо а ки ма Ву ји ћа, ауто ра Ми ло ва на Здрав ко ви ћа. Би ће пред ста вље на и из да вач ка де лат ност На род ног по зо ри шта из Бе о гра да, одр жа на про јек ци ја ТВ дра ме „Ку хи ња„ Ар нол да Ве ске ра у ре жи ји Бо ре Дра шко ви ћа и про мо ци ја књи ге „Круг ма сли ном„ и пред ста вље на би бли о те ка Књи жев не оп шти не Вр шац. О на гра да ма ће од лу чи ва ти жи ри у са ста ву ре ди тељ Бо ро Дра шко вић, драм ски пи сац Ма ја Пе ле вић и дра ма тург Слав ко Ми ла но вић. (Тан југ)

У НОВOСАДСКОЈ „НОЋИ МУЗЕЈА”

НА ФЕСТИВАЛУ „ДАНИ ЈАПАНА” У БЕОГРАДУ

Прва зона Дунавска улица

Хуманитарна ликовна изложба

У ве ли ком бро ју гра до ва Ср би је (65) и Евро пе, 14. ма ја одр жа ће се по пу лар на ма ни фе ста ци ја „Ноћ му зе ја“, у окви ру ко је, из го ди не у го ди ну, про гра ми бе ле же све ви ше уче сни ка и пу бли ке. Асо ци ја ци ја за ви зу ел ну умет ност и кул ту ру у Но вом Са ду за то ве че од 18 ча со ва до 2 но ћу на ја ви ла 100 про гра ма на 50 ло ка ци ја. Цео град по де љен је на се дам зо на. У пр вој зо ни ко ју чи ни Ду нав ска ули ца су Збир ка стра не умет но сти Му зе ја гра да Но вог Са да, Ар хив Вој во ди не, Му зеј Вој во ди не, Му зеј са вре ме не умет но сти Вој во ди не (МСУВ). У пр вој зо ни на се дам ло ка ци ја пу и бли ка ће Пла кат с из ло жбе „Рат на про па ган да мо ћи да ви ди го то во у Вој во ди ни 1941–1945” дво стру ко ви ше про гра ма. У Му зе ју са вре ме не умет но - ских умет ни ка, гра фи ке ма лог сти Вој во ди не на ја вље на је из ло - фор ма та у свим тех ни ка ма, као и жба гра фи ка 26 до ма ћих и ма ђар - ви део ра до ви Иго ра Ан ти ћа ко ји

жи ви и ра ди у Па ри зу. Де ци је на ме ње на ра ди о ни ца цр та ња по мо де лу, а за оне ста ри је, жељ не до бре за ба ве, жур ка у дво ри шту Му зе ја за ко ју су за ду же ни ди џеј ви АС ФМ ра ди ја. Му зеј Вој во ди не ће по ка за ти ка ко ра ди му зеј, при чу о кон зер ва ци ји и ре ста у ра ци ји. У згра ди у Ду нав ској 37 би ће по ста вље на из ло жба под на зи вом „Рат на про па ган да у Вој во ди ни 19411945“. У Му зе ју Вој во ди не, би ће при ка за на из ло жба о по зо ри шној де лат но сти Ла зе Ко сти ћа ко ју је при пре мио По зо ри шни му зеј Вој во ди не. О све ту по слов ног ре кла ми ра ња из ме ђу два свет ска ра та го во ри ће до ку мен ти из ло же ни у Ар хи ву Вој во ди не. Про гра ми за нај мла ђе би ће при ре ђе ни у фо а јеу По зо ри шта мла дих. У Сту ди ју М при пре ма ће се му рал у са рад њи са по се ти о ци ма, а у Ма лом ли ков ном са ло ну Кул тур ног цен тра на Бу ле ва ру Ми хај ла Пу пи на Бо ја на Лу кић ће от кри ти но ву уло гу књи ге. Ула зни це за Ноћ му зе ја мо гу да се ку пе у по слов ни ца ма ОТП бан ке.

ИЗ УДРУЖЕЊА ПРОФЕСИОНАЛНИХ БАЛЕТСКИХ ИГРАЧА, КОРЕОГРАФА И БАЛЕТСКИХ ПЕДAГОГА СРБИЈЕ

Новоустановљена награда „Терпсихора” Удру же ње про фе си о нал них ба лет ских игра ча, ко ре о гра фа и ба лет ских пе да го га Ср би је уста но ви ло је но ву на гра ду “Терп си хо ра“ ко ја ће се до де љи ва ти ис кљу чи во ба лет ским ства ра о ци ма из Ср би је за до при нос раз во ју и уна пре ђе њу ба лет ске умет но сти на свим ни во и ма у Ср би ји, са оп шти ло је ово Удру же ње. Но во ус та но вље на на гра да ко ја но си име за штит ни це пле са и му зи ке у грч кој ми то ло ги ји Терп си хо ре, ко је зна чи „она ко ја во ли да игра„, до де љи ва ће се до бит ни ци ма сва ке го ди не 29. апри ла на Свет ски дан игре у Му зе ју На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду. Од лу ку о на гра ди „Терп си хо ра„ до нео је Управ ни од бор Удру же ња 25. апри ла. На гра ду мо гу до би ти ба лет ски умет ни ци ко ји су за по сле ни у На род ном по зо ри шту или дру гим ин сти ту ци ја ма, ба лет ски ства ра о ци по ре клом из Ср би је ко ји сво јим до при но си ма раз ви ја ју ба лет ску умет ност и уна пре ђу ју је на свим ни во и ма у Ср би ји. На гра да се до де љу је игра чи ма за оства ре не уло ге из ре пер то а ра На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду или дру гих по зо ри шта, од и гра не

на ма тич ној сце ни или на го сто ва њу у то ку јед не по зо ри шне се зо не, ко ји су се из дво ји ли по тех нич ком и умет нич ком ква ли те ту,

ко ре о гра фи ма за оства ре не вр хун ске ре зул та те на по љу ко ре о гра фи је као и те о ре ти ча ри ма ко ји сво јом еду ка ци јом на по љу ба лет ске умет но сти по сти жу за па же не ре зул та те и при зна ња на по љу пе да го ги је.

Пре ма ре чи ма ба лет ског умет ни ка Алек сан дра Или ћа на гра да „Терп си хо ра“ би ће фи нан си ра на од стра не ано ним ног до на то ра, са ко јим је ја сно деф ни сан фонд за на гра ду. „При ват ност до на то ра је за га ран то ва на од стра не Удру же ња, а мо же мо са мо да от кри је мо да је та осо ба има ла ве ли ки ути цај на по љу ба лет ске умет но сти„, ре као је Илић. На гра да се са сто ји од пла ке те Удру же ња про фе си о- нал них ба лет ских игра ча, ко ре о гра фа и ба лет ских пе да го га Ср би је са нат пи сом Теп си хо ра и нов ча ног де ла чи ји је из нос 2.000 еура. О пр вом ла у ре а ту на гра де „Терп си хо ра“ од лу чи ва ће жи ри ко ји ће чи ни ти нај и стак ну ти ји пред став ни ци ба лет ске умет но сти у Ср биј а у сле де ћој го ди ни до де ле на гра де, од лу чи ва ће про шло го ди шњи на гра ђе ни ко ји има пра во на из бор жи ри ја. (Тан југ)

Амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки отворио је у Боеграду у суботу фестивал „Дани Јапана„ у организацији Друштва српско-јапанског пријатељства „Тагаи„ које је у сарадњи са Удружењем уметника и љубитеља уметности „Широка стаза„ приредило ликовну изложбу за помоћ Јапану. Амбасадор је захвалио организаторима манифестације која има за циљ да успостави ближе везе између две земље и два народа. Он је рекао да уметници који су даровали своја дела ради продаје у корист пострадалих у елементарним непогодама које су погодиле Јапан, шаљу поруку охрабре-

ња и помоћ онима којима је она најпотребнија. Амбасадор Цунозаки изразио је уверење да ће Јапанци учнити све што је у њиховој моћи да у што краћем роко обнове своју земљу. У име домаћина, Друштва „Тагаи„ , што на јапанском језику значи заједно, Горан Кристић подсетио је да су Друштво основали студенти јапанистике на Филолошком факултету у Београду који су желели да својим сународницима помогну да упознају земљу којој се диве. Тагаи„ ће у Клубу „ Кондор 88” , у простору у коме је простављена продајна хуманитарна изложба, током наредних дана, орга-

низовати: промотивну презентацију јапанског језика, представиће буто плес, одржаће књижевно вече Хироши Јамасаки, предавање о јапанском филму, презентацију борилачких вештина , оригами радионицу, чајну церемонију, мини сајам јапанских рукотворина, промоцију јапанске кухиње... Директор „ Широке стазе„ Бошко Ђуричковић рекао је да Удружење има чланове у 41 земљи али да су за ову хуманитарну изложбу своја уметничка дела приложила 22 уметника из Београда. У жељи да се што више радова прода да би донација била већа цене су скоро симболичне и крећу се од 100 до 200 евра. (Танјуг)

РОМАНИ АНДРИЋА, КАФКЕ И БУЛГАКОВА

Најбоље одсликали XX век Српски писци сматрају да XX век најбоље одсликавају романи „Проклета авлија„ Иве Андрића, као и „Процес„ Франца Кафке и „Маестро и Маргарита„ Михаила Булгакова. Друго место по том критеријуму међу српским романима заузели су Андрићева „На Дрини ћуприја„, „Сеобе„ Милоша Црњанског, „Беснило„ Борислава Пекића, „Нечиста крв Боре Станковића и „Прољећа Ивана Галеба„ Владана Деснице, а на

листи страних романа „Путовање накрај ноћи„ Луја Фердинанда Селина. То је резултат анкете у којој је учествовало 27 српских писаца током марта и априла у Културном додатку листа „Политика”. Судећи по одабраним романима, 20. век је био мрачан и трагичан, обележили су га сукоб историје и идеологије, а књижевност се бавила судбином појединца захваћеног тим превирањима. (Танјуг)

НОВО ИЗ „ЛАГУНЕ”

Историја у руху трилера Најновији- десети роман Миомира Петровића „Галеријеве ватре” („Лагуна, 2011), на први поглед нас враћа у доба Римског царства, на територију данашњег Балкана. Аутор је на те просторе и у време 4. века нове ере сместио радњу и књижевне јунаке, али се, као и у неким претходним романима, позабавио увек заимљивим утицајем власти на човека који је поседује. Издавач ово штиво препоручује као успелу романескну реконструкцију давно минулог времена, а пред читаоцима се на убедљив начин рађа универзална прича о заблудама и краху преамбициозних идеја о уједињењу света. „Галеријеве ватре” су историјски трилер о последњим данима римског императора Галерија Максимилијана, који се од говедара уздигао до царског трона. Аутор причу обликује користећи елементе криминалистичког романа и лирске прозе, а истовремено сецира психолошки профил једног владара, његово поимање неограничене власти

и њеног утицаја на човека који је носи. Петровић је понудио сликовит миље суровог и тешког времена,

где се одвија радња пуна преокрета и изненађујућих заплета. Горња Мезија као центар Источног римског царства је позорница за суживот али и сударе различитих народа. У улози приповедача је легионар Леокрит, Галеријев ратни друг, који је дошао да га убије због личне освете. Место дешавања је летња царска резиденција Феликс Ромулијана, на простору данашњег Гамзиграда у Србији. Користећи се знањем о прогонима хришћана и мало познатој историјској личности Галеријевог сина Кандидијана, Петровић је написао роман који се чита у једном даху. За овај историјски трилер заинтересован је холивудски продуцент, сценариста и редитељ Рој Ејзенштајн, наводе из „Лагуне”. Миомир Петровић (1972) је прозни писац, драматург и професор универзитета, а живи у Београду. Објавио је десет романа, више приповедака и есеја, као и пет драма (неке су извођене у позоришту и на радију). Р. Л.

24

Svet

ponedeqak9.maj2011.

UKRATKO

dnevnik

SU KOB MU SLI MA NA I HRI []A NA U KA I RU

Rat kamewem zbog hri{}anke

Sukob seqaka i policije LAKNAU: ^etvoro qudi, me|u kojima i jedan policajac, poginuli su ju~e u `estokom okr{aju policije i seqaka koji su protestovali zato {to dr`ava od wih ho}e po niskoj ceni da otkupi zemqu namewenu izgradwi autoputa na severu Indije.

Policija je saop{tila ju~e da su qutiti seqaci u selu Bata Parsaul u dr`avi Utar Prade{, u subotu uve~e kasno pucali na policiju a ova je uzvratila paqbu na grupu demonstranata. Troje qudi, ukqu~uju}i i policajca, poginuli su, a jedan seqak je ju~e podlegao povredama, preneo je AFP. Vlasnici zemqe tra`e od indijske vlade ve}u nadoknadu za svoje zemqi{te, na kojem dr`ava planira izgradwu autoputa.

Taj ambiciozni projekat vredi dve milijarde dolara, a autoput sa {est traka povezao bi Agru, gde se nalazi ~uvena znamenitost Tax Mahal, sa Noidom, predgra|em Wu Delhija.

(Ta njug)

Nesre}a u Ruandi KI\ALI: U sudaru kamiona i autobusa u blizini Ki|alija, glavnog grada Ruande, u subotu uve~e je poginulo 16 od 19 putnika, saop{tila je ju~e lokalna policija a preneo AFP. Voza~ je prilikom obila`ewa kamiona lo{e procenio pa je morao da se vrati u svoju traku da izbegne sudar sa vozilom iz suprotnog smera i tada je udario u kamion.Autobus je odba~en i skoro potpuno uni{ten. „Od 19 putnika poginulo je 16. Troje je odvedeno u bolnicu, a dva ~oveka iz kamiona su nepovre|ena”, saop{tila je policija. Ruanda ima jednu od najboqih putnih mre`a u regionu a saobra}ajne nesre}e nisu tako ~este kao {to je to slu~aj u susednim zemqama Ugandom i Tanzanijom. (Ta njug)

Ostavila de~ka zbog kabale LONDON: Ameri~ka pop diva Madona navodno je raskinula sa de~kom Brahimom Zajbatom zbog sukoba oko wihovih verskih ube|ewa, preneli su ju~e britanski tabloidi. Madona (52) je okon~ala devetomese~nu vezu sa 24-godi{wim plesa~em nakon {to ga je wegova muslimanska porodica upozorila da ne pristupi kabali, koju peva~ica praktikuje.

Zajbatov prijateq potvrdio je da Brahim vi{e nije sa Madonom.

“On i Madona vi{e nisu zajedno. On je veoma sre}an”, rekao je prijateq. Drugi izvor blizak plesa~u pojasnio je da je Zajbatova porodica insistirala da se on pridr`ava muslimanskih verovawa i da batali kabalu. Madonin portparol odbio je da komentari{e pisawa medija.

(Ta njug)

KAIRO: U sukobu muslimana i hri{}ana u egipatskoj prestonici Kairu poginulo je vi{e od dest , a raweno 144 qudi i zapaqena je jedna crkva, saop{tili su ju~e lekarski i bezbednosni zvani~nici. Vi{e od 190 qudi je pritvoreno posle sukoba, do kojih je do{lo nakon {to su muslimani napali Koptsku crkvu u predgra|u Kaira, Imbabi, da bi oslobodili hri{}anku koja je tu dr`ana

protiv svoje voqe, jer `eli da pre|e u islam, prenela je agencija AFP. Prema re~ima jednog sve{tenika, najmawe petoro poginulih su Kopti, koji su ubijeni kada su „silexije i muslimanski fundamentalisti pucali na wih”.

Policija je stigla na mesto sukoba sa oklopnim vozilima i ispalila vi{e hitaca u vazduh, dok su hri{}ani i muslimani

bacali kamewe jedni na druge.

Kopti su se „zaka~ili” s policijom, optu`uju}i je da ne ~ini dovoqno da bi ih za{titila. Na drugom kraju Imbabe, muslimani su bacili „Molotovqeve koktele” na drugu crkvu i zapalili je, rekli su policijski zvani~nici, navode}i da je vatra uga{ena.

Egipatski muftija Ali Goma osudio je sukobe naglasiv{i da predstavqaju „poigravawe sa

Tajland i Kamboya o grani~nom sporu YAKARTA: Premijeri Kamboxe i Tajlanda, Hun Sen i Abisit Vexaxiva, ju~e su u Xakarti po~eli razgovore o re{ewu grani~nog spora povodom koga su nedavno iz-

karti razmatraju uspostavqawe zajedni~ke ekonomske zone do 2015. godine, prenela je agencija AFP. Hun Sen je posle razgovora izjavio da je tajlandsko-kamboxanski sukob „pokvario” amtosferu na samitu ASEAN, ~iji je glavni fokus trebalo da bude kreirawe usagla{ene regionalne ekonomske zajednice do 2015. godine. „Svi znaju da problem oko tajlandskokamboxanske granice kvari atmosferu i tako|e predstavqa izazov za ASEAN”, Pa tro le u bli zi ni hra ma Pre ah Bi he ar rekao je Hun Sen. bili oru`ani sukobi izme|u dve Zvani~nici su preneli da su se dvozemqe. Sastanku je prisustvovao i jica premijera saglasili da se odrindone`anski predsednik Susilo `i sastanak {efova diplomatija Bambang Judhojono, ~ija zemqa tre- Tajlanda i Kamboxe na kojem }e se nutno predsedava Asocijacijom ze- daqe razgovarati o konfliktu. maqa Jugoisto~ne Azije Generalni sekretar ASEAN (ASEAN), a ~iji ~lanovi na dvo- Surin Pitsuvan je rekao da je sama dnevnom godi{wem samitu u Xa- ~iwenica da su se premijeri Taj-

land ai kamboxe sastali „dobar znak”. Hun Sen je predhodnog dana veoma kriti~ki, {to nije uobi~ajen ton sastanaka ~lanica ASEAN-a, optu`io Tajland za invaziju i produ`avawe konflikta.

Abisit mu je odgovorio da je Tajland spreman za dijalog, insistiraju}i da se sporno pitawe re{i bilateralno.

I tajlandski premijer smatra da spor dve zemqe, koji nije na agendi samita, preti da naru{i kredibilitet Asocijacije. Osamnaest qudi je poginulo, a 85.000 je privremeno raseqeno u sukobima koji su izbili 22. aprila oko malog dela teritorije u blizini kmerskog hrama Preah Vihear iz 11. veka, a koji je prema odluci jednog me|unarodnog suda 1962. godine dodeqen Kamboxi. Me|utim, obe zemqe tvrde da im pripada oblast u okolini tog hrama. Demarkacija nekih delova tajlandsko-kamboxanske granice nikada nije formalno izvr{ena, {to je uzrok stalnih tenzija u odnosima dve zemqe.

(Ta njug)

Kod Lampeduza nasukao se brod emigranata RIM: Brod sa oko 300 emigranata iz Libije nasukao se ju~e u blizini jedne luke na italijanskom ostrvu Lampeduza, a mnogi od wih, ukqu~uju}i `ene i decu, bili su prinu|eni da sko~e u more.

Obalska stra`a je zapo~ela spasila~ku operaciju i ve} je izvukla iz mora nekoliko desetina qudi, nakon {to je brod udario u stewe pribli`avaju}i se Hi qa de Afri ka na ca be `e u Evro pu Lampeduzi, ostrvu na jugu Italije, Maltu, ali ga je malte{ka obaljavila je ANSA pozivaju}i se na ska stra`a pod pratwom preusmeizjave lokalnih zvani~nika. Brod rila ka Lampeduzi, rekao je neije, kako je preneo AFP, i{ao za menovani funkcioner. Ju~e na

Lampeduzu je pristigao jo{ jedan brod, sa oko 800 putnika. Hiqade qudi je proteklih dana do{lo na Lampeduzu be`e}i iz Libije. Re~ je u ve}ini slu~ajeva o strancima iz Afrike i Ju`ne Azije koji su radili u Libiji.

Masovni protesti u Libiji u februaru, inspirisani narodnim revoltom u Tunisu i Egiptu, prerasli su u rat kada je libijska vojska pucala na demonstrante a pobuwenici osvojili nekoliko gradova na istoku drzave, podsetio je AFP. (Ta njug)

Mu sli ma ni za pa li li Koptsku cr kvu

egipatskom nacionalnom bezbedno{}u”. Sukob predstavqa jo{ jedan izazov za vojne vlasti Egipta koje nastoje da vrate red i zakon nakon {to je predsednik Hosni Mubarak svrgnut

s polo`aja u februaru posle narodne pobune, ocenio je Rojters.U Egiptu ima 80 miliona stanovnika, a oko 10 odsto ~ine Kopti.

(Ta njug)

AL KAIDA

Pobuna zatvorenika u Iraku BAGDAD: Prilikom poku{aja bekstva zatvorenika osumwi~enih za povezanost sa teroristi~kom organizacijom Al Kaida, ju~e je u Bagdadu poginulo 17 osoba, ukqu~uju}i {estoricu policajaca. Me|u poginulima je i mu{karac osumwi~en da je u oktobru organizovao napad na crkvu u Bagdadu, u kojem je poginulo 68 osoba.

Prema Frans presu, pobunu je zapo~eo zatvorenik osumwi~en da je pro{le godine organizaovao napad na katoli~ku crkvu u Bagdadu u kome je poginulo vi{e od 50 qudi. Kada su zatvorenici dovedeni u sobu za ispiti-

vawe, jedan od wih je napao ~uvara, oteo mu oru`je i ubio ga.

Ubijen je jo{ jedan ~uvar i zatvorenici su do{li do ~etiri komada oru`ja, ukqu~uju}i automatsku pu{ku, saop{tila je vojska.

Zatvorenici su ubili i {efa odeqewa za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala u Bagdadu Mueida Muhameda Saleha i jo{ jednog policajca.U tro~asovnom sukobu je poginulo ukupno {est policajaca i 11 zatvorenika. Rawena su i {estorica zatvorenika i osmorica policajaca.

(Fo Net)

Pentagon objavio video snimke Bin Ladena VA[INGTON: SAD su obja- gon objavio prikazuju probe za vile nekoliko video-snimaka snimawe video poruka. PosledOsame bin Ladena, koji su za- wu video poruku Bin Laden je pleweni u objektu gde je lider objavio 2007. godine, naveo je Al Kaide ubijen u akciji ame- Bi-Bi-Si. Na jednom od snimari~kih specijalaca. Ameri~ki ka, Bin Laden je prikazan kako obave{tajni zvani~nik je na gleda televizijsku emisiju o konferenciji za novinare izjasebi na arapskom jeziku. vio da je Bin Laden ostao kqu~Na snimci ma nema ni {ta ni igra~ u Al Kaidi do smrti i {to bi ukazalo na to da se nalada je aktivno predvodio tu tezio u ku}i gde je ubijen. Bi-Biroristi~ku orgaSi navodi da je ni zaci ju i nad objavqivawe Pa ki stan su o ~en s gledao operacije snimaka deo napro ble mom {ta da iz svog skro vi po ra ameri~ ke {ta u Abotabadu. ad mi ni stra ci je u~i ni sa tri `e ne i U akciji ameosmo ro we go ve de ce da uveri sve kori~kih snaga zaje sumwaju da je ubi je nog Bin La de na Bin pleweno je ukupLaden ubino pet snimaka, jen. Ameri~ ki sa kojih su zvani~nici Pentagozvani~nik je izjavio da je u akna uklonili audio-zapis, iz ciji zaplewena do sada najve}a bezbednosnih razloga, javio je kolekcija materijala u vezi sa Bi-Bi-Si. Jedan snimak je na- terorizmom. U toku je pretraga pravqen u oktobru ili novem- ra~unara, ra~unarske opreme i bru 2010. godine i na wemu je dokumenata zaplewenih u ku}i Bin Laden prikazan dok pri- u Abotabadu, gde se Bin Laden prema video poruku upu}enu mo`da krio {est godina.

SAD. Tri snimka koje je Penta(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UELI MA U ER Ministar odbrane [vajcarske Ueli Maurer kritikovao je ameri~kog predsednika Obamu {to je saop{tio vest da je ubijen Osama bin-Laden, ~ime je, prema wegovom mi{qewu, status vo|e Al-Kaide podigao na sopstveni.”Za mene je problemati~no kada predsednik saop{ti takvu vest. Na taj na~in, on je jednog teroristu stavio u isti nivo sa sobom”, rekao je Maurer.

NA TA LI PORT MAN Natali Portman rekla je da bi mogla da napusti glumu kako bi se posvetila deci, preneo je ju~e sajt “Dixital spaj”. Glumica, koja ovog leta o~ekuje prvo dete sa verenikom, francuskim koreografom Ben`amenom Milepjedom, rekla je da smatra da je Odri Hepbern napravila dobar izbor kada je karijeru zamenila decom.”Pru`iti svojoj deci energiju i vreme - to je vredno”.

ME IR DA GAN Biv{i {ef Mosada Meir Dagan izjavio je da bi izraelski napad na Iran bio glup, {to je izazvalo ~itavu buru reakcija vladinih i odbrambenih zvani~nika. U prvom javnom pojavqivawu nakon {to mu je u septembru istekao mandat, Dagan je izjavio da je mogu}nost napada izraelske avijacije na iranska nuklearna postrojewa „najglupqa stvar koju je ikad ~uo”.

Ne ma~ ke dr `av ne bol ni ce pred za tva ra wem BON: Svakoj desetoj dr`avnoj bolnici u Nema~koj preti ga{ewe. Najkriti~nija situacija je u seoskim podru~jima gde, zbog nedostatka nov~anih sredstava pa i samih pacijenata, bolni~ka rukovodstva prave sve ve}e deficite.

U Nema~koj je registrovano 2.200 dr`avnih bolnica, od kojih bi ~ak 200 trebalo da odmah bude zatvoreno, preporuka je Instituta za ekonomska istra`ivawa u Esenu. I tu nije kraj.

Iz Instituta preporu~uju ga{ewe istog broja bolnica najkasnije do 2020. godine.

Razlozi su transparentni: ve}ina bolnica ne mo`e da podnese stalni rast tro{kova odr`avawa, neke od wih nisu i{le u korak sa medicinsko-tehni~kim napretkom, a neke se usled demografskih

promena bore sa nedostatkom pacijenata. Najve}i problem za sve dr`avne bolnice predstavqa nedostatak nov~anih sredstava iz javnih op{tinskih fondova. „Krajwe je kriti~na kombinacija op{tina, koje imaju deficite i bolnica, koje se nalaze pod ingerencijom tih op{tina. U takvoj konstelaciji moramo po}i od pretpostavke da se ove bolnice vi{e ne}e dugo odr`ati na tr`i{tu. Ili }e biti zatvorene, ili }e ih preuzeti jedan od uspe{nijih medicinskih operatora”, izjavio je autor studije Sebastian Krolop za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”.

Posebna opasnost preti bolnicama koje su sme{tene u ruralnim podru~jima na krajwem severu ili jugu zemqe, kao {to

je na primer podnebqe Bavarske {ume. Ne bude li uskoro osmi{qen neki novi koncept, vrata u preko 40 odsto bolnica pomenutih regija bi}e za sva vremena zatvorena, ka`e Krolop. „Upravo stanovnici tih seoskih podru~ja moraju da shvate da samo blizina bolnice nije najva`niji preduslov da }e kasnije dobiti dobru medicinsku uslugu. To zna~i da, na primer, kod sr~anog

ili mo`danog udara nije odlu~uju}a blizina jedne bolnice, ve} na~in medicinske usluge koja }e mi biti pru`ena”, rekao je on. Stru~waci predla`u da Nema~ka ubudu}e ima mawi broj bolnica, koje bi bile fizi~ki ve}e i specijalizovane u jo{ ve}oj meri, a pacijenti bi, u krajwem slu~aju, bili ~e{}e prebacivani helikopterima.

Kristof [mit, direktor Instituta za ekonomska istra`ivawa u Esenu i jedan od savetnika vlade, tvrdi da je zvani~ni Berlin proteklih godina pumpao novac u zdravstveni sistem, ~ime se potiskivala neefikasnost pojedinih bolnica. „Komunalni politi~ari suvi{e ~esto {tite bolnice koje vremenom prave sve ve}i deficit”, ocenio je [mit.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik VALENTIN INCKO PORU^UJE VLASTIMA REPUBLIKE SRPSKE

Jo{ ima vremena da se poni{ti odluka o referendumu BAWALUKA: Vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko po no vio je da je dao rok od se dam da na vla sti ma RS da po ni {te

vjuu sa ra jev skoj te le vi zi ji TV 1 re kao da ne ve ru je da }e re fe ren dum bi ti odr `an i da ne ko `e li da se kon fron ti ra sa kom -

Va len tin In cko

od lu ku o re fe ren du mu o za ko ni ma ko je je na met nuo vi so ki pred stav nik, po seb no o Su du i Tu `i la {tvu BiH. In cko je u in ter -

plet nom me |u na rod nom za jed ni com.

On ka `e da je i zva ni~ nik Evrop ske uni je za du `en za Za -

pad ni Bal kan Mi ro slav Laj ~ak to kom ne dav nog bo rav ka u Ba wa lu ci pre neo pred sed ni ku RS Mi lo ra du Do di ku da Evro pa ne `e li da ga tre ti ra kao Alek san dra Lu ka {en ka (pred sed nik Be lo ru si je), ali ako do |e do re fe ren du ma da }e ta ko bi ti. „Me re ko je bi EU mo gla pod u ze ti je su za mr za va we ra ~u na po li ti ~a ri ma, sto pi ra we pro je ka ta in fra struk tu re te boj kot po li ti ~a ra ko ji bi bi li pod sank ci ja ma od stra ne evrop skih vla da ali i us kra }i va we po mo }i EU za bu xe te u BiH ko ja tre nut no iz no si pri bli `no 200 mi li o na KM”, re kao je In cko. On je po no vio da je RS iza {la iz okvi ra svo jih ustav nih nad le `no sti i da ne ma pra vo da od lu ~u je o stva ri ma na ni vou BiH. In cko je na gla sio da je Evro pa uje di we na po pi ta wu even tu la nog uvo |e wa sank ci ja pro tiv vla sti RS. (Tanjug)

TRIBINA NEZAVISNIH ITELEKTUALACA „KRUG 99”

Kom{i}: Beogradska politika devedesetih bila nacisti~ka BAWALUKA: Hr vat ski ~lan Pred sed ni {tva BiH @eq ko Kom {i} iz ja vio je ju ~e, na tri bi ni „Krug 99” u Sa ra je vu, da je po li ti ka ko ja je de ve de se tih go di na pro {log ve ka do la zi la iz Be o gra da bi la na ci sti~ ka, a da je do la zi la upra vo od onih ko ji su po zi va li na bor bu pro tiv fa {i zma. „BiH se su da ri la sa zlom fa {i zma i na ci zma to kom de ve de se tih go di na ko je je na sta lo u su sed stvu i tu je bi lo re~ o re gi o nal nom fa {i zmu”, re kao je Kom - @eq ko Kom {i} red an ti se mi ti zma, do bi li su {i}, kao uvod ni ~ar na tri bi ni do dat no obe le` je i ob li ku an Aso ci ja ci je ne za vi snih in te ti i sla mi zma, pre ne li su BiH lek tu a la ca „Krug 99” o te mi elek torn ski me di ji. „BiH se bra ni an ti fa {i zmom”.

Kom {i} tvr di da su kre a to ri „BiH mo ra da bu de po seb no fa {i zma na pro sto ri ma biv {e ose tqi va ka da je re~ o ovoj po ja Ju go sla vi je bi li oni ko ji su se vi”, re kao je Kom {i}. On sma po zi va li na bor bu pro tiv fa - tra da je 9. maj, ka da se pro sla {i zma, po put Do bri ce ]o si }a i vqa Dan po be de nad fa {i zmom, Slo bo da na Mi lo {e vi }a i we go - ci vi li za cij ska po be da, ali da vih sled be ni ka. ni je otre zni la svet kao {to ni Pre ma we go vim re ~i ma da na - je otre zni la re gion ju go i sto~ ne {wi fa {i zam i na ci zam, po - Evro pe.

„Ne ka 9. maj bu de pri li ka da obe le `i mo tu ci vi li za cij sku po be du nad fa {i zom i da se pod se ti mo da uvek mo ra mo bi ti opre zni ka da je re~ o fa {i zmu i na ci zmu, jer to zlo iz gle da ma lo, a mo `e vr lo br zo da pre ra ste u glo bal nu kat stro fu”, re kao je Kom {i}.

Pred sed nik Aso ci ja ci je „Krug 99” Su lej man Re xi} je re kao da su u post dej ton skom pe ri o du u BiH pri sut ni tren do vi od re |e nih ob li ka fa {i za ci je ko ji do la ze iz ra zli ci tih po li ti~ kih blo ko va. „Zbog to ga su po treb ni po li ti~ ki in stru men ti i ak ci je ko je }e spre ~i ti ta kvo de lo va we, a one su u ne po sred noj ve zi sa po ku {a ji ma di so lu ci je BiH dru {tva i dr `a ve. Uz to, me |u na rod na za jed ni ca kroz svo ja te la ne i sti ni to, ne a de kvat no ili bo qe re }i la `no pro ka zu je sta we u BiH ka da je u pi ta wu im ple men ta ci ja Dej ton skog spo ra zu ma”, re kao je Red zi}.

(Tanjug)

ponedeqak9.maj2011.

25

GR^KI DUG ZADAJE VELIKE MUKE EVROZONI

Kriza se ne smiruje BERLIN, ATINA, LONDON: Gr~ ki so ci ja li sti~ ki pre mi jer Jor gos Pa pan dreu je za tra `io „na ro ~i to od EU da osta vi we go vu ze mqu na mi ru ka ko bi oba vi la svoj po sao“, ali je mi ni star fi nan si ja Jor gos Pa pa kon stan ti nu ka sni je upo zo rio da }e vla sti ma u Ati ni mo `da bi ti po treb no jo{ go to vog nov ca za po dr {ku, ja vi la je fran cu ska no vin ska agen ci ja AFP. Tre ba da pla ni ra mo na {e sle de }e ko ra ke u 2012. i 2013, pa Gr~ ka mo `e ili da se okre ne tr `i {ti ma ili ko ri sti ne dav nu od lu ku Evrop skog sa ve ta ko ja omo gu }a va da Evrop ski fond za spa sa va we ku pi gr~ ke ob ve zni ce,“ iz ja vio je mi ni star Pa pa kon stan ti nu po sle sa stan ka pro bra ne gru pe ~la ni ca evro zo ne u no }i od pet ka na su bo tu u Luk sem bur gu.

Ra ni je ove sed mi ce je naj po zna ti ji ne ma~ ki po li ti~ ki ma ga zin „[pi gel” ob ja vio da je zva ni~ na Ati na naj vi la mo gu }i iz la zak iz va lut nog sa ve za u ko me se na la zi 17 od 27 ~la ni ca ~la ni ca EU. Evro je po sle to ga za sa mo ne ko li ko sa ti iz gu bio je dan cent vred no sti u po re |e wu sa ame ri~ kim do la rom. Na ner vo zu na me |u na rod nim de vi -

ni~ na Ati na mo `da za tra `i ti no ve pa re od me ha ni za ma EU za jem stvo, po vrh 110 mi li jar di evra do go vo re nih pre go di nu da na. Ta ko je fran cu ski po slov ni dnev nik „Lez eko“ ob ja vio ka ko je Pa pa kon stan ti nu u Luk sem bur gu osi gu rao od ko le ga pre }ut nu sa gla snost za jo{ 20-

25 mi li jar di evra, uko li ko sa da {we sma wi va we pla ta i pro da ja dr `av na imo vi ne ne po boq {a ju eko nom sku si tu a ci ju u Gr~ koj.

Po nov ne fi nan sij ske te {ko }e u Gr~ koj do la ze po {to je EU do go vo ri la sa Por tu ga li jom pa ket po mo }i od 78 mi li jar di evra, a pre to ga i sa Ir skom u vred no sti od 67,5 mi li jar di. Bri tan ski se kre tar za fi nan si je Xorx Ozborn je od mah iz ja vio da vla da u ko joj se di ni je

Bez evra nema ni EU Prav no gle da no, si tu a ci ja je slo `e na i Fe bus Ata na siu, prav nik pri Evrop skoj cen tral noj ban ci, na pi sao je u jed nom tek stu 2009. da je po vla ~e we iz evro zo ne mo gu }e sa mo uko li ko dr `a va isto vre me no is tu pi i iz EU. To je pre ma Li sa bon skom spo ra zu mu mo gu }e, jer na osno vu pa ra gra fa 50. „sva ka dr `a va ~la ni ca u skla du sa sop stve nim ustav nim pro pi si ma mo `e da od lu ~i da is tu pi iz EU“. znim tr `i {ti ma re a go vao je pred sed nik Evro gru pe, lu sem bur {ki pre mi jer @an Klod Jun ker i u dvo rac de Ze nin gen po zvao pred stav ni ke naj va `ni jih ~la ni ca zo ne evra, Ne ma~ ke, Fran cu ske, Ho lan di je, Ita li je i [pa ni je, evrop skog ko me sa ra za mo ne tar nu po li ti ku Ol li ja Re na i pred sed ni ka Evrop ske cen tral ne ban ke @an Klod Tri {ea.

Na, za ta {ka noj sed ni ci od me di ja, oku pqe ni su od mi ni stra Pa pa kon stan ti nua hte li iz pr ve ru ke da sa zna ju ku da stre mi gr~ ka vla da.

AFP pre no si ka ko gr~ ki i me |u na rod ni me di ji spe ci ja li zo va ni za fi nan si je iz ve {ta va ju da }e zva -

voq na da u~e stvu je u da qem spa sa va wu Gr~ ke.

“Po sto je ne ka ve o ma te {ka pi ta wa na ko ja Gr~ ka mo ra da od go vo ri, bu du }i da je ~i ta va pret po stav ka ka da je evro zo na pro {le go di ne sa sta vqa la pa ket po mo }i, bi la da }e se ta ze mqa vra ti ti na tr `i {ta idu }e go di ne i ta mo zaj mi ti,“ ka zao je mi ni star Ozborn za bri tan sku me dij sku ku }u Bi-bi-si. Ne ma~ ki i zva ni~ ni ci EU su ne gi ra li da su raz go vo ri u Luk sem bur gu o po gor {a wu si tu a ci je i da ni je bio u pi ta wu „kri zni sa sta nak po sve }en Gr~ koj.

Atin ski dnev nik “Ka ti me ri ni” je ob ja vio da }e Gr~ koj tre ba ti

„dve do ~e ti ri go di ne” vi {e od pla ni ra nih ka ko bi do sti gla pla fon ko ji je pro pi sa la EU i po ko me bud xet ski de fi cit mo `e da iz no si tri od sto ukup nog do ma }eg pro iz vo da (BDP) ne ke dr `a ve-~la ni ce. Gr~ ki bu xet ski de fi cit za 2010. je ne dav no ko ri go van na vi {e, sa 9,4 od sto BDP na 10,5.

Pa ra lel no, na ro ~i to u ne ma~ kim me di ji ma tra je ras pra va da li bi za Gr~ ku bi lo bo qe da is tu pi iz evro zo ne. „In for ma ci je ob ja vqe ne u “[pi glu” ko ji se po zi va na ne ma~ ke iz vo re na vo de da Gr~ ka na me ra va da na pu sti evro zo nu”, re kao je za AFP ana li ti ~ar jed ne ame ri~ ke ban ke ko ji ni je `e leo da mu bu de po me nu to ime. Gr~ ka je u su bo tu zva ni~ no de man to va la da iz la zi iz evro zo ne.

Fran cu sko Mi ni star stvo pri vre de i fi nan si ja oce ni lo je da je vest o na vod nom raz mi {qa wu Gr~ ke da na pu sti evro zo nu „iz mi {qo ti na”. Pre mi jer Jun ker je, pak, no vi na ri ma po sle sa stan ka u Luk sem bur gu ka zao ka ko je ide ja o iz la sku Gr~ ke iz evro zo ne „glu pa.“”To je put ko jim ni ka da ne bi kre nu li,“ ka zao je on. Me |u tim, ju ~e je ne ma~ ka me dij ska ku }a “Doj ~e ve le” ob ja vi la ka ko vo de }i eko no mi sta u toj ze mqi Hans Vaj ner Zin sma tra da Gr~ ka, uko li ko ne `e li da pot pu no uni {ti vla sti tu pri vre du, ne ma dru gi iz bor do da na pu sti evro zo nu. „Uko li ko se Gr~ ka od rek ne evra, bi }e u sta wu da de val vi ra svo ju va lu tu i ta ko po no vo po sta ne kon ku rent na,“ ka zao je Zin ko ji je na ~e lu In sti tu ta za eko nom ska is tra `i va wa iz Min he na. Zin je za da na {we iz da we Frank fur ter Al ge maj ne caj tun ga ka zao da Gr~ ka pod bre me nom du go va ide ka kri zi, za dr `a la evro ili ne. Uko li ko Ati na, me |u tim, bu de za dr `a la evro, ona }e, po Zi nu, uni {ti ti kom pa ni je ko je ~i ne we nu pri vre du i ni na ko ji na ~in ne }e mo }i du go ro~ no da se eko nom ski opo ra vi.

No, me |u stru~ wa ci ma za fi nan si je jo{ uvek ne ma sa gla sno sti da li je uop {te mo gu }e sa mo stal no na pu {ta we evro zo ne.Gr~ ka je, ka ko pi {e “Doj ~e ve le”, go di nu da na od ka ko je po ~e la da do bi ja po mo} od EU, ka ko se ~i ni, u te `em sta wu no ika da i pe si mi zam se ose }a svu da.

(Tanjug)

U Gr~koj zapaqen stan kori{}en kao yamija ATINA: Ne po zna te oso be ju ~e su su u Ati ni za pa li le stan ko ji su mu sli man ski ver ni ci ko ri sti li kao xa mi ju, a iza zva na je ve }a ma te ri jal na {te ta. Stan se na la zio u atin skoj ~e tvr ti Ka li tea, pre ne la je gr~ ka no vin ska agen ci ja ANA.

Pre ma sa op {te wu va tro ga sne slu `be, ne po zna ti po ~i ni o ci raz bi li su pro zo re sta na u pri ze mqu i iza zva li po `ar ko ri ste }i za pa qi vu te~ nost. Po `ar je br zo uga {en, a is tra ga o in ci den tu je u to ku, sa op sti la je po li ci ja.

CRNA GORA

Sru{eni zidovi crkve na Svetom Stefanu PODGORICA: Ne le gal no iz gra |e ni zi do vi na osta ci ma sred wo ve kov ne cr kve na Sve tom Ste fa nu sru {e ni su ju ~e, ob ja vio je in for ma tiv ni por tal “Vi je sti on lajn”. Gra di te qi ma spor nog objek ta, ~la no vi ma od bo ra za iz grad wu cr kve Sve tog Alek san dra Nev skog ju ~e ni je do zvo qe no da u|u na ostr vo, kao ni no vi na ri ma.

Ru {e wem ne le gal no po dig nu tih zi do va is pu wen je uslov da se mi ni stri So ci jal de mo krat ske par ti je, ma we ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je, vra te u Vla du.

Pred stav ni ci kom pa ni je Adri a tik Pro per tis, ko ja je za ku pac ostr va, za tvo ri li su pri laz ostr vu uz ob ja {we we da je to me ra bez bed no sti.

To ukla wa we ne za ko ni to sa gra |e nog do `i vqa vam kao po {to va we na {eg re {e wa od no sno we go vo re a li zo va we i vra }a we lo ka ci je u pr vo bit no sta we, re kao di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re

\or |e Vu {u ro vi}. “Vi je sti” ne zva ni~ no sa zna ju da je do gra |e ni obje kat u pot pu no sti sru {en, osim slo ja ka me na ko ji je sle pqen sa sta rim te me qi ma cr kve iz 15. vi je ka ko ji Vla da pla ni ra da ob no vi.

Sloj no vog ka me na ko ji je sle pqen sa ar he o lo {kom is ko pi nom, osta vqen je ka ko bi se ka sni je uz stru~ ni nad zor, pro fe si o nal no uklo nio bez o{te }e wa sta rog slo -

SPC mo ra uklo ni ti. Pre mi jer Igor Luk {i} na ja vio je da }e ne le gal no do gra |e ni deo na te me qi ma cr kve na Sve tom Ste fa nu bi ti sru {en, na kon ~e ga bi se naj ra ni je po ~et kom ok to bra mo glo pri stu pi ti re kon struk ci ji cr kve Sve te Go spo |e iz 15. ve ka.

Ne le gal na grad wa cr kve iza zva la je po li ti~ ku kri zu u vla da ju }oj ko a li ci ji i od lu ku mi -

Si la Bo ga ne mo li, ali ni Bog si lu ne vo li (Ve li bor Yo mi}) ja. “Vi je sti” na vo de da su se ju ~e po sle pod ne na Sve tom Ste fa nu sa sta li mi ni star odr `i vog raz vo ja i tu ri zma Pre drag Se ku li}, mi tro po lit cr no gor sko-pri mor ski Am fi lo hi je i pred stav ni ci gr~ kog in ve sti to ra, kom pa ni je Adri a tik Pro per tis.

Se ku li} je, do da je se, ta ko |e na ja vio da se ne le gal na grad wa ko ju su or ga ni zo va li ver ni ci

ni sta ra iz So ci jal de mo krat ske par ti je da ne do la ze na sed ni ce Vla de dok ru {e we ne bu de re a li zo va no. Ana li ti ~ar Sve to zar Jo vi }e vi} pro ce nio je da je cr kva sa mo po li ti~ ki pa ra van, te da su su ko bi u vla da ju }oj ko a li ci ji mno go du bqi.

Ukla wa we de lo va hra ma u ob no vi na Sve tom Ste fa nu ni je do bar ~in i pred sta vqa se lek tiv nu

pri me nu za ko na, ali je naj va `ni je da }e cr kva na tom me stu ubr zo, ipak, bi ti ob no vqe na, oce we no je iz Mi tro po li je cr no gor skopri mor ske (MCP). Kor di na tor Prav nog sa ve ta MCP, pro to je rej Ve li bor Xo mi}, ka zao je da ni je do bro ru {i ti hra mo ve i to u sve tu ne de qu, uo~i da na po be de nad na ci-fa {i zmom i Da nom Evro pe.

“Dav no je re ~e no da si la Bo ga ne mo li, ali da ni Bog si lu ne vo li. Sve je to mo glo da sa ~e ka i da se, na kon pa `qi vog raz ma tra wa i pro u ~a va wa, ra do vi na sta ve”, na veo je Xo mi} u iz ja vi agen ci ji MI NA.On je oce nio da da nas ne ma vla de u sve tu ko ju ne ko uce wu je po li ti~ kim op stan kom uko li ko ne sru {i jed nu ma lu hri {}an sku cr kvu, kao {to to ra di So ci jal de mo krat ska par ti ja, ma wa ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je ~i ji je li der pred sed nik par la men ta Ran ko Kri vo ka pi}.On je na veo da, iz tih raz lo ga, ru {i la~ ki akt na Sve tom Ste fa nu sma tra i do `i vqa va kao iz nu |e ni.

(Tanjug)

U Albaniji odr`ani op{tinski izbori TIRANA: U Al ba ni ji su ju ~e odr `a ni op {tin ski iz bo ri. Bi ra ~i su gla sa li za gra do na ~el ni ke i pred stav ni ke grad skih vla sti u 308 op {ti na i 65 gra do va. Ka ko na vo di agen ci ja Frans pres, iz bo ri u Al ba ni ji za me |u na rod nu za jed ni cu pred sta vqa ju test ko ji }e po ka za ti u ko joj je me ri ta dr `a va, ko ja `e li da po sta ne ~la ni ca EU, do sti gla po li ti~ ku zre lost.

Iz bo re su pra ti li vi {e od 5.000 do ma }ih i stra nih po sma tra ~a, a na uli ca ma al ban skih gra do va ju ~e je bi lo je ras po re |e no vi {e od 1.000 po li ca ja ca.

Frans pres pod se }a da je Al ba -

ni ja 2008. go di ne pre da la zah tev za ~lan stvo u EU, i da od ta da ~e ka da do bi je sta tus kan di da ta.

Po li ti~ ki `i vot u Al ba ni ji obe le `en je su ko bi ma vla sti i opo zi ci je ko ja jo{ uvek ni je pri zna la po be du pre mi je ra Sa li Be ri {e na par la men tar nim iz bo ri ma odr `a nim u ju nu 2009. go di ne. Uko li ko po be di, pred sed ni ku opo zi ci o ne So ci ja li sti~ ke par ti je i gra do na ~el ni ku Ti ra ne, Edi Ra mi ovo }e bi ti ~e tvr ti man dat.

Naj va `ni ji kan di at De mo krat ske vla da ju }e par ti je je biv {i mi ni star unu tra {wih po slo va, Lu le zim Ba {a.

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

Mo ja ba ka

ve ba ke su do bre, jer vo le svo je unu ke. Mo ja ba ka je naj bo qa, jer vo li me ne. Mo ja ba ka ima le po ime.

S Zo ve se Dra gi ca. Ona ume le po da pri ~a. Ja vo lim da

slu {am pri ~e iz we nog de tiw stva, jer su za ni mqi ve.

Ba ki ni ro di te qi su bi li u~i te qi i ona je ~e sto bi la s |a ci ma. Na u ~i la je slo va jo{ kao ma la, kri ju }i se is pod klu pe. Sve te svo je do `i vqa je is pri ~a la je me ni.

Ja sam je slu {a la i sme ja la sam se. Ta ko nas dve pro -

vo di mo vre me. Ba ka mi pri ~a o se bi i ka da je od ra sla.

On da je po sta la le kar i le ~i la qu de. I ja ba ki pri ~am svo je do `i vqa je iz {ko le. Vo lim s ba kom da se igram, a po ne kad se i kar ta mo.

Ta kva je mo ja ba ka. Do bra je i ja je pu no vo lim.

Isi do ra ^amyi}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Leo On je prava kuca, al malo je buca.

Ime mu je Leo, on bi sve hteo.

Ne`an kao meda, a tu`no te gleda.

Tr~i, ska~e, juri i stalno se buri.

Len ka Ka la bi}, I-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

U

Prin ce za ne zna ni ca

jed nom dvo ru `i ve li su kraq i kra qi ca. Do bi li su }er ku, ko ja je bi la to li ko ru `na, da su je slu ge mo ra le od ne ti u {u mu, jer je dvo ra ni ni su mo gli pod ne ti. U {u mi ju je na {ao ~a rob wak. On je `i veo u jed noj ko li bi.

Po di zao je prin ce zu sve do we ne osam na e ste go di ne. Ka da je na pu ni la osam na est go di na taj ~a rob wak je umro. Zbog we go ve smr ti prin ce za se stra {no na qu ti la i pre tvo ri la tu le pu ze le nu {u mu u za ~a ra nu. Mra~ na {u ma je iz gle da -

Voli da se igra, brz je kao ~igra.

Velik kao xin, on je stvarno in.

la ba{ je zi vo. Ko god je kro ~io u wu pre tvo rio se u dr vo. U tu {u mu do {ao je kraq. We mu se ni {ta ni je de si lo jer je tra `io prin ce zu, svo ju k}er. Ka da ga je prin ce za, ugle da la zna la je da je on wen otac. Ona se pro lep {a la i kraq ju je pri mio u svoj dvor. Na {ao joj je prin ca.

Oni su se ven ~a li i `i ve li sre} no do kra ja `i vo ta.

Sa wim sve je bez problema boqeg kuce nema!

Ana sta si ja Ili}, IV-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Ste fan Ska ka vac, IV-12 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” Hrt kov ci

U~iteqica Ima jedna osoba u {koli, zbog koje se znawe voli.

Ona nam ~ita pri~e sjajne i otkriva `ivota tajne.

So fi ja Mi lo va no vi}, 8 go di na, Stu dio „Ma no”, de ~ ji li kov ni stu dio

Mi le na Ran kov, III raz red O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

Qubav je zvezda ovog sveta

Sme ho tres re ot pri li ke {est me se ci, i{ao sam s ro di te qi P ma, bra tom i ta ti nim pri ja te -

qem Zo li kom u ku po vi nu. [e ta li smo ve li kom sa mo po slu gom i raz gle da li slat ki {e.

Ta ta me je za mo lio da mu do dam hlad nu „Ce de vi tu”. Uzeo sam „Ce de vi tu” i sav sre }an po tr ~ao pre ma ta ti, ali tog tre nut ka sam se okli znuo, pao, pru `io se ko li ko sam du ga ~ak i ot kli zao par me ta ra.

Svi su se sme ja li, pa ~ak i ja.

Stvar no je bi lo za skri ve nu ka me ru.

Leon Ni ko li}, II-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Qubav je bila i bi}e, trenutak lepote, ~udesno otkri}e.

Kada se dve du{e spoje, jedno srce kuca za wih dvoje.

Qubav je zvezda ovog sveta koja nas krasi, treba je ~uvati da se ne ugasi.

Va si li je La za re vi}, I-3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

J

Avan tu re jed ne se men ke

ed nog da na ka da je ot pa la jed na ja bu ka iz we je iza {la ma la se men ka. Ona je od lu ~i la da po |e u svet. Ka da je iza {la na uli cu, po ku pio je je dan auto i od vu kao je u vo} wak, gde je ot pa la s to~ ka. Ta mo je ugle da la pu no vo }a ka i pi ta la je kru {ku da li mo `e da joj

po sta ne dru ga ri ca. Kru {ka joj je na {la dom i ta ko su po sta le dru ga ri ce i kom {i ni ce ja bu ka i kru {ka.

Alek san dar Stoj kvi} I-5 O[ „Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

Kada qubav nestane, srce vi{e nije vredno, ono pukne na dva dela i vi{e ne kuca kao jedno.

Ta ma ra Pan ti}, V raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

O~ekujem dolazak voza Stajim na `elezni~koj stanici, grickam bombone i `va}em `vaku.

Vreme sporo prolazi, dok ~ekam moju dragu baku.

Gledam niz prugu ide li voz, oslu{kujem sirene, ~ekam lokomotivu koja vagone vu~e, a ~ekaju i drugi qudi oko mene.

Ve} vidim baku, kroz prozor se sme{i, na vozu se lagano otvaraju vrata i dok lokomotiva umorno tre{ti, baka grli mene i moga brata.

Jo va na Alek si}, IV-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Moj qu bi mac a imam dva psa, zlat ne re tri ve re. Jed na se zo ve Ma za a dru ga Lo la. Ima ju du gu zlat no-`u tu dla ku. Ma za Jima pet me se ci i ja ko je ne sta {na. Lo la je umi qa ta i ja ko vo li da se ma zi.Ka da me vi de, ja ko se ra du ju. Lo la se ma zi a Ma za ska ~e na me ne. To su mo ji qu bim ci. Vo lim ih pu no.

Jo va na Va siq ~in, IV 4, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

Ka ta ri na Vra ne {e vi}, I-2 O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Srem ska Ka me ni ca

@enska posla

dnevnik

ponedeqak9.maj2011.

27

ПРОЛЕЋНИ ТРЕНД

А

Све је пругасто

ко сте прошле године пропустили да носити пругасту одећу, ове године не смете учинити исту грешку. Сви могући стилови одеће носе се у пругастим варијантама, у различитим бојама пруга, различитим дебљинама, хоризонталним, ветикалним, дијагоналним. Пруге се носе на доњем рубљу, купаћим костимима, хаљинама, сукњама, кошуљама панталонама, на обући... Будите у тренду, обуците се у пруге.

Шминка боје брескве

Н

еутралне, нежне боје, када је реч о шминкању, тренд су пролећне сезоне - боје песка, бледа, пудерасторужичаста, бледонаранџаста, боја брескве... Једва присутна шминка, која даје потпуно природан изглед. Ако сте једна од оних срећница које немају проблема с неправилностима коже – само ставите маскару, нанесите врло танак слој пудера ако је то потребно ради подочњака, мало нежног, транслуцентног руменила у роскастој нијанси или боји брескве и ви сте спремни. Све ове нијансе ласкају сваком тену.

ВИТ КИ ЈИ ЗА СА МО ДВЕ НЕ ДЕ ЉЕ До лета је остало тек нешто више од месец дана – сад је, дакле, време да мислите на бикини. Двонедељном дијетом коју предлажемо можете за око две недеље изгубити око 4 килограма, таман толико, колико вам реба да се ослободите зимских масних наслага и изгледате савршено у новом купаћем костиму. Бикини дијета је нискокаорични начин исхране пун свежих намирница, воћа и поврћа, који ће вам помоћи да изгубите килограме, али и да изгледате здравије и затегнутије. Дијета је погодна и за љубитеље слаткиша, јер се ни слатко потпуно не избацује. Али, морате волети да једете воће и поврће, јер се од тога претежно садржи овај план прехране. Ручак је доста оскудан па би некима могао бити проблем да издрже до вечере. Уз доручак, ручак, вечеру и међуоброк дозвољено је још 300 мл обраног млека (у ово с не убраја млеко које је већ на јеловнику). Избегавајте алкохол и држите се воде,

Време је да мислите на бикини природних сокова без шећера, незаслађеног чаја и кафе. Салате зачините или само с мало соли, или с мало маслиновог уља и јабуковим сирћетом или лимуновим соком.

1. дан Доручак: 1 наранџа или, 200 г немасног обичног јогурта Ручак: зелена салата, шака прженог орашастог воћа, 1 шнита интегралног

хлеба, 1 наранџа Међуоброк: шака бразилских орашчића и две коцкице црне чоколаде Вечера: риба пржена са жару (скуша, шаран, сом), 1 кувани батат (слатки кромпир) средње величине, кувано поврће, воћна салата

2. дан Доручак: чинијица бобичастог воћа (малине, рибизле, купине, бруснице, грожђе), 1шнита интегралног тоста са немасним сиром Ручак: салата од паприка, шаргарепе и краставаца с двије кашике хумуса и 2 шните интегралног тоста, 1 банана Међуоброк: 4 коцкице тамне чоколаде Вечера: пржена пилетина (пола пилећих прса) с поврћем по жељи – паприке,

шаргарепе, броколија, карфиола, младе махуне, свежи спанаћ. Један мали кромпир куван у љусци

3. дан Доручак: 5 кашика интегралног корн флекса, 125 мл обраног млека, 1 воћка по жељи Ручак: салата од туне: 50 г туне из конзерве, 6 великих листова зелене салате, 2 парадајза средње величине, 1 краставац, нарибана шаргарепа, по жељи пола авокада. 1 шнита интегралног хлеба Међуоброк: 1 шака бобичастог воћа Вечера: пола пржених пилећих прса са преливом од парадајза, паприке, лука и белог лука), кромпир куван у кори средње величине, салата по жељи, 2 кивија.

4. дан Доручак: Милкшејк од бобичастог воћа: 200 мл обраног млека, 1 жлица пшеничних клица, 100 г бобичастог воћа (може смрзнутог), 2 жличице меда Ручак: кромпир куван у кори средње ве-

личине, 2 кашике пасуља у чили сосу и зелена салата Међуоброк: 1 воћка по жељи (наранџа, јабука) Вечера: рижото од поврћа – интегрални пиринач и поврће по жељи. Воће

парадајз и краставци. Уз маслиново уље, и сирће можете додати и кашику сенфа Међуоброк: 2 јафа кекса Вечера: 150 г тестенине са сосом од парадајза и поврћа и 2 кашичице пармезана

5. дан

7. дан

Доручак: 2 шните интегралног тоста с немасним сиром. 1 јабука Ручак: штапићи од шаргарепе, целера и краставаца с 100 г свежег сира (по жељи с белим луком и млевеном црвеном паприком), 1 интегрално пециво Међуоброк: Шака тортиља чипса са салса сосом Вечера: ражњићи од пола пилећих прса с паприком, гљивама и луком, три врхом пуне кашике интегралног пиринча

Доручак: 1 шнита интегралног тоста с немасним сирним намазом и 1 парадајз средње величине Ручак: пола шољице куваног интегралног пиринча, поврће са жара – тиквице, патлиџани, паприке. Међуоброк: 1 палачинка с воћем (воће можете ставити или у тесто пре печења или палачинку касније напунити воћем) Вечера: 200 г рибе са жара, 3 мала печена млада кромпира, свежи спанаћ или зелена салата са шаргарепом.

6. дан Доручак: 3 кашике муслија с 150 мл обраног млека, шака бобичастог воћа Ручак: Салата с пилетином или ћуретином – 50 г пилетине или ћуретине, младе махуне,

8–14. дан Из ових седам дана одаберите доручке, ручке, међуоброке и вечеру по жељи. Могу се и понављати, али не више од два пута.

28

MRe@a / oglasi

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

ЕВРОПСКА УНИЈА ПРОТИВ СТРОЖИХ ПРАВИЛА О НЕУТРАЛНОСТИ МРЕЖЕ

Отворени интернет? Е

вропска комисија је одбацила захтеве за увођењем регулативе о заштити неутралности мреже, под образложењем да се отвореност и неутралност мреже може осигурати и довољним информисањем корисника о њиховом пружатељу интернетских услуга (ИСП-у). Правна регулатива о неутралности мреже је требала онемогућити да пружатељи услуга интернета одређују привилеговани статус одређеним садржајима на интернету, пише Гардиан. Тзв. двослојни интернет (two-tier internet), односно интернет на два нивоа, могао би се упоредити с два пута бржим и споријим. Како телеком компаније своја мрежна ограничења покушавају да надокнаде управљањем прометом, то може довести до стварања предности у тржишном такмичењу на начин да неки сервиси, странице и сл. имају предност. Другим речима, ИСП-ови могу одредити по властитом нахођењу који садржаји ће се моћи користити којом брзином. На пример, досад је било оптужби да су одређени ИСПови успорили „peer to peer” пренос својим корисницима. Такође, теоретски могу из комерцијалних разлога наметати корисницима које сервисе да користе једноставно успоравањем свих осталих. ИСП-ови тврде да је приоритет који одређени садржај имају на интернету нужан да

би се осигурао нормалан промет и избеглo гушењe мреже. Такође се позивају на право о властитом одређењу својих пословних модела. Из Европске канцеларије за дигиталне технологије најављују да ће појачати надзор над ИСП-овима, а посебно

брзо и то добровољно од самог пружатеља интернет услуга. Уверени су да је конкуренција на европском тржишту интернет услуга довољно велика да корисници могу без проблема да промене свог пружатеља услуга уколико из би-

ских, било због комерцијалних ограничења. Сматрају, такође, да то све нема никакве везе са слободним тржиштем, него управо супротно - да га ограничава. „Многи интернетски сервиси, као на пример Гугл дошли су с интернетских маргина и

обратити пажњу на успоравање услуга ИП телефоније, као што је на пример Скајп, у корист неког другог сервиса. Такође су известили да су досад имали случајеве намерног успоравања одређених интернет сервиса у шест земаља чланица. Углавном се односило на „peer to peer” протоколе, али и на додатну наплату коришћења ИП телефоније. Ипак, сматрају да пооштрење закона о томе није нужно јер су сви ти случајеви решени

ло ког разлога нису задовољни њиме. Комисија је такође најавила да ће Европска служба за регулацију електроничких садржаја додатно истражити те случајеве и предузети јаче мере уколико буде потребно. Ипак заговорници неутралности мреже огорчени су оваквом одлуком Европске комисије. Упозоравају да у пракси милиони људи имају могућност бирања само једног ИСП оператера, било због географ-

то управо зато што су у њихово време сви имали једнаке могућности за пласирање на тржиште”, упозоравају заговорници мрежне неутралности. У сваком случају, изгледа да можемо очекивати да ће с увођењем интернета „у две брзине” неки садржаји „мрежом свих мрежа” путовати брже од осталих. Колико ће ово променити природу интернета каквог данас познајемо, остаје да се види.

МУКА ВАМ ЈЕ ОД 3Д НАОЧАРА?

2Д поново у моди Н

ове 2Д наочаре које поравнавају 3Д слику? То је једна од оних идеја за које бисте волели да је и вама пала на памет јер се ове ствари почињу продавати ко луде. Један пар ових наочара кошта 10 долара укључујући у ту цену и трошкове испоруке. Како делују? Ове наочаре ће спљоштити 3Д слику и тако поништити ефект тродимензионалности у биоскопима. Њихов креатор Хенк Грин каже да је првобитно направио наочаре

Паника у „Панасонику”

Б

ез обзира на то колико је Панасоник велика компанија, 40.000 је велики број, поготово када четрдесет хиљада људи крене у потрагу за новим радним местима. Ови откази представљају 10-постотно смањење Панасоникове глобалне радне снаге која броји 380.000 запослених. Откази су део плана реструктуирања компаније.

Очекује се да ће отпуштања започети током ове године, али ће се углавном односити на запослене изван Јапана.

- Бројка је велика, али је и компанија велика, а за старинску компанију као што је Панасоник, ово је велики корак, рекао је за Ројтерс Тору Хашизуме, инвестициони саветник у компанији Стејтс Инвестмент Менаџмент у Токију. Јапански гиган који производи потрошачку електронику на овај потез се одлучио како би смањио трошкове и одржао корак с азијским ривалима, посебно с јефтиним корејским и кинеским произвођачима.

за своју супругу која се жалила на главобољу од 3Д филмова. Уместо да је води на 2Д пројекције филмова, њен супруг израдио јој је наочаре и тако је све кренуло. Тродимензионални ефект се постиже та-

ко да се према гледаоцу с платна шаљу симултано две слике од којих лево око види једну слику, а десно другу. Те две слике се поставе „једна преко друге„, а разлике које су на њима, приказане су различитим бојама. Уз помоћ посебних наочара према левом оку се филтрира само црвени део спектра, а према десном плави и зелени. Свако око тако добија другачију слику, али се опонаша перспектива да очи гледају у једну точку.

Гринове 2Д наочаре осигуравају пак да свако око добије исту слику чиме се поништава 3Д ефект. Не знамо колико вас се свиђа ова идеја, али Грин на својим веб страницама наводи да сада заједно са својом супругом може ићи да гледа 3Д филмове без да она добије главобољу. Пошто она није једина која има овај проблем, одлучио је ове наочаре да учини доступним свима. Штогод да нам Холивд припреми, ове наочаре спљоштиће и преворити у обични, једноставни и добро познати 2Д.

НА ЈЕСЕН СТИЖЕ НОВИ АЈФОН 5

Још бржи, још бољи!

И

дућа генерација Еплових Ајфона имаће бржи процесор, а његова испорука почиње у септембру ове године јавља Ројтерс. Ова агенција се позива на три различита извора која су директно повезана с Еплом, тако да је ово засада најверодостојнији извјештај који се тиче доласка новог Ајфона. Производња ајфона 5 започеће у јулу или августу, а ова верзија телефона биће доста слична ајфону 4 и иматће бржи процесор, рекао је један од извора. Највјероватније ће нови процесор бити А5 који већ погони ајпед 2. Ово је сличан случај какав смо већ видели и пре; ајфон 3ГС је у готово свему био сличан моделу 3Г, осим што је имао бржи процесор. Подсетимо, Мекруморс се недавно дочепао инжењерског дизајна калупа од Иделасчајна који упућује на то да ће ајфон 5 изгледати идентично као и ајфон 4, осим да ће имати већи екран који ће се протезати до рубова телефона са знатно тањим оквиром од претходних модела.

Нове верзије ајфон Епл обично избаци на тржиште лети и нејасно је зашто се сада одлучио за јесен. Неки сматрају да је то због разорног потре-

са и цунамија у Јапану, који је пореметио снабдевачке ланце за многе технолошке производе. Први ајфон са заслоном осетљивим на додир (тоуцхсцреен) представљен је 2007. те је за кратко време постао златни стандард на растућем тржишту паметних телефона (смартпхонес). Задњи модел ајфона, односно ајфона 4

представио је Стив Џобс прошле године јуну. За многе који прате Епл познато је да је реч о компанији која сакрива детаље о својим новим производима, па не

чуди да је интернет препун гласина и спекулација о томе шта се припрема. Можда управо таквом стратегијом Епл успева да потпали невероватно занимање за сваки свој производ који најави, почевши од ајфона, преко нове генерације Мекбук Про рачунара до недавно лансираног ајпода 2.

IZ DA JEM luksuzno name{ten jednoiposoban stan u vreme trajawa Sajma. Ulica Novosadskog sajma 7 - 9. Telefon 021/442-711.

28145 IZ DA JEM luksuzno name{ten dvosoban stan u vreme trajawa Sajma. Ulica Novosadskog Sajma 7 - 9. Telefon 063/765-36-32.

28146 IZ DA JEM jednosoban stan kompletno name{ten u centru Novog Sada, 140E + depozit. Telefon: 063/154-42-92.

28193

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27799 RO LET NE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/84-26848, 063/84-24-716.

28149

FAR MA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, tovne pili}e, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 28060

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav PO TREB NE `e ne i mu {kar ci za po slo ve odr `a va wa hi gi je ne u No vom Sa du. Te le fon: 021/6331-297 zva ti od 9 do 16 sa ti.

28198 ^U VA WE de te ta! Ozbiq na de voj ka, od go vor na i pri jat na oso ba. Vo lim de cu i ra do bih ih ~u va la. Mo gu} do go vor. Te le fon: 060/530-9754.

28194

^I S TIM po d ru m e, ta v a n e, dvo r i { ta, od n o s im {ut, ku pu j em sta r o gvo ` |e, ve{ ma {i n e, {po r e t e, ka r o s e r i j e, sta r e auto m o b i l e za ras h od.

Te l e f o n i: 6618-846, 063/8485495.

27774 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Te le fo ni: 062/649-000, 061/600-22-60.

28179

ponedeqak9.maj2011.

3

Da na, 7. 5. 2011. go di ne pre mi nu la je u 84. go di ni na {a stri na

Mi la nu Ze le no vi }u

od: Du {ka, Ve re, De ja na i Dra ga na Ra do sa vqe vi }a.

29

Ka ti ca Ne deq ko vi} ro|. Ovas Sa hra na je 9. 5. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 12 ~a so va.

O`a lo {}e ne po ro di ce: Sa bqa re vi}, Ne deq ko vi}, Ba ri {i} i kom {i ni ca Dren ka.

28229

28235

Po sled wi po zdrav

Alek sa [o go ro vi} 1978 - 2011. ... I ja sam te osta la `eq na, dok me bu de...

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu Su pru ga Mi le na i }er ka Ele na.

28238

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Mi la nu Ze le no vi }u

3

Iskre no sa u ~e {}e po ro di ci [o go ro vi}.

Alek si ci Po ~i vaj u mi ru, i ne ka te an |e li ~u va ju.

od po ro di ce Bran ka Va ja gi }a.

Oli ve ra, Dar ko i Ol ga.

28246

28236

Po sled wi po zdrav ku mu i pri ja te qu

Da rin ka \er ma no vi}

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga i voqena

Pro la ze sa mo go di ne, sve dru go je ne pro la zno.

Alek sa [o go ro vi} Alek sa [o go ro vi}

1978 - 2011 Ne u te {ni...

Ne ma wa Di mi} sa po ro di com.

Tvo ja po ro di ca.

San dra, Du {an i Bran ka.

28237

28203

Sa ve li kim bo lom se opra {ta mo od na {eg dra gog

Mi la nu Ze le no vi }u

od po ro di ce Ra pa ji}.

Po sled wi po zdrav su pru gu, ocu i de di

Ma ra Go lu bo vi}

dra gom

28239

Sa tu gom i bo lom se opra {ta mo od na {eg vo qe nog

pre mi nu la u 81. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 9. 5. 2011. u 13 ~a so va, na gro bqu u Sr. Ka me ni ci. @eq ko sa po ro di com.

28232

28244

Mi la na Ze le no vi }a

Po sled wi po zdrav dra gom ro |a ku

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Za u vek }e mo ga ~u va ti u naj lep {oj uspo me ni.

^a kan [te fa nu Stri na Dra ga, Mir ja na, Mi ki i Mi {o sa po ro di ca ma.

^a kan [te fa na

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da }e se sa hra na odr `a ti 10. ma ja 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

28241

P O M E N

Mi ~i

Ma ri Go lu bo vi}

Ma ri Go lu bo vi}

dra ga na {a od uja ka \u re sa po ro di com.

od bra ta Slo bo da na sa po ro di com.

od bra ta Qu bo mi ra sa po ro di com.

28242

28234

28233

Sa ve li kim bo lom opra {ta mo se od te be. Pam ti }e mo te i uvek no si ti u sr ci ma kao naj bo qu maj ku i ba ku.

We go vi: su pru ga Mir ja na, }er ke Ana i Ma ja, zet Zol tan i unu ci Og wen i So fi ja.

O`a lo {}e ni: brat Ivan, sna ha De a na i de ca San da, Re qa i Dar ko.

28231

Po sled wi po zdrav ku mu

28240

Ve li kom ~o ve ku i vo qe nom ku mu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 7. 5. 2011. go di ne pre mi nu la na {a dra ga maj ka i ba ka

Ana Ali lo vi} Pro {la je go di na bez te be, a mi jo{ uvek o~e ku je mo tvoj br zi ko rak i ve dar glas.

Ve~ no }e{ bi ti u na {im mi sli ma.

Tvo ji: }er ka Ma ri ja, zet Mi lan unu ke Ana i Je le na brat Bla go i sna ja Ani ca sa po ro di com.

Ne ka te An |e li ~u va ju.

Ko vin ka Pe tro vi}

28227

Alek si

od: Mi len ka, Fi li pa i Ca ne.

ro|. Mi }a {e vi}

Tvo ja Ve sna i Awa. 28230

Alek si

Ko vin ka Pe tro vi} Sa hra na }e se oba vi ti 9. ma ja 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka Ve sna i unu ka An dre ja sa po ro di com.

28228

„Ne stoj na mom gro bu i ne pla ~i, Ja ni sam tu, ja ni sam umro, Ja sam u hi qa du ve tro va {to du va ju, Ja sam u sne gu {to ne `no pa da...�

po sled wi po zdrav od po ro di ce Kne `e vi}.

28243

28245

30

06.30 09.08 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.15 13.00 13.40 14.00 14.05 14.30

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Знање Циганско срце Речник за панонце почетнике, док. програм Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Од коша до трона Путовање са Теријем

Нина Мартиновић

Космос У новој емисији одговарамо на питање ко смо из угла традиционалне и алтернативне медицине, и из угла реконекције. Гости: проф. др Вук Стамболовић, члан комисије за традиционалну медицину при Влади Србије, Татјана Карајанов, хомеопата и представник Србије у Европском центру за хомеопатију и др Ерик Перл, киропрактичар и реконектичар. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30) 15.10 16.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.10

Знање имање Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Јагњетина Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Сашка, док. програм Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Медена, филм Концерт Европског студентског камерног оркестра

06.35 07.00 08.35 09.30 10.00

Кухињица (мађ) Руди поново трчи, филм Верски недељник Путеви наде Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика Мој гост (мађ) Тини 2010. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Заједно Десило се Лилихип Телеклуб породични магазина (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Лепо време за млад грашак, филм Мој син Десило се

10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.50

tv program

ponedeqak9.maj2011.

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 11.00 12.00 12.10 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.35

09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко Приче из књижаре Вести укратко У огледалу Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Бели лук и папричица Глас Америке Ноћни програм

Храна и вино Свет дивљине Вести Два света Свет дивљине Вести Др Ху Вести Јована суботом Неон сити Вести Надимак Албанац Ленија Вести Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Радионица Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Одељење за убиства Објектив Серија Др Ху

07.30 Покер 09.00 Фул Тилт покер 10.00 НБА плеј оф: Далас – ЛА Лејкерс 12.00 АТП Мастерс Рим 18.00 Мастерс Студио 19.30 АТП Мастерс Рим 23.30 Преглед Премијер лиге 01.00 Премијер лига, вести 01.10 Аргентинска лига: Велез – Бенфилд 03.00 Фул Тилт покер

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.05 10.36 11.05 11.52 12.00 12.15 12.32 12.43 13.26 14.34 15.00 15.10 15.40 15.51 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.15 23.10 23.15 00.05 00.20 00.28 01.24 01.39

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.05 15.10 16.55 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.45 00.05 02.05 03.05 03.45 04.10 05.35

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Крај династије Обреновић Вести Лов и риболов Еко караван Ружна Бети Евронет Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Слом: Поклон за младенце, филм Шта ја имам од тога Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Песма плус бинго Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Торчвуд ТВ продаја Ноћни биоскоп: Плавуша у војсци, филм

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Убојите намере Еленин дух Када лишће пада Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм: Убиство у Белој кући Филм: Смртоносни троугао Жене Ексклузив Експлозив Филм: Смртоносни троугао В.И.П

Пирс Броснан

Смртоносни троугао Дејвид је писац који живи у Француској. Анабел је његова љубавница, иначе манекенка на прагу интернационалне каријере. Тајне које су крили једно од другог, одвели су Анабел у смрт, али се трагични круг не завршава ни након Дејвидовог опоравка... Улоге: Џад Нелсон, Пирс Броснан, Лоренс Трејл Режија: Макс Фишер (Прва, 00.05)

06.46 06.53 06.58 07.07 07.19 07.47 08.00 09.00 09.18

09.48 10.10 10.17 10.48 11.12 11.40 12.10 12.55 13.53 14.12 14.42 14.55 15.24 16.00 16.35 17.07 19.08 19.59 20.30 21.00 21.48 00.10 01.06 02.02

dnevnik

Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору Томас и другари У ноћној башти Једна слика, једна прича Дан победе-војна парада у Москви, пренос Знакопис Радијације и радиоактивност на земљи и васиони - 100 година после открића: Земља - наша планета Метла без дршке 4 Енциклопедија Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Еко глобал Живот са музиком Џ. Гершвин: ‘’Кубанска увертира‘’ и ‘Рапсодија у плавом‘’ Трезор Знакопис 2 Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 100 година после открића Једна слика једна прича Метла без дршке 4 Разгледница Ово је Србија Све боје живота Фудбал (до 17 година): ЕП: Енглеска-Србија, пренос Верски мозаик Србије Пут 66 Мера за музику Ружна Бети Битка за Британију, филм Музички програм Трезор Фудбал (до 17 година): ЕП: Енглеска-Србија

Ветеран Враћајући се у Сајгон много година после окршаја, Реј Вотсон, некадашњи учесник вијетнамског рата, а сада чувени политичар, поново ће се састати са својим некадашњим саборцима. Вотсона ће један гневни војник натерати да се суочи са истином о томе шта им се све дешавало током борби... Улоге: Боби Хозеа, Мајкл Ајронсајд, Али Шиди, Шон Бик Режија: Сидни Џеј Фјури (Авала, 00.00) 06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.02 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Иза вести Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Шарено Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Улови трофеј Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Нострадамусов ефекат Човек од закона Филм: Умри мушки 3 Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Ветеран

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

09.30 10.00 10.55 11.10 11.40 12.05 12.20 14.05 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30

Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Еукануба: Чудесни пси Топ шоп Наша мала клиника Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92

Југослав Ћосић

Инсајдер, уживо Деветог маја суд одлучује о судбини певачице Светлане Ражнатовић. Вечерас не пропустите „Инсајдер уживо“. Гости: Радмила Драгичевић Дичић - Вршилац дужности председника Апелационог суда Србије, Борислав Пелевић - некадашњи председник Странке српског Јединства и кум Светлане и Жељка Ражнатовића, Милош Васић - новинар недељника „Време” и Жарко Николић - бивши председник фудбалског клуба Обилић. Водитељ: Југослав Ћосић (Б92, 21.00) 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.05 23.25 23.55 01.35 02.25

Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Инсајдер, уживо Временска прогноза: Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм: Породица полицајаца 1 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме

06.00 Поље лала 07.00 Добро јутро 09.45 У сосу 10.00 Позови Великог брата 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Амиџи шоу 15.00 Гавриловићи - ријалити 15.30 Зумба, зумба 16.00 Мала невеста 16.55 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.10 Поље лала 19.00 Зумба, зумба 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат 20.30 Гранд - народ пита 22.15 Наслеђе једне даме 22.30 Ввелики брат 23.15 Дистрекшн 00.15 Филм: Високи ризик 02.30 Филм: 51. држава

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Агенција Телешоп Вести Battlefront WWII, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Ухвати моменат, док. програм Вести Ћирилица Агенција Изгубљене године Матрјошки Вести Ухвати тренутак, док. програм Луде године Ћирилица Агенција Матрјошки Стаљин, докудрама

Евгенија Киривскаја

СЕРИЈА

Матрјошки Сваке године на стотине жена напушта своје домове и бива присиљено на живот пун проституције и сексуалног ропства. У овој серији десет таквих жена прича своју животну причу. Улоге: Питер ван ден Бегин, Аxел Деселијер, Евгенија Киривска (Хепи, 03.10)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak9.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Кри стин Лех ман

Ва тре ни об ра чун

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Треће доба 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Научна петица 15.00 Дарма и Грег 15.25 Глас домовине 16.00 Твоја сам судбина 16.45 Пастел 17.05 Хрватска уживо 18.15 Код Ане 18.40 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.50 Свет профита 22.25 Дневник 3 23.10 Европски концерт Берлинске филхармоније 00.10 Ловци на натприродно 4 00.50 Драги Џоне 01.15 Ксена - принцеза ратница 02.00 Завршни ударац 02.40 Злочиначки умови 03.20 Дарма и Грег

За си ћен ру тин ским се о ским жи во том ко ји је исти из да на у дан, Џорџ Смит од лу чи да ку пи уда ље но има ње на ко јем са сво јим след бе ни ци ма мо же жи ве ти од зе мље ван би ло ка квих ути ца ја вла сти и дру штва... Уло ге: Деј вид Ку бит, Џеј сон Ге дрик, Кри стин Лех ман, Џе си ка Стин, Брен дан Фле чер Ре жи ја: Ка ри Ско гланд (Но ва ТВ, 01.25) 07.55 08.10 08.30 09.10 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.30 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25

Роари Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде Нате Беркус шоу Ин магазин Победа љубави Најбоље године Мастершеф Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Клик - за савршен живот, филм 01.25 Ватрени обрачун, филм

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.25 09.10 10.40 12.40 14.35 16.05 17.45 19.15 21.00 22.00 23.00 00.45 02.40

Рембрантово “Оптужујем” 5 америчких гиганата Историја расизма Домаћица број 49. Свет новца: Кока кола пред нестајањем? Снимање рата Тајни ратови Велики научници Свет новца: Мале прљаве тајне Древни доктори Господари рата Ми, Европљани Жртвени ритуали келтских друида 2. св. рат у боји 1989-1990. Последња година Источне Немачке Тајни ратови Велики научници Свет новца: Мале прљаве тајне Древни доктори

Шест лабудова Острво Корњача Ози Бу Снежана и седам патуљака Корњача Ја, Цезар Бекства Дијаманти Како се припремити за првог унука Случајни шпијун Другарчине Пустињски месец Ф.С.И. Ућути и пољуби ме

Чаробни камен Икс Мен почеци: Волверин Херкул (1997) Ладy Гага Пресентс Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Задовољиве хијене Сам у кући 3 Буденброкови 1 Последња песма Игра престола Калифорнификација Предатор 2 Свеци против мафије 2: Сви Свети Игра престола

пон 09 мај 2011 06.10 Закон и ред 07.10 Меклаудове ћерке 09.10 Ерика 10.10 Све по закону 11.10 Вокер, тексашки ренџер 12.10 Неш бриџиз 13.10 Филм: Друга прилика 15.00 Убиства у Мидсамеру 17.00 Закон и ред 18.00 Неш бриџиз 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Пандруи новајлије 21.00 Добра жена 22.00 Све по закону 23.00 Ерика 00.00 Пандури новајлије 02.00 Филм: Цвећарка

07.45 Наследници 08.40 Драгон бол З 09.15 Ексклузив с Татјаном Јурић 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Вечера за 5 12.05 Аурора 13.00 Биг брадер - уживо 14.00 Наследници 14.20 Збогом љубави, филм 16.15 Плешимо заједно 2, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Хитмен - Агент 47, филм, 23.50 РТЛ Вести 00.05 ЦСИ Мајами 00.50 Биг брадер 01.45 Астро шоу 02.45 ЦСИ Мајами 03.30 РТЛ Данас

Збо гом љу ба ви

Ке тлин Бе лер

Ме ри Вајт Ме ри Вајт жи ве ла је у аме рич ком гра ди ћу Емо по ри ји, у Кан за су, по чет ком ве ка. Њен отац, Ви ли јам Ален Вајт, био је угле дан и успе шан но вин ски из да вач... Уло ге: Ке тлин Бе лер, Ед Флен дерс, Фи о ну ла Фла на ган, Тим Ма те сон Ре жи ја: Џуд Теј лор (ХРТ 2, 00.15) 07.55 08.25 08.45 09.30 09.56 10.55 11.56 12.31 13.00 13.45 15.30 15.45 16.30 17.20 17.48 18.17 18.59 19.53 20.02 20.45 22.35 23.20 00.05 00.15 02.00

05.40 07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.15 02.00

04.00 06.00 08.20 10.30 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недеље Мала ТВ Школски програм Мери Вајт, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Трава зелена Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Порин класик 2011., пренос Завршни ударац Злочиначки умови Дневник плавуше Мери Вајт, филм Ноћни музички програм

Човек од папира Земља 2 Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Галерија сумњивих Интермецо 2 Невероватне приче Земља 2 Прелудијум за рат Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Парк из доба Јуре 3 Сиквест ДСВ Дечко из краја Вампир атомског доба Бакља

Независни Хавана 11’09’’01 – 11. септембар Свако на свој плац Бубамаре Гуниси Шећер и зачин Пет асова Клуб отмичара Независни Приче Цимери

На кон тра у ма тич них раз во да, До ни, Дејв и Вик за по чи њу но ве жи во те. Тру де се да вас пи та ју де цу нај бо ље што зна ју, али и про на ђу но ве жи вот не су пут ни це. И док Дик из ла зи с ви ше же на исто вре ме но, не же ле ћи озбиљ ни ју ве зу, Ви ка из лу ђу је бив ша же на... Уло ге: Пол Реј сер, Ме тју Мо дин, Рен ди Квејд, Жа нин Га ро фа ло, Ели за Ду шку, Еј ми Бре не ман Ре жи ја: Сем Вајс ман (РТЛ, 14.20)

Жа нин Га ро фа ло

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Справице будућности Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Потрага за природним гасом Лов на сабљарке Мајстори за пиво Прљави послови Аута по мери 2008.

08.30 08.45 10.00 11.00 12.00 14.45 17.30 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 00.00 00.15

Мотоспортови Супербајк Тенис Бициклизам Фудбал Бициклизам Фудбал Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Сви спортови Фудбал

И

Сти гле нас сил не бо ле сти

с под гле че ра и на ших ша то ра ре ка је уду би - Има мо и ам пу ле „ди ја мок са”, за спре ча ва ње еде ма ла се би ко ри то. Кад лег не мо на бок и ухо мо зга и плу ћа. Сре ћом, до сад ни ком ни су тре ба ле. на сло ни мо на лед, чу је мо чи та ве но ћи ка ко Три пут смо про шли кроз ле до пад Ју жног Га шер лед пу ца. Би ли смо уз не ми ре ни пр вих не ко ли ко да - брум гле че ра. Те жак је за пе ња ње. Пун је пу ко ти на на, али ка сни је ни смо ма ри ли за то. Тек ују тро би - и сне жних мо сто ва за ко је се не зна кад ће по пу сти смо ви де ли пу ко ти не ис под ша то ра, из ко јих, кад ти. За то увек кре ће мо око два по сле по но ћи. Од сун це оба сја, по те че во да. За ме сец да на у ба зном хлад но ће се мо же од бра ни ти, об у чеш се, али у кам пу ис под вр хо ва Га шер бру ма, ви ше пу та смо мо ра ли на ла зи ти но ва ме ста за ша то ре. Пу ко ти не по ста ју то ли ко ве ли ке да мо же мо про па сти у њих. Че сто се пи та мо да ли смо гра ђе вин ци или ал пи ни сти јер је кроз на ше ру ке про шло не ко ли ко ку би ка шљун ка. Ку вар нам пра ви са ла ту од дај ко на, бе ле рот кве по ре клом из Ја па на. Прет по ста вља се да се у ис хра ни ко ри сти још од 3000. го ди не пре но ве ере. Укус је слат каст јер са др жи мно го воћ ног ше ће ра. Ку вар нас убе ђу је да, ако је бу де мо мно го је ли, не ће мо има ти ки ја ви цу и ка шаљ. При пре ма нам и ба ми је, ка же де ли ка тес ори јен тал ног све та. Па ки стан ска ку хи ња је јед но став на и здра ва, за пра во, ме ша ви на не ко ли ко азиј - У на се љу ша то ра ка шаљ се ле чи рот квом ских, по пут ки не ске и ин диј ске, уз ути цај и европ ске, по себ но ен гле ске. Не ка - овом гро тлу ле да кад Сун це упе че, не по ма же ни за да шња тра ди ци о нал на хра на са сто ја ла се нај че шће штит на кре ма фак то ра 100. Што смо лак ше би ли од пи рин ча по ме ша ног с по вр ћем, рет ко ме сом, уз оде ве ни, ран ци су би ли све те жи. По што је гле чер не ко ли ко за чи на. Оми ље не су ма ле и из у зет но љу - те жак за ори јен та ци ју, по ста ви ли смо др ве не шта те па при чи це. Ва ри ја ци је ова кве хра не су мо гле би - по ве с цр ве ном за ста ви цом. Без де ре за, ме тал них ти раз ли чи те, од нај си ро ма шни је па до кра љев ске. ши ља ка на ци пе ла ма, по ње му се не мо же хо да ти. Ве о ма им је ва жно да хра на бу де ле по сер ви ра на јер Спу шта мо се по ле ду до дна пу ко ти не ду бо ке пет сма тра ју да то ути че на ужи ва ње. Је дан од по моћ - ме та ра, за тим се пе ње мо до сле де ће, ду бо ке мо жда ни ка ку ва ра за ду жен је са мо да нас по слу жу је. Сто - и де сет ме та ра. Ко ли ко ова квих има, ни смо бро ја ји увек иза нас и не до зво ља ва да уста не мо, све он ли, али је дан Аустри ја нац се хва лио да их је из бро до но си, си па и до да је. Сце на под се ћа на вик то ри - јао 127. Сви смо по не бро је но пу та упа да ли у те пу јан ску Ен гле ску. Че сто се дру жи мо с ви син ским ко ти не до по ја са и вра та, јед ни дру ге за др жа ва ли на но са чем Мер бан Ша хом, Па ки уже ту, ко је је мно го ви ше од стан цем од пе де се так го ди на са мог уже та. Мир ку се од јед Нај ду жи у Ази ји, гле чер ко ји се по пео на че ти ри вр ха ном иш чу пао клин, са мо га је ви ша од 8.000 ме та ра. Ка ко су Си ја чен на ви си ни од го то во сре ћа спа сла да не на стра да. га сти гле го ди не, об у ча ва су на Пре ко нај ду бљих пу ко ти на по 7.000 ме та ра, био је род ни ке из се ла да бу ду до бри ста вље не су алу ми ни јум ске по п ри ш те еп с ке бит к е но са чи. Ње го во се ло је из не мер де ви не. Па ки ста на и Ин ди је. Кад Ка ко се Сун це по ма ља из дри ло 19 но са ча ко ји су се пе ли при ча ју на ши па ки стан ски над Га шер бру ма 1, кре ћу ла ви из над 8.000 ме та ра, го то во по не с ње го вих па ди на. Тут ње уз ло ви ну Па ки ста на ца ко ји су до ма ћи ни, те шко је не бе ли облак. На сре ћу, за у ста би ли на тој ви си ни. по в е р о в а т и ко л и к о је би л а вља ју се пре гле че ра. Пред из Хе ли коп те ри па ки стан ске над моћ на њи хо ва вој ска ла зак из овог бес кра ја пу ко ти ар ми је пре ле те ли су све га не на, рав на ле де на ли ти ца, без ко ли ко ме т а ра из над на ших ша то ра. Два ки ло ме тра да ље је њи хо ва ба за, на ви - ијед не из бо чи не. Да ље, бе ла ли ва да. До ли на го то си ни од 6.113 ме та ра. Пре вој је по знат по то ме што во рав на, а на за вр шет ку ка ме на пи ра ми да вр ха ис под ње га с ин диј ске стра не по чи ње Си ја чен, нај - Га шер бру ма 2. Снег до ко ле на. На 5.900 ме та ра ду жи гле чер Ази је. До ма ћи ни нам при ча ју да је ту по ста ви ли смо два ша то ра – ви син ски камп 1. При во ђе на бит ка на нај ви шој над мор ској ви си ни, од го - сва ком из ла ску до ње га по ста јао је све пу ни ји, то во 7.000 ме та ра, из ме ђу Па ки ста на и Ин ди је. Те - пра ви ма га цин. До ње га смо, за јед но са швај цар шко је не по ве ро ва ти у при че о над моћ но сти њи хо - ском екс пе ди ци јом, по ста ви ли 500 ме та ра фик ве вој ске кад их ка зу ју ов да шњи гор шта ци. По сма - сних ужа ди. По ку ша ли смо да са ра ђу је мо и с ко тра ју ћи ле те ли це, се ти смо се да смо мо ра ли по ло - реј ском екс пе ди ци јом, али кад смо пр ви пут оти жи ти за ма шан де по зит у аме рич ким до ла ри ма ако шли код њих, до че ка ли су нас на вра ти ма и ни су нам за тре ба спа са ва ње хе ли коп те ром. Же ља нам је чак по зва ли да уђе мо у ша тор. Ни су има ли вре ме на за нас. Би ли су са мо у ве ре ни у свој ква ли тет. да то бу де про ма ше на ин ве сти ци ја. До кам па 2 ис пре чио се гре бен, по пу лар но на Кад смо сти гли у камп, тер мо ме тар је по ка зи вао 47 сте пе ни, до ду ше, био је ди рект но из ло жен Сун - зван Ба на на. По чет ни на гиб му је 60 сте пе ни, на цу. По сле се дам сне жних да на схва ти ли смо да смо нај ду жој де о ни ци око 80, а по след њих два де се так нај пре би ли као на Ха ва ји ма, а сад, кад је тем пе ра - ме та ра чак 90. Ов де је по треб но 300 ме та ра уже та. ту ра по да ну око ну ле, то су Хи ма ла ји. Но ћи су Опет исти тан дем: Швај цар ци и ми. И ова де о ни ца се пре ла зи но ћу јер с ју жне па ди не Га шер бру ма 2 при јат не за спа ва ње, не хлад ни је од –10. По ла ко нас су сти жу бо ле сти. По моћ ник ку ва ра кад Сун це за си ја па да ју ла ви не. Швај цар ци су ока је до био ви син ску бо лест, је дан члан екс пе ди ци је сни ли, два њи хо ва но са ча је ла ви на за хва ти ла и од оте као, зуб га бо ли, док су дру гом усне нај у оч љи - не ла их 200 ме та ра ни же. Сре ћом, ни шта им ни је ви ји део те ла. Ле чи мо се, би ће нам бо ље за не ки би ло. Мно го го ре је про шао швај цар ски пе њач, дан. По не ли смо ви ше од де сет ки ло гра ма ле ко ва. сло мио је ру ку а ра нац му не стао у пу ко ти ни.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak9.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, по че так по сла. Де лу је те ха ри зма тич но и успе шно, ути цај но, у свом на сту пу у јав но сти па и у љу бав ном од но су. Са ста нак с од ре ђе ним зва нич ним љу ди ма ће би ти успе шан.

BIK 20.4-20.5.

Ула ском бор бе ног Мар са у ваш знак и са ми по ста је те ак тив ни ји и агре сив ни ји. По слов на си т у а ци ја из и ску је да чу ва те сво је тај не. Не ки би да их ис ко ри сте за се бе па бу ди те па мет ни и не по вер љи ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. maj 2011.

Из да на у дан, ужи ва те у склад ном и при јат ном дру штву ко је сте иза бра ли, не ка ко по инер ци ји. У од но си ма с ино стран ством про ши ру је те по знан ства и по сло ва ње, ве зе и тре нут не мо гућ но сти.

На рад ном ме сту сте до ми нат ни, али ува жа ва те и да те ауто ри те те. По слу шај те њи хо ве пред ло ге и са ве те, на обо стра но за до вољ ство и ин те рес. Јед на жен ска осо ба же ли да вас по др жи, али...

Кроз ваш знак пло ви ин ту и тив ни Ме сец, ко ји са ку пља ва шу то пли ну и оп ти ми зам. Не ко ме је нео п ход но да бу де у ва шем дру штву, оче ку ју ћи сву ва шу па жњу и на кло ност. По за ба ви те се сво јом де цом.

Ра ди те од го вор но и по на ви ци. Би ло би до бро да се да нас по све ти те и свом здра вљу. На ђи те ви ше вре ме на за се бе и по ро ди цу. Ре ду куј те оба ве зе и по тро шњу. Штед ња и не до ста так нов ца.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ни шта но во не оче куј те, сем оног већ уоби чај ног. Про ла зи те кроз мир ну фа зу, ко ја је по вољ на за ба вље ње ду хов но шћу, сту ди о зним ин те лек ту ал ним ра дом и ду го роч ним по слов ним ин ве сти ци ја ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ла ва па и мо гућ ност да пре ко не ке жен ске осо бе до сег не те успех. Од но си с ино стран ством су по вољ ни, али не са свим из ве сни и ста бил ни. Љу бав.

На рад ном ме сту кон тро ли ше те си ту а ци ју. Ста бил ни сте у осно ви, без об зи ра на пу то ва ња и не ке про ла зне про ме не. Уз то, ва жно је и лич но ан га жо ва ње сва ког са рад ни ка по на о соб. Кре а тив ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По сма тра те ства ри ре ал но и про фи та бил но. Не од у ста је те та ко ла ко од оно га што сте на у ми ли. Мо жда ни сте до вољ но при сут ни у свом до му, мен тал но и емо тив но, али ства ра те и ра ди те, за ра ђу је те.

Не до ста так кон цен тра ци је? Слу шај те му зи ку, ра ди те уз му зи ку ко ју вас по кре ће и по ди же, и не ће те лич но схва та ти све оне ко ји вам из ми чу. У љу ба ви до ла зи до из ра жа ја ва ша ин ди ви ду ал ност.

Пр ви рад ни дан мо же би ти ве о ма стре сан уко ли ко пре те ра те с ак тив но сти ма. Не мој те се тру ди ти да би ло шта об ја сни те са рад ни ци ма, већ са мо стал но оба вљај те сво је за дат ке. Про сла ви те не што, би ло шта.

TRI^-TRA^

Раз вод ни је тра ге ди ја V REMENSKA

Мало

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

19

Sombor

19

Kikinda

19

Vrbas

19

B. Palanka

19

Zrewanin

18

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

18

Vr{ac

17

Srbija Beograd

18

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

Јед на од нај леп ших аме рич ких глу ми ца Оли ви ја Вајлд не дав но се раз ве ла од ита ли јан ског прин ца Та оа Ру спо ли ја с ко јим је би ла осам го ди на у бра ку и за ко јег се уда ла кад је има ла са мо 19 го ди на. Оли ви ја не сма тра да је рас пад ње ног бра ка тра ге ди ја.

- Ве ћа би тра ге ди ја би ла да сам оста ла у бра ку у ко јем ни сам срећ на, бо ље је ра ста ти се, не го му чи ти јед но дру го - из ја ви ла је глу ми ца ко ја је с Та ом у бра ку про ве ла осам го ди на. Са да јој је ја сно да је би ла пре мла да ка да је са 19 го ди на ушла у брак.

- Сви су ми го во ри ли да је пре ра но да се уда јем, али очи глед но сам мо ра ла са ма то да схва тим - до да ла је Оли ви ја. Ка ко од за вр шет ка сред ње шко ле ни је би ла ни с јед ним дру гим му шкар цем осим са су пру гом, ја ко је ве се ле из ла сци с но вим мом ци ма.

PROGNOZA

17

Evropa

тоПлије

Madrid

НО ВИ САД: Ма ло то пли је уз де ли мич но облач но вре ме са сун ча ним пе ри о ди ма. Дуваће уме рен се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При Rim ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на до 19 London сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло то пли је уз сун ча не пе ри о де и про мен љи ву Cirih облач ност. Дуваће уме рен се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак Berlin из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од 3 до 6, мак си мал на од 17 до 19 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Све же уз по вре ме ну ки шу у за пад ној, цен трал ној и ју жној Ср би ји, а на се ве ру су во уз сун ча не пе ри о де и ма ло то пли је. Дуваће Var{ava уме рен се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју Kijev тар ња тем пе ра ту ра од 3 до 7, мак си мал на од 14 на ју гу до 19 сте пе ни на се ве ру Ср би је.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак и сре ду то пли је, Oslo али не ста бил но, са сме ном сун ча них и облач них пе ри о да уз могућу по ја ву крат ко трај них ло кал них пљу ско ва у цен трал ним и ју жним пре де ли St. Peterburg ма Ср би је. У дру гој по ло ви ни сед ми це сун ча но и још то пли је вре ме.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e imati uobi~ajene tegobe i pored blagog poboq{awa biometeorolo{kih prilika. Potrebno je slojevito odevawe. Mogu}i su nervoza i glavoboqa kod osetqivih osoba. Preporu~uje se pove}awe pa`we u saobra}aju.

27 24 22 25 24 21 22

VIC DANA Пи ро ћа нац сва ки дан мо ли Бо га да до би је глав ну пре ми ју на лу три ји. И на кон ме сец да на, отво ри се не бо, Бог се по ја ви и ка же: - Пи ро ћа нац! Ама до би ћеш ту про кле ту глав ну пре ми ју, али КУ ПИ СРЕЋ КУ!

21 17 20 18 21

Pariz

24

Minhen

22

Budimpe{ta

21

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

45 (1)

Slankamen

213 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

104 (0)

Zemun

273 (-2)

Bogojevo

97 (-1)

Pan~evo

298 (-2)

Smederevo

474 (4)

Ba~. Palanka 120 (-2) Novi Sad

141 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

236 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

282 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

217 (1)

NERA

Hetin

102 (-4)

TISA

74 (-12)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 168 (-11) Beograd

Kusi}

227 (-3)

60 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja